https://kolekcije.nub.ba/files/original/c2bd4d324a7cec97a8489fb77edf0cda.pdf 94cd5371bc222598a069923e018c9bf7 PDF Text Text ’ f Год. X IX 74JPS3R Bpof 1 С а р а је п о , ја н у а р 1938 Nacionalna i univcrirstska № | i o l w EViH SA'i/CiriVO /исш „Иајреш Л lći улазу у 19-ту годину >> Опет смо на почетку једне нове године. Лист »Гајрет« je оставио за собом пуних 18 година a вим бројем улази у ново годиште, деветнаесто no реду. Лист »Гајрет« je, у току овог големог раjjfcaa, учинио читав низ великих напора и жртава, читав низ невјероватно тешких потхвата, да одрЈжн један континуитет и један ред у извршивању своје културно - просвјетне мисије. Захваљујући 1 големим жртвама, успркос многих недаћа и препрека на које се je наилазило, Гајрет je одржао свој лист ?*а радост својих чланова, пријатеља, сарадника и цјелокупне муслиманске заједнце. \ ије потребно на овоме мјесту истицати важност штампе у нашем јавном животу. Њ езину преЈдител>ску, прогресивну улогу у социјалном и културном животу појединих народа није потребно ™ истицати, јер то зна сваки културан човјек. Међутим дужност нам je, ипак, да констатујемо да je у животу босанско-херцеговачких мусличана штампа све до сада била на врло ниском степену. ШтамнОпе, као снажног организационог и просвјетител>ског покрета,код нас, заправо није ни било. Мали СГ|број листова и часописа, разних праваца и циљева, имао je ,већим дијелом, периодичан карактер. РаПојавл»ивали су се да живе само кратко вријеме и да угину као водени цвјетови. Поносни смо што je сводст »Гајрет« у колу педесетак листова и часописа, који сачињавају цјелокупни штампарски живот лике зсловенских муслимана, одиграо најсјајнију улогу. Он je данас најстарији муслимански лисг. то ниЈбдан од свих данашњих листова и часописа мећу муслиманима нема за собом деветнаестгодиш9. TO ЛУНд. РаЗВИо Г е ‘Рет<<. како видимо> заузима посебио мјесто у муслиманској штампи. Његове традиције rt Н6 Настаје { ^ стално извРшавао на националном и културном подизању југословенских муслимана, VBieTvie волХ*>аНЦИ^е И 33 његов даљњи Рад- Ha читаоцима и претплатницима je да нас помогну у наУЈ r • ^ његове обнове и употпуњавања. Уредништво je у прошлој години доста учинило за унаВидЈели см а ЛИста, na je у томе и успјело. To најбоље свједоче многа признања наших читалаца и развиЈености им-о, свједоче и многа нова имена, млађа и старија, из редова наших књижевснаге. Ha нижим pa, педагога и писаца, која смо унијели у ред сталних и привржених сарадника листа сти развиЈена je jje уосталом констатовала и годишња скупштина друштва Гајрета у Сарајеву, на којој Ш ћемо прије су^легати из појединих мјеста први пут, након више година, изразили признање уредудружену са слаосзадовољство због побољшања градива које може задовољити много већи број чиудружену са неравврје_ јена^волТа^На^а^в све 0ве важне чин>енице, ми на овоме мјесту јавно апелујемо на све муслиманске сти воља познаје ср,е посвете пажњУ листу Гајрет и да га помогну својим писменим прилозима из разњима A високе uw,0Ta и науке’ Га'Рет* међутим, не може често да плати хонораре које неки писци интелигенција 1 ЈЛИМ0 да по могућности своје радове шаљу бесплатно. Има међу муслиманима већи Дакле воља 1 вРи <едНо^ти* па би са мало труда могли да употпуне наш садржај својим вриједним ције психологинеба ла имаЈУ на уму да наш лист ВРШИ улогу културног рефлкетора у нашај средини Ј Да ie вољаЈ | да га’ колико им силе д опуштају, помогну. Сваки муслимански интелектуалац и јавлоказа Ј жан '^е Да допРинесе к°лико може за своју заједницу и њезин процват. Ако то не може У првом р( еРи^алн0’ обвезан je на моралне жртве и прегалаштва чије ће испуњење најбоље наћи развијене, п|)г^И^ет' + туалне надаре» Даљи je д ступњу његс>в * него интелиге • _ у каквој тешсеже без мно _______________________ ■ i .* 1 /' W �f О д н о с и н т еу м ген ц и је и в о љ е ^ Велика интелигенција и снажна воља јесу двије снаге, на којима почпва сва човјечија величина и напредак. Кад се нађу »нтелигентан дух и јака издржљива воља удружени, тада имамо пред собом великог човјека, личност. Међутим, код личности нађемо развијен и емоционални живот, који je свакако важан за човјечији рад и дјеловање. Без извјесне ја“уине и дубине емоционалног живота, без извјесне финоће у осјећању, не може се ни замислити чнрлИко дјело. Оно нас оставља хладним, не утиче. Дли осјећање сачињава више сакривену, унутрашњу) еграну нашег душевног живота. Насупрот инташгенција и воља се испол>авају према вани и miajy велики значај за живот и животне задатке, \за научни и практични рад, док осјећање само у њиховој служби добива значење за живот. ЗамИслимо само људе са богатим осјећањима, али одвојеним од интелигенције и воље! To су оентименталне природе, које у унутрашњости својој преживљавају много, али што je, међутим, потпуно без значења за живот и вањски свијет. Прије него што истакнем практично значење интелигенције и воље, т. ј. њихово значење за личност и живот и одредим односе , у које оне могу у човјеку ступити, морам нешто рећи о суштини и бити интелигенције и воље. Прије свега потребно je нагласити да њихов развој овиси о д тјелесног развоја. Слабачко тијело и закашњели тјелесни развој повлаче увијек за собом у ма коме правцу и духовну слабост и закашњење духовног развоја или у најмању руку недостатак истрајности у духовном раду. Ja­ na воља и над просјеком развијена интелигенција претпостављају јако тијело или бар развијен мозак. Изнимке од овог правила само се чине да су изнимке. Тијело великог филозофа Канта било je слабо, организам je нагињао обољењима. Али његов мозак и цијелн живчани систем били су јако развијени. Тако je могуће разумјети бит и облике интелигенције и воље само ако се осврнемо и на њихову тјелесну подлогу. A сада дг пређем на кратко одређење појма интелигенције. Шта се разумијева под интелигенцијом у обичном говору? Прије свега означава се као интелигеитан човјек онај, који je споообан да мисли и расуђује. Дакле, no опћем мишљењу изгледа да je интелигенција сопособност мишљења и суђења. Ово се углавном подудара са научним одређешем појма интелигенције. Међутим се у обичном говору често гријеши, na се моћ памћења сматра интелигенцијом. A то двоје није исто. Има људи са развијеним памћењем, али неспособних да самостално мисле и добр о расуђују, д а се лако и б р зо сналазе у непредвиђеним приликама и слично. Памћење je способност репродукције наших доживљаја, a подлога му je чињеница да ни један спољашњи утисак, никакав чулни опажај или унутрашњи доживљај не може без трага ишчезавати из наше свијести, него оставља т. зв. диспозицију памћења, на основу које може касније д а опет и то олакшано ступи у свијест. Интелигенција je, Ј међутжм, једна виша форма душевне дјелатности, ! она je способност самосталног мишљења и суђе- ' нла. Ивтелигентан човјек се истиче самосталношћу суђења, орипииалношћу и продуктивношћу мишљења, оштроумношћу. Интелигенција je врста i надарености, али уз то и способност стцарања на : подручју знаности, умјетности и у практичшЈм ј' воту. Памћење je само претпоставка и д о б р о ^ магало интелигенције. Оно je нарочито од ifl једности за репродуктивну интелигенцију, која¥ опособност схваћања апстрактних мисли и зн.ив употребе и примјене туђих открића и искуста« Ова заостаје n o вриједности за продуктином n i телигенцијом, која такођер претпоставља памћенЈ Велнки претставник експерименталне психол<1 гије Меуман разликује још аналитичку и синти! тичку 1интел»генцију. Аналитички мислилац разгла! ба д о у танчине-, епособан je за критику, откривање1 пагрешаха досадашн»их истраживања, за истивање' проблема. Алп крај те предности аналитичке надарености има она и овојих лоших страна. Лако je могуће да аналитички мислилац изгуби с вида опће идеје и да се иагуби у тачном анализирању појединости, a честб да западне и у научну скепсу, те заузме стајалиште апсолутне двојбе поништавајући све. Синтетичка интелигенција насупрот у п р а в -^ увијек поглед на цјелину, на појаве у њихову ^ носу. Но при томе често пута не сеже такав м иЛ лац доста дубоко и не ради доста тачно. Сват je најбоље када се савршено развије и аналитТ и синтетичко мшшљење. Највиша и највриједнија форма интелигД je je у самосталности мишљења. ИнтелигеиЈЈ^ вјек, који самостално мисли, не задовол.а мвм понављањем и упознавањем туђих : го он сам даје властите мисли. ОтуљС ност мшпљења претпоставља извјес!^^ ност, али није исто што и продукЈр сталност мишљења сусрећемо no ntj неовисних личности, које су самЈ ком свом другом раду. Ова je 031^ вота и знаност много в р и јед н и ј^ дуктивност. Човјек који сам ост;! прилагоди сваком животном свакој ситуациј«, док продуктЖ свом подручју ствара највећа^ Највећу продуктввност и ! je продуктивна интелигенциј.И нова дјела. Многи истичу 6(1 душевну поремећеност генија^ лан се човјек потпуно и «нтен:1 дјело, na често и на рачун з д р а Л води и д о једностраног развојТ ности, a често и д о нервозног стј | поремећења. Али, међутим, у кру1 и на свом дјелу он je нормалан n i Ове највише форме интелиге.1 постићи без устрајне вјеж бе и ма|1 ког хтијења, које тјера интелиг1 стално напријед, дакле без воље. Л ди како се интелигенција и воЉа n i жу. A сада да пређем на вољу. �По обичном и популарном мишљењу воља je хотимично, свјесно дјеловање. Да се само хотимичне радње у обичном животу сматрају вољним радњама доказ je то, што човјек није одговоран, ако таковим нехотичним и несвјесним кретњама учини какво зло. Међугим, и несвјесне кретње, чак и оне најниже физиологијске кретње јесу вољне кретње, само што оне претстављају нижи ступањ у развоју воље. Кад мало дијете чисто инстинктивно граби за јаким утисцима, као н. пр. за свјетлошћу, и ту се ради о вољи као и код одраслог човјека, који je у свом раду свјестан циља, могућносги и оредстава за остварење тога циља. Ту смо опег на тачки узајамног помагања интелигенције и воље. Интелигенција je придошла на вишим ступњевима развоја вол>е. Дакле, интелигенцлја и воља су апсолутно упућене једна на другу. И у практичном животу видимо да нема велике интелектуалне надарености без имало воље, као ни јаке воље без интелигенције. To би била само јурњава без размишљања, са јаком вољом удружена бедасгоћа. Но ипак сусрећемо често једностране љу^е од воље, код којих воља преваже интелигенцију и једностране људе од иџтелекта, који образују свој дух. али су непрактични и не постижу ништа, јер им je вољни живот једнострано^и недовољно развијен. ГГитање je сада шта je вриједније: једносгран човјек од воље који je импулзиван и јури за неким нејасним циљем или интелигентан човјек без довољно развијене волЈе. Међутим обе ове једностраности су за живот релатино без вриједности. Такав једностран човјек не може у себи стварати опћи људски ид^ал, идеал личчности, која у својој интелектуалној развијености носи печат велике сређености, изграђености, јединствености. a то није од природе дато, нег.о се тек има постићи, a то дугим и истрајним радом око самог себе. Без развијене интелигенције и јаке воље тај се идеал не постизава. Настаје сада ново питање: да ли интелигенција увјетује вољу или воља интелигенцију. Видјели ,смо да на највишем ступњу човјечије развијености имамо удружене и развијене обе ове снаге. Ha нижим ступњевима човјечије развијености развијена je једна од њих на рачун друге. Али ми ћемо прије сусрести развијену интелигенцију, удружену са слабам вољом, него развијену вољу удружену са нераави јеном интел1игенци јом. Така воља са слабом интелигенцијо-м и није права развијена воља. Ha највкшем ступњу овоје развијености воља познаје своје циљеве и управља се према њима. A високе циљеве може joj постављати само интелигенција. Дакле, воља je без њој претходеће интелигенције психологијска мемогућност. Да je воља овисна од интелигенције има више доказа. У првом реду доказ лежи у томе, што нема развијене, праве вољне на1дарености без интелектуалне надарености. Даљи je доказ у томе, што човјеком на нижем ступњу његова развоја далеко више влала воља, него интелигенција. Он je импулзиван. Hahe ли се у каквој тешкој ситуацији, гдје мора да бира, он сеже без много размишљања за оним, што je ње- гово осјећање одабрало. Исти je случај код дјеце и примитивних народа. Да напоменем само за примјер масу и њене вође. Вођа je свакако на далеко вишем ступњу интелектуалне развијености, него свјетина. Он познаје све моменте који заносе масу, истиче их, доведе масу до одушевљења и води. je куда он хоће. Она слијепо слиједи и јури без размишљања. Из овога већ слиједи да се духовни напредак човјечанства може само у томе састојати да интелигенција стално проширује своју превласт над вољом, a не у томе да слијепа али снажна вол^а влада интелигенцијом. Па и у нашој личности можемо посматоати стално даље оазвијање овога односа интелигенције и воље. Идеал наше личности не лежи v вољи ко i a би владала интелигенци јом, него v томе, да ви.сока, далекосежна интелигенција, која има преглед свих наших циљева и посљедица наших радњи, стално води нашу вољу. Ha овај однос интелигенније и вол>е w a3vjp и ^илозоЛ Фихте када каже: »Реци ми каква ти je филозофија, na ћу ти рећи какав си карактер«. Но иако je томе тако, ипак се данас јавл>ају многе антиинтелектуалистичке тенденције. Говори се. да се интелигениија прецјењује. да човјек за свој успон нема захвалити њеној интервенцији. него више' инстинкту и неким прирођеним силама. Много се апелира на неке мрачне силе у човЈеку. Истиче се да човјек имд служити неки.м м.истичним својством осјећања, интуииијом, инстинктима. Има већ и цијелнх филозофијских система, којч се на томе базира ју. Свакако не с»Ш|јемо превидјети значење и осјећања и инстинката, који су често и мјеродавни. Али не смијемо превидјети ни то да ie баш интелигенција она снага која све то води и даје чов.јеку коначне смјернице, да ни осјећање ни воља не постоје за се и самостално, него тек уз интелект. Разија Шерифовић. �Два прилога историји Босне и ЈСерцегоЂИне Још немамо потпуно рељефно обрађене историје окупације Босне и Херцеговине о д стране Аустро-Угарске. Истина, у посљеднје вријеме су објављене студије Чубриловића, Крешевљаковића и Скарића које се баве тим, заиста епоханим периодом наше прошлости. Међутим, за дефинитивну историју окупације Босне и Херцеговине потребно je, no мом мишљењу, испитати архивску грађу Ko­ je, неоспорно, још много има у Бечу, покупити традицију од још живих учесника ових бурних догађаја и онда истом утврдити тачан и правилан ток историјског збивања и све што му je претходило да би се могло правилно оцијенити и дати одговарајуће мјесто босанско-херцеговачким муслиманима у нашој народној историји. Сматрам да je корисно да објавим два документа из Бечког ратног,. архива који cyf no мом мишљењу, важни за историју окупације. Списак пајважнијих личностн које су учествовале у борбама код Грачанице и Шамца Ha телеграфско наређеше команданта 13 армијског корпуса генерала Филиповића из заузетог Сарајева од 19 аугус'та 1878 год., војна команда из Маглаја (M ilitar-Stations-Com m ando)1) исти je дан телеграфски доставила генералисиму окупаторских трупа слиједећи списак иајкомпромитованијих лица у устанку код Грачанице и Шамца: 1) Муфти-ефендија из Таслиџе (Пљеваља), вођ устанка, 2) Осман-бег из Зворника, бимбаша, 3) Ибрахим-бег Пашић из Грачанице, 4) Кајмакам и кадија из Грачанице, одјевени као башибозлуци, 5) Мухарембеговић, бајрактар из Тузле, 6) Салих Сагиа из Д оњ е Тузле, 7) Хаџија Хусановић из Грачанице, 8) Мујага Ужичанин из Грачанице, 9) Јово Мухић из Градачца, предао je усташама једног заосталог аустријског војника и узео му пушку, 10) Решидбеговић Хусеин и з Грачанице и 11) Хаџи-Хусеин Малергић (?) К од Шамца су управљали устаничким трупама (у оригиналу стоји: haben ihre Banden gegen Samac dirigiert): 1) Мехмед-бег Ћемерлић, кајмакам из Брчког, 2) Мујага Терзић из Брчког, 3) Хаџија-Хафиз из Брчког, 4) Мујага Пазарац из Брчког и 5) Мехага Исламовић из Брчког. *) Ова je команда спадада под оточачки пјешадиски пук »Грофа Јелачића« N° 79. Овај je пук био саставни дио познате Сапаријеве XX дивизије која je страдала у долини Спрече. I Више je него сигурно да je овим људима који су се борили онако успјешно против XX Canapnjeee ! дивизије у Посавини, судио пријеки суд (Mandgericht) и генерал Филиповић je 24 аугуста 1878 год. телеграфски јавио команди XX пјешадиЈСке дивизије у Д обоју слиједеће: »Ha увид, с наређењем да поменута лица, чим буду ухваћена, одмах буду смакнута и да се ово наређење достави такође команданту 4 армиеког корпуса фелдмаршал - лајтнанту фон Бинерту«. (Zur Einsicht mit dem Auftrage, Ingenannte bei lhrer Habhaftwerdung sofort zu justifizieren .. .)z) Пад Вишеграда, 4 октобра 1878 г. О учешћу Вишеграђана у борбама против аус?гро-угарских трупа као и о паду самог Вишеграда, 4 октобра 1878, извијесгио je пуковник Давид из Вишеграда 2 јуна 1879 год. команду I пешадијске дивизије у Сарајеву, на основу наређења № 1201 о д 15 маја 1879 год. (о датима, снази, команI дном воћству « осталом): 1) Битка код Зенице (вјероватно да се под њим ј мисли на бигку код Какња, 15 аугуста). Снага устаника, 1.500 људи са 2 топа, највећим дијелом башибозуци a мањим дијелом редифа. Команданти: Хаџи-Јамаковић и Исмаил-бег Селмановић. 2) Битка код Високог, 17 аугуста 1878. У тој битки je учествовало, између осталих, 300 вишеградских башибозука под командом Абидефендије Османагића, вишеградског посједш ка, са 2 топа. У борби су демонтирали један топ. Послије борбе су ови башибозуци кренули право у Вишеград, a да се нису задржавали у Сарајеву. 3) Сукоб код Шенковића и Бандина Оџака 21 септембра 1878. У овом сукобу узело je уче-шћа око 500 башибозука из Вишеграда под воћством Хаџи - Изета Мунџића. 4) Заузимање Вишеграда, 4 октобра 1878 г. O ko 24 и 25 септембра дође у Вишеград око 600 Арнаута од Муфтијине војске, продужише послије краћег одмора у Нови Пазар, пошто претходно пљачкаху и паљаху. 30 септембра сгиже у Вишеград Муфтија3) са, отприлике, 500 људи. Пошто je прешао преко Дрине, недалеко о д Вишеграда код Штитарева и Хртара и тамо наредио да се униште скеле које су се налазиле на Дрини. Ово одјељ ење заузе утврђења Риковце, Боровац, и Стражиште. Ови су објетсти снабдјевени топовима. Редифа овог среза била je позвана од Муфтије, гдје дође највише 60 људи, о д којих je no 10 људи ставл>ено у утврђења Видову Гору, Будакову Сггијену и. Околиште. 3 октобра оде Муфтији још око 130 Вишеграђана, тако да су у станици бројили 6 д о 700 људи. Муфтијин славни стан налазио се у Бабину Потоку, источно о д Горњег Стражишта. Његов под-заповједник (Uhtercomimanidant) М ехмед-бег Ћемерлић задржаваше се на путу у Добриње, гдје се сада налази царинарница. *) Ратни архив у Бечу, Feld Acta, 1878, 13— 94 Justiz. ») Мехмед-Нурудин ефендија Шемсекадић, пл.еваљски муфтија, познати стратег, војсковођа и говорник. �В у к К араџиЋ и uauic н а р о д п о јединст по Још и ових дана у многнм крајевима наше отаџбине слави се стотину педесетогодишњица велижог књижевног реформатора Вука Караџића. Велико његово значење за културни развитак целога југословенскога народа неоспорно je, и сувишно би било о тому писати и то доказивати. Ко би могао порећи, да je Вук Караџић ударио основе нашем српско-хрватском књижевном језику, a правити разлику између српскога и хрватскога језика значило би бити или неписмен или још нешто горе. Можемо ли да поделимо наше- народно благо, na да кажемо, ово су српске, a ово су хрватске народне песме. Можемо им дати наслов какав хоћемо, можемо их назвати и српскима и хрватскима, али оне су благо целога нашега иарод, a та се душа не да ни делити ни поделити. Вук Караџић je открио то народно благо, он je скренуо пажњу целом тадањему културном свету на бескрајне уметничке, естетеке и моралне дубљине наше народне песме, у којој je најверније дошла до изражаја душа нашега народа. Он те песме «ије делио na српске и хрватске, он je познавао иаш народ као један народ и само једно народно благо. Поводом стотину педесетогодишњице о д рођења Вука Караџића изнесена je множина детаља из његова живота na чини ми се Хаџи-Јусуф, који je учествовао у сукобу код Шенковића, био je протјеран из Вишеграда на захтјев кајмекана и других угледних Вишеграђана. Он се задржао у Дринском пољу сат од Вишеграда. По подне, 3 октобра, кад су се аустроугарске трупе појавиле пред Вишеградом, завлада у мјесту општа пани!ка. Вишеградски башибозуци и редифа ишчезаху полако. Редифски поручник Салихага Табаковић оде навече у утврђења и рашири вијест о продирању аустроугарских трупа у Рудо. Усљед тих вијести настаде пометња међу Арнаутима, те неки одмах одоше. Кад су сазнали за продирање аустроугарских трупа, Муфтија и Мехмед-бег Ћемерлић кренуше с највећим дијелом Арнаута око 2 сахата, послије поноћи, 4 октобра у Нови Пазар. Тобџије, махом Вишеграђани, одоше својим кућама или се разбјежаше no селима. Посада напусти сама караулу на вишеградској ћуприји, кад се аустроугарске трупе појавише на висовима лијеве обале ријеке Дрине. Неки чувари Карауле кренуше кроз град и разбише неколико дућана. Вишеградски грађанин Мемишага отвори капију карауле на ћуприји аустроугарској претходници. Вишеград у том моменту бијаше напуштен од свих оружаних људи и највећег дијела становништва.4) Хамдија Капиџић 4) Рат,ни архив у Бечу, Feld Acta, Feind. 178, 13— 6 4 -6 6 . и један детаљ, који за нас може бити нарочито интересантан, a то je његов боравак у Топуском, где je потражио лека својој болести. To je било у месецу августу год. 1861. У Топуском лечили су се у прошлом веку многи наши знаменити људи, међу њима Трнски и песник Лукијан Мушицки. Готово сви су он>и убележили своја И1мена у лечилишној споменици, те било у прози или стиху изнели у њој своје утиске, које су ,из Топускога понелм . . . , разгледајући Топуско, правећи излете у околицу, сретајући се са народом тога краја. Сви су ти састави проткани родољубивим духом. Интересантно je, да се ту свуда говори о Србима и Хрватима као једном народу, говори се само о »нашем .народу«, те о крајевима у којима он живи, који данас сачињавају отприлике Југославпју. Па и приликом прославе Вукове стопедесетгодишњице, еминентне једне народне светковине, није могло проћи, да се у ту општу народну светковину не умеша и не уплете ефемерна дневна политика, настојећи, да значење Вука Караџића у нашој националној и културној историји сведе на уску и племенску базу. Таково приказивање историјског значења личности Вука Караџића може одговарати моменталној политичкој тактици неке политичке групе, али таково схваћање не одговара историјској истини, a и врло je далеко од тога, да би могло бити усвојено од нашега народа. Како je Вук Караџић гледао још год. 1861 на наше народно јединство видеће се из речи, које je он својом руком напнсао у лечилишну »Споменицу«, a то су ове речи: »да сам управо овде познао, што значи, наше горе лист и крв није вода«. У Топуском, 7 августа 1861. Вук Стеф. Караџић Из овога текста јасно се види, што je Вук нашао у тим нашим крајевима, што je нашао на Кордуну. Нашао je помешане Србе и Хрвате, које он није могао разликовати нити их je разликовао, него je он сретајући. се и са једнима и са друпима морао констатовати, да je управо овде познао, што значи: »наше горе лист« и »крв није вода«. Дошавши из својега Подриња нашао je исту крв и исти народ. Не заборавимо, да je то било год. 1861. Он je осетио и својим срцем и душом, да je то све један народ, исти народ, који je он оставио у својему Подрињу у Шумадији. To je осећање које несумњиво прожима и данас осећања нашега народа, најшире народне масе, то je чврсто осећање, да смо један народ, то je истина, која лежи у крви нашега народа, то je истина, коју не може оборити никакова ни политика ни политичка тактика, јер то je истина, која чини темел>ни камен Југославије. Др. Бранко Бараћ �JVevjesta u pidžam i Šala u jednom činu. L ic a : Hasanaga, otac, ostariji, bosanski odjeven; Omer, njegov sin, omlađi čovjek; Almasa, Omerova žena, mlađa, evropski odjevena; Milka, njihova šest-godišnja kćerka; Katica, njihova sluškinja, kajkavka i Šandor, brico. Događa se u Omerovoj sobi u višem gradu. Vrijeme: sadašnje. Soba: evropski uređena za dnevnu upotrebu. Tu je i stol; tu su stolice, pa kredenc, par fotelja i t. d. Po podu je čilim, a po zidovima slike. Jedna vrata su­ čelice publici, a druga s desna. 1. prizor. Hasanaga sam. Hasanaga: (Kada se zastor digne nema nikog na pozornici. S vana se čuje kašalj; Hasanaga se najav­ ljuje. M isli, dok nije unišao, da se ukloni, ako se ko krije. Zatim se pokaže glavom na srednja vrata. G le­ da preda se): Ima li ko na putu? (K ako se niko ne javlja podigne glavu i uniđe. Bosonog je. Pod pazu­ hom mu zavežanj, a u rukama postule. O gleda pozor­ nicu, namještaj i zidove): šta bi ste rekli jesam li ovarisao. Ama šubha me hvata, jer u avliji sam ovarisao na domuza, a ovdje u sobi na ove surete, lentre po duvarovima. (Ispod ruke promatra slike po zidu. U jednoj prepoznade O merov lik pa kliknu): A , ljudi jes Omer! Biva Omerova je odaja. (Zatim po­ žuri, do vrata i izbaci postule. Vrati se pa se spusti i sjede na čilim oslonivši leđa o fotelj. Zavežanj stavi do sebe, a onda ogleda oko sebe i turi ruku u muhliju od čakšira pa izvuče nešto u krpi). Ja mislim, da ovdje nema (Obazire se opet oko sebe) financi. (Razveže i stane pretresati duhan, eškiju. U to čuje s vana neku pjesmu, a onda korake. Brzo pokupi duhan i zaveže ga u istu krpu pa s njom u muhliju. U 'brzini mu osta jedan rogalj vireći iz m uhlije). Katica: (Pojavi se na srednja vrata u bijeloj pre­ gači s bijelim oko glave. Pjeva — primjerice onu kaj­ kavsku: Kaj nam pak moreju, kad smo složni . . . — N o si u rukama košaru s drvima. Kada opazi Hasanagu prepade se. Ispadne joj košara iz ruku): Jojl Ko su oni?! Kaj izvoliju? Hasanaga: (N evid io do tada Omerove žene, pa od Katice misli, da je ona. Sjedi dalje): Saula, saula kuzum benim! Katica: Šta oni kažeju? G osp on ne razume po hrvački?! Hasanaga: N e razumijem se pohrvati? A šta ti pada na um hrvanje ženska glavo? Cu li ti nje! Ona bi se sa svekrom hrvala! T a ni u boljem vaktu ni jesu se žene hrvale. A što se tiče mene e, e bogm e sam se u mlađim godinama razumio i hrvao te još kako, a i danas ne dao Bog nevolje ne bih se dao pod noge ne bih. (Pridigne se): N ego dijete moje, od tebe nije lijepo što puštaš avaz, da te čuje i vlah i turčin. G dje ti je nićah? Katica: (Kod ove zadnje riječi posta pitomija): N ića?! A , zar ga oni znaju? Samo, znaju gospon, njemu nije ime tak: Nića, nego znaju njemu je praf, za praf ime Mića. Je Г te da je feš dečko moj M ića. Hasanaga: (U koči se. Turi prste u pojas nad bokove. Izobličen, iskolačenih očiju primiče se u raskrok Katici, a ona prestrašena uzmiče): Šta reče nedorekla ga, da B og da! Zar je od Omera postao M ića? Je li? Katica: (U neprilici). Kaj oni misledu? Kaj im ni to praf? Njemu je znaju pravo ime Mićun, a znaju ja ga, jer je tak hercig, zovem Mića, M ićko. Znaju, gospon ja mu smajhlam. Hanasaga: (U srdžbi podigne ruke kao da će na Katicu nasrnuti, ali se suzdržaje. Glas mu drhti): Ori, M ićun?! M ić a ? !. . . M ićko? Ah mićuhnuo ga sine prije zalaza sunca još za bijela dana! A meni piše: Tvoj O-O-mer. — Neimao ga kao što ga eto i neimam. Katica: (U sve većoj neprilici): Joj, gospon, ja njih čisto ne razumem. Hasanaga: (D alje bjesni od srdžbe): B og tebe ne razumio. I nije te stid meni hvaliti M ićuna?! Jazuk ler olsum! I ti si mi iz turske kuće?! Je U?! Pa i jezik u vlahaluku prevrnula. A !? Katica: A li ja nis iz turske kuće. Hasanaga: (Izvan sebe): Zar još i to?! Stidiš se starine?! Stid te bilo Boga! E, e sad razumijem komu hrokće onaj u avliji. Katica: Oni misleju onaj pajcek? Znaju gospon onaj pajcek je od druge partaje. Hasanaga: O d druge p a r t i j е?! O d druge p a r t i j е?! Šta se mene tiču vaše partije? 2, Prizor: Prijašnji i Omer. Omer: (Probudila ga galama. Viče srdit s vana): K o se to svađa u kući? Šta se to zbiva? (N akon toga ulazi s desna u pidžami, razbarušene kose, u kućnim cipelama; opazi oca): Ah, babo, ti?! T i, dragi babo?! D obro nam došao! (Raskrili ruke i pođe prema ocu). Katica: (Snebiva se i u čudu gleda sad Omera a sad Hasanagu; kao da pita publiku): T o gospon tatek od našeg m ilostivog gospona?! Hasanaga: (Uzm akne natrag, a kako mu se Omer primiče, on se u uzmicanju popne na fotelj. Pokreti­ ma, ruke odbija Omera) : Miči od mene! Miči kad ti velim. N ijesam ja tebi došao, nijesam. Zar da ja Mićunu dođem ? — A ? Mićunu, Mićuki, mićuknuo ga sine, nesine, prije akšama! Omer: (N e može da se snađe. Zamucao je): A-a-li babo? Jesi li pri pameti? O kakvom M ićunu govoriš? Hasanaga: O kakvom Mićunu?, o takvom što 1 stoji predamnom. Eto o kakvom. N ego ne primiči mi se. Eno ti o n og u avliji što sam malo prije na njega ovarisao. Još mi ova (pokazuje prezirno na Katicu) veli: nije naše p a r t i j e , nego druge p a r t i j e . N ije?! — N ije?! Hrokćao ga sine, nesine s njom zajedno na oba svijeta do kijamet-dana! Omer: (Očajan): Ama babo šta ti je za Boga? Šta govoriš? Ko hrokće?, koja partija? Katica (Upada u riječ): Stari gospon misliju tam dole na o nog pajceka od druge partaje. (Prema Ha- �sai}agi): Znaju gospon ja sem im kazala, da onaj pajcek ni od nas. Omer: (Daje Katici rukom znak da šuti): Znaš b a b o ___ .. Hasanaga: (Prekide ga): Neznam! (Prema Katici); A tebe ne pitam čije ti je partije domuz. Mogla ^ °£ге^ ’ i e т о Је- Stidi se dina i imana. Omer: (U sve većoj neprilici): Babo dragi, priberi se. Priberi. N ije krme u nekoj drugoj partiji, nego je krme druge partaje, drugog stanara. Ja vidim, da je ovdje neka zabuna, neki nesporazum. (Prema Katici): Šta ste, Katice, s mojim gospodinom tatom razgovarali? Hasanaga: (Zaprepašten upada u riječ pojačano): Šta-a? Zar je sada njoj ime Katica? Zar više nije Almasa? Biva Kata i Mićun, Mićun i Kata. — Je li? I meni sijedoj glavi to kažete nesretna djeco?! Zar sam trebao i to da do-če-ka-a-m. (Zajeca pa zaplaka Hasanaga. Sade brzo s fotelja i spopade zavežanj pa pojuri na vrata.) Omer: (Predusrete ga na izlazu): Babo, dragi, babo! Babo, molim te i ruku ti .ljubim, čuj me! Hasanaga: (Začeplja uši): Neću, neću! Gjunah mi je tebe i slušati, i čuti. (Nasrće na vrata). Omer: (Nastavlja): Ali, samo čuj dvije riječi: OVo je naš hizmećar. O vo nije Almasa tvoja nevjesta. Hasanaga: (Popušta. Prestaje da nasrće navrata. ! Pribire se. Gleda u Katicu kao da je pogledima pita: Je li to istina?). Katica: Jest, ljubim ruke, ja sam »bedinerica«, a m ilostiva spava! Hasanaga: (Prema Omeru): Ko ti to spava? Ka­ kva »milava«? (jer on ima kravu imenom »Milava«). Omer: (Ispričavajući ženu): Ona, babo misli na Almasu, ali ona ne spava. Ona je ustala na — na sabah, na vakat. Hasanaga: A ko joj je Mićun? Katica: Znaju gospon, to je moj dečko. Omer: (Rukom Katici, da šuti): Mićun je Katičin momak, pa ti je sigurno nešto o njemu pričala. Hasanaga: (Pribrao se pa i razdragao. Pođe i zagrli Omera): Kad je tako, šućur Bogu. Onda af mi, af, dijete, moje. (U grlenju mu ispade zavežanj. Za tim K atici): I ti mi ženska glavo oprosti, oprosti. Katica: A li milostivi, stari gospon, znaju moga j Miču. Oni me za -njega pitaju. Hasanaga (Raspoloženo): Hajde, hajde ženska j glavo! Ja te pitam za n i ć a h , a ti ga pomiješala s Mićom. (Prema Omeru): A šta je s nevjestom? Gdje se to ona zabavila? Kod krava može biti? —. A ? Pa onda, gdje mi je unuka? U mejtefu — je li? Omer: (Prekida): N e, babo. Odmah će doći, j (Prema Katici): Katice, odnesite ovaj zavežanj u gostinjsku sobu. (Prema ocu): Ja ću, babo, odmah otići j po Almasu. (Hasanaga pođe da sjedne gdje i prije. Katica ponese drva i zavežanj, a Omer pođe desnim , vratima). 3. Prizor: Hasanaga, Omer i Almasa. Almasa: (Bila je pošla u sobu, da vidi ko to jutros galami. S vana ulazeći): Ali, Omere, molim te, što toliko vičeš? S kim se svađaš? (U niđe u pidžami ne počešljana i sukobi se s Omerom, a za tim ugleda Hasanagu): Juh, ko ti je to Omere?! Hasanaga: (Pridiže se, dok se ne bješe posve ni spustio, i ispod dlana gleda u nevjestu. Prema Ome­ ru) : A kakav ti je to m o mč i ć, Omere — A ? Omer (Vidi, da je opet upao u nesporazum): Znaš, znaš to mi je žena — tvoja nevjesta. Hasanaga: (Izobličio se. Opet uzmakne na fotelj. Izbuljio oči. Probada sad Omera, a sad Alm asu pa podbočivši se ruknu): Šta reče zamukao ga?! Šta sram te Boga i poštenog svijeta?! O n tvoja žena?! O n ? ! . . . О-о-оп?! — On, nevjesta?! Pp-u! jazuk ler olsum. Zar je to tebi škola donijela, da ti o - o n bude žena, da ti o - o n rađa djecu — А -а?! (G las mu podrhtaje): Ah, Bože moj dragi, ne džombosaj ovo, dok ja ne izmaknem. (I ponovno sad, skočivši s fo­ telja, s većom silom nasrnu na vrata i uspje da iz­ makne. Almasa: (U neprilici): Ko je taj stari budala? Omer: (N ešto pojačanim glasom): Pobudalio od tvoje pidžame, a ono je moj rođeni otac. N eg o po­ žuri pa se presvući. (Za tim Omer potrča na srednja vrata za ocem, a Almasa se izgubi na desno). O dm or. 4. Prizor: Omer i Hasanaga. Omer: (Čuje mu se glas sa izvana. M oli oca da se vrati. N ak on. kratkog vremena ulazi uvodeći oca gotovo silom): .. .A k o nebude ovako onda me prokuni; napusti moj dom i odreci me se, da ti nijesam sin. (Hasanaga teško, umorno diše. Omer ga sjeda na fotelj): Šta ćeš babo, kad je taki vakat. M oda, kako ’no se reče. A , sada ćeš vidjeti, da je ono bila moja Almasa, tvoja nevjesta. Ona je žensko, a nije muško. Ona ti je rodila unuku. Ona je ono bila u noćnoj haljini, u pidžami. Hasanaga: P i - p i - d ž a m l i nešto, što li reče. Veliš moda. Jah! Moda! Ja jedno znam, a to je, da ste pobudalili na račun te vaše mode. Žene se šišaju i navlače pantale. Žale što im nemogu brkovi da na­ rastu. Ljudi im briju brkove. Stide se što su muško i' još čekam, kada će pustiti pletenice i navući dimije ili kakav fistan pa sjutra na putu neće čovjek znati ko je muž a ko li žena i ko od njih dvoje rađa. A ko se čovjek na te naopakosti srdi onda mu kažu: ne­ moj to je moda. Ona je tomu kriva. — Moda, ne bilo je, da Bog da! Omer: (Sjeda do oca pa će pomirljivo): Ama, babo, i jest tako i nije tako. I vakat je kriv i moda je kriva pa eto i mi smo krivi. Znaš, moda ti je je­ dan val, dalga. Kada se ona u vaktu pojavi sve što je u vaktu ona sobom ponese. Džaba ti se otimati. Treba ti danas ili sjutra s njom zaplivati ili se u vaktu utopiti. Hasanaga: (Porugljivo): Dalga, dalga. ah, dalga! Bogme vas i utapa i ačkosum joj bilo, kad ste taki. Omer: Ama, babo, ti zaboravljaš, da je vazda bilo mode. Čuo si ti, da se ono Bošnjaci digoše prije blizu sto godina na »đaur-sultana«, a ono je bilo radi mode. Sultan obukao vojsku u pantale i ustakao im fesove, a mi ti pusat na se pa u boj na sultana. Danas nas je stid toga, zar ne? Hasanaga: Rahmet im lijepoj duši svima, koji ustadoše. I trebali su i ačkosum im bilo. A ti meni nemoj sada pametovati. Neću da te slušam. (I začepi uši): Neću pa neću. Mene ne povlaši. �5. Prizor: Isti i Almasa. Almasa: (Pojavi se s desna u haljini i pristupi Hasanagi i uzme ga za ruku pa mu je poljubi): Kako ste, babo? Jeste li zdravo putovali? Jeste li se umorili? Hasanaga: (Pusti ruku i klimajući glavom otpuhnu kroz nos. Pogleda ispod obrva Alm asu od glave do pete pa ponikne glavom ): Eto dobro sam, a daj Bože bolje i daj Bože pameti. Almasa: (Sjeda blizu): Daće Bog i dobro i bolje. Nadati se. Hasanaga: Nenadaj se, dok se ovako radi. Jok! (U to se začu dječiji glas). Glas Milkin: (D oziva): Mamice! Mamice! Hasanaga (Kao da se prenu; podiže glavu): Čiji je ono avaz, da nije unukin? Omer i Alamasa: (Kao da nađoše izlaz iz ove situacije): Jest, babo, jest njezin glas. Hasanaga: Pa, dovedite mi je, dovedite. Omer: (Almasi, koja je već ustajala): Hajde Almasa po nju. Almasa: Baš sam evo pošla. (Izađe na desno). 6. Prizor: Hasanaga i Omer. Hasanaga: A , je li mi unuka kolika narasla? Omer: N e budi uroka za godinu dosta, dosta! Hasanaga: A , koja joj ono bi godina — A ? Omer: Sad će joj se u zdravlju šesta navršiti. Hasanaga: E, e neka je hajirli pa živa i zdrava. (N akon male šutnje): A , kako joj ono bi ime? Omer: (Casovito malo sm eten): Ime joj je, znaš, babo, ime joj je Malka, Malka. Hasanaga: (Razdragan. Poklepća Omera po ra­ menu): Eh, eh baš ti aferim sine. M alka, M alka, to je bilo ime tvojoj rahmetli neni, materinoj materi. Po ćeifu mi je. Taman kao da si joj nadio ime rah­ metli Čelebije, tvoje dobre majke, B og joj dao džennetske ljepote. A , kako ti pade na pamet, da joj baš nenino ime nadiješ? Omer: (O pet u neprilici): Z n a š ,... znaš, babo, čuo sam od rahmetli matere, da je nena bila dobra žena. Hasanaga: (Uzdahnu): Bogm e si imao šta i čuti. Bila je turkinja kakve se više ne rađaju. N ije nikad propustila beš vakat namaz. Pa za to dao B og te i moja unuka bila u svemu nalik na nju. 7. Prizor: Isti i Almasa s M ilkom, a zatim Katica. Almasa: (U niđe vodeći malu M ilku za ruku. Privede je Hasanagi): Evo vam babo unuke (M ilki): D e poljubi dedi ruku. M ilka: Ljubim ruke! Alm asa: (Još bliže privodi M ilku): Treba uzeti dedu za ruku i poljubiti mu je. Hasanaga: (Privuče k sebi M ilku i poče je gla­ diti): Što će ti dijete: ljubim ruke. Poljubi jednu pa si poljubila. (Zatim pruži joj ruku i ona mu je poljubi. Sjedne je do sebe i nastavi je gladiti): Slušaš li babu i majku — A ? M ilka: Slušam. Alm asa: (Sjeda blizu): Sluša, sluša, jer ko ne sluša, toga niko ne voli. Hasanaga: (Neobazire se na Almasine riječi): A , kako tebi bi ime, znaš li? Milka: Milkica. Hasanaga: (Zinuo. Pogleda sad u Omera, a sad u Almasu. O ni su očito smeteni): šta, ovo dijete reče? (Zatim M ilk i): Kako to reče? . . . Omer: (U pada u riječ, pa da pomogne M ilki): Znaš, ona tepa pa krivo izgovara. Sad rekne Malka, sad Malkica, sad M ulkica i nikad pravo. Hasanaga: (Klima glavom i ne vjeruje u isprav­ ke Omerove. Uzdahne duboko i spuštene glave, a ukočenog pogleda, mehanički, dalje gladi M ilku): Jah, jah! Krivo izgovara-a-a-a. (U to se pojavi s desna Katica). Katica: Prosim ih lepo tiš sam afdekovala i kafu servirala. (N estade je). Hasanaga: (Podigne glavu): Koga vraga sad prosi? N it ima ko za ženidbu niti za udaju, a vala da rečeš, da je gladna pa da prosi ne bi ni to rekao. Almasa: Ona nas ono zove u drugu sobu na bijelu kavu. Hasanaga: (Z lovoljno): Hajdete vi, djeco, ihajdete. Ja sam vala sit dovle. (Pokazuje do grla). Omer: A li ne može to biti, babo. Alm asa i Omer: Nem ože. Treba kahvu s mlije­ kom popiti. (Om er ga prihvaća za ruku i gotovo sili, da ustane). Hasanaga: N eka vam bude i to i ako mi nije do toga. (U staje). Trom o koracajući ide vratima i izađoše svi na desno). O dm or. 8. Prizor: H asanaga i Alm asa a onda Milka. Hasanaga: (Sjedi i pred njim džezva kave. U ruci mu filđan, a u drugoj cigara. Almasa nešto plete): K akogod smislim valja ona naša starinska, valja: ko je hitio vrat je slom io. Eno Omeru.se nezna ni za hahvu. Ode. V eli: dužnost me zove. Zamukla ga ona pa ne zvala. Almasa: E, šta ćete, babo, dužnost je dužnost. Hasanaga: D e, nevjesto,tako ti Boga, bud se on s njom uhvatio nemoj još i ti. Pa, dijete, naši su hi­ ljade godina živili nehiteći i evo nas šućur Bogu i danas živih i zdravih . . . M ilka: (N ašla u Hasanaginom zavežnju dimije i anteriju. Katica joj ih obukla, a na glavu joj ustakla kapu od maškare. Utrči): Bravo, dragi dedo, bravo! (Poskakuje oko Hasanage): Baš si mi donio lijep kostim za mačkaru. Hvala, hvala! Hasanaga: (N em ože da dođe k sebi. Poizmiče glavu, da vidi, je li mu to unuka, jesu li haljine što ih je on donio. Nam rgodi se. Očito htio bi skočiti izružiti, prokleti i pobjeći. G leda ukočeno. V adi čevrmu i tare znoj. Glava mu klonu, a on zastenje. Kroz ono stenjanje kao da doziva očajnim glasom ): C elebija-a!. . . Almasa: V idi , da je nešto Hasanagi neugodno, a nezna šta. Ona nezna, da je on donio te haljine. M ilki): A m o dolazi! (I privuče je sebi): Čije si to krpe navukla? (Prema Hasanagi): Znate babo mala ide u »špilšui« pa danas imadu maskiranu zabavu. O vo joj je sigurnot donijela Katica od naše pralje iz mahale. Još će mi se dijete oprljati. �Hasanaga: (Gleda dalje preda se. Teško diše. N e diže glave. Kao da sebi samom govori): K rpe!. . . 0 pri ja ti!. . . E, rahmet ti duši i blago tebi, moja Čelebijo, kad umrije za vakta neoprljana! Tvoje naj­ ljepše bajramske haljine čuvao sam i donio ih nevjesti, da je obeselim. Obeselio sam evo unuku — mačkaru. Blago tebi, kad je negledaš! (Zašutje i dalje teško diše.) 9. Prizor Isti te Katica i Šandor brico. Katica: (U niđe sučelice): M ilostiva, prosiip ih lepo došel je frizer, gospon Šandor, radi njihove ondulacije. Isvoliju ovdje ili tam’ u drugu sobu? Šandor: (Pojavi se iza Katice. Skida šešir): Lju­ bim ruke, gospođo! Molim vas, oprostite mi, to sam danas iznimno zakasnio. (Prema Hasanagi): Dobro jutro, gospodine! Hasanaga: (Almasa smetena još sjedi bez odgo­ vora neznajući šta da učini. On skoči pred nju; raskorači se i okrenut Šandoru, raskriljenih ruke, kao da sakriva Alm asu): N e primiči se ćafire! Idi! Odlazi! Idi! (Katica izmakne, a Šandor se snebiva): Zar ne vidiš, da je ovdje žena pod nićahom?! Idi, velim ti! Almasa: (Pridignu, se iza leđa Hasanaginih, dok on još govori i daje Šandoru znak rukom, da se uklo­ ni. Šandora nestade, a ona d ok još Hasanaga izgovara zadnje riječi, reče): Pardon, babo, ja ću se u brzo vratiti. Idem da vidim šta je to (i izađe na desna vrata, vodeći M ilku za ruku.) Hasanaga: Nije čuo, da je šta Almasa rekla niti, da je izašla nego, kada nestade Šandora, čeka još u istom položaju, da se ne bi Šandor vratio, a s pretpo­ stavkom, da mu Almasa sjedi iza leđa): N e vide li ti dijete šta htjede biti. U malo, da ti ne ode nićah. Ču­ vaj ga, kćerko moja, ako misliš pred Boga. (Obazre se, da nastavi razgovor, ali vidje da mu nema ni ne­ vjeste ni unuke. Prema obojim vratima): N ev jesta !. . . U n u k a!. . . (Ponavlja. Klonuše mu ruke. Poge glavu 1 tako popostaja, a onda sa uzdahom upravi hod sred­ njim vratima i, prije nego će izaći, obazre se prema publici, pa zdvojno izgovara, kao da deklamira): Vak a t . . . Nićah . . . Šandor . . . Kondulacija . . . M oda .. Čelebija . . . Mačkara . . . Unuka . . . Va-a-kat! (Izlazi veoma tromo koracajući pognute glave, a dotle za­ stor polako se spušta.) NOVE KNJIGE АДЕМ БИСЕ: ДА ЛИ МОЖЕ МУСЛИМАН ЖИВЈЕТИ ЕВРОПСКИМ КУЛТУРНИМ ЖИВОТОМ И ОСТАТИ ДОБАР МУСЛИМАН, КУРАН У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Тузла, 1937, издање и штамла Јована Петровића, цијена ? Студија г. Адема Бисе има похвалну мисију. Она данас употпуњава ,сличну литературу, која тежи за напретком муслиманског дијела нашег народа и реформисањем многих вјерских установа од којих немамо никакве користи. Писац се, изгледа, много трудио да сакупи што више података који ће му послужити за одбрану његове тезе. Књига, оваква каква je, свакако he корисно послужити за правилну оријентацију читаоца. Међутим има једна ствар која нас много буни читајући ову књигу. To je њен необично опор стил и слаб језик. Ова мањкавост смета много код читања, нарочито данас када сваки ч просјечан писац има језик бољи и чишћи од најбољих писаца прије неколико деценија. A језик ове књиге je управо онакав каквим се писало прије 30 и више година. — Д. »ОБЛАЦИ НАД КОЛИБАМА« алманах књижевника који орбрађују живот народа у Босни и Херцеговини, издање Нове Библиотеке »НО-БИ«, Сарајево, 1937, цијена 15 динара. У лијепој умјетничкој опреми, Нова Библиотека у Сарајеву издала je другу своју књигу: Зборник босанско-херцеговачких пјесника и приповиједача који у јасном и тачном биљежењу живота малог човјека у нашим крајевима изграђују заједички пут. У алманаху се налазе слиједећи радови: »Бог од жуте иловаче«, приповјетка од Хасана Кикића; »Клетва родитељке Еве«, пјесма Тина Ујевића; »Суша«, приповијетка Хамида Диздара; »Одјек у празном«, приповијетка Илије Грбића; »Модра свјетлост«, пјес.ма Хусније Ченгића; »To се нама догађа«, пјесма Мирка В. Михића; »Руке ваше и наше«, пјесма Мака Диздара; »Животом шибани«, приповијетка Мирка В. Михића; »Освета на Дрини« приповијетка Марка Марковића; »Љубав његова«, пјесма Хасана Кикића; »Moj отац обилази усјев«, пјесма Петра Бакуле; »Прича о Муји Саџаку« Хусе Салчића; »Ревизија«, хумореска Јакше Кушана; »Јутро сумљивога«, одломак романа Ивана Софте; »Сестра Ана«, приповијетка Новакa Симића. Алманах »Облаци над колибама« претставља један од^ најбољих покушаја заједничког наступања писаца из ових крајева. Радови су разноврсни, али углавном добри и пози-;. тивни. Напор Нове библиотеке стога треба поздравити. — Д. АНДРИ|А ЛУБУРИТ: »ВОЈВОДА ЈОВАН МРШИЋ КЛИМЕНТА КАРАЂОРЂЕВ ЂЕД И ПЛАВСКИ ТУРЦИ« Београд, издање Штампарије Андре Петровића. j Ово je једна муслиманска црногорска пјесма из нештампане збирке народних пјесама г. Андрије Лубурића. Писац je добро познат no својим научним и историјским радЕвама, na je и ова пјесма, са опширним коментаром и историским податцима, драгоцјен прилог нашој народној поезији. Г. Лубурић износи врло интересантне податке о постанку племена Климента који вуку лозу од доласка Срба у ове крајеве a од којих je био и Карађорђев дјед. — Д. ЧЕДО СТЕФАНОВИЋ: НАШЕ ЗДРАВСТВЕНО ЗАДРУГ АРСТВО Издање Задружне Библиотеке Савеза здравствених задруга, Београд 1937, цијена 6 динара Професор Трговачке академије у Сарајеву г. Чедо Стефановић иаписао je ову лијепу радњу са много података, цифара, сугестија и примјера из живота. Обрадио je постанак здравствених задруга код нас и у свијету, рад задруга на куративној медицини, заштита дојенчади и школске дјеце, социјално-медицински рад, асанација насеља, село и здравствено задругарство, ветеринарски одјел.ци, омладински одјељци, л>екарски сталеж и здравствено задругарство и здравствено задругарство према апотекарском сталежу. Овдје je из.несено све што je потребно да знају они који желе да оснивају здравствене задруге у граду и на селу, a исто тако предности и успјеси ове врсте задруга Ko­ je су учиниле у неким земл>ама за народно здравл>е више него и сама држава. Кшига је писана популарно, претставља новитет у задругарском покрету. — Д. �M u s lim a n i u K in i (Nastavak) K ULTURNE PRILIKE Kulturni život kineskih muslimana, njihova znanost i pro­ svjeta daleko zaostaje za kulturnim životom ostalih Kineza. Znanje i prosvjeta je upravo žalosna. N e poznaju se na osnovna načela vjere. T o je nastalo uslijed primitivnog načina obuke i pomanjkanja islamske knjige na kineskom jeziku. Ki­ neski muslimani pridaju mnogo više pažnje i važnosti arapskom jeziku nego svom rođenom a n e poznaju nijednog od ovih jezika. Pored ono malo memoriranja djeca u mektebu uče neke vjeronačne ćitabe na pogrešnom jeziku, koga također ne po­ znaju, isto onako ko što se kod nas doskora učilo na turskom! U medresama se uči prije svega arapska gramatika na arapskom jeziku bez ikakve predspreme iz svoga jezika. Pro­ fesor, istina, tumači gramatička pravila ali onim, speoijalnim medresanskim jezikom, kakav se podržaje svagdje gdje postoje medrese srednjovjekovnih sistema. Kakav je taj tumač lako je pretstaviti kad se ima na umu da ni sam taj profesor nema ni pojma o gramatičkoj terminologiji svoga jezika. U džbenici po kojima se radi su svojim sistemom bliži pretpotopnoj eri nego dvadesetom vijeku. Razumljivo je stoga da đaci apsolutno ne napreduju i da gube volju za studiranjem. M nogi pak nauče sve gramatike, njihove glase i komentare na izust a ipak ne raspolažu nikakvim znanjem iz krasnog jezika slavnog ImrulKajsa. Trajanje školovanja u medresama je neograničeno. V eći­ nom učenici napuštaju medresu b ez jkakve vjerske spreme. U višim medresama studiraju se veliki ćitžoi iz аг. jezika, D og­ matika, šer. prava dtd. V isoki studij traje na decenije, a da studenti ipak ne pređu ni p olovinu tih ćitaba. Kad profesor steče mišljenje da je student nešto naučio izdaje mu diplomu: bijelu, zlatom navezenu ahmediju i epitet »hodža«. O ve »hodže« nemaju nikakve snage za sam ostalno rasuđivanje niti spretnosti u izražavanju narodnim jezikom. Muslimanski prvaci i naprednjaci upoznavši sve nedostatke ovo g sistema osnovali su četiri vjerske škole na sasma moder­ noj osnovi u Junanfu, Pekingu, Sangaju i Sidžvanu. U njima se uče arapski, kineski i engleski jezik, svi vjeronaučni pred­ meti i sve moderne discipline. Đ aci u ovim školama pokazuju odličan uspjeh u kineskom i engleskom jeziku kao i svim svje­ tovnim predmetima dok su u totalnom nazatku u arapskom jeziku i vjerskim predmetima. Jedino zato što nemaju spremnih nastavnika za ove predmete. Stoga osnivači ovih zavoda razbijaju glavu razmišljajući kako da pospješe napredak učenika u arapskom jeziku i vjer­ skim predmetima. Budući je obrazovanje ilmije ograničeno, ona ne uvida u vjerskim principima i zasadama, materijala, kojim bi upu­ ćivali svijet na dobro i odvraćali ga od zla, pa se u vazovim a i propovijedima služi raznim pričama, bajkama ii legendama koje razum ne poima. Zbog toga se m oderno obrazovani svijet sva­ kog dana sve više udaljuje od te iluzije. Bilo je, istina, među kineskom ilmijom i naprednijih du­ hova koji su na kineskom jeziku napisali cijenjenih stvari sa kojima se podigao i procvao islam u Kini u posljednja tri sto­ ljeća i preko kojih su Kinezi doznali da je islam vjera filozo­ fije i morala. A li, nažalost, tada je apsolutizam bio na vrhuncu moći a konfučizam se smatrao poluslužbenom religijom. T o je om elo slobodan razvoj ove božije vjere. Osim toga oskudjevalo se autentičnim djelima na koja se m oglo obratiti. I nije čudo što je ono malo djela bilo izvrgnuto proizvoljnom naivnom tumačenju i predrasudama. Tek prije trideset godina počela se tamo širiti islamska knjiga iz Carigrada, Bombaja a najzad iz Egipta. Kineski muslimani potpuno zanemaruju moderno svjetovno obrazovanje. Ulema im zabranjuje izučavanje narodnog jezika. Tek u najnovije doba počeli su se osvješćivati i osnivati mektebe, po istom sistemu i programu kakav je u državnim školama. Skoro su osnovane u Pekingu i Hunanu dvije musi. gimnazije uz pripomoć ministarstva prosvjete. Muslimanski prosvjetni za­ vod i nisu ni iz daleka ravni prosvjetnim ustanovama kršćan­ skih misionara. U Kini imade na hiljade osnovnih, preko 200 srednjih i na desetke visokih škola kršćanskih misionera. Oni tam o imaju jak uticaj. Društveni život kineskih muslimana p očeo se razvijati tek poslije stvaranja republike u kojoj muslimani prestavljaju je­ dan od onih faktora koji sačinjavaju kineski narod. Tada su i muslimani počeli sa organiziranjem svojih masa kako bii što brže pošli općem napretku potkorak sa sugrađanima drugih' vjera i tako doprinijeli svoj udio općem razvoju mlade ki­ neske republike. Prvo muslimansko društvo osnovano je tek 1911 godine u Pekingu. Danas u Kini ima devet jakih mu­ slimanskih društava koja su provela svoje organizacije po svim mjestima Kine u kojima su muslimani. Iako mlada ta društva imaju na zemlji veliku snagu i ugled koje su im pribavile vodeće Ličnosti. T o su sve bivši generali, ministri profesori i pol. vođe kineskih muslimana. Program svih tih društava jest podizanje muslimana u kulturnom i ekonomskom pogledu, širenje islamske prosvjete i morala; jačanje sloge i bratstva. Sjedišta tih društava su Nanking, Peking Jonuam, Sangaj i t. d. Već danas se uveliko osjeća njihov rad. »Društvo za unapređenje kineskih musli­ mana« u Pekingu izdalo je krasan prevod Kurana i tim učinilo veliku uslugu islamu. O vo društvo izdaje i jedan dobar časo­ pis. Muslimansko društvo u Jonuanu izdržaje nekoliko stu­ denata na teološkim studijama u Kairu. A to je zaista velika usluga vjeri i narodu. O vo društvo vodi interesa o svim isl. stvarima u zemlji; štiti i zagovara njihove interese i brani njihova prava. Ono važi kao jedinstvena veza između musli­ mana i vlade. Preko njega musLimani dižu tužbe na sud i vladu. O no dostavlja i objavljuje muslimanima državne za­ kone i naredbe. Sadašnji njegov predsjednik jest g. Ma Tsung, bivši ministar rata. Blagotvorno je djelovanje »M uslimanskog znanstvenog društva« za obnovu islamske civilizacije i prosvjećivanje širo­ kih muslimanskih masa koga vode poznatiji profesori d knji­ ževnici muslimani. j:! Od 1928 god. postoji u N ankingu »M uslimansko društvo« koje su osnovali generali Ma Fu Siang i Pe Tsung H si i prof. Ma Che W u bivši načelnik ministarstva prosvjete i drugi ugled­ ni muslimani. Svrha mu je učvršćivanje musi. sloge; ima i izvjesnu političku boju. I muslimanska se omladina počela organizirati te je 1933 god. osnovala u Pekingu svoje društvo sa devizom : bratstvo i sloga, kultura i moral; jednakost i sloboda. O v o društvo izdaje svoj list sa izrazitom muslimanskom političkom bojom. D o danas u Kini nema nijednog muslimanskog dnevnika. U posljednje vrijeme pojavilo se nekoliko muslimanskih glasila ali usljed književne i materijalne bijede muslimana brzo padaju. Danas u Kini izlazi pet vjersko-naučnih i tri politička musli­ manska glasila. Interesantno je da sve pol. listove izdaje omla­ dina. N ajozbiljniji, najstariji i najčitaniji muslimanski list jest »Nedavetul-hilal (Sjajni polum jesec)« što ga izdaju profesori Islamske učiteljske škole u Pekingu. On m nogo zaostaje za gla­ sovitim kineskim revijama. POLITIČKE PRILIKE. Historija D alekog Istoka kaže da su za dinastije Sung (960— 1275) postojale u Kini muslimanske kolonije sa džami­ jama, konačdštima i čaršijom. Muslimani su imali svog vjer­ skog poglavicu koji je rukovodio njihovim političkim, trgo­ vačkim i vjerskim životom . U to staro doba muslimani u Kini imali su neke naročite privilegije. Vladari su ih poštivali, poma­ gali i štitili tako da su mogli potpuno zadovoljno i m im o živjeti i manifestovati svoju vjersku pripadnost. Od tada pa do danas muslimani su uživali taj svoj ugled i zauzimali vrlo visoke položaje u politici i upravi. Bivali su guverneri raznih pro­ vincija, ministri, admirali, generali i t. d. Zna se za dvojicu koji su bili u sviti vladara. U Jonuanu imade danas trojica generala muslimana medu kojima je i W ang Ting Chih, pretsjednik »Društva za unapređenje kin. muslimana«. U Kausu iimadu četiri gentrala-muslimana od kojih su neki bili generali provincija a jedan od njih Ma Fu Siang im enovan je pretsjednikom komiteta za M ongoliju i Tibet. U drugoj poli osamnaestog i devetnaestog stoljeća vladale su u Kini smutnje i neredi. Mandžurska vlada, ‘bojeći se da muslimani ne počnu snovati o restauraciji stare dinastije (Miug 1368—1642) kod koje su oni uživali izniman položaj u državi, poče voditi teror nad njima. Ta teroristička i apsolutistička politika mandžurske vlade koju muslmani nisu htjeli trpiti, izazva bune i tako dodc do krvavih revolucija (1758— 1873). Vođa muslimana Sulejman Sing osnuje samostalnu islamsku državu koja se održala dva decenija. U tim bunama prolivena �je mnoga krv i opustošene tri najveće provincije Shcnsu, Causu i Jonuan. O vi neredi urodili su mržnjom na muslimane. Danas ta mržnja trne jer i protivnici muslimana priznaju da je teror bio nesnosan. Muslimani se danas zajednički, rame uz rame, sa svojim sugrađanima bore na braniku svoje domovine i žrtvuju sve svoje, samo da je spase od japanske invazije. Ustavom kineske republike zajamčena je vjerska sloboda i jednakost svim narodima republike. Ta prava u potpunosti uživaju i muslimani i nemaju nikakve smetnje na putu obnove svog vjerskog i općeg života. Međutim nankinška vlada svojom centralističkom politikom ubacila je pocjcpanost u muslimanske redove. Ona je, naime, pretpostavila hausku naciju nad ostale nacije Kine sa obećanjem da neće zapostavljati ni ostale nacije. Tako su muslimani centralne Kine pripali pretpostavljenoj na­ ciji jer se samo po vjeri razlikuju od ostalih Hansa, dok se muslimanima Kineskog Turkcstana priznaje posebna musli­ manska nacija. T o je pocijepalo muslimane, jer jedni simpatizi­ raju ovakovo tumačenje dok ga drugi, koji prestavljaju musli­ mansku većinu, zabacuju i u tom naziru antiislamsku politiku. N a n k i n g š k a v l a d a ne pokazuje nikakva dnteresa za muslimane. Ona bi želila da se islamsko svjetlo u Kini samo od sebe utrne i trudi se oko asimiliranja muslimana u hanitsku naciju. A li to joj neće poći za rukom, jer su religiozni osjećaji kineskih muslimana iznad nacionalnih. Kad se ta dva osjećaja nesukobljavaju oni se svom svojom dušom predaju domovini i naciji ali ako se pokuša protežirati nacionalna ideja na račun vjere, oni se onda čvrsto prihvaćaju svoje religije. Evo, ovo je jedini razlog zbog koga kineska vlada lijepo postupa sa svojim podanicima muslimanima i zbog čega bi želila da nestane is­ lama u Kini. Te želje i nade kineske vlade mi najmanje ne štete tamošnjim muslimanima nego ih samo opominju i bude dz dubokog sna i bodre ih da sej osvješćuju i bore za prospe­ ritet svoje časne vjere u svojoj miloj, domovini. Muslimani Kineskog Turkestana govore turski a hesti> i kineski, a oni u centralnoj Kini samo kineski. Nošnja muslimana apsolutno se ne razlikuje od hošrtjc ostalih građana. Kinezi nerado imitiraju strance. Cak i oni koji se obrazuju u Evropi i Americi, kada se povrate u dom o­ vinu nose radije svoju narodnu nego evropsku nošnju. Pored svega toga muslimani se lako raspoznaju od ostalih Kineza či­ stoćom odijela, snagom i nekim naročitim držanjem. Kinezi imaju jak respekt prema bogomoljama. Džamije p o­ štuju kao i svoja svetišta. U Kini ima vrlo mnogo džamija. One osim namaza služe i za stanovanje đaka i putnika i na­ stavu. Da navedemo broj džamija u gradovima koji se svaki dan spominju. U Nankingu, glavnom gradu modeme Kine ima 36, u Sangaju 11, u Pekingu glavnom gradu stare Kine 36 i 70. Ukupan broj džamija po velikim gradovima jest 154. EKONOMSKE PRILIKE Privredne prilike kineskih muslimana su jadne i kukavne. U gotovo svim isl. naseljima vlada siromaštvo. Muslimani ne­ maju nikakvih korisnih institucija, skloništa, bolnica i t. d. na što ih potiče vjera i u čemu su ih drugi nadmašili. Skoro sva trgovina, zanati, udruženja, zadruge i t. d. su u rukama nemuslimana. U svim zcmjjama Istoka i Zapada, a naročito ma otocima istočnje Indije koju je osvojio veliki kineski musli­ manski admiral Cheng Ho, postoje kineske kolonije ali nema nijednog muslimana. U Egiptu napr. ima preko pedeset ki­ neskih trgovaca ali nijedan nije musliman. Glavni razlog toj ekonomskoj mizeriji kineskih muslimana jest indolencija prama radu. To je nastalo iz nepoznavanja duha islama kao što treba. Oni nisu nikada u praksi primi­ jenili ona kuranska ajeta koja imperativno traže od muslimana sudjelovanje u ekonomskoj utakmici i natjecanje u imetku; neće da tragaju za onim što će im Bog dati na budućem svijetu, a zaboravljaju i na svoj udio na ovom svijetu. Ovom nepozna­ vanju vjere kriva je ilmija koja svojim nazadnim d pasivističkim vazovima propovijeda asketizam i primitivan život. N jihovi najbogatiji ljudi ne posjeduju ništa više nego što im je potrebno za svakodnevne životne potrebe. Ekonomski je najgore stao ilmijanski stalež. Nagrade za vršenje vjerskih službi su mizerne tako da one vjerskim službenicima ne donose ni toliko da mogu pristojno živjeti nego su obično upućeni na milost i nemilost pojedinaca. SOCIJALNE PRILIKE Muslimanska porodica u Kini odlikuje se ćistotom, i ured­ nošću. U njoj nema ničega ncislamskoga. Dok se inovjerci ri­ jetko peru i kupaju dotle se u svakoj islamskoj kući nalazi kupatilo. Mulimani liježu odmah poslije jacije i ustaju rano pa su stoga jako zdravi i čalW 2 en a boravi stalno u kući i bavi se kućnim poslovim a. N a ulicu izlazi samo kad je potrebno. Djevojka nikada ne izlazi iz kuće. ŽENE SE KRIJU. Kod njih se ne ašikuje. Običaji kineskih muslimana o za­ jedničkom sarađivanju dvaju spolova daleko su manje libe­ ralni od islamskih propisa. Odrasla muslimanska djevojka ne jede sa svojom rođenom braćom za istom sofrom. Zenidbeni običaji kineskih muslimana vrlo malo sliče islamskim. Djevojka se prosi. Pregovore vode žene a ljudi pri­ sustvuju vjenčanju kao svjedoci. Treba samo pristanak rodi­ telja. Mladenci se ne pitaju. Imam prouči dovu i brak je sklo­ pljen. Roditelji mladoženje upravljaju mladencima kako oni hoće. Cesto se sklapa brak i medu malodobnima. Mladići se žene u 15-toj godini života. A ko koji prekorači petnaestu a ne oženi se izvinjavaju ga. Stoga je vlada donijela zakon da mla­ dić mora limati najmanje 20 a djevojka 18 godina pa da može »>iti u brak. Zakon traži i ličnu privolu mladenaca.. Muslimani inovjerke samo onda kada su voljne primiti islam. Za idbene svečanosti izdaju ogroman novac. Razumni musli. ani nastoje da uproste taj sa ogromnim izdacima skopčani običaj. Običaj arbni brak sa stričevićkom a dopušta tastu da posini zeta i da ga ovaj naslijedi. Razvodi braka su vrlo rijetki. Brakolomstvo je u očima Kineza vrlo ružna pojava. Bez razloga razvrgnuta žena gleda se sa prezirom. Prostitucija je u Kini, a naročito muslimanskoj vrlo rijetka. U nasljedstvu se ne primjenjuje Seriat nego opći građanski zakon. Kao nasljednici dolaze u obzir muška djeca, roditelja i braća. Kćeri dobivaju samo ono što im otac daruje prilikom udaje. Kćerka može naslijediti samo ako joj otac primi muža. God. 1929 vlada je promulgirala zakon o jednakosti u na­ sljedstvu između sina i kćeri. Koliko ima muslimana u Kini ne možemo sa sigurnošću tvrditi. Općenito se* smatra da njihov broj iznosi pedeset miliona. Glavna naselja muslimanska su Kineski Turkestan, Causu, Jounan, Haunan Sangtung i t. d. I i j j I I I ! j UZROCI ZAOSTALOSTI KINESKIH M USLIM ANA I N A Č IN I PODIZANJA Kada smo rezimirali život kineskih muslimana, njihov vjer­ ski, kulturni, ekonomski i socijalni položaj iz čega se jasno razabire nizak nivo njihova života koji sramoti sami islam, preostaje nam još da istaknemo uzroke njihove dekadense i da ukažemo na načine kako bi se njihov standard života m ogao' poboljšati i unaprijediti. Nazadak kineskih muslimana može se uglavnom svesti na neznanje, pomanjkanje prosvjete, nesloga i siromaštvo. Neznanje je dakako, najveća zapreka napretku i neprijatelj sreće. Kad muslimani ne poznaju svoje vjere, kada nemaju nikakvog vjer­ skog odgoja, o međusobnom pomaganju d socijalnom životu i uzajamnosti, prirodno je da moraju pasti. Iz totalnog nepoznavanja islamskog vjerskog učenja nastala je potpuna indolencija prama radu i privredi bez koje ne može biti napretka. Oni potpuno zanemaruju svoj narodni jezik. Ri­ jedak, je alim koji lijepo govori i piše kineski. Odakle će onda ta ulema moći svojim nazorima i propovijedima polučiti neki efekat i uspjeh kod svojih slušalaca Stavišc muslimanska masa vjeruje da joj je zabranjeno učenje narodnog jezika jer joj se tako prikazuje. Iz toga pogubnog d nazadnog vjerovanja na­ stalo je zaziranje muslimana od škole, miješanja i udruživanja muslimana sa drugim sugrađanima u trgovini, industriji, raznim poduzećima i zanatima. To je ubilo muslimansku privredu i uništilo muslimanski život. Neznanje je dovelo do nesporazuma i razdora među ulemom zbog nekih skroz neznatnih šer. pravnih pitanja u kojima se ta ulema gubi. Došlo je čak do svađe i proljevanja krvi. Nijedno to pitanje nije toliko komplicirano niti važno da bi moglo biti povod svađi i razdoru u islamskoj zajednici. Kao što je neznanje dovelo do razdora isto je tako b ilo povod i trećem uzroku nazatka — siromaštvu. Jedini način za podizanje ovog islamskog svijeta b ilo bi šdrenje prosvjete. Iz toga bi se dobila pravilnija shvatanja is­ lama, prihvatilo bi se za rad na koji islam bodri, zavladalo bi bratstvo koje on uči, sloga i opće blagostanje. A. Š a b a n o v i ć �J ed n a ralc-rana n a š e g n a rod a „ A LK O H O L PO C IM A U Z IM A T I M A H A U M U ­ SL IM A NSK IM SELIM A Jedna pojava koja je zapažena u muslimanskim selima derventskog sreza, dala mi je povoda da na­ pišem ovaj članak. Alkohol koji je najveći dušmanin našeg naroda, doskora upotrebljavan u manjoj mjeri kod muslimapa-seljaka, u posljednje vrijeme uzima opasne dimenzije, i ne nađe li.se lijeka ovome zlu, prijeti pauperizacija našem muslimanskom težaku. Za vrijeme prošlog ramazanskog bajrama u selu Bos. Dubočcu, koje broji oko 70 domova siromašnih u 90%, sa mnogobrojnim porodicama, opaženo je opijanje en mass, te je gotovo rijetko bilo tih inače mubareć dana vidjeti trijezna čovjeka među odra­ slima. A k o se .uvaži da u tome selu ima veliki broj porodica, koje nemaju više od 5— 10 dunuma zemlje, onda se tek može zaključiti kakovo istrijebljen je pri­ s je t i tome nesvjesnom svijetu. Kakova će biti bu­ dućnost toga, kao i drugih naših sela, zaraženih ovim teškim zlom? Šta može biti od djece u tom selu, koja gledaju ovakove pojave i privikavaju se na ovu zarazu? D ok nije bilo pića u ovonie selu narod je mno­ go bolje materijalno stajao, a danas ovaj svijet ide u svoju i svoje porodice propast. I u nekim drugim selima ovoga sreza nije stanje m nogo bolje. A lk o­ holom zaraženi pojedinci zlostavljaju porodice, na­ ročito žene koje bivaju zlostavljanje, a često tjerane iz zajednice, stradaju iuljeca ovakovih. Prema statistici trezvenjačkih organizacija, u Ju­ goslaviji se potroši godišnje 8—10 milijardi dinara na alkoholna pića. A k o je ova cifra tačna, a izgleda nažalost da jest, onda se može tvrditi da naš narod više izda za ovaj otrov-alkohol, nego za prehranu i odjeću. U Jugoslaviji 8 domaćih fabrika šećera proizvedu oko 7—8 milijona kilograma šećera ili 7000 do 8000 vagona, što iznosi po 1 stanovniku nešto preko 6 kg godišnje, a u novcu računajući 1 kg šećera 15 din., svota iznosi kod 7000 vagona šećera 1 milijardu i 50 milijona dinara. Dakle, za šećer koji se u kultur­ nim zemljama smatra neophodnom životnom namir­ nicom potrebnom za čovječiji-organizam izdaje naš narod nešto preko jedne milijarde dinara, a za alko­ hol 8 puta po jednu milijardu godišnje. U čehoslo-. vačkoj republici kilogram šećera stoji naših 4.50 di-' nara, dok kod nas iznosi drž. trošarina na 1 kg še­ ćera kocke 8.75 dinara. D o k je u Cehoslovačkoj ri­ jetkost vidjeti čovjeka poderane odjeće i obuće, dotle naš narod naročito u Bosni i Hercegovini, ve­ likim dijelom ide slabo obučen i obuven, čemu je uzrok najviše u pretjeranom uživanju alkohola, koji mu iscrpljuje i materijalnu i fizičku snagu a i ometa kulturno-prosvjetni i ekonomski progres naĐ eg na­ roda, koji je 70% nepismen (najnovija statistika za Vrbasku banovinu). Nem inovna je potreba, koja ne trpi odlaganja, da se muslimanska inteligencija pozabavi opasnom po­ javom širenja alkoholizma u muslimanskom selu, kojoj bi se možda ipak našlo lijeka smišljenim i or- ganizovanim radom. Treba zaći u sela i održavanjem predavanja protiv toga neprijatelja, otvarati Oči na­ šem neukom čovjeku.Ne bi trebalo propustiti niti jedan praznik:.petak, nedelju i t. d., a da se ne održi po koje predavanje po selima. Naročito bi bilo. od efekta-ova predavanja popra­ titi statističkim pSdacipia, projekcionim slikama (uvjeren sam da bi naše "higijenske institucije po­ zajmile za ova predavanja aparate i slike odnosno film ove). U z svjetovnu inteligenciju ovdje bi mnogo mogla pomoći i naša ilmija, obradivši ovu temu sa vjerskog gledišta. O vo napominjem kako za derventski tako i zadruge srezove i naša mjesta. A k o ništa dru­ go ne poluči, potrebna su ova predavanja zbog žen. svijeta i djece, neka se barem ona čuvaju od- ove strašne zaraze. Pitanjem alkoholizma bi se trebalo da pozabavi i naše narodno predstavništvo (narodni poslanici u skupštini), jer o svemu se je u Narodnoj skup­ štini više i duže govorilo i debatiralo nego o suzbi­ janju našeg najvećeg narodnog neprijatelja-alkohola. N eka se zatraže statistički podaci, pa će se doći do strašnih rezultata u svima pravcima. Dobiće se po­ daci n. pr. iz. sreza derventskog u kome je u 1936 g; bilo oko 80 ubistava, od kojih je devedeset po sto počinjeno u piću, na nekoliko stotina slučajeva ozlje­ da hladnim ili vatrenim oružjem. N e računavši dru­ ge gubatke, u tome srezu je unesrećenih 160 poro­ dica u toj godini (obično kućnih starješina), to zna­ či računavši 5 duša na jednu porodicu, ostalo je 800 duša u bijedi i nevolji,, u srezu koji broji oko70.000 stanovnika. Esadbeg Alibegović »ПРОСВЕТА«, ЛИСТ ЗА CABPEMMEHE ПРОБЛЕМЕ КЊИЖЕВНОСТ У САРАЈЕВУ И Изашао je 10, 11 и 12 број као Вукова свеска с овим садржајем: »Просвета« — Вуку, Б. Јевтић, Др. В. Рундо; Вукова буна, Д р. Мидан Будимир; Вук Караџић као демократ. Ja­ ma Продановић; Вукова књижница »Писма о српском језику«, Павле Поповић; Вук о Хауи Рувима, Др. Владимир Ћ оровић; Вуково гледиште о вредности народне епике наше, Драг. Костић; .Проучавање наше народне песме, Р. Меденица; Вук и балканска народна песма, Д р. A. Шмаус; Краљевић Марко из Вукова циклуса у светлу карактерологије и психоанализе, Др, Владимир Дворниковић; О босанским севдалинкама, Др. Грехард Геземан; Белешка уз једно необјављено писмо Вуково, Милан Г. Ћурчић; Како je Вук долазио до народних песама? Вишеслава Мл. 'БуричиН; Последњи Вуковци у Херцеговини, Јован Радуловић; О културном значају народне поезије, Др. Светистав Стефановић; Вук и наша драма, Б. Јевтић; Вук и Чехословаци, К. П. Стрижак; Вук и арбанаско народно песништво, X. Барић; Вук и Бугари, Др. Павле Јевтић; Вук и Хрвати, Д р. Милош Московљевић; Вук и Словенци, Урош Џонић; Вук и Европа, С. Станић; Вуков култ у Подрињу, Жив. Поповић. — ПрИкази, подаци, белешке о Вуку. — Глосе. — Слике у тексту: Вуков портрет; Сава Текелија; Ђорђе Магарашевић; Димитрије Давидовић; Петар II Петровић-Његош; Бранко Радичевић; Фотографска копија једног необјављеног писма Вукова; Јован Стерија Поповић; Димитрије Деметер; Људевит Гај; Иван Мажуранић; Игњат Врлић у друштву с Јулијем грофом Драшковићем и Јованом Живковићем; ТБуро Даничић; Вуков дом културе у Лозници; Обновљена Вукова кућа у Тршићу; Др. Љубомир Стојановић. — Редовни део свеске: Позоришни преглед: »Печалбари« Ант. Пановића, Ј. Палавестра; За обнову савременог позоришта, Б. Јевтић. — Социјални преглед: Тешкоће наше радне пијаце, Владета Билбија. — Политиччки преглед: Политичка ситуација у Европи, Др. В. Рундо. — Белешке. — Нове књиге. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ce98f04f64a40cf4f6e9d769a778363b.pdf 1b5de92b635f36cba1fd8532050c67c5 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА Слика JI. Арндта: Улаз у сарајевски хан Г д а п ж л !' Проф. ХАМДИЈА КАПИЏИЋ: Др. М ехмед Беговић, ванредни професор Београдског универзитета / Инж. ХАЈРУДИН БУЈУКАЛИЋ: Плаи за испитивање села / БЕШИР БАБИЋ: Рамазан код куће за живота материна, — пјесма / О одговорности / Проф. МУСТАФА АЛИКАЛФИЋ: In memoriam Хасану Ћишићу / Ћ. A.: Крик Рудине — приповјетка Ш.: Умро je Бранислав Нушић / X.: Ново арапско позориште / Лијеп примјер свијести и разумијевања према школовању наше муслиманке / ШТАМПА О ГАЈРЕТОВУ КАЛЕНДАРУ: »Политика« и »Прагер Пресе« / НОВЕ КНдИГЕ: X. М. Ханџић: Увод у тефсирску науку / Хасан Кикић: Букве, сеоски роман из Босне / Хафиз М. Крпо: Пут на хаџ / УЗГРЕДНИ ЗАПИСИ: Конгрес пол>ских муслимана / Једно предавање о муслиманима / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Сарајево 1938 _____________________________ ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �O a fr e io v a K r e d itn a p r iv r e d n a sza đ ru g a s . o , /. u S a r a j e v u Telefon br. 25 44 — i Račun kod Post. šted. 1977 P R IM A U L O G E N A Š T E D N JU sa i bez otkaznog roka PODJELJUJE Z A D R U G A R IM A ZA JM OV E uz povoljan kamatnjak P R IM A ve i rine D in U Č L A N ST V O vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti D in 500.— ograničeno do 2.000.— P R IM A P O N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Nationale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka.__ V R SI SV E D R U G E T R A N SA K C IJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom , I kat ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА Власник друштво »Га1рет« - Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . Х /Х Број 3 С а р а је в о , март 1938 §lp уЖехмед Ђетовић ванредни професор Ђеоградског универзишеша Факултетско вијеће Правног факултета, на својој сједници од децембра 1937 r., изабрало je једногласно за ванредног професора г. Др. Мехмеда Беговића, универзитетског доцента. Сенат Београдског универзитета, под претсједништвом ректора г. Др. Драгослава Јовановића, потврдио je тај избор, изабравши, 1 фебруара 1938 r., г. Др. Мехмеда Беговића за ванредног професора Шериатског и Грађанског права. Г. Др. Мехмед Беговић долази релативно врло млад на положај ванредног професора Универзитета, у својој 34-oj години. To je, доиста, риједак случај, јер се обично долази на тај положај у поодмаклијим годинама живота. Рођен у патриархалној породици ластванских Беговића, у једном питомом куту горње Херцеговине, г. Др. Мехмед Беговић je рано у својој родитељској кући добио лијепо исламско васпитање. To се исламско васпигање доцније усавршавало до потпуности тако, да он, доиста, пружа диван примјер честитог и поштеног муслиманског интелектуалца. Ластва, родно мјесто професора г. Беговића, претставл>а једну необично питому оазу у Корјенићима, у близи Требиња. Taj je крај до конца XVII вијека био ријетко н^сељен муслиманским живљем. Муслиманска насел>а су појачана у тој области у времену великих борби Св. Лиге с Турцима. Падом Херцег Новог и Рисна под Млечиће, муслиманско станоништво тих приморских вароши населило се у својој непосредној позадини, Корјенићима, Требињу na и Билећи. И, збиља, вјешто око може и данас да уочи у типу Корјенићког муслимана некадањег становника бокељских обала. Традиција и успомене о животу на блискоммору врло су живе у овом крају. У XVIII и XIX вијеку корјенићки муслимаки су у сталним борбама на том истакнутом крају Турске империје. Kao капетани познатог клобучког града истичу се баш Беговићи. У борби с аустроугарским трупама, приликом окупације Херцеговине, корјенићки муслимани показаше снажан и одлучан отпор ослањајући се у тој борби на сусједну Црну Гору. Није без разлога подвучено да су баш корјенићки муслимани били и најбјешњи и најупорнији у непомирљивој борби с Аустроугарском. Низ стрме и врлетне стијене Клобучког града спустили су се у бјегству посљедњи његови браниоци, септембра 1878 г., и пребјегли у Црну Гору да се доцније поврате на опустјела згаришта. Међу бјегунцима налазио се и отац професора г. Беговића, Џаферага, као дјечак од 8 година. У таквој средини, јунака и честитих динарских брђана, родио се професор г. Беговић 1904 год. По свршеној основној школи у Ластви, похађа гимназију у Сарајеву и Мостару. гдје матурира 1922 год. Правни факултет завршава 1926 год., особито запажен од својих професора. Тада се осјећала потреба да се на Правном факултету отвори катедра за Шериатско право. Kao најбољи ученик — муслиман — Правног факултета би изабран 1927 год. за државног питомца и послан у Алжир на изучавање Шериатског права. Послије истрајног трогодишњег рада, г. Беговић докторира из шериатско - правних наука 1930 г., са запаженом тезом: De I’ evolution đu droit Musulman en Jugoslavie1). За цијело вријеме студија у Алжиру г. Др. Мехмед Беговић je био ученик чувених научника, про- *) *) 0 еволуцији шериатског права у Југославији. �фесора Морана, Бускеа и Пелтјеа. Са солидном спремом враћа се у отаџбину, оправдавши у ције лости наде које су у њ полагане. Цијенећи његову стручну научну спрему, Правни факултет Б е о гр ад ск о г У ^ве|митета Шебра ra за доцента Шериатског права, 31-XII. 1931 год. Његово приступно преда • HaCTagHHK р риатског права, било je одмах с правом запажено. Доцније, као млад универзите fin_4lin Ппаип* Др. Беговић се научно формира и 1936 год. даје значајно научно дјело: Шериатско р р , о коме се и домаћа и страна научна критика повољно изразила. Већ од почетка своје научне каријере професор r. Беговић сарађује у ^Б еолин^1 страним часописима. Да поменем неке од њих: »Архив« у Београду, »Moslemische ‘ У Р У» »Annaiie du droit internationel- у Паризу. Његови су радови запажени na чак и превођени у ру, гдје je извјесно вријеме, 1935 год., провео на специализовању. Избором г. Др. Мехмеда Беговића за ванредног професора Београдског универзитета није само он лично добио у признању свога рада, него смо и ми, Југославенски Муслимани, то подвлачим, добили много. Добили смо једног снажног и поштеног научног радника који je до тог положаја дош ао само својом марљивошћу и преданим радом на науци. Посебно, наше двије културне установе, Београдски Гајрет »Осман Ђикић« и Гајрет, могу овим избором да буду поносне, јер je њихов бивши питомац, a данашњи члан главних управа, дошао на највишу љествицу наше научне установе, универзитет. Нека je r. Др. М ехмеду Беговићу срећан овај заслужени успјех! ХАМДИЈА КАПИЏИЋ ^Ramazan kod kuće za života materina Top s Karaule ili Kutnje svojim rikom slast nam je pružao, ko s punim ibrikom kad se kvasi grlo suho i žedno. Kandilji kao zlatni okovratnici bjelogrlih munara žmirkali su kao na ognjištima cice mace kad plamsaju vatre i dim kulja iz plehanih sulunara Kad se po džamijama teravije klanjat počnu i mi se navratimo da štapove: treće noge ibtijara — uzmemo; podmirimo se svi, preko ruke ih nosimo i kosimo sve što na put nam stane i zarijevamo u svakog, niko pošteđen ne ostane: »tetkama- mušemli fenjere trnemo kao mušice u svjetlo na bubnjare srncmo i u kahve gdje prsten u findžaniraa zveči svrnemo da se zbog srdžbe sijedih meraklija »prstenaša« vrnemo jer oni ne trpe da se »derlad« s njima druži. S rahatlukom ući kući rijetko prilika se pruži jer mati, razvijajuć pitu po brašnjavoj sofri, oklagije se lati i sve šav na šarvalama plati. Provirim ispod jorgana: lampa gori, na ognjištu ili furuni puckara istom naložena vatra. Otac bunovan i snen krmelje rastariva vodom, kotac se od kukurijekanja ori. I kao zvijezde u suton lampe se pale gori po mahalama drugim. Mati vari čorbu, podgrijava pitu, lice joj se zari razgorenom vatrom, zari na pendžerima pune se bjelinom prve zore. Mati me ruži, a i diugi nije da me ne kore što sam se nadigao i za sofru sjeo. — ćabe mi, postiću i ja kao što i otac posti. — Hoćeš, rugaju mi se, ko čuko do kosti. 52 Onda top jaukne (s Karaule ili Kutnje) kao znak skoroga posta, mati zapošćuje: pije vode dosta, huk se Jale čuje od čaršiskog mosta. Otac puši, puši, i od topovski debele cigare osta samo tanka prikraćena kupa cigarpapira u kamišu dugom od drveta prosta. Mati iz sve duše puš? dok ne utrne lampu, skora zora preinačujc tamu u polutamu, ševak svjetla sjaji od prozora, otac već hrče da mu pjena na nos izviruje, kotac pjesmom brče tišinu počinka; pod prozorom trešnja namiguje na me, rano jutro svijetli kroz rcre hamame i grli trešnje zrele što ga kao i mene iname. Otac hrče (znak dubokog sna), nema mame (na bunaru rublje pere), carstvo je moje: jedem ostatke ručka, ali krišom jer »postim«. Cocan se budi sa još toploga banka i moli da jede: liže ini ruke i prede, prede... — Coco, moj slatki — kliže mi ruka po njegovoj crnoj sjajnoj dlaci, jedi, jer ti ćeš i za me odgovarat majci. Onda tražimo (mi djeca) glatke masne ilovače po donjim obalskim rubovima koje plače hirovita jala i pucamo iz nje napravljenim »puškama«. Sjala i presjala zvijezda nebeska. Zapad gori: top za iftar tek da pukne. Kucamo klikom po tarabama: nek svijet misli iftar je nasto. Sja topžiska vatra s Kutnje; gledamo: eno kao zapad usijani šipku meće na »falju«, šutnje i neke nejasne slutnje u kraj nas šalju i vatra od baruta kao munja sine i grom zatrese brda i nizine da nam se čini: zemlja je brašno na majčinom situ. Kandilji pašu zlatom munare. Klepetaju dlani o dlane: to majke zovu želeć da nas nahrane i vide situ. (Odlomak iz poeme »Ramazani«) BEŠ1R BABIĆ �O ОДГОЂ ОРНОСТИ P la n isp itiva n ja s e la ' Што je једно друштво и што je један народ на даљем путу свога цивилизовања, потребно му je да што више развија смисао и свест за одговорност, како личну тако и колективну, како законску — кривичних и грађанских закона, — тако ону коју намећу неписани закони друштвеног морала. И кад би неко наш јавни и друштвени живот и његов степен посматрао, и хтео да му даде оцену са гледишта тога смисла и развигка свести за одговорност, он би неминовно дошао до једног неповољног закључка — да смо ми на првом почетку цивилизације и да смо за друиггвени живот цивилизована народа немало неспособни. Мн знамо да није баш тако, да би тај закључак био погрешан, јер иако смо у великом заостатку иза цивилизованих народа запада, иако je још далек пут који морамо прећи да их сгигнемо, за што опет имамо као оправдање толико пута истицано петвековно робовање под туђином, кад о цивилизацији није могло да буде ни говора, ипак ваља да мало станемо и да се пред том чињеницом — недостаггком и личне и колективне свести о одговорности — озбиљно упитамо за разлоге и да промислимо о начину како да се та свест развије, јер без ње нема друштвеног Ни j’BBHor живота и напретка. Многи су разлози и многи узроци томе. Једни ће рећи да je то гшследица ратова, који увек неповољно делују на јавни и друштвени морал, јер поремете све вредности, они најбољи и друштвено најсвеснији £е највише излажу и најгоре страдају, a они најгори чувају снаге, искоришћују туђу невољу, богате ce итд. и кад се ратови сврше, док они први, истрошени, изнемогли и проређени, одлажу оружје и траже само одмора, ови га други тек припасују, иступају на поприште и, као они мародери из Де Вињева дела, с покликом »победа je наша« прихваћају јавни живот, гледајући га, као и све ствари што гледају, с оне »позитивне« — материјалне стране. Други ће да кажу да je разлог партизанство, које je раздробило и поцепало и народ и његове снаге и у свакој партији избацило на површину оне који су за партију најзаслуженији, a то су обично они који, подлажући партијским интересима опште ингересе и опште добро, постају заслужни за партију, и које онда партија подиже на положаје, a они опет с положаја помажу партију. И с тога гледишта и они на положају виде само »позитивне« стране: уз материјалну страну, која обично долази на прво место, још и власт и част. Што je најгоре ни они први ни они други не виде и другу страну — дужности. Трећи ће могуће рећи да je разлог у демократији. Не можемо рећи да je и та тврдња без икаква основа ако партиски живот, без кога се демократија данас не да ни замислити, пређе у партизанство, a нарочито ако се демократији одузме н>ен најјачи регулатив у јавном животу, оно што je и чини демокрашјом, ако joj се одузме право јавне критике. Ни један од тих разлога није без основа, као и многи други, али je за нас и наше данашње при- (Svršetak) VIII — Kakvo je opšte prosvjetno stanje Vašeg seljaka i da li u tome pogledu stoje bolje seljaci drugih vjeroispovijesti. Koliki je procenat nepismenih u selu, a koliko u cijelom srezu. Ima li u selu škola, sa koliko odjeljenja i sa koliko učitelja. Je li učitelj musliman. Kad je škola sagrađena i od strane ko­ ga. Kako je snabdjevena namještajem i učjlima. Gdje se na­ lazi, u središtu sela ili na kraju. Kako živi učitelj, gdje sta­ nuje, gdje se hrani. Kakav je njegov odnos prema seljacima.. Kakva mu je aktivnost. Kakav ugled uživa medu seljacima. Imaju Ii u njega povjerenja i obraćaju li mu se za pomoć. Ako ne — zašto? Je lj poludnevna ili dnevna obuka. Ako u selu nema škola, koliko je udaljena najbliža. Koliko u cijelom srezu ima škola i u kojima selima poimence, jesu li takva sela naseljena muslimanskim življem. Koliko je škola podignuto u Vašem srezu od rata do danas. Koliko djece godjšnje pohađa školu, a Jcoliko ih uopšte ima za pohađanje. Pohađaju li re­ dovno. Ima li djece koja ne pohađaju ili izbjegavaju školu i zašto.. Pohađaju li ženska muslimanska djeca. Kako je poha­ đanje škole u poređenju sa drugim vjeroispovjestima. Da li djeca nakon završetka škola zaborave j, ono što su naučila ili i poslije nešto čitaju. Odlaze li dalje gdje na škole ili zanate. Kako je svijet raspoložen prema školi, odvraća li djecu od iste i je li u tom pogledu mnogo konzervativan. Je li do danas organizovan koji analfabetski tečaj ili neki drugi, domaćička škoda-i slično, od strane koga i sa kakvim uspjehom. Bi li danas ovakvi i slični tečajevj imali uspjeha, kad bi ih trebalo održava­ ti, gdje i na koji bi se način najbolje organizovali. Postoji li u selu zadruga ili ne, je lj kada postojala i ako jeste zašto je likvidirala. Postoje li uslovi za: rad jedne zadruge i koji bi tip, obzirom na Vaše prilike, bjo najpotrebniji. Sta bi u ovo­ me pravcu trebalo prethodno učiniti da se seljaci zainteresuju za zadrugarstvo. Kakve organizacije postoje u selu i u kolikom broju seljaci u njima učestvuju Je lj uopšte do danas u Va­ šem kraju poduzimana kakva akcija za poboljšanje života na selu, u kome pravcu i od strane koga. Sta bi po Vašem mišlje­ nju trebalo preduzeti da se stanje Vašeg seljaštva, kako u eko­ nomskom, tako i u higijenskom zdravstvenom, uopšte socijal­ nom i kultumo-prosvjetnom pogledu popravi? H. Bujukalić лике, поред узрока и разлога томе стању, врло важно ко ће и како ће да то стање поправи. Појединац ће рећи да je криво друштво, na оно ваља да и то исправља, a друштво опет, које није друго него скуп појединаца, не може ништа, ако се свако буде повлачио, ако свако буде гледао само свога посла, ако се свако буде ослањао на другог, ако се не нађе пожртвовних појединаца којих he ce-, верујемо, наћи. Само средина не сме да те појединце онда пусти саме и осамљене, она мора да их подржи и помогне. Да ce развије смисао и свест за одговорност вал>а развијати и грађанску кураж: да сваки грађанин, вршећи своје дужности, брани и своја права, почевши од оних најситнијкх, јер ce и све крупне ствари рађају и почињу као мале. И кад сваш буде штитио и чувао своја права, на другој Страни ће ce морати појавити тим правима одговарајуће дужности, a из права на једној и дужности на другој страни, мора да ce једном појави и одговорност, која he доћи ако не данас, a оно сутра. 53 �Novo arapsko pozorište U velikom francuskom časopisu »Les nouvelles litteraires« prikazao je u jednom zanimljivom i interesantnom članku pisac J. Sekaly novo arapsko pozorište. Pisac se u glavnom bavi ži­ votom i radom najvećeg savrcmcnog arapskog pjesnika Kalil-bega Mutrana, koji je inače glav­ ni sekretar egipatskog poljoprivrednog sindikata. On je savremeni obnovitelj arapske literature, pjesnik, sociolog, ekonomist, istoričar i filolog a mnogo se bavio i preporodom arapske omla­ dine. O tome je napisao i jedan priručnik. Sav njegov današnji rad usredotočen je na arapski teatar. Egipatska vlada je 1936 godine povjerila Kalil-begu M utranu vodstvo narodnog pozorišta i za tu svrhu odredila subvenciju od 15.000 lira sterlinga. Do toga vremena, zapravo, nije ni postojao pravi arapski teater, ako se u tome smislu ne misli na kafanske pjevačice, ple­ sače i narodne pripovjedače. Mutran je dobio zadatak da stvori arapsko pozorište. Pokušaji što su ih izvršili u posljednjih pede­ setak godina razne glumačke trupe (kao Nakaš, Kordahi, Hadah, Farah, Salama Hagazi, 2ovž Abiad, Jusuf Vahbi, Fatma Rušdi) nisu donijeli nikakvog naročitog uspjeha. Nakon prvih i po­ jedinačnih uspjeha, ove trupe su naglo propa­ dale zbog raznih razloga, a naročito zbog ne­ dovoljnog broja umjetničke publike i pomanj­ kanja državne pomoći. Interesantno je da su ove trupe davale uglavnom evropske klasike u arapskom prevodu. Domaći repertoar je manj­ kao ili je bio vrlo oskudan, tako da, se ,na njega skoro nije moglo ni računati. Tada dolazi Kalil-beg Mutran sa svojom organizatorskom spremom i širokim kulturnim horizontom. On je napravio ^uda: od evropskih pisaca Sekspira, Rasina, Miseta, Komelia i dru­ gih, napravio je takve uspjele stvari da su one imale najvećeg uspjeha gdje god se govori arap­ ski. Stavio je na pozqm icu adaptacije »Luja XI«, »Otela« i »Kralja Egipta« sa vanrednim uspjehom. Domaći repertoar je opet bio slab, jer osim djela Savkija nije bilo drugih. Naro­ čito se cijeni njegov komad »Mognun Leila«. Nije bilo ni državne škole ni državnog pozo­ rišta. Ovo nezgodno stanje jasno jc zapazila i egipatska intelektualna elita, kad je nestalo i posljednjih trupa i kad je zaprijetila opasnost d^ će, nestati pozorišta. Tada je ministar prosvjete Nagib-beg El-Hilali sastavio jedan odbor od književnika i obra­ dovanih ljudi. Pretsjednik toga odbora bio je sadašnji poslanik Egipta u Londonu, Hafiz Afifi paša. O dbor je zatražio da mu vlada omogući potrebnim subvencijama da sastavi jednu iza­ branu narodnu umjetničku trupu. N a čelu ovog narodnog pozorišta stao je kao upravnik i vođa književnih Kalil beg M utran. On je pokazao lijepu aktivnost, pronicljivost i shvatanje današ­ njeg vremena. Naročito mnogo se pažnje po­ klanja domaćim piscima kako bi pisali za pozo­ rište, tako da repertoar pozorišta nc bude sa­ stavljen od prevoda i prerađenih tuđinskih dje­ la. Poklanja se naročita pažnja da djela novih arapskih pozorišnih pisaca iznose narodnu arap­ sku dušu, narodne običaje, folklor, istoriju i društvene probleme. Prema izjavi upravnika ovog prvog državnog pozorišta u Egiptu, Kalil beg Mutrana, osoblje njegova pozorišta sačinja­ vaju najbolji i najiskusniji elementi bivših tru­ pa Aziza Eida, 2 o rja A biada i Fatme Rušdi. Umjetnički ansambl su, međutim, pojačali i na­ dopunili neki novi glumci, među njima i talcntovani g. Emilc Fabrc, koga je sama vlada angažovala da pomogne pozorišna nastojanja svo­ jim iskustvom i znanjem. Upravo sada se radi na izgradnji jedne velike pozorišne zgrade u Kairu, a otvoren je i N a­ rodni konzervatorij. — H. Jirik dRudine . . . N apokon dođoše strašne smježne vijavice S elo.se šćućurilo uz Kukun. Preko Brda zviždi vjetar . na telefonskim žicama izvodi neku bolnu i tugaljivu melodiju Oblak preko neba, gust, crn, kao svrdlovi zgusnutog dima iz.lokom otive, zuri i previja se kao čovjek, koga steže grc gladi. Zemlja umformisana. N iti vidiš brda ni dola pa ni kamena iako mu je ovo carevina — jer je nekakav strašan vjetar uznemirio t u nevrije­ me probudio ove bezbrojne sniježne kristale, koji ti oka ne daju otvoriti. Bridi po licu, voda iz nosa cun i kapa, vjetar ne da naprijed. Izgleda ti, da u mom selu caruje sućut, a inad njega se bore prirodne sile o prevlast. Valovi smjeznih pahuljica koje je vjetar sa divljim urlikom na mahove nanosio iznad kućeraka i koliba, izgledali su kao neka prirodna harmonika. Jer ovdje nema umjetnih harmonika, pošto nikome nije do pjesme. Sve je neposredno, sve ozbiljno i sve zbiljsko. Ogromni nameti snijega zatrli su kamenje, koje iz o v e ja d n e i napaćene zemlje viri kao derači zubi u pasa i sve ti se čini da rastu. Pošli smo u Hasana Priganice na sijelo. Verali smo se i pretucali po Pištetu, dok jedva izađosmo na Pločine. Lpravismo hod Hasanovoj kući i za nekoliko minuta već smo bili pred njom. Kućica slijepljena za zemlju, kamenom zidana, plo­ čom pokrivena, sa dvije rupice na južnoj strani, kroz koje je dopiralo crvenkasto-žuto svjetlo vatre, što na ognjištu pucketa, više je ličila na kakvo strašilo, utvar, nego na ljudski stan. Iznad nje su se bili vjetrovi, zasipali je snijegom i nastavljali svoju krvavu pjesmu. — O H asa . . . ne! . . . Zvao je Saćir. — Ko zove nebore?! — N aši smo, naši, a jesi li u »odžaku« nebore? — Jesam brate, hajde! I uvukosmo se u tu špilju, kao zmija u svoje zimsko prebivalište. Hasan i Sevda dočekaše nas sa nekim nijemim smiješkom na problijedjelim usnama. Meni poturiše nekakav panj, trupinu, baciše po njemu guber i sjedosmo. Nasred sobe ko u vatropkloničkom hramu, na ognjištu, izgarala je sirova kukrica, u kojoj je vodena para uz cilik i jauk izvodila nešto poput posm rtnog marša. U jednom kutu sobe, na izderanom guberom prostrtom tavanu, djeca su se u snu natpuhivala. D a nas vatra ne osvjet­ ljuje i ne kazuje da tu ima neko živ, rekao bih da je to prava grobnica ili katakomba. Svak oborio glavu nizaše pa nešto misli. — Kako se živi Hasane, brate? prekidoh šutnju. M a nemoj me, gospodine, pitati. M učenički, pa eto ti. Evo se spremam baš sjutra u Dubrovnik na radnju, dosta sam bio i kod kuće. D on io sam evo djeci vreću kukuruza. Sevda će mlje­ ti pa nek deveraju. — A kako u Dubrovniku? — Pa eto (saginjući se da stakne vatru vidjeh mu sadno na leđima) dobro je fala Bogu! Težak je, doduše i krvav naš dinar, ali šta ćemo kad nam je tako suđeno. T i znaš, brate moj dragi, da ja u polju nemam ni kolik taban zemlje. Sve što imam to su m oje ruke, ova kućica i ona moja uzdanica, eno vidiš što spava. Samo su mi vala djeca slaba. N ešto kašlju, slabo, brate, rastu, a i kako će kad hrane nemaju. C uo sam o d starih i mu­ drih ljudi da ni trava ni nikakva biljka ne m ože da se razvija, ako nema načina. Pogotovu se bez načina ne m ogu razvijati ljudi. A to vidiš pod ponjavom, to su ljudi. Najveća moja briga jest, kako ću njih izvesti na selamet. Ja sam, brate preživio svoje, *) Rudina jc onaj dio Hercegovine, što se sterc od Trebinja do Gacka. �još koja godina pa Allah rahmetile, ali oni, oni . . . Ah! . . . Uz duboki i dugi uzdah završi Hasan svoju tužnu priču. U tom razgovoru probudi se stariji Hasanov sin Murat, koji polazi četvrti razred osnovne škole. Bacio ponjavu sa se­ be, dođe do ognjišta, da se ogrije, jer je na gotovo golom tavanu studeno i djecu hvata drhat. — Kako učiš, Murate? pitao sam mališana, koji je zario nokte u glavu pa se drpa. — Dobro, gospodine, sve crvene dobivam. — Pa bi li imao volju nastaviti školu? — E, dobri moj gospodine, ja bih to volio nego išta, sa­ mo otac ne može da me školuje. Eto vidite, mi ništa svoga nema­ mo, osim ove baščice pod kućom, ove kućice i zekulje, koja nas hrani. Otac na svojih deset nokata sve nas izdržaje, pa kako će on za me plaćati petsto dinara mjesečno, kad mi svi u kući ne potrošimo ni pola od toga za mjesec. Otac je baš skoro pitao hodžu, da li postoji mogućnost da se primim besplatno u kakav internat, državni, vakufski ili kojeg društva pa mu je hodža od­ govorio da se sad dijeca teško primaju. Za nas je jadno i čemer­ no. Teško je došlo vrijeme, a kamo puste sreće da se ni rodio nijesam. Šta ću na svijetu, kad ću ostat’ kao tegleća marva?! Moram cijelog svog života raditi najteže poslove i svak na me gleda кб na živinče. Pa zar je to život?! T o je, gospodine, ja mislim, više produženje smrti nego život. Ah, ah, . . . šta li sam skrivio Bogu te me ovako kazni! . . . — Kako vam platiše duhan, Hasane? — Nikako, dragi brate. 'Muka je otišla uzalud. Eto, u toj svojoj baščici imao sam osamdeset kilograma vrlo lijepa du­ hana. Pušila bi ga, vjeruj mi, carska majka. M islio sam da će otići bar po tri banke. Dođosm o, brate moj, u Trebinje, a oni nam proračunaše dva dinara po kili. Odbiše poreza i dadoše mi na ruku dvadeset dinara. E, pa kako ćeš ti ovako izaći na kraj i kako ćeš se pomoći, moj gospodine?! Cijelo ljeto, dok sam ja bio u Dubrovniku, Sevda je radila oko duhana i gledala ga ko hamajliju, a eto dobila je za sve to dvadeset dinara. Pa koliko je muke vidjela dok ga je obrala, nanizala, osušila, upatkala, uđemetila i, dok sam ga ja otjerao na vagu u Trebinje, platio sam preko četrdeset dinara. N e može, brate, nigdje kraj kraju, ja ga više nikad neću saditi, ako ovako ostane, jer nema fajde. Razmišljao sam i promatrao startovanje buha po ovim prostrtim ponjavama. M noge su prelijetale na me i valjda iz go­ stoprimstva, naročito me častile sa svojim injekcijama. Iz »izbe« je kroz šipila na tavanu dopirao neugodan vonj kravlje izmetine, jer u prizemlju leži krava. Tele se čuva kao i dijete pa je ono privezano uzicom o u tavanu zakrhani ekser odmah pored djece. Braća su, pa nek zajedno i spavaju. U ovoj katakombi, pokrivenoj pločom, zajedno su na spavanju čovjek i žena, djeca, krava i tele sa svojim nametnicima buhama, ušima i krpeljima. I sve to vatra osvjetljuje, a nad svima se njima ceri i kesi glad, najljući neprijatelj ljudi i životinja. N a izvanu je vjetar vodio borbu sa golim kamenjem i neprestano zviždukao. Čini ti se, da su svi pakleni duhovi pod vodstvom Belzebuba, na ovom nijemom i gladnom otoku pri­ redili svoj noćni koncerat. Hasan je razgovarao sa Šaćirom, ka­ ko je Todor iz Pađena i još mnogo Todora otselilo u Banat i K osovo, jer su, veli dobili dobrovoljačku zemlju. Murat se neko vrijeme vrtio oko vatre pa se opet uvuče pod ponjavu. Razbili su se svi njegovi dječiji ideali hodžinim odgovorom i on je zanijemio. Bilo je blizu ponoći, kukrice na ognjištu dogorile i mi se oprostismo s Hasanom. On ostade muku mučeći do zore, kad će na put u Dubrovnik, da se za mje­ sec dana vrati sa vrećom kukuruza i pogetim hrbatom. Jer djed treba krvavog hljeba . . . C. A. NO VE KNJIGE Н. М. Handžić: UVOD U TEFSIRSKU I HADISKU NAUKU Handžić je veoma plodan pisac. Iako nema više od decenija kako je počeo pisati ipak on je auktor već desctcima knjjga odnosno brošu­ ra. Sve su to mahom stručne teološke rasprave (Isra’ i Mir’ adž, Vaz o alkoholnim pićima, IImulkclam tj. isl. dogmatika) ili književno-naučne (Književni rad b. h. muslimana u orijental­ noj književnosti, Nizamul-ulema od Kafije Prušćaka). Handžićev »Književni rad b. h. mu­ slimana«, koji je odlična nadopuna Bašagićevim »Bošnjacima i Hercegovcima u isl. književnosti«, dao je našoj nauci mnoštvo novih stvari; novi udžbenici te vrste ne smiju, ako žele biti ob­ jektivni, zaobići ovo Handžićcvo djelo odnos­ no neke krupnije književne ličnosti iz njega. Uvodom u tefsirsku i hadisku nauku Hadži Mehmcd ef. je dao dobar početak i solidan te­ melj ovoj struci nauke o kojoj do njeg kod nas nije ništa napisano. To je knjiga sa preko 130 stranica, 8° formata; pisana lijepim tečnim je­ zikom i veoma popularnim stilom. Možda joj ne jde u prilog što joj je gotovo četvrtina pro­ stora zauzeta biografijama velikih učenjaka je­ dne ili druge odnoseće nauke. Tefsir znači tumač Kuran (a. š.), a hadis pred­ stavlja govor odobravanja ili nijemo priznanje Pejgamberovo o vjeri i drugjm stvarima. Mno­ gi misle da se i govor Pejgamberovih drugova koji se odnosi na vjeru ili vjerske propise ima smatrati hadjsom. Ovo najnovije Handžićevo djelo (inače sepa­ rat iz »Novog Behara«) napisano je savjesno i s izvjesnom naučnom rutinom kao što se mo­ že viditi iz poglavlja u sadržaju koji se nalazi na kraju knjjge. Ipak osjeća se da Handžić mjestimično nije mogao savladati duh arapskog jezika te pod tim utjecajem daje nam izvjesne riječi u prevodu koji odudara od duha našega jezika. (N. pr.: on nevjerodostojan ili nepouzdan — hadjs — prevodi sa slabim; jedno poglavlje ima na­ slov: »Pamćenje hadisa napamet« (!) i si). Ogromni materijal tefsira i hadisa koji se je stoljećima smatrao najvažnijom vrsti nauke kod Arapa i drugih islamskih naroda i koji se na­ lazi u sijaset i hiljadustraničnih аг. knjiga pisa­ nih često gotovo hijcroglifskim slovima i stilom, Handžić je uspjo savladati i dati ga u jednoj dobroj i pedagoškoj formi u relativno posve maloj knjizi. Ova najnovija knjiga znači novum u ovoj grani literature. Obzirom na pedagošku i opću vrijednost njenu, nadležni bi zadužjli đake isl. srednjih pa i viših škola kad bi im je propisali za udžbenik. (siž)) 55 �Hasan Kikić: »BUKVE«, roman, izdanje Hrvat­ ske naklode u Zagrebu, cijena 11 dinara Hasan Kikić je relativno mlad pisac. Njegova literarna aktivnost je i pored toga velika, tako da je posljednjim svojim štampanim djelima uskočio među prve jugoslavenske pripovjedače. Do sada je napisao čitav niz uspjelih novela i tri romana »Provincija u pozadini«, »Ho-ruk« i »Bukve«. Posljednje djelo su mu »Bukve«, bosanski seoski roman, sa snažno zahvaćenim životom osiromašenog seljaka i njegovih potre­ ba i nevolja. Daleko od romantike i svake idiličnosti, Kikić reže direktno i iznosi socijalne sukobe sa njihovim teškim posljedicama. »Bu­ kve« su, u stvari, bosanska seljačka »Fontamara« i predočuju nam uvjerljivo i snažno svu golotinju i bijedu sela i seljaka. Nekoliko stra­ nica knjige, naročito cijeli prvi dio oko hapše­ nja Avdana Mchića Kokina i njegovih hapsanskih saznanja, te onaj dio saslušavanja i noćne ekskurzije kroz maglu i šume, ostaju nezabo­ ravne. Knjiga se preporučuje. — D. * C ije p p r i m j e r s v ije s t i i r a z u m i je v a n ja p r e m a š k o l o v a n ju n a š e m u s lim a n k e Kao Sto je poznato, naše starije generacije nerado su davale na ško lovanje svoju omladinu, jer nijesu imale razumijevanja ш svijes i prema školi i prosvjeti. Iako su naši stari sa dosta imanja bjli u povoljnim mate­ rijalnim okolnostima, ipak oni nijesu gotovo ništa doprinijeli u svoje vri-, jeme za školovanje omladine. Oni su čak bili odlučni i uporni u tome svo­ me negativnom stavu prema školi i prosvjetnom napretku, i ^ato nijesu po­ kretali niti pomagali nikakvu akciju, koja bi utirala put omladini da dođe do škole i da školu izuči. A što se tiče ženske omladine, nije se ni pomišljalo na to, da se ona školuje. Zbog svoga konzervativnog duha i uskog shvatanja, starije gene­ racije ispoljavale su bojazan da će muslimanka idući u školu moralno posmuti i da će kao takva biti izgubljena i otrgnuta iz naše sredine. Hafiz Muhamed Krpo: »PUT NA HADŽ«, putopis, izdanje pisca, Sarajevo 1938, cijena 20 dinara, naručuje se kod »Bosanske Pošte«. Među mnogim koji su bilježili i objavljivali svoja putovanja na hadž, Hafiz M. Krpo zau­ zima lijepo mjesto. Njegova bogato ilustrovana knjiga pruža čitaocu niz iscrpnih članaka sa pu­ tovanja. Ovi članci su opskrbljeni podatcima, i ciframa, dokumentima i opisima, takp d^ će do­ bro doći svima onima koji putuju u sveta mu­ slimanska mjesta. Knjiga je, osim toga, pisana tečnim jezikom i lijepim zapažanjima, tako da se čita na dušak, u slast. Pojedina mjesta knjige su pisana toplo i interesantno, -f>a kroz njih provijava dah arapske pustinje, sa bezbroj legendi i anegdota. Te stranice čitaju se kao lijep roman iz nepoznatih egzotičnih krajeva. Knjigu preporučujemo našim čitaocima. — D. G. Ali ef. Midžić sa svoje četiri kćerke i sinom. P r e t p l a ć u j t e se i š ir it e lis t » G a jr e t « 56 Ali vrijeme se mijenja, pa i mi s vremenom. Sticajem okolnosti mu­ slimani su izgubili veliki dio svojih imanja, položaj feudalnih gospodara, te su počeli sve više da siromaše. U koliko je više sirotinja prjjetila i obuzi­ mala muslimanski svijet, utoliko se je više osjećala potreba za školom, da se na taj način omladina osposobi za život i stvori svoju životnu egzisten­ ciju. Gajret je na prvom mjestu ukazao put kojim treba poći, da se osigura bolja budućnost našim generacijama, koji dolaze u život pod teškim okol­ nostima. Gajret je preuzeo na sebe dužnost da stvori kadar muslimanske školovane omladine, i muške i ženske. I baš kad jc Gajret krčio put na ško­ lovanju muslimanke, nailazio je na veliki otpor, prigovore i kritiku naše konzervativne sredine, koja nije mogla nikako da shvati da to neminovno zahtjevaju potrebe današnjice. U tome svome radu Gajret je uspio. Njegova djela su najbolji do­ kaz. Naročito što se tiče naše ženske omladine, Gajret je dao potstreka i moralnu potporu mnogim roditeljima muslimanima. Kao primjer navodimo Gajretovog prijatelja i uglednog starinu g. Ali ef. Midžića, umirov. šefa poreske uprave iz Gradačca, koji je sa rijetkim razumijevanjem prema školi i velikim materijalnim žrtvama školovao svoje četiri kćeri i to: jedna je završila Stručnu učiteljsku školu, druga Drž. Tr­ govačku akademiju, treća Geometarsku školu u Beogradu, a četvrta ove godine završava također geometarsku školu u Beogradu. Sve su one bile odlične učenice za vrijeme svoga školovanja. Pored toga Ali ef. je omogu­ ćio i svome sinu da završi visoku školu i tako izveo svu svoju djecu na pravi put. Ovaj zaista rijedak primjer požrtvovnosti i savremenog shvatanja, primjer emancipovanja muslimanske porodice, jc u toliko simpatičniji i u toliko ga više cijenimo, što je djelo našeg uvaženog starine. �In m e m o ria m Х а са н у Ћ иш иЋ у У м ро /е Б р а н а Н уш и Б У посљедње вријеме »Гајрет« je тешко погођен, јер je у размјерно краћем времену смрт покосила неколико одличних »Гајретових« радника и прегалаца нашег напретка и наше културе. Такав један одличан, вриједан и еминектно »Гајретов« човјек био je и рахметли Хасан Ћишић, професор овдашње гимназије. Хасан je био no природи благ, no срцу добар човјек, no карактеру честит и до сржи поштен, a no знању и спреми одличан стручњак, који je још к тому школу и рад у школи необично волио. Смрћу Хасана Ћишића изгубисмо једног радника на оним пољима, гдје je најмање преданих, још мање пожртвовних и гдје разум мора бити везан са срцем, да би се пребродио несигуран и трповит пут борбе живота. Баш тамо, гдје их je најмање, a гдје ie потреба највећа, остаје једна празнина, недовршен рад, који ипак овакав какав je показује јасна наслућења и контуре рада важног и обилног. Рођен ie у Мостару 1904 године у нашој угледној порсдици. Рахметли Хасан формирао ie себе у једном прелазном времену, гимназијско школовање отпочео je за вријеме рата, a завршио послије рата. Учење на универзитету довршио je у Београду као питомац интерната »Осман Ђикнћ«. И у гимназији и на универзитету био je најдаровитији. Послије довршених студија долази у Мостар као суплент Учитељске школе, a касније прелази на гимназнју гдје остаје све до своје смрти. Рахметли Хасан важио je међу нама свима професорима као професор одличне спреме и широке образованости. У свим дискусијама у професорском зоору, зачуђавао je чврстину одбране свога гледишта и осјетљивошћу своје савјести. По свим питањима имао je самосвојан став и мишљење. Његово знање било je огромно, разумијевање социјалних питања дубоко, оцјењивање друштвених појава тачно и поуздано. Писао je много о разним питањима и проблемнма. Нарочито je много писао у листу »Гајрет*. као и у »Гајретову« овогодишњем календару, гдје његови члаици показују зрелост мишљења, правилно схватање, искрено осјећање, умност и логичност. Kao професор давао je пуну мјеру знања и умијења. Био je велик пријател. наше омладине, ђака, нарочито оних сиромашнијих. Истински убијеђени пријатељ школске омладине старао се о њима и настојао свим силама да им помогне и ублажи њихову биједу и невољу. Рахметли Хасаи одмах no свом доласку у службу ступа активно у мјесни одбор »Гајрета«. Пун вјере и енергије, срца и душе, све најбољих особина без чега нема рада и напретка, он ту са својим друговнма остаје читаву деценију савјесно и устрајно одужујући се »Гајрету« и читавом нашем елементу. Нема функције у мјесном одбору, окју није вршио. Нема акције »Гајретове« у овој посл>едњој деценији у којој он није и те како активно учестовао. И док су многи посустали или се поколебали, те нагињу десно или лијево, рахметли Хасан остао je увијек чврст на мјесту уз бајрак »Гајретов«. Иако болестан још од раније, иако свјестан озбиљности своје болести њега смо видили и на прошлогодишњој скупштиии главног одбора »Гајрета« у Capaјеву, гдје онако болестан и изнемогао, износи идеје и планове за будући рад »Гајрета« у народу. Такав ie био и до задњег даха стално у покрету и раду и за њега можемо слободно рећи, да je у раду и умро. Судбина, ето, xohe често да и међу најмлађим изгубимо најбољега. Нашем »Гајрету«, нашој народној ствари, У среду 19 прошлог месеца умро je у својој 74 години Бранислав Нушић. Родио се 8 октобра 1864 год. у Београду. Детињство je провео у Смедереву. Гимназију и правни факултет свршио je у Београду. Године 1885 учествовао je у Српско-бугарском рату. Од 1889— 1905 био je државни чиновник. За време светског рата пошао je са војском у изгнанство. 1919 г. постаје начелник уметничког оделења Мин. просвете. Од 1923— 1927 г. био je управник Народног позоришта у Сарајеву. Од тога доба све до своје смрти, живео je стално у Београду. Поводом шездесетгодишњице рођења и четрдесетгодишњице књижевног рада Бранислава Нушића, г. Вељко Петравић објавио je тада 6 новембра 1924 године, један занимљив чланак о Нушићу и његовом делу, у коме je, између осталог, рекао и ово: НушићЈе цео свој век провео пишући. Он je писао и кад je био дипломата, и. управни чиновник и управитељ театра писао je селећи се с једног краја српства на други, радећи марљиво на свима од!*оворним положајима, агитујући уз то свуда духовитом 'и пламеном речју, оснивајући свуда патриотска и културна удружења, остављајући на свима местима трајан и светао траг једног изузетног човека, једне бескрајно симпатичне, сугестивне личности, којој je дато да се игра расположењима гомиле и да најзамршеније ситуације и конфликте решава олако, једном досетком, једним шаљивим мигом свога бистрог ока. Он je писао безброј политичких чланака, озбиљних мемоара о националним питањима, путописе из јужних крајева, приповетке, озбиљне и хумористичне, козерије, фарсе, лакрдије, комедије, драме, песничке драмолете, трагедије, романе — na чак, у почетку, и песме. Нјегова сабрана дела 1изнеће преко тридесет књига. И међу тим његовим списима нема ниједног, од најмасније шале до крвавих трагедија — из кога не би вејао благотворни потстицај једног антифилософског философа: да се живот мора подносити и да се може поднети, али само спречавајући сузе акцијом или осмехом. To je филозофија тога антифилозофа, који за своју филозофију јемчи својим властитим животом. Слава великом сјину српског народа Браниславу Нушићу! Хасан Ћишић био je много потребан. On je међу нама много вриједио својом морално.ч чврстином, својом истинском образованошћу, својим фанатизмом и својом младошћу, која највише значи и ствара. Његово свијетло име остаће н наше другарско сјећање. Његовој супрузи и осталој родбини наше тужно сажаљење за тако голем, неочекиван губитак. Мостар МУСТАФА АЛИКАЛФИЋ, професор �Ш т ам па о Г а јр е т о в о м к а л е в д а р у з а 1938 г о д в в у »ПОЛИТИКА« Београдска »Политика« у броју од 3 «овембра 1937 пише: Овај календар-алманах нека je врста летимичног пресека данашањице наших муслимана, њихових савремених тежњи и донекле, још обазирања на прошлост, само уколико да се она повеже и доведе у склад са нашим данима. У овом правцу овај календар-алманах није промашио свој циљ и желети je да његово деловање нађе одјека у свим нашим народним слојевима, a нарочито у муслиманским. Градиво овог календара разнолико je и, прелиставајући га, човек се не .чоже отети утиску да оно, no својој обради, углавном, стоји изнад просечностл. Сем овог, овај нам алманах у довољној мери доказује да сва интелигенција наших муслимана не стоји постранце од општих проблема данашibime и да се труди да стање својих слојева, чији je историски ток по.черио пад феудалних система, доведе у колосек који води прогресу и културном и економском. Пре светског рата, у Босни и Херцеговини, фактор у борби лротив Аустрије и њене политике, данас je главни културни пионир међу муслиманима у Југославији, и овим ал.чанахом Гајрет je показао да je дооедан и истрајан у својим настојањима. Овом приликом треба подвући чланке гг. Хасана "Бишића: »Данашње наше село« и Мустафе Бусулаџића: »Исламски социјализам«. Остало градиво засеца у област привреде, историје и кљижевности. Поред овог, алманах садржи и календарски део, више фотографија национално историског значаја, репродукција и цртежа. »ПРАГЕР ПРЕСЕ« Угледни њемачки дневник »Прагер Пресе«, који излази у Прагу '(Чехословачка), доноси у броју од 25 јануара о. r. слиједећи приказ календара: »Од стране мсулиманског културног друштва Гајрет у Сарајеву издани календар алманах за 1938 годину (календар Гајрет 1938, — ,1356 — 1357 no Хиџри, — уредио и издао Главни одбор друштва Гајрет, Сарајево, осмина, 250 страна, цијена 10 динара), садржи цио низ прилога за упознавање прошлости и садашњости босанских муслимана. Историске радове су дали између осталих: Хамдија Капиџић и Риза Мудеризовић »О отпору муслимана против Окупације 1878 године« са детаљима који потпуно употпуњавају скоро издате опсежне књиге г. Владислава Скарића и r. Ха.чдије Крешевљаковића; М устафа Аликалфић о борби за конфесионалну аутономију од 1900 под водством мостарског муфтије Али Вехби еф. Џабића; Хајрудин Ђурић о историји соколског покрета код босанских муслимана; Рудолф Заплата о односу некадашље босанско-херцеговачке земаљске владе пре.ма муслилшнским српско-хрватским књижевницима; М. X. Ханџић о значајној, турској породици у Босни Бејазићи у 16 и 17 вијеку. Од осталих прилога треба прије свега истаћи оне социолошке: Хасан "Бишић описује документарно и потресно биједу и невољу у муслиманским селима у најближој околини Мостара (Подвележ). Абдуселам Балагија извјештава о конкубинату код босанских муслимана. Салих О.чановић описује укратко херцеговачки крш и животне могућности тамошњих сељака и пастира. Есадбег Алибеговић извјештава о исељеницича муслиманима у Турској, чији број износи отприлике 150.000 (од отприлике 300.000 који су се иселили за вријеме 40 годишње владавине Хабсбурговаца), a који у привредном жквоту и чиновничкој хијерархији данашње Турске заузимају значајна мјеста. Ha крају још !неколико корисних биографија и истакнутих муслиманских политичких вођа и интелектуалаца из Босне и Херцеговине од 1878 године до данас, — (’* )«• УЗГРЕДНИ ЗАПИСИ КОНГРЕС ПОЉСКИХ МУСЛИМАНА Муфтија др. Шимкијевић, отворио je недавно конгрес муслимана настањених у Пол>ској. У своме говору муфтија je изјавио, да овај конгрес и.ча историску важност, јер се њиме завршава период рада на организоваљу мусли.чанске вероисповести у Пољској. Присуство претставпика пољске владе доказ je више о присним односима, који постоје између пол>ског народа и Татара у Пол>ској. Т и добри односи трају већ столећима, na je опште уверење, да ће се они наставити, јер су пол>ски муслимапи одани пољској држази. Војвода области Вилна такођс je одржао говор и у име пољске владе поздравио конгресисте, подвукавши н>ихово витешко држање и верност пољском народу. После тога отпевана je пољска национална химна. Једна делегација поклонила се срцу маршала Пилсудског, које, као што je познато, лежи у Вилну. ЈЕДНО ПРЕДАВАЊЕ О МУСЛИМАНИМА У Београду je, у Српском културном клубу, одржао предавање о мусличанима г. Tdoko Перин из Сарајева. Тим поводом »Самоуправа« пише: »Г. Ђ. Перин je у историји бно сасвим нетачан. Нас се не тиче да ли предавач познаје прошлост Муслимана или не, али на овом месту, у Српском културном Клубу, овоме непознавању ствари, или тенденциозном приказивању догађаја, није било места. Г. Перин каже, да je барон Калај успео да Муслимане удаљи од осталих суграђана, да их издвоји, и привилегише. T a je скроз нетачно: Познато je, да je Калај за Муслимане измислио неку босанску народност и заставу. Земаљска влада давала je себи много труда да подвоји Муслимане и православне Србе. У томе би се могли сложити са г. Ђ. Перином. Али г. Ђ. Перин отишао je и даље. Приказујући карактер и моралне особине Муслимана, г. Перин се много заборавио. Он тврди, да су Муслимани слаби када je у питању материјална корист. Другим речима, они се могу поткупити за чанак сочива, што je г. Перин и покушао да употреби као аргуменат тобожњег успеха Калајеве политике међу муслиманима. Ово вулгарно вређање Муслимана од стране г. Ђ. Перина, ми са индигнацијом одбијамо«. С а Г а јр е т о в а т е ф е р и ч а у В у г о Ј н у И čupanu! В и /е с т и и з М а г л а ја Г. Дервиш еф. Бутуровић, шернатски судија у Маглају распродао je од новембра 1937 до данас 250 Дин. блокова за градњу Гајретова дома, на чему му се Главни одбор срдано захваљује. Ово истичсмо као примјер, како радити за Гајрет треба, a нарочито наша интелигснција и многоброЈНИ свршени Гајретови питомци, којих има знатан број неактивних у раду за свога доброчинитеља. У прошлом броју »Гајрета« у нотици »Како сам провео Рамазан у Требињу«, наведено je да je одбор Муслиманског дома лриредио низ сијела са предавањима зд вријеме Рамазана, што не одговара стварности, јер поменути одбор није приређивао никаквих сијела, него je приредио 4 сијела са предавањима, која су било рекордно посјећена. — Одбор Гајретове женске задруге у Требињу. — Секретар Гајретове женске задруге: Шериф Кравић с. р. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК НОВИ ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА ^®5п°ђа Рајка Давидовић, доставила je Главном одnnSro a*PoIa У^И0НИЦУ PaiPeT0Be привредне и кредитне задруге са 20 удЈела у номиналном износу од Дин. 2.500.—, rj" a име св°га пок. супруга Др. Душана Давидовића, бана дринске оановине, с тим да се сд том сумом пок. Душан Упише за члана добротвора Гајрета. Главни одбор Гајрета и овим путем топло захваљује гци давидовип, a пок. Душану, великом пријател>у Гајрета и националном раднику нека je вјечна слава. Г. Алија Мединић, директор Југосл. Шел д. д. у Загребу, да лочасти успомену својих родитеља рахм. Салио Рахм- Мелеће хануме, уписаа их je са свотом од Дин. 2.000.— за добротворе Гајрета. Г. Директору Медннићу, великом пријатељу Гајрета, који потпомаже сваку нашу корисну акцију, најсрдачније захваљујемо, a његовим рахм. родитељима нека je џенетско насеље. Г. Хауи Мулага Омановић, велепосједник из Прозора и један од најугледнијих привредника западне Босне, поводом женидбе свога сина Хамдије (Мухамеда) трговца из Прозора са гђицом Сафијом, кћерком Мустафаге и Фатиме хануме Делић из Бихаћа, уписао je младенце (сина и снаху) за чланове утемел>аче Гајрета, сваког са свотом од 500 Дин. Нека je племенитом Хаџи Мулаги искрена хвала на пажњи према Гајрету, a младенцима желимо сваку срећу и задовољство у животу. Г. Ибрахимбег Рустенбеговић, претсједник општине сребреничке и главни сарадник у пословима опште ствари, a нарочито за Гајрет, уписао je свога јединца сина Мухамедбега, старог двије године, за члана утемељача Гајрета и одмах уплатио 500 Дин. Главни одбор Гајрета и овим путем изриче г. Ибрахимбегу своју.топлу хвалу, који хоће као родитељ, да остави своме сину -(a можда најмлађем члану утемељачу) успомену на Гајрет и његово потпомагање. НАШ НАЈМЛАЂИ ЧЛАН УТЕМЕЉАЧ Г. Бекир Омерсофтић, судија у Вишеграду, уписао je свога сина Фарука Омерсофтића код мјесног одбора у Маглају као члана утемељача. . iШ к Г. Бекир Омерсофтић и његова ханума Зекија Омерсофтић стални су Гајретови радници, na и овај њихов акт свједочи колика je њихова л>убав за Гајрет. Ми желимо да наш најловији члан утемел»ач као и н>егови честити родитељи буду дуго година здрави и живи и да им се у животу испуни све оно што они желе. Одоор. МЕРХУМ ПРОФЕСОР МУХАМЕД АЛИХОЏИЋ ВЈЕРОУЧИТЕЉ 23 јануара о. г. наглом смрћу нестало je заувијек из наше средине рахметли Мухамед еф. Алихоџић. Ова изненадна тужна вијест растужида je многобројне његове пријатеље и поштоваоце, a највише, оне које je он највише волио — ђачку омладину. Рахметли Мухамед еф. био je један од оних који раде повучено у тишини, предано и са пуно добре воље и љубави, без тежње за таштом славом и угледом у друштву, који себе и свој живот посвећују дужности и неуморно раде на пословима за које их je живот позвао, посвећујући им сву снагу свога духа. Рођен je 1883 године у Бањој Луци, у једној честитој и националној породици. У Бањој Луци je свршио основну школу и медресу, a више теолошке науке у Цариграду. Послије свршених наука постављен je за вјероучитеља на гимназији у Дервенти 1914 године, a затим je служио у Тузли, Бихаћу и Бањој Луци гдје ra смрт и затече. Националан и вјерски толерантан рахметлија je уживао симпатије и углед како међу наставницима и ученицима, тако и код грађана. Био je добар, племенит и користан свима с којима je пријатељевао. Доброта срца, мекост и благост зрачили су из његова бића. Он je био од оног малог броја људи који не знају да мрзе. До неиздржљивости стрпљив, тих и благ он je годинама вршио тешку наставничку дужност лако и са осмјехом. Он je позив наставника, имајући љубави за сву дјецу, изједначио са родитељском дужношћу којом je био сав прожет. Вршио je тачно своју дужност, вршио ју je са љубављу и преданошћу. Његов наставнички живот најљепша je слика самопријегора у служби народном добру. Рахметлија je учестовао активно у многим националним и културним акцијама. Био je једно вријеме управник и васпитач у Гајретовом интернату у Бањој Луци, a више година вјерски васпитач Гајретов и врстан Гајретов радник. Осим тога ревносно je помагао све културне и хумане установе. Рахметлија je умро под теретом напорног просвјетног рада као добар син своје отаџбине, давши својој зе.мљи све што je имао. Онако величанствена џеназа, каква се одавно није видјела у Бањој Луци, најбоље посвједочује колики je углед и поштовање уживао рахметлија код цјелокупног грађанства, a сузе многобројних ученика-ца свједоче како су се тешко растајали са ошш који их je много волио и за њих се сваком згодом заузимао и радио. Рахметлију су отпратили до кабура ученици и ученице свих мјесних школа са наставницима, a са рахметлијом се опростио испред наставничкога збора професор г. Богосав Бијелић, a испред ученика Ахмет Хаџи-Халиловић, ученик VII разреда гимназије. Нека je рахмет племенитој души Мухамед ефендијиној, a породпци искрено саучешће. БАЈРАМСКИ ПРИЛОЗИ ГАЈРЕТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ Приликом Курбан бајрама дароваше Мјесном одбору Гајрета што у курбанским кожицама што у прилозима слиједећа гг.: no једног цијелог курбана за Гајретов конвикт Дервиш Тафро и Др. Фехим Османефендић; no 1 воловску кожу инг. Суљага Салихагић, насл>едници X. X. Ибрахим еф. Маглајлића и Капиџић A. еф.; no 1 овновску кожу: Дервић Фуад, Суљић Ибрахим, Галијашевић Бећир, Гермовић Алија, X. Авдић Мехага, Захировић Хф. Мехмед и Џумрукчић Фатима. Кожице су уновчене за 893.— Дин. У готовом новцу приложише гг.: no 50 Дин. Нурија Ђумрукчић и Пашић Сабит; no 30 Дин. X. Омерспахић Кемал, Маглајлић Мухамед, Наим Ћејван и Мујага TiejBaH; no 20 Дин. Мујага Казаз, Др. Мухамед Миџић, Узеир Бисер, Бегановић Осман и Вејсил Шашиваревић и no 10 Дин. Хорозовић Фатима. Свега сакупљено од курбанских кожица и прилога Дин. 1.223.—. Свима даровател.има велика хвала. 59 �OSNIVAČKA SKUPŠTINA GAJRETA U TURANIMA 4 januara o. g. održana je osnivajuća skupština Mjesnog odbora Gajreta u Turanima, opština Brdska, srez trebinjski. Ovo jc ujedno četvrti mjesni odbor Gajreta koji se osniva u trebinjskome srezu. Pored velikog broja mještana na skupštini su učestvovali sreski načelnik iz Trebinja g. Pavičević, školski nadzornik g. Pejović i delegat Gajreta iz Trebinja g. Camil Hujdur, učitelj. Nakon otvorenja skupštine g. Hujdur saopštava prisutnima, da je Glavni odbor Gajreta u Sarajevu odobrio osnivanje mjesnog odbora u Brdima, pohvalivši inicijativu za osnivanje ovoga odbora i želeći uspješan rad. G. H ujdur je u svom podužem govoru iznio značaj Gajreta po sve jugoslavenske muslimane, kao i koristi koje jc učinio za 35 godina našoj za­ jednici. Nadalje je govorio, i g. Hafiz Husein ef. Zubčević, mjesni imam, te još nekolicina članova. Po tom se pristupilo izboru odbora u koji su izabrani: Zubčević Hafiz Husejin, Glavinić Murat, Hajdarović Selim, Begović M. Alija, Ramić Bećir, Ramić Salko, Breka Selim, Salman Džafer. Za zamje­ nike su izabrani: Begović Hamid, Hajdarović Ahmo, Ramić Mustafa, Ramić Huso i Nikautović Ramo. U nadzorni odbor birani su: Begović D. Alija, Cerimagić Salko i Hajdarović Alija. Pošto se g. Hafiz Husein ef. Zubčević ispred mještana za­ hvalio svima onima, koji se zauzimaju za napredak ovoga kraja, skupština je bila zaključena. 7 januara o. g. novoizabrani odbor se konstituisao, pa je biran za pretsjednika g. Hafiz Husein ef. Zubčević. Za potpretsjednikaa g. Selim Hajdarević, za sekretara g. Selim Breka i za blagajnika g. Alija M. Begović. Poslije konstituisanja, pretsjednik je zamolio odbor, da ozbiljno uzme srcu Gajret i nje­ govo dobro, te da bratski i složno porade za njegov napredak, pa je nakon toga proučio dovu za hajirli početak rada Gajretova. — Neka jc sa srećom Ii ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ЗА ГАЈРЕТ У РОГАТИЦИ Приликом прошлог Курбана-бајрама чланови и пријатељи Гајрета у Рогатици дароваше своје курбанске кожице и то слиједећа господа: По 1 говеђу кожу: Ибришимбег Агић, Јусуф Горушанин, Шиде ханума Хафизовић и Хифзага Хаџиосмановић — свака кожица у вриједности од 95 Дин. Затим no пола говеђе Чсоже дароваше гг.: Галиб Чалл>ић, претсједник општине, у вриједности од 55 Дин., те Идризбег Шахинпашић у вриједности од 58 Дин. Затим I бравију кожу даровао je г. Рагибага Чапљић, народни посланик, у вриједности 60 Дин., Омербег Сијерчић 2 кожице у вриједности од 120 Дин., те no 1 кожицу у вриједности од 60 Дин. гг.: Едхем Бранковић, Хамдија Јамаковић, Галиб еф. Хафизовић; no 2 бравије кожице г. Др. Алија Томић у вриједности од 120 Дин., Инг. Шемсудин Хасандедић 60 Дин., Мустафа Акшамија 60 Дин., Ахмедбег Соколовић 60 Дин., Дервага Чоходар 60 Дин., Решид еф. Хафизовић 60 Дин., Авдага Даиџић 36 Дин., Хасанбег Шахинпашић 60 Дин., Мустафа Хафизовић 60 Дин. Поред тога дадоше прилоге no 5 Дин. гг.: Расим еф. Д1уфти1'1 и Ферид Муфтић, a 20 Дин. r. Мухамед Даиџић. Укупна вриједност свих дарованих кожица, no одбитку режијских издатака, износи Дин. 1.514.—. Нека je даровател>има наша најискренија хвала! ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ГАЈРЕТОВИМ ИНТЕРНАТИМА Прошлог Курбан Бајрама дароваше Гајретовом мушко.м интернату у Сарајеву своје курбане слиједећа господа: Др. Авдо Хасанбеговић 2 курбана, a no 1 курбан Др. Махмуд Мех.чедбашић, Мујага Хардага, Азиз еф. Сарић, Хасам еф. Демировић, госпођа Абида Др. Мустафе Хајдаровићл и Салко Хасанбеговкћ. Гајретовом женском имтернату у Сарајеву дароваше no 1 курбана господа: Др. Махмуд Мехмедбашић, Ахмедага Новалија, (из васијета рахм. Хаџи Хашије Пиљо, рођ. Зилџић) и Хилми еф. Хатибовић, врховни шериатски судија у пензији. Г. Ахмедага Новалија даровао je и своту од 60 Дин. за уновчену курбанску кожицу. Гајретовом интернату у Плевљу даровао je свога курбана г. Абдуселам Абдулаховић, управник Гајретова илевал>ског интерната. Овај курбан ламијењен je оцу г. Абдулаховића рахм. Идриз еф. Такођер je даровао питомцима овога интерната >/. курбана r. Фаикбег Селмановић, трговац из Плевал.а. ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ ПРЕД ЏАМИЈАМА У Б. БРОДУ Г. Арсланбег Курбеговић, претсједник Гајрета у Б. Броду дозначио je Главном одбору 282.25 Дин. од сергија на које je прикупио пред џамијама, и то: у Б. Броду 97.— Дин. у Тур. Колибама 29.— Дин. у Сијековцу 26.25 Дин. Затим je г. Ферид Лемеш, учитељ, даровао Гајрету своју курбанску кожицу, која je уновчена за 30 Дин. У Б. Броду сакупл>ао je прилоге на сергије претсједник г. Курбеговић, у Тур. Колибама гг. Лемеш и Хавић, a у Сијековцу r r .: Ћајић и Рипић. Сакупљачима и дароватељима нека je топла хвала! ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА Из Тареваца: Повјереник Гајрета из Тареваца r. Хф. Б. Сендијаревић сакупио je приликом Бајрама од курбанских кожица своту од Дин. 180, a дароваше их: Хасан еф. Хаилбашић, муалим (Дин. 40), Вејсилбег Мурадбеговић, посједник (Дин. 20), Суљо Ћарић, зидар (Дин. 20), Н. Н., тежак (Дин 50), Хф. Б. Сендијаревић, трговац (Дин. 50). Сакупљачу и дароватгл>има наша топла хвала. Из Брчког: Повјереник Гајрета из Брчког г. Атаулах Хаџиалијагић послао| je Гајрету своту од Дин. 336.— од проданАх курбанских кожица, које дароваше rr.: Селимага Кантарџић (2), Смаилага X. Мехмедагић (2); no једну: Алиjara Омербашић кафеџија, Мухамерага Т1умуровић посједник, Даутбег Аликадић, посједник, Назифага Шеховић посједник, Сулејман X. Алијагић учитељ и Асије х. Синанагић. Повјеренику и племенитим дароватељима нека je топла хвала! Из Олова: Мјесни одбор Гајрета из Олова дозначио je Гајрету своту од Дин. 70 од проданих курбанских кожица, које су даровали: Тифе ханума Куртагић, Алије ханума Куртагић и Шахсине ханума Фочић. Племенитим дароватељкама нека je наша искрена захвалонст! Из Маглаја: Мјесни одбор Гајрета дозначио je евоту од Дин. 135 за курбанске кожице, које дароваше rr. Дервиш еф. Бутуровић, шер. судија и Азиз Омерсофтић, кројач. Нека им ie топла хвала! Из Вареша: Г. Мујага Хасагић, благајник Mjecnor одбора Гајрета у Варешу сакупио je 5 комада курб. кожица и продао на лицитацији за 200 Дин. Кожице дароваше: Мујага Хасагић, Алија Парић (умр. Мује), Алија Парић (умр. Авдаге) и Мухамедага Салетовић (2 комада). Сакупљачу и племенитим дароватељима топла хвала! Осим горе наведених још смо добилм прилоге од курбанских кожица, и то: из Чајнича Дин. 370, Кошица 88 Дик., Добоја 177 Дин., Витине 140 Дин. и Рогатице 1392 Дин. USPJEH BAJRAMSKE ZABAVE U ZVORNIKU Kako svake tako i ove godine mjesni odbor Gajreta i po­ vjereništvo Narodne Uzdanice u Zvorniku, priredili su zajed­ nički zabavu na dan 12 februara o. g., treći dan Kurban Baj­ rama, u prostorijama Kasino »Doma Crvenog Krsta«, koja je kako u materijalnom tako i moralnom pogledu vrlo dobro uspjela. Program zabave je bio vrlo dobro sastavljen a također i izveden. Naročito su dobro izvedena dva pozorjšna komada od najboljih zvomičkih diletanata, medu kojima je bio poznati humorista i šaldžija g. Hasan Kamišalić, te je i ovoga puta neočekivano uspio sa svojim šalama, što je zadovoljilo publiku, te je bio nagrađen raznim poklonima od strane prijatelja Gaj­ reta i Uzdanice. Posjeta jc bila vrlo dobra, kako od zvorničkih građana, tako i viđenijih seljaka, raznih vjeroispovijesti. I ovoga puta učinjena jc lijepa posjeta i od ženskog muslimanskog svijeta. Za lijep uspjeh zabave ima naročitu zaslugu agilnj pretsjednik Gajreta g. Ilijas Hadžimejlić, šef ovdašnje Porcske uprave. On jc također u svom kratkom govoru iznio program i želje naših muslimanskih prosvjetnih i kulturnih društava, apelujući na sve posjetioce zabave za što veću pomoć i saradnju za daljnji napredak naših muslimanskih društava. I ostali članovi odbora Gajreta i Uzdanice su se mnogo trudili za što bolji uspjeh zabave, a naročito biv. pitomac Gaj­ reta g. Scmsudin Ljubović, opšt. činovnik i g. Avdo Muiezinović priv. činov. i Mehmcd ef. Mulabdić penzion. učitelj. Zabava je protekla u najvećem veselju i zadovoljstvu sve do zore. A. Caklovica. �J e d n a n e o b i č n o u s p je l a p r i r e d b a GAJRETOVA ZABAVA U ZENICI reta« ua7f>nfrineunirban’j *jr-ama Priredio Је mjesni odbor »GajS rom an ичо Л Јп godlsni u, zaba.vu u Sokolani koja je imala vulieti uu provincijskom nmPvfnhrV<2V0 Jmjestu. e b i a Priredba kakvu je bilo teško viajeti ostalih -prfd zabavu mjesni odbor je uz saradnju bran Л 2 ^MJre-ta ,U Zeni-Ci P.očeo sa Pripremama. IzaEkrema te «п Prik?ze dramski spjev »Zmaj od Bosne« od nnfeln • đen,komada. e glavne konture programa. Ubrzo se počelo sa vježbanjem žpnskinfp b, L l °v^m Prilikom Pokazalo šta i naše vrijedno reHhn T d ii" d • df bl se probudio što veći interes za priлН tnii!,đ]Uv,en0 da samo društvo nabavi izvjestan materijal п Se !zradl° ?to veći broj uzornih ručnih radova. ",r"..c iu sa 9db°rom je svesrdno sarađivalo desetak naših м1^Г.?г ??sP9dl9a 1 *9: Begić Hajrija, Kazazović Ifeta, Zadić Mensura, Ramic Đevahira, Uzunović Sidika, Imamović Fahrija, Upanovic Habiba, Imamović Dika, Bakšić Zineta . .. via . Poziv odbora sazvan je širi sastanak članova i prija­ telja uajreta kojem je prisustvovalo preko 120 najuglednijih J»Ja“ana- !.onl prilikom pretsjednik mjesnog odbor g. Tarabar Mehmedahja i još neki članovi odbora govorili su o Gajretu i našim prilikama, što je vrlo simpatično primljeno od strane prisutnih pa je na tom sastanku palo i dosta dobrovoljnih priloga za bife. Izabran je i prošireni prir. odbor koji je kroz cijelo vrijeme ukazao svoju punu saradnju Mjesnom odboru. Desetak dana pred zabavu počeli su stizati ručni radovi naših gospođa i gospođica određeni za tombolu. Oni su pri­ jatno iznenadili svojom ljepotom, preciznošću i skupocjenošću. Jasno je bilo da će ovo biti revija naših ručnih radova. Odbor je stoga odlučio da nagradi 3 najbolja rada a da od cjelokup­ nih radova priredi izložbu u prostorijama društva »Zajednice«. Tako je i učinjeno. U nedelju J5-I1 p. g. radovi su ukusno izloženi. Odbor je angažovao 4 ugledne i stručne dame (gđe: Kokljuškin, Selesković i Muminagić i gđicu Vaclav) koje šu obrazovale žiri za ocjenu najboljih radova Nagrađeni su r.adovi: g-ce Sidike UriunDvić (I nagra­ dom), gđe: Mejre Mujagić (II nagradom) i g-ce Habibe Opanović (III nagradom). Mjesni odbor u Zenici darovao je obje prve nagrade za glavnu 'godišnju zabavu Gajreta u Sarajevu (jedan zlatom vezeni jastuk i jedan stolnjak izvezen na svili), na čemu se Glavni odborczahvaljuje darovateljicama. Zatim je otvorena izložba. Ogromna masa posjetilaca prošla je kroz izložbu i divila se izloženim radovima. Sutradan su radovi prenešeni u izloge dviju radnji, gdje su ostali na ugled sve do dana zabave. Preko cijeloga dana i duboko u noć svijet je prosto grnuo pored tih izloga. Akciju oko izrade tombole i priređivanja izložbe radova vodili su gg. Imamović Fadil i Mujagić Zuhdija. Tombolu po čaršiji sakupljali su gg. škrgo Ahmed i Mujagić Zuhdija. Interesovanje za zabavu bilo je ogromno. Ulazince su bile naprosto razgrabljene, još nekoliko dana prije zabave. Početak zabave je bio zakazan za 20.30 časova. Međutim ogromna dvorana Sokolane bila je na čitav sat ranije gotovo puna. Pred početak dvorana je bila prepuna, čak prenatrpana. Za ovu priredbu bila je angažovana g-ca Đ. Imamović iz Sa­ rajeva i g. E. Hodžić iz Travnika. Veliko interesovanje pobudio je i g. Dervišaga Omeragić, čovjek od preko 50 godina, koji je prvi put istupio da pjeva naše sevdalinke. Program je tekao ovako: 1) Glazba »Zajednice« vrlo je skladno otsvirala »karišik narodnih melodija« pod dirigovanjem kapelnika g. A. Smajlovića. 2) Zatim je g-ca Imamović otpjevala više sevdalinki toplo i sa mnogo smisla za narodne melodije a pratio je na harmonici g. E. Hodžić. 3) Glazba je opet otsvirala »Sultanov ulazak u Harem« od A. Osmanlijevića. 4) Onda je g. D. Omeragić dočekan burnim aplauzom otpjevao sa mnogo uspjeha »Akšam geldi«. 5) G-ca Hadžić je deklamovala »Otadžbini« od N. Resulovića. 6) G. M. Serdarević je u jezgrovitom govoru ocrtao pri­ like u doba Gradaščevićeva pokreta za slobodu Bosne, koji je period uzeo za građu Ekrem u svom spjevu «Zmaj od Bosne«. _ 7) članovi Gajreta su zatim izveli »Zmaja od Bosne«, dramski spjev od Ekrema u 5 činova. Spremanje i izvođenje ovog komada iziskivalo je mnogo truda i napora. Djelo je pisano u stihovima, zamašno je, ima 4 slike, mnogo aktera, traži naročitu odjeću, staro oružje, a uz to scenski neobrađeno. .... . . Ali napori diletanata, odbora i režisera nisu išli uzalud. Jer izvođenje komada i cjelokupna obrada zadovoljila je sve gledaoce u punoj mjeri. Svi diletanti igrali su sa puno volje i imali su uspjeha. Poleta im je davala toplina i ljubav za rodnu grudu, s kojom je prožeto djelo rahmetli Ekrema. .... su bile u rukama gg.: Zmaj od Bosne Grahić Alija; Devlet hanuma — g-ca Karajković Ešrefa; Alipaša Fidahić — Harmandić Sirađ; Huseinbeg Novin — Jalina Abdulah; Zlatarević kapetan — Suljić Abdulah; Halilaga — Sehalić Ahmed; Malkoć — Omerspahić Faik; čengić Smailaga —• Arnaut Sulejman; Rizvanbegović Stočević — Salčinović Izet; Dervišbeg — Arnaut Asim; Ragib ef. — Karić Sulejman; Sirčić — Zejmć Mujo; Namik Paša — Serdarević Mithat; Karamahmut Paša — škrgo Ahmed; Burhan ef. — Panjević Ah­ med; Hasan ef. — Dajić Mehmed; Jašar — Đampo Hazim; Bošibozuk — Kulović Salih; Građanin — Đampo Mulo; I Voj­ nik Turski — Sredojević Milisav; II Vojnik Turski — Brdarević Rasim; III Vojnik Turski — Kaknjo Meho; I Vojnik Građaščevića — Tabaković Mehmedalija; II Vojnik Gradaščevića — Kratina Ahmed. Izvođači su i pojedinačno i kao grupa u cjelosti zado­ voljili. Nosioci glavnih uloga gg. Grahić, Avdić. G. Grahić je dostojanstveno tumačio Zmaja, a g. Avdić odlučnog Ali pašu Fidahića (Zmajeva vjernog druga i pomagača). Serdarević, Škrgo^Arnut i dr. imali su težak zadatak ali su ga vrlo dobro izvršili! Gledaoci su se prenijeli u doba ovog perioda naše plavne prošlosti. Režiser g. Imamović Fadil imao je vrlo težak zadatak, - jer je komad glomazan bez ikakvih opisa za ličnosti i scene. Pa ipak režja je po opštem priznanju, vrlo korektno i impre­ sivno izvedena. G. Mujagić Z. je iz suflernice vrlo umješno vodio diletante kroz njhove teške uloge. Veći dio garderobe posudilo je Narodno pozorište u Sarajevu zahvaljujući susret­ ljivosti upravnika g. Janjuševća. Između činova pjevali su g-ca Đ. Imamović, gg. Derviš­ aga Omeragić i šefko Vojvodić (koji je također veoma pri­ jatno iznenadio svojim lijepim glasom. (Publika ih je nagra- Diletanti Gajretove bajramske zabave u Zenici. đivala burnim aplauzom i klicanjem. Naročito g. Omeragića, on je izazvao pravo oduševljenje. Po završetku programa nastala je igranka uz prijatne zvuke glazbe »Zajednice«. Tombola je začas razgrabljena. Raspoloženje i zabava potrajalo je do pred zoru, kada se pu­ blika razišla sa najljepšim utiscima. Tako je završena ova zaista rijetka priredba. Cjelokupna organizacja ove priredbe bila je na visini. Materijalni uspjeh prevazišao je i najoptimističnija očekivanja. Ovakav prihod nije zabilježen zadnjih 7 do 8 godina. Bruto prihod 25.300 dinara, oko 7.800 dinara rashoda, čist prihod 17.500 dinara. Štampa je najpovoljnije pisala o ovoj značajnoj priredbi. Za ovu našu priredbu pored članova odbora založili su se još i gg.: Mutapčić Enizaga, Kundalić Muhamed ef., Limić Teufik, Halilović Bajraga, Zadić Hilmija, Mecan Rifat, Tafro Đemalag, Dr. Muminagić Hasan, Begiman Rasim, Ibrahimagić Hajrudin, Omeragić Ibrahim, Dajić Mehmed. Priloge za tom­ bolu dale su: Sultanović Emina, Zejnić, Fahrija, Ramić Đeva­ hira, Čehaja Nura, Ljohlja Emina, Imamović Dika, Ekinović Advija, Praskić Derva. Ekinović Rabija, Serdarević Razija, Đananović Razija, Mujkić Nezira, Mujkić Ferida, Salčinović Dišija, Karajković Ešrefa, Isaković Fatima, Imamović Fahrija, �Gajretova bajramska tom­ bola u Zenici. Sarajlić Ešrefa, Sarajlić Hiba, Opanović Zlatka, Hrelja Remzija Opanović Nura, Imamović Zarfa, Imamović Bisera, Sarajlić Esma, Salčinović Aiša, šainpašić Hasnija, Opanović Habiba, Begić Hajrija, Begić Ruvejda, Ekinović Hatidža, Ekinović Advijja, Hećimović Esma, Ramić Đevahira, Lijenović Ajiša, Mujkić Razija, Bakšić Zineta, Mehmedić Zineta, Tatarević Selima, Hadžiosmanović Čazima, Kazazović Ifeta, čehajić Esma, Uzunović Sidika, Baručija Habiba, čantdžić' Vasvija, Omerinović Fata, Kajsarlić Bisera, Kamrić Siha, gospođa Hrustić Nura, Mašić Haška, Dajić Nefisa, Mujagić gospođa Zlatka, Hodžic Dika, Bjeloušić Fatima, Poljskić Dika, Ekinović Derviša, Šestić Ajiša, Grahić Munevera, Begagić Besima, Karić Devleta, Нагmandić Rabija, Imamović Almasa, Kratina Zineta, Panjević Muje gđa, Serdarević Mensura, gospođa Begimanović Fahrija, Šestić Suhbija, gospođa Balagija, Harmandić Munira, Ekinović Nafija, Tarabar Habiba, Ekioović Tenzila, Ekinović Paša. Nađaković Zaha, Begičević Zineta, Ekinović Ajiša, šestić Zehra, gđa Bihorac Ibrahima, Durmić Zarfija, Mujkić Abiba gospođa, šestić gđa Hasiba, Islambegović Fadila, Mecan Hasnija. Zadić .Mensura, Mutapčić čam ka, Dajić Rabija, Bihorac Hajrija, Islambegović Zehra, Pašalić Vasvija, Ramadanović Bahra, Sa­ rajlić _Fatima, Dervoz Ismeta, Đampo Hafiza. Muminagić gđa Hatidža, Đampo Arhija, čolaković Sida, Zilić Pašija, Mujagić gđa Mejra, Škrgo Mubera, Serdarević Mujesira, Kratina Ferida, Turišlić Đemila, Uzunović Muniba, Uzunović Safeta, Tabaković gđa Safeta, Arnaut Ifeta, Uzunović Mulija, Tarabar Ha­ tidža, Uzunović Latifa, Uzunović Zahida, Vojvodić Zineta, Salčnović Bisera, Kuprešak Zarfija, Hercegovac Nura, Serdarević Aziza, Džinić Asrija, Čaršimanović Rabija, Begiman Mehmed, Pašalić Bisera, čolaković Omerbegovica, čolaković Derviša, Islambegović Nafija, Hercegovac Ahmetaginica, Arnaut Haša, Pojskić Hasnija, Pojskić Fitaba, Islambegović Hazima gđa. Za bife su dali: U naravi: Gg.: Imamović Fadil, Džampo Pašaga, čola­ ković Omerbeg, Dajić Mehmed, Kundalić Muhamed ef., Halilović Bajro, Zadić Hilmija, Begić Izet, šamdžić Huso, Islam­ begović Edhem ef., Mujagić Mustafa, Salčinović Abdulah, Bašić Jusuf, Vojvodić Dervišaga, Omeragić Ibrahim, šišić Meh­ med, Serdarević Sulejman, Nadžaković Šefko, Sarajlić Ibrahimaga, Islambegović Alija i dr. U novcu: Gg.: Ponjević Ferid 50 din., Islambegović Hazim 70.—, Serdarević Midhat 20.—, Babahmetović Mehmed 20.—, Kahvedžić Salihbeg 20.—, Tarabar Munir ef. 20.—, Ra­ madanović Edhem i Alija 50.—, H. Selimović Omer 20.—, Hamzić Salih ef 30.—, Mecan Rifet 20.—, Dizdarević Ragib 20—, Palalić Redžo 10.—, Babahmetović Ahmed 10.—, Mu­ tapčić Derviš 10.—, Omerspahić Saliheg 10. —, Tafro Džemal 20.—, Tarabar Mehmedalija 100.—, Ibrahimagić Hajrudin 10.—, Salčnović Izet 20.—, Brajić Rašid 15.—, Tahmiščija Mehaga 20.—, šestić Enizaga 50.—, Sarajlić Ismet 10.—, Begimam Rasim 20.—, Husremović Osman 30.—, Ekinović Eniz 20.—, Be­ gagić 5.—, Salčinović Ragib 10.—, Mutapčić Salih 10.—, Тађаković Abdulah 10.—, Tabaković Asim 10.—, Podojak Safet 20.— , Vojvodić Salih 10.—, Šestić Osmanaga 10.—. Salčinović Muharem 20.—, Dr. Sinan Mušanović 150.—, Mutapčić Eniz 25.—, Zadić Hasanaga 10.—, Begagić Mustafa 20.— i drugi. Gajret svima saradnicima i plemenitim darovaocima zah­ valjuje i ističe njihovu preduzimljivost i dobru volju drugima za ugled. Ca Гајретовог јесенског теферича у Горажду 62 �GAJRETOVA ZABAVA U STOCU 12 februara ov. g. mjesni odbor Gajreta dao je u zgradi Srpskog doma u Stocu svoju godišnju zabavu. " U prvom dijelu programa učestvovali su Sokolska muzika , °?а’ te Nalić, operni pjevač iz Beograda i gđica Đula Imamović iz Sarajeva. U pozdravnoj riječi pretsjednik g. M. Grebidela iznio je sa idejne strane rad Gajreta medu našim elementom, a napose djelovanje Gajreta u posljednje vrijeme na ekonomskom jača­ nju naroda putem1 Gajretovc zadruge. Deklamacija od A. Karabegovića »Žrtva slobode«, de­ klamirana po Sabiri Sehić je dobra. Pjevanje g. Nalića je umjetnički dobro dotjerano. Glavna pažnja g. Nalića bila je skonccntrisana na ostvarenje muzičkih elemenata interpretacije. Školski rezultati njegovih istrajnih stu­ dija isticali su se u pažljivo razvijanje tona, zaobljeno i muzi­ kalno fraziranjc, jasna dikcija i dinamika; on je ponovno uka­ zao na svoje kvalitete koncertnog pjevača ,koji se sav predaje tumačenju djela bez traženja efekata i želja za ličnim isticanjem. A to znači za jednog pjevača vrlo mnogo. Gđica Imamović, sa svojim sevdalijskim sopranom je odu­ ševila publiku. Njen volumen glasa je mali. Pjevanje gđice Imamović^ je jednostavno, prostosrdačno, bez naročitih teh­ ničkih traženja u izrazu, crtajući svoje tekstove na individualan način, koji se melodijski saživljavaju na elemente narodnog pjevanje. U drugom dijelu programa prikazana je scena iz musli­ manskog života »Gajret i žena« od A. J. Mehmedbašića. Ten­ dencija pisca bila je, da žena putem Gajreta i njegovih žensjeih stručnih škola dolazi do potpunog kulturnog i materijalnog sazrijevanja, time, što stečenom kulturom i stručno obogaćena znanjem čini ženu sposobnom ža današnje vrijeme. Izvodili su društveni diletanti. 1 Nadalje prikazana je »Nevjesta u^pidiami« od Sule. Crta­ jući pisac dva svijeta, dva pogleda na svijet, sukob generacija publika je sa interesovanjem pratila tok radnje, te je na svr­ šetku toplo aplaudirala. Izvedeno je sa društvenim diletantima. Važno je napomenuti da je lutrija za ovu zabavu bila odlična. Naročito se je isticalo žensko dekorativno vezivo. Interesovanje za ovu zabavu bilo je veliko, što dokazuje i obilna posjeta. Zabava je održala rang jedne elitne priredbe, gradskog shvatanja. Dakle, zabava je uspjela. A. R. PRVI GAJRETOV TEFERIC U BATOVU U nedelju 19 septembra 1937 priredilo je Povjereništvo Gaireta u Batovu prvi Gajretov tcferič, koji je uspio iznad svakog očekivanja. Kako je zauzimanjem nekolicine Gajretovih pobornika u ovim krajevima počeo Gajret naglo da napreduje, to je i za njegov teferič, koji je bio prvi ove vrste na našem selu, vla­ dao veliki interes ne samo kod obližnjih seljaka već i iz naj­ udaljenijih mjesta. Tako još rano u nedelju počela se prikupljati masa svijeta na Plandištima g. Omera Hastora. Zapaženi su gosti iz Goražda sa g. Rašidkadićem Osmom, iz Cajniča sa g. Velićem Edhemom, zatim iz Rogatice, Ustiprače, Miljena i Miletkovića. Kako je vrijeme bilo naklonjeno teferiču, to su odmah uz pjesmu povedena narodna kola seoskih djevojaka i momaka. Nešto oko dva sata poslije podne otvorio je ovdašnji upravitelj Narodne osnovne škole g. Sefkija Cišić pozdravnim govorom i kratkim predavanjem o istoriji osnivanja društva G a:reta i njegovom djelovanju kroz plodnih trideset i pet god. Govori o jačoj potrebi što tješnjije saradnje društva i sela Poziva prisutne da istraju u radu oko Gajretova napretka. Go­ vor g. Cišića bio je nagrađen dugim aplauzom. Zatim se je zahvalio na pozdravu ispred gostiju g. Rašidkadić i kratkim govorom iznio potrebu školovanja seoske mu­ slimanske djece ovih krajeva. Govornik je bio burno pozdrav­ ljen. Poslije toga su se redale ostale tačke programa. Veselje ie potrajalo dugo u noć, kada su se mase seljaka mirno razišli kućama, ponesavši sa teferiča prijatne utiske. Organizacija tcferiča, koju su vršili radnici pilane »Durmitor« je potpuno us­ pjela i zadivila svakog posjetioca teferiča. Odbor smatra svojom dužnošću, da se zahvali svima po­ sjetiocima teferiča, a naročito gostima iz Goražde, Cajniča i Rogatice, koji svojom posjetom uveličaše ovu manifestaciju Gajretove misli. Naročita pak hvala g. Rašidkadiću Osmi, koji nije žalio truda i materijalnih žrtava, da ovaj naš tcferič što bolje uspije. Hafizović Ata GJRETOVA ZABAVA U KONJICU Prvi dan ramazanskog Bajrama -1-ХН 1937 Mjesni odbor Gajreta u Konjicu priredio je u prostorijama Naprctkova doma svoju godišnju zabavu. Gajretova je zabava svake godine u Kcnjicu rijetka manifestacija Gajretova kulturnog djelovanja, a ovogodišnja je upravo vrhunac napora Gajreiovih trudbe­ nika. Odličan ton zabave i raspoloženje zavladalo je odmah od_ početka programa pa sve do jutra. Program je započeo poz­ dravnim govorom g. Dra Ismeta Popovca, sreskog ljekara i člana Gajretova odbora u Konjicu, koji je ukratko iznio za­ sluge Gajreta za prosvjetno-kulturno pridizanje muslimana na Slovenskom jugu, osvrnuvši se i na njegovo nacionalno i pri­ vredno djelovanje prije i poslije Oslobođenja. Govor je osta­ vio ugodan dojam na publiku. U izvođenju deklamacija osobito je pokazao umjetničkog smisla g. Kasim Alikadić, pravnik. Sevdalinke, što ih je pje­ vala gđica Zumrcta Cakić, naročito su zadovoljile publiku i izazvale dugotrajan aplauz. Na opće zadovoljstvo publike prikazan je komad »Žrtve tradicije« od Imamovića, za čiju je režiju uložio sav trud, g. M. Hrvić tako, da su diletanti potpuno prirodno i sa osjećajem izvodili i najteže momente u pojedinim scenama. Ulogu »Azre« odigrala je gđica Zehra Dizdarcvić sa dubokim sevdaliskim osjećajem nesretne ljubavnice. Istakli su se sa mnogo vještine u izvedbi komada i gg. Hidajet Drače, te Fehim Hadžizukić i Hamdija Repovac. Publika je bez predaha pratila tok pragrama sa velikim interesovanjem. Poslije programa uz bogatu tombulu otpočela ie zabava sa igrankom i veselim raspoloženjem sve do jutra. Na zabavi je sudjelovao tamburaški zbor Jugoslovenskog kluba. Odličan materijalni kao i moralni uspjeh najveće je zado­ voljstvo Gajretova odbora, koji se i ovom prilikom toplo za­ hvaljuje svima saradnicima. Sa istim programom priredio je ovaj odbor zabave u Ostrošcu 1-1. o. g. i u Jablanici 8-1. o. g. I u Ostrošcu i u Jablanici zabave su odlično uspjele i u moralnom i materijalnom VRLO USPJELA BAJRAMSKA ZABAVA GAJRETA U OLOVU 13-II o. g. u svim prostorijama tamošnjeg Sokolskog doma održana je vrlo uspjela bajramska zabava, koju je priredio Mjesni odbor Gajreta u zajednici sa odborom za gradnju dža­ mije u Olovu. Tačno u 8 sati navečer zabavu je otvorio vrlo biranim govorom ovdašnji imam-matičar g. Musiafa Ćesović, koji je mnogobrojnoj publici izložio cilj zabave, te sadržaj komada, koji će se odigrati. Njegov opširan govor je bio pozdravljen dugotrajnim aplauzom. Nakon toga je izveden sa puno razumijevanja pozorišni komad iz muslimanskog života: »Nevjesta u pidžami« od Sule. Naročito se je istakao svojom glumom g. Izet Salihagić, a nisu mnogo izostajali iza njega i g. Refik Degirmendžić i gđica R. Majerović i B. Izrael, Tošo Vignjević, te mala djevojčica Muniba Kurtagić. Dijalog: »Čestitam — Sažaljujem« su također lijepo izveli gg. Izet Salihagjć i Miloš Radulović. �Poslije toga se je razvila igranka i rasprodaja tombole, koja je naročito bila bogata, kao i još nekoliko veselih tačaka. pa je radi toga i sama zabava dobila naročiti svoj štimung i potrjala do samog Svanuća. Ova zabava se smatra najuspjelijom do sada u Olovu kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu, a za to se una najviše zahvaliti agilnim priređivačima, koji nisu požalili ni truda m žrtava. N a ^ b a v i je primjećeno mnoštvo seljačkog svijeta kako 12 .najbliže tako i iz najudaljenije okolice Olova, a također je pnmjecen i velik broj muslimanskog žcnskinja, koje je po­ punilo do zadnjeg mjesta prostrani balkon Sokolskog doma i tako davalo naročitu sliku samoj zabavi. Pored muslimanskog svijeta primijećen je ј velik broj braće ostalih vjera, što je dokaz, da se svakim danom uklanja vjerski jaz u ovom kraju, što je zasluga ovdašnjeg Sokola i Gajreta. Burhanudin Fočić. ЗАБАВА ГАЈРЕТОВЕ ЖЕНСКЕ ЗАДРУГЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ДОМАЋЕГ ЗАНАТСТВА И РАДИНОСТИ У ТРЕБИЊУ 11. II. о. г. (други дан Бајрама) одржао je у својим npoсториЈама одбор Гајретове женске задруге своју елитну забаву. Забава je како у материјалном тако и у моралном погледу ванредно успјела. Могло се запазити да je присуствовала сва муслиманска елита и омладина. Жалити je само што je усљед недовол>них просторија број мјеста био ограничен, те и поред олује са снијегом добар дио публике морао се je вратити. Ha овој забави се могло опазити шта вриједи омладина, која je ове године претекла у одбору Задруге. Ред je био тако савршен, организован и технички дотјеран да су то сви посјетиоци признали и похвалили рад омладине. Програм je био згодно »hađ^an уз судјеловање г. 0. X. Сефића из Мостара. Нарочиту пажњу je изазвала симпатична гђица Зичета Сачаховић са својим »Севдалинкама«, која je послије пјевања побрала буран аплауз. Позоришни комад je одигран на свеопће задовољство, те се одбор овом приликом захваљује дилетантима, гђицама: Фериди Омерагић, Зинети Салаховић, Шерифи Колудер, те гг.: Алији Пашићу, Мустафи Садовићу, Салку Шарану, Ћамилу Хујдуру, Хасану Акшамовићу и Авди БрачковиНу, који унесоше максимум труда да комад успије. Томбола je била једна од иајбољих које je Требиње до сад имало. Заслугом вриједних наставница и ученица Т ајретове женске занатске школ.е у Требињу, коју одржава Гајретова женска задруга израђено je мноштво ручних радова, хаљина, блуза, јастућића и т. д. Вссеље и расположење уз игранку трајало je до 3 сата изјутра. Забаву су посјетили многи гостн из Дубровника, Билеће, Ластве.. Санцака и других мјеста. Домаћин забаве био je I. потпретсједннк Задруге r. Др. Салих Омерхоџић. Цијело вријеме свирао je Гајретов тамбурашки збор из Требиња. Похвалити je цио одбор који «е пожали труда и времена да би доказао да и ми муслимани ни^најмање културно нисмо изостали иза осталих суграђана. Приход са забаве износио je 7.100.— Дин. Ш. Кравић БАЈРАМСКО СИЈЕЛО У ВЛАСЕНИЦИ Мјесни одбор Гајрета у Власеници мриредио je други дан Бајрама сијело у корист Гајрета, за које су већ од раније вршене прирпеме. Сијело je било многобројно посјећено од муслиманског свијета, те je обзиром на врло лијеп програм публика била необично расположена и захвална одбору, што je приредио ово сијело и пружио прилику да се мало провесели, a и да лешто придонесе за наш Гајрет, који у овом мјесту ужива велике симпатије. Сијело je успјело изнад сваког очекивања, na je и материјални приход задовољавајући. Поред тога je пред џамијом, пригодом Бајрама, сакупљена свота од 158 Дин., која je дозначена Гајрету са чистим приходом сијела од Дин. 1524.—. ПРВА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У СЕЛУ ШЕВАРЛИЈАМА Недалеко од Маглаја, одржана je четврти дан КурбанБајрама и то дању, лред као шип пуном школском салом радозналих сељака и великим бројем гостију из Маглаја, Добоја и околине. Цио програм забаве извели су сел>аци из села и ђаци из Основне школе из Шеварлија и то са много успјеха и на опће задовол»ство присутних. Вјешто удешен програм, поред забавног имао je и пропагандистички карактер. Тон који je дат овој забави je такав, какав би се само могао препоручити свим приредбама, које се дају у нашем много заосталом муслиманском селу. У поздравној ријечи, коју je одржао повјереник Гајрета и учитељ у Шеварлија.ма r. Расим Крзић, нарочито je подвучен значај овакових приредби у нашем селу за пропаганду и промицате Гајретове идеологије у најширим слојевима народним. С тим у вези у поздравној ријечи Р. К. истакнуо je мисли хоје у посљедње доба наглашавају многи Гајретови радници: »A ko xohe Гајрет да иде са животОм упоредо, 'не смије да тапка на једном мјесту. Ако xohe да узме иницијативу и да буде водић на тешком путу културно-порсвјетног подизања и економског јачања нашега народа, онда Гајрет са свим својим искреним сљедбеницима мора да се баци свом снагом своје моћи на наше много заостале масе и непросвијећено муслиманско село. To je једини и најкраћи пут, који тражи жртве, али који даје и задовол>ства. To je начин којим he се Гајрет вјерно урезати у срцнма наших маса не као друштво, ни покрет, него Гајрет, као вјера и спашење, управо као мехлем, који лијечи и под којим све ране брзо замлађују«. ПРИЛОЗИ ИЗ РЕСТЕЛИЦЕ Г. Муле Никшић, учитељ у Рестелици, срез горски, бивши питомац Гајрета сакупио je од грађана бајрамски прилог у износу од Дин. 186, кога дароваше слиједећа roспода: Екрем Ћехаја Дин 50, Мухамед Хаџи Даут, Халил Алиш, Ферис Алија, Ахмет Омер no Дин. 10 и остали пријатељи 96 Дин. Сакупл>ачу и дароватељима нека je искрена � https://kolekcije.nub.ba/files/original/465091fa50304a4da533a56bb3eedd18.pdf 946a72aedb06caddf32027618281c075 PDF Text Text АПРИЛ ]) ГЛЛСНИК КУЛТУРН О П РОСПЈЕТНОГ Д РУ Ш ТВА ГЛЈРЕТА / САДРЖАЈ: УРЕДНИШ ТВО: М ерхум Хаџи М. Џемалудин Чауш евић / АХМЕД МАХИНИ Ћ: Лик и дјел о великог мерхума / ХАСАН М. ХАСАНЕФЕНДИЋ: Фи'■ нансијски уређај у ислам ској држ ави / •' \ ДРА ГО ЧОУПЕК: Ш та су Турци Ч . \ ијели сељаш тву Балкана / Д.: Cro^ ш њ и ц а смрти Д им итрија Д авидо / оснивача српске националне .Љмпе / ПРИВРЕДНИК: 0 малоду\ т н и м а / Др. РИСТО ЈЕРЕМ И Ћ : Кона чиш та и сиротињ ске кухињ е у про ш лости Б алкана / МУСТАФА БУСУЛ АЏИ Ћ: Славнк француски сликар Дине о Исламу / ИСМ ЕТ Ж УНИЋ О арапском пјеснику Сабит Б. Џабиру / У ЗГРЕДНИ ЗАПИСИ: Свеукупна ислам и зац и ја муслиманског свијета / »Енциклопедија Ислама« о Дубровиику / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК С a р ct / е n о 1938 ИЗДА.1Е ГЛАВНИ О Д Б О Р ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ 0 ГЛАВНЛЈ1 ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХА1Уц1Д КУКЧЋ ’ \ v /ч Л ■ v -> .., [ i - ' ____ i__: < * . ^ Е ч . �G ajretova Kreditna i privredna zadruga s . © . / . u Sarajevu Telefon br. 25-44 Račun kod Post. šted. 1977 P R IM A U L O G E N A Š T E D N J U sa i bez o tk azn o g roka P O D JE L JU JE Z A D R U G A R IM A kam atnjak P R IM A ve i rine Din Z A JM O V E uz povoljan U Č L A N S T V O vlastito g P osm rtnog fo n d a G ajretoZ ad ru g in e članove. Z a svaki 1 d in ar m jesečne člana­ isplaćuje se u slučaju sm rti D in 500.— ograničeno do 2 .0 0 0 .- P R IM A P O N U D E za sve vrste o siguranja: životno, stip en ­ dije, mirazi, po žar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište d ru štv a »La N ationale« je u Parizu, sa direkcijom za K raljevinu Ju goslaviju u B eogradu. — A k cijsk i k ap ital ovog d ru štv a D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fo n ­ dovim a o d p rek o 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R S I S V E D R U G E T R A N S A K C IJ E k o je zasijecaju u k re ­ d it i privredu Sva o b av ješten ja interesentim a d aje uvijek besplatno G A J R E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. K ralja P e tra ulica 39 G a jre to v dom , I k at ГАЈРЕТ, ЈИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏВИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Г. ku'hmi /Г v iiiTRo »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. ^ о д г о в а р а Јосип Гргић. �Год. X IX 7479S3B Вр. 4 и 5 С а р а /е в о , а п р и л 1938 ЈЖерхум ЗСаџи ЈЖ. 'Џемалудин Чаушевић Цијелим нашим градом и кроз све друштвене слојеве пронијела се брзном муње тужна вијест о смрти најбољега међу најбољима. Вијест je била кратка и у толико страшнија: нестало je између живих нашег високо уваженог, много вољеног Реис-ул-улеме Хаџи Мехмед Џемалудин еф. Чаушевића, мулле од Меке и Медине. Из Сарајева je ова тужна вијест пренесена кроз цијелу нашу домовину и изазвала свукуда исту тугу као и у нашем граду. Вијест je потресла читав наш народ, a на првом мјесту њ егов исламски дио, јер се у том тренутку осјетио страшан губитак, јер je у том тренутку свак осјетио и својим духовним okom видио велики човјечански, етички и реформаторски лик истинског, искреног и несебичног вође, који je кроз читав свој живот указивао најправилније путеве, којима сљедбеници исламске вјере треба да иду. Није наше да оцјењујемо величину тога карактера, проницавост и дубину таквог, на први поглед једноставног, али у ствари врло сложеног ума. У стварима вјере и у познавању свога народа, рахметлија није био само интелигенат у оном свакодневном смислу ријечи, него je био стварни интелектуалац своје врсте, који je предано, савјесно и крајњом упорношћу улазио у све проблеме нашег исламског свијета, a све у намјери да се наш исламски свијет у животним питањима руководи правилним тумачењем прописа Ислама. Данас можемо отворено и слободно да кажемо, да je личност рахметли Хаџи Реиса једна од оних коje су зарезале најдубљу бразду у напорима муслимана да се афирмишу као културан и напредан елеменат у свима правцима јавног живота. Рахметлија, као човјек, импоновао je својим високим карактером, својом неустрашивом борбеношћу, која се испољавала најјаче ондје, гд је се радило о напретку и културном подизањ у муслимана. Он je био примјер и несебичности, примјер одличног браниоца својих начела, најстрожије провјерених искуством и познавањем живота, na je сасвим разумљиво, да за њега нису посто- �јале никакве препреке, ко,је би он сматрао непремостивим. Мислећи увијек на економску и културну афирмацију муслимана у Краљевни Југославији, рахметлија je стално рушио све препреке и указивао на потребне реформе, путем којих се могла постићи таква афирмација муслимана. Расан тип нашег Крајишника, он je био и остао, што но се каже, наша коријеника, јер je његова такозвана упорност, у ствари била само плод њ еговог дугог и дубоког размишл>ан>а, na je у разговорима, који су често пута вођени no разним питањима и у разним приликама, импоновао својом одлучнош ћу и савјесношћу, да у ономе што излаже и образлаж е има потпуно право. Колико je рахметлија разум ијевао нашу данаш њ ицу и сва питања која су с њом у вези, нема љепшег и јаснијег д оказа од њ егова геста када су били у питању наши вјеронаучни уџбеници. Успркос јаке традиције, успркос свима препрекама, к о је je она диктовала, рахметлија се je први јавио као одлучан реф орм атор тих уџбеника, истакнувш и потребу ДА СЕ ВЈЕРА УЧИ И ШИРИ HA МАТЕРИЊ ЕМ ЈЕЗИКУ. Taj њ егов потхват je наиш ао, из разумљ ивх разлога, на препреке. Али je он, као наш најбољ и познавалац Ислама, био дубоко увјерен, д а се вриједности Ислама могу накалемити у душ у дјетета једино језиком којим му говори њега мајка. Одличан мислилац, увијек на терену м орала и етике, схваћене у смислу исламских прописа, рахметлија je био познат и признат као одличан ваиз. Познати су и чувени, и не само у Сарајеву, њ егови убједљиви и темпераментни вазови у ко ји м а je он тумачио не само прописе вјере, него и потребу сваке акције у правцу културно просвјетког и економског подизањ а муслимана. Kao такав, рахметлија помаж е сваку корисну акцију, a при томе не разликује људе ни no сталежу, ни no иметку, ни no вјерској ни племенској припадности. Сав човјек, потпуно предан вјери и вјерским прописима, он je — што je сасвим разум љ иво — био не само изван него и изнад партијско-политичке свакидаш њ ице; јер je хтио са свога високог полож аја да остане потпуно досљедан дужностима, који х je био необично свјестан. Такав њ егов лик јавл>а се из сваког њ еговог вазу-насихата, na je побожни наш свијет увијек имао утисак, да рахметлија личи на једног од оних првих асхаба, који су као први насљедници М ухамед a. с., без икаквих страних натруна ш ирили и проповједали Ислам у његовим најљепшим м анифестацијам а. Какав je рахм етлија био као ваи з и п роповједник увијек у својим начелима одлучан и отвореног чела, такав je био и као човјек. Био би велики гријех не иризнати му њ егову велику и сјајну несебичност, јер je и он ту врлину д о казао у приликама у којима би и врло јаки карактери подлегли. М ожда je било случајева кад je та њ егова геста несебичности иш ла дотле да се je у даном тренутку одрицао не сам о п олож аја, него и минималне м огућности ж ивотног опстанка. Сви смо ми живи свједоци тога п озн атог њ егова геста. Н ије нимало чудновато д а je човјек о вакви х умних и моралних вриједности и врлина помагао сваку корисну и напредну акцију, n a je била разум љ ива радост некадаш њ их Г ајретових радника из првих годи н а Г ајретова рада, када су у н>ему нашли сарадника и човјека који je правилно схватио смјернице културно-просвјетног Г ајретова рада. Разум ијевајући Гајретове смјернице, рахметлија je већ у дру го ј години њ егова опстанка уш ао у њ егову централну управу. Колико je наш драги рахм етлија у важ авао и цијенио р ад и настојањ а Гајрета, нема љ епш ег д оказа него ш то су њ егове чувене ријечи, изговорен е на свечаној академији у Народном п озориш ту приликом прославе Г ајретове 25-годишн>ице, када je рекао: »П О ЗДРА ВЉ А М НАШ ГАЈРЕТ, ЈЕ Р ОН И САМ ПОЗНАЈЕ MOJE ТЕЖ Њ Е ДА МУ ПОМ ОГНЕМ , A JA СА СВОЈЕ СТРАНЕ КЛИЧЕМ: ДА ЋУ СВАКОМЕ ПО Љ У БИТИ ЧЕЛО И РУКУ КОЈИ ПОМ ОГНЕ ГАЈРЕТ«. * Однос в ели ког рахм етл и је према Г ајрету био je увијек коректан, пријатељ ски, очински. Године 1904/5 изабран je з а члана Главног одбора. Одмах, дакле, од п очетка р а д а овог наш ег највећег муслиманског друш тва, показивао je према њему љубав и одан ост ко ју н ије запостављ ао све до своје смрти. Д о к je м огао на ногама чинио je сталне посјете Г ајретовим интернатима, нарочи то у з Б ајрам, a био je и сталан гост Г ајретови х годиш њ их скупш тина. У припрем ама за прославу 25-годиш њице Гајрета, 1928 године, и грао je једну од нај- већих улога. Ha првој конф еренцији од б о р а за прославу, на коју су били позвани и сви бивши одборници и чланови главног одбора, сиједи Хаџи Реис д ао je значајне изјаве о муслиманској жени и потреби њ еног уласка у економски и привредни ж ивот. Исто тако je дао низ других зн ачајних напредних и зјава што га умало није стало њ егова високог полож аја. Тада je изабран за прочелника секције за конгрес муслиманских интелектуалаца који je расправљ ао важна и актуелна питањ а муслиманске стварности. Сва три дана конгреса био �Gik i djelo velikog merhuma Tužni dan srijeda 28 m arta 1938 godine, ostaće dugo urezan u bolna srca bosansko-hercegovačkih muslimana, je r je toga dana spušten u kabur, pred G a­ zi H usrevbegovom džamijom , nezaboravni, i nenaknadivi alim i visoki islamski vjerski dostojanstvenik merhum H adži M ehm ed Džem aludin ef. Čaušević, Reis-ul-.ulema u p. Jugoslavenski narod a naročito mi bosansko-hercegovački m uslimani, izgubili smo odličnog alima, borca i heroja za Islam i muslimane u našoj državi, koga niko ni u nedogledno vrijeme ne može nad o ­ knaditi. O n nije spadao m eđu onu ulemu k oja svoje vazove, svoje propovijedi udešava prema shvatanju pu­ blike koja ih sluša; on nije identifikao Islam sa, u našem narodu, ukorijenjenim predrasudam a i bezvjericama, nego ga je tum ačio i izlagao.onako kakav je u istini. Slušati njegove varove, to je bilo pravo je рахметли Џемалуддин претсједник, давао je иницијативу и правац раду, a позната резолуција овог конгреса je, углавном, њ егово дјело. Иако му данас приписују извјесне племенске симпатије и обиљежја, зна свак, ко je долазио са њим у додир, да je он био само поштен и племенит муж, јунак и вођа народа кога je волио нада све остало. Добар муслиман и напредан дух, то je оно што га je окарактерисало за сва времена у историји нашега народа. A све остало, што се с племенске стране приписује њему, испада смијешно и ситно према оној величини и мјесту које je међу нама заузимао. За све заслуге које je учинио Гајрету и нашем народу, Гајрет и његови чланови дугују му вјечну захвалност. Ha дан смрти Гајрет je одрж ао комеморативну сједницу на којој су узели учешћа сви чланови Главног одбора, Мјесног одбора, Гајретове задруге и Гајретова пјевачког друштва, са великим бројем функционера и пријатеља из провинције и Сарајева. Претсједник г. Др. Авдо Хасанбеговић комеморисао je смрт рахметлије истакавши необично велике заслуге рахметлије за сав наш свијет. Послије проучене фатихе, учеснинци ове тужне сједнице су искупили између себе велику своту новаца и одмах уписали Мерхума за добротвора друштва Гајрет. Послије тога су учесници заједнички кренули на џеназу, пред мртвачницу Државне болнице. Ha џенази je узело учеш ћа од 12 до 15.000 људи и она je, како се памти, највећа у Сарајеву. Сво Гајретово чланство задржаће у сталној успомени свијетли лик Великог Мерхума и увијек му одавати пош товање и пажњу коју je заслужио, јер Гајрет губи у њему најбољег и најистакнутијег између својих сарадника и пријатеља. Рахметуллахи алејхи рахметен васиа! uživanje. O n je prvi sa ćursa Gazi Husrevbegove dža­ mije počeo zagovarati osnivanje Islamske štam parije, d o k su svi drugi, kao većinom i danas, čekali do k prosti svijet prihvati jednu novotariju, pa da se oni tek onda stave na kormilo, demantujući sami sebe i diskretirajući se do skrajnih granica. N a reformi vjersko-prosvjetne vjeronaučne na­ stave radio je neumorno. Sve dok on nije došao za člana Ulema-medžlisa naša su se djeca obučavala u vjeronauci iz udžbenika pisanih turskim jezikom. D o toga vremena nije bilo ni jednog vjerskog udžbenika, koji .bi bio štam pan na našem jeziku. O n je u naše škole i m ekjtebe uveo takozvanu »arebicu«, i ta nje­ gova reforma naišla je na žestok otpor tadanje re­ akcionarne uleme i u tolikoj mjeri da mu je ondašnji Eksekutivni odbor, kao politički pretstavnik b. h. muslimana, uputio posebno izaslanstvo, koje je od -p jeg a zahtijevalo da obustavi svoj rad na tom e p o ­ lju i da prekine sa prevađaniem vjerskih udžbenika n a naš jezik. A li to njega ni za jedan m omenat nije omelo u njegovom radu, nego je nastavio jo š punijom parom da radi u tom pravcu. I nije prošlo više od nekoliko godina a naša su se djeca počela da s v o ­ ljom i razumijevanjem podučavaju u vjeronauci. D o k su do tada naša djeca ostajala u m ekjtebima po šest i više godina, počele su se m ekjtebi-iptidaijje skraći­ vati na dvije godine, a m ekjtebska mladež počela se na vrijeme upisivati u narodne osnovne škole, a za tim i u srednje. Te svoje udžbenike izdavao je 25 godina, a tokom toga vremena štam pao ih je na, stotine hiljada, te se može reći d a nema islam skog d o ­ ma u Bosni i Hercegovini u koji nisu doprli njegovi udžbenici. Zahvaljujući tom e upornom i m u k o trp ­ nom radu, skopčanom sa m oralnim i m aterijalnim žrtvama, narod je postepeno došao do uvjerenja da nema nikakve smetnje prevadanju vjeronaučnih k n ji­ ga na naš jezik, i latinicom i ćirilicom, što je jed n a prosvjetna anketa pod njegovim predsjedanjem i o s­ tvarila. M ože se sigurno reći: da nije njega bilo, i sudeći po m etanisanju naše uleme prostoj masi, naša školska i m ekjtebska mladež i danas bi se zlopatila sa udžbenicima pisanim na turskom jeziku, a na hi­ ljade naše mladeži ostalo bi i bez osnovne škole, a da i ne govorim o o srednjoškolskoj naobrazbi tokom m inulih 25 godina. I, kad ne bi imao nikakovih d ru ­ gih zasluga za Islam osim ovih, bilo bi d o v o ljn o da ga ovo ovjekovječi u našem narodu. M erhum Džem aludin ef. bio je obdaren svim v r­ linama kojim a B og dž. š. obdaruje čovjeka. O n je bio uzornog držanja u svakom pogledu. N arav i je �bio vrlo lijepe. Svakom e je pokazivao veselo lice, d a­ vao dobar savjet, utješljivu riječ, m oralnu i m aterijal­ nu pomoć. Kroz 16 godina, koliko sam bio njegov tajnik, nikad ne znam da je kom e nešto na žao uči­ nio, da je kom e razbio srce, da nekome nije izišao u susret. Za vrijem e svjetskog rata ljudi otišli u vojsku, ostale familije i cijele porodice nezaštićene, bez h ra­ nitelja; nema narodnih poslanika, nem a sabora, nema niko da se pobrine za sirotinju, a ona kom e će d ru ­ gom nego svom e Reis-ul-ulemi. U njega su vrata bila uvijek i svakom e otvorena. Po cijele dane, mjesece i godine proveli smo u sm ještavanju m uslim anske si­ rotinje, bilo k o d vojnih bilo kod građanskih vlasti i nikada se to ne bi njem u dosadilo, niti bi se smirio dok ne bi uspio u svom pothvatu. K o d tih interven­ cija dolazilo bi se i do oštrih su k o b a sa tadanjim d r­ žavnim vlastim a, ali bi se sve skršilo pred njegovom čvrstom voljom i njegovom odlučnošću. Bivalo je d o s t a s l u č a j e v a k a d bi še i i n o v j e r k e o b r a ć a l e na n j e g a i m o l i l e za n j e g o v u i n te r ve n c i ju k o d d r ž a v n e vlasti, i on b i i m s a i s t o m J / j u b a v l j u д i s t o m sus r e t l j i v o š ć u izlazio^ifv s u s r e t k a o muslimanima i muslimankama. Nakon sarajevsvt/g a rt-e m ta ta na, Franju Ferdinanda,' poslao je s v o j e č l a n o v e na čet'iri s t r a n e S a r a j e v a da o d g o v a r a j u m u s l i m a n e da še ne m i j e ­ š a ju sa oni ma k o j i d e m o l i r a j u r a d n j e Srba pravoslanih. Kao Reis-ul-ulema i z d a v a o je o k r u ž n i c e u k o j i m a je za v r i j e m e r a t a p o z i v a o m u s l i m a n e da svojim kom šijam a inovjercima pomo­ gnu u poljskim poslovima. Jedanput, a to je bilo 1915 godine, pozvao me k sebi i kaže mi da m u je dolazio jed an viši oficir i m olio ga da pošalje jed n o g v jersk o g službenika u C arnisonsgericht, je r da tre b a zakleti jed n o g m ladog m uslim ana kao sv je d o k a d a je vid io k ak o je jedan seljak pravoslavne vjere p resjekao tetivo v o jn o g telefona na Palim a. — O tiđ i ti — kaže mi — pa vidi o čemu se tu radi. G l e d a j d a s p a s i š ž i ­ v o t t o m e č o v j e k u . V idi to g a m ladića i u sta ­ novi ko lik o m u je g odina, pa gledaj da o d b iješ to svjedočanstvo. I ja sam o tiša o tam o. Izveli su d je ­ čaka. M oglo mu je biti 12— 14 godina i ja sam rekao da po šerijatskim propisim a ne m ože b iti sv jed o k , te d a ja tu zakletvu neću o b aviti. T a k o je o d b ije n o sv je ­ dočanstvo, a č o v j e k j e p u š t e n n a s l o ­ bodu. K ad sam to kazao H a d ž i R eisu bio je sav sre­ tan, pa m eni kaže: vidiš, znao sam ja zašto sam baš tebe poslao. Ž iv io ti meni. Bio je vrlo širo k o g ru d an . N a ro č ito je bio prem a svojim neprijateljim a pažljiv i susretljiv d o sk rajn jih granica. N ik ad a s e r i je moglo u njegovom ponašanju opaziti ma i najmanje neraspoloženje ni prem a kom e. N ik ad a nisam čuo od njega gorke riječi p ro tiv nekoga, p a i ako je znao da mu je u glavu neprijatelj. N ik a d a nije trp io da' m u neko priča o nekom e nešto nepovoljno. V jerske službenike volio je kao svoju djecu. Bra­ nio ih i štitio, gdje je go d m ogao pom agao ih je. U v i j e k bi i m s a v j e t o v a o d a se n e m i ­ j e š a j u u p a r t i j s k e p o s l o v e svojih džematlija i govorio bi im: ti si svakom svom džem atliji vjerski službenik, pa ma ga on ne znam kakvoj p ar­ tiji pripadao. T i ako možeš to učiniti da sačuvaš jed in stv o m eđu muslimanima, to i učini, a a k o ne možeš, kloni se i ne miješaj u njihove razmirice. Jednom prilikom sam mu rekao: kažu, H adži Reis ef., da sada nazivaju imame matičare Cauševićevim analfebetim a ,a on mi je odgo v o rio : C u o sam i da sam dvojicu imenovao bez ikakvih pism enih d o ­ kum enata, i to Hafiz E jjub ef. Fehimpvića iz Livna (sad a već um rlog) i ne znam koga još reče. Ja znam svakog m atičara u glavu. Svi su oni d o b ri m uslim ani i svi oni savjesno vrše svoju dužnost. N e velim d a ne m ogu naći kojeg i sposobnijeg u svjetskoj naobrazbi, ali ih ja pitam : hoće li im taj vršiti sve svoje vjerske du žn o sti kao onaj što sam ga ja postavio. A k o koji nije imao pismenih dokum enata, to nije d okaz d a je on neznalica. Svojom praksom dokazao je d a je za­ služio taj položaj i ja sam ga imenovao. K ad b i m u pričali o kom e d a se plaho ud aljio o d vjere, on bi rekao: jedan istočni m udrac p risp o ­ d o b io je čovjeka, u odn o su prem a vjeri, ždrijebcu p ri­ vezanom za kolac n a livadi. Pase i odm iče se od k o l­ ca sve d o k ne zategne konopac, a kad zategne, on se o n d a povraća u protivnom pravcu i om otaj e ok o kolca d o k najposlije ne zabode nos u vrh kolca. P u ­ stite ga, on će se nasititi toga, dodijaće m u i on nije izgubljen za islam sku zajednicu. Jedan derviš je puto v ao sa svojim jednim d ru ­ gom i negdje na p u tu u nekom selu onaj se njegov d ru g zaljubi u jednu čobanicu in o v jerk u i ostan e u tom selu. D erviš nije h tio d a se u d a lju je o d toga sela i čekao je više mjeseci. K ad a su ga up itali šta čeka to lik o , on o d g o v o ri: čekam d ru g a, on će se najposlije povratiti. — T a k o je i bilo. Sa Z em aljskom vladom često je dolazio u su kob. Z a vrijem e sv jetsk o g rata bijahu zaredale d ove po džam ijam a i m olitve po crkvam a za po b jed u . N e k a ­ ko iza poraza P o tio rek o v a u Srbiji, o pet bijaše z ak a­ zana d o v a u džam iji, na k o ju je do šao i Sarkotić sa cijelim generalštabom . Reis se diže na ćurs u Gazi H usrev b eg o v o j džam iji, okrenu se prem a oficiram a, p a ih o n d a upita: �— »G ospodo oficiri! Koji je to Bog što ćemo mu se moliti za p objedu? Je li to onaj isti što ga vi, go­ spodo oficiri, psujete bosanskim vojnicim a? Iza toga do nekoliko dana pozvao me rahmetli Ibrahim beg Defterdarević, okružnik, pa mi kaže: »Bi li ti mogao uplivisati na onoga našega Reis-ul-ulemu da on ne bude onako bahat i da onako ne istupa pri­ M erhum H . M ehmed Džemaludin ef. Caušević, Reis ulema, radio je mnogo i na književnom polju. Izdao je m nogo djela, mahom vjersko-poučne sadržine, a svoj književni rad krunisao'-jj« sa izdanjem K ur’ana Časnog, čime je ispunio vjekovnu prazninu u našoj islamskoj literaturi. N a tom .velikom djelu radio je od penzionisanja 1930 do 1937 godine. g odom dove. T o nam a m nogo šteti, jedno tajno riješenje Zem aljske vlade d a ne pokla­ njam o povjerenje prem a njem u i prema njegovim pis­ m enim podnescim a«. U m rlog V ojv o d u Stepu jak o je poštivao. Izm je­ njivali su i posjete. Jednom ga je molio d a nekakva profesora, koji je bio došao sa četnicima u Sarajevo i koji je izazivao, protjera, pa mu je pok. V ojvoda rekao: da zasada nema dovoljno vojnika, ali kroz ne­ koliko dana, da će ga protjerati. Pošto je prošlo sedam-osam dana, Reis mene pošalje pokojnom V o j­ vodi da ga upitam šta je s time. Pok. V o jv o d a primio me vrlo lijepo, a kada sam mu rekao zašto me je po­ slao Reis-ul-ulema, on mi odgovori: pozdravite gos­ p odina Reis-ul-ulemu i kažite mu da će g. profesor sa svojom četom biti protjeran iz Sarajeva. T ak o je i bilo. M noge njegove osnove i namjere om eo je svjet­ ski rat a i poratne prilike, pa ih nije m ogao d a os­ tvari. Ipak je i za vrijeme rata njegovim nastojanjem otvorena Šerijatska gimnazija, koja nam i danas služi na ponos i diku, a i Šeriatska akadem ija otvorena je njegovom inicijativom. je bio svakako rijetka pojava. Fizički razvi­ jen, impozantan, junačkog pogleda, rječit, odvažan, bistra oka, visoka čela, pravi pravcati bosanski K ra ­ jišnik. Bio je jako talentiran, načitan, naučen tem e­ ljito i u tančine upućen u Islam i islamske propise, do skrajnosti odan svojoj uzvišenoj vjeri Islam u, iskre­ no i od srca pobožan. Jednom riječju, njemu nije ostalo prem ca ni daleko izvan granica naše države. N jegov gubitak za nas znači veoma m nogo i tim teže mi ćemo to osjećati što nemamo nikoga ko bi ga m akar i približno naslijedio. A ko je iko zaslužio onoliku počast k o ju su mu muslimani pokazali svojom pratnjom prilikom dženaze i koju nikad nije Sarajevo doživjelo, to je jed i­ ni on. A k o je iko zaslužio d a mu narod podigne s p o ­ menik, to je o pet merhum H adži M ehmed D žem alu­ din ef. Caušević, naš Reis-ul-ulema. Rahm etullahi aleihi rahmeten vasia! U S a r a j e v u , 8 aprila 1938. A hm ed M ahinić. 71 �Ф и н а н с и јс к и д р ж а њ у р е ђ а / у ислам скоЈ и У вријеме када се Исламу, ради нечијих неразумних и непромишљених поступака, покушавају предбацити многе ствари коje не само да нису исламске, него се што више противе његовим ооновним принципима, мислим, да неће бити сувишно ако у ових пар ријечи прикажемо право стање неких између тих ствари. О тому, да у Исламу нема нечовјечних и несоцијалних одредаба, може се увјерити свако ко се имало упути и упозна прописе Ислама какови су у ствари, a не каковим их се често пута жели приказати. Тако, примјерице, можемо чути да се Исламу и муслиманима предбацује нетрпељивост и интолеранција према припадницима других кснфесија, док Ислам, напротив, не ирави разлике међу поданицима и у њему je најјаче дошло до изражаја гесло слободе и једнакости. М оже ли се тражити нешто више о д још у освиту Ислама поставлЈеног принципа: »Лехум ма лена ве алејхим ма алејна« што значи: »Они (поданици не.мусли.маки) имају иста права и дужности као и муслимани< . Ш то тај основни принцип није увијек остваривац у свом пуном значењу, не пада одговорност на сами Ислам, јер извођење тога зависило »je често од. одговорних фактора каснијих држава. Тако ј е уи ово, Kao и многа друга начела, доживљавало многе перипетије. *■ , ' Циљ овога рада je, да бар у најкраћим цртама прикажем, да намети и даће које je ис^амека држава убирала од својих поданика нису ни издаЈЈека" онакви, какви су се tokom времена извитоперили и каквим их се хоће често тенденциозно приказати. Финансије исл. државе, односно љени приходи и расходи нормираци су шериатским прописима. Према тим прописи.ма приходи које држава убире од својих поданика су: једна петина ратног плијена (елганиме), земљарина (ел ушр, ел-хараџ), главарина (елџизја) зекат (есадекат) царина (10% ) те једна петина од рудокопа, драгуља и свега што се вади из мора. Установа зеката je нормирана Кураном и спада међу 'основне дуж ности муслимана (четврта темељна исл. дуж ност или 4 исл. ш арт), састоји се у давању извјесног дијела новца или робе у натури кад се нађу за то предвиђени услови, a циљ му je уклањање биједе и јачање братских веза у заједницп. У шериатско правним дјелима ово je питање разрађено у танчине na би нас набрајање одвело предалеко. Ипак ћемо напоменути оно што je најнужније. Према нарави самих ствари — a принцип ie да се зекат даје само на ствари које се умножавају и напредују — могл и .би и зекат подијелити на: зекат од трг. робе, новца и других ковина, зекат од марве — која je већи дио године на иаши — и зекат од плодова и усјева. З а лрву врст поред услова да je дотични муслиман, пунољетан и да нормално расуђује (акил балиг) тражи с е д а посједује 2 0 чискала злата '(91,1 грама) или 200 драма сребра (641,5 гр.) или вриједност тога износа те да овај износ прегонини, a поврх свега да дотични није презадужен na да би био дужан давати зекат у износу од 2 Чј%. З а другу врсту се поред првонаведених увјета тражи да достигне одређени број стоке (к о д оваца 40, говеда 30 и т. д .), a зекат треће врсте je у главном зависио о начину натапања земљишта. Тако je код природног натапања узимано 10% ( ’/„,), a код умјетног 5% (* / ) прихода. У освиту ислама зекат je убиран no државним органима те je у сваком мјесту био одређен човјек (вслију садекати, амилу садекати) који се бринуо за убирање овог доприноса. Касније je давање зеката препуштено приватној иницијативи. Овај чиновник за убирање зеката je у располагању са укупљеним новцем био слободан, уколико није имао какво случајно наређење владара и износ je трошио у Кур’аном одређене сврхе. Куран, наиме, у 10 џизу у поглављу Тевбе (9) у 61 ајету тачно одређује куда се тај износ има утрошити na каже: Инемесадекату лилфукараи вел ■чесакине вел амилине алејха вел муелуфети кулубухум ве фир-рикаби, вел гаримине, веефи себилилахи вебнис себили феридатсн минеллах. . . (Мклостиња (зекат) припада сиромашним и биједним, онима који се брину око убирања зеката, онима чија срца треба придобити за Ислам, робовима (омогућити им да се ослободе) дужницима, борцима на Божјем путу и неопскрбљеним путницима. Од овог Кураном одређеног утрошка није се ни најмање, отступало, осим што су no мишљењу правника ханефиске школе, како то износи Ђ есас у дјелу Ахкамул Кур’ан, јачањем Ислама от;пали наведени муелефетул кулуб т. ј. они које je требало за Ислам придобити. Исламски правници су стали на становиште да се зекат не може подијелити ни у коју другу сврху, na ма то било и за градњу џамије, јер би самим тим промашио свој циљ. Под ову врст прихода како смо споменули спада и једна десетина (ел ушр) коју муслимани плаћају држави, a ту би, изгледа, спадала и царина убрана од муслимана. ( Ратни плијен je кроз вјекове na и данас сматран као власништво побједиоца (освојитеља). Дакле та врста прихода je заједничка прастарим као и данашњим државама. Муслимани су пргма прописима Кур’ана једну петпну укупног ратног плијена давали држави односно у почетку Мухамед a. с. и даље наведеним у 41 ајету 8 поглавл>а (Ел енфал) гдје се каже: »Ве’алему енне ма ганимтум мин шејин фе инне лиллахи ни хумусеху ве лир-ресули ве лизил курба вел јатама вел месакине зебни осебили...« (Знајте, #да петина од оног што у рату заплијените припада Богу, Његову посланику и породици посланика, сирочадима, сиромашним и неопскрбљеним путницима). Преостале четири петине овог плијена су дијељене међу ратнике на бази: коњанику два, a пјешаку један дио. По смрти Мухамедовој (a. с.) отпао je на њ’ отпадајући дио оне једне петине те ie остало трошено на друге у ајету набројене. Феј je такођер једна врста плијена али не ратног него таковог д о кога би дошла држава без боја. Т у су још обично спадали земљарина (хараџ), главарина (џизја) те царина (уш ур). Руковаље тим je спадало у искључиво право државе, и из те ставке су подмириване државне потребе. (К ур’ан, Хашр (59) 7). Хараџ (харач), je установа о којој се тако много говори и која je обијешћу закупника у доба расула Отоманске империје, у нашим крајевима посгала као неко страшило, je у ствари једна сасвим недужпа установа. T o je установа која се у разним облицима провлачила кроз вјекове, те ју у префињеном облику и називу и данас срећемо. Kao такву ју срећемо и у исл. држави у виду земљарине (пореза на земљ у). Сви поданици су плаћали држави извјесни дио новца или плодова са земље, само je дио убран од муслимана назван ушр (десетина), a од немуслимана хараџ. Према томе се цијели териториј државе дијелио на: зе.чљу уш ри јуи зем л.у хараџију. Прва je подручје Арабије и земље no муслиманима обрађене или земље чији су становпици одмах при- �мили Ислам, a за које су плаћали десетџну. Друга врст ]е земља обрађивана no немуслиманима на коју су ови опет плаћали хараџ. Видјећемо касније да се већ једном утврђенеа правана нарав земљишта не мијења na била обрађивана no муслиманима или немуслиманима. Како je и земља сматрана као ратни плијен халифа ју je могао подијелити међу ратнике или оставити старосједиоцима, што je обично и чинио. Такова земља задржавана од пријашњих власника немуслимана, плаћала je држави земљарину (хараџ). При одмјеривању овог пореза који je најчешће одређиван уговором халифе, односно самог војско-' вође и становништва, — морало се строго водити рачуна да се не повриједе осјећаји и да народ не буде оптерећен више него ли може издржати. Мухамед (a. с.) каже: »Ко учини насиље сауговарачу, ja сам му иа судњем дану парничар«, чиме најављује тежину гријеха почињеног тим насиљем. Хараџ je — како *је споменуто — најчешће уговоран при предаји покрајине или града и био je двојак. Некада je наплаћивана извјесна свота новаца no сваком џерибу (уериб je отприлике 1200мг) и износ се разликовао према тому да ли je земљиште ливада, житарица, виноград м сл. Ову врст хараџа названу хараџу вазифетин, хараџу месахатин или хараџу мукатаатин, срећемо за халифе Омера Великог. Друга врст хараџа -je хараџ узиман у нарави, од плодова земље и назван хараџу мукасеметин. Хараџ ове врсти, у случају да година изда, Ачи временске непогоде униште усјеве, није никако или дјеломично убиран, док je насупрот у плодним предјелима, гдје би земља бацала два или више пута годишње приход и ова врст харауа убирана толико пута (долина Нила, Шател Араба и сл.). Овдје ћу навести мишљења неколицине правника која he нам јасно означити са колико je обазривости хараџ убиран и колико се пазило да се не повриједе осјећаји поданика. Тако у дјелу Ел мухит среКемо одредбу no којој се на земљу хараџију плаћа харау без обзира ко ју обрађује. Ha тај начин се избјегло фаворизирање ма кога na макар то био и муслиман. Писац дјела Елфетавел Хиндије мисли да владар може обвезнику поклонити износ хараџа док тога правва за десетину (ушр) нема, na ако би ово ипак учинио (десетину поклонио) морао je no исл. прописима то накнадити из властитих средстава. Да се у неким случајевима промјеном вјере не мијења и однос према држави у погледу даћа, наводи се у дјелу Ел хидаје, гдје се истиче да земл.а хараџија плаћа и онда хараџ када њен власник пређе на ислам или ју прода муслиману. Имтересантно je мишљење које заступају Ебу Јусуф и писац дјела Ез-зехире no којем се у случају немоћи обвезника хараџа да обрађује земљу иста не може no државним органима одузети и другом дати у власништво, него може владар да ју изда под закуп и од тога новца наплати хараџ a вишак врати право.м власнику. A ko овај не би имао финансијских срестава за обраду Ебу Јусуф сматра да му то држава треба омогућитн, давши му зајам (свакако бескаматни јер исл. забрањује узимање камата) које he овај вратити пошто сабере плодове a уједно и хараџ платити. Ако би обвезннк платио износ хараџа умапријед, na му временске непогоде униште усјев, уплаћени he му се износ поератити '(Ел мунтека). Главарина (ел уизја) je установа no којој поданици немуслимани плаћају државни уговорени или одређени износ, насупррт заштите коју им држава пружа и као накнаду за ослобођење од војне обавезе (ово потоње слично данашњој војници). Сличну установу налазимо код становника малоазијских обала у петом стољећу прије Исаова рођења, a и Римл>ани су нешто слично имали за становнике ондашње Галије (Француска). Плаћајући главарину немуслимани су се ослобађали војне обавезе и док муслимани гину на ратишту ови су се могли слободно и несметано развијати и напредовати. Главарину плаћају само одрасли за рад способни мушкарци, na су према томе овог пореза ослобођени жене, дјеца, старци, робови, калуђери, за рад и лривређивање неспособни (слијепци, кљасти и т. д.) те коначно сиромашни грађани. Од овога се начела отступало само онда ако би се другачије уговорило при предаји (случај у Египту гдје je освајач Амр б. Ас уговорио са становницима да сваки сем жена, дјеце и изнемоглих стараца, плаћа два динара годишње). Иначе су редовно горе наведеми из ове обавезе искл>учивани. Сами Мухамед (a. с.) a и халифе иза њег су наплаћивали џизју најчешће према уговору, и једиом уговорена џизја није се могла мијењати. У колико тај износ није предвиђен уговором, одређиван je према приликама. Тако je О.мер био за Ирак одредио 40 дир. у сребру (4 дии у злату). Ово je касније преудешено те je одређено да сиромашни плаћају 12, средњи 24 a богаташи 48 дирхема У 12 једнаких рата (no 1, 2 односно 4 мјесечно). Стопа no ^којој je ово одмјеравано je посјед у вриједности до 200 дирхема за сиромашни, 200— 10.000 за средњи и преко 10,000 за богати сталеж (Керхија). Неки правници мисле да за ту класификацију треба узети мишљење становништа о имовном стању поједииаца, али je, изгледа, горње мишл>ење више заступано. Примањем Ислама пада и овај терет, али памеће много тежи — ратовање. Поред муслимана овај намет нису плаћали у наведеној форми кршћани племена Таглпб, од којих je мјесто овог убиран двоструки износ зеката (ушр) и кршћани у Неџрану који су плаћали и за харау и за џизју двије хшваде хули (једна хула je према мошљешу Ебу Јусуфа разна укији, a неки ову опет рачунају са 40 арапских дирхема). Како на подручју Арабије није било мјеста за идолопоклонике ови нису ни могли плаћати џизју, пошто на овом предјелу нису никако могли обитавати. У другим крајевима (као Перзији и др.) Je и са поганима у сваком погледу поступано као и са другим становницима. Да се при убирању поступало врло обазриво свједочи нам пар наведених између многих примјера. Тако об.везник у случају болести од непуне године или више није дужан платити џизју за протекло вријеме, na ма и богат био. Када би обвезник настрадао н био онеспособљен за рад u привређивање, пада и џизја као и н>ен евентуални заостатак (Ел идах, Фетава Кадихан). Када je Ебу Бекров војсковођа Ебу Убејде освојио један предјел Сирије, покупио je од становништва једногодиш(ћи данак, обећавши му заштиту. Убрзо послије тога рачунајући да их неће моћи довољно заштитити пред наступајућим Византинцима, и тако одржати обећану ријеч, враћа им убрани износ са горњом мотивацијом. Исламска држава je поред наведеног узимала и таксу од 1Q% на бродове који су пловили обалама нсл. државе. Надаље једну петину (20% ) од рудокопа, драгул>а и свега што je вађено из мора, једну петину од ковнице новца, те царину (мукс) која je заведена за владе Омера Великог и узимана je при превозу или увозу робе, a износила je за муслимане једну четрдесетину или 2 и no %, немуслимане једну двадесетину (5 % ) a за стране поданике једну десетину (10%) од укупног износа робе. Земл>е чији власник падне у боју, напусти посјед емнгрира и слично (елкатаиу) прелазе у посјед државе и владар их je могао дати у власништво кому je хтио, да према споразуму и положају земље (односно њеној правној ---------------------------------------73 �нарави) плаћа десетину или хараџ. И ово као и многе друге ствари су касније изгубиле свој пр.ави значај те има случајева када су владари из доба монархиског система управе у исл. држави ове земљ е давали својим миљеницима, ослободивши их свих даћа, чинећи тим један протуисламски гест. У колико je у тр отак наведених прихода одређен Кураном (зекат гамине, феј) тога се и држало a то нарочито за републиканске периоде прве четворице халифа (Хулефаи рашидин). Како су међутим сваким даном расли приходи ратног плијена, зе,чљ,арине, главарине и т. д., Омер je не дирајући у прописе Курана о зекату, no перзиском узору установио нарочити уред (Диванул хараџ) извршив претходно попис становништва и премјерив земљу. Убирање ових прихода je д о установе овога уреда вршено под непосредним надзором владара. Установом дивана халифа врши надзор над тим тек преко сахибул-хараџа кому je подврпнут овај највећи уред (нешто слично министарству финансија). Мјесто дотадањ е подјеле ратног плијена на бојишту Омер одређује свима ратницима и другим годишње плате, a ратни плијен као и други приходи сем зеката су од сада долазили изравно у државну благајну. Kao подлогу при одмјеривању плата О.мер je узимао заслуге з.а Ислам, те je фаворизујући породицу Б ож. посланика почео од ратника « а Бедру (прва војна, др у ге године no Хиури) давши овима највеће плате, a онда редом тако д а je свак добио ма и малу годишњу плату. Ови су дивани вођени за сваку п‘окрајину засебно и језиком дотичне покрајине. У врије^е Абдул Мелика (6Б5»— . 705 no И .) ови су дивани превађани и даље вођени на арапском језику. Први вдадар из порддице Абасовића Ес сефах je, изгледа no наговору Халид- б. Бермека, устројио централни диван, у који с у мјесто дотадањих покрајинских дивана, долазили сви приходи. У тежњи да уништш корупцију Омер одмах у почетку владања уводи у. праксу кожрискацију (мусадера) иметка сваког безправно обогаћеног покрајинског намјесника. Бојећи се, опет, да намети не буду тешки свима je препоручивао да на то строго пазе. T o види.мо и из Њ егова писма упућеног освојитељу и намјеснику Египта Амр б. Асу, гдје га упозорује на лош у праксу и зле посљедице пријашњих господара долине Нила. Из д о сада изложеног видимо да даће које убире исл. ‘ држава no прописима шериата, нису ни издалека тако страшне, како се то често из непознавања истих мисли. Установа хараџа као и других намета су сасвим недуж не за живот државног организма неопходне мјере, без којих би био сваки држдвни живот немогућ. Видјели смо, такођер, да ти прописи и ду само за заштитом поданика не фаворизујући никог, јер док поданици немуслимани плаћају главарину и харау, од муслимана се такођер захтјева и врши присилна уплата (у прво вријеме) зеката и земљарине (у ш р), поред најтеже дуж ности која се од ових тражи — дуж ности ратовања и обране домовине. Зато, што каснији владари ндрочито из д оба монархије у исл. држави у својим апсолутистичким тежњ ама, не воде много рачуна о исл. прописима, не штедећи некада ни највеће светиње Ислама, сматрају државну благајну својом личном имовином којом могу руковати no својој вољи и на народ ударати нове намете, не мож е се Ислам за то сматрати кривим и одговорним. Зар се Исламу мож е предбацити установа хараџа какву je видимо у д оба расула турске државе, када су поједнини господари и против иел. прописа — радили шта су хтјели и народ без разлике вјере угњ етавали. Упоредимо ли право стање ствари са овим морамо то категорички одбити. 74 УЗГРЕДНИ ЗАПИСИ SVEUKUPNA ISLAMIZACIJA M U SLIM A N SK O G SVIJETA Novi večernji organ »Wafd el Misri« u Kairu žestoko je napao Engleze i nazvao njihovu politiku u Egiptu lice­ mjernom, zlobnom, makjavelističkom težnjom da posije neslogu i da izazove nerede u svrhu nove intervencije. Egipatska se štampa uopće na široko bavi pokretom islamske intrasigencije, koja se širi gorostasnim korakom. Pokret stoji na stanovištu da su vjera i politika u državnoj koncepciji islamskoj jedno te isto, protivno nego je to u kršćanskim zemljama. Stoga nezavisni Eeipat mora da se stavi na čelo muslimanskim državama da vrše sve jednu politiku skroz islamsku tako da se islamiziraju socijalni život, moral običaji i zakoni uz sudbenu reformu, po kojoj bi se. između ostaloga, kradljivcu otsjekla ruka. a preljubnik kamenovao. Upitan o stvari rektor Azhara rekao je da je potrebna integralna islamizacija. »ENCIK LO PEDIJA ISLAMA« O D U B R O V N IK U Geografski, etnografski i biografski rječnik islamskih naroda, jedno od najznačajnijih djela današnje islamistike »Enciklopedija Islama« (Enzvklopadie des Islam), koju izdaju ugledni orijentalisti M. Th. Houtsma, A. J. Wensinck, W. Heffening, H. A. R. Gibb i E. Levi-Proveneal, (Leiden-Leipzig) donosi i u najnovijem svesku obilje po­ dataka o prošlosti naših krajeva ui vezi s Islamom. U tom svesku (Bd. 3. Lieferung 50—55 završena su četiri glavna sveska ovog djela) nalazimo članke dra Fehima Bajraktarevića o geslu »Nasr al-Din« (Bajraktarević je autor velike komparativne monografije o Nesredin-hodži), isti autor piše o Pomacima (Pomaken), češki orijentalist, A. Hajek piše p Srbiji, o porodici Koprulii piše Babinger itd. Za nas je od osobite važnosti informativni članak o Dubrov­ niku (»Ragusa«), koji je napisao orijentalist bivši profesor berlinskog sveučilišta dr. Franz Babinger, koji saraduje i u francuskoj islamskoj enciklopediji. Данашњем схв.атању хараџа и осталих намета допринијела пракса, уведена за каснијих владара, a коју у прво вријеме нигдје не видимо у исл. држави, no којој je убирање даћа од поданика давано у закуп појединим намјесницима и богаташима. Ово je касније прешло и у тадању Отоманску државу, a преко ње доспјела и до наших крајева. Обијест појединих закупника и заслијепљеност у задовољавању личних прохтјева и интереса, дала je као посљедицу, да се данас на те прописе гледа са неким страхом и језом. Дакле, тај њихов протуисламски поступак je довео дотле да се на ове исламске уједно и на цијелом свијету у разним облицима сретане установе гледа попријеко и са неповјерењем. Хасан М. Хасанефендић �Sta su Turci d o n ije li s elja š tv u B a lk a n a G. Dr Drago Chloupek napisao je u »No­ voj Riječi«, koja izlazi kao glasilo bivše Sa­ mostalne stranke, odličan putopis po Kosovu. Članak nosi naslov: »Na Gazimestanu«. U njemu pisac iznosi zašto su Turci pobijedili na Kosovu. On kaže, između ostalog, i ovo: prava). I Dušanov zakonik tvrdi » ... otroke, čto imaju vla­ stele, da im su baščinu i nih deca u baščinu večnu da su«, (gl. 43). Takav stvor mogao se prodati, založiti, ustupiti ili osloboditi. Imao je jedno jedino pravo: da hrani svojim žu­ ljevima i crkvu i vlastelu i kralja. U tom sukobu nisu mogli pobijediti Srbi. Pa sve da je i intervenirala teška srpska konjica — ni ta pobjeda nebi bila dugotrajna. Poraz je visio Srbima nad glavom prije ili kasnije. Takav je bio seljački položaj više manje na čitavom Balkanu. U Bizantu »misthotoi« odgovaraju rimskim kolonima, a »enapografoj« znače što i »glebae adcriptus«. »Paroikoi« je kasniji naziv za seljačku bespravnu masu, koja je bila — kako kaže Roth — »gebunden an Scholle und Abgaben«. Baš u tom 14. vijeku jedva da bi se našao u Bizantu koji slobodan seljak. Zemlja se gomilala u rukama nekoliko familija — kao Brienios u Jedrenu, Danielis na Peloponezu, Fokasi.ui Maloj Aziji, pa zatim Skleros, Maniakes, Maleinos, Burces, Botaneitos, Komenos, Paleologos i kako su se već zvali svi ti zemljišni kapitalisti u Bizantu. Paroikoi bili su bespravni radnici na njihovim imanjima, koji bi piaćali osim desetine još svu silu drugih poreza i dažbina; tu je bila zemljarina (zeugarion). kućarina (kapnikcn), lični porez ili glavarina (kefalion). Posebne vrste poreza udarene su na Židove, prostitutke, lovce, ribare, pa čak i na mrtvace, koji porez moraju plaćati čak i žene paiin vojnika. No to nije sve: uz porez ide još i radna obaveza (agaria): tu se upo­ trebljava za sve poljoprivredne radove, za gradnju mostova, cesta, za gošćenje činovnika, poštara, glasonoša itd. Treba imati na umu: u tom 14 vijeku sukobljuju se na Balkanu dva razna državno-društvena sistema: turski i evropski. Srpska država je u ono vrijeme feudalna država — uglavnom po evropskom kalupu. Prve srpske društvene .formacije baziraju na krvnom srodstvu. To su bratstva a kojima vlada uglavnom jedna­ kost u imetku i u vlasti. Ratni sukbbift migracije stvaraju nove socijalne formacije i to po zauzetoj teritoriji, dakle teritorijalne zajednice. Ranije homogeno društvo sada se di­ ferencira u vođe i u potčinjeneS Vojskovođe formiraju plem­ stvo, a ovo grabi najvećf dio vlasti i imanja. Srbija uvodi time feudalni zapadnjački sjstem: bizantinski uticaj je bio u manjini izuzimajući grčku nomenklaturu. Tako je srpski k^alj samo »prvi plemić«, a ne apsolutni vladalac kao bizan­ tinski bazileus. U Bizantu mora savjet plemića šuteći slu­ šati careve poruke; jedino imadu pravo da u izvjesnim mo­ mentima smiju pet, deset ili dvadeset puta aklamacijom dati svoje priznanje. Kod srpskog plemstva nešto takvo ne može se ni zamisliti. Čim popušta kraljevska moć, već iskaču razni Balšići, Dejanovići i drugi kao samostalni vladari. Sveštenstvo je u Srbiji — kao i drugdje — povlašten stalež: no crkva pretvorila se od socijalno-etičke zajednice u političkoprivrednu organizaciju sa ogromnim posjedima i prihodima. A ostali narod — »mali ljudje« — kako ih zove u: jednoj kraljevskoj povelji Stevan Prvovenčani, — oni su snašali sav teret rada i poreza, bil ou novcu u prirodi ili u krvi. Ti »mali ljudje« imali su u takvoj državi istu situaciju kao male ribe prema velikima. Zakonodavnu, administra­ tivnu, sudsku, vojničku i konačno crkvenu vlast, sve su to držali u ruci kralj, plemstvo i sveštenstvo. Srpski seljak bio je zavisan čovjek ili u kratko rob u raznim gradacijama. Bio je vezan uz zemlju; ako bi je ostavio ». . . im da se osmudi i nos mu raspori...« Morao je davati rabotu pa zvao se meropah sokolnik, sobar ili otrok. U odnosu prema vlasteli . . . »Kapu skida, do zemlje se svija«. »U ostalom može se pouzdano i sa žalošću reći da je srpski kmet (težak) u ogromnoj većini bio pripisan zemlji (glebae adscriptus)« (Petrović). A otrok je po rimsko-bizantskom nazoru » ... res, qui personam non habet« (stvar, koja nema ličnih Položaj seljaka u ostaloj Evropi bio je još gori, još nepodnošljiviji. I zato se na zapadu u 1o vrijeme javljaju prvi požari plemićkih kula, pale se sudske i uredske arhive, bune se seljačke gomile, a voda francuske žakerije Guillaume Calle biva okrunjen usijanim tronoškom za seljačkog kralja. Bune se seljaci u Flandriji, Francuskoj i Engleskoj. Konačni rezultat tih pobuna sažet je u riječima kralja Rikarda II.: »Kmetovi ste bili i kmetovima ćete i dalje ostati, ali ne kao dosada, nego u mnogo jačoj mjeri!« U ovakvom razdoblju ulaze u Evropu Turci. Sišli su kao pastiri, konjari i kamilari sa turkmenskih visoravni u predjele Perzije i Male Azije. Organiziraju se kao vjersko-ratnička organizacija. Šeri — sveti islamski za­ kon — daje program turskog socijalnog rasporeda prema onoj: »Jedan stvoritelj, a proroci jednaki«. Vrhovna glava im je Sultan — »Hunher Otmalardan«, vladar Otomana. — Pred sultanom svi ostali su jednaki. Dakle kod Turaka nema suprotnih staleških klasa i antagonizma kao kod kršćana. Zajednica je izjednačena a časti postizavaju svi podjednako, bez obzira na porijetlo. Važno je ovo: u osvojenim zemljama' plemićka- imanja postaju državna. Njima upravljaju spahije — dakle državni činovnici — a njihova čast nije nasljedna. Na taj način su Turci homogena zajednica bez privilegiranih i porobljenih. Poštenje je toliko u ono vrijeme, da vojnici 75 �ne smiju otkinuti na putu ni jednu jabuku. To zvuči nevjerovatno, ali takve stvari potvrđuju i Turcima neskloni kršćanski pisci. Tako Bartolomej Oeorgijević, — »putnik jerusalimski« — spominje slučaj kako je kažnjen smrću ko­ njanik, konj i sluga, jer je konj zašao u neki tuđi pašnjak. Itd. itd. Dakako svemu ovome jedna rezerva: takvi su bili Turci u svojim prvim vijekovima. Sve se je to izmijenilo za 180 stepeni, kada je nastupila dekadensa turske imperije. Po­ sljednjih 250 godina vlada medu Turcima krvološtvo, ko­ rupcija, netolerancija i nasilje, što je i formiralo ono vul­ garno loše mišljenje o Turcima u našem narodu. No kolika je razlika u 14 ili 15 vijeku između Turaka i ostale Evrope. Pod Turcima plaća seljak \0% dažbina; pod kršćan­ skim vladarima 30, 40 pa sve do 60 ili 70'?;. Pod Turcima ne služi vojsku. Tolerantnim Turcima nije ni na kraj nameti da mu diraju vjeru, dok u isto vrijeme kršćanski kraljevi od Aragona i Kastilje istrebliuiu mačem i lomačom posljed­ njeg muslimana u Šnaniji. U tursko vrijeme na nr. instali­ rana je u srpskim zemljama prva Guterbergova štamoariia u Gračanici (g. 1539). Turci objiavliaiu nećku natriiaršiju (1557). Turci uzimaju srpski jezik kao diplomatski jezik sve do 17 vijeka. A što rade u isto vrijeme katolički kralievi s arapskom kulturom u Španiji. o tome bolje da se ne govori. Jedna je tajna: sejjački narod osjetio ie turski režim kao olakšanje prema onomu kako su ga tretirali njegova braća po Hristu — kršćanska vlastela i kršćanski vladari. Pa je li čudo. što na pr. bizantinski seliak u presudnoj bitci kod Mancikarta ostavlja pasivno »svoje« plemiće i »svoju« državu na cjedilu. To je više nego razumljivo kada Sultan Sulejman daie bizantiiskim seljacima zemlju u vlasništvo i ubire samo desetinu, dok bizantijski car iz »svojih« seljaka preša i novac i znoj i krv do granice nepodnošljivoga. Isto je. u drugim zemljama. Da kažemo ovako: isto se dešava u svim zemljama s kojima se sukobljuju Turci. Treba znati da u ono vrijeme bježe seljaci u čitavim gomilama iz Mađarske, iz Hrvatske i iz Austrije u Tursku. U Turskoj im je bolje Imamo zabilježene čak i komične žalbe mađar­ skih plemića, koji traže od pograničnih turskih paša, da im odbjegli mađarski kmetovi i dalje plaćaju sve dažbine. Je li čudo kraj takvog mentaliteta, ako u tim vjekovima redom stižu kršćanske vojske poraz za porazom. Zar je mogao da znači nešto znak krsta, kada je taj znak bio zaštitni znak jednog sistema, gdje je seljak roblje bez zemlje, bez prava, bez časti i vlasti. Nije nikakva novost kada M. Košić piše: » ...R a ja je lakše podnosila spahijski sistem nego srpski...« 1 dalje: » . . . Obaveze iz njega bile su mnogo manje teške, nego što je za Srbe značilo vlastelinski poredak u staroj srpskoj dr­ žavi«. I zato je više nego jasno, da se nikako ni u kom slu­ čaju nije mogla održati srpska feudalna država u sukobu s Turcima. Nije se mogla sačuvati država s tolikim klasnim razlikama i antagonizmima prema homogenom turskom za­ vojevaču, koji je bio onda nosilac jednog pravednijeg i po- 7 6 ___________________________ Stogodišnjica smrti D. Davidovića osnivača srpske nacionalne štampe U Smederevu je sastavljen posebni odbor za proslavu 100 godišnjice smrti Dimitrija Davidovića osnivača srpske nacionalne štampe. Taj odbor zaključio je na svojoj sjednici od 3 o. mj. da se na dan smrti Dimitrija Davidovića, t. j. na dan 7 aprila održi najprije kratak pomen na grobu, a poslije pomena da se u općinskoj sali održi svečana sjednica. Na toj sjednici govorio^ je upravnik državne štamparije g. Momčilo Milošević. Tom pri­ likom osnovan je fond Dimitrija Davidovića, za podi­ zanje javne biblioteke u Smederevu. Ova kratka i skromna svečanost koja je obavljena 7 ov. mj. prije podne u Smederevu zapravo je samo uvod u svečanosti, koje će se obaviti prigodom otkrivanja spomenika Davidoviću, što će se obaviti 12 i 13 jula o. g. pod pokroviteljstvom g. g. ministara: vanjskih poslova, unutarnjih poslova i prosvjete. Izradba spomenika povjerena je kiparu g. Dolinaru i arh. g. Milanu Zlokoviću docentima beogradskog uni­ verziteta. D :mitrije Davidović. osmvač srpske nacionalne štampe, rodio se u Zemunu 12 oktobra 1789 godine. Svršivši osnovnu ško’u u rodnom miestu. srednju školu nolazio ie u Sr. Karlovcima Filozofiju ie studirao u Pešti, a zatim 'p unisao na med'einu Poslup četiri pogine studija otišao ie ti Beč pdie se upoznao sa Dimitrijem Frušićem iz Sretna. koj; je također studirao medicinu. Niih dvojica započeli su 1 augusta 1813 izdavati u Beču »Novine srpske« koje su ujedno bile prvi srnski list u XIX vijeku ili prvi srpski i jugoslavenski dnevni list. U novembru godine 1821 Daviđović n mnustio Beč i prešao u Srbiju. Njegove novine, iz čije je redakcije već prije izašao drug mu Frušić, izlazile su još četiri mjeseca nakon odlaska Davidovića. i tada su prestale izlaziti Od 5 januara 1834 do 16 marta 1835 bio je Davidović urednik kragujevačkih »Novina srpskih«. U međuvremenu t. i. kad se vratio iz Beča pa dok ie postao urednikom kragujevačkih novina, bio ie Davidović sekretar za inostrane poslove kneza Miloša. Kao aktivni novinar godine 1834 i početkom 1835 bio je Davidović ministar unutarnjih poslova, inostranih poslova i prosvjete. Dimitrije Davidović bio je čovjek okretan koji je dugo vremena boravio u inostranstvu i pratio svjetsku politiku. Uslijed toga on je bio kao ministar vrlo okretan diplomata, koji je izveo mnoge važne političke akcije, i on je s toga bio smatran najumnijim diplomatom kneza Miloša. Davidovićeve »Novine srpske«, koje su izlazile u Beču kroz više od deset godina načinile su ogromne zasluge naciji. Nije s topa nikakvo čudo da se taj novinski rad Dir mitrija Davidovića i njegov kasniji rad kao diplomate često spominjao već tokom prošloga vijeka, a sada prigodom 100 godišnjice smrti nastoji se ovim svečanostima odati dolično priznanje osnivaču srpske nacionalne štampe. štenijeg društvenog uređenja. Turci nisu bili nadmoćni voj­ nički ili samo vojnički: ta naoružanje je bilo uglavnom pod­ jednako. No Turci su bili bezuvjetno superiorniji u moral­ nom pogledu. Da citiram Veljka Petrovića: ». . . Ni j e bila u prvim vijekovima samo vojnička nadmoć, već i moralna, organizatorska...« I baš zato jer su Turct donosili jedan bolji socijalni poredak, zato su pobjeđivali. Zato su i uspjeli da stvore onu impozantnu imperiju na tri dijela svijeta — od Indusa i Nila pa sve do Drave i Dunava. �0 m a lo d u s n im a Polazeći u boj vojnik sem oružja sobom u srcu nosi još ili sam opouzdanje, ili m alodušnost. Oružje se obično sm atra najvažnijim elementom u borbi. U bojna tehnika danas je naročito na cijeni. I to nije bez osnova. Ali će pored oružja uvijek biti potrebna još i m udrost i samopouzdanje. Idi m udro, ne pogini ludo, i teško pušci u straš­ ljivoj ruci, — ove dvije izreke nikad neće izgubiti svoju važnost. U svima prilikam a čovjek će ostati najodsudniji činilac svakog pothvata. N e kaže bada­ va naš narodni pjesnik: Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka. V ojnik, koji polazi u boj pun samopouzdanja, ima više izgleda da će pobijediti, nego m alodušnik, koji se plaši i svoje rođene sjenke. V alja biti opre­ zan i m udar, ali se pri tome ne smije pretjerati i pasti u m alodušnost. M alodušnik je sam og sebe već una­ prijed osudio da izgubi bitku. Isto pravilo važi i ,u m irnodobskom poslovnom radu. M udro sam opouzdanje uvjjek je pretežnije od m alodušne neodlučnosti. Č ovjek pun m udrog sam opouzdanja umjeće se dobro snaći i u težim prilikam a. A m alodušnik ti je kao zec. T rza se od svakog šušnja. Preza i od sun­ čevog zraka i od sjenke. Č esto strada i na suvom putu. M alodušnik ti je gori čak i o d bezumnog i ne­ opreznog nebojše. Jer nebojšu još može i da posluži sreća, te da ima ispjeha u svome preduzeću. A li ma­ lodušnik vrlo rijetko i vrlo teško će uspjevati, jer on nosi u samom sebi svoj poraz baš uslijed te svoje m alodušnosti. U ekonom skoj krizi, koja je do skora u svijetu vladala, oni m alodušni uvijek su gore prolazili. Izgu­ bivši hrabrost, oni su izgubili i dovitljivost, ne umješe da se prilagode novonastupalim prilikama, u njim a je zamrzla lična inicijativa, pa se ne umjedoše snalaziti, te se zbog toga sasušiše i poispropadaše. 1 u najtežoj situaciji pronicljivo i m udro samo­ pouzdanje neće izgubiti glavu. O no će u svakoj pri­ lici tražiti i naći izlaza i raspleta kojim će svoj polo­ žaj olakšati. M udar čovjek u svom e sam oupouzdanju umije da sačuva svoje nerve. N e gubi glavu, p a h ladno­ krvno rasuđuje i tako um anji opasnost, izbjegne šte­ tu, nadjača i samu nevolju, koja u prvi mah izgleda kao da će ga pregaziti. M alodušniku se i tam o privida opasnost, gdje je drugi ljudi ni ne slute. O n time sputava svoju preduzim ljivost. U njemu se zbog toga slojani inicija­ tiva, hrabrost mu se sputa, on se zbuni i zbog toga gubi i tam o, gdje bi drugi uspjevao. M alodušni zagorčavaju život sami sebi, a sv o ­ jim prim jerom mogu d a šire strah i paniku u svojoj okolini. Oni su kao neka klica od zaraze, k o ja može d a se proširi i na širi krug. Šireći m alodušnost na taj način i u širem obimu, m alodušnik može d a postane i antisocijalam tip. V az­ da kukajući i videći svugdje neke opasnosti, oni u b i­ jaju duh i unose pom etnju u svoju okolinu. U pozorištu ili pri drugom nekom većem skupu ljudi, neka samo jedan vikne: vatra, lako može da uzbuni cijelu tu skupštinu, pa da pojure i d a gazeći jedni druge potraže spasa od neke uobražene opasnosti koja upravo ni ne postoji. I u privrednom životu malodušnici svojom k u k ­ njavom m ogu d a unesu zabunu u svoju okolinu. V i­ deći crno i tamo, gdje mu nema m jesta, oni m ogu d a ubiju sam opouzdanje i kod drugih. M alodušnost u takvom slučaju prem aĐuje granice lične štete, ona može da bude štetna i opasna i po šire privredne interese. Z a r nije prije nekoliko godina m alodušnost p ro ­ uzrokovala pravi slom u mnogim našim novčanim zavodima, kada je bez ikakvog opravdanog razloga velika masa ulagača u isti mah navalila n a šaltere, ištući da im se isplate njihovi ulozi. Tada je m alodušnost uzela široke razmjere i kao psihologija gomila d o ­ bila nezavidni značaj prave panike. M udri i hrabri samopouzdanici su nosioci u s­ pjeha, a plašljivdžije malodušne kukum avke su ele­ m ent pom etnje i neuspjeha. T ako je to i u bojnim okršajima. T ak o je i pri drugim socijalnim m anifes­ tacijama. Pa je tako i u privredi. Privrednik NA JTA Č N IJA MJERA Rekao neko Goji: — Pročitao si sve knjige i niko ti nije ravan znanjem i mudrošću. Možda ćeš mi umjeti kazati kolika je mjera velike, velike zemlje? U tom prođe onim putem pogreb. Goja uperi prst na mrtvački sanduk i odvrati: — Prijatelju, eno tamo, pružio se jedini čovjek koji bi ti mogao reći po štošta o toj stvari, jer joj je baš sad uzeo mjeru. 77 �К оначиш т а и си роти њ ск е к ухи њ е У прош лост и Б а л к а н а Када се и у нас објавила Берза рада, чуло се мишљење да jo j je порекло новијег датума”, a то није тачно, је р je на Балкану већ у Средњем веку било сличних установа. 1. Ha Византинце који у своме царству имађаху мноштво ксенодохија и пандохија, у којима се сиромасима дељаше храна, a путницима no неколико дана бесплатно даваш е стан и храна, угледаху се и Срби и Турци. Сава Немањић je у .Хилендарски и Студенички типик унео одредбу о »гостиници«, о оделењ у на вратима страним и немоћним, о одевањ у и обувању нагих и босих и о храњ ењ у гладних хлебом, вином и поврћем. Краљ М илутин je у Ц ариграду поред болнице подигао и »гостиницу« заповедивш и да се сваки дан на врата износи изобиљ а вина и хлеба и осталог јестива, na да се р а зд а је сиротињи, странцима и сваком потребитом. Чл. 28 Закон и ка Д уш ановог гласи: »И no свима црквама да се хран е убози како су оснивачи наредили, a ко их не усхрани о д митрополита, епископа или игумана д а се.ли ш и чина«. У Цетињ ском родослову пише д а je Стеван Високи у Б еограду с азд ао »страно-пријемницу« a Константин ф и л о зо ф каж е как о je он подигао и склониште за болне и п рилож ио села и многа достојањ а где храњ аш е болне и стране и даваш е им одмора. 2. Турцш су били носиоци византиске материјалне културе, na и у п огледу коначиш та и сиротињских ку хи њ а беху марљ иви наследници Византинаца, те п оди гош е м ногобројне кјарбансараје и имарете n o Б алкан у и Панонском базену, a т-е установе не б ејаху ниш та д руго него византијске пандохије и ксен одохи је. И у караван сараји м а су путници no неколико дана бесплатно добивали стан и храну. Европскл путници од 1535— 1675 помињ у на друму од Б е оград а д о Ц ари града велике, удобне и лепе караван сараје, богате задуж бине султанија, цара Б а јази та и в ези ра М ехм еда Соколовића, грађене од камена, a неке украш ене чесмама, купкама и вртовима. М лечић К атари н о Зен, 1550, хвали им арет у Соф ији, a особи то И лдирим ов у Једрену, у коме je била и ап отека, у ко ју je свако ју тр о д о л а зи о један велики турек.и љ екар и бесплатно делио лекове свакоме без разли ке вере. Дернш вам je у Гроцкој, 1553, н аш ао кјарбан сарај са 24 огњ иш та, у који je м огло стати двеста коњ а, a у Н иш у je тада грађено једно коначиш те о д камена довлаченог одасвуда са старих грађевина. Јако в Бецек у своме дневнику, 1564—73, бележ и караван сарај у Баточини, Јагоди ни , П араћину, Ниш у, a за ва- рош ицу М устафабристи каже да има купку, два каравансараја и болаицу. Приповеда се, вели он, д а je све то основала султана Сулејмана, најотмен ија и најмилија му жена која беше р одом Српкиња. Путописац Уигнадов, 1572, помињ е д ва лепа каравансараја у Београду, a у М устафабаш и вели д а je посланство, према завеш тањ у, добило меса, пиринча и хлеба. Герлах, 1573, каж е д а у Београду има неколико каравансараја од ко ји х су четири зидана од опека и камена, оловом покривена, a у оредини су имала поплочано двориш те. Зград е су, вели, биле на два спрата са оџаклијам а, једна уз другу. У Јагодинл je видео четири угледна' коначиш та, али je у Турској, каже, н алазио и празних сараја, без хране и постеља. М еђутим, Соранцов дневник, 1575 истиче како у скопоким коначиш тима путници добивају no три д ан а хран« и -друге потребе, a за кјарбансарај у Лилебургасу вели, да je гостиница онабдевена многим удобним одајам а у ко јо ј свахи путник добива бесплагно храну в свећу. Путогшсац млетачког посланика Павла Контарина, 1581, говори о каравансарајима на трговачKOM путу Дубровних—Ниш : у Требињу, Билећи, Трновици, Тјентиш тима, Трновој Луци, na у једhoim непознатом селу .између Ч ајвича « Пљеваља, затим у Пљевљима, Пријепољу, М илешеву на Раш к о ј и Новом Пазару. За билећки каравансарај каж е д а није онако леп к а о требињски, у Трновици су, вели, била два незнатна, саграђена на трош ак султанов, за коначиш те у Тјентиш тима пише д а je велико и угледно, a з а пријепољ ско д а je велико. Исусовац Бартолом еј Кашић на свом путу, 1612— 1618, к р о з Босиу и Хврцеговину, Србију и Срем помиње каравансараје у Гацку, Тјентиш гима, Поџепљу, на Јадру, у GpeM. М итровици и близу Вуковара. Џон Бурбури, 1664—5, олисује кјар б ансар ај у М устаф апаш иној Ћ уприји овим речима: »Пространо овално двориш те са bmcok.hm и прекрасним редом стубова наспрам врата о д улаза, згр ад а пространа и оловам покривена, у ходнику 24 велика мраморна стуба, a око ходника д ве велике двориице. Засебних одељ ака нема, све јавн о и очигледно, na jeo или леж ао путвик. Исто je место и з а камиле и за коњ е. Т у je хука вели-ка и смрад«, n a даљ е каж е как о су, јавне згр ад е турске, као каравансараји, ханови, купатила, мостови, насипи и чесме у врло добро!М реду, јер их сама њ ихова вера на то упућује, a б огаташ и и великаш п знајући да се неће знати ку д ћ е се после њ пхове смрти денути њ ихова богатства, радо остављ ају н а те ствари«. Џорџ Хвелер, 1675, описује коначиш та у Турокој, na вели д а ,их има две врсте: старија су била просте зграде б ез одељ ака « соба, п о зн и ја су била дом ови зидани обично о д тесаног кам ена у обли- �24 одређено д а се ово турско окровиште »из многих осетљивих обзира« макне оданде на које згодније место, те je саграђен Турски хан на Плочама, наспрам Л азарета. Године 1512 јануара 10 у једноме писму се вели како je из Сарајева у Дубровних приспео Дели Хамза Абдулаховић, трговац и настанивши се »у путничкој куће у Ковачкој улице у стани на услуте дубровачкога у Кристопана шавца дан га дође, о д cera свиета премину, a њ егово гиело на Нови понесоше (и) укопаше«. Из овога се писма види д а je у оно доба у Дубровнику било једно коначиште које се називље »путничком кућом«. Раци пак каже да у Дубровнику у њ егово доба, пред крај 16-ог века, не беше гостионица, a Дубровчани немађаху обичај примати у стан странца, na ни пријатеља. Зато су путници који би морем допутовали у Дубровник спавали на броду, духовници у самостанима, Турци нижега реда изван Града под ведрим небом, a кад je рђаво време у простим кућицама што их je Сенат био подигао. Виђени Турци су имали леп стан у Граду поред Кнежева двора, хришћански посланици су коначили у самостану Бијелих фратара у приземним просторија.ма, одељеним од редовника, где ~су и храну добивали. Гостионица, каже Реш етар, није било у Дубровнику ни 1745, када беше одређено да се прдватни путници који не нађу конака код којега пријатеља сместе у Лазарету. У Б ару je 1246 године постојала једна гостионица у коју су дубровачки изасламици тада били одсели. Међутим, у другим насел>има наших средњевековних држ ава било je свратишта у приватним кућама који су се звали »стан«, a власник се звао »стањанин« који je no Душановом законику био одговоран за поверени пртљаг и коње. По члану 125 Закош ж а путник je морао ићи стањанину и предати му коње и све што има, што je стањанин морао чувати и госту кад крене натраг предати све што je примио, ако би што недостало стањанин je морао да плати. ку четвероугла на два опрата са кубетима од олова и одељењима о д 10 кв. стопа и ходницшма унаоколо. Евлија Челебија .набраја каравансараје, ханове и имарете у Панчеву, Темишвару, Араду, Срем. Митровиди код Товарника, у подграђу Вуковара, Осеку, Дарди, Сарајеву, Горажду, ХерцегНовом, Београду, Баточш ш , Коларима, Крагујевцу и Ужицу, Мусапашиној тврђави 'између Ниша и Пирота, Новом Пазару, Звечану, Приштиии, Скопљу, Куршумлији, Крушевцу, Смедереву, Араду, Београду и Сарајеву. По Евлији, изнад капчје каравансараја Мехмедпаше Соколовића у Београду стајао je натпис: »У овај каравансарај може доћи на конак сваки путник«. У Сарајеву je Исабег Исхаковић подигао 1461 и 1462 кјарбансарај (Колубару), Скевдерпаша почетком 16-то.г столећа кјарбансарај с имаретом, a Гази Хусревбег М орића хан, Ђулагин и Ташлихан. Установа кјарбансараја са беоплатним коначењем и храном, и тмарети, постајали су и цвегали док je Турско царство било у напону снаге, од половине 15-ог, na од прилике до средиме 17-or века, у оно сјајно доба Османсивске држ аве кад право приватие својине земље не посгојаше, a баштине и наследности не бејаше, кад je земља да.вана ратницима на издржавање, a не у својину, и док je еељак давао само царско и спахинско нико га без нарочите кривице није могао кренути са земље. Чим су се пдк ти ратници натурили за баштинике, читлуксахибије, na завели предосмановоки, себични феудални ред, наступило je падањ е у свима гранама државног живота, те je, следствено, и установа коначишта доспела у декаденцију, na се сјајии каравансараји претворили у мрачне и прљаве ханове, a друмови опустели. 3. У Дубровнику д о половине 14-ог века не беше гостионица ^па ни хотела, те je Велико веће 1348 октобра 31 реш ило да се Кнез и Мало веће овласте нека изаберу двоји ц у која ће се побринути о месту за гостиониду, a 15 априла 1349 су у Малом већу ш абран а тројица да се старају о изградњи гостиониде. Касније, 1356 септембра 28 и октобра 17, у Великаме већу говорило се о изградњи једне гостионице, na су 1358 априла 26 у Маломе већу била изабарана тројида за надгледањ е градње до Михоља. Реш етар износи да се 1423 помиње како je у Дубравнику некоме дат лакал за крчму под уветом да држи две постеље за странде. Нешто касиије, 1466, уређена je гостионица са четири намештене собе, a држ ао ју je један «ижи санитетски чи* новник, коме je дужност била и да негује кужне болеовике, a no Јиречеку су Флорентинци око 1500 имали овоју гостиомицу у Дубровнику. Године 1501 јуна 5 Веће умољених je решило да се једна државна кућа преудеси у удобан стан Турцима, што je и учињено, али je 1502 новембра »Социјални архив« Др. Ристо Јеремић [ i 79 �V■1 + A i ’ i*- » v -л Jedan dio velike dvorane Narodnog.pozorišta sa desetak loža н vrijeme pjevanja Državne himne na Gajretovoj zabavi 5 III 1938 В е л и к а Га/ретова з а б а в о у С ара/еву У посљедњих неколико година свечане годишње Гајретове забаве, no својој огромној nbcјети и no програмима, нису више само забаве и разоноде у оном обичном, познатом смислу ријечи. Преклањска, лањска и овогодишња Гaјретова забава — све три у свима просторијама Народног позоришта Краља Петра II у Сарајеву — биле су више огромни скупови муслимана, Гајретових идеолога, присталица и пријатеља; то су више манифестацијони скупови као израз компактности заједнице у једном покрету. Нестрпљење са којим се те забаве очекују, пожртвовање са којим се све издашно и свесрдно јавља за организовање и аранжман забаве; затим оно одушевљење са којим муслимани Сарајева n унутрашњости Босне и Херцеговине посјећују Гајретове забаве, на првом мјесту ове у Сарајеву, — све су то знаци побједе Гајретове националнокултурне идеологије, све су то обиљежја и докази сјајних резултата, постмгнутих упорном енергијом и смишљеним планом и на стабилним темељима заснованом организацијом. Како у идеолошком смислу одушевљена посјета тумачи расположење муслиманских маса према Гајрету, тако су и програми ових забава, из године у годину са све јаче наглашеним умјетничким настојањима и облицима, — тако су ти програми манифестација јачих, обновљених културних и умјетничких стремљења за чије постизавање нарочито много доприноси омладински — чиновнички, трговачки и занатлијски — кадар међу Гајретовим члановима. Značaj ove velike Gajretove manifestacije, za koju su uistinu bile pretijesne prostorije velikog Narodnog pozorišta, velik je i neprocjenjiv za Gajret, kao najstarije i najveće musli­ mansko društvo, i za sav muslimanski dio našeg naroda. Cijeli program zabave prenosila je iz blagonaklonosti Beogradska Radio stanica. Tako je hiljade Gajretovih radnika i prijatelja moglo u isto vrijeme daleko od Sarajeva, pa daleko čak i od naše države, da uživa u ovoj velikoj kulturnoj manifestaciji slušajući našu lijepu narodnu pjesmu i muziku. Gajret je tim povodom dobio čitav niz pisama i zahvalnica iz zemlje i Inostranstva, među kojima se naročito ističu studenti koji su u Beču slušali radio prenos, pitomci Doma slijepih iz Zemuna i naši iseljenici u Carigradu. Oni su, sakupljeni u kući ugled­ nog Sarajlije g. Bičakčića, koji je već dugo nastanjen u Tur­ skoj, sa radošću i ponosom slušali majčinsku riječ i domaću pjesmu koju im je primala radio-antena iz vazduha. Možemo zamisliti njihovo ushićenje i radost tek onda k2 d čitamo pismo u kome se zahvaljuju Gajretu sa mnogo toplih riječi zahval­ nosti. PRIPREME ZA ZABAVU Pripreme za zabavu počele su prije na tri mjeseca od dana kada je zakazana zabava, tojest od 6 marta. Gajret je mobilisao čitave čete svojih vrijednih radnika i članova, među * Овогодишња Гајретова забава једостигла пуни домет умјетничке манифестације.. 80 Pretsjednik Glavnog odbora g. dr. Hasanbegović u foajeu poslije programa u društvu uglednih posjetilaca kojima su bili i mnogi odbornici Glavnog, mjesnog muškog i ženskog, odbora, i Gajretova pjevačkog društva. Radilo se predano,.dan i noć, kad god je zatrebalo. Skoro svakodnevno su održavane konferencije sekcije za izradu programa, za sa­ kupljanje tombole, za bife itd. Sve je bilo u pokretu i glavni cilj je stalno lebdio pred očima: uspjeh! I on je došao, velik i pun, kao nikad dosad. IZGLED DVORANE I PUBLIKE Na sam dan zabave posla je bilo najviše: u zgradi Po70rišta trebalo je sve smjestiti i srediti, napraviti odjeljenja za bife, za tombolu, za prodaju cvijeća, za muziku. A poseban odbor za dekorisanje i uljepšavanje dvorane ćilimima i rasvje­ tom radio je od jutra do mraka. A uveče je sve bljesnulo sjajnqm svjetlošću i izgledom kao iz priče. Posjeta publike bila je ogromna. Na petnaest dana prije zabave, bile su sve ulaznice, do posljednjeg mjesta, raspro­ dane. 1 pored toga što je to nekoliko puta objavljeno preko dnevnih listova, publika je stalno opsijedala Gajretove pro­ storije, navaljivala i moljakala da joj se dade kakvo bilo mje­ sto i pod koju god cijenu. Uveče je svaki kutak pozorišnih prostorija bio zauzet i pun. Koliko je teško bilo priređivačkom odboru ispričavati se pred onima koji nisu mogli ući, još Je teže bilo sa onima koji su napunili sve kuteve i prostorije, pa nisu, u metežu, znaili đa se snađu. Svakome je trebalo dati njegovo mjesto, svakoga zadovoljiti. Gajretovi prijatelji i rad­ nici iz unutrašnjosti i ovoga puta su navalili u velikom broju tako da je i njima trebalo naći lijepa i reprezentativna mje­ sta. Sve je, međutim, funkcionisalo besprekorno, pa je sav posao svršen sa pažnjom i zadovoljstvom. Dvorana i pobočne prostorije pružale su veličanstven izgled. Dekoracije od lijepih perzijskih čilima bile su savršene. Rasvjeta je pretvarala noć u najsunčaniji dan. Publika je pru­ žala zanimljiv spektar boja i pokreta: pored najelegantnijih balskih toaleta, miješale su se i prelijevale u bogatim i soč­ nim bojama narodne muslimanske nošnje. Muškarci i djevojke ovoga puta su naročito forsirali narodnu nošnju, pa je i to djelovalo vrlo intimno. BURNO JE POZDRAVLJEN DOLAZAK IZASLANIKA NJEGOVOG VELIČANSTVA KRALJA Već u 8 sati dvorana i sve nuzgredne prostorije Narod­ nog pozorišta bile su prepune. U 8 i četvrt pušteni su u salu posljednji posjetioci, a tada su vanjski ulazi u Pozorište za­ ključani. Niko se više nije pustio, jer je u 8 i po sati trebao da otpočne program i njegovo prenašanje putem Beogradske uspio. (Slušaoci su zadovoljni isto tako š publika koja je bila uspio. Slušaoci su zadovoljni isto tako i publika koja je bila sretna što je prisustvovala zabavi.) Dvorana je bila prepuna najodabranije publike. U loža­ ma su sjedili pretstavnici vlasti, ustanova i najelitnija publika. Tačno u 8 sati i 25 minuta stigao je u Narodno Pozorište Iza­ slanik Njegova Veličanstva Kralja Petra II, Njeg. Kralj. Visočanstva Kneza Namjesnika Pavla i Kraljevskog Doma — gen e­ ral g. Pandurović Dragiša, koga su sačekali i pozdravili na ulazu članovi Glavnog odbora Gajreta, na čelu sa pretsjednikom g. Dr. Avdom Hasanbegovićem i koga su dopratili do glavne Banske lože u mezaninu, čim se je Izaslanik Njeg. Veličanstva Kralja pojavio u loži, dvoranom je odjeknulo burno i spontano klicanje Njeg. Veličanstvu Kralju i Kraljevskom Domu, da se ono još jače ponovi nakon otsvirane Državne himne. POSJETIOCI ZABAVE Gajretovu zabavu počastiše svojom visokom posjetom slijedeća gospoda: Komandant II armijske oblasti armijski g e ­ neral g. Bogoljub Iiić sa gospođom, komandant Bos. divizijske oblasti divizijski general g. Velizar Antić sa gospođom , na­ čelnik štaba II Armijske oblasti brigadni general g . Ljubomir Stefanović, pretsjednik gradske opštine g. Edhemaga Bićakčic sa porodicom, Prvi Naib Islamske vjerske zajednice g. Salih Saivet Bašić, zastupnik Pomoćnika Bana g . Radomir ćađević, načelnik Upravnog odjeljenja Banske uprave, Mitropolit dabro- Jedna grupa djevojaka n.a zabavi 81 �bosanski g . Petar Zimonjić, upravnik Policije g. Rihard Vikert, ispred Glavnog odbora Prosvjete glavni sekretar g. Đorđe Ptjanović, Narodne uzdanice g. Dr. Hivzija Gavrankapelanović, Benevolencije g . Dr. Rafael Papo, Trgovačke i industrijske komore g. Asim aga Hadžišabanovič, ispred »Sloge« g. Jovo Dunđerovič, »Lire« g . Dr. Salamon Kunorti, Sokolske župe prof. g. Hajrudin ćurić, Jugoslavenskog kluba prof. g. Halil Loga, Zanatlijske komore g . Abaz Mahić, Udruženja rezerv­ nih oficira i ratnika nadsavjetnik g . Macenauer, El-Kamera g. Dr. Vejsil Bičakčić, Zadruge Kola srpskih sestara i Gajretova ženskog odbora gđa Hajrija Arifhodžić, »Knjeglnje Zorke« gđa Sabira Krehić, društva »Trezvenost« g . Dr. Asim Musakadić, IZVOĐENJE PROGRAMA Program je bio sastavljen od pjesme i muzike, u prvom dijelu, i od lijepog pozonS.log komada »Zlatija« od rahmetli Osmana Đikiea a drugom dijelu. Oba dijela, koncertni i dramski, bili su ispunjeni vrlo uspjelim scenama koje su zadivile cjelokupnu publiku. Orkestar vojne muzike pod dirigovanjem kapelnika g. Majera olsvirao je »Iz m og zaviCaja« od Bmičkog sa mnogo uspjeha. Gajretov pje vački hor, hod dirigovanjem g. Cvelka Rihtmana, otpjevao je Četiri stvari: »Svatovska« i »šaljivkaft od Slavenskog, »Lspavanka« od Hacea i »XII Rukovet« od Mokraitjca. Jako disciplinovan, prilično ujednačen, hor je ove teške stvari iz.veo na Gajretov m ješoviti pjevački hor sa horovođom g. Jugoslavenskog m uslim anskog ženskog udruženja gđa Đul hanuma Lutvo; zatim su bili zastupani pretstavnici još slije­ dećih ustanova: Hurijeta, Merhameta, M aterinskog udruženja, »Cvijeta Zuzorić«, Udruženja sudija, Udruženja zanatlija, ž e n ­ skog odbora Hurijeta, M uslim anskog kluba i »Preporoda«. Za­ bavi su prisustvovala i gospoda: Husein Brkić, direktor II gim ­ nazije, Dr. Nikola šep arović primarius Državne bolnice, artilerijski pukovnik g . N ovaković, sudski potpukovnik g. Grubor, te izaslanici redakcija sarajevskih listova »Jugoslavenske Pošte», »Jugoslavenskog lista« i »N aše Budućnosti«. Od ostalih uglednih građana zabavu posjetiše Muhidinbeg i Salahudinbeg Fadilpašić sa familijom, za­ tim familije senatora i ministra u p. g. Dr. Hrasnicc, bivšeg V elikog župana g . H akibega Gavrankapetanovića, bivšeg Velikog župana rahm. M ahm udbega Hrasnice, Dr. čemerlića, M ehm edbega K apetanovića, čen gića, Asimbega Mutevelića i Aziza Sarića, M ehage i Ism. čom are, Zildžića, Muftića, Semiza, Salke H asanbegovića, Dr. M. Hajclarovića, Vatrenjaka, ćam ilbega O sm anagića, Ismeta Nikšića, Abdulaha i Eadila Kasumagića, Dr. Zaim a i M ustafe šarca, Zlatara, Ing. Saliha Cice, Bećira Sokola, Defterdarovića, Dra Iblizovića, Dra Zil­ džića, Pašića, Serdarevića itd. Zabavu posjetiše i ugledni g o sti sa strane, i to: g. Dr. Ibro <i’ rkić sa g osp ođ om iz Jajca, g ; Dr. lsm et P opovac ;iz Konjica, Muratbeg č e n g ić pretsjednik opštine iz Višegrada sa gospođom , M uratbeg P ašić iz R ogatice sa gospođom , Ibrahim ef. Mujičić iz D oboja sa gospođom , Ibrahimbeg Zečević sa gospodom , te A sim aga ćabarabdić, Abid Ertuna, Dževdet Hodžić, Muhamed Oruč, Hamza Begović iz V isokog, Nurija Rašidkadić iz Goražda sa familijom, gda šaćira Alibegović, pretsiednica Ženskog odbora Gajreta iz Dervente, Dr. Šefkij.i Kadic advokat iz Vlasenice, šefk e t h. Pašić iz Bijeljine, Ahmeđ Trhulj i šaćir Hadžihalilović iz F oče, Izet Zvizdić iz Kaknja, Mujaga Hasagić sa kćerkom iz Vareša, Burhanudin Fočić sa gospodom iz. Olova, Zuhdija M ujagić iz Zenice, Sm ailbeg Ar^ nautović, Malimud Robavić sa gospođom i Mehmed Kahvedžić iz Travnika, Sabitaga Zuko iz čajn iča i Midžić iz Beograda. 82 opšte zadovoljstvo publike. Naročito su uspjele dvije posljed­ nje stvari, gdje je došao do izraza umjetnički nivo hora i nje­ gova dinamičnost. Od prošle godine do danas, hor je, uz ve­ like žrtve i pregalaštva, mnogo uznapredovao što se vidilo i po zadovoljstvu publike koja je ove dvije posljednje stvari primila sa velikim zadovoljstvom. U koncertnom dijelu na­ stupio je još operni pjevač g. Zahid Nalić sa tri stvari: Arija Lenskog i opere »Evgenije Onjegin« od čajkovskog, arija iz opere »Bosanska ljubav« od Pordesa i »Naišo Erbez« od Go­ tovca. Sve su dane sa mnogo tehničkih finesa i znanja, tako da su umjetničkom dijelu programa dale poseban ton. Odlični interpretatori sevdalinke gđa Amalija Zlatar, gđica Đula Imamović, Vejsil Hadžibegić i brat i sestra, Emina i Muliarem Zaimović iz Tuzle, pružili su publici mnogo neprikrivenog z a ­ dovoljstva. Čitav niz najprobranijih pjesama, uz pratnju g i­ tare, harmonike i sazlija, izveli su oni uz opšte odobravanje i oduševljenje publike. Oni su publiku upravo zanijeii i osvojili tako da je ona cijelu noć bila u jednom vedrom sevdaliskom raspoloženju. Publika je živo aplaudirala izazivajući pojedine pjevače više puta na scenu. Naročito je u ovom pogledu «upalila«, kako se to kaže, »Scena sevdaha« sa tipično narodnim nošnjama i inscenacijom stare muslimanske avlije i kuće sa mušepcima i pendžerima. Vješte sazlije su pobudile i ov e g o ­ dine naročit interes prebirući »tanko glasovito« po žicama ovog našeg starinskog instrumenta, pa su bili naročita atrak­ cija za one koji su slušali program preko Radia. Đikićev komad »Zlatija«, obojen orijentalnim koloritom pjesme i narodnih običaja, a pojačan dekorativnim efektima scene koja je prikazivala stare pašinske čardake u Mostaru, kraj starog mosta i Neretve, bio je također primljen sa v eli­ kom pažnjom. Režija g. Vejsila Hadžibegića odlična. Scena sa skupinama djevojaka i horova u narodnim živopisnim n o š­ njama djelovala je izvanredno, naročito ondje gdje sc pjevaju svadbene pjesme i m jesec zalazi iza brda, nad Starim mostom. Diletanti su dali od sebe sve: snašli su se na sceni vanredno lijepo i dali nekoliko izrađenih tipova glumačkom vještinom. �S la vn i fra n c u s k i s lik a r Dine/ o Is la m u (Svršetak) S L A V N I F R A N C U S K I SL IK A R D IN E T O ISL A M U Islam je neposredan. — T o je njegova odlika nad svim drugim religijama. N em a posrednika između ■°fa čovjeka. Islam zabacuje kaluđerstvo i sveće­ ničku hierarhiju u zapadnjačkom smislu. N asiruddin ima pravo kada kaže; da su posrednici između Boga i čovjeka tragika za druge religije. U Islam u ne p o ­ sto ji m dulgencija. Samo Bog oprašta grijehe. Zato u m uslim anskim zemljama nikada nije bila razvijena trgovina sa oprostim a kao u Evropi. Crkveni p o ­ srednici kaže N asiruddin — opraštaju grijehe »u ime Božije« palili su lomaču gdje su našli sm rt mnogi mislioci u čijim je srcima upaljena iskra slobodo­ um lja. U Islam u nema svetaca. M uham ed je samo čovjek i Božji poslanik. M usliman se klanja samo jedinom Bogu, a ne Božijem poslaniku. O n se moli B ogu za Pejgam bera. Tekije su novotarija u Islamu. M uslim an se ne smije klanjati ničijem grobu. Kla­ njanje grobovim a predstavlja pravo idolopoklonstvo koje caruje u m odernom Zapadu. Bog — Kršćansko poimanje Boga, sv. trojstvo, istočni grijeh, kao i druge ustanove rodile su atei­ zam u Evropi. Rekli smo u početku da je kršćansko poim anje centralnih problem a religije otjeralo mnoge mislioce u skepticizam i bezvjerstvo. Sjetimo se p o ­ sljednjeg čina životne dram e velikog francuskog filo­ zofa Voltairea. T a ruski sveti sinod isključio je Tolsto ja iz crkve. Ovaj veliki mislilac nikada se nije m ogao pom iriti s crkvenim učenjem o sv. Trojstvu. N asiruddin kritikuje crkveno učenje o Bogu. O n kaže: »Crkva po d riječju »Bog« uči d a je to ljudski lik koji prikazuje oronula i iznemogla starca, smežurena lica i bijele brade koji preživljava zadnje časove života«. T akođer zabacuje relikvije, svetu vodicu, slike, ikone, himne sreće i dr. smatrajući sve to nekim oblikom fetišizma. Zabacujući crkveno učenje o centralnom proble­ mu religije zapadni mislioc kao i N asiruddin traže najveći oblik religije, traže istinu o Bogu. Jer ljudski razum i duša traže Boga. Bez vjere u Boga nema m orala, nema karaktera, nema čovjeka. T ačno je rekao jedan naš mislilac: »Pojam Boga prokrčio je p u t svemu progresu uma ljudskog, on je posljednji osnov sve filozofije i nauke.« I zato naš N asiruddin kao i svi zapadni mislioci buni se protiv neprirodnog ritusa, isprosnih form al­ nosti, ceremonija i lažnih kultova. Potrebe i iskonska čeznuća njegove duše ne mogu zadovoljiti svetinje daske sa kakvim likom. O n kao i svi veliki filozofi i razumni ljudi traži da mu srce i dušu ispuni ideja jednoga Boga, koji živi, sve znade i sve može, Boga koji nije vremenski i prostorno ograničen. I na koncu N asiruddinova duša, srce i razum nalaze najsavršeniju definiciju Boga u 112 poglavlju K u ra n a koje glasi: Reci M uhamede! Bog je samo jedan. O n je neo­ graničen i sve m u se utiče. N e rađa niti je rođen. N jem u nije niko ravan. Zabava i veselje, puno prijateljske pažnje prema Gajretu i njegovim ciljevima, razgovori i prijateljski sastanci čla­ nova Glavnog odbora i Gajretovih radnika iz provincije, tra­ jali su dugo. Uz zvuke vojne muzike i ciganske kapele »kralja sevdalinke« g . Nikole Stojkovića ostalo se do jutra. Mla­ dež je igrala i plesala u velikoj dvorani, a stariji, u ostalim prostorijama, nalazili su razonode u drugim zijafetima i za­ bavi. B ogata tombola i bite bili su neisepni: cijelu noć su pružali gostim a ugodno zadovoljstvo. Svi su ponijeli najljepše uspomene i utiske, jer je za svakog posjetioca, malog i veli­ kog, mladog i starog, bilo u izobilju svega što su mogli poželiti. mić pečenicu, Dr. Mara Kurtović tortu, Osman ef. Omerhodžić pečenicu, šaćir Gogalija 30 naranči, Jusuf Muliić burek, Nafija h. Sarajlić hurmašice, Mustafa Novalija burek, Zumruta Kapetanović 2 torte, Nuraga Muzur burek, Dervišaga Dervišević flašu kiselih krastavica i flašu kiselih patlidžana, šem se h. čengić burek, Ing. Mustafa Slipičević tortu, Avdibeg Zečević tukca, Edhem ef. Abadžić burek, Salko Uzeiragić 2 pečene kokoši, Hamdija Tahmiščija 50 dinara u gotovu, Mujaga Hardaga burek, Mehaga Kučukalić burek, Muhamedbeg Pašić tukca, Aziz Sarić burek, Muhamed šaćirbegović burek, gđa Nožić burek, šefika Hadžismajlović tortu, Dr. Avdo Hasanbegović pečeno janje, Dr. Zaim šarac pečeno janje, Husein Kadić pečeno janje, Sadik Bučuk tortu, Hakibeg Gavrankapetanović hurmašice, Zumruta Defterdarević burek, Hasan Demi­ rović tortu, Ahmedaga čengić tortu, Dr. Asaf šarac tukca, Mehined čolić sudžuku. Hajrija h. Karahasanović burek, Zekija h. Kobić tortu, Danijal Samokovlić sendviče, Josip Sabo tortu, Vejsilaga Henda kruške, Ismet Zildžić burek, Dr. Mu­ stafa Hajdarović burek, Vejsil Karacić burek, Mane šušnjar 20 sendviča, Bećir Soko tortu, Ibrahim Vanjo tortu, Abdurahman Prcić tortu, Ferid Mutapčić tortu, Edhem Musakadić pečenicu, Fatima h. Hafizbegović burek, Hajrudin Hadži Karić tortu, Asimaga Arslanagić pola sanduka naranči, Fata Košarić tortu, ćamil Rizvanbegović tortu, Dženka Sarajlić tortu, Emina Muftić burek, Dževahira Midžić burek, Dr. B. Salihagić sendviče, Ahmed Tabaković tortu, Braća Arifović tortu, Vejsil Hadžalić tortu, Hajrudin Dardagan tortu, Dr. Salih Tatarević tortu, Fadil Kasumagić burek, Muhamed Bravo pe­ čenicu, Seid Memišević pečenicu, Mehmed Huskić pečenicu, Ahmed Hadžiomerović tortu, Dr. Ibrahim Hadžiomerović u g o ­ tovom din. 100.— , gđa Ifeta Tahmas tortu. Neka je i ovim putem srdačna hvala kako darovaocima priloga za zabavu: u novcu, bifeu, predmetima za tombolu, tako'i svima onima koji svojim trudom, požrtvovanjem i posje­ tom uveličaše ovu Gajetovu godišnju manifestaciju i doprinesoše njenim ogromnim uspjesima, moralnim i materijalnim. BIFE ZA ZABAVU kojeg darovaše radnici i prijatelji Gajreta iz Sarajeva, bio je ove godine veoma obilan i ukusan. Darovaoci bifea su sli­ jedeće gospođe i gospođa: Salko Hasanbegović, baklavu; Ibrahimaga Pašalić hurmašice, Hajrije h. Biserović, žandar-baklavu, Nezir Skaljić zeljanicu, Ahmed ef. Borić baklavu, Ahmeđaga Novalija kadaif, Mehmedbeg Kapetanović pečeno janje, Dr. Mahmud Mehmedbašić janje, Dr. Osman Halilbašić zelja­ nicu, Zulejha h. Svrzo hurmašice, Vejsilaga Fočo žandar-baklavu, Ing. Hilmija Dubravić jalandži-dolmu, Salihaga Serdarević burek, šehzada h. Bašagić jalandži-dolmu, Jusufbeg Pašić hurmašice, Mahmut Filipović burek, Smailaga Kurt pečenu gusku, ribu i kiselo mlijeko, Ing. Salih Cico zeljanicu, Rasim Kršlak ružice, Zaim Hadžidedić zeljanicu, Mustafa šarac burek, Jusuf ef. Imamović hurmašice, Kjanija h. Fadilpašić tukca, Sa­ lih ef. Fočo baklavu, Azemina h. čengić jalandži-dolmu, Halida h. Kadić tufahije, Mahmut Fazlagić burek, Ismet Čoniara baklavu, Fahrudinbeg Demirović baklavu, Muniba h. šerbić salatu, Ing. Omanović hurmašice, Hajrudinbeg Kapetanović pečeno janje, Nasihbeg Repovac baklavu, Džemilbeg Kapeta­ nović tufahije, ćam il Avdić ribu, Maida h. Kapetanović burek, Muhamed Nuhbegović burek, šerif Vranić baklavu, Alija Hro- �K ur’anska koncepcija o V rhovnom Biću je prava istina o Bogu. O na će osvojati srce i razum svih mimisaonih ljudi. O v u koncepciju o Bogu uvijek je priznavala i uvijek će priznavati i svaka pozitivna filozofija. O ovoreći o islam skoj dem okraciji kaže, d a je Islam kao svem irska religija proglasio princip dem o­ kracije jedanaest vijek o v a prije trancuske revolucije. Islam jednako gleda na sve ljude i zato njegova d e­ mokracija isključuje sve kalsne, plem enske i rasne ra ­ zlike. Li Islam u se p red n o st stiče sam o na osnovu vrlina srca i karaktera; m oralno-etičkih kvaliteta i spo­ sobnosti. U toj utakm ici m ogu se ljudi natjecati da postignu savršenstvo. Islam d u b o k o cijeni čovjekovu ličnost i d o stojanstvo. Z ato islam sko učenje ne može se pom iriti sa evanđeoskim riječim a: »Ko te udari po desnom obrazu, pruži mu i lijevi obraz.« N a siru d d in drži, da gornje riječi sam o narušavaju dostojanstvo čovjeka, u b ija ju klicu lju d sk o g ponosa. Z a m uslim ana ne m ože b iti ideal nirvana i životna pasivnost k o ju p ro p o v ije d aju B udisti. Budizam je kod svojih sljedbenika ubio a k tiv n o st i borbenost. T o je glavni razlog d a se B udisti nalaze u rop stv u britanske političke i ekonom ske d ik tatu re. Začudo je kaže N a siru d d in , d a su Englezi u svom praktičnom životu d alek o o d Isu so v ih zapovijedi d atih na G ori koje osu đ u ju m ržnju i neprijateljstv o . M n o g i zapadni pisci, koji se nijesu m ogli o slo b o d iti u skog k ruga p red rasu d a napali s u M u h am ed a (a. s.) i njegov p o ­ rodični život, naročito njegov o d n o s prem a ženama. N a siru d d in o d lu čn o u staje u o b ran u M u ham edovu, k oji je bio izn ad svega viso k o m oralan i jed a n od najvećih boraca za ženina prava. P o što v an je žene plod je Islama. K a d a se je Islam p o jav io u porodičnom životu vladala je a n arhija. Ž e n a je sm atran a k ao bes­ pravni rob. U d o b a k a d a se je n a crkvenim koncilim a ras­ pravljalo d a li žena im a d u š u ili ne jav lja se Islam koji p o rodični ž iv o t p o s ta v lja n a nove, stabilne te­ melje. Ž ena p resta je biti rob. Islam jo j daje prava koja joj p rip a d a ju . O n je p rije više sto tin a g o ­ dina regulisao o d n o s m uža i žene i ta k o om ogućio harm oniju u bračn o m ž ivotu. K ao d o k a z N a siru d d in citira riječi k ršćanina V asif p a ša B u tro s G o li-a koji u svom djelu »L a tra d itio n C hev alarsq u e des A rabes« piše: »M uham ed je cijenio žene i s njim a se slagao. O n je uložio m aksim um n a s to ja n ja d a ih o slo b o d i i p o ­ digne. O n je djelom p okazao d a cijeni žene p o s tu p a ­ jući po onim p rincipim a ko je je sam po stav io . M u ­ ham ed se m ože u b ro jiti m edu najveće p o b o rn ik e za ženina prava, a k o nije b io prvi m eđu njim a. Sa že­ nama je p o stu p a o m ilostivo i blago. Bio je prem a njim a otm en i lju b a z a n d u b o k o ih cijeneći. A li ne sam o da je ta k o p o s tu p a o sa svo jim ženam a neg i sa svim a ženam a uopće.« N a siru d d in je p r o d ro u srž filozofije Islam a k ad a ističe da Islam ide u p o red o sa dinam ikom živ o ta i da su njegovi zakoni i usta n o v e u p o tp u n o j h a rm o ­ niji sa prirodnim zakonim a. »N e sam o, kaže N a s iru d d in , d a Islam nije u s u ­ k o b u sa prirodom nego on ulazi u k ru g tih p riro d n ih zakona (tj. priro d n i zakoni — to su u jed n o islam ski) k oji uslovljavaju svaki p rogres, evoluciju i n ap red ak , tak o da je K u r a n nazvan E1 H u d a (p ra v i p u t). U istinu je K u ra n najbolji putokaz koji upućuje na najispravnije i najstabilnije životne puteve i vodi najuzvišenijim stremljenjim a«. Islam kao prirodan zabacuje kaludćerstvo, celi­ b at i pustin jaštv o kao neprirodne ustanove. Stvarno svaki su k o b s prirodom dovodi do poraza. N a siru d d in uzima u obranu ustanovu poligam ije u Islam u. O n kaže, d a je poligam ija jedan prirodan zakon k o ji će se zadržati do k je svijeta. Jo š prije N asiru d d in a mnogi pisci, sociolozi i fi­ lozofi, držali su poligam iju za jedan priro d an zakon. O n a je po treb n a u izvjesnim vrem enskim periodam a i sredinam a. N a siru d d in kaže: » Iako je poligam ija osuđena kao nem oralna od m nogih zapadnih pisaca, ona ip ak u E vropi caruje u nezakonitoj formi. Razlika je sam o u to m što su djeca rođena u b rak u zakonite poligam ije, zakonita za razliku od djece k o ja se ro d e u nezakonitoj poligam iji, što nije rije tk o st u evropskim zemljama. U ostalom Islam p o ­ ligam iju ne preporučuje. O n je sam o to lerira i ništa više. P okojni D rag u tin Ilić, u svojoj stu d iji: » P osljed­ nji p ro ro k « u sta o je u obranu poligam ije u Islam u. N jem ački filozof Šopenhauer govoreći o b rak u piše: »I u svojim bračnim ustanovam a A zija pok azu je veće p o štenje no m i; o n a kao norm alan i zakonit običaj priznaje poligam iju, k o ju mi, ma d a se o n a i ko d nas u velikoj m jeri p rak tik u je, pokrivam o sm okovim listo m jed n e fraze.« D o k je po kršćanskom učenju b rak nerazvediv i isključivo, spada u dom en crkve. Islam pazeći n a p riro d u lju d i dozvoljava razvedivost braka. O n a je p o tre b n a pa šta više i m oralna u slučajevim a kad a d o đ e d o disharm onije i razočaranja u bračnim o d ­ nosim a. Islam ski je b rak slo b o d an ugovor k o ji se može rask in u ti u izvjesnim slučajevim a. I a k o Islam d o ­ zvoljava bračnu razvedivost, M uham ed (as) kaže: »R astava b rak a je B ogu najm rži halal.« N erazv ed iv o st kršćan sk o g b rak a i isključivo u s­ vajanje m onogam ije povlači za, sobom ko b n e poslje­ dice. N a siru d d in navodi tri: 1) širenje nem orala i prostitucije, 2) p o rast usidjelica i 3) rađanje n ezako­ nite djece. O v e opasne socijalne bolesti k o je se kao epidem ija šire n a Z ap ad u zab rin ju ju um ove m isao­ nih ljudi u Evropi. Im a p rav o N a siru d d in k a d a k o n statu je, d a ovim opasnim socijalnim bolestim a nem a m jesta u zem lja­ m a g d je se strik tn o prim jen ju ju islam ski propisi. U idealnom islam skom d ru štv u pro stitu cija i nem oral su, isključeni. D alje iznosi, d a se je p ro stitu cija u is­ lam skim zem ljam a počela širiti tek o n d a k a d a su m u ­ slim ani došli u bliži d o d ir sa E vropljanim a. K ao d o ­ kaz za to navodi M izob m jesto u A lžiru gdje stanuje istoim eno plem e. K ad a je o vo plem e p rip alo Francu­ zima 1883 upo zn alo se prvi p u t sa prostitucijom . Veći dio alžirskih g rad o v a h ara prostitucija. D alje citira Schm itz du M u lin a k o ji u djelu L ’ Islam piše: » K ada je D r. K aradatu nap u stio C a ri­ g rad g. 1827 i otišao u Berlin radi m edicinskih stu ­ d ija, d a u tu rsk o j prijestolnici nije p o stajala ni jed n a jav n a kuća k a o što nije ni sifilis bio poznat. K ad a se je 1831 p o v ratio u C arigrad, stanje se je b ilo izm i­ jenilo. T a d a je veliki vezir R ešid paša tužan rekao: �... šaljemo našu om ladinu u Evropu, da se ci­ vilizira, a ona se vraća sifilizirana.« Za viteštvo kaže, da nije bilo poznato Grcima i Rimljanima. Kod A rapa je bilo razvijeno još u d o ­ b a barbarstva. Islam je dao viteštvu žig dostojanstva i plem enitosti. O d muslimana je prešlo u Evropu. Je­ dan HrŠĆanski P*sac ve^ ’ da se A rapim a jedino ima zahvaliti da se je Evropa upoznala sa viteštvom , koje ze imalo žig časti, hum anosti i dostojanstva. H isto­ rija je sačuvala divne primjere, islamskog viteštva, k oje se je na Zapadu počelo širiti nakon križarskih vojni. II N A M A Z , E Z A N , C IS T O C A I P R IR O D A ISLA M A . Nam az je najsigurniji put koji vodi duhovnom usavršavanju ličnosti. N asiruddin ističe duboki smisao namaza koji nosi odlike uzvišenosti, d o sto ­ janstva i m udrosti. Nam az se ne smije shvatiti kao m olitva drugih religija. Nikako! Namaz je daleko od ispraznih form alnosti i cere­ m onija koje su bitne oznake molitava ko d drugih religija. Stupajući u namaz čovjek se diže iznad ze­ m aljskog i misli sam o na Uzvišenog Tvorca. Pokreti k o d namaza čeliče i osvježavaju tijelo. Prave ga gip­ kim. Svakom namazu m ora prethoditi propisano oranje (abdest). Islam preporučuje čistoću. M u ­ ham ed (as) kaže: »Čistoća spada u vjerovanje«. P o ­ četak m olitve oglašuje 'se ezanom a ne zvonom. Ezan je prirodan glas koji dolazi sa srca k srcu. Za K ur’an kaže, da je najveća mudžiza (Muham edova as) s kojom se ne m ogu m jeriti ni najveličanstvenija znanstvena djela i enciklopedije. Tedino K u ra n u pripada zasluga da se je arapski klasični jezik do danas sačuvao i zadržao svoju visinu. Govoreći o prirodi i duhu Islama kaže, da je njegova pojava značila oslobođenje ljudskog razuma iz okova u kojim a je na stoljeća stojao. U svojoj suštini Islam je liberalna i napredna religija koji ni­ kada ne stoji kao zapreka napretku uma ljudskoga. K ao takav on će svim narodim a u svim vremenima zadovoljavati ootrebe. K ada se Islam ukleše u lju d ­ sku dušu neizbrisiv je. Kao dokaz za tu svoju tv rd ­ nju N asiruddin citira riječi vatrenog kršćanina C onte de Castries-a koji u svom djelu »L’ Islam« piše: »Islam je jedina vjera u kojoj nema otpadnika«. Tragedija španjolskih m uslimana koji su svire­ pim sredstvim a bili prisiljeni da napuste svoju vjeru ne može oboriti tvrdnju C onte de Castries-a. K onsta­ taciju ne m ogu um anjiti oni pojedini snobovi koji zaslijepljeni sjajem zlatnog teleta form alno napuste Islam. Isto tako nije čast kršćanima da se ponose sa djecom kupljenih robova ili pak s onom sirom ašnom (muslim anskom ) djecom, koju u sjem eništim a o dga­ jaju u kršćanskom duhu. U vremenu kada su brutalni napadi na reli­ giju učestali N asiruddin govori o prelazu elitnih duhova i mislioca u Islam. N jihovo priznanje Is­ lamu nije rukovođeno nekim m aterijalnim m otivi­ ma. N aprotiv! Prelazak u Islam misaonih ljudi u Evropi i Americi plod je dubokog saznanja i raz­ mišljanja. Po N asiruddinu sve zapadne religije nalaze se u krizi, agoniji. Z apravo, one su samo karikature, negacije iskonske religije koju su propovijedali svi poslanici od A dem a d o M uhameda. Religiozni o sje­ ćaji i duh iščezli su u Evropi pred navalom m ateri­ jalizma i skepticizm a koji je čedo zapadne religije. T vrdnja, da su skepticizam i bezvjerstvo čeda za p ad ­ ne religije, zvuči paradoksalno. Ali je ipak istina i neoboriva. U Evropi postoji samo jaka crkvena o r­ ganizacija podržavana od klera. Em pirijska crkva d a ­ leko je od izvornog učenja Isa-a-ova (Isusa H rista) koje je uvijeno plaštem misterioznosti i nejasnosti. Još prije N asiruddina mnogi zapadni mislioci i pisci bunili su se protiv empirijske crkve i kršćanskog uče­ nja, po kom e je Isus Bog, božji sin itd. već T olstoj i D ostojevski, tragali su za višim saznanjem i istinam a, tražili su p u t spasenja ne samo za se nego i za čovje­ čanstvo. Oni su zabacivali kršćansko učenje o Bogu. T o l­ stoj je bio izopačen iz crkve jer nije vjerovao u ne­ razumnu trojicu. N jihova korektura pogađala je ne samo evropsko hrišćanstvo nego i samu ličnost i nau­ ku H ristovu. N asiruddin kao i zemljak mu Ernest R enan, podvrgava oštroj kritici nauku hrišćanstva a naročito crkvenu koncepciju o Bogu, »božijem sinu« »božioj maici« i dr. Ističući izričite kontradikcije u pojedinim Evanđeljima i zabacujući hrišćansku d o g ­ mu o tajnam a i Isusu kao Bogu i božjem sinu N a ­ siruddin do skrajniih konsekvencija usvaja k u r’ansku koncepciju o Bogu kao najsavršeniiu i n a jp o t­ puniju i k u r’ansko učenje o misiji božjih poslanika. N asiruddin avrdi, da, su zapadne religije bez sadržine, mine apsurdnosti i neloigčnosti, nesposobne za život. N iihovo težište prenešeno je u form alnosti, cerem o­ nije. spoliašnosti. uniform isanost. kultove i form u. Z a katolicizam kaže. da ne može izdržati kritik u n a­ uke i razuma. O suđujući fanatizam klera, naročito katoličkog, obara se na neprijatelje Islam a: G lad■=tona. Pelgrafa. M argeliotea, Регуапа, kentaberroskog biskuoa i druge. Borba protiv Islama u Evropi se vodi iza kulisa i na razne načine. N asiruddin kaže, da na čelu te borbe stoii V atikan, svećenstvo i m noge evropske države koie vode moderni izakulisni krstaški rat p ro ­ tiv Islama. O vu N asurudinovu tvrd n ju ap solutno uvažavam o. Istu ne može niko razuman dem antovati kada se znade , da m no^e evropske države, k o je se sm atraju tvrđavom demokracije. izdašno potpom ažu kršćanske m isionare u Aziii i Africi Z ar nisu k ato lič­ ki i protestantski misionari preplavili islamske zem lje? Z ar m isionari ne razvijaju svoju aktivnost u srcu is­ lam skog svijeta: Egiptu, Siriji. Iraku i Palestini? K rš­ ćanska m isionarska propaganda razgranata je ne sa­ mo u pom enutim zemljama nego i u Indiji. In d o n e ­ ziji, Perziji. T u rsk o j. Abesiniji, Sudanu, T ripolisu, Tunisu, A lžiru, M aroku i Albaniji. Kada je prije godinu i više dana u M ilanu došlo do sastanka izm eđu m inistara vanjskih poslova T u r ­ ske i Italije, d ra Ruždi Arasa i grofa Ćana, vodili su se razgovori i o eventualnom talijanskom p riznanju konvencije o moreuzim a potpisane u M ontreu izm e­ đu T u rsk e i sila. Kako je štampa javila, grof C an o ie tražio o d Ruždi A rasa kao uvjet za priznanje k o n ­ vencije, da T u rsk a dozvoli katoličke misije u zemlji. Ovom e nije potreban kom entar. T u, nedavno, m usli­ mani M agriba (Tunis, Alžar i M aro k o ) uputili su proglas na islamski svijet u kome se iznosi trag ed ija --------------------------------------- 85 i �tamošnjih m uslim ana p o d pritiskom evropskih »pa­ cifista« i »civilizatora«. U proglasu se izm eđu o sta­ log veli, »da navala evropskih sila nije sam o borba naoružanih n aroda p rotiv g olorukih koje lišavaju pri­ rodnih čovječanskih prava, nego je to prije svega sukob^ religija, to je ju riš kršćanstva protiv Islam a i K urana, b orba p ro tiv ćudoređa i časti«. K ršćanski i pro testan tsk i m isionari rade ne samo u vjerskom nego i u političkom pravcu. M isionarska propaganda u azijskim i afričkim zemljama utire te­ ren za p o h o d e v ropskog im perijalizm a. M isionarstvo je jedan o d stu b o v a na kojim a počiva moć zapadnih sila u kolonijam a. U posebnom poglavlju svoje stu d ije N asiruddin se osvrće na reform e M ustafe Kem ala i p reporod T urske. K ao m nogi pisci i N a siru d in postavlja pita­ nje »da li je u p ravu M u sta fa K em al što je u velikom obim u izveo reform e i p rep o ro d T u rsk e i d a li će turski naro d i Islam k ao religija s tim reform am a i revolucijom biti ojačana ili oslabljena«. Priznavajući da će na ta p itan ja b u d u ć n o st dati najbolji odgovor, N a siruddin se ne susteže d a da svoj su d . O n je sv je­ stan h istorijske m isije M u stafe K em ala k o ji je sk rh a­ ni i u ratu p o b ijeđeni tu rsk i n a ro d poveo novim putevima, putevim a političke, socijalne i k ulturne sa­ m ostalnosti. Po N a siru d d in o v u m išljenju reform e k o ­ je je izveo M u sta fa K em al na kulturn o -p ro sv jetn o m , političko-socijalnom i v jerskom p o lju , bile su nužne posljedice h isto rijsk o g razvoja tu rsk e nacije. N a sir­ uddin misli, da reform e M u stafe K em ala ne sam o < neće oslabiti tu rsk i n a ro d i Islam , nego će im đ nove inspiracije i snage. T u rs k a je o d ređ e n a da osta­ le islam ske zemlje p o vede putem k o ji v o d i politič­ koj sam ostalnosti i p rep o ro d u . T u rsk a tre b a d a po sta n e privlačni po l o k o koga će gravitirati sve pozitivne i stvaralačke snage islam ­ skog O rijenta. Sa ostalim islam skim n arodim a T u r ­ sk a će sačinjavati jed in stv e n fro n t k o ji će stajati na braniku ko lek tiv n ih interesa Islam a i ododlijevati udarcim a k oji b u d u dolazili i s lije v a i s desna. K ritikujući k ršć a n stv o i kler N a siru d d in isk lju ­ čuje svaku z lo nam jernost i tendencio zn o st. »M i o tv o ­ reno izjavljujem o, kaže N a siru d d in , d a u sv o jo j k ri­ tici kršćanstva ni jesm o išli putem strasti i zlonam jernosti. N a p ro tiv 1 M i sm o sam o slijedili p u t up u te i istine, p u t nep ristra n e k ritik e i saznanja, daleko od tendencioznosti i fanatizm a. M i prem a Isatu (Is u ­ su) k ao i ostalim poslanicim a (Ib rah im u , M u satu (M ojsiji — M u h a m e d u ) gajim o najveće sim patije, poštovanje i osjećaje.« O braćam o se i kršćan im a i m uslim anim a traže­ ći od njih izvinjenje a ko sm o u sv o jo j kritici bili oštri. Isto ta k o naglašavam o da nam nije bila nam je­ ra stvarati ra z d o r i m ržnju. N a š je konačni cilj, d a m ržnja ustupi m jesto lju b a v i i p rijateljstv u , zavlada bratstvo i m ir. N a š o j k ršć a n sk o j braći p rep o ru č u je ­ mo i otvoreno izja v lju je m o , d a prestan u v o d iti k a m ­ panju p rotiv m uslim ana je r na taj način neće p o lu ­ čiti nikakav pozitivan uspjeh.« O suđujući sv ak u m rž n ju i zakulisn u b o rb u i o sje ­ ćajući idejnu deso rije n ta ciju Evrope, N a siru d d in d r ­ ži da je m oralno religiozni p u t, jedini p u t spasenja ne sam o individue nego i čovječanstva. Z a to sv o ju s tu ­ diju završava ovim riječim a: V e lik a G a fr e lo v a z a b a v a u m ie ć u N a prvi dan Kurban-bajrama, 10 II 1938 g., održana jc velika Gajretova zabava u Bileći, u svim prostorijama Sokolskog doma. Gajretove zabave u Bileći posljednjih godina postale su u pravom smislu narodne. One se odlikuju i posjetom i izvo­ đenjem, tako da je građanstvo upravo oduševljeno i sa nestr­ pljenjem očekuje Gajretovu godišnju zabavu. O vogodišnja Gajretova zabava u Bileći pretekla je ranije zabave u svakom pogledu. Zabavu je posjetilo, s pravom se može reći, cjelokupno građanstvo. Sa zadovoljstvom se može istaći da su građani pravoslavne vjere naročito i brojno posjetili ovu zabavu. Da je zabava ispala uspješno u svakom pogledu, naročita zasluga pripada g. Salki Drljeviću, referentu za osnovne škole. On je kao pretsjednik priređevičkog odbora i kao režiser učinio sve, da zabava ispane što bolja. Svojim agilnim radom i umješnošću učinio je da je sala Sokolskog doma, doista, pretstavljala jedinstvenu sliku ukusa. U z g. Drljevića osobito se angažovao u radu na izvođenju zabave, pripreme za nju kao i dekorisanju g. H ilm o Soko, geometar. Mora se naglasiti da je uspjeh zabave mnogo doprinio, kao i širenju Gajreta u Bileći uopšte, ugledni građanin i trgovac g. Saćiraga Isović. Uspjehu zabave mnogo su doprinijeli gg. Bećir M uštović, geometar, Zićrija Ovoćina, geometar i m nogi omladinci. Sa zadovoljstvom ističemo agilnost u radu oko zabave g. A ntona Punka. Zabavu je otvorio prigod­ nim govorom ugledni imam, g. Camil ef. Arnautović, pretsjed­ nik M jesnog odbora Gajreta. Komad »Prikaza« izveden je na veliko zadovoljstvo publike. Kao i ranijih godina, tako i ove godine naročito prikup­ ljena je obilna tom bola za koje je građanstvo davalo birane i ukusne predmete. Za što uspjeliju tom bolu zaslužne su gos­ pođe: Hibe-hanuma Selimović, Semse-hanuma Isović, Razijahanuma Kapidžić. Sefika H adžić, Rabija Čamo, Hadžić M., Mujačić Čerima, Bajramovič Meka i Džem ila Arnautović. Ovom prilikom treba naročito naglasiti da su gg. šefovi sekcija za gradnju željeznice pokazali osobiti interes za Gaj­ retovu zabavu i posjetili je: g. ing. Jovanović, i g. ing. N ikolić. Zabavu je posjetio naš ugledni zemljak g. Ratomir Đorđev Popara iz Beograda, g. Jefto Popara sa svojim zetom kapetanom dvorske žandarmerije g. Boljevićcm iz Beograda. Zabavu su posjetili Gajretovi radnici i prijatelji iz Plane, Trebinja i Korjenića. Jednom riječi zabava je bila rekordno posjećena, kako o d muslimana tako i od pravoslavnih. O sobito je na zabavi zapaženo prisustvo banskog vijećnika g. Pavla G logovca. Č ist prihod je b io 4.012 D in. H. K. »M i pozivam o m isaone lju d e o b iju religija da p o štu ju jedan d rugoga, m eđ u so b n o se p o tpom ažu na p u tu m orala, d a se u jedinjenim snagam a b o re protiv m aterijalizm a i bezvjestva, i na taj način služe izn u ­ renom čovječanstvu koje je danas n a jp o treb n ije m o­ ralu i svim vrednotam a. L ju d sk i ro d bio bi dalek o o d nep rijateljstv a i m ržnje d a evropske zajednice p o stu p a ju po riječim a časnog K u r a n a »V am a vaša, a meni m o ja vjera«. O v o je rezime N asiru d d in o v ih izlaganja. N a siru d d in o v životni p u t obilježen je nasto jan ji­ m a jed n o g d u b o k o g m islioca i čovjeka, k o ji traži is­ p rav n u živ o tn u orijentaciju, regulativ, najveće sazna­ nje koje će m u zad o v o ljiti srce i razum . Sve je to na k o n cu i našao. U isk o n sk o j vjeri, u Islam u! M u stafa Busuladžić. �O a ra p s k o m p je s n ik u S a b ii Ili je poznatiji Aleksej Pješkov, ili M aksim G o rr ki! G orki svakako iako Pješkov pretstavlja istu o so­ bu, iako je to pravo ime slavnog ruskog pisca. Slična je stvar i sa Sabitom. O n je kudikam o poznatiji pod imenom Te-ebbeta Šeren.1) Te-ebbeta Šerren je kao i drug mu Šanfara (aukto r slavne pjesme »Lamij-jetul-areb2) ili suplem enik mu A ntare (arapski Đerzelez ili Kraljević M arko), tak ođer polutan: od majke crnkinje i oca A rapa. On je predislam ski pjesnik iz m aloga arap. plemena Fahm koje se nastavalo sjeverno o d M edine. U to doba bajka i m it cerekali su se iza svake pješčane uvale: lahkovjerni narod bio je ubijeđen da pustinju nastavaju demoni i gulovi (prikaze)* Krvna osveta, m eđusobna plemenska čarkanja, pustolovni ži­ vot, drugovanje s hijenama i vucima, boj s guloviipa, ljubavne avanture itd., itd. ispunjavala su nutrine Sabitovih savremenika kao i‘"njega samoga. N jegov ujak bijaše vrstan junak. U jednoj bitci njegova plemena sa susjedima Huzejlovićima, ujak Sabitov pade kao žrtva na bojnom polju. Sabit kao osjetljiva pjesnička duša, bio je tom smrti veoma potresen. I on u jednoj tužaljci, lirski jakoj i nenategnutoj pjesmi, govori o tom e slučaju: Pjesnik Doista tamo do Sel-a3) u klancu jedan zboden neosvećene krvi leži; dužan sam ga ja okajati, ja usamljen’ junak аГ svugdje prvi. Kao da govori zbodeni: Moj vrli sestrić osvetit će mene. Mehlem ne trebuje kud’ on udari. Poget je, i otrov sipa k ’o guja ljuta. Teško onom s kim se sudari 1 Pjesnik: V ’jest ta što nas je grubo ošinula vel'ka je da bi i najjači pao od nje. Ote nam Sudba nepravedna njeg, čiji susjed nikad nije zaplakao. Pjesnik opisuje svoga poginulog ujaka On je k’o sunce u studeni, pa tek ko Sirius4) plane, sfere potavne. Kukovi su mu suhi, al’ iz b ’jede ne. N ije škrt. N jegovoj duši ravne nema. Odlučnost mu se crta s lica, neustrašivošću sja mišić svaki. On je oblak pun kiše što natapa. Kada se bori ni lav nije taki! Štiti pleme pod svojim moćnim skutom. Čušći je i od vuka kad boj bije; zna bit' blag k"o med, a otrov k’o jed; oba ta svojstva nikom skrio nije. N a strahotama sam bez ikog jaše, tek krnju sablju oko sebe paše. B. Thšabiru Pjesnik s družinom okajava ujaka Mi, četa mala, dan-noć smo jezdili; i tek u zoru sta’še noge naše . . . Svaki borac oko pasa mač nosi koji kad se trgne k’o munja s’jevne. Mi smo izvojštili krvnu osvetu, tek se manjina ispred čete gnjevne skrila. Hej, vino sad’ smijemo piti,5) a jedva smo to mogli postignuti. . T oči vino, Sevadu Amrov sine, skrhan sam: ne mogu se podignuti. * Hijena se kesi nad lješinama H uzeilovićS. Gledaj, vuk se smije! Orli lešinari goste se sjajno; gaze ih i dići im se ne htije . . . O v a Sabitova pjesma je vjerni urnek ondašnjice i snažna lirska slika prim itivne arapske sredine još prije hiljadu i dvije godina. O na je prevedena i na neke k u lturne evropske jezike. O vo je samo avionski osvrt na ovog istinskoga lirika iz d oba poganstva; ja ću uskoro o njemu napi­ sati nešto p odrobnije i pokušati ga dati što vjernije i što iskrenije. Ism et 2unić. ') Zašto je Sabit h Džabir dobio nadimak Tecbctta Scrrcn postoje razne verzije. Navcšću neke: Jedanput je Sabit uhvatio u pustinji jednoga zalutalog ovna. U zeo ga pod pazuho i ponio. Međutim ovan mu se či­ nio sve težim i težim, lako je Sabit bio zavidno jak. ipak niie т о г а о više trpiti i bacio je ovna. Kad on se pretvorio u gula (prikazu). Kao neustrašiv čovjek Sabit je metamorforizanog ovna (gula) ponovo stavio pod pazuho i donio medu pleme. Prestravljene žene su mu rekle: — Te-ebbeta šerren — što znači: stavio si zlo pod pazuho. Po drugoj verziji Sabita je korila majka: — Baš si landohan i lijenčina; sva tvoja braća rade i do­ nose mi, a ti samo zijevaš, izležavaš se i neke gluposti pro­ vodiš. Sabit uvrijeđen u svom Donosu obećao je materi da će joj i on donijeti lijepe stvari. Otišao ic u lov na kobre — naj­ opasnije pustinjske guie otrovnice. Kad ih je mnogo nalovio stavio ih je u korice sablje koje je smjestio pod pazuho i p o­ šao kući. 2cne, zaprepaštene pred tim jezivim nrizorom stra­ hom su progovrile: — te-ebbeta šerren — itd. itd. nižu se slič­ ne verzije o historiji postanka nadimka ovoga velikog pjesnika. 2) Lamijjetul-arcb je jedna od nailirskijih pjesama pogan­ ske arapske književnosti. Zadnji dio »lamijjctul-arcba« preveo sam u stihovima uz neke podatke o auktoru u jednom broju »Grireta« čini mi se iz 1934. g. Interesantno je. da je Miroslav Krleža u svoioj pjesmi »N oć u provinciji« s mottom »Psi laju. a karavana prolazi« — aranska poslovica .pod vidiivim utjecajem Sanfarinim! N ije čudno: Krleža zna njemački, a Sanfara je pre­ vođen na taj jezik. s) Brdo blizu H uzejl plemena. 4) Sirius, kako znamo, je zvijezda. Hoće da kaže da niegov ujak i u nestašici grijc svojom darežljivošću svoje suple­ menike. s) Kod Arapa je omiljen zavjet: odreći se onog što naj­ više voli sve dok ne ispuni izvjestan zadatak. Budući da su poganski Arapi najvolili vino, oni su se pri tom vina gotovo redovno odricali. I Imru-ulkajs se zavjetova da neće piti vino niti ljubiti žene, dok se ne osveti ubojicama svoga oca. Svi tadašnji pjesnici imali su slične zavjete, ledino Sanfara tu je učinio iznimku: (on se je zavjetovao ubiti stotinu svojih ne­ prijatelja .— Sclamanovića, koji mu ocrniše obraz iz gospodske napuhanosti i gordosti). �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК N O V I UTEM ELJAC GAJRETA U STOCU O vih dana upisao se je za člana utemeljača uvaženi stolački trgovac i privrednik g. Mustafa Premilovac, uplativši Mjesnom odboru u Stocu svotu od 500.— Din. G osp. Premilovac je poznat kao oprobani i iskreni pri­ jatelj i saradnik Gajreta, kojega je i dosele svakom zgodom o b iln o potpom agao kako moralno tako i materijalno. G . Ргеm ilovcu se ima zahvaliti za njegov ulooeni trud oko osniva­ nja i uspostave G ajretove ženske zanatske stručne škole u Stocu, u čijoj upravnoj sekciji g. Premilovac djeluje kao pretsjednik. N ek a je za sve to velika hvala g.Premilovcu. ДАЉНИ УПИС ДОБРОТВОРА И УТЕМЕЉАЧА ГАЈРЕТА Загреб: Бивши питомац и стипендиста Гајрета г. Хакија К а д р и ћ , сада царински чиновник у Загребу, дозначио je ових дана Главном одбору Гајрета из властите побуде своту од Дин 1000.—, као свој члански допринос. Овом свотом уписао га je Главни одбор за члана добротвора и отпослао му диплому. Нека му je и овим путем топла хвала. Сарајево: Г. Хасан Омановић, мјењач у Сарајеву, положио je Гајретовој благајни своту од Дин 500.—. којом ra je свотом Главни одбор Гајрета уписао за члана утемељача и уручио му припадајућу диплпму. Племенитом дароватељ у нека je и овим путем топла хвала. G A JR ETO V A R A M A Z A N S K A PREDA V A N JA Mjesni odbor Gajreta u B os. D ubici organizovao je i priredio u mjesnoj M ekteb-ibtidaiji Gajretova ramazanska po­ pularna predavanja, na kojima je b ilo prisutno 400 do 500 slušalaca, a koja su predavanja odroali slijedeća gospoda i članovi i to: 23-Х1 1937 Serić H ašim , veter. savjetnik »Borba između Austrije i Turske o k o D ubice godine 178S do 1791.« 7-ХН A bdulah ef Suljić, mualim mjesne mektebi-ibtidaije: »U zgoj djece«. ОСНИВАЈУЋА ГАЈРЕТОВА СКУПШТИНА У ОРАШЈУ Н/С. Ранији Мјесни одбор Гајрета у Орашју (срез Брчко), престао je да функционише већ неколико година. Сада су некоји стари сарадници Гајрета из Орашја приступили упису чланова и сазвали оснивајућу скупштину Мјесног одбора дана 27 марта 1938 године у просторијама хотела »Ребра« у Орашју. Скупштину je отворио сазивач г. Салко Капић, учитељ. По отворењ у скупштине г. Капић je говорио о Гајрету и о потреби оснутка новог одбора, те о потреби озбиљнијег рада за Гајрет. По томе je, на предлог г. Изета "Бехајића, изабран претсјединк скупштине r. Сулејман Твица, за секретара г. Салко Капић, a за овјероваче гг.: Симо Максимоваћ и Хакија Шехић. Пошто се пријавио довољан број чланова, no чл. 59 друштвених правила, и приступио скупштини, то се прешло на бирање Мјесног одбора. Бирало се акламацијом, л то: претсједник Изет Чехајић, потпретсједник Зијах Махмутспахић, секретар Салко Капић, благајник Пашага Реџеповић, одборници без функције: Садик Лишић, Сулејман Твица и Ахмед Пачуковић. Надзорни одбор: Хасан Кадић, Мехмед Исић и Хасиб Кадић. Замјеници: Хусејн Арнауталић, Химзо Дољанчић, Салих Џуловић, Садик Садиковић и Мустафа Џафић. Пошто je дневни ред био исцрпљен, то je претсједник скупштине г. Твица закључио скупштину и захвалио се присутнима na одзиву и зажелио успјешан рад новом одбору. И Главни одбор придружује се жељама r. Твице ж елећи плодоносан рад новом одбору. NOVO POVJERENIŠTVO GAJRETA U NOVOM SADU Prošlog mjeseca postavljen je za povjerenika u Novom Sadu g . Osman Jašaragić, činovnik agencije Riječne Plovidbe, kom e je već uspjelo da popiše veći broj Gajretovih članova, pa se je nadati vrlo lijepom uspjehu. ХАМДИЈА ХАМБИРАЛОВИЋ 23 марта о. r., након дуж е болести, преминуо je један од најбол>их културно-просвјетних радника у Зворнику, у најбољим годинама живота, Хамдија Хамбираловић, бив. општин. чиновник. Рахметлија je био примјеран младић, у 24 години живота, сарађивао je у свим хуманим друштвима са успјехом и најбољом вољом. Д о одласка на отслужење свога војног рока био je секретар Мјесног одбора Гајрета у Зворнику. По повратку из војске, као привремено неспособан, разболио се, те je успркос свих помоћи и његе љекара јучер испустио своју племениту младеначку душу. Његова сахрана je била величанствена, те je уз судјеловање свих грађана и хуманих друштава, нарочито велики број униформисаних Сокола, био испраћен до вјечите куће. Након клањања џеназе одржао je опроштајни говор i Шемсудин Љубовић, општ. чиновник. Такођер код саме вјечне куће одржано je неколико опроштајних говора, и то r. Илијас Хауимејлић, претсједник Мјесног одбора Гајрета, те г. Бошко Ковачевић, старјешина Соколског друштва у Зворнику и. најзад, r. Салих ПашиН, трговац, који je са својим дирљивим опроштајним говором расплакао све пратиоце рахметлије. Рахметлији желимо Фирдевси-ала-џенет, a уцвиљеној фамилији сабри-џемил. A. Ч. ОСНИВАЈУЋА ГА|РЕТОВА СКУПШТИНА У ТАРЕВЦИМА Пошто je повјереник Гајрета у Таревцима г. Хф. Б. Сендијаревић уписао довољан број чланова да се може no правилима Гајрета основати Мјесни одбор Гајрета, a no жељи већине чланова као и самога повјереника да се оснује одбор у нади да he рад з.а Гајрет бити много бољи и живљи, то je 13 марта 1938 сазвао све чланове Гајрета у Соколску читаоницу на оснивајућу скупштину. Том приликом им je изложио свој досадањи рад као повјереника Гајрета и своју жел.у да се у Таревцима оснује Мјесни одбор. Овај предлог повјереника био je од свих присутних члано-ва једногласно примљен. Потом je гђица Сенија Дубиновић, учитељица и бивша питомица Гајретова, одржала предаваље у којем je изнијела историјат Гајрета од његова оснутка до данас; даље je приказала велике заслуге које je Гајрет учинио свима муслиманима. Све чињенице биле су документовано изнесене, na су присутни чланови са великом пажњом саслушали ово предавање. Послије предавања прешло се на бирање Гајретовог Мјесног одбора, na je једногласно изабран овај одбор: претсједник Хф. Б. Сендијаревић, потпретсјединк Хасан Мурадбеговић, секретар Мато Срок, учитељ, замјеник секретара Ибрахим еф. Исић, благајник гђица Сенија Дубиновић, замј. благајника Алија Ширбеговић. Надзории одбор: Асим Ширбеговић, Омерага Хаџић и Хасан еф. Халилбашић. Након избора Мјесног одбора предложио je r. Есад Ширбеговић, да сваки no могућности даде нешто као добровољни прилог у корист Гајрета. Некоји чданови одазвали су се.ов ом апелу и сабрано je Дин 33.— . Новом одбору желимо много успјеха у раду за Гајрет! OSNIVANJE GAJRETA U STAROM BARU Inicijativom g. Junuza Divanovića, učitelja, a uz pomoć nekolicine odličnih Gajretovih prijatelja upisano je u Starom Baru preko 60 članova i zakazana skupština za 27 marta o. g. u cilju osnivanja M jesnog odbora Gajreta. Skupštini je prisu­ stvovalo preko 50 članova, a kao zvanično lice prisustvovao je sreski načelnik a ujedno i član Gajreta g. Zarija Prelević. Skupštinu je otvorio g. Junuz Divanović, pozdravivši pretstavnika vlasti i prisutne, a potom je održao predavanje o značaju Gajreta, istaknuvši njegov bilans rada u toku 35 godina. Govor je popraćen burnim odobravanjem i klicanjem Nj. V. Kralju, Kralj. Domu i Jugoslaviji. �Kandidacioni odbor predložio je listu novog odbora, koja je jednoglasno primljena. U odbor su unišli gg.: pretsjednik Junuz Divanović, učitelj, ppretsjednik Zaim Prelević šerijatski sudija, sekretar Riza Karađuzović, služb. sreskog načelstva, blagajnik Omer Peročević, poslovođa Sreskog v. m. povje­ renstva, knjižničar Jašar Krčiković i ekonom Mustafa šehović, članovi bez funkcije: Omer Mustafić, Nedžib Ibrišimović, Ilijas Prconjic, ćazim Haverić i Osman Nikočević. Nadzorni odbor: Zarija Prelević, Vlado Ratković i Halil Ćerimovič. Časni sud: Manmud Omerbašić, Hasan šlakovič i Demo Đolič. Poslije toga je g. Zaim Prelević, šer. sudija, opširno go­ vorio o svestranom Gajretovom radu i uspjehu, a g. Zarija Prelević o značaju Gajreta od osnivanja do danas, istaknuvši njegove^ zasluge na kulturnom, prosvjetnom i nacionalnom polju. Sa skupštine su otposlate pozdravne depeše Pokrovi­ telju Gajreta Nj. Vel. Kralju Petru II i Glavnom odboru Gaj­ reta u- Sarajevo. љен. Иза програма расмоложење je трајало дуго. Забаву je посјетило неколико одборника Главног одбора, јер их je већина била ван Сарајева на Гајретовим забавама у Високом и Горажди. Ипак, одборници, који нису присуствовали забави правилно су оцијенили рад питомаца и послали им добровољни прилог v износу око Дин 300.—, на чему су им питомци благодарни. GAJRETOVA GODIŠNJA ZABAVA U VISOKOM 12 marta ove godine održana je godišnja Gajretova za­ bava u Visokom, koja je u svakom pogledu iznad svakog oče­ kivanja uspjela. Zabava je održana u svim prostorijama So­ kolskog doma. Pozorišni komad »Zlatijav od Osmana Đikića izveli su članovi-ice Gajretova pjevačkog društva iz Sara­ jeva, čija je igra bila u svakom pogledu na zamjernoi visini, te su od publike nagrađeni frenetičnim aplauzom. Ovakom uspjehu odigranog komada najviše je doprinio vrijedni i agilni režiser g. Vejsil Hadžibegić, koji je uložio maksimum truda da komad što ljepše ispadne. Deklamaciju »Gajretlije Kraiju« GAJRETOV MEVLUD ŠERIF U VARESU 26 februara proučen je ženski Gajretov mevlud u kući g Mustafe Ma.sagića. blagajnika i ;cdnog od glavnih funkcionera mjesnog odbora Gajreta u Varešu. Mevlud je bio dobro posjećen i na njem je sakupljeno 250.— Din dobrovoljnih priloga. Neka je Hasagiću i njegovoj plemenitoj suprugi i ovim putem iskrena hvala na uloženom trudu oko priredbe mevludr i na polučenom uspjehu. ОДЛАЗАК Г. Др. ЧЕМЕРЛИЋА ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ 1932 године постављен je за среског љекара у Сребреници Гајретов велики пријатељ Др. Чемерлић Асим. За вријеме свога службовања у овом мјесту стекао je велике симпатије цјелокупног грађанства овос na, чак и сусједих срезова: љубовијског, власеничког и 3BdpuH4Kor, којем су из свих тих срезов a долазили као л>екару на савјетовање и лијечење. Од свога доласка активно ie сарађквао у сзима мјесним културно - просвјетним установама, a нарочито у Соколу, Гајрету, Просвјети и Црвеном Крсту. 22. ов. мј. отпутовао ie no премјештају на нову дужност за среског љекара у Високо и био je испраћен од свих грађана овог мјеста и са свима се брат^ки опростио. Одласком г. Др. Чемерлића ово мјесто и околина губи одличног и ненадокнадивог љекара, a Гајрет и остала друштва вриједног члана и сарадника. Чланови и остали пријатељи Гајрета се r. Др. Чемерлићу овим путем најтоплије захваљују на његовом пожртвовном п неуморном раду за опште сп вари и желе mv свако добро, срећу и задовољство у ново.м мјесту службова 1ва. С р е б р е н и ц а , 26 марта 1938. Хакија Сиручић, повјереник Гајрета Г а /р е т о в е Dilentanti-ce i ostali izvađaći programa Gajretove zabave u Visokom (u sredini pretsjednik g. Ibrahimbeg Zečević) deklamovala je Saliha Oruč, učenica II razreda osnovne škole, kćerka opštinskog načelnika g. Esada Oruča, čija je ijubav prema Gajretu od ranije poznata. U programu je bila zastup­ ljena i narodna pjesma. 6-godišnja Pata, kćerka g. Ismeta Konjičanina, pokazala je svojom |>jesmom veliki smisao i dar п р и р е д б е УСПЈЕЛА ЗАБАВА ГАЈРЕТОВИХ ПИТОМАЦА У САРАЈЕВУ Питомци сарајевског Гајретовог мушког конвикта приредили су 12 марта о. r. у просторијама Гајретова дома одлично посјећену забаву, na им према томе рад око 2 мјесеца није био б~ез резултата. Њихов рад je запажен од многобројне публике и топло поздрављен. Забаву je пред nvuoM салом публике отворио претсједник питомачког удружења Џиндо Едхем, те je између осталог рекао: »Осјећам пријатну дужност да се у име пнто.чаца захвалим на обилној посјети, која je знак да са интересован.ем и симпатијама пратите рад нашег Гајрета и његове омладине. Ваша посјета he нас потакнути да са још већом вољом радимо, како сада тако и доцније у животу«. Затим je укратко изнио успјех Гајретовог 35-годишљег рада. Питомац Вешлагић С. рецитовао je врло лијепо »Гајрету« од М. Ti. 'Натића. Хавајски трио отсвирао je један комад уз огромни аплауз публике тако да га je морао поновити. Иза тога je Бошковић М. отпјевао »Ко потрга . . што je публика бурно поздравила тако да je услиједила и »Ево ср ц у. . . « Након кратке паузе питомци и питомице извели су одличио »Невјеста у пиуами« од Суле, те их je публика наградила дуготрајним аплаузом. Дилетаити Трогранчић 3., Мрган Н„ Алибеговић A., Реџић Е., Дедић К. те Смајлбеговић 3. уложили су много труда за што бол.у изведбу програма, те им je то и успјело на диљеље публике. Kao задњу тачку програма отпјевао je Б. Мацкијевић неколико севдалинки. Све тачке су пзведене одлично, тако да je највећи дио био понов- ! i ! Gđica Emina Omanović i g. Hajrudin H. Karić u komadu »Zlatija« za to. Gđica Đula Imamović i g. Salko Oruč također su sv o l­ jom toplom pjesmom publiku raspoložili i oduševili. / Na zabavi je svirao vojni orkestar 10 pješ. puka iz Sara­ jeva na potpuno zadovoljstvo publike. / Zabavu su jK»ejetili između ostalih gostiju sa strane i pretstavnici Glavnog odbora iz Sarajeva i to: gg. Mehmedbeg Kapetanović ppretsjednik i Salko Hasanbegović sa g o ­ spođama, te Hamid Kukić sekretar Gajreta i Hamid Dizdar • novinar. Iz samog mjesta posjeta je bila najodličnija, te še može reći da od boljeg svijeta niko nije izostao. Tombola kao i bife bili su odlični. �G A JR ETO V A Z A B A V A U G O R A 2D U Mjesni odbor Gajreta u Goraždu u zajednici sa mjesnim odborom Gajreta iz Cajniča priredili su 12 marta u Goraždu vr ° uspjelu G ajretovu zabavu. N a zabavi je sudjelovao orkestar i nor đaka 3. bataljona Škole za rez. pješ. oficire sa svo­ jim biranim vokalnim i instrumentalnim programom. N a za­ bavi je prikazan pozorišni kom ad od Alekse Šantića »Šefka Hasanagina«, koji su izveli sa m nogo vještine diletanti mjes­ nog odbora iz Cajniča. N aslovn u ulogu kreirala je mlada i simpatična gđica Hajrija Prašo, kćerka poznatog i starog Gajretovog radnika, g. N edžibbega Praše, koja je već pri pojavi na pozornicu osvojila simpatije publike. Uloga Hasanage bila je u rukama učitelja g. Hamida M azalovića, koji je ovaj ko­ mad i režirao i u tome dokazao da je vješt scenografiji, a svoju ulogu odigrao je ne propuštajući iz vida nijedan momenat da igra bude zanim ljiva, sa potrebnim dramaiičnim patosom, pa se istakao ravan profesionalnom glumcu. Staviše, u nijansama cisto muslim anskog milijea bio je i savremeniji i izrazitiji, što je dokaz intim nog poznavanja materije koju je obrađivao. U logu majke Hasanagine izvela je gđica Hasena Prašo sa m nogo nježnosti i utjehe prema svom e ranjenom i od ljubomore paćenom sinu. Bega Pintorovića dao je mladi Edhem Sm ailović pokazujući pri tome dosta odlučnosti, tražeći da sila nadvlada ljubav. Ostale uloge izvedene su skladno, povezano, bez zastoja i prim ijetilo se da diletanti potpuno sigurno vladaju svojim ulogama na sceni. U tisak ovakve igre na publiku b io je primjetan, jer je ostavila na g led aoce v idljivu uzbuđenost. Komad je protkan m otivim a iz narodnih pjesama koje je đački zbor, p otpom ognut nježnim ženskim glasovima, izveo iza kulisa savršeno precizno uz pratnju orkestra. Efekat pjevanja b io je vrlo jak, a kako i ne bi b iodcada' su pjevači sve m uzikalno školovani mladići, budući naši rez. oficiri. Đ ački zb or d ao je još nekoliko umjetničkih pjesama na­ šeg repertoara, pa je nagrađen burnim odobravanjem. Kostim i, naročito ženski, pristajali su mladim diletanticama, kretnja u njim a ležerna, pa se vidjelo da imaju mnogo ukusa, skladnosti i ljepote. D ekor je b io bosanski sa svim nijansama bogatog doma i patrijarhalne bosanske prošlosti. Igranka, bogat b ife, tom b ola i ostale atrakcije zadržale su publiku u intim nom raspoloženju d o kasno u noć. Zabava je uspjela preko očekivanja, a ni materijalni uspjeh nije izostao. Finale o v e zabave b io je i inače sretan, jer se sutradan vjenčala diletantica gosp ođ ica H ankija Smailović. VELIKI U SPJE H G A JR ETO V E Z A B A V E U PROZORU Mjesni od b o r Gajreta u Prozoru održao je petog marta ove godine sv o ju zabavu, koja je d o danas najuspjelija u ovom mjestu. Pošto je pretsjednik m jesnog odbora gospodin Ibrahim Šeremet b io spriječen da prisustvuje zabavi uslijed smrti svoga oca, to je voditelj zabave bio gospodin A lija Omersoftić, koji je u pozdravnoj riječi prikazao prisutnima rad Gajreta od os­ nutka do danas, k ao i uspjeh toga rada, što je na prisutne ostavilo dubok utisak. Za uspjeh o v e zabave ima se zahvaliti agilnosti i organiciji priređivačkog odbora, k oji su sačinjavali Gajretovi rad­ nici: gg. Ibrahim Šeremet, A lija Om ersoftić, Campara Velija, Alija H asanefendić, Šerif Catić, H asan Nuspahić, Hilmija Numić, Fehim V ejzović, Ibrahim Šcškić, Mehmed Jusufbegović, Hašim Grcić i A hm et H adžić. Zabava je o d ličn o uspjela u materijalnom i moralnom pogledu. N aročito je zapaženo prisustvo mnogih seljaka iz bliže i dalje okolice. O vom prilikom predate su diplom e Gajretovim utemeljačima g osp od i Safiji i g. Hamdiji O m anović Primivši diplom e gosp. H am dija O m anović je izjavio, da će on sa članovim a svoje p orodice uvijek raditi za dobro i na­ predak Gajreta, a o v e d iplom e će mu služiti kao najbolji ukras u kućnim prostorijama, te je i ovom prilikom dao Gajretu prilog od 100.— dinara. Deklamacija i gim nastičke vježbe školske djece su vrlo uspjele. Komad je izveden na sveop će zadovoljstvo, a za o vo se ima zahvaliti diletantima: gđama Ljubici Trkovnik, Atifi Hasanefendić, gosp ođ ici Fatim i N uhefcndić, gg.: A vd i Na- metku, Halilu Kulogliću, Nazifu Nuspahiću i Đulagi Islamoviću, kao i reditelju komada g. Rudolfu .Krausu, koji je skupa sa diletantima požrtovno radio, sa puno razumijevanja da se igra izvede što uspješnije. Tombola je bila od najboljih, koje je Prozor do sada imao, a za o vo se ima zahvaliti darovateljima tombole, i to: gđama Num ić Habiba, Šeremet Ajiša, Omersoftić Sehija, Ha­ sanefendić Atifa, Cišić Zana, Campara Zora, Jusufbegović Enisa, Vejzović Dika, Kraus Aneta, Gašljcvić Draginja, Oma­ nović Emina, Catić Hasna, Nuspahić Fatima, D oležal Marija, Mijatović Danica, Palinić Janja, Šabić-Drljević Dišija, Meštrović Kosa, Kossov Ljubička, Omanović Hašija, Osmanbegović Ajiša, M uninović Šaha, Drašković Marija, Sabitović Iza, i Grubeša Mara, te gđicama: Đcldum Safa, Gabrić Milena, Šabić Munira, šabić Fata, Fulanović Milka, Omanović Munira, Martinović Dragojka, Petrović Zora, Karahodžić Naza, Muminović Hafa, Faletar Nevenka, Nuspahić Sejda, D želilović Kada, Hadžić Fata, Hadžić Zineta, Alajbegović Džemila, Pe­ trović Pera, Nuhefendić Halima, Fejzić Nezira, Omanović Mulka, Omanović Kademlija, Grcić Sevda, Grcić Almasa, Pavić Milka, Lakišić Remza, Samardžić Nada, Bukvić Hida, Hamidović Pakiza, Subašić Behija, Sabitović Naima, Sabitović Vahida, Mustajbegović Đ ulsa, Sabitović Fatima, Dautbegović Zlata, Dervišbegović Nusreta, Dervišbcgović Emina, Dervišbegović Paša, Dautbegović Sutla, Dautbegović Cemka, Dautbe­ gović Dišija, Subašić Hajrija, Tomić Ana, D židić Ivka, Grubešić Ana, Tomić Mara, Mahmutbegović Halima, Kadrić Mulija, Huseinbegović Čelebija, Klico Hanka, Kadrić Šemsa, Zukić Ziba, Muratbegović Fadila, Kadrić Latifa, Muratbegović Emina, Kadrić Ismeta, Beganović Ajiša, Beganović Zlatka i A gić Subhijai Zatim gospodi: Pirolić Abdulahu, Pirolić A liji, Grcić Hašimu, Omanović Hamdiji, Omanović Mustafi, D želilović Esadu, Petrović Vinku, Hadžić Avdi, Krausu Moricu, Repovac Sulejmanu, Hadžić Ahmetu, Zani Šimunu, Mahmutbegović Hilmiji, Huseinbegović Mustajbegu, Mustajbegović Jusufu, Sa­ bitović Osmanu, Jusić Ibrahimu, Bešić Mehmedu, M ustajbego­ vić Muharemu, Hadžiabulić Salihu, Kadrić Mehmedu, Murat­ begović Jusufu, Mahmutbegović Fahri i Kadrić Mustajbegu. N ajviše interesovanje na ovoj zabavi bilo je za dar gdc Sehije Omersoftić. Tom bola je bila izložena pet dana prije zabave u radnji »Bata«, a za ovo se odbor zahvaljuje Vinku Petroviću, voditelju radnje. N a ovoj zabavi je bio obilan bife koga darovaše: gde Trkovnik Ljubica, Campara Zora, Grcić Nafa, Skvarica Foka, šakota Anđa, Šeremet Ajiša, Kraus Aneta, Omersoftić Sehija, Jusufbegović Enisa, Num ić Flabiba, H amidović Zahida, Burza Arzija, Drljević šabić Dišija, Gašljević Draginja, Meštrović Kosa, Vejzović Dika, i gg. Omanović Mustafa, Catić Šerif, Grcić Osman, H am idović Hasan. D obrovoljne priloge u novcu dadoše gg: po Din 100.— Hamdija Omanović, po Din 50.— Dr. Fra Kazimir Ivić, Dr. Boris K ossov i Pirolić A vdo, iz sela Duga sakupio Hamid ef. Subašić 70.— dinara, po 20.— dinara: Cišić Mehmed, Kraus Moric, Ehlizevak N ., Košćak Franjo, D on Petar Perić, Hero Lutvo, G rubeša. Frano, Ignjat Doležal, Pirolić Alija, Huidur Mumin, Hasanbegović Salih eff., Mahmutbegović Osmanbeg, Gašparević Bartul, H useinbegović Mustajbeg, po 15.— dinara: H adrović Alija, i Kadrić Uzeir, po din . 12.— : H ero Mustafa i H ero Čamo, po din. 10.— : Mahmutbegović Hilmija, Hodžić H uso, Gorančić Mustafa, Beganović Šemsibcg, Vicković N i­ kola, Ivetić Zivko, Selak Jure, Ištuk Anto, Omanović Pašo, Maroja Ivan, Muminović H aso, Banovec Matija, Lakišić Salko, Trkovnik Ivan, Terzić N., Papac Martin i Fulanović Milka; po D in 5.— : N uspahić Salih, Hadžić Muharem, Lambić Trifko, Nuspahić Mustafa, Palinić Ilija, po Din 4.— : Vugdalić Juso, po Din 2.— : Colić Ramo, Manjušak Selim, Manjušak Dervo, Bašinac Omer, Bašinac H uso, Vcrem Vcjsil, Isak A vd o, Mujanović Mujo, Bektaš M uho, po Din 1.— : Manjušak A vd o i Manjušak Sulejman. Po završetku prvoga dijela programa, nastala je igranka, a svirao je tamburaški zbor mjesnog bratskog društva »U huvet«. Cisti prihod ove Gajretove zabave do danas nije bio veći i ako su ranije bile mnogo povoljnije prilike za uspjehe Gajretovih zabava. Ovaj prihod dokazuje koliki je uspjeh ove zabave, jer treba imati u vjdu, da je Prozor jedno od siromašnih mjesta, bez ikakvih bilo privatnih bilo javnih radova, u ovim teškim da­ nima privredne krize. �ВЕЛИКА ГОДИШЊА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ТУЗЛИ Гајретове забаве у Тузли претстављају за Тузлу један догађај. Тако je и овогодишња Гајретова забава била за Тузлу један еминентан догађај о којем се доста дуго и лијепо коментарисало. 12 марта у свим просторијама Соколског дома Краља Александра I., одржана je велика годишња елитна забава Гајретова одбора у Тузли. Д о почетка програма најугледнији гости и претставници тузланских друштава, са одборницима, испунили су сва мјеста у великој дворани и осталим просторијама Соколског дома. Запажени су на забави гг.: сенатори Осман еф. Виловић и Душан Тзерић са госпођама, затим претсједник градске општине г. Хаџи Хасанага X. Пашић, шефови свих државних и самоуправних установа и предузећа из Тузле и Креке, те врло велик број муслиманске публике. Програм je отворен рецитацијом Гајретова питомца Чизмића Халида »Гајрета«. Мушки хор Jvr. музичког друштва »Младост« отпјевао je Готовчеву » 0 море дубоко« и Ф. Лоткину »Шта нам ради онај дидо стари«, док je мјешовити хор истог пјевачког друштва отпјевао двије пјесме: »Сву ноћ ми сок о. .. « и »Сарајевку«. Ове пјесме изведене су на опште задовољство раздрагане публике. Млада и врло талентована госпођица Емина Заимовић са својим меким сопраном отпјевала je двије пјесме: »Кад ja пођох ла Бендбашу« и »Ево срцу мом радости«. Са пуно лакоће и младеначког елана наступио je њезин брат Мухарем Заимовић — обоје из Тузле, који je отпјевао »Ајша« и »Свлког дана Бога молим за те«, на свеопште задовол»ство своје благодарне публике, која ra толико воли, и за то je награђен дугим и френетичним аплаузом. Након оваквог успјеха г. и гђица^Заимовић отпјевали су, изазвани дугим аплаузом, један класични дует уз пратњу-гитаре, што je публика такођер нагрддила аплаузом. Чланови и чланице Гајрета, са неколико питомаца, извели су Хамовићеву комедију. »Вукодлаци« са доста глумачког талента, у којем се нар^чито својим хумором и одличном игром допао публици г. Хасан X. Хасановић, истакнути члан соколског позоришног отсјека. Послије одиграног ксдоада г. Заимовић, љубимац тузланске публике отпјевао je двије пјесме, шлагер »Марију« и севдалинку »Мошћаницу« уз пратњу студентског оркестра »Рио« који je цијелу вече свирао на овој забави. Забава je одлично успједа како у моралном тако и у материјалном погледу, и трајала je до зоре. Бруто приход изнио je Дин 20.398.— , a чист приход Дин 14.722.50. Kao главни згодитак томболе ове године, одбор je купио комплетну кухињу који je добила, на томболи, једна сиромашна дјевојка, што je задовољило публику, a нарочито одбор. Женски одбор Гајрета и овом приликом успио je да сакупи и организује нарочито богату и укусну томболу са преко 400 згодитака. Падали су у очи велики број јастука, мил>еа, столњака, сервиза и осталих ручних радова, које су наше вриједне муслиманке нарочито везле за ову прилику, да покажу колико им лежи на срцу Гајрет. Бифе je такођер био врло богат и разноврстан, са нарочитим слатким и сланим специјалитетима, које je покупио наш вриједни женски одбор. Успјех забаве био je- мимо свако очекивање. Прошлогодишња забава забиљежена je као најуспјелија Гајретова забава послије Ослобођења, али се исто тако може рећи и за овјуодишњу. Народ даје и помаже свјесно свој Гајрет и комегод се дошло и замолило, свак je нешто дао, свјесно, и са задовољстром — што може да учини услугу Гајрету, a кроз то и своме народу. Рад за Гајрет, постало je то наша дужност, и ко не врши ту своју дужност, то je његова срамота. Више се не говори у народу треба дати за Гајрет, него се каже дужност je, ломоћи Гајрет. И, хвала Богу, захваљујући уз то још свијести народа који правилно схвата, да му je дужност и потрсба одуживати се Гајрету, ми сваким даном лагано, али сигурно напредујемо. Стога, нека je свима дароватељима и дароватељицама који се и ове године одазваше великодушно Гајрету, те за нашу забаву дадоше обилате дарове било у нарави, новцу, бифеу и другоме, нека je свима у име одбора и овим путем наше искрено хвала, јер се збиља одазвао свако на Ko­ ra се обратило. И овом приликом наш женски одбор посвједочио je своју велику агилност и способност наше жене, да и она може и треба да учествује јавно на културном, просвјетном и економском подизању свога народа. Највећи дио успјеха забаве као и наша захвалност припада женском одбору, na нека нам њихова чедност и скромност опрости што то јавно и на овом мјесту истичемо, на углед и потстицај другима. Списак добровољних прилога као и имена даровател>а за томболу и бифе изнијећемо у наредном броју листа. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОЗАРЦУ Први дан рамазанског Бајрама сеоска Соколска чета са пријатељима и повјереницима Гајрета у Козарцу, имајући пред собом један циљ и једну мисао водиљу, духовно су се ујединили и овако уједињени и загрљени приредили су и ове као и прошле године своју заједничку бајрамску забаву,* Ko­ ja je и поред лошег мјесног економског стања ванредно успјела, како у моралном, којој je и био главни циљ, тако и у материјалном погеду. . Ha забави je успјешно одигран шаљиви комад »Оба глуха« у којем су чланови дилетантске секције Сокол. чете своје улоге савршено и на опште задовољство управо неочекивано и умјетнички извели. Ндрочиту су спрему псказали: Алија Дедић, у улози слуге Сикана, Џемал Хоџић у улози X. Шаћира, те Ха.мдија Кључанин у улози Нурије, који су своје улоге савршено одиграли и нарочиту пажњу на се свратили. Гђица Марица Штефанац у улози Есме, Осман Дед^ћ у улози Изета, Васиф Балић у улози Студента, Азиз Илијашевић као паша и Шукрија Сеферовић у улози босанског бега, a осим главних улога и други дилетанти су лотпуно задовољили. Не може се прећи a да се не захвали свима посјетиоцима, како онима који су присуствовали забави, тако и онима које није могла примити школска учиона, јер су и они показали вол>у и примјер како треба помагати себе и свога. Нарочито je много допринио успјеху забаве старјешина Сокол. чете и стари пријатељ и утемељач Гајрета г. Адем Балић, na му и овом приликом Гајрет као и свима другима истиче нарочито признање и хвалу. Пожелити je од наше козарачке свјесне омладине, да и даље устраје у своме напредном и корисном раду, a ми гарантирамо за успјех и постигпуће жељених циљева. Напред наша свијесна омладино, и крчи пред собом све што смета твоме напредно.'’ и правилно.м развоју, јер си ти темељ на којем свијет остаје и на коме се заснива наша нова будућност! РЕКОРДАН УСПЈЕХ ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ФОЧИ Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je своју годишн»у забаву на дан 12 фебруара 1938 године (трећи дан Курбан-бајрама). Морални као л>атеријални успјех je био преко сваког очекивања, за што се има захвалити одборницима, који нису жалили труда, да ова најелитнија забава у Mjeсту успије у сваком погледу. Програм забаве je изведен врло добро, те je публика са одушевљенм.м аплаузима наградила учеснике у програму. Одзив публике био je толики, да просторије хотела »Герстла« нису могле примити добар дио посјетилаца, na je на пријател.има Гајрета, да се њиховим заузИ|Мањем изграде просторије, које he моћи примати сталан прираст Гајретових пријатеља. . Програм je био слиједећи: 1) Говор о Гајрету; 2) »Риголето«, мала фантазија, свирао je Гајретов гудачки оркестар; 3) »Плави демон«, дра.ма у једном чину; 4 ) Пјевање севдалинки уз пратњу гудачког Гајретовог оркестра; 5 ) »Невјеста у пиџами«, драма у једно,ч чину. Послије програма се угодно забављало до зоре уз еудјеловање Гајретове блех музике и гудачког оркестра, који су и овај пут дали прилику публици да се угодно забави. За забаву ie спремљена и врло богата томбола, којој приложише вриједне ствари пријатељи са стране и из мјеста, a томбола из мјеста, нарочито ручни радови наших гђа и гђица били су прекрасни, тако да je томобола чисто разграбљена. Овим путем се најтоплије захваљујемо свима прилагачима и сакупљачима, који допринесоше својим поклоном и трудом Гајрету велику материјалну корист. Посјета je била бирана, a чарочито наших муслиманки, које су биле у сваком погледу врло елегантне, нарочито н>ихове тоалете биле су најмодерније, тако да je ова забава била и ревија љепоте. Приход са забаве je ј3.000.— динара, што je највише постигнути успјех од назад 10 година, a то je најбољи доказ да се идеје Гајрета стално јачају и шире у овом мјесту. �ОСТАЛЕ ГАЈРЕТОВЕ АКЦИјЕ У ФОЧИ ВЕЛИКА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БИХАЋУ Чисти приход сакупљених курбанских кожица био je 700.— динара, na се прилагачима као и сакупљачу истих захваљујемо. Овај Мјеони одбор Гајрета раздијелио je уочи Бајрама међу овдашњом сиротињом више помоћи у дрвима, брашну и у готову, као и сваке годкне, чиме се утрла бар на Бајрам миога невоља сиротиње. Нарочиту радост причинило je сиромашној дјеци у мектебу раздијељено платно, које им je добро дошло да се заштите од зиме. Поново се најтоплије захваљујемо свима, који морално и материјално допринесоше за овако лијеп успјех Гајрета у фочи. Друштва са високим идеалима, која имају прекаљено и кесебично чланство, могу да изведу онакву приредбу као што je извео Гајрет своју Велику Бајрамску забаву у Бихаћу, дана 12 фебруара 1938. Онако бројну елиту поштованог Гајретова чланства и грађанства могао je да окупи само програм Гајретове забаве, који je био пун патриотизма, љубави, поуке и разоноде, који je био садржином најодпичнији овдје уназад неколико година и који je само као такав скренуо на се пажњу цјелокупног грађанства. У програму ове Гајретове приредбе учествовали су чланови-це и пријатељи-це Гајрета, те гимназијски мјешовити хор и оркестар са хоровођом — диригентом — г. Оскаром Шенком, дипломираним филозофом и г. Иваном Бандићем, професором гимназије тако, да je у програму учествовало до 100 лица. Колики je био интерес грађанства за ову забаву н.ајбоље свједочи чињеница, да су на дан забаве биле све улазне карте распродане, a на вечер се je морало преко 100 лица повратити, јер у сали није више било мјеста. Ha дан забаве тачно у 9 сати, када je отворена позорница, показала се je у босанској соби слика Њег. Вел. Краља Петра II. са Круном, окићена државном заставом и многобројним жаруљама бисерне боје, пред којом je стајала ученица III разр. основне школе Суада Вехабовић, одјевена у раскошно босанско одијело, a у полукругу око слике стајао ј^ гимн. пјев. хор. Завршујући мала и симпатична Суада своју р.ецитацију стиховима: Завјетујмо се: »Вазда љубити Њ ега вјерно, Њега, што цио живот за нас жртвоват знаде, Витешког Александра Сина, и Господара, Унука Великог Петра, — будућег Петра Цара!« ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БОС. КРУПИ Мјесни одбор Гајрета у Бос. Крупи одржао je своју годишњу забаву 5 марта о. г. у просторијама Дома Витешког Краља Александра I. Ујединитеља. Иако je раније 7 дана приређена у нашем мјесту забава од стране ученика Реалне гимназије из Бихаћа, иако су поједини грађани, нажалост, формални пршатељи Гајретови радили, закулисно, против забаве, ипак je забава одлично успјела како у моралном тако и у материјалном погледу. Велика посјета од стране цјелокупног грађанства, како муслимана, тако и од браће православних, који у мјесту увијек издашно помажу рад' Гајрета, показала je да Гајрет сваке године иде напретку и да у својој културно-просвјетној и националној дјелатности међу муслиманима стоји на завидној висини. Забаву je нарочито посјетило село Б ужим , далеко 30 км. од Б. Крупе. Програ.м забаве дијелро се на 3 дијела1. У првом дијелу претсједник одбора г. Хамдија Азабагић, iuep. судија, одржао je предавање о Гајрету, у кбмеЛе изнио оснивање Гај;_ рета, његов национални рад прије Ослобођења и љегово напредовање и успјешан рад у слоСјодној до.мовини. Истакао ie да Гајрет стоји под Највишим_ Покро§иТел»ством Њ. В. Краља Петра Н. Ha те ријечиЛрисутни су рпонтано и громко кликнули са .трократним »Ж ивио!«. Наступ г. Азабагића je спонтано поздрављен са' аплаузом. Послије одржаног предавања у лшепој народној ношњи декламовала je пјесму »Њ. В. Краљу Петру II.« Ш ефика Чаушевић, ученица IV разреда основне школе. Други дио програма, концертни, испунили су наши млади талентозани, опробани Гајретови раденици гг. Решад Бешлагић студент права v Београду и Абаз Бешлагић учитељ из Сухаче код Бое. Новог. Решад Бешлагић je отпјевао неколико севдалинки уз пратњу гитаре, док je г. Абаз Бешлагић отпјевао неколиио умјетничких пјесми, такрђе уз пратњу гитаре. И један и други са својим лијепим талентованим гласом и избором пјесама одлично су задовољили посјетиоце, тако да уплаузу није било краја, na су t e . чешће појављивали заједнички, на позорници и увијек лјевали нове и љепше пјесме. Њихово судјеловаље на забави оставило je најљепши утисак у грађанству и створило вјеровање, да je Гајретова забава у Бос. Крупи, у овој години no обилатости. љепоти програма и посјети најуспјелија. Мјесни одбор обојици господе на њиховом судјеловању много благодари. Трећи дио програм био je позоришни комад »Омербег Љубовић« од Вл. Т.муше. Драма из босанско-херцеговачког устанка, no својој садржини н изведби задовољила je посјетиоце. Послије тога одиграна je томбола, која je no броју згодитака и њиховом квалитету била одлична. Иза томболе настала je игранка и свеопште весеље. У игри и плесу учествовали су сви посјетиоци, весели и насмијани. Многи су осванули у дворани. За успјех забаве одбор благодари гг. Бешлагићима и свима посјетиоцима, који не само посјетише забаву, него и својим великим добровоЛним прилозима омогућише одличан материјални успјех. И овог пута као и увијек грађанство Крупе, показало je своју велику љубав и свијест према Гајрету и његовој идеологији. Хвала Богу, Гајрет се шири, учвршћује, јача. Његова je будућност. P o m a š lte i š ir iie s v o j »G AJU ET« 92 гимназијски je хор отпјевао. Државну химну, коју je тачку публика попратила Љренетичним аплаузом. Одмах иза ове тачке појавио се на позорници гимназијалац I разр. Бесим Ибрахимпашић, који je изван програма рецитовао пјесму »Гајрету« од рхм. Мусе Т1 азима Ђатића, a која je пјесма објављена у друштвеном гласнику један дан прије забаве. Мали рецитатор у знак признања био je такођер обасут великим аплаузом. I3eh no изведеним тачкама појачао се интерес публике за даље програмне тачке. Тако иза краће паузе кад je отворен застор, на позорници je стајао Гајретов питомац I разр. гимн. Бакир Мешић у ставу једног занешеног севдалије, који ie уз пратњу малог хармоникаша Мусића отпјевао »Мујо ђогу . . . « и »Крени, крени . . . « Ове пјесме малог севдалије публику су тако расположиле да га je иста наградила дуготрајним аплаузом и нестрпљиво очекивала изведбу даљег програма. Драма »Мираска« од Е. М. Селима коју су извели дилетанти: гг. Делић Сулејман, учителЈ, Омановић Рашид, бановински службеник. Татлић Сафет, приватни намјештеник те Хаџихајдаровић Халид и Делић Ахмед, званичници среског суда, држала je публику у напетости и знатижељном очекиван.у, кога ће запасти богата мираска: шкртицу Омерагу, или расипника Мурадбега, али на изненађење свију, a највише старог слуге Хасана, не западе она ни шкртици ни расипнику, већ странца Ферхад-бега, који je »хем млад, хем богат, хем што je најглавније, свршио школе«, a слуга Хасан у особи учитеља Делића, на коме je no његову мишљењу лежала цијела кућа »Мираске«, остао je и даље »без крова над главом«, иако je тај кров био једини циљ његова живста. . Иза мале паузе, пред задњу програмну тачку кад je гимназијски оркестар од 25 лица свирао увод у Мурадбеговићеве »Противнике«, разлијегали су се no сали милозвучни тонови најосјећајнијих и најњежнијих севдалинки, отворила се ie позорница, и док су се чули још задњи звуци виолине »Сав je ђердан . . . « гђица Горић Кадира у улози Атифе, одјевена у раскошно босанско одијело, сједила je na шиљтету, повијена no ђерђефу и везла јаглук за Гајретову забаву, пјевајући уз пратњу оркестра пјесме туге и ' жалости, јер joj отац не да поћи за младог доктора који ie »школник, ћафир«. Њезина старија сестра Султанија у особи гђице Реџић Зејпе, такођер раскошно одјевена, чији je драги умро, дошла je Атифи и разговарала je такођер пјесмом. �Пјевајући њих двије (иза мушебака) пјесме туге, жалости и утјехе, долазе им у посјету Гајретове питомице у особама: гђице Бешлагић Алмаза, Беоковић Нада, Миџић Рамзија, Вера и Ђурђица Витић, Хатиуа и Суада Реџџић и Мубера Салихоџић, све веселе и насмијане, na су их уз пратњу оркестра својим веселим пјесмама разговарале, a између пјесме питале, шта ће им даровати за Гајретову забаву. У том међувремену чула се je пјесма и Атифина љубавника, младог доктора Фуада, коју je улогу имао г. Тлехајић Садик, судија, и опазивши код Атифе у кући Гајретове питомице, униђе одмах у кућу и равно међу њих у собу, те пређе с њима у разговор и објашњење као напредан и културан човјек. Атифа и Султанија у страху да им то отац не опази, молиле су Фуада, да иде из куће, јер то није адет код муслимана, али овај то није хтио учинити, већ им je дозвао оца, старог Алнјагу, у особи г. Делића Сулејмана, учитеља. Кад je Алиага опазио Фуада у соби међу својом дјецом, био je као бијесан, затјерао je женску чељад из собе и с Фуадом ступио у обрачунавање, називајући га најпогрднијим именима потезао je револвер, да га убије као »безбожника«. Колико je год Алијага грдио и нападао Фу.ада за тај његов поступа«, толико се je Фуад као просвијећен и културан човјек бранио • и доказивао Алијаги, да се таким животом не да више живвити, јер да je то наша пропаст што остајемо за временом. И коначно кад je Фуад убиједио и побиједио Алијагу са ријечима: да стари оваким и сличним поступцима диж у руке против своје властите младости, Алијаги je испао из руке револвер и загрливши Фуада, дао му je своју кћер Атифу, a Гајрету који оваке школује у задужбину пола свог иметка. Најзад, кад су у собу допирали задњи стихови пјесме »Дјевојка јунаку. .. « Фуад je ускликнуо: »Неће Атифа, док je Фуад жив«, a Алијдга сав срећан што je добио оваког зета, дозива своју дјецу и њихове другарице. у собу и саопштава им, да je Атифу дао Фуаду, a затим од н>их тражи да запјевају и заиграју, ако знају. Све дјевојке изненађене тим ријешешем хватају се у Гајретово колО и пјевају: »Запјевајмо миле сестре . . . « Овај позоришни комад био je од публике награђен дуготрајним аплаузом, чиме je умјетнички дио програма био здвршен. Глумачка способност ^свих дилетаната у оба комада била je изнад сваког очекивања, a гардероба и маска најсавршенија. . Други дио забаве отпочео je Краљевим колом, a за / тим другим играма и плесовима no утврђеном реду. У вријеме пауза између игранке распродавана je томбола, картице за избор Гајретове љепотице, коријандоли, конфети итд. тако да je овај дио забдве трајао до 5 сати ујутро када се je један дио публике расуо, док су још многи остали и до 9 сати у најбољем расположењу. Благодарећи свима који допринијеше да je ова Гајретова приредба у моралном правцу однијела рекорд над свима приредбама у Бихаћу, нарочиту благодарност чини Гајрет свом уваженом пријател>у г. Јовану Васићу, директору гимназије, који je дозволио учешће гимн. пјев. хора и оркестра у овој приредби. Такођер je Гајрет благодаран поштованом грађанству које својом посјетом и разним прилозима увеличаше материјални успјех ове наше забаве тако, да joj ниједна овдашња овогодишња приредба није била равна. Добровољне прилоге овој Гајретовој забави даровали су слиједећа гг. no Дин 500: Инж. Дукић и Друштво Батињол; no Дин 100: Ибрахимпашић Абдулах-бег, Инж. Иван Дандре и гђа Јулијана Николић; no Дин 60: Инж. Шабање; no Дин 50: Др. Симо Илишевић, Инж. Алија Идризбеговић, Галић Мухарем, Фра Виктор Чулић Живко, Кршњави Јанко, Куленовић Ибро из Кулен Вакуфа и Смил>анић Стојан из Кулен Вакуфа; no Дин 30: Инж. Светозар Богичевић, Др. Рднер, Јово Вукобратовић и Мића Зорић из Кулен Вакуфа; no Дин 20: Инж. Андре Станић, Вељко Мандић, Рибић Садик еф., Опачић Јово и Марчетић Јово; no Дин 15: Др. Станко Сјелски, Качавенда Жарко и Стојан Босанчић; no Дин 10: Бандић Иван, Куленовић Зумрет х. и Инж. Граховдц Хинко. Поред ових прилога било je још близу Дин 500 мањих прилога од више особа, чија имена због велике навале на каси нијесу могла бити убиљежена, Прилози за томболу којих je било преко 200 ком. били су највриједнији: Гајретов као главни згодитак, гђа Ифет х. Ибрахимпашић, Кимет х. Вехабовић, Мине х. Лукачевић, Мунира х. Селимбеговић, Изе х. Ибрахимпашић, Девлет х. Капетановић, Расема х. Зјакић, гђица: Реџић Зејне, Реџић Шахе, Салихоџић Злате, Ибрахимпашић Дервише и Мулић Му- нире, гг. Лелија Јозефа, Чиновничке задруге, Сарачевића Шерифа, Bpahe Кавесона и Кршњавија Јанка итд. Бифе су даровали: г. Кадић "Намил, печено теле, г. Реџић Осман, печена пурана, no торту: г. Мехмедбашић Осман, гђица Салихоџић Нафијд, гђа Иза х. Ибрахимпашић, гђа Кимет х. Вехабовић, гђа Расема х. Зјакић и Браћа Јонузовић; no баклаву: гђа Мунира х. Селимбеговић; no хурмашице: гђа Ферида х. Реџић, гђа Зухра х. Реџић и г. Мехмед-Алија Куленовић; no бурек: г. Касумовић Емин, г. Бешлагић Назиф еф., Ковачевић Мујо и гђица Ђехајић Мухиба; no колаче: г. Балагић Бећир, гђа Татлић Срмица х., гђа Мина х. Лукачевић, гђица "Бехајић Дервиша и гђица Бишћевић Алмаза; no патишпању: r. Пиралић Пашо; no ликер: г. Сарачевић Шериф, г. Качавенда Жарко и гђа Ана Голубовић и најзад 40 комада круха даровао je г. Рабата Владо. Нека je од стране Гајрета хвала свима који допринијеше обол за успјех ове Гајретове приредбе! CjAJAH УСГТЕХ ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ЉУБУШКОМ | Kao сваке године тако и ове одржана je велика годишња Гајретова забава у Љубушком. После летн.е прошло годишње забаве, која je no свом обилном програму који су извели Гајретови питомци и остали л>убушки омладинци, са великом сигурношћу и љубављу према повереним им улогама, велика Гајретова годишња забава, je значила обнову свих оних лепих успомена које овдашња публика ретко доживљује, али ако су угодне и пријатне, мучно се са њима растају. Ове грозничаве жеље да што пре дође час ретке али врло угодне забаве су биле условљене великнм и далекосежним припремама. Доћи у Љубушки и, посматрати како се припрема забава, како се из ништа стварају чуда, значи проћи кроз једну велику школу. Значи доћи до неопходног сазнан.а да све дотле док Гајрет буде имао овакве своје трудбенике, да ће непоколебиво моћи гледати у лепу будућност. Љубушки Гајретови радници Атиф Муминагић, Дервиш Махић, Ариф Арсланагић и остали на челу са г. Али еф. Орманом, су и овом као и сваком другом приликом још једном доказали да се морални и материјални биланс не ствара на рачун прихода, који непосредно падну на забави, a који се доцније називају расходи, него великим и неумориим радом који захтева велике личне жртве и прегарања, a која могу бити утеловљена само у срцима великих и искрених за Гајретову идеју раденика. Ha забави je узела учешћа позната интерпретаторка босанских севдалинки гђица Ђула Имамовић. Свака њена песма била je иаграђека бурним аплаузом, што je знак да je публику погпуно задевол>ила. Морални успех био je изванредан као и материјални. Бруто приход je 11.000.— динара, a чист 9.000.— динара. Ко познаје бројно стање муслиманског становнишгва у Љубушком као и његово економско стање, тај може знати какав je успех получила Гајретова забава у Љубушком. _ Један студент Гајретовац ОСНИВАЈУЋА СКУПШИТНА ГАЈРЕТА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ (САНЏАК) Иницијативом и пожртвовним радом досадашњег повјереника Гајрета у Бијелом Пољу г. Едхема Хаџимусића, полмц. лисара, извршсн je упис чланова за друштво Гајрет у Б. Пол.у. Његов рад наишао je на правилно разумијевање како код чиновника, трговаца и занатлија, тако исто и код муслилшна и православних, те број уписаних чланова износи до сада 93. Послије извршеног уписа г. Хаџимусић je сазвао скупштину чланова 13 мартд 1938. Скупштину je отворио г. Хаџимусић и предложио да та скупштина изабере Мјесни одбор. Акламацијом je изабран слиједећи одбор: Претсједник Мифто Диздаревић, чин. Ср. суда, ппретсједник Владимир Ћетковић, учител> осн. школе, секретар Реџо Бучан, суд. приправник, бл.агајник Асим Музуровић, трговац. ланови без функције: Радомир Бабић, срески начелник, Едхем Хаџимусић, пол. писар, Вукић Кувелић, суд. припр., Живко Анђелић, адвокат, Ђока Кезуновић, лимар, Илјас Добарџић, трговац, Ибрахим Мушовић, вјероучитељ, Јусуф Ламежвеић, бербер, Љубомир Минић, судијд, Изет Кајабеговић, ппретсједннк општине, Јово Лазаревић, претсједник општине. Замјеници: Салих Нумановић, Реџо Гушмировић, Адем Бејтић, Сабрија Дрековић и Џемо Чикић. Надзорни одбор: Бахо мекић, члан општ. управе, Радмила 93 / �Тјилас, учнтсљица бсновне школе и Спасоје Рашовић, школски надзорник. За привођење овог рада у дјело има се захвалити нарочито г. "Иетковићу Владимиру, учитељу — управитељу основне школе у Б. Пол>у, јер je за све досадашње састанке око оснивања Мјесног одбора ставио на расположење просторије народне основне школе. Новооснованом одбору желимо много успјеха у раду за Гајрет.1 НОВООСНОВАНО ПОВЈЕРЕНИШТВО ГАЈРЕТА У ХАН ПИЈЕСКУ По жељи г. Џемала Сушића, чиновника шумске управе у Лан Пијеску и бившег Гајретовог питомца, Главни одбор Гајрета именовао га je ових дана за повјереника Гајрета за то мјесто и околицу с увјерењем да ће г. Сушић моћи врло добро порадити за ово друш тво и Гајретову идеју пропагирати и у овом мјесту. Г. Сушићу желимо успјешан рад на д обро народа и отаџбине. ГАЈРЕТОВ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У СЕЛУ ПОЉИЦУ, СРЕЗ ТУЗЛА Ha 18 децембра 1937 год. отворен je Гајретов аналфабетски течај за неписмене тежаке у селу Пољицу, срез Т узла. који je организовао и водио тежак Суљо КасумовИћ, повјереник Гајрета. Поред г. Суље Касумовића у течају су предавали још М устафа еф. Окановић и.мам, Ибрахим еф. Агановић муалим, Едхем еф. Ж абић.им ам. Течај je врло успио, a похађало га je 4б младића, 44 су свршили, a два су пали на испиту. Дне 20 марта 1938 г. завршио jfe течај свој рад у виду завршног испита којем je испред Мјесног одбора Гајрета из Тузле присуствовао М ехмед Салихспахић, учитељ и секретар Мјесног одбора Гајрета у Тузли. Поред писмености и рачуна у течају се предавало, нешто и из вјеронауке, na je ова комбинација врло д обр о успјела. Поред течајаца долазио je и остали народ — тежаци необлигатно и слушали предаваче. За три мјесеца савладано je много градива, a течајци су нарочито д обро успјели у рачуну и писмености као и читању. Послије испита дата су течајцима увјерења о завршеном течају, a од Гајрета добили су на поклон no једну свеску »Гајретових предавања*, за народ. Секретар Гајрета том приликом говорио им je о историји и важности Гајрета, У вези са његовим културним и просвјетним дјеловањем. Течај je дјело једног отреситог и напредног тежака, који je свршио Гајретов велики пол>опривредни течај 1932 год. у Сарајеву, чиме je Суљо Касумовић дјелом показао да није заборавио на Гајрет и да je истински пријатељ свога народа. Из околних села долазили су сељаци, слушали и мотрили шта се у течају ради и како се наука учи, na су зажељели да и њима- д ође Суљо и пркрене сличан течај. Д ао Бог да овај примјер нашег вриједнбг течајца г. Суље Касумовића и rope Иаведене гг. имама и муалима послужи добрим примјером, na да се за њим поведу и други, да наш народ једном прогледа својим очимаЈ јер слијеп je код очију ко читати не зна. ■ Испред Гдјрета нека je наведеној гг. имамима и муалимима као и Сул>и Касумовићу искрена хвала и признање и овим путем. Течајцима желимо, да стечено знање развију и у добро искористе. Одбор Гајрета у Тузли Klanje kurbana i cio vjerski čin obavio se je u prisus­ tvu pitomaca, što čini lijep religiozan uzgojni primjer na našu omladinu, da i oni danas-sutra kad uzmognu, pomažu siro­ tinju i doprinose materijalne i moralne žrtve za svoje bližnje i nevoljne i da poštuju svoje mrtve. Svima darovateljima neka je iskrena hvala, a plemenitim rahmetlijama želimo dženetsko naselje. ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ЗА ГАЈРЕТ Из Бихаћа Kao сваке тако и ове године о Курбан-бајраму обратио се je овај Одбор својим члановима и пријатељима за поклон курбанских кожица нашем Гајрету, на коју су се молбу одазвали: са једном говеђом кожом г. Мустафа еф. Реџић и браћа, са no једном овновском кожицом гг.: Салихоџић Назиф еф., Хаџиабдић Ибрахимагд, Хауиабдић Мустафа, Шарић Расим, Пиралић Пашо, Диздарић Велага, "ћехић Осман, Касумовић Еминага, Реџић Осман еф. и Шл>ивић Мехмед еф., те гђе: Нура х. Пајазетовић, "Була х. Чавкић, Срмица х. Татлић и Хасиба х. Алагић. У име кожица даровали су у новцу no Дин 30.— : гг. Браћа Бурзић ч Сулејман Зјакић, a no Дин 20.— г . Реџић • Мухарем. Све кожице продане су за Дин 570.— т.ако, да je ова сабирна акција са прилозима у име кожица дала Гајрету Дин 650.— . • . Наведеној господи и госпођама нека je од стране Гајрета иајљепша хвала. Из Травника Приликом прошлог Курбан-бајрамд сакупио je Мјесни одбор Гајрета из Травника извјестан број •курбанских кожица, које дароваше слиједећа гг.: једну говеђу Браћа Ибрахимпашић; no 2 бравије: Зухри ханума 'Бумишић, X. Салих Беговић и др. Мехмед Руждић; no једну бравију: Зил ханума Хасанпашић, Емине ханума Кулиновић, Мустафа Маунић, Др. Сулејман Алечковић, Рагиб еф. Хаџавдић, Мустафа еф. Вехабовић, X. Мехмед еф. Јакић, Салимбег Башагић и Салих Верениковић мјесто кожице у готову Дин 25.— . Сакупљачима и пдеменитим дароватељима нека je Ha­ ma благодарност! ‘ Из Оџака Приликом Курбан-бајрама сакупио je повјереник Гајрета у Оџаку г. Мустафа еф. Халиловић 10 курбанских кожица, које дароваше: Хамдија Шаћировић, трговац (2 ), Сејфудин Маглајлић (2); no једну: Мустафа Халиловић, шер. судија у пензији, Реџо Салкановић, тежак^ Хасан Ахметовић, трговац, Ахмет Кумбарић, трговац, Асиф Ћатић, трговац и Хасан X. Хасановић, учитељ. Кожице су уновчене за Дин 300.— , која je свота дозначена Главном одбору заједно са прилозима у\новцу, које дароваше r. Ибрахим Сејдић Дин 10.— гђа Хаџи Меде Хоџића Дин 15.— Сакупљачу и даровател>има нека je искрена хвала! KLANJE K U R B A N A U T U Z L A N SK O M K O N V IK T U Из Витине :: Приликом Курбан-бајрама повјереник Гајрета из Витине г. Хасан Ђикић, школски управитељ, сакупио je четири курбанске кожице, које су даровали гг: Мехмедбег Капетановић,;ф 2), Зијабег Капетановић и М ехмедбег Бушатлија. КожиД^ су продане за Дин 140.—. ;г Свима дароватељима топла хвала! ' Надаље je положио код повјереника своту од Дин 50.— као добровољни прилог поводом своје женидбе г. Мехмед Месиховић, трговац из Витине. Племенитом даровател>у искрена хвала и нека му je срећан и дуг живот у браку! Svake godine na svečan način se obavlja u tuzlanskom konviktu klanje kurbana uoči Kurban-bajrama. G ospodin Abdurahmanaga H . Pircić svake godine daruje pitomcima živog ovna, da se u konviktu zakoljc kao kurban, za duše njegove rano preminule kćeri Džanc. Isto tako g. A bdulah K unosić, direktor M uslimanske za­ druge daruje pitomcim a ovna kao kurban za dušu njegove rahmetli majke. Gosp. Dr. A . M chmcdbašić i o ve godine poklonio je kon ­ viktu pola ovna kao kurban. Gosp. Džcmalaga T clalbašić i g Ing. Scjfudin ef. Muftić poklonili su Gajrctu po jednu kurbansku kožicu. Из Зворника Сваке године пријатељи Гајрета и Узданице дару]у овим друштвима курбанске кожице и добровољне прилоге. У овом помагању сваке године много чини овдашњи срески љекар, који je и овог пута даровао добровољни прилог од Дин 100.— , те je и са својом госпођом посјетио забаву. Исто тако овдашм,и апотекар r. Звонимир Килер даровао je добровол>ни прилог од Дин 50. Остали дароватељи су слиједећи: Мехо Мехинагић, обућар, 1 курбанску кожицу, Мехмед Мулабдић, учитељ у пенз. 1, Мустафа Узеировић, обућар 1, Ахметага X. Мустафић, трговац 3, Јусуфага Авдиспахић, трговац I, Сабит еф. Конџић, грунтовничар 2t Авдо Мујезино- �вић, чиновмик 2, Салихага Пашић, трговац I, Хасан еф. Смај* ловић, мудерис 1, Инж. Фехимбег "Булбеговић, шеф шумске управе 2, Селим Хулусић, трговац 1, Салих М. Шехић, тргов,ац 1, Илијас еф. Хаџимејлић, шеф Пореске управе 1, Хасна ханума X. Сурбеговић, посједница 1, Мустафа X. Омеровић, трговац, добровољни прилог од Дин 20.—, Хусеин Камишалић, трговац, добровољни прилог/од Дин 50.—, и Хасан Камишалић, трговац, Дин 50.— . Ови стални пријат.ељи наших друштава, не само да су добровољно даровали прилоге, него су и са својим фамилијама посјетили бајрамску забаву, на чему им се много захваљујемо. — A. Чакловица. Из Дервенте Приликом прошлог Курбан-бајрама сакупљали су за Гајрет курбанске кожице гг. Ахмед Садковић и Есадбег Алибеговић, у име Мјесног одбора у Дервенти. Кожице дароваше слиједеha гг.: Алибеговић Асимбег и Есадбег 1 говеђу и 5 овновских, TiaTOBHh Сулејман еф. 1 овновску, гђа Емина Уџварлић рахм. Смаил Хакије 1, Бећировић Хусеин еф. 1, Садиковић Ахмед 3, Карабеговић Асим 1, X. Омерагић X. Хамидагиница 1, 7шмић Мухарем еф. 1, Хаџић Алијага 1, Капетановић Мустајбег 1 и у готову Дин 16.—, Јусуфбеговић Мехмедалибег 1, Мулабеговић Махмудбег 1, Османагић X. Мехагиница 1, Филиповић Алибег 2, Беговић Сејфулахбег1, X. Ахметовић Јунуз 1, Лалић Незир 1, Хусеџиновић Алија 1, X. Абдић Арифаг,а 1, гђа Мина Уџварлић I, Мулабеговић Ирфанбег 1,Х .Д ер гкшагић Абдага 1, Ахмић Хусо 1, Капић Абдулахага умјестс двије коже у готову Дин 70.—, сви из Дервенте. Надаље дароваше кожице: г. Мерџан Хилмо из Бос. Дубочца 1 овновску, Алијагић Дервишага из Велике Дин 20.— ; Диздаревић Фахирага из Божинаца Дин 20.— , Поробић Фехимага и браћа из Велике Дин 60.—, Поробић Алијага из Велике Дин 80.— , Шахбеговић Халидага и м.ајка из В елА е 2 коже, Агановић Заимага из Велике Дин 25.— , Диздаревић Атифага из Велике Дин 20.— . Неколицина дароватеља умјесто обећаних кожица, накнадно he дати прилог у новцу. У свему je сакупљено у кожама и новцу 55 кожа^а-циј&ли утржак (када се кожице продају) дозначиће се Главном одбору Гајрета. Свима дароватељимд Гајрет изразује топлу захвалност на пажњи, коју су и овога пута указали, као што су то чинили и приликом прошлих Курбан-бајрама. Живјели! HE МОЖЕ СЕ ДАЉЕ Г. Арсланбег Курбеговић из Бос. Брода послао нам je овај интересантан допис: Једног зимског дана сам био у лову и дођох на конак у село Дубочац, у срезу дервентском. Ово село лежи на обали Саве и има око 50 муслиманских кућа, општину, уамију и основну школу. Мјесто je прометно због продаје дрвета и воћа. У Дубочцу имају двије трговине и двије кафане. У једној од ових кафана сам и преноћио. Запрепастило ме je шта сам тамо видио. Опазио сам да муслиманска младеж од 15 и 16 година стално коцка, карте пљуште као киша. При удаску и одласку нико никога не поздравља, не назива селама ни мерхаба што je уобичајено код свих људи прожетих исламским духом и васпитањем. Једна једина учитељица je потпуно немоћна да шта учини, a најмање да младеж окрене на прави пут. Кад би био један добар учитељ, муслиман, спреман педагог, na да одрж,ава честа предавања и окупља омладину око себе, можда би се ствари измијениле. Taj учитељ би требао да оснује какву читаоницу или спортски клуб, да младеж извуче из кафане. Књиге и вјерске приредбе (к.ао мевлуди) били би небобично потребни. Само би се тако заборавио алкохол и коцкање. Можда би оснивање Гајретова пододбора могло спасити ово село о д лропасти, наравно ако би се нашло неколико трезвених и агилних људи да приону аа рад. Трговци који овдје раде и који су зарадили са овим свијетом, требали би да нешто учине и поведу пеку акцију за спасавање ове јадне младежи, која he сигурно пропасти no болницама и казненим заводима, ако joj се на вриЈеме не притекне у помоћ. BAJRAMSKI PRILOZI I ZPROZORA Prilikom Kurban bajrama, darovale Gajretu kurbanske kožice, i to gg.: Catić Šerif, Hamidović Sulejman, Grcić Hašim, Omanović Đulaga, Gorančić Mustafa, Zečić Idriz, Zečić Mustafa, eZčić Huso i Zečić Junuz. Naročitim požžrtvovanjem našeg povjerenika na selu g. Mustafe Gorančića prilikom Bajrama sakupljeno je u selu Ko­ vačevo Polje dobrovoljnih priloga, i to: po 10.— dinara Stipić Jure, po 5 — dinara Gorančić Mustafa, Zečić Mustafa, Duvnjak Mustafa, po 4,— dinara Tabak Omer, i Gorančić Haso, po 3.— dinara Gorančić Muho, Tabak Ramo, i Tabak Ibro po 2.— dinara Sušak Ibro, Tabak Redžo, Vugdalić Mustafa, Gorančić Bećir, Gorančić Omer, Duvnjak Meho, Duvnjak Ibro, Zukanović Omer, Zukanović Meho, Zukanović Mujo, Zečić Omer, Zečić A vd o i Zečić Idriz. PRILOZI IZ ZVORNIKA Mjesni odbor Gajreta doznačio je ovih dana Glavnom odboru svotu od Din 78.50 koju svotu darovale, i to: kao prilog zabavi Bogdan Popović, trgovac iz Drinjače 5 0 — Din, kao prilog zabavi Jovo Popović iz Kalesije 20,— Din i nak­ nadni prilog od Sergije sa Skočića 8.50 Din. Prilagačima neka je topla hvala! RAZNI DOBROVOLJNI PRILOZI Tokom posljednjih nekoliko mjeseci doznačeni su Glav­ nom odboru putem njegovih jedinica slijedeći dobrovoljni prilozi: Od Mjesnih odbora Gajreta iz: Avtovca Din 130.—, Bijeljine Din 672.— , Banjaluke Din.2251.50, Bihaća Din 650.— , Cazina Din 50.— , Dervente Din 155 i od sergija Din 149.—, Bos. Dubice Din 404.—, Fojnice Din 695.75, Foče Din 693.—, Goražda Din 880.— i Din 140.— , Kakanj Doboja Din 179.— , Konjica Din 250.— prilog gradske opštine, Ljubinja Din 920.— , Ljubuškog Din 519.— , Maglaja Din 477.—, Novog Pazara Din 1103.83, Prozora Din 326.—, Plevalja Din 674.— , Stoca Din 1030.— , Tomislav grada Din 300.—, Tešnja Din 675.—, Travnika Din 857.— , Tarevaca Din 180.— , Vlasenice Din 550.75, Visokog Din 889.—, Višegrada Din 714.25, Zenice Din 500.— , Zvornika 43.50. Od Povjereništva Gajreta iz: Gor. Vakufa Din 283.— , Vitine Din 105.— i Din 50.— od M. Mesihovića, Poljica Din 150.— , Šija Din 56.—, Obara Din 32.—, ševarlija Din 60.— , Bratunca Din 239.25, Bos. Samca Din 136.—, Sre­ brenice Din 50.— , Jeleča Din 50.— Mostara Din 1990.— (od opštine), Odžaka Din 305.— . Gajretov konvikt iz Plevalja Din 600.— (od opštine), Gajretov konvikt iz Banjaluke Din 380.75 od Nabavljačke za­ druge i Din 100.— od g. Pišteljića, Gajretov konvikt iz Tuzle Din 76.— od kurbanskih kožica, Gajretov konvikt iz Sarajeva (ženski) Din 70,— od kožica, Činovnici Rudarske direkcije u Sarajevu Din 50.— mjesto vijenca p. gđe Schmidt i činovnici Rudarske direkcije u Sarajevu Din 50.— umjesto vijenca pok. Rašiću, g. Džemal Sušić .iz Beograda 27.50 dinara, g. Avdo Karahmet iz Ustiprače 500.— dinara, Hasan Demirović, industrijalac iz Sarajeva Din 250.— , g. Ćazim Haverić iz Starog Bara Din 80.— , g. Ahmedaga Novalija Din 60,— za prodanu kurbansku kožicu, g. Ešref Rašidagić, trgovac iz Sarajeva Din 500.— Fondu za izgradnju Gajretova internata u Sarajevu, koji će iznos plaćati u mjeesčnim obrocima po Din 50.—. Svima sakupljačima i darovateljima neka je topla hvala! �ИНДУСТРИЈА ГВОЖЂА Д. Д. ЗЕНИЦА ПРОИЗВОДИ: СВЕ ВРСТЕ ВАЉАНОГ ГВОЖЂА, (KAO ОКРУГЛО. ПЛОСНАТО, ОБРУЧНО, УГАОНО, НОСАЧЕ И, У и Т. КОНСТРУКТИВНЕ ЧЕЛИКЕ УГЉ ЕНИЧНЕ И НИСКО ЛЕГИРАНЕ У ИСТИМ ПРОФИЛИМА KAO ВАЉАНО ГВОЖЂЕ. Ж ЕЉ ЕЗНИ ЧКЕ, ТРАМВАЈСКЕ И РУДОКОПНЕ ТРАЧНИЦЕ ОД 5—49.50 КГ/М И САВ ПРИБОР. ЦРНИ ЛИМ: ГРУБИ, СРЕДЊ И И ФИНИ ОД 0.7 М/М ДАЉ Е. ВАЉАНУ ЖИЦУ. СВЕ ВРСТЕ ВУЧЕНЕ ЖИЦЕ. СВЕ ВРСТЕ Ж ЕЉ ЕЗНИ Х ЕКСЕРА. ПРЕУЗИМА У МЕХАНИЧКОЈ РАДИОНИЦИ СВЕ ВРСТЕ РАДОВА. П р о д а ј у гвож ђа n p iiu r : KOME РЦИ ЈАЈ1НИ БИРО ЈУГОСЛАВЕНСКИХ ФАБРИКА ГВОЖЂА Б е о г р а д . К р а л , а n e i p a у .л и ц а 1 S -I З а г р е б , M a p i нчск« у у ш ц а 14 ЗАСТУПСТВО ЗА П РО ДАЈУ Ж ИЦЕ И ЕКСЕРА - БЕО ГРАД K p a j b a II(vi p a у л и ц а 18-1 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d291a98075535550f6d591985992d02e.pdf 48bb2c76ae6506ffb036601d9aea767a PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА САД РЖ АЈ: V Хафиз М ухамед Панџа: БА ЈРА М С К Е МИСЛИ — Х ам дија Мулић: ПО ХА Ђ А Њ Е СЕЉ АЧКЕ Ж ЕНСКЕ Д ЈЕ Ц Е У Ш КО ЛЕ — М ехмед Салихспахић: ПРОБ Л Е јМ Н ЕЗБРИ Н У ТЕ Д ЈЕ Ц Е И М ЛАДЕЖ И — М. Т аји б Окић: НАЗИФ РЕС У ЛО ВИ Ћ -ТРА ВУЊ А НИН — ИЗ Н Е О Б ЈА В Љ Е Н Е ПЕСНИЧКЕ ОСТАВШ ТИНЕ РА ХМ ЕТЛИ РЕС У Л О ВИ Ћ А : »КИТА ЦВИЈЕ Ћ А « — »ДО ПАДАЊ Е« (п јесм е) — Ју н у з Међедовић: РАМАЗАНСКА НОЋ (п јесм а) — Хамид Диздар: И ЗВО Р С ЕВДАЛИН КЕ — Рудолф Заплата: ЗО-ГОДИШЊИЦА ОДЛАСКА А УС ТРИ ЈСКИХ ЧЕТА ИЗ САНЏАКА — ШТАМПА О Г А ЈРЕТ О ВО М К АЛЕНДАРУ ЗА 1939 Г. — Салих Муфтић: С Е Л Е Њ Е ДУША — Ing. С. Омановић: ПРИ РО ДН Е Љ Е П О Т Е НАШИХ К РА ЈЕВА — Dr. М. Д .: H E ТУ Ц И Т Е И H E ГР Д И Т Е Д ЈЕ Ц У НАШИ М ЕРХУМ И : АСИМ БЕГ А ЛИ БЕГО ВИ Ћ — Н ЕЗИ Р НАЛИЋ ГАЛРЕТОВ Сарајево ГЛАСНИК 1938 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГДАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЂ �G a f r e i o v a k re d itn a i p r iv r e d n a szadruga s. o , /. u S a r a je v u Telefon br. 25-44 — Račun kod Pošt. šted. 1977 P R I M A U L O G E N A Š T E D N J U sa i bez o tkaznog rok a P O D JE L JU JE Z A D R U G A R IM A k am atnjak Z A JM O V E uz p ovoljan P R I M A U Č L A N S T V O vlastito g Posm rtnog fo nd a G ajre to ve i Z adru gine članove. Z a svaki 1 dinar m jesečne člana­ rine isp laću je se u slu čaju sm rti D in 500.— ograničeno do D in 2 . 0 0 0 . - . P R I M A P O N U D E za sve vrste osig u ran ja: životno, stipenN. d ije, m irazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sje d ište društva » L a N ation ale« je u Parizu, sa direkcijom za K raljevin u Ju g o slav iju u Beogradu. — A k c ijs k i kapital ovog društva D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fo n ­ dovim a o d preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R S I S V E D R U G E T R A N S A K C I J E k o je zasijecaju u k re­ dit i privredu Sv a o b av je šte n ja interesentim a d aje u v ijek besplatno G A JR E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. K ra lja P etra ulica 39 G a jre to v dom , I kat Г А ЈР Е Т , ЛИ СТ Д Р У Ш Т В А Г А ЈР Е Т А ИЗЛАЗИ М ЈЕС ЕЧ Н О , ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏ БИН У 6 0 ДИН АРА HA ГОДИНУ, A ЗА С В Е О С Т А Л Е З Е М Љ Е П Р ЕК О ГР А Н И Ц Е 120 ДИН АРА. ЂАЦ И ГА ЈР Е Т О В И ПИТОМЦИ ДО БИ ВА ЈУ ЛИ СТ У ПОЛА Ц И ЈЕН Е КО Д ГЛ А В Н О Г О Д Б О Р А ИЛИ КО Д У П Р А ВЕ Г А ЈР Е Т О В И Х КОНВИКАТА. Власник друш тво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хам и д Кукић — Ш тампарија Б осан ска П ош та Јосип Бретлер и др. од говар а Јосип Гргић. / �Год. X I X s * R 3 ? £ л С а р а / е в о , д е ц е м б а р (дајрамске мисли i Б р о ј 14 1938 ЕСТЕИЗУБИЛЛАХИ! У д’у ила себили раббике билхикмети вел-мевизатилхасенети в е џадилхум бил-лети хије ахсену, пние р аббеке х у ве а'лему бимен дал л е ан себилихи, ве хуве а’лему билмухтедин. ' , * П озивај љ у д е Господару Твоме, мудром и истинском ријечи, и лијепом поуком. Р асправљ ај с њима на најљепш и начин. Заиста Г осп одар Т вој н а јб о љ е зна онога ко j e скренуо с Њ еговог пута. Он н а јб о љ е зна оне који правим путем иду*. ( »Кур’ан« погл ављ е »Нахл«.) Доминација разума je главна карактеристика Ислама и сва вјерска дјела, одредбе и заповиједи су манифестација умног дјело вањ а ч о вјек о ва. Р азви јањ е умних способности je императив вјер е ко ји неотступно зах ти јева1 њ еговањ е тих способности темељитим васпитавањем и образовањем човуека. Ако бацимо поглед на рад и д је л о вањ е Божуег Посланика Мухамеда с. a., видимо да тај читав њ егов рад иде за тим да у човјеку разви.је њ егове интелектуалне способности. У н>еговим надчовјечанским напорима осјећ ам о теж њ у еволутивног развитка умних способности чов!'екових. Ta еволуц ија je нарочито и зраж ајна кад проматрамо историјски слијед куранских о бјава, к о је су стизале у Меки. Куранска поглављ а, к о ја су објављ ена у Меки, упућују човјека на размишљање и траж е природну еволуцију њ егових умних способности. Са првим ријечима Куранске обуаве постављ ен je темељ умног развитка и ч о в је к je упућен да науку њ егује као сретство за развијањ е умних снага и способности. Сва Курачска поглављ а меканског периода зорно поучавају ч овјека да из сво г властитог ж ивота и св о је најближ е околине и читаве природе прпи поуку, коja ће служити унапређивању њ егово г интелекта. Умртвљени интелект средине у којо.ј je Бож|и Посланик проповиједао истине вје р е и упућивао љ уде да снагом свога разума те истиие сп ознају, бунио се протнв свјетл а и просвијећености, теж ио je д а и даљ е чами у тами и незнању. Али, снага вјер е коуа св о је учењ е заснива на природним принципима живота човјекова и свега онога што живн у природи, учинила je св о је . Там а незнања je пробијена. Свијетле зраке науке н умног прогреса су продрле и у иајтамнији кутак замрле душ е ч о вје к о ве и њ егових учиалих интелектуалних способности. Постепено се je залутали ч овјек три језн и о и придизао да спозна вјечне истине вјечне и савремне вјер е зрелог д оба ч о вје к о во г. Мекански период Б о ж је г Посланика био je теж ак и трновит пут. Требало je замрле душ е подизати и у н>их уносити д у х ж ивотне бујн ости и снаге, д ух умног развитка и природне сп озн аје сврхе љ уд ског ж ивота. Борила се je црна маф ија са замрлим животом и улжим способностима против прогреса, али П ровидност Б о ж !а не остављ а ч овјека осамљена на пу стој пучини д уховног мгака. Б о ж ји Посланик након 13-годиш њ е борбе у Меки прелази у погоднију средину, у град Јесриб, г д је je посијано сјем е на њиви умног прогреса човјечанства почело да клија и да се р азви ја у чврсту и јак у стабљику. У Јесрибу, или к асн и јо ј Медини, Б о ж ји Посланик поучава c b o Iv околину о потреби науке и умног напоетка, је р наука и умне способности су услов за разви>ање свих других снага к о је се крију у човјеку , a к о је ч овјека оспособљ авају да нзврши сво ју велику мисију на земљ и. М оачњаци утонули у гријеху и пороцима, ко ји су били потпуно изгубили сваки животни смисао, почели cv да нападају Б о ж је г посланика и д а се боре против њ егова учењ а и у Медини. Друге године no Хиџрету, о бездуховљ ена паганска маса диже се, да сатаре средиш те умних струјањ а, к о је се подигло на дивљ ем аоапском полуотоку. Д олази до борбе. Снажан и ја к непоијатељ с а д есетепоструко јач о м силом удаоа против малобројне муслиманске заједнице окупљене о ко хазрети М ухамеда. Крута матери!ална сила, обездуховљ ена, бива поражена од свјесн е, умом обновљ ене и духом окоијепљ ене м алобројне заједнице. Седамнаести дан Рамазана, .друге r o дине no Хиџрету, је с т велики историски дан у коме су отворени путеви пуном умном прогресу 2 39 �човјекову. Из то г сукоба пагансгва са првом муслиманском заједницом треба да црпимо поуку, к о ја je учинила историсчи преокрет у културном стремљењ у човјечанства. Тих дана се манифестовала она саврш ена и д еја просвјетног рада и д јело вањ а, и прве ријечи Куранске о б јаве су тада добиле и с в о ј прави материјзлни облик. Ha Бедру je у руке муслимача пало неких 70 заробљ еника. Заробљеници нису откупљивани новцем. Пош то су се међу заробљеницима налазили најугледнији прваци меканских пагана, к о ји су у јед н о били и једики писмени људи Меке, откуп je њ и хов о д за робљеништва у вјетован на т а ј начин д а сваки писмени заробљ еник научи 10-теро муслиманске д јеце писмености. Са овим je испољена прва К уранска зап о ви је д и муслимани су у слободи почели да просвјету р а зв и ја ју , је р са просвјетом су могли сам о да осигурају слободу и напредзк. Након о вг п о бјед е на Бедру, кад je м ал обр ојн а муслимансна зајед ч и ц а могла да слободно развија све е в о је способности и д а просвјетом удари чврсте темељ е к асн и јо ј вели кој и непоруш ивој згради Ислама, муслимани су те исте год и ке почели славити св о ј први Б ајр ам . Дакле, Бајрам j e муслиманско слављ е у коме муслимани манчф естирају св о ју дубоку сви јест поосвјетних и кулгурних прегнућа, с в о ј дубоки о с је ћ а ј умног прогреса и р азви тка и св о ј смисао за ж ивотне потребе. Први Б ајр ам су муслимани славили у знаку слободе просвјетних и умних прегнућа. П росвјета je услов умног р азви тка, слободе и сви х ж ивотних маниф естација ч овјечанства. Зато М ухамед a. с. просвјети д а је о вако велики значај, зато и н асто ји д а ко д св о ји х сљедбенича разви/е смисао за развијањ е умних и д уховних вреднота. Сила не м ож е бити основ вјер е, сила није у стањ у развити дух^ и интелект ч о в је к о в , сила не м ож е покренути ни тјелесни организам ч овјек о в да би постигао сво ју сврху и зад о во љ и о сво м е зад атку . З ато ми видимо да Б о ж ји Посланик читав с в о ј рад заснива на узвишеним Куранским ријечима, к о је см о сгавили на псчетку о вога члакка. Мудра и истинска ријеч и лијепа поука д о во д е ч о в је к а до сп озн аје њ егових ж ивотних потреба. Расправљ ајући са л>удима на најљ епш и начин, они прихвате све о ч о што je ли јеп о и корисно и ш то ч овјека води срећи и напретку. Како видимо, учен»е Ислама се заснива на просвјети. Све дотле док први муслимани ншесу поставили чврст тем ељ и м огућност за св о је п р о свјетн о подизањ е, нијесу приређивзлч св о ји х друштвених благдана — Б ајр ам а — , у ко ји м а би се братски и другарски повеселили свом е у сш еху и с в о јо ј срећи. Али кад су поставили темељ н а' ко м е су могли заснивати соетнију будућност, кад су омогућили проевјетно п одизањ е и унапређивање с в о је , онда су прославили и ce o i Б а ;рам, свјесни да ће пр о свјетом осигурати будућност н асо д а, да ће п р освјетом осигурати будућност вјер е, слободе и читавог св о г д суш твен ог дјело вањ а. И з о в о га ми муслимани, сљедбеници e fe p e Чистог Ума треба да црпимо поуку, треба из ових д јел а Б о ж је г Посланика и њ егсви х другова да се поучимо да ћемо сам о поосчјетом осигупати и обезбиједити вјер у , сл ободу и материјално благо стањ е. Зато наши н*ппри треба да буду vm h o гостручени, да сви заједнички прионемо великом Д1'елу наоодног поосвј°ћирањ а. Прпсв|‘ета je заједничко добро народно и читавог чочјечанства. У просвјетном раду треба1д а се прикупе све снаге и да сви иросвјетни труд^еници capahv/'y на овом е великом народчом послу, да на та* начин устПех буде већи и сигурнији. М еђу нама муслиманима д је л у ју разна културна и друга доуш тва к о !а требају д а се међусобно испом аж у, да ce у потп уњ ују и да тачо свом е нзрпду што B«nie помогчу и користе. Ралећи у то м е правцу треба д а спаки по-единац и срако друш тво буду свјесни д а ie просвјета добро сви ју нас и д а свима нама треба да користи. О взкова сарзднч,а на*ччх друштава је с т ја м ств о з а сигураији y cn ie x , a њ и х о в рад je по тгеба н^ролна, je n н^ма на поосвјетном пољ у треба много рада, треба м ао го ж р тава и напора, да бисмо надокнадили оно ш то смо изгубили, a ш то нијесм о као муслимани см јели изгубити. О вај добронам јерни апел свакако ће сви добронамјррни, културни и просвјетнч оадници прихватити, iep их поож им а све једчнствена ж е љ а д а помогнч сиоме народу, a та љ убав ппема кародном добоу и нзпретку je у стањ у д а потенцира наш културки рдд. Култупчо и noocRiaT40 развијени одрхрваћем о ce свим теш коћама. Н атаЈн ач и н ћемо обезбиједитч спетнију и љ ^пшу 6vдућност, осјетићем о благодати сл обо д е за к о ју cwo спремни да ce нечсточшичо бооим о. oMnrvћићемо бољи економски поосперитет. З а д о во љ азају ћ и овим насушнчм жчвот^им потоебама моНи ћемо, као неотступнч сљедбеницч Куоана, сх ваћ ају ћ и и извш иава1*уНи њ егове в 5еччо савпемече одредбе, да задовољ ни славимо Ба/рамске дане и д а у тим данима, пуним зало вољ стка. далчемо заједнички за в је т, да ћемо у поосвЈетном раду бити неуморни и да ћ^мо с а свчм с иагама бопитч да као синови о ве груде очувамо ce o iy eiepv , ч ч вам о и оччвамо сл °б о д у крвљу натопљене д ом овине и обезбиједим о будућим покољ ењ има сигурну и сретну будућност. Тридесет и пет голина Г а јо е то ва pana je с ја !на страницч нашег куптупног дјело»а«>а. О вај рад сви пријатељи и трудбеници TaipeTa тр ебају д а и даљ е јачим елач о ч н’ ставе и да саоап«,ом са другим братским нултурним друштвима дадну ја ч и зам ах културним п-^егн^ћима наш^ за|рдчиче. Ha т а ј начин ћемо послужити вјери, народу и отаџбини, а то ће нам бити свакако на!љепш а награда. У то име, с в о ј боаћи муслиианима ж ели м о сретне Б ајр ам ске дане, да их проведу у пуном зад ово љ ству , размишљајуНи о повом Б ајр ам у к о га муслиманч прославише прије 1356 година у знаку просвЈетних прегнућа и као плод с в о је и зво јеван е слободе. Б ајр аи 240 мубарек олсун! ХАФИЗ М УХА М ЕД ПАНЏА, члан Улема Меџлиса �P o g a đ a n je s e lja č k e š e n s k e d je c e u š k o lu naučio da jedem iz čista, kalajsana suda ako je od bakra, Nemamo pred sobom službeni izvještaj osnovnih škola na kraju, na primjer, školske godine 1937/38 pa da vidimo koliki je tačan broj upisane muslimanske ženske djece i ko­ liko te djece pohađa školu. Ali mi imamo pred sobom živ, očigledan izvještaj, ako pojedinačno uđemo u koju bilo školu, gdje ima nas muslimana. Šta vidimo? Dok u grado­ vima vidimo ipak utješljivu po:avu, gdje i naša ženska djeca pohađaju ško'u. dotle u seo;kim školama vidimo pred sobom žalosnu i bolnu istinu. Veliki broj upisane seljačke musli­ manske ženske djece stoji u školi samo na papiru. Tako iz godine u godinu. Naši seljani neće da šalju ženska djecu u školu. To je ogromna naša šteta to je p r v i u z r o k , što naš seljak u rođenoj kući propada. Šta je uzrok, pa seljani ne shvataju ovu nasušnu po­ trebu? Ovo je za nas još uvijek aktuelno, ozbiljno pitanje. A koliko puta moglo bi se rješavati i usput. Evo jedan * istiniti slučaj. Moi prijatelj Šaban S.. težak iz sela P., jedamput mi se potuži: — Evo — velrmi on — ovaj mi se naš učitelj popeo za vrat. Stavlja me u neoriliku. Imam četvero djece, dva sina i dviie kćeri. Najstariji *mi>3e sin kod kuće, radi. Mladi ide u školu. Nema fajde. učitelj ga lijeno pazi. U njega plaho napreduju. Ama evo sad belaja. Upiso mi u školu i onu stariju kćer. Ja R^dam. a on tuži. Pozivao me sreski. — Sramota je to Šabane, ti tako bistar brđanin, a ne da’eš svoje di:e*e u školu da nauči, što je i njoj vrlo nužno znati u današnjeg vremenu — govorio mi sreski. Pa ne znam, cfendum, šta ću raditi, što će žensku škola. Eto sad ne'< idu za ovcama, a pos'iie zna im se onet poso. Ni mati im nije išla u ško’u. pa onet ž:vi... Zamolio se malo šaban pa o^et otpore: »Ama šta ti veliš, efendija, što se baš hoće da i ženska djeca uče u školi?« — U k o r a k s v r e m e n o m , šabane. odgovorim mu. Ti to. mislim razumne! šta kažem. Vid s. moi brate, u kakvu ste halu. baš vi seljani. Eto skoro ono, kad sam tebi dolazio tu selo, tužio si mi se kako te stid spopada u svojoi kući. kad ti ovako dode kakav musafir. Ti si obrazli i fro«to4"biv čo'đek kao obično naši seljani, pa ti drago, da dočekaš musafira kako treba. Ta ću sad otvoreno go­ voriti. Bio sam rahat na tvome čajiru više kuće: zrak čist, kajmak sladak, voda studena, baš na pravom tefer’Ču. Ali tai rahatluk bio ie samo mome tpe’u. ali d u š a mi n i i e b i l a r a h a t . Čim sam se pf'mo’io u selo. opazio sam vaše male kuće. niska boia. iral;h prozora, sagrađene odmah do pojata. A koliko ima tih kuća pa dolie nod njima po­ drum u komu živi stoka, a gore u »čardaku« žive budi. Pred kimam vam dubrište. Pristup kućama neuređen. Eno, onakva lijena česma sa on:m izvanrednim mmetom. liiepom vodom i ona ie oštećena vašim nemarom. Odmah oko nje nekakve krnetine. smctlie nečist. A vi tu pijete vodu. Nisam tada ulaz’O u tvoiu kuću, a ja napamet znam da je i tvoja kuća unutra onako rđavo uređena, kao što ie i s dvora. Oprosti, što ti ovako iskreno govorim. Govorim ti ovako, jer si mi drag. na ti želim đobro. Da sam ti nešto došao kući. ti b; tek onda b:o u neprilici. Neka znaš. da bih i ja također bio u neprilici. Ja sam naučio, da mi ie soba čista, dobro prozračna, da nema buba i druge gamadi i Oa se u n;oi ništa ne isparava Tai red i čistoća u kući traži moje zdravlje, m o j ž i v o t . U selu se na to slabo pazi. Ja sam ili iz činije, a svakdašnje je’.o da mi se mijenja, da je dobro skuhano i laka hrana. Vi seljani na primjer nemate dosta povrća. U našim selima sva se zimnica sastoji iz krompira i kupusa, a u nas u gradu, još'mi nemamo toliko zemlje, ima svakcjakog povrća. Reći ćeš, znam, lako je vama, jer ste imućni. Ne znam baš tačno ko je od nas imućniji, ali ovo sve ne stoji do bogatstva, nego do u m i j e ć a , p r o s v i j e ć e n o s t i i bolje e k o n o m i j e , za koje ti vrlo malo znadeš. A ko radi i u mene i u tebe u kući? Ženskinje, je li? E, eto vidiš, da i ženskinje treba da uči. 1 žensko treba da zna raditi svoj posao, kako treba. A kako će ženska čeljad doći do tog umijeća? Školom, i jedino školom. U školi se stiče znanje. Tu se dobiva osnova nauke a onda, kad mu se razvije i rasvijetli um, svako čeljade samo po sebi napreduje. O n d a i d e u k o r a k s v r e m e n o m . Moj Šabane. vrijeme prolazi a mi zaostajemo. Grjehota je to od Boga. Šaban me je ipak razumio. Još ovako dva-tri razgo­ vora sa seljanima, pa biva uspjeh. Led je probijen u selu P. • Naš seljak nije glup. On je neobaviješten. Konservativan je, ali se dade uvjeriti, da shvaća i prima, što mu je korisno. Što vrlo veliki broj naše ženske diece ne pohađa školu, krivi smo mi svi, što seljanima i s k r e n o ne tuma­ čimo potrebu ško’e. U nas su najpozvan'ji muderisi, vaizi, imami, mualimi itd., ukratko i 1m i j j a, da otvoreno i iskreno tumače na­ stavu narodu u selu i gradu, da je neophodno potrebna narodne prosvijećenosti, da narod šalje svu svoju diecu u školu, jer bez svršene osnovne nastave u školi, narod ne nrče naprred. To ie dužnost u prvom redu p o z v a n e n a š e i 1 m i i j e, koja, ako to ne čini, g r i j e š i B o g u i n o s i o d g o v o r n o s t za svu z a p u š t e n o s t našega naročito seliačkoga svijeta. »Djeca bez ško’a. siro­ čad gola«, — odnosi se i na žensku kao i na mušku djecu, kao što i hadis tvrdi: »Tražiti znanje (učiti) dužnost je svakome muslimanu i m u s l i m a n k i « . U nas u Tugos’aviji kao u jednoj kulturnoj državi, postoji Z a k o n o obligatnom pohađanju š k o l a . I to u nas po selima stoii na papiru. Tedan ogro­ man broj naše ženske diece po selima, iz godine u godinu, samo se upisuje a škole i ne vidi. Danas se u našoi domovini na sav mah otvaraju domaćičke škole i no seVma među muslimanima. ko’e na veliku našu š*etu. slabo pohađaiu i muslimanske seliankc. Pa ako i pohađaiu zar mo«nt napredovati bez naobrazbe osnovne ško’e? Dosta je dakle da našim svim pozvanim navedemo samo tai primjer pa da svi osjetimo svoj veliki grijeh pre­ ma seoskoi i malovaroškoj našoj porodici. Nadalje su danas na redu i z d r a v s t v e n e z a d r u ­ g e pa i mnoge druge snremaiu se u Ministarstvu socijalne politike, a koia faida specijalno za nas. kad mi ni do danas, više manie pozvani ni smo još na čisto sa isEnom da ni ženske, kao ni muški n e m o g u s e p r o s v j e ć i v a t i i sudjelovati u prosvjetnim akcijama, bez o s no vn e škole. Ne bi li se jedamput ovim važnim pitanjem pozabavili i muslimanski n a r o d n i p o s l a n i c i ? Vruće, iskreno, otvoreno. Javašluka je zaista već dosta. Hamdija Mulić — — 241 �П роблеЈ* н езбри н уте д је ц е и Јхла деж и Бригу над у зго је м д је ц е , упрвом реду, во де њихови родитељи, као природни заштитници, a у томе родитељ е помаже увелико и ш кола. Родитељ и и ш кола треба д а од сво ји х штићеника ствар ају тјел есн о и душ евно здраве чланове жудскога друш тва. Али ако су д је ц а већ зарана остала без родитеља или су у немогућности д а их у з г о је , у тим случајевима родитељ ска брига прелази на зајед н и ц у , како би се скрочад и незбринута д је ц а извела на прави пут и постала корисни чланови друш тва. Посто.јећи закони, судске и полицијске мјере, ш тите сироту д је ц у само о д израбљ ивања д је ч је радне снаге, али б ез сарадњ е приватних установа и појединаца полицијске м јер е нијесу у стањ у д а о ву младеж заш тите од моралне и зд равствен е пропасти, те о д израбљивања њ ихове радне снаге. Соиијална б и јед а је д н о г д оста великог д и јела муслимана довела je у питање здравствени и морални у з г о ј бројне муслиманске д је ц е , к о ја ! су морално и зд равствен о угрож ена, поред свих приватних, самоуправних и д рж авних институц и ја к о је во де бригу и надзор над у зго је м и збрињ авањ ем нових нараш таја. И зузетне прилике, у овом питању, највиш е треба да тангирају и^забрину муслиманску д уховн у и св је товну интелигенцију, као и иЈијелу муслиманску ја вн о ст. к о ја тр еб а да се прене на посао макар и у дванаести час. Стога постављени проблем износим ттред нашу ја в н о ст да би се о н,ему повела озбиљ на брм^а. Ми имамо културна и хумана друш тва к о ја во де боигу над у зго је м и помагањем сиромашне средњ ош колске д јец е, na и академске омладине. З а с в о ј д јел о кр у г у зела су ова друштва да помаж у и васп и тавају је д а н дио и занатлш ске омладине. Али ми. имамо no градовим а је д а н врло велик број муслиманске д је ц е к о ја су ван ш коле и ван заната и x o i a чак нијесу била ни у о сн о вн ој ш коли, na ни у мектебу. Такву мдадеж мк смо потпуно заборавили и занемарили.. О н»ој нико не води рачуна, na ни њ ихови родитељи. О ва младеж кзвргнута je свима негативним у зго јн и м факторима улице и друштвеиог олош а. Њ у у з г а ја улица, кино и кафана, д а даиас или сутра угр ози ж и вот и иметак мирних и честитих грађана и пролазника. Са ових неколико ред ова хти о бих да укаж ем на ову болну етрану наш ег данаш њ ег друш тва и д а индиферентност наше средине осудимо. Сви видимо како се сваким дачом, na и no ноћи, нашим градским улицама повлаче и ск и тају гомилице распуш тене и занемарене муш ке и женске д је и е , K o i a нити n o xah aiv ш колу нити и зучавају занат, нити ко уопш те и н>има в о д » бригу. Ha очиглед наше интелигенције, no читаве хорде распуштене д је ц е ск и тају се улпцама, б ез надзора, просе, краду, проваљ ују, итд. и зб о г тих зала д ол азе у полицијски затвор. Ту се- опет о д одраслих пропалица науче јо ш горим пороцима и страшном занату, к о ји их мож е одвести на р обију или на вјеш ала. У новннама често читамо опширне и зв је ш т а је и описе криминалних сл уч ајева, у који м а малодобници и гр ају главне улоге. Колико пак има криминалмих. сл уч ајева к о је дневна штампа није забиљ еж ила и к о ји су јавн о сти остали потпуно непознати! Сви могући пороци овладали су таквом омладином како мушком тако и ж енском, a у н ајве ћ о ј мјери крађа, картањ е, блуд, a донекле и алкохолизам . Сироти д јеч ац и и д је војчиц е немајући никакве заш тите, гладни, голи и боси пад а ]у у канџе ко јекакви х бездуш них типова с в о је паланке, к о ји их уче и присиљ авају на све оно ш то je н ајго - 242 ' Жазиф ГРесуловићРЖравуњанин (1886— 1938) (Месеца октобра о. г., после операције, преминуо je у Д рж авној бол«ици у Скопл>у познати Г ајр е то в трудбеник Назиф Ресуловић, учитељ. Сахрањен je на скопском муслиманском гробљ у »Кази - Б аба«-, после импозантне џеназе пред Гази И са-беговом џам ијом, у к о јо ј je у зе л о учеш ћа м ногобројно скопско грађакство о б ад веју вера. П осле подневног и џеназа-нам аза, над табутом мерхумовим први je у зео реч писац ових редова и у име месног одбора Г ајр ета као и у име колоније босанско-херц еговачких муслимана у Скопљу опростио се с мерхумом овим речима: Физичка егзистенција и о вог доброг и заслуж ног члана наш е за је д нице, е в о данас већ припада прошлости. Нас св е теш ко погађа о в а ј велики губитак, губитак јед н о г зн ач ајног националног трудбеника и патриоте, п ознатог и з дана наш ег теш ко г ропства под туђином, губитак јед н о г неуморног, несебичног хултурног и просветног радника, карактерног, честитог и корисног члана исламске и наше опш те националне за је д • нице, к о ји иза себе остављ а светао траг, богату и вредну песничку и уопш те књижевну оставш тину. Српско муслиманско културно-просветно друш тво »Г ајрет«, у ком е je он већ о д младих дана сарађивао и до смрти о стао веран поборник њ егове културне и иационалне и деологије, д у гу је нарочито признањ е свом одличнс-м сараднику, мерхум Назифу Ресуловићу. У име месног одбора Г ајр е та и босанско-херцеговачких муслимаиа, настањ ених у Скопљу, ja се с б о ло м у души и с дубоким пиететом клањам сенима д оброг мерхума и занавек опраш там с њим у часу када овоземни д ео њ егове светле личности отпраћамо до њ е гово г вечног почивалиш та. Нека je рахмет и слава добром Назифу Ресуловићу! О дм ах затим, с мерхумом се опростио дирљивим и опширним говором претставник Учитељ ског удруж ењ а у Скопљу. У сво м е гово р у он je лепо оцртао човечански и књ иж евни лик мерхума Ресуловића. Последњи je гово ри о , на турском јези ку , у име муслимана арнаутске и турске народности г. Ферид Бајр ам , �референт за муслиманско ш колство при Б анској управи у Скопљу. Ч-Бегов лепи и темпераментни говор у коме je величао мерхума као одличног просвјетног трудбеника на Ју г у , био je врло срдачно примљен. После њ еговог говора џеназа je кренула на гробље, ношена од многобројних учесника који су тиме давали последњи дсж аз пош товањ а живих према умрломе. Значајно je било културно-просветно делање рахм. Ресуловића на нашем Југу, где су учител>и муслимани права реткост. Он je успео д а освоји симпатије несамо тамош њих муслимана, него и немуслимана, међу којим а je сејао љубав и трпел>ивост и у чијим je културним акцијама узимао увек видног учешћа. Због тога, вест о њ е гово ј смрти болно je одјекнула у свим круговима скопскога грађанства, ко јо м je било управо запрепаштено. To тим пре ш то je мерхум био јо ш у снази, способан з а рад кр о з јо ш дуги низ година. Управо о вога лет;а он je скромно прославио тридесетгодиш њицу свога књижевног рада ш то je са симпатијама забележ ено у сарајевском »Г a ј р е т у« и скопском »Н a ш е м Д о м у«. Рахм. Назиф Ресуловић родио се 12 априла 1886 године у Засаду крај Требиња, где je свршио' ош овну школу и три разреда Трговачке школе. У М остару je свршио столарски отсек Занатске школе, у С арајеву Учител>ску ш колу (a у Скопљу, на Филозофском факултету студирао je к р о з ш ест семестара педагош ке науке и положио неке испите). Године 1966 постављ ен je за учитељ а основне ш коле у Оџаку. Служио je као учитељ no разним местима Босне и Херцеговине a у Скопљу са малим прекидом од 1928 године д о св о је смрти, где je јед н о време био референт Просветног одељ . Банске управе, управитељ основне ш коле и коначно учитељ основне ш коле »Осман Ђикић«. У Зворнику (1925— 1928 г.) био je школски надзорник за четири среза. Био je прегседник Југословенског учитељског удруж ењ а .у Зворнику и Скопљу a два пута и члан главног одбора ЈУ У у Београду. О бновио je и оживео рад Г ајр ета у Оџаку, Зворнику, Скопљу и другим местима. Активно je радио у Соколу, као просветар. Држ ао je популарна предавања, курсеве за аналфабете, оснивао читаонице, књижнице и сељачке задруге те приређивао забаве и концерте. — Члан je (утемељач) друштва Г ајр е т у Сарајеву. У лепој je успомени задр- ре . . . To су већином напуштена дјец а без родтељ а, или су то д јец а беспосличара, рабаџија, просјака, сезонских радника и т. д. који је д ва хране сами себе, a о с в о јо ј д јец и нити се брину нити могу д а се брину. Ta д јец а, како сам rope поменуо, нису учила ни основну колу, нити занат. За учење заната сви знамо да je главни у с л о в , д а je шегрт изучио основну школу и да ннје млађи од 14 година. Међутим велика већина ове д јеце нема ни основне ш коле; ока je или нијесу завршила или je уопште нијесу ни похађала. М ало je парадоксално да поред закона о обавезн ој и бесплатној основној настави може no градовима и варошицама изостати толико д јец е без свршене основне школе, али факта говоре. Б е з имало претјеривања износим да je ове школске године (у једном бившем окружном мјесту Дринске бановине) било позвано за упис у I разред основне школе 650 д јец е и то мушке и женске, a уписано je само 270 д јец е. Зкачи д а je изостало 380-теро д јец е само ове године од уписа у I разред, и тако ће посве остати без писмености, a донекле и без у з г о јн о г правца за савремени живот. У горњ ој цифри садржан je додуш е број д јец е свију конфесија и оба пола. Како смо ми муслимани просвјетно најзаосталији, a no градовима и касабама у већини настањени, то баш у највећем броју муслиманска д је ц а остају без основне школе. Узрок слабог одзива у школе у првом реду je помањкање свијести, сиромаштво и биједа, a најпослије и помањкање школских просторија и наставних сила. Градске општине морале би имати више ш колских зграда и више школских одјељ ењ а као Ж д о во љ ан б р о ј наставних сила, na да се онда могне потпуно примијенити закон о обавезној основној настави. Оваквнм стањем погсђена су у првом реду муслиманска градска дјеца, за к о ју смо одговорни пред Богом, пред народом и пред историјом. Замислимо само да je у сваком окружном мјесту бивше Босне и Херцеговине ове године изостало од школе сгм о 200 муслиманске д јец е, значи да je у цијелој Босни и Херцеговини изостало 1.200 na за 10 година имиали бн 12.000 Када би се урачунала јо ш и она д јец а no већим среским м јестима, добили би једну поразну дифру о градској дјеци к о ја не п о хађају основну школу и к о ја ни од кога не примају никакво васпитање. Стање и будућност ове д јец е ,мора забринути сваког искреног патриоту ове земље. Сеоске д јец е о стаје до душе много више без основне школе, али то није тако зло као за градску д јецу к о ја су изложена свим могућим опасностима и иегативним узгојннм факторима. Бригу над у зго јем сеоске д јеце у првом реду воде нихови родитељи као природни заштитници, те према томе узго Ј и морал те д јец е, иако без школе, много je бољи него код варошке д јец е. Родитељи варошке д јец е из много разлога ниЈесу у стању да испуне сво је узгојн е обвезе према дјеци, нарочито o n aj к о ја не похађају школу. To су већином ДЈеца сиромашних родитеља, који no цио дан раде тешке физичке послове a ноћи проводе no механама. О исхрани и у зго ју сво је д јец е као и о њиховом школовању не воде никакву бригу. Они станују no периферији града, na њихова изгладњела д јец а силазе у чаршију или д а просе или да краду. Ha н>ихово школовање нико и не помишља. Није мален број овакве дјеце. Она претстављају социјални баласт и срамоту нашег данашњег друштва, a нарочито исламске вјерске заједнице, na чак и цијеле нације. Ова дјечурлија no нашим касабама, чине на само напаст на нашег ч овјека, него и на странца, поготово на туристе a и остали пословни сви јет који свраћа у провинцију. Она претстављ ају велику срамоту за исламску заједницу, је р се no њима цијене сви муслимани. По њима се може да суди недостатак наше социјалне свијести и отсутност сваке колективне активности за јачањ е и подизање. 243 �Када странац, к о ји не п о зн аје д овољ но ж ивот нас муслимана у прошлости, данас види многу биједну муслиманску дјец у no улицама, и нехотице с правом помисли да смо ми уопшпте неспособни за ж ивот и напредан културни рад. Међутим то к и је тачно, је р смо ми вазд а тежили за напретком и манифестовали св о ју вољ у за вишим културним животом, како то и наша вје р а прописује. Истина je д а смо усљед нашег наглог осиромаш ења занемарили наш ситннји свијет и њ ихову д је ц у . Бивши велепосједниди, као и мали посједници, забавили су се сваки борбом за егзистенцију и одржање, na j e заборављ ен и занемарен велики б р о ј нашег живља ко ји je у з њих живио. Д јец а овога нашег малог човјека о стају б ез егзистенц ије, без ш коле и без заната. Она немају никаквог занимањ а. Има д оста сл уч ајева да им нека д јец а и пођу у основну школу, али под теретом теш ких прилика и велике фукараштине напусте школу, чиме губе касније право за изучавањ е заната. Д а се макне неко д и јете у сви јет на школе или на изучавањ е каквог заната, треба извјесна сумица новаца, треба савје та, упута и приватне иницијативе: Али нашем малом о вје к у све je то ускраћено. Тако вели^а већина наше д је ц е о ст а је и б ез школе и б ез заната, na тако и многи таленат мож да пропадне. Јо ш гори je случај са д јец ом к о ја су посве б ез родитељ а. Са д је ц о у наших суграђана других вје р а иде много лакше. Прво, наши суграђани других вје р а свјеен и ји . су о д нас, a осим то га материјално су боље стали, a њ ихова удруж ењ а и појединци ванредно су аггилни у збрињ авањ у подл«1а;Гка и заш тити њ ихове д јец е. Ми муслимани нити см о довол.но свјесн и , нииС^смоаг^дни, na и наша малобројна друш тва к о ја _ с у позвана да се брину за исламску м л ад е ж ,> б е з наше моралне и материјал не помоћи, м орају ликвидирати. Пред огромним бројем незбрннуте, напуштене и сироте д јец е муслиманске, к о ја не похађају ш коле цити занате, д рж авне установе, и поред најболЈе во љ е м јеродавних, немоћне су да пруже пуну помоћ и заш титу. C fb ra у з држ авну помоћ треба у првом реду д а д ођ е сарадњ а приватне иницијативе, na окда самоуправне, бановинске, вје р ск е и општинске установе. Неки дан читали см о у престоничкој штампи опширне и звјеш таје о међународном конгресу Уније за заш титу д јец е и о изложби графикона, статистика и предмета, к о ји су приказивали резултате рада и успјеш не борбе з а моралну и здравствену заш титу д је ц е и младежи. Том приликом могло нгм je пасти у очи д а су поједине општине на овом пољу получиле ванредно ли јеп е резултате, a иза општина стоји. иницијатива држ аве и приватних друш тава. У самом Београду има око 70 друш тава, к о ја се брину за младеж ; затим no броју друш тава ових д олази Љ убљ ан а, na онда Загреб. Београдска општина има половилу цјелокупне београдске д јец е под своји м старањ ем и no своји м здравственим и социјалним установама. О ко 6 3 0 напуштене д је ц е , и оне потпуно без родитељ а, Б ео гр ад ска општина см јестила je код туђих породица за ч и је издрж авањ е плаћа мјесечно дотичним породицама. Д ва в о за са о ко 1850-еро д је ц е послала je београдска општина прош лог љ ета на опоравак. У Београду, Загребу и Љ убљ апи општине имају св о је специјалне буџетске кредите за соц ијално старањ е и заш титу сироте д јец е. По Д равској бановини чак и сеоске општине имају социјалне и здравствене установе као и буџетске кредите за заш титу д јец е и младежи. О приликама здравствене и моралне заштите д јец е у крајевима бивше Босне или Херцеговине нема ни помена на изложби.. К ад Б ео гр ад има 70 друш тава к о ја се брину за д јец у , онда би требали и остали наши градови да имају сразмјерно о дговарајући б р о ј друш тава и установа, к о ја се брину за моралну и здравствену заш титу д јец е. Међутим код нас нема иити близу оно ш то би требало, специјал н о међу муслиманима. Међу нама има приличан б р о ј му- ж ано њ егово држ ањ е 1914 год. када je сведочио у корист српских сељ ака у С арајеву, к о је су ау стри јске власти д овгле на опгуженичку клупу. Рахм . Ресуловић се успеш но бавио књизевнош ћу и музиком. ЈНБегови први песнички покуш аји д ати р ају из 1905 год ., али ти њ егови изливи младалачких o ce h a ja остали су н еоб јавл>ени. Први њ егов штампани рад je чланак »М рак и неуређеност улица у Требињу«, који je објављ ен у листу »Бош њак« у С арајеву 1905 (и.ли 1906) год. T a j чланак у коме je дигао с в о ј глас против нерада требињске општинске упраЕе, прво je послао мостарском »М усавату«, који je — зб о г пријатељ ских веза са претседником требињске градске општине — одбио д а г а штампа. О д 1908 год ., као ученик Учитељске ш коле, почиње д а о б ја в љ у је св о је радове у »Ђ ачком листу«, a од 1911 г. мостарски »Бисер« и сарајевски » Г а јрет« ш там пају њ егове приповетке, песме, позориш не ствари и разноразне чланке. Т ад а заправо почиње њ егово право књ иж евно делањ е к о је ће продужити д о омрти. K ao учитељ у Оџаку г. 1913, он с народом прославља 10-годиш њ ицу посто јањ а Г ајр ета. Ha т о ј прослави приказаиа je њ егова позориш на игра у једном чину из ђачког ж ивота у Оџаку, »Сироче«. Т у игру, он je нарочито за о ву прилику написао и на т а ј начин п р в и изнео Гајр ето ву мисао на позорницу. Тадањи главни секретар Г а јрета, познати национални борац и арадски мученик, рахм. А вдо Сумбул, у листу »Г ајрет« од 20 марта 1913 г. писао je рахм. Ресуловићу између о сталога: »Управо када сам Вам хти о д а пишем д а кам пош аљ ете Ваш комад, д а1*ат пригодом десетогодиш њ ице Г а јрета, за лист, р ад je већ био ко д мене на столу. И деја не м ож е бити краснија. Ви сте први, ко јем je сретна мисао пала на ум, да, изнесете Гајр ето ву и деју на наше позорнице Б о љ е агитације за Г ајр ет и њ егову и деју збил>а не могу д а замислим и ja Вам на томе од срца честитам« . . . » Јо ш Вам напомињем да ћемо од о вог ком ада слог задрж ати и штампати га у посебне књижице, како би адогли слати свима оним, к о ји he у будуће давати Гајр ето ве забаве. Држ имо, д а ћетс нам о в а ј поступак одобритн и то дозволити.« У истоме листу о в а ј заслужни национални и културни трудбемик д а је јо ш тада о вакво миш љење о Ресуловићевим радопима: »He ласкајући Вам ни мало, велим Вам , да ми се Ваш и pa- �дови необично д оп адају: тема Вам je увијек добра, стил лијеп, a што je најглавније јези к правилан, чист, без икаквих примјеса.« Поред ових р еч и .ко је je Авдо Сумбул упу^ио директно Назифу Ресуловићу, и са,м часопис »Гајрет« у свом 4 —5 броју о д 1 априла 1913 год ., у рубрици »Г ајр ето за десетгодишњица« под насловом »Оџак«, доноси, између сстало га и ове редове: »Осим овога јо ш je неш го што нас je код давањ а ове забаве највиш е обвеселило. Г. Назиф еф. Ресуловић написао je за ову забаву нов позоришни комад, у коме се први пут износк Г а јретова идеја на нашу позорницу. Г. Ресуловићу од срца честитамо на о в о ј сретној замисли, к о ја he без сумње донијети нашем »Гајрету« лијепе користи. О вај нови комад г. Релуловића донијећемо, ако не у овом броју ради пренатрпаио-сти материјала, a то засигурно у идућем. Комад je приређен тако д а се може давати на свак о ј Г ајр ето вој забави, rnto ће исд а буде ако Бог да . . . « О вај рад je одиста штампан у »Г ајрету« (1913 r. бр. 6— 7) и успешно приказиван више пута по' разним местима Босне и Херцегавине. После О слобођењ а, у з нешто прозних радова он imfne нарочито патриотске песме, д еч је песме, песме радницима и сељацима. С арађује у многим часописима у С арајеву, Београду, Скопљу, Загребу и другде, no календарима и алмамасима. Њ егове радове преносе разне антологије, декламатори и читанке. У следећем броју »Гајрета« биће изнета, углавном, цела библиографија њ егових објављ ених радова. He упуштајући се у критичко оцењивање нити анализу књижевног рада рахм. Н. Ресуловића, о коме се више пута ласкаво говорило и писало, намера ми je била о в а ј пут. да укажем ка њ егове заслуге з а Г ајр ет п Гајретову националну,културну и просветну мисао. Уосталом, оно што je о мерхуму писао рахм. Авдо Сумбул, што je забележ ио лист »Гајрет« и приликом прославе 10-годишњице друштва и, о во га лета, приликом њ егове 30-годишЊице књижевног рада, као напокон и оно што je у име Гајрета на њег о в о ј џенази рекао писац ози х редова — свакојако je довољ ан д ок аз колико je Г ајр е т умео и уме д а цени његове заслуге. У томе свему и живи и мртви Назиф Ресуловић добија пуну сатисфакцију за сво ј рад. Нека му je рахмет и слава! М. Тајиб ОкиН. шких и женских друштава, како у Сарајеву тако и у провинцији, у чију би компетенцију спадала брига и надзор о ДЈеци и сиромашном нараштају, али та друштва нити су дала нити су могла дати оно што се од њих с правом очекује. Да се на овом пољу међу нама врло мало радило крква je наша интелигенција, старија и млађа, к о јо ј je добро, a ^ оја je изгубила сваки социјални смисао и чији су о сје ћ аји хуманости потпуно отупили. И зузетак чине часне изнимке, којих j e међу нама врло мален Орој. И да није виших етичких и хуманих циљева, национално-економски разлози диктују, да муслиманско друш тво посвети1 сво ју пуну пажњу угроженој младежи. С правом очекује ова младеж од муслиманске духовне и свјетовн е иителигенције да jo j се помогне, јер су ирипадници наше вјерске заједнице на ч и ји he број интелигенције рачунати у извјесним моментима кад ови узрасту. Напредак и опстанак јед н е заједнице овисан je у првом реду о прирасту и надопуни конструктивне и продуктивне радне снаге. Што jeзд рави ја, бр о ј^ и ја и спремнија нова генерација, то ће заједница као фактор бити јач а. Код нас, међу муслиманима, показало се до сада да државне здравствене и социјалне као и само два Вакуфска сиротишта, na и друге сличне остале установе међу нама, нијесу биле у стању да преузму на себе бригу и старање за у зго ј многобројне снромашне муслиманске д јец е. Јер , такве младежи било je и бива сваким даном све више и више. Намеће се стога неопходна потреба ^ д а-се овоме проблему даде пуна пажња свих мјеродавних муслиманских форума и фактора. Стога сам мишљења да би требало Старјешинство нсламске вјерске заједнице са вакуфским саборским одбором, члановима Улема Меџлиса, имамима и среским вакуфским повјереништвима, д а покупи о муслиманској дјеци слиједеће статистичке податке: 1) Б р о ј муслиманске мушке и женске д јеце к о ја се скит а ју т. ј . не похађају школу ни мектеб, a у м јесту постоји и мектеб и основна школа. 2) Б р о ј муслиманске мушке и- женске д јец е без родитеља о к о јо ј се нико не брине. 3) Б р о ј муслиманске младежи од 10— 20 година к о ја су без заиимања, свршила ochobjiv школу, na не похађају ни занат ни средњу школу. A ko би се савјесно прикупили горњи подаци, добили би једну врло фрапантну цифру, о чему би позвани и мјеродавни онда, хтјели или не хтјели, морали повести најозбиљ нију бригу и предузети врло ефикасне мјере за лијечење овога нашег социјалног зла и културне срамоте. Старјешинство Исламске вјерске заједнице након покупљеиих података требало би одмах да позове анкету наших најпознатијих јавних радника свих звања и струка, ко ји би дснијели потребпе одлуке и израдили детаљан план о збриаавањ у , школовању и запослењу бројне сироте муслиманске младежи. Ова анкета имала би д а проучи и донесе конкретне закључке, који долазе у обзир за ријешење постављеног проблема: 1) Ha који начин исламска заједница треба да помогне пуну-примјену закона о обавезној основној настави у оним мјестима гд је барем постоји основна школа. 2) Ha који би начин могао Вакуф помоћи школске општине, да ове повећају број одјељењ а, к о ја би похађала д јец а досад изостала од основне школе. 3) Д а ли постоји могућност отварања окружних вакуфских сиротишта у мјестима са претежним бројем муслимана. 4) Да ли би се могле отварати специјалне Вакуфске радионице, или мање фабрике са интернатским уређењем за ■ ____________________________ 245 �Из iic.otijciJiJbcnc п е с н и ч к е остсгвштине р а х л е т л н Р е с у л о в и Ћ а КИТА ЦВИЈЕЋА Сjeb a m ли се када си ми Ону киту цв’јећ а дала? Од миља j e и зан оса M oja душ а уздрхтала. Три цвијета ту су била: Плав, бијели и црвени. Ах, прекрасне то су б о је, Што к о мелем г о д е мени! сиромашну муслиманску младеж у којим би у је д н о изучавала разне занате. 5) Д а ли je могуће д а Вакуф м ож е за бесплатну послугу уступити градским општинама земљ иш те и зград у за отварањ е опш тинског сиротиш та, у к о је м би била см јеш тена муслиманска и немуслиманска дјеца/ у колико то општина сама није у стањ у д а изградиЧ}. градилиште купи, д -гр ад je у већини настањен муслиманима. 6) Д а ли j e могуће основати једвд> централно друштво з а см јеш тањ е муслиманске^мушке и ж енске д је ц е на изучавањ е модерних заната, под покровитељ ством Исламског вјер ско г старјеш инства ч ији би повјерениди n o провинцији бкли имами и ш ер и јаЈске су д и је. Нешто попут »Привредника« или »Радиш е«. 7) Д а ли je могуће см јеш тањ е сироте и напуштене д је ц е no приватним кућама, ч и је би издрж авањ е плаћала централа Исламске в је р с к е зајед н и ц е из сп ецијалног фонда и приреза, који би се у то име о сновао и завео. М ишљења сам д а би се остварењ ем ових неколико питан>а, кзнесених у горњ им редовим а, макар дјеломично могло помоћи б р о јн о ј исламској незбринутој д јец и . Тиме би манкфестовали св о ју св и је ст и докум ентовали снажну нашу вољу у данаш њ ој ж и вотн о ј борби з а д аљ њ у св о ју ексистенцију на о в о ј груди земљ е. Пресретан сам, momo д р ага, Миришући твоје цв'јеће И не тражим на свијету Од тог цв’јећ а љ еп ш е цв'јеће. (1911 го д .) ДОПАДАЊЕ Волим п ољ а класјем позлаћена, В есак с фруле к р а ј стада пастира. Волим орла к а д прхне са стијена У з кликтање ср ед планинског мира. Волим б о р је и танане јел е, Гримиз зо р у што п о зд р ав љ а дан е. Волим села, њ ин е куће бијеле, И ратарске, што х љ е б д а ју , длане. Волим мили пијев славуј-птице И сунашце кад са г о р е гран е; Волим када проспе златне жице Ha л и ваде цвијећем иш аране. Волим пЈесму у шумору ријека, Дрхтај ситни седеф-тамбурице; Часе слатке кад ме д р ага чека, Да j o j чарно ja откријем лице. Волим ћурлик вјетрова у лишћу Са мирисом п р ољ ећ н ога даха. Волим тренут к а д у младом бићу Разбукти се пламичак севдаха. * Али никад не волим нит’ желим: Мутне д ан е и н ев о љ е штуре, Крик младости за жићем увелим, Ни животне оркане и б у р е . . . М ехмед Салихспахић ЈТамазанска ноћ Закорачили су јес е њ и тмурни дани У наш град, Зајаукали су вјет рови узбуркани Ко ч овјек к а д га савл ада глад. A глад j e ту. И зима b e с к о р о до№ И снијег b e намести улице д у г е . . . ripon3aKahe д је ц а у л е д е н о ј Hobn, Mp3Hybe се градом отпуштене слуге. Л nohac, Hobacl д о к м ујезин гласно з о в е с минарета, Д ок спавају мирно сити и напити, O ko наш ег града смрт облијета И Hob рамазанска би једом с е кити. Ју н у с M e^O BH b 246 ШТО ЛИСТ »ГА ЈР Е Т « Б У Д Е ИМДО ВИШ Е ПРЕТПЛАТНИКА Б И Ћ Е С ВЕ БО Љ И И У Р ЕЂ ЕН И ЈИ . ПРЕТПЛАТИ ТЕ СЕ И О М О ГУ Ћ И ТЕ ЛИСТУ НА ПРЕДО ВА Њ Е! �I s v o r s e v d a lin k e Naredna pjesma je izraz kolektiva, izraz narodne duše koga nazivamo umjetnost. Ta umjetnost je, međutim, osobena i sirova, nije nakalemljena. Ona pretstavlja osjećanja mase,i, istodobno, osjećanja svakog čovjeka, malog i ne­ znatnog, koji je svoje bolove i radosti, svoje želje i tajne, stopio u zajedn čki poklik iz koga se rodila melodija. Danas kod nas postoji nekoliko lokalnih narodnih iz­ raza koji se bitno razlikuju između sebe, iako u sebi sa­ državaju istovjetan seljački, narodni estetski izraz. Oni se dijele po pokrajinama. Poniknula u narodui, narodna pje­ sma je živila u njegovu predanju i tradiciji, srasla sa nje­ govim instinktom i vršila snažan uticaj na našu današnju kulturu. Sevdalinka je lirski izraz narodne duše koji je ovdje, u Bosni, naročito došao do punog izživljavanja usljed izvjesnih vanjskih uticaja. Ovi vanjski uticaji, sadr­ žani u društvenom folklornom i vjerskom životu, djelovali su i na njene čisto muzičke elemente. Jo š su stari Južni Slaveni pokazivali velike muzičke sposobnosti. To je prvi uočio vizantinski car Mavrikije. On je na svom ratnom pohodu u Trakiju zarobio tri Sla­ vena koji su, mjesto ratnog oružja i ratne vještine, lijepo svirali i pjevali na svdjim gitarama. U IX vijeku bili su širom cijele Njemačke poznati i cijenjeni slovenački igrači koji su izvodili najljepše plehove' i igre. Stara slovenska igra k o l o bila je poznata i kroz cijeli Srednji Vijek, a Nikifor Gregoras je 1328 godine gledao i slušao ove igre u Srbiji. Poljski kralj-Vladislav Jagel držao je 1415 godine srpske guslare na svom dvoru, a papa Aleksan­ dar III bio je neobično oduševljen našom muzikom kad sc navratio u Zadar na svom putu u Mletke. U Zadru su Hrvati priredili u njegovu čast vesele narodne zabave, na kojima je Papa bio razdragan kao dječak. U Dalmaciji, specijalno u Dubrovniku, ove vesele igre, koje strani pisci nazivaju »đavolske pjesme«, protiv koj.h su protestovali crkveni sabori, održavale su se na pijacama i po crkvenim portama. Po svoj prilici su se ove narodne igre i pjesme održale u našim krajevima još od paganskih obreda. Kroz našu istoriju imale su vidnu ulogu u razvitku našeg kulturnog, nacionalnog i političkog života. Stvarali su ih i prenosili trubaduri, guslari, skitnice, kosci i zaljubljenici. U najraz­ novrsnijim formama, sa instrumentalnom pratnjom ili sa­ mostalno, održale su se one sve do danas. Narodna pje­ sma je izbijala direktno iz naroda, iz života: rađala se u izobilju i sreći, u zadovoljstvu i veselju, u ratu, krvi i ne­ volji, haranju kuge i drugim manifestacijama dnevnosti. Гако je dobivala i svoj sadržaj i ritam, nekad bolan i prebolan, nekad raspojasan i razuzdan, šaljiv i živ, pun manguparija i doskočica ili pritajene tuge za nečim nedokučnim i dalekim. Nije onda čudo što je narodna pjesma postala ogledalo narodne psihe, sinteza snage i stremljenja, odjek događaja i kulturnih nastojanja naroda. * Baš u najnovije vrijeme, narodna muzika je, sa svojim eminentnim folklornim i umjetničkim elementima, došla do punog izraza i snage. Kod raznih naroda pojavio se velik broj onih koji su stekli puno priznanje i popularnost upravo zbog toga što su u svoje muzičko stvaranje unosili elemente nacionalne muzike. Tako su došli na glas kompo­ zitori poznati u cijelom svijetu kao što su Haydn, Smetana, Janaček, Musogorski, Betoven, Bah, Dvorak. Pod uticajem njemačkih klasika, čeških romantičara i modernih ruskih kompozitora, poečli su kod nas u narodnoj pjesmi tražiti izvore Jenko, Krstić, Marinković, Ipavec, Mokranjac, Maćejovski i Hajnrih, a u najnovije vrijeme Gotovac, Mec i Demetar. Simpatična je u tom pogledu akcija »Akademskog pevskog zbora« u Ljubljani i nekolicine mladih muzičara oko ovog društva, naročito Marolta, Tomca i dr. Položaj sevdalinke u našoj narednoj poeziji ima za­ sebno mjesto. Sevdal.nka je, pretežno, ženska pjesma. Stva­ rale su je naše žene i djevojke, zatvorene medu četiri zida, u čežnji, boli i radosti. One su, većinom, po muslimanskim patrijarhalnim domovima, zatvorene vjerskim propisana i običajima, iza rešetaka, u halvatima i čardacima i mirisnim avlijama, proživljavale časove samoće. Pjevale su pjesme okivajući ih riječima adekvatnim motivima radosti, smrti i erotike. Vezle su na svojim derdefima najfantastičmje šare i cvjetove prenoseći na njih svoju dušu i goruće čežnje ranjena srca. Lirska nota vibrira često u istančanoj nijansi da se, ponekad, izlije u ekspresivan izraz koji zahvata i krv i srž osjećaja. Izmiješana je u njoj slovenska bolećivost i melanholija sa dahom bogumilske Bosne i mračnim neshvatljivim tajnama Azije. * Sevdalinka skriva u sebi unutarnje porive koji tinjaju u nama da načas, kao plamen, razbukte fatalno i snažno zapretane strasti u krvi, u ploti. Ova sevdalinka, čija je snaga u tekstu koji, mjestimično, liči na suptilnu japansku poeziju, i u melodiji koja uzbuđuje i zanosi, »upropastila je hiljade egzistencija i života« sagorijevajući u njima, uz saz i rakiju, sve ovozemaljsko i unutrašnje. Ta melodija, opojna kao rakija, prenosi ih u čaroban svijet derta i sev­ daha, boli i omanie i stvara u njima čudna raspoloženja. Sevdalinka, osim toga, svoj korjen traži u životu tra­ žeći njegove najpotresnije i najdramskije momente. Lju­ bavni osjećaji su najbolniji, kipte u čulnoj prenadraženosti. Sevdalinka je, kako kaže jedan naš pjesnik, stvorena iz srca, pa i danas govori kroz srce onih koji je slušaju. Po­ nikla je, dakle, na našoj narodnoj melodiji koju je obogatila istočnjačkim kulturnim varijantama i učinila je složenijom. Ovakva kakva je, mogla je da se rodi samo pod povoljnim ekonomskim uslovima, na begovskim odžacima i čardaklijama, koji su njenim stvaraocima omogućili bogato izživljavanje. Ona pjeva o starom zemanu i sreći, o ljubavnim zanosima i bolima, o čežnjama i nedoslutnim uživanjima. Zato zaluduje i čsvaja, zato se rado sluša, a kad se sluša onda se uzdiše, razbija, uživa, potcikuje i plače. Ljepota sevdalinke doživljuje se na razne načine, prema tempera­ mentu i raspoloženju. Posljednjih godina bosanska sevdalinka postala je opšta svojina, jer postepeno osvaja sve krajeve naše zem­ lje. Trebalo bi, jedino, da se neko stručno lice pozabavi njenim čisto muzičkim studijem i da obradi još neobdjelano gradivo koje leži na dohvatu i čeka. Samo tako bi mogla da posluži viš.m ciljevima i da svojim dubokim lirskim štimungom, svojom muzičkom vrijednošću, doprinese stva­ ranju viših vrijednosti naše opšte jugoslovenske kulture. U protivnom slučaju služiće sevdalinka, kao i dosad, prven­ stveno, buđenju niskih čovjekovih strasti, najviše alkoho­ lizma, najvećeg neprijatelja našega naroda. A uživanjem alkohola, čovjek i nehotice pada pod uticaj mnogih drugih socijalnih zala i opačina, a to nije cilj naše lirske pjesme. Sevdalinka treba da oplemenjuje i ojačava, a ne da ruši i ubija. Kad to spoznaju široke narodne mase, onda će njena snaga biti još veća, njen muzički i kulturni uticaj još jači. Hamid Dizdar --------------------------- - 247 �ЗО-g o d iš n jic a o d la s k a a u strijsk itj četa isz S a n d ž a k a Prema zaključku Berlinskog kongresa godine 1878 Austro-Ugarska monarhija je dobila mandat da okupira Bosnu i neicegovinu, sto je ona iste godine i izvršila. Ali se austrijske trupe nisu zaustavile na istočnoj, bosanskoj granici, nego su prodrle preko nje i u Novopazarski San­ džak sve ao Pievarja, postavljajući u pojedinim mjestima Sandžaka svoje vojničke posade, sve pod izgovorom, da sc osigura zaieđe — okupirana Bosna i Hercegovina. Austrijske čete došavši u Bosnu i Hercegovinu odmah su preuzele i civilnu upravu, djelomično uvodeći čisto au­ strijske zakonske propise, a djelomično republicirajuči otomanske zakone bilo u njihovom izvornom obliku bilo sa nekim dopunama i izmjenama. Međutim u Sandžaku je bila potpuno druga situacija, jer Austrija nije imala mandat da okupira i Sandžak, nego je u njega prodna bez nekog specijalnog zaključka. Na osnovu toga nije smjela austrijska vojska da preuzme i civilnu upravu u Sandžaku iako se je neovlašteno dosta upiitala u interne posiove domaće, otomanske civilne uprave. Austrijske vojne posade provele su u Sandžaku 30 godina, a kada je 1908 godine anektirana Bosna i Hercegovina, morate su austrijske čete napustiti Sandžak. Inteiesantno je napomenfcti,pda» su podaci o bo­ ravku i djelovanju austrijskih četa u Sandžaku više nego oskudni, da ne kažemo nikavi, razumljivo oni do kojih mi lako možemo doci. U Balkanskom institutu sarajevskog muzeja nalazi se jedan mali dosije pod imenom »Limgebiet«, u kome je tadanji Šef instituta, a sada penzionisani profesor univeiziteta u Beču Dr. Karlo Patsch, sakupio nešto ma.o građe o tome. Za vrijeme boravka austrijslćm četa u Sandžaku (1878 — 1908) postojale su u Pljevlju, Pr.jepolju i Priboju voj­ ničke poste (Feidpost), koje su također preko vojničkih pošta u Metaljci, Cajniču, Goraždu itd- imale vezu sa Sa­ rajevom. Te austrijske sandžačke vojne pošte bile su podreuene C. i kr. poštanskoj direkciji u Sarajevu (jer sve do konca svjetskog rata nije u Bosni i Hercegovini bilo ci­ vilne pošte), a kac upravnici pošta bili su zaposleni podo­ ficiri raznih rodova oružja. Sve vrste poštanskih pošiljaka, koje su dolazile za vojna lica u Sandžak ili koje su od ovih slate u unutrašnjost zem.je, bile. su oslobođene od plaćanja poštanskih taksa. Građanska lica koja su se služila austrij­ skom vojnom poštom u Sandžaku upotrebljavala su bosansko-hercegovačke poštanske marke. Glavna komanda austrijskih četa u Sandžaku bila je u Plevlju, dok su u pojedinim mjestima bile detaširane manje vojne jedinice raznih rodova oružja. Austrijska vojska u Sandžaku obrazovala je u Plevlju i jednu privatnu osnovnu školu, koja je bila podređena vrhovnom vojnom zapovjedniku austrijske vojske u San­ džaku. Ta je škola sa njemačkim nastavnim jezikom u prvom redu bila namijenjena djeci austro-ugarskih i g ra ­ đanskih lica u Sandžaku, ali po odobrenju vojnog zapo­ vjednika školu su mogla pohađati i djeca domaćeg stanov­ ništva. škola je bila čeherorazredna, a radila je po na­ stavnom planu propisanom za osnovne škole u Donjoj Austriji, škola je imala dvije nastavničke sile i to jednog potpuno kvalifikovanog učitelja i jednog za nastavu po­ desnog podoficira. Vjeronauku je predavao vojni svećenik, a vojni liječnik je imao dužnost da vodi brigu o zdravlju učenika. Na čelu škole stajao je školski savjet, sastavljen cd vojnih i nastavnih lica. Na 26 oktobra 1903 godine bila je izdata i uredba te škole, koja je bila nikom pisana i umnožena šapirografom, a potpisana po vojnom koman­ dantu. Zvaničan naslov te škole bio je : »Austrougarska privatna osnovna škola u Plevlju«. Jo š za vrijeme boravka austrijskih četa u Sandžaku, postojao je jedan projekat za gradnju sandžačke željeznice, keja bi bila nastavak željezničke pruge Sarajevo— Uvac i time što iakše omogućavala prodiranje Austro-Ugarske na istok. Po jednom planu barona Hirscha trebala je prvotno ta željeznica da ide od Uvca, dolinom Lima do Berana, pa preko Smiljevice plan ne dolinom Ibra do Mitrovice. Me­ đutim jedna. mješovita komisija, koja je bila poslata iz Carigrada, pregledala je u martu i aprilu 1908 godine cijelu situac.ju ( konačno odredila toj novoj budućoj željezničkoj pruzi ovaj smjer: Mitrovica — Novipazar — Sjenica — Prijepclje — Priboj — Uvac. Međutim uslijed naglih poli­ tičkih picmjena u Turskoj, a ubrzo iza toga i na tom cijelom dijelu Balkanskog poluotoka, ta je željeznička pruga ostala neostvarena. Ubrzo iza toga bi proglašen ustav Turske, koja je dotada bila apsolutistička neustavna monarhija. Ta je vijest stigla preko Soluna 24 sata ranije među plevaljsko stanov­ ništvo, nego li zvanična obavijest austrijskom vojnom za­ povjedniku. U početku, prvih dana, narod je bio potpuno miran i ravnodušan, jer nije shvatio važnost jednog ustava. Narod nije imao pojma kako će to novo stanje izgledati. Ali ubrzo dođoše agitatori koji narodu pvotumačiše zna­ čenje proglašenja ustava. Kao u svim ovakvim važnim političkim događajima, tako su se i tui pojavili i nesavjesni agitatori, koji su narodu krivo tumačili ustavnu slobodu, govoreći mu da više neće morati plaćati poreza, da više nema nikakve razlike između onog najsiromašnijeg i samog sandžak-paše, itd. To je sve prouzrokovalo buru odušev­ ljenja kod naroda koji je u gustim povorkama kretao po plevaljskim ulicama, pucajući iz pušaka od veselja. Međutim se te manifestacije pod uplivom izvjesnih agitatora pretvoriše u demonstracije protiv sandžačkog guvernera u Pleviju Sulejman Haki Ferik Birindži-paše, koji je tada već 30 gcd:na upravljao Sandžakom. Iako lično obrazovan i ljubezan, on je uz pomoć šefa policije Ibrahim-efendije zaveo jedan bezobzirno strogi režim, ne birajući srestva za pro­ vođenje izvjesn.h stvari. Zato je pojedinim agitatorima lako uspjelo, da narod okrenu protiv Sulejman-paše. Demonstra­ cije su dolazile iz dana u dan pred njegov konak i vičući tražile, da se on zahvali. Interesantno je napomenuti da je u tim demonstracijama učestvovalo i nekoliko mladih aktiv­ nih turskih oficira. Sulejman-paši su prigovarali i da je pri­ jatelj Austrije. Narod je sačinio i sultanu podnio prestavku sa nekoliko stotina potpisa, kojom se traži smjena Sulej­ man-paše. Ubrzo iza toga stigli su u Plevlje izaslanici m'adcturskcg odbora iz Soluna i prisil li Suiejman-pašu da podnese ostavku, koja mu je odmah i uvažena. Na 13 sep­ tembra 1908 godine, nakon što je bio razriješen dužnosti, obratio se je Sulejman-paša svome dobrom prijatelju au­ strijskom generalu baronu Rhememi, zapovjedniku austrij­ skih posada u Sandžaku molbom, da ga vojnom poštom cdveze do Ustiprače, odakle bi on nastavio put preko Sa­ rajeva do Soluna. General Rhemen stavio mu je na raspo­ laganje svoja kola, kojima ga je lično ispratio do Metaljke, odakle je Sulejman-paša krenuo sam dalje. �Ш талги а © Г&јретоком к а л е н д а р у за 1 9 3 8 го д и н у Досадањ и прикази Г а јр ето ва алманах-календара з а 1939 годину, који je изаш ао из штампе 15 октобра о . г., могу да чине част Г ајр ету као и овој његовој едицији. З а Гајрет значи врло м ного када човјек од пера као ш то je г. Гр. Божовић каж е з а ову нашу едицију »да ће бити наш најбољи календар ове године«, Ни оцјене остали х појединаца-интелектуалаца као и листова не изостају за оном r . Божовића, na ћемо овдје цитпрати сам о неколике. »Ју го сл а в е н ск и Л и с т « у броју од 19 октобра пише: »И здао главни одбор Г ајр ета, уредио Хамид Кукић. — Пред нам а je овај календар з а настајућу годину са преко 3 5 0 страница сваковрсног штива. У натјецању сарајевских културних друш тава д а својим члановима пруже јефтину књигу, a уз т о добру и поучну и забавну, Гајр ет je у првим редовима не жалећи трсш ка ни тр уда. Окупио je бројне сараднике, већином муслимане, људе познате на књижевном и културном пољу. 'Гако je нови Гајр етов календар препун разних чланака и с а став ак а из свих грана лијепе књижевности. У њ ему ће сваки читалац наћи ш то г а највише занима. И полигичар и правник, хисторичар, привредник, пјесник и приповједач, наћи ће, ш то ће му бити од користи и поуке. Ш тнво je у главном намијењено муслиманском свијету, na je ст о г а разумљиво д а многи чланци обрађују хи стори ју, обичаје и ж ивот муслнмански. 11рема том е садрж ај календара може се раздијелити у више група. Од политичких чланака напиеао je др. Авдо ХасанС егови ћ: О 2 0 годишњици ослобођењ а и уједињ ења; др. Хамдија 'Бемерлић: Р а з в с ј устаан ости у Србији; др. Миливој Навловић: Б р ат je мио, које- вјере био. — Из живота наших муслимана написао je лијепу расправу др. М ехм ед Беговић: Насљеђивање брачних д р угова у ш еријатском и грађанском и раву; Мехмед Али Иеримови h : Евладијет-вакуф ; проф. Мухам ед Пашнћ: Кур’ан к ао највећа муџира; проф. Касим Доб р ача: Социјалнн д у х ш еријата; Х а са н Хасанеф ендић: Судски уређај у ислам у; др. Хам ди ја Ћем ерлић: Алибег Ф ирдус — борба муслимана з а вјерско-просвјетну аутоном ију; Абдулах Хаџ и ћ: Муслимани у Б еогр аду. Бројно с у заступани чланци из хисторије муслимана у Босни и Херцеговини. Такови су проф есора Хам дије КапиџиНа: Омер-паша Л ат ас у Б осн и; проф. X . М ехм еда Ханџића: Д ва важна извора з а хисторију Босн е и Херцеговине; Хаш има Ш ерина: Ubrzo iza ođiaska Sulejman-paše napustila je Sandžak i austrijska vojska, jer je te, 1908 god.ne, proglašena anek­ sija Bosne i Hercegovine, a time se je mora.a iz Sandžaka povući i austrijska vojna posada'. Dan odlaska austrijskih četa iz Plevalja bio je određen sa 28 oktobra 1908 godine, ali je već prije bilo naređeno, da se do konca septembra 1908 godine porodice oženjenih oficira i podoficira moraju preseliti na austrijsko tlo. Ta naredba je mnoge porodice materijalno uništila, jer su na brzu ruku morale sve raspi odati, a putne i selidbene tro­ škove austrijska vlada im nije priznala. Radi toga se medu oženjenim austrijskim oficirima i podoficirima osjećalo jako nezadovoljstvo. U jutro na sam dan odlaska postrojile su se austrijske čete, a nasuprot njima počasni turski bataljon na če'.u sa svojim zapovjednikom Đamić-pašom. Na to je austrijski brigadir baron Rhemen održao oproštajni govor, na koji mu je Đamić-paša odgovorio. Nakon što je austrijska vojna glazba otsvirala austrijsku i tursku himnu, skinuta je s austrijske fortice na Malom Bogiševeu crno-žuta zastava i nošena do bosanske granice pred austrijskom vojskom, koju je pratio turski počasni bataljon pod zapovjedništvom Damić-paše. Rudolf Zaplata Дубички р а т, борба између Аустрије и Т урске ок о Дубице ,<8£i— ;* /9 и ; М . '1ајиба Окипа: Један заборављени хисторичар 18 вијс.са; X . Мехмеда Ханџипа: Неколико ф етвн н а т и х муфтнја из турске доое; прсц>. Фехи.ча Пфендипа: Плаћање дуирооачког данка Турцима; Дим. Мита Клицина: Отпор муслимана против окуиације Б. и X .; прсф. хајр уди на n y рипа: Један национални револуционар из Босне и ХерцеrGbHHc; гудол ф а Заплате: О царинском систему у Босни за турске владе; М устаф е Бусулауипа: Осман-паша Р есул беrobiih. Од привредних, друштвеннх, здравствених чланака истичу се сни из пера осад б ега Алибсговића, А хм еда Кемуре, инж. Ф. Межана, др. ХаЈрудииа џанановипа, инж. Ш а1>ира Халилоеипа, инж. лилмиЈе Дубравића, др. Асима Ћ е мерлића, Алије М ехнћа и др. Заоавна страна календара испуњена je пјесмом и прозом Хамнда Диздара, Ахмеда Мурадбеговипа, Иљаса Дсбарџића, Јунуза м еђедовића, ћазиф а Ресуловића, Мака Диздара, л а м зе Х у м е, Саита Орахоода, ГлигориЈа Божовића, јакш е Кушана, л усејн а Дубравиаа и Х асана Кикића. Јован Кршић приказао je удио муслимана у нашој књижевности. Овај летимични преглед садрж аја Гајретова календара дсвољан je д а даде слику његове висине и вриједности. Настојањ е друштвене управе д а даде својим читатељима добру књигу усп,ело je у сваком правцу. Једнако je на својој висини и HacTojarbe ипампарије »Б ссан ске Поште«, д а календар опреми у што љепшем техничком погледу, јер je т о узор ш тампарског умијеиа. Тисак je посве јасан. У календари;уму je сваки мјесец сзначен пссебним иртежом, a исто так о и наслови свих чланака цртежи су цртача »Босанске Поште« r . Мартинчака. И апартна насловна страна корица je његив рад. Све то служи на част штампарији r. Ј. Бретлера. М. П.« ▼ Угледни београдски дневник »П о л и т и к a « у броју од 2 2 сктоб р а пише: »Ових дана објављел je у Сарајеву календар Гајрета з а идућу годину, лепо опремљен, на Зоб страница у великој осмики, no цени свега 12 динара примерак. С всјом појавом овај босански алманах чини пријатно изненађсље не сам о no констатацији великога успеха једнога здравога националнога муслиманскога удружеша, толико засл уж н сга за правилан развеј нашега народнога ж ивота и културе, нсго и no својој великој и пробраној садржини, прикладној н књижевној. K ao ш то je многима познато, Гајр ет je основан још 1903 године, те je најстарије и најјаче културно-просветно друш тво међу југословенским муслиманима. Али отк ада je године 1909 тадањ а муслиманска народиа организација Херцег-Босне за секретара довела Османа Ђикића, Гајр ет je постао и друштво за буђење националне свести, те тим смером иде и данас. Часио и благотворно, д а се и успеси и виде и с сећ ају. Гајр ет je данас најјача оргамизација приваткога п сдухвата на територији Босне и Херцеговине. И ш око 2 0 0 својих подружница са 25.000 чланова, међу којима већина духовне елите муслиманске, јер je 6 0 —70% данашње муслиманске интелигенције школсвано помоћу и под надзором Гајр ета. С амо з а последњих двадесет година укупни приходи Г а јр е та износе преко тридесет мнлиона дииара. З а т о друштво школује сваке године no 600 ђака, међу којима je око 1 0 0 девојака. Пре сслобођењ а босанске муслиманке нису ишле у средње школе и још мање na више, т с je вечна заслуга Г ајр ета ш то je овај лед разбивен, те муслиманке у лепом броју данас походе све врсте средњих и стручних школа, na и Универзитет, откако je 1924 основан Београдски » Гајр ет Османа Ђикића« као прихватница.за омладину босанск ога Гајр ета. Д о сада je Гајр ет школовао око 6.0 0 0 , од којих многи већ заузимају видне положаје у друш тву и јавним служ бама. С амо за стручно спремљену учитељицу муслиманку колико ваља захвалити баш Гајр ету ! Ио иако je школовање омладине jom једнако најважнија грана Гајр етова рада, последњих година с е јавила и теж њ а д а се силази у шире народне слојеве, т е je и та ј правац показао лепе успехе. Одржавају се аналфабетски течајеви, популарна предавања, приређивају поучни теферичи, оснивају домаћичке школе и разне задруге, радионице и учионице за ручне радове, као што je и ћилимарска школа у Новом П азару. Дакле друш тво делује з а привредни и социјални живот 249 �народни, a парочито у сарадњ и с а »Привредником«, који и муслиманску децу намеш та на зан ате и трговине. Међутим Гајретов ал м анах у виду годишњега календара je такође несумњива и лепа потврда Гајр ето ви х тежњи и н>егова значаја у нашој данашњици. T a j зоорник не с а м о д а je из године у годину све бол>и, него — ш то je још важније — он из године у годину све јаче окупља ок о се б е интелектуалну елиту муслиманску, како световну та к о и верску. Т у су вам учени професори и улем е, лрозни књижевници и песници, све оно најбоље и најуобличеније из гласите покрајннс. Међу писцима с у : Авдо Х асанбегови ћ, М ехм ед Беговић, Хамид Д и здар, Х а м з а Х у м о , Ахм ед МурадбеговиН, Саит Ораовац, др . Хам дија Ћемерлић, Хам ди ја Капиџић, Мехмед-Али иеримовић, М ехм ед Ханџић, Е са д б е г АлибеroBiili, Илијас Добарџић, Хаш им Ш ерић, Ју н у з Међедовић, Мухамед Пашић, Назиф Ресуловић, Касим Д обр ач а, Дервиш Коркут, Хајрудин 'ћ урић, Хусеји н Дубравић, Х а с а н Кикић н други. У зоорнику je ч етр д есет и осам написа разноврсне и одабране садрж ине, д а ти х у ћирилици и латиници, врло мар.виво и књижевно писаних. Из.међу чланака нарочиту пажњу скреће на се б е »Ha слеђивање брачних д р угов а у ш еријатском и грађанском праву« од др. М ехм еда Б еговића, »О м ер-паш а Л а т а с у Босн « од Капиџића, »Д в а важ н а извода з а и сторију Б о сн е и Х ер цеговине« од проф есора Ханџића, » У д ео м услимана у нашоЈ кљижевности« од Кршића и »П лаћањ е дубровачкога данка Турци.ма« од Ефендића. Т а к о ђ г с у озбиљни прикладни написи к ао: »Муслимани у привреди Босн е и Херцеговине« од Алибеговића, »Какве нам зад р уге т р е б а ју « од Кем уре, »В оћарство и муслимани« од М еж ана и »Р уд н о бл аго Б о сн е и Херцеговине« од Халиловнћа. — С едам песам а д ају присну ноту овом алм анаху, јер с у и no облику и no мотивима на своме м ест у. Њ ихов акцент je и човечан и уметнички и везан за зем.ву. Д в а м оја земљака, Добарџнћ и А1еђедовић, снаж но су запевали нашем Санџаку, д в а Д и здара дали беспрекорне строф е, a С аит О р аховац у сонети ма »П оријекло« на ракићевски начин »брани роду хлебац и сл о б од у «, јер je »крв чеднога себр а, којем на челу зјапи д у бо к а б р а зд а као он а у селу на широкој њиви«. — Приповетке с у дали Х а м за Х у м о , Хамид Диздар, М урадбеговић, Куш ан н Добровић. Све су оне без замерке. Алманах je, дакле, не с а м о добар, н его ће n o свој прилици бити и најбољи м еђу овогодишњим календарима. З аслужује пуну препоруку, a нарочито и n o осталим покрајинама наше земље, које вал>а д а виде како образовани мусли.мани раде и осећ ају сво ју д у ж н ост. — Гр . Божовић.« » Ј у г о с л о в е н с к а П о ш т а « у броју од 7 октобра пише: »Друш тво Г ајр ет издало je , као и ранијих година, свој обимнн алманах календар з а годину 1 9 3 9 . Гајр ето в календар je критика убројила м еђу иајбоља издањ а ов е в р сте уопш те, узимајући у обзир њ егову б о г а ту садрж ину и разноврсност градива, али je овогодиш ње издање ал м ан аха превазишло све досадаш њ е. Го важи колико з а њ егсву б о г а т у садржину, толико исто и з а лијепу техничку опрем у и вриједност великог бр сја сарадника. Календар, наиме, броји ок о 5 0 најбољих иаших сарадника, м еђу којима има велики број књижевника, педагога, јавних радника и научника од имена и репутације.« Затим доноси имена сарад н и ха и њ ихове р адове, na настав&а: »Ово б огатст во имена пруж а и велико б о г а т ст в о материјала, так о да ће календар бити б о г а т прилог свакој књижници и свакој породици. М атеријал je n o сад рж ају р азноврстан и може с е раздијелити на неколико г р а н а : на чисту књижевност, истсри ју, економско здр авствене саврем ене проблеме и опште социјалне тем е. И с то та к о je лијеп број чланака посвећен исламу и вјерским проблемима. Значајни с у no својим мислима и начину на који с у дати чланци r r . Д р. Хасан б его в и ћа о 20-годишњици О слобођењ а и Уједињења, др. Ћ см ерли ћа » Р а з в о ј у став н о сти у Србији«, М. Ханџића »Д в а важна извора з а и сторију Б о сн е и Херцеговине«, др. Павловића »Б р а т je мио, које вјере био«, Е . Алибеговића »Муслимани у вривреди Босн е и Херц егови н е«, A. Кемуре »Какве нам за д р у ге т р е б а ју « , К. Д о бр ач а »Социјални д у х Ш еријата«, М . Т . Окића »Један заборављени и сторичар осам наестог вијека« и др. Јо ван а Кршића »У дио м услимапа у књижевности« итд. Књижевни дио календара je так ођер врло б о г а т. З а ступл>ени с у најбољи савремени муслимани књижевници. Овогодишњи њихов прилог je ствар н о врло добар и пун. 250 ------------------------------------------------------------------------- Se/en /e d u š e P R E M A V JE R O V A N JU S T A R IH (p o turskom ) E G IP Ć A N A M noge čud n ovate p ojave najprije su se p ojavile n a Istoku. T u se je najprije rodila m isao za p rou čavan je p riro d e; tu je n aj­ p rv o stjecište dubokih m islilaca i filozofa. S tari m udri K inezi, Indijanci, Bab ilon ci i G rci p ro u čav a­ jući p rirod u naišli su n a m noge čud o tv orn e p ojave u prirodi i uvidjeli da je zem lja jed na p ozo rn ica p reob ražen ja. P rim je­ ric e : o d jed nog zrn a (špice o d jabuke, kruške i sličn o ) nikne i izraste iz zemlje jed n o velik o d rv o ; iz jajeta izleže se šarena p erja m ilop ojn a p tica; m orska se v o d a isp arav a, o d te pare stv araju se ob laci, koji izlijevaju k išu ; d rv o k ad se zap ali p re­ tvara se u žar, a zatim u lug. N a ov om svijeiu neizm jerno i n eb rojen o se d og ađ aju p ro ­ m jene p reob ražen ja i p retvaran ja. K o ima dublji p og led taj osjeća i zam jećuje i dru,ge nevidljive prom jene o d p reob ražen ja i p retvaran ja n evidljive tačke (ja ja ) postane larva, a o d larve p ostane krilati lep tir. U m o vi ostaju zapanjeni i razo čaran i p red tim i takvim p ojavam a u p rirod i, čak um om stv oren a p ravila ne m o gu u cijelosti d a ob u h vate te d og ađ aje, p a stoga o n jim a i raznolike zaključke stvaraju . S tari filozofi vjero vali su d a se zb ivaju p rom jen e, p re­ ob ražen ja i p retvaran ja i k od čovjek a, kako se zb ivaju i na stvarim a n a ov om svijetu. O v a k o v o vjero van je ro d ilo je m i­ šljenje o selenju duša. M n oge filozofe nije m o glo n išta spri­ ječiti da ne razm išljaju o tom d a bi m ogla i duša d a ima razne faze i d a se on a p ojavlju je na ov om svi,ctu u razn im ob licim a, k ak o se to zbiva i u drugim stvarim a na o v o m svijetu , za što ima n eb rojen o prim jera u p rirod i. Ia k o je vje ra u selenje duša najneo sn o van ija v jera, ipak su je p rid ržavali milijunski p ojedinci p rošlih n a ro d a, (ak o da su o tv oren o isp o vjed ali: da tijelo n ak on sm rti istruhne a da duša pređe u drugi kalup i d a tam o nastav i življenje. O va k o v o vjero van je i danas je jak o razv ijen o u K in i i Indiji. O ov om v je ro v a n ja ima traga i u O vidijevim pjesm am a. O n i koje vjeru ju u selenje duša d rže da je lju d sko tijelo sam o jed an k alup , u k oji u stan o vito j fazi d ođ e d u ša, zad rži se u izvjesnoj fazi i otseli u izvjesnoj fazi i tak o prolazi kroz razn a tijela i daje im i o d ržaje ž ivot. O vi kalupi k ro z k oje p rolazi ta d u ša, razlikuju se jedan od d ru go g sam o p o v an j­ skoj fo rm i, a k od sviju tih k alup a živo tn i p ok retač je bila jed na te ista duša. P rem a tom e, p o log ici starih filo zofa, duša je b ez iznimke od v a z d a , i tak o su i vjero vali stari n arod i. P rem a pisanju o ca p ovjesn ičara H e ro d o ta m isao vječnosti duše najprije se je ro d ila k od E gip ćan a. M etem p sych ose (selenje d u ša) tak ođ er ima svoj p očetak u E gip tu. E gip ćan i su vjero vali d a seli č ovjek ov a d u ša nakon smrti u jed n o živo tin jsk e tijelo, a n ak on sm rti o v e živo tin je p relazi u tijelo druge životin je p o rodu i ta k o d olazi čak i u vo d ozem ce i u p tice. N ak on faze o d tri h iljade god in a jed na te ista d u ša k oja je p rošla m n og e i m n oge razn ov rsne životinjske ob lik e, p o v raća se opet u je d n o lju d sko tijelo. K ad ov aj čovjek u m re, n astavi duša op et sa svojim selenjem iz živo tin je u živo tin ju i p ojavlju je se u izvjesnoj svojo j fazi u ljudskom tijelu p on o v n o . O ve faze d u še slične su fazam a nebeskih tjelesa, k ak o su to stari E g ip ­ ćan i v je ro v a li. P rem a tvrđ en ju P lu tarq u e-a stari E gip ćan i vjero vali su d a vlad a u am entnesu (m rtvim k u ćam a) Serapis i određuje selenje duša. P rem a P o rb ty re -u postoji jed na m olitva starih E gip ćan a iz k oje se m ože razab rati, da su on i vjero vali u vječn ost duše i u n jezin o selenje. (N a sta v iće se ) S A L IH M U F T IC Неколико чланака освјетљ ује сасви м убједљиво неколико важних мом ената наш е историје, a и сто так о je д а т о врло сугести вно неколико биографија стар и х угледних муслиманских људи и првака наше културне и националне прошлости к ао М ухам ед М ехмедбаш ић, И брахим бег Реповац, Алибег Ф ирдус и други. Ове биографије с у непроцјењив материјал з а ствар ањ е укупне слике наше прошлости и наших напора дати х з а ствар ањ е ов е земље. Ниска цијена календара од 12 динара, о м о гу ћ ује сваком човјеку, б о г а т у и сиром аху, д а r a купи и прочита. Календар об аси ж е близу 4 0 0 страница с а низом лијепих слика и фотогр аф и ја.« �П р и р о д н е љ е и о т е н а ш и х к р а јс в а У ОКОЛИЦИ ХЛ А Д Н О Г И БИ ЈЕС Н О Г ВРБА СА Мјесеца јула и једног лијепог и благог дана одлучио сам да отпутујем у ромаитичне крајеве бугојанског и прозорског среза. П утујем долином хладног В р б аса и долазим до славног м јеста, колијевке иаших поносних бега Бушатлија и Сулејманпашића. Плодна земл>ишта уз ријеку Врбас пуна су шароликих ливада са разним пољским цвијећем у чијем се меком крилу скрива милопојка шева. Врбас мирно тече без буке, слапова и пјенушања као да жели прикупити нове снаге за далеки пут кроз гудуре и врлети и крај романтичне цесте Јајце— Бањ а Лука, или д а се одмори под врлетима црног М аторца (1 9 3 9 м надм. вис.)Д ош ао сам до убавог мјестанца Ричица на горском поток у Бистрици, гдје се налази укусно саграђена вила фирме »У гар «. Одавле се пруж а цеста уз ријеку В р бас до мјестанца Горњ ег Вакуф а, некад знаменитог ради домаће вунене индустрије (и зградњ а: м утапа, зобница, колана и других вунених тканина. У потоку Бистрици сунчају се дебеле пастрве и човјек пожели да коју упеца и испржи на жеравици. Уз ову ријеку je бивша аустр о -у гар ск а управа изградила неких 1 0 км врло добре ц есте, која je спојена са omom која веже срез Бугојно са Травником. Т у у малој сеоској кафани окријепио сам се свјеж ом пастрвом и добром црном кафом, јер сам знао, да je одавле пут уз стрми С уходо врло напоран и те жак. Полазим лаганим кораком кроз гу ст е склопове стабала, али врло опрезно, д а ме не би пецнуо који поскок или шарган, које се змије одмарају у густом покривалу шумске траве (вл асуљ е). Ha вр ху Суходол^ наилазим на тр агове срна, међеда и вукова, те сам закључио, да су ови красни крајеви богати шумском ф ауном, пружајући ловцу угодну забав у и разоноду. Предамном се пружа високи алпински пашњак Руњевица (1 7 2 8 м ) начичкана СЈадом оваца, коза и угојеном рогатом стоком. У маленим и припростим колибама спремају скромни плднинштари своје мљечне продукте (си р , кајмак и м асл о) и готове једноставни ручак. З а стадом се вуче овчарски п ас, плашљив, али код тор а и колибе будан и опасан. Планинштари с у еретни људи, не осјећ ају никакве бриre , са малим су задовољни, a здрави су ко челик, јер се стално крећу на свјеж ем зраку, опаљени љетним сунцем, пуним ултра виолетних зрака. Ha Руњевици се запажају остаци грађевмна из доба Римљана и Илира; т у су и јаме, гдје се je наводно некада вадило злато или која друга руда, a злато се je испирало на врелу Златцу у непосредној близини. Одатле се журим v прашуму Себешић и прелазим преко обронака поносног Крстаца (2070 м) и Лочике ( 2 1 0 7 м ), да се пребацим преко хладног Врбаса на Привор (М аклен). T o су врата на цести Бугојно— Прозор. Крстац je пун клековине и врискиња, гдје се често задржавају међеди, тр ажећи храну у бобицама сазрелих врискиља. Провлачим се кроз гу ст о грање клеке, страхујући, да ме не пецне који поскок или не паднем низ врлетне стијене. Силазим на обалу хладног Вр баса и прелазим га код села Црвица, да се напокон одморим у кафани уз цесту села Вољевца. Пењем се до Макленског седла и осјећам наглу промјену тем пературе и свјежину љетног повјетарца са црног Врана, голе Љубишне, Великог и М алог Малована и чуњастог Виторога. Лијеп поглед са Маклена. У долини мирно почивају села П розора, над којима су с е надвиле гу сте шикаре, некад вриједне хр астове шуме, пружајући прави контраст свега оног, што сам досада видио. Ц естом на серпетине спуштам с е у П розор, мало мјестанце, те ндстављам пут кроз романтични крај поред ријеке Р ам е. Не би смјело бити ниједног пријатеља природе, који не би посјетио ово мјесто. С обје стране ријеке Р ам е на стрмим обронцима ннжу се густи склопови четињара и лиснатих ш ума, a Рам а своји.ч слапићима и плавилом уљепшава ову панораму. Ријека je Рама богата укусном и масном пастрвом. Пред вама се пружају голи врхови Прења, на којем се одмарају плашљиве дивокозе, уплашене несавјесним криволовцима. СНИЈЕЖНИ БОСАНСКИ ПЕЈСАЖИ Зимско je доба мјесеца јануара и владала je жестока студен и мраз. Тем пература показује 25 степени Целсиуса испод нуле. Студен je повећавала влажна н хладна магла ријеке Босне, тако да се je човјеку ледила крв у жилама. С трујањ е сјеверњака са ледених и снијежних брда освјеживало je лице. T a j je вјетар најјачи са поносног Влашића (1 9 1 9 м) и М отајице тешањског и прн.аворског среза, доносећи мраз и хладноћу са низина равне Посавине, мађарских и руских степа. Сви с у знаци ту , да ова студен неће брзо попустити, јер треба доста времена и јаког јужњака, да се 251 ) �отопс дебеле наслаге леда и снијегд с а смрзнуте земље и црних врхова босанских планина. Ишао сам долином потока Бистричака пруго.м шумске фирме »Нашичке«. Никаква знака ж ивота. Н адамном су високи храстови у бијелом зимском р уху , тужни, невесели, црни и на.мргођени. Једини и весели становник ове мирноће je вјеверица, која в р агољ асто прескаче са гране на грану, да се изгуби у дупљи стољ етног х р а ст а . Снијег je под ногом шкрипио, a врбе и јо х е крај потока завиле су се у бијело зи.мско рухо-ињ е и китину с а интересантним облицима природног стварањ а. Запаж ам са.чо т р а г од зеца, који je водио до оближњег гр м а, али га ja нијесам узнемкривао, јер сам знао да je уморан, гладан и прозебао. Неки су од ти х безазлених животиња тражили с в о ју кукавну хр ану у купусиштима. Ha брду се види тр а г лукаве лије, која je касно у ноћи ишла no кокоши, јер ју je глад и пустиња на то натјерала, да прибави хране з а се б е и своје у скривеној јами међу пећинама. Уз обалу се виде трагови видре, одакле се je плашљиво и стрелимице бацила у поток, преплашена од пролазника, да улови к оју угојену пастрву. У низини мирно почивају села, затрпана снијегом, a ту je панора.чу прпроде уљ епш авао дим из оџака припростих сељачких кућа, у којима с у се одмарали сељаци и препричавали свакидање приче и догађаје. Кроз увалу потока Бистричака осм атра.ч висока бијела брда која се с астав љ ају са небеским сводом и гу б е се према внсоравни бијелог Влаш ића. У потоку О грајни запаж ам свјеже тр агове дивљих свињ а, угојене хр астови м ж ирсм, који je прошле године обилно родио. Предамном су трагови плашл>ивих срна, које су баш т о га часа испред мене побјегле, a можда узне.мпрене прождрљивим вуковима, чији с у трагови водили кроз гу ст о нње и заодјевено грањ е ж естике и дријена. Ha противној страни ослуш кивав <;а.ч ударце сјекира и угодни 3Bvk тестер е , a ти с у се ударци и звук губили у ^ р.рхови.ма брда и у долини ријеке Б осн е. П адају прес^ечене и препилане букве стрелимкце и стр м о према подножју брда, ломећи све на ш то при паду наиђу, П ад je мукао и м ек ан о као ш то je и снијег у ово доба меКао и с у х . Долином потока вуку изморени коњи теш ке балване д о складпш та, гдје се товаре са папинима у вагоне псд командом једног од искуснијих шумских радника. Т^ж ак je и крвав овај посао и скопчан са погибељности за живот. Био са.ч очевидац једне несреће. када je теш ка буква припвечнла једног сиромашног радника. Ha .чеђи сам травничког, зеничксг и теш ањ ског среза. Врхови јела, букава и ом ора скривају плаво небо, a кроз .чале отворе гр аљ а и четии-а виде се оближњи брежуљци са селима у благом сунчевом свјетлу. Т у влада м ртва и нијема тишина. Из овог с у к раја поб;егле све животиње. В у кови налијећу на то р ов е и с т а је , лије у кокошињаке, ја стр е бови v скуп кокошију пред разгрнутом сламом и стоговим а. Цио je овај крај лијеп, складан и јединствен у дивљој природи. T v се човјек м ора препородити и заборавкти на све дневне бриге и мисли. Т у сам у том е дпвљем крају v тој тишгни и глухоћи наложио в атр у са својнм д р угоч , да се огријем и одморим од напорног пу та. К очад домаћег хљ еба са парчетом м асног травничког сира и гутљаје.ч топлог чаја из »термсф лаш е« била je м оја угодна окрјепа. Одатле ме je пут водио д о оближње сељачке куће и пошто се Reh прближавао мрак, нијесам имао времена да се повартим у Немилу или Бистричак, већ сам преноћио v једној простој сељачкој кући и окријепио се угодним и слатким сном, да сју тр а наставим п ут кроз ове дивље крајеве. КРШ Н Е Г У Д У Р Е Х Е Р Ц Е Г О В И Н Е Ш ароликост природних п о јава крша и зеленила најбоље се испол>ава у срезу невесињском, na je овај крај ради здраве климе и добрих извора проглашен климатским мјестом . Одавно ово м јесто посјећују грађани М остар а, Д у бр о вника и других срезова јуж не Херцеговппе. Неки траж е одм ора, a неки лијека својој болести у чистом и свјеж ем гор ском зраку невесиљског ср е за . З а сбилиу п осјету странаца Невесии.е има веИ све гаранције. Невесип.е има лијеп хотел са потребним конфором и прено1»иштем. Има модерно уређену баљ у, a околица Невесиња пруж а једкнствену слику природе за свл могућа излетишта. Д у го невесиљско поље од неких 4 0 км отвар а се према присојним странам а у плодне њиве и ораиице, око којих су наннзаиа села, заштићена од буре висинама алпинских пашн-ака Црвп>а и Морина. Сјеверљак вјетар д у ва преко цијеле године јаче и слабије, a љети разблаж ује несносну врућипу. 252 ----------------------------------------------------- — ------------/ Црваљ и Морине чувени су алпкнски пашњаци са својим сточарством , јер на ших преко л>ета и стјерају стан овници јужне Херцеговине na стотине грла сваковрсне сток е: оваца, коза и говеда. Пашњаци с у раздијељени у махале са своји.ч припрости.ч колпбама, саграђеним из камена и једноставн о покривеним, у којима проводе свој номадски живот припрости пасткри и до.чаћице — м аје — припрелчајући сир, кајмак и масло на једноставан начин д а те млијечне продукте на јесен уновче и узм у за себе хр а те. Н адалеко je позиат иевесшвски сир и кајмак. Јединствеиа природа ових пашњака у прољеће с а многобројни.ч чајирима пуним најразноврснијег цвијећа опаја сваког пролазннка. Ти су пашљаци од памтивијека служили као испашишта за крајеве јуж не Херцеговуне као и други многобројни пашњаци средн.е и сјеверне Босн е, камо се сток а изгони преко љета, јер није у стањ у издржати тропску врућину јуж не Херцеговнпе. Крај цесте Невееиње— Улог, Калиновик— С арајево виде с е с једне и друге стр ане многобројне богу.чилске гробнице и гробља наших прадједова Богумила. Ha једном м јесту више цесте и.ма више гробова р азних мртваца и сваке доби (м уш караца, ж ена, д1евојака и дјец е). Т у je т . зв. дјевича'Неко гробље, једио од најстаријих гробаљ а слутећи no споменпцима (ниш анима), који cv без икаква ук р аса и писма и врло једноставно подигнути. Т у je и свато в ск о гробље из млађе доби, када се je нека Загор ка (Ченгићка) i-дала за неког б ега Љ убови ћа, a којом cv прилико.ч сви сватови осим младе нашли см рт у снијежној м ећави Морина, непознавајући климатске и атм осф ер ск е прилице Морина. Т ак о вели народна традиција и пјесма књаза Николе, која се и даи ас ппепјевава v народу. T a пјесма опјевава свађу породица Љ убовића и Лакишића з б о г лијепе З а горке (Ченгићке). Ha много се м јеста м огу запазити гомиле ка.чеља, које с у планинштари у богумилско доба нанијели, да им служи к ао боиљежје богом ољ е, na се ради т о га и зову »богумилске громиле«. С тар е зидине припростих колиба и кућица знају м ного т о г а причати о припростом но.чадском ж ивоту ових планинштара. Ha М оринама знају у свако доба дувати хладни вјетрови, a зи.чи за м е ту сваки т р а г. Н евјеш ту путнику прпјети тада оп а сн сст, д а не з а л ута и да се не смрзне у мећаг.ц и магли. Морине у зимско до б а преставл>ају пустин>у без икаквог ж ивота покр1:веие снијегом два до тпи метра висине, који с е тек касно у прот<еће почне топити. K ao конт р а с т том е v љети све оживи. М еђу стадом овапа и л теп и х планинки мијеш ају c'e зелене љиве и миомирисни пашњаци пуни бујног планкнског цвијећа, a гологлави љешинлри у ја ту no више комада чекају кад he icoie живинче угишути, да га р а ст р га ју и пож деру. Кад се на М оринама зачплчи, кад вагоми и заси јевају страшне муње сл високог Црвња ( 1 8 1 8 м ) и када се пролију црни обллци, онла с е не.ча нигдје свратити осим у припросте колибе доброћудних планииштараца. У т у je прилику још мећу народом сачуван а онл пјес м а : »К ад нлмигне Црвллв нл Моркне, a Моркче na Биглин д о л и н е ...« Кад се опет развсдри и очисти небо од магле, онда се у околици разабиру висока брда ( 1 2 0 0 — 1500 м ), a далеко у даљини стрши поносно мрки Маглић и поносни Дурмитор. Околна .чјеста као 1езеро са Језерским потоком и Гв о здницом пружбју неку свјежипу и окријепу, да би ту уморни путник v густо.ч хладу букава покрај би стр ог врела Гвозднице окријепио и одморио своје тијело. Т у ie м јестанце Језер о, прозвано no језеру, које се je т у као карактернл особина кпша v давним давпина.ча створило. Језер о ie дубок о, али без рибе, те се сам о v jecen и зиму купе т у већа јата див^их патака, мислећи да he т у наћи каке добре храпе, али убрзо одлете да потраж е друго м јесто. Нлд језеро.ч cv се надвиле гу ст е букве правећи дебели хлад и ocjen у бистрој води језера. Одавле се полако диже висока букова ш ума Црвањ, која са голи.ч пашн.аком и стог имена досиж е висину од 1 8 0 0 м. Т у вам je махпла плапинског пашп.ака прозвана Л еденицом no једној пећипи вјечитог л еда и сш .јега, одакле плапинштари преко љ ета у оскудици воде, ваде лед и снијег и топе га на сунцу, да би скупили воде за куваљ е јела и за пиће. И збиља теж ак и мукотрпан ж ивот ових горш така — номада! СпуоЈтам се пиз велике врдети Ж ивањ ског потока излажући и сам живот највећој оп асп ости , те стижем у плодну и хумпу пизипу м јестапца Живн.а, којс м јесто лежи уз сам у ријеку Неретву. С а ов о га м јеста просијеца бијесна Н еретва велике клисуре све там о до Гл аватичева, б огатог nohnor м јестапца. Клисуре се нагло и стр.чо дижу, да у врло краткој дистанци докуче в р хов е: Бјелпшнице, Трсскави це и Височице, високих алпнпских пашњака. �Крећем из Ж ивањског дола на врхове обронака Црвња и спуштам се у плодно Невесињско поље, остављајући са лијеве стране прашуму Црну Гору са највишим врхом Лисцем (1 4 8 7 м) и поносни Вележ с а голим врховима и гребеном, који се нагло спуш та с а висине од 1800 м према невесињској и м остарској страни. У овоме се кршу задржавају преко цијелог л>ета плашљиве дивокозе, пружајући угодну прилику ловцима, д а се са највећим задовољством забаве овим напорним и тешким ндчином високог лова. Обје поменуте шуме пуне су племените дивљачи и звијери. Мр.чи ме1једи, који се преко зиме задрж авају у врлетним обронцима правећи там о зимске брлоге, показују се љети, a нарочито у прол>еће чак и у низинама Невесињског поља, тражећи хране у мравињацима или копајући козалац (слатку траву са корјењ ем). Ова врста међеда није ни најмање опасна no стоку и љ удство, као crna врста месождера, која се брложи no оброицима Бјелашнице и око Главатичева. И Невесињско je поље пуно гробова и споменика из до ба Богумила, na се путник у чуду мора питати, на који су начкн и којим средствима ти наши прадједови прибављали оне огромне комаде камења и постављали их на гробове својих милих и драгих као споменике за вјечна времена. HA ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ П РЕЊ У Ha обронцима Прен> планине, о чијој hy љепоти овдје говорити лежи интересантна Борачка д р ага, која je постала од глечерске воде. Долина je пуста. У a h v Д раге лежи Борачко Језср о , чији je горњи дио за су т бијелкм шљунком. Поток доноси воду из Борака и пуни Борачко језеро, чија вода узаним коритом отјече у ријеку Неретву. Ово je једино језеро Прењ планине и најљепше, лежи 4 0 2 м над морем, романтично je и окружено шумом и брдима, пуно посјетиоца и пријател>а природе и р ек о љета. Овдје су саграђена два љетниковца (хо т е л а ), али би се».тре(5ало више интересовати за ову природну љепоту. Пут језеру води из С арајева преко Коњица и Борака или преко Јахорине, односно преко Бјелашнице. Праматерија je Прења. кречњак сталож ен у мору, које je некада ту постојало (дилувијално м ор е). T o свједоче окаменине од морских животиња. Огранци планина саставл.еии су од тријаса. Подножје планине састављ ено je из тамних слојева верфенског шркиљевца, кош се брзо распада и rp o ши, те ствар а плодно з^мљиште (Главатичево, Ж упа и др .). Важ но je проговорити о ерозији (дјеловањ у в оде) на Прењу, која заобљава оштрице, р азједа и жлијеби стијење, раскида и цијепа плоче, ствар а шкрапе и дубоке вртаче, тако да и нестручњак може лако схвати ти, како вода н лед временом растрош е и најтврђе стијене. T o je дакле уопће карактеристика нашег херцеговачког крша. Вртач а, рупа, дола и долина има на Прењу врло много. Најљепша je вртача на Глогу и на врх Прења као код Б орачког језера. Ha Прењу има тр агова од морена и усова. Једном je (год . 1 9 0 8 ) точилом полетила лавина '(у с о в ) низ брдо и поваљала букову ш уму и дебела стабла из коријена исчупала, те je земљиште оголило. Изгледа да ie цијели м асив Прења био некад под вјечитим ледом у глечерско доба. Један je такав глечер био у Тисовици, други у Лучанима, a трећи v Полицама. Флора није на Прењу богата као на Алпама. У долини су смокве и драча, мало више х р а ст и јасен, горе буква, a на вр ху кржљави бор. Т и се има врло мало и то кржљаве. Мисли се да су je л>уди у прастара времена искоришћавали за посуђе ради њезиног тврдог и црвеног дрвета. Т ак о су с е сачувала сам о имена, гдје je некад расла Тисовина (Т и совац, Т и сови на). Клековина р а ст е преко 1 5 0 0 м надморске висине, бујна je и сва околина од ље мирише. Мирисног цвијећа и биља има свукуд довољно. Т у ће те наћи ж уту љубицу, ситну плаву Генцијану, јаглику са великим жутим цвијетом и красних врсти циклама све до под јесен. Кадул>е кма доста. Овдје народ као пастири и као на другим пашњацима Херцеговине живи сам о преко љ ета, проводећи номадски живот у припростим колибама. У долинама и заклонитим мјестима од буре има кућа, Koie су настаљене и преко зиме, већином муслиманима. Село Глогово je зими пусто, прави зимски пејсаж и прекирвено дебелим наслагам а снијега. Антрополошки су ови номади постали мјешавина Илира и Келта са Словенима и Романима. Високи су смеђи и мускулозни. Чобани и чобанице, које иду за стоком преко цијелог љ ета, најздравији су и најчвршћи. Иначе болести има доста збо г слабе прехране и лоше хигијене тијела и стана. Д јетинство преживе само јача и боље од природе развијена дјеца, иначе подлијежу разним упалама због теш ке хране и прехладе. Beh мала дјеца једу пуру, кајмак и уштипке. С точарсто je на Прењу као и на осталим алпинским пашњацима главна прирведа, иначе становници живе од стоке, коју ra je као и они прије хиљаде година. Почетком јуна — двије недјеље прије Видовдана — догоне сток у из јужних крајева Херцеговине. Млади — женско и мушко — rone стоку, a старији иду остраг са натовареним кољима (носе котлове, шкипове, корита, музлице, гуњеве и вреће са брашном те малу дјецу). Млади чувају стоку, a старији с а биру c m o k (кајмак, масло и сир). Ha планину излазе и изнемогли старци, na за то je и разумљиво, да доживл>ују високу стар ост. У јесен се сви враћају у жупније крајеве и пламина остаје пуста, na за кратко вријеме купе се орлови и вране, да покупе још остатке хране, na да онда овај идилични крај и живот планинара замре у дебелом снијегу и леду. Чобански je живот пун поезије и ако je д о ста теж ак. Рано се у јутру устаје и музу се овце, које млађарија изгони на пашу. З а брашненицу узме комад црног хљеба и сира, то je све. Чобанице предући вичу и пјевају, a у подне пландују са стоком покрај локве, врела или у долини под каквим закржљалим дрветом, заштићавајући се од јаких сунчаних зрака. Чобанице су здраве, једре и румене. К РО З НЕИСКОРИ Ш Ћ ЕН Е ПРАШУМЕ ИСТОЧНЕ БОСНЕ Јесењ е доба. Воз je кренуо рано у јутро. Излазим на станици Семизовцу и прелазим у воз који креће према Средљем и ИванчиНима. Сунце je благо обасјавало врхове околних брда, a љегове благе зраке топло су продирале кроз прозоре на вагонима. Воз je лагано одмицао уз поток и покрај мене су брзо пролазила стабла врба и јоха с а обје стране потока из којег се je дизала хладна магла зрцалећи се у сунчевим трацима. Погдјекоја рибица искакала би над површином хватајући мушице, које су се купиле над потоком. Послије вожње од два са та улазим у убаво мјестаице Средње и разгледам постројења пилане и добивам на р асполдгање м отор, да ме пругом пребаци уз брдо до на врх LLIiiha (1 2 0 0 м ). Сунце je већ добро било искочило и обасјавало врхове витих јела, лиснатих букава и црних борова. Групе разног дрвећа губе се у врховима хајдучке Романије. Погдјекоја шумска птица пролијеће цвркучући кроз грање четињара, a вксоко надампом кружи opao крсташ и губи се у небеском плавилу. Одмарам се на једној чајири и rioлазим даље кроз гу сте редовс четињара, удишући свјежи јутарњи ваздух и губим се у тишини овог пустог и огромног шумског простора. Пут je био теж ак и напоран. Прелазим пркео клада, нога ми се оклнзне, посрнем, али се вјешто придигнем и jvpiiM даље са неким неразумллшим стр ахом , који човјека обузима у овоме пустом крају. Пут ме изведе у једно село. Погледам низбрдо, a л реда мном се отвара видик на Оловско поље, некад гласовито м јесто ради копања и искоришћавања руда (олова и среб р а). Бистрица поток преснјеца ово мјестанце, a мале се куће нижу крај потока и стварају идиличну слику. Ово je м јесто ускоро било врло живо и богато, док je радила фирма »Крив аја«, која већ годинама мирује, a тај рад сада сукцесивно преузима у своју режију са,ма држава. Сиромашни становници овог краја, научетш на шумски nocao', чекају на рад као озебао на сунце и гладан на корицу хљеба. У Олову сједам у жељезницу фирме »Криваје« и пу ту јем кроз романтичне крај,еве: кроз провалије, серпентине и гудуре са прилично великим успоном. О стављам м јесто П акленик, гдје je поменута фирма изградила модерну жицару дугу око 10 км, да би на тај начин извозила дрво из кладањског среза, свога још неискоришћеног базена. У м јесту Ч уништу указује се предамном провалија од 100 м дубине. Т у су се надвиле голе стијене са покојим црним бором. Из рупа no стијенама излијећу и пролијећу дивљи голубови, бјежећи пред опасним јастребом. Малн шумски поток у таквој провалији једва се разазнаје, жуборећи преко огромних гомила камења и стијена, одроњених низ ту врлет. Пошто je одавле успон блажи воз јури већом брзином и крај мене пројурише села Петровићн и Невачка. Долазим у Пјеновац, м јесто које има сва обиљежја алпске климе и флоре. Услијед велике надморске висине ( 1 2 0 0 м ) врло je подесно з а одмарање за вријесе несносне љетне врућине. Зеленило четињаоа даје довољно хлада, a мирис ш умског цвијећа и смоле разблаж ује тијело и освјеж ава, кријепећи ra и оснажујући за сваки посао и напор. Т у има удобних станова за љетовање с а потребним конфором и увијек свјеже рибе пастрве, добра млијека, кајмака и сира из околних села. 253 * �N e tu cite i n e g rd ite d je c u Često nailazimo u dnevnoj štampi na saopštenja o teškom životu malih šegrta koji, pored ostalih nevolja, dobijaju batine od starijih momaka ili poslodavaca. Nažalost, batine u grubljem’ ili blažijem obliku česta su pojava ui na­ šem društvu, pa i u porodicama skoro svih naših društve­ nih slojeva. I oni, koji se zgražaju zbog batinjanja i šamaranja šegrta, često čine — ako ne iste, a ono bar slične greške pri podizanju i vaspitavanju svoje rođene djece. Sramota je za vrijeme i vijek u kome živimo da mnogi roditelji ne samo grde, već i tuku svoju djecu. Tuča djece mnogo je više rasprostranjena kod nas nego što se to sluiti. Tuča djeteta, ma i u najblažem obliku, kao najlošiji sistem vaspitanja pretstavlja sramotu za roditelja a naj­ teži grijeh, koji se može učiniti prema djetetu. Jedan otac doveo nam je jednog dana svoju sedmo­ godišnju djevojčicu, koja je bolovala od teške dječje oduzetosti. Tom prilikom pričao nam je. kako je otpočela bo­ lest kod djeteta. Mala djevojčica, ranije vesela i živa, počela je da čini neke greške u hodu: da se pri igri zapleće i pada. Roditelji su smatrali da je po srijedi neka dječja nesmotre­ nost i nepažnja, pa su je kadgod i udarili, prebacujući joj što ne pazi kad ide. Docnije su ove pojave bi'e sve češće i najzad su roditelji uvidjeli da je dijete sve slabije u no­ gama, da postepeno sve manje može da ide dok nije usta­ novljeno teško oboljenje dječje oduzetosti. Ovaj primjer ukazuje na to, kako treba biti oprezan u prebacivanju i grdnji djeteta. Strogo uzevši, svaki neštašluk. nemir pa i mnogi »kapric« malog djeteta rezultat su fiziologije i biološkog stanja dječjeg organizma, koji se na­ lazi u razvoju. Zbog toga malom djetetu treba pružiti svu j potrebnu pomoć, zadržavajući prema njemu odnos ljupkosti i i vedrine. Samo na taj način dijete se može odvesti pozitiv/ nim putevima života. Često, i u ekonomski boljim društvenim slojevima, na­ ilazimo na osnovno nepoznavanje o potrebi ljupkog i pri­ jateljskog ophođenja prema malom dietetu. Pri ovome odrasli zaboravljaju, da za dijete postoje sasvim drugi za­ koni i drugi ritmi života nego za odrasle. Ono što interesuje odrasle ne interesuie dijete. D'iete ima svoje zabave, svoju razonodu, svoj ritam kretanja i raspoloženja, svoje zakone rada i umora, koji su. sasvim različiti od ritma kretanja, raspoloženja rada i umora kod odraslih. Ako odrasli u izviesnim momentima imaju potrebu za ozbiljnošću i tišinom d'jete to nema. Niemu ie potrebno kretanje, vikanje, preturanje razbacivanje igračaka i drugih stvari. Sve je to kod djeteta diktirano naročitim tempom njegovog tielesnog i duševnog razvijanja, razmnožavanja tjelesnih ćelijica, rada krvotoka itd. О стављам ово у б ав о мјестан це и упутим се пјешице кроз ш уму до М еђедовца. Надамном су се надвиле стољетне букве, које су го то во д о тр ајал е, a под њима бујии подмладак јеле, који чека д а вријеме уништи и посљедњи ост а т а к с т а рих букава, na да се зазелени у чистој јеловој састојини. Т ак о ето, ствар а природа и мијења псжољења, као ш то се мијењају људска покољења у размаку извјесног времена. Губим се у гу стом ш ум ског склопу, оставл>ам мале дрвене колибе, гдје пастири преко љ ета стан у ју , припремају припросту храну и уж ивају овај чисти горски в азду х. Пролазим кроз богата муслиманска села, д а се појавим у ш умор.итом крају Крама, гдје je фирма »У гар « имала своје велика дрварска постројењ а — пилане, складишта дрветом и др., која с у прије неколико година постала ж ртвом пож ара, проузрочивши огромну ш тету, a сиромашно становниш тво изгубило je овим своју једину зараду. Ing. С. Омановић 254 Zbog ovog različitog ritma života kod djeteta i od­ raslih, dolazi češće do prebacivanja, grdnje pa i tuče malog djeteta. Često se na ulici viđaju scene, pri kojima se dijete bacaka jer neće da ide vodeno za ruku od majke ili oca. Ili dijete traži da ide samo, da trči, dok mu roditelji to ne dozvoljavaju; dijete traži da se nosi pa za to plače, ili obrnuto plače što se nosi i t. si. Iz svih tih situacija raz­ vijaju se češće sukobi između roditelja i malog djeteta i pošto je dijete slabije ono i podlegne u tome sukobu. Jasno je da se dijete mora vaspitavati i da se ne smije maziti, popuštajući svakoji njegovoj želji. Ali pri ovome treba biti i mudar i pravedan. Uvijek treba pronaći razlog zašto dijete plače i zašto je neposlušno. U najvećem broju slučajeva pronaći ćemo da je dijete ili umorno ili gladno, ili sanjivo, ili mui je hladno, ili mu je toplo, ili mu je do­ sadno r - jednom riječi da dijete ima opravdanih svojih organskih i psiholoških potreba, koje treba zadovoljiti. Pri ovome treba imati na umu. još nešto. Pri postup­ cima sa djetetom treba uvijek održati odnos ljubavi i povje­ renja između njega i starijih, u prvome redu roditelja. Di­ jete ne smije da osjeti da mu se čini nepravda i da zbog toga otpočne da mrzi svoje roditelje. Ljubav mora biti naj­ veći pokretač pri vaspitanju djeteta. Sa usađivanjem ljubavi u dušu djeteta čini se najveća usluiga i djetetu i cjelokupnoj ljudskoj zajednici. A grdnja i batine djeluju sasvim su­ protno na dušu djeteta. Dr. M. D. Сст лајјУЈ себе/ Савлађивање je од велике важности у човјечјем ж ивоту. Ж ивот ч есто доводи д о низбрдице. Д р вета не р а ст у до неба. Ни наши послови не тек у свагда према нашим очекивањима и нашим ж ељама. Баш no оној народној ријечи: »Ч ас би ведро n a се наоблачи« и у човјечјем ж ивоту бива и напретка и назатка. П а и у нашим односима према другим људима бива да с е послови развијају онако како je нама воља, a д с га ђ а се д а превлађују други обзири, да надвлађују други интереси, a на нашу ш тету. Када бисмо сви пустили срцу на вољу, онда би сукоби међу љ у ди ш били на дневном реду у свима приликама. С усјед с а сусједом покавжио би се и потукао би се ок о сваке незнатне ситнице. Послодавац и послопримац били би један другом е крвни душмани. Н астал о би стање, з а које с е старинским изразом к аж е: р ат свију против свакога. Човјек би човјеку био као вук. A так о стањ е водило би друш твеној анархији. Свлађивање, a не плахост! Р азум , a не избезумљени осјећаји! Уздржавање je м удрост. П л ахост je л удост! �i N a ši m erlfuini ASIMBEG ALIBEGOVIC U četvrtak, 20 oktobra t. g., nakon kratkotrajne ali teške bolesti, umro je u Derventi Asimbeg Alibegović, senator. Umro je u 53 godini života, dakle u naponu stvaralačke snage. Umro je kad je najviše trebao, kako svojoj porodici tako i okolini — svome rodnom mjestu i svojoj zajednici uopšte. Smrću Asimbega Alibegovića nestalo je, može se reći, jedne cd najmarkantnijih ličnosti bosansko-hercegov.ačkih mu­ slimana. Rahmetli Asimbeg i ako bez naročitih školskih kva­ lifikacija bio je zapažen po svome radu i svojim sposobno­ stima u svima krugovima našeg javnog života. Tako je u kulturnom i privrednom životu igrao vidnu ulogu, a vodio je . R^hmetli Asimbeg je naročitu pažnju posvećivao Gajreiu, “ i* ie, fcio i utemeljitelj i dobrotvor, a kad je pala odluka da se radi na podizanju Gajretova doma, bio je jedan od prvih koji svojim obilnim prilogom omogući, da se davnašnja želja bos. herc. muslimana ispuni, da se Gajretov dom izgradi. U Gajretovim redovima saraduje aktivno od njegova prelaza u »narodne ruke«, kada postaje povjerenik Gajretov za Derventu. Od toga vremena ^započinje i glavni Gajretov rad u ovom kraju, koji još u početku postiže zavidne rezultate, kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Smrću rahm. Asimbega Alibegovića, Gajret je izgubio svog velikog prijatelja i saradnika, pa se u tuzi za njim, pri­ družuje njegovoj ucviljenoj porodici. Koliko je rahm. Asimbeg bio obljubljen u Derventi i na strani, odraz je mnogobrojna dženaza, na kojoj je sudje. lovalo cjelokupno građanstvo bez razlike na vjeru, kao i mnogi njegovi poštovaoci sa strane. Velik broj brzojavnih, telefon­ skih i pismenih sažalnica primila je merhumova obitelj od mnogobrojnih ustanova, korporacija pojedinaca, a nad kaburom se je oprostio sa rahmetlijom ispred građanstva pretstavnik opštine g. Milan Culibrk, a u ime Glavnog odbora Gajreta sreski veterinar g. A. Sadiković, istaknuvši njegove vrline, između kojih i njegovu nesebičnost, jer je to jedna od rijetkih vrlina u današnje, doba materijalizma. Zahvaljujući tnu se na svemu, što je učinio za Gajret, a time i za islamsku zajednicu, zaželio je od Svemogućeg Allaha da i njegova plemenita duša bude nagrađena dženetskim ljepotama. Neka Svevišnji Allah nagradi rahm. Asimbega za njegova djela sa dženetskim ljepotama. — Rahmetullahi alejhil Н ЕЗИ Р НАЛИЋ 2 8 октобра o . r . преселио je на ахирет, у Државној болници у Сарајеву, Незир Н a л и ћ, претсједник жепачке општине, један од оних муслимана-националнста који су свој обол за Отаџбину дали у крви. Р ахм . Налић побољеЕао'' je дуж е вријеме, у постел>и Државне болнице лежао je неколнко дана, да послије кратког али тешког боловања подлегне компликацијама запаљења плућа, у 47 години живота. Рахм етулахи алејхи рахметен васиах! sa svojim mladim bratom Esadbegom svoju razgranjenu trgo­ vačku radnju, koja je jedna od najstarijih i najsolidnijih u granicama Bosne i Hercegovine, Spreman u tom pogledu, bio je dugogodišnji pretsjednik Trgovačkog udruženja, a kao pri­ vrednik bio je član izvršnog i upravnog odbora Zemaljske banke. U političkom pogledu je igrao također vidnu ulogu. Kao izraziti nacionalista, koji je u tom pogledu imao izgrađen pra­ vac, podešavao je i svoje političko djelovanje. Bio je jedno vrijeme banski vijećnik, a od osnutka Senata bio je njegov član, u kome je bio, u prvom zasijedanju, i sekretar. Kao senator i političar uopšte, živo je radio na unapre­ đenju svoga rodnoga mjesta Dervente, u čemu je i uspijevao, jer njegovim zauzimanjem u Derventi je otvorena gimnazija, a ove godine i okružni sud. Ispovijedajući svoja politička načela, rahm. Asimbeg kao realan političar, nije se nikad slijepo podvrgavao disciplini, nego je stvar prosuđivao prema svome sopstvenom shvatanju, onako, kako je mislio, da će najbolje koristiti svojoj zajednici. Kao član Senata smatrao je za dužnost, da se brine ne samo o svome kraju nego je nastojao da u svakom pogledu bude pravi pretstavnik naroda, bez obzira na granice pokra­ jina i bez obzira na vjeru i pleme pojedinaca, za koje je radio i za koje se zauzimao. Kao musliman senator, sarađivao je sa svojim političkim prijateljima, kad se je pomišljalo na ukidanje Šeriatske gimna­ zije, od čega se je, zahvaljujući njihovoj intervenciji i odu­ stalo. Isto tako uspjelo im je da osujete redukciju pomoći Islamskoj vjerskoj zajednici, koja je prije nekoliko godina bila predviđena. Naročitu pažnju posvećivao je rahmdli Asimbeg kulturnoprosvjetnom radu bos. herc. muslimana, te je svaku akciju u tom pogledu pomagao i moralno i materijalno zbog čega je bio mnogo poštovan i cijenjen od kulturno prosvjetnih radnika. Р ахм . Незир Налић, премда у годинама послије Ослобођењ а скроман и повучен, заокупљен својом породицом, пословима на положају жепачке општине и својн.м приватним, као национални радник одлично je познат оним ратиицима и четницнма који су послије крвавих окршаја у Свјетском р ату, још остали на животу. Свјетски р ат затек ао je р ахм . Незира као учитеља у Малом Зворнику, ожењена из Српског Зворника. Чим je планула пушка рахм . Незир се je јавио у четнички одред чувеног Боже Милановића, моји je био чувен с а својих херојскнх подвига у борбама на Дрини, 1914-те. Необично храбар, мучаљив али савршено поуздан, рахм . Незир je убрзо постао миљеник св о га четпичког одреда, с којим je до слома 1915-те дијелио све ратничке уж асе и недаће. У Босни je оставио жену коју су Аустријанци отјерали и интернирали у Нежкдеру, гдје су се налазнли србијански и босански интернирци. Грозна судбина није мимоишла ни његову м ајку: док je живила у Жепчу, сам а и болесна, аустријска солдатеска joj je запалнла кућу у којој je јадна старица изгорнла. A дотле je њен син р ахм . Незнр херојски с а српском војском сносио стр ахо т е Албанске Голготе. Kao неустрашивом и храбром, тада, у најтежим часовима повлачења, повјераване су му деликатнс војне дужности: чување и пренос докумената и благајни. Ha Крфу je спадао у ред оних који су храбро подносили бол з а прегаженом Србијом; као ријетко ко, у то вријеме разумљивих појава малодушности, рахм . Незир je био један од оних с а непоколебљивом вјером у коначну побједу. У то ј вјери je дочекао и Ослобођење, да се, као стари и изнурени ратник, врати на своје огњиште, у своје родно Жепче, и д а у миру настави живот оц а породице и прекаљеног родољуба. Узимао je живог учешће у политичком ж ивоту; уваж ен, цијењен и поштован, рахм . Незир je уживао неподијељене симпатије православних и муслимана у своме Жепчу, у срезу и цијелом подринском к рају. Ha општинским избори.ма год. 1936 изабран je за претсједника жепачке општине, на коме положају г а je и смрт затекла. 255 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г А ЈР Е Г О В Ж ЕН СКИ М ЕВЛ У Д У СТОЦУ Мјесни женски одбор Г ајр ета у Стоцу приредио je ' 10 X I 1938 мевлуд у свим просторијама Гајр ето ва теч аја за кројење и шивење. Програм свечаности изведен je у једним просторијама, a преко м егаф она преношен je и у друге просторије. Свечаност je отворио члан мушког идбора г. Едхем Бићкало, који се je у кратком говору захвалио учесницима у извађању програМа г. г. Адем еф. Ханмићу, с ту денту више педагош ке школе у С арајеву и Хаф из Сулејман еф. Репку. З атн м je објави о програм свечаности који се je имао извести, и позвао присутне д а исти помно саслуш ају. 1 ) П оздравна ријеч. Г о ст е je у подужем говору поздравила секретарица м јесног ж енског одбора гђица Фатима Бехм ен, износећи з асл у ге Г а јр е т а од оснутка до данас и препород међу муслиманима које je Г а јр е т учинио у просвјетно-културном и националном погледу. И ста je присутне замолила да својим радом и доприносом помогну акцију Г ајр ета, јер тиме ће учинити добро дјело л одужити се првим кураиским ријечима, које je Свевишњи свим муслиманима у дуж н ост ставио. Надаље je присутне лозвала да се уписују у чланство Г ајр ета, нагласивши д а je Г а јр е т свију н ас, свих свјесних муслимана и д а с у у Г а јр е ту отворена врата свакоме ко xoh e, зна и умије д а ради. 2 ) П редавањ е: П редавањ е je студеи т вмше педагош ке школе, нило дубок ути сак , је р je исти у изнио значење мевлуда, рођење и од рж ао Адем еф. Ханџић, које j e на присутне учисвом подуж ем предавању ж ивот М ухам ед a . в. 3 ) М евл уд: Учење мевлуда С аф етб его ва обавио je Хаф из Сулејман еф Репак. С ал авате и аш ере училе су чланице одбора гђице: Фатима Бехм ен, Фатима Ћ атов и ћ, Ф атима П еља, Н аза Салчић, Ки м ета Реџић и Ф ахира Гребиђела. Г о ст е су дочекивале и на благајни, биле, претсједница Зулка Бићкало и чланице од бора Ф ахира Косовић, Х ати џ а Ш ехић и С адија Ш арић. Ha м евлуду je било присутно преко 3 5 0 особ а, так о да су св е просторије биле пренатрпане. Дијел>ен je шећер у пакетићима кога су дар ов ал е: no 1 кг Зулка Бићкало, Ш ехић М ухам ед, Гр ебиђела М ехм ед, Косовић Ф ахира, Љ убовић Ф атима, Гребиђела Ф ахи ра, no пола кг Н аза Салчић, Фатима Пеља, Фатима Бехм ен, Ф атим а Ћ атов и ћ , Ким ета Реџић, Хатиџ а Ш ехић, С ади ја Ш арић. Добровољ не прилоге преко 5 динара даровали с у и т о : no 2 0 ди н.: Бићкало Зулка, Ше.мић Дика, Аждеровић Е м а , Премиловац Х а јр а , Премиловац Е ни са, Ајановић Р аб и ја и Премиловац О. Х а б и б а ; no 10 дин.: Ф естић Аземина, Иванковић Р а се м а , Риђушић Зенка, Ћ атови ћ С аф а, Робови ћ Ф атима, Дрљевић Р азија, М ехмедбаш ић С ам ија, С еф о Сидика, Ћемаловић С а д е та , Љ у бовић Ф атим а, Гребиђела Ф ахи ра, Гребиђела З ул к а; no 7 дин.: Бехм ен М ур та, Алихоџић М узаф ер а; no 5 ди н.: И ванковић Алија, Алихоџић А хм ет, М ехмедбаш ић М устаф а, П о- повац М ухам ед, Сарајлић Ф атима, Алихоџић А тека, Хаџић Адила, Реџић Р аби ја, Салчић С аф а, и 6 дин. К арабег Хабиба тако да je сакупљено чистог прихода дин. 51 8 .2 5 , који je . изпос Главном одбору дозначен. И овим путем Одбор се -^ајтоплије захваљ ује свима учеоницима и дароватељима око приређивања мевлуда. О ДБОР О СН И ВАЊ Е М УШ КОГ И Ж ЕН С К О Г О Д БО РА У БИХАЋУ ГА ЈР Е Т А Од љ етос агенде Г ајр его в е у Би хаћ у водила су три члана досадањ ег одбора Г а јр ето ва, док je међу чланицама Гајретовим водила повјереништво већ 3 године гђ а Сеида Реџић. Члан Главног одбора Г а јр е та г. Осмдн Реуић, см атрајући да постоје сви предуслови з а живљи р ад Гајретов и за фор.мирање мјесног и муш ког и ж енског одбора Гајр е(о в а у Б и хаћ у, са зв а о je 2 3 X о. r . у саглдсности с а Главним одбором , скупштину чланова на којој je изабрана слиједећа уп р ава: претсједник О см ан Реџић, школ. надз. у пензији, потпретсЈедник 1 Лукачевић Ислам, суди ја ср. с у д а, потиретсједник II Вехабови ћ Абдулах, шер. суди ја, секретар 1 Делић Сулејман, учитељ, секретар II Прачић Д р . Е са д , град. љекар, благајник 1 Реџић Сулејман, упр. Г ајр ето ва ш т е р н ата, благајник 11 Омановић Раш ид, калемар банов. р асадника, одборници: Идризбеговић Алија, инж. држ . секције ла град. ж ељ. пруге Би хаћ— Книн, Садиковић Абдурахман, улравник среск е припо.чоћне закладе, Балагић Бећир, школ. управител> и Бурзић И брага, трговдц. Замјеници: Реџић Џ афер, индустријалац, Четић Бећо, трговац, инж. Станић Андрија, Лазић Л азар , учитељ и Миџић Н урија, командир град. полиције. Надзорни одбор: претсједник Ћ ехаји ћ Садик, суди ја, Бешлагић Назиф, суд. чинов., и Миџић Ш ериф, суд. званичник. 3 новембра о. г. одрж ана je скупштина чланица Гајр ета на којој je изабран слиједећи од бо р : претсједница гђ а М улира Селимбеговић, потпретсједница I гђ а Вехабови ћ Киметд, потпретсједница II Садиковић Хаб и б а,. секретарица 1 гђица Миџић Ђ улица, секретарица 11 гџица Хаџић Асима, благајница 1 гђица Салихоџић Нафија, благајница II гцнца Реџић Зејнд. Одборнице гђе Лукачевић Емина и Бегатовић Назифа. Замјенице гђе Алагић Х а си б а, Реџић Ајиша и гђица Бишчевић Алм аса. Надзорни од бор : гђ а Реџић З ухр а и гђице Салихоџић З л ата и Бишчевић Р ајф а. ПОКЛОН ИЗ Р О ГА Т И Ц Е М јесни одбор Г а јр е та у Рогатици посл ао je на поклон Гајр етовом мушком интернату у С ар ајев у 2 5 .5 0 кг шљивовог пекмеза на чему с е управа и нтерната најљепше з ахваљ ује. NACIONALNA 1 UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1938 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1938 Description An account of the resource Br. 1; 3-4-5; 14 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1938 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID d1fe215e-f1ba-41f7-b164-afc70264b385