https://kolekcije.nub.ba/files/original/ae83453a75d569de062a46faed1a7be9.pdf d9538c0abd0d7e8789a46cccbbe53bb6 PDF Text Text Г СЛД РЖ АЈ: ' * * •' *r -» A , Универзитет и народна интелигенција .(»Напред«) / Хамдија Капиџић: Једна бујрунтија босан ског везира Сеф ер-паш е1" / . _;Ахмед> Мулахалиловић: Д јечја књижевност / Хилмија XХасанагић и Xacari Хаки: Привредно стањ£ сељака у Баши- * говачком џемату* ј Јашар Наби: Hoeair / »Искрена ријеч о Хутби« (» Е л . Х идаје«) / Ахм ет М уратб^говић: »Ha Б ож јем ^ путу« .(драма*— нас.тавак) / Алија М %.Омерсофтић: Пропуштање кућног надзора над дјецом пфвлачи кривичну од гов орн ост / . * # * : Гајретови успјеси jt о в о ј и минулим годинама НАШИ МЕРХУМИ: Садик еф. С зр ж ови ћ — Ин мемориам инж. М устафи К р а ји ш н и к у .И н ж . Мустафа Крајишник — Мехага Врето ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИ1£:'Прид?>г г. Д р .Х а м ди је Карамехмедовиha г? изградњу Т ајретоза 'интдрната/ Рад гтовјереништваТај- • рета н%,периферији Сарајева / Једна успјела кудт-урца и национаЛна манифестација / 0живл»ење Еајретбвач рада у Брчком / Оснивање Гајретова одбор а у Клокотници-Бркјесници / Осни.•вање Гајретових повјереништава у Дубр^внику 41,-Сјетлини-, Средњем / Женски аналфабетски течај у БијељиКи / Прослава Мевлуда у Пурачићу / Гајретов аналфабетски течај у Чапљини / Одлазак Салиха Џини.ћа, ср. вет., из Б ос. Дубице — Забава мјесног одбор а Гајрета у П рибоју н/Л. — Прилози Гајрету: из Прозора, Сплита, Клокотнице — Да се исправи Capa fen o 1940 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ s. �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хамид Кунић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . XX/ J ЈЦ Bpof 5 С арајењ о, м ај 1940 Универзитет и народна инт елигенција У свима земљама универзитети су прије свега високе школе у којима се стиче највиша стручна спрема и највише образовањ е; у њима се изграђује материјал за сложени апарат који у виду војске стручњака и културних радника треба да обезбиједи нормалан развој цјелокупног живота земл>е, привредног, социјалног и културног. Они су у исти мах радионице у којим а се систематизују искуства у виду науке, изграђују методе за рјешавање стручннх проблема к оје живот земл>е ставља на дневни ред, и отварају нови видици на свима пољима духовн ог и културног стварања. Отуда су универзитеги најосјетљ ивије установе у свакој земљи; баш зато ш то су интимно везани за привредну и социјално-културну структуру землЈе, они су вјерно огледало културног ступња на коме се земља налази. Све ов о важи у пуној мјери за наше универзитете, можда још више но у другим земљама у којима су сложене задаће универзитета дјелимично растерећене постојањ ем специјалннх виших стручних школа. П оред Б еоградског универзитета, који собом обухвата још и филозофски факултет у Скопљу и правни факултет у Суботици, у Југославији пост оје још и универзитети у Загребу (са 7 факултета) и у Љ убљани (са 5 факултета). Према стагистичким подацима за 1934-35 год., укупан бр ој слушалаца свих универзитета износио je округло 16.000. У овај бр о ј треба урачунати и слушаоце Виших педагошких школа у Београду и Загребу, као и Економско-комерцијалне школе, Музичке и Умјетничке академије у Загребу. О д укупне цифре, највећи бр о ј долази на Београдски универзитет (8.431); у Загребу je било исте године 5.686 ученика a у Љ убљани 1.796. Овај на први поглед импозантан б р о ј од 16.000 студената треба у ствари свести на 13.600, јер су 2.400 слушалаца странци. Овако сведен, та ј бp o j износи мање од 1 на хи љ а ду становника Југославије, тачније речено 1 студент на 1100 становника. Важно je знати овај бројни однос ако се хоће да процењ ује висина бр оја наших студената. Taj j e од н ос у другим земљама знатно већи: у Румунији, још у 1926 год., 1 студент долазио je на свега 506 становника, a у 1932 у Грчкој на 774 становника, у М ађарској на 546 становника, у Холандијм на 636; у Ш ведској на 542, у Немачкој на 505, у Литви на 224 и у Сједињеним Америчким Државама на свега 127 становника. У ов ој години, бр ој студенага на Београдском универзитету повећао се на 10.250; повећао се такође и на друга два универзитета, у Загребу и Љубљани, тако да се може узети у иросечној цифри да у наш ој земљи на 1.000 становника долази 1 студент. A то je још увек осам пута мањи бр ој студената но у Сједињеним државама Америке. Пораст бр оја студената на нашим универзитетима, условљен многобројним узроцима, јесте појава која карактерише развитак наших универзитета о д стварања Југославије до данас. Она се огледа не само у несразмерно великом повећању бр оја слушалаца на Београдском универзитету, од 770 у 1905 год. на преко 10.000 у 1940 год., тј. из времена када je тај универзитет био висока школа мале Србије, д о времена када je он престонички универзитет Југославије, и окупља студенте са далеко веће територије но прије свјетског para. Број новоуписаних студената на универзитетима земље износио je у 1925 год. преко 3.100, у 1935 преко 4.100. Taj се број несумњиво само могао повећати посљедњих година. За формирање и обнову кадра интелектуалних радника са високом школском спремом, кретање б р о ја универзитетских слушалаца je од великог значаја. Једно младо друштво као што je наше, мора тежити ка стварању снажног кадра умких радника, стручно солидно образованих и оспособљених за сложене послове духовног и културног живота земље. У к ојој мјери наши универзитети доприносе формирању таквог кадра? Није могуће за моменат знати колики je стваран бр ој умних радника са универзитетском спремом у нашој земљи. Статистика државних службеника н. пр. не обухвата такву рубрику. По подацима за 1931 год., било je код нас око 30.000 универзитетлија, од којих преко 10.000 иравника, о к о 6.500 инжињера, и ок о 4.500 љекара. Taj je бр о ј данас свакако знатно већи, уелијед прилива нових свршених студената. У односу на укупан бр ој становника, једно универзитетски образовано лице долази код нас на 430 становника. Taj je бр ој знатно мањи но у другим европским земљама, тачно два пута мањи но у Немачкој на пр. За само одржавање оволиког кадра универзитетски образованих умних радника, потребан je годишњи прилив са универзитета од 1.200 свршених студената, претпостављајући да просјечни активитет једн ог умног радника траје 30—35 год. Me- _________ ___________ 91 �|,утим, eeh у 1935 год. са 'наших универзитета je изишло 1.900 дипломираних студената, тј. знагно више но ш то je потр ебн о да би се без повећавања одржала укупна цифра универзи.тетски образованнх л>уди из 1931 год. Треба ли из тога извући парадоксалан закључак да je к од нас наступила ona* сност хиперпродукције умне снаге? једва достиж е 250.000. Прилив са села, који се ннје м ного измијенио за посљедњих десет година, једва достиж е 20% , тј. једну петану укупног бр оја студената. Упа дљ чво отскаче састав студентске омла- Овакав закључак б и о би скроз погрешан. Да je кадар универзитетски образованих умннх радника у наш ој земљн далеко о д тбга да буде д овољан, може се лако доказати. К од нас, 1 лекар долази на 2.800 становника. У другим земљама, бр ој љекара je несравњ ено већи: у Француској 1 љекар на 1.400 становника, у Аустрији на 837 становника, у Америци на 770. П о мишљењу америчких стручњака и т о je недовољ н о; за успјеш ну организацију лекарске помоћи св:и\ма народним слојевима било би потребн о имати најмање 1 љекара на 700 становника. T o значи да би нама требало најмање 20.000 љекара, a т о j e бр о ј к о ји наши универзитети ни кроз деценије не м огу формирати. Примјер са лекарима најљепш е пок а зује колико je к од нас недовољ на потрош њ а умне радне снаге. Али он у исти мах показује и релативно низак културни стандард ш ироких сл ојева, је р j e б р о ј љекара на селу несразм јерно мали. С друге стране, чињеница да je к од нас у 1931 год. би л о преко 2.000 инжмњгра странаца загк)_-_ слених у разним предузећима, показује како стоји м о у погледу стручн ог техничког кадра. Уз то још , м огућности техн ичког развитка к од нас још ни изблиза нису у пуној мјери искоришћене, a тај развитак, з а јед н о са привредним, захтијева далеко већу в о јск у инжињера но ш то je ми имамо. Најзад, сама реф орм а средњ ош колске наставе захтијевала би повећање наставничког кадра за више хиљ ада; за такво повећање потребне су деценије. Све ов о пок азује, колико je јо ш напора потребн о да се у наш ој земљ н створи довољ ан кадар умних радника и обезби јед и њ егова нормална обнова, и колико су неосноване бојазн и да пораст б р о ја студената на нашим универзитетима повлачи за соб ом опа сн ост хиперпродукције умних радника у земљи. П остоји један др уги моменат у развитку наших универзитета, к оји захтијева пуну пажњу и старање. Са овим треба довести у везу и распоред студенага no струкама којима се баве на универзитетима. Највећи бр о ј њих правници су, 3 8 % ; за њима долазе студенти филозоф ских факултета са 20% , затим техничари са 14%, д ок медицинара има свега 10% a агронома 8 % ; на остале факултете и високе школе отпада 10%. Овакав распоред no струкама показује да су студије претежно упућене ка стицању диплома за чиновничку каријеру. Заиста, највећи б р о з студената налази се на правним и ф илозофским факултетима, јер им диплома са тих факултета најприје ом огућује улазак у државну службу. Ha осталим факултет-има који да ју спрему за сл ободне професије, као ш то су технички, медицински и пољопривредно-ш умарски, б р о ј слушалаца je знатно мањи. Мали бp o j студената по љ о- Ријеч je о томе из к о ји х друш тв. слојева притиче стална ријека нових студената ко ја сваке године долази на универзитете. П о подацима за школску начин стварају се услови за формирање правог бирократског сталежа који ж ели кроз генерације да обезбиједи своје позиције, сталежа који постепено губи везе са народом и не обнавља се елементима к о ји би притнцали из широких народних слојева. За наш, изразито сељачки народ, формирање праве народне интелигенције, која he потицати из аш роких слојева и остати везана за њ их, о д основног je значаја. He смије cč до пусти ти да се јаз између интелектуалних кругова и сељачких маса јо ш више продуби неприродним процесом формирања војске умних радника, особито чичовничког сталежа к оји би своју стручност схватао као посебну привилегију и љубом орно je чувао само за ссбе. Ш то je прилив омладине са села на универзитете несразмјерно мали, узрок не ле ж и само у материјалним тешкоћама школовања. Њега треба траж и ти исто тако и у ниском ступњ у просвијеИености сељачких маса, у чињепици да je код нас половина 1934/35 год., састав укупне универзитетске омладкне, према занимању родитељ а, б и о je следећи: о к о 40% д јед а држ авних службеника, официра и свештеника; 10% дјеца родитељ а сл ободн их проф есија (љекара, апотекара, адвоката, инжињера и приватних чиновника); 18% дјеца трговаца, занатлија, индустријалаца, рентијера и сличних проф есија; непуних 19% дјеца земљорадника и 3,1% дјеца радпика. Из ових цифара излази ја с н о да су наши универзитети, за моменат јо ш далеко од тога да б у д у праве народне школе. У њима се ш к олују претежно дјеца интелектуалаца н грађана, к о ји х има преко 70% на свима универзитетима. Универзитети су школа дјеце интелектуалаца, пр ије свега чиновника, јед н ог танког друш твеног сл оја к оји укупно дине према оп ш тој социјалној стр уктур и наше земље у к о јо ј селачки елеменат има огромну већину. привреде, непуних 8 % , изненађујући je за је д н у аграрну земљу као ш то je наша. Он јасн о показује колико je ступањ пољ опривреде к од нас релативно низак и колико наша пољопривреда није- у стању да апсорбује и упосли већи бр ој стручних радника. Колико je т о тачно, доказ j e чињеница да највећи бр ој свршених агронома одлази у државну службу. Наши универзитети су дакле прије свега школе грађанских и чиновничких слојева, и они п р о д ук у ју у првом реду стручњаие за чиновничку каријеру. С вој први основни задатак, давања вмсоког образовања припадницима широких народних слојева’ они јо ш не испуњ ују у о н о ј мјери која би о д го варала правим високим народним школама. Ова чмњеница je о д неизмјерне важности за наш општи културни развитак, и за стварање праве народне интелигенције. Тежња за побољш ањем социјалног полож аја св оје дјеце, нагони многе ситне занатлије да их упућују на универзитетске студије. С друге стране, не може се порицати чињеница да у чиновничким слојевима п остоји свјесна или несвјесна тежња да с в о јо ј дјеци обезби једе сличну каријеру у животу к оју су и они имали, да им обезбп јед е наслијеђе у чиновничкој служби. Ha т а ј �Ј едн а оујруптмја боса н ск ог пезира С еф ер -п а ш е Честе су биле промјене на босанском везирству. Било je босЗнских везира о којима се до данас мало зна. Тек понека вијест о њима свједочи да су Босном управљалн. У години 1709 би о je босански везир, Сефер-паша. О њему се зна врло мало. Умро je исте године, 1709, кад je и дош ао на босанско везирство. Зна се, међутим, поуздано да je био наш човјек, Босанац, из Маглаја. По Башагићу1), Сефер-паша je родом ‘и з Маглаја, a на босанском везирству je замијенио, 1709 г., Мустафа-пашу Соколовића-Ферхатпашића. — Сеферпаша je умро 1709 год. Г. Вл. Скарић пише, no Мувекиту, о Сефер-паши слиједеће: »П од крај ове године (1709) je требао стићи у Сарајево нови босански везир Сефер-паша, родом из Маглаја у. Б оси а Али се разбоље на путу и умрије прије него ш то стиже у Сарајево у Црној Ријеци, гдје, буде и закопан. ПослгГје му je над гробом подигнуто и турбе, к оје и данас поСтоји..«23 *) Из документа, који објавл>ујем, види се да je Сефер-паша држао босански диван, свакако, у Травнику и на њему рјешавао многе спорове. У Дубровачком архиву сачувана je, у преводу, једна Сефер-пашина бујрунтија, издана љубињском кадији 4 шабана 1121 (9 октобра 1709 г.)8). Бујрунтија je преведена са гурског на наш језик, a вјероватно да je и оригинал на турском језику у Дубровачком архиву. Дубровчани су, наиме, имали обичај да нека турска акта од веће важности преводе са турског на наш језик, na су се тако и очували) многи преводи турских докумената. Дубровник je снабдијевао цијелу Херцеговину и, један дио Босне сољу и спорови ради соли, њене мјере и продаје су чести и има их подоста и у серији докумената »C opia lettere«. Дубровачке луке, скеле, Дубровник и Стон су главна мјеста за извоз соли у сусједне турске крајеве. народа неписмена. Нема међутим, и не може бити праве народне интелигенције ако прилив са села на високе школе не буде активиран; ако студентска омладина не буде моћно прожета елементима најширих народних слојева. A то значи да се за времена мора припремати радикална преорпјентација наше просвјетне политике на универзитетима. Универзитети морају постати не само законски него и стварно доступни омладини најширег социјалног слоја, омладини са села. Само са таквом омладином биНе могуће стварање праве народне интелигенције, способне да изврши своју култур н у мпсију, јер he имати корјена у народу, јер he имати осјећања за народ, и разумијевања за његове културне потребе. (Прештампано из листа »Напред«, чији je власник г. Др. Михаило Илић, професор Универзитета у Београду.) Тужбе на мјеру соли у тим дубровачким ске* лама су честе. Таква једна тужба, како се из поменуте бујрунтије види, поднесена je босанском везиру, Сефер-паши, под јесен 1709 г. и т о je дало повода везиру да изда бујрунтију љубињском ка* дији, у чију јурисдикцију спадаху обје поменуте скеле, да извиди случај и поднесе извјештај (арс). У вод у бујрунтију гласи: Buirunti da Sefer-Passa di Bossna, diretta al Cadi di Gliubigne. Сефер-паша упознаје љубињског кадију са тужбом »солара трговаца« који су дошли на босански диван и приказали да у љубињском кадилуку, у скелама од Дубровника и Стона, Дубровчани криво мјере и продају’ со. По старом обичају и закону, со се мјерила спудима (кабловима) и сваки спуд (кабо) износио je 40 ока. У товару соли било je 3 спуда, 120 ока. Међутим, дубровачки трговци, у споразуму са турским еминима, измијенише мјеру соли и од сваког товара о д 3 спуда мањка no 15 и no 20 ока соли. Ha тај начин чинила се велика неправда сиротињи и »велики зулум n штета«. Зато су »солари трговци« молили везира да се »no суду« (no кадији) измјери со на лицу мјеста и да се мјера соли враги на etapo стање. Најзад су молили да им везир изда и бу јрунтију која ће то питање регулиеати. У једно су трговци молили да везир пошаље и једног свог човјека, мубашира, који he с кадијом заједно испитати цијелу ствар. Везир на то издаје бујрунтију љубињском кадији и шаље му мубашира. Љубињеки кадија je имао одмах отићи с везировим човјеком у Стон и Дубровник и сам мјерити со, утвр1)ујући тежину соли no једном спуду. Ако кадија утврди да je заиста со криво мјерена, имао je направити везиру арс (извјеш тај) a Дубровчанима наредиги да се со продаје no старом адету и закону, да се »сиромасима« штета не чини. Бујрунгија завршава овако: . да има се веома запријечити и забранити и чувати се за на други начин не учинити и no овој бујрунтији да има се дјеловати«. Из овог документа јасн о излази да су се турске власти бринуле да се не чини штета и неправда трговцима соли, »соларима« a преко њих ни потрошачима. Из других докумената види се опет, како се, у сличним случајевима, бране Дубровчани. Обично се изговарају да мањи износ соли no кабловима долази отуда ш то свака со нема једнаку тежину. Хамдиja Капиџић ‘ ) Dr. S. Bašagić. Kratka uputa u prošlost Bosne i Her­ cegovine, Sarajevo 1900, стр. 90. s) VI. Skarić, Sarajevo i njegova okolina od najstarijeg vremena do austrijske okupacije, Sarajevo 1937, стр. 115. 3) Држ. архив у Дубровннку, Turco-slavica, N® 8— 8’, Da 1631-32. 93 �Д јеч ја књиж е-вност Између многих чинилаца к оји -утичу на правилан одгој дјетета, лектира за дјец у спада међу најважније. Почев о д времена када дијете научи да чита, a то je отприлике од седме или осме гвдине, настаје питање: шта се може, a шта не смије дати дјетету да чита, је р књиге ш то их дијете чита у школи не м огу да потпун о задовољ е његов интерес. Проблем д јеч је лектире није нов. Још од Платона, који je израдио посебне прописе какве књиге треба дијете да чита, na д о данас, овим питањем су се бавили, мање или више, сви они којим а je био повјерен о д г о ј омладине. Данас je т о питање веома важно и не интересује само педагоге no струци, наставнике no школама или васпитаче no разним заводима, него и д је ч је родитељ е, a преко њих и читаво друш тво. Д јечја књ иж евност почела се у Европи нагло развијати о д XVIII вијека, под утицајем филантропизма. О д тога времена б р о ј д јеч ји х писаца и књига за дјец у растао je из дана у дан тако да данас дјечија књ иж евност б р оји читаве легије писаца и на стотине хиљада књига. За дјец у се оснивају и посебни часописи Kqjn су, без обзира на њ ихову опш ту в риједн ост, имали ту д о б р у страну, ш то су у многим од њих сарађивала и дјеца, a тиме je код дјеце развијан смисао за саморадњу. Међутим, већ у почетку се у ' много чему гријешило. Поједини људи, најчешће у д о б р о ј намјери, лаћали су се пера и писали за дјецу, премда нису имали књиж евног талента, a каткада ни потребне спреме. Ha тај начин je нагло растао бр о ј књига за дјецу к о је су биле, врло често, сумњиве књнжевне вриједности. О воме наглом порасту књига за дјец у допринијеле су и књижарске спекулације, је р се показало да je издавати књиге за дјецу уносан посао. Издавањем дјела без праве књижевне вриједн ости повећао се обим дјеч је књижевности у толикој м јер и да се она постепено одвојила о д опш те књижевности, али je у истој сразм јери са повећањем њ еног обима њезин ниво опадао. К од нас се д јеч ја књижевност јавља отприлике половином XIX вијека. О но ш то je речено о д је ч јо ј књиж евности уопш те, може се примијенити на д је ч ју књ иж евност и к од нас. И к од нас je бр ој књига за дјец у рапидно растао, и. к од су писали, a и данас пишу, за д јец у људи без књижевног талента и сп особн ости за то. Па и намјере нису биле увијек добр е. Ч овјек се мора да зачуди ко je све писао за дјецу, шта се je све преводило, прерађивало и издавало. Зар je т о збиљ а било потребно и зар се тако радило да се дјеци помогне, да им се омогући ш то бољ и и правилнији о д г о ј? Када су се књиге за дјец у толико намножиле да над њима није било могуће водити контролу и када су међу њима превладала дјела сумњиве књижевне и опш те вриједности, устали су у олбрану дјеце о д такве књижевности пријател>ч омладине, људи образовани и о д укуса. Јер, рекло се, дјечја књижевност или je књижевност или није књижевност. А ко хоће да буде књижевност, онда je она саставни дио опш те књижевности. Специјалне д јеч је књижевности, са посебним мјерилима, 9 4 ---------- ---------- не може бити, a ако je има, она je штетиа за дјецу. Ево шта о томе каже један наш доба р познавалац тога питања г. Јаша Продановић: »Специјална дјеч ја књижевност je често најгора сајамска роба, писана на брзу руку, о д људи к оји немају никаква књижевна у к у с а . . . Не само да састављачи д јеч ји х књига често с т о је изван књижевности него су м ного пута и сасвим испод правог морала. Ж ртвујући књижевну лепоту моралној тежњи, они да ју деци у лошем, некњижевном облику неки примитиван, антисоцијалан и нехуман морал«1). Д јетињ ство има св оје посебне склоности, своје посебне карактеристике, о којима ваља водити рачуна при одабирањ у лекгире за дјецу. Дјечјим душевним ж ивотом у почетку превладава фантазија и осјећајн ост, a тек доцније јавља се смисао за реалност и објективност. Стога je потребно подесити лектиру према ступњу д јеч јег душ евног развитка. У почегку би дошле, на примјер, бајке, затим народна књижевност, a нај^ад класици. Никако се не смије допустити да дјеца читају много, да се затрпавају лектиром, него им ваља давати мало, чак врло мало, али у добр ом избору. T o вриједи, уосталом, за читање уопште. Приликом одабирања лектире за дјецу ваља бити врло обазрив, јер о д великог бр оја књига к оје нам се нуде мало je добрих, из више разлога. Како je раније поменуто, на д је ч јо ј књижевности су радили многи псеудо-писци, a поред тога добар дио књига за дјецу има одређену и нарочито наглашену тенденцију. Тенденција, која се на први поглед запажа, штетна je no књ1Ижевно дјело, и ријетко када да такво д јел о потиче од правог књижевника. Теш ко je наћи књигу да je намијењена дјеци, a да нема облигатног моралисања и наравоученија, с очитом тежњом да се дијете поучи или васпита у одређеном правцу. К од Змаја, на примјер, иакао je он д о данас наш најбољ и дјечји пјесник, многу пјесму покварила je поука к о ју je он волио да понегдје видно испољи. Књижевно дјело к оје одрастао човјек ne чита с уживањем, дјело к оје не може да побуди интересовање зрела човјека, не смије се давати дјеци. Отступање о д овога, ш то иде само на штету дјеце, имамо к од тзв. »прерада«. Ево у чему je ствар. Д ош ло се на једну сасвим погрешну мисао да дјеци греба пружипи најодбранија књижевна дјела, a како no с в о јо ј интелектуалној снази дијете није дорасло за такву лектиру, дошли cv »д јеч ји « писци у помоћ. Стали су »прекрајати« најбоља књижевна дјела и издавати их »нарочито прераНене за дјец у«. T ko су од најбољ их књижевн'их дјела правл.ене накараде. Зар се може, најблаже речено, замислити ишга наивније о д овога? Ко нам даје права да упропаштавамо туђе умне творевине? — Свако такво д јел о треба без жаљења бацити у запећак. Дјеци се морају давати само права књижевна дјела, о д писаца књижевника и искл.учиво у изворном облику. A ko дијете no с в о јо ј умној снази није сп особн о да разумије једн о дјело, не треба му га давати док се за т о не осп особи. *) *) Кн.ижевли север, бр. 11. Суботица 1927. �Из ов о неколико набачеинх мисли о д јеч јој књижевности може се закључити у како деликатном полож ају се налазе они који воде бригу о томе шга омладина чита. Јер, ко да се снађе у том мноштву имена, у хрпама часописа и читавим брдима књига? Вријеме и прилике нимало не иду на руку. Разне приче и авантуристички романц у стрипу, који су у новије доба преплавили кн>ижарско тржиште, унијели су још већу пометњу у ов о питање. Овдје желим да посебно истакнем тешкоћу ок о избора књига за муслимаску дјецу. Има од-, личних књига, правих ремек-дјела, али из буд којег разлога се не могу дати нашем дјетету у руке. Обзири вјерске природе долазе на прво мјесто, јер су баш у д јеч јој књижевности вјерски мотиви највише обрађивани. Често има одличних збирки дјечјих приповиједака, збирки пјесама за дјецу или посебних дјела, али двије или три приповијетке или пјесме, или неколико поглавља у дјелу, или можда илустрације у њему не одгова- рају ономе што би ми хтјели да пружимо нашем дјетету. Тешкоће ове врсте сам нарочито запазио када сам недавно набављао књиге за ђачку књижницу једне школе к оју похађају само ђаци исламске вјере. Исте ове тешкоће срећемо № код часописа за дјецу. •И наша дјеца данас читају. Али о томе шта читају, чини ми се, -не води се довољ но рачуна. Међу муслимани-ма мало je ко писао о дјеци и за дјецу са добрим познавањем ствари. Питање je, међутим, врло важно и врло актуелно. Посљедњи je час да се no овом питању почне озбиљно и плански радити. Гајрет улаже огромне напоре око одгајања наше омладине. Жртве су велике, али и користи осјетне. У листу »Гајрет« je некад постојала посебна страна за дјецу. Међу еарадницима je било, што je врло симпатична појава, и дјеце. Зар не би било и корисно и д обр о да с е .с тим поново покуша? Сјеме не би било бачено, увјерени смо, на неплодно тло. Ахмед Мулахалиловић П р и вр едн о стање сељ а к а у В аш игопачком џемату Писати о содијално-економском стању муслимана у башиговачком џемату je прилично тешка ствар због краткоће времена које смо провели тамо. Ми, за двадесет дана рада, у тузланским селима нисмо могли до у танчине да испитамо економско стање сељака, али и no ономе што смо запазили може се видјети прилично права слика њиховог стања. Ja ћу сада покушати да изнесем слику тога краја и да у најгрубљим потезима опишем оно што карактерише башиговачки џемат. A ko посматрамо села башиговачког џемата, то јест спречанску долину у којој се она налазе, видјећемо да je то крај no својим природним богатствима и неисцрпном благу један од најживописнијих крајева у држави. Не зна се шта je богатије: да ли унутрашњост земљина са разним рудама, угљем и соли, или њена површина са плодном иловачом и хумусом, прекривена шумама и воћњацима, њивама и ливадама. Гледајући на н.ено богатство, човјек би рекао да je то прави рај на земљи и да су то најсрећнији становннци који живе у њој. Међутим чим човјек ступи у неко село овога џемата добија одмах сасвим супротну слику и мора да констатује да и поред свега оволиког богатства природе већа половина становништва живи врло биједно. Скоро се не може наћи човјек у селу, макар он био и најбогатији, да му Je стандард живота на нивоу једног средње стојећег грађанина. Овако низак животни стандард сељака и оволика противречност између природних богатстава и стварног стања села да се објаснити једино тиме што je сел>ак исувише заостао у културном и просвјетном погледу, те своју земл>у обрађује на најнримитивнији начин, и друго што су данас пољопривредни производи у Тузли на врло ниској дијени, тако да сељак нема рачуна да дотјера на пијацу и да прода свој с крвн зарађени производ. Колико je низак стандард живота ових сел>ака, најбоље ће нам показати подаци који говоре о његовом животу и раду на селу. Башиговачки џемат састоји се из пет села и то: Ковачи, Башиговци, Дон>а Лукавица, Зукићи и Кршићи. Сва села овог џемата распоређена су скоро равномјерно у спречанској долини и обично су удал,ена једно од другог no 20 мин. до пола сата хода. Тип села je збијен и раздијељен у понеколико махала и обично броји no 50— 100 домова. Села су постављена испод брда, обрасла у богатим воћњацима, a испод њих се простиру плодне њиве и пашњаци, што им даје и љети и зими нарочито лијеп изглед. Сеоске куће су грађене од дрвета и покривене су даском. Овдје се још задржао један специјални тип босанске куће т. зв. чардаклије. Карактеристика ових кућа je што су све саграђене од брвана и облијепљене малтером. Испод читаве куће je магаза. Изнад магазе налазе се двије собе које су попођене даскама и застрте код богатијих ћилимима и поњавама, a код сиромашнијих хасурама. Соба je добро свијетла, зидови су окречени кречом или једном врстом бијеле глине која се врло брзо скида с н,их. Има довол>ан број прозора. Таван je на шише и не много висок, обично 1,80 до 2 метра. Собе служе за спавање, за дочек гостију и за становање зими. У једној оч н.их налази се и земљана пећ која служи зими за гријање и за печење кахве. Доуги одељак изнад магазе je »кућа«, који je непопођен, набијен земљом, са огњиштем, без оџака и без тавана. Овај одјел>ак служи као кухиња гдје се на огњишту готове јела. Ту се ручава и пије кахва послије јела. Изнад ових двију соба налази се трећа мала соба саграђена у самом крову, која се зове »чардаклија« и no којој je и цијела кућа тако назвата. Обично поред ове мале собе налази се купатило (ха.чам) у коме се укућани купају. Ово je најчешћи примјер куће који се cpehe у овим крајеви.ма, али има и неких мањих отступања no угледу на варошке куће. Хигијена у кући je на завидној висини и њој се ие може ништа замјерити јер у већини случајева одговара свима потреба.ма здравга. Овако примјерна чистоћа no сељачким кућама дошла je највнше утидајем вјере, јер су људи тачо врло побожнци, a ислач тражи апсолутну чистоћу тијела, одијела и мјеста на ком се клања. 95 �Чим човјек изађр из сељачке куће добива сасвим другу слику. Док je у собама примјерна чистоћа и уређеност, дотле je у авлији крајња нечистоћа и неуредност. Авлије су скоро увијек неограђене, пуне ђубрета и нечистоће, са неограђеним и нехигијенским бунаревима. Поред бунарева у непосредној близини налази се разбацано сточно ђубре, живинарлич или штала. У дворишту се још налазе хамбарови за жито, стаје за стоку и нужник. Хигијена дворишта и околних зграда je врло слаба. Ш то се тиче имовнОг стања муслимана у овом џемату, послије извршених испитивања дошли смо до ових података. Великих посједника који имају преко 20 хектара земље има У овим селима просјечно око 3% . Средњих посједника који имају од 10— 20 хектара земље има око 30% a малих посједника испод 10 хектара има око 46%. Без посједа има их око 10%. Из rope наведених података не може се добити ни мало јасна слика економског стања, јер и поред плодности земље и поред довољне количине њива сел>ак живи далеко слабијим животом него што би могао. Један од више узрока оваквог стања јесте свакако и нерацконална обрада земље и примитивно вођење домаћинства. Још и ланас no свим селима овога џемата дрвена ралица je најважчија a понегдје и једина справа за орање. Ђубрење се врши стајсчим ђубретом, ако га домаћинство има, a ако нема и не ђубре њиве. О вјештачком ђубрењу у овим крајевима немају ни појма. Сву пољопривреду обављају помоћу дрвеног рала, мотике и српа. Воћарство je у башиговачком џемату поиличчо рззви јено и свако домаћниство има свој воћњак. Највише се raje шљиве, јабуке, крушке, ораси и трешње. Али и поред добро развијеног воћарства сељаци имају врло мало користи од њега. T o долази отуда што у оно доба када воће дозријева, тузланска пијаца, њихов једини купац, je препуна разног воћа. Понуда je тада огромна — потражња минимална, стога je сел>ак принуђен да продаје своје производе буд-зашто. Тако се дешава да они просто немају рачуна да оберу воће и да снесу на пијаду, јер за н>ега не могу добити ни онолико колико њих стаје брање и превоз до пијаце. Оних дана, када смо ми радили на селу, џанарике су биле добро родиле, нико их није брао него су онако лежале no земљи. Може се замислити како je нама било при души када смо само на три дана прије тога путујући кроз Њемачку видјели те исте џачарике гдје се у Минхену продају no 14 динара no килограму. Када смо ово причали сељацима, они просто нису могли да нам повјерују. Сел»аци би ове џанарике радо продавали и no 25 napa no кг. али ни за толико нема купца, те стога немају рачуна уопште да их беру него су их оставили стоци да их она једе. Овако стоји ствар са џачаричама, међутим ни с осталим воћем нису у бољем положају. Зато сељаци своје воће врло мало продају и обично га прерађују за домаћу употребу. Ta се прерада врши на врло примитиван начин и толико времена одузима сел>ацима да они највећи дио л>ета проводе у печењу пекмеза и сушењу шл>ива. Често се дешава да поједино домаћинство не може да обави сав посао на време него му велики дио воћа пропадне. Тако у Доњој Лукавици Хаџи Халил Маснић има много воћа и кад му добро роди може истући у пекмез no 50 товара самих јабука. Толико воћа има да не може сам са својом породицом на вријеме да ra соади него му велики дио пропада. Он каже да би радо дао другом сиромаху да му на пола истуче јабуке и испече пекмез али »свијет непоштен и неће да ми донесе ни десето хисе« — каже стари хаџија. Људи много пате услијед недостатка добрих машина за прераду воћа. Они се много интересују не само за пољопривредне машине него и за земл>орадничке произвођачке задруге, али нема писмених људи који би могли покренути и основати такву задругу. Јеана ствар Kola нас je нарочито пријатно изненадила у oeom џемату бкла' !е та liiTO cmo при.мијетили да je много развијеио модерно пчеларство. Даиас у свима селима башиговачког џемата скоро свака породица ииа no неколико модерних сандука пчела. Bnuie пигдје се ne могу видјети застарјеле и нерентабидне трнке и пошнице. Њил су потиспули модерни американски сандуци са рамовима и вјештачки.и саћем за пчеле. Осим тога има no неколико машина за врцање у сваком селу које прави имам матичар дотичног џемата no угледу на Љабоичке центрифуге и продаје их сељацима. Да je овако добро развијено савремено пчеларство У овом крају, треба највише захвалити неколицини вриједних људи на селу као што су имами браћа Чокићи из села Ковача и учитељ Абдулах Баралић из Ђурђевика. Ова тројица вриједних и несебичних л>уди први су почели гајити пчеле на савремени начин, a сељаци када су увидјели да je т о далеко рентабилније од стаоог начина, почели су изреда сви заводити нове методе у гајењу пчела, те тако дачас v читавом овом џемату имају добро развијено мод^рно пчмчоство. Повртларство je у овом џемату приличчо разчијено, само ?е 6poi поврћа које они raje врло ограничен. Највише се си>е л\’к. Kvnvc, пасул-. коомпио и краставчца. Ово c v једине врсте поврћа које се тамо raje, али свако домаћинство не сије ни ове све врсте. У већини случајева поврће je заступљено само са кромпиоом, цоним луком и краставицама. Исхрана je впло слаба и нерационална. Иако сељацима природа v изобиљу даје мчого својих продуката, они ипак не умију те продукте корисно да употребе него су исхрану свели на иинимум воста јела. Главни недостатак сеоске кухиње je тај што je употреба масла врло мала. Сељак преко читаве године скчпл>а мзсло, али га не ?еде него га счоси у Тузлу и продаје, пошто ie то артикал који се највише тражи и најбоље плаћа. Хљеб, и то кукуруза, je главна храна сељакова. Ручак и вечера cv обично састављени од два Јела. Пово јело je пасуљ, искоижан кромпир, Kynvc илч »пча чооба, a друго 1ело je у већини случајева кисело млијеко са кога ie покупљен кајмак и оно разблажено са водом или суруткоч. За доручак се једе хл>еб са сиром, медом или пекмезом a љети ča кпаставицама. С воемена на воијеме \'ми!еси се пита. Пите праве двојаке: слане (сирнице) које залију киселим млијеком и слатке пекмезњаче које се обично залијевају житким пекмезом или медом. Поред rope наведених јела љети се много употребљавају краставице, којих искрижају no пуну тепсију, посоле их и поспу свјежим сиром. Ово je као салата за ручак и за вечеру, a једино јело са кукурузом за доручак. Због овако слабе и једнолике исхране могу се често срести мала закржллла дјеца са врло великим стомацима. Кад се зна да je кукурузан хљеб најслабији и да ra организам врло мало може искористити, a да у краставици има око 94% саме воде, онда нам je потпуно јасно зашто су та дјеца тако слабуњава. Оваква ie исхрана сељака у обичним данима и кад нема гостију код куће. Када ie какво весеље, свадба или сунет, или када je дова у близини, онда сељаци имају сасвим други јеловиик који je јако обилан и разнолик. У изванредним приликама сељаци спреме no 18, 20 na no некад и више разних јела. Ту су тада заступљена сва могућа јела. И тако, док су се.Ђаци обичним данима врло шкрти у исхрани, дотле у свечаним приликама иду у другу крајност те припреме толико јела да не могу да их поједу ни за неколико дана. Па ипак ова се јела у свечаним данима не разликују много од обичних јела и главна им je одлика слаб укус и недовољна масноћа. Послије јела обично се пи»е кахва. Овдје се и кахва пије друкчије него no осталим мјестима. У један повећи суд, чун преле воде, стави се неколико кач'чка кахве и то проври. Поред овог, наспе се у још један исти толики суд чисте вреле воде. Из првог суда точи се кахва a из другог се до- �љева први. To иде све дотле док год има вруће воде у другом суду. Тако je прва кахва у финџану врло густа a постедња скоро чиста вода. Овакву кахву сељаци врло много пију, no 20— 40 фииџана за дан. Многи су ми старији сел>аци причали да они уопште не пију воде него само пију овакву кахву — дољевачу. Примијетили смо у овом крају један обичај којега нема у оваквом облику код других муслимана. T o су кишне дове. За вријеме љетних врућина у јулу и аугусту сваког понедељка или уторка сакупљају се сељаци на једно одређено мјесто и ту клањају заједнички подне. Послије намаза један хоца проучи дову за кишу a затим се попне на предаваоницу и одржи пригодно предавање. Послије предавања (ваза) младеж се почиње веселити, свирати, играти и надметати се у разним вјештинама. Старији се одвоје мало у страну и пијући кахву разговарају о свему и свачему a највише о политиди. B ata напомсиути да на овим довама обично вазе хоџе тзв. сергијаши који немају скоро никакве спреме нити наобразбе. Једно од најболнијих питања овога краја јесте свакако недостатак здраве пијаће воде. У свима овим. селима осјећа се велика оскудица у добрим хигијенским изворима и бунаревима. Тако села Ковачи, Башиговци и Доња Лукавица имају свега no један или два бунара, који за вријеме љетних суша усахну и сељаци су принуђени да доносе воду из оближњих ријека Спрече и Гостеље које су од ових села удаљене скоро читав сат хода. Исто тако преко љета принуђени су да и своју стоку тјерају на појење до оближњих ријека. Сем недостатка воде у овим крајевима су и путеви врло рђави. Кад je лијепо вријеме овим путевима се и може некако ићи, али кад падне киша онда личе на непрегледнз мочваре у које упада нога до кољена a колима je скоро немогуће проћи. Недостатак добрих путева људи осјећају нарочито у јесен кад сељак мора да превлачи љетину кући и кад почињу кише падати сваки дан. Сел>аци говоре да ови путеви нису уопште више поправљани од како их je прије 40 година просјекао Атиф еф. Бахтијаревић, срески начелник у Тузли. Још и данас су врло живе успомене и сјећања на њега, a сељаци радо причају догађаје који су у вези са rpaђењем ових путева. Када je дошао за начелника у Тузли, Атиф еф. je примијетио да муслиманска села немају скоро никаквих путева. Сви бољи друмови тога краја водили су скоро увијек црквама и манастирима који су били главии комуникациони центри тога краја, a муслиманска села су остајала у беспутним крајевима без икаквих комуникационих веза са Тузлом. И он, да би поправио ту неправду нанешену муслиманима, нареди да се помоћу кулука направе добри путеви у свима селима који ће их спајати са Тузлом. Сел>аци у нрво вријеме нису схватали важност ових путева, него су због великих кулука били јако огорчени, омрзли су и Атиф еф. и често му силазили молећи ra да престане са грађењем путева пошто им они нису потребни. Атиф еф. je међутим остао упоран, није се обраћао на овакве сел>ачке жалбе него им je на све то одговарао: »Ви што сад о мени мислнте и желите ми, нека Бог дадне вама, a оно што будете мени желили и мислили послије годнну, нека дође мени«. Он je знао да су сељаци јако огорчени на њега не знајући значај путева, али je исто тако знао да ће они одмах измијенити то мишљење чим осјете практичне користи од путева. И заиста одмах послије годину дана када су сељаци почели искоришћавати путеве и с њима на колима возити своје производе у Тузлу, када су осјетили да им се трговина са градом повећала, уз то и прилив новца био већи у село, сељаци су из основа промијенили мишљење о своме начелнику и сва некадашња мржња иа њега претворила се у ве- лику н дуготрајну љубав, na чак и данас, послије 40 година радо ra се сјећају и са усхићењем причају о грађењу путева. Изгледа да су у тијесној вези путеви са културном везом града и села, јер што су год путеви бољи и уређенији и везе између Тузле и села су бол>е, a што су села забаченија и беспутнија, и везе су слабије. Културни утицај вароши на село може се рећи да je углавном слао. Сел>ак no својој природи конзервативан и неповјерљив, нерадо прима и уводи новине у свој живог. Ово неповјерење и његов конзерватизам дошао je отуда што се разочарао у граду и чаршији и што сматра да све долази из града њему не може ништа користити него му само штети. Овај сељаков став je потпуно схватљив кад се зна да су њему за последњих 20 годш1а из града долазили само жандари или финанси да кога претресу или затворе, порески чимовници да му наплате порез или што заллијене и политичарн да врбују гласове. Тако се десило да je сељак због политичара, финанаса, noрезника и жандара омрзнуо на све што му долази из града и стекао je увјерење да су му сва зла која ra тиште дошла из града. Правог културног рада од стране иителектуалаца у овим селима je било врло мало. Нашао се понеки несебични учитељ или имам матичар који je несебично радио за село и нешто му користио. Ha ширењу писмености међу сел>ацима врло je мало учињено. Иначе још и данас међу муслиманима тога краја постоји врло велико неповјерење према школи јер сматрају да ће им се дјеца превјерити и одроднти од куће at>o сврше школе. Зато се код н>их зидају врло мало школе. Када je имам башиговачког џемага Мехмед Чокић водио акцију за зидање школе у Ђурђевику, морао je два мјесеца нссити уза се револвер да ra не би његови се.ваци испребијали. Овако су сел>аци поступали од оснивања ове школе 1910 године, na све до прије неколико годнна, док није међу н>их дошао један учитељ муслиман који je неуморним и поштеним радом успио да разбије неповјерење муслимана према школи и да приволи родитеље да школују своју дјецу. Захвал>ујући његовој акдији данас око 80% муслиманске дјеце похађа основну школу међу којима се налази и лијеп број дјевојчица. Због утицаја града и оближњих индустријских предузећа људи у овом џемату су постали у неколико и нерадници. У жељи за лакшим и удобнијим животом сељаци често напуштају свој традицонални занат, земљорадњу, продају земљу и капитал обично улажу у трговину или отварају кафане око индустријских предузећа. Али оваки покушаји су у већини случајева унапријед осуђени на пропаст јер ови л>уди немају ни знања нити потребне писмености да би моглн успјешно да просперирају у трговини. Поред тога сељаци се одају и криумчарењу, крађи и сијечењу државних шума. Овај je крај врло богат у одличним храстовим и буковим шумама које су прије пола вијека биле непроходне. У посљедње вријеме сел>аци шуме немилосрдно искоришћавају и уништавају да би балване продали једном индустријском предузећу у близини за рудничка окна. Недавно je једно предузеће отворило нов рудник угља у живиничкој општини и управа рудника купује младе храстиће за јамска окна. Она ова дрва, у пречнику од 10 цм, плаћа no три и no динара no метру. Сељацима се много више исплати красти дрва из државних шума и продавати их дотичном предузећу, него цио дан орати. Стога се сад сваке недеље, кад нема шумара, може на сваком мјесту чути како одлијежу удари сјекире дрвокрадица и како се стропоштавају млада храстова стабла висока no 10 метара. Већ сада се могу примијетити потпуно гола брда »no којима би се могло орати« како кажу сељаци, иако су та брда прије само двије године била непроходна од шуме и у њима су орлови савијали гнијезда. A ko се овој рђавој појави на вријеме не стане у крај, при- �јети опасност да ће за врло кратко вријеме читав овај џемат остати поптуно без својих чувених и некад непроходних шума. Само са ово неколнко примјера и запажања покушао сад да изнесем социјално-економско стање муслимана сељака у оашиговачком џемату. Међутим ово моје излагање нити je потпуна нити je пак дефинитивна слика социјалноекономског стања тога краја, јер ако би неко само послије двије године отишао у те крајеве сигурно би констатовао да je стање сел>ака много измијењено. Писати о социјалноекономском стању муслимана у овом крају значи писати о нечему што се стално мијења и што стално пропада и назадује. Позната je ствар да су муслимани од почетка двадесетог вијека почели нагло осиромашавати и пропадати и да томе пропадању ни до данас није дошао крај, него* и данас дјелује у свој својо снази и пријети да уништи и оне последње остатке добра које није до сада успио да уништи. Један од најважнијих разлога муслиманског пропадања je тај што су они због своје заосталости у културном и просвјетном псгледу били неспособни да слиједе узастопце развој живота и да примјењују најновије тековине науке и технике него их je вријеме прегазило и тако je дошло да су остали да живе истим животом као што су и њихови дједови жијели. Када би неко посматрао живот муслимана — специјално сељака — дошао би до закључка да код нас нема сксро ни једног културног и школоваиог човјека. Међутим код нас има прилично велик број интелектуалаца, и ако бисмо судили само no њиховом броју, могли би закључити да су муслимани на прилично високом културном нивоу. Овај несклад између муслиманских школованих људи и нисковг нивоа муслимана сељака да се објаснити једино нехатом и недовољним радом наших интелектуалаца у својој средини. Додуше ни интелектуалци не би били у стању да зауставе неминован процес пролетаризације села, али да су сни више радили могли би бар учинити толико да наши муслимани не заостају и више не пропадају од сељака других вјера. Да je труд наше старије интелигенције био већи ми би сигурно данас имали иного више школа у муслиманским селима, a наш би сељак пуно боље и рационалније обрађивао своју земљу, a самим тим подигао би стандард свога живота на већи ступањ него што je данас. Међутим многи наши јавни радници не само да нису радили на културном подизању сељака него су чак и другима кочили тај рад, само ако њима није био у интересу. Тако причају у тузланским селима да je држава била одредила кредит да се изгради школа у једном муслиманском селу. Муслимани, бојећи се да им се дјеца у школи не »превјере«, пођу код свог посланика и замоле ra да не дозволи градити школу. A овај, нехтјевши се замјерити сељацима рекне им: »Идите ви мирно кући и не брините се ни за шта, a ja док год будем ваш посланик неће вам се школа у селу сазидати«. Овај примјер најбоље доказује како су поступали муслимански прваци у прошлости. Ова констатација да наши старији интелектуалци нису дсвољно радили у својој средини не треба да нас декуражира na да и ми млађи не учинимо ништа за наше село. Ha нама je млађима да покушамо исправити оно што су наши старији пропустили, a колико ћемо успјети у овоме будућност ће показати. Б е о г р а д , 1 јануара 1940. ХИЛМИЈА О. ХАСАНАГИЋ, ст. медицине ХАСАН ХАКИ, ст. филозофије Јашар Наби Н опац »Ja нисам луд, господине претсједниче! Оно ш то je мој бранилац о мени рекао само je обједа. Ja то одбијам, ja нисам луд! Погледајте, да ли ja уопште тако изгледам? Присебан сам, моћ расуђивања ми савршено функдионише. П ослуш ајте што ћу вам рећи, послушајте, na ћете видјети да нисам луд. Још о д дјетињ ства имам неку душ евну болест која ме изнутра изгриза као нека потајна грозница: патим због болова и несрећа .других људи. T o je једна таква болест, да откако знам за се, господине претсједниче, она je у мени и она ми не даде да проживим ни један тренутак среће. у прво вријеме, све док нисам .униш ао у двадрсету годину, није ми ни падало на памет да испитам шта je све узрок м оје патње. Њ у сам сматрао као једну природну коб, попут потреса, олује и грома, која се не може спријечити. Али послије сам се постепено одвикао да примим све ш то вмдим, као такво. Најзад сам почео да д о танчина испитујем сваки догађај и да истраж ујем микробе који изгризају људе. О, да знате, колико сам бесаних ноћи због тога провео! K oje ли сам безбр ојн е ноћи, као да сам се налазио у ■грозшици, пробдио, зароњ ен у болове, патње и сузе! У колико сам више духовн о сазријевао, у толико сам боље видио и разумијевао збивање око себе. У средсредио сам сва своја искуства, све св оје знање, и најзад сам створио јед н о непоколебиво и неизмјењиво увјерењ е: извор свих несрећа к оје газе људе јесте новац. Да, господине претсједниче, чим бих ja , збацивши вјечно варљиву љуску догађаја, н астоја о да униђем у њ ихову суштпну, увијек он, новац, жут, са својим као смрт жутим лицем излазио би преда ме. Иза сваке несреће, иза сваког страдања видио сам њ егово лице к оје се кезило као змија. И на крају сам постао његов непријатељ. »Љ уди су тако створени«, гов ор и о бих сам себи. »Они обож авају новац, тај највећи узрок св оје несреће, као ш то се клањају сили која их страши паклом. Они се уз повике бацају на свијетле комаде метала попут војника који, смијући се и пуни усхита, лете у смрт. Они не знају да овај жути микроб, који привндно о к о њих расипа срећу, конфор, љубав « весеље, убризгава у њ ихову крв отрове најстрашнијих болести и да их чини међусобним непријатељима; да он завађа сина са оцем, радника са газдом, човјека са човјеком ; да je он први и апсолутни господар друш тва, једини узрок злочина, побуна и преврата«. »Да није новца«, мислио сам, »зар би као палац мале дјевојчице, к оје су се тек одвоји л е о д мајчина загрљаја, пале д о те безстидности да продају св оје тијело? Зар би се многи л>уди толико морално срозали да варају? Зар не би многи људн били поштеђени о д тога да буду убице и да буду објеш ен и ?« 98 �Тад би се питао откуда т о да мислиоци, који пишу свеске и свеске о најбесмисленијим и најситнијим проблемима, не виде .ову стварност која се пред њима 'издиже као каква тврђава и зашто се њоме не позабаве? Али одговор нисам налазио. Пош то сам открио узрок људскога бола, патио сам више него прије. Био сам у полож ају једног лијечника који je поставио диагнозу болести, али који не може да j o j нађе лијека. тијелу разлијевало се неко слатко осјећање ужитка. Ужигак који до тада нисам познавао: ужитак да сам уч1инно једно велико дјело. И помислих: »Кад би се сав новац на овом свијету скупио на једно м јесто и кад би се ова Рпа која би била велика као један бријег, запалила, каква би то била илуминација, какво би то било славље, које би најавило сретну вијест о спашењу човјечанства!« Како je чудно да чак и они људи који би хтјели да живе најједноставније и најскромније, приморани су, да бн живјели, да се обрате овом страшном сретству! Па зар се и ja, који презирем новац више о д свега на овом свијету, нисам служио њиме, да бих живио? Имао сам једнога друга. Он je, због тога ш то je био посвађен са својим врло богатим оцем, проводио скроман, али срећан живот. Ж ивио je врло уредно. Главу није дизао са св оји х књига, a проводима и забави није придавао ни најмање важн осш . Али се изненада нешто догоди, ш то његов уредни и честити живот из темеља упропасти. Прије двије године умрије му отац и њему остави сав свој иметак. Како ли се људи б р з о измијене кад им у новчаник увиђе бол есг к оја се зове новац! Не прође ни двије седмице, a овај дјечко добра срца, који je бн о обљубљен к од свакога због св оје радиности, чистога морала и уредног .живота, дође у такво јед н о стање да се није^могао распознати. Говорило се да пијанчи д о зоре, да коцка д у бок о у ноћ док му очи не покрваве и не избуље- се као филџави., да je д оби о неку ружну болест о д жена које сваки дан мијења и још , ш то je најстрашније, да je почео да ужива кокаин. Колико се и тјелесно би о измијенио! Очи му изгубиле блиставост, око њих се навукли плавичаста. кругови, a лице, изгубивши ону стару љепоту, узело неки. демонски изглед. Знао сам да ће овакав живот бити за њега гроб. И једнога дана одлучих да га спасим. Ma шта било, требало je да спасим свога друга. A за ов о je п остоја о само један пут: спасити га о д болести према новцу. Знао сам да мој друг, као и отац му, похрањ ује новац у кућм, у једној каси. Неколико пута, под изговором да га посјећујем , прилично сам испитао распоред у њ еговој кући. Створих план и једн о вече, кад он није био к од куће, униђох тамо као обичан лопов са алатом к оји сам би о прибавио. О бих му касу. Сав новац који нађох, стрпах у једну торбу и одн есох св ојој кући,. У себи сам ocjehao велико олакшање. Најзад сам га спасио. Одмах наложих ватру у кухињском штедњаку. Приђох ватри која je хуктећи горела, и да би ми уживање ш то дуже потрајало, почех да бацам у штедњак један no један свежањ банкнота. Пламенови који су суктали из штедњака, кад год би у њих пала нова хрпа папира, давали су поду о д цигле и каменим зидовима изглед једне чаробњачке собе. A и ja сам стојећи уз штедњак, у коме сам сталио болест свога друга, потсјећао na неког чаробњака из средњег вијека. Д ок су се обојен и папири претварали најприје у пламен, na онда прегршт пепела, no читавом мом Али ов о бијаше далек и немогућ с а н . . . Шта су ова парчад папира ако не no једна сјенка жутих металних комада, скривених међу каменим и челичним зидовима који потсјећају на зидове утврда. Заправо би. ту златну ковпну требало спутит^ на једно м јесто и истопити, na од ње направити један величанствен споменик. Њ егово би име требало да буде »Споменик Спасења«. M oja се претпоставка показала тачном. Друг ми ее неко вријеме тукао у главу, na се послије вратио старом начину живота. Сада je он један човјек којн, радећи., обезбјеђује свој живот. У правом смислу човјек. Овај опит учврстио je моје увјерење. Најзад, не бих пропуштао прилику. Улазио бих у куће, за к оје сам сазнао да у њима има много новаца, и спаљујући у штедњаку новце којих би се домогао, приређивао себи> пнр. Морам признати да ми je cpeha била много наклоњена. Све до поеледњег случаја ^ Остало знате. Био сам ухваћен и ево налазим се пред вама. M oj je гријех у томе што сам се залагао за д о б р о човјечанства и што сам у т о име и свој живот ставио на коцку. Али друштвени закони су протав овог мога пожртвованог гесла поставили казне. Шта да се ради? Људи воле страдања толико'да су спремни да их подносе. Сада можете да донесете пресуду коју хоћете. Само не примам одбрану свога адвоката. Ja нисам луд, господине претсједниче!«. Превео с турског Н. Ф. ДА СЕ ИСПРАВИ У извјештају о Гајретовој забави у Бихаћу од 20 I 1940 штампаном у листу »Гајрет« за април 1940, међу добровољним прилозима, омашком je изостао добровољни прилог овој забави од г. Хусеина Кључанина, трг. из Козарца, у суми од Дин. 100.— , na молимо да се овом исприком то уважи. Одбор P r e lp la ć u f i e se i š ir it e lis t I | » G a fr ei « • 99 �» I s k r e n a r ije č o H u tb i« U zadnjem broju »El-Hidaje«, to jest u broju 10—11, god. Ili str. 26— 130, izišao je pod gornjim naslovom članak g. Mustafe Ajanovića. Kako je članak zapažen i lijepo primljen od čitalaca »ElHidaje«, a naročito kako obraduje stvar koja bi u našem napretku, progresu mogla i trebala da odigra vrlo važnu ulogu, da učini mnogo, mi ćemo iz toga članka prenijeti neka mjesta i za naše čitaoce. » . . . Kao i mnoge druge vjerske propise tako sam i hutbu u početku dugo shvaćao i primao prosto kao vjersku odredbu koju treba izvršavati i poštivati, pa da sve bude na svom mjestu. Slušao sam pažljivo i skrušeno i vraćao se s džunve zadovoljan što sam se odužio jednoj B ožjoj zapovjedi. Međutim, kad sam upoznao i počeo slijediti onaj islamski zahtjev koji traži da čovjek treba sve dobro da upozna i o svemu da razmišlja, redovno sam izlazio iz džamije s osjećajem da nešto, nije dobro, da nešto fali, a naročito da se propušta jedna idealna prilika da se mnogo učini za napredak naše zaostale sredine. U meni s.e redovno nešto bunilo protiv uobičajenog načina održavanja hutbe, protiv načina koji se tako uporno podržava, iako mu nikako nije mjesta ni p o jasnim islamskim propisima, ni po zdravom razumu, a naročito ne p o prilikama u kojima se nalazimo. Naime, kad se čovjek upozna s onim šta stvarno hutba znači i šta se njome želi postići, čudi se i ne može načuditi da se tako upropaštava i neiskorišćava hutba, (osim u jednom smislu: u zikru), ta tako korisna i dragocjena odredba i za vjerski i za svakidašnji život. Naši priznati alimi jasno utvr­ đuju da »hutba u arapskom jeziku znači govor koji se u naročitim slučajevima radi naročitih ciljeva održava« (Handžić). Ističu kako je održavanje hutbe bilo poznato Arapima još i prije islama. »O n i su svakom zgodom i pri svakom sastanku držali govore«, i to »prema cilju koji bi se želio postići« (Caušević). A »hutba k a o i s l a m s k i p r o p i s ima tu zadaću da se njom prisutni muslimani poučavaju u vjeri. Stoga je hutba i propisana kod većih skupova. Alajhiselam je svojim hutbama napućivao muslimane na pravi put i objašnjavao im vjerske ustanove« (H .). »N jegove su hutbe pružale najdrago­ cjenije pouke slušaocima« (C .). Da je Alejhiselam za to, to jest da uputi svoj umet, iskorišćavao svaku priliku, vidi se po tome što je hutbe govorio* kako kad, nekad na ravni, nekad na minberi, nekad na devi, nekad na konju« (C .). »Bez sumnje je od hutbi najvažnija hutba u petak, jer se obavlja svake hefte pred većim skupom svijeta. Ovom sastanku mora prisu­ stvovati svaki odrastao, pametan i zdrav musliman u onom mjestu gdje se džuma klanja. Dakle, to je obligatno predavanje kojemu svak sposoban mora prisustvovati i pomno ga slušati (čak se »za vrijeme hutbe ne treba baviti ni namazom«), da bi na taj način k r o z c i o s v o j ž i v o t svoje znanje usavr­ šavao i i upotpunjavao« (H .). Kako, dakle, ovako stoji s hutbom, rahm. Čaučević za­ ključuje »da h u t b u t r e b a u p r a v l j a t i s l u š a o c i m a u o n o m j e z i k u k o j i m g o v o r e . Hutbom treba uputiti prisutne u ono što je najpotrebnije u vjeri, moralu i dobrom radu. Perzijanci, Tatari, Džave (Japanci), Turci već odavno izgovaraju hutbe na svojim jezicima. Kako u svemu tako i u ovom m i s m o z a k a s n i l i . M i i danas učimo hutbe na arapskom jeziku koji naš svijet većinom ne razumije, pa prema tome ne može imati od toga kakve pouk.e Ja sam uvjeren da bi dobro sastavljene hutbe n a n a š e m j e z i k u mogle nadoknađivati ono što nam fali u vjeronauci. . . Mi živimo u ovom kutu Evrope i m o r a m o svakom prilikom obavješćavati naše muslimane o onom što im je najpotrebnije. Skupno kla­ njanje, ti sastanci prigodom petka i Bajrama, vrlo su podesni«. G Handžić veli: »Savjet i pouka mogu i t r e b a j u b i t i na j e z i k u d ž e ma t a , a k o ž e l i m o da o d t o g a d o b i e m o k o r i s t k o j a s e o d h u t b e t r a ž i . To se slaže sa vjerskim argumen'ima i mišljenjem većine fakiha i islamskih učenjaka. Nakon ovakvog obrazloženja ne treba se obazirati na p r a z n e prigovore pojedinaca«. A mi, iako stalno ističemo da je zadnji čas da se prenemo i da se u svakom pravcu i svom snagom bacimo na posao, ostajemo gluhi na ove riječi. Ostajemo gluhi i ne iskorištavamo tako zgodnu i čisto nametljivu stvar za pridizan;« našeg svijeta. I danas imamo samo osamljene slučajeve po manjim mahalskim džamijama i nekim selima da se bar mali dio hutbe prevede i obradi na našem jeziku. Mnogi hatibi još tjeraju p o starom načinu za koji su utvrdili i rekli naši alimi da nikako ne odgo­ vara svrsi •••. Moramo priznati da bi bilo skoro nemoguće odjednom potpuno provesti održavanje hutbe na našem jeziku. »Za održavanje ovakvih govora (hutbi) potrebna je naročita spo­ sobnost, a to je govorništvo ili hatabe«. (H .). kojeg mnogi od naših imama nema ni za (Haku. Ipak, ima načina da se s tim nekako počne. Odavno se ističe da bi se imamima-hatibima u tome moglo pomoći na taj način što bi im se davale gotove i obrađene hutbe, te bi ih oni trebali samo pročitati. I svi smo se radovali tome što je u novom Ulema-medžlisu stvorena i dužnost baš-vaiza, jer je — između ostalog — njemu povjereno i sastavljanje ovih hutbi. Međutim, dugo je vremena već prošlo kako smo dobili ovoga važnog funkcionera, a na izradi i pro­ micanju hutbi na našem jeziku s te strane još nije ništa urađeno. A ne traže se i ne iskorišćavaju ni drugi načini kojima bi se u ovome moglo pomoći. Naime, znajući da je hutbu obavljao sam Muhamed a. s., a iza njega — u prvo vrijeme — halife, i gledajući u njoj vrlo časnu i veliku dužnost, — zar to u Sarajevu ne bi mogli i trebali obavljati naši brojni čla­ novi ilmije kao što su reis-ul-ulema, članovi ULema-medžlisa, šerijatske sudije, nastavnici naših vjerskih škola i dr. Po pro­ vincijskim mjestima šer. sudije, muderisi medresa itd. Sve je ovo ovako zbog toga što se hutba potejenjuje, te što mjero­ davni ne uviđaju njenu punu vrijednost d ne daju jo j prema tome važnosti i pažnje. A ona to zaslužuje, i to još kakol . . . Hutba je živa riječ koja neposredno osvaja i daje nepro­ cjenjive rezultate. I to nije riječ koja se u rije'kim prilikama upo­ trijebi i rekne, nego svake sedmice. Svake sedmice hatib ima pred sobom okupljen džemat, svake sedmice ima priliku da utvrdi i podjari ono o čemu je ranije govorio, da upozori na neko zlo koje se je počelo pojavljivati, a i skrene pažnju na neku dobru stvar koja se zanemaruje. Mnogo i mnogo je toga što se s hutbom kao živom riječi postiže. Rahm. Caušević veli: »Lijepo složene riječi, vješto izgovoren govor puno djeluje na slušaoce«. U ovome se neće postići vidnijeg uspjeha sve dotle dok se tome ne postave jasni, solidni i odlučni temelji. E tu ja baš t e ž i š t e u cijeloj stvari. T o je još rak-rana koja se ne liječi i koja još nikako ne ide ka ozdravljenju. Imaju neki znaci koji pokazuju da se stvar čak i pogoršava. (Pisac članka to dokazuje nekim mjestima, citatima iz nove Uredbe GaziHusrevbegove medrese i na nastavnom programu za imamet, hatabet i vaz). Istakao sam kako je u zadnje vrijeme i neophodna p o ­ treba da se jednom prestane sa održavanjem i učenjem starih hutbi, za koje g. Handžić veli da im »manjka ono što je hutbi n a j v a ž n i j e , a to je koristan i prigodan s a v j e t « (str. 70). G. Handžić vrlo je lijepo iznio i kakve bi one trebale biti i šta bi trebalo u njima iznositi, pa ću prenijeti i ovaj pasus �iz njegova članka: »N ajbolje su' one hutbe koje odgovaraju mjestu, vremenu i prilikama. Na ,pr. uz ramazan hatib treba istaknuti prisutnima korist posta i svrhu koju želimo postići; uz ramazanski bajram istaknuće im kako se treba uz bajram postupati i objasniće im sadakai-fitr; ondje gdje je svijet poci­ jepan, hatib-će istaknuti važnost sloge i bratstva; gdje je'Svijet zaostao i u neznanju, hatib će naglasiti važnost i potrebu nauke; gdje se ljudi ne brinu odgajanjem djece, hatib će ih upozoriti na potrebu i važnost odgoja i t. d. Hatib će paziti da njegov džema’at kroz heftu radi, pa će ih na hutbi upozoriti na even­ tualne pogrješke. Takve su hutbe i bile dok su ih obavljali za to dorasli ljudi i nijesu pale na nizak stepen, dok ih nijesu preuzeli ljudi koji ne -razumiju potrebe ni ovog niti budućeg svijeta« (70/71). Iznio sam gdje je težište nastojanja i rada u tome da bismo jednom dobili hatibe ikoji bi bili sposobni da hutbu obavljaju onako kako treba, da daju — tako reći — svoje hutbe. O no je u osposobljavanju našeg podmlatka koji se sprema za zvanje u čije dužnosti spada održavanje hutbe, a to su đaci naših medresa, a naročito Gazi-Husrevbegove me­ drese. Ali, na veliku žalost, morali smo utvrditi i pokazati na novoj Uredbi i drugome, da se tome još ne postavljaju ozbiljni temelji, jer kao da se ni malo ne uviđa velika važnost hutbe. Da se — naročito u pogledu hutbe — ponekad očekuje da inicijativa dođe od naših vjerskih vrhova, dokazuje ovaj slučaj: Prije nekih pet godina bio sam nastavnik i vaspitač Gazi-Husrevbegove medrese i tom prilikom pokrenuo sam pitanje praktičnog rada s đacima, u ovom smislu. Govorio sam rahm Muhamed ef. Dizdaru da bar predavanja koja đaci drže 0 trezvenosti ili nečem drugom drže na način hutbe. Odgovorio mi je da vodeće ličnosti (iz Ulema-medžlisa i tadanjeg Vrhov­ nog vjerskog starješinstva) nisu još ništa rekle o tome: da li treba hutbu držati na našem jeziku ili je bar prevoditi, ili me, te da se mimo njih ne može ništa raditi. A kad se tu tako čekalo, pogoto će se čekati na drugim stranama 1 Drugi, opet, kao da se boje javnog mišljenja, mišljenja džemata, boje se reakcije, pa neće da se nakane i odluče da hutbu obrađuju na našem jeziku. Tako, jednome koji bi sigurno mogao dobro održati hutbu na našem jeziku, govorio sam da već počne s tim. Odgovorio mi je u tom smislu da mu je to nezgodno, jer ne zna kako će to džemat primiti. Međutim, džemat traži, i za to ima jasnih znakova i dokaza. G. Handžić u svom pomenutom članku utvrdio je da »ima mnogo svijeta koji bi vruće želio da se hutba unaprijedi i korist od nje uveća«. Dalje veli: »U ovom pogledu su mi stizale i pismene 1 usmene zamolbe da bih ja tom nešto doprinio i izradio po­ treban broj hutbi kojima bi se bar neki naši hatibi služili«. Ja sam, opet, bio jednom prisutan kada je jedan hatib koji obrađuje hutbu na našem jeziku, pitao džematlije jesu li za to da on s tim nastavi, i oni su mi to potvrdili. Od pune džamije nije se našao ni jedan koji je bio protiv toga. Dakle vidimo kako sve »ide u prilog« hutbi. Vjerski propisi ne smetaju, nego p o svome duhu jasno traže da hutba »treba da bude na onom jeziku koji prisutni razumiju« (H. —67). Pa, sve kad ne bi hutba nikako bila propisana, teške prilike u kojima se nalazimo i potreba pridizanja naše zaostale sredine uputili bi mas i natjerali da do nečeg sličnog dođemo, da nešto slično stvorimo. Vrijednost hutbe i narod osjeća i u zadnje vrijeme daje sigurne dokaze za to. Zato, ostanu li pozvani i dalje gluhi i indiferentni prema hutbi, primiće na se veliki grijeh i sigurno će učiniti jedan veliki nenadoknadivi propust u pridizanju našeg svijeta. Pišući, u svemu sam bio potpuno iskren i otvoren, pa neka se tako i primi. Biću sretan i presretan, ako ikoliko doprinesem ostvarenju hutbe na našem jeziku 1« AHMED MURADBEGOVIĆ: * JVa JBožjem putu DRAMA U 3 ČINA (Nastavak) 6. PRIZOR (ARIFA I LEJLA) LEJLA: (Dršćući plačno M ajko. . . ARIFA: (Obujmi joj još jače lijepu glavu i zajieca) Jedina moja kćeri I . . . LEJLA: (Upre u nju suzan i bolan pogled) Fala ti majko. . . ti svo moje dobro i svo moje uzdanje. . . ARIFA: Umiri se kćeril Sve je prošlo i neće se više po vratiJI Sad možeš opet mirno odahnuti! (Rastavlja se od Lejle i sjeda iznemoglo na sećiju) Ko bi još to pomislio. . . LEJLA: (Ostajući skršena na podu) Kad bi ovo otac samo vidio 1. . . ARIFA: Bolje mu je što je mrtav! LEJLA: Zar i ti misliš da ne ž i v i? ... ARIFA: Ne znam kćeri, ali ružno slutim. . . Sve se ovo neće dobro svršiti. . . LEJLA: (Još uvijek zgrčena na ćilimu, pita čudnim, izgubljenim glasom, punim tišine i duševnog lutanja) A što onda, majko? ARIFA: (Kao da sc brecne) Što, dijete moje? LEJLA: Što da učinim onda? (Podiže se raširenih ruku, kao mrtvih prelomljenih krila) Majka si mi, savjetuj me! ARIFA: (Čudno, ali materinski blago) Da te savjetujem? A što kćeri, da te savjetujem? LEJLA: (Nakon kratke stanke ozbiljnim, ali čvrstim glasom no sve tiho i iz dubine prigušeno) Da ostanem u rođenoj kući, vječno zarobljena, ili da id e m ... (Pauza. U zraku se osjeća nešto važno, bitno, životno, i opet nešto teško, zamašno, sudbonosno) ARIFA: (Još tiše polazeći prema Lejli) Da ideš? A kamo da ideš? (Pauza) LEJLA: (Podigne polagano glavu prema majci) Ćula s i. . . ARIFA: Što? LEJLA: Da se Camil pojavljuje . . . ARIFA: (Kao mukli daleki eho) Camil. . . (Pauza) LEJLA: (K. g.) Da pođem večeras za njega, il i. . . (Pauza, teška, duga) ARIFA: (Jedva smagajući snage da to mimo izgovori) Ako te srce zove i ako misliš da je tako suđeno . . . LEJLA: (Prihvati se za srce) Oh, moje sroe, majko . . . ARIFA: (Vraćajući se prema sećiji) Drugo ne znam ništa reći. . . (Sjeda i okreće se -prema Lejli) Što gledaš to, kćeri? LEJLA: (Kao da odgovara na njezino riješenje) Očeva pisma, majko. . . (Bolno, kao da traži izbavljenje iz toga) U jednom, evo piše. . . (Uzima papir u ruke i klekmivši kraj sandučića s pismima, recitira bolno, prigušeno) »Divan je svijet, kćeri, kad čovjek u njegovoj daljini ima da misli na koga . . . « (Ispusti papir iz tuke) A ja mislim . . . ARIFA: (Upadajući kao da je opominje) Na svog oca, kćeri? LEJLA: (Muklo, ali odlučno) Na svoj vlastiti dom, majko . . . �ARIFA: (Kao da zastrepi) I ti Lejla? CAMIL: (Zastane) Klanjaš? LEJLA: (Podižući se polagano kao slika onoga što govori) Stojim ovdje kao raskoljeno drvo na međi i jednim se dijelom ludo hvatam za život, a drugim se bezglavo rušim u bezdan. . . (Zajeca i zagnjuri glavu u dlanove) Poludiću, majko, p olu d iti. . . (Pauza) LEJLA: Kako si dospio ovamo? ARIFA: (Prilazi joj ponovo blago, materinski) Umiri se kćeri. . . Znaj da se ništa ne dogada na svijetu bez Božjle v o lje . . . I sve što god ti se desi, unaprijed je zapisano u knjizi sudbine, i niko to ne može otkloniti. . . (Drugim, običnijim tonom prilazeći prozorima) Mrak se već spušta. . . LEJLA: Sta si učinio? CAMIL: Obećao sam doći po te i održao sam riječ. LEJLA: (Ponešto utješeno dižući se sa svog mjesta) Uškoro će a kšam ... A R IFA : (Okrećući se prema kćeri) Treba klanjati, kćeri . . . LEJLA: (Brišući još posljednje suze) Ja već imam avdest. . . A R IFA : Onda klanjaj ovdje, a ja moram na česm u ... (Pođe i zastane kod Lejle) LEJLA: (Baci joj se još jedanput u naručaj) Majko moja, majčice . . . A R IF A : (Smireno milujući je po kosoma) Molitva će nas primiriti, kćeri. . . Treba da se Bogu pre­ damo . . . (Odlazi polagano hodnikom 'u svoju sobu. Na sceni ostaje Lejla sama) 7. PRIZOR (LEJLA S A M A ) LEJLA: (D ok Arifa odlazi ona stoji neko vrijeme neod­ lučno, a onda pon ovo prilazi očevim pismima, klekne do sanduka, vadi iz njega papir i glasom o d kojeg se razablru samo pojedine izreke, čita muklo što jo j otac piše) U gradovima . . . kroz koje sam prolazio sretao sam u jednome danu toliko lju d i. . . (Glas joj se za tren izgubi u nečujni šapat, a onda se opet javlja) U sultan-Sulejmanovoj džamiji, najvećoj muslimanskoj b ogom olji. . . dvaput sam k lan jao. . . (S polja dopire na mahove tih jedva čujan glas mujezinov: »Allahu ekber! Allahu ekber!« — i opet se gubi, dok mjesto njega pon ovo iskrsava zvuk Lejlina čitanja) Poslije svakog klanjanja dugo sam od Boga iskao da mi tebe pozivi, i ti da mi kćeri, uvijek vjerna . . . (Zastane osluškujući ponovni mujezinov zov: »Hajja-a lessala, hajja lessala! Hajja-lelfela, hajja lelfela!« i prošapće) A k š a m ... (G ovoreći sama sebi, kao da se iime snaži) »Ustajte na molitvu 1 Ustajte na spasi (Ustane i izusti prenoseći se sasvim u duh svoje vjere) Jedan je Bog i osim njega drugog Boga nema. . . (Prilazi sehari, skida s nje vezenu serdžadu, rastire je čelom prema istoku, zatim meće na se dugi bijeli šal pokrivajući njime kose, grudi, vrat, ruke i sva otvorena mjesta gornjeg tijela, osim lica i očiju u kojima gori zanos vjerskog žara. A onda diže ruke u visini ramena, izgova­ rajući propisanu izreku, kao uvod u molitvu) Predajem se u Tvoje ruke, Bože, i vršeći T voju svetu naredbu, odlu­ čujem d a . . . (N a stepenicima u tom trenutku iskrsne Camil) 8. PRIZOR (LEJLA I C A M IL) CAM IL: (Skidajući šešir s glave) Lejlal LEJLA: (Brecne se i zgrozi) Čamili 102 CAMIL: Djevojke su me uvele. LEJLA: Usudili su sel CAMIL: Ja sam ih nagovorio. LEJLA: U ovaj čas? U ovakvo vrijeme 1 Kroz ovolike opas­ nosti! Pa jesi li ti prisebil U kakvu nas propast b a ca š ... CAMIL: Propast je naša, ik o ne budemo svoji! Sad je došao čas da je otklonimo! Pođimo, Lejla, moji te kod kuće čekaju! Ne treba nikakve spreme! Prebaci samo sve preko glave, da te u prvi mah ne bi prepoznali, a ostalo je moja briga! Pođimo Lejla . . . LEJLA: Č am ile... CAMIL: Neodlučna si! Još premišljaš? • LEJLA: Moja su braća u kući. Ovaj čas su bili sam nom ... prijetili su m i . . . u zatvor me htjeli. . . u sobu sa željeznim rešetkama. . . CAM IL: To im je bilo, posljednje! Tvoj spas je u mojim rukama. LEJLA: Zar si slijep za moje muike i stradanja! Ne vidiš koliko trpim za te, već hoćeš da mi život još više ogorčuju zbog tebe. CAM IL: Ne to! Hoću da budem, kao i ti, dostojan tvoje patnjel Da te učinim vječno svojom i pokažem da si moja vjera i sudbina i da me niko neće rastaviti od tebel N e! Da su te odijelili od miene zidom do neba visokim, ja bih ga preskočio i došao do tebe! Ti ne spadaš ovamo, već k meni, u moj svijet i u moj život! I zato ne odugovlači! Uzmi šal i pođi samnom! Ne smijemo dangubiti! Pođimo! LEJLA: N e . . . ne približuj mi sel Zaklinjem te Bogom ostani gdje s i . . . CAMIL: Još se bojiš? LEJLA: Ako (i je moja ljubav sveta ne miči sle s toga mjesta, jer ću umrijeti, ako me ovdje s tobom zateknu . . . CAMIL: Ti uzmičeš od mane, Lejlal Ne vjeruješ mi ili me ne prepoznaješ više . . . LEJLA: Prepoznajem t i . . . ti s i . . . m oj C am il. . . CAMIL: Voliš me? LEJLA: I strepim tred tobom kao pred jezivom slikom s v o je . . . CAM IL: Sreće? LEJLA: Ili smrti. CAMIL: Uplašili su te! Okovati ti dušu željeznim obručima da se više nikad iz tog ropstva me izbaviš 1 A li ja ću te istrgnuti iz njega! Pruži ruku! Vratimo se svijetu, k o na­ đena djeca! Život nas zove! Sunce, zrak, slobodal Duž­ nosti, brige i nova božanstval Pođimo Lejlal Treba se iznova roditi! A crni što bjesne na svoj novi porod na koljena će pasti pred njegovom slavom 1 Pođimo Lejla! LEJLA: (Kao uznesena) Da pođemo Č am ile... (Zastane i uzmakne) A moj otac? CAMIL: On je mrtav. LEJLA: On je živi Takva narav nikad me umirel o v d je . . . On je CAMIL: G dje? LEJLA: U meni, u mojoj krvi, u mom cijelom bićul Čujem kako mu srce kuca i duša diše 1 Kako mu riječi govore, prijete, o p om in ju ... Oh, Camilel Ti još ne znaš Ikolilco je on moćan u menil �CAMIL: Mrtav otac da bude moćniji od života, od m en e!... LEJLA: (Kidajući se) Ja ne mogu iz njegove vlasti. . . CAMIL: I još veliš da me ljubiš? LEJLA: (Uspravi se, sva osopnuta) Zar ti sumnjaš u to, Čamile? CAMIL: (Odbaci je od sebe) Očeva si, nisi moja. LEJLA: (Skrši se na zemlji) Smiluj mi se, ostavlja me razumi CAMIL: (Nad njom) Z bog čega kolebaš? Z b o g svoje kukavštine, a ne zbog mrtva oca! Nemoćna si, slaba, nedostojna svog životal. . . LEJLA: K u kavn a?... N ed ostojn a ?... Sta mi to v e liš ... CAMIL: Istinu 1 Opovrgni se ako možeš 1 LEJLA: (Kao da ponire duboko u se, a onda se ponovo diže) A da li je uistinu mrtav? CAMIL (Ispitljivo) Tvoj otac? (Pauza. Gleda joj u oči) Zar ne znaš. . . LEJLA: Bog neka nam pomogne! (Odjure niza stepenice. Pauza. Šutnja. Nepomičnost. Iz daljine se očuje mukli očajnički Hasanov zov) HASAN: (Sv.i bliže i bliže) Hanumel Hanume! Bezi! (Dojuri uza stepenice kao lud na scenu) Bezi! Bezi! Hanumel (Sa sviju strana izlaze zabezeknuti ukućani) ARIFA: Ko to viče? Sta je? Sta je? SAFET: Sto se zbilo? HASAN : (Gotovo bez glasa) Hanum e... B e z i!... ISMET: Govori! ZU H RA: Kazuj! M IN A: Sto je? H A S A N : Lejla . . . naša hanumica ... ARIFA: (Brecne se) Sto je s njome? Sto je s mojim djetetom ?... H ASAN : (Padajući tlima) Pobjegla . . . Za Čamila . . . Za Čamila . . . (Svjetla se p o ­ gase na sceni i naglo se spuš(a) Z A S T O R LEJLA: (Mirno, hladno, ukočeno) Što?l CAMIL: Da vjeruješ sama u t o . . . LEJLA: (Samo se malo lecne) Odakle to pogađaš? П р оп уш т а њ е к у Ћ н о г н а д з о p a ш ад дјецоЈч п ои л а ч и CAMIL: Čitam ti to iz čitava bića. LEJLA: (Prema njemu) A ako to radi sebe vjerujem . . . К-РИЂИЧНУ ОДГОЂОрНОСТ CAMIL: (N e dokučujući pravo što misli) Radi sebe? Kako? Од користи je за наш неупућени народ знати, да noстоји у Казненом закону за Босну и Херцеговину један законски пропис, no коме се кажљава пролуштај кућног надзора над дјецом и таквим особама, које нијесу кадре саме себе од опасности чувати. T o je пропис из §-а 395, који je још увијек на снази no Закону о привременом продужењу важности законских прописа о кажњавању иступа од 31 децембра 1929 год. број 107.278. По овом пропису пресудом од 12 II 1939 год. проглешна je кривом особа, која je, као мајка, занемарила дужну пажњу над својим двогодишњим сином, који се није могао сам од опасности чувати и бранити, na je т о имало за посљедицу, да je дијете, играјући се, пало у локву воде и утопило се. Мајка je осуђена на казну затвора у трајању од 3 дана. Против ове пресуде осуђена мајка изјавила je и оправдала призив, наводећи да није доказано да je она занемарила дужну пажњу над својим двогодишњим синчићем. Напротив тврди, да je она увијек своју дједу добро пазила и чувала, ну како je упитног дана имала хитни кућни посао и знајући да су дјеца пошла пред кућу, као и раније, да се играју, није могла ни слутити, да ће се несретни случај десити, који je случај њу, као мајку, иајвнше погодио, јер je изгубила сина. Поводом овог призива Окружни, као призивни суд, ријешио je, да се призив као очигледно неоснован одбаци, нашавши, да о чињеницама, које je утврдио први суд и на основу којих je изрекао побијану пресуду, нема никакве двојбе. Чињенице које наводи и истиче осуђена мајка у свом призиву, могу joj служити само као олакшавајуће околности, али ове чињенице нијесу подобне да лише осуђену мајку њезине кривичне одговорности за дјело из §-а 395 к. з. за Б. и X., пошто je утврђено и доказано, да она, као мајка, није посветила довољну дужну пажњу и надзор над двогодишњим сином, који je пао у локву и у овој локви нашао смрт. АЛИЈА М. ОМЕРСОФТИЋ судија LEJLA: (M im o, odlučno) Da postanem zauvijek tvojom? CAMIL: (Postojano) I onda bi pravo vjerovala. (Pauza) LEJLA: Dobro, a sada mi još jedno reci! CAM IL: Sto? LEJLA: Da li me ljubiš toliko, da bi mi oprostio i onda kad bi znao da sam radi tebe prekršila prema ocu najsvetiju zakletvu. . . CAMIL: Od ljubavi nema veće svetinje. LEJLA: I ne bi mi predbacivao da sam vjerolomna? CAMIL: Zar imaš jačeg dokaza za moju vjeru od to g a ... LEJLA: A grijeh? CAMIL: Nije tvoj, već onoga ko ti ga je namelnuo. LEJLA: Tvoja sam onda. CAMIL: (Krikne) Lejla m oja! (Zagrljaj) LEJLA: Pođimo sada! Pođimo Čamile! Krajnje je vrijeme! Svaki čas može ko da izbije i da nas ometel Pođimo, dragi! CAMIL: Dolje je sve spremno. LEJLA: (Glas joj zadršće) Svatovi naši? CAM IL: Fijakeri, automobili, pratnja, sve što nas voli čeka na nas. . . LEJLA (Van sebe) Oh Bože! Kolike li srećel Napokon svojil (Uzme šal i baca ga preko glave) Pođimo Čamile 1 (Zastane) A Hasan? CAM IL: On je s djevojkama, paziće na njega! Niko nas ne može vidjeti! Hajdemo Lejla! LEJLA: (Zastane i baci mu se ponovo u naručaj) Ti sve moje! Moja pobjeda i moj život! CAMIL: Pođimo Lejla! 103 �f a / р етов и усп/еси у ово/ и лгинулил/ годи н а м а — ПО ВО ДО М ЈЕ Д Н О Г Н А П И СА 0 Н А Ц И О Н А ЛИ З М У М УС Л И М А Н А — Неки Мартин Томичић, пишући у 75 б р о ју »Муслиманске Свијести« о национализму ских муслимана, сматрао je за потребн о да у прилог св оје тезе наведе и ове ретке: босан- »За доказ да će Хрвати налазе код муслимана у веома повољ ном полож ају, м оже нам послужити друш тво »Гајрет«, које, добивш и овај св ој назив, једва животари, дочим се м ного у сп јешније развија »Народна Узданица«. П оводом предње тврдње незнаног Мартина погледали смо у Гајретове рачунске књиге, na см о констатовали да приходи Гајрета у току прошлих 9 мјесеци ове 1939/40 друш твене године, т. ј. о д 1 јула 1939 д о 31 марта 1940 год., износе Дин 1,340.607.76, a расходи за исто вријеме износе Дин 1,067.865.05, na je према томе друш тво »Г ајр ет« получило суфицит (вишак) од Дин 272.742.71. И стовремено см о упоредили Гајретове приходе'и расходе за исте м јесеце (о д 1 VII д о 31 III) у ранијих 5 година, na см о констатовали да су текли овако: године 1934/35 приходи Дин 884.791.16, расходи Дин 909.467.12, дефицит Дин 25.447.91 године 1935/36 приходи Дин 922.641.96, расходи Дин 963.032.71, дефицит Дин 42.563.75 године 1936/37 приходи Дин 1,021.913.46, расходи Дин 982.073.73, суфицит Дин 38.939.73 године 1937/38 приходи Днн 1,222.281.79, расходи Дин 1,075.472.56, суфицит Дин 146.809.23 године 1938/39 приходи Дин 1,298.396.83, расходи Дин 1,083.893.81, суфицит Дин 214.503.02 a у о в о ј години, како см о напријед видили, суфицит и з н о с и ......................Д т г 272.742.71 О вако изгледа рачунски д и о Гајретова рада посљедњ их година, a муслиманима je врло д о б р о позн ато да Г ајр ет п оред овога, да је из године у годину све бољ е и све јаче резултате у своме раду и својим настојањима. Износећи предње цифре ми не у брајам о о в д је усп јехе Гајрета, к оје je получио прије 4 године подизањем Гајретова репрезентативног дома' у Сарајеву, чија je изградња ст а ја л а ч ж о 2 милијона динара, као и садањим подизањем зграде Гајретова интерната1 у Сарајеву за 150 ђака и ш егрта, чија he изградња стајати о к о 2 и no милијона динара. При изношењу горњ их цифарских података о Гајретовим приходима и расходима, сабирне акције у народу за подизањ е овнх д в и ју зграда нису ни узете у обзир. Наведене чињенице — сухе цифре — најбољ е д ок азу ју у каквој се заблуди налази чланкописац Мартин, када тврди да Гајрет »рапидн о« назадује. Sanski Most 104 �N a ši m e ri}u m i SADIK EF. SADIKOVIC Centralna ličnost u predratnom, a naročito u poratnom našem društvu u Ljubuškom bio je neosporno rahmetli Sadik ef. Sadiković. Mnogi Jugosloveni koji nisu ni znali za hercego­ vačko mjesto Ljubuški, saznali su za nj preko ličnosti čuvenog narodnog Ijekara i dobrotvora Sadik ef. Sadikovića. Rođen u Ljubuškom, godine 1867, merhum Sadik ef. se školovao u Travničkoj medresi preko 10 godina, a nauke je nastavio u Carigradu, gdje se školovao 2 godine. Njegovo znanje teoloških studija bilo je poznato, a poznavanje turskog jezika omogućilo inu je da zaroni u tajne Istoka, osobito da medicinske nauke. Ma da službena i naučna medicina ne pri­ znaje ovakav ljekarski rad, ipak se nije jedanput desilo da su mu priznanja dolazila i sa tih strana. Metod liječenja Sadik ef. Sadikovića bio je naročite vrste. On je liječio ljude biljnim lijekovima, koje je poznavao kao malo ko kod nas. Iz majke prirode tražio je lijeka i spasa nevoljama i bolestima ljudskim. Protivan hemijskim lijekovima, Sadik ef. je preporučivao svojim mnogobrojnim pacijentima biljne lijekove. I za čudo, u tome je imao mnogo uspjeha. Njegov način liječenja uspijevao je, pa se ubrzo iza rata osje­ tila potreba da se njegovi biljni lijekovi i opisi biljaka skupe i napišu. Tako je došlo do njegov« knjige »Narodno zdravlje«. Ta se knjiga čuva u mnogim našim kućama kao amanet koji u nevolji pomaže. Kao što je Pelagićev »Narodni ljekar«, u svoje vrijeme, bio glavna uputa u liječenju našeg naroda, tako je i Sadikovićeva knjiga imala približno istu funkciju iza rata. Naš svijet, gonjen nevoljama, tražio je lijeka bolesti, pored Ijekara, i od merhum Sadikovića. Njegovi pacijenti su bili mnogobrojni i raznih zanimanja. Bilo je, pored ljudi iz širih narodnih masa, i obrazovanih koji su se obraćali čuvenom Ljubušaku za pomoć. I sve ih je on primao svesrdno sa svom širinom svoje plemenite duše. Za svakog je imao lijepu riječ, a nada sve njegov lični autoritet nosio je silnu sugestivnu moć koja je uticala na bolesnike. I ta njegova sugestivna moć, uz biljne lijekove, i davala mu je najviše sigurnih rezultata. Kao čovjek, merhum Sadiković je bio plemenite prirode, sirotinjska majka. Pomagao je i znan« i neznane, držeći se one narodne: »da ne zna ljevica, gdje daje desnica«. Ljubuška sirotinja će zapamtiti u najboljoj uspomeni ovog plemenitog i istinski narodnog čovjeka. Nije bilo akcije u narodu bliže i dalje okoline, koju nije pomagao Sadiković. Pomagao je izgradnju džamija, crkava, mekteba, domova, kao što je po­ magao obilno i sve akcije naših kulturnih i humanih društava. Naročitu pažnju posvećivao je merhum Sadiković našem Gajretu. Nije bilo Gajretove akcije, bilo one lokalne u Ljubuš­ kom, bilo u metropoli Gajretove akcije, u Sarajevu, koju nije pomagao rahmetli Sadik ef. Sadiković. Kao Gajretov veliki dobrotvor on se duboko zabilježio u analima ovog našeg naj­ jačeg i najstarijeg kulturnog društva. Njegova uspomena u Gajretu biće vječna, a njegov primjer služiće pokoljenima kako se predano i istinski služi narodu. Pregledavajući Gajretove računske knjige mi nalazimo da je rahmetlija od 1927 godine do svoje smrti poslao blagajni Glavnog odbora Gajreia sumu od Din. 49.915.50. se uputi u razna orijentalna medicinska znanja. Otuda i počinje njegova široka djelatnost narodnog Ijekara, u pravom smislu te riječi. Liječenjem naroda biljnim lijekovima bavio se puna četiri decenija. U širim narodnim masama bilo je uvijek ljudi koji su znali liječiti razne bolesti. Jednu posebnu vrstu narod­ nog Ijekara pretstavljao je merhum Sadik ef. Sadiković. Dobar psiholog, znalac ljudi i njihovih nevolja, čovjek koji je na ljudskim napaćenim licima čitao nevolje i patnje, Sadik ef. je znao vješto i majstorski da postavlja diagnoze raznim bolestima. Te su diagnoze zadivi javale i stručne ljude Ljubuški je teško osjetio gubitak ovog velikog čovjeka. Za dugo on neće biti ono privlačno mjesto za mnoge naše paćenike iz Jugoslavije, pa i cijelog Balkana, dokle je sve dopiglas o njegovom imenu. Neće se više raspitivati gdje boravi onaj čudni i mistični čovjek koji jasno čita nevolje ljudi sa dlana ruke i crta sa lici i pomaže im u najtežim njihovim časovima. Svoje plemenite oči zaklopio je zauvijek Sadik ef. Sadi­ ković 2 aprila 1940 g. ožaljen od mještana i mnogih poznanika. Na njegovu dženazu se slegao sav Ljubuški i mnogi seljani iz okoline, kao i mnogi prijatelji i poznanici iz bliže i daljeokoline. Sa merhum Sadik ef. Sadikovićem oprostio se je ina dženazi pretsjednik Mjesnog odbora Gajreta u Ljubuškom, g. Ali ef. Orman. Merhum Sadik ef. Sadiković ostavio je iza sebe čestite nasljednike, sinove Šerifa, posjednika i Šefika, svršenog medi­ cinara u Beču, te kćeri Pašu, Hatidžu, Sumu i Šerifu. Izražavajući naše najdublje saučešće rodbini merhum Sadik ef. Sadikovića, želimo da mu dragi Allah da rajsko naselje. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasia. 105 �Im m e m o r ia m D R A G O M PRIJATELJU RAHMETLI ING. MUSTAFI KRAJIŠNIKU Naše skoro tridcset-gbdišnje poznanstvo, naše igranje, naše dugogodišnje sjedenje u istoj klupi, naši mnogi slobodni časovi zajednički provedeni na studiju, pri tvojim povremenim boravcima u Banjoj Luci i pri mojim posjetama tebi, učinili su da je naše prijateljstvo prešlo u bratsku ljubav i da smo se poznavali kao braća. Bio si uzor dobrote i poštenja, skroman i miran, čestit i pošten, pun milosrđa, spreman uvijek na žrtvu i samoprijegor, idealista pun optimizma, pun vjere u uviđavnost, vjere u ravnopravnost, jednakost i pravdu; širokogrud, uvijek raspoložen i svakom pristupačan. Bio si idealan i uzor čovjeka. Pa zar je moguće da si ti takav mogao nekom smetati, da su i tebi zlikovci morali skratiti život, i to u 36 godini, u najbo­ ljim godinama života . . . Rodio si se u jednoj čestitoj staroj familiji, počeo si ško­ lovanje u posljednjim godinama rata, u prilikama koje su u obitelji bile vrlo teške, gdje je mnogobrojna familija živjela od skromne plate brata pisara sreskog načelstva. Učio si često puta gladujući, ali si stojički podnosio sve patnje tad kao i docnije, jer ti tvoj ponos i čast nisu dozvoljavali da kukaš. I pored svih patnja u svojim mladim danima i doonijih nepri­ lika ostao si uvijek dosljedan sebi iz mladih dana, čvrsta karaktera ispravan kao bor. Nikad nismo mogli ni pomisliti sanjareći zajednički o b o ljo j budućnosti, da će te karakterne crte koje su resile jednog idealnog čovjeka, stajati glave. A ubili su te zlikovci iz sebičnjačkih motiva, ubili su čovjeka koga su resile osobine kakve se nalaze samo kod lica u bajci. Nisi ni laktaš ni profiter. V olio si tih i miran život. G odi­ nama si bio u jednom malom lijepom, ali zabačenom mjestu gdje se pošta zimi ne prima nedeljama. Bio si zadovoljan daleko od intriga i galame, savjesno vršeći svoju dužnost, a nama tvojim prijateljima je to ličilo na izgnanstvo. Tjerali smo te da već jednom tražiš premještaj, a n i sanjali nismo da te tjeramo u smrt. A kad si odlučio da tražiš premješ.taj, nisi ni tražio Han Pijesak, tražio si jedno mjesto bliže tvojoj šeher Banjoj Luci. Dali su ti Han Pijesak kao nagradu za tvoj dugogodišnji boravak u Glamoču, htjeli su u dobroj namjeri da te nagrade, a otišao si u smrt. Kad su te dugo zavlačili sa primopredajom dužnosti, kad je neizvjesnost i besposličemje iscrpilo i tvoje strpljenje, tražio si od mjerodavnih da ti dadu neku drugu stanicu gdje neće biti toliko intriga i spletaka. Uz uvjeravanje vlasti da će se sve obaviti u redu, uz tvoj optimizam i vjeru u uviđavnost drugih, ostao si u Han Pijesku da bi poslije dva dana rada na preuzimanju dužnosti izgubio glavu, mučki ubijen iz zasjede. Nisu te ni mrtva poštedili, opljačkali su te da bi sakrili prave motive ubistva. Pošten i čestit kao zlato, uživao si simpatije svih koji su te poznavali, kako prijatelja i poznanika tako i ljudi s kojima si p o dužnosti dolazio u vezu. I oni su znali da u svojoj uvidavnosti ideš d o krajnjih granica, ali i da se preko tog, tamo gdje nastaju intrige i zloupotrebe, ne može dobiti tvoj blagoslov. I danas, u vremenu kad se mnoge moralne vrijed­ nosti klate i padaju te karakterne crte, nekad osobine postaju nedostatci radi kojih se gubi glava kao što si i ti svoju izgubio. Školujući se u vrlo teškim prilikama, znao si šta je to patnja, šta je i glad, pa na to nisi zaboravio i kad si postao svoj čovjek. Milosrđe b ilo je kod tebe beskrajno razvijeno. Zavišavajući svoje školovanje pom oću Beogradskog Gajreta, vidiš koristi od naših prosvjetnih društava, upisuješ se već prve godine svog službovanja u Banjoj Luci za utemeljača Gajreta, ulaziš u o d b or da i aktivno sarađuješ i da takav rad produžuješ i u ostalim mjestima svog službovanja, sarađujući sa svim usta­ novama i učestvujući u svim akcijama koje su vođene u korist sredine u kojoj si živio. Pomažeš i neposredno od sveg srca i rado, i mnogo će sirotinjsko oko zasuziti za tobom. Sjećajući se svog mučnog školovanja želiš da svojim mladim sestrama i sestrićima sirotanima taj put olakšaš. Žrtvuješ se prosto tim obavezama, primljenim rođenjem, ali ti zlikovac nije dao da vidiš te tvoje želje ostvarene. Tvoji sestrići, tvoja dva mezimca za koje si gotovo živio, koje si ti uzdržavao*! školovao, kojima si ti bio sva nada, ostali su na pola puta. Nadajmo se da će, ugledajući se u svijetao primjer svog ujaka, ustrajati u teškoj borbi koja im pretstoji. Metci kojima su te dotukli, upropastili su jednu familiju koju si ti izdržavao a koja je sad ostala neosigurana. I pored svih patnji koji si preživio za vrijeme svog ško­ lovanja i neprilika, ostao si dobričina i poštenjačina kakvog je bilo rijetko naći, veseljak po prirodi i uvijek optimista. Allah rahmet ejle! Hađžiomerspahić K e m a l *I I ING. MUSTAFA KRAJIŠNIK I SEF S UMSKE UPRAVE U H AN PIJESKU Ne držim se poslovice da o mrtvom treba bezuslo'vno dobro govoriti ili pisati, ali to moram učiniti, prikazujući život uzorna čovjeka, poznajući ga, dugim zajedničkim životom, do majskrovitijih dijelova duše i u vrlo različitim životnim prili, kama. Rahm. Mustafa je rođen u Banjpj Luci, prije 35 godina, u patriarhalnoj porodici poznatog alima. U rodnom mjestu svrši osnovnu i srednju školu kao siroče, jer otac mnogobrojne porodice prerano umrije, a doskora i majka. Šumarstvo je počeo studirati u Zagrebu, a završio ga u Beogradu, pod najtežim okolnostima poratnog vremena, koje su naročito poštenog i siromašnog Mustafu još teže pogađale, dajući mu prilike da iskusi često i dugo manjak i najpotreb­ nijeg za održanje golog života. Po vlastitim riječima, to ga je bilo dovelo na rub fizičke propasti, ali ga je zauvijek duševno izdiglo i očeličilo. Problem je za njega b io skupiti i taksu za polučenu diplomu. Kako mi je samo to pripovijedao, žaleći se na tolike .životne poteškoće i ne kriveći nikoga za to! Jedina utjeha mu je bila topla ljubav njegovih sestara i brata, koji su se, kao i Mustafa, velikim prijegorom i samoodricanjem, spremali za život i u njemu učestvuju danas samostalno dvije sestre kao učiteljice, a brat kao činovnik. Stradanje ga je naučilo moralno nepokolebljivim i iskrenim prijateljem svakog ko strada. Služ­ bujući u Tesliću i Glamoču, gdje smo se sastali, kao stari pri­ jatelji, živeći bratski svakodnevno skupa, divio sam se njegovoj energiji: što nije mogao svršiti danju, radio je p o noći, dok ne svrši prispjeli posao. Kao da je živio samo za svoj poziv, vršeći ga tako ozbiljno i savjesno. A po svršenim poslovima je samo član društva, upravo nenadoknadiv: veseo, pun duho­ vite šale, nenamješten i beskrajno prijazan i prijateljski prema svakome. U časovima osobitog raspoloženja, njegov milozvučni glas i prave naše arije, oduševljavale su naše prijateljsko društvo. On naprosto nije bio sposoban za zlo. Činio je dobro i vjerovao u d obro i rad, stvarajući oko sebe blagu prijateljsku atmosferu svojom dobrom dušom i plemenitim radom. O d sva­ kog zla je odlučno okretao glavu. I posljednju paru je nekad davao potrebnim i nužnim, pun veselja da je mogao nekome učiniti dobro. Svesrdno je pomagao sva kulturna i humana društva, uopšte, a naročito naše podružnice Gajreta: bio je stalno član mjesnih organizacija Gajreta u mjestima gdje je služio u Bosni, a bio je i utemeljač Gajreta »Osman Đikić« u Beogradu. �Kad bi mu šta zagorčilo život, ne bi klonuo, a ni zlu se poklonio; čekao je strpljivo da zlo prođe, smatrajući da je svako zlo prolazno i da ga valja odbijati časnim radom i nepokole­ bivom privrženošću dobru. T o mu je bio princip od koga nije nikada otstupao. Njegovo prezime stvarno sadrži sve vrline, koje pozvani stručnjaci dokumentovano pripisuju ponosnim krajišnicima, nalazeći nas najčistijom slavenskom lozom. Čovjek ovakvih vrlina i nije mogao biti neiskren, jer radeći savjesno i živeći časno, dajući i struci i narodu najbolje, nije trebao ni jeftine blagonaklonosti, ni prijatelja za interes. Koga je na poštenom putu upoznao i iskreno mu se približio, ostajao mu je, kao pošteni prijatelj i dragi znanac, uvijek u najboljem sjećanju. Duša se čovjeku uzbuni kad pomisli da je takav dobri Mustafa mogao u nekom naći neprijatelja, i to smrtnog. 19 aprila o. g. prekinu životnu nit dragog rahmetlije zločinačka ruka. Pošteni Mustafa nije mogao ni pomisliti da neko promatra njegov dnevni način života iz neposredne blizine i nedužnog položaja, tražeći u njemu najpogodniju priliku za izvođenje svog nečasnog plana. Crna duša u mraku, slika s prilikom, u zasjedi, na najskrovitijem mjestu, kojim je svakodnevno rahmetlija odlazio u svoj stan, zločinac je ostvario svoj dobro i svjesno pripremljen zločin. Od zla nije bio, a za kratko vrijeme boravka u Han Pijesku, gdje je premješten prije mjesec i po dana, nije se mogao čestito ni smjestiti ni upoznati s ljudima, a pogotovo nikom zamjeriti. 21 o. mj. prenešene mu zemne ostatke otpratišc rođaci, prijatelji i kolege, nakon održanih nekoliko ganutljivih govora, i, sa suzama u očima, položiš« ih, u krvavim ćefinima,' u mezar. Legao je pošteni svjedok nečasnog djela u naš harem, našu livadu, da mu mezar prekrije mirisno cvijeće naših polja, a humku miluje vječni glas mujezina i pjesma naših sokaka. Tvoja nevinost neka je utjeha Tvojim dragim, Tvoj Časni i pošteni život siguran vođa u Vječnost, a Tvoja nagrada, za stradanje na putu Pravde i Časnosti, sigurna na dan konač­ nog suđenja pred Bogom 1 Rahmetullahi alejhi rahmeten vasiahl S a l i h D ž i n i ć , sreski veterinar MEHAGA VRETO 21 aprila o. g. preminuo je Mehaga Vreto, obrtnik iz Sarajeva i višegodišnji zamjenik člana Glavnog odbora Gajreta. Rahm. Mehaga je oduvijek bio iskren prijatelj Gajreta i njego­ vih ideja. Prema svojim mogućnostima on je Gajret i mate­ rijalno pomagao, a otkako, je postao zamjenik u Glav. Odboru redovno je dolazio na sve sjednice i aktivno učestvovao u radu tih sjednica. Skoro ni na jednoj sjednici ne bi propuštao pri­ liku da ne uzme riječ po pitanjima koja su stavljana na dnevni red. Svaki put unosio se potpuno u pitanja o kojima se ras­ pravljalo, pa se moglo vidjeti kolika je njegova privrženost prema Gajretu i njegovom djelu. Neka ga Svevišnji nagradi dženetskim ljepotama 1 JAJCE 107 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ПРИЛОГ Г. Др. ХАМДИЈЕ КАРАМЕХМЕДОВИЋА ЗА ИЗГРАДЊУ ГАЈРЕТОВА ИНТЕРНАТА Стари Гајретов пријатељ и помагач г. Др. Хамдија Карамехмедовић, министар у пензији и се«атор, ових je дача положио на Гајретовој благајни суму од Дин. 5.000.— ‘(пет хиљада) за изградњу Гајретова интерната за ђаке и шегрте. »Трговина ручним радовима у Б. и X.«. Ово je предавање нарочито успјело јер je било присутно 82 слушаоца. Гђица Хаша je као шша »нтелектуалка прва ступила као Гајретова радница на нашу периферију и претставила се нашим сестрама са овим предавањем, у коме je апеловала на наше везиље, да његују наше харемске везове, a уколико их требају да уновче, да то настоје чи!нити задружним путем јер ће их на тај начин боље уновчити. Четврто предавање ће одржати гђица Др. Хибт Шербић љекар Држ. болнтде m дан 25 агтрила са темом: »Хигијена у нашем народу« за које предавање je велико! интересовање, јер га држи опет једна наша вриједна интелектуалка. Предаважа се одржавају редовно сваког четвртка у S сати на вечер у просторијама Повјереништва Гајрета Вука 1£араџића ул. бр. 66. ЈЕДНА УСПЈЕЛА КУЛТУРНА И НАЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА који се подиже у Сарајеву и који ће до конца јула о. г. бити потпуно завршен. Није ово no први пут да се г. Др. Хамдија Карамехмедовић cjeha Гајрета обилним прилозима. T okom посљедњих неколико година г. Др. Карамехмедовић je положио на Гајретовој благајни, заједно са овим посљеджим прилогом, суму од Дин. 50.000.— . Сматрамо за пријатну дужност да г. Др. Карамехмедовићу изразимо и овим путем топлу благодарност, желећи му да га Свевишњи дуго годииа поживи за добро наше заједнице. РАД ПОВЈЕРЕНИШТВА ГАЈРЕТА HA ПЕРИФЕРИЈИ САРАЈЕВА Недавно je основано повјереништво Гајрета на Бјелавама, које je одмах отпочело са организовањем омладине у чланство Гајрета. Kao први почетак свог културног рада уведена су предавања за народ. Прво предавање одржао je г. Омерсофтић Бекир замјеник држ. тужиоца, са темом: »Потреба организованог рада код муслимана«. Предавач je у овом предавању нарочито истакао да се задружним путем организују ови потхвати који иду за тим да се наш елеменат економски поправи. Предавању није било присутно довол>но слушалаца колико би требало да буде, али je пробијен лед. Друго предавање одржао je «а дан 11 с. мј. г. Рамић Омер, студепт Високе ислам. теол. школе са темом: »Неколико мисли о одгоју дјеце«. Ово je ттредавање нарочито спремљено за наше мајке и окренута им пажња на начин одгоја дјеце у душевном погледу. Предавању je било присутно 30 слушалаца. Tpehe предавање одржала je гђица Хаша Хусеинћехајић, апсолвентица Држ. трговачке академије са темом: 108 6 априла о. г. Гајретово пјевачко друштво из Сарајева са његсво.м дилетантском секцијом гостовало je у Вишегоаду. Када cv гости приспјели на жељезничку станицу у BH'iieroaav, псздравио их je у име свих друштава и грађана града Вишеграда г. Л1уратбег Ченгић, пргтсједник општине и дугогодишњи Гајретов радник и пријатељ. У својој поздравној ријечи г. Ченгић ie зажелио гостима добродоч 1Лицу и захвалио им на пажњи коју су својим доласком указали Вишеграду, нагласивши потребу да наши интелектуалци воде више рачуна о нашем малом чов1еку. У име Гајретозих јединица из Сарајева захвалио се r. Ченгићу и грађанима г. Бекир Омерсофтић, замјеник државног тужиоца и члан Главног одбора ГаЈрета, нагласивши потребу поклач>ач.а поуздања у омладину, истакнувши том поиликом потребу што тјешње сарадње и додира провинције са Сара-евом. Пстом су гости кренули у пс:срии у »Народни дом« на челу са Сс*олском музиком из Вишеграда и претставницима свих културно-просвјетних и националних друштава. Ту су били претставници Просвјете, Сокола, Напретка, Кола српских сестара, Заставе, Јеврејске општине, Удружења доброво.ваца и ратних инвалида, Шпортских клубова »Рашка« и »Босзнца«, Гајрета, Мерхума, Народне читаочице, Читаонице Мезалин, Трезвене младежи, Српског дома, Мелахе, Општичсксг вијећа, Варде и Вистада. Пролазећи улицама у повории клицало се Њ. В. Коаљу и слози једнокрвче браће. T o je била ријетка народна манифесатција гдје се још једампут видјело да ie оправдана она наша народка »брат je мио, воје вјере био«. Истог дана на вечер приређена ie забава са програмом који ie приказан на прошлој Га!ретсвој годишњој забзви v Саоајеву. ITobv тачку прагоама hcftvhho je претсједник MiecHOr одбора Гајрета г. Вејсил еф. Кадић са поздравном ријечи у којој je рекао: »Радостан сам што ми je папа у дио пригапчп дужност да вас на овој вечерашњоЈ забави, на овој нашој нациопалној и културној манигђестацији, могу поздравити у име приређивачког одбора. Извршујући ту дужност. прије свега желим вама, нашим драгим гостима из Сарај-ва, срдач iv добродошлицу. a нашим Вшиеграђанима у вашем друштву пријатну забаву. Доласком вашим из Сарајева да испуните програм вечерашње припедбе, ви сте уложили велике жртве. на чему вам се у име Мјесног одбора Га<рета, друштва »Мерхума«, »Народне читаонице« и читаонице »Мезалин« најтоплије захваљујем. Ова приредба поред свих осталих страча значајиа ie и стога, што се je доласком вашим из Сарајева манифестовала слога грађача из Вишеграда, без обзира на ВЈерску припадност. Из тога ваља закључити да Вишеграђани хоће и знају учествовати у дочецима л.уди, који врше �културио-просвјетну мисију, Као што je мисија Пјевачког друштва Гајрет из Capajeea, којем на челу видимо младог, агилног и вриједног претсЈедника г. Османа Вранића. испуњаван.у вечераши.ег програма судјелују све ГаЈретове Јединице из Сарајева, a у пратљи њиховој налази се лијеп број старијих и искуонијих Гајретових рад- које би требало предузети, да би ce постигао нови и бол>и живот. Један дио школованих омладинаца поче јавно критиковати стање у којем смо ce налазили, na тако ce изродише многа питап>а, међу којима и еманципадија же«е. Ово питање заинтересова све наше школоване људе, na и нашу илмију и због тога ce разви дебата и нападање и с једне и с друге стране, чи(и трагови ни до данас нису ишчезли, те и данас можемо понешто у листовима наћи: о нашој жени, реформи и о условима за бољу будућиост. Док ce ma једној страии говорило и писало, једшш je Гајрет на друлој страни, који нас бодри на рад, упућује нас, организује аналфабетске течајеве, казује мам пут савремености у културно-просвјетком, социјалном и породичном животу. Гајрет већ од 1921 r. отвара и женске интернате и Д^јс прилике нашој жени да и ана упоредо са осгалим женама Југославенкама постигне наобразбу средње и више школе. Detalj sa dcčeka u Višegradu ника, којима ce такођер захваљујемо, што су са својим учешћем увеличали ову свечаност, дозволите ми, да у најкраћим цртама нешто рекнем о Гајрету. Гајретов покрет настао je у мучним данима Аустроугарског режима, када туђинска власт настојаше, уколико и школоваше наше синове, да их васћита' како би joj послужшш за што јаче подјармљивање нашег народа. Циљ Гајретова покрета je био, дакле, шмеђу осталог и тај да приватном народном инициЈативом одгоји што веКи ppoj национално свјесне интелигенције, те да створи спреман кадер школованих људи, који he моћи са успјехом заступати народ и часно ce борити за његове интересе. Сасвим je природно, да je овакав покрет био туђину неугодан, na je настојао, да га што виаие отежа и онемогући. Зато je Гајрет у свом национално политичком периоду рада прошао кроз све тегобе и неприлике кроз које су прошли и остали наши национални народни покрети. Успркос ометању туђинске властн Гаурет из дана у дан напредује, док на концу у свом другом периоду национално-револуционарном не буде затворен, a његова имоеина конфискована. Његове вође, уколико пак не успјеше, да ce пребаце у савезничку војску и да ce раме уз раме боре заједнички противу непријатеља, те да коначно побиједе и допринесу остварењу жеље наших пређа, да ce сви као браћа нађемо у својој слободној и самосталној држави, бнше похапшени и бачени у арадске и друге казамате, гдје неки и животе оставише. Под туђином, био je крајњи цкљ и идеал слобода, a када ce je то постигло, отворили су ce нови видици и идеали. Дошло je перо да замијени мач. Свјесни нових задатака у постигнутој слободи, преостали носноци Гајретове идеје, окупише ce и нађоше ce на послу, који je био нарочито тежак. Муслимански свијет, био je пет вјекова упућен у живот оријенталног стила и био je неспособан за ново доба европског живота, na да би ce упутио овом задњом стазом, требало je: много такта, рада и умјешности, јер послијератне прилике су императивно иаређивале корјените реформе, јер ce je морало наћи начина, како he ce муслимански дио нашег народа моћи да привикне новом добу живота. У то вријеме долази и ријешење агрармог питања, и због тога што смо били неспосоони за нови начин живота, a многи онемогућени да подузму ма какав рад, нађоше ce на улиди и постадоше овисни од заједнице, a као резултат тога узеше маха многи пороци, тако да je наш свИјет услијед неписмецости, заосталости и несавремености пао у безизлазно стање. У нашој породици шстаде лом, између млађих и старијих дође до поцијепапости. Стари остадоше вјерни прошлости и традицпји, a млађи пођоше једним Јзеформаторским животом, али доста неодређеним. Стари уколико видјеше да не могу задржати стари ред и поредак, не би им драго, да ce критикују и да ce износи старо досадашње стање, као нити да ce говори о мјерама Измјене које су за посљедња три деценИја настале у културном животу нас муслимана и подигле нас na виши ниво, све су оне потекле од Гајрета и његовз идеологије, коју су носили Гајретови многобројни радници и шљедбеници, упознавајући народ с њом. 1'ајрет je са својим благотворним радом просуо зрак свјетла у наше домове, под чијом ce топлином почео да преображава њихов живот. Хиљаде ђака које je Гајрет школовао и на које je утрошио само од 1919— 1933 г. 30,000.000 дин., данас као cBpaiemi људи дјелују у народу и они су наЈВише јемство за будућност Гајрета, na и нас муслимана. Досада учињени кораци у нашем напретку најбољи су доказ за наш будући развој. Данас у сваком правцу, било културном или економском, Гајрет je у сташу да иступа са својим силама, јер je он клицу љубави пр>ем'а школи убацио у срца муслимана, тако да ce je менталитет муслимана из темеља промнјенио. Доказ за ове тврдње je данашња статистика муслиманске мушке и женске дјеце у школама, a тај колосални шапредак je постигао само Гајрет, чија je идеја ухватила дубоког корјена у муслиманским Macasia, како у вароши тако и на селу, како међу мушким тако и међу жепским, како међу млађим тако и међу старијим. Да би ce Гајрет одужио и нашем најбројчанијем сталежу — сел>аку — и привреднику у опште, Гајрет je прије неколико годнна основао и кредитну задругу, којој je цил. да путем самопомоћи сав наш кућнп и до.чаћи обрт постави на здраву задружну базу и да « а тај начин изврши наш привредни препород. Гајрет je, дакле, постигао видне резултате, јер све што ie позитивно у нашем друштву, већим дпјело.м плод je Гајрета. Ми, Гајретови радници са терена, хоћемо да ce свак постави на своје мјесто. Гајрет мора остати пзнад политичко партијских формација, јер само преко Гајрета, кроз Гајрет, a у друштву са Просвјетом и другим друштвима, ми становници Босне и Херцеговине моћи ћемо остварити наше културне, просвјетне, економске и ■националне тежње. Донекле сам с овим рекао шта Гајрет xohe и шта je учинио, a да су у истнни његова настојања велика и општенародна, доказ нам je и ова чнњеница, да je преко свога пје- Sa dočeka u Višegradu �вачког друштва из Сарајева одлучио, да и нас Вишеграђане помогне, да међусобном помоћи и савјетован>има узмогнемо остварити наш циљ, na да у Вишеграду имаднемо поред овога дома и »Српског дома« још и трећи дом »Мехмед Паше Соколовића«, јер би ce тиме истодобно одужили и нашем пеликом земљаку, сину са села овога среза, чијим би му, a лотом je уживала у пјесми г. Хаџибегића који je и овај пут, изводећи севдалннке, одушевио присутне. Забава je потрајала у најоол>ем расположењу до зоре, a сутрадан je гостима приређен срдачан испраћај, као што je био и дочек од стране грађана без обзира на вјерску припадност. 6 априла 1940 r., као манифестација народне слоге и расположења, остаће у душама Вишеграђана неизбрисива успомена. Дај Боже да и у будуће видимо Гајретове раднике у својој средини, a пожељно би било да ce овакове посјете чине и осталим нашим мјестима. Приређивачки одбор OŽIVLjENJE GAJRETOVA R A D A U BRČKOM Detalj sa dočeka u Višegradu ce именом тај дом красио поред његове монументалне ћуприје, чија култура и патриотизам прцосе навалама свих бујида и непогода. У таковом расположењу, ми смо одлучили направити тај хајрату-хасенат, чији je иницијатор наш вриједни јавни радник и родољуб Бекир Омерсофтић, којег и отсутност из Вишеграда не омета у томе правцу, те његовом заслугом поред културно-просвЈетае манпфестадије вечерашња приредба доноси нам и материјалну корист. О ову нашу акцију вјерујемо да ce неће оглушити ни наша браћа других вјера, јер je наш Со-коловић једнако волио све нас и свима нам оставио подједнако своје плодове, са којима ce дичимо и поносимо. У овој кући he ce налазити наш културно-просвјетни развитак иашег среза, a за сретнију и бољу будућност наших лотомака. Ту нашу заједничку кућу ми ћемо ето назвати »Дом Мехмед Паше Соколовића«, јер желимо да то велико име буде носилац свих напредних идеја у овоме срезу. Захваљујући вам ce још једном на одазиву ове приредбе, ja вас молим да ми олростите што сам вас заморио својим излагањем. Ово сам морао учинити, јер je потребно да ce наша питања вентилирају. Још осјећам за дужност да ce захвалим свој господи, госпођама и госпођицама, који нас помогоше у овоме послу, који нам дадоше лрилоге за томболу, a нарочито ce захваљујем нашим сестрама муслиманкама, које нас и овога пута својим прилозима помогоше. Потребно je још да ce на овој приредби чује жел>а, да у љубави и слози живнмо са свим нашим комшијама и суграђанима, јер je Бог одредио да заједно дијелимо и добро и зло. He заборавимо ce! Имајмо на уму да смо браћа, a наш народ каже: »Брат je мио, које вјере био«. Ми Гајретови радници нарочито т о истичемо, јер je Покровитељ Гајрета наш млади Краљ, a његова je жеља да нас све, без разлике на вјеру, види у једном великом Југославенском колу. У то име, ja молим поштоване госте, да срдачно кликнемо: нека Бог поживи Највећег заштитника школе и npoсвјете у нашој држави, највећег чувара свих моралних и материјалних добара и културних тековина, најмоћнијег старатеља и скрбника за срећу и напредак цијелог нашег народа, нека Бог ложиви нашег узвишеног младог владара Њ. В. Краља Петра II у луној срећи и задовол>ству са цијелим пресвијетлим Домом Карађорђевића. Након тога изведене су остале тачке програма. Био je веома лијеп моменат када je r. Бекир Омерсофтић са г. Османом Вранићем предао на позорниди г. Вејсилу Хаџибегићу, судском калетану, букет свјежих ружа, честитајући му том приликом женидбу, јер ce дан раније оженио, зажеливши му уједно сваку срећу у будућем брачном животу. Публика je френетичним аплаузом поздравнла г. Хаџибегића и госпођу Posljednjih godina nije bilo skoro nikakvog rada za Gajret u Brčkom. Na inicijativu nekolicine starih Gajretovih prijatelja i radnika održana je skupština nanovo upisanih Gajretovih članova u Brčkom, na kojoj je izabran mjesni od­ bor. U taj odbdr izabrane su najviđenije ličnosti u mjestu. O dbor se konstituisao na svojoj sjednici 13 marta o. g. kako slijedi: pretsjednik Hadži Mehmedaga Kantrrdžić, veletrgovac; potpretsjednik Nijazija Kučukalić, tehnički činovnik; I sekretar lizet (Bego) Mujanović, privatni činovnik; II sekretar Izet I Iadžimehmedović, učitelj; blagajnik Refik Azapagić, trgovac; Odbornici bez funkcije: ibrahim ef. Edhemović, Hdhem Dajdžić. Ibrahim Sabić, Sulcjman Novalić, Rizah Kučukalić, Ferid Edhemović, Sadik Spahalić, Hfz. Sulcjman Tab'ković, lug. Hilmija Dubravić i Refik Azapagić. Zamjenici odbora: Ibrahim Redžepović, Alija Mulahalilović i Hamdija Buiić. Nadzorni odbor: Dr. Abdulah Bukvica kao pretsjednik, te članovi Husein ef. Smajilović i Sulejman Hadžialijagić. OSNIVANJE G AJRETOVA O D B O R A U K LOKOTNICI-BRIJESN1CI Fotreba pokretanja jednog kultumo-prosvjetnog društva u ovom kraju, koji je naseljen isključivo muslimanskim elemen­ tom, osjećala se je već odavno. Čitav sektor od D oboja do Gračanice (na desnoj obali Spreče) od Oslobođenja na ovamo nije pokazivao gotovo nikakve aktivnosti, iako je o v o jedan od najplodnijih krajeva Bosne, ali je nažalost i najzaostaliji. Toj zaostalosti ima više razloga, a najglavniji je nepokreinost sredine koja pokazuje slab interes za zajednicu. U musliman­ skim selima bilo je vrlo malo škola, ali ih je u zadnje vrijeme sagrađeno nekoliko, naročito u dobojskom srezu. Tako su danas u izgradnji četiri škole u muslimanskim selima dobojskog sreza, većinom dvorazredne. Vrijedni učitelj u Klokotnici g. Hakija Raljević, u spora­ zumu sa tamošnjim vjeroučiteljem Mehmed ef. Osmićem, sazvao je na sastanak seljake 27 marta o. g. Njihovom pozivu odazvao se lijep broj ljudi. Pošto ih je upoznao sa značajem i svrhom društva, prešlo se na upis u članstvo Gajreta, te je odmah upisan 81 član i sakupljeno je 452 dinara članarine. U od bor su ušli viđeniji i napredniji ljudi koji pokazuju dosta volje za radom. U odbor su izabrani: pretsjednik Ibro Konjić, težak iz Brijesnice; potpretsjednik Jusuf Mustafić, težak iz Klokotnice; sekretar Hakija Raljević, učitelj; blagajnik Ibro Dautović, težak iz Brijesnice; članovi odbora Omer H odžić iz Klokojnice, Mehmed ef. Osmić, mualim iz Klokotnice, Mehaga Salkić, težak iz Brijesnice i Hasan Konjić, težak iz Brijesnice. Zamjenici: Mustafa Mujkić, težak iz Klokotnice, Sabit Alihodžić, mualim Lz Brijesnice, Omer Halilović, težak iz Klokotnice i Meho Barčinović, trgovac iz Bos. Suhog-polja. Nadzorni od bor: Omer Avdaković, težak iz Klokotnice, Kasim Sclimović, težak iz Brijesnice i Halil Bačimnić, penzioner iz Bos. Suhog-polja. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ПОВЈЕРЕНИШТВА У ДУБРОВНИКУ II T okom априла мјесеца о. r. Главни одбор Гајрета по- ставио je повјереником Гајрета у Дубровнику II r. Авду Хајдархоџића. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ПОВЈЕРЕНИШТВА У СЈЕТЛИНИ Главни одбор Гајрета именовао je повјереником Гајрета у Сјетлини, срез рогатички, г. инж. Шемсудина Хасандедића, управитеља тамошње шумске управе, иначе старог Гајретовог радника и лријател.а. �ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ПОВЈЕРЕНИШТВА У СРЕДЊЕМ Главни одбор Гајрета именовао je повјереником Гајрета у Средњем, срез сарајевски, г. инж. Салиха Хуму. ЖЕНСКИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У БИЈЕЉИНИ Иницијативом Улема меџлиса и Вакуфске дирекције у Сарајеву основан je у Бијељини аналфабетски течај за жене и дјевојке муслиманке. Овај je течај похађало 65 полазница, a његовим радом ј » руководио г. Ибрахим Даутовић учи- Хасанагић, Аиша Курталић, Шевала Влаховљак, Зумрета "Reхајић и Девла Хаџиавдић, те гђе: Зарфа х. Фазлагић, Хедија Хасанагић, Мишула Стојановић, Задах. Софтић, Хава х. Каровић, Фатма х. Чивгин и Зехра X. Хамзић. Бифе гђе: Аиша х. Кочевић, Ханкија х. Златанић и Ката Сукић. Добровољне .|рилоге у готовом дадоше гг.: no 100.— дин Методи:е Шеат, стар. Манастира Бање и Светислав Поповић, индустр. из Штрбаца, no дин. 50.— Доброслав Стевовић трг. и Авдо Авдагић трг. 16 марта 1940 г. приређена je забава у Вишеграду у просторијама гостионице »Далматинца« са истим прогпамом, на којој je одржао једно успјело предавање о паду Гајрета у Санџаку и зближењу Санџака са Босном и Херцеговитм r. Касим Хаџић, студент, В. И. Т. Школе из Прибпја. Овом приликем најљепше се захваљујемо г. Бекиру Омерсофтићу, замј. држ. тужиоца из Сарајева, који као добап пријател> Гајрета и Санџаклија није жалио труда ни времена да посјети ову нашу скромну забаву, која je успјела морално, како се најљепше могло очекивати. Забава je протекла у најбољем реду, a на шој су се гости забављали ове до зоре. GAJRETOV ANALFABETSKI TECA] U ČAPLJINI Analfabetsiki tečaj u Bijeljini тел>, познати јавни радник и организатор многих Гајретових аналфабетских течајева. Течај су завршиле с успјехом 62 полазнице. Овдје доносимо фотографију полазница течаја, међу којима се налази г. Ибрахим Даутовић, г. Муратбег Пашић и Али еф. Алиефендић. ПРОСЛАВА МЕВЛУДА У ПУРАЧИЂУ Овогодишњи Мевлуди-шериф прославље« je у Пурачићу на свечан начин. Уочи Мевлуда почела je свечаност пуцањем прангија, a на минарету мјесне џамије истакнута je вјерска застава, док je џамија била потпуно застрта ћилимима. Ha дан Мевлуда почео се свијет искупљати у џамију прије подне, na je убрзо била пуна тако да они који су касније долазили нису могли наћи мјеста. По клањању подне намаза имамматичар Ибрахим еф. Топчагић одржао je врло лијеп пригодни говор о значењу овога дана и на крају свога говора срдачно je честитао џематлијама овај велики дан. Потом je проучен Мевлуд за које су вријеме мектебска дјеца рецитовала пригодне пјесме Сафетбега Башагића, што je новина у овом мјесту. Рецитовање ових пјесама изазвало je велико задовол>ство, na су многи били толико ганути да су им се примијетиле сузе у очима. По свршетку je подијељено уобичајено шврбе и шећер. За ову успјелу вјерску манифестацију поред г. Топчагића припада хвала и вриједном вјероучитељу Омер еф. Имамовићу који се много залагао да ова свечаност успије што боље. ЗАБАВА МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ПРИБОЈУ н/Л. Мјесни одбор Гајрета у Прибоју н/Л., приредио je 3 марта 1940 године у сали »Соколског дома« своју уобичајену годишњу забаву, која je успјела како се најљепше могло очекивати. Организација je била савршена, a исто тако програм je био биран, na су га гости са задовољством пратили тако да су се гости у савршеном задовољству могли забавити до зоре. Дилетанти-це су са успјехом извели драму »Хасанагиница« v 4 чина од Вл. Тмуше. Ha забави je била нарочито запажена лутрија са народним везовима, које су приложиле гђице: Седика Хашимбеговић, Ифета, Исмета, Арифа, Емина, Аиша и Муниба Da bi ideju narodnog prosvjećivanja što jače proširio Mjesni odbor Gajreta u Čapljini poveo je veliku prosvjetnu akciju. Za taj posao trebalo mu ie u prvome redu ljudi koji će od sebe dati sve što mogu da bi Gajretova misija u ovome oravcu što bolie uspjela. Ovoj kulturno-prosvje‘noj akciji pri­ ključili su se bivši Gairetovi pitomci a sada njegovi radnici na. terenu gg. Nazir Oručević i Safet Fazlagić učitelji iz Čapljine. U zajednici sa Mjesnim odborom oni su organizo' rali analfabetske tečajeve u selima Višići, Čeljevo i gradu Čapljini. Iako je selo Višići udaljeno 7 kilometara od Čapljine ioak su ovi vrijedni radnici išli naizmjenično prelazili svaki dan toliki put, neustežući se od vremenskih nepogoda koi- su bile vrlo čestć. noseći luču prosvjete kroz naša sela. Ovaj njihov rad najtoplije su pozdravili rodi+elji brojnih tečajki, a tečaike su ih primile sestrinskom ljubavlju koja je dala na­ stavnicima ootstreka da za kratko vrijeme postignu zavidne rezultate Naši odbornici obilazili su ih nedeljom. diveći se radu ovih mladih nastavnika, oprobanih Gajretovih prijatelja. Tom prilikom naši su odbornici vidjeli da su njihovi nastavnici neobično omiljeni kod tečajki koje su ih bez prekomo slušale. One. njih oko 60 na broju, u selu Višići baš su u pravi čas čas shvatile potrebu ovog rada. Divno su pazile i radile. Iako ie selo Višići jedno od najljepših u okolini Čapljine, ipak ie do danas ostalo bez škole i bez ijednog intelektualca, pa ie tamošnji svijet najtoplije primio i pozdravio dolazak Gajretlija u njihovu sredinu. U tečaju se nije učila samo pismenost nego i drugi predmeti. Nastavnicima su svesrdno pomagali gg. Ramad?n ef. Đuzdanović, imam i Mustafa SoSe, pisar. Prvi je držao predavanje iz vjeronauke a drugi ie vodio tečaj u Čeljcvu pod nadzorom gornjih nastavnika. Tečaj u Čapljini je urodio takođe uspjehom. I u ovom tečaju našli su se zajednički na poslu Oručević i Fazlagić. Do podne su obavljali svoj redovni posao u školi a po podne su išli na tečajeve po selima dok ih je na večer čekao posao u Čapljini. Da bi učenice tečaia u Čapljini izrazile zahvalnost svojim nastavnicima htjele su da dadu tome vidnog izraza, ali su to nastavnici otklonili zahtijevajući od svake da nauči pismenosti �.. •I : ' po jednu muslimanku, kako bj se broj nepismenih muslimanki u mjestu smanjio. Svaka učenica rado se primila te dužniosti. Takode je crg'nizovan analfabetski tečaj i u PočLelju.* Mjesni odbor Gajreta zahvaljujući toplo mladim nastav­ nicima i njihovim pomagačima na uloženom trudu koji je uro­ dio ovfk o “ jcpim uspjesima želeći da se nađe još ovakvih vrijednih ljudi koji će svoju dužnost prema Gajretu 'i narodu vršiti kao što vrše i ovi naši vrijedni radnici. 1 -Ч Za Mjesni odbor Gajreta u Čapljini: pretsjednik Husnija Sehović, sekretar Fazlija Ciber. O D LAZAK SALIHA D ?IN IC A , SRESKOG VETERINARA, IZ BOS.. DUBICE \ aprila o. g. otputovao je usljed premještaja po potrebi službe u Bos. Novi Salih Džinić, sroski veterinar. Balo je bilo veterinara u Bos. Dubici koji su medu varoškim i seoskim svijetom, bez razlike na vjeru, uživali tako poštovanje kao g. Salih Džinić. Z bog toga veliki broj građana žali njegov odlazak. G. Džinić je poznat u Bos. Dubici kao istaknuti nacionalni i kulturni radnik, naročito je zapažen njegov rad u Gajretu, kao i u ostalim kulturnim društvima . Odlaskom g. Džinića naš srez gubi savjesnog i spremnog sreskog veterinara. Stoga zavidimo braći Novljanima što će od sada imati u svojoj sredini veterinara kao što je g. Džinić. ПРИЛОЗИ ГАЈРЕТУ ИЗ СПЛИТА Стари Гајретов радник и пријатељ г. Мухамед Хаџалић сакупио je од разних лица у Сплиту на блок за сакулљање прилога суму од Дин. 108.— . Нека je r. Хауалићу и прилагачима наша хвала. BAJRAMSKI PRILOZI IZ PROZORA Prilikom Kurban-bajrama Mjesnom odboru Gajreta u Prozoru dadoše priloge u novcu gg., i to: po Din 100.— Velija Campara; po Din 50.— Moric Kraus; po Din 30.— Seremet Ibrahim i Omersoftić Alija; po Din 20.— Kuloglić Alija, Kadrić Mustafa, Omanović Kemal, Doležal Ignjat, Calić Mile, Trkovnik Ivan i Hasanbegović Mustafa; po Din 10,— Numić Alija, Petrović Ivan, Perković Anto, Milušić Sfaniša, Ing. Grigorjev Georgij, Gagro Marko, Samardžić Alija, Hamidović Sulejman, Martinović Drago-jka, Prskalo Marko, Dervišbegović Ibrahim, Hadžić Ahmet, Pirolić Abdulah, Nuspahić Mvstafa. Omanović Mustafa, Osmanović Dulaga, Pirolić Mu­ hamed, Husejinbegović Mustafa, Nuspajuć Hasan, Subašić Hamid, Daulbcgović Alija; p o № 5 , - Hasa»bcgo»,6 Murtafa. .Kaltak Mchmed, Mahmutbegović Hilmija, Nuspahić Kadro, Kairahodžić Muhamed, Feizić Mustafa Muminović Alija, Muhahasanović H.'san i Dcivišbegović Muharem; po Din 4 , - Bešić Mchmed; po Din 3 . - D iinović Turso. Sabitović Uzeir i Nu­ spahić Suljo; po Din 2 , - Mustajhegović Vejsil. Sabitović Numo, Muminović Haso. Kaltak Alija, Subašić NaziL Sabito­ vić Omer, Subašić Ibro i Omanović Dcrvo; p o Din 1.— Dautbcgović Junuz. Kurbanske kožice darovaše: 'đg. Numankadić Hakija, Catić Šerif, Grcić Hašim i Pirolić Alija. I ovom prilikom Gajret se najljepše zahvaljuje svima prilagačima. PRILOZI GAJRETU IZ KLOKOTNICE ‘ Prilikom svadbe kod Ibre Dautovića. sUrješine sela krijesnice, srez D oboj, Mjesnom odboru Gajreta u Klokotnici d^jovaše svoje priloge: ' Po Din 50.— priložili su: Agan Mešić, težak iz Briješnice; po* Din 20.—’ H. Osman Klokić, težak iz Briješnice, Osman Mujkić, težak iz Stjepan-polja; p o Din 10.— Sulejman Babić, mualim U Klokotnice, Husein Spahić, težak iz Piskavice, Hasan Klokić, težak iz Briješnice, Hasan Kurtić, težak iz Briješnice, Nurkanović Omer, težak iz Klokotnice, Dizdarević Osman, te­ žak iz Klokotnice, Ibrahim S. Konjić, težak iz Briješnice; Hasić Ibrahim, težak iz Stjepan-polja, Sejdo Softić, težak iz StjepanpOlja, Mujo Ibrahimović, težak iz Stjepan-polja, Osman Mujkić, težak'iz^jklokotnice; p o Din 7,— Omer Osmić, trgovac iz Dervente; po Din 5.— Mehmed Delić iz Detvente, Osman Vehabović trg. iz Briješnice, Ahmet Sarajlić, zan. iz Doboja, Hasan Delihodžić Ц Lukavice, Ramo Aljić iz Lukavice i Hasan Bećirović iz Briješnice; po Din 3.— Ibrahim A ljić iz Lukavice; po Din 2.— Ibrahim Subašić iz Briješnice, Ramo' Hadžić iz Bri­ ješnice, Mustafa Huskić iz _Briješnice i M ujo Buljubašić iz Grapske. ПРИЛОГ ИЗ ПРОЗОРА Г. Алија М. Омерсофтиђ, члан Главног одбора Гајрета из Прозора, распродао je и других 100 комада блокова цигле »Гајретовог« дома и благајна Главног одбора примила je 100.— дигара и за овај други блок. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/28f2b8229dac5bee336705041e100078.pdf eaa87bb3b55c26f37237706ba2f86309 PDF Text Text TAKCA У ГОХОВУ ПЛЛЋЕНА - " V - - , .- J + S БРОЈ 11 ./■ ГОДИНА XXI СЕПТЕМБАР ГЛЛСНИК КУЛТУРНО П РО СВЈЕТН О Г ДРУШ ТВЛ ГЛЈРЕТЛ САДРЖАЈ: ; Рођендан Њ. В. Краља — Гајретов дан Омер КајмаКовић: Истина о муслиманима . Шукрија Куртовић: Поводом једне штетне полемике 'Хамза Хумо: Сновиђења на Неретви Ахмет Муратбеговић: »Ha Божјем путу«, драма (наставак) ИЛијас Добарџић: Двадесет годнна првих Гајретових ђака из Санџака •Ћамил Сијарић: Чекање, (песма) Изет. Садагић: Наше здравствено задругарство Мустафа Мехић: Улога муслиманског свештенства на селу Хусеин Хамшић: Потреба ширења писмености и просвјећивања муслиманке Писмо листу »Гајрет«: За осамдесет дана научили смо читати и писати ГАЈРЕТОВ ГЈ1АСНИК Одговор Дворске канцеларије на поздрав са Гајретове скупштине — Конституисање Главнор одбора Гајрета — Хатмадова умрлим Гајретовим поборницима на Јелаху — Гајретове приредбе — Признање омладине Гајрету — Дал>н.и Гајретови добротвори и утемељачи — Прилози за набавку намјештаја за PajptTOB интернат у .Сарајеву — Гајретова популарна предавања у Прозору — Осниван.е Гајретова женског одбора у Санском Мосту —; Гајрет- у Фочи — Годишња скупштина Гајрета у Рогатици — Исправак — Захвале Гајрету » ' : .'I ' • С а р а је -в о 1940 :. .-v: i i л :::: * . : : : •»*t • + t ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДВОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ « ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �ГАјРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА, ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВА ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво >Га|рет« — Одговорвн уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босаиска Пошта јосип Бретлер и др. одговара Јоснп Гргић. �Год. XX f j i f i 3 9 £ ЈЦ C a p a jc.no, с е п т е м б а р 1940 Њ. Н. КРАЉ II l'.TAI* II ПОКРОВИТЕЉ ГАЈРЕТА B p o f 11 �Лођендан поеговог ЛеличансшваЛр Ш ЕСТИ СЕН ТЕМ ВЛР - ГЛ ЈРЕ ТО В Д Л Н Y развоју Гајрета a његобе мисли Шести септембар je један од најсбјетлијих његобих датума. To je дан рођења a>eroba Покробитеља, Њ. В. Краља Петра II. Није могла да се нађе срећнија могућност за Гајрет a његоЕ> разЕ>ита!г, него баш та да под о^риљем Бијелог орла разбија cbojy масају a јача cbojy дјелатност. Y kpbaboj a тешкој нашој прошлости једну од најсудбоноснајах a најзначајнијих улога играла je наша народна династија Kapahopbebaha. Под Вождом Карађорђем почела je cpncka сељач^а peboлyцaja, у чијем je дугом и судбоносном 36abatby CTbapaHa и стВорена Kpan^ebaHa Србаја, a затим cbajeiuhy, националним прегарањем a дугим a kpbabaM борбама JyroaiobeHa наша Kpan^ebaHa Jyrocnabaja. Пут до ^оначног националног цаља био je a kpbab a тежак, али anak остВарљи^ За тај цаљ a национални идеал дали смо оно што je у нашој нацаја било најснажнаје, најјаче a најплеменитије. Y том стВарању, у несраВњеној народној енергији a издржљиВости npbo мјесто заузимају наши слаВни Владаоци: Краљ Петар I Benaka Ослободалац a B>iTemka Краљ Алећсандар I Уједанатељ. Y слободној a моћној КраљеВана Jyroaiabaja BaTeiuka Краљ Алевсандар I Уједанатељ nocbe'rao je cby Cbojy пажњу ћултурном a духоВном a3rpakabatt>y наше Нације и обезбјеђењу мира на Балкану и у Ebpona. За те идеале je пао kao Hajbeha жртВа наше Нације. BaTeiuka Краљ Уједанатељ nocbehabao je cbojy o4HHcky бригу културном pa3bHTky jyrocnobeiickax муслимана. ЊегоВом oky није измакао ниједан beha nokpeT међу нама. Tako je a Гајрет, најстарије a најјаче муслиманско kynTypHo друипФо, постао OAabHo предмет tberobe benake пажње. Benaka културна замах и Вадна резултати опраВдала су наде koje je Benaka Краљ п о ^ а њ а о Гајрету. И Tako, цијенећи TajpeTob рад, Краљ Витез je одобрио 1924 г. да Iberob син ПрВајенац, Њ. В. Краљ Петар II, дође за ПокроВатеља Гајрета. Нама се не могу HakaA азбрасата из сјећања ријечи Краља Витеза a Мученака, ybajek oaaHcke и с^еж е: »Желам да Гајрет cboj родољубаВа и предани рад успјешно продужи на срећу и моралну белачану народа«. И T a k o je Гајрет једини одабран да под BacokaM IIokpobaTen>cTboM bpiua cbojy културну мисију међу муслиманима. И послије смрта БлаженопочаВшег Краља Александра I Гајрет je остао на срцу нашем јуначком KpaibebckoM Дому. БлагоВољењем Њ. Kp. ВасочанстВа Кнеза Намјесника ПаВла a Њ. В. Краљаце Мараје настаВљен je рад Гајрета под узВашенам riokpobHTenDCTboM Њ. В. Краља Петра II. Тиме je још једном на најВаднаја начин доказана n>y6ab наше народне Династије према муслиманима a Гајрету. CbjeeraH значаја IlokpobaTenaCTba, Гајрет je узео kao Hajbeha cboj npa3Hak, дан cbor триумфа и cnabe, шести септембар — рођендан cbora bacokor Ilokpobaтеља, Њ. В. Краља Петра II. Tora дана Гајрет на цајелој cbojoj тератораја, праређује академаје, koHuepTe, npeAabatt>a, манафестацаје a разне kopacHe akaaje, да ба што baAHaje м aнaф ecтobao cbojy оданост a *>y6ab према lb. В. Краљу Петру II a Kpan^ebckoM Дому. Y Њ. В. Краљу, cboM bacokoM riokpobaTen5y, Гајрет a ifoerobo многобројно anaacTbo a cba мусламана гледају сагурну залогу за cbojy бољу a сагурнају будућност. 216 ___ - __ _____________________________ _________ _ �Ha данашњи 6 сегггембар, уочи годишњице узимања b u c o k e бладалачке дужности свог По1?ро6итеља, Српско муслиманско културно просбјетно друштђо Гајрет излази сбијетла и бедра чела са изразом својих најискренијих симпатија и c M H o b c k e оданости према H a jb e h o j нади наше Нације, c b o M милом nokpobiiTen^ Њ. В. Краљу Петру II. Y то име кличемо у име бројног TajpeToba чланс^а: Heka жиМ nokpobHTena Гајрета, Њ. B. Краљ Петар II! Heka жиби Узбишени Дом Kapabopbebnha! Heka жиbи моћна Iyro^abMja! Истина o муслиманима Ми нисмо само једна млада држава, ми смо и једна млада нација. Наш je живот пун динамике, као бујица брише просторе, pjfimi бране и проширује корита. У сумаглици векова, чији су окови стезали Балкан, одузета je нашем кретању постепеност. У томе лежи објашњење, д а уложени напори, у изграђивању наше судбине, нису могли биит лишени свих атавизама. Они нас прате као севка. A атавизми све ду блеђи уколико je дубљи корен једне активне цивилизације. Далеко смо о д тога да умањујемо културну улогу нашега народа у овом крају Европе. Нема сумње, брзо смо прелазили и прелазимо временока растојања и епохе, али мало улажемо труда да победимо предрасуде и да утремо путеве вишим облицима једнакости и' толеранције. Ове напомене не треба губити из вида и кад je реч о муслИ)Манима. Наша ужа отаџбина, Босна и Херцеговина, отскаче као пример још увек живих антагонизама. У овим покрајинама два царства нису била у стању да сломе вољу народа у борби за слободу и независност. У тим стремљењима сретало се становништво Босне на истим путевима. Па ипак инстинкт словенске солидарности није на свим странама продро у свест и постао покретачка снага наших дана. Муслимани осећају у пуној тежини ове фаталне нарави. Нзихов положај није нимало завидан. Ha раскрсници двеју кул!ура, да се изразимо »политичкнм језиком«, муслимански елеменат нашао се између чекића и наковња. И не само због тога. Неприхваћен братски, тај свет лута и сналази се од даиас д о сутра. Линија на графикону политичког живота, за последњих 20 година, пела се и спуштала, и у неравном ходу доказала да муслимани траже оријентацију. Разапињани између две најудаљеније тачке на скали наших унутрашњих сукоба, муслимани су улетали у разне окмбинације, не да учестаују за трпезом, већ да испод софре покупе мрвице. Можда ће неко, помислити: није их нико гонио на министарске фотеље. Политичка позор- ница, међутим, остала je једино упориште да се муслиманском свету, посредством власти, практично помогне. Илузије су и овде скупо плаћене. Укоренило се, наиме, мишљење, да муслиманско учешће у влади треба да буде што јевтиније — no оној народној: oj, Турчине, за невољу куме. Један пример биће поучан. Рахм. Др. М. Спахо сматрао je за своју дужност да упосли неколико стотина физичких радника на пругама државних железница, — махом највеће сиротиње која je пре тога стајала у дроњцима на варошкој калдрми и пружала руку за милостињу. Сама та чињеница била je довољна да изазове незадовољство на страни неких професионалних патриота, који су показивали прстом на тај »Спахин пашалук no Босни« увек кад се, у интересу државне и народне полнтике, постављало питање уже и присније сарадње са муслиманима. Отишли бисмо сувише далеко кад бисмо зашли на други терен ,као што су, на примре, умањена права чиновника муслиманске вере на више положаје у државној администрацији, од чега нису изузети ни они који су, кад je требало, задужилц националну ствар, не тражећи никакво видно признање за свој рад. Али, оставимо те ствари. Није наша намера да пишемо филипику и оптужујемо, већ да исправљамо и опомињемо. Стога смо само додирнули извесне појаве у контурама, тек толико да се боље разумемо. У културном, националном и еконол!СКом погледу о њима нико, узевши од врха na наниже, »nje водио рачуна. Болно je истицати чињеницу, да у компактним муслиманским насељима нема довољно школа. Уколико се нађе no неки усамљени храм просвете, добићете утисак да je случај, у поређењу са другим крајевима који су били боље среhe, чак у истом срезу. Како у културном погледу, тако и у националном, муслимани су заобилажени и остављени сами себи. Модерни народи чине све напоре да паметно примењеном асимилацијом потчине свом националном утицају туђе етничке групе у држави. Ми не забележисмо ниједан шири замах, да 1МИЛИ0 Н, можда и више, расно чисте браће, ду- 217 �ховно вратимо заједници. Још се није проговорило на катедри. Ћути савремена књига. Напротив,.не ћуте савремени писци. Јавност je, ту скоро, обогаћена интересантном документацијом нашег књижевног стварања. У њима je нашао места и проблем муслимана. И то на какав начин. Љ уди су у фељтонској обради поставили питање врло просто: да се муслимани врате у хришћанство. Одјек je био изван сваког очекивања. По кафанама и ћепенцима босанских касаба одмахивало се главом, стезале вилице и набирале обрве изнад очију... Не треба посебно истицати, да се одавде, иронији за љубав, оваквим накарадним схватањима отежава чак и муслиманској интелигенцији сваки национални рад међу муслиманима. Упоређујући резултате Скерлићевог времена у том правцу, наша стварност бележи појаве једне жалосне декаденције. О том треба бити начисто, и кад je реч о муслиманима онда je дужност широким месијанизмом, племенито и визионарски, улазити у проблем, не напуштајући заветну мисао, да вере не чнне препреку између браће једне крви, једног језика и једне судбине. Ha економском пољу к од Муслиманд влада пустош. Градско je становништво пролетаризовано. Аграрна реформа збрисала je са земљине површине ситне грађане, a изолација паланке у привредном и политичком збивању ове земље уништила je д о темеља мале трговце и занатлије. Уса.мљена и нетакнута босанска касаба утонула je у летаргију и фатално веровање у кисмет. Све д о дана данашњег. Аграрну су реф орм у диктовали јачи разлози социјалне и економске правде. To знамо из школских уџбеника. Али нисмо знали, да сем великих поседника, реформа погађа и шире слојеве. Да смо то знали, ми, вероватно, не бисмо допустили да мали човек д уго чека на државне обвезнице, дајући м у тако могућност, да се, док je још време, прихвати неког посла. За већу славу наших реформаторских подвига, ми смо чекали да босанска чаршија падне на просјачки штап, na тек онда да joj исплатимо отштету. Гладан, жедан и бос мали човек бацио je папире на пијацу, оборио курс и једва решио питање насушног хлеба за неколико дана. Данас се његова имовина налази у рукама берзанских спекуланата. Разлика je у курсу оваква: сад 90, некад 18 до 25 динара. A босанском муслиману ипак не смета његов фатализам да понекад и добро размишља. Он се пита: да ли за своје банкротство треба захвалити друштву, систем у . . . . Из свих ових разлога, не треба се чудити што муслимани траже могућност, да сами кроје своју судбину. Не прекидајући историске везе, засноване на етничким чињеницама, они захтевају признање своје пуне грађанске равноправности. Ове речи истине нећемо завршити са горчином. Код муслимана није сасвим пољуљана вера, да се на њих не заборавља свесно и утврђеним планом. У тежњи ка правом културном и духовном успону треба се ослобађати прошлости. Иначе мнсгима изгледа да je наше покољење, у утакмици са епохом .заборавило да на старту изује старе опанке. Ако нам пође за руком, да овај темпо прилагодима својим приликама, боље ћемо сагледати проблеме. У њихов оквир спада и муслимански проблем. Погрешно je гледати на њега одвојено; све што пбстоји упућује нас на заједницу, ништа на подвајање. To je знала предратна Србија и ову догму дубоко урезала у свест тадашњих генерација. Зар нб друкчије могао бити инспирисан Бранислав Нушић, да онако драматично повеже судбину Хаџи Лоје и Ристе Бујака у Окупацији — када je проговорила крв мроз инстинкт самоодржања. Ко хоће да размишља јасно му je да муслимани морају понова постати предмет нашег озбиљнијег старања, без задњих мисли, искрено и у сазнању да су и они пређа из које треба исткати бољу будућност. Задатак не спада у теорију, већ у живот под чијим се жрвњем ствара сутрашњица. Враћајући се, тако, себи, наћи ћемо се пред видицима, чије помрачење захтева да се упале велике буктиње. ОМЕР КАЈМАКОВИЋ П о ђ о д о м једн е штетне полемике Још од пре светског рата навикли смо ми националисти муслимани да гледамо Народну Одбрану као на најизразитију националну инститиудију. Сарађивали смо с њом најинтимније. Нисмо никад ни осетили да Народна Одбрана гледа на наше муслимане друкчије него као на саставни део Српског народа. Једнаку je љубав поклањала и њима као и православном делу народном и ничим их није подвајала. Ш тавише, може се слободно рећи, да се о муслиманима писало и говорило са више сентимента и разумевања. И делом се доказивало да таква расположења нису била неискрена и намештена. Никад се не може заборавити година 1908 кад je Народна Одбрана стала на чело акције да задржи сеобу муслимана из Босне и Херцеговине у Турску; нити се може заборавити она нежност и излажење у сусрет несрећним; нашим мухаџирима у Београду и кроз Србију, да не спомиљемо другс многе случајеве. Њени функционери, елита интелектуална и политичка пргдратне Србије, и њени чланови писали су безбројне чланке и студије о Србима Мухамедове вере (како су у оно доба говорилс); књижевници су писали најлепше приче a песници најлепше песме, поносни што се у српској народној култури, у њеној историји и у њеној етничкој цглини налази онако дивно испреплетена и муслиманска нијанса. Зар би, напокон, без те ниансе могло Српско племе да се са оволико права поноси најлепшим оним што има — народном песмом својом, кад би из ње избацили дивне творевине које су сачинили Срби »турског закона«, како je наше муслимане, још у оно дсба, називао велики Вук? �Tora ce сећати, и то упоредити са писањем органа Народне Одбране у последње време о муслиманима, ми морамо са жалошћу да констатујемо огромну разлику између раније Народне Одбране и данашње. Kao да je она данас изгубила компас националне акције. Барем што се тиче Босне и у њој муслимана. Стога данас са болом морамо да се латимо nepa и да се бранимо од оних коју ту светлу традицију у овом питању руше. Било би нам много милије да су то учинили они честити и разни патриоти који и данас сачињавају главнину Народне Одбране, na да на тај начин ефикасније сузбију непромишљени рад оних који, забарикадирани ауторитетом Народне Одбране, хоће да истакну свој патриотизам писањем против муслимана. Да докаже свој патриотизам и да искали сву своју мржњу на муслимане писац чланка у Народној Одбрани марљиво je пратио (боље и од једног муслимана или још боље: од свих муслимана заједно) писање повременог сарајевског листића »Муслиманска свијест«. Taj листић не претставља, како и сам писац јасно истиче, ни једну муслиманску партију и одричу ra се јавно сви муслимански политичари због његове отворене франковачке тенденције и мржње на све што je српско. Иако то све писац чланка у Народној Одбрани зна и то истиче, он се ипак ни мало не устручава, да са том ,и таквом »Муслиманском свијести« идентификује све муслимане. Шта више, изричито изједначује с њом и Гајрет и свз муслимане националисте. И управо то идентификовање муслимана са »Мусл. свијести« и изношење њеног писања о Србима православним као мишљење свих муслимана пред читаоде и чланове Народнз Одбране je најдеструктивнија работа. С друге стране, онакво погрдно писање о муслиманима и онаква, управо сулуда да не кажемо злочиначка претња муслиманима где им се навешћује »дан обрачуна« na »ком обојци ком опанци«, најбоља je помоћ нашим франковцима у њиховом разорном раду међу муслиманима. Такво писање и таква агитација узрок су највећем делу стварних и пслитичких неприлика које смо доживели у Босни кроз ових 20 година и доживљујемо још данас. Раније преко партија, данас ето преко Народне Одбране, такви појединци, непрестано су помагали франковдима да трују душу народну и копају јаз међу једнокрвном браћом. Ту je узрок слабом успеху националне Mn­ om у Босни; ту je главна сметња и Гајрету и свим националистима у њиховом раду; ту je узрок неправилном и неразумном решавању мкогих питања код нас на штету муслимана и на штету ових крајева; ту je узрок да надионална мисао није наставила онај свој елански предратни ход у Босни; ту je узрок стварању верских партија и верских фронтова; ту je узрок што и најситнија питања, једнако као и најкрупнија, увек добивају верски карактер, и што се она, ради тога, у јавности са највећом оштрином третирају; ту je узрок готово свим недаћама политичким и надионалним у Босни, a можемо слободно рећи, да je и цела наша нација и држава трпела кроз ових 20 година од таквог менталитета оваквих патриота. Деструктивни елементи и непријатељи наше велике данашњиде налазили су код њих у изобиљу аргумената за свој разорни рад у свим деловима државе, na и међу муслиманима. Да није било таквог рада давно би ми националисти муслимани сузбили франковачку акцију међу муслимапима и онемогућили их у њиховом раду. Има много примера на којима бисмо могли доказати горње наше тврдње. Али ограничавамо се само на овом напред истакнутом који, нажалост, изађе у органу таквог ауторитета као што je Народна Одбрана у нашем народу. »Муслиманска свијест« (чијем je уреднику и финансијерима једино правдање за излажење, и чија je једина сврха у том да што више одвоје и позаваде муслимане са православним) изнела je у јздном чланку управо немогућу историјску опсервацију: да су Срби православни у прошлости били редовно верни поданици турских султана. Ту своју опсервацју je тај лист повезао хотимично и тенденциозно, са језуитском рачунидом, са другом констатацијом: да су се за слободу дсмовине борили против султана само наши муслимани. Не треба бити ни школован, нити треба познавати из књига нашу историју na да свак оцени као највећу глупост прву тврдњу »Муслиманске свијести«. И најобичнији муслиман у Босни грохотом се смејао ако je прочитао и чуо да неко тврди, да су Срби православни били »редовно верни поданици Турске«. Али писад чланака у Народној Одбрани као да je једва дочекао да баш то узме за повод, да нападне све муслимане без разлике и да их прикаже својим читаоцима као заклете непријатеље свега што je српско, и данас и у прошлости. Идентифнковао се, дакле, потпуно са основном мисли и намером »Муслиманске свијести«. A ko je писац чланака у Народној Одбрани нашао з а потребно да поведе полемику са »Муслиманском свијести« у томе питању, ако мисли да je недовољно утврђена чињеница да je, у највећој мери, дошло ослобођење Србије, a затим ослсбођење свих осталих крајева нашег народа, баш преко правсславних Срба, онда je требао да полемише само с њом, a не уплитати све муслимане, a могао je изабрати мно-. ro ефикаснији начин једноставним изношењем историски утврђених чињенида о том. Место тога он je пошао оним путем који највише конвенира »Муслиманској свијести« и њеним господарима. Нигде није тачније доказана изрека, да се крајности додирују, као овде. Управо као да je хтео погодити праву жељу »Мусл. свијести«, тај увређени патриота идентификова, no некој немогућој логици његовог загрижљивог и карактеристичног псклика: Дур, бре! na до посљедње реченице, његови чланди врвз од мржње према муслиманима и од профаних израза: »о потурчењадима«, о »потуридама« и сл., да их и у садашњости и у прошлссти означи као »алшрфну однарођену масу« и да им натакне на нос Салихагу »Рудничког бика« као карактеристику њихову у прошлости (Колико има супротних примера!). Да побије другу тврдњу »Муслиманске свијести«: да су се и наши муслимани борили за слободу против турских султана, он саркастички ниподаштава њихове борбе у прошлости, одричући им сваку националну вредност, шта више истичући савршену негативност сваке њихове акције за националну нашу данашњу мисао. Ђаволска мржња извире из њега кад се одлучно противи тобоже актуелности преноса ксстију Хусеин Капетана Градашчевића из Азије у Босну. Да потпуно изврши своју деструктивну мисију и да до краја упре у кола »Мусл. свијести« нашао je за потребно да прикаже аутономистички програм највећзг дела муслимана у Босни као најгори начин административног и политичког уређења државног којим се напросто »руши« и држава и Српство. Ради свега тога завршава писац у Народној Одбрани своје чланке управо лудачки са нарочитим акцентом: да су табори подел>ени и да ће доћи дан »КАДА1 TiE СЕ И TO ПИТАЊЕ ПОСТАВИТИ HA ДНЕВНИ РЕД И ПОЧЕТИ ИСТОРИСКА ИГРА«. »TO TiE БИТИ, вели писад, »ДАН КАДА TEMO ОТВОРИТИ КАРТЕ И ИЗВРШИТИ ДЕФИНИТИВНИ ОБРАЧУН ПА ЂЕ, ПРЕМА ОНОЈ НАРОДНОЈ, БИТИ »KOM ОБОЈЦИ KOM ОПАНЦИ«. Ову сулуду дрскост и провокадију пренеле су, разуме се, и подвукле, са коментаром и без коментара, све новине којима ______________ 219 �r je циљ и сврха да омету природну и потребну сарадњу једнокрвне браће Срба, православних и муслимана. Ми са своје стране најоштрије осуђујемо овакво писање и протествујемо најодлучније што се оно могло уопште појавити у Народној Одбрани. Срамота je за ту нашу еминентну националну институцију што се у њој појављују л>уди оваквог менталитета. Свој протест не дижемо само из разлога националних и политичких, нити тражимо у овим питањима сентименталну и политичку обазривост. Нама то не треба. Мусли-у мани не схватају и не прихватају националну мисао ни из страха ни као пепелом посути покајници, нити траже да им се нешто опрости. Сувише имају поноса и уверења да су за земљу дали што су no свом схватању могли дати. Сувише воле своју груду земље, сувише je сматрају својом, да би ма коме у том дали предност. Сувише je много засута гробовима њихових предака у борби против туђе најезде, и оних из ранијих времена као и оних из 1878 и 1882 године да би их могли заборавити. Сувише су жртава и n a m a провели у борби против окупаторских власти у Босни заједно са православним Србима. To се све може историјским фактима доказати, na се зато они ни мало не боје да ће на њих пасти осуда историје према нацији. Само да споменемо једну историјску констатацију, и то најкраће. У прошлости нашој, када су биле друкчије прилике од данашњих, када су светом владале друге идеје од данашњих, када нацнонална мисао у данашњем значењу није постојала нигде на свету na ни код нас, муслиманскпи део народа je учинио највеће услуге нашој великој данашњици тим што je, no расном инстинкту, бранио крвљу наше крајеве од најезде туђих народа, na и од самог Турчина — Османлије, и тим сачувао етничку чистоћу свих наших крајева под Турском. Taj факат je омогућио касније, када су светом завладале нове идеје и нови покрети, да се наша нација формира као културна и политичка целина са својом државом. Дц није било тих, рецимо, потсвесних борба наших делова, и да je успело Млецима, Мађари.ма и Немцима да у оно доба ссвоје наше крајеве, питање je, велико питање, каква би била етничка структура многих наших крајева, na и саме Босне; питање je да ли би онаквим дивним језиком говорио и писао писац чланака у Народној Одбрани. Ни борба дахија са Османлијама, ни њихова борба са рајсм нема онакво значење какво хоће да прикаже испј писац. Исто тако и борба босанских муслимана у прошлости за своју Босну има велико позитивно надионално политичко значење, a не онакво како га тај писац хоће да прикаже. И то баш са српског гледишта. Ајгл о tom би требало писати дуже расправе. У своје време писали су о свим тим борбама и заслугама писци и историчари предратне Србије. За њих нису били босански бегови однарођени, туђи елеменат, него потомци старе српске властеле. Ми додајемо да се од ових, у чисто нациналном погледу, ни no чем нису разликовали осим у том што су према оебрима (раји) били бољи и душевнији. To ће све утврдити објективно посматрање наше историје. Али, било како било, једно je кроз нашу историју тачно. И дахије и босански беговат са босанским муслиманима, једнако као и православна српска раја у оно доба, водили су, сваки на свој начин, борбу ЗА ИСТУ СВОЈУ РОЂЕНУ ГРУДУ. Шта више, и међусобно су се готово до јучер клали, ко ће од њих двоје бити, no ондашњем схватању, господар на тој груди. У Србији и у Босни једнако су их својатади обе и једни и други. По ондашњем схва-' тању о верској подели, схватане су у оно доба те борбе. Била je то борба »НАШИХ ТУРАКА« са »НАШОМ РАЈОМ«, како су — историјски je то утврђено — звали једни друге. 220 ----- НИКАД СЕ МЕЂУСОБНО НИСУ СМАТРАЛИ ТУЂИНЦИМА, као што je то био случај, с једне стране са Османлијама иако исте вере, и с друге стране са Бугарима. Била je то борба за власт РОЂЕНЕ БРАТЕ У ИСТОЈ РОДНОЈ КУЋИ. Трећи неко, који данас истиче своје право на Босну, није се никад до данас појавл>ивао. Зато не сме никога да вређа, бар са српског гледишта, кад неко истиче и историјски доказује да су се и муслимани борили за своју домовину. Баш обратно, у том има велико значење за позитивно и ефикасно национално васпитање. Тим се ни мало не умањује јасна и непроцењива заслуга православних Срба, нарочито Србије, и њихове жртве за ослобођење Србије и стварање Југославије. Кад и сама »Мусл. Свијест« истиче те заслуге и борбе муслимана у прошлости, треба томе само дати прави коментар, и ништа више. Тако ће се постићи прави циљ, супротан оном који жели да постигне »Мусл. Свијест« и да одведе муслимане онамо где никад нису били и не желе бити. Што се пак тиче аутономистичког схватања муслимана у уређењу државном, не може нико, na ни убеђени присталица централистичког уређења, да муслимане ради тога назове душманима државе. Питање унутарњег уређења државног постојало je и постоји и данас у свим државама и нацијама. To je чисто политичко питање о ком има свакј право да каже своје мишљење. Све дотле док захтеви у том погледу не иду ван граница државе и док не дирају у националну и државну целину, нема нико права да тим захтевима приписује антинационалну и антидржавну карактеристнку. Да у доказивању тога код нас будемо кратки. Примери најбоље говоре. Зар пок. Стојан Протић није био и Србин и патриота кад je тражио више него што данас, у горим околностима, траже муслимани? Зар пок. Љуба Давидовић до последњег свог часа није био истог уверења? Зар се сме одрицати патриотизам и оним Србима православцима који иду још и даље од аутономије и траже федеративно уређење државно? Зашто и с којим правом онда сме и може неко да замери највећем делу муслимана што у данашњој подели землл на посебне националне индивидуалности виде гору солуцију и за себе и за своју Босну, и за Југославију и за само српство од оне која би била кад би се створила т. зв. четврта јединица са центром у Сарајеву? Дрскост je и провокација оспоравати Гајрету и муслиманима националистима нацнонално обележје што су устали у обрану муслимана, и као дела нашег народа и као грађана ове државе, против загрижљивости самозваних надувених патриота кад су, ради тога, нападали муслимане. Такви патентирани националисти упропастили су кроз минулих 20 година сваку добру акцију добронамерних људи. Они су — да завршимо том констатацијом — бар за сада упропастили, својим немогућим држањем и акцијом, и унитаристичку мисао, na и саму југословенску националну концепцију, јер су својим немогућим држањем, радом и говором, дали довољно разлога противницима да покажу и докажу како je, тобоже, та концепција немогућа за све делове народа. И државна и национална потреба je да се такви људи не ангажују у нашем националном и политичком животу. ШУКРИЈА КУРТОВИЋ П ом аж ите и ш и р и те сћоЈ » Г Л Ј 1> Е Т « �Сновиђења на Неретви Кад Халил викне с обале, да занемите од чуђења из чега излази тако снажан глас. Изгледа као петлић са џиновским гласом. Халил je мршав и сунцем опаљен. Отхрањен јечменицом и пастрмком, лаган je као сеоски мачак. Зелене Неретвине дубине ушле су му у зенице, a њен свилени шум изоштрио му слух. — Хеј, докторе! Јеси ли се измигољио? — дозива Халил одозго са пећине. Ja се извлачим из колибе и поздрављам њега и сунце, и позлаћену Неретву и Орловик, тамо на другој обали, засут свежом маглом. Тако отпочиње наш дан. Халил затим подапиње удице и, кроз кратко време, пијемо црну кафу пред мојом колибом. И тако, седимо под смоквама, све док се сунце не заплете у њихове широке листове. После идемо на купање. Ha Неретви, под Орловиком, рађају се незнани гласови. Откуда ли искрсавају? Често се питам и окрећем на све стране. Али, ништа не опажам, сем дубоке, зелене површине која журно клизи. Ти гласови звуче некад као очајничка запомагања, некад опет као поклици са другог света. A no осамљеним пећинама и врбацима као да вреба страх. Халил се изгубио некуд, далеко уз ток. Чини ми се да сам сам на целом свету. Само тамо, на другој обали, стражари он, Орловик, и његове куле и зидине. Kao напуштен торањ, он гледа у живот некуд бесмислено, са разваљеном, крњавом чељусти. Ни бујно зеленило, које око њега кипти животном радошћу, није у стању да га прене из окамењеног сна. Само једно бело минаре, са столетном ципресом над плавом куполом, ниче из чопора сивих кућа као радост из потиштености. Он, Орловик, некад језиво црн и крвавих руку, с песмом гавранског грактања, данас je утишао. Орловик je само безгласни бакрорез на светлој позадини. Он je тешка мисао на пиру. Ja окрећем погледе тамо далеко пут местанца Сишчића које, устрептало на сунцу, личи на уљену слику, богату у живим бојама и пуну разблудног смеха. $$$ Халил je доцкан испржио пастрмку. И дуго смо, после, кроз омамљен полусан, слушали шумове на Неретви и нечије речи које су нам се прикрадале кроз врбово грање. Дошле су над нас, притајено нам се потсмехнуле и, бежећи у воду, бучно се разглагољале. Затим су се залетели гласови на површини Неретве, запевали сложно и стровалили се у тишине подневног смираја. После се издужиле сенке и бежале пред нама. И неко je крикнуо и прекинуо све. — Докторе, докторе! Хоћемо ли? — дрмуса ме Халил, и ми силазимо на воду. Гледам у наш »магацин«, стенама ограђени простор уз крај обале. Још треба само да који пут баци удицу и вечера je ту. A Неретва клизи радосно, свеже. Позлаћује je запад и њену бистру, зелену површину проткивају сунчани зраци. To je светла радост у бујици. Она пева вечну песму животу. И сутон пада. Неретва pacte. Њенн шумови залећу се живље. Ha површини, у копрени сутона, нешто се раствара као тајанствена мисао, као отвор у неки други свет. Раствара се прича, језиво уздрхтала, и вуче нас у хор тамних шумова, вуче нас у дубине које се буде са првим сутоном. Отргнут вал ненадно запара о стену, зашуми пенушаво и танак и болан јаук роди се на површини и расплину. Тамо на стени, Халил je постајао све црњи, отезао се у висину и, напослетку, као сенка нестао у мраку. — Било je за нас исувише лова. Све преостало послао сам сиротињи у Орловик — рече Халил из таме, и акшамлук отпоче. Чамац, као тешка, згрчена сенка, секао je површину. Весла, дерући живахну бујицу, стварала су некуд хрипљиве шумове и обле звукове, ударајући у бокове лађице. После се месец окачио о врх највише куле и просуо бледо развучен осмех no нама, no реци, no отегнутим врбацима, док je Орловик упадао у црну провалију мрака. Нешто плачно као да се огласило у тим првим месечевим зрацима да се постепено развије у пуну и снажну озареност која преображава цео крај. Халил je говорио пригушено, као да се боји да не узнемири ову свечаност: — E ho, онде под градом, где je најдубља вода, оно место зове се Мора. Мора привлачи у дубине и ту су се догодиле многе несреће. Једном, пре стотину година, ту je потонуо чамац, са неким гостима из Мостара. И сад се ти гости јављају у глухо доба ноћи. Зову често упомоћ и увлаче се Орловичанима у снове. A кад падне месечина, излазе и лутају над водом. — Зашто то раде? — питам Халила. — Зато што нису љутски покопани! — одговара он убеђено. Орловик све јасније изроњава из тешке сенке. Али, он се не буди. Само раствара своје безизразне очи које шупље зуре у месечину. Бело минаре као да звони месечевим гласовима. Ципреса je његова сенка. A no Неретви разлева се сребро, бљешти и ромори смехом. Taj смех прелази и на Орловик и умртвљава се на његову лицу, постаје маска, зачуђена, окамењена. Врбаци су од сребра. Они роне танка, месечева влакна и шуме крто, сиктаво. Смоквови листови точе блесак, некуд слепо насмејан. Чини нам се да одлазимо некуда, заједно са мртвим Орловиком, као сребрном мумијом. A Халил прича: — Moj деда доживео je и ово: Још док je он био млад, утопио се, ено онамо под оном стеном што се зове Капак, неки његов друг, сиромах и јединац у мајке. И, једне ноћи, кад je мој деда туда пролазио у село Сишчиће у ашиковање, чуо je како га тај друг зове испод Капка. Каже, познајем му глас и језа ме хвата. Почнем да бежим и, кад сам поодмакао, окренем се и видим га како ми маше испод Капка. Сав зелен, na се стакли у месечини, маше рукама и виче: »Мухареме, о Мухареме! — тако je било име мом деди — припази ми осиротелу мајку, ако си побогу брат!« 221 �— Халиле, да твој деда није био плашљив човек? — Ma није, човече. Ево да ти испричам и ово: Једне ноћи кладио се он са својим друговима да ће, у глухо доба, испећи халву на шупљем гробу, где се иначе приказива и где нико не сме да дође у то доба ноћи. И док je он отишао својој кући да узме мед, масло и брашно, његова два друга, пре њега, оду на гробље и сакрију се у шупљи гроб. Кад je мој деда испекао халву и почео да једе, пруже се две руке из гроба и заишту халве. A мој деда удари их кашиком no руци и рекне: »Чекајте, ви мртви, док се подмире живи!« После смо вечерали и завели се у снове. И, заиста, мени се причинило да неко виче упомоћ. Али ме je мора прнтегла земљи и нисам могао да се макнем. И глас ми je био одузет. Затим су се над нама, у месечини, појавили утопљеници из Мостара, a онај страх из врбака развалио свој зев н испружио руке, захватајући језом цео крај. И све поче да бежи ужурбано. Само он, Орловик, остао je на истом месту, као мртвачки нацерена маска. П робудио сам се тек кад ме je Халилов деда ударио кашиком no руци. Сновиђења су већ била ишчезла. Неретва je шумила весело, ослобођена ноћних утвара, умивена и свежа. ХАМЗА ХУМО AHMED MURADBEGOVIĆ: JVa tBožjem putu DRAMA U 3 ČINA (Nastavak) TREĆI CIN Scena ista. jedino što nema sandučića sa Begovim pi­ smima ni peškuna za sjedenje iz II. čina. Dan je. Svijetli traci obasjavaju čitav prednji dio međusoblja, dok je zadnji u pro­ zirnoj polusjeni. Dolje na podu razastrt je oveći plan Begova imanja, a nad njima su u strasnom grču nadvijeni Safet i Ismet. Postrance Zuhra i Mina također u vatri dijeleći zlatninu i nakite. 1. PRIZOR (SAFET, ISMET, ZUH RA I M INA ) ISMET: (Lupa šakom po planu) Ja ne pristajem na to. ZUH RA: (Izlazi iz svoje sobe) Sta tražiš tu? M INA: (K opa oko zaključana sanduka) Tražim svoju grivnu s briljantima! SAFET: Plan je izradio šef katastra. ZUHRA: (D olazi do Mine i dobacuje žestoko, kao da bi je cdvra'dla od traženja) Lejla je odnijela grivnu . . . ISMET: (Lupa šakom) Plan ne v<djal M INA: (Zaustavi na čas kopkanje oko sanduka) Lejla je otišla bez ičega za Č am ila. . . SAFET: Sud je potvrdio taj plan . . . SMET: Da ga je potvrdio sam ministar pravde, na moju je štetu! ZUH RA: (Žešće) Mati joj je poslala grivnu i sav njezin nakit! M INA : To je laži Mati se nije ni u što pačala 1 222 SAFET: Mi smo se pogodili. ISMET: Da sve u gradu s očevom kućom bude tvoje 1 SAFET: A sve na selu tv o je ... ZUHRA: (Zgrabi za kapak od sanduka) Ali majka je držala sav nakit u sanduku kod sebel MINA: (Skače prema njoj) Ti si uzela ključeve od sandukal ISMET: (Pokazuje plan) Ovu crtu, što odjeljuje selo od grada, zarežali ste u moj posjedi na tom mjestu ja sam napravio kuću! SAFET: I rušićeš je! ISMET: To ćemo još vidjeti! M INA (Oštrije) Ključeve mi daj od sandukal ZUHRA: (Stane između Mine i sanduka) Zar da pograbiš dragccijenosti iz njegal MINA: Grivna je moja! ZUHRA: Ja sam je dobila od Safeta na vjenčanju... SAFET: Na mom dijelu kuća neće ostatil MINA: Zlatnina i dragocjenosti su svojina p o rodice... ZUHRA: U porodici će i ostatil ISMET: Što si to rekao? Zar jedino mjesto u gradu na kome sam mogao kuću napraviti da mi oduzmeš i među seljake me potisneš . . . SAFET: Grad spada meni, a ti ori očevu zemlju! ISMET: Ori je ti! Zar ti je ispod časti, SAFET: Ti si mlađi 1 ISMET: Zar ti da radiš u gradu što te volja, a moja porodica da čami u selu! N el Ja nikada neću pristati na tol M INA: (Kao da bi opet otvorila zaključan sanduk) Nećeš mi oteti dragocjenosti! ZUHRA: Uzalud ti jel MINA: (Ustaje) Dijelićeš ih pred kadijom! Grivna m ora biti mojal SAFET: Advokat će to riješiti 1 ISMET: Kuća će ostati meni na sudul SAFET: Kuća će biti Camilova! ZUHRA (Mini i Ismetu) I Lejla mora dobiti neštol MINA: Lejla je pobjegla iz kuće i time se odrekla svega 1 ISMET: Camil ne traži miraza .. . SAFET: Mi ćemo ponovno na sudi M INA: Grabežijivcil ISMET: Pravda je na našoj strani! ZUHRA: Ne damo se varatil M INA: Na sud s njima! N a sudi ISMET: Stidite sel SAFET: Sram vas bilol M INA: Još danas nek se raščistil ZUHRA: Gladnicil ISMET: Dosta je toga! Zakon neka o d lu č u je ... M INA: (Ismetu) Advokatu! Advokatul (Odlazeći) Vidićemo ko će pobijeditil SAFET: (Odlazeći) Srešćemo se na sudul ISMET: (Prijeteći na stepenicama) Još danasl Još danas! (Razilaze se na sve strane. Safet i Ismet niza stepenice, Zuhra u svoju sobu, a Mina h o d ­ nikom na pročeljna vrata. — Pauza). 2. PRIZOR (ARIFA I LEJLA) LEJLA: (Arifi) Jesi li ih čula? ARIFA: (Koja je prispjela na posljednje riječi gornje scene) Takva sramota. �LEJLA: Već tri mjeseca kalko se čupaju za očev imetak, kao vrane za strvinu i nikako da se nagode. .. ARIFA: I po sudu se već p o tež u ... LEJLA: Bolje ne misliti na tol ARIFA: O čemu smo ono govorile! Ah dal Ti veliš, kćeri, da je nekakav čovjek došao u gra d ... LEJLA: Čovjek, majko s očevim pismom .. . ARIFA: (U čudu) S očevim pismom? Ne shvaćam ništal LEJLA: To pismo mu je otac dao na polasku. ARIFA: Na polasku u Meku jo š ... LEJLA: Ne, već na povratku k u ć i... ARIFA: Na povratku kući? Sad još manje razumijem. (Za­ panjeno) Kćeri. . . Dijete ... LEJLA: Sto me gledaš tako začuđeno ... ARIFA: Pa otac onda nije mrtavl Otac je još živ, kćeri! LEJLA: 2iv, majko! Pa zar ti jošj ne shvaćaš! ARIFA: (Vrisne) 2iv, Lejlal Oh sveti Bože! Zašto mi to odmah nisi rekla! Zar ne vidiš u kakve sam muke zapala zbog togal Oh, dijete moje! Govori sadal Kazuj! Hoću sada sve da doznaml Kako se to dogodilo? Odakle taj preokreti LEJLA: Evo kako se dogodilo, majko! Kad je otac na polasku u Meku stigao u Jatu s ostalim hadžijama, pripovijeda taj čovjek, htio je najprije da putuje željeznicom. Ali kako se u taj čas buna digla negdje o okolici. . . ARIFA: Oh, da, tamo često bune plan u . .. LEJLA: I kako su buntovnici porušili željezničku prugu. ARIFA: Ah, jadna im posla! LEJLA: To ocu drugo nije preostalo nego da se vrati kući i nikada ne vidi Meke, ili da: pode na put s karavanom i na devi tamo stigne ..'. ARIFA: N a devi zar? Kroz bune i u stan k e... LEJLA: To mam je i u posljednjem pismu ja v io ... ARIFA: Da, u pismu koje nam je poslao još iz Jafe, i ui kojem nam javlja da neće odustati od puta! LEJLA: I nije odustao, majko! ARIFA: Oh, moja kćeri 1 LEJLA: Dok su se mnogi sa svih strana svijeta vraćali svojim domovima, naš otac kakav već jest, s petoricom naših hadžija, pošao je s karavanom . . . ARIFA: Oh da, znadem, kćeri! To samo naši ljudi mogu! LEJLA: I naš otac, majko! ARIFA: Pa on bi prije život izgubio, no što bi svoju misao promijenio! Pa onda, kćeril LEJLA: Na nesreću, karavana je bila svojina nekog imama protiv koga se buna digla ... ARIFA: Avaj m eni. . . LEJLA: I čim je dospjela među ratoborna beduinška plemena, bila je . . . ARIFA: Sto kćeri? i LEJLA: Duboko negdje u Arapskoj pustinji ARIFA: (U strahu) Napadnuta. . . LEJLA: (Jače) Opkoljena, m ajko. . . ARIFA: O pkoljena... LEJLA: I oni su tako, svi do je d n o g ... ARIFA: U beduinsko ropstvo p a li. . . LEJLA: I nepunu godinu tako ro b o v a li... ARIFA: Strašno, k ć e ril... Užasnol Ne smijem ni misliti što je tvoj otac proživio sve tam o. . . LEJLA: (Tronuto) I koliko je muka, patnja i poniženja pretrpio, daleko od svijeta. . . ARIFA: Daleko od s v o jih ... LEJLA: Ali onda je došlo oslobođenje 1 Mir je uspostavljen među plemenima, i on je mogao opet da nastavi svoj put u Meku ... ARIFA: Zar poslije svega toga? Toga sloma? Te propasti? (Ganutljivo) Ah, moj Bože! kako je to tvrda narav i kakva čvrsta, postojana volja. Ko od nas može još to da shvati. . . LEJLA: I tako je eto otac izvršio Božju zapovijed i konačno dospio u Meku .. . ARIFA: I sad se pismom iz nje ja v lja ... LEJLA: I s porukom ARIFA: (Trgne se) Kakvom kćeri? LEJLA (Življe) Da se vraća kući svaki čas, ko hadžija, majko! ARIFA: (Skoči kao prestrašena tom riječi) Da se vraća! O ni Sto? LEJLA: Bez sumnje nam očevo pismo javlja tu radosnu vi­ jest ... ARIFA: (Muklo i još u strahu) A gdje je to pismo? LEJLA: Camil je otišao po njega, i da izvijesti moju braću 0 tome, i svaki čas mora s pismom ovamo. . . ARIFA: Avaj nama, kćeril LEJLA: Čega se bojiš, majko? ARIFA: A mi? U kakvu smo stanju? Ta dioba? Pa te svađe? 1 tako da nas otac zatečel Sveti Bože! Krv mi se u žilama gruša! Kćeri moja! Sta će otac reći? LEJLA: A moj odlazak, majko? ARIFA: Rasap porodice! Prekršena zakletva! LEJLA: Izdajstvo prema ocu! ARIFA: (Vrisne i obujmi Lejlu) Kćeri moja! LEJLA: (Zajeca) Majko! (Pauza. Lejla nastavlja muklim gotovo izbezumlje­ nim glasom) Drugima je lako. Oni ne osjećaju toga svega kao ja! (Življe kao u grču) Ali ja kad sam doznala da otac nije mrtav i da može svaki čas da izbije ovamo, vrisnula sam najprije od radosti i potrčala niz čardak, kao da ću mu u susret, a onda sam stala najednom kao ukopana. . . ARIFA: (N jeino je milujući) Dijete moje jadno .. . LEJLA: U taj čas mi je sinulo u glavil Pomislila sam na svoj prekršeni zavjet prema ocu, na njegove riječi koje mi je uputio ua polasku, na njegova pisma koja mi je slao . . . i n a . . . njegovo razočaranje, na sav slom i stravu u nje­ govoj duši, kad vidi pred s o b o m ... (Priljubi se jače uz mater) Ne smijem da se sjećam više na tol Duša mi se para i srce mi se u komade cijepa! (Naglo, kao prestra­ šeno) i onda, majko . . . ARIFA: (Nježno je milujući) Dijete moje jadno . . . LEJLA: U taj čas mi je sinulo u glavi! Pomislila sam na svoj prekršeni zavjet prema ocu, na njegove riječi koje mi je uputio na polasku, na njegova pisma koja mi je s la o . . . i n a . . . na njegovo razočaranje, na sav slom i stravu u njegovoj duši, kad vidi pred sobom . . . (Priljubi se jače uz mater) Ne smijem da se sjećam više na tol Duša mi se para i srce mi se u komade cijepa! (Naglo, kao prestrašeno) I onda, majko . . . ARIFA: (Privine je jače uza se kao da je želi od nečega obraniti) Sto kćeri. . . LEJLA: (2ivo, kao s nekim prigušenim vriskom) Potrčala sam otvorenom prozoru. . . 223 �ARIFA: (Krikne) Lejlal LEJLA: (Odlučno) I pošla sam . . . Kuda, kćeri. . . LEJLA: Da se bacim u smrt, majko! (Tiše, kao eho) Da kidišem sama sebi. (Pauza) ARIFA: (Muklim zapanjenim čuđenjem i strahom) Da sudiš sama sebi! Ti! Muslimanka! (Jače kao živu opomenu) A Bog? A sudbina? Zar si bila zaboravila na to? LEJLA: (Muklo, gotovo tupo) U tcon trenutku pomislila sam, kao da je to moja sudbina i kao da je to Božji sud. Bilo mi je sve svejedno i nisam se obazirala na ni na što više . . . ARIFA: (Gotovo prijekorno) Ej, kćeri moja! Nisi dobro radila! Naša nas vjera nije tome u čila. . . LEJLA: Vjera mi nije više pomagala! (Kao da se preobražava) Ali ono što u tome trenu nije mogla vjera da učini, uradilo je O n o . . . ARIFA: Ko ono, k će ri. . . LEJLA: (Kao u nekom uzvišenom zanosu) Moje dijete, majko . . . A R IFA : Tvoj mali Asirn, unuče moje . . . LEJLA: Tek što sam pristupila prozoru, predamnom se ukazalo Ono . . . kao svijetao lik mog novog života . . . Camil ga je d r i « u naramku a ono ,e unijaSilo na ma, kao da ma opominju, kao da ma .ebi zova .. . ARIFA: (Raznježeno) Milo moje, janje mzlol (U jli) A li? LETLA- Priberem .a Mog ! » • I oljeram ružnu pomiszol A na njezino mje.to dozovem sebi n pamet materinsku dužnost i svoj novi zavjet prema dragom suprugu i prema našem porodu! I pomislim u sebi: Ne, ja nisam više svoja, ni očeva nisam više, ni tvoja, majko, ni ičija više na svijetu 1 Ja sam samo Camilova i svoga malog nedužnog čeda, (Pauza. Drugim tonom) I od toga kao da sam se ponovo rodila! I umirena, posvećena, puna sreće i blaženstva, kao što je svaka majka na dohvatu svog poroda, zajecala sam, kao da bi sa suzama svoji( slabost okajala, i opet se povra­ tila natrag i povratila se svom novom životu. ARIFA: (Duboko i svečano) Tako je. Zbog njega moraš da podneseš mirno sve što ti se desi, pa makar bilo i najgore . . . LEJLA: (Tvrdo, ukočeno) 3. PRIZOR (PREĐA5NJI I ZUHRA) ZUHRA: (Pojavljuje se u onom dijelu sobe koji je, zajedno sa fino izvajanom zemljanom peći i desnom stranom hamama, vidljiv publici, noseći u rukama kratke ćilime i druge manje dijelove namještaja) Sakupljam svoje stvari 1 Двадесет година прпих Гајретових ђака из Санџака Ове године се навршава двадесет година откако су први полетарци Санџака похитали у Босну, да стекну знање у средњ ој школи, na да послије тога или наставе високу школу или пођу у народ да бодре заостале муслиманске масе и да их упућују на савременији начин схватања ствари, да покушавају учинити оно што им je тињало у души, што се расцвало у часовима размишљања о своме запуштеноме, тамноме и болноме вилајету. Одрасли дјечаци готово младићи са шеснаест или седамнаест година чудно су се сналазили и још несигурније осјећали у средини која их je лијепо примила али која их није могла б р зо разумјети. Младићи са јасно примјећеним наусницама, ти млади санџачки почетни средњошколци несигурно су се пробијали у првим данима кроз школу, били су зазорни од свега и зато их je све вријеђало. Радозналост другова заш то су тако касно пошли, чинила их je нервозним; љубопитљивост са којом су их другови распитивали. о тадањим страшним приликама у Санџаку, код свих младића будила je болну сјету и оживљавала код њих најгоре часове прошлости. Било je и неразумијевања и потсмјеха и чудног држања у односу између годинама млађих њихових школских другова, али стрпл.ење, које их je пратило, занос, да нешто науче, да то стечено знање пресаде у свој крај и напокон одуж е Гајрету, побиједило je све ситно и просјечно у животу и живот су они тада сагледали са свјетлом сутрашњег зорењ а и са веселим погледом у будућност завичајних страна. A ти младићи дошли су да се школују под врло тешким, под страшно тешким околностима. Било je њих којима очајно конзервативни родитељи нису дали ни проговорити о школовању; било je такових, који су кријући се као прави бјегунци одлазили у школу и без знања и приволе родитеља. A та путовања оживљавана данас послије двадесет година испуњавају човјека ужасом. Ишли су ти младићи жељни знања и још више жељни живота и слободе са једним осјећајем као да иду у неизвјесност, у рат, у смрт, неће ли гдје погинути или неће ли гдје бити опљзчкани, na послије без сретстава повратити се тамо где се несносно живи и још теже од смрти, од страха од смрти подносили би они тај повраћај у свој крај, у пакао. Не заборављају се они болни часови, када смо шћућурени у готово празним просторијама Гајретових интерната проводили дане за вријеме распуста док су се наши другови веселили код својих укућана. Она самоћа, она тишина, која нас je гушила, убијала и ледила нам крв у венама, онај умрли живот без другова из интерната осамљени, жељни завичаја и својих најближих, све je то код нас расло као очај, као врућа жеља, као молитва да се прилике у нашим крајевима среде, да престане освета и крварење, да се волимо на-мјесто убијамо, да се сложимо на мјесто тријебимо. И та вол.а, огромна и виша од џина, повела je те младе л>уде путем стрпл»ивог рада. Били су то као мрави готово непримјећени младићи снисходљиви, којн су знали само за двоје: за рад и ред. Марл>иво �су надопуњавали своје веома скромно, готово никаково знање, стечено у основној школи, чинили су све да не изостану, да се не постиде од својих другова и добијали уз ужасан напор своје знање и оцјене вриједних ђака. И само неколико година иза тога, навикли на живот у Га.јретовим интернатима, окружени друговима који нијесу били више страни као прије, одушевљени за рад и свој крај, младићи су лакше подносили свој живот, јер им je живот, тада утјешније стварао видике будућности и као заставе руке младића на поласку у свој крај махале су, махале младићки, весело, одушевљено поздрављајући велики град са мноштвом минарета, град. наше наде, нашега осмјеха у будућност, град наше сестре Босне, Шехер Сарајево. Прошло je двадесет година. Било je година страшних, болних, забрињавајућих, година гладних, монотоних и сивих. Санџак je преживио за тај период оно што ниједан крај наше државе није преживио. Ha својој груди видио je раскрвављене жваље безумника и зулумћара и неодговорне масе; хушкачи су пировали a на наше тле, болно тле Санџака пале су као покошене траве стотине мртвих и рањених глава. Глас наших мајки и наших жена, дјеце, чије су руке болно вијориле и дизале нијемо и потресно протест у небо, у CBHjetf против безумника и зулумћара, чули Су они који нам тада нијесу могли помоћи. Ha наше њиве пале су из мртвих руку крвљу окупана рала. Harne су косе остале пусте, објешене о старе таване и хамбаре м.јесто да прсну под вриском и снагом ра'дошћу раздраганог косача. Послије je д<?шло провођење аграрне реФорме. Кметови cv запјевали пјесму економске слободе, како вели Хамза Хумо, a дотадањи are и бегови добили су тако мизерне награде за свој посјед да су са истим могли тек да преживе један кратки временски размак, a послије се од некадањих земљопосједника створио или ред. бескућника и пуких сиромаха или ред беспомоћно вапијућих за социјалну правду. Ствари су се одиграле у знаку опога што није могао нико, ко поштено мисли и правилно оцјењује ствари. да посумња да ће се одиграти тако. Наше муслиманске масе постале су обезглављене. сељаци су упорно хтјели селити, a некадањи посједници очекивали су ревизију аграрне реЉорме. Ha школовање није готово нико мислио. Настало je доба неизвјесности и тешког одлучивања: или отићи у далек свијет. у Анадолију, или остати на своме тлу na и изгубити главу. Послије су дошле сеобе, те наше болне сеобе. За завичајним странама које никада нијесу постале туђе и мртве, са болом човјека који оставља своје покопане мртве, гробље живих и земљу, ах земљу отету, земљу проклету, Санџак, наши су Санџаклије пошли као чергаши туђих страна, далеко преко туђих гора и мора. Пошли су са уздахом и сузама да више никада неће видјети Санџак, али, да га зато неће никада заборавити. Крик за Санџаком прирастао je за њих као за хљеб насушни. Болне су пјесме касније пјевали и писма пуна чежње слали отуда. Смјештени су у вилајете гдје je клима на њих најразорније дјеловала и гдје их je у пуно случајева косила, страшно и немилосрдно, косом сличној коси, која их je у Санџаку косила. Смрт je, рано моја, покосила синове Санџака и утулила у њих радост и осмјех, жељу за срећом и тугу за завичајем. A иза тога мало наше масе, муслиманске масе, протрљале су боље очима и видјеле ново сазнање, да су горки залогаји хљеба у туђини и да се без школе и просвјећивања ни корак напријед не може. Зато, када je отворена Велика Медреса у Скопљу, полетарци Санџака похитали су одушевљено у исту, na су касније са Гајретовим ђацима почели да мисле озбиљно о овоме крају. Њихов рад у почетку није био плански1, није био добро удешен, али je за то био спонтан, искрен и добронамјеран. И зато хоћу на овом мјесту да подвучем, да ђаци Санџака нијесу разочарали, нијесу се одметнули од народа, већ су најискреније осјећали тежње и потребе широких маса и најинтимније саосјећали за њихов тежак живот. Сељак ђак, сељак варошаиин, који je остао привржен школи, исто je толико остао привржен дому, њиви и напретку свога краја. Па када се данас послије двадесет година осврћем на прве Гајретове ђаке Санџака и евоцирам успомену на њихов наступ у Босни. те у вези тога хоћу да подвучем улогу и значај Гајретовог рада v Санџаку, желим само да истакнем да je ријеч Гајрета у оно вријеме a и данас била ријеч просвјетитеља, ријеч будитеља и ријеч која кријепи. Зато ie такова ријеч Гајрета била ријеч просвијећене Босне, ријеч нужна, неопходна и најприкладнија за прилике Санџака. Она je уз то умиривала завађену браћу, блажила вјерске разлике и са утјехом проводила узвишену мисао препорода, мисао исполинске снаге нашега елемента и мисао правог бајрактара широких муслиманских маса, које су жељеле знања и обавјештења о савременом стању ствари исто толико колико и хљеба. Нећу да набрајам услуге које je Гајрет Санџаку учннио. јер би ме одвело у далеко, већ ћу као Гајретов ђак и као син Санџака, да изразим оно што ми истински у души лежи: хвалу и благодарност, велику и вјечну Гајрету за његов такав братски и несебичан рад у Санџаку. П р и ј е п о љ е , априла 1940. ИЛИЈАС ДОБАРЏИЋ PREGLED KNJIGA I ČASOPISA »POLJOPRIVREDNI GLASNIK« UREDNIK DR. EMIL POPOVIC PECIJA. - Gajenje šećerne repe u Jugosla­ viji. Prosječni godišnji prinos šećerne tepe u našoj državi ima se još uvijek smatrati nedovoljnim. Uzrok tome je, prije svega, uticaj repine bube, a zatim nedostatak intenzivnog i propisnog rada kod naših proizvađača ove važne kulture. U najnovijoj svesci »Poljoprivrednog glasnika« (dvobroj 15 i 16, za 1—5 avgust) inž. g. Miroslav Berković, tehn. adjunkt šećerane u N. Vrbasu, prikazujući u opširnom napisu 14-godišnje rezultate gajenja šećerne repe u rejonu te fabrike, iznosi propise kojih bi se naši proizvađači imali držati pri gajenju šećerne repe, da bi se prinos povećao i kvalitet poboljšao. Završno autor naglašuje da intenzivno kultivisanje repe zahtijeva da proizvađač bude obavješten o valjanosti i upotrebljivosti vrsta našeg i inostranog sjemenja, i daje u tom pravcu glavne smjernice. _____ __________________ 225 �H arn e » 3 /ifyciiicTneuo з а д Р У г а Р с т в о « »Можете имати најљепшу краљевину, нека су грађани интелигентни и вриједни, можете имати напредну индустрију и земљорадњу, нека су вјештине у цвијету, нека архитекти подижу храмове и палате, за обрану свих добара имајте још и војску, оружје, флоту, торпиљере, али ако се становништво не умножава, ако оно сваке године опада у канституцији и снази, народ мора изумријети. Ево зашто сматрам да je старање о народном здрављу прва дужност сваког грађанина.« Дизраели споеобност задругара он je дош ао иа мисао да се оснују здравствене задруге. Здравствеио зад ругарств о ]е дјело створсно да помогае и уздигие народ здравствено. To je једно од најбољих дједа човјечаиске љубави, које су досада људско cpue и људски у « завислили и остварили да помогву широким народним слојевима. Здравствено задругарство je нзјпогоднији начин здравствене заштите нашег сел>ачког становништва. Зато оно заузима и нарочито мјесто у склопу осталог задругарства. Док привредно задругарство штити и пом аж е пољ опривреднике у њиховом привредном животу и раду, снабдијева их Послије рата видимо нагли пораст задругарства у свима потребним сјеменом, справама и јефтиним кредитом, a с правцима и врстама. Појављују се нови облици задругарства, друге стране помаже их да своје производе припреме и који су саме прилике изискивале. Потребу организовања продају без посредника, дотле здравствене зад р у ге тр еб а да нашега марода у задружне организације, које су у многим задовол>е његове здравствене и културне потребе, д а га содржавама дале најљепше резултате и подигле их економски, цијално заштите, да му помогну да свој дом и газдинство морално и културно, осјетио je и сам наш народ. Али и ако хигијенски уреди, да одржи и унаприједи здрављ е своје као се задругарству одаје пуно признање и од њега очекују и здравље своје стоке и да с успјехом сузб ија биљне боуспјеси, и ако се полажу наде у њега, ипак се њему умјесто лести и штеточине. помоћи често чине извјесне сметње. To треба разумјети. Здравственој задрузи je задатак, да задругаре здравВелики су и јаки они којима задругарство смета. Њихови ствено просвјети, да му се нађе при руци, да свој живот лични интереси не дају им да увиде, да животни интереси хигијенски уреди, да га здравствено заштити, a у случају наше земље и њена будућност леже у задругарству. болести да му омогући јефтину љекарску помоћ и лијек. Задругарство je дацас још једини могући облик друОво не би био сав задатак здравствених задруга, и не треба штвене и привредне организације, јер садржи у себи два да сматрамо да ту престаје дјелатност здравствене задруге. савремена принципа нове друштрене организације: само=_^^ Дочим, оне имају и друге задаће, a то имају и у свом пропомоћ и солидарност. Зато задругарство претставл>а уопште граму да заштите и унаприједе здравље стоке и помогну једини облик друштвене организације, који треба мирним задругарима у борби противу биљних штеточина, јер све то путем да донесе нсву друштвену заједницу, мир и срећу. има везе и с болестима и лијечењем људи, животиња и биЗато све врсте и правце задругарства морамо објеручке љака. Болести животиња могу прећи и на човјека na униприхватити и помоћи. Али задругарство мора оправдати штавајући и сузбијајући их штитимо и своје здравл>е. Зато наде које се од њега траже и полажу. Оно мора постати здравствене задруге својом дјелатношћу обухватају разне снажно, да би могло пбдићи народ економски, здравствено, облике рада и живота народа. морално и просвјетно. Међу вајважније задаће здравствених задруга спада Скоро je 50 година откако je задругарство зашло у наш њена дужност да створи услове за савремено стручно линарод. За то вријеме оно je ytnjeao да олакша живот најечење и да задругару и његовој породици омогући што шему народу, a нарочито сељаку у различитим правцима и јефтиније и што повољније лијечење. Јефтина лијечења омода код њега пробуди свијест о вриједности заједничког рада, гућавају здравствене задруге учлањивањем задругара у бои показало најочигледније — a у томе je његова највећа лесничке фондове у цил>у обезбјеђеша у случају болести. заслуга — да успјех сваког напредног рада нашег народа, Здравствене задруге својим досадашњим радом, a нарочито првенствено сељачког, иде преко задругарства. Али задруувођењем јефтиног лијечења помоћу мјесечних уплата, усгарство још није успјело да овлада свима духовима нашега пјеле су да створе на задружној основи самопомоћи и узанарода. Просвјетни и социјални рад задругарства није ишао јамног помагања услове да лијечење буде приступачно шинапоредо с његовим привредним напретком. Taj недостатак роким слојевима народа. Тако je 1935 год. у 64 задружне осјећа данас цијело задругарстсо, јер су широке народне здравствене станице, у којима je радило 67 задружних масе иеприправљене за општи духовни и привредни преољекара, прегледано, лијечено и снабдјевено потребним либражај, чију потребу даиас свако ocjeha. Данас народ, a јековима 61.467 болесника. Просјечно задруге дају попуст поготово сеоски, тражи нове путеве економског и 'духовног на лијековима 30% . Овим je системом мјесечних уплата стремљења. Ти га путеви воде неминовно у крило задруобезбијеђено задругарима јефтино лијечење. За наше здравгарства. Задругарство га мора прихватити и у задругарству ствене задруге je важно питање отварања болница. Без припремити за нове облике рада, нове начине задругарске, болница се не може провести потпуно и савремено лијечење. економске и здравствене обране и новог облика друштвеног Код иас je број болница, државних, бановинских, општинживота. Taj нови облик друштвеног живота и прилике наских и других, мали да би могао подмирити све потребе. шега народа навели су га да je у смислу задругарства Taj недостатак нарочито ocjeha село. Сједишта болница су створио себи и нови здравствени покрет, који je свој рад градови. Према томе градском становништву болничко лијесконцентрисао у једној потпуно новој врсти задругарства у чење je много приступачније, него сеоском. Зато je потреба т. зв. »Здравственом задругарству«. за болничким лијечењем сразмјерно већа на селу, него у граду, a из простог разлога, што се њега болесника код С овом mobom врстом задругарства ми смо први изашли пред цијели остали свијет. Ми смо основали »Здравствени куће на селу не може спровести као у граду. За подизање покрет«. Оснивач »Здравственог задругарства« je Др. Гаи изграђиваље болница потребни су велики материјални издаци. Али и поред све тежине здравствене, задруге нису врило Којић. Ои je видио рад земл>орадничких задруга и оставиле ни то питање без ријешења. Подижући своје задивио се њиховим дјелима. Он je први ocjehao да je ова дружне домове, задруге су установиле и болничка одјељеша велика л>убав способна још и за нова велика дјела и видећв 226 ---------------- �која могу задовољити бар најосновније потребе своје околине. Здравствене задруге ставиле су себи у дужност да се постарају да својим члановима омогуће јефтино лијечење и опоравак у бањама и опоравилиштама. У томе се цил>у здравствено задругарство ангажовало да узме учешћа у изградњи задружних бања, да би те задружне бање постале праве народне, у којима ће најшири слојеви народа за мале nape моћи добити потребну удобност и стручну његу. Здравствено задругарство иде и за тим да дође до оснивања задружних апотека, јер ријешење тога врло je важно да би задовољили здравственом цил>у задругарства и потребама широких народних слојева. Садашње стање апотека je овако: на 15 милиоиа становника нема ни пуних 1000 јавних апотека. Наравно да се само од себе намеће питање, да ли тих 1000 апотека могу подмирити потребе 15,000.000 становника. — Друго je питање, колики се дио цјелокупног становништва може да користи тим апотекама због данашњих цијена лијековима. Кад узмемо у обзир још и то да се већи дио апотека налази no већим градовима, онда нам свима постаје још црња. Већ из овог се може закључити не само о оправданости, него и о неодложној потреби да здравствано задругарство свој рад прошири и на оснивање задружних апотека и снабдијевање задругара лијековима. Тако би оснивањем задружних апотека «арод могао доћи до јефтинијих лијекова. У свом раду на побољшању услова живота и заштити здравља многе здравствен^ задруге су себи ставиле у задатак заштиту здравља одојчади и мале дјеце, као и рад на заштити материнства. Здравстване задруге оснивају дјечија обданишта и ту збрињавају нејаку дјецу. Тако je оснивањем дјечијих обданишта употпуњен рад здравствених задруга. Уколико je здравственим з^другама тешко да се у већој мјери брину о здрављу дјеце до основне школе, утолико je њихово старање о школској дјеци све потпуније и носи све више одлике акције која се систематски спроводи. Здравствене задруге имај^-у свом програму заштиту станов1шштва од заразмих болести. У том циљу л>екари здравствених задруга спроводе систематску имунизацију у маси, нарочито школске дјеце, против дифтерије, a дјелимично противу шарлаха. Поред овога, становништво на задружном подручју се имунизује и против других заразних болести (тифус, дифтерија). Борбу противу друштвене болести туберкулозе и питање сузбијања туберкулозе у здравственом задругарству je исто тако врло важно питање. Ово се може једино правилно процијенити, ако се туберкулоза посматра у склопу здравствених и друштвеиих као и привредних односа. И заиста мало je проблема у народном здрављу, који за своје рјешавање траже тако многоструке и сложене акције, као што je то случај с туберкулозом. Поред медицинског рада њено сузбијање захтијева и примјену читавог низа социјалких и природних мјера. Зато најобичнија рјешења за сузбијање ове опаке друштвене болести могу да пруже оне оргашизације и установе. чији je задатак упоредно подизање здравственог и привредног народног благостања. Здравствено задругарство je тако схватило проблем сузбијања туберкулозе. Стручно лијечење туберкулозе у здравственим задругама употпуњује се набавком сретстава за лакше утврђивање ране дијагнозе и специјалне прегледе. Тако ће се времеиом здравствене задруге изградити као задружни центри за сузбијање туберкулозе. Ta се акција на спречавању акутних, заразних болести врши од стране задружних љекара. Али кад погледамо распоред наших љекара, видјећемо да их je малло, који раде међу нашем најмногобројнијем становништву. Од 56.990 љекара у нашој земљи свега 833 раде и живе у селима и воде рачуна о 12,500.000 сеоског станоаништва. Тако на селу на 15.000 становника долази 1 љекар, a у граду на 620 становника 1 л>екар. Тако je здравствено стање нашега народа, a нарочито села, постало најзад јасно и очигледно. Дуго се наша јавност, a нарочито позвани и мјеродавни кругови, заваравали илузијом, да се наш народ налази у повољним здравственим приликама. Али да би било само неколико мисија, анкета, проучавања и испитивања, na да се види да нашем народном здрављу пријети велика опасност. Здравствено задругарство je прво које je схватило сву озбиљност ситуације и што je још важније, које je пронашло пут и начин, да се народно здравље сачува и унапреди. Село га je прихватило и све више га тражи. Уколико су економске прилике теже и услови за живот гори, утолико све се више и јаче ocjeha потреба за задруживањем на осиови самопомоћи.' Оно што je народ сам створио и што je изникло из његових потреба, јаче je од свих других недаћа. Задругарство, створено на слободној вољи самога народа, најбол>и je и најсигурнији начин одбране и помоћи, a његово главно преимућство je, што се лако прилагођава свима економским промјенама и приликама. Kao и све остале врсте задруга, тако и ове траже повјерење народа. .У здравственом задругарству треба увијек радити, за народ са самим народом. Народ не смије да ocjeha рад задругарства као терет. Кад народ сам сарађује код изграђивања програма рада, кад сам одлучује о количини и начину употребе потребних жртава за задружни рад, онда народ не ocjeha жртве као терет, него као дужност коју je сам узео на себе и коју мора да испуни. Човјек штује своју одлуку, кад je зрело промишљена, a воли исту одлуку, кад je својим душевшш напорима изради и дотјера. Здравствено задругар-'Ство je потекло из народа с намјером да послужи народу. Здравствене задруге су постале средишта културног, a нарочито нашем народу најпотребиијег здравственог васпитања. У здравственим задругама оснивају се књижнице гдје се држе разне корисне књиге и васпитна предавања. Приређују се здравствене изложбе, филмске поучме претставе и хигијенско-просвјетни течајеви. Настоји се да се куће и друге зграде подижу хигијенски. Задруге се брину о подизању чесама, буиара, купатила, кужника, те тако спречавају појаве заразних болести. Осим тога оснивају се разни одјељци као на пр.: одјел.ак задругарске омладине, чији чланови добивају упутства у погледу рационалне обраде и искоришћања пољ-опривредних добара. Ветеринарски одјељци предвиђају лијечење болесне стоке и спречавање заразе, као и оплемењавање pača набавком погодних пасмина. Одјељци здравствених задруга дају поуке о домаћинству, вјештини справљања добрих и укусних јела, спремању зимнице, a првенствено вођењу економије у домаћинству. Здравствене задруге предвиђају оснивање домаћинских течајева којима je циљ да задругарке оспособе за бол>и и нови живот. Здравствене задруге настоје и улажу велике напоре и труд, да се и на селима израђују задравствени домови који се могу упоредити с најсавременијим великоварошким грађевинама, саграђеним no хигијенским прописима. Тим путевима води здравствено задругарство. Данас, када нам преостаје једини могући излаз да се очувамо културно и материјално, треба да пођемо здравим снага у борбу за културну емапципацију. Ако у тој здравствено-културној борби не будемо побједиоци, нећемо се моћи користити ни скором нашом побједом оружја. Културна борба која нам претстоји, састојаће се у томе, што he бити у превласти и напретку они народи који буду тијелом здравији, духом свјеснији и јачи. Очувати здравље народног елемента данас je главна борба. Клопити се свега што руши здравље поједипца и цјелшне била би девиза нашег здравственог задругарства. Садагић Изет ученик HI разреда Државне учитељске школе 227 �Улога ЈЧЕуслиманског свештеника ф\ на селу ј (С погледом на прошлост и проспектом на будућност) Било je то давно, прије пуних тринаест и no вијекова, када се цијелом Арабијом пронесе глас да je некакав човјек о д курејшског племена устао против вјере својих предака и свега онога што се на њој заснивало. Taj »чудак«, како су га тада противници назвали, објавио je борбу до истребљења свему ономе што je вријеђало човјечји понос и што je сметало развоју и напретку његова народа који je он толико љубио. Али тај народ, иако no природи бистар и храбар са свим одликама пустињских номада, бијаше огрезао у политеизам и сву силу зала којима многобоштво погодује. Стање je било такво да je само човјек са натприродним способностима могао избавити арапски народ из очите пропасти која му je претстојала. E t o , оваквој средини Мухамед a. с. je no Божјој вољи и заповиједи носио корјениту реформу вјере, живота и рада. Свјестан je био свих потешкоћа које су му се одмах првих година његове посланичке мисије указале у свој својој тежини, али je исто тако био свјестан да само челична воља и непоколебива устрајност-у раду морају истини и правди отворити врата. Двадесетитри године пуне напора, воље и смишљена радз створиле су с Божијом помоћу оно што ће бити подлога за јеДан рационалан и за сва будућа времена савремен живот племена и народа ^ојима буде Мухамедов a. с. живот и учење учитељ и водић. A k o тражимо узрок тако сјајног успјеха Мухамедове, a. с., мисије, морамо му познавати не само његово учење него и његов живот и начин рада. Био je то човјек уман и разборит, сталожен и присебан у свакој прилнци, no природи скроман, no дјелима велик. Говор му će одликовао истином a cpue искреношћу. Све што je проповиједао, дјелом je показивао. ЈБуде je цијенио no висини н>ихова морала, a сам je често говорио: »Буисту ли утеммиме мекаримел-ахлаки« (Послан сам да употпуним племените ћуди). Па зар ie чудо да je своју задаћу потпуно извршио и да je спокош о напустио овај свијет! Je ли могуће доживјети већу срећу и радост о д оне коју je доживио М ухамед a. с. под конац свога живота, када je задовољ но могао да гледа како се из стотине и стотине хиљада грла оре текбири и слави један једини Бог џ. ш. no чијим je упутама он извео цио један народ из заблуда и мрака и поставио темеље за препород цијелог човјечанства. Али дјела великог Пејгамбера давно би ишчезла да он ни,је подгојио цијелу једну генерацију људи који су знали и умјели да савладају све буре које су дунуле одмах послије М ухамедове a. с. смрти ,да униште оно што ie он кроз два деценија градио. Велик je био број оних који су још за живота Мухамедова, a. с., били се разишли no оазним племенима и покрајинама, поучавајући свијет новој вјери и пооповједајући њене истине и принципе. Када je једног између њих М ухамед a. с. упитао: »Шта ћеш радити у оним случајевима гдје ти буде недостајао и Куран и хадис?«, он je одЈедан од три награђена темата студената Више исламске шер. теол. школе. 228 - говорио: »Поступаку према своме увЈерењу настоiehH да се што више приближим Б ожијој правди«. Овакав одговор потпуно je задовољио Мухамеда a с и он се осјетио веома сретан, јер je већ тада видио да његово дјело неће престати са његовом смрћу. To му je касније и објавом потврђено: »Инна нахну неззелнез-зикре ве инна леху ле хафизуне« (Само смо Ми објавили Куран и Једино ћемо га Ми чувати). Године и деценији су пролазили. 1 ранице младе исламске државе све су се више шириле. Број исламских сљедбеника такођер се из дана у дан повећавао. Али то иије било силом, јер су иосиоци ислама сматрали вјерску нетрпељивост према осталим монотеистичким религијама гријехом. Они су били свјесни да ће ширењем граница исламске државе много допринијети и ширењу своје религије. Пружити свијету прилику да се у додиру с муслиманима обавијести и непатвореном исламском учењу сматрали су његови носиоци довољном услугом исламу, јер једноставност и природност његова учења била je његов најбољи мисионар. Али то ипак не значи да су свештеници и проповједници били искључени. Истина, то звање није имало какав официјелан карактер, али баш та околност као да je ишла у прилог проповједања. Било je случајева када се проповједаоница искоришћавала и у друге сврхе, али. ипак она je остала мјестом одакле се исламским масама проповједало и проповједа учење ислама. Треба да се само сјетимо првих вјекова ислама, na да нам се пред очима укажу читаве легије врсних проповједника, који цио свој живот посветише ћурсу и китабу. образујући муслиманске масе у свему ономе што ће им донијети cpehv и овог и будућег свијета. С коликом се опрезношћу и страхом од посртаја приступало проповједаоници, најбоље се види из примјера једног од највећих исламских учењака Имами Газалије, који се боји ступити на ћурс једино ради тога што сумња да се у свом раду и сам не огријеши о оно што je проповједао. Идеалом се сматрао човјек који je своје знање лијелио другима без награде или каква интереса. Када су једном обичном Арапу рекли за Хасани Басрију да ради на културно-просвјетном пол>у потпуно бесплатно, он je сав задивљен ускликнуо: »Диван ли je то човјек«! Није нам стало да и даље редамо овако сјајне примјеое свијести и пожртвовања појединаца, када нас у бригу баца стање у ком се данас налазимо, отргнути од исламског свијета. који, можда, ради истих грешака није ннмало у бољем положају од нас. Овакви, пак, кави смо, нисмо ни близу оним идеалним муслиманима којима je Куран закон, a Мухамед a. с. са својим говором и радом учитељ и. Boha кроз живот и свијет. Покушаћемо да на слиједећим страницама овог рада изложимо шта нас je зауставило у нашем напредовању, те на који начин и под чијим вођством треба да кренемо напријед ка бољ ој будућности. Д о јучер били смо горди и поносити, поштени и храбри, данас, пак, веома заостали, непросвије- �ћеЛ 1 И»"-?УПућеНИ' изГУби™ с« ° MHore своје раније ' Такви смо већин° м свуда, у граду и касаби. a на селу поготово. Томе свакако има више узрсжа, М r ie5 a» 0Д наЈглавниЈих je тај што се дозволило д е у нашим редовима зацарила непросвјећеност и неспремност за савремени живот и прилике. За овакво наше стање, можда, нисмо толико криви ми, колико наши очеви који и данас једва да схваћају с в о ју погрешку. Презрели су били науку која je долазила из немуслиманских извора, заборављаjy и можда, на онај хадис: »Утлубулилме ве лев кане Оис-Сини« (Тражите науке na макар и у Кини!). A када су им je дјеца ипак почела да примају, они изгубише повјерење и у своје властите синове. Ha тај начин je створен јаз, дубок и готово непремостив, између старијих и млађих. Они први, подржавани конзерватизмом нижег свештенства, често су анатемисали млађи нараштај, који се, опет, због оваквог држања старијих, много пута удаљавао не само од обичаја своје средине, него и од принципа своје религије. Није потвора ако се каже да за нашу данашњу моралну и друштвену разривеност има доста кривице и код нашег свештенства. Не толико својом слабом Спремом, колико својим контрадикторним поступцима, оно je у посљедње вријеме оборило само себи ауторитет. Онда, када je народ требалд охрабрити и правом стазом упутити, када му je требало отворено и искрено изнијети право и непатворено учење ислама, када je била пријека потреба нагласити му значај толеранције и истаћи високи положај који ислам даје науци, na ма откуд она долазила, тада, ето, наш свештеник, онај нижи као и онај виши, забављао je свијет причама и хикајама које каткада нису имале никакве везе са стварним животом, ако већ нису биле и у очитој опреци са исламским учењем. Иако се точак времена и сувише брзо окретао и доносио собом живот који се морао примати ма колико био туђ и неукалуфљен, нашем свештенику ријетко je када падало на ум да сравни све потребе новог живота с исламским учењем. Тамо, гдје му je знање било крњаво и непотпуно, ни на ум му није падало да je вјером задужен да га употпуни и да се спреми за борбу и збором и твором са свим оним што je опречно исламу и његову моралу, na долазило- то извана, утицајем немуслиманске средине, или изнутра, из његове властите, као израз неоправданог фанатизма. И док су се други, захваљујући управо своме свештенству, сналазили како су најбоље умјели и знали, дотле je наш муслимански свијет резигнирано препуштао све неизвјесној судбини, која му се онако неспремну и неупућену горко насмијала. У чаши се почело тражити заборава на некадање господство и славу, a када хоџа узе да тражи куранске ријечи: »Ja ејјухел-лезине амену иннемел-хамру вел-мејсиру веленсабу вел езламу риџсун мин амелиш-шејтаии феџтенубуху леаллекум туфлихуне« (Правовјерни, уистину су алкохол, коцка, кипови, прорицање помоћу стрелица гњусна дјела сатане. Клоните их се, ако желите да будете спашени), народ je већ био почео окретати главу од свога вјерског вође, јер га je овај v његовим бригама и патњама зрло мало разумијевао. A када живот наметну нова питања и проблеме, који су тражили хитна чекање Кад низ пут пусти погледам Чемер ме туга опаше. . . Одбрајам дане, Синане, И већ се ливаде косе А л ’ ти не коснш наше. Одбрајам дане, Синане, Пети пут гора зелени, Пети пут зима прође, А л' од тебе, Синане, О д тебе — ни глас да дође. Зашто, Синане, тамнујеш, Т и ниси крао ни клао, Зашто ти сам самујеш? Седнем на наш праг и гледам, И јечмови већ свуда руде, И сноп неће дуго да чами, A ти ми једнако у блату и тами Копнеш и венеш, Синане, A ниси ни крао ни клао. ЋАМИЛ СИЈАРИЋ рЈешења, тромост и неодлучност нашег свештенства показа се у потпуном свјетлу. Паралелно с новим животом тражио се свесрдан рад, којн није дозвољавао одмора, ако се народ хтио повести правим путем. Истом се овдје показало да je маш свештеник у већини случајева неспреман за нови живот. Он je имао пуно повјерење у жути китаб, писан, можда, прије неколико сТотина година и удешаван за прилике Бог зна ког мјестз и времена. Помисао да би и он требао да нешто пише у вези с новонасталим приликама, била je далеко од њега. A када људи у борби за кору хљеба почеше се све више заборављати и кршити вјерске прописе, хоџа увидје да je изгубио власт над џематом. Тешко му бијаше при души, али шта ће, кисмет je, ваљда, такав. И тако je ишло из дана у дан. Народ се кварио, заборављао на вјеру и будући свијет, марио за хоиине вазоче којч се ни за длаку не промијенише од оних некадањих, a хоџи се чинило да ie неко проклетство пало на ову земљу, откад султан диже руке од н>е. Његова слутња полако се претварала у увјерење, када почеше стизати »школаши« отуд из »влашких« земаља и стадоше заговарати некакве реФорме у раду. начину живота и на хоџино огромно запре* пашћење ти људи затражише и »реформу мисли н увјерењч«. У почетку није му било потпуно јасно шта они под тим мисле, али кад чу и видје шта ови пишу и проповједају. и посљедњи трачак наде отрже се из хоииних мисли. Мало затим одигрзше се и они дотада незапамћени свјетски догађаји, који no хоџином мишљењу, мјесто да буду народу казна и опомена за раније гријехе, бацише га у ioni већу каљужу страсти и посртаја. Боже, докле ће ово овако! очајавао je хоџа, заборављајући да онај чији би он требао 229 �Иотрсба ширења писмености и иросв/ећиваља муслиманке Поводом једне успјеле акције на просвјећивању муслиманке у Рогатици У низу многих социјалних проблема наше муслиманске средине, чија се хитност рјешавања све више и више намеће, једно од првих мјеста заузима проблем просвјећивања и општег подизања наше муслиманке. To je констатација о којој je и до сада много писано, али, која je истодобно толико важна, да њена актуелност ни д о данас није ништа изгубила. Многе наше културно-просвјетне установе, a нарочито наша д о данас малобројна женска друштва, стављале су себи на прво мјесто у задатак игирење писмености и просвјећивање муслиманке. Међутим, према стварном стању у том погледу и данас се може рећи, да je врло мало урађено, или бар, врло je мало постигнуто позитивних резултата. To нарочито важи за муслиманке у нашим касабама и селима. Да je то тачно, довољ но je погледати у званичне статистичке податке о писмености из године 1931. П 0' тим подацима, тада, a у много случајева приближно и. данас, било je срезова у Босни са апсолутном већином муслиманског становништва гдје je било испод 20% писмених; a код писмености жене, тај се je број кретао око 10%. E t o , таква je писменост, односно просвијећеност жене код нас данас, кад je, усљ ед тешких привредних прилика и све суровије животне борбе и жена, поред мушкарца, неминовно приморана да сву своју како интелектуалну, тако и физичку активност примјењује готово на свим пољима рада ван дома. Данас и нашу жену видимо да, поред вршења тешког позива материнства, врши разне функције у многим областима интелектуалног и мануелног рада. У много случајева данашња жена својим радом и зарадом издрж аје себе и своју породицу. Исто тако, данас je и сарадња мајке као помагача осталим васпитачима у васпитању дјеце све више тражена и све компликованија. За све ове дужности потребна je просвијећеност жене. A основа просвијећености, na и најниже, јест писменост, коју наша жена, како смо рекли, не посједује. Ради тога, a и ради уобичајене повучености између зидова дома, наша жена у касаби и селу и данас je посве необавијештена о многим манифестацијама живота ван дома. Свакидашња je појава пометености и немоћи сналажења муслиманке у вртлогу живота ван дома. A како би тек то све изгледало у случају рата, кад жена силом прилика постаје истодобно и домаћин и до* маћица, довољ но се сјетити дана из прошлог рата, кад je муслиманка, на сваком мјесту гдје je требало да буде насљедник, никада није ни на часак у очајању био. Наш je хоџа заборавио да je његов великн учитељ М ухамед a. с. био у нмого запуштенијој средини, када je почео проповједати вјеру, од оне у којој je он, ето, сада требао да ту вјеру чува и заштићава. МУСТАФА МЕХИЋ 230 ма и најмање умијеће сналажења, најслабије пролазила. Посљедице непросвјећености и неписмености жене, уосталом, осјећају се у касаби и селу и данас. Морамо, хтјели не хтјели, признати да je муслиманка у тим срединама још много пасивна у стварању бољег и удобнијег породичног живота. Социјални профил данашње касабе у много чему се разликује од негдашњег профила. Нестало je у касаби »распјеваних домова у бехаром обасутим баштама«, како су то некад писали књижевници, романтичари. Груба животна стварност начела je тихо развијање патријархалног живота, a негдашња безбрижност и теферичовање уступили су, у многим домовима, мјесто тешким бригама, чамотињи, нераду, сиромаштву и осталим биједама живота. Породичне свађе и развргавање бракова ради међусобног неразумијевања нису више искључиве појаве периферија великих градова. Исто тако, дјеца улице, »беспризорни«, данас лутају махалама касаба. Разумије се, у мањем броју још, али тек то постоји. Свима овим недаћама, поред осталих узрока, узрок je и слаба писменост и непросвијећеност наших жена. У касаби и селу постоји још и данас огромна бројчана разлика у писменостц између мушких и жена. A није ни чудо, кад се зна, да има велик број оних који сматрају писменост жене не само непотребном, него чак и опасном и штетном. Још и данас постоји велики број несвјесних и реакционарних родитеља, који, кад je у питању школовање женске дјеце, na и у основној школи, тврдокорно се тому одупиру са оним кобним ријечима: »Не дам женско дијете у школу, na радите од мене што хоћете«. A оправдања оваквом ставу налази, често, у некаквим вјерским прописима, који, разумије се, и не постоје, бар у колико се тиче Ислама. Напротив, који je родитељ и мало упознат са позитивним ставом Ислама према просвијећености и уопште према науци, свјестдн je и зна, да баш Ислам фаворизира просвијећеност и науку. Зна се, међутим, да ово одупирање потиче из дана кад су окупаторске власти уводиле разне новитете у ове крајеве, о д којих су неки имали и противнародни циљ; али у ове никако није ни тада спадала школа и школовање омладине. Имајући чисто противнародне накане, окупаторске су власти одмах примијетиле ово тврдокорно одупирање босанско-херцеговачких муслимана против школовања женске омладине, ради чега су, да би их према себи удобровољили и да би их што више привукли, и законски искључиле обавезност школовања муслиманске женске дјеце. Ради тога, данас видимо да je највећи број муслиманака мајки остао посве неписмен и непросвијећен. Данас, кад Закон о народним школама нема изузетка у погледу основног школовања, требало би да, бар у мјестима гдје постоје основне школе, нема неписмене омладине, na нп муслиманске �женске To тим више, кад се зна, да § 61 поменутог Закона предвиђа и повеће новчане казне за родитеље који не шаљу своју дјецу у народну школу, na и ону која су присилно уписана. Taj параграф требао би да буде радикални лијек оном несоциЈалном одупирању несвјесних родитеља протпв школовања женске дјеце. Међутим, и данас, поред свега тога, постоји још велик број муслиманске женске дјеце која су неписмена, na чак и у мјестима гдје постоји народна школа. Одговорност лежи на оним факторима који у таквим случајевима не искоришћавају и не примјењују поменути § 61 Закона о народним школама. Међу те факторе понегдје спадају и управе школа, али понајвише управне и самоуправне власти које не утјерују изречене казне no том параграфу. Ако би се једанпут почело са стриктним примјењивањем кажњавања немарних родитеља, што би донијело користи општој народној заједници, убрзо би бар престао онај прилив неписмене женске дјеце у мјестима гдје има народна школа. Исто тако, много штете доноси, кад je у питању просвјећивање одраслих, и једна неоснована предрасуда о томе. Постоји, наиме, и код нас мишљење, да човјек може учити само док je млад, односно док je дијете. Ta je предрасуда данас посве оборена искуством и ^научним експериментима, јер je доказано, да и одрасли, чак и старији и од 50 година, могу да уче исто тако добро, као и дјеца. Данас постоје у Евпори нарочити покрети просвјећивања и васпитања одраслих . . . Рогатица, no броју школованих мушкараца, данас заузима једно од првих мјеста међу нашим босанским касабама. Многи од њих заузимају и високе положаје, a нарочито као вјерски функционери. У погледу писмености и просвијећености муслиманке, међутим, није одмакла од осталих касаба које стоје на посљедњим мјестима.. До данас има само једна муслиманка са средњом школом, учитељица — неколике са свршеном грађанском школом, a неписмених — понајвише. Сматрајући овакво стање у том погледу врло штетним, na чак за данашње доба и опасним, у почетку ове школске године покренута je једна најозбиљнија и широка акција на ширешу писмености и просвјећивању муслиманке. У исто вријеме почели су са радом један аналфабетски течај и један петомјесечни течај за домаћице. Аналфабетскн течај, којег je водио г. Прашо Муниб, учитељ у Рогатици, похађало je 60 дјевојака, искључиво муслиманака. Са колико су озбил>ности, љубави и елана училе те дјевојке, најбоље се je видјело приликом одржавања испита. Љепота писма и техника естетског и етичког читања изненадила je, приликом испита, све присутне. Одлични су резултати постигнути и у осталим предметима. Такођер и успјех ученица домаћичког течаја, који су водиле учитељице гђице Рибар Стојанка и Израел Матилда, одличан je. A од колике je то користи и за друштвени живот муслимана у Рогатици, видјело се je и приликом одржавања прошле Гајретове забаве. Ручни радови, као дарови ученица за томболу, као и њихова сарадња у спремању саме забаве, a понајвише, no први пут играње муслиманака у позоришном комаду у Рогатици, допринијели су забави толико, да je то била најбоља забава у посљедњим годинама. Њихове изложбе ручних радова и конзервисаног воћа и поврћа оставиле су дубок утисак на посјетиоце. Непосредно послије завршетка ових течајева, пошло се у том корисном послу и даље. Имајући у виду да знање, стечено у току четверомјесечног аналфабетског течаја, није довољно за успјешно сналажење у животу ван дома, као и то, да се такво знање утицајем разних животних утисака врло брзо изгуби, наставници муслимани у Рогатици г. г. Балић Мухамед шк. надзорник, Бегић Наил упр. Грађанске школе, учитељи гђа Алмаса Хамшић и г. г. Прашо Муниб и Хусеин Хамшић, те вјероучитељи г. г. Мухамед еф. Гладан и Дреца Абдулах одржали су са тим ученицама још један тромјесечни, продужни течај, у којем су им, поред продубљивања стеченог знања, пружили и све остало за које су држали да ће им добро доћи као просјечно просвијећеним женама. У овом продужном течају наставници су се понајвише служили савременим начином предавања, настојећи, наиме, да ученице саме из датог материјала стварају потребне закључке. Обрађени материјал био je мање научан, a више близак практичном животу и стварним потребама живота. У много случајева, приликом дискусије no изнешеним чињеницама, слобода и логичност закључака полазница течаја потврдиле су, да наша муслиманка, уствари, није сиромашна духом, него само знањем. Ha основу постигнутих резултата овога рада на просвјећивању муслиманке у Рогатици, са задовољством се може рећи да je почело нестајати мрака неписмености и незнања и у мјесту гдје je некада учење муслиманке писмености сматрано чистим богохулењем. Успјех je тим значајнијич што се je на овом пољу рада нашла заједно и свјетовна и вјерска интелигенција, како се једино у нашим касабама и може постићи неки виднији успјех у том погледу. ХУСЕИН ХАМШИЋ Ђ 231 �P ism o listu »GAJRET« Za osamdeset dana naučili smo čitati i pisati Mi smo sve iz Dervente. Iako imamo školu mi nijesmo išle u školu. Ne samo mi, nego u nas ovdje još i sada ima više svijeta što ne zna čitati i pisati, nego onih što znadu. Nismo mi ostale slijepe kod očiju zato što nismo imale gdje naučiti niti zato što nismo imale volje. Sve smo mi to imale i još kako, ali ipak bilo je nešto i od naše želje i lijepe prilike koju kao građani imamo jače. Eto Veziri je 14 godina. Dvaput su je pozivali u školu i otac je nije dao u školu. Hatidža, Ajiša i Adevija prešle su vrijeme za školu a i njima otac nije dao ići u školu, jer veli, nije za žensko škola. I njih su nekoliko puta pozivali u školu. Hajru i Fatu su tri puta pozivali, ali su očevi uvijek našli neki razlog da ih ne dadnu u školu. teško naučiti, ali sada vidimo da je to laka stvar, lakše nego arapsko pismo učiti.' Mi bi želile nastaviti u školi, ako bi mogle preći u drugi razred. Ali šta bilo da bilo, mi smo naučile ono što je najpotrebnije. Ovim želimo dvoje: da i drugim našim drugaricama preporučimo da uče dok je vrijeme. Nije ništa teško kad se ima jaka volja. Treba samo pokušati. Drugo, želimo se zahvaliti gospojici Omerhodžić Izeti koja nije žalila truda nego nas je u svako doba dana kad god bi mi došle strpljivo podučavala i nje­ zinim roditeljima, koji nam svakom prilikom u svom stanu omogućiše toplu sobu gdje smo mi svaki dan učile. — Hvala im! Samo je od nas mogla ići Šefika u školu, jer joj je otac dozvoljavao, ali ona se je bojala ići u školu, jer je čula da se tamo tuku. Tri put sa i nju pozivali. Ona je uvijek plašljiva bila. Bašić Adevija iz Potočana (Derventa), Osmandžiković Šefika sa Dželinjaka (Derventa), Bašić Hatidža iz Potočana (Derventa), Mizraković Vezira Derventa, Fejzić Fatima Derventa, Sejdić Hajrija sa Dželinjaka (Derventa), Bašić Ajiša iz Potočana (Derventa). Nama je svima drago što znamo čitati i pisati. Iskali smo sve od Boga da to naučimo. Mi smo mislile da je to Molimo da ovo pismo objavite u Vašem cijenjenom listu na čemu se sve lijepo zahvaljujemo. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ОДГОВОР ДВОРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ HA ДЕПЕШЕ СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ПРЕТСЈЕДНИКУ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА Ha депешу Њ. В. Краљу Петру II и Њ. Kp. Вис. Кнезу Намјеснику Павлу, стигао je слиједећи одговор: »Господине претседниче, Његово Краљевско Височанство Кнез Намесник благоволео je наложити ми да Вам изјавим захвалност на родољубивим жељама и изразима оданости, поднесеним Његовом Величанству Краљу и Краљевском Дому са главне годишње скупштине Гајрета у Сарајеву. Министар Двора, Милан Антић.« Ha депешу Њ. Величанству Краљици, стигао je слиједећи одговор: »Поштовани господине, Њено Величанство Краљида благоволела je примити поздраве упућене са главне годишње скупштине удружења Гајрета у Сарајеву. По Највишем налогу, част ми je изјавити благодарност. Пуковник, Ф. И. Погачник.« W КОНСТИТУИСАЊЕ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА Главни одбор Гајрета на својој сједници, одржаној 31 јула 1940 год. конституисао се овако: претсједник Др. Авдо Хасанбеговић, потпретсједници: Др. Заим Шарац, Мехмедбег Капетановић, Хусеин Кадић и Хусеин Бркић; секретар Хамид Кукић, благајник Азиз Сарић, док су остали чланови без нарочите функдије. Ha истој сједници Главни одбор je изабрао за инспектора Гајретових интерната Хусеина Бркића, директора гимназије и потпретсједиика Главног одбора Гајрета. Из своје средине Главни одбор je изабрао ИЗВРШНИ ОДБОР, у који су ушли поред претсједника, четворице потпретсједника, секретара и благајника још и ови чланови Главног одбора: проф. A. Зечевић, Насихбег Реповац, Др. �Осман Халилбашић, Асаф Шарац, проф. За ову 1940/41 средине 3 секције, и Хусеин Бркић, Фехи.м Мусакадић, Др. М. Дрљевић и Бекир Омерсофтић. годину Главни одбор je бирао из своје то: 1) ИНТЕРНАТСКА СЕКЦИЈА: проф. A. Зечевић, проф. М. Дрљевић, проф. М. Ајановић и проф. X. Капиџић; 2) ФИНАНСИЈСКА СЕКЦИЈА: којој поред осталог спада у дужност доградња и финансирање нове интернатске зграде у Сарајеву: Др. Заим Шарац, Др. Асаф Шарац, Н. Реповад, Азиз Сарић, М. Капетановић и Мухамед Браво. 3) СЕКЦИЈА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА: Инж. Бисер, Инж. Садија Никшић, проф. М. Ајановић, Б. Омерсофтић, Др. Хамдија Ћемерлић и Шукрија Куртовић. Вирилни чланови свих набројаних секција су и сви чланови претсједништва са секретаром и благајником Главног одбора. HATMA-DOVA UMRLIM GAJRETOVIM POBORNICIMA NA JELAHU — Džema-at od tri hiljade ljudi — Na inicijativu Gajnetovih jedinica iz Teslića, Tesanja i Doboja, a uz saradnju Narodne Uzdanice iz Teslića i Tešnja organizovana je vjerska svečanost na Jelahu, srez tešanjški. Pri­ redba je uspjela u svakom pogledu iznad očekivanja. 5 jula osvanuo je prekrasan dan kakav se ove godine vrlo rijetko ukazuje. To nas ne iznenađuje, jer smo se dugo eprepiali za taj dan sa najboljom namjerom. I zbilja, svaka dobra namjera mora uspjeti. Na mjesto svečanosti prvi dođoše Dobojlije u impozant­ nom broju, jer im je to omogućila Šumska željeznica odobrivši popust od 50%. Dan postaje sve tmumiji i tmurniji, a vrijeme Sa hatme dove u Jelahu odmiče. Kao da je ova igra prirode htjela odvesti pravovjernike u iskušenje. Obruč se steže oko našeg srca, ali ipak ne gubimo nadu, jer ima i ona: »iza muke mora doći last«. Kišica počinje da trusi kao da joj je bio zadatak da opere onu veliku poljanu, na kojoj će se za koji sat skupiti na hiljade pravovjernih. I zbi­ lja, ne potraja dugo i zablista sunce na svome vedrom svaki­ dašnjem putu. Oko 10 у , sati dolazi teslićki voz pun Teslićana. Iako je radni dan ipak je omogućeno muslimanima da posjete ovu vjersku priredbu, jer su im svi šefovi odobrili otsustvo toga dana, Tešnjaci se pomalo iskupljaju i primiče se 11 sati. Tačno u 11 sati svrstaje se povorka na stanici i pod bajrakom dolazi na mjesto klanjanja. Slika je vrlo impozantna, jer se vidi kolona dugačka ne na metre nego i kilometre. Na mjestu klanjanja podignuta je prekrasna membera koja je iskićena zele­ nim brajacima i zastrta prekrasnim tepisima. Do menbere je podignut podium, koji je zastrt serdžadama i ćilimima, što nam pruža sliku kao da smo u Begovoj džamiji. Sve je to u skladu divne prirode ovoga kraja i priredbe čemu je namijenjeno. Program počinje da se izvodi. Gosp. H u s a g a A v d i ć , ugled­ ni dobojski trgovac i posjednik i agilni prosvjetni i kulturni radnik, pretsjednik mjesnog odbora Gajreta, u blistavoj narod­ noj nošnji, penje se na memberu i otvara ovu svečanost sa sli­ jedećim govorom: Draga braćo, ova današnja vjerska priredba okupila nas Узејр je u jedan veličanstven skup, čime smo još jedanput vidno poka­ zali da srnu sljedbenici Muhamed Alejhi-selama i pripadnici uzvišenog Islama. Sastali smo se danas ovdje da sve ono što se događa u svijetu posvetimo onome što je bolje i uzvišenije, da se posvetimo razmišljanju o Bogu Džellešanuhu. Teška su vremena i baš ta težina vremena nam nameće da išćemo spasa od dragog Alaha. Nad čovječanstvom viju se crni oblaci i već u pola svijeta bura bijesni. Zahvatila je nedaće mnoge države, mnoge ljude, a svaki čas gledamo da i nas ta bura ne zahvati. Od nje nas može spasiti samo dragi Alah. Na hiljade djece ostala su siročad, na hiljade ljudi žrtvovalo je svoje ruke, noge i oboje, a na hiljade nevinih života pokosila je kosa smrti. Pitajmo se zašto? Zato što naša lađa života brodi krivim putem, a mi je nismo umjeli izvesti na pravi put, jer smo se i suviše odali ovozemaljskom uživanju. Nije to slučajno. To je sasvim prirodno, jer i naš narod kaže »baci niz vodu, ako hoćeš da sretmeš uz vodu«. I vidi se, što smo god bacili to smo i sreli. Slobodan sam da reknem s ovoga mjesta da su se vjere polju­ ljale, ne samo naša nego i ostale i ja ne vjerujem u dobro, ako se ovakav put i dalje nastavi. Meni se čini da će se doći u jedan ćor-sokak iz koga niko neće moći naći spasenja. Zato, braćo, skrećimo s toga krivog puta, i ako hoćemo spasenje, izla­ zimo pravovremeno na pravi put. Ova priredba namijenjena je da nas potsjeti, da ima puta i načina za spasenje ako to mi hoćemo. Vjera u Boga, ustrajan rad i s malim zadovoljstvo — tu leži naše spasenje. U ovoj današnjoj vjerskoj svečanosti sje­ timo se onih, koji biše među nama, zajednički s nama radiše i Ume nas zadužiše da nam ostaju u živoj uspomeni. Mi, Gajretove jedinice iz ova tri sreza: Tešanj, Teslić i Doboj, stavili smo sebi u zadatak, kao što to čine Gajretove pristalice, da uvijek i na svakom koraku se sjećamo svojih dobrotvora, što evo činimo i molimo vas sve prisutne da nam budete ne samo saradnici nego i glavni učesnici. Hvala vam, braćo, kada ste se odazvali u ovako lijepom broju i ja pozivam i molim ulemu da nastavi program današnjeg sastanka. Poslije toga uči se hatma Gajretovim radnicima i dobro­ tvorima rahm. dr. Mehmedu Spahi, Ing. Mustafi Krajišniku, rahm. Fuadu Derviću i ostalim Gajretovim pobornicima, koje nemila smrt ugrabi iz naše sredine. Hatmu uči 30 hafiza i svi se natječu ko će bolje i brže da prouči, jer vrijeme odmiče a dolazi džumatski vakat. Za vrijeme učenja hatme svijet iz Tešnja i okoline stalno pridolazi i povećaje broj prisutnih. Dolazi poveća grupa Tešnjaka. Nije ni čudo, jer se među njima nalazi uvaženi alim Ahmet ef. Mulalić, čija simpatična figura uistinu pretstavlja jednog dubokog poznavaoca uzvišenog Kurana i Hadisi-šerifa. Po završetku Hatme daju ezan udvojeni mujezini i pozivaju vjernike na okup. Džema-at se skuplja i jednako pristiže. Klanjanje počinje. U međuvremenu simpatična figura imama Mulalića raste uz stepenice membere. Sve su oči uprte na tu stranu, jer se zna rječitost i misaoni govor ovog velikog pastira Islama. Hutba počinje. Početak na arapskom, ali se kašnje čuje mješavina arapskog i našeg jezika, jer gosp. Mulalić svoj aktuelni govor uvijek potkrepljuje uzvišenim ajetima iz Kurana i mudrim izrekama Hazreti Muhamed alejh-selama. 233 �1 To je bio vrhunac ove današnje naše svečanosti. U duhu Islama uvaženi alim opominje sve muslimane n a s l o g u i l j u b a v , na saradnju u svakom pogledu i uzajamno p o t p o m a g a n j e . U zajednicu i treba da ulazi svaki poje­ dinac u zajednički rad, da uvire svaki pojedinačni rad. Naročito napominje da su se muslimani udaljili od islamskih propisa odajući se raznim porocima, kao što je piće, pa ne vjeruje u dobar svršetak ako se ovako nastavi. U o v i m t e š k i m vremenima, kad bi j e s n e ve l i ki požari, moli B o g a da taj p o ž a r ne z a h v a t i nas, al i a k o nas n a p a dn e , m o l i B o g a d a n a š a v o j s k a b u d e ne­ pobjediva. Potome se prilazi na klanjanje džume-namaza. Veličanstve­ na je to slika jedne ogromne dcupine, koja miruje i giba se u isto vrijeme. Pc'sjeća na crnu skupinu koja se viđa na Revdaimutaheri i mi smo sretni da nam se bar u malom pružila prilika da imitiramo onaj skup sa Svetoga mjesta. Poslije toga hafizi uče sureta za predaju hatma-dove, koju veliki alim Mulalić uči na našem jeziku, čime se ova velika vjerska manifestacija zavr­ šava. Poslije toga se provelo vrijeme u raznim izletima i neve­ zanom govoru, Га/ретове приредбе USPJEH GAJRETOVOG TEFERICA U BANJOJ LUCI Mjesni odbor Gajreta u Banjoj Luci održao je svoj ovo­ godišnji teferič 15 juna t. g. u bašči g. Šipsa. Teferič je uspio u svakom pogledu. Lijepo dekorisana bašča g. Šipsa bila je dupke puna posjetilaca. Program teferiča bio je obilan i izveden na sveopš'e zadovoljstvo svih prisutnih. G. g. Dragan Jovanović i Bora Daniti, te gđe Carica Jovanović i Evica Daniti, članovi Narodnog pozorišta, izveli su jedan kraći pozorišni komad. Po jednu pjesmu otpjevali su g. Muha.rem Imamović, poznati sevdalija, pitomci Malkić Osman i Bzkalbašić Dževad, te pitomica mala Ifeta Katana. Sve pjesme pratio je na harmcrnkama g. Besim Parić. Svima učesnicima u programu, posjetiocima i prilagačima odbor se i ovom prilikom najtoplije zahvaljuje. Bruto prihod teferiča bio je nešto ispod 4.000.— Din. GAJRETOVA ZABAVA U KUPRESU Mjesni odbor Gajretove čitaonice priredio je zabavu 25 maja sa muslimanskim društvom »Merhametom« iz Livna. Za­ bava je bila dobro posjećena, a bilo je posjetilaca i od strane Srba pravoslavnih i Hrvata iz samog mjesta. Priloge sa strane poslali su iz Bugojna: preisjednik Gajreta g. Mehmed Mutevelić, upravnik pošte, koje je priloge sakupio u Bugojnu od ove gg.: Hajdarbeg Rustampašić, Idrizbeg Idrizbegović, Hamdija Mutevelija, Nedeljko Praljak, Sulejmanbeg Hadžibegović, Zekirbeg Sulejmanpašić, Rasim Omanović, Mehmed Mutevelić — po 20 dinara; Muharem ef. Krajinić, Mustafa Bećirbegović, Salihbeg Avdalajbegović i Muhlisija Karadža po k0 dinara. GAJRETOV TEFERIČ U JELECU (Izvještaj povjerenika) N a uobičajenom narodnom teferiču, koji se održao ovdje na »Ilin-dan«, 2-VIII o. g., sakupio sam u društvu Abid ef. Kečevića i Ejuba Perviza dobrovoljnih priloga za Gajret din. 280. Priloge za Gajret dala su slijedeća gospoda: Po din. 50 direktor Rakovski i Mustajbeg Tufekčić; po din. 20 Ejub Filipović, Zibe han. Imamović; po din. 10 Snlihaga Šljivo, Vehbija Imamović, Ejub Perviz, M. Mulabdić, M. Dupalo, Hajdarbeg 234 --------------------------- --------------------------------------- Čengić, Sulejmanbeg Jažić, Hasan Bandić, Mujage Hajrića; hanuma i Hadžić Ibro. Povjerenik: M. H. Mulabdić ТЕФЕРИЧ У СОЧИЦАМА И У ПРИБОЈУ Мјесни одбор Гајрета у Прибоју организовао je овог љета два теферича, један у селу Сочице, a други у Прибоју. Теферич у Сочицама, као уобичајени народни теферич, одржан je 2 аугуста (на Алиђун) и no жељи самих Сочичана проглашен као Гајретов теферич. Премда вријеме није било баш наклоњено теферичлијама, ипак се око подне сакупио приличан број сељака, већином омладине, и народно весеље трајало je до саме ноћи. Теферич je посјетило неколико чланова Мјесног одбора Гајрета у Прибоју, међу њима и г. Латиф Прашо, наставник грађанске школе и повјереник Гајрета у Сјеници, који je одржЗо у џамији, за вријеме џумг, пригодан говор о Гајј рету. Ha самом теферичу говорио je о Гајретовом раду r. Касим Хаџић, студент из Прибоја. Треба напоменути да je у Сочицама раније постојао Мјесни одбор Гајрета, и да вриједни и напредни Сочичани псказују много воље да ra поново оснују. To се види и иа њиховог великог одзива приликом уписа у чланство Мјесног одбора у Прибоју за вријеме овог теферича. Љетни теферич у Прибоју одржан je на11 августа. Био je добро пссјећен, премда je држан у јеку пољопривредних радова. Примјећено je отсуство омладине, позване на војну вјежбу. Поред мјештана и тежака из околних села, теферич су посјетили у приличном броју и Гајретови пријатељи из Рудог и Миоча. ПРВИ ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ Гајретов пододбор у Бијелом Пољу (Санџак) извео je 11 аугуста о. г. свој први теферич. Интересовање за овај теферич je било врло велико, утолико прије, што се знало да се теферич организује и за муслимане и за православне. 'У 2 сата послије подне, пространа ливада у Ракоњима je била сва прекривена свијетом. У програму, који je био врло сбилан, учествовале су заједнички муслиманске и православне дјевојчице, отпјевале неколико добро увјежбаних хорских пјесама, рецитовале итд. Затим су старији изводили своје тачке скоро до 4 сата поподне. По свршеном програму отпочело je весеље и трајало до у само вече. Овај je Гајретов тефгрич имао два велика успјеха. Први je успјех што се још једном манифестовала дубока братска свијест код муслимана и православних, који су до јуче били у овом крају завађени, и често пута се безразложно подвајали. Ha овом завађању су многи радили и с једне и с друге стране и из тога вукли врло велике користи. Гајрет je покушао да својим радом преко забава као и преко овог теферича још више зближи и сједини браћу, при чему долази на велико разумијевање и код старијих и код млађих. Mrt можемо очекивати да ће Гајрет на овом пољу и даље радити и да ће постићи велики успјех. Како на другим пољима тако и на овом дужни смо нашем пододбору дати највећу подршку. Други je успјех теферича у томе што су изашле, и то у великом броју и муслиманке. Иако се прије није никада изводио овакав теферич, оне су дошле и тиме показале да схваћају и разумију рад и жеље Гајретове као и потребу за оваквим теферичима. Овакви теферичи треба свима да користе, јер су они један од путева културиог и просвјетног подизања нашег �краја. Може се само пожељети да пододбор и даље настави са оваквим теферичима, који ће иматд врло добрих резултата за наш крај. ВЕЈШКИ ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У МАГЛАЈУ Једна ријетка Гајретова манифестација — Мјесни одбор Гајрета у Сарајеву, обновљен са неколико млађих гајретоваца, одлучио je да, поред редовног рада, ове године нарочиту пажњу поклони нашој провипцији. У ту сврху израђен je план no коме ће се почети са обиласком јединица, у циљу успоставл>ања личног контакта између Гајретове централе и Гајретових радника на терену. Детаљ са Гајретова теферича у Маглају У извршавању тога широко заснованог плана већ се почело. Прво мјесто у које je извршен поход био je Маглај. Дана 25 о. мј., на инидијативу Главног одбора Гајрета, одржана je у Маглају, у просторијама Муслиманског клуба, конференција претставника свих муслиманских села и грађана Маглаја и сусједних мјеста, која су претходно била обавијештена. Из самог Сарајева дошло je преко 100, већином млађих чланова. Коло на Гајретовом теферичу у Маглају Ha жељезничкој станици приређен je срдачан дочек од стране Гајретових чланова, претставника разних друштава и многобројног грађанства. Г. Дервиш еф. Бутуровић, шер. судија, поздравио ie госте говором у коме je дотакнувши се Гајретових успјеха, истакао: да je муслиманима данас неоп- ходно потребна слога и јединство у Свакој акцији. Послије говора г. Бутуровића одговорио ie г. Бекир Омерсофтић, замјеник држ. тужиоца у Сарајеву, да ће лрисутни Гајретови радници и омладина бити вјерни тумачи жел>а и потреба Маглајлија и настојати, да се и Маглају, као и другим сиромашним, напуштеним и запуштеним мјестима Босне, Херцеговине и Санџака поклони потребна пажња. Испред грађанства г. Омерсофтићу предала je букет двијећа дјевојчица Фата Мујезиновћ, редитујући Гајретову химну, након чега су приређене овадије Њ. В. Крал>у, Југославији и Гајрету. Тада je Гајретова музика из Завидовића интонирала државну химну, a након тога формирала се поворка, која je, са музиком на челу прошла кроз град. У 3 сата послије подне у просторијама »Муслиманског клуба« одржана je заказана конференција, којој je присуствовало неколико стотина грађана свих сталежа и сељака. Конференцију je отворио потпретсједник Мјесног одбора Гајрата г. Бутуровић и предао вођење исте г. Омерсофтићу, који се, у једном опширном говору осврнуо на сва актуелна питања, која тангирају нашег радника, тежака, занатлију, трговца и интелектуалца. Дотакнувши се вјерских, културно-просвјетних, економских и содијалних проблема, r. Омерсофтић je нагласио: да су муслимани неорганизовани, обзиром на њихове економско-содијалне проблеме, те да морају ићи напријед, као и остала браћа суграђани других вјера с којима треба да сарађују и живе у слози и л>убави. У даљем излагању говорник се осврће на поједине сталеже, na за сељака каже: да нема довољно земље, добре стоке, да je непросвијећен и осиромашио, те да услијед немања потребних кредита није у могућности да поправи своје слабо стање. Стога у задругарству види ријешење селлчког питања. Констатовао je чињеницу да наши занати нестају, a да je трговаца све мање и мање, јер не могу да се снађу. Што се тиче наше илмије и свјетовне интелигенције, она се je за последњих 20 година безразложно свађала умјесто да заједнички зађе у народ и да га несебично подиже. Ha завршетку свога говора, госп. Омерсофтић апелује на присутне, да се клону алкохолизма, хазардних игара, нерада и осталих порока, a да умјесто тога, поклоне више пажње имању и породици, како би тиме допринијели јачању своје вјерске и државне заједниде. Одмах no завршетку говора развила се дискусија. Сел>ади су се жалили на »школаше«, да су их напустили и да су они (сељаци) због тога заостали у сваком погледу. Вјерски претставници тужили су се на њихово тешко материјално стање и неразумијевање мјеродавних за њихове животне потребе, a то им онемогућава да у потпуности изврше своју дужност према народу. Нарочито ie био запажен говор г. Ћејвана Ибрахима, трговца из Маглаја, који je са пуно познавања ствари говорио о приликама на селу, истичући потребу рационалног сбрађивања земље, увођење модеоног пчеларства и унапређење воћарства. Г. Енвер Крзић, адв. приправник констатује да наш свијет у својој скромности не зна да искористи све оно, што му држава и друштво пружа, a да се с друге стране према њему поступа грубо и нетактично, na би ra требало поучити о основним правима и дужностима слободних држављана. Врло убједљиво говорио je о тешком материјалном полсжају наше породиде, na заступа мишљење, да наше женске треба да зарађују путем женских стручних школа, радионица и задруга и т, сл. као што су оне у Требињу, Стоцу и Новом Пазару. Један од говорника поред осталог истакао je и то, да je Министарство пољопривреде преко »Призада« вотирало и исплатило суму од Дин. 40,000.000.— за унапређење воћарства, a да од тога новца у муслиманске руке није ништа дошло. 235 �Г. Иамил Хујдур, учитељ, осврћући се на реферат о просвјетним приликама муслимана среза Маглајског, који je поднио имам г. Авдић Хасан еф., a из кога се видјело да у цијелом срезу има само једна мектеби-иптидаија и међу муслиманима једна једина основна школа (у-селу Шеварлијама) тврдио je, да су илузорне све друге акције док се не ријеши основно пнтање, питање просвјећивања нашег муслиманског села. Да би се што прије приступило рјешавању овог болног и најважнијег нашег питања, предложио je да се одмах, на самој конференцији, изабере један просвјетни одбор, који ће се бринути о формирању мјесних школских одбора у селима среза маглајског, те да се преко напреднијих и истакнутијих домаћина убиједе остали сељаци о потреби школе и значају просвјећивања, како се не би поновио жалостан случај: да сел>ачка депутација интервенише чак код Краљевске Банске Управе, да се у њиховом селу не подиже школска зграда. Претсједавајући je no овом предлогу одмах приступио избору ширег одбора, у који су ушла слиједећа господа: Крзић Ибрахим еф., судски чиновник, Бутуровић Дервиш еф., шер. судија, Узеирбеговић Едхембег, велепосједник, Карамехмедовић Шукрија, шеф грунт., TiejBaH Ибрахим, трговад, Крзић Расим, учитељ из Шеварлија, Вехабовић Ашир, геом., Маснић Осман, учитељ Маглај, Арифагић Хајдар, геом., Мусаефендић Хашим, учитељ из Шија, Авдић Хасан еф., имам, Омерсофтић Азиз, кројач Маглај, Делибеговић Алија, бријач из Маглаја, Хаџишефић Ибрахим, Софић Ибро, жељ. радн., Арапчић Хајрудин, суд. чин., Смајлагић Мехмедалија, noсједник, a као претставници села: Рувић Ибрахим, Делић Делија, Ћајић Ибрахим, Смајловић Хусеин, Хаџић Мустафа и Мустабашић Ибрахим. бирање мис Гајрет 1940-41, изложба хумористичких слика и карикатура, брзо црташе пред публиком шаљивих слика no познатом карикатуристи Попи Вучнику. Затим пјевају: Мехмед Мешић уз пратњу хармонике, гђа Бисера Елезовић уз пратњу гитаре, гђица Ениса Капетаковић соло пјевање и Пошто je конференција са овим завршена г. Омерсофтић се на крају захвалио г. г. Мујичићу Ибрахиму еф., претсједнику општине Добој, Абдићу Хусаги, трг. из Добоја, Хусеину Локмићу, судији из Тешња, Нуману Османефендићу из Завидовића, Сикирићу Абдулатиф еф., имаму мат. из Шија, Крзићу Расиму из Шеварлија, те констатујући позитивну страну одржане конференције, поново je апеловао на све присутне, да се приближе и да живе у љубави са својим суграђанима других вјера, јер да им je судбина додијелила да се служе истим природним благодатима. Објашњавајући потребу слоге у муслиманским редовима, r. Омерсофтић je нарочито подвукао, да су се у државној политици прошле године десили догађаји, с којима муслимани из Босне и Херцеговине и из Санџака не могу бити задовољни. Незадовољни су јер je територија на којој живе муслимани, a специјално у Босни и Херцеговини, поцијепана и подијељена без њихове жеље и питања, na ако муслимани желе, да се о њима као честитим грађанима, најбољим војницима и пореским платишама поведе рачуна приликом будућег преуређења државе, којег они траже са пуним правом, онда морају остати сложни и тражити полагање рачуна од свих оних који преко њих и у име њих буду позвани да дају своју ријеч. Завршетак говора r. Омерсофтића попраћен je са једнодушним одобравањем, уз поновно клидање Његовом Величанству Краљу. гђица Емира Хођић уз пратњу хармонике. Ha теферичу je био обилан слатки и слани бифе који je публику врло добро задовољио. Теферич je успио морално и материјално, иако je истог дана била »веселица« у Слав. Броду у удаљености од пола километра, a уз то je и у Дервенти одржата »веселица«. ЗаУБаљујући искуству и пожртвовању претсједника г. Kvp6eговића, Гајретов теферич у Бос. Броду привукао je велики број публике. Теферич су посјетили чиновници свих надлештава као и гг. официри. Посјетиоца je било и из Београда, Добоја и Зенице. У свом поздравном говору претсједник je у краћим потезима изнио резултате досадашњег Гајретовог рада, захвалившие се присутнима на бројној посјети. З а мис 1940-41 изабрата je гђица Паша Мачковић, која je добила врло лијеп дар. Томболу су сакупљале госпође Др. Стошић, Хасиба Хоџић, Шефика Бабић и Олга Јовановић у Бос. Броду, a у Слав. Броду претсједник Мјесног одбора Гајрета са гђицама Сафетом Хоџић и Надом Смиљанић, na им одбор захваљује на труду и пожртвовању за Гајрет. Затим су присутни у поворци отишли на заказани теферич, који je трајао све до пола ноћи, када су Сарајлије напустиле Маглај, a на теферичу je констатован како материјални тако и морални успјех. Хујдур Алија ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БОС. БРОДУ Мјесни одбор Гајрета у Бос. Броду одржао je свој велики годишњи теферич под историјском »Тополом«, на обали Саве са слиједећим програмом: Поздравни говор претсједцика г. Арсланбега Курбеговића, лука cpehe, шаљиви затвор, 236 ------------ -------------------------------------- :----------------------------------------- ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БОС. ШАМЦУ Повјереништво Гајрета у Бос. Шамцу одржала je Гајретов годишњи теферич 11 августа о. r., који je врло добро успио. Чист приход теферича износи Дин. 1000.—. Ову Гајретову приредбу посјетили су грађани без разлике на вјеру. Ha теферичу je свирао мјеони соколски џез. Гђица Девлета Репичић са успјехом je отпјевала неколико севдалинки уз пратњу гитаре. Пратили су je гг. Хасо Церибашић и Јусуф Бајрактаревић. Они су били аплаузом награђени. Затим je настало народно весеље и игранка до касно у noh. За успјех ове приредбе повјерништво захваљује свима пријатељима Гајрета који су радили на њеним припремама, како би што боље успјела. �П р н з и а и з с о м л а д м н е Г а јр е т у Кроз Гајретове конвикте прошло ie досада на хиљаде младих л>уди. Многи су се одужили свом добротвору својом активном сарадњом на терену на раду око јачања нашег најстаријег и најјачег друштва — Гајрета. Истина, има их знатан број који су га и задовољили. Изгледа, међутим, да се и у том правцу прилике поправљају. Млађе Гајретове снаге данас узимају замаха у Гајретовој организацији. Па и они који истом напуштају Гајретове домове, свјесни свег значаја Гајрета no њихову судбину и егзистенцију, увјеравају нас свечано да ће бити пожртвовни Гајретови радници. Захвални су на учињеном добру и из њих говори јака етика. Тако нам се јављају два абитуријента из Пљевал>а. Г. Мујо Брбовић вели: »У моменту кад завршавам гимназију сматрам за неопходно потребно да одам потпуно признање и да се најљепше захвалим друштву Гајрет, јер сам само његовом помоћу успио да завршим средњу школу, a да ми није било његове помоћи остао бих цијелог живота чобанин или надничар.« Г. Суљо Мујић у свом писму Гајрету, између осталог, вели, поред захвале на школовању, слиједеће: »Правилно схватајући значај рада Гајрета на просвјетном и културном као и економском пољу бићу му увијек један од многих ri пожртвованих радника«. — Гајрет ie већ давно изгубио покрајински значај, те у њему сарађују и Босанци и Херцеговци и Санџаклије и Јужносрбијанци и Црногорци, као и друга наша браћа, са истом л>убављу.« Тако нам пишу двојица наших Санџаклија. Ј-едан њихов старији друг, учитељ у Санџаку, г. Алија Никшић, поивукао je на себе пажњу својим радом. Осјећа потребу да се одужи Гајрету и то чини, поред тежине свог материјалног положаја, и уписује се у Сјеници за утемељача Гајретово^ мушког интерната у Сарајеву. Г. Мухић Исмет, Босанац, Гајретов питомац, сад чиновник »Вистада« у Вал>еву, пише свом добротвору: »Овим путем желим да изразим своју велику захвалност Гајрету, чијом сам помоћи завршио средњу техничку школу, и који ми je на тај начин обезбедио лакши и бољи живот.« Вели да има плату од 2000 дин. и да je задовољан. Наставља! »Чланарину ћу плаћати М. одбору у Завидовићу no Дин. 10 месечно, пошто овде немам прилике да развијам Гајретов рад.« Дипломирани учитељ из Мостара, г. Мустафа Мирица, извештава да je с врло добрим успехом дипломирао и завршава: »Овим путем се захваљујем Гајрету на пажњи и на уздржавању од 5 година које сам вријеме провео у Гајретовом дому у Мостару.« Будући наш алим, апсолвент Бехрамбегове медресе у Тузли, г. Љеваковић Мустафа, захваљује на двогодишњој стипендији. Његово писмо гласи у цијелости: »По налогу моје савјести, част ми je овим изразити дубоку и неизмјерну захвалност Гајрету на стипендији коју ми je друштво кроз двије године давало, чиме сам био у стању свршити 1 и 2 разред Берхамбегове медресе у Тузли. — Сад сам, међутим, завршио пети разред те медресе, na ако Бог да убудуће увијек и сваком приликом сјетићу се Гајрета и бићу међу првим у раду за Гајрет и његове циљеве.« Будући мајстор-занатлија, Гафић Хаџо, најтоплије се захваљује Гајрету, чијом je помоћи завршио занат. Поред захвале Гајрету, бивши Гајретови питомци се сјећају и својих васпитача и изричу им дубоку захвалност. Ha поштеним Гајретовим питомцима je да у животу пређу са ријечи на дјела. Нови добротворв и утелсл.очи Г а ј р е т а NOVI DOBROTVOR GAJRETA Poznati i oprobani pomagač i dobrotvor svih nacionalnih i muslimanskih prosvjetnih i humanih društava i ustanova, ugledni travnički građanin i prvak na svim poljima dobročin­ stva, mladi i simpatični Salimbeg Bašagić, Husnibegov, vele­ posjednik, jednim svojim gestom rodoljublja posljednjih dana ponovo je dokumentovao svoju svesrdnu odanost narodnom dobru i muslimanskom kulturnom napretku. Salimbeg Bašagić je upisivanjem svog trogodišnjeg prvenca Asafa za člana utemeljitelja najstarijeg i najzaslužnijeg mu­ slimanskog društva Gajreta pružio nov dokaz svoje brige i ljubavi prema muslimanskom duhovnom progresu i postao primjer služenja svojoj narodnoj grudi i vjerskoj zajednici. Salimbeg Bašagić, kao i njegova rahmetli mati Semse hanuma, rođena Džumišić, sa sestrom Zuhre hanumom, poznati su po potpomaganju svih dobrih djela i institucija, a isto tako i kao utočište sirotinje bez razlike na pleme i vjeru cijele trav­ ničke oblasti. Mnogi pojedinci i porodice svoj opstanak i bla­ gostanje duguju ovoj zaista plemenitoj porodici. Salimbeg Bašagić, prilogom od hiljadu dinara, prijavio je pristup svog sinčića Asafa u kolo boraca našeg milog Gajreta. Smatramo za našu prijatnu dužnost, da ovaj blagorodni postupak mladoga Bašagića registrujemo pred našom širokom javnošću sa izjavom zahvalnosti dobrom darovatelju, u toploj lelji, da se ostali naši imućni ljudi ugledaju u ovog novog dobrotvc .га naše uzdanice i našeg ponosa, muslimanskog kulturnog i prosvjetnog društva Gajreta. Mehmed Sulejmanpašić, novinar T r a v n i k , 12-V1I 1940. ДАЉЊИ УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА Из Градачца: Гђа Султанија Чамо, супруга ср. ветеринара г. Едхема Чаме, даровала je за изградњу Гајретова интерната у Сарајеву своту од Дин. 500.—. Из Сјенице: Г. Сафет Беговић, геометар, посјетивши Гајретова повјереника у Сјеници и обавјештавајући се о Гајретовом раду у мјесту, уписао се за утемељача Гајрета са свотом од 500.— Дин., понудивши том приликом своју пуну сарадњу повјеренику Гајрета. Истовремно je г. Беговић уписао за чланове Гајрета своје другове гг. Рагиба Ајановића и Илијаса Фехимовића са мјесечном чланарнном no 10.— Дин. Ово je још један примјер благодарности Гајретових питомаца, у које треба да се угледају и остали њихови другови. Поглед на Травник 237 �ПРИЛОЗИ ЗА НАБАВКУ И НВЕНТАРА У НОВОМ ГАЈРЕТОВОМ И Н Т Е РН А ТУ У циљу набавке новог инвентара у новосаграђеном Гајретовом интернату у Сарајеву поведена je сабирна акција којом су до сада прикупљени слиједећи прилози: По Дин 300.— : г. Ибрахим еф. Мујичић из Добоја, г. Мехмет Ћишић срески начелник из Чајнича, г. Муратбег Пашић, претсједник општине из Бијељине, и г. "Бамил Хаџић, шеф Пореске управе из Бихаћа. Г. инж. Хуснија Башагић, претсједник Гајрета у Невесињу сакупио je Дин 225.—. По Дин 200.— сакупили су: Али еф .Орман из Љубушког, Др. Хамдија Браво из Градачца, Халид Варешлија, срески начелник из Кладња, Мјесни одбор Гајрета из Завидовића, Зијад Галијашевић, повјереник Гајрета из Теслића и Мехмед Салихспахић, управник Гајретова интерната у Тузли; no Дин 100.—: Бећир Сарајлић, груктовничар у Љубињу, Мјесни одбоо Гајрета у Устипрачи, Алија Омерсофтић, шеф суда у Прозору, Хасан еф. Ђефо претсједник Гајрета из Ливна, Ахмед Јабучар трг. из Острошца, Хакија Сиручић повјереник Гајрета из Сребреннце, Мијат Мијатовић п. претсједник Просвјете и Гајрета у Жљебови.ма, Мехмедбег Капетановић из Сарајева, Мјесни одбор из Жепча. Динара 110.— сакупио je Мјесни одбор Гајрета у Подгорици, Дин 50.— Мјесни одбор Гајрета у Билећи и Дин 28.— Сулејман Јакуповић претсједник Гајрета у Бос. Петровцу. Г. Сели.м Бабинац, општински (отагајник из Жепча, сакупио ie прилоге за набавку намјештаја у износу од Динара 430.— који су износ даровали слиједећа господа и предузећа: Нашичка д. д. Бегов хан Дин 250.—, Хазим еф. Муфтић Дин 60.— ; no Дин 30.— : Зденко Брод из Бегова Хана, Јосип Хиршфелд, Иван Ерић и Грета из Бегов Хана; Дин 20.— Јосип Рајтер, и Дин 10.— Милорад Лумовић. Сакупљачу и дароваоцима топла хвала. Agilni Gajretcv radnik, g. Selim Babinjac, opšt. blagajnik iz Zepča, skupio je 430.— Din za nabavku namještaja u Mu­ škom internatu u Sarajevu. Novac je poslan preko Mjesnog odbora u Zepču. Gornji iznos darovala su slijedeća gospada: Lumović Milorad din. 10, Muftić Hazim din. 60, Rajter Josip din. 20, Našička d. d.. Begov Han din 250, Brod Zdenko iz Beg. Hana din. 30, Hiršfeld Josip din 30, Erić Ivan i Greta iz Beg. H in a din. 30. Darovateljima neka јг velika hvala. ГАЈРЕТОВА ПОПУЛАРНА ПРЕДАВАЊА У ПРОЗОРУ У цијелом срезу прозорском постоји свега једно муслимаиско удружење са сједиштем у Прозору, које носи »МуслиSiancKo омладинско удружење Ухувст«. Ha челу овог удружења налази се, као претсједник, члан Главног одбора Гајрета r. Алија Омерсофтић, старјешина Среског суда у Прозору, који je недавно премјештен за шефа суда у Горажду, чијом заслугом су одржана у минулој друштвеној години, и то у самом удружењу, слиједећа предавања: 1) Г. Алија Омерсофтић, старјешина суда, на 8-11-1940 године, одржао je предавање : Поводом Муслиманске Нове Године 1359«. 2) Г. Мурат еф. Нухефендић, имам-матичар у пензији, 18-11 1940 године: »Поводом муслиманске календарске ЈевмулАшуре«. 238 3) Г. Инж. Григоријев Георгије, пољопривредни референт, 19-Ш 1940 године: »О важнос7и воћарства и мјерама унапређења«. 4) Г. Др. Борис Косов, срески љекар, 26-11 1940 године: »Паразитска обољења«. 5) Г. Велија Чампара, геометар, 8-Ш 1940 године: »Државна политика«. 6) Г. Хилми еф. Нумић, шер. судија, 15-Ш 1940 године: »Морални живот муслимана и муслиманки«. 7) Г. инж. Григорјев Георгије, пољопривредни референт, 21-111 1940 године: »О важности сточарства и мјерама унапређења«. 8) Г. Др. Борис Косов, срески љекар »Туберкулоза«, дана 30-111 1940 године. 9) Г. Фехим Вејзовић, управител> Народне основне школе »Култура шпанских арапа«, дана 15-II1 1940 године. 10) Г. Мухарем Нухефендић, новинар: »Ми и данашњица«, дана 21-IV 1940 године. 11) Г. Хилми еф. Нумић, шер. судија, 3-V 1940 године: »О животу и раду Мухамед Алејхиселама«. Осим ових предавања одржао je 5 предавања у Бајазит џа.мији муслиманском жеискињу r. Хилмија Нумић, шеријатски судија. ОСНИВАЊЕ ЖЕНСКОГ ГАЈРЕТОВА ОДБОРА У САНСКОМ МОСТУ Бивша Гајретова питомица гђица Муневера Алагић no свршепој школи затражила je од Главног одбора да je име«ује повјереницом Гајрета у Санском Мосту, што je Главни одбор Гајрета и учинио. За кратко-вријеме именовапа повјереница уписала je 61 чланицу и приступила оснутку мјесног женског одбора и одржала скупштину на 23 августа о. г. ради избора чланица Мјесног одбора. Вјерујући да he овај најмлађи женски одбор у кратком времену живо порадити за опште добро, нека овај гест буде примјером и осталим Гајретовим свршеним питомицама. ГАЈРЕТ У ФОЧИ Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je своју годишњу скупштину у јулу ове гсдине. Из секретарског извјештаја се види да je свај одбор у минулој години постигао добре резултате. Све приредбе овог одбора успјеле су како у моралном тако и у материјалном погледу. Главном одбору у Сарајеву je псслано 14.119 динара. Гајретова читаоница се издржавала из властитих средстава и служила je као центар друштвенссти Гајретова чланства. Гајретова музика, поред свих тешкоћа, била je активна и узела учешћа на свим друштвеним приредбама. Овогодишња Гајргтова забава успјела je преко очекивања, јер je морални као и материјални успјех био врло добар. Чист приход био je 8.617 Дин. To je најбољи' доказ активности Гајретова одбора у Фочи. У Фочи се ссјећа пријека потреба изградње Гајретова дома, те je у ту сврху и одбор основан. Број чланова| Гајрета je 140. Надати се да ће и нова управа прећи интензивно на nocao и дати још боље резултате. (Извод из секретарског извјештаја.) �GODIŠNJA SKUPŠTINA MJESNOG ODBORA GAJRETA U ROGATICI Godišnja skupština Mjesnog odbora Gajreta održana je 27 jula o. g., u prostorijama Udruženja zanatlija. Pošto su izneseni izvještaji funkcionera, data je razrješnica odboru. Kandidatsku listu pročitao je g. Nail Begić i skupština je izabrala slijedeći odbor: Piretsjednik g. *Gorušanin Jusuf, civ. geometar; potpretsjednik g. dr. Tomić Alija, ban. ljekar; sekretar g. Ferhatbegović Nezir, arh. čin.; blagajnik g. Sulejman Ajanović, čin. Ouzor-a; članovi bez funkcije: gg. Prašo Munib, Hamšić Husein, učitelji •i Hafizović Edhem, obućar. Zamjenici upravnog odbora: gg. Begić Nail, direktor grad. škole; Osmanagić Smajo, upr. pošte; Avdo Daidžić, trgovac; Smajil Grebić, ekonom ban. bolnice; Stambolija Hajro, slastič~r i Ismetbeg Sijerčić, ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ У ПОДЛУГОВИМА И СЕМИЗОВЦУ Г. Назиф Алић, повјереник Гајрета у Семизовцу, сакупио je слиједеће добровољне прилоге: no Дин 20.— : Алић Назиф, Милан Микичић; no Дин 6.—: Карачић Перо; no Дин 5.—: 'Бебић Цвијан, Машић Салих, "Бебић Симо, Пајкић Војко, Алић Ибро; no Дин 10.—: Орлић Дане, Лепић Назиф, Габела Иво; no Дин 4.— : Шкоро Душак, Мишковић Марко, Карачић Јозо, Лонцо Стево; no Дин 3.—: Торбица Богдан, Чорбо Салко, Бошњак Јосо; no Дин 2.—: Сукмо Нико, Зеничанин Мујо, Таукић Јово, Бајић Вукан, Остојић Видак, Сул>агић Сулејмаи, Бенковић Остоја, Лазић Војно, Алић Мего, Јозић Јозо, Миладиновић Љубија, Маунага Владо, 'Бекић Данило, Цикуљак Марко, Вранеш Милан, Филиповић Раде, Маринчић-Миоч Јозо, Марић Јово, Попић Божидар, Хоџић Осман, Алић Авдо, Суша Мујо, Семић Ахмед, Херић Марко, Бајић Бошко, Хаџић Осма« Гаврић Богдан, Мирачић Перо, Трбкћ Маркс. Хаџић Ибро, Бенић Стјепан, Гога Мехмед, Табак Алија, Николић Васо, Чарапина Маријан, Иванић Шимо, Николић Саво, Барић Паво, Обреновић Обрен, Шабановић Ибро, Ћосић Алија, Тгосић Дервиш, Бегић Заим, Остојић Неђо, Ђокић Никола, Зазан Јусуф, Нумић Ариф, Шуман Андрија, Камењаш Салко, Бркић Алија, Бркић Авдо, Бркић Ариф, Пајт Салко; no Дин 1.— : Ђукић Јово, Миладиновић Ристо, Лојић Омер, Дамјановић Лазар, Маунага Михајло, Требињац Аде.м, Бошксвић Јово, Крављача Нико, Фазлић Мустафа, Скопљак Гојко, Мургић Осман, Алијагић Сулејман, Благојевић Марко, Бегић Суљо, Ђосић Мујо, Херцо Шериф, Османовић Бего, Којић Никола, Карић Алија, Јусић Ибрахим, Чуста Хасан, Хоџић Ахмет, Исламовић Авдо, Кеврић Осман, Кеврић Ибрахим, Копрђа 'Булага, Пајт Ибро, Пајт Авдија, Пајт Хусо, Рајч Иван, Суљић Авдија, Суљић Осман, Суљић Алија, Исламовић Ахмед; no Дин 0.50: Бошковић Ђорђо. Сакупљачу и дароватељима свака хвала. ПРИЛОЗИ ИЗ ПРОЗОРА Члан Главног одбора Гајрета г. Алија Омерсофтић, старјешина Среског суда у Прозору, распродао je трећи блок цигли Гајретова дома и одмах je послао 100 динара Главном одбору. Тако je до данас г. Омерсофтић у свему послао од распродатих цигла 300 динара. Нека му je хвала. НЕКА СЕ ИСПРАВИ! У извјештају Главног одбора Гајрета о раду друштва Гајрет у пр. год. погрешно je наведено да je питомац Неџиб X. Ахметовић из Чајнича. Међутим именовани питомац, чије je име штампано у списку Гајретових питомаца Гајретова шггерната у Плевљу, није из Чајнича <него из Фоче, na према томе издржавање овога питомца, које je стајало у пр. год. 2.300.— Дин., пада на терет Мјесног одбора Гајрета у Фочгђ одакле je наведени питомац. Молимо да се предња исправка уважи. Детаљи ca домаћичког течаја у Рогатици Nadzorni odbor: gg. pretsjednik Šahinpašić Idrizbcg, poreznik u penziji, Ajanović Zaim, zvaničnik i Lihić Hamdija, kafedžija. G. Gorušanin se zahvalio na povjerenju. G. Hamšić je referisao skupštinarima o rezultatima glavne godišnje skupštine Gajreta u Sarajevu. Gledajući po ljudima koji su ušli u odbor Gajreta u Ro­ gatici, vjerujemo da će ovogodišnji odbor mnogo učiniti na radu Gaj rita. P r e tp la ć u fie s e i š ir it e lis t »Gajret« I �З а х в а л е „ Г а јр е т у ” ЗАХВАЛА ОКРУЖНЕ МЕДРЕСЕ ГАЈРЕТУ Управа Окружне медрссе у Мостару сматра својом оссбито угсдком дужности да Вам овим путем изразн своју топлу благодарност на очинском разумијевању које сте показали према сиромашним ученицима ове медресе. Стипендије које сте одмах у првој години подијелили нашим ученицима и које и данас дајете, дале су хљеба оној заборављеној сиротињи херцеговачкој која ће Вам трајно бити захвална. Молимо Вас да и у будуће поклоните своју пажњу и помоћ ученицима који ће ако Бог дб да најкорисније и најнепссрсдније послуже своме сиротињском и заосталом крају. Молимо Вас да ову нашу и наших ученика — стипендиста — захвалност отштампате у листу Гајрет. Управитељ медресе: Смаиловић, с. р. ЗАХВАЛА ГАЈРЕТУ УДРУЖЕЊА ИМАМА-МАТИЧАРА Вршећи закључак главне скупштине нашег Удружења од 13 августа ове године част нам je Вам се најтоплије захвалити на свим Вашим досадашњим сусретл.ивостима напрама нашем Удружењу гледе стављања Вашег конвикта за уконачивање наших чланова, што ће свакако сво чланство нашег Удружења имати у виду и знати цијенити. Свака Ваша културна акција наићи ће на пуну потпору међу нашим цјелокупним чланством. Претсједник: . Варешановић, с. р. ПОГЛЕД HA САРАЈЕВО NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1940 4 0 3 9 4 6 3 .5 .И 240 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1940 Description An account of the resource Br. 5; 11 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1940 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID db8c4ea4-29b8-4283-bd7e-ca749a894072