https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f13a0dee2f5de3f5c8b4dbfb99c9644.pdf 25d4d7e1e31eb99900cf217f99e9df37 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА БРОЈ 1 ^ |ј ГО Д И Н А XX ЈАНУАР ГЛЛСНИК КУЛТУРН О П РО С В ЈЕ ТН О Г Д РУ Ш ТВ Л ГЛЈРЕТЛ Nacionalna I univerzitetska bibliolsks BH Š A K A J LIVO САДРЖАЈ: Инж. ШЕРИФ БУБИЋ: Погрешке које чини наш сељак — РИСТО ШУШЉИЋ, учитељ: »Поп Саво« и муслимани — проф. ХАМДИЈА КАПИЏИЋ: Меморандум босанских Срба и Хрвата грофу Тиси — ЈУНУЗ МЕЂЕДОВИЋ: Буђење, пјесма — САЈ1ИХ МУФТИЋ: Селење душа — Библиографски податци о раду рахм. Назифа Ресуловића — МУграфски"иадатци и-р-аду-рахм.-Навифа Ресулов‘и ћа — МУСТАФА БУСУЛАЏИЋ: Мерхум Јусуфага Мурсел — НОВЕ К1ЊИГЕ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК fr Сарајешо 1 9 3 9 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЂ �Gafretava 1 kreditna i p r iv r e d n a s . o . /. и sa d ru @ a S a r a je v u Telefon br. 25-44 — Račun kod Post. šted. 1977 PR IM A U LO G E N A ŠTED N JU sa i bez otkaznog roka POD JELJU JE ZA D R U G A R IM A ZAJM OVE uz povoljan kamatnjak PR IM A ve i rine Din U ČLA N STVO vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti Din 500.— ograničeno do 2.000.— P R IM A P O N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Nationale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva Din 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V RŠI SVE D R U G E TRA N SA K CIJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR ET O V A K R E D IT N A I PR IV RED N A ZA D RUG A s o. j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom, I kat ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. 'БАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« - Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргиђ, �Год. X X Spoj 1 С а р а је -в о , ја п у а р 1939 P o g r e š k e k o j e čini n a š s e lja k Ja nijesam jedan od onih koji smatraju da naš težak uopšte griješi u svome radu. Jednom prilikom napisao sam u »Poljopriorednom Glasniku«*) članak u kojem sam iznio mnoge dobre strane poslovanja našega seljaka. Svaki od nas, i oni najsposobniji, morao bi da radi mnogi posao kako ga radi i seljak, kada bi došao' u njegov položaj. Jedan dobar prečanski ekonom kupio je zemlju kod nas u Bosni i počeo da gospodari na toj zemlji onako kako je go­ spodario u Srijemu: orao je u jesen zemlju duboko velikim gvozdenim plugovima, pfeorao je ledine i svu je zemlju svake godine obrađivao, nabavio je umjetna gnojiva, i t. d. Nakon nekoliko godina sve je to napustio i počeo da gleda kako rade njegove komšije — naši seljaci. U jednom razgovoru reče mi: »Donio sam 60.000 dinara gotovog novca, koji mi je pretekao pošto sam sv^ zemlju isplatio. Za četiri godine sav sam taj novac potrošio i počeo sam da propadam. Na sreću moju, okrenuo sam se od toga i počeo da radim kao i moje komšije. Sada sam za­ dovoljan«. On je naime počeo da ore zemlju mnogo pliće, što je potpuno opravdano, pošto naša siroma­ šna brdska zemljišta ne smiju se najedanput početi orati duboko,već se to mora činiti postepeno što dulji niz godina, ali opet samo tada ako im se uz to dodaje i dosta stajskog đubreta. Ona dakle traže da se dosta drži stoke; ako se nema dosta stoke i dosta dobrog đubreta, tada se moraju ostavljati u ledini bar svake pete godine. Hiljadugodišnje iskustvo naučilo je našeg seljaka da se naše zemlje najbolje popravljaju ako se ostavljaju što dulji niz godina pod p r i j e l o g o m , pa je narod to svoje iskustvo lijepo kazao u jednoj svojoj pjesmi: »Svako zrno po šinika dalo, koja bi se njiva preležala — preložnica sto šinika ravno«. Razumije se, da mi danas, pogotovo što smo siromašni sa zemljištem, moramo prijelog napuštati, a to mošemo samo ako imamo dosta staj­ skog đubreta i ako uz to mjesto prijeloga sijemo djeteline ili trave. Ali ako je naš seljak siromašan, kakav je većinom, i nema mogućnosti da nabavi dosta stoke, nema mogućnosti da sagradi betonsko đubrište, nema novaca da kupi sjeme djeteline koje je nažalost kod nas strašno skupo, kako mi od njega možemo tražiti preko noći da napusti svoj stari način gospodarenja. Zato i u ovom članku neću govoriti o onim pogreškama koje seljak i pored najbolje volje ne može da popravi. Ima još i koliko drugih pogre­ šaka koje on može i mora da popravlja. •) Naš seljak kao poljoprivredni stručnjak, Poljoprivredni Glasnik god. 1930, broj 14 i 15. Prije svega, on mora naći način da pravi dobro stajsko đubre. Prođete li kroz naše selo, prvo što će vam upasti u oči jest po avlijama ili izvan avlija razbacano, neuredno složeno stajsko đubre, a osoka teče i po samim seoskim sokacima. Na taj način, mi­ lijom dinara propadaju i seljak ne zna ili neće da taj novac zadrži i sačuva za svoje imanje. Jedan strani veliki poljoprivredni stručnjak rekao je da ne zna da je i jedan narod od najstarijih grčkih vremena hrđavije od našeg jugoslavenskog seljaka postupao _sa stajskim đubretom. Može se reći da se kod nas 2'V'vrijednosti stajskog đubreta izgubi dok ono dođe iz staje u zemljište. Osoka, koja je vrlo dragocjeno gnojivo, potpuno se izgubi. Zato su prinosi sa naših njiva više nego prepolovljeni; zato nam šljivici i drugi voćnjaci slabo rađaju i brzo propadaju. Ja znam da velika većina naših seljaka nema uopšte mogućnosti da pravi betonska đubrišta. Zato sam još prije više godina u jednoj svojoj knjižici*) pred­ ložio da se nedaleko staje iskopa plitka jama sa kosim stranama i da se i dno i strane dobro nabiju sa 30 cm debelim slojem čiste nepropustne ilovače i po mogućnosti kaldrmiše. Ilovača kada se jedanput nadoji vode, više je ne propušta. (Nacrt takvog đu­ brišta mogu težaci naći u spomenutoj mojoj knjižici). Preporučujem još da se takvo đubrište ogradi sa plotom ili daskama, da se ne bi đubre izvan đubrišta rasipalo. Na takvom đubrištu đubre treba lijepo slagati i dobro nabijati. U nekim zemljama praktikuju težaci jedan vrlo dobar način čuvanja stajskog đubreta, koji bi se mogao i kod nas primijeniti, jer opet ne traži nikakvih novčanih izdataka. Staje su ostale malo dublje, đubre se iz njih ne iznosi, već se razbaca po staji i dobro prostre pod stoku svaki dan slama. Stoka gazi đubre, pa se može reći da se đubre ni ,u najboljim betonskim đubrištima ne čuva bolje, jer nije izloženo kiši, vjetru i suncu. Takvo đubre kada se prilično nakupi treba iznijeti na njivu, dobro složiti i četvrtastu kamaru pokriti zemljom. Ja sam ovakav način oprobao, pa mogu reći da je opet pod stokom uvijek suho, a đubre i osoka koja se upije u slamu potpuno se sačuva. Razumije se da takva staja mora imati pod ili od cigle ili dobro nabijen ilovačom. Mi se možemo zadovoljiti i sa podom od ilovače. Ovaj način čuvanja đubreta naročito bi preporučio za Posavinu, gdje ima dosta slame i gdje narod ima hrđav običaj da đubre pravi od slame i kukuruzine držeći i ljeti i zimi stoku napolju, u jednom toru kod *) Ini. Šerif Bubić: »Kako ćemo izbjeći oskudicu u stočnoj hrani«. Izdanje Sokolske župe Sarajevo. �I staje. Tu se stoka preko zime ne samo smrzava i gubi na svojoj snazi, već se i đubre rasiplje, a kiša ga ispire. U krajevima gdje nema dosta slame, a gdje ima u blizini šume bjelogorice, treba težaci čim list opane da ga skupe, prevezu kući i spreme pod kakav krov, pa zima podastiru u staji pod stoku. Još hoću da napomenem da se đubre nipošto ne smije ostaviti po njivama na gomilicama, već se mora ili složiti u jednu veliku kamaru, kako sam naprijed napomenuo, ili odmah razastrijeti i zaorati, što je mnogo bolje. Na pitanje koja je po redu d r u g a n a j v e ć a p o g r e š k a koju naš seljak čini, a ne mora da je čini, ja bih rekao da je to upotreba hrđavog sjemena. Jedan veliki njemački poljoprivredni stručnjak s pravom je rekao: »40% uspjeha u poljoprivredi za­ visi od đubreta i đubrenja, 40% od obrade zemljišta i sjemena, a 20% od svega ostalog«. Obrada zemljišta i sjeme moraju ići uporedo jedno s drugim. Ipak, ja bih rekao da naš seljak ima veću praksu u obradi zemljišta, nego u izboru i pripremi dobrog sjemena. Poljoprivredni stručnjaci nemaju šta prigovoriti našem domaćem ralu u pogledu kakvoće njegova oranja. Ono je samo muka za orače i stoku. I u krajevima gdje je plug uveden, naše seljak dpbro zna izabrati plug koji odgovara njegovim prilikama i udesi ga bolje nego ikakav poljoprivredni stručnjak. O n se šta više i ponosi time. A li izbor i pripremanje sjemena nekako mu ne ide od ruke. Mislim da tu nije po srijedi kakova nemarnost, već upravo neznanje šta je u stvari sazrijevanje. Sjećam se. jednoga ljeta u doba sazrijevanja žita išao sam kroz selo Sokoloviće pre­ ma Glasincu (Srez rogatički). U tim visinskim pre­ djelima sije se dosta jare zobi. Ljeto je bilo kišovito, pa je zob odlično izrasla. Žito se je podiglo i njihalo kao da je u Bačkoj. A li kada sam zašao među žitni usjev, zaprepastio sam se: više od polovine bila je sama divlja zob (divlji ovsik). »Sta je ovo ljudi?« — pitam moje saputnike muslimane težake. »To je, efendija, došlo u kiši«, odgovore svi u jedan glas. Ja sam im tada, razumije se, objasnio da taj korov ne može doći u kiši, već da je sjeme toga korova do­ šlo u zemlju ili zajedno sa sjemenom zobi ili je ostalo na njivi od lanjskog ljeta, pošto divlja zob sazrije prije prave zobi i opane. Zato strništa treba plitko preorati čim se žito digne, da korov iznikne, pa da se kasnije uništi kada se bude oralo za sjetvu. G dje u selu ima trijer, treba ga urediti na tu spravu. A ko selo nema trijera, treba preko poljoprivrednog referenta zamoliti Bansku upravu da se trijer besplatno nabavi za selo i smjesti kod jednog dobrog težaka. Vjerujem da će Banska uprava to učiniti. Kako kod sijanja strnih žita, tako i kod sijanja kukuruza i krumpira, od kojih naš narod uglavnom živi, ne pazi se na sjeme. Kod kukuruza pazi še ko­ liko toliko, ali kod krumpira vrlo malo. Za sjeme se ostavlja onaj najslabiji, najsitniji krumpir; ako se i uzme krupan krumpir, prilikom sjetve razreže se na veliki broj sitnih komadića, od kojih mnogi nema kako treba razvijena okca. Razumljiva je težnja na­ šega težaka da što više štedi, ali tu se ne štedi, već gubi. Prinos takvog krumpira je vrlo slab. Treba uvijek imati na pameti onu poslovicu: »kakva sjetva takva žetva«. Kod krumpira, osim toga, treba sjeme mijenjati, jer se krumpir brzo izrodi. Zatim treba težiti da se uvedu bolje sorte ili, kako se negdje kaže, fele sjemena. Ne treba za to trošiti pare; dovoljno je da se negdje nabavi po 2—3 šačice dobre pšenice, dobre zobi, dobrog ječma ili kukuruza i da se, negdje pored kuće zasije, oproba i umnoži. Za nekoliko godina presijavanjem takvog dobrog sjemena nakupiće ga se toliko, da će se moći zasijati i cijela njiva. T r e ć a k r u p n a g r e š k a koju naš seljak čini je u tome što ne vodi dovoljno računa o dobrom redu kojim usjevi jedan za drugim treba da se siju na njivama, o takozvanoj ophodnji. U stara vremena sijana su žita po nekoliko godina jedno za drugim, a kada zemljište oslabi u svojoj rodnosti, ostavljamo je po više godina da se odmori i iskorišćavano kao ispaša. Tada su se mogla strna žita sijati jedno za drugim, i prinosi su mogli biti dosta dobri. Ali narod se množi i zemlje je sve manje na jednu glavu, pa se mora svaki kutak zemlje preorati i zasijati. Rijetki su oni koji mogu ostavljati nezasijana zemljišta da se odmaraju, a još rjeđi oni koji ih mogu i dobro tori ti. U zamjenu za stari odmor i prirodno bogaćenje nije zemljištu dato ništa — ni bolje đubre, ni bolji red usjeva. I sam narod pravo kaže: »Nema više stare dobre sile«. Još je veće zlo nastalo tamo gdje su se i kosanice počele pretvarati u oranice. T u stočne hrane nema više na izbor. Radi toga ne samo što se nije ni stajinsko đubre povećalo u onoj mjeri u kojoj su se povećale površine pod žitima, već ga biva sve manje. Nestade kosanice — »majke oranice« i ova ogladni. Zato, da bi se digli prinosi žitarica na našim oranicama- moramo im bar svake pete godine dati jedan odmor i kroz to vrijeme bar jedanput đubriti dobrim stajskim đubretom, koji ćemo pripraviti na način koji sam naprijed opisao. T o ćemo postići tada, ako svake pete do šeste godine na svaku njivu zasijemo djetelinu. U Bosni, gdje su ljeta kišovita, sijaćemo crvenu djetelinu a u Hercegovini, gdje su ljeta suha, sijaćemo konjsku djetelinu ili lucerku, pošto ova djetelina bolje podnosi sušu. Djeteline treba si­ jati u jaro žito, koje se može pokositi u zrno. Druge godine djetelina će dati puni svoj prinos, ali ćemo je ostaviti i treću godinu. U trećoj godini poslije prvog otkosa djetelište treba ugariti — plitko preorati i podrljati, a kada bude vrijeme sjetvi pšenice, dublje preorati i zasijati ovim usjevom. Iza djeteline pšenica će nam biti kao u Bačkoj. Tako ćemo imati pšenice sada na jednom dunumu više nego što smo dosad imali na 2 i 3 dunuma. Iza pšenice najbolje je da se sije zob. Poslije zobi dobro ćemo pođubriti i zasijati kukuruz, razumije se u krajevima gdje kukuruz uspi­ jeva. Iza kukuruza će opet doći jaro žito sa djeteli­ nom. U Posavini može se uzeti nešto drukčiji red usjeva. I tamo treba djetelinu ostaviti 3 godine, i u trećoj godini poslije prvoga otkosa ugariti, a kada bude vrijeme sjetve, ponovo preorati i posijati uljanu (olajnu) repicu. Iza repice posijati ozimu pšenicu, a iza pšenice zob, za zatim dobro đubriti i sijati k u ­ kuruz. Iza djeteline može se sijati i kukuruz, a tada nije potrebno da je ostavljamo 3 godine već samo dvije. To su. mislim, najnužnije mjere koje bi svaki naš težak trebao da zavede na svome posjedu. N a kraju, spomenuću još jednu pogrešku našega težaka, a to je cesto puta vrlo nerazumno iskorišćavanje radne & f �snage svoje i svoje čeljadi. Prođete li, na primjer, u proljeće kroz naša sela, svuda ćete vidjeti ljude kako popravljaju ograde na njivama. Lijep sunčan dan, zemlja se puši i traži poslenika, u voćkama kreću sokovi i voćke kao da zovu čovjeka da ih očisti, da odreže suhe i bolesne grane, da ih okopa. Uzalud ćete gledati, nećete nikoga naći u voćnjaku. Domaćin i snažna čeljad su otišli sa sjekirama da popravljaju ograde ili da dovode u red druge zabrane. Kada im se približite i upitate, zašto to ne rade zimi kada ne­ maju drugoga posla, samo će vam omahnuti glavom. Ni sami nemaju nikakvog opravdanja. Naš seljak uopšte ne zna kako treba rasporediti i iskoristiti svoje vrijeme. Uzalud im pričam o sjevernim evropskim narodima koji svoje kuće prave od drveta. ne zato što nemaju drugog materijala ili što im je drugi ma­ terijal skuplji, već zato što poslove sa drvenom gra­ đom mogu da obave u zimi kada nemaju drugih važnih poljskih poslova. U tim zemljama svaka kuća pošalje po jedno dijete na tesarski zanat, da se u kući uvijek nađe neko koji znade raditi na drvenim građevinama. Kod nas, nažalost, cijela zima prođe u neradu. Sve što se uradi, to je da se ode u šumu i nasiječe drva. Ima, međutim, mnogo poslova koji se mogu zimi svršiti: očistiti, okresati i okopati voćke, preorati zemlju kada nije smrzla za proljetnu sjetvuspremiti sjeme, iskopati kanale na podvodnim zem­ ljištima, ograde dovesti u red, otesati i spremiti po­ trebnu drvenu građu i t. d. Negdje je neko rekao, da poljoprivreda nije ni­ šta drugo nego vještina da se uvijek radi samo ono što je najpotrebnije. Težak treba svaki dan da dobro iskoristi i da dobro razmisli, što je najpotrebnije da taj dan radi, i u što je najbolje da svoju snagu i svoj novac upotrebi. Svaki domaćin treba da napravi sebi u glavi jedan plan svoga rada, da sve dobro odmjeri. Ima mnogo malih stvari, malih poslova koji se moraju na vrijeme posvršavati, jer ako se ti mali poslovi n a v r i j e m e kako treba ne svrše, slaba će fajda biti i cd onih velikih. Dovesti svaki dan đubre i đubrište u red na oko je mala stvar, ali od đubreta zavisi pri­ nos i njive i kosanice i voćnjaka. Da se očisti i uredi sjeme, treba zimi samo jedan dan; ali od toga zim­ skog dana zavisiće korist od svih drugih naših po­ slova. Ima još dosta pogrešaka koje naš tešak može da popravi bez ikakvih novčanih izdataka. Počnimo jedanput popravljati bar te pogreške. Inž. agr. Šerif Bubić »П о п C tm o « и м услим а ни Поводом стогодишњице рођсња митрополита Хаџи Саве Косановића, популарног, и међу муслиманима познатог »попа Саве«, доносимо неке успомене о његовим везама с муслиманима ових крајева. Сава Косановић рођен je 14/26 јануара 1839 г. у селу Мил>анићима, у херцеговачком племену Бањанима. Дјетињство и основно школовање провео je до 1856 r. у Житомислићу и Мостару. По свршетку богословије у Биограду вратио се 1860 r. у Мостар, гдје je служио као учитељ на српској школи, с прекидом једне године, до 1866 r., када je дошао у Сарајево за учитеља српских школа. Учитељску дужност вршио je све до 1880 r. када je у децембру постао сарајевски владика. Сарајево и Босну оставио je, за увијек, 1885 године. За вријеме свог службовања у Мостару и у Сарајеву Косановић je стекао широка познанства и пријатељства и међу муслиманима. Он их с нарочитом њежношћу и љубављу истиче у својим литерарним радовима. За познавање ондашњих прилика и међувјерских одношаја важно je напоменути, да нам се они често претстављају у друкчијој свјетлости, него што су у ствари били. Претежно се узимају у обзир политички моменти и сукобк, a прелази се преко свакодневних веза и доживљаја, прожетих дубоком осјећајношћу и хуманошћу које прелазе преко оквира вјерске подвојености. Такви моменти су од драгоцјене важности за познавање менталитета нашег човјека у Босни и Херцеговини. Сава Косановић, иако свештеничко лице, није био ни вјерски фанатик ни племенски шовиниста. Дубоко je био одан својој вјери и истицао се као њен бранитељ, ради чега je морао да напусти Сарајево и Босну. У националном погледу био je ширих погледа с обзиром на нашу заједничку будућност. Ради свога отвореног карактера, тактичног држања, неусиљене предусретљивости, био je уважаван и од стране најугледнијих муслимана, како за турске тако и за аустријске владе. У својим књижевним радовима, претежно историјским, Косаиовић свуда истиче лијепе особине наших муслимана, као заштитника домаће раје. Признаје и вјерску толеранцију османлијских власти, rje год му се за то укаже прилика. Упоређујући стање под Турском са оним под Аустријом, он ће констатовати да турске власти нијесу се мијешале у унутрашњу управу цркве и школе, као што то чини Аустрија. Додуше на 2—3 мјеста пожалиће самово.Ђне чине неких претставника османлијских власти, као и једног домаћег сина за вријеме његове неограничене власти. Укупно узевши претежно истиче лијепе примјере. У једној расправи о једној средњевјековној »цркви босанској« и о дабарским владикама истиче како су се у XVI вијеку при пећском патријарху Макарију, кад у ЦариграЛу бијаше велики везир његов брат Мехмед-паша Соколовић, a у Босни везир његов синовац Мустафа, обновиле многе цркве и манастири no српским предјелима у турској царевини. Домаће муслимане, на неколико мјеста, истиче као заштитнике православних богомоља. У вријеме Градашчевића буне (1831) настали су нереди у његовој војсци, при повратку с Косова. Неки калуђери из Пећи, бојећи се испада, донесу тијело св. Арсенија из Пећи у манастир Довољу (на Тари у Колашину). Калуђери из Довоље пријаве то Пљеваљском муселиму Селмановићу, јер су се бојали истраге у овој ствари. Селмановић их умири и каже им да светац слободно почива у Довољи и нека му се народ моли, »али му пређените друго име, јер ако дочују Арнаути, могу доћи и на силу ra опет однијети, пак би штета била за Довољу. Калуђери су послушали тај савјет и свецу су дали име Сава. Косановић je 1866 путовао до у Врањеш (Колашинска нахијај ради промјене ваздуха и због испитивања старина no манастирима. Ha путовању упознао се у Горажду с бегом Сијерчићем, који га je на својој скели превезао преко Дрине. У близини je град Самобор. Кад су ra Турци опсједали, 5 �причали су Косановићу, најмлађа кћи Херцега Стјепана није им се хтјела предати. Скочила je с града низ високе стијене. »Једно златно дугме с љене косе виђало се еве до назад 13 година. Тада један бег укине га из шишане и поклони својој кадуни«. С особитом симпатијом спомиње Синан-пашу Сијерчића, племића из Горажда, који je у XVIII стол>ећу дозидао предњи дио цркве Херцега Стјепана. Паша je због ове грађевине имао и неприлика. Туреке власти су га тужиле, да je за цркву употријебио грађу, одређену за градњу моста преко Дрине. Доказало се да je мост од храстове a црква од лучеве грађе. Комисија je сјекирама засијецала, што се и сад познаје, да се увјери какво je дрво. — Бегови Сијерчићи су, вели, лотомци властеле Шиернича. Синанпаша je приградио цркву, јер му ту лежи његов предак Радослав Шиернич. Косановић с похвалом наводи да je породица Сијерчића, у најљућем добу, била врући бранилац хрншћана и речене цркве. Њиховој заштити има се захвалити што се црква одржала, a при њој и штампарија неко вријеме постојала. Из Горажда je стигао у Пљевље. У близини je манастир, стара Врхобрезница. Овај манастир je горио 1857 г. T om приликом, пише Косановић, турска редовна војска се човјечно показала, јер je из вароши најбрже дотрчала и цркву одбранила. Прота je с војнидима кроз пламен износио књиге и утвари црквене. Султан je помогао оправку манастира са 50.000 гроша. Омер-пашин вакат спомиње Косановић с тужном успоменом из свог дјетињства. Дервиш-иаша и Исмаил-паша ударили су крајем 1852 год. на источне дијелове Херцеговине. T om приликом довели су из Бањана, његовог племена, око 70 људи у мостарску тамницу. Међу овима био je и његов стриц. Косановић je у тамници посјећивао свога стрица и своје саплеменике. Спомиње како je стрицу носио плаветну хартију, намазану растопљеном смолом и тамјаном, да прилијепи на шупље очи, јер су га очи бољеле од убоја. Неки су и помрли у тамници. О Фазли-лаши доноси анегдоту, како je слао дарове и писмо Кнезу Милошу, a овај их вратио с поруком, да од њега неће да прима дарова, кад рђаво поступа с његовом браћом, о чему ће и султану јавити. Под насловом »Добри бег Омарија« описује овог »од природе паметног и разборитог, a са своје доброте чувеног човјека«. Омарија je пазио и чувао своје кметове од насилника и глобаџнја. Његово je село било Осијек код Сарајева. Омарија je био кадија негдје у сјеверној Босни. Кад je чуо да му je неко напастовао кметове, похитао je да их узме у заштиту. Ha томе путу и смрт ra je стигла. Кћи му je била удата за Мустај-пашу Бабића. Тако je објавио и друге ствари из локалне хронике Сарајева. Једном анегдотом објаснио je пословицу »Вратио му шамар као Турчин Бељи« и испричао жалосну историју иеког Асима Морњаковића »кркјалана« у вријеме Вехџи-паше. Косановић je први објавио натпис на нишану Махмутбега Бранковића; римски натпис пред кулом Мустај-пашинице (пуницом Мехмед-бега Капетановића) у Осијеку; неко му je превео, a он објавио, нека акта с турског о манастиру Рмњу; у Каиру je дознао да je Мехмед-Алину цамију у граду правио неки неимар Ђорђе из Босне. У расправи »О српским спахијама под турском владом« стоји на исправном гледишту »да спахилуци нијесу дијељени православнима из признања њиховог старог племства, него за нарочите војничке заслуге, учињене султанима и њиховим војскама за вријеме ратова«. У чланку »О турчењу у Босни, о обичајима српским код Турака« има добрих запажања. Преласком иа ислам народ je сачувао свој матерњи језик и обичаје. Бегови се међусобно дописују радије старом ћирилицом и српским језиком него турским. Такво једно оригиналио лисмо Мехмед-бега Капетановића послао je Српском ученом друштву у Биоград. Његов »стари гост оџа Каравдић« објаснио му je иеке обичаје код муслимана. »Беговски оџаци« били су куће гостољубља »у којима су гошћени путннци бесплатно без разЛике вјере«. — »Старински je обичај и пријатељство, да Србин пошље свом комшији Турчину на Божић плеНку печене заоблице или шарених jaja о Васкрсу. Moj комшија Бакаревић вратио ми je двапут зајам о Бајраму пославши ми фрешка меса од курбана, a Kaпетановић-бег у истом суду лијепа херцеговачка дувана као уздарје. Кметови то исто чине својим агама«. — Бег Љубовић из Невесиња дао je 1865 год. прилог манастиру Житомишљићу, na и њему »12 плета за сиротињу«. — Сунулахефендија СоколовиН причао му je о мржњи босанских муслимана на Османлије. — Алија Локво, џематбаша из Храснице, причао му je да су његови стари били »неропси« властеле Остојића. Ријеч »неропси« (меропси) Косановић je први пут чуо у Босни. Kao што се види, Косановић je сва ова сазнања стекао личним дружењем, a многе се ствари не причају непознатом човјеку, него ономе у кога се има повјерења. Косаковић се јавио, као узгредни сарадник, и у два листа сарајевска који су излазили турске владе. У 48 броју листа »Сарајевски Цвјетник« за год. 1869 реплицирао je на тумачење Мехмед-Вехби Хаџи Трампића, зашто хришћани у Босни носе у жалости бијелу боју, мјесто црне мимо остале Европљане. Уредништво je од своје стране призна.10 да je објашњење Косановића тачно, јер и »у турској књизи Теварих ембија то исто стоји«. — У завничном листу »Босна« штампана му je пјесма којом je поздравио, у име српске школе и школског одбора, Сафет-пашу на дан ступања на пријесто Султана Абдул-Азиз Хана. Колики je углед и поштовање уживао међу муслиманима »поп Саво« најбоље се види у бурним догађајима сарајевске револуције јула 1878 год. Његово активно судјеловање и тактнчно држање довело je, уз судјеловање и осталих истакнутих личности, до заједничке акције муслимана и православних да се брани рођена груда од Швабе. О томе су писали посматрачи савремених догађаја и доцнији писци. Познат je његов говор пред Беговом џамијом, a ои je, као рођени говорник, знао масе да одушеви. Ha рукама су ra пренијели до истакнутог мјеста да сви боље виде »поп Саву«. Ha дан збацивања османлијске власти манифестовала je no улицама српска омладина и братимила се с мусличанима пјевајући патриотске пјесме. Омладину су предводили Сава Косановић н поп Ристо Новаковић-Канта. Обојица су били обучени као харамбаше с пушкама и ханџаром за noјасом, вели др. Кечет. Косановић je био у херцеговачком пародном одијелу. — Познато je крваво заузеће Сарајева, када су ra муслимани бранили очајнички од Швабе и својом крвљу спасли националну част Босне. По уласку аустро-угарске војске у Сарајево генерал Филиповић захтијевао je да му дође на подворење депутација грађана од свију вјера. Муслимани, православни и Јевреји били су заједно примљени код генерала Филиповића. Архимандрит Косановић, no овлаштењу свију депутата, поздравио je Филиповића у име све три присутне вјере. Овај догађај Косановић je касније сам описао и објавио. По томе опису доносимо тај догађај укратко. Косановић je, између осталог, у свом говору рекао и ово: »И ми покоравајући се вољи Европе и пристанку нашег честитог Султана, дођосмо да Вам се поклонимо, преузевишени г. ђенерале, и ja Вас поздрављам добродошлицом у име народа од три вјере: правооавне, муслиманске и јеврејске«. — Филиповић je одговорио Косановићу, мислећи од њега да je владика, затим je пришао Јеврејима и ласкаво их поздравио, a окренув се муслиманима напао их je брутално »громовитим гласом« и пријетио им вјешалима. Косановић ra je прекинуо у ријечи �k и узео у заштиту нападнуте муслимане. Рекао je Филиповиhy да су то све честити и поштени људи, сједили су за вријеме анархије код својих кућа, али су од масе били присил»ени да новцем помажу отпор. Ha ово се Филиповић мало стишао и отпустио депутацију. Кад су изашли у ходник, захвалио се КосановиИу стари Фазли-паша: »Хвала ти, попе Саво, на чојештву и Бог ти господство поживио. Да не би тебе данас, наши образи одоше ђе не ваља«. — Сунулахсфендија Соколовић му се захвали лакође: » ... Никада ти не можемо заборавити данашњу љубав и дослук, него Иемо ти сви хаир дову чинити и Бог ти дао здравље, a тако исто и твојој браћи који твоје ријечи таздик учинише«. — Косановић им je одговорио, да je овим чинио своју обичну дужност. — »Ласно je бити пјеви-друг, али треба бити и плачидруг, na помоћи један другоме кад je у незгоди. Ми смо сви »једне rope лист«, браћа no крви и језику, a вјере нам не сметају да будемо добри л>уди и да као једнокрвна браћа живимо у љубави«. Он je ту љубав указивао и касније. Кад je Косановић постао владика, поздравио га je на свечаном банкету (10 априла 1881 r.) Мехмед-бег Капетановић, као муслиман и као земљак, у име својих саплеменика. »Именоваље новог митрополита, вели, није само од црквеног замашаја, већ je чин од великог значаја no сву Босну и Херцеговину, уколико je ово прва прилика да се на такво високо мјесто подиже с и н н а ш е з е м љ е , a т о j e д и к а и п о н о с с в и ј у н а с б е з р а з л и к е . Kao земљак и као муслиман поздравл>а новог митрополита и у име свих осталих муслимана који се томе, са свима осталима, подједнако радују«. Цио скуп био je одушевљен овом здравнцом, a митрополит Сава, ганут оваком срдачношћу, топло наздрави свој браћи муслиманима уз громовите поклике присутних. Ha службеним путоваљима no епархији Косаиовић je дочекиван и од муслимана. При првој посјети Травнику, септембра 1881 r., поздравио га je Мухамед-бег Тескереџић, градоначелник н посјетио га у етану, a Косаповић му je истог дана вратио посјету. У Бањој Луци (1882 г.ј бег Ђумишић био je обећао да ће дати бесплатно земљиште за цркву у Крупи на Врбасу, »јер му je мило да се ђе имају његсви кмети Богу молити no свом закону«. Косановићево дјеловање у народу није могао гледати министар Калај ни босанска влада. Оно се косило са политичким цнљевима аустријске политике на Балкану. Правили су му разие сметње, усљед којих je био приморан да поднесе оставку јуна 1885 г. Његова оставка болно je одјекнула у нашем народу, na су и муслимани жалили његов одлазак из Босне. Босанска влада приморала га je да иде с депутацијом у Пожегу, премда je већ био у оставци и к томе још болестан, да поздрави цара који се ту налазио на великим војним маневрима. Онога времена говорило се, како je влада удесила, да један говорник у име народа замоли цара да анектира Босну и Херцеговину. Муслимански и православии депутати здоговоре се, ако неко иступи с изјавом о анексији, да један њихов говорник каже цару у име свију праву истину и народну жељу т. ј. да неће анексије. Вјероватно je, да Косановић није био далеко од овог узајамног споразумијевања. Влада je за ово дознала и изјава о анексији je изостала. — Депутацију je цар примио 12 септембра 1885 г. и поздравиле су ra вјерске старјешине у име својих припадника. Косановић je био једини говорник који није затајио националиост својих припадника. Цару je изјавио лојалност »с тим тврдим увјерењем, да he наша црква и наша школа, наша српска народност и домаће благостање под окриљем Ваше моћне владавипе увијек уживати своју праведну слободу и одбрану«. По одласку из Босне био je у духовној вези с виђенијим муслиманима. Када je Мехмед-бег Капетановић објавио сво- ју књигу »Народно благо«, поздравио ra je КосаиовиИ стиховима чији увод гласи: »Moj земљаче, врли трудбениче, »Мехмед-беже, љубушки витеже! »Шаљем селам и здраво ми буди, »Па хаирли нека су ти труди!« У пјесми се радује појави књиге и као земљак му се захваљује на труду, na наставља: »С тим си веље добро учинио »Н a ш о ј кући и племену своме, »Сплео вјенац и спомену твоме, »Te никада увенути неће »Ни твој намуз, ни сабрано цвјеће«. Ha крају пјесме моли Мехмед-бега да му пошље стручак тог »општака«. Гоњен Калајевом мржњом и праћен сталном његовом шпијунажом КосановиИ није могао издржати у Бечу, у интернацији. Кад му je дефинитивно био забрањен повратак у Босну, Косановић се децембра 1888 г., заобилазним путем, склонио у Црну Гору. Настанио се у Улцињу, гдје je и умро 11/23 фебруара 1903 г. За живота je чинио многа доброчинства, na и у Улцињу без разлике на вјеру. Ha његовој сахрани узели су учешћа и »многобројни муслимани«, што je марсчито истакнуто и на томе им се захвалило. Освјежавајући успомене на омиљеног »поп Саву« износимо у њему лијеп примјер вјерске толеранције и братске љубави. Нека je слава Хаџи Сави Косановићу! С а р а ј е в о , јануара 1939 r. РИСТО ШУШЉИЋ учитељ ЛИТЕРАТУРА: 1) »Источник« — Сарајево 1898 г. бр. 1—6. 2) »Шематизам митрополије дабро - босаиске« за год. 1884-1886. 3) »Српске старине у Босни« — Саво Косановић — Гласник С. У. Д. књ. 29. 4) Ибид. 5) »Јавор« — Нови Сад — 1885 r. бр. 12. 6) »Јавор« — Нови Сад — 1885 r. бр. 11. 7) »јавор« — Нови Сад — 1888 r. бр. 45. 8ј »Српска Зора« — Беч —1880 г. бр. 9. 9) »Јавор« — 1885 r. бр. 11. 10) »Бос. херцег. новине« — Сарајево — 1881 г. бр. 95. 11) »Јавор« — 1885 r. бр. 29. 12) »Источник« — Сарајево — 1888 r. бр. 11—12. 13) »Гласник српског ученог друштва« — Београд — књ. 69. 14) »Гласник српског ученог друштва« — Београд — књ. 69. 15) Год. 1870, бр. 210. 16) Dr. I. Koetschet: Aus Bosniens letzter Tiirkenzeit — Sarajevo 1905 — Thomas Herkalović: Vorgeschichte der Ocupation B. u. H. — Zagreb 1911 — »Братство« — Београд Klb. iv — 1890 г. Мита Живковић: Сарајево — »Историја Сарајева« од Вл. Скарића; — Устанак у Босни 1875—1878 од Др. В. Чубриловића. 17) »Рад« — Календар за 1901 г. — Рума; После заузећа Сарајева« — Из записника протокол Недељка. 18) »Сарајево у доба окупацпје Босне 1878« — од Хамдије Крешевљаковића — Сарајево 1933. Ha стр. 67 писац негира вјеродостојност ове сцене у Мемоарима протокол Недељка, a не наводи противне доказе како je ona била. 19) »Бос. херц. новине« — Год. 1881, бр. 30. 20) »Бос. херц. новине« — Год. 1881, бр. 86. 21) »Двије ријечи на књигу Руварчеву: Устав и тд . ..« Нови Сад — 1899 г. 22) »М-ит X. С. Косановић« од Стеве Калуђерчића — Сарајево 1830 r. 23) »Уставност« — Београд 1885 r. бр. 110 и 111. (Чланак прештампан из загребачког »Србобрана«). 24) »Сарајевски Лист« — 1885 год. бр. 104. 25) »Босанска вила« — Сарајево, год. 1887, бр. 14. 26) »Глас Црногорца« — Цетиње год. 1903, бр. 8 и 9. �М ем орандуЈ* С рб а и Х р в а т а гр о ф у Тиси Н Политичке прилике у Босни за вријеме Свјетског рата биле су више него тешке. Послије атентата на Франца Фердинанда, престаје функција Босанског сабора: прогони, хапшење, вјешање и уништавање имовине Срба и свих национално свјесних елемената доводе до једног изузетно тешког стања у земљи. Међутим, прилике у осталим југословенским покрајинама биле су нешто боље него у Босни. Од године 1917 почиње нарочита политичка активност у Бечу међу посланицима Југословенима и политичарима у Загребу. Резултат политичког рада у Бечу била je чувена Мајска декларација. У Бечком парламенту и Хрватском сабору у Загребу чују се повици отпора против насилне владавине. Припрема се терен за духовно приближавање и траже се форме будућем заједничком животу свих Југословена. Рад Југословенског одбора у Лондону био je познат, a његов рад са владом Краљев'ине Србије резултирао je чувеном Крфском декларацијом (1917 г.). У свим југословенским земљама се јасно осјећао талас побједе идеје опредељења народа на етничкој поддози. Јасно je било свим далековиднијим људима да ће централне (?иЛе изгубити. рат, послије уласка Америке у свјетску катастрофу. Рад југословенских политичара и омладинаца који су се почели да прибирају у већим нашим мјестима био je зазоран аустроугарским политичарима, a особито оним у Пешти. Пред сам слом Аустроугарске дошао je угарски претсједник владе гроф Тиса у Сарајево, 20 септембра 1918. Тиса je покушавао да политичке претставнике Босне придобије за свој план о припајању Босне Угарској. Ha разговор су били позвани виђенији политички људи, Срби и Хрвати, и енергично су одбили све Тисине понуде. Умјесто пристанка на Тисине предлоге, босански Срби <u Хрвати му предадоше један меморандум, који je врло карактеристичан за прилике у којима се живјело, a особито je интересантан кад се гледа кроз призму двадесетгодишњепрошлости. Гроф Тиса у униформи пуковника, згранут поступком босанских политичара, рекао je: »Не говорите ми о самоопредјељењу, то je лажни новац који сију непријатељи Монархије. To je исти тон као из Прага, Љубљане и од Антанте. Али знајте иако паднемо, имаћемо још довољно снаге да прије тога вас уништимо«. Послије ових ријечи напустили су га Босанци. У првом дијелу меморандума изнијели су босански Срби и Хрвати ратна насиља у земљи, a у другоме су тражили слободно опредјељење. Слиједећи пасус меморандума je врло важан: »Осим судских прогона и јустификација мноштво je наших Срба убијено, запаљено и објешено без истраге суда, и то не само мушкараца, него и жена и дјеце. To су већином чиниле уз редовиту војску оне чете, што >ш je уз плаћу из свакаквих елемената основао генерал Потиорек . . . Иако се разликујемо no вјери, ми смо синови истога народа ми смо крв исте крви. Идеја народнога јединства Срба, Хрвата и Словенаца продрла je у све народне слојеве. Она je постала политичком вјером и дог- мом нашег народног бића. Зато су муке и патње, што их je морао српски дио јединственога народа нашег претрпјети, одјекнуле дубоко у срцу и души свих Хрвата и Словенаца«. Д аљ е.је важан пасус: »Наше народно претставништво распуштено je, аутономија градова, котарева и окружја обустављена je била. Законом загарантована вјерско-просвјетна аутономија и управа српско-православних епархија укинута je наредбеним путем. Слобода састајања потпуно je укинута. О слободи штампе не може се говорити. Не допушта се, што више, ни долазак новина у Босну и Херцеговину, које стоје под цензуром државног одвјетника у Монархији. Слобода кретања, a да у близини нема ратних операција, ограничена je тако, да и најкраћи пут овиси о милости полиције и дозволи војничке власти«. »Политички осуђеници, за које закон прописује посебно поступање, чаме још и данас као обични осуђеници у централној казниони у Зеници, у гвозденим кавезима као животиње уз слабу храну и необично строги поступак, који се против н>их до у танчине проводи...« По том се апелује на грофа Тису, као мађарског националисту, и указује му се на положај Мађара под германским апсолутизмом. Потребно je да се промени политичко стање у земљи, да би се »народ тргао из ове апатије, ове потиштености и отуђености, да зна да није само објекат управне оиле, него да je грађанин с правима и дужностима«. Да би се створило друго расположење у народу, потребно je да се да пуна амнестија политичких осуђеника, да се накнади штета невино настрадалим; да се осигура прехрана; да се сазове Босански сабор и да се управа земље преда људима саборског повјерења. Најзад, од особите су важности последњи ретци овог Меморандума: »Ми се осјећамо једно са свом нашом истокрвном браћом Хрватима, Србима1 и Словенцима ма гдје они били«. Да би се с Мађарима могло преговарати и да би се направио потпун споразум, потребно je да се прво створе сви услови да Југословени буду равноправан фактор с њима. Једино слободан народ може да одлучује о својој судбини. Меморандум, састављен паметно али мушки и одважно, завршава овако: »Свако друго ријешење, међу које убрајамо и директно и без приволе народа намјеравано присаједињење Угарској, било би насиље, које би уродило најгорим посљедицама за унутарњу сигурност и спољашни мир. Напаћена душа нашега јединственога народа Срба, Хрвата и Словенаца, ако насиљем и неправдом раскомадани будемо, проћи ће- мученички пут борбе, да у њему сагори и пропадне, или постигне јединство и слободу своју«. (»Југословенске новине«, Затреб 1938, бр. 107). Кад човјек данас послије два деценија, noсматра дух који je провијао духовима у значајној 1918 години, мора признати да je код потписника овог историјског меморандума било и снаге и прегалаштва, као и оног чудесног националног ентузиазма који je опијао ондашње људе. Меморандум je потписало, no П. Слијепчевићу, 23 потписника. Карактеристично je да међу потписницима нема му- �Ђуђење Пропјевала су села, Пропјевала живо и гласно. Пјесма се оздо диже врела Ко зној m ro кипи с нашег тијела — Пјесма што букти страсно. Друже, диже се живот нови: Из мрака што je гушио све, Из гроба што je скривао све — Из тамница гдје нестају снови Диже се живот нови. Ja видим: над ралом човјек мисли, Човјек гледа на рађање сунца; Човјек што су га окови стисли Ко лампион с небеског врхунца Поздравља пјесмом рађање сунца. Дуго су га круте стезале карике, Дуго je чамио у глади и јаду, Дуго je биједу сносио без^вике Хранећи вјечито у себи наду: Да ће будућност постићи у Он пјева и мисли уз рало што риЈе, Пјева животу што се са дна диже, Своје тешке патЊе у ђердан ниже Зори што га росом окрепљења мије И пјева сунцу што га штедро грије. ЈУНУС МЕЂЕДОВИЋ слимана. Г. Слијепчевић у биљешци каже да потписници Меморандума нису смјели да га повјере муслиманима, na су га предали без њих. (Напор Босне и Херцеговине, стр. 271). Међутим, стање je било друкчије. Потписници Меморандума нису занста упознали политичке претставнике бос.-херц. муслимана са садржином, не знамо из којих разлога, сем ако примимо разлог, да се у њих није могло имати повјерења. Међутим, факат je да je гроф Тиса позивао у посебне аудијенције г. Др. Халидбега Храсницу и г. Др. Мехмеда Спаху. Независно један од другог, a неупознати са садржином Меморандума, одбили су у име муслимана сваку везу са Мађарском м изјаснили се за народну државу Срба, Хрвата и Словенаца. Претставници муслиманских академичара из Загреба поздравили су овакво мушко држање муслиманских политичара према претсједнику мађарске владе, грофу Тиси. X. КАПИЏИЋ Štam pa о G a jre to v o m k a le n d a ru Narodno Jedinstvo«, službeni list Banske uprave u Sa­ rajevu od 23 novembra o. g. piše o našem kalendaru slijedeće: »Pre izvesnog vremena izašao je iz štampe kalendar mu­ slimanskog kulturnog društva »Gajret«. Kako svojim opsegom (354 stranice, format osmine), tako sadržinom i tehničkom spremom, ovogodišnji kalendar Gajreta može da se svrsta u red najzanimljivijih almanaških edicija koje su se, u obliku kalendara ili almanaha, pojavile, u toku ovoga meseca, na knjižarskim pijacama, ne samo sarajevskim nego u celoj zem­ lji. Štampan u sarajevskoj poznatoj štampariji »Bosanska Po­ šta«, kalendar je svojom tehničkom spremom, ilustracijama i ukusnim vinjetama u naslovima stručnih i beletrističkih priloga dostigao onaj renome koji pripada najukusnijim edicijama koje gledamo po našim knjižarskim izlozima. Svojom sadržinom, raznovrsnim štivom kalendar se može takmičiti sa najboljim u državi. Upućen na raznovrsnu čitalačku publiku, prvenstveno muslimansku, urednik kalendara (g. Hamid Kukić, sekretar društva »Gajreta) vodio je savesno i opre zno računa o svrstavanju štiva, pa je, vrlo uspelo, stručne član­ ke (istorija, pravo, higijena, agrar, privreda i si.) prošarao beletrističkim štivom i (pesma, pripovetka) savremenih književ­ nika — muslimana, među kojima se ističu imena: Muratbegovića, Hume, Kikića, Dobardžića, Dizdara i Orahovca. Njihovi prilozi, u prozi i stihu, naslonjeni na fabule i motive sa soci­ jalnim akcentima i kazivanjima, pretstavljaju, u ovom kalen daru, jednu minijaturnu antologiju današnjeg književnog stva ranja Bosne i Hercegovine, sa njihovih muslimanskih strana Clankovni deo kalendara, impozantan sadržinom, obuhva tio je pnošlost i današnjicu Bosne, ovih naših »strana zama gljenih«, u više stručnih obličja. Ovim prilozima, pisanim lački1i stručno, kalendar Gajreta dostiže, bez malo, nivo jedne naučne edicije, upućene na čitaoce snagom svoga stručnog kazivanja i tumačenja. Jedan cio niz priznatih imena obuhva­ tio je probleme sadašnjosti i ušao u tajne prošlosti Bosne s novim obasjavanjima do danas neznatnih stvari i zbivanja. Ovoj urednoj seriji članaka prethodi- uvodnik g. dr. Avde Hasanbegovića, pretsednika društva, koji, kroz ideološki stav Gajretova nacionalno-kultumog delovanja, obeležava, toplo i emotivno, značaj 20-godišnjitc našeg Oslobođenja i Ujedinje­ nja. — Dr. Mehmed Begović rasvetljuje, solidnom analizom, bračne probleme u šerijatskom i građanskom pravu. U pro­ šlosti Bosne otkrivaju nove momente dokumentovani članci Hamdije Kapidžića, Mehmeda Handžića, Hašima Serića, Fehima Efendića, Dr. Hamdije Ćemcrlića i Busuladžića. Privredu Bosne, u njenim raznim vidovima, ubedljivo tumače članci Esadbega Alibegovića, Hilmije Dubravića i Saćira Halilovića. Dva zanimljiva priloga daju Kasim Dobrača (»Socijalni duh šerijata«) i Derviš Korkut (»Jedan zvanični umir krvi među Arnautima«). Socijalnu higijenu obrađuju članci Dr. Džananovića i Dr. Cemerlića. Među pomenutim imenima (čiji je broj u Gajretovim kalendarima iz godine u godinu sve veći i ug­ ledniji) ističe se Tajib Okić koji nam pronalazi i ilustruje jed­ nog zaboravljenog istoričara 18. veka, Ahmeda Hadžinesilmovića iz Prusca. O voćarstvu i zadrugarstvu daju niz praktič­ nih saveta članci Ahmeda Kemure i Alije Mehića. Isticanjem gornjih članaka još nije iscrpljeno štivo ovoga kalendara koji, svojim raznovrsnim člancima potpuno odgovara obrazu i ugledu »Gajreta«. — P.« P r c lp la ć u f t e s e I š ir it e lis t I »G a jr e t «* 9 �S e le n je d u ša p r e m a v je r o v a n ju I r a n u ( p o tu rs k o m ) u In d iji i s ta r o m Iz ranijeg izlaganja smo vidjeli kako se je rodila vjera — u selenje duša u Africi, uz obalu Nila. To vjerovanje stavili su stari Indijanci! na još širu metafizičku podlogu od one što je kod Egipćana. Nasta­ njeni narod oko rijeka Gangesa i Sinda, gdje je tropska klima i gdje je cvijećem okićena zemlja — oduvijek' je bio zaokupljen mišlju na beskrajnost, tako da su provodili ži­ vot sa tvrdim uvjerenjem da je duša u dubokom 'blago­ stanju kad je zauzeta i zaokupljena >Tzvorom«, a da osob­ nosti (ličnosti) iščezavaju i prolaze između onog što je cdvazda i zavazda (duša). Čvrsto su vjerovali stari Indi­ janci da ima duša svoj izlazak i ušće i da joj je zadnje ušće u Brahmi. Stoga su stari Indijci naučavali da je život (sje­ dinjenje duše sa tijelom) poniženje i kazna za dušu, jer Brahmini vjernici — po njihovom shvatanju — malo imaju cd fizičkog života, koji ide za niskim požudama, pohotama i pokorama. Smrt je dolazak duše u »Izvor« koji ne išče­ zava i ne može nestati nego ulazi u uzvišenje i opće blago­ stanje (Brahmu). Da tako vjeruju Indijanci dokaz su nji­ hove molitve i ritusi. Brahmanci spominju urednoj molitvi ovako: »Oboža­ vani, vidim u Tvom biću'sva živg bića i sve obožavane; Ti si božansko biće, koje nije postalč i koje ne će nestati; Ti si jedna blagodarna riznica, a Tvoja je moć neograni­ čena . . .« •Može da se nade u Vedama mnogo sličnih dokaza, kojima se potvrđuje vjerovanje u selenje duša i kojima se potvrđuje da su nazirali nesreću u spajanju duše sa tijelom, a sreću i blagodamu riznicu duše u smrti. Duši koja se rastavi od tijela, ako hoće da dode na neprolazno mjesto (da ude u Brahmu) uvjetovano je da je sačuvala svoju čistoću dok je bila u tijelu. Ako je ta duša, dek je bila u tijelu, opterećena sa grijesima, ide na niže i seli se u jedno niže životinjsko biće (po izgledu) opet za kaznu. Kad se ta duša ponovno vrati u jednog čovjeka, pa ako ponovno stane griješiti, nakon smrti toga čovjeka opet će seliti u nižu životinju ili u koju biljku. To takovo selenje duša opisuje »Veiseshika«, stara naučna vjersko filo­ zofska knjiga. Prema sadašnjem vjerskom i naučnom sistemu »Vedanta««1) duša ne polučuje blaženstvo samo uspinjanjem do Bratime, nego tek onda kad ode u vječnost. Brahmanska vjera u Indiji ima tri pravca: vedizam, brahmanizam i hindovizam. Sada u Indiji prevladuje sistem vjersko-filozofski: panteizam sa hindovizmom. Prema Vedanti umrijeti i roditi se znače dva stanja nadošla duši. Kad duša zauzme tjelesni kalup, tada ima raznovrsne potrebe, muke, bolesti i razna druga stanja, a uz to je guši mrak neznanja i navikava se na griješenje. Selenje duše — prema Vedanti pravi jedan dug krug koji počinje od bilja i ide do čovjeka. Duša se može oslo­ boditi, da ne hoda kroz niska živa bića, kad se povrati u •prsa opće duše«, a to može biti jedino sa »Znanjem uzvi­ šenim«, jer je ono bez želja i potreba, bez tjelesnih osjećaja i bez svog »ja« i utiče u bezkonačno božanstvo kao rijeka u more. ') Vedanta je knjiga o mistici i vjeronauci sa komentarom. Indijanci imaju ovakove četiri sv. knjge. 10 ----------------- Ako usporedimo vjerovanje u selenje duša kod Egip­ ćana sa ovom Indijanaca, vidjećemo da su to dvije vrste vjerovanja. To vjerovanje kod Indijanaca zaodjenuto je u metafiziku, i predviđa da duša prolazi kroz bilje, životinje i ljude. Kod Egipćana duša ne izlazi u svom kolanju izvan životinjskog carstva. Izgleda da sui Iranci poprimili vjero­ vanje u selenje duša od Egipćana s tim da su se trudili da svedu njezin krug selenja samo na ljudska bića; a ovakcvo vjerovanje stvorilo je još i drugo vjerovanje: da će se ljudi poslije smrti oživljavati. Osnivač ove vjere u Iranu Zoroastar navodi u svojoj knjizi, da će se na kijametskom danu oživljavati mrtvi i da će se pretresati njihova dobra i zla djela na sudnjem danu. Zoroastar veli: Svaka duša naći će svoje dunjalučko ti­ jelo na sudnjem danu. Prema tome kako je čovjek, dok je bio živ, radio, dobro ili zlo, ići će mu tijelo zajedno sa dušom u raj ili u pakao. Tako će dobiti nagradu za dobra ili kaznu za rdava djela. Griješnici će ostati u paklu dok se potpuno ne očiste, a poslije očišćenja, otići će u carstvo vječnosti "(džennet, raj). Konačno će tamo doći svi ljudi i tu će ostati da uživaju u vječnosti. Iranci čitaju neke molitve Zoroastra-da rastjeraju zle duhove, koji kruže oko duše mrtvaca. Zoroastar je unio neke ispravke u staru vjeru ц selenje duša kakva je bila kod Egipćana pa je time dobila Iranska dosta jakosti u moralnom pogledu. Priča se, da je vjerovanje u selenje duša došlo Grcima iz Egipta, ali ako povjerimo Herodotovim navodima ne ćemo to uvažiti. Herodot je tvrdio, da je ta vjera bila raširena medu Grcima prije nego što je mogao da je pre­ nese iz Egipta Pitagora. Vjerovanje u selenje duša kod Grka bilo je bliže shva­ tanju narodnom od indijskog misticizma, od egipatskog natuializma i iranskog antropomorfizma. Ovom vjerovanju u Grčkoj dao je jedan odreden oblik Pitagora. On nije kao Brahma smatrao da duša kola kroza sve što živi, počevši od bilja, nego je lokalizovao kolanje duše samo na životinjstvo. Pitagora je iznašao sistem spiritualizma prema kome je duša u vezi sa znanjem, koje opet drži u vezi ljudska uda uz tijelo. On je naučavao da rastavljena duša od tijela do­ lazi u posebnu fazu, koja je svojstvena samoj duši od prije nego što je došla na svijet. Nije isključio principe, da će se kažnjavati za rdava djela i da će se nagrađivati za do­ bra djela,'nego je još predvidio da će doći duša u jedan sretan i uzvišen život za dobra djela, a da će biti u patnji za rdava djela. Ovu nauku Pitagorinu obradio je Platon u naučnom filozofskom sistemu, kome su osnovni principi priroda i ljudsko shvatanje. On je napisao u »Phodonu«: »Kad pro­ matramo prirodu, saznaćemo da u njoj vlada pravilo, da se izmjenjuju suprotnosti. Mi vidimo na ovom svijetu, na ovoj pozornici prirode, da se smenjuju smrt i život, pa — veli — zašto ne bismo vjerovali, da nasuprot tome smjenjuje život smrt i zašto ne bismo mogli vjerovati da se ovakova smjena dešava i kod ljudi. Isto se tako može pojmiti, da je naša duša živjela i prije nego što je došla u naše tijelo; pa da će naše duše, kad se rastave od naših tjelesa, drugim tijelima dati život. Kada duša izađe iz tijela, ako ne nade za se skladno tijelo, tada nastaje razmak između dva života. Pitagora i Platon vjerovali su prema naprijed navede­ nom — da postoji još neki drugi svijet osim ovoga svijeta. �B ib lio g r a fs k i p o d a ci o radu rafim. N asifa R e s u lo v ić a U prošlom broju donijeli smo članak o smrti vrijednog Gajretovog radnika i saradnika, književnika i učitelja rabin. Nazita Kesulovića. Danas donosimo bibliograske podatke o njegovim radovima: ime lista u kome su štampani, naslov, go­ dina i broj lista. I PESME 1) »Narodna Prosveta«, Beograd: Bledsko Jezero (1924, II), Cveta (1925), Moja želja (1932, LXXXV-I.XXXVIII). Sova zapeva. 2) »Srpska Riječ«, Sarajevo: Aleksa Santić (1924, XXVII). 3) »Gajret«, Sarajevo: Moje selo (1924, I—II), Kovač (1924, III), 2eni (1924), Ja bih (1924, V), Prahu Osmana Đikića (1924, VI), Ja sam Srbin (1924), Orač (1924, XI), Zapis (1942, XV), Naš spas (1924, XVI), Handžar (1924), Mo.nc si­ nu (1924, XIX), Na oslobođenom ognjištu (1924, XIX), Otvori mi demir-pendžer (1925, IV), Čežnja (1926, XIII), Zapisi (1927, 4) »Venac«, Beograd: Susret (1921, VII); 5) »Vidov Dan«, Beigrad: Pozdrav Kralju (1925); Bosna nije siromašna (1926). 6) »Srpsko Kosovo«, Skoplje: Kosovo (1929, XIX), Za­ boravljeni junak (1929, XXI), Nikoli Došeciću (1929, XXIII), Srpskom Kosovu (1930, X—XIV), Kosovo propeva Ц930, XXII). 7) »Zvono«, Beograd: Naš spas (1924, СХ1Н). 8) Pregled«, Sarajevo: Robijaši (1936, CLVI). XXIX), Proljctnji akord (1932, XXXVIII), Na kaburu moga oca (1932, XXXVIII). 9) »Štampa«, Sarajevo: Cigo (1929 g.). 10) »Slobodna Riječ«, Sarajevo: Bajramski sonet (1932, 11) »Pravda«, Sarajevo: Večito živa snaga (1937, XLVIII). 12) »Novi Behar«, Sarajeyp: Preni se rode (1929, XVII— XVIII), Gde je draga? (1929, II), Azemina (1929, II), Suze (1929, X), Nactumo (1929, X IV -X V ), Mili pokojnici - Majci (1930, IV), Kosidba (1930, VIII), Bečemja slika kraj геке (1930, X), Umiranje dana (1930, XXIV), Pesma za patnike (1931—1), Arnjauče (1931, V), Vrtikučka (1931, V), Pesme rukama (1931, X), Eđhemu Mulabdiću (1931, XVI~XYTI). Vizija (1931 XVI —XVII), Kurban-bajram (1933, XIX—XX)', Pesnik, Mirzi Saf\etu Bašagiću na večnu uspomenu (1934, XXIII), Pod Breme­ nom života (1934, 1Х -Х ), Slika iz grada (1934, X I-X II), Baj­ ram milosrđa (1934, XIV), Jutarnji akord (1934, XV), Nogo­ met kroz vekove (1935, X V II-X V III), Moji seljaci (1936, V I IX). Nništeni život (1936, VI—IX), N a ulici (1956, XIV -X V I), Piometni štimung (1936, XX), Hmjica Omer na stratištu (1936, ХХП-ХХШ ), Junak rada (1936, Х ХП -ХХШ ), Hadžije (1937, XV—XVI), Neumrlom Reis-ul-ulemi Cauševiću (1938, XX), Muhamed a. s. (1938, XXI—XXIII), Reis-ul-ulemi, Fchim cf. Spahi (1938, XXIV), Polazak Halilov na Mcjdan (1934, 1—II), Seljaci (1934, III—IV). Kod Platona može utvrditi ovako vjerovanje iz njegove knjige »Republika« u kojoj stoji i ovo: »Čovjek nakon smrti proživljeće se. U razdoblju između ova dva života patiće griješnikova duša. Niske duše idu u pakao; a uzvi­ šene duše vječito žive posebnim životom. Znanjem okićene i mudrošću ukrašene duše ne mogu doći u stanje da se i dalje sele i da kolaju. Ovakovo shvatanje Platonovo može se razabrati iz ovih redaka »Republike«: »Očišćena duša od tjelesnih prljavština, kad se rastavi od svoga tijela, zaboravi posve na život s tijelom i razmišlja a svom is­ hodištu resp. o svom utočištu i uzvisuje se u duševni ne­ prolazni uzvišeni božanski svijet. Tu se oslobađa od ne­ znanja, manjkavosti, pogrešaka, straha, ovosvjetske ljubavi i voljenja i ide u jedan uzvišeni, neprolazni sretni život zajedno sa božanstvima«. (Svršetak) SALIH M UFTIĆ Narodne umotvorine: Mujo gleda u mahali Ajku (1933, VIII, IX, X), Majka i gevet sinova (1934, I—II), Durmitore, visok teferiču (1934, X1-XIV). 13) »Pravi put«, Skoplje: Bajram (1937, V), U parku (1937. X). 14) »Putokaz«, Zagreb: U parku (1937, II). DECJE PESME »Dečje Novine«, Novi Sad: Njegovu Visočanstvu Presto­ lonasljedniku Aleksandru (1920/1921), III), Guske (1920/1921, III), Mali majstor (1920/1921. III), Oslobođenje (1920/1921, IV), Kćerkin lepi san (1920 1921. IV), Koruškom bratu (1920/1921, V, Iznenađenje (1920/1921, V), Bratske reči (1920 1921 VI). Napred! (1920/1921, VI). Lakomac (1920,1921. VI), Otadžbini (1920/1921, VII), Mala Nada (1920/1921, VIII), Račundžija (1920/1921, VIII), Volim otadžbinu (1920/1921, IX), Prahu Zma­ ja Jovana Jovanovića (1920/1921), Petru Mrkonjiću (1921, III). Dobro dete (1921, III), Tri brata (1921, IV), Huscjn kapetan, 1832 (1922, VI), Tužan dan, 21-111-1921 (1922, VII), Mala Nejjira (1922, VIII), Osrednji i lenji (1922, VIII), Zadrcmala senja (1922, IX), Seja i pile (1922, IX), Njegovu Veličanstvu Kralju Alek­ sandru I (1922, X), Braca i mačak (1922, X), Josipu Milakoviću (1922, I), Vredni drugari (1923, V), Sirotica (1925, VI), Batino veselje (1923, VIII), Dolazak lastavica (1923, IX), Radost, 6-1Х 1925 (1923, I), Zdravo! (1923, I). Naš spas (1923, III—IV), Mali četnici (1923, III—IV), Aleksa Santić (1924, VII), Spasićc nas samo sloga — Divni zvuci — (1935, VII), Ševala (1935, VIII), Prahu Osmana Đikića — iz »Rodoljubivih pesama« - - (1937, I), Ja sam Srbin — iz »Rodoljubivih pesama« — (1927, 1), Radost bracina (1929, IX), Naša deca (1929, IX), Neposlušni mišić (1929, X), Pilot Zđravko (1930, VIII—IX), Pretnje »Dečje radosti« — (1930, X). 2) »Naša Deca«, Beograd: Sneg (1921, VI). 3) »Zorica« Beograd: Zora (1923, I), Radost (1923, II), Kolo (1923, IV), Moja koljevka — iz Almanaha fr. Pihe — (1924, III), Tako treba! (1925, IX), Sevala (1935, X), Pozdrav dcci (1927, VI), Mali sokoli (1927, X), Mali zidari (1929, X), Čestita devojčica (1929, I), Kćerki Zakiji — umrloj 19-Х1-1929 - (1930, V), Proleće (1930, VTII-IX). Kišica (1931, I). Dragulj skup (1931, IV), Juni (1933, X), Munira i pčele (1933, IV), Zmaj (1934, VII), U proleće (1954, IX), Čuvajte mi Jugosla­ viju! (1934, IV), Pnolećnje radosti (1935), Zijine muke (1935). 4) »Zraci«, Beograd: Suze (1923, IX), Majka (1923, III), Leptir (1923, I). Mojoj kćerki (1923, II), Moja mati (1924, VII), Dižite škole (1924, II), Avaj, strepim — »Skromno, braćo!« — (1925, X), Gavrilo Princip (1926), Setite sel (1927), Nas­ talo proleće (1927), Razgovor (1927). 5) »Jugoslovenče«, Beograd: Đače Povardarče (1931, III), Majka Prizrenka (1931, IV). Mali kočijaš (1932, IV), Jugoslo­ venče iz Maneša (1933, V), Lav sazvao veće (1933, I), Fahrina lutka (1934, V), Ponosna Bosanka (1934, VII), Vitez s Juga (1935, VII). Omcrov belac (1935, IV), Vezilja (1927, IX). 6) »Pravi put«, Skoplje: Fatima (1937, V), Đače Sulejmanče (1937, V). 7) »Zavičaj«, Skoplje: Jesenje jutro (1923, III). 8) »Male Novine«, Sarajevo: Dečje radovanje (1936, II), Ptičji prijatelj (1936, II). 9) »Zadrtiga«, Sarajevo: Ostvareni snovi (1936, IV), Maj (1936, V), Za glasovirom (1936, VI), Štediša (1936, X), Dobre drugarice (1936, X), Ujedinjenje — iz »Dečje radosti« — (1936, XI), Novembar (1936, XI). 10) »Dječji Novi Behar«, Sarajevo: Dečjcm Novom Be­ haru (1932, V H -V III), Hvala Bogu (1923, XIX—XX), Džamija (1923, X IV -X V ), Dečica u proleće (1933, XXI), Junak (1933, XXIV), Vredna devojčica (1933. V ili—X), Kupanje (1934, XXIII), Tajiba (1934, XXIV), Nihad i golub (1934, III—IV), Čedo u koljevci (1935, XIII). Umilanja (1935, XX—XXI), Mclinina šetnja (1936, IX—XIII). Omerov belac (1936, XVII), Majsko jutro (1936, XXI), Mali baštovan (1927, XII—XIV), Ima deci voća (1937, XVI), Reis-ul-ulemi Fchim ef. Spahu — 18-V-1938 u Skoplju — (193S, XXI—XXIII), Krasan je maj (1938, XXI—XXIII), Nerćscov ribolov (1938, XXI—XXIII). (Svršiće se) ____ ■------------ ---------------- 11 �H am u м ерхум и Р ахм ет ли Љ ш е ф . МиџиН Ненадана и неумољива смрт отргла je из наше средине много цијењеног, поштованог у угледног старину Али еф. Миџића, шефа Пореске управе у пензији из Градачца, који пресели на ахирет 2 децембра о. r., у 64 години живота. ван чиновник, те je ради свих тих, својих лијепих особина и врлина стекао и уживао неподјељене симпатије свих оних који су га познавали и с н>им у додир долазли. Ha срцу му je стално лежао напредак и побољшањс живота муслимана, ,те je као човјек напредних идеја и сакремеиих логледа на живот, помагао сваку акцију која би била од користи нашем свијету a нарочито Гајрет, истичући сваком приликом велике заслуге Гајрета за културни Рахм. Али еф. Миџић са својим кћеркама и сино.ч Величанствена уеназа у којбј су узели учешћа многобројни пријатељи и поштиваоци рахм. Али еф., без обзира на вјеру, — најбољи je доказ колико je он био обл>убл>ен и цијењен као користан члан наше заједнице. Рахметлија je био чест^Ит човјек, високо моралан, идеални добричина, примјеран муж и отац, савјестан и испра- М егђит J u su fa g a M u rsel N a 18 marta 1938 preselio je u vječnost u Trebinju Jusufaga Mursel, brat rahmetli Sulejmana Mursela, našeg poznatog kulturnog radnika i pisca »Veli­ kog i Malog Ilmihala«. Rahmetli Jusufaga rođen je 7 aprila 1883 godine u Hrupjelima kraj Trebinja u poznatoj porodici M ursel.Ova se porodica kao i os­ tale muslimanske porodice doselila u T ursku iz H er­ и просвјетни напредак муслимана. Зато je рахм. Али еф. оставио трајне и нсизбрисиве успомене у срцима његове родбине и пријатеља, који га дубоко ожалошћени са суза,ча у ,очима испратише до вјечне куће. Рахметулахи алејхи рахметен васиах! ceg Novog nakon njegovog pada u mletačke ruke 1687 g. Murseli su se nastanili u Hrupijelima gdje se već 1745 g. spominju. Po svršenoj školi Jusufaga se odao trgovini u kojoj je imao vidna uspjeha. Kao takav bio je uzor solidnosti, poštenja i tačnosti. Još u mladim godinama igrao je vidnu ulogu u svim kulturno-prosvjetnim društvima našega grada. Naročito je bio aktivan u mjesnom odboru Gajreta, ko­ mu je bio više godina i pretsjednik. Svaku akciju kojoj je bila svrha podizanje zajednice rahmetli Jusu­ faga je pomagao moralno i materijalno. Svojim djeli­ ma on je dokazao kako treba voditi zajednicu. Kao čovjek bio je miran i povučen daleko od partizanstva, i špekulacija. Krasile su ga vrline srca i karaktera. Radi toga je bio obljubljen među svim sugrađanima. Njegova smrt bolno je odjeknula među svima onima koji su poznavali njegovu čestitost i rod. Jer zaista nestalo je iz naše sredine čovjeka koji za svoj rad nije tražio nikakvu zemaljskuu slavu ni ugled. Dženaza uz sudjelovanje i nemuslimana — bila je ogromna. N eka Svemogući rahmetli Jusufagi da rajska na­ selja a porodici naše iskreno saučešće. Rahmetullahi alejhil T r e b i n j e. M ustafa Busuladžić �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК БАЈРАМСКИ БРОЈ »ГАЈРЕТА« Идући број нашега листа изаћи ће пред Курбан Бајрам, у повећаном опсегу, са више пробраних и лијепих радова. Молимо наше сараднике да нам за тај број пошаљу одмах своје радове. ГАЈРЕТОВА ПОПУЛАРНА ПРЕДАВАЊА ЗА ВРИЈЕМЕ РАМАЗАНА Рогатица: T okom прошлог Рамазана приредио je Мјесни одбор у Рогатици у сали Хотел »Рогатице« 5 предавања, која су од грађана и сељака била врло добро посјећена и помно саслушана. Предавања су одржали гг.: 1) Хамшић Хусејн, учитељ, тема: »Кемализам — пут Турске«. 2) Бранковић Едхем, општ. биљежник: »Хусеин Капетан — Змај од Босне« и »Алипаша Ризванбеговић-<. 3) Др. Томић Алија, банновински л>екар, тема: »Заразне болести и њихови узрочници«. 4) Наил Бегић, дир. грађ. школе, тема: »Муслимани данашњице«. 5) Др. Томић Алија, бановински љекар, тема: »Венеричне болести. Бос. Брод: Г. Касим Хрнчић ,учитељ и секретар Мјесног одбора Гајрета у Бос. Броду одржао je 16 новембра pAfT У Гор. Колибама предавање у џамији иза теравије намаза »0 раду и штедњи« пред 80 слушалаца. гИету вечер и у истом мјесту одржао je предавање у кафани »0 псовки« пред 65 слушалаца. 19 новембра о. г. у Сијековцу у џамији, иза теравије намаза, одржао je г. Хрнчић предавање »0 животу и раду Мухамеда a. c.« пред 30 мушких и 25 женских слушалаца. Сва су предавања била без дискусије. Са г. Хрнчићем били су у друштву и г. Асиф Хаџисејдић, трговац из Бос. Брода и г. Касим ГТипић из Сијековца. Вишеград: Мјеони одбор Гајрета у Вишеграду tokom мјесеца Рамазана организовао je десет популарних предавања. Прво предавање одржао je у Царевој џамији 28-Х-1938 претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Кадић Вејсил еф., ше р.судија, са темом: »0 штетним последицама употреое алкохолних пића«. Друго1 предавање одржао je дана 28-Х-1938 г. Омерсофтић Бекир, судија среског суда у Вишеграду, у Градској уџамији. Тема предавања била je: »0 потреби подизања мектеба и основних школа у нашем селу«. Треће предавање' одржао je г. Кадић Вејсил еф. у Царевој уамији 1-Х1-1938 са темом: »0 међусобној слози и потпомагању«. Ова три предавања искључиво су била намијењена тежачком свијету и зато су држана иза намаза у џамијама. Да би се оживио рад Женског одбора Гајрета, a уједно да би се омладигни дала прилика разоноде и трезвене забаве, и да би joj се омогућило да чује разна предавања, из чијих би садржина црпила поуке, организоване су четири приредбе, које су веома добро успјеле. Прва мјешовита приредба приређена ie 7-Х1 у мектебу. Ha тој приредби одржао je предавање г. Омерсофтић Бекир, судија »О друштвености«. Друга приредба, која je такођер веом.а добро успјела. организована je 14-Х1 у Југославенској -читаоници. Ha тој приредби одржао ie предавање г. Кадић Вејсил еф. »0 положају жене прије Ислама и у Исламу«. Трећа приредба, која je такођер успјела, одржана je 21-XI у Народној основној школа, захваљујући пажњи гђице Десанке Богданов, управитељице школе, која сваком приликом излази у сусрет Гајрету. Ha тој приредби одржао je предавање г. Амир Д. Плоскић. пол. чиновмик »0 васпитању женске омлддине«. , ... Ha сва три ова сијела свирао je тамбурашки збор Mjecног одбора Гајрета, на челу са г. Јусуфом Мулахасићем, који у сарадњи са г. Плоскићем С. Амиром много заслужује у погледу развитка друштвености међу омладином. Поред ових лриредаба одбор je приредио и приредбу вјерског карактера 22-Х1 у мектебу т. ј. учење мевлуда. Иза мевлуда одржао je веома успјело предавање г. Плоскцћ С. Абдулах, општ. чиновник, са темом: »0 животу и раду Мухамед Пејгамбера«. Поред овога рада у самом мјесту Вишеграду, одбор je орагнизовао три предавања у околици, која су одржали, и то: 18Х1 у селу Жлијебу у џамији г. Кадић Вејсил, са темом: »Преко наших друштава требамо се културно и просвјетно подизати! 19Х1 у Рудом r. Омерсофтић Бекир, са темом: »Свјетовна и духовна интелигенција требају заједнички ићи са народом' и у народ«; 21-XI у селу Дринско г. Омерсофтић Бекир са темом: »Муслимани — тежаци и задругарство«. Ha овим предавањима било je попречно од 150—250 слушалаца, који су свако предавање са највећом пажњом саслушали. T okom Рамазана у Вишеграду се je задесио г. Омер еф. Мушић, професор Шериатске гимназије у Сарајеву, који се je на позив Мјесног одбора Гајрета радо одазвао, те je 11-Х1 у просторијама »Народне читаонице« у Вишеграду одржао предавање i»0 палестинском питању«. ГАЈРЕТОВ КОРЕПЕТИТОРИЈ У ДЕРВЕНТИ Мјесни одбор Гајрета у Дервенти замолио je мјеоне наставнике грађанске школе гг. В. Матића и A. Омерхоџића као и 'сву млађу интелигенцију да добровољно судјелују у Гајретову корепетиторију за ђаке тамошње гимназије, чијем су се позиву радо одазвали , na je корепетиториј већ отпочео с радом. ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ Маглај: Мјесни одбор у Маглају дозначио нам je 147.— динара, коју суму je положио Гајрету шер. судија г. Дервиш еф. Бутуровић за распродане блокове Гајретове цигле. Истодобно нам je Мјесни одбор дозначио 272.— динара, коју суму су сакупили пригодом Рамазам-Бајрама пред џамијама у Маглају, и то: Гг. Ибрахим Крзић и Азиз Омерсофтић 134 Ди,н Г. г. Ашир Вехабовић и Фадил Мурадбашић 109 Дин Г. Мехмедалија Локмић 29 Дин Главни одбор Гајрета захваљује каок сакупљачима тако и дароватељима. Сарајево: Г. Исмет Никшић, трговац грађевног и столарског материјала, послао je Гајретовом мушком интернату на поклон 2 мз резаних дрва, на чему му и овим путем захваљујемо. РАД ПОВЈЕРЕНИШТВА У ХЕРЦЕГНОВОМ Још у јулу мјесецу отпочео je новоименовани ловјереник г. Алија М. "Rumnli са уписом чланова и са припремама око прославе Гајретова дана. Остављен од свих, који би могли и хтјели радити за Гајрет, повјереник je уочи прославе морао сам купити »Луку cpehe«. При руци му се je показао једино г. Сретен Васиљевић, капетан у- м., те je у Зеленики искупио за теферич 240 динара и агитовао за посјету. Исто тако и браћа Кустурица били су му на руци, na се Гајрет као и његов повјереник у Херцегновом и овим путем најтоплије захваљује дароватељима милодара као и већини мјештана, који дадоше свој прилог у нарави за томболу, као и г. Милошу Јанковићу, власнику »Хотел Игало« за његову сусретљивост и уступање свију просторија за овај теферич. Теферич je материјално прилично успио, јер je Игало удаљено од Херцег Новог, a вријеме je било врло облачно. _____ 13 �Ha тефе^иву je свирала џез-капела Народне Читаонице — Кумбор FJa распореду су још биле слиједеће тачке: Мостарскн палангар.— пецање на удицу, трка у врећама, скакање на мјемжну, пјешачка трка са 3 награде, на стази Хотел Бока - - Хбтел Игало. Осим тога je бнла '>Лука среће«, те до.маћа и оријентална хладна сваковрсна јела. Још једанпут се истиче братско помагаље и учлаљење православнпх грађана, који могу послужити осталим мусли.мани.ма као примјер. Ово.м пригодом дозиачио нам je повјереник 240 динара прилога, 312 динара од распроданих Гајретових откупних значака u 206 динара од теферича. Овом прнликом извјешћује.мо да je повјереник уписао 24 члана и да редовно сакупља чланарину и дозначује je Главно.м одбору. Досада je дозначио 639.50 динара од члакарине. Ј Г а /р е т о в е п р и р е д б е ГАЈРЕТОВ МЕВЛУД У БАЊОЈ ЛУЦИ Бањалука: Мјесни одбор Гајрета у Бањој Луци приредио je дне 10 новембра ов. год. уобичајени Мевлуд у просторијама’ свога интерната, које cv з аову приредбу биле лијепо декорисане и освијетљене. Мевлуд je потпуно успио ii no својој изведби и no броју посјетилаца. Сала Ie Оила дупке пуна угледних грађана, чланова и пријатеља Гајрета. Од.мах иза клањања теравије-намаза одржао je врло лијепо предавап.е о Мухамед a. с. и значају Мевлуда бивши пито.мац Гајрета Гачаница Мустафа. Иза тога су питомци конвикта, Н'Их 4' наизмјенце,«. проучили Мевлуд од рахм Др. Сафетбега Башагића. Уз Мевлуд су' питомци у хору учили илахије и салавате. Послије т о г \ пзиктоване су пјесме: ' Прва објава« од Хамдије Мулића, »Мухамед a. c.« од Муса— Ћази.ма Tianiha и »Богу« од Мирзе Сафета. Ашере и сурад су учили такођер питомци. Гостима je подијељен шећер. Нарочито лијеп утисак на, при^утне оставило je извођење цијелог Мевлуда од страие самих питомаца, зашто заслуга ппипада вјерско^ васпитачу конвикта г. Хафизу Мехмеду Захировићу. Тузла: У мјесецу нове.мбру 1938 одржао ie женски мјесни одбор у Тузли сијело са предавање.м, Koje je одржао г. Др. Идризбеговић о одгоју дјеце. Сијело je било врло дсбро посјећено и успјело како у материјалном тако и у моралном погледу. У .мјесецу децембру одржао je исти одбор Мевлуд, Koin je исто тако добро успио. Чист приход сијела износио je 730.-- динара. Вареш: 17 децембра. о. г. приредио ie Мјесни одбор у Варешу у просторијама’Братства св. Саве своју годишњу забаву са бирани.м програмо.ч. Након поздравног говора декла.човао je Асим Тзуртић »Гајретову хи.чну«, a Сехаудин Алешевић »Мзли Гајретовац«. Потом je изведена актовка »Севдах« из муслиманског изаокурационог живота. Ha забави je свирао тамбурашки оркестар Гајретова мјесног одбора из Сарајева. Уз добро пиће и одличан бифе, била je организована и томбола и плес. Комад je одигран на свеопће задовољство присутних, a чист приход забаве износио je око 1200 динара. За сдличдн успјех забаве треба у првом реду захвалити вриједном повјеренику г. Мујаги Хасагићу, који није жалио труда ни личних жртава да ова приредба успије што бол>е. Зато му Гајрет и овим путем најтоплије захваљује. VELIČANSTVENA »GAJRETOVA« ZABAVA u MOSTARU Mjesni odbor Gajreta u Mostaru održao je svoju veliku go­ dišnju zabavu na 24 novembra 1938., drugi dan ramazanskog Bajrama, u prostorijama društva »Hrvoje« u Mostaru. Odavno nije u Mostaru dostigla ovakav uspjeh jedna muslimanska pri­ redba kako u materijalnom tako i u moralnom pogledu. U p­ ravni i nadzorni odbor sa još nekoliko članova Gajreta pro­ širen u zabavni odbor uložio je mnogo truda oko pripreme ove zabave i njenog uspjeha, a satisfakcija ovome radu jeste konačni uspjeh, koji je prešao sva očekivanja. Program zabave koji je pretstavljao po svome sastavu zaista reprezentativnu priredbu, izveden je na svoopšte zadovoljstvo. N e može sc ustvrditi, da li je veći uspjeh postigao g. Vejsil Hadžibcgić njemu svojstvenom interpretacijom naših sevdalinki: »Ne ču­ dim se mraku ni oblaku,. . . M ošćanicc,. . . Od kako sam sev­ dah svezo« . . . , i drugima, ili su to postigle članice »Musliman­ ske narodne biblioteke« izvođenjem Santićeve »Eminc« uz pratnju pjesme i harmonike, ili su konačno veći uspjeh рбbrali članovi i članice Gajreta, koji su izvodili Gogoljevu »Že­ nidbu«. G. Vejsil HadžiSegić, sudski kapelan iz Sarajeva od ranije popularan u Mostaru, nastupom na Bajramskoj Gajretovoj zabavi u Mostaru burno je pozdravljen. Njegova sevdalinska pjesma oduševila je slušaoce, pa je neke pjesme morao na zahtjev publike i ponoviti. Isto tako naročiti uspjeh večeri bila je tačka, koju su izvele muslimanske djevojke pod vodstvom gde Griner, ilustrirajući laganim orijentalnim baletom pjesmu Alekse Santića »Emina«. Ova je tačka ostavila naročiti utisak na sve prisutne kako samim izvođenjem tako i vrlo ukusnim narodnim nošnjama i savatli ibricima, koja je slika pod reflek­ torima raznih boja dobila opet naročitu draž. Gđa Lidija Griner-Houska za kratko vrijeme pripremila je ovu tačku sa mu­ slimanskim djevojkama i time dokazala svoje sposobnosti za ovu vrstu umjetnosti. Njezino djelo bilo je naročito nagrađe­ no od publike spontanim aplauzom, a time je1dovoljno potvrno, da i muslimanska publika umije da oda priznanje svakoj vrijednosti kao i to da je svaka umjetnost pristupačna i za muslimanski svijet, razvijanjem smisla za istu. Gogioljeva »Ženidba« pod režijom g. Đ. Bovana izvedena je na zavidnoj umjetničkoj visini, imajući u vidu naročito činjenicu, da su ovu komediju igrali diletanti od kojih neki po svojim sposobnosti nimalo ne zaostaju za profesionalnim glumcima. Publika je pažljivo pratila ovu komediju i sponta­ nim smijehom davala oduška na efekte, koje je Gogolj polučio slikajući degeneraciju ruskog višeg društva krajem prošlog i početkom ovog vijeka. I dječji hod pod ravnanjem g. Sulejmana Fehimovića, učitelja, nagrađen jc od publike aplauzom, na­ ročito za uspješno izvedenu ilustraciju vodeničnog kolaj sa pjesmom. Po završenom programu nastala je animirana zabava uz koncentriranje orkestra vojne muzike 32. pješ. puka, a u dvo­ rani Hrvatske glazbe, koja je bila ukrašena ćilimima i serdžadama, vladalo je narodno raspoloženje uz narodnu muziku i sevdalinsku pjesmu. Pored ovakog moralnog uspjeha i materijalni prihodi ove zabave pretstavljaju dostojan uspjeh. Čist prihod od Dinara 16.471.25 jeste zaista uspjeh, ako se ima u vidu okolnost, da /е zabava priređena koncem mjeseca. Zabavu su posjetili pored ostalih, Husaga Cišić, pretsjednik opštine i senator, Komandant Armije armijski general g. Stanisavljević, pomoćnik komandanta Armije g. Ljubičić, na­ čelnik štaba Armije g. Trpić, pukovnik, pretsjednik Vakufskog povjerenstva g. ibrahim ef. Ribica, sreski načelnik g. Carević, Smailaiga CemaLović, član glavnog odbora Gajreta, u ime vla­ dike Zahumsko-hercegovačkog arh. namjesnik Jefto Vujović, ispred Narodne uzdanice pretsjednik g. Salihaga Efica, ispred Prosvjete pretsjednik g. Dr. Jovo Vuković profesor, ispred Gu­ sala, njihov pretsjednik g. Dr. Milan Đokić, ispred Musliman­ ske narodne biblioteke, pretsjednik g. Ing. Fazlija Alikalfić, ispred »Ihvana« Hafiz Salih ef. Pužić, direktor rudnika g. Ing. Frančić, Hadži Ibrahimaga Slipičević član glavnog odbora Gaj­ reta, i mnogi drugi ugledni gosti. Zabava je u ugodnom raspoloženju potrajala do svanuća. GAJRETOVA ZABAVA U DERVENTI 26. novembra 1938. god. održana je u Derventi godišnja bajramska zabava koja je, kao i obično, bila jedna od najus­ pjelijih zabava u Derventi kako u moralnom tako i u mate­ rijalnom pogledu. U dupke punoj sali doma Kola srpskih sestara primjećeni su između ostalih: sreski načelnik g. Dušan Vlahović, državni tužilac g. Ahmet Zahirović s gospođom, starješina so­ kolskog društva g. Matko Marić, Savo Malivuk sa gospođom, pretsjednik »Narodne Uzdanice« g. Dr. Muhamed-beg Kulenović, pretsjednik »Merhameta« g. Ibrahim-aga Hadžiavdić, g. Dr. Branko Juzbašić sa gospođom, gđa Lena Tasovac, narodni poslanik g. Lazar Crljić, g. Milojko Božić rentijer iz Beograda, apotekar g. A. Susman, obitelj g. Mahmut-bega Gradašcvića, nastavnici građanske škole g. N. Matić i A. Omerhodžić, upra­ vitelj osnovne škole g. Strahinja Zurovac, g. Ormoš sa gospo­ dom, upravnik banovinske bolnice g. Dr. Andrija Miler sa gospodom, poslovođa »Bate« g. Gavrić, g. Moric Kabiljo, g. Hajon Jozef sa gospodom i mnogi drugi viđeni građani, a sa strane g. M. Halilović šer. sudija u miru, iz Odžaka sa ositelji; g. Hadžihasanović učitelj iz Odžaka, g. Dukatar želj. činovnik iz Bos Broda, g. Nuković čin. vagon, fabrike iz Slav. Bnoda. �Iz Maglaja gg. Asif Sarajlić iclj. čin., Arifagić H. geodet, Krzić R.. Pirkić E., Arapić E., Smajilagić geodet, gđica Emira Dedić učiteljica stručne škole iz Tešnja, gg. E. Muftić goem., S. Ibrahimcfendić geom., A. Arapčić, M. Krzić i N. H. Selimović studenti iz Maglaja. Na zabavi je nastupio dobrovoljno M. P. D. Jedinstvo sa dvije tačke. Odigran je komad »Zulumćar« od g. Corovića pod režijom starog i oprobanog Gajretovog radnika g. Alije Huscdžinovića na opšte zadovoljstvo publike, u kome su se naročito istakli gg. Mustafa Porobić student, Adembcg Kapetanović, Sefik Sefić, Hajrudin Kučukalić, S. Porobić, N. Porobić i drugi, a od gospođica Enisa Kapctanović, Emina Porobić, Mujcsira Porobić, Emira Ruždija i Advija Cimić. Brigu oko bogate tombole koju su izradile za ovu za­ bavu naše agilne djevojke, učenice stručne škole i mnoge dru­ ge i koju darovaše naši prijatelji trgovci i mnogi odličnici iz grada, vodio je Mjesni ženski odbor na čelu sa svojom potpretsednicom gđom Kulenović i članicama g-dama: Serić, Hadžiahmetović, Cakić, Fazlibegović, Cimić i g-dicom Sidika Ruždijom. Isto tako Mjesni ženski odbor se pobrinuo za obilan i bogat bife koji darovaše slijedeća gospoda i gospode: A. Halepović, M. Kapetanović, R. Udžvarlić, A. Fazlibe­ gović, L. Lalić, A. Huseinović, A. Muftić, Z. lusufbegović, S. Udžvarlić, Ilić, A. Bombić, I. Samo, H. Alić, H. Tirić, S. Catović, Lj. Kostić, Porobić R., A. Filipović, A. Zahirović, Dr. M. Kulenović, J. Hadžiahmetović, M. Cišić. A. Sadiković. R. Đonlagić, R. Vemer, I. Hadžiavdić, M. Ibrahimpašić, A. Udž­ varlić, M. Cimić, H. Serić, O. Cakić, R. Cimić, g. Kabil. Dobrovoljne priloge darove sledeća gospoda: Milcjko Božić 200 Din., Lazar Crljić 100 Din., Dr. Muhamed Kulenović 100 Din.. Dušan Vlahović 100 Din., Ahmet Sadi­ ković 50 Din., Žarko Kostić 50 Din., Jovo Pavičić 50 Din., Radivoje Bošković 50 Din., N. N. N. 50 Din., A. Susman 40 Din., J. Pesah 40 Din., I. Pesah 30 Din.. H. Serić 30 Din., M. Đusti 30 Din., M. Halilović 25 Din., M. Kabiljo 25 Din., N. N. 20 Din., M. Hadžiefendić 20 Din., S. Alagić 20 Din., S. Mujakiović 20 Din., A. Hadžiagić 20 Din., St. Svačko 20 Din., B. Vojnović 20 Din., D. Mičetanović 10 Din., A. Muftić 10 Din., E. Porobić 10 Din., St. Baučević 30 Din., i g. Loj 30 Din. Zahvaljujući se svima ^posjetiocima i darovateljima kako tombole i bifea tako i dobrovoljnih priloga, Mjesni odbor Gajreta u Dervcnti naročito se zahvaljuje upravi Stručne ško­ le Kola srpskih sestara, koja je mnogo doprinijela savjetima oko izrade ručnih radiova za tombolu kao i gospođi i gospodinu S. Karabegu, koji i ovaj puta ne žališe truda, da Gajretova zabava bude onoj visini, kakva se u Dervcnti i očekivala. Mjesni odbor se zahvaljuje upravi škole Časnih sestara na posuđenim kulisama, kao i gradskoj srpskoj i hrvatskoj čitaonici na ustupljenim stolicama. Kao i uvijek kad je to Gajretu potrebno tako je i ove godine stari Gajretov prijatelj g. Marko Đepina, trgovac, ustupio besplatno dasku za izradu bine, na čemu se odbor najljepše zahvaljuje. Nadalje se odbor zahvaljuje gg. Kučeri, Porobiću A. i Husedžinoviću S., prvom što je dpbrovoljno uveo svijetlo po prostorijama gdje se za­ bava održavala, drugom što je umjetnički izradio kuliseza komad, a trećem što je dobrovoljno maskirao diletante. BEOMA УСПЈЕЛА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЈАЈЦУ Овогодишња Гајретова забава у Јајцу, која je одржана први дан Бајрама, 23. XI. 1938, била je прави триумф нашег Гајрета. Својом посјетом, извођењем програма, као и материјалним приходом, премашида je све досадашње приредбе. Велика и прострала дворана Соколског Дома била je препуна публике (око 600 особај, која je на забаву почела долазити читав сат прије почетка забаве. За забаву je владао велики интерес, na није чудо што су се многи са забаве морали вратити, јер нису могли добити слободних мјеста. Програм забаве, у чијем je извођењу учествовало шездесет муслиманских омладинаца и дјевојака, изведен je управо мајсторски, a извођачи су били од публике награђени одушевљеним аплаузом, који се je понављао више пута за вријеме извођења самог ирограма. Живу слику »Краљу Петру« je симболички приказао млади нараштај и подмладак Гајретов, који се окупио око свога Покровитеља и Краља, поздрављајући ra и дајући му доказе својс љубави, привржености и захвалности онако како je ту изражена у ријечима рецитатора, чији je глас допирао иза дмвне композиције живе слике, која je бљештила у свјетлу народних ношњи и државних тробојки. Позоришни комад »Зулумћар«, препун и богг a живописним, сликовитим сценама, украшеним пјесмом . севдахом, испунио je публику пријатннм расположење.м. Taj севдалински штимунг се одржао кроз цио комад, a дилетаити и пјевачи, како солисти тако и хорови су одушевили публику. Нећемо никога посебно хвалити, јер су сви одреда били на висини и нека им je овим путем у име Гајрета — хвала! И ове године томбола нарочито израђених ручних радова била je права атракција забаве и продала се још за вријеме програма на јагму. Овогодишња забава je била у Јајцу права културна манифестација Гајрета, који из дана у дан стиче све више пријатеља и сарадника. Сви приређивачи забаве, како одборници, тако и извођачи су предано и са пуно вол>е уложили сав напор да забава буде права манифестација рада за Гајрет и љегов успјех. Сви су били свјесни да раде за опште добро и добро наше школске омладине. Чист приход забаве износи Дин. 6.145.—, што je за прилике у Јајцу замашна сума. Нека je хвала свима онима, који су својом посјетом забаву увеличали, као и онима који су својим прилозима приходе забаве повећали. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВИШЕГРАДУ Други дан Бајрама Мјесни одбор Гајрета у заједници са покопним друштвом »Мерхум« одржао je бајра.чску забаву у просторијама код »Дал.чатинца«. Забава je успјела како у .чатеријалном тако и у моралном погледу. Поред осталог програма на забави су изведена два комада »Муха« и »Дугме« од Бранислава Нушића, те су се као дилетантице нарочито истакле вриједне чланпце Гајрета гђицеЕниса Хаџихалиловић, Ханумица Устамујић и Шевала Томболу су за ову забаву даровале гђе и гђице: Рмфа Твртковић. Османагић, Алија Османагић, Бранковић Ханумица Фата и Џехва, Зекија Устамујић, Беба и Шаћира X. Халиловић, Нура и Алмаса Ченгић, Фатка Курталић, Нафија Мезилџић, Разија X. Хасановић, Мејра Драпић, Мујесира и Нуна Твртковић, Сабиха Пашић, Разија Боропаи, Паша Османагић, Басвија Беширевић, Бехка С. Османагић, Ајиша Кадмћ, Диба X. Абдић, Карчић Фатка, Ајиша Капетановић, Зехра Османагић, Ес.ча Абдулаховић, Муниба Глибо, Неџиба Сарач, Разија Алагић, Мујезиновић Ајиша, Наџија Садовић, Шевала Твртковић, Ајиша и Хатиџа Шушко, Шефика Јамак, Рамза Караман, Рабија Салих, Шефика Пецо, Фатима Лукачевић, Ајиша Рудић, Самија Хаџић, Бехија Бједић, X. Халиловић Шефка, Ајиша, Хаша и Нура, Брко Дервнш, Бехара Тоскић, Џемила Мирвић, Хану.чица Мирвпћ, Дуда Мехичевић, Фатима Устамујић, Алмаса Тоскић, Џехва Корач, Севда Мирвић, Ифета Тоскић, Бегановпк Зејна, др. Драга Илић и Вера Поповић, који.ча с еодбор овим путем најљепше захваљује. Свн чланови одбора Гајрета и Мерхума свесрдно су се заложили, a нарочито г.Ч енгић Муратбег, претсједник општине и Мустафа Пецо, претсједнпк »Mepxy.ua«, na je забава у сваком погледу успјела. — Одбор. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БАЊОЈ ЛУЦИ Бања Лука: Мјесни одбор у Бањој Луци у заједници са свима мјесним културно-просвјетним и хумапим муслиианским друштвима организовао je рамазанска предавтка, која су одржана слиједећим редом: 26 октобра у просторијама »Ел-Хидаје« r. Јахић Хусеин: »Исламско братство«. 27 октобра у просторијама »Братства« г. Др. Куленовић Мехмед: Алкохолизам ir лроституција«. 28 октобра у просторијама »Фадилета« r. Смајиш Абдулах: »Постанак, развитак и успјеси социјалне свијести«. 30 октобра у просторијама »Будућности« г. Бекић Едхем: »Али-паш.а Ризвапбеговнћ-Сточевић«. 2 новел\бра у просторијама »Фадилетаа> г. Мурадбеговнћ Хасиб: »Социјално стараи,е у нашем кривичном закону«. 3 новембра у просторијама »Братства« r. Бадић Сулеј.ман: « 0 задругарству«. 15 �i и \ рбрл у просторијама »Ел-Хидаје« г. Дедић Шаћир: »ОгфЈЈ/освјећивању«. 5 новембра у лросторијама »Фадилета« г. Инг. Хаџиомерспахић Риза: »Пољопривреда као занат градског становништва«. 6 новембра у просторијама »Будућности« г. Сеид Др. Буљина: »Женско питаље код ндс«. 9 новембра у просторијама »Фадилета« г. Јахић Хусеин: »Друштвено опхођеље«. 10 новембра у просторијама »Братства« г. Ковачевић Адем: »Лјечење бил.ем и хем. препаратима«. 11 новембра v просторијама и>Ел-Хидаје« г. Др. Куленовић Мухамед: »Хиглјенски пролиси no исламу«. Исто предавање одржано je и за жене. 13 новембра у просторијама »Фадилета« г. Имамовић Хасиб: »Борба Apana и Јевреја у Палестини«. 16 новембра у просторијама »Фадилета« г. Бекић Едхем: »Али-паша Ризванбеговић-Сточевић«. 18 новембра у просторијама »Ел-Хидаје« г. Др. Сеид Бул>ина: »Шта могу бос. херцеговачки муслимани научити и зсвоје историје«. 18 новембра у просторијама »Фадилета« г. Дервиш Тафро: »0 Јапа«у«. 19 новембра у просторијама »Ел-Хидаје« г. Захировић Хафиз Мехмед: »Мубарек ноћ у Исламу«. 19 новембра у просторијама »Будућности« г. Глу^беговић Џевад: »Банкарство и финансије«. 18 новембра свечана прослава Лејлеи-мираџа у Ферхадпашиној џамији уз пригодно вјерско предавање. У свему je одржано 19 предавања, која je слушало око 2000 слушача. Сарајево: Вјерски васпитач у сарајевском мушком интерпату г. Хафиз Мустафа еф. Куленовић одржао je пригодно предавање o »Лејлеи Кадру«, 18 новембра 1938 послије теравије намаза, пред питомцима поменутог nHTep- У овом ннтернату обављена je и прослава Дана Уједињења на 1 децембра, na je том приликом питомац интерната Зија Шев,а, ђак VII разреда II гимназије одржао предавање о значају тога дана. 16 Р а д r a f p e r o B o r К о р еп е т и т о р и ја у C a p a f e -ву Гајретов Корепетиториј у Сарајеву почео je, као и мрошле године, са радом. Корепетиториј je смјештен у просторијама Мјесног одбора (Гајретов дом). Уписан- je велики број ученика из свих школа који редовно похађају предавања професора који су се, и ове године, одазвали I'ajpeтовој молби једнодушно. Гајрет свим предавачима најтоплије захваљује и овом приликом. Одржано je и неколико састанака са родитељи.ча који су необично задовол>ни и захвални Гајрету на овој корисној акцији. Мјесни одбор- улаже много труда да Корепетиториј допесе пун резултат. НОВО КОЛО СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ Најиовије четрдесет прво коло Срп. књижевне задруге, садржи осам лепо опремљених и занимљивих књига које треба да има свака српска и уопште југословенска кућа и књижница. Књиге су ове: 1. Родољубиве песме (Косовски божури, Србљак, Ослобођење) од Д. Ј. Филиповића, :— с предговором Драгише Васића; 2. Изабране приповетке Ника Бартуловића; 3. Поднебља, роман Андре Мороа, у преводу и с предговаром Јелисавете Ибровац; 4. Дневник једног добровољца од Пере Тодоровића; 5. Књижевни радови Андре Николића, у редакцији Јаше Продановића и с предговором Павла Поповића; 6. Живот Св. Саве и Св. Симеона, од Доментијана у преводу Др. Лазара Мирковића и с предговорм Др. Владимира TiopoBHha; 7. Како вам драго, комедија В. Шекспира, у преводу Бор. Недића и В. Живојиновића; 8. Кавур, творац италијанског уједињења од М. Палеолога, у преводу Бране И. Марковића и с предговором М. Цара. Све су књиге одлично повезане и садрже 1.720 страна и неколико слика. Могу се добити у Српској Књижевној Задрузи, Kp. Милана 19 тел. 21526 и преко њених повереника у Београду у унутрашњости. Каталог свих издања шаље се на захтев бесплатно. — Ранија издања дају се и на отплату. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e85541f6d88d39c3412cebe57494c4c.pdf 4e0299aeecbd394e676bb45dd0118fa7 PDF Text Text tAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА С А Д РЖ А Ј: УРЕДНИШТВО: Нова Г ајретова акција — Проф. Ф. ЕФЕНДИЋ: Д убровачки архив и муслимани — ХАМДИЈА МУЛИЋ: Реформ а мектеба — ХАСАН ХАСАНЕФЕНДИЋ: Ислам и класна борба — ХУСЕИН ДУБРАВИЋ: »Бабо, ja сам учииио своје«, приповијетка — ЈУНУЗ М ЕЂЕДОВИЋ: Ja бих .. пјесма— Др. ИБРО БРКИЋ: Ha уранку, шала у 1 чину — ВЈ1АДИМИР ПОКОРНИ: Топлина и романтика арнаутске народне пјесме — Једна пјесма рахм. Незира Налића — Р.: Први муслимански помодни салон — НАУКА И ЖИВОТ: Како je Франклин спутао муњу — КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Чланак о муслиманима у пољском часопису — Оперна пјевачица Б ах р и ја Нури Хаџић ангаж ована за М етрополитен оперу у Њ у јо р к у — Библиографски подаци о раду рахм. Н азифа Ресуловића — НОВЕ КЊ ИГЕ: Нови роман Хамзе Хуме — Студија Касима Д обраче — Француско дјел о о босанским севдалинкама — Ш тампа о нашем календару ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ? Сараје-во 1939 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ ( t ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �G a f r e io v a K red itn a p r iv re d n a szadruga s . a. /. u S a r a je v u Telefon br. 25-44 — i* Račun kod Pošt. šted. 1977 PR IM A U L O G E N A ŠT E D N JU sa i bez otkaznog roka PODJELJUJE Z A D R U G A R IM A kamatnjak P R IM A ve i rine D in ZA JM OV E uz povoljan U Č L A N ST V O vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti D in 500.— ograničeno do 2.000.— P R IM A P O N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Nationale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R SI SV E D R U G E T R A N SA K C IJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom , I kat ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДСОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштпо »ГаЈрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Го& . X X Bpof 2 С а р а јс п о , ф е о р у а р 1 9 3 9 N o va G a jre to va a k cija Apel Proširenog odbora za izgradnju Gajretova internata u Sarajevu Braćo, Gajret je ponikao u narodu i zbog naroda. Osnovali su ga prije 35 godina najbolji sinovi našeg naroda, u jednom teškom periodu naše narodne istorije; u vremenu kada je zbog kulturne zaostalosti prijetila opasnost našem opstanku i našoj budućnosti. Izabrani prvaci i pregaoci pronijeli su ideju Gajreta kroz narod, dali joj snage i života i osposobili društvo da postane kula svjetilja, da postane luča prosvjete, koja će docnije kroz decenije širiti kul­ turu i prosvjetu među jugoslovenskim muslimanima. U toku prohujalih 35 godina svoga djelovanja Gajret je pomagao i školovao preko 6.000 naših 'sinova, dao im egzistencije i omogućio da budu korisni članovi naše narodne zajednice. Prema prikupljenoj statistici njihov broj iznosi preko 60"/o od cjelokupnog broja muslimanske školovane inteligencije. Većina muslimana profesora, učitelja, inženjera, sudija, advokata, ljekara l drugih školovanih ljudi osjetili su Gajretove blagodati u doba kada im je pomoć bila najpotrebnija. I da Gajret nije učinio ništa drugo nego što je dao ovako impo­ zantan kader inteligencije, zadužio je za vječn a vrem en a ne samo njih nego i cijelu našu zajednicu. Međutim Gajret je pored rada na školovanju učinio mnogo i na ekonomsko-socijalnom polju. On je izveo na put i osposobio veliki broj solidnih i savremenih zanatlija i trgovaca, širio je pismenost u narodu, održavao na hiljade popularnih predavanja po selima i gradovima, organizovao vlastite zadrugarske tečaj ave, pomagao i osnivao zadruge raznih tipova, osnivao radionice i škole za izučavanje i izradu ručnih radova. Posebnu granu Gajretova poslovanja zauzimaju razne Gajretove edicije, koje su, besumnje, dosta doprinijele opštoj kulturi ovih krajeva. Da je Gajret mogao da učini toliko za našu zajednicu i njeno dobro, ima se zahvaliti požrtvovanju njegovih saradnika i funkcionera od osnutka do danas, a zatim svijesti i darežljivosti našeg naroda, koji je u predratnom periodu dao za Gajret 560.000 zlatnih kruna, a od Svjetskog rata do danas preko 31 milijon Dinara, što znači u današnjem novcu oko 40 milijona Dinara. Gajret ima da izvrši u budućnosti još mnoge zadatke i da odigra još veću ulogu među jugoslovenskim muslimanima. Poznata je činjenica da su muslimani dosta kasno uvidjeli važnost i potrebu školovanja i savremenog obrazovanja i da su radi toga zaostali, unekoliko, za svojom braćom sunarodnicima drugih vjeroispovijesti. Zato će školovanje omladine biti još izvješten niz godina najvažnija grana Gajretova rada, tim više što se u današnjici, bez dovoljnog i spremnog kadra školovanih ljudi, ne može ni govoriti o ljepšoj budućnosti jedne zajednice. I baš zato što Gajret mora da nastavi rad na školovanju omladine, i to možda, usljed navale na škole, i u povećanoj mjeri, ukazuje se hitna potreba da se pristupi podizanju novih internalskih zgrada koje će zadovoljavali svima higijenskim i pedagoškim potrebama. _______ __________ ________ __ _________ ___ -..........- - - 19 �Stanje zgrada u kojima su danas smješteni Gajretovi internati i u kojima živi i školuje s a naša omladina, ne smije nas zadovoljavati, jer, šta će moći da učini ta omladina svome narodu kada stupi u život, ako već u mladosti naruši svoje zdravlje, boraveći u vlažnim prostorijama, bez dovoljncKzraka i svjetla i onih minimalnih udobnosti koje su potrebne za normalan rad i ozbiljno spremanje za budući život. Zato je nasušna potreba te omladine, kako one koja se sada školuje tako i one koja će docnije doći, da se odmah pristupi podizanju novih zgrada za Gajretove internate. Uvaživši potrebe naše omladine i ocijenivši prilike i darežljivost naše zajednice, Glavni odbor Gajreta, u zajednici i sporazumu sa prijateljima Gajreta i omladine u šeher Sarajevu, donio je zaključak da pristupi izgradnji Gajretova muškog i ženskog internata. Pošto je Sarajevo najveći školski centar naše uže domovine i u njemu se nalazi najveći broj škola, naročito stručnih, odlučeno je da se taj internat izgradi najprije u Sarajevu, u koji će se smjestiti oko 200 učenika i učenica iz svih krajeva u kojima Gajret djeluje. Braćo, O braćam o se na Vas kao prijatelje narodnog napretka i blagostanja, da svojim udjelom pomognete ovu najnoviju Gajretovu akciju. Ostvarenjem ove akcije, izgradnjonVmuškog i ženskog internata u Sarajevu, izvršiće se jedna od najljepših Gajretovih ideja|i ispisaće se jedna od najsvjetlijih stranica Gajretove istorije i njegova djelovanja za opšte dobro i zajed­ nice. Svaki prilog, pa, bio on i najmanji, biće udio dostojan pažnje i poštovanja/K roz mudru izreku rekao je narod, da je zrno do zrna pogača, a kamen do к а теп а p a la ča .'kGajretov internat treba da bude ogroman skup narodnog zrnevlja, malih i velikih priloga, datih od srca i dobre volje, prema snazi i ekonomskoj moći svakog nas pojedinca.^O d'svih tih priloga treba da se stvori veličanstven skup, od koga će usred šeher Sarajeva zasjati nova zgrada naše svijesti i naših pregnuća. Gajretov internat treba da bude sklonište za dobru i siromašnu djecu, koja će kroz školu i knjigu najbolje poslužiti zajednici i domovini. Radi našeg zajedničkog dobra i obraza, apelujemo na sve ljude i prijatelje^dobra srca i zdrave svijesti,^ da* stupe u kolo onih koji će pomoći izgradnju Gajretova đačkog internata u Sarajevu. Njihova imena biće vječito sačuvana u analima Gajreta i upisana u zlatnoj knjizi Gajretova muškog i ženskog internata. Pretsjednik Proširenog odbora za izgradnju Gajretova internata, H U S E IN K A D IO Pretsjedni/c Glavnog odbora Gajreta, Dr. A V D O H A SA N B E G O V IC , ministar u. p, Potpretsjednici: H A F IZ M U H A M E D P A N D Ž A , član Ulem a Ing. SA L IH C IC O , direktor fabrike duhana, medžlisa, S A L IH A G A FO C O , veletrgovac Dr. Z A IM ŠA R A C , advokat, M E H M ED B EG K A P E T A N O V IC , posjednik Č L A N O V I P R O ŠIR E N O G O D B O R A : M ehmed A li ef. Cerimović pretsjednik Ulem a medžlisa, Muhamed Zlatar v. d. pretsjednika Gradske opštine, Edhemaga Bičakčić gener. direktor Gradske štedionice, Ibrahim Sahinagić pretsjednik Trgovačkog udruženja itd,. Sukrija Kurtović biv, nar. poslanik, Abdulah Kasumagić zlatar, V ejsil Krainović veletrgovac, Ismet Ni/cšić trgovac, M ustafa Softić v iši činovnik Gradske štedionice, Asimaga Arslanagić veletrgovac, Šerif Vranić veletrgovac, Mehaga Kučukalić trgovac, Nasihbeg Repovac sudija, Dr. Jusuf Tanović advokat, Ramadan Fetahagić šef želj. stanice, Dr. Hamdija Cemerlić docent Seriatske akademije, Ahm ed M ešinović veletrgovac, Nedžadbeg Sulejmanpašić v iši činovnik »Jugočelika«, Alija Kurtović penzioner, Mehaga Karić trgovac, V ejsil Hadžalić industrijalac, Mehaga Comara posjednik, Ahmetaga N ovalija trgovac i posjednik, Edhemaga Musakadić trgovac i posjednik, Edhem Cejvanija obrtnik, Salihaga Serdarević posjednik, Lutvo M uftić apotekar, Abdulah Mulić učitelj, Camilbeg Osmanagić trgovac, Nudžejm M uhibić viši činovnik Gradske štedionice, Abdulah Gruhonjić činovnik Uprave Policije, A zis Sarić posjednik, Ing. M uhamed Hrelja v. d. direktora Elektrane, Dr. Muhamed Iblizović ljekar, Alija Hromić školski nadzornik, Ismet Comara viši činovnik Drž. Hipotekarne banke, Hamid Dizdar novinar, Salko H asanbegović činovnik Rudarske direkcije i Hamid Kukić glavni sekretar Gajreta. �Д у б р о -в а ч к и а р х и п и м усл и м а и и Научном свијету je врло добро познат архив негдашње дубровачке републике, који.се сматра за најбогатији и највреднији архив у нашој држави и који je и код страних научника још одавно привукао пажњу на своје богатство које им je пружало обиље података за њ ихова изучавања средоземног базена. Данас je то државна установа која промиче интересе науке и омогућује научннцима конзултовање архивске грађе која се налази у око 6500 увезаних дебелих рукописних књига и у преко сто хиљада неувезаних писама, a no времену ови документи садрже грађу од X вијека na до најновијих времена. Ту су подаци о државном н друштвеном животу старих Дубровчана као и о њиховим односима према свим људима с којим су имали пословне везе трговачке и др. Како je у територију дубровачке трговине спадао и Балкан, наћи ћемо поред осталих и много података у везн с нашим крајевима, на првом мјесту Херцеговином, Босном и Србијом, те без ових проучаван>е прошлости нашега народа у овим крајевима било би непотпуно и мањкаво. To се je код нас осјетило, те с пуним правом велику пажњу дубровачком архиву обраћа Југословенска академијд. знаности m умјетности у Загребу издајући цијеле серије. докумената из тог архива. У најновије вријеме Cpncka краљевска академија у Београду бави се интензивним издавањем дубровачке грађе и тако се појзвљујуГњене многе едиције докумената корисне^за науку. Број наших научника који се баве-дубровачком грађом све je већи, и може се без претјеривања рећи да се данас сваки наш познатији и&торичар за своје студије користи материјалом из дубровачког архива. Међутим ако погледамо ко се све бави проучавањем тог материјала, видјећемо да qy муслимани у том врло слабо или боље рећи никако заступљени било из незнања и непознавања што се тамо налази. или из неразумијевања и несхватања вриједности историјских споменика уопће na и самих архива. Истина je да код нас муслимана нема довољно развијене свијести за познавање прошлости. na се ради тога оваке студије и остављају no страни. Ако се мало даље погледа, створиће се један жалостан закључак да смо ми сразмјерно врло мало ангажовани опћенито на научном пољу na и на овом. Хоћемо ли да накнадимо губитак, ми муслимани морамо дати свој обол за науку, морамо да идемо упоредо с осталим како би своје способности ставили у службу заједнице. Констатовали смо свој немар према дубровачком архиву. Врло ријетки су муслимани који долазе у његове просторије да раде, a како мислимо да je no сриједи највише и непознавање самог материјала који би могао интересовати јед н ог муслимана, ми ћемо у кратким потезима истакнути шта све ту има у вези с муслиманима. Познато je да je Дубровник био у најтјеш њ ој вези и контакту с муслиманима којих преко 400 година. na су ти односи оставили дубока трага у свим списима и преписци дубровачке републике било с Турцима или са западним хришћанима. Дубровник je био мост између Истока и Запада илн боље рећи између муслимана и западних хрршћана, те као такав морао je добро познавати муслимане д а би се могли обављати многобројни послови с њима. У доба турског господства Дубровннк се сматрао да je на подручју херцеговачког санџака, територија му je ишла у састав херцегновског и љубињског кадилука, a с тим опет je стављан у босански пашалук. Дубровчани су харачари султанови, и поред харача у XVII вијеку (према једном ћир! документу) скоро толику своту су плаћали турским властодршцима за дарове без којих се није ништа могло свршнти. Дубровник je, дакле, био предмет турске администрације, a јаке везе Дубровчана с муслиманима су оставиле трага у великом броју турских докумената који се данас у архиву чувају и који пруж ају разноврстан материјал за познавање прошлости нарочито наших људи из Босне и Херцеговине. Може се бтворити јасна слика цјелокупног живота нашег свијета, ћуди муслимана, све врлине као и Л1ане наше у прошлости. Осим.докумената на турском језику, налазимо у дубровачком архиву велик број докумената писаних старом ћирилицом која се и данас чува у употреби no старим беговским породицама. Ta пи_£ма писали су муслимани из наших крајева дубровачкој републици, a служе поред њихове културноисторијске вриједноети и као један доказ више- о националној свијести наших предака. Међутим узети само ове документе о проучавању муслимана било би мањкаво. Података о муслиманима наћи ћемо у записницима Вијећа Умољених (писани на лат. језику), из којих се ИЗ' дана у дан може пратити шта се je догодило у Дубровнику. Ту je много муслиманских иЛена заведених поводом вијећањ а о даровима, преписци, каквој продаји или купњи, каквом преступу и спору или тајн ој акцији против неког муслммана који штети интересима Републике. Али од свих архивских сери ја најзнам еннтија je Lettere е commissioni di Levante (писана на талиј. језику) која садржи писма и упутства за поклисаре у наше крајеве и у Цариград. Ту се потанко описује шта које посланство има д а учини док му мисија траје, a уз тај опис д ају се подаци о ћудима људи с којим поклисари имају доћи у везу. Значајна je у овом смислу и серија C opia lettere (писана на нашем језику). Она садржи неколико свезака и ту су концепти писама ко ја je Република упућивала у Босну и Херцеговину. 0 муслиманима се налази спомена у већини докумената из турског периода наше историје, na се тако види колико и с кии су наши дједови имали везе. У овом архиву има података о муслиманима у свим правцима, a то се или не зна или не мари за то, na je једино тако могуће разумјети зашто баш иуслимани најмање воде рачуна о ' дубровачком архиву. Треба јасно увидјети да je немогуће писати нешто из прошлости Босне и Херцеговине без конзултовања дубровачког архива. Не смије се десити као што се je скоро један млади човјек усудио да пише ионографију о Осман паши Ресулбеговићу (Гајретов календар за 1939), те иако спомиње његове односе с Дубровником, није ни поми- �слио да ш тогод о њем потраж и у дубровачком архиву. Д а je то учинио, тамо би наш ао много материјала о њему, na не би свој р ад бази рао највише на оном ш то се говори и прича у народу. Свагд је се мора бити начисту да се ниједна радњ а из историје не може свршити без историјских докумената; то д а је вриједност радњ и и писцу. Кад je човјеку то јасно, тек онда уви ђа значај историјских споменика, тада користи сваку прилику и конзултује их да би њ егове студије базирале на најчвршћем темељу — истини. Н епознавањ е зн ачаја историјских споменика смањ ује се, a и код нас су у том погледу изгледи. доста добри. П римјећено je д а наш а омладина из наших вјерских ш кола (Хусревбегова медреса и Ш ериатска гим назија) има интереса за историјске споменике, a то свједоче њ ихове посјете дубровачком архиву сваком приликом кад го д дођу у Дубровник на излет. Ту су заслуге н ајп р и је њ ихових гг. професора. Ти ђаци се интересују за све оно ш то даје податке о' животу муслимана, хоће д а виде у колико су тачне тврдњ е о муслиманима ко је су досад историчари ставили пред очи научном свијету. To корисно интересовањ е не треба оставити д а оно има само информ ативни карактер, него и у школи наставник за турсци јези к тррба сваку прилику да користи и да испЈче значај^ турских докумената, у најстаријииМ разредим а д а лс'е, узи м ају у читање, анализу и п ревођењ е све врсте д о к у м е н а т а и ^ Г т у р ^ ском јези к у как о би се ђаци оспособили за рад на њима и како би с е л а ^ о м ^ идефш зм ом свом силом приступили раду на турској грађи ко д наС ко је има јо ш свуда. Т ако би се с временом попунила празнина у н аш ој и сторији за доб а Турака. Д а би овај рад у најстари ји м разредим а био ш то кориснији, требало би удесити. згодне читанке у којим би се обрадиле све врсте турских докумената тако да ђаци у ш колу стеку појам о турској дипломатици, д а би се лакш е могли бацити на посао чим им се пруж и могућност. Ове читанке би спремила стручна и у турску дипломатику упућена лица, тим би се та грана науке код нас знатно унаприједила. За ово треба заи нтересовати наш е највиш е вјерске ф акторе, a они су досад показали доста1 смисла за ове ствари. Кад се овако код наш е ш колске омладине развије смисао за исламске документе, моћи ћемо са задовољ ством рачунати на будуће научне раднике за изучавањ е наш е прош лости. У з ово ћемо истакнути да je главна тен денц и ја увођењ а турског језика у наше држ авне вјерск е ш коле била највиш е због турских докум ената, д а би се повећао број радника на њима, је р их je данас врло мало. Истина и поред тога овим не п остоји никаква веза, сваки ради за се. И они м ор ају ступити у везу д а би резултати њ ихова рада били ш то бољи. Кад се код муслимана створи научни кадар за проучавање прош лости, моћи ће се покренути једна ш ира акц и ја о д стране Г ајрета или Вакуфске дирекције у С арајеву за писање једн е исцрпне историје Босне и Херцеговине, у ко јо ј ће се дати право м јесто муслиманима у прош лости и оцијенити њ ихове способности, ћуди, стремл>ен>а и. однос према другим вјероисповијестим а. Кад се сви ти услови стеку, ето дубровачког архива који ће бити јед а н неисцрпан извор за и стори ју муслимана, a дубровачки архив може пружити тог материЈала ако не више оно бар толико колико сви ар^иви 'у Југославији. Нема историје Босне и ХерцеГовине без дубровачког архива, нити се може дати јасна слика о муслиманима без исламских сцоменика. Стога изучавајмо своју прошлост, докаж им о своју дубоку националну свијест и онда када je тога било врло мало. Д у б р о в н и к , јануара 1939. Ф. ЕФЕНДИЋ, проф. R e fo r m a m e k t e b a Lako je uočljiva razlika izm eđu staro g i novog m ekteba1)- Sama z g r a d a staroga m ekteba pravlje­ na je ili iznajmljena »samo da se imaju gdje djeca da smjeste«, p a m akar ta m ektebska soba bila tijesna, tek m alo providna i prozračna. O unaprijed predviđenom planu m ektebske zgrade, naravno, nije bilo ni spom e­ na. H igijenske prilike uopće, kao i pedagoške, bile su očajne. M ualim u starom m ektebu najčešće je bio ob i­ čan hcd ža, to jest sa malom naobrazbom , tek d a zna to lik o koliko treba da djecu nauči. Pored brige k ako će djecu naučiti, m orao se više da brine sam o sebi, o svojoj egzistenciji. Plaća u naravi, nesigurna i če­ s to mizerna, pa ga unaprijed nije m ogla u rad u ni oduševiti kakva m aterijalna nagrada. Sam n a č i n n a s t a v e u starom m ektebu bio je skroz mehanički. Učilo se sve napam et. N aravno, 0 kakvom e m etodskom radu i uopće o pedagoškom p o stu p k u u odgoju, nije se tada imalo ni pojm a. U staroj nastavi h odža se bavio o pojedinom d jetetu n a­ pose. Pojedinac se odvajao o d cjeline. Ispitivalo se p o jed in o dijete po redu i, kako koje »prouči«, — »sabah promijeni«. O d g o jn a strana nije bila svjestan i izričit zada­ tak nastave. A li je ipak hodža pazio n a islam ski a d a b (lijepo vladanje), d a djeca žive u vjerskom e a h l a k u (moralnom vladanju). N ijesu stare hodže bile svjesne da je i sam predm et vjerske nauke odgojan, d a se naim e naročito tim odgojnim sredstvom , vjerskom naukom , djeci ulijeva u d u šu duševna h ra ­ na, k o ja svojim ahlakom najbolje daje harm oniju u ljudskom e životu, usađujući plemenite ideje u m ladu lju d sk u dušu. N astava se davala m ehanički i djeca su »bubala«. N alagalo se djeci d a ne valja lagati, k ra ­ sti, .psovati i t. d. jer je to grijeh. N alagalo se djeci, d a treba klanjati je r je to »farz«. Sve je to istina. Ali lju d sk i razum hoće i da zna m o r a l n u s v r h u tih Božjih zapovijedi, pa da im se uz odgojno upravljanje to upečati u dušu i postane njihovom svojinom u životu. O n ak o , najviše su te dužnosti m e h a n i čk i prelazile u n a v i k u bez sadržine. U starim mektebim a nije bilo s i s t e m a . Svaki je h odža radio k a­ k o je htio i um io. K itaba (udžbenika) svagdje nije ni bilo. U koliko ih je i bilo ti su bili na tu rsk o m jezi­ ku, p a uz nedovoljno poznavanje m aterinjeg jezika 1 sam og hodže, učenje je bilo p r a z n a r i j e č b e z r a z u m i j e v a n j a (najkrući verbalizam ). T ek nc, • 1} Р у ај je .n a p is rezime moga članka »Stari i novi mektebi«. V idi »N ovi Behar« od 15. I. 1939. �koliko poslije okupacije, kako smo već spomenuli, kad se počelo sa prvom reformom m ekteba, t. zv. m e k t e b i i b t i d a i j a m a , dao se m ektebu neki si­ stem. M ektebske zgrade počele su se podizati po pla­ nu. Djeca sjedoše u klupe. M ualim sjede za katedru. Polagano se poče uvoditi s k u p n a n a s t a v a . M ekteb naime, postade jedan organizam u kojem svi dijelovi (učenici) jednako sudjeluju u nastavnom ra­ du i između sebe se pomažu. Počeše se postavljati mualimi, pitomci dar-ul-mualimina. koji su se tu posebno odgajali da budu na­ stavnici, dostojni svoga zvanja i vremena. Plaće se urediše, zapravo povisiše, ali još uvijek nejednako i bez naročite uredbe (pragm atike) koja će i mualimima zagarantovati napredovanje u plaći kao i penziji. T ek ovih dana govori se o mualimskoj pragmatici. Zaista je to jedan važan posao i ako se to uredi, donijeće koristi nesamo mualimima, nego i nastavi i na­ šemu podm latku, jer će se tek on d a i po selima moći postavljati nastavnici, vrijedni i sposobni za potrebno m ualimsko zvanje. D anas u nas postoje mektebi različitog tipa. Po selima su većinom još uvijek »sibjan-m ektebi« a po nekim selima i gradovim a jednogodišnji i dvogodišnji mektebi. O ve sve mektebe treba unificirati, izjed­ načiti ih i po godinam a naučavanja i po nastavnom planu, a također i po miialimskoj sposobnosti. Prema duhu vrem ena i našim prilikam a nama su ppotrebni d v o g o d i š n j i m e k t e b i . — N jih bi po­ hađala djeca već od navršene pete godine pa do na­ vršenih sedam godina. U prvom razredu neka se m a­ la djeca uče u prvom redu g o v o r u , slobodno raz­ govarajući o najelementarnijim stvarim a, zatim o l i ­ j e p o m v l a d a n j u , o elem entarnim pojm ovim a iz a k a i d a i i b a d a t a , pa kratke d o v e i s u r e napamet. N eka se djeca bave r u č n i m r a d o m u vezi sa pojm ovim a iz stvarne nastave, p a on d a i g r i , drugarstvu i ophođenju sa ljudima. N ek a mala djeca u društvu šetaju, igraju se na čistom vazduhu »uče« ilahije i slično. (V idi nastavni program zabavišta). Po ovakvom program u daje se djeci najlakša i najdraža duševna okrijepa, rad, koji se udešava pre­ ma dječjoj prirodi i razgaljuje njihovu dušu. O vakav rad djeci oštri um i razum, pobuđuje i jača volju i budi lijepe osjećaje. Kao i sva djeca u kulturnom e svi­ jetu. tako i naša, imaju sva opravdanja da im se dade njihovo d j e č j e p r a v o . N e treba da se roditelji plaše ove reforme. Z ašto da se žuri sa poznavanjem harfova? N ije dječji islam ijjet u poznavanju elif-ba arebije toliko, koliko u samome odgoju, lijepom vla­ dan ju u islam skom ahlaku. (D obro bi bilo d a se .sa ovakvom reformom pokuša u Sarajevu a da se za to nekoliko m lađih mualima, naročito svršenica Ženske medrese, upute u posebnom tečaju kao što se u istu svrhu čini sa učiteljim a(cam a) osnov. škola), d a se upute u ručni rad. D ijete s navršenom šestom godinom prelazi u drugi razred m ekteba. O no je već progovorilo. U m ije misliti i svoje misli iskazati. Disciplinovano je. D ijete je steklo dosta elementarnih pojm ova u stvarnoj na­ stavi. Sad bi se mogao udesiti onaj način koji se u nas podržava d o sada. M ože se naime početi sa učenjem elif-ba-arebije i sa raširivanjem pojm ova iz ulumi-dinijje, naravno, ovaj predm et racionanlno, bez u džbe­ nika — napamet. Ja бих... Ја бих да ми дани буду пуни среће, Да ми зоре свићу сунцем обасјане, Да вјечито цвјета крај мене прољеће, Да топлином грије моје младе дане. Ја бих да живот прелијем обиљем, Да надахнем снагом оне што страдају, Да их вјечне Правде заклоним окриљем, Оне што животу све од себе даЈу. Ја бих да све људе надахнем животом, Да буду снажни ко плаха ријека, Ја бих да тиранском крви пролитом Сперем ране рода што га слава чека. Ја бих да ми пјесма завичај прелије, Да снага забукти кроз сва наша поља, Да.се разигра успавана воља — Ја бих да сунце мој Санџак огрије. ЈУНУС МЕЂЕДОВИЋ M eđutim , obrađivanje pismenosti u ranom dje­ tinjstvu, pa ni u materinjem jeziku, ne preporučuje se. ЈГ о je za m alu djecu težak psihološki rad, u početku p un apstrakcije, koji rad malu djecu umara. N jih uma­ ra i sama tehnika pisma. Zamislimo samo, kako je djeci »prikovati se« uz klupu, pa tu u stezi sjediti dnevno po 2—3 sata. T o najbolje znaju nastavnici koji i pored naj­ m odernijih m etoda i sami m uku muče, a kamoli mala djeca. O sim toga, arapski je hurufat, na primjer, vrlo cežak, kom pliciran, sastavljene riječi nepoznate pa je teško djecu vježbati. Zato bi najzgodnije bilo d a se učenje elif-ba-arebije prenese u osnovnu školu, i to k a d se d j e c a n a u č e p i s m e n o s t i u m a ­ t e r i n j e m j e z i k u . T ad a bi se moglo iskoristiti m nogo. Predvježbe otpadaju, jer djeca znaju elemente govora, p a bi se jednostavno mogli upoređivati arap­ ski glasovi sa našim, odnosno harfovi sa slovima u m aterinjem jeziku. T o bi bio mnogo olakšan posao. Inače, dokle se god podrži dosadašnji red, vrlo je važno, d a se pohađanje m ekteba izjednači i o b a ­ v e z n o za svu djecu prevede, kako bi kad djeca na­ vrše sedam godina, m ogla sva jednako odm ah nasta­ viti već u prvom e razredu osnovne škole ovu vjero­ nauku, do k le su došli u nastavi u mektebu. T ako bi barem bio neki stalan red, d a ni vjeroučitelji osnovnih šk o la u buduće ne udaraju na m uku sa nejednako sprem nom djecom u vjeronauci. O vo opet također vrijedi i za srednje škole, gdje vjeroučitelji također zbog dosadašnjega nereda, mnogo kubure sa nejedna­ ko sprem nom djecom. M išljenja sam da bi se na ovaj izloženi način m nogo olakšala i poboljšala naša vjerska nastava. A koliko bi se tek pom oglo našoj djeci. O udžbenicima se već radi na kom petentnom m jestu, pa ovdje nije ni od potrebe da se spomene. Isto tako i spremi muallima na kom petentnom m jestu baš sada se poklanja naročita pažnja, a naravno da će trebati više vremena do k se i u ovom pogledu svi na­ stavnici izjednače. Hamdija Mulić �Is la m i k la s n a b o r b a Pored raznih teorija o p o stan k u živih bića i raz­ voja organskog života (D arvin, B ergson), p o sto je i različita stanovišta o razvoju lju d sk o g d ruštva. T a ­ ko D r. Ceisler u svojoj Sociologiji ističe d a je razvoj d ruštva prošao kroz tri stadija: teologijski, m etafi­ zički i pozitivni. O vom o dgovaraju tri razd o b lja u kojim a prevladavaju svećenici i ratnici, zatim filozofi i pravnici i n apokon učenjaci i industrijalci. T o k o m vijekova dru štv o se diferenciralo u klase. K oje su okolnosti na to uticale, teško je od red iti. O tom e se stvaraju razni pravci i teorije. T a k o idealizam zastu p a m išljenje da je d u h sa svojim silam a o sn o v svega fi­ zičkog zbivanja. Spenser uči da n a socijalni život kao spoljni život kao faktori utiču geološke i m etereološke prom jene, flora i fauna. М агх sm atra d a je sve uvje­ tovano m aterijalnim , gospodarsk im prilikam a. P riro ­ dni procesi povode za sobom željeznom zakonošću svo zbivanje duha. N ačin proizvodnje uvjetuje s o c i­ jalni, politički i duhovni životni proces uopšte. N je ­ gov istom išljenik Engels nalazi d a se »zadnji uzroci« svih socijalnih prom jena im aju tražiti u prom jenam a načina proizvodnje. U ekonom skoj teoriji istorije (istor. m aterijalizam ) oni uče da su ekonom ski uslovi odno sn o tehnička s re d stv a'p ro iz v o d n je , o snov na kom u se podiže lju d sk a k u ltu ra (su p ra stru k tu ra ikako se oni izražavaju). D ru štv o nije hom ogeno, nego se ljudi prem a ekonom skjm -uslovim a, dijele na klase. Politika se ne vodi u opštem interesu, o n a je borba klasa, o d ko jih Svaka teži da nam etne svoje interese. Engels je, istina, kasnije ublažio, donekle, ovo učenje, te dozvoljava da eikonom sko stan je nije jedini ak tiv ­ ni činilac, ali da je on, ip ak , najjači i najznačajniji. Socijalizam, čija su čeda m arksizam , kom unizam i drugi si. pravci, teži za izjednačenjem lju d i i d o k i­ danjem klasa, te kolektivizacijom svojine. K oliko god nam izgledao prim am ljiv na prvi pogled, on ip ak ima u sebi m nogo n ed o statak a i izgleda d a je, u cijelosti u onim zasađam a ko je m u služe kao o snov i na k o ­ jim a se zasniva, neizvediv. T a k o vidim o d a se on, m jesto a p solutne jed n a k o sti svih, pretvara u d ik ta­ turu proleterijata. M eđu brojnim protivnicim a socijalizm a ističe se engl. filozof Spenser. O n sam dijeli d ru štv o na in d u ­ strijski i m ilitaristički tip. Z a ovaj p o to n ji kaže, d a je podesan za razvijanje svih loših strana. Pa i u soci­ jalizm u, ko g a drži apsurdnim , on v id i jedan k o rak unazad, jedan m ilitaristički tip, prim jenjen na in d u ­ striji, ko ja po svojoj bitn o sti tak av tip isključuje. So­ cijalistička je teo rija — ističe on dalje — psihološki apsurdna, o na p retp o stav lja da je k arak ter svih tako plem enit, da se svaki neprestano žrtvuje za druge i u isto doba ta k o neplem enit da dozvoli d a se za n j’ žr­ tv u ju drugi. » T akva d uhovna ko n stitu cija je nem o­ guća i protivrječna. Socijalist vjeruje u socijalnu alkem iju koja bi bila u stanju da o d neplem enitih napravi plem enite«. N e m anji p ro tiv n ik m u je i Niče u d ru ­ gom periodu svoga naučnog stvaran ja (D r. Brana Petronijević: Sopenhauer, Niče i Spenser). O n u svom periodu nema do v o ljn o riječi d a ga se nakudi. Islam, prožet dubokim dem okratskim idejama, proklam uje jed n a k o st svih. K lasne razlike, a jo š m a­ nje klasnu borbu, ne pozna. Istin a, iz samih njegovih propisa da sc zaključiti, d a ipak tu postoji neka kla­ sna razlika - u m arksističkom smislu Privatnu svojin u suprotno marksism u — priznaje, i tu bi, po m ark­ sističkom učenju, mogao biti osnov klasne razlike. A k o ovo stanovište uzmemo kao do b ro i ispravno i priznam o d a je, tim priznanjem privatne svojine, is­ lam stvorio klasnu razliku, moram o priznati da nje­ govi socijalni propisi isključuju ma k akovu klasnu bo rb u . T i propisi idu tako daleko da uklanjaju i naj­ m anji p o vod tomu. O n ne dozvoljava bezdusnu eks­ ploataciju ekonom ski slabijih, zabranjuje kam ate, jer se njim a uništava imovina drugih, a tako i sve drugo c d čega bi drugi mogli trpiti štetu. Z ekat, ta divna ustan o v a islama ide isključivo za ublaženjem socijal­ ne bijede i jačanja društva i njegovih članova. R opstvo, radi koga se islamu m nogo prigovara, je sam o jedno nužno zlo koje je on zatekao i silom prilika ga priznao. O n tu ustanovu samo tolenše. Prenesim o se trinaest vijekova nazad, kad a se islam p o ja­ vio p a ćemo doći do zaključka d a je on tu ustanovu, u tadanjem dru štv u jak o ukorijenjenu, m orao u sv o ­ jiti. R opstvo je tada bilo, možda, glavna privredna grana i cvalo je u punom zamahu (u E vropi do skorih vrem ena). D okinuti to najednom značilo bi izazvati ogorčenje protiv sebe. T o bi dakle, izazvalo jo š veću reakciju, tim prije, što su se prvaci dizali protiv isla­ ma i M uham eda (a. s.) najviše radi proklam ovane je­ dnakosti i prisilnog davanja novaca i imovine u opšte bijednim i nemoćnim. D a islam to samo trp i vidim o po tom što mnogi njegovi propisi idu za uklanjanjem te društvene razlike (Kefaret, propisi o podjeli zekata: K uran; T evbe 61 aje i drugi). Proučavanjem islam, propisa dolazim o do zak lju ­ čka d a on redovno teži uklanjanju društvenih i k las­ nih razlika. O n traži ublažavanje socijalne bijede, za­ branjuje bezdušnim eksploataciju i preporučuje sve što bi m oglo doprinijeti jačanju društva i jedinki u njem u. Islam proklam uje jed n ak o st svih. T o nam d o ­ kazuju razni propisi kao m olitva (nam az), post, a d o ­ b ar nam prim jer pruža i sama isl. država d o k je bila jo š kao teokratska republika, gdje je na čelo države m ogao doći svaki građanin koji je ispunjao potrebne uslove. M uham ed a. s. ne pravi razlike među A rapom i nearapom i daje prednost samo onima 'koji svoj ži­ v o t udešavaju prem a vjerskim propisim a. K uran na m nogo m jesta izravno traži pom aganje slabih i n e­ moćnih. N a drugim a opet m jestima hvali osobe koje takove društvene članove pomažu a grozi se onim k o ji u tom pogledu škrtare. U suri Z arijat (29 đ u z) 19 aje, kože: N e fi emvalihima hakun lissaili velm akrum . (U im ovini pravovjernih ima udio (pravo) nevoljnih (k o ji mole i traže) i nezaštićenih). U suri D u h a na­ ređuje M uham edu: Ve emmesaile fe la tenher. (O n o g koji moli m ilostinju, ne odbi). Takovih i sličnih p ro ­ pisa nalazimo do sta velik broj u K ur anu i hadisu iz čega možemo zaključiti da islam ne dozvoljava da se na jednoj strani gomila blago i razmeće u sjaju i raskošu, do k drugi nemaju ni hljeba dovoljno. O n traži saosjećaj, sam ilost i pomoć prema tim bijednim i pri­ jeti kaznam a za napuštanje te dužnosti. M oglo bi se, istina, reći da to jo š nije d o voljno i d a tim nije riješen problem, te da 'nije d o b ro ni pravo �(°>або, ja сам унинио своје! Што се више приближавао почетак нове школске године, муалим Сабит еф Силић бивао све немирнији. Како неће. Има два сииа у средњој школи a приспио и трећи. Он би желио сваког усрећити, свакоме дати. потребну наоОразбу али — не може. Плаћа мала a издаци големи, готово страшни. Свак.и мјесец троши за два старија сина 500 динара за конвикт, a за кућну потребу остаје му свега 800 динара. Ту je трошак за њ, за жену, за двије поодрасле кћери и за Мустафу, који je прошле школске године свршио основну школу. Сва je нјегова срећа да има своју кућу и нешто мало земље — иначе Сабит еф., који живи у једном селу, мор,ао би своју мушку дјецу лросто раздавати у чооане другима. Beh неколико ноћи «е може да спава. Кад легне у 8, стално се пробуди у 12 сати. и више нема сна кроз 3—4 сата, тек у сами сабах да мало усне, али ето намаза и џамије. Свакојаке мисли долазе, навиру са свих страна, na брује -у мозгу; очи се отварају л некуд блуде у мрак, у даљину, у будућност. — Шта ћу с Мустафом? Шта ne с њим бити? Мустафа je био у основној школи добар ђак. Близу одлике. Има дивам глас, a ty Курану учи глатко ко воду, и правилно. Morao би га у служби замијениГи, кад одрасте. Она лрва двојица одала се свјетоврој фауци, уче дан и non љемачки, француски, латински, земљбгшс .итд. И нека у^е. Нека своју срећу граде, нек им буде боље но оцу и ма]ци. Амин, драги Аллаху! A Мустафа _би биоГВрло згодан за мектеба, за муалима, мудериза:'Е*; кад би се само имало и могло na да иде у модерну медресу. Сабит еф. je познато, да медреса у Тузли има добар глас к,ао школа. A познато му из новина, да се баш ове године у тој медреси отвара први разред no реформираној основи какова постоји и у нижим разредима Гази Хусревбегове медресе. Уједно je било познато Сабит еф., да he ове године ђаци новајлије морати полагати пријемни испит из Курака, српско-хрватског језика и математике као и у гимназијама. Испитаваће их професори, na ко положи, може da slabiji očekuju pomoć i da bi najbolje bilo da svaki dobije jednako. Nijem ac H. Cigler ustaje p ro ­ tiv jednakosti ljudi i veli da je kao od g ovor na Rusovljevo načelo o slobodi, jednakosti i bratstvu d o ­ šla N apoleonova diktatura. Č ovjek m eđutim, po svo­ joj prirodi nerado napušta ono što već ima i uk id a­ nje privatne svojine je, gotovo, isključeno. T ak o se, b ar prem a novinskim vijestima, u Rusiji, gdje se so­ cijalizam izrodio u boljševizam , osjeća jak p o k ret za ponovnim stvaranjem privatne svojine. Pristalice tre­ će internacionale, kolektivizacijom svojine, nisu, ipak, uspjeli da stvarno dokinu razlike koje i danas ondje izbijaju. Svojim postupkom , m jesto apsolutne jed n a­ kosti, oni su stvorili diktaturu proleterijata. (K ao da ovdje ima za pravo Spenser). V idim o, dakle, d a su socijalni propisi islama ipak najpodesnije sredstvo da se klasna razlika svede na minimum i isključi sva­ k a klasna borba. Pri striktnom pridržavanju islam skih zasada i propisa, koji traže rad (Pošten i savjestan rad M uham eda a. s. upoređuje sa m olitvom (ib a d e t)) i socijalno staranje, izvjesno je da neko socijalno pita­ nje, a još manje klasna borba imaju m jesta u islamu. Hasan Hasanefendić. бити примљен и у интернат медресе. Овај интернат ]е врло јефтин: за 120 динара мјесечно има храну, спавање, огријев, надзор, узгој, науку. Дакле: требало би му, поред оних 500 динара плаћати још 120—150. A како да остали живе, ако још толико одузме? Окрени, обрни, рачунај. . . ,не иде, не може се и — квит! A прикучио се дан лријемног испита. Сад треба одлучити. Јер, ако сутра не пође с Мустафом на пут у Тузлу, онда je више касно. Остаће му син за читаву годину и изгубити толико драгоцјено вријеме. He оде ли Мустафа даље у школу, шта he с њим код куће? Требао би га опет дати коме на занат и ето опет трошка. A, осим тога, ако преси]ече школовдње, он за годину може заборавити рачун, граматику, читаље и друго na више не би био спреман за полагање пријеш ог испита, Узмучио се јадни отац, na подјарио и своју жену. не зна ни она, шта да рекне. Непрестано с мужем разговара, али ни једно не ствара одлуке. He може се, na ето. Веи сутра треба поранити и кренути. Па и то je трошак. Ваља кола ллдјити , ваља скухати брашљеницу, ваља у Тузли остати дан-два, 'можда и више, док се сврши с испитом a онда опет натраг. . . Цијелу ноћ разговарали се отац и мајка. Освануло јесенско јутро. Угодно, благо. Сунце умиљато сјаји no зеленом пољу, no дрвећу и плотовима. Код куће муалимове све поустајало и пошло на редовни кувни nocao. Мустафа je требао да потјера краву у њиву. — Остани! вели Сабит еф. — Причекај мало! — Бква си одлучио. . . поче Фата, постарија жена, подвезана бијелом шамијом, да пита. Њезин je глас био јасан. Лице више ведро јер joj било мило, ако би дијете ишло у школу. — Знаш, шта, жено? Што Бог дадне — вели Сабит еф. — a ja одох с Мустафом у Тузлу. Имам триста динара, и то je сва наша новчана имовина. Идем с њим, да положи тај испит, a онда . . . — A онда? — Видјећу. . . одлучићу. Ако га не положи, ето ме натраг с њим; ако га лоложи, могуће да ћу ипак с њим доћи кући, јер могу га и не примити у медресу. . . И тако за час скочи све на ноге. Брзо се нађоше кола и коњи. За брашљеницу му није баш схало. У путу се може купити хљеба и сира, na — како Бог дадне! У медреси у Тузли као на вашару. Навалио свијет. Родитељи с ђацима задрждвају се у ходкику пред разредом, у коме испитује. комисија. Крај врата тјескоба и гужва. Чим се отворе, врата од разреда, свак се окреће да чује , кога зову или да види ко излази. Сваки пут, кад избије професор на .врата, ан позивл>е no петорицу да иду унутра на испит, a како који ђак, послије испитивања, излази ван, тако га окупе присутни с пит.ањима »Јеси л’ положио?« »1*итају ли тешко?«, »Јесу ли строги професори?«, Има ли их још колико пред комисијом?« итд. Опет се врата отворише. Прозивање. Упустише и Мустафу са још четпри друга. Сабит еф. се прибио уз врата као да би желио чути: која се питања дају у разреду. Након десет минута изађе један ђак, сав уплашен. — Јеси ли положио? — питаше га један сел>ак, ваљда његов брат. — Нисам! �— Ниси? Хвата га брат за руке и повлачи се с њим у крај ходника, да га даље лита. Опет се отворише врата и опет изби други ђак. Ha љегову лицу одразује се нервоза. Излазећи пита: — Бабо? Озива се један тежак у босанским сеоским хаљинама са дугом брадом и орловим носом. — Хајде амо? — Јеси ли положио? пита га Сабит еф. али ђак само омахне руком и оде к оцу и нешто рече. Сабит еф. пита једног тежака, што се крај њега устобочио и показујући главом на аног ђака: — Што оно рече? Je ли положио? Ha то he тежак: — Чини ми се, рече да није! — Ух! опет he Сабит еф., ~ Ево двојица изасеоице падоше. . . — Мора да je строга комисија. . . — И мени се чи«и. Пало их je д о ст а. . . Сабит еф. проучи нешто у себи. Хвата се за рубац да отаре лнце и очи, na се још ближе прикучи вратима. Учини му се, судећи no гласу, да баш љегов Мустафа сада полаже. Срце му јаче куца, no лицу се указују неке нове бразде јер раде моторни живци. A моаак забављен мислима хоће ли положити или неће. Ако положи, ех то he бити лијепо н добро. He положи ли, ето туге и срамоте, која he се рашчути no граду и no његову селу. Одмахне руком и сам себе тјеоји . —1 Ах, положиће! Xohe. Xohe ако Бог да! — И тек што то нзговорн, ето неког другог гласа који улази у ухо: — Пануће! В идјећеш ... Сабит извади сат. Предугр муЈ се чини. Дуго и предуго питају. Можда Мустафа запиње . . . Можда пише на таОли... A баш се чује, како креда лупа no школској табли. Ј-ћему се учинило, да сад падају још тежа ^питања и да за то не избија нико из разреда. Врата се нагло отворише. Излази Мустафа, сав румеи али и весео. — Сине! — Бабо! Положио самХ ч — Баш? — Баш! Рекли су ми . . . — Е, хвала ти, сине!Хвала! Шућур Богу! Одмах узе Мустафу за руку, na га изведе из гомиле те с њим кроз ходник на гл,авна врата медресе. Силазе киз басамаке. Отац од драгости ухватио сина прстима за врат озгор с леђа, na га помало опипава и говори мехко, топло: — Афери.м, Мустафа! И ти си се сад показао да си мој син . . . Биће драго и мајци и браћи твојој и сестрама . . . Пред медресом застадоше. Окрећу се главним вратима, кроз која се види гомила свијета, како једнако чека — резултате тога пријемиог испита. Свак довео no ког свог, да га упише. — A јесу ли те пуно питали? — Јесу . . . Али, ja сам све знао. И лохвалили су ме ...! — Види, види! Ш та кажу, сине? — Кажу: »Ти ћеш бити добар ђак«. — И шта још? — И питају ме: »Ко ти je био учитељ у школи? To je добар учител>«. — И јест добар, сине — хвали учитеља и Сабит еф. — И јест добар. . . Ето видиш. Зар би ти положио, да те инје добро учио? Мало проврзоше. Погледаше уз цесту и .низ цесту. Аута, кола, бицикли, људи, дјеца тркају дол>е-горе. Сирене, повици, шкрипа кола. Свак јури, свак својим послом уперио к цил>у. Свјеж зрак мало примирио и прибрао оца и сина. Отац изусти: — Ето, и та брига сретно оде. — Да, оче! Ja сам учинио своје! ' — Јеси, сине! Јеси! Учинио си, и то ми je јако драго. Волим што си испит положио него да си ми јарам волова поклонио. . . Eto, толико mu je драго, a Apaiр he бити и твом амиџи и дајџи и свима нашим пријатељнма. Угодан вјетрић долазио с истока, откуд су и они дошли. Лијепа ječe«, пуна рода, звала људе на рад. — Шта ћемо сад? — пита Мустафа оца. Ово питање мало збуни Сабит еф. Јер, збиља: шта да сад ради? Кад je испит положен, онда треба сва друга питаља привести крају. Треба бити у првом реду начисту: хоће ли Мустафа моћи похађати медресу, однооно хоће ли га примити и под коју цијену, и xohe ли он — Сабит еф. — моћи све плаћати и како he то плаћати; затим треба чути ријеч г. управитеља медресе; код њега су документи... Најзад, сад треба одлучити или he ићи натраг кући у село или he сина оставити у Тузли и тако се с њиме растати. Сабит еф. најприје оде у канцеларију г. управитеља, али га не нађе ;он je на пријемном испмту претсједник испитне комисије. Распита се, када he г. управитељ моћи примати странке, те дозна: да о том нема говора за oeaj дал. Једиио они родител>и, чији су синови пали на испиту, могу доћи у канцеларију и лримити свједоџбе, како би могли крен у т^ јо ш данас кући, да џабе не троше у граду. Даклен, Сабит еф. je морао са сииом преноћити, na сутра остати од реда у питању медресе. _Стога je Сабит еф. повео сина у чаршију. Ваља се побринути. за конак, за ручак и вечеру, за коње. . . Скоро he и подне. У путу му паме на ум Мустафина реченица »Ja сам, бабо, учинио своје!« Иде он са сином, a све разглаба у себи ријеч no ријеч. Да, да, добро je рекао. Паметно. ГТаметно и дубоко као какав одрастао човјек, као учеван човјек, као филозоф. Али, у тој реченици: »Ja сам, бабо, учинио своје!« након резонован>а опажа се и друга, неизговорена реченица: шта ћеш ти сада, бабо, учинити?« Наравно: кад je син учинио своје, треба и отац, према томе, да учини своје. Т р е б а ... мора!. . . Отишли су у ашчиницу и ту ручали добро. Отац je наручио Мустафи, осим славих јела, и халву и сутлију, те с уживањем гледао у сина: како слатко једе. — Хоћемо ли сад кући? — Кући? He! — вели отац. — Па шта ћемо сад? — Стани! Видјећеш. Док се смислим. . . A онда се као лецне мало: — Још имамо времена до поласка. Иза тога су отишли у џамију и клањали подне, a онда сједоше у једну кафану. Ту Сабит еф. затече једног свог ахбаба — муалима те с њим отвори разговор, a Мустафи дадоше четири динара да иде на пазар, нека кутш себи грожђа или другог воћа и нека мало разгледа град, a око икиндије да се иађу у хану. Кад je Мустафа отишао, отвори љегов отац разговор о сину, те ислрича своме ахбабу и колеги своје неприлике и мезгоде. Времена тешка, скупоћа, не може се na крај изаћи a овамо трошкови на све стране a најгоре je школовање. — Сад, брате, Алија, шта да радим? — У медресу с њим! — Али трошак, трошак! — Задужи с е . . . али школуј! Продај коља ,в о л а ... a чувај сина од незнаља. Ако ra — вели му Али еф. — сад не даш послије je више касно. Прут док je м ад. . . He Оудеш ли га школовао и оспособио за своје . . . за његово вриЈеме, он he те корити док си жив, a кад умреш, Бог зна, ои ли ти и рахмет предао. Знај, из дана у дан све je живот тежи, гш кад je нама данас овако, ja како> he њима, нашпм сииовима и кћерима бити до 10—15—20 година! Растали се кад je учила икиндија. Из џамије оде Сабит еф. у хап и ту затече Мустафу, како пригледа кола и кон.е. �Н а ук а и ж ипот KAKO JE ФРАНКЛИН СПУТАО МУЊУ Ha основу открића енглеских, француских и њемачких учењака на подручју тајанствене електричае природне силе, постало je средином прошлога стољећа модом, да се л>уди забављају стројем за електризираље. Ha дворовима, no салонима и no свим школама била je то нека особита забава, да помоћу апарата за електризирање убијају птице или да се изводе свакојаке друге ствари. Стога није било никакво чудо, што je мистер Колинсан, члан »Краљевог друштва« у Lc-ндону, дошао на идеЈу да такдв строј заједно е напутком за употребу пошаље' »Америчком филозофском друштву« у Филаделфији, јер су се чланови тих друштава марљкво обавјештавали у свим HOBHiM открићима и изумима. Бењамин Франклин, бивши штаппар из Бостона, који je већ прије тога имао прилике видјети апарат за електризирање, у велике се као оснивач »Филозофског друштва« обрадовао дару из Лондона. Он je одмах кскористио прилнку, да понови покусе, што их je већ прије тога шгдио у Бостону. Он je практичним вјежбама ускоро стекао велику вјештину у извршавању свих могућих покуед, rq више, што му je кућа увијек врвјела од\људи, који су хтјели упознати елект.рично чудо. Не само да je он направио прзу стек^ричну батерију, која je омогућила да ,се експерименти врше с већим учинkoim, него je открио и позитивно и негативно дјеловање електркцитета, n a je .најз.ад дошар дО увјерења, да je електрицитет и муња једна те иста појава и да муња није ништа друго него огромна електрична искра. — Овдје ћемо у хану преноћити, — вели му отац, a сутра ћемо вмдјети шта ћемо и како ћемо. Освануо петак, сретан дан... Одмах изјутра био ведар, сунчан, лахак. Сабит еф. дошао у медресу с Мустасром. Отишао у канцеларију г. управитељу и ту дознаде: да je наставнички савјет, на темељу положеног пријемног испита, уважио његову молбу и примио му сина у иптертат уз малу плаћу. Сабит еф. се захвалио н.а сусретл>ивости и, некако бојажљиво и срамежљиво рекао: — To je све лијепОј а л и ... — Шта »али«? — Треба плаћати. . . — Да, да, треба плаћати за школовање. Прошло je оно старо, добро вријеме кад се плаћало ђацима, ако ne полазити школу. Сад се плаћа школи, јер она од тог и живи. Уосталом. . . вели један професор, ако ти не- даднеш Мустафу у интернат, ето других пет-шест који ће молити да буду примљени мјесто њега. — Душе ми je тако . . . заврши Сабит еф.( те се маши џепа и плати прве трошкове, a кад изађе из канцелариЈе и видје свога Мустафу, рече му: — Сине, ти остај овдЈе. Ту je твоја нова дружина, ту je твој нови дом, a Ja одох кући сам! Пази добро на ред, учи и владај се добро, поштуј гг. професоре више но мене. Ето, cmie! Ти си учинио ceoje — јучер, a ja данас учимих опет своје. Једно за д руго. . . Рекавши то, тури сину у шаке нешто napa за књиге и друге потребе, те се с њим опрости. A Мустафа, сав сретан и радостан, испрати оца до главних врата медресе и рече: — Бабо, селам ћеш мајци, браћи и сестрама. Сретан ти пут! Хусеин Дубравић »Електричши флуид«, тако je 7 иовембра запиеао у свој дневник, »слаже се с муњом у овим својствима: 1. у свјетлу, што ra оба дају; 2. у боји свјетла; 3. у цикцаку њихова пута; 4. у брзини њихова гибаља; 5. у томе, да их воде ковине; 6. у детонацији код њихове експлозијеЈ 7. у томе, што постоје у води и леду; 8. у кидању тјелеса, кроз која пролазе; 9. у убијању ж-ивотиња; 10. у таљењу' ковина; 11. у паљењу горивих твари; 12. у сумпорастом уирису, који je обима заједнички. Електрични флуид привлаче шиљци. Не знамо, да ли je тако и код муње. Но како te иначе слажу у свим појединостима, у којима их можемо поредити, зато je вјеројатно, да he n у овоме случају бити тако. Хоћемо ли нашравити покус?« ... Бењамин Франхлин нкје био човјекЈ који би пустио идеју, a да je не би извео, na макар te радило и о самој иебеској муњи. Код покуса, да с помоћу јако набијених ооца убије пијетла, десила му се та незгода, да су се боце испразниле над његовом властитом главом и обориле га на земљу, тако да je остао лежати без свијести. Унаточ томе није ice"*6oiao много јачега испражњења муње. Како се експеримент за констатацију, да ли шкљци исто тако привлаче мушу као и електрични флуид, могао 'кзвршити ca.vio с високих тачака, a у Филаделфији није било торњева, зато je Франклин дошао на идеју, да покус изврши помоћу змаја. Он je na змај причврстио кључ, за који зе опет привездо свилепу нит, јер сзила me води слектрицитет, na ју je зато .чогао држати у руци за вријеме експеримента. Кад се једнога јесенскога поподтева године 1752. појаЕила олуја, отишао je са својим сином, који je једино оио упућен у његов план, нека.чо напоље и испустио зма]а у бис. Испрва се чи-нило, да покус mnje успио. Но пошто je киша добро промочила узицу, приближио je Франклин чланак прста кључу, na je осјетио^ како га je струја онажно потресла. И сваки пута, кад се с прстом приближио кључу, скочиле би искре. Ha концу свога експеримента набио je још боцу електрицидетом из облака, који су се налаизи над Филаделфијом. Било je извршено изванредно дјело. Нико жив nmje прије Франклина изазивао разорну муњу, ни један joj смртник није гледао тако у очи попут њега. »Прометеј je украо искру небескога огња«. Извјештај, што га je Бењамин Франклин послао »краљевско.м друштву« у Лондоту, није испрва наишао на особиту пажњу. Taj су извјештај додуше прочитали у дру.и гзу, алн га стручЈБаци нијесу узели озбиљно. Но кад су raj извјештај и друга Франклинова лисма показали дру Фортергилу, дали су их на његов потицај у штампу. Ови су списи побудили велико чуђење, na су их превели на многе језике. Опат Нолет, учитељ физике француске краљевске породнце, објелоданио je свезак противуписама, у којима je побијао истинитост оеих екслеримената у ФиладелфмЈи. Међутим je ипак доживио, да су сви физичари одбацили н.егову науку и наставили истраживања Франклинова. Сад je Франклин прешао на практично искориш*\авање свога експеримента. Опажан.е, да ковински шиљак привлачи муњу, довео je до закључка, да такви 1::ил>ци, ако te причврсте на крововима зграда з жицом споје за земљом, морају муњу одвести у земљу и тако очувати зграду од штете. Тако je изумљен муњовод или громобран. 27 �,,JVa uranku” Šala sa sela u jednom činu sa pjevanjem. L IC A : Salko, stari pastir Mejra Fata Zejna 1 djevojke Đulsa Habiba Ahmet, momak. Momci i djevojke. Pravo prikazivanja, bez odobrenja pisca, imaju samo »Gajretove« jedinice. J »NA URANKU« Đurđevdansko jutro. Odnekud dopire šum gorskog potoka, pomiješan sa cvrkutom ptica. Proljetno sunce tek se probilo kroz granje ozelenile šume i baca sjeoike na starog i bradatog pastira, Salku, koji je sjeo na panj i zanešen svira na svojoj svirali. I. (Salko, zatim djevojke: Mejra^ Fata, Zejna, Habiba i Đula) SALKO: (Svira) Mošćanice vodo plemenita: Ej, Mošćanice, vodo plemenita Usput ti je, selath ćeš mi dragoj. (Dok on tako zanešeno svira iza njegovih leđa dolaze: Mejra, Fata, Zejna Habiba i Đula sa još nekoliko drugarica. Salko ili zanešen svojom pjesmom nije ni opazio, a kad ih ipak spazi, zastane). * ^Л г, SALKO: A h! MEJRA: Znaš li starce gdje je gorski izvor? SVE DJEVOJKE: (U g las): Gdje je izvor? SALKO: Izor gorski, na kome se kupaju vile zagorkinje? SVE DJEVOJKE: Da se i mi jutros okupamo! FATA: Da nam život bude srećan! ZEJNA: Da ne ostanemo usidjelicel HABIBA: D a se poudamo! ĐULSA: Hoćemo, da se udarno! SALKO: Na izvor ste tako poranile? MEJRA: Đurđevdan je danas! FATA: N a uranak smo došle! ZEJNA: Da gorsko vrelo potražimo! HABIBA: Da se u njem okupamo! ĐULSA: Da nam život bude srećan! SALKO: Aha! N a izvoru sreću vi tražite? MEJRA: Kaži nam gdje jel SVE DJEVOJKE: Daćemo ti cvijeća. MEJRA: Evo ti đurđevka i bosioka i ružmarina! OSTALE DJEVOJKE: Evo i od nas (daju mu). SALKO: Alaj divno miriše? Kao da je iz raja došlo? Otkuda Vam? MEJRA: Ružmarin i bosiok sam sinoć metnula pod jastuk i rekla: Sutra, kad odem na uranak predaću ga prvom mu­ škarcu kojeg sretnem. SALKO: I ja sam bio prvi! He he he. MEJRA: Tebe sam prvog srela. SALKO: Zato ovako lijepo i miriše, što je bio pod tvojim jastukom, pod tvojom kosom ... . MEJRA: Ona djevojka, koja to cvijeće metne uoči Đurdevdana pod jastuk i na Durdevdan se okupa na gorskom vilin­ skom vrelu, udaćc sci SALKO: Udaće se? He he hc. SVE DJEVOJKE: Udaće se! SALKO: I, baš sve hoćete da se udate? Sve? SVE DJEVOJKE: Hoćemo! Hoćemo! SALKO: Zašto ste tako požurile? Kao da ste ostarile? Zar ne možete čekati? MEJRA: Čekam dragog odavno, a on mi ne dolazi, nema ga mi odkuda, da mi se javi. Dani prolaze brzo---FATA: Ja sam sve ruho već odavno spremila. Cevrine i jagluke sam navezla i čekam uzalud. Svako jutro kad se pro­ budim ubacim po jedan kamen u ćup i tako dane brojim. Čitav ćup se napunio, a dragi ne d o laz i.... pa ne dolazi! HABIBA: Ah, da mi je vitka momka, crna oka, tankog brka, pa da me odvede ovako mladu daleko, daleko.. . . ? ZEJNA: A moj dragi, da mi se hoće povra'iti? Otišao je, os­ tavio me, pa se i ne vraća. Nesretna sam zbog togal ĐULSA: Da mi je samo znati hoću li se ikad udati, čini mi se lakše bi mi bilo? SALKO: Ih, pa to je lahko. ĐULSA: Kako lahko? SALKO: Ja ću ti kazati. Ja ću ti pogoditi hoćeš li se udati ili SVE DJEVOJKE: Kako? Kako? MEJRA: Ko će pogoditi? Ti zari SALKO: Ja. MEJRA: Ko si ti pa da znadeš to pogoditi? SALKO: Ja sam zaštitnik djevojački. Ja pogađam sudbinu dje­ vojačku, pa se uvijek oko mene okupljaju djevojke. SVE DJEVOJKE: Sudbinu? SALKO: Ja pogodim, koja će se djevojka udati, a koja neće. SVE DJEVOJKE: Kako to? MEJRA: Kako pogodiš, kako? SALKO: Ja gledam djevojkama u dlan i sve pogodim. SVE DJEVOJKE: U dlan? MEJRA: U dlan gledaš? SALKO: U dlan gledam i pogodim. FATA: Kad bi mi to vjerovale? ZEJNA: Kao da nešto možeš vidjeti u dlanu? HABIBA: Ne vjerujem. SALKO: Vjerovale vi ili ne, ja ću Vam pogoditi, koja će se od vas udati, a koja neće. MEJRA: Ti ćeš pogoditi? Ti? SALKO: Daj ovamo dlanl FATA: Deder, meni kaži, da vidim hoćeš li mi pogoditi! (pruža dlan). ZEJNA: Meni, meni recil Mene je dragi ostavio. Reci mi ho­ će li mi se vratiti! (pruža dlan). SALKO: Ja sam zaštitnik djevojački. Djevojke su slatko voće. Svako pruža ruku za tim slatkim plodom. A kad ga otki­ ne i okusi, onda ga često i ostavi. A, voće nije za bacanje niti su djevojke za ostavljanje. He he he___ MEJRA: Evo dlana 1 Reci mi hoću li se udati ili neću! ZEJNA: Odmakni! Jok! Meni će prvoj kazati, menil MEJRA: Uh, tebi? Šta tebi ima da kaže, kad su te do sada trojica ostavila? ZEJNA: Lažeš! Nisu oni mene ostavili, nego sam ostavila ja njih. Šta je tebi briga za thn? MEJRA: Briga mi je, jer sam ja prva i meni će prvoj reći! Prvoj će mi u dlan pogledati. ZEJNA: Jok tebi, nego meni! DULSA: Šta se svađate! Meni će kazati najprije, pa onda va­ ma (pruža dlan). �FATA: (Odgurne je). E, neće vala tebi nego baš menil (pru­ ža dlan). ĐULSA: Šta se guraš? Kud si navalila? Kakva je ovo ne­ pravda? Kao da mi ostale ni žive nismo? OSTALE DJEVOJKE: A mi? Zar nama neće ni kazati? ZEJMA: (Gura ih). Stanite, čekajte! Meni će najprije reći, ja sam najstarija! MEJRA: Jok! Meni je najprije obećao, meni! SALKO: Ne gurajte me! Oborićete me! Šta ste navalile kao pčele? MEJRA: Kad se guraju, a meni ne daju ni da pristupim ni da se približim. SALKO: Svi ćete ma red doći. Svima ću vam kazati. Strpi­ te sel MEJRA: Meni prvoj! (pruža dlan). FATA: Meni prvoj! (pruža dlan). ZEJNA: Meni, meni! (pruža dlan). Đulsa: Jok, meni će prvoj, menil (pruža dlan).. OSTALE DJEVOJKE: (Guraju jedna drugu i probijaju se naprijed). Meni, meni, menil SALKO: Sve ovamo oko mene! Sve! Sjedite pa ću Vam ka­ zati! DJEVOJKE: (Sve sjedaju osim Mejre). SALKO: A ti? MEJRA: Kad su ove zauzele sva najbolja mjesta, a ja nemam gdje ni sjesti. SALKO: Hodi ti ovde kraj mene jabuko moja! MEJRA: Ali, meni ćeš prvoj kazati I SALKO: Hodi ti ovde, hodi, pa ću ti kazati. Sve ću ti kazati, jabuko mojal MEJRA: (Sjeda). Eh, baš ću ovdje 1 — He he h e.. . . № SALKO: Tako, tako jabuko moja! Ja sve djevojke nazivam jabukama, jer su sve jedre, rumene i slatke kao jabuke. MEJRA: (Pruži dlan). Kaži mi hoću li se udati ili neću! SALKO: Čekaj, čekaj, jabuko mojal Ne može to tako. MEJRA: Rekao si da ćeš mi prvoj kazati. SALKO: Rekao sam i kazaću ti, ali naprije valja platiti, pa onda. SVE DJEVOJKE: Platićemo, platićemo! MEJRA: Platićemo ti! Ne boj se! SALKO: Ja neću novaca! Ja ne volim novca. Radi novaca se ljudi medu sobom zavađaju, radi novca se tuku, propadaju i podižu se. Novac je često uzrok ljudske nesreće. SVE DJEVOJKE: Šta ti hoćeš? MEJRA: Šta bi ti htio od nas? FATA: Kako ti možemo drukčije platiti? SALKO: Možete ako samo hoćete. SVE DJEVOJKE: Hoćemo, hoćemo! SALKO: Onda mi zapjevajte 1 Hoću vašu pjesmu da čujeml MEJRA: Šta će ti naša pjesma? Šta imaš ti od nje? SALKO: Hoću pjesmu djevojačku! Ja volim djevojke i nji­ hovu pjesmu. MEJRA: Najprije nam kaži, pa ćemo onda zapjevati. SALKO: Ne mogu. Meni se od pjesme djevojačke stvori vidik u prošlost i u budućnost i, onda vam sve mogu reći. Onda vam mogu pogoditi, koja će se udati, a koja neće. MEJRA: Ja ću ti zapjevati, ali meni ćeš prvoj kazati. OSTALE DJEVOJKE: I mi ćemo. SALKO: Dobro, dobro, Da čujeml MEJRA: (Pjeva, a ostale za njom): Kraj potoka bistre vode, šuma zelena, a u šumi zamišljena sjedi djevojka. Potok teče i protječe, šuma zeleni i gora se s listom sasta, a ja nemam s kim . . .*) SALKO: Eh, sad sve vidim. Sad vam sve mogu reći. MEJRA: (pruži dlan). Deder, kazivajl SALKO: (Uzme joj ruku). Kako ti je ruka mala i topla, a oči ti plamte? Iz očiju ti izbija želja za dragim, želja za ašikovanjem, želja za milovanjem. SVE DJEVOJKE: Jest, jest. FATA: Pogodio si. MEJRA: (povuče ruku) Nije istina! SALKO: To piše na tvojoj ruci. Daj ovamo rukul MEJRA: (pruža dlan) Gdje piše, gdje? SALKO: (uzme joj ruku) Evo, ovde, ovde, jabuko mojal MEJRA: Kaži mi bolan, hoću li se udati ili neću? SALKO: I to ti piše ovde. I to ću ti odma reći. MEJRA: Kazuj što piše? šta? OSTALE DJEVOJKE: Hoće li se udati ili neće? SALKO: Čekaj, čekaj, da vidim! (gleda joj u dlan). Ova crta kaže da ćeš se udati . . . SVE DJEVOJKE: Za koga? MEJRA: Šta piše, zbori! SALKO: Druga crta kaže da će to biti uskoro. MEJRA: Uskoro. . .? Kada? SVE DJEVOJKE: Kada? Kada? SALKO: Odmah ako hoćeš. Odmah! SVE DJEVOJKE? Odmah!? MEJRA: Za koga ću se udati, znaš li? SALKO: Treća crta veli, da nije mladoženja daleko . . . Tu je. Evo mu stope! MEJRA: Ko bi tć mogao biti? SVE: Koii li je to? SALKO: Zar je to teško pogoditi? SVE DJEVOJKE: Ko je? MEJRA: Kaži ako znaš! SALKO: Ja! Ja sam taj, koji ti je najbliži! Evo, kraj mene sje­ diš. Kraj mene! MEJRA: (trgne ljutito ruku). Ti? (ustane). Ti zbijaš šalu! OSTALE DJEVOJKE: (ustanu). Šta ti hoćeš? SALKO: Hoću da se oženim! SVE DJEVOJKE: Da se oženiš? Ha ha h a .. .1 SALKO: Šta se čudite? MEJRA: Tako star i hoćeš da se ženiš? SALKO: Nisam ja star. Star je onaj, koji i ne pomišlja na to, koji to ne želi. a ja hoću da se oženim. Ako se danas ne oženim, nikada se više ni oženiti neću. Hodite ovamo! Ovamo! (Raširi ruke i pođe djevojkama). SVE DJEVOJKE: (Smijući se razbježe se kud koja). SALKO: Kuda bježite? SVE DJEVOJKE: Na izvor. MEJRA: Na izvor kud smo i naumile. SVE DJEVOJKE: Na izvor idemo, a tebe ostavljamo. SALKO: Šta ćete raditi tamo? FATA: Da se na izvoru okupamo! ZEJNA: Da nam život bude srećan! HABIBA: Da ne ostanemo usidjelice 1 ĐULSA: Da se poudamo! SALKO: Što ćete na izvoru, kad vam ništa pomoći neće. Udaćete se za onog za koga vam je suđeno! MEJRA: Ko to kaže? SALKO: Kažem jal *) Komponovao Kačerovski. .29 �MEJRA: Da se nisi i ti okupao u njemu? 5ALKO: Svako jutro sam na izvoru ja prvi. 3VE DJEVOJKE: P a.. . . ? ZEJNA: Sta je bilo? SALKO: Ništa. Sreću je uzalud tražiti. Sreća se ne traži. Ona dolazi sama, ovako, kao što Ste i vi danas meni došle. MEJRA: Mi hoćemo da se udarno 1 SALKO: A ja hoću da se oženim 1 ZEJNA: Pa oženi se! Ko ti brani?! SALKO: I hoću! Samo ne znam koju bih? Kad ste mi sve drage, kad ste sve lijepe i mlade, jedre i slatke, kao ja­ buke. Najvolio bih, kad bih vas mogao ovako pohvatati sve, sve! (raširi ruke i pođe da ih hvata, a ove bježe smijući se). . ZEJNA: Zar ne možeš jednu izabrati? SALKO: Pokušaću. Najbolje je, da zatvorim oči, evo ovako (zažmiri i raširi ruke) pa da uhvatim jednu koju stignem! Pristajete li? ZEJNA: Stari kurjak, hoće mladu ovcu! MEJRA: Hajde da se našalimo s njime! FATA: Samo, da se šala ne pretvori u zbilju? MEJRA: A, koja bi ga? Nemoj biti luda! SALKO: Jeste li se smislile? ZEJNA: Jesmo! Pristajemo! MEJRA: Čekaj! Ti žmiriš i sve vidiš. ZEJNA: Da mu zavežemo oči! MEJRA: Evo marame! ZEJNA: Ja ću m u ih zavezati, pa onda, neka traži i hvata, koliko hoće. SVE DJEVOJKE: Zaveži dobro! Zaveži. ZEJNA: (Veže). Ne brinite. SALKO: Veži koliko ti drago, pristajem. ZEJNA: A sad hvataj! SVE DJEVOJKE: H vatajl'T Ivataj! SALKO: (Stane raširenih ruku ganjati djevojke, ko se, izmiču ispred njega). Stanite! Ne bježite! SVE DJEVOJKE: Nećeš nas uhvatiti! II. (Prijašnji i momci) MOMCI: (Van scene) Iiii........ juhi Iiii.. . . juh! MEJRA: Sta je to? SVE DJEVOJKE: Ko je to? SALKO: (Skida maramu) Čekajte, da vidim ko je. MOMCI:: (Van scene): I i i i . . . juh! I i i i . . . juhi ZEJNA: Neka vriska se čuje! SALKO: (Izviruje u šumu). Momčadi jal MEJRA: Momcil Eto momaka! FATA: Dolaze ovamo! ZEJNA: Koliko ih samo imal HABIBA: Divni li su? ĐULSA: Mladi li su? MEJRA: Veseli sul FATA: Traže nas, dozivaju nas! ZEJNA: Hajdemo k njima! SVE DJEVOJKE: Hajdemo! SALKO: Ej! Kuda ćete? SVE DJEVOJKE: Idemo momcima. SALKO: Zar na izvor nećete? MEJRA: Daleko je. SALKO: Nije. Eno tamo navrhu ove šume, ispod stijene. Tu je. FATA: Visoko je. SALKO: Nije, nije. Evo ga! Vidi se. ZEJNA: Umorne smol SALKO: Tako mlade pa umorne? HABIBA: Hladna je v o ja . Ozepćemol SALKO: U vas je krv vrela. Vi ne možete ozepsti. ĐULSA: A šta će nam izvor? SALKO: Zar se nećete okupati? SVE DJEVOJKE: Nećemo! Nećemo! SALKO: Ostaćete usjedilice. SVE DJEVOJKE: Nećemo! Nećcmol MOMCI: (Van scene pjecaju): (Djevojke zastanu) Zaspala djevojka brijegu na kamenu. Brijegu na kamenu, dragcm na koljenu. . . . MEJRA: Slušajte! Čujte! Nama pjevaju! SVE DJEVOJKE: Nama pjevaju! Nama pjevajul MOMCI (Van scene pjevaju): Oj, djevojko, džido moja! Džiđala te maika tvoja! Džiđala te majka tvoja, nadžiđanu meni dala! MEJRA: Evo ih blizu! Tu su! FATA: Dolaze, dolaze! ZEJNA: Zovu nas, zovu! Dozivajul HABIBA: Mašu nas, mašu! ĐULSA: (Vikne). Eto nas, eto nas! SVE DJEVOJKE: Eto nas, eto nas! (odjure sve osim Mejre.) III. (Mejra i Salko). MEJRA: (Pritrča Salki). Dajmi maramu! Brzo! Odošel SALKO: (Uhvati je za ruku). Ti ćeš ostati! MEJRA: Zašto me hvataš? Daj mi moju maramu pa da idem. One odcše, a ja ostadoh: Pusti 1 SALKO: Nismo li se tako pogodili? MEJRA: Što smo se pogodili? SALKO: Koju uhvatim, da bude moja. Tebe sam uhvatio i ti si mojal MEJRA: Pusti me! SALKO: Ne puštam te, kad sam te jednom uhvatio. MEJRA: š ta hoćeš od mene? Ko si ti, da me zaustavljaš? SALKO: Ja sam tvoj zaštitnik. MEJRA: Od koga me imaš zaštiti? SALKO: Od momaka. Od one mlađarije. MEJRA: Ja i hoću momcima, pustil SALKO: š to će ti ona mlađarija? Ništa ne znaju. Propjevaju i odu, a ti ostaneš. Ja te neću nikad ostaviti. Uvijek ću biti uza te. MEJRA: Pusti, pustil SALKO: Ne puštam te nikako. MEJRA: Ama pusti bolan, odoše momcil SALKO: Zalud se otimaš. Oteti se nećeš. MEJRA: Zašto si me uhvatio? Šta hoćeš? SALKO: Hoću tebe. MEJRA: Šta ću ti ja? SALKO: Da te vodim sebi. MEJRA: Jesi li pametan? šta ću ti ja? SALKO: Kako da nisam pametan? Ovako lijepu djevojku zaželiti, a ne biti pametan. MEJRA: Šta ćeš mi ti, tako star? Ja te nećul SALKO: Nisam ja star. Otkud bih bio star? Srce mi je puno ljubavi za tebe. Hajde, pođi za mel U mojoj te kući čeka sreća. Imaćeš svega što zaželiš. Svega! MEJRA: Neću, neću bolan, kakav si gadan? SALKO: Cuvaću te kao kap rose na dlanu. Hajde! �V r v i m u s lim a n s k i m o d n i s a lo n Muslimani Bosne i Hercegovine su posljednjih godina pošli krupnim koracima naprijed. To se opaža na mnogim nji­ hovim kulturnim pothvatima. To se, is'.o tako, vidi i na pri­ vrednom djelovanju gdje se pokazuje sve više solidnosti i stvaralaštva. Muslimani cu došli do saznanja da im je spas i najveća zaloga budućnosti rad i samo rad. Svojim sopstvenim snagama treba da se pomognu i unaprijede pa su tim putem i krenuli. Svkodnevno se srciamo sa ponekom novom akcijom koju dosad nismo vidili. Sitan rad je preduslov velikih uspjeha. Sa­ mostalni poslovi, nezavisni od države i drugih institucija, do­ nose najviše koristi. To se vidi i po uspjehu drugih. Stoga se muslimani i posvećuju sve više samostalnom radu, pa on bio i sitan, najmanji. Tako niču nove poslovne rajnje, trgovačke i zanatske, više se kalkuliše i štedi. U tome i leži glavna eko­ nomska podrška i snaga pojedinaca i zajednice. Kod o\akih prilika nije, dakle, čudo što su posljednjih godina nikle neke nove radnje među muslimanima koje .oni ranije nijesu nikad vodili. Cak i muslimanke stupaju vedra čela na ovakav rad i u tome imaju punog uspjeha. Sada više nije rijetkost da vidimo muslimanku u trgovini. Staviše, jedna mu­ slimanka je prošle godine otvorila u Sarajevu vlastiti fotograf­ ski aitelje, postala je, dakle samostalan privrednik. Ona je već pokazala dovoljno umješnosti i snage u borbi sa savremenem konkurencijom i privrednom utakmicom. Sada imamo još jednu novost. U Sarajevu otvoren je prvi muslimanski krojački modni salon, ^alon se zove »Fethija« i nalazi se na ćošku Cukovića i Prestolonasljednika Petra ulice. Vlasnici salona su odlični Gajretovi radnici gđica Fethija Muhić, kćerka g. Jusuf ef. Muhića, školskog upravitelja, i g. Mustafa Novajlija. Oni su izučili svoj ^anat kod najboljih maj­ stora i sada svo znanje žele da pruže svojim mušterijama. Od­ ličnim Gajretovim radnicima i prijateljima želimo pun uspjeh u njihovom novom radu. MEJRA: Zar ima sreće bez ljubavi, a ljubavi bez mladosti? Pusti me da idem, da ašikujem! SALKO: Ako pođeš za me, cbasuće te sreća sa svih strana. Hajde! Imam kuću, stado i nešto zemlje. To će sve tvoje biti. Ti ćeš upravljati, ti. MEJRA: Šla će mi sveto, kada sreće nema? Kad ljubavi nema? SALKO: Još koliko ovde ljubavi ima! Paziću te, čuvaću te kao cvijet. Svaka želja tvoja biće za me zapovijest, — — hodi! MEJRA: Kad te ne v.olim, kad si mi stran i star. SALKO: Opet mi veliš, da sam star. Zar niko ne vjeruje, zar niko ne čuje i ne vidi, da još nisam star? Ja sam još mlad, još željan života, topline i ljubavi. Željan ženske nježno­ sti, ženske ruke. Zar ja nemam pravo na mali dio sreće? Zar nemam? MEJRA: Sam si kazao da se sreća ne traži, da ona dolazi sa­ ma. Kad si je dosada čekao, čekaj je i dalje, a mene pusti! (Otima se). SALKO: Čekao sam, čekao, ali više ne mogu i neću. Hajde 1 Ti moraš biti moja! Hajdemo! (Povede je). MEJRA: Kuda me vodiš? SALKO: Sebi, mojoj kući. MEJRA: Neću, neću. Šta ću ja u tvojoj kući? SALKO: Da mi budeš žena. MEJRA: (Udara ga). Pusti me bolan, pusti 1 SALKO: Ja na tebe čekam trideset i pet godina, pa sad kad sam te jedva uhvatio, da te pustim? Ne mogu. Hajde 1 (Snažno je povuče za ruku). (Svršiće se!) Ј е д н а n j e o t a р а хм . Н е з и р а УСаџи H a jiu h u Године 1913, на 31 јуна, био je рахметли Незир X. Налић у Београду. Он je, како смо у прошлом броју написали, прије кратког времена преселио на ахирет. Сада доносимо његову ф отограф ију из ратног времена, a уједно и једну пјесму, коју je рахметли Незир написао те године (под псеудонимом) и посветио свијетлој уСпомени рахм. Османа Ђикића, који je тад а склопио своје очи за навијек. Још 1913 године je, како се види, врли националиста рахметли Незир X. Налић наслутио наше народно ослобођење и уједињење. Препис ове пјесме добио je r. Селим Бабињац из Ж епча 1936 г. од г. Ристе Важића, апелационог судије, који je пјесму нашао у архиви О кружног суда у Сарајеву из времена омладинских националистичких процеса пробуђене револуционарне Босне. Данас доносимо ову пјесму, да je сачува.мо за потомство као лијеп докуменат наших националих осјећањ а из крваве предратне ере у заробл: гој Босни. Осману ЂикиЋу! Са смрћу твојом, Србине брате, Много je Српски изгубио род! To нико други оцјенити не може Сам једини и Свевишњи Бог! Сила си био, силно се борио, Не жали труда за народ свој! Под проклетим игом »Српског душманииа« Не малакса духом, био си бoj! Умро си1 тебе не видимо више, Ал идеја твоја осварит се мора! Аманет што си оставио нама, Крви се напит, »црнога орла!« Умро си! тебе не видимо више. Ал мисо твоја умрети неће, Крв пролити српског душманина. »Српски народ слободан биАе« Рахмет ти души лахка ти земља Почивај мирно, и немај бpure, »Наша мајка слободна биће«, Србнн се диже, крв пролиће! Б е о г р а д, 31 јуна 1913. Н. ЗИЈА ХАЏИНАЛИЋ 'Ђ 31 �T onл m i a и ром апт ика арнаут ске н а р о д н е деоге 1. Заш то сте помислили за Арнауте да су сасвим дивљи, без осећања? Јер, код њих има збиља изванредних ствари и човек им се ннкада не може довољ но начудити и надивити. Ви сте, на пример, чули за бесу: Арнаутин зна да буде најбољ и пријатељ , без обзира на веру и обичаје, али — он зн а д а буде и најгори крволок који ж уди да види туђу (душманску) крв и да изврши освету. Кажем вам, верујте, има тако много чудноватих и интересантних ствари ко д њих. И зато ми није чудно што има људи са погрешним схватањима и убеђењима, к о ји никад неће хтети ни помислити да јед а н »скоро дивљи« народ с обзиром на своју непросвећеност, м ож е имати и песму, наравно песму о д какве вредности. . . . И, кад погледате она сура и помрачена њихова лица, повијен стас од снисходљивости, неповерења, бојазн и и бриге за свакидаш њ и крух; онај ход људи који живе у вечном иш чекивању непријатности, не м ожете стећи боље -мишљење о д онога ш то сте га до сада имали. Није ни могућно најз а д . . . A они, међутим, и м а ју .та к о дивну песму, и звуци њ ихових ш арги ја су тако болећиви, и гласови су тако пријатни и меки ка д се кроз кланце и брда одази вају речене речи- чежњ е и бола . . . Да, али то треба и разумети, односно схватити. 2. Каквих специалних песника и верзификатора они немају. Али то не причињ ава теш коће да сваки важнији д огађај у селу буде испеван у нарочиго упечат.Ђивим стиховима ко ји се одли кују невероватно различитим и, тако рећи, уметничким мелодијама. Сад ми баш паде на ум стих јед н е лепе песме, ко ју певају њ ихове жене, обично јутром и вечером. Не, није потребно чути песму до кр а ја ; није потребно разабрати све речи; није потребно чути ни једну строфу — само почетак, a одм ах ћете схватити да она неш то вреди, је р њ ихове су песме дивне у свему, a н арочито оне болећиве љ убавне песме њ ихових жена, они страсни призиви и рефрени, који обично почињ у речима: »Oj чобане, ш то свираш у к а в а л у !. . . О, верујте, в ерујте да je вредно прож ивети са њима макар јед а н месец, ако не годину или век. Јер, оно ш то они им ају одиш е некаквом егзотичношћу, некаквим орн јен тали зм ом коме je и сад у двадесетом веку сасвим страно оно ш то ми тако радо примамо са зап ада у виду ром анса, танго-а и бонтона. Н аравно, ми то примамо зато ш то нам je то све и »потребно«, a они га такође познају, али ra гордо и д остојан ствен о о д б и јају , је р осећају да не би виш е имали овога свога мира, тобожњ е среће и задовољ ства. Загим, код њ нх нема ни- онога: q u isq u e šibi proxim us; него јед н о г за све и сви за јед н о га. У свему се помоћи, наравно, уколи ко то д опуш тају опш те прилике њ ихових села. Али, на ствар! 3. Песма приказује породичну трагедију, ко јо ј je у зр о к потајна љубав младога и лепога сеоског младића и дивне Асиме, коју су родитељи продали за другога. М ладић je разочаран и он хоће освету, ш то код њ их није необично. Али, кад год се сети д евојке коју je »некад« тако волео, он немоћно плаче: »Звао сам те девојко, испод прозора: »Душо, дођи у башту сред цвећа . . . »И гледао сам ти дуго очи, »Te твоје лепе, црне очи . . . »a тв о ја свилена коса . . . « %Он застаје, је р га гуши бол. Али, одједампут, у њему плане жељ а за осветом. Он шкргуће зуби> ма од беса, вади »јатаган« и пева: »Овим ћу те ножем пробости, »ej, ти, што ми узе девојче! »И тебе, млада Асимо, ja ћу да закољем!« Тада га опет тргне сећање на њене лепе очи, и њ ену лепу косу, и он мора д а плаче. Али, он je уверен д а мора изврш ити освету. Понова се заклиње д а ће убити и њ ега и н>у. Затим у кућу и каже својој мајци: »О, м оја добра, стара мајко, »Спреми ми коњ а д а идем! »Ja морам њ ега да убијем, »Част своју д а осветим!« И м ајка спрема коњ а не од враћајући сина, премда je свесна последица. Зато и плаче. Он, међутим, ош три ножеве и пева са нарочитим садизмом, ко ји се очитује у мелодији: »Д рж ' се добро, младожењо!« . . . и опет се ceha њ ене свилене косе и њених финих очију. Он страшно много пати: »Ах, Асимо, душ о моја, »Пред очима коса твоја« . . . М ајка ra зове и каж е му д а je коњ готов. Заплаче се и упита ra: »Хоћеш ли ми, сине, доћи скоро?« A он гледа у модро звездан о небо и каже: »Море, мајко, ja слутим да мени добро бнти неће«. М ајка и даљ е неутешно плаче. Он, међутим, у зја х а коњ а и натера ra д а скочи предњим ногама у вис. Кад je стигао пред кућу свога непријатељ а, види Асиму како бере карамфил и пева туж ну песмицу о њ иховој несрећи. Он скаче са коњ а и јурне на Асиму. Она писне, али jo j он брж е бољ е ножем одруби главу, отсече неколико праменова косе, стави их у џеп и потрча према кући д а убије и њ ега . . . * Молим Вас, он je отиш ао д а изврш и двогубо убиство и ничега се не боји, је р верује д а го тако м ора бити и да више силе воле д а ом опере своју част и тиме докаж е да нешто вреди, б ез обзира ако после сврши и на вешалима. �b ib lio g r a fs k i p o d a c i o ra d u raf)m . N a sifa H e s u lo v ić a III) PRIPOVETKE, CRTICE I FELJTONI 1) »Gajret«, Sarajevo: Borba za egzistenciju (1913, I— II III), Klcpetuša (1914, II—III), Branko Radičcvić (1924, VI), Zapis (1930, XII), Neznanje je grobar naš (1930, XVIII), Prolom oblaka (1930, XXI), Mržnja (1930, XXIV). 2) »Zadruga«, Sarajevo: Zadružne poslovice (1936, IV), Bajram Osmana Tikovića (1936, XI). 3) »Novi Behar«, Sarajevo: Reč materina (1933,- I—II), Lejle-u-regat (1934, V -V II), Mušan Agović (1934, X I-X V I). 4) »Biser«, Mostar: Mačka mladoga mornara — sa ncmačkog - (1912, IV), Jaran (1912, VII), Na ćepenku (1918, IV) DECJE PRIČE 1) »Jugoslovenče«, Beograd: Bakina priča dobroj deci (1932, VI), Vuk i medved (1933, V), Nepoznati spasilac (1934 VI). 2) »Zorica«, Beograd: Neposlušna Munira (1924, I). 3) »Zraci«, Beograd: Luk i repa (1925, VIII). 4) »Pravi Put«, Skoplje: Malo dečje šale (1937, V).* 5) »Zadruga«, Sarajevo: Šetnja (1936, V). 6) »Dečji Novi Behar«, Sarajevo: Voli tuđe jabuke (1933, XIX—XX). 7) »Smilje«, Zagreb: Voli tuđe jajoukfe (I, g ...) . 2) »Biser«, Mostar: SLoga, drama u 3 čina (1918, XIII— XIV; X V -X V I). 1) violinu. 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9^ 10) i dr. VI) MUZIČKE KOMPOICIJE Karišik bosansko-hcrccgovačkih narodnih napeva, za Na Hridu, za violinu. Kolo učiteljskih pripravnika u Sarajevu, za violinu. Koračnica naprednih Muslimana, za tamburaški zbor. Prolećni san, za violinski kvartet. Mešićevo kolo, za violinu. Biserovićevo kolo, za violinski orkestar. Izgubljena ljubav, valčik za violinu. Zbirka narodnih napeva. Posrne za šalu »Oba gluha« od Dr. Saliha Kazazovića VII) CLANCI 1) ^ a r o d n a Prosveta«, Beograd: Scjmo i radimo (1926, XCVI). 2) »Politika«, Beograd: Odgovor (1927, br. 6915). 5) »Južni Pregled«, Skoplje: Gajretova proslava (1928, I). 4) »Srpsko Kosovo«, Skoplje: Omladina u službi otadž­ bine (1931, III—IV ); Štednja (1931). 5) »Naš Dom«, Skoplje: Problem prosvećivanja Musli­ V) POZORISNI KOMADI mana (1938, I); Omladina na poslu (1938, II), Hadži Mchmcd 1) »Gajret«, Sarajevo: Siroče, pozorišna igra u 1 činu izDžemaludin Caušević (193S, III), Pitanje iseljavtnja u Tursku đačkog života (1913, VI—VII). (1938, IV). 6) »Srpska Riječ«, Sarajeio: Pesme »Kolo« (1924, XIII). 7) »Gajrel«, Sarajevo: Umišljenost i hvalisanje (1913, IV —V), Učinci proslave. Promicanje Gajretovih ideja u narodu (192S, XIII), Štednja (1929, XXIV), Ulema i školovanja inte­ »Ноћ je била страшна. Ветар je ф и јукао и наligencije (1932), Jedan stari bukvar (1936, IV). носио снег у косо. М ајка je клечала и молила се Oslobođenja (1919, VI). Богу. Све jo j се чинило да Аеима зове у чомоћ и 9) »Zeman«, aSrajevo: Nešto o muzici (1912, LXXXII), д а се њен звонки глас слива са помахниталим фиLep primer (1912, LXXXV). јуком новембарског в е т р а . . . Одједном, ирата се 10) »Slobodna Riječ«, Sarajevo: Stanje Vakufa u Skoplju отворише и она се скамени. Пред њом се указа (1932, XLVII). ,њен син са Асимином косом и крвавим ножем 11) »Jugoslovenska Pošta«, Sarajevo: Malo razgovora sa у руци. Пред вратима се чује ларма. Ж андарми živom Koštanom Bore Stankovića (1933, br. 1300). зову сина на предају, a он дрхти прозебао, исцепан 12) »Novi Behar«, Sarajevo: Jedna lepa izložba (1934, I—II), Moje sećanje na Musu Cazima Catića (1934, XXIV). Dr. и несрећан: Seid Muhamed Abdulah u Sarajevu (1936, XX), Zivojin D. »Мајко, ja сам дошао. Karić, Antologija jugoslovcnske savremenc dečje književnosti »Спаси ме, мајко!« (1936). Али, мајка je непомична и мирна. 1-ђу je уд-а13) »Bošnjak«, Sarajevo: Mrak i neuredenost ulica u Trebinju (1906). рила капља и она не може да спасе -вога јединца. 14) »Hrvatski Dnevnik«, Sarajevo: Jadi i nevolje odžačОн jo j прилази, na кад види да му je м ајка мртва, kih seljaka (1914). окрене крвави нож себи у прса и сјури ; a . . . 15) »Biser«, Mostar: 2ena — sa nemačkog — (1912, VI). * Lcpota glazbe (1913, IX). 16) »Reč Omladine«, Brčko Težače, budi na oprezu! Али, као што рекох, лепота тих песама иије у (1920, XIII), Skupvća (1920, XVII), Učinci prosvele (1920, романтици, која тако чудно провејлва хроз њих, XVIII). него у мелодијама, у мајсториски складним мелодијама. Пратећн мелодију поменуте песме, »и ћете осетити сав ја д и бол несрећног заљубљ еног младића који хоће освету, a ипак се осети за часак немоћан и обесхрабрен кад крикне: »Ох Асимо душ о моја, Пред очима коса твоја . . . Пред очима очи твоје, Лепе, дивне, чаробне« . . . К a ч a н и к. ВЛАДИМИР ПОКОРИИ VIII) ZBIRKE PESAMA 1) Rodoljubive pesme, Tuzla 1927 (Štamparija J. Pctrović). 2) Dcčja radost, ilustrovanc dečje pesme, Skoplje 1930 (Štamparija »Bratstvo«). IX) DRUGA ZASEBNO ŠTAMPANA DELA 1) Siroče, pozorišna igra u 1 činu, I izd., Sarajevo 1913 (otštampano iz časopisa »Gajret«). 2) Sloga (drama u 3 čina) i Siroče (pozorišna igra u 1 činu, II izdanje), Brčko 1920 (izdanje Alije Kučukalića). ____________ зч �3) Kučukalića). Kmetovi, dramska slika, Brčko 1920 (štamp. Alije X) K u ltu r n e i k n ji ž e v n e v ije s t i KALENDARI, ALMANASI, ANTOLOGIJE, DEKLA­ MACIJE, ČITANKE 1) Kalendar »Gajret«, Sarajevo: Peku se bestilji (1937), Selo pod oblakom (1958 g.), Pogorelac (1938 g.), Trenutak ЧЛАНАК O МУСЛИМАНИМА У ПОЉСКОМ ЧАСОПИСУ radosti (1939 g.). Часопис »Прзеглад Полско Југословиански«, који већ 2) Kalendar »Narodna Uzdanica«, Sarajevo: Rezignacija пету годину излази у Познању, у Пољској, посветио je свој (1935), Ramazanski sonet (1937), Grč (1937), Seljaci bez zem­ посљедњи број 20 годишњици Краљевине Југославије. У lje (1938). овом броју налазе се чланци др. Јозефа Вошњака »Млади 3) Školski Almanah, Đurđenovac: Moje selo (1924), Moja kolevka (1924), Učiteljica (1925). краљ«, Тадеус Повицки »Петнаестгодишњица Пољско-југо4) An'.ologija jugoslovenske savremene dečje književnosti словенске лиге у Познању«, чланак о опуномоћеном ми(2ivojin D. Karić), Beograd 1936: Arnauče, Moja kolevka. нистру Југославије у Пољској др. Александру Вукчевићу, 5) Jugoslovenski deklamator (Br. Lazić — S. Pavićcvić), Ђорђе Живановић »Интелектуалне везе Југославије и Beograd 1935: Moja kolevka. Mali sokoli. Пољске кроз вијекове«, Мгр. Божена Чижиковска »Просјек 6) Mali deklamator (Br. Lazić), Beograd 1925: Kolo. кроз југословенску музику«, др. Љубомир Мараковић »По7) Veći deklamator (Br. Lazić), Beograd 1925: Moja ko­ слијератна хрватска литература«, Др. Брача Војновић »Теlevka. атар посредник културног зближења«, проф. Љуба Бабић о S) Čitanka za IV razred (Dr. S. Cajkovac): Otadžbini. хрватском сликарству, Владислав Глик »Херцеговина««, Др. 9) Čitanka za II razred (Jov. P. Jovanović): Mali četnici. Фран Илешић »Словенска оријентација« и Алија Наметак 10) Čitanka za III razred (Jov. P. Jovanović): Moje' selo. »Муслимани у Југсславији«. Г. Наметак je у овом чланку, унратко, приказас исторнски, културни, економски и полиXI) NEOBJAVLJENI RADOVI тички жнвот југославенских муслимана, Срба и Хрвата. 1) Seljaci, pozorišni komad u 1 činu. Осврнус се такођер и на вјерске прилике код нас. У чланку 2) Bukvar za nepismene. je приказан рад наших културних друштава »Гајрета« и »Народне Узданице«. V e r s ifs k e a n eg d o te Neki mudrac proveo je mnogo godina na putovanju i upoznao ljude u mnogim mjestima, jedamput su ga upitali: — Koliko vremena treba da spoznamo čovjeka u njegovoj bitnosti? c Mudrac odgovori: — Jedan sam dan dostaje, da razaberete koji Je stepen znanja dosegao, no godine i godine trebate za to da spoznate, da li moguće n ij e ... nitkov! — S kakvim ljudima da općim? — zapita neki čovjek mudraca. — Nikad ne opći s onima, koji visoko dižu nos — pouči ga mudrac. — Bio ma kako pametan, u njihovom ćeš društvu oglupaviti. Još lošije pak je ako si budalast. U njihovom društvu postat ćeš još budalastiji. . . БАХРИЈА ХАЏИЋ АНГАЖОВАНА У ЊУЈОРКУ Примадона Бесградске опере, одлична наша умјетница гђица Бахрија Нури Хаџић, кћерка рахм. Осман Нури Хаџића, псстигла je у домовини и у иностранству огромне успјехе. Њен недавни наступ на позорницама Њемачке, Аустрије и Чехословачке донио joj je заслужену славу. Прошлих година она je, такођер, гостовала на страни, a међу другим земљама и у Турској. Сада je, како се јав&а, гђица Нури Хаџић, која je наступала и на неколико Гајретових забава, ангажована у Америку. Пјеваће у највећој опери свијета Метрополитеи, која значи врхунац успјеха и сан сваког умјетника на свијету. Овај успјех гђице Нури Хаџић нас иеобично весели јер he она тако нашу пјесму и славу прснијети и кроз крајеве далеке западне земље преко Океана. 'B a jra m m u b a r e k j o ls u n ! Bogu dž. š. najdraža su od svih djela, ona koja u sebi sadržavaju klice milosrđa i ljubavi prema bližnjemu. N aš pejgamber, M uhamed a. s. dao je najveće primjere dobrote i ljubavi prema Čovjeku. N jegova djela su biserna zrna koja će vječno sijati i pokazivati Mudima istinski sjaj i sreću A istine vječ­ nog Kur’ana je najdragocjenija zbirka dobrih djela, pouka i uputa pomoću kojih će čovjek naći luku Utjehe i Spasenja. Najljepše stranice islamske istorije i nauke uzvišenog Xur’ana a. š. vezane su uz svijetle bajramske dane. U z ove lijepe dane Kurban-bajrama treba da se, u ibadotu. i humanim djelima, odužimo najvećoj svojoj dužnosti: pomaganju onih koji trebaju našu pom oć. Gajretovi radnici i prijatelji najbolje će se odužiti svojim socijalnim dužnostima, koje mu nalažu vjerski i čovječanski osjećaji, ako se i ovoga puta sjete Gajreta i njegove važne uloge u našoj zajednici. Gajret ima danas, više nego ikad ranije, ogroman broj siromašnih pitomaca na svojim leđima. Njima treba dati sve: od soli do bibera, od vode do svjetla i tople čiste sobe. Za to su potrebni ogromni izdaci, žrtve. A te žrtve treba da snosim o svi. O voga puta, kao i dosad, Gajretovi radnici treba da se sjete Gajreta dobrovoljnim prilozima, kurbanima, kurbanskim ko­ žicama i drugim korisnim akcijama. T o će im biti najveće dobročinstvo, Bogu najdraži sevap. Gajret se nada da ga neće ni ovoga puta iznevjeriti njegovi najvjerniji saradnici i prijatelji. U to ime, želimo Vam svima Sretne bajramske praznike! Bajram mubarekj olsu-tn! 34 �Штампа о н а ш е м к алендару vt Л71 ’>фрањевачки вијесник«, Београд, бр. 2, 1939, год. XiLVI, доноси овај приказ: >>Сг т ^ ЈЕ99с К пп « ^ , сАЛМАНАХА ЗА 1939 НАПРЕДАК, СТР. 226, ПРОСВЈЕТА СТР. 127, ГАЈРЕТ СТР. 354. Сарајево no* свом шароликом вјерском и народном животу предњачи пред нашим мјестима у погледу годишњих алманаха. Већ na утврђеној традидији и кроз дуги низ година у LapajeBy, метрополи Херцег-Боене три културна друштва Напредак, Просвјета и Гајрет имаду своје централе, друштвена гласила и годишњаке. У задњим годинама запажа се код уредника друштвених алманаха ових друштава оправдано такмичење и у садржају и*1техничкој опоеми годишњих календара. »Напретков календар уређује већ више година уредник друштвених едиција Напретков проф. A. Мартинс>1?ић. Алманах je подигнут на завидну висину. Критика je већ прије неколико година нагласида, да то већ није обични годишљаккалендар него ређе научни зборник. Kao у ранијим календарима, и ове године дали су своје прилоге људи од пера из разних хрватских крајева. Заступана je белетристика, научно подручје, те народни живот, обичаји и оргаииздција друштва. Књижевност репрезентују: У Будак, С. Кошутић, Т. Ујевић, Ф. Алфиревић, A. Неимаревић, A. Кокић, A. Јакшић, В. Влаисављевић, Ж. Ј. Сеуник, X. Дубровић. Интересантније чланке написали Су др. Гаваз из старе словенске митологије, др. М. Шеноа, сјећање на свога оца, проф. Г.ргец о Хрватима у Совеначкој у сцоје. доба. Др. đipa Л. Петровић иаставл>а своје монографије о мостарским бискупима. Овајпут дао je многорафију о фра Анђелу Краљевићу. Др. Есих написао je занимл>ив41 чланак-о томе шта су Хрвати дали страним културамд и -човјечанству. Maibe историјске прилоге написали су 'f . г. X. Крешев.ваковић и Ј. Копривчевић. С етногр.афског подручја дали су прилоге др. ф. Б. Марић олисавши херцеговачку свиралу. A. Кристић с два лрилога «з босанског живота, и то из Крешевп. М. Џаја освре се на Крањчевићеву кореспонденцпју и на ochobv . тога материјала кдрактерише самог пјесника. Проф. Жић олисује Хрвате око Јањева у Јужној Србији. Др. Флегер наставља свој досадашњи рад у календару и даје опис љепота наших таанина и зимском крајолику. Уреднику проф. A. Мартиновићу успијека да Напретков годишњи алманах уистину репрбзентдоа сваке године јаче претставнике наше лијепе књиге и научне раднике с разних подручја лаучног и чисто народног живота. Алманах би имао још изразитији народни значај уз умјетничке прилоге из народног живота. To вјероватно попуњају популарније едиције Божићника и Ускршња књнга Напреткових издања.« »Други сарајевски алманах друштва Просвјете са истим именом за год. 1939 уредио je М. МаксимовиИ. У успоредби с друга два друштвена алманаха он je најмањи no опсегу. Узрок he тому бити ваљда тај, што je повећан научни прилог друштвеног гласила Просвјета. Од научних прилога који су вриједни пажње треба споменути сли;едеће чланке: Др. Baca Глушац куша даље изградити своју теорију о богумилима у Босни као православној цркви, и то према називима за свећенике и црквена виша лица код богумила у Босни, a према пронађеним споменицима. Др. Д. Страњаковић приказује Поп-Јовичину буну у Босни 1834. Погодин у дужем чланку оцргао je књижевне односе из.међу Русије и Срба тијеком стољећа. Интересантни су: педагошко-просвјетии чланци П. Митропана: Улица и васпитање, те Б. јевтића: Покушаји преображења савременог позоришта. Умјетничку вриједност алманаха повећавају умјетнички прилози Иве Деспић, Р. Мерђепе, Р. Петровића, П. Тијешића, В. Димитријевића и Б. Шотре. Од три сарајевска друштвена алманаха најопсежин|и je за 1939 годину Гајретов. Он je под уредништвом г. X. Кукића лостао уистину годишњи зборник муслиманске интелигеиције, a и других наших људи од пера. Усто овај календар уз мјесечно гласило врши своју организаторску мисију, ради| обиља научног градива, посебно историјског којега’ доноси у задњим својим годиштима, интерес за овај кадендар je порастао. To потврђује и едиција календара за 1939 годину. Ограничавдмо се само на повијест Босне. Проф. X. Капичић на основу архивалте грађе из Државног архива у Бечу даје потањи приказ владања Омер-паше Латаса у Босни и провођен.е пацификације 1850-52. М. Ханџић приказује два извора за познавање хисторије Босне, то je хроника Салиха Хаџихусејиновића и збирка М. еф. Кадића. Вегеринар X. Шерић дао je oirimapaii приказ дубичког рата (стр. 109—125), и то уз осврт на сву ближу приступачну литературу. Проф. Т. Окић оживљава успомену на повјесни .рад A. Хаџинескимовића из Прусца '(стр. 159— 191). Монографија припада вреднијим историјским прилозима у новијој научној историјској литератури код наших муслимана. За односе између Дубровника и Цариграда интересантне податке налазимо у чланку Ф. Ефендића: Плаћање дубровачког данка Турцима. Д. Клицин према новосадској »Застави« и својој моиографији о С. Петраковићу даје приказ »Отпора муслимана против окупације Босне и Херцеговине 1878 год.« (стр. 227—246). X. Турић приказује удиоништво у револуционарству 1914 г. М. Мехмедбашића (стр .253—262). Г. Р. Заплата лрема архиву Земаљског музеја у Сарајеву приказује царински систем у Босни за турске управе. Вриједне су монографије о истакнутијим муслиманима из прошлости, и то М. Бусулаџића о Осман-паши Ресулбеговићу и др. X. Ћемерлића о Алибегу ФирдуСу. Из културне повијести Босне зани.мл.ив je чланак r. др. Ј. Кршића: Удео муслимана у нашој књижевности (стр. 192— 199). Уз прилоге историјске и културно-просвјетне, Гајрет ' имаде више чланака с економског и хигијенског подручЈа који имаду сврху просвјећивања ширих народних маса и у том смјеру. Гајретов Календар за 1939 посвједочава јачи културни размах наше муслимаиске интелигенције у Херцег-Босни. Ради обиља историјских прилога из уже нам домовине Херцег-Босне, те третирања социјалних, господарских, хи■^ријенских проблема који засијецају у живот ближих нам, Гајретов алманах достојан je свеошће пажње као и други алманаси наше метрополе. — Р. Д.« N o v e lcnfige i lis to vi STUDIJA KASIMA DOBRACE G. Kafhn Dobrača napisao je opširnu li.epu studiju o je dnom islamskom pokretu koji u vidu vjerskog i kulturnog is đamskeg rada ima sasvim druge, štetne namjere. On čak po •iraže i englesku kolonijalnu politiku. Pokret je nastao iz uče­ nja Gulam Ahmadovog a razvio se u dva ogranka »kadijamije« i »ahmadije«. Studija g. Dobrače i nosi naslov »Kadijanije : ahmadije«. Rasprava je preštampana iz lista »E1 hidaje« i do bro će poslužiti svima koji se inleresuiu novijim pokretinu islamskim zemljama a isto tako i kao odbrana od brošure »Ah ■niadija pokret« od Duranije, koju je preveo neki Dž. Ni FRANCUSKO DJELO O BOSANSKIM SEVDALINKAMA Francuski počasni konzul v Sarajevu g. Rene Peiletier za­ vršio je svoje novo djela »La Chanson d’Amour a Sarajevo« (bosanske sevdalinke), koje će izaći iz štampe u toku ovog mjeseca. Ovo djelo sadrži 60 starih narodnih pjesama, sakupljenih u Bosni, koje su sad prvi put prevedene sa našeg na francuski jezik. Pored toga ova knjiga g. Pclletiera ilustrovana je sa 30 crteža i reprodukcija tipičnih u akvarelu. Predgovor je napisao naš poslanik u Parizu g. Božidar Purić. Citiramo iz tog predgovora slijedeći interesantni pasus, koji u prevodu glasi: __ » . . . g. Rene Peiletier, koji je ne samo osjetio sav čar bo­ sanske sevdalinke u njenoj suptilnosti, već koga je takorekuć i zanijela, htio je da ovom knjigom pokaže javnosti melodičnost ovih pjesama__ On je potpuno uspio zahvaljujući svem dugogodišnjem bavljenju u Sarajevu gdje, savjesno i na opće zadovoljstvo, pored svojih visokih zvaničnih funkcija, vrši ta­ kođer i veliku misiju širenja francuske kulture. Ja sam mu za­ hvalan za ovaj uspješan, razuman i ozbiljan napor, koji pretstavlja jedan doprinos više zbliženju i prijateljstvu između na­ roda francuskog i naroda jugoslavenskog . . . « .35 �ГАЈРЕТОВГЛАСНИК P r e d u s e t a j e a k c ija s a p o d i s a n j e s g r a d e G a f r e i o v a m u š k o g i š e n s k o g in t e r n a t a u S a r a je v u SIRA KONFERENCIJA SARAJEVSKIH GRAĐANA Povodom akcije za izgradnju Gajretova internata u Sarajevu održana je vrlo uspjela šira konferencija građana u sjedniokcj sali Gradske opštine u četvrtak 12 januara 1939 u svrhu organizacije sabirne akcije. Konferenciji su prisustvovala gospoda: Muhamed ef. Zlatar, Dr. M. Mehmedbašić, Aziz Sarić, Dr. Avdo Hasanbegović, prof. Hamdija Kapidžić, Ešref ef. Rašidagić, Hifzo Košarić, Ekrem Mursel, Muhamed Hadžihalilović, Alija Imamović, Dr. H. Karamehmedović, Muhamed Čomara, Mustafa Šarac, Nezir Zildžić, Muhamed Nuhbegović, Hajro Hadžikarić, Islendijarbeg Ćengić, Alija Hromić, prof. Avdibeg Zečević, Dr. Muhamed Iblizović, Dr. Asaf Šarac, Muhamed Tanović, Abdulah Gruhcnjić, Mujaga Sarajlić, Mustafa Novalija, Mehmed Huskić, Omer ef. Jerlagić, Ibrahim Biogradlija, Nasihbeg Repovac, Hamdo Hajrić, Hamid Kukić, Mehmedbeg Kapetanović, OAterBeg Drnda, MustafaSoftić, potpukovnik Alija Džemidžić, pukovn k Sur lejman Filipcvić, Salko Hasanbegović, Nudžejm Muhibić, Sulejman Šerbić, Dr. Sjnarf Mušanović, Dr. Hamdija Čemerlić, Ing. Mustafa Slipičević, prof. Mustafa Ajanović, Osman Kasumagić, veterinar Zaim Hadžidedić, Dr. Zaim Šarac, Hasanbeg Zulfikajpaš ć, Bešo Hasanbegović, Ibrahim Karahasanović. Ahmed ef. Borić, Edhemaga Bičakčić, Mehmed Ali ef. Ćerimović, Hafiz Ibrahim Ridžanović, Hafiz Muhamed ef. Pandža, Nezir Škaljić, Ahmedbeg Pašič, prof. M. Drljević, Dr. Behaudin Salihagić, Ahmed Tabaković, Seid Memišević, Dr. Osman Halilbašić, Ćamilbeg Rlzvanbegcvić, Ing. Hilmija Dubravić, Edhem Abadžić, Šerif ef. Vranić, Ismet Čcmara Ahmed ef. Mešinović, Asimaga Arslanagić, Muhamed Bravo. Halid Novalija, Jakub Mašić, Ćamilbeg Osmnnagić, N. Mutapč'ć, Halid Novalija, Omer Hajrić, Salihaga Fočo, Avdo Kasumagić, Hamdija Poturović, Dr. Mustafa Hajdarović, Ibrahimaga Pašalić i arugi. Konferenciju je otvorio pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g. Dr. Avdo Hasanbegović. Otvorivši konferenciju zahvalio je pretsjedništvu Gradske opštine na gostoprim­ stvu jer je dozvolilo da se ova konferencija održi u njenim prostorijama. Pozdravlja prisutne građane i zahvaljuje im na pažnji koju su svojom brojnom posjetom ukazali Gajretui. Osvrnuo se u kraćim potezima na rad Gajreta tokom mi­ nulih 35 godina i iznio njegove rezultate, pa kaže aa je društvo Gajret oduvijek pripadalo svima jugoslavenskim muslimanima i. da Gajret sa svojim radnicima ima ambiciju da u svojim redovima okupi sve iskrene i konstruktivne snage u našoj zajednici, kako bi mogao davati još jače rezultate. Kao kulturno prosvjetno društv* Gajret je, kaže g. Dr. Hasanbegović, ustanova koja stoji iznad i izvan svih partijsko-političkih kombinacija i da će takav i u bu­ dućnosti ostati. Najvažnija grana Gajretova rada jest ško­ lovanje omladine, te će j u budućnosti Gajret još izvjestan niz godina morati da poklanja najveću pažnju školovanju i stvaranju za narod potrebne inteligencije, kako bismo se mi muslimani mogli u tom pogledu izjednačiti sa našom braćom ostalih vjeroispovijesti. Međutim Gajretova omla­ dina, specijalne ona koja je smještena u internate, živi ui nehigijenskim prostorijama, pa se mi moramo svi posrarati da toj omladini pružimo mogućnosti da živi u zdravim prostorijama, kako bi očuvala svoje mladenačko zdravlje, koje će biti dccnije potrebno našoj zajednici. Ta činjenica ponukala je Glavni odbor Gajreta da se odluči da odmah pristupi izgradnji internatskih zgrada i to u prvom redu izgradnji internatske zgrade za muške i ženske, za njih dvije stotine. Poznato je da je omladina koja se školuje na raznim stručnim školama, upućena na Sarajevo i to iz čitave Bosne i Hercegovine, Sandžaka i Crne Gore. Zbog toga je najveća potreba da se sada pristupi podizanju in­ ternatske zgrade u Sarajevu. Apeluje na prisutne građane da pomognu ovu akciju moralno i materijalno. Do ovoga momenta, t. j. do saziva ove konferencije Glavni odbor je imao privremeni odbor za saziv ove Kon­ ferencije, pa prema tome sa ovim momentom funkcija toga odbora prestaje. Njegova se funkcija prenosi na ovaj skup. Ponovo se zahvaljuje na brojnom odzivu, uz buran aplauz prisutnih. Potom je uzeo riječ g. Hafiz M u h a m e d P a n d ž a , član Ulema medžlisa, koji je u svom govoru pored ostalog rekao: Činjenica da smo se u ovome momentu ovako brojno sakupili jest garancija da smo mi muslimani u današnjici ispravno shvatili svoj položaj i svoje dužnosti. To je ga­ rancija da ćemo mi muslimani kao sinovi velike jugoslovenske zajednice udariti temelje za još življi i plodonosniji rad za dobro naše zajednice. Tokom minulih stoljeća naši djedovi ostavili su vidne spomenike kulturnog i socijalnog djelovanja koje mi vidimo i danas na svaikom koraku. Na­ žalost poslije okupacije Bosne i Hercegovine, mi muslimani bili smo poklekli u tome pravcu, ali posljednjih godina vidi se veliki zamah u svima pravcima, pa se je nadati da ce i današnje generacije biti dostojni sljedbenici svojih predaka. Probuđena svijest našeg elementa dokaz je da smo krenuli novim konstruktivnim putevima na izgrađivanju naše bolje budućnosti, što nas sviju ispunjava zadovoljstvom. Poslije udaranja temelja Gajretovom domu u Sarajevu prije ne­ koliko godina mi vidimo da za Gajretom kreću i druga društva i da podižu svoje domove kako u Sarajevu tako i u provinciji. To je dokaz naše svijesti, našeg požrtvovanja i naše riješenesti da konstruktivno djelujemo za dobro bu­ dućih pokoljenja. Činjenica da nakon tri godine ponovo Gajret saziva građane grada Sarajeva radi podizanja novih Gajretovih objekata mora da obraduje svakog člana naše zajednice, pa ta akcija Gajretova zaslužuje našu punu pažnju i priznanje. Zato apelujem na prisutne da pomognu nasto­ janje Gajreta i da na ovaj način odamo priznanje njegovom 35-godišnjem djelovanju. G. A h m e d M e š i n o v i ć potsjeća da je još prije rata Gajret tražio od Vakufa zemljište za izgradnju Gaj­ retova doma, ali do toga nije došlo sve do 1935 godine �kada je podignut Gajretov dom, pod današnjom upravom, l o je bilo probijanje leda u podizanju muslimanskih do­ mova, a da smo se danas nakon tri godine sastali da po­ krećemo novu akciju za izgradnju Gajretovih internata, dokaz je da smo u tome probijanju leda postigli značajne uspjeha, a to se vidi ј po tome što su poslije Gajretova doma nikli i drugi muslimanski domovi. Svi smo mi svjesni ve­ likih zasluga Gajretovih za naš narod, a naročito kada uzmemo u obzir kako je bilo teško raditi za Gajret još do prije kratkog vremena. Raduje ga pothvat da se omogući boravak i školovanje Omladine u novim higijen. zgradama pa apeluie da se u taj novi dom-internat prima što više mla­ dića koji će se spremati za slobodne profesije a naročito za privrednike. Gajret više nego iko među nama učinio je u pravcu formiranja kadra intelektualaca i školovanih ljudi uopšte. pa sada treba da pokloni što veću pažnju stvaranju privrednog podmlatka. U znak ljubavi i orivrženpsti prema Gajretu. u znak pažnje prema ovoj nainovijoi Gajretovoj akciji, g. Meišnović je iziavio da firma Fočo i drugovi daje svoj prilog u iznosu od Din 10.000.—. Pretsjednik g. Dr. Hasanbegović iznosi dosadanje finansijsko stanje akcije za izgradnju internata u Sarajevu pa kaže da je Glavni odbor Gajreta zaključio da u fond za ovu svrhu odobri sumu od Din 700.000.—. Zatim' iz­ vješćuje da je nretsjedništvo Gajreta obavješteno da se izvinuo g. Dr. Mehmed Soaho, ministar saobraćaja, što ne može prisustvovati ovoi konferenciji' i d a je za ovu svrhu priložio sumu od Din 5.000.—. Također se izvinuo što n§^ može prisustvovati konferenciji g. Husein Kadić. koji ie priložio sumu od Din 15,000.—. Zatim вш prijavili svoje doprinose gg. Ešref ef. Rašidagićr Dm 500.—. Salko Uzeiragić Din 1.000.—. Suleiman Denišlić Din 500.—. Mjesni odbor Gajreta u Doboiu Din 1.000.—, i jedno prigodno društvo Din 1.000.—. S tim novcem društvo Gajret danas raspolaže za izgradnju internata. Apel uje na prisutne gra­ đane da i oni pomognu ovu akciju sa svojim doprinosima. Po tome su razdijeljene pristupnice da bi prisutni mogli upisati svoie donrinose. Sekretar Kukić je objasnio članstva za izgradnju Gajretovih objekata. Ро tom je izabran kandidacioni odbor za sastav liste Proširenog odbora za izgradnju Gajretova internata, u koji su ušli Muhamed Zlatar, Hafiz Pandža, Avdo Kasumagić, Mehmedbeg Kapetanović i H. Kukić. Poslije kraće pauze Kukić je pročitao ispred kandidacionog odbora slijedeću listu Proširenog odbora: Mehmed Ali ef. ćerimović, Dr. H. Karamehmedović, Edhemaga Bičakčić. Asimaga Arslanagić. Hafiz M. Pandža, šerif ef. Vranić, Abdulah Gruhonjić Vejsil Hadžalić, Husein Kadić. Muhamed Zlatar, Šukrija Kurtović, Mehaga Karić, Vejsil Krajinović, Mehaga Kučukalić, Ibrahim ef. Šahinagić, Edhe­ maga Musakadić, Ahmed Mešinović. Ismet Nikšić. Dr. Jusuf Tanović, Ćamilbeg Osmanagić. Abdulah Mulić. Salihaga Serdarević. Nedžatbeg Sulejmanpašić, Edhemaga Ćejvanija, Dr. Hamdija Čemerlić Ramadan Fetahagić Mustafa Softić, Alija"Kurtović, Ing. Muhamed Hrelia, Dr. Zaim Šarac. Meh­ medbeg Kapetanović. Nasihbeg Reoovac. Aziz Sarić. Nudžejm Muhibić. Salko Hasanbegović. Ismet Čomara. Sali­ haga Fočo, Lutvo Muftić, Mehaga Čomara, Ahmedaga Novalija. Dr. M. Iblizović, Abdulah Kasumagić, A. Hromić i H. Dizdar. Nakon pročitanja liste, pretsjednik je zapitao da li bi trebalo još pojačati Prošireni odbor, moleći svakoga onoga •Jooji ima volje da uđe u odbor a nije pročitan, da se sam javi. Izabrani prošireni odbor treba da sazove što prije sjednicu i da iz svoje sredine bira pretsjedništvo i uži odnosno radni odbor. Predložena lista jednoglasno je primljena s tim đa se ovlašćuje Prošireni odbor da po potrebi može kooptirati i druga lica i odmah preći na rad. Na ovoj konferenciji pri­ sutni su odmah upisali za izgradnju Gajretova internata 79.000.— dinara. Potom je pretsjednik, objasnivši ponovo hitnu potrebu izgradnje internata, zablagodario na odzivu i pomoći, pa je zaključio konferenciju, zaželivši uspješan rad i skoro ostva­ renje preuzete akcije. ГАЈРЕТОВА СКУПШТИНА У ПРИЈЕПОЉУ 15 новембра одржана je годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета и Гајретове читаонице у Пријепољу, којој je присуствовало око 60 чланова заједно са изаслаником Гл.авиог одбора Гајрета r. Теуфикбегом Тахирбеговићем из Плеваља. У име ппетсједника Мјесног одбора скушптину je отвориио члан Управног одбора г. Хилмија Пашановић, a затим je дао ријеч г. Тахирбеговићу који je говорио о раду и циљевима друштва Гајрет као и о користима тога рада. Специјално се осврнуо на рад Гајрета у мјесту и дао лрисутнима врло лијепе сугестије за дал>и успјешан рад. Потом су за овјераче записника изабрани гг. Синан Хашимбеговић и Хамид Кратовић. Према извјештају благајника приходи у прошлој години износили су суму од Дни 18.901.75. Затим ie секретар г. Саид Хашимбеговић поднио секретарски извјештај. Након прммљених извјешта;а бирана je нова управа nvTe.v кандидационог одбора, v коју су ушли: претсједник Пашановић Хилмо, потпретсједник Крештелица Кадрија, благајник Авдагић Авдо, секретар Кратовић Хамид; чланови: Синан Хашимбеговић, Ибро Кратовић, Ахмет Шеховић, Адем Хаџагић, Јумлија Хашимбеговић, Хасан Иглица, Асиф Мујаковић, Мусабеговић Emep, Хашимбеговић Хамза; замјеници: Дрба Шућро, Скадрак Ариф, Хаџи Фејзовић Адем, Ичелић Ханефија и МусиЛ Раиф; надзорни одбор: Хаџагић Мурат, Синан Хашимбе- говић, Хилмија Какњо, књижничар Пашановић Абдурахман, домаћин Хаџи Фејзовић Омер. За овим je изасланик Гл. одбора Гајрета r. Тахирбеговић лоново узео ријеч и апеловао за што интензивниЈИ рад у~друштву, a нарочито да се поклони брига уредном прибирању чланарине и осталих малеријалних прихода. који се такођер имају уредно слати Гл. одбору. Говорио je и о идеологији Гајрета, коју су присутни потпуно схватили. Затим je скупштина завршена у најбољем расположењу. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВЕ ЧИТАОНИЦЕ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ Мјесни одбор Гајрета у Бијелом Пољу основао je Гајретову читаоницу 13 јануара о. г. За читаоницу су даровали: r. Др. Милан Стојадиновић, претсједник Министарског савјета и Министар иностраних дјела 1000 динара, a Њ. Преузвишеност Реис-улУлема Фехим еф. Спахо 100 динара. У кн>ига*ма су даровали: Министарство просвјете 30 комада, Народна Скупштина 11 комада, г. Милутин Смиљанић, професор 20 комада и г. Поповић Ратимир 50 комада. Читаоница je отворена сваког дана, a кроз који дан у њој he чланови моћи читати и неколико наших дневних и недељних листова. Управа 47 �VELIKI USPJEH GAJRETOVE ZABAVE U BANJOJ LUCI Mjesni odbori Gajreta u Banjoj Luci priredili su svoju veliku godišnju zabavu na dan 14 januara 1939 godine. I ako su sve prethodne zabave mjesnih društava u ovoj sezoni, na­ ročito u materijalnom pogledu, osjetno podbacile, Gajretova zabava uspjela je kako u moralnom tako i materijalnom po­ gledu iznad svakog očekivanja i najvećeg optimiste. Izgleda, kao da su se uporedo sa velikim pripremama oko zabave, koje su trajale preko 3 mjeseca, pripremali i građani Banja Luke, da svojom posjetom na ovoj zabavi omogući njen onako sja­ jan uspjeh. Već dugo se ne pamti ovakav uspjeh ni jedne za­ bave u Banjoj Luci. Zabava je održana u prostorijama hotela Palasa, koje, i ako spadaju u najveće prostorije Banje Luke, nisu mogle da prime sve posjetioce ove zabave. Skoro sve ulaz­ nice velike sale hotela Palasa bile su rasprodate prije zabave. I ovoga puta se pokazalo, da bi za Gajretove zabave u Banjoj Luci trebale mnogo veće prostorije od onih, koje ona sada ima. Interesovanje za zabavu zadnjih dana bilo je veliko, a svoju kulminaciju je dostiglo onim danom, kada je bogata tombola ove zabave bila izložena u velikim izlozima trgovine pokuć­ stva g. Kruljca. Po cijele dane grupe građana, naročito ženskog svijeta, posmatrale su razne i obilne radove naših vrijednih članica i prijateljica. Dan zabave očekivao se kao neki veliki praznik, na kojem se imala izvršiti smotra Gajretovog rada i djelovanja. I ovoga puta, ta je smotra uspjela u svakom po­ gledu. Savršenoj organizaciji, obilnoj posjeti, bogatoj i ukus­ noj tomboli odgovarao je program, kojeg su izveli članovi i prijatelji Gajreta uz dobrovoljno učestvovanje ovd. Musliman­ skog pjevačkog društva »Sloga«, te gđice Sedije Kapctanović, geometra iz Bos. Novog. U prvoj tačci programa nastupio je prvi put hor pitomaca ovdašnjeg Gajretovog konvikta, koji je pod sigurnom rukom g. Milana Stambolije, učitelja skladno otpjevao pjesmu »Sva­ tovska« od Grgoševića. Gr Stambolija, stari Gajretov prijatelj, nije žalio truda, da od nezgradenih i nesigurnih mladićskih glasova dade maksimum skladnosti sa savršenom vokalizacijom tona. Gđica Sedija Kapetanović, bivša pitomica Gajreta, otpje­ vala je uz pratnju gitariste g. Rcufa Kazazovića dvije sevda­ linke, nagrađene frenetičnim aplauzom. Zatim je mješoviti hor »Sloge« otpjevao pjesme: »Ej sve mi selo« od Krstića i »Ruski kvadril« od E. Napravnika pod dirigovanjem horovođe g. Mar­ ka Cankovića. Kao i uvijek »Sloga« je i ovoga puta dokazala da, sa današnjim glasovnim materijalom, ne samo da ne izo­ staje, nego da se može kao sa sebi ravnim takmičiti sa mnogim drugim starijim pjevačkim društvima u mjestu. Poznati sevdalija g. Irfan Karabcgović otpjevao je »Sve sam dertli i kaharli« i u »Stambolu na Bosporu« na sveopće zadovoljstvo prisutnih posjetilaca. Kao završetak programa izvedena je »Zlatija« poziorišni komad sa pjevanjem u 2 slike od rahmetli Osmana Đikića u odličnoj režiji g. Edhema Bekića, koji se svesrdno starao da komad bude izveden glumačkom vještinom, kakvu mogu da imaju samo profesionalni glumci. — Naročito lijep utisak osta­ vila je na prisutne bogata narodna nošnja dilctanata-ica. Sam komad, sa našom starinskom pjesmom punom sevdaha, bio je prava atrakcija ove zabave. Za diletante i diletanticc ne može se reći, ko je bio najbolji, jer su svi oni jednako bili dobri i svoje uloge izveli sa puno osjećaja i živosti. Svi su oni znali da se u potpunosti užive u svoje uloge. Zabavu su posjetili pored mnogobrojnih građana Banje Luke i mnogi prijatelji Gajreta iz okolnih srezova. Medu pri­ sutnim zapaženi su: zamjenik bana pomoćnik g. Petar Cvctković sa gospodom, izaslanik Komandanta divizije pukovnik g. Radoje Milić, pretsjednik gradske opštinc g. Dr. Asim Džinić, konzul Poljske republike g. A rtur Burda, načelnici banske up­ 38 rave gg. Milan Milanović, ing. Josip Zindašck, ing. Josip Matulović, šef otsjeka za trgovinu g. Branko Đurđevič, sreski na­ čelnik g. Dragutin Bogdanović, direktor muške gimnazije g. Stevo Miladinović, direktor ženske gimnazije g. Milenko Кдprivica, direktor muške građanske škole g. Dimitrije Zagorac, direktor učiteljske škole g. Đoko Popović, imam g. Hamid Hafiz Softić, u ime Eparhijskog savjeta g. Adamović, đakon, is­ pred jevrejske opštine g. Isidor Sarafić, preduzimač ing. g. Suljaga Salihagić sa gospođom, pretsjednik Nar. Uzdanice ing. g. Hilmija Bcšlagić sa gospođom, pretsjednik senata okr. suda g. Đumrukčić Husnija sa gospođom, sudija okr. suda g. Mahmut Dizdarcvić sa gospođom, direktor rudnika ing. g. Risto Mista, ispred kult. prosvj. društva »Bratstva« g. Hasan Jahić, ispred Muslimanske čitaonice g. Maglajlić Ibrahim, ispred Kola Srp. sestara gđa Mihajlović, prof. učit. šk., direktor Higijenskog za­ voda g. dr. Gavro Vujičić, upravnik banov, muzeja g. Spiro Bocarić, pretsjednik ljekarskc komore g. Dr. Đoko Bukinac, g. Dr. Ali-Kjamilbeg Džinić sa gospođom, g. Halidbeg Džinić sa gospođom, g. Hamzaga Husedžinović, g- Dr. Seid Buljina sa gospođom i mnoge druge ugledne ličnosti. Goste su doče­ kivali članovi mjesnog odbora na čelu sa svojim pretsjednikom g. Dervišom Tafrom, načelnikom prosvjetnog odjeljenja ban­ ske uprave. Čist prihod ove zabave iznosio je 18.2S6.50 Din. Veće priloge priložiše slijedeća gg.: po 300.— Din pomoćnik bana g. Cvctković Petar; po 250.— Din pretsjednik opštine Dr. Asim Džinić; po 200.0 Din Bos. Dionič. Društvo i ing. Suijaga Sa­ lihagić, po 100.— Din Komandant divizije g. Alimpić Milivojc, izaslanik Eparhijskog savjeta g. Adamović, gđa Salihagić, Mi­ lenko Koprivica, kulturno-prosvjetno društvo »Bratstvo«, ing. Hilmija Bešlagić, Đumrukčić Husnija, ing. Zindašek Josip, Bocairić Spiro, Dr. Gavro Vujičić, Fišer Pavle', Kolo Srpskih Se­ stara, Artur B u rja, Dr. Đoko Bukinac, Košta Dimitrijević, i Bcšlagić Hakija; po 75.0 Din ing. Misita Risto; po 50.— Din društvo El-Hidaje, Muslimanska čitaonica, Vajda Ernest, Stevo Miladinović, Đoko Popović, ing. Zivojin Arambašić, Tomić, Pravica Vojislav, Franjo Pavlović, ing. Maštrović Jovan, Dr. Halidbeg Džinić i Rifatbeg Džinić; po 40.— Din ing. Fugina Vojteh, Dragutin Bogdanović; po 30.— Din Đurđević Branko, Hamid Hafiz Softić, Kazaz Mustafa i Dr. Branko Cubrilović; po 20.— Din Ibrahim Maglajlić, Milan Stambolija, Staničić Mi­ loš, Dr. Slavko Pišteljić, Nikola Dobrić, Košta Božić, Dr. Božidar Jovetić, Vojislav Đorđević, Franjo K °bal i t. d. Bife, koji je bio obilan, dajrovaše slijedeći: po hurmicc: gdc Ismeta Bahtijarević, Horozović Fatima, Badić patima g. Asimbeg Džinić i gđica Rasema Katana; po tortu: gđe Ibrahim pašića Mustafe, Hadžijusufovića Osmana, Zakića, Omcrbašić Sida, Halidbega Džinića i gg. Šašivarević Rejsil, Bilalović Se­ lim i slastičama »Ninon«; po lokumc gdc: Fejzagić Faketa, Kulenović H ajžija, Hadžiabdić Fahrija, Latifić Vasvija, i Filipović Camka; po kolače gde: Rizvanbcgović Nura i Smailagića Izcta; po baklavu gdc: Bahtijarevića Ibrahimage, Hiba Tafro i Bekić Dudija; po burek gdc: Bahtijarević Zckija, Saridžića Sulejmana, Huseinbegovića Nevzeta, Husedžinovića Hamzagc, Mcmić Fadila, Ekića Smaila i Čolovića Sulejmana; po tukca gdc: Rifatbcga Džinića, Bajagilović Zchra i Đumrukčić Fatima; suho meso gg.: Bojić Fadil i Bešir Jelača; razne slatkiše g. Sotir Alekscj; puter g. Novalija Avdaga, buhtlc g. Subašić Hil­ mija, đcvrcke gđa Ibrahimbcgović Muharcma. Mjesto bifea dadošc u gotovu po 30.— Din gde: Paša Ordagić, Seida Džinić, i Malinović; po 20.— Din gdc: Gcnina Kulcnović, Dr-a Konfortija, Dra Draga Panković, I’ctrović, Tchvida Mctiljcvić, Hadžicfcndić, Aziza Zahirović, Hajra H u­ sedžinović i t. d. Za obilan bife i bogatu tombolu zasluga ide našim vri­ jednim članicama ženskog odbora, koje su se svojski i sa po- �žrtvovanjem starale da, naročito tombola i brojem zgoditaka kao i bogatom izradom ručnih radova nadmaši sve dosadanjc. I ovom prilikom izričemo veliku zahvalnost svima prilagačima u tomboli, bifeu i gotovu kao i svima saradnicima oko priredbe ove zabave. ГАЈРЕТОВЕ ПРИРЕДБЕ Бос. Дубица: Мјесни одбор Гајрета у Бос. Дубици одржао je своју годишњу забаву други дан Разаманског бајрама, 24 XI 1938, која je успјела како материјално тако и морално. Забава je одржана у просторијама »Хотел Нрпзрена«, које су биле препуне Рублике и која je са највећим расположењем и задовољством пратила играње позориш1НОГ комада »Невјеста у пиџами«. Позоришни комад изводили су дубички дилетанти и чланови Гајрета, који су том приликом показали и даровитост и способност за глуму. Режисер комада био je r. Мустафа Пезић, претсједник Мјесног одбора Гајрета у Бос. Дубици, који je уложио MiHoro труда као стари пријатељ и доброжелитељ Гајрета у овом мјесту, na му и овим путем топла хвала. Како пролших тако и ове године наше вриједне сестре муслиманке својим ручним радовима за томболу увеличаше ову Гајретову забаву, na нека им je и овим путем наша хвала. ГАЈРЕТОВА ПОПУЛАРНА ПРЕДАВАЊА Прибој: Приликом ррошлог Рамазана организовао je повјереник Гајрета у Прифју г. Расим Хасанагић у мјесном мектебу серију предавања, која су одржала слиједећа г. г.: 2 XI г. Др. Илија СтоЈандвић,'' срески љекар »0 општим болестима и њихово лијечење«, 5 XI г. Исмет Толаловић, студ. исл. акад. »Ислам и наука«, 14 XI Петар Перовић, ср. пољопр. референт »0 воћарству« и 22-Х1 г. Ђуровић, апсол. више педагошЈсе'шг?оле »О васпитању дјеце«. Ha овим предавањима било je око 40—60 слушалаца. Бос. Брод: T okom Рамазана одржао je г. Касим Хрнчић неколико предавања, о којима je било ријечи у прошлом броју »Гајрета«, a г. Хакија Ћишић одржао je ова предавања: 1) зана« и 2) морала«, 3) 4) У селу Сијековцу пред 25 особа »О значају рамау селу Сијековцу пред 27 особа »0 сузбијању незатим г. Смајл еф. Бојић, имам, У селу Сијековцу »О алкохолу« и у селу Сијековцу »0 чистоћи« пред 30 слушалаца. ЗАХВАЛА БИВШЕГ ПИТОМЦА ГАЈРЕТУ Свршени кројачки помоћник Хакија Соко, бивши Гајретов поитомац, који je недавно завршио свој занат, послао je Гајрету слиједеће писмо: »П. н. Главном одбору Гајрета у Сарајево. Сада, када сам завршио занат, осјећам се дужним да се овим путем захвалим нашем драгом ГаЈрету, који ме je за вријеме мог учења примио под своје окриље и тиме ми омогућио аапредак и дао ми директиве за прави живот. У том жпвоту обећајем да ћу, како материјално тако и морално, помагати Гајрет. Сарајево, 10 I 1939. Учтив, Соко Хакија кројачки помоћник ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ Сеоница: За вријелге рамазанског бајрама, повјереник Гајрета у Сеоници г. Бајро Хаџовић, учитељ, сакупио je 91 Дин прилога за Гајрет, које дароваше: no 5 Дин: Бајро Хаџовић, Хакија Шећибовић, Абдулах Бегета; no 4 Дин: Аликадић Ибрахимага, Назиф, Омер еф., Шећибовић Сулејман, Бутуровић Мустафа, Алибеговић Бего; no 3 Дин: Хасан еф. Мацановић; no 2 Дин: 'Намил Шећибовић, Омер Шећибовић, Ариф Шећибовић, Незир Кадић, Мустајбег Хасагић, Мацановић Ибрахимага, Јунуз, Дервиш, Ахмо, Хамид, Мехо, Бећир, Бутуровић Ахмед, Ибрдхим, Шукрија, Узуновић Јусуф, Мацановић Адем, Алеибеговић Аган, Теофик, Салихбег, Бутуровић Садик, Бегановић Муниб, LUaiunli Салко и Касим Аликадић; 1 Дин: Јусуфбег Бутуровић. Сакупљачу и дароватељима топла хвала. 39 �V i -■v f;. Л . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/980282861d2252253ce2b02df461f36e.pdf c88456c6c8b506289193f308e5d811a4 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА li М A. Ј ГЛАСН И К К У Л Т У Р Н О П РО С В ЈЕ Т Н О Г Д РУШ ТЋ Л ГАЈРЕТА САДРЖ АЈ: * « * : ДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА — X .: ДОКУМЕНТИ 0 ЗГАЈЕДНИЧКОЈ БОРБИ МУСЛИМАНА И ПРАВОСЛАВНИХ У ХЕРДЕГОВАЧКОМ УСТАНКУ — Салих Муфтић: 0 ЗАШТИТИ ДЈЕЦЕ И МЛАДЕЖИ — Хусеин Ђого Дубравић: МУКЕ И НЕВОЉЕ СТАРОГ УЧИТЕЉА - Шабан Хоџић, проф .: НЕКОЈЕ СЕКТЕ У ИСЛАМУ — Сгановништво у Босни и Херцеговини (no срезовима и бановинама). ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК: Даљњи доприноси за изградњу Гајретова интерната из Чајнича, Сарајева, Прозора, Фојнице, Љубиња и Вареш а — Нове Гајретове организације: Нови Гајретов одбор у Л>убињу, Оснивање Гајретова одбора у Нишу — Нови утемељачи Гајрета — Одлично успјела Гајретова забава у Чапљини — Излет Гајретових чланова из Пријепоља — Прилози за Гајрет из Старог Бара — Приходи из Љубиљ а — Дуговање за Гајретов календар — Промовисање — Јавн а захвала. Сарајево 1939 ИЗДАЈЕ ГДАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ. ф ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �G a jr e i o v a k re d itn a i p riv re d n a z a d r u g a s. o. f. u S a r a je v u Telefon br. 25-44 Račun kod Pošt. šted. 1977 PRIM A U LO G E N A ŠT E D N JU sa i bez otkaznog roka PO D JELJU JE ZA D R U G A R IM A ZAJM O VE uz povoljan kamatnjak PRIM A ve i rine Din U Č LA N STV O vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti Din 500.— ograničeno do 2.000.- PRIM A PO N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Natiohale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva Din 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R SI SVE D R U G E TR A N SA K C IJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR ET O V A K R E D IT N A I PRIV RED N A Z A D RU G A s O .'j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom, I kat ГА ЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШ ТВА Г А ЈР Е Т А ИЗЛАЗИ М ЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ О СТАЛ Е ЗЕМ Љ Е ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. -БАЦИ ГА ЈРЕТО ВИ ПИТОМЦИ ДОБИВА1У ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГА ЈРЕТО ВИ Х КОНВИКАТА Власник друштво »Г а јр ет « - Одговорни уредник: Хамид Кукић — Ш тампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. X X Ш2Ш Бро/ 5 С а р а јев о , м а ј 1 9 3 9 Д есет г о д и н а о д смрти В о / в о д е Степе Ст епан олн К а »Нека вас име једне од другнх никада не отуђи, јер сте крв једне крви и кост једне кости; нека вас вјера не разједини, јер je само један Бог«. Ове велике и мудре ријечи, пуне братског осјећаја и љубави, изговорио je у једној прилици најпопуларнији и најскромнији наш војсковођа и великан покојни Војвода Степа Огепановић. Нису то биле ријечи случајно изречене, узгред набачене^ биле су то ријечи човјека, који je каа_ЈХ>дољуб и пријатељ велике и уједин^не- Отаџбине дубоко осјетио гдје лежи снага земље и сок крви народне. Снага и крв Југославије су у нашој слози и братству, у међусобној љубави и поштовању. Не смије бити мржње између једнокрвне браће, не смије бити изабраних и потчињених. Сви смо једно, a кад смо сви једно, онда нам je и држава једна, велика и моћна, онаква какву je непријатељи не желе, али се je боје. У томе и јесте величина и порука доброг Старог Војводе који je, визионерски, као на длану, гледао нашу срећу и будућност савјетујући нас да се чувамо примјера несложвик Мрњавчевића и толиких других поучних и тужних примјера којима не оскудијева наша национална историја. Прије неколико дана1, на 27 априла, навршило се равно десет година од његове смрти. Десет година бити без њега, десет оваквих година, тешких и кобних, у којима смо доживили неколико великих трагедија народних, много je и дуго. Кроз тај период времена забораве се многе ствари. Али лик Војводе Степе, свјеж и лијеп, постао je, зачудо, још већи у нашим очима, још значајнији. Бесмртна ратничка дјела и подвизи, непроцјењиве врлине и одлучност у потребним тренутцима, све je то, у овој десетгодишњој раздаљини, добило конкретније облике и достигло висину људске бесмртности. И што се будемо више удаљавали од његова рада и дјеловања на овом свијету, све ће нам изгледати већи, свјетлији у својим гигантским корацима којима je корачао у најсвјетлије странице наше историје. Ратне побједе Војводе Степе Степановића на Црном Врху, Једрену, Церу и Добром Пољу, створиле су га легендарним јунаком. Сви су вјеровали у њега, у његову јуначку мишицу и здраво расуђивање сваке ситуације. Стога су рекли: гдје je он, ту je и побједа. Kao војник и као човјек био je јасан и карактеран. Поштен и до побожности одан Блаженопочившем Краљу Александру и Његову Узвишеном Дому, појачавао je вјеру код свих, млађих и старијих. Увијек je добро и брзо мислио, a још брже доносио прецизне и јасне одлуке. Његово искуство и самопоуздање нису га никад напустили ни преварили. Прешао je све војне школе и због тога je био веома вјешт и строг у служби. To није значило да не воли ведар и здрав хумор, напротив. Написали су за њега да je био најверзиранији војник у питањима наше- и стране књижевности. To му je проширивало хоризонте гледања и запажања, тако да je од тога имао доста користи у својим чисто стручним, војним стварима. Кратко речено: и као официр, и као професор Војне Академије, као министар војске и као војсковођа-побједник, a послије рата као претсједник Народне одбране, Војвода Степа, Велики Старац, како су га називали из милоште, био je на свом мјесту, велик и недостижан. За његово име, за име храбре Друге армије, била je везана и задња наша побједа у Свјетском «7 �рату. Био je то славни пробој Солунског фронта. Ha бајонетима својих јуначких пушака донијели су нам храбри српски војници — слободу. Војвода Степа je са својим бијелим орловима гонио непријатеља док није стигао и у Сарајево, да нас све озари свјетлошћу Ослобођења и Уједињења. Он je тада, пресрећан на успјех борбе и код остварења многих акција и снова којима се вијековима заносила наша револуциорна омладина, рекао: — Заједничка борба и заједничка крв, нека створе и заједничку државу. Ове велике ријечи човјека који je испред наших домова отјерао туђина, крвног непријатеља и његову бездушну солдатеску, учиниле су на све људе дубок утисак. Велики дух познаје се no ријечима. A кад смо га увели у богате апартмане везирског Конака, гдје су дотле столовали аустријски намјесници и поглавари, скроман и једноставан, он нас je прекорио и благо рекао: — Дјецо, дјецо, није ово за мене! И у споредним просторијама нашао се обичан и пристојан грађански стан. To je била скромност великог човјека.Баш у то вријеме, на згаришту срушеног аустриског царства, у вртлогу догађаја, који су се одвијали на свршетку pgra^ људи су још држали оружје у руци. Многи су, у нашим крајевима, започели режим личних каприса и пресуђивања старих задјевица и свађа. ГТоложајиојединаца и ци- јелих породица није био лаган ни сигуран. A онда се појавио он, Војвода Степа, и својим личним ауторитетом, својим схватањима и правичношћу прекинуо овај краткотрајан интерегнум који би се, иначе, обиљежио крвавим трагом неправде. Сваки човјек био му je брат, a Југославија мајка свих, без разлике на вјеру и племе, мајка заједничка! Сјећајући се 10-годишњице смрти великог војсковође, написао je прије неколико дана један његов пријатељ и друг: »Корисно ће бити да поводом овог тужног јубилеја добро испитамо своје савјести.. . « и, мало даље: »Сваки нови дан може нам донијети нова изненађења, na нам се намеће неодољива дужност, да се што прије очеличимо за нова прегнућа. Војвода je и на смртном часу, умирући, рекао: »Полазите напред!«, a ми смо често пута застајкивали, na још и данас застајкујемо пред препонама, које би он, да je жив, шале ради савлађивао«. Сво дјело Великог Покојника намеће нам се баш данас, у овим тешким временима, да размислимо о њему и да још јаче заволимо велику нам домовину. Чувајући успомену на н>ега, треба да чувамо заједничке границе наше драге земље за коју се борио до своје смрти. Зато je његов лик остао међу нама, да живи, уздиже и храбри, no оној: Благо оном ко до в'јека живи, имао се рашта и родити. Д о к у л е н т и о з а је д н и ч к о ј б о р б и м усл и м а н а и и р а п о с у ц п т и х у Х е р ц е г о в а ч к о л у ст а н к у (П оводом најиовијег бро ја Гласника Зем аљ ског м у зеја) Прегледајући Гласник Зем аљ ског м у зе ја Краљевине Југославије з а год. 1938, који излази у С арајеву пола вијека, човјек и нехотично пане у р азм иш љ ањ а о б о гатству научног м атеријала на терену Босне и Херцеговине. Иако систематски испитиван пола вијека, ипак r a j терен пруж а велике могућности научног истраж и вањ а и о бећ аје много новина. Гласник Зем. м у зе ја за 1938 г. пруж а слику научне активности ове у станове, која, ни изблиза, не д аје оне резултате, које би м огла д а даде наш ој националној науци. Од интереса су радови r r .: К арановића, М удеризовића, Др. ТунгузПеровића и Д р. Чремошника. Марљив испитивач насеља, становниш тва, народних обичаја и ношње, г. Карановић je с а д оста успјеха обрадио жупе Рам у и Скопље. Г. Мудеризовић доноси 4 значајна превода турских докум ената Д убровачког архива. Од научног je интереса царски ферман султана М урата IH, издан у Цариграду 22-ХН-1585. Из ф ерм ан а се види д а су изумрли посљедњи изданци А хм ет-паш е Х ерцеговића, сина Х ерц ега Стјепана Вукчића Косаче. П о Х ерц егову тестам ен ту, изданом 21 м аја 1466 у Х ерц ег Новом, један дио њ егова иметка припао je сину му С тјепану, доцнијем Ахмет-паши Херцеговићу. По овом ферм ану, »Х ер ц егова к ућ а« у дубровачкој тврђавн, некретнине у Г руж у и Конавлима имале су , no 88 изумрћу Херцеговића, припасти турској држ авној благајни, о чему се имао да постара босански теф тердар. З а нас су од нарочите важности документи из архива књажевско - црногорског м инистарства унутрашњих и иностраних дјела у Цетињском М узеју. Г. Др. Радован ТунгузПеровић je из то г архива објавио неколико докум ената, који се односе на херцеговачки устанак из 1881— 82 год. Тачно je утврдио r. Др. Тунгуз-Перовић д а о вај период чека на свог историчара. Али оно, ш то je најв&жније у овом случају, т о je издавањ е докумената. Документа ће најбоље и најтачније проговорити. Из њих ће објективан историчар моћи д а утврди држ ањ е људи и њихове функције у овом бурном периоду наше новије историје. Ови a и други документи, који чекају на своје објављ ивање, јасно he утврдити одлучан и мушки став херцеговачких муслимана према АустроУгарској. Из саслуш ањ а Кика СтевановиИа на Б оботову Гробљу од 25-III-1882, виде се узроци херцеговачког устанка. Ч аст, о браз и ro живот није био заш тићен становниш тву горњ е Херцеговине. »Допадне ли им се жена или ђевојка отм у je силом и држе je 5— 6 дана na je онда пусте, особито сваки наоди се отимачина у фамилије т урск е«. Траж ећи оруж је, аустриски жандарми су свлачили жене, не чувајући женски образ »и т о просто но су свукавали и �1 женску чељад голу за да виде д а им није ђе као н. пр. жену Уса Хацића пасторку Хаџибега Баш агића и многе остале ко ће ти све набројати. (I, стр. 112). Босанско-херцеговачки усташки главари су послали своја два делегата Омерагу Риђановића и бајрактара Чолића, оба из М остара, првог Дервиш-паши у Скопл>е, a другог преко Цетиња у Цариград. По повратку, дошли су у Црну Гору и капетан Живко Ш абајлија их je послао у Никшић Окружном суду, гдје су дали своје исказе, 15 м аја 1882 год. Њихови су искази нелосредни и занимљиви. Кад je Дервиш-паша питао Омерагу Риђановића какву помоћ тражи, он je одговорио: » Ja му рекох помоћ с којом могу бранит своју слободу свои р з и образ и свои народ своју вјеру и свои закон који ш то смо г а вазде бранили у царско здравл>е и сад се надамо«. Ma да су јадањ а обојице М остараца била и претешка, ипак турски одговорни фактори мало учинише у стварној помоћи херц. устаницима. Из рапорта Мијушка Мијушковића, из Равна, од 12-IV1882 r., виде се голе чињенице које рјечито говоре о аустриским губицима, појединим биткама и вођама устанка: »Битка на Врањски до и у Срђевиће. Пргдводител. усташ а Стојан Ковачевић битка се тревила на 26 10. 81 год. у том боју погинула су 4 Аустрианца солдата и ранило се 5. једнога je посјека Л азар Ребић, a једнога Благоје Мандић. 2. посјека Ремо дабовић, и ту je погинуо, и ранио се Петар Манојловић, и Зулво Кутајлија турчин са З агорја и унијелига Солдати у Аптовцу, и умроје 10/3 82. године. Усташи су тадар узели сам о 4 страгуш е солдацке. »Битка тревила се 6/2. 82 год. више Фоче на Крушчицу. Предводител>и усташки били су Стојан Ковачевић Усо Врева Мујо Совтић; Ови су били више Крушчице са десне стране a са лијеве Митар Тошић из П јеваља билоје усташ а 700. A Војске Аустринске до 2000. хиљаде. Они су се налазили међу усташима у село Крушчицу, Боје био густи од ју тра до на један сат пред ноћ, у том е боју погинуло je и ранило се усташ а 25 између коије je погинуо поглавар Турчин Мујо Совтић из "Бурева a од војске Аустринске no доказу Аџивуковића из фоче било — je мртвије и рањеније Солдата 155 кои je v писмо посла Стојану ковачевићу којеје прочи тано међу цијелом војском усташ ком усташи т огај дана нијесу могли посјећи ниједну главу Аустринску нитим je било на мах да посијеку. Битка тревила се 6/2 на Морине. Прсдводитељи усташки били су Перо Тунгуз Сали-ага Ф орта Војвода Поп Перо Радовић Мујо Куртовић Омер Шарчић и Јовица Зиројевић, и сањима 400 стотине усташ а Заповједници војске Аустринске Цамбер са 2. Баталеона и 4. топа, други заповједник Пуковник Хаце са једним Баталеоном и су .2. топа у томе боју погинуло je и ранило се 50 солдата од коијесу посјекли .11. Ови су усташи сјекли Боигко "Беклнћ 2 сииму једнога Милинко Лисов једну из невесиња. села Батковића Амет Дедовић 2. турчин из Бијелине Јово Самарџић једну из села Језера ове 4 остале посјекли су турци Борачки коијема незнам нмена Страгуш а су узели 7. Од усташ а погинуоје турчин Мујо Ђипа и .2. турчина рањено коијема незнам имена. »Битка на Трново тревила се 3/2 82 го Предводител>и усташки Ибраимбег К утајлија Всо Буха са 220. усташ а. Аустринске војске билоје .4. четири Баталеона у Том е боју било je мртвије и рањеније .70. Солдата од коије су посјекли усташи 28 Солдата, a толико страгуш а узели. нијесам мога дознати које коју посјека само ове 3. Бошко Тбеклић Јово Самарџић Cnacoje Пикула. Усташа je погинуло 5 и 3 рањена, и сви су турци између коије je погунуо познати поглавар Дервиш Бег Кутајлија поглавар усташ ке војске. »Битка тродневна тревила се на 10:2 и 11/2 и 12/2. Тревила се на ова м јеста .1. Главатичево .2. на Бјелимиће. 3. на жупу коњичку пердводитељи усташки били су Јово Самарџић Бош ко Ћеклић и Салко Побрић са .150. усташ а. Аустрински војсковођа Пуковник Х аса су три Баталеона и једном батериом топова. Усташа погинуло je и ранило се 17 у TOM боју погинулоје војске Аустринске на мртво 63. a ранило се 50. између коије je погинуо поглавар Капетан Роер. и Поручник Керекеш. »Битке двије на Морине и Мједену Г. Ha .12/3 82. го. Крене се Ђенерал Секулић из Гацка са .4. Баталеона, и једном батериом топова. Истога дана крене се Ђенерал Цвијић из Невесиња са .2 Баталеона и једном батериом топова истога дана одвои се један баталеон од војске Генерала Секулића на Мједену-Гллаву a на Мједеној глави Стоја je Авдија Лончарић и Алекса Братић и побију се. и у тој битки погине намртво 9 и ранило се 11 Солдата у истој битки погинуо je Аустрински Подо-вицер. Истога дана био je бој на Морине Генерал Цвијић и .3. Баталеона од војске Генерала Секулића. Предводитељи усташки били су Са-тиага ф о рта Вовојда Поп Перо Радовић Мујо Куртовић Бош ко Ћеклић са усташ ама 400 стотине у том е погинуло je Солдата на м ртво 17 a ранило се .32. »Б и тк а у Тјентиш та 17/3. 82. г. Предводитељи усташки били су Перо Тунгуз Сали-ага Ворта и Војвода Поп Перо Радовић са 600. усташ а т о г а ранила су се 2 усташ а Симо Голубовић и још .1. Дрињак. Од Аустринске банде погинуло je и ранило се .12. Солдата. »Зау зећ е фолтице на Улог Примјеноје 3/1 82 го Примиоје Перо Тунгуз и Мујо Куртовић онаје примјена без боја јер су je Солдати оставили кад су виђели ећеим Перо ударити. Код исте фолтице дочекали су тајин Солдацки и отели товара 220 и билоје наголо све брашно. »Б и тка у Мрежици тревила се: Ha 24/1 82 године. Предводитељ у сташ а Кадија Мрежица. у том е боју незнам коликоје погинуло усташ а коликоли Солдата само знам да je отела војска усташ ка товара војничког таина и робе трговачке 160 товара у тијема товарима узели су усташи 6 товар а носила војничкије. »У Бишини узеш е усташ е таин 3/3. T o јест одвои се једно 60 усташ а у Бишину, a послати од главара Пера Тунгу за Салиаге Во рте Војводе Радовића. Поглавари т е чете били су Салко Побрић Том о Рашовић и Милинко Лисов они дочекају и ударе на таин 3 3 82 године и отму товара 99 утијема товарима највише je било Сланице. У Бишину заузеће таина на 1/4 82 године узеше усташи у Бишину 11 товара брашна и 6 волова. пред четом усташком били су Салко Побрић и Ристо Граовац. »Зау зећ е Волтица усташи Волтицу на Калиновику примијо je Перо Тунгуз и Салко ф орта примјенаје са бојем. примјена je 10/1. 82 године и погинуло je код ње 5 солдата, и узели усташи .2. страгише. и .2. усташ а ранила Фолтица на Грабу примијо je Стојан Ковачевић без боја фолтица на Чемерно прими Стојан без боја фолтица на Брњац прими Стојан Ковачевић без боја на 21/3. 82 прими Стојан Ковачевић 3. фолтице .1. у Дабу 2 у Дивин .3. у Трусину у Дабру и Дивни ове су у котару Билећком a на Трусину у котару Невесињском. »Улог и Борач. Како сам каза на Жупу коњиччку даје попаљена тако исто Улог и Борач млого je кућа попаљено од коије неке знам казати и no имену, прво запалили су Мамију удно Улога, и Кућу Пера Тунгуза кућу О мера Ш а- 89 „ A �O заштити д ј е ц е и м л а д е ж и Да заштити дјецу и младеж, која су сиротна и сиромашна, од непогода за тјелесни и умни развитак и узгој и да их оопособи за живот, те да постану корисни чланови људске заједнице, издала je турска управа за балканске земље први закон године 1279 no Хнџрету и отворила заводе зване »Ислахане« у Добруџи, Ћустенди, Рушчуку, Нишу и Сарајеву. У чл. 73 до 76 Тарифнаме о вилајетској управи предвиђено je како ће се створити почетни капитал да се оснују интернати, учионе и радионе »Ислахане«, na je за први почетак подузето, да се одржавају на тај начин, да се пригодом уручења позива за парнице (види о том поглавље о управи Ислахане § 73—76 чл. Уредбе о покрајинским управама и Уредбу о Ислаханама пред властима) узима од туженог 40 napa у корист фонда за Ислахану, и ово 40 napa пропада му ако изгуби парницу. Ово je трајало двије године, док уведени занатлије.ни.јесу отпочели доносити зараду, односно док нијесу почели привређивати. Када су занатлије почели правити одјећу и обућу, набављала се службена униформа и обућа чића кућу Ибраима Тановића и на о ва м јеста поменута отим ају Солдати стоку говеда жито. Чине зулум какав се замислити може. Чуо сам д а су Солдати 5 женскије удавили чинећи са њима насилије, a .2. каж у женске д а су скочиле у воду од насилија Солдата у Језе р о које се налази код куће Јо ва Самарџића. Дрина У Дрини и у н>ој чине Солдати свако безаконије говоре д а поњој одузимају имање Срба и т урак а гоне робје no планинама м уш кетају мирне становнике на 2/3. мушкетали су 7 Д рињака од коије неке знам казати и no имену мушкетани су три турчина О ж еговћа имена њихова Алил Ожеговић Абдија Ожеговић Асан Ожгеовић. Овијема .4. незнам имена к азати Чуо сам и каж у ми д аје Генерал Мирковић у Дрини кад je дош о, Дош лаје једна жена код њега да му се неш то жали, и донијела je била дијете у колијевци Генерал удари ногом у колијевку a дијете из ње испане, a он прискочи и стане му ногом на трбух, и т о г а истога маха ногом r a удавијо. Г оворе д а je и о во истина. 0 би ткам а ш то сам преставио Уопш те о биткама и о зулуму народа херцеговачког премложио нијесам, ако нијеса.ч сукратио јербо свегаје више било о војсци Аустринској кад се куд кретала и кои су њигни поглавари и коликоихје Ђ е погинуло добива сам из М етохије од Господина Канцелиста Луке Грђића a т ак о исто и о И звјеш тају из М остара. Т ак о исто докази од би така одчевидаца кои су у буткам а били О стале су ми још млого битака у овијема м јестима које нијесам м ога изпитати коликоје које војске погинуло т ак о исто усташ и су отимали још пођеш то таина. Особито Ш то je котар а Билећког у овом рапорту неулази нити je пописано ништа ш то је чинио М рдак Лубурић и његова иојска. A так о исто ш то је преко Дрине велике битке од Митра Тош ића и К утајлије особито отијем а биткама и народ како стои уопш те незнамо ниш та доказати ш тосе догодило. Вишебиг и опширније све дописа и П реставио да није Војска Аустринска препела според наше линије Г. Др. Гр. Чремошник д аје слику рада дубровачких канцеларија и нотара једне од њих — Паскала. X. за заптије, калџије, пандуре само од Ислахане. Тако je Ислахана имала сталног рада за сталног муштерију, a поред тога израђивала се одјећа и обућа ih за приватнике no наруџби. Кад се зарадом накупило доста новаца (суфицита) куповани су за тај новац: ханови, млинице, ваљаонице и ступе за сукно и кожаре, na су се та'ко створили нови радови и запослења за сиротну и сиромашну младеж. За Ислахану сачмњавали су приход: 1) такса од достава, 2) дарови, поклони и добровољни прилози, 3) зарада од заната: терзилука, кундурџилука, штампарства (типографије), кожарства, ткања безова, шајака и сукна и 4) приходи од ханова, млиница, ваљаоница и ступа за сукно те кожаре. Издаци су чињени: 1) за издржавање питомаца (храна, одјећа, обућа), прање и чишћење, 2) за издржавање учиона и радиона (кирија, огријев, освјетљење, учила и алат, 3) плате наставника (свештеника свих вјера, учитеља и мајстора), те управног особља и послуге. Низамнама (уредба) о Ислахаии! има три поглавља. Прво поглавље има 11 чланова . У њему се говори да се не може примити у Ислахану дијете које je прешло 13 година. Може се примити у Ислахану свако дијете без разлике вјере н народности, које нема родитеља, a уз то je и сиромашно. У другом реду може се примито дијете које нема једног родитеља, a овај једини родитељ није могућан са својом зарадом да ro дијете издржава. У трећем реду, може се примити и оно дијете за којег родитељ, тутор, скрбник преда молбу за пријем и обавеже се да he плаћати цијелу опскрбу и науковнину и за то да јамче према чл. 2). У 3) члану стоји да ће се примати у Ислахану и дјеца која су од суда упућена на поправак ради кажњивих дјела. Ова дјеца ће се до истека рока пресуде према чл. 44 сматрати као хапшеници: неће се мијешати са другом дјецом, имаће посебно становање, наставу и обуку у занату, a 1изван интерната не смију се кретати без надзора. У чл. 4) прописује се каква мора бити храна, у чл. 5) каква мора бити спаваона, a у чл. 6) каква мора бити спремница, у чл. 7) каква треба да буде купаоница, у чл. 8) roвори се о настави. Сваки дан први држе наставу свештеници из вјеоонауке и морала, затим заједно уче језик турски, бугарски или српски, математику и геометрију, цртање и књиговодство. У чл. 9) стоји да дневно траје настава no два cara. У чл. 10) стоји да дјеца послије наставе иду у радионе занатских одјелења. У чл. 11) стоји који ученици могу постати редари и како he вршити ту дужност. Друго поглавље говори о уређају интерната, учиона и радиона и о њиховом одржавању. У трећем поглављу говори се о кућном реду и наставном и занатском распореду те увођењу paчуноводства за прнходе и расходе. Уредба од 52 члана о Ислахани дала je добре рсзул гате у нашем шехер Сарајеву. Још се и дапас на1)С no који занатлија на животу који je ту занат изучио и до хљеба дошао. Ову Ислахану 1878 год. укиде аустро-угарска управа и не створи ништа ново што би замијенило �ту устаиову којом су се користили сироти и сироОбласне заштите су: 1) за Србију: у Београду, машни свих вјера. Скопљу, Битољу, 2) за Војводину: у Суботици, 3) за Хрватску, Славонију, Међумурје и Истру: у До оснутка »Просвјете« и »Гајрета« дјеца праЗагребу, 4) за Словенију: у Љубљани, 5) за Босну вославна и муслиманска нијесу имала помоћи, заи Херцеговину: у Сарајеву, 6) за Далмацију: у штите и упуте у науку, занатство и рад. Сплиту, 7) за Црну Гору: на Цетињу. За вријеме свјетског рата тјерала je АустроЧлан 19 Закона о заштити дјеце и младежи угарска »Бошњаке« напријед на свим ратиштима и предвиђа да no могућносш свако мјесто добије наравно да се je тим поводом повећао број сиротне ДЈечЈУ станицу, која ће имати ове установе: и сиромашне дјеце, na je Ц. Kp. заједничко мини1) склониште, 2) савјетишта за матере, 3) дјечије старство финансија издало Наредбу од 26 I 1917 купатило и апарат за дезинфекцију, 4) обданиште, бр. 1001/Б. X. којом се оснивају старатељска вијећа 5) игралиште и 6) мензу. и одређује њихова организација и опсег њихова Према члану 22 Закона о заштити дјеце и мларада. Затим je издала наредбу Зем. влада за Б. X. дежи дјеца се остављају у родитељској кући ако 25 V 1917 год. бр. 86782/Ш како ће се вршити и je то икако могуће. спроводити у живот наредба Ц. и Kp. заједничког Према члану 33 Закона о заштити дјеце, дјеца министарства финансија од 28 јуна 1917 год. Тим под заштитом треба да уче основну школу, занат, наредбама предвиђена су старатељска вијећа, која трговину и пољопривреду. A особито способним се састоје од no једног свештеника, учитеља, љедозволиће се даљње школовање. кара, судије и од именованих других чланова. У емислу чл. 4 т. 4 Закона о заштити дјеце и Задаци су старатељског вијећа: 1) да јаве суду младежи -етворило се je у Сарајеву »Друштво за кад треба поставити старатеља, сустаратеља или збрињавање незаштићене дјеце и младежи«. Заскрбника; 2) да јаве суду за немар прехране или датак je овог друштва да ради у правцима закона одгоја неког дјетета; 3) да јаве лице које би се о заштити дјеце и младежи. примило старатељства или скрбништва или да узму Материјална средства су му: 1) редовна чланеко дијете на прехрањивање или неко с.ироче под нарина, 2) прилози утемељача, добротвора и лесвоје; 4) да подупиру ^аконског заступника кад гатора, 3) приходи од легата и других завјештања, треба да одабере занимање штићенику, који учи 4) поклони и прилози, 5) приходи од предавања и школу, 5) да се старају како^ће^се добровољним 6) опскрбнине. давањем и купљењем, добротворним приређивањем Органи су друштва: управни одбор, надзорни и сличним настојањем набавмгги материјална средодбор, редовна и ванредна скупштина. Не могу ства за издржавање и одпај-анЛ оскудне сирочади прећи a да не споменем Женску секцију овога друи да та сретства предаје старатељском суду, саопшгва која je врло агилна у свом раду. ћујући му на што су намијењена. E to , to je Законодавство о заштити дјеце и За извршење својлх задатака може старамладежи под три разне управе, што га je- доживила тељско вијеће да ступи у везу, с јавним корпорацијуначка Босна и Херцеговина, која je многе своје јама, заводима и друштвима. великане одњеговала тугом и невољом. Иза Ослобођења од 1918 почело се званинно САЛИХ МУФТИЋ радити од стране Управе на регулисању питања заштите дјеце законским путем, na je 1921 год. донешен Закон о заштити дјеце и младежи. Према чл. 1) и 2) тога закона уживају државну заштиту и предмет су старања Министарства социјалне политике ратна аирочад, a затим сва дјеца и младеж НОВИ »САВРЕМЕНИК« СРПСКЕ ЗАДРУГЕ без икакве или старатељске заштите. Ta заштита У IX колу »Савре.меника« који je изишао ових дана обухваћа дјецу од зачећа њихова и младеж до 18 чбјављене су ове четири књиге: Од равних до касних пигодина. Старање Мин. соц. политике не обухваћа јетлсва, песме Николе Ш опа: — Приповетке Јеле Спиридоновић-Савић; — Сељаци, Николе Лопичића; — Из предону напуштену младеж о којој ће се no посебним ратне Србије, утисци и сећања о времену и људима, од законима и уредбама старати Мннистарство правде. Милана Грола. Органи М|инистарства соц. политике за заОве четири врло интересантне књиге које значе добит штиту дјеце и младежи јесу: 1) Обласне зашгите з а нашу књижевност, опремљене су врло солидно и лепо. Цело коло стаје само 60.— динара. Ко пошље новац на чедјеце и младежи, 2) Мјесне заштите дјеце и млаковни рачун 53.127 добије књиге о трошку књижевне цежи. задруге. Задаћа Мин. соц. политике — одјелења за заштиту дјеце и младежи ј-есу: 1) законодавни послови, 2) врховни надзор над радом, 3) даје тон и правац раду, 4) стаара приватну иницијативу на пољу заштите дјеце и младежи., 5) оснива дјечје установе, 6) прикупља и P r e t p la ć u f te s e сређује статистичке податке о заштити дјеце, 7) усi š ir it e lis t поставља и држи везу између установа и власта, које се баве заштитом дјеце, 8) стара се за сарадњу » свих других министарстава, 9) сарађује у регулисању међународних односа у сарадњи за заштиту дјеце, 10) сарађује у борби против покора и зала који доводе до дегенерисања. NOVE KNJIGE I G a frei « • 91 �M u k e i n e v o l je s ta r o g u č ite lja Kad je navršio četrdeset godina službe, pao je u penziju stari Meho sa svojih šezdeset i nekoliko go­ dina života. Kroz četiri decenije njegova službova­ nja, njegova uzgojnog, narodnog i javnog rada vaz­ da je govorio protiv pića, vazda zagovarao higijensk inačim života i vazda gudio istinu a gonio laž. Lažljivaca nije trpio. Ni oni njega, pa sečesto kosili i nosili, gdjegod se sastali, tu se i sukobili. Ko toliko vremena, kao on, hvali i sije istinu, ko stinu traži od svakoga — od djeteta do roditelja — i ko je uvjeren, da je tolike generacije podigao na put istine i pravde, taj više neće i ne može s toga pravca saći. A ne može zbog istine i pravde ni stra­ dati. U tome je stari Mehmed Zeljković bio nacistu. I niko ga nije s toga korio ni osuđivao — osim birtaša, kojima je on davno najavio borbu, jer prodaju narodu »otrov«. Kad je pao u penziju, stari Meho je osjećao osamljenost, jer nije više radio u školi, u kojoj đa­ ci brunde ko pčele u košnici. Nema vikanja, skaka­ nja i tuče. On nije više govorio djeci, kako treba va­ zda istinu govoriti i laž pobijati, nije obrazlagao mla­ deži: koliko štete natiosi alkohol ljudstvu u potom­ stvu. On je pao u penziju, u mir koji je zaslužio, i država ga oslobođava posla po dužnosti i prepu­ šta mu na volju, da ide ku dhoće, da živi kako ho­ će — sve uz punu plaću. Pa ipak! . . . Biti bez posla nije ugodno. Geslo: ugodno je ništa ne raditi, vrijedi samo za ljude, koji nisu volili rad, a u tu grupu ljudi nije spadao Meh­ med Zeljković. Njemu je teško svoje ideje, za koje je žrtvovao toliko snage i krvi, pohraniti u ormar, nek atu spavaju. To se ne može. Oči njegove koje su svaki dan kroz 40 godina promatrale, kritizirale i po­ pravljale mališane u školi a velike u društvu; uši nje­ gove koje su vazda budno slušale govor i šapat uče­ nika i učenica — svi ti osjetilni organi ostali su na njegovoj glavi i poslije penzionisanja. T a osjetila kro ztoliko godina stoje u vezi s njegovim mozgom i duom, a to znači: da je stari Meho u penziji isti onaj, kakav je bio kao mladi aktivni učitelj, samo su mu, naravno, živci prilično popustili poslije tolikog rada. On, koji je svaki dan pred sobom gledao toli­ ko djece, ne može ni sad,, kad je stavljen u mir, da bude osamljen. Za to stari Meho u početku penzije odlazi u kavane i birtije gdje se ljudi kupe. Tu sjedi za stolom, gleda i sluša — ali ne troši kao drugi, ne pije vino, pivo ni rakije no šabeso, ne voli crne kafe jer podražuje žavce . . . S toga, obično, naručuje samo rahatlokum i to jedan na dan! Ovakav gost, makar bio miran kao buba, nije poželjan vlasnicima lokala, jer zaprema prostor uz najmanju korist i jer svojom apstinecijom utječe na goste, koji vole teku­ ćinu. Sjedeći za stolom u lokalu, on s naočalima čita novine, traži ilustracije i revije, a konobar donosi i donosi; ali — kao usput — stari Meho, čitajući slu­ ša i šta gost govore. Pa kad čuje štogod pokrupno, krivo, lažno ili nemoguće, eto ti starog Mehe, da kri­ tizira i popravlja i — ruži. Tako jednoć u kafani »K janjetu« blizu stola njegova sjedilo pet-šest gostiju. Pili i kartali se, dok Q 9 ------ Humoreska jedan — neki mesar Nikola — ne tresnu kartama o sto i zagalami: »Eh, baš sam baksuz, ima nekoliko dana!« Zaokruži očima po društvu i mimikom dade znak na starog učitelja, te odmah nastavi: »Prije tri dana kupih jednog vola za 150 banki, i kad sam ga zaklao i prodao meso, izgubih 180 banki! . . . « Ustaje od stola stari učitelj, prilazi tome društvu polako kao da po pamuku ide, pa će dosta jakim, u pola izazovnim glasom onom mesaru: »Pa, molim vas, kako možete govoriti tako očitu neistinu?« — Kakvu? — Kako . . . kako može biti istina to što kaže­ te: kupiti vola za 150 banki, prodati njegovo meso i opet izgubiti 180 banki? Stari Meho pita energično da mu se na nosu tresu naočali. Usne mu podrhta­ vaju i jezikom ih kvasi, jer ga od ljutnje spopala neka vrućina. I dok je mesar Nikola pokušao da dokađe istinu — ta može biti vo i zaražen! pa dok se plati ljekarski pregled i meso pokopa . . . stari uči­ telj skida naočale s nosa pa još jačim glasom: »On­ da, ako je tako . . . ako je meso zaraženo . . . onda je neistina: da ste meso prodavali!« — Pa zašto ja ne mogu prodavati i zaraženo me­ so ? Ko to zna, da je zaraženo . . . odgovara Nikola hladnokrvno, a sve škilji jednim okom na prisutne. — T o je laž! Prosta laž — i eto! Patetično mahne desnom rukom pa sa prijekor­ ni mpogledom ošine i Nikolu i sve druge, za koje je držao da su uz Nikolu, te odlazi žurno k šanku vi­ čući: »Gazda, molim platiti! . . . Ovdje se ne može više sjediti ...« I zaista odlazi stari Meho sa štapom u ruci. O d­ lazi kući da odmori malo svoje živce od napora, što mu ih zadala ta očita laž, dočim ono društvo iz kafane gleda za starim učiteljem i puca od smijeha za­ jedno s gazdom. Više nije stari Meho dolazio u gostionu »K ja­ njetu«. Promijenio je lokal. Eno ga sada u kafani »Central«. Tu je prenio svoje mjesto, tu već nekoli­ ko dana sjedi u dnu sale, pa čita i čita . . . a pone­ kad okrene uho kad ko na glas pri priča. Jednog da­ na pripovijeda kafedžija Ljubo cipelaru Muji, kako mu je jutros pobjegao iz kafeza kroz žice kanarinac . . . jedan dobar starac i pjevač, ali ga je lahko uhvatio. Ko pitom kanarinac. Ali — glasnije će Ljubo — jed­ va jedvice ga ugurao kim vrata od kafeza! Čim je to čuo stari učitelj, naglo ustaje i ostentativno viče, galami: »Molim, platiti!« Pa dok je kelner došao k njegovu stolu, stari je Meho već dvaput lupnuo štapom u sto vičući sve glasnije: »Molim, platiti!« Prilazi kelner, malo sa smiješkom, ali sasvim pristojno, uzima dinar za rahatlokum i ko usput pi­ ta: »Sto tako, gospodine žurite?!« a stari učitelj u penziji, sav ljutit, odgovara:- »Ne mogu da slušam takav govor! Molim vas, jesti li ikad čuli: kanari­ nac, debeo, ugojen, može da pobjegne kroz žice od kafeza, a ovamo ga . . . jedva jedvice ugurao u kafez kroz vrata! Molim vas, molim vas! Tu prestaje pamet da radi! . . . I stari Meho sa štapom u ruci i s naočalima na nasu — ta nije ni znao da su na nosu — izlazi iz kafane »Central« i brzim korakom ode svojoj kući da se odmori. �Poslije dvije-tri sedmice stari učitelj u penziji prelazi u treći lokal s firmom »Svak svoje zna«. I on zna, zašto je odabrao taj lokal. U njemu, sasvim u dnu gdje nema promahe, sjedi stari Meho i čita novine. Prošlo je gotovo mjesec dana, da mu nije ništa zapelo ni za oko ni za uho. I već mu se činilo, da je ovaj lokal najozbiljniji kad . . . jednog dana, onako pred ručak, ulazi u lokal jedan ciganin, što s konjima devera. Ide brzo k šanku, koji je blizu Mehina stola, pa sasvim ozbiljno i glasno, niti ne pozdravljajući, veli: — Znaš, Mile, šta se malo prije dogodilo »tet­ ki« Mari? — Šta, bolan? pita Milan u basu. — Nešto nečuveno . . . — Šta? — Kad je maloprije iz peći izvadila janje i ra­ sjekla ga na panju . . . priča ciganin a sve pogleda na starog učitelja, doletje s krva vrabac i hop na me­ so! Pa prije nego je Mara mogla i mahnuti rukom, vrabav zgrabi but vruće janjetine i odnese ga na vrh kuće! Kao šilo da ga ubolo, stari učitelj skače s mjesta i prilazi ciganinu pokazujući mu prstom vrata: — Marš, napolje! — Ali zašto? protivi se ciganin. — Zašto, šta sam vam ja, gospodine, kriv? — Ti lažeš, lažeš ciganine! Na tovare lažeš, i to se ne može slušati! — dreči stari Meho i sprema se da šakom brani povrijeđenu istinu On objema ru­ kama i punim ustima dokazuje da je nemoguće, da jadni mali vrabac može odnijeti čitav but cruće ja­ njetine. Izibija afera. Svi gosti u kafani okrenuli se akte­ rima i prate svaki kret starog učitelja koji ne može da sluša laž. Birtaš intervenira. Veli starom Mehi: — Gospodine učitelju, svakome je danas slo­ bodno govoriti šta hoće ... — Ali lagati! Lagati tako očito! vikao u eksta­ zi stari učitelj. — Može se i lagati, samo se ne smije vrijeđati, odgovara birtaš i poziva se na prava građana po za­ konu, po ustavu. — A tako! Daklen, smije se lagati? E, onda hvala lijepa! Stari se učitelj u penziji hvata za buđelar, vadi novac i kaže: — Naplatite jedan rahatlokum i upamtite, gospodine Milane, đa moja noga više-neće u vaš lokal! Opet je xMeho došao kući na odmor. Razmi­ šljao, kako je danas čudan svijet, kako je laž dubo­ ko zašla u narod i zaključuje: da je najbolje ići u šetnju, u prirodu koja se jedina još nije pokvarila. Ali, nehotice, pada mu na um: kad dođe bljuzgavica i snijeg, kako će onda šetati? E, to su opet nove brige i nove muke starog učitelja u penziji. Husejn Dubravić-Đoga. N e k o je s e k te u Is la m u (Svršetak) Haridžije Kad je hazreti Alija izabran za halifu muslimana, svi ga priznadoše halifom osim Muavije, namjesnika Sirije. Zbog toga dođe između njih i do oružanog sukoba na Sifinu. H. Alija bijaše skoro izvojevao pobjedu, ali mu to Muavija prema savjetu Amr-ibniAsa, ipak varkom osujeti. Muavija naredi svojim vojnicima, te oni privezaše mushafe na vrhove kop­ lja i u jedan glas povikaše da oni riješe spor među njima. Tom prilikom ispolji se politička snaga Sirijanaca, a politička slabost Iraklija. Sva savjetovanja h. Alina i njegovih ljudi, kao i objašnjavanja da je to varka, iza koje se krije samo zlo, ništa ne pomogoše. Muavin pokušaj je imao kod h. Alinih boraca velikog uspjeha. H. Alija je konačno morao popu­ stiti i pristati da izbranički sud riješi spor. Za izbraničke sudije odrediše Ebu Musa Eš'ariju, koji se sa­ mo pod pritiskom okoline primi te teške dužnosti, i Amr-ibni-Asa. Tada se pojavljuje jedna skupina ljudi koja danas ne priznaje ono šio je jučer tražila. Oni počeše napadati i koriti h. Aliju zbog toga što je primio izbranički sud i počeše od njega tražiti da ga ne prizna, iako su to ranije i sami tražili. Kad to h. Alija ne htjede učiniti, odvojiše se od njega, istupiše samostalno i počeše se dizati čak i protiv h. Alije i voditi borbe ne samo protiv njega nego i protiv svih kasnijih islamskih vladara oblačeći te svoje pre­ stupke u razne vjerske odjeće. Oni se prozvaše Ha­ ridžije. Zašto su se Haridžije uistinu digli? Između Mudarija i Jemanija su postojala vječna trvenja, a između Sirijanaca i Iraklija je također bilo neslaganja. Osim toga neki od njih prikrivahu mrž­ nju i protiv samih Kurejševića. Za vrijeme h. Osmana — kao što je spomenuto — ta se mržnja još i poveća, a za halifu bi izabran h. Alija i kad protiv njega usta­ doše h. Talha, h. Zubejr i h. Ajiša i Muavija, onda ta mržnja dođe konačno i do punog izražaja. Ako razmotrimo još i tadanje Iraklije, te glavne pomoć­ nike h. Aline, pri kojima ima također svojstava koja nas upućuju na to da se ni u njih previše ne pouzda­ vamo, vidjećemo da je istup Haridžija bio nemino­ van. Vidimo u Basri ljude koji se u h. Ajišinim redovima bore protiv h. Alije, dok su oni u Kufi još uvijek puni mržnje protiv h. Osmanu, Omejevićima i njihovim namjesnicima. Vidimo ono nepovjeljivo držanje između Basre i Kufe; vidimo one beduine okorjelih ćudi, kojima bijaše nastanjen veći dio arap­ skog poluostrva. Uz to je Irak bio još i na pragu Perzije i izvjesno vrijeme bio podvržen njenoj upravi, pa prema tome i prvi na udarcu strarodrevnoj perzij­ skoj kulturi, naročito njenim lošim stranama. Sve to bijaše od vrlo velikog uticaja na Iraklije i sve se to odražavaše u njihovom duhovnom i političkom ži­ votu, a sve skupa nam jasno pokazuje da je istup Haridžija i njima sličnih frakcija morao da dođe do izražaja. �Haridžije se dižu i bune, ali protiv koga? Ako je protiv h. Alije oni su ga napustili, pa šta više i ubili. Ili možda protiv prvotnog im neprijatelja, kome su također okrenuli leđa. Ne, oni su protiv i jednih i drugih, oni su protiv Kurejševića, a zbog toga onda i protiv hilafeta, jer prema njihovom mišljenju Kurejševići ne upravljahu i ne raspolagahu dobro s onim što im je povjereno. Oni izazivu međusobne trzavice samo da bi se domogli vlasti. Njihovi ustanci su, dakle, zbog Kurejševića. Samo zato što su mrzili Kurejševiće vikali su i protiv hilafeta i dokazivali da je hilafet opća stvar, te da ga treba povjeriti samo čovjeku sposobnu za to, pa makar on bio i abesinski rob. Posljedice njihove mržnje bijahu te, da oni naj­ energičnije istupiše i protiv hilafeta i u njegovu op­ stanku su vidjeli samo zlo i štetu. Promatrajući ta njihova zastupanja dolazimo u prvi mah do zaključka da su oni bili u pravom smi­ slu demokrate i da je njihovo stanovište potpuno umjesno i opravdano; da su oni zbilja tražili da se zapovjedništvo i uprava povjeravaju samo dogovorno i izborom. Oslanajući se opet na njihove riječi »Pra­ vo suda pripada samo Bogu«, zaključujemo da je to bila jedna partija, zasnovana na strogo religioznom principu. Uputimo li se ipak u detaljnije proučavanje i zavirimo li malo dublje u njihovu prošlost, doći ćemo opet do slijedećih zaključaka: 1) Islam je i sam vjera dogovora i ako je uopće na svijetu postojala ikakva demokratska partija, onda je to bila svakako ona, na čelu koje stajaše Božji poslanik Muhamed a. s. kao pretsjednik, a njegovi drugovi r. a. kao članovi; da je ta birana uprava te narodne države, sigurno-bi Muhamed a. s. bio doži­ votno izabran za pretsjednika, a njegovi drugovi za članove, i to — ako ne jednoglasno — a ono apsolut­ nom većinom glasova. 2) Kad bi pretpostavili da su Haridžije zbilja tražili dogovor i sporazum, onda bi iz toga slijedilo da je h. Alija bio apsolutista, jer se oni digoše protiv njega, a mi dobro znamo da je on bio daleko od toga da nekom učini nasilje ili da ma kakvo važnije djelo učini bez mišljenja i savjetovanja s drugima. Kad je Ibni Abas to i njima počeo dokazivati, oni samo još više okrenuše glave i pribjegoše onom, zašto nemađahu nikakvih dokaza. 3- Oni i protiv h. Alije ustadoše upravo zbog toga što je on pristao na izbranički sud, tvrdeći da je to miješanje u Božje stvari i povjeravanje nekom da sudi o onom što samo Bogu pripada. Pošto i h. Alin hilafet — čiju valjanost oni priznavahu — spada (kako oni vele) u stvari o kojima ljudi ne mogu su­ diti, to oni neće i ne mogu priznati nikakav ljudski sud u pogledu njihove valjanosti — ili i same sumnje u njegovu valjanost. Iz ovoga slijedi da oni upornije štite njegov hilafet od samog njega, jer oni odbijaju taj izbranički sud koji on prima; on je kod njih valjan, a kod njega nevaljan i sumnjiv. Pa iz toga analogno slijedi onda i to, da su ga oni trebali pomagati sve do pobjede istine o kojoj govore. Da li su oni to međutim učinili? Oni ne samo što ga napustiše, nego još i istu­ piše protiv njega. 94 - Kako da se onda to objasni i razumije? Sve nam ovo jasno kazuje da su oni ljudi koji ne htjedoše da shvate stvari kako treba i čiji umovi bijahu daleko od logike. To nam jasno kazuje da su ih na sve to poticale jedino njihove anarhističke tež­ nje. Njihove zvjerski postupci, njihova^ ratovanja i ustanci, njihovo ubijanje nevine djece i žena i otima­ nje imetaka, i to sve pod izgovorom da to čine da bi svrgli apsolutistu i silnika vladara, jasno nam kazuje da o nekom demokratizmu kod njih ne može biti govora. Zar se demokratizam širi mačem i zar je u to doba bilo u islamskoj državi vladara apsolutista? Mi dobro znamo da h. Alija nije bio apsolutista, a znamo dobro također i to da su njihovi ustanci bili skroz protuvjerski i bezglavi; kad u njima uzavri i uskipi; kad se u njima rasplamsaju njihove strasti, onda za njih više ništa nije sveto i ninašto se drugo osim na same sebe ne obaziru. Istina ne možemo reći ni to da su njihovi ustanci bili bez ikakva osnova i da oni nijesu imali nikakvih ciljeva za kojima su težili, jer zašto bi onda dizali ratove; zašto bi onda prelazili dozvoljene granice; zašto bi dozvoljavali ono što je zabranjeno? Iz istorije vidimo da se mnogi njihovi zapovjed­ nici prozvaše emirima i što milom što silom, iznudiše od naroda potrebno priznanje (bej’at), a mnogi od njih odoše i u druge zemlje i tamo zasnovaše svoje državice. Dodamo li tome još i onu njihovu mržnju prema Kurejševićima, onda nam cijela stvar postaje potpuno jasnom i onda dolazimo do sasvim pouzdana zaključka da im je za sve to bio pokretač pohlepa, a konačna meta hilafet i podvrgavanje Kurejševića a uz njih i ostalih islamskih naroda pod svoju vlast. Budući da ničim ne mogoše dokazati opravdanost tih svojih želja, i budući da bijahu i preslabi a da bi u opravdanost toga još koga mogli uvjeriti, to im za njihovo ostvarenje ne preostade ništa drugo, nego da se late oružja i da oružjem dokažu ono, što riječima i propagandom ne mogoše dokazati uvijek tvrdeći da oni to čine samo u ime vjere i da je svaki onaj koji im se suprostavi jeretik. Pa ni oružjem u ruci ne biše ipak u stanju da do­ kažu opravdanost svojih želja, ali zato ispuniše stra­ nice istorije svojim krvničkim podvizima i ratovima izazvanim njihovom nezasitnom pohlepom; oni među muslimanima posijaše klicu razdora, iz koje za cijelu islamsku zajednicu nastadoše velike nesreće. H a r i d ž i j e . Ovi mimenom su se u prvim po­ čecima nazivali vjerski otpadnici, a kasnije su tim imenom nazivali svi oni koji su duže vrijeme istupali protiv postojećih vladara. Tim imenom biše prozvani naj’prije — za vrijeme Omejevića — oni koji napa­ dahu h. Aliju zbog njegova pristanka na izbranički sud. Oni su nosili još i naziv »Muhakkime«. Kasnije je naziv Haridžija obuhvatao pored Muhakkima još i ostale, i prestao je biti oznakom za same vjerske otpadnike, jer ih je među kasnijim Haridžijama, iako vrlo malo, bilo i takvih koji se skoro ni u čemu nisu razlikovali od ehli sunneta osim što ne priznavaše izbranički sud, dok ostali zbog svoje nastranosti to ime potpuno zaslužiše i u vjerskom pogledu. Danas se taj naziv zadrža još jedino za oznaku onih koji istupiše protiv h. Alije. Haridžije se raspadoše na mnogo frakcija, od kojih su najpoznatije: �..H a г u r i j j e_ Tim imenom biše prozvane one dvije hiljade ljudi koji se nakon prepirke i disku­ sije s h. Alijom povratiše s Harura-a. To je ime bilo jako prezirno i nisko. Svijet je — kad bi vidio nekog od njih — bježao vičući: Harurijje, Harurijje! Nazi­ vali su se još i Šuratom. Oni sami sebi uzeše taj naziv naglašavajući tim da su oni svojim životima sebi kupili onaj svijet shodno Božijim riječima. (Među njima ima i takvih koji žrtvuju sebe tražeći Božije zadovoljstvo). Ovo se ime najduže zadrža kod nji­ hove frakcije »Mutetarrifa«. 2) E z r e k i j j e . Oni s najpogrdnijim i najnepristojnijim izrazima spominjahu h. Alino, h. Osmanovo, h. Talhino, h. Zubejrovo, h. Ajišino i h. Ibni Abasovo ime, dok h. Alina ubicu Ibni Muldžema spominjahu s najvećim poštovanjem. Oni dozvolja­ vahu ubijanje svakog onog ko ne vjeruje ono što oni vjeruju; dozvoljahu ubijanje čak i nemoćnih, i žena > djece. Bludnike riješavaju smrtne kazne, a ve­ like griješnike — u njihovu smislu — smatraju bezvjernicima. 3) B e j h e s i j j e. Oni bijahu više formalisti. Kod njih je dovoljno da čovjek samo očituje da vje­ ruje, pa da bude pravim vjernikom. Djecu smatraju onim istim, čim i roditelje. Veliki griješnik — u nji­ hovu smislu — prestaje biti vjernikom. 4) S u f r i j j e . Oni smatraju nevjernikom sva­ kog onog ko propušta namaz i post. 5) I b a z i j j e kojih još i dan-danas ima. Oni se raspadoše na mnogo manjih frakcija. Osim spomenutih poznata su još imena Hafsija, Jezidija, Harisija i Rabie, koji smatrahu bezvjernicima sve one koji ne pripadahu njima i njihovu prav­ cu i njihove imetke smatrahu dozvoljenim. O h. Aliji i mnogim drugim ashabima izražavaše se vrlo pogr­ dno. Jezidijski pravac, naročito, bijaše bez ikakve logike i upravo smiješan. Ovi tvrde još i to da će Bog između Iranaca po­ slati još jednog svog Doslanika i njegov kitab će — nakon što na nebesima bude prethodno napisan — Bog. dž. š. odjedanput poslati na zemlju i tada će se šeriat Božijeg poslanika Muhameda napustiti. Ne­ ki od Jezidija poštivahu i šejtana, koga nazivahu »Meliki Tavus« veleći da će on jednoga dana po­ novno otići na nebesa i postati starješinom svih Meleka. Ovi više naginju kršćanstvu nego Islamu. Osim navedenih poznata su imena još i Mejmunijja, Hamzevija, Halefija, Atrafija, Malumija, Medžuhulija, Šejbanija itd. Ovi su u pitanju kadera i ljudskih djela imali svoje naročito mišljenje. Oni se razlikovaše i u nekim šeriatsko-pravnim pitanjima niječući tim jasna slova Kur’ana. Uzimali su i rodbinu koju Kur’an izričito zabranjuje. Nijekali su i SureiJusuf«. Njihove države i ratovi su nam najbolji svje­ doci da su oni težili jedino za vlašću i da im je samo to lebdilo pred očima, samo što se svima ne ukaza sreća da osnuju i svoje države. Jedini Ibazijje imađahu dugovječniju svoju samostalnu državu, dok osta­ li bijahu promjenljive sreće, i vlast im bijaše vrlo kolebljiva. U nekim dijelovima Perzije i Iraku bijahu osnovali svoje samostalne državice, ali ih Hadžadž i njegov vojskovođa Muhelleb nakon višegodišnjih i ogorčenih borbi — u kojima pokazaše nadčovječnu izdržljivost — iz tih krajeva konačno razjuriše. Po­ slije 40-godišnjih borbi njihova vlast bi konačno pot­ puno dokinuta, a razbijeni ostaci se razbjegoše na razne strane svijeta. Jedni odoše u Kavkaz, drugi u Ununan, treći na Zanzibar, a neki i u svjero-zapadnu Afriku, ali s tim ipak iz ovih krajeva ne bijahu pot­ puno istrijebljeni. Još uvijek su se ovdje-ondje poka­ zivali i bez prestanka kvarili red i dizali ustanke. U Zanzibar pobjegoše Ibazijje i tamo osnovaše dvije države, koje još i dan-danas postoje, ali s pro­ mjenljivom srećom: sad kao samostalne sad opet podvrgnute nekoj stranoj sili. Oni u zapadnoj Africi osnovaše svoju državu koja postojaše oko dva stoljeća. I oni u Jemenu i Hadremevtu su imali također svoje državice. Ma da ove državice imađahu u borbama ponekad i uspjeha, i ma da u krajevima koje naseliše pomagahu širenje Islama (pa ma to bilo i na pravcu na kome i oni bijahu i koji još i sada postoji u nekim krajevima); ma da bej’at činiše svojim vladarima — imamima, — koji većinom bivahu iz učenjačkog sta­ leža i zbog toga izgledaše da oni zbilja privode u djelo ono što riječima traže: izbornu i sporazumnu upravu i narodnu vladavinu, ipak to nije i ne može biti doka­ zom njihovih dobrih namjera iz ovih razloga: 1) Što neki od njih — kao Ibazijje — ne odbi­ jahu i ne prezirahu hilafet, nego su i sami tražili nje­ govo uspostavljanje, a ipak su se dizali protiv po­ stojećih vladara — imama — i to uvijek pod izlikom da je dotični imam prešao granice pravde, a pošto te granice ničim nisu bili odredili, to ni njihovim ustanvima ne bijaše kraja ni konca. 2) Što i ovi njihovi imameti u stvari bijahu nas­ ljedna vladavina, koja se kao nasljedna prenosila s osobe na osobu i u određenom krugu rodbine. Dola­ zak na vlast tih njihovih imama kao i način njihove uprave imađaše sve osobine uprave kasnijih halifa, sa­ mo što se ovi ustručavaše da ih prozovu halifima ili emi rul-mu’mininima. Osim toga oni ustajahu protiv ha­ lifa tvrdeći da nijesu dostojni položaja koje zauzi­ maju, a i sami bej’at čine osobama koje ne bijahu dostojne toga položaja odbijajući čak i one koji svo­ jom sposobnošću i svojim moralnim vladanjem kud­ ikamo bolje odgovarahu tome položaju. Oni stvarno ne bijahu ništa drugo, nego anarhiste, buntovnici koji su uživali samo u ustancima. Rijetko će im se naći koji imam — koga oni samo danas postaviše, — a da se sutra protiv njega ne digoše; rijetko je bio koji imam, koga oni ne skinuše i ne poniziše; rijetko kada su poštivali mišljenje većine. S tom svojom na­ zovi narodnom i dogovornom upravom oni se još i dan-danas, u koliko ih ima, nalaze u najmizernijoj prostoti i primitivnosti. Među Haridžijama bijaše, kao što je spomenuto, i umjerenijih elemenata, koji bježaše od naziva Haridžija, znajući koliko je to ime omraženo u islamskom svijetu, dok ostale frakcije to sa zadovoljstvom pri­ maše. Umjerenije frakcije priznavaše jedan veliki broj ehli sunnetskih učenjaka i za svoje. I među njima opet bijaše učenjaka koji su priznavani islamskim učenjacima i koji nam ostaviše brojna pisana djela o raznim granama znanosti. Među njima bijaše i po­ božnih osoba, ali i velikih zlikovaca i nevaljalaca. U ratovima su pokazivali neopisiva junaštva i vanrednu strpljivost. Ni pred smrću nijesu prezali. ŠABAN H O D 2IC, prof. - 95 �Становништво Босне и Херцеговине no бановинама и срезовима П опис од 1931 године Редш број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Банови на св 0 S с. СТ А Н О ВН И Ш ТВО 110 ВЕРАМ А С Р Е 3 О В И a 20 21 22 23 24 о. о о. — католици 57.038 34.956 8.881 566 4.740 20.865 55.477 17.766 5.557 23.195 12.075 14.017 25.278 6.508 22.025 7.604 16.744 20.443 21.046 8.587 8.616 22.219 50.270 17.332 18.512 58.776 26.253 13.801 11.881 20.207 24.688 13.815 2.344 42.208 184 15.972 1.202 1.036 29.395 103 20.903 17.075 16.342 498 286 8.698 253 9.436 1.476 355 12 21 62 83 8.768 9 414 1.295 246 109 87 420 360 544 316.548 353.190 165.935 15.261 12.567 1.222 4.739 6.296 179 12.730 ___ _ 61 10.310 11.769 1.819 16.693 3.303 53 0 42.947 26.150 8 3 191 7 7 33.260 17.400 5.067 10.632 18.558 23.109 10.735 23.653 46.198 52.869 9.578 20.207 48.104 69.062 204.907 291 17.090 16.176 9.426 8.689 18.018 17.011 3.702 22.672 5.724 2.015 5.917 5.539 436 262 83 4.268 1.348 996 45 8 2 8 2 17 С в е г а у б а н ови и и 86.910 45.569 7.393 82 Бањ олучки Б и х а ћ ск и Д у би чк и 1 ради ш ки К р упск и Н ов ск и И етр о вач ки Г о ах о вск и Ц ази н ск и Д е р вен тск и Д о б о јск и Г л ам оч к и Г р ачан и ч к и Градачачки Ја ја ч к и К љ учки К оторварош ки М а гл а јск и П ри једо р ски П р њ а во р ск и С а н ски м остск и Т е сл и ћ к и и Т е ш а љ . М р к оњ ић грал ски 58.730 17.178 28.121 39.621 31.502 30.694 24.647 24.644 11.072 23.931 3.827 19.924 21.276 16.457 24.176 24.814 17.146 8.853 32.750 38.964 28.285 28.474 21.991 11.030 13.926 3.039 7.335 15.087 6.110 6.298 48 35.313 8.250 13.171 3.607 32.265 14.521 14.205 10.901 4.872 8.783 16.113 4.699 11.652 6.412 2.585 26.696 7.999 1.641 8.682 347 1.861 1.579 1.419 895 , 34.104 6.626 1.342 2.186 19.685 10.080 1.543 5.193 2.497 6.006 13.311 6.727 6.861 2.434 С в е г а у бан ови н и 577.077 250.258 169.714 13.754 1,010.803 С вега у Б. и X. 1,028.139 718.079 547.949 29.388 2,323.555 Бијељ ин ски Брчки Ч ајвн ч ки Ф о јн вч к и К л ад ањ ски Рогатпчки С а р а је в с к и Сребрен ички Тр авн и ч к и Т у зл а н ск и Ви сочки В и ш егр адск и В ласен ич ки Зенички З вор ни ч ки Ж еп ачк и Б у г о ја н ск и Т о м и с л ав гр а д ск а К оњ и чки . Ји ва њ ск и Љ убуш ки М остарски И р о зо р ск и С толач ки С в е г а ,у бан ови н и 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 се о a ~ о СС е. ffl С в ега у бановини м услим ани С в е г а у бан овин и 17 С вега У ср езу п р аво сл авн и Би лећсквФ о ч а п ск и Г а та ч к и Љ у б и њ ск и Н еве си њ с к и Т р е б и њ ск и • је в р е ји и др. 1.546 170 328 1.597 10 72 33 7 3 1.020 295 4 32 329 49 35 125 14 50 6.679 113 344 4 78.602 30.123 14.620 44.203 143.910 45.386 54.916 28.425 31.399 850.934 850.934 83.190 41.156 322.364 322.364 39.118 15.235 25.285 23.563 139.454 139.454 98.002 39.309 33.129 57.235 46.946 38.737 32.557 • 26.118 47.283 67.305 23.919 24.877 55.759 50.992 48.510 37.288 27.236 20.147 55.919 63.653 46.777 42.091 27.014 1,010.803 (П р е ш та м п а н о и з „ П р о с в е те " 96 �Апсолутна и релативна ве^ина појединих вероисповести no срезовима и бановинама у ранијим границама Босне и Херцеговине о о. о С Р Е З О В И š Бановин а Оч Број стгнов- псолутна или релативна већина становника у процентима 'i-f славни »ани лиои 1 2 Бањ олучки Б и хаћ ки Д убички Градш ш си 5 К р уи ск и 6 Н овски 7 И етровачки Граховски 9 Ц азин ски 10 Д е р в е н т с к и Д о б о јс к и 12 Г р а ч а н и ч к и 13 Г р а д а ч а ч к и 14 - Ј а ја ч к и 15 К љ у ч к и 16 К о т о р в а р о ш к и М а г л а јс к и 18 М р к о њ и ћ г р а д с к и П р и је д о р с к и П рњ аворски 21 С а н с к о м о с т с к и 22 Т е с л и ћ к и - Т е ш а њ 23 Г л а м о ч к и Свега у бановини 24 25 26 27 28 29 Б и лећ ски Ф очански Г атач ки Љ убињ ски Н евеси њ ски Т реби њ ски Свега у бановини аЗ 33.129 84.89 ДАЉЊИ ДОПРИНОСИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГАЈРЕТОВА ИНТЕРНАТА У САРАЈЕВУ 67.12 “ о 32.557 26.118 75.70 94.36 74.70 67.305 23.919 55.759 50.992 48.510 37.288 27.236 20.147 27.014 55.919 63.653 46.777 424)91 24.877 50.67 55.00 57.90 38.60 49.84 66.55 62.95 43.94 81.41 58.57 61.22 60.47 67.65 80.09 21.273 39.118 15.235 14.980 25.285 23.563 80.00 78.602 97.692 30.123 25.146 14.620 44.203 143.910 70.57 ЧАЈНИЧЕ: Поред већ објављених доприноса з а изградњу Гајретовог интерната у Сарајеву, своје доприносе најавише из Чајнича слиједећа гг.: Хусеин Толић Дин 500.—, Муниб Османагић Дин 500.— , Неџибег Прашо Дин 500.—, Др. Алија Бегић Дин 500.—, Хамид Хаџисмајловић Дин 1OO.-r-, Адил Поповћ Дин 100.— , Дедо Рашчић Дин 100.— , Едхем Хаџисмајловић Дин 100.—, Пашо Османагић Дин 100.— . СА РА ЈЕВО : Г. Инж. Салих Цицо Дин 2500.—, г. Mgr. фарм. Лутмо Муфтић Дин 1000.—, г. Др. Јусуф Тановић Дии 1000.—. П РОЗОР: Г. Шериф Ћатић Дин 1000.—, г. Војислав Лаушевић Дин 100.— , г. М устафа Горанчић Дин 100.—, r. Авдо Пиролић Дин 100.—, г. Ибрахим Шеремет Дин 100.— , г. Велија Чампара Дин 100.— , г. Хамид Субашић Дин 100.— , r. Алија ДаутбеговиН Дин 100.—, и r. Рудолф Краус Дин 100. ФОЈНИЦА: Г. М ухамед Суџука старјешина среског суда у ч>ојници Дин 5U0.— , г. Хазим Ћохаџић Дин 200.—, r. Хф. Мухамед Гаћо, Хусеин Локмић, Хамид Имамовић, Ахмед Трначевић, Винко ТомиИ, Едхем Сикирић, Ешреф Салихагић, Марица ТрогранчиИ, Енес Варешлија, Дервиш Салихагић, Ахмед Хусбашић, Субхија Салихагић и Шесркија Диздаревић — сваки no Дин 100.—. 1,010.803 g о V n ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК 58.01 61.86 58.40 71.30 72.20 Љ УБИЊ Е: Хамдија Сердаревић, Шериф М. Кравнћ, Омер Диздаревић, Шаћир Бакшић, Велија Пашић, Ахмет Мешић, Мухарем Сердаревић, Адем Берберовић и Тахирага Берберовић — сви no Дин 100.— . 139.454 ВА РЕ Ш : Г. Ристо Михаћ Дин 100.—. 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Б и је љ и н с к и Брчки Ч а јн и ч к и Ф о јн н ч к и К лад ањ ски Р огати ч ки С а р а је в с к и С ребрени чки Т равп и ч ки Т у зл ан ск и SS о Б у г о ја н с к и Т ом и славгр ад . К оњ ички Л и вањ ски Љ убуш ки М о старск и П розорски С толачки 69.00 54.916 28.425 37.532 35.833 47.326 Н о в е Г а јр е т о в е о р г а н и з а ц и ј е 63.50 НОВИ ГА ЈРЕ ТО В ОДБОР У ЉУБИЊУ 59.00 50.26 38.55 53.30 46.00 о. В и ш еградски В ласен и чки Зен и чки Зворн и чки Ж еп ачки Свега у бановини 46 47 48 49 50 51 52 53 сб 43.00 47.80 49.40 67.34 55.80 52.00 19 м арта о. г. одржана je Гаретова скупштина у Љубињу на којој je изабран слиједећи Мјесни одбор Гајрета: Претсједник г. Хамдија Сердаревић, потпретсједник г. Илија llepnh, благајник гђица Назифа Солдин, замјеник благајника Атиф Хунтић, секретар г. Шериф Кравић, замјеник секретара г. Шаћир Бакшић, одборшици: Аде.м Берберовић, Велија Пашић и Омер Диздарић, те Надзорни одбор: Ахмед еф. Мешић и Миле Ратковић. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ОДБОРА У НИШУ 850.934 о š а, Свега у бановини 322.364 С в е г а у Б. и X. 2 ,3 2 3 .5 5 5 42.947 26.15C 32.18S 33.26С 48.75Е 83.19C 14.715 41.156 43.00 88.00 51.8C 73.00 95.69 63.22 65.90 48.70 2. аарила о. г. у просторијама Народне основне школе Краља Александра 1. у Нишу одржана je Гајретова скупштина ради оснивања односно ш бо р а Мјесног одбора Гајрета. Скупштину je отворио поздравним говором r. Мех.мед Идризовић, бивши Гајретов питомац, na пошто су изабралп з а Јаписничаре гг. Енвер Шећерагић и Сулејман Машовић, г. Идризовић je одржао опширнији говор у коме je изнно досадање резултате Гајретове и његове тежње да муслимански дпо наш ега народа подигне културно и лросвјетно. Затим je упућена поздравна депеша По«ровител>у Гајрета Њег. Вел. Краљу Петру II, коју су скупштинаои стојећи саслушали и заврш етак читања депеше пропратили бурним поклицима Њ. В. Краљу и Краљевском дому. Након тога je г. Идризовић упознао лрисутне са важнијим одредбама друштвених правила, a затим je г. Салих ----------------------------------------- 97 �Бенца, као други повјереник Г ајр ета у Нишу, поднио извјеш тај о досадањем своме и господина Идризовића раду као друштвених повјереника. Потом je узео ријеч r. Смаилбег ИЈарнћ, стари Гајретов радник још из предратних времена. Он je говорио о раду ранијег Г ајретова одбора у Нишу, који je прије неколико година ликвмдирао. У свом говору он je образложио идеолошки дио Гајретовог програма, na се затим прешло на избор новог одбора. Изабран je кандидациони одбор з а cuстав листе будућег одбора у који су ушли гг.:п. пук. Мухарембег Агановић, затим Мурадиф Лојо, т е испред повјеренштва Гајрета г. Енвер Ш ећерагић. Послије краће паузе r. Шећерагић je прочитар слиједећу листу Гајретова Мјесног одбора: претсједнк r. Јунуз Ајановић, пеш. п. пук., потмретсједник г. Мехмед Идризовић, техн. чмновник, секретар r. Салих Бенца техн. чиновник, благајник г. Сулејман Машовић, и.мам-матичар; чланови одбора без нарочите фумкције: Александар Илић жељ ез. чиновник, Асим Хасанбеговић пословоца Вакуф повјеренства, М ахмуд Куртић, градски вијећнлк, Осман Балић трговац, П етар Буковац техн. чинов., Хусеин Хамзић посједник, М ухарем Ћ ехајић стругар; Надзоран одбор: М ухарембег Агановић жанд. п. пукозник, Данило Вукадиновћ ж ељ ез. чиновник и Енвер Ш ећерагић чиновник среског суда. Л иста предложеног одбора примљена je акламацијјом. По том е се развила дискусија о раду бившег Мјесног одбора Г а јр е т а у Нишу којега je ликвидирао г. Мехмед Тшшић, сад а срески начелник, na je закључено да се изрази захвалност свима онима који су радили у бившем Мјесно.м одбору, јер су својим радом долринијели Гајрету Дин 13.000.— . Закључено je д а се з а д руш твене, потребе изнајме просторије. Коначмо je узео ријеч новоизабрани претсједник п. пуковник г. Ајановић, захвалио се присутнима на д атом му повјерењу те апеловао на све присутне да својим радом и иастојањ ем потпомогну Гајрет, како би Г ајр етов а јединица у Нишу '-би,-?н једна од најактивн.ијих међу Г ајретовим јединицама. Новом одбору желимо успјеш ан рад. nice G ajreta. Ovom prigodom nc možemo i ne smijemo propu­ stiti priliku da ne pohvalim o požrtvovan rad simpatične gđicc T e k l i ć e M a 11 a., koja je i ove godine, ne žaleći ni truda ni napornog rada, u spjela da odigrani balet sjajno uspije. Gđica Teklića pjevala je so lo » K o pokid a« sa svojim divnim i milo­ zvučnim glasom iza kulisa, dok su djevojčice izvadale balet, k ojeg su odlično odigrale. Četvrta tačka program a bile su dvije pjesm e, i to : » J a nekog volem « i »N e plačite oči čam e«, koje je sa svojim lijepim bariton glasom otpjevao g. Zijah Mehm cdbašić, zvaničnik ov­ dašn jeg poštanskog ureda i k oje su ostavile na publiku lijep dojam . K ao zad n ja tačka program a izveden je » B o j pod Ozijom «, dram a sa pjevanjem u pet slika, o d merhum D r Safetbega Bašagića, k ojeg su diletanti i diletantice (članovi G ajreta) pod izvrsnom režijom dugogod išn jeg G ajreto v og radnika gosp. Saliha Kazazića gruntovničara, odličn o izveli. N aročito su se istakli u ulozi velikog serdara g. H usn ija Šehović, Karapandže g. Ism et K udra, Ahm ed-bega šestokrilovića g. Sm ail Kudra, Meleć-hanume gđica Su bh ija Custović, sluge H useina g. A lija H adžiom erović, H asan-paše T ire g. Ibrahim Fazlagić, kneza Krilaša g. L ebib Cerić, kneginje R oksande gđica A lije Ibrulj, Kujundži-paše g. Mahm utaga Ibrulj, te starog Lale g. M urad Sefo . T ak o đer su i ostali diletatnti sv o je uloge d obro shvatili i odigrali. N ak o n program a prešlo se na zabavu i igranku. Bogati slan i i slatki bife, k ojeg su sakupile vrijedne g o spo đe: Šarac, K azazić i Oručević, bio je brzo rasprodat. T ak ođer je bila bogata tom bola, k oju su d arovali k ao i svake godine plemeniti prijatelji i prijateljice G ajreta, te je za b av a imala i od 0 ve grane lijep prihod, što se n aročito m ože zahvaliti gg. N azifu Oručcviću i Sm ailu Kudri. НОВИ УТЕМЕЉАЧИ ГА ЈР Е Т А Госпођа Ж ивана М. Јовановић, рођена Симовић, бивша 1'ајретова питомица a сада учител>ица у Чемерску код Кавадара, a знак паж њ е и захвалности према Г ајрету, уписала се з а члана утем ељ ача Г а јр е т а са сумом од Дин 500.— . Нека се у госпођу Јовановић угледају и остале бивше Г ајретове питомице, a њој нека je топла хвала. Још прошле године уписао се з а члана утем ељача Гајрета са свотом од Дин 500.— у потовом господин Ш ериф 'Батић, трго вац из П розора. Нека je господину Ћатићу испред Г ајр ет а топла хвала. ИЗЛ ЕТ Г А ЈРЕ ТО ВИ Х ЧЛАНОВА ИЗ ПРИЈЕПОЉ А HA »П ОПОВИ ЦЕ« O D L IČ N O U S P JE L A G O D I Š N JA G A JR E T O V A Z A B A V A U Č A P L JIN I 4 marta o. g. o držan a je velik a g o d išn ja G ajreto v a zab av a u Č apljin i, k o ja je sv o jim odličnim m oralnim i materijalnim uspjehom — naravn o uzim ajući u o b zir o p ću privrednu krizu i teško m aterijalno stan je m uslim ana — n adm ašila sve G ajretove zabave od O slo b o đ e n ja d o dan as. V elika i lijep o dekorisana sala C rve n og K rsta bila je i suviše m alena za ovako rekordan broj posjetilaca, a naročito m uslim ana i muslim anki. O sobito je p adao u oči velik i broj se ljak a iz bliže i d alje o ko­ lice, koji n ijesu žalili tru da ni m aterijalnih žrtav a da svojim prisustvom m anifestuju sv o ju veliku privrženost G ajretu i da njegovu zab av u b o lje uveličaju. D a je o vo g o dišn ja zab av a, k o ja je b ila zakazan a na Hadžinski bajram , a iz tehničkih razloga m o rala biti odložena za 4 marta, o vak o izn ad sv a k o g oček iv an ja u sp jela , im a se u prvom redu zahvaliti M jesnom o dbo ru , sa go sp . A v d ijo m Š a r­ cem na čelu, k oji je d a o sve o d sebe d a za b av a što d ostojn ije i ljepše uspije. S to se tiče sam o g p rogram a zab av e m ora se konstatovati d a je veom a za d o v o ljio sv e posjetioce. Z abav u je otvorio prigodnim go vo ro m b iv ši pitom ac G ajreta g. N afik Kazazić, koji se je zah valio n a o grom n oj p osjeti, te je u svom e govoru iznio sve poteškoće G a jre ta s k ojim a se je b o rio knoz minulih 35 godina, k a o i n jegove vrline p odižu ći n aš islam ski clemenat na kulturno-prosvjetnom p o lju . Pri završetku n jeg o ­ v o g govora otsvirana je D ržavn a him na, k o ja je o d strane p ri­ sutnih stojeći saslušan a, u z burne poklike N j. V el. K ralju . Iza pozdravnog go vo ra d eklam ovala je » P o k 1 i č « m ala Z ibka Šarac, koja je p o žn jela buran aplau z, iza čega je v o jn a g lazba otsvirala »G ajreto v u himnu«-. K ao treća tačka program a p ri­ kazan je balet » K o p o k i d a « , k o je g su izv o dile m lade čla­ N a kraju, M jesni o d b o r G ajreta ovom prilikom toplo zah valjuje svim a onim plemenitim G ajretovim saradn icim a koji bilo posjetom , dobro vo ljn im prilogom , bifeom ili ma čime dopriniješe da o vak o lijepo zab av a uspije. Од оснивања Гајретове читаонице у Пријепољу осјетио се врло жив рад на окупљању пријепољсже омладине. Поред одржалих разних културних лриредаба Гајретова читаоница активно ради м на здравственом шодизању својих чланова. У т у сврху (припремљен je) 14 априла о. г. и излет у непосредну близину Пријепоља на брдо »П опавице«. Излет je био врло посјећен и лричинио je огромно задовољ ство гтосјетиоцима. Ha челу с а Г ајретовим тамбураш ким оркестром поворка je кренула испред Г ајретовог локала и у з пјесму и свирку и велико одуш евљ ењ е стигла je на м јесто гдје je већ било припремљено јел 1а и о стал е потребе з а излет. Послије закуске, и оја je протекла у врло срдач!Ном тону, настало je опш те весеље. Омладинци у з пратњ у там бураш ког оркестра отпјевали су неколико изрази то санџачких пјесама. Поред т ога npoграм je био) испуњен врло духовитим ш алам а и играма. Весељ е je «аставл>еио до 21 час увече, када се псшово формирала поворка и са м јеста и злета прошла кроз град увесељавајући ,пролазн1Ике који су поздрављали ову омладинску манифестацију. Затим je весеље настављено у локалу Г а јр ет а до дубоко у ноћи. О вакав рад Г ајретове омладине у Пријепољу треба истим темпом настави ти , ш то he користити пријепољској омладини на културном и просвјетном пољу. ПРИЛОЗИ ЗА Г А ЈР Е Т ИЗ С Т А РО Г БАРА Мјесни одбор Г ајр ет а у Старом Б ару дозначио je Главном одбору Г а јр ет а Дин 519.50 од црикупљених добровољ них прилога прилихом прошлог Курбан бајрам а као и од ггрикупље1них курбансклх кожица. Курбанске кожице дали су Гајрету слиједећа г г.: Заим Прељевић Дин 1 8 — , Јунуз Дивановић Дин 16.— , Гарајф и ла Ш еховић Дин 16.— , М ухтар Хаверић Ди>н 16.—, Абдулах Салковић Дин 16.— , Неуиб Ибришимовић Дин 16.— , М ахмуд З а г ав о р Дин 16.— , Ислам Ишма Дин 16.— , Омер Перочевић Дин 15.— , Осман Нихочевић Дии 15.— , Смако Мустаф и!| Дин 14.— Удова Бега Перић Дин 15.— . О д ових лица покупљене су курбанске кожице и продате no и аведеним цијенама. �Добровољне прилоге даровала су слиједећа гг.: no Дии 10.— : Исо Никочевмћ, Махмуд Перић, Смако Бајмаковић, Исо Мустафић, Мурто Метовић, Хасан Никличевић, Гарајфила Слаковић, Халил Хаверић и Тахир Прцољић. Надаље je сакупљено пред џамијом у Пограду Дин 42.— добровољних прилога за Гајрет, a пред џамијом у Варошу (Омербашићи) Дин 117.50, пред џамијом у Доброј Води Дин 67.— . Поред ових прилога Дурко Трупица даровао je Дин 4.— a Омер Матезић и Суљо Перерић no Дин 5.— . Нека je сакупљачима и дароваоцима наша хвала. ПРИХОДИ ИЗ ЉУБИЊА Новоизабрани Мјесни одбор Гајрета у Љубињу дозначио je Главном одбору Гајрета Дин 800.— у којој je суми садржано Дин 720.— као прчход одржаване Гајретове бајрамске приредбе, a Ди.н 80.— потјече од дарованих курбанских кожица које дароваш е: Х абиба хан. уд. Сердаревић, Ж ујо Омерага, Хамдија Сердаревић, Ашида хан. удова Сердаревић — no 1 комад. DUGOVANJE ZA GAJRETOV KALENDAR Umoljavaju se Gajretove jedinice iz slijedećih m jesta da doznače Glavnom odboru G ajreta dug za otposlate im ovo­ godišnje kalendare: » Mjesni odbori: Bijelo Polje 96.— 12.— » Avtovac Din i i — Lukavac96.— » Konjic 12Д.— Kakanj Doboj 24,— » * Nova Varoš 180.— Lastva 24CL-—— » Bugojno - 156.— Vel. Kladuša 120.— j, * Bos. Dubica 600.— Sjenica 24.— » Jajce 144.— šarevci 180.— * T ešanj » Niš 240.— 60.— Zenica 180.— Kupres V Visoko * <12.— Povjerenic i: Travnik 720,— 1)iii 180.— Vlasenica 190.— Kulen Vakuf > » 84,— Rogatica 480,— Mrkonjić-grad » 600.— •Prozor 60,— Srebrenica j, 6 0 .Goražde 3 6 . ^ Živinice (sr. Tuzla) 80.— Kreka » 12,— Kragujevac » 120 — Foča 300.— Klokt j, » 216.— Gacko 120.— Glamoč * 120.— Stolac 60,— Srnice » » 144.— Čapljina 480.— Herceg Novi » » 60,— Gračanica 1 2 .- . K alesija » 36,— Olovo •» 120.— Vrbanjci Bos. Brod 80.— Srnetica 36.— ' » » ПРОМИВИСАЊЕ Госп. Шефик Садиковић из Љубушког, син Садик еф. Садиковића, великог Гајретовог помагача и добротвора, промсвисан je 2 / априла о. r. за доктора свеукупне медицине na Универзитету у Бечу. Честитајући младом доктору постигнуту част, истовремено честитамо и његовом племенитом оцу Садик ефенднји, који не пропушта ни једне прилике a да се издашно не сјети прилогом нашег Гајрета. Такођер честитамо и његовом брату г. Шерифу, вањском члану Главног одбора Гајр ета и једном од врло истакнутих Гајретових поборника у Херцегсвини, — као и цијелој фамилији Садиковића. Друштво Г ајрет има и нарочитог разлога да се радује овом успјеху Дра Шефика, јер je он за вријеме школовања у гимназији био la jp e io u пизомац, na прелш |Оме н>егов успјех зе успјех и Гајретов. je успјех и Гајретов. ЈАВНА ЗАХВАЛА Дана 3 априла ове године, након дуље и тешке болести, умро je у 28 години живота дугогодишњи и ревносни члан Управног одбора Г ајрета у Гацку, Хуснија Диздаревић, чиновник овдашњег среског суда . Својим искреним ,пожртвовним и несебичним радом, како у приватном тако и јавном животу, стекао je рахметлија за ово кратко вријеме свога живота видне заслуге, на чему му je цјелокупно грађанство вароши Гацко, na и ближе околице, одало видно признање својом величанственом и непрегледном поворколг приликом испраћаја до његова мезара. С а рахметлијом су се поред осталих познаника и пријатељ а опростили лијепим говорима г. г. Катић Борислав и Витковкћ Јеф то, чиновници овдашњег Среског суда и вишегодишњи другови Хуснијини. Затим испред овдашњег Со- јсолског друш тва, старешина друш тва г. Јефтановић Лазо, те пспред Г ајрета Куртовић Хамид имам у пензији. Г. Јефтановић положио je испред Соколског друштва, у коме je рахметлија био такођер дугогодишњи члан одбора, један лијел вијенац. Ово друш тво израж ава овим своју највећу захвалност CBOi\ie ревносном члану рахметли Хуснији, a уједно се захваљ ује свима присутнима у погребној поворци, приликом сахране рахметлије! Нарочиту захвалност изразујемо г. г. говорницима, који су се дирљиво опростили са рахметлијом. , Исто такову захвалност изражавамо Соколском друш тву, a посебно захвалу дугујемо г. Др. Драгутину Бабићу, ,'среском л>екару, који je уложио све напоре д а спаси Хуснију. Нека би Алах подијелио рахметлији све благодати џенета, a његовој ожалошћеној мајци, браћи, сестрама и осталој родбини благе утјехе! Г а ц к о , дне 4 априла 1939. — Г ајрет — Гацко. �0 I I Централна дирекција државних рударских предузе^а у Сарајеву 0 врши продају угљена из свих државних рудника у Краљевини и то: МРКИ УГАЉ: Какањ, Мосгар, Бањ а Лука, Масловаре, Врдник, Сењски Рудник, Равна Река, Забуковац ЈШГНИТ: Крека, Угљевик, Велење КРУПНЕ ВРСТЕ УГЉА Т. Ј. КОМАДАСТИ И КОЦКАСТИ ОДЛИЧНЕ СУ ЗА ЛОЖЕЊЕ ШТЕДЊАКА, ПЕЋИ, KAO И ЛОКОМОБИЛА И СВИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ МАШИНА, ДОК JE КАКАЊСКИ И ЗАБУКОВАЧКИ УГАЉ ОСИМ ТОГА, A РАДИ ВЕЛИКЕ КАЛОРИЈСКЕ МОЋИ, НАРОЧИТО ПОДЕСАН ЗА ЦЕНТРАЛНО ГРИЈАЊЕ. п 0 СИТНЕ ВРСТЕ Т. Ј. ОРАШАСТИ, СИТНИ И ПРАХ УПОТРЕБЉАВАЈУ СЕ KAO ГОРИВО У СВИМ ИНДУСТРИЈАМА. ПРОДАЈА МАНГАНОВЕ РУДЕ ИЗ РУДНИКА »БОСНИЕ« СЕМИЗОВАЦ И КРОМОВЕ РУДЕ ИЗ РУДНИКА У ДУБОШТИЦИ КОД ЗАВИДОВИЋА. СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ДАЈЕ: 0 D D D ЦЕНТРАЛНА Д И РЕКЦ И ЈА Д Р Ж А В Н И Х РУДАРСКИХ П Р Е Д У З Е Ћ А У САРАЈЕВУ I D D 0 I 0 Т Е Л Е Ф О Н И : 22-01, 22-02, 22-03 и 22-04. 0 A � https://kolekcije.nub.ba/files/original/baa924cbf21e048773eea6afe9b03364.pdf cdc9e8f35e0dd0c464dec77423bc1409 PDF Text Text TA K C A У Г О Т О В У П Л А Ћ Е Н А Г Л A 15II A Г О Д II III 11»A С К У П Ш Т И Н А Г А Ј Р Е Т А о д р ж а м а 9 /ула 1939 г о д и н е у С а р а / е в у Сараје ЂО 1939 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ ф ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �7 !> У ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хамнд Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. X X Б р о ј IO Сара/ево, а -в г у с т 1939 Г Л ЈР Е Т О В Л ГЛ Л П Н Л С К У П Ш ТИ Н Л 8 и 9 fy jia 1 9 3 9 г о д и н е П р е т к о н ф е р е н ц и ја за глањну скупштину Овогодишња Гајретова редовна главна годишња скупштина протекла je- у знаку стремљења за појачањем Гајретова дјела, нарочито на селу и у запуштеним нашим крајевима. Послије школовања омладине, које и надаље остаје главна грана Гајретова рада, наше запарложено село има да буде прва u најважнија брига Гајрета и свих његових организација. Наше село које сачињава срчику народну и коме, осим Гајрета, нико није ни покушавао да приђе, све то више пада. Сељаку се приступало — како то лијепо рече један делегат на прошлој нашој скупштини — само онда када га се требало, када се тражило нешто од њега. Било je, дакле, извјесног контакта између града и села, али тај контакт скоро искључиво je имао спекулативно политички карактер. To je бивало онда када je помоћу сељака и његовог гласа требало доћи д о положаја и сииекура. Но одмах no датом гласу сељак je препуштан самоме себи, да тавори и да полако али сигурно пропада. Одувијек je наш грађанин имао о сељаку погрешно схватање, сматрајући га инфериорним бићем, коме je усуд додијелио да се злопати и да никада не прогледа властитим очима. Није таково гледање на сељака код других народа, na mt код других дијелова нашега народа. Погледајмо интелигенцију наше браће других вјероисповијести, na ћемо видјети да из села имају можда и више школованих него из града. Виталност и конструктивност те интелигенције са села уочљива je свакоме. Опћенито можемо констатовати да се je гријешило према селу. Многи фактори којп су и те како били дужни да раде no сисгематском плану на културном и социјалном подизању села, оглушивали су се о село. Једини je Гајрет, помоћу својих радника и својих бивших питомаца, бар нешто предузимао да помогне селу и сељаху. Гајрет je, како je познато, одржавао задругарске течајеве, живом и писаном ријечи настојао да популарише идеју задругарства, opranизовао и одржавао аналфабетске течајеве и популарна предавања, заговарао и помагао оснивање домаћичкпх течајева у селима итд. Но све je то и сувшпе малено да би се могло говорити о неком већем заиаху n успјеху који je Гајрет постигао у том пранцу. Навала за школовањем апсорбовала je скоро сва Гајретова новчана средства, na се на тај начин mije могло ни приступати неком озбиљнијем раду ua подизању села. Констатовано je међутим да je Гајрет учинио највећу услугу муслпманима ових нрајева тиме што je школовао и помагао при школовању око 6000 лица, што би сачињавало близу 70% од цјелокупног броја школованих међу муслиманима. И да Гајрет није ништа учинио него то, он je задужио тиме занавијек наш елеменат и цијелу нам народну заједницу. Створивши овако импозантан кадар школованих људи, Гајрет je у могуНности несамо да помишља него и да пређе на систематски организовани рад у ширим народним слојевима. Ово je уједно била и главна тема дискусије на прошлој ------- • ----------- 175 �Гајретовој главној скупштини. Сви говорници, узимајући ријеч, нису пропустили прилику да се поред осврта на рад друштвених организација и установа не осврну на заосталост и пропадање народних маса, указујући уједно на хитну потребу приступања озбнљном раду на селу Гајретових трудбеника и његових организација. Наш Санџак био je друга најважниЈа тема дискусије на нашој скупшгини. Просвјетно стање Санџака налази се у оном стадију у коме су с е налазили босанско - херцеговачки муслимани прије 30—40 година. Тамо je тотално помањкање и учитеља и професора и других школованих муслимана. Народ даномице све то више пропада, ' na ако му се убрзо не прискочи у помоН, пријети му катастрофа i i потпуно ишчезавање. О Санџаку досада није нико водио рачуна осим Гајрета, како су то утврдили сви делегати из санџачких мјеста. Указаио je на потребу да н надлежне вјерске власти хитно интеревенишу и да својим старањем допринесу бар толико да се заустави пропадање тамошњег муслиманског живља који je крв наше крви. Апсолвенти наших вјерских ш ол а требали би првенствено да се постављају у Санџаку. Апеловано je на млађу интелигенцију из Босне и Херцеговине • 176 <• 'W“ i \ fes?*, ipilHu' na не избјегава Санџак пра тражењу „амЈештења у државнам слушбама. Санџак их очекује na прини у братски загрљај и ra m ће с е она o c / e t a ™ Као своји «ahy својима. Тано je најшвре поље pana сваком народном доброжелитељу и ттелектуалцу. У з Гајретов рад, pan на селу « nouoh Санџану „мају да буду смјернице Гајретова будућег рада. И заиста je био посљедњи моменат да Гајрет и наша интелигенција и наше вјерске установе и сви остали фактори схвате озбиљно и приме срцу рад у заборављеним иародним масама и у запарложе- ном Санџаку. Послије ослобођења овогодишња скупштина je Јбила квалитативно и квантитативно на висини. Још ии једну Гајретову главну скупштину није посјетно оволнки бpoj делегата као овогодишњу. Поред трговаца, занатлија, тежака, илмије скупштпнц je присуствовао импозантан бpoj школованих људи ii интелектуалаца, међу којима je било њих око 50 са академском наобразбом. To je уједно и најбољн доказ великог интересовања и љубави за Гајрет, a то je и доказ колпко се цијени Гајретова мисија у нашему народу. �Z a p isn ik skupštinske pretkonferencije održane 8 jula 1939 godine Konferenciju je u prisustvu brojnih društvenih delegata iz svih jedinica otvorio u 3 sata poslije podne pretsjednik g. Dr. A vd o Hasanbegović. GOVOR G. Dra HASANBEGOVIĆA Draga braćo delegati, sestre i drugovi, Otvaram ovaj radni dio naše ovogodišnje skupštine, otvaram našu ovogodišnju konferenciju sa pozdravima i dobrodošlicom svima vama, uz iskrene pozdrave svima oni­ ma koji vas uputiše na ovaj Gajretov rad, sa pozdravima svima onima koji om ogućiše da se danas sastanemo i za­ ložim o za ovogodišnji Gajretov uspjeh. Braćo, danas i sutra pretresafemp pitanja koja interesuju Gajret i Gajretov rad, pretresaćemo pitanja koja interesuju sve Gajretove radnike, pretresaćemo pitanja koja će ući u suštinu ovogodišn jeg rada kako smo to radili i do sada, pretresaćemo pitanja o kojima ćemo dati upute i di­ rektive za idući rad. Završili smo jednu godinu Gajretova rada, ali ipak, nažalost, moram da naglasim, jednu kritičnu i tešku g o ­ dinu. Završili sm o jednu godinu u kojoj se p o sudbini Gajretovih tradicija nametala Gajretu često puta borba, i to borba sa mnogih strana. Gajret je, braćo, te borbe uvijek primao, ali ne onako kako su bile namijenjene i upućene sa željenim reperkusijama, n ego ih upućivala na gajretovski put. Vi Gajretovi radnici na terenu, vi ste shvatili sve te borbe onako kako je to trebalo. Shvatili ste ih tako, da ste bili dužni da se jo š jače okupite o k o Gajreta i da učinite sve, pa da od protivnika napravite prijatelja. Eto to su principi koji su Gajretove radnike uvijek rukovodili, a za d ob ro elementa kojem Gajret služi. Oni su se tim princi­ pima uvijek rukovodili, i ti principi su pom ogli da je Gaj­ ret u ovim kritičnim vremenima nesamo m ogao, nego i m orao da zabilježi dobre rezultate. Ja sam rekao da je Gajret m orao i ovu godinu svoga rada da provede p od izvjesnom borbom , jer, bilo je nepo­ zvanih, braćo, koji su pokušavali često puta na jedan veoma neukusan način da se očešu o Gajret, da se na jedan neu­ kusan način očešu o Gajretove radnike. Pri svemu tome, bJagodareći hladnokrvnosti koju ste sačuvali i vašoj ljubavi prema Gajretu i elementu s kakvim Gajret radi, Gajret je iz te borbe izišao kao pobjednik. Ja vjerujem, braćo, da nas u budućnosti čekaju još teže borbe, još mučnije borbe, borbe još šireg obujma. Ali zato će Gajretovi radnici, koji su znali s koljena na koljeno kroz 35 godina da prinose žrtve samo da bi očuvali Gajret, i u buduće preći preko toga i održati Gajret na n jegovoj visini. Ja u to vjerujem, jer mi sm o u tome radu stekli m noga iskustva, ali sm o ujedno i spremni na teške žrtve. U ovom našem prijateljskom krugu smijem otvoreno reći, da je za rad u Gajretu potrebno m n ogo žrtava, jer se bez njih ne može ništa postići. Mi sm o svjesni da ćem o i u buduće, nažalost, naići na teške borbe. Mi moramo da budemo toga svjesni ako hoćemo i želimo, a mi hoćemo i želimo, da očuvamo Gajret. Ja ću imati prilike još koji put u toku ove današnje naše konefrencije da uzmem riječ, i da specijalno govorim o pitanjima naše dužnosti prema Gajretu i o funkcijama koje zauzimamo. Ja bih ujedno želio da o v o vrijeme koje nam danas stoji na raspoloženju iskoristimo najracionalnije. M noga pitanja treba da se pretresu na konferenciji i mnogi za­ ključci da se donesu. Zato, ako to želimo, a mi želimo, naše diskusije na konferenciji treba da najracionalnije isko­ ristimo. Drugim riječima, treba da se držimo stvarnosti, stvarnih predmeta i da u što kraćem roku uspijemo s tim pitanjima i s tim diskusijama postići rezultate i donijeti zaključke. Zato, ko od gospode želi da govori, treba da se prijavi za riječ, da izađe na govornicu i da govori pred svima delegatima. T o ie radi toga da znamo ko govori, šta govori i iz koje jedinice govori. Radi što racionalnijeg iskorišćavanja vremena molim, da se iz jedne te iste jedinice ne prijav­ ljuje previše govornika. Sa ovim sugestijama ja vas ponovno pozdravljam i želim da ovaj naš današnji rad, koji ie važan p o sutrašnju skupštinu, p o naš Gajret i elemenat kojem on služi, bude sretan. Živjeli i d obro došli. Živio, odgovara skupština. Riječ nakon toga uzima sekretar g. Kukić koji referiše o predlozima za skupštinu. PREDLOŽI GLAVNOG ODBORA Promjena društvenih pravila. Promjena društvenih pra­ vila sastoji se u glavnom u sastavu Glavnog odbora. Tu promjenu diktovala je stvarna potreba. Sa dosadašnjim brojem svojih članova Glavni od bor je dosta glom azno tijelo, a to u dobroj mjeri ometa nor­ m alno odvijanje društvenih poslova, a ometa i njihovu ekspeditivnost. Prema dosadašnjim propisima društvenih, pravila, sadanji Glavni od bor sastoji se od 24 člana, 12 zamjenika, te 5 članova nadzornog odbora i njihovih 5 zamjenika, ukupno dakle 46 lica iz Sarajeva, koja sačinjavaju Glavni izvršni odbor. Osim toga, u Glavni od bor ulazilo je d o sada 18 čla­ nova i 8 zamjenika izvan Sarajeva. Promjenom društvenih pravila,- koju predlaže Glavni odbor, predviđa se: 18 d o 30 članova Glavnog odbora iz Sarajeva i 18 d o 30 članova izvan Sarajeva. Glavni odbor se konstituiše i bira iz svoje sredine Glavni izvršni od bor od 12 članova iz Sarajeva. U Glavni izvršni od b or ulaze svi funkcioneri G lavnog od bora i još _______________________ 177 �5 članova bez funkcije. Funkcije članova G lavnog odbora ostaju nepromijenjene u Glavnom izvršnom odboru. Težište cjeloku pn og unutarnjeg društvenog rada je, prema propisima novih Pravila, na G lavnom izvršnom od ­ boru. Glavni izvršni o d b o r održava redovne sjednice svakih 14 dana, a Glavni o d b o r 4 puta godišnje, i to pred glavnu skupštinu, poslije Glavne skupštine, početkom školske g o ­ dine i o prvom društvenom semestru. P o potrebi može održavati i vanredne sjednice kako Glavni od b or tako i Glavni izvršni odbor. (Iz um noženog predloga promjene Pravila m ogu se vidjeti dužnosti jed n og i d r u g o g odbora.) Predviđa se novim pravilima uvođenje nove vrste čla­ nova velikih dorotvora koji plaćaju 5.000 dinara, dok se dosadanji članovi »legatori« ili »veliki d o b rotvori« nazivaju samo legatori. Članovi legatori dobivaju besplatno sva društvena izdanja. D o b ro tvo ri i utemeljači moraju plaćati i redovnu čla­ narinu ako žele da imaju aktivno i pasivno pravo izbora. P R E D LO ŽI MJESNIH O D B O R A Banja Luka: 1) Da se osnuje pri G lavnom odboru Gajretova centralna biblioteka sa filijalama u većim mjestima i putujućim knjižnicama. 2) D a se pri prijemu pitom aca u internate vrši odabi­ ranje pitomaca naročito pri prigianju novih pitomaca koji bi m orali završiti razred najmanje vrlo dobrim uspjehom. Također da se primjenjuju strožije mjere za pitomce koji na prvom semestru padaju. 3) Da Glavni o d b o r iz svoje sredine izabere uži od bor koji će narodu davati privredna uputstva i savjete te izna­ laziti načina da se sposobn i i vrijedni svršenici stručnih i privrednih škola uposle.M ostar: 1) D a se pristupi odm ah akciji za podizanje nove zgrade G a jretovog internata u M ostaru. 2) Da se muslimanski seljaci upućuju na Seljačko sve­ učilište u Z agrebu o trošku Gajreta, te da se uopšte obra­ zovanje muslimanskih seljaka postavi na praktičnu i ko­ risnu osnovu. M aglaj: 1) D a se ove god in e n aročito izlazi u susret molbama pitomaca koji žele pohađati učiteljske škole. 2) Da se ne podjeljuju mjesta u internatima đacima iz mjesta gd je imaju srednje škole. 3) Da Glavni o d b o r uloži n aročito što veći trud o k o proširenja rada G ajretove zadruge. 4) Da Glavni o d b o r povede akciju da se kod raznih privrednika ili zanatlija u B. H. smjesti što više muslimanske djece na zanate i m im o G a jretovog šegrtskog doma. N ova V a roš: 1) Da se u N o v o j Varoši postavi što više muslimana činovnika, naročito prosvjetnih radnika i prav­ nika koji bi pored Gajreta koristili i islamskoj vjerskoj zajednici. 2) Da se u N o v o j Varoši osnuje G ajretova ćilimarska škola, p ošto sk o ro sav muslimanski ženski svijet izrađuje ćilirne i od toga živi. 3) Da Glavni o d b o r posveti specijalnu pažnju San­ džaku. PREDLOŽI DRUŠTVENIH Č L A N O V A N iš: G. Mehrned Idrizović dosta vio je opširan predlog za proširenje G ajretova rada na selu. G . Idrizović će usmeno obrazložiti svoj predlog. 178 - Sarajevo - g. Eminbeg Ferizbegovic: Da bi se Gaj­ retova Zadruga podigla bar približno na vrstnu dostojnu Gajreta i njegovog imena, predlaže da svak, član Gajreta upiše bar p o jedan udjel Gajretove Zadruge u vršim od Din. 2 0 . - , na koju su visinu sniženi udjeli Zadruge po novim pravilima. USPJEH PITOM ACA U NAUCI U SK. GODINI 1938/39. a) po uspjehu u nauci po školama: Š K O L E Realne gimnazije Šerijatska gimnazija Ženska realna gimn. Učiteljske Trgovačke akademije Građanske Srednja tehnička Ženska isl. vjerska Banov. žen. stručna Državna stručna Muške stručne zanat. Željeznička zanatska Niže medrese Šumarska Zanatlije Ukupno 19 100 125 5 62 16 b) po uspjehu u nauci u pojedinim konviktima: MJESTO KONVIKTA Muški Sarajevo Ženski Muški Banjaluka Bihać Mostar Plevlje Trebiuje Tuzla Ukupno G. Bekir Omersoftić: Braćo i sestre, iako ima starije g osp ode kojima bi trebalo ustupiti mjesto u diskusiji prije mene, dozvolite mi da poslije pretsjednika i sekretara pro­ govorim nekoliko riječi. Uzimam riječ, prvo, z b o g toga što sam, udovoljavajući zaključku prošle gl. skupštine i želji G lavnog odbora, u toku ove godine izvršio dužnost člana G lavnog odbora i proputovao ispred Gajreta krajeve koje je malo ko s ovih strana prolazio. Ja sam ov o g a proljeća proputovao u Gajretovom poslu Priboj, Plevlje, Novi Pazar, Sjenicu i Novu Varoš. Smatram da članovi Gajreta iz Bijelog Polja neće mi zamjeriti što još nisam dolazio medu njih, ali to nisam m ogao učiniti u pomanjkanju puta. Putujući kroz Sandžak konstatovao sam da je od svih pozvanih faktora jedini Gajret učinio nešto pozitivno za Sandžak. Da nije bilo Gajreta izgleda da bi Sandžaklije d u g o čekale da im neko ukaže na potrebu da idu u škole, kao što sm o i mi u B. i H. d u g o čekali. Pored toga, zahva­ ljujući Gajretu u Novom Pazaru osnovana je Gajretova ćilimarska škola, koju je dosada svršilo 58 djevojaka, a koje baveći se ćilimarstvom kod svojih kuća izdržavaju sebe i �svoje familije. Nadalje, uzduž cijelog Sandžaka postoje Gajretove čitaonice, koje su žarišta svakog kulturnog i pro­ svjetnog rada u Sandžaku. — U svemu je najvažnije to da je Sandžak vezan sa Bosnom jedino putem Gajreta. — Prilikom svoga proputovanja konstatovao sam da svako dijete u Sandžaku znade za Gajret, a to znači vrlo m nogo i za Sandžak i za Gajret i za muslimane uopšte. U svima mjestima pitao sam ih da li smatraju Gajret suvišnim, pa su svi od govorili da oni ne m ogu nikada zaboraviti što je Gajret učinio za njih, samo mole da se u buduće još više pogleda na njih. Stanje je Sandžaka teško i očajno. Pred izbore tri puta je obećavano da će kroz Sandžak biti trasirana željeznička pruga, ali od to g obećanja nije bilo ništa. Prolazeći kroz Sandžak sm io sam da kažem da je Gajret prvi p očeo da vodi brigu o težaku. Zna se da je Gajret održavao zadrugarske tečajeve o vlastitom trošku, da je održavao među težacima analfabetske tečajeve, da je održavao predavanja itd. Naš trgovac i zanatlija su neorganizovani. Ženski svijet je bez uposlenja, a samo muškarci privređuju, pa i u porodicama gdje je p o 10— 15 čeljadi. I, dok smo mi u B. i H. ipak uspjeli da se u tom pravcu naše stanje popravi, u Sandžaku se živi kao kod nas prije 30 godina. Prolazeći pojedina mjesta konstatovao sam jednu pohvalnu činjenicu: Sandžaklije vole svoga Kralja i svoju domovinu, rado idu u vojsku i vrše sve građanske dužnosti. Pored toga vidio sam npr. u Sjenici da su članovi Gajreta i pravoslavni i muslimani.^ T o je utješna pojava j to je znak bratske ljubavi. Međutim i Sandžaklije kao i mi imaju izvjesne mane: sve se čeka od odbora kao što i mi čekamo od Glavnog o d ­ bora. Izabere se o d b or i sva se briga prebaci na taj odbor. Članarina se veoma slabo kupi. U cijelom Sandžaku nema nijednog člana Gajreta koji plaća 5.— dinara mjesečne članarine. U tom pravcu mi iz B. i H. prednjačimo. Greška je Sandžaklija što G ajretov novac troše onamo gdje to ne bi smjeli činiti. Društveni novac troše npr. za nabavku radio-aparata, za inventar itd. Međutim kada dođete u Sandžak nemate drugih lokala gdje biste mogli svratiti osim Gajretovih čitaonica. Te čitaonice su okupile o k o sebe sve što je d ob ro i čestito. N o Sandžaklije bi morali izna­ laziti specijalne prihode za čitaonice i iz tih prihoda izdr­ žavati ih, kako to propisuje i Pravilnik za Gajretove čita­ onice, a Gajretov novac morali bi neokrnjen slati Glavnom odboru. Na taj način više bi sandžačke djece dobivalo Gajretovu pomoć. P o svom ponosu, p o svojoj čestitosti, pjesmi i osje­ ćajima Sandžak je druga Bosna i Hercegovina. P o svojoj prošlosti i p o svome položaju Sandžak gravitira Bosni i Hercegovini. Zatim prigovara muslimanima činovnicima iz Bosne što izbjegavaju Sandžak. Ništa nije teže služiti u Sandžaku, nego npr. u Maglaju i Gacku. Zatim govori o Vakufu koji pored, Gajreta vodi brigu 0 sandžačkim muslimanima. Vakuf u Skoplju daje stipen­ dije svršenim đacima Velike medrese. Nekoji od tih đaka su pravilno shvatili svoje dužnosti, a neki bi opet htjeli da unose novotarije u naš društveni život i u našu familiju, čime izazivaju samo zabune i pometnje i ometaju stvarno, otrežnjavanje tamošnjeg svijeta. Time ti đaci m ogu da više naškode n ego da koriste. Svi muslimani moraju uvijek biti blagodarni Blaženopoč. Viteškom Kralju Aleksandru za osnivanje »Velike medrese« p od Njegovim imenom. Zahvaljujući toj medresi 1 Gajretu p ošlo se i u Sandžaku napred. U daljnjem govoru preporučuje g. Omersoftić da se ove godine Sandžaku pomogne što više. U augustu iduće godine u Sandžaku se proslavlja 20-godišnjica Gajretova rada. Tom prilikom trebalo bi da posjeti Sandžak što veći bro| intelektualaca — Gajretovih radnika. Tam o je preče održavati sastanke nego u Beogradu i Zagrebu. Raduje ga što je Gl. odbor voljan da dade Sandžaku sve on o što Sandžak dade Gajretu u materijalnom pogledu. Sandžaklije krivo imajti ako misle da Gajretu dolaze prihodi s nekih strana, a ne iz naroda. Oni treba da znaju da i u Bosni ima vrlo m nogo kuća gdje se ruča a ne večera. Zaželivši napredak Sandžaku, g. Omersoftić je završio svoj govor, uz aplauz prisutnih delegata. G. Prašo Latif: prikazuje prilike Sandžaka gdje on služi a naročito u Sjenici koja ima oko 3000 stanovnika a od toga oko % muslimanskog življa kako u gradu tako i u okolici. Pored 75% muslimanskog stanovništva u srezu je samp 5'% muslimana činovnika, a od toga jedan jedini učitelj mještanin. Sjenički srez ima 14 osnovnih škola u kojima je i pored nadmoćnosti muslimanskog življa jedva 15'% musli­ manske djece i 2 % ženske od kojih je većina prisilno upi­ sana u školu. Ni mektebi ne prolaze mnogo bolje, čiji su vjeroučitelji većinom nekvaliifkovani. Građanska škola u Sjenici imala je u prošloj godini svega 7 muslinaske djece iz mjesta od kojih je samo jedno sa uspjehom svršilo razred. -N j u ostalim srednjim školama na strani sjenička musli­ manska djeca nisu bolje zastupljena. I pohađanje Velike medrese u Skoplju je u opadanju iz iazloga što njeni nekoji daći izlaze naopako nastrojeni, što muslimanskom življu ne konvenira. Ukratko, tamo vlada opšta nepismenost i mrak. Zatim g ov ori o lošim ekonomskim prilikama tamošnjeg svijeta. Nema kvalifikovanih zanatlija, seljaci su sa malo zemlje koja je neplodna. Nezaposlenost je vrlo velika a nema nikakvih javnih radova. Siromašni seljak ide sa to­ varom drva p o 30 km d o Sjenice, da taj tovar proda za 6— 8 dinara. I pored besplatnih uvoznica dok se žito doveze sa najbliže želj. stanice, koja je udaljena 75 km, jedan kg mora da košta 2 dinara. ledini spas za ovaj kraj je kućna industrija. Vrijedne muslimanske žene iako rade uz minimalnu nagradu izrađujući ćilime, izdržavaju svoju djecu i podmiruju svoje kućne potrebe. Ni higijenske prilike nisu zadovoljavajuće. Golotinja rada pjegavcem, a glad tuberkulozom od kojih bolesti umire 90'% od ukupnih smrtnih slučajeva. G. Prašo apeluje na Gajretove radnike da ukažu hitnu pomoć Sandžaku. Potrebno je da naši činovnici idu dragovoljno i služe u San­ džaku. Prostrane sandžačke ledine treba preorati, ubaciti korisno sjeme i na njihove podloge kalc-miti plemenite voćke, da bi im pružile bogat rod. Gajretova pom oć potrebnija je danas Sandžaku nego Bosni. Ukazuje на žalosnu pojavu da nekoji bivši Gajretovi pitomci ne samo ne rade za Gajret nego da ga i ometaju. Totnc treba tražiti uzročnike i lijeka. Toj pojavi je uzrok loše vaspitanje i nerazvijena svijest a u izvjesnoj mjeri je krivica i d o vaspitača, koji bi trebali da razviju medu svojim pitomcima jaču propagandu, da im sami lično održavaju predavanja, da u pitomcima razvijaju socijalnu smisao koja će u njima buktiti, da kada budu zreli da se oduže svojem dobročinitelju. Smatram da za vaspitače treba da dolaze bar učitelji sa višom stručnom spremom koji imaju i volje i smisla za taj rad. Vaspitači su jedini kapetani — kaže g. Prašo — koji spremaju borce na kulturno-prosvjetnom bojnom polju — velike Gajretove pro­ svjetne i nacionalne misije, priznate i zaštićene sa najvišeg mjesta (aplauz). 179 �Dr. A vd o H asanbegović: Ja bi m olio gospodu da o v o vrijeme što racionalnije iskoristimo i da rješavamo na ovoj pretkonferenciji pitanja Gajreta i G ajretova rada, jer imamo jako m n ogo materijala. Za riječ se javlja g. Selmanović ćam il iz Plevlja koji kaže: Poštovana go s p o d o , imali ste strpljenja da čujete g o ­ spodu predgovornike koji su gov orili o prilikama u San­ džaku. Ja vas molim da saslušate i mene jer i ja govorim u ime Sandžaka, p ošto sam Sandžaklija, dok su ostala g g predgovornici bili odavde. G. O m ersoftić ocrtao je dobro prilike u Sandžaku. Predgovornik iz Sjenice također je pri­ kazao prilike u Sandžaku slikovito. Međutim kad se govori 0 Sandžaku i o radu Gajreta u Sandžaku, potrebno je bar u najkraćim crtama ocrtati Sandžak. Sandžak je zatečen na dan našeg N arod n og Ujedi­ njenja u jednom takvom položaju u kakvom nije bila ni­ jedna naša druga pokrajina: zaostala na prosvjetnom, kul­ turnom i ekonom skom polju. Č esto puta se konstatovalo na mjerodavnom mjestu da je Sandžak rasan kraj. Ali na tome se je i ostalo. Specijalno p oložaj muslimana je u Sandžaku vrlo težak. Ujedinjenje je sandžačke muslimane zateklo u vrlo rđavom položaju kako u prosvjetnom tako i u eko­ nomskom pogledu. D ošla je agrarna reforma koja ih je teško p ogod ila a koia ie^zaiedno s ostalim nesređenim pri­ likama uticala tako da ie d o šlo d o selenia. Iš'o se nažalost tako daleko da je pola svijeta iselilo. Taj svijet je djelo­ mično otiša o u Bosnu a većina u Tursku. Žalosno ali isti­ nito. Muslimani koji su ostali u Sandžaku potpuno su iz­ gubili vjeru u sebe. Međutim tada se pojavila misao o osnivanju Gajreta sa željom da se počne raditi kao i u Bosni. Ideja o osnivanju Gajreta nije se javila kod inteli­ gencije, ier mi tada nisttro imali niti žandara niti pandura muslimana, n e go se ona javila kod djece. Imali sm o svega 4. 5 đaka na pimnaziji, i ti mladići zajedno sa šegrtima osnivaju prvi Gairet i udare mu temelje u Sandžaku. Eto to ie prvi početak rada za Gajret. On ie b ic pom ognut od G lavn og od b ora iz Sarajeva, na premda ta pom oć nije bila bogzn a kako velika, bila je bar onolika kolika je trebala. Međutim t o niie bila krivica G la vn og od bora ier on nam niie m oga o dati o n o š to nemamo n ego o n o koliko može i onoliko koliko su ga ovlastite bosan sk o hercegovačke je­ dinice. Istina ie. da kod naše braće b. h. muslimana nije bilo d ovoljn o razumijevanja za naš položai i za nrilik“ u San­ džaku. O ni nisu m ogli da se siete da je Sandžak isto što i 1 Bosna i Hercegovina i da je on kroz istoriju proživio m n ogo dobra i zla. Kada je npr. p o Berlinskom kongr°S'i Austrougarskoj bila ustupljena Bosna i Hercegovina iako nije b io ustupljen Sandžak. Sandžakliie su pošle na za­ padnu granicu da brane Bosnu, smatrajući je svojom d o­ movinom. Braćo, ja zato mislim da vi svi muslimani u B. i H., a specijalno sve jedinice Gajreta. trebate dati m o­ gućnost Glavnom od b oru da on Sandžak još više podigne. Meni je o s o b ito d ra go da je ove godine pogledao Sandžak g. O m ersoft'ć. vrijedni G ajretov radnik, koji je vidio da tam o ne živi niko drugi n ego ove iste vaše b o ­ sanske Muje i Halili. Zatim govornik g o v ori o teškim p ro­ svjetnim prilikama Sandžaka pa kaže: Ja vas molim, draga braćo, da propagirate kod Gajretove omladine a naročito kod onih koji svršavaju uči­ teljske škole, da dodu u Sandžak, jer nema boljega načina da se oduže Gajretu i državnoj kao i muslimanskoj zajed­ nici. Ja ću zato da budem kratak i da dam jedan konkretan p redlog: 180 ---------- -- Ako ima Bosna i Hercegovina volje da nas pom ogne, tu pom oć nam može najbolje dati preko Gajreta. Nama su potrebni učitelji, jer ako imamo njih, nnacemo i škole, a to je osnovica i najsigurniji način za nas o p a napr.dak. Ja zato hoću da zamolim da se donese zaključak: da se pri Glavnom odboru osnuje jedna sekcija koja ce specijalno voditi računa o Sandžaku i o prilikama u njemu. Ta sekcija trebala bi svake godine da delegira dva elana koja će d o­ brovoljno poći u Sandžak i viditi šta bi bilo potrebno da se učini. Zatim predlažem da se preko te sekcije zamole svi muslimani i prijatelji Sandžaka, pa da se u Bosni i Herce­ govini pripremi po jedan dan posvećen podizanju San­ džaka. Prihod od te priredbe dao bi se toj sekciji na raspo­ loženje i ona bi ga upetrebila za Sandžak. Na taj način m oglo bi se uzeti nekoliko pitomaca iz Sandžaka za uči­ teljske škole. Za 4— 5 godina m ogli bi stvoriti u Sandžaku učiteljski kadar. Dakle," gosp odo, ja vas molim da o tome pitanju prodiskutujete. (Aplauz). ■Slijedeći govornik koji se javlja za riječ b io je g. Terzimehić Ismet, koji govori o predlogu m ostarskog o d ­ bora, a koji se odnosi na obrazovanje muslimanskog sela. T om ’ prilikom g. Terzimehić se osvrće na raniju akciju G lavnog odbora da se povede anketa o životnim prilikama na selu, a za koju kaže da nije uspjela. Zašto nije uspjela?, pita g. Terzimehić. Za to ima više razloga. Prvo, nije lako raditi na sakupljanju podataka jer za to treba znanje i sp o­ sobnost. Postoje čitavi kursevi, a i kod nas ima jedan kurs 0 tome, kako treba raditi i skupljati podatke koji se odnose na tzv. vitalnu statistiku. D rugi razlog zašto nije uspjela ova akciia jest taj, što ljudi koji su to trebali raditi nisu svoju dužnost ozbiljno shvatili, i treće, koji su to radili vjerovatno nisu uživali povjerenje gdje su došli. T o je zato što su taj posao većinom obavljali građani koji nemaju na­ ročitog povjerenja u selu. Međutim sve o v o ne znači da treba napustiti posao sa sakupljanjem vitalne statistike. Ja mislim da stvar treba nastaviti, ier lako je shvatiti šta bi danas značila jedna nova statistika. Ona bi nam pružila poda*ke o realnom stanju stvari. Staniu koje mi tek možemo da površno pret­ postavimo. Ona bi nam bila putokaz u našem radu. Jer, kada bi mogli nreći ka radu na selu. taj rad bi trebao početi isoočetka. Radi toga ie na ovogodišnjoj skupštini u Mostaru Miesni od bor zaključio da se pozabavim o ovim pitanjem 1 da pristupimo obrazovanju muslimanskog seljaka i sela koie treba da se probudi, jer se dosta spavalo. Tim p o­ vodom Mjesni od bor uputio ie jedan konkretan predlog (g. Terzimehić čita taj predlog). Svoj g o v o r g. Terzimehić završava: Ja vjerujem da će se ovaj predlog usvojiti jer će se preko njega m oći m n ogo učiniti za unapređenje inače teške stvarnosti na našem selu. ^ Riječ zatim uzima g. Kasim Hadžić koji se također opširno i dokumentovano osvrće na teške prosvjetne, eko­ nomske i interkonfesionalne prilike u Sandžaku, ističući da se Sandžak osjeća*' Bosnom, što je najposlije dokazao i kroz svoju istoriju a naročito prilikom okupacije Herceg Bosne, kad je plevljanski muftija Šećerkadić, sa svojim lju­ dima pohrlio Bosni u pomoć. Za ilustraciju teških sandžačkih prilika on se poziva i na statistiku iseljavanja iz Sandžaka, pa kaže: godine 1911 u Sandžaku je bilo 126.968 muslimana, a 90.401 pravoslavnih. Znači da je od n os bio 6:4. U isto vrijeme u varošima je bilo 28.937 muslimana a 5.636 pravoslavnih. O dnos je znači b io 5 :1 . Međutim 1931 godine muslimana ima u Sandžaku svega 99.208 a pravo­ slavaca 124.839 ili 4:5. Eto tako izgleda ta žalosna stati* �stika koja bi trebala u Sandžaku da broji 170.000 musli­ mana. Završujući svoj g o v o r g. Hadžić predlaže da se u plevaljski konvikt prvenstveno primaju đaci iz Sandžaka. revidiramo zaključak glavne skupštine o davanju besplatno lista, pa da se besplatno list daje onima koji plaćaju 10 dinara. Na taj način moći ćemo izdržavati list, koji je bez sumnje koristan. Idući govornik b io je g. Sudžuka Muhamed koji kaže da nije imao namjeru da govori, ali ipak ima želju da se osvrne na govore gg . predgovornika, jer, veli da dobiva utisak da se nalazi na jednoj skupštini i to ne na skupštini jednog kulturnog društva nego jedne političke stranke koja je na vladi i koja bi imala da učini što njene pristaše traže od njih. G. Sudžuka se izvinjava da je to n jegovo mišljenje možda pogrešno, jer je to n jegovo subjektivno mišljenje, ali napominje da se i pored toga ne smiju precjenjivati Gajretove snage i mogućnosti i tražiti sve od njega. 1 školovanje omladine i podizanje sela ili unapređenje San­ džaka i poboljšanje stanja za nas ostale. T o Gajret niti može obuhvatiti a niti izvršiti, kaže govornik. Gajretov kalendar zadovoljava i sa sadržajem i sa štivom i on je vrlo dobro primljen. Ja zahvaljujem Glavnom odboru na toj inicijativi, kao i svima onima koji su radili na Gajretovom kalendaru, jer su nam ovom edicijom zaista osvjetlali obraz. G. Sudžuka nadalje nabacuje misao o kolaboraciji od ­ nosno o savezu muslimanskih ustanova koje se bave svim tim pitanjima i koje bi mogle u sastavu da m n ogo više učine. Nakon g. Sudžuke riječ uzima g. Krzić Ibrahim, koji se opširno osvrće na izvještaj o radu Gajreta u minuloj godini. Tim povodom g. Krzić kaže: Već 2 sata, g o sp o d o moja, traje diskusija. Prije se uvijek prvo raspravljalo o izvještaju Gajreta a zatim o kritikovanju Gajretova rada, međutim o tome ovaj put nije još bilo govora. Ja bi zato želio .da se ifa~to. osvrnem, u koliko se to može na brzu ruku i u koliko nam vrijeme dozvoljava. G ospodo, nema sumnje da Gajret pokazuje sve više m oralnog uspjeha koji se svuda zapaža. Moralni uspjeh našega rada ove godine je velik, ali međutim naš materi­ jalni uspjeh nije onakav kakav bi trebao da bude. Snaga jednog drušva materijalna pa i moralna ovisi o njegovom članstvu. Međutim, gosp odo, mi u tome nismo postigli dobre rezultate. G ovornik u želji da potkrijepi svoju kon­ stataciju, poziva se na stavku članarina, pa nastavlja: Iz izvještaja se vidi, gosp odo, koliko iznose naši pri­ hodi. Tu su uračunate i opskrbnine za đake. One međutim nisu izvor rada društvenih jedinica, nego nešto što dobi­ vamo od naših pitomaca. Prema tome iz ukupnog prihoda trebalo bi izlučiti te opskrbnine, a kada bi to učinili, onda bi tek vidjeli da su naši prihodi maleni. Tim povodom htio bi nešto da napomenem: Evo danas slušamo mnoge suge­ stije koje se predlažu Glavnom odboru i koje su, nema sumnje, dobre, ali koje iziskuju materijalne žrtve. Da se te sugestije mognu primiti, trebala bi gg . koja ih predlažu da nadu ujedno i načina kako da se dode d o materijalnih sretstava kojima će se one pokriti. Ja, gosp odo, ne vidim mo­ gućnosti za to. Mi koji radimo na terenu najbolje možemo da ocijenimo kako Gajret stoji. Tom prilikom ja bih, prvo, htio da prigovorim sebi, jer Glavni odbor nije kriv nego smo krivi mi radnici na terenu. Zatim prelazi na detaljnu analizu izvještaja, pa g o ­ vornik kaže: U bilansi naših rashoda, pored ostalog, ima stavka izdataka za list »Gajret«. Prema zaključku Glavne skupštine da svi članovi koji plaćaju 5 dinara članarine dobivaju i list besplatno, što bi, kada bi se ta članarina uredno pla­ ćala, naši prihodi bili daleko veći. Meni izgleda da jedinice ne izvještavaju Glavni odbor o tome ko plaća 5 dinara članarine i da se mnogima šalje list bez obzira na li oni udovoljavaju svojoj dužnosti. Ja bi zato predložio da mi Primjećujem nadalje da veliki dio izdataka zauzimaju upravni troškovi. Ja bi zato apelovao da budući Glavni odbor, ako ima mogućnosti, izvrši izvjesne uštede. U izvještaju je predviđeno da društveni dom duguje Gajretu 296.000 — dinara, pa bi oilo od interesa da se zna da li se prihodi doma upotrebljavaju na otplatu toga duga. M i sm o takođe na pragu podizanja novog domainternata. Daj Bože, da ta akcija što prije uspije i da se naši pjtomci smjeste u dobre i zdrave prostorije. Ali tom prilikom nešto mi je upalo u oči. U obrazloženju se kaže da bi dom zadovoljavao i muške i ženske potrebe. Međutim naš bi dom m ogao da primi samo oko 140 pitomaca, ma da ih u Sarajevu imamo oko 200, pri čemu bi izgledalo da će se morati zadržati još jedan konvikt radi preostalog broja pitomaca. Ja bi radi- toga stavio predlog da taj dom bude tako velik da može primiti sve pitomce, pošto bi na taj način bila i lakša i jeftinija kako uprava tako i režija. Nadalje, Gajret još uvijek, kako to i treba, glavnu pažnju posvećuje školovanju. Međutim iz izvještaja sekre­ tara mi smo vidili rezultate toga uspjeha koji nas ne mogu zadovoljiti. Naime, prema ovome izvještaju palo je što to­ talno što djelomično oko 80 pitomaca. Radi toga treba na­ stojati da se u buduće o tome povede više računa, kako bi uspjeh bio bolji. Nadalje se vidi, što rni je naročito upalo u oči, da su 32 pitomca isključena, a to je bez sumnje veiiki broj koji zabrinjava. K od internata u Trebinju navedena je jedna stavka od 79.000 dinara rashoda, a da nije navedeno u šta je potro­ šeno. U tome internatu mi imamo 26 pitomaca i kad se uzme ta suma, obzirom na broj pitomaca, onda vidimo do je to za taj internat i previše. Ja ne m ogu a da se u : za­ pitam: je li bezuslovno nužno da mi taj internat uopće iz­ državamo, kad bi se ti pitornci mogli smjestiti na druga mjesta. Također mi je upalo u oči da se u pievaijskcm konviktu nalaze svega 4 pitomca iz Sandžaka. Ja ne znani da li je tome razlog što tamo možda nema pitomaca, ali kako mi izgleda, pitornci iz Srebrenice i Zenice šalju se u plevljanski internat. — Pa tamo je gimnazija, upada pretsjcdnik g. Dr. Hasanbegović. O d govor: — Znam, ali ima i drugih gimnazija. — Da, ali su pune. Nadalje je ovdje pala jučer primjedba u pogledu ne­ zahvalnosti Gajretovih pitomaca koji su se iškolovali na račun Gajreta. G ospodo, ko je to rekao, imao je potpuno pravo. Čast mnogim bivšim pitomcima, ali ih ima veliki broj koji su zaboravili Gajret. Ja sam npr. u svome mjestu jednog bivšeg Gajretova pitomca molio da bude samo član Gajreta, ali on mi je odgovorio da neće. A Gajret ga je potpuno iškolovao. Zamislite to! Ja bi radi toga m olio da se mi opširnije pozabavimo tim pitanjem i da se pri­ bave neke garancije da nam ti ljudi barem vrate ono što smo im dali. Mislim, nadalje, da nema svrhe da i u buduće šaljemo djecu na geometarsku školu u Beograd. Oni пг dolaze medu nas i ne rade za našu zajednicu, pa bi m olio da se _______________ _____ _ 181 �on o što se dosada žrtvovalo za njih, žrtvuje za đake uči­ teljskih škola. M olim vas još jedn o: htio bi, naime, da se kod tolikog osvrtaja na Sandžak osvrnem na stanje kod nas, koje nije naročito d ob ro. Eto npr. u nas je u akciji izgradnja dviju osnovnih škola u čisto muslimanskim se­ lima. M i pripadam o V rbaskoj banovini. Ja sam ispred M jesnog od b ora u M aglaju uputio M jesnom od boru u Banjaluci m olbu da se on kod Banske uprave zauzme za gradnju tih škola. Načelnik g. T a fro je obećao pom oć i sve bi b ilo d ob ro, da dvije delegacije iz tih sela nisu pošle u Banjuluku da se protive izgradnjam a tih škola. S ovom napomenom htio sam da kažem s kolikim se poteškoćama i mi jo š danas borim o. (O dobravanje). K ao o d g o v o r g. Krziću, riječ uzima pretsjednik g. dr. Hasanbegović, koji kaže: — Tačna je konstatacija g. Krzića da mi još uvijek hramljemo na prikupljanju sredstava o d članarina. T o je b oln o pitanje o kojem go v o rim o na svim skupštinama. Ove godin e su rezultati istina nešto b olji, ali ne onakvi kakvi bi trebali da budu. Ja bi o vom prilkom htio o tvoren o da kažem da stvar članarina ne zavisi konačno od onih koji daju, koliko o d onih koji traže. D a je m alo bolje organizavati p osa o o k o sakupljanja članarina, ja vjerujem da bi td stavka bila m n o g o i m n o g o jača. Ja zato u ime G lavnog odbora apeliram na vas, jer vas ovdje ima iz velikog broja jedi­ nica, da se pitanju prikupljanja članarina posveti što veća i bolja pažnja. Što se tiče prim jedbe g. Krzića o listu, da članarina onih kojim se list besplatno daje, bude đm74.Q, ja bi u ime G lavn og o d b o ra m o g a o da primim tu sugestiju — ukoliko je skupština usvoji. Na taj način mi bism o m ogli pokriti jedan d io izdataka za naš list, za naše glasilo koje nam je apsolutno potrebno. U koliko je skupština raspoložena da to predvidim o, on da bi p o tome pitanju m ogli sutra da donesem o i form alni zaključak. (G lasovi: neka ostane po starom). G. K rzić je nadalje stavio primjedbu o izgradnji inter­ nata. M i sm o, istina, ranije predviđali da će to biti jedna zgrada i za muški i za ženski internat, ali kako sm o za ovu svrhu dobili n ep ovoljn o zemljište, to sm o morali da se poslužim o zemljištem koje nam je na raspoloženju, a to je o n o na O bali, uz naš sadanji dom . M i sm o se nosili mišlju, vjerujući da ćem o dobiti p o g o d n o zemljište, da izgradim o zgradu potrebne veličine, ali p o što nam je sadanje zemljište ograničeno, m oram o se za d ovoljiti zgradom u koju m ožem o smjestiti od 140— 150 djece. T o je r a zlog koji nas je ru­ k ov odio da p odižem o zgradu sam o za đake srednjih i stručnih škola kao i šegrte. Tu je ujedno sadržana i suge­ stija da je n e zg od n o da p od jedan krov smještamo i mušku i žensku djecu. Slijedeća prim jedba g. Krzića je u tome da mu izgleda velik b roj đačkih isključenja. T o se desilo radi toga što su škole i ove godin e, kao i uvijek o prvom semestru, isklju­ čile velik b r o j djece radi neuspjeha, pa su u taj b roj uklju­ čeni i naši isključeni pitom ci. Istina, ima slučajeva da sm o ih i mi isključivali. T a čn o je da se Gajret teška srca odlu­ čuje na ta isključenja. M ora da se desi nešto veliko: da se desi težak grijeh u napretku ili vladanju, pa da se Glavni od b o r odluči da istjera koje dijete iz s v o g internata. Zatim b i želio da se osvrnem na primjedbu g. Krzića o trebinjskom internatu. Napom enuto je da je taj internat za nas i odviše skup, prema cifri koju pokazuje i prema broju pitomaca koji su u njemu. Međutim ova cifra je spe­ cijalno nešto veća i zra zloga što je to zajednički internat sa »P rosvjetom « i što sm o početkom minule godine pristali 182 --------------------ц da platimo polovicu inventara, tako da internat sada bude vlasništvo naše i njihovo. Ta cifra je iznosila nešto oko 8.000 dinara, a uz to me je izvijestio Mjesni od b or u Trebinju da uprava internata raspolaže sa sumom od oko 7.000 dinara, tako da je cifra m n ogo manja n ego što u stvari izgleda, tako da nas daći ne stoje m n o g o skuplje n ego u drugim konviktima, obzirom na režiju i zajednicu. Što se inače tiče same potrebe toga internata, mi sm o ga osnovali još prije deset godina, jer nam se bila pružila pri­ lika da osnujemo taj zajednički internat. A zatim naša je­ dinica u Trebinju je bila uvijek aktivna i davala je odlične rezultate kao baza našeg rada za one krajeve, odakle djecu nismo htjeli prebacivati u Mostar i Tuzlu. Kam o sreće da imamo financijske mogućnosti, pa da imamo 10— 15 inter­ nata. Ja zato mislim da je suvišno gov oriti o tome da li je u Trebinju potrebno ostaviti internat. Što se tiče pom oći geometrima, o tome m ože da se raspravlja. G. Krzić je rekao da nam je potreban što veći kadar učitelja. T o je pitanje kojim se Gajret bavi svake godine i svi sm o za to da se učitelji š to više pomažu. Vi ste u tu svrhu lanjske godine osnovali i jedan fond. Gajret je, znači, potpuno svijestan važnosti potrebe učitelja. Me­ đutim mi u tom pogledu ne uspijevamo, jer m alo je onih koji hoće da se posvete tome zvanju. U tom pogled u tre­ bale bi da diktuju same jedinice, kad traže m jesto za o v o g ili o n o g pitomca. Uz svoje predloge jedinice bi trebale da vežu predlog u koju će se školu primiti dotični pitomac. M i nemamo mogućnosti da prisilimo djecu da idu u tu školu, pošto moibe jedinica rješavamo prema njihovim predlozima. Osim toga dešava se i o v o : Škola odredi da se primi kao kandidat u učiteljsku školu, gd je treba ispuniti izvjesne uslove da bude primljen. Ali, kako me je uvjeravao jedan direktor, pojedini pitomci Su hotimično izbjegavali da pokažu svoj smisao u pjevanju ili muzici, samo da ne budu primljeni. Zato, g os p od o, pozivajući se na sugestije g. Krzića, ja apeliram na vas delegate, da kad budete predlagali molbe, da nam ujedno i pom ognete u tom pogledu. Eto, to je moj od g ov o r na primjedbe g. Krzića. Slijedeći govornik bio je g. Đikić Hasan, koji se kao i neki raniji predgovornici osvrće na potrebe rada na selu, za koji se postavljaju dva uslova: ljudi i novac. P o mišljenju g. Đikića, Gajret više oskudijeva potrebnim ljudima za taj rad, nego li novcem. Svoju tvrdnju potkrepljuje činjenicom da su samo trojica o d 30 izabranih vanjskih članova G lavnog odbora ispunili svoju dužnost i obišli opredijeljene im rejone. Nakon g. Đikića za riječ se javlja g. Hadžić iz Nove Varoši, koji g ov ori o teškim prilikama muslimanskog življa u Sandžaku, kojemu je, kako g. Hadžić kaže, društvo Gajret njegova velika nada. Na kraju s v og gov ora, ističući napore Gajreta da pom ogne Sandžaku, on se Gajretu top lo zahvaljuje, jer je sandžačkim muslimanima pružio pom oć i bratsku ruku. Slijedeći govornik g. prof. Mustafa Ajanović, opširno i znalački se osvrće na problem sela i potrebu čuvanja nje­ govih dobrih tradicija, uz uvođenje svih korisnih novina. O problemu internata, naročito opširno i s odličnim poznavanjem problema gov orio je g. Kemal Hadži-Omerspaliić. G. Hadži-Omerspahić se naročito, zadržao na in­ ternom internatskom životu pitomaca i o načinu rada u internatima, ocrtavajući sve finese internatskog života i �rada, koji često puta pati radi slabog materijala, t. j. radi pojedinih pitomaca, koji na temelju raznih preporuka, a ne sposobnosti, dolaze u internat, gdje često puta za sve pitomce predstavljaju pravu opasnost. Potkrepljujući svoja izlaganja sa nizom konkretnih primjera iz banjalučkog in­ ternata, g. Hadži-Omerspahić se zalaže za izvjesnu selek­ ciju onih koji su uistinu za školu i internat, nakon čega se neće događati ono, o čemu je go v o r io g. Krzić, t. j. o od ­ stranjivanju pitomaca iz škola i internata. Slijedeća trojica govornika gg . Ferid Ponjavić, Ing. Đikić i Vejsil Hadžibegić, bili su kratki. G. Ponjavić ispred zeničkog M jesnog odbora moli in­ tervenciju budućeg G lavnog odbora kod Jugo-Čelika da bi mu se i dalje dozvolilo provođenje sabirne akcije u Zenici, uz intervenciju kod generalne direkcije spom enutog preduzeća, da Željezara u Zenici prima sugestije M jesnog od ­ bora prilikom prijema pitomaca. G. ing. Đikić ponavlja mostarski predlog o gradnji doma, moleći principijelno odobrenje Gl. odbora da m ogu povesti akciju za gradnju doma-internata, na što mu pretsjednik g. Dr. Hasanbegović odgovara da su jedinice koje se bave pitanjem izgradnje društvenih dom ova, već ranije obavještene da m ogu formirati akcione odbore na svojem teritoriju i otpočeti sa pripremama. G. Hadžibegić, kao pročelnik umjetničke sekcije sara­ jevskog Mjesnog odbora, predložio je da se od strane glavne skupštine donese zaključak da se ove godine, a i ubuduće, upisuje bar p o jedan student na studij muzike na našim univerzitetima, kako radi vođenja horova, tako i radi čuvanja našeg folklora. Posljednji govornik na predkonferenciji bio je pretsjednik g. dr. Hasanbegović, koji napominje da se približuje vrijeme zakazane skupštine Gajretove kreditne za­ druge. U podužem govoru g. dr. Hasanbegović se osvrće na potrebu i dužnost pomaganja Gajretove zadruge. Pozivajući sve prisutne da uzmu učešća na skupštini Z a ­ druge, g. dr. Hasanbegović je završio svoj g ov or ovim riječima: — Apeliram na vas kao delegate brojnih jedinica da o našoj Zadruzi povedete što više računa i da u svojim mje­ stima skrenete punu pažnju na nju, jer pomažući Gajretovu zadrugu, vi pomažete sam Gajret. Zato nastojte da joj danas, kad je stala na svoje noge, što obilnije pomognete. Sa izborom sekcije za izradu skupštinske rezolucije u koju su ušli: Munib Osmanagić, Muhamed Sudžuka, Bekir Omersoftić, Ćamil Selmanović, Dr. (smet Popovac, Ahmed Sadiković, Osman Redžić, Mustafa Pašić, Ismet Čomara, Mehmed Salihspahić, Hasan Đikić, Kemal Hadžiomerspahić i Hamid Kukić, predkonferencija je u 7 sati završila svoj rad- Ђ 183 �Записник ХХХШ редоЈ!ne глатвне г о д и ш њ е скунштнне друпгтва Г а јр е т , о д р ж а н е 9 /ула 1939 г о д и н е у Сарајеву С к уп ш ти н а с е о д р ж а в а у сали Г а јр е т о в а д о м а . вел и кој Р О Г А Т И Ц А : Јусу ф Г ору ш ан и н , М у х а м е д е ф . К онаковић, п р оф . М уст а ф а А ја н о в и ћ , Н е зи р Ф ер. ха т бегов и ћ , Х а м д и ја Л и к и ћ; п р и зем н ој С к уп ш ти н и п р и с у с т в у ју д е л е га т и Г а јр е т о в и х м је с н и х о д б о р а и п о в је р е н м ш т а в а и з сл и јед ећ и х м је с т а : С ЈЕТЛ И Н А: И нж . Ш ем суд и н Х а са н д е д и ћ са г о с п о ^ ом ; Д О Б О Ј : И бр ахи м еф . М уји ч и ћ , М е х м е д Х аџ им улаб гг ов и ћ , С ул ејм ан С али хбаш и ћ, Х и в з о М е х м е дагић, Х у сага А вд и ћ, М у ј о Д у б р о в а ц , Хасан С али хбаш и ћ, Селим К а сум ов и ћ , Х а с и б А в д и ћ ; Т Е С Л И Ћ : З и ја д Г а л и ја ш е вн ћ ; М А Г Л А Ј : И б р а х и м К р зи ћ , А з и з О м е р со ф т и ^ , И бр а х и м Ћ е јв а н , Е д х е м О м е р с о ф т и ћ ; С ТАН И Ћ РИ ЈЕ К А : С и н ан бег К а п ет а н ови ћ , И бр ахим Д ау тови ћ , Д ер ви ш К а п етан ови ћ , М а х м у т Х и взн еф ен д и ћ, М уст а ф а Б ећ и р ови ћ , Г ал и б Бећ и рови ћ, О см ан М у р а т ов и ћ ; К Л А Д А Њ : Е са д а га М а ш и ћ ; П Р И Л Е П О Љ Е : П а ш а н о в и ћ сМ ^ с т а ф а ; П Р И Б О Ј н/Л : К а си м Х а џ и ћ , А д е м К о ч ов и ћ , Х асан С к о р у п а н , С а л к о Х а јд а р е в и ћ , Г а зи ја Х асан аги ћ ; В И Т И Н А : Х асан Ђ и ки ћ са г о с п о ђ о м , А л и б е г К апетановић, Н у р у д и н бег К а п етан ови ћ ; Л А Б Л А Н И Ц А : Ћ ам ил К р ва в а ц ; К Р Е К А : А х м е д Џамби<ћ, М е х м е д а л и ја Џ а м би ћ ; Љ У Б У Ш К И : А л и еф . О р м а н , Ш е р и ф И б р а х и м Лакић; Н О В А В А Р О Ш : О см ан Хаџић, М у јо Х а џ ш б р а х и м ови ћ; С ад и к ови ћ , М О С Т А Р : С алихага П оп ов а ц , С ул ејм а н Ф ехи м ов и ћ , И см ет Т ер зи м ех и ћ , И см ет М и л ав и ћ , Салих А гић, И нж . Салих Ђ и к и ћ, М у ст а ф а П аш и ћ; Ж Е П Ч Е : С елим Б а би н а ц са с у п р у г о м , М у ст а ф а М а гд и ћ , А в д о Џ и ни ћ , М у х а м е д М ор а л и ћ , И б р а хим М ух арем баш ић ; Н О В И П А З А Р : Б екир О м е р со ф т и ћ ; М И О Ч Е : А р и ф Б а х т о в и ћ , М у р а т Х а сеч и ћ , А л и ја Х асечи ћ , М и лан С ави ћ, И слам Б е з д р о б ; К А К А Њ -Д О Б О Ј : М устаф а Јаш ар сп ах и ћ ; П Л Е В Љ Е : С ел м а н о ви ћ Ћ ам ил, Д р н д а М у х а м е д , Ћ а т о в и ћ О с м а н , П а је в и ћ Ш у ћ р о , Р и зам ул и ћ В е х б и ја , Б а јр а к т а р е в и ћ М е х м е д , С ки кић М у с т а ф а , Ч а у ш е в и ћ С а д и к , К а м б е р И б р а х и м , Б ос о в и ћ О с м о , Д о л а ги ћ И б р а х и м , С ел м ан ови ћ Ш е ф к о , М у т е в е л и ћ М у х а р е м , Х ац и см а и л ови ћ М ухам ед; Д огди бегови ћ , Х и м зо Л И В Н О : М уст а ф а Е р к очеви ћ , Х асан Ћ е ф о ; Б А Њ А Л У К А : п р о ф . Наим Х аџ и ом ер сп а х и ћ ; Ћ ејв а н , проф . Кемал Д Е Р В Е Н Т А : Е са д б ег А л и бегови ћ , в ет ер . А х м е т Сад и к ов и ћ , С еф ић Ш еф и к , А б д у л а х еф . П о р о б и ћ , Џ ем алуди н еф . Р у ж д и ја са г о с п с ђ о м ; З А В И Д О В И Ћ И : Н ум а н О с м а н е ф е н д и ћ , С ал к о П ек м ић, О м е р К а л а би ћ , З а х и р У љ и ћ , Ш е р и ф С тарчевић , Ш е ф и к А в д и ћ , О м е р П ар и ћ, М у ст а ф а П ол и ћ , Н а зи ф Х у с к а н о в и ћ , Х у с о Ч а х т а р ов и ћ , О см а н О с м а н е ф е н д и ћ , А д е м Џ инић, Е н в ер Џ инић, И с м е т М у х и ћ , З у л ф о К е си ћ ; Л У К А В А Ц : Т а ји б а Ћ ех а ји ћ ; Т У З Л А : М у р а д б е г З аи м овић, п р о ф . М е х м е д С елим ови ћ , М е х м е д С ал и хспахи ћ, М у х а м е д б е г Заим ови ћ , Ш у к р и ја Ч у стов и ћ , М е х м е д Л аги ф а ги ћ , Х у сеи н Л ати ф аги ћ, М е х м е д б е г М ук и ћ , Ф адил Б а ји ћ , М а х м у т Ћ атови ћ ; Т Р Е Б И Њ Е : п. п. А с и м Т а н о в и ћ , М у ст а ф а С а д о в и ћ ; П У Р А Ч И Ћ : Џ емал А за ба ги ћ ; Б И Л Е Ћ А : Ћ ам и л еф . А р н а у т о в и ћ , Х а са н Ш а к о в и ћ ; ЧАЛНИЧЕ: М у н и б О см ан аги ћ ; Ч А П Љ И Н А : Ф а зл и ја Ћ и б е р , Н а зи ф О р у ч е в и ћ , Саф е т Ф а зл а ги ћ , Х у с н и ја Ш е х о в и ћ , С ал и х Ф азл а ги ћ ; ВЛАСЕНИЦА: К ур та ги ћ ; Р аги бага К адић, С ал и х ага Ђ ул и ћ - Б И Х А Ћ : О см ан Реџић; С Т О Л А Ц : О м е р П р е м и л о в а ц , Ј у с у ф Ш ем и ћ , А л и ја Р и зван беговић ; К У П Р Е С : Џ е в д е тб е г И д р и зб е го в и ћ ; Г Р А Ч А Н И Ц А : Р и ф а т а га М е х и н а ги ћ , М у р а д и ф Џ инић, А х м е т З у к о б а ш и ћ ; П Р Њ А В О Р : Ћ амил Б акалбаш ић; БУГО ЈН О : М ехм ед М утевелић; К О Њ И Ц : Д р . И см ет П оп ов а ц , М е х м е д а л и ја Х аџ ић; Д У Б Р О В Н И К : п р о ф . С аф ет Б ур и н а; М Р К О Њ И Ћ Г Р А Д : Т а х и р Б а јр а к т а р е в и ћ ; Ф О Ч А : М у х а м е д б е г А вд а ги ћ , Х у се и н Т ол и ћ ; Н И Ш : М е х м е д И д р и з о в и ћ , С а л и х Б ен ц а; З Е Н И Ц А : И нж . Ф ер и д П оњ ав и ћ , Заи м А в д и ћ ; 184 - �Г О Р А Ж Д Е : О см ан Р аш идкадм ћ, Ш а х за Хаџ ић, М уста ф а М аш ала, А х м е д Х а џ и а хм етов и ћ ; Г осп од ч н е И засланиче Њ ег. Вел. Краља, С Ј Е Н И Ц А : Л ати ф П р а ш о; др аги п ри јатељ и , сест р е и бр аћ о, Ж Љ Е Б О В И : М и ја т М и ја т о в и ћ ; П Р О З О Р : И бр а хи м Ш ер ем ет, Ш ер и ф Ћ атић, А л и ја О м е р со ф т и ћ , М е х м е д Ћ иш ић; П Р И Ј Е Д О Р : П р о ф . А в д о Каравдић, О см ан М ур сел ов и ћ , С ул ејм а н Ц рналић; В И Ш Е Г Р А Д : В ејси л еф . Кадић, Б екир О м ер соф т и ћ , В ел и ја Х а са н бе го в и ћ ; У С Т И П Р А Ч А : А б д у л а х К ар ахм ет, Ф адил Д о б р а ч а , М е х м е д П екуш ић; В А Р Е Ш : М у ја га Х асагић ; Т Р А В Н И К : Х и д а је т б е г А р н а уто в и ћ , Салих Варени к ови ћ , М у ја га Ш им ић; О Б Р Е : И б р о Д е л и баш и ћ ; С К О П Љ Е : Д р . Б ећир Н о в о ; П О Ч И Т Е Љ : А х м е д К а петан ови ћ ; К У Т И Н А : Д р . Рештад К уртаги ћ ; С А Р А Ј Е В О : Ч ланови Г л а в н ог о д б о р а к а о д ел егати : Д р . А в д о Х а са н бе го в и ћ , Д р . Заим Ш арац , М ех м е д б е г К апетан ови ћ , И нж . С али х Ц и ц о, Х ам и д К укић, А зи з С арић, п р о ф . А в д и б е г З ечеви ћ, Д р . А са ф Ш арац, Н а си х б е г Р еп ов ац , п р о ф . Хам д и ја Капиџић, Д р . О см ан' Х ал и лбаш ић, п р о ф . М у с т а ф а Д р љ еви ћ , Салшхага Ф о ч о , М ехага Ч ом ара, Д р . Б еха уд и н С алихагић, Д р . Х а м д и ја Ћ ем ерлић, Х а ф и з Х а са н Ш а би ћ , инж . С ади ја Н икш ић, И см ет Ч ом ара, М у х а м е д Б р а в о, инж . М уст а ф а Слипичевић, М у х а м е д Т ан ови ћ , Јус у ф б е г П ашић, С алко У з е јр а ги ћ , Н ези р Скаљ ић, Х а м д и б е г З ул ф икарпаш ић , И бр а х и м Б и огр а д л и ја , М ехага В р е т о , М у х а м е д X. У в е јс , Даниал С ам оковли ћ , С алк о Х а са н бегов и ћ , Емин Ф е р и збе го в и ћ , М у ст а ф а Ш арац , Д р . Синан М уш а н ови ћ . С А Р А Ј Е В О : Д ел егати м у ш к о г М је с н о г о д б о р а : М уст а ф а Ш арац, В е јс и л Х а џ и беги ћ , И сф ен д и ја р Ч енгић, Х а јр у д и н Х аџ ик ар и ћ, М у х а м е д Н у х б е го в и ћ , Ћ амил Р и З ва н бегови ћ , И см е г М еш а н ови ћ , С алк о М е р хе м и ћ , И бр а х и м К ар ахаса н ов и ћ , А зи з Ч ен ги ћ , М у р а д и ф М анџ ић, М у ст а ф а Н ова л и ја , М у с т а ф а К а д ри баш и ћ , инж. М у х а м е д Х р ељ а , Х ал и д К р е ч о, Д р . М у н и б М у и д о в и ћ ,-и н ж . А л и ја Р еп и чи ћ , Ш аћ и р Г ога л и ја; С А Р А Ј Е В О : Д ел ега ти ж е н с к о г М је с н о г о д б о р а : гђ е И ф ета Т а хм а с, Џ енка С арајл и ћ, М ун и ба Ш е р би ћ , Ф ери да К укић. Тачно у ш ти н ск у 9 с а ги салу Краља, Њ ег. п р и је И засла ни к Краљ . подне ст уп а Њ егова В и со ч а н ст в а у ск уп - К н еза Павла П р и су тн и дел ега ти д о ч е к у ју И засланика Њ е г о в о г В ели ча нства К раљ а с т о је ћ и и п р и р еђ у ју б у р н е о в а ц и је Њ е г о в о м В ел и ча н ству К раљ у. сти ш а н и х о в а ц и ја 1 Њ ег. Вел. К раљ у, р н је ч узи м а п р е т с је д н и к Г л а в н ог о д б о р а Г а јр ет а г. Др. Авдо Хасанбеговић и каж е: У зд р а в љ е наш ег У зви ш ен ог П ок р ови тељ а, a за сл а в у К раљ а М ученика, отварам наш у д ак аш њ у ск уп ш ти н у. Ja знам, бр а ћ о, да ћу п огоди ти и зр азе ва ш и х н а ји н ти м н и ји х жељ а кад с о в о г м је ст а уп у т и м д еп еш е на Н ајвиш а М је ста ; ja зн ам д а ћу п р о г о в о р и т и и з наји нтн м н и ји х ваш их осје ћ а ја , и не с а м о .в а ш и х , н его и св и х Г а јр ет ов и х радника, к а д у п у т и м о наш е прве мисли У зви ш еном Н о к р о в и т е љ у ih1 К р аљ евск ом Д ом у. Г о сп о д и н Д р . Х а сан бегов и ћ чита деп еш е: Кабинетској Канцеларији ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ЕЕОГРАД Делегати Гајретових opranпзацнja из целе Краљевине охупљенн na Гајретовој главној годишњој скупштпни у Сарајеву упућују прве своје мислп Највишем Гајретовом Заштитпнку н Попровитељу Његовом Величанству Краљу Петру Другом и Узвишеном Дому Карађорђевипа. Повезани једном мишљу Гајретови радници стоје верно и непоколебиво на бранику Краља и Отаџбине n кличу одушевљвио Да живи Његово Величанство Краљ Петар Други, Да живи узвишеип Краљевски Дом Претседник скупштине Д р . А в д о Х а са н б е го в и ћ и ван ови ћ , у пратњ и п р е т с је д н и ш т в а Г л ав н ог о д б о р а Н акон У о в о м м ом ен ту к ад отварам XX X III Г а јр е т о в у гл авну год и ш њ у скупш тину, у м ом ен ту к а д см о се сјати л и и з св и х к р ајев а наше О таџби н е д а о в д је п р е т р е се м о питањ е Г ајр ета и њ егов а рада и д а се п о н о в н о јед н и др угим а за в је т у је м о да ћ ем о га чу вати , ж ел и м о д а наш е прве мисли уп у т и м о на Н а јви ш е М је с т о , наш ем У звиш еном П о к р о в и т е љ у Њ ег . Вел. К раљ у П етру II (Ж и ви о!), Њ ен ом В ели ч а н ств у У з в и ш е н о ј Краљици М ајц и (Ж и ви л а!) и Њ ег. Краљ. Вис. К незу Н ам јеснику Павлу (Ж и в и о !). Д о к с ови м најинпи:мнијим жељама отвар ам о в у н аш у ск уп ш ти н у, св јесн и да см о и у п р о ш л о ј г о ди н и и звр ш и ли усп је ш н о јед а н народни п о с а о , за ср ећ у наш ег У зви ш ен ог П окрови тељ а и д о б р о нар о д а , не м о ж е м о a да1 не о ч к т у је м о б о л ш т о j e К раљ еви на Југосл а ви ја , н а р од ју госл а в ен ск и и д р у ш т в о Г а јр е т и згу б и л о н ајвећег и н ајја ч ег св о г а п р и ја тељ а Б л аж ен оп оч и в ш ег Краља А л ексан дра У јед и н и т ељ а (С лава М у!). В ели чанства К р а љ е в ск о г Д о м а , ђенерал го с п о д и н М и р осл а в ЈоГ а јр е т а . м н ого п ош тована г о с п о д о изасланици, Канцеларији ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ БЕОГРАД Верни као и увек Узвншеном Дому Карађорђевића Гајретови радници из целе Краљевине сакупљени на годишњој скупштини у Сарајеву упућују најискреније поздраве и изразе љубави и оданости Узви- _____ 185 �шеној Мајци Гајретова Покровитеља уз одушевљене поклике да живи Њено Величанство Краљица Мајка Претседник скупштине Д р . А в д о Х а са н б е го в и ћ ЊЕГОВОМ КРАЉЕВСКОМ ВИСОЧАНСТВУ КНЕЗУ НАМЈЕСНИКУ БЕОГРАД Многобројни делегати Гајрета из целе Краљевпне сакупљени на Гајретовој главној годишњој скупштини у Сарајеву одушевљено и срдачно поздрављају Ваше Краљевско Височанство и Узвишени Краљевски Дом Претседник скупштине Д р . А в д о Х а са н б е го в и ћ Н а к о н ст и ш а н и х о в а ц и ја n o пр оч и тан и м д еп еш ам а г. Д р . Х а с а н б е го в и ћ н а ста в љ а : М и з н а м о, госп о д и н е И за сл а н и че, д а ћ е те В и б и т и прави тум ач ж е љ а и о с је ћ а ја св и х Г а јр е т о в и х р ад н и к а са чит а в о г т е р и т о р и ја , к о ји <е ж ел е и о в о м п р и л и к ом з а в је т о в а т и , к а о ш т о су' т о ув |и је к чинили, д а нас ни каква сила, ма с к о ј е с т р а н е >д о л а зи л а , н е би м огл а ск р е н у т и с п у та к о ји м Г а јр е т и д е за ср ећ у н а ш е г У з в и ш е н о г П о к р о в и т е љ а и К р аљ еви н е Југо с л а в и је . М и в а с м о л и м о д а у в је р и т е н а ш ег У зви ш е н о г П о к р о в и т е љ а д а Г а јр е т о в и р а дн и ц и н е п о к о л е б и в о и у сви м пр и л и к а м а с т о ј е у з Њ е г а и у з Њ е г о в у зв и ш е н и Д о м . О в у н а ш у д а н а ш њ у ск у п ш т и н у , г о с п о д о и б р а ћ о , п о ч а сти л и с у с в о ји м п о с је т а м а : и заслан и к к о.м анданта Д р у г е а р м и јс к е о б л а с т и , начелник ш т а б а , ђ е н е р а л ш т а бн и п у к о в н и к г. Б о г д а н М агл ић (Ж и в и о !) ; п о ч а с т и о н а с j e с в о ј о м п о с ј е т о м наш о д л и ч н и п р и ја т е љ к о м а н д а н т Б о с а н с к е д и в и з и ск е о б л а с т и ге н е р а л г. С т о ш и ћ (Ж и в и о !), a к о м а н д а н т ц је л о к у п н е ж а н д а р м е р и је на ш в е л и к и п р и ја т е љ ђ ен е р а л г. С т е ф а н о в и ћ и зв о л и о j e п о сл а т и на о в у с к у п ш т и н у н а ш е г д р у г а и п р и ја т е љ а п о т п у к о в н и к а г. Ђ е м и џ и ћ а ( Ж и в и о !) . Н а с и с п у њ а в а с р е ћ о м ф а к а т , д а н аш а ди чн а в о јс к а , н а ш а у зд а н и ц а , ч у в а р н аш е д о м о в и н е , о в а к о и ск р е н о п р а т и Г а јр е т о в р а д (Ж и в и л а в о ј с к а ! ) . T o j e б р а ћ о , је д а н д о б а р зн а к з а с в е в а с, a п р е к о в а с и з а с в е Г а јр е т о в е р а д н и к е у ч и т а в о ј К р аљ еви н и , зн а к д а Г а јр е т с в о ји м р а д о м з а с л у ж у је т у в ел и к у п аж њ у, ј е р и д е п р а ви м п у те м . Н е к а j e х в а л а и н ек а ж и в и н а ш а д и ч н а в о ј с к а (Ж и в и л а в о јс к а , кличе ск у п ш т и н а ). Бан д р и н с к е б а н о в и н е г. Ј е в т и ћ и з в о л и о j e п о сл ати на н а ш у с к у п ш т и н у к а о и за сл а н и к а с в о г п о м оћ н и к а г. А д е м о в и ћ а ( Ж и в и о !) . Н а ш а п о с е с т р и м а П р о с в је т а и о в а ј п у т нам п р у ж а п у н д о к а з к о л и к о с у нам за је д н и ч к и ц и љ еви за д о б р о н а р о д а и д о м ови н е. П р е т с т а в н и к е н а ш е п о с е с т р и м е П р о с в је т е ja о д ср ц а п о з д р а в љ а м (Ж и в и л и !). K a o и за сл а н и к в л а ст и на о в о ј ск у п ш т и н и пр и с у с г в у је г. Д у ш а н С и м и ћ . Ч а ст ми га j e п о з д р а в и т и (Ж и в и о !). В а с, с е с т р е и б р а ћ о , п о з д р а в љ а м са т о п л о м д о б р о д о ш л и ц о м и са нар оч и ти м з а д о в о љ с т в о м да 186 __ ____ _____________ ст е се и о в е г о д т н е у о в а к о вел и к ом и и м п оза н т н ом б р о ј у и скупи л и, не жалећи т р у д а д а д о ђ е т е са св и х стран а д а се п о р а з г о в о р и т е о о н о м е ш т о вам j e н а јм и л и је, о Г а јр е т у , Kojim е в о већ 36 го д и н а служ и и ск р е н о и п р ед а н о с в о м е н а р о д у . М и с м о на ју ч е р а ш њ о ј Г а јр е т о в о ј к он ф ер ен ц и ји пр етр есл и м н ога Г а јр е т о в а питањ а. Ja сам са н а р очи ти м з а д о в о љ с т в о м п р а ти о р а д наш е ју ч е р а ш њ е к о н ф е р е н ц и је , na м о г у д а к о н ст а т у је м , д а j e n o снази и ела ну и n o р а д у Г а јр е т зби љ а п о к р е т a не о б и ч н о д р у ш т в о . Jep, ви ст е ју ч е р дали д о к а з а к о л и к о в о д и т е рачуна о сви м ж и в отн и м обл а сти м а тр а ж ећ и да Г а јр е т , к ад н и к о д р у ш не м о ж е или м о ж д а неће, с в о ј у п а ж њ у п ок л он и сви м о б л а сти м а н а р о д н о г ж и в о та . В и ст е ју ч е р дали д о к а за к о л и к о ст е вољ н и д а п од н е се т е ж р т в е и д а о к у п и т е сав наш зд р а в и елем ен ат у Г а јр е т ; док а за л и ст е к о л и к о с т е вол>ни, б е з о б з и р а на о н о ш т о се д еш ава и ш т о с е д е си л о , д а п р у ж и те свим а р у к у к о г о д j e в ољ а н и сп р ем ан д а п о м о гн е н а ш о ј н а ц и он ал н ој за јед н и ц и . Ja в је р у је м д а ће вас те ж ељ е, та начела и ти пр и нципи р у к о в о д и т и и у б у д у ћ е м р а д у , j e p ви рад и т е н есеб и ч н о и д о б р о в о љ н о за д о б р о чи таве наш е за јед н и ц е. П р ош л а j e је д н а т еш к а р адн а го д и н а Г а јр е т о в а , п р ош л а j e је д н а го д и н а у к о ј о ј с т е п ок азал м м н о г о н а п ор а за ср ећ у и у с п је х Г а јр е т о в а р ада, наи л азећи п о н о в и о на м н о ге п р еп р ек е н а к о ј е се н и ст е о б а зи р а л и , р и јеш ен и д а на с в е т о о д г о в о р и т е с а м о р а д о м и п о ж р т в о в а њ е м за Г а јр е т . М и ћ е м о , г о с п о д о , у т о к у д а н а ш њ ег дан а о к о н чати наш о в о г о д и ш њ и ск уп ш т и н ск и р ад. Д у ж н о с т нам j e з а т о д а се на о в о м св еч а н ом с к у п у с је т и м о с в и х о н и х у (име к о ји х д о ђ о с г е на о в у св е ч а н о с т , с в и х о н и х у ч и је см о им е ју ч е р г о в о р и л и . Ja в а с к а о п р е т с је д н и к Г а јр е т а м оли м , д а и х у и м е Г а јр е т а , у нм е Г а јр е т о в а р ада и у им е св и х о н и х к о је Г а јр е т п ом а ж е, п о з д р а в и т е и за м о л и т е д а у с т р а ју hi д а љ е , j e p т о з а х т и је в а ју пр и ли к е у к о ји м а ж и ви м о. К а д с м о се с о в о г м је ст а с је т и л и н а ш и х ж и в и х , в ел и к и х и м али х, д у ж н о с т нам н ал аж е д а се с је т и м о и н а ш и х у м р л и х ч л ан ова и д о б р о ч и н и т е љ а . С е к р е т а р he д а п р о ч и т а им ена н а ш и х у м р л и х члан о в а , a м ен и д о з в о л и т е д а с е с н е к о л и к о р и је ч и о с в р н е м н а н ек е о д њ и х. Н а ш а д р ж а в а j e у за д њ е в р и је м е и згу б и л а ј е д н о г о д л и ч н о г п ол и ти ч а р а и ј е д н о г о д л и ч н о г д р ж а в н и к а . У м р о j e п ол и ти ч а р w д р ж а в н и к Д р . М е х м е д С п а х о (А л а х р а х м е т е јл е ). Г о с п о д о , Г а јр е т има р а з л о г а д а о ж а л и г у б и т а к м е р х у м Д р а С п а х е, j e p j e Д р . С п а х о б и о д о б р о т в о р Г а јр е т а , a б и о j e п р и је О с л о б о ђ е њ а и у њ е г о в о ј г л а в н о ј у п р а в и , na и м а р а з л о г а да' га ож а л и ; j e p j e Д р . С п а х о б и о в о ђ а , п о л и ти ч а р и д р ж а в н и к . М о ж д а су д б и н а н и је м о гл а д а б у д е г р у б љ а н е г о у м о м е н т у к а д j e о д у зел а Д р а С п а х у , н и је м огл а д а б у д е г р у б љ а и прем а н а р о д у и п р ем а д р ж а в и . J ep , р и је т к о j e к а д а Д р . С п ахо б и о потребан н ар од у и држ ави к ао баш у м о м е н т у к ада га j e с у д б и н а у зел а . И ми ж а л и м о н а д т и м г у б и т к о м , в је р у ју ћ и д а ћ е о н и у и м е к о ји х j e о н р а д и о , с в је с н и т о г а гу б и т к а , в о д и т и р ачун ао д о б р у К р аљ а, о д о б р у д р ж а в е ih о д о б р у н а ц и је , к а о н а јљ е п ш е м ам а н ет у р а х м . Д р а С п а х е. Н ек а j e Д р у С п а х и сл ав а и о в и м п у тем о д ст р а н е Г а јр е т а (С л а в а м у !). �А ли, г о с п о д о , Г а јр е т je у п р о ш л о ј год и н и пор е д м н о ги х гу би та к а п о г о д и о и је д а н теж ак губи та к . Г а јр е т je и згу б и о је д н о г о д н а јја ч и х с в о ји х ф ан а ти к а , је д н о г о д н а јја ч и х п р и ја тељ а и д о б р о чи н и тељ а с в о ји х , и згу б и о je у п р о ш л о ј годин и п р и ја те љ а и д о б р о ч и н и т е љ а А си м бега А ли бегови ћа (С лава м у !). T o je, бр а ћ о , за Г а јр е т нен адокн ади в гу б и та к . Јер , р ахм етли А л и бегови ћ у он а теш ка вр ем е н а к а д с у с е р и је т к о поја вљ и в а л е ли чн ости д а р а д е за Г а јр е т , први je р а звн о Г а јр е т о в ба јр а к и п р и м и о с е р а да на ср ећ у о в о г наш ег елемента. О т а д а о н никада н и је п р е ст а о д а ради за Г а јр ет . Oko с е б е je н а јп р и је о к у п и о с в о г а бр а т а и с в о ју п о р о д и ц у na о н д а , за бо р а в љ а ју ћ и на с в о је п осл ове п р и в у к а о je Г а јр е т у к и ту П осави н е радећи за Г а јр е т п у н и х 30 год ин а. Њ е г о в а je см р т за Г а јр ет т еж а к гу б и та к и м и не м о ж е м о a д а м у с о в о г а м је с т а не к а ж е м о : хвала, желећи р а хм ет њ е г о в о ј п л ем ен и тој д у ш т (А л а х р а хм етејл е). С ада м оли м г. сек р ета р а д а и звол и п р очи тати сп и са к наш и х д о б р и х р а хм етл и ја (г. К укић чита им ена у м р л и х Г а јр е т о в и х чл анова ). Б А Њ А Л У К А : Салих М а сл о, М у ст а ф а Спахић, С м а јо Х ам дић , М у ст а ф а М еди £ , П а ш о Јелача, И бр ахи м а га Т а ба к , Салих К уш мић; Б О С . К Р У П А : О см ан Кабиљ агић; Б И Х А Ћ : М е х о Х у ск и ћ ,. Е минага К асум овић, М ух а р е м Р еџић, З ухр а Р еџић; Д Е Р В Е Н Т А : А си м б е г А л и бегови ћ , Ј о з е ф Х а јо н ; Д О Б О Ј : А х м е т БегиЕ, Ј оси п Б ауер; Џ И В А Р : С али хага Б ерха м ови ћ ; Г А Ц К О : Х у с н и ја Д и зд а рев и ћ ; Г О Р . Р А Х И Ћ : С о к о Х ер ц е го в а ц ; Г Р А Д А Ч А Ц : А ли еф . М тџи ћ ; К О Њ И Ц : Х а л и д Т ан ови ћ , С ул ејм ан С ок ол ов и ћ ; Љ У Б У Ш К И : И бр а га Чеш ко, Д р . С и м еон М о р о с о в , А си м П екуш ић; М О С Т А Р : М у х а м е д Д и зд а р, Х асан ага А ликалфић, Ш е ф к и ја Ћ иш ић; НОВА ВАРОШ : З д р а вк о Б ори са вљ ев и ћ , С ретен К узељ еви ћ ; П Р Њ А В О Р : А ли ја га О д о б а ш и ћ , Д а н и л о Р ади ћ ; РОГАТИ Ц А: Х а са н бег Ш ахинпаш ић, Е д х ем А к- ш а м и ја ; С А Р А Ј Е В О : Д р . М е х м е д С п а х о ,.К а си м Х аџ и беги ћ , Х аџи О м ера га У ж ичанин, Е са д К ек етови ћ, А х м е д Ш ер и ф ови ћ , Емил П антер; С ЈЕ Н И Ц А : И бр а хи м А бд аги ћ , Ш еф ко С к ол он п ћ ; С Т О Л А Ц : Н азика М е хо в и ћ , Ш еф и к а М ур а д б а ш и ћ ; С К О П Љ Е : Н а зи ф Р е сул ови ћ ; ТР Е Б И Њ Е : Ј у су ф М ур сел , С и м о К рунић; Т Р А В Н И К : А сим еф . К о р к ут, Х а м д о Ћ атић; Т У З Л А : А д е м еф . И м ам ови ћ; В А Р Е Ш : Т уф а га С алетовић; В И Т И Н А : М е х м е д б е г Б уш атли ја; З А В И Д О В И Ћ И : Н ези р Налић, М уст а ф а Бабињ ац. Нека' им j e р а х м е т и слава (П окли ц и ц и јел е ск уп ш ти н е : А ла х р а х м е т е јл е и слава!). П р етсједн и к r. Д р. Х асан бегов и ћ н астављ а: након т о га Г о с п о д о , за о в јер ов а ч е записника предлаж ем г. А зи за С арића и г. М уста ф у Ш арца (при м а се). A сада ћ е м о прећи на рад данаш њ е скуп ш тин е. П р и је т о г а п ози вам г. секретара да вам п од н есе кр ата к и зв је ш т а ј о наш ем п р ош л огод и ш њ ем р аду, је р зн ам д а ст е ви прочитали наш штампани и звјеш т а ј, к а к о би ти м е ипак обн ови ли ваш а сјећ ањ а на о н о ш т о j e у главном и звјеш тају о п ш и р н о и зн есен о (г. К укић чита и звјеш тај). П о ш т о je г. Кукић за вр ш и о читањ е и звјеш таја п р ет сјед н и к г. Д р. Х асан бегов и ћ настављ а: П р и је н е г о п р еђ ем о на дневни ред д о зв о л и т е ми д а прекинем ск уп ш ти н у на и зв јесн о вр и јем е, к а к о б и к а сн и је наставили с радом . Н ак он т о г а , у з б у р н е о в а ц к је Њ ег. Вел. Краљ у, П о к р о в и т е љ у Г ајр ета, пр етсјед ни к г. Д р. Х асан бего в и ћ и о ст а л и гг. чл ан ози Главног о д б о р а испраћ а ју И заслани ка Њ ег. Вел. Краља и осгал у гг. изаслан ике. С к у п ш ш н а п о сл и је нек ол и к о м инута наставл>а са с в о ји м р ад ом . П р етсјед н и к г. Д р . Х аса п бегови ћ : П о наш ем ју ч ер а ш њ ем з д о г о в о р у о д б с р за и зр аду р езол у ц и је т р е б а д а нам п од н есе и звјеш тај. K a o у в о д у т а ј и зв је ш т а ј ја в и о се за р и јеч г. М ун и б О см анагић. М ун и б О см ан аги ћ : Има и звестан низ годин а, к а к о свак а Г а јр е т о в а скупш тин а значи у н а ш ој ср ед и н и прави кул турни д ога ђ а ј. Ha тим екупш ти нам а ми ст и ч е м о п отвр д е, д а Г а јр е т о в р а д n oс т а је н е са м о ц и ф ар ск и све б ољ и , н его и CBt об и м н и ји n o б р о ју д у ж н о ст и и задатакл у к о је улази. Њ е г о в а а к т и в н о ст не огр ан и чава се ваш е с а и о на је д а н од р еђ ен п о с а о , к о ји j e у п р в о вр гм е б и о у п о д и з а њ у и ствар ањ у кадера наш е ш к ол ован с и нтел иген ц и је. О на већ и де и н о г о даљ е, у п о р е д о са за х т е в и м а са в р ем ен ог ж и в ота , a Г а јр е т n o ткм с в о ји м и ни ц и јати вам а п о с т а о je и зр аз м н оги х ж и в о т н и х ст рем љ ењ а н аш ег м усл и м ан ск ог е л ш е н т а и најљ епш и п р етставни к њ с г о в о г к ул т ур н ог n p o rp e ca ; п о с т а о je , за п р а в о, њ с г о в о к ул тур н о лице и је д а н о д п р в и х и о д л у ч у ју ћ и х ф а к гор а на пр и п р ем ањ у њ е г о в е б о љ е бу д у ћ н ости . Д о к се j e Г а јр е т д о т о г степен а р а зви о н о с п о с о б и о за о в у в и со к у с в о ј у м и си ју, њ егов р ад м о р а о j e д а п р о ђ е м н оги м трн ови ти м стазам а. У т о м р а д у ја с н о се оц р та в а ју три о п ш те ф азе. Прва о б у хв а т а о н о д о б а , када се п о р е д св и х т е г о б а патр и ја р х а л н о г ж и в ота м ор а л о изналазитн, г о т о в о о т и м ати о д н а р о д а зд р а в и је њ егов е јед и н к е, ш к ол овати и х и спрем ати за велш ш р еф ор м а т ор ск и п ос а о . A т о н и је би л о ним ало л ако, је р je ваљ ало и здр ж ати љ у т у б о р б у са свим сги хи јам а п р ош л ости , к о је с у н а ст оја л е д а та ј р ад ом ет у . И када д а н а с с т о ји м о п р ед препуним Г а јр ет ови м и нтер натим а, када см је ш та ј толи к е ш кол ске ом ладин е чини за нас озби љ а н п р обл ем , треба с е сјети т и и о н и х пр ви х Г а јр е т о в и х трудбен и ка, ок }'п љ ен и х о к о р ахм . О см ана Ђ и ки ћа, за к о је j e б и о пр обл ем к ак о са н аш ом ом лад ин ом д а испун е празне ш к ол ске клупе. Њ и х о в а je засл уга тим већа, ш т о с у у т о м н а ст о ја њ у не са м о усп јел и , н его и свем у д о ц н и јем р а д у Г а јр е т о в о м ш т о су удари л и о н у п о у з дан у тр а су , напредну и националну, к о је се Г а јр ет __________________ ____ _ 187 �к а о н а јс в е т и је г а м а н ета , ј о ш и д а н а с н е п р и к о с н о вен о држ и. Д р у г а ф а з а Г а јр е т о в о г р а д а п оч ел а j e већ п о д ла кш и м и с в и је т л и ји м приликазиа. У о с л о б о ђ е н о ј о т а џ б и н и о т в о р и л и с у с е и за Г а јр е т н ов и ви д иц и , R oju с у т р а ж н л и н о в а п р е га л а ш т в а и п ост а в љ а л и н о в е м ете. У л а ж у ћ и ј о ш у в и је к м а к си м у м н а п о р а на ш к о л о в а њ е о м л а д и н е п о ч е л о с е п р ел а зи т и и « а д р у г а п о д р у ч ја р а д а : н а п р о с в је ћ и в а њ е ш и р о к и х м аса , п у те м п р е д а в а њ а и а н а л ф а б е т ск и х т еч а јева , на у н а п р е ђ е њ е н а р о д н е р а д и н о с т и и п р и в р е д е п р е к о з а н а т с к и х ш к о л а и з а д р у г а , д а се на к о н ц у д о т а к н е и о н а ј н а јб о л н и ји наш п р о б л е м : п и тањ е з а о с т а л о с т и н а ш е ж е н е . К о н с о л и д у ју ћ и на је д н о ј стр а н и ве ћ п о с т и г н у т е р е з у л т а т е , a на д р у г о ј улазећ и п о с т е п е н о у с в е н о в е п о с л о в е , Г а јр е т с е ти м п у те м п р и п р е м а о з а о н а ј с в о ј гл а вн и за д а та к , к ада ће с е о д н>ега т р а ж и т и , д а п р о б л е м н а ш ег м у сл и м а н с к о г п р о г р е с а о б у х в а т и у ц и је л о с т и , т о т а л и т а р н о и с а с в и х с т р а н а . И д а на т о м в ел и к ом п о с л у и о к а ж е с в у с н а г у с в о г а с т в а р а л а ш тв а и вел и чи н у c iio ie п о ж р т в о в н о с т и . T a j ч а с, к о ј и о т в а р а т р е ћ у ф а з у Г а јр е т о в о г рада, н а ст у п и о je да н а с са св о м нем и нов нош ћ у . П о св и м з н а ц и м а с у д е ђ и м и с м о и заш л и и з в р е м ена, к а д а с е ј о ш м о г л о м и р н о у з д и с а т и и с п о к о ј н о о ж и в љ а в а т и . H a ж и в о т е с в и х н а р о д а и ције л о г с в и је т а сп у с т и л а с е j e т в р д а и о п о р а зб и љ а , к о ја н и је м о г л а м и м о и ћ и ни на ш м у сл и м а н ск и елем ен а т. И п р е д њ и м с е п р е т с к а з у ју д о г а ђ а ји , к о је о н н е с м и је с а ч е к а т и у с т а њ у д о с а д а ш њ е л ет а р г и је . С ве -за к о п ч а н е ен а ге њ е г о в е т р е б а д а с е ш и р о м о т в о р е , a све уза л уд н е о б м а н е и о н о б е сп о м о ћ н о п р е д а в а њ е с у д б и н и т р е б а д а п р е ст а н е . И п р е д т и м н а ш и м е л е м е н т о м , м у сл и м а н ск и м , н а г о м и лал и с у с е т о л и к о т е ш к и п р о б л е м и , к о ји в и ш е н и су с а м о њ е г о в и н е г о и о п ш т и н а ц и он ал н и , д а т р а ж е б е з у с л о в н о н о в п о л е т , a н е у з м и ц а њ е и вр аћањ е на с т а р о ; д а т р а ж е о д с в а к о г а п у н у м је р у сн а г е , с а м о п р е г о р и х р а б р е и н ц и ја ти в е , a не б е з в о љ н у п у с т о ш ј е д н о г ж и в о т а , к о ји j e п о г у б и о с в о ј е ц и љ е в е . Т р е б а т а ј ж и в о т в е ћ је д н о м п р е п о р о д и т и и у н и је т и у њ е га н о в е е л а н е ; т р е б а м у п р о ш и р и ти в и д о к р у г е и р а з м а х а т и е н е р г и је , о б о г а т и в ш и и х сви м д о б р и м а з е м љ е и н а р о д а , ч и ји с м о са ст а в н и д и о и с а к о ји м с м о с у д б и н с к и п ов еза н и у д о б р у и зл у. П о д ти м п е р с п е к т и в а м а , е т о , о б а в љ а се и о в а наш а д а н а ш њ а ск у п ш т и н а . И н е т р е б а д а ч у д и , u n o с у на ј у ч е р а ш њ о ј п р е т к о н ф е р е н ц и ји п р о б л е ми о п ш т и д о м и н и р а л и н а д о н и м у ж и м , ч и с т о г а јр е т о в с к и м . T o с а м о д о к а з у је , к о л и к о с у т и п р о бл е м и а к т у е л н и , к о л и к о н а с п р и т и с к у ју и п еч у. С ек ц и ја , к о ј о ј j e п о в је р е н с а с т а в р е з о л у ц и је , и м ала j e с в е т е ч и њ е н и ц е у в и д у , n a с е j e т р у д и л а д а пр ем а т о м е ф о р м у л и р а и о д г о в а р а ју ћ е за к љ у ч к е. Њ и м а н и је п о т р е б а н нек и н а р о ч и т к о м е н т а р , na ћ у с е с т о г а о г р а н и ч и т и д а р е зи м и р а м т о к ју ч е р а њ е д и с к у с и је и п р е м а њ о ј и з л о ж и т и гл авне с м је р н и ц е, к о је т р е б а д а р у к о в о д е б у д у ћ и м Г а јр е т о в о и м радом . З а с в е а к ц и је в е л и к о г с ги л а , n a и з а о в у , к о ја с е д а н а с о д Г а јр е т а т р а ж и , н е о п х о д н и с у сл ед ећ и у с л о в и : ш т о ја ч е гр у п и с а њ е сн а г а на п о с л у , д о б а р си с т е м р а д а , ја с н о о д р е ђ е н ц и љ и т и је с н а п о в е з а н о с г с а т е р е н о м , н а к о м е с е д је л у је . П о с е б и с е 188 ________ ___ _____— -— - р а зу м и је , д а т о гр у п и са њ е снага т р е б а н а јп р и је п р о в е ст и ун у т а р са м о г Г а јр е т а , али je п о р е д т о г а н у ж н о д а с е у с п о с т а в п и зв је сн а к о о р д и н а ц и ја у р а д у и са он и м снагам а изван Г а јр ет а , к о је на и ст о м или сл и ч н ом п о с л у р а д е. 1Њу ни д о с а д а Г а јр е т н и је и з б је г а в а о , н е г о j e у в и ш е п ри ли ка п о к а з а о д о в о љ н о г о т о в о с т и 'з а њ у . С ве те а к ц и је т р е б а л о б и м е ђ у с о б н о д а с е н а д о п у њ у ју , д а се м е ђ у с о б н о к о м п л е т и р а ју , к а к о би с е п р е к о н>их р а з в и о је д а н снаж ан к ул тур н и и н ар од н и п о к р е т , к о м е б и Г а јр е т с т а ја о у ц ен т р у и д а о н ајва ж н и је п р и н о се . О ва к о о р д и н а ц и ја не б и т р еб а л а д а се огр ан и чав а са м о на н аш у у ж у м у сл и м а н ск у ср ед и н у , н е г о д а се п р о т егн е и на св е сли чн е а к ц и је на с р п с к о ј и х р в а т с к о ј стр ан и , са к о ји м а Г а јр е т т р е б а д а о с т а н е .н а и с т о ј ли н и ји . A т о у п р в о м р е д у с т о г а , ш т о сва ш ш а к у л !у р н а ст р ем љ ењ а чи не са м о д и о н аш е н а ц и оналне к у л т у р е и н ем а т о г а м у сл и м а н ск ог пи тањ а, к о је , м а у к о је м в и д у , не б и у л а зи л о у са ст а в наш е г о п ш т е г н а ц и он а л н ог ж и в о т а и п о р е т к а . Нако^н т е ш к о ћ а са п р и к уљ ањ ем п о д а т а к а о стањ у н а ш ег м у сл и м а н ск о г ел ем ен та п о к а з а л о се, д а и п р едв и ђ ен и си ст ем р ада н и је б и о « а ј б о љ и . М и с м о т а ј р а д зам и ш љ ал и су в и ш е и д еа л и ст и ч к и : к а о је д н у ш и р о к у и п л анск у а к ц и ју , је д н о о б р а з н о г ти п а , к о ја б и п от и ц а л а са в р х а , о д сам е у п р а в е Г а јр е т а . М еђ ут и м за а к ц и ју т о г а ф о р м а т а и р азм је р а Г а јр е т нем а ни п о т р е б к и х ср е д ст а в а ни п о т р е б н и х љ у д и . О си м т о г а с в а к о н аш е м је с т о « м а с в о ј е п о с е б н е пр и ли к е, с в о ј п о се б а н к о л о р и т , д а j e в р л о т е ш к о , г о т о в о н е м о гу ћ е , св у д а р а д и т и n o је д н о м и с т о м и ш а бл он и зи р а н ом плану. И з св и х т и х р а з л о г а м н о г о je п о д е с н и је , д а се т а ак ц и ја п о в е д е и д а п о т и ч е о д о з д о , са тер ен а . Д р у г и м р и је ч и м а , д а у м је с т о н ек и х о п ш т и х п л ан ов а св а к о м је с т о и зр а д и с в о ј л ок ал ни план р а д а , пр ем а с в о ји м пр и л и к ам а и м о г у ћ н о ст и м а . Г а јр е т о в а у п рав а т р е б а л а б и к о д т о г а д а за д р ж и с а м о и н и ц и јати ву , д а д а је о п ш т е д и р е к т и в е , д а п о т с т и ч е и п о г п о м а ж е. М ени с е ч и « и , д а je у т о м д о б р о д о ш л а п о д је л а Г а јр е т о в е т е р и т о р и је на ч л ан ове Г л а в н ог о д б о р а . П р и л и к ом о б и л а ск а с в о ји х п о д р у ч ја они б и м о г л и д а у з м у и н и ц и ја т и в у и д а ју п о т р е б н е су г е с т и је за и з р а д у т и х л ок а л н и х пл ан ова, у з са р а д њ у и о с т а л и х м је сн и х д р у ш т а в а , na д а т а ј р ад п о сл и је н а д з и р у и р у к о в о д е . С в а к о ј Г а јр е т о в о ј је д и ни ц и о с т а в и л о би се, д а о д а б е р е и зв је ст а н б р о ј з а д а та к а , к о је ће у о д р е ђ е н о м в р ем ен у св р ш и т и , na б и с е т и м п у тем р а з в и о ч и та в н и з ак ц и ја на т е р е н у , к о је би св е ск уп а чи ни л е х а р м о н и ч н у и и м п о з а т н у ц јел и н у , на ч а ст и п о н о с Г ајр ета. A за у с п је х с в и х т и х Г а јр е т о в и х и н и ц и јати ва, к а о т р ећ и у с л о в , и ст а к а о сам п о т р е б у д а с е он е у п р а в љ а ју п р ем а в а зд а ја с н о о п р е д је љ е н о м ц и љ у. T a j ц и љ , к о м е т р е б а т еж и т и , м огл и б и назвати је д н и м о п ш т и м и м ен ом , a т о j e п о д и з а њ е н ар од н е к у л т у р е . П о д ти м и м ен ом о б у х в а ћ е н а с у ш и р ок а и в р л о д ел и к а тн а зн ачењ а. Н е т р е б а м и сл и т и , да j e н а м а п о т р е б н а нека н о в а к у л т у р а , к о ј а б и била к о п и ја и л « с у р о г а т о н е о д д р у г и х н а р од а . Н аш нар о д и м а с в о ј у со п с т в е н у , са м он и к л у н а р о д н у кул т у р у , на к о ј о ј у м н оги м ства р и м а м о гл и б и нам д р у г и п о з а в и д је т и . Ta j e к ул тур а, п р в ен ст в ен о, д у х о в н а и м орал н а. Н аш н а р о д , и сги н а , не зн а к а к о с е прави а в и он и д р у г а чу д а м о д е р н е т ех н и к е, али зн а н е ш т о м н о г о в а ж н и је « п р е с у д н и је : зна �о д н о с ч о в је к а прем а ч о в је к у , прем а д р у ш тв у и зајед н и ц и , прем а Б о гу . О н се у то м е равна прем а виш им м орал ни м за к он и м а , к о је д у б о к о п о ш т у је , a к о ји с у од л и к а њ е го в е снаж не к р о з в је к о в е њ е го ван е н а р о д н е к ул тур е. Њ ега у т о м п ог л е д у ни је за х в а т и л а д е к а д ен са к р о з к о ју с у пр ош л и или п р о л азе д р у г и . И ба ш з а т о сав бу д ућ и Г а јр е т о в рад т р е б а са т е н а р о д н е о с н о в е и да се р а зв и ја : да не п о т и р е о н о , ш т о je д о б р о г у наш ем д оса д а ш њ ем ж и в о т у и т р а д и ц и ји , н е го д а т а ј ж и в о т а к ом од и р а са вр е м е н и м приликам а и оп л е м е њ ује га савр ем еним к ул тур н и м тек ови н а м а . Н ама he сва к а к о лакш е б и т и д а у к л о н и м о с в о је м ањ е - в и ш е сп о љ н е н е д о с т а т к е , н е го м н оги м д р у ги м н а р од и м а д а ук л он е с в о је м орал не д е ф е к т е ; нама je лакш е набар.ити к р евета , с т о л о в е и м од е р а н к о н ф о р у с в о је к ућ е , н е г о he н>има би ти д а п о д и гн у , р ец и м о, оп а ли н а та л и те т с в о г а на р а ш та ја , ук л о н е б и је л у к угу и т о л и к е д р у г е п о р о к е м о д е р н е ц и ви ли зац и је. T o нас с в е у п у ћ у је д а сав Га јр е т о в рад и у св а к о ј прилици т р е б а д а се н а д а х њ у је на ти м вје ч н о живим о гњ и ш т и м а н а р о д н о г д у х а и предањ а, д а л ек о о д с в и х и д е о л о ш к и х к р а јн о с ти у с в и је т у , је р ће са м о т а к о њ е г о в р а д би ти за и ста и н а р од ан у п р а вом см и с л у т е р и јеч и . Н а п о с љ е т к у , у о с н о в и свега т о г а р ада т р е б а да б у д е ш т о већ а п о в е з а н о с т cg т е р е н о м на к ом е се д је л у је . A ти м сам и м већ ун а п р е д je од р е ђ е н и правац т о г а рада. К а к о на сел у ж иви п р етеж н и ји д н о н а ш ег св и је т а , т о и см јер' и правац рада т р е б а п р в е н ст в е н о д а б у д е о к р е н у т прем а сел.у. Ha ју ч е р а ш њ о ј п р е т к о н ф е р е н ц и ји с п ш и р н о je п р о д и ск у т о в а н о п и т а њ е р а да на сел у , о с в и је т љ е н о са св и х ст р а н а , na ja нем ам ц р тр е бе да све т о п он ављ ам . K a o п р ви к о р а к у то м . р а д у п р е д л о ж ен о je у р е з о л у ц и ји осн и в а њ е с е к ц и је за р а д на селу при Главн о м о д б о р у . О д к ол и к е je ва ж н о сти та ј р ад н ајб о љ е се м о ж е о ц и је н и ти n o чињ еници, д а с е највећ и наш и м орал ни и национални к апитали налазе за т в о р е н и у селу. Б е з њ и х с е не д а ни зам и сли ти п р е п о р о д н аш ег н а р о д н о г ж и в о та ни њ е го в а п о т пуна р ен еса н са . A наш н а р од н и ж и в о т , д ан ас. т о ie к а о нека т е ш к о о б о љ е л а »краљ евн а и з п р и ч е«. T b e r a нећ е м о ћ и д а и зли јече ни силни, ни м оћни , н е г о с а м о праведни и м удр и . И тр е б а , ба ш к а о у п р и чи , п р е га зи т и б е з б р о ј б р д а , р и јек а и дол и н а, д а се ти м уд р и нађу. Јер о н и р и је т к о к ада се нал а зе на п о в р ш и н и и при в р х о в и м а ж и в о т а : т у , д о в р х а , р е д о в н о с у м оћни и силни, али он и м уд р и с у на д р у г о м м је с т у , у д у х о в н и м д у би н ам а н а р о д ним. П ри за в р ш е т к у д а учиним ј о ш је д н у н а п ом ен у. С и гу р н о je , д а у Г а јр е т о в о м р а д у не см и је б и т и ни с у с т а л о с т и ни з а с т о ја , али и с т о т а к о не см и је б и т и ни с к о к о в а . T a j р а д тр е б а д а теч е у м и рним и п р о м и ш љ е н и м етапам а, је р с а м о т а к о м оћ и ћ е м о к а к о т р е б а о д у ж и т и се наш ем Г а јр е т у , a п р е к о њ ега н а јб о љ е п о сл у ж и т и и наш ем м усл и м ан ск ом елем ен ту, к о г а Г а јр е т жели да п о в е д е б о љ о ј су д би н и и је д н о ј с в и је т л и јо ј б у д у ћ н о сти . З а вр ш е т а к г о в о р а г. О см анаги ћа ск уп ш ти н а т о п л о п о зд р а в љ а , a р и јеч узи м а д р у г и г о в о р н и к г. С ел м а н ови ћ Ћ ам ил и з Плевља. Ћ ам ил С ел м а н ови ћ : П о ш т о в а н а г о с п о д о ! Ha ју ч е р а ш њ о ј п р е т к о н ф е р е н ц и ји п о св ећ ен а je н а р о - ч и та паж њ а Санџаку и т р ет и р а л о се п и тањ е р ада Г ајрел а у С анџаку и р ада Гаурета за Санџак. T o je за н ас сани ачке д ел егате у тјеш н а п ојава. М и см о знали и п р и је д а je Г а јр ет уч и н и о н а јб о љ е за С анџак. У наш им теш ки м приликам а п р у ж а о нам je б р а т ск у р у к у и п о м а г а о наш у н ев ољ у. T a Г а јр е т о в а б р и га за Санџак м огла се пр и м ијети ти на ју - • ч е р а ш њ о ј п р етк он ф ер ен ц и ји . С к о р о цијела к о н ф е р ен ц и ја би ла je п осв ећ ен а Санџаку. Д а je Г а јр ет в о д и о р ачун а о С анџаку д о к а з je и т о , ш т о je прем а зак љ у ч к у п р ош л е го д и ш њ е скуп ш тин е Главни о д б о р д е л е ги р а о у Санџак г. О м ер соф т и ћ а Б екира, члана Гл. о д б о р а и в р и је д н о г Г а јр е т о в о г радника. Г. О м е р с о ф т и ћ к о ји je п р о п у т о в а о Санџак, у п о зн а о њ е го в е пр и ли к е на лицу м јеста , и не ш тедећ и ни д о б р е ни л о ш е стран е Санџака, о в д је нам je све с к р е с а о у о ч и . И з т о г а ми дел егати Санџака ж ел и м о д а п о в у ч е н о п о у к у . М и сада ж ел и м о д а п о ђ е м о .у С анџак и д а са јо ш ви ш е прегалаш тва наст а в и м о с р а д о м . М и н ул и х 20 год и н а рада Г а јр ет о в а у С анџ ак у н и су безн ачајпи . Д ан ас у С анџаку Г а јр е т има 8 м је сн и х о д б о р а и 1 интернаг у Плевљ у, у к о је м се ш к о л у је 20 д о 30 си р ом а ш н п х п и т о м аца. И сти н а , м н оги с у и з Б о сн е и Х ер ц егов и н е, a м ањ и б р о ј и з С анџака. Али т о je д о б р о . Д о б р о з а т о , је р се наш и п и т ом ц и ш к о л у ју у Б осн и . И ради т о г а Б оса н ц и к о ји се т а м о ш к о л у ју т ј. у Санџаку, у п о з н а ћ е Санџак и ст ећ и љ уб а в прем а њ ем у. Они ће п о с л и је св р ш е н и х ш к ол а д о ћ и у Санџак к п о ч ет и р а д и т и м еђ у наш им с в и је т о м . И сти !.е сл у чај би ти и са п и т ом ц и м а и з С анџака којтт се о в д је ш к о л у ју . Н е п о г р е б н о ie пи тањ е да ли ie Санџак с а ст з з ни д и о Б о с н е и Х ер ц егов и н е. Н ас в и ш е н н т ер есу је д а ли Г а јр е т т а м о ради. A Г а јр е т ради. O n je с т в о р и о с в о ј у ћ и л и м ар ск у школу v Н о в о м П азар у, п о м о ћ у K oje м н оге м усли м анке д ан ас и зд р ж а в а ју с в о је п о р о д и ц е . Б и л о б и п о ж е љ н о д з је д и н и ц е из Б. и X . п о ш а љ у н е к о л и к о с в о ји х питог.пша •• ту ш к о л у , н а р о ч и т о и з с т о ч а о с к и х к р ајева Б и X .. na к ад се в р а т е с в о ји м кућам а, нека насгаве ти м радом . Б р а ћ о . ja вас у в јер а в а м да и ми v С анџ аку р а д и м о , и у в јер а в а м в з с у п о б је д у . Ja в је р у је м д з ће б р з о д о ћ п ч ас, к ад се о С анџаку нећ с г ов о-р ш п к а о з а о с т а л о м к р а ју , н е г о к а о к п а ју к о ји ће се м оћ п т ак м и ч и ти са о ст а л и м наш им к р ајевим а. H a к р а ју м ол и м дел ега т е и з Санџаха дн не сх в а т е п а ж њ у Г а јр ет а прем а С анџаку к а о с в о је д је л о к о је с у и зв ојев а л и о д Г а јр ет а , д а он гтоведе р зч у н а о С анџ аку, н е г о и х м оли м да јо ш в и ш е п о м о г н у Г а јр е т и д о к а ж у с в о ју с п о с о б н о с т за д је л о . Н а к он завр ш етк а г о в о р а г. С елм ановића ди ж е се г. С а д и к о в и ћ А х м е т , к о ји у им е р е з о л у ц и о н о г о д б о р а чи та ск уп ш ти н и сл и јед ећ у р е зо л у ц и ју : X X X III главна год и ш њ а Г а јр е т , од р ж а н а 8— 9 ју л а саслуш авш и скуп ш тин а др у ш тв а 1939 г о д . у С а р а јев у, и з в је ш т а је ф у н к ц и он ер а Гл. о д б о р а Г а јр е т а , те г о в о р е и с у г е ст и је дел егата Г а јр е т о в и х јед и н и ц а , д о н о с и сл и јед ећ у ------------------- 189 �РЕЗОЛУЦИЈУ 1) Главна годишња скупштина констатује и овом приликом да je рад Главног одбора и његових јединица на терену био успјешан и врло задоваљавајући у минулој друштвеној години, — иако се развијао под тешким околностима. 2) Иако се и надаље рад на школовању омладине и стварању интелигенције сматра једним од главних задатака Гајретова рада, Главна скупштина — свјесна улоге села у животу народа и потребе његовог културног и економског подизања — одлучује да Главни одбор и све Гајретове јединице у своме будућем раду појачају своју дјелатност у том правцу. У ту сврху образује се при Главном одбору секција за рад на селу. 3) Главна скупштина констатујући са задовољством да je Главни одбор у извршењу прошлогодишњег закључка, приступио претходним радовима за изградњу првог Гајретова интерната у Сарајеву, сматра потребним да се no довршењу те мнтернатске зграде постепено пређе на подизање даљњих интернатских зграда према указаним потребама. 4) Саслушавши излагања бројно заступљених делегата из Санџдка о тешким про~ свјетним и економским прмликама тамошњег нашега живља, скупштина закључује да ти крајеви буду n надаље нарочити предмет пажње Гајретова рада. 5) Главна скупштина сматрајући задругарство једним^ од основних чинилаца за остварење Гајретова програма у нашем народу, позива све Гајретове јединице да приступе задружном организовању народа, a првенствено да помогну даљње јачање већ постојеће Гајретове задруге. Д а ли с к у п ш т и н а п р и м а п р о ч и т а н у р е з о л у ц и ју , a у в е зи с т и м и и з в је ш т а је Г л а в н о г о д б о р а , у с т а је и пи та п о т п р е т с је д н и к г. Д р . З а и м Ш а р а ц , к о ји з а м је њ у је за м о м е н а т о т с у т н о г п р е т с је д н и к а г. Д ра Х а с а н б е г о в и ћ а .. П р им а с е , к а ж е с к у п ш т и н а . И ЗВЈЕШ ТАЈ Н А Д З О Р Н О Г О Д Б О Р А Н а к о н т о г а у и м е н а д з о р н о г о д б о р а и з в је ш т а ј п о д н о с и г. М у х а м е д X . У в е јс : Славна гл а вн а с к у п ш т и н о , Ч а ст ми j e у и м е Г л а в н о г н а д з о р н о г о д б о р а и з в и је с т и т и гл а в н у с к у п ш т и н у , д а с м о п р ем а д р у ш твен и м п р а ви л и м а п р е гл е д а л и гл авн е и п о м о ћ н е к њ и ге, сра вн и л и и х с а п р и л о з и м а и д о к у м е н т и м а , д а с м о п р егл еда л и и о с т а л о п о с л о в а њ е д р у ш т в а , те н аш ли , д а je ц и је л о п о с л о в а њ е , к а о и в о ђ е њ е к њ и га б и л о у п о т п у н о м р е д у . П р е д л о ж е н у би л а н су пронаш ли с м о та к ођ ер и сп р авн у и у п о тп у н о м реду. М о л и м гл а вн у с к у п ш т и н у , д а о в о п р и м и на зн ањ е и да дад е разреш н и ц у Главном уп рав н ом и н ад зор н ом од б ор у . С к уп ш т и н а је д н о г л а с н о п р и м а и и з в је ш т а ј Гл. н а д з о р н о г о д б о р а , a за т и м с е п р ел а зи н а п р е д л о г н о в о г б у џ е т а за п о с л о в н у д р у ш т в е н у г о д . 1939/40. 190 — - - ■ --------- - П Р Е Д Л О Г Б У Џ Е Т А З А 1939/40 Г О Д И Н У Р и је ч у зи м а сек р ета р г. Х а м и д К ук и ћ, к о ји чи та п р е д л о г б у џ ет а з а и д у ћ у д р у ш т в е н у г о д и н у . Г. К ук и ћ п р и је т о г а к аж е: Н а ст оја л и с м о д а н о в и б у џ е т б у д е о д р а з Г а јр е т о в и х снага у н а р о д у . Д о з в о л и т е д а вам га п р оч и т а м . О н j e мањ и з а о к о 2С0 х и љ а д а ди н ара н е г о с у ост в а р ен и п р и х о д и из п р о ш л е г о д и н е . М еђ ут и м т о с м о учин и ли је д и н о о п р е з а ради. З атим г. К ук и ћ ч и та п о је д и н е ставк е п р и х о д а и р а с х о д а , к о је се п р е д в и ђ а ју у и д у ћ о ј г о д и н и , те и х у п о р е ђ у је са о д о б р е н и м к а о и ост в а р ен и м б у џ е т о м у п р о ш л о ј год и н и . Буџет за 1939/40 ПРИХОДИ . 200.000.— 30.000.— 30.000.— 13.962,— 300.000.— 55.000,— 250.000.— 50.000.— 314.114,— 54.097.— 60.000.— . 600.000.— 80.000.— 550.000.— 64.989.40 544.087.50 43.000.— 18.000,— 42.000,— — 12.000- 35.000.— 60.000,— 20.000.— 35.000,— — 50 000 40.965.28 51261.20 16.120.— 46.981.25 269.788.17 10.637.16 . 1,385.000.— 1,360.000.— 1,594.523.75 1939/40 Конвикти ................... Стипендије .................... Једнократне потпоре . Издаваље листа »Гај- ј р е т « ......................... Плате и осигурања на- ј мјештеника . . . . Административни тро- ‘ ш к о в и ........................ Штампање Гајретова календара за 1940 г. Корепетиторкји . . . Аналфабетски течајеви Издаци за научне ра-дове ......................... Гардероба . . . . . За здравствено задругарство ................... За фонд Др. Хасанбеговића ................... Државне таксе и штампање блокова за томб о л у ......................... Разни издаци . . . . Укупно . . Остварено у прошлој 1938/39 г. 200.000.— Чланарине редовите Члаиа’рине добротвора и утемељача . . . Забаве и остале приредбе ......................... Гајретов дан . . . . Дарови и добровољни прилози . . . . . Опскрбнине питомаца. Камати и Јиовпеии ку^\пони ........................ Кирије дома . . . . Инвентарски фонд . . Гајретов календар . . Томбола ......................... Разни приходи . . . Укупно . Буџет за прошлу Буџет за прогалу 1938 39 167.520.79 Остварено у прошлој 1938/39 г. 950.000,— 100.000,— 20.000,— 1|'' : ; 45.000,— 950.000.— 100.000.— 20.000.— 974.061.74 103.552,— 19.900.— 45.000,— 47.197.75 140.000,— 130.000,— 142.326.71 40.000,— 50.000.-r- 40.752.84 40.000,— зо.ооо.— 15.000,— 10.000,— 47.043.85 2.850.— 263.50 50.000.— — — . 1,385.000.— — 10.000.— 1,360.000.— 68.083.90 — 1,446.032.29 �Г . Д р . Х а са н бе го в и ћ н ак он п р о ч и т а н ог бу џ ета о б р а ћ а с е ск уп ш ти н и и п и та: Ж ели ли к о р и јеч п ов о д о м п о д н е с е н о г п р е д л о га б у џ е т а ? П рим а с е б у џ е т , каж е ск уп ш тин а јед н ог л а сн о. О н д а п р е л а зи м о на сл и је д е ћ у та ч к у: п р едл ози . М и с м о ју ч е р на к о н ф ер ен ц и ји и зки јел и п р едл оге п о је д и н м х је д и н и ц а и о њ има расправљ али. Главни о д б о р je з а м о л и о п о т п р е т сје д н и к а г. Д ра Заима Ш а р ц а д а он у з м е ријеч п о в о д о м ста ва и м иш љ ењ а Г л а в н о г о д б о р а n o о ви м п р едл ози м а , na га м олим д а и зн е се т о м и ш љ ењ е и сп р е д Главног о д б о р а . Г. Д р . З а и и Ш а р а ц : Г о с п о ђ е и г о с п о д о ! Снага и зн а ч а ј д р у ш т в а Г а јр е т ни је у њ е г о в о ј ф а к т и ч н ој величини да н а ш њ е и м ови н е н е го у снази њ е го в е д р у ш т в е н е ор га н и за ц и је и у величини и зн ачају д о с а д а ш њ е г р а да и п о с т и гн у т и х ц иљ ева. Г а јр е т je за о в и х 3 6 го д и н а у т р о ш и о , а к о се в ал ор и зи р а а у с т р и јс к а круна прем а дан аш њ ем ди н ару , о к о 40 м и л и он а ди н а ра за о с т в а р е њ е д р у ш тв ен и х циљ ева. Т р е б а л о б и с т о г а сваки п р е д л о г к о ји и де за тим д а Г а јр е т у н ам етне н о в е ф ун к ц и је, na т и м е и н о в е м а тери ја л н е о б в е з е , п р е т х о д н о р а зм отр и т и у какви м j e м о гу ћ н о с т и м а Г а јр е т, д а те н ов е о б в е з е пр и м и и о д а к л е д а и х 'п о к р и је . Г а јр е т je д о сада в о д и о т а к в о га зд и н ст в о , д а je v гл а вн ом п р и х о д е је д н е го д и н е м о р а о и х о д м а х у д о т и ч н о ј год и н и и у т р о ш и т и , a на т о с у га силиле прилике у к оји м а се j e м усл и м а н ск и ж иваљ нал ази о у п р ош л и м г о ди н ам а. П о сл м је О с л о б о ђ е њ а т ф и с т у п и л о ^ е je р јеш а в а њ у а гр а р н о г питањ а, na je т о м при ли ком о г р о м н и д и о г р а д с к о г м у сл и м а н ск ог св и јет а б и о н а је д а м п у т ли ш ен д о Ј а д а њ и х п р и х од а . П о м ом м и ш љ е њ у ни је теж и на посљ едица. за та ј м услим анск и гр а д ск и с в и је т то л п к а у то м ш т о je њ и х о в а зем љ а си л о м за к о н ск и х п р о п и са п ри ведена агр ар н о ј р е ф о р м и , н е г о с у они ви ш е о сје ти л и т еж и н у т и м е ш т о с у вл асници били р и јеш ен и св о ји н е , a о ш т е т у с у прим али н а к о н 10 na и 15 год и н а , т а к о д а je та о ш т е т а д о ш л а к а сн о, у с л и је д ч ега j e б р о ј д је ц е т и х вл асни ка б и о уп ућ ен на т у ђ у п о м о ћ . Д а с у вл асни ц и з а к о н о м предвиђене о ш т е т е б л а г о в р е м е н о п ри м али , na м акар и м ањ е, неби б и л о у т о ј м је р и и и м о ви н ск и х и ф а м и л и ја рн и х страд ањ а. T e н еп ри л и ке си ли ле с у д р у ш т в о Г а јр е т д а о н о ш т о je ск у п и л о у д о т и ч н о ј год и н и , у т о ј год и н и и у т р о ш и . Т а к в о га зд и н с т в о je би л о и п а м ет н о и со ц и ја л н о , је р je б о љ е н ов а ц у т р о ш и т и на и з в о ђењ е ж и в е д је ц е на пу т, н е го д а je д р у ш т в о Г а јр е т ск у п љ а л о м р т а в капи тал (о д о б р а в а њ е ). Д а с у би ле д р у г е пр и ли к е, na д а je д р у ш т в о Г а јр е т б и л о у с т а њ у ба р е м 10% с в о ји х го д и ш њ и х п р и х о д а о с та вљ а ти на ст р а н у , ми да н а с не би р а зби ја л и главу, с м и је ли д р у ш т в о Г а јр е т п р еузети н ов е ф у н к ц и је или н е, је р б и и м а ло с и гу р н о п о к р и ћ е за н о в е мате р к ја л н е и зда тк е. Ja сам о в о п р е т х о д н о н а в ео ра ди т о г а , д а би се м о гл о схв а ти ти ст а н о в и ш те Г л а в н о г о д б о р а прем а сви м а п о д н есен и м п р е д л о зи м з д р у ш т в е н и х је д и н и ц а , к о ји и з н о се н ов е n o т р е б е , a у п о р е д о с ти м е, не ставл>ају п р ед л ога о д а к л е б и се т и н о в и и здатц и имали д а п о к р и ју . Сви о в о г о д и ш њ и п р е д л о зи , п о д н еш ен и главn o j г о д и ш њ о ј ск уп ш т и н и , к о ји с у ју ч е р на пр етк о н ф е р е н ц и ји и д а н а с на ск уп ш ти н и о з б и љ н о претре са п и , к р е ћ у с е у гл а вн ом о к о пи тањ а р ада на селу, р ада на најзап уш тен и јем т е р и т о р и ју г д је ж и ве м усли м ани , a т о je Санџак, и р је ш е њ е п р ед л о г а м о с т а р с к о г о д б о р а о и згр адњ и интерната у М о с г а р у . Ш т о с е ти че р ада на селу, т о je п и тањ е д а н а с у ч и т а в о ј н а ш о ј др ж ави и ста к н уто м еђу п р ве п р о б л е м е н аш ег ■народа, и т о питањ е ни је је д н о ст а в н о , к а к о се ie т о и о в д је набац ивало, н е г о je т о пи тањ е к ом п л и к ов а н о, a н а р оч и т о к о д за п у ш т е н о г н аш ег м усл и м а н ск ог с е о с к о г сви јета . Н ајб о љ и п озн авал ац н аш ег села, сјећам се г. А дам П р и б и ч еви ћ у с в о ј о ј к њ и зи , твр ди , д а н и гд је ни је јача п о т р е б а р ада за се л о и на сел у к а о к о д нас, је р je с е л о за чи тав један ви јек з а о ст а л о иза д р у ги х ц и в и л и зов а н и х н а р о д а Е вр оп е. T a j рад, г о с п о д о , n o м о м м и ш љ ењ у, теж ак je и о н п р ем а ш у је д а н аш њ е м о г у ћ н о ст и д р у ш т в а Гајр ет. T a j р ад и зи ск у је с п о с о б н е љ у д е , т. ј. љ у д е к о ји п о зн а ју прилике на се л у и вољ н и с у и с п о с о б н и да у том пр авц у д је л у ју ; п о т р е б н а je зати м ор ган и зац н ја, a п о р е д т о г а и м о г у ћ н о с т п ок р и ћ а м атери јал н и х и здатак а у чом р а д у , a н а р о ч и т о ст в о р и т и к р еди тн у м о г у ћ н о ст за а са н а ц и ју села. Н и је д о в о љ н о тр у бн т и сељ ак у да у р е д и ђ у б р и ш т е , д а засад и к оћ њ ак и сл и ч н о, н его je пр ем а д ан аш њ и м да т и м при ли кзм а важ ки je с т в о р и ти к р е д и т н у м о г у ћ н о с т сељ ак у да с в о је газд и н с т в о п о п р а в и , з а ш т о он км а и зн ањ а и см исл а, али т е м о г у ћ н о с т и нема. Ja н е д и јел и м миш л»ење да к аш а м усли м анска н тел и ген ц и ја нем а см и сл а за се л о , a ј о ш ман>е ди јел и м м и ш љ ењ е д а и зм еђ у г р а д с к о г св и јет а , о д н о с н о н а ш е к а са б е п о с т о ји и ззјеста н ан тагони зам пр ем а селу. М ен и се чини, д а т о г а н тагон и зм а нема, али j e чи њ ен иц а д а се за м усл и м ан ск о се л о ни је г о т о в о н и ш та ч и ни л о. В од е ћ и к р у го в и м услим анс к о г ја в н о г ж и в о т а п р и је p a ra п осзет и л и су у глзин о м б р и г у о к о о ст в а р е њ а в је р с к о п р о в сје г н е а у т о н о м и је и в о д и л и б о р б у о д б и ја ју ћ и п о к у ш з је c n p o в о ђ е њ а агр агн е р е ф о р м е . П о сл и је О сл о б о ћ е њ а иск р сл а с у т р и важ н а пи тањ а к о ји м а ее je г р о м усл и м а н ск о г св и је т а к о д нас у гл авн ом б а в и о , a т о j e п и т а њ е р и јеш ењ а агр ар не р е ф о р м е . п и гањ е у р еђењ а д р ж а в е к а о т а к в е и пи гап .е в је р е к о п р о с в је г не а у т о н о м и је . Н икаква зн ачајн а ор га п и за ц и ја нити ја ч и п о д у х в а т за р а д м еђ у запуш тен н м м услн м анск и м с е о ск и м с в и је т о м ни је n o c r o ja o ни п р и је pa ra ни п о с л и је рата. Р ади д и с у п о јед и н п и п о н е ш т о , a и д р у ш т в о Г а јр е т к а о т а к в о , али с у при ли ке си лиле д р у ш т в о Г а јр е т , да се у гл авном и о св е т и ш к о л о в а њ у в а р о ш к о г м усл и м а н ск ог сви јет а и т о д је ц и о н и х р о д и т е љ а , ч и ја с у им ањ а о д у з е т а и пр н вед ен а а г р а р н о ј р>еформи, a о ш т е г а и м ни је ликвмдирана. С е о с к о ј д је ц и у п р ош л и м год и н а м а н и је п р и јети л а т ол и к а о п а с н о с т д а пропЈД ну и п о ст а н у зл о ч и нц и , к о л и к о je т о сл у ч а ј б и о к о д on e м усли м анск е в а р о ш к е д је ц е , к о ји м а р од и т ељ и н и је су били у м о г у ћ н о с т и д а и х и з в о д е на п у т о с п о с о б и в ш и и х за частан р а д у ж и в о ту . У оч и в ш и све т о , нам ећ е нам се са д а п и т а њ е: ш та je д р у ш т в о Г а јр ет , a и ми св и ск уп а у м о г у ћ н о ст и д а уч и н и м о за наш е с е л о о б з и р о м на дан аш њ е т е ш к о ст а њ е њ е г о в о . Д р у ш т в о Г а јр е т ок у п и л о je велики д и о м усл и м анске и н тел и ген ц и је и у стањ у je да о р г а н и з у је о д н о с н о п о м о г н е ор га н и зо в а ти р а д на сел у са ст р а н е и н тел и ген ц и је. Ваљ а при т о м н а р о ч и т о нагл а си ти да н и је свак и интел ектуалац с п о с о б а н , na и а к о к о д њ ега п о с т о ји вољ а, д а у с п је ш н о вр ш и р ад на селу. Г а јр е т je у м о г у ћ н о ст и да о р г а н и з у је ___ ----- - _____________ 191 �и при купи о н у и н т е л и г е н ц и ју , к о ја j e в ољ н а a и с п о с о б н а д а ć e п о с в е т и о в о м п о с л у , na и д а млађе силе о с п о с о б љ а в а за т а ј р а д у к о ју je с в р х у п о т р е б н о с т г о р и т и п р е т х о д н о и п р о гр а м . М еђ ути м д р у ш т в о Г а јр е т п р е м а с в о ји м и м о ви н ск и м приликама н и је у м о г у ћ н о с т и д а ш т о г о д уч и н и у п и т а њ у п руж ањ а к р е д и т а и п о к р и ћ а м а т е р и ја л н и х и зд а така за о с п о с о б љ а в а њ е м у с л и м а н с и х с е о с к и х . газди н става. К а д j e већ ју ч е р и д а н а с на о в о м п о ш т о ван ом с к у и у , р а с п р а в љ а н о о м н о ги м п о т р е б а м а м усли м ана у о в и м к р а је в и м а , к а о д а j e о в о ск уп ш тина не д р у ш т в а Г а јр е т н е г о к о н г р е с, к о ји би и м а о р а сп р а в љ а т и о св и м п о т р е б а м а м у сл и м а н ск о г ж и вљ а, с т о г а h y и ja н а б а ц и т и и и зн и јет и вам је д ну м и са о д а о њ о ј б а р е м р а зм и ш љ а т е и са с в о ји м пр и ја тељ и м а . д и с к у т у је т е . М н о г и д а л е к о п р е ц је њ у ју и м о в и н у н а ш ег Вак уф а , ш т о у ст в а р и н и је , али п р е м а н аш и м пр и лн кам а и с т в о р е н и м п о т р е б а м а т а и м о в и н а j e ипак о г р о м н а и т о j e гл авна м о г у ћ н о с т , д а се са т е ст р а не б р з о и в е л и к о уч и н и . У н а ш ем С а р а је в у и дући са м о главним у л и ц а м а , л е ж е м р т в а и н еи ск о р и ш т е на р а к у ф ск а з е м љ и ш т а , к о ја п о р е д св е гр ађ евн е к р и зе у С а р а је в у п р е т с т а в љ а в р и је д н о с т о д п р е к о 30 м и л и он а д и н а ра . Н е м о ж е м е ђ у н ам а б и т и д и ф е р е н ц и је к о м е и ч е м у та и м о в и н а и.ма д а сл у ж и , јер j e т о већ у н а п р и је д о д р е ђ е н о , али с е нам еће и и та њ е д а ли и м а м о в р е м е н а че к а ти д а на је д н о ј стра н и л е ж е т а к о ог.р ом н и м ртв и к а п и тал и , д о к на д р у г о ј стр а н и ж и в и љ у д и п р о п а д а ју . Г О д о б р а в а њ е ) В а к у ф и м а м о г у ћ н о с т и , a б е з с в о г а р и з и к а , са м ало в о љ е и о р г а н и з а ц и је , д а o ftb ш т о Г а јр е т н е м о ж е , д а он с т в о р и и о р г а н и з у је м о г у ћ н о с т п о в о љ н а к р ед и т а м у сл и м а н ск о м с е о с к о м с в и је т у , д а о в а ј р е о р г а н и з у је с в о ј у п о љ о п р и в р £ д у , ч и м е б и б и о ол а к ш ан и д у х о в н и п р е и о р о д сел а . М и н и је с м о , и сти н а, м је р о д а в н и д а р а с п р а в љ а м о в а к у ф с к а п и тањ а, је р Вак у ф има с в о ј е о р г а н е , али ja т о л и ч н о н а б а ц и х питањ е у ф о р м и с у г е с т и је с а ж е љ о м д а ви б у д е т е он и , к о ји ће с а с в о ји м п р и ја те љ и м а д и с к у т о в а т и о т о м е и е в е н т у а л н о и з н о с и т и та п и тањ а у в а к у ф ск и м је д и н и ц а м а на т е р е н у и т и м е н а п о к о н п о к р е нути т о д а и н а д л еж н и ф о р у м В а к у ф а та пи тањ а у з м е у п р е т р е с и д о н е с е с р е т н о р и је ш е њ е . (О д о б р а вањ е). М остарск и п о д о д б о р стави о je конкретан пред л о г ш та би д р у ш т в о Г а јр е т у о в о ј го д и н и м о г л о п о р е д о с т а л о г за с е л о д а уч и н и . М е ђ у т и м у т о м п р а вц у Г a јр е т j e ј о ш п о ч е т к о м о . г. п о д у з е о сли чи е к ор а к е . С а ве з з д р а в с т в е н и х з а д р у г а v Б е о г р а д у д о н и о j e на м о л б у д р у ш т в а Г а јр е т р и је ш е њ е , д а ће у је се н ск и к у р с за с т р у ч н у п о љ о п р и в р е д н у и з о б р а з б у п р и м и т и и је д а н л и је п б р о ј м усл и м ан а т еж ака к а о п и т о м ц е , к о ј е д р у ш т в о Г а јр е т п р е п о р у ч и . Н ар авск и д а je т а ј р а д ј о ш си т а н , али м о ја ie ж ељ а д а м у се п о к л о н и п уна п а ж њ а и д а с е п р и Г л а в н ом о д б о р у о с н у је се к ц и ја з а р а д н а с е л у и да р а д те сек ц и је б у д е а к т и в н и ји , na д а на и д у ћ о ј д р у ш т в е н о ј ск уп ш ти н и б у д е м о у с т а њ у р а сп р а в љ а т и не са м о о п о т р е б а м а н е г о и о п о зи т и в н и м р езу л та ти м а. Ш т о се т и ч е пи та њ а р а д а у С а н џ ак у, ч и ји с у д ел е га т и ју ч е р и д а н а с и зн о с и л и т е ш к е п р и л и к е и ц р н о с т а њ е м у с л и м а н с к о г ж и в љ а у ти м к р а јев и м а и т о на сви м пол>има њ е г о в а ж и в о т а , о т о м е je Г лавни о д б о р б и о и п р и је о б а в и је ш т е н к а о и члан о в и њ е г о в и . Ми с м о с в је с н и д а ie и д е м о к р а т с к и 192 и љ у д ск и , na а к о х о ћ е т е и м усл и м ан ск и , д а се ради о н д је г д је с у п о т р е б е н а јви ш е, a н е п р о п о р н о je м еђ у нам а, д а с у п о т р е б е С анџака н а јја ч е. Главни о д б о р м еђ ути м нем а н а р о ч и т и х ф о н д о в а ни ти с л о б о д н е и м ов и н е na д а м о ж е n o с в о м н а х о ђ е њ у нар о ч и т и м м јер а м а сан џ ач к е п о т р е б е уб л а ж а в а т и . K ao ш т о зн а те, с в а к о м је с т о о д н о с н о Г а јр е т о в а је д и н и ц а тр а ж и д а и њ е г о в о м је с т о о с је т и пр вен ст в е н о б л а го д а т и с в о г а п о з и т и в н о г д је л о в а њ а у д о т и ч н о м м је с т у и р а з у м љ и в о j e д а Главни о д о б р не м о ж е пр ећи п р е к о т и х о п р а в д а н и х за х т је в а . М и с м о у т о к у ју ч е р а ш њ е к о н ф е р е н ц и је д у г о р а сп р а в љ ал и о п и т а њ у С анџ ака и ja ти м п о в о д о м см атр ам , д а j e м и ш љ ењ е п р е т сје д н и к а г. Д р. А в д е Х а са н б его в и ћ а у т о м п о г л е д у о п р а в д а н о и у м о г у ћ н о с т и j e д а се с п р о в о д и . П р ем а т о м е ст а н о в и ш т у за са д а Г лавни о д б о р je м и ш љ ењ а, д а С анџак све у т р о ш и у с в о ј е п о т р е б е у С анџ ак у, ш т о м е ђ у с о б н о ск у п е, a д а м у се за а д м и н и ст р а т и в н е и зд а т к е н и ш та не о д б и ја . О в а ј п р е д л о г ja м и сл и м , д а j e и оп р а в д а н и т о je о н о ш т о j e Г а јр е т за са д а у м о г у ћ н о с т и д а уч и н и (О д о б р а в а њ е ). Т и м е би б и л о о д г о в о р е н о п р и н ц и п и јел н о a и к о н к р е т н о на св а п ост а в љ ен а п и тањ а к о ја с у р асп р а вљ а н а п о р е д о с т а л о г п о в о д о м у п у ћ е н и х п р е д л о г а за д а н а ш њ у гл авн у с к у п ш ти ну. П р е т сје д к и к г. Д р . Х а с а н б е г о в и ћ : Ч у л и ст е р е ф е р а т и и зл а га њ е п о т п р е т с је д н и к а Г л а в н о г о д б о р а Г а јр е т а г. Д р а З аи м а Ш ар ц а . Д а ли ј о ш к о ж ел и д а у з м е р и је ч ? Р и је ч у зи м а г. К а к њ о Х и л м и ја и з П р и је п о љ а , к о ј в к а ж е: П о в о д о м и зл агањ а г. Д р а Ш а р ц а о се л у и Санџ ак у , ja б и и м а о н е ш т о д а к аж ем . Г. Ш а р а ц с е на пр . п о з и в а на П р и б и ч ев и ћ а и к а ж е д а je р а д на с е л у н е м о гу ћ . Ja се с ти м не сл аж ем п о ш т о п озн а м с е л о , п о ш т о ж и в и м у њ е м у и п о ш т о н а с т о ји м да ш т о в и ш е в р ем ен а п р о в е д е м у се л у . И б а ш на т ем е љ у т о г а м о г у д а к аж ем д а на се л у ж и в и о н а ј н а јп о ш т е н и ји с в и је т к о јп б и с т у п и о у св е п о з и т и в н е о р га н и з а ц и је , али, н а ж а л о ст , о н у т о м п о г л е д у н и је о р га н и з о в а н . К р и вњ а за т о леж и на и нтел иге н ц и ји к о ја с е ст и д и р а д а на сел у , a у к о је м би с е м о г л о св е у ч и н и ти . М е ђ у т п м о н и к о ји ж и в е н а с е л у и к о ји га п о з н а ју , њ и х j e о в д је м а л о. Ja н а пр. о в д је в е ћ н е к о л и к о г о д и н а ви д и м је д а н је д и н и сар ук . И ja сам л и ч н о н о с и о т а ј са р у к и у в је р и о се д а о в о на се л у м о ж е ч у д а ст в о р и т и . Али з а т о нам , и з у з е в ш и ч а сн и х и зн и м ак а, ф ал е љ у д и . Г о в о р н и к с е за т и м о с в р ћ е на С анџак na к а ж е : Ш т о с е т и ч е С анџ ака ja б и м о г а о д а к аж ем о в о : Д в и је г о д и и е ж и в ећ и у С а н џ а к у ja сам га о б и ш а о , a и п р и л и к ом д о л а с к а г. О м е р с о ф т и ћ а и м а о сам п р и л и к е д а заје д н о с њ п м п р о ђ е м к р о з 3— 4 ср е за . Т о м п р и л и к о м с л у ш а о сам ж а л о сн е ства р и . Љ у д и с у ми г о в о р и л и д а je т о п р ви ч о в је к к о ји je д о ш а о у С анџак и к о ји и е тр а ж и н и ш та, н е г о к о ји х о ћ е д а и х п о м о г н е . Н о си л и с у га , вел и м вам , у с р ц у . Ha к р а ју б и з а м о л и о Г лавни о д б о р д а п о с в е т и н а р о ч и т у п а ж њ у С анџ ак у, и з к о је г j e на о в у ск у п ш ти н у д о ш л о д е л ега т а к а о н и к а д д о са д а . П р едл а ж ем н ад аљ е д а се у б у џ е т у н е с е сп ец и ја л н а ст а в к а за сл ањ е и засл ан и к а у о н а м је ст а г д је с е м а л о р а д и . Т о л и к о сам х т и о р е ћ и , ш т о с е т п ч е сел а и С анџ ака. �З а о д г о в о р г. К акњ и, ја вљ а се за р и јеч г. Д р. Ш а р а ц к о ји к а ж е : Ж а о ми je д а м е г. п р е д г о в о р н и к ни је сх в а ти о . Ja наи м е н и је са н г о в о р и о д а се не м о ж е радити> на сел у , н е г о сам г о в о р и о о т о м е ш та j e п о т р е б н о na na т а ј р а д у с п и је . Г о в о р и о сам о т о м е д а ни је с п о с о б а н свак о д т. зв. и н тел игенц и је з а р а д н а селу и о т о м к а к о б и т а ј р а д т р е б а л о о р га н и зо в а ти и н и к о м е н и је м о г а о р а зу м је ти на та ј начин, д а je на с е л у р а д н е м о гу ћ . Ш т о се тиче п р е д г о в о р н и к о в а п он а вљ а њ а о С анџ аку ja м ислим д а с м о ми и ју ч ер и д а н а с о т о м п и та њ у д о в о љ н о го в о р и л и , na о т о м се п и т а њ у и сл ож и л и , a т о п и тањ е je и при хваћена р е з о л у ц и ја о б у х в а ги л а . Ради т о г а м ислим д а нем а см и сл а д а с е пон а вљ а о н о ш т о j e д о в о љ н о р аспр ављ е н о и м ол и м д а с е сви п р е д л о зи Г л ав н ог о д б о р а п р и х в а т е a н а р о ч и т о п р е д л о г о п р о м је н и д р у ш тв ен и х п рави л а, к о је je п р е д л о ж и о Главни о д б о р , о ч е м у j e се к р е та р г. Кукић и сц р п н о р е ф ер и еа о. С к уп ш ти н а је д н о г л а с н о прим а све п р ед л оге д р у ш т в е н и х је д и н и ц а у см и сл у излагањ а п о т п р ет с је д н и к а Г л а в н о г о д б о р а г. Д р . Заима Ш арц а као и с в е и зн еш ен е п р о м је н е д р у ш тв е н и х пр ави л а к о ја с у с а сви м а п р о м је н а м а у м н ож ен а и р азди јељ ен а н а у в и д дел егати м а . И ЗБО Р ГЛАВНОГ И Н АДЗОРН ОГ ОД Б О РА A с а д а п р ел а зи м о на п осљ ед њ уг т:ачку д н е в н о г р е д а т ј. на и з б о г Г лавнок уп р а в н о г и Н а д з о р н о г о д б о р а , наста вљ а г. Д р . Х а са н бе го в и ћ . К а к о зн а те, са да њ и У правни главни и Н адзор н и о д б о р и ф о р м и р а н и с у на л а њ с к о ј гл авн ој го д и ш њ о ј ск уп ш ти н и . П о п р оп и си м а наш и х правила дан аш њ и о д б о р б и м о г а о д а о ст а н е ј о ш 2 го д и н е , и зу зи м а ју ћ и о н а ј п р о п и с д а би м огл а о т п а ст и к оц к о м Vs чл анова . М еђ ути м ja сам о вл аш тен о д Гл. о д б о р а д а вам и п о р е д т о г а п о д н е сем к ом п л етн у о с т а в к у Г л а в н ог уп р а в н о г и Н а д з о р н о г о д б о р а , и т о и з р а зл о г а ш т о с м о п р ед в и д јел и и зм јен у д р у ш т в е к и х правила, прем а к о ји м а ће се на д р у г и начин и зв р ш и т и ф о р м и р а њ е Гл. о д б о р а . Д р у г и р а з л о г наш е о с т а в к е ј е с т у т о м е , д а преп у с т и м о ск уп ш ти н и д а он а са с в о је стран е д а суг е с т и је д а ли б и т р е б а л о вр ш и ти какве и к ол и к е и зм је н е у ф о м и р а њ у Гл. о д б о р а . Ja сам , чини ми се , ју ч е р н а гл а си о, a и дан ас на гл а ш у јем , д а ни је је д н о с т а в н а с т в а р би ти чл аном Г л ав н ог о д б о р а . Јер, прави и сти н ск и Г а јр е т о в р адн ик , a ми п р ет п ост а в љ а м о д а j e наш а ж ељ а да и з б о р пад н е на н ајб о љ е г о д н а јб о љ и х , т р е б а д а и о д с в о је при ватне и сл у ж бе н е д у ж н о ст и о т к и д а и ж р т в у је ш т о ви ш е вр ем ен а у р а д у за Г а јр е т. T o п о н о в н о наглаш авам ра ди о н и х , к о ји б и м о гл и д о ћ и у о б з и р д а б у д у и за бр а н и у Главни о д б о р , д а ви д е и м а ју ли м о гу ћ н о с т и и је с у ли спрем ни д а се пр и м е т е о д г о в о р н е али ч а сн е д у ж н о ст и . М о л е ћ и ва с, г о с п о д о , д а п р и м и те о ст а в к у Глав н о г у п р а в н о г и Н а д зо р н о г о д б о р а , ja вас и ст о в р е м е н о м ол и м д а о д р е д и т е начин на к о ји ће се изабр а т и б у д у ћ и Главни о д б о р . Д в и је с у м о гу ћ н о сти за т о : или акла м а ц и јом или та јн и м гласањ ем . Д акле, п р в о , п ри м а ли се о ста вк а Г л а в н ог у п р а в н ог и Г л а в н ог н а д з о р н о г о д б о р а . П рим а, каж е ск уп ш тин а. — Каквим путем да се изврш и и з б о р ? — А к л ам ац и јом , о д г о в а р а ју скупш тинари. Т и м п о в о д о м за ријеч се јавља г. Бекир О м ерс о ф т и ћ , к о ји м еђу остали м каж е: — Ja, г о с п о д о , имам један предл ог. М еђ у нама се налази наш Д р . А в д о Х асан беговић, ч ов јек к оји в о д и о в о Д р уш тв о, ч о в је к v к о је г см о сви ми упрли оч и и к о ји н а јб о љ е п озн а је наше и стари је и млађе р адн ик е, a к о ји je и спреман, да, ак о je п о т р е б н о и н атјер а на р ад, те за т о предлажем да он себи и за б е р е уп р ав у. Т а к о je , к аж е скупш тина. Д р . Х а са н б е го в и ћ : Ja сам н еоб и ч н о бл агодаран сар а д н и к у и п р и ја тељ у О м ер соф ти ћ у, на о в о м п р е д л о г у и ваш ем п ов јер ењ у . И стина je, бр а ћ о, да ja м н о г о траж и м о д Г а јр ет ов и х радника, да м н ого тр а ж и м о д чл анова Гл. о д б о р а , јер т о траж и Г ајр ет, и ради т о г а би б и л о т еш к о да сам предлажем и з б о р н ов е у п рав е. Т ач н о je, г о с п о д о , a м ож д а и н е ск р о м н о ак о каж ем д а ja д о б р о п озн ајем Г ајр ет о в е р адн ик е, је р сам на р аду п р ек о 20 година. Ja се , г о с п о д о , дон ек л е примам о в е ваш е је д н од у ш н е ж ељ е да вам ja п редл ож и м лн сту бу д ућ ег Г л а в н ог у п р а в н о г и Н а д зор н ог о д б о р а , али вас м олим з а је д н у к о н ц е си ју , т. ј. да би м о га о узети нек о л и к о п р и ја тељ а и з о в е скупш тине, к о јн ће ми евен туал н о п о м о ћ и д а б и х м о га о д а вам п редл ож им н а јб о љ у ли сту. П рим а се, каж е скупш тина. — Ako сте спразум н и, ja сам и м ао јед н у л и сту за канди дац и он м о д б о р , na м олим вас д а т у ли сту примите. Г о с п о д а са те л и сте с у сли једећа: Е сад б ег Алиб е г о в и ћ , Б ек и р О м ерсоф ти Н , М устаф а Пашић, Сал и х ага П оп ов а ц , п р о ф е с о р Ћ ејвзн , М ур атбег Заим ови ћ , Д р . П оп ов а ц , М. С уџука, И ем ет Ч ом ар а и Х а м и д Кукић. П рим а се, каж е скупш тнна. К ад ст е , г о с п о д о , сагл аш и с a свим тим, ja на к р аће в р и јем е прекидам скуп ш тин у, д а вам предл ож и м н о в у ли сту. Н ак он одм о!ра скупш тин а се наставља: Д р . Х а са н бегов и ћ : Ja желнм о д м а х да се извинем ш т о с т е м ало д у ж е чекали. О вај п ут сам наим е у в и д и о , је р n o први пут у ч еств ујем у ф ор м и р ањ у л и сте, к а к о тр еб а д у ж е врем ена да би се узел и у о б з и р сви м ом ен ти при саставу листе. И ja сам д о са д сп а д а о м еђу вас, љ утећи се ш то на л и сту так о д у г о чекам. М и см о , г о с п о д о , сада саставили л и сту и ви тр еб а д а je ч у јете. Сви они к оји с у дош л и о в д је , сви с у и скрени и п роучени Г ајр етови радници. Учинили см о м ањ е и зм јен е у жељи д а п оја ч а м о б р о ј Г а јр е т о в и х радн ика у Главном о д б о р у , и да о к у п и м о еки пу л>уди, к оји he, надам о се, хт је т и д а пр и м е на с е б е теш к у, a и часн у ду ж н ост . Ja м олим сек р етар а г. Кукића д а пр очи та л и сту, к о ју вам п редл аж е к андидациони о д б о р . 193 �Г. К ук и ћ ч и та с л и је д е ћ у л и с т у : Ч Л А Н О В И Г Л А В Н О Г О Д Б О Р А ИЗ С А Р А ЈЕ В А 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) Д р . А в д о Х а с а н б е г о в и ћ , м и н и стар у п. Д р . Заим Ш арац, адвок ат М е х м е д б е г К а п е т а н а ви ћ , п о сје д н и к Х у с е и н К а д и ћ , п о с је д н и к И нж . С а л и х Ц и ц о , д и р . Ф а бр и к е д у ха н а Х а м и д К у к и ћ , д и р е к т о р Г а јр е т а А з и з С а р и ћ , п о с је д н и к А вд и б ег Зечевић, п р о ф е с о р Д р . А с а ф Ш а р а ц , уп р а в н и к Д р ж . б ол н и ц е Н а с и х б е г Р е п о в а ц , с у д и ја Х а м д и ја К а п и џ и ћ , п р о ф е с о р Д р . О с м а н Х а л и л ба ш и ћ , чин. Б ан. у п р ав е М уста ф а Д рљ евић, п р о ф е со р С а л и х а га Ф о ч о , т р г о в а ц А х м е д а г а Н о в а л и ја , т р г о в а ц М е х а г а Ч о м а р а , п о с је д н и к Л у тв о М уф ти ћ , апотекар Д р . М у х а м е д И б л и з о в и ћ , љ ек ар М у с т а ф а Х а јд а р о в и ћ , з у б н и љ ек ар Д р . Б е х а у д и н С а л и х а ги ћ , с у д и ја Н уџе.јм М у х и б и ћ , чин. Г р а д . ш т е д и о н и ц е А л и ја Х р о м и ћ , ш к о л . н а д зо р н и к Д р . Х а м д и ја Т Јем ерлић, д о ц е н т М у с т а ф а А ја н о в и ћ , п р о ф е с о р Х ф з . Х а с а н Ш а б и ћ , во.јни им ам И нж . С а д и ја Н и к ш и ћ , с а в ј. Б ан ск е у п р а в е Х у с е и н Б р к и ћ , д и р е к т о р г и м н а зи је И с м е т Ч о м а р а , в и ш и чин. Х и п о т . бан к е М у х а м е д Б р а в о , п о с је д н и к . З а м је н и ц и 1) И нж . М у с т а ф а С л и п и ч е ви ћ , д и р е к т о р Гра д. ел ек тр а н е 2 ) М у х а м е д Т а н о в и ћ , чин. С р е с к о г t 3 ) Ј у с у ф б е г П а ш и ћ , по<сједник 4 ) С а л к о У з е јр а г и ћ , ви ш и чин. Г р а д . ш т ед . 5 ) Н е зи р С к а љ и ћ , чи н . Г р а д . о п ш т и н е 6 ) И с м е т З и л џ и ћ , п р и в. чин. 7) Х ам д и б ег З ул ф икарпаш ић, трговац 8 ) С алем У ж и ч а н и н , т р г о в а ц 9 ) И б р а х и м Б и о г р а д л и ја , у ч и т е љ 10) М е х а г а В р е т о , о б р т н и к ‘ Б а њ а л у к а : Д е р в и ш Т а ф р о , н ачелн ик Банск е у п р а в е и Н аим Ћ ејва н , п р о ф е с о р Т р е б и њ е : М ехм едага З убчевић, трговац Б и х а ћ : О см ан Р еџ и ћ , ш к ол . у п р а в и те љ у п. и Ћ ам и л Х аџ ић, ш е ф П о р . у п р а в е Т у з л a: М у р а д б е г З а и м о в и ћ , п о сје д н и к Плевље: З е н и ц а : М ехм едал и да Т а р а б а р , п р е т сје д н и к оп ш ти н е Љ у б у ш к и : Ш е р и ф С а д и к о в и ћ , п о сје д н и к К о њ и ц : Д р . И см е т П о п о в а ц , љ ек ар Д о б о ј: И б р а х и м еф . М у ји ч и ћ , т р г о в а ц Б е о г р a д: У н и в ер зи тет а 1) 2) 3) 4) 5) М у х а м е д Х а м д и У в е јс , п о м о ћ н и к ф и н . д и р . Д а н и а л С а м о к о в л и ћ , ви ш и чин. H'ap. ба н к е С а л к о Х а с а н б е г о в и ћ , чин. Р у д а р . ди р . Е м и н б е г Ф е р и з б е г а в и ћ , в и ш и чин. А г р . б . М у с т а ф а Ш а р а ц , в и ш и чи н . Д и р . п о ш т а З а м је н и ц и Г л а в н о г н а д з о р н о г о д б о р а 1) 2) 3) 4) 5) Д р . С и нан М у ш а н о в и ћ , љ е к а р О У З Р Х а јр у д и н б е г К а п е 1 а н о в и ћ , п о с је д н и к Б е ћ и р С о к о , д и р е к т о р Б е о г р а д с к е за д р у г е И б р а х и м А р н а у т , д и р е к т о р » Ј у г о с л а в и је « Ма^хмут Ф и л и п о в и ћ , с у д и ја ЧЛАНОВИ ГЛАВН ОГ О ДБОРА ИЗВАН С А РАЈЕВА М остар: С м а и л а га Ћ е м а л о в и ћ , п о с је д н и к , М уста ф а П аш ић, ш еф с р е с к о г су д а и Хаџ и И бр ахи м С л и п и ч е ви ћ , т р г о в а ц Д р. Травник: М ехм ед Б егови ћ , проф есор Д р . С у л е јм а н б е г Х а ф и за д и ћ , љ е- кар Ф о ј н и ц a: М у х а м е д С уџ у к а , с у д и ја Ц е т и њ е : Ф ех и м М у са к а д и ћ , ви ш и са в јет н и к Б анск е у п о а в е В и ш е г р а д : Б ек и р О м е р с о ф т и ћ , с у д и ја Б и ј е љ и н а : Н ази м Ш а ћ и р а ги ћ , п о р е с к и иис. З ави до в ић и : Н ум ан О см а н еф ен д и ћ , п о с ј. Ф о ч а : М у х а м е д А в д а ги ћ , т р г о в а ц С к о п љ е : Т а.ји б О к и ћ, п р а ф е с о р К у т и н a: Д р . Р е ш и д К у р т а ги ћ , а д в о к а т и ја в ни би љ еж н и к Ч a ј н и ч е : М у н и б О см а н а ги ћ , и н д у ст р и ја л а ц Ј a ј ц е : Д р . И б р о Б рк и ћ , љ екар П р и ј е д о р : А в д о К ар а вд и ћ , п р о ф е с о р М a г л a ј: И б р а х и м К р зи ћ , с у д с к и чи н ов н и к . З ам )ени и и К о њ и ц : М е х м е д а л и ја Х а џ и ћ , ip r o B a u П р о зо р : А л и ја О м е р с о ф т и ћ , с у д и ја В и ш е г р а д : М у р а д б е г Ч ен ги ћ , п р е т с ј. о п ш т . Бијељина: М у д а б е г П аш и ћ , п р е т с ј. о п ш т . С т о л а ц : М е х м е д Г р еб и ђ ел а , т р г о в а ц и Ј у с у ф Ш е м и ћ , о п ш т . д је л о в о ђ а В и сок о: Главни н а д зор н и о д б о р Ш е ф к и б е г С ел м ан ови ћ , нар. п осл . Д е р в е н т а : Е садбег А ли бегови ћ , вел етрговац и А х м е д С а д и к ов и ћ , ср еск и ветер и н ар И б р а х и м б е г З еч ев и ћ , п о с је д н и к Г ораж де: Н у р и ја Р а ш и д к а д и 1ћ, п о с је д н и к Р о г а т и ц а : Ј у с у ф Г о р у ш а н и н , п е н зи о н е р Ч а п љ и н а : А в д о Ш ар ац . т р г о в а ц * Ж и ви л и , к а ж е ск у п ш т и н а , н а к он ш т о j e л и ст а п р оч и т а н а . Д р . Х а с а н б е г о в и ћ : И м а ли к о о д ск у п ш т и н а р а д а ст а в и к а к ву п р и м је д б у ? Ja б и х и м а о , у п а д а је д а н о д ск у п ш т и н а р а . М о л и о б и х д а у с е к ц и ју за р а д на се л у у ђ е је д а н сељ ак и з с а р а је в с к о г ср еза . T a j с е м о ж е к а сн и је к о о п т и р а т и , вели г. Д р . Х а сан беговић . Т а к о je , н а д о д а је ск у п ш т и н а . Д а ли с е п р е д л о ж е н а л и ст а п р и м а ? п и т а г. Д р. Х а са н б е г о в и ћ . П р им а. �И м а ли к о о д г о с п о д е на листи ш т о д а прим ијети за с в о ју ли чн ост. Н и к о се не јављ а. Д акл е, значи, настављ а г. Д р . Х а са н бегов и ћ , п р ед л о ж е н а се ли ста прима. Г о с п о д о , ja о п е т п о нављ ам , т р е б а д а б у д е м о св јесн и д а см о на себе прим или је д н у те ш к у али часн у д у ж н о ст . У жељи д а и д у ћ е го д и н е и за ђ е м о п р е д вас са ј о ш б ољ и м р езул та ти м а , ja о в д је п р е д вам а, к о ји сте најјачи и н ајвећ и д р уш тв е н и ф о р у м , апелирам на он е к о ји с у се при м ил и др уш тв е н е уп раве, д а ове с в о је сл о б о д н о в р и је м е п о с в е т е Г а јр е т у. С куп ш тин а нам je ста ви л а у д у ж н о с т и звје сн е а к ц и је о к оји м а треба д а j o j д о го д и н е п о д н е с е м о и звје ш т а ј. С ав та ј оби л н и р а д т р е б а радника, и т о в је р н и х, п о ж р т в о ван и х, б е с к о м п р о м и с н и х радника. Ви зн а те, г о с п о д о , д а je Г а јр е т и знад и изван св а к е пол и ти к е. И ба ш з а т о je св а к ом и ск рен ом р адн и к у за д о б р о н а р о д а м је с т о у Г а јр е т у , је р he на т а ј начин м оћ и д а м у н а јб о љ е п о м о гн е . Р у к о в о д е ћ и се при н ц и п ом за д о б р о Краљ а, отаџ би н е и н а р о д а , нас у н а ш о ј д у ж н о ст и н и ш та не м о ж е и не с м и је за п р и јечи ти . М еђ ути м ми изабрани , с в је сн и с в о је т еш к е д у ж н о ст и , ми и с т о в р е м е н о и о д ва с ф у н к ц и он ер а на т е р е н у т а к о ђ е р тр а ж и м о рад. Јер са м о радећи св е с р д н о и п о ж р т в о в н о , д о ћ и ћ е м о д о п у н о г у сп је х а . Н а к о н т о г а се г. Д р . Х а са н бе го в и ћ о с в р ћ е на и зв је с н е п р о п у с т е п о је д и н и х једи н и ц а, na к аж е: Г о с п о д о , ja сам р и је ш и о д а о д с а д н е д о з в о лим ни је д н о ј једи ни ц и да не п р о ч и т а о н о ш т о д о б и је о д с в о је центраЛе. Ja са о в о г м је ст а м ол и м , тра ж и м и за х т је в а м д а се св ч м акц и јам а, ок р уж н и ц ам а и сви м а актима о д стра н е централе п о св е т и п уна паж њ а. Г о с п о д о , ви се д а н а с-су т р а в р а ћ а те у в а ш у ср еди н у. З а т о вас м оли м , д а у т о ј ср еди н и к аж ете ш та с м о ура ди л и и к о л и к о с м о уради л и . Ja сам на п р о ш л о ј ск уп ш ти н и а п е л о в а о на ва с, п р етставн и к е је ди н иц а, a т о чиним и дан ас, д а нађете м о гу ћ н о ст и , начина и врем ена, na д а n o с в о м п о в р а т к у са з о в е т е к о н ф е р е н ц и је Г а јр е т о в и х р а дн и к а и д а им т о м п р и л и к ом и зн есете с в о је ск уп ш ти н ск е у т и ск е, д а ф о р с и р а т е р а д на тер ен у, и да н ађете начина д а се он п оја ч а . М о л и м ва с н е м о јт е д а т о о с т а н е гл ас в а п и ју ћ ег, н е г о уч и н и те све ш т о je м о гу ћ е . Г о с п о д о , ми с м о ју ч е р т а к о ђ е г о в о р и л и о је д н о ј н а ш о ј р ак -ран и , о п о д б а ц и в а њ у п р и х о д а у ста вц и чланарина. Ja се у н а јв и ш е сл у ч а јев а не м о г у д а п о м и р и м с и з г о в о р о м , д а та ставк а не м о ж е би ти већа. H e о в и с и т о о д о н и х к о ји д а ју , н е г о о д о н и х к о ји т ра ж е. Јер на пр. к а д једи н и ц а v Д о б о ју м о ж е д а п о к а ж е о д чланарине о н а к о лије п у и вел и к у с в о т у , т о м о г у и све д р у г е н аш е je ди н иц е. Г о с п о д о , ми ћ е м о з а т о на о зб и љ н и ји начин тр а ж и ти и звр ш е њ е ж ељ е о в е н а ш е ск уп ш ти н е, и тр а ж и ти д а се у сва к о м м је с т у п р и х о д о д чланарина п о ја ч а и т о зн а тн о п о ја ч а . Н ећ е м о м оћ и у т о м п о г л е д у д а п р и м и м о никакав и з г о в о р . С тавка чланарина je ф ундаментални п р и х о д наш ег д р у ш тва, a оси м т о га најбољ и знак рада п оје д и н и х једи н и ц а на терену. М и с м о , бр а ћ о , лањске год и н е у н а ш ој д и ск у си ји набацили и звјесн а питањ а, na би х т и о на к р а ју д а је д н о о д њ их мало о бн ови м , у жељи да т о о ст а н е к ао аманет гајр етов ск и вама на терен у, и д а о њ ем у оба в и је ст и те све при јатељ е к о ји х се ти че. Ви зн ате, a т о с м о подвукл и лани, да м ноги наш и к р а јев и и теж ац и , у сљ ед разни х р еф орам а о ск у д и је в а ју зем љ ом . М еђутим има м огу ћ н ости д а се ти м сељ ац и м а п ом огн е. T e љ уд е т р еб а н ауч и ти д а т р а ж е зем љ у о д држ аве, и дати им за т о п о т р е б н у п у т е. Д р ж ава има .м огућн ости да учини с в о ји м грађаним а све ш т о м ож е, али они за т о тр еб а ју д а з н а ју к о ји м ће путем упућивати м ол бе. Ja вас з а т о м олим и стављ ам вам на ср ц е к а о и лани д а п о в е д е т е рачун а у п огл ед у т и х и так ви х с п о р о в а к о ји се на о с н о в у зак ои а сп р ов од е. Н ем о јт е д а наш и зак љ уч ц и о ст а н у сам о закл>учци за јед н у го д и н у . Н астави те д а р ади те у то м е правцу јер ћ ет е на т а ј начин п о м о ћ и наш ег сељака, a у к ол и к о вам je п от р еб н а п о м о ћ Г ајр ета, ja вам о бећ а јем д а ћ е м о вас у т о м е р а д у ср дачн о пом оћи . Eto, б р а ћ о и п р и ја тељ и , ови м сам х т и о да вам заж ели м ср ета н п у т и пов ратак у ваш у и наш у сред и н у с п о зд р а в и м а сви м а наш им ралннцима, са ж е љ о м д а и х т р г н ет е и да и х у п у ги т е на ш т о јачи и еф и к а сн и ји р ад у о в о ј год и н и , к ако б и см о на и д у ћ о ј ск уп ш ти н и м огл и и зни јети јо ш б о љ е р езул та те. Ви зн а те, хвала Б о гу , и док аза ли сте в к u ваш и сар адн и ц и к а к о с е у Г а јр ет у ради. А к си ом наш е г р ада је с т о д п р оти вни к а створ и ти при јатељ а, a и о д ду ш м ан и н а ак о т р е б а ст в ор и ти пријатељ а. Г а јр е т о в радн ик т р е б а д а б у д е радкик за Краља и О т а џ би н у , за чи тав н ар од . Г а јр е т о в радник треба св а к ом п р и л и к ом д а б у д е к ор ек таи прем а свак ом е. О н т р е б а с в о ји м р а д ом и понаш ањ ем као и р а д ом у ја в н ом п о сл у да от ск а ч е, к ак о би д о к а з а о к о л и к о je Г а јр е т п от р еб а н у т о ј заједн и ц и и какви с у њ е го в и радн иц и . И с т о вас м олим , бр а ћ о , и з б је г а в а јт е све с у к о б е , н а р о ч и т о у свом при ватном п а р т и јск о -п о л и т и ч к о м ж и в оту , је р ћете на т а ј начин н а јб о љ е п осл у ж и т и и деји Г ајр ета. Сваки грађанин о в е з ем љ е има п р а в о д а припада п ол и ти ч к ој о р га н и за ц и ји за к о ју налази д а м у je н а јзгод н и ја , али и у тим м ом ен ти м а т р еб а т е в о д и ти рачуна да с т е Г а јр е т о в и р адници и п и он ири . И онда када нам j e б и л о н а јтеж е, знали с м о сачувати с в о је ж ивце, a са д а нам je д а л ек о лакш е је р см о ув јер и л и свак о г а д а Г а јр е т п оч и в а на вама и ва ш о ј снази. Ж ељ а je з а т о сви ју нас да та снага б у д е ш т о јача, ш т о п о с т о ја н и ја , ш т о сол и д н и ја и п п о тра јн ија. С таквим ж ељ ам а ja вас и спраћам ваш им д ом ов и м а , ж ел ећи вам м н о го ср еће, и вама и ваш им сарадницим а у б у д у ћ е . Ж ивили! Ж и в и о, о д г о в а р а ју скупш тин ари б у р н о и тим се ск уп ш тин а заврш ава. П р етсјед н и к : С ек р етар : Д р . A . Х а са н бегов и ћ , с. р. X. Кукић, с. р. В е р и ф и к а т о р и : А зи з С арић, с. р., М устаф а Ш арац, с. р. 195 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac2fa5e882c952d5670df1ac830a939d.pdf b8fc3a9b0e57f1e981b56ce8c74e7115 PDF Text Text u САДРЖАЈ: Уредништво: Први децембар / Др. Миливој Павловић, професор универзитета: У чему je проблем Босне / Ф. Ефендић: Нешто о дубровачким турским документима / Ахмед Кемура: Организација задругарства у Југославији / Бутуровић Дервиш: Један интересантан случај из прошлости судовања шериатских судова у нашим крајевима / Џ. С : Булбуловићево дело о Кемалу и Турској / Др. Ибро Бркић: »Од камена. . . до камена« (драма) / Ахмед Муратбеговић: »Ha Божјем путу« (драма — наставак / Гајретов гласник С арајегво 1 9 3 9 __________________________ ;i.i/I ,\.1Е ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЂ �Г А ЈР Е Т , Л И С Т Д Р У Ш Т В А Г А ЈР Е Т А И ЗЛ А ЗИ М ЈЕ С Е Ч Н О , Ц И ЈЕН А М У J E З А Н А Ш У О ТА Џ БИ Н У 6 0 ДИ Н А РА HA ГО ДИ Н У, A ЗА С В Е О С Т А Л Е З Е М Љ Е П Р Е К О ГР А Н И Ц Е 120 Д И Н А РА . Ђ АЦИ Г А ЈР Е Т О В И ПИ ТО М ЦИ Д О Б И В А ЈУ Л И С Т У П О ЛА Ц И ЈЕ Н Е КО Д ГЛ А В Н О Г О Д Б О Р А Власник друштво » Г а јр ет« — Одговорни уредник: Хам ид ИЛИ КО Д У Г1Р А В Е Г А ЈР Е Т О В И Х КО НВИ КАТА. Кукић — Ш тампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. о дговар а Јосип Гргиђ, �Год. X X B p o f 14 C a p a f e -во. д е ц е м б а р 1939 Ж рви §1ецембар БЛДЖЕНОПОЧИВШИ ВИТЕШКИ KPAJb АЈ1ЕКСАНДДР I УЈЕДИНИТЕЉ Y историском х о д у наше нације Први децембар претстабља најкрупнији успјех cbwx наших стрем љењ а и чежњи кроз bHjekobe. Тим датумом избршено je политичћо уједи њ ењ е Срба, Хрбата и Слобенаца у једн у јединстбену држабу. Обом најбажнијем датуму наше историје претходила je bjekobna борба, мучна и kpbaba. Y тој борби наш je народ поЈгазао и з д р ж љ ^ о с т и xepojcTbo kakbnx je мало у cbjeTckoj историји. Y разЕ>ојној линији наше борбе за ослобођење и уједињење boAehy и одлучујућу улогу играла je Kpan^ebHHa Србија. О д Карађорђа до Краља Мученика Србија je била на челу cbiix борби. Te с у борбе резултирале триумфом и успјехом, Ослобођењ ем и Уједињ ењ ем, o6jabtt>eHHM 1 децембра 1918 године. KpansebHHa Србија, bobeHa народним и демократсЈгим bnaAapoM Краљем Петром I Великим Ослободиоцем, постала je почетком XX bnjeka п р ^л ач н и центар cbwx jyrocnobena. Народна ВладаВина Србије била je приВлачна a њ ена ослободилачка улога била je постала 3abjeTHa мисао сВих ЈугослсФена. Y том npabny Србија ------------ --------------------- 251 �ce спремала и издржала напоре, kakbe je мало koja држава и народ дала за слободу сбоје подјармљене браће. Понесена том бјером, Србија je загазила у дба рата, Балкансћи и CbjeTckH, и издржала јуначки. Ha челу сбих тих борби била je јуначка и народна династија Карађорђебића. Отац и Син, Краљ Петар 1 Велики Ослободилац и Brneiukn Краљ Александар I Ујединитељ бодили су Србију из побједе у побједу, Aok, најзад, није њихобо дјело било крунисано стђарањем народне држабе. Јужни Слобени с у ушли у CbjeTckn рат неуједињени али ce koA најбољих npeTCTabHHka њихоБих bpeMeHOM crbapana bjepa у заједничку будућност и на том ce радило сБим снагама. Aok je Србија показала цијелом cbnjeTy да je снажна и AoborbHo jaka да туче армије моћне AycTpoyrapcke, дотле су Jyro^obeHH у саБезничћим земљама радили на остФарењу заједничке мисли. Y Лондону je формиран JyrocnobeHckH одбор koju je 1917 г. са Бладом К р а л ^ и н е Србије донио Крфску декларацију koja je имала да послужи kao ocHobmja за будуће дpжabнo уређење Hobe jyrooiobeHcke дpжabe. Tparaka нашег народа у Cbje'rckoM рату била je и bennka и Temka. Али ce Mnak bjepobano у npabAy и 1?оначну побједу. Србија, kao jyrocnobeHckn Пијемонт, издржала je HebjepobaTHe напоре и Hebon>e али je nnak побиједила. ПослИЈе албанске Голготе и борби на Солунском фронту, cpncka bojcka, помогнута jyrocnobeHckHM диБизијама, пробила je солунски фронт и kao bnxop јурила да ослободи подјармљену браћу. ЈугослоБени под AycTpoyrapckoM радили су Takobe на CTbapait>y заједничке дpжabe и у том праБцу много и учинили. Поразом Аустроугарсће прећинуте су cbe be3e с њом и формирано je НГародно Вијеће Спобенаца, Xpba?a и Срба, koje je 2 4 HobeM6 pa 1918 г. донијело одлуку да земље Јужних Diobena испод Аустроyrapcke ступе са КраљеБином Србијом и Црном Гором у једи н с^ен у дpжaby Срба, ХрБата и Слобенаца. Тада je било одређено да посебна делегација оде у Београд и ту OAnyky подуесе Регенту Александру. Ha историски npbn децембар 1918 г. поднесена je одлућа Народног Вијећа Регенту Александру. Тада je, окружен од 28 делегата Народног Вијећа, и bлaдe КраљеБине Србије, Регент АлеЈГсандар прогласио Уједињење Јужних Спобена у јединстБену дpжaby. Том приликом, између осталога, Он je pekao obo: »Примајући то саопштење, ybepen сам, да obHM чином испуњаБам cbojy Бладарску дужност, јер њим само npHboAMM koHa4 Ho у дело оно, што су најбољи синоБи наше kpb«, cbe три bepe, cba три имена, с обје стране ДунаБа, Cabe и Дрине, почели припремати још за bлaдe блажене успомене Mora деда kHe3a Александра и кнеза Михајла оно, што OArobapa жељама и погледима Mora народа, те у име ЊегоБа Величанст^а Краља Петра I npornamabaM уједињење Србије са земљама незаБисне Apжabe OiobeHaua, XpbaTa и Срба у јединстФено КраљебстБо Срба, Хрбата и OiobeHaqa«. Сјећајући c e данас, послије A b a деценија, тих сђијетлих 4 a c o b a наше историје, ми и з p a ж a b a м o b j e p y у бољу будућност и судбинсћу n o b e 3 a H o c T ЈугослоБена. Ми b j e p y j e M o да ћемо у нашој јединстБеној д p ж a b и наћи најбољу гарантију за c b o j p a 3 b o j, a с друге стране спремни смо без n o r o b o p a дати од себе H a j b e h e ж p т b e k o j e могу да дају људи за c b o j y народну A p ж a b y . Heka je слаба наше нације! cbH M знаним и незнаним жртбама koje падоше за слободу Heka je бесмртна cлaba нашим народним Бладарима БлаженопочиБшем Краљу Пегру 1 Beлиkoм Ослободиоцу и BuTemkoM Краљу Александру 1 Ујединитељу! Heka жиБи наш млади Бладар, riokpobHTenj Гајрета, fte ro b o Краљ Петар II! Heka Ж1фи јуначка и народна Династија КарађорђеБића! Heka жиbи КраљеБина ЈугослаБија! 252 ВеличанстБо �У ч ем у /е п р о б л е л ! Б о с н е Сваки проблем je упола већ решен ако се правилно постави. Али, на жалост, наш основни нациО'Нално-државни проблем није се реалистички поставио у своје време у целости и с обзиром на све компоненте, — већ се овај комплексни проблем решавао као какав једноставни проблем. Како су се тешкоће неминовно јављале, онда се покушавало да се решавају парцијално; отуда чак и кад се мислило да се ради принципски и доследно, грешке су се јављале и давале маха неспоразумима и искључивостима. Исто тако и сада се греши начином како се поставља проблем Босне, то јест територије Босне и Херцеговине. Што je најгоре, нема правилног разумевања код оних који би најпре били позвани да то не само показују већ и осећају, нарочито у овоме случају где je проблем, иако компликован, ипак јасан свакоме ко хоће и уме правилно гледати. Несумњиво да je добро што се, најзад, дошло до закључка да југословенство не треба да ,буде ни празна реч ни насилно наметана идеологија, нити појам који искључује реалне појмове испуњене стварним националним схватањем словенашгва, хрватстаа и српства' При овоме хтело се полазити од државно-правне теорије некадање и вишевековне хрватске државе, a било je право очекивати да се ово призна, као што се у дискусији и признаје, и дуговековној српској и нововекој српској држави. Уз овај принцип здружен je и принцип »етнички«, a бојати се да се некако, пре но што се уживимо у нову ситуацију, не постави с неке страие и онај у последње доба у светској политици тако модерни принцип »животног простора«, јер би то био повод да се такав принцип истиче и са других страна. . . Међутим постављање здраве основе: да je југословенско држављанство збирност три појма племенска, или — ако се хоће — три појма народносна —, ради заједничког изграђивања, на основу посебних елемената, синтетичне јужнословенске културе, — било би онемогућено чим би се пошло злим путем ка захтевима (a имамо се разлога бојати!) да се скупе с в и Хрвати или с в и Срби или с в и Словенци под посебне »капе«! — Отуда je искривуданост међашких лпнија, — која je инспирисала у недавном броју »Ошишаног јежа« (који се ипак може похвалити да су му пуштене нарасти мало дуже бодље!), — могла инспирисати паралелу унутрашњих граница у Североамеричкој унији: таквих какве су повукли Американци (правим линијама) и онаквих какве би биле да су их Југословени повлачили! После свих великих покрета и сеоба, вршених пре више векова и кроз дуге векове, немогуће je данас поставл>ати праву, реалну границу између Срба и Хрвата. У томе правцу позната су факта не само из резултата београдске науке но и загребачке. Зоне: фпска, хрватска и словеначка потребне су да би се тиме огарантовало реално зидање, засновано на стварном осећаљу, формираном вековима; да се не би изгубиле вредности ни словеначке, ни хрватске, ни српске, — a не да би нас одрођавале, да би нас удаљавале од стварне обујамне шире етничке заједнице и заједнице стварних животних интереса и упућености једних на друте. Kao што je природно, мораће у зони хрватској остати Срба, као што he остати Хрвата у српској зони, и као што ће једних и других бити у словеначкој зони, и обратно. Али у насталим прегањањима најнесрећније се мисли о Босни и Херцеговини, и при томе најгоре je што су у својој »експертизи« србовања најревноснији они чији ранији смушени политички рад даје им најмање права да се »старају« о добро схваћеним српским интересима. У свему томе, пак, има две сгвари које се не разликују, и отуда крупни неспоразуми, који могу бити кобни no идеју фпства, no праве интересе хрватства, no стабилност целе државе. Наиме, с једне стране се проблем односа Срба и Хрвата идентификовао као рефлекс верских односа, a када je то схватање сугерирано и почело хватати корена, сада се жели да се муслимани наше крви и језика прикажу као >неутрални«, и који се могу »споља« административном поделом, оријентисати у неком правцу! С друге стране, пак, људи локалних настројења, без ширих погледа, или они који живе од разних облика патриотизма пристају да идентификују србизам и православље, не водећи рачуна о високом степену српске свести код најдинамичнијег дела наших муслимана! Где je о«о срећно доба када су босанског фрањевца простодушни православни сељаци као и католици називали »ујаком«! Где je оно време када су се најбољи синови муслиманске вере служили ћирилицом и војевали за слободу Босне! Ako je ћирилица нека ознака српства (пошто селатиница истиче често као спол>на ознака хрватске оријентације), онда се не може рећи да Босна није имала српске традиције, нити се може негирати да су се Срби муслимани најсилније опирали оружјем при окупирању Босне од стране Аусгрије, чији je владар носио титулу апостолског католичког величанства! A не сме се заборавити да je Мостар са својим часописом »Зора«, са Кисићевом библиотеком, и са кругом најбољих новнјих српских писаца крајем деветнаестог века био оно што je Нови Сад био у току тога века за српску културу. Али кратковидост многих Срба православних уноси пометњу. Грех je што себи допуштају да о овим компликованим стварима пишу људи који су или необавештени, или не умеју мислити у ниансама, или им уски лични, политички пли други интереси диктују да приказују проблем у наивно упрошћеној слици! Ови су допустили себи да стану на непринципску и кобну платформу идентификовања православља са српством, — заборављајући да су све религије нашем народу (макако урасле у његов живот) долазиле споља, a да je његова етничка битност увек била у срцима и у крви! Заборављају да je народ тако лепо и тако тачно осетио ову непорециву истину, и да ју je врло складно, класично речпма исклесао у пословици »Брат je мио, које вере био!« — Отуда њихова бојазан за Босну, бојазан која може довести до потпуно супротног резултата. Јер Босна — није 253 �г з е м љ а ; Босна су љ у д и , на,ша браћа, како православна, тако и муслиманска, — a већ, no верској оријентацији од окупације до данас,’ католичко сељаштво се окренуло ка хрватству. Не треба се бојати тога да Босна с Херцеговином постане издвојена административна јединица, — као што je и у прошлости живела посебно, a није спутала српску мисао, која je у њ ој заискрила сјајно у прошломе веку. И тада Дрина би нас с п а ј а л а са Босном, и она нас никад неће раздвајати, чак и ако би постала »међа племенита«. Небојте се да би то био преседан: друге српске области уједињене су са некадањом Краљевином Србијом историеко-правним односима. Јужну Србију ослободила je војска Србије 1912 г., задржала je, a заједно са Северном Србијом та je област ушла у састав наше нове државе као Србија. Нико не сме спорити да je у њ ој средиште наше старе државе, и да je оданде у великом проценту становништво Шумадије. Црна Гора je, управо на данашњи дан, прогласила уједињење са предратном Србијом. Ta област, која je за два века била извориште при насељавању Шумадије, у поезији има ореол најизразитијег српског краја. Војводина je обновилд кроз нашу науку и књижевност, кроз наше прве школе, мисао српску новога доба, и она je уједињена са Србијом у оно-ме што je Ј. Скерлић назвао ц е л о м С р б и ј о м . A Босна има своје проблеме, и Босни треба оставити да те проблеме проживи сама и сама преболи, уз добру вољу свих нас других! Наравно, стварање самоуправне Босанско-Херцеговачке области не би значило стварање »четврте«, »директно југословенске« »Кародности«. Јасно je да се у један виши појам може прећи тек преко претходнога: збирност Срба, Хрвата и Словенаца и Бугара чини целину јужнословенску, a скупност јужних, западних и источних Словена одговара општем појму словенске заједнице. — Све н ер е a л н е творевине су се рушиле као куле од K a ­ para, и увек he се такве творевине саме од себе рушити! Отуда не_ма ни овде разлога правој бојазни. Да je cpehe, није ни требало у нашем релативно малом народу да буде три »народносне« ориентације. Али то je већ било условљено његовим географским положајем; резултати вековног раздвајања ту су: постоји реална подлога српске, хрватске и словеначке свести. Па кад je тако, онда треба оставити да се и међу нашим муслиманима, и з н у т р a a не с п о љ a и в е ш т а - ч к и, све искристализује. Они су, несумњиво, исти, без обзира да ли се осећају Србима, или су школом добили хрватску ориентацију. Ови су једно no многим компонентама духовног живота. Кроз далеку старину служили су се ћирилицом од Кулина-бана; штокавским нарјечјима говорили су и писали; у деветнаестом веку се бо|рили као Срби, и буђење националне свести их je водило према Србији и српској културној оријентацији. Авдо Карабеговић и Осман Ђикић су изрази оног великог вала који je и у доба решавања општег нашег народног и државног јединства у омлади>ни ујединио најчеститије омладинце муслимане са православима a и неким католицима! He заборавимо, да су се многи и многи муслимани борили у српској војсци за исте идеале, као Срби и као муслимани, у светском рату. He треба заборављати да су се многи од »аших муслимана борили, као четници, за ослобођење Јужне Србије, na и у ра,ту са муслиманском Турском 1912 г. Они су, дакле, национални ocehaj одвајали од верског, кад се тицало другог, туђег народа. Али кад се тиче њихове и верске и крвне браће, треба. их разумети, треба им не отежавати племенити рад и дубоко заорану и засејану бразду њихову не раскопавати пре но што буде изникло посејано семе. Оставимо нека Босна скристалише своје проблеме сама, и у томе нек се бар са стране православних наши муслимани поштеде онаквих увреда и напада какве су с неких страна добијали. Знајмо да босански муслимани нити су национално безбојни, нити he постати »четврта народност«, — већ да они сами себе најбоље позиају и разумеју; да међу собом треба да проживе ocehaj јединства и да заједно нађу пут дефпнитивне оријентације. Вера и унутрашње поверење he им у томе помоћи. Тако he истина, која je једна — нема никад о једној ствари две истине — осветлити све муслимане. He ометајмо лучоноше те светле и свете Истине, ако им већ не дајемо праве подршке, и не чинимо неоправданим нападима да се може приказати муслиманима како се други Срби дезинтересују њиховим интересима и њиховом судбином. — Напротив, разумевање њихових тренутних потреба најбољи je пут за решење основног српског, a тиме и државног питања, пошто je хрватско питање у начелу веће решено. 26 новембра 1939 г. у Скопљу Др. Миливој Павловић, професор Универзитета В Е Д И К А .Г О Д И Ш Њ А .Г А ЈР Е Т О В А ЗА БАВ А У САРАЈЕВУ о д р ж а ћ е с е у с у б о т у 2 м ат ра 1940 г о д и н е у Н Д Р О Д Н О М П О З О Р И Ш Т У . з а K o fy с у в е ћ от почеле п р и п р е м е . 254 �N ešto o d u b r o v a č k im tu rsk im d o k u m e n tim a Zahvaljujući razumijevanju i nastojanju starih kulturnih Dubrovčana svi spisi, koji su iznikli iz raz­ vijene dubrovačke administracije i odnosa sa stran­ cima, skupljali su se na jedno mjesto i čuvali se. Гако je nastala velika zbirka raznovrsnih rukopisnih stvari na talijanskom, latinskom, turskom, francu­ skom, srpskohrvatskom, arapskom i drugim jezicima, koja sačinjava današnji Državni arhiv u Dubrov­ niku. Svojim bogatstvom arhivalija ovaj arhiv je pri­ vukao na se pažnju našeg i stranog naučnog svijeta koji je u njemu nalazio neiscrpan izvor podataka za svoje studije iz prošlosti Južne Evrope. Kako su Dubrovčani imali stalnog kontakta s Turcima kojih 500 godina i jedno vrijeme (dosta dugo) priznavali njihovu vrhovnu vlast te vodili živu trgovinu po turskim i našim zemljama, gomilali su se mnogi turski spisi na turskom, srpskohrvatskom i arapskom jeziku. Njih su Dubrovčani, organizovavši tursku kancelariju, gdje se je brižljivo spremalo svako pismo, akt ili ma koji drugi turski spis. Time je na­ stala vrlo brojna zbirka turskih dokumenata u spo­ menutom arhivu stare dubrovačke republike. Poslije propasti Dubrovačke republike mnogi spisi tog ar­ hiva — najviše turski — izneseni su iz Dubrovnika, pa su mnogi i nastradali. I danas ima turskih pisama koja su van dubrovačkog arhiva, pa i pored toga, ova zbirka još uvijek QStala je vrlo brojna, jer se njen broj rukopisa penje na deset hiljada komada. O njoj se čuju često puta glasovi po našim i stranim časopisima i djelima kao i u našoj dnevnoj štampi, gdje se ističe da treba to gradivo sistematski publikovati. Kogod se iole bavi turskim dokumentima, znade za tu zbirku turskih spisa, a za nju znade i svako onaj ko je ma i malo radio u dubrovačkom arhivu ili se za nj interesovao. Pogotovu o njoj se vodi računa otkad se ona (od 1933 godine) počinje neprestano sistematski da sređuje. Međutim, i pored toga bogatstva turskih doku­ menata, desi se da im poneko ne pridaje važnost koja im pripada. Da napišem ove retke, ponukao me je članak g. Aleksija Olesnickog, lektora za turski jezik na Zagrebačkom sveučilištu i čuvara Orijentalne zbirke Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu u Kalendaru Gajretovu za 1940 godinu »Zadaci orijentalistike u Jugoslaviji«, gdje on, isti­ čući važnost turskih dokumenata za našu istoriju, nabraja najbrojnije i najvažnije zbirke turskih doku­ menata kod nas. Među njima nigdje nema spomena 0 dubrovačkoj zbirci turskih dokumenata iako je ona bogatija i poznatija nego velika većina onih koje on tamo navodi. Po čemu je značajnija kutubhana Karadjozbegove džamije u Mostaru, orijentalne zbirke Balkanskog instituta i Zemaljskog muzeja u Sarajevu, orijentalna zbirka Jugoslavenske akademije znanosti 1 umjetnosti u Zagrebu ili zbirka turskih rukopisa u posjedu Srpske kraljevske akademije u Beogradu? Ovdje ne mislim da potcjenjujem rečene zbirke, jer svaki dokumenat ima svoju vrijednost. Iz dubrovačkih turskih dokumenata mnogi su dosada spisi objelodanjeni i stavljeni naučnom svijetu pred oči. Na prvom mjestu istaknućemo poznato is­ crpno djelo o turskoj diplomatici od Dra Friedricha Kraelitza (Osmanische Urkunden in tiirkischer Spra'che aus der zvveiten Halfte des 15. Jahrhunderts, Akademie der Wissenschaften in \Vien, phil.-hist. Klasse, Sitzungsberichte 197 Band, 3 Abhandlung, Wien 1922), gdje su strogo naučno obrađena 24 turska dokumenta, od kojih su 22 iz dubrovačkog arhiva, s dobrim uvo­ dom u tursku diplomatiku kao i upozorenjem na bogatstvo dubrovačke zbirke turskih rukopisa. G. Dr. Ciro Truhelka crpi materijal za svoje lijepo i korisno djelo »Tursko slovjenski spomenici Dubrovačke ar­ hive« (Sarajevo, 1911 g.) iz dubrovačkih turskih dokumenata isto kao i g. Gliša Elezović za »Турскосрпске споменике Дубровачког архива« (Јужнословенски филолог, књ. XI, Београд 1931). G. Vladisiav Skarić za svoje istonske studije stalno upo­ trebljava turske dubrovačke dokumente isto kao i Dr. C. Truhelka. Ima još priličan broj naših ljudi koji su se više manje koristili i danas se koriste tom građom. Foređ toga poznat je rad i nastojanje Srpske kraljevske akademije u Beogradu na spremanju oko izdavanja jedne velike kolekcije turskih spisa naših sve do sultana Sulejmana Velikog, koje se djelo očekuje da izađe iz štampe. U njemu su dubrovački turski spisi zauzeli vidno mjesto. Kogod hoće da piše ma kakav pregled turskih rukopisa kod nas ili ako neko hoće da dadne pre­ gled rada na turskim dokumentima kod nas, potpu­ nost njegova rada ne da se zamisliti bez turskih dokumenata dubrovačkih. G. Dr. Fehim Bajraktarević, profesor univerziteta u Beogradu, u svom članku »L ’etat actuel des etudes islamiques en Yougoslavie« (u Revue internationale des etudes balkaniques, Tome I (3), Beograd 1936) govoreći na str. 244 o sakupljanju i publikovanju turske građe kod nas posvećuje, ne bez razloga, punu pažnju dubrovačkoj zbirci turskih dokumenata koja se čuva u Državnom arhivu u Du­ brovniku. O toj zbirci pisao je Friedrich Giese (Die osmanisch - tiirkischen Urkunden im Archive des Rektorenpalastes in Dubrovnik (Ragusa), separatni otisak iz Festschrift fiir Georg Jacob zum siebzigsten Geburtstag, Leipzig 1932), a spomenućemo i kraće stvari gg. D. Korkuta i R. Muderizovića u Glasniku Zemaljskog muzeja. O cijeloj turskoj zbirci pisao sam i ja u članku »Турски документи дубров. архива (Политика) broj 10816 od 10 jula 1937), a usput se svaki čas čuje spomena o njoj. J. Gelčić u svom poznatom katalogu arhivalija dubrovačkog arhiva (Дубровачки архив), Glasnik Zemaljskog muzeja, X X II, 1910) spominje njegove turske dokumente i ističe potrebu da se oni obrade. Ovdje je naša želja da dadnemo makar letimičan pregled radova iz područja dubrovačkih turskih doku­ menata kao dokaz velikog naučnog interesovanja za njih. Mislimo da je to korisno i za mlađe naše ljude koji se misle baviti izučavanjem turskih dokumenata kod nas. O njima ne mislimo govoriti opširno radi zamašnosti predmeta i zbog ograničenja prostora. Htjeli smo samo istaknuti veliko interesovanje kod ___________ _____________ 255 �О р г а н и з а ц и ја задругарст & а у Ј у г о с л а и и јм Социјално-економска структура становништва Краљевине Југославије; њен претежно аграрни и малопоседнички карактер упућују je на задругарство. Према подацима из пописа становништва 1931 године процентуална подела кућних старешина била je следећа: пољопривреда 75.9%, индустрија и занати 9.8% , трговина и кредит 3.2%, саобраћај 2% , надничари 1.4’%, војска 0.5% , јавна служба и слободне професије 3.5% , рентијери и пензионери 2.3%', разно 1.4%. Овај однос није много измењен ни данас, na ћемо стога у даљем прегледу остати при подацима >из 1931 године, јер са новијим подацима не располажемо. Тачно бројно стање становништва наше државе не постоји. Пописом из 1921 године утврђено je (у заокруженим цифрама) да je било 12 милиона, a пописом 1931 године 14 милиона становника. Годишњи прираст становништва износи око 200.000 душа. Ha основу те хипотезе крајем 1939 године Југославија треба да има 15,600.000 становника. Ha једну породицу отпада, према ранијим пописима, нешто јаче од 5' чЈ^анова. Из тога прпизлази да имамо око 3,120.000 породица. Ha основу тога и према процентуалној расподели дамаћинстава no професији излази- да од укупног броја становника живи од породица становника пољопривреде с 75.9% 11,840.400 индустрије и заната 9.8% 1,528.800 јавне службе и слоб. проф. 3.5% 546.000 трговине и кредита 3.2% 499.200 рентијери и пензионери 2.3% 358.800 саобраћаја 2 (% 312.000 надничарења 1.4% . 218.400 војних службеника 0.5% 78.000 разно __________ 1.4%_________ 218.400 Свега 100% 15,600.000 Према подацима Народне банке за 1937 годину укупан национални доходак износио je те године 44 милијарде и 22Q милиона динара, односно 2.871 динар на сваког становника просечно. Од укупног националног прихода на пољопривреду отпада 22 милијарде и 52 милиона динара, односно 49.9% , a пошто од пољопривреде живи 11,840.000 душа, значи да просечан приход на једног становника који живи од пољопривреде износи 1.860 динара, односно за 1011 динара мање него што износи општи просечни приход на једног становника у држави. Просечан приход осталих 24.1!% станов- naučnika za dubrovačke turske dokumente da se u buduće ne bi ova važna zbirka zanemarivala i da bi jo j se davalo ono mjesto koje jo j po njenoj vrijed­ nosti pripada. Uz to želja nam je bila da rečeni rad g. Olesnickog uputpunimo D u b r o v n i k , novembra 1939. F . Efendić 256 ника, који припадају другим професијама, из«ос.и просечно 6.710 динара, што значи за читавих 4.850 динара више него што отпада на једно лице које живи од пољопривреде. Да се не би предњи наводи погрешно протумачили треба одмах истакнути да национални доходак обухвата и новчани и натурални приход. Ha једног становника који не живи од пол>опривреде отпада месечни просечни приход од 559 динара, a на онога који живи од пољопривреде 155 динара. Да би ова жалосна слика била још потпунија треба додати да, према веродостојним подацима, у Југославији има преко 400.000 земљорадника који су потпуно пауперизовани и немају земље. Према подацима г. проф. Мирковића 51 % целокупне површине обрадиве земље држи у поседу, и данас после проведених аграрних реформи, свега 5% власника, a на 95% власника отпада свега 49% корисне површине. Према подацима Сузора код нас има око 800.000 радника, (око 600.000 мушких и 200.000 женских), пријављених у осигурање. Поред тога има око 50.000 рударских и око 400.000 пољопривредних радника. Просечни месечни доходак мушких радника износи око 640.— , a женских око 470.— динара. Занатлија има у делој земљи око 200.000. Према анкети коју je извршио Главни земал>ски савез занатлијских удружења просечан .месечни доходак једног занатлије износи око 800 динара. У овој социјалној групи има веома великих разлика у појединим категоријама занатлија. Има их, мањи број, чији je месечни доходак знатно већи, a има их, много више, чији je доходак испод просечног дохотка радника. Јавних службеника и пензионера има око 350.000 душа. Просечан месечни приход, према подацима из државног буџета, износи око 1200 Дин. на једног службеника. Сличан je положај и бановинских службеника и пензионера, којих укупио има око 25.000. Из предњег кратког прегледа социјално- економског положаја припадника сталежа, који сачињавају огромну већину становништва наше државе види се јасно да њихови приходи не достижу ни минимум потребан за одржање голе ексистенције. Из тога факта, онда, логично произлази и потреба . задружног организовања тих сталежа, пошто je задругарство један испробан и ефикасан систем, путем кога се могу у знатној и осетној мери побољшати животни услови припадника радног наи рода, на коме почива снага, будућност и одбрана наше земље. Уколико се пак овим савременим инструментом који крајеви, односно групације народа, више и правије послуже, утолико ће више бити обезбеђен њихов економски, na и животни опаанак. Задругарство je установа двмократска; приступ у његове редове није затворен никоме, осим онима код којих није пробуђена свест и сазнање о његовој потреби и моћи. �Задругарство се ствара и успешно развија само тамо где постоје објективни економски предуслови за то. Задруге створене без таквих предуслова брзо ишчезавају. Претходница садањем савремено организованом задругарству били су многи облици т. зв. обичајног задругарства, које се манифествовало у разним видовима: мобе, запреге итд. Пионири савре*меног задругарства међу Југославекима били су браћа Бошњак, Др. Крек, Светозар Марковић, Мих. Аврамовић и други. Задружни покрет до Уједињења развијао се под неједнаким условима у поејдиним покрајинама које сачињавају Југославију. Ради успостављања колаборације У раду и ради стварања повољнијих услова, путем заједничке акције, оснива се, на иницијативу М. Аврамовића, већ 1919 године Главни задружни савез Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као врховна ревизисша оргакизација задругарства у нашој земљи. Међутим наше задругарство у разним крајевима државе делује и дал>е под неједнаким условима, јер, све до доношења Закона о привредним задругама, на територију наше државе рад задругарства био je регулисан путем, не мање, него 16 разних закона и других законских аката. Закон о привредним задругама ступио je на снагу 24 IX 1937. Дакле, после пуних 18 година дошло je коначно и после1- д$ге борбе до јединственог закона о привредним задругама. Главне одредбе закона сачувале су неприкосновена начела задругарства, која чине; темељ овоме социјалнопривредном и етичком покрету широких народних слојева. Принцип демокрације изражен je равноправношћу задрутара на скупштинама, где сваки задругар има само један глас без обзира на број уписаних удела. Тиме je подвучена већа вредност човека над капиталом. За оснивање задруге потребно je најмање 10 лица који могу основати задругу без ичијег претходног одобрења. Надзор над задругарством je многоструко обезбеђен: интерни путем надзорног одбора, скупштине, ревизионог савеза и Главног задружног савеза, a спољњи путем надзорног органа Мин. пољопривреде (за земл>орадничке задруге), Мин, финансија (за чиновничке задруге), Мин. трг. и индустрије (за занатске) и Мин. социјалне политике (за здравствене и радничке задруге). Свака задруга мора приступити у чланство једног ревизионог савеза, a сваки савез мора да ступи у чланство Главног задружног савеза, тако да je онемогућен даљи опстанак т. зв. »дивљих« садруга и савеза, чиме je уједно у великој мери онемогућена злоупотреба задружног имена. Рок за саображење закону, после продужења, одређен je најкасније до 24 септембра 1940 године. Наше задругарство je, преко Главног задружног савеза, у тесној организационо ј сарадњи са међународним задружним институцијама. Између нашег и бугарског задругарства постоји интимна идеолошка и пословна веза путем Југословенско-бугарског задружног института. Претставници нашег Главног задружног савеза узимају учешћа на Међународним пољопривредним конгресима који се одржавају сваке треће године. Исто тако ми смо заступљени на састанцима и скуповима међународне задружне омладине, задружне лиге жена и другим сличним установа!ма. Наш Главни задружни савез je у чланству Међународног задружног савеза у Лондону, у коме су окупљени национални задружни савези свих културних земаља. Према најновијим подацима Главног задружног савеза, бројно стање нашег задругарства, KpajeiM 1938 године, било je следеће: ревизионих савеза 37, локалних задруга 10.906, задругара у свим задругама 1,414.876. Ак,о се узме да на једно домаћинство отпада око 5 чланова породице, онда je крајем прошле године било у нашој земљи око 7 милиона задружно организованих људи, што претставља скоро половину целокупног становништва државе. По врстама постојеће задруге распоређене су овако: кредитне сеоске 4393, кредитне градске 519, набављачке (потрошачке) 2.530, радничке и занатске 159, млекарске и сирарске 240, житарске 169, виноградарске 162, воћарске 93, пчеларске 128, разне произвођачке 278, сточарске 568, живинарске 19, рибарске 111, машинске електричарске и штампарске 163, стамбене 124, осигуравајуће (већином за осигурање стоке) 182, здравствене 127, аграрне 498, вОдне 37, разне друге 326. Стање нашег задругарства одмах после светског рата, у појединим покрајинама, било je овако: У Србији je непријатељска инвазија опустошила целу земљу, na je и задружне установе готово потпуно збрисала. За време окупације ниједна задруга није радила, имовина, књиге, инвентар, a великим делом и некретнине задружне, су уништене. Уништено je све, осим високо развијене задружне свести, коју je српски сел>ачки народ собом понео у изагнанство, и која je била најсолиднија база за брзу обнову задругарства после рата. У крајевима Јужне Србије, која je до 1912 годиие била под турском влашћу, задругарство je било готово потпуно непознато. У Црној Гори до пред Балкански и Светски рат почело се тек нешто радити на раззоју задругарства. Одмах после рата приступа се обнови задружонг покрета у овим крајевима, као и на канцентрацији целокупног српског земљорадничког задругарства: у Србији, Јулшој Србији, Црној Гори, Војводини, Босни и Херцеговини, Далмацији и Хрватској. Главни савез српских зеиљорадничких задруга, на чијем челу стоји највећи пионир нашег задругарства, Михаило Аврамовић, уједињује се са Савезом српских земљорадничких задруга у Дубровнику и истоимешш савезом у Загребу. Касније долази до отцепљења онога дела задруга бившег Савеза q)n. земљ. задруга, који ради на подручју Војводине у посебан Савез српских земљ. задруга у Новом Саду. У самом Главном савезу српских земљ. задруга, води се дуга и жучна борба између »старих« и »младих« (Јагодинци), који 1928 године преузимају целу организацију у своје руке и воде je све до данас. Главни савез српских земљорадничких задруга у Београду, данас je бројно најјача организација земљорадничког задругарства. Поред Главног савеза с. з. з., који je матична, ревизиона и кредитна централа овог задругарства, делује у његовом склопу неколико специјалних главних задруга: набављачка, кредитна, произвођачка и сточарска задруга, затим два филијала (У Загребу - 257 �и Скопљу), Задружна клаоница у Запрешићу и две шта.мпарије (у Београду и Загребу). Савез издаје свој недељнм лист »Земљорадничка задруга« у 40.000 примерака и полумесечник »Млади задругар« у 5000 примерака. Задруге-чланице Главног савеза с. з. з. распрострањене су no целој земљи, изузев Дравске бановине, и то: Моравска бановина 1.272 задруге, Дунавска 915, Дринска 504, Вардарска 341, Хрватска 298, Зетска 105, Врбаска 51; свега 3.486 задруга. По облицима ове задруге расподељене су овако: набављачке 1.732, кредитне 1.099, сточарске 281, житарске 91, пчеларске 69, виноградске 55, воћарске 30, рибарске 16 и разне 113; свега 3.486 задруга. Укупан број домаћинстава у овим задругама био je прошле године 243.670, уплаћени удели свих задруга код Савеза износе 6,547.000 дин., издати зајмови (1938 г.) 116,343.000 дин, укупни промет близу 3 милијарде динара. Најстарије земљорадничко задругарство код нас je словеначко. Прва задруга основана je још 1856 у Љубљани. Словеначко задругарство покренуто je и вођено поглавито ради одбране национално-привредних интереса Словенаца против германског надирања. Данас je у Словеначкој најјачи задружви савез Задружна звеза у Љубљани, к о ја . je основана 1894 године, има у чланству 726 задруга са 144.000 чланова, уплаћени удели износе Дин. 1,712.000.— , потражује од задруга Дин. 8,484.000.— , на улозима HM-i преко 250 милиона динара; укупни лромет у 193 3 год. износи 1,727 милиона динара. У чланству овога савеза има 314 ч:еоских кредитних задруга, 24 градске кредитне задруге, 96 набављачких, 21 занатска и радничка, 42 млекарске, 10 виноградарсиих, 59 сточарских, 74 машинске, електричарске и штампарске, 39 станбених, 20 водних и 27 разних задруга. У чланетву овога савеза налази се Господарска звеза преко које се обављају робни послови за савез и задруге, затим Звеза млекарских задруга у Крању, једна од најнапреднијих установа своје врсте. Ова задружна организација je под јаким, готово искључивим утицајем словеначке клерикалне странхе (Др. Корошца), као што je под утицајем либерала други задружни савез у Љубљани — Звеза словенских задруг. У уској финансијској и органској вези са о.вим савезом стоји задружно-господарска бонва у Љубљани, која има своје афилијације у неким већим центри.ма ван Словеначке. Звеза словенских задруг у Љубљани, je старији задружни савез, основан 1883 под именом »Звеза словенских позамлниц« у Цељу (браћа Бошњак). Данашње своје име добио je овај савез 1907 годи>не. У чланству има 385 задруга, и то: 134 сеоске кредитне задруге, 26 градских кредитних кредитних задруга, 31 набављачку, 19 занатлијских и радничких, 29 млекарских, 14 произвађачких, 20 сточарских, 52 машинске, 21 станбену, 17 водних и 23 разне задруге. Укупни број задругара 92.000, уплаћено удела Дин. 352.000.— , дуг задруга Дин. 1,872.000.— , улози Дин. 11,138.000.— , укупви промет 432 милиона динара. (Свршиће се) Ахмед Кемура, Београд J e d a n in te r e s a n ta n s l u č a j isz p r o š lo s ti s u d o v a n ja š e rija ts K itj s u d o v a u n a š im K r a je v im a U mojoj kolekciji turskih rukopisa nalazi se ferman*) sultana Ahmeda III., izdat u Carigradu počet­ kom zilhidžeta 1119 godine po Hidžretu, koji u prevodu glasi doslovce: T ugra Pretstavniku kadija i sudaca, rudniku vrsnoće i plemenitosti Našem M uli, sarajevskom kadiji — visila mu se vrsnoća! — čim prispije uzvišeno carsko riješenje, neka je poznato: Posjednici carske zapovijesti — stanovnici Neret­ vanske župe žalili su se m ojoj sretnoj kapiji, i ako je zabranjeno da mještanin bude kadijom (u svom rod­ nom mjestu) lice, koje se naziva Ibrahim, i ako je mještanin, svakog kadiju, koji dođe, prisili na otstup i on primi zvanje šeriatskog sudije dotične župe, te smiješavši se s plemićkom klasom prouzrokuje da se od sirotinje protupravno primaju pare, a on sam za hudžete i druga riješenja prima takse, više nego su propisane zakonom; dalje, kad se dva protivnika *) O vaj sam ferm an n ašao k o d p oro d ic e H a sa g ića u S eon ici. 258 obrate tužbom, uzima mito od onoga koji nema pravo, i štiteći tu stranu, vrši nepravdu, pa i ako je jedanput izdavana časna zapovijest, da se ne smije miješati u sudske poslove, protivio se mojoj zapovijesti, po­ novo je kadijom i dalje vrši nasilja i nepravde. Iz­ vješćujući navedeno, žalioci su molili da se izda moja carska presuda, kojom se svrgava dotični s kadijskog zvanja i kojom se zabranjuje njegovo daljnje uposlivanje u sudskoj službi, uslijed čega zapovijedih: čim prispije moja časna presuda, pomno izvidite navedeni predmet, i vidite, ako je onako kako se izvješćuje, u danima sreće nije moje časno zadovoljstvo, da se čini nasilje ma kome, zabranjeno je mještaninu biti kadijom (u svom rodnom mjestu), svrgnite spome­ nutog s kadijskog zvanja i ne uposlujte ga u sudskoj službi! — Od danas ne dozvolite nikome, da vrši posao protuzakonito i protiv carske zapovijesti, te nedajte povoda da se radi navedenog predmeta po­ novo odašilje moja zapovijest!. Ovako znajte i oslo­ nite se na časne znakove! �Služeći u Konjicu kao šeriatski sudija, putovao sam jednom prilikom u selo Ugošću, koje se nalazi na desnoj strani rijeke Neretve, sjeverozapadno od Konjica, od kojeg je udaljeno kojih 7—8 kilometara. Put u ovo selo vodi preko željezničke stanice, uspinjući se sve više i više do sela Homolja, a odatle skreće na sjeverozapad do navedenog sela i dalje prema selima bivšeg tuhobićkog džemata, od kojih neka dopiru do Bitovnje planine, s njene istočne strane. Nekako na sredini puta između navedena dva sela, koja su udaljena jedno od drugog po prilici 3—4 km. proteže se iz sjevernog pravca prema dolini Neretve osrednja uvala, obrasla dijelom niskom šu­ mom (šikarom), a dijelom hrastovinom i visokim drvećem. Prešavši ovu uvalu i izašavši na onisku kosu, koja je obrubljuje s njene desne strane, opazih poniže puta na nešto uzvišenijem mjestu, kabur sa dosta lijepim nišanima, obilježen otesanim kamenjem. T o me iznenadi, pa upitah pratioca, je li mu poznato, čiji je to kabur i zašto je baš tu na tako pustom mje­ stu, udaljen od naselja na svaku stranu 1—2 km, na što mi on ispriča, da je to kabur nekog kadije, kojeg su dočekali hajduci tu u uvali, umorili ga i opljačkali. Nije mi znao kazati, kako se je zvao taj kadija, niti kada se je dogodila njegova pogibija. Po povratku u Konjic raspitivao sam se o nave^ denoj pogibiji, na što mi je ispričao čestitih i mnogo poštovani Arif ef. Džumhur od prilike ovo: Spomenuti kadija bio je kadijom Neretvanske župe (onaj dio konjičkog sreza, koji se nalazi na des­ noj strani rijeke Neretve). Bio je porijeklom iz sela Bulatovića, bivšeg tuhobićkog džemata iste župe. Naveo je njegovo prezime, ali nije znao kako mu je bilo ime). Često je odlazio rodbini u Bulatoviće i redovito je vodio sa sobom psa. Prilikom jednog takvog putovanja dočekaše ga hajduci u navedenoj uvali, umoriše ga i opljačkaše. Pas je odnio jednu njegovu firalu u Bulatoviće, i kad su to vidjeli nje­ govi rođaci, dosjetili su se da se dogodilo neko zlo, pa su ga odmah pošli tražiti. Našavši ga u navedenoj uvali — umorena i opljačkana, stvar su prijavili vla­ stima i nakon izvršenog sudskog očevida, pokopali su ga na navedenom mjestu. Kad se to dogodilo, nije znao kazati, dodavši da se to dogodilo po pričanju starih ljudi — davno. Drugi su mi opet pričali, da su u Konjicu sjedila dvojica kadija, jedan za Neretvansku župu sa sjedi­ štem u Neretvi (dio Konjica, koji se nalazi na desnoj strani rijeke Neretve), a drugi za Neretvansku župu mostarskog sreza sa sjedištem u Belgraddžiku (K o­ njic s lijeve strane rijeke Neretve). Jednoga dana prvi je otputovao u selo Bulatoviće zvaničnim poslom. Isti taj dan stigli su iz Travnika mubaširi (sprovodnici) s dželatom, donesavši sa so­ bom katul-ferman (zapovijest o smaknuću), na temelju kojeg su imali smaknuti ovog drugog (konjičkog) kadiju zbog neke teške krivice. Doznavši ovaj za sadržaj fermana, snađe se i sa svojim prijateljima uvjeri mubašire, da se isti ferman odnosi na onog (neretvanskog kadiju), uputivši ih putem, kojim je on otputovao. Oni su pošli za njim i gdje su ga stigli ili sreli tu su ga smaknuti. Nije li, možda, ovo onaj kadija o kojem je riječ u citiranom fermanu? Buturović Derviš Bulbulovićevo delo 0 Kemalu i Turskoj Tu skoro izašla je iz štampe knjiga Edhema Bulbulovića »Turci i razvitak turske države«. T o je jedno zamašno historijsko i sociološko delo, koje svoj predmet obuhvaća i prikazuje sa svih važnijih strana. Sta je pobudilo pisca da se da na taj veliki posao? Pre svega velika ljubav prema turskom na­ rodu, kojom odiše svaka stranica knjige. A kako g. Bulbulovića vežu i za svoju vlastitu grudu ne samo topli patriotski osećaji nego i jedan viši socijalni ideal, to je bilo naravno da on objekte te svoje ljubavi pretstavi što bliže i intimnije jedan drugom. Radeći u takvom duševnom stavu, ovog puta je turski narod pretstavio nama. T o je delo bilo tim potrebnije što je trebalo ispraviti i mnogo krivo učenje o Turcima, koje se jo š uvijek nalazi po mnogim udžbenicima historije. »Preko hiljadu godina trajala je borba za prevlast između islamskog i hrišćanskog svijeta pomračujući razum i zaslepljujući oči na obje strane. Historičari hrišćanstva, zadojeni fanatizmom i mrž­ njom koju potpiruje crkva protiv Islama, prikazivali su Turke, predvodnike muslimana, kao divljake koji uživaju u klanju i razaranju. Historičari Islama pak, očajni i ogorčeni protiv hrišćana nastojatli su da za­ metu trago.ve prošlosti svih muslimanskih naroda u vremenima prije Islama, pa ni Turcima nisu ostavili ništa drugo osim ratne slave, junačkih podviga i svijetlog oružja u borbi protiv hrišćana«, tako da nam pisac generalno objašnjava ta kriva učenja rečima turskog državnog »Društva za proučavanje turske historije«, iz predgovora njegovoj velikoj turskoj historiji. Na taj način knjiga će poslužiti historijskoj istini i doprineti razvijanju dobrih i srdačnih odnosa između Jugoslavena i Turaka. Međutim, za našu užu jugosu.vensko-muslimansku sredinu delo g. Bulbulovića in a jednu naročitu vrednost: piščev poznat stav smelog, slobodnog ali objektivnog kritičara i prema onim našim mnogim shvatanjima konfesionalne ili socijalne prirode koja su uvek dosada smatrana takoreći neprikosnovenim 1 nedostupnim za kritiku uopšte. Drugi rečima, knjiga je pisana u duhu kunalizma. Uostalom opravdanost takvog stava leži u samoj stvarnosti, u postignutim rezultatima današnje Turske i u njihovi poređenju sa stanjima ostalih muslimanskih država. Knjiga je podeljena u pet delova sa 60 poglavlja. Na kraju je dodat bogat prilog ilustracija. O v o su naslovi pojedinih p og lav lja: I d io : Porijeklo T u rak a — U lo g a T u ran aca u opštoj historiji i kulturi svijeta — Tu rsk e d ržave Srednjeg vijeka. II d io : Islam i T v r d : A ra ­ b ija i A rab ljani — M uhamed — K uran — Principi i suština Islam a — Teokratska arapska republika — O majidi — A n d alusko islamsko carstvo — A b asidi. — Prevlast T uraka — Slava Islam a — T ragika Itln n u — T ursko seldžučko carstvo i borba između istoka i zap ad a — Slanje Turaka krajem Srednjeg vijek a — D žengiz — Tursko babursko carstvo u Indiji. III d io : Osmanlijsko tursko c a rctv c : Postanak osmanlijskog car­ stva — Eviropa krajem Srednjeg viieka — Razvitak osmalijskog carstva — P reok ret u Ev ro p i — P eriod zastoja osmalijskog carstva — E v ro pa na prekretnici i/.među N o v o g i N ajn ovijeg vijeka — Raspadanje osmanlijskog carstva — E v ro pa X I X stoljeća — Tu rsk a u znaku buđenja — Era tanzimata — P re­ vrat M ladoturaika — T eokratska turska m onarhija — Turska književnost X I X stoljeća i njena u loga u nacionalnom buđenju - 259 �Turaka — Svjetski rat — M ustafa K em al — B o rb a z a n eza­ visnost — Revolucija — U k idanje m onarhije. IV d io : Kemalistioka Turska republika: Proglašenje republike — Ukidanje halifata — M irovni ugo vo r u Lozani — P red novim zadaćam a — Velika n arod n a skupština i zak on od avstvo — U p ra v a i sudstvo — K ultura i p rosvjeta — N arod n i d om o vi — U m jet­ nost — Štampa — P reob ražen je psihe i naravi Tu rsk e — Finansije — K apital i b an k arstvo — P oljop rivred a — H id ro­ grafija — K lim atografija — Šu m arstvo — A g rarn a politika — Rudarstvo — S aob raćaj — Ž eljezn ice — Pom orska p lovidba — Trgovina — Industrija — P eto go d išn ji plan — N a ro d n o zdravlje — K om unalna politika i sam ou p ravn i p oslovi — Struktura i fizionomija Turske — G e og ra fija — A d m in istrativn a podjela — D em ografija — C a rig ra d — A n k a ra — T u rizam . V d io : Poliiička T u rsk a: O blik vlad avin e i d ržavn o uređenje — N a ­ rodna republikanska stranka — T u rsk a u svjetlu savremenih socijalnih p rob lem a — D ru štv o i d rž a v a . D u ša i duh. G om ile, Politika i filo zofija, D em ok ratija i au tok ralija — Kemalistička revolucija. N jen k arak ter. N je n fak tor, N je n a strategija — Kem alizam . P rop ag an d a k ritik a i o d b ra n a kem alizm a — Stav Turske prem a p olitičk oj situ aciji E v ro p e — Ju go slav ija i Turska — N ek ro lo g — Ism et In on ii — Slike i 4 karte. Iz tih se naslova vidi da je knjiga g. Bulbulovića zahvatila ogroman historijski materijal. Ona ga, stoga, nije mogla ni prikazati u potpunom kontinuitetu do­ gađaja sa političkog, socijalnog i uopše kulturnog gledišta. Međutim, to nije bila ni namjera piščeva. Njegov duhovni stav prema historiji obeležen je, razume se, njegovim opštim gledanjem na svet. T o gladanje je, čini mi se, idealizovani materijalizam, ,u filozofskom smislu. Prema tome je pisac i u sociološ­ kom gledanju na sve marksista, ali marksista k o jL ljudski um ceni nadasve, kao najveću čovječju vrednost. Stoga je za njega glavni problem države u tome da pravilno reši spajanje slobode naroda sa snagom države i autoritetom vlasti. U njegovim opštim raz­ laganjima o tom problemu kao i srodnim političkim i socijalnim pitanjima, ima originalnih i dragocjenih zapažanja. G. Bulbulović konstatuje da u današnjoj kemalističkoj Turskoj ima najviše izgleda za pravilno rešenje rečenog problema i to nam objašnjava nje­ govu ljubav za današnju Tursku. A takva ljubav može dati samo pozitivno delo, jer voleti neki narod kao narod, i to rasno tuđi narod, to može bi osnovano samo u idealnim pobudama, a idealne pobude hoće iskreno da koriste opštoj stvari. U slučaju g. Bulbu­ lovića te su pobude bile i tako jake da su nam dale jedno zaista vredno delo u kojem će se svačiji duh moći obogatiti mnogim saznanjima. Pored toga knjiga je pisana i lakim ubedljivim stilom, i onda kada zalazi u najdublje probleme. T o je jedna od značajnih prednosti u ovo doba koje čoveka zamara i kinji tolikim mizerijama današnjice i teškim brigama za sutrašnjicu. *** G. Edhem Bulbulović je i pre ove knjige bio poznat našoj javnosti po svojoj publicističkoj delatnosti. 1926, njegova brošira »Sveislamski kongres i pitanje hilafeta« bila je dobro zapažena ne samo u laičkoj publici nego i kod takozvanih stručnjaka tih problema. U onih desetak brojeva »Reforme«, koju su 1928 izdavali naši reformisti, Bulbulićeva saradnja je bila stalna i cenjena. 1933 izdaje broširu »Nacio­ nalizam i muslimani«, u k o jo j uspešno izvodi sintezu nacionalizma i islamskog verskog osvedočenja. Posle toga bio je kroz par godina redoviti saradnik lista »Islamski Glas«, i to je nasmelije istupao u tretiranju naših i verskih socijalnih problema. T o je tim zna­ čajnije što je taj list bio na konfesionalnoj osnovi i pun obzira prema tradicionalnim verskim našim osećanjima. Kao idealista i reformista pokazao se g. Bulbu­ lović i u toj knjizi »Turci i razvitak turske države«, koja se može najtoplije preporučiti svakome ko se interesira tim problemima. Knjiga se može dobiti i kod samog pisca, koji je u građanskom pozivu činovnik O U Z O R -a u Sa­ rajevu. Dž. S. D r. IB R O B R K IC : Qd kamena... do kamena” УУ D R A M A U 5 S L IK A S L IK A II . - (FR A G M E N T ) B o g a to p ro strta i u ređ en a so b a A d em b eg ove kuće. N a zidu zem ljopisna k arta. V rijem e: 1908 godina. PO JA V A V. ( N A I L A I H A M Z A ), Z A T IM AD EM BEG) A D E M B E G : (p o ja v i se n a vratim a, go rd i n am ršten ) Š ta je t o ? S ta se o v o d o g a đ a u m o jo j k u ć i? Š ta rad ite v as d vo je sami o v d je ? H A M Z A : (sm eten o) N išta A d em b eže. A D E M B E G : K a k o n išta 1 A što si to razap eo n a z id u ? š t o je t o ? H A M Z A : O v o je geografsk a k arta. A D E M B E G : A šta će t u ? H A M Z A : P ok azu jem N aili. A D E M B E G : A k o ti j e rek ao, k o ii d o z v o lio ? H A M Z A : N isam ni p om išljao d a b i se ti m o g a o n alju titi ako pokažem i N aili m alo o d o v o g a što sam j a u školi n au čio. A D E M : (p o k a ž e ru k om n a v r a ta ) N a p oljel H A M Z A : Z a što A d e m b e ž e ? A D E M B E G : Jo š p ita š ? Ti,1 u m o jo j kući, m o ju k ćer d a učiš švapskim b esp oslicam a 1 N A I L A : N ije on k riv, b a b o , n eg o sam ja k rivac i m ene grdi a ne njega. A D E M B E G : T i umukni i vu ci se tam o u k u ć u ! O d m ah ! N A I L A : (ok lijevaju ći1 od la z i). H A M Z A : N ije o n a ništa k riva. A k o tu im a neke k rivice, on d a sam ja k rivac, a n e o n a ! A D E M B E G : K a k o nem a k rivice, b o la n ? O d m o je k u će si n a­ p ravio p ravu švap sk u školu. H A M Z A : T o je sam o o n a k o . . . A D E M B E G : š u ti i n e p ravd aj s e ! N eću j a d a se o m ojoj kući p o čaršiji g o v o ri k a o d a je op činjen a sihijrima, k a o d a je šejtan u šao u n ju. T i si k riv z a t o i zaslu žio si d a te o v ak o zgrabim za p rsa (u h v a ti g a ob jem a ru k am a za p rslu k ) i bacim d olje n iz stepenice da s e razb iješ o k aldrm u k ao b ard ak . (tre se g a ) R azu m iješ li? H A M Z A : A k o je m o ja k riv ica tolik a i ak o m o jim postupkom zaslužujem tolik u k azn u , o n d a m e b aci, a l i . . . A D E M B E G : (lju tito ) K ako ne zaslu žu ješ? O tk u d a ti tolika slo b o d a d a sam u sob i ostan eš s a d jevojk om , m ak ar ti bila �sto puta kom šinica? muškarac. O na je žensko, a ti si od ras'ao H A M Z A : N isam ni pomislio d i tu i n a nešto, što bi moglo naškoditi njezinom i tvom e ugledu, nešto, što bi je m oglo osram otiti k ao žensko biće, tim više, š 'o sm o još k a o mala d jeca uvijek bili zajedno. D U D IJA : Otkud ti takva riječ: Kakva sram ota? Cime će osram otiti? S ta je učinila? (e A D E M B E G : (Iju tito) Z a r ne vidiš ili nećeš da vidiš? D U D I J A : P olah k o, ne viči toliko, zar mora čitav komšiluk čuti tvoju viku. A D E M B E G : N eka čuje čitav svijet. S to je meni stalo. A D E M B E G : S to si ostao s njom e u sobi sam ? D U D I J A : A k o se sastanu, sastanu se kao djeca, zabavljaju H A M Z A : P ou čavao sam je geografiju. se... A D E M B E G : Z a r i ti? A D E M B E G : A , što će joj to b olan, š to ? H A M Z A : Da u školu. nauči, da sazna i o v o štogod, kad ne ide u H A M Z A : N e m ora postati ni sudac ni učitelj, to će joj biti od k orist} u životu. A D E M B E G : (iro n ičn o) O d k oristi? I, ti si se n ašao d a je učiš onom e od čega će on a imati koristi. T i se više brineš za nju n ego li ja , njezin otac. Ti si joj viši prijatelj od mene. S to baš ti, da se toliko brineš za n ju ? S to ti je o n a ? J e li sestra? A D E M : (k ao izvan sebe) S to kažeš, što b o la n ? O drasli smo tu zajedno. K uća uz k u ću , vrata uz vrata. Zagledali sm o se i zavoljeli. A D E M B E G : (p oju ri prema njemu) Izlazi mi iz kuće dušmaninc, dok te nisam svega sasjekao k a o . . . kao . . . A D E M B E G : H am za mi je sam sve rek ao. Meni u oči rekao. D U D I J A : N išU ne z n a m ... ništa. A D E M B E G : Znam ja. Zovni mi je ovam o da je ja pitam! D U D I J A : N e rezili je više, tako ti B o g a! A D E M B E G : H o ću da razgovaram s njome. D igao si se na svoje rođen o dijete k ao na dušmanina, kao d a je i kuću, ne daj b ože, zapalila. A D E M B E G : Zapalila m i je obraz. D U D IJA : Posavjetuj je, uputi je. A D E M : D e , prestani tu , dosta mi je m oga jada i brige. Zovi H A M Z A : Stani A dem beže! Saslušaj me n ajprije! A D E M : N eću da te slušam. Z a r te nije stid meni o tome go v o ­ riti, bezobrazniče jed an? H A M Z A : Ti si me pitao, beže, a ja sam ti go vo rio istinu. A D E M : Ja , bezobrazna li stvora, b ože m o j! tvo jo j sob i, na tvoje oči, a ti ne vidiš kao da si slijepa i gluha. D U D I J A : N išU vidjela nijesam tako mi A llaha! D U D I J A : Z v aću je, ali te molim da je ne grdiš i ne karaš vi£e, nego lijepo postupaj s njome, kao sa svojim djetetom. H A M Z A : J a je volim , Adembeže. HAM ZA: D U D I J A : S U ću ja. A D E M B E G : Puštaš je da ti ašikuje s njime u tvojoj kući, u A D E M B E G : Radi čega će joj to zn an je? D a neće počem p o­ stati učitelj ili sud ac? je ili ću je sad ja zvati. D U D I J A : E v o , evo, ja ću je zvati, ne srdi se. (o d e). Odlazi! odmah, P O J A V A VII. jer ak o ne odeš zlo će b iti! (v iče ) Dudija, o D u đ ija! — (priđe vratim a) A m a, gdje ste se zavukli pa ne čujete ovu bruku i sramotu. (A D E M B E G I N A IL A ) N A IL A : (u lazeći plašljivo) Z v ao si me babo. H A M Z A : (od e). A D E M B E G : O vam o h od i kćeri nijedna! N A IL A : (p riđ e) B a b o, ak o ćeš me ružiti, onda te molbu da me radije ubiješ, jer me tvoje riječi biju gore od ikakve P O JA V A V I. (A D E M B E G I D U D IJA , Z A T IM N A H A ) puške. D U D IJA : (u zbu đ en o) S ta je ako B og a zaadeš, šta si digao A D E M : Priđi ovam o bliže, kad ti velim! galam u? Č itav si komšiluk uzbunio. A D E M B E G : Sta ml je. A gdje si ti? N A IL A (p riđ e) E v o . D U D IJA : S to ću ti ja. Imam posla pune ruke. V alja A D E M B E G : (pokazuje na kartu) S U je ov o ov d e? ručak spremiti. A D E M B E G : Zavukla si se tamo u kuću, pa i ne znaš šta se ovamo događa. D U D IJA : Sta se d og a đ a ? S ta ti j e ? A D E M B E G : K uća ti ee pošvabila, a ti, k o bajagi i ne znaš. D U D IJA : Sta ću znati i otkud ću saznati. A D E M : (p rek om o ) S ta će H am za u m ojoj k u ći? N A I L A : Zem ljopisna k arU . A D E M B E G : S to pokazuje on a ? N A IL A : Prikazuje zemlje i države. A D E M : D o b ro. S U je o v o o v d e? N A IL A : O vo je Velika Britanija. A D EM : A ovo? N A IL A : O vo je ovdje Francuska, A D E M : A , Turska gdje je ? pazim, da ga pogostim k ao svoga . . . A D E M B E G : Sta će on nasam o sa N ailom u so b i? A D E M : G dje je C arigrad ? D U D IJA : Z ar nisu iz m alena uvijek bili zajedno. Z a r tu Ima n ešto hrđavo. H ajd e b oga ti, ne griješi se! A D E M : B aš ovdje na kraju? A D E M B E G : (Pokazuje na geografsku k artu ) A , što je o n o ? D U D IJA : (n e snalazi se) O tkud ja znam. N e znam, bogm e, k ao ni ti. A D E M : N e zn aš? A što ei joj m ati? S to je ne paziš, jadnice, da ti ob raz ne izgubi? D U D IJA : S to zboriš., što li ti je d an as? A D E M B E G : Meni se sm rklo zbog Švabe i ne znam kuda hodam, a u mojoj kući, m oja kći, u ovim teškim danima, hoće da me osramoti. i Njemačka, o v o ovdje Bosna. D U D IJA : N e znam ni da je u šao. P a ak o je I ušao nije mu pirvi put. Komšija je. J e si li mi sto puta rekao da ga pri­ N A IL A : E v o je ovdje. N A IL A : E v o ga. N A IL A : Tu je. A D E M : A , kuda ide put do njega? N A IL A : Zašto pitaš b a b o? A D E M : Mi ćemo tam o seliti. N A IL A : Sasvim ? A D E M : Sasvim. N A IL A : Zašto b a b o ? (N a polju cdjekne top ). A D E M B E G : Z ar te nije Hamza n au čio? Z ar ne čuješ topove što objavljuju da je Bosna zauvijek postala švap d ca. . . 261 �AHMED M URA DBEG O VIĆ: JVa SBožjem putu DRAM A U 3 ČINA (N a s ta v a k ) D R U G I C IN Scena k ao u p rvo m e čin u . V rijem e je p red akšam om . Slabi sunčevi traci p ad aju k o so u p ro s to r. N a sredini sobe otvoren m ali sand u čić s b egovim pismima s puta. Lejla, N ajla i Esm a d olaze šuljaju ći se n a scenu i go v o re tihim, prigušenim glasovim a. N a sred in i scen e, razm ak n u to d esno i lijevo, p o jedan peškun z a sjedenje. 1 . P R IZ O R L E J L A : (O svrću ći se op rezn o u n a ok o lo ) Jesm o li s am e ? E S M A : (P rig u šen o) S vu d a sm o gledale . . . N A JL A : N ik o ga nem a. L E J L A : A m a jk a ? G d je je o n a ? E S M A : T am o u s o b i . . . L E J L A : (P ritrč i p ročeljn im vratim a k ro z h od n ik i osluškuje d ok se izn utra ču je glas A rifin : Ellah u ek b erl E lla h u E k b e rl U č i K u r-an . N A J L A : O d nje sm o sigurne. L E J L A : (V raćaju ći se n a tra g ) A li sn a h e ? D a on e otk le n e iz b iju ? E S M A : Snahe usp avlju ju d jecu na krevetku. N A J L A : D u g o se n e će od njih rastav iti. L E J L A : M o g . . . a š i k a . . . P s t! T ih o ! O vam o d o đ ite! (P o v u če ih n ap rijed o d d rven e og rad e). O vd je ćem o m oći lakše go vo riti, je r svak u mi riječ prate. G ov orite sa d a ! A li po istini i p o duši, je r nikom u više ne vjerujem i u svačije riječi s u m n j a m ... S ta ste go vorile sa C a m d lo m ? ... E S M A : D o b ro n as slušaj I N A J L A : I svaku nam riječ p ra ti. . . E S M A : I ne prekidaj nas dok ti m i sve ne kažem o. L E J L A : D o b ro , šutiću. I n e ću vas prekidad. N A J L A : C am ilbeg ti poru ču je po n a m a ... L E J L A : (Z a b o ra v i n a čas svoje obećanjle i sv a u zru jana) Š t o ? Š to vam p oru ču je? E S M A : E to v i d i š ... N A J L A : O dm ah n as p r e k i d a š ... L E J L A : D o b ro , neću v iš e ! K a o rfba ću šutiti. E S M A : Cam ilbeg ti p o r u č u j e ... N A J L A : K ad večeras d o đ e . . . L E J L A : (K a o van sebe) Z a r će on ov am o d o ć i! O n u n ašu k u ću ! S veti B o ž e . . . E S M A (N estrp ljiv o) B u d eš li nas prekidala . . . N A J L A : N ećem o d o riječi d o ć i . . . L E J L A : Šutiću, šudću, sam o g o v o rite! E S M A : K ad d o đ e ... N A J L A : R ek ao je L E J L A : Š to ? E S M A : D a budeš p r i p r a v n a ... L E J L A : N a š to ? N A J L A : N a sve. L E J L A : (Ja v lja se p o n o v o sum nja u n joj) K a k o na s v e ? V i n ešto s k riv ate? N e usuđujete se da k a­ žete predam nom . . . Č e k a jte ! Č ekajte 1 (Id e k o rak d va ispitljivo prem a n jim a). N e uhađate li vi m en e? D a vas nije ko p oslao ovam o da njuškate n ešto o k o m e n e . . . ? K o vas je sprem io re c ite ! Sm jesta da mi o d g o v o rite! L E J L A : (Ž iv lje) E S M A : S p rem io n as je, d abom e da mas je s p r e m i o ... A S afet i Is m e t? M o ja b r a ć a ? Š ta je s n jim a ? E S M A : O tišli su u grad. L E JL A : K o? N A J L A : Jo š se nisu p ov ratili. L E J L A : Ili k og od d ru g i? L E J L A : A h d a, E S M A : A k o dru gi, han u m a? sjećam se t O tišli su d a se rasp itaju o ocu . Z ašto n am više n e d olaze pism a od njega. E S M A : I kakvi se to glasov i o n je gov oj sm rti šire. L E J L A : (Z g ra b i g rče v ito Esm u z a ram en a) N A J L A : R ekle sm o ti: tvoj ašik. L E J L A : M oje s n a h e ! M oja b raća 1 Ili snaha M in a k oja sve to m ud i zakuhava u kući. N A J L A : Z a b o ga han u m a! O njegov oj sm rd i Z a š to si t o re k la ? Z n a š d a o tom e n eću da slušam. M oj o ta c n ije m rta v. O n će se u sk o ro p ov ra d d L E J L A : (O štrije ) Z a r vi m islite k u ći! I spasiće m e o d v a s , od m o je b ra će , od m o jih sn a ­ h a . . . od m en e sa m e ! Išču p a će ov aj og an j š to se u meni g o v o ri i douškuje. E S M A : (Iz a z va n a ) gom ila od n je g o v a od laska i h oće da m e u p e p e o stvori. d a ja ne znam što se u o v o j radi, K o šta d ou šk uje? O h , kad b i v i z n a l e . . . A li v i ništa n e z n a te ! V i njuškate sam o ! Id ite o d m e n e ! O d la z ite ! (Z a s ta n e ) N e , č e k a jte ! N A J L A : Z a r m i? G o v o rite ! O čem u se d akle r a d i ? N A J L A : I k rijem o te o d drugih k ao zm ija noge. N A J L A : O tv o jo j sreći kući . E S M A : P a mi teb i jedinoj d onosim o poru k e o d C am ilb ega . . . L E J L A : (Ž iv lje ) E S M A : D a ispružiš ru k u sam o i iimaćeš sre ću ! U o v o j se k u ći ništa d ru go ne rad i nego v reb a n a m e ko N A J L A : P red tob om je on a. E S M A : T reb a sam o rije č d a rek n eš . . . na divlju zvjerk u . Š uljaju se zam nom , u h od e m e gdjegod m ogu, prisluškuju što govorim , ispituju ku d a idem . P a sad N A J L A : I sve će b id što ti h oćeš. L E J L A : R iječ v elite ! K ak v u rije č i I o k a k v o j t o sreći g o v o ­ i to što ja mislim l D a li se u svojoj od an o sti prem a ocu k ole b a m ! N e sm išljam li da ga izd am ! N e kanim li da rite ? S to h oćete od m e n e ? G o v o rite ! K a z u jte ! N e m učite pobjegnem k u d a ! I meni jie to već do grla d o š lo ! N e m ogu više da izd ržim ! P a im to nije d osta, v eć i vas, e v o , k me v i š e . . . E S M A : Mi sm o ga vid jele . . . N A JL A : I go vorile s n j i m e . . . L E J L A : Skim e ste g o v o rile ? K o g a ste v id je le ? Z a što me o d g o­ v arate? E S M A : C am ilbega K usturicu . N A JL A : T v o g a š ik a . . . 262 m eni šalju d a n ešto ispipate o d m en e! A li ja vam velim, ak o vam je t o n a pam eti, on d a ste rđ av u službu sebi iza­ b rale i ja ću se sm jesta potužiti m ajci d a me on a zaštiti od svega 1 I d a m i m ir p ov rati u srce, je r o v o što ja p odnosim ov d je, t o ni n ajgori ro b ijaši ne trp e ! (S vršiće se). �ГАЈРЕТОВГЛАСНИК ПРИЛО Г ЗА И ЗГРА Д Њ У И Н ТЕРН А ТА Г. Мехмедага Зубчевић, трговац из Требиња, предао je благајии Гајрета суму од Дин. 100.— као прилог за градњу интерната' у Сарајеву Хафије удове умрлог Салка Шарана, шумара из Брда, среза требињског за душ у њеног рахм. мужа. Нека je племенитој дароватељки велика хвала, тим више, што je сиромашног стања. Женски Мјесни одбор Гајрета у Дервенти приредио je прошлог Рамазана своје уобичајено рамазанско сијело у просторијама Градске читаонице, које je као и обично све Гајретове приредбе у Дервенти успјело како у моралном тако и у материјалном погледу. Наш агилни женски одбор почео je са израдом ручних радова за томболу претстојеће Гајретове забаве, која he се одржати идућег Курбан бајрама, 2 0 јануара 1940 године. ЧЛАН ГЛ А ВН О Г ОДБОРА ГА ЈР Е Т А Г. АЛИЈА О М ЕРСОФТИЋ ПОНОВНО О БИЛАЗИ Р А Д Г А ЈР Е Т О В И Х ЈЕДИНИЦА ПО ЈАЧАЊ Е РА Д А Г А ЈР ЕТ О В И Х ЈЕДИНИЦА Нови Гајретов одбор у Тешњу 21 октобра о. г . одржана je Гајретова скупштина у просторијама Грађанске читаонице. Скупштину je водио г. Салих Хрњичевић. Послије избора верификатопа гг. Ибрахима Сефића и Исмета Ибрахимкадића, г. Хрњичевић je поднио извјештај о организацији и раду Гајрета у периоду од посљедње скупштине. Повлачи паралелу између рада претпрошле и прошле године, констатујући да je прошлогодишжи рад узнапредовао у свима правцима Гајретова дјеловања, нарочито у правцу оргаиизовања нашег села и продубљивања Гајретове идеологије у сељачким домовима. Једини недостатак je благајничко пословање који je услиједио ради давања оставке друштвеног благајника и сеобе његовога замјеника. Исто тако извјештава, да je читав одбор скоро читаву посљедњу годину био крњ, јер je претсједник npeмјештен, a његов замјеник преоптерећен својим пословима онемогућен да посвети пажњу Гајретовом раду и његовој идеологији. Г. Хрњичевић je затим поднио извјештај о благајничком стању из којега се види да je ппиход одбора у прошлој години износио око 3 .0 0 0 димара. П0ТО1М je прегледано материјално пословаље, na je констатовано да je исто вођено у реду. Затим се прешло на избор одбора. Кандидационн одбор у коме су били г . Исмет Ибрахимкадић и г. Гидел>а Албахари предложили су листу одбора у који су изабрана слиједећа господа: претсједник Хрњичевић Салих, потпретсједник Феризбеговић Едхембег, секретар Кабил Салих, благајник Сефић Ибрахим, чланови: Фадил Хаџић, Исмет Ибрахимкадић, Ајановић Илијасбег, Сркаловић Хакија и Ибрахи.мпашић М ухамед. Надзорни одбор: Албахари Гидеља, Мулабдић Ибрахим, Галијашевић Хам за. У недел>у 29 октобра 1939 год. основали су мјесни одбор Гајрета у Горњем Вакуфу члан Главног одбора Гајрета г. Алија Омерсофтић и претсједник Мјесног одбора Гајрета у Бугојну г. Мехмед Мутевелић. Мјесни одбор Гајрета у Горњем Вакуф у сачињавају ова господа: претсједник: Салим Бајрактаревић, муалим, потпретсједник: Хусеин Хаџиабдић, трговац, секретар: М устафа Хрњић, званичник, благајник: Смајил Реџибашић, биљежник; одборници: Халилбег Тескереџић трговац, Сулејман Имамовић трговац, Муло Гаврановић велепосједник, Мустафа Љ ута трговац, Омер Бурек фотограф. Замјеници: Абид Кирлић ципелар, Абдулах Хаџиабдић трговац, Шемсо Хускић ковач, Захид Дедић мутапчија, М устафа Кирлић трговац. Надзорни одбор: Претсједник: Сулејман Гаврановић трговац, чланови: Абдулах Бајрактаревић велепосједник, и Мухарем Ехлизевак бравар. Чланарину за мјесец октобар одмах су платила ова господа: Хусеин Хаџиабдић Дин. 5 , Салим Бајрактаревић Дин. 5, Мустафа Љ ута Дин. 2 , Халилбег Тескереџић Дин. 2, Мустафа Кирлић Дин. 2, Мухарем Ехлизевак Дин. 3 , М ехмедалија Чалкић Дин. 2, М устафа Хрњица Дин. 3 , Сулејман Имамовић Дин. 2 , Хасан Дрино Дин. 5 , Авдо Ш екета Дин. 2, Сул>о Кирлић Дин. 2 , Ш емсо Хускић Дин. 2, Салим М ахмутовић Дин. 2, Сулејман Гаврановић Дин. 2 , Абдулах Бајрактаревић Дин. 5, Захид Делић Дин. 2 , Јусуф бег Филиповић Дин. 2, Дервиш Дедић Дин. 2 , Абид Кирлић Дин. 2 , Смајил Реџибашић Дин. 5, Омер Бурек Дин 5 , M yio Рогоњић Дин. 2, Алага Узун Дин. 2, Омер Хаџијусуфовић Дин. 5 . Абдулах Х а џиабдић Дин. 5, Едхем Кирлић Дин. 2 , Ахмет Хаџијусуфовић Дин. 5, Муло Гаврановић Дин. 5 , Салих Кирлић Дин. 2 , Т а хирбег Мановић Дин. 2 , М ехмед X . Хаџиабдић Дин. 2 , М у харем Гекић Дин. 2 , Салих Муминовић Дин. 3 , Мухарем Хаџиабдић Дин. 2, Ариф Гекић Дин. 2 , Салихага Хоџабулић Дин. 2, Синан Фаик Дин. 3. С вега je уплаћено Дин. 110 чланарине, na je ова свота дозначена Главном одбору Гајрета. Овом приликом члан Главног одбора г . Алија Омерсофтић послије теравије намаза одржао je веома успјело предавање са темом »Муслимани у прошлости и садаш њости«. Након овога г . Омерсофтић прегледао je рад М јесног одбора Гајрета v Бугојну. Главни одбор Гајрета топло захваљује браћи г г . Х у снији и Ахмету Алајбеговићу, предузимачу поште, који су и овога пута показали пажњу према Гајрету. УС П ЈЕШ А Н Р А Д Г А ЈР Е Т А У Д Е Р В Е Н Т И Мјесни одбор Гајрета у Дервенти на иницијативу г. Смаилефендије Брадарића, вјероучител»а, приредио je прошлог Рамазана мевлуд у једној мјесној џамији. Учење мевлуда, одломака из Курана (аш ере) и илахија извађали су Гајретови питомци и питомице на опште задовол>ство присутних. T om приликом наш млади вјероучитељ г. Брадарић одржао je врло лијепо и сажето предавање о Гајрету и тиме упознао присутне о раду и резултатима Гајрета, шта je Гајрет учинио и шта све чини за исламску заједницу. Ha крају je апеловао на присутне да настојања Гајретових радника у свакој прилици помогну. Овај гест г. Брадарића као члана наше илмије, Мјесни одбор Гајрета иарочито поздравл»а, na му се најтоплије за хваљује, молећи га да и надаље остане пријатељ Гајрета и да га у н.еговим тешким напорима, у раду на корист исламске заједнице, што више помогие. Оснивање Гајретова одбора у Ораховицама (Билећа) 16 октобра о. г . одржана je ваипедна скупштина 4 0 Гајретових чланова у сврху осннвања M iecnor одбора. Kao најстарији међу присутни.ма скупштину je водио г. Бајрамовић Ибро, a записничар je био г . Бајрамовић Хајдар, док су за овјераче записника изабрани Бајрамовић Ариф и Б а јрамовић Зејнил. Предсједатељ скупштине говорп опширније о приликама у мјесту, о потреби Гајретова рада као и о томе да je дужност свих муслимана да се на',у у колу ове корисне народне установе која пунпх 3 6 п дина издашно помаже муслимански дио нашега народа и ствара му боље услове за живот. Предлаже д а се поради на том д а у идући одбор буду бирани људи из свих села ове општине. која су насел>ена муслиманским становништвом, што je и усвојено. Затим се прешло на избор одбора na je једногласн ? примљена слиједећа листа: претседник Бајрамовић Х;.Јдар. из Ораховице Доње, потпретсједник Бајралшвић АриФ из Ораховице Горње. секпетар Бајрамовић Сајто из Ораховице Горње, благајник Бајрамовић Зејнил из Ораховипе Доње. Изабрани су и остали функционери једногласно. Потом je претсједник, зажеливши успјешан рад свима, закључио скупштину, молећи присутне да радећи за Гајрет раде и за добро нашег узвишеног Краља и миле нам домовине Југославије, што су присутни пропратили са бурним поклицима Краљу и Отаџбини. Нови одбор Гајрета у Бродаоеву Ha дан 15 новембра о. г . одржана je Гајретова скупштина у Бродареву којој су присуствовала 3 3 мјештанина. Поред присутнлх грађана из Бродарева прнсуствовали су и гг. Бећир X . Хасановић, Саит Хашимбеговнћ и Кадрија Кре- �шталица из Пријепоља, који су дошли у Бродарево ради оснивања овог одбора. Д а би се приступило раду скупштине, за претсједника je изабран г . Саит Хашимбеговић, за записничара Бећир Балићевац, a за овјераче записника Мухарем Мулахмић и Решид Даутовић. Након отворења скупштине приступило се одмах избору одбора у који су уиили: претсједник Абид Балићевац посједник; потпретсједник Мухарем Мулахмић тр говац ; секретар Бећир Балићевац бербер; благајник A ro Кријешторац трговац; чланови одбора Мурсел Бећировић трговац, и Абаз Кријешторац посједник. У надзорни одбор бирани су Решид Даутовић имам, Хрустем Кријешторац земљорадник и Ш ућрија Муслић земљорадник. По избору одбора говорио je подуже о Гајрету и н>еговим смјерницама Кадрија Крешталица. У свом говору изнио je заслуге Гајрета за овај крај, изјавивши да je данас за нас једина установа Гајрет преко кога се мулсимани овог краја могу подићи у просвјетном и културном погледу на онај степен на коме се налазе и браћа других вјера. Коначно апелује на изабране чланове да не жале ж ртава и труда у раду за добро ове наше племените установе. Нови Гајретов одбор у Власеници 1 новембр^ о. г . одржана je годишња скупштина Г а јретових чланова v Власеници. Скупштину je водио претсједник Р аги бага Кадић. По прочитан>у*секретарских и благајничких извјеш таја и no њиховом усвајањ у дата je разрјешница старом одбору, na je затим изабран нови одбор на челу са досадашњим претсједником г . Рагибагом Кадићем. У одбор су ушла још слиједећа лица: Реџо Таљић потпретсједник, Реуф Тихић секретар, Х асо Куртагић благајник, Ибрахим Ш ирбеговић књижничар, те Дервиш Далипагић, Тзазим Хасанефендић, Реуф Беговић и Хасанбеговић Хасо . Овај одбор обећава интетаивпији р ад за Гајрет. Г А ЈР Е Т О В А К О НФ ЕРЕН Ц ИЈА У Г О Р . ТУ РА Н И М А Повјереништво Гајрета у T o p . Туранима оржало je 6 октобра о. г. конфепенцију v мектебским просторијама. Повјереник r . Хаф из Хусеин Зубчевић отворио je конференцију, упознао поисутне са досадањим радом, који je ради сиромаштва лпештана v материјалном погледу отежан. Затим je говорио г. Селим Хајдаровић о раду за Гајрет a исто тако r . Алија М. Беговић. Потом je поново узео ријеч повјереник који je замолио присутне да га издашно помогну у раду за Гајрет. И за тога je изабоано 7 помоћника повјеренику из 7 околнлх мјеста. З а ппмоћнике cv изабоани: Сепим Бпека из Гор. TvD ana. Салко Рамић из Доњ. Тур ан а, Шаћир Гл аиинић из Главиница, М. Али>а Беговић m Трновца. Селим Хајдаровић из Ш арана, Бећир Рамић из Ламоча и Салеман ЏаФер из Грбеше. По томе je у најљетием расположењу повјереник закључио скупштину. П Р И М ЈЕР ЗА У Г Л Е Д Мјесни одбор Гајрета у Дервенти примио je од једног честитог тежака писмо слиједећег садрж аја: »Есадбег Алибеговић, претсједник Га рета, Дервента. Шал>ем В ам мали прилог од Дин. 100.— друштву Гајрет. — С поштовањем Tdoko Т . Новић, леж ак из Осиње.« Овај племенити гест г. Новића, који се на овакав начин сјећа Гајрета и помаже љ егову културну мисију, треба да служи као свијетао примјер, тим прије што je то тежак и човјек којега Гајрет није ничим директно обвезао ни задужио. Износећи горње најтоплије се захвал>ујемо прила-1 гачу са жељом да га Б ог поживи много година. ГА ЈР Е Т О В А Ж ЕНСКА С И ЈЕЛА У БИ Х А Ћ У Агилни Женски одбор Гајрета у Бихаћу на челу са претсједницом Мунира х. Селимбеговић приредио je v друштвеном конвикту рамазанско сијело 4 новомбра 1939 са програмом. H a овоме сијелу одржао je кратко предавање о Г а јрету секретар Гајретова одбора г. Хазим Ш атрић, чин. град. поглаварства. И за тога су слиједиле друге тачке програма. По свршетку истих развило се угодно сијело до иза пола ноћи. H a жељу чланица Гајрета, Женски je одбор приредио и Гајретово бајрамско сијело 18 новембра 1939. У великој сали друштв. конвикта, коју je декорисао помоћник управника конвикта г. Хазим Ш атрић са питомцима изведен je програм у коме су учествовали друштвенн пито.мци и наш подмладак из гимназије и женске занатске школе. Програмне тачке увЈежбали c v са дјецом гђа Е.мина Лукачевић учитељица и r . X . Шатрић. v» Послије изведеног програма слиједила je игранка омладине у з 'присуство родител>а и старијих, који су та кођер нашли угодне заб аве у разговору. Овогодишњи Женски одбор Гајрета појачан са радом гђа Хаџић и Сидиковић д аје наде, да ће проширити Гајретов рад и у другим правцима. — их П РИ ЛО ЗИ Г А ЈР Е Т У И З БИХАЋ А Гђ а Назифа х. Реџић из Бихаћа даровала je за месџид Гајретова конвикта' у Бихаћу једну вунену серџаду у вриједности од Дин. 1 0 0 .- - . Г. ТЗуро Пањковић, равнајући учител. у пенз. из Крбавице, члан Гајр ета, сада у Бихаћу. даровао je за ђачку књижмицу Гајретова конвикта у Бихаћу два тврдо повезана комплетна годишта листа »Га јр ет« 1937 и 1938 г. Дароватељима нека je и овим путем у име Гајрета најл.епша хвала. М ЕВ Л У Д М УШ К О Г О Д Б О РА Г А ЈР Е Т А У БА Њ О Ј ЛУЦИ Главни одбор Гајр ета у циљу д а прошири Гајретов рад у најјужнијим кпајевима наш едрж аве, поставио je повјереником Гајр ета v Ростуш и, срез галички, г . Хаф из Шериф еф. Хаџисалијевића, имама матичара. 2 6 октобра ов. год. приредио ie овај одбор свој уобичајени годишњи М евлуд у просторијама интерната, које су за obv приоедбу биле нарочито удешене, декорисане и освијетљене. М евлуд je успио у сваком погледу. О бадвије сале учионица биле су дупке пуне угледних грађана. чланова и пријатеља Гајрета. О дмах m a клач>аља теравије намаза одржао je врло ли!епо поелавање о Мухамед a. с. и значењу М евлуда питомац Кадрић М устафа, уч. III разрела учитељске школе. Послије то га c v питомци конвнкта. н>их 4 наизмјенце, проучили М евлуд од С афетбега Башагића. У з М евлуд су питомци у хору учили илахије и салавате. Након тога cv рецитоване неколике побожне репитације, те проучено ашере и суре. Гостима je подијељен шећер. По свршеном М евлуду захвалио се v име присутних члановима одбора, питомцима и вјерском васпитачу г . Хаф . М ехмеду Захировићу на лијепој изведби М евлуда г . Тзумишић М ухамед. Н ОВИ У Т Е М Е Љ А Ч Г А ЈР Е Т А М Е В Л У Д Ж Е Н С К О Г О Д Б О РА Г А јР Е Т А У Б А Њ 0 1 ЛУЦИ Г . Тахи р С . Поздер, жандармеријски поднаредник у Губавчи, ср ез Бијело Поље. уписао je за члана утемељача Гајр ета са сумом -од Дин. 5 0 0 .— коју ће уплаћивати у мјесечним оброцима. Нека му je хвала! Мјесни одбор одржао je на дан 2 2 октобпа 1 9 3 9 године уобича!ени М евлуд v ппосторијама Г а ;ретовог интерната. М евлуд c v училе бивше питомипе М едпесе: Капиџић Рабија и Салиха, Ш угић Р а зи ја , Нурудиновић Бисера и r. Захировић. М евлуд le био пропраћен Илахи!ама. М евлуд je како материјално тако и морално успио као ни једне годиле до сада. захвал»'мући агилном раду одбора na челу са претсједнииом гђом Тзулфукчић Фатимом. Исте вечери одржано je предавање »Демократија v И слам у«. Чист приход износи Дин. 7 1 9 .5 0 . Н ОВО П О В ЈЕ Р Е Н И Ш Т В О Г А ЈР Е Т А У ГРА Д А Ч Ц У H a мјесто досадаш њег одбора voin je дуж е времена био v раду неактиван, Главни одбора Гајр ета поставио je за повјереника r . М ухарема Алајбеговића, учитеља, бившег Г а јретовог питомца, који се сам јавио за повјереника. Повјеренику je стављено у дуж иост д а у што краћем времену обнови упис v Га!ретово чланство, те да након то га приступи избору сталног одбора. И М Е Н О В А Њ Е П О В ЈЕ РЕ Н И К А У Р О С Т У Ш И П Р И Л О ЗИ З А Г А Ј Р Е Т У ЗВ О Р Н И К У б септембра о. г . г . М ехмед ТЈатовић, геометар у Зворнику. поред распродавања откупних Гајретових значака, сакупио je то га дана са неким Гајретовим пријатељима Дин. 6 3 .— добровол.них прилога. Г. ТЈатовићу и прилапачима нека je хвала. �A sb 55/1939 006 шталица из Пријепоља, који су дошли у Бродарево ради оснивања овог одбора. Д а би се приступило раду скупштине, за претсједника je изабран г. Саит Хашимбеговић, за записничара Бећир Балићевац, a за овјераче записника Мухарем Мулахмић и Решид Даутовић. Након отворења скупштине приступило се одмах избору одбора у који су ушли: претсједник Абид Балићевац посједник; потпретсједник Мухарем Мулахмић трговац; секретар Бећир Балићевац бербер; благајник A ro Кријешторац трговац; чланови одбора Мурсел Бећировић трговац, и Абаз Кријешторац посједник. У надзорни одбор бирани су Решид Даутовић имам, Хрустем Кријешторац земљорадпик и Ш ућрија Муслић земљорадник. По избору одбора говорио je подуже о Гајрету и његовим смјерницама Кадрија Крешталица. У свом говору изнио je заслуге Гајрета за овај крај, изјавивши да je данас за нас једина установа Гајрет преко кога се мулсимани овог краја могу подићи у просвјетном и културном погледу на онај степен на коме се налазе и браћа других вјера. Коначно апелује на изабране члаиове да не жале ж ртава и труда у раду за добро ове наше племените установе. Нови Гајретов одбор у Власеници 1 новембр^ о. г. одржана ie годишња скупштина Г а јретових чланова v Власеници. Скупштину je водио претсједник Р аги бага Кадић. По прочитању*секретарских и благајничких извјештаја и no њиховом усвајањ у дата je разрјешница старом бдбору, na je затим изабран нови одбор на челу са досадашњим претсједником r . Рагибагом Кадићем. У одбор су ушла још слиједећа лица: Реџо Таљић потпретаедник, Реуф Тихић секретар, Х асо Куртагић благајник, Ибрахим Ширбеговић књижничар, те Дервиш Далипагић, "Назим Хасанефендић, Реуф Беговић и Хасанбеговић Хасо. Овај одбор обећава интепзивнији рад за Гајрет. ГА ЈР Е Т О В А КО НФ ЕРЕН ЦИЈА У Г О Р . ТУРА Н И М А Повјереништво Гајрета у Гор. Туранима оржало je 6 октобра о. г . конфепенцију v мектебским просторијама. Повјереник г . Хаф из Хусеии Зубчевић отворио je конференцију, упознао поисутне са досадањим радом, који je ради сиромаштва лбештана v материјално.м погледу отежан. Затим je говорио г. Селим Хајдаровић о раду за Гајрет a исто тако г . Алија М. Беговић. Потом je поново узео ријеч повјереник који je замолио присутне да га издашно помогну у раду за ГаЈрет. Иза тога je изабпано 7 помоћника повјеренику из 7 околних мјеста. З а помоћнике c v изабоани: Сепим Бпека из Гор. T v n an a . Салко Рамић из Дон>. Тур ан а, Шаћир Г л а иинић из Главиница, М. Али>а Беговић из Трновца. Селим Хајдаровић из Ш арана, Бећир Рамић из Ламоча и Салеман ЏаФер из Грбеше. По томе je у најљепшем расположењу повјереник закључио скупштину. Mjei честитог i »E« ■1I l i III 4039462.1-2.5>.10.14 IIlllllllllllllllllllll coBiss е едног »ента. нет. '3 — Шаљем Вг Гсиње.« м Ђоко ‘jn io e f lU , л е > к З ^ ? з (Тсињ C поштовањем Новића, који који се се на овакав племеиити гест г. Новића, Овај племешити и помаже мисију , треоа начинч cjeha cjeha Гајрета Гајрета и пом аж . њ егову културну . . . ‘ као ... свијетао ____ ______ nr.uipтим im*оnpnje ip тошто тежак да служи примјер, ]е то тежак и човјек којега Гајрет није ничим директно обвезао ни задужио. Износећи горње најтоплије се захваљуЈемо прила-* гачу са жељом да га Б ог поживи много година. Г А ЈР Е Т О В А Ж ЕНСКА С И ЈЕЛА У Б И Х А Ћ У Агилни Женски одбор Гајрета у Бихаћу на челу са претсједницом Мунира х. Селимбеговић приредио штвеном канвикту рамазанско сијело 4 новомбра 1939 са програмом. r . H a овоме сијелу одржао je кратко предавање о i a jрету секретар Гајретова одбора г . Хазим Ш атрић, чин. град. поглаварства. Иза тога су слиједиле друге тачке програма. По свршетку истих развило се угодно сијело до иза пола ноћи. H a жељу чланица Гајрета, Женски je одбор приредио и Гајретово бајрамско сијело 18 новембра 1939. У великој сали друштв. конвикта, коју je декорисао помоћник управника конвикта г . Хазим Ш атрић са питомци.ма изведен je програм у коме су учествовали друштвени питомци и наш подмладак из гимназије и женске занатске школе. Програмне тачке увЈежбали cv са дјецом гђа Емина Лукачевић учитељица и r . X . Ш атрић. Послије изведеног програма слиједила је_ игранка омладине уз присуство родитеља и старијих, који су т а кођер нашли угодне забаве у разго-вору. Овогодишн>и Женски одбор Гајр ета појачан са радом гђа Хаџић и Сидиковић даје наде, да he проширити Гајретов рад и у другим правцима. — их П РИ ЛО ЗИ Г А ЈР Е Т У И З БИ Х А Ћ А Гђ а Назифа х. Peim h из Бихаћа д аровала je з а месџид Гајретова конвикта' v Бихаћу једну вунену сер уаду у вриједности од Дин. 1 0 0 .— . Г . "Буро Пањковић, равнајући учитељ у пенз. из Крбавице, члан Гајрета, сада у Бихаћу. даровао je за ђачку књижиицу Гајретова конвикта у Бихаћу д ва тирдо повезана комплетна годишта листа »Га јр ет« 1 9 3 7 и 1 9 3 8 г. Дароватељима нека je и овим путем у име Гајр ета најљепша хвала. М Е В Л У Д М УШ К О Г О Д Б О РА Г А ЈР Е Т А У Б А Њ О Ј ЛУЦИ Главни одбор Гајрета у цил>у да прошири Гајретов рад у намужнијим кпајевима наш едрж аве, поставио je повјереником Гајрета v Ростуши, срез галички, г . Хаф из Шериф еф. Хаџисалијевића, имама матичара. 2 6 октобра ов. год. приредио ie овај одбор свој уобичајени годишн.и М евлуд у просторијама интерната, које су за obv припедбу биле нарочито удешене, декоригане и освијетљене. М евлуд ie успио у сваком погледу. О бадвије сале учионица биле су дупке пуне угледних грађана, чланова и пријатеља Гајр ета. О дмах m a кллч.пња теравије нпмаза одржао je врло ли!епо прелавање о М ухамед a. с. и значењу М евлуда питомац Кадрић М устаф а, уч. III разрела учитељске школе. Послије т о га с у питомци коивикта. н.их 4 наизмјенце, проучили М евлуд од С аф етбега Баш агића. У з М евлуд су питомци у хору учили илахије и са лавате. Након тога c v рецитоване неколике побожне реиитације, те проучено ашере и суре. Гостима je подијељен шећер. По свршеном М евлуду захвалио се v име присутних члановима одбора, питомцима и вјерском васпптачу г . Хаф . М ехмеду Захировићу на лијепој изведби М евлуда г . 'Б у мишић М ухамед. НОВИ У Т ЕМ Е Љ А Ч Г А ЈР Е Т А М ЕВ Л У Д Ж Е Н С К О Г О Д Б О РА Г А ЈР Е Т А У Б А Њ 0 1 ЛУЦИ Г. Тахир С. Поздер, жандармеријски поднаредник у Губавчи, срез Бијело Поље. уписао je за чла/на утемељача Гајрета са сумом *од Дин. 5 0 0 .— коју he уплаћивати у мјесечним оброцима. Нека му je хвала! Мјеснн одбор бдржао je n a дан 2 2 октобпа 1 9 3 9 године уобича!>ни М евлуд v ппосторијама Г а :ретовог интерната. М евлуд cv училе биише пито.миие М едресе: Капиуић Рабија и Салиха, Ш угић Р а зи ја , Нуруднновић Бисера и г. Захировић. М евлуд ie био пропраћен И лахи!ам а. М евлуд je како матершално тако и морално успио као ни једне годипе до са д а . захваж^пући агилном раду одбора на челу са претсједшшом гћом Ђумрукчић Фатимом. Исте вечери одржано je предавањ е »Демг.кратија v И сламу«. Чист приход износп Дин. 7 1 9 .5 0 . НОВО П О В ЈЕ РЕ Н И Ш Т В О Г А ЈР Е Т А У ГРА Д А Ч Ц У H a мјесто досадаш њег одбора који je дуж е времена био v раду неактиван, Главни одбора Гајр ета поставио je за повјереника г. М ухарема Алајбеговића, учитеља, бившег Г а јретовог питомца, који се сам јавио за повјереника. Повјеренику je ставл-ено v дужност да у што краћем времену обнови упис v TaipeTOBo чланство, те да након то га приступи избору сталног одбора. И М ЕН О В А Њ Е П О В ЈЕ РЕ Н И К А У Р О С Т У Ш И П РИ ЛО ЗИ ЗА Г А ЈР Е Т У ЗВ О Р Н И К У б септембра о. r . r . М ехмед Тјатовић, геометар у Зворнику. поред распродаваља откупних Гајретових значака, сакупио je тога дана са неким Гајретовим пријатељима Дин. 6 3 .— добровољних прилога. Г. ТЈатовићу и прилагачима нека je хвала. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1939 Description An account of the resource Br. 1-2; 5; 10; 14 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1939 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 70bd8e66-e233-48c1-8ec1-1ad434408533