Naslov

Rušenje H.-Šabanove kavane na Bendbaši

Tema

Sarajevo / Šabanova kahvana / Bentbaša

Opis

God. 2, br. 360 (1942)

Autor

Rek

Izvor

Sarajevski novi list : hrvatski informativni dnevnik

Nakladnik

Sarajevo : Povjeriništvo za štampu u Bosni i Hercegovini, 1941-1942

Prava

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Jezik

Hrvatski

Tip

Članak

Identifikator

ISSN 2232-8254

COBISS.BH-ID:

COBISS.BH-ID: 23891718

Tekst

»KAD JA PODJOH NA BENDBAŠU NA VODU...«

Rušenje H.-Šabanove kavane na Bendbaši

Šabanova kavana — najstarija kavana Sarajeva, nekadašnja pušionica opiuma i vrelo svih novosti starog Sarajeva

Povodom uredjenja državne ceste VI. odnosno njezinog diela izmedju Viećnice i cestovnog tunela na Bendbaši, imalo bi se na tom prostoru u najskorije vrieme pristupiti rušenju čitavog niza zgrada na desnoj obali rieke Miljacke. Osim zgrade bivše »Kirajethane« «(čitaonice), zatim zgrada: pučkog učilišta, društva »El-Kamer« i bivše Mevleviske tekije, poruait će se takodjer i stara Hadži šabanova kavana na Bendbaši, ikoja je danas ne samo najstarija sarajevska kavana, nego i riedak rekvizit starog Sarajeva, kojega iz dana u dan pomalo nestaje. Tim je povodom Hadži Šabanova kavana, nakon svog 250-godišnjeg obstanka ovih dana zatvorena, da za koji dan dočeka i svoje rušenje.
Značenje Hadži šabanove kavane u životu starog Sarajeva bilo je medjutim takvo, da joj je uoči »smrti« vriedno posvetiti koju toplu rieč, jer je i ona kavanski toplo znala primati tolike generacije starog Sarajeva.

»KAD JA PODJOH NA BENDBAŠU NA VODU...«
Premda prva sarajevska kavana datira još iz 1592. godine, ipak je Hadži Šabanova kavana na Bendbaši, sa svoja dva i pol stoljeća, najstarija »živuća« kavana Sarajeva. Smještena izpod gorostasnog Jekovca, Babića bašče i surih bend baških pećina, sličnih okamenjenim alraunama, a milovana hitrom Miljackom, nad koju se daleko nad niela, Hadži Šabanova kavana je, osobito u stara vremena, bila najomiljenije sastajalište Sarajlija, poglavito sarajevskog »ešrefa«, to jest gospode. Bilo je to u ona stara, patrijarhalna i romantična vremena, kada su kršni sarajevski momci pjevali o Bendbaši onu krasnu i na daleko čuvenu pjesmu, od koje je krv vrela, a djevojačka srdca izgarala od sevdaha:

»Kad ja podjoh na Bendbašu,
na Bendbašu na vodu,
i povedoh bielo jnje,
bielo janje za sobom.
Sve djevojke na vratima stajahu
moja draga na demirli pendžeru«

Uz sitnu i srebrenu jeku sazova i šargija, uz duge čibuke i šarene kavanske fildžane, mlade sarajevske age dočekivali su blage ljetne noći u ovoj staroj bendbaškoj kavani, dok su stariji sjedili u unutrašnjim odajama uz omiljelu perzijsku igru »tavle«, ili mudar razgovor staraca...

NE SAMO NAJSTARIJA, NEGO I NAJMODERNIJA

Hadži šabanova kavana na Bendbaši dobila je svoje današnje ime (s kojim će i nestati) po Hadži Šabanu, jednom od svojih vlastnika, koji ju je držao pred kojih sedamdeset godina. Hadži Šaban, podrietlom Arnaut, bio je vičan i vješt poslu, pa je njegova kavana, uredjena po carigradskom uzoru, bila ujedno i najmodernija kavana starog Sarajeva. Osim prave jemen¬ske kave, koja se nije mljela u mlinovima, nego tukla u havanu, (kamenoj stupi), gosti su se služili raznim sokovima, gurabijama (kolačima), djulbe-šećerom, (ukuhanim voćem), rahatlokumom itd. Osim turskih novina za razonodu gostiju, je služio i čitav niz starih igara, kao što su tavla, domino i šah, te razni muzički instrumenti, kao uk, kaanun i drugi.

U CARSTVU OPIUMA

Osim prave jemenske kave, koju spomenusmo, i dugih čibuka, napunjenih najljepšim duhanom, te dragocjenih nargila (posebnih naprava za pušenje), što je sve služilo sa razonodu gosti ove stare sarajevske kavane, u njoj se takodjer, a osobito u davnija vremena, služio i opium. Pa čak je i sam stari Hadži Šaban počesto išao u Carigrad, da donese po koji novi kavanski rekvizit, ali se skoro redovito vraćao sa zagasito išaranom, istočnjačkom posudom, napunjenom opiumom. Naime opium, ili kako su ga u Bosni zvali »afijun«, a njegove uživatelje »afijundžije«, nije u našim krajevima bio nepoznat, poglavito medju bogatijim svietom mnogih kasaba srednje Bosne. Što više, njegovo uživanje nije smatrano sramotom, kao na primjer uživanje alkohola.
Pripoviedati pak o čarobnim snovima opijumske gide, težko je. O njihovoj čudnoj, fantastično uskla djenoj, pa makar i lažnoj ljepoti, sličnoj dahu šume, milovanju sunca, pjesmi gorskih potoka, nečujnom lietu šarenih leptira i čežnjama ljudske duše, mogao bi da pripovijeda samo »afijundžija«, koji čezne za gidom, dok mu glava, s olovno mutnim očima, nemoćno leži na suhim prstima, u kojima plamti jedna jedina želja: opium!
Još davno je godine 1761., sarajevski kroničar Mula Mustafa Bašeskija zabilježio, da je te godine, uživajući opium, umro u Sarajevu neki Mula Osman. A opium se, eto, uživao nekada i u staroj Hadži Šabanovoj kavani.

STJECIŠTE SVIH NOVOSTI
Vriedno je zabilježiti takodjer i to, da se je prvi fonograf (gramofon s ogromnom trubljom) pojavio u Hadži šabanovoj kavani na Bendbaši, okupljajući stotine znatiželjnih Sarajlija.
Ali kraj svega toga Hadži Šabanova je kavana u starom Sarajevu imala i jednu posebnu ulogu: bila je naime, stjecište svih novosti ne samo iz Sarajeva i Bosne, nego i iz dalekih krajeva svieta. Jednom riečju, zamjenjivala je današnje novine i krugoval.
Ranim jutrom, odmah nakon klanjanog sabaha (prve jutarnje molitve) u kavanu bi dolazili mnogi gosti, koji bi pretresali sve dnevne dogadjaje i posljednje gradske novosti, koje su opet iz pokrajine i dalekih krajeva svieta donosili brojni trgovci, što su sa svih strana stizali u Sarajevo. Jer, ne treba naime zaboraviti, da je bielo i ponosno Sarajevo, bilo jedno od važnih i na daleko čuvenih trgovačkih središta, u koje su stizali venecijanski, dubrovački, carigradski i toliki drugi znameniti trgovci. A zar je i jedan od njih mogao stići bez novosti, i ne posjetiti znamenitu Hadži šabanovu kavanu, tada najljepšu i najmoderniju kavanu Sarajeva? Pa zar je onda čudo, da je ona bila stjecište svih novosti?
Tako je bilo godinama, desetljećima. A zatim je zub vremena načeo staro Sarajevo, koje je počelo naglo nestajati. Iz dana u dan. Od svega su ostajale samo uspomene. I ništa više.
I Bendbaše je nestalo. Zapravo sve je ostalo isto, ali ipak se je sve promienilo. Izgubila je dušu. Romantiku. A za koji će dan izgubiti i staru Hadži šabanovu kavanu, svoj dragocjeni rekvizit, koja je posljednjih godina i onako bied no životarila. I od svega će ostati samo pjesma. Daleka i čeznutljiva:
»Kad ja podjoh na Bendbašu na vodu ...«
Rek

Related Items you might want to check out...

Geolokacija