https://kolekcije.nub.ba/files/original/629b3dbc7aa23f044d8eaf242f7cc6fc.pdf 1e4fc1c14e1ad2729c6e50400a1e885b PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНЛ Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH SA R A JE V O ГЛАСНИК КУЛ7УРНО ПРО СВЈЕТН О Г ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА БРОЈ 2 ГОДИНА XXII ФЕБРУАР Једна нездрава појава Прилози историји града Клобука У чему je нарочити значај грађанских Хамдија Мулић: Наше животне прилике и дијете Ахмед Мулахалиловић: средњим школама ГАЈРЕТОВ Књижевници муслимани у нашим ГЛАСНИК Даљњи упис утемељача Гајрета — Из Гајретове организације — Гајретов просвјетни рад у Бос. Новом — Рад мјесног одбора Гајрета у Бијељини — Прослава 1. Мухарема (Нове године) — Гајретове забаве у Дервенти, Требињу (Женска задруга), Какањ-Добоју, Прозору, Бос. Градишки, Санском Мосту, Власеници, Котор-Варошу, Прибоју, Лукавцу Тур., Кладњу, Острошцу, Јабланици — Добровољни прилози НАШЕ РАХМЕТЛИЈЕ И ПОКОЈНИЦИ: Хидајет-бег Реповац из Сарајева, Јакута х. Шећеркадић из Скопља, Богољуб Зорановић из Жљебова СА 1>АЈЕ.ПО ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА, ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВА ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукиђ — Штампарија »Босанска Пошта« одговара Јосип Гргић. �Г о д . X X II Hpof 2 С а р а ј е и о , ф е б р у а р 1941 Ј е д н а н е зд р ст а n o j crnci ПОВОДОМ ПИСАЊА У »ЕЛ-ХИДАЈИНОЈ« »КРОНИЦИ« У вези с радом Ел-Хидаје, односно у вези с тим како се у задње вријеме пише у њеном листу, осјећам да je потребно искрено скренути пажњу поштованој управи на неке лоше појаве. Због актуелности ствари, чиним то јавно. Оснивање Ел-Хидаје искрено ме je обрадовало. Одушевили су ме њен програм и њена стремљења који су изнесени у првом броју њена листа, нарочито у програмском чланку »Прва ријеч«. Ослањајући се на узвишене Кур^нске ријечи, илмија се осјећа позваном и дужном да се »посвети великој дужности упутитеља и вођа, који ће муслимане позивати да раде добра дјела, наређивати да се чини само оно што je дозвољено, a да се клони и чува свих порока и неваљалштина«. Импоновала ми je свијест да »онима који духовно воде народ треба више негсГ икоме другом чврсте и челичне воље која неће клонути ни пред најтежим запрекама и која ће увијек са вјером и пуном надом у рахмет Божји и.ћи утврђеним куранским путевима, који су најсигурније јамство за успјех«. Илмија je свјесна да je »no свом јавном дјеловању најближа своме народу« и да се она »уско повезала уз народ и с њим се срасла. Најинтимнији односи владају међу илмијом и најширим народни-Mслојевима. Илмија je најприступачнија народу и најбоље познаје душу његову. Ради тога je и дужност илмије да што дубље забразди и заоре непоорану и запуштену народну њиву*), да на тој плодној њиви посије добро сјеме, које ће још бољим плодом уродити. Интензиван заједнички рад цјелокупне илмије на овом пољу ће сигурно донијети пуне користи исламској заједници, a онда и нашој народној и државној заједници«:. Opraнизација има на уму и у програму и рад међу омладином и њено организовање, не заборавља трговину и занате, којима и она треба да помогне, свјесна je невоља и покора које су се зацариле у нашој средини и које треба лијечити. Зато ће илмија »са пуно снаге и воље радити на подизању муслимана Велике Југославије у вјерско-моралном, културном и економском погледу«. Да би »у свом културно-просвјетном раду« постигли што бољи успјех, илмија ће тражити »сарадњу свих муслиманских слојева, a нарочито hc joj добро доћи ■»сарадња наше свјетовне интелигенције и ту ће сарадњу најрадосније прихватити, да заједничким силама пораде на добро и срећу вјерске и своје г) Наш je курзив. народне заједнице.« Напокон, друштво се поуздано нада да ће »сва браћа муслимани потпуно схватити велике циљеве и задатке што их je себи друштво у дужност ставило. Увјерено je да ће сви приступити у овај велики вјерски и културни покрет кому je циљ: подигнути и препородити муслимане и noвести их љепшој и сретнијој будућности да као грађани своје велике и слободне народне државе могну потпуно извршити. своје муслиманске и своје држављанске дужности.« Како се види, програм je добар и, углавном, потпун. Он се и у пракси у приличној мјери остварује, и дјеловање Ел-Хидаје благотворно осјећа. To све сваког искреног пријатеља наше заједнице мора радовати. Мени je намјера, међутим, да се из наведеног програма Ел-Хи.даје дотакнем њена рада који се испољава у извјесном правцу код сарадње с интелигенцијом, — да бих упозорио на неке врло штетне појаве. Наиме, у задње вријеме нашла се једна група интелектуалаца која се je понудила да сарађује на рубрици »Кроника« друштвеног гласила, и то je за сваку похвалу. Али, како се у свакој акцији и послу тражи. сарадња људи који ће радити у духу стремљења и настојања оних који то воде, тако и сарадња поменутих морала би бити у духу изнесених начела које je Ел-Хидаје себи поставила. Међутим, у задње се вријеме запажа да се тако не поступа у редакцији и једном дијелу управе листа, него да се препустило дотичнима да своју сарадњу искоришћују за своја сасвим лична увјерења, која нимало нису у складу са интересима и стремл>ењима друштва и нашим општим. Тако ее друштвеном гласилу, a преко њега и друштву, даје боја и линија коју они немају и коју не би смјели имати. Тврдо сам увјерен да се није из заборавности прешло преко националног питања нашег елемента кад се у бајрамској честитци (Г. 1, бр. 1, стр. 2) истакло да Ел-Хидаја иступа »јавном ријечи да својим радом благотворно дјелује у вјерском, културном и економском подизању широких муслиманских слојева«. Како смо видјели, тако je речено и у програмском чланку »Прва ријеч«, одакле смо цитирали горње наводе, a тако je и на крају истог броја »Ел-Хидаје«, гдје се друштво обраћа »свим' друштвеним јединицама и свој браћи муслиманима« (стр. 16). Није то учињено због тога што на националном пољу не треба радити међу нашим свијетом. Taj рад je неопходан, али Ел- �» Посљедице овог наглог прелаза« (потпаХидаја прешла je преко тога да би тај посао пре* дање под Аустро-Угарску 1878) »биле су, да je на пустила другима. Наиме, стварност и ситуација тисуће муслимана напустило родну груду и огишло таква je да у томе данас нисмо једног мишљења, на исток у Турску, гдје и данас живи 300.000 бонего се, код појединаца, na и већих група, јавља санских исламских Хрвата...« чак екстремност и искључивост, који онда прелазе и у нетрпељивост. Често, a нарочито на једној 2) ». ..з а вријеме Аустрије je и почео покрет страни, искључивији смо и нетрпељивији него за национално освјешћивање муслимана, na се Срби-православни и Хрвати-католици између -се. огроман број муслиманске интелигенције оријенЗато, рдд илмије мора се ограничити на рад и натирао хрватски, али се то, на жалост, на интелигенстојање који нас спајају и сједињују. Она мора цију, односно интелектуалну омладину, углавном бити регулатор наших искључивости и екстреми ограничило. И Срби су придобили становити дио ности, настојећи да нас и такве зближава на раду муслимана, који су узурпирали власт у муслиманза нашу заосталу, запуштену и поклеклу заједницу. ском културном друштву Гајрет, којега je оснивач Илмија би требала бити дубоко свјесна и овог свог био Хрват Башагић, али ни no броју ни no значењу задатка, настојећи онда да свој рад и дјеловање нису били у муслиманском јавном животу оно, што усклади с тим. Она мора код нас развијати узасу муслимани Хрвати ...« (стр. 27). јамну трпељивост, да поштивамо интимна увјерења 3) »Радом ових пионира хрватства« (Башагића, другога. • Мулабдића, Мешића A. и рахм. Ћатића) »међу муСвим овим не мислим рећи да и наша илмија слиманима почели су се стварати предувјети, да се не треба радити на унапређењу националне свимуслимани као цјелина оријентирају хрватски ...« јести наших маса. To je неопходно, само њен рад » ... муслиманска политика била je до најноу том смислу не смије ићи и тежити ускости и скувијег времена национално безбојна*), и то je оно, чености, него мора стремити ширини. У односу што je нас свијесне Хрвате, муслимане и католике, према другима, треба радити на ономе о чему се бољело. и иначе често говор,и нашем свијету: указивати на »У најновије доба, откако je на челу муслипотребу љубави и слоге са сусједима православманског политичког водства др. Џафер Куленонима и католицима. Рад на пуној националној истовић, има много знакова да прилике крећу на боље. вјетности с једнима или другима доћи he иСтом^ Већ сама велика времена у којима живимо, потичу након јачег просвјећивања нашег народа и заљуде, да се јасно опредијеле. Др. Куленовић, као мјерног подизања његовос културног нивоа. Томе вођ амуслимана, опетовано je изјавио, да je Хрват, ће много допринијети и развијање правог, пречиште je везао свој ужи политички програм — аутоноћеног национализма и код наше крвне браће правомију Босне и Херцеговине у повијесним границама славних и католика, то јест кад и они буду јасно — о задовољење опћих хрватских захтјева. Ово одвајали вјеру од -народности. С тим у вези доћи je врло важно, јер je изјављено од'неоспорног поће и неопходно потребна трпељивост, која ће бити литичког ауторитета међу муслиманима«. (стр. 28). најбоља основа за напредак свих нас. Поново на4) »Главни ширитељи марксизма међу муслиглашавам, да je потребно да нарочито илмија узме манима су слушачи београдског свеучилишта. Беогорњи пут рада на националном пољу у нашој градски конвикт српског муслиманског друштва средини. »Гајрет« »Ооман Ђикић« потпуно je у њиховим Да горње изнесем и у јавности о овом расрукама. Некада je »Гајрет фабрицирао« великоправим, дала ми je повода нарочито једна биљешка Србе, али je то међу муслнманима и сувише непоу »Кроници« Ел-Хидајиног листа. Наиме, у задњем пуларно«. : ; броју листа »Ел-Хидаје« (Г. IV, број 4—5, стр. 131) »Марксисти су исту офензиву били подузели и стоји ово: »У Загребу je почео недавно излазити на муслиманске свеучилиштарце у Загребу, na су омладински мјесечник »Плава ревија«. Издавачи пред неколико година били загосподарили мензом листа обећавају, да ће посветити пуну пажњу бои конвиктом »Народне Узданиде«. Одатле су месанско-херцеговачким муслиманима, третирајући ђутим уклоњени, тако да су у загребачкој »Народсва њихова важна питања. Тако у првом броју доној Узданици« данас добри Хрвати« (стр. 29). нијели су, поред осталог материјала, чланак »Национална изградња муслимана и муслиманска 5) »Хрватска национална пропаганда била je омладина«. И ако информативног карактера, чладо сада међу муслиманском омладином прилично нак je тачан и пажње вриједан.2) слаба« (стр. 29). »Католици су мало радили, да муслимане придобију, a сами пионири Хрватсгва меA шта je то тачно и пажње вриједно у дођу муслиманском омладином морали су се борити тичном чланку навешћу сада у одломцима. и против наших националних непријатеља и про1) 3) »Чињеница je, да босанско-херцеговачки тив несхваћања околине, и против неловјерења од муслимани, који чине петину хрватског народа, нистране католика. јесу ни данас национално свијесни. Kao што je пред »Међутим, премда je јасно, да се муслнманске неколико десетака година било и код њихових камасе не могу одједном национално освијестити, и толичких сународњака у појединим хрватским земДа ће то дефинитивно бити тек, кад се за то.створе љама, тако je и код муслимана хрватске крви још политички предувјети, треба национално пробуувијек мален број оних, који су увјерени, да припадити што више и што бољих муслиманских омладидају хрватском народу, и да се морају као Хрвати наца, особито ђака. Кад они уђу у муслимапски јавполитички борити и дјеловати ...« ни живот као свијесни Хрвати и такви остану, a 2) Наш je курзив. *) У поменутом чланку написано je размакнутим 3) Бројеви су наши. словима. 36 �најздравија основа сложном и братском животу при томе буду чисти од гријеха многих данашњих нашег народа. A невоље и ударци који нас сналазе јавних радника, себичних и корумпираних, увјеренису једнострани, не долазе само од Срба-правони смо, да ће и муслиманске масе поНи за њима«4) славних, него и од Хрвата-католика. Па и ми какви (стр. 29/30). можемо бити сами себи, најбоље нам показује наш »E to , управо сада, на почетку школске године, политички живот. Међутим, иако je било, као што пружају се изванредне прилике за рад. Требаће и данас има, свега и свачега, опет се не напушта уложити много труда и у Босни и Херцеговини, и заједница нити окупљање у њој, јер се гледа даље у Загребу, камо ће доћи муслимански абитуријенти од овога момента, од ове грубе и страшне стварна студије« (стр. 30). 6) Напокон, на задњој страни чланка (30) у ности, гледа се у будућност. Али писцу чланка: »Национална изградња напомени под 2 стоји: »Ha почетку чланка спомемуслимана и муслиманска омладина« није стало нули смо и санџачке муслимане. Међу њиховом омдо истине и стварног Гајретова рада и успјеха, ладином теже je радити, она има мало веза с Хрнего само до тога да се о њег »очеше« и да ватском a и даљина je велика. У сваком случају не му нашкоди. Међутим, ко год жели иколико смијемо заборавити да су и то Хрвати«. бити објективан мора призвати да je његов Осврнимо се редом на наведена мјеста из порад био необично плодан и да je муслиман■менутог чланка »Плаве ревије!« ском елементу учинио и користио врло много. (1,6) Дакле, све што je — како би наши стари Највише се радило на стварању муслиманске инрекли — »турског уха« у нашим крајевима, заједно телигенције — мушке и женске, — a доста се учиса Саниаком, Хрват je; na и оним нашим бројним нило и на другим пољима. Снага Гајрета je у њеисељеницима у Турској треба поручити да су и гову чланству и његову раду. Он подузима и нове они Хрвати!? акције за које мисли да су врло корисне и неопБез обзира што објективном посматрачу ово ходне. Његов најновији потхват и чврсту одлуку изгледа смијешно, карактеристично je да се Елда се поведе једна велика акција за оснивање заХидајин хроничар с тим слаже, na вели да je то друга, како би се помогло селу и другим оазним тачно и пажње вриједно! малим привредницима, — свако ко жели добро Ha­ (21 Даље, Ел-Хидајин хроничар слаже се и поrnoj средини прима с великим задовољством и наTBnhvie наводе пишчеве о »узурпирању власти у дом да ће од тога бити великога и доброга плода. Гајрету«, на што je реагирао свако ко трезвено Тако то прима и илмија којој би хроничар хтио мисли — без обзира да ли ie гајретовац или није наметнути своју искључивост, нетрттељивост и мр— кад if* то дошло и изнесено с једног највишег жњу. Ha конференцији која je одржана 16 и 17 мјеста. Ha овоме да се мало више задржимо. Не новембра прошле године члан Улема-меџлиса г. може бити ни говора о неком узурпирању власти хаф. Мухамед Панџа измеНу осталог рекао je: »Ja v Гајрету. При његову оснивању ни оах. Башагић мислим да ћу погодити жеље свих нас ако изразим нити ико други није наступао као Хрват или Срнајтоплију хвалу Главном одбору Гајрета који бин. Поготову они бројни из свих слојева нашег припрема терен за овај рад. Ејвала вам и живјелч народа који су помагали осниваче нису то чинили кад сте схватили да v овим тешким данима помогна ochobv горњега. Ишло се једино за тим да се нете нашем елементу, да се из овог тешког стања помогне муслиманској омладини која се у то вриизбави. . . Зато ће бити дужногт свих Фактора да јеме у већем броју почела школовати овдје и на помогну ову акцију Гајрета. биће дужност свих гтрани. Национална боја дата je друштву тек у доФактора Исламске вјерске заједнице ла му и они ба наЈвећег поитиска окупатореких власти, пред са CBoie стране даду пуну подошку. Вјерујем да анексију Босне и Херцеговине. Тада долази до венеће бити. никога који неће примити oeai рад и лике и одлучне вјерско-просвјетне аутономне боркоји неће за то рећи: Хвала Гајрету!... Не може бе, на Koioi се оснивају сви каснији успјесн. Водебити љепше замисли нити узвишеније од ове коју ћим личностима тада je добро дошао сваки и сваie Гајрет започео. Ово je права исламека радиност чи ји удио v борби поотив окупатора. na им je и која тежи за тим да помогне друге. Одзив за овај iacaH и отвооен гтав Гајретових ралника добро допосао заповиједа вјера, да ми сви заједничкч сантао као доагоцјен прилог и помоћ у борби. A та pahyi<*MO. да би нам свима добро било...« Госп. борба — како рекосмо — није била уперена ни хаф. Хасан Оџекчић, џематски имам, рекао ie истом поотив кога унутоа. него поотив окупатора. странприликом: » . . . ову замисао и ову акцију нашег па. T om борбом и ставом Гајрет се може само поГајрета, браћо, ми џематски имами примили смо г носити! Кад ie већ једном сасвим јасно Гајрет стао великим одушевљењем и сматрамо да je Гајрет на на гопн>е становиште. он га je и даље задржао и врло добром путу и да ће се његова замисао. акл консрквентно слиједио. Бог да. остварити, a Гајрет ће наићи на добоу и Тешки ударци који су нас задесили иза Ослосвесрдну noTnopv код нас џематских имама v спробођења, којег су, углавном, носиоци Срби, који су вођењу ове акције . . . Мислим да ће џематски кмаонда постали и главни носиоци и претставници ми објеручке прихватити и даље пласирати мећу власти. не могу утицати на мнјењање Гајретова нашим муслиман fa. нарочито сељачким наоодом, става. Неки од тих удараца били су неизбјежни, obv Гајретову акцију...« A г. хаф. Рамиз Јусуфонеки су дошли у оном »хуку« и маху који су навић: ». ..овдЈе могу да видим и да кажем својој стали у вези са Ослобођењем. Оно што нас данас дружини ra Гајрет лијели с нама исто мишљење погађа долази од сировости нашег народа, његове и да ћамо наићи код Гајрета на пуну nornoov v том недовољне културе, — под чијим би се утицајем погледу...« (у погледу рада на селуј. Међутим. развила трпел>ивост која je најважнији темељ и Ел-Хидајин хроничар неће то да зна, jeo je њему *) Наш je курзив. стало само до тога — како сам већ рекао — да �сије зло и мржњу и ондје гдЈе им ни трага није било. Напокон, заборавља се и драгоцјени прилог Гајрета приликом започете одлучне борбе за животне потребе и принципе наших крајева! (3) Хроничар се слаже и с одломком чланка гдје се говори о опетованој изјави г. др. Куленовића о његову хрватству и о постављању питања уређења Босне и Херцеговине искључиво на хрватску основу. Нисам политичар, na да ово оцјен>ујем, само би се писац чланка, a с њим и хроничар, требао боље обавијестити о томе како je горња изјава примљена у нашем свијету, да ли као умјесна и да ли се од тога увиђа корист у садашњости и будућности, или je обратно. (4) Затим, слаже се и тражи нарочиту пажњу и за мјесто гдје се дубоко вријеђа угледно, јако и заслужно друштво Београдски Гајрет »Осман Ђикић«, кад му се душмански подмеће да je легло марксиста, док je слично друштво у Загребу (иако у горњем ниуколико боље не стоји) од свега »паћ«, јер су тамо »добри Хрвати«. Истина je да у Дому поменутог друштва — гдје je само у овој години нашло уточиште 180 студената и студенткиња, — међу осталима, има и слободоумних студената, који на све гледају слободније. Али, то je својствено омладини., и тог^ и^а свагдје гдје ње има (na и у загребачкој »Народној Узданици«). Тако je онда и у Београдском Гајрету, гдје се строго држе принципа: да се ником ништа не натурује, јер се лична увјерења и слободно развијање дубоко цијене. Интервенише се истом онда кад се у нечем пређе мјера, a блаже појаве у животу се лако поправе. Ту се ннуколико не натурује ни српски национализам, те због тога не нађе се ниједан муслиман кој'И je био у поменутом дому, да своје српство диже на бубањ, да се лупа у прса да je Србин. Због тога, од стране оних који тамо сврше нема ни оног упадног стјеривања цијелог нашег елемента у један племенски тор, без обзира да ли je тако у стварности или није. Ha другој страни, међутим, често, мало je бити Хрват и бубати се тим у прса, него треба бити нешто још виш е. . . Таквима се онда хрватство оснива, углавном, на мржњи на српство. Како их вгћ има приличан број који су пошли тим водама, то се онда настоји пренијети и на наше масе. Али, народ неће томе подлећи, јер ће ипак превладати свијест и увјерење да му je његов сусјед најпречи, те да мора настојати да с н>им живи у миру и братској слози. — Поново подвлачим, потпуно сам свјестан невоља, тешких увреда и осталог што нам с времена на вријеме дође са српске стране. Али борба против тога не смије нас отјерати у једну крајност од које стварно ништа нећемо добити, него на крају може нам само велико зло донијети. Евентуално Ел-Хидајино слагање с национализмом који изазива искључивост и 'истакнуту мржњу значила би не само отворено стварати раздор међу нама муслиманима него и водити нас у највећу опасност, што je свакако врло далеко од програма и стремљења ЕлХидаје. Прије коначне одлуке да се неко приклони овој акцији треба добро промислити и погледати да лн нам и с друге стране не долазе слични ударци и зла, само што на њих нисмо реагирали у доличној, односно једнакој мјери. Стварно, чим се и хрватској страни указала прилика да има власт у сво- јим рукама, убрзо се видјело да се и ту ради исто. To су показали: случај са премјештањем и разјур-ивањем чиновништва, прегруписавање општина, уношење распећа у школе и општинске домове и сл Понекад je тај посао стварно »подземан«, који се осјети у правој боји и пуној мјери тек након дужег времена. (5) Напокон, хроничар се слаже и с оним мјестом у чланку у коме се препоручује хајка на нашу омладину. Међутим, мјесто да се у »Ел-Хидајиној« »Кроници« то препоручује, Ел-Хидаја би најозбиљније требала настојати да (напријед изнесену) своју улогу регулатора нашнх искључивости и екстремности пренесе и на свој подмладак, на омладину у нашим вјерским школама. Ha њу су се већ устремили бројни агитатори, a то се тражи и у чланку загребачке »Плаве ревије«. У истакнутом »Ел-Хидајином« чланку »Прва ријеч« упозорава се на потребу чувања омладине од вала погубног материјализма, али je исто тако потребно чувати га и од екстремности и искључивости и у националном погледу, што je у неким нашим вјерским школама узело већ увелико маха. To се већ осјећа као велика невоља и терет у животу наше заједнице. Све je ово изнесено само због тога што се оном бил>ешмом у »Кроници« »Ел-Хидаје« прешла свака мјера и што су се њоме погазили сви обзири. И раније се запазило да je поменута »Кроника« једнострана, али из обзира према цијењеном друштву Ел-Хидаје и према уваженом уреднику њена листа прелазило се преко тога. Прешло се и преко једног предавања које je прошлог Рамазана организовала Ел-Хидаја, a у коме je предавач изишао са упадљивом пристраношћу, нарочито апострофирајући оне између нас који су наклоњени једној страни. Иако je говорио врло истакнути претставник Ел-Хидаје, његов став није се узео као став претставника друштва, него се узело као увјерење једног, такођер уваженог, човјека. преко кога (интимног увјерења) треба прећи. Међутим, није се могло прећи преко истакнутог начина писања у »Кроници«, односно преко искоришћавања ЕлХидаје за своје рачуне, сасвим екстремне. Ел-Хидаја »нам je потребна као кора хљеба«, како je то на прошлој годишњој скупштини констатовано, 1и она мора бити поштеђена од нетрпељивости и екстремности, да би нас тако — као што сам већ рекао — зближавала и сједињавала! Ономе ко ме зна не требам нарочито истицати и наглашавати да ово што сам написао и каквим je тоном понегдје изнесено не долази од неке моје нетрпељивости, завидности и сл. Они знају, a и • другима велим, да се искрено радујем свачијем добронамјерном и племенитом настојању, и то дубоко цијеним. Трпељив сам и нимало нисам загрижен ни у ком погледу. Па и горњи напис није дошао због неких супротних порива. У овом случају, ja сам и члан и сарадник ЕлХидаје, и од срца друштву желим свако добро и напредак. Због свега тога, налазим да je потребно Да мјеродавне упозорим на истакнуте слабе и врло незгодне појаве. Мустафа Ајановић �П р и л о зи истори Ји гр а д а К л о б ук а (Наставак) Послије опсаде Клобука од 1807 г., посвећена je већа пажња изградњи цистерна (чатрња). Направљене су три, a за једну се зна да je била хајрат Хаџи-Кадуне Беговић. Ta се чатрња налази непосредно уз клобучку џамију, чије се рушевине и даиас добро распознају. Џамија je саграђена послије клобучке опсаде од 1807, a саградио ју je Хамзага Беговић, син клобучког диздара Омераге. - \ i • - ^ З'. Вође бранилаца били су Арслан-капетан КапеТсновић и диздар Арслан-ага Беговић. Арслан капетан je покушао једном приликом да иепадом из Клобука спријечи долазак Руса преко Грахова. Тада je био заробљен a доцније и по.сјечен. Њега спомиње и народна пјесма слиједећим стиховима: Сваки јаше свога гооподара, A Џараџа Арслан-капетанаОчито je да су у опеади Клобука учествовали и кметови клобучких &га. Диздар Арслан-ага Беговић je био познат и као учен човјек. Његов нож, бјелокорац са мерџанима, чува се и данас као породични аманет у кући Рашида Беговића20). Опсједнути Клобук могао je да има око 300 бранилаца, рачунајући да су Корјенићи у вакту Адема Зукова Шеховића имали 400 пушака. Положај бранилаца био je. и сувише тежак. Поред оскудице у води, било je много потешкоћа и са исхраном. У најкритичнијим данима, кад су удружени Црногорц-и и Руси 'притијеснили браниоце, јело се и коњско месо. Уз то у тврђави иије било довољно ни муниције. Понекад су браниоци вјештим маневрисањем хватали руске топовоке кугле и из њих вадили барут. Te су кугле биле тешке и no 12 ока. Пошто су топовске кугле имале дугачке фитиље, то су браниоци, највећим дијелом, имали довол>но времена a и окретности да кидају фитиље и тим спрјечавају експлозије. To су Руси примјетили, na су поткраћивали фитиље. Али су се браниоци и у томе сналазили. Дјевојке и младићи, чији je то био главни nocao у одбрани, хватали су топовске кугле, замотавали их у мокре чаршафе и затим бацали у каблове напуњене водом. Ha тај начин, добрим дијелом, су спрјечаване експлозије. У том врло рискантном послу су се истакле клобучке дјевојке, од којих су гри нарочито и запамћене у народној традицији. To су биле: Џевахира, кћи клобучког диздара, нека Чубриловићка и једна дјевојка из породице Пуповића. Кад je травнички везир, послије опсаде, долазио у Клобук, одликовао je јуначке дјевојке. Џавахиру je узео за свог сина, Чубриловићку je 20) Ha ножу има натпис који гласи: Власник, клобучки диздар Арслан (1208i). одликовао златном челенком, a трећа je била шехит. Вриједно je споменути да су се браниоци у очајању лаћали разних средстава. Тако, кад су Руси n Црногорци направили општи јуриш на главну капију, Клобучани су се одбранили бацањем кошница. И тако су им разјарене пчеле спасиле тврђаву. Енергични и довитљиви браниоци Клобука издржали су јуначки опсаду и дочекати помоћ коју им je водио Али-ага Дадић и француски генерал Лоне. По народној традицији, клобучке are су се обратиле директно маршалу Мармону за помоћ. Крвав махзар, са потписима и мухурима ara и са прстима жена и дјеце, што одговара поменутој пјесмн: »Сиротињске прсте ударају«, био je однесен у Дубровиик Мармону. Махзар je пронио из опсједнуте тврђаве Фазлија Куртовић. Kao и народна пјесма и народна традиција зна да су на Клобук дошле двије војске у помоћ. По традицији, одвојено je оперисала турска од француске војске. Турска коњица, под командом Алиаге Дадића, ишла je уз Требишњицу преко Нецвијећа и прешла преко ријеке код Ушћа. Предња одјељења су водили Махмутага Пајић и неки бајрактар Кајтаз, кога не зна народна пјесма. Примичући се падинама Клобука, Пајић je наишао на руско-црногорске претходнице на Марковој Греди, одакле их je потиснуо. Напредујући уз Сушицу, десну приточицу Требишњице, Пајић je избио на Гомилу под Клобуком. И ту су разбијене црногорско-руске претходнице. Убрзо je и главнина турске војске под Дадићем пристигла и приближавала се Клобуку. Чим су браниоци видјели под тврђавом турску војску. отворили су капију и навалили на противника. Ситуација за Русе била je критична. Невјешти борбама у кршу, смели су се. и дошли међу двије ватре. Црногорци који су, изгледа, били иодаље од твођаве n топова изишли cv са мање губитака. Борба кије била дуга, али je била крвава. Охрабрени, браниоци тврђаве су се у овом боју и нарочито истакли. Први je дао езан на руским топовима Хамзага Беговић. Корјенићи су имали и знатних жртава. У току опсаде погинуло их je око 40, a међу њима и стари Арслан-капетан. Руса je, како смо видјели из франпуских докумената, погинуло 350, a заробљено 50. Народна традиција не зна за сјечу глава у овом боју. Француска војска, под командом генерала Лонеа, кретала се узводно и избила преко Поклонца у Ластву и дошла на Рујево брдо. Ту je логоровала, na се и данае једно мјесто зове Табориште, што je свакако успомена на Французе. Док je Лоне био на Рујеву брду, дотле je био завршен 6oi на Клобуку. Он je на том брду чуо руске трубе које су давале знак за предају. Ражљућен, сигурно ради неизвршења заједничког опеоациског плана, кренуо je Лоне према Клобуку. Незадовол>ан са изроћењем операпија, он продужује уз Космаш и избија на Вилусе. По повратку, би замољен да извпне за овакво извођење операцијског плана. Лоне 39 �прима заробљене Русе и са заробљеним топовима одлази у Дубровник. Очевидно je да je било тешко нередовну турску војску подвести под јачу дисциптину и тим осигурати заједничку сарадњу са модерном војском, каква je била француска. Нар-одна традиција, пре.ма свему изложеном, разликује се од савремених француских извјештаја који говоре да су и Французи учествовали у борби под Клобуком и ту спасили заробљене Русе. Kao успомена на Русе и данас je у народу позната московска година и московски вакат. Стари људи и данас рачунају веће временске периоде no Москову. Код Клобука се стрме стијене зову Московске плоче, куда je већи дио Руса био натјеран и ту се поломио. Kao успомену на овај знаменити догађај из историје Клобука, поред већ поменутог натписа на стећку у самој тврђави, био je уклесан натпис (тарих) над градском капијом, али je са њом заједно и нестао30). Корјенићи и Клобук у XIX вијеку Важнијих и знаменитијих догађаја нема у првој половици ХЈХ вијека. Корјепићи су припадали под Требињеж имали су знатна утицаја у погоаничним сукобима с Ц рн^орцима ради Грахова. Али-паша Ризванбеговић je водио рачуна о клобучкој тврђави, na iv je ји поправљао. Њ егов чувени каваз-баша, Ибрахим-ага Пијулија, изводио je те послове нимало^обазриво. Корјенићи су и у овом времену давали знаменитих и воиједних људи. Тако je, на примјер, Убејдулах-ага Шеховић био главни опу^омоћеник Али-паше Ризванбеговића. приликом склапања Цетињског мира 1838 г. Послије погибије Али-пашине, 1851 г., у погоаничнр области долави турска редовна војскааекер. Тако je турска оедовна војска поетрпјела гтоаховит пораз на Грахову Смаја 1858), под Ферик-пашом. Te je године. послије граховске битке. био опеједнут Клобук. Копјенићи cv га одбра'10) По народној традицији била je и ранија још једна опсада Клобука. По свој прилици, то je било 1737 г. Тада су се водиле борбе с једне стране из.међу Аустрије и Турске, a с друге стране између Венеције и Турске. Ратови су завршени Београдским миром 1739 г. 1737 г. Ришњани с Млечићима су напали Клобук. Вођа Ришљама био je Буровић Иван. Корјенићи су успјешно издржали опсаду. Помоћ им долази из Фоче. Удружени Корјенићи и Фочани крваво су разбили Млечиће и Ришњане у Бијелој Гори. T o се мјесто и данас зове Собља Љут. Интересантно je рачунање у већим временским интервалима. Тако су стари Корјенићи рачунали no већим догађајима: Од Млечића до Москова 70 година (1737— 1807), од Москова до Шваба 70 година (1807— 1878). ншш уз помоћ турских нередовних трупа, Арнаута. Te године послије тачно утврђених граница измећу Турске и Црне Горе, ловукли су се муслимани из питомог Нудола. Од граховеке битке na до оку. пације Х ерцеговин е од стране Аустроугарске, у Клобуку се налазио један одред турског аскера. Аскер се повукао уочи окупациЈе, na су тврђаву опет чували Корјенићи. Beh je и у нашој историској науци утврђено да Су највреднији и најбјешњи херцеговачки муслимани 'били баш Корјенићи. Они су се нарочито истакли у времену пропадања турске државе, за доба херцеговачких устанака и аустроугарске окупације Послије пада Никшића, 1877 г., Корјенићи се мијешају с'Никшићанима и у Мостару чине, заједнички, испаде. За кратког Хамзићева царства v Мостару, Корјенићи су били елеменат анархије. Учестовали су у убиству важнијих турских функционера и мостарског муфтије Карабега уочи уласка генерала Јовановића у Мостар. Корјенићки муслимани узимају најактивније учешћа у борби с Аустроугареком. Повезани мећусобно, под воћством бимбаше Адемаге Зукова Шеховића, Корјенићи су давали јуначки отпор окупатору и правили бравуре каквих je било мало у овом mvthom времену. У одбранш Пљешивца, с храбрим Ризванбеговићима, узимају видна учешћа, a код Жегуље дају, под воћством Адемаге Зукова Шеховића, највиднији доказ CBior јунаштва. Готово читава аустриска компанија страдала je v cvкобу на Жегуљи. али je и највиђенији Корјенић, Адемага Шеховић погинуо. Послије ових крвавих догаћаја, Корјенићи се повлаче према Требињу и v Горичком Пољу, k p a ј Требиња, 15-1Х-1878 г., дају опет доказа свог јунаштва и витештва. И ту cv разбили и готово уништили једну цијелу компанију. Послије тога повлаче се у свој ужи крај, Корјениће, сматрајући да ће моћи да дадну посљедњи отпор у утврђеном Клобуку. Окупљени v утврђеном Клобуку, Корјенићи су покушали и посљедњи отпор. Опсада je трајала 12 дзна, a no аустриским извјештајима. притшеме ?г напад на Клобук почеле су 20 септембра. a Клобук je пао 28 септембра, послије крваве одбране. За то je требало кренути у акцију 3 бригаде31). (Свршиће се) Хамдија КапиџиН *') ^г. М. Mamdlc. Povijest okupacije Bosne 9 Hercego­ vine, Zagreb 1910, стр. 70—72. Га/ретова г о д и ш њ а забава одрж аЋе се у суботу, б марта о. г., уН ар. П озориш гу У лазиице за опу 40 заб аву п р о д а ју се у Г а јр е т о и о ј к а н ц е л а р и ји �У че м у / е н а р о ч и т и значаЈ гр ађ ан ски х пж ола Питање грађажжих ш ш а за нашу јавност још увијек je нерашчишћено питање, иако je оно код нас — стицајем прилика — постало питање о којем се често расправља. У другим културним државама то je гситање већ рашчишћено како са гледишта просвјете тако и са гледишта друштвених потреба, и ушло je у нормалан развитак. Код нас још увијек нема довољн-о разумијевања за ову врсту школа. Нарочито га нема у неким нашим покрајинама. Не само то, него грађанока школа се често и потцјењује, нарочито у упоређењу са другим нашим средњим школама, односно нижим средњим школама, н. пр., са гимназијама. Наравно да je то' неоправдано. Због тога што je наша јавноот необавијештена, a, поготово ако je погрешно обавијештена, трпи наша заједничка ствар, трпи наш прнвредни, a у вези с тим и културно-просвјетни напредак. Ja имам намјеру да овдје укажем на значај грађанских школа код нас данас и сутра, с нарочитим обзиром на данашње прилике и на наше економско, културно-просвјетно и соцИјално стање у скорој будућности. М« смо земља која има досга рудног блага и на томе би нам многе нације могле позавидјети. Простором који заузимамс* и- згодннм географским смјештајем ми, може се рећи, данас играмо важну улогу на међународном тржишту. Ми смо важан чинилац и као произвађач и као понуђач. У новије вријеме ова привредна улога Југославије све je јача и знатнија. »Потребе народног иметка налажу већи индустријски замах са сврхом што веће независности од других земаља.« Околности у којима се налазимо — за разлику од оних прије Свјетског рата — траже од нао да се тежиште народне просвјете da културно-просвјетног рада пренесе на економско-привредни рад. Тако, дакле, проблем привредно-индустријског, односно економског просвјећивања постаје све важнији и важнији, без обзира да ли he народна привреда бити извођена рационално на основи приватне иницијативе, илк планске — државне привреде (дириговане) као што их имају већ неке државе. За наш привредни развој потребно je у главном: да имамо природног богатства, повољан географски смјештај и згодне саобраћајне везе са свјетским тржиштима, те да имамо становништво коje je привредно просвијећено и које he знати да своја природна блага (земљу, шуму, руднике и стоку) искористи, да их рационално преради. Ми посједујемо све услове, осим овог посљедњег, те ако уважимо ону народну пословицу: »Боље je знати, него имати«, онда можемо рећи да нам много недостаје. Да се организује рационална привреда и да она узнапредује, морају се оспособити народне масе. Мали број појединаца ту не значи ништа. Није доста да ми имамо довољан број сгручњака 'из области технике, медицине, кемије, права, филозофије и других наука. Данашња привреда тражи стручњаке ратаре, воћаре, занатлије, индустријски и банкарски образоване људе итд., јер без стручњака из тих области многобројних ситних радиности привредног карактера нема рационалне привреде. Без њих би се морали задовољити примитивном привредом која не може ни појединцу датн оно што му je потребно, a камоли народној привреди као цјелини. Само зато што се код нас још и данас примитивно изводе пољопривредни радови, ми, иако смо пољопривредна земља, не можемо често ни најудаљенијим нацијама да конкуришемо на најближим трговима. Наша привреда, дакле, оскудијева са стручно образованим пољопривредницима. Тако je исто и са занатима и трговинама (нарочито у унутрашњости), a са индустријским радницима поготово. Уколико, ипак, имамо неку напреднију привреду, то није заслуга домаћих људи, него странаца. Нарочито je наша индустрија овисна од стране- квалификоване радне 'снаге. Присиљени смо запошљавати странцг. Усљед тога све већа незапосленост нашег свијета и сталан одлив надница у иностранство. Усљед искоришћавања нашег рудног блага помоћу -страног капитала и незапослености нашег становништва сиромаше наше привредне јединице, сиромаши наша читава земља. Te лоше појаве нашег привредног живота опомин»у нас и тјерају да што прије и са много воље и заузимања приђемо стварању домаћег кадра привредних стручњака. Свакако да he наш човјек у своме раду имати пред очима не само лични, него и заЈеднички интерес и вршиће по.сао са доста љубави, савјести и самопрегарања. Од странаца се то не може нити захтијевати, нити очекивати. Мора ее, дакле, најозбиљније прићи раду у томе правцу са цил>ем да нашу привреду подигнемо » поспјешимо њен развој, тако да достигнемо напредне европскг народе, да се изравнамо с њиховим привредама и да међу њима заузмемо достојно мјесто. To можемо учинити ако образујемо народне масе. A како то да учинимо? Како да оспособимо наш подмладак у правцу стручног образовања за разне гране наше привреде? Наравно да je то најлакше и најуспјешније путем школа. A путем којих школа? Да ли су за то достатне основне школе? Гимназије и стручне школе? Да видимо: Основна школа не даје нити потребно опште, нити стручно образовање за разнолике савргмене привредне послове. Осим тога, ученик основну школу завршава обично у једанаестој години живота и, ако тада стуш* у праксу одабраног позива, он у тој својој првој младости није толико1 тјелесно јак, да издржи сву тежину гтосла који га чека, нити je толико духовно развијен да схвати тај рад, који je често претежак и замршен. Дијете се под таквим околонстима неће правилно развијати. Њему још треба дјечјег забавл>ања » оно неће моћи озбиљно схватити замашност учења свога практичног рада и усавршавања. Дијете се у тим годинама не смије преоптеретити непрестаним тјелесним или духовним радовима, јер би закржљало. Оно још треба духовне свјежине, слободе, физичког одмора и гимнастицирања. Дужност да мар- ______ _____________ _____ 41 �љиво прати рад у школи, без присиљавања, страха и тираније неће сметати ништа његовом развоју, него напротив помоћи ће му. A када ое ојача тјелесно и умно, тамо око петнаесте године, онда нека ступа у праксу. Тада ће je сасвим другачије схватити и вршити, него ш онда у једанаестој години. У гимназијама наш подмладак стиче опште образовање као основу за даљн»е школовање на универзитетима и усавршавање у областима појединих наука. За такво дугогодишње школовање већина нашег свијета нема могућности. A и кад успије да се •ишколује, шта ће када заврши, када не може да добије запослење? (Свак хоће да буде државни, или самоуправни чиновник, иако су и ови редови већ скоро пролетаризовани.) Није могуће, дакле, да се свак посвети нскључиво науци. За оспособљење у разноликим гранама при>вреде недостају нам стручне школг. Трговачке академије и технике су средње школе које примају ученике са четири разреда гимназије и положеним нижим течајним испитом. И за ове школе већнна наших свршених ђака ооновних школа нема могућности да их похађа, јер и оне траже дугачко школовање, a и претходно школовање у гимназијама. Осим ових постоји код нас још мален број чисто пољопривредних и чнсто занатских школа, које ни приближно нисусу дтању да задовоље потребе наше пољопривреде и нашег занатства. Рекли смо да прве (тј, основне) школе не дају ни издалека потребно знање за живот и праксу. Друге дају опште образовање и не оспособљавају за живот. Tpehe су за економски слабије стојећи свијет (a тога свијета je већина) због вишегодишњег школовања неприступачне. Указује се потреба једне школе која ће просвјећивати омладину у добу од једанаесте до петнаесте године, која ће опште образовање стечено у основној школи> увећати до оне мјере која je потребна сваком члану нашег друштва, обзиром на културни »ниво« времена у којем живи и — напокон — која he ту омладину стручно спремити. Такве школе, које нису ни основне, ни гимназије, ни средње стручне школе, треба да омогуће школовање оних многобројних генерација свршених ђака основних школа, које из било којих разлога не намјеравају да се у каснијем животу посвете науци, или чиновничком позиву у државним, бановинским, општинским, или којим другим службама, него желе да живот проведу у практичнопривредним радиностима на пољу привреде, заната, индустрије, трговине и банкарства. Te генерације у тој школи треба да допуне своје опште образовање започето у основној школи и да се припреме за практично-стручни рад у будућем звању. A такву школу ми баш имамо — као продукт новог времена. To je грађанска школа. По своме рангу она je нижа средња школа, a у поређењу са нижом гимназијом, она je на истој висини, шта више, она посједује извјесна преимућства, али о томе немам намјеру овдје да пишем. Хтио бих да нагласим да je данас најбржи пут, и једино подесан пут за привредно просвјећивање наших народних маса, паметна и добро оргачизована настава кроз школе, и то кроз грађанске школе. Истина, ми имамо и стручне школе, na 5и се њихов број могао умножити рећи he неко — да се омогући приступ у н,их и сиромашнијем свиt TV Али отварање таквих школа у свакој варошици, или селу немогуће je, jep гражи огр,о,м„е своте новаца. Осим тога, »ихов наставни програм и начин рада није покретан и еластичан да би се могао прилагођавати према разним мјестима и кра јевима. A чим je број таквих школа мали, сиро машнијем свијету није омогућено школовање. Гра ћанска школа једино je подесна за привредно обра зовање ширих слојева. Она je с том једином сврхом и основана. Њу je та потреба тражила не само код нас, него и у другим културним државама. Hama грађанска школа прошла je и неке своје рсзвојне фазе. Данас она није в ти е у почегном стадију, него у снажном замаху ка нормалном развоју. Покретна je и доста еластична, те се прилагођава приликама. У том погледу смо много научили од Француза, који имају најеластичнију грађанску школу. Ми данас имамо три типа грађанских школа: пољопривредни, трговачки и занатскоиндустријски. Пољопривредни тип превладава на селу, a остала два у граду. Иако наше грађанске школе постоје релативно кратко вријеме, њихов благотворан рад се већ осјећа. Нарочито се тај рад осјећа у крајевима који су прије 1918 године били под Аустро-Угарском, гдје су такве и сличне школе почеле радом још прије 50 година. У осталим крајевима нашим, гдје се je лила крв за Слободу и Јединство наше, ове школе су почеле тек послије Свјетског рата. Иза Свјетског рата интерес за ове школе расте, иако не у свима крајевима подједнако. Ипак морамо признати, да, у упоређењу са осталим културним народима у Европи, у том погледу заостајемо. Утјешно je то, што се примјећује разумијевање и рад мјеродавних, који у најновије вријеме убрзано раде на унапређењу свих фактора за процват наше привреде. Данас грађанска школа није више »лоша копија« ниже гимназије, или некакав »сурогат« — како се je некад рекло^него je то веома модерна и веома корисна установа. Корисне посљедице оваквог рада на уређењу грађанске школе и унапређењу народне привреде даду се предвидјети. Једна од тнх je измјена у саставу друштва: развијају се и јачају привредни сталежи. И то наши домаћи привредни сталежи, a не страни, који су досада, (a још и сада) с наших леђа живјели и богатилн се. Помоћу грађаноких школа имаћемо своје просвијећене и способне занатлије, трговце, своје индустријске и банкарске стручњаке — дакле, ове школе извршиће и један важан национални задатак: национализирање свих грана прирведе, нарочито градске привреде. He могу a да нарочито не нагласим социјални задатак ових школа. Данашње прилике су јако тешке. Дипломирани филозоф, или дипломирани правник, н. пр., na не може да нађе запослење. Онај са правом не може ни званичник да буде. Докторске титуле данас не доносе обавезно завидне положаје у друштву често пута оне ништа не помогну. (To су, разумије се, жалосне чињенице!) Данас je доста оних који су факултетски наображени, na немају занимања. A шта je тек са оним који не могу нити гимназије да заврше, него прекину школовање? Они редовно нису ни зашта. Нису добили �спрему за живот, a нису довршили своје науке. Па •и да су довршили и своје родитеље коштали и »црно иза ноката«, опет можда иду у »интелектуални пролетаријат«, због »хиперпродукције интелигенције« — како се то обично каже. Ово треба да je озбиљна опомена свима нама! Ha једној страни »хиперпродукција интелигенције« и »интелектуални пролетаријат«, a на другој потреба за стручно образованим и квалификованим »средњим сталежом«. Ta друштена неуравнотеженост мора се уједначити у интересу нашег друштва, у интересу наше државне заједнице. A ту баш задаћу имају грађанске школе. Када би ми чинили како je чинила наша најпросвјећенија славенска држава, бивша Чехословачка, када би ми слали 25% од Ha­ rne 'Овеколике омладине у стручме школе, a 5% у гимназије — као што je код нас обратно — онда би ми за кратисо вријеме имали просвијећен и способан наш »средњи сталеж«, који je »кичма државе«, имали би сасвим другачије уређено друштво у којему би сваки члан заузео своје право мјесто и у којему би владала једна складна равнотежа. Сви би чланови били способни за практнчан и бољи социјалан жив-от. Друштво би било уравнотежено у демократско друштво, a то значи да би било онемогућено евентуално лредалеко скретан>е у лијево. E to , to je велика соцнјална важност грађанских школа, коју сам хтио нарочито да нагласим. Грађанока школа no свом задатку je самостална, што значи да je сама собом довољна да ученика оспособи за практичан живот. По својој гтрироди она je завршна школа, за разлику од основне и средње школе, које то нису. Ипак, н>ену везу са осталим стручним школама треба појачати, јер ап•оолвенти грађански* школа имају све услове да буду (у упоређењу за гимназијалцима) код прелаза у техничке, трговачке и друге стручне школе повлашћени, a не подвлашћени. Наравно, да je ово, као и још много других питања унутар организа- ције саме грађанске школе и у вези са грађанском школом, која треба са доста пажње и разумијеван»а постепено рјешавати. Успјех грађанских школа, разумије се, овисан je и од наставног програма, метода оствариван>а тога програма, као и од наставника који тај програм остварују. У то не улазим, него само напомињем да je садашњи наставни програм ових школа доста напредан, a наставниди грађанских школа добијају солидно образовање у Вишим педагошким школама. Тако се каже да Француска и ми имамо данас најспремнији наставнички кадар. Да завршим: Вриједност грађанских школа увидјеле су све европске државе. У Чехословачкој су оне најважнији фактор њеног привредног прогреса. Ту су оне постале права народна потреба. У Мађарској ниједно дијете- не може ее посветити никаквом привредном послу, што претходно неће завршити овакву школу. У малој Бугарској има преко 1300 грађанских школа у којима je омогућено потпуно бесплатно школовање младежи између једанаесте и петнаесте године. Зато, отворимо очи и увидимо да нам je пријеко потребна рационална привреда: рационална трговина, рационално занатство, индустрија и пољопривреда, која ће ојачати привредне јединице, a ове опет нашу државну заједницу. Ојачана државна заједница омогућиће још рационалнију привреду, коja ће одговарати времену у којем живимо и због које ћемо моћи стати на равноправну ногу са привредом осталих културних народа у Европи. Шаљимо дјецу у грађанске школе и оспособимо их за практичан живот! Ha тај начин ћемо извршити један велик друштвени и народни задатак, на тај начин ћемо извршити и највећи задатак према самим себи! Шефик Бешлагић Књижевниии муслимани у нашим сред, школама N a š e ž iv o tn e p r ilik e i d ije te Често се чује приговор с разних страна што се у проучавању наше књижевности у средњим школама не води никако рачуна о оним муслиманима који су писали књижевна дјела на нашем језику. Доиста, у нашим средњим школама се уопште и не спомиње књижевни рад муслимана, као да га никако ннје ни било. Штавише, о том књижевном раду, врло често, не знају ништа ни они који предају историју југословенске књижевности, јер се муслимани књижевници не проучавају ни на уннверзитету. Овим су се питањем заинтересовале и наше вјерске власти, na се je г. Реис-улулема још 2 јула 1938 године обратио једним дописом г. Министру просвјете у Djeca su od uvijek bila nerazumijevana, ostavljena i, do­ nekle, potlačena. Tek Dvadeseti vijek navijestio je nov oslobo­ dilački rat: bez krvi, blagi rat za d j e č j e o s l o b o đ e n j e . U centru raznih životnih pitanja i kulturnih problema u svijetu, uzelo je dostojno mjesto i d j e č j e p i t a n j e . Izbiše nove lozinke: »XX-ti je vijek, vijek dječji« — »dajmo djetetu njegovo pravo« — »pustimo dijete da bude svoje: dijete i samo dijete« — »na djeci ostavljamo našu budućnost, civiliza­ ciju, pobrinimo se, da ih za to pripravljamo« i t. d. I dječje pitanje dobi svoje zasluženo mjesto u rješavanju kulturnih problema. Dječje je pitanje složeno iz više različitih problema. Da se stvarno riješe, treba ih temeljito proučiti. U porodici je dječje rođeno ognjište. Tu dijete provodi prvo doba života, pa ga tu najprije treba i upoznati. Zatim dolazi na red škola i njen sistematski odgoj, a onda tek, kao treći faktor, društvo, sredina. �Mi ćemo, dakle, ovdlje iznijeti način života našega čovjeka, specijalno Muslimana u svim prilikama koje posredno ili ne­ posredno zasijecaju i utiču na život dječji. Jedino će se ovako moći pravilno đ'a shvati dječje pitanje i u nas, pa da se može temeljito rješavati. PRIROD N I USLOVI U D O M O V IN I Jugoslavija je po svojoj prirodi najvećim dijelom povoljna za život čovjeka. Ona se nalazi na južnoj strani sjevernog umje­ renog pojasa između 40° 51,5’ i 46" 52, 7’ sjev. širine. D obro je izložena sunčanom zračenju. II njoj ima dosta pogodne zemlje za obrađivanje i rašćenje bilja. Sume ima dosta iako se razumno ne iskorišćuje i ne štedi. Pitke vode ima dosta, osim u nekoj golijeti i kršu. Jugoslavija je bogata rudom, ljekovitim kiselja­ cima i banjama. Zemlja naša, dakle, pruža sve uslove za život. NASELJENOST I ZA N IM A N JE Kako smo mi naseljeni u našoj domovini po banovinama, najbolje će nam pretstaviti službena statistika iz god. 1931:' Muslimana ima u Dravskoj banovini 927 Drinskoj » ЗД6.469 » Dunavskoj 2.660 » Moravskoj 58.802 » Primorskoj 69.360 » Savskoj 3.823 Vardarskoj » 499.362 » Vrbaskoj 250.265 » Zetskoj 315.677 Beogradu 3.821 » Ukupno 1,561.166 Dakle, odi ukupnog broja stanovništva u Jugoslaviji (danas preko 15 mil.), Muslimana ima nešto preko milijun i po. a) G r a d . — Muslimani su većinom naseljeni u grado­ vima. Bave se zanatstvom, trgovinom i, jedan ne baš znatan broj, svima drugim privatnim i državnim poslovima. Danas ima znatan broj nezaposlenih muslimana, građana. Zanati opadaju a neki su posve iščezli, koje su baš naši muslimani nekad s ljubavlju i naročitim darom njegovali. Mnogi nezapo­ sleni za grubi, fizički rad, uslijed poodmakle dobi života ili slabosti. Naročito se zadovoljstvo ispoljava kod takvih radnika, koji dobiju makar i najskromniju općinsku, banovinsku ili državnu službu. Srazmjemo, prema svome procentu, po broju stanovništva, nisu muslimani još dovoljno zaposleni u državnoj službi. Velik je broj muslimana po gradovima koji pripadaju t. zv. n i ž e m u s t a l e ž u ! Ovi oskudlno žive i začudo, vrlo strpljivo prema svojoj sudbini. Zaista je teško promatrati na­ šega čovjeka, kojemu se njegov stari zanat izgubio ili još k tome, uslijed ukidanja čiflučkog prava ostao bez grunta, pa nakon toliko godina prilična života, danas, ili mijenja zanat, ili moljaka koju službicu. I srećan je, ako gdje nađe teške zarade da se »ne prebija od nemila, do nedraga«, jer vrlo- je teže moljakati pomoć onome, ko se nije naučio. Naša je zemlja u industrijalizaciji tek u začetku, a baš r a z v i t a k i n d u s t r i j e donosi narodu i državi veliku korist. Industrijalizacijom riješio bi se problem nezaposlenosti uopće. U koliko su muslimani, a naročito muslimanke, zapo­ sleni u privatnoj industriji, tu su nadnice minimalne gdje se naše ženskinje eksploatiše do nevjerovatne krajnosti. Mi to nekad i opažamo, ali koja korist, kad im ne umijemo ili ne možemo dati bolju, pravedniju zaradu. Najgore je onima koji su fizički iscrpljeni. Mnogome ne da ponos da prosi, pa stoički коме je тражио да ce у наставни план VI и VII разр. сред. школа унесу старији муслимански писци који су писали своја дјела српскохрватским језиком, a арапским словима, као: Мухамед Хеваји Ускуфи, Каимија, Илхамија и др. Г. Министар просвјете je одговорио да je о томе извијестио г. Претсједника Главног просвјетног савјета и замолио га да Савјет поведе о томе рачуна при претресању наставних програма.1) Данас je прилично познат књижевни рад босанско-херцеговачких муслимана, али кад год je ријеч о томе да су муслимани написали бројна дјела, врло често и веће књижевне вриједности, да je међу књижевницима муслиманима било и велнких талената који би чинили част свакој књижевности, скоро увијек ce наглашава да тај рад припада туђим књижевностима, арапској и турској. О муслиманима, нарочито оним старијим, који су писали нашим језиком, зна ce врло мало и то тек од новијег времена. Истина je, да главни и много већи дио књижевног рада бос.-херц. муслимана не спада у нашу књижевност. О тим књижевни.м трудбеницима постоје данас двије опсежне и добре радње: Дра Сафветбега Башагића »Бошњаци и Херцеговци у исламској књнжевности«, Сарајево, 1912) и Мехмеда Ханџића »Рад б. х. муслимана на књижевном пољу«, Сарајево, 1933). Књижевни рад ових наших људи не долази у обзир код проучавања књижевности у нашим средњим школама. Доскора ce вјеровало да су ce у Босни бавили књнжевним радом само немуслимани, a кад ce открило, у новије доба, да постоји прилично обимна књижевна радња муслимана на нашем језику и арапским словима, да je она no постанку стара колико и фрањевачка, да има своју литерарно-историску и општу књижевну вриједност — то je било толико важно, толико интересантно откриће. Један од првих писаца муслимана, Мухамед Хеваји Ускуфи, je већ у првој половини XVII вијека изразио мисао о народном јединству браће разних вјера какву прије њега, a дуго ни послије, није изрекао нико. Поред тога, у оно вријеме вјерских борби и трвења у Босни, Хеваји на неколико мјеста у свом књижевном дјелу позива, да ce престане са борбама и свађама и да ce једнокрвна 6paha приближе и уједине у љубави без обзира на вЈерске разлике. To би било довољно да о овакво.м писцу поведу рачуна и народи са много богатијом књижевношћу од наше, a да и не помињемо његов први »босанскотурски« рјечник, други рјечник нашег je­ sm o no времену постанка. Поред Хеваије ту су и други писци, значајни no својим књижевним радовима и начину рада, као *) Види Гласник ИВЗ, год. VI бр. 9. �револуционарни пјесник Шејх Сејјид. Илхамија, који je своје назоре платио 1822 године животом, и исто тако карактеристична фигура нашег босанског рационалисте Омер еф. Хуме, чије су напредне просвјетитељске идеје остале актуелне, ако хоћете, и до данас. — Поменусно само писце предокупационог периода, илустрације ради, јер je рад и значај новијих књижевника муслимана прилично познат. Међутим, ми данас немамо, нажалост, ниједне синтетичне радње у којој би научно и подробно био приказан књижевни рад муслимана на српскохрватском језику. ГТа и оно што je написано о томе, не може нас задовољити, тим прије што баш најисцрпније и најобјективније радове нису писали наши људи и не нашим језиком. Тако, на примјер, једино дјело које обухвата цјелокупну књижевну радњу муслимана на нашем језику, и оних до окупације као и новијих, написао je Нијемац Др. Максимилијан Браун2). Исто тако до сада н£Јбол*у радњу о Потур-шахрдији, првом . босанско-турском рјечнику и^једном од првих рјечника нашег језика уопште, написао je Ото Блау, некадањи пруски конзул у Сарајеву.8) Године 1912 издао je бивши Балкански институт дјело: »Serbo-kroatische Dichtungen bosnischenMoslims aus dem XVII., XVIII. und XIX Jahrhundert«, што су га саставили Шејх Сејфудин Кемура и Др. Владимир Ћоровић. ДЈело садржи највећи дио пјесама почев од Хеваије (половина XVII вијека) до окупације. Премда у дјело није унесен цио пјеснички рад књижевника муслимана предокупационе периоде, премда материјал није сасвим критички издат, дјело je до данас најбољи приказ пјесничког рада муслимана старијег периода. Нажалост, предговор дјелу, научан и објективан, на њемачком je језику. Додуше, о књижевном раду муслимана на српскохрватском језику, писали су и муслимани, нарочито у новије вријеме. Неки од њих написали су неколико лијепих прилога о овом предмету. Само су сви ти радови разасути no разним нашим листовима, a поред тога писани су пригодно: поводом јубилеја или смрти књижевника или уз неку годишњицу и сл. Због тога, ови радови, иако значајни и потребни, у тежњи да покажу да су и муслимани дјеловали на књижевном пољу и дали вриједне прилоге нашој књижевности, имају често похвалан тон и не одређују мјесто и ранг писца у 2) Die Anfange der Europaisierung in der Literatur der mosliniischen Slaven in Bosnien und Hercegovina, Leipzig 1934 3) Ta ce радн>а налази у Блауову дјелу: Bosnisch-tiirkische Sprachdenkmaler, Leipzig 1866 zlopate, boluju i umiru. Jedan dio zaborave na obraz, jer glad očiju nema, pa jednostavno pružaju ruke za milostinju, stidno, i nisu nametljivi. Međutim, po našim gradovima i varošicama, danas se svaki dan sve više i više na ulici pojavljuju i takvi prosjaci, koji su prosjačenje uzeli kao kakvu profesiju. Prosto su to ’ bes­ kućnici, pa ili su bogalji ili zdravi i sposobni za rad, na svakom kraju pružaju ruku i dosadno moljakaju milostinju. Takvih je u. većini najviše doseljeno iz sela u grad. Došli su jadnici, da još više pojačaju gradsku bijedu. Lijepe su pojava nekoja h u m a n a d r u š t v a . Ta se osnivaju samo u nekim većim gradovima sa ciljem d:a pomažu sirotinju. Ta se pomoć sastoji iz neke mjesečne pripomoći, rijetko dnevne u naravi, gdje na jednu siromašnu porodicu otpada negdje najviše do 60 din., a negdje tek malo više. Ova su humana društva, naime, vrlo slabo pomognuta baš od onih, koji su najmoćniji i naj­ više dužni da od svog bogatstva daju jedan ozbiliniji dio za siromašne. Time više, što je to imućnim muslimanima vjerska dužnost, keju su nekad naši pređi objeručke izvršavali. Sama državna uprava, kroz prošlih 20 godina, malo je učini’a na so­ cijalnom popravljanju ovih teških prilika. Tek od god;. 1938 počeše se provađati u M i n i s t a r s t v u s o c i j a l n e p o ­ l i t i k e značajne sociialne reforme, kojima je krajnja svrha da se pomaganjem malog čovjeka i radnog svijeta dođe do socijalne pravde i socijalnog reda u društvu i državi. Izvođenjem ovakvog programa ministarstva socijalne po­ litike i narodnog zdravlja, jedino će se početi radikalno liječiti ove narodne rane. b) S e l o . — Jugoslavija je poglavito seljačka zem'ja. Od ukupnog broja stanovništva u selima živi 72,46% našega naroda uopće, dakle od svake stotine stanonvika ima 72 seljaka, od toga musHmana-seljaka ima 27.34%. Muslimana seljaka ima oko 3% koji imaju preko 30 hektara zemlje, do 2/3 porodica posjeduju manje od 3 hektara. Zemlja se obrađuje posve primitivno- Mnogi seljak, obra­ đujući svoju zemlju na starinski način, zadovoljan je ako u jesen dobije na harmanu od 1 kg usjeva, obično 3—5 kg žita. I ostali su seoski poslovi neracionalni. Stoka se dlrži, ali tek da je ima na broju, dok se gaji i iskorišćuje posve slabo. Selja­ čki su mliječni proizvodi posve prosti, pa su zato na pijaci jef­ tini. Mnogi seljak već početkom zime i sam oskudijeva smokom. Žito počne rano da kupuje, najviše kukuruz, a mnogi u proljeće nema ni usjeva. O d povrća se gaje samo 3—4 vrste (kupus, krompir, grah i luk), dok naš seljak uopće ne zna za drugo povrće (grašak, paradajz, salatu, papriku, spanać). Naš seljak voli voće, zato rado sadi voćke, ali ih nerazumno gaji. Što od voća debije bolje vrste sve iznese na pijacu, jedva čekajući da dođe do novaca. Najviše oskudijevaju brdska sela i pasivni krajevi. U poljskim i planinskim selima narod bolje živi. Seljaka ima vrlo malo, ili pak nemaju nikako svoje vlastite zemlje. Ovakvi su većinom nadničari. Ljeti nadničare po 4—5 mjeseci u selu, pre­ žive ljeto lijepo, a ostalo vrijeme godine zlopate. Takvi u jesen manje, ostavljaju majčicu-zemlju, da se tobože u gradu, lakše ostavljaju selo, idu u pečalbu, i tako zamrze svoje seljačko zaniishranjuje. Muslimani-seljaci žive u nekim selima sami za se, a najčešće u komšiluku sa seljacima pravoslavnim i k tolicirm. Žive zajedno u ljubavi, zajedno se pomažu (pozajmice, moba), a zajedno snose i svoje često puta teške prilike. Divno se među sobom paze i svojom komšijskom pažnjom mogli bi 1ao primjer poslužiti građanima. O z a d r u g a r s t v u među seljacima muslimanima još nema govora. Tome je kriva poglavito kruta neprosvjećenost. O d strane državne uprave, naročito od Ministarstva poljopri­ vrede kroz prošlih 20 godina, naš je seljak primao vrlo malu pomoć. Na poljoprivredno prosvjećivanje vrlo se slabo pazi. �Uzorne poljoprivredne stanice, poljoprivredne niže i više škole, daleko su još udaljene od seljaka muslimana. Ono što seljak dobiva štampano u letcima preko sreskih ekonoma, vrlo je mala pomoć, zapravo među nepismenim, nikakva. Što je najteže, iz godine u godinu, opaža se višak seoskog stanovništva. Jedan je važan problem šta će se učiniti s tim viškom. Industrije je malo da se zaposli. Zbog nestašice domaće industrije naš se seljak, na pr., teško zamijeni svoju staru ralicu sa modernim plugom, kad sama carina iznosi na jedan plug 400 dinara. Zbog ovakvih prilika kad uporedimo standart na našem selu sa standartom seljaka na zapadu Evrope, naš je standart na vrlo niskom nivou. Ove teške privredne prilike u gradu i selu, dašto, negativno utiču na našu porodicu pa i na d i j e t e . K u ć a i h i g i j e n s k e p r i l i k e . — Najvećim dijelom kuće su u gradu obične potleušice ili na kat. Pravljene su bez plana i većinom unutra neskladno i nehigijenski udešene. N aj­ običnija je soba, porodična soba, pri tlima. Ta je soba više puta jedina za spavanje, sjedenje i jelo. Stropovi su niski, prozori dosta maleni i više puta nisu udešeni za zračenje soba. N a mno­ gim prozorima u muslimanskim kućama stoje »mušepci«. Zimi se sobe rijetko provjetravaju. Kada se soba pomete i rastrijebi, otvore se obično samo vrata ili samo jedan prozor, i to na kratko vrijeme. Pred kućom je ograđena avliia. N a sreću, muslimanka se ljeti najviše bavi u toj avliji. U avliji je većinom kuhinja. Zimi se kuha unutra, na ognjištu ili u sobi gdje u zadnje vrijeme ima i štednjak. Spava se većinom pri tlima. Posteljina se ne iznosi na zračenje, nego se savije i slozi u »dušekluk« ili na sanduk. Gdje se unio krevet posteljina se složi na krevetu i pokrije. Pod se često mete, a zidovi okreče. Obično je pod u sobama zastrt ćilimom ili ponjavom. Čeljad ulaze u sobu bosa, a cipele skidaju u »hajatu«. N a gornjem je katu »čardak«. Ovaj obično služi ljeti za doček gostiju, rijetko i za spavanje čeljadi. U do­ njem katu obično ima vlage. Skoro u svakoj muslimanskoj kući ima makar u jednoj sobici »banjica«. U njoj se uzima »abdest«, a po vjerskoj potrebi i sapire cijelo tijelo. Samo modernije kuće imaju i pravu banju. b) S e 1o. — U selu su kuće većinom brvnare, »pozemljuše«, rijetko zidane od ćerpiča ili od cigle. U krševitim su krajevima zidane od kamena. Sobe su malene, sa malim prozo­ rima »da se sobe mogu bolje i lakše ugrijati«. Prozori se gotovo nikad ne otvaraju, čak su negdje zalijepljeni papirom ili jagnjećijom trbušnom kožicom. U jednoj sobi od 6—8 m2 povr­ šine ili od 12—16 m3 prostora spava cijela porodica. Sobe su u seljaka muslimana većinom popođene i zastrte hasurom, ponja­ vom, pa u imućnijim kućama i ćilimom. A ko je seoska soba na kat, na »čardak«, onda u »čardaku« spavaju čeljad, a dolje je »magaza« ili čak štala. Muslimani seljaci većinom su naseljeni gdje ima v o d e . To zbog vjerskih propisa. U seoskoj kući obično ima dosta gamadi. Neki se čak i ne stide, na primjer, uši, izgovarajući se da »i u cara ima uš«. Postoji, naime, u narodu sujevjerje, da na ljudskom tijelu mora biti uš (vaš). Naša seoska kuća ne upotrebljava sapun. Rublje se pere odnosno pari u lukšiji. Seljački se svijet uopće malo kupa, pa i djeca. Muslimani jedino prema vjerskoj potrebi. D a se unaprijedi higijena kuće u gradu i u selu, postoje inicijativom Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja, z d r a v s t v e n e z a d r u g e koje naša sela, naročito musli­ manska, još i sad neprestano željno očekuju. Naročito na d i j e t e teško utiču te rđave higijenske prilike naše kuće u gradu i u selu. (Svršiće se). HAMDIJA MULIĆ 46 нашој књижевности, нити дају увијек сигурне књижевне судове. у нашим средњошколским уџбеницима за историју југословенске књижевности скоро да се муслимански писци и не помињу. Колико ми je познато, о старијим нашим књижевницима, оним до окупације, дао je кратак приказ Др. Давид Богдановић у првој књизи свог дјела »Преглед књижевности хрватске и српске«. Приказ je врло сумаран и скоро безначајан, a рађен je према једном чланку Милана Богдановића који je изашао у Српском књижевном гласни.ку, 1912 године, поводом поменуте књиге Кемуре и Ћоровића. Много боље je приказан књижевни рад муслимана у дјелу Др. Драгутина Прохаске: »Преглед савремене хрватско-српске кнњижевности« (Загреб 1921). Овдје су опет поменути само новији књижевници муслимани, na и то више узгредно. Beh и из овог набаченог прегледа може се закључити са каквим тешкоћама мора да рачуна наставник који би хтио да ученике упозна са књижевним радсм муслимана. Овоме ваља додати и то да се према педагошким захтјевима, a и према службеним методским упутствима Министарства просвјете, код проучавања књижевности мора да иде од дјела ка писцу, a шта тек да се ради кад нема дјела, јер или уопште нису штампана или су штампана давно, na их више нема на књижарском тржишту. Да би се успјешно могли обрађизати наши писци у средњим школама, потребно je да уђу у наставни програм, јер се према томе програму и пишу средњошколски уџбеници. Тек тада ће муслимански књижевници ући у средњошколске уџб.енике и моћи ће се проучавати. До тога би ваљало побринути се да се важнија дјела бољих писаца нашнх издају, a радови оних старијих да се скупе, проуче и издају критички. Како би се то извело, посебно je питање у које нећемо овдје залазити. Вјерујемо, уз све то, да ће се ово питање повол>но ријешити, и нећемо на то дуго чекати, јер ми данас имамо људи и спремних и са потребном љубављу, који he оно што je пропуштено да се уради до сада, урадити и на тај начин одужити дуг према нашим људима који су својим радом у много чему задужили несамо муслимане него и цијели наш народ. Hama интелигенција мора бнти обавијештена о својој прошлости, мора ца зна своје заслужне претке, јер само оно што се добро познаје, може се правилно цијенити и вољети. Ахмед Мулахалиловић �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ДАЉЊИ УПИС УТЕМЕЉАЧА ГАЈРЕТА Чајниче: Ha иницијативу Мјееног одбора Гајрета у Чајничу и препоруку олштинског дјеловође г. Хамше Хаџисмајловића, олштински одбор општине Миљено закључио je да се њихова општина улише за члана утемел>ача друштва Гајрет, са чланарином од 500.— Дин. Општинска управа je положила новац Главном одбору. Теслић: Г. Сејфо Сеферовић, пекар из Теслића, уписао je себе и своју супругу Ханку за чланове утемељаче Гајрета, те ће суму од 1.000.— Дин. уплатити у четири мјесечна оброка. Дервента: Г. Рагиб еф. Тетарић, имам и вакуфски пословођа у Дервенти, уписао je свога сина Хидајета, уч. основне школе, за утемељача Гајрета. Важно je напоменути да je мајка споменутог утемељача Вахида х. била питомица Гајрета у Сарајеву. Након свршених наука била je намјештена као стручна учитељица у Бањој Луци, гдје je радила за Гајрет и сваком се приликом за н> залагала и потпомагала га. По доласку у Дервенту одмах je ступила у ред Гајре- Хидајет Тетарић, ученик III разреда осн. школе тових помагача и радника, тако да се даиас налази у управи Мјесног женског одбора Гајрета. И ако су родитељи споменутог утемељача доста слабог материјалног стања, ипак се види да желе потпомоћи Гајрет и одужити му се колико су у стању. Бихаћ: Код Мјесног одбора Гајрета у Бихаћу уписао се за члана утемељача г. Жарко Козомарић, трговац, уплативши одмах своту о д 500.— Дин. И овим путем нека je свима топла хвала. . ИЗ ГАЈРЕТОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ T okom мјесеца јануара 1941 постављени су повјереницима Гајрета 'слиједећа гг.: Д уб: п. Међеђа, срез Рогатица г. Атаулах Хафизовић, деловођа општине. Братунац: г. Ибрахим Сточевић, чииовник општине. Бастаси, ср. Фоча: г. Живко Радовић, учитељ. НОВИ ГАЈРЕТОВИ ОДБОРИ Добошница: Ha иницијативу Мјесног одбора Гајрета у Тузли, одржана je 2 јануара о. г. скупштина Гајрета у Д о- бошници. Скупштини су присутвовали испред Мјесног одбора ГаЈрета у Тузли гг. Салихспахић Мехмед, Незир Ђонлагић и прочелник »Секције за просвећивање села« г Ибрахим Имамовић. Скуптину je отворио повјереник Гајрета г. Хакија Смајлагић, општ. биљежник и дао ријеч г. Ибрахиму Имамовићу који je одржао предавање о Гајрету. Послије предавања изабран je одбор у који су унишла гг.: претсједник Мехмед Омерчић, потпретсједник Мухамед Омерчић, секретар Ибрахим Омерчић, благајник Хакија Смајлагић; чланови: Ибрахим еф. Кадрић, Бећир Зећо, Ахмет Сашковић, Суљо Омерчић и Сафет Пашић, учитељ; Надзорни одбср: Касим еф. Омеровић, Реџеп еф. Фаз.пић и Салихага Хусејновић; Замјеници: Рамо Вехабовић, Назиф Јарчевић и Осман Ковачевић. Горња Тузла: Дана 22 децембра 1940 год. у просторијама Исламске читаонице у Горњој Тузли, одржана je оснивачка скупштина Мјесног одбора Гајрета. Пошто je скупштина изабрала за претсједника скулштине г. X. Мехмедовића Незирагу као и деловођу Шеховића Бећира, те двојкцу верификатора, и то: гг. Демировића Заима и Икинића Јусуфа, претсједник je предложио да се у Горњој Тузли оснује Мјесни одбор Гајрета. Kao изасланици Гајретова одбора из Тузле били су присутни гг. Имамовић, професор, те Салихспахић Мехмед, управник Гајретова интерната у Тузли, као и г. Салихспахић Салко, чиновник из Креке. Пошто je г. Имамовић у подуљем говору образложио сврху и задатак Гајрета и његов циљ, a претсједник скупштине изјавио да се до данас уписало преко 50 чланова у Гајрет, првенствено из Горње Тузле, то скупштина прилази бирању одбора и након краће дискусије бира акламацијом слиједећа лица у одбор: 1,) За лретсједника: Хафиз еф. Карића имама матичара у Горњој Тузли; 2 ) За потпретсједника: Незирагу X. Мехмедовића, трговца из Горње Тузле; 3 ) З а секретара: Сарачевића Абдулаха чиновника Монтанике, Симин Хан; 4) За благајника: X. Мехмедовића Хајрудина улравника поште у Горњој Тузли; 5) За чланове одбора: Сарачевић Хусеина, Мемкшевић X. Дервиша, X. Јусуфовић Мухарема и Ђапу Хусу. За замјенике: Икинић Јусуф, Демировић Заим и X. Абдић Ахмет. У Надзорни одбор бирају се слиједећа лица: 1,) За претсједника: Шеховић Бећир, општински деловођа; 2) За потпресједиика: Муратагић Емин, чиновник Монтанике; 3) Члан: Хајдаревић Мујо економ, те замјеници Абдурахман X. Мехмедовић, ципелар и Хаџиселимовић Мехмед, радник из руднкка Мајевица. Претсједник моли изабране одборнике да своју дужност озбиљно схвате и да на сваком мјесту и у сваком друштву рад Гајрета што више проширују, a нарочито уписивањем што већег броја чланова. Претсједнпк Хафиз Ибрахим еф. Карић закл>учио je скупштину ријечима: Да нам наш рад помоћу великога Аллаха буде хајирли и напредал! Теслић: Повјереник Гајрета г. Зијад Галијашевић упутио je пријатељима Гајрета писма, образложивши им потребу оснивања Мјесног одбора Гајрета у Теслићу и замоливши их да присуствују скупштини, коју je заказао за 5 јануара о. г. у просторијама Ловачког друштва »Борја«. Ha овај апел повјереника одазвала су се и присуствовала 53 пријатеља Гајрета. Скупштину je отворио г. Галијашевић, поздравивши најприје заштитника Гајрета Њ. В. Краља Петра Н. По избору записничара, повјереник Гајрета у кратким потезима изнио je рад друштва Гајрета кроз минулих 38 година, н>егове циљеве и резултате рада. Скупштина je бурно поздравила досадањег повјереника и захвалила му на дугогодишњем раду, a потом je изабрала претсједника скупштине и овјероваче записника. �Изабрани претсједник г. Омербег Феризбеговић, трговац, no заузимању претсједничког мјеста, образложио je чл. 55 и 56 друштвених правнла, no којима треба да се улише кајмање 50 чланова, ради оснивања Мјесног одбора, na пита присутне да ли би желили бити чланови друштва. Одмах се je отлочео упис чланова, тако да се ie на самој скупштини уписало преко 60 чланова, док су се накнадно уписала још 42 члана. a и даље се наставља са уписом. Ha предлог скупштинара једногласно je изабран за претсјендика Мјесног одбора досадањи повјереник г. Зијад Галијашевић. општ. чинов. Надаље су ушли у одбор слиједећа гг.: потпретсједник О.мер Феризбеговић, секретар Д анијал Ајановић, благајник Суљо Галијашевић, његов замјеник Смаил Мејремић; чланови: Никифор Бајић, Хусеин Церић, |ссип Секели, Салко Х озо, Хусеин Галијашевић, Екрем X. Хасановић и М ехмед Одобашић. Замјеници: Хамид Пашић, Решид Сеферовић, Митар Трифковић, Д едо Ђонлагић и Мухарем Робовић. Надзорни одбор: Исмет Капетановић, Алојз Цоља и Суљо Арифагић. Замјеннцп: Теуфик Галијашевић, Сејфо Сеферовић и Мехмед Бајрактаревић. Док се вишегодишњи рад Гајретових раденика у Бијељини углавном састојао у прикупл>аљу материјалних средстава, од почетка 1939 год. почело се мислити и на остале циљеве, које Гајрет поставл>а својим раденицима. Рад на Гајретовој акцији je тежак и тражи пуне људе. Раније се у том оскудијевало. Али — хвала Богу — и т у смо направили велики скок у напретку и ставили na чело Гајретових раденика у Бијељини л>уде, који могу и хоће да раде и поднесу жртве за опште добро свију нас. ГАЈРЕТОВ ПРОСВЈЕТНИ РАД У БОС. НОВОМ Повјереништво Гајрета у Бос. Новом покренуло je корепетицнју и инструкцију за слабије ученике, a у овај корепетиториј имају приступ сви ученици без разлике вјере. Подучавање се врши у мектебским просторијама почевши од божкћних ферија, a трајаће све д о конца школске године. Ову акцију повјереништва обилно je помогао г. Др. Салих Џинић, ветеринар, као и Џемал Даутћехајић, сврш. агроном. Инструкције су држали -л неки бољи ђаци, али су најглавнији гг. Др. Џинић, Џ. Даутћехајић-Авдагић и Халида Ибрахимбеговнћ. стручна учитељиц^. . Надал>е je повјереииштво организовалс аналфабетски течај на Унијама — Бос. Нови, који похађају 30 муслиманки као и једна католкиња. Овај течај подучава повјереник Гајрета г. Мухарем Абдихоџић, док ћ е други течај организовати у Прекорању — Бос. Н ови' који he држати уематски имам г. Абдул-Кадир Кадцћ. Главни одбор и повјереништво у Бос. Новом и овим путем најтоплије захваљују свима онима, који га помогоше у овом раду. УСПЈЕШАН РА Д МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У БИЈЕЉИНИ Kao и сва мјеста у Босни и Херцеговини и Бијељика je гајила Гајретове идеје, радила и придонијела свој обол за ову нашу најважнију кутурно-лросвјетну установу. С вре.мена на вријеме доприносила je и рекордне материјалне приходе Гајретовој централи, na je и лијеп број данашње интелигенције, која je прошла кроз Гајретове интернате, свијетао примјер захвалности на томе раду. 48 Претсједник Гајрета у Бијељини г. Насим Шаћирагић са најмлађим Гајретовим сарадницима Зумретом Пашић и Ахметом X. Османовићем Године 1935 на чело Гајретових раденика у Бијељини долази агилни, несебични Гајретов раденик г. Назим Шаћирагић, виши порески инспектор — шеф пореске управе у Бијељини. Поред њега вриједни je и пожртвовии радепик г. Рагиб Бурина, лрофесор овдашње гимназије и г. Муратбег Пашић, претсједник градске општине. Ови наши прваци као освједочени радепици на општем друштвеном добру, окупише и друге за посао спремне и вољне л>уде и поведоше акцију, да Гајретов одбор буде центар свих корисних радова, на првом мјесту међу муслиманима у Бијељиии, a исто тако и у сарадњи са осталом браћом суграђанима. Њихова жел»а се остварује и оствариће се, јер нам то досадашњи успјех у раду гарантује. Њихов несебични пожртвовни рад средина je правилно схватила и оцијенила и сада их са захвалношћу на сваком кораку и у свакој акцији свесрдно помаже. Први успјех њиховог рада ie оснивање Гајретове читаоиице. У марту 1939 год. свечано je отворена Гајретова читаоница, која je одмах у почетку имала око 100 чланова. Сви су се чланови према солственој могућиости утркивали морално као и материјално прилозима за уређење читаонице, да би могла служити на част друштву чије име носи, као и људима који се налазе на водећем мјесту друштва. Благодати читаонице су се осјетиле одмах. Поред удобних и лијепих просторија за састанке и разговоре, чланови читаонице су имали на располагању све наше боље дневие лкстове и одабране часописе. Почело ie одржавање сијела, на којима су члансви са породицама и лријатељима Гајрета могли да проведу угодне часове у разговору, пјесми и забави. Ha сијелима су држана и предавања, од којих нарочито успјешна и корисна предавап.а г. Рагиба Бурине, професора и Алиефендије Алиефендића, имама матичара и нашег вриједног радника. Ha тим састанцима je више пута �утрта суза невољнима прикупљањем прилога. Довољно je било да наш претсједник г. Шаћирагић устане и каже да пеки ђак нема књига, капута, средстава да подигне свједочанство или шегрт средстава за испит, или ма шта друго, na да одмах добије потребне прилоге у намијењену сврху. Нарочито je поздрављена акција Гајретових раденика за оснивање покопног друштва, која je такође потекла из Гајретове читаснице. Данас муслиманско покопно друштво »Рахмет« броји око 1000 чланова, које на задовољство овдашњег сиромашног свијета воде опет Гајретови раденици. Ha концу прве године рада овога друштва на годишњој скупштини одато je признање и пуно повјеренје водећим члановима и изражена жеља да Гајрет продужи своју корисну акцију у раду за опште добро, нарочито ширих маса. Тада je поникла идеја о градњи Гајретова дома у Бијељини. Изгледи су били повол>ни и већ смо гледали у скорој будућности наш лијепи дом и унапред уживали у заједничком раду wa свим пољима за подизање наше средине, али нам то још није пошло за руком. Рад наших првака обећава, да he нам се и та жеља испунити. За непуне двије године рада Гајретова читаоница може да служи за репрезентацшу у Бијељини, a вјероватно би joj завидиле и веће вароши. Просторије су удобне и раскошно уређене. Њезин инвентар no минималинм цијенама вриједи преко 20.000 дкн. Бројно стање члансва je 140, које се сваким даном повећава. Поред наведених радова, Гајретови раденици cv пред Бајрам, a под воћством свога претсједника г. Шаћирагића, прикупили међу муслиманима око 30.000 дин. прилога за зимску помоћ и подијелили овдашњој сцротињи. Ове године je нарочито лијеп успјех постигнут Бајрамеком забавом, која je у моралном и материјалном логледу неочекивано задовл>ила. Поред нашег вриједног претсједника г. Шаћирагића, споменутих и неспоменутих Гајретових раденика, хвалевриједан je рад гослође Бисере Шаћирагић, која сваком приликом, a нарочито око припреме забаве, na и на саму вече забаве, није пожалила труда да својим радом допринесе што боље.м успјеху. i Од млађих помагача предњаче својом пожотвовношћу у раду за Гајрет симпатична госпоћица Зумрета Пашић, ученица IV разр. гимназије, и Ахмет X. Османовић, ученик VI разр. гимназије. Гајретов одбор v Бијел>ини дугује захвалност комаиданту 6 пјеш. пука у Бијел>ини, пуковнику г. Дејану Ђурковићу, Koin са симпатијом прати рад Гајрета, na je и овога пута за Бајрамску забаву уступио Војну музику. Нека je хвала свима нашим раденицима и помагачима. Да их Бог поживи дуго година на дику и поног нашега народа и отаџбине. 0 . М. Г. ПРОСЛАВА 1 МУХАРЕМА У Главатићеву: Иницијативом повјереника Гајрета r. Т1 емала Прохића, први пут у Главатићеву прослављена ie муслиманека Нова година 1 Мухарема. која ie падала 28 iaHvapa 1941 године. За младеж ie приређено сијело v школи, a за одрасле у мектеби-иптидаији. на којем je мјесни имам упознао присутне са значајем 1 Мухарема, a повјереник их je упознао са акцијом Гајретовом на проширењу зааругарске идеје и ochvtkom једне задруге v Главатићев”. Сви су се поисутни једнодушно изјаснили за осниван.е Гајретове набављачке задруге. У Какањ-Добоју: 28 јануапа 1941 године Мјесни одбор Гајрета у Какан>-Добоју одржао ie сијело са поедавањем, посвећеко прослави муслиманске Нове године. Сијело je отворио v 8 сати навечер члан Надзорног одбора Гајрета г. Мустафа Догдибеговић, који се захвалио присутнима на лиieno.M одзиву , чиме указаше пстпору Гајрету и жеговом nacToian v око упознаважа народа о историји Ислама и о значају 1 Мухарема. Публика je са великим интересовањем саслушала излагања предавача. Поред великог броја мушкараца, лредавање je посјетио и велики број жена и дјевојака, тако да je за њих била резервисаиа једна споредна просторија. Ову прилику искористио je секретар Мјесног одбора г. Мустафа Хоџабеговић потпретсјединком г. Фртуном, сакупивши за Гајрет око 300.— Дии. добровољних прилога. И овим путем Мјесни одбор захвал>ује имал»у матичару који je посјетио ову приредбу са угледним лицима из мјеста. По исцрпљеном програму младеж се je забавл>ала до касно у ноћ. У Завидовићу: 28 јануара 1941, 1 дан Мухарема, приредио je Мјесни одбор у Завидовићу академију као прославу Нове 1360 године. Ha ову академију позвани су мјештани муслимани и посјета je била одлична. Академију je отворио кратким говором претсједник Гајрета г. Нуман Османефендић и захвалио се на посјети и изнио потребу чешћег састајања мјесних муслимана ради договора о свима потребама. Веома добро обрађено и пригодно предавање одржао je имам матичар г. Џемал еф. Хулусић о значају Хиџрета и историји Ислама. Затим je изнио све досадашње недаће и разлоге слабог економског стања муслимана и указао на правце којима би муслимаии, удружујући се, требали поћи да би изашли из овога тешког стања. Иза тога одржао je предаваже г. Џемал Сушић, чии. држ. шум. жел>езнице о идеологији Гајрета, његовом оснивању, те о његовом раду и досадањим успјесима на културнопросвјетном пол.у и у свима осталим правцима његова дјеловања. У дискусији су учествовали гг. Инж. Мустафа Мехић и Инж."Галиб Миџић. Закључено je да се овакови састанци приређују најмање једанпут мјесечно. Ha тим састанцима би се претресале све наше потребе. Мјесни одбор Гајрета у Завидовићу основао je и пријавио у задружни регистар Гајретову набављачко-продајну задругу, која ће ових дана отпочети с радом. ГАЈРЕТОВЕ ПРИРЕДБЕ Острожац: Трећи дан Курбан Бајрама. иницијативом претсједника г. Љубовића и секретара г. Кустурице, одржано je Гајретово сијело у мјесној читаоници. За исту приредбу дариван ie слатки и слани бифе, који су од мјесних дјевојака и ханума покупиле гђице Енеса Захировић и Бисера Аликадић. Чист приход износи 500.— Дин. Приликом одржаважа овог сијела даровао je Гајрету прилог у новцу од Дин. 30.— г. Осман Лепара из Лисичића. Главни одбор и овим путем најтоплије захваљује иницијатори.ма ове приредбе, a и свима дароватељима изриче најтоплију захвалност. Јабланица: Ради што бол>ег успјеха. Мјесни одбор Гајрета у Јабланици у заједници са Муслиманском читаоницом из Мостара приредио je на Курбан бајрам забаву, чији je бруто приход кзносио 3.100,— Дин. Дервента: Kao и сваке тако и ове године Мјесни одбори Гајрета у Дервенти одржали су своју бајрамску годишњу забаву 9 јануара 1941 године, тј. други дан Курбан бајрама. Забава je како морално тако и материјално завидно успјела, a чист приход износи 4.520.50 динара. Посјета je била врло велика. Задших година није се осјећало толико интересовање за Гајретову забаву као што je то био случај у овој години. Посјета je била изванренда. Псред осталих запажени су на забави и претставници већине овдашњих културних и просвјетних друштава као и многи гости из Грачанице, Добоја, Тузле, Бос. Брода, Бос. Шамца и других околних мјеста. Наглашује.мо да су нам се врло радо одазвали овдашљи омладикди, муслимани-ке, примившк ее улога за извођеи>е изабраног комада. Бифе су даровали слиједе!|а гг.г Хаџиагић Aro Цакић Васва, X. Абдић Салихагппица. Ибришагић Мустафа, X. Ефендић Махмутага, Хусеџиновић Алија. Тетармћ Вахида, Лалић Незир. Градашчевић Мах.мудбег, Ћишмћ Мухамед. Муфтић Ах.мед, Јусуфбеговић Хусејнбег. X. Хасановић Ајиша. Поробић Мина, Пашић Ахмед, Поробић Муратбег, X. Абдић Ибрахимага, Хорић Сул.о, Градашчевић Ахмед, Алибеговнћ Шаћира, Конџић Ферида, Шерић Халид и Чарџић Рабија. 49 �Бифе у новцу дали су гг.: Бурсаћ Петар, Коркут Ћевсера и X. Хасановић Мухармебеговида. Добровољни прилог даровали су гг.: Садиковић Ахмед, Хусеџиновић Алија и Бурсаћ Петар. Нарочиту захвалност Задруга дугује нашим сестрама муслиманкама које нас и овога пута помогоше ручним радовима и прилозима за томболу. Напосе нека je хвала госпођицама: Ресулбеговић Рази, Колудер Шерифи, Диздаревић Мунири, Сефић Атији, Биједић Санији, Салаховић Т анији, Арсланагић Фатими, Чустовић Аиши, Тичић Сафи, Ђугумовић Хиби и Карамехмедовић Нефизи, које сакупише томболу, те гг. студентима Салаховић Јусу и Зубчевић Хасану. Нарочиту захвалност такође дугујемо г. Омерагић Мехи, који je « а забави отпјевао неколико севдалинки уз пратњу на гитари од стране гг. Хасана Ћатовића и Хаџовића Исмета. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КАКАЊ-ДОБОЈУ Мис Гајрет у Дервенти гђица Ениса Лалић Поред улазнице и добровољни прилог дали су гг.: Црљић Лазар, срески начелник Др. Јузбашић и други који не желе да им се имена знаду. За мис Гајрета за 1941 годину изабрана je гђица Лалић Ениса. ЗАБАВА ГАЈРЕТОВЕ ЖЕНСКЕ ЗАДРУГЕ У ТРЕБИЊУ Овогодишња бајрамск^ забава Гајретове женске задруге у Требињу, ма да одрж ана.прд изузетно тешким приликама у којима се налази данас, уСпјела je врло добро како морално тако и материјално. По посјети ове приредбе најбоље се види колико су Гајрет и његово мјезимче Гајретова женска задруга у Требињ у обљубљени у широким иародним слојевима. Забава je одржана други дан Курбан бајрама у просторијама Муслиманског дома. Цијели сат прије почетка програма све улазнице су биле распродане и велики број посјетилаца морао се вратити. М еђу присутним нарочито су запажени делегати Гајрета из Ластве гг. ИЈаћир Салковић и Назиф ТЈеримагић, који нијесу жалили труда, обзиром на удаљеност њиховог мјеста, да овој приредби Гајрета присуствују. Тачно у 8 часова почело je извођење програма. Г. Хамдија Фазлиновић, учитељ, одржао je поздравни говор, истакавши нарочито успјешан рад Задругине Ж енске занатске школе коју свакогодишње похађа око 60 махом сиромашних сеоских и варошких дјевојака, које након изучења заната самостално зарађују кору хљеба, те у данашње тешко доба поколебаних моралних врлина не падају на терет појединцу нити заједници. У свом говору нарочито истиче пажњу према овој установи од стране претсједника Главног одбора Гајрета, г. Др. Авде Хасанбеговића, г. др. Хамдије Карамехмедовића министра и г. Заима Садовића, велеиндустријалца из Париза, који су и почасни чланови задруге. Говор г. Фазлиновића будно je саслушан и аплаузом награђен. Послије г. Фазлиновића, ученица Гајретове женске занатске школе, Карауа Фатима рецитовала je »Савјет очевима« од Др. Сафетбега Башагића. Позоришни дио добро je изведен. Наш најбољи сценски мајстор Б. Нушић уз интерпретацију наших скромних дилетантских снага, успио je својим »Обичним човјеком« да публику држи у веселој заинтересованости цијело вријеме. Сви дилетанти-це госпођице Бурек Бехија, Вилогорац Разија, Салихамиџић Раза, Карамехмедовић Сафура, те господа Караџа Халид, Омерагић Фахро, Рокић Мехмедалија, Садовић Мурат, Садовић Авдо, Ресулбеговић Вахдет и Гел>о Салко, своје улоге су одиграли врло добро. Режију комада имао je г. Садовић М устафа, познати Гајретов радник. 5 0 ___________________________ Мјесни одбор Гајрета и Соколска чета у Какањ-Добоју одржали су заједничку забаву, која je према овдашњим приликама успјела морално и материјално. Поред остале господе забаву je посјетио г. Изет Звиздић, управник овдашње поште, г. Јурјевић Лука, шеф материјал-магацина при овдашњем руднику, Хусагић Мехмед, штајгер у овдашњем руднику. Затим нам je г. Дакић Јово, закупник Рударског дома, послао прилог од 30.— Дин., на чему му се најљепше захваљујемо. Велики пријател> a уједно и секретар овд. Мјесног одбора Гајрета г. Хоуабеговић Мустафа са чланом и пријател>ем Гајрета Јашарспахићем Аганом сакупл>ао je добровољне прилоге. Прилоге су даровали гг.: no 50.— Дин. Догдибеговић М устафа; no 30.— Дии. Дурмић Незир; no 10.— Дин.: Хаџић Мехмед, Данон Исак, Хаџић Т. Салих. Јашарспахић Аган, Ћехајић Хамдо, Хусагић Мехмед и Јашарспахић Т!амил; no 6.— Дин. Гога Аган; no 5.— Дин.: Дурмић Ешреф, Јашарспахић Хасан, Јашарспахић Узејир, Бабагић Мујо, Мистрић Ибрахим, Хаџић Т1амил, Јашарспахић Селим, Харачић Ариф, Обралија Назиф, Трако Ибрахим, Вехаб Дервиш, Неимарлија Енез и Беговац Мурат; no 4 Дин.: Спахић Tiaмил, Гога Мехмед и Стнишић Милан; no 2.— Дин.: Беговац Абдулах, Мехић Селим, Машић Назиф, Бајрактаревић Ш укрија. Татаковић 'Булага, Скелеџија Сулејман, Чишија Салих, Џокић Незир, Вејиспахић Абдулах, Делибашић Рагиб, Тука Муниб, Муртић Хусо, Бећирхоџић Салко, Захировић Ибрахим, Ганибеговић Мустафа, Трако Лутво, Карахоџић Рашид и Карахоџић Хашим. Свима дароваоцима нека je топла хвала. ПРИРЕДБЕ И ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ У ПРОЗОРУ Приликом Курбан бајрама сакупљено je за Гајрет добровољних прилога Дин. 217.— . Осим тога Мјесном одбору Гајрета дали су прилоге слиједећа гг.: Мемић Захир из Гревића Дин. 20.— , Горанчић Мустафа из Ковачева Поља Дин. 10.— и Омановић М устафа Дин. 10.—. Курбанску кожицу даровао je за Гајрет стари Гајретов радник и утемељач г. Шериф Ћатић, трговац. У селу Копчићи пред џамијом сакупљено ie добровољних прилога Дин. 60.— , које je сакупио Мустајбег Кадрић и Салих еф. Хасанбеговић, које су предали Мјесном одбору, на чему им велика хвала. * Заузимањем Хамид еф. Субашића, муалима у Дугама, v корист Гајрета je приређена мала забава, други дан Курбан бајрама, која je успјела изван очекивања у моралном и материјалном погледу. Забава je почела говором о Гајрету, који je одржао Гајретов питомац Салих Субашић, ђак I разр. Учитељске школе. Затим je декламовао Хусеин Субашић, уч. ocu. школе: »Остајте овдје« од Алексе Шантића. У извођењу комада учествовали су Сабитовић Спахо, Субашић Улфета, Субашић Хусеин, Калтак Сафет, Д аутбеговић Џемила, Даутбеговић Челебија, Калтак Сенија, Омановић Рабија, Омановић Фатима, Тртић Хифзо, Мустајбеговић Хајрија и Дервишбеговић Мухамед, све ученици-це основне школе. Ha овој приредби je био приход Дин. 510.— . �Гајрет срдачно захваљује свима, овако лијепом успјеху ове приредбе. који допринесоше Ha Рођендан Њ. В. Краља Петра II, као Гајретов дан, распродато je откупних значака у износу од Дин. 140.— , Koje je распродао г. Чампара Велија уз помоћ г. Хорића ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БОС. ГРАДИШЦИ Трећи дан Курбан Бајрама, 10 јануара 1941 г., одржана je I аЈретова забава у просторијама Кино сале, која je успЈела, како морално тако и материјално изнад сваког очекивања. Ова забава je најбољи доказ, да je Гајретова идеја дубоко усађена у срцима муслимана, те да je Гајрет продро и У наЈзабитније кутове наших најсиромашнијих слојева. Рад Гајрета у овом мјесту био je готово замро. Има тому више разлога. Један од тих разлога понукао je искрене поборнике Гајретове мисли да се тргну из летаргичног сна и да друштво Гајрет у овом мјесту поведу бољим путем, путем cpehe и напретка нашег елемента. To je довело до избора нове управе која се je од свог избора до данас дала на рад свом снагом и наравно постизавала je успјех за успјехом. Ова Гајретова забава je круна тога успјеха. Она je била манифестација л>убави према Гајрету и jačan доказ да je Газрет вол>ен од свих муслимана и поштован од суграђана и других вјера, који су то и овом приликом отворено доказали. Beh у 8 сати cffa мјеста била су разграбљена и одборници су имали велику бригу шта да раде са масом која непрестано придолази. Тачно $i 9 сати секретар г. Реџић поздравио je госте кратким говором, у коме je укратко изложио историјат Гајрета. У сво.м говору нарочито je истакао да je Гајрет мјерило нашег културног и националног живота, те према томе .свјестан своје улоге, Гајрет са тог пута неће скренути, нити поклекнути ни пред каквим препрекама, него ће и даље радити и служити првенствено муслиманским интересима, a служећи тим нитересима служи у исто вријеме и интересцма целине. После je Назика Делић, ученица основне школе, рецитоваца »Савјет очевима« од Др. Сафветбега Башагића, захваљујући овдашњем учител>у г. Муслији Пашићу, са толико вјештине, да je старији свијет плакао, јер стварно та рецитација je израз наше несретне прошлости и потстрек за бољу будућност. Tpeha тачка програма била je »Чардаш Монти«, коју je на виолини извео г. Хамдија Мујагић уз пратњу клавир хармноике no брату Мустафи. Ова тачка програма изведена ie савршено, na je зато и награђена френетичним аплаузом. Послије се појавио на позорници г. Ирфан Карабеговић, познати пјевач из Бањалуке, који je својим чистим баритон гласом освојио публику пред којом je морао и понавл.ати пјесме. Одлично га ie пратио на хармоници г. Екић, син познатог Гајретова радмика г. Смајла Екића из Бањалуке. Послије њега je Хамдија Мујаџић отсвирао серенаду »Риторно«, чиме ie први дио програма био исцрпл>ен. Послије кратке паузе изведен je позоришни комад »Сусједи« од A. Муратбеговића са много глумачке способности, na je за то био награђен дуготрајним аплаузом. Послије програма почела je игранка и интимна забава, те су гости у врло пријатном раеположењу остали све до зоре. Сматрамо за дужност да се и овом приликом захвали.мо пријател>има Гајрета, који нас помогоше са бифеом и томболом, што нас je материјално још више припомогло. Ha овој забави пали су и велики добровољни прилози од стране пријатеља Гајрета, суграђана других вјера, измећУ којих нарочито истичемо Браћу Најмаи који иам дадоше добровољни прилог у износу од Дин. 500.— , na њима као и осталим даровател>има и овом приликом нарочито захваљујсмо. Бруто приход на овој забави je Дин. 10.606.— , што je јасан доказ моралног и материјалног успјеха ове забаве. П о м а ж и те и ш и р и те cn of »ГЛЈТ*ЕТ« ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У САНСКОМ МОСТУ Дне 9 јануара 1941 Мјесни мушки и женски одбор ГаЈрета у Санском Мосту, приредили су Гајретову велику годишњу забаву у Соколском дому, која je одлично успјела како морално тако и материјално. Већ в ти е од мјесец дана знало се да се лриређује забава ГаЈрета, na се je за н>у спремало како мало тако и велико. Просторије Соколског дома су се показале мале да приме сву публику која je ту вечер хтјела да посјети забаву те су се многи повратили кућама, не могавши добити мјеста’ Било ie ту Приједораца, Љубијапаца, Козарчана. Кључана] a из Санског Моста, без разлике на вјеру, Ст. Мајдана, a особито je било лијепо видјети сељане из Каменграда Доњег и Горжег, из Подбрежја, Алишића, Кијева и многих других села. По овој посјети се je ашгло закл.учити да Гајрет ужива пуне симпатије свих оних који су посјетили забаву и да његов рад прате сви.м жаром. Забава je почела тачно у 8 % сати. Забаву je отворио поздравном ријечи претсједник мушког мјесног одбора г. Ешреф Шабић, изјавивши захвалност присутнима који су се одазвали позиву. Затим je говорио о нашем Гајрету, н>еговом раду и улози, коју je преузео на себе око школоважа наше дјеце. Рекао je да je Гајрет посветио највећу бригу нашем селу и нашем неписменом свијету, да га подигне из мрака и кезнан>а. Затим je рекао, да je Главни одбор Гајрета год. 1940 преузео на себе организовање задружног рада, те да je одржао течај за оспособљење секретара-благајника за вођење задруга. Изјавио je Гајретову највећу захвалност Протектору Гајрета Његовом Величанству Краљу Петру II. позвавши присутне да заједнички кликну: да живи Њег. Величанство Краљ Петар II, затим Његово Височанство Кнез На.чјесник Павле и цијели Краљевски Дом, што cv присутни свесрдно прихватили и бурно манифестовали за Краља и Крал.. Дом. Завршетак говора претсједника попраћен je бурним аплаузом. Зати.ч ie Мухамед Бишћевић, уч. гимназије, декламовао »Остајте овдје« од Алексе Шантића. Трећа тачка »Бајрам иде, бајраму се надам« пјевала je гђица Зилха Сарајлић, која je као и Мухамед Бишћевић награђена бурним аплаузом. Потом je Нура Ласић, ученица Грађанске школе, декламовала Гајретову хи.мну од Халима Мухибића, и топло поздрављена. Надаље, Гајретови чланови извели су ко.чад »Гривна бисера« од Др. Бркића. Нарочито je извела улогу Мевле гђица Сафија Карић, која се уисткну уживила у ту улогу. Исто тако Алија Церић одиграо je улогу Мухарембега. Г. г. Хамид Топаловић улогу пјевача Хусковића, Ахмед Ибришевић улогу О.чераге, Хусеин Хедер улогу Фадила и Азиз Незиревић улсгу Лазара извели су одлично. Свршетак комада попраћен je бурним пљеском. Затим je, као 6 тачка, отпјевала соло гђица Зилха Сарајлић севдалинку: »Ево данас ос.чи дан«, тако да je морала изван програма отпјевати »Од како сам севдах свезо«, те су обје пјес.ме награђене бурним аплаузо.ч. Kao седму тачку извели cv чланови Гајрета комад »Противннци« од Ахмеда Мурадбеговића. Комад je изведен на пуно задовол>ство. Улогу Мујаге одлично je приказао г. Ахмед Грухоњић, a исто тако улогу Др. Фуада г. Ејуб Алагић. Улогу Атифе одиграла ie одлично и отпјевала у комаду гђица Зилха Сарајлић. Улогу Султаиије одиграла је врло добро гђица Шасдада Алагић. Улогу дјевојака на велико задовол>ство одиграле су гђице Шаснема Алагић, Ифета Чекић, Паша Чекић и Паша Беширевић. Крај комада попраћен ie бурним аплаузом. Кад je програм довршен, једна угледна личност изјавила je одбору Гајрета: — Од како сам из Сарајева отишао, нисам видио овакве забаве и оваква програма. Ово je савршено. Ви сте се трудили и ваш je труд одлично награђен, ia вам од свега срца честитам. Забава je протекла у пуном расположењу до у јутро. За успјех ове забаве особита захвалност припада г. Ешрефу Шабићу и гђици Муневери Алагић, бившој питомици Гајрета, који су били режисери ове забаве, те господи и �госпођицама дилетантима, који су долазили на пробе no највећој зими. Нарочита захвалност припада Среском вакуф. меариф. повјеренству, које je бесплатно уступило просторије за пробе. Велика захвалност припада гђи Ремзи Дураковић, чланици женског мјесног одбора, г. Есаду Зејнилагићу, имаму матичару. потпретсјендику, гг. Џемалу и Вејсилу Ваизовићу, те Углеши Спреми. управитељу нар. ocu. школе, члановима мјесног одбора Гајрета. Напосе хвала свима онима. који су посјетили ову забаву, члановима и иечлановима Гајрета, како оинм из мјеста тако и оним са стране. Добровољне прилоге за ову забаву дадоше: гг. Д р. Веселин Самарџић. срескн љекар Дин. 100.— ; no Дин. 50.— : Воаћа Муфтић. трговци и Бошко Маринковић, трговац. По Дин. 40,— Др. Бранко Берић, судија; no Дпн. 30.— : Драго.чир Поповић. срески начелник, Есад Зејнилагић. имам матичар, Браћа Хромалић Сабит и Расим. Ђорђо Љепојевић, столар. и Зурунић Перица, трговац; no Дин. 20.— : Садик Хафизовић, судија. Тодоровић Стојан, гостноничар. Ноковић Душан, надзорник пруге, Перо Гвозден, посједник, Гојко Миликковић. геометар. Џафербег Бишчевић, претсједник општине, Хусеин Чекић, Алага Џафић, тежак. и Реџепага Курбеговић. обућар; no Дин. 10.— : Али-Риза Арнаутовић, обућар. Borv.MHp Дајчман чин. општине. Јово Маријановић, свештеник, МустаФа еФ. Бороговац, муалим, Paix Бењамтг, гостионичао. Ка.чбер Махо. тежак. Вахидбег Крупић. noеједник. Брајић Петар. трговац, ТЈехајић Осман, пекар, Бошко Ковачевић, бравар, Васо Лазић, месар, Душан Ковачевић, војни референт; no Дин. 5.— : Мустафа Алагић, тежак. За бифе дароваше: Кадире^х. .Бабић, Хиба х. Шабић. Фати.ча Алагић, Сабера Ибришевпћ no х ур м аш и ц е^ л о— кајмак питуљице Ремза х. Дураковић; Зухоа х. Чекић патишпању; no печено пиле: Зилха х. Саоајлић. Ш ехиза х. Курбеговић. Зарфија х. Алагић. Фата х. Шабић; no бурек: И лд\за х. ХаФизовић, Есма х. Куленовић; суџуку: Агановић х. Мевла; no Дин. 20,—,.м јесто бифеа: Хафија х. Стамболија и Васва х. Будимлић. Дароватељке томболе: Алагић х. Муневера — монтиран свилени јастук, Алагић х. Ајиша — свилену керану мара.чицу, Сарајлић х. Зилха — мањи милије хеклани, Чекић х. Мелећа — монтирани јастук. Алагић х. Емина — таблет, Ункић х. Хидајета — кухињску крпу . Авдагић х. Сафи1а — свилену керану мапамицу, Кљунић Хашија — iacTVK, Грозланић Атка — табпет и шрајфу за стелажу, Серхатлић х. Ајка — монтиран јастучић, Арнаутоиић Хата — кухињску крпу. Aimiia х. Агановић — пешкир, Емина х. X. Ахметовић — везен nv6au, Сердаоевић Дервиша — 4 шол>ипе и тацне, Шила х. Kapuli — кеоану мдпамицу. Фестић х. Ш ефика — мотив за iacTVK, Емина х. Ваизовић — Kepasrv марамицу. Хабиба Чеха;ић — шол,ицу за чај, Џе.чила х. Куршумовић — једогран, Шида х. Смаилагић — таблет, Зекија х. X. Ах.метовић — таблет и mothr, Шетфка х. Алагић — једногран са свилом. Фатима х. Чекић. Ифета Чекић, Иза х. Алагић — везрну мара.чицу, Мубекира Кпупић. везени јастучић, Алагић х. Хатиџа — пешкир и 2 чаше. Г. г. Брацо Хасон 1 кофер, Ибрахим Незиревић пауна, Браћа Муфтић. Лијепе ствари дадоше: г. г. Химзо Решић, Кљунић Ешреф, Џафербег Бишчевић, Пргомеља, Стево Тонтић, »Бата« Ђумић Милаи. Химзо X. Ахметовић, Јусуф Талић, Тзоја Хасан. Алагић Осман, Вајзовић Шефко, Алберт Албахари, Хасан X. Бајрамовић, Барух Давид, Милан Мијатовић, Швеста Атијас, Исак Атијас, Љупко Љепојевић, Делић Јово, Миликовић Iobo, Апотекар Голдбергер, Давид Кабиљо, Узеир 1акуповић, Решић Хамдија. Ибро Дајић, Бошко Маринковић, Хасан Карић. Анто Бановић, Леви Елиезер, Јосо Божић, Лазо Миличевић, Сулејман Мухић, Миле Адамовић и Салко Топаловић. — Гђица Севла Курбеговић умјесто томболе Дин. IO.— v новцу. Свима даровател>има топла хвала. Одбор ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВЛАСЕНИЦИ Мјесни одбор Гајрета v Власеиици приредио je 9 јануара 1941 г. своју уобичајену бајрамску забаву која je с обзиром на веома тешка времена те помањкање удобних просторија успјела изнад очекивања. Забаву je отворио г. Реџеп Таљић, који je присутним изложио цил>еве и мапоре Гајрета у данашњем времену. Послије тога ређале су се декламације: Њ. Вел. Краљу Петру II, Гајретова химна и Дијете о моди. Круна програма била je актовка »Противници« од Ахмеда Мурадбеговића, коју су извели вриједни дилетанти на свеопште задовољство публике. Нарочиту хвалу и признаље заслуж ују г-ца Ифета Тихић и г. Мујо Авдагић. који сваком приликом, не' жалећи труда и вре.чена, стављају своје способности Гајрету. По завршено,ч програму развила се жива игранка до сванућа. Ha забави je изабрана мис Гајрета г-ца Бида Кртичић. Бифе дароваше слиједећа г. г.: Рагиб Кадић и Махмуд Мамић хурмашице, Сулејман Спахалић торту, Ибрахим Ширбеговић. Јусуф Ж ујо и Химзо Курталић буреке, Реџеп Таљић колаче, Хасо Куртагић печење, Мехмед X. Омеровић, Сејфо Таљић и Салих Дурмић рахатлуке. Нека je свима најљепша хвала. ГОДИШЊА БА1РАМСКА ЗАБАВА М|ЕСНОГ ГАЈРЕТА КОТОР ВАРОШ ОДБОРА Мјеснп одбор Гајрета приредио je дана 11 јануара 1941 год. у свима просторијама Муслиманске читаонице у Котор Варошу своју бајрамску забаву, која je успјела како у моралном тако и у материјалном погледу изнад сваког очекивап,а. Извођење програма почело je тачно у 8 сати на вечер. У првој тачци програма наступила je гђица Наила Курбеговић, која je отпјевала неколико севдалинки, a уз хармонику пратио je г. Бесим Парић. Иста je изазвала буру аплауза и »на јуриш« освојила симпатије публике, тако да je иста ту ноћ изабрана и за љепотицу забаве. Иза тсга отпјевали су уз гитару неколико севдалинкн гг. Bojo Штулић и Н. Јавор, који су, на захтјев публике, поковили пјевање. Затим je изведен позоришни комад »Бербер Kapa Мујо« од Хусеина Ђоге, који су одиграли слиједећи дилетанти rr.: Ресул Хаџиомеровић, Галиб Фазлић, Фрањо Гелинео, Aro Имамовић. Мухамед Ђикић, Хајрудин Курбеговић, Махмут Тузлић, Садија Татар, Смаил Зулић и Вахид Корић. Комад je изведен са нарочитом вољом и разумијевашем од стране дилетаната. Дилетанти и одбор Гајретове забаве у Котор-Варошу Добровољне прилоге за ову забаву дали су: По Дин. 200.— гђа Тифа Џумхур, супруга претсједника Мјесног одбора. По Дин. 100.— rr.: Мустафа Плићанић трговац, Сулејман Билић, трговац; Ибрахим Алагић, претсједник општине; Икж. Грегорјев, управник рудника. По Дин. 80.— rr.: Мустафа Диздар, трговац и Др. Јозо Зекић, срески л,екар. �По Дин. 65.— г. Ибро Б. Филиповић, водиоц з. књиге. По Дин. 60.— г. Др. Владимир Чукац, љекар. По Дин. 50.— : гђа Шефка Диздар, гђица Сафија Плићанић те гг. Петар Шоштарић, апотекар; Саид Алија Бајрактаревић, шер. судија; Касим Прл>а, трговац; Сабит Хозић, трговац; Едхем Заимовић, трговац и Едхем Диздар. По Дин. 45.— г. Душан Млађеновић, свештеник. По Дин. 30.— г. Максим Тешић, бивши нар. посланик. По Дин. 20.— гг.: X. Мехемед Мујкић, Н. Милошевић, економ болнице; Лазо Тешановић, учитељ; Мехмедалија Моралић; Др. Анто Маринковић, судија; Расим Хозић, трговац; Милан Новковић, трговац; Н. Старчевић, судија; Лазар Тадић, референт с. п. з.; no Дин. 15.— Инж. јероним Калер; no Дип. 10.— : Мехмед Мулалић, Мато Праиз, Перо Кулаш, Стеван Патић, Катица Кнежевић, Стево Божичевић и Јово Лукреција. За овогодишњи успјех забаве имаде се највише захвалити горњим дароватељи.ма као и осталим посјетиоцима, јер je ова забава била посјећена тако да се не памти у Котор Варошу боља посјета у задњих 10 до 15 година. Такођер се имаде захвалити претсједнику Мјесног одбора г. Абдулаху Џумхуру и чл. одбора г. Хилмији Омерхоџићу, који нијесу жалили труда и ако су исти наилазили на неумјесне критике од појединаца. Такођер се дугује захвалност режисеру г. Верему Смаилу као и остали.м члановима одбора и свима дилетантима, јер je ово прва забава на којој се mije морало трошити ка дилетанте. Такођер се дугује захвалност претсједнику Муслиманске читаопице г. Адемаги Диздару који je радо уступио Мјесном одбору све просторије читаонице без икакве накнћде. Нарочита захвалност дугује се г. Воји Штулићу који се на позив претсједника радо Т)даЗвао. Посебна захвалност дугује се гђици Наили Курбеговић која je судјеловала на забави и ако су појединци настојали да она не судјелује. Још једном хвала свима пријател>има Гајрета који ма и са најмашим прилогом помогоше да ова иаша забава успије онако како се није могло очекивати. ЗАБАВА МЈЕСНОГ ОДБОРА У ПРИБОЈУ Мјесни одбор Гајрета у Прибоју приредио je приликом Курбан Бајрама успјелу забаву у просторијама основне школе. Забава je почела поздравним говором г. Бахрије Златановића. Потом су гг. Рефик Кочевић, Хамдија Курталић и Бахрија Златановић изрецитовали у хору »Долап« од М. Ракића. Гђице Рамиза Хасанагић и Сидика Сукић и г. Риза Маглајлић отпјевали су једну севдалинку. Први дио програма завршио je г. X. Курталић са живом сликом »Ha Липару« од Ti. Јакшића. У другом дијелу програма приказани су шаљиви комад »Глуви зет« и »1'ривна бисера«. Глумили су: гђице Сидика Сукић и Рамиза Хасанагић и rr. Шукрија Хасанагић, X. Курталић, Риза Маглајлић, Бахрија Златановић, Рефик Кочевић, Шефкет Хасанагић, Шефкет Кадрашић и Шемсо Лагумџић. Забава je била добро посјећена, a одржана je у просторијама основне школе захвал>ујући предусретљивости г. Милића Дабетића, управител>а школе. БАЈРАМСКА ЗАБАВА У ЛУКАВЦУ ТУР. Четврти дан Курбан бајрама т.*ј. 11 пр. мј. наш Мјесни одбор одржао je своју годишњу забаву у просторијама овдашње Народне осн. школе. Програм за ову забаву припремили су чланови, и то 2 комада од Нушића: »Кирија« и »Наша дјеца«. Поред тих комада ка програму je била хорска рецитација »Мука« од A. Шантића, »Свађа« од Удицког и један оригиналан скеч »Брица«. Материјадни успјех ове забаве био je врло добар, поготово ако се узму у обзир прилике под којима се ради и живи. Оваквом материјалном успјеху лридонијела je и овај лут Управа Југосл. Солвај творнице својим прилого,м од Дин. 300.— . И овом приликом Мјесни одбор се топло захваљује Управи Солвај творнице, свима прилагачима за бифе и осталој господи који помогоше да je ова наша приредба постигла и врло добар морални успјех. Успјеху су наравно допринијели и дилетанти, који су своје улоге одиграли на onhe задовољство, у комаду »Кирија« гђица Мица Мандић и г. Абдулах X. Зулфић, a у комаду »Hama дјеца« S E " 2 " ™ » т УФекчић- Буру смијеха изазвао je оригиГ т п » Г мMamo БрИ11аи К° !И Су извели Кудузовић и Имамовић Шевал. чланови омладинци гг. Г. Шукрија Бербић као режисер ове приредбе, много je труда уложио да све буде добро организовано и изведено, na му се овом приликом најљепше захвал>ујемо као и његовом помагачу г. Муји Нухићу. По овој приредби се могло закључити да овдје има материјала за рад. Само нешто више воље и разумијевања, na je успјех сигуран. ГАЈРЕТОВО СИЈЕЛО У КЛАДЊУ Мјесни одбор Гајрета у Кладн.у одржао je сијело у просториЈама »Хотела Дрињаче« трећи дан Курбан бајрама 10 Јануара 1940. Сијело je и у моралвом и у материјалном погледу успЈело. Када се узму у обзир данашн>е тешке материјалне прилике и да je Кладањ мало мјесто онда нето приход у износу од Дин. 710.— je задовољавајући. З а успјех овога сијела Мјесни одбор много дугује rr. Машићу Есаду и Тајибу Ђозићу, који ннјесу жалили труда око приређивања овога сијела. Плакате за сијело израдио je Инж. г. Алексије Постников, на чему му се одбор најљепше захваљује. Ha сијелу je свирао тамбурашки збор под воћством г. Мустафе Кањића. Својом музиком, скоро до зоре, забављао je госте. Најљепша хвала свима који помогоше да ова Гајретова прпредба овакво лијепо успије. Кладњаци и овом прилнком показаше, да су и у најтежим приликама свјесни Гајретове хумане акције. Хвала свима који посјетише ово сијело. ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ Теслић: Новоосиованп Мјесни одбор у Теслићу сакупљао je курбанске кожице заједно са Нар. уздаиицом. те je сакупљено 19 ко.мада. Укупни утржак износио je 1195.— Дин., од чега je no споразуму припало Гајрету Дии. 775.—, a Нар. Узданици Дин. 420.— . Курбанске кожице су даровали: 3 комада Браћа Мујичић, no 2 комада: Зијад ГалијашевиН, Сејфо Сеферовнћ, Теуфик Галијашевић и Ахмет Хафиз Махмутагић; no I комад: Фадил ПашиН, Мустафа Смаилбеговић, Браћа Махмутагић, Ашир X. Мујић, Суљо Галијашевић, Хусеин Дједовац, Нуман Шкољић и Мухарем X. Смаиловић. Гор. Вакуф: Мјесии одбор Гајрета дозначио je Главном одбору Гајрета 355.— Дин. као утржак сакулљених курбанских кожица, које су даровали rr.: Абдулах Бајрактаревић, Сулејман Гаврановнћ и Салих Дрино, a на име кожица су дали Ахметага Гаврановић 50.— Дин. и Хусеинага Хаџиабдић 20,— Дин. Осим тога, одбор je сакупио у готовом новцу као бајрамски прилог Гајрету Дии. 350.25. Бос. Брод: Мјесни обдор Гајрета организовао je акцију сакупљаша курбанских кожица, те je даровао г. Арсланбег Курбеговић једну кожу, г. Ферид Лемеш, учител. из Тур. Колиба једну кожу и Мустафа Хаџисејдић умрл. Салихаге даровао je једну кожу, који je првог курбана заклао свом оцу и кожицу поклонио Гајрету. Њему топла хвала, a рахм. оцу његову нека Бог у кабул упише. И осталим дароватељкма топла хвала. Котор Варош: Мјесни одбор дозначио je 600.— Дин. као утржак сакупљених курб. кожица, које су даровали, и то: Инж. Суљага Салихагић 1 јунећију (220.— Дин.) и 2 овчије (1 3 0 — Дин.), Мустафа Прићанић 1 овчију (100,— Д инЈ, no 1 овчију: Абдулах Џумхур, Едхем X. Селимовић и Хасан Хоџић, свака no 50.— Дин. Тузла: Мјесни одбор дозначио je 160.— Дин. као лриход курб. кожица које дароваше гг.: Садик Жилић (100.— Дин.), Џемал Телалбашић (30.— Дин.) и Сманл Диванефендић (30,— Дин.). Бос. Дубица: Kao прилог умјесто курб. кожица дароваше Гајрету, и то: Тт. Браћа Пезић, трговац 100.— Дин., Хашим Јахић, стар. суда 75.— Дин., Др. Мустафа Кадић. љекар 75.— Дин., Осман Пезић, трговац 50.— Дин., Мустафа 53 �Пезић грунтовничар 150,— Дин и Мустафа Башић трговац 50.— Дин. Укупно 500.— Дин. Изачић: Курбанске кожице дароваше повјеренику Гајрета у Изачићу граду слиједећа гг.: Хусо Диздаревић, посједник и Осман Ковачевић, које су уновчене за 115,— Дин. Бугојно: Мјесном одбору Гајрета дароваше слиједећа гг. курбанске кожице: no 1 ко.мад Хајдар еф. Рустемцашић, шер. суд. у. п., Мехмед Ждраловић, пор. чиновник, Сулејманбег Хаџибегић, трговац и Хамдија Мутевелић, посједник. Курбанске кожице су продане за 420.— Дин. и новац дозначен Главном одбору. Власеница: Kao и лрошлих тако je и ове године Мјесни одбор Гајрета приступио сакупљању курбанских кожица за Гајрет. Ксжице су даровала гг.: Мехмед "ћишић, срески начелник 1 говеђу, Рагиб Кадић 4 овновске, Кана Хаџи ханума Куртагић 2 овновске, те no једну овновску: Расим Беговић, Реуф Беговић, Суљага Куртагић, Х асо Хасанбеговић, Химзо Куртагић, Реџеп Таљић, Сејфо Таљић, Мујо Шахбеговић, Салихага "Булић-Куртагић, Садика Ахметагић, Махмуд Мамић, Ћазим Хасанефендић и Мехмед еф. Хаџиомеровић. Бањалука: Мјесни одбор Гајрета у Бањалуци сакупио je приликом Курбан Бајрама у курбанским кожицама и прилозима своту од 2.723.— Дин. Кожице и прилоге дароваше слиједећа гг.: no 2 овновске коже Насљедници Хаџи Реис Ибрахим еф. Маглајлића и Капиуић Алнја; no 1 овновску кожу: Галијашевић Бећир, Дервић Зејнеба, Нура Ризванбеговић, Аде.м Турчинхоџић, Асим Крајишник, Хафиз Мехмед Захировић; Алија Гермовић, Мустафа Халимић, Казаз М устафа и. Суљић Ибрахим. У мјесто кожице дадоше прилог слиједећа гг.: no 250.— Дин. Дервиш Тафро, претсједник Мјесног одбора; no 70.— Дин. Мехмед Јахић; no 60.— Дин. Мухарембег Ибрахимбеговић; no 50.— Дин.: Др. Мухарем Миџић, Хасанбег Џинић, Илијас Омербеговић, Нурија оумрукчић, Хамзага Хусеџиновић, Инж. Хилмија Бешлагић, Сабит Пашалић, Мехага Хаџиавдић, Мујага TiejBaH, Сеида Џинић и Наим Ћејван; no 40.— Дин. Нуркић Хауи^Хафиз Мустафа; no 30.— Дин.: Хуснија Ђумрукчић, Халидбег Џинић, Хусеин Хаџић, Браћа Мухсиновић, Чахут Хусеин, Др. Асим Џинић, Кудузовић Алија, Кемал Хаџиомерспахић, Хасан Хасанефендић и Бекић Едхе.м; no 20.— Дин.: Абдулкадир Алихоџић. Ибрахим Рамић, Хусеин Капетановић, Рејсил Шашиваревић, Салих Вехабовић, Мустафа Букић, Хаџи Шаћир Тахировић, Др. Сеид Буљина. Садик Скопљак, Мемић Реџеп, Ибрахим Караселимовић, Муха.мед Маглајлић, Нурудин Сарач. 'Бумишић Фатима, Хасибег И.мамовић, Асим Мемић, Метиљевић Тевхида и Бадић Сулејман; no 10.— Дин.: Омербашић Мустафа, Лутфо Шехић, Абдулах Смајиш, Мухамед Сабљаковић, Санија Каденић, Џанић Дервиш и Јукић Мехмед. Дароваоцима нека je и овом приликом хвала! Прибој: Мјесни одбор Гајрета у Прибоју организовао je приликом овога Бајрама сакупљање бајрамских кожица заједно са мјесним покопним фондом. Приложили су за Мјесни одбор гг. Адил Кочевић, Емин Хасанагић и Шериф Меховић, a за Покопни фонд гг. М ехмед Хасанагић, Шериф Меховић, Хамид Меховић и Хасан Међуселац. Овом прилико.м приложити су, такође, за Мјесни одбор г. Златановић Јусуф 20.— Дин. и гг. Фазлагић Неџиб и Хасанагић Шукрија no 10.— Дин. Мјесни одбор најљепше захваљује свима прилагачима. Кладањ: Прилоге умјесто курбанских кожица дароваше Мјесиом одбору Гајрета у Кладњу слиједећа гг.: 120.'— Дин. Сезахија Хасић, трговац, 80.— Дин. Халид Варешлија, срески начелник; 60.— Дин. Мехмед Гојачић, бријач; no 50.— Дин.: Есадага Машић, трговац и Авдо Хабибовић, тежак; no 30.— Дин.: Тајиб Ђозић, Халид Кљаић и М устафа Бајић. Укупно 450.— Дин. Јелеч: Повјереник Гајрета г. Мустафа Мулабдић послао je Гајрету Дин. 50.— за курбанску кожицу, коју je он лично даровао Гајрету, док je његов син Мурис, питомац Гајретова мушког конвикта у Сарајеву сакупио 160.— Дин. прилога у заједници са учитељем г. Лојом пред џамијом у Јелечу, на дан 8 јануара иза Бајрам-намаза. Устиколина: Повјереник Гајрета г. Реуеп Мулабдић сакупио je 3 комада кожица, које су даровали rr.: Ејуб Г. Авдо Карахмет, претсједник Гајрета и Д убске општине из Устипраче ДрецаЈ Салим Дреца и Касим Имамовић. Ha лицитацији дароване кожице продане су за 142.— Дин. ПРИЛОЗИ ИЗ ОСТАЛИХ МЈЕСТА Осим горе наведених мјеста, од прихода проданих курбанских кожица, дароваше још слиједећа мјеста: Мјесни одбор О строжац Дин. 2540.—. Мјесни одбор Рогатица Дин. 956.— . Мјесни одбор Прозор Дин 120.— . Мјесни одбор Јања Дин. 160.— Мјесни одбор Добој Дин. 1065.— . Мјесни одбор Невесиње Дин. 200.— . Мјесни одбор Чајниче Дин. 380.— . Мјесни одбор Сански Мост Дии. 2090.—•. Мјесни Женски одбор Сански Мост Дин. 85.— . Мјесни одбор Грачаница Дкп. 1000.— . Мјесни одбор Горажде Дин. 240.— . Мјеспи одбор Как. Д обој Дин. 274.— . Мјесни одбор Бихаћ Дин. 405.— . Повјерништво у Сјеници Дин. 68.— . Повјереништво у Витини Дин. 200.— . Повјереништво у Турији Дин. 100.— . Повјереништво у Б. Шамцу Дин. 280.— . Г. Др. Авдо Хасанбеговић, Ханпћ Дин. 500.— . Г. И тк. Селимбеговић Шефкија, Зеница Дин. 400.— . Г. Ахмет Муслибеговић, Херцег Нови Дин. 80.— . Г. Мухарем Караџић, Сан. Горња Дин. 70.— . Рипач: Приликом овогодишњег Курбан Бајрама, no властитој иницијативи, питомац, Гајрета Бећир Ибрахимлашић, уч. III разреда Учит. школе у Бањалуци, прикупио je у свом родном мјесту 356.— Дин. прилога и дозначио Главном одбору. Дароватељи су слиједећа гг.: 150.— Дин. Мухамед Бишчевић (2 кожице), 100.— Дин. М устафа Ибрахимпашић из Кул. Вакуфа, Дин. 20.— Мехмед Ибрахимпашић; no Дин. 10.— : Дервиш Ибрахимпашић, Ахмед Ибрахимпашић, Ш еро Липовача, Ђулбег Куленовић, Џафербег Куленовић, Ахмо Мујић; no Дин. 5.— : Ибрахим Куленовић и Алија Бишчевић; no Дин. 4.— : Хусејн Бишчевић и Расим Пашалић; no Дин. 3.— :Мехмед Липовача и Фахра Куленовић; no Дин. 2.— Мухарем Сахаџић. Грачаница: Мјесни одбор Гајрета у Грачаиици, лровео je сабирну акцију за прикупл.аже курбаиских кожица и добровол>них прилога за Гајрет приликом Курбан Бајрама, те се позиву изасланих чланова одбора одазваше и за Гајрет дароваше слиједећа rr.: Овчије кожице: Шабић Фадил, Џинић Мурадиф, Дајџић Авдо и Мехинагић Рифат; no 100.— Дин. Прохић Сабрија; no 50.— Дин. Муфтић Омер, Д р. Прохић Авдо и Филиповић Рашидбег; no 30.— Дин. Беровић �Салих, Халилбеговић Ибрахим, ТВикић Нурија, Тихић Салих и Колман Виктор; no 25.— Дин. Мулахусеиновић Бего и Клокић Ибрахим; no 2 0 — Дин. Чајић Мехо; no 15.— Дин. Ширбеговић Ибрахим, Хајдаревић Кадрија, Мулалић Ризах, Решидбеговић Мухамед и Кудузовић Хасан; no 10.— Дин. Хаџић Фаик, Агановић Мујага, Мехинагић Ибрахим. Голубовић Исмет, Маглајлија Хасан, Хоџић Мујесира, Сарарић Лутфија, Ширбеговић Мехмед, Хафизефендић Хифзо, Кадић Адил, Савић Никола, Хаџи Стевић Спасо, Фетахагић Мурат, Тихић Мустафа, Прохић Фикрет, Нухановић Ибрахим, Хаџић Осман, Решидбеговић Хазим, Решидбеговић Галиб и Решидбеговић Ибрахим; no 5.— Дин. Жилић Салих. Коњиц: Ha рамазански Бајрам сакупљени су прилози за Гајрет у Коњицу које дароваше слиједећа гг.: 200.— Дин. Др. Исмет Поповац; no Ди». 100.— Мехмедалија Хаџић; no Дин. 50.— : Мурат еф. Сефо, Алија Чолић, Атиф Аликадић и Авдо Софо; no Дин. 44.— Јусуф Хаџић; no Дин. 30.— Салим еф. Реповац и Мехмед еф. Ћишић; no Дин. 20.— Шефик Бешлагић, Тпамил Бубало, Хидајет Драче, Јунузбег Агић, Халил Љубовић, Салем Каралић, Идриз Бехмен, Еминбег Бекташевић, Инж. Махмут Балић, Смајо Косовац, Васо Ламбић и Бранко Брбарић; no Дин. 10.— Др. Чохарић, Софија Мужијевић, Хамид еф. Џумхур, Ахмед Хаџизукић, Ибрахим Хаџизукић. Сулејман Косовац, Хивзија Агић. Вејсил Прохић, Владо Покрајчић, Бећир Бегић, Салих Тиквеша, Абдуселам Беговић, Авдо Карабег, Лудвиг Геза и Авдага Прохо; no Дин. 5.— : Салих Џумхур, Мехо Хлешковић, Мехо Хаџалић, Јакиша Блажевић, Салих Никшић, Н. Н., Теуфик Кадић и Фарук Кадић; no Дин. 2.— Авдо Мулић и Салих Кадић. Бастаси: Приликом бајрамских празника, у разговору са мјештанима пред џамијом, прикупио je учитељ г. Живко Радовић 329.—- Дин. прилога за Гајрет, које дароваше слиједећа гг.: Дин. 20.— : Махмут Куртовић; no Дин. 10.— : Алија Челик, Машо Челик, Ибоо Челик, Реџо Субашић, Мујо . Челик, Селим Пендек’ Мујо Шахиновић. Суљо Шабановић, Насуф Бооачић. Хамид Пенлек, Живко Радовић, Муниб Шабановић, Салко Шљиво и Халил Чоло; no Дин. 6.— Сапко Рикало; no Дин. 5.— : Јусо Кундуклија. Мехмед Букарић, Суљо Кашмо, Селим Шабановић, Џелил Мујо, Ибро Џаферспахић, Латиф Челик, ^аџан Шабановић, Мухо Шахииовић, Хајро Шахиновић, Суљо Рикало, Фејзо Шабаиовић, Ибро Софтић, Мујо Рикало, Мехо Чавкун, Myio Чавкун, Мехо Шабановић, Меша Педек, Ибпо Каш.мо и Суљо Шахиновић; no Дин. 4.— : Ибро Чавкун, Мујо Шабановић. Осман Бастанџић, Машо Пендек и Алија Хајдар, те no 3, 2 и 1 динар неколицина тежака. Острожаи: Иницигативом претсједника г. Љубовића и секретара г. Кустурице покупљено je приликом Бајрама 20 курбанских кожица које су уновчене за 2.540.— Дин. Кожице дароваше слиједећа гг.: Али еф. Кустурица (3 комада), Мухамедага Захировић (2 комада), Османага Рибић (2 комада), Ибрахимбег Љубовић (1 комад), те још no 1 комад: Фехим Кадић, гћа Халима Агановић, суппуга г. Инж. Салиха из Београда и Хаџи Мухаремагиница Аликадић. Исто тако најугледнији домаћини и тргозци из околице даровали су no 1 кожицу и то: из Лисичића Халилбег Љубовић и Салко Љепара. те Бећко Ковачевић, Авдо Ковачевић и Салко Фалан из Родића, Ибро Мехић из Лисичића, Смајо Делалић из С-тарог Острошца, Бего Џенетић из Рибића и напокон Ибро Мухибић из Хасановића. Плевље: Општина вароши Плеваља излази сваком приликом у сусрет ГаЈретовом интернату у Плевл»у, na je тако ГОАИНе обилно помогла овај интернат, даровавши му 6.000 кг угљена. Главни одбор Гајрета изражава и овом приликом топлу хвалу управи општине на овом лијепом гесту према Гајретовом интернату. Сански Мост: Курбанске кожице поклонише Гајрету ГГ.: Ешреф Шабић (65,— Дин.) и Мухарем Мујић (20 Диц). Сребреница: Мјесни одбор Гајрета сакупљао je за вријеме Курбан Бајрама курбанске кожице no гг. Сиручићу и Ибрахимбегу Рустембеговићу. Кожице су уновчене за 596.— Дин. Надаље je иницијативом г. Сиручића сакупљено и 200,— Дин. добровољних прилога при откупу духана у Братунцу. Чист приход одржане забаве 9 јануара о. г. износио je Дин. 1.735.— , која je свота већ дозначена Главном одбору. Свима прилагачима курб. кожица и прилога нека je топла хвала. ПРИЛОЗИ КОЖИЦА ЗА ГАЈРЕТ У КНЕЖИНИ Повјереништво Гајрета у Кнежини сакупило je бајрамске и божићне кожице и уновчило их за 358.— Дин., XQjy je своту дозначило Главном одбору. Кожице дароваше слиједећи: Миливоје Јефтић (50.— Дин.), Трифко јефтић (50.— Дин.), Хајдар Сарајлић (50.— Дин.), Мемиш Сарајлић (50.— Дин.), Ханка Џпндо (40.— Д и н .)..У готовом новцу дароваше Душан Радић 20.— Дин. и Милан Грубачић 30.— Дин. Прилагачима кожица и прилога нека ie топла хвала. ПОКЛОН ДРВА ГАЈРЕТОВОМ ИНТЕРНАТУ Г. Исмет Никшић, трговац из Сарајева, даровао je и ове године Гајретовом мушком интернату једна кола дрва, на чему му и овим путем топло захваљујемо. ПОКЛОН КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ГАЈРЕТОВИМ ИНТЕРНАТИМА Гајретовом мушком и женско.м иитернату у Сарајеву дароваше no једног курбана гг.: Др. Хамдија Карамехмедовић, министар у п. и сенатор, Др. Махмут Мехмедбашић, посједник, Нурија Чаушевић, Инж. Узејр Бисер. начелник Банске управе, Хилми еф. Хатибовић, претсједник Врх. шер. суда у п., Хасан Демировић и Салко Хасанбеговић, a Мухамед еф. и Салих еф. Браво 2 курбана. Умјесто курбана г. Др. Авдо Хасанбеговић приложио je Гајрету Дин. 500.—, a г. Инж. Шевкија Селимбеговић Дин. 400.— у готовом. Свима дароватељима топла хвала. 55 �Наше р а х м е т л и /е ХИДАЈЕТ-БЕГ РЕПОВАЦ пеш. кап. I кл. у пензији ? ' . . Нестало je између нас једног необично племенитог и честитог човјека и националног радника, Хидајет-бега Реповца. Испустио je своју племениту душ у 20 новембра 1940, Хгсахрањен на Бакијама, искрено ожаљен од родбине, учеиика и наставника Гази-Хусревбегове медресе и наше вој•ске. Посљедни плотун испратио je овог одличног војника на вјечни починак. У јесен 1913 год. Хидајет-бег иде у Беч и уписује се на правни факултет, a доцније прелази у Загреб. Одмах, у почетку Свјетског рата, je мобилисан и остаје у војсци до његова свршетка. Послије рата прелази у нашу војску и у њој часно служи до 1932 г. Пензионисан je 1932 год. као капетан I класе, из здравствених разлога. По лензиоиисању повраћа се у своје родно мјесто Сарајево и тада узима поново учешћа у Гајретовом раду. Извјесно вријеме вршио je дужност секретара и благајника Мјесног одбора у Сарајеву, али усљед лреоптерећености на раду у Гази Хусревбеговој медреси, морао je функције у Гајрету напустити, не престајући никада да буде његов члаи. Посљед 1ве године je провво као економ Гази Хусревбегове медресе, гдје je показао много умјешности, активности и уопјеха. Његов губитак за овај завод je несумњиво тежак. Честит, племенит и необично савјестан у сваком послу, мерхум Хидајет-бег je оставио иза себе свијетао траг и задужио нас све на трајну успомену. Нека je рахмет његовој племенитој души! ЈАКУТА х. ШЕЋЕРКАДИЋ Хидајет-бег РеповаЦ потиче из чувене беговске породице Реповаца из истоименог села у коњичком срезу. Одрастао у честитој породици, Хидајет-бег je кроз читав живот имао све осебине племенита човјека и муслимана. Гимназију je свршио у Сарајеву 1913 г. и учествовао у свим националним потхватима наше предратне националне омладине. Kao средњошколац припадао je оном кругу муслиманске средњошколске омладине, која je поред тадањих прогона и шикана од стране туђинске власти, отворено исповиједала српску националну мисао. Још о д ' најраније младости нарочиту пажњу je поклањао Гајрету и у предратно доба био један од љегових најактивнијих млађих чланова. У прекретници Гајрета игра видну улогу и истиче се нарочито на бурним Гајретовим скупштинама 1912 и 1913 г. ) Угледног националног радника и освједоченог старог пријател>а Гајрета-г. Дервиша Шећеркадића, врховног шериатског судију у Скопљу, je судбина много уцвилила смрћу његове племените хануме Јакуте, која je 19 јануара о. г. након тешке болести испустила своју племениту душу и истога дана, уз учешће врло великог броја најугледнијих скопских грађана, сахрањена, оставивши иза себе уцвиљене, мужа, два сина и двије кћери. — О племенитој, a врло скромној рахметлији може се рећи само иајбоље. Нека joj Аллах даде рајско насеље, a уцвиљеној фамилији изјавл>ујемо наше искрено саучешће. БОГОЉУБ ЗОРАНОВИЋ Члан Мјесног одбора у Жл>ебовима Богол.уб Зорановић из Крама преселио се у вјечност 20 децембра 1940 год. Покојник je био вриједан радник и увијек je имао времена за све хумане и националне послове, na je тако био и у Гајрету и Просвјети. Нека му je лака земља! A sb 55/1941 4039464.2 COBISS с � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1941 Description An account of the resource Br. 2 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1941 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 3d28252a-8c77-419b-a3d6-6ca4dae8602a