5
100
654
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5f76dfac37aabe0ceaffa0fb1a377bd.pdf
b2c945e91099bc9f7f4a631eb990627f
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sarajevski list 1899 - God. 22, br. 8
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/54409a4928a0f24b8e720df79a82dc4f.pdf
cbe899f95a0f1387a6d60fbd1db65fc1
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sarajevski list 1899 - God. 22, br. 9
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0097183454236ffa3e173c98b9082847.pdf
16d29d33d096ab71732d884e8324957f
PDF Text
Text
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Karte
Subject
The topic of the resource
Kartografska zbirka NUBBiH
Description
An account of the resource
Najvrednije u ovoj zbirci su stare karte koje datiraju iz 16./17./18. stoljeća, čija je vrijednost za proučavanje kartografije od izuzetnog značaja. Prema posljednjoj reviziji koja je završena 2006. godine, u Kartografskoj zbirci nalazi se ukupno 5.915 bibliotečkih jedinica.
Najstarija karta koju posjeduje NUBBiH jeste Sclavoniae, Croatiae, Carniae, Istriae, Bosniae finitimarumque regionum nova descriptio njemačkog kartografa Augustina Hirschvogela, koja je nastala u Nürnbergu 1565. godine. Na karti je prikazana Bosna i sjeverni dio Hercegovine. Među starim i vrijednim kartama nalazi se i Mercatorova karta Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae parte, izdata 1590. godine, na kojoj je prikazana cijela Bosna i Hercegovina sa oko stotinu naselja. Na njoj je prikaz rijeka mnogo bolji nego na ranijim kartama. Tu su zatim karta Partie meridionalle du Royaume de Hongrie, Croatie, Dalmatie, Bosnie... autora Nicolasa Sansona, izdata 1664. godine, kao i La Croazia, Bosnia, e Servia edi nuova projezione, autora Antonia Zatta, izdata u Veneciji 1782. godine.
Physical Object
An inanimate, three-dimensional object or substance. Note that digital representations of, or surrogates for, these objects should use Moving Image, Still Image, Text or one of the other types.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Schlavoniae, Croatiae,Carniae,Istriae, Bosniae finitimarvmqve regionvm nova descriptio
Subject
The topic of the resource
Bosna i Hercegovina -- Pregledne karte -- 16 st.
Hrvatska -- Pregledne karte -- 16. st.
Description
An account of the resource
Karta iz atlasa Theatrum orbis terrarum Abrahama Orteliusa
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Hirschvogel, Augustin
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Antwerpen
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1570?
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
1 geogr. karta;
u bojama;
35 x 46 cm na listu 45 x 58 cm
Language
A language of the resource
latinski
Type
The nature or genre of the resource
karta
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
8559366
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/18c6106dbcbfc2704e54838d7fdd31b6.pdf
a75296ce741df3d7c3f97d6c8087e25e
PDF Text
Text
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Karte
Subject
The topic of the resource
Kartografska zbirka NUBBiH
Description
An account of the resource
Najvrednije u ovoj zbirci su stare karte koje datiraju iz 16./17./18. stoljeća, čija je vrijednost za proučavanje kartografije od izuzetnog značaja. Prema posljednjoj reviziji koja je završena 2006. godine, u Kartografskoj zbirci nalazi se ukupno 5.915 bibliotečkih jedinica.
Najstarija karta koju posjeduje NUBBiH jeste Sclavoniae, Croatiae, Carniae, Istriae, Bosniae finitimarumque regionum nova descriptio njemačkog kartografa Augustina Hirschvogela, koja je nastala u Nürnbergu 1565. godine. Na karti je prikazana Bosna i sjeverni dio Hercegovine. Među starim i vrijednim kartama nalazi se i Mercatorova karta Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae parte, izdata 1590. godine, na kojoj je prikazana cijela Bosna i Hercegovina sa oko stotinu naselja. Na njoj je prikaz rijeka mnogo bolji nego na ranijim kartama. Tu su zatim karta Partie meridionalle du Royaume de Hongrie, Croatie, Dalmatie, Bosnie... autora Nicolasa Sansona, izdata 1664. godine, kao i La Croazia, Bosnia, e Servia edi nuova projezione, autora Antonia Zatta, izdata u Veneciji 1782. godine.
Physical Object
An inanimate, three-dimensional object or substance. Note that digital representations of, or surrogates for, these objects should use Moving Image, Still Image, Text or one of the other types.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae parte
Subject
The topic of the resource
Bosna i Hercegovina -- Geografske karte -- 17. st.
Hrvatska -- Geografske karte -- 17. st.
Description
An account of the resource
Karta iz atlasa Atlas sive cosmographicae meditationes de fabrica mundi et fabricati figura
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Mercator, Gerardus
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
[s. l.] : [s.n], [1640?]
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1640?
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
1 geogr. karta;
u bojama;
47 x 35 cm, na listu 57 x 43 cm
Language
A language of the resource
latinski
Type
The nature or genre of the resource
karta
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
8093446
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bbde44989c5d64bd1a5c68d555d56447.pdf
6dbc47ae33bb02a5ddee5889fa85763e
PDF Text
Text
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Karte
Subject
The topic of the resource
Kartografska zbirka NUBBiH
Description
An account of the resource
Najvrednije u ovoj zbirci su stare karte koje datiraju iz 16./17./18. stoljeća, čija je vrijednost za proučavanje kartografije od izuzetnog značaja. Prema posljednjoj reviziji koja je završena 2006. godine, u Kartografskoj zbirci nalazi se ukupno 5.915 bibliotečkih jedinica.
Najstarija karta koju posjeduje NUBBiH jeste Sclavoniae, Croatiae, Carniae, Istriae, Bosniae finitimarumque regionum nova descriptio njemačkog kartografa Augustina Hirschvogela, koja je nastala u Nürnbergu 1565. godine. Na karti je prikazana Bosna i sjeverni dio Hercegovine. Među starim i vrijednim kartama nalazi se i Mercatorova karta Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae parte, izdata 1590. godine, na kojoj je prikazana cijela Bosna i Hercegovina sa oko stotinu naselja. Na njoj je prikaz rijeka mnogo bolji nego na ranijim kartama. Tu su zatim karta Partie meridionalle du Royaume de Hongrie, Croatie, Dalmatie, Bosnie... autora Nicolasa Sansona, izdata 1664. godine, kao i La Croazia, Bosnia, e Servia edi nuova projezione, autora Antonia Zatta, izdata u Veneciji 1782. godine.
Physical Object
An inanimate, three-dimensional object or substance. Note that digital representations of, or surrogates for, these objects should use Moving Image, Still Image, Text or one of the other types.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sclavoniae, Croatiae, Bosniae cum Dalmatiae parte
Subject
The topic of the resource
Bosna i Hercegovina -- Geografija -- Karte
Hrvatska -- Geografija -- Karte
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Marcator, Gerardus
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Amsterdam, [1670]
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1670
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
1 geogr. karta;
31 x 24 cm na listu 42 x 30 cm
Language
A language of the resource
italijanski
Type
The nature or genre of the resource
karta
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
9577222
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/84cfeb410722f4586146741e1c1e3c50.pdf
48e1888d51edca2e9740a442a01c7a92
PDF Text
Text
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Karte
Subject
The topic of the resource
Kartografska zbirka NUBBiH
Description
An account of the resource
Najvrednije u ovoj zbirci su stare karte koje datiraju iz 16./17./18. stoljeća, čija je vrijednost za proučavanje kartografije od izuzetnog značaja. Prema posljednjoj reviziji koja je završena 2006. godine, u Kartografskoj zbirci nalazi se ukupno 5.915 bibliotečkih jedinica.
Najstarija karta koju posjeduje NUBBiH jeste Sclavoniae, Croatiae, Carniae, Istriae, Bosniae finitimarumque regionum nova descriptio njemačkog kartografa Augustina Hirschvogela, koja je nastala u Nürnbergu 1565. godine. Na karti je prikazana Bosna i sjeverni dio Hercegovine. Među starim i vrijednim kartama nalazi se i Mercatorova karta Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae parte, izdata 1590. godine, na kojoj je prikazana cijela Bosna i Hercegovina sa oko stotinu naselja. Na njoj je prikaz rijeka mnogo bolji nego na ranijim kartama. Tu su zatim karta Partie meridionalle du Royaume de Hongrie, Croatie, Dalmatie, Bosnie... autora Nicolasa Sansona, izdata 1664. godine, kao i La Croazia, Bosnia, e Servia edi nuova projezione, autora Antonia Zatta, izdata u Veneciji 1782. godine.
Physical Object
An inanimate, three-dimensional object or substance. Note that digital representations of, or surrogates for, these objects should use Moving Image, Still Image, Text or one of the other types.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sclavoniae, Croatiae, Carniae, Istriae, Bosniae finitimarumque regionum nova descriptio
Subject
The topic of the resource
Bosna i Hercegovina -- Geografija -- 16. st. -- Pregledne karte
Hrvatska -- Geografija -- 16 st. -- Pregledne karte
Description
An account of the resource
Karta iz Orteliusova atlasa
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Hirschvogel, Augustin
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
[Nürnberg] : [S. n.], [1565]
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1565
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
1 geogr. karta
46 x 34 na listu 53 x 41 cm
Language
A language of the resource
latinski
Type
The nature or genre of the resource
karta
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
8090118
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/59db4f08af8e7da38db0160a5b7f28d4.jpg
a7f91013891409064e3c25d903b1c7a1
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Razglednice
Subject
The topic of the resource
Razglednice bosanskohercegovačkih gradova i kulturno-historijskih
objekata u BiH
Still Image
A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials.
Physical Dimensions
The actual physical size of the original image
9 X 14 cm
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sefardsko groblje u Sarajevu. Sarajevo: kafana Bendbaša
Subject
The topic of the resource
Sarajevo - Stare razglednice
Description
An account of the resource
Na razglednici se nalaze dvije zasebne slike. Na jednoj je prikazano Sefardsko groblje u Sarajevu, a na drugoj sarajevska kafana Bendbaša. Razglednica je izdanje Bosanske Pošte.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo: Bosanska Pošta
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
19??
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
COBISS.BH-ID 16226822
Spatial Coverage
Spatial characteristics of the resource.
Place: Sarajevo Latitude: 43.8562586 Longitude: 18.413076300000057
Rights
Information about rights held in and over the resource
<br />This work is licensed under a <a href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/">Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License</a>.
Type
The nature or genre of the resource
Postcard
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcb97bb5cf4ef7def9f152d930e8fa33.pdf
6cee705e56df6eba0d64ca6e8718edd7
PDF Text
Text
���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Serafinski perivoj
Subject
The topic of the resource
franjevci , religija, književnost
Description
An account of the resource
Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“.
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
uredjuje fra Arkangjeo Brković
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Visoko : Bosanski franjevci,
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1904-1905
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Language
A language of the resource
hrvatski
Type
The nature or genre of the resource
časopis
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2303-7741 (Print)
ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija)
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
30 cm
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
<a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22578438"><span>22578438</span></a>
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Serafinski Perivoj 1904 God. 18, br. 1 - God. 18, br. 12
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/427cc4948f37702e48ecb48ac021395a.pdf
726bae9b895aa3a9172a6e06412e8e53
PDF Text
Text
������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Serafinski perivoj
Subject
The topic of the resource
franjevci , religija, književnost
Description
An account of the resource
Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“.
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
uredjuje fra Arkangjeo Brković
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Visoko : Bosanski franjevci,
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1904-1905
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Language
A language of the resource
hrvatski
Type
The nature or genre of the resource
časopis
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2303-7741 (Print)
ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija)
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
30 cm
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
<a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22578438"><span>22578438</span></a>
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Serafinski Perivoj 1905 God. 19, br. 1 - God. 19, br. 12
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f684b43e16e7e3a4416daec4f32d95d3.pdf
2e180c28f04b3242be8491e5ee544e70
PDF Text
Text
��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
BOOKS BY SEFEROVIC
Subject
The topic of the resource
Knjige Mensura Seferovića
Description
An account of the resource
Mensur Seferović, književnik, istoričar, novinar
Rođen u Mostaru, Bosna i Hercegovina, 25 novembra 1925. Antifašistički borac od 1941., logoraš koncentracionog logora u sjevernoj Italiji 1943., partizanski reporter i urednik, pukovnik u penziji, izdavač, dobitnik „ 14 februarske“ nagrade grada Mostara ( Bosna i Hercegovina), „Oktobarske nagrade“ grada Herceg Novog ( Crna Gora) i “4 juli“ saveznu nagradu ( ex-Jugoslavija), nosilac nekoliko odlikovanja.
Od 1955. do 2014. objavio 24 knjige: Drugovi iz bataljona 1955; Tajna partijske ćelije 1957; Bataljon u okupiranom gradu 1958; Šoša 1959; Prozivka na Tjentištu 1961; Partizanski kolopleti 1964; Pred očima grada 1970; Vrijeme ratno Manojla Manojlovića 1971; Šestorica osuđenih 1974; Prvi vojnik revolucije 1977; Tito-vrhovni komandant ( koautor V. Hlaić) 1980; Istočno i zapadno od Neretve 1981; Razmeđa Živke Damjanović 1982; Rasvjeti bratstva 1984; Mostarski kolopleti 1985; Krst i polumjesec u Božurovom Dolu 1986; Trinaesta hercegovačka brigada 1988; Vojska za jedno ljeto 1999; Preboli zla 2001; Kamena ognjišta 2002; Vjetrenik 2004; Iskušenja 2005; Iskušenja na engleskom jeziku 2006; Zvijezde stajačice 2009; Život piše svoju priču 2014.
O autoru objavljeno u publikacijama: Jugoslovenski savremenici- ko je ko u Jugoslaviji 1970; Vojni leksikon 1981; Kultura Bošnjaka 1994; Ko je ko u Bošnjaka 2000.
Živio je i u Čikagu, gdje je uređivao bosansko- hercegovačke časopise “ Zambak-BH odjek” i “ Tribina Bošnjaka “.
Sabrana djela Mensura Seferovića, 24 objavljene knjige tokom 65 godina plodnog stvaralačkog rada književnika, istoričara, aktiviste do današnjih dana, objavljena su u pdf formi na stranicama ovog websajta, kako bi bila dostupna čitaocima i naučno- istorijskim istraživačima. Da se ne zaborave sudbine i događaji ljudi u ratnim i poratnim vremenima u bivšoj Jugoslaviji. Njegova književna zaostavština je dokumentarna pripovjest, prozor u istorijski pogled na ljude, običaje, kulture, društvene i političke promjene u turbulentnim vremenima od ranih 1940- tih godina do današnjih dana, kroz antifašističku, humanističku i vizionarsku prizmu.
Književno djelo Mensura Seferovića je simbol multikulturne, antifašističke, demokratske, i pluralističke Bosne i Hercegovine, i čitavog svijeta.
Umro je u Čikagu 27. 9. 2020. godine.
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Mensur Seferović
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Language
A language of the resource
bosanski
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Šestorica osuđenih, Mensur Seferović
Subject
The topic of the resource
Šestorica osuđenih : ratni dokumenti o ljudima i događajima i svjedočenje ljudi o dokumentima i događajima
Description
An account of the resource
O šetorici bilećkih komunista, uslovno osuđenih, trojica na smrt, a trojica na isključenje, od strane Komunističke partije Jugoslavije, Okružnog odbora partije i Operativnog odbora narodooslobodilačke vojske za Hercegovinu. Uslov je da njih šestorica izvrše ranije dobijeni a ne izvršeni zadatak.
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Mensur Seferović
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Beograd : Komunist, 1974 (Budućnost : Novi Sad)
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1974
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
20 cm
Language
A language of the resource
hrvatski, srpski
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4a5517274eb481976ca19f0682c0d2a7.jpg
3d4c7aba5d82e9e0abdab18f6f58ec82
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Članci
Subject
The topic of the resource
Članci iz kolekcije Bosniaca
Text
A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text.
Text
Any textual data included in the document
ŠEZDESETA GODINA SARAJEVSKOG MUNJOVOZA
Sarajevski »trambaj« bio je preteča bečkog munjovoza
Sarajevo, 2. Prosinca.
Točno jučer, na 1. prosinca, sarajevski je munjovoz škripeći ušao u šezdesetu godinu svoga mukotrpnoga života. To je, bez obzira na zlobne primjedbe stranaca, da se Sarajlije ne voze munjovozom da brže stignu, nego što ih mrzi ići pješice, ipak častan jubilej. Nu priznati se mora, da je korak od prvog sarajevskog munjovoza, odnosno tada još »konjovoza«, pa do današnjih munjovoznih kola, bio malo predug i prespor. Jer prošlo je ravnih pedeset i devet godina, a da se mnogo toga nije baš izmijenilo. Ali opet osjećaj, da je Šeher Sarajevo imalo svoj munjovoz ne samo prije Zagreba, nego čak i prije blistavog carskog i kraljevskog grada Beča, nas Sarajlije ispunjava ponosom. Zato ga pozdravljamo, kakav je da je, želeći mu da doživi skrajnje životne granice munjovoznog roda i da u najskorije vrijeme svoju tešku dužnost preda u amanet modernijim, bržim i udobnijim munjovoznim kolima.
PRVI SARAJEVSKI »KONJOVOZ«
Bilo je to točno pred pedeset i devet godina. U blizini današnje Katedrale, koje uzgred rečeno tada još nije ni bilo, pa duž Ferhadije ulice, iskupio se ogroman broj radoznalih Sarajlija. Došli su bili da vide prvi sarajevski »tramvaj«, koji je imao krenuti ispred zgrade bivše bogoslovije, pa duž Ćemaluše (današnje Dra Pavelića ulice) sve do glavne željezničke stanice. Njegovi prvi putnici bili su pak najugledniji sarajevski građani. Tu je bio prvi sarajevski gradonačelnik iz doba okupacije rahmetli Mustajbeg Fadilpašić, na čelu s cjelokupnim gradskim vijećem. U času kada je Mustajbeg zagrnuo ćurak i sio u vrh šarenih kola, a vijeće mu s jedne i s druge strane, kočijaš Johan Henke, pucnuo je bičem, a bijelac, upregnut u kola, povukao je. U taj čas, u gomili okupljenih Sarajlija, u kojoj ste mogli vidjeli uz široka damske krinoline i visoke ogrlice odličnika još i more čohanih čakšira sa vatrenim stambolskim trabolozima uglednih Sarajlija, nastao je žamor i pljesak. Pozdravljali su prvi sarajevski »tramvaj«, ili, kako su ga u Sarajevu nazivali »trambâj«...
Kola su odtle, i dalje burno pozdravljena, od svijetine, glatko klizila niz željezne tračnice duž Ćemaluše. Na alatovom vratu resko je kucalo oveće zvono, opominjući pješake i kočijaše, da dolazi »trambaj«, dok je Johan Hanke, njegov prvi kočijaš koji je kasnije tragično završio na Latinskoj ćupriji, ponosno puckao kitnjastim bičem.
Od tada, pa iz dana u dan, prvi sarajevski »trambâj« jurio je od željezničke postaje pa do pred Katedralu. I obratno. Po dolasku pred Katedralu Johan Hanke bi, od vremena do vremena, nakon što bi putnici izašli iz kola, prilazio konju i isprezao ga. Istovremeno, iz konjske štale, koja se nalazila na mjestu sadašnje knjižare Studnička, dolazio bi drugi momak, koji je vodio i uprezao odmornog konja i »trambâ.« bi ponovno kliznuo niz Čemalušu, pun šarolikih putnika...
Tako je bilo punih trinaest godina, kada se na sarajevskim ulicama po prvi puta ukazala električna željeznica, odnosno prvi sarajevski munjovoz. S tim časom iz Ćemaluše je za uvijek nestalo Johana Hanke-a, njegova bijelca i šareno obojenih tramvajskih kola, u koja je kasnije bila smještena jedna pomoćna munjovozna radionica. Jadna kola, rodila su se s tolikom pompom, a umrla su tako tiho i bijedno! Pa ipak ona su bila preteča današnjeg sarajevskog munjovoza...
PRVI SARAJEVSKI MUNJOVOZ
Bilo je to na dan 1. svibnja 1895. godine, kada se na sarajevskim ulicama pojavio prvi munjovoz. U to vrijeme bila je već dovršena i sarajevska munjara. Evo što o tome piše ondašnje sarajevsko novinstvo: »Na Hisetima se je počela graditi električna centrala, a uz nju visok dimnjak«.
»A šta će nam ovo ? — pitahu se ljudi, to jest oni, koji nijesu znali, zašto se grade takove kuće s visokim odžacima.
»Električna centrala!« — odgovarahu s ponosnom drugi i gledahu samilosno na takove neznalice. »Tu će se »praviti sila« za rasvjetu i željeznicu«.
»Te onda cijele bogovite jeseni kopaj i prekapaj jame kroz Sarajevo. A u te jarke pometaše sve po dva, po četiri konopa, debela i sjajna od pustog katrana«.
»A što će ovo?« — pitali ljudi.
»Kabli — kabeli!« — odgovarahu vještaci. Mnogi su klimali međutim glavom i govorili:
»Nekaka besposlica!«
Nadošao 1. svibnja. Duljinom Appelove obale planu nepregledni vijenac od plamena. U malim, stakleinm posudicama — baš kô kruščice — zažarila se tanka, dvostruka žica. Tako planu elektricitet. Ljudi gledali i čudili se. A kada ono dojuriše po željeznim tračnicama kola bez konja, a sjajna i velika, sve se zagledalo u tu čudnovato lijepu neman i stalo šaputati: »Što sve čovjek ne izmisli!« — a uz to i u sav glas klicati: »Srećno i u sto dobrijeh časa!«
Eto, tako su Sarajlije godine 1895. pozdravili prvi sarajevski munjovoz.
U Sarajevu je tada po prvi puta bljesnulo i električno svijetlo. Prva zgrada u koju je uvedena elektrika, bio je tadašnji »Grand hotel«, koji se je nalazio u prostorijama sadašnje Zemaljske banke. Kratko vrijeme poslije toga, zablistalo je svijetlo na sofama i munaretu drevne Gazi Husrefbegove džamije, koja je ujedno bila i prva džamija na svijetu, u koju je električno svijetlo bilo uvedeno. Munjovoz je za to vrijeme hitro klizio niz sadašnju Adolfa Hitlera obalu i dra Ante Pavelića ulicu. Bio je to jedan među prvim munjovozima u Europi uopće. Dovoljno je napomenuti na primjer to, da je Sarajevo ne samo prije Zagreba i mnogih drugih gradova, nego čak i prije samog Beča, bilo dobilo munjovoz! Zapravo je sarajevski munjovoz bio pokus za bečki munjovoz, koji je godinu dana poslije toga također stavljen u promet.
U prvo je vrijeme sarajevski munjovoz kretao obalom do Latinske ćuprije, a dra Pavelića ulicom do zgrade Stare pošte, odnosno do blizu Katedrale. Zbog toga je morao biti porušen i stari kameniti most s visokim lukom, koji se nalazio ispred današnje kavane »Volga«, odnosno Alipašine džamije. Taj most bio je sličan starom mostarskom mostu u minijaturi, i s njega su Sarajlije promatrale izlazak mladog mjeseca. To je bilo tim ugodnije, što su se uz kamenitu ogradu mosta nalazile i niske drvene klupice...
Slučajnost je čudna. Stari, kameniti most, morao je tada biti porušen zbog provađanja munjovozne pruge. Njega je zamijenio sadašnji željezno-betonski most. Međutim i on se sada ruši i proširuje da bi učinio mjesta dvostrukom munjovoznom kolosjeku, koji se izvađa ...
MUNJOVOZNE KARTE
Tadašnje munjovozne karte — poglavlje su za sebe. Kako se s priložene fotografije vidi, sama munjovozna kola nisu se baš mnogo izmijenila. Istina, boja im je tada bila tamno-zelena, a moglo se je ulaziti i izlaziti samo na zadnji ulaz, gdje su čak i u uglovima »platforme« bile smještene klupice. Munjovozna karta do Marijin Dvora, plaćala se tada 5 krajcara. Međutim, kako je munjovoz spadao u vlasništvo Ravnateljstva BH željeznica, putnik je za daljnjih 7 krajcara mogao istodobno kupiti i kartu za Banju Ilidžu. Ta karta »tour-retour« stajala je 2 seksera zajedno s munjovozom. Za ušteđenih 5 krajcara, mogla se je na Ilidži popiti politra dobro Sarajevskog piva. Stara dobra vremena! U munjovozu se moglo čak i pušiti, a što više, za prtljagu se nije ništa plaćalo!
Nego, karte su, kako rekosmo, poglavlje za sebe. Bile su ispisane na tri jezika: na hrvatskom, njemačkom i turskom. Nu čovjek je kao i danas mogao znati sva tri ta jezika, a da ipak bez 5 krajcara ne uzmogne sjesti u »trambâj«. O tome nam je naš povjesničar g. Hamdija Kreševljaković u društvu s g. Muhamed ef. Bravom, odličnim poznavateljem starog Sarajeva, pripovijedajući o svemu ovome, ispripovijedao i ovu zgodnu crticu:
»Jednoga dana — veli g. Kreševljaković — još kao đačić sjedio sam sa svojim drugovima na Sedreniku, i pričao o važnosti poznavanja jezika. Do nas je sjedio jedan stari Sarajlija, rahmetli Avdaga Spržo, koji je dobacio:
»Hajde, bolan, ne budalite, kakvi vaši jezici, kakvi bakrači. Eto, ja hin ne znam ni jenog, a jopet ću turski sjest u trambâj, zapalit cigaru, i izvadit krunu, pa sa vozat gori-doli. Vi, sa tim svojim jezicima, a bez krune u džepu, izletjet ćete ko iz topa, pa makar hin znali sto i jedan! I to će vas na Carevoj ćupriji za uši izvesti!«
Bit će da Avdaga ima pravo ...
Taj blagotvorni režim u sarajevskom munjovozu trajao je vrlo dugo. Poslije, kako su se vremena mijenjala, mijenjali su se i režimi. Nakon, godine 1922., gradski je munjovoz prešao u ruke sarajevske općine, odnosno njene kćeri — Gradske štedionice. Bilo bi nepravedno, da i o tom razdoblju od blizu 20 godina ne kažemo riječ-dvije.
Poznato je, da sarajevski munjovoz, onakav kakav je danas, ni izdaleka ne udovoljava svrsi, kojoj je namijenjen. Ni brzinom odvijanja saobraćaja, ni konforom, pa baš ni cijenama, budući da se radi o kolektivnom prevoznom sredstvu, kojim se služi čitav jedan grad. Treba naime znati da kroz sarajevski munjovoz, prema brojidbenim podatcima Uprave munjovoza, samo za jedan dan istina u dobro frekventiranim mjesecima prođe čitav grad. U kolima se tada dnevno izmijeni po 80 do 100 tisuća putnika!
Treba međutim istodobno znati, da sadašnja uprava munjovoza, na čelu sa svojim ravnateljem g. ing. Hreljom svojski radi, da se sarajevski munjovozni saobraćaj što prije modernizira i unaprijedi. Nakon što se u prvo vrijeme pristustavljanje dvostrukog munjovozne pruge i bar donekle pojačanju kolskog parka, sada predstoji postavljanje dvostrukom munjovoznog kolosjeka, bez kojeg se ne može ni zamisliti brzo i normalno odvijanje munjovoznog saobraćaja. Navjere i potreban materijal za postavljanje dvostrukog kolosjeka od Marijin-dvora kroz Vrbanju, pa do Glavne pošte, već su nabavljene. Isto tako na novom dijelu dra Pavelića ulice, koja se regulira, već se postavlja trasa za dvostruki kolosjek, koji će u prvo vrijeme ići od Crvenog Križa, pa do blizu Zemaljske banke. Usporedo s time u munjovoznoj se radionici već duže vremena izrađuje nekoliko novih kolskih modela, za koje je elektro-mašinski uređaj već poodavno naručen u Njemačkoj. Isto tako izvršene su i sve pripreme za raspis jeftimbe nekoliko novih kola. Na taj način, kada Sarajevo dobije dvostruki munjovozni kolosjek i kada se poveća munjovozni kolski park s većim brojem modernih kola, imat ćemo zaista munjovoz, koji će u svakom pogledu odgovarati svojoj svrsi.
A danas pak, u želji, da ne padne nijedna tamna mrlja na časni starački jubilej našeg starog, dobrog »trambâja«, kojim se, bez obzira na zlobne primjedbe stranaca, da sliči starom skakavcu, ipak ponosimo, jer je jedan od prvih u čitavoj Europi, mi mu od srca kličemo: Hvala ti, što si nas kroz tolike godine, počam od šarenih kola, kočijaša Hanke-a i starog bijelca sa zvonom na vratu, pa sve do danas, tako vjerno služio. Za to vrijeme vidio si mnogo i dobra i zla, a priznanja najmanje. Neka te sada zamijeni mlađi, brži i odmorniji!
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Šezdeseta godina sarajevskog munjovoza. Sarajevski »trambaj« bio je preteča bečkog munjovoza
Subject
The topic of the resource
Tramvaji/Sarajevo/Historija
Description
An account of the resource
God. 1, br. 176 (4 prosinca 1941), str. 5
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Rek
Source
A related resource from which the described resource is derived
Sarajevski novi list : hrvatski informativni dnevnik
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo : Povjeriništvo za štampu u Bosni i Hercegovini, 1941-1942
Rights
Information about rights held in and over the resource
Javno dobro
Language
A language of the resource
hrvatski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-8254
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1941.
Type
The nature or genre of the resource
članak
License
A legal document giving official permission to do something with the resource.
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
<a target="_new" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/23891718">23891718</a>
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2545fe56864eaac021a861d3fedbcfaf.pdf
ef776162a056cf1f093b6cc3ed7dff56
PDF Text
Text
������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Silvija Strahimira Kranjčevića pjesme / [uredio i uvodom popratio Branimir Livadić]
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kranjčević, Silvije Strahimir
Ostali autori
Livadić, Branimir (urednik) (autor uvoda, napomena, predgovora, pogovora)
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Zagreb : Matica hrvatska, 1943
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1943
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
224 str. : ilustr. ; 22 cm
Language
A language of the resource
hrvatski
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUB BIH
Type
The nature or genre of the resource
poezija
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
135098375
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Silvija Strahimira Kranjčevića pjesme 1943
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f7e27aa801f7480bce433bc802ec931.pdf
31723117c03bbd90db88031764e119d9
PDF Text
Text
����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
BOOKS BY SEFEROVIC
Subject
The topic of the resource
Knjige Mensura Seferovića
Description
An account of the resource
Mensur Seferović, književnik, istoričar, novinar
Rođen u Mostaru, Bosna i Hercegovina, 25 novembra 1925. Antifašistički borac od 1941., logoraš koncentracionog logora u sjevernoj Italiji 1943., partizanski reporter i urednik, pukovnik u penziji, izdavač, dobitnik „ 14 februarske“ nagrade grada Mostara ( Bosna i Hercegovina), „Oktobarske nagrade“ grada Herceg Novog ( Crna Gora) i “4 juli“ saveznu nagradu ( ex-Jugoslavija), nosilac nekoliko odlikovanja.
Od 1955. do 2014. objavio 24 knjige: Drugovi iz bataljona 1955; Tajna partijske ćelije 1957; Bataljon u okupiranom gradu 1958; Šoša 1959; Prozivka na Tjentištu 1961; Partizanski kolopleti 1964; Pred očima grada 1970; Vrijeme ratno Manojla Manojlovića 1971; Šestorica osuđenih 1974; Prvi vojnik revolucije 1977; Tito-vrhovni komandant ( koautor V. Hlaić) 1980; Istočno i zapadno od Neretve 1981; Razmeđa Živke Damjanović 1982; Rasvjeti bratstva 1984; Mostarski kolopleti 1985; Krst i polumjesec u Božurovom Dolu 1986; Trinaesta hercegovačka brigada 1988; Vojska za jedno ljeto 1999; Preboli zla 2001; Kamena ognjišta 2002; Vjetrenik 2004; Iskušenja 2005; Iskušenja na engleskom jeziku 2006; Zvijezde stajačice 2009; Život piše svoju priču 2014.
O autoru objavljeno u publikacijama: Jugoslovenski savremenici- ko je ko u Jugoslaviji 1970; Vojni leksikon 1981; Kultura Bošnjaka 1994; Ko je ko u Bošnjaka 2000.
Živio je i u Čikagu, gdje je uređivao bosansko- hercegovačke časopise “ Zambak-BH odjek” i “ Tribina Bošnjaka “.
Sabrana djela Mensura Seferovića, 24 objavljene knjige tokom 65 godina plodnog stvaralačkog rada književnika, istoričara, aktiviste do današnjih dana, objavljena su u pdf formi na stranicama ovog websajta, kako bi bila dostupna čitaocima i naučno- istorijskim istraživačima. Da se ne zaborave sudbine i događaji ljudi u ratnim i poratnim vremenima u bivšoj Jugoslaviji. Njegova književna zaostavština je dokumentarna pripovjest, prozor u istorijski pogled na ljude, običaje, kulture, društvene i političke promjene u turbulentnim vremenima od ranih 1940- tih godina do današnjih dana, kroz antifašističku, humanističku i vizionarsku prizmu.
Književno djelo Mensura Seferovića je simbol multikulturne, antifašističke, demokratske, i pluralističke Bosne i Hercegovine, i čitavog svijeta.
Umro je u Čikagu 27. 9. 2020. godine.
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Mensur Seferović
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Language
A language of the resource
bosanski
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Šoša, Mensur Seferović
Subject
The topic of the resource
Šoša
Description
An account of the resource
Romansirana biografija o Šoši Mažaru, dobrim djelom je hronika o ustanku naroda Bosanske krajine. Legenda i čovjek među nama. Šoša kao sin, brat, drug, vojnik i komadant. U ratnom vremenu antifašističkog odbranbenog rata, sudbina je bila u rukama svakog pojedinca.
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Mensur Seferović
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Prijedor : Nacionalni park "Kozara", 1981 (Banja Luka : Glas)
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1981
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
230 str., [8] tabli : ilustr. ; 17 cm
Language
A language of the resource
bosanski
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/79b2351616ffa45f9634b61f6aa33a38.pdf
73d973010f162919c2018220a61b2bd2
PDF Text
Text
������
Text
A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text.
Text
Any textual data included in the document
God. 1, br. 1 (1905)
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 1
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5632646cfbbe44225e69030e0c5ac857.pdf
307d61abf04e30abda588c5a5db4d061
PDF Text
Text
������
Physical Object
An inanimate, three-dimensional object or substance. Note that digital representations of, or surrogates for, these objects should use Moving Image, Still Image, Text or one of the other types.
Text
Any textual data included in the document
God. 1, br. 2 (1905)
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 2
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b6eaa90f2cb2e81e1367990aab969a54.pdf
f5284b518cb0976260482004a910a274
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 3
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/91fe015209ffd3d8c255eec00333aa5c.pdf
583b76aa64bcba198948bf26326e6acf
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 4
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/002a128f3e40fd1b646a865e4b8257d9.pdf
236cec9547d8374c6f1286fc627f0f6c
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 5
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9ffc0ce92b4272f3b655ffd99061220.pdf
e679f820362ebbc619e037b439b1b344
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 6
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/af58fe8823fc45ccd05c0f553195ba00.pdf
dc657e53976d2ea103bb2bd012ec4eca
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 7
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4b055a5c1f740dbd0a64590df7c1be4.pdf
6b8b328946156fca3e97babd5fb3d77b
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 8
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9f995a572d618982e41a98501ed079b.pdf
b8f3c0b2833f11dc6aa367dabc3f5d73
PDF Text
Text
�
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5a7de7503da36c1d6f3df3da07168c66.pdf
aa9e2cf838e728db770ddc3447bab7b1
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c734c1b2cc15b6666f05a35e199af58.pdf
f7b1869557e99f3ec00c52a25d6b9920
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ffd2b852b8bd3fdea4a6d25c6cbaab85.pdf
120207d095608e34b3aba35cf6b3604d
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/779fb19c3d6924ba0f57325ecd38594e.pdf
c2bb226d48c732762602fee8da651d3e
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/52f2e7f83b8fe8ecad2bab6fa2bccd5d.pdf
48e9c64e233569c6dd9b4709863e13d7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e289ac810426aab43153bb63be799071.pdf
17293cf64779578bf38a3e3398eb16fd
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/03b3d8b8f8403710ee7c9c69ab39f35b.pdf
f764461bc43c311a06072ab06ea84040
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc324a13148804124091a77f647ffdb3.pdf
23bd531c3f0bf349c6f21428706d6a3e
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5acc8c0e5ca730ff4a86e9acba8a954a.pdf
8b8d0ed7d71557602b688bf6bae7307c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/89bc9df1c358cfaf17be26ad3c3a598d.pdf
938c72980697ac7b70b4de76a0cba7e4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4a333dec4e1e48f439fec0b9330b371.pdf
d228c67e373db3d366eeb3b6e2c4594b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd47b0330f3f24fcb905fd96a765677b.pdf
77157d59a145a147925939a59413f97a
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c44e62cbaacc35fe41845d6b4cad6f8.pdf
a292fd447f9616d22900cce66440dd4f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3285a0474fc312f2cecb805d2f3349aa.pdf
69488ab2045177c1291c68806ab9e762
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e210ccb068df58d8d103f156db32b03.pdf
b3b8b6a8894331ab26d41a471a0949c0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf29c8fbb26cf8b85c2abc3d5212e152.pdf
7ca5be42c95d168f38c047cb35addf4e
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a93460ab9379515b0c719b607e44d63d.pdf
ca1d8e0f858a958afda1a8e9425ad64c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/20acaefe7644717d1e9e85a4adff414f.pdf
73b5a92e2af0713f0d5b13a3bcd6346b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb22b27f699f505b4afc46a6163e24bf.pdf
59d177bc48b560ba0cbd74c5c756374b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf4303eb2b47df504eccde7bbbf673fe.pdf
9c155aa2dbe19f77ef890fbfa79162df
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3655bbafd920590a1d5ec3273f4d202f.pdf
81a1b1d7220d7212954f57899b47ff36
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/155018d0ad67b4b49d1c9aa74ef34659.pdf
135d88edc5e4268504f7a5591f923641
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5372d0920669486942d969fc9dd2a31.pdf
920494412784acd5f36a50b92d8d6546
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/deff14869de6aafe107028ee16d20609.pdf
22e61f51969b16b6847e429e32bc23ab
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c924436c2c375a37375ba712485fcf2.pdf
58a077ac7bea63b32a86126c3863267a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/da6c605746ef0e48da9c72bb1d91bbb9.pdf
b7b3c3ec167d6ed203598d9d7d4cce6f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/963b36f34134b3b5e9aefa99c96e305e.pdf
6b37950c92157383be5a8d115b8bb928
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/031ae3d51278019fcb77dd705e39f797.pdf
8943c7e7d8b8287c48967012c24c1e4b
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/154162c0d44c28d1a316f7a3ba141675.pdf
622ffd86103534a6730024599f7b6be3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5148f227e845d6d7c42eca3e2b3f27fa.pdf
f1716d11b4eb56ba5fa85da0eeef3e01
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0995cc5b885fe60ca1f5aaf5b5f92935.pdf
ab7fab9d43f94f83cf8bf93f2203e66d
PDF Text
Text
�����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed6d6544d3f3d0efd5644b17cf34824e.pdf
ea689af6fea782b901eb99d9889b3b75
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2f1d12d3a482a7391f110e47a7dc885.pdf
3d0692c12db465c9fcb1b5391d8898dc
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c7ebddc3972a9719650ae6f7b67652fe.pdf
77594aaf92012e90f5f611f71764345d
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff290dfadc1bbe2c775ac40ca29c124f.pdf
f8940d8db11949642719167c069e875d
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/57e2d6505ce050ce1a27384085f5bf06.pdf
cdc2618e354c591cf617d61862a38d1c
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/54efd0f84a187df63ac343375bb6967c.pdf
99c06242664e4179b9a67ac621b609a5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4cd9f67e8525d86afd4fd7c6f06ddf07.pdf
b054c7b6abc5e98fad90dcc5056762b5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc3810a9fede8d5a8c1a5e9573cc57b1.pdf
783ae14170ed82ce3da1be60a1d027b1
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e7814de259ae1fca122990b4e9a9f03.pdf
d492cfb08da4f520d01f114846ef9386
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/431ee7aeccba73e697d618fad5d8f41b.pdf
fa55a9610f70a8b489641c64a7e7413b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/031542fbc990123d9eaf199e68a0443a.pdf
eaeca9963a9c20961f1cfa5f7de4bca2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/477d6f147f2e0def4abee8cfd2449304.pdf
a0baec370bca05f078e6885caf5bc3f5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b20fd06c5e6756b3aa18fbd245f692f2.pdf
48d57845317a2dd06582145005b485c4
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c30d653b467b68da01aed0cff4104ce.pdf
0453884c3f613af519140e8501b257e9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ed3c531a4e3c8c822bf6883c89cd233.pdf
b8e7e92e8f1d35a712a1c6b08e767b83
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f953f1d56c6287f75b197ef4361e88a.pdf
6a5985bae95bd0c4ec08237bc1300b9c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2edd41932641d10071d2173460000b4d.pdf
355e8dacfc51220d1a2627eacbd30fac
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/11a1cebb0d04cbd194997ea0112590a6.pdf
0fca4dd125b57a36e1a96ee7af4bf024
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/90b2167baafabbac54ebe57d51f367a6.pdf
42f804726fbd24edbb9a427d7e38c891
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/753883908f1c388257b1b34d91bb4273.pdf
1a65c3c2a7c2a94bcd364597c1b24fa4
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4301904cb1d32120020f517fbeed5d3f.pdf
d9602959fe90ab57198f258c4d904daf
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6600e1079db3cb938bf22eb231064ee8.pdf
b8eeac8a7612593371c48818e66dd810
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a40b74dba87c13757f403992d54969e0.pdf
d8abadf1f4db292e7a1ca6f013b446f7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/29326145fe0dd3b4e207c1e8abf61ad7.pdf
8dfa6d672391249d17d3d74aeec58fb6
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b85bd7ddea85b5a1f207e0dcc0fa6d6e.pdf
9c63d1566c05e9e1e21c57afd7e3686f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/38d32faf17abf57b59fe710a0407fd57.pdf
3156b058c464ddd95e8f0123748499db
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab005c4bed21570f3363622974016ba9.pdf
c12802ea4da616913a0d2c2310d91cba
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/774fdb16c53bc5bbfb267af5f693903c.pdf
4bb25eaa0d3f3ae91b720a4f753f41aa
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcfc58fa6b84e4e39fc0a97c52c2fbc3.pdf
ea8ad3b72ce61afd3923b9060bfb8718
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1f6436d4b7d4c5a2acebd4474c26bd9.pdf
3e202bb8ef06ebf5fc8e4d0356cfc55a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ab6c06a5dbf4ef8e13c3ae1c11eaf7a.pdf
680710e660c585b80bd0b354cc6494aa
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7cb2ba584f2d1cd602a90b86b2f3f2e8.pdf
d1613417c0fae9fa5b048bba585398a3
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/45b8435c86ea83235ed8adfc184c9657.pdf
b595f97712fffa42e5626b8c380e5c3f
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dc6e4bdedd1675b818394aadf032206.pdf
91304f75037e10074b9839c63bc5a82c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f6d661552e3fb292431ac1fa674ff23.pdf
03e3159af1d69f40ef70416d8f694886
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/276b974c184b3cc6bab0b135f35a9a72.pdf
3a3cdebce4b94f7261c1023d78f921d7
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b9f73f11b570ced2384c33a6b7f8b1b.pdf
686c99c596d1d6fbd2d19a74047540c8
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/26c5b992c9b0a0138e842cdfc27a3d64.pdf
0912cd7b59354f64c40de46b8bd38ef0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e9d1f6e73f04189c52ba4c6aaf61b8c.pdf
b98d5f064c14287fa044d91f764c6208
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e2f5e9a1848b042ec93ac89937366cd.pdf
406debaaeb8cdaa850bbb49623af9149
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/763cb73eb5cae686a635655770726920.pdf
9673bdd8b3b9c9c2d43c95128dddf3a4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c464bc3a13d91b33c2b24c1a50db0996.pdf
7399c4fb9dd853733d82c0a85f9a9117
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d7d9e0bdc45665432433ce1ace471f40.pdf
a4f442ef8c4290f81d21436701ad8cf1
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dce44a7faa0b0005a1313fd421c6375.pdf
4cbe43046720189657cd780387106b50
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf1c5902cea7b1f853c779db39f341cf.pdf
c3800d7499973d8c361728ca224090b0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bad98cb0b0d4f3ee766ebe13dab9b9b.pdf
07283eea9f31561f6f2d7cf13b4c4ed2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/17ae02238952c0ed6cef890e6e1c6c20.pdf
dd573f198e7cac70cf5caa12611b9a3d
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/19ef0f227fc6687b7f3567f8925baf88.pdf
50c2d220693a0964ea1f3268dbab7f34
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/50d5dc12ed206989b0e9fb1fc6a0abe8.pdf
63822ff72fd67c3c1c63312bd2bb1e50
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/61902869230edd313636935e57177aef.pdf
d036ca3926bfba56ddbc8eac4d83a130
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1c5824b33d0d5ab1d16dfa23c449f1f.pdf
234499256a725b8b4b14b19aecd7181b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7aacb23aa5b84a127efdb43d7a54b51d.pdf
6d5d5f5f2f76b4585746ccf6167f8828
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/68087a5ab237b9ed496361c619d85d40.pdf
8fa907da4040a633fa521aaa4f76eee2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b944bedc8646b128dc71c60d3e5ea5d8.pdf
86de46d10e443c8297ee85d10fddbde8
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c94d394c9f81181d30cd94f62e439350.pdf
0bed7b210ad7fccc67466dfff97faa63
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/98d4d463bf81be11c0fb6ef74a338291.pdf
3447a97057983607424d685efae2b563
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c8791120e7331537fbe7286cf2ef233.pdf
a3c3ec785fcb3d1eb85925585180f08b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e0ff46bfacd55d9d788c6e1a2897931.pdf
9e758c5ac9f10714ba8873911ea31d92
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ea380700387cde5af63507d21b631ae.pdf
228aab14d47f33851962d9bfe6df9beb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/38122b42cf0b3e053a8cbcaf6ae1c34d.pdf
68a1f493596dfbc154fdb3622401401f
PDF Text
Text
�����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2b07eaca4b9102ab88fa067ce420517b.pdf
d6e39b4b555bc430fc40f1901377f5f5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5c8731ef7643279aa85b7200b3ce7b1.pdf
91fde344efc3c14e826770130ddac9e2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dafaceb03cbbf9f44ba79a7a8e5b98f.pdf
86c499fc29aed20a51f0b201575304ad
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1eda222675c35029281890a9b4e07543.pdf
414e6439670bddc39aef0055fe45bf68
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/63d4797dd968c64eb8aba6796e7efe79.pdf
dd2d57a3662e96ee10fc55d5ff63d6cd
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f314464521033a21836a7dd23493b24a.pdf
1fccdbece7c513f0b3ebf338b0ad0d79
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4fbd2767906e9d49e1e9e42282b1017c.pdf
07027acdbbf775d13cfaf949fda5a8bb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/087a9b1a5f0514aeb0a1e98ac139a5d7.pdf
c877a240a3bf07741dd0c20883c2a103
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/24594efd253a8251490982f2588f1eef.pdf
b1c11e6a93b4de225144080ec40ee6f7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1f969fdbbbe1a7c76fb111da4740ab9.pdf
e7477502cdc5a021acedc8fe3be61cc5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b20849fdbbe9c927cc1cd00918a9d9a2.pdf
f8f862276be53a75c7278200824a9b45
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7455f5f0d7fd646a51dae988527b16e1.pdf
3d5fdb466a03db7f44037fd006b8769f
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/552fb07eacfad76304a8f9a69e33360c.pdf
bccc640d487d8b4f2c55e1dd6f0fcbad
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/93d88cee2ccadde424ae679b4d741384.pdf
9ccda48d4c08f72065765ab57243a9ed
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a1d6d89ecc53ee3dfe82f6b331a469e.pdf
e1ed53a05758f8ad01efc61194cc0a97
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d9d560dd38782e59306b2316caebe0e.pdf
1ce4e2c74d92c9eedd067ba8ecedafac
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7b17d9aeec1a78d07c188f3190001ab3.pdf
04367614a4495be87e1d01f8dca6555b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c608036f0520ee3b30883bebf763433.pdf
387aa302cd5c025403e9c1ac7755b619
PDF Text
Text
п*. СЈИЈвДО«. В'
■ 1 ед]«ЈЛ«.
Ог»Јв
киу н Хсрцт
Јсдж 6ро| стаје за Сарајево
8 хеа. иа странн 10 хед.
шм 10 пар. дин.
СРППНАРИЈЕЧ
Б р . 112.
ЛИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРОСВЈЕТУ И ПРИВРЕДУ.
Сарајево, сриједа 3. (16.) августа 1905.
су учитељи, или бар већина, во.љни | во! Но, јато од нас већнне одбијам,
доћи нли не. Човјек кад гредн је- прсмда нас има који то н заслужудномс циљу, мора га стати п муке јемо. Који су, — они знају.
и трошка, кадхоћедациљ постигне. I
Он рече нзмеђу осталог, да
11ортсмут. 11рви чланак у Нас би се већина драговољно одапогледу Кореје ријешен је по звали ; они који не би, прндошлн бп многн српски учнтељи о том не ће
знају с тога, што сваки час миРусе повољно. — Расположење кашње; отиочело би се радити н то да
сле напустнти српску школу. По
би
било
довољно.
Као
главни
разлог
јс погодније.
би им, да то општнне треба да по- моме увјерењу то су млађи. Ми старији нећемо то учнннти. Зар ћемо
Крнстијапија. До 28. јула веду.
Жалосна нам наша будућност и ми то радити након 10, 12, 15, 20
у вече на скупштини је извише година свога рада на српгласато 362.980 гласова за, а срећа, ако ми чекамо да нам неко нли
ским школама!? Да смо мнслили то,
други,
за
нас,
на
првом
мјесту
ради;
182 гласа п р о т и в укидања да нам неко други наш посао отпо- учннили би одмах. Сад нећемо, и
уније.
чне, а ми да будемо други ондје, прије ћемо под старост — на сокак.
Тифлис. Полиција је у једном гдје се тиче наших животних интсАли хоћемо то, да се створи наше
овдашњем хотелу пронашла реса. Па штаби? Колико се општина удружење, које би бнло подлога назавјереничкп стан; присутне је нзјавнше вољннм, даће помоћи свог шем даљем раду и заштита у нашој
учитеља, у случају, да пође на збор будућносЦ; те овим поново, у инухапсила.
н скупштину.
тересу опште ствари, апелујем на
Нетроград. Лињевић јавл.а,
Цигле 2, — санска и невска! учитеље српских сарајевскнх школа,
да је одбио јапански нападај Лијепо ми рече у разговору један .да ма н у дванајестом часу, позову
према Дефиле-у
Јандилин- српски учитељ ово; »Требаће нам нас на састанак; а као што рече
35 година (рачунајући 70 ерп. школАЈ гатачки учитељ, доћи ће нас бар 10.
Шиког (?)
док све општине пристану, уЗев, да
Неће ли^или не мо.гу, нека одће сваке годнне, по 2 на то приста<■ти, — « тек рнда ћемо се на до- говоре, да ако се између нас нађе
говор (Састати.« — Карактернстично! још ко, који ће учинити оно, што
Зна сеч да наш народ потпомаже је њима бнло намнјењено.
Не би бнло згорег ни ово: Ако
У 64-ом броју »Српске Ријечи« свС, ншпе установе, — може се уод 6. маја о. г. заврших свој »Један1■пр,аро рећи, да их са својим знојем исти збор српских учитеља у Сарапредлог српскнм учитељима у Боснн издржава, па ваљда се не би-оглу^ —јеву, не могне у томе погледу доћи
и Херцеговини« са »Ја рекох своју, шио ни о срећу својих српских учи- нп до каквог резултата, нека учини
бар овај задњи корак.
и спасох душу!« —
Нека преда писмену^петицију, исНо, сад видим, да ми још гово- * ^ Општ|1НЕ~ће све временом, постех,
рити ваља, па ко пма уши да>1ћ(је, • иено прнћн томе и својим прино- пред нас, свих српских учитеља у
спма потпомоћп ће то удружење. Али, Боснн и Херцеговини, »Просвјети.«
нека чује!
Нека се тај, као неодложан и ваНа тај мој предлог арпским учи- учитељи, учитељи су дужни на томе
жан ттредлог усвоји на њезиној идутсљима ; а на нарочити апел на учи- радпти; а како радимо, вндн се.
теље српских сарајевскнх школа, одУ разговору о т р ј^ са ј сАјом ћој главној скупштнни; т. ј. да »Проговорн учнтељскн збор ис^их, својим: општином, рече ми предсједник исте: свјета« поради, управ, да онастворн
•Још нешто о удружењу срнског »Ми ћемо драговољно, према својим пензнони фонд сриских учитеља; да
учитељства у Боснн и Херцеговини«, снлама и прнходу, на то пристати; »стим управља и руководи, те ако
у 77. броју -Српске Ријечи«. Шш, даваћемо колико могнемо, али — кад би се кад установило Српско учиставившн неке увјете, по моме мн1ен,у, се то уреди.« Тако је ! Мислнм, да тељско удружење, да фонд који би
једноставно то у почетку одбише. је ово у главном одговор н свију дотле радно, преда нстом удружењу,
И зарнијесу?! Они веле: »Гдје ће учи- општина, које се до сад о томе нс а дотле да она у свему њим руководи. Да боме, да бн у нме тога и
тељи доћи на састанак о свом руву изјасншпе.
н круву.« Жале н ас !.. Ја, напротнв
. Ннје »и ни намјера, да што више своја правила морала проширптн;
тврдим, да би дошли, ако не сви, овом прилнком речем. те да будем своје чнновничко особље умножити
бар половнна н, могло би се нешто опширнији о циљу и важностп срп- н т. д. Но, све се то може. Кад се
отпочетн. Ништа у почетку не може ског Ј^читељског удружења. Рекао брине о српском подмлатку, нека до
бнтн од једном готопо н савршено; са-Л то у своме предлогу, којим сам некле водн рачуна и о томе сталежу,
треба радити, и радити, и на крај покренуотузамисао. Овим само пот- који ствара тај подмладак. Ово би
крајева сваки рад доннјеће свој плод. пуно одобравам^шсање о тој ствари било тако важно, да ни сама скупНећу вријеђатн н.ихову љубавктоме колеге М. Попаре из Гацка, у два штина »Просвјете« не би такоолако
циљу, али су погрјешно учинили. броја »Српске Ријечи«. Ои стварно ову ствар узела и ћутке преко ње
Зашто нијесу једним цнркуларом по- доказује и докази су му оправданн. прешла. Кад би то учинила, огризвалн све српске учитсље на збор, Јединп се он нађе да о том у два јешнла бн се о свој ндеалнп позив,
без обзира о свом »руву и круву« броја пнше, остали су нндиферентни. којн је сама себн створила и о само
н доказало би се одговором, да лн Пребацује нам немар, — нма и пра- нме, које то друштво означава.
Телеграми „С. Р .“
Јов непгго о ше предлогу српсвп
учитедиа,
ПОДЛИСТАК.
Бвтка код Мугдена,
— В. Табурин. —
(Нвстаик.)
Као што је познато, под Вафангоу била су два боја: први успјешан,
другн безуспјешан. У првом је командовао генерал Самсонов,у другом
генерал Штакелберг. Јапанскн заповједници учинили су јапанског
војника јунаком. Онн су примили од
нашег војног учитеља Суварова
главна иравила; »храброст, брзина,
нападај«, која су се на жалост у
нас заборавила, и тиме су учинили
Јапанци своју војску страшном н
побједоносном. Оне исте Јапанце,
које су у ночетку рата називалн
презрнво »Јапошкама« и »Макакама«,
у пошљедње вријеме престадоше тако
називати.
На пукове 54-те днвнзије дигла
се под Јантајем опћа вика. Говорило
се да ти пукови ништа не врнједе.
Кад један од тнх пукова доби
другог заповједника, он је постао
врло добар и био је у бојевима
вазда напријед. Наш се војник и
одликујс тиме, да је свом душом
одан своме заповједнику, наравно
ако овај зна задобнти повјерење и
љубав војннкову. Нзега не треба
подгријавати ни патрнјотским ндејама
нн .ханшином« као јапанскога војника, довољно је да он има вјеру
у свог заповједника. Али како заповједницн бивају различити, и пукови су у нас разлнчити.
На путнловском брнјегу ген. Путнлов сам је свакн дан угошћавао
своје војнике »вотком«, сам им је
налнјевао и својом руком раздавао,
с војницима је био као друг, кратко
рекавши овај је генерал био војник
у најбољем смислу те ријечи, што и
мора бити сваки војнн заповједник.
Ма колико уводили војевање у науку, оно ће вазда остатн једна огромна туча н побједитељи ће битн
вазда они зановједници, код којих
има више »храбрости, брзине и нападаја*. Са самом стратегнјом моћи
ће се само онда побиједити, кад се
бојиште раздијелн на поља (коцке)
као у шаху, а војници претворе у
фигуре шаха.
У 19. пуку на Путпловском бријегу ннје бнло ни једног рђавог војника, ни једног рђавог официра.
Смјела и очајна витешка дјела поI стала су у н>их нека врста шпорта.
Год. I.
Српски учитељн, тргннте се из
својеучмалости, тесвом снагом.удружени, вољно гредимо своме циљу!
Доњн Вакуф, концем јула 1905. г.
ср11С^Т**'ел>
Вемљорадничке задруге.
Штедња.
Задруга би могла давати жито
задругарима, који нијесу жита уложили, и на овај начин: да задругарн
не плаћају жито новцем, него опет
житом у јесен, при чему врате онолико, колико су узелн, и још осим
тога неки проценат. У јесен, кад сс
покупи узајмљено жито и проценат,
види се рачун, како се прошло са
житом, те се чнст добитак, по одбнтку
трошкова, поднјели међу задругаре
нрема колнчниама жита, колпко је
који уложно. Овако бн се исто аогло
поступатн и са пићом за стоку. Кад
бн се овај посао у пе.тнко н солидно
радио, могао би донијети нашем сељаку огромне користи, особито кад
би се провео кроз све задруге и
јављало Савезу земљорадннчких задруга, што је у којој задрузн уложно
од продуката на штедњу и колико.
Као што савез регулише креднт н
иреноси новац са задруге, која га
има сувише и не може га употријебити на задругу, којој је кредит потребан, тако би се могло радитн н са
овим продуктима. У планинским крајевима, гдје нма внше паше, било бн
и у задрузи за штедњу више скупљено сточне пиће, а у равни, гдје
је више родне земље, скупило би се
више жита. Савез бн онда могао
удесети, да оне задруге, гдје нма доста жита, дају жито онијем, гдје га
нема п потребно је задрузн или за
нсхрану чланова илн за сјеме, а од
овнх задруга, гдје има више снјена
и сточне хране, да шиљу ту храну
другијем, којмјем треба. Цијене би
могао удеситн Савез сталне, да се
знаде у новцу, шта се преносн са
једне задруге на другу. Те би цнјене свакако морале битн за задругаре
повољније, него за остали свијет.
Овакав посао био би много кориснији и јефтинији, него да задругари
сваки пут добију новацза оно, што
им треба, па да новцем подмирују
За вријеме паклене канонаде војницн Видио је живот 19-ог пука, одношај
су са котлнћима пзлазилн на врх ген. Нутилова према војннцима н све
брежуљака п ту јелн. На моје пи- је то учнннло у њему велнку промтање, зашто то чине, одговарали бн: јену. Касннје сам ја молио да ме
зато да »докажу*. Свакн дан нала- пратн на брежуљак. И један пут ми
знло се јунака, који су ншлн на признаде да му »срце гори да допољану нза предње линнје и пред бнје Георг11ја.') Наскоро га преведоше
непријатељскнм опкопима купили у пјешачки пук.
сламу илн се просто прошеталн.
Руски се војник покорава из три
Кад би ово учинили, били су врло побуде: или строгости заповједнизадовољни, што су »доказали на ковој, или његову уплнву ако је овај
практици*. Најмнлије нм је занимање популаран, или најпослије из частобило да радн сушења вјешају рубље љубља, а таких има врло много.
на ограде од жица, на које би Ја- Њихова је девиза; »Или георгијевски
панци одмах осули ватру.
крст или дрвени« (т. ј. смрт). И сваСа мном је на Путиловскн бријег ки руски војннк којн иде у бој спреишао војник из трантспортног одје- ман је на смрт. То није дивљи фаналења (трен). Ја сам се сматрао тизам Јапанаца, него покорно очеужасном страшивицом. Чујући на кивање свог свршетка. Нападаји
дванаест врста далеко пуцањ из то- Јапанаца нагли су, они иду у густим
редовима; нашн обратно, у неколико
пова, он би се забринуо и рекао:
— Све пале и пале, Господи по- су флегматнчни, мирнн, алн више
увјерени. У нас је много заробље— Какав си ти војник, кад се ника, што обично бива при одступањнма п неуспјесима. Али међу нама
бојиш куршума?
— Какав сам ја војник, ја сам није било добровољних бјегунаца,
каквих је дошло много нама са
стране Јапанаца. Бјегства јапанских
— Причекај, то је само из даљине заробљеника
врло су ријетка, а бјегтако страшно.
Први пут сам га послао да руча ства наших из јапанског ропства
врло
су честа.
с војницима на брежуљку. Други
пут он се прошетао у опкопима. |
*) орки.
�Стр. 2.
,СРПСКЛ РИЈЕЧ"
Бр. 112.
��Мостарско грожђе
•
10.000
-
разашиљсм уз поузсћс ј - корхектолитара винских бачава
пама од 5 кила почамши од 10
У СИАКОЈ »ЕЛИЧННН
августа па до конца истог кор- почам од 5 хектолмтара мродајс уз
па 3. круне, од 1 септембра по врло умјсрсне цмјенс твртка
новом календару корпа 2 круне.
Алекс. Брајер и синови
Крнжевцл.
Луна Грђић Бјвлоиосић
273—9—10
Мостар.
Др. П. пл. ОРЕШКОВИЋ
Апелова обала
САРАЈЕВО
175-24-65
* « Н » * * # » * Н » * * )» # »
ТРГОВИНСКА АГЕНЦИЈА И МУЗЕЈ
У 1ЈЕЧ У .
И ЗВО ЗН А БАН КА
(Адреса: N. КарашасШја, \А/Јеп, VI. МапаћИГ. МШегдаззе 43.)
Будим-11ешта, (IV. Мизсит кбги( гу)
| постојм у Будим-Пештм као филијала Крал., Срп. Повлашћене Иа( возне Банке нз Бсограда од 1902. год. за које је врсме успела да
а трговачкнм прмлнкама псштанске пнјаце иотпуно упозна н
! своје трговачке везс у најјачој мсри раввпјс м разграна.
'
Срчска Агенцпја врши све коммсмоне послове на пештан• ској пмјац* м трудм се за најбољу продају сваке робе која јој с
ј компсмок упутм, а радм брзог м тачног обављања лстнх нма ■
потпуно уређене комнсионе:
1.) За рснату стоку српску п мађарску у Ференц-вароши
! (прошло-годш1ш,и комнсион 1600 ваг.= 18500 грла говедн).
•
2.) За живе гвпае у Штајнбруху (прошло-годшЈмн.н I
ј ннсион 40.000 брава.)
ј
3.) Зв све жпвотпе пакнрнаце н^ЦентраАном тржпшту, к
{ живнну, јаја, воће, поврћр, клане свнње м т. ж
3
4.) На продЈкшој бгрзп за обавл.ан.е свмх берзанскмх г
| слова како ефективних тако и те^Умн^пх.'
Нарочмто истичемо на овоме месту послове с
хмм шљмвама и пекмезом, у којмм-је артмклама Агенцнја у/Грошлој
? и иретпрошлој годмнм правмла замашне посШоВе>^
!
Рад је строго солидћ^- Ј
!
Пословм се отправљају брзо, тачно и под најповољннјнм
Ј условима,
б
“
}
•
П А Н С И О Н А Т -Р «
|
А^епио &МомишЕ,роп Влг.к Вре51-Уа5агс5агпок
— ------ + р — ј "
1
не: »бгМшОХ* Вибарев!
ДИРЕКЦИЈА
Крољ. Српске ДржЖ. А
1------------------------ 1 1
Разасдала је свима Српско правосдавннм црквено
школским општи
нама у Босни и
Хгрцеговнни сеој
списак школских
књига
Цил. је ове школе, да младиће, који њемачки знаду, ооично
а две године у трговачкнм наукама гако обучи и усаврши, да буду
способни у сваком трговачком или фабричком комптоару, у банкама или нокчаним заводима нал.ано радити. Они ђаци пак,
који без нкаквог знања њемачкогјезика, у школу ступе, морају
прво н^емачки научити, па онда тек могу бити редовни ђаци.
3^'зрелије младиће са добром школском припремом и знаI у.емачког језика, постоји једногодишн.и стручни курс (Еп
јн1т$гег Каећсик), у ком се горе поменутн циљ за 10 мјеееци
ке постиђп- V /
Срби ђаци имају осим осталпх предавања (која су чмсто
на н.&мачЈ^м језику) и засебну наставу, где свестрано н темељно
уче њемачки језик и по нешто од других предмета, које на српском, које на њемачком језику.
Школарина нзноси (осим 2 форинта уииснине) 100 форинти
годишње а може се полугђдишње напред илатити.
Књиге стају отприлике 10 форинти.
У вези са школом и у истом здан.у постоји н новоуређени
1
Адресе за пошиљке:
\ Јаја, живинеЈ д,л
! воће итд. |
— Апслова обал>
Јијечник за уста н зуОе
Уиеће пове зубе без небца.
Сиромашввјем вадиаубо од
-9 сати у ју т р о ва бадава,
и Музсја — Изиозна Панка.
где су ђаци не само у брижљивој њези и иод строгим надзороа
добро смештени, него и засебну поуку како у њемачком језику,
тако и у осталим трговачким наукама добивају.
Каио је мјесго у пансионату ограничено, * више од половине
мјеста већ сад попуњено, то се могу нове пријаве само онда ос*
гурати, ако се што прије учине и прва рата лансионатске своте м
програму одмах уплати.
На- жељу родитсља смјеш га директор ђаке и у приватнекуће
стан и храну.
Школа почиње 4. (17.) ссптсмбра 1905.
Програми се шаљу на захтијевање
299 1-» ---------- : бесплатно.
-----1 1-----------------------1
Издал |е „Просејета" п.сака пера и „Просвјета" одоеке иаЈбоае ерсте од ноји има друштао „ПросвЈота" 5%
Која општина нисрпскакњижара Ј А К О В А I Т Р И Ф К О В И Ђ А , С А Р А Ј Е В О
е‘брАЈ з . у
је списак случај-
Има увјек на стоваришту најбогатији избор умјвтничких дописних кдрл1» тако исто и карата„
са дикоаима светитеља. Књига шкодских поучних и забавиих као и најбол.и писаћи и цртаћи прибор.®
Великн избор сввтих инона праве руске израде на плеху, платну и папиру.
^
Свв уз ^ајумЈепенијв иијвив и брзу и содидну посдЈГу.
а
но примила, нех
-
Да 6и се нар џбине што раиије одасдаде треба исту што прије посдати.
:в .А _ 2 К 1 Е а : о
ОБЈАВА.
Част ми је поштованом грађанству до знања ставити, да сам од
г. Теш е Ноловићн преузео и>еМоју солидно зидану кућу на гов Хоте л, који сам на ново преспрат звану „Хотел Ориент“ удесио; те се препоручујем полежећу у сред чаршије и нај- штованом грађанству и свакоме
иознатију у Доњој Тузли, аса- моме госту.
стојећу се из: кафане, рестауХотел ће бити снабдјевен порације, велике салс за играње и знатим добрим Лобинии пивом
концертс са нарочитом собом (сопствени лагер), лругим доза гардеробу, подрума, 6 соба брим пићеи п укусним јел ом .
за путнике. две собе на тавану,
гг
кујне и дворишта, издајем под Послуга брза и тачна.
•"
~
Цијеив умјерене.
најам од 15. октобра 1905 по
нов. календару.
Поближи увјети могу се саПрњавор, ииа 1. (14.) »вгус« 1905.
знати код потписатога власника.
Молећи за што многобројнију
посјету
Ђ орђа Ђ орђића.
Отворем 2. (15). августа 1905.
у Доњој Тузли.
8
8
з
,4
,в 1X
1. СтанидшА
.
исти захтјева па
ће мо послати.
1 1-----------------------1
Н А Т ЈЕ Ч А Ј
На овдашњој српско-православној основној школи потребан је један учитељ, Србин, праносланне нјере.
Учитељу је дужност: учити лјецу у сва четири разрсдау
прописаној настави, у цркви нојати при свим богослужењима,
уз прииомоћ омладине приређивати свето-савску бесједу, у спроводу с ђацима присуствовати и перовођа код општине бити.
Плата је учитељу годишл.е: 1200 К (хиљалу двије стотинекруна) слободан стан, башча, огријев и 50 круна у име путног
трошка.
Првенство имају учител.и (ијешти ноталном пјенању) и:
ожењени.
Уз молбу имаде се послати: 1.) Свједоџбу о свршенин наукама, 2.) Свједоџбу владања од политичке власти, 3.) Свједоџбу
о досадашњем службовању.
Рок је натјсчају до 18. августа о. г.
у Жупањцу, 30. јуна 1905.
Српско-правосл. црквено школска општина у Жупањцу.
297—3—3
ПрсЈсједиик: Рното Вуканов*ћ
�
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e96ad10b5c611265ee7cb9ff0fe8185.pdf
a419429a9152ccbd787c8cc627d484af
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1c345809acdad221aba4eee0a215619.pdf
656cf019d635d6a8350d5d827a434e19
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/03e1a9b5b57baf83f1b8380f3cb15c71.pdf
e46f9a111d8ad9eba550ccd444b73bdf
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/679295054e8352981120e91f26bd9e87.pdf
f417a265b26439bd2a060377de6ebca0
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e6f487e3a06988190d9d7e674d13b515.pdf
a74793e22a8fa959e6e482e640e205ae
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/12e7067c6e79d20d5b2c997ccfd907f3.pdf
177cee17e037dead012c198820c96756
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e7961514f3246b946ea1d0581c208355.pdf
1d893ce2261418600db7f75c5092a2c9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0240bfdcc38b4f1fde08a9f43d0a046e.pdf
cd73645d19e6a1a75e1080df4fcd6705
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a97a0e4930b8830abe17b578899294d5.pdf
cf79bd26e8cf80b3793a84c76546371d
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd5bb76299572adef59a95874379ac9f.pdf
65d66db2b1f5acd3cbd342542c40d1f4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a131cc35e9ee2338f8a511045ca14b63.pdf
c5084a0e64077352aa83c6847caa5fb3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/da23449e72a8708178d13cbfaeeb2f6c.pdf
6d5de9085c23b67c4f04431b5a94c423
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5578e5078f94dfed2eb7598b64ecaebd.pdf
86c18288ba9ed70bb80bbd7776425bff
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a52f51158616d97f92a6232269ca89b1.pdf
5ab0fbd41fafb24b027aadf2de7eff39
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2865dcd61aa6fc0e6e27ed1f7ab835c.pdf
9aeaeed0654821ebf0bcaf0c159a9fa1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ebda286f62b3e266f7b6897eedb3c730.pdf
dadd5aaf18f79c248731571b0d3b516f
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/79f115d2b78e2b1c3bf43c866d81eb21.pdf
cae612ef40fee56a3b443668de0697b9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/07701ebc7de38b80bdb496c6af668e21.pdf
60447cf3c76d21b5eb591b338e22c710
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/75a2d4489b3cedd57d9c1741cd7149bb.pdf
854e79bf5452d07f62c925e5bf5a5daf
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bac4b8742d2a6b8f51ec1254b83c52ea.pdf
6bce23dded3deb7c0e2de4065f236676
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9522ac6eb8b46a55bd9ae34d63f6b68d.pdf
ccf080b2dbc652accce301bd34df0ec0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc1a59119cf9037dc7412061bd8d6fe2.pdf
ec2c06a9671b128b8369b9cac457d184
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d107d0298326cc0f04269f42c1539309.pdf
9507fdcb8c9fa1dbaf38813764a3e4e3
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/66ddb08ccaf634f9875917be1baf145f.pdf
b689a617d660b49f1ab43702fd604093
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a6c993af285f8d0005299a75c39c0e45.pdf
7c1a9e5daf04bd7f29369c512673cee9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d9192b2b6fa64ac50f430f7c211e0027.pdf
e57ed1710eed73616d3231be2d80934d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/60bfed35f106cce0fa0e3ef8cd3a0997.pdf
3cfc8e5d60cfc8c5e0a786a341f3bbc7
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0e3839688fe242f804bc73934b886aa.pdf
91b3515279d6d6fa9877c97dcc004d4c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c8f0cd0fe412c1c043f8b1400e1efdd.pdf
caab1d87431201adf84c57d2664d0212
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/98b243f9f28a3d9aae873fef3dd1990d.pdf
52171cd04f81ce483f51db413a758e53
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7bc8b0b1a9d84541d7242e73c456c1c5.pdf
654f8af19788439cb75c70822189b72a
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e48652277a7de1615ee3cbabb6f89ae.pdf
d455f10b544213d036c6cedf7b8b5cce
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f13d833757d969d924c7ee823d6a9753.pdf
3ea2c4cef0ff0cfbb73fd624405985e4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed13605c99128063ae70ffbd171e7821.pdf
6e11f242ab16f9ccd47e9c44df7bf3d2
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc1099c18fda84fcd535f018e6e5d739.pdf
81b1bcbcc27dc71822f605d44c1f0b1b
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1915550ca3626d43a34db9a84308060a.pdf
a28babaadec628f5dcc61b6edf40ab41
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5be0d904d843d4e23806a6cc7c6b67f4.pdf
78185857f2a28779f619beff3c822f8c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/095f95583b45eab93be9662bb7fd3e5f.pdf
c96488aeb1516bd4f8c4e56faca6b12e
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f799be9e28426043fad6134a64640319.pdf
7a50a98e270d59c34b94359587c8fbfc
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/45352f14ff29383738801715a10a1c87.pdf
1f62b8ef5b272180d0c7009ff63a43c1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e9df3b1446b8443b28da2d4e90df3ba.pdf
be8f378c0b747fb1295173c1806a273c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/12dad8da27494a734e7f349eea876062.pdf
62d59e4de9524a61e71481a380d95bbd
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e37ef3a889143a8cd2762f345c4ddd7.pdf
4605a09326dd9c6f9ec25d6781a5e82f
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c206c2ac0ebf2969d0726e6a1574ee8.pdf
de06582819ebb58b64513b48c1042d0f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/02f590647ea58c6e10502dbc156019c4.pdf
b8661a9740b69fcdf0a94bb43da0fbf8
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c0b50a7676425778dbaedb9255c533d.pdf
9d549a2add87dc3252e62d4f03d198db
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2cd65a68b711d4baa3d4a8ad8b1e05f5.pdf
559632edca1c6481ee94a8b86c842d17
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f0f8eafaaf17cc7d54ee8e11bf8f3b8.pdf
132aee0c3bd44980ecac312721b527b6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4e6aff58789b521947c507c2c9ecb88.pdf
740aac3ed5dc2cec494cd28202872d21
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4314ee2957f9a19f16d2962530ed6108.pdf
017dd68156b8bffd6edc0c976e1bb654
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/54e6c513f874f636ac35b7a5a1308055.pdf
62b7fe5041b2b9644deeffa64f7d0363
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9653f92abfcdfad96c701dba8576aaed.pdf
41c4b8501b60c5427c92ab87fda820c2
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9d035ffd5900a50c0b4d1f341e4704d3.pdf
170e8541b5df908bf958ff8d96e03274
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/be861940f9c189941869f1bc788ad6d6.pdf
5b13b2ef619411761ad623c7a2e56665
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9021b3026ded79e2ae6569cbeb87b5f6.pdf
d6edd11ae5fafdb58674322fb5b8586e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1772c707c55bf6993dd520af71e6daf.pdf
2273408e4c13235d7f6f557bc255a80f
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef2a0d9a6e1cc33baada866ab3a6a820.pdf
4706a92f0b76545494b8ece138921349
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0d68ef30901e9ac5c8c060104d39b7a.pdf
03aa604df461703ceaaa408ff2d02cae
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/62bd28e1dd23c309f8337abc5b1deb69.pdf
47d864769ebae7e8f40a57702dd72f65
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d3000af00ca40f72651b99c84d10b40.pdf
990117b7d6972f73c5d78f313bc2fcd6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b07a8ab5fe4c0540ae925f20ebb13437.pdf
1b719a08e2bcb5a7edcb61f31b026c04
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf862667b4815c24d8695d7d51c2fdc9.pdf
f087e203a2f763d085c176ea6322696d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8ab1964c6f6a020e60c74e0866a4f76.pdf
e3916b5f7ec724a66f81c14bea226794
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/29b8c629dc7a39ff11123979366e5364.pdf
c7002857ee69cf28369036a0cef25906
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9a9147f110a992265c3a4dcad69e7eed.pdf
00aaa5c9629d3d0b8483f1d3cd51119a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/51ccfd68d5c4910f0b01a4ee8a5c779b.pdf
00107d8c7cf6faf22a4a8c4b00d30830
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ca0de905da1e55b284f6bf7370c2996.pdf
68c96f5a6ec2d7d97e1a064c1e0a4f2a
PDF Text
Text
����������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4223d80a692d40d9d172af24ca340750.pdf
8c3ddb811af21401ae9208fcfa52c96e
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu
Subject
The topic of the resource
Vijesti / politika
Description
An account of the resource
List je izdavala Srpska dionička štamparija u Sarajevu, uređivao ga je Upravni odbor Štamparije. Odgovorni urednik je bio Đorđe Lazarević, urednik Vasilj Grđić. List je izlazio četiri puta nedjeljno, štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Svaki broj paginiran je za sebe. Srpska riječ imala je svake godine božićne i uskrsne priloge raznog sadržaja. Odgovorni urednik je često zatvaran, a list plijenjen i kažnjavan globama.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo : [s.n.] (Franje Josifa br. 37), 1905-1914 (Sarajevo : Štamparija Fogler i dr.)
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1905-1914
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
46 cm
Language
A language of the resource
Srpski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-769X (Print)
ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija)
Table Of Contents
A list of subunits of the resource.
Ćir. - Svake godine za Božić i Uskrs imao je posebne priloge. - Od 1907. izlazi svaki dan osim nedelje i praznika. - Od god. 1, br. 81 (1905) list štampa Srpska dionička štamparija. - Urednici se tokom godina mijenjaju: Vasilj Grđić, Đorđe Č. Lazarević, Stijepo Kobasica (1905), Stijepo Kobasica (1906), Risto I. Petrović, Đorđo Bikaljević, Vladimir Vujinović, Mitar G. Ljubenko, Đorđo Trifunović, Stevo Stefanović (1907), Đorđe Trifunović, Marko Starčević, Maksim Božić, Jovan Vasić, Ostoja Jugović, Pero Vukašinović (1908), Jovan Vasić, Petar Lazić, Simo Mitrović, Simo Janjić (1909), Simo Janjić (1910), Simo Janjić, Jovo Babić (1911), Jovo Babić, Tanasije N. Pavlović (1912) i Tanasije N. Pavlović (1913-1914). - Od god. 1, br. 109 (1905) urednik je Đorđe Č. Lazarević, od god. 1, br. 150 (1905) do god. 2, br. 190 (1906) urednik je Stijepo Kobasica. - Od god. 3, br. 1- br. 134 (1907) za uredništvo odgovara Stevo Stefanović, od br. 135-br.186 Risto Petrović, od br. 187- br. 199 Đorđe Bukačić, od br. 200- br. 215 Vladeta Vujinović, od br. 216- br. 239 Mihajlo Ljubenko, od god. 3, br. 240- god. 4 br. 87 (1908) Đorđe Trifunović. - Od god. 4, br. 88 - br. 127 urednik je Marko Starčević, br. 128- br. 166 Maksim Božić, br. 167- br. 213 Jovan Vasić, br. 214- br.253 Ostoja Jugović, od br.254 -br. 282 Pero Vukašinović. - Od god. 5, br. 1 (1909)- br. 101 urednik je Jovan Vasić, br. 102- br. 106 Petar Lazić, br. 107 - br. 267 Simo Mitrović, god. 4, br 268 (1909) -god. 7, br. 67 (1911) Simo Janjić. - God. 7, br. 68 (1911)- god. 8, br. 157 (1912) urednik je Jovo Babić. - God. 8, br. 158-god. 10, br. 128 (1914) urednik je Tanasije N. Pavlović
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
23299334
Text
A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu 1905
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1905
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-769X (Print)
ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija)
Description
An account of the resource
Br. 1-180
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
23299334
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/67a361c15e695598cf4ec329018ab8b3.pdf
fba430923230df4783a0c9a53e88d419
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2321f299c014708ab66ad6f5f5617811.pdf
cfed7137d7b40bf1db94bda8e584da60
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/15600b746b4267e0db6d2ca13332b8d0.pdf
d3b15d67f3d8be1771350ebd9751096d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c9a862d9ad4f49396f8b3750b9cd6d23.pdf
2e6cf18ac353a07050cdc1b552567a95
PDF Text
Text
м У’ <фком, срнједом, оетком н иедјељом.
СРПСНА РИЈЕЧ
Ј1ИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРОСВЈЕТУ И ПРИВРЕДУ.
Бр. 4.
Пцешатшицанрјатаиа
„СРПСКЕ РИЈЕЧИ"
Већ смо са срећом ушли у
другу годину како издајемо овај
једини српски политички лист
у Босни и Херцеговини,
Наш лист имао је до сада
доста борби у прокрчивању и
рашчишћавању разних ствари,
а те ћв среће и на даље бити,
с тога Ј'е дужност сваког брата
Србина, да нам барем са материјалне стране помогне.
Годишња је претплата листу
за Босну и Херцеговину, Санџак, Аустро-Угарску и Њемачку Кр. 16*—, а за све остале
• земље Кр. 22.—, те за прву
четврт припада наиме претплате
четврти дио од горњих износа.
Молимо наше претплатнике
а и остале пријатеље, ^а се што
скорије одазову са претплатом,
како би знали коме ћемо лист
и на даље слати.
Управа „Српсие Ријечи".
„Хрватски и њешачки ји п .“
У 10. броју органа странаца
у Босни и Херцеговини — Возппс/и РоН — има један натјечај
општинског поглаварс<сва из Бос.
Шамца. Ту се тражи градсш1
биљежник и изријеком сиомиње:
„молитељи, који ово мјестћ по-.
стићи желе, морају бити босанско-херцеговачки или аустро*
угарски државЈвани, вјешти у
манипулацији и рачунству, те
у „хрвашск! м и њемачком уаику
и иисму.“ Овај фамозни натјечај
носи иотпис начелника г. Изетбеговића. Ми протестирамо, да
се наш језик у Босни и Херцеговини зове искључиво хрвитски
и то особитим обзиром у оним
„автономним" тијелима, гдје
влада и чиновништво има наЈ'више ингеренције. А свуда је
Сарајеио, петак 6. (19.) јануара 1906.
код нас општинско вијеће онако, ског језика и српске ћирилице.
Ово је неминовна логика, која
како се влади допада.
Што се специјално тиче Бос. проистиче из споменутих чиШамца, ту је половина Срба њеница. Па још нешто: зашто
је
баш српско име у Босни и
православне вјере, који плаћају
преко поетовине изравног по- Херцеговини толико страшно,
реза. Они никако неће до- да га се боје неки и споменути?
пустити, да ое њихов ерпски Да смо ми сујетни људи, могло
језик назива „хрватским“ и то би нам ово и поласкати. Могли
у једном званичном акту оп- би закључити да смо сила нека
штинског вијећа. С друге стране и да нас се за то боје. Али ми
знамо веома добро, да би те ћемо да будемо скромнији.
Може се неко у чуду питати:
хрвате у Бое. Шамцу могао
човјек на прсте пребројити... Ни зашто ми једном невином огласу
ми нијесмо за то, да се наш поклањамо толику пажњу, да о
српскијезик називље којекаквим њему -чак на овоме мјесту гоекзотичним именима, али још воримо? — То би донекле мосмо више противни, да се он гло да буде оправдано, али онај,
зове искључиво хрво.шским, Л-то кога је ујела змија и гуштеу оним мјестима, гдје Срби пра- рице се боји. А оваке „ситнивославни плаћају половицу из-1 це,“ и покуси могу да довуку
равног пореза. Па 'које је то за сОбомгч! већих пошљедица.
хрватско иџсмо? Да није то дај- А гога се управо ми бојимо.
буд» — латиница?... Ако је то С друге стране хтјели смо, да
тјЈКО, онда ова господа заслу- се ово питање начелно рдјеши.
ЖЈјјјг ВЈ'ечити рекорд, јер су на Ко нас може разувјерити, да и
пољу' словенске л и нгвистике-из^ ово није један стратегички манашли оно, што је непознато и 'ТГвмр, који се у војничком жи(Јаг 11ћу, Ј1ескиену, Мурку, Реше- воту зове „опипање терена?“...
Ми смо сити и пресити експетару иГосТљцим славистима.
Па још нешто: чему позна- римената снаке врсте и са сваке
вање њемачкога језика, ондје стране, па се за то свему можемо
гдје нема рођених Нијемаца ? , надати.
Али још нешто ми видимо у,
Док се спомиње као увјет за
биљежничко мјесто хрвитски и овој појави. Муслиманима и кањемачки језик и иисмо“ о српском толицима силом се натурује, да
свој
језик називају „хрватским."
Ј'езику и о ћирилици нема ни
спомена. Зар је у Босни и Хер- Ми ово никада нећемо призцеговини за мјесто једног јав- нати ни допустиги. Нико се
нрг чиновника, који мора да не смије нагонити, да своме
бцгде у непосредном додиру са народносном осјећају и свом
народом, потребитије познавање народносном освједочењу, даје
њемачкога језика и хрватскога онај назив, који му други при„писма“ од српскога језика и шивају. Ондје гдје народна свићирилице? Зар један чиновник, јест још није пробуђека, не
кој' и је плаћен крваво стеченим треба је умјетним начином бусрпским новцвм не треба да дити. Времена чудеса давно су
познаје српски језик и српску прошла.
Патриотска је дужност свих
ћирилицу?
У цијелој овој ствари ми ви- Срба у Бос. Шамцу, да на ово
димо систематски рад наперен реагирају и то веома оштро и
против нас Срба и против срп- енергично. Ми им нећемо спо-
ПОД Ј1ИСТАК.
је оно срећно доба, кад сам мислио,
да ништа внше нема на свијету,
ЉЕТНА НОЋ.
— Душап Тднннџи!.. —
неботичним брдима земља Србија и
Поље Косово, гдје је погинуо Мплош
Обилић? То је доба давно умрло,
више се ннкад неће повратити.
Срце ми игра у грудима од неке
среће и задовољства. Хиљаде успокена пролијећу кроз душу муњевитом брзином. Сваки ми је грм познат,
сваки камен, свако дрво, доља, поље,
сваки брежуљак и свака стопа земље.
Све бих то загрлио, кад бих могао,
па бих у том загрљају плакао и јецао... Ноћ лагано броди, пуна мнља,
сласти, чежње, туге, топлине, среће,
њежности и мртвнла. Све је то смијешано у једно бескрајно море, што
се зове љетна ноћ.
Све ми нешто шапће и збори.
Станем, алн ме нека сила понесе
напријед.
Већ сам у селу.
Гдјегдје се види према мјесечини
по која кућица. Тишнна. Све поспало. Под ногама шушти трава. Каткад фркне шева испред мене, високо
се извије и падне за бријег. Свјеж
вјетрић заструји лагано кроз ноћ.
Заталаса вео ноћи, пробуди густу,
бујну траву, и изгуби се у густом
грању заспале дубраве...
Дуго сам желио, да походим мило
сеоце, гдје сам провео своје најраније дјетињство и једва ми се једном
та жеља испуни. Настао распуст.
ЈБето. Пресит градске вике, вреве и
загушл.ивости, кренух на село. Ноћ
ме стиже на домаку села. Чим га
угледах као да стекох крила. Подмладих се, на ново оживих. Лијепо
ми би лакше, кад минух дубраве и
изађох на чистину... Свуда сретам
успомене из дјетињства и свака ми
је некако свјежа као да је јучерашња и свака ми је драга, дража од
сваког блага. Ноћ загрлила сеоце.
Прича ми нешто. Ргзумијем је, та
ми се добро познајемо. То је једна
од оних љетних ноћи из мог дјетињства. Радује се мом доласку, грли
ме својом топлом, меком руком, да
ме неко миље подилази, дарнва ме
стотинама мириса, што извиру из
њених чистих дјевичанских њедара.
Пита ме за здравље, пита ме за
све откако смо се растали а ја јој
причам све по истини. Кажем јој,
откако сам се с њом растао, да сам
мало сретних часова доживио. Гдје
— Теоефон бр. 115. —
-
Рукоиисц ее пс краРкју.
Год. II.
мињати, шта они имаЈу да раде,
они ће то као добри и честити
Срби и сами знати да учине.
Нека не допусте, да се овакове
ствари, које су наперене против
српскога народа, и даље догађају. Ако не могу себи и свом
увријеђеном народносном поносу да стеку задовољштину,
нека одступе од својих мјеста
и као подначелници и као чланови онога општинског вијећа.
Треба овој господи и њиховим
кумовима показати једном за
увијек, да ће Србин жртвовати
све за образ, а образ ни за што.
Поп Мшило Јовит*)
У петак, 16. децембра о. г. у 10
сати прије подне забрујаше тужно
сва звона на нашој цркви, да огласе,
да је племенита душа нашега свештеника попаМихајла Јовичпћа оставила трошно и дуготрајном болешћу
напаћено тијело његово. Као муња
раширио се тај глас по вароши и
околпни. Није било ока, које није
завлажило на ту црну вијест. Није
ј бнло Србина, коме у први мах није
дах застао и нехотице се у себи за■питао: »Шта ћемо сад?«
| Јест! Шта ћемо сада, када нам
; нестаде попа Михаила Јовичића?
Поп Миханло Јовичић родио се у
јесен 1869 у селу Брвнику код Шамца, гдје му је отац — садашњи архимандрит и настојатељ манастира св.
Тројице у Тавни, у срезу зворничком
— био тада парох. Већ на дан роћења, ошннулаје крута судбина невино днјете, јер му мајка одмах по
порођају умрије, те он још првога
дана остаде снроче. Доста је љутих
јада вндио његов ојађени отац, док
је, борећи се са недаћама сеоскога
жнвота, сачувао живот своме јединчету. Још ннје пок. Мнхаило ни за
основну школу био приспио, када
му се отац доселио у Брчко, да буде
помоћннк овдашњем проти Стеви
Петковићу. Иза тога ова породица
није више ни остављала Брчко, јер
послије смрти проте Стеве, отац Ми*) Обећалн смо, да Кемо опширније проговорити о незаборављеном покојнику и ето
сад испуњавамо своју ријеч.
Ур.
не мили. И живот ми је омрзнуо.
Све сам чек'о, неће лн се што заметнути, па да скокнем у гору, знаш
бива, шта ја мислим, али нема брате
ништа. А овако се више не море. Па
сам ти намислио на јесен у Америку,
само да је не гледам. Имам тамо
једног роћака. Вели има доста рада.
А ако се што заметне, ето ти мене
опет у ове наше кршеве, нр бој се
ти, нијесам ја Бранковмћа соја.
— Какву Америку чо'ече, окани
се таког збора.
— Боље је но да од себе учиним
зло. Не знаш тм болан, како је мени, кад је сретем и назовем јој бога
а она готово плачући одазове.
— Е добра ноћ, Стево! Сутра
— Ја. Овако ти ја увијек. Никако ћемо се опет поразговаратн.
— Де вјере ти, мило ће ми бити.
не могу код куће. Све ’оћу да сам
Бог на помоћ!
сам.
— Да ти нијеси што тужан?
Пођох одатле задубљен у мисли.
— Па да речеш и јесам.
Зачудих се кад се нађох пред ку— Ама зашто? Ја бих био нај- ћом, којој сам ишао. Али нећу нисрећнији, кад бих могао к’о ти по кога да будим из слатког санка
цијело љето на овакијем ноћима ту сеоске
љетне ноћи. Идем на
оближњу ливаду. Сједох. Да слатко
лежати.
— Е мој брате. А памтиш ли ти ли је послије толиког умора сјести
у
зелену
меку траву, па се одмојош ону Цвијету Иванову?
— Памтим, како не памтим. Није рити, пловећи морем успомена! Ту
си брао цвијеће, кад си био мали,
је било љепше међу врсницама.
— Е нас смо ти се двоје загле- тамо си сто пута китио јагоде, онадали, али њу натјераше силом, да мо си се опет играо клиса. Успомене,
се уда за другог. Па ми се ништа слатке успомене! Вас само може
Учини ми се као да нешто шушну.
Погледах боље, кад неко лежи у
... Добар вече комшија.
— Добра ти срећа — подиже се
и сједе па ме чудно погледа.
— Тако ти бога ко си ти?
Кажем му се Ја.
— Ама јеси ли свеца ти божијег?
Ја мнпм, ти мене не познајеш.
— Не ја, вјере ми.
— Ја сам Свето Јовов. Сто пута
смо се болан порвали, кад смо јањце
чували.
— Аха-а-а! Сад знам. Па ти к'о
нзмак’о од куће на овако лијепој
�хаилов би изабран за овдашњег свештеника.
Покојни Михаило свршио је основну школу овдје у Брчком, а за тијем је посјећивао средње заводе у
Новом Саду, Биограду и Винковцнма,
док није у години 1885. отишао у
рељевску богословију, коју је свршио са одличним успјехом.
Још као дијете показпвао је пок.
Михаило знакове особите даровитости, а биће, да је на развој његова
карактера од знатна утјецаја било и
то, што ја био сироче без матере.
Његов отац, као свештеник, морао
је врло често да оставља дом, те је
пок. Миханло остајао по чнтаве сате
сам. То је ваљда за рана развило у
њему смисао самоупућености и нагон
размишљања тако, да је за дивно
чудо у врло младим годннама показивао необнчну озбиљност у кретању,
у збору и саобраћају. Али покрај те
озбиљности био је он и веселе природе. По спољашностн врло лијеп
човјек, он је својпм пријатним органима при говору, благим и веселим
изразом лица, необичним жаром проницавог погледа, избором израза и
мисаоношћу свакога задобијао, ко
год се с њим упознао.
Као човјек у приватном животу
одликовао се је ријетким врлинама.
Према своме родитељу показивао се
вазда као захвалан спн, а према породнци као њежан супруг п отац.
Према онима, који су стајалп с њиме у ужем познанству и пријатељству, био је душа од човјека. Искрено пријатељство му је била најузвишеннја врлнна на овоме свијету.
Био је пун самопоуздања,'- али
оно није било извјештаченс^него
ириродно, па му се могло и с лица
читати. 0 каквој себичности није
могло бити ни говора код овога добричине. Он је вазда бно задовољан с малнм, а нарочпто новац, изузимајући за најнужније потребе за
њега није имао никакве важности.
ли му која мангура остала, он је
улагао одмах у књиге, у л#етове, у
путовања у разне српске крајеве.
Све док га ннје болест оборила у
постељу, био је у друштву рћеговоран, весељак, досјетљив, тако да се
свако отимао о његово друштво ш
познанство.
Све ове врлине нзгледале су још
потензираније, јер су биле прн човјеку у камилавци и мантији. Он је
у длаку умио да прилагоди свој
свештеннчки позив себи као човјеку.
Већ у двадесетој години живота морао се покојник примити тешкога
свештеничког позива, јер му отац
не могаше да сам савлађује све послове протопресвитерског уреда и
пастирске дужностн у разгранатој
парохији. Као капелан помагао је
свога оца до године 1894., када му
је отац, који је до тада био прото,
произведен за архимандрита и повјерено му настој.-.тељство манастира
Тавне. На упражњено свештеничко
тако живахно пробудитп мирна љет-
мјесто, разумије се, ннје се могло ни неће Бошњаци и Хсрцеговци
помншљати, да дође когод други ићи на војску, то је неисиравно.
већ поп Михаило, јер је он већ до Томе се православни Срби и
тада својим радом као Србнн и све- католици нијесу никад протиштеник засвједочио, Да му нема
премца у млађем нараштају свештен- вили. Ми Муслимани пакјесмо
ства. У исто вријеме преузео је из у толико, што нам је немогуће
очевих руку и админнстрацију про- код и данас постојећих одретопресвитерата. А ако би ко запитао, даба за војску и како је то у
) је бно као свештеник, нека се
обрати на безбројну сиротињу ње- пракси, вршити вјерске* обреде,
|е парохије, коју је он врло, врло као на примјер уз Рамазан ићи
:то, кад би дошли, да му плате на муштру, а постити као кад
каково чинодјејство, одбијао са је Рамазан у љету кад се пости
ријечима: »Идите, па за те паре 18 сахата.
купите дрва и хљеба дјецн!«
Г- ПернЂ н М услш и*)
Изашао је у Нг. Бптпгки
број 7. чланак под насловом:
„Негсе^-Возапзко ркапје“ пз
пера г. Јосипа Виргила Перића.
Ко је и шта је тај господин
Перић, то нас се ни мало не
тиче, него према оној арапској
изреци: „Латанцур мен кале, ванцур ма кале“ (не гледај ко говори, већ шта говори) обратили
смо пажњу на тај чланак, јер
се у њему нешто и о нама Муслиманима говори, те стављамо
слиједеће приговорс:
Писац замјера управним орга[ма Аустрије, што је.Филиповић био свргнут са врховне
управе х ВоснЛ, хвалећи га да је
познавао оЈЈЛошаје и т. д. Ну
ми ђ?а ово примјећавамо, да
нћм је би'ло врло угодно, што_4ег. Филиповић отишао из наше
средине. Њим се не може од
нас Мусли.€аНпг-цико похвалити,
осЧш једног Јусуфбега Филиповића, кога је Филиповић исказавши му се рођаксЈм, направио
адвокатом, и ако овај није имао
то никакве способности.
Што се тиче пак Виртеноерга, ми га жалимо и то тога
ради, што је у истог било доста милосрђа и што је свака
оправдана молба наилазила код
њега на одзив. ПЈто га писац
окривљује, да је крив буни од
1882. нема право. Та је буна
од нарави ускрснула, а Виртенбергјој ни најмањеније кривбио.
Што су се пак аустријски
фактори испричавали за незадовољство у Херцег Босни, да
адо дајемо мјеста овоме чланку, којије
написао један наш брат Муслииан, потомак
Ваздух често јаче замирише. То
вјетар однекле нанесе мирис из
Ништа вас не може сад заприје- ноћних њедара. Између стотине мичити ни помести, јер у бескрајном риса распознах мирис пелина, свинхраму броди тишина. Читава васи- духа и дуње.
она трепти и дршће од нечега света,
Село снива, ноћ мирише, звијезде
побожна и загонетна. Гледајући трепћу а моју душу носе валови
небо, што звјезданим очицама про- осјећаја и успомена. Ноћи, слатка
дире у ноћ, обузимљу те чудне
мисли. Вјечност, бескрајност, узрок,
Около брда, огрнута плаштом
сврха! Чудне загонетке. И на крају љетне ноћи причају о недавној
само остане осјећај дивљења.
прошлости, кад су наша села била
Постанеш благ и кротак. У том пуста а брда се око њнх орила од
тренутку опрашташ и највећем не- јуначких усклика и пушчаног гракпријатељу. Нестане мржње а љубав тања. Причају о патњама, глади,
се распламти, све би загрлио и небо жеђи, голотињи, истрајности и пои земљу и звијезде и траву и цви- бједама својих кршних синова, о јујеће и дивну љетну ноћ.
начким побједама, које су биле узаСа присојне би стране каткад са- луд, па ушуте привијајући јаче око
нано ћукнуо ћук.
себе ноћни плашт, као да крију сузе
Уједначено цвркуће по који попак лред звјезданим небом. Са њихових
у трави. Препелица се јави из жита се висова отму лагани вјетрићи па
и опет ушути. Каква ноћна птица полете кроз љетну ноћ као уздаси,
загушљиво писне, заструји зрак и да походе небројено недавно гробље
видиш, како промакне нешто црно узалуд жељене слободе. Летећи тихо
и изгуби се у ноћи.
цвиле, јецају и шапћу, као да моле
Да није тога, помислио би, да је љетну ноћ, да им и она буде друга,
живот изумро, да је све уснило да увелича својом тугом опијело
палпм жртвама...
Каткад прелети звијезда преко
Мјесец нечујно гази сводом велинеба, засвијетли јој се пут и опет чанственог храма, што нема својих
се угаси. Ти нешто чудно осјетиш служитеља, који би проповиједали
у души, хтио би нешто рећи, али побожност. Он је пун побожности,
немаш за то ријечи.
да је има и за највећег безвјерника.
Даље вели . г. . писац да су
нама Муслиманима, Виртенберг
и други угађали тиме, што су
као бајаги прогонилШХрвате у
Босни. Нити нам је то могло
бити какво угађање, нити смо
кад то чули ни видјели да се
у Босни радило.
Даље вели писац, да су нам
угађали тиме, што су нам стварали босанску народност и босански језик. То за нас није
била никаква угодност.
Што је.иак мислио писац под
оним што нам вели, да смо почели по старом узмахивати главом, то не знамо, ну ако тим
мисли да смо постали горди, то
"Је неисправно, јер нам то и не
пристоји као .Муслиманима, пошто нам је гордост вјером забрањена.
Што нам вели, да смо почели
„очијукати“ за Стамболом нема
_ораво, јер ми смо једино затражили од власти оно, нашто имамо право, везу са Мешихатом и то отворено без
икаква измотавања и ми од тога
не одустајемо, јер без тога као
правовјерни не можемо у овим
крајевима ни опстојати.
Писац вели, да је Аустрија у
Босни пуно учинила на културном и господарском пољу.
На против тврдимо, да баш
Аустрија није Бог зна шта учинила ни на културном ни на
господарском пољу.
Говорећи о конфесијама вели,
да је Хришћанско црквено питање уређено, па пита гдје су
Католици и Муслимани. Ми одговарамо, ми Муслимани не би
се дигли ни тражили уређењс
овог питања. Повод нашој тражбини је била Омановића Фата.
Преговори се прекидоше, јер
влада оста одлучна у том, да она
боље зна и схваћа интересе
Али то је нека чудна побожност,
која потнче из дивљења, из осјећаја,
да си немоћан, побожност, чије су
молитве сузе а часови тих молитава
је тиха ноћ.
Вечерњача пристаје за њим блиједа, пуна чежње, бола и стида. Она
га воли вјерно и страсно а он се
више и не сјећа својих заклетава.
Од незапамћених времена она га
тако воли пратећи га по цијелу ноћ,
докле не клоне од умора, па кад се
у вече прене и угледа га, пође опет
за њим уздишући и блиједећи... У
љетне је ноћи њезина туга најсилнија, јер га је у то вријеме упознала,
једне јој се љетне ноћи заклео на
вјерност, за љетних су ноћи провели најсрећније часове.
Гледајући њезино сјетно лице,сјетих се своје драгане, сјетих се
срећних часова, који се више никад
неће повратити. Од свега ми је само
сјећање, што буди дубоку тугу...
Зажелих, да је нешто и она овдје,
да ужива у љепоти љетнс ноћи,
овдје у самоћи, у моме сеоцу, гдје
су људи безазлени и добри као што
је и природа... Жеља, пуста жеља...
Узданух послах јој стотине сјетних
поздрава по звјезданом сјају и по
милој љетној ноћи, а она можда сад
спава слатко као невинашце и сања
Ислама и шта Муслиманима
треба. Католици пак, док им
је Штадлер жив и његова дружина, која се и на неке чиновникс
протеже, не треба не само вјером
него ни чим да брину, јер он
све за њих спрема. Ето напримјер: трговину води.школе прави,
цркве зида, новине покреће, па
ето и вјеру им шири отимајући
исламску дјечицу (ону из Коњица), те опет неке на новац
мами као циганина Синановића.
Што се нас Мислимана тиче,
ми смо видјели потпоре нашим жалбама од Мађара колико толико, а од Шваба никад,
па волимо извоз из Пеште и
извоз у Пешту, него у Далмацију прозвану од јучер Хрватском, премда и данас доста становника Далмације и не знају
шта је то Хрват.
Што госп. писац препоручује
„хрватску политику" у Босни,
ми му можемо савјетовати, нек
се не заводи тиме, јер тој ■његовој хрватској политици овамо
у Босни нема мјеста. Домаћи
католици о том слабо маре и
слушати, дочим ми Муслимани
и православни Срби одлучко'
стојимо против тога.
Другачија политика него хрватска вели г. Перић ишла би
у корист кеком трећем. Ко би
био тај трећи? Драго би нам
било знаги. Ако је то Турска,
па ако Аустрија ради у прилог
њој, то онда вјерно врши новјерени јој мандат.
Г. Перић закључује свој чланак, да би Аустрија тек онда
право учинила с Босном, кад
би од ње начинила саставни
дио Хрватске и тим основала
независну велику Хрватску. Можемо му одговорити, да ће му
се наде тек онда остварити, кад
Загребачка флота дође у Сарајевско поље, те нас заплаши
демонстрацијом.
в«г
Саопштеше џт владеСарајево, 5. јануари.
Српска влада, поводом царинског савеза с Бугарском, а обзиром на трговински уговор са
Аустро-угарском издала је ово
саопштење:
»Као што је нознато, прегоо своме драгану и у сну уздише,
али без утјехе...
Још мало па осјетих, како ми сан
заклапа очи, ноћ ме загрли Ја се
предах њезином загрљају, из ког ће
ме пренути рујна зора, кад се насмије иза наспаваних брда и на
својим мирним грудима изнесе бљедолику Зорњачу...
ЛУДА Ш АЛА.
Неки Лелуз у Паризу, у намјери
Да своју жену добро уплаши, дође
на луду мисао и положл у своју
постељу једну велику обучену лутку
од воска. Главу и руке само мало,
помоћу лепка прилијепи за труп, па
се затим сакријс иза једне завјесе,
да види шта ће његова жена радити.
Кад је жена ушла у полуосвијетљену собу, приђе постељи и дохвати руку; али хладна, влажна рука
луткина се откиде и остаде у њеној
руци. Уплашена жена испусти руку
и загрли објема рукама главу луткину. Али кад се и глава откиде од
тијела и скотрља на под, јадна жена,
вичући страшним гласом у помоћ,
одјури на улицу,
У брзо се увиде, да је жена полудила. Муж изврши самоубиство.
�вори за закључење трговинског
уговора са Аустро-Угарском обустављени су. По налогу Аустријске владе, овдашњи њезин
посланик усмено је тражио од
српске владе, да му упути једну
ноту, у којој би наша влада изјавила: да одустаје од српскобугарског трговинског уговора
и да га неће износити скупштини на одобрење, па ће одмах затим преговори бити настављени.
Наша влада је одговорила, да
такву ноту не може дати, већ
бстаје при изјавама наших делегата у Бечу, да ће ое у српскобугарском трговинском уговору
учинити измјене у одредбама за
које би се у току даљих преговора о трговинском уговору
с Аустро-Угарском нашло да
сметају закључењу тога уговора,
и да ће јој веома жао бити, ако
поред тих изјава преговори не
буду настављени."
Такав одговор требалоје дати
још одмах из почетка, кад су
они у Бечу били надигли дреку.
Али боље је и доцкан, но никако. Кад буду видјели, да им
дрека ништа не помаже. они ће
наставити преговоре. То треба
да се зна и да се запамти.
је на нзборима у Манчестру против
либералног кандидата.
Турска. — Порта је примила поДУже извјештаје од својих конзула
У Грчкој о усташким припремама за
Маћедонију. У једном се извјештају
вели, да је оружје и муниција послано на границу и уједно спомињу
се и мјеста, која су средишта ових
припрема. Саопштена су и имена
оних часника, који припадају усташким четама. Усљед тога, а и усљед
многих других извјештаја од Хилми
паше, порта је предузела озбиљне
кораке у Атини, како би посве угушила овај покрет.
— Прошлога петка султан је примио у подужу аудијенцију аустроугарскога посланика барона Каличе-а.
Њемачка и Енглеска. — Неке енглеске новине објелодањују депешу
из Берлина, да њемачки цар намјерава из здравствених разлога, да у
мјесецу марту путује по средоземном
мору. Пошто ће се и енглески краљ
у то вријеме налазити на средоземном мору, то се одмах по енглеским
листовима стало говорити о састанку
краља Едварда и њемачког цара.
Иароканска конФвренција. — Руски
и марочки делегати већ су стигли у
Алђекирас и били су врло свечано дочекани од народа. Стигло је и много
француских и њемачких новинара.
— 0 мароканском питању пишу
шпански листови, да оно задаје данас више тешкоћа но икада. Расправе у Алђекирасу учиниће, да се
Мароко и поред своје воље цнвилизује. Њемачка се брине за своје прекобројно становништво "П за свбју,
велику производњу. Ми идемо на
конферениију да дознамо ко ће имати
Политички гласник.
право да у Мароку интервенира,
када, како, у којим приликама и уз
Русија. — Код претражибдња Про- коју цијецу. Најзад, шпански листови
хорове фабрике, нађена је велика тврде, да Шпанија има своје непомнна, која је, по свој прилици билЛ- бидно • право, да на конференцији
приуготовљена да се њоме дигне у игра прву улогу.
ваздуз ова велика зграда.
Белгија. — Белгијска влада дожи— Из Ливорна јављају, да се на вљела је у комори велики пораз код
једном руском трговачком пароброду, гласовања о другом дијелу првога
који је допловио у Ливорно цр^Фео- чланка антверпенскога уговора. Мидосије, за вријеме читавог путовања нистар-предсједникје изјавио, да очевојска бунила. Капетан бојећи се за кује гласовање у другом читању. Посвој живот, оставио је брод у Ли- слијетогаминистри су билипримљени
ворну, да се војници искрцају, али у аудијенцију код краља, те новине
они опет не хтједоше. ^
говоре о кабинетској кризи. Међутим
— Полиција у Риги успјела је, да доцније вијести јављају, да је влада
нзнрши два знатна политичка-^Ђт- на министарском вијећу закључила,
крића. У двије куће наишла је на да неће одступити. Нико није рад да
велику множину динамита, неисправ- ' она одступи, па чак ни противници
них путница, један готов нацрт о њезинога приједлога.
иступу револуционараца, попис чланова о организацији борбе, велику
количину оружја и муниције. Куће
Српскп гласник.
је опколила војска. У једној друсој
кући откривена је потајна штампаСрбија. —■Још се непрестано воде
рија. Тога дана ухапшено је -много
политичких злочинаца, међу којима преговори са Унион-банком. Владини
тврде, да је конзорцијум прије највнше интелигенције. У Кавказу кругови
је брзојав нрекинут, те је све устало. стао да се измјене многе тешке тачке
Али ипак револуционарна странкаје у уговору, на које је српска јавност
нападала. 16. о. м. зајам ће се изнипрогласила крај штрајку усљед тога јети
на ријешавање пред народну
што устанак у средини Русије није скупштину.
У исто вријеме изнијеће
имао успјеха. Ворба између Јермена се пред народну
скупштину и тргои Татара велика је, а и једни и дру- вински уговори, који
ће бити дотле
ги боре се са Козацима. И покрет закључени. До сада су закључени
међу руским Пољацима све се више трговински уговори са Њемачком,
шири. Раднички штрајк ипак није Турском, Црном Гором и Бугарском.
тако јако штетан, пошто радници на
— Не зна се још ништа позиједном мјесту престају, а на другом
опет почињу радити. У Кијеву, гдје тивно, да ли ће између старијих и
су апшења на дневном реду станов- млађих радикала бити споразума приликом општинскнх избора у Биоништво је врло узрујано.
У посљедње вријеме влада почиње граду. Има и у једној и у другој
по провинцијама да на најгрознији странци људи, који су за споразум
начин хвата људе и трпа у тамнице. и који на томе раде.
На министарској сједници, која је
Из Владимирске губерније спрема се
депутација од 200 сељака, који ће одржана 1. о. м. донешена је одлука,
ићи прсд самога цара, да измоле ми- да Србија не одустаје од царинског
савеза са Бугарском и да се у томе
нован за министра унутрашњнх по- смислу одговори бечкој влади, која
слова. Вите је издао неколико изјава је једном нотом тражила од српске
0 самовладалачким правима царевим владе категоричан одговор: остаје ли
и о изданом манифесту, којим се Србија при савезу или не. Таква њекаже, да се цар ни у ком правцу на одлука била је врло умјесна.
није одрекао својих права као само- Србија има право једино да мијења
држац. Он има право кад год хоће, поједине тачке уговора, али никако
да опозове тај манифест, али ипак нема право, да сасвим одступа од
њега, јер би то одустајање значило
он Т1 неће учинити.
Енглеска. — До сада је познато потпуну капитулацију пред Аустро58 изборних резултата. Изабрано је Угарском.
— Односно успостављања дипло45 либералаца (међу њима 8 радничких кандидата), 12 унијониста и матских односа између Србије и Ен1 унијониста присташа слободне тр- глеске, круже поБиограду гласови, да
говине. Радници су добили 4, а ли- *ја Енглеска изјавила, да она остаје
при
истом тражењу, којеје поставила
бералци 18 нових мјеста. Бивши министар предсједник Балфур, пропао влада Балфурова. Ако ово буде исти-
на, онда су у Србији све наде, које
су полагане на Кампел Банерманово
министарство биле- узалудне.
Словенски гласник.
Бугарска. — Као што је познато,
Бугарска преговара са Француском
односно трговинског уговора. Говорило се, да су ти преговори остали
безуспјешни. Из Софије јављају да
су преговори прекинути због једне
француске тражбине, коју Бугарска
неће да плати. Но ипак, као поуздано се држи, да ће се преговори
наставити чим се ова запрека макне.
Очекује се да ће се то наскоро догодити.
— Бугарско војно министарство намјерава, да у Енглеској наручи два
монитора за пловљење по Дунаву.
Поруџбине би се требале извршити
у што краћем року.
„Словенска Котва“. — Под овим
именом основала се у Златном Прагу, у Чешкој, нова чешка установа,
којој је задатак да буде посредник
узајамне словенске трговине народно економског напретка. На челу је
ове установе г. Фердинанд Томанек,
виши чнновник Земаљске Банке краљевине Чешке у Прагу, једнога великог и угледног чешког новчаног
завода. Исти Томанек познаје врло
добро н^родно-економске односе свих
јужних Слодрна, што управо и јест
од велике важности за »Словенску
Котву-. Уз њега су одлични и стручни сарадници, који су, као и он,
познати са свог чистог родољубља
и као вриједни апостоли економске
узајамности., »Словенска Котва« у
Прагу обављаће сваковрсне комисионске и заступничке послове за
све словенске земље н покрајине. Бавиће се куповањем и цродавањем трговинске робе, сваковрсних ратарских,
занатских, индустријских и осталих
производа од искључиво словенских
произвођача. Преписку ће водити на
свима словенским језицима и у име
словенских клијената. Слаће свакога
мјесеца препоруке, понуде својим дописницима, као и потребна обавијештења у облику окружница. У кратко
обављаће сваки посао, који иде у
комисионску трговинску струку. Главна је, дакле, задаћа »Словенској
Котви« у Прагу, да што јаче, на
основи народно-економске узајамности, зближи јужне. троговце н произвођаче са чешким купцима и потрошачима и обратно чешке трговце,
индустријалце, занатлије и произвођаче са јужним купцпма и потрошачима. Сви јужни трговци, трговинскн
заступници и посредници, треба да
узму до практичнога знања ову
лијепу радњу »Словенске Котве. у
у Прагу, којој сви треба да се обраћају својим понудама и поруџбинама.
Фирме и извозннци, који желе разгранати своје послове, нека се обрате
»Словенској Котвн* у Прагу, која
ће се драге воље примити да их заступа и која ће радо и са захвалношћу примити све тржишне извјештаје
појединих производа нз разних градова и тржншта.
Слагарски штрајк у Сплету. — Јавља нам редакција »Слободе«; 1.
јануара о. г. настао је у Спљету
опћи слагарски штрајк, који ће по
свој прплици потрајати још неколико
дана. Због тога не излазе ни једне
мјесне новине. Чнм престане штрајк
»Слобода« ће опет редовно излазнти и настојаће да накнади претплатнпке за све ово задоцњење.
Жељети је да и остале епархије буДУ заступљене по истом примјеру.
Само би имао замјерити преч. г.
попу С. као народном свештенику,
који је иначе од почетка рада око
уређења наше аутономне уредбе као
велики родољуб и прави народни
свештеник радио, што је у првом
почетку поднио онакову резолуцију
о дотацији свештеничкој, да се свештеницима одреди стална годишња
плата од кр. 2000 петогодишњи доплатак К 400 и 100 дунума земљишта. Види се Да није нмао на уму
око, што један свештеник у броју
170. »Српске Ријечи« вели: ама, зар
браћо не дође ни једном од вас на
ум, да најприје треба нешто имати,
па кад се утврди колико се има,
онда да се дијели и распорећује, гдје
Не познајем ону браћу свештенике,
који су у истом смислу као преч.
отац С. писали чланке у »Српској
Ријечи«. Могуће да су исти на страни стајали, док се је радило око
уређен.а наше аутономне уредбе, и
за то вријеме уживали масније положаје, па се побојали да им се новом уредбом доходак не окрњи, јер
иначе не би смјели са онаким предлозима иалазити, по којима изгледа,
да њима ни до чега другог није
стало до само, да се њнхов материјални положај осигура, а цркве,
школе, учитељи и друге цркв. просвјетне потребе, то им је посљедња
По њнховом пмсању и захтијеву,
они би, да је и 20°|о прирез дозвољен, тражили још толико, колико
сад траже, па стрпали у свој џеп,
а ти школо и ви учитељи, пропадајте! И ако § 105 уредбе јасно каже: >да, не само за подмиривање
издатака насталих укидањем бира,
него и за подмиривање свију издатака око аутономне црквено-школске
управе, као и за подмиривање свих
црквено-просвјетних потреба уопште,
даје се епархијским управним и просвјетним савјетима право трајног
побирања намета, и то у смисду §
262.
Дакле, господо свештеници, писци
оних чланака у »Српској Ријечи« о
свештеничкој дотацији, није овај намет на вилајет одобрен само за свештеничке плаће, већ н за све друге
црквено-просвјетне и школске ствари,
па ће се кад се види (као што пише
онај родољубиви свештеник у 170.
бр. »Срп. Ријечи«) колико ћемо имати, онда и разређивати гдје и колико ће се на што дати, друкчије
неће и несмије бити.
Отац Јаков из града Јајца вели:
»манимо се идеалисања о светости
и узвишености свештеничке службе«.
Дакле њему није света и узвишена
служба свештеничка! Њему је по
овом свето: паре, паре и само паре.
Па оваким свештеницима и не замјерам за онако писање и онаке захтјеве. Али познавајући преч. оца
С. као родољуб* и народног борца,
замјерам му и чудим се што је пошао путем оца Јакова и другова.
Ако и један народ на свијету, то
је наш народ показао, да знаде љубити
и поштовати своје свештенство, које
га: примјером учи поштовати своју
свету православну вјеру, љубити
ближњега свога, тако исто поучавати
га у сваком моралном и напредном
дјелу. Такове свештенике, народ
никад неће запоставити, него ће се
сам побринути, да свештенство буде,
пристојно награђено и матернално,
то је чинио до сада што се стотинама примјера може доказати, а чиниће и у будуће, само себичност
и користољубље на страну, чиме се
Боспа и Херцеговина.
у народу губи повјерење и поштоБрчко, 12 децембра. — (Још не- вање, а гдје нема поштовања и повјерења, нема ни љубави, онда ето
ц и ји). — Ево већ и половица де- ти свађе и расцјепа нзмеђу свештецембра дође а у нашој Д. Тузланској ника и народа, што би била једна
епархији не састаде се епархијски врло жалосна појава.
Нећу да разглабам даље што је
просвјетни савјет1).
руководило преч. оца С. да у овом
Признати се мора, да су за чла- смислу поднесе резолуцију, која
нове, како за епархијски тако и за ствара већи јаз између народа и
велики просвјетни савјет изабране свештенства, већ ћу се мало осврособе, и од свештеника и од свје- нути на § 164. Рад бих био знати,
товњака, које су и досадањим својим како је сарајевски епархијски прорадом на пољу наше цркв. просвјетне свјетни савјет могао узети ову рествари, доказале, да су способни и золуцију на знање, и изабрати назаслужни и за овај високи положај. рочити одбор и у исти преч. оца С.
доносиоца резолуције за уређење
�свештеничке дотације. Да ли се ту
мисли урећење, само за сарајевску
епархију, или и за остале три1). Ако
се само мисли за прву, онда нзгледа
да нећемо заједно, већ сваки себн,
премда нас сама ствар упућује да
заједннчкн радимо и сходне закључке
у овом погледу доноспмо, што се
ни са уредбом не косн. Ако ли се
нак мисли за све епархије неко урећење предложити, онда мпслим да
тај нарочитн одбор, нзабран нз сарајевског епархијског иросвјетног
савјета, ннје мјеродаван сам слнчна
урсђења предлагатп н о нама рефернсатн.
У наше четири епархије није један н истн начнн побнрања свештеничке дотацнје а нн органнзацнја парохнја није спроведена у свакој епархији, усљед чега су и
свештеннчкн предлозн различити.
По моме скромном мишљењу,
требало би из четири епархије
изабратн по два свештеника п свјетовњака којн ће закључке великом
просвјетном савјету на преглед н
одобрење иредложпти. Или ову ствар
препуститн велнком управном савјету,
у ком ће бнти заступљене све четнрп епархнје, нека ствар уреди.
Ово велпм и предлажем, ако се
мисли за све енархије једнообразно
урећење о свешт. дотацији доннјети.
Ако не, а ми ћемо свак себи по досадањем, па гдје стигнемо. Ј А.
Домаће вијести.
Нашим доП'Сници<!а. — Као
што смо јавили, учестале су
судбене оптужбе на нашег уредника са свих страна и то
систематски, већином ради дописа у Босни и Херцеговини.
Пошто уредник наш не може,
да на суд у Сарајеву донесе
доказе за један догађај, који
се догађа на крају Босне или
Херцеговине, пошто је удаљ^н
од мјеста и извора, то смо одлучили, обзиром на сибменуту
наредбу, да доноси.но само оне
доиисе, ва које иисац •аисмено изЈави, да је сиреман жримити насебе
одговорност ирсд судом.То чинимозато, јер не ћемо да се извргне1мо осудама, прама којим би
изгледало да наш лист не држи до истине и правице.
Нама је главна ствар истина
па је сада нашим дописницима
овом наредбо.м пружена прилит
ка, да кривац буде одма кажњен. Јер невјерујемо, да би се
судбени прогон ограничио само
на нас него и на противну страну.
С тога препоручујемо и овом
приликом нашим поштованим
дописницима, да изнесу само
голу истину и да ни за длаку
не претјерују, да увијек, кад
пишу промисле, да могу зато
и суду одговарати с доказима
и свједоцима. Много има тога
да се износи на јавноет а не
треба се никако бојати суда,
јер истина мора и у Босни и
Херцеговини да побиједи. Ми
не знамо, хоће ли босанска
влада и прама другим листовима предузети једнаке мјере
као против „Српске Ријечи",
а тероризирати се нећемо дати
ни од кога, него ћемо се и даље борити неустрашиво за истину и погажена народна
права.
Ни пријетња, ни суд, ни прогони не смију да нас задрже у
испуњавању дужности прама
своме народу — истина најпослије мора да побиједи.
Цензура. — У задњем броју
нашега листа избрисала нам је
~ ■) Са«о з« ...
цензура 15 редака, и то: из
уводног чланка „Херцег-босанско питање" 4 ретка, из Политичког гласника: „Турска“ 9
редака; из домаће вијести: „Цензура“ 2 ретка.
Одузет ро$1 «1еђК. — Званични орган сарајевске владе Сарајевски лист, јавља у свом
7. броју, да је биоградском
листу П олитици, одузет роз1
бећЈћ Нас је ова забрана изненадила, јер ето видимо, да
се и умјеренији листови систематски забрањују.
Непознавање српског језика на брзојавним уредима. — И з З е н и ц е
нам пншу: Овдашњп свештенпк казнионице Јован Гргуревић на Божић
прнми брзојав од сестре из Херцегновог, да му је мати умрла. Пошто
му је попадија због слабог здравља
код оца у Требнњу, овај случајјавн
н њој брзојавно са ријечима: »Ноћас
мн ја мати умрла«. Брзојавни уред
уТребињу изда брзојав мјесто »мати«
Дјеце мушко и женско на школовању у Сарајеву, за жену је ово био
довољан разлог, да прими е је једно
од дјеце умрло. Усљед овога, под
упливом тешког душевног бола, што
је врло убитачно дјеловало на њезино и онако слабо здравље, похита
као без душе сутра дан на тобожњи
спровод свога дјетета.
Исто тако, прије некн дан овдје у '
Зеници, догодила се је.-иесташЈ1ца
солн. Овдашњп трговац госјз. Лазар
Јефтић, којн је очекиваснаручену со,'
не знајући,8игурнв кога ће дана стићи,
узме двоја колз и оде у Травник да
код' трговаца купи соли и за вријеме
подмирн ћотребу у зеничкој чаршијп;
наредичЗрађу да му, док је у Траонику, брзојави да ли је наручена' со
можда већ стигла. Брат му брзојави:
»Се |ти није ршгла,« што је значило
да Јтора у Травники со купити и на’ товарити. Госп. Јефтић прими у Травнику брзојав; »Со ти №стигла, «што
је значило да со не кугаује и овај
због тога врати се празних шака
кући. Усљед тога је споменути трговац пзгубио преко 200 К.
Докле ће.мо ми овако плаћати и
трпити непознавање нашег језика од
стране наших чиновника?
Апед Србима свима и свуда*). —
Познато је српском народу, гдје год
се »Српска Ријеч« чује, да је шака
Срба Варешана уз велнке тешкоће
дсновала »Српску читаоницу и књижннцу, рачунајућн на дарежљивост
и ротољубиву свијест српскога народа. Па шта би и могли ми самн
У овоме мјесту, кад.смо само једна
сламка међу вихорима.
Алн, на жалост, већ на првом кораку увндјесмо, да глас наш слабо
се одазва у срцима миле Србадије.
Свега два или три поклона са стране
и то је све. — Не можемо да разумијемо зашто су нас браћа заборавила. Нијесмо ми ваљда основали
нашу читаоницу за то, да се у њој
ми забављамо, него да лијегшм књигама и науком дадемо душевне хране
овој забаченој Србадији — а у нашој
општини има 330 домова српских од
којихнн 1бнема дазнаде свог српског
писма, него се с туђим дпчи и поноси. А од куд ће знати, кад до сад
немаде прилике да му до руке' дође
књига српска.
Мислимо, да ће неугодно дарнути
сваког Србина, кад му испричамо из
живота наших Срба жалостан али
истинит догађај:
Блажански кнез Мићо Ерић у чијој су опћини све сами Срби православни, повраћа позивнице ћирилицом
писане котарској испостави натраг,
јер му људи не знају ћирилице читати. — Ово нас је нагнало да оснујемо »српску читаоницу у књижницу«
— те за то и опет апелујемо Србима
свима и свуда особито књижарама,
њтимааријама, св’.штгницчма и учииелнма да нас потпомогну у овом
светом раду. Сваки и најмањи дарак
примићемо са особитом захвалношћу,
као дарак на олтар просвјете народа
српскога.
Помозиге Срби помогао вам Бог!
у Варешу, 31. децембра, 1905.
Управни одбор »Сриске читаонпце
и књнжнице*: Предсједник поп Макснм Јовановић, Тајник Иорће Снмнћ
Мпшков.
Неуредност на пошти. — Добијамо
нз П о д р о м а н и је: Дана 5. децембра
1902. дошао је Ристо Тановић на
овдашњу пошту, да преда нека писма
и карте за честитку крсне славе св.
Николе те је на двије карте било још
уз поштанску марку по једна марка
»Свој Своме«' Кад је дотични амслајтер впдио исте марке, казао је Ристи: »Те марке не смију бити ту« и
још сувише је изговорио: »шта ће та
г ...а тунакартама«. Нато сам се зачудпо, да амслајтер тако нешто безобзирно изговорити смије, те кад
их не смијемо на честчтке Крсних
слава употребљивати, онда их не би
дотично друштво требало нн продавати.
' Умољавамо надлежну дирекцију, да
на своје млдђе мало се надзире и
да не |праве насртљаје на нас Србе
и на ћирилицу, јер је исти још 2-ог
новембра пријетно да се не смије у
парохијалним доставнпцама писати
ћирилнцом него латиницом.
Очеводац.
Из уредништва. — Ради празннка
наредни број нашега листа излази у
уторак.
г р
Позориште. — Са својом корисницом може да буДе г. Динић задовољан, јер је било прилиЧно публике,
Која је бурно аплаузирала г. Динићу
и прнреднла му овација. Он је то
заслужиоЛ ГлуЈшл су играли веома
добро. Поред г. Динића истакоше се
г. Папић, Филиповић, Протић а особито г-ђа Станојевићка.
Привреда.
то се лед у земљи опет растопи ц
земља се слегне, али јој избачене
билнне не слиједе, него се још јаче
на површину укажу или, посве иабачене не могући поново образовати
коријење, угину. Ова појава много
зависи од физичке конституције аемље и према томе може да буде мање
или више штетна; тако је у пјесковитпм земљама много штетнија него
ли у благим лужним или још мање
иловастим земљама. Свакако треба и
ову појаву противним средстивима
предусрести.
Здраво и добро крупно сјеме посијано раније, прва је одбрана против
тога. Ранпје иосијане озимине могу
се до наступа мразова доста јако
развнти н у земљи и над земљом.
Па ако ради неповољна времена и
наступи дизање и слијегање земље,
такн усјеви лакше претуре опасност,
јер како имају више снаге у себи
лакше образују ново коријење ако
буду избачени из земље.
Од велике је важности пазити још
како ће се дубоко посијати сјеме.
Искуство је показало, дадубокоусијано сјеме озимина опасност избацивања повећава, особито ако је
касно поспјано и биљке се нијесу
могле до зиме довољнојако развити.
Нијесу ли наведени услови за одбрану већ унапријед учињенн а опасност је ипак дошла.Јонда треба настојати, да умјетним начином помогнемо слабим биљкама н у првом
реду, да их заштитимо од јаке и
нагле промјене у температури. То
ћемо постићи, ако земљу покријемо
сламом, ђубретом, лишћем, папради
и другим сличним лошим вођама 'топлине, до којих пољодјелац може
лако доћи. Покривање не мора и не
треба да буде јако, јер и веома слабо разасута слама знатно користи
и задржаје топлину земље. На великим пољима тешко је додуше ово
извести, али се на. мањим комадима
особито у вртарству може изврсно
примјеннти. За веће оранице веома
је важно одвођење воде, било то умјетним дренирањем или помоћу обичних јарака. Осим тога, пред зиму
сувише земљу мрвити и уравнити
честим орањем или другим начином
обраде, јер груде и брдељци у пољу
служе преко зиме као регулатор топлине у земљи и штите инднректно
усјеве од мразова.
V
(Наставак'.)
Зимњи усјеви и неповољно вријеме.
— У колико је пољодјелац против
оваких природних сила слаб, опет
не треба посве мирно да гледа њихово штетно дјеловање, и кад се већ
зна узрок невољи а т. ј. недостатак
ваздуха ушљед сувишне воде, онда
се могу употријебити средства, која
умањују а могу и посве запријечити
предстојећу штету. Такова су: 1.)
Одвођење воде из пољаумјетним одводњавањем (дренирањем) или поРазно.
моћу згодно прокопаних обичних
јарака,
Жена новинар. — У Америци се
2.
) Добоко орање, јер оно поред
многог другог и у овом погледу прохтјело једној дами да окуша срећу на журналистици. Напустила је
користи.
своју породицу, и отпочела рад у
Дубоко поорана и добро у дубини новинарској каријери као сарадннк.
издробљена земља може сама више Пошто је скрпила извјесну суму и
воде у себе упити а поред тога засићена потчињеним положајем у •
лакше пропушта накупљену воду у туђој редакцији, ријеши се да издаје
доње слојеве земље, ушљед чега свој сопствени лист. Е али тај поостају горњи слојеви, у којима се сао већ није био лак. Поред осталих
баш биљка и развија, увијек сувљи. тешкоћа, на које наилазн уредник
3.
) Орање у облику гребена.
једног листа, он'а се по несрећи своОво је орање увијек теже, али је Јој, намјери на веома симнатичног
у подводним крајевима и боље од и лепушкастог администратора. И
равнога орања. Корист је од тога дан за даном, сат за сатом, а пара
орања а) у лакшем сушењу земље, је све мање било у редакцијској каси.
бољем провјетравању и гријању б) Послије кратког времена лист је моу томе, да накупљена и сувишна рао престати.
вода не остаје на гребену, него отјече низ стране његове у разоре, тако
остају биљке у сувљем дијелу оранице. Ова врста орања не смнје се
Телеграми.
додуше на сваку врсту земље примијенити; искључене су од тога све
Беч, 1 . јануара. — Министарско
пјескуље и друге лакше земље, које
већ саме по свом физичком саставу вијеће у својој данашњој сједници
воду лако пропуштају.
донијело је једногласан закључак у
Код таких земаља имали би прије ствари трговинских преговара између
штету него ли корист од тога. Нај- Србије и Бугарске. У овом ће смислу
подесније су за то тешке и хладне
дипломатски
заступници Аустрије у
низинске оранице, које су честим
поплавама извргнуте а ради слабе Биограду и Софији добити инштрук
ције за рад.
отоке не ногу се дренирати.
Исто тако штетно дјелује на усАлгесирас, 4. јануара. — Мароканјеве у мочварној земљи оштра зима ска је конференција започела свој рад.
без снијега а у којој се чешће изВерсаљ. 5. јануара. — Фалијер је_
мјењују јаки ноћни мразеви са топлијим данима. У том случају смр- изабран предсједником француске ре зне се вода, која се налази по шупљи- публике са 449 гласова; његов про
нама у земљи, ради чега се земља тивник добио је 371 глас.
мало на више подигне. При томе
издизању иопуцају коријенићи биљака и биљке буду и саме нешто
*) Умољавају сс сва урсднишгва српских из земље на површину потиснуте.
|
I јн Ј чш шел отштампају.
Наступили иза тога топлије вријеме
�Пошт. господину
ЛукиК.Л л ексиј евићу
Нови Сад.
Крушсначко пјевачко друштно, „ЦарЈ1азар“ приликом своје
тридесет-пето годишњице, наручило је код нас, за своју потребу
. друштвсну засгаву, и ви сте поштовани господине Лука, тачно
по уговору исту заставу израдили и на уречено вријеме предали друштву.
На овако тачном и савјесном
раду, потписана управа, овим
ва.ч јавно исказује своју благодарност и особито признање,
на вјештачкој и солидној изради
заставе, као и на изради врло
лијепе кумовске траке, и слободна је свима осталим пјевачким друштвима најтоплије препоручити вас и вашу радњу.
Из сједнице управног одбора,
Крушевачког пјевачког друштва
„Цар Лазара“.
1. Декембра 1905. године
Бр. 366. у Крушевцу.
Председник друштва:
Деловођа:
В. ВИТОрОВИк
ЖИВКОВукОЈИЧИ*.
Потпредседиик:
Благајник: Жив. П. Бедотрепи1<.
Свет. Каракашевић.
Мико Протић, Вас. М. Терзић, Ђорђе
Будимовић. Радоје ПавловиК, Филип
К. Сироватка.
Јавна захвала.
Мувши за чувеног доктора Херцмана који већ неколико година врши
љечничку службу у Бос. Новом, похитао сам и ја к њему, у нуждЦ 'да
потражим лијека и прешне поМоћи
мојој тешко обољелој супруги Софији.
Послије вишенедељног лијечења у
тамошњој лијепо уређеној болници,
послије свестраног прегледвња и иснитнвања констатовао је др. Херцман, да моја супруга болује од запалења слијепог цријева, и да јој се
ни на који други начин помоћи не
може већ операцијом. У таквом случају ја сам помоћу Божјом повјерио
др. Херцману драгоцјени живот миле
ми супруге Софије, дозволивши му
да је опернра. И данас с правом душевном насладом и радошћу могу
јавити, да је др. Херцману та тешка
операција, као и многе друге сретно
за руком испала.
С тога раздраган тим сретним исходом операције, сматрам себи за
најсветију дужност, да путем јавно•сти дадем израза моје најтоплије и
најсрдачније захвалности др. Херцману на његовом својском заузимању и
труду око моје супруге, с чим ме је,
разумије се у толикој мјери задужио,
да ћу цијелог мог живота са захвалношћу спомнњати име његово, и сваком га без разлике најтоштије препоручити. Поред толиких многобројних операција, које су др. Херцману
сретно за руком испале, с овим је
дао још један доказ више, да га заиста смијемо ставити у ред најбољи
оператора — и да је тешко наћи за
свој позив овако одушевљеног пожртвовног, истрајног и врло савјесног
љечника, коме желим од драгог и
свевишњег Бога, да поживи много
Јгодина у пуној снази и добром здрављу а на радост и утјеху његових
пацијената. Живио!
Но овом приликом не могу пропустити, а да се не захвалим обервектерици госпођи Марији Ласић,
која је мојој супруги за вријеме њене
■болести лијепе и незаборављене услуге чинила, и која се у опште са
свог пријазног понашања, суште доброте и савјесног неговања болесника може назвати душа ове болнице
и десна рука овог узор љечника, што
ј е заиста ријеткост наћи.
Приједор, 16. децембра 1905 год.
Милан Поповић
Срби и Српкиње!
Сјетите се Српске Школе и
друштва „Нроевјете."
тшттшттш®
једна лака кола (фијакер) са
добрим коњима.
Симо Јовановић и Друг
Слободиа сам препоручи1
кнњама Босне и Херцегови
:говине за прав- ]
>е српског народног одијела, тепе- .
з са бисером и бареша, са најумје- <
Сарајево
Ћемалуша ул. бр. 86.
Јавиа захвала.
Српско-православнн црквено-школска општина у Чађавици (код бос.
Новог) сматра за свету дужност овим
путем изразити највећу благодарност
свом честитом младом предсједнику
госп. Лазару Ољачи трг. у Чађавици,
који је уложио 1902. год. у градњу
нове цркве у Чађавици гласом исплаћених рачуна 10.000 крука.
Од горње своте уплаћено му је
до 1. децембра 1905. год. 6.200 круна.
Тога дана одржата је редовна сједница црквено-школског одбора, на
којој је наш добри предсједник сав
остатак црквеног дуга од 3.800 круна
великодушно поклонио! — На то
племенито дјело, које скоро прелази
материјалне силе његове, покренула
га је с једне стране побожност и
хришћанско милосрђе, с друге стране
велико сиромаштво подручног народа!
Нека би му милостиви Творац накнадио тај поклон дугим животом,
челичним здрављем, срећом и сваким
напретком у његовом имовном стању
а сиромашни народ остаће му увијек
захвалан!!
У Чађавици, 28. децембра 1905 гојц
Потпрсдсједник:
СИМО Кондић
Тодор Штековић. Свештсни/ерп. учител.
217—1
ПРАВЕ
=
БОСАНСКЕ
шљивовице, кољака од
вина, старе боровичке из
властите пецаре и различитих пића добије се
уз умјерене цијене код
ОСТОЈЕ Б. ШОЈИЋА
А. МИХАЈЛПВИЋ и Ј. МАРИЋ
САРАЈЕВО
Ферхадија ул. бр. 10. (пред имаретом)
Наредбе са стране одпреиају се
. ■■■ брзо и тачно.
—
С поштовањ
МАРА уд. ВДСИЉЕЕИЋ
Сарајево—Хргићаул.
бр. 26.
МОСТАРСКО вино.
Ко хоће да пије чиста и природна мостарскога
вина, нека се обрати на
=
к т и
ттш - —
Фрање Јосифа ул. бр. 71. у САРАЈЕВУ. Фрање Јосифа ул. бр. 71.
ђе се може добити истога уз слиједеће цијене:
I. хектолитар вина бијелога (столно) по 40.— круна
I.
..
црнога
„
„ 40,—
I.
„
„ жилавка (дезерт) „ 50.—
I.
, „ блатина
„
„ 50.—
Цнјепе се равуиију нзвцн града фраппо стапнца Сарцјево,
- ■ ■■— : а ва град Сарајеко 12 круна скупље.
■
У истоме подруму добива се поред мостарског^вина: бериостарскога Еољака и разннјех ракнја.
За све се јамчи, да је природно и чисто.
ЦиЈене и мустре на захтјев шаљу се бадава и
франко.'
<
С особитим поштовањем
Јв Ф та н Х аџи-Лелечић
496—6—55
(из Мостара.)
Ч аст ни је јавити поштованој г.г. града Сарајева в
и којвж досадашњин пријатељнма и повнаницима
ј унутраш њ остн и са стране да сам
„ ЈЦ р к в е н и х о т е л " ;
у Ћемалуши улици бр. 21. код старе „Српске цркве“ по св
најмодерније вахтјеввма лијепо га ив нова поправио и нај! модерније га ва г .г . муштерије и путнике уредио.
!
ИСТИ ИМА ВЕЛИКЕ ПРОСТОРИЈЕ КАО:
’ салу с билијаром, посебну собу, собе за спавање. У свако врјеме може
' се добити изврсна јела хладна и топла, а уз то точим изврсна приј родна иостаоска вина из чувеног подрума „АНИЧИЋА", такођа точим
1 остала различита пића. На захтјев дајем вина и по кућама у мањнм
и већим количинама.
П рниах на храну ијесечно под врло повољпих услвнха.
!НВ 7ИЈЕРЕ2В.
1
П0СД7Г1 БРЗА 3 ТАЧЕА
Увјерлвлјућж поштушшо грађиотво ошдвшљв, ио год а оотшлу г.г. оутнв.о
ЕЛВЖМ, да мв аваолв посјвтшта а О савму св уајврат«
5—56—60
с поштовањем СТЕФ^Е ЕАТИЋ „НЕВЕСИН>ДЦ.“
^шшшшшшшшшшшш*т1шшшетши
Срси р и а р ш штампарја ј Сарајеву
израђује лозиве за светосавске
и остале забаве укусно, јефтино
и брзо.
2
НАТЈЕЧАЈ.
Код подписане градске опћине има се попунити мјесто опћинског биљежника уз годишњу
плаћу од 1200 Круна.
Молитељи који би ово мјесто
получити желили имаду своје
власторучно гшсане молбе којима имају приложити крсни лист
или свједоџбу старости, свједоџбу о досадашњем занимању те
свједоџбу моралног и политичког понашања до 5. фебруара
». год. подписаноме поглаварству предложити.
Осим способности за вршење
биљежничке службе јест необходно нужно подпуно знање српског и њемачког језика у говору
и писму.
израђује најмодерније визиткарте.
ПСЕРХОФ ЕР-ОБЕ
= =
ПИЛУЛЕ
праве су само са црвеним натписом „Ј. РЗЕКНОКЕЕ"
Познате од времена цара Јосифа, дакле више од 120 годинакаонајстарије кућевно средство, којим се без болова одстрањују болести, од
много љекара најтоплије препоручено код свију пошљедица: слабог пробављања стомака, затвора, сметње циркулације крви,
болова џигерица, ваплета цријева, алатне жице, наступа, п т. д.
Због својих особина код чишћења крви нзврсне су код: малокрвности, нервовне главобоље, бљедоће и т. д.
1. кутијица са 15 пилула . . . .
42 х.
1. рола са 6 к у т и ји ц а ...................К 2.10 х.
Кад се у напријед новац пошаље кошта са плаћеном поштарином
1. рола . . К 2.60
4 роле . . К 8.90
2. роле . . К 4.70
5 рола . . К 10.50
3. роле
К 6.80
10 рола . . К 18.50
Једини произвађач
Требиње, дне 11. јануара 1906.
Ј. Рзегћо1ег’8 АроШеке
Градоначалник:
Ристо Ћеловић с. р.
521— 1
ј
417. 7—20
Ш еп , 1. б т д е гзб газзе № . 16.
ЖШШШШШШШШШШШШШ
трговцу црквених утвари.
�Број 4.
Стр. 6.
Ко хоће дакупи забх. један пакетић цигар
папира тај нека искључиво захтјева
О том ан^
ЦИГДРЕТЕН ПДПИР___
ПАДАВИЦА.
НД ПРОДДЈУ
нова кућа у Бешировића ул. бр. 94
год зенал.ске болннце, саграђена 1904
год. на два боја, и уз исту једна мала кућа са црнјепом покривена и
1074 метра земљишта, продаје се
све заједно за 7000 Кр.
Они који желе купити нека се
обрате код зидара Јосифа Поха у
земаљској болници.
479—6—6
Ко болу)е од падавице, грчева и другид
нервних болссти, некзахтјева брошуру о томс,
која се добија бесплатно од рпуИ. Зсћжлвев
АроЉеке КгавкГиП а/М.
217-28-62
Д. ТИРИЈА
КА Ш А ЈК
Ко на њега не обраћа пажн.у, занемарује своја прса.
Кајаерове
Керамелен ва прса
са три јеле.
Од љекара опробане и препорученепротив: кашља, промуклости, преладе, слуза, катара и катара у грлу.
Прибнљеженнх попратни свје/Ц'19 Доџби доказују да исте одр4 0 1 / . же што обећају.
Пакет 20 н 40 хелера
Едуарда Плајела, апотекара у Сарајеву. Хајнриха Шлесннгера апотекара у Сарајеву. Вајденхофера и Корнитцера Маријна апотека у Сарајеву,
Венцила Степанека у Сараје^у. Ар- ненакнадива ср^дства, затражите брошуру с
мина Салцбергера у Сарајеву. Сте- С трбПзРиГжу нли на жељу засебно се раза
фана пл. Дубоцког, апотекара у Сарајеву. М. Ф. Хоушке, апотекара у
Аро1ћеке А. ТМеггу ш РгедгаЈа ћеГ
Мостару. Густ. Прохе, градска апотека код аустријског орла у Брчком.
Т. Хајдушека, апотекара у Бугојну.
440. 7—20
СТЈЕЧАЈ.
у смис-пу § 89. »Црквено-просвјетне Уредбе« расписује се стјечај на
ове упражњене парохнје Дабро-босанске епархије:
1. Цнкоте у протопрсзвитерату власеничком. Парохија нма 2000 душа,
цркву и парохијални стан.
2 С т р м н и ц а у протопрезвитерату власеничком. Има 2000 дуицц.
цркву у Ловници и нар. осн. школу у Шејковићима. Свештеник има дужност катихете мјесног уз награду, коју је до сад пздавала зем. влада, а од.
селе ће издавати епархијски црквенн суд према заЈедничкоЈ одлуци,
3. О с м а ц и у протопрезвитерату власеничком. Има 2300 душа. Нема
цркве, ни школе, ни парохијског стана.
4. К о т о р а ц у протопрезвитерату сарајевском. Има 2800 душа и нар.
основ. школу у Кобиљ-долу. Свештеник је дужан катихизовати дјецу уз
награду. Цркве н парохијалног стана нема. Парохија подлежи регулацији.
5. Л и ј е в н о у протопрезвитерату љеванском. Има 2000 душа, парохијску цркву. српску нар. осн. школу, народну основну и трговачку школу.
Свештеник прима за катихнзацију одређену земаљском владом награду. Стана
парохијалног нема.
6. Ј а ј ц е у протопрезвитерату варцар-вакуфском. Парохија броји 2800
душа, има цркву и парохнјални стан. Свештеник је обвезан обучавати српско-православну дјецу у мјесној народној основној школи у вјеронауп.и, и
примаће за то награду.
7. Г л а м о ч у протопрезвитерату гламочском. Парохијанма 2500 душа,
-трпску народну н општу народну основну школу и цркву; парохијалног
стана нема. Парох има обвезу да обучава православну дјецу у науци
вјере, те ће примати за то одређену му награду.
Оне парохије, коЈ‘е парохијалних станова немају, даваће на основу
§ 105. »Црквено-просвјетне Уредбе« станарину у новцу према одређен.у
епархијског просвјстног савјета.
Компетенти нмају своје ваљано инструисане молбенице (§§. 90. и 91.
Цркв.-просв. Уредбе) надлежним путем овоме Црквеном Суду до 10. фебруара 1906. г. поднијети.
Из сЈедтце епархнјасог ццквеног суда, д^жане у Сарцеву 2. децем. 1905.
АЕ. и Митрополит Дабро-босански
[5 16—2—3
Николај.
ФИЛИП НДЈШТДЈН
ЗДШЕЋЕГЕНЕ ЧИ^ТЕЂЕ ПИЛУЛЕ
(Најштајнове Елисабет пилуле).
ЗДТБОГЕ
утија са 15 пилула иошта 30 х., један омот са 8 кутија даклв К
20 пилула само 2 Кр. — Кад се пошље у напрцјод К 2.45 м
обгце со са плаћеном поштарином 1 кутцја пилула
ијеаати, Филипа Најштајна чистећо пилуло. Иете су . аао .жда
( к р а ј дрзса.вхз-.озг к о л о - г ш о р а ) .
7
Преузима отпрему путника на све стране свијета са најбрл и најсигурнијим паробродима 1., II. и 111. разреда, и то: за
- Нашо
шштићено ш
ФИЛИПА НАЈШТАЈНА
ка .тт НоП. ЦеороИ« УГ1еп I., РЦпкепгааае
ж.уСарајеву као идругим а
з Америку, Азију, Африку и Аустрали^у.
Писмене упуте бесплатно и безодвлачно даје пословница.
Л. МАШЕК и Друг.
СТАРЧЕВИЋЕВ ДОМ - ЗАГРЕБ. — СТАРЧЕВИЋЕВ ДОМ
ауај дргаввога володвора.
220-65-1"
•=
СРПСКАРИЈЕЧ“
препоручуЈе своЈе ;
ИЗВРСНО ОДЛЕЖАНО
и зв озн о п иво
признато од најбоље врсте.
ПАБАВЉА СЕ У БУРЕТИМА 0Д 25 ЛИГАРА ДАЉЕ,
1
као п у сапдуцвма слозкепо по 30 и 50 боца од 5|,0 литре или по 25 и 50 боца од 7|10 литре
Рштшмље у мокрајииу франко ма сваку стамицу босанско-херцеговачке
-------------- = дрзкавне зкел.езницо.
�Пошто сад ваљски путници овде нуде п н. публици шиваће машине 'гшд нашим, у цпјелом свијету познатим, гласовптнм именом
•С и н гер«, »Пр.аве Сингер« и • о р и г и н и н а л н е С и н гер « машине, зато упозорујемо п. н. публику, да се и с т и н н т е » С ингер« маш нне, са најсигурнијом гаранцијом, сало у паших властитпи филијалаиа, и л и о д н аш и х , с а л е г а л и з и р а н о м п у н о м о ћ и п р о в н ђ е н и х
а г е н а т а иогу добнватп, н м олим о, да се точво паза па пашу фириу п адресу:
—
С И П Г Е Р Ко
ДИОНИЧКО ДГУШГВО, ДГУШТВО ШИВДЋИХ СТГОЈЕВД. ■—
Сарајево, Ферхадија 56—58, ирема тржници,
Иогтлр, главна ул. Царина, према гостиони »Европа«,
Д. Т.«зла, Сапари ул. 392,
\
X
X
у
1■
Т|ребиње, Царева ул. 14,
Травник, Виртенбергова ул. према окруж суду,
Бијел>ина, у кући земаљске банке.
372. 14—52
�<-тр. 8.
„СРПСКА РМЈЕЧ*
_
............................. ................ ........1ј Р°Ј 4.
ШШШШШШШАШШк
^
Ш Ш ВНАШ УШ СШ
Помодпа и платпарска трговина
Д. Д м . К О Ч О В И Ћ А
ДРУГОГ КОЛА УДЈЕЛА
СРПСКЕ ШТЕДОНИЦЕ У САРАЈЕВУ
У САРАЈЕВУ, —
ФРАЊЕ ЈОСИФА УЛИЦА, = =
(ЗАДРУГЕ СА ОГРАННЧЕНИМ ЈАМСТВОМ).
Ж внско одјело:
ОбуКв х хаљача, аа гооподу, гоо;
х дјоцу.
Прхбор ручног рада, сааховротхо о)
галхнторијскв робв.
Важно за иушко н женске кројаче!
Најразновренлјн прибор за евако женско и мушо одијело.
у
Ј-
^ш т гт т ш т т
те свиђа примамо натраг и замјењујем
ПРВА СРПСКА КОНФЕКЦИЈОНА РАДЊА
Ј. П Е Ш У Т
Фрање ЈссвФа ул. —
и
САРАЈЕВО, —
Д р.
Фрање ЈосиФа ул.
САКО, Ж А К Е Т , ГЕ Р О К « САЛОН О Д И ЈЕ Л Д ,
Однјела ва бнцнклнстс и турхсте, одиједа ва праае.
ИБЕРЦИЈЕРЈ, УЛСТЕРЈЈ, ЗИМСКИХ КЈЈПУТЈЈ, КРДТКИХ КЈЈПУТЈЈ ОД ШТОФД И
Л0ДЕЦ4 Ц ШУМ^РЕ И ЛОВЦЕ, КРЈЈТКИХ И ДУГИХ КЈЈПУТЈ) ПОСЦВЛ.ЕЦИХ
Ц КРЗЦОМ, КЈЈБОДИЦЈ) Ц КИШУ И ПРрИ1)У.
Даље препоручује велнка ивбор:
ШЕШИРА од вуне, Филца и сламе, КАГ1А, КОШУЉА, ГАЋА, V
ЧАРАПА, КРАВАТА, ЈАКА, МАНЖЕТА бијелих и шарених, ЦИПЕ- I
Ј1А, КАЉАЧА, КИШОБРАНА и СУНЦОБРАНА, ШТАПОВА, ФЈ1А- I
а НЕРСКОГ и ЈЕГЕРСКОГ РУБЉА, као и сааке остале робе, хоја !
у ту радњу спада.
т
Г
Управа
Српске Штедионице
------
ПОКРАЈ ХОТЕЛ „ЕВРОПЕ*.
Добро сортирано стоварнште штофова, вуненнх, свиленнх, питовп,
сефира, порхета н правог француског батнста, рааповрстпог увраса
за зкопско одцјело, чипака, веаова, вао и сав нладнпсви прибор. р.
Штедионица је отворила „Друго коло удјела“,
по којима се уплате рачунају од 1. јануара 1906. год.
По 1 удјелу уплаћује се 1 круна недјељно, и уплаћивање траје 4 године, кроз које ће вријеме 1 удјео
бити уплаћен 208 круна. Осим тога при упису полаже се наиме уписнине 1 круна по сваком удјелу.
Позивају се Срби и Српкиње на упис у чланство
и они, који се упишу у „Друго коло удјела" имају
иста чланска права, као и они којн су приступили
у чланство (првог кола удјела) у почетку штедионичног рада.
Упис у чланство врши Штедионица у својим просторијама сваког радног дана, и при упису полаже се
уписнина у онолико круна, колико се удјела упише,
а међутим могу се одмах отпочети и удјели уплаћивати.
Из других мјеста: изјаве о ступању у чланство,
уписнину, уплате као и остало треба упућивати на
Српску Штедионицу у Сарајево.
Начин уплаћивања удјела подесан је за свакбга да.
може приступити у чланство, и што одзИв буде ■'већи
с тиме ће и Штедионица моћи боље одго,ворити сиоме
задатку. Међусобним удруживањвм потпомажемо себе
и општи привредцЈу напредак, и сама путем удруживања у стању ћемо бити <Јсигш5ати себи привредну
будућност.
Сарајеву
(задруге са ограниченим јамством).
Поруџбине са стране извршуЈем брзо ита
„БООШСКД вилд“
т
т
најстарији српски књижевпк лист и једини у Босни и Херцеговини.
1Ц
и
ји»Босаиске
т
т
т
т
КРСПЕ М Р Т ЕШ
5
„КРОНДОРФЕГД", „ јИИНЕРДЛНЕ в о д е ‘‘
ш
ш
т
ш
Рудолфова улида бр. 12, црквепи трг.
Џ
ИЕ*ИА.
т
т
уфактурпе, плетепе, бијеле и ситпе робе, ^
т
преобуке и пајбоље обуће.
Стовариште ћилима и завЈеса.
%
Власни јјтво и штаила: Сцпсне
**
т
т
- - ... — -■
Телефон бр. 28.
:
И МЕКЈЈ ДРВЈЈ
за потпаљпвање по кубик метру . . ,
ЗЕНИЧКОГ КЈЈМЕРЈОГ јпО кила ситног...............................
угјбејД
100 ■ КРУ"Н0Г ■ • • ■ ■ • • •
Главно заступство и стовариште за Босну и Херцеговину:
САРШЕСКА ПОМОДНА ТРГОВИНА §
Ш
Ншдрвазз гориво букГ у
и Будимпештанског парног млина „Хунгарија“ (фабрика зоби
487
дпоничарско друштво).
8—52
I М и хајл о Р . Ж и в к ов и ^ и д р . |
$
: СДГДЈЕВО. :
Члан-њемачко-аустриЈског савева за превоз намјештаЈа.
-------------- Ферхадија Ј'лмца бр. 37. .
г_
у мјесту и на страну, извршуЈе се са патентираним и постављеним намјештајним колима и то тачно јефтино и са
гаранцијом.
штштшттшттшштшшштттттт
т
ЛЕОПОЛД ХАИМ
СЕЛЕРЋЕ И ОТПРЕПДЉЕ =
репоручујемо наша издања крсних карата:
ц Ннкола, св. Рождеиство Христово, св. Василија (Нова Година), св.
в. Саве. св. Архиђако-а Стеиана Васкрс. Лазарево, Васкрсеиије Хрив Ђпр),а, св. Петра и Павла, св. Илије, св. Петие св. цар Ноист. и
, св. еванг. Дука, св. Кузмана и Дамјана, св. Димитрија, св. Срђев дан,
в. Киријана (Михољ-дан), Првоз Андрија, со. Климентија и т. д.
= Цијене врло јефтине. = ——Трговцима знатан попуст. -,
Књижарница
во
ПИХДЈЛД МИЛДНОВИЋД У САГАЈЕБУ.
%
ТЕЛЕФОН БГ. 29.
ТЕЛЕФОН БГ. 29.
1_
Сви б/ојеви од нове ^године могу се још добити.
Босаиска Вила прима и огл
Скупљачима дајемо 151,
Претплата с^шаље уредш.штву а^огласњ адхинистр,
.—
зоеоеееееееееееееееее
ПРИВИЛЕГОВАНА ЗЕМАЈВСКА БАНКА!
дљ,
и
| Дионићки капитал К 20,000.000 — уплаћено К 8,000.000 '
Ц ЕН ТРАЛ А У САРАЈЕВУ .
I Хапотекарио одјељење.
Банковно одјељење. Одјељење за робу. <*1
. фидиЈаре: у Бањалуци, Бијељини, Брчком, Мостару и Доњој Тузли.
. Испоетавв: у Дервснти, Б. Градишки, Лијевну, Б. Шамцу и Травнику.
[ Заступетва: у Бихаћу, Горажди, Љубушком, Санском Мосту, Стоцу, ,
1
Требињу, Вишеграду и Зворнику.
, Издавање 5% хипотекарних заложница и 5»/„ комуналних обвезнииа. /
које посједују пупиларну сигурност и које се могу употријебити зг
пословне и свако врсне кауције код земаљског, а заложнице и
војничке женитбене јамчевине код војног срара.
на штедњу уз књижице и у текућем рачуну.
Ирепоручује се за све банкарске и послове са робом
I вршује под најповољнијим условима.
201
�
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6a67167402cc96cb9cc8848d8ccb1936.pdf
1cfe9db123b20b898e2d0ebcec496823
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c88122e99eaeaee7b22c0b7d2d3a905.pdf
2e84456b04015642cbd6df9d0a800a89
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a73094b35b27513209bde8bd2780d50.pdf
b723d0dd0aaa04eee0fa01751cfb5566
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/28ea307270bca3b5b36c821179b45353.pdf
96e128197a21ffff70be76419cecaacf
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/521a934ab94c49e770168177c3dc9b55.pdf
6f255546e5a26df5b23ab493163e8960
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/af393cfe30359672608ac4e2ad59a8ff.pdf
f1ae25adf788097b215cc9594457bd1c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9d0a6e1dad0ef1575575fd504e66069.pdf
2f28ec90438e7619ab739eb64812c6bb
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7cf168e54824c35fb3a29cc563f3b8bb.pdf
943293105869f88429dd01507040affe
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4466318deb127b55d8c908b02e38ffe2.pdf
cfcd13b71526451e3085954cd415c83c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f29c726d73ecbee7d19cfe89c61950d.pdf
53f8cb9a694a576991609aa43327ba35
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/818fc919b1f5ccb02fe62edffe6b920d.pdf
4aa5d9d816b7686fa7618d48df494ad0
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b4bced0338f92e7eaa51246a8176b6e.pdf
7912a4aa44ca54d6f4ec94695527a9ea
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2122edebdecb26372c184a029484b02.pdf
3f319a58a1312c0f4686d19e0a09bc09
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ce69581dd8c893387229df147f5db69.pdf
06d790c2843f5d7c9b5de02a8e9f803c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0305e0e840ecd2d21ee7dcf097c52a75.pdf
d470c988a7cade5b133f7737f34939ef
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5667e18df2b759d5d482f0f9755002a8.pdf
66e81a9a4f9dc4004e09cb3e0490a32e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2805d833b3f946013f7267db707ad26.pdf
1eb80cf71a1fc3222c659b579568a597
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ef5f56b97a71dbcf4f4f82bcccfd792.pdf
b5c7aead0a871e242c05849bd01950a1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/998c26751570ed659eaf469f08f60620.pdf
f54e2e50b3043f8cf479780e8718ce1f
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9b68947ad9103cc101c704d85177353.pdf
7c355883980a4053db2e22bf885fd446
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e32a38add1cd82dfac93162b4603da0.pdf
b231bdbf783d762078ddb60ad949b27d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b154447aebcf2fd906ad294a6efa54be.pdf
55672cc563bf8dcde2c15baabcaf75cc
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f836d6b26b5049f81815842f5520e2b8.pdf
cfe432d8211c5cf7d3d80378666954e5
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/050505535d170a17f9916209e9b87ca2.pdf
a93391056c462dfea2b434fba387dd19
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/48f5e680a3f732347464bfea66aa7be5.pdf
41a29a072d4ef8d125a0097b4608ebf2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/16133a9c5e086b1e4de21b34595208c5.pdf
178e9a4455c2e549bbdddf6d777834fc
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/23d18f1e7111be28c2be17174f190060.pdf
150fd77510d2ff5804a6e16c99d3df8f
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b7c7dddee617a339efdbb38e66f341df.pdf
e18cd39fdf11636b4f74d4b2c6859065
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/80ef0c4df803a077291d61a613906ea1.pdf
9c2c142b7d910e8b4d73b09be9ca8468
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/12fcbc435cdad2fa9ac9c56f74580a9f.pdf
6d6fffcf76c8a585539df7708943e1c0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/db2486fcbff0ede6957c2dcd4292eccd.pdf
d57e646d93678921dad15c822bd3159e
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/07aa3bf34430efd2910dd897adbbecfa.pdf
790ba7db3174fb910ae8b6ad08d1f1c4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1186d68224b98ae0e6d62d4b0e35613b.pdf
85b6d65e9685a52426c8a04400f8d6e9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2f0a132a385d05d2e0b4c13aace77b5.pdf
584f817d7472b9e39bbb0e078cdb3014
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/af636895407408e0e515740b5af1d8bb.pdf
0a654d5756afae92e79b68ed5f13d45c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/532210aaea36fb2305184b167018cad5.pdf
c9ad47d3a8721cc418e0bacb4e274707
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5673d9c6cfbac42cf9e16579960b982.pdf
2e639b39389e64cfbc5975dda271d01e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/be32f83322e679fc3b59beea74d6db74.pdf
9ff66d1bba1dba37c36b9589664fe852
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/32ce1990fc0c21a05dbc8b61c37ff0dc.pdf
cc2a0a21dc5209a50b112eb8bb27c129
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ad1f8e41f097a9441d18c94a94a6a55.pdf
12bba574938f36dad387ab032fd439e6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcc1cccdfab6ccf1e9200f82f0575104.pdf
555eab019e9e501eb88729d803be068a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a54527f08d9e76546e5666fef42eb6d.pdf
7392dc699991d410ddd3444196bb3422
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff696fbcd5aaf0613b637229c1a9920b.pdf
1c5ba536173793e2d8ab30d67963ac0c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a62ca94b13c568ca8dd8f32d1b14b63.pdf
4ac39f793421e88cc0e804fcceda4052
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d376596850d99385af5bc4d842510f64.pdf
573beaf07c2293cac11e47812bc608a4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bbe01e8915b53df3c9c5162747c548a.pdf
633cffde1aa4fe4e2bd706bc8629a453
PDF Text
Text
����������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d3088e3f0c4098c64ace29db98af320.pdf
b4f80a440097034c3db89c51c1b23a62
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e7652d8dc5e5124afee402434184c1c.pdf
540f689743438137aa2ef655b734fb8d
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d3033298776f405bd24873cad7cff329.pdf
5bbf1bd4c62a57f69cd76efbf3bba97f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dcd03e8634771f787773e35ff7d9c0c.pdf
16c4cae80bf073d5a4c1073c0605af62
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/89c971bd4212188ca56d31d397e64da3.pdf
33f32a8b63efb3e763c4431e80bf8a30
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ea2379435f0a9e4365a5a30dbd8d1cc.pdf
3adabe21194a4a9843734ce275681261
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7fac0691e434882d0cac806dabbe87ad.pdf
5788d956eb07a723fce702c0e0b71a72
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/46443535edfef816910e0ec027b8ec3c.pdf
cc8f9e13672cc5e7dc7a050b1635addf
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/37ee887e5498c7bbfb288a9028934de5.pdf
33ddfc8c5397c56a4be8816de738942a
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4d7614f1e956515dc7dcac0329de4391.pdf
c3fa6c6b7ebd3fb7ce0379d79bc89c2b
PDF Text
Text
��
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d74e626b5b545272632ec876ee1cd73b.pdf
a7ab3bb9ac6579df9ff3a39cfe4cae7d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/13a9117bc0e0dcb7bb185e8e4f23376d.pdf
4f7775853945854aa02f7539afef30d8
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/260325aa06193e8af27d80c285284f10.pdf
42cbd6f7cf3598dadc9e44dcb9b5fd1c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/20b6ec9c8983817c3151e058664b879d.pdf
3949a41f8f759ff9e1e4b426db90f8d2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5f08743c50250bbdb2e3e3f177ef60b.pdf
2800e79968d9aad8e873cf950be38081
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0730db512b3a1f7b9268fc8e5263aecb.pdf
abe03b199158cfc8a7232fa6f7463a58
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/70b852c073f1884a89db90c89b3bc588.pdf
8cfedcb80339a3826d3e4b7a60db2a33
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ab18eaf603152b5d6e65b60cff3525f.pdf
f5955f3150fd87906510103fdae0afce
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2bb4fb94f5b6756f7cd9b8748344ac16.pdf
1569d5ab32d42527d7c70583fb18643a
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bba100a99522ce821f3b157792fb45f8.pdf
2b2314c14e842916353e2126ec42f7fc
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fad959070c56be43cf449b171509e0e.pdf
d55b09576dbc3b6cd26370e02e2f8d3b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d57dd347dbff71837d98bb4e642b7f09.pdf
75cf63dcb2f9d2d5f51a001020a990f7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ec5813323860a9ead99868526e51bf7.pdf
2221499c521bb240b905d6f59dec4620
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc723fb896474c0c69e0ef482e508543.pdf
f33a1c7bb96fc6efb336c3526ff9441a
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/efbeb633c60e4987053f5055b3e3f47e.pdf
e0d2467521fc3150b2cc9b16204775aa
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5faa3db7832c6754d0c411a50fdebc79.pdf
b36d83bd2d69e5f9c16c8d6f21332e3a
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/06a7b60542e76ea917a277d43d06a860.pdf
03cb65ef6752fce6cc77cf0f69a0b94c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef48a679a4f6216036941778de79ade7.pdf
5bf363d933702ba63de194160158130e
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd99f4edc2fd9ad01cb3d57a86c2249c.pdf
b126229563ab27c76529794782e0ab31
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/012a43ffaad3b468b7ed69ac4c9ac969.pdf
e5a2d99f5503701885bbd462447f0e25
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ebe2e5504b16516d197448b9d7950c7.pdf
4fcb2cd553f2655858b03efa2365dcf2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/52d84cd5114ea2bfebd0df3af569ef4e.pdf
7c7bfbb0204b0e787ae6e4659dfcea32
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9c7a81cff75edfb7bcce611f5c57a44.pdf
4864ecb13363a750d60d997780e8be6b
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e0e8fa2d47659b584572f82ed178a79.pdf
090dd97f430cc3538bfed597976df87c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5f36ba9fba51028f61ff24498a34aea.pdf
7978eb0a3fd6445c0eb8cb11925b9cdf
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/722b57687d87e54198ec75f293f12301.pdf
0fb6b88d66e9e31b78bb62d20e9a0ce8
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b7eeaec6fd05918a35be60f82db806d.pdf
2578be8734200ce37b490e84f3623fb2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/382375113d088c26a0d926c609f7798c.pdf
e3af6a9dde4bce98efde0bb7bc5398d5
PDF Text
Text
������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a626d352dcee7696c2dbc2d66b53c291.pdf
db64efcddeb9a0337cdb1840364515ac
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fb8b79c4540ae6d32fae7d71f331100f.pdf
903798ffbcaae3ff8ce287a833a58f0c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/035ed746be2ff303c25ba8d200449335.pdf
b44139f33b36c2027566bd6ede0b1cac
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c465ec1cdfe41d243cde33cc7c16997.pdf
0e6f48d0238bff887add7ee37439b9f2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/484a7ceea86c2ede1408e37d78af7f73.pdf
4fcee54291cb66a38f80942ab8946618
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/be2fd13e44b85c5ced8fbfc92ecf3c10.pdf
7e1e5c6d37375f294d8bcc46c4e7314b
PDF Text
Text
������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c67873a39cbce3f0d03d198f9a6fa1d5.pdf
1461168621d8f5e7ae8286ea543fab1b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1dda63691aee30c3515e9013a17785b7.pdf
91476c92fbed266a4b270f921b946462
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e5545f31f2a6ec2451612983fc10793d.pdf
8c0312f72b03f3d49ff45c5031718b9b
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5984b74829a940d904bd5667f5e72367.pdf
24d7590e219c3cb4f04eed6c1524ad21
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6b491c551494619a390031326d9f5ac.pdf
67d8f09bbfc15ae85909513a8d83b81a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f794d32cdd79229214db74f1cd6e5f6.pdf
9531cfda31b1bdda9f23b55563a79c36
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/eececda049cfc4f0326a35df2e334793.pdf
c3dd1bb582dfc060fb9ec4415abe4756
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dda6ad2c9c41f6db6877ae37fe674226.pdf
edd14a1b557dcff417593b3e64eacbec
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8d67af597720bf1d44149281dc24bfb.pdf
007f8e7645df8e70dbfdc0519e31483f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dee007fff024f02ec76aa505226947d2.pdf
ac9c353ed217f7fb4543a79b67ebea16
PDF Text
Text
БР. 104.
САРАЈЕВО, СРИЈЕДА 19. ЈУЛА (I. ДВГУСТД) 1906.
ГОД. II.
СРПСКА РИЈЕЧ
Излази уторком, сршбдом, detkom и недјелом. — Стаје: заБосну м Херцповину, Новопазарски
слнџак, Аустро-Угарску м Њемачку ha гојшну 16 К; ha пола ГОДИНВ 8 К; HA ТРИ МЈЕСЕЦА 4 К;
8А ОСТАЛЕ 8ЕМХВ 22 К. — ЈВДАН ВРОЈ СТАЈЕ ЗА СаРАЈЕВО 8 X., HA СТРАНМ 10 X. ИЛИ 10 НАРА дин.
Полугодишљи биланс.
III.
Ове силне тужбе наносе огромних материјалних штета
нашем листу. Спомињемо, да
je само једна прогутала преко
800 круна! Ове су тужбеједан
од најглавнијих разлога, зашто
наш лист не може још да иостане дневник, и ако имамо
своју српску штампарију и приличан број претплатника. Ово
су трошкови, које нијесујмогли
никако предвидјети људи, који
су ударили основ овом народном органу у Босни и Херцеговини. Да нема ванредних (зовимо их тако) (?) трошкова, ми
би и формат проширили и давно
претворили лист у дневник, али
немамо средстава као фратри и
језуити у Сарајеву.
Осим 7713 брисаних редака,
3 осуде и 22 тужбе, ми смо
били присиљени, да донесемо у
свом листу — седамнаест „исправана. Ha ове „исправке*
(којим се никад ништа не
исправља!) ми смо редовито одговарали. Нашим одговорима
није било суђено да угледају
божијег свијетла. Свуда у суду
оптужени има право на задњу
ријеч. To право ми немамо. Ми
смо осуђени, a нама се не само
руке, него и уста вежу. У
своме властитом листу, ми се
не смијемо бранити ни доказивати истинитост својих навода.
Па не само, да се не смијемо
бранити, него морамо трпити,
да нас у нашем листу вријеђају... Има ли игдје на свијету
овога? Ми смо ради увредљивог тона
„исправака" протествовали и до
ПОДЛИСТАК,
НЛБОПОЛЛСЛГ.
— Karl Pauli. —
(Свршетак)
Могло je блти од прилике једанаест часова, кад сам устао. Ноћ je
била красна. Мјесечина као дан, a
ваздух je био хладан и мирисав.
Одмах иза гостионице пружила се
раван, обасјана мјесечином, a засађена купусом, те je изгледала, као
да je покривена финим, плавкастим
велом. Отпустих коњу узде и замислих се. Красота прмроде, што ме
окружаваше, раздрага ме и ja запјевах:
4Мајска ноћца бјеше врло красна,
Прол’Јвтаху небом облачићи!*
Тада пут удари алејом и Набополасар се од једном пропе, те ja у
мало не полећех, као облак небом.
•Но пгга je то!« И једва се намјестих викнувши љутито »Набополасаре«; кад ал’ он се понова пропе
<и мени испадоШе ноге из узенђија.
»До врага, шта радиш?!« Једва
uiTO изрекох то, a коњ се хтједе опет
пропети, но ja га сметох, тргнувши
уздом: »Напријед!« Коњ корачи три
пута, за тим опет хтједе, да се пропне, a ja тргох уздом, ушљед чега
он пође натраг. Једва једном дознадох за узрок: коњ неће да npe-
министра. Tom смо приликом
замолили цивилног adlatusa барона Бенка, да нам допусти
излазак без „исправка", који
нас je вријеђао. Он нам je
заповидио
„ако га не донесете
у првом броју — нема лист a! “ Има једна Дантеова:
na смо
морали и ову горку прогутати.
Од два зла, требало je бирати
мање.
О постанку ових фамозних
^исправака* дало би се — да
смијемо — много којешта написати. Ми не смијемо, али
ћемо да једну чињеницу истакнемо. При свакој парници учествују насуду двојица: онај који
некога тужи и тужени. Цијелој
расправи треба да су оба присутна. У нашем случају, нас,
тужиоца, нико и не зове, нити
зашто пита. Истрагу води чиновник о чиновнику. Плод те
истрагејесу
— „исправци"... Нас, као заинтересовану странку, и то заинтересовану у првом реду, нико
не зове, дабар учествујемо
владиним истрагама, да контролишемо и ревидирамо тај рад и
да изнесемо на јавност евентуалне неправице. Основни појам
најпримитивнијега схваћања о
праву захтијева учествовање
обију парбеника и јавну контролу. Ко се боји контроле и
јавног рачуна?... Ко жели, да
му рачуне и планове прогута копрена заборава?... Ми би
могли себи у прилог постављати хиљаду оваких питања, на
које су нам дужни одговора
господа с мусале.
Урвдимштво и адммннстрација налази се у Фрање Јосифа улици (Ташлихан) врој 37. —
Првтпаату трева слати администрацији »СрпскеРијечи«. — Телефон вр. 115. — Цијена ОГЛАСИМА
РАЧУНА СЕ ПО УЧВРПГВЕНОЈ ТАРИФИ. — НеПЛАЋЕНА СВ ПИСМА HB ПРИМАЈУ. — РУКОПИСИ СВ HE ВРАЋАЈУ.
И аустријски закон о штампи § 19. обавезује уредништво,
Са апшењем нијесмо били
дамора донијети исправак, којим поштеђени,како лањске, тако ни
се у уљудној форми исправљају ове године. Лани je био уапшен
чињенице. Наравно, на овај први уредник нашега листа и
исправак може свако уредништ- главни сарадник. Боље среће
во да одговара и полемизуједо нијесмо били ни овога пута.
миле воље. Ми не смијемо у И у овом првом полугоистом броју на тај владин „ис- дишту уапшен je био уредправак" одговарати. A када до- ник „Српске Ријечи“ и наш
несемо свој објективни одговор нарочити дописник, који
у наредном броју, славна пре- се легитимовао пред зеничком
вентивна цензура све нам редо- иолицијом легитимацијом са■?ито избрише. Избрише нам радништва при нашем листу.
и оно, за што писац захти- To ништа није помогло, јер je
јева, да га се суду тужи, na да био стрпан у затвор, гдје je
ће тамо доказати истину онога, одлежао цијелу ноћ. Ова два
што je у листу навео. Јок, све апшења пала су у вријеме деje то забрањено.
монстрација, кадаје сарајевском
чаршијом протекла невина крв
■в
убијених и прободених жртава
Осим онога, што смо до сада
споменули, наш je уредник био
веома често изненађен разним
позивима од полиције и владе.
12
У ово шест мјесеца добисмо
Не само
тих позива 32 (тридесет и два). да je наш уредник био уапшен,
Многи од њих су веома прешни, већ je такођер тужен од државdringend. и врло лапидарни. ног одвјетништва суду. Брзо
Ha њима обично стоји: пози- ће морати и за то, да десети
-^ате се. да- данас одмах дођете пут сједне на сптуженичку клупу...
! пред полицијску власт. Ови су
♦
позиви колико од владе, толико
од полиције веома разноврстни
Дареасумирамо: у ово шест
и интересантни. Ми их на жа- мј|есеца брисано нам je
лост не можемо донијети на 7713 редака; тужени смо суду
овоме мјесту. Наћи ће се можда двадесет и два пута, осуђени
мјесто, гдје ће се ти диалози три пута, апшени два пута, довладиних oprana и нашега уред- били полицајских и владиних noника моћи слободно и без страха зива 32; девет смо пута сједили
споменути. Наравно то мјесто на оптуженичкој клупи. Ово je
неће бити у домени славне пре- биланс нашега политичког рада
у ово шест мјесеци. Он je отвовентивне цензуре.
рена књига, у коју ми с поносом гледамо и ако je свака
страница исписана
Ово je јаван рачун
наш, ово je наш рад и захти-
лази сјена, што je дрвеће баца no цино! По мени ако хоћеш и цркни, да ноћиш? Буди паметан, молим те,
путу, него хоће да je прескаче. Да мени je све једно! Хајде!« II сваку kao што се Bor моли, мој мили, допокушам са лијеплјем. Сиђох доље, сјену прескакаше. Један, два, три, хоп! бри и драги Набополасарићу, немој
приведох га сјени и почех тепати: — пета сјена. Један, два, три, хоп! — скакати безнужде! Будидобар, иначе
Погледај Набополасарчићу, ово je шеста сјена. Један, два, три, хоп! — hy те сутра сам собом испребијати.«
само сјена, a није брвно, нити јела! седма сјена и тако увијек хоп! хоп!!
Иза ових дирљивих и срдачних
Погледај, како ja идем, na хајде и хоп!!! да ми се догоди као Вилхечму ријечи, ja сам се утврдо надао, да
ти, буди, болан, паметан!«
у »Леонори«. Не, овакосене може, ће се поправити, али узалуд, он je
Набополасар дрмаше главом, да хоће ми се цријева замрсити.
и даље скакао преко сваке сјене.
му je ђем са чампаром звечао и не
Шта да радим? Дође ми на памет Један, два, три, хоп! Шта ми je друхтједе. Ja га повукох за узду — спасоносна мисао. У јендеку са стра- го преостало, него да сјашем с коња
хоп! И он са једним скоком пре- не, одакле мјесец сија, нема сјена. и да ирепјешачим пуних 12 килоскочи сјену, да се у мало не пру- Dictum factum. Но хендек би пун ка- метара, водећи коња за узду.
жих, колики сам дуг. »Дакле ти нећеш?« мења и јама, те се коњ на свако деОзнојен и љутит, готово да заплаНабополасар енергично дрмаше сет корака no три пут спотицаше. чем од муке, дођох кући веома касно.
главом као и прије.
Сиђох, na опет изведох Набопола- Не рекав ки ријечи, бацих узду ко»Да окушам силом!« рекох и по- сара на друм, водећи га за узду, но њушару, који се осмјехиваше, a с
пех се на коња. Пробао сам све, што његово непрестано скакање доведе погледом пуним презирања, растадох
се у таковој ситуацији може чинити, ме до лудила. Сиђох у хендек a се са гадном кљусином.
na забадава. Држим, да ни највје- њега пустих, да ивицом иде, но и то
Moj je ујак био још будан. Кад
штији јахач. не би боље прошао. није било згодно, јер сваког часа уђох у собу, блажен осмјех прелетје
Још један покушај и то посл»едн>и. могае je пасти у хендек, те тиме му преко румена лица. To ме још
Учврстих се и приђох четвртој сје- себе озлиједити, што ja нисам смио већма распали.
нп. »Прелази!... Не скачи!... Мораш допустити. Да хоће макар Mieceu да
»Набополасара« си требао мрцином
ићи1... Зар нећеш?« И оштри убод зађе! Али и у томе je слаба нада, назвати«, рекох љутито. *Јарцем даси
мамузе даде мојим ријечима већи јер га ено гдје стоји високо на небу га назвао, тад би му дао право име!«
утисак, него што je требао, јер се и гледа као какав глупак!
»Je ли скакао?« рече ујак. »Ja сам
коњ исправи као свнјећа.
Збуњен иопех се на друм, крај ти рекао, да не касниш кући. Набо»Гром и пакао!« завиках ja пре- мене стоји Набополасар и гледа тако поласар хоће ноћу да прескаче сјене,
плашен. »Набополасаре! Не будали! безазлено, као да не зна ни пет осим тога се спотиче, тврдоуст je и
Хоћу ли пасти мрцино једна!« И гр- мзбројати. Склопљених руку почех јогунаст, хоће каткад да угризе и
чевито се ухватнх за гриву. Хвала му опет говорити: »Набополасарчмћу, удари, али je и поред свега тога ипак
Богу, кад опет стоји на све четири ти си паметно коњче! Зар нећеш добар, ваљан и честит кољ«.
ноге. »Ради шта хоћеш, гадна мр- да кући идемо? Зар нећеш у стаји
Превео: Р. Бакајлик
�СРПСКА РИЈЕЧ*
Стр. 2.
јевамо, да нам се само на основу
овога рада суди. &жје#е je наш
најбољи савезник. Ми Ведрачела
и неустрашиво ступамо овом трновитом али часном стазом и
даље. Ни пред ким нећемо узмакнути. Ни пред ким нећемо
сагнути своју главу. II даље
ћемо на овој мртвој стражи некадашње српске славе и величине поносито вијати овај неокаљани барјак пробуђене српске
народне свијести у Босни и
Херцеговини. Овај барјак може
да буде сав изрешетан непријатељским танетима, може и да
буде крвљу пошкропљен, може
да га малаксао барјактар преда
другоме, али... ни пред ким ce
неће сагнути. Нема те силе на
свијету, која би га уништила!
И ако падне један барјактар,
барјак ће ce и на даље поносито вијати, далеко и високо...
Тако далеко, да га Срби и из
најудаљенијих крајева поцијепаног Српства могу да спазе!..
Тако нам Бог помогао!
Рајфарзенове задруге дакле и нису
ништа друго, него модернизирани
облиК наШих Домаћих задруга; задруга, у којима ne вијати модерни
дух и правац. и из којих je искључено и избачено све оно, што ce са
духом времена не слаже и због чега
су ce наше старе задруге морале
расплинути.
Да je то тако и ’ само тако, свједочи нам силно интересовање за
Рајфајзенове задруге код нашег сеоског свијета, које je, без готово
пкаква пропагисања, заузело код
нашег земљорадничког свијета широко размјерје!
Понављамо и наглашујемо: С р п к е
земљорадничке задруге са неограниченим јамством једини су
спас нашем свијету и једин и и злаз из тешке материјалне кризе;
једини увјет, да ce наш народ
спасе од неминовне материјалне кризе!
Ako земаљска влада и даље буде пријечила оснивање српских земљорадничких задруга са неограниченом
одговорношћу, не ће мо вјеровати
у њезине чисте побуде u намјере
према овдашњем
народу,
К.
Нова зешрадшнка задруга.
Иначе
не можемо да објаснимо сметање
оснивању тих спасоносних задруга,
чија су правила у сагласју са иначе
строгим трговачким бос.-херцег. законом!
Ријеч има земаљска влада!
Из Чапљине у Херцеговини стпже
нам угодна вијест, да су тамошњи
Срби сељани, на челу са својим честитим попом Васом Меданом, прегли,
да оснују своју српску земљорадничку задругу, са неограниченим јамКњиге и школе.
ством, и да су већ правила, — израђена no прокушаном Рајфајзеновом
п.
систему, a придржавајући ce строго
Чудновато ми je било, кад
трговачког закона за Босну и Херц.
— предали властима на одобрење. сам прве године мога боравка
Ово би била једна од првих зе- у мостарском окружју, видио
мљорадничких задруга са неограни- школску дјецу, гдје иду са књиченом одговорношћу код нас, дакле гама у школу на православни
на систему, који једино зајамчује ус- Божић. И касније сам их випјешан рад задружни.
Што нас особИто угодно изнена- дио на сваки већи Лравославн^
ђује, то je, да je од двадесет, на први празник, гдје иду у школу. Зар
мах уписаних чланова, (што je за je и то вјерска равноправност?
почетак довољно), седамнаест чла- Какав je то закон? Ко je ствонова писмених; утјешљив знак, да рио тај закон, који заповиједа
je код нашег народа писменост ипак
развијена, до душе само ондје, гд’е православнем учитељу у комусу српске школе; у истој парохији налној школи, да мора и на
ce и данас опажа благотворан ути- веће своје празнике у школи
цај српске школе, roja je на жалост дјеци католичкој и муслиманима неколико година затворена, али ској предавања држати, док
вриједни парохијани, заједно са својом српском задругом, отварају и ce православна дјеца код кусвоју српску школу у селу Клепцима, ће играју, и тако православгдје ће рад још ове године, ако Бог на дјеца у науци морају зада, почети. — Комуналне школе не остати иза оне дјеце, која суу
могу нигда у српском народу вршити школи на предавању била? Me*
онај уплив, како то имају српске
школе, за то треба свијем силама ђутим, кад je католички светац,
прегети и отварати нове српске школе онда ипак и православна дјеца
a нарочито употребом XIV. основне светкују католички светац док
тачке срп.-прав. аут. уредбе, — но о •немају предавања у школи.
томе други пут.
Зашто ce то не би друкчије
Из писма, које из Чапљине при*
мамо, разабиремо, да особито млађи удесило? Зашто, н. пр. кад je
или католички
чланови задруге, сељаци, пропагишу православни
међутежацима, својим сељанима, идеје празник, не светкују само она
задругарства, тако, да су ти људи, дјеца, чији je празник, a она
постали највећи пропагатори те спасоносне мисли, што je веома утјеш- друга нека иду у школу? —
љива појаваи знак, да ће задругарство- Кад je православни празник,
само ако га власти на неприродан нека иду католичка дјеца, a кад
начин не сузбију, за кратко ври- je њихов, нека иду православна
јеме ухватити у нас велике димензије. дјеца у школу. Или, нека и
Видимо нарочито из те појаве,
да je у нашем народу мисао задру- једни и други светкују обоје,
гарства увријежена, јер у многим као што je то у Боки Котороблицима наше народно домаће за- ској.
другарство ce подудара са модерним
Што ce тиче језика удржав*
Рајфајзеновим системом.
ним школама, ни ту није влада
Зар je наша кућна задруга нешто
друго, него задруга са неограниченим добро уредила. Ни у повјести
јамством? — Зар нема и данас код ce нигдје до сада није нашао
нас домаћих задруга, у којима има босански језик, или босанno десет и више одраслих задругара, ска народност, и то je онда
са педесет и више чланова у једној патентирани проналазак наше
кући; сви раде заједнички и на принципу: »један за све, сви за једноуа...«? окупационе владе, јер je то
Нијесу ријетки случајеви, да у такој она no своме калупу скројиједној задрузи има чланова сродства, ла. Користећи ce именом земље,
чак до четвртог степена... и просто она je српски језик назвала
није било задруге, да je због неогра- „босанским*. За муслимане, који
ниченог јамчења пропала’ — Ако je
био који члан задруге расцикућа, ис- су стајали неутрални — ствокључили су га из задруге, што ће рила je босанску народност.
ce и сад учинити.
Зар влада није могла у школама
дозволити, да сезовејезик како
хоће већина ђака? a не здбра*
нити ученицима, да ебој ма*
терњи језик зову дједовским
именом.
Какав преображај мора да наступи у души једнога ђака, —
који сврши четири разреда
„српске" основне школе, у којој
je у сва четири разреда, учио
само „српски“ језик, „српску"
граматику, „српску" историју и
и т. д. — кад пође у државну
вишу школу, и кад ce пред њим
на један пут створи „босански
језик", и то онај исти језик,
који je у основној школи звао
српским. Пред њим ce створи
„босанска" граматика, повјест и
т. д., и тако ce, одмах у почетку, затупи мозак онога ђака,
над којим ce ове операције извршавају. Какав појам може да
има јадно дијете: о своме
матерњем језику, народности,
прошлости и садашњости? Какво
мишљење може имати о науци
и учењу, поред овакових ствари.
Шта ce свима овим и сличним
стварима постизава? Колико ће
њих и послије свршеног школовања, овај језик и говор звати
босанским? Колико ће ce њих
послије школовања, назвати
именом босанск.е народности?
Колико je такових данас? Ha
ова питања не треба ни да одговарам, јер су свакоме јасна
и позната. Послије свега овога,
намеће нам ce питање: Какву
корист и фајду од свега овога
„босанскога“ има наша земаљска влада?
Мостар.
П. A.
Политички гласник.
Угарска. — У најновије вријеме
опажа ce нека струја у политичком
животу Угарске, која озбиљним патриотима задаје доста бриге. Извјес*
ни кругови парламентарне мањине
роваре на све дозвољене и недозво*
љене начине, да створе раздор у
независној странци и да коначно
отуђе све чланове коалиције од не*
зависне странке. 0 овоме посљедњем
не може бити ни говора, док год je
коалиционо министарство на влади.
Други им je циљ, да у самој странци министра Кошута, како-тако створе раздор, те ју на тај начин
ослабе. Чланови парламентарне мањине довикују већ отворено независним посланицима, ако им ce који
предлог не усвоји: иступите из те
странке! — Тежак je положај министара Кошута и Апоњиа, јер већина њихових присташа тражи и захтијева много радикалнији правац у
политици, нарочито према Аустрији,
него шта га они држе. Да je опасност велика, да независна странка,
садашња владина већина, изгуби no*
вјерење својих бирача, било je ових
дана довољних доказа приликом ив>
бора у Будимпешти и Араду, гдје
двије перјанице независне странке,
Бела Барабаш и Комјати падоше и
остадоше без мандата. Народна je
воља ћудљива, хоће, да joj ce угађа;
о овоме треба и вођа независне
странке, Кошут, да води више рачуна. Ириликом позива бивше ono*
зиције на владу, било je одушевљење у маџарском народу неописиво,
али ce оно брзо и стиша, ако ce
види, да ce на министарским фоте*
љима више брину за своје личне
почасти и интересе, него за онај
народ, који од онаких министара
очекује, да му ce остваре сви идеали,
за којим je толике године тежио и
за које ce je борио.
Енглеска. — Велико-британска фло*
та неће ce више повећавати, као што
je већином гласова у парлаиенту закључено. Радикални листови сматра*
ју овај факт, почетком опћег разоружавања, те кличу од весеља, да
Број 104.
Енглеска прва отпочиње ово најважније интернационално питање ријеШавати. Умјеренијп лнстовњ гоодећи
о овом, не приписују тИ новости
никакве друге важности, осим финанцијалне, јер ће — како веле — на
овај начин уштедити два и no Милиона фунтл штерлинга. Ен^лези
заиста не треба да страхују за флоТУ, јер je свакако, захваљујући раду
пријашњег кабинета и поукама ву*
ченим из руско*јапанског рата, и
данас остала ненадмашива, шта више,
јача je и уређенија, него икад до
данас. Очекиване реконструкције
флота у Русији, Француској и Њемачкој изостале су, те je с тим свака опасност уклоњена. Енглези ce
могу слободно поуздати у тврдњу
свога адмиралитета, даје'њихова флота тако јака, да ce немају ничега
бојати.
Словенски гласник.
Русија. — Министар-предсједник
Стољпин наредио je гувернерима
провинција, да све оне, кбји раде
на преврату, прогоне и затварају.
Највећма ce имају прогонити приврженици социјално-револуционарне
странке, којих je већ преко 600 затворено.
— У Вукурешту причају бјегунци
из Одесе, да су револуционари у
јужној Русији закључили, да четрнаести дан иза распуста државне
думе покрену опћи устанак. Исти
бјегунци причају, да су два ратна
брода, припадајућа црноморској флоти, на брзу руку разоружана и посада раздијељена у разне ратне луке.
♦ — Генерал-гувернер у Одеси Каулбарс изјавио je дописнику паришког листа »Matin« слиједеће: »Ha
жалост влада у Одеси и цијелој јужној Русији велико огорчење између
Хришћана и Јевреја. Мир ce никако
не може увести, док ce они између
себе не споразуме. ЗаЈевреје би било
најпаметније, да они први пруже
руку на помирење; a што je најважније, европска преса би требала да
не прави толико ларме о стварижа.
које никако, no својој важности, TOr
лико пажње не заслужују. Они чланови думе, који су говорили, да су
сукоби између Хришћана и Јевреја
били изазвани од стране власти,
нијесу истину рекли. Војска je неутрална и неправи никакве разлике
између једних и других. Што ce
тиче полиције, морам на жалост
признати, да не схваћа своје дужности, како треба.<
— Бечка »Pol. Коп\« има вијест
из Париза, да данашње стање у
Русији ни у каквој форми није занимало интерналионалну дипломацију, да учини какве заједничке ко<
раке. A напосе ce пориче, да je
дошло до неког споразума између
енглеске и француске владе, који би
дао правац европској политици за
даље држање сила према Русији
послије распуста думе.
— У окружју Гори,областиТифлис,
осваја ревблуционарни покрет. У
многим опћинама приморали су ceљаци државне органе, да службу
напусте; исти сељаци ce противе
давати порезе. Сви тежаци, који
раде, морају под притиском револуционара, пољске радове напустити
и ступити у њихове редове. Шта
више, одредили су покретачи револуције нарочити намет на народ у
сврхе револуционарне.
— Цензураје невјероватно строга,
нарочито према извањским листовима. Ako ce који страни, н. пр.
француски лист, адресату и уручи,
тако je искасапљен маказама, да у
њему остаје само забавни и огласни
дио. Телеграфским дописницима je
рад сасвим спријечен. Продаја појединих бројева у Петрограду je no*
лицијом строго забрањена; чак ни
полузванично »Новоје Времја« не
сиије ce колпортирати.
Хрватска и Славонија. — Како смо
јавили, владар je потврдио предложене одјелне предстојнике. Сад ce
чУЈе, да ce неће састати сабор одмах
послије ааједиичког сабора, него
концем септембра или почетком октобра. До тога доба моћи he ce приредити све законске основе, које ce
морају у првом саборском засједању
�Број 104.
закључити. Један угледни загребачки лист црта борбу удружене опоаиције у питању нове владе, те
сплетке и интриге, које су се ковале
против нове владе и каже: »Новој
влади биће посао тежак, јер je
наслмједила жалосну оставштину
Куеновштине, која je иза себе оставила уставно гробље, a у многим
гранама наше аутономије Аугијеву
шталу. Треба прочистити Наш јавни живот од корупције и штреберства.«
Српски гласник.
Мишљење опозиције
Стр. 3.
„СРПСКА РИЈЕЧ"
у Србији. —
»Slovenski narod« у броју 168. и 169.
доноси разговор свога дописника са
опозиционалним политичарима у Србији.
Ja ш a Продановић, уредник
»Одјека« у питању царинског рата
каже да he његова странка подупирати владину већину, јер да се
не дају понижавати од Аустрије.
Ha питање, какви je положај млађих
радикала у скупштини, рече, да
стоје на темељу њиховог програма,
као строга опозиција, ако би влада
хтјела мијењати слободоумне законе,
који нијесу никада шкодили срп. народу. Његова je странка проти већем зајму од 70 милијуна, a тај се
зрјам мора створити под повољним
увјетима. Што се тиче куповања
топова, његова странка je за оне, за
које je стручна комисија. Што се
тиче југославенске идеје, рече, да
они сматрају Југословене као један
народ, расцијепан на мање народе
са три књижевна језика. Ово зближење je од велике потребе, ако нећемо да пропаднемо. Најприје се
морамо зближити културио, a коначни наш циљ, то je федерација
слободних југославенских држава.
A овој федерецији лахко he приступити сусједни народи Румуњи и
Маџари, који имају с нама заједничке интересе. Ha питање дописниково,
зашто Србија, као центар Југословена, не поради на томе, рекао je
Продановић, да до најновијег времена није било могуће на то мислити,
јер се у Србији морало борити
проти реакционарног режима и морала се je водити брига о Србији и
Србима ван краљевине. »Надати се
можемо, да he се наши нутарњи
одношаји скоро консолидирати, да
ће се изцијелити старе ране, које
нам je задала реакција, na ћемо
онда почети живљим дјелом на пропагирању југославенске идеје«, рече
г. Продановић.
Др. Boja Вељковић, вођа националаца, рече, да he они своје
становиште о трговачком спору међу Србијом и Аустро-Угарском онда
означити, кад им влада рекне, како
je дошло до конфликта. П a в л е
Маринковић рече, да његова
странка има ширу основу, него
друге, и да су они дошли у скупштину са намјером, да протестирају
проти убиству Александра и Драге.
О царинском рату рече, да га je
боље водити, него Аустрији попуштати.
СоцијалистаЛапчевић рече,
да не може ништа говорити, јер
сматра, да није на то овлаштен од своје странке. Он смије онр
говорити, што му његова странка
наложи.
Драгути-н Илић, књижевник,
који не припада ни једпој странци
рече о царинском рату: Moja струка
није политика, него лијепа књижевност, али занимам се као држављанин и као патриот, те могу рећи,
да je бољи царински рат са
Аустро-Угарском, него онакви трговински уговор, какав смо склапали
са сусједном монархијом од 1880. до
данас. У царинском рату, .који се
води међу двјема државама, од којих
je једна агрикултурна, a друга ин*
дустријска, изгуби прва лахко много, a друга изгуби све. Така војна
лахко много користи држави, гдје
нема домаће индустрије, јер се накупљење сировине. које се могу изважати државном или приватном
иницијативом, могу употријебити на
корист домаће индустрије. У економском сталежу може царински рат
довести до еманципације од економ-
ско-трговинске зависности од АустроУгарске и Србија може економски
ослобођена постати, јер je њена задаћа: Пијемонт не само Српства,
него цијелога јужнос-ловенског народа.
Како се види, готово све странке
заузимају једнако становниште у
царинском рату са Аустро-Угарском, што улијева наду. да се неће
створити трговински уговор, који би
цонижавао самосталну Србију.
Срби на Приморју. — Српска народна странка на Приморју имаhe 1. и 2. септембра у Спљету редовну народну скупштину. Ha дневном реду je извјештај управног одбора и посланичког клуба, о своме
раду и одобрење скупштине на про*
мјену трећег чланка програма српске
народне странке на Приморју. Ово
je најважнија тачка скуиштинског
рада, јер je до сада . странка заступала становиште против сједињења
Далмације са Хрватском из тактичних разлога. Ова je промјена природна посљедицазадарске резолуције,
чему се можемо искрено радовати.
Домаће вијести.
Цензура. — Из данашњега
броја брисала нам je цензура
101 ретка.
ИнФамија. — Дрски орган Лојолиних потомака донио je у
свом јучерашњем броју и ову
инфамну подвалу, да Срби
бајаги пале чардаке no
Б о с н и. Ми ову клевету, која
je наручена
и без
сумње масно плаћена с презрењем одбијамо и позивамо се на
колективну изјаву муслиманске
и православне омладине. Србин
ни један неће никада запалити
чардак свога брата муслимана,
јер још није толико покварен,
као fra Булдогови телићи. Ако
то Србин уради, ми га се одричемо од себе, он престаје за
нас да буде Србин. Србин je
сиромах, али поштен и савјестан. Многи фратри могли би
да иду њему у школу и да се
уче поштењу и моралу. Браћа
муслимани веома ће лако разумјети одакле вјетар дува и
овога ће намет-адвоката
као и до сада само ногом одгурнути од себе као пашче.
Рекдама. — Гујавица „OrientRundschau" осврће се на нападаје, којима je од стране свих
домаћих листова почашћен, због
свог дрског вријеђања домаћих
и протежирања јабанџија. Ни
овом приликом није могао, да
се не очеше о све домаће листове no реду, велећи између
осталог, „да га je све осудило,
што у нашој земљи пише „домаћим" језиком a за „Српску
Ријеч* вели, да га je осудила
no грчком обреду". Зна ова
бечко-босанско-херцегов.-жел>езг
ничко-подчиновничка глиста, да
ће се код својих господара и
читалаца најбоље препоручити,
ако истакне, да je ми нападамо.
Јазук, што Ткачик ефендија није
постао телал!
Муслиманима
на
знање.
—
Ми смо донијели у нашем листу признање „Hrv. Dnevnik а“, да су католици увели Аустрију у Босну и то погибљу
(?) свога живота. У задњем
броју пише ова пачавра за
своје телиће, да je Jechel, ради
кога смо осуђени, „честит и
поштен човјек*. Нека браћа
муслимани не забораве, да je
тај исти Jechel — као што се
у допису тврдило — аисказом
свједока поткријепило, к a з a о
за све муслимане, да су
„бл>увотине“. Eto дакле кога
брани „Hrv. Dnevnik." Ми и
ово препоручујемо пажњи наше
браће Муслимана, да виде, колико им добра желе Франкови
телићи. He знамо, шта ће на
ово оно десетак муслиманских
Хрвата-аустријанаца са својом
дичном челенком адемагом мешићем из Тешња. Нека и ово
адемага стави као доказ свога
аустријанског „мучеништва" у
будућој повјеренициФранкових
телића.
Из уредништва. — Наредни број
нашег листа, ради празника св.
Илије, изаћи he у недјељу, јер се у
четвртак у штампарији не ради.
Нова парохија. — Драга 6paho Срби и родољуби! Провидност je хтјел% да и нама Србима православне
вјере оидје сине нада у бољу будућ'ност и да нам се оствари оно, за
чим смо већ од давна највећма чезнули и настојали. Прије два три
мјссеца пружи нам се прилика, те
куписмо овдје у Оџаку један врло
погодан комад земљишта у површини од 15 дунума заједно са једном
једнокатном лијепом xyhoM, за укупну
своту од К 12000, a у сврху, да се
установи овдје једна самостална парохија и да саградимо црквени храм.
lIoiuTO je нас Срба православне вјере
овдје мали број, прикључила су нам
се и некоја оближња српска села, али
познавајући, какве су материјалне
прилике наших сељака као и свуда,
a ми овдашњи грађани малобројни
и HeMohHH, свако he знати и разумјети, са каквим се потешкоћама
имадемо борити. Наша ће дужност
бити, да све силе употребимо и да,
што се каже, одкидамо од залогаја,
те у ову ствар доприносимо, али се
ми надамо и у помоћ наше 6pahe
родољубивих Срба. С том надом, и
поводом оснивања нате нове српскоправославне парохије у Оџаку —
која je са ријешитбом Високопречасног српско-правосл. епарх. црквеног
суда у Вања Луци од 21. јуна 1906.
број 661/510 већ и потврђена, одлучили смо, да уприличимо један
народни збор и то у прву недјељу
послије Илијин-дана, то јест на 23.
јула ов. г. Са одплатом купљенога
земљишта и xyhe — која ће служити
за парохијални стан, дужност нам
се je бринути, како ћемо још набавити звона и како ћемо саградити
црквени храм. Ми са ови-ем молимо
нашу 6pahy из свих оближњих мјеста и крајева, да нас no могућности
у што већем броју горе наведенога
дана са својом посјетом удостоје и
да нам нашу славу увеличају, дочим
осталу 6pahy Србе и познате родољубе широм Босне и Херцеговине,
као и из даљих крајева молимо, да
се сјете наше потребе, те да нам
притеку у помоћ. Прилоге из мјеста
и са стране примаће г. Ристо Димић
са највећом захвалношћу, те ће имена приложника објавити у ком српском листу.
Оџак,поп1таБос. Шамацб. јула 1906.
Прив. одбор срп. прав. цркв. onштине.
Језуитски цинизам. — Коментујући
на свој начин осуду, »Hrv. Dnevnik«
овако завршује: >кад би сваки дифамирани тужио то гласило, онда
би устали сви поштени људи из
Босне, a уредник не би одсједио Ka
san (одакле пију попови и фратри !),
да живи Метузалемове године«. Ето
докле допире хришћанска љубав и
гадни цинизам!
Опет je пречи странац. — Добијдмо из Бање Луке: И у великој
реалци бања-лучкој, као и у свим
средњим школама
уведено je плаћање
школарине, a уз њу упоредо и плаћање књггга. Опростити семожесамо
onaj, који замоли земаљску владу.
Тако предадоше у II. семестру прошле школске године молбу за опрост
од школарине 4 ђака VI. разреда.
1 јеврејин странац са^ свједоџбом
II. реда и 3 Србина један с I. a двојица с II. редом. A помислите кога
he опростити? Странца опростише,
a »свагдје и свугдје« јадни Србин
мораде и овог пута, да откине од
свог сувог залогаја хљеба и плати
тај намет!
Упозоравамо надлежне, да код
слиједећег опраштања боље отворе
очи, и да пазе боље домаће синове,
него којекакве странце — Schlesingere.
Кулук
за аргатију! —
Када су тежачки радови у највећем
јеку, оружници у гомилама као стоку,
прогоне кроз Коњиц сиромашне тежаке у котарски апс, a одатле их
господа јадне, и жалосне, експедирају на тесту, да туцају камен и
праве пут... — Јесмо ли у средњем
вијеку ? I
He извршивање одредаба. — Сигурно, да постоји одредба и упутство како се мора доносити живад
на продају, али како сваки дан видимо, та се наредба не извршује, јер
продаваоци доносе живад у рукама
са доље окренутим главама. Од колике je штете овако ношење, то je
познато, али je познато и то, да се
тим муче животиње. Овоме се несмијемо чудити,
Отимљу планину. — У 106. броју
нашега\ листа од прошле године
изашла . je вијест, у којој се говори
како Запорци у љубињском котару
отимљу планину Хумњацима у селу
Влаховићима, на које су ови још за
турске владе и за 5—6 година no
šnje окупације плаћали порез. Према
документима, види се да право власништва припада Хумњацима, но, на
несрећу документа се не налазе код
њих, Beh код калиновичке испоставе,
која je од њих узела, да бајаги ствар
извиди, но до сада jom није ријешено. У владином званичном листу
недавно je изишла објава, у којој
се вели, да се документи такве врсте
као и остали приговори за обрану,
поднесу грунтовној комисији, која
he сваку ствар извидјети и ријешити.
Митар Љубенко из Влаховића, отишао je грунтовној области и поднио
потврду бр. 1451 од калиновачке
испбставе, да се документи код ње
налазе. Комисија му je одговорила,
да их донесе лично и да he ое одмах
та ствар ријешити. Кад je ЈБубенко
са Јовом Крунићем дошао у испоставу у Калиновику и на основу
потврде тражио документе, одговорено мује, да се документи не могу
дати. Пошто сва мољакања нису помогла, молили су поменута двојица,
да се документи пошаљу грунтовној
комисији, која je Beh обећала ствар
ријешити. Шта више, обвезали су се,
да они плате трошак, само да та
ствар један пут сконча. Ha овако
уљудне и учтиве ријечи, управитељ
испоставе, скочио je као помаман и
избацио Љубенка на поље. Каква
дрскост!... Грунтовна комисија сад
их више и ne позива, већ one, који
им отимају земљу. Ако ово није самовоља и тиранија, онда не знамо
шта je!...
Hehe учитељ у цркву. — Пишу
нам из Благаја: Овдје постоји народна основна школа од год. 1885.
дакле одмах иза пада српске школе.
По броју дјеце, овдје je увијек, старјешмна школе православни Србин.
Пошто постоји овдје српска православна црква, то су учитељи no
дужности својој, и no наредби владе,
увијек у одређено вријеме доводили
дјецу у цркву, и за пјевницом појали, за које су били и награђени
од општине. To je све тако било
до преклањске грдине. Али сад, од
како нам дође нови учитељ, тај нити пази своје дужности, нит познаје
владине наредбе, те још не нађе за
вриједно, да доведе ни један пут.
дјецу у цркву за вријеме Богослужеља.
Дрзовитост звориичког
порезника.
— »Ти, хајван један!« — викнуо je
један пут порезник на сељака Митра Ковачевића. Скочи са свог
»Puch«-a и готово га удари права —
здрава човјека. Водио јадни Митар
2 коња кад захукта и загалами »господинов Puch«. Коњи се тргоше и
једва их сељак свлада и устави да
му не утекну. — Питамо господина
порезника: шта je у опште крив
јадни сељак, да га онако сиктерише?
Ako je и сељак — човјек je, a не
марва!
�Стр. 4.
Број 104.
„СРПСКАРИЈЕЧ*
Неки дан je исти господин својим Лима на Рајни, појавила се je нова вата буна. За вријеме школског премотором поплашио коЉе сиромашног врста »уши«, која jeутаманМа више давања, на једном се слетише скоро
колара Косте Зорановића са Сокоца. од. половине овогодишње бербе. све жене села пред опћину и школу,
Кола су се здробила и један je коњ Штета ианоси много милијонамарака. бурно тражећи своју дјецу. Жене су
биле иаван себе и очајно проваљипребио ногу, Cpeha те Коста није
Бомбе у Њујорку. — Због несубио на колима, jep би главом платио. гласице у једном великом радничком вале у зграде. Учитељи и власти су
И иначе će тај господин врло др- друштву, бачене су у локал друштва у чуду питали аа уарок те побуне.
зовито понаша; требало би му ма- двије бомбе, које су 30 људи тешко Жене су најзад иајавиле, да оне иа
најбољег извора дознаше, да тај дан
ло показати, у чему се састоји озлиједиле.
господство и интелигенција!
Бугари против Грка. — У цијелој долази у село посебна комисија иа
Корисница. — Вечерас je корисни- Бугарској примјећује се великоогор- Рима, која he уловити сву дјецу, те
ца најбољој глумици г-ђи Гаврило- чење против Грка. По свим већим им извадити крв, да je понесе у Рим,
виК. Ми смо увјерени, да je свака мјестима држаће се идућих дана ми- пошто се од те крви мора хранити
наша препорука сувишна, jep je име тинзи против грчке пропаганде. На- краљица, која je — слабокрвна. Обг-ђе Гавриловић најбоља препорука. род ће апеловати на владу, да све ласти су узалуд кушале, да умире
жене, које се никако нису дале разуУвјерени смо даље, да he сарајевска Грке из државне службе отпусти.
вјерити, него постале још бјесније.
публика добровољним прилозима и
Српско посланство у Берлину. —
посјетом доказати, да зна цијенити Српски дипломата Богићевић, који je Уз то се прошири буна и међу мушкарцима, који се слетише наоружани
умјетност.
био одређен као изванредни послаПозориште. — Вечерас he играти ник у Берлину, неће наступити ово батинама, косама и пушкама и тако
позоришна дружина г. Гавриловаћа: мјесто због старости (72 год.). Ha положај постајаше све критичнији.
1. »Стриц у гостима«, шаљива игра у овај начин упражњена су три посла- Најзад мушкарци провалише у школе
1 чину од К. Трифковића. 2. »Бебо ничка мјеста и то: Берлин, Петро- и одведоше дјецу, спремивши их у
подруме, гдје су их чували неколико
мој«. 3. »Ко дође смејаће се<. 4. град и Париз.
дана.
»Сецесија«. 5. »Шипарица«. 7. »ПроПоточњак поново адвокат. - Намењен стан«, шала у 1 чину, прера- родни заступник Др. Франко Поточдио Перо Краљевић.
њак добио je поново право, да може
Телеграми.
Теруумаи Алекба — мша^араи. — Главни
вршити лдвокатску службу у опсегу
сарадник »Hrv. Dnevnika«, нознати Алекса
банског стола, са сједиштем у ЗаБудимпешта, 18. јула. — ПоПоповић, добио je јучер у 8 сати у Фрање ЈосиФа
улици, један добар шамар од г. Филиповића,
гребу. Честитамо старом и напаћеном сланичка кућа je отпочела феуредника »Bošnjaka«, радитога, што га je овај
борцу за народну слободу и братску
рије. Освориће се поново 10.
напао у »Hrv. Dnevniku«. Присутни су нам
слогу!
причали, како je Терџуман Алекса преблиједио
и проплакао, na онда утекао — fra don Булдогу, да га тјеши... Кажу, да ra није могао
утјешити, jep ни сам не смије да се покаже ј
у чаршији. Грехота je, да се Алекси и ова
почаст указује. Писање »Hrv Dnevnika« и његово изазивање пренијело се и на улицу.
Није свачији образ ни за шамара!
Владика ГрујиБ
положио
мандат.
— Владика Грујић се захвалио на
свом мандату као вирилни члан магнатске куће у Будимпешти.
Привреда,
Друштвени гласник.
»Побратимство< у Сарајеву.—Након
осам мјесеци жељно очекиваних правила овог. хуманог друштва против
алкохола, ових дана добисмо их
потврђена од владе, те с тога јављамо свимд пријатељима овог корисног no народ друштва, да притеку
материјално или морално у помоћ.
Mu ћемо у своје вријеме јавити дан
и мјесто конституирајуће скупштине.
Оснивачки Одбор.
Забава са игранком, — Српскоправослаани црквени одбор у Маглају Н./Б. уе братско судјеловање
српоког пјевачког друштва »Дечански«, приређује у просторијама бивше »Војничке Бараке«, на дан св.
Илије 20. јула (2. августа) 1906. у
корист »Просвјете«. Добровољне прилоге примаће госп. Милан Илић,
предсједник српске опттине маглајске. Распоред забаве je: I. дио: 1.
Дубек: »Oj Ђурђевдане«, пјева мјешовити збор срп. пјевачког друштва
»Дечански«. 2. A. Шантић: »Нови
српски мач«, декламује гђца Олга
Маслићева из Зенице. 3. Д. Јенко:
>Што ћутшп«, пјева мјешовити збор
српске омладине маглајске. 4. В. Јунгић: »Смјеса српских пјесама«, свира
. тамбурашки збор друштва »Дечански«. 5. Љ. Ненадовић: »Бербер
Трајко«, декламује госп. Cnacoje
Гојковић из Маглаја. 6. Ст. Мокран»ац: »Вилинско коло«, пјева мјешовити збор друштва »Дечански«. 7.
Ј: Маринковић: »Вилинско коло«,
пјева мјешовити збор маглајске омладине. 8. Ј, Прајс-Јаворски: »Бана*
ћанко коло«, пјева мјешовити збор
друштва »Дечански«. II. дио: »Кнез
од Семберије«, историјска сцена од
Банислава Нушића. Извађају чланови друштва »Дечански«. III. дио:
Игранка.
Нова муслиманска
читаокица.
—
Пишу нам из Невесиња, да je тамо
недавно основана муслиманска читаоница. Приликом избора управног
одбора, пало je добровољних прилога до 100 К. Радује нас, да су браћа муслимани у Невесињу кренули
напријед, и да су уочили важност
читаонице.
Дневни гласник.
Њвмачки посланик код руског цара.
Цар Никола je иримио њемачког
посланика у аудијенцију, која je трајала четири сата. Иаа тога je
њемачки посланик разговарао с министром - предсједником Стољпином,
такођер неколико сати.
Пострадали виногради у Њемачкој.
— У њемачким винодјелским предје-
(Свршетак).
Жетва. — Сад je питање, на који
je начин најлакше жњети? Ha ова два
питања може се рећи, да je најлакше
и најбрже жетву обавити са машином,
како то раде на великим посједима.
Овим начином жетва врло брзо иде,
јер једном се машином жито коси, a
непосредно лослије тога се веже у
снопове, a послије овога долази грабљење онога што се расуло. Како се
види, код овога посла се много зрња
отресе, што je велика штета за велике посједе, a како неће битч за
мале. Великчм посједницима се овај
посао исплати, jep више уштеде на
радној снази, него што изгубе на
просутом зрњу. Крд малог посједа
најбоље je обавити жетву косом или
српом.
Код жетве треба пазити, да не
остаје класја на пољу, него их треба
марљиво покупити. Кад се пожање и
жито у снопове повеже, који несмију
бити превелики, усправе се снопови
и тако се оставе неко вријеме, да се
осуше. Добро je снопове сложити у
крстове, јер се и тако добро суше и
могу и на киши остати у пољу.
Народпо здравље.
Утицај алкохола.
Свакоме je
човјеку мило здравље, jep му оно
донаша задовољство. Како je здравље добро за појединца, као јединицу људског друштва, још je веће
благо за људско друштво. Тако je
мишљење код великих народа, и ти
се велики народи труде, да им чланови буду здрави, na како нећсмо
ми Срби, као мали народ. Нама није
ни један члан нашег друштва сувишан, na зато морамо још више његовати здравље нашег народа. Здравл»е највише убија неуредан живот и
пијанство.
Мило нам je, да можемо на овом
мјесту забиљежити један напредак у
српској књижевности. Пред нама je
»Нови Нараштај« лист за сузбијање
алкохолних nnha. Власник и уредник
Никола Т. Ђурић, учитељ у Цагама
з. п. Окучани, a одговорни уредник
Лазар Кекић, учитељ у Загребу.
Лист излази сваки мјесец једанпут,
a годишња му je цијена 4 К. Претплата се шаље на Н. Т. Ђурића,
учитеља Цаге з. п. Окучани.Овај лист најтоплије препоручујемо, jep je од велике потребе за свакога.
Разно.
— Прије неколико
дана у једном овећем мјесту близу
Бариа у Италији, догодила се чудноЧудновата буна.
СТЈЕЧАЈ.
У српској основној мушкој школи
у Сарајеву упражљено je мјесто учитеља. — Годишња плата са станарином n огрјевом заједно износи
2000*— круна.
Молитељи треба да докажу, да су
Срби православне вјере и да су сврпшли прописане науке. — Ако не би
имали и дефинитиве плата je годишн»а за 400*— круна мања.
Рок стјечају до 1. августа no ст.
календару.
Молбеницу са свима документима
ваља послати на потписати Одбор.
У Сарајеву, 6. јула 1906.
Одбор срп.-правосл. црквено-школске
општине.
931—2—3
Женидбена
понуда.
Србин православне вјере, стар
25 год., потпуно здрав, лијепе
спољашности, савршен трговац,
октобра no н. кал. Министри a који ће у једнем већем мјесту
Векерле и Андрапти отпу- отворити мјешовиту и мануфактурну трговину, жели да се употовали су у Ишл.
зна са једном госпођицом, која
Загреб, 18. јула.
Ексеку
тивни одбор хрватских делеги- би нешто и мираза донијела.
Дјевојка треба да je честита и
раца на угарском државном
из добре куће.
сабору, закључио je отворење
Понуде са фотографијама неземаљског сабора истом у окка се шаљу на администрацију
тобру.
СоФија, 18. јула.
— Демон- „Српске Ријечи" под Б 15,17.
страције против Грка десиле су 941 — 1—3
се јучер још и у Бургасу и
Станимакасу.
Биоград, 18. јула. — У’ Taj
noj сједници скупштинској по„Српсна Ријеч“ gf
днио je Пашић записнике о
досадањем држању Србије у
ПРИША ОГЛАСЕ
SS
царинском рату.
ффПО УШЕРЕНОЈ ПШЕНИ.Јја
Варшава, 18. јула. — У Сохочеву убијен je од непознатог
кривца окружни капетан. Кривац je умакао.
*
*
Одговори уредпиштва.
Травничанин. — Мило нам je, да je све у
реду нађено и да je дошло no помирења. Допис неможемо донијети, jep није од велике
важности.
М. Т. Модрич. — Молба новинара и књижевника одбијена, a послије нијесу никакви
кораци предузимати. 3a друго, обратите се
управи штампарије. Српски поздрав!
Неким дописницима. — Оне дописе, за
које писац у напрнјед не изјави, да прима
одговорност, бацамо у кош; a ако пнсац прима 'одговорност, опет нам стојк на вољу, хоћемо ли штампати или не. Уредништво није
дужно никоме одговарати, шта je са дописом
учинило, jep на челу листа стоји »рукописи
се не враћају«.
Срби и Српниње!
СЈЕТИТЕ СБ СРПСКЕ ШКОЛЕ
И ДРУШТЕХ „ПРОСВЈЕТЕ".
Натјечај.
Ha ново отвореној српско-православној основној школи у Клепцима
код Чапљине потребан je
један учитељ
са плаћом од 1000.— К' уз стан,
огријев и башчу; уз школске дужности спада редовно појање у цркви
и помагање при приређивању Светосавске забаве.
Молитељи нека се на потписани
фдбор најдаље до Преображенија о. г.
са свједоџбама обрате.
У Чапљини, 14. јула 1906.
Из сједнице српско-правосл. цркввноШКОЛ. Одбор.
939—2—3
Перовођа:
у з.
Радослав Витковик
Предсједник:
Васо Медан,
парох.
Призиата модерно уређена
= Фабрика zzzzz
Г. СКРБИЋ
Илица 40.—ЗАГРЕБ — Илица 40.
препоручЈ'је своје солидне и јефтине жалузије, дрвене и платнене ролете, дрвене и жељезне капце за прозоре и дућане
и т. д.
Цјеновници Франко и бадава.
706
8—12
=е
Жеиидбена понуда.
Србин прав. вјероисповјести,
млад удовац, бави се трговином,
капиталист од 20 хиљада круна,
тражи честиту, лијепу и младу .
удовицу или дјевојку из добре
и честите трговачке или занатлијске кућс са и без мираза
себи за друга (жену).
Првенство имаду потпуно
здраве и озбиљне Босанке.
Понуде и слике нека се шаљу
на администрацију „Српске Ријечи* под бр. 921 „Озбилност."
921-^Зт-б
,
�Број 104.
Д р LJ U
Шта ми морамо пити?
Најпрву.
природну
ВРЕЛО ООП
обљубљена вода на столу!
A А-У V> јеФтма тма еода; радиомје бегате ацфжиие уг^еве киоелвие иф оамо сигурио оредотм
кисвлимпш М1ЈлД| iR
■'■■■■■■......................
.............
претм имфмцијозиих мамената, иага je PM" мраае соли, кеја ое у мј налазм м изврсмо средкиселином тилтини -------------------------------------------------- £е0 м рм^ имв6в
душаааа «• иаирааиих оргаиа. ===================
минералну во
ra vrjbAHOM
IV мжтпом
,ду натрон
Стр. 5.
»СРПСКА РИЈЕЧ“
са угленом
11ПУ1ПГИЛ
Кемијека анализа и прспорука учинише Агнео-врело код лијечника веома обљубљено и одмах кзађе небројено мноштво лијечничких доказа, tuko на пр. Др. Кстли, Др. Стамборски, Др. Бергер.
Др. Наундорф, Др. Борхерт, Др. Акантис, Др. Блодиг, Др. Фишер, Др. Мозетиг, Лр. Руст, Др. Вернер, Др. Гсбхарт. Др. Балог, Др. Варга, Др. Сабо, Др. Сципиадес. Др. Моравчнк, Др. Глаае, Др.
. МаркошФалви и остали, који су Агнес-врело код нервозних болести стомака, кроничнвх катара стомака, особито иза карлсбадског лијечен>а, код умекшања костн, код енглеске болести, код болова на бубрезнма и бешике, код слаба апетита и малокрвности и као заштитно средство против ин*скцијозни х болести (тн*ус, колера к т. д.) најтоплије препоручилн.
Добава се у смком дућаву вјешовите робе ■ у рестаурацнјава првога реда
Главно заступство и складиште за Боспу и Херцеговину код фирме:
Т. Л е д е р е р, агентурна и комисионална радња С a р a ј е в о.
839—2—8
Од власти ауторизован
Ha овдашњој српској нар. основној
школи потребан je учитељ. Школа
лежи у лијепом мјесту у Чађавици,
7. клм. удаљено од бос. Новог на најживљој прометној цести Нови—Крупа
—Бихаћ.
Плата je учитељу годишње 1000 К
(хиљаду круна,) коју ће у мјесечним
оороцима у напријед примати, уз то
бесплатан стан у школској згради,
огријев у нарави и велики врт.
Дјпкности су учитељеве:
Учити дјецу у сва четири разреда
у ирописаним предметима, као и no
ja^ и пјевању, недјељом и празником дјецу у цркву водити и за пјевницом пјевати. С омладином приређивати
-св.-Савску забаву, која je до сад за
исту уЧила пјевање у 4 гласа, као и
_у случају избора општински перовођа бити.
Рок. натјечаја до 1. августа 1906.
У Чађавици (код бос. Новог), 28.
јуна 1906.
904—7—12
Одбор српско-правосл. цркв.-школске
општине.
СИМО КОНДИК
Предсједник:
ПАНСИОНАТ КУГЛМАЈЕР
Via S. Giovannl 7.
Примају се дјечаци, који походе средње школе, припремни рааред, свентуално IV. разред
основве школе; исто тако они, који се за ово
школе желе приправити. Добра прилнка за учење талијанског и словеначког језика.
942—1—20
Дц. Милана Машћа
У Будимпешти
налази се од 1. маја 1906. год.
I. Dobrentei utca 4.
Част ми je објавити поштованом
грађанству, да сам набавио три фијакера најбољега система и то бр. 27,
36 и 37.
Фијакери се могу у свако доба телефоном наредити.
Телефон бр. 12.
■—.... :
са два боја, у којој има 6 соба, једна магаза,
штала, дрварница и један врт уз кућу. За већу
сигурност кућа je осигурана од ватре.
Дозвола за точење nnha има.
Ко жели узети нека се обрати на
С поштовањем
Михајла Басрака
932—3 —3
Вукан Пјево,
Пазарић.
У нашем издању изашла je
нова вњнга
Јздш Швестка
„Osvajanje=
=Carinraila“
ПРАГ (ЧЕШКА)
Вацлавски трг број 53.
препоручује своје гласовите, одличне ланкастерке, које се одликују одличним пуцањем, као
и необичном дуготрајношћу. —
Званично одобрени специјалитет цијеви са знаком:
„ваЈФЖЈи амски ™"
избор револвера и
Флоберта.
Једина фирма, која je издала
преко 100 страна велики српско-хрватски цјеновник, штам*
пан ћирилицом и латиницом.
— Цјеновник шаљем бесплатно,
када ми се пошаље адреса и
занимање.
937— i—16
Мостар.
922-6-^-10
Рукотворница оружја и велики
пушкарски завод
Велики
Адвокатска канцеларија
Оглас.
ЈЕДНА КУЋА
гогица.
Лазар Ољача.
срт-прав. свештеиих.
Под кирију.
У Пазарнћу код жељезничке станице, оружничкс постаје и основне школе пздаје се под
кнрију
XXI. год.
XXI. ГОД.
Натјечај.
само, већтреба пробаги чувени љековити
Meiipfenl Liliemnilcb саш
Цијена 3 К 60 хел.
од Бергмана и Комп., Дрезден
и Тешен н|Е. прије Бергман
Lilienmilchseife (марка 2 рудара) да се добије чиста и бијела кожа без љетњих пјега,
као и њежна боја лица.
Продаје се комад no 80 хел.
добива се код нас и у свима сарајевским књижарницама, као и код свих продавача књига у Босни и
Херцеговини.
у апотеци Ед. Плајсла
,
„ X. Шлесингера
„ ,
Ст. пл. Добоцки
у Маријиној алотеци
Дрогсрији Добоцки и Kom.
Апотеци Г. Ј. Патера
Апотеци Сл. Жупан у Травнику.
Кн>ижарница и папирница
Михајла Миланови^:
у Сарајеву.
766—34—36
Ц. к. повлашћена фабрика штрцаљки за ватру, шмркова и машина. Прва Ерцгсбиргска фабрика мјешина. — Фабрика за машинске
љествице, санитетске справе и крла
Цијене умјерене.
940—2—3
С. ЦЕРИАК, ТЕПД У ШОЈ
— ПРАВИ: —
Патентиране паровнте штрцаљке 1. 2. ■ 3. цилнндрасте, између ових препоручује за Босну ову
овђе насликану парну штрцаљку
„ГУСТИКЛНУ"
без концесије котлова, без испитаних грнјача, лагане.
= ЦИЈЕНА 3500. — КР7НА. ==
Кола ■ штрцаљкн sa колнца најбоље конструкције.
— Сарава за одбраву од ватре. —
— Љетвица са механнчкнм тјерањем —
као и све друге врсте љествица за одбрану
од ватре.
За градске управе шмркова сваке врсте, справа
за латрине (без мириса)
— Кола за Ij6pe. — 331—46—52
ТЕЛЕФОН КГ, 29,
ТЕЛЕФОМ KF, 29,
-----------
ЛЕОПОЛД ХАИМ
овлаштева интернатјонална Агенццја за путовам
=== CAF/UEBO. =====
БРАЋА БАНАЦ
Члан-њемачко-аустријског савеза ва превоз намјештаја.
■■
~ Ферхадија улица бр. 37. — ~
Иуд да за ropo
и
meka
ДРВ4
ЗЕЏИЧКОГ КАМЕ1Ј0Г
УГЉЕМА
У
букова у цјепаницама no кубик метру . . К 6.50
, • малим комадићима изрезана . . К 8.—
=====
за потпаљивање no кубик метру
За преважање паробродом и жељезницом са свакијем
друштвом из Дубровника за Њујорк и Калифорнију
преко Хввре, Хамбурга. Трста и Фијуие:
.
К 4.—
100 кила ситног ..........
100
. крупног
.........
без подвоза.
К 1.24
К 1.44
.
.
,
СЕЛЕЊЕ И ОТПГЕП4ЉЕ==
у мјесту и на страну, извршује се са патентираним и постављеним намјештајним колима и то тачно јефтино и са
гаранццјом.
Главно заступство и стовариште за Босну и Херцеговину:
„КГОНДОГФЕГА” „НИНЕГДЛНЕ ВОДЕМ
млина „Хунгарија" (фабрика зоби
дионичарско друштво).
51—52
и Будимпештанског парног
487
= ГЛAВНA
Из Дубровника за Монтевндео н
,
„ Буенос-Ајрее
„
„ Пунта-Арена
„
,
„ Валпарансо
„
r
„ Икик
======
Из Дубровннка за Аувланд
•
«
• Нев-Целанд
„
„
п Ауетралдју
„
,
. Африку
Посебно заступство за американ-линије. Путна карта
из цијеле Далмације те за поближе обавјести треба се
обратпти истој агенцији.
540—50—104
�Стр. 6.
„СРПСКА
Број 104.
РИЈЕЧ*
СТДЊЕ СРПСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ У ГЛЦКУ
(ЗИДГУГЕ С ОГРДМИЧЕИИМ ЈДМСТВОН)
М ДЛИ 30. ЈУМ 1906. ГОДИИЕ.
ИЛКОИЈ^ДДјОДЈ^
к
Јуни 1
Благајна
чл
Мјенице
Дужници no текућем
99
рачуну
ajoiTK vumju
99
99
99
99
99
99
99
1х
' • 142S 9е
37.130 2000
Дужници разни
229 30
1
945
Намјештај и прибор
66
Основни трошкови
232 74
Пословни трошкови
89 09
Камате на улоге и текуће рачуне
175 33
(X
К
Јуни 30, Удјели чланова
Улози:
99
no улож. књиж. и
текућим рачунима
99
99
Повјериоци разни
99
99
Уписнина
99
Резервни фонд
99
99
4161
34.975М
1311 33Ž
368 - ј
49 3^
i«
1087 47'
Камате од мјеница и
текућих рачуна
99
Провизија
99
Разни приходи
42.2321 OS
185 65
941|
42.232! Oi
Привремени пословођа:
Предсједник:
^©P^© ^рсти*-
ТТТ* fSTTgi -м- 2^. Т^Д.рпттт-ег-ргА.-
938—2—2
НИКОЛЕ КАПАМАЏИЈЕ
ТРМШШИ1И0МТ
ЈОВАН МИЛОШЕВИЋ
= TFCT. --------
== У БЕЧУ.-----------(Адреса: N.
Kapamadžija. Wien. VI. Mariahilf, Millergasse 43.)
Циљ je ове школе, да младиће, који њемачки знаду, обично за
двије године у трговачким наукама тако обучи и усаврши, да буду
способни у сваком трговачком или фабричком комптоару, у банкама или новчаним заводима ваљано радити. Они ђаци пак,
који без икаквог знања њемачког језика у школу ступе, морају
прво њемачки научити, na онда тек могу бити редовни ђаци.
За зрелије младиће са добром школском припремом и знањем њемачког језика, постоји једногодишњи стручни курс (Einjahriger Fachcurs), у ком се горе поменути циљ за 10 мјесеци
може постићи.
Срби ђаци имају осим осталих предавања (која су чисто
на њемачком језику) и засебну наставу, гдје свестрано и темељно
уче њемачки језик и no нешто од других предмета, које на српском, које на њемачком језику.
Школарина износи (осим 2 форинта уписнине) 100 форинти
годишње, a може се полугодишње унапријед платити.
Књиге стају отприлике 10 форинти.
У вези са школом и у истом здању постоји и новоуређени
КОШИСИОНАРСКИ ПОСАО, ТРГОВИНА HA ВНЛИКО У колоНИЈАЛНОЈ РОВИ, ДРОГЕРИЈИ, ЈУЖНИИ BORBU ИТД.
Имаде везе еа највећим свестраним увозним и
извозним пијацама:
све врсте земаљсквх промзвода као: зоб, шљиву, opake,
вуну, кожу, звијерку, разно медицинско коријење,
лишће, бобе, и цвијет.
= Кулује за свој властити рачун и прима у комисију. =
Постизава најбоље цијене, кулантна послуга. прови576
зиона стопа умјерена.
79—96
ЗЕМАЉСКО КУПАЛИШТЕ
КОД САРАЈВВА У БОСНИ.
ПАНСИОНАТ,
гдје су ђаци не само у брижљивој њези и под строгим надзором
добро смјештени, него и засебну поуку како у њемачком језику,
тако и у осталим трговачким наукама добивају.
Како je мјесто у пансионату ограничено, a више од половине
мјеста већ сад попуњено, то се могу иове пријаве само онда осигурати, ако се што прије учине и прва рата пансионатске своте no
програму одмах упмти.
Ha жељу родитеља смјешта директор ђаке и у приватне куће
на стан и храну.
Школа почиње 4. (17.) септембра 1906.
g
Програми се шаљу на захтијевање бесплатно. S
Хидротерапијсио лијечење no саставу дра Винтернитца у Бечу.
Сумпорне, блатне купељи и купел>и са угљеном киселином.
Наравно врело од 58 ступ. топлиие.
Лрипознато од изврсна дјеловања лротив реуматизму, улозима,
жалвама (шкроФулози), ножним болестима, болестима споловила
и женским болестима.
Илиџе je далеко сат од Сарајева, Спојено je са Сарајевом жељезницом, a
свакога дана вози онамо 40 влакова. Кулалиште je уређено свим модерним комФортоЈу, a цијоне су врло умјерене.
============ Отвореио je од 13. маја. ======
Околица je врло красна и занимљнва, na се могу правити излети на све
странс у колима и на коњима. — Особито je лијеп излет на оближњс Врело
Бооие, којс je одал.сно само пол a сата. — Гости иа Хрватске, Слдвоније м Далмације, уживају погодности, особито код вожње жсљсзницом. Пенсион која сс
састоји од стана и хрвне, на име доручка, ручка и вечере 7 КабО хел. на дан.
Сталии иулалишни *емар др. Кости^.
Потан.е обавјести дцје:
082—24—24
УПРАВА ЗЕМАЉСКОГ КУПАЛИШТА ИЛИЏЕ
мд Сарајева.
Чг
902—3—6
Власништво и штамла- Српсие диоиичарске штамларије у Сарајеву.
-
Уредник: Стијепо Кобасица.
�
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc10580bbf9e02ba95191df7809d9366.pdf
c28f7180754e7109dcea76b4b166ba12
PDF Text
Text
��������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d76dd7e3db529a5ce81c21874c627de2.pdf
f9bd21bea0a25a517ebecbccddcc5081
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/da5c79b0397d1900c9741d0fc99e31d2.pdf
fde034d01e219022f8625c9fbbfc2039
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c722b13c38f2f259439e106579a180f9.pdf
8bdf37352af5b7e05119656b929dca24
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0c9b9f72a57836ba914afa18472457a.pdf
c5228918be0443ed693d71b0f7073c5b
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/91c3a1843c744bdd6df29394ef472667.pdf
0b986ee5f8bc472e0345f9d150eac72d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/10f4904114f94285f5dcf64a936604b9.pdf
5eca7999c6435148186ba87a31da6733
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/26e2cc16bbcc714f4dc389cf59c0ade7.pdf
0f75509c200edf7bf2950e7a358c8b7a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a171c9fa72dcd076bc536088f9fd78e9.pdf
72987d9416606413474037ca8851255e
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ffa8619e65c6008ff4919164b41f272.pdf
7e59e4664446003c173332071237671c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a85cf7204762e305fd8becd85a765e9e.pdf
56250c311739aa139d627f88c3db5d0a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee8b3d478407165c54a1a13de76e5b84.pdf
56aa4de8d9dc455d3df35e6e7fe6ad1c
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/af8ebfa708bb54cf127a2328db1d0187.pdf
24f7dbce0e05e421b0afd27a6e5b9d1f
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/77b5c155425d90f15c03c722688e86e6.pdf
edaa77f05e41585b77fd216c90149363
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2cc56cdc4a411e56114ceb8d1bf13ac.pdf
613a64059abacc97cc91b372fe4e6e7d
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8da921b77ee2be9ff598471d94bc61f.pdf
85c20259cd8a06e347addde6448d2bb0
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e3721cb6a2876909e7cf2567566024e.pdf
021d5fc779af28d256c765f1a06a8118
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2f72208e621ffa2bbb136732c4cf291.pdf
d45ee8ed0d55aa9b08cf9e775fb408fb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/db02cd9068e7284f032ddce26ad765c5.pdf
287d95fc2a56849b618be28d454ca035
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c43bbc10e1788dd5089e5f816f51438.pdf
925a9cfcd405bfafc7a0bb3963b5816e
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e7eeed59d6c1aab4395d45deba28fa4.pdf
674355e413d2e9bc34a79c17a50a853d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4db4dfe4e38b7fd3fe6111f85cc8a40.pdf
5880b421a53f9414d462abcb92d07113
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/170c12ee24da26df5e8d1759383017da.pdf
d147873fb4cfe4059b96d0e98300c92f
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e3da3ec001e51591a45d736b4fdb2594.pdf
c3a037c71a7f1deca08953f336985009
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/70b38280bfa9ed9e91726de6ccc6b65c.pdf
c9402d26342b84f41a3928600a69f123
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf210290d22f8becf62456b71fb3d6ba.pdf
ad0f50c0d582d6f50a7a1adbc97b6bbb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/46d5fba08fb14978806a28802c1ea694.pdf
f0155ffffc72f88b3e930a3e681586bc
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf684ea1b97bfd60e3bcbe30842151c0.pdf
5e6ae4e56a95a949153651e5c9ba802b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9aff12d7b09b0ab6898a2081c000f64f.pdf
acbf1c692631546edfb6f06d744e7de8
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c850b6facd7d5778173e11a4f9989979.pdf
94a6d4a501d0fff0d6044ebdfe19880b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/386be242706d840382a83ce6405b3239.pdf
0bbe25b946eaf8581fbe6770412c8ef9
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f846c56b63c356d1f3d17a0e9ba6341.pdf
632204c6032142ccca18be6135c91c80
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/972d125fd51c676ade344e73e1026bde.pdf
be9bc61c3642b782d94e357458702f7d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/123f75dfb114b1e28f96f14f9c9e4ed8.pdf
58571bf9f13cb5470fb6ce9678b8723e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/80276e367ff70e6a6522ff27fdbe57c9.pdf
f18ec20a2bf32a148bd0434338a24ed4
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d778f77b7af1d310354be72e3bc2eb6f.pdf
34e994c299a7e638d6a61af2269160ab
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0c78d51968d85c6e3a6caeaf25fe659b.pdf
bbdaf23dd69139fdc733047fe30545f8
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c1cc2b3b63da0900f41c07100a2bf6f.pdf
e9de32656c650c6dedca1d8787321f5f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/077bd24dff15a6160b10addf05cfe04c.pdf
80c3bca2471365cb235a1017505e9c8c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b1669905048a83a6ac77d7914f94793.pdf
41538ea815c516555b5f666b51596b97
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6fe8685c0b795da955eeeaf468f55c94.pdf
58dd7b2f70803caac44a4cd52889c035
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b1f74e9fc5f205f59d429d30ef31d252.pdf
0330137ab683f03ccee71f418cf5f9ee
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f800200b4aa493c0506717258010bae.pdf
267e99cbbe7742ac6fcc643cb2ed2154
PDF Text
Text
������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/270f4488f72177f7325e290abf3985a3.pdf
042a2efc9aead9e8aba80e53f8bdf83a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/df248a406e4d749c4ed967954fea285f.pdf
0286db18d6e6673039ff999481adc350
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/80cdc9aa81ad2a6c797ba261fbb74ad6.pdf
27786fba5708a62e2aa08a1207acfc54
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e409abb55f2c41fcb1a749aec3f8cc48.pdf
b153a54e61f5105e42fc2675112f5197
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea76b13c2e5654f83ad74ed59d36d533.pdf
96dfd1f4b53fc884340c51a1815d7111
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7816a717c9db0dd531029e0287ec0db4.pdf
98f8af9c107b384a8a05b89f4dd0f682
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/114e2f58c1c2837274d7f60dce31e6cf.pdf
dfe50101af440f1e3fa504424cf609fa
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b341d5f5d23f65a109bf09fc45fa5d1.pdf
ef73edbd0eb9edc3fb69759d07fec913
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbf6160c9fb56d7580dca9bdc92f2cfe.pdf
e8bc6f2458fa5a6651f5769ee7bc6618
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4bf5bca4f1e689bf1f47ec18b3ce869a.pdf
a4d1cfe27db429d23f4879dd5cae836a
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/02e46b558f8cc3fe22c3ae0cf99143bc.pdf
2548bccd84e5c972d26a4cc69b48a58e
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2de465682ccb65c3ce6b2b6a0eee1a8.pdf
d88693ea3d2b8ca85b0da3d51cc8170b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/edc0ef7791cefdd8f8cf8d416399bbcc.pdf
4dbefa087d5f39160d613bf2740598ff
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c798f0a27682ded81732cc854d0d2ec.pdf
2f69314e97f931f33b10a6ef4dc5254f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f6466ede3eb4a2e1474ea629dcbf956d.pdf
014c5c5b171a09832a407dd4d19cfa27
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8dadcc5893f7c43abeb87bbd73a1de76.pdf
2510042054e9b4af8f551a7089dcab5c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/86d481663848c9d52948519c3e74ec30.pdf
dfcf310caaa26d151027378656088566
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e230b31869688e4eec7dfa58398b19ca.pdf
b05704cde3d71c3a00fb8c181379aea6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c473c132b9b83a77387ba41dd6ed7b6.pdf
4bcc10091c9669379e8ba3bcc51f974d
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e15ce9d7bab7502f467cf43002bcf57.pdf
edbfe2e87434fd32b94cbd5cde7c3bba
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0ae7e2a0f3f9d7c55d5c1664dbe8449.pdf
0ffe86069d17f78706530ea2b787404d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b9e73e51b77a0cbd0b7f0dbfe669471.pdf
305df2ceecc2d667b0f9e41161d88a9c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a9309deb925221c4cedc53d971e5228.pdf
2a5a3cddb9ff92ce837e8dc5dbd045ed
PDF Text
Text
������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a49571249852064e59bf1f81908a0263.pdf
13b7960f442aed0da35462e5cc99a917
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a642e5e3ebcad2659abca739875a9f84.pdf
a4f8820e0b5bb698cfe707ce4f1a50ab
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2deb988c77927cc84d5dea009785c6b3.pdf
9a92f14558cd8ab39e6b97914a4100a2
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8912e8866c31078f9423f01fec5a374f.pdf
9d9f578e4d381348b24d29c4c541a1e7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5077850f43124c7eafded0a9c9de5379.pdf
334a665fd7573a28cd2397d24fe0292a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/684c9334cd377dde8bcaf427aadfa4c1.pdf
ada9fb0bfb2d58905fc52d3fb97267f6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b53cca39b0006303408ef385e4a44938.pdf
6cbae72a8936b2b601bd7b0d9456a6bd
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/958c52dd10fe64cac2474fce2b672852.pdf
3fa395037c27c34e7fd694c66d78b0e4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/06390af68c7fe2e65de26a52b24681c4.pdf
cf49c4d9560324152035a52b99e69555
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/be8553e044177d2407ff7a81b9281c41.pdf
ee8b655150e6676b6e4aa57af61836c6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a459bd9ebc4cc10e732c36d0b2585f89.pdf
84475adbc664850e32bde9aa281bf1e3
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f706201518c31a1c9fc7355a062caac4.pdf
f699d09d7c87d7c31ccc8ae5a24b1069
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d8a110d45fa32be4407515e2b150903b.pdf
0a57cfcb14a4ee7536201d1bcebd1148
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a705cbb421b68496bed8802c843d9cf1.pdf
dd8050f34713181ad3f567f2f07cf910
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/501e0f959bc03ffd47bf40e507aeb220.pdf
bb9c799a71d1930dd09d960d4e6ba6d2
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/45e8c0d13aed807bd8dcb8011cb1716e.pdf
194ece630eb26216a19cd9edebee3e52
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1b747d181761ec780fc81f01984ca27.pdf
c5eaa74493eaa6c6ffe8b57f145fa22e
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bef290ef51a47dd7804e3d6fdb7b8877.pdf
22d170ecf5ed1117d5b6166cd06d1039
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a92694c78965545edb381c193ee4470d.pdf
8c20c1ef79cfc8f84954307035e82f1e
PDF Text
Text
������������������������������������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bc3e8e9a4661978c461a734cc7e78202.pdf
e83006c444399fc6fcd72f447eb0b915
PDF Text
Text
������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu
Subject
The topic of the resource
Vijesti / politika
Description
An account of the resource
List je izdavala Srpska dionička štamparija u Sarajevu, uređivao ga je Upravni odbor Štamparije. Odgovorni urednik je bio Đorđe Lazarević, urednik Vasilj Grđić. List je izlazio četiri puta nedjeljno, štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Svaki broj paginiran je za sebe. Srpska riječ imala je svake godine božićne i uskrsne priloge raznog sadržaja. Odgovorni urednik je često zatvaran, a list plijenjen i kažnjavan globama.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo : [s.n.] (Franje Josifa br. 37), 1905-1914 (Sarajevo : Štamparija Fogler i dr.)
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1905-1914
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
46 cm
Language
A language of the resource
Srpski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-769X (Print)
ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija)
Table Of Contents
A list of subunits of the resource.
Ćir. - Svake godine za Božić i Uskrs imao je posebne priloge. - Od 1907. izlazi svaki dan osim nedelje i praznika. - Od god. 1, br. 81 (1905) list štampa Srpska dionička štamparija. - Urednici se tokom godina mijenjaju: Vasilj Grđić, Đorđe Č. Lazarević, Stijepo Kobasica (1905), Stijepo Kobasica (1906), Risto I. Petrović, Đorđo Bikaljević, Vladimir Vujinović, Mitar G. Ljubenko, Đorđo Trifunović, Stevo Stefanović (1907), Đorđe Trifunović, Marko Starčević, Maksim Božić, Jovan Vasić, Ostoja Jugović, Pero Vukašinović (1908), Jovan Vasić, Petar Lazić, Simo Mitrović, Simo Janjić (1909), Simo Janjić (1910), Simo Janjić, Jovo Babić (1911), Jovo Babić, Tanasije N. Pavlović (1912) i Tanasije N. Pavlović (1913-1914). - Od god. 1, br. 109 (1905) urednik je Đorđe Č. Lazarević, od god. 1, br. 150 (1905) do god. 2, br. 190 (1906) urednik je Stijepo Kobasica. - Od god. 3, br. 1- br. 134 (1907) za uredništvo odgovara Stevo Stefanović, od br. 135-br.186 Risto Petrović, od br. 187- br. 199 Đorđe Bukačić, od br. 200- br. 215 Vladeta Vujinović, od br. 216- br. 239 Mihajlo Ljubenko, od god. 3, br. 240- god. 4 br. 87 (1908) Đorđe Trifunović. - Od god. 4, br. 88 - br. 127 urednik je Marko Starčević, br. 128- br. 166 Maksim Božić, br. 167- br. 213 Jovan Vasić, br. 214- br.253 Ostoja Jugović, od br.254 -br. 282 Pero Vukašinović. - Od god. 5, br. 1 (1909)- br. 101 urednik je Jovan Vasić, br. 102- br. 106 Petar Lazić, br. 107 - br. 267 Simo Mitrović, god. 4, br 268 (1909) -god. 7, br. 67 (1911) Simo Janjić. - God. 7, br. 68 (1911)- god. 8, br. 157 (1912) urednik je Jovo Babić. - God. 8, br. 158-god. 10, br. 128 (1914) urednik je Tanasije N. Pavlović
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
23299334
Text
A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu 1906
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1906
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-769X (Print)
ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija)
Description
An account of the resource
Br. 1-190
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
23299334
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8fe9fd83fcbf132e7c4d9760ed6c02ab.pdf
34f9a8a5be69af99144ecc8a3a508503
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c554e011a44f6fca385a9a23efc0f1d8.pdf
bda0fd8bd73e7404b722d10ac40027ac
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/64b42f260b4df2903ac16331e7b08a78.pdf
8d754b1c2d495f3c935197a3b1c2b87e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/84b4c05312769556e2fa7705c84f85ab.pdf
46e5c0cda3920d728d90b83a01b6d3cb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fbcd4828626f955fbf91322a91374aa3.pdf
0d1dc9ebddb566b4fe1baf1b0c0f0445
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bc8b3a734fc4eddcac449a88d3e71d48.pdf
4209d42c7ff8afa80a3e63ea05a5e5e0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/523a6653cbccc6086616b860644be3b0.pdf
17e011bc676f2d67280bfe0d34cf2277
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a003ae7e421f5eb5214d96cf08f50be6.pdf
9c124169a0b78e2d66a7e31992c83dc0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ccc5bba79387cf1e7cf743dbbf9338d6.pdf
af7f77dcb6bd2bfd74c50f36d503fc9b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7fca2cda3e30c7072b3865e22aedcc0c.pdf
5be0dc84fbafe0d102034ba9a08eee7e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d157b5fcda18589ed1c681e21ccd6080.pdf
db385d24b26f8f57d23993075052af7e
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1cb37ac6b3b2fd1a9b97fb4e7d305dec.pdf
1bfc518c6ad3ea3db834999f4ae16c37
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/457f1b375be7d9ab2a4692eb1c2d87d8.pdf
40b4aef054ba6fa4065baf81f853e580
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5088a1163d3d0a62cd59bad8f451a9f2.pdf
a2a1446a1dcb23c3553b4f8a61570e2b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/511b5206862787c02113f7df7648b06e.pdf
b833e640b56f9e50fea9cb5a1944a99d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/29338c3c94c7b203827d9909e77dec60.pdf
20f112aefb29bb626630dd2edac009f9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/adcb8db3f23d52cda2720ec4dc6bf8f1.pdf
55e1fa1b7ac43396f1d79344a8c1e16a
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e23ee99409af2d8214f61774c3b7880e.pdf
e1a4294b385f460de1ebb8a879f8e3d9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3486169ca5041472421b98688ffe3687.pdf
fcf718f00f3dacf6d27dd03128065e7a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b160b0f3633613ae174d7f24345d69a5.pdf
13881005f0e95fcfbf9ead0a1d0394e4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a32cbfc4686480a303108d23026906d7.pdf
7414dfafabfaa4c8db825ccc4244f2cc
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a9ee3365c0be0fee848bfd0b26e165d.pdf
a272740f1f6aba717646b77070854ba4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b82958dca35e68cbc7b269a966ace81.pdf
23db53d71c16601579c96abb76e80fd7
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/03d670e2070ee6e1fb175f7f0c29e8ec.pdf
b4b8e2b998604b62ad676bebfaa1ae97
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb0829ead0d921ca9fb8a13369fe9a35.pdf
f8d81333065c8c6b4cb4fe18a67f642e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6d0c5ed0016b06a16b6bd62cbc599c34.pdf
b8eebbfb30072c2fd0700baac5f370fc
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcf9d24f51ed4953b1984e0307bbf843.pdf
0b6967363c40e09b6eb70aa6e00a6cb4
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e0ef71b4c1934d496d86152ab1017a1.pdf
89b0f40352b3c2e4631d4203fa63b97c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b453ded241aeebd839e5ccc4ff3a1847.pdf
a49ac5de5daa71195e4cd5eaff76869f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d7dd84d8c4c58d7f132f4f7f57f09f1.pdf
c8b7bb014a1405b79cf1afe28787b868
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1045aacb89e5aebdc872354492712996.pdf
f18613d17441637b01a07245085bdec0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4fac1cc36bda2975c041b1ecbd7d44a4.pdf
1cb0ce2d736f9bea1b9ea64d690195ee
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4292a79de5ff2e1b3cc1bce6ddd24945.pdf
3e71fb8ec30c84d613c9ca3f629ae5a8
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e57f4a54f2b60b0d953d43eb44f41da.pdf
dc0ef734ec752b9caa488766ac61662d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/36d4cbd540c140c636d0929eab277674.pdf
9e6eb275a76d32161df77b313897fbbb
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcafcc1dfe72c3bc7ad28cb02a2c8c61.pdf
eea759b069c168ab9eb69af417029e72
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9cf80873155d73062d9913da035a0368.pdf
1805a792483d37833fc38e2f9b79706b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/553ab7ea96e29c5740208daa385fbed1.pdf
51f951bf90527017f8939a83f60a1b02
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/29289d9f67305cafd8f654a70086c95d.pdf
9ea57301851d7662ee8b56da5cd27832
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2fd79d77ba95ab71939fc6f83f6089e0.pdf
afea694ad0e8b3132a314a6ba7d6122c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/79cc8bc0b4af467cfa0ee5bfca78e832.pdf
bd48340e4d3e1120193342a22cf6526b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/42c38c8fcb75b2526b3fef54182c684f.pdf
06268bb8ed9d5976b426c8e3b3ebe08d
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/13999035859bdb5f1247de74a34807f0.pdf
41b1c94cdbaa14565cd9d88386af1ef4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f08a8bf000bcc3a5106571f022fca2a8.pdf
3273cdf26573ff3852846494ff154f45
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d191e7e684281bf33251b162e8f8f668.pdf
44c7eac93d6679110219693990c3446a
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f2d0c6b5beb52f0694d8e7f11117dd3.pdf
9361bbedd592ef2ce4d1bf23a14e7c67
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4bfd6a85855fe291cbe0a45471a173e.pdf
7e2c1959ce896e578a11549f8971b012
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2776e2b3726f5f9c406df1d189a45e5.pdf
c56c4aabbf78f85ff29c39f2fbb86f76
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/91c77e441293f95e54627bf20b4b4166.pdf
b9e5fc8d42a6c6d87fdd88e68f900796
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b69483bb85a3ce5bd6181619df00a138.pdf
002a864abb972dbe8dd92a3be9288ba6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/33f98bc5cb1f7e9240cfaaadf667a7d3.pdf
06cebbacf40a8740450f82313ffcf0bf
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c045fc374ad1c0efa2612fd48d0a977.pdf
efa508761b0d00a088ae8c69fa3efafa
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a222c1b156b9293e27c612b0f695f39a.pdf
384986707220cb214b4c64e040551110
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e267775b564447a6c49aac1058dd405.pdf
8f1c1699522f6fd25af9b0a2bd8b9b92
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b5e848fc8acbb25b2f5d41e8abf65a9.pdf
08d2c45736a69f756e6057e412bcadf3
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9f8c0be93308d9b815dc26756fad591.pdf
29f9be3e9067cfbf21f6355702d88cbf
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4eae8e533ac71778f94f9a2d347ed5be.pdf
003c4da94d6427c3bb8c99110123a342
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2dc433ba8a64aafc565860facdb02a1.pdf
9fa5e8201a5b869fce1ec6e8ce277226
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fdc124fab874fe82d82fcc8a20520a1d.pdf
4a2b9adff46aca82cc2f2900dc2c38e8
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/91bb507db122966c7d9ce705b17203f8.pdf
fdc2fab26c9a335067c9e83e9b439ec6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/487dd9afebbdd311c59fc030e119dd58.pdf
4799213d3afd2848fb7b5d7fc7c830ba
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dcbdd2f16da264245f73f7f95f6b4fe.pdf
96fdabe7dbd36fa2f54841e7486e5fe5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e8961402b5c172a3f03c51e86da3955d.pdf
9e85dbd085c7006cd7473edc5652c6c6
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ea85d6c6c4a7dd2064bd1a0837d41e6.pdf
d4435fd9eb0ceb79340efe52ee83d504
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f15afedba9b70c30587d35d4c09a629d.pdf
0c35644eba68282c6a7fde31b14b6e1c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbbfd12653ba6063501092cfd30e32be.pdf
b5a626a721dc0221138003ec02c8ae21
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca7ff7f7af85ac1e2d4db1d8bcc8a7b4.pdf
ebb6b8e55db9724f596695fde0b86f68
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/84fecf7af6f525f56d0697ab1d1ba3b8.pdf
a4c13b4a95ed3ec4ab3570b6003deb70
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ec9e7a913b1b450e9cfb34d3f039af5d.pdf
1d79dc0cc7a39242eaeb3bf44a1646ab
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/05073f38b7fd42b3039b7fde7af8ee75.pdf
e13d14bf27659adb4fedc7f52d21b43e
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/14daef6859b7e5777c68bfadc9f543d6.pdf
b4dbfc82fc3939e09f71772335d1901d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f876c56671205c0c9986bdb637bd2ab7.pdf
4581e737688d8577b4d127a0c877a23d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b257aaeec4e6243c2884e81bf2d471e8.pdf
b3e410b15c8446e39522ab264eaa7a6c
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e65546db7aa51b95a6834788bf88e9d3.pdf
b3f23e947cc8516f2b2264ca78489f85
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/878986150d7f046f9e6136161f2492d5.pdf
6fa986e7a50e845630349784878073c1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fdf35e8081de5b1c2fc0a4317c3bf1cc.pdf
e9bf1db36304b13a44d161fd64721ea0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2509fd33751dcb3fc346351bdbbfbb05.pdf
dd4de9111bb5f7ec45d06cc44f4099d4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c97028426954e2c973db401d25e6507.pdf
ba15d207c43a13f4eefa5fc6a365c4e7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/51c847605c554f4adc1d1d5f8aae0b3a.pdf
31cf9b4f0aca97946fdb8782412002ab
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ce0edeb2ab7aad24c7410d08deec54a.pdf
d9a23d9b02586f67b86bb6ea92689d25
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2917691617334b38776a0a2dffa76362.pdf
5f6a34bdccf2f86b6237d3ba0ebaf5a3
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ab5da7fa023a4997dff15972f4b412d.pdf
c9b73a276efed0ae2e9abfe284c2a232
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8bc80f92fba29feaf05c2529d6b93c03.pdf
050f5e3daef1418e17391bcf6d3f5aa7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f14137a9e6a4624dff851ba8769b481f.pdf
e6b561b94f2c0a3f95a906577c6f9009
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad1c6f0a3737f5e29b43f407eb9bb270.pdf
5eee89be6065b108fc2278a3c736728c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/028bdc7e59ed51d02ea1b5fe2c91228b.pdf
5c6e098096a2e46ed5d3ef68d81aadfd
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/92c486dc76ffb7e7e9cd327130821659.pdf
089bbad470cdd3316dd5a6877ebf04df
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/24260821b2bca0d3ab6d86c279a8631a.pdf
7d4889abea351ac522413cee233213d2
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/784e54bfc160b1f7ca2a898556984300.pdf
d490f59c80171a954d0d1e087cb963bf
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/88de952f3caaf02ccdb8c358d7ad01b6.pdf
80b3d2ff7c5de0270ec4cc52a4851049
PDF Text
Text
����������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1286baf9ad56350a4428d4f0973d2c51.pdf
b6091785d1a2677a79af8ca8a8717f0f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/566b967b21048435f11e2328fef6b404.pdf
d363ffd1c5ec1cb8e89ed94816edea59
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8b136ff5455edbeb99202e35684cce1.pdf
4f630fc3c15739c4d6f81e9a4a007d5c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d5f15ab98abe21b48ecb97208d340e04.pdf
2517c1f4bcddc433268fcb9b753724a9
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/352e8ed580899951697a9e4b52ff99de.pdf
0ecbaa75badec00cfa2f587e011069a3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d653e8d9245515d49d8092cc23a22f9d.pdf
2559089b3aed20a0d71ba0eca06c40d4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d29317039144c186d526cf0684971f5f.pdf
14dc8fcdf61267da1ecf208d7f0642ad
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ecab6d04b4f2968c4e98c8f87e4a853.pdf
5a52707d35d13412bb10dc834aa4fbb6
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e17c9fd32336e34b8d5fb486d026cf3e.pdf
521acc187fe72f34eb6b7ace3c49c5c3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9873930783fb29598f0d247b87e1cb07.pdf
742aefbc07cbb92d2b9df276ce67876d
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0df1d0fe79f8445b488d148eea32fb1c.pdf
a9b671346269c31dbc65bc63a7785ba1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/731df4923fefb79f18d001774727e41b.pdf
f4d1ba691448eb7c3f74e7d2650f0d88
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bf1b15b953aa4a2668f27d3041ab5bc.pdf
012b11ac3784325e16662fdd3f522a94
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6da45b5166d4f18d3d2f590f635db92.pdf
587000fe63b195183c00dd40591ba538
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/81b999c7ccda84bac3f65728d77077ca.pdf
d7e6b5d5a7244a641c4e142fc582c0d6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ced8c752d5b8917c01bc1f62414ac52.pdf
e8b45742ecd2f5665a13dec9b15dc06f
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/05e8a00f413946b345f0f5842ee670ce.pdf
872941ebd05aae8be78bbe7c943fb279
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/687de00a08fe84735736dd532594b7ae.pdf
131b8913fe8603eecd8b05116b799c8d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8840f0196f03e39a0b62daac7c04105e.pdf
72a3a6356c760032d4c9efd2c6a86f69
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a7459b64b473e7650577a1745efd34b5.pdf
3480b895484358952fe0fb39e795d2e2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc5320c3c566b9bff987a0da6fbe927a.pdf
9cf9cc4534b2d70ca8e99be5c9e9048c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/37c25854a51849cdef4d042fc4022d43.pdf
8d4446b2d205fef191acc73738edf8c0
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f24313b31284631f04a82d86c48aaa62.pdf
6cd7b4ca5521e743263c4700c57615c4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ef6b6e7be9ccf70a9c15493756ea393.pdf
535b5406088076bdcc7b3bae743d7e78
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/35db07762e3fb9bf38928e5f65514173.pdf
fabbca8f348ef46d7751e188a00594b5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b264fbe0bf8a6fbcb5843eb24407cd5.pdf
f72e9bdcd0bbd3f6aaeaa973107c9584
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/af1cac62a439da2f0ccb071c3ab843f1.pdf
92eb45235fc785f215debe85fca3a609
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7577ba8a61b7831db37790316a502296.pdf
032fd3ba1a6215c13128c8cff6a5c3ed
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5038b60ddfe00b1013e17c7bf3b45822.pdf
57f5d234a101807074df418c96662375
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d27dd5bdf4377ecc3e75eb33005d553d.pdf
fc03577ecd33e18c796ed29272f73b24
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/20e4842cf630b80b017fc7216b2a0b8e.pdf
55a60d55b1fa7b6382de4046f870842e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/40576ed1af8da692a7d0bea4c1c8d815.pdf
e55fb7a8ba20f6de254809284c24dc64
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c9677488252852baad6cdfb59214ad6.pdf
fdcdc8450fb76c9683f2c459ff594e75
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ddf18ff1d562156477439c04bf7d151f.pdf
bcc588bd2a3e0a823d997dd33be4cbf9
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/227ecd2d087d7aa64298af64682df15d.pdf
6b06ca74379b45c14d17a2a3e26d01ab
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/942de5fd091360cd079e618a065233c3.pdf
7adfcdb2ac7532fb92c765f30ebf3f1c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9493296ea8a739ebc97f86c8acde9b6.pdf
1d026d257360a5f3dcafc533c17ce53d
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc66a9482f9a0daad731fda0b1d81a1f.pdf
0ee95395ab213266c8379adc934de2f3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b98b50d2d222458dfc86aec9f2c6ec6a.pdf
3878c21df2dab2e9bbb5ebb43cb7f4eb
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/040ae53e2b0f8667b5f25d9c7b8f66db.pdf
dd756b04b688eee0b2e493b195bd651d
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c3abede7df70ece03cc0d18bf0360f7b.pdf
c28110f7a890f82e62b43e16e2bdc36f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/167e912e989c0cdc3d7c616ebb70de42.pdf
d783c8a28c159f6e76cfcb192f6f111f
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/79651637a9363d3a4f18ded1f0225da6.pdf
fe01d57b4f2cb009ec67f2b5e150d326
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/25a8300eabfb470600948331195ae3de.pdf
65c3266bfe0e93e8db3fe537643afe6c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/208c3a2b5b0e824dded72a28f4c120da.pdf
ea875626a8dc78c795731469f0af18ae
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7068f871da09020469a02864991b362f.pdf
c825215aee5e706c7001b85e4aa0a397
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a42fd8a5ee038991569cad0ebb3d501c.pdf
619962ea501932aff67b24a130507e9e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3bd1c2595a5d911be2555207639092ac.pdf
04bc474580b2c6386339c9d2781cb5e1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5bee8355040ef2ad2f08fbcb1cf40b58.pdf
bcafbe03f31dcaaeae60ae426192625e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2104c4ee2c44db1ef2ea42bcfe5e9af0.pdf
7420f281023db433710a538418583cea
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7849b23ecfbc55798528bb54dec97e8a.pdf
8920e9734722560254e08e6e1f2e3d1b
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0eecd6d9ccf742a6eefb890dab18aa29.pdf
a1c64cf4ec80a5eaa47e107604698462
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed801884e71fdb1dc9e14207f4d5a5e4.pdf
ed8b4e11bf1db85818cf9fe00e48da01
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/103583c23f4720d761eabb1b24f2bb6d.pdf
6af7ce77ecf7e71d6f341d77c24a65be
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/827bd20d258c32d9c173dadf0c781f6e.pdf
4dd0613fc0577405e6845aa1c0af84d0
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/92cd6c8ee74bb9c92a70d82a4b43be0b.pdf
3e21cdaf0a9beb66def4bb5b6ce623b1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5597e42606a60c5a1ae4c795c6d391f.pdf
c298a5f0d1c229a5e0f2381e54807efe
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/aed50f2a5aba86b2429639810904402a.pdf
32b553e084c74b31d3e9f94e4e6d941f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/825ec871b8bbf56e3d280a47666dd1b0.pdf
3709caa50ee344d16b24254fe00cb9ce
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f4e7594fa01363abdc24e3e4cc0a2f8.pdf
3e98e7be942df20c86097369c1f3192f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5bbdf300bc4daf4b4245acd3d19a4cf9.pdf
5d66175253662f2bea73dd802f27ac91
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c673f2c9f208c211d10404cb57d5769c.pdf
f44cde27f3d47e035981783f0c4e3c29
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d28975a272d70c42d6a91cc9a3ba747.pdf
8fb9a8051ed9fadc051bec3addafd0ce
PDF Text
Text
����������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/71d79d43669a16228cfffa20420b8191.pdf
69f3993b75ed488d126fd3b9b95c459a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8f4066649546c9b4f1fb0c90650e45a.pdf
1f25f71329ecebf799e4fb26378ee657
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e7118e0b65734c1d5af1d2366019c03.pdf
2a4bfb309bf757a8c2f4b5194f4a949d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb7979cf01b114b89bda129f1f4d22b2.pdf
ae5e5a574f8c80c75ce763f74fb715d0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ecfa8ae217eaf3b38309418ba1e071b7.pdf
36c82485aa18ad4a09a8e6d4221761ea
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4e5034a89f1aba414ce5919494ebd13.pdf
487c8743e9361526656018afb5c04650
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c6e54dae4dfed572f21b37e8f65678b.pdf
f870c1499871cd124a47258b43747e6d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d0bedc957436fb31d9d95cedb533f84.pdf
9e590cb1a463f34040b7b654c6237a60
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e563194790d7401c6aaa45fdca8593a6.pdf
e0b88de6e099c58253602ebd79fade33
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/14f92e959e5a4f5ce9a226070e375f7a.pdf
f6488f15be9cdf4a5b2bde9b9065632e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/45c4ca6b620e4d30f4db6a9a3a436f98.pdf
1fd7b9ff9d71e1014db1e87e2a7d19ce
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9258eceb86df3527a6651822ce6672a7.pdf
496fbc365031baf2acf5e40fb024d342
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a914b5e2c35f12283018ad4e1ac18d1.pdf
99dc1917f40fb86ee26049efacee2e2d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b82fda0a7a5fbd6f129f007d3ad8808e.pdf
ec3b84b59d7838ccb8606b540e55374a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a331d347574fbdc7547813a8fea5b15f.pdf
744fc9c98f89ae3f52f29a38c7997ec6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/449284e91346316f17c1c9ccf910b692.pdf
9cf2e739e96dbd9f8858585b865a8ec6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/26220a3c324cf24ea6d011ef3a05dbba.pdf
c9ea1db629c8d738797199ef47543461
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c60a12e24546a9c828396ee4828a3c2f.pdf
843d56d656c9b512484a37cd0969d40b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bfc07d62eb8b3f55623ebd709ca2a5a1.pdf
8f91bda32c74de1a272f8bbb6741cd3a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/961a4ac9265c5f886e14beea7359a62b.pdf
fe5ac83588106d5b2e58f4322263aed0
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f42a13429e5e27f4578bc035dda5d94.pdf
2961f3eb02783fa7d7d4eabb2d2c8e72
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee8139568bca88bad3faf7bc77cc05f7.pdf
7926b95b877d1898dd3b0195ef91ac30
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b56376e1ad9451a86a169a3224c338d.pdf
d9c1258a44deb4d837e2abb8933eb56a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3412530cf05391f24468bf8dfabd09db.pdf
1068fd722652ac84de825f271b62ef25
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c0dd444e74c302dacd313f5d71931075.pdf
892385d846feedbb1f405b9cbaadd1c9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/135431f36a02dabdbe0dc254fe30c852.pdf
892ca696a92bd17613a20c6b13a018b4
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d0b01996e87b83d40d4f5d2c747bd1e1.pdf
2cb972c99a87273decfc36f12119604a
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/131aa52e9721587c2de8726642fa527e.pdf
12a0d47f2930051ad044e24b24c872d3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e69bc470050ce2a7c5db29ba949567e.pdf
5e81a238866517942d7c8492f0bfe0aa
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0d2f05d75208b4a691330101d13a6802.pdf
11c3d2c6a38a6d686a962862477c2865
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0a3726f6f11e622bf33449de01622b7.pdf
bd792d4558ebdd740c28994ab7f30a2d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/262529cca9c180efdd31d8fcf2067397.pdf
f885f0019d806e3928c8f6d4bd0893a2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/42c1dc37b87ea6f2934ca50ef264b395.pdf
31916860b49914d50235d9567610ab3e
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c94412154e50195dd8c645773d6595a2.pdf
e908026e6f34d49f54471ee9c52ca318
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f3628c66c94117fce783546133adf7f.pdf
9f71753cb34e67e77eb3abbc352a4782
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/80bad4d2e6ead7f239751503beb4b8bf.pdf
049f30638a78c2f675613aef45c3b567
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/137c5fd209ffc0f29f00045eeb6e99f1.pdf
7eab663bc77bae5d8577c30ae3b5e2eb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a38dd62a6b3615659c5b6142cf5bebc3.pdf
9b747785a9beb7cf201552de2921b4c3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dde4ae2aaffd774c5a75fb2d6e967b36.pdf
e2dc5fe9fce868aa85e91ee2eef10598
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/679ada1fd1be5f673d38b7af917f008e.pdf
6c243c6630b161d3470a6e66870db4bb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/81cf3ca842c6c3e8857cf80a25e50441.pdf
9e5e31558a157e11b215c4641e5ee163
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d100d167965296313fe4442387e79dcb.pdf
ad8de83d9d5b9559c250c637146d30c6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c275e055eaf3ac044bac352dea15c75e.pdf
54c6d2146b005ab7f86de5d3e0ee95b6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2e198c43bbd5b0205d7c716bc2382cb.pdf
7d3ea667be5d16665a7bc99f42bf9f14
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e3547e31c36a99929e687221916c7b9.pdf
eb6dd5ce1dda7da59435791721d3de85
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/63eb2912cd1a158d6b1fec248f265105.pdf
8f33cb9eaa55c2e2c36edb964dd5a268
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/94037774a9b06ececa76519f1fe42080.pdf
4fac6974019f1b236d66c5beb23eaab9
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/5d7fbe39d16f38ec817e070984bcd18c.pdf
9bebcf46e1aea8058f3a16a131df47b5
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4d0d11574a613937434ada8072c73e4.pdf
e50a87a3cc18c909ff603d99a3d3e88e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f54f930e8aa43879a7aa4cfa19ff38c6.pdf
a594538736beb3c2d4bb0acd6c0cba0a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c95267d0aafb8f00d0d7c6947519c3fa.pdf
370c55b4b44e10a0775f8726c10271c8
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/94fbf01b1a1ee5dbe9c44ae28f06159e.pdf
050d8de818a566c4ce6833504fe34861
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e91faf18c07ced8deb5a8bb75e952ea4.pdf
86675dad40ea566dcc6609248387b331
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/907799f4005127d3f51331615455d08b.pdf
4a25e14e252624ab0265699a0ebb951c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d1b17ba8414f37cad915d76fb94833c9.pdf
7ae31e84b23bc9de312b59d8b6a20223
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/533105086fa00a6cee0d7f962d418a67.pdf
9be2688c6020061977bc87516b714b15
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f9e986b83d739712359fb8621716f389.pdf
f1d30082c563f563ef9a5e2d9350bd87
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/99f4a618f8825e4d3ae8defab1293f86.pdf
cada1b2cdca2cf7e276f0551d933be6b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d6da386af911ecde88cf50e4c25a248.pdf
b735d758c4957c4976d8a92bd1afa01d
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/201869de6675f11a668bbf4cfb3f7b7e.pdf
62b6f5c0e287d639e01bcad0cc069ec6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a371e897911e9ac1fab71cd20b4c0b2c.pdf
a37e86c837aab48339f112f095eea936
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ccd16ca0156eee1293f4c88a123feee.pdf
f0787cbb9fe2c10098553c77ff281030
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed583174b62e38e00c1854856ace68fb.pdf
c1012c7778978afd2e536242f378847d
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/74855980cf15394e31320fcc9ba2af4c.pdf
dd126820b7831d90ad34461d49c2173b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2812eb07b1a91e83514c9f67a5a914b.pdf
7358bb2f8c7b99765837860456ddba0f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f69b09e67ee53344afe2845c7f65686.pdf
91ad0d47728ab3832ff1e7c14eca53a0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/05e70a37a99dfee707564439f2afda2c.pdf
6863c8526c70662cf570fcd53e215047
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc67815e351b67532aaf9d6a9e44262e.pdf
451af7c85b228cb4cb9b9f82b5fc7728
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ecb5e8d16eea8c8d8d34b97ec3643c72.pdf
0b21cca54a2c6a21eba8bb58b82a929c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c3e7f825eaae72c03c103fa63e61ba5.pdf
e43fa686cfd5470dbd33ba8cdc618443
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6440cbb646fac52dc9766068b34822f7.pdf
7ccbfde3740738c6a11552be0afc2d6c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d9174872016a3037dd748cc816278d1.pdf
e423210da173b7f9bd38996baa139f69
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac513d2019a948e5f4d183a48e8a1d54.pdf
7bf5d18311040cdf526db9989653b744
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b245a398b3819d8c06545dd8f504312.pdf
eb95e57108d8d1c3ebdb9b47e2e44d1b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/390a297c900149e4795fc98898163216.pdf
8debf75b0425ae14bd3c07fc66c963f2
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/52d1744495a049966e8ae2663e454e46.pdf
04edbf4bc8aa9fab59a546acff76c026
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/74a7e28d2f0d2c86b0f04f19aed7b58f.pdf
971e18513c92af611786c49e8b7db95a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ba1e59fdeb8ea43951d0b90b3d69bd6.pdf
a993beea4a6f6531649393b2c40aafe3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0414bc986a7eabc91841c189759723ce.pdf
bcfd06e4a62cab26d72231a6c4f75b85
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b4586d0d3ed4c9042a3ef1dab18cf9a6.pdf
c18046643e6924b65ed1e43c783a076c
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/297c41c16b6d668520c8ee839d468ab2.pdf
88e87fed201ed44ff0105485f10f8ac3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e771a8bebf152c44928a582348af296b.pdf
50862fff8a62f34b23e0e63b7d3e27b6
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/47d106b9e1d29d1ecae7f2a45310be9f.pdf
a53ba267a2aeaf51a158b75ed46a722a
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b8831c0206709b682c248b078380224.pdf
d2428689307c68ac904f9b3fc2dc18ea
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/945d09b92cc7be4a742b88dc555b713b.pdf
19b34a880d09cce4a3f90f9c4b0dfa12
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2a552198af082322cecf2c4c7985bca.pdf
e377e4d7d132283cc0831764e82683d0
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/43ab04c0e01016916fcce31156a488f1.pdf
e24cf672ad480fc231cb18116ec7af45
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d45b6d4e8a066c1fd5ce3c6f11b31a06.pdf
cd5174b55e79143d1c1ada2d00bb58cd
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0174018e6ee3a8a6e2f286f90ec201c5.pdf
ff594e5e0549334850cdb9435e6edaf3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e8529369ecfce59cb651c2836562957.pdf
5389a3e03666bb32f82fb32fd15d6b6e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5bba9f29d7497e48e0a3a2d316f11d6.pdf
06d00bb7316e8b088efd076be5f8d64b
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f0784bf8afa74d4b552ac20efdcba37.pdf
df654b4cdeea0703ba38727c2e63ebf0
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/da08edecd3492852cb2a29915950a074.pdf
93078f73644f702f32524be67ec5b9e2
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d316298551a8502c00d74aa22b61c234.pdf
20a8292ed9706ec7352eb6e6abf3e8a3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca11461e8d3b4f9c2adc18384a6ab844.pdf
ca179bc17548aa941a1bba2075bf443f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf2f36da09259bdaad1caeaadbfa7d03.pdf
9d8df70befaf10060a552a418e057ce7
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2fe02a7e8c4e31e4a54c74c7453284ae.pdf
4886abe688af47e0292ee06385e4c5ec
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e728303ffc27055c67df21aedd0f47c0.pdf
2ebfd14751d92c94972d3c73b64e8b05
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/45652cb35a82f697883abaa6e6b9ffcc.pdf
144eb3986257a82f6e762c863d460d09
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0453ae147fe5ed23b678466a0775e03c.pdf
0aaafed341c7868c0d88bf5c7b1ab6d3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7eb0bcc40f5d4b441e04b3768e19f67f.pdf
00783194c91d7727f6ec1b1763314340
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/19dbd4069994ec125eec3ea81b3cee81.pdf
c035f9133144e757147df32dc3d89f37
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bafd434bdcf7feed9b0b433cb37cd3cd.pdf
e7f0eea323e0732c7e02c01d3c64cce9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/606ba222ea7bf83cf99a22ae40e7593d.pdf
cdf1850625d7e665e78da09d5e0fd298
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb191679a06dd23700bab2d4a21611ea.pdf
0ff7c2aa2495a37e0e7729c4609c3308
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2abf8bd9bd0860881ab960bd8438683.pdf
d08bd973daca19fd93c724c0cb99620e
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dfc3ae272e3554cd709090d76fd305c.pdf
9cedd2f0b8959c854951b3ae2637b51f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/40e272bf0a5d9edfdd8eb551a7109987.pdf
7a84d5794659df38e4bc753f6d440309
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/125a7851a68b796dbc27aaecb197cac6.pdf
554c3219a3c37a509e91067b5b490b7f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c17437e051e0d2a2267760e095f9706.pdf
d6d58d367c9dc02b901746a81e7ddbda
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/90dc1d1bc231b1e69640e9d804b9562d.pdf
827abce9bbfb4b90297b14fd610b75f3
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/be5594c24c765d1407d6994b8142d7cf.pdf
e17bf51c72c3c140e3196c2727d53201
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/79cb1639b3417a46f890f23e27784f38.pdf
3dd23fb3d2885eba3dd7fedc1733df49
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d3b78fea8c9a7a2c29c78c000a600917.pdf
8dae3e9197ca585e04fa550aa18db160
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fde35e2e299ffa131e8da01a8b536a7d.pdf
00bf879215f4925232a4ee83b1b78611
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee5a655bd85eaf7859373037166834de.pdf
58d964aabf46115121cc8db374b1f78e
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/909f60073416771de549f9abea0e00e2.pdf
87f570ebc0f23533fe2db9ed7811ed86
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b31781c63ad6d07f6a0ae3d07f55d7b6.pdf
3e23f7ada90e67e5ecf2682d2717ecc9
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/038017dc9f95e717584f4c172d7d2197.pdf
587b95ee9d21fd6e5ecd1afafdbeb6cb
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b5456eea85a5ecc4d48822775f31954.pdf
8bbfa2dc04a47a920c050c2cca3fc5aa
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0430f591c92469f26587ec69d13710e7.pdf
4dbc21369e79995781573f8967dacb46
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d16ee9797a1ffddc37842cdb0a0dee94.pdf
4b323b2aed5cc6825ab5d41ae6f0e5ce
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/00b4719a0935263a112a20be95b7e4e8.pdf
ec0dadeb372d3055b3919ae93da0421b
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/37460d44dea6e591323ebaee1d1e0e25.pdf
4ab8ccc703f2e66d9d2bbb07498b8307
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b3fa0e59a0aecf040ebd4cd50ad3441.pdf
22fe31a3b8cf8ba36b224b1a43455e79
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7be79d7acdbd834c37046a6608068394.pdf
563f3726797391f69faa81d5ceee1d38
PDF Text
Text
����������������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ece17c845eb44eff0cdfe15ea6e3d86.pdf
b6b317ca9054af248a6d13ed7cda1ed1
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/34c33a31e476137d6c76c43ba00ac142.pdf
a98dffc04af99fc29d018f03c3999df3
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu
Subject
The topic of the resource
Vijesti / politika
Description
An account of the resource
List je izdavala Srpska dionička štamparija u Sarajevu, uređivao ga je Upravni odbor Štamparije. Odgovorni urednik je bio Đorđe Lazarević, urednik Vasilj Grđić. List je izlazio četiri puta nedjeljno, štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Svaki broj paginiran je za sebe. Srpska riječ imala je svake godine božićne i uskrsne priloge raznog sadržaja. Odgovorni urednik je često zatvaran, a list plijenjen i kažnjavan globama.
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo : [s.n.] (Franje Josifa br. 37), 1905-1914 (Sarajevo : Štamparija Fogler i dr.)
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1905-1914
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
46 cm
Language
A language of the resource
Srpski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-769X (Print)
ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija)
Table Of Contents
A list of subunits of the resource.
Ćir. - Svake godine za Božić i Uskrs imao je posebne priloge. - Od 1907. izlazi svaki dan osim nedelje i praznika. - Od god. 1, br. 81 (1905) list štampa Srpska dionička štamparija. - Urednici se tokom godina mijenjaju: Vasilj Grđić, Đorđe Č. Lazarević, Stijepo Kobasica (1905), Stijepo Kobasica (1906), Risto I. Petrović, Đorđo Bikaljević, Vladimir Vujinović, Mitar G. Ljubenko, Đorđo Trifunović, Stevo Stefanović (1907), Đorđe Trifunović, Marko Starčević, Maksim Božić, Jovan Vasić, Ostoja Jugović, Pero Vukašinović (1908), Jovan Vasić, Petar Lazić, Simo Mitrović, Simo Janjić (1909), Simo Janjić (1910), Simo Janjić, Jovo Babić (1911), Jovo Babić, Tanasije N. Pavlović (1912) i Tanasije N. Pavlović (1913-1914). - Od god. 1, br. 109 (1905) urednik je Đorđe Č. Lazarević, od god. 1, br. 150 (1905) do god. 2, br. 190 (1906) urednik je Stijepo Kobasica. - Od god. 3, br. 1- br. 134 (1907) za uredništvo odgovara Stevo Stefanović, od br. 135-br.186 Risto Petrović, od br. 187- br. 199 Đorđe Bukačić, od br. 200- br. 215 Vladeta Vujinović, od br. 216- br. 239 Mihajlo Ljubenko, od god. 3, br. 240- god. 4 br. 87 (1908) Đorđe Trifunović. - Od god. 4, br. 88 - br. 127 urednik je Marko Starčević, br. 128- br. 166 Maksim Božić, br. 167- br. 213 Jovan Vasić, br. 214- br.253 Ostoja Jugović, od br.254 -br. 282 Pero Vukašinović. - Od god. 5, br. 1 (1909)- br. 101 urednik je Jovan Vasić, br. 102- br. 106 Petar Lazić, br. 107 - br. 267 Simo Mitrović, god. 4, br 268 (1909) -god. 7, br. 67 (1911) Simo Janjić. - God. 7, br. 68 (1911)- god. 8, br. 157 (1912) urednik je Jovo Babić. - God. 8, br. 158-god. 10, br. 128 (1914) urednik je Tanasije N. Pavlović
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
23299334
Text
A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text.
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu 1907
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUBBiH
Rights
Information about rights held in and over the resource
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-769X (Print)
ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija)
Description
An account of the resource
Br. 1-281
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
23299334
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/98d661ab9e868bcbd09966f4a0b9f5c8.pdf
89ccf1894ff73ee481278a2917f8a35f
PDF Text
Text
�����������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : radikalni organ
Subject
The topic of the resource
politika
Description
An account of the resource
God. 1, br. 1 (3. januar 1919)-god. 21, br. 40 (februar 1925)
Izlazi svaki dan po podne, osim nedjelje i praznika. - Opis po god. 1, br. 27 (4. april 1919). - Srpska riječ pokrenuta je kao novi politički list Radikalne stranke i sa starim listom iz 1905. godine nema nikakve veze, osim što od 1921. preuzima njegovo godište. - Podnaslovi: od br. 127 (1919) Organ Narodne radikalne stranke; od br. 4 (1922) Radikalni list. - Odgovorni urednici: od br. 16 (1919) Milan Ostojić; od br. 127 (1919) Stjepo Kobasica; od br. 106 (1920) Velimir Mandić; od br. 4 (1922) M. Šekbarjaktarević
Source
A related resource from which the described resource is derived
NUB BiH
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo : [s. n.] (Sarajevo : Bosanska pošta), 1919-1925
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1919-1925
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
50 cm
Language
A language of the resource
srpski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-884X (Print)
ISSN 3029-4207 (Digitalna reprodukcija)
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
vlasnik Stevo Ostojić i dr. ; direktor Stjepo Kobasica ; odgovorni urednik Milan Ostojić
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
<a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/23319046"><span>23319046</span></a>
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ : radikalni organ
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1919
Rights
Information about rights held in and over the resource
<a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a>
Language
A language of the resource
Srpski
Description
An account of the resource
God. 1 , br. 27 (1919)- god. 1, br. 181 (1919)
U pdf-u: 27-28,40,122,131,138,146-148,150,156,162,168,170,176,178,181<nekompletno>
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Sarajevo : [s. n.]
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
36 cm
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
ISSN 2232-884X (Print)
ISSN 3029-4207 (Digitalna reprodukcija)
NUBBiH MetaData
NUB Element Sets Description
COBISS-ID
COBISS-ID
<a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/nubbih/23319046"><span>23319046</span></a>
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8870e5f6cca93cfdfa73e9b261dec042.pdf
fba430923230df4783a0c9a53e88d419
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 1
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b63a1b71795cc0ad604b1ed650f66c6f.pdf
f1ae25adf788097b215cc9594457bd1c
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 10
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bfe72e1aeb5a64cf3a39d8e8638d2e87.pdf
cfed7137d7b40bf1db94bda8e584da60
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 2
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd53195f718c3e1c695b8d8cd5905833.pdf
d3b15d67f3d8be1771350ebd9751096d
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 3
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/89f287222a166a09b17e643d1d4ad195.pdf
2e6cf18ac353a07050cdc1b552567a95
PDF Text
Text
м У’ <фком, срнједом, оетком н иедјељом.
СРПСНА РИЈЕЧ
Ј1ИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРОСВЈЕТУ И ПРИВРЕДУ.
Бр. 4.
Пцешатшицанрјатаиа
„СРПСКЕ РИЈЕЧИ"
Већ смо са срећом ушли у
другу годину како издајемо овај
једини српски политички лист
у Босни и Херцеговини,
Наш лист имао је до сада
доста борби у прокрчивању и
рашчишћавању разних ствари,
а те ћв среће и на даље бити,
с тога Ј'е дужност сваког брата
Србина, да нам барем са материјалне стране помогне.
Годишња је претплата листу
за Босну и Херцеговину, Санџак, Аустро-Угарску и Њемачку Кр. 16*—, а за све остале
• земље Кр. 22.—, те за прву
четврт припада наиме претплате
четврти дио од горњих износа.
Молимо наше претплатнике
а и остале пријатеље, ^а се што
скорије одазову са претплатом,
како би знали коме ћемо лист
и на даље слати.
Управа „Српсие Ријечи".
„Хрватски и њешачки ји п .“
У 10. броју органа странаца
у Босни и Херцеговини — Возппс/и РоН — има један натјечај
општинског поглаварс<сва из Бос.
Шамца. Ту се тражи градсш1
биљежник и изријеком сиомиње:
„молитељи, који ово мјестћ по-.
стићи желе, морају бити босанско-херцеговачки или аустро*
угарски државЈвани, вјешти у
манипулацији и рачунству, те
у „хрвашск! м и њемачком уаику
и иисму.“ Овај фамозни натјечај
носи иотпис начелника г. Изетбеговића. Ми протестирамо, да
се наш језик у Босни и Херцеговини зове искључиво хрвитски
и то особитим обзиром у оним
„автономним" тијелима, гдје
влада и чиновништво има наЈ'више ингеренције. А свуда је
Сарајеио, петак 6. (19.) јануара 1906.
код нас општинско вијеће онако, ског језика и српске ћирилице.
Ово је неминовна логика, која
како се влади допада.
Што се специјално тиче Бос. проистиче из споменутих чиШамца, ту је половина Срба њеница. Па још нешто: зашто
је
баш српско име у Босни и
православне вјере, који плаћају
преко поетовине изравног по- Херцеговини толико страшно,
реза. Они никако неће до- да га се боје неки и споменути?
пустити, да ое њихов ерпски Да смо ми сујетни људи, могло
језик назива „хрватским“ и то би нам ово и поласкати. Могли
у једном званичном акту оп- би закључити да смо сила нека
штинског вијећа. С друге стране и да нас се за то боје. Али ми
знамо веома добро, да би те ћемо да будемо скромнији.
Може се неко у чуду питати:
хрвате у Бое. Шамцу могао
човјек на прсте пребројити... Ни зашто ми једном невином огласу
ми нијесмо за то, да се наш поклањамо толику пажњу, да о
српскијезик називље којекаквим њему -чак на овоме мјесту гоекзотичним именима, али још воримо? — То би донекле мосмо више противни, да се он гло да буде оправдано, али онај,
зове искључиво хрво.шским, Л-то кога је ујела змија и гуштеу оним мјестима, гдје Срби пра- рице се боји. А оваке „ситнивославни плаћају половицу из-1 це,“ и покуси могу да довуку
равног пореза. Па 'које је то за сОбомгч! већих пошљедица.
хрватско иџсмо? Да није то дај- А гога се управо ми бојимо.
буд» — латиница?... Ако је то С друге стране хтјели смо, да
тјЈКО, онда ова господа заслу- се ово питање начелно рдјеши.
ЖЈјјјг ВЈ'ечити рекорд, јер су на Ко нас може разувјерити, да и
пољу' словенске л и нгвистике-из^ ово није један стратегички манашли оно, што је непознато и 'ТГвмр, који се у војничком жи(Јаг 11ћу, Ј1ескиену, Мурку, Реше- воту зове „опипање терена?“...
Ми смо сити и пресити експетару иГосТљцим славистима.
Па још нешто: чему позна- римената снаке врсте и са сваке
вање њемачкога језика, ондје стране, па се за то свему можемо
гдје нема рођених Нијемаца ? , надати.
Али још нешто ми видимо у,
Док се спомиње као увјет за
биљежничко мјесто хрвитски и овој појави. Муслиманима и кањемачки језик и иисмо“ о српском толицима силом се натурује, да
свој
језик називају „хрватским."
Ј'езику и о ћирилици нема ни
спомена. Зар је у Босни и Хер- Ми ово никада нећемо призцеговини за мјесто једног јав- нати ни допустиги. Нико се
нрг чиновника, који мора да не смије нагонити, да своме
бцгде у непосредном додиру са народносном осјећају и свом
народом, потребитије познавање народносном освједочењу, даје
њемачкога језика и хрватскога онај назив, који му други при„писма“ од српскога језика и шивају. Ондје гдје народна свићирилице? Зар један чиновник, јест још није пробуђека, не
кој' и је плаћен крваво стеченим треба је умјетним начином бусрпским новцвм не треба да дити. Времена чудеса давно су
познаје српски језик и српску прошла.
Патриотска је дужност свих
ћирилицу?
У цијелој овој ствари ми ви- Срба у Бос. Шамцу, да на ово
димо систематски рад наперен реагирају и то веома оштро и
против нас Срба и против срп- енергично. Ми им нећемо спо-
ПОД Ј1ИСТАК.
је оно срећно доба, кад сам мислио,
да ништа внше нема на свијету,
ЉЕТНА НОЋ.
— Душап Тднннџи!.. —
неботичним брдима земља Србија и
Поље Косово, гдје је погинуо Мплош
Обилић? То је доба давно умрло,
више се ннкад неће повратити.
Срце ми игра у грудима од неке
среће и задовољства. Хиљаде успокена пролијећу кроз душу муњевитом брзином. Сваки ми је грм познат,
сваки камен, свако дрво, доља, поље,
сваки брежуљак и свака стопа земље.
Све бих то загрлио, кад бих могао,
па бих у том загрљају плакао и јецао... Ноћ лагано броди, пуна мнља,
сласти, чежње, туге, топлине, среће,
њежности и мртвнла. Све је то смијешано у једно бескрајно море, што
се зове љетна ноћ.
Све ми нешто шапће и збори.
Станем, алн ме нека сила понесе
напријед.
Већ сам у селу.
Гдјегдје се види према мјесечини
по која кућица. Тишнна. Све поспало. Под ногама шушти трава. Каткад фркне шева испред мене, високо
се извије и падне за бријег. Свјеж
вјетрић заструји лагано кроз ноћ.
Заталаса вео ноћи, пробуди густу,
бујну траву, и изгуби се у густом
грању заспале дубраве...
Дуго сам желио, да походим мило
сеоце, гдје сам провео своје најраније дјетињство и једва ми се једном
та жеља испуни. Настао распуст.
ЈБето. Пресит градске вике, вреве и
загушл.ивости, кренух на село. Ноћ
ме стиже на домаку села. Чим га
угледах као да стекох крила. Подмладих се, на ново оживих. Лијепо
ми би лакше, кад минух дубраве и
изађох на чистину... Свуда сретам
успомене из дјетињства и свака ми
је некако свјежа као да је јучерашња и свака ми је драга, дража од
сваког блага. Ноћ загрлила сеоце.
Прича ми нешто. Ргзумијем је, та
ми се добро познајемо. То је једна
од оних љетних ноћи из мог дјетињства. Радује се мом доласку, грли
ме својом топлом, меком руком, да
ме неко миље подилази, дарнва ме
стотинама мириса, што извиру из
њених чистих дјевичанских њедара.
Пита ме за здравље, пита ме за
све откако смо се растали а ја јој
причам све по истини. Кажем јој,
откако сам се с њом растао, да сам
мало сретних часова доживио. Гдје
— Теоефон бр. 115. —
-
Рукоиисц ее пс краРкју.
Год. II.
мињати, шта они имаЈу да раде,
они ће то као добри и честити
Срби и сами знати да учине.
Нека не допусте, да се овакове
ствари, које су наперене против
српскога народа, и даље догађају. Ако не могу себи и свом
увријеђеном народносном поносу да стеку задовољштину,
нека одступе од својих мјеста
и као подначелници и као чланови онога општинског вијећа.
Треба овој господи и њиховим
кумовима показати једном за
увијек, да ће Србин жртвовати
све за образ, а образ ни за што.
Поп Мшило Јовит*)
У петак, 16. децембра о. г. у 10
сати прије подне забрујаше тужно
сва звона на нашој цркви, да огласе,
да је племенита душа нашега свештеника попаМихајла Јовичпћа оставила трошно и дуготрајном болешћу
напаћено тијело његово. Као муња
раширио се тај глас по вароши и
околпни. Није било ока, које није
завлажило на ту црну вијест. Није
ј бнло Србина, коме у први мах није
дах застао и нехотице се у себи за■питао: »Шта ћемо сад?«
| Јест! Шта ћемо сада, када нам
; нестаде попа Михаила Јовичића?
Поп Миханло Јовичић родио се у
јесен 1869 у селу Брвнику код Шамца, гдје му је отац — садашњи архимандрит и настојатељ манастира св.
Тројице у Тавни, у срезу зворничком
— био тада парох. Већ на дан роћења, ошннулаје крута судбина невино днјете, јер му мајка одмах по
порођају умрије, те он још првога
дана остаде снроче. Доста је љутих
јада вндио његов ојађени отац, док
је, борећи се са недаћама сеоскога
жнвота, сачувао живот своме јединчету. Још ннје пок. Мнхаило ни за
основну школу био приспио, када
му се отац доселио у Брчко, да буде
помоћннк овдашњем проти Стеви
Петковићу. Иза тога ова породица
није више ни остављала Брчко, јер
послије смрти проте Стеве, отац Ми*) Обећалн смо, да Кемо опширније проговорити о незаборављеном покојнику и ето
сад испуњавамо своју ријеч.
Ур.
не мили. И живот ми је омрзнуо.
Све сам чек'о, неће лн се што заметнути, па да скокнем у гору, знаш
бива, шта ја мислим, али нема брате
ништа. А овако се више не море. Па
сам ти намислио на јесен у Америку,
само да је не гледам. Имам тамо
једног роћака. Вели има доста рада.
А ако се што заметне, ето ти мене
опет у ове наше кршеве, нр бој се
ти, нијесам ја Бранковмћа соја.
— Какву Америку чо'ече, окани
се таког збора.
— Боље је но да од себе учиним
зло. Не знаш тм болан, како је мени, кад је сретем и назовем јој бога
а она готово плачући одазове.
— Е добра ноћ, Стево! Сутра
— Ја. Овако ти ја увијек. Никако ћемо се опет поразговаратн.
— Де вјере ти, мило ће ми бити.
не могу код куће. Све ’оћу да сам
Бог на помоћ!
сам.
— Да ти нијеси што тужан?
Пођох одатле задубљен у мисли.
— Па да речеш и јесам.
Зачудих се кад се нађох пред ку— Ама зашто? Ја бих био нај- ћом, којој сам ишао. Али нећу нисрећнији, кад бих могао к’о ти по кога да будим из слатког санка
цијело љето на овакијем ноћима ту сеоске
љетне ноћи. Идем на
оближњу ливаду. Сједох. Да слатко
лежати.
— Е мој брате. А памтиш ли ти ли је послије толиког умора сјести
у
зелену
меку траву, па се одмојош ону Цвијету Иванову?
— Памтим, како не памтим. Није рити, пловећи морем успомена! Ту
си брао цвијеће, кад си био мали,
је било љепше међу врсницама.
— Е нас смо ти се двоје загле- тамо си сто пута китио јагоде, онадали, али њу натјераше силом, да мо си се опет играо клиса. Успомене,
се уда за другог. Па ми се ништа слатке успомене! Вас само може
Учини ми се као да нешто шушну.
Погледах боље, кад неко лежи у
... Добар вече комшија.
— Добра ти срећа — подиже се
и сједе па ме чудно погледа.
— Тако ти бога ко си ти?
Кажем му се Ја.
— Ама јеси ли свеца ти божијег?
Ја мнпм, ти мене не познајеш.
— Не ја, вјере ми.
— Ја сам Свето Јовов. Сто пута
смо се болан порвали, кад смо јањце
чували.
— Аха-а-а! Сад знам. Па ти к'о
нзмак’о од куће на овако лијепој
�хаилов би изабран за овдашњег свештеника.
Покојни Михаило свршио је основну школу овдје у Брчком, а за тијем је посјећивао средње заводе у
Новом Саду, Биограду и Винковцнма,
док није у години 1885. отишао у
рељевску богословију, коју је свршио са одличним успјехом.
Још као дијете показпвао је пок.
Михаило знакове особите даровитости, а биће, да је на развој његова
карактера од знатна утјецаја било и
то, што ја био сироче без матере.
Његов отац, као свештеник, морао
је врло често да оставља дом, те је
пок. Миханло остајао по чнтаве сате
сам. То је ваљда за рана развило у
њему смисао самоупућености и нагон
размишљања тако, да је за дивно
чудо у врло младим годннама показивао необнчну озбиљност у кретању,
у збору и саобраћају. Али покрај те
озбиљности био је он и веселе природе. По спољашностн врло лијеп
човјек, он је својпм пријатним органима при говору, благим и веселим
изразом лица, необичним жаром проницавог погледа, избором израза и
мисаоношћу свакога задобијао, ко
год се с њим упознао.
Као човјек у приватном животу
одликовао се је ријетким врлинама.
Према своме родитељу показивао се
вазда као захвалан спн, а према породнци као њежан супруг п отац.
Према онима, који су стајалп с њиме у ужем познанству и пријатељству, био је душа од човјека. Искрено пријатељство му је била најузвишеннја врлнна на овоме свијету.
Био је пун самопоуздања,'- али
оно није било извјештаченс^него
ириродно, па му се могло и с лица
читати. 0 каквој себичности није
могло бити ни говора код овога добричине. Он је вазда бно задовољан с малнм, а нарочпто новац, изузимајући за најнужније потребе за
њега није имао никакве важности.
ли му која мангура остала, он је
улагао одмах у књиге, у л#етове, у
путовања у разне српске крајеве.
Све док га ннје болест оборила у
постељу, био је у друштву рћеговоран, весељак, досјетљив, тако да се
свако отимао о његово друштво ш
познанство.
Све ове врлине нзгледале су још
потензираније, јер су биле прн човјеку у камилавци и мантији. Он је
у длаку умио да прилагоди свој
свештеннчки позив себи као човјеку.
Већ у двадесетој години живота морао се покојник примити тешкога
свештеничког позива, јер му отац
не могаше да сам савлађује све послове протопресвитерског уреда и
пастирске дужностн у разгранатој
парохији. Као капелан помагао је
свога оца до године 1894., када му
је отац, који је до тада био прото,
произведен за архимандрита и повјерено му настој.-.тељство манастира
Тавне. На упражњено свештеничко
тако живахно пробудитп мирна љет-
мјесто, разумије се, ннје се могло ни неће Бошњаци и Хсрцеговци
помншљати, да дође когод други ићи на војску, то је неисиравно.
већ поп Михаило, јер је он већ до Томе се православни Срби и
тада својим радом као Србнн и све- католици нијесу никад протиштеник засвједочио, Да му нема
премца у млађем нараштају свештен- вили. Ми Муслимани пакјесмо
ства. У исто вријеме преузео је из у толико, што нам је немогуће
очевих руку и админнстрацију про- код и данас постојећих одретопресвитерата. А ако би ко запитао, даба за војску и како је то у
) је бно као свештеник, нека се
обрати на безбројну сиротињу ње- пракси, вршити вјерске* обреде,
|е парохије, коју је он врло, врло као на примјер уз Рамазан ићи
:то, кад би дошли, да му плате на муштру, а постити као кад
каково чинодјејство, одбијао са је Рамазан у љету кад се пости
ријечима: »Идите, па за те паре 18 сахата.
купите дрва и хљеба дјецн!«
Г- ПернЂ н М услш и*)
Изашао је у Нг. Бптпгки
број 7. чланак под насловом:
„Негсе^-Возапзко ркапје“ пз
пера г. Јосипа Виргила Перића.
Ко је и шта је тај господин
Перић, то нас се ни мало не
тиче, него према оној арапској
изреци: „Латанцур мен кале, ванцур ма кале“ (не гледај ко говори, већ шта говори) обратили
смо пажњу на тај чланак, јер
се у њему нешто и о нама Муслиманима говори, те стављамо
слиједеће приговорс:
Писац замјера управним орга[ма Аустрије, што је.Филиповић био свргнут са врховне
управе х ВоснЛ, хвалећи га да је
познавао оЈЈЛошаје и т. д. Ну
ми ђ?а ово примјећавамо, да
нћм је би'ло врло угодно, што_4ег. Филиповић отишао из наше
средине. Њим се не може од
нас Мусли.€аНпг-цико похвалити,
осЧш једног Јусуфбега Филиповића, кога је Филиповић исказавши му се рођаксЈм, направио
адвокатом, и ако овај није имао
то никакве способности.
Што се тиче пак Виртеноерга, ми га жалимо и то тога
ради, што је у истог било доста милосрђа и што је свака
оправдана молба наилазила код
њега на одзив. ПЈто га писац
окривљује, да је крив буни од
1882. нема право. Та је буна
од нарави ускрснула, а Виртенбергјој ни најмањеније кривбио.
Што су се пак аустријски
фактори испричавали за незадовољство у Херцег Босни, да
адо дајемо мјеста овоме чланку, којије
написао један наш брат Муслииан, потомак
Ваздух често јаче замирише. То
вјетар однекле нанесе мирис из
Ништа вас не може сад заприје- ноћних њедара. Између стотине мичити ни помести, јер у бескрајном риса распознах мирис пелина, свинхраму броди тишина. Читава васи- духа и дуње.
она трепти и дршће од нечега света,
Село снива, ноћ мирише, звијезде
побожна и загонетна. Гледајући трепћу а моју душу носе валови
небо, што звјезданим очицама про- осјећаја и успомена. Ноћи, слатка
дире у ноћ, обузимљу те чудне
мисли. Вјечност, бескрајност, узрок,
Около брда, огрнута плаштом
сврха! Чудне загонетке. И на крају љетне ноћи причају о недавној
само остане осјећај дивљења.
прошлости, кад су наша села била
Постанеш благ и кротак. У том пуста а брда се око њнх орила од
тренутку опрашташ и највећем не- јуначких усклика и пушчаног гракпријатељу. Нестане мржње а љубав тања. Причају о патњама, глади,
се распламти, све би загрлио и небо жеђи, голотињи, истрајности и пои земљу и звијезде и траву и цви- бједама својих кршних синова, о јујеће и дивну љетну ноћ.
начким побједама, које су биле узаСа присојне би стране каткад са- луд, па ушуте привијајући јаче око
нано ћукнуо ћук.
себе ноћни плашт, као да крију сузе
Уједначено цвркуће по који попак лред звјезданим небом. Са њихових
у трави. Препелица се јави из жита се висова отму лагани вјетрићи па
и опет ушути. Каква ноћна птица полете кроз љетну ноћ као уздаси,
загушљиво писне, заструји зрак и да походе небројено недавно гробље
видиш, како промакне нешто црно узалуд жељене слободе. Летећи тихо
и изгуби се у ноћи.
цвиле, јецају и шапћу, као да моле
Да није тога, помислио би, да је љетну ноћ, да им и она буде друга,
живот изумро, да је све уснило да увелича својом тугом опијело
палпм жртвама...
Каткад прелети звијезда преко
Мјесец нечујно гази сводом велинеба, засвијетли јој се пут и опет чанственог храма, што нема својих
се угаси. Ти нешто чудно осјетиш служитеља, који би проповиједали
у души, хтио би нешто рећи, али побожност. Он је пун побожности,
немаш за то ријечи.
да је има и за највећег безвјерника.
Даље вели . г. . писац да су
нама Муслиманима, Виртенберг
и други угађали тиме, што су
као бајаги прогонилШХрвате у
Босни. Нити нам је то могло
бити какво угађање, нити смо
кад то чули ни видјели да се
у Босни радило.
Даље вели писац, да су нам
угађали тиме, што су нам стварали босанску народност и босански језик. То за нас није
била никаква угодност.
Што је.иак мислио писац под
оним што нам вели, да смо почели по старом узмахивати главом, то не знамо, ну ако тим
мисли да смо постали горди, то
"Је неисправно, јер нам то и не
пристоји као .Муслиманима, пошто нам је гордост вјером забрањена.
Што нам вели, да смо почели
„очијукати“ за Стамболом нема
_ораво, јер ми смо једино затражили од власти оно, нашто имамо право, везу са Мешихатом и то отворено без
икаква измотавања и ми од тога
не одустајемо, јер без тога као
правовјерни не можемо у овим
крајевима ни опстојати.
Писац вели, да је Аустрија у
Босни пуно учинила на културном и господарском пољу.
На против тврдимо, да баш
Аустрија није Бог зна шта учинила ни на културном ни на
господарском пољу.
Говорећи о конфесијама вели,
да је Хришћанско црквено питање уређено, па пита гдје су
Католици и Муслимани. Ми одговарамо, ми Муслимани не би
се дигли ни тражили уређењс
овог питања. Повод нашој тражбини је била Омановића Фата.
Преговори се прекидоше, јер
влада оста одлучна у том, да она
боље зна и схваћа интересе
Али то је нека чудна побожност,
која потнче из дивљења, из осјећаја,
да си немоћан, побожност, чије су
молитве сузе а часови тих молитава
је тиха ноћ.
Вечерњача пристаје за њим блиједа, пуна чежње, бола и стида. Она
га воли вјерно и страсно а он се
више и не сјећа својих заклетава.
Од незапамћених времена она га
тако воли пратећи га по цијелу ноћ,
докле не клоне од умора, па кад се
у вече прене и угледа га, пође опет
за њим уздишући и блиједећи... У
љетне је ноћи њезина туга најсилнија, јер га је у то вријеме упознала,
једне јој се љетне ноћи заклео на
вјерност, за љетних су ноћи провели најсрећније часове.
Гледајући њезино сјетно лице,сјетих се своје драгане, сјетих се
срећних часова, који се више никад
неће повратити. Од свега ми је само
сјећање, што буди дубоку тугу...
Зажелих, да је нешто и она овдје,
да ужива у љепоти љетнс ноћи,
овдје у самоћи, у моме сеоцу, гдје
су људи безазлени и добри као што
је и природа... Жеља, пуста жеља...
Узданух послах јој стотине сјетних
поздрава по звјезданом сјају и по
милој љетној ноћи, а она можда сад
спава слатко као невинашце и сања
Ислама и шта Муслиманима
треба. Католици пак, док им
је Штадлер жив и његова дружина, која се и на неке чиновникс
протеже, не треба не само вјером
него ни чим да брину, јер он
све за њих спрема. Ето напримјер: трговину води.школе прави,
цркве зида, новине покреће, па
ето и вјеру им шири отимајући
исламску дјечицу (ону из Коњица), те опет неке на новац
мами као циганина Синановића.
Што се нас Мислимана тиче,
ми смо видјели потпоре нашим жалбама од Мађара колико толико, а од Шваба никад,
па волимо извоз из Пеште и
извоз у Пешту, него у Далмацију прозвану од јучер Хрватском, премда и данас доста становника Далмације и не знају
шта је то Хрват.
Што госп. писац препоручује
„хрватску политику" у Босни,
ми му можемо савјетовати, нек
се не заводи тиме, јер тој ■његовој хрватској политици овамо
у Босни нема мјеста. Домаћи
католици о том слабо маре и
слушати, дочим ми Муслимани
и православни Срби одлучко'
стојимо против тога.
Другачија политика него хрватска вели г. Перић ишла би
у корист кеком трећем. Ко би
био тај трећи? Драго би нам
било знаги. Ако је то Турска,
па ако Аустрија ради у прилог
њој, то онда вјерно врши новјерени јој мандат.
Г. Перић закључује свој чланак, да би Аустрија тек онда
право учинила с Босном, кад
би од ње начинила саставни
дио Хрватске и тим основала
независну велику Хрватску. Можемо му одговорити, да ће му
се наде тек онда остварити, кад
Загребачка флота дође у Сарајевско поље, те нас заплаши
демонстрацијом.
в«г
Саопштеше џт владеСарајево, 5. јануари.
Српска влада, поводом царинског савеза с Бугарском, а обзиром на трговински уговор са
Аустро-угарском издала је ово
саопштење:
»Као што је нознато, прегоо своме драгану и у сну уздише,
али без утјехе...
Још мало па осјетих, како ми сан
заклапа очи, ноћ ме загрли Ја се
предах њезином загрљају, из ког ће
ме пренути рујна зора, кад се насмије иза наспаваних брда и на
својим мирним грудима изнесе бљедолику Зорњачу...
ЛУДА Ш АЛА.
Неки Лелуз у Паризу, у намјери
Да своју жену добро уплаши, дође
на луду мисао и положл у своју
постељу једну велику обучену лутку
од воска. Главу и руке само мало,
помоћу лепка прилијепи за труп, па
се затим сакријс иза једне завјесе,
да види шта ће његова жена радити.
Кад је жена ушла у полуосвијетљену собу, приђе постељи и дохвати руку; али хладна, влажна рука
луткина се откиде и остаде у њеној
руци. Уплашена жена испусти руку
и загрли објема рукама главу луткину. Али кад се и глава откиде од
тијела и скотрља на под, јадна жена,
вичући страшним гласом у помоћ,
одјури на улицу,
У брзо се увиде, да је жена полудила. Муж изврши самоубиство.
�вори за закључење трговинског
уговора са Аустро-Угарском обустављени су. По налогу Аустријске владе, овдашњи њезин
посланик усмено је тражио од
српске владе, да му упути једну
ноту, у којој би наша влада изјавила: да одустаје од српскобугарског трговинског уговора
и да га неће износити скупштини на одобрење, па ће одмах затим преговори бити настављени.
Наша влада је одговорила, да
такву ноту не може дати, већ
бстаје при изјавама наших делегата у Бечу, да ће ое у српскобугарском трговинском уговору
учинити измјене у одредбама за
које би се у току даљих преговора о трговинском уговору
с Аустро-Угарском нашло да
сметају закључењу тога уговора,
и да ће јој веома жао бити, ако
поред тих изјава преговори не
буду настављени."
Такав одговор требалоје дати
још одмах из почетка, кад су
они у Бечу били надигли дреку.
Али боље је и доцкан, но никако. Кад буду видјели, да им
дрека ништа не помаже. они ће
наставити преговоре. То треба
да се зна и да се запамти.
је на нзборима у Манчестру против
либералног кандидата.
Турска. — Порта је примила поДУже извјештаје од својих конзула
У Грчкој о усташким припремама за
Маћедонију. У једном се извјештају
вели, да је оружје и муниција послано на границу и уједно спомињу
се и мјеста, која су средишта ових
припрема. Саопштена су и имена
оних часника, који припадају усташким четама. Усљед тога, а и усљед
многих других извјештаја од Хилми
паше, порта је предузела озбиљне
кораке у Атини, како би посве угушила овај покрет.
— Прошлога петка султан је примио у подужу аудијенцију аустроугарскога посланика барона Каличе-а.
Њемачка и Енглеска. — Неке енглеске новине објелодањују депешу
из Берлина, да њемачки цар намјерава из здравствених разлога, да у
мјесецу марту путује по средоземном
мору. Пошто ће се и енглески краљ
у то вријеме налазити на средоземном мору, то се одмах по енглеским
листовима стало говорити о састанку
краља Едварда и њемачког цара.
Иароканска конФвренција. — Руски
и марочки делегати већ су стигли у
Алђекирас и били су врло свечано дочекани од народа. Стигло је и много
француских и њемачких новинара.
— 0 мароканском питању пишу
шпански листови, да оно задаје данас више тешкоћа но икада. Расправе у Алђекирасу учиниће, да се
Мароко и поред своје воље цнвилизује. Њемачка се брине за своје прекобројно становништво "П за свбју,
велику производњу. Ми идемо на
конферениију да дознамо ко ће имати
Политички гласник.
право да у Мароку интервенира,
када, како, у којим приликама и уз
Русија. — Код претражибдња Про- коју цијецу. Најзад, шпански листови
хорове фабрике, нађена је велика тврде, да Шпанија има своје непомнна, која је, по свој прилици билЛ- бидно • право, да на конференцији
приуготовљена да се њоме дигне у игра прву улогу.
ваздуз ова велика зграда.
Белгија. — Белгијска влада дожи— Из Ливорна јављају, да се на вљела је у комори велики пораз код
једном руском трговачком пароброду, гласовања о другом дијелу првога
који је допловио у Ливорно цр^Фео- чланка антверпенскога уговора. Мидосије, за вријеме читавог путовања нистар-предсједникје изјавио, да очевојска бунила. Капетан бојећи се за кује гласовање у другом читању. Посвој живот, оставио је брод у Ли- слијетогаминистри су билипримљени
ворну, да се војници искрцају, али у аудијенцију код краља, те новине
они опет не хтједоше. ^
говоре о кабинетској кризи. Међутим
— Полиција у Риги успјела је, да доцније вијести јављају, да је влада
нзнрши два знатна политичка-^Ђт- на министарском вијећу закључила,
крића. У двије куће наишла је на да неће одступити. Нико није рад да
велику множину динамита, неисправ- ' она одступи, па чак ни противници
них путница, један готов нацрт о њезинога приједлога.
иступу револуционараца, попис чланова о организацији борбе, велику
количину оружја и муниције. Куће
Српскп гласник.
је опколила војска. У једној друсој
кући откривена је потајна штампаСрбија. —■Још се непрестано воде
рија. Тога дана ухапшено је -много
политичких злочинаца, међу којима преговори са Унион-банком. Владини
тврде, да је конзорцијум прије највнше интелигенције. У Кавказу кругови
је брзојав нрекинут, те је све устало. стао да се измјене многе тешке тачке
Али ипак револуционарна странкаје у уговору, на које је српска јавност
нападала. 16. о. м. зајам ће се изнипрогласила крај штрајку усљед тога јети
на ријешавање пред народну
што устанак у средини Русије није скупштину.
У исто вријеме изнијеће
имао успјеха. Ворба између Јермена се пред народну
скупштину и тргои Татара велика је, а и једни и дру- вински уговори, који
ће бити дотле
ги боре се са Козацима. И покрет закључени. До сада су закључени
међу руским Пољацима све се више трговински уговори са Њемачком,
шири. Раднички штрајк ипак није Турском, Црном Гором и Бугарском.
тако јако штетан, пошто радници на
— Не зна се још ништа позиједном мјесту престају, а на другом
опет почињу радити. У Кијеву, гдје тивно, да ли ће између старијих и
су апшења на дневном реду станов- млађих радикала бити споразума приликом општинскнх избора у Биоништво је врло узрујано.
У посљедње вријеме влада почиње граду. Има и у једној и у другој
по провинцијама да на најгрознији странци људи, који су за споразум
начин хвата људе и трпа у тамнице. и који на томе раде.
На министарској сједници, која је
Из Владимирске губерније спрема се
депутација од 200 сељака, који ће одржана 1. о. м. донешена је одлука,
ићи прсд самога цара, да измоле ми- да Србија не одустаје од царинског
савеза са Бугарском и да се у томе
нован за министра унутрашњнх по- смислу одговори бечкој влади, која
слова. Вите је издао неколико изјава је једном нотом тражила од српске
0 самовладалачким правима царевим владе категоричан одговор: остаје ли
и о изданом манифесту, којим се Србија при савезу или не. Таква њекаже, да се цар ни у ком правцу на одлука била је врло умјесна.
није одрекао својих права као само- Србија има право једино да мијења
држац. Он има право кад год хоће, поједине тачке уговора, али никако
да опозове тај манифест, али ипак нема право, да сасвим одступа од
њега, јер би то одустајање значило
он Т1 неће учинити.
Енглеска. — До сада је познато потпуну капитулацију пред Аустро58 изборних резултата. Изабрано је Угарском.
— Односно успостављања дипло45 либералаца (међу њима 8 радничких кандидата), 12 унијониста и матских односа између Србије и Ен1 унијониста присташа слободне тр- глеске, круже поБиограду гласови, да
говине. Радници су добили 4, а ли- *ја Енглеска изјавила, да она остаје
при
истом тражењу, којеје поставила
бералци 18 нових мјеста. Бивши министар предсједник Балфур, пропао влада Балфурова. Ако ово буде исти-
на, онда су у Србији све наде, које
су полагане на Кампел Банерманово
министарство биле- узалудне.
Словенски гласник.
Бугарска. — Као што је познато,
Бугарска преговара са Француском
односно трговинског уговора. Говорило се, да су ти преговори остали
безуспјешни. Из Софије јављају да
су преговори прекинути због једне
француске тражбине, коју Бугарска
неће да плати. Но ипак, као поуздано се држи, да ће се преговори
наставити чим се ова запрека макне.
Очекује се да ће се то наскоро догодити.
— Бугарско војно министарство намјерава, да у Енглеској наручи два
монитора за пловљење по Дунаву.
Поруџбине би се требале извршити
у што краћем року.
„Словенска Котва“. — Под овим
именом основала се у Златном Прагу, у Чешкој, нова чешка установа,
којој је задатак да буде посредник
узајамне словенске трговине народно економског напретка. На челу је
ове установе г. Фердинанд Томанек,
виши чнновник Земаљске Банке краљевине Чешке у Прагу, једнога великог и угледног чешког новчаног
завода. Исти Томанек познаје врло
добро н^родно-економске односе свих
јужних Слодрна, што управо и јест
од велике важности за »Словенску
Котву-. Уз њега су одлични и стручни сарадници, који су, као и он,
познати са свог чистог родољубља
и као вриједни апостоли економске
узајамности., »Словенска Котва« у
Прагу обављаће сваковрсне комисионске и заступничке послове за
све словенске земље н покрајине. Бавиће се куповањем и цродавањем трговинске робе, сваковрсних ратарских,
занатских, индустријских и осталих
производа од искључиво словенских
произвођача. Преписку ће водити на
свима словенским језицима и у име
словенских клијената. Слаће свакога
мјесеца препоруке, понуде својим дописницима, као и потребна обавијештења у облику окружница. У кратко
обављаће сваки посао, који иде у
комисионску трговинску струку. Главна је, дакле, задаћа »Словенској
Котви« у Прагу, да што јаче, на
основи народно-економске узајамности, зближи јужне. троговце н произвођаче са чешким купцима и потрошачима и обратно чешке трговце,
индустријалце, занатлије и произвођаче са јужним купцпма и потрошачима. Сви јужни трговци, трговинскн
заступници и посредници, треба да
узму до практичнога знања ову
лијепу радњу »Словенске Котве. у
у Прагу, којој сви треба да се обраћају својим понудама и поруџбинама.
Фирме и извозннци, који желе разгранати своје послове, нека се обрате
»Словенској Котвн* у Прагу, која
ће се драге воље примити да их заступа и која ће радо и са захвалношћу примити све тржишне извјештаје
појединих производа нз разних градова и тржншта.
Слагарски штрајк у Сплету. — Јавља нам редакција »Слободе«; 1.
јануара о. г. настао је у Спљету
опћи слагарски штрајк, који ће по
свој прплици потрајати још неколико
дана. Због тога не излазе ни једне
мјесне новине. Чнм престане штрајк
»Слобода« ће опет редовно излазнти и настојаће да накнади претплатнпке за све ово задоцњење.
Жељети је да и остале епархије буДУ заступљене по истом примјеру.
Само би имао замјерити преч. г.
попу С. као народном свештенику,
који је иначе од почетка рада око
уређења наше аутономне уредбе као
велики родољуб и прави народни
свештеник радио, што је у првом
почетку поднио онакову резолуцију
о дотацији свештеничкој, да се свештеницима одреди стална годишња
плата од кр. 2000 петогодишњи доплатак К 400 и 100 дунума земљишта. Види се Да није нмао на уму
око, што један свештеник у броју
170. »Српске Ријечи« вели: ама, зар
браћо не дође ни једном од вас на
ум, да најприје треба нешто имати,
па кад се утврди колико се има,
онда да се дијели и распорећује, гдје
Не познајем ону браћу свештенике,
који су у истом смислу као преч.
отац С. писали чланке у »Српској
Ријечи«. Могуће да су исти на страни стајали, док се је радило око
уређен.а наше аутономне уредбе, и
за то вријеме уживали масније положаје, па се побојали да им се новом уредбом доходак не окрњи, јер
иначе не би смјели са онаким предлозима иалазити, по којима изгледа,
да њима ни до чега другог није
стало до само, да се њнхов материјални положај осигура, а цркве,
школе, учитељи и друге цркв. просвјетне потребе, то им је посљедња
По њнховом пмсању и захтијеву,
они би, да је и 20°|о прирез дозвољен, тражили још толико, колико
сад траже, па стрпали у свој џеп,
а ти школо и ви учитељи, пропадајте! И ако § 105 уредбе јасно каже: >да, не само за подмиривање
издатака насталих укидањем бира,
него и за подмиривање свију издатака око аутономне црквено-школске
управе, као и за подмиривање свих
црквено-просвјетних потреба уопште,
даје се епархијским управним и просвјетним савјетима право трајног
побирања намета, и то у смисду §
262.
Дакле, господо свештеници, писци
оних чланака у »Српској Ријечи« о
свештеничкој дотацији, није овај намет на вилајет одобрен само за свештеничке плаће, већ н за све друге
црквено-просвјетне и школске ствари,
па ће се кад се види (као што пише
онај родољубиви свештеник у 170.
бр. »Срп. Ријечи«) колико ћемо имати, онда и разређивати гдје и колико ће се на што дати, друкчије
неће и несмије бити.
Отац Јаков из града Јајца вели:
»манимо се идеалисања о светости
и узвишености свештеничке службе«.
Дакле њему није света и узвишена
служба свештеничка! Њему је по
овом свето: паре, паре и само паре.
Па оваким свештеницима и не замјерам за онако писање и онаке захтјеве. Али познавајући преч. оца
С. као родољуб* и народног борца,
замјерам му и чудим се што је пошао путем оца Јакова и другова.
Ако и један народ на свијету, то
је наш народ показао, да знаде љубити
и поштовати своје свештенство, које
га: примјером учи поштовати своју
свету православну вјеру, љубити
ближњега свога, тако исто поучавати
га у сваком моралном и напредном
дјелу. Такове свештенике, народ
никад неће запоставити, него ће се
сам побринути, да свештенство буде,
пристојно награђено и матернално,
то је чинио до сада што се стотинама примјера може доказати, а чиниће и у будуће, само себичност
и користољубље на страну, чиме се
Боспа и Херцеговина.
у народу губи повјерење и поштоБрчко, 12 децембра. — (Још не- вање, а гдје нема поштовања и повјерења, нема ни љубави, онда ето
ц и ји). — Ево већ и половица де- ти свађе и расцјепа нзмеђу свештецембра дође а у нашој Д. Тузланској ника и народа, што би била једна
епархији не састаде се епархијски врло жалосна појава.
Нећу да разглабам даље што је
просвјетни савјет1).
руководило преч. оца С. да у овом
Признати се мора, да су за чла- смислу поднесе резолуцију, која
нове, како за епархијски тако и за ствара већи јаз између народа и
велики просвјетни савјет изабране свештенства, већ ћу се мало осврособе, и од свештеника и од свје- нути на § 164. Рад бих био знати,
товњака, које су и досадањим својим како је сарајевски епархијски прорадом на пољу наше цркв. просвјетне свјетни савјет могао узети ову рествари, доказале, да су способни и золуцију на знање, и изабрати назаслужни и за овај високи положај. рочити одбор и у исти преч. оца С.
доносиоца резолуције за уређење
�свештеничке дотације. Да ли се ту
мисли урећење, само за сарајевску
епархију, или и за остале три1). Ако
се само мисли за прву, онда нзгледа
да нећемо заједно, већ сваки себн,
премда нас сама ствар упућује да
заједннчкн радимо и сходне закључке
у овом погледу доноспмо, што се
ни са уредбом не косн. Ако ли се
нак мисли за све епархије неко урећење предложити, онда мпслим да
тај нарочитн одбор, нзабран нз сарајевског епархијског иросвјетног
савјета, ннје мјеродаван сам слнчна
урсђења предлагатп н о нама рефернсатн.
У наше четири епархије није један н истн начнн побнрања свештеничке дотацнје а нн органнзацнја парохнја није спроведена у свакој епархији, усљед чега су и
свештеннчкн предлозн различити.
По моме скромном мишљењу,
требало би из четири епархије
изабратн по два свештеника п свјетовњака којн ће закључке великом
просвјетном савјету на преглед н
одобрење иредложпти. Или ову ствар
препуститн велнком управном савјету,
у ком ће бнти заступљене све четнрп епархнје, нека ствар уреди.
Ово велпм и предлажем, ако се
мисли за све енархије једнообразно
урећење о свешт. дотацији доннјети.
Ако не, а ми ћемо свак себи по досадањем, па гдје стигнемо. Ј А.
Домаће вијести.
Нашим доП'Сници<!а. — Као
што смо јавили, учестале су
судбене оптужбе на нашег уредника са свих страна и то
систематски, већином ради дописа у Босни и Херцеговини.
Пошто уредник наш не може,
да на суд у Сарајеву донесе
доказе за један догађај, који
се догађа на крају Босне или
Херцеговине, пошто је удаљ^н
од мјеста и извора, то смо одлучили, обзиром на сибменуту
наредбу, да доноси.но само оне
доиисе, ва које иисац •аисмено изЈави, да је сиреман жримити насебе
одговорност ирсд судом.То чинимозато, јер не ћемо да се извргне1мо осудама, прама којим би
изгледало да наш лист не држи до истине и правице.
Нама је главна ствар истина
па је сада нашим дописницима
овом наредбо.м пружена прилит
ка, да кривац буде одма кажњен. Јер невјерујемо, да би се
судбени прогон ограничио само
на нас него и на противну страну.
С тога препоручујемо и овом
приликом нашим поштованим
дописницима, да изнесу само
голу истину и да ни за длаку
не претјерују, да увијек, кад
пишу промисле, да могу зато
и суду одговарати с доказима
и свједоцима. Много има тога
да се износи на јавноет а не
треба се никако бојати суда,
јер истина мора и у Босни и
Херцеговини да побиједи. Ми
не знамо, хоће ли босанска
влада и прама другим листовима предузети једнаке мјере
као против „Српске Ријечи",
а тероризирати се нећемо дати
ни од кога, него ћемо се и даље борити неустрашиво за истину и погажена народна
права.
Ни пријетња, ни суд, ни прогони не смију да нас задрже у
испуњавању дужности прама
своме народу — истина најпослије мора да побиједи.
Цензура. — У задњем броју
нашега листа избрисала нам је
~ ■) Са«о з« ...
цензура 15 редака, и то: из
уводног чланка „Херцег-босанско питање" 4 ретка, из Политичког гласника: „Турска“ 9
редака; из домаће вијести: „Цензура“ 2 ретка.
Одузет ро$1 «1еђК. — Званични орган сарајевске владе Сарајевски лист, јавља у свом
7. броју, да је биоградском
листу П олитици, одузет роз1
бећЈћ Нас је ова забрана изненадила, јер ето видимо, да
се и умјеренији листови систематски забрањују.
Непознавање српског језика на брзојавним уредима. — И з З е н и ц е
нам пншу: Овдашњп свештенпк казнионице Јован Гргуревић на Божић
прнми брзојав од сестре из Херцегновог, да му је мати умрла. Пошто
му је попадија због слабог здравља
код оца у Требнњу, овај случајјавн
н њој брзојавно са ријечима: »Ноћас
мн ја мати умрла«. Брзојавни уред
уТребињу изда брзојав мјесто »мати«
Дјеце мушко и женско на школовању у Сарајеву, за жену је ово био
довољан разлог, да прими е је једно
од дјеце умрло. Усљед овога, под
упливом тешког душевног бола, што
је врло убитачно дјеловало на њезино и онако слабо здравље, похита
као без душе сутра дан на тобожњи
спровод свога дјетета.
Исто тако, прије некн дан овдје у '
Зеници, догодила се је.-иесташЈ1ца
солн. Овдашњп трговац госјз. Лазар
Јефтић, којн је очекиваснаручену со,'
не знајући,8игурнв кога ће дана стићи,
узме двоја колз и оде у Травник да
код' трговаца купи соли и за вријеме
подмирн ћотребу у зеничкој чаршијп;
наредичЗрађу да му, док је у Траонику, брзојави да ли је наручена' со
можда већ стигла. Брат му брзојави:
»Се |ти није ршгла,« што је значило
да Јтора у Травники со купити и на’ товарити. Госп. Јефтић прими у Травнику брзојав; »Со ти №стигла, «што
је значило да со не кугаује и овај
због тога врати се празних шака
кући. Усљед тога је споменути трговац пзгубио преко 200 К.
Докле ће.мо ми овако плаћати и
трпити непознавање нашег језика од
стране наших чиновника?
Апед Србима свима и свуда*). —
Познато је српском народу, гдје год
се »Српска Ријеч« чује, да је шака
Срба Варешана уз велнке тешкоће
дсновала »Српску читаоницу и књижннцу, рачунајућн на дарежљивост
и ротољубиву свијест српскога народа. Па шта би и могли ми самн
У овоме мјесту, кад.смо само једна
сламка међу вихорима.
Алн, на жалост, већ на првом кораку увндјесмо, да глас наш слабо
се одазва у срцима миле Србадије.
Свега два или три поклона са стране
и то је све. — Не можемо да разумијемо зашто су нас браћа заборавила. Нијесмо ми ваљда основали
нашу читаоницу за то, да се у њој
ми забављамо, него да лијегшм књигама и науком дадемо душевне хране
овој забаченој Србадији — а у нашој
општини има 330 домова српских од
којихнн 1бнема дазнаде свог српског
писма, него се с туђим дпчи и поноси. А од куд ће знати, кад до сад
немаде прилике да му до руке' дође
књига српска.
Мислимо, да ће неугодно дарнути
сваког Србина, кад му испричамо из
живота наших Срба жалостан али
истинит догађај:
Блажански кнез Мићо Ерић у чијој су опћини све сами Срби православни, повраћа позивнице ћирилицом
писане котарској испостави натраг,
јер му људи не знају ћирилице читати. — Ово нас је нагнало да оснујемо »српску читаоницу у књижницу«
— те за то и опет апелујемо Србима
свима и свуда особито књижарама,
њтимааријама, св’.штгницчма и учииелнма да нас потпомогну у овом
светом раду. Сваки и најмањи дарак
примићемо са особитом захвалношћу,
као дарак на олтар просвјете народа
српскога.
Помозиге Срби помогао вам Бог!
у Варешу, 31. децембра, 1905.
Управни одбор »Сриске читаонпце
и књнжнице*: Предсједник поп Макснм Јовановић, Тајник Иорће Снмнћ
Мпшков.
Неуредност на пошти. — Добијамо
нз П о д р о м а н и је: Дана 5. децембра
1902. дошао је Ристо Тановић на
овдашњу пошту, да преда нека писма
и карте за честитку крсне славе св.
Николе те је на двије карте било још
уз поштанску марку по једна марка
»Свој Своме«' Кад је дотични амслајтер впдио исте марке, казао је Ристи: »Те марке не смију бити ту« и
још сувише је изговорио: »шта ће та
г ...а тунакартама«. Нато сам се зачудпо, да амслајтер тако нешто безобзирно изговорити смије, те кад
их не смијемо на честчтке Крсних
слава употребљивати, онда их не би
дотично друштво требало нн продавати.
' Умољавамо надлежну дирекцију, да
на своје млдђе мало се надзире и
да не |праве насртљаје на нас Србе
и на ћирилицу, јер је исти још 2-ог
новембра пријетно да се не смије у
парохијалним доставнпцама писати
ћирилнцом него латиницом.
Очеводац.
Из уредништва. — Ради празннка
наредни број нашега листа излази у
уторак.
г р
Позориште. — Са својом корисницом може да буДе г. Динић задовољан, јер је било прилиЧно публике,
Која је бурно аплаузирала г. Динићу
и прнреднла му овација. Он је то
заслужиоЛ ГлуЈшл су играли веома
добро. Поред г. Динића истакоше се
г. Папић, Филиповић, Протић а особито г-ђа Станојевићка.
Привреда.
то се лед у земљи опет растопи ц
земља се слегне, али јој избачене
билнне не слиједе, него се још јаче
на површину укажу или, посве иабачене не могући поново образовати
коријење, угину. Ова појава много
зависи од физичке конституције аемље и према томе може да буде мање
или више штетна; тако је у пјесковитпм земљама много штетнија него
ли у благим лужним или још мање
иловастим земљама. Свакако треба и
ову појаву противним средстивима
предусрести.
Здраво и добро крупно сјеме посијано раније, прва је одбрана против
тога. Ранпје иосијане озимине могу
се до наступа мразова доста јако
развнти н у земљи и над земљом.
Па ако ради неповољна времена и
наступи дизање и слијегање земље,
такн усјеви лакше претуре опасност,
јер како имају више снаге у себи
лакше образују ново коријење ако
буду избачени из земље.
Од велике је важности пазити још
како ће се дубоко посијати сјеме.
Искуство је показало, дадубокоусијано сјеме озимина опасност избацивања повећава, особито ако је
касно поспјано и биљке се нијесу
могле до зиме довољнојако развити.
Нијесу ли наведени услови за одбрану већ унапријед учињенн а опасност је ипак дошла.Јонда треба настојати, да умјетним начином помогнемо слабим биљкама н у првом
реду, да их заштитимо од јаке и
нагле промјене у температури. То
ћемо постићи, ако земљу покријемо
сламом, ђубретом, лишћем, папради
и другим сличним лошим вођама 'топлине, до којих пољодјелац може
лако доћи. Покривање не мора и не
треба да буде јако, јер и веома слабо разасута слама знатно користи
и задржаје топлину земље. На великим пољима тешко је додуше ово
извести, али се на. мањим комадима
особито у вртарству може изврсно
примјеннти. За веће оранице веома
је важно одвођење воде, било то умјетним дренирањем или помоћу обичних јарака. Осим тога, пред зиму
сувише земљу мрвити и уравнити
честим орањем или другим начином
обраде, јер груде и брдељци у пољу
служе преко зиме као регулатор топлине у земљи и штите инднректно
усјеве од мразова.
V
(Наставак'.)
Зимњи усјеви и неповољно вријеме.
— У колико је пољодјелац против
оваких природних сила слаб, опет
не треба посве мирно да гледа њихово штетно дјеловање, и кад се већ
зна узрок невољи а т. ј. недостатак
ваздуха ушљед сувишне воде, онда
се могу употријебити средства, која
умањују а могу и посве запријечити
предстојећу штету. Такова су: 1.)
Одвођење воде из пољаумјетним одводњавањем (дренирањем) или поРазно.
моћу згодно прокопаних обичних
јарака,
Жена новинар. — У Америци се
2.
) Добоко орање, јер оно поред
многог другог и у овом погледу прохтјело једној дами да окуша срећу на журналистици. Напустила је
користи.
своју породицу, и отпочела рад у
Дубоко поорана и добро у дубини новинарској каријери као сарадннк.
издробљена земља може сама више Пошто је скрпила извјесну суму и
воде у себе упити а поред тога засићена потчињеним положајем у •
лакше пропушта накупљену воду у туђој редакцији, ријеши се да издаје
доње слојеве земље, ушљед чега свој сопствени лист. Е али тај поостају горњи слојеви, у којима се сао већ није био лак. Поред осталих
баш биљка и развија, увијек сувљи. тешкоћа, на које наилазн уредник
3.
) Орање у облику гребена.
једног листа, он'а се по несрећи своОво је орање увијек теже, али је Јој, намјери на веома симнатичног
у подводним крајевима и боље од и лепушкастог администратора. И
равнога орања. Корист је од тога дан за даном, сат за сатом, а пара
орања а) у лакшем сушењу земље, је све мање било у редакцијској каси.
бољем провјетравању и гријању б) Послије кратког времена лист је моу томе, да накупљена и сувишна рао престати.
вода не остаје на гребену, него отјече низ стране његове у разоре, тако
остају биљке у сувљем дијелу оранице. Ова врста орања не смнје се
Телеграми.
додуше на сваку врсту земље примијенити; искључене су од тога све
Беч, 1 . јануара. — Министарско
пјескуље и друге лакше земље, које
већ саме по свом физичком саставу вијеће у својој данашњој сједници
воду лако пропуштају.
донијело је једногласан закључак у
Код таких земаља имали би прије ствари трговинских преговара између
штету него ли корист од тога. Нај- Србије и Бугарске. У овом ће смислу
подесније су за то тешке и хладне
дипломатски
заступници Аустрије у
низинске оранице, које су честим
поплавама извргнуте а ради слабе Биограду и Софији добити инштрук
ције за рад.
отоке не ногу се дренирати.
Исто тако штетно дјелује на усАлгесирас, 4. јануара. — Мароканјеве у мочварној земљи оштра зима ска је конференција започела свој рад.
без снијега а у којој се чешће изВерсаљ. 5. јануара. — Фалијер је_
мјењују јаки ноћни мразеви са топлијим данима. У том случају смр- изабран предсједником француске ре зне се вода, која се налази по шупљи- публике са 449 гласова; његов про
нама у земљи, ради чега се земља тивник добио је 371 глас.
мало на више подигне. При томе
издизању иопуцају коријенићи биљака и биљке буду и саме нешто
*) Умољавају сс сва урсднишгва српских из земље на површину потиснуте.
|
I јн Ј чш шел отштампају.
Наступили иза тога топлије вријеме
�Пошт. господину
ЛукиК.Л л ексиј евићу
Нови Сад.
Крушсначко пјевачко друштно, „ЦарЈ1азар“ приликом своје
тридесет-пето годишњице, наручило је код нас, за своју потребу
. друштвсну засгаву, и ви сте поштовани господине Лука, тачно
по уговору исту заставу израдили и на уречено вријеме предали друштву.
На овако тачном и савјесном
раду, потписана управа, овим
ва.ч јавно исказује своју благодарност и особито признање,
на вјештачкој и солидној изради
заставе, као и на изради врло
лијепе кумовске траке, и слободна је свима осталим пјевачким друштвима најтоплије препоручити вас и вашу радњу.
Из сједнице управног одбора,
Крушевачког пјевачког друштва
„Цар Лазара“.
1. Декембра 1905. године
Бр. 366. у Крушевцу.
Председник друштва:
Деловођа:
В. ВИТОрОВИк
ЖИВКОВукОЈИЧИ*.
Потпредседиик:
Благајник: Жив. П. Бедотрепи1<.
Свет. Каракашевић.
Мико Протић, Вас. М. Терзић, Ђорђе
Будимовић. Радоје ПавловиК, Филип
К. Сироватка.
Јавна захвала.
Мувши за чувеног доктора Херцмана који већ неколико година врши
љечничку службу у Бос. Новом, похитао сам и ја к њему, у нуждЦ 'да
потражим лијека и прешне поМоћи
мојој тешко обољелој супруги Софији.
Послије вишенедељног лијечења у
тамошњој лијепо уређеној болници,
послије свестраног прегледвња и иснитнвања констатовао је др. Херцман, да моја супруга болује од запалења слијепог цријева, и да јој се
ни на који други начин помоћи не
може већ операцијом. У таквом случају ја сам помоћу Божјом повјерио
др. Херцману драгоцјени живот миле
ми супруге Софије, дозволивши му
да је опернра. И данас с правом душевном насладом и радошћу могу
јавити, да је др. Херцману та тешка
операција, као и многе друге сретно
за руком испала.
С тога раздраган тим сретним исходом операције, сматрам себи за
најсветију дужност, да путем јавно•сти дадем израза моје најтоплије и
најсрдачније захвалности др. Херцману на његовом својском заузимању и
труду око моје супруге, с чим ме је,
разумије се у толикој мјери задужио,
да ћу цијелог мог живота са захвалношћу спомнњати име његово, и сваком га без разлике најтоштије препоручити. Поред толиких многобројних операција, које су др. Херцману
сретно за руком испале, с овим је
дао још један доказ више, да га заиста смијемо ставити у ред најбољи
оператора — и да је тешко наћи за
свој позив овако одушевљеног пожртвовног, истрајног и врло савјесног
љечника, коме желим од драгог и
свевишњег Бога, да поживи много
Јгодина у пуној снази и добром здрављу а на радост и утјеху његових
пацијената. Живио!
Но овом приликом не могу пропустити, а да се не захвалим обервектерици госпођи Марији Ласић,
која је мојој супруги за вријеме њене
■болести лијепе и незаборављене услуге чинила, и која се у опште са
свог пријазног понашања, суште доброте и савјесног неговања болесника може назвати душа ове болнице
и десна рука овог узор љечника, што
ј е заиста ријеткост наћи.
Приједор, 16. децембра 1905 год.
Милан Поповић
Срби и Српкиње!
Сјетите се Српске Школе и
друштва „Нроевјете."
тшттшттш®
једна лака кола (фијакер) са
добрим коњима.
Симо Јовановић и Друг
Слободиа сам препоручи1
кнњама Босне и Херцегови
:говине за прав- ]
>е српског народног одијела, тепе- .
з са бисером и бареша, са најумје- <
Сарајево
Ћемалуша ул. бр. 86.
Јавиа захвала.
Српско-православнн црквено-школска општина у Чађавици (код бос.
Новог) сматра за свету дужност овим
путем изразити највећу благодарност
свом честитом младом предсједнику
госп. Лазару Ољачи трг. у Чађавици,
који је уложио 1902. год. у градњу
нове цркве у Чађавици гласом исплаћених рачуна 10.000 крука.
Од горње своте уплаћено му је
до 1. децембра 1905. год. 6.200 круна.
Тога дана одржата је редовна сједница црквено-школског одбора, на
којој је наш добри предсједник сав
остатак црквеног дуга од 3.800 круна
великодушно поклонио! — На то
племенито дјело, које скоро прелази
материјалне силе његове, покренула
га је с једне стране побожност и
хришћанско милосрђе, с друге стране
велико сиромаштво подручног народа!
Нека би му милостиви Творац накнадио тај поклон дугим животом,
челичним здрављем, срећом и сваким
напретком у његовом имовном стању
а сиромашни народ остаће му увијек
захвалан!!
У Чађавици, 28. децембра 1905 гојц
Потпрсдсједник:
СИМО Кондић
Тодор Штековић. Свештсни/ерп. учител.
217—1
ПРАВЕ
=
БОСАНСКЕ
шљивовице, кољака од
вина, старе боровичке из
властите пецаре и различитих пића добије се
уз умјерене цијене код
ОСТОЈЕ Б. ШОЈИЋА
А. МИХАЈЛПВИЋ и Ј. МАРИЋ
САРАЈЕВО
Ферхадија ул. бр. 10. (пред имаретом)
Наредбе са стране одпреиају се
. ■■■ брзо и тачно.
—
С поштовањ
МАРА уд. ВДСИЉЕЕИЋ
Сарајево—Хргићаул.
бр. 26.
МОСТАРСКО вино.
Ко хоће да пије чиста и природна мостарскога
вина, нека се обрати на
=
к т и
ттш - —
Фрање Јосифа ул. бр. 71. у САРАЈЕВУ. Фрање Јосифа ул. бр. 71.
ђе се може добити истога уз слиједеће цијене:
I. хектолитар вина бијелога (столно) по 40.— круна
I.
..
црнога
„
„ 40,—
I.
„
„ жилавка (дезерт) „ 50.—
I.
, „ блатина
„
„ 50.—
Цнјепе се равуиију нзвцн града фраппо стапнца Сарцјево,
- ■ ■■— : а ва град Сарајеко 12 круна скупље.
■
У истоме подруму добива се поред мостарског^вина: бериостарскога Еољака и разннјех ракнја.
За све се јамчи, да је природно и чисто.
ЦиЈене и мустре на захтјев шаљу се бадава и
франко.'
<
С особитим поштовањем
Јв Ф та н Х аџи-Лелечић
496—6—55
(из Мостара.)
Ч аст ни је јавити поштованој г.г. града Сарајева в
и којвж досадашњин пријатељнма и повнаницима
ј унутраш њ остн и са стране да сам
„ ЈЦ р к в е н и х о т е л " ;
у Ћемалуши улици бр. 21. код старе „Српске цркве“ по св
најмодерније вахтјеввма лијепо га ив нова поправио и нај! модерније га ва г .г . муштерије и путнике уредио.
!
ИСТИ ИМА ВЕЛИКЕ ПРОСТОРИЈЕ КАО:
’ салу с билијаром, посебну собу, собе за спавање. У свако врјеме може
' се добити изврсна јела хладна и топла, а уз то точим изврсна приј родна иостаоска вина из чувеног подрума „АНИЧИЋА", такођа точим
1 остала различита пића. На захтјев дајем вина и по кућама у мањнм
и већим количинама.
П рниах на храну ијесечно под врло повољпих услвнха.
!НВ 7ИЈЕРЕ2В.
1
П0СД7Г1 БРЗА 3 ТАЧЕА
Увјерлвлјућж поштушшо грађиотво ошдвшљв, ио год а оотшлу г.г. оутнв.о
ЕЛВЖМ, да мв аваолв посјвтшта а О савму св уајврат«
5—56—60
с поштовањем СТЕФ^Е ЕАТИЋ „НЕВЕСИН>ДЦ.“
^шшшшшшшшшшшш*т1шшшетши
Срси р и а р ш штампарја ј Сарајеву
израђује лозиве за светосавске
и остале забаве укусно, јефтино
и брзо.
2
НАТЈЕЧАЈ.
Код подписане градске опћине има се попунити мјесто опћинског биљежника уз годишњу
плаћу од 1200 Круна.
Молитељи који би ово мјесто
получити желили имаду своје
власторучно гшсане молбе којима имају приложити крсни лист
или свједоџбу старости, свједоџбу о досадашњем занимању те
свједоџбу моралног и политичког понашања до 5. фебруара
». год. подписаноме поглаварству предложити.
Осим способности за вршење
биљежничке службе јест необходно нужно подпуно знање српског и њемачког језика у говору
и писму.
израђује најмодерније визиткарте.
ПСЕРХОФ ЕР-ОБЕ
= =
ПИЛУЛЕ
праве су само са црвеним натписом „Ј. РЗЕКНОКЕЕ"
Познате од времена цара Јосифа, дакле више од 120 годинакаонајстарије кућевно средство, којим се без болова одстрањују болести, од
много љекара најтоплије препоручено код свију пошљедица: слабог пробављања стомака, затвора, сметње циркулације крви,
болова џигерица, ваплета цријева, алатне жице, наступа, п т. д.
Због својих особина код чишћења крви нзврсне су код: малокрвности, нервовне главобоље, бљедоће и т. д.
1. кутијица са 15 пилула . . . .
42 х.
1. рола са 6 к у т и ји ц а ...................К 2.10 х.
Кад се у напријед новац пошаље кошта са плаћеном поштарином
1. рола . . К 2.60
4 роле . . К 8.90
2. роле . . К 4.70
5 рола . . К 10.50
3. роле
К 6.80
10 рола . . К 18.50
Једини произвађач
Требиње, дне 11. јануара 1906.
Ј. Рзегћо1ег’8 АроШеке
Градоначалник:
Ристо Ћеловић с. р.
521— 1
ј
417. 7—20
Ш еп , 1. б т д е гзб газзе № . 16.
ЖШШШШШШШШШШШШШ
трговцу црквених утвари.
�Број 4.
Стр. 6.
Ко хоће дакупи забх. један пакетић цигар
папира тај нека искључиво захтјева
О том ан^
ЦИГДРЕТЕН ПДПИР___
ПАДАВИЦА.
НД ПРОДДЈУ
нова кућа у Бешировића ул. бр. 94
год зенал.ске болннце, саграђена 1904
год. на два боја, и уз исту једна мала кућа са црнјепом покривена и
1074 метра земљишта, продаје се
све заједно за 7000 Кр.
Они који желе купити нека се
обрате код зидара Јосифа Поха у
земаљској болници.
479—6—6
Ко болу)е од падавице, грчева и другид
нервних болссти, некзахтјева брошуру о томс,
која се добија бесплатно од рпуИ. Зсћжлвев
АроЉеке КгавкГиП а/М.
217-28-62
Д. ТИРИЈА
КА Ш А ЈК
Ко на њега не обраћа пажн.у, занемарује своја прса.
Кајаерове
Керамелен ва прса
са три јеле.
Од љекара опробане и препорученепротив: кашља, промуклости, преладе, слуза, катара и катара у грлу.
Прибнљеженнх попратни свје/Ц'19 Доџби доказују да исте одр4 0 1 / . же што обећају.
Пакет 20 н 40 хелера
Едуарда Плајела, апотекара у Сарајеву. Хајнриха Шлесннгера апотекара у Сарајеву. Вајденхофера и Корнитцера Маријна апотека у Сарајеву,
Венцила Степанека у Сараје^у. Ар- ненакнадива ср^дства, затражите брошуру с
мина Салцбергера у Сарајеву. Сте- С трбПзРиГжу нли на жељу засебно се раза
фана пл. Дубоцког, апотекара у Сарајеву. М. Ф. Хоушке, апотекара у
Аро1ћеке А. ТМеггу ш РгедгаЈа ћеГ
Мостару. Густ. Прохе, градска апотека код аустријског орла у Брчком.
Т. Хајдушека, апотекара у Бугојну.
440. 7—20
СТЈЕЧАЈ.
у смис-пу § 89. »Црквено-просвјетне Уредбе« расписује се стјечај на
ове упражњене парохнје Дабро-босанске епархије:
1. Цнкоте у протопрсзвитерату власеничком. Парохија нма 2000 душа,
цркву и парохијални стан.
2 С т р м н и ц а у протопрезвитерату власеничком. Има 2000 дуицц.
цркву у Ловници и нар. осн. школу у Шејковићима. Свештеник има дужност катихете мјесног уз награду, коју је до сад пздавала зем. влада, а од.
селе ће издавати епархијски црквенн суд према заЈедничкоЈ одлуци,
3. О с м а ц и у протопрезвитерату власеничком. Има 2300 душа. Нема
цркве, ни школе, ни парохијског стана.
4. К о т о р а ц у протопрезвитерату сарајевском. Има 2800 душа и нар.
основ. школу у Кобиљ-долу. Свештеник је дужан катихизовати дјецу уз
награду. Цркве н парохијалног стана нема. Парохија подлежи регулацији.
5. Л и ј е в н о у протопрезвитерату љеванском. Има 2000 душа, парохијску цркву. српску нар. осн. школу, народну основну и трговачку школу.
Свештеник прима за катихнзацију одређену земаљском владом награду. Стана
парохијалног нема.
6. Ј а ј ц е у протопрезвитерату варцар-вакуфском. Парохија броји 2800
душа, има цркву и парохнјални стан. Свештеник је обвезан обучавати српско-православну дјецу у мјесној народној основној школи у вјеронауп.и, и
примаће за то награду.
7. Г л а м о ч у протопрезвитерату гламочском. Парохијанма 2500 душа,
-трпску народну н општу народну основну школу и цркву; парохијалног
стана нема. Парох има обвезу да обучава православну дјецу у науци
вјере, те ће примати за то одређену му награду.
Оне парохије, коЈ‘е парохијалних станова немају, даваће на основу
§ 105. »Црквено-просвјетне Уредбе« станарину у новцу према одређен.у
епархијског просвјстног савјета.
Компетенти нмају своје ваљано инструисане молбенице (§§. 90. и 91.
Цркв.-просв. Уредбе) надлежним путем овоме Црквеном Суду до 10. фебруара 1906. г. поднијети.
Из сЈедтце епархнјасог ццквеног суда, д^жане у Сарцеву 2. децем. 1905.
АЕ. и Митрополит Дабро-босански
[5 16—2—3
Николај.
ФИЛИП НДЈШТДЈН
ЗДШЕЋЕГЕНЕ ЧИ^ТЕЂЕ ПИЛУЛЕ
(Најштајнове Елисабет пилуле).
ЗДТБОГЕ
утија са 15 пилула иошта 30 х., један омот са 8 кутија даклв К
20 пилула само 2 Кр. — Кад се пошље у напрцјод К 2.45 м
обгце со са плаћеном поштарином 1 кутцја пилула
ијеаати, Филипа Најштајна чистећо пилуло. Иете су . аао .жда
( к р а ј дрзса.вхз-.озг к о л о - г ш о р а ) .
7
Преузима отпрему путника на све стране свијета са најбрл и најсигурнијим паробродима 1., II. и 111. разреда, и то: за
- Нашо
шштићено ш
ФИЛИПА НАЈШТАЈНА
ка .тт НоП. ЦеороИ« УГ1еп I., РЦпкепгааае
ж.уСарајеву као идругим а
з Америку, Азију, Африку и Аустрали^у.
Писмене упуте бесплатно и безодвлачно даје пословница.
Л. МАШЕК и Друг.
СТАРЧЕВИЋЕВ ДОМ - ЗАГРЕБ. — СТАРЧЕВИЋЕВ ДОМ
ауај дргаввога володвора.
220-65-1"
•=
СРПСКАРИЈЕЧ“
препоручуЈе своЈе ;
ИЗВРСНО ОДЛЕЖАНО
и зв озн о п иво
признато од најбоље врсте.
ПАБАВЉА СЕ У БУРЕТИМА 0Д 25 ЛИГАРА ДАЉЕ,
1
као п у сапдуцвма слозкепо по 30 и 50 боца од 5|,0 литре или по 25 и 50 боца од 7|10 литре
Рштшмље у мокрајииу франко ма сваку стамицу босанско-херцеговачке
-------------- = дрзкавне зкел.езницо.
�Пошто сад ваљски путници овде нуде п н. публици шиваће машине 'гшд нашим, у цпјелом свијету познатим, гласовптнм именом
•С и н гер«, »Пр.аве Сингер« и • о р и г и н и н а л н е С и н гер « машине, зато упозорујемо п. н. публику, да се и с т и н н т е » С ингер« маш нне, са најсигурнијом гаранцијом, сало у паших властитпи филијалаиа, и л и о д н аш и х , с а л е г а л и з и р а н о м п у н о м о ћ и п р о в н ђ е н и х
а г е н а т а иогу добнватп, н м олим о, да се точво паза па пашу фириу п адресу:
—
С И П Г Е Р Ко
ДИОНИЧКО ДГУШГВО, ДГУШТВО ШИВДЋИХ СТГОЈЕВД. ■—
Сарајево, Ферхадија 56—58, ирема тржници,
Иогтлр, главна ул. Царина, према гостиони »Европа«,
Д. Т.«зла, Сапари ул. 392,
\
X
X
у
1■
Т|ребиње, Царева ул. 14,
Травник, Виртенбергова ул. према окруж суду,
Бијел>ина, у кући земаљске банке.
372. 14—52
�<-тр. 8.
„СРПСКА РМЈЕЧ*
_
............................. ................ ........1ј Р°Ј 4.
ШШШШШШШАШШк
^
Ш Ш ВНАШ УШ СШ
Помодпа и платпарска трговина
Д. Д м . К О Ч О В И Ћ А
ДРУГОГ КОЛА УДЈЕЛА
СРПСКЕ ШТЕДОНИЦЕ У САРАЈЕВУ
У САРАЈЕВУ, —
ФРАЊЕ ЈОСИФА УЛИЦА, = =
(ЗАДРУГЕ СА ОГРАННЧЕНИМ ЈАМСТВОМ).
Ж внско одјело:
ОбуКв х хаљача, аа гооподу, гоо;
х дјоцу.
Прхбор ручног рада, сааховротхо о)
галхнторијскв робв.
Важно за иушко н женске кројаче!
Најразновренлјн прибор за евако женско и мушо одијело.
у
Ј-
^ш т гт т ш т т
те свиђа примамо натраг и замјењујем
ПРВА СРПСКА КОНФЕКЦИЈОНА РАДЊА
Ј. П Е Ш У Т
Фрање ЈссвФа ул. —
и
САРАЈЕВО, —
Д р.
Фрање ЈосиФа ул.
САКО, Ж А К Е Т , ГЕ Р О К « САЛОН О Д И ЈЕ Л Д ,
Однјела ва бнцнклнстс и турхсте, одиједа ва праае.
ИБЕРЦИЈЕРЈ, УЛСТЕРЈЈ, ЗИМСКИХ КЈЈПУТЈЈ, КРДТКИХ КЈЈПУТЈЈ ОД ШТОФД И
Л0ДЕЦ4 Ц ШУМ^РЕ И ЛОВЦЕ, КРЈЈТКИХ И ДУГИХ КЈЈПУТЈ) ПОСЦВЛ.ЕЦИХ
Ц КРЗЦОМ, КЈЈБОДИЦЈ) Ц КИШУ И ПРрИ1)У.
Даље препоручује велнка ивбор:
ШЕШИРА од вуне, Филца и сламе, КАГ1А, КОШУЉА, ГАЋА, V
ЧАРАПА, КРАВАТА, ЈАКА, МАНЖЕТА бијелих и шарених, ЦИПЕ- I
Ј1А, КАЉАЧА, КИШОБРАНА и СУНЦОБРАНА, ШТАПОВА, ФЈ1А- I
а НЕРСКОГ и ЈЕГЕРСКОГ РУБЉА, као и сааке остале робе, хоја !
у ту радњу спада.
т
Г
Управа
Српске Штедионице
------
ПОКРАЈ ХОТЕЛ „ЕВРОПЕ*.
Добро сортирано стоварнште штофова, вуненнх, свиленнх, питовп,
сефира, порхета н правог француског батнста, рааповрстпог увраса
за зкопско одцјело, чипака, веаова, вао и сав нладнпсви прибор. р.
Штедионица је отворила „Друго коло удјела“,
по којима се уплате рачунају од 1. јануара 1906. год.
По 1 удјелу уплаћује се 1 круна недјељно, и уплаћивање траје 4 године, кроз које ће вријеме 1 удјео
бити уплаћен 208 круна. Осим тога при упису полаже се наиме уписнине 1 круна по сваком удјелу.
Позивају се Срби и Српкиње на упис у чланство
и они, који се упишу у „Друго коло удјела" имају
иста чланска права, као и они којн су приступили
у чланство (првог кола удјела) у почетку штедионичног рада.
Упис у чланство врши Штедионица у својим просторијама сваког радног дана, и при упису полаже се
уписнина у онолико круна, колико се удјела упише,
а међутим могу се одмах отпочети и удјели уплаћивати.
Из других мјеста: изјаве о ступању у чланство,
уписнину, уплате као и остало треба упућивати на
Српску Штедионицу у Сарајево.
Начин уплаћивања удјела подесан је за свакбга да.
може приступити у чланство, и што одзИв буде ■'већи
с тиме ће и Штедионица моћи боље одго,ворити сиоме
задатку. Међусобним удруживањвм потпомажемо себе
и општи привредцЈу напредак, и сама путем удруживања у стању ћемо бити <Јсигш5ати себи привредну
будућност.
Сарајеву
(задруге са ограниченим јамством).
Поруџбине са стране извршуЈем брзо ита
„БООШСКД вилд“
т
т
најстарији српски књижевпк лист и једини у Босни и Херцеговини.
1Ц
и
ји»Босаиске
т
т
т
т
КРСПЕ М Р Т ЕШ
5
„КРОНДОРФЕГД", „ јИИНЕРДЛНЕ в о д е ‘‘
ш
ш
т
ш
Рудолфова улида бр. 12, црквепи трг.
Џ
ИЕ*ИА.
т
т
уфактурпе, плетепе, бијеле и ситпе робе, ^
т
преобуке и пајбоље обуће.
Стовариште ћилима и завЈеса.
%
Власни јјтво и штаила: Сцпсне
**
т
т
- - ... — -■
Телефон бр. 28.
:
И МЕКЈЈ ДРВЈЈ
за потпаљпвање по кубик метру . . ,
ЗЕНИЧКОГ КЈЈМЕРЈОГ јпО кила ситног...............................
угјбејД
100 ■ КРУ"Н0Г ■ • • ■ ■ • • •
Главно заступство и стовариште за Босну и Херцеговину:
САРШЕСКА ПОМОДНА ТРГОВИНА §
Ш
Ншдрвазз гориво букГ у
и Будимпештанског парног млина „Хунгарија“ (фабрика зоби
487
дпоничарско друштво).
8—52
I М и хајл о Р . Ж и в к ов и ^ и д р . |
$
: СДГДЈЕВО. :
Члан-њемачко-аустриЈског савева за превоз намјештаЈа.
-------------- Ферхадија Ј'лмца бр. 37. .
г_
у мјесту и на страну, извршуЈе се са патентираним и постављеним намјештајним колима и то тачно јефтино и са
гаранцијом.
штштшттшттшштшшштттттт
т
ЛЕОПОЛД ХАИМ
СЕЛЕРЋЕ И ОТПРЕПДЉЕ =
репоручујемо наша издања крсних карата:
ц Ннкола, св. Рождеиство Христово, св. Василија (Нова Година), св.
в. Саве. св. Архиђако-а Стеиана Васкрс. Лазарево, Васкрсеиије Хрив Ђпр),а, св. Петра и Павла, св. Илије, св. Петие св. цар Ноист. и
, св. еванг. Дука, св. Кузмана и Дамјана, св. Димитрија, св. Срђев дан,
в. Киријана (Михољ-дан), Првоз Андрија, со. Климентија и т. д.
= Цијене врло јефтине. = ——Трговцима знатан попуст. -,
Књижарница
во
ПИХДЈЛД МИЛДНОВИЋД У САГАЈЕБУ.
%
ТЕЛЕФОН БГ. 29.
ТЕЛЕФОН БГ. 29.
1_
Сви б/ојеви од нове ^године могу се још добити.
Босаиска Вила прима и огл
Скупљачима дајемо 151,
Претплата с^шаље уредш.штву а^огласњ адхинистр,
.—
зоеоеееееееееееееееее
ПРИВИЛЕГОВАНА ЗЕМАЈВСКА БАНКА!
дљ,
и
| Дионићки капитал К 20,000.000 — уплаћено К 8,000.000 '
Ц ЕН ТРАЛ А У САРАЈЕВУ .
I Хапотекарио одјељење.
Банковно одјељење. Одјељење за робу. <*1
. фидиЈаре: у Бањалуци, Бијељини, Брчком, Мостару и Доњој Тузли.
. Испоетавв: у Дервснти, Б. Градишки, Лијевну, Б. Шамцу и Травнику.
[ Заступетва: у Бихаћу, Горажди, Љубушком, Санском Мосту, Стоцу, ,
1
Требињу, Вишеграду и Зворнику.
, Издавање 5% хипотекарних заложница и 5»/„ комуналних обвезнииа. /
које посједују пупиларну сигурност и које се могу употријебити зг
пословне и свако врсне кауције код земаљског, а заложнице и
војничке женитбене јамчевине код војног срара.
на штедњу уз књижице и у текућем рачуну.
Ирепоручује се за све банкарске и послове са робом
I вршује под најповољнијим условима.
201
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 4
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/34bc80ce20ed393b497861f5a98d8afa.pdf
1cfe9db123b20b898e2d0ebcec496823
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 5
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f66b787f746356926a120195e0f4956b.pdf
2e84456b04015642cbd6df9d0a800a89
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 6
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/53faa9cf68d19b3d4f9b14746167e43a.pdf
b723d0dd0aaa04eee0fa01751cfb5566
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 7
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d45d43587b6334c9140a7eca7d53482f.pdf
96e128197a21ffff70be76419cecaacf
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 8
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/448d11c5c4e30f2ae5a86c13e7720bcf.pdf
6f255546e5a26df5b23ab493163e8960
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1906 - God. 2, br. 9
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/80b13cd59707909b3736c548d53adda1.pdf
7720814090f528944068b54e43229fa5
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 1
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1cc8315de154d20082010650200e0a44.pdf
3a1294e9e53d9aba3ca8a7c185956dc9
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 10
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f4316550bc1ddcd012432d98df7a2a0.pdf
032d2669b7e6827268cd0646d630c4f6
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 2
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1910036e39ac57c744bdbf5a2d199090.pdf
d31435fb70e5c203652202cef2a622e4
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 3
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4f1017a76669aed02ccfdc3dead59d5.pdf
49f2b7ec449942c1960fa87980f5ec6d
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 4
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/cce9f457dd7fa3fc6a15a613d7fae310.pdf
440dd082a0d3a8cafc5fbbb0650ba9e8
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 5
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e73d60f7e23d0e21f865210acbd68bba.pdf
d2c7d8250135a3b9a351bad74eb8b132
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 6
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4679cbceccd0fb3cefa70dd65aec3731.pdf
39ff62e69b9249884e5d9ba0407ca0d5
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 7
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/73f76559d7359e12adc9b0acf288a131.pdf
c0d34e9ea13ba9362c83141a9ec94af1
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 8
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f9ab594701d7cb7a3736b4d5948a7a06.pdf
bf785cc3e4969074a365a62b627db002
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ 1907 - God. 3, br. 9
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/22d2b2959361d7598846a79b749a92c9.pdf
9ee92bfbf3f33edfa1fe67f85792db42
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e6fab59d7f5e25818b83803138d4a2a.jpg
a53e41d11410ac918e84f95ae29e4f01
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 10
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c9284cec1a5e6a816a87dfd3080ec782.pdf
0021b3d4410304364a43fc81ed9d7d13
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 100
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d74a0c0f1760235ccd48e31edf4f53a.pdf
e2a82a157c6c1b4236cf827acfe9a7a1
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 101
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/40e2a0a2e872abec0b4ff3376883bb2c.pdf
483d4a6727bd94bd1cea7cdd10d11a3d
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 102
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/05e50bee7cb28927767d3083e0990943.pdf
47b56cded139f75caaf65c4c4911dd16
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 103
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f859ddf0e47e8b11f6b18137c82c2445.pdf
72347b1e230e2390b35b31714bfd5f93
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 104
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5fcce20bdba70d9cfad5a0cb5f3f67b.pdf
98960afa913142104173cea128aa02be
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 105
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/508bf22d46da60302330e561014f1179.pdf
150abbe8a2b575f598cffa41079e8b85
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 106
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/53acbd1416be586fbb75e59c756f7b9c.pdf
2e968144fb84d055f8d5fb05008706d9
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 107
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c5d06504763d94a80ecf5bcb88a0f46.pdf
b08da977ff7649396c0137388d05dd33
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 108 sa Prilogom
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8a1f3ad09c28e07d39e8ba46f90b6c4.pdf
5aeae801bb001ec26e2695063fdd224d
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 109
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b99eabd17d94148a06aa16134504ac65.pdf
442144bf5cbc61a6f5a0ea4a4e497118
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/42f6c1ebe9fc1672ac2f84d9dd8c0f08.jpg
33a92991c761885ba736d729b1110b7a
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 11
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/253455792be27f4ef2f27c06f1cb053d.pdf
0e813599b98cadc23f9df2a265b96aa8
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 110
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b535e7f37d7fe82dc20b2c789403968a.pdf
cedb0bf69250b08580e6b614383a12fb
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f22023d5b382481818e09eb4cc3c133.jpg
97a81b79514ca1bec9c72e2223780c71
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 111
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fda4bbafbf034932721ff24013088756.pdf
34a837ca25ee5ebff0c551b0b0d7ae38
PDF Text
Text
п*. СЈИЈвДО«. В'
■ 1 ед]«ЈЛ«.
Ог»Јв
киу н Хсрцт
Јсдж 6ро| стаје за Сарајево
8 хеа. иа странн 10 хед.
шм 10 пар. дин.
СРППНАРИЈЕЧ
Б р . 112.
ЛИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРОСВЈЕТУ И ПРИВРЕДУ.
Сарајево, сриједа 3. (16.) августа 1905.
су учитељи, или бар већина, во.љни | во! Но, јато од нас већнне одбијам,
доћи нли не. Човјек кад гредн је- прсмда нас има који то н заслужудномс циљу, мора га стати п муке јемо. Који су, — они знају.
и трошка, кадхоћедациљ постигне. I
Он рече нзмеђу осталог, да
11ортсмут. 11рви чланак у Нас би се већина драговољно одапогледу Кореје ријешен је по звали ; они који не би, прндошлн бп многн српски учнтељи о том не ће
знају с тога, што сваки час миРусе повољно. — Расположење кашње; отиочело би се радити н то да
сле напустнти српску школу. По
би
било
довољно.
Као
главни
разлог
јс погодније.
би им, да то општнне треба да по- моме увјерењу то су млађи. Ми старији нећемо то учнннти. Зар ћемо
Крнстијапија. До 28. јула веду.
Жалосна нам наша будућност и ми то радити након 10, 12, 15, 20
у вече на скупштини је извише година свога рада на српгласато 362.980 гласова за, а срећа, ако ми чекамо да нам неко нли
ским школама!? Да смо мнслили то,
други,
за
нас,
на
првом
мјесту
ради;
182 гласа п р о т и в укидања да нам неко други наш посао отпо- учннили би одмах. Сад нећемо, и
уније.
чне, а ми да будемо други ондје, прије ћемо под старост — на сокак.
Тифлис. Полиција је у једном гдје се тиче наших животних интсАли хоћемо то, да се створи наше
овдашњем хотелу пронашла реса. Па штаби? Колико се општина удружење, које би бнло подлога назавјереничкп стан; присутне је нзјавнше вољннм, даће помоћи свог шем даљем раду и заштита у нашој
учитеља, у случају, да пође на збор будућносЦ; те овим поново, у инухапсила.
н скупштину.
тересу опште ствари, апелујем на
Нетроград. Лињевић јавл.а,
Цигле 2, — санска и невска! учитеље српских сарајевскнх школа,
да је одбио јапански нападај Лијепо ми рече у разговору један .да ма н у дванајестом часу, позову
према Дефиле-у
Јандилин- српски учитељ ово; »Требаће нам нас на састанак; а као што рече
35 година (рачунајући 70 ерп. школАЈ гатачки учитељ, доћи ће нас бар 10.
Шиког (?)
док све општине пристану, уЗев, да
Неће ли^или не мо.гу, нека одће сваке годнне, по 2 на то приста<■ти, — « тек рнда ћемо се на до- говоре, да ако се између нас нађе
говор (Састати.« — Карактернстично! још ко, који ће учинити оно, што
Зна сеч да наш народ потпомаже је њима бнло намнјењено.
Не би бнло згорег ни ово: Ако
У 64-ом броју »Српске Ријечи« свС, ншпе установе, — може се уод 6. маја о. г. заврших свој »Један1■пр,аро рећи, да их са својим знојем исти збор српских учитеља у Сарапредлог српскнм учитељима у Боснн издржава, па ваљда се не би-оглу^ —јеву, не могне у томе погледу доћи
и Херцеговини« са »Ја рекох своју, шио ни о срећу својих српских учи- нп до каквог резултата, нека учини
бар овај задњи корак.
и спасох душу!« —
Нека преда писмену^петицију, исНо, сад видим, да ми још гово- * ^ Општ|1НЕ~ће све временом, постех,
рити ваља, па ко пма уши да>1ћ(је, • иено прнћн томе и својим прино- пред нас, свих српских учитеља у
спма потпомоћп ће то удружење. Али, Боснн и Херцеговини, »Просвјети.«
нека чује!
Нека се тај, као неодложан и ваНа тај мој предлог арпским учи- учитељи, учитељи су дужни на томе
жан ттредлог усвоји на њезиној идутсљима ; а на нарочити апел на учи- радпти; а како радимо, вндн се.
теље српских сарајевскнх школа, одУ разговору о т р ј^ са ј сАјом ћој главној скупштнни; т. ј. да »Проговорн учнтељскн збор ис^их, својим: општином, рече ми предсједник исте: свјета« поради, управ, да онастворн
•Још нешто о удружењу срнског »Ми ћемо драговољно, према својим пензнони фонд сриских учитеља; да
учитељства у Боснн и Херцеговини«, снлама и прнходу, на то пристати; »стим управља и руководи, те ако
у 77. броју -Српске Ријечи«. Шш, даваћемо колико могнемо, али — кад би се кад установило Српско учиставившн неке увјете, по моме мн1ен,у, се то уреди.« Тако је ! Мислнм, да тељско удружење, да фонд који би
једноставно то у почетку одбише. је ово у главном одговор н свију дотле радно, преда нстом удружењу,
И зарнијесу?! Они веле: »Гдје ће учи- општина, које се до сад о томе нс а дотле да она у свему њим руководи. Да боме, да бн у нме тога и
тељи доћи на састанак о свом руву изјасншпе.
н круву.« Жале н ас !.. Ја, напротнв
. Ннје »и ни намјера, да што више своја правила морала проширптн;
тврдим, да би дошли, ако не сви, овом прилнком речем. те да будем своје чнновничко особље умножити
бар половнна н, могло би се нешто опширнији о циљу и важностп срп- н т. д. Но, све се то може. Кад се
отпочетн. Ништа у почетку не може ског Ј^читељског удружења. Рекао брине о српском подмлатку, нека до
бнтн од једном готопо н савршено; са-Л то у своме предлогу, којим сам некле водн рачуна и о томе сталежу,
треба радити, и радити, и на крај покренуотузамисао. Овим само пот- који ствара тај подмладак. Ово би
крајева сваки рад доннјеће свој плод. пуно одобравам^шсање о тој ствари било тако важно, да ни сама скупНећу вријеђатн н.ихову љубавктоме колеге М. Попаре из Гацка, у два штина »Просвјете« не би такоолако
циљу, али су погрјешно учинили. броја »Српске Ријечи«. Ои стварно ову ствар узела и ћутке преко ње
Зашто нијесу једним цнркуларом по- доказује и докази су му оправданн. прешла. Кад би то учинила, огризвалн све српске учитсље на збор, Јединп се он нађе да о том у два јешнла бн се о свој ндеалнп позив,
без обзира о свом »руву и круву« броја пнше, остали су нндиферентни. којн је сама себн створила и о само
н доказало би се одговором, да лн Пребацује нам немар, — нма и пра- нме, које то друштво означава.
Телеграми „С. Р .“
Јов непгго о ше предлогу српсвп
учитедиа,
ПОДЛИСТАК.
Бвтка код Мугдена,
— В. Табурин. —
(Нвстаик.)
Као што је познато, под Вафангоу била су два боја: први успјешан,
другн безуспјешан. У првом је командовао генерал Самсонов,у другом
генерал Штакелберг. Јапанскн заповједници учинили су јапанског
војника јунаком. Онн су примили од
нашег војног учитеља Суварова
главна иравила; »храброст, брзина,
нападај«, која су се на жалост у
нас заборавила, и тиме су учинили
Јапанци своју војску страшном н
побједоносном. Оне исте Јапанце,
које су у ночетку рата називалн
презрнво »Јапошкама« и »Макакама«,
у пошљедње вријеме престадоше тако
називати.
На пукове 54-те днвнзије дигла
се под Јантајем опћа вика. Говорило
се да ти пукови ништа не врнједе.
Кад један од тнх пукова доби
другог заповједника, он је постао
врло добар и био је у бојевима
вазда напријед. Наш се војник и
одликујс тиме, да је свом душом
одан своме заповједнику, наравно
ако овај зна задобнти повјерење и
љубав војннкову. Нзега не треба
подгријавати ни патрнјотским ндејама
нн .ханшином« као јапанскога војника, довољно је да он има вјеру
у свог заповједника. Али како заповједницн бивају различити, и пукови су у нас разлнчити.
На путнловском брнјегу ген. Путнлов сам је свакн дан угошћавао
своје војнике »вотком«, сам им је
налнјевао и својом руком раздавао,
с војницима је био као друг, кратко
рекавши овај је генерал био војник
у најбољем смислу те ријечи, што и
мора бити сваки војнн заповједник.
Ма колико уводили војевање у науку, оно ће вазда остатн једна огромна туча н побједитељи ће битн
вазда они зановједници, код којих
има више »храбрости, брзине и нападаја*. Са самом стратегнјом моћи
ће се само онда побиједити, кад се
бојиште раздијелн на поља (коцке)
као у шаху, а војници претворе у
фигуре шаха.
У 19. пуку на Путпловском бријегу ннје бнло ни једног рђавог војника, ни једног рђавог официра.
Смјела и очајна витешка дјела поI стала су у н>их нека врста шпорта.
Год. I.
Српски учитељн, тргннте се из
својеучмалости, тесвом снагом.удружени, вољно гредимо своме циљу!
Доњн Вакуф, концем јула 1905. г.
ср11С^Т**'ел>
Вемљорадничке задруге.
Штедња.
Задруга би могла давати жито
задругарима, који нијесу жита уложили, и на овај начин: да задругарн
не плаћају жито новцем, него опет
житом у јесен, при чему врате онолико, колико су узелн, и још осим
тога неки проценат. У јесен, кад сс
покупи узајмљено жито и проценат,
види се рачун, како се прошло са
житом, те се чнст добитак, по одбнтку
трошкова, поднјели међу задругаре
нрема колнчниама жита, колпко је
који уложно. Овако бн се исто аогло
поступатн и са пићом за стоку. Кад
бн се овај посао у пе.тнко н солидно
радио, могао би донијети нашем сељаку огромне користи, особито кад
би се провео кроз све задруге и
јављало Савезу земљорадннчких задруга, што је у којој задрузн уложно
од продуката на штедњу и колико.
Као што савез регулише креднт н
иреноси новац са задруге, која га
има сувише и не може га употријебити на задругу, којој је кредит потребан, тако би се могло радитн н са
овим продуктима. У планинским крајевима, гдје нма внше паше, било бн
и у задрузи за штедњу више скупљено сточне пиће, а у равни, гдје
је више родне земље, скупило би се
више жита. Савез бн онда могао
удесети, да оне задруге, гдје нма доста жита, дају жито онијем, гдје га
нема п потребно је задрузн или за
нсхрану чланова илн за сјеме, а од
овнх задруга, гдје има више снјена
и сточне хране, да шиљу ту храну
другијем, којмјем треба. Цијене би
могао удеситн Савез сталне, да се
знаде у новцу, шта се преносн са
једне задруге на другу. Те би цнјене свакако морале битн за задругаре
повољније, него за остали свијет.
Овакав посао био би много кориснији и јефтинији, него да задругари
сваки пут добију новацза оно, што
им треба, па да новцем подмирују
За вријеме паклене канонаде војницн Видио је живот 19-ог пука, одношај
су са котлнћима пзлазилн на врх ген. Нутилова према војннцима н све
брежуљака п ту јелн. На моје пи- је то учнннло у њему велнку промтање, зашто то чине, одговарали бн: јену. Касннје сам ја молио да ме
зато да »докажу*. Свакн дан нала- пратн на брежуљак. И један пут ми
знло се јунака, који су ншлн на признаде да му »срце гори да допољану нза предње линнје и пред бнје Георг11ја.') Наскоро га преведоше
непријатељскнм опкопима купили у пјешачки пук.
сламу илн се просто прошеталн.
Руски се војник покорава из три
Кад би ово учинили, били су врло побуде: или строгости заповједнизадовољни, што су »доказали на ковој, или његову уплнву ако је овај
практици*. Најмнлије нм је занимање популаран, или најпослије из частобило да радн сушења вјешају рубље љубља, а таких има врло много.
на ограде од жица, на које би Ја- Њихова је девиза; »Или георгијевски
панци одмах осули ватру.
крст или дрвени« (т. ј. смрт). И сваСа мном је на Путиловскн бријег ки руски војннк којн иде у бој спреишао војник из трантспортног одје- ман је на смрт. То није дивљи фаналења (трен). Ја сам се сматрао тизам Јапанаца, него покорно очеужасном страшивицом. Чујући на кивање свог свршетка. Нападаји
дванаест врста далеко пуцањ из то- Јапанаца нагли су, они иду у густим
редовима; нашн обратно, у неколико
пова, он би се забринуо и рекао:
— Све пале и пале, Господи по- су флегматнчни, мирнн, алн више
увјерени. У нас је много заробље— Какав си ти војник, кад се ника, што обично бива при одступањнма п неуспјесима. Али међу нама
бојиш куршума?
— Какав сам ја војник, ја сам није било добровољних бјегунаца,
каквих је дошло много нама са
стране Јапанаца. Бјегства јапанских
— Причекај, то је само из даљине заробљеника
врло су ријетка, а бјегтако страшно.
Први пут сам га послао да руча ства наших из јапанског ропства
врло
су честа.
с војницима на брежуљку. Други
пут он се прошетао у опкопима. |
*) орки.
�Стр. 2.
,СРПСКЛ РИЈЕЧ"
Бр. 112.
��Мостарско грожђе
•
10.000
-
разашиљсм уз поузсћс ј - корхектолитара винских бачава
пама од 5 кила почамши од 10
У СИАКОЈ »ЕЛИЧННН
августа па до конца истог кор- почам од 5 хектолмтара мродајс уз
па 3. круне, од 1 септембра по врло умјсрсне цмјенс твртка
новом календару корпа 2 круне.
Алекс. Брајер и синови
Крнжевцл.
Луна Грђић Бјвлоиосић
273—9—10
Мостар.
Др. П. пл. ОРЕШКОВИЋ
Апелова обала
САРАЈЕВО
175-24-65
* « Н » * * # » * Н » * * )» # »
ТРГОВИНСКА АГЕНЦИЈА И МУЗЕЈ
У 1ЈЕЧ У .
И ЗВО ЗН А БАН КА
(Адреса: N. КарашасШја, \А/Јеп, VI. МапаћИГ. МШегдаззе 43.)
Будим-11ешта, (IV. Мизсит кбги( гу)
| постојм у Будим-Пештм као филијала Крал., Срп. Повлашћене Иа( возне Банке нз Бсограда од 1902. год. за које је врсме успела да
а трговачкнм прмлнкама псштанске пнјаце иотпуно упозна н
! своје трговачке везс у најјачој мсри раввпјс м разграна.
'
Срчска Агенцпја врши све коммсмоне послове на пештан• ској пмјац* м трудм се за најбољу продају сваке робе која јој с
ј компсмок упутм, а радм брзог м тачног обављања лстнх нма ■
потпуно уређене комнсионе:
1.) За рснату стоку српску п мађарску у Ференц-вароши
! (прошло-годш1ш,и комнсион 1600 ваг.= 18500 грла говедн).
•
2.) За живе гвпае у Штајнбруху (прошло-годшЈмн.н I
ј ннсион 40.000 брава.)
ј
3.) Зв све жпвотпе пакнрнаце н^ЦентраАном тржпшту, к
{ живнну, јаја, воће, поврћр, клане свнње м т. ж
3
4.) На продЈкшој бгрзп за обавл.ан.е свмх берзанскмх г
| слова како ефективних тако и те^Умн^пх.'
Нарочмто истичемо на овоме месту послове с
хмм шљмвама и пекмезом, у којмм-је артмклама Агенцнја у/Грошлој
? и иретпрошлој годмнм правмла замашне посШоВе>^
!
Рад је строго солидћ^- Ј
!
Пословм се отправљају брзо, тачно и под најповољннјнм
Ј условима,
б
“
}
•
П А Н С И О Н А Т -Р «
|
А^епио &МомишЕ,роп Влг.к Вре51-Уа5агс5агпок
— ------ + р — ј "
1
не: »бгМшОХ* Вибарев!
ДИРЕКЦИЈА
Крољ. Српске ДржЖ. А
1------------------------ 1 1
Разасдала је свима Српско правосдавннм црквено
школским општи
нама у Босни и
Хгрцеговнни сеој
списак школских
књига
Цил. је ове школе, да младиће, који њемачки знаду, ооично
а две године у трговачкнм наукама гако обучи и усаврши, да буду
способни у сваком трговачком или фабричком комптоару, у банкама или нокчаним заводима нал.ано радити. Они ђаци пак,
који без нкаквог знања њемачкогјезика, у школу ступе, морају
прво н^емачки научити, па онда тек могу бити редовни ђаци.
3^'зрелије младиће са добром школском припремом и знаI у.емачког језика, постоји једногодишн.и стручни курс (Еп
јн1т$гег Каећсик), у ком се горе поменутн циљ за 10 мјеееци
ке постиђп- V /
Срби ђаци имају осим осталпх предавања (која су чмсто
на н.&мачЈ^м језику) и засебну наставу, где свестрано н темељно
уче њемачки језик и по нешто од других предмета, које на српском, које на њемачком језику.
Школарина нзноси (осим 2 форинта уииснине) 100 форинти
годишње а може се полугђдишње напред илатити.
Књиге стају отприлике 10 форинти.
У вези са школом и у истом здан.у постоји н новоуређени
1
Адресе за пошиљке:
\ Јаја, живинеЈ д,л
! воће итд. |
— Апслова обал>
Јијечник за уста н зуОе
Уиеће пове зубе без небца.
Сиромашввјем вадиаубо од
-9 сати у ју т р о ва бадава,
и Музсја — Изиозна Панка.
где су ђаци не само у брижљивој њези и иод строгим надзороа
добро смештени, него и засебну поуку како у њемачком језику,
тако и у осталим трговачким наукама добивају.
Каио је мјесго у пансионату ограничено, * више од половине
мјеста већ сад попуњено, то се могу нове пријаве само онда ос*
гурати, ако се што прије учине и прва рата лансионатске своте м
програму одмах уплати.
На- жељу родитсља смјеш га директор ђаке и у приватнекуће
стан и храну.
Школа почиње 4. (17.) ссптсмбра 1905.
Програми се шаљу на захтијевање
299 1-» ---------- : бесплатно.
-----1 1-----------------------1
Издал |е „Просејета" п.сака пера и „Просвјета" одоеке иаЈбоае ерсте од ноји има друштао „ПросвЈота" 5%
Која општина нисрпскакњижара Ј А К О В А I Т Р И Ф К О В И Ђ А , С А Р А Ј Е В О
е‘брАЈ з . у
је списак случај-
Има увјек на стоваришту најбогатији избор умјвтничких дописних кдрл1» тако исто и карата„
са дикоаима светитеља. Књига шкодских поучних и забавиих као и најбол.и писаћи и цртаћи прибор.®
Великн избор сввтих инона праве руске израде на плеху, платну и папиру.
^
Свв уз ^ајумЈепенијв иијвив и брзу и содидну посдЈГу.
а
но примила, нех
-
Да 6и се нар џбине што раиије одасдаде треба исту што прије посдати.
:в .А _ 2 К 1 Е а : о
ОБЈАВА.
Част ми је поштованом грађанству до знања ставити, да сам од
г. Теш е Ноловићн преузео и>еМоју солидно зидану кућу на гов Хоте л, који сам на ново преспрат звану „Хотел Ориент“ удесио; те се препоручујем полежећу у сред чаршије и нај- штованом грађанству и свакоме
иознатију у Доњој Тузли, аса- моме госту.
стојећу се из: кафане, рестауХотел ће бити снабдјевен порације, велике салс за играње и знатим добрим Лобинии пивом
концертс са нарочитом собом (сопствени лагер), лругим доза гардеробу, подрума, 6 соба брим пићеи п укусним јел ом .
за путнике. две собе на тавану,
гг
кујне и дворишта, издајем под Послуга брза и тачна.
•"
~
Цијеив умјерене.
најам од 15. октобра 1905 по
нов. календару.
Поближи увјети могу се саПрњавор, ииа 1. (14.) »вгус« 1905.
знати код потписатога власника.
Молећи за што многобројнију
посјету
Ђ орђа Ђ орђића.
Отворем 2. (15). августа 1905.
у Доњој Тузли.
8
8
з
,4
,в 1X
1. СтанидшА
.
исти захтјева па
ће мо послати.
1 1-----------------------1
Н А Т ЈЕ Ч А Ј
На овдашњој српско-православној основној школи потребан је један учитељ, Србин, праносланне нјере.
Учитељу је дужност: учити лјецу у сва четири разрсдау
прописаној настави, у цркви нојати при свим богослужењима,
уз прииомоћ омладине приређивати свето-савску бесједу, у спроводу с ђацима присуствовати и перовођа код општине бити.
Плата је учитељу годишл.е: 1200 К (хиљалу двије стотинекруна) слободан стан, башча, огријев и 50 круна у име путног
трошка.
Првенство имају учител.и (ијешти ноталном пјенању) и:
ожењени.
Уз молбу имаде се послати: 1.) Свједоџбу о свршенин наукама, 2.) Свједоџбу владања од политичке власти, 3.) Свједоџбу
о досадашњем службовању.
Рок је натјсчају до 18. августа о. г.
у Жупањцу, 30. јуна 1905.
Српско-правосл. црквено школска општина у Жупањцу.
297—3—3
ПрсЈсједиик: Рното Вуканов*ћ
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 112
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/46a7f830f8b4d2cd3101e95ea91a7b27.pdf
07324cf01dd7446e094f39da39666024
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 113
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/915a0a3a65ff0d2f884c0d21b1d9fbb2.pdf
14c6d8cbe09d4d61d53366cb256a2b1a
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 114
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/732d4e38572d8d91b670514d3eb317a4.pdf
295caca81257a347a1ffb535b4099623
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 115
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/d17b53e874810a50497e77ff58f6005c.pdf
7801ca9dda145ccd809d17d4cd44b578
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 116
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a37ede56651474f2c21ddeb14c5bb3f.pdf
dbca2a5c7e94bb2ff86820a56621b0b8
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 117
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/56fb2561f262983a5f936c774b6af2e1.pdf
6d19ea3d26a8c12be36c54470b7386be
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 118
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/048e90756ac8ab06ee1ad8d5ba24892f.pdf
ee85c5174c0a367748069488b1afaa23
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/db41f7ab13c182009159eb7aaa2e6662.jpg
5981db286682951b09c8c62c1fe58d86
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 119
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/724a18dfc1ca1a2918c941af07924180.pdf
7681eb2855d40758cc44af072c387be2
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2fcb6e9ca9f36a45d93e5be0d79520f.jpg
c755b01683f9c383c391354e466aa265
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 12
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/87d8398ca5fb85d62ed8e3c16d65b544.pdf
224dce5be42ef27989022d39340c364c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/56783b42c9f56aa8bebe2c11f20b181e.jpg
096d15c54c04fd4a4670671f832b2010
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 120
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e21618e030902ba1bfbb3ec6b7b489f.pdf
c426f33cb91e9e9b60bd6c907ff2bda2
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c0945d2fb7f957c9a010add63104c2a.jpg
b01b18e30e1db6a33ec1c0e5ea193442
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 121
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2027893865ff136b0c079681abca1f9d.pdf
ac11a08a333f0714c4114f87e6384059
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c7289dbef69041de949f402bfea3f18.jpg
54184cad30a6dca26a4bb31a952af989
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 122
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/78a0be8e37338863c822c08350099b50.pdf
43ba786d9030e64a70c7f561e67d9902
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fb9393ff28faad55861f584e62021685.jpg
6a30fda2c8b73b750f65a9d0a90eaadf
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 123
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/23f54e2d21e0d00e2cff0abf25493503.pdf
29af818ed716d41f9abcad2ebfae2909
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0d8e8b7e5b6a0455f199819d4c48a1cd.jpg
e9eff6e5fbee61162f16bce9c4f957a5
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 124
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3127f6c9070a64f589a5a8af442e2e7f.pdf
6ab69747e130e4f1364e7849457ff7ad
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1989a26f90992b8047494d33926ac2fb.jpg
ec69f76093309d080cb227e318cded95
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 125
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/f61266dd72070cf23bf635deec8b6293.pdf
dc2a89771b381da78f4c0bd83c8a076c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/32f5de4e7f4d76ca7f8dd61cc2d8ffb6.jpg
d1456db316e52d64a6dec10f2f688c9d
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 126
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/a51008c1514d2fd31e5e73a1b6b78624.pdf
2d8f655abc3f2805a9737b3fd2ad1091
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/c2ac0f7b2a2be630d941ab31380f8462.jpg
8d8c11c135b512273dc33eb749031b99
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 127
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f85566e5fd41c69a2d08294e2a0990e.pdf
33b9ebf00a5f7002a5849f14ceaa4c7b
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb93e6979402f0fc102c6f385fad3d4c.jpg
24cdd5ba89d70674e43bccc593113738
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 128
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a81a3e57de6859de0ca49e4eb12a8ea.pdf
cee69cd9c44899a714be1a1bd02f866c
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc5a1fe68c132302b077323b4bcb74f1.jpg
358a467584c4de31011d6a170feb2975
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 129
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6da21d89b23223c1c98a85ed6e91986a.pdf
93626c013d53bcbb15d33bcfd1622d13
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2acb41bd08effb5538d84d7815622269.jpg
84893fc679436a0ef806b0580434889c
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 13
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ee313862e6f295e5a1b2eaeaec1ce1d.pdf
cfbb13103ee6e05267adebe02658d354
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c0ab5ae3fecf81b700ea9fa4ddaa00d.jpg
d03fdf03ab314bb71ec07f118aaec972
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 130
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/efff34beb8447650b18b9ae98c95b478.pdf
84897019d9b746375333a6b45bab869b
PDF Text
Text
��������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/651d6c2260c16d739d0003b49c323e2f.jpg
2e5cb8ae251cd5f74f6dca83cb5e1b57
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 131
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/86237e8a8b7284e59805e99cfd6a03f8.pdf
5e4eba62e2a31e10634f5e7000035901
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/69e074cbf33d92c333b1a80763d63427.jpg
3f55a1f4de71637352d597b149e23042
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 132
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8fd22f107221c74bd5894d2afe2b88f5.pdf
33b403fae2f1104c6d824fa35104cb98
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8042601614bd8b750d9a8794a6d9ab78.jpg
f156b295b0fc753a1dc877135948e90d
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 133
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d07d4a1998685ef4ff68eada1056317.pdf
bb249011c347538a65f860238a97a65f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ef52f6db15f10c95fe75798303b2c4f.jpg
29e2414097234fa84da8bac952870c06
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 134
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c5462f02f09627b499b7716bc517da7.pdf
cf466e186824bbac665e632e84e444d5
PDF Text
Text
������
https://kolekcije.nub.ba/files/original/3de0f9586e1aa94e8db7b03116953c43.jpg
d3f1e60426751bb7260945be8354e7ab
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 135
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c67fec72944a90a8ccaa24ccf96aeb5.pdf
10d5b2a6ea3449ad9979855c0d6d8b8f
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/60a7dc4d260dd01ee8b5decbd8fad732.jpg
6b2f06fbc41771f27f69fe06f36c7b7d
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 136
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/baadbdad9e9c11e7268aaa41e967cda3.pdf
3357fc9ae2db39ada611c501e24827b1
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/eac01e66db93eec9f04d1549583d8a83.jpg
7fc787745b3da85c9fda401b807ee6b8
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 137
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b179911aa3ea72ddcee2f49dc27e79c7.pdf
b02f00329c4f26098496ab9d867aa3bc
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 138
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/1037a252211ad3ed318974e2ad8a1cb6.pdf
fc8362a91fad6190b8062f6dd3d586ee
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 139
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/b6f6866562da870dd57da4ff02e39582.pdf
281c65cac2cf33f602eb8e243a213cad
PDF Text
Text
����
https://kolekcije.nub.ba/files/original/df0c00389c975002c99dea9e8d491aff.jpg
94e37b63245a402957d537ba1a86d676
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 14
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f3bf7273e7d5cdbfc2aab80be8c44fa.pdf
e2ee7ff5e3fd8b7633843f49aee29f59
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 140
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c712256d5304c0468ad5d203c2284d7.pdf
a887c6ae08b381a80dfbc78d72130b5a
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 141
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/21c86c4fee2aef7178d798b46ce60ac7.pdf
937a2cb5a91392bddc89174ecbceb70c
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 142
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/ccf9f2dd9794ff08c3ba0c0123e91c50.pdf
b72b4892ee667759e73e0d55b4696eb5
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 143
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/28b5a65e8fca9282adab38bcf5c91524.pdf
315f13f0421c75ee2371225cccf38720
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 144
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/27f3be840a6c40740e385c9593f3f349.pdf
712490ec66dd537d386d5235918ad739
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 145
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/20d7c6f3131552b966b1ecbd6613314d.pdf
d2e785f28b7e1b19c660cfb9f3c9e343
PDF Text
Text
��������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 146
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/afa1c3bf56f035bbb407178a194b3274.pdf
69ccc6b409c151d8b71762c0c0eb0abd
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 147
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/8637c7d8c957787231f54a2aa081a262.pdf
880af322c83fd000632370697163aec9
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 148
-
https://kolekcije.nub.ba/files/original/2faa5357bdc3700701330db26b130771.pdf
bc534221067fc0436ecb6dfe220e5136
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Srpska riječ God. 1, br. 149