https://kolekcije.nub.ba/files/original/102154f7887f7a81207c49c005542363.pdf b26c37e3896e4b3a3aabef3a158f4a62 PDF Text Text г л а с н и к К у л т у р н о п р о с в је т н о г д р уш т п а Г а ј р е т а U R E D N IŠ T V O : Propovjedaonica kulture i List »Gajiret« na ulasku u 18 godinu izlaženja / M . T A J IB O K IČ : Džamil Sidki A z-Zahavi, veliki pjesnik sa obala Tigrisa / F U Z U L I, veliki tur­ ski pjesnik X V II I stoljeća: O da vodi, pjesma / J O R D A N JO V K O V : Pjesma toekova, pripovjetka / Ing. L A D IS L A V K O N Č A R : Važnost mljekarskih zadruga / N N -C : Bosna i muslimani Bosne / Revi kulturnog i umjetničkog života jugosloven- skih muslimana / N A R O D N O Z D R A V L J E : D r: Ž .: Borba protiv tuberkuloze / Kamilica kao ljekovito bilje / Kad treba jesti / W .: Merhum Hadži Ibrahim h. ef. Maglajlić / M A L E K U L ­ T U R N E V IJE STI: Cjelokupna djela Hamze Hume / Osnivanje muzeja u Šibeniku / Rasim Filipović na radiu / uspjeh Sime Ilića u Z a greb u ! Proslava Cankara u Sarajevu / Prva nagrada za spo­ menik Pilsudskom / Štampa o našem kalendaru / Dr. F. Bajraktarević o našem kalendaru / Predavanje g. D r. Hasanbegovića' / Najvažniji književni diogođaji u 1936 / O Č E M U SE G O V O R I: 50-godišnjica Srp. Kralj, akademije / Dramska nagrada Sarajev­ skog pozorišta / Knjiga koja je izazvala talas polemike / G A JR E T O V G L A S N IK . Ја н уар Capajc.no 1937 Б рој 1 ИЗДАЈE ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ A �Д р ж а вн а ЈСм м & т ека р н а б а м к а К р а љ е в и н е Ј у г о с л а п и је (п р е Ђ ^ У п р а п а ф о и д о Ђ а ) О снована 1862 г . БЛНКОМ УПРАВЉ А НЕЗАВИСАН УПРАВНИ ОДБОР ГЛАВНИ ФИЛИЈАЛИ: r ЗАГРЕБ, Љ УБЉ АНА, СПЛИТ, САРАЈЕВО, ЦЕТИЊЕ, НОВИ САД, НИШ и СКОПЉЕ АГЕНЦИЈЕ: КРАГУЈЕВАЦ, ВАЉ ЕВО, ЧАЧАК, ЗЕМУН, ПЕТРОВГРАД, БИТОЉ, ПРИЈЕПОЉЕ и БАЊ А ЛУКА ГЛАВНИ ПОСЛОВИ БАНЧИНИ. Рукује свим државним и јавним ф ондовима; пупилним, депозитним и црквеним капиталима, манастирским, општинским и задужбинским новцеи и т д. Емитује обвезнице и заложнице Прима улоге на штедњу О добрава зајм ове на непокретности, a опшгинама и сам оуправним телима на прирез и приход Есконтује менице новчаних завода Л ом бардује хартије од вредности, акције Народне банке и Привилеговане аграрне банке и благајничке записе Министарства финансија Е сконтује наредне купоне са св оји х заложница доларске емисије (Селигман) к оје су нострификоване у Краљевини. З а све б а н ч н н е о б а в е з е ја м ч и д р ж а п а За сва обавеш тењ а обратити се на адресу: Д р ж а в н а ЈСипот екарна Ganuta, R c o r p a /r , или њеним филијалама. ГАЈРЕТ, Ј1ИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ MJECF.4HO, A ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ. A ЗА СВЕ 'ЈСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. Т<АЦИ ГЛЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВА1У ЛИС1 У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га1рет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић Штампарија Босаиска Пошта Јосип Б реп ер — одговара Јосип Гргић. �го д . x i m i Број 1 C a p a f e -во, ја н у а р 1937 Ж роиовједаоница кулшуре ^ Л исш „ Г а јр е ш “ н а у л а с к у у 18 го д и н у и з л а ж ењ а . Данашњим бројем наш лисг »Гајрет« улази у 18-ту годину свога излажења. Поводом овог значајног датума у културној историји ових крајева, a нарочито у историји југословенских муслимана, потребно je регистровати, бар у неколико ријечи, све оне напоре кроз које се je пролазило док се je дош ло до успјеха и признања. Ти напори и жртве нису ни мали, ни безначајни, a да се не би признала њихова корист и њ ихови огромни успјеси за просвјећивање једног ди;ела нашег народа, муслиманског, који je највиш? и гребао, јер je био најзаосталији. Лист »Гајрег« je, својим програмом и градивом, био увијек са јасним намјерама и у идеологији друштва Гајрет, na je и њ егово културно-просвјетно и књижевно дјеловање било увијек у уској вези и подударности са paioM и успјесима друштва Гајрет. Осамнаест дугих година, пуних перипетија и борбе, сада je за нама. Кроз то вријеме лист je имао јасан циљ: национално освјештавати и културно-просвјетно подизати најшире слојеве народне. Сви проблеми и важнија питања, просвјетна, социјална. књижсвна и привредна, третирана су у нашим ступцима. Ha хиљаде тона хартије исписали смо биљежећи наше муке и невол>е, наше радости и побједе, наше жеље и потоебе; милиони људи читали су ова црна слова и били нам захвални, јер су из њнх нешто маучили. Може ли се код муслимана, осим листа »Гајрет«, показати на још овакав један случај? Да ли смо имали још који лист да je излржао оволико и оста о — на врху. Нажалост, не можемо Часопис »Гајргг« je једини успио да остане кроз толико година лучоноша у мгачу, свјетиопик, прсповјелаоница културе и прогреса. Он he то, ако Бог да, и остати, јер je чврста воља свих Гајсетових радника да не стану на половици пута, да се не дају заваоати досадашњим сјајним успјесима, него да иду даље до коначног циља, до среће и благостања. У резолуцији изданој са прошле годишње скупштине замољени су сви иптелектуалци и јавни радници, сви писмени људи, да помогну лист »Гајрет« својом сарадњом. М ного их има међу нама који cv писмени и који би нашем свијету имали шта казати. Али се они одмичу, бране, нећкају. Заш то? He знају ни они сами. Неки од њих, који би могли и који би, уосталом. требали да пишу у »Гајрету«, то не чине a њихова сарадња се среће чак и тамо гдје, можда, не би требало или би, свакако, требало да дође након одужења »Гајрету«. Ни на лањску резолуцију се нису одазвали. Само неколико људи о д пера сјетило се, ипак, своје дужности према Гајрету и народу na je noслало неколико чланака. Хвала им! Сада напомињемо пон ово: Гајрет жели да ш то више унаприједи св ој лист. Стога ће улржити све силе да лист буде добар, да буде бољ н него je досад био. Настојаће да садржајно и технички одговара приликама и времену, интереспма друштва и захгјевима наше породице. Породица изнад свега! Стога je наш цил>: пружити чланству савршен преглед рада Гајретове централе и свих јединица a уз то, колико год простор буде допуш тао, дати сваком члану породице, мушку и женску, стару и младу, да понеш то нађе у листу, неш то ш то ће га забавити И заинтересовати a из чега he. богм е, ш тогод корисно сазнати и научити. Апелујемо стога на све чланове и пријагеље Гајрета, да лист помогну, да се преплаћују и да га читају. Молимо уједно, сада, напочетку осамнаесте године излажења листа »Гајрет«, све наше људе од пера да се сјете нашег часописа којим чланком, цртицом, саставком. Лист »Гајрет« je кроз 18 година излажења, крчећи коров и зла, осгавио иза себе јасну и чисту бразду. Напоран и тежак пут je преброђен. Лист »Гајрет« ће и одсад, још јаче, још интензивније, крчити нашу неузорану народну њиву, сијати плодно сјеме просвјете и рада — за срећу и љепшу будућност југословенских муслимана. з �Џ aм иJI С и д к и Л з-З а х с гн и , велики песник са обала Тигриса Мин ба’ди мавти би хинин, саја’ламу’л-кавму кадри; фа кад вакафту хајати лахуад, ва афнајту ’ умри. (Убрзо после моје смрти мој народ he спознати моју вредност. Ta ja сам њему завештаа csoj живот и [служећи њему] утратио [цео] свој век.) Џ. С. Аз-Захави. Џамил Сидки Аз-Захави, почасно назван »Амкру’ш -ш у’ара’« (Киез песника) у Ираку, р од и о се у Багдаду 18 јуна 1863 године. Њ егов учени отац Мухаммад Фајди, багдатски муфтија, пореклом je из курдске кнежевске породице Бабан. Он му je да о и осн овн о образовањ е. С в оју каријеру Џамил почиње као наставник на »А с-С улајм анијји« школи већ у 22 години живота. Дв егодине доцније он je члан П росветног савета у Багдаду, затим директор покрајинске државне ш тампарије и уредник арапског дела »Службених новина«, a у 29 години он je већ би о постапљен касационим судијом . П одозр иво гледан од стране турских власти као ватрени арапски националиста, on je год. 1896 позван у Цариград, одакле je послан у Јемен као члан ком исије за реформе. ‘Након једногодиш њ ег боравка у Јемену вратио се пон ово у Цариград и б и о одликован М еџидијјеорденом III реда. У пркос тога он je би о стављен у затвор зб о г једн е песмице уперене против апсолутистичког режима Абдул-Хамида: Зар »Божја сенка на "земљи« наређује оно што забрањују Аллах и његов узвишени посланик? Он имућне тера у сиромаштво, невине интернира, шаље на робију потлачене, затвара и убија. Стани мало, не срди се, јер када срџба у земљи се покрене, ни ти нећеш моћи наћи мира. A ko су тваје руке лм>ћне, не.мој се гордити љима, јер руке времена још су моћније од ших. С њим у затвору били су јо ш познати арапски мученик Аз-ЗахрЗви и туроки песник Сафа. Иза тога Џамил j e протеран у отаџбину, где je био предмет немилосрдних интрига и делунцијација као »противник владаоца«, na чак и као >атеиста«. П осле младотурске револуције Аз-Захави je постављен пр оф есором муслиманске философи]е на в и сок ој школи »М ил кијје«, a кратко време након тога пр оф есором арапске књиже-вности на фил ософ ск ом факултету университета у Цариграду З бог бол есги м орао je напустити Цариград и вратити се у Багдад, где j e к а ш и је на Правној академији предавао грађанско право. У т о доба, једам његов чланак у »Ал-М у’а јјад «-у у обрану женских права (Ал-мар’ату ва^-диф З^ ’ анха) произвео je толико негодоварве консервативних маса, к оје су приредиле демонстрације пред двором гувернера Назим-паше да je Аз-ЗахЗви морао бити смењен са свог полож аја на који je враће« тек у доба гувернера иемал-паше. Два пута je биран за народног посланика својега краја у цариградски парламенат, где се бор ио за арапску националну ствар.. За време британске окупације Багдада био je члан Про светног савета a после претседник ком исије за превођење османлијских закона. Аз-Захави, иначе врло скроман у свом е жшвоту, имао je и извесних »слабости«. Волео je да пуши »наргилу«, да пије каву и да игра »дам у«. Поред арапског и персијског (на којим а j e јо ш о д де> гињства певао) он je знао јо ш и турски и курдски Стране литературе познавао je само из превода. О д природе надарен, он je би о упућен у м ноге модерне науке.1) Аз-Захави je сарађ.ивао у »Ал-М уктатаф у«, »Ал-М у’а јјад у « и другим арапским листовима. О ставио je неколико своји х »дивана« (з б «р к е песама), објављ ених и необјављених. Први диван садржи њ егове песме д о проглашења усгава у Т ур ск ој. T e песме no с в о јо ј уметничкој вредности нису обећавале њ егову песничку славу. М н ого j e вреднија друга збирка њ егових песама (о д туреке конституције д о британске окупације). Њ егова песничка снага долази д о пуног изражаја тек у тр ећ ој (од британске окупације д о половице 1921 годи н е) и четвртој збирци (о д половице 1921 д о 1922 год и ' не). Постој|и и један »И збор « њ егових најлепших песама. Kao А бу’л’-Ала Ал-М’арри и Омар Хајјам , АзЗахави такође има св о ј »Р уба ’ и јја т« (Четворци), к о ји садржи 1100 четвораца. У њима наилазимо na разноразне мотиве, л.убавне, ф илософ ске, социјалне, патриотске и друге. Интересантна je њ егова иосвета »Р уба ’и јја та «: »Поклањам и х будућим поколењ'има, која ће једном — када ja већ будем нема земља — живети у Багдаду, посве друкчијем него ш го je ов ај.« Он je приредио једн у ан тол оги ју арапске лирске поезије разних времена ( » ’У ју н у ’ ш -ш н ’р « ) :а ’ ) 0 животу и раду Аз-ЗахЗвија в : Рафб’ ил Бугти, Ал-адабу’л-’асријј фи’л-’ Ираки'л-’арабијј (кисму’л-манзум), Каиро 1923, I, 5— 17; Са’д Миха’ил, Адабу’л-’аср фи шу’ ар&’иш — Шами ва'л — Ираки ва Миср, Каиро (без дат.)> стр. 113— 115; »Ар-РисЗла«, недељни часопис, Каиро, св. 139 од 2 марта 1936, стр. 358—359. �/ ок о две хиљаде двостиха. Написао je и неколико дела из области философије, књижевне критике. космографије, a као члан комисије за превођење османлијок1ИХ закона, превео их je ок о седамнаест са т у р ск ог на арапски језик. . Пун трзаја, буран и чудан je био живот oboi пескика са опеваних обала Тигриса, који je пре девег месеци занавеке заклопио св оје трудне очи. Радости и патње, успеси и боли, уживања и уздаси, наде и разочарења — све je то оставило дубоких трагова и у њ еговом стваралачком бићу и у формацији његових философсмих концепција. Живот je наизменце cpeha и несрећа, смсх и плач. (Живот и смрт). Стога: Ma шта да те снађе немој бити тужан ни весео, no захану природноме ноћ јс мрка, a дан бео. (Руб£'ија). Песма je највернији тумач и весник песникових мисли и осећаја, његових радости и.патња, с тога она мора бити искрена, лепа, чиста и оригинална. песмо, ти си небо no коме ja мислима својим бродим час се дижући, као opao, у висине, a час се спуштајући ниже. Песмо моја, ако ти q_eptm не сликаш осеhaje моје онда ниси моја песма. Песма je лепа када узбуђује ocehaje и када je чиста као noj птица. (Руб&’ија). У .моме животу, песмо, ти си ми драгоцена вера. (Песма и крнтика). И голубово гукање je песма коју он мелодично изводи. Ja гукање преносим свету од љега, a он од мене. (Руб&’ија). Није песпик онај што лолавља оно што je већ речено било. Истински je песник само онај који нову даје нам идеју. (Руба’ија). Песма није слик ни метрум него узбудљиво значење које су урезале речи. (Песма и критика). Kao и песници свих народа, нарочито заробљ гних, који се тек буде, тако je и Аз-Захави међу Арабљанима Ирака имао културну и просветну, националну и политичку мисију, к оју je он вршио и речју, кроз св оју песму, и делом. Он je у исто доба био и народни претставник и народни просветитељ. Ako je ширење просвете кажњив грех, онда — нека ми je Аллах сведок! — ja сам грешан. Арапски народ већ вековима живи под туђнном. Аз- Хахавија т о боли, он кипти од беса npcма тлачитељима својега рода, који су понекада свирепи. Сваког дана небо тражи мученика. Земља опет гледабцу нов гроб разоткрива. Нема дана да не оплачемо изгубљеног пријатеља свога и да мајци не умре јединац, a јсдкнца оплакује мајка. (Јецаји). Џамил je, за своје време, пресмело проповедао принцип равноправносги жена с мушкарцима; тражио je да се жене ш колују и да за отаџбину допринесу онолико колико она о д н»их тражк. Beh смо поменули да je он због једног таквог чланка био смењен са свог положаја. Чак се морао затворити у кућу да избегне и творне нападе од стране разјарене масе, к оја je у његовом ставу видела и протуверски испад. Јунакиња његових феминисггичких песама била je Лајла. Он je тражио да жена буде изједначена с мушкарцем у правима, када су »обадв оје већ равни и у опособностима«: Два крила дижу л>удско друштво: Мушкарци и жене. A може ли се летити друкчије него са обадва крила? * (Руба’ија). Озбиљни и борбени Џамил у љубавним оитуацијама знаде да буде врло нежан. Он уме да љуби топло, страсно. Загрлих j e . . . у исто заплакасмо од љубави и у том се загрљају сузе њене са сузама време вреле слише мојим. (РубД’ија). Али ретки су ти слатки чаеови к оје му je провидност у животу додедила. Он зна више за грубу збиљу живота, за ја д и чемер, који га из дана у дан прати и који му нагриза њ егово оронулб здравље. И попут старог мухадрамског песника Лабид ибн Рабис Ал-'Амирија, он осећа и тешко подноси једноличност и досаду живота. У мојој отаџбини моја се душа наситила живота. Сутра ће ми бити као што je данас, a данас ми je као и јучер. (Руба’ија). a у таквим приликама: Смрт je најбоља баштина коју су очеви оставили својим синовима (У самоћи гробл>а). 5 �Једно време, оронуо, он већ осећа близину своје смрти. Збогом, људи, опраштам се с вама. Ja сам данас [као] зид који се мало помало руши. (РубгУија). ©da vodi Prestanite, о prestanite, oči m oje isplakane da lijete suze na vatru moga srca: voda je nemoćna prema ovom silnom požaru! И он се т о ј мисли предаје сп окојн о, јер у животу није никада обасипан никаквим признањимз нити одликовањима na чак ни од свог сопственог народа, за чију je срећу сзе жртвовао. Али Џамил се с правом надао да бар no смрти с в о јо ј неће бити заборављен. Убрзо после .моје смрти мој народ ће спознати моју вредност. Ta ja сам њему завештао свој живот н [служећи њему] утратио [цео] свој век. И одиста није се преварио. T o се видело одмах no њ еговој смрти. Н ародно признање није изостало. Ha вест о њ еговој смрти завладала je општа жалост не само у Ираку него и у Епипту (коме je посвећена Аз-Захавцјева последња песма) и другим арапским земљама. Топла су била опрош тајна слова к оја су на њ еговом г р о б у одржали Д -р ’Абд у ’л-Ваххаб 'Аззам, н.егов наследник на песничком трону Ирака М а’руф Ар-Русафи и многи други. A штампа je д у го после глорифицирала успомену на сед ог »кнеза« ирачких песника. Не узимајући у критичко расматрање песника и њ егово дело ми пуш тамо читаоца да из предњих напомена и цитата сам створи су д о Аз- ЗахЗвију, њ еговој ж ивотн ој ф илософ ији и њ еговој уметничк о ј вредности, укол ико je toi уоп ш те м огућно учинити из овако случајних и м алобројннх превода из њ егове богате песничке оставштине. М. Т ајиб Окић П р е д а в а њ е п р ет сједн и к а г . др. Хосаноегопи/.а преко р а д и а Претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо X aс а н б е г о в и ћ , министар на расположењу, замољен je од Радио станица Београд да преко радиа одржи једпо прсдавање о муслиманима. Г. Др. Хасанбеговић се je радо одазвао овом позиву радио станице и пристао да, у оквиру хнационалног часа-<, који je облигатан код свих емисија Радио станице Београд, одржи једно предавање. Радио станица je одредила да се то предавање нашег претсједника одржи онај исти дан кад и пренос велике Гајретове забаве, на 6 фебруара о. г. Почетак ORor предавања ће бити у 19.30 a свршетак у 19.50 часова. Претсједник г. Др. Хасанбеговић изабрао je врло згодну тему за своје предавање и оно ће roгорити о свим културно-просвјетним акцијама међу муслиманима прије и послије Ослобођења. Предавач ће се посебно осврнути на велико културно дјело Гајрета. Предавање г. претсједника очекује се с великим и разумљивим интересовањем. Baščovan m ože muku mučiti i natapati ružičnjak, ali će uzalud polijevati hiljade vrtova neće uzgojiti ružu kao što si ti. N ije m nogo važno što se m oje trepavice kvase u sjećanju na tvoje drago lice. T o nije više od m uke izgubljene da se polije trn, da se dobije ruža. N e otkaži pom oć mača mom bolnom srcu, šćućurenom srcu bez pom oći i m oći; pohvalno je i dobro djelo naipojiti bolesnika u mračnoj noći. Snivaj, i umiri Žedan u o v oj o m oje srce, daleke prijateljice nježni lik njime moju nostalgiju. sam: traži za mene jednu jedinu kapljicu dalekoj pustinji. K ao kad sveti zažedne v od e iz Kevsera, žedan sam tvojih usana. V ino utaži duboku žeđ pijanca a voda je melem na skup ljutih rana. A k o umrem od želje za poljupcem njene ruke, 0 moji prijatelji mlađani, napravite vrč od prašine m oje 1 u njemu podajte v od e m ojoj dragani. Ti si, vod o, spasila svijet svojom čist otom i, prečista, neokaljana, zaogrnuta ljepotom pošla, za Božijim Poslanikom , putevim a otajstva, stazama k o je osvajaju prostranstva. Ti si more čuda koja su u sv e to j noći Puta u N ebesa jednom jedinom kapljicom v od e napitala, napojila biljke, zvijezd e i svode. A k o arhitektu, koji vječn o obnavlja tv o j izvor, bude p otrebno v od e, Sunca će fontana napuniti, nepresušno, sv e tv oje rezervoare. A u m om e ucviljenom srcu strah džehenema je zapalio vatru tu g e: kiša će blagotvorna, nadam se, politi ovu vatru i srce će opet procvjetati šarenim bojama duge. K o kapljice tople aprilske k iše p o travi riječi Fuzulija su se m etam orfozirale u igračke i rasule, razbjegle, kao ptice i mravi. Jedina je moja želja da na Sudnjem D anu ne ostanem sam : da bistri izvor tvoje prisutnosti dop usti da se napijem, da se opijem , ja k oji sam ostao v ječno žedan tvoga lica. (P re v eo D .) F U Z U L I, veliki turski p jesn ik X V I I stoljeća. �{ЈСесма ЗТСочкова Слава Сали Јашара, 'чувенога колара из Али Анифа, допирала je већ врло далеко. Таквог мајстора нити je било раније у Али Анифу, нитн ће га пак доцније бити. О окол ним селима није могло бити ни говора, тамо га није било, но таквог мајстора није било чак ни у граду који je лежао у средини бескрајне равнице, из кога су излазили путеви на све стране као звездани зраци, и у коме су још о д памтивека први мајстори били колари. Али т о се понекад дешава. Сали Јашар беше се уздигао над све no бож јем дару, појавио се беше случајно, као ш то се случајно појављ ују no селима они чуевни врачн који лече најтеже болести и често пута неком биљчицом, врхом усијаног гвожђа или само с неколико речн враћају живот многима који су већ на издисају. Сали Јашар je заиста имао нешто ш то je потсећало на те људе. Kao и сваки ковач, он je био здрав и јак човек, али иначе беше благ, тих, повучен у себе. Говорно je мало, али и т о мало што би рекао, било je јасно, паметно, одмереио, a онима који би га слушали, чинило се увек као да у очи.ма Сали Јарашевим остаје још много шта недоречено, задржано и скривено. Kao да je унуЈгра, у Сали Јашаревој души, постојао други ковач који je 'такође радио, који je исто ковао нешто, али се није видсјо, qa су само варнице и одблесци са тога унутрашњег огњишта светлели у замишљеним очпма Сали Јашара. Тако je Сали Јашар имао замазане руке, ковао гвожђе и правио кола, али je имао изглед мудраца и нехотице уливао поштовање чак и оннма који га нису познавали и к оји нису ни слутили уметност његове руке. Он je имао и другу једну навику која je исто тако била добр о позната људимД-из њ еговог села: сваке вечери, мало пре него што ће заћи сунце, али у доба к оје би свима било врло рано, Сали Јашар би одједном осггављао сваки посао и затварао ковачнкцу. Шегрти и калфе бр зо еу прали своје угљем запрљане руке и разилазили се. Никаква преклињања. никакве молбе нису могле да натерају Сали Јашара да остане и даље и да доврш и неки nociao, ма колико био хитан. — Урадићемо га — говорио би, — и сутра има времена, и сутра j e бож ји дан. — И он je то говорио благо, али отсечно, — и као да je био већ далеко, отргнут од свега, заборавио на све, утонуо у ону чудну замишљеност која je испуњавала њ егове очи, сакривене под густим веђама. И огрнувши нечим своја леђа, полазио би кући, погрбљен мало, спокојан и загледан у земл>у, a људи који су га сретали, пошто би га са уважењем поздравили, гледали би га зачуђено и помислили да мора неки ја д да нагриза срце Сали Јашарево, a што он жури да оде, да rro није да би се одморио, него да остане сам са собом и са својим мислима. A у ствари нико није осећао сласт одмора тако као Сали Јашар. Када би отишао кући, ceo би напољу на клупу, остајао ту сам и гледао у поље. Доносили су му кафу, он je пушио цигару за цигаром и одмарао се. Умор je као пријатна јези силазио са његова тела, и Сали Јашар се, не мислећи. ни на шта, радовао само ономе што су виделе његовс очи. По зеленим пољанама, пола у сенци, a пола преливене сунцем, пасле су овце, беле линије гусака ишле су према селу, између два чопора коња одвајали су се млади ждрепци, трчали једни према другима развејаних грива и њискали. Светлост к оју je залазак бацао у небо, као да je опијала ластавице, те би, лепршајући ниско уз земљу, одједном као стреле полетеле у вис. Мирне и важне, враћале су се роде на c*rpexe. Сали Јашар их je гледао како хране своје мале, Ka­ no се затим мало удаљују, како се као договарају, и како, Važnost mljekarskih zadruga Privredna kriza, koja je najteže p og o­ dila našu poljoprivredu, imala je nepo­ voljan uticaj na naše zadrugarstvo s je­ dne strane a s druge dala je jači i snaž­ niji postrek za razvitak našeg cjelokup­ nog zadrugarstva a naročito nekojih oblika. U zadnje vrijeme mogli smo opaziti nagli razvitak proizvodnih (pro­ duktivnih) zadruga. G odine 1934 bilo je 193 (mljekarske i sirarske zadruge ili 2.26% sviju zadruga (prema izvještaju Glavnog Zadružnog Saveza o poslova­ nju za godinu 1934). Prikazaću kakve su prilike, što se tiče unovčavanja mlijeka i mliječnih proizvo­ da, u selima koja se nalaze blizu grada i u onima koja se nalaze vrlo daleko od grada. Danas se većina naših gradova snabdjeva mlijekom na taj način što po­ jedini proizvođač — seljak donosi neko­ liko litara mlijeka u kuću potrošača. Najveći dio tih proizvođača — seljaka živi u okolici dotičnih gradova, a neki još i u udaljenijim selima. U pojedine gradove dolaze stotine i stotine žena raz­ nosača mlijeka stalnim potrošačima ili ga prodaju. One polaze o d kuće vrlo rano u jutro, a dolaze kući kasno. Računajmo samo koliko gube njihove kuće i njihova gospodarstva. Mljekarske zadruge koje bi, sakupljajući svježe mlijeko iz jednoga ili udruženih sela, skupno ga otpremala na prodaju u gradove, uštedile bi gubit­ ke onih radnih sila, koje danas u ludo propadaju. U selima koja su daleko od grada, proizvađač — seljak prodaje mli­ jeko trgovcu ili velikim mljekarama po 50 para a vrlo često i ispod 50 para. 1 rgovci često ne plaćaju proizvođaču — seljaku u novCu nego u robi, koju prili­ kom toga dobro zaračunaju. T o su seo­ ski »zelenaši« koji hoće da na seljakovim leđima žive. Treba naglasiti još jednu vrlo važnu činjenicu što se tiče higijene mlijeka. Ona je ispod svake kritike. U mlijeku se nalazi svašta, a pored toga još kao najbolji dodatak voda. Imao sam prilike da se osvjedočim šta sve potrošač ne ku­ puje pod mlijekom. U križevačkom srezu išao sam ove godine u sela na kon­ trolu mlijeka. Jedna žena donijela nam je u jednom loncu oko 2 litre mlijeka, l o nije bilo mlijeko nego neka tekućina čiji bi sastav bilo teško ustanoviti. Pored toga to je mlijeko imalo samo 1.9% ma­ sti. Potrošač će platiti i više za mlijeko, samo ako zna da je mlijeko čisto, zdravo i dobro. T o se najbolje vidi iz toga što fakultetsko dobro »Maksim ir« u Zagre­ bu prodaje litar mlijeka do 2.50 dinara i to sam svoju produkciju, a seljaci iz okoline Zagreba po 2 dinara. 7 �Iz ovih činjenica možemo izvesti za­ ključak, da hi bilo potrebno bar za sada u ovakvim prilikama osnivati mljekarske zadruge, ali ne odozgora nego na vlasti­ tu inicijativu samih proizvođača — se­ ljaka. M ljekarske zadruge imaju za cilj: da seljak — proizvođač postigne pravednu cijenu, da potrošač za istu cijenu dobije čisto, zdravo i dobro mlijeko i da isklju­ čuju posrednike izm eđu proizvađača i potrošača. Inž. Ladislav Končar. H A L E K U LT U R N E VIJESTI CJELOKUPNA DJELA HAMZE HUME U izdanju Udruženja Hercegovaca »Nere­ tva«, u Beogradu izaći će u najskorije vrijeme cjelokupna djela našeg poznatog književnika i saradnika lista »Gajret« g. ITamze Hume. Djela g. Hume biće štampana u četiri velike, tvrdo uvezane i tehnički lijepo opremljene knjige. Ci­ jena za sve četiri kn jige'je 100 Din. U ovim knjigama biće štampane, pored dosad izašlih stvari, i neki novi radovi, pripovijetke i jedan roman iz sarajevskog života. OSNIVANJE M UZEJA U ŠIBENIKU Građanstvo Šibenika povelo je akciju da se u njihovom gradu osnuje i otvori gradski mu­ zej. Ovaj grad ima vtliki broj važnih istorijskih znamenitosti za čije postojanje su vezani mnogi veliki događaji iz^prošlosti Dalmacije. RASIM FILIPOVIC N A RADIU Matica hrvatskih kazališnih dobrovoljaca na­ gradila je na svom natječaju aktovku »N a si­ jelu«. Ovu aktovku napisao je sarajevski knji­ ževnik g. Rasim Filipović. U ovom jednočinu opisan je život bosanskih muslimana, prošaran sevdalinkama. Članovi M H K D u Zagrebu pri­ kazivače ovu aktovku na Radio stanici Zagreb. USPJEH SIME ILICA U ZAGREBU Simpatični član sarajevskog Narodnog pozorišta g. Sima llić gostuje već desetak dana na sceni zagrebačkog kazališta. Nastupio je dosad u Ogrizevićevoj »Hasanaginici« (kao Hasanaga) i u Pecijinoj drami prikazanoj prigodom njego­ va 35-godišnjeg jubileja (kao Kadeta). Obje ove glavne uloge odigrao je sa mnogo talenta i umjetnosti, pa je njegove nastupe zagrebačka kritika jednodušno pohvalila. PROSLAVA C A N K A R A U SARAJEVU 60-godišnjicu od rođenja najvećeg slovenačkog književnika pokojnog Ivana Cankara pro­ slavilo je u Sarajevu na dostojan način Udru­ ženje slovenačkih radnika »Cankar«. U Rad­ ničkom domu diletanti spomenutog društva s uspjehom su prikazali Cankarevu snažnu dramu »Kralj na Bctajnovi«. Tim povodom je mladi pisac g. Marijan Telatko štampao i posebnu malu studiju o životu i radu Ivana Cankara. PRVA N A G R A D A Z A SPOMENIK PILSUDSKOM Zagrebački kipar Antun Augustinčić i arhi­ tekta Drago Galić dobili su prvu nagradu na međunarodnom natječaju za izradu velikog spomenika maršalu Pilsudskom, bivšem pretsjedniku vlade i generalisimusu u Poljskoj. забацив главу уназад, као да хоће да погледају у небо и Бога, гласно и свечано почињу да клепећу својим дугим кљуновима. У нстом тренутку одјекн уо би изнад потамнелих воћњака, над којим а су се преламали зраци вечерњаче, глас хоџе, и Сали Јашар би устао да и сам отклања молитву. Мало касније седео je Сали Јашар опет на клугои, изненађе-н променом к оја беше настала: поље je било поцрнело, тамо се ништа није видело. a над хоризонтом , услед раздртнх облака прашине, беш е се зауставио месец, велик и црвен као усијан о гвожђе. Приближавали су се часови, када je Сали Jaiuap престајао да гледа напоље и враћао св оје мисли самоме себи. И право су имали људи из Али-Анифа: било je неш то ш то je мучило Сали Јашара, и сваке вечери у ов о доба он je мислио на то. П осао му je ишао добр о. Сиромашан и прост ковач некада, он j e сада био чувен мајстор коме су долазили са поруџбмнама људи из најудаљенијих крајева. Посла je било више него ш то му je требало. Али Сали Јашар ннје никога волео да одби је, и што je више имао посла, и ш то j e више морао да жури, утолико je бољ е радио. Долазила му je нека снага, к о јо ј се и сам чудио, он се распаљивао, радио са страшћу, с одушевљењем, рука му je постајала сигурна, поглед тачан, и гвожђе je под његовим маљем доби ја л о неочекивано тако савршене облике, какве он не би м огао да направи ни при најлаганијем и најпажљивијем раду. A управо такав рад бејаш у no вол>и Сали Јашару, и испод њ егових руку излазила су кола која су била право чудо: лака, као да ће сама поћи, горда и гиздава као невеста, са шарама и боја м а к оје су светлеле no њима као расцветано цвеће. Али најчудније на тим колима били су звуци к о ји -су се чули из н»их, када би се кретала. Kao да je у њиховим гвозденим осовинама била сакривена нека музика. Како их je Сали Јашар правио, сам je Б ог знао, али његова кола нису дрндала, нису клапарала као друга кола, него певала no путевима. Кола су певала no путевима и као да су причала како човек мож е бити и врло богат, али и врло несрећан. Јер наш то све бога тств о Сали Јашару? Све je т о дош л о врл о касно. Ha брежулжу, десно од царскога друма, no коме кола која се враћаја из града, расипају св оје најмелодичније звуке, леже на гробљ у његова два сина, два сокола. Два висока, гр у бо отесана камена уздижу се над њнма, земља j e обрасла травом, као да никада није раскопавана, a јор гов ан који цвета тамо свакога пролећа, као да je сам Б ог посадио тамо о д памтивека. — Нећу им однети ниједан о д м оји х дуката, — мислио je Сали Јашар, — нити ћу за себе иш та понети, када будем пош ао к њима. — Мрак j e скривао очи Сали Јашара и н и је се м огло видети шта je у њима, он je гледао у земљу, сав у јези, и мислио да би бољ е било да je сиромах, али да су му жива обадва јунака к оји му се и сад осмехиваху својим плавим очима, румени и плећати. Стигавши дотле, Сали Јашар би п очео размишљати, како je он дужан да учини неко велико добр оч и н ство, истинско доброчинство без личне користи, к оје би осетило више људи и к оје би надживело многа покољења. О но ш то су мудри оседели старци к о је je он некада слуш ао како причају, називали севапом. И тада се cehao М ур ад-беја из Срнена који je иаправио чувену Каралеску чесму. Каква чесма, и na каквом месту! Деветнаест камених корита, спреда калдрма као ханско двориш те, три луле к оје бр боре u сипају стуДену и као суза бистру воду. A наоколо изгорел о пољ е, суха и испуцана земља, врућина u јара као у пустињи. И иду стада, иду људи, ближе се чесми, a очи им горе о д запаре и жеге. С једне и друге стране чесме бели се друм, и к о г о д прође њиме, ишао или се враћао, од би је се д о чесме и напије воде. И можда ће ретко к о заиста и рећи, али у свач ијој душ и je �благодарност Б огу и хвала ономе к оји je направио ову чесму, чије су име вечно шапутали млазеви трију лула. Eno, такво je доброчинство хтео да учини и Сали Jaшар. Али се чесма није могла свуда саградити, није било згодна месга. Падало му je на памет да направи негде кладенац, мост на каквом незгодном месту, хан у коме би омркли путници. Али све ов о му се чинило или недовољно или не нарочито угледно. И он се бор и о са својим мислима. немоћан, као пред каквим тешким задагком који није могао да реши. Напослетку би се сетио да je време да уђе у кућу и он би устао и пошао. Месец се био газдигао и побледео. У блкзини пролази човек, a заједно с н>им испречила се no земљи и иде његова сенка. Светло je, Сали Јашар види да човек н/оси пушку и препознаје у њему Џафера, ноћнога чувара. — Д об р о вече, Сали-уста, — каже Џафер, заустављајући се, a цигара му светли у устима. — Д об ро вече, Џафере. — Какво дивно време! — Дивно. Зато и ja још напол>у, — Каква месечина! — шали се Џафер, — таман беле коње д а к радеш .. . Џафер одлази дал»е. Сали Јашар пође у кућу, гледа месечеве пеге к оје као дукати трепере у сенкама багремова и мисли на оно ш то му сваке чевери пада на ум: зашто ли Џафер сваке вечери пролази туда и јавља му се. Џафер je сиромашан, али добар момак; upe неколико година био je запросио њ егову кћер, али га схна није хтела. О д тада je прош ло доста времена. Џафер je волео да разговара са Сали Јашаром, али j e егарац ocehao да се иза тога пријатељства крије други бол и да се друге мисли таје иза речи к оје je Џафер говормо. И те вечери, док га je гледао како замиче у таму и како му светли цигара, мислио je да j e к од њега ипак остало нешто из прошлости, да му у души још гори рана, као ш то му гори цигара у мраку. По своме обичају, Сали Јашар je продужио да седи сваке вечери напољу na клупи. Но варљнв je био хладни ветар који je дувао с мора. Сали Јашар се одједном прехлади и леже болестан. Ислрва je мислио да je то маленкост, веровао je да ће се у ск оро опоравити, калфе су продужиле да раде и чекићи су јо ш увек одјекпвали као и раније. Али, болест Сали Јашарева се погорша, калфе нису више могле саме да раде и чекићи одједном замукоше. To ћутање уплаши Сали Јашара, и тек сада он виде да je теш ко болестан и да може да умре. Он се није б о ја о смрти,. јер je мислио на све за живота, na се и за њу би о припремио. Но као свами човек, он je био слаб и мисл« су му се неодољивом силом враћале на све он о ш то му j e било најдраже и најмилије. И он ништа друго није очекивао, ништа друго није желео, него да час пре види јединицу кћерку. Он ју je волео, као ш то je волео сву св оју децу, али она je била лепа и њен се лик сливао са ликом њ егове прве жене на к оју j e она личила. A т о га je сећало времена када je био сиромах, када му je залогај био тврд, али када je био млад и када je би о срећан. Нарочит гласник беше отишао да јави његсквој кћерци и да j e доведе. Сали Јашар био je тачно израчунао време к оје j o j je требало да.д ође, али н>е није било. Требала je да дође још јуче, a није дошла ни данас, није je било ни д о сада, иако je већ била касна ноћ. Сали Јашар je био благ човек и теш ко je могао да укори ма кога било, али сада се н ије могао да уздржи, срдио се, викао, оптуживао кћерку за неблагодарност и непризнавање. (Свршетак у идућем бр оју ) Јордан Јовков Najvažniji književni događaji 1936 Književna produkcija u prošloj, 1936 godini, zabilježila je nekoliko lijepih uspjeha. Književnost, posmatrana sa je­ dnog višeg kritičkog gledišta, pokazuje, posljednjih godina, kod nas, izvjesno produbljivanje i snalaženje. Okreće se ona jednim ispravnim smijerom, realnim i životnim, smjerom koji je približuje čo­ vjeku i njegovim potrebama. Najuspje­ lije i najsočnij« književno djelo u prošloj godini bilo je, kod nas, može se s pra­ vom reći, velika »Srpska trilogija«. Ovu knjigu je izdao beogradski knjižar g. Geca Kon, a pisac je beogradski advo­ kat i književnik g. Stevan Jakovljević. Nas međutim, u ovaj čas, interesuje nešto drugo. Interesuju nas književne pojave među jugoslovenskim muslima­ nima. A njih je bilo. N ekoliko literarnih događaja vezano je za muslimanske pi­ sce koji su, na taj način, još jače vezali svoje ime za našu književnost. Najzna­ čajniji književni događaj među musli­ manima bio je roman g. Hasana Kikića »H o-ruk«. U njemu je majstorski opi­ san život pilanskih i šumskih radnika po bosanskim planinama. Roman je, kratko vrijeme nakon izlaska, preveden i na češki jezik. Poslije g. Kikića, važniji književni d o ­ gađaji vezani su za imena gg. Ahmeda Muradbegovića, Hamze Hume i Hamida Dizdara. Srpska književna zadruga u Beogradu izdala je Muradbegovićevu knjigu pripovijedaka »Svijet u opanci­ ma« a Zagrebačko kazalište prikazalo je dramu »N a božijem putu«. Grupa sara­ jevskih književnika štampala je u svojim izdanjima knjigu lirike g. Hamida D iz­ dara »Zapisi u kamenu«, koju je kritika pohvalila, a nedavno se pojavio i gosp. Hamza Humo sa svojom manjom knji­ gom »Ljubav na periferiji« u izdanju be­ ogradske Plave knjige. Prije par dana pojavio se u časopisu »A rs 1937« koji je počeo da izlazi u Za­ grebu, odličan članak mladog intelektu­ alca g. Safeta Krupica. Članak »Problem umjetničke kritike«, pisan sa mnogo teo­ rijskog i praktičnog znanja, nov i smion u izlaganju i zaključcima, pobudio je u svim umjetničkim krugovima veliko interesovanje. P r e t p la ć u f te s e i š ir ite lis t »G a jr e t « �(Nastavak) B osn a i m u s lim a n i B o s n o 3 Osmanov naslednik Urhan (1326— 1359) preneo je svoje sedište iz Jenišehera u Brusu do groba svoga oca i pošao njegovim stopama: spolja je širio državne granice a unutra zavodio red i zakonitost, sp rovodio reforme vojne i administrativne. Z a prvih petnaest godina vladanja, Urhan je osv ojio ćelu Bitiniju i važnije grčke pozicije i utvr­ đene gradove na istočnoj strani Bospora i M ram ornog .^rfiora i zalivima N ikom edije i M udanije. Posle pada Semendre, A jd os a , Hereke, N ikom edije (Izm id ) i Bafeuma (K ojunhisar), T urci su zauzeli i Nikeju, staru prestonicu Paleologa, gde je 325 godine po Hristu održan prvi Vaseljenski sabor i proglašena dogm a » S i m v o l v e r e « 1) . O svajači, ulazeći u N ikeju, dopustili su hrišćanskom stanovništvu da se iseli i da sa sob om ponese sva svoja pokretna dobra, crkvenu arhivu i verske svetinje. A li da bi zbrisao svaki pom en na Vizant i hrišćanske tradicije, Urhan je pretvorio sabornu crkvu u džam iju a kaluđerski manastir u imaret i medresu odakle su izišli prvi turski naučnici. P adom N ikeje Vizant je izgubio svoje zadnje uporište u M a loj A z iji i Imperator je sa zebnjom u duši gledao kako se turske čete gom ilaju na obalama Bospora, C rn og i M ram ornog mora. Sedam godina iza toga, T urci su oteli emiru od Kazasa Bergam i Balikesir i ćeli emirat pripojili sv ojoj državi. D rugih petnaest godina svoga vladanja, Urhan je posvetio svu svoju pažnju unutarnjem uređenju države. N jeg ov a je ideja bila da se, pre svega, utvrdi u osvojenim oblastim a i osigura protiv svakog pre­ pada b ilo s k oje strane i da iz osnova reorganizira v ojsk u i pom orska prevozna sretstva. K ad je to sve u život sproveo, tek je onda, 1356 g odine naredio svom najstarijem sinu Sulejman-paši da sa potrebnim brojem vojske pređe na zapadnu stranu Helesponta. Z a nepunu godin u dana Sulejman je o sv ojio G alipolje, Bulair, M alagru i R od ost. Pad G alipolja 1357 smatra se u turskoj istoriji kao najznačajniji datum pre osvojenja Carigrada, jer je tim ključem otvorena kapija turskom nadiranju na Zapad. Sulejman-paša, koga je Urhan postavio za guver­ nera G alip olja, preduzeo je sve mere da osvojene i . opustele krajeve naseli turskim stanovništvom iz A zije i da oživi devastirana i zamrla sela i gradove; — ali N a vest o iznenadnoj smrti svoga sina, Urhan je klonuo: u tuzi i molitvi, daleko o d sveta, proveo je nekoliko meseci i onda za navek zatvorio svoje zaplakane oči. , 4 Urhana je nasledio njegov m lađi sin M urat I (1359— 1389) koji se, izgleda, prvi od osmanskih vla­ dara nazvao sultanom. Pred Muratovim očima ležala je Vizantija u punom raspadanju a iza njegovih leđa male i slabe državice koje su ponikle na razvalinama seldžučkog sultanata i čiji su stanovnici bili mahom Turci. K od takog stanja stvari nije čudo što je turska bujica koja je s dana u dan rasla, svrnula svoj tok prema Evropi. Rivalitet i m eđusobne razmirice balkanskih država s jedne strane, a s druge dinastičke borbe u Vizantu što su više o d pola veka nagrizale temelje carstva, uveliko su olakšali tursku invaziju na hrišćanski zapad. Na prvu navalu M uratovu padoše 1361 Filipop olj i Jedrene, Trakija i M akedonija postaše turske provincije, a D ubrovnik hita da s M uratom sklopi trgovački u govor i da tako osigura sebi zaštitu. Priča se da je tada postala t u g r a, carski m onogram koji se stavlja na čelo svakog fermana. K ad su naime podneli Muratu ugovor na potpis, car k oji je bio nepismen, zam očio je u mastilo otvorenu šaku i pri­ tisnuo onda na ugovor. N a čistim mestima izm eđu otisaka njegovih prstiju, carev pisar — nišandžija, upisao je njegovo ime i ime njegova o ca i carsku titulu han i pridev »el muzafer Daim a — vazda pobednik. M urat je doskora premestio svoju prestonicu iz Bosne u Jedrene. Prvi jači sudar sa našim plem enom b io je 1371 na M arici, gde su poginuli kralj Vukašin i njegova dva brata (2 6-1Х .). O va pobeda osigurala je Turcim a gosp od stv o na Balkanu za nekolik o stotina godina i prokrčila im put d o Pešte i Beča. Sve srpske pokra­ jine na jug o d Sare priznale su sultanov suverenitet, a sve dinastije koje su vladale u južnim krajevima nekadanje D ušanove carevine, postale su vazali sul­ tana i obavezali n a plaćanje harača i ratnu pom oć sa) izvesnim brojem vojnika. Osamnaest godina posle bitke na M arici sledovala je K osov sk a katastrofa gde su poginula dva cara i g d e je turska vojska izvikala za sultana M uratova sina Bajazit I (1389— 1402). — Jildirim Bajazit, »B ajazit m unja«, kako su ga još na K osov u prozvali, jer je kao razjaren lav letio kroz redove neprijatelja vit­ lajući svojim gvozdenim buzdovanom i obarajući sve što mu se na put stavlja.« ne za d u go. S jeseni godine 1359, u lovu k od Bulaira, Sulejm an je pao s konja i na mestu ostao mrtav. Bajazit se odm ah posle bitke povukao u Jedrene da osigura sebi presto protiv eventualnih pretendenata ») O vo krupno pitanje hrišćanske crkve definitivno je rešeno 56 godina docnije na V. saboru u Carigradu. i tu je u miru proveo jesen i zimu. N a proljeće sledeće godine rasporedio je kosovsku armiju u tri dela i �odredio im pravce kuda će se krenuti. Timurtaš, stari i iskusni vojskovođa sa svojim trupama pregazio je bez otpora skoro ćelu Srbiju; drugi Bajazitov đeneral Jigit-bej, prodro je duboko u Bosnu, opljačkao sve krajeve kuda je prošao i na povratku poveo sa sobom m nogobrojno roblje, dok je treći vojskovođa, Evrenosbej iz Serisa operisao sa svojim četama, p o južnoj M a ­ kedoniji. Knjeginja M ilica, koja je, u im e maloletnih sinova Stevana i Vuka,, uzela državnu upravu u svoje ruke, našla se u vrlo teškoj situaciji. Pritešnjena sa svih strana i lišena svake pom oći, Milica je, sporazumom sa srpskim velikašima koji su imali uticaja na državne poslove, — priznala sultanov suverenitet. Bajazit: je proglasio Stevana svojim vazalom, a zato su se knje­ ginja M ilica i despot Stevan obvezali da će sultanu plaćati godišnji harač i za slučaj rata slati izvestan broj vojske sultanu u pom oć. Kao garamtiju za mir i trajno prijateljstvo, Bajazit je zaprosio ruku Stevairove sestre Oliveru na što siv M ilica i Stevan teška srca pristali. Tako je prva Srpkinja došla u carski harem i postala sultanija. Knjeginja MUica se tešila da će time bat donekle sačuvati unutarnju nezavisnost Lazareve države, pa makar i po cenu tako krupnih žrtava. Četiri godine posle pobede na Kosovu, Bajazit je osvojio bugarsku prestonicu T rnovo, a padom jTrnave nestalo je i Bugarske države. Sledeće (1394) g o­ dine, Turci su prešli Dunav i pregazili Vlašku i, njena gospodara M irću živa zarobili i u zatočenje u Brusu otpremili. M alo docnije, Bajazit je Mirču pustio, na slobodu p od uslovom da prizna sultanov suverenitet na Vlašku, da plaća harač i da za slučaj rata sultanu šalje (u pom oć određen broj vojnika. Mirća je na to pristao i da o reč i svečano očitovanje. 5. D ok. su T urci osvajali zemlje sa stanovništvom hrišćanske pravoslavne crkve, dotle je latinski zapad ćutao. Tada se na zapadu verovalo da je veća zasluga spaljivati hrišćane koji neveruju u papu, nego boriti s£ protiv Turaka. A li kad su T urci prešli Dunav i došli u sukob sa katoličkom Ugarskom, diže se gla­ vom papa iz Rima i pozva ceo hrišćanski zapad na Krstaški rat »da unište Turke i očiste hrišćanske zem­ lje o d nekrsta«. Krstaše je predvodio ugarski kralj Sigismund. Krstaši koji su pošli da u ime Hristovo oslobađaju hrišćanske zemlje devastirali su i opljačkali sve srpske krajeve kuda su prošli a samo zato što Stevan nije htio da pregazi zadanu reč. D ve neprijateljske vojske sudarile su se godine 1396 k od N ikopolja gde su Krstaši do nogu potučeni. Nešto pre bitke k od N ikopolja, nešto posle Ba­ jazit je dokusurio osvajanje u M aloj A ziji: seldžućke emire od Ajdina, Saruhana, Menteša Kastamanije i Karamanu proterao a njihove kneževine carstvu pri­ pojio. Sad se Bajazit osećao dovoljno jakim u Aziji i Evropi i odlučio je da povede vojsku na Carigrad i da Vizantu učini kraj. A li baš u to vreme kad je mislio da je i dovoljno jak i siguran sa svake strane, zadesila je i njega lično i Tursku carevinu teška nesreća. Sevemo o d Ankare na velikoj poljani čibukabad Timurlenko je potukao tursku vojsku i Bajazita živa zarobio. Turska se v oj­ ska razbežala glavom bez obzira. Timurlenko je Bajazita zatočio u tvrđavnu tam­ nicu u Akšeheru gde je Bajazit 8 marta 1402 zatvorio oči. Timurlenko je za nepunu godinu dana pogazio svu tursku carevinu a sve maloazijske emire i kneževe koje su Turci rasturili i njihove emirate svome car­ stvu prisajedinili, Timurlenko je povratio na njihova mesta. — 1 tako se mlada Turska država razdrobila na sitne komade skoro na istom mestu gde su joj pre sto i pedeset godina postavljeni temelji. nn-ć /Kaša š ta m p a o G a jr e io v o m K a le n d a r u s a 1937 g o d in u »Franjevački Vijesnik«, čije je uredništvo i uprava u Vi­ sokom, donosi u broju za januar 1937 prikaz kalendara dru­ štava Napretka, Nar. Uzdanice i Gajreta, pa za ovogodišnji Gajretov kalendar kaže ovako: »Gajretov kalendar za 1937 godinu bogatiji je sadržajem i opremom. To je i razumljivo kad se ima na umu duži vjijck Gajreta (1903 godine.) Broji 248 stranica. Od značajnijih radova treba spomenuti prilog Ali-Cauša iz Sofije »O spahijskoj i timarskoj organizaciji« koju objavljuje činovnik šaraj, muzeja R. Muderizović. Spis potječe iz g. 1654, a čuva se u sarajev. muzeju. Veći je prilog Gajretova kalendara članak g. R. Zaplate »Strani konzuli u Bosni i Hercegovini« (str. 116— 14S). Oče­ kivali bi smo iz naslova da je dan prikaz svih konzula stranih država. Pisac se ustavio uglavnom samo na austrijs. konzulu dr. D. Atanackoviću, njemačkom dr. Blau-u, te djelomično na austrjs. konzulu dr. Sv. Teodoroviću. G. Zaplata u ovaj rad unosi već razređene podatke o pojedinim granama_života .u Bosni kroz to vrijeme. Zanimljivo je, da se kod govora o tra­ pistima ne osvrće na najnovije poznate podatke iz arhiva bi­ skupa Vujičića. Teologe će zanimati rad T. Okića: »Islamska tradicija« (str. 34—73). Auktor poznate knjige o muslimanima C. Mitrinović piše članak o nacionalnom radu naših muslimana. Prof. Burina piše o trgovačkim vezama Bosne i Hercegovine s Dubrovnikom i Venecijom u 18 vijeku. H. Ншпо piše esej o muslimanima Bosne i Hercegovine kroz sevdalinku. Dr. Dženanović H. kao liječnik daje potrebite upute o zaraznim bolestima i njihovom liječenju. Za muslimane a i druge naše narodne slojeve vrijedni su pažnje prijedlozi S. Bubića o stručnim školama. Literarne priloge u Gajretu za 1937 dali su priznati musli­ manski književnici A. Muratbegović, Rasim Filipović, H. Diz­ dar, S. Burina. Oba kalendara naših muslimana iz godine u godinu jasno govore o porastu kulturnih zahtjeva musliman­ skog življa kod nas. Edicije i Gajreta i Uzdanice svjedoče kako oba kult.-prosvjetna društva utiru put prosvjeti i napretku u granicama mogućih raspoloživih sretstava.« �N A R O D N O Z D R A V L JE B O R B A P R O T IV T U B E R K U L O Z E Prvi ustav za iad i napredak svakog čovjeka jeste da je zdrav. Bez zdravlja nema ni rada, otuda ni napretka, ni ve­ selosti u jednoj porodici. T o isto važi i za čitav jedan narod. K ao g o d što pro­ padaju i izumiru porodice k od kojih se uvuke razne opasne boleštine, isto to bi­ va i sa cijelim jednim narodom. D a jectah narod pokaže djelatnost i napredak* u svakom pravcu, treba da su na prvom mjestu njegovi članovi zdravi. Zdravlja naroda je, dakle, od ogrom ­ ne važnosti i prvi preduslov za opstanak i napredak svake države. A li čuvanje narodnog zdravlja nije i nikada ne m ože da bude samo u rukama saniteta i sani­ tetske struke. Zdravlje neposredno zavi­ si o d klimatskih, privrednih i prosvjetnih prilika i okolnosti pod kojim a se živi. Čuvanje narodnog zdravlja na prvom mjestu zahtjeva snažno jačanje _i uzdiza­ nje opšte narodne kulture — privrede i prosvjete. Samo kulturno uzdignuti a privredno i prosvjetno napredni narodi m ogu imati narodno zdravlje na zavidnoj visini. Bitni interesi zdravlja našega naroda nalažu nam, dakle, da na prvom mjestu tražimo i sprovedem o usavršavanje i p o­ dizanje opšteg privrednog rada i pro­ svjete k o d svih slojeva našega naroda. A to znači prvenstveno k o d zem ljorad­ nika, jer je on najm nogobrojniji. U pravo u privrednom i prosvjetnom pogledu naš je zem ljoradnik dosta zao­ stao, i p o d ovakvim stanjem nem a izgle­ d a da se m ože oporaviti. O tuda je i zdravstveno stanje našega naroda dosta napušteno. 'K a o što se vid i čuvanje narodnog zdravlja jeste vrlo kom plikovan problem. U rediti prilike u jednoj državi tako da i ne d ođ e do oboljenja, to je ideal kom e treba da teži svako društveno uređenje. K o lik o je teško postignuće toga — kao i savršenog društva. Statistika nam pokazuje, da k o d na­ šega naroda ima m nogo poboljevanja. N ajveći broj ljudi k o d nas bolu je o d tu­ berkuloze (jek tik e). S koro 8 0% o d svih oboljelih. Z b o g toga ćem o m i u našem listu posvetiti naročitu rubriku: Borba protiv tuberkuloze, da b i na taj način u tom p og led u što bolje obavjestili i p ou ­ čili naše čitaoce. D r. 2 . K A M IL IC A K A O L JE K O V IT O SREDSTVO . Još iz davnina je kamilica dragocjen sastavni d io narodne medicine. A i u na- 12 M ERHUM H A D Z l H A F IZ IBRAH IM ef. M A G LA JLIĆ (REIS-UL-ULEMA) Sve novine su objavile u utorak veče, 15 septembra 1936 godine, da je za navijek sklo­ pio svoje staračke dobre oči penzionisani reis-ul-ulema Kra­ ljevine Jugoslavije Hadži hafiz lbrahim ef. Maglajlić. Zasuzilo je mnogo oko, steglo se mnogo srce i cjelokupno muslimansko stanovništvo je, duboko ganu­ to, skrušeno prošaptalo: Rahmetulahi alejhi. Л sutradan, u srijedu, čitava Banja Luka je ispratila umorno merhumovo tijelo do njegove vječne kuće. Na njegovom sprovodu uzeli su učešća svi građani, bez ob ­ zira na vjeru, pretstavnici svih vojnih i civilnih vlasti, društa­ va i institucija. Samo je zapa­ ženo otsustvo prijatelja iz Beo­ grada, onih koje je rahmetlija mnogo volio i u svakoj prilici računao na njih. • Merhum Hadži hafiz lbrahim ef. Maglajlić rodio se je u ug­ lednoj krajiškoj porodici koja je od davnina davale vrle i plemenite muževe. Nakon prvih i početnih nauka, nastavio je više vjerske studije u Banja Luci, na medresi, a nakon okupacije Bosne i Hercegovine otišao je u Carigrad. Tu je nastavio visoke šerijatskopravne nauke, a 1887 g. postavljen je za upravitelja banjalučke medrese. U nauke, a 1887 godine postavljen je za upravitelja banjalučke medrese. U 1914 godini zauzeo je položaj muftije. D o Oslobođenja ostao je na ovom položaju. U 1923 godini on je muftija u Tuzli, 1925 ponovo u Banja Luci, gdje ostaje do svoje penzije u 1929 godini. Međutim, njegova karijera u našoj vjerskoj službi nije bila još završena. Godine 1930 izabran je za vrhovnog vjerskog poglavicu, reis-ul-ulemu, svih muslimana Kraljevine Ju­ goslavije. Na 12 septembra te godine izvršeno je svečano ustoličenje novog reis-ul-uleme u Bajrakli džamiji u Beogradu, uz velike narodne svečanosti. Taj dan treba da ostane zapisan duboko u srcima svih jugoslovenskih mu­ slimana. Taj dan je, kako je poznato, Blaženopočivši Kralj Ujedinitelj, Vitez Aleksandar I, u istoriskoj Bajrakli džamiji, čvrsto stegao ruku merhum lbrahim efendiji rekavši mu važne i velike riječi: — Gospodine, reis-ul-ulema, kažite muslimanima, da sam im ja najveći prijatelji U godini 1935 reis-ul-ulema je penzionisan, a na upravu vjerske mu­ slimanske zajednice došlo je današnje naibsko vijeće. Djelovanje merhum Hadži hafiz lbrahim ef. Maglajlića ostavilo je medu nama vidnog i dubokog traga. Njegov rad nije ostajao samo u nje­ govoj vjerskoj domeni, nego je, čas jače, čas slabije, poprimao široki kulturno-društveni ili, u izvjesnim periodama, nacionalni i politički zamah. Još od najranije mladosti on je pokazivao sigurnost i odlučnu riješenost u pogledu svog nacionalnog opredjeljenja. Beskompromisno je ukazivao na stazu kojom treba da idu političke i nacionalne misli jugoslovenskih mu­ slimana. Ta staza je pokazivala uvijek čist i prav put prema prestonici. Beograd 1 Još 1878, za okupacije, tuđinska austro-ugarska vlast bacila ga je u internaciju. Ležao je neko vrijeme u Olomucu (u Češkoj) kao taoc. Otada, sve do 1918, d o veselih oslobodilačkih dana, njegovo srce je neprestano strepilo i pratilo svaki pokret, svaku misao koja je dolazila iz Beograda i preko Drine. Nalazeći da je najbolje da se u oslobođenoj Otadžbini naš svijet, još uvijek razdijeljen od drugih vjerskim pregradama, organizuje u jednu jedinstvenu političku organizaciju, on prvi osniva takav pokret u nekim bosanskim krajevima. Odmah mu se pridružuje i druga grupa prvaka i inteligenata iz Sarajeva i tako se osniva Jugoslovenska muslimanska orga­ nizacija (JM O). Već tada, shvaćajući visoko zajednički značaj države i narodnog jedinstva, on je dao ovoj organizaciji jugoslovensko ime. U go­ dini 1920. usprkos njegova nastojanja da muslimani istupe jedinstveno jer �/ U Samo tako bitisnažni i priznati, dolazi u organizaciji do rascjepa. Merhiun Hadzi Ibrahim ef. Maglajlic poveo je manju političku grupu, koja je tražila realno političko i narodno tlo, uvjeren da će i oni koji su ga tada ostavdi doci, kat-tad, na istu liniju, jedino moguću u ovoj i ovakoj narodnoj i drzvnoj konstelaciji. U to vrijeme izdavao je, skupa sa rahmetli Sakib er. Korkutom, list »Iršad«. Malo poslije se sasvim povukao iz političkog života, posvetivši se društvenim i vjerskim poslovima i potrebama svoga naroda. učnoj medicini je već odavno veoma omi­ ljena zbog svojih dobrih osobina. Kami-; lica se upotrebljava, za liječenje čireva, prišteva, rana itd. u obliku lišca^siažink4obloga i obloga od kaše. U slučajevima oboljenja nosa, zapaljenja vilica i nosne šupljine dobro je udisanje kamiličine pare. Zubni ljekari preporučuju ispiranje usta kamil-tejom u slučaju kakvog zapaljenja u ustima. Ima m nogo oboljenja load kojih kamilica dokazuje svoju ljeko­ vitost. O vo znanje, stečeno iskustvom, dokazan'o je i naučnim ispitivanjima. Izazvana ■sti vještačka zapaljenja na koži i onda liječena dijelom oblozima od kamilice, a dijelom običnim vlažnim oblozima. I po­ kazalo se da su m nogo brže nestajale pojave zapaljenja na mjestima izloženim dejstvu obloga kamilice, no onima pod dejstvom običnih vlažnih obloga. K A D T R E B A JESTI Prema mišljenju ljekara, najpodesnije vrijeme' za ručavanje i večeravanje sa hi' gijenskog gledišta je vrijeme između 12 — 13 časova, odnosno 19—20 časova. T o važi za ljude koji žive u krajevima umje­ renog pojasa. A k o čovjek malo kasnije odlazi na počinak, može se večera i od lo­ žiti za docnije, svakako treba uvijek ve­ čerati dva sata prije spavanja. Važno je sa gledišta zdravlja organa za varenje da se ručak i večera uvijek u išto vrijeme, najtačnije, •uzimaju. Rahmetlija je uživao glas visoka vjerskog učenjaka i kurraha. Bio je, za svoj nesebični rad, odlikovan ordenima Sv. Save I i III reda, Bijelog Orla V stepena i Jugoslavenske Krune III reda. U svakoj prilici pokazivao je velike naklonosti i simpatije prema Gajretu i njegovim plemenitim cilje­ vima, pa je to, kad god se ukazala prilika, i javno isticao, riječju i djelom. Stoga je i Gajret njegovom smrću izgubio jednog dobrog prijatelja i zaštitnika. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasiah! W. Iz uredništva O ч е м у c e г о в о р и ... P očevši od ovoga broja, ušao je kao stalni član redakcije lista »Gajret«- 'g. Ham id D i z d a r , poznati naš književ­ nik i novinar i osvjedočeni prijatelj Gaj- 50-ГОДИШЊИЦА СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ У Београду je на врло свечан начин прослављена 50-годишњица Српске краљевске академије. Тим поводом приређене су нарочите свечане сједнице a сва штампа поклонила je раду ове велике научне установе опширне чланке и расправе. Академија je досад.издала 517 разних научних дјела, a њеиа библиотека у Београду, са архивом и збирком руколиеа, цијени ce на огромне суме. reta. ' ДРАМСКА НАГРАДА САРАЈЕВСКОГ ПОЗОРИШТА Прије двије године основаи je при Сарајевском позоришту »Фонд Витешког Краља Александра I Ујединитеља«. Из овога Фонда ће ce, сваке године давати награда најбољим драмским писцима, редитељима и глумцима. Овогодишњу драмску награду за‘ одличии драмски триптихон »Обећана земља« добио je сарајевски књижевник г. Боривоје Јевтић, члан Групе сарајевских књижевник^ Г 1<-втИч i>. r vr- > - ■ >. tam o н? сцену револуционарни лик Гаврила Принципа и плејаду борбених ликова наше националне Голготе. КЊИГА KOJA JE ПОВУКЛА ТАЛАС ПОЛЕМИКЕ Прије неколико мјесеци изашла je из штампе кшига »Оријент на Западу«. У књизи, писац г. Мустафа Мулалић .третира на особен начин живот муслимлна. Књига je одмах no и^зласку заритлала читав талас полемика. Формирао ce у нашој средини двострани круг: оних који књигу оштро нападају и оних који je браке. Кљига je већ no томе интересаитна и она je била повод да ових дана изађе још једна мања кљига, која je, у ствари, критички осврт на излагања r. Мулалића. * Pošto je Gajret od nedavno došao u dodir sa pretstavnicima muslimana iz Bugatske, odlučili smo da iznesemo nešto gradiva iz koga ćem o upoznati naše čitaoce sa životom naše braće u Bugarskoj. Za ovaj put donosimo prevod odlične pripovijetke poznatog bu­ garskog književnika Jordana Jovkova »Pjesma točkova«. U mnogim svojim pripovijetkama Jovkov je opisao život bugarskih muslimana. O vu pripovijetku preveo je na naš jezik g. D r. Nikola M irković (»Savrem ene bugarske pripo­ vijetk e«). | 13 �• П Р ЕД ГАЈРЕТО ВУ ЗА БА В У r.Tssttn одбор Гајрета приређује своју ве- лику годишњу забаву на 6 фебруара ове roдине. Главни одбор je уложио све своје силе да и ова забава буде достојна ревија цјелокупнуг нашег културног и умјетничког живота. -To му je, захваљујући пожртвовном раду чланова и пријател>а, и успјело јер je, no општем признању и овогодишњи програм састакљен са много брижљивости, труда и умјетничког смисла. Кад je видила да програм Гајретове забаве прелази уски оквир друштвене приредбе и да се може убројити у ред највећих музичких приредаба у земљи, Београдска радио станица je и ове године одушевљено прихватила пренос цијелог програма кроз свој ваздушни радио талас. Ha тај начин ће бити омогућено читавом свијету да чује ово репрезентативно умјетничко вече југословенских муслимана. Гајретове јединице и пријатељи у многим мје^ стима наше државе организоваће јавна мјеста за слушање преноса, тако да ће ово бити, може се слободно рећи, једина друштвена забава у земљи коју ће слушати хил>аде и хиљаде људи широм свијета. О програму забаве требало би говоовти много- . Али ми т о нећемо. Ипа» не мбжемо да не споменемо неколико стварчица, неколико имена која ће дати тон и љепоту овој великој приредби. У лрвом реду треба споменути учешће првакиње београдске драме гђе Жанке Стокић, no­ ja зна до суза насмијати цијели Веоград, и симпатичВог младог тенора загребачког конзерваторија, иначе Гајретовсг питсмиа г. Захида Налића. И ове године ће одушевити хиљаде слушалаца ејајан интерпретатор народне севдалинке г. Вејсил Хаџибегић. за чију би сваку пјесму, како то кажу мераклије, дали no жут дукат. Он ће и ове године наступити уз пратњу сазова и хармонике. Уз н*ега ћемо ове године видјети и чути n одличног пјевача романси и љубавнпх строфа г. Мухарема Заимовића. Обиовљен Гајретов пјевачки хор налази се у сдличној кондицији, и он ће, под вјештим дириговањем г. Ц. Рихтмана, дати неколико лијепих пјесама. Војна музика ће извести, под водством г. М. Унгера, увертиру »Цјелов« од Сметане. Највеће изненађење, међутим, претстављаће сцеиске илустрације муслиманских народних обичаја, прошарана севдалинкама и хорским наступима споменутих пјевача и групе Гајретових питомица и пријатељица. Ова забава ће бити, без сумње, манифестација Гајретове снаге и умјетничког доживљлвања. Стога je разумљив оволики интерес грађанства. Ha 15 дана прије забаве скоро crc улазнице биле су већ распродаге. A то je најбољи знак, иајвећа награда за уложени 1руд. _♦;«_ O s n o v a n /е P o s m r tn i fo n d s a s v e G a jr e t o v e č l a n o v e i x K o je g ć e s e p l a ć a l i u K o p G a j r e t o v im č l a n o v im a K a d u m r u T eške brige i kruta borba za svakidašnju koru hljeba potisle su a u m n og o slučajeva iskorijenile m noge naše lijepe običaje. M eđ u tim običajima p od bičem teške svakidašnjice nestaje i o n o g običaja da se uštedi i ostavi ukop, koji se je skoro uvijek iza smrti članova naše zajednice nalazio u nekom zavež-, ljaju, pa su tako ukućani bez teških materijalnih potresa m ogli dostojn o oprem iti i sahraniti mrtvaca. ' Sada m eđutim m ožem o svakodnevno da vidim o bijedne slike našeg društva, naročito kada umre koji siromašni član naše zajednice. Prose se i sakupljaju milostinje za njegovu opremu i pok op. U kućani mu prodaju najpotrebnije stvari iz kuće, otk i­ daju o d usta a da mrtvaca opreme.' Nem a ga k o da n osi i jedva se neko nađe da ga spusti u hladnu zemlju. Sve o v o daje bijednu i ružnu sliku našega društva. Z ato se je G ajret našao pobuđen da traži puta i načina da se m ože osigurati u k op za svakog G ajretovog člana, ka k o bi se tako izbjegle one bijedne slike i p o ­ teškoće prigodom smrti k ojeg G ajretovog člana. Eto tako je d o ­ šlo do osnivanja Posm rtnog fon d a iz k ojeg će se plaćati ukop Gajretovim članovima ka d umru. Z a to ako se još niste upisali u ovaj posm rtni fo n d za G aj­ retove članove, pohitajte d o ljudi k oji v ode G ajret u Vašem mjestu, oni će Vam dati sva potrebna obavještenja za upisivanje u ovaj fond . U Sarajevu se m ože prijaviti u kancelariji Gajretove zadruge za članstvo, a može se uputiti prijava i na dopisnoj karti na adresu G ajretove zadruge. O vim G ajret naročito apeluj,e i na V a s ako ste im ućniji pa niste potreban, da i V i postanete član ov oga posm rtnog fon d a jer ako nećete i neželite da V a m se poslije smrti isplaćuje u k op iz fonda, V i m ožete uvasijetiti da se ta suma upotrebi za p ok op onih G ajretovih članova k oji nisu bili u m ogućnosti da plaćaju ni ovaj mali dop rinos za fo n d ; ili za pom aganje djece Gajretovih radnika i članova k oji ostanu u siromaštvu pa b udu nužni pom oći. K oji G ajretov član želi da uštedi za ukop 500 D i­ nara, taj treba da redovito m jesečno uz dosadašnju čla­ narinu G ajretovu polaže jo š samo jedan D inar za p o ­ smrtni fon d . A k o želi da ima za u k op 1000 Dinara onda mora redovito m jesečno da plaća fond u p o 2 Dinara. A k o želi 1500 Dinara onda mora redovito m jesečno p o ­ lagati po 3 Dinara. N ajveća svota k oja se m ože osig u ­ rati za u k op jeste) 2000.— Dinara u kojem slučaju treba red ovito m jesečno p o 4 D inara plaćati u Posm rtni fond uz redovitu G ajretovu članarinu. O bavještavajući V a s o ovom e, m i vjerujem o, da će i k od V a s izazvati radost ov ak o vo sretno riješen je o v o g našeg b oln og pitanja, pa se nadam o da ćete i V i pristupiti u o v o naše bratsko k olo u koje V a s želim o i očekujem o jer samo zajedničkim i slož­ nim radom m ožem o da liječim o teške rak-rane našega današnjeg društva. , . , �ГАЈРЕТОВ ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЈАЈЦУ Како сваке, тако je и ове годнне Мјесни одбор Гајрета У Јајцу са великим успјехом приредио своју годишњу забаву на други дан Бајрама, 16 XII 1936 год. у Соколском дому. Гпе простошбе Соколског дома биле су препуне публике. Програм je био одабран и изведен врло добро, као и увијек, те због тога су у Јајцу Глјретове забаве најпосјећеније и најуспјелије. Ha програму су били одабрани позоришни комади из живота наших муслимана: »Змај од Босне« од Екпема, преудешен за приказивање од редител>а г. дпа Ибре Бркића v два чина. постигао ie јак ефекат код публике, те je дошло до спонтаног аплауза за вријеме приказивата. Нарочито се истакао г. Лутво Арнаутовић, као »Змај-капетан«. Прије приказивања комада, да би био разумљивији и да би се комаду »Змај од Босне« дао онај значај, којега ои у ствари има, г. С. Софтић, учитељ, изнио je кратак хисторијски приказ -»Бооча у дпба Змаја-хапетана«. Други комад, х>3улуадћар« (I чин) од TiopoBHha, препуи дивних пјесама и севдаха изазвао je код публике велико одушевљење. Иступио je први пут нарочито приправл>ен мушки. пјевачки збор, еаставл.еи под управом редитеља. од муслиманских омладчиаиа, који cv својом складном пјесмом одушевили публику. Уз хор иступио je мјешовити оркестар са cbaavTOM соло (г. Џабић). Соло je пјевао и г. др. Ибро Бркић и тиме дао читавом кпмаду нарочито лијеп севдалински штимунг. Злумћар, г. A. Адсмовић, окићен у златом везено одијело од црвене чохе, занешем пјесмсЛч, изливао je свој херојски севдах Емини, која му пркоси ђаволасто, али коју он ипак побјеђује. Сви дилетанти у обадва комада су својс улоге извели са пуно умјетничког схватања. Режија комада, који je спремко г. др. Бркић, била je на висиии и без замјерке. И ове године je спремљена обилна и vnvciia томбола руч11их радова и резова под надзором гНе Тламиле Бркић. те joj овим путем најљепше захваљујемо. Чист приход забаве, и поред доста ииских улазних цијена, био je Дин 4.022.— . Добровољне прилоге подијелише слиједећа господа: Босанско д. д. за електпину v Јајцу Дин 500.—. Др. Милер 80.— , Инг. Шлајмер 80.— . Др. Ислам Филиповић 50.—, Бркановић Светозар 50.— , Смаил Хаџиосмановић 50.— , Соколско друштво v Јајцу 300.— , »Напретков« одбор v Јајцу 100.— , Јосип Аугуст 150.— , Др. Агановић 30.—л Женско друштво no гђи Катић 30.— , Инг. Косовљанин 30.—, Др. Бранисавл>евић 30.— , Џанан Ахмет 30.— , Карло Челник 20.— , Војко Делић 15.— a no Дин 10.— слиједећи: Ханс Цихлер, Салих Хрњић, Иво Љубез, Сида Алтарац, Велимир Делић, Чедомир Васиљевић, Иван Лазар и Милан Илић. Свима наведеним дароватељима нека je топла хвала! СА ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ Овогодишња велика зимска забава Гајрета одржана je у Бањој Луии у суботу, 2 јануара о. г., у свим просторијама Хотел Палас-а.п И Мушки и Женски одбор уложио je много труда и »ољс да би забава што боље успјела. Поред бираних музичких тачака, које ie дјеломично извађала Bojna музика 33 пјеш. пука, пјсвачка дружина »Слога« и популарни севдалија г. Мујо Карабеговић, извели су дилетанти Гајрета актовку с пјеваљем од A. Муратбеговћл »Противницп«. Kao дилетанти судјеловали су: Аиша и Мубера Карабеговић, Беба Мешиновић Шемса и Атифа Силахић те Ферида Поробић. Мушке улогс извађали су: Ирфан Карабеговић, Смајил Јусуфовић. Њихов иаступ и успјело извађање улога били су прави зачкн забаве тако да je одмах у почетку забава добила прави тон веселости и расположења. Уз овај дио програма нарочито je упала у очи богата томбола. Вриједиост те томболе je велика, али кад се уочи да су то скоро све добровол>ни дарови нашег муслиман- гллсник ског свијета, чланова и симпатизера Гајрета, онда joj je вриједност још много већа. Исти je случај. и са обилним бифеом. Ha расположење на самој забави много дјелује увијек и посјета, која je овај пут, можемо мирно рећи, надмашила свако очекиваже, јер уз најугледније и прве бањалучке личности видјело се на тој забави Mjioro и муслиманског и немуслиманског свијета из свих редова. Забаву je својом посјетом почаотило и неколико угледних гости из околних мјеста. 0 изведби самога програма пише један објективан посматрач овако: »Српско муслиманско културно и хумзно друштво Гајрет приредило je 2 овог мјесеца своју ууобичајену зимску забаву. Програм те забаве био je разнол^к и добар, a томбола'лијепа, богата и обилна. Војна музика под вјештим водством свога капелника г. Јиранека, извела je врло складно увертиру из впере »Семирамиса* од Роспииа и један потпури пјесама у хармонизаинји г. капелника. Прва така дјеловала je озбил»но, музи-, чки, а.чи je зато потпури био ведри>и, лакши и пристфиач-'нији. Пјевачка дружина »Слога«, под спретном руком диригента г. Плеиитиа. отпјевала je врло ефектно другу Мокрањчеву пуковет и Новакову композицију »Би мирна ноћ«. Г. Мујо Карабеговић,, уз пратњу хармонике, одушевио je препуну дворану са двјема севдалинкама. Публика je желила још, и требало joj ie удоволлти. Дилетанти Гајрета одизграли су на концу актовку с п;евашем »Протисници«, од познатога и даровитога лашег књижевниха г. A. Муратбеговића. Дилетанти су ra — сви одреда — извађали ća много елана и зато су' на крају noбрали буру пљеска и признач.а. Судећи no гласовчом ма^теријалу и no способностима за уживљавање, могли би rvmr чешће наступити са којом згодном и подесном ствари. И ова Гајретова приредба, која осим потпунога мор&Лног успјеха има и свој финансијски ефекат — једлн je Чд многобројних начина за корачање напред. ГоађАиство nnjv ни и уважава напоре агилне и пожртвовне Гајрстове управе и пружило joj je и овај пут издашну потпору и потстред за дал.љи рад«. Обзиром на простор није нам могуће овом приликом изнијети имена прилагача који су било у новцу. било v карави подарили за томболу и бифе, али се мора подвући да се mi­ je скоро нико оглушио о нашу молбу што je доказ да се симпатије за Гајрет шире и јачају. Испред Гајрета и на овом мјесту јавно им се изриче хвалу. Одбор се овом згодом захваљује како посјетиоцима тако и свима- другим трудбеницима који су придонијели успјеху ове забаве. Нарочита хвала и на овом мјесту нека je госпођи Атифи Кајтаз, супрузм г. инж. Омера Кајтаза, сада дирсктора шума у Тузли, која je несебично за читавог свог боравка у Бањој Луци предано радила за Гајрет. Дао Бог. na она била у могућности да ову љубав према Гајрету задржк и у свом новом мјесту боравка. — X. Им. О РАДУ МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ПРИЈЕПОЉУ Ha дан 14 децембра прошле године, двздесет и седму иоћ Рамазана, Управа мјесног одбора Гајрета у Пријепољу приредила je у Великој цамији свој Мевуд, који je грађанство посјетило у досада незапамћеном броју. Мев.пуд су веома лијепо и на опште задовол>ство проучили имами Мустафа еф. Хоџић, Смаил еф. Ферајзић и Јусуф еф. Уштовмћ. Приређивање и учење Мевлуда изазвало je у грађанству велико задовољство, јер се из тога види да друштво Гајрет у своме раду поклања велику пажњу не само културнопросвјетном већ и вјерском подизању и просвјећивању .муслиманског елемента. Поред предњег, Мјесни одбор Гајрета у Пријепол.у, од прикупљених добровол>них прилога, одио je и обуо тринае- �■ X ™ е р о најсиромашније муслиманске дјечкце на први дан Бајрама. a за Божићие празИике одјенуо je и обуо три најсирочашнија ђака православне вјероисповести. , Ha опау-иачии Управа мјесног одбора Гајрета у ПријепоЉу*стара се да, у границама својих могућности, помогне нашем сиромашном свијету поред осталог и у материјалном погледу, што je у цијелом грађачству попраћено са najљепшим коментарима и пуним задовол>ство.м, јер се Гајретова идеја на бољи начин није могла манифестовати, нарочито данас кад су опште животне прилике нашега свијета постале веома тешке. . . СИЈЕЛО ГАЈРЕТОВОГ ЖЕНСКОГ ОДБОРА У ТУЗЛИ Ha 20 нокембра одржао. je женски мјесни одбор Гајрета у Тузли Гајретово смјело у просторијама Ватрогасног * до.ма. Чист приход сијела износио je Дип 300-.-—. Бифе су поклониле слиједеће госпође: Садет х. КудоBith кифлице, Зумбула Прцић торту, Реуфбеговица Заимопић колаче, Васви х. Тјенановић слатку питу, гђа дра Идризбеговићз торту, Аиша х. 'ћустовић дивит баклаву, Хазера X. Авдић хурмашАце, Хабиба х. Азапагић хур.машице, Зехра х. Берберовић хурмашице, Зарифа х. Мулаосмановми патишпањ, Алије х. Коњхоџић колаче, Мунире х. Кесић киф.лпце, Џевахир х. Виловић ружице, Садет х. Салихспахнћ севдиђан, Ханумица Моранкић локуме, Мехмедбеговица Заимовић хурмашице. Лобровољне прилоге дароваше слиједеће: no Дин 20.— : Садет х. Кудовић; no Дин 10.--: Решида х. Смаилбеговић, гћа дра Идризбегодић, Мупире х. Мујановић, Ибрахимапшia Пепић, Џемиле х. Жунић, Тензиле х. Телалбашић, Хајрије х. Мухаремагић, НеЗир х. Софтић, Зарифа х. Мулаосмановић, Есма х. Мехмедагић, Садет х. Салихспахић, Мехмедбеговица Заимовић: no Днн 8.-^: Зпнет х. Глухић, Бегзада Авапагић. Остале rije и гђице,’по Дн 5, 4, 3, 2 и 1. Свпма .дароватељима наша топла хвала! » „ОТВОРЕЊ Е ГАЈРЕТОВЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У СТОЦУ - -i У смислу одобрења надлежне Банске управе дозвољено Је-узтварање ГајреТове женске школе у Стоцу. При одбору у Стоцу образована је^Секција, која се брине око матери'јал^ог издржавања ове школе, a у овај одбор су ушли заин-е^есовани грађани — Гајрегови чланови и чланови мје.таг одбора. , / Секција на својој сједници конституисана je овако: • р^тсједник г. Мустчфа Премиловац, тргозац, потпретсједirml r- Ахмет Реџић, трговац, благајник r. Мехмед Турковић, секретар г. Марко Југовић, грунтовничар; чланови одбора: П‘. Махмуд еф. Мехмедбашић, Џенка Сарајлић и Алија СарајлиЛ. f Редовна кастава. у ORoj. школи.почела je 8 новембра пр. 10д. Ученица има 22, од којих je 16 муслиманки, 5 православних л 1 римокат. Свака од ових ученица плаћа на име школарине Дн 50.— мјееечно. Једино од овога ослобођене су двије сиромашне ученице, јер су оне примљене бесплатно, kao Гајретове питомице. Стручна учитењица у овој школи. је гђица Влсилија Хамовић са платом од Дин 1.000.— мјесечно.' . Напомињемо да je отварање ове школе у Стоцу симпатично приммљен.о, -јер се je .већ #одавна осјећала потреба оскидања овакве врсте школа за рбразовање наше женске младежи у 'oboai правцу. О даљњем раду и успЈесима ове школе 'доносиће.мо накнадно чзвјештаје. своје мисли упутио je нашем љубљеном Његовом Величанству Крал>у Петру II, Покровитељу Гајрета, и Краљевском Дому, након чега je соколска глазба отсвирала Државпу хнмну. Програм забазе садравао je 9 тачака осим позоришног комада »Фрдектери« од Др. Екрема Шахиновића. Цчо програм изведен je ррло добро и наишао je на буран аплауз од свих лосјетиоца. Декламацију »Краљу Петру II« извелз ie одличнр Златка Бешлагић, уч. IV разр. грађ. школе. кћерка Исмет еф. Нарочит аплауз побрала je мала Суада Хрњип, ученица I разр. осн. школе са декламацијом »Куца«, те су je гости изазвали са ^ројим бурним и непрекидном.пљсском и no други пут. Диалог »Два лажова« извели су г. r. Ј. ГБОзденац и Љ. Кнежевић врло успјело. Нарочита je атракција била када je изводио мушки подмладак Сокола »Вјежбе са коњићима«, те чланови виежбачи вјежбу »У бој«. Да би ове двије гачке што боље успјеле уложио je много времена и труда Гајретов пријател> и радник г. Богдан Иваповић на чему му Мјесни одбор и овим путем изражава своју дубоку хвалу. како њему тако и свим члановима вјежбачима на онаквој вољи и пожртвовности. Соколска глазба својим бираним тачкама a нарочито севдалинкама најбоље je расположила публику и потпуно успјела и побрала заслужене аплаузе. Позоришни комад одигран je одлично, што имадемо захвалити нашем одабраном режисеру r. Исмет еф Бешлагићу, који je преко цијелога Рамазана мало не сваку вечер пралмо пробе са дплетаитима. Нарочито je своју улоry Реџепа Арнаута одиграо као ирави глумац г. Фехим Му•лалић и то тако, да су миоги посјетиоци мислили, да смо ^зели за дилетанга рођеног Арнаута. Томболу je уредио наш вриједни и агилни благајник г. Ибрахимага Дидић тако 'вјешто, да je иста разјагмл>ена за 20 минута. Ова наша приредба je у сваком погледу одлично успјела a посјета je била неочекивана — као ника ддо сада. Мјесни одбор Гајрета и овим путем најљепше се захваљује свима посјетиоцима што ne жалише труда да ову нашу приредбу увеличају. >ГЛs МИРСАТ ДЕЛАЛИЋ из Љубушког, најмлађи Гдјретов утемељач « ' ч ГАЈРЕТОВА БАЈРАМСКА ЗАБАВА У ДОБОЈУ 16 децембра 1936 год., други дан рамазанског Бајрама,, мјесни одбор друштва Гајрет у Д обоју одржао je своју osoгодишњу елитну забаву у просторијама новосаграђеног Соколског дома са врло бираним програмом. Забава je успјела као никад досад у Добоју. • Поетак забаве био ie заказап у 8 и ио сати на вечер, али већ од 6 сати почсли су гости долазиги у већим и маibHM групама без разлике на вјеру, сталеж и спол, те je у 7 и jio сати велика саа Соколског дома била дупком пуна, na je прзређивачки одбор био присиљен да отвори и споредне просторцје дома n да позајмљује no кафапама столице. Зпбаву ie ‘бтворрио поздравним и врло језгровитнм roво|К)м претсједпик Мјесног одбора r. Хусага Авдић. Прве 16 _____________ ____________ Г, АР Ф - BAJPAKTAPEBMTi О ГАЈРЕТОВОМ КАЈ1ЕНДАРУ ПоЈнити наш јавчи радник и научник г. Др. Фехим Б а ј р а к т а р е в и ћ , професор универзитета у Београду, нослао ie Гајрету слиједеће писмо: »Част ми je потврдити са захналношћу пријем Гајретова календара за 1397. Могу са задовољством рећи да н.егова садржина далеко надмашује садржину наших других календара. С одличним поштовањем Др. Ф. Бајрактаревић, проф. универ.« � https://kolekcije.nub.ba/files/original/50d3cdf496f65b13dacd9d42faeeb3fb.pdf 0c7c96c47d95e7ceca37b5bf506e4578 PDF Text Text гл а с н и к К улт урно п р о с Ђ је г и о г друш т ва Г а ј р е т а САДРЖАЈ: Lebbejkje, Allahumme lebbejkje / Kurban bajram / KASIM G UJIC: Šta je Alipaš^Rizvanbegović uvakufio u prosvjetne i dobrotvorne svrhe, iz dosad neobjavljenih vakufnama / Dr. A V D O HASANBEGOVIC: Gajretovo djelo prije i poslije Oslobođenja / 2DRAL, ruska narodna bajka / SAIT ORAOV AC: Tražim te, živote (pjesma) / MAK D IZD AR: Patke u Katmergradu, pjesma / H AM DIJA K A PID 2IC: Turski gradovi s ove strane Une I JORDAN JOVKOV: Pjesma točkova, pripo­ vijetka / H AM ID D IZD AR: Dezerteri ' HAM ZA HUM O: Ljepotica iz Benama I ING. S.: O d umjetnog uha do automatskog telefona / M. M. H.: Kako ćemo uništiti voćne štetočine / NN-C: Bosna i muslimani Bosne / ING. J. M.: Pčelarstvo i njegovo una, predenje / Dr. B. M.: Tuberkuloza kod djece / O ČEMU SE GOV O RI: Puškin, opštesloveniski genij / »Zembilj« se povam­ pirio / 150-godišnjica smrti Ruđera Boškovića I MALE KUL­ TU RN E VIJESTI: Veliki uspjeh Salke Repka / Drama Ahmeda Muradbegovića u Brnu / Dva lista za roditelje i đake / Jedna dobra knjiga o Bosni / Gostovanje Raše Plaovića / »Među br- Ф евруар C a p a f e n o 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У CAPAJEBV • Epof 2 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �M V G r e n č e v ić ŽENSKI MODNI SALON I K R Z N A R IJA SARAJEVO Prvorazredni ženski modni salon, konfekcija i krznarija, spe­ cijalista u izradi m antlova, kostim a, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih mantlova, izrađuje krznene mantle i svo ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najno­ viji m odeli zimskih štofanih mantlova CIJENE SOLIDNE A I ZRADA KRALJA PETRA ULICA TELEFON BROJ 38—25 PRVOKLASNA ГАЈРЕТ, Ј1ИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏВИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друиггво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер — одговара Јосип Гргић. �«• V Број 2 Г о д . X V III C a p a feB O , ф е б р у а р 1937 Л еб б ејкје, Л лла хум м е леббејкје! Леббејкје! Са овим узвишеним покликом хитамо да све Гајретове пријатеље, раднике и читаоце Гајретова листа поздравимо и да им, уочи ових мубарећ дана, кликнемо: Бајрам мубарекј олсун! Курбан Бајрам има за сваког муслимана нарочито значење и нарочите дужности. У својој основи, ово je, стварно, најсоцијалнији и Богу иајугоднији дан. Ha овај празник, поред наших светих вјерских дужности и дубоког приклањања Богу џ. ш., сваки човјек, прави муслиман, треба да изврши и овоземаљске дужности према човјеку, брату, сиромаху. Свевишњи Аллах нам je, дакле, оставио двије свете дужности које морамо, ако можемо, извршити. Једна дужност je извршење хаџа, a друга курбана. Курбан се коље no вјерским прописима дасе и сиротињи помогне. Богу се приближујемо давањем чиста и лијепа меса сиромасима и немоћнима, који нису у могућности да се омрсе и да се окријепе за своје новце. Друга дужност, већа и тежа, je велики хаџ. Стотине хиљада богоугодника ходочасти сваке године у света мјеста Меку и Медину да удовољи темељним принципима Ислама који гласе: »Спас и срећа на оба свијета«. Баш на дане Хаџи Бајрама састану се хаџије из цијелога свијета и, боси и гологлави, омотани ихрамом.у дубокој тишини и молитви пану на сеџду пред великим Аллахом, кличући из свега гласа: — Леббејкје, Аллахумме леббејкје!. . . Осим ове двије свете вјерске дужности којима мора да се одужи сваки муслиман има, међутим, још једна дужност на коју треба да се одазове сваки пријатељ нашег напретка и наше заједнице. Ta трећа бајрамска дужност, исто тако света и Богу угодна, јест наша дужност према Гајрету. Сјетите се Пејгамберова хадиса: »Најбољи je онај који даје и од кога има користи«. Сјетите се и размислите. Гајрет je једина наша културна и хумана софра око које треба сви да се окупимо. У Гајрету ћете сви наћи оно нашто нас упућује наша вјера и наша човјечност. Сјетите се генерација које je Гајрет извео на пут. Сакупљајте курбанске кожице и стерите Гајретове сергије за сакупљање прилога пред џамијама. Сјетите се три дужности: Хаџ, Курбан и Гајрет! Неко се може одужити на све три стране, више их на двије a можемо сви на једну — Гајрету. Мали дар je довољан. По оној: зрно до зрна погача. И најсиромашнији човјек може искупити своју бајрамску дужност према Гајрету. Кад пођемо на Бајрам-намаз, на мезарлуке милим и драгим, на честитања. Бајрамлук Гајрету je најсевабнији. Стављајући вам ово на срце, кличемо свима Гајретовим радницима, пријатељима и читаоцима: — Бајрам мубарекј олсун! 19 �S ia / е A lip a š a R i s v a n b e g o v i ć u v a K u fio u p r o s v je t n e i d o b r o t v o r n e s v r ije (Iz do sada neobjavljenih Alipašinih vakuf nama) oni upravljaju i da daju (pod kiriju kuće i mlinice. Od U »Gajretu« br. 4. od aprila 1936. g. u članku kirije se moraju popravci vršiti. A od ostatka od svake »Novi turski dokumenti o Alipaši Rizvarabegoviću« kuće za sagrađenu tekiju, kod hadžinske sofe u M o­ najavljeno je objavljivanje do sada neobjavljenih Ali­ staru, da se dade onima koji budu derviši i šehovi u pašinih vakuf nama, iz kojih će se vidjeti koliki je bio toj tekiji (na Luki). A od mlinica na Lištici o d sva­ dobrotvor Alipaša Rizvanbegović. Uz to vakufname kog mlina da se dade vakufu ili dervišima u tekiji -sadrže važne povjesne podatke, pa ih je potrebno i 100 oka brašna godišnje. Što bude od vinograda pri­ radi toga priopćiti u prijevodu. hoda da se dade šejhu i dervišima. A zato derviši i U kasi vakufskog povjerenstva u M ostaru čuvaju šejhovi treba da prouče svaki po jedan jasin i kod se sudski ovjereni prepisa vakufnama Alipaše Rizvansvakog namaza tri puta kulhuvallahu, a uoči petka i begovića. Osanu vakufnama objavljujemo u prijevodu: ponedeljka da prouče u tekiji tehvid (skupno učenje) 1. Alipaša je izjavio pred kadijocm i sinovima:za dušu Alipaše, njegova oca i matere. Još uvjet stav­ ljam da u kućama stanujuji stanovnici popravljaju sve mlinke, i sve dućane u kasabi Stocu i izvan njega u svakome mjestu gdje su sada vinogradi i vinogradi kuće i da daju svake godine po jedan talir godišnje koji će se podignuti na njegovu zemljištu, sve je to šejhovima i dervišima tekije. Ako koji mutevelija sta­ uvakufio, i uza to gotovog novca 3000 groša, koji nuje u svojoj kući neka i on po jedan talir daje šejho­ novac će se dati na kamate po 10% na svoje sinove vima i dervišima tekije. kao mutevelije vakufa. Uvjet je stavljen da se valjaMoji sinovi mutevelije da se drže vakufname i lice i stupe, daju pod krnju, da se od kinje .100 uvjeta u njoj. Ako bi protivno činili, imadu se kuće groša svake godine za popravku utroši i da se od drugome davati pod kiriju. Njegovi potomci trebaju kirije ikafane sa dućanima pod gradskom džamijom da iizvršuju uvjete. Dok je on (Alipaša) živ rezervira imamu dade 500 groša godišnje, ali zato svaki dan sebi pravo da može promijeniti uvjete vakufname. imade učiti jasin a za vrijeme ramazana hatmu. Pod 3. Sve moje (Alipašine) žene: Nura-hanuma, M ugradom Stocom i pod džamijom što imade dućana la-hanuma i Mislidžihan zastupali su moji sinovi pred da se dade pod kiriju, da se ustavi po 20 groša za kadijom. U M ostaru u Cevanbegovoj mahali ,u pozna­ popravak džamije a 20 groša za popravak drugih ob­ tim granicama ek’menčincu,(pekaru), tri dućana i više jekata, 100 groša da se dade za dvije debele svijeće, njih odaje i u gornjoj čaršiji u poznatim granicama koje će goriti kraj mihraba u džamiji; 8 oka loja da se han Čerkegija i u priječkoj strani vinograde i pod potroši i da se za kandilje 10 oka zejtina potroši. Za hrišćanskom crkvom vinograd osim saraja (sadašnji mujezina 100 groša godišnje. 240 groša od mulka konak) i bašće. To sve vakuf činim i uvjetujem dok pod gradom da se u ove stvari potroši. O d mlinica su one žive (žene) neka one to ,uživaju. A li najprije (stolačkih i izvan Stoca) na svaki kamen (mlin) da' će se odvojiti iz prihoda 400 groša za šejhe i derviše, se uzme 100 oka srednjeg žita i od vinograda deset a ostatak da hamunama razdijele podjednako i da oka grožđa sve to da se proda i da se pola dade budu moji sinovi nadglednici. Kad žene umru, onda sprve i na kraju ramazana i uoči hadžinskog bajrama moji sinovi trebaju mutevelije biti. podijeli siromasima. A od lijepa brašna da se ispeku 4. ,što posjedujem maslina, vinograda i gdje su i daju hljebovi za sirotinju svaki dan uz ramazan. Iza murve posađene, bašče i mlinice sa materijalom (ala­ toga što ostane neka prime mutevelije. tom) i stupe, sve to na Buni, osim bašče uz saraje i D ok je Alipaša živ pridržava sebi pravo d a može saraja, vakuf činim i vežem za džamiju na Buni, koju nešto promijeniti, nadodati i umanjiti u uvjetima va­ sam načinio i predao je mutevelijama. D ok sam ja kufname. živ da mogu promijeniti uvjete, a poslije imadu moji 1252. početkom ševala (u januaru 1837.) sinovi biti mutevelije, pa se moraju po vakufnami ,p otvrđena od mostarskog kadije. 2. U M ostaru što sam vlasnik u Kotlevinoj ma­vladati. hali u poznatim granicama jednu kuću, u KamberaO dređujem od ovoga vakufa 25 groša imamu na gićevoj mahali jednu kuću, u Čejvanbegovoj mahali dan za 5 namaza a mujezinu 40 para. O d prihoda se 6 kuća, u Curči Hadži Ahmetovoj 19 kuća, u Hadži izvodi gornji trošak, što ostane pripada muteveliji. Abdijinoj mahali 5 kuća, ukupno 32 kuće, u kotaru Zato imam treba da prouči svaki dan po jedan jasin mostarskom mlinke na Listići sa svim alatom i mate­ a za svakim namazom po 3 puta kulhuvallahu i sva­ rijalom i kod tekije u M ostaru vinograd, to sve vakuf kog petka i na bajrame po jedan jasin za dušu moga činim i predajem mute veli jama, mojim sinovima, da oca, matere i moju. �Sto se tiče muteveliluka pisarluka (troškova oko Uvjet takav stavljam, da se ovaj novac dade na in­ toga) to trebaju nadgledati moji sinovi. teres godišnje 10%. Sto bude prihoda od toga da se 1263. u redžepu mjesecu t. j. 1847. godine između dade za potrebe po 35 groša svim džamijama: Sehi15. januara i 15 jula). bejdinoj, sultan Fatihovoj, Džaferbegovoj i Hamza5. Od moga mala vakuf činim 3000 groša, tajbegovoj; 45 groša da se dade: Hadži Mehmed pašinoj džamiji; 40 groša Kadri Osmanovoj džamiji, 35 groša novac da'se dade na murabeku (kamate). Od toga da Hadži Seferovoj džamiji, 40 groša za Mustafa pašinu 9e dade imamu u Hadži-Alijinoj mahali imamu dža­ džamiju, a za tekiju Nakšiefendijinu 125 groša, a za mije u Uzunovićima po ,75 groša godišnje a 300 groša imamu Careve džamije. -A mujezinima u te tri spo- , kandilje u carsku džamiju (na munaru) 50 groša, a menute džamije da se dade po 25 groša. Zato tri i za staru džamiju 90 groša. (Pisaru sudskom 20 groša za vođenje računa). Efendije i imami spomenutih dža­ mija imadu mojoj materi i ocu proučiti triput kulhu­ vallahu i po jednu fatihu. 8. Moje rođenje u Stocu, pod gradom i džamijom nalazeće se tri dućana, jednu magazu i prema stolačkom gradu kod gl. puta jedna pekara i uza nju du­ ćan i još tri dućana i moje sve stupe i valjalice i u Carskoj mahali londža i kod nje mehćemu i u istoj mahali kod Salihbega Jašarbegovića berbernicu, kafanu i nad njom odaju i 3000 groša u gotovu novcu, sve to vakuf činim. Uvjetujem da se sve nekretnine svake godine dadu pod kiriju a novci na interes uz 10% sa jamčevinom, da se čuva da novac ne bi pro­ pao, mutevelije neka budu moji sinovi. Imami u džamiji ispod grada imadu svake godine po tri hatme a svaki dan imadu da prouče jasin za dušu moju i mojih roditelja. Od prihoda pod dža­ mijom magaze i dućana 150 groša ima se dati imamu, od drugih 5 dućana 250 groša od ibeke 300 groša: imama imadu učiti ,za moj spas svaki dan jasin a mu­ ukupno groša 1001 da se svake godine dade imamu, jezini uz svaki vakat po jedamput kulhuvallahu (vakoji iuči hatmu i jasin. A od kirije mehćeme 150 groša da se izvadi i da sć dade mujezinu, a 110 groša da se kufnama se odnosi na Stolac). dade za zejtin za kandilje, koji će goriti na munari i 6. U Hercegovini a u Nikšću je Hadži Hasanova pred džamijom. džamija i džamija u Podgorici; pošto su te džamije obataljene (zanemarene), neka se poprave. Da se 1000 * groša potroši u popravak ovih džamija, a taj sam Ovo nekoliko Alipašinih vakufnama — a njih novac poslao na ljude na koje se mogu osloniti. Isto imade još — u prvom redu nam svjedoče da je i Alitako 2000 groša vakuf sam učinio i imamima u spo­ paša bio veliki dobrotvor, što se do sada nije htjelo menutim džamijama da se dade: Hadži Musa Zađe da zna ili se nije znalo. Uza to te vakufname nam kao Osman eff., Hadži Ajvas Zađe Mula Jusuf i Đuloautentični turski dokumenti tvrde da je Alipaša ro­ vić M ula Salih eff. Njih mećem (postavljam) za muđen u gradu (starom) Stocu i samo radi toga narod tevelije na ovih 2000 groša. Tako uvjetujem da se sa je pridodavao Alipašinom prezimenu (Rizvanbegović) ovih 2000 groša uzme kuća, da se kuća u vakuf i i da pridjevak Stočevića. Ali Alipaša se nije nikada pot­ se dade pod kiriju. Ako ne bude ovo moguće, onda pisivao sa Stočević već samo sa Rizvanbegović. Đo neka se pare dadu pod murabeku (interes) uz 10% sada se kod nas tvrdilo da je Alipaša imao četiri pa i od ovog prihoda svake godine od jedne polovine tri i šest žena (Knezović i Čokorilo). Iako Kuran tačno četvrtine da se , dade imamima Hadži Sulejmanove utvrđuje da musliman nesmije imati više od četiri džamije a jedna četvrtina mujezinu. A od druge po­ žene ipak su ti pisci, ne poznavajući islamskih pro­ lovine tri četvrtine neka se dade podjednako ima­ pisa, tvrdili da je Alipaša imao čitav harem od 6 žena. mima u Podgorici a jedna preostala četvrtina neka se Alipašinim vakufnamama nedvojbeno se utvrđuje da dade mujezinima. je Alipaša imao samo tri žene i to: Nura hanuma, 7. U Foči u tekiji Nakši efendijinoj za imama i Mula hanuma i Mislidži hanuma. mujezina vakuf činim 7500 groša. Imade jedna vaK. Gujić kufnama što sam je prije načinio i koju sam predao. __ 21 �Гајретопо дјело npnfe и послије Ослобођења Западе ме ево не знам no који пут, поштовани слушаоци, драги и мили Гај|ретови радници и побормици, пријатна дужност, да говорећи о културно-п р освј етн ом рa ду и настојањима југо-словенских муслимана, говорим о нашем Гајрету, н>еговој мисији и ње~ говим успјесима, коje постиже у сразмјерно кратком периоду од три деценије свога дјеловања. Говорити о просвјетном раду међу нашим муслиманима немогуће je, a да се ие говори о Гајрету и кроз Гајр^т, јер он je стожер око кога се je сав тај рад кретао, центар из кога je у главном ницала свака акција рКултурног, просвјетног, националнбг, социјалног, na ако хоћете и привредног значаја у нашем елемснту. Располажемо са тачним и детаљним податцима о његовом оснивању, али ипак у тим датима није довољно речено, наглашено и прецизирано, зашто je Гајрет основан и каквим су се интенцијама руководили његови оснивачи. Шта више из тих података, узимајући их буквално и површно, могло би се закл»учити да je аснован само зато, да се памоћу њега материјално помогне ондашња малобројна наша омладина на средњим, a нарочито вишим школама. Тачно je међутим да je у то »ријеме сразмјерно веома мали број наше омладине, и то махом ситуираније, похађао средњу a нарочито вишу школу. Многи нам криво чине што то пршхисују нашем конзервативнол! гледању на савремену науку и избјегавање културне акције у нашим срединама. Главни оснивач Гајрета, наш велики рахмеглија Сафветбег Башагић са групом својих сарадника и у Гајретовој акцији, познат je био и у оно вријеме као еминентни културни и просвјетни трудбеник. Осматрајући и будно пратећи све оно, што се je око њега код других елемената оазвијало на културном пољу, нити je могао a нити je хтио стајати скрштених руку, a да нешто не отпочне радити и у сво.ме елементу, кога je волио и коме je цио свој >Кивот псвећивао. Насушна потреба да се и међу нашим .муслиманима отпочне са акцијом слттном као и код других суграђана, могла je да се осјети и роди само и једино у кругу људи, који су ишли у корак са оавременошћу.*) * ) Предаван.е које je одрж ао на Р адиу, на дан Гајретове забаве, у оквиру »Националног часа« претсједник Главног одбора Гајрета г. Д р. Авдо Хасанбеговић. 2 2 ___________________________________ Ta je мисао ето и основала Гајоет, a тек je била фО(рма да се, што je такођер важно, помоћу њега и преко њега помаже наша омладина. СлучаЈна лозинка једног од вриједних саоенивача Гајрета (рахметли Ризабега Кап^тановића) »Гајрет браће, ако Бога знате«, даде му име, што у нашем преводу значи »помоћ«. Да би оснивачи формирали што јаче расположење за ово друштво у ширим слојевима, морали су да приђу масама са нечим јасним, одређеним, коикоетнкм. a то ie да се доуштво оснива ради помоћи учећој младежи у школама a и медресама. Оснивачка скулштина Гајретова у Кираегхани (читаоници) na Бендбаши у Сарајеву no своме скупу a и дискусији врло je 1интересантна. Став тадањих експонената туђинског режима према осниван>у овог друштва јасно потврђује наше наводе, које малочас истакосмо. Сарајевска мусала (бос. влада) je врло добро и правилно; осјетила и уочила право значење оснивања једног оваког друштва међу муслиманима. Покушај гарисутних владиноваца да се о.во осиивање бар одгоди, значио je јасно и отворено покушај босанске владе да муслимане задржи бар још које вријеме у мраку и далеко од сваке културне акције, која, разумије се само no себи, крчи пут напретку на свима пољима народног живота и новој ор!ијентацији, оријентацији борбе за самосталност, оријентацији бо:рбе за индивидуалност и чистоту своје традиције, борбе за еманципацију од туђина. Значајно je no Гајрет и читаво његово доцније дјеловање, да je овај и овакав покушај и став управљача БоCHOM управо no некоме фатуму претказао све доцније акције Гајрегове. Сваки je почетак скопчан са извјесним потешкоћама и перипетијама, a Гајрету je изгледа одмах с почетка усуд обиљежио борбу са свим оним, што je назадно и ненародно. Формирање народног водства међу нашим муслимаиима у бо.рби за вјерско поосвјетну аутономију носи у себи, у самом почетку, чисто вјерски карактер, да се доцније претвори у полигички или боље речено национално-политички покрет, нарочито од оног дана, када настаје уска политичка сарадња Срба правосла1ВН|ИХ и муслимана V борби против туђина, уноси нешго више живота у Гајрет, његово ширење и његово дјеловање. Ha чело Гајрета долазе народни прваци и тиме га афирмишу још јаче и изразитије као пародно друштво, предозначено да поведе културну борбу против тујуинског насртаја. Аустријска управа преко својих поузданика покушава све могуће да омете ову Гајретову афирмацију, настоји да му даде чисто политичко обиљежје. Око Гајрета се окупља право народно водство и све оно, што јез драво и свјесно да на овима фоонтов,имч тпе^а повести безкомпролшсну борбу протшв Аустрије. Рахметли Осман Ђикић са својим д о у ш т в о м даје му чисто и јасно национално обиљежје, a Аустрија са својим мамелуцима и својим службеним аларатом појачава отво-рену борбу против �Гајрета, која се 1914 године завршава копфисковањем његове имовине и заточењем његових раденика у арадске казамате у којима некоји и кости посијаше. E t o , to би био у главном предратни историјат нашег Гајрета односно културно просвјетног рада наших муслимана у Босни и Херцеговини. Кад се узме у обзир моћ туђинске управе у Босни и Херцеговини « сви могући њени покушаји да муслимански елеменат осами и одвоји од остале opahe других вјера, — мирне душе можемо рећи да je Гајрет и под оваковим околностима, за оно кратко вријеме, учинио доста. Успио je да у добро доба гаробуди и продуби свијеет за савременим наоружањем омладине и упуги je правим националним путем. Зато имамо бројннх докаеа горије a no готову за вријеме рата. Она je — спремна на жртве за своје огњиште — часно извршила своју дужност, да у својој народној држави спремна и легитимисана настави препорођеним Гајретом прекинуто њего!Во дјеловање. Тако je Гајрет у ослобођеној отаџбини одмах пошао правим путем: путем културно- I просвјетног рада међу. муслиманима у духу његових предратних т-радиција и тежња да елеменат коме служи оспособи « уееде час прије у нацвонално коло браће осталих вјера. Повлачи се и трасира бразда његовог будућег рада, 01купља oko себе све што je напредно, национално, конструктивно и несебично, да би се то коло доцније из године у годину ширило, јачало и подмлађивало. A сада пустимо Гајрет нека иастави са радом и нека његова дјела сама кроз ово 15 година roворе. Прве године нашег живота на ослсхбођеном огњишту, морале су се и у Гајрету провести у реоргамизацији друштва и његових јединица, у прикупљању што бројнијих и јачих сарадника, у примјењивању нових друштвених правила, да би се одмах доцније прешло на преузимање средњошколских интерната од Вакуфске дирекције и отварање нових, гдје их до тада није било. Гајрет je заправо под силу у томе погледу био вакуфска прихватница. Напуштањем интерната од стране вакуфске дирекције, намеће се Гајрету у оно вријеме тешка матер«јална дужност. да их прихвати, да их узме под своје, и да на брзу руку намиче оредства за њихово издржавање. Дужност тешка, кад се има у виду да je Гајрет сва своја средства прикупљао у народу путем својих организација. Требало je изгарања на послу, око обнове рада, прикупљања оредстааа и завођења система у дјеловању читаве организације, na опет одолијеваh»*> поепоек°.м,а на k o ip cv палнипи друпгтол наи- ј лазили, да би се читав рад упутио нормалном и успјешном функционисању. Посао, макар се развијао и у нашем новом животу, нимало лаган и једноставан. захтијевао je пуне људе, пожртвовне и несебичне, људе који су ријешени да у елементу коме служе, развију и мобилишу све његове позитивне снаге. И v таком замаху Гајрет je почео да наилази на разумијевање код свих слојева нашег елемента. To му je и омогућвло да са успјехом преброди прве потешкоће. Преу- зимајући оредњошколску омладину под своје окриље, кроз сразмјерно кратко вријеме усвијева да у свима већим цеитрима Босне и Херцеговине отвори своје интернате. Само се no себи разумије да je у то вријеме у главном сву своју пажњу посветио искључиво интернатској омладини, да joj с материјалне и васпитне стране омогући несметано школовање. Ta настојања Гајрета и успјеси .Бегови да ггод овој кров сабере велики број омладине, запажена су код најширих слојева нашег елемента. Са јачањем у народу. јача се и његово фмнанси јско стање, које управама омогућује да прошнрују њсгоео дјеловање. Гајрет то и чини и његова функција почиње већ да изилази из оквира једине бриге за интернате. Постепено прелази на шире пол>е рада у народу — одржавањеи аналфабетских течајева, отварањем домаћинских школа на селу за нашу муслиманку, одржавањем предавања из разних области народног живота, издавањем разних едиција, одржавањем приредаба културног значаја и тако даље. Овај и овакав пун, обиман и шигрок рад друштва у народу завршава се у 1924 годими признањем и нарочитим одликпчањем са Највишег мјесга. Наш Велики Краљ, Koju будним o k o m прати читав народни w државни живот, Koju изгара на великом послу, да би земљу усрећио, да би мобилисао све њене снаге за добро свих нас, уочава и благотворно дјелавање Гајрета у муслиманском елементу и тај « такав рад одликује Својом превишњом пажњом. Ставља му на чело за Покровитеља Свог Првијенца Насљедника Пријестоља, данашњег нашег младог Крал>а. Ово и оваково високо признање и одликовање било je јасан доказ свима правим и искреним пријатењима наше заједнице, да je Гајрет успио својим радом, да се културно, просвјетно и нац.ионално дјеловање јутословенских муслимана може укопчати v коло читаве наше националње заједнице. За Гајрет и његове бројне раденике један јак морални потстрек да на путу устрају и свој рад појачају. И заиста од тог знача}ног датума. д р у ш т п о пое^ази постепччп кч нантгире поље рада у народу. Излази из обичног оквира јелног дпуштва и no евоме оаду и одзиву v наоод у плппима каочктео култуоног покрета у м у с л и манеком елрменту. Дегћинитико се ломе сви покуmaiu њргпччх ппотикника да ослабе његов елан и vcniex. Ни огдливање д о у г о г културно-поосвјетног aiDvniTBa v напгем елементу ни за длаку не слаби дејстип Гајоета. Ha појдву овог д п у г о г друштва, Гаидетови радениии оеагиоају онако. како би то реагипао сваки култуони и уошпте јавни оаденик. прпжет поавом и искпеном љу5лвл>у за c b o I пашол. Жале. како тада т^ко и данлс. ла CBofe коне гпуктивне снаге v елементу. коме служи и јелно и д р у г о друштво. бар на овим ппљима UiuienaMO и полвајамо. желећи v исто воијеме да VTBKMiuna обв iv доуштава v 6rraroTBoi)Hf>vi дјелоpaiBv лов€ле до ^иуове дегНинитивне сапа.лње и з»|'рл|В!ипе. 3avBHM3ivhu такав став према ночи rhanMU/n.PMOM nnviuTRV. Гдшрт настач7г,а гд гвп!им радом и проширује га на читаву територију наше државне заједнице на којој живи муслимански елеменат. �Ha овоме мјесту треба подвући ј'е д н у важну чињеницу, да баш у то вријеме пада и оснивање Беолрадског Гајрета »Осман Ђикић«. Омладинл на рисокмм школама била je свакидања брига наших културних и уопште јаввих раденика. Благодзрећи културном и националном Београду, који свесрдно показује пуно разумијевање за Ka­ me недаће, оснива се ово друштво, у коме ће доцнотје налазити пуно скровиште наша академска омладина. Појавом овог друштва у велике се олакшава Гајрету, да би своје снаге могао дефшдативво да упути на територију на којој дјелује. Поред свог чисто културно-просвјетног дјеловања у најширем смислу, привредне и социјалне.невоље у народу упућују друштво да и томе питању посвети пажњу у границама својих мо? гућности. Поред ћилимароке школе у Новом Пазару, која ради са пуно успјеха, оснива Задругу за ручне радове у Сарајеву у заједници са вриједним чланицама Кола, С.рпских Сестара. Ова задруга даје упослење лијепом броју наших сиромашних дјевојака. Благодарећи иницијативи вр.чједних Гајретов;их раденика у Требињу, оснива се и тамо школа за ручне радове,, кројење и шивање. Она узима на зана г бројну женску с^ротињу и већ je до сада извела пуг лијепе десетине оспособљених ученица кбЈе својим стручним знањем зарађују и користе себи и обојкма. Приводе^хе_ крају предрадње и no другим мјестима за ову и сличну врсту привредног, а' у исто-вријеме и социјалпог рада. Разумије се, да у оквир овога улази П|реенствено Гајредов шегртски дом којИ je већ до сада успио да оспособи на стотине наших шегрта у најмодернијим занатима. Предуоретљизост »Привредника« слмогућуј^ Гајрету да и ови,м путем оспоообљава лијеп број нашег подмлатка. Круна овог привредног рада je оснивање »Гајретове привредне и кредитне задруге у Сарајгву«. Недовољну досадању њену активност треба тумачити само и једино апрезношћу управе да постепено улази у пословање: да повра™ поколебану вјеру. у задругарство, да се сама осови уз издашну финансијску помоћ Гајрета «а своје ноге, да режију сведе на најмању мјеру, како би у овој години, ако Бог даде, прешла «а шире поље пословања, ослањајући се на издашну и пријател>ску подршку уваженог и 'peHOiMHDfiHor београдског завода »Београдске Задруге«. Привредни рад Гајретов креће се за сада у овом оквиру и на путу je да у нашој националној привреди постане важан чинилац. Гајрет у свима овим акцијама наилази на пуно разумијеван.е и код наших вриједних раденица и сарадница. Наше мајке, наше домаћице, иаше сестре и кће.ри у велике иас у нашем раду испомажу. Оне су нарочито у Босви и Херцеговини наши одлични сзрадници, првенствено на социјалном збрмњавању наше сиротиње. Дјелујући на овај начи.н у свима правцима наших свакидањих потреба и смажући максимум онага да нашем и<ивом човјеку помогне, Гајрет не забаравља ни своје велике рахметлије — своје умрле великаие. Уз његову -издашну помоИ, захвални оинови наше заједнице преносе кости Гајретових мученика из Ара.да у Сарајево рахметли Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића и сахрањују их у подигнуто турбе у Сарајеву. Колика je љубав захвалног народа према Гзјрету и његовим заслужним раденицима, најјаснији нам je доказ откривање споменика и турбета рахметли Осману Ђикићу у Мостару прије годину дана. Десетине хил>ада његових и Гајретових сљедбеника ,и поштовалаца из свих .крајевв наше отаџбине одаје му пошту уз лскрену благодарност за жртве, које поднесе за нашу национа.лну заједницу. Прошла и претпрошла година значе за Гајрет у склопу његов-их акција важан датум. У тим годинама Гајрет подиже свој репрезентативни културии дом у шехер Сарајеву, дом који треба — настављајућ'и Гајретово дјело — да буде рассадник културе, благостања, л>убав.и, 6ратс 1 ва в cpehe читаве иаше заједнице, софра око које he се — то je Hiaiiia најискренија и најинтммнија жел>а — окупљати све што ради за добро нашег иаро'да, кров под којим he се наћи «а заједничком поелу све, још за сада подвојене, наше културне и просвјетне снаге. To je моја молба, a и моја дова и садањи.м a и будућим управама, a |И Стовремено и топли апел на све раденике нашег културног напреша. Ово велико Гајретово дјело, на коме су генерације радиле, дјело пуно cpehe, успјеха и радости, залисмо на нашу велику жалост сузама бола и туге за Великим наш.им Краљем и поновно Му се завјетовасмо, да ћемо Гa најљепше и најјаче 0|плаи<1ивати, ако 'неустрашиво наставим |0 путем, који нам Он — Велики наш Геније и Мученик указа свима — путем којим се најбоље служи народу и 0 таџб|ини, a иаш бол лијечићемо мелемом Н|еиз.мјерне љубатаи и оданости пре.ма (Његовом Дрвијенцу, нашем Младом Краљу и Покровитељу, Н>еговом Величанству Петру II и читавом Узвишеном Дому Карађорђевића. У тој ,и таковој Љубави сконцентрисаћемо све своје снаге за добро ^Беговог и нашег Гајрета. Овим и оваквим нашим завјетом, Гајрет he се и у бдуће руководити у своме раду и ићи — ja у то тврдо вјерујем — овим путем. E to, поштовани слушаоци, ja г^хушах да вам за ово ограничено вријеме прикажем културHO и просвјетн10 дјеловање муслимана кроз Гајрет и помоћу Гајрета. Немогуће je за овако кратко рријеме, које нам сто-ји на пасположењу УЕазати на сав обиман његов рад за 33 године његовог дјеловања. За такав исцрпан приказ требало би много више времена. Па .и ако je у своме раду доста учрнио, и ако je кроз његове домове прошло до сада преко 5.000 школског и шегртског подмлатка, и ако je за своје разне акције утрошио до сада око 26 милијона динара, ипак je свјестан да треба још много рада, прегалаштва и несебичног пожртвовања. Елеменат коме искрено служи то од њега тражи. Учиниће Гајрег, ja у то чјерујем, све што може. Њ егови радници нсће чоклекнути, неће сустати, иако им се свакодневно истављају препоне, које још ув'ијек покушавају да омету његов рад. Гајретовм раденици за добро свога народа не жале «и у будуће жргава, ако их треба, iep су се навикли давати их у протплости, кад год je то Нација од њих захгијевала. Ha овоме путу �истрајаћемо, свјесни да искрено служимо заједничком добру. Да се je могло оволико учинити и постићи, треоа Олагодартн ирсгалашгиу н>еГОвих ,раденика од оснутка до данае и елементу који га je разумијевао, чувао и помагао. Гајрет са noHOćOM може да констатује и подвуче да су њсгсои стуОсаи, његови чувари и трудОници људи без разлике на њихоза партијско-политичка гледања. Гајрет je изван и изнад свих партијских na ако хоћете и политичких формацвја, inro поновно ваглашавам. 0« je друшгво које no својој М1ИСИЈИ служи добру свкх муслимаиа каше отаџбине, na следствено и добру читаве наше југословенске заједнице. Ja тврдо вјерујем да ће такав и остати, јер једино тако радећи и тнм путем идућм, очуваће своје часно нме, име културнопросвјетног бајрактара и препородигеља у нашег.1 елементу. A на вама je, мали и велики, стари и млади, да га у томе раду и надаље помажете. Тебе, Пијемонте наш, дична престошца Ha­ ma, специјално молимо да нас чујеш, да нас схватиш, да нам омогућиш да без сувишних жртава несебично, искјрено и предано служимо на овоме ■путу и даље своме роду. Др„ Авдо Хасанбеговић. Ж драл Tražim te živote! Tražim te, živote1 Gde si, kud li pođe, Ko suludi vetar urviama mraka, Ili poput dima, uzdaha ii vlaka Sto /u r n u u ponor, greškom vozovođe? Kad sam bio dete, gresniče, ti dođe I cinički šanu: tvoja želja svaka Ostvarena biće i najčišća zraka Svetliće ti putem kud ti noga pođe. N o svečano šlaga. Jer ja danas imam Samo tvoju senku s maskom tvoga lica, A nipošto tebe. Postoji li krpka I smije li biti, da se pred svačim klimam Kad bi smeh mi slao sa tvoga zrenika? Sait Orahovac. ш [Patke u Jiatmergradu Р у с к а н а р о д н а б а јк а Живио тако један ждрал. Имао je своје гнијездо. Имао je што јести, пити, a ипак je био тужан, јер je био сам. Једном je у сусједној бари опазио једну дивљу гуску и помислио: »Зашто ja ту гуску не бих узео за жеиу?« Очистовши и огладивши своје перје, одлети ждрал до гуске и рече joj: — Гушчице, гушчице, волио бих да будеш моја! Гуска га погледа и одврати: — Не трпи.ч те. Имаш тако велик нос, дугачке ноге, a и лоше летиш. Како ћеш ме прехрањивати? Ждрал, увријеђен, одлети у своје гнијездо. Гуска се сада покаје што га je одбила. Помисли да би с њиме удобније живјела, одлети до њега и рече: — Драги ждрале, узми ме. Ждрал се још увијех љу гио. Ha концу joj рече: — Ти, гуско, имаш дуг врат, a кратку памет. Одлази, не волим те више. Гуска, увријеђена, одлети. Ждрал, оставши опет сам, завапи: — Ох, штета што je ипак нисам узео! Сада не бих био тако тужан. Хватао бих жабе да храним жену и дјецу. Зашто сам je одбио? Идем к њој и узет ћу je. Кад je долетио до гуске,, рече joj: — Гушчиае, гушчице, хајде, буди моја! Али гуска му окрене леђа. — Не волим те. Иди! Предомислила сам се. Ждрал се наљути и одлети. Оставши сама, гуска се ражалости и почне јадиковати: — Ох, зашто сам га одбила. Тако сам усамљена, напуштена . . . И она се пожури ждралу, но сада он није за њу хтио да зна. Тако они лете једно другому можда још и данас, и још увијек нису постали своји . . . Čovjek što sjedi je prosjak i moli. Ruka kretnje šara. Gdje ljude boli? Prolaze drumom ljudi i psi. Miris. Smrad. Sjena. Limunzina. Prašinu dariva dara. Seljak. Za sobom vuče kljuse. U ruci komad koji ne dojede hljeba. Glupan. Smilova se, a njemu treba . . . Prosjakov vid je drhtava ruka. Hljeb je s krila pao. Došle su patke iz dvorišta gosp. Peba, i boj i znoj i muka. Mršava duga u vazduhu ruka ko bol vez fantastični šara. Mak Dizdar. 25 �Т у р ск и тра/џупи с ове ст ране У н е (Beschreibung der tiirkischen Schlossec diesseits U nna*) У Ратном архиву у Бечу, под горњим насловом, нашао сам и преписао један докуменат који говори о турским утврђсним градовима и тврђанама с ове стране Уне. Докуменат je писан у новембру 1834 год. У документу je описано, укратко, за војпичке потребе и сналажење аустрискнх кордонских команданата, 19 тврђава и градова (Festung — Schloss). Градови и тврђаве спадају у Крајину између Уке и аустриске границе. С тога у наслову документа и стоји »с ове стране Уне«, гледано с аустриске границе. Садржај овог описа турских пограничних градова у Крајини пружа биједну слику стања пограничних утврђења у области која je била за неколико стољећа бедем Османске Империје према аустриској граници, a гдје je био живот мучан и тежак, како народна лесма вели: »С крви ручак, a с крви вечера«. Изгледа no свему да je овај топографски спис имао да служи аустриским кордонсим командаптима као подлога за сигурно сналажење на граници. Ван сваке je сумње д а су подаци за овај спис добивени од поверљивих људи (конфидената). Поред, чисто војничког описа утврђених места, акт нам пружа број крајишких домова, махом муслиманских, и, што je за аустриске кордонске командате најважније, број и снагу крајишких бораца. Ha ових 19 градова отпада 3508 домова са 9330 бораца. Ha сваки, дакле, дом долази готоео 3 борца. Доиста, ови су борци, с којима се морало рачунати на аустриској страни, били жив бедем према Аустрији. ВАКУФ (В ак уп )1) Вакуф je мала тврђава на једном малом острву на Уни; лежи међу стрмим обалски.м странама; има 3 утврђења (drei B astionen), a свако од њих je снабдевено са 3 или 4 топа. Тврђави припада 150, већим делом, дрвених кућа. У н>има станују само Турци. Вакуф м ож е да да 250 бораца, a с е д и ш т е j e к а п е т а н и ј е . ОСТРОВИЦА. — Овај град лежи на једном усамљеном брежуљку поред леве обале реке Уне; има облик подуж ег четвероугла; опасан je солидним зидовима, високи.м 6 хвата a има 4 куле. Ha јужној страни града je улазна капија. Островнца има 8 топова. У граду има увек 20 војнина на стражи.2) БИХАТј.2) — Бихаћ je најзнаменитија тврђава у Турској Хрватској. Тврђава лежи на левој обали реке Уне; опкољена je вештачким каналом (хендеком ). Канал je широк 4 хвата, a дубок од 1^Д<> 2 хвата; за ниског водостаја Уне једва je дубок 2 стопе. Градска платна су на више места оштећепа. Ова, уосталом, прилично занемарена тврђава, к ој а j e с е д и ш т е к а п е т а н а , има облик четвероугла, опасаног двоструким зидовима. Северни зид тврђаве знатно je оштећен. Спољни зид je висок 2 хвата (° ), a широк 3 уг хвата (°); унутрашњи зид je висок 4 хвата (° ), a широк 1— 4 хвата (°). Тврђава има троја храстова врата, гвожђем окована. Комуникација преко Уне обавља се дрвеним мостом на свод, *) Kriegsarchiv — Feldacta, 1834-Х1 — ad '(за —Беч. *) У тексту стоји Вакуп. Свакако je то Кулен Вакуф. 2) Островицом и Вакуфом управл>ао je 1911 г. капетан бег Кулиновић. Д рж . архив у Бечу, N . A. Bosnien 1807— 1841, № 4. О Кулен Вакуфу je написао лепу Јуонографију г. Хамдија Крешевљаковић. 2) Год. 1811 у Бихаћу je би о вице-капетан Рустан-бсг. 26 I који je довољно широк за пролаз кола. Тврђава нема предњег зида. Каменом су озидане само џамије, капетанов дом и беговски домови, мунициони магазин и једна четвероугаона кула на више катова, звана »citadela«. Све остале куће, н.их 94 на броју, су дрвене. Ha кули »citadela« налазе се: један трофунтовни и један шестофунтовни аустриски топ за одбрану. Ове су топове Турци заробили и довукли 1809 год., приликом напада na кордон ход Заваља и Абдић-Брда; осим тога на кули се палази још 26 гвоздених топова са 12-18 и 24 фуптовна топа који су без лафета и положени су на бедеме. Даљс у граду има још 4 мерзера без лафета и подлоге и 34 гвоздена топа разног калибра, највећим делом неупотребл>ива. Ови топови леже разбацани no земл>и, делом на кули, a делом код мунициоиог магазина (џебхане) и капетанове куће. У муниционом магазиму налази се 18 товара барута, годинама слабо чуваног и, вероватно, изветреног; затим, 2000 топовских метака различитог калибра, неколико стотина картеча без капсле и око 1000 фунти олова у плочама. Даље у магазину се налази око 500 мање употребл>ивих, старих сабаља и толико исто старих пушака; нешто боље очуваних има 500 пушака. Тврђава има 1000 становника, a од тих je 350 бораца. Овом броју може се додати још 5 предграђа са око 4000 стаповника, a, ако се уброје и места у близини Бихаћа, онда Бихаћ даје 2000 бораца. ИЗАЧИЋ je град који лежи на једном узвишењу, a Французи су ra под маршалом Марманом год. 1810 делом разорили. Град има облик четвероугла. Са западне стране je распукнуо; има 2 топа и 250 врло раштрканих кућа које припадају граду. Т у живи 1000 становника од којих je 450 способно за борбу. ТРЖ АЦ je прилпчно рушеван град; лежи на стрмој стени, у непосредној блчзини ушћа Мутничког потока у Корану. Град има облик четвероугла; јужна и источна страна су готово потпуно разорене. Куће, које се налазе у граду, разорене су готово потпуно. Ван града налази се 250 ралбацаних кућа. Тржац има 3 топа и даје 360 бораца. Црквиие доминирају градом. МУТНИК je, такође, рушеван град са 2 топа и 50 кућа. Д аје 150 бораца. СТУРЛИЋ je град који лежи na иадини Високог Врха; има облик четвероугла, a северна и западна страна града су разорене; има 2 топа a њему припада 150 разбацаних чуha. Д аје 150 бораца. ПЕЂИ je добро очуван град; има облик четвероугла са кулама на ћошковима. Градски зидови су високи 16 стоna. Град има 3 улазне капије; има опсег од 600 корака на стенама према сеперу. Тамо, такође, има једну капију којој je приступ изузетно тежак. Према југу и истоку пружа се равница. Град je снабдевен са 5 топова и у близини има 300 раштрканих кућа. Пећи даје 800 бораца. Пред источном капијом налази се 20 хамбара где Турци, у времеку опасности, доносе храну. Град je увек довољно снабдевен муницијом. Узвишење Опухало, удаљено 800 корака, доминира градом. ВЕЈ1ИКА КЛАДУША лежи на једном брежуљку, званом. Маљевац, a у непосредној je близиии границе. Град има 4 топа a припада му 300 врло раштрканих домова. Д аје 400 бораца. МАЛА КЛАДУША je рушеван град, положен на једном узвишењу; има 3 топа и припада му 140 раштрканих кућа. Д аје 250 бораца. �л ПОДУВИЦА лежи на једном узвишењу и лрилично je очуван град; има 4 топа. Овоме граду припада 100 раштрканих кућа које могу дати 200 ратника. ВРНОГРАЧ je град, не баш најбоље очуван, са 3 топа и 100 домова који му приладају. Град може да д& 400 ратника. БУЖИМ je добро очуван град, снабдевен са 10 топова; припада му 374 дома са 1500 турских становннка, од којих je 800 способно за борбу. У овом граду има нешто залихе у храни и муницији. ТОДОРОВО je рушеван град са 2 топа и 150 домова ван градских зидина. Даје 300 ратника. OTOKA je град, израђен од дрвета (baufalliges Schloss); лежи на једном острву на Уни. Граду припада 00 домова који су, већим делом, смештени на десној обали Уне; има 4 топа и 300 становника од којих je 100 способно за борбу. Веза с левом обалом Уне одржава се сплавом у који може стати 15 до 20 људи. ОСТРОЖАЦ1) je велики, четвероугаони град који лежи на левој обали реке Уне, a снабдевен je са 10 топова; граду припада 100 домова са 1000 турских становника, од којих je 300 способно за борбу. О с т р о ж а ц je с е д и ш т е капетана. ЦАЗИН je слаб град; лежи на једној коси a снабдевен je са 8 топова. Граду припада 600 домова који дају 1400 бораца. У граду се, такође, налази нешто хране и муницијс. БИЈЕЈ1А СТИЈЕНА je рушеван град са 5 топова; припада му 200 домова који дају 500 бораца. ЈЕЗЕРСКО je оштећен град; лежи на једној коси; има 4 топа и припада му 100 раштрканих кућа. Град даје 150 борада. Читава описана област има 154 топа, 3568 домова и 9330 бораца. ХАМДИЈА КАПИЏИЂ*) *) Год. 1811 у Острошцу je био капетан Мухамед Имшир-оглу Беширевић. Држ архив у Бечу — Bosnaen, 1807— 1841, № 4. О ч е л у се г о в о р и ... ПУШКИН, ОПШТЕСЛОВЕНСКИ ГЕНИЈЕ Овмх дана цио културни свијет прославља стогодишњицу смрти великог руског пјесника Александра Сергејевића Пушкина. У цијелом свијету, широм пет континената, специјални одбори за прославу потрудили су се да на дан стогодишњице Пушкинове смрти, овоме диву ријечи и стиха одаду достојно признање и захвалност. Такви одбори у словенским земљама пак трудили су се тим више и уложили су још веће напоре за ову прославу. Јер словенски народи ne само да ће у току ове године — Пушкинове године — одати признаље Пушкину као пјеснику, већ ће му тим прославама, у првом реду, одати признаље као општесловенском генију, као визионару и као широкогрудом филантропу словенсмш. Прослава 100-годишљице смрти Александра Сергејевића Пушкина je највећи културни догађај ове године. Пушкин je претставник руског духа, темељ културне традиције, мајстор стиха, виртуоз, стваралац рускога језика. Човјека, огорчена и несретна кога je гонио режим и људске пакости и кога je у 37 години живота убио, у двобоју, заводник љегове жене официр Даитес, прославиће читав свијет: и у Русији и у иностранству. »ЗЕМБИЈБ« СЕ ПОВАМПИРИО Ha 13 ов. мј. дало je сар.ајевско Позориште премиеру нове драме г. Милана Г. Ћурчића, претсједника Групе сарајевских књижевника. Г. 'Бурчић нам je изнио на сцену иовампиреног »Зембиља«. И — с успјехом. Ова гротеска у 3 чина дочарала нам je рељефно једа.н вакат пустих туђииских зулума али и оштрог сатиричког надахнућа, које провијава кроз смијех и сузе једног сарајевског објешењака и шаљивчине кога je створио покојни Саво Скарић. Дрдма г. Ћурчића, као и »Насрудин хоџина чудеса«, примљеда je од публике са слатким задовол>етвом и рахатлуком. 150-ГОДИШЊИЦА СМРТИ РУЂЕРА БОШКОВИТА Ових данд пада 150-годишњица од смрти једног од највећих наших .научељака — Јосипа Руђера Бошковића. Овај велики свјетски учењак родио се године 1711 у Дубровнику. Међу многим свјетским умовима који су у XVIII вијеку допринијели великом ироцвагу науке и људског духа, ударивши чврсте темеље егзатиој знаности у данашљем модерном смислу, наш земљак заузима једно од првих мјеста. У 15 години ступно je у исусовачки ред и послан у римски Колегиум Романум. Професорску катедру добио je прије завршених студија. Кроз кратко вријеме постао je чувен у свим државама, нарочито у круговима научника. Постао je професор универзитета у Павији и Милану. Изградко je звјездарницу из које су, доцније, учињена велика научна открића. Радио je, мотрио кретања небеских тијела, израчунавао, иисао расираве и конструисао разне инструменте, који су до недавно били главно оруђе практичне астрономије. Ha љеговим научним принципима конструисани су и данашњи најмодернији телескопи. У геодезији, математици и просторној тригонометрији поставља нове тезе и идеје, a једнако га занима и физика и филозофија. Савременици су га у најважнијим питањима звали на савјетовањд. Био je прикташа »природне филозофије« a његове су теорије спој Сајбницове и Њ утонове теорије. Најважнија су му дјела: »De solis et lunae defectibois«, »Th&orija philosophiae naturalis« и »Disortationes diue de viribus vivis«. Измучеи великом борбом и превеликим напрезањем на крају je полудио и 1787 умро. Ова значајна годишњица биће прослављена на страни и у цијелој нашој земљи. 27 �H A L E K U L T U R N E V IJEST I VELIKI USPJEH SALKE REPKA Još 1919 godine stupio je g. Salko Rcpak, rodom iz Stoca, u redove pozorišnih umjetni­ ka. Slučajno, kad je Sarajevsko N arodno pozorište bilo na gostovanju u Stocu, on se upoz­ nao i sprijateljio sa nekim glumcima. Sa njima je i otišao. Tada počinje njegova glumačka ka­ rijera. D jelovao je u pozorištim a u N ovom Sadu, Splitu, N išu , Subotici, Skoplju i u beograd­ skoj opereti, sa više ili manje uspjeha. N jegov talenat, međutim, zapažen je prvih dana i on je, postepeno, dotjerao 'do zavidnog umjetnič­ kog iživljavanja i uspjeha. Već dugo godina nosi glavne uloge u klasičnom i nacionalnom repertoaru. Sada je skupa sa svojom gospo­ đom , angajovan na državnom pozorištu u N o ­ vom Sadu gdje, prema pisanju tamošnjih listo­ va, doživljuje sjajne uspjehe. D R A M A A H M E D A M U R A TBEG O V IĆA U BR N U Prije nekoliko mjeseci Zagrebačko Kazalište prikazalo je novu dramu iz života jugoslovenskih muslimana »N a božjem putu«. Pisac dra­ me je naš poznati književnik g. Ahm ed Muradbegović. Sada je ova drama, kako je javila naša i strana štampa, prešla granicu. Stavilo ju je na repertoar čehoslovačko pozorište u Brnu koje je. poznato po svojiift solidnim umjetnič­ kim izvedbam a. Pozorište- u Brnu pokazuje ve­ liko interesovanje za jugoslovensku. dramsku književnost. D V A LISTA Z A RODITELJE I ĐAK E U Sarajevu su prije kratkog vremena počela izlaziti dva mala lista namijenjena Jacima sred­ njih škola i njihovim roditeljima. Jedan (»Ro­ diteljske N o v in e« ) izdaje Školska prosvjetna zadruga »Gymnasium«, a drugi (»Budućnost«) školska zadruga »Korepetitorij«. Prvi uređuje penzionirani profesor g. D avid Levi, a drugi novinar g. Otokar Sikora. JE D N A D O B R A K N JIG A O B O SN I G . N ovak Sim ić je jedan od najboljih mla­ dih pisaca u našoj književnosti. N jegove dobre i sočne radove sretali smo po našim najboljim časopisima. Sada je on skupio jedan dio ovih radova i izd ao ih, u Zagrebu, u knjizi » N ep o ­ znata B osna«. U z nekolike odlične pripovijet­ ke koje nam najjasnije predočuju krvavu b o­ sansku stvarnost i patnje m alog našeg čovjeka, ušle su i neke stvari, mladenačke, koje kvare opšti utisak. Knjiga je, i pored toga, jedan od najpotpunijih i najubjedljivijih dokumenata savrem enog života u ovoj crnoj — B osni nepo­ znatoj. U ov o j knjizi, uzgred rečeno, ima d o­ brih pripovijedaka i dobrih tipova iz m usli­ manskog života naše kasabe i palanke. G O ST O V A N JE R A SE PL A O V IC A N a m jesečno gostovan je u N arodnom p o zo ­ rištu u Sarajevu stići će g. Raša P laović, reditelj i dramski prvak Beogradskog pozorišta. G. Plaović će spremiti za našu scenu drame »U lo ­ goru« od M iroslava K rleže i »Sreću a. d.« od Velmara Jankovića. N astupiće, sem ovoga, u »H am lctu«, »M letačkom trgovcu« i »K oštani«. O vo gostovanje se očekuje sa velikim interesovanjcin, jer su umjetničke vrijednosti g. Plaovića poznate sarajevskoj publici. »M EĐ U B R Đ A N IM A « Sarajevski profesor, Crnogorac, g. Dušan Đ urović štampao je, u izdanju beogradske »N aše knjige«, odličnu knjigu pripovijedaka o životu crnogorskih seljaka, brdana. Jezik, stil i tema­ tika g. Đ urovića su jedinstveni i on je, svaka­ ko, ovom knjigom dao jednu lijepu prinovu našoj savremenoj pripovjedačkoj književnosti. ^езершери У свпјету влада хаос. Многе болести подгризају нашс друштво. Читави народи и заједнпце разбијају главе тражећи излаз из опште економске и социјалне кризе. Свуда и на сваком кораку чује се само један узвик, питање, пуно запрепашгења: Куда? И — докле? Над читавим простором стоји један упитник, кобан и уплашен, упитник који тражи одговор и ријешење на многа питања. Наш народ je, првенствено муслимански, у горем положају од других. Ha сваком кораку се опажа нехат и малодушност. Ha свим линијама опште дезертерство од идеја и начела, од рада и народа. У овоме, нажалост, предњачи наша интелигенција. Колико je жртава поднијела наша заједница, устежући често и од сопствених уста, сакупљајући динар no динар, док je школовала један сразмјерно велик бpoj интелигеиције. Колико ли je име:ака и чардака срушено док су наши>синови, на дому или у пностранству, пресавили ceoje дипломе и ставили их у џепове. Нико није очекивао да he ова »златна школска омладина « тако изневјерити свој рођсни народ и оне umore наде које су у њу полагане. A догодило се ono најгоре. Интелигенција није испунила своју дужност. Интелигенција je изневјерила нарид. Осим часних изнимака које су дале свој културни обол у културно-просвјетним акцијама прије три деценија и впше (оснивање »Гајрета«) n оних који су, неустрашиво, ступили у редове наше предратне национално-револуционарне омладине, други су потпуно затајили. Прошле су тако мимо нас јалове генерације наших интелектуалаца a да се није ни осјетио њихов ход. Умјесто да су ушлн у народ, међу нас, мјесто да су постали вајари и грађевинари живота, они су, повучени н укочени, сувише важни и сувише паметни, постали неакi i/ ш и ii лијени. постали су гробари свог властитог народа. A јадни народ чека. Грца у блату и биједи. Крчме пуне. Хапсане препуие. Село се гуши у прљавштини и очајним хигијенским приликама. Једнп другима копамо јаме. Неморал и интриге цвјегају као никад, A народ чека, стење. Чека људе несебичне. Чека да ове жалосне прилике прену оне којих се то тиче, да их пробуди пред ужасном визијом страха од најцрње будуИности. Наша народна интелигенција треба да се бар у посљедњи час тргне ч да се приближи народу. Да га уразуми, поведе и да му помогне. Народ и интелигенциja требa да чине снажан и конструктиван елеменат, коме се nehe моћи ништа супротставнти и који ће обарати све кочнице прогреса, економског и културног. Потребни су нашем свијету добри и поштени људи, вође: љекари, професори, судије, учитељи, вјероучитељи, свештеници и друга народна интелигенција, који ће му истински служити и давати примјер својом моралном величином. Само на тај начин доћи he noновно, као некада, до пуног изражаја све оне моралне вриједности нашег народа које су пријашњих времена избациле на површину читав низ влеиких синова наше Отаџбине. Ha тај начин he n иуслимански дио .нашега народа, још јаче и више, придонијети и дати југословенској народној заједници. Кад, дакле, престане дезертирање наше интелигенције од народа и од народног посла, кад се сви здушно здруже и подупру народна кола, наш напредак и успјех биће јачи и стварнији. Иителигенција he се тако одужити на најбољи начин народу и изнад нашег хладног простора Hecrahe заувијек кобног упитника. A дотле: Куда? 1 > И докле? ’ ХАМИД ДИЗДАР �^Лесма ШСочкова Опет се беху вратиле топле ноћи. Прозори су били отворени, a напољу су се црнили багремови no чијем je лишћу текла бела светлост месечева. У селу беше тихо, нису се чули чак ни пси да лају. С времена на време само пролазила би сова, и плачни писак те птице злокобно je napao ноћ, као да je то зов саме смрти. После се опет стишавало све, црниле су се само гране брагремова, висећи у сребреној мрежи месечине, и Сали Јашар, ма колико да je напрезао слух, није ништа друго чуо сем некаквих мутних шумова које je он ускоро распозао да су од крви 'која je била у његовим ушима. Одједном он задрхта: негде су ишла кола. Шкрипела су тешко, глухо, вероватно су се пела уз неки брежуљак. Али ено, — грме надоле, низбрдицом, замукну мало и најпосле, изишавши на равно, дођоше брзо и запеваше. Срце Сали Јашарево залупа. Он се усправи у постељи и ослухне: — To je Шакира! —• мисли он, — она je! — И он у то не сумња, јер исто то говоре челични звуци што звоне у ноћи, прште испод точкова, лете као беле птице, пробијају се кроз лишће багремова, сливају се са месечевим зрацима, заустављају се на прозору, носе блесак познатих очију, носе познати осмејак и кажу: — Иде! Нешто. топло и слатко cg подпже у грудима Сали Јашаревим, он се упиње да устане и кревет зашкрипи. Стара се пробуди. — Шта je? — пита га она и тледа уплашеко. — Устај. Иде Шакира. — Шахира? Зар она? Где je? — Ч уј! Кола... — Ах, кола . . . Колико кола je дошло . . . . Но очи Сали Јашара горе, и заповедајуКи знак који он даје руком, натера je да ућути. — Чуј! — понавља он и показује према прозору. Трепери лишће багремова, преплићу се у њему као паучина месечеви зраци и кроз прозоре, капљнце топле кише, запљускују звонки звуци точкова. Кола су већ сасвим близу, јасно се разабире како се управљају према њиховом дворишту и стају. Фрчу уморни коњи, жагоре мушки гласови, међу којима се чује и Џаферов глас, и ето кораци напољу, кораци испод самих багремова, и Шакирин глас. Стари истрчи напол>е. Две се сузе одроњавају са очију Сали Јашаревих, цртају топле црте no његовим образима и падају на земљу... Прође месец и више. Одавно je Сали-Јашар оздравио и радио опет у својој ковачници. Није умро, јер, како би сам говорио, смрт не долази када je- очекујемо, него када joj се најмање надамо. Но «а све то он више није ни мислио. Страдања и болести лако се забораве, чим се здравље повратц. • ^ Пре неколико дана кћи му беше отпутовала и рада je Сали-Јашар, седећи као и раније на клупи, мислио више на њу. Колико ли je радости донела она у његов дом! Дотле je простраиа и велика кућа коју je Сали Јашар направио рачунајући да ће у њој сгановати много људи, и коју je, да би за времена отклонио љубопитљиве погледе, био оградио високим трновим плотом, личила на гробницу. Само се једна слабачка и болешљива стара жена вукла тамо-амо као привиђење, и он сам — гост с времена на време у кући. A сада je млада и лепа жена ходала no собама, стрчавала низа степенице, пролазила испод врба и обасјана сунцем, те зато још N AR O D N O ZDRAVLJE Tuberkuloza kod djece Tuberkuloza je bolest, koja je kod nas najviše rasprostranjena. Najveći broj bolesnika, koji pitaju ljekara za savjet, čine tuberkulozni bolesnici. Smrt­ nost od tuberkuloze, također je vrlo velika. Za nekoliko godina poslije rata umrlo je više ljudi od tuberkuloze nego što je u toku velikog svjetskog rata po­ ginulo od neprijateljskog oružja. Iz svega ovoga vidi se da tuberkuloza predstavlja za čovječanstvo veoma ve­ liku opasnost, čak mnogo veću nego što je bio veliki svjetski rat. Tuberkuloza je bolest, koja zahvata i staro i mlado, i muško i žensko; to je bolest, koju srećemo u bogatim pala­ čama i u bijednim sirotnim kolibama. Šta čini da je tuberkuloza tako raspro­ stranjena bolest? Tuberkuloza je za­ razna bolest, t. j. bolest koja se prenosi sa bolesnog na zdravog. To prenašanje bolesti biva pomoću zaraznih klica, koje se zovu bacili tuberkuloze, a koje tuber­ kulozni bolesnik u svojim ispljuvcima sije svuda oko sebe. Tuberkuloza može da zahvati svaki dio našeg tijela. Tuberkuloza može da bude: u zglavkovima, naročito u zglavku koljena, ruke i t. d., u kostima, na koži. Veoma često se javlja tuberkuloza u žlijezdama, a naročito u žlijezdama vrata, koje oteknu, a često mogu i da zagnoje. To oboljenje žlijezda zove se skrofuloza, koje nije ništa drugo do jedna vrsta dječije tuberkuloze. Tuber­ kuloza se može javiti i kao bolest poje­ dinih unutarnjih organa, naročito cri­ jeva, trbušne maramice, moždane opne i t. d. Najčešće tuberkuloza napada pluća, gdje tuberkulozne klice nalaze veoma pogodno zemljište za svoje raz­ vijanje. Zbog toga je tuberkuloza pluća najrasprostranjeniji i najopasniji oblik tuberkuloze. U plućima tuberkulozne klice stvaraju veoma male sitne kvržice, koje se vremenom spajaju u veće kvrge, koje su ispunjene sirastom masom, koja docnije zagnoji. Kad se taj gnoj isprazni ostaju u plućima veće i manje šupljine — kaverne. Tuberkuloza pluća ne samo da je opasna za bolesnika, koji je ima; ona je još više opasna za njegovu okolinu, za ostale zdrave ljude. Svaki bolesnik, koji boluje od plućne tuberkuloze, iskašljuje u svojim ispljuvcima svakodnevno ogromne količine tuberkuloznih bacila, koji su u stanju da bolest prenesu na druge zdrave ljude. N a taj način, svaki tuberkulozni bolesnik pretstavlja neis- �crpni izvor tuberkulozne zaraze za druge ljude. Kako se vrši prenašanje tuberkuloze? Mi smo vidjeli, da ispljuvci tuberku­ loznih bolesnika sadrže u sebi ogromne količine tuberkuloznih bacila. Kad ti ispljuvci padnu na pod — pomiješaju se sa prašinom i pid kretanju i čišćenju i t. d. dođu u vazduh. Udišući nečist i pun prašine vazduh mi udišemo sa njim i bacile tuberkuloze, koji na taj, način dospijevaju u naša pluća. Osim toga, svaki tuberkulozni bolesnik svojim kašljanjem, kihanjem, pa čak i glasnim go­ vorom prska iz usta mnogobrojne sitne kapljice, koje su pune bacila tuberku­ loze. Te kapljice se nalaze u vazduhu na odstojanju 1 do 1 'А metar od bolesnika. I te kapljice u stanju su da prenesu tu­ berkulozu. Tako isto i oni predmeti, kojima se je služio tuberkulozni bole­ snik, mogu da prenesu tuberkulozu. Ovo naročito važi za pribor za jelo: čašu, kašiku, viljušku itd. Knjige koje je čitao tuberkulozni bolesnik također mogu prenijeti tuberkulozu. Tuberkuloze ima i kod životinja, na­ ročito kod krave, te stoga mlijeko tu­ berkuloznih krava, kad se uzima nekuvano, u stanju je da stvori tuberkulozu. (Svršetak u idućem broju.) D r. B. M. L is t G a fr e t će nastojati da u idućim brojevim a donese radove najboljih naših pisaca i javnih radnika, među njima i ovih: gg. Dr. Fehima Bajraktarevića, H ifzije Bjelevca, Ahm eda Muradbegovića, Mehmcd Remzi ef D elića, Kasima Gujića, Mustafe Alikalfića, Hasana Kikića, Hamida Dizdara, Husnije Cengića, Muhameda Konjičanina, Huseina M uradbegovića, Ahm eda Kemure, Hasana Ljubunčića, Mustafe Mulalića, Rize Ramića, Saita Orahovca, Rasima Filipovića, Sukrije Pandže, Safeta Bu­ rine, Hamdije Kapidžića, Hajrudina Curica, Dr. A v d e Hasanbegovića, Su­ knje Kurtovića, D ževada Sulejmanpašića, Ham dije M ulića, Šerifa Bubića, Sefkije Bubića, Ilijasa Dobardžića, D erviša Imamovića, Hasana Rebca, Hamze Hum e, Osmana N uri Hadžića, Osman ef. S okolovića, Riza ef. Muderizovića, Vehbije Imamovića, Besima Korkuta, M . Tajiba Okića, Vejsila Curčića, Abdurahman ef. Cokića, A dil ef. C okića, H afiz A jni ef. Bušatlića, Huseina Brkića, Dr. Mehmeda Begovića i drugih. з о лепша, улазила у башту и шетала између ружа. Чула се ne­ ona, чуо се смех, кућа je оживела. Не, са миого шта може Бог некога да обдари, али нема већег дара него што je лепота. Ma шта рекла Шакира, било би лепо, штогод урадила, било би добро. Он je сам, може се рећи, оздравио, загго што je то хтела Шакира. A штогод би она захтевала, било je могуће и створило се. Шакира je била као дете, њој je требало игре, разо-ноде. Када je цела кућа била ишчишћена и уређена, она je почела да отвара и претура старе сандуке, где je лежало одело његове- прве жене, све тешко и скупоцено старинско рухо. И сваког дана она би почињала да се гизда и облачи, час у једну, час у другу хаљину, детињасто и несташно, и док je све то за њу била само шала, гледао ју je Сали Јашар стегнута срца, јер су се пред његовим очима будиле успомене и визије некадашњег доба и некадашњих дана. Једанпут она, тако нагиздана, са шареном пређом и снопчићем златне жице у рукама, уђе код њега и седе крај прозора да везе јаглук. У крупним широким наборима блештао je црвени. атлаз њених шалвара, a no срми плавога je­ bena који je стезао груди, гореле су и расипале се аитне искре. И као да никада није била толико лепа, — обрве танко извијене као пијавице, лице округло и бело, очи окружеие дрним трепавидама, као осиљ код црнокласог жита. Радила je свој јаглук, ћутала, али се видело да нешто мисли, јер се сама смешкала. И тако се она за часак загледа кроз прозор, откиде устима једну жицу, затим се наже поново над свој рад, осмехну се још јаче, na, и не гледајући Сали Јашара, рече: — A шта би са Џафером, шта ради? . . . Сали Јашар се трже. Учини му се као да види Џаферову цигару како светли с вечери око његове куће. — Шта би радио Џафер, — рече после краткг ћутања. — Добро je, ту je . . . Није више било осмеха на лепом Шкирином лицу, њени каносани прсти почеше хитрије да везу, она полугласно запева и, да ли je сада песма била таква или се тако учинило Сали Јашару, тек он као да угледа пред собом зелено поље, нова кола која иду, иду и певају, одлазе далеко, далеко нек у д а. . . Многмх се још ствари сећао Сали Јашар, a све су биле у вези са Шакиром. Разнежавао би се, обузимала би га нека милина, и он се je нехотице сећао онога тренутка када je мислио да ће умретл, и када je чуо где долазе кола и еде Шакира. Она кола која су певала no месечини и која он н.икада није могао да заборави! И Сали Јашар би тако силно преживљавао и муку и радост тога тренутка, да би исто као о-нда ocehao како му се очи влаже и замагљују од суза. Једног јесењег дана, једног од оних дана када сунце греје меко, када je небо врло плаво н у ваздуху, као србрне нити, лебди паучина. Сали Јашар седећи на клупи, опази где му се приближује Џафер, с пушком пребаченом преко рамена. Ha њему je била некаква промена, и Сали Јашар то одмах примети. Џафер беше обријан, његови танки плавн оркови беху засукани и истањени на крају, фес му беше бећарски накривљен. Снажан и плећат, какав je био, корачао je гордо, високо раскопчаних ногавица. Сали Јашар није волео кицошење, намршти обрве, и када Џафер стиже до њега и када ra поздрави, он отпоздрави, али га и не погледа. Чини ми се мислио je за то време Сали Јашар, — као да сам једне вечери видео цигару овога рсуза како светли врба до плота, a видео сам и Шакиру где се враћа оданде преко дворишта. Да он није кришом разговарао са мојом кћерком? �— Шта je, Џафере? — запита мало доцније Сали Јашар, на сжо MupaiH. — Шта je ново? — Ново je то — рече Џафер, прислањајући пушку уза зид и спремајући се да седне, — ново je то да се си,ноћ вратио Чауш Ибрахим. — Хајде болан! — зачуди се Сали Јашар, — na рекоше да су га напали на путу, да су га убили? Тако се причало, али дошао човек. Сам сам га видео. Јасно je било да се Џафер спрема да исприча цео случај, али најпре направи цигару, запали je, n тек онда поче да прича полако и с оним подробностима којима људи са села воле да иските свој говор. — Отишао ja синоћ — започе Џафер, до Касап-Османова гумна. Лајали пси тамо, na рекох да видим шта je. Кад тамо ништа, те ти ja седнем на камен под зову да се одморим. Мора да je било касно, — караванка већ се била помолила. Тек у неко доба чујем: џан, иан, џан . . . иду кола. Наћулим ухо, слушам, — далеко су, с оне стране гробља, ал’ тако лепо се чују, na певају, певају . . . Џафер ућута и замишљено се загледа преда се. — Шта да ти кажем, Сали-уста, то ми je за>нат, треба да седим целу ноћ, a ноћ опет дуга, na не пролази лако. Гледам, занимам се, колико времс да ми прође. Понекад седим и слушам кола када се враћају. A знаш ли, Сали.уста, твоја кола, онаква каква их ти правиш, — тога не-ма нигде: свака имају свој глас, свака певају на свој иачи,н. Седим ти ja, слушам их, na кажем: ето то су Муратова, то Холиолу Ешрефова, то Каранових. . . Него да ти причам што сам почео, — синоћ, кад сам чуо она кола, слушам, слушам, na тек одједном кажем: »To су Чаушева,. друга не могу биги!« И збиља, не би за дуго, a оно затупташе босе ноге, гледам — црни се фережа, иде жена, a око ње пијучу деца као јањци, плачу. Познадох je — Чаушева жена. »Бабо вам иде, децо«, вели им. A кола звече. '■звече, иду... Право да ти кажем, Сал,и-уста, — рече Џафер и уздахну, — нешто ми дође жао, na заплаках. Ех, велике ли радости, велике ли цике синоћ у Чаушевој кући! Сав устрептао, гледао je Сали Јашар у земљу, ћутао n размишљао. Није ни речи више прозборио, и Џафер, пошто постаја још мало, узе пушку и пође. — Сали-уста, — рече, — кола што их ти правиш, севап су. Како je то лепо кад се враћаш, a код куће те познају, na изиђу у сусрет! Да ли. je чуо те речи или не, то се није примећивало, тек Сали Јашар н,и сада не прозбори, и осгаде замишљен. обвијен густим димом своје цигаре. Идућег дана Сали Јашар беше у својој ковачнициј и деси се нешто што му се ретко дешавало на послу, — три пута узастопце он спусти маљ на наковањ и прекрстивши руке и наслонивши се на њега, дуго времена остаде замишлЈен, док су мехови радили. Први пут он се сети онога што му je причао Џафер о Чаушевом повратку. Други пут он се сети како je сам чуо кола, када je долазила Шакира, и, као увек том приликом, навреше му сузе. Трећи пут када се подупре маљем и замисли, Сали Јашар као у сну угледа хиљаде и хиљаде кола која се враћају. која певају no путевима, a из ниских кућерака, изиад кој.их се вију вечерњи дим и прашина, излазе жене с децом у наручју, друга, већа, деца трче около, a сви иду у сусрет колима да их дочекају. . . Никада. Сали Јашар није осетио такво узбуђење, такву радост. — Алах! — шапну и ухвати се за чело. — Ja сам био слеп, ja сам био глуп! Какву чесму, какве мостове ja то хоћу да правим! Севап! Има ли већег севапа од овога што радим? Кола треба ja да правим, кола! — Момци,! — викну — хајде, живл>е! Pčelarstvo i njegovo unapređenje Mnogi ekonomski pisci pčelarstvo nazivaju poezijom u poljoprivredi. Ve­ lika važnost ove privredne grane uočena je kod svih evropskih država. Tako je pčelarstvo u Svajcarskoj triput više ra­ šireno nego kod nas, a u Štajerskoj i Gornjoj Austriji četiri puta. Kod nas dolazi prosečno 2 i po košnice na 100 hektara zemlje. Prirodni uslovi naše zemlje povoljniji su više nego igdje, a to se najbolje vidi iz prosječnog doprinosa od pojedine košnice. Veoma je zanimljiva bila raz­ lika između referata čehoslovačkog i na­ šeg delegata na nedavno održanom sveslovenskom pčelarskom kongresu. Dok je čehoslovački delegat podvlačio da njihov godišnji doprinos dostiže i na 8 kilograma meda po košnici, naš de­ legat je u svome referatu podvukao da prosečan godišnji doprinos meda kod nas počinje sa 40 kgr. i da ide i do 60 kgr. od jedne košnice. Pored klimatskih i terenskih pred­ nosti mi imamo i najbolju rasu pčela — medarica, a dokaz je već u tome što naše pčele, pored svih evropskih zemalja, uvozi Amerika, pa čak i Japan. Nažalost kod nas još nije u dovolj­ noj mjeri jasan pojam o rentabilitetu ove privredne grane. U našoj zemlji ima oko 3,800.000 domaćinstava, a pčelarstvom se bavi samo 127.000 ljudi, ili 3 od sto. Naročitu važnost unapređenju pčelar­ stva trebalo bi pokloniti u našim pa­ sivnim krajevima. U Zetskoj banovini na 8 kvadratnih kilometara dolazi pro­ sječno po jedna košnica. Kada bi svako domaćinstvo imalo samo po jednu ko­ šnicu, prinos od samoga meda, u 145 hiljada domaćinstava ove banovine, bio bi veći od sume, koja se svake godine daje za ishranu ovih krajeva. Vrijedno je napomenuti da je u krat­ kom vremenu veoma lijepe rezultate po­ kazao naš mladi Savez pčelarskih za­ druga, koji je osnovan tek početkom 1934 godine i koji se brine za plasiranje cjelokupne produkcije zadružnog meda iz cijele države. Sa svojih šezdeset čisto pčelarskih zadruga Savez je otvorio i modernu prodavaonicu u samom Beo­ gradu. Rezultati korisnog rada ovoga Saveza jasno se vide već i iz toga, što je naš pčelar, ranije neorganizovan, bio prinuđen da svoj med prodaje po 3—5 dinara kilogram, dok mu sada njegov Savez otkupljuje med po 10—12 dinara i tu cijenu održava već od svoga po­ stanka, kao cijenu na veliko. Ing. ]. M. �Sarajevska štampa o Gafrelovof zabavi »Jugoslovenska Pošta« napisala je, iz­ među ostalog i ovo: Preksinoć, u subotu veće, muslimansko kul­ turno prosvjetno društvo »Gajret« održalo je svoju godišnju zabavu u svim prostorijama N arodnog pozorišta. Gajretova zabava je sva­ ke godine jedna rijetka manifestacija, ali prek­ sinoć G ajretova manifestacija bila je vrhunac snage, napora i smisla za kulturno i umjetnič­ ko djelovanje. Prema iskazu svih koji su ovoj zabavi prisustvovali, m ože se slobodno reći da je o v o najuspjelija zabava koju je Gajret uopšte d o danas održao u Sarajevu. O vo je, za­ pravo. jedan sjajan revi cjelokupnog umjetnič­ kog života jugoslovenskih muslimana. Organi­ zacija priredbe funkcionisala je kao stroj, tako da je red bio savršen. Raspoloženje i odličan ton zabave zavladao je odmah uz prikazivanje programa a potrajao je sve do jutra. Zabava ' je bila elitna i narodna, jer j e , pored najelitnije publike i najskupocjenijih toaleta, zapažen ve­ lik broj sitnog čaršijskog svijeta, dobrim dije­ lom u živopisnim narodnim nošnjama. »Jugoslovenski list« je također donio opširan izvještaj u kome je rečemo i sli­ jedeće: »Preksinoćnja velika Gajretova zabava u svim prostorijama N arodnog pozorišta, pa čak i u prostorijama negdašnjeg pozorišnog podruma, koje je aranžirao g . Guteša, bile su sklonište one publike, koja nije mogla da podnese onaj ogromni talas koji se kretao, tamo-amo, po svima foajeima, u dvorani i u vestibilu, a na­ ročito kraj buda o d tom bola, gdje je vladala užasna tiska i formalna jagma za kupovanje tom bola, tako da djevojkama i momcima nije trebalo — jedinstven slučaj na našim zabava­ ma — da nude prodaju svojih tom bola, jer su ih kupci form alno opsjedali, pa se je u svaku kutiju sa kovertićim a u jedan mah zavlačilo ne­ k oliko ruku, a to je i sasvim razum ljivo, jer je aranžman ovih zgoditaka već u početku zaba­ ve privukao na sebe pažnju svih prisutnih, jer to nije više b ila buda za tom bolu, nego kao radnja »Ta-Ta« u minijaturi. A zgoditaka je zaista b ilo sjajnih, svih vrsta, i skupocjenih.« V r e t p l a ć u jt e s e i š ir it e lis t » G a jr e t « И чекићи зазвонише no наковњу, искре полетеше из црвеног гвожђа и ма да су калфе и шегрти Сали Јашареви били навикли да виде његову такву грозничаву распаљеносч, они се ипак зачуђени и насмешени згледаху. Истога дана после ручка Сали Јашар изађе из куће и упути се крупним корацима и ка земљи уперена погледа, као што je то био његов обичај, ка кућици на крају села у којој je становао Џафер. Он затече Џафера где засуканих рукава машћу измазаним рукама расклапа и чисти пушку. Овај се не мало зачуди када виде Сали Јашара где му долази у кућу, но још се више збуни и ушепртљи његова мајка, стара већ и оронула жена. Пили су кафу, говорили о овом, о оном. Најпосле, ка да остадоше сами, Сали Јашар неодлучан и с муком, као да бира и тражи речи, каза: — Цафере, много пута сам мислио о теби, синко. Трудиш се и ти, имаш, ниси остао на путу. . . Истина je. Али између заната и заната има разлике, ипак je боље да и ти имаш парче земље « да je обрађујеш као и сви људи . . . Ето, ja имам . . . хоћу да ти помогнем . . . Мени није тешко. Узми! — рече он одлучно, и пружи Џаферу једну кесу. Но Џафер не посеже и не узе je. Већ дуже времена он je само гледао Сали Јашара, — ћутао je, али нешто се смејало у његовим плавим очима. — Узми — понови Сали Јашар. — Вратићеш ми их, када узмогнеш. Купићеш себи парче њиве, радићеш. — Хајде, na када се ожениш —рече Сали Јашар, као да му je лакнуло, — направићу ти кола. Само се ти окући. — Ja се нећу женити — мрачно рече Џађер. — A nape ћу узетш кад тако хоћеш. Хм . . . чудновато . . . Ама, не хтеде ли ти, Сали-уста, да градиш чесму . . . — Остави! — прекиде га Сали Јашар, пошто устаде и пође. — Никакву чесму нећу да правим. Кола ћу градити, то je доста. Сали Јашар продужи да ради своја кола. Она су певала сада много лепше него раније, и Сали Јашар их je правио таква не само зато да би задовољио своје муштерије, него и загго што je већ био убеђен да тиме уједно чи.ни и оно добро дело о коме je толико времеча размишљао. И када га месец-два доцније снађе нова једна несрећа, она га се не косну много дубоко. Премину његов зет и Шакира остаде удовица. Ona се врати њему, и нико се не зачуди, и нико не замери брзину, када се она ускоро после мужевљеве смрти удаде за Џафера. Сали Јашар радио je сада кола која je био обећао новоме зету. Све je било говото, дође ред да се испитају звуци којим ће звсхнити та кола, песма коју ће певати њихови точкови. Тајна распеваних кола што их je градио Салн Јашар, састојала се у томе што je он изнутра, измећу осине осноне и точка, стављао no један челичан диск, и пошто би точак остав1ио нешто лабавијим, тај би диск ударао час у њега, час у осовину и тако стварао звуке који су, испреплетени са звуцима других точкова, давали целу мелодију. Све je то било врло просто, и ако je било ту неке тајне, то беше у смеси, размери и облику дискова, — a то je знао тек саи Сали Јашар. Te се дискове спремао да испита сада Сали Јашар иа колима која je правио. за Џафера. Са чекићем у руци он се заустави пред њима и замисли. Мудрац je заиста био Сали Јашар, много шта био je видео, много шта преживео, али једно му je било јасно: јада и несрећа пун je овај свет, али ипак има нешто што je лепо, што стоји изнад свега другог, — љубав међу људима. Ha овнм колима враћаће се Џафер, a Шакира ће чекати. Она треба да певају! Јордан Јовков �B O S n a i (Nastavak) m u s lim a n i B o s n e 6. Bajazita je naslijedio njegov sin Mehmed I »car bez zemlje«. (1402—1421). Sve krajeve osmanlijskog carstva gdje su došli i kuda su prošli, Tatari su divljački opljačkali. Nisu poštedili ni čast porodice ni svetinje vjere. U džami­ jama su konje vezali i stoku klali, turske žene i dje­ vojke silovali i po logorima povlačili. Bajazit, fizički iznuren a duhovno satrven, ispustio je svoju napa­ ćenu dušu u naručju svoga sina Muse koji je s njim zajedno pao u tatarsko ropstvo. Njegova druga tri sina koji su se, poslije poraza, razbježali kud je koji znao i mogao, nalazili su se u tom momentu na su­ protnim stranama carstva bez veze i dodira jedan s drugim. N a vijest da je Bajazit umro i da se Timar povlači prema Perziji, tri rođena brata povela su oru­ žanu borbu za carski prijesto. Sulejman se proglasio sultanom u Jedrenu a Isa u Brusi, dok su oblasti Amošije i Tokata priznali za sultana Mahmuda koji se u tom času nalazio u Bolu, progoneći zaostale ta­ tarske horde. U.zemlji je zavladao najveći haos i pometenost. Osmanski svijet izgubio je vjeru i nadu u povratak carstva. Emiri i sitni knezovi koje je Timur uspostavio, ustali su da se što bolje učvrste u svojim položajima, progoneći sve prijatelje i pristalice os­ manske dinastije. Mehmed koji je i po svojim moral­ nim kvalitetama i po svojoj ličnoj hrabrosti bio naj­ pozvaniji da sjedne na presto svojih predaka, bio je u najtežem položaju. Bilo mu je jasno da je neizbježna propast i carstva i dinastije ako braća pocjepaju car­ stvo na tri dijela. Da se to izbjegne, trebalo je ili mir­ nim putem riješiti spor ili zagaziti u rat s rođenom braćom i carski prijesto natopiti bratskom krvi. Po­ kušao j e da to sa I som izravna na miran način i da time spasi bar azijski dio carstva ali Isa nije htio o tom ni da čuje. Ostalo je da to riješi svijest naroda i snaga oružja. Gvozdenom voljom i ustrajnošću, svoj­ stvenom njegovu plemenu, Mehmed je savladao sve ove zapreke i teškoće koje su se tako iznenadno i svi­ repo isprsile pred osmanski prijesto. Punih osam godina trebalo je Mehmedu da u azijskom dijelu carstva uspostavi mir i red. Već kod prvog sudara s Isom, Mehmed je pobijedio i triumfalno ušao u Brusu, gdje ga je narod oduševljeno do­ čekao. Isa se još dva puta nagonio na Mehmeda i oba puta bio pobijeđen dok nije konačno i sam zaglavio. Treći brat Mehmedov Musa, pošto je prenio očevo tijelo iz Kutahije u Brusu počeo se i sam nadmetati za carsku krunu. S početka je prividno pistajao uz Mehmeda a onda pobjegao u Jedrenu i otuda se spre­ mao da udari na Mehmeda. Međutim kako je Sulej­ man bio opak i svirep čovjek, umlatiše ga godinr 1410 njegovi vlastiti vojnici. Musa iskoristi tu priliku i proglasivši se carem u Jedrenu a da bi što bolje učvrstio svoj položaj u raspojasanoj vojsci, Musa je pošao na Carigrad, pljačkajući i harajući usput sve krajeve kuda je prošao kao niko ni prije ni poslije njega. Car Manojlo pritješnjen sa evropske strane, pozva u pomoć Mehmeda koji je međutim u Aziji već bio savladao svoje protivnike i uspostavio mir i red. Mehmed se odazvao Manojlovu pozivu i zajedno sa vojskom Despota Stevana potukao svoga brata pod zidinama Carigrada gdje je i Musa svoje kosti osta­ vio (1413). Preostalo vrijeme od osam godina, Mehmed je posvetio na popravak i utvrđivanje rasklimane držav­ ne zgrade. Povjerenje i odanost prijestolju i dinastiji Mehmed je svojim dobrom i poštenom administraci­ jom brzo povratio. Emire koje je Timur postavio, Mehmed nije dirao, nego ih samo proglasio svojim vazalima. Sa carem Manojlom sklopio je savez i vra­ tio mu neke gradove u Tesaliji i na Crnome moru a gospodarima Srbije, Vlaške i Albanije dao pomirlji­ ve izjave. Mehmed je preneo carsku stolicu iz Bruse u Jedrene, gdje je s proljeća godine 1421 i preminuo. Mehmedov nasljednik Murat II (1421—1451) uda­ rio je skoro na iste poteškoće kao i njegov otac. Nije se, što no riječ, ni trava zazelenila na grobu Čelebi Mehmeda, a car Manojlo krenu vjerom. Neki avan­ turista Mustafa koji se još za vlade Čelebi Mehmeda izdavao za Bajazitova sina i pretendenta na prijesto, bio se sklonio u Carigrad i tu po sporazumu između cara Manojla i sultan Mehmeda interniran. Sad po nagovoru Imperatora, Mustafa je pošao u Evropsku tursku i počeo dizati narod na ustanak. Murat je brzo savladao ustanike, narod primirio i pretendenta javno objesio. Da Manojla kazni za njegovu nevjeru, Murat je sa velikom vojskom krenuo na Carigrad i da nisu nastale nove pobune u azijskoj Turskoj, po svoj prilici još bi tada Carigrad pao u turske ruke. M urat je savladao i ovu pobunu a da i za budućnost osigura mir i red, on je sve emire koje je Čelebi Mehmed ostavio na njihovim mjestima, zbacio i pro­ tjerao, a njihove emirate carstvu prisajedinio. Međutim hrišćanski zapad, videći tolike neprilike mlade Turske carevine spremio se da ponovno okuša sreću svoga oružja. U Srbiji nije više bilo Stevana Lazarevića koji je vjerno držao zadanu riječ. On je umro godine 1427 a novi gospodar Srbije Đurađ Branković dade ideju za novi krstaški rat u kojem će učestvovati Srbija, Bosna, Poljska, Vlaška i Albanija a ni rimski papa neće izostati da pošalje krstaše iz __________________________________ 33 �Italije. Na čelo krstaša postavljen je legendarni junak Janko Hunjadi. Posle nekoliko poraza turske vojske, Murat zatraži primirje i u Segedinu godine 1444 pot­ piše ugovor o miru na deset godina. N a ovaj ugovor obvezali su se i zakleli hrišćanski vitezovi polaganjem ruke na Evanđelje a turski delegati na Kuran. Sultan M urat zasićen i slastima i gorčinama koje prate carski prijesto, a usto ožalošćen smrću svog naj­ mlađeg sina, prenio je krunu na najstarijeg sina Mehmeda a onda se povukao u Magneziju da u tišini provede posljednje dane svoga života. Čim se na Zapadu čulo da je M urat carstvo pre­ pustio mladom i neiskusnom sinu, saveznici se po­ kolebaše. Papa rimski i car grčki upotrijebili su sav svoj uticaj da sklone Hunjadi ja da pogazi svečanu zakletvu i zadanu riječ. Janko se u početku kolebao dok ga papin delegat kardinil Julijani s Evanđeljem u ruci nije uvjerio »da prema nevjernicima ne treba držati ni položenu zakletvu ni zadanu riječ«. Način na koji se izvršilo gaženje ugovora i sve­ čane zakletve nanijeli su pravu ljagu viteštvu hrišćanske Evrope i imenu jednog velikog vojskovođe i junaka. Saveznici su sačekali da Turci ispune svoje oba­ veze i povuku svoju vojsku da onda iznenada navale. Međutim dok su krstaši š desne strane Dunava palili turska utvrđenja i kasapili njihove čuvare, dotle je i Murat čuo za nevjeru, i izdaju. Ne gubeći ni časak vremena, M urat se vratio na prijesto, sakupio vojsku i pošao u susret neprijatelju. Deseti novembra 1444 stajale su kod Varne dvije neprijateljske vojske jedna prema drugoj sučelice. »Muratov stjegonoša nosio je na svome koplju kopiju pogaženog ugovora kao vidan znak hrišćamskog vje­ rolomstva«. Ratna je sreća kolebala dok se konačno nije nasmiješila turskoj vojsci: u jednoj gužvi koja se splela oko cara Murata, poginuo je ugarski kralj Vladislav. Jedan stari Janičar nataknuo- je na šiljak svoga koplja otsječenu kraljevu glavu sa srebrenim šljemom i naprijed stupao uz sultanova stjegonošu. Bješe to strahovita prilika prema onom drugom koplju o kom je visio zakletvom utvrđeni pa ipak pogaženi ,ugovor. Ugarski velikaši, videći otsječenu glavu svoga kralja, razbježali su se sa bojnoga polja a za njima isti dan pod večer i Janko s ostatcima pobijeđene vojske. U ovoj je bitci zaglavio i kardinal Julijani, na svu pri­ liku ubijen od krstaša kao vinovnik za ovu sramotu i nesreću. Četiri godine poslije poraza kod Varne, Janko se opet sudario s Turcima na Kosovu i opet pobijeđen. Početkom februara 1451 umro je sultan M urat II a naslijedio ga je njegov sin Mehmed II — docnije prozvan El-Fatih. Pod teškim buzdovanom ovoga silnika Srbija je razdijeljena na turske pašaluke a dvije stare države, jedna carevina, druga kraljevina propale su jednom za uvijek: V-izantija i Bosna. I tako od pada Bruse u turske ruke do osvojenja Konstantinova grada i propasti bosanskog kraljevstva nije prošlo ni stopedeset godina a malo Ertuglovo pleme od četiri stotine konjanika postalo je veliki kolos, pravo strašilo pred kojim je uzdrhtao sav hriš­ ćanski zapad. Svi političari i državnici tadanje Evrope bili su složni u tome da je padom Carigrada evrop­ skom čovječanstvu zadata teška rana. Papa Pio II, zastrašen alarmantnim vijestima o naglom napredo­ vanju Turaka, pokušao je da otkloni tu nesreću koja prijeti čovječanstvu Evrope. Godine 1464 Papa Pio II uputio je Mehmedu II dugu poslanicu (Pius episeopus servus servorum Dei illustri Mahumeti prin­ cipi Turcorum) u kojoj ga poziva da za »spas duše svoje i slavu svoga imena primi katoličku vjeru, jer samo oni koji su kršteni u katoličkoj vjeri biće spa­ šeni«. Na koncu svoje duge poslanice Papa prijeti Mehmedu da će njegova slava brzo iščeznuti kao dim, ako ne posluša papine savjete i ne primi katoličku vjeru. . . Stotinu godina poslije toga tursko je kopito do­ prlo do Beča! nn—ć Љеиотица аз Ђенама Пређоше облаци преко оазе и оставише нам кишу као песму испевану. И хафиз запсва на минарегу и она дође. Д ође из Бенама, града лепотица, као залутала тица из башта хамилских у оазу нашу. И са н>ом дођоше јата голубова белих и чињаху се као Шемас, град залутали у висинама. И глас joj беше песма гугу гке у комшијској башти у рано пролеће, a смех цвркуг ластавице под високим куполама Алаџа џамије. И гледасмо je задивљени и ни оскврнућа сена не затрепта на дну очију наших. Само Сахиб, син Маликов, узе уди и ^апева гласом мужјака: — Ни пајлепша мошеја у нашем граду није равна твојој лепоти. — О да сам виги чемпрес на улазу у волшебне joj просторије! — Ко ти дотакне тало задаће ми бол и крв ми навући иа очи. — Ко пређе лејама твојим, пољубиће га смрт. A сутра дан оплакиваху Сахиба другови и роднтељиИ Господ подиже Самум и песак ко брда страха диже се у даљинама. И замреше нам срца пред силом његовом, јер он дспоту створи као такмаца себи. ХАМЗА ХУМО �S ja ja n u s p je t) v e lik e G a jr e t o v e szabave Koliko god je lanjska Gajretova zabava imala uspjeha kod gle­ dalaca i radio-slušalača, ovogodišnja velika Gajretova zabava, odr­ žana б februara, u svim prostorijama Narodnog pozorišta, prevazišla je lanjsku i pružila gledaocima jedan rijedak umjetnički užitak, koji se u Sarajevu, inače, ne može viditL Značaj ove sjajne Gajretove manifestacije je ogroman i neprocjenjiv ne samo po Gajret i njegovo kulturno djelo nego, može sa slobodno reći, po vaskolik muslimanski elemenat u ovoj državi. Ova priredba, kako smo to još u prošlom broju lista naslutili, bila je odličan revi cjelokupnog kulturnog i umjetničkog djelovanja jugoslovenskih muslimana. Ovaj umjetnički program sastavljen, uglavnom od naše pjesme i muzike, prenosila je i ove godine Beogradska radio stanica čime je pružena mogućnost hiljadama Gajretovih prijatelja i radnika a i drugih ljubitelja muzike da čuju program. Tako je ovo Gajretovo veće imalo jedan širok zamah i kulturnu misiju koja je uspjela iznad svakog očekivanja. O tome svjedoči stotine pisama, pozdrava, pohvala i telegrama iz svih krajeva naše zemlje, pa čak i iz inostranstva. Svi koji su slušali našu zabavu upravo su oduševljeni i mole Gajret da upriliči i aranžira češće ovake večeri preko radia. IZG LED D V O R A N E I PUBLIKE Odaziv publike bio je toliki-, da je svaki kutak velikih pozorišnih prostorija bio zauzet, pun. Sve ulaznice bile su već na 15 dana prije zabave formalno razgrabljene. Da je bilo još dvaput ovoliko mjesta, rasprodalo bi se sa lakoćom. .Priređivački odbor je morao iznajmiti i prostorije pozorišnog podruma, gdje je putem posebnih megafona, bio udešen prenos programa iz glavne dvorane. Glavni odbor je imao mnogo muke sa publikom koja je tražila ulaznice tumačeći i ispričava­ jući se da više nema ulaznica. Naročito je bilo teško zadovoljiti navalu Gajretovih prijatelja i saradnika iz unutrašnjosti. Srećom aparatura i instalacija Radio stanice funkcionisala je besprekorno, pa su se mnogi zadovoljili slušanjem. Dvorana i pobočne prostorije Narodnog Pozorišta nisu nikad primile toliko publike i tako odabranih lica, iz Sarajeva i drugih mje­ sta. Dvorana je pružala veličanstven izgled: ćilimske dekoracije bile su savršene. Pored najelegantnijih balskih toaleta, u publici, bile su zastupljene i razne druge nošnje, naročito narodne, muslimanske. U publici su bili zastupljeni svi rodovi društva iz Sarajeva. U ložama sje­ dila je najelitnija publika Sarajeva. Od muslimanskih porodica bile su u ložama najuglednije sarajevske familije kao: Gavran-Kapetanovića, Kapetanovića, Fadilpašića, h'idahića, dra Kučukalića, Čomare, Borića, Kurtovića, Hasanbegovića, Hadžihalilovića, Rašidagića, Hadžidedića, Repovca, dra Zečevića, Bičakčića, dra Mašića, Zildžića, dra Hajdarovića, Zlatara, Muftića, Serdarevića, Pašića, Semiza, Arifovića i druge ugledne sarajevske porodice, koje zbog prostora u listu ne možemo sve iznijeti. Njeg. Vel. Kralj Petar II, Pokrovitelj Gajreta, i ovoga puta je pokazao naklonost i pažnju prema nama, pa je odredio Svog pose­ bnog izaslanika u osobi armiskog generala g. Bogoljuba llića da Ga zastupa na zabavi. Izaslanika je na ulaznim vratima dočekao pretsjednik g. dr. Hasanbegcvić i uveo u počasnu ložu. Muzika je u taj čas intonirala državnu himnu. Cijela dvorana je oduševljenim aplau­ zom i poheima pozdravila Njeg. Vel. Kralja i Kraljevski Dom, koji uvijek pokazuju pažnju prema muslimanima i Gajretu. Među publikom je bio i izaslanik gospodina ministra vojske i mornarice general g. Dordević, izaslanik bana Drinske banovine načelnik g. Milan Popović, prvi naib Islamske vjerske zajednice prof. g. Salili Safet Bašić, mitropolit dabrobosanski g. Petar Zimonjić, gradonačel­ nik g. Edhcmaga Bićakčić, komandant divizije general g. Antic, podnačelnik gosp. dr. Miloš Ljeskovac, engleski i talijanski konzul ВОЋАРСТВО Како ћемо уништити воћне штеточине Највећа биљна штеточина je такозвана санжозеска ваш, која се први пут појавила у Сједиљеним Америчким Државама. Одатле je, преко Хамбурга, донешена и у Европу. Она напада све воћке, a нарочито крушку и јабуку. Санжозеска ваш не носи jaja као остале, него одмах излегу око 500 ваши, a ових 500 У току неколико недјеља стварају нову ваш. У току једне године ове ваши стзоре се око 5 милијарди. Тако orpoMHCiM броју биљке не могу да одоле и послије годину-двије дана се осуше. По своме облику санжозеска ваш je врло слична осталим обичним штитасгич в-> има, које нису у толикој мјери опасне. Штит аве ваши код женки je округао са пречником до једног мили.метра. Сама боја je тамно-сива са свјетлом тачком !на средини, a остали дио тијела je затворено жут. Штитаста и санжозгска ваш до прије извјесног времена уништавана je такозваном вискозном течношћу (Карболинеум!, али се она показала непрактична, јер r.ao течност кије у стању да цијелу кору биљке обавије. У нашој земљи утрошено je много на овај лијек, na ипак je угинуло око 10 милиона воћака a ваш још није уништена. Неуспјех рада на сузбијању вагпи иатјерао je многе хемичаре и ентомологе да траже сигурније средство, јер су дошли до реалног прпктичног закључка, да хемикалије у вкду течиости нису у стаљу да »родру у све дијелове воћке и да, према томе, хемијско средство мора да буде у гасном сгању. Послије дугогодишњег исгтитнвања на чисто практично-научној оСновгГ, утврђено je да циановодик најрадикалније убија све врсти ваши. До скора на свима модерним плантажама у Калифоршгји, Канади, Шпанији, Сицилији, Египту, Алжиру, Сирлји, Јужној Африци и у осталим суптропским земл>ама вршена je дезинфекција воћака цијаводоником. Како пак и цијаводоник приликом невјеште употребе може да упропасти и ћелије биљке, проблем je и даље рјешаван у лабораторијуму и, најзад, ie научно-привпелно друштво »Дојче фир Шедлингсбекемпфунг* од цијаводоика створило препарат калцит. Калцит се састоји: 90 од сто калцијум цианида, a 10 о д сто креча. Калцит се држи у затвореним лименим кутијама. Дезинфекција воћњако обавља се са калцидом у pano прољеће у ма које доба дана или поћи. Стално зелене воћке (лимунп, поморанџе) дезинфекују се само у сутон um no мјесечктни. Дезинфекција зараженог дрвета врши се на слиједећи начин: Заражено дрво се прекрије церадом (шатором). Ha основу утврђеких димензија a no нарочитој табели одреди се број таблета (свака таблета има 20 грама) калцидл и убаце се у нарочити апарат који својим кљуном улази у цераду, затим помоћу ручиие на точку, брзо се окреће и апарат меље таблете, претварајући их у прах који одлази у цераду. Послије 30 до 50 минута дезиисекција je свршена. Вријеме трајања дезинсекције зависи од времеиа, т. ј. ако je тихо �Jedan dio članova hora Gajrelova pjevačkog društva u Sarajevu, sa svojim pretsjednikom g. Mehmedbegom Kapetanovićem (*) онда мање a ако je вријеме вЈетровито онда дуже. Овај рад je скопчан са реликом опасношhy. Приликом скидања цераде мора се имати гас-маска или специјална маска која fce састоји од пјеска и филтера, a £тоји свега 40—50 динара. Ко нема ова заштитна соедciBa треба да се удаљи. 15— 20 метара и остане на том мјесту најмање 5 данута' Овај начин уништава»>а ваши уведен je и код нас, али поред државних органа требала би и приватна лица да га усвоје, јер ће се са.мо тако, на јефтин vHa4HH, ослободити ових опасних штеточина. Д руго питање je, како ћемо младе саднице ослободити свих врста вашију. Н з у ници су и за ово нашли рационалло и рддикално средство. Прије годииу дана у среском nafta "hhkv на Палићу код Суботице, вршени Су практични покуси са цијанкалцијумовим препаратом тахозваним »Циклон Б«. У расаднику je направљена специјалн:: ћелија о д бетона (у тр о тен о ie око 15.000 динара) коју je конструирао инж. r. Јелић. Кућица (ћелија) има 20 кубних метара a може да прими око 600 садница, што одговара нормалном товару вагона. Затим се пусти Циклон Б помоћу наоочитог апапчта. Ћелија се загријава до 12 степена помоћЈ димних цијеви ова температура се одржава нешто више од 45 минута. По завп'"рнп 1 дезинфекцији отварају се врата на ћелији (са маскама) и износе саднице. Дезинсекција садница се врши у јесен и у зиму. М. М. X. ШТО ЛИСТ »ГАЈРЕТ« БУДЕ ИМАО ВИШЕ ПРЕТПЛАТНИКА БИ Ћ Е СВЕ БОЉ И И У РЕЂ ЕН И ЈИ . ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ И ОМ ОГУЋИТЕ ЛИСТУ НАПРЕДОВАЊ Е! 36 , kasacioni sudjja ^ o sp . Dorde Krstić, okružni sudija gosp. Llmićević, direktor gcsp. Oskar Grof i dr. Kulturna društva zastu­ pali su: »Prosvjetu« g Đorđe Pejanović, »La Benevolenciju« g. dr. Vita Kajon, »Slogu« g Jovo Popadić, Profesorsko udruženje g. Husein Brkić, direk'tor Šerijatske gimnazije, Udruženje sudija g. Fehirri Kurbegović. Još su bila zastupljena društva »Đerzelez«, »Merhamet«, Zadruga Kola srpskih sestara i Gajreta, »Cvijeta Zuzorić«, »jugoslavenski klub«, Savez dobrovoljaca, »El-Kamer«, »La Humanidad«, Kolo srpskih sestara, Materinsko udruženje, Sokolsko društvo i mnogi drugi. Iz provincije su zabavi prisustvovali g. Numan Osmanelendić sa sestrom iz Zavidovića, g. Esadbeg Alibegović iz Derveme, desetak članova porodice g. Namikbega Ibrahimpašića iz Travnika, g. Muradbeg Zaimović iz Tuzle, g. Mahmud ef. Robović sa suprugom iz Travnika, g. M. Salihspahić iz Tuzle, g. Ahmed Riza Pašić sa gos­ pođom iz Rogatice, porodica g. Hidajetbega Arnautovića iz Travnika i više delegata iz Zenice. IZVOĐENJE PROGRAMA Nakon uspjelog predavanja pretsjednika Glavnog odbora g. dra Avde Hasanbegovića koje je održano u okviru »nacionalnog časa« Radio stanice (a koje donosimo na drugom mjestu), započeo je pro­ gram zabave. Program zabave bio je sastavljen od pjesme i muzike, kao i od dvije vrlo zanimljive inscenacije iz svadbenih i ljubavnih običaja mu­ slimana u Bosni, bio je izveden na opće zadovoljstvo, kako kod gle­ dalaca u dvorani, tako i cd slušalaca u cijeloj Jugoslaviji, jer je pre nos putem beogradskog rai'a vrlo uspio, a prema uvjeravanju iz upra­ ve beogradskog radija, za taj prenos je vladalo veiiko interesovanje. Pored orkestra vojne muzike, koji je otsvirao »Cjelov« od Smetane i Jenkovo »Kosovo« pod palicom g. Ungera, veliko interesovanje je vladalo naročito za nastup obnovljenog mješovitog i muškog zbora Gajretovog pjevačkog društva. Pod odličnim dirigovanjem g. Rihtmaiia, zbor od oko 60 pjevača-ica upravo odlično je otpjevao Gajdovićevo »Slušaj, slušaj«. Zanimljivo je konstatovati, da je horovodi uspjelo, da hor potpuno disciplinuje i prilogadi težim zahtjevima dina­ mike. Poslije programa mogli su se čuti komentari zadovoljstva. U obnovljeni Gajretov hcr polažu se velike nade, jer mladi pjevači po­ kazuju mnogo smisla i ambicije. Uprava društva, sa agilnim pretsjediiikom g. Mehmedbegom Kapetanovićem na čelu, radi neumorno i predano na unapređenju hora. Ovaj koncertni program dopunili su gg. Zahid Nalić, apsolvent Zagrebačkog konzervatorija, zatim Ibrahim Zaimović, pjevač-ama- �ter i isto tako g. Vejsil Hadžibegić, vojno-sudski poručnik iz Mostara. Uz pratnju g. Rihtmana na klaviru, g. Nalić je otpjevao ariju iz opere »Morana« od Gotovca kao i ariju iz opere »Adel i mara« od Hacea, i pjesmu Tijardovića »Milovao sam«. Utisak od pjevanja bio je vrlo jak, pa je g. Nalić po želji publike dodao još jednu tačku. Isto je to bilo i sa vrlo mladim g. Zaimovićem, koji je, prateći sam sebe na gitaru, otpjevao nekolike pjesme. Publiku je osvojio na juriš, naročito g. Hadžibegić, sa svojim vanrednim sevdalinskim tenorom. Neumorno i bez predaha, on je uz pratnju trojice najpoznatijih sarajevskih sazlija, otpjevao tri naše sevdalinke, pored toga što je u obje spomenute scene stalno ispunjavao svojim učešćem i svojim pjevačkim partijama. Osim ovih pjevača naročito su se istakle solo nastupima u scen­ skim ilustracijama članice Gajretova pjevačkog hora gđa Amalija Zla­ tar i gđica Đula Imamović. One su, naizmjenično, odgovarale na pje­ vanje g. Hadžibegića i svojim lijepim i čistim glasovima unijeli toliko topline i sevdaliskog raspoloženja da su, nehotice, cijeloj priredbi dale jedan vanredan ton i oduševljenje. Naša narodna melodika došla je do izraza u dvije scene i to u ašikovanju i svadbenim običajima. Pitomice i članice Gajreta svojim horskim učešćem i divnim narodnim nošnjama, potpuno su zadovoljile svojim horskim naizmjeničnim pjevanjem, dok je režija gde Mansvjetove i g. Mulalića uspjela da uvježba diletante-ice, te su se oni prirodno snalazili na pozornici. Publika je cijeli tok zabave pratila bez predaha i sa velikim interesovanjem. Nakon svake tačke izvađači su bili burno pozdra­ vljeni aplauzom i odobravanjem tako, da su gg. Hadžibegić, Nalić i Zaimović morali pjevati neke stvari i izvan programa. Na mjesto tačke gde Žanke Stokić, prvakinje Beogradskog pozorišta, koja se razbolila i nije smjela napustiti Beograd, unešena je nova tačka sa sazlijama. G. Edhemaga Sulejmanović, Asimaga Jasika i Hamdija Hadžihalilović izveli su uz ovaj karakterističan tipično bosanski instrumenat čitav niz naših starih melodija, prebirući vješto po žicama. Uz njihovu pratnju g. Hadžibegić je, u jednom dertovskom istočnjačkom nadahnuću, iskitio ovu tačku divnim našim sevdalinkama. R A SPO L O Ž E N JE D O ZORE Nakon dovršenog programa nastala je animirana zabava i igranka, do bijele zore. Svirale su razne muzike. Raspoloženje je raslo i dostiglo vrhunac kakav još nikad i ni na jednoj zabavi u Sarajevu nije zapamćen. Prijateljsko raspoloženje, korijandoli, bogata tombola (najbolja do danas u Sarajevu), sve je to uticalo na publiku da se potpuno preda bujici raspoloženja i rahatluka Neobično bogat bife, slatki i slani, darovale su vrijedne gospode i Gajretovi prijatelji, pa je i tu bilo vrlo ugodnih iznenađenja. Za svakog gurmana bilo je tu to­ liko poslastica i đakonija, da se je mogao naprobirati do mile volje. НАШИ МЕРХУМИ I ИБРАГА МЕХМЕДБАШИТг I У Сарајеву je, у Државној болници, преселио на ахирет Ибрага Мехмедбашић, члан угледне породице Мехмедбашића из Стоца и брат потпретсједника Главног одбора Гајрета г. Др. Махмуда Мехмедбашића. Рахметли Ибрага je испустио душ у у 58 години живота. Син je Хаџи Суљаге Мехмедбашића, који je био у најближој породичној лози са познатом породицом столачких капетана Шарића. Мехмедбашића породица вуче лозу већ неколико стотина година. Рахметли Ибрага био je човјек посебне врсте. Поштен и миран до крајњих граница, врло бистар и интелигентан иако je свршио само руждију. Његова гтојава одавала je сав понос и раоност једне наше старе породице. Видио je савремени живот онакав какав јесте, стално je читао и с необмчним интересовањем пратио све свјетске догађаје. Увијек у средишту пажње, он je, стварно, био вјечито у редовима народа. Још за вријеме Џабићева гтокрета обављао je функцију секретара у акцији, учио њемачки, турски и арапски, тако да je био за оно вријеме прави лексикон знања. Стога се била увријежмла у Стоцу једна O d umjetnog uha do automatskog telefona Dne 26 oktobra prošle godine bilo je upravo 75 godina, što je pred većim krugom slušatelja prvi puta prenošen govor pomoću električne struje. Toga dana godine 1861 držao je Philip Reis pred Fizikalnim društvom u Frankfurtu na Majni svoje predavanje o telefonu s galvanskom strujom, te je tom zgodom i pokazao svoj primitivni telefon. Reis je bio učitelj fizike i prirodnih zna­ nosti na privatnoj školi u Fri'edrichsdorfu u Taunusu, pa je imao osobitu volju za proučavanje uha. Izrezao je od hrastovog drveta uho, a mjesto bub­ njića pričvrstio je komadić crijeva. Slušne koštice nadomjestio je dijelovima od mjedi. To drveno uho nalazi se još i danas u državnom poštanskom mu­ zeju u Berlinu. Pomoću struje iz jedne baterije proizvađao je titranje, koje je odgovaralo titrajima govora. Struja je prolazila kroz svitak, u kojem je bila igla za pletenje. Govor je bio dosta jasan, jer je iigla bila pričvršćena na bazi s dobrom rezonancom. Aparat za pri­ manje bio je više tehničke naravi, čunjasti otvor u komadu drveta. Otvor je zatvoren membranom, a na njoj je bio listić od platine, na koji je bilo nadovezano pero. Reis je svoj aparat neprestano mijenjao i usavršavao. Po Reisovim upu­ tama napravio je neki frankfurtski me­ haničar modele, koji su u više egzemplara rasprostranjeni po cijelom svijetu. Premda je Reis nastojao predavanjima i prikazivanjem upoznati javnosts tele­ fonom, ipak mu nije uspjelo osvjedočiti ljude, da je taj aparat zaista od prak­ tične vrijednosti. Kada je g. 1874 umro, već je skoro bio sasvim zaboravljen njegov izum. Tek g. 1877 sjetila se opet javnost Reisa, i to kad su dolazili iz Amerike aparati, što ih je gradio Američanin Bell, ali na temelju drugog principa. S tehničkog stanovišta bio je Reisov telefon sličan mikrofonu s kontaktima, jer struja nije bila prekidana, nego su titraji govora nastali uslijed otpora u kontaktima. Iz dugotrajnih američkih patentnih procesa proizlazilo ^ je miš­ ljenje, da je Reisov aparat doduše mogao prenositi muzičke tonove, ali ne govor. Ali mnogobrojni pokusi s njegovim iz­ vornim aparatom dokazuju sasvim ja­ sno, da ie Reisu ipak uspjelo prenositi govor električnim putem. Ispravnost Reisovih misli potvrđivao je g. 1878 i sam Werner Siemens u svojem preda­ vanju u berlinskoj akademiji znanosti. �Objasnio je, da je s Bellovim aparatom bez baterije, gdje titraji govora sami mo­ raju davati snagu za prenos, nemoguće prenositi govor na veće udaljenosti, pa da u tom pogledu jedino Reisov princip može dovesti do uspjeha. I zaista je daljnji razvitak pošao tim pravcem. Novi je mikrofon spojen sa strujom ba­ terije, samo što ugljeni prah stvara bez­ brojne kontakte. Bellov telefon ostao je ipak cijeli niz godina kao uzor za daljnji razvitak tele­ fona, a to samo zato, što je bio jedno­ stavan i što nije bilo tih kompliciranih kontakta, s kojima je bilo teško uprav­ ljati. Ovi su se aparati upotrebljavali ispočetka u malim poštanskim uredima za prenošenje telegrama. Slijedećih go­ dina bilo je dosta tehničkih poboljšanja, dok napokon Stephan nije ostvario svoje misli i uveo telefon kao nepo­ sredno prometno sredstvo. Početak je bio dosta skroman. God. 1881 stavljen je prvi telefonski ured u Berlinu u pro­ met sa samo 8 priključaka. Nakon go­ dinu dana bilo je već 750 telefonskih priključaka. Brzo su uvodili i drugi gradovi tele­ fonske centrale, a priključnu službu vr­ šili su poštanski činovnici. Služba baš nije bila laka, jer zje tehnički uređaj bio dosta primitivan. Poteškoća je bilo kod prenašanja govora na veće udaljenosti. Ljeti pri dobrom vremenu bilo je razu­ mijevanje sasvim dobro, ali je zato bilo zimi velikih poteškoća, a sniježne me- * ćave oborile su mnoge telefonske stu­ pove i vodove. Dešavalo se, da su veći gradovi ostali više dana bez telefonske veze. Kratko vrijeme prije rata uspjelo je tako usavršiti telefonske kabele, da je bilo moguće uspostaviti nesmetanu pod­ zemnu kabelsku vezu • između najvaž­ nijih mjesta. Tek nakon rata počeo je onda brzi razvoj telefona. Ugrađivanjem cijevi za pojačanje uspjelo je prebroditi i veće udaljenosti, a automatski p ri­ ključni uređaj omogućio je mnogo brže odvijanje telefonskog prometa u grado­ vima. Danas ne možemo zamisliti život bez telefona, koji je skoro isto tako po­ treban kao i naša dnevna hrana. Ing. S. 38 навика. Кад je год требало нешто сазнати и утврдити рекло се је :» П и тај Ибрагу, он he знати«. Џеназа рахметли Ибраге Мехмедбашића била je бројна и лијепд. Ha н>ој je узело учешћа многобројно грађанство свих вјера, a међу њима и више најугледнијих људи као r. Др. Авдо Хасанбеговић, г. Др. Хамдија Карамехмедовић, врховни шеријатски судија г. Хилми еф. Хатибовић, г. инг. Хајдар Чекро, г. Др. Ахмед Ризванбеговмћ, г. Др. Заим ИЈарац, r. Др. Мустафа ХајдаревиН, r. Др. Авдо Салихбеговић, сва талеба Мерхемића медресе и друго грађанство. Рахметли Ибрага je пбкопан на Хумки. Породици наше искрено саучешће, a рахметли Ибраги инна лиллахи ве инна илејхи раџиун. " ХАЏИ НУРАГА ХАСАГИ ћ ] У недељу 24 јануара ове године умро je у Сарајеву рахметли Хаџи Нурага Хасагић, баш уочи онога дана када je са »Путникомчг требао да отпутује у Меку, на хау. Немила смрт га омете у овој светој дужности и он занавијек склопи своје добре очи. Рахметлија je био родом из Жепча, у Травнику je похађао медресу, a син je рахметли Хаџи Хусеинаге Хасагића. Родио се 1866 године a преселио се на ахирет у 71 години живота. Рахметли Нурага je један од оних ријетких народних пријател>а, који су у првим почетцима прихватили са великим одушевљењем идеју Гајрета и носили je кроз све перипетије д о своје смрти. Он je здушно и несебично увијек радио за Гајрет, ширио њ егове идеје, потпомагао га и био му утемел>ач. Њ еговом смрћу одлази између нас један од посљедњих живих учесника Џабићева пакрета и његових оснивача. Исламску омладину, нарочито сиротињу, помагао je добрим савјетима и материјално колико су му год силе допуштале. У томе je био неуморан. Због тога je његова успомена код свих остала свијетла и незамјењива. Био je и отац и брат и родитељ. Своје je слао на школе, јер je у школи видио спас. Тако његов полубрат, r. М устафа Вехабовић, заузима данас положај претсједника Окружног суда у Травнику, a његов сестрић г. Назим Шаћирагић положај шефа Пореске управе у Бијељини. Сви су они били увијек добри Гајретови радници и пријатељи. Породици рахметли Хаџи Нураге Хасагића нека je наше тихо саучешће, a рахметлији — фивдуси ала уеннет! I Др. ХАМИД ШАХИНОВИЂ - ЕКРЕМ | Један од најактивнијих наших предратних књижевника и културних радника, рахметли Др. Хамид Шахиновић — Екрем, ум ро je у Сарајеву на 29 децембра 1936 године Рахметлија je рођен године 1870 у селу Х уму код Фоче. Гимназију je завршио у Сарајеву a правни факултет у Бечу и Загребу. Kao судија служио je дуги низ година на Окружном суду у Сарајеву и у неким другим мјестима, a након рата као адвокат у Сарајеву и у Јужној Србији. Рахметли Д р. Екрем био je изразита личност муслиманеког друштвеног живота у Босни и Херцеговини, гдје je дјеловао као јавни радник, књижевник и политичар. Написао je читав низ одличних дра.ма и шаљивих позоришних комада о д којих су многи прицазивани на Гајретовим забавама широм цијеле Босне и Херцеговине. Најважнија су му дјела: »Орден«, »Ђаво под чергом«, »Два начелника«, -"Змај од Б осне«, »Пуница«, »Анђелија« и друге. Рахметуллахи алејхи рахметен васиах! �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК НЕНАДНА СМРТ ГАЈРЕТОВА ПИТОМЦА Ha 8 новембра 1936 год. у Сталној војној болници у Lapajeey испустио je своју племениту душу у цвијету младости Гајретов питомац, абитуријент Учитељске школе у БаљоЈ Луци, Сафет Сулејмановић, рођен 7-VII-1914 године У Велином селу код Брчког. Тек пошто je завршио Учител>ску школу и положио дипломски испит с врло добрим успјехом, рахметлија je затражио од надлежног војног округа одобрење, да се одужи 'светој дужпости према Краљу и Отаџбини, да отслужи свој војни рок. Позван je на отслужење у првој половини мјесеца октобра 1936 год., али кроз иепу-н мјесец даиа разболио се je и одмах упућен у болницу гдје je и умро. Kao ђак Учитељске школе био je јако обљубљен, како код својих колега тако и код фрофесора, те и у цијелој својој околини. Kao добар соко рахметлија би у свом звању много користио соколству, јер се je на њему опажало, да према соколству гаји нарочите симпатије. Поред остале браће и сестара рахметли Сафета нарочито жали брат му Ахмед еф. Сулејмановић, вриједни учитељ — управитељ Народне основне школе у Челићу, који je највише жртвовао да свога брата школује.. О.н сада мирно почива у земљи, не живи више. Али лијепе успомене и његов добар глас живе још и дуго ће живити међу његовим пријатељима и познаницима. Нека je мерхум Сафету лака земл>а! Рахметулахи алејхи рахметен васиах! НОВИ ЖЕНСКИ ОДБОР ГАЈРЕТА У СТОЦУ Женски одбор Гајрета у-Стоцу одржао je своју скупштину 9 децембра пр. i m , на којој je изабран слиједећн одбор: Претсједница Абида Косовић, потпретсједница Фаткма Љубовић, секретарица Џенка Сарајлић, замјеница секретарице Фахира Гребиђела, благајница Наза Салчић, замјеница благајнице Мухиба Бркић. Одборнице без нарочите функције: Хајра Премиловац, Зулка Бићкало, Назика Меховић, Фата Пашалић, Фахира Косовић, и Хатиџа Шехић. Надзорни одбор: Зага Ивановић, Аиша Алишић, Хабиба Карабег. Нови одбор je одржао Гајретов мевлуд 13 децембра пр. год., у просторијама Гајрегове жемске стручне школе. Прије рчења мевлуда гђица Џенка Сарајлпћ захвалила се je испред одбора присутнима на многобројној посјети истакнувши значење мевлуда. При концу се je сјетила нашег великог рахметлије Сафветбега Башагића, коме су присутне проучиле фатиху. По том je проучен Сафветбегов мевлуд, којег су училе гђице Ф. Сарајлић и Џевахира Сарајлић. Салавате су училе гђице X. Шехић, Ф. Гребиђела и 3. Сарајлић. Послије мевлуда подијељен je шећер. T e ноћи сакупљено je за Гајрет 5 4 9 — Дин. добровол»них прилога. Дароваоци су: Дин. 66.— Хајра Премиловац; Дин. 30.— Хабиба Ибричевић; no Дин. 26.— : Абида Косовић, Н. Шеховић, Ф. Пашалић, X. Карабег, Џ. Сарајлић и 3. Гребиђела; no Дин. 16.— : 3. Бичкало, Б. Ризванбеговић, Ф. Љубовић, 3. Ивановић, Аиша Алишић; no Дин. 12.— : Садета Мехмедбашић; no Дин. 10.— : Шехић, Ф. Мехмедбашић, Љ. Бузаљко, В. Волић, Тула Хаџиомеровић, Ш. Мурарбашић; Дин. 8.— Милада Ризванбсговић; no Дин. 5.— : Хира Ризванбеговић, Адила Хаџић, Р. Реџић, Ениса Шаковић, Н. Салчић, Остали су прилози били од 1—5 динара. И овом приликом одбор се захвал.ује свима даровател>има, a нарочито г. Премиловцу, претсједнику Гајретове стручне школа, који je уступио одбору школске просторије и омогућио да би овај мевлуд успио што боље. БАЈРАМСКА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У САНСКОМ МОСТУ у аралжману мјесног одбора Гајрета из Приједора одржана je на 16 децембра np. г., други дан Рамазанског бајрама, Гајретова забава у Санском Мосту. Прнједорски мјесни одбор дао je идеју и припремио програм, a приређивачки одбор из Санског Моста остало. Забаву су посјетили НЈјодличнији граађни из Санског Моста. Примјећен je и велики број сељака. ' ............ Забаву je отворио и поздравио госте кратким говором претсједник мјссног одбора Гајрета у Приједору г проф Н. Каравдић, дотакавши се при том Гајретовог onher' kS сног дјеловања. По томе je говорио г. Мустафа еф. Зухрић шер судијд из ПриЈедора и члан Главног одбопа Гатета’ који je ранијих година служио у Санском Мосту и својим несебичним радом за оно вријеме стекао велике симпатије Сав његов говор je био паралела некадашње активности муслимана Санског Моста и садашње учмалости тих истих људл. Свој говор завршио je апелом на присутне, да се прену из учмалости Његове су ријечи присутнм примили к срцу и no свршетку наградили га дуготрајним аплаузом. После овога су се редале остале тачке одличног програма: изведба шаљивих монолога, приказивање позоришног комада и пјевање босанских севдалинки, које су пјевали г. Мухамед Трепић и гђица Бесима Буразоровић. Особит утисак на публику произвела je својим гласом гђица Бесима сјеђењем уз ђерђеф и пјеваљем наших севдалинки. После програма било je невезано весел>е у коме су се focTH уз шаљиву пошту, кориандоле и конфете одлично забавл>али. џ. Бур. ОСНИВАЊЕ ЖЕНСКОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У БОС. БРОДУ 4 децембра пр. год., иницијативом претсједника мушког мјесног одбора Гајрета г. Арсланбега Курбеговића, c'aзвана je скупштина Гајретових чланица у циљу осниваља Женског мјесног одбора Гајрета. Скупштину je отворио г. Курбеговић, који je присутнима изложио важност n циљеве друштва Гајрет. Апелује на присутне да пораде на дал>н.ем уписивању чланица, како би Бос. Брод, иако сиромашно мјесто, заједничким радом мушког и женског одбора дао што повољније резултате за Гајрет. По том je г. Асим Хоџић, секретар мушког одбора прочитао друштвена правила. Затим су изабране за верификаторе записника гђице Мујесера и Хасиба Хоџић. Потом je изабран кандидациони одбор, у који су ушле гђе и гђице: Фахра Грачић и Муиира Ђутић, Хава Хавић, Фатима Мујкановић, Мина Авдагић и Емира Хаџић. Кандидациони одбор подлио je скупштини листу женског одбора, која je једногласно примљена. По избору одбора г. Курбеговић поздравља изабрани одбор и честита му на једногласном повјерењу, изражава наду да he женски одбор убрзо показати плодовс свога корисног рада. Послије тога констлтуисао се женски одбор и то: претсједница Садика X. Агић, потпретсједница Сабрија Курбеговић, секретарица Мујесера Хоџић, благајница Хасиба Хоуић; одборнице: Фата Хоџић, Мунира 'Бутић и Алел»а Арнаутовић. Замјенице: Шаха Скелеџић, Марица X. Зулфић, Азија X. Зулфић, Арифа X. Зулфић и Мина Авдагић. Надзорни одбор: Ханумица X. Зулфић, Хабиба Мујбеговић и Едшра Хауић. Новом одбору желимо много успјеха у раду. ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ ПРЕД ЏАМИЈОМ У ОБРАМА Прошлог Рамазанског Бајрама вриједни имам Мустафа еф. Беговац одржао je врло лијеп и топао говор о Гајрету и његовим досадањим успјесима. Он je присутиима у џа.мији у детал>има приказао рад Гајретов и његове жртве.. које допј>иноси за подизање и оспособл.ење муслиманске омладине путем разних школа и заната. Позвао je присутне џематлије да се сви, до једнога, окупе око Гајрета као нашег културног стожера. Г1ри концу говора кликнуо je Гајретовом узвишеном Покровитељу: »Да Живи Њ. В. Крал> Петар II!«, што су присутне уематлије са одушевљењем прихватиле , кличући три пута Њ. В. Краљу и Краљевском Дому. По томе je сакупљено 100.— Дин, прилога за Гајрет. СИЈЕЛО ЖЕНСКОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ТУЗЛИ 22 јануара о. г. Женски мјесни одбор Гајрета у Тузли одржао je Гајретово сијело, у просторијама Муелиманског занатлијског удружеља »Сенаат«, на коме je убрано Дин. 371.50 добровољних прилога за Гајрет. 39 �Л i ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ПУРАЧИЋУ НОВИ ОДБОР ГАЈРЕТА У ВЛАСЕНИЦИ 19 дсцембра 1936 одржана je Гајретова забава у Пурачићу у згради нар. o a i. школе. На забави je говорио о значењу Гајрета г. Мехмед Фатушић, претсједник Гајрета и општ. биљежник. Декламације »Наш Велики Крал.« и »Мати и син« декламовали су Пашага Чамџић ученик осн. школе и Ибрахим Чамџић ученик тузлаиске гилшазије. Два монолога »Самоубица« и »Мића у војсци« декламовао je Ибрахим Чамџић, гимназијалац. Позоришни комад »Декрет« извели су друштвени дилетанти. На забави je свирао друштвени тамбурашки збор. Томбола и бифе дали су лијепе приходе друштву. Забава je успјела у сваком погледу, јер овд. свијет посјетио ју je бројније него икада, што значи да се Гајретова идеологија све више продубљује у нашем народу. За овакав успјех забаве хвала прилада наставницима оон. школе и цијелом одбору. Мјесни одбор изјављује овим путем своју велику захвалност г. Милеру, директору Солвај творнице у Лукавцу, који je својим обилним прилогом допринио повећању прихода забаве, а затим одбор захваљује и свима мјештднима који знају да цијене Гајрет, па су својом посјетом увеличали ову његову приредбу. На глдвној годишњој скупштини, одржаној 31 јануара о. г.( изабран je у Власеници нови мјеши одбор, којег су ушишла г. г.: претсједник Рагибага Кадић, потпретсједник Реџеп Таљић, тајник Јусуф Ж ујо, благајник Омер Хасанбеговић; одборници: Сејфага Шахбеговић, Сејфудин Тдљић и Ђазим Хасанефелдић; замјеници: Хасан Куртагић, Хасан Кртичић и М устафа Авдагић. Надзорни одбор: Зулфага Бушатлић, Ш емсибег Тихић и Раоим Беговић. НОВИ ОДБОР ГАЈРЕТА У КУПРЕСУ На ванредној годишњој скулштини Мјесног одбора Гајрета у Купресу изабран je нови одбор и то: претсједник Хафиз Хасал Оџечкић, потпретсједник Никола Милић, секретар Ахмед ИдризбеговиИ, благајник Џевдет Идризбеговић; одборници без функције: Сакиб Манџука, "Борђо Спремо, Фуад Мднџука, Л\униб Манџука и С улл Хусеинбеговић. Надзорни одбор: Ахмедбег Хусеинбеговић, Салих Хусеинбегоћић и ХасаТн-" Алајбеговић. Замјеници: Ризабег Хусеинбеговић, Мидан ČnpeMo и Але Манџука Зејнилов. УСПЈЕШАН РАД ЗАДРУГЕ КОЛА С. С. И ГАЈРЕТА ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ОДБОРА У ЗВОРНИКУ Недавно je одржана XII редовна скупштина Задруге Кола Српскнх Сестара и Гајретова женског одбора у Сарајеву. Скупштину je отворила претсједница гђа Љесковац, поздравивши присутне госпође. Позвала je гђу Фату Кошарић да прочита извјештај о раду ове установе у прошлој 1936 години. Из извештаја гђе Кошарић види се да je ова установа и поред свих тешкоћа и у прошлој години налредовдла, помагала je незапослене раднице, а своје радове je продавала осим Сарајева и у Дубровнику, Сплиту и другим мјестима. Гђица Еста Коен прочитала je благајнички извјештај, из којег се види вишак у прошлој години од 5688.20 дин. Након посвршавања осталих послова, у нови одбор су изабране гђе: претсједница Лепа Љесковац, подпретсједница Фата Кошарић, I тајница Радмила Краљевић, I благајница Мица Пејановић, II благајниид М убера Сариџић, одборнице: Шехзада Башагић, Лебиба Мехмедбашић, Хајрија Арифхоџић, Даринка Деспић, Јелка Стефковић, Ешрефа Сарић, Хабиба Бушатлић, Даринка Вуколић, Драгин.а Цвијетић. У надзорни одбор: Вера Крсмановић, Зумрутд Капетановић, Теодора Шушљић и Фата Тановић. Beh нешлико година у Зворнику постоји само повје* реништво Гајрета. Пошто je у посљедње вријеме настало веће интересовање за Гајрет, то je повјереништво азказало скупштину Гајретових чланова, која je одржана 10 јануара о. r. На скупштини je повјереник реферисао о своме досадањем раду, па пошто број Гајретових чланова прелази преко 50, то се према друштвеним правилима може прећи на избор мјесног одбора. Повјеранику je дата разрјешница и скупштина je закључена. Изабрали одбор на скупштини конституисао се je овако: Претсједник Илијас X. Мејлић, шеф Пореске управе; потпретсједник Авдо Мујезиновић, прив. чин.; тајник Хамдија Хамбираловић; благајлик Абдудах Чакловица, пошт. чиновник; чланови одбора без функције: Осман Грухоњић, учитељ; Хасан Камишалић, трговац и Шемсудин Љубовић, прив. чиновник, Надзорни одбор: Дрдгољуб Делић, банковни чиновник; Хусеин Камишалић, трговац ПАЖЊА ПРЕТСЈЕДНИКА ПЛЕВАЉСКЕ ОПШТИНЕ ПРЕМА ГАЈРЕТУ ^ ДАР ГАЈРЕТОВОМ МУШКОМ КОНВИКТУ У САРАЈЕВУ Претсједник плеваљске општине г. Ненадић даровао je испред општине Гајретовом иитернату у Плевљу 15 q угљена, истовремеио обећавши и новчану помоћ овом интернату од 500—1000 Дин. Г. Ненадић већ раније je поклонио овом Гајретовом интернату 50 q угл>ена, па сматрамо за дуж ност да му овим путем изразимо братску захвалност на пажњи, коју указује према Гајрету и његовој омладини. Г. Исмет Никшић, угледни сарајевски трговац, даровао je Гајретовом мушком конвикту 2 м» букових дрва, мјесто бифеа за Гајретову забаву. Исто тако и г. Петар Јуришић, велетрговац, даровао je поменутом Гајретовом интернату 5 q угљена, мјесто прилога за бифе Гајретовој забави. Нека je племенитим даровател>има топла хвала. ‘Хг< 40 ^ р зг’ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/693a5b46f7d146692f199dd2c3ebacaf.pdf c7c112f8db1e96463f97175d7f6cfe2e PDF Text Text С А Д Р /К А Ј : URED NIŠTV O : N a prekretnici epoha / ŠERIF BUBIĆ: Tre­ tiranje društvenih pitanja u predratnom listu »Gajret« / F. SLIPICEVIC: Porijeklo muslimanskog plemstva u Bosni i Her­ cegovini / R. K ADIO: Behari su mirisali, pripovijetka / SAFET BU RIN A : Baun, pjesma / H A M ID D IZD A R: Jesen, pjesma/ N N -C: Bosna i muslimani Bosne / MUSTAFA ALIKALFIĆ: Alipaša Rizvanbegović - Stočević, hercegovački vezir / V. CESLJAR: Porodica kao vaspitač / A. B.: Ekonomska i pro­ svjetna važnost zadrugarstva / MALE KULTURNE VIJESTI: Novi pretsjednik Matice Srpske / Dramski natječaj / Smrt Evgenija Zamjatina / Protiv l'ttfgoša i Kraljevića Marka / Englesko djelo o bogumilima / Najbolji članak o Starom mostu u M ostaru / GAJRETOV GLASNIK: Sjajan uspjeh Gajretovih zabava u Derventi, Zenici, Tuzli, Mostaru, Stocu, Bos. Gradiški, Prnjavoru, Konjicu, Mrkonjić Gradu, Bos. Krupi, Vrbanjcima, Avtovcu, Kozarcu, Foči, Fojnici; Kotor-Varoši, Olovu, Sevarlijama, Visokom, Zvorniku, Bijeljini, Vlasenici i Semizovcu. Март С а р а је в о 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ О ДБО Р ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • Бро/ 3 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �I M V e r e n č e v ić Prvorazredni ženski modni salon, konfekcija i krznarija, spe­ cijalista u izradi mantlova, kostima, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih mantlova, izrađuje krznene mantle i svo ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najno­ viji modeli zimskih štofanih mantlova CIJENE SOLIDNE A ŽENSKI MODNI SALON I K R Z N A R IJA SARAJEVO K R A LJA P ET R A ULICA TELEFO N 38-2Б • IZRADA P R V O K L A S N A ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗД СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »ГаЈрет« — Одговорни уредиик: Хамид Кукиђ — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер одговара Јосип Гргић. �Г о д . X V 111 Bpof 3 С а р а је в о , м арт 1 9 3 7 Ж а ирекрешнаца еиоха Налазимо се на важној прекретници двију ехопа које треба да јасно обиљеже Гајретов рад. Тешка социјална помјерања у свијету остављају видљиве трагове и на нашем животу. Потресен и узбуђен многим догађајима, наш свијет, сиромашан и препуштен самоме себи, ос.јећа извјесна олакшања у приближавању и прикупљању. Taj ocjehaj, нагонски јасан и разумљив, стзара саи од себе један јасан пут, пут који преко мапора и жртава води у сретнију и љепшу будућност. T o j e п у т Га јр е т а ! Осјећа се данас, више него икада раније, да je пут кога je још давно маркиоао и обиљежио Гајрет и његови социјални и национални идеолози једино исправан, једино јасан и да тим путем треба окренути све точкове културног и привредног прогреса. Taj пут je утро Гајрет и већ данас, након толико патњи и жртава, преко њега генерације могу безбрижно корацати и приближавати се циљу. Све оне невоље и трње уклониле су доеадашње Гајретове радне генерације које нису презале ни од оружја, ни од борби на туђинским фронтовима a, богме, ни од чамљења у непријатељским казаматима. Данас смо, хвала Богу, свједоци тихог преоријеатисавања цјелокупног нашег политичког, културног и националног живота у једном исправном и позитивним, могло би се рећл r a ј р е т о вс к о м правцу. И то нас радује. To нам даје снаге и полета да наставимо наш корисни рад за добробит и напредак нашег муслиманског елемента, који ће се, једнога дана, убрзо, наћи потпуно ослобођен свих стега и колана који су га још мучили и стискали. A тада ће, вјерујемо, заблистаги наш пут обасјан срећом и зааовољством, наш пут који ће значити пуну афирмацију свих снага и идеја Гајретових. Ha добром смо путу. Баш ова година требала je да донесе Гајрету и његовим људима тешка искушења. И донијела их je, опоро и сухо, са злурадим осмјехом многих који су очекивали извјесна поремећења у нашем раду. Зачудили су се, међутим, кад су кроз ове двије године видили да није све онако како неки желе, него, напротии, онако како je условљено приликама и психолошким моментима који су повезани за народ и за догађаје. A баш посљедњи догаЈјаји су најјасније показали да je н a р о д уз Гајрет. У најтежим ириликама, на г.рекретници епоха које су обиљежиле Гајретове досадашње напоре и успјехе, народ je одлучно стао уз Гајрет. Ето, сада, у овим најтежнм временима економских и других невоља, Гајрет je завршио први период свога васпитно-просвјетног дјеловања и прелази, чврсто ријешен на борбу и успјех, у нову епоху широке социјалне и привредне дјелатности. Пријатељи Гајрета, његови радници и прегаоци, расути широм цијеле Отаџбине, одлучно су прихватили н о в у Г а ј р е т о в у з а с т а в у и носе je високо. To нам најбоље свједоче сјајни успјеси Гајретових забава и приредаба у великом броју наших мјеста. Може се слободно рећи да никад досад, ни Гајрет ни које друго друштво, нису постигли овако огромне резулгате. Читав кадар културних и просвјетних радника био je запослен око ових забава које, појединачно и заједнички, претстављају видан докуменат акцпје коју може пружити само овакав н а р о д н и п о к р е т као што je Гајрет. Одржани програми свих забава су ризница најдрагоцјенијег просвјегног блага које се не може ничим откупити. Морални и материјални успјеси ових приредаба су такви да може бити са њима задовољан и Гајрет и сваки његов пријагељ. Никад досад једно коло оваквих бајрамских забава није донијело толико прихода ни толико истинског одушевљења. Већ сада, након осам мјесеци рада, овогодишњи биланс je активан. У спјесиновог Г а ј р е т о в о г р а д а дају нам вјеру у сјајну нашу будућност. A док je искрених Гајрегових пгрегаоца, та вјера нас неће издати. 43 �T r e t ir a n j e d r u š t v e n if j p i t a n j a u p r e d r a t n o m č a s o p is u » G a jre t« Socijološko obrazovanje muslimanske inteligen­ cije, kao i naše inteligencije uopšte, bilo je prije Svjet­ skog rata vrlo slabo, šta više gotovo nikakvo. I ag­ rarno pitanje .jedino o kojem se je živo raspravljalo, tretirano je nestručno — bz dubljeg poznavanja nje­ gove socijološke osnove. Ali je zato bilo javnih rad­ nika koji su se bavili t. zv. sitnim radom u narodu i pisali na popularan način o raznim najvažnijim kul­ turnim i prosvjetnim prilikama. To se opaža i kroz predratni časopis Gajret. Uredništvo (O. Đikić) piše vrlo često uvodne članke o n a š i m p r o s v j e t n i m i v j e r s k o p r o s v j e t n i m p r i li k a m a i iznosi njihovo bi­ jedno stanje. U članku »Naši mektebi i medrese« (god. 1910, br. 1) veli se ovako: »Nije potrebno go­ voriti o našem prosvjetnom stanju. O bijednom i ne­ voljnom halu našeg milleta u tome pogledu svak zna­ de, jer i danas, na žalost, nas muslimana ima u našoj zemlji na 80% nepismenih, koji živimo u tami nezna­ nja i džehaleta. Osnovna nastava je u našoj zemlji uopće u tako mizernim prilikama, da gore primjere treba tražiti u naizapuštenijim zemljama Azije i Afri­ ke ...« . U jednom drugom uvodnom članku pod natpisom »Pravi put« piše uredništvo (eod. 1910. br. 12): »Nije potrebno dokazivati o kulturnoj nazađnosti našega islamskog dijela naroda ovih zemalja, jer je svakome na prvi pogled potpuno jasno, da smo mi u svakom pravcu kulturnog života daleko zaostali za ostalim vjeroispovjestima našega naroda ...« . Pisac ovih članaka krivio je s pravom i tuđinske vlasti za ovakvo stanje i nije mogao ni pomisliti da mi i u oslobođenoj zemlji ni nakon više od 2 i p o decenija nećemo u narodnoj prosvjeti mnogo poodmaći. Sve veći porast a l k o h o l i z m a među muslimanima skrenuo je na sebe već davno prije Svjetskog rata pažnju Gajretovih radnika, i oni su o tome pita­ nju u G ajretu često pisali i pozivali na osnivanje antialkoholnih društava: »Najveći uzrok našoj zaosta­ losti, veli se u jednom članku, jesto to što se ne umjedosmo snaći u nadošlim novim prilikama, ne znađosmo se okoristiti dobrim tekovinama Zapada, kao što se okoristiše naši sugrađani drugih vjera, već se bacismo baš na najlošije i najodurnije strane zapadnjač­ kog životarenja, kao na prekomjerno uživanje alko­ holnih pića i na slične prikrpine zapadne kulture. Da je alkohol zaista najveći, a u mnogo slučajeva i jedi­ ni uzrok ovog našeg zaostajanja, možemo se lahko uvjeriti, ako samo malo pripazimo na mnogobrojne mehane što su po našoj otadžbini razasute, i ako pa­ žnju obratimo onim bljutavim »pjesmama« što se iz njih danju i noću ore, pa ako makar i letimično pro­ motrimo silne žrtve alkohola u oronulom našem na­ rodu«. P oložaj naše mu s li ma ns k e žene odavno je počeo da zabrinjava Gajretove radnike, premda tu ne nalazimo jačih i interesantnijih opaža­ nja. Šta više ima i čudnih, gotovo neinteligentnih p o ­ gleda na to naše važno društveno pitanje. Tako, na primjer, Hazim Muftić — inače jedan od redovnih saradnika Gajreta — imao je ovakve pojmove: »Na primjer, kakvu mislimo naobrazbu u islamskom smi­ slu, rečeno je, da svaka muslimanka mora poznavati Imami-Azama i Gazaliju i njihova djela, a ne mjesto njih kakve evropske velikane, kako se je to na nekim mjestima i nehotice uobičajilo ...« . (»Šta ometa naš rad«, god. 1910, br. 9) Uredništvo sigurno nije bilo takvog mišljenja, pa je donijelo i jedno protivno mi­ šljenje. (Jedan polemičar pod pseudonimom Ahmeđ odgovara Hazimu Muftiću ovako: »Jer poznavati Imami Azama i Gazaliju znači poznavati tačno tada­ nje prilike islamskog svijeta, kada su oni živjeli. Zatim sva njihova djela i ideje koje su oni zastu­ pali kao najveći islamski naučen jaci. Dozvolićete, to je za naše ženskinje s obzirom na nrilike preteško. D ok je to sasma drukčije kod naših nisaca, jedno stoga što je jedan jezik i gotovo isti običaji, a svijet koji se obrađuje kud i kamo bliži našoj naravi od onoga što ga obrađuje Gazalija. — Ovako dakle poznavati Gazaliju prosto je nemoguće, a poznavati ga samo po imenu, to nije nikakvo poznavanje. — Naivno je što mi predbacujete o evropskoj prosvjeti. Rekao sam da smo pod uplivom evropske prosvjete i da se u tom smjeru treba odgajati. Ter kada bi se odali posve orijentalnoj prosvjeti, značilo bi navije­ stiti rat zapadnoj, u kome bi mi bez sumnje podle­ gli, pošto se ni veći ni svijesniji nisu mogli odupri­ jeti«. (Gajret, god. 1910, br. 10). U jednom drugom članku pod pseudonimom, navodno od jedne musli­ manke, Gajret poziva muslimanke da se organizuju: »Dajte, drage prijateljice, da se i mi za se pobri­ nemo, kad se nije već niko imao za nas dosad pobri­ nuti! Dajte, d a s e o r g a n i z u j e m o i da osnujemo čitaonicu, gdje bi se mogle svakog petka sastajati, držati predavanja, čitati lijepe knjige i listove; osim toga naći jednu naobraženu žensku, koja bi nas poučila u onome što ne znamo, a usavršila u onome što znamo. P r e n i t e se! N e budite malodušne! • Ne bojte se pada, jer će nas poduprijeti naši prija­ telji i istomišljenici, a nemojte se ni obmanjivati sa nekakvim znanjem ili uobraženjem, da je ženskoj • dosta, ako zna ono što treba oko namaza, malo �kuhati i čistiti kuću, malo ručnoga rada i ništa više...« (Gajret, god. 1910, br. 7 i 8). Svi ovakvi članci pisani su pod pseudonimom. To je razumljivo, pošto je tada uticaj nazadnjaka i neprosvjećenih sveštenika na muslimanske mase bio mnogo veći nego danas. Danas već svi uviđaju da su oni napredni mladi ljudi imali potpuno pravo. Da su se ti iskreni Gajretovi radnici slijedili, polo­ žaj jugoslavenskih muslimana bio bi sada daleko bolji. Ne mogu da ne istaknem i jednu naročitu odliku časopisa Gajret kod tretiranja naših društvenih pita­ nja. To je njegov neusiljen d e m o k r a t i z a m , koji je, uostalom, posljedica cjelokupnog Gajretovog naziranja i djelovanja među muslimanima, društva zasnovanog i održavanog uglavnom na požrtvovanju našeg srednjeg — zanatlijskog i trgo­ vačkog staleža. Odličan prosvjetni radnik i poznati saradnik Gajreta, Hamdija Mulić, širi ideju demokratije na njemu svojstven, ovako lijep i popularan način: »Među djecom nema razlike. Malo »beg’e« druži se s onim »niskog soja«, a s njima obojicom mali »aga«. Divimo se kako i djeca bez razlike vjere zajedno druže i eglenišu. Tu je eto d e m o k r a t s t v o na svome mjestu. Svrha je uzgoja narodnih škola: ljubav i b r a t s t v o . . . Naš narodni duh traži da nam je uzgoj narodan, onda uzgajamo svoju omladinu sve od malih nogu do svršetka škola ili zanata u bratskoj l j u b a v i i s n o š l j i v o s t i...« (Gajret, god. 1910, br. 4). Tako je Gajret još prije Rata gledao na naša društvena pitanja. Ako dodamo još da kroz jeđandva sjajno napisana članka rah. Hamida Svrze napiremo i najnovija, gotovo socijalistička, shvatanja u svijetu — tada će se imati potpun prikaz tretiranja društvenih pitanja u predratnom časopisu Gajret. Ing. šerif Bubić P o v o d o m s t u d if e o p o r e k l u m u s l i m a n s k o g p le m s t v a u B o s n i i H e r c e g o v in i U 3 i 4 svesci Jugoslovenskog istorijskog časo­ pisa za god. 1935 izaašla je studija g. Vaše Cubrilovića: Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini. U sadašnje vreme naš narod raspolaže sa više naučnih snaga nego ranije, pa je prirodno da su novija izučavanja pojedinih delova naše narodne istorije dublja, naučnija i objektivnija. Ta prouča­ vanja su do sada ispravila mnoga pogrešna mišljenja ranijih istoričara. Savremeni naučnici imaju bolje mogućnosti rada. Mnoge ranije greške bile su posledica nacionalnog romantizma koji se kod nas oscćao u nauci XIX stoleća. Naročito mnogo takvih zabluda bilo je po pitanjima iz vremena turske vlasti nad našim narodom. Promatrana sa tog gledišta studija g. Čubrilovića je ozbiljan prilog objektivnom postavljanju stvari na njihovo pravo mesto. Postavljenu temu autor obrađuje na širokoj osnovi, generalno, zato mora da se upušta u studi­ ranje razvoja verskih promena, socijalnog, admini­ strativnog, sudskog uređenja i agrarnih odnosa od početka turske vlasti u Bosni i Hercegovini pa do njenog pada. Sve je to obrađeno na prostoru od 36 stranica, zato je i ispalo vrlo sažeto i ustvari je samo preliminarna studija na osnovu koje bi trebalo poći dalje u proučavanju postavljenog problema. Izgleda da autor računa jedino sa stručnom publikom, prem­ da studija izaziva širi interes bar u redovima inte­ lektualaca, pa upotrebljava nedovoljno poznate poj­ move (derbendžiie — filuridžije i dr.) bez potrebnog objašnjenja. Za bolje razumevanje ćele studije vrlo je koristan rad g. Riza Muderizovića: »Rasprava Ali Čauša o spahijskoj i timarskoj organizaciji«, koji je izašao u Gajretovom kalendaru za 1937 god. Ovaj rad potvrđuje ispravno stanovište g. Čubrilovića o prvom agrarnom uređenju Bosne i Hercego­ vine za vreme turske vlasti i daje neke sitnije korek­ cije njegovih zaključaka, ka na pr. u pogledu nasTedstva timara, veličine prihoda sa istih, načina postanka vakufa i slično. Tim je veća zasluga g. Čubrilovića koji je na osnovu dosta oskudnih vijesti i neupotreblj avaj ući taj prvoklasni izvor uspio da ustanovi istorijsku istinu. Osobito je vredan pokušaj rasčlanjavanja staleža bosanskog plemstva koji je složen i po svom sastavu i po vremenu i načinu kako se izgrađivao. Mišljenje S. Bašaeića ili Tukića mora u tom pogledu da pretrpi mnoge ispravke i dopune. Tako za bosanske kapetane autor tvrdi da nisu po­ tomci stare bosanske vlastele, uprkos nekih tradicija koje su se kod njih očuvale ali da su najvećim đelom našeg porekla. O načinu prelaza na islam pisac tvrdi da je »danas nemoguće utvrditi kad i kako prima ovaj svet muhamedansku veru. Jedno je sigurno napuštanje stare vere nije vršeno u početku odjed­ nom nego postupno tokom XV i XVI veka. Neki su u istočnoj Bosni prelazili na islam i pre 1463 g.« (t. j. pre pada pod Turke — str. 373). O uzrocima prelaza vlastele iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Novopazarskog Sandžaka na islam iznosi autor ovo mišljenje: » .. .netačno je da su stara vlastela iz ovih nredela morala prelaziti na islam posle turskog osva­ janja da bi sačuvali svoje posede. Mogli su ih oču­ vati i bez napuštanja stare vere.« (str. 375). Nadalje 45 �pisac obrazlaže kako je kasnije Bosna i Hercego­ vina dobila svoju posebnu karakteristiku u sklopu Turske carevine i veli da »jedna od glavnih pojava u Bosni u X VIII i XIX veku jeste jačanje lokalnog patriotizma među ;njenim muslimanima. Bosanski muslimani su najvećim delom potomci starih Bosa­ naca ...« (str. 402). Iznoseći gornje tačne konstatacije g. Čubrilovića, tim nas više čudi da on ispravljajući jednu raniju istorijsku zabludu o poreklu muslimaanskog plemstva ostaje pri drugoj o bogumilstvu u uvodu svoje studije. Mislim da nije tačno mišljenje autora kad zaključuje da »nije uspeo pokušaj da se iz bogomilske sekte, slično svetosavskoj crkvi u Raškoj, stvori narodna »bosanska« crkva a preko nje bosan­ ski narod«. Bosna po piscu nije imala čvrstu etničku osnovu pred svoj pad pod Turke. Ja sam suprotnog mišljenja i uveren sam da se preko državne i crkvene organizacije uspeo stvoriti bosanski narod što potvr­ đuju mnogi nazivi sačuvani u ooveljaama i listinama toga doba, a što se tiče etničke osnove da je bila bar isto toliko jaka kao u savremenoj Despotovini ili u Hrvatskoj. Inače rasprava kao ozbiljna naučna studija osla­ nja se na bogatu literaturu i izvorni materijal i zaslu­ žuje pažnju specijalno naše inteligencije. Fuad I. Slipičević ш Bosna i muslimani Bosne <N‘ ,a v s t ) II. Organizacija carstva. U Turskoj carevini pored propisa šerijata vreme­ nom se razvilo i posebno tursko pravo. Turci, šireći svoju političku vlast i veru M uhamedovu van gra­ nica arapskog halifata, doskora su uvidili da za mno­ ge i važne grane državne uprave nedostaju propisi šerijata. Sultan kao »vladar pravovernih« mogao je po utvrđenom principu donositi nove zakone, koji odgovaraju duhu vremena i potrebama države i na­ roda, ali samo i uvek u skladu sa šerijatskim propi­ sima. Ovi zakoni koje su donosili pojedini sultani u formi f e r m a n a ili h a t i - š e r i f a , bilo na pređlog velikog vezira, bilo po zaključku Divana ili motu proprio, zovu se k a n o n i. Reč grčka od Vizanta p o ­ zajmljena. N a osnovu ovih kanona uređena je celokupna uprava carstva: vrhovna i lokalna, administrativna i sudska, vojnička i versko-prosvetna. 4 6 ________ ___ _______________ i. S u i t a n i V i s o k a p o r t a . Sultan je nepriko­ snoveni vladar pravovjernih, sjen božiji na zemlji, va­ zda pobednik, vrhovni glavar vere i države. Njego­ vo se ime spominje u molitvi u petak u džamiji, verni mole za njegovo zdravlje i pobedu njegova oružja, za trajnost i prosperitet države. Sultan je vrhovni ko­ mandant celokupne suhozemne i pomorske vojne sile, zaštitnik znanosti i umetnosti. O d upravlja car­ stvom preko svoja dva poverenika, preko velikog vezira i Sejh-ul-Islama. V e l i k i v e z i r . N a čelu celokupne državne u p ­ rave, građanske i vojničke, stoji veliki vezir, v e z i ­ ri - m u a z a m, preko koga sultan vrši svetovnu vlast. Osim najhitnijih prerogativa krune, sve drugo spada u nadležnost velikog vezira. On je čuvar sultanova pečata — s a h i b i m u h u r , i njegov neograničeni zamenik — v e l i k i m u t l a k . Sva naređenja i rešenja velikog vezira sa carskim pečatom, imaju snagu kao da ih je sam sultan svojeručno potpisao. Veli­ kom veziru uz koleno sedela su tri vezira: kethuda, reis-efendi i čauš-baši. Svaki vezir je imao po dva državna podsekretara. K e t h o d a, ministar unutrašnjih poslova, prvi po rangu do velikog vezira, on je njegov zamenik — k a i m i m e k a m . Svi poslovi građanske i političke uprave spadali su u njegov resor. Svi carski fermani i buiruldije velikog vezira, svi zakonski predloži i proiekti financijske, političke i vojničke prirode, pro­ lazili su kroz njegove ruke. On je bio starešina svih komandanata pojedinih odreda voiske koji su bili na službi pri Visokoj porti, on je bio odgovoran za bezbednost carskog dvora i Visoke porte. R e i s - e f e n d i , ministar inostranih dela i šef carske kancelarije, zamenik je velikog vezira u poslo­ vima spoljne politike. Pod njegovom se rukom čuva- , ju sve državne tajne, vanjske i unutrašnje politike. Kao šef carske kancelarije, on je izrađivao sve refe­ rate i predloge koje je veliki vezir dnevno podnosio sultanu. Reis efendin prvi pomoćnik, d i v a n i h u m a j u n t e r d ž u m a n i , carski dvorski tumač, zauzi­ mao je u ministarstvu spoljnih poslova vrlo važan položaj i bio od velikog uticaja. O n je prisustvovao svim konferencijama i razgovorima sa stranim posla­ nicima. Sve note i memoari stranih država Porti i od Porte stranim državama prolazila su kroz niegove ruke. U carskim audijencijama stranih poslanika, on je bio tumač. C a u š - b a š i, državni maršal i ministar polici­ je. bio je najviša izvršna vlast. Svi građanski sporovi i krivični procesi spadali su u sferu niegova rada. On je bio »ruka pravde i oko zakona«. Njegovom rukom država kazni prestupnike zakona i rušioce javnog po- * I �retka. On preko podređenih organa dejstvuje da pravosnažno osuđeni u građanskim sporovima ispune svoje obaveže a u krivičnim da kaznu izdrže. Stran­ ke koje dolaze na divan velikog vezira da se nešto žale, najpre se njemu obraćaju da im on signira nji­ hove pretstavke i da ih uputi na nadležno mesto. To je sastav Visoke porte — B a b u - al i , gđe su usredsređeni svi unutrašnji i spoljni poslovi car­ stva. 2. C a r s k i D i v a n i D i v a n v e l i k o g ve­ z i r a . Divan znači skupštinu uopšte, a u prenesenom smislu skup najviših državnih funkcioneia. Sultan Mehmed II postavio je dva divana: carski divan i di­ van velikog vzira. Carski je divan zasedao u carskom dvoru u sati do njegova kabineta. Prvi sultani presedavali su đivanu i sudelovali u konferencijama. Docnije su sedeli na galeriji skriveni iza m u š e b k a — rešetke. Čla­ novi carskog divana bili su veliki vezir, kothođa, reis-efendi i čauš-baši a ve'ćali su stojeći na nogama. To su k u b e v e z i r i , tako prozvani po sali u ko­ joj su većali a koja je na kube građena. Sultan je za^ svaki referat lakim kucanjem ruke u rešetku dao znak da ga odobrava, a ako se naglo povukao u svoj ka­ binet .značilo je da predlog ne odobrava i većanje je s mesta prekinuto. Divan velikog vezira imao je karakter kasacije i zasedao je pet puta nedeljno. Na divanu velikog ve­ zira nije se nikad raspravljalo o državnim poslovima, nego u naročitom savetu — m u š a v e r a , u kome su sudelovali najviši državni, verski, građanski i voj­ nički velikodostojnici pod pretsjedanjem velikog ve­ zira. Na zidu više stolice na kojoj je sedeo veliki ve­ zir, bilo je zlatnim slovima ispisano ime vladajućeg sultana, uokruženo Muhamedovom izrekom: »V i š e v r e d i j e d a n čas pr avde, n e go s e d a m ­ d e s e t g o d i n a m o l i t v e « . Na vratima kroz koia ulazi veliki vezir, pisalo je: »Č o v e k k o g a B o g š t i t i , n e ć e se n i k a d i n i k o g a b o j a t i da u javnim poslovima donosi svoje od ­ luke samo po z a k o n u i s v o j o j savcs t i«. V r h o v n a r a č u n s k a k o m o r a gde su bili bili spleteni svi konci financijske i privredne po­ litike carstva, zvala se d e f t e r d a r a t . Tu se vodio glavni registar svih državnih prihoda i rashoda, regi­ star svih poreza i državnih nameta, popis harača i ha­ račlija, popis lenskih dobara, imenik spahija i timariata, glavni spisak plata i penzija svih državnih či­ novnika i službenika, kontrolni biro celokupnog rat­ nog materijala; otsek za pobožne i dobrotvorne zadužbine i legate; otsek državnog pravobranioštva i popis krunskih dobara, registar celokupne obranbe- ne sile, odelenja za utvrđena mesta i njihove posade i t. d. Na čelu komore bio je d e f t e r d a r , ministar financija. V e r s k e i s u d s k e v l a s t i bile su u ruka­ ma uleme, verski obrazovanih ljudi. Ulema su bili za­ konodavci i nastavnici, komentatori Kurana i tradi­ cije, pisci naučnih dela i šerijatske sudije, džamiski imami i propovednici. Na čelu celokupnog ulemanskog kora stajao je prvi sveštenik, sultanov zamenik u oblasti vere i za­ kona: š e j h u l - i s l a m , »najučeniji među najučenijim«, »najmoralniji među najmoralnijim, sudac ra­ znih znanosti«. Nadleštvo šejhul-islama — m e š i h a t , najviša je instancija za tumačenje i pravilno shvatanje propisa šerijata. Njegove su f e t v e ob­ vezatne i služe za izvore turskog zakonodavstva. On daje autoritativna ovlaštenja — m e n š u r u , da ver­ ski funkcioneri i šerijatske sudije mogu vršiti javne verske dužnosti i donositi pravovaljana rešenja. Bez fetve š e j h u 1-islama sultan nije mogao rat objaviti, niti mir zaključiti. U sudskoj hierarhiji najviši su položaj zauzimali dva k a d i - a s k e r a , vrhovni sudija, jedan za Rumeliju, drugi za Anatoliju. Š e j h o v i i d e r v i š i ne spadaju ni u ređ ule­ me ni u sudsku struku ,ali ipak su uživali veliki ugled i kod sultana i kod naroda sve do Gazinih reforama. Mustafa Kemal učinio je kraj i ovom zlu Turske dr­ žave i turske nacije. Red derviša postao je u prvim da­ nima Islama pod uticajem islamskih mistika. Tokom vremena uvuklo se u derviške redove mnogo što-šta od perzijski maga, indijskih fakira i hrišćanskih isposnika. U Turskoj je bilo oko trideset derviških re­ dova, a u našim su krajevima najpoznatiji: Nakšibendije, Bektašije, Mevleviie, Halvatije i Rufaije. Starešina reda zove se š e j h. Derviši imaju svoje te­ kije, manastire, u kojima stanuju samo redovni čla­ novi reda. nn—č. O MOCTAPCKOM МОСТУ НА1Б0ЉИ JE ЧЛАНАК НАПИСАО Г. ГУЈИЋ У »ГАЈРЕТУ« 1934 Г. № 3. Југословенски историски часолис, који излази у Београду, у год. II, св. 1—4 на стр. 174, донио je из нера Др. Владимкра Ђоровића ове ријечи о К. Гујићу: »По нашем мишљен>у најствзрнији je до сад о том питан>у (т. ј. о мостарском мосту) чланак К. Гујића у »Гајрету« 1934, бр. 3. Гујић одбија енергично 1557 год. као годину тобожњег зидања моста, nero брани I56G годи., коју дају два савремена кронограма и коју потврђују други моменти. Прва година потиче из доцнијих и маше поузданих извора. Сад знамо и градитеља моста. To ннје онај Хоџа Синан, син Абдулмехагин, кога спомиље Евлија Челебија, него мајстор Хајрудин, за кога царски ферман каже да je »у градитељству способан«. 47 �MALE K U L T U R N E VIJESTI NOVI PRETSJEDNIK SRPSKE AKADEMIJE Za pretsjednika Srpske kraljevske akademije postavljen je univerzitetski profesor dr. Alek­ sandar Belić. Izabran je za akademika već 1906, od 1923 do sad je zauzimao položaj glavnoga tajnika akademije, a neko vrijeme je i vršio pretsjedničke dužnosti mjesto Jovana Cvijića za vrijeme njegove bolesti, i onda je uspio da sredi finansijsko stanje Akademije. DRAMSKI NATJEČAJ »Narodna uzdanica« u Sarajevu raspisuje natječaj za najbolju dramu iz života bosanskohercegovačkih muslimana, sa tri nagrade (po 1000, 700 i 500 dinara), a rok natječaja je konac juna ove godine. SMRT EVGENIJA ZAMJATINA U Parizu je umro odlični ruski književnik Evgenije Zamjatin. Njegovom smrću izgubila je Rusija jednog od najagilnijih i najsnažnijih svojih literarnih pretstavnika. U svojim slika­ njima Rusije, prije i poslije revolucije, Zamjatin je uspješno izmirio fina psihološka nijansiranja sa skoro epskom širinom. Atmosfera slobode, stvaralačke i lične, bila mu je uvijek draga. Iz­ nosio je živiot sitnih sudbina iz svijeta uskih i zamagljenih vidika. Iz Sovjetske Rusije otpu­ tovao je prije nekoliko godina i nije se više ni vratio. PROTIV NJEGOŠA I KRALJEVICA MARKA Zagrebački klerikalni dnevnik »Hrvatska Straža« poveo je oštru kampanju protiv škol­ skih udžbenika u kojima še nalaze neke stvari velikog Njegoša i najljepše narodne pjesme o Kraljeviću Marku. List kaže da su neka Njegoševa djela i neke pjesme o Kraljeviću Marku pune pogrda, nemorala, divljaštva i da su bez ikakvih etičkih elemenata koji su potrebni za duševnu hranu školskoj omladini. E, jadni Marko eto i ti prispje na — indeks! »TESA OD D ’URBERVILA«, slavni roman Tomasa Hardija, izišao je u izdanju Srpske književne zadruge, u prevodu s engleskog g. Mihaila Đorđevića, kao posebni Zabavnik. Ovo odlično delo koje prikazuje ljubav između en­ gleskoga džentlmena i farmerske radnice, čitaće se s onim istim zadovoljstvom s kojim i raniji engleski romani »David Koperfild« i »Vodenica na Flosi« u izdanju Književne Zadruge. Cena je knjizi (500 str. u finom povezu) samo 40 din. ENGLESKO DJELO O BOGUMILIMA Engleski novinar dr. Everett Gill, koji živi u Bukareštu, obratio se na ministarstvo trgo­ vine i industrije u Beogradu s molbom, da bi mu trebale slike bogumilskih sredovječnih nad­ grobnih spomenika iz Bosne i Hercegovine. Dr. Gill je napisao opširno djelo na egleskom jeziku o bogumilskom pokretu na Balkanu, pa kako je u svom djelu obradio i bogumilstvo u Bosni, on želi imati i navedene slike, jer će djelo biti ilustrirano. Ministarstvo je želju en­ gleskog novinara dostavilo sarajevskoj podruž­ nici »Putnika« sa preporukom, da se nastoji udovoljiti svoj želji, pošto ministarstvo misli, da će ova knjiga, koja će biti proširena u Ame­ rici i u britanskom carstvu, poslužiti ne samo poznavanju historije Bosne i Hercegovine, nego također i turističkoj propagandi. 48 SBehari su mirisali... Strah, strah ше je bilo te mrke bosanske kuće u našoj ulici. I mene i svu mahalsku dj,ecu. Ogromna, sa starim drvenim mušepcima, obavljena crnom debelom lozom, koja se je kao koštunjava mrka šaka, s mnogo dugih žilavih prstiju ovila oko nje, sablasno dizala u velikoj, visokim ćerpićli zidom ograđenoj avliji. Čudne su priče kružile o toj tajanstvenoj i pustoj mahal­ skoj kući. Naše su majke o tome govorile po kućnim halvatima, s nekom čudnom ozbiljnošću i povjerljivošću u glasu, a mi, djeca, sa strahom i jezom, za svijetlih, džamijskim kandiljima okupanih ramazanskih noći. Šaputali smo o Diobrom, koji obu­ čen u zelenu čohu stanuje u kući, i luta s upaljenim fenjerom kroz nju, da pred jutro iziđe u crvenim mekim firalama, i nestane u groblju mahalske džamije, sa starim, u kadifastu mahovinu obra­ slim nišanima. Znam, kada . nam je jedne ramazanske noći mahalski mujezin dozvolio da se poponemo na staru džamijsku munaru, da smo, dok su nam srca od neke čudne jeze i razdra­ ganosti drhtala, opazili, kako kroz kuću luta svijetlo, kroz sobe, i s beskrajnim strahom u duši spuštali smo se za Mehmed efen­ dijom niz kamenite stepenice, da, sutradan, pronesemo jezivu nriču, kako smo vidili Dobrog, gdje s fenjerom šeće kroz kuću, i kako je poslije izišao, izgubio se u džamijskom haremu, i legao u, uz džamiju složene, tabute. ču d n a je bila sudbina te kuće, sudbina njenih stanovnika. Kao kad oštar jesenski vjetar nesmiljeno puhne kroz gole krošnje crnih stabala, i omlati posljednje žute listove, u sivoj jesenskoj noći, smrt je isto tako pokosila njene stanovnike. Porodica Os­ manage Alibegovića zatrla je za tihi čas, za nepune dvije godine, i naše su majke, kad god bi to spomenule, uvijek dodavale: »Gluho i daleko bilo«. Prva je umrla Fatima, djevojka i najstarija Osmanagina kćerka, onda, ni pun mjesec za njom i druga kćerka Emina, pa onda sin Mustafa, i najposlije stari Osmanaga. Njegova smrt, na nas, mahalsku djecu, djelovala je najčudnije. N ikada nismo mogli ni zamisliti, da može umrijeti stari, ugledni Osmanaga, onaj ponosni visoki starac, što nam je s večera, kada bi se vra­ ćao iz čaršije, dijelio šarene duge šećerlame, blago nas milujući po čupavoj. djetinjoj kosi. Sve četiri dženaze prošle su kroz našu mahalu praćene dugom, šutljivom pratnjom čitave čaršije, i na­ šim začuđenim i ustrašenim pogledima, koji svega toga nismo mogli da shvatimo. Jedino su nam se u uši i duše urezale riječi majki, da su Osmanaga i njegovi, pomrli od »suhe«, jezive i čudne bolesti, koja je harala u njihovoj kući. Stare, rahmetli Osmanaginice nismo zapamtili, jer je umrla mnogo, mnogo ranije. Niko, niko od Osmanaginih nije više ostao, osim jednog, za nas, mahalsku djecu, čudnog i u crno »tijesno švapsko odi­ jelo« obučenog čovjeka. Za njega smo čuli da je bio negdje »u svijetu«, da je učio, da je najstariji sin rahmetli Osmanage, i kada su svi pomrli, vratio se je u očevinu. Ali, u kući, našoj mahalskoj kući, nije stanovao. Ubirao je kirije od mnogih, iza oca ostalih kuća i dućana i živio, ali stare kuće nije izdavao. Ne­ kada, rijetko, vrlo rijetko, viđali smo ga kako prođe mahalom, s čudnim, blago tužnim pogledom uperenim u zemlju, pa zastane pred vratima, otključa ih i nestane u avliji. I čekali smo ga tada po sat, dva, dok iziđe, sa istim, još tužnijim pogledom, i napusti mahalu. Majke su nam kazivale da je to Ismet, najstariji šila rahmetli Osmanage, koji je učio u švapskim zemljama, i vratio se kad mu je sve pomrlo. I za nas je on bio čudan, tajanstven čovjek, s crnim tijesnim odijelom i tužnim pogledom, koga smo se i nehotično pribojavali. A nikada nismo znali, niti nam je bilo jasno, što traži u staroj mahalskoj kući. A on je dolazio i od­ lazio, rijetko, tiho i nečujno, bez riječi. . . �. . . Bila je blaga proljetna noć, noć uoči Kurban-Bajrama. Bijeli behar šljiva tiho je mirisao u baščama iza naših kuća. Ovnovi u aharima blejali su s vremena na vrijeme, i ne kušajući položene mekinje i vodu u čašama. Kao da su predosjećali su­ trašnji dan, kada će toplom krvlju natopiti bijela runa, dok rikne prvi top sa 2ute tabije; da će sutra ugledati, po pričanju majki, zlatan nož, oštar kao guja, koji će preći preko njihovih vratova. I mirovali su u tamnim aharima, s časa na čas blejući i doziva­ jući se"... . Čovjek u crnom tijesnom odijelu polako se je uspeo uz mahalu. Bilo je već kasno. Mi mahalska djeca, spavali smo već davno, omamljeni čudnim mirisom novih, više glave složenih odijela sa crvenim nakalufljenim fesovima, sanjajući o slatkim, spremljenim gurabijama, i nježnoj ljepoti bajramskog jutra, koje se je sa zorom nečujno rađalo . . . Zastao je pred kućnim vratima, polako ih otključao, zapadnuvši odmah u do koljena visoko izraslu travu između ne­ kada, kao sir bijele i čiste kaldrme. Šta li je tražio te tihe bajramske noći u to gluho doba? Polako je prošao avlijom, skinuo više kućnih vrata dugi obješeni fenjer, upalio ga, i počeo da luta kroz puste kućne odaje . . . Pogled mu je milovao čohom pre­ krivene sećije koje su trunule, šarene prostrte ćilime koji su se raspadali, stare ispucale sehare, drvene dolafe i dušekluke u kojima su se miši za čas prićutali, po rafama nanizane, nekad svijetle, a sad pocrnjele sahane, na svačem dugo, dugo zadrža­ vajući pogled. . . Šta li se je zbivalo u duši tog osamljenog čovjeka? Šta li je tražio? Nije li došao da obnovi djetinjski san, da se u mislima prenese dvadeset i više godina unazad; i da proživi blagu bajramsku noć? Eno, vidi sam sebe, kako još s akšama okupar slaže nove šalvare više dušekskog uzglavlja, vidi sebe kako prigleda i ljubi kurbane s ‘djetinjim bolom u duši što će se sutra rastati; gricka slatke gurabije; udiše miris čistoće kao rušpa žutih izribanih podova, novih prostrtih ponjava, isprašenih ša­ renih čilima, kalajsanog suda i đuguma; govori s bratom i sestra­ ma kako će podijeliti bubrege zaklatih kurbana; drhti pri po­ misli na babin svijetli nož, koji nečujno klizi preko kurbanskog vrata nadnešenog nad iskopanu jamu pod starom baščemskom šljivom; s čudnom djetinjom razdraganošću polazi na Bajramnamaz; čuje prvi bajramski top; ljubi majčinu i očevu ruku; uči hatmu na dedinom i naninom kaburu; vidi babine ahbabe, kako dolaze u novim haljinama opasanim vatrenim stambulskim trambolozima; ljubi ih u ruku i trpa u šalvarski džep bijele srebrne petake; izlazi pred ponovljenu mahalsku d je o u ... Vidi, vidi, sve vidi. Brzo, bez veze, nervozno. Oči mu se šire, misao trepti, poprima oblik, stišava se, vizija iščezava, mrak halvata obasjan blijedim svijetlom fenjera guši ga, i izlazi u bašču. A zora, mli­ ječna bajramska zora polako puca, trepte svjetla u mahalskim kućama, ovnovi često i tužno bleje, djeca se bude, srca drhte i čekaju . . . Prvi komšija je u čudu zavrtio glavom, kada je s čardaka ugledao čovjeka, kako u svijetlom bajramskom jutru stoji s upa­ ljenim fenjerom, i tiho je prostenjao: »Da nije, gluho bilo, privrno ...« A behari su m irisali. . . R. Kadić. ISPRAVAK U Gajretovom kalendaru za god. 1937, u raspravi Ali-Cauša »O spahijskoj organizaciji«, na strani 75, 14 redak, omaškom prepisivača koncepta, napisan je na mjesto sultana Ahmcta I. sultan Mahmut I. pa molim da se ovo ispravi i uvaži. Riza Muderizović Porodica kao vaspitač U porodici dijete dobiva svoje prve utiske; ona je, dakle, polazno mjesto čovjekovog vaspitanja. U porodici dijete nauči govoriti, pje­ vati, služiti se raznim stvarima, ono prima obi­ čaje, navike i moral porodice, postaje njena kopija. Jasno je, dakle, da će dijete biti onakvo kakva je i porodica. Bude li ona takva da se u njoj živi dobrim, poštenim životom i dijete će primiti način njenog življenja. Naprotiv, i dijete će biti rđavo, ako u porodici ne vlada primjeran život. Dijete po svojoj prirodi po­ dražava starije. Zato je potrebno da porodica bude primjer dobrog, složnog i moralnog ži­ vota, kako bi dijete moglo podražavati takvom životu. Roditelji se ponekad žale na svoju djecu da su rđava, lažljiva, nepristojna i ne pomišlja­ jući, da tu ima i njihove krivice. Cesto je i naj­ manja nesmotrenost roditelja dovoljna da dijete potstrekne na rđava djela. Jedna, na izgled naivna laž, izrečena preko djeteta: »Reci tom i tom da nisam kod kuće«, stvara od djeteta lažljivca. Psovka roditelja, piiančenja o slavi i drugim velikim praznicima, pri kojima se i di­ jete navodi na to, zatim uzajamne svađe rodi­ telja pri kojima se često toliko zaboravljaju, da se i pred djetetom služe najružnijim rije­ čima, porazno utiču na dijete. Ako roditelji svojim životom ne pružaju primjer o pošto­ vanju drugoga, ni dijete neće biti drukčije. Na­ protiv, dijete koje vidi oko sebe u porodici primjeran i čestiti život, lišen laži, psovke, gru­ bosti i neuljudnosti postaje i ono tžkvo Ono postaje ivjeran izraz porodičnog života. Kakva porodica takvo i vaspitanje. Djeca su ogledalo svojih roditelja. U porodici, pod uticajeni ro­ ditelja, dijete prima običaje porodice, koji sva­ kodnevnim ponavljanjem prelaze u dječiju na­ viku. A navike, stečene u porodici, glavni su temelj docnijem vaspitanju. Porodica svojim životom mora u djetetu stvoriti dobre navike: navike na rad i red, poslušnost, istinitost, po­ štovanje drugih, iskrenost, vjernost, čuvanje svoje i tuđe časti, što će učiniti, da dijete takvo bude i docnije kada iziđe iz porodične zajed­ nice i postane punopravan član narodne zajed­ nice. Roditelji stvaraju budućnost svoje djece, jer navike koje steknu u porodici prate djecu kroz cio život. Samo porodica koja je u stanju da u djetetu razvije dobre navike, dragocjene za njegov budući život i vaspitanje može da ispuni svoj zadatak. Porodica je ognjište lju­ bavi, nježnosti i dobrote. U njoj svi članovi osjećaju da pripadaju jedan drugima, dijele jedne radosti i žalosti, i s povjerenjem traže utjehe u njoj. U njoj vlada urođena i prirodna ljubav, spremna na sva požrtvovanja. Ta ljubav hoće voljeno biće cijelo onakvo kakvo je, bilo dobro ili zlo. Ona krijepi, uzdiže i želi vo­ ljenom biću sve što je najbolje i najuzvišenije. U porodici je postala ona sveta riječ majka, najslađa i najsvetija za svakog čovjeka. U maj­ činoj neograničenoj ijubavi je neiscrpan izvor iz-koga se crpu neograničene mogućnosti za vaspitanje djeteta. U toj ljubavi, koja treba da vlada u porodici, roditelji moraju naći snage i volje da izbjegnu sve ono, što bi moglo na­ škoditi vaspitanju njihove djece. Porodica svo­ jim primjernim životom mora svoju djecu zapojiti ljubavlju prema dobrom, lijepom i isti­ nitom. Ljubav prema djeci pokazaće roditeljima najbolji put za stvaranje toga zadatka. To je dužnost roditelja prema djeci i prema državi. A postignu li to, biće to i njihova roditeljska radost i sreća. V. C e š 1j a r milili 49 �Ekonom ska i p ro s v je tn a v a ž n o s t s a đ ru g a rs tv a Zadrugarstvo po svojoj strukturi kao i u izgradnji odno­ sno realiziranju svoga programa rada prikazuje jedno riješenje čovjekovog životnog pitanja, njegova lična uticaja i interesa u društvenom ekonomskom podizanju, značaju i smislu dok politički poredak državne zajednice prepušta demokraciji sa kojom je i sudbonosno povezan. Jedna osnovna definicija za­ družnog pokreta je sloboda organiziranja koja samo dolazi odozdo iz naroda a tu slobodu daje zadrugarstvu isključivo samo demokracija odnosno politička uprava koja pretstavlja stvarnu volju naroda. Jedino u takovom upravnom sistemu države zađrugarski pokret koji je u glavnom gospodarske na­ ravi može postojati i razviti svoj dobrobitni djelokrug rada u korist naroda i države kao zajednice. Kao udruženje sitnih ljudi utemeljeno po slobodnoj volji samih članova zadrugarstvo osniva zajednicu na bratstvu i vjer­ nosti svih zadrugara načelu samopomoći i uzajamnosti. Pojam zadružne ideje nije došao sa strane nikakove političke ni samovladalačke diktatorske uprave, zadrugarstvo se je pojavilo odozdo iz naroda kao prirodna pomoć životnom samoodržanju čovjeka, sredstvo koje se vješto i dobro pokazuje u borbi sa metodama liberalizma. U čisto ekonomskom smislu zadrugarstvo ide za ciljem da postigne pravu vrijednost privrednih proizvoda i ličnog rada organiziranoj klasi ljudi a i da plati stvarnu vrijednost kon­ zumentima proizvodnje. Zato baš zadrugarstvo imade za raz­ mjeru svoje rezervne dobitne fondove koji se redovno nak­ nadno razdijele među članove prema prometu individualne pro­ izvodnje i potrošnje. Kao udruženje ekonomsko slabijih zadrugarstvu je p o ­ treban kapital za njegovu privrednu djelatnost. Ali to ni iz daleka ne može se nazvati praksom kapitalističkog liberalnog sistema. Zadružni kapital osniva se slobodnom voljom članova u razmjernim doprinosima i postepenim ukidanjem nadoplatka iz zajedničkog viška. Stvara se na taj način zadružni kapital samo za socijalnu svrhu a isti je svojina zajednice da služi nje­ nim interesima, on je sredstvo a ne cilj. Kako ne bi zadružni kapital došao do izražaja kao kapital akcionarskih društava u postojećem liberalnom privredom smi­ slu zadrugarstvo je reguliralo to pitanje sa sintezom da svaki član ima pravo glasa podjednako bez obzira na pojedinačnu vrijednost uloga, neograničenost članova svake zadružne je­ dinice, članstvo je promjenjljivo, a članom može postati svaki pošteni čovjek sa minimalnim udjelom sa svim pravima. Samo načelo Reiffeissenove kreditne zadruge s neograničenim jam­ stvom da član polaže za jamstvo čitavu svoju ličnu imovinu redovno različito vrijedniju od drugoga a koja u glavnome po principu neograničenosti ne umanjuje kao ni povisuje prema drugome njegove stvarne koncesije kod zadruge, najtipičnije prikazuje privrednu ravnopravnost koju daje zadružni pokret prema potrebama i pravima pojedincu za opstanak i život u zajednici. Ekonomski značaj zadrugarstva ne može se ni zamisliti bez istodobne prosvjetne djelatnosti zadružne propagande. Imamo primjera danomice gdje zadružni pokret bere strašne neuspjehe ne radi privredne nemoći u općoj svjetskoj krizi radi koje ne može u stvari stradati niti može odlučno utjecati na ovaj pokret, već radi vrlo slabog i nedostatnog duhovnog shvaćanja i priznanja zadrugarstva kao samostalne pojave u socijalnom smislu stvarnih vrijednota za društvo odnosno og­ romnu većinu ekonomsko slabijih ljudi. N i u kom slučaju ne bi bilo nespojivo sa zadružnom ide­ jom, da zadružni pokret koji se temelji na slobodnom razvi­ janju odozdo barem u prosvjetnom pravcu dobije ruku pomoći u jačoj mjeri odozgo, od općih prosvjetnih vlasti, kako bi se putem intenzivnijeg zadružnog prosvjetnog rada u narodu, a na selu napose, postigla aktivnija bilanca u ljudskom napredku. To bi opet značilo samo pripremanje terena na putu ubrzava­ nja narodnog napretka i preporoda. Kao m eđunarodni pokret u gospodarskom i socijalnom smislu zadrugarstvu se ne može poricati samostalnost pojave u društvu, pa je za oznaku svoje individualnosti izabrao barjak sa sedam različitih boja — u duginim bojama pod koji se da­ nas kupe milioni zadrugara čitavog svijeta . 50 _______ ____________________ A kada zadružni pokret bude imao mnogo više pravih pristalica među ljudima svih naroda koji ne znaju za nikakove druge razlike ni oznake kod ljudi, tada će se uz zadružni barjak slobode triumfirati pravo života i etična ideja nad materijom. Zadrugarstvo stvarno i neposredno postavlja čovjeka na pravo mjesto privrednog i kulturnoga položaja u društvu, tako da njegovo blagostanje uvjetuje neoštećenost i opstanak zajednice. A. B. Jesen Mjesec, bijeli pauk, istrčao na vidik siv i glas gramofona, poslije jedne tople sevdalinke, zamro negdje u daljinama posljednji put. Putuju noći prezrele težinom boja ko pijane žene iz provincije s juga. A mi čekamo. Čekamo jedan djetinjski osmjeh da nam se javi ko radostan znamen. Nekada je, kažu, naše domove opustošila kuga, krvlju zalila svaki ovaj kamen. Naši vinogradi rađaju najboljim vinom, a loze se penju po duvavovima, penju grleći kamenje i stabla i pripijajući se strasno ko o vrat djevojačke ruke u mjesečinastim noćima. Smrt će najrađe doći u povečerje jednog jesenjeg ponedeljka u suton tih i siv. K o nije vidio puste kamenjare hercegovačke i olinjale kasabe u kasnu jesen — taj i ne zna šta je glad1 A kroz ovo maglovito jutro gledam, eto, kroz prozor: padaju ko suze nebeske kaplje sa oblaka, i trulo lišće, požutjelo, i vjetar i krv. Hamid Dizdar. I а;ретов тамбурашки збор у Невесињу, са претсједником Мјесног одбора r. Месудом Садиковићем (*) �H O B E К Њ И ГЕ SBairn ХАЈРУДИН ЋУРИЋ АЈ1ИПАША РИЗВАНБЕГОВИЋ СТОЧЕВИЋ ХЕРЦЕГОВАЧКИ ВЕЗИР Moj baun trepti od srme i zlata, kovao ga dedo u Stambulu carskom, napunjen je ruhom devojaštva čedna i snevanja vedra. U njemu se kriju prohujali dani, zamrzli na svili izvezenoj zlatom. # U njemu se krije sreća mog detinjstva i sećanja bolna. M oj baun srmen blešti na čardaku i miriše tugom lepote prošlosti. ]a kraj njega ćutim, ronim vrele suze za nestao život, za iščezle snove. Ja sedim i pevam tugu mladih dana, što me sebi zove; pevam o prošlosti što mi mladost uze bez tiha ezana. Safet Burina. £isi G afrei će nastojati da u idućim brojevima donese radove najboljih naših pisaca i javnih radnika, među njima i ovih: gg. Dr. Fehinia Bajraktarevića, Hifzije Bjelevca, Ahmeda Muradbegovića, Mehmcd Reinzi ef Delića, Kasima Gujića, Mustafe Alikalfića, Hasana Kikića, Hamida Dizdara, Husnije Cengića, Muhameda Konjičanina, Huseina Muradbegovića, Ahmeda Kemure, Hasana Ljubunčića, Mustafe Mulalića, Rize Ramića, Saita Orahovca, Rasima Filipovića, šukrije Pandže, Safeta Bu­ rine, Hamdije Kapidžića, Hajrudina Čurića, Dr. Avde Hasanbegovića, Šu­ krije Kurtovića, Dževada Sulejmanpašića, Hamdije Mulića, Šerifa Bubića, Sefkije Bubića, Ilijasa Dobardžića, Derviša Imamovića, Hasana Rebca, Hamze Hume, Osmana Nuri Hadžića, Osman ef. Sokolovića, Riza ef. Muderizovića, Vehbije Imamovića, Besima Korkuta, M. Tajiba Okića, Vejsila Curčića, Abdurahman Adil ef. Cokića, Hafiz Ajni ef. Bušatlića, Huseina Brkića, Dr. Mehmeda Bcgovića i drugih. Чудна и необјашњива je nama Босна и Херцеговина. Ове земље натапане крвљу и знојем кроз читаву своју истори|у примале су ударце, биле убпјане, падале и клецале. увијек носећи неку Bjepy, неки велики топли ocjehaj. Послије мука и падања оне су освјежавапе својим срцем опет почнњале жив|ети. ћутљиве, cnope и захопчане. ЗОог тога Босна и Херцеговина није ни Еврона ни Оријенг. Ona je сва своја. И за многе остала недокучива. Жедне правде као поље кише, дају осветнике, пркоснг као што су суморне ове наше планиие. Ту неиспитаиу Босну и Херцеговину која je пуна просипања крви, ватре и дима, о коју су се ломила царства и краљевства, пакушао je да изнссе само један отсјек млади културни и noлитички историк r. Хајрудин Ђурић у својој студији о Алиплши Ризванбеговићу, Сточевићу. Нема сумње, да ће ова студија бити драгоцјен прилог нашој народној историографији, ксја je и се како сиромашна, a нарочито ona, хоја обрађује нашу босапскохерцеговачку истсрију. Ова студија зребала би да иогстакne млађе наше истсрике, да обрађују босанско-херцеговачку историју 19 вијека. Вријеме je и било, да се папокон нашао човјек, који je уложио много труда и љубани да нам пружи једну студију о човјеку, ксји je дуги низ гпдина био на челу политике једне покрајине, као што je била Херцеговина, који je као њен политички претставмик у пајеудбоноснијим временским периодама гурске царевинс бно централна личносг, која je својом снажпом појавом, оварима и догађајима, давала историс.:а обиљежја. И баш огуда се iberoRO име провлачи и данас кроз наш народ, али у недово.Ђно освијетљеном значају, na ће зато ова студија г. 'Бурића расвијетлити многе појмове и разбити многе ногрешне судове, који су се кроз деценије формиоа.ж у Алипаши Ризванбеговићу. Г. Хајрудип Ћурић у својој студији улази у анализу личности Алипаше, дубохо прониче у срж историских догађаја и тако проналази догађаје и промјене, које су утицале на лик човјека, који je својим животом и радом радао пову босанско-херцеговачку историју. Г. Ћурић не само што je знао да проникне у догађаје већ je обухватио све ono што je имало било посредног или непосредног утицаја на разпитак Алипашин. Млади иам историк износи н нове момемте о раздавајању босанских и херцеговачких прететавпика na састанку у Тузли 1831. Ту нам износи да no сријсди нису били само лична нетрпељивост између Алигташе и З.маја од Босне, него су то били дубљи разлози социајлло-економски. Г. Ћурић нам je свестрано показао Алппашу и као полнтичара, човјека, економа и социјално-културног радиика. Добра страна ове студије je, да нам млади историк изпоси сву литературу, чланке, изворе и pacnpaee, којима се служио, a који су били мпогима неприступлчнв. Штета je cavto да нам није изнесена кореспонденција ил.ме1ју црногорског владике и Алипаше, из чега би се јасно видјело не само лукавство Алипашино већ и надмудрива<вс Њзгошевс. Сама студија писана je лијепим језиком, течним сгилом, na je иајбо.ве препоручујемо нашпм читаоцима. Мустафа Аликалфић ХАБИБА САРАЈЛИЋ-ИБРИЧЕВИЋ У Скопљу je на 9 ов. мјесеца, након кратке болести, испустила своју племениту душу рахметли Хабиба-ханума Ибричевић, супруга r. Селмана Ибричевића, секретара скопљанског Улема-меџлиса n бившег питомца Београдског Гајрета. Рахметлн Хабиба je родом из Стоца, из угледне породице Сарајлића,. сестра Мунире и Џенке, учитељица. Све три сестре су биле питомице Гајрета и у Гајретовом интернату у Сарајеву су похађале Учитељску школу и завршиле je. Kao учител>ице три сестре су отишле на три разне стране. Најстарија се удала за г. Др. Омерхоуића, који je сада љекар у Требињу. И послије овога све три сестре су биле вриједне и агилне Гајретове раднице и пријатељнце, na je ова нагла смрт младе Хабибе још тежи губитак за Гајрет. Аллах рахметиле! 51 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК С ја ја н у с п ј е х н а ш и х б а јр а м с к и х з а б а п а ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЗЕНИЦИ Први дан Курбан-бајрама мјесни одбор Гајрета у Зеници приредио je у просторијама Соколског дома своју тодишњу забаву, к о ј а j e с в о ј и м у с п ј е х о м н а д м а ш ила ч и т а в низ п р и р е д а б а п о с љ е д љ и х година. О в а ј у с п ј е х Г а ј р е т а у З е н и ц и j e у ј е д н о д о к а з с и м п а т и ј а к о ј е Г а ј р е т у ж и в а у про- Забава у Зеници: група дилетаната-ица из комада »Златија« од 0 . TsHKuha в и нц и ј и a и з н а к пра'вч!лиог с х в а т а њ а љегов е м и с и ј е м е ђ у н а м а . Узорна организација рада, добра воља свих чланова приређизача a пуно разумијеван»е грађанства — учинили су да je забава протекла у саиршеном реду, на задовољство и домаћих и гостију. Посјета je била изнад очекивања и сала Сокоског дома, иако једна од највећих у мјесту — није могла примиги ни приближио толико колкко се од ље тражило. Добар дио публике морло се задовољити и стајањем испод ложа. Што се тиче програма можемо рећи, да je Више него задозољио. Поред домаћих учесника судјеловала je и г-ца Ђула Имамовић, која je уз пратњу г. Енвера Хаџића кзазвала буру аплауза и на јуриш освојила симпатије публике. Сматрамо својом дужношћу, да на овом мјесту напоменемо, да би симпатичној интерпретаторки наших најљепших пјесама требало посветити више пажње од стране надлежних a обезбиедити joj такав положај, који би joj омогућавао да без тешкоћд може вршити своју умјетничку дужност. Поред г-це Имамовић иступио je и г. М,- Заимовић — стари знанац овдашње публике. Пратећи се уз гитару отпјевао je — на onhe задовол>ство — иеколико пјесама. Паузе између поједнних тдчака испуњавалч je музика муслиманског друштва »Заједнице«, кроз читаву приредбу, са каришиком наших народних пјесама. У другом дијелу чланови-це извели су комад у 3 чина »Златија од О. Ђикића. Међу осталим истдкла се нарочито r-ца Сабеа Тафро, која je својом појавом и глумом одушевила публику. Трећи дио програма отворен je продајом томболе, која je нарочито обилдта ina ручним радовима наших дјевојака. Игранка праћена добрим расположењем потрајала je до зоре. Пободом успјелог извођења ириређивачки одбор примио je много честитки. М. С. ВЕЛИКИ у с п је х г а јр е т о в е за ба ве у олову Мјесни одбор Гајрета у Олову ириредио je први дан Курбан-бајрама, 21 фебруара о. г., своју велику годишњу забаву, која je успјела како у моралном тако и у материј.алном погледу изиад сваког очекиваља. 52, Извођеље програма je отпочело у 8 сати навечер, a забаву je отворио претсједник друштва г. Фехимага Јамаковић бираним говором. Послије љега je одржао предавање друштвени секретдр г. Бурханудин Фочић са темом: »Гајрет под туђином и у слободи«, које су присутни саслушали са највећим кнтересовањем. Затим je декламовала пјесму» »Бијели кркн«, мала ученица Рашида Глухић. Иза ње je декламовао пјесму: »Прослов за академију«, ученик Рифат Љуца, a послије п.ега пјесму »Оемчну 'Бикићу«, ученик Назиф Јамаковић. Иза лијепо изведених декламација лриказан je иозопозоришни комад »Сусједи« од Ахмеда Мурддбенови^а, који су одиграли слиједећи дилетанги-це: Изет Салихагић, Рефик Дегирменџић, Рамиз Кањмћ, Решид Бијоградлија и г-ца Девлета Локмић. Комад je изведен са нарочитим разумијеваљем, пд су дилетанти побрали лијеп аплауз. Монолог: »Звекан Мићун« je извео веома лијепо ученик Душан Вигњевић, те je исти изазвао буру смијеха код присутних. По зазршетку програма настазљено je игранком ко* ja je потрајала до сванућа, распродајом коријандола, шаљиве поште и томболе. Нарочито je био обилан бифе, којег су подариле оловске госпође и хануме. Забава je приређена у просторија.ма Соколског дома. Да je ова забава уопјела онако лијепо! има се захвалити приређивачком одбору, као и свима онима, који иоле допринијеше своје жртве. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВИСОКОМ Мјесни одбор Гајрета у Висохом приредио ja своју годишњу забаву други дан К&урбан-бајрама, 22 фебруара о. г., у овдашњем Соколскс(м дому. Све тачке програма изведене су на onhe задовољство присутне публике. Забава je у рекордном броју посјећена, тако да ни једно мјесто велике сале Соколског дома није остало непопуњено, na се je пред почетак забаве због поманжања места много свијета вратило. Публику je сзчињавао најозби;ишји свжјет, те се с пуним правом може рећи, да je о в а з а б а в а б и л а н а ј е л и т н и ј а о д с в и х о в о г о д и ш њ и х з а б а в а у мј ес т у. Забаву су посјетили пријатељн и из Какња и Згошће. Забава je трајала до. 6 чаоава изјутра у најбољем реду и расположењу. Публику je највише одушевила топла пјесма г-ђе Амалије Златар и г-це Ђуле Имамовић. Нарочита атракција била je кћерка градског начелника г. Е. Оруча, Салиха Оруч, учен. I разр. овдаш.ће женске основие школел која je своју иако за њену добу предугу декламацију о Краљу Петру II декламовала без погрешке. Материјални приход био je близу 9.000.— динара. Ha коицу захваљујемо свима пријатељмма, који су нам у припремама и извођгшу з?баве помогли доприносом у бнфеу, томболи и рддом. ГAЈРЕТОВА ЗАБАВА У СЕЛУ ШЕВАРЛИЈАМА Други даи Курбан-бајрама у Шеварлијама je приређена Гајретова забава, која je иначе прва Гајретова забава •у овом селу. Послије поздравне ријечи Расима Крзића, учигеља и повјереника Гајретова у овоме селу, г. Др. Салих Уџварлић одржао je опширно предавање »О потребама нашега села«, пред дупке пуном шкодском салом радозналих сељана. Остале програмске тачке са великим успјехом и na onhe задовол.ство изводила су школска дјеца и одрасли младићи из села. Важно je подвући нарочито морални успјех оваквих приредби, ксје својим широким програмом представљају згодам начин за ширење Гајретове мисли, као и сваке друге напредне мисли, које су нашем много заосталом селу од особите вриједности. �ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЗВОРНИКУ Други дан Курбан-барама, 22 фебруара о. r., приредио je повоизабрани одбор Гајрета у Зворнику своју годишњу забаву, која je, к.ако у материалном погледу тако и у моралном, одлично успјела. Beh на неколико дана прије владало je велико иитересовање за ову Гајретову забаву, како међу грађанима Зворника тако и у околини, na су и сва мјеста била раније распродана. Програм забаве био je врло добар, јер осим позоринишх комада, које су изводили најбоље зворнички дилетанти и пријател>и Гајрета, дате су неколике врло омиљене тачке, као лицитација печених тука, томбола и гиаљива пошта. Весеље je трајало све до зоре у највећем реду и расположењу. Овога пута важно je напоменути, да су Гајретову забаву посјетиле и зворничке дјевојке у већем броју, што до сада није био случај, na je зато и број омладинаца био. много већи на здбави. Ha заб.ави je свирао »џез« Народне читаонице »Слога« у Зворнику. Осим муслиманск«! публике запазио се je већи број браће других вјера: православних, јеврејских и других угледних фамилија са госпођдма и кћеркама, тако да су остали у заједничком и великом весељу све до свршетка забаве. За овогодишњи велики успјех Гајретове забаве треба \ захвалити агилном новоизабраном одбору, a нарочито претсједнику одбора г. Илијасу Х а џ и м е ј л и ћ у , шефу Пореске управе у Зворнику, који je не жалећи труда, прије на неколико дана пред забаву, организовдо све пријатеље Гајрета у Зворнику и околици, без обзира на вјероисповијест, да забаву посјете у што већем броју. Г. Хауимејлић je у краћем говору изиио рад и жеље Гајрета као одавно постојећег му^лимансаг друштва, које je једино дало прилике И могућности да će толике хил>аде омладине сиромашног стања школује и доће до већег положаја, утичући да данас имамо много и лшого муслиманске интелигенције на већим положајима, a који су само г.утем плементиог Гајрета дошли до тих положаја. Коначно je апеловао на ове присутне пријатеље Гајрета, да у будуће још више потпомопну Гајрет на ширењу његовог просвјетиог и културног рада. Говор претсједника бурно je г.оздрављен од стране посјетиоца забаве. A. Ч. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У СЕМИЗОВЦУ 6 марта о. г. одржана je Гајретова забава у Семизовцу, срез сарајевски. Забава je врло лијепо успјела, морално и материјално. У свом поздравном говору прегсједних Мјеног одбора г. Абдуселан Јелечковић je заблагодарио прнсутнима на посјети, која je иајбољи доказ продубљивања Гајретове мисли у шире народне слојеве. Ha забави су свирали питомци Гајретова конвикга из Сарајева и својим свирањем задовол>или публику. Мјесни одбор захваљује свима мјештанима кој« дадоше зоје прилоге за бифе. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БИЈЕЉИНИ Једна од најуспјелијих Гајретових приредаба прошлог Курбан-бајрама без сумње била je Гајретова велика забава у Бијел>ини, одржана први дан Бајрама, 21 фебруара о. г. у вел<иком и репрезентагивном Соколском до,чу. По своме програму и уопште no цјелокупном аранжмапу ова Гајретова приредба je била no општем признању посјетилаца најуспјелија ове године у Бијељиаи. Уједно je ова Гајретова приредба била лијепд манифетација Гајретове мисли и центру Семберије. Ha тој забави су виђени грађани без разлике на вјеру и политичка опредјел>е1Ба, na je на тој приредби дошло до изражаја истовјетности погледа на паша културна и социјална питања. Сва елита бијељинска посјетила je ову l'ajpeтаву забаву и тиме je одала призпање Гајретовом плодном дјелу. Забаву je отворио врло лијепим и језгровитим говоpoiM претсједник Мјесног одбора Гајрета r. Назим Ш a li ир a г и h, шеф Пореске управе. Његова кзлагања о досадањим резултатима као и о смјерница.мз будућег Гајретовог рада саслушали су при1сутни грађани пажл»иво и са одобравањем. Затим су сазлије изводиле севдалинке на сазовима, a пјевао je уз сазове г. Б. ОсманбеговиН, који je био више пута изазиван на позорницу да понови некоје пјесме. Затим су диле.таити извели други чин »Абдулах Паиге« од Мирза Сафвета. Улоге су имали г. г. и г-ђице: !,1. Чеко, И. Прељубовић, С. Алиефендић, О. Сарачевић, Мунира Пашић, Зумрута Аја- новић и Латифд Лигшичевић. У програму су гребале да иступе и питомице »Београдсдог Гајрета» r-ђице Бахрија Шамић и м УниРа Карахасановић, студептице, али су из непознатих разлога у посл>едњи момепат одустале од учесгвоваља на oao-j забави, што се наразно није ии примјетило. Након npoграма развила се анимирана забава све до ^ванућа Гђе- LUecl) кет х. Пашић и Субије х. Лиггничевић, уз припомећ осталих I ајретових радница и чланица распродавале су врло укусан и богат бифе слатких и сланих јела. Игром ie равнао г. Хамдија Ресић, одборник. Томбола je била тдкоћер врло богата, која се састојала из врло лијепих ручних радова које су поклшиле чланице и пријатељице Гајрета, затим из р^зних других предмета које су даривали мјесни трговци пријатељи Гајретд, те из неколико живих овнова. како у припремама тако и на самој забави показали су врло велико пожртвавање сви одборници, нарочито прегсједпик г. Шдћирагић, затим г. Изетбег Салихбегович, Мујага X. Бегановић, лроф. Р. Бурина, г. X. Хујдуровић и оетали. Ha заоави je било преко 500 посјетилаца, a из Сарајева je присуствовао секретар Главног одбора Гајретд r. Хампд Кукић. Материјални успјех забаве je одличан. ГАЈРЕТОВО СИЈЕЛО У ВЛАСЕНИЦИ Трећи дан Курбан-бајрама Мјесни одбор Гајрета у Власеници, чији je лретсједник г. Рагибага Кадии, одјжао je у општанској згради врло успјело сијело. Просторије у којима je одржавано сијело биле еу дупком цуне публике, a нарочито муслимаЈНСког женскиња. Н,а сијелу je изведен један лијеп позоришки комад, a школска дјеца су ванредно лnjeno деклам-овала иеколике пјесме од Мирзе Сафвета и Базима Тзатића. Ha сијелу je приређена и томбола. У у10 дном pacnoложењу сиЈело je потрајало до зоре. ВРЛО УСПЈЕЛА ЗАБАВА У МОСТАРУ Ha други дан Курбан-бајра.ма одржана je забава Мјесног одбора у Мостару. Beh дуги низ година .мостарске Гајретове забаве значе атракцију за Мостар и 1'ајретове пријател.е у Мостару. Сваке године ту се окупи елита муслиманск«х фамилија. Много прије забазе агилни женски одбор повео je врло успјешну акцију за прикупљање дарова за томболу. Ова иастојањд наших агилних чланица женског одбора донијела су одличне резултате. Изложена то.мбола да^гима je окупљала грађанство, a нарочито женски свијет, к.оји се пун одушевљења дивио богатству и љепоти томболе. Са пуно права можемо рећи, да je она н ове годинс била најљепша томбола ове сезоне. Све улазнице за забазу биле су распродане у главном још дан прије забаве. И ако je ara забазу био дозвољен приступ само уз нарочпге позиве, ицак кућа »Хрвоја« није могла да прими све посјетиоце. Сала наново декорисана пружала je посјетиоцима једну ријетдо виђепу слику, a сваком посјетиоцу je одмах, при улазу у салу, nao у очи богдти бифе, који je својом обилноовћу падмашио све наше досадан>е бпфе-е. Прогрг.м, у коме су учествовале наше чланице пјевачког хора из Сарајева, ндишао je на опће допадаше. Све тачке пјеваља под водством нашег севдалије r. ХаџкбегиЛа, биле су награђене бурИим аплдузом. Иза програма развила се врло анимирапа забапг, која je готрајала до ујутро. Успјех забаве je одличдк. Нарочито моралии успјех. Материјалии успјех мора нас такођер задовољнти, ако се уважи оио тешко економско стање наших најширих слојева грађанства. Пропустили би једну угодку дужпост ако и на овом мјесту не бисмо здхвалили управи и чланицама пјевачког хора из Сарајева, који су се одазвали нашој молби и узели учбшћа у извођењу програма. Посебно смо благодарни претсједнику хора г. Капетаповићу и г. r.: инж. Цици и С. Хасанбеговићу, који пису жалили труда да са својим госпођама посјете забаву. Нарочито смо захвални гђи Кошарић која, са толико пожртвова!Ба и љубави, прати сваки корак својих чланица хора и с њима лодноси и све неудобности које су на путу неминовие. И овом приликом упућујемо своју топлу захвалност приател>има и искреним доброжелитељима Гајрета у Мостару, мостарским грађанима, који редозио сваком згодом, са толико спремности, помажу наш Гајрет и морално и материјално. И ако у екочо.мском погледу Мостар из дана у дан иде очито све нанпже, ипак спремно се даје и ломаже, јер je то традиција нашсг мостарског грађанства. Још једном хвала свима који омогућише овај и овакав успјех и ову заиста лијепу мапифестацију нашег Гајрета. --------------------------------------------------------- 53 �ВЕЛИКА ГАЈРЕТОВА БАЈРАМСКА ЗАБАВА У ДЕРВЕНТИ Други дан Курбан бајрама (22 фебруара о. г.) одржана je у просторија.ма Тон-кина и споредним просторајама Дома Кола С. С., Гајрегова забава, за коју су чињене припреме пун мјесец дана. Гајретови пријаге.ЂИ и радници у Дервенти уложили су до максимума груд за ову приредбу, која je имала огроман, нарочито моралии, успјех, какав није имала никада ничија приредба у Дервенги! Ова тврдња није набачена онако олахко, љу потврђују сви хоји су присуствовали овој импозаитној манифестацији Гајретовој у Дсрвенти. Иако je забава држана у највећим просторијама у граду, навала посјетиоца je била невјероватна, a једаи ве- Мјесни одбор Гајрета у Дервенти са дилетаптима-ицама, нз комада »Златија« од 0 . ПБихића. Са звијездицом je означена гђица Дика Руждија -лЗл^/ија«, која je изабрана за најл>епшу дјевојку забаве лики дио мјеста резервисан je прије забаве на неколико дана, свако je хтио да се осигура за мјесто на забави, о којој je no Дервенги у свима круговима владао силан иитерес. Далеко прије г.очетка прогрдма сала као и остале npoсторије биле су крцатр посјетиоцима, од којих се нажалост велики број морао вратиги, јер није било мјеста и поред великог броја столица, које су као резерва донешене у зграду. Међу публиком запаЈкен je велики број угледних грађана свих сталежа, без разлике на вјерско и племе.чско обиљежје, делегација мушког и ново оснозаног женског одбора Гајрета са претсједницом гђом X. Агић и пргтсједником r. Хасанбегом Курбеговићем са члановима одбора И. и Ф. X. Агић, делегати Грачанице, Прљавора, Оуака (кадија Халилозић са породицом), кадија Дервиш еф. Коркут са породицом из Котор-Вароши, крал>. јавни бил>ежник нз Кутине г. Др. Решид Куртагић (са сестричном гђицом Зухром Тихић), нар. посланик среза требињског г. Садик 'Неримагић, сенатор г. Асимбег Алибеговић, нар. посланик среза дервентског г. Лазар Црљић, г. Хасан Ирохић из Добоја, повјереници Гајрета гг. Узеир Мехичић из. Бос. Дубочца И. Поробић из Велике са више чланова Гајрета из тих мјеста, делегација хрватских гђа (више п>их) у прекрасним народним ношњама (сељачка народна ношња из околиие Брода позната je као једна од најљепших женских пошњи). Осим rope наведених на забаву je дошло више лосјетиоца из још неких околних мјеста, a из самог мјеста запажена je посјета готово цијелога одбора »Хрв. Жеие« на челу са претсједницом гђом Оршанић, претсједник »Нар. Узданице« г. Др. М. Куленовић адвокат, многе угледне гђе из Кола Срп. Сестара, срес. начелник г. Д. Влаховић, шеријат. судија у п. r . X. Салих Ђозић, шефови свих надлештаза у Дервенти, Др. Б. јузбашић са гђом, апотекари гг. Милан Ђустн и Фриц Сусман са гђамд, породица г. Сејфибега Бсговића са више чланова, рентијер г. Жарко Костић са иородицом, дпректор инд. npeдузећа »Укрине« г. К. Јентер са гђом, архијер. намјесник г. Симо Поповић, бански вијећник г. Јово Павичић, претсједник дервентске општине г. М. ГрадашчевиП, шеф поште г. М. Чишић, имам матичар г. С. еф. Хаџић, шеф жељ. стднице г. М. "Бимић итд. итд. Забава je отаорена Гајретовом химном, коју je отсвирала соколска музика из Дервенте, коју je наш Соко предусретљиво уступно Гајрету за забаву. Након тога je наступио са извађањем својих тачака иаш млади и талентовани пјевач г. Мухарем Занмовић из Тузле, који je имао лијеп успјех на прошлој главној Гајретовој забави у Сарајеву. Пјевање г. Заимовића изазвало je салве аплауза, те je морао готово све тачке поновити. Такођер je симпатично примљен г. Мујо Зеничанин као ијевач, кога je на хармоници пратио г. Исмаил еф Екић пензионер и позиати пријател> Гајрета из Бања Луке, који je касније хармоником забавл>ао у споредним просторијама младеж, која je играла иародне игре. Позоришни комад »Златија«, од рахм. Османа Ђикића, био je права атракција ове забаве, и према onheнитом суду комад je изведен глумачком вјештином, и уистину човјек не зна кога дилетанта или дилетантицу би више похвалио, јер сви су они освјетлдли образ и себи и Гајрету, сви почам од »Златије« — Дике Руждије na до »Хабибе« »хизмећарице« (Дика X. Агић), и Ф. Ћимић (»Дике«), које онако врагољасто одиграше примљене улоге, A шта да се рече за »Ахмета«—Иехдју (г. Адембег Капеталовић), нашег старог познаника из Гогол>ева »Ревизора^, Нушићева »Нар. посланика« и свих главних улога у комадима који су извађани на Гајретовим забавама у Дервенти?! Рођени глумац, то je прави одговор иа постављемо питање. Ово исто вриједи и за Нури-хануму (гђица Ениса Капетановић) чија игра би могла да дође могуће на даске београдског позорпшта, специјално у овом позориашом комаду писаном no муслиману, о муслимани.ма, кратко у комаду, чију суштину до најмањих финеса може да интерпретира само човјек из те средине. Има у »Златији« још једна ријетка појава, међу дилетантима су играли отац и кћи (A. и Е. Капетановић), што je ријетка ствар на нашим забавама. Улогу пашинице лијепо je извела Џ. X. Дераишагић, као и улогу паше г. Ш. Сефић. »Алија« — X. Кучукалић, показао се у тој улози сјајно, као и »Бећирбег« дајџа му (См. Конџић) зачинивши пјесмом и својим баритс1ном, као и други дилетанти-це лијепи позоришни комад, у коме су сви дилетанти-це били муслимани и муслиманке, што je такођер новост у Дервенти. Красни костими, све наше народне ношње и велики број старинског оружја, допуњавали су слику љепотом и давали одличан штимунг цијелој изведби. Кулисе нарочито припремл»ене за »Златију« извео je мајсторски »стари чико« (г. Абдулах Ф. Поробић) не пожалив труда и радећи и на сами Бајрам, како би сценарије — кулисе намаљао. Комад je режирао г. Ахмед Садиковић познати Гајретов радник, a улогу шаптала као и vpeljaj позорнице имао je г. Алија Хусеџиновић, увијек неумораи када се ради о Гајрету. Укуоно декорисање дворане извршила je гђа Љубица Карабеговић, као и режију око мијењаља електричног свјетла у бојамд на позорници. Управо чаробну слику давао je транспаренат са сликом Узвишеног Покровитеља Гајрета, богато освијетл.ен ждруљама. Ha каси су били гг. Лазар Црљић, нар. посланик среза дервентског, Др. Салих ОмерхоџиИ, љекар, Ахмед Садиковић, ветеринар н гђа 3. Хаџиахметовип. Након свршеног програма проведен je избор Мис Гајрет, те je већнном глдсова изабрана »Златија« гђица Дика Руждија. Уз риједак анимо забава je трајала до 7 сати ујутро a услијед огромне посјете игранка je могла почети тек у 3 сата, дочим су посјетиоци мањим дијелом отишли у Група дилетанатл-ица из 'Бикићеве »Златијех са дамама које су посјетиле забаву споредне просторије, да би макар мало мјеста направили за игранку, у којој су судјеловали многобројни наши младићи и дјевојке у нашим лијепим народиим ношњама. Свимд снима, који помогоше да овако сјајио успије наша приредба, било посјетом било другим радом, нека je искрена хвала, a нарочиту благодарност Гајрет дугује на- �шим гостима са стране, a посебно захваљујемо нашем талентованом пјевачу г. Мухарему Заимовићу, који je много гопринио успјеху забаве, као и г. Смаил еф. Екићу из Бање Луке. Такођер захваљујемо пријатељима Гзјрета, који су даровали велику количину јела за бифе. Сви они имају удјела на сјајном успјеху Гајретове забаве. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БОС. ГРАДИШКИ Гајретова забава у Бос. Градишки одржана je први дан прошлог Бајрама, која je у сваком погледу успјела. Позоришни комад тако je изведен, да су се присутнз дивили глумачкој способности дилетаната. Била je и »лука среће« за коју су најљепше дарове придонијеле гђе и гђице у ручним радовима. Међу женскињем сабрали су дарове госпође Ханумица Соко и Ајиша АлагиН. По изведеном комаду било je т,ако весеље и игранка, да се одавно то ие памти, a трајало je све до 5 сати ујутро. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОЊИЦУ Kao и прошлих година тако je и ове године о Курбанбајраму мјесни одбор Гајрета приредио своју годишњу бајрамску забаву, која je успјела у сваком погледу, како материјалном тако и моралном. Посјећеиа je била како грађанством тако и сељаштвом. Гајретова идеја окупила je све пријатеље нашег напретка, na je забава била једна велика манифестација Гајрета. Пријател»и Гајрега нису жалили уруда ни жртава, na су, дошли на забаву из свих крајева коњичког среза. Било их je: из Јабланице, ОстрожЦа, Подхума, Сеонице, Лисичића, Невизрака, Орахозице, Челебића и још других села. Ha свеопће задозољство публикб дилетанти су одиграли! »Зулумћар« na je са великим интересовањем праћен развој драме. Са великом марљизошћу и са великом вол>ом, дилетанти су одиграли своје улоге, na им je на концу публика аплаудираа и одала иризнање, јер су своје улоге разумјели и сјајно одиграли. Сви радници Гајретови трудили су се, да би што боље забава испала и нико није жалио труда, само да забава uito боље успије. Ha забави je био узоран ред и мир и свако je отишао задовољан. Срески начелник г. Чампара и срески љекар г. др. Поповац радили су здушно и предано и својим радом допринијели да je забава онако успјела. Вриједни школски управитељ г. Атиф еф. Диздаревић узео je у забавн видна учешћа са своје двије кћерке које Су изванредно одиграле своје уso­ ve. Ни режисер г. Мухамедага Хрвић није жалио труда, него je марљибо радио., на чему му се мјесни одбор и овом приЛиком најљепше захвал>ује. ИСто тако дилетантимд и свима радницима, који су радили око забаве, овим се мјесни одбор најљепше захваљује. Мјесни одбор Гајрета у Кољнцу. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У МРКОЊИЂ ГРАДУ Овај мјесни одбор Гајрета одржао je своју забаву на Курбан-бајрам, 21 фебруара 1937, у просторијама сале Гашића. Ha забави je пјевао севдалинке, као и арију из опере »Вертер« и Шубертову серемаду г. Ирфан Карабеговић из Бање Луке, уз прагњу на хармоииуму г. Bace Смиљанића, учитеља из Мркоњић-Града. Иза тога je одигран комад »Вукодлаци« и »Лукави опанчар«, које су извели дилетанти на задовољство По томе je била томбола, коју су сакупљале ОЕдашње гђице Захида Бешлић и Зилха Дервишевић, којима се одбор најтоплије захваљује, a уједно се захваљује и дароватељима томболе. Забава je протекла у најљепшем реду и задовољству, a н.арочито' се je осјећало задовољство пригодом пјевања г. Ирфана Карабеговића, којему овај одбор и овом приликом најтоплије захваљује на указаној сусретљивости према друштзу Гајрет. Посјета je била врло задовол>авајућа a и материјални успјех je био добар. Такођер се захвал>ује и г. Васи Смиљанићу, који није жалио труда да својим свирањем на хармонију задовољи посјетиоце забаве. Послие завршеног програма настала je игранка и пјевање разних севдалинка no г. Карабеговпћу, све до касно у ноћ. Приликом забаве овај одбор добио je лоброволлш прилог од 30.— динара од г. Мурадифа Цинића, геометра из Грачанице, и 40,— динара од г. Сулејмана и Смаје Турчинхоџића из Бање Луке, којима се на прилогу најтоплије захвал>ује. ГАЈРЕТОВА БАЈРАМСКА ЗАБАВА У БОС. КРУПИ ir MieCHIl ?дб°р ■ајрета у Бос. Крупи приредио je други Дан Курбан-баЈрама своЈУ забаву., која je v моралном и материЈалном погледу одлично успјела. пЈограм забазе je изведен изнад сваког очекиваша, бурно поздравл>ен од присутинх гостију. Програм je имао 3 дијела: па^риотски, ко^цертни и драмски. Прзи дко сачињавало je предавање претсједниха r Хаеаиа Ариаутовића о Гајрету и слика: »Пред ликом Њ, В. Краља Петра II, заштитника Гајрета«. У своме предавању г. Арнаутовић je изнио плодоносан рад Гајрета кроз цијело вријеме, од његовог оснутка до данас Истакао ie најзаслужније мусли.чане за ширење Гајретове мисли прије Ослобођења и велике кљедбеника, искреие раденике послије Ослобођења. Нарочитз je вагласио да Гајрет није режимско него муслиманско друштво, са чисто просвјетно-културним задатком, у коме су окупљани сви искрени и ваљани родољуби, који желе добро о.младини, без обзира иа своје политичко и партијско опредје,ћење. Ha крају свога предавања позвао ie присутне да зпжеле здравље и дуг живот Гајретовом Највишем ЗаоЈтитиику Њ. В. Краљу Петру II. Ирисутни су одговорили са трократним и громким »Живио!«. Послије тога Гајретов тамбурашки збоо отсвирао je државну химну. »Пред ликом Њ. В. Краља Петра II, заштитника Гајрет^« извела су школска дјеца изнад сваког очекивања. Троје мушке и троје женске дјеце у лијепим народним ношњадш положили су завјет вјерности и оданосги младом Краљу и Династији Карађорђевића. Поздрављени су дуготрајним аплаузом. Други дио програма испунио je познати севдалија из Бање Луке г. Сулејмач Пли’ланин, пјеааљем свдалинки уз пратљу хармонике г. Сафета Карабеговића. Послије сваке отпјевдие пјесме био je бурио поздравл.ен тако, да je морао поновити неколико пута, Трећи дио програма испунио je позоришни комад, кога су извели дилетанти одбора. Изведба ко.мада je била кул.минација успјеха цијелог програма. Забава je била посјећена од мјештана као и од сељана. Сала Дома Витешког Краља Александра 1 Ујединитеља била je препуна. Расположеље je било изванредно, a весеље je трајало до зоре. Чист приход забаве био je 3.400.— динара. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ФОЧИ Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je трећи дан 6aioa,\ia врло успјелу забаву. Морал.чи и материјални успјех забаве био je зрло добар. и преко '>чекиван>а, с обзиром на успјехе ранијих забава. Дилетанти Гајрегове читаоице одиграли се улоге у позоришним комадима на потпуно задовољство посјетилаца забаве. Нарочито уживаље причиниле су посјетиоцима неколике музичке тачке Гајретове музике и оркестра. Kao прва тачка програма одвсирана je Гајрегова химна. Одбор. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОЗАРЦУ Први дан Курбан-бајрама повјергчик Гајрета г. Мехмед Харачић са пријатељи.ма m мјеста, a у споразуму са члановима соколске чете старешином Аде.мо.м Балићем, приредили су заједничку забаву. За obv забаву владао je велики интерес, na je и била одлично посјећена. НЈколска дворана чије могла ни прпмити све посјетиоце, na већи Spoj гостију и пријатеља није могао ни присуствовати забави. Забаву je отворио повјереник Гајрета r. Харачпћ Мехмед, учитељ, једним врло лијепим предавањем о значају Гајрета, његовом дјеловању од постанка до данас. Није изоставио да присутне упозна с.а оснивачима и првим великим радницима за Гајрет, који су страдавали од бивше аустроугарске стеге, јер су радчли на националном просвјећивању нашег муслиманског еле.мента и стварању међусобне слоге са осталим житељима садашње Еелике Југославије. Осим тога упознао je присутне са значаје.м Велике Соколске организације, те je на крају позвао све присутне да и они од своје стране у свакој прилици шире значај и Гајрета и Сокола на селу, истакнувош да су ова обадза др;уштва под Највишом Заштитом нашег љубљеног младог Краља Њ. В. Петра II. Послије тога, повлије бурних овација Краљу, Соколу и Гајрету, прешло се на мзвођен-.е осталог дијела програма, hora су чланови Соколске чете врло успјешно извели. Мехмед A. Харачић, учитељ 55 �ОБНОВА ГАЈРЕТОВОГ РАДА У ПРЊАВОРУ Доласком у Прњазор г. Ћамила Хаџића, старог и истакиутог Гајретовог радника, за шефа пореске управе, настало je живље интересозање за најзаслужније муслиманско културно друштво Гајрет, које neh одавно дјелује у Прњавору и које je и раније с времена на чријеме развијало живл>у акцију како у прикупл>аљу материјалних средстава за друштвени рад, тако и у испуњаваљу основног друштвеног циља — збрин.авања и помагања наше омладине. Одбор Гајрета, који су сачтндвали г. г. Агановић Сабит еф имам, као претсједчик, те Софтић Мухамед, Бакалбашић Ђамил, Бакалбашић Адем, Школник Јанко, Имамо- Приређивачкн одбор Гајретове забавс у Прњавору вић Ахмед и друга господа, пдошцпен je у акциони одбор у који су ушли г. r. Емин Омеркић кадија, Алија Одобашић претсједник општине, гђа Хатиђа Капић удова рахм. Хусе Капића судије, који je и сам био вриједан Гајретов радник, Ћамил Хаџић шеф пореске управе, Хакија Бакалбашић трговац, Бруно Финкелштајн апотекар, Сгево Врабзц општински чиновник, Аиша Ј(аучћ супруга шефа пореске управе, Тахир Мујичић трговац и претсједник Вакуфа, Мехо X. Шабић чиновник, Aro Софтић чипелар и Нпзиф Бајрамовић столар. Taj пролиргни пкциони одбор поставио je себи два конкретна задатка: 1) да скупи што вгћн број чланова и 2) да приреди забаву са којом би се друштво што јаче афирмирало. И један и другп задатак прош^рени одбор je у цијелости извршио. Од тридесет чланова за врло кратко зријеме број чланова je повећан на мреко стотилу и то како мушких тако и женских и већ je у иројекту оснивање посебног женског мјесног одбора. У раду на сакупл>ан>у женеких чланова нарочито се je истакла гђа Хатиџа Капић. Одзив грађана приликом сакупљан.а чланова н то Ka­ no муслимана тако и осталих, био je одличан. Има случајева да су поједини чланови иаједном плаћали чланарину и за ову и за прошлу годину. Тако je на примјер г. Марош Хајро, трговац, не само приликом забаве дао са братом прилог од 100 динара, него je сам у име двогодишн.е чланарине одмах положио динара 240.—. Уједно je поведена акција и у сусједној варошици Лишња да се и тамо организује мјесни одбор. на чему поред осталих раде тамошњи учитељ г. Алија Крајишник те г. г. Авдо Халилић и Мухо Јашаровић. Г. Тпамил Хаџић ишао je no томе послу иарочито у Лишњу. Забава je приређена у недељу 21 фебруара о. г. први дан Бајрама са слиједећим програмом: 1) Поздравни говор г. Ђамил Хауић; 2) »Гајретлије Краљу« декламација — декламовао Ранко Капић учеиик III разр. осн. чшоле, ои.ч рахм. Хусе Kannha судије; 3) Др. С. Башагић: »Гајретова химна« декламовала Улфега Агановћ, кћерка имама Агановића, ученииа IV разр. осн. школе; 4) Севдали.нске пјесме — пјевао r. Хамза Сарачевић из Добоја; 5) Васко Хаммовић: »Bvкодлаци«. позоришна игра v једном чину — изводили дилетанти: Дервиш Имамовић. Ђамил акалбашић, Дедо Гламочак, Осман ОдобашМ, Мехмед Дрљевнћ, Богдан Бат!овић, Хатиџа Kamih и орка Сарајлић под водством режисера r. Стеве Врабиа. Ha забави je још биЛа припремљена шал»ива пошта, томбола. копчјзндоли, конфети и ибилан бифе. У сакупл.ању томболе и бифеа — a и једно и друго било je стварно воло богато — учествовалч су гђе Аиша Хауић и Хатиџа Капић те претсједник општине r. АлиЈа 56 Одобашић. Сви грађани иа које су се они обратили, били су врло дарежљиви, те им и овим пугем треба изразити срдачну захвалност. . , Још прије заказанога времена соколана у kojoj je забавд приређена, била je дупком пуна. Уназад 10 година не памти се у Прн1авору овакав одзив публике. Поред мноштва муслимана и православних, били су присутни и претставници Хрвата. У своме поздравном говору г. ХаџиИ изнио je »кторију Гајрета и његове успјехе, споменуо осниваче Гајрета Др. Сафветбега Башагића и Османа Ђикића, главног Гајретовог идеолога, те je подвукао и иетакнуо да je у ослобођеној и уједињеној отаџбини рад Гајрета чаишао на признање и на Највишем Мјесту, што je поред осталога манифестовано и тиме што je Гајрет стављен под заштиту Његовог Величанства Краља Петра Другог још кад je ов,ај био Насљедник Престола. Приказао je откривпи.е споменика великом Гајретовом идеологу рахметли Осману Ђикићу у Мостару од његових захвалиих земл>ака, a које се je откривање било претворило у велику шционалну манифестацију. Гсвор r. Хаџића, пун родољубивог заноса и г.регледног кзлагања наишао je na иуно разумијеван-е публике и био je срдачно поздрављен. И декламације Гајретове дјеце са пуно симпатије пажљиво су саслушане. Г. Сарачевић са великом вјештином и топлином отпјевао je пар севдалинки и начкнио одличан увод у необично пријатпп расположење које ie владало цијеле те ноћи. Омладина Гајретова врло добро je увјежбала и извела занимљиви комад »Вукодлаци«, иначе прожет здравим Гајретовим генденцијама. Публика je са забаве понијела чајљепше успомене, a материјални приход био je потпуно задовољавајући и пзнио je преко 4000 динара, >что je значајна сума у нашем малом мјесту. Очекивати je да he овако срегпо започета лкција вриједних Гајретових радника бити неасгављена на добро и корист овога иначе заосталог коаја, али у коме живи наш честити свијет. На.поми!ае се да би било по;чел>но да се сва наша интелигенција, специјално ona која je имала директну кооист од Гајрета, угледа на плодоносан рад r. Т1амила Хаџића. ГАЈРВТОВА ЗАБАВА У ТУЗЛИ 6 марта о г. Мушки и женски одбор Гајрета у Тузли приредили су у просторнјама Сокодског дома Краља Александра I велику годишњу забаву. По свему ономе што je испунило прогр.ам ове забаве, н no располо.кењу које ie владало tokom цијелог вечера, ова приредба je иајуспјслија од свих лоеадашњих Гајретових приредиба од ослобођења до данас. У програму нарочито је.успио концертни дио саст.ављен из многич хорских н соло пјесама. Југословенско музичко друштво »Младост« наступило je са својим хором који je под дириговаљем г. В. "ћесаровићт отпјевао двије пјесме пуне правих музичких ефеката. Обновљени хор Гајретова певачког друштза под одлнчним дириговањем г. Др. Стеве Милчића складно ie отпјевао двије дчбро увје:кбчне пјесме. Искрене оимпагије слушалаца освојила je својим врло пријатним лирским гласом гђица Емина Заимовић, отпјевавши неколико босанских севдалинки. Пратњу на клавиру беспријеко'рно je извео г. Исмет Прцић. Кроз цнјело вече, како за време ирограма тако nocanie, умио je својим ванредно лијепим гласом и бираном пјесмом истински расположити публику г. Мухарем Заимовић, познати концеотни пјевач. Пријатељи и пријатељице Гајретл као дилетанти извели су на опште задовољство актовку с пјевањем из муслиманског живота »Ha сијелу« од Г. Филиповића. Својом глумом нарочито cv се истакле гђице Невреса Азабагић, Најфа Жунић и г. Хашим Мутевелић. Врло добрим рецитовањем допала се публици ученица Несиха Гелалбашић. Захваљујући великој дктивпости Женског одбора, нарочито претсједници и секретарици, сакпуљена je и организован.а врло богата и Ј>азноврснл томбола и веома обилан бифе. Забава je била врло добро посјећена. Од истакнутих личности на забави су били запажени: r. Душан Ђерић, сенатор, породица г Виловића, сенатора: r . Р Чађевић. соески начелник; инж. 0 . Кајтаз, директор Шумске дирекције; r. Ђ. Васковић директоп Гимназије, те г. II. [овановић, архијерејски намјеоник. Многобројна друштва и установе ппетстављали су на забави њихоаи делегати. Са стране забаву су посјетили као гости r. Мехмедалија Едхемовић из Брчког, Хифзага Хивзиефе'ндић и Асим Лликллфић из Грачанице. Била je такође бројна посјета из Горље Тузле, Ilyjiaчића, Калесије и Лукавца. �ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ФОЈНИЦИ Мјесни одбор у Фојници приредио je зимску Гајретову забаву 28 фебруара о. г. у гтросторија.ма »Родољуб« у Фојници. Ha забави су се давали шаљиви комади, које су извели чланови Гајрета у режији г. Торданолића, шефа пореске управе и члана мјесног одбора Гајрета. Дилетанти су извели комаде на опште задовољство. Поздравни говор одржао je претсједник одбора г. Мухамед Суџуча, који je истакао сврху Гајрета и његозе досадашње успјехе. Школска дјеца су декламовала »Нашој узданици Краљу Нетру II« и изчела сцену »Сједница«. Морални и материјални успјех je био приличан, обзиром да у овом Mi'ecTv живе католици, који hhcv могли забави присуствовати, јер су били коризмени дани. Чиновници рудиика у Баковићима даровали су 610 динара прилога за ову забаву, a скупила их je гђа Мила Јурак и г. Милан Попозић. Хрв. кат. друштво »Родољуб« уступило ie своју с^лу за 300.— динара, a дало je свој прилог од 150.— дииара. Чист приход забаве био je 1.374,— динлра. Свима дароватељпма прилога, као u дилетантима и приређивачком одбору н лвим путем топла хвала. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У АВТОВЦУ Иницијативом Гајретових радника гг. Фехима В. Паi'jiiha u. Касима ГТашића овај м!есни одбор приредио je Raiрамску забаву 15 деиембра 1036 v Со.чолском дому v Автовцу. Забдву je отворио и присутне госге поздравио r. Абдулах еф. Курспахић. имам матичар. истакнувши повенствено велики културно-просвјетни пад Гајрета. У свом говору аиелу|> на посјетиоцр забаве да ftOM&KV пад и идеје дпчштва Гајрет, јер да ie то залог за наш б«цући нагшедак. Након овога школгча л>'еца cv отпјевала Дпжавну химну под водством г. Дубљевића учитеља. што cv ирисутни сослушали стојећи ГajtVTORv химну - рецитовло ie Изет Курспахић воло до.бро. »Полети сиви соколе« огтев»ла cv школска; дјеца на свеоп<чте ^ачовољство •»Крал.у Петру 11» Deцитовао je Стево Жугпвчћ врло добро. »Xai ко ти купи«, отггевала су школска дјеца под водством г. Дубљевићз. попраћени са дугим аплаузом тако да cv се опет мооали повпатити на позооницу. Kao доуга тачка ппиказан ie ко.чад »Вукодлаци« v једиоч чину ол г. Хамовића. Комад cv изволили слиједећа лица: гћ«це Вукича Дубл>евнћ. Делва Патић. гг. Боро Ко'"утмћ. Велимир "Буковић. Фехим Пашић, Азиз Курспахић. Хусаи!а Пашић и Рамшд Пдшић. Св" дилетанти cv извелч своје vnore на гвеотчти vcniex. Режиcen ове забаве био ie г. Лука Дубљезић, ччител. из села Добрел>а, те се има наЈвшче захвалити г. Дубљевићу који се вазда истиче као добап Га!ретов радиик не жалећи труда и долазећи из села да cvaieavie v извлђењу ппограча. на vcniexv забаве. Ово ie мјесто мало. те се може no ппиходу установити да ie забава како мооално тако и чатеотално добро успјела. Чист приход на забави био je Н536.25 динара. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВРБАЊЦИМА MiecHH одбор Гaioera v Врбањиича срез Котоп-Варош, одржао je ceoiv забаву други лан Курбан BaipaMa, која ie како v моралноч тако и чатеоч!алноч погледу vcnieла изван очекивања. У поограму забаве био je позаравии говор ппетс|'едника г Мисиолића учите1ка. након чега cv ђаци Осн. школе декламовали »Младом Кражу«. Затим •»Димн>ичао«. соло сцена коју je изводио једаи ђак, као и рецитовање Гајретове химне. Послже тога изведена je шала v једном чину, коју су изводили дилетанти r. г. Мисиолић. Љеваковић. Кантић. Дедић и лпуги, те ie дилетант из Бање Луке извео два монолога »Шетња v Беогоад« и »Надриљекао« која ie на присутне д 1е- ловала толнко да се je дворана Основие школе орила од смијеха. Нарочито cv се грађани Котор-Rapoma, чуслимани, у великом бпојv одазвали овој приредби ко)а je као прва v кооист Пнрета одожана v овом Koalv. И сељшитво ie vseло учешћа у овој забави v великом 6poiy, што нас нарочито весели, као и то т т о cv na o«oi забави чч»ли учешћа v завидном 6Doiv браћа католиии без пазлике сталежа, на чему се свима посјетиоцича a нароћито браћи католицима захваљујемо. Ha забави je нгпала и томбола. ko!v ie доуштзо од разних фирми и трговича ирикупило, a међу овим нарочито п а ж ^ Утпрема ем аа“ гГаЈрету Ј ™ “' иФ"РМг " “ прдвој '» » « « идеји «»i“ указују пажњу .herosoj водиљи св»1у a то су: ДииитриЈвић b™ „o, трг„ Јо,еф Наши.с, трг ЉубТ>° братић, трг Сарафић, трг, То»ић и сии, трг„ Ш тамауф трг., М. Јахић, трг Имамоаић X. еф. трг!, Латаф Т е т З трг сви из Бање Луке, те Хипка фраика Синови a. a. Загреб аао и Исаамага Враивћ и сиа Capajtao, те трговто т Котор-Вароша Kao Браћа Хозић, м. Д «з„„, Карасеанаоваћ Смаилагић, Корић, Нозковић, Плићанић Мустафа из Врбан>аца, Алагић Хашим и Диздар Хамид из Масловара na чему се свима најљепше одбор захваљује. За бифе дарозаше: Хасиб Спахич. ЈМисирлић, Татар Хусо. Ибрахим Алагип, Хашим Алагић, Дедић Алибег Плићанић Мустафа и Дервиш Евлић. Четврти дан Бајрлма одржана je забава и за жене муслиманке, које су у доста приличном броју посјетиле забаву, те je овај о(дбор и у гоме погледу задовољан. Ha забави je свирао тамбурашки збор »Бобас« из Котор-Вароши, коме je друштву старјешина судац Др. Перо Сучић и Тврз из Котор-Вароши, те им се и овим путем захваљујемо. Вриједно je напомепути да до прије три гсдине овдје није ни пок:тојало друшгзо Гајрет, те je заслугом г. Л>еваковића основано, кош je сада добио помагача у особи г. Тахира еф. Мисирлића. који je претсједиик Гајрета и сав свој тпуд улаже у рад Гајретов. Иза Бајрам намаза друштво je пред џамијом имало сергију на што je нарочито скренуо пажи.у г. Плићанић НЈакир еф. упозоривши да ће за нпјмањи дар Пог драги свакога својим обиљен наградити, a у!едно зачоликши присутне да дадну и своје кожице од курбана за Гајрет. НаЈзад се опет захваљујемо свича који увеличаше ову нашу забаву било nccieroM или CBoin.4 чрилогом, na пека им драги Халик буде увијек на помоћи. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У CTOU.V 22 фебруара о. г. (други дан Курбап-бајрамз) мјесни одбор Гајрета v Стоцу приредио je своју годишњу забаву у свим поосторијама Српског дома. О во го д иш и. a Г а ј р е т о в а з а б а в а у Стоцу у с в а к о м п о г л е д у с п а д а у п р в и р е д с в и х одрж a н и х з a б a в a о д н a з a д 10 г о д и н a у н a ш е м м ј е с т у. Одзив публике био je тако велнк, да су и све нузгредне просторие Српског дома биле npenvne. Десет даиа пред забаву све су улазнице биле распоодане. те je MiecHH одбор био v неприли1Ш. како н im koiii иачнн ће кзаћи v сусрет свима оним који cv улазнчце tpiah .iii. rToocT.imiie v којима ja забава даванл биле cv v многоме преурсђепс н удешене зл ову приредбу. Сала je са скојич декопом давала свечан изглед. Забаву ie пос!етила готово сва елитпа столачка nvfinuка. те cv v првим редовима запажепи спески начелник г. Лпзић, биити гпадски начспик г. Ковачевчћ. школски надзопник г Jhv6oenh са госппђо.ч. бчвши прстс!елник мјесног <>дбора Г атета г. Ризванбенговић и многн дпуги. Забаву cv посјетили и многи странци, те je нарочито запажено присчство мајора г. 'Бе.миџнћа сл госпоћ” «. мчогих углелних Чапл.инаца на челу са г. г. Салемом Метчл.евићем и Авди!ол1 Шарце.м Било ie присутпо много попетилаиа са села a нарочито из Дубпава, ко!е ie ппедволио бнвши претсједник општине из Аладинићл г. О. Балавзч. Запажени cv поетстлвници многих чјесних доуштава и установа као Просвјете, Народне Уздапице, Четаонице Св. Саве, Сокола и осталих. Забава je почела у 8 и no часова, мавечеп, поздозвним говором претсједника Мјесног одбора Гајрета г. М. Гребиђеле. , . У свом поздразном говору ппетсједник г. Гребићела поздравља публику и захваљује на огромном одзиву. Осјећа се задовољним што cv присутни овом својом посјетом одалк пуно и заслужено признање aieay Гајрета, Koiera он са толико много vcnjexa врши Mehv нзшим елементо.м Наводи да he поред Гајрету одатог зризнања са Нлјвпшег Мјеста за његов успјешан рад, и овакав одзив пубпике на вечерашњој његовој забави, свим Гајретовим паднчцима v v.jecrv дати нарочитог импулса и потстрека v будућем раду за I aiрет, a с тим и за препород лелокупног пашег живлза. У лал»см свом излагању износи идеју, ocHHaaise н пад Га!оета од почетка до данас, те иодвлачи да ie Гашет тој својој идеји и програму остао непоколебиво вјеран. Ha концу се захваљује свима оним који су у припремама око Гајретове згбаве .57 �узела учешћа настојећи, да иста што боље успије. Нарочито се захваљује госпођици Сафији Филиповић, учитељици, која je у извођешу самога програма узела учешћа, учипивши тиме велкку услугу и жртау. Конац поздрава и излагања г. претсједника публика je дочекала са великим одобраваи>ем. Даље су се редале двије декламације, које су извеле ученице овдашње Оснозне школе, Фахира Ризванбрговић и Весна Хаџио.меровић. У програму je у неколико тачака, са много успјеха, наступила са пјевањем пјесама гђица Сафија Филипозић и била награђена са великим аплаузом публике и букетом цвијећа од стране Мјесиог одбора. Потом je г. Митар Богдановић, учитељ, вриједни Гајретов радник и пријатељ, развеселио публику са једним својим монологом. Иза малог одмора публици je приказана једна слика из муслиманског живота, за ову сврху иарочито припрем.-Бела. У овој слици je, на драстичан начин, приказан живот и поимање наше средине, у најближој нашој гтрошлости, a које je поимање нова генерација успјела да побије и савлада, упућујући наш свиieT на пут прогреса и рада. Овај мали приказ изведон je ca Гајретовим дилетамтима v режији г. Алије Ризванбеговипа, са много успјеха. У програму као и каснијем забављажу публике учествовала je музика Соколског друштва из Стоца, Koia je такођер задовољила.. Ha забави као и у дане пред забаву, запажена je богата лутрија. Koiv су сакупиле вриједне члднице Женског jttlecHor одбора. Забава je потраЈала до дубоко.у ноћ, уз пријатно забављап>е и пјесму публике. По свему сулећи овогодишња Гајпетова забава у Стоцу падмашила je и све прирелбе овакве врсте, изведене у нашем мЈесту у посљсдљих 10 година, како смо то и у почетку истакли. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОТОР-ВАРОШИ Мјесни одбор Гајрета v Котор-Вароши приредио je приликом Курбан-ба!рама забаву у просторијама Муслиманске читаонице. Ова г.абава je у задње доба једна од најчспјелижх забава. Треба имати ira vmv, да je наш Гајрет у Котор-Варошу јако популаран и обљубљен и нико се не може ни на што потужити, јер у границама своје материјалне стране он je излазио увијек 'сиромашном и невољном скромаху, да га подигне било школом, било заиатом или иначе. Ha забави je иоиказиван комад »Исмет и Алмаса« у режији г. Ха.мдије Омеркадића. Сви дилеганти су били на свом мјесту, na cv овај иначе тешки комад изваиоедноизвели. a h4do4hto гђица BvnHh, те г. г. Селман Адем, Абдупахман Фазлић. Или!ас Имамовић. Селман Есад, XvcewH Хон-ић. Ахмед X. Селимовић. Галиб Фазлић, Селман Расич. Гћииа Курбеговић Наила v улози СафиЈе уз пратњу Бехијје Селмана v пјесми задивила je публику. Надаље je лијепо отпјевана пјесма уз прапву саза Османа Раиића пјевач Хусеин Хпњић. Глазбено и 'пјевнчко друштво »Бобас« извело je пјевање комада и свиоа^е, a такођер je лијепо извела соло пЈевање гћа Мапжена Перовић, супруга мјесног геометра уз np am v MiemoBHTor хора. Свима радекицима и пријатељима нека je благодарност. Забава ie усп1ела како мопдлно тако и материјално. Чист приход забаве био ie Дич. 2.133.—. Злбапу cv полјеткли сресии начелник г. Иаглић, До. Сучић, старешина cvna са госпоћама. правослапни <.ве>чт*чик г. Млађеновић. г. Коркут, uien. сули*л, инж. Пегп-)ичје Зарић, шум. упоавитељ, a запазио r* je и гост нз Бање Луке ннж. г. Салихагић. Han. посланик, иначе утемељач ГаЈпета г. Тешић Макгич, кп*и ie 6уо отпггач. послао ie сво прилог, као и бан Врбагие б->човине г. Др. Еогољуб Кујунџић, на чему nm такођер одбор благодари. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БУГОЈНУ Умјето уобичајепог сијела, које даје Мјесни одбор Гајрета о Курбан бајрлму, ове годш1е приредио je забаву v заједнкии са Мусли.чанском читаоницом. Ha програму забаве су биле слиједоће тачке: »Бајрамске жртве« од Сафветбега Башагића. декламовао Бакир МешиП; »Перачице« од Јелене Допуђе и »Разнолмкости« нзвела су :кенска дјеца Соколског друштва у Бугојпу, »Сирота дијете«, трагедија у 3 чина, извели су дилетанти на свеопће задовол>ство. Послије свршеног програча »астала je анимирана забава, која je потрајала до јутра. Посјета je била одлична, na према томе je и приход био одличан. 5 8 ___ _ ДАР КУРБАНСКИХ КОЖИЦА У Ч1ЕВАРЛИЈАМА У селу Шеварлијама даровлше курбанске .кожице: rr. Ибрахим Чајић, Салко Ахметозић, Салко Д^/рмић, Хусеин Бегић, Бећир Чамић, Ибриши.ч Шаџић, Ал>о Мехиновић, Н. Хаџић, Садик Јупић и Хасан Мешић. Нека послуже за добар примјер другима и некл им je и овом приликом особита хвала. АКЦИЈА ЗА САКУПЉАЊЕ КУРБАНСКИХ КОЖА ЗА ГАЈРЕТ У ДЕРВЕНТИ Мјесни одбор Гајрета у Дерве 1нти, путем свога претсједника г. Есадбега Алибеговића, сакупљао je курбанске кожице за Гајрет, те je исте уновчио за своту од Дин. 2.230-50, која je дозначена Глдвном одбору. Имена племенитих дароватеља су ова: Алибеговић Асимбег и Есадбег 1 говеђу и 4 овновске коже, X. Салих еф. Ђознћ 2 овновске, "Батовић Сулејман еф. 2 овновске, Поробић М. Абдага 1 овн., Бећировић Хусеин еф. 1 овн., др. Салих Омерхоџић 2 овн., Карабеговић Мујага 1 овн., Уџварлић Смаил Хакија 1 овн., Хаџић Алијага ) овн., Капетановић Мустафабег 2 овн., Јусуфбеговић Мехмедалија 1 овн., Мулабеговић Махмудбег 1 овн., др. Ахмед Садиковмћ 3 овн., Халеповић Ахмедага 1 овн., Муфтић Ахмед еф. 1 овн., Поробић Фехимага и браћа из Велике 2 овн., Филиповић Алибег 2 овн., Синановић Асим, Бос. Дубочац, 1 говеђа, Кабил Салих 1 овн., X. Ахметовић Јунуз еф. 1 овн., Лалић Незир 1 овн., Лемешевић М-хмуд 1 ови., X. Дервишагић Абдага 1 овн., Османагић Myio 1 Овн., Османагић Ахмедага 1 овн„ Поробић Алијага из Велике 1 овн., Уђваплић X. Халилагиница I овн., Узеирага Мехичић из Бос. Дубочца 2 овновсне. Племенитим даровагељима Гајрет најљепше захваљује и клчче им: живили! ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ У КУРБ. КОЖИЦАМА Коњиц: Пригодом Курбан бајрама сакупио je Мјегни одбор у Коњицу 5 курбанских кожица, које je продао за 215 динара, a које дарозаше гг. Сабит Члмпаоа, срески начелник, Др. Исмет Поповац, љекар, Авдага Беговић. Фатма х. Цумхур и Мехмед-Алија Хаџић, претсједник Гајрета. — Свима дароватељима топла хвала. Бугојно: Како сваке године тако и ове, подузега je у Бугошу акција за сабирање курб. кожица, na je сакупл>ено 13 комада, Koie су продате за 650 динара, a које су даоовала гг.: Раифбег Сулејманпашић (2), MvcTaj6eroBHua Абдала1беговић, X. Хајдапбег Рустанпашић, Мевла Мемић, Рустаибег Хаџибегозић, Хамдија Л^утевелић, Хакија Нуманкадић, Махмут Гагић и Мехмед Мутеве чић. Свима наведеним дароватељима Главни и мјесни одбор и овом ппиликом начсрдачниче захваљује. Јелеч: Пригодом Курбан блЈоама сакупио je повјеоеник Гајрета у Јелечу г. Мустафа Муллбдић кожице за Гајрет, Koie дароваше: 1 говеђу: Ејуб Пепвиз; no једну бравијv: Xycein Первиз, Хасан Первиз и Мустафа Мулабдић. Абдулах еф. Тузлак дао je v готозу Д ин. 15.—. Ha лицитацич'и кожице cv продате за Дин. 160.—, na je свота од Дин. 175.— лозначена Главном одбору. Свима дароваоцима искреиа благодаоност. Бања Л \ка: И ове године Мјесни одбор Гајрета у Бања Луци организовао je сакупљање курб. кбжица, na cv дароване слиједеће коже: г. Дервиш ТаФро ‘даровао je Гајретовом конвикту једног курбана, 1 говеђу и 2 овновске коже даровао je инж. г. Суљага Салихагић, 1 говеђу кожу даровао je Али еф. Кагаиџић и Мехмед Захнровић, no 1 овновску кожу дароваше: инж. Узенп Бисер, Фуад Дервић, Хуснија Т)умуркчић. Ем.чпа 'Бумишић, Бећир Галијашевић, Алија Гермовић, Ибрахим Филиповић, Мехага Хаџиавдић, Мухамед Маглајлић, Др. Мухарем Миџић и насљ. Авдаге Вехабовића.. Кожице су уновчене за 1 21050 дипара. У ihobuv су приложили гг.: 100 Дин. насљ. Маглајлића X. X. Ибрахим еф.; 40 Дин. Нупија Тзумуркчић; no 30 Дин. Мухамед Алихоџић и Мујага Чејваи; no 20 Дин. инж. Мехмед Балић. Осман Бегановић, Ахмет Беглербеговић, Наим TieiBaH.. Кемал X. Омерспахић, Хусеин Капетановић, МустаФа Мујкић, Ил’јаз Омербеговић, Ибрахим Суљић, Адем Турчинхоџић; no 15 Дин. Идриз Хф. Каденић; no 10 Дин. М устафа Букић, Фатима 'Бумишић, М устафа Халимић, Садик Џумхур, Ибрахим Караселимовић, Ибрлхим Маглајлић, М устафа Омербашић, Вечсил Шашиваревић, Лутфо Шехић, X. Шаћир Тахироиић и још мањих прилога Дин. 14 — укупно Дин. 549.—. Укупно je сакупљено од курб. кожица и прилога Дине. 1759.50. �Племенитим дароватељима наша искрена захвалност. Какан. Згошћа: Г. Дервиш Пачариз даровао je за Г'ајрет умјесто курб. кожице у готовом Дин. 20.—. Хвала и живио. Бос. Дубица: Браћа Пезић из Бос. Дубице даровашс Гајрету Дин. 175 од проданих курбанских кожица. Хвала и живили. Вареш: Мјесни одбор Гајргта дозначно je Гајрету своту од Дин. 188, која потјече од курбанских кожица, које су даровали: ио 2 ножице Мухамедага С.алетовић и Мујага Хасагић. И овим путем нека им je наша топла хвала. Сарајево: Прилихом овогодишњег Курбан бајрама поклонише Гајретовом мушком коивикту слиједећа гг. своје курбане: Др. Авдо Хасанбеговић (2), Мујага Хардага, Ахметага Новалија, Асимага Арсланагић и гђа Абида х. Др. Хајдаровића. По 1 курб. кожицу поклонише fr.: Шукри еф. Арсланагић, Салиха х. Смајлбеговић и жецском конвикту гђица Хатиџа Звиздаћ. Нека иМ je наша искрена благодарност. Фојница: Мјеспи одбор Гајрета, преко свогд члана г. Ешрефа Салихагића, пакупио je од пријатеља Гајрета курбанске кожице и продао их јавном лицитацијом, na je получен приход од 989.— Дин. Свима дароватељима кожица велика хвала. Травник: Мјесни одбор Гајрета покупио je и ове године од пријатеља и чланоза Гајрета курбанске кожице, које дароваше г. г.: Др. Сулејман Алечковић, Салихага Лолић, Рагиб Хаџалић, Асим фе. Брајић, Мустафа Пехабовић, Салем Башагић, Салимбег Варениковић, Хамдија Коркут и Намикбег Ибрахимпашић. Нека им je nauia искрена благодарност. ПРИЛОЗИ ИЗ КОЊИЦА Мјесни одбор Гајрега из Коњица послао je Гл. одбору своту од Дин. 660.- -, коју дароваше: Дин. 200.— Шћепо Пран>ић; пб Дин. 100.—: Др. Исмет Поповац и Мехмед-Алија Хаџић; no Дин. 50.—: Смаилбег Косовац, Авдага Прохо; no Дин. 30.— : Др. Макс Козинц, Авди еф. Софо и Атиф еф. Аликадић; no Дин. 20.—: Хасан еф. Шошо, Адем еф. Соколовић, Растко Бјелнћ и Атиф Диздаревић. Ha забави je одбор такођер добио прилога, које дароваше: Дин, 100.— Душан Михајловић; no Дин. 50.—: Фра Трпимир Муса и Шерифбег Шећерћехајић из Загреба; Дин. 40.— Решад еф. Дефгердарија. Свима дарозагељима топла хвала. КЛАЊЕ »КУРБАНА« У ГАЈРЕТОВОМ КОНВИКТУ У ТУЗЛИ Kao и прошлих година и ове године поклонили су Гајретовим питомцима no једног великог овна г. Абдурахманага Прцић за рахмет душе своје рано преминуле кћерке Џане и г. Абдулах Куносић за рахмет душе своје рахм. мајке. Поред тога no иола курбана (овна) даровала су г. г. и;нж. Сулејман Кудовић, Џемалдга Телалбашић, трговац и Мустафа еф. Бербић, шеријатски судија. У присуству нихомаца обављепо je клање курбана и цио вјерски обред, што je на питомце оставило лијеп морално-вјерски утисак. Управа конвикта испред питомаца и овим путем изјавл>ује племенити.м дароватељима најтоплију, захвалмост. ГАЈРЕТОВ МЕВЛУД У ГРАЧАНИЦИ Женски одбор у Грачаници приредио je свој мевлуд 15-ту вечер Рамазапи-шерифа у кући гђе Хаџи Махмугагинице Решидбеговић, која je радо уступила просторије одбору. Мевлуд je приређен на трошак гђе претсједнице Фатке Аликалфић. Мевлуд je проучио чувени имам Салих еф. Беговић. Посјета je била одлична, те je на мевлуду сакупљено за Гајрет 207-75 Дин. прилога. Приликом одржаља Гајретове забаве у Сарајеву, 6 фебруара о. г., сакупиле су се чланице одбора у кући потпретсједнице гђе Сафст-хануме Прохић, и ако je била у жалости, на сијело, да преко њезина радиа слушају пренос Гајретове забаве. Сијело je било одушевл>ено слушаЈупи наше старе пјесме, и како иаше старе обичаје обнавља наита млада генерација, наша драга омладина. ОСНИВАЊЕ МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕГА У ЛИШЊИ МУСЛИМАНСКОЈ 12 марта о. г. одржана je оснивачка скупштина Мјесног одбора Гајрета у Дишњој муелимапској, срез прњаворски коју je отворио учитељ Алија Крајишник говором о значају rajpera. Позвао je све присутне да прмступе у чланство и ДА оснују Мјесни одбор, што су присутни са одушевљељем прихватили. У одбор су ушли г. г.: Претсједник Авдо Халилић, потпретсједник Реро Билановић. секретар и благашик Алија Крајишник; одборници: Хусо Дедукић, Мухарем Јашаровић, Смајо Брћанин, Салхо Пекић, Мехмед Аршиновић, Латиф Ахмић и МустаФа Гвожђар. Надзорни одбор: Халил Хафиз еф. Сарајлић, Муратага и Едхемага Табаковић. Новом одбору желимо чного успјеха у раду за онште добро. ВИЈЕСТИ ИЗ ФОЧЕ — Мјесни одбор Гајрета у Фочи овим путем најтоплијс захваљује свима, који дадоше прилог за томболу, онима у мјесту и са стоане, јер je томбола била парочито скупоцјена, a г-ђе и г-ђице из Фоче нису жалиле ни труда ни материјалних жртава, да томболу увеличају својим ручним радовима. —- Секпетао MiecHor одбора Гајрета у Фочи, г. Хасан Мулабдић. кат. чиновник, вјенчао се на г-ђицом Наилом Шувалијом 27 фебруара о. г. Одбор. СКУПШТИНА М1ЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ГАЦКУ Ha годишњој скупштини. одржаној 7 фебруара о. г. изабран je нови мјесни одбор Гајрета, који се je на сједници KOHCTMTVMcao како слиједи: Поетсједник Мухарем еф. Крајипић, потпретсједник Адем Шаковић. секгм*тао Хаслч HvcTO^nh. благашик Х«снмја Дизларечић. олбоониии: "Ћамил Хасанбеговић, Салих Слипичевмћ. НазиФ Куртовић. Феохат Звиздип. Хафмз Аган Хоџић и МиЈат Ковачевмћ: Надзопни одбоп: Ахмед Чампара, Хамдија Хрустановић, Бећир Реџић и Василије Бијелић. ГАЈРЕТОВА ПРЕДАВАЊА У СКОПЉУ Мјесни олбоо v Скопљу, који je иедавно изабоан, до сала ie припелио 5 са^т.дндка за cBoie чланове, на којима су одржана предавања. Четипи ппрдавања одржао je г. Фулд С№пич т<ћ. a no јелчо г. Т^Јиб ОкиН и Н и т Ресуловић Састанчи cv имали лијеп ycniex. Д оупи дан Батама ппиоедио je Мјегни олбпп за све своје чланове и пријатеље. без разлмке вјере, Бајоамско сијело у духу једног фамилијапног саста.нка са пјесмом и шалом. Пиљ je оиог сијела био да се М јррни одбоо претстави на повом мјесту сзима Босаниима м Хеопеговцима као и њиховим пријатељима, настан.еним у Скопљу, СКУПШТИНА МЈЕСНОГ ОПКОРД ГАЈРЕТА У НОВОМ ПАЗАРУ 14 фебруара о. г. одржао je мјесни одбор Гајрета у Новом Пазару годишњу скупштину, на којој je изабран нови одбор, који се je »a посебној сједници конституисао овако: Претсједник иа.чећендић Осман, o6vhap, потпретсједкмн Др. Михаило /кковић, ср. љекар. секретар Ахмет Чејрлић, општ. писао, благајник Иелам Сукић, арх припр., чланови: Зечтловић Халим, X. Фејзагић Тјазим и Селмо Бишевац. Надзории одбор: Лазар Бојовић, просвј. референт, Алибег Расовац, ренгијер и Азем Аџовип, пензионер. ГАЈРЕТОВО ИРЕДАВАЊЕ У СЕЛУ БЕЗУЈНУ 25 децембра 1936 г. питомац Гајретова интерната у Плевљима, Мурат Поповић, одржао je пред мјесном џамијо.м у селу Безујну, срез чајнички, предавање »Гајрет, н,егов значај и заслуге«. Пред истом џамијом био je пажљиво саслушан од 50—60 људи, хоје je говор лубоко дириуо и сви су се враћали кућа.ма са боло.ч у души, осјећајући да су згријешли што су били голико времена заборавили на Гајрет. Такођер je поменути питомац одржао предавање и пред џамијом у селу Оглечезо. Слушалаца je било око 45. Предаван.е су са задовољством саслушали и обећали помоћи Гајрет. 59 �CMPT ДВОЈИЦЕ ГАЈРЕТОВИХ РАДЕНИКА У ОЛОВУ Неумитна судбнна je истргла из Гајретових редова два одлична радвзика и поборника, и т о рахметли Асима Кадриспахића и лохојног Леона Леви-а. Први je био дугогодишњи благајник нашег друштва, a други потпретсједник. Рахметли Асим се je родио 1908 године у Рудом, a у наше мјесто дошао je годане 1930 у својству уговорног поштара. Одмах je ступио у Гајретове редове, те je сваке године биран у одбор, и узимао видног учешћа у раду. Почетком мјесеца децембра прошле године отишао je у Сарајево, где му je била обећана нова дужност у Дирекцији noшта, али на исту није наступио. Ту je остао у кругу даљне породице око мјесец дана, те je изненадно добио уиалу поребрице, na je одмах превежен у Државни болницу, гдје je над њим извршена. хитна операциј.а, која није успјела, na je наш Аснм мукама подлегао трећи дан након операције. Исти je био овдје много цијењен и вољен због своје племенитости. Његова ран смрт изазвала je овдје највеће жаљеље. Алахрахметејле, a његовој породици наше Гајретонско саучешће! - Још једна вијест из Сарајева потресла je овдашње Гајретове раднике, a та je, да je погођен срчаном капљу преминуо у Сарајеву у кругу своје породице наш потпретсједник Леон Леви. Он je у задње вријеме осјећао све више ману на срцу, na je због тога и био отишао у Сарајево, да потражи савјета код љекара. И таман када се je био спремио за одлазак у Олаво иаотуп^ла je катастрофа. Покојниц je већ дуже времена сарађивао у нашем одбору, a задње три године био je стално биран за потпретсједника. Иза себе оставља супругу Рикицу и два малодобна сина, те још многобројну породицу. Зихроно ливраха, a љеговој породици наше искрено саучешће! NOVI DOBROTVOR GAJRETA G. Dr. Mahmud Mehmedbašić, potpretsjednik Glavnog odbora Gajreta, upisao je svoga rahmetli brata Ibrahimagu Mehmedbašića, sina rahmetli Hadži Suljagina iz Stoca za do­ brotvora društva Gajreta uplativši odmah svotu od 1000 Din. Rahmetli Ibrahimagi neka Bog da dženetsko naselje, a Dru Mahmudu bratska hvala. ПОЗДРАВНИ БРЗОЈАВ ПРЕТСЈЕДНИКУ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА Г. ДРУ A. ХАСАНБЕГОВИЋУ Бијељина: Чланови Гајрета са своје редовне главне скупштине поздравл.ају свога претсједника са жељом да устраје у своме раду за добро и напредак Гајрета. Живио! Претсједник Н. Шаћирагкћ. НОВИ УТЕМЕЉАЧ ГАЈРЕТА Повјереник Гајрета у Згошћи, обилазећн члапове Гајрета и обавјештазајући чх о Поколном фонду при Гајретовој задрузи, посјетио je и дугогодишњег члана г. Саду Данона, трговца у Какњу. Г. Данон се je уписао за члана утемељача са свотом од Дин. 500.—. Г. Данон je дугогодишњи члан Гајрета и један од оснивања његових у Згошћи. Вршио je и оборничку дужност и тако активно учествовао у Гајретовом раду. Није било ни једне приредбе Гајретове, коју on није посјетио и обилно помогао како морално тако и материјално. Нека му je и >вим путем велика хвала за његове услуге, које чини овом друштиу I s u r e d n iš t v a Zbog preobilja vijesti u Gajretovom glasniku o našim uspjelim zabavama o Bajramu, izostalo nam je više stvari iz ovoga broja. Za idući broj su nam ostali interesantni članci »Propadanje feudalizma u Bosni i Hercegovini i narodna pje­ sma« od književnika g. Stevana Hakmana, Rodoslovna tablica Rizvanbegovića od g. H. Curica i drugi. Isto tako ćemo u idućem broju donijeti izvještaj sa skupštine Beogradskog Gaj­ reta »Osman Đikić« i sa zabave pitomaca Beogradskog Gaj­ reta. Idući broj našega lista izdaćemo već polovicom mjeseca aprila. * U prikazu naše velike Gajretove zabave u Sarajevu u prošlom broju, greškom je izostavljeno da su na zabavi uzeli učešća i izaslanici naših kulturno-prosvjetnih društava »Na­ rodne Uzdanice« i »Napretka«. Molimo čitaoce da isprave i uvaže ovu pogrešku. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/212cbc5b017ad9db9601afd912b09135.pdf 155b8faf27d7c575d08f870c34892fd0 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА г л а с н и к К у л т у р н о п р о с п је т н о г д р уш т п а Г а ј р е т а САДРЖАЈ: ХАМДИЈА МУЛИЋ: Удружена акција за просвјећивање се- ј л О С М А Н АСАФ СОКОЛОВИЋ: Двије-три севдалинке пиI / сане аребицом / СТЕФАН ХАКМАН: Пропадање феудализма у Босни и Херцеговини и народна пјесма / В. Н.: Соколовићи, славна породица Босне поносне / ВЕХБИЈА ИМАМОВИЋ: Под старнм крововима, приповијетка / Др. Б. МИЛОВАНОВИЋ: Родитељи и васпитање дјеце / ХАМИД ДИЗДАР: Ај, у Травнику на Далтабанику, путопис уз турнеју Гајретова пјевачког друштва у Травник / ХАЈРУДИН ЋУРИЋ: Родослов породице Ризванбеговића / НАРОДНО ЗДРАВЉЕ: Прва помоћ онесвијештеном лицу / Велике богиње / МАЛЕ НАУЧНЕ ЗАНИМЉИВОСТИ / Смрт Мехмеда Дервоза, великог Гајретовог добротвора / ИЗ БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Дпрпл C a p a fe n o 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • Број 4 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �12 U R E D N I Š T V A : Za idući broj »Gajreta« ostali su nam odlični članci g. dr. Ibre Brkića »O vjeri« i g. Kasima Gujića »Kako je došlo do pogibije Smailage Cengića 1840 godine?« Isto tako nam je, iz tehničkih razloga, izostao u ovom broju na­ stavak lijepe istoriske studije »Bosna i musli­ mani Bosne« od g. Nn-ć, koja je pobudila među čitateljima veliku pažnju. N astavak ove studije donijećemo u idućem broju našega lista. M olimo prijatelje i saradnike da nas pomognu pretplatom i sakupljanjem oglasa. List »Gajret« je, u ovom novom obliku, naišao na dobar pri­ jem, a ako nas prijatelji pomognu pretplatom i oglasima, nastojaćemo da list bude još mnogo bolji i obimniji. Uрјџ\ i p i i U u ' 1, .{ :m n il i i i M . V e r e n č e v ić ŽENSKI MODNI SALON I K R Z N A R IJ A Prvorazredni ženski m odni salon, konfekcija i krznarija, spe­ cijalista u izradi m antlova, kostima, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih mantlova, izrađuje krznene mantle i sv o ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najno­ viji m odeli zim skih štofanih mantlova C IJE N E S O L ID N E A IZ R A D A SARAJEVO KRALJA PETRA ULICA TELEFON 38-26 . PRVO K LASNA ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЈ1А ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гнјрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер — одговара Јосап Гргић. �Г о д . XVIII 74i3?S1R Вро/ 4 Сара/ево, и п р и л 1937 Удружена акција за иросвјећсела Дванаести je час. Да посве не заборавимо најпрече и најсудбоносније наше питање из нашега општега живота — просвјећивање сељака. У свим смо редовима нашега општега живота до сада почели бар no нешто да радимо, неке послове јаче, неке слабије, само за питање просвјећивања нашега сељака готово смо се оглушили. Наше je село готов заборављено, остављено само себи. Свукуд се у Југославији са разним акцијама народног унапређења улази у села, приватном или државном иницијативом, a ту село наше муслиманско у највише случајева остаје пасивно. Гдје му се и нуди да прими понуду подизања и унапређења свога живота, он то хладно одбија, неразумно, неубједљиво. И школу, народну основну школу, прву расадницу просвјете, гдје му се нуди, тешко прима или чак одбија. Није да je глуп, да je дивљи, не, он je само необавјештен, препуштен самом себи, н е у б ј е д л> и в. Вијекови пролазише преко њега, a он то несвјесно све преметну преко главе, једино на свој начин како замишља, — ч у в а д у ш у . Има у његовој души дара, у срцу снаге и лијепих особина, али залуд кад му je у м н е п р о с в и ј е ћ е н. Зато je до крајности к о н з е р в а т и в а н . A то ми све знамо, тобоже осјећамо, a не мичемо се. Буде и културних апсурда, као што je onaj, гдје наше сељаке на одбијању школе или које хигијенске акције, предводи неписмен »хоџа« који се још трпи да у селу узгаја душу сељакову. Ha то су револтирани наша свјеснија и улема и интелигенција, зовући овакве немиле случајеве с к а н д а л о м , али која фајда, кад и даље ћутимо и, пролази у бездани заборав. Нећемо да сва зла набрајамо. Ако су заблуде, оне су о п ш т е н а ш е , ако je кривице, она je о п ш т a н a ш a, свију нас свјесних и позваних. Дванаести je час. Села наша тиште тежак живот и тешке прилике, зову нас, вапију помоћ. Има у нас, хвала Богу, к о да то чује, да се одазове, да помогне, да просвјећује. Пођимо удружени сви на овај најпречи посао. Ту су, ето, наша муслиманска културна друштва која у својим програмима имају и овај цил>: Гајрет, Народна Узданица, Хуријет, Ел-Хидаје, Удружење имама матичара, Удружење муалима и т. д. Ту je, у првом реду, на челу ове акције Старјешинство Исламске вјерске заједнице, од које прве и најпозваније треба да пође иницијатива да сви, али сви, сгупимо у акцију: удруженим силама просвјећивати наше село. Овдје треба изоставити наше разлике у политичким принципима и у различитом назирању на живот. Све ћемо оставити на страну што нас дијели a овдје сабрати све што нас спаја. Овај je пут најприроднији и најсигурнији. Једино ћемо овим путем моћи се срести на путу подизања општег културног живота нашега народа са другим прегаоцима, без разлике имена и краја наше домовине, када ћемо сви дочекати да заједнички идемо и највећем циљу свију нас, —* о п ш т о ј с р е ћ и Ј у г о с л а в и ј е и с в е у к у п н о г н а ш е г а н a р о д a. Сарајево, у априлу 1937. ХАМДИЈА МУЛИЋ 63 �‘D vije-tri sevdalinke pisane arebicom U kalendaru »Narodne Uzdanice« za god. 1936 (1354—1355 po Hidžri) priopćio sam dvije naše pje­ sme pisane arebicom. Da takovih pjesama ima još među nama po kitabima ili pisane na raznim knji­ gama i pismima, vidimo iz dvije pjesme, jedna nađe­ na u kitabu a druga u privatnom pismu. Obje su pisa­ ne arapskim slovima. Slučaj je htio da sam prije 2—3 godine kupio u Rogatici pored ostalog: nekoliko pisama i slu­ žbenih turskih dokumenata. U dva pisma, koja je pisao neki Ahmed svome bratu Jakubu, pored tur­ skog teksta nalaze se poneki tekstovi prošarani na­ šim jezikom, a među njima i dvije-tri kitice — sevda­ linke. Pisma su ranijeg datuma, potiču čak iz god. 1287 i 1288 po Hidžri (1870—1871), pa bi se moglo naslutiti da je to baš d vremenu kad se je stvarala naša današnja sevdalinka. Pi$ac -jh je potpisao kao: Ahmed Kedai. Izgleda, da je pisac bio momak na studijama u Carigradu i da je bio pjesnički nastro­ jen, jer je uz potpis dodao: »muhri olnuš zaji«, što će reći: Ahmed Kedai — čiji je pečat zagubljen. O d teksta prvog pisma donosim neke dijelove. Oni glase: » . . . I još da ti kažem, što ću te moliti što se udalo po redu u ovo doba, napiši mi u knjigi i kad ko umre napiši mi i još brate što si pisao za Abid efendiju da ga neće cura, brate, pa on kaže: ja ću bradu obričiti. I još da ti kažem što ću T e moliti: Kad odeš u mahalu, slomi za me onoj mojoj štogod, ako pitaš kad ću tamo doći, počela su se vatrena k o ­ la (željeznica) graditi iz Stambola u Bosnu. Inšallah za jedno dvan’es’ godina mogu tamo doći,, pa dok se načinu ja ću uzjahati pa ću tamo doći. I još brate što Te molim u knjigi: Kako je Rogatica sada, je li k’o što je bila, teče li rijeka doli al’ se gori okrenula: »Ah brate memleket hazretinden jardim1) i još brate što Te molim, pa štogod daš za poštu para, sve na me piši, nek Ti nije s mene zijana, ako je kabil ajde iki kerre1) pošalji, ne znaš brate kako je u gurbetu’) biti . : . Ah brate, selam ćeš mi moj dragoj Nuri, nek se nada drvlju i kamenju, A h brate, Jesi — li se oženio, što se ne ženiš, Nasta ljeto, pramaljeće, dođe Jurjcv-dan, Svi se momci iženiše a ja osta sam Imam Pašu u mahali, ja je dobro znam A k o se ne bude udala, brate, ako se udala, eto ja sa četiri strane, i još brate, molim Te piši, ako ima kakav haber za moju kuru (vojni pregled kockom) .. I još brate da Ti kažem: selam ćeš mi svojoj dragoj Timi*). Neka mi pošalje jednu čevru ako zna­ de za božji hator. Brate! Kazivo mi je muftija đe su Te šćeli da ožene iz Vlasenice pa T i nijesi stijo da osta­ viš Timu. A h brate! N e može se nje ostaviti, bolje brate i u asker5) ići nego nako zlato ostaviti! . . . « Jakubaga se je u međuvremenu oženio, jer A h ­ med slijedeće godine, 1288, piše u jednom pismu ovo;. »Ah moj brate! Što si mi p osl’o onu knjigu po H . Mustafa ef. i Brate što ću se ljutiti kad Ti to b o ­ lje neg’ ja znadeš, fekat") brate sutra kad Ti stane dijete vikati: »Babo povedi i mene u čaršiju« onda ćeš viđeti što je ježeva muka a ja sada kažem: Nasta ljepše pramaljeće dođe Jurjev-dan, Svi se momci iženiše a ja o$tah sam. I brate! Ima jedna stara lakrdija »Oženih se, uze brigu na se«. Ostali je tekst poslovan i obiteljski, pozdravi za rodbinu i prijatelje, pa ga izostavih. Druga pjesma je, izgleda, mnogo starija već prema tekstu koji je ne samo pun turcizama, nego su neke kitice cijele na turskom jeziku. Odakle je, ko je i kada pisao, ne zna se, pa da se ne zagubi, evo je puštam u javnost: Đanum dildum, sevmiš oldum7) A1 Ti za me i ne haješ, dilbere, A1 T e vidim al ne vidim K udgod hodim sve ja tužna Moj sevdah za Tobom Giđe gimduz hasretinden0) N it ja mogu sanki spavat, Bišmi kim kećerdi (sav je čekerdi)11) Bana bir šeftalu . . ,12*) Bud se ne daš poljubiti Tebe dragi dilbere, Ja za te dušu dadoh dilbere Senden . . . , dilbere8) Za tobom dilbere D ušo dilbere Sabr u takat k a l. . .10) Suze roneć dilbere, Sto ja teglim od Tebe, Sto bi bilo od Tebe Barem kačma18) dilbere T ekstove u svemu ostavio sam tako kako Je pročitano, jedino sam umetnuo potrebnu interpunk­ ciju da se smisao ne pokvari. Osman Asaf Sokolović. Svome dragom nikad do vijeka, Ah, Ah, Ah, jarko sunce na visoku Ti si, moja draga na daleku Ti si, ]arko sunce još ponize siđi. moja draga još pobliže priđi. J) Gorim od čežnje za domovinom 2) A k o je moguće u mjesecu dvaputa г ) Tuđi svijet, 4) Skraćeno od Fatima, 64 8*) vojska, °) ali 7) dušo, zavolit, postat zaljubljen, 8) Moje srce kod Tebe je dilbere. °) Dan-noć od čežnje za tobom, ln) Nestade strpljenja i snage. u ) Tko bi o vo trpio, 12 Da mi dadeš jednu breskvu (poljubac) ls) N e bježi. �П р о п а д а њ е ф еуда л и зм а у Б осни и Х е р ц е г о п и н и и н а р о д н а п е см а Социјално и привредно стање у Босни и Херцеговиии остало je мрајем осамнаестога века исто onaiKBo каисво je заведено од Турака приликом заузимања ових крајева. Како су ови одетоси настали, да ли се могу узети као наслеђе средњевековног уређења тих крајева, или je Турска tokom времена уносила изеена обележја свога државног схватања, овде je споредио, али се не сме прећи преко чињенице да су ове земље, одмах пошто су пале у турске руке, претстављале за иове своје господаре крајње северозападне покрајине, да су чпниле, скоро кроз неколико векова, -неку врсту турске западне крајине, увек под оружјем и сгално на стражи. Нема сумње да се известна део соедњевековне босанско-херцеговачке госпоштине, за л>убав свога личгтог добра и привилеги ja, приволео новој вери и новом господару, али се мора узети у обзир и то да су ове покрајиие остале најдуже под непосредиом туреком влашћу и угтравом и да je, no самој поироди ствари, било омогућено притицање и стварање новог кадоа господара, с ослоном на дотадашње феудално стање у Босни П Херцеговиии. Ha тај начин Босна и Херцеговииа постале су нека врста туроког војмо-етапног земљишта, погодног за пријем свега онога urno je тражило склоништа. поводом сеобе иЗкрајева које je Турска губила. Овм нови елементи, претапајући се у новој средиви, стварали су уједно' нове друштвене и привоедае тиоаве. Ha једотој страни, као староседеоци, био je велик бро<ј феудалаца који су иетицали своје порекло из средњевековне Босне и Хврцеговине. али je на другој стоани био такоће зиатан бпој туроких племића, бегова и ara, који nncv ималч непооредне везе са ов'им, крајевима, a чије je порекло било доста вепознато. Удаљене од престонице једне велике државе која je, у своме оопственом интересу, морала да толешире извесне регионалне прохтеве, уживајући no своме карактеру војнг крајине зели!ку самосталносг, ове две покрајине развиле су стање које je знатно одударало од политичко-доуштвеног живота осталих турских провинција. У извесним временским тренуцима, кад je олабавила и попустича власт и снага централне владе у Цариграду, нзгледало je да Босна и Херцеговина живе одвојеним политичшм животом и да су са Поотом везане јел.иио помоћу вере и личиости сувеоенз. Било je момената када су «еки велшкаши v овим крајепима толико ојачали. да се потпуно изгубила и д -i се скоро уоттште није осећала власт Цариграда. Великопоседнички и верски моменат два су претежпа фактора која су утицала на образовање овог феудализма. Наслеђен делом од нашег средњевековног државног уређења у Босни и Херцеговини, делом појачан ратничким карактером који му je наметнула централна влает, да би обезбедила што бољу и успеш«ију одбрану државних граница, овај (|)еудал'изам je извукао из државне вере неку врсту санкције за свој непом'ирљив став чрема свима онима које je потчинио у политичком, при* вредном и правном погледу. Тако се створило стање повлашћених и обезвлашћених. ParoiBH које je водила Турска Империја у току седамнаестог и осамнаестог века, у зватној мери су пореметили политичко-друштвене односе и прилике у Боони и Херцеговини. Рат je изискивао и физичке и материалне жртве од тамошњих феудалаца. Иако су они ове друге жртве поеваљивали редовно на своје кметове, ипак иису могли да спрече да се у њмховој средини, можда и против њихове воље, образује нов друштвенч тип, нарочито no прадовима, где се, поред тргозачког, занатског и чиновничког сталежа, појавио, у пајгорим издањима, тил ратника беспосличара и бескућника, који, осим свога ратпичког глзса и луде решености да уђе' у сваку кавгу. нпшта друго није уносио v своју нову средину. За време ратова omi су |*вентуално могли да буду од неке кооисти, али v мирно време, они су постали несноснч, живели rv од пљачке. нападали су Муслимаче као и Хршпћанр, једном речју били су носиоии нереда и безвлашћа. НаЈвише nx je било v Гевеоозапалној Боспи. затчм V троуглу H3Mehv Шамиа. Брода и Млгла1'а. 0 « и cv опевани у муслимаиској народној песми овлх коајева као неустоашивп борци спремни на еве л^убавне и п^|пгичке подвпге, као нека ^рста локалних хероја. Мрајем осамнаестог века догодиле cv се две историјске ствари ,које су биле ол’ величог утицаја на развој врилика у TvpcKoi. To су францу ска револуција и српски устатгак. Француска револуција, уносећи с појавом Наполгона поремећлј равнотеже политичких снагз v Европн, v ве.тчкој меои je скренула пажњу Турске на нове догађаје. /Tvx ко ји je унела француска револ\ш-ија v Есропу, нарочио no питању извесних оеформи v дпжавпом уреНењу и законолавству, изазвапа je и v TvncKoj тежњу за некчм пеЛоомам^. У повом реду за реформом војске, јер се доказало да досал.ашњи војнп систем. с ослоном на вотике-милициочаое, не одговагоа првликама и да Туоску чини немоћчом поемч њ р и ч м великим суседчма. Сопски устачак био je :најбољи доказ о немоћи Империје v унугоашње-политичком погледу, о незадовољству Хришћана, о актуалности решавзња привредн1их питања. Борба Срба у Београдскрм Пашалуку била je утолико опасни ја no стање у Боснч и Херцеговини што je вођена у непосредној близини one две покрајине, у којима je живео велнки број Хришћана, незаловол>них политички и привредно. Некако у ово време, везе између Цариграда и Босне и Херцеговине биле су, изгледа, само номиналне. Државни приходи су подбацили, иако je на другој страни раја грцала под геретом пореза и разких кулука. Претставници Порте, паше и везири у Травиику, a доцније у Сарајеву, били су немоћни посматрачи хаоса који .je завладао у овим крајевима. Чим се почела да руши војна моћ Турске, стала je да опада и снага њеног феудалиама. Босна и Херцеговима, географско-политички најудаљеније и најпериферније у правцу хришћапског _________________________________ 65 �Запада, привидно су претстављале изузетак у томе погледу. Држање босанских феудалаца no питању војне реформе изазвало je централну власт да иступи енергично и отворено. Најпре je искористила њихову разједоњеност и антагонизам, подржавајући вешто и прикриврено њихове бо-рбе које су некад добијале истински вид раубритерских ратова. Негде су претставници Порте мступали као посредници за измирење, стављајући се на страиу јачег, да би доцније и њега оборили, чим се за то укаже згодна прилика. Кад je била извршена реформа турске војске и када je образована редовна, на европски начин униформисана, a војничми јединствено обучена војска, ГТорта je слала неколико експедиција у циЛ'У сузбијања свих покрета у Босни и Херцеговини који су били уперени против државне власти. 1 Ова борба, која je почела у последњим децеHnjaiM,a осамнаестог века, завршена je тек експедицијом Омер-паше, 1851, и то коначном победом Цариграда. Н>ена последица je била, што je свакако морало да руководи Порту у тој целој акцијп, пропаст политичке моћи босаиско-херцеговачких феудалаца. Народна песма, a мора се узети ,у обзир првенствено она која je испевана у муслиманском делу нашег народа, даје доста података о тој борбп. Зул^ши разних везира и паша -Турхуша, свиреао- . •eri.* Сераскер^, опевлтш' кародној песми. Али нпак сш' ти нримери пемају у довољ ној мери оних елемената који су ћотребни за постојање и стварање извесне херојске епике. Баладако-епски тон je она оригиналиа црта која одликује народну песму a која je мспевана у мусл1иманоком делу нашега народа. Довољ но je да се потсети на »Хасаиагиницу« и « а пеому »Омзр и Мерима«. To ће нам показати и ова песма коју смо изабрани због њене блискости са до!гађа|јима које смо изложили и због њене уметничке вредности. Реч je о песми »Погибија Морића«. Један догађај последњих децеиија османаестога века одјекнуо je отажно у босанском главном граду, a потом се прочуо у целој Босни н Херцеговини. У Сарајеву je постојала. породица Морића, угледна више no своме богатству но no пореклу. Може бити да je пзбила на површину у оним временима када се у Босни ,и Херцеговнпи осећао све више утицај нових елемената услед прилива становништва са стране, може бити да je она имала свога дубљег корена у самој Б осјти, све го није голико важно, колико сама борба коју je развила ова породица, односно њена два претставника, пропив свих оних за које су мислили да им стоје на путу. Ова два млада Морића избила су убрзо на глас no своме злу. Нападали су све од реда, вршили разне испаде и зулуме, не штедећи притом ни највиђеније сарајевске муслимаиске породице. Највећи противпици били су им Халилбашићи, који су такође окупили o ik o себе своје људе, те се између ова два завађеета табора раавила борба д о истраге. Није прошао дан a да се у Сарајеву или iberonoj иајближој околини није десила нека битка измвћу једне и друге стране или његових присталица. Најпосле, на бројне жалбе упућене непосредно у Цариград, самом султану, дошло je строго наређење месним властима да побију главне виновнике ових испада. Убрзо су ухваћена оба Морића, те су no кратком поступку убијени. Народна песма ошева овај догађај, али ке залази у материјалну страпу његову, оетављајући притом на страну све оно што би, можда, било неповољно no Мориће, што би их приказало у правом и исгикском светлу. Народни певач ретко да преправља чињенице. To je одавно запажено и на страпи. Браћа Грим су подвукли да иигде у народној песми нису наишли на неку лаж, док je Виктор Хиго са задовољство 1М изјавио да нигде код Хомера није могао да утврди ни иајмање измишљеву претставу. И овде народна песма н.ије дирала у чињеиице. Од људи кој« су због обичних зулума стављени ван закона и убијени, пије било могуће стварати посмртне јунаке у добром смислу. Зато се народни певач задржао само на болу њпхове мајке. Да су и најгори злочинци мвјци су они увек деца и оно што joj je најдраже. Ha том човечанском елементу задржала се иародне песма. Она почиље овако: »Кад Мориће пофаташе И у град их поведоше, A мајка ии питу кува, У руци joj оклагија, A у другој з^атан ибрик.« Песма опиеује мајку предану обичном кућном п о с л у , која не слути шта се десило њешим еиновима. Кад joj je јављена црна вест, стара мајка »Оклагију преломила, златан ибрик улупила, Русу косу рашчупала.« Ухваћене Мориће водили су кроз главне улице да их свако види. Песма то лепо набраја и истиче како je. један о д Морића замолио Диздар-агу, који их je спроводио, да му попусти ланце na ovкама. Сад долази призор жоји овојом непооредношћу има извесне сличности са сценаријем уголинске слике. Диздар-ага води1их на губилиште, a овамо тобож е све чини да им угоди. Штавише, пеомом дочарава њихове последње часојве, описујући им њихово Сарајево, његове лепоте, лепоте овога света кога ће они убрзо да оставе. Једна врста посмртне песме: »Ну да видиш Диздар-лге, Попушћа и,м б ’јеле руке, Па узима тамбурицу, ситно куца, јасно пјева: »»О Башчаршија, дуга ти ои. Ћемалушо, родна та ои, Ат-мејдаету широк ти си, A Бистриче, стрмен ти cm, Овај св’јету лијеп ти си, Лијеп ти си, чудан ти си, Сад постони, сад нестани.«« Стеван Хакман �S o k o lo v ić i , s la v n a p o ro d ica B o s n e pon osn e Jednom članu ove porodice ima Banja Luka da zahvali što je od kasabe (»kasaba Banja Luka, san­ džak Kamengrad i kadiluk Kobaš«) postala šeher i sjedište bosanskog beglerbegluka. Tom e istom Sokuloviću ima Banja Luka da zahvali i za najljepšu svoju građevinu, Ferhatpašinu džamiju. Zbog toga će za čitaoce biti od interesa šta istorija zna o Soko­ lovićima. I f џ • I Sokolovića ima nekoliko grana, a ona Mehmed paše Sokolovića V isokog, velikog vezira za sultana Sulejmana II, Selima II i Murata III, postoji danas, ako se nije zatrla za vrijeme prošlog rata ili nakon rata. Bašagić kaže da je Mehmed iz Sokolovića kod Rudog i da mu je docnije patrijarh srpski Makarije bio stric a da mu je hrišćansko ime bilo Bajo, dok drugi tvrde da mu je Makarije rođeni brat. O vo je drugo vjerovatnije, jer je Makarije obnovio pećsku patrijaršiju 1557 a da je u vrijeme odvođenja Mehmedova bio iguman u M ileševu bilo bi mu tada pre­ ko 80 godina. Mehmed Sokolović je 1543 godine p o ­ stao veliki kapidžibaša i prema tome morao je Imati najmanje 30 godina. Mehmeda je ubio jedan derviš 11 X 1579 godine. Zna se da je imao tri sina i to: Hasan-pašu (Gazi) koji je 1595 godine ubijen mučki u Tokatu, Kurd-bega, koji je umro 1566 godine i Ibrahima hana od kćeri Selima II Ismihane. O d ove grane zna se za ove Sokoloviće: Ibrahim han umro je 1622 godine, Mehmed beg, sin Ibrahima hana, defterdar-emin, umro od kuge 1666 god., Alibeg umro 1715 god., Bakir Smajilbeg, mutevelija vakufa Mehmedpašina, umro 1750 god., Ahmed beg umro 1781 god., Halil beg umro 1807, Mehmed beg umro 1809 god., Ahmed Rifat beg umro 1860 god., Hikmet beg. činovnik V isoke Porte. Mehmed-paša Sokolović nije bio prvi Sokolo­ vić u turskoj službi, nego njegov stariji rođak Deli Husref paša. Još 1516 godine imenovan pašom u Ko­ nji (Ikoniji), bio je u Dijar Bekiru, Samu (Siriji), Alepu, Rumeliji i Egiptu a 1534 postao je vezir na Porti, sultan ga je zbacio 1544 i izvršio je samoubijstvo glađu. Husref paša je imao sina Kurd bega, koji je umro oko 1572 godine. Od ove grane više se niko ne spo­ minje. Mahmud paša Sokolović, brat Husref paše 1578 postao je beglerbeg rumelijski a umro je oko 1582 godine, od potomstva mu se niko ne spominje. Mehmed paša Sokolović, brat gornje dvojice, pod Sigetom 1566 imenovan je bosanskim beglerbegom, a 1574 pozvan je u Stambol za vaspitača nekom carskom princu i po tome nosi nadimak Lala. Meh­ med je 1600 postao treći vezir i serdar u Ugarskoj i okrunio je Bočkaja za kralja ugarskoga 1604, tada je već dobio titulu velikog vezira, a umro je 1606 od otrova u Stambulu. Iza njega je ostalo šestero djece, ali je njegov imetak konfiskovala država i njima nije ostalo ništa. Mustafa Lala paša Sokolović, četvrti brat, osvojitelj Cipra,, Širvana i Georgije, umro je u Stambulu 1580 god., krive ga za saučesništvo u ubistvu Meh­ meda Visokog. Mustafa sa kćerkom posljednjeg egi­ patskog sultana Kansu Tavri-a imao je sina Mehme­ da, koji je umro prije oca 1574 kao paša u Alepu. Šta je ovim Sokolovićima Rusten beg nisam mo­ gao naći, po godinama im je mogao biti brat ili stri­ čević. Rusten beg je imao 3 sina: Kara Alibega (po­ ginuo 1595 pri osvojenju Ostrogona), Derviš pašu, valiju u Dijar Bekiru (poginuo u Georgiji) i Ferhad pašu (Gazi), koji je bio od 1559—1574 sandžakbeg kliški. Sagradio je Ferhadiju od otkupa Vuka Engelberta Auersperga (30.000 dukata) i ostavio vakuf. Bio je prvi beglerbeg bosanski i sjedio u Banjoj Lu­ ci, jer je u to doba Turska nadirala na sjevero-zapađ. God. 1588 premješten je za beglerbega u Budim, gdje je uskoro ubijen mučki. Od Ferhatovih potomaka zna se samo za Mustafu pašu Ferhadpašića, koji je umro iza 1708 godine. Alibeg Sokolović, sandžak­ beg kliški bio je također brat Ferhatpašin i umro u Lijevnu 1581 god. Još se spominje jedan iz prve generacije Sokolo­ vića Mustafa paša sa nadimkom Kara Šahin, koji je 1544 postao paša u Erzerumu, bio je vaspitač (Lala) carevića Bajazida a od 1562 bio je u Egiptu. Ovog Mustafe sin, Rizvanpaša, umro je 1585 god. kao ru­ melijski beglerbeg, a sinu mu je bilo ime Ahmed. Ahmedov sin je bio Hasan paša Rizvanbegović, da­ lje se gubi trag. Drugi sin Mustafin bio je Bahrem paša, bio je paša u Jemenu, učestvovao u ratu na Per­ ziju 1578 i od tada se ne spominje. Ima begovaska porodica Sokolovići u Sarajevu, koja se spominje 1807 i 1808, ali nije vjerojatno da su starim Sokolovićima rod. Po ovoj masi Sokolovića na visokim položajima, izgleda da je već za vlade Sulejmana II protekcija u Turskoj igrala presudnu ulogu i da je pored toga ka­ rijera bila preča od rodbinske veze, što se vidi iz ubistva Mehmeda Visokog. »V r b a s k e n o v i n e « . 67 �N A R O D N O ZDRAVLJE ВЕЛИКЕ БОГИЊЕ Велике богиње су данас ријетка болест, благодарећи обавезном калемљењу против богиња. Некада je то била честа и опасна болест, раширена no цијелој Европи. Болест псчиње дрхтавицом, вртњом, главобољом, боловима у гркљану и после неколико дана јављају се оспе прво на лицу и челу, a касније и no осталим дијеловима тијела.. Доцније се те očne гноје. Očne се јављају и на слузокожи уста и ждријела. Ha мјесту гдје су биле оспе, о^тају доцније рупице, рапавоет. ГТРВА ПОМОЋ ОНЕСВИЈЕШЋЕНОМ ЛИЦУ Не може се сваком онесвијешћеном човјеку подједнако пружити помоћ при несвјестици. Несвјестица може да има два потпуно супротна узрока. Њу изазива или малокрвност, која настаје у мозгу, или je, баш напротив, зло у томе што се у мозгу сакупл>а и сувише велика количина крви. И лаик може да утврди о којему од ових двају случајева je реч. Онесвијешћени човјек. усљед оскудице крви у мозгу je блијед у лицу, док онај, који je добио несвјестицу од претјеране количине крви, има црвено, надувено лице, кој ечесто и памодри. Онесвијешћеног човјека са блиједим лицем треба за врије.ме прве помоћи тако лоложити на лежиште, да му глава не падне нешто ниже од трупа. Ha тај начин ћемо олакшати да крв струји јаче у мозак Исти тај циљ постићи ћемо и онда, ако онесвијешћеног човјека ослободимо сваке везе, притиска на тијелу, откопчамо сва дугмета (на његовом одијелу и р убљ \\ скинемо « у оковратник и све што би могло ометати живл>и крвток. Освјешћавање човјека се врши на тај начин што му се прво ставља код нос да мирише неку јаку течност, цалример амонијакову есенцију, колоњску воду, етер и т. сл. Околину срца треба трл>ати меком крпом, замоченом у хладну воду. Болесника, који се онесвијестио усљед претјеране количине крви у мозгу морамо положити на лежиште тако, да му глава лежи више него труп. З а то вријеме ноге му треба спустити у лавор топле воде, јер топлота повлачи за собом крв и тако се мозак растерећује. Лпм ни riRp Miene не би помогле, мора се прибјећи вјештачком дисању. Важно je з<нати да онсвијешћеном човјеку не треба силом давати никакво пиће у уст.а. Од тога пића се онесвијешћени болесних неће сигурно освијестити, само му се стање мож е погоршати. Онесвијешћени човјек није господар својих мишића, не може да гута ништа, a течност мож е само да му цури кроз гуш у и западле у аушник. што може довести до врло компликованих посљедица. Велика je погрјешка околине болесника, кад га положе с главом упоредо с трупом. Додуш е обично се око(лина збуни, и пошто се човјек може спасити, то je најважнија баш та чињеница да глава лежи високо на јастуку. T o важи за случај јаке навале крви у мозгу. Иначе, ако околина зиа да je болесник малокрван, у том случају треба лоложити главу мало ниже о д 'гијела. МАЛЕ НАУЧНЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Кашиком, ножем и виљушком једе само једна трећина цјелокупног становништва земљине кугле. Јапанци и Кинези једу с танким палицама, а сви остали народи још једу прстима. Ботаничари су утврдили да иглице јелки и бора у пролетним мјесецима садрже веома много витамина групе Ц. Чај о д тих иглица може да заштити човјека потпуно од шкорбута (свраба). J b d starim krovovima Nedelja je. Jesenja, tmurna i kišna nedelja, po podne. Jedna od onih kad pesimisti najčvršće vjeruju u besmislenost života i kad su najviše skloni samoubistvu. U gostioni kod »V eselog lovca« radi toga je već odmah popodne oživilo, prem­ da je to poznati noćni lokal. Gazda Papo, uvijek ljubazan, sa ufitiljenim unteroficirskim brkovima i bijelom pregačom, već oko četiri sata je počeo da dovikuje u šank: — D vije ljute, jednu malu, dva puta meze. To su akšamlučari kasabe, natjerani kišom i dosadom jesenjeg svečanog dana, ranije došli da popiju svoju gidu. Za­ uzeli su nekoliko stolova u prostranoj sali, ali ih to nije nimalo smetalo da svi učestvuju u razgovoru i pretresu posljednje događaje u čaršiji. Gazda Pero je poluglasno pričao kako je čuo od jedne ugledne ličnosti, da će uskoro sigurno doći njihovi na vladu, ali je m olio da to uzmu kao vrlo povjerljivo, jer on ne bi želio da se to baš od njega čuje. — N e brini se, brate Pero, upada Avdaga, ta ja sam to čuo ima i deset dana; nego znaš, nisam ti ja od onih što vole da habere prenose. Naši, jakako, bolan. T a i vrijeme je da dođu jednom. D osta je više bilo i njihova. N eće meni svaka šuša soliti pamet. Riječ je onda uzeo drugi, pa treći i tako redom. N ajviše se govorilo o politici, o posljednjim izborima, ko je za koga glasao i zašto je glasao. Majstor V ilić ispričao je iza toga svoj doživljaj iz Đera sa obrstom Fuksom. N ajposlije došao je raz­ govor i na žene, kako je koji prošao kod kuće kad su se poslje­ dnje subote vratili iz Bijelog Polja od Ćetka. D o k su oni iscrpili cio dnevni red, počeli su se iskupljati svirači ciganske kapele koja je svirala kod »Veselog lovca«. Gazda Papo obilazio je od stola do stola, posluživao, razgova­ rao, dobacivao viceve, i. od vremena do vremena, potezao p o ­ malo ljute iz čokaljčeta, kojega je nosio u donjem desnom dže­ pu prsluka. Primaš Milanče uštimovao je violinu i davao znak ostalim članovima kapele da je već vrijeme da se počne. Pjeva­ čica Rada sjedila je za stolom kod kapele i dovršavala šminkanje, ogledajući se u malom ogledalu u svojoj tašni. Kapela je počela, a svi prisutni već pomalo zagrijani raki­ jom, umukoše i sa napregnutom pažnjom slušahu muziku. N a ­ jednom se vrata sale otvore širom, a na vratima se ukaza kru­ pna figura Salihbega Agalića, koji odmah s vrata povika: — Ej .gazda! Kakav je to adet ovdje, da gosti sami vrata otvaraju. N ik o ni da dočeka, da sretne, da vrata otvori. Zaradile se pare, a? Sada ti nije više do mušterije, je Г? Društvo akšamlučara se zgleda, a poštar Ilija dobaci po­ luglasno: — O pet je pijan. Salihbeg se uputi praznom stolu do prozora, a gazda Papo ga presrete, raspremi i počisti sto, uslužno se klanjajući i ne čekajući narudžbu doviknu u šank: — D vije dece ljute za bega, sa njegovom mezom! Znalo se već šta beg pije i šta mezi. On je pio samo dvodecom, a meze je pravila kuharica Julka po naročitom receptu, koga je begu kazao neki Jermenin iz Adapazara. Čim rakija dođe, beg poteže dva gutljaja pohlepno i kad odmače grlić od usta, namršti lice i strese se kao da mu je prva danas. — Rado, ciganko, šta je danas? Kakva je ov o tužna ne­ djelja? Kao da ti je sve pomrlo. Gdje ti je grlo, kamo pjesma R ado? — doviknu beg. Rada mu koketno pritrča i umiljavajući se kao mačka, prinese mu se u lice ne bi li mu iz očiju pročitala želju. Dru­ �štvo poče da plaća učinjeni trošak, a gazda Pero i Avdaga prvi krenuše na vrata. Za njima se polako dizahu i drugi. Pri izlas­ ku na ulici dopre do njih glas koji se prosu iz bijelog grla Ci­ ganke Rade, čuše sjetnu i tužnu pjesmu: Ima Г jada ko kad akšam pada Kad mahale fenjere upale — — Njih dvojica — Asim Kekić i Salihbeg Agalić — bili su vršnjaci. Jedne godine se rodili, zajedno u mejtef išli i zajedno, u jednoj klupi, osnovnu školu svršili. Stanovali su kuću uz ku­ ću. Salihbegov otac, stari Dervišbeg, pomagao je Ali-majstora Kekića, Asim ova oca, svakom prilikom. Sto god je trebalo od stolarije raditi u ma kojoj od mnogobrojnih Dervišbegovih kuća, radio je Ali-majstor. Tako je krpio svoju sirotinju. N je­ gova žena Zejna više je bila u Dervišbegovoj kući, nego u svo­ joj. Nikakav zijafet, nikakva gozba nije u njegovoj kući bila, a da Zejna nije bila glavna kuharica, koja je na daleko bila poznata zbog svojih baklava, đuzleme i ostalih specijaliteta. Nije ona džaba provela mladost u kući Sulejmanbegovića, čije je bogatstvo i kuhinja bilo čuveno u cijeloj Bosni. Nakon svršene osnovne škole, Dervišbeg odvede svoga Salihbega u Sarajevo u gimnaziju i namjesti ga kod udovice sudskog savjetnika Polivke. U kući se govori njemački, pa D er­ višbeg ne žali nešto i više platiti, ne bi li dijete i njemački nau­ čilo. — N a deset dana prije odlaska u kući se radilo punom parom. Majka sa još dvije žene dan i noć je šila košulje, spre­ mala čaršafe, rubce, čarape i sve ostalo što će u velikom gradu trebati njezin jedinac, Salihbeg. Krojači su već poslali dva odi­ jela i zimski kaput, a tri para novih cipela sjajila su se u pro­ stranoj divanhani. Ali-majstor je predao molbu društvu »Gajret«, da mu primi Asima u svoj-internat u Sarajevo, kako bi on mogao da nastavi školovanje. Teška srca se Asim rastavljao od svoga ne­ razdvojnoga druga Salihbega kad je ovaj polazio u Sarajevo. Zajedno ne m ogoše poći jer je Asim još čekao riješenje svoje molbe, a Salihbeg htio ranije da dođe u Sarajevo, da bi se do početka škole malo obikao u velikom gradu i u tuđoj, stranoj kući. Sa suzama u očima Asim isprati svoga druga i jedva ga utješiše Ali-majstor i majka mu Zejna, uvjeravajući ga da će skoro i on u Sarajevo. — I zaista nakon nekoliko dana stiže na Ali-majstorovu adresu jedno veliko pismo u žutoj koverti, sa krupnim crnim slovima u vrhu koverte. Ali-majstor kao bez duše potrči kući da mu Asim vidi od koga je pismo i šta u nje­ mu stoji. Asim je sav izvan sebe od radosti uzeo pismo i kad je pročitao ona crna krupna slova na koverti i vidio da je pismo od »Gajreta«, poče mu srce toliko udarati da je mislio da će iskočiti iz tanke pohabane anteriie. U pismu je stajalo da j'e društvo »Gajret« primilo Asima Kekića, svršenog učenika os­ novne škole, besplatno, za svog pitomca u internatu u Sarajevu i da ima da se javi prvog septembra. Nikad radosnijeg dana u kući Ali-majstora Kekića. Asim je sa suzama u očima ljubio čas oca čas majku, a Zejna je jecajući od radosti privijala sebi A si­ ma i ljubila ga gdje je prije stigla. Pošto nije bilo do odlaska nego svega nekoliko dana, to je i Asim za to vrijeme prikupio ono što je imao, a Ali-majstor ode do Dervišbega da ga zamoli da mu pozajmi sto dinara za putnog troška. Beg mu pozajmi traženi novac, jer je znao da Ali-majstor neće ostati dužan. Tako je i Asim u određeni dan bio spreman za put u grad, u kome do sada nikada nije bio. VEHBIJA IM AM O V IC ' (Svršetak u idućem broju.) Родитељи и васпитање дјеце Горући проблем васпитања и подизаша дјеце у данашње доба непремостивих супротности између старе и нове генерације, прет. ставља истовремено и питање формирања новог, будућег чсхвјека, коме живот намеће све сложеније и теже обавезе. Али je, несумшиво, овај проблем најинтимније везан за васпитање и подизање оних, који треба да буду васпитачи, за васпитање родитеља, пошто се без њиховог разумног става не може ни замислити успјешан и нармалан одгој подмлатка. Омашке учињење под именом доброг васпитања су изванредно честе и, што je још много горе, кобније но што се мисли. Васпитање коje родитељи пружају дјеци и атмосфеоа породице у чијем се оквиру одигравају судбо. носни моменти развића дјетање душе, croje најчешће далеко од основних начела модерне педагогије и то утолико више, што родитељи, у већини случајева, уопште немају појма о принципима данашњег васпитања, јер, иака постоје школе, курсеви и савјетовалишта у којима би се научило васпитаље дјетета, a утисци из младости одређују будући животни тек личности. Родитељи, алкохоличари, растављени, незадовољни, неуки, родитељи који болују.од присилне .неурозе; родитељи који стално чине омашке под видом доброг васпитања; породице у којима дисхдрмонија гуши, трује и као тешка и непрозирна магла обавија и прожима несретна дјетињства; нервозне породице са нервозном дјецом, са масљедним и стеченим оптерећењем, стварају генерације са изгубљеном способношћу за социјално оријентисање и животну радост. В. Ш т е к л у својој така значајној и актуелној књизи »Васпитање родитеља«, наглашава утицај насљедних особила и утицај средине, сматрајући да први фактор остаје циа живот, али да се може савладати и поправити, тако да уствари постоји, поред насљедног оптерећења, и стечено растерећење. Ово исто важи и за коидииионалне моменте (утицаје средине који могу дјеловати кроз цио живот и створити потпуно несоцијалног, немоћног и несрећног човјека, али се, к.ао и ripeir, могу поправити или готово потпуно отстранити педагошким и психотерапеутским утицајима. »Васпитање родитеља значи нов појам у иашем досадашњем ставу према васпитању. Може бити да ће са извесне стране чак сам појам оваквог васпитања бити осуђен. Зар су родитељи неваспитани? Раније се нико ниЈе усудио ни да помисли на то, a камо ли да то напише! Међутим, данас je све л\огућно! Прилике и суштина свакидашњег живота сједоче нам да je проблем васпитања родител>а толико важал и актуелан да без разумног става родитеља према животу дјетета .не можемо замислити његово душевно здравље и срећу. Дужности родител>а као и њихове обавезспрема дјеци и друштву, постају све више централни проблем сваког човјека који се ма и најмање бави душевним проблемима данашњих генерација.« »Васпитање родитеља«, од В, Штекла, чије ie издаже на нашем језику изашло ових дан<\ (Геца Кон, A. Д .), претставл>а један неопходни требник за сваку породицу. Ова књига треба да послужи као упут за избегавање рсдитељских васпитиних грешака и да укаже рсдитељима и васпитачима правац којим треба ићи при подизаљу данашљег подмлатка и ства. рашу човјека будућности. Др. Б. Миловановић _______________________ 69 �S4j, u pravniku na 3)altabaniku. . . Voz je zasoptao, zastenjao, zvižduknuo nekoliko puta i krenuo. Stanica puna svijeta, a dan vedar i sunčan, pro­ ljetni. Nije to običan stanični dan, niti je to običan stanični izgled. Vidi se odmah po užurbanosti, po trci, po rado­ snim osmjesima na mnogim licima. Vidi se to i po pjesmi koja se razliježe iz vagona. Vidi se to i po krupnim nat­ pisima obješenim o vagone. Na njima krupnim slovima piše: G a j r e t . A jeste, Gajret je. Gajretovo pjevačko društvo sa čla­ novima Glavnog odbora i lijepom kitom Gajretovih čla­ nova i prijatelja uputilo se u posjetu slavnom vezirskom gradu Travniku. U sporazumu sa travničkim mjesnim od­ borom Gajreta, odbor Gajretova pjevačkog društva organizovao je ovu lijepu i spontanu turneju, koja je još je­ dnom potvrdila snagu Gajreta u narodu. Voz je zasoptao, zastenjao i pojurio kroz obeharale krajeve pune proljeća i mirisa. Ljudi su gledali na ovaj veseli voz koji nosi Gajretovu omladinu, punu snage i samopouzdanja, gledali i, najprije začuđeni, iznenađeni, a onda obradovani, i sami dizali ruku na pozdrav i vikali: — Zdravo, braćo! — Sretno! — Merhaba vam! — Sreett-o-noooo! U vozu tamburaši udaraju u sav glas. Iz jednog ku­ pea se razliježe glas harmonike. Jecaju tonovi neke sjetne sevdalinke. A mladost se razigrala. I u vozu se ufatilo kolo. Na svakoj stanici, ako voz imalo stoji, odmah izađu pjevači i pjevačice, u lijepim narodnim nošnjama i sa fe­ sovima na glavi, i uhvate 1?olo. Vragoljasto, veselo, ali vrlo lijepo i kićeno. Čitav se voz oduševio. Putnici obilaze naše pjevače i gledaju ih radoznalo. A u Kaknju, na stanici, nekoliko starih ihtijara, seljaka, sa prosijedim bradama i sarucima oko glave, glade se po bradi i mole: — Haj, dina vam, još jedno kolo. Haj, dina vam.. A drugi nadodaje: — E, ačkosum, vidiš, brate, što je Gajret! A voz juri kroz behare i šljivike, ko pomaman. * Na svim stanicama smo se fotografisali. Bilo je i ne­ koliko sofra. Svak ponio nešto da pojede u putu. Bureci i slatkiši su se jeli ko na vatru. Pjesme su nicale jedna za drugom. Vrijedni pretsjednik pjevačkog društva g. Mehmedbeg Kapetanović obilazi stalno vagone i prijeti: — Nemojte, braćo, promuknućete, pa ćemo ostati sra­ motni u Travniku. Nemojte . . . A mlađarija ko mlađarija. Čim se on odmakne iz jed­ nog kupee, u drugom zaori iz punih grla: Šeničice, sitno sjeme, ah, moj dragi, slatko ime . .. Šaćir i Skejović jednako razvlače harmonike. A Đulin glas izvija ko santur. U jednom kupeu pretsjednik Glavnog odbora g. Dr. Avdo Hasanbegović sjedi sa nekoliko čla­ nova Glavnog odbora i raspravlja o važnim kulturno-prosvjetnim problemima Gajreta i muslimana. Muhamed ef. Bravo priča na drugom mjestu o šejhovima i istoriskim lič­ nostima Sarajeva, a g. Rihtman, horovoda, stavio svoje čelo na staklo prozora i razmišlja. Njegov pulover se žuti na prozoru ko šeboj. Gospoda Šerbić stalno na nogama. Ona, kao i uvijek, nadgleda ženskinje i podučava kako će se ko ponašati, kako će ko sjediti, šta će ko govoriti. .. Fotomontaža koja pretstavlja nekoliko slika sa puta u Travnik. U sre­ dini g. Hamdija Bešaglć pozdravlja O a j r e to v e odbornike I pjevače na stanici u Travniku. — Fotomontažu napravio g. Hamid Dizdar. �Na Docu izišla pred nas delegacija iz Travnika. Ušli su u kupe i sjeli kod pretsjednika g. Dr. Hasanbegovića, ostavši u ugodnom razgovoru sve do Travnika. Simpatič­ no je bilo što je jedan od travničkih delegata bio u li­ jepoj bijeloj ahmediji. * A onda je neko zavikao s prozora: — Travnik! Evo nas. . . Ukazale su se prve kuće, medresa, džamije, minareti, kuće. Čaršija i ljudi na ulicama. Žene su stajale po prozo­ rima. Opazili smo mnoge ruke dignute na pozdrav. To nas je obradovalo. Naše ogromno iznenađenje bilo je tek kad se je naš voz tiho kao zmija uvukao u travničku sta­ nicu. Nismo vjerovali: ugledali smo ogromnu stanicu svu crnu od svijeta. Građani su, u ogromnom broju, izišli na stanicu da nas dočekaju i tako nam iskažu svoje simpatije. Čast im! Travnik je dokazao da zna cijeniti napore Gajreta i njegovih pregaoca. Oko 3.000 ljudi, muška i ženska, malog i velikog, stajalo je na prostranom peronu stanice. Kad smo stali izlaziti iz voza, sa svih strana je odjeki­ valo: — Živio , Gajret! — Živila Gajretova omladina! — Živio pretsjednik‘g. Dr. Hasahbegović! Oduševljenju nije bilo kraja, Stpline žena i djevojaka u zarima i prekrivačima došlo je da pozdravi naš dolazak. Vojna muzika je svirala pozdravljanje. A onda je pretsjednik Mjesnog odbora u Travniku, g. Hamdija Bašagić, sudija, održao jedan lijep pozdravni govor. Zaželio je dobro­ došlicu Gajretovim radnicima i rekao da su otvorene ulice i srca Travhičana i da su radosni što mogu ovako lijepu kitu omladine i kulturhih pregaoca pozdraviti u svome mjestu. Nakon njega, na pozdrav je odgovorio pretsjednik g. Dr. Avdo Hasanbegović. Kroz stanicu su odjekivale nje­ gove riječi. A on je govorio, govorio mnogo i snažno ocr­ tavajući ogromnu kulturno-prosvjetnu fizionomiju Gajreta i njegova djela. Rekao je, na kraju, da Gajret dolazi u stari vezirski Travnik kao prijatelj svih i svakoga, jer je na svojoj zastavi ispisao platnenim slovima narodnu mu­ dru izreku: »Brat je mio koje vjere bio.« Jedna mala dje­ vojčica je vrlo pametno ii skladno recitovala jednu pri­ godnu pjesmicu u počast pretsjedniku g. Dr. Hasanbegoviću. Sva stanica se tresla od poklika Njeg. Vel. Kralju Petru II, Velikom Pokrovitelju Gajreta, Gajretu i njegovoj omladini i pretsjedniku g. Dr. Hasanbegoviću. Ovakog dočeka i oduševljenja, kažu, Travnik nije odavno za­ pamtio. Uz muziku, članovi Glavnog odbora i ostalih jedi­ nica, pjevači i njihovi funkcioneri i svo građanstvo, pošli su u povorci' u Opštinski dom gdje je naveče održana ve­ lika manifestaciona zabava. Malo nakon našeg dolaska u Travnik, počela se spuštati topla i lijepa proljetna noć. Mjesečina se razlijevala po kapidžicima i beharima. A negdje daleko, pri brdu, u mahalama, neko je lijepo pjevao: — Aj, u Travniku na Daltabaniku. .. * Uveče je čitav Travnik došao na zabavu. Sva su mje­ sta razgrabljena. Vratilo se, bez karte, preko dvjesta oso­ ba. Nakon male uvodne riječi koju je dao pisac ovih re­ dova, otpočeo' je program zabave. Pjevačko Gajretovo društva, pod sigurnom rukom horovode g. Rihtmana, po­ kazalo se i ovoga puta na pravoj umjetničkoj visini. Sve četiri tačke dalo je u jednom dahu, sa mnogo vještine i umjetničkog daha. G Zaimović iz Tuzle otpjevao je neko­ liko vrlo dobrih pjesama i požnjeo mnogo uspjeha. Mladi naš talentovani violinista g. Sijerčić izveo je nekoliko teš­ kih stvari na violini, medu kojima i- jednu vlastitu kompopoziciju. Sve stvari date su sa mnogo smisla i talenta koji je ove večeri izbio u punom opsegu. Muradbegovićev komad »Protivnici« izvela je diletantska sekcija Pjevačkog Gajretovog društva na zadovoljstvo čitave publike. Naro­ čito su se istakli diletanti gdice Prolić, Midžić Omanović i druge te gg. Dizdar i Karić. A u scenskoj ilustraciji na­ rodnih običaja sve djevojke dale su punu mjeru. Naročito se istakla svojom pjesmom gđica Đula Imamović i dr. Sa zabave se krenulo na uranak, na Bašbunar. Pano­ rama Travnika je vanredna u ranom proljetnom jutru. Nakon ove uspjele priredbe, koja će ostati u dubokom sjećanju svima Travničanima, lakše se sjedi pod hrasto­ vima i omorikama. A vode protiču na sve strane, bistre i brbljave. Djevojke pjevaju i kahvenišu po džbunovima. A čuveni travnički ćevapčići cvrče na ugljenu. . . Eehej, brajko !To je veselje. .. Svi smo bili zadovoljni ovim sjajnim uspjehom Gaj­ reta i njegove ideje u vezirskom gradu. Ova lijepa maniefstacija ima dubokog značaja za dalji Gajretov napredak i rad. Nekad je Gajret ovdje gobro stajao, ali se poslije, usljed izvjesnih promjena i događaja, malo zastalo. Sada je nanovo granulo sunce i Gajret se probudio! Ovaj uspjeh je najbolja garancija za njegov procvat u Travniku i u ci­ jelom ovom području! Sada smo vidili da Gajret nije teK jedna misao, jedan ushit koji dođe i prođe. Gajret je širok narodni pokret, usađen duboko u dušu naroda, i on živi među našim svijetom, živi i klija novim sjemenom, novim plodovima. Gajret se nalazi pred svojim pomladenjem, pred svojom sigurnom obnovom koja će mu donijeti sjajne za­ mahe i rezultate. * S tim uvjerenjem napustili smo, sutradan, u nedelju, vezirski grad i njegova vita minareta. Stanica je ponovo oživila. Ovoga puta još više: simpatični naši mladići i djevojke s pjesmom, veseljem i rijetkom čednošću osvojili su Čitav grad. Sve je žalilo što odlazimo. — Da nam je ovakih 50 dana u godini, rekao je je­ dan Travničanin, ne bi ovako tegobno osjećali provinciju i njenu monotoniju. A voz je ponovno zastenjao, zasoptao. Zvižduknuo nekoliko puta. I Travnik nam je ostao za leđima. Travnik ša beharima i nasmijanim licima, sa stotinama rupčića koji su mahali, stotinama ruka koje su nas pozdravljale. Ostao je Travnik sa ćevapčićima i proljetnim vodama. I sa jednom jedinom željom: da ga opet posjetimo. Dok su promicale posljednje kuće, pretsjednik Pjevačkog društva g. Melunedbeg Kapetanović je obilazio vagone i vikao: — Hajde, braćo, ako niste promukli. Pjevajte.. Iz vagona su se čuli glasovi pjesme: »Ah, što mi se Travnik zamaglio.. «, a na peronu stanice još su odje­ kivali povici: — Živio naš Gajret! Hamid Dizdar 71 �Овај родослов Ризванбеговића није досада нигде објављен. Г. др. Ахмед-бег Ризванбеговић, власник оригинала сасхављеног на туроком, саопшгио ми je да je Ризван-бег Ризванбеговић (у родослову подвучен) саставио овај родослов седамдесетих година прошлога века. Г. др. Ризванбеговић дозволио ми je да га препишем и објавим. Недостатак овога родослова je што нису унесени женски чланови ове"1к>родице. Сем тога, местимично je непоуздан и нетачан. По њему je, на ј МЕРХУМ Л1ЕХМЕД ДЕРБО З [ Прије кратког времена умро je у Чапљини, код свога зета г. Авдије Шарца, трговца, један од највећих Гајретових пријатеља и помагача мерхум М ехмед Дервоз. Њ егова смрт дубоко je дирнула сву херцеговачку сиротињу, којој je он био и отац и мајка. 72 пр., Зулфикар-капетан, отац Али-пашин, син Хасанбегов. Он je, међутим, како се то види из 21 сиџила Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву, стр. 176, син Мустафа-бегов. Имена поред којих стоји звездица (*) додала "je друга рука олавкам, ћирилицом, a имена поред којих стоји знак □ додала je такођер друга рука оловком, на турском. Код имена Ју (?) ошгећен je оригинал. ХАЈРУДИН ЋУРИЋ Рахметли Мехмед Дервоз je г одш е 1911 иселио из свог родног мјеста Стоца у Америку. Био je д обар столарски мајстор, na je још у Стоцу учествовао у многим налредним акцијама, нарочито код оснивања занатлијског удруж ења, које je у ано вријеме учинило много за стварање великог броја столачке интелигенције. У Америци тек долази његова виталност и способност до изражаја. У почетку се бавио својим мајсторским послом,, a касније, кад je стекао нешто капитала, разграњује nocao и постаје један од највећих предузимача у Америци. Kao лредузимач радио je у Милвауке од 1916 до 1924. У Америци je стекао огроман углед и поштовање нашег и стравог св1ијета. Око њега куш се све ш то je здраво и налредно. Он у својим предузећима даје хљеба и зараде хиљадама наших исељеник.а, a југословенску генералии конзул у Америци био je често гост дома рахметли Мехмеда Дервоза. Рахметли Д ервоз je био човјек шираке руке. Давао je гдје je год требало. З ато су његове заслуге за развој наших многих културних и социјалних установа управо ненадокнадиве. Д обре душе и широка срца, он je слао огромне своте новаца да помогне све овдашше хумане и културне акције, a није заборављао ни привредни процват ваш ег народа. М услиманском потпорнои друштву »Добротворх у Стоцу послао je 200.000 круна од чега je ово друштво створило фо«д за помагање сиротиње. И данас овај ф о«д врши важну добротворну, мисију међу столачком сиротињом. Сарајевском занатлијском друштву 1»Хуријет« у Сарајеву послао je 100 хил>ада динара. У 1920 години послао je Гајрету 70.000 круна. уписао се касније за добротвора Гајрета уплативши 10.000 динара, a исто тако у 1неколико наврата поклањао je Гајрету повеће своте. Код оснивања Гајретове кредитне банке уписао je највећи број акција, давши тако за јачање сарајевске привреде једну огромну своту готовог новца. Културннм друштвима Просвјети и Напретку дао je no 5.000 динара, a столачкој сиротињи послао je директно око 150.000 динара. Гајрет je његовом смрћу изгубио једног о д пајвећих својих пријатеља и добротвора. Поролици желимо наше саучешће у болу, a рахметли Мехмеду Д ервозу трајан cnoмен међу нама и фивдуси ала џенет! �И з В е о г р а д с к о г Гајрета ГОДИШЊА СКУПШТИНА БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА Друштво Београдски Гајрет »Осман Ђикић« одржало je 31 јануара т. г. у просторијама свога дома XII редовну годишњу скупштину. Топло поздрављен од присутних чланова и питомаца и питомица Дома, скупштину je отворио претсједник г. Ђурађ Јоеифовић, генерал у пензији, који, послије избора тројице овјерача записника и краћег уводног гоаора, чита депешу упућену Њ. В. Краљу, што je пропраћеро устајањем и узвицима »живио«. Претсједник, затам, даје ријеч секретару Друштва г. др. М. Беговићу, да прочита извјештај Управног одбора. Г. инж. 0 Хасанагић износи благајничко пословање у истеклој буџетској години. Секретар културно-социјалне секције Београдског Гајрета г. A. Кемура извјештава скупштину о прошлогодишњем раду Секције. Напосљетку, г. A. Хаџић подноси извјештај испред Надзорног одбора, у којем се констатује да je сав рад Друштва потпуно исправно вођен, те се стога моли скупштина, да Управном одбору подијели разрјешницу за досадањи рад. Пошто je скупштина једногласно примила све иоднесене извјештаје и дала разрјешницу Управи за њен прошлогодишњи рад, прелази се на избор надзорног одбора Д руштва и управног одора Секције. У Надзорнл одбор изабрани су г. г. др. Реља Поповић, Абдудах Хауић, Душан Поповић и Вељко Милићевић, a у Управни одбор Секције г. г. др. М. Беговић, A. Кемура, М. Камарић, др. A. Кдрахасанови!! и A. Каменица. Послије извјеоне дискусије у посл>едн>ој тачци дневног реда (питања и предлози) претсједник je закључио скупштину. *** Основано прије 13 година, друштво Београдски Гајрет постигло je досада у своме раду свакдко велике резултате: подигло свој дом, набавило потребан намјештај и омогућило школовање великом броју омладинаца на Универзитету и вишим стручним школама. Оно je кроз ово вријеме школовало. 189 питомаца и питомица, који успјешно дјелују у caojoj среднни и заузимају видне положаје као л>екари, судиЈе, управни чиновници, инжењери, професојри и наставници у стручним школама. У извјештајима поднесеним овогодишњој скупштики констатује се, да je у прошлој школској години Београдски Гајрет издржавао 145 питомаца и 12 питомица, који су родом готово из свих наших крајева. Од тога броја било je бесплатних 56, a остали су плаћали за своје издржавање од 200—500 динара мјесечно. Питомци и питомице похађали су све факултете Београдскдг умиверзитета, и то: правни 80, филозофски 30, пољопривредно-шумарски 23, кедицински и технички no 10; затим средњу техничку школу 2 и сликареку и вишу женску стручну школу no један. У току прошле године дипломирало je 15 питомаца, и то: на правном факултету 9, на филооофском 3, на пол*опривредно-шумарском 2 и на медицинском 1. Поред свога школског рада студенти-питомци живо учествују и у раду разних студентских удружења на Универзитету. У самом Дому они имају своја два удружења: Удружење студената питомаца и Задружни клуб. — Након дуж е паузе Удружење je отпочело свој рад при концу npoшле школске године, развивши врло живу активност. Оно сваке седмице одржава дебатне вечери, гдје се расправљају разна културна и друштвепа питања. Сав рад подијељен je на поједине секције Кдебатна, музичка, спортска и шахов- ска). — Задружни клуб ради на упознавању својих члпнопа са аддругарством. Из прошлогодишњег рада нарочито je важна и запажена екскурзија коју je Клуб приредио у мјесецу јулу у Бугарску и Турску. Оснивањем Културно-социјалне секције прије 3 roдине, Београдски Гајрет je тиме проширио саој дјелокруг paда. У циљу остварења својих задатдка, Секција посвећује нарочиту пажњу систематском раду на комплетирању своје библиотеке дјелима која обрађују културну и социјалну историју и данашње стање југословенских муслимана. Ипак, она за сада располаже само са 117 дјела из те области, иако се више пута обраћала појединцима и устдновама, које њима располажу, да joj их поклоне, пошто су њена новчана средства незнатна. Најзапаженији рад Секције у прошлој години била je организација шире конференције интелектуалних радника приликом прославе Османа Ђикића у Мостару. ГОДИШЊА ЗАБАВА УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ПИТОМАЦА БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА Удружење студената пптомаца Београдског Гајрета одржало je 6 фебруара врло успјелу годишњу забаву. Забава je свакако била најпосјећенија од сзих досадашњих и, како no програму тако и расположењу присутних, једна међу првима ове сезоне у Београду. Концертни дио забаве отворио je мјешовити хир студ. питомаца пјесмама: »Мекам«е >(Ст. Мокрањац) и »Ноћ« (М. Милојевић). Хором je управљао г. С. Мирић, учитељ музике. Г-це Бахрија Шамић и Мунира Карахасановић, ст. фил., уз пратњу на гитари г. Хусеина Шаћирагића, ст. техн., отпјевале су успјешно двије народне пјесме. Њихова појава у народном костиму била je врло симпатично примљена. Г. Теодор Дињашки, ст. права, врло топло поздравл.ен и више пута изаиван, пјевао je »Серенаду« (Хаце). У другом дијелу програма учествовали су, поздрављени постије сваке тачке френетичним аплаузом, г-ђа Дара Милетић и г. Жарко Цвејић, чланови Београдске опере. Ha клавиру je пратио професор г. Руч. Концертни дио завршила je, уз врло изразито одушевљење присутних, наша позната пијанискиња г-ђа Зина Певзнер-Крековпћ, изводећи на клавиру »Ноктирна« (Ш опен) и »Леленда францискус — идући no тадасима« (Лист). Претсједник Удружеља г. Зија Руждић, ст. фил., предао je г-ђама Д. Милетић и 3. Певзнер-Крековић no један диван букет цвијећа. Послије конценртног дијела отпочела je игранка и npoдаја лутрије (која je, са народним ручним радовима прикупЈгеним у унутрашњости, привлачила нарочиту пажљу). Захваљујући прилозима појединих госпођа из Београда, посјетиоцима забаве био je спремљен врло богат бифе. Материјалном успјеху забаве нарочито je допринио прилог Краљевске Породице од 3.000.— динара. Приложили су још: претсједништво Сенатд и Народне скупштине no 300.— динара, г. г.: Др. X. Карамехмедовић, др. Ш. Бехмеп, Л. Милићевић, Ј. Бартол, М. Пеливан, као и дирекција Ресавских рудника и Савез набавл>ачких задруга државних службеникд no 200.— динара; г. др. Драгослав Јовановић 120.—, г. г. др. Р. Куртагић, Павле Поповић, Р. Твртковић, П. Живковић, др. М. Беговић, И. Мухамедагић, др. С. Уџварлић, Д. Поповић, Ж . Лазић, О. Виловић, др. М. Спахо, В. Tomih као и Средишњи одбор Народне одбране no 100.— динара; г. г. С. Џинић, М. Крајшумовић, В. Хаџибегић, С. Узуновић, М. Пузић, A. Орман, X. Хаџибегић, К. Добрача, X. Талић, В. Воргић, М. Вучковић, Е. Бузаљко и г-ђа М. ВлајковиН no 50.— динара. 73 �ГАЈРЕТОВГЛАСНИК I МЕРХУМ БЕКИР ЕФ. ЛАГУМЏИЈА | 16 марта о. г. преселио се на ахирет мерхум Бекир еф. Лагумџија, имам и дугогодишњи претсједник мјесног одбора 1'ајрета у Миочу. Његовом смрпу МЈесни одоор ГаЈрета губи агилног Гајретова радника и узорног поборца за јединство и братску љубав и слогу међу браћом без разлике вјере. T o доказује и рахметлијина џеназ,а, на којој je било око 250 муслимана и православ!Них. Са рахметлијом се олростио над кабуром пригодним говором г. Хасан еф. Хаџиабдић, имам-матичдр из Рудог, који je и уеназу-намаз обавио. Веома дирљиво над кабуром се опростио с рахметлијом овдашњи упрдвитељ ооновне школе г. Милан Савић, чији je говор изазвао сузе код присутних. (Г. Савић je за вриjeAie болести рахметлији доводио лијечника иа свој трклпак, na нек му je за то хвала и од bora плата). Рахметлија ос‘тавља иза себе 8 незбринутлх чланова. РахметлиЈи желимо фирдевси-ала уенет, a уцвиљеиој породици наше саучешће. МЕВЛУД И ХАТЛ1Е-Д0ВА У ГАЈРЕТОВОМ КОНВИКТУ У ТУЗЛИ У недел>у, 21 марта 6. г., приређен je врло успиа Мевлуди-шериф n хатма у Гајреговом 'конвикту у Тузли. Питомци овога конвикта одлично су увјежбали и поДГ водством г. Синан еф. Јахића, вјерског васпитача, проучили овај религиозни епос, који потсјећа na рођеље, живот и велика дјела М ухамед a. с. Прије>уч£ша Мевлуда најстарији питомац одржао je успјело предавање о значењу Мевлуда и о животу Мухал 1ед a. с. ' Учење Мевлуда било je праћено мелодичним и складним учењем »Касида« и »Илахија«. Ова свечаност одржана je у врло укусно декорисаној и освијетљеној сали Гајретова до.ма, a у присуству великог đpoja Гајретових чланова и пријатеља. Ове године нарочито je пала у очи врло бројш посјета о д стране тузланске више илмије, као; г. г.: члан Улема-меџлиса М ухамед еф. Курт, муфтија у пензији Ибрахим еф. Чокић, шер. судије Мехмедбашић и Бербић, азтим проф. A. Чокић, др. Идризбеговић и др. Сви посјетиоци послужени су, као што je обичај на оваквој свечаности, врло укусним шербетом. Нд завршетку свечаности проучена je хатменска дова за рахмет душа великих Гајретових легатора и добротвора с напоменом, да су питомци исти дан прије подне, под ш д зором вјерског васгштача, проучили у то име ци Кур’ан. Под врло јаким утиском вјерско-моралног значаја ове приредбе присутни су, на завршетку, честитали управнику дома на успјешном раду и старању око потпуног и свестраног одгоја питомаца, na су се до касно у вечер з,адржали у дому, коментаришући успјехе Гајретова рада у свим правцима. ГАЈРЕТОВ МЕВЛУД У ТУЗЛИ Женски мјесни одбор Гајрета у Тузли приредио je свој мевлуд 25 марта у кући гђе Мухарем еф. Шехановић, која je радо уступила просторије одбору. Мевлуд je учио г. Синан еф. Јахић и Гајретови питомци. Мевлуд je приређеи на трошак одбора. Мевлуду je присуствовао велики број нашег женскиња, тако да су велике просторије биле дулком пуне. Приход мевлуда био je 450.— Дин. ПРОСЛАВА МУСЛИМАНСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ У БОС. БРОДУ Пододбор Гајрета у Бос. Броду приредио je уочи нове *одине 1356 друштвепо сијело за женске чланице. Како je ово no први пута да се je у нашем мјесту приредило сијело пред дочек нове године, то су сви пријател>и и чланови Гајрета овај догађај поздравили. Заслуга за ово иде ревноме претсједнику г. Арсланбегу Курбеговићу, који води велику 74 бригу о културном и националном те просвјетном подизању муслиманског живља у нашем мјесту. У овоме своме настој,ан>у свестрано успијева, те je у току прошле годиде овај пододбор приредио лијеп број разних приредаба, и провео неколико сабириих акција. Нажалост, у томе свом раду наилази и на разне потешкоће и смепће, које му се чине баш од стране оних »бољих« муслимана. Међутим, оваквих je мален број, a већина свјесних о/вај рад помаже и одобрава. Ha самом сијелу свирао je Гајретов тамбурашки з(зор, који je оонован иницијативом самог претсједника. Програм je изведен са још неколико шал>ивих тачака, које су изазвале велико расположење међу женскињем, тако, да je ioibo весеље потрајало до 2 сата у ноћи. У пола ноћи претсједник г. Курбеговић честитао je овима присутним Нову годину са жељом, да слога и љубав завлада међу муслиманским живљем у нашем мјесту. Иза тога настало je међусобно честитање и љубљење међу женскињем. Све су биле задовољне са оваквом приредбом, о којој д о сада они нису имали на појма. Сутрадан, ma 1 Мухарема искупила се je прије подне омладина, те je под водством и надзором г. Смаил еф. Бојића, a на челу са Мевлуд. секцијом. отишла у Сијековац, гдје су их тамошњи муслимани дочекали и одушевљено поздравили. Присутним je имам-матичар, г. Смаил еф. Бојић, одржао предавање о значају ове прославе и Нове Године.. Тиме се je завршила и ова до сада нашим муслима. нима непозната прослава и светковина. Нека je хвала приређивачима. Посматрач -мусл иман. ВЕЛИКА ГАЈРЕТОВА МАНИФЕСТАЦИЈА У ТРАВНИКУ Дана 3 и 4 априла ове године били су у Травнику дани великог Гајретова триумфа, јер je тих дана Гајрет славио своје славље у Травнику као никада д о сада. Већ око 4 сата тога дана видило се, како се свијет са свих страна старсг Травнипа слијеже на простор око станице. Гости су имали да стигну у Травник око 5 сати и 15 минута, али je већ око 5 сати читав пространи пером жељезничке станице био покривен радозналом публиком, која je дошла да поздрави Сарајлије. Ha станици су у то доба били одбори готово свих културних друштава, a нарочито велики број браће сокола. Д о доласка воза војна музика 15. пешад. пука забављала je публику, која се je била искупила. Када je воз ушао у станицу, из хаљада грла заорило се je: . »Живили и добро дошли!« Сарајевски гости, на челу с претсједником г. др. Авдом Хасанбеговићем, угодно изненађени овако великим дочеком, радосна лица су сишли са вагона. Након поздрава гостију, које je поздравио претсједник г. Башагић, истакнувши да je Гајрет у Травнику ухватио дубок корјен, те нагласивши потребу за што чешћим састанцима чланова Главног одбора и оних из провинције. Ha поздрав претсједника одговорио je Др. Хасанбеговић, који je у главном рекао колико корист доноси Гајрет нашем елементу, те да ће то и у будуће чинити. Након тога je Др. Хасанбеговића поздравила пригодном пјесмицом дјевојчица Ифета Арнаутовић, предавши му лијепу киту цвијећа. Иза поздрава сврстала се je огромна поворка, која je госте допратила до општинске сале, који су се ту мало одморили и погледали простсрије, a затим сваки отишао на своје одређено мјесто. Већ око 8 сати почела се je пунити дворана, која je убрзо постала претијесна, иако je још једна просторија била нарочито удешена тако да су одборници муку мучили, гдје ће се толики посјетиоци смјестити, na их се je добар број морао вратити, не могавши никако, нити из најбољу вољу, наћи мјеста. Забава je почела тачно у 9 сати, na су све тачке обилног програма биле изведене на опће задовољство публике, која je при свакој тачци одобравала. Након свршеног програма настало je забављање у групицама. Богат бифе и одличиа томбола привукли су посјетиоце, те су се мало поткријепили и забављали д о зоре. З а то вријеме у Турској соби свирало се и пјевало, a у великој �.сали госте су забављали, поред војне музике, гђица Ђула Имамовић из Сарајева и г. Зајимовић из Тузле. Осим готсију из Сарајева забаву су посјетиле све најугледније породице из Травника и то: Дра Хафизадића, браће Ибрахимпашића, Зилхануме Хасанпашић, Махмудбега Хасанпашића, Дра Алечковића, Дра М. Татлића, X. Башагића, Хидајета Арнаутовића, М. Хахвеџића, инж. Копчића, С. Идризбеговића, О. Тескереџића, М. Гагића, X. Јашаревић, пре,тсједник опћине Биле, Е. Арнаутовић, трговац из Високог и г. И. Зечевић из Високог. Ове године нарочито je била богата томбола тако, да су се и саме Сарајлије угодно изненадиле овако лијепом и богатом томболом. За оваки успјех томболе имаде се нарочито захвалити Женском одбору Гајрета и пожртвовним травничким дјевојкама, a нарочито гђици Наџији Рушчуклић, учитељици ручног рада. Осим гостију из Сарајева забаву су посјетили још гости из Зенице, Бугојна, Горажда, Високог и оближњих села. Приход ове забаве премашио je сва очекивања, јер je донио преко 15.000 динара, a морални je успјех кудикамо већи. Добровољне лрилоге дадоше: no Дин. 500.— : Градска општина, Шумска Индустрија д. д. »Угар« Турбе; no Дин. 200.— : др. Авдо Хасанбеговић и др. Сулејманбег Хафизадић; no Дин. 150.—: Жак Салом, директор творнице шибица; Салем Башагић; no Дин. 100.— : Аца Станојевић из Књажевца, Асимбег Алибеговић из Дервенте, Тетер директор »Угра« Турбе, Мустафа Маунић, трговац; no Дин. 80.— : A. Варениковић и др.; no Дин. 50.— : Рашидбег Филиповић, инж. Стеван Славић, директор фабрике духана, Јавор дирек. »Угра« Турбе, Мико Б. Салом, Ахмедага Новајлија, Н. Н. Турбе, Салко Гломачкић Турбе; no Дин. 30.— : МађеР Даутбеговић, Мустафа Вехабовић, пр. окр. суда; Халил Османовић; Дин. 40.— Браћа Картал, те много њих no Дин. 20.— . Сутрадан, у иедељу, читав Травник je брујио, баш као кошница од сарајевских гостију, те од њихових гостопримаца. Испраћај гостију био je још величанственији него дочек. Свима онима, који ма чиме допринесоше да овогодишња Гајретова забава успије, нека je најљепша хвала. ОДБОР. И з Гајрето-вшх о р г а н и з а ц и ја ОДРЖАВАЊЕ ОСНИВАЈУЋЕ СКУПШТИНЕ МЈЕСНОГ ОДБОРА У ТОМИСЈ1АВ-ГРАДУ 7 фебруара о. г. одржана je оснивачка скулштина Мјесног одбора Гајрета у Томислав граду у кафани г. Салиха Музафиревића. Састанак je отворио г. Едхем Даиџић, који je у кратким потезима изложио циљ и сврху Гајрета истаклувши, да Гајрет није ништа mobo у Томислав-граду, него je само обнова друштва, које je извјесно вријеме било замрло у послу. Захвдљује присутнима на лијепом одзиву, предлаже претсједника скупштине, водител>е записника и овјероваче, што скупштина једногласно усваја. Претсједник заузима мјесто и прелази на слиједећу тачку дневног реда: избор мјесног одбора. Ha предлог г. Мустафе Дероње издбран je кандидациони одбор, који je предложио листу чланова, која je једногласно примљена. У одбор су унишли: претсједник Нурија Диздар, грунтовничар; потлретсједник Милан Михајевић, трловац; секретар Мерзук Пехливановић, земл>орадник; благајник Мехмед Башић, рефер. ср. припом. закладе; одборници: Мехмед еф. Пехливановић, имам-матичар; Гојко Павловић, трговац, и М устафд Дероња, учитељ. падзорни одбор: Ибрахим Казазић, шеф поште; Едхем Нумић, трговац и Др. Хакија Башић, ветеринар. Замјеници: Салих Музафировић, Нурија Рамић, Никола Ћурковић, Хауе Козарић и Абид Кокановић. Претсједник одбора захваљује се на указаном му повјерењу, na позива све присутне да пораде свим силама да се за Гајрет прикупи што више чланова у мјесту, како би се рад за Гајрет што више ојачао. ОБНОВА ГАЈРЕТОВА РАДА У СКОПЉУ Иницијативом гг. Др. Бећира Нове, Вефика Топића, Фуада Слипичевића и Адема Јусуфовића позвано je око 60 личности муслимана из Босне и Херцеговине са циљем, да се покуша обновити мјесни одбор Гајрета у Скопл>у. Саста- нак je био заказан за 17 XI 1936 у лросторијама Соколског дома. Како је.одзив био врло добар, то je овај састанак претворен у оснивајућу скунштину Mjecnor одбора Гајрета Састанак je отворио, као први сазивач, г Др Бећир Ново и у краћем говору истакао развој Мјесног одбора Гајрета у Скопљу ,а затим je нагласио да je од велике потребе и за нас да се обнови Мјесни одбор. Послије г. Др Нове говорило je више присутних и развила се жива дискусија na се je Једпогласно закључило, да се оснује Мјесни одбор ГаЈрета. Затим се прешло на упис у члал!ство, na се je на Јицу мјеста уписало 44 члдна, a неколико спречених дало je свој пристанак већ раиије. Ha основу тога могло се одмах приступити мзбору Мјесног одбора. Кандидациони одбор предложио je своју листу, која je примљена са малим измЈенама. Изабрани одбор конституисао се je овако: претсједник Др. Бећир Hoeo, потпретсједник Авдо Џиновић секретар Фуад Слипичевић, благајник Адем Јусуфовић; ’чланови: Тајиб Окић, Пашага Халимић и Фахрудин Башчелија Надзорни одбор: Вевфик Топић, Хамид Хдџибеговић и Хифзо Хоркћ, Замјеници: Осман Арнаутовић, Алија Блентић Алија Карабаш. ПОВЈЕРЕНИШТВО ГАЈРЕТА У ЧАЈНИЧУ Beh неколико година рад за Гајрет у Чајничу je замро. Неколицина Гајретових пријатеља из Чајнича повела je акЦију за оживљеље Гајретова рдда, na je у том циљу недавно именован повјереником Гајрета г. Хамид Хауисмајловић, који je већ отпочео с радом на оснивању Mjecnor одбора. НОВИ УТЕМЕЉАЧ ГАЈРЕТА Г. Махмут Балић, званичиик Среског суда у Томиславграду, угшсао се за члана утемељача Гајрета. Хвала му и живио! ПРИЛОГ ГАЈРЕТУ У КУРБАНСКИМ КОЖАМА Како прошлих тако и ове године Мјесни одбор Гајрета у Бихаћу органиизовао je сабирање курбанских кожа за Гајрет и показао слиједећи успјех: 1 говеђу кожу даровали су Браћа Реџић, 2 овновске коже даровао je Салихоџић Назиф, no 1 овновску кожу даровали су: Хаџиабдић Ибрахим, Чавкић Ђула х., Хаџиабдић Мустафа, Лонић Мујага, РеуиИ Мехмед, Шарић Расим, Хускић Мехо, Сарачевић Ахио, Алагић Хасиба, Бецић Мујагиница, Зулић Хафиз еф., Хаџнћ Смаилага, Кадић Ћамил, Диздарић Велага, Ћехић Осман, Ћехић Реџо, Пајазетовић Нур-ханума, Татлић Бећир-ефендиница и Мулић Ериф еф. У новцу су даровали: no Дин. 25.— : Челебић Хасан из Винице; no Дин. 20.— : Касумовић Еминага и no Дин. 10.— : Миџић Ђамил еф. и Лонић Фехим. Утржак кожа са прилогом у готову изнашао je Дин. 1.011.—, која je свота дозначена централи Гајрета. Нека je од стране Гајрета дароватељима најљепша хвала! Власеница. — Мјесни одбор Гајрета у Власеници сакупио je 14 комада кожица, које су даровдли гг.: Суљага Куртагић„ Суљага Кадић, Расим Беговић, Азиз X. Бегановић, Н. Н. Химзо Куртагић, Сејфага Таљић, Салихага Куртагић-Тјулић, Омер Хасанбеговић, Ахмет Мујезиновић, Аган Мерић, Салих Дурмић, Реџеп Таљић, "Базим Хасанефендић. , Свима дароватељима топла хвала! Тузла. — Мјесни одбор Гајрета у Тузли сакупио je три курбанске кожице, које дароваше гг: Абдурахманагд X. Прцић, Инг. Сејфудин Муфтић и Џемал Телалбашић. Кожице су уновчене за 85.— Дин. Дароватељима нека je наша топла хвада. Рогатица. — Курбанске кожице, приликом Курбанбајрама, дароваше слиједећа гг: Пашић Ахмед Риза (повјереник Гајрета) 2 комада, Др. Алија Томић 2 комада, no 1 овчију кожицу: Бранковић Едхем, Сијерчић Омербег, Даиџић Лутвага, Чапљић Рдгибага, Хафизовић Галиб еф., Шахинпашић Хасанбег, Ибришимбег Агић, Решид еф. Хафизовић, Мустафа X. Ахметовић, Мустафа Акшамија, Дервага Чохадар, Хифзагд X. Османовић (1 говеђу кожу) и Ш аде х. Хафизовић ! ( говеђе коже). Мјесто кожице даровали су у готовом: Горушанин Јусуф еф. Дин. 7 0 —, Абдулах Даиџић Дин. 40.—, Решидага Пешто Дин. 15.— , Ибрахим ПашиН Дин. 10.—. 75 �Кожице су продате no Дин. 69.75, a говеђе no Дин. 5.50 no кг., na je получен чист приход од Дин. 1.267.25, који je већ дозначен Главном одбору. Сдкупљачу, повјеренику Гајрета г. Пашићу, као и племенитим дароватељима нека je наша искрена благодарност. Симин Хан. — Повјереник Гајрета г. Емин Муратагић дозначио je Главном одбору Гајрета своту од Дин. 154.75, коју je добио за дароване продате курбанске кожице, a које дароваше гг: Е.мин Муратагић за 1 курбанску кожицу Дин. 74.25, Заим Демировић за 1 курбанску кожицу Дин. 20.— и разни пријател>и Дин. 60.50. Свима дароватељима нека je наша бдагодарност. БАЈРАМСКИ ПРИЛОЗИ У ПРОЗОРУ Kao барјамске прилоге дароваше Мјесном одбору Гајрета у Прозору слиједећи чланови и пријатељи Гајрета: no Дин. 100.— : Ш еремет Ибрахим и "Натић Шериф; no Дин. 80.— : Дунђеровић Младен и Чампара Велија; no Дин. 60.— : Д р. Алија Бегић; no. Дин. 50.— : Мухмутбеговић Салихбег, Грцић Хашим и Кадрић М устајбег; no Дин. 30.— : Шешкић Ибрахим, Омановић Мухамед и Краус Рудолф; no Дин. 20.— : Ордагић Мејра, МемиН Ахмет еф, Сворцан Јово, Омдновић X. Мулага, Сабитовић Нумо, Субашић Хамид еф., Вејзовић Фехим и Хусеинбеговић М устајбег; no Дин. 15.— : Шабић Дишија и Пиролић Алија и Хујдур Мумин (пред уамијом); no Дин. 10.— : Паклар Лука, Хаџић Мухарем, Палинић Ирија, Нуспахић Хасан, Ђикић Ивица, Иветић Живко, Зајмовић Ибрахим, Мустајбеговић Бећир, Дервишбеговић Ибрахим, Зеба Јусуф, Сабитовић Д аут, Хасидић Салих еф., Шабић Мухамед еф., Омановић Ђулага, Пиролић Авдо и Самарџић Алија; no Дин. 5.— : Хаџић Ахмет и Пиролић Мухамед; no Дин. 3.— : Муминовић Алија; no Дин. 2 .-- : Елезовић Вехбија. Џамија Копчићи Дин. 46.— ; џа^иијј Прозор Дин. 57.— ; џамија Варвара Дин. 41.— . Курбанске кожице дароваше гг. Грцић Хашим, Бегановић Шемоибег, Хусеинбеговић М устајбег, Бегташ Авдо, Горалчић Мустафа, Маи.шук Дерво, Гафуровић Ибрахим и Горапчић Хасан. Свим дароватељима мјесни одбор Гајрета најсрдачније захваљује. СИЈЕЛО У ГАЈРЕТОВОМ ДОМУ. Питомци Мушког Гајретова интерната приредили су na 17 ов. мј. сијело у Гајретовом дому. Ha сијелу je одржао предавање о Гајрету матурант Е. Фдзлиновић. Иза тога je рецитовао М. Ћатовић једну декламацију. Два питомцд извели су неколико успјелих музичких тачака на глаоовир и чело. Друга двојица лјевали су севдалинке, a након тога су одиграли комад »Златан бардак« од A. Мурадбеговића. Питомци су својом игром пожњели ванредан успјех. Њихова игра je задивила све. Многобројна публика je одушевљено поздравила млади ГаЈретов лараштај, који се овако, још у ђачкиЈи клупама, привикав на рад и заједничке културне манифестиције. Све тачке програма су изведене прецизно и лијепо, na се види да су уложили много труда да програм испане што љепши. Након оеога успјеха, они су стекли симпатије публике, која очекује још који наступ. МЕВЛУД У ГАЈРЕТОВУ МУШКОМ ИНТЕРНАТУ. У Гајретовом мушком интернату у Сарајеву проучен je врло успјели мевлуд. Мевлуд je проучио г. Хафиз Мустафа еф. Куленовић, вјерски васпитач у иитернату. Ђаци интерната су проучили иллахије. Дворана интерната била je врло лијепо декорисана, a најугледнији грађани посјетили су ову лијепу вјерску приредбу и остали потпуно задовољни. I \ 4 POZIV ш N A IV R E D O V N U G L A V N U S K U P Š T IN U G AJRE TO VE P R IV R E D N E I K R E D IT N E Z A D R U G E S. O. J. U SA R A JE V U §Ц koja će se održati U P E T A K 30 A P R IL A 1937 U 7 (19) S A T I POSLIJE P O D N E u G ajretovom domu (Kralja Petra ulica) sa ovim g Ш цд Ш Ш 76 D N E V N IM R E D O M : 1) Otvaranje skupštine i izbor dvojice ovjerovitelja zapisnika; 2) Izvještaj Upravnog odbora sa zaključnim računima za 1936; 3) Izvještaj nadzornog odbora; 4) Davanje razrješnice Upravnom i Nadzor, odboru za rad u 1936; 5) Rješavanje o raspodjeli postignutog viška iz 1936; 6) Izbor Upravnog odbora; 7) Promjena pravila; 8) Eventualije. O vim m olimo i pozivamo sve zadrugare Gajretove zadruge da izvole prisustvovati ovoj skupštini. U koliko je neki zadrugar spriječen da dođe na skupštinu m olimo ga, da dadne punomoć Gajretu ili kojem drugom zadrugaru da ga zastupa na skupštini. Upravni odbor � https://kolekcije.nub.ba/files/original/638f0346e2016704922861b9affb2e04.pdf b2cad50987cf6bd5ce83e778905aa996 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА Maj С а р а је в о 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У CAPAJEBV • Број 5 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ �САДРЖАЈ: ХАМИД ДИЗДАР: 25 година оД смрти Османа Ђикића / Д-р ИБРО БРКИЋ: О браку / КАСИМ ГУЈИЋ: Како je дошло до погибије Смаилаге Ченгића / ВЕХБИЈА ИМАМОВИЋ: Под старим крововима, приповијегка / ФУАД СЛИПИЧЕВИЋ: Једна велика тековина, поводом издања Кур’ана на нашем језику / ШИРИН АЈДИН: Зејнаб, Туго моја — приповијетка из савремене турске књижевности / Нн—ћ: Босна и муслимани Босне / АДИЛ ЏИМБОС: Умјетност у Турској / ХАЈРУДИН ЋУРИЋ: Једна 1Историска скупштина Савеза словенског соколства / МАЛЕ КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Смрт турске књижевнице / Музеј Жил Верна / Успјех сликара Мујезиновића / Есеј о књижевнику Е. Мулабдићу / Књижевна сензација у Чехословачкој / Важно дјело' професора Шефкије Бубића / НАРОДНО ЗДРАВЉЕ д ДОМАЋИНСТВО / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Slika na koricama je od A . B. Čepina i slikar joj je dao ime: »Slast nakon teškog rada«. М . V e r e n č e v ić ŽENSKI MODNI SALON I KRZNARIJA Prvorazredni ženski modni salon, konfekcija i krznarija, specijalista u izradi m antlova, kostim a, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih m antlova, izrađuje krznene mantle i sv o ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najnoviji m odeli zimskih štofanih mantlova C IJE N E S O L ID N E A IZ R A D A |.? ii S A R A J E V O TELEFON 3 8 -2 5 • PR V O K LA SN A . ГАЈРЕТ, Ј1ИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИјЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ OCTAJ1E ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер — одговзра Јосип Гргић, �Г о д . X V III Број 5 С а р а ј е п о , м а ј 1937 25 година od смрши (ЗсманаТоикића Ha 30 марта ове године навршило се 25 година од дана када je испустио душу рахметли Осман Ђикић. Његова смрт, у оно вријеме кад je средини у којој je живио највише требао, дошла je изненада и дубоко потресла све искрене родољубе и пријатеље нашгга напретка. Ta жалост je била и разумљива кад се зна да je баш он, наш добри и драги Осман, био најбоља залога за бољитак и најјаснији вијесник за љепшу и сјајнију будућност југословенских муслимана. Стога je његова смрт, нагла и ненадна као вјетар који обори најљепши цвијет у расцвалој башчи, и била тако потресна и болна. Иако je, међугим, умро млад, у најљепшем доба стварања, његов рад je оставио дубок траг. Ha нашој неузораној народној њиви остале су дубоко засјечене бразде прогреса. Иако пјесник, осјећајан и тих, он увиђа да се патриотским стиховима и уздасима не могу остварити народни идеали. Због тога, пун снаге и сока, ступа у прве редове бораца за наш иационални и културни идеал: mi­ rne горљиве протестне чланке, уређује листове »Мусават«, »Гајрет« и »Самоуправу«, сарађује у њима дајући од себе све, ради као секретар друштва Гајрет и, преко њега, oopaha се нашој омладини, која je код свих народа била главни носилац идеја и новотарија. Омладина одмах схвата дух и идеје националне демокрације и борбе за ослобођење испод туђина. Велика мисао одушевљавала je и загријавала душу и срце неумрлог Османа. Ta мисао која je, у исто вријеме, носила мржњу према туђину и једном менталитету који се био увријежио у овим крајевима, имала je, с друге стране, огромне наслаге љубави према истокрвној браћи и заједничком идеалу ослобођења и уједињења. Taj рад треба сада још више поштовати и цијенити, јер je падао у она тешка времена када je туђин бранио сваки рад, сваку заједничку мисао или акцију на ширењу националне свијести. Борба je била тешка и опасна. Али je та борба донијела коначне плодове. Донијела je слободу златну. Рахметли Осман je ударио темеље националном и културно-просвјетном раду међу муслиманима, ударио je темеље исправном ходу нашег Гајрега, и тај правац, једино исправан и снажан, остао je до данас. Био je главни пут генерацијама које су га слиједиле и оствариле. Taj пут нас je довео до националног и културног ослобођења и увео у заједничко народно коло са нашом једнокрвном браћом. Покољења дјела суде, рекао je велики пјеснин. Покољења су и правилно оцијенила велико дјело заслужног народног великана, пјесника и борца, рахметли Османа ЂикиНа. Покољења су му подигла у Мостару, лањске године, заслужан споменик. Покољења ће га још дуго, вјечито, носити у својим срцима. A ко једном уђе у срце народа, томе je вјечност осигурана. Имао се рашта и родити. Рахметли Осман није доживио ослободилачких ратова. Није доживио сјајне и сретне дане слободе. Али je, давно, неколико година прије страшног слома мрског туђина, осјетио, визуелно, у својим пјесничким настројењима рађање народног ослобођења, јер je пјевао овако: E ho свиће зора и ко златни санци простиру се зраке свјетлости и моћи, да и наши сури огрију се станци, пошље дуге таме, пошље дуге ноћи! Рахмет Ти и вјечна слава, Османе! ХАМИД ДИЗДАР 79 �K a n o /е д о ш л о и к о /е и з к р ш и о и о г и б и ју С м а и л а г е Ч е н ги Ћ а 1840 г. ? Управо прије 97 година Цршогорци (Морачани) у заједници са Херцеговшша (херцеговачким ускоцима — Дробњацима) навалили су no иоћи на превару иа Смаилагин лснгор « а Млетичак и у том покољу убили су плотуном лушаха Смаилагу Ченгића у рану зору 5 октобра 1840 године. Иницијативу за попибију Смаилаге Ченгића дао je црногорски владика Раде (Петар II Петровић Н>егош). И баш ради тога црногороки писци, a нарочито истраживачи цетињског архива, утврђују већ и прије позиаггу хистаријску члњеницу д a je п о г и б и ј а С| м а и л а г и н а в л а д и ч и н о д ј е л о и д а се т о м п о г и б и ј о м в л а д и к а о с в е т и о ' С м а и л а г и р а д и и з г и н у л и х дев е т П е т р о в и ћ а (међу њима и рођени владикин брат Јоко) у Г р а х о в с к о ј б и т ц л .1) Иза Граховске битке (1836 г.) црногорски владика Раде одлучио се осветити Смаилаги Ченгићу за погибију Петровића. И у тој намјери вјернб му послужише и херцеговачки ускоци (Дробњаци): Шујо Караџић, Новица Цероввћ и Мирко Алексић. Они су се заклели владики, кад су на Цетиљу били, да ће погубити Смаилагу чим дође у Дробњаке a владика им обећа луну црногорску помоћ. Да што прије дође до Смаилагине главе, владика мири закрвљене Дробњаке и Морачане (Херцегов• це и Црногорце) и настојм да њихове војводе, Новица Церовић и Миња Радовић, освете над Смаилагом Ченгићем попибију црногорску са братом владичиним на Грахову.2) Управо на мјесец дана пред погибију Смаилагину владика je у Дробњахе послао свог рођеног брата Петра Томова Петровића |,Н>егоша. Ту je одржао поузданичк 1И састанах на који су испред Дробњака дошли: Петар Кршикапа, Секула и Новица Церовић, Мирко Алексић, Филип Жугић и Милија Срдаждаић. Овај састанак ишао je за тим да се види хоће ли Дробљаци моћи погубити Смаилагу.®) Последњи завјеренички саотанак ради погибије Смаилагине одржали су херцеговачки ускоци (Дробњаци) у манастиру Подмолинаско. Ha овом важном састанку с в и Д | р о б н > а ч к « г л а в а р и к а о и о с т а л и у г л е д н и ц и б и л и су потпуно у в ј е р е н и , д а са ми н и ш т а не м о г у у ч и н и т и С м а и л а г и н о ј п р а т н л и . Са овог састанка дробњачхи главари упутили су владики на Цетиње Мишу Церовића с пиомом, у којем му траже помоћ, јер су одлучили ударити «а Смаилагу Ченпића. Чим je за ту радосиу вијест владика сазнао одмах je наредио доњоморачким (капетану Митру Радовићу, сердару Милети Рашовићу и Маши Вукеановићу) као и горњоморачким главарима (војводи MiHiHH Радовићу, сердару Илији Мијатовићу и Михаилу Мандићу) да Дробњацима притекну у помоћ са што више војоке. У ihcto вриЈ) Споменица о Херцеговачком устанку стр. 27; Вуксан: Записи, (цетињски) 1927 г. стр. 129; Др. Л. Томановић: П етар li Петровић Њ егош, стр. 105. 2) Вуксан: Споменица Његошева, стр. XXXV. ®) Хрватско коло кн>. IV, стр 175. 80 јеме владика Раде обавијестио je д р о б њ ач к^е г л а в а р е д а и х о с и г у р а в а с в о ј с к о м . 4) Црногорска (морачка) војска са херцеговачким ускоцима (Дробњади1ма) кренула je 5 сжтобра према Млетачку. Војске je могло бити 600—800 људи. Успут су се прелирали ко he вођа војсхе бити или Мина Радовић као Морачанин или Навица Церовић као Дробњак.0) Цриогорска војска требала Je доћи иа Млетичак oiko поноћи; али војске није било. To je забринуло Шују Караџића na je послао војски у еусрет извидницу, јер je био начисто с ти,м ако кроз који сат морачка (и дробњачка) војска не дођ.е на Млетичак, да ће пропасгш св,и напори о смакнућу Смаилагину. A црногороке војске било je најмање три четтвртине (500—600 људи). Према томе баш црногорска војска получила je успјех и лобједу у крвавом ноћном нападу 6 октобра 1840 г. A Дробњаци (ускоци херцеговачiKh) као Смаилагини подаиици били су много вјештији самом крају >гдје je Омаилага долазио (Дужи, Пошћевје, Млетичак). Један дио тих дробњачхих ускока (Шујо Караџић, Филип Жупић) доче« кали су и пратили Омаилагу и његову п,ратн>у a други дробњачки угледници (Петар Кршикапа, Мирко Алексић, Новица Церовић и др.) предводили су као провођачи црногорску војоку из Мораче на Др>обњаке u на Млетичак. Beh давно прошла je поноћ (5 октобра) a војска морачка не дш азв. Ради тога Шујо Караџић. пошаље Радула Пекића у сусрет војсхи. Пекић je сусрео црногорску војску изнад села Јасиковца. Војска похита и кроз шуму низ Пјешпвац привукла се до самога логора (пред саму зору).**7) Вијећали су у густој шуми више Млетичка (Ивици планини) када и како ће се навалити. Новица Церовић (као и остали Церовићи) je хтио извршити напад друге ноћи (дана), али Шујо Караџић и Филип Жугић нису хтјели на то пристати. Ha крају се сва тројица сложише да напад изврше одмах шсте ноћи.8) Шујо Караџић био je главни завјереник уроте против Смаилаге Ченгића. Али и поред свега тога Шујо je «мао слободан пр|иступ у Смаилагин шатор у овако доба ноћи. Крристећи се том ттвластицом Шујо je често, пута улазио у Смаилагин шатор у којем je био уз Смаилагу и плеваљсхи каДија Мурад ефендија. T okom ноћи Шујо Караџић са својим људшма завео je у шуму два Смаилаги1на коња и коње осталих угледних Смаилагииих пратиоца. Смаилага са својом 1пратњом (350 људи) заспао je тврдим оном, али Ахмед Баук кити се свлачио нити je спавао, већ онако обучвн, под оружјем био je будан и држао свога коња, јер je био 4) Годишњица Николе Чопића књ. 36, стр. 257— 258. °) и «) Ибадем стр. 267. 7) Ибидем стр. 267. *) Хрватско коло књ. IV, стр. 178— 179. М. Павићевић: Црногорци у причама и анегдотамд, књ. 16, стр. 32. �сигуран да ће те ноћи Црногорци навалити на Смаилагин логор. Од црногорске војсхе одвојио се један одјел (150 људи) на| челу са Мирком Алексићем и Милијом Срдановићем и горије самог напада уз Загуљски поток при.макао се Омаилагину шатору близу 150 корака. Они су заузели пут како би Смаилагиној пратњи пресјекли повлачење.0) Кад се све то извело, оида у сами освит зо,ре из шуме испали црнагорска војска плотун пушака на Смаилагин логор. Смаилагина пратња се збланула сватко je мислио како ће побјећи, na су и на повезане коње јахали. Тада навали и цриогорска војска. По нагавору м под притиском своје најближе околине Смаилага на неком кљусету побјеже уз једну косу главшцу. Кад je то видио плевал>ски кадија Мурад ефеидија, који je остао под Смаилагиним шатором, он из овега грла викну: »Смаилага, стид те и орам било што побјеже a остави нас«. Засрампле су те хоџине ријечи Омаилагу, он поврати коња и са исукаиом сабљом појури шраво према црногорокој војоци. Дочекао га je плотун пушчаних зрна. Погођен плотунам Смаилага je мртав с коња «а земљу паа.10) Мртвом Смаилаги прискочио je Мирко Алексић, одсјекао му главу и стрпао je у своје чакшире. Шујо Карацић посјекао je Кахримана Чустовића, најобјеснијег јунака уз Смаилагу, a Ноеица Церовић плеваљског кадију Мурад ефеидију.11 У том ноћном покол>у погинуло je сжо 70 Сма;илагиних другова, a умакло je том покољу сжо 280 XepueroiBapa (четири петине). Дакле, већи дио Смаилагине пратње умакао je крвавом поћном покољу. И херцеговачког везира Алишашу Ризванбеговића дирнула je погибија Смаилагина. 30 октобра 1840 гоД!и.не Алипаша je лослао писмо владики Ради у којем му нарочито ист.иче: да je започео непријатељски рагг и уиио забуну у туроку земљу у ова три пашалука, да су Брђани, Морачаии (удруживши се са дробњачким ускоцима) на Божјој вјери ттобили толдао Турака .и царског капиџибашу •и гатачког муселима (Омаилагу Ченгића) у царској земљи и то: no ноћи на пријевару.12) И народне пјесме (најраније као и касније), које пјевају о погибији Смаилатииој потврђују хисторијска факта о судјеловању црногорске војске у OBOiM ноћном по'КОЛ>у и о иницијативи (као наредбодавцу) владике Петра II Петровића 'Његоша: To замута кућа Петровића, A 0|Дме"пну кућа Караџића.13) Једна велика тековина Исламски свет убраја нас југословенске муслимане међу најнапредније и најкултурније муслимане света. Друга je ствар да ли ми тако лепо и ви1сок;0 _мишљење заслужујемо. Неоспорно je ипак да су југословенски муслимани, због свог географског положаја у југоисточној Европи и због историјских догађаја који су нас скоро пре шола века ставили под туторство једне европске државе, и поред свега отпора почели примати утицаје еврошже културе. Због тога су они, упоређени са извесннм удаљеним исламским народима, заиста знатно одмакли. Па и поред ових преимућстава југословенош муслимани тек трећи no реду добијају један аутентичан превод и тумач узвишеног Кур’ана. (Код нае већ шостоји један превод Кур’ана од г. Љубибратића али пошто то није превод са арапског језика не може се сматрата за потпуно аутентичан). Пре нас такве преводе добивали су Турци и Арбанаси. Требало je педесет година културног утицаја и мното узалудних покушаја да . коначно једног дана добијемо на свом материњвм језику свима приступачан и чист извор вере. Због тога се рад нашег великог алима Хаџи Џемалудина Чаушевића, реис-ул-улеме и његовог вредност и уваженог сарадника X. М. Панџе може сматрати заиста као ретнка и велика тековина. Ja се не желим упуштати у критичну оцену овога похвалног рада, јер се за то сматрам најмање поаван и ту страну препуштам нашим стручњацкма, него >ми je жеља да истакнем значај овога дела. Код нас се у новија времена осећа извесна индиферентност према верским осећајима и начелима као и напуштање 1извесних верских прописа. Ова појава свакако je последица нових животних услова. продирања западно-европске културе, a у вези с т.им пропздања старих ауторитета који су раније тумачили веру и учвршћивали муслимански свет у веровању и обредима. Сличну ситуацију, само још у појачаној мери, преживљавало je западно хришћанство у почетку новог века. Западна црква je кроз цео оредњи век забрањивала да се Еванђење преводи на језике * Из свих до сада .изнијетих докумената, како црногО|рок,их тако и херцеговачких, сугласно излази чињевица: да je владика Раде (Петар II Петровић ТБегош) као наредбодавац покретач (иницијатор) Омаилагине погибије. Овим документима утврђена je и друга чињеница, да je Смаилагина ®) и 1®) Годишњица Н. Чупића, књ. 36., стр. 268—269. n ) Босанска вила 1906 г., стр. 124. 12) Др. Лаза Тсимановић: Петар II Петровић Његош, стр. 107. 13) Српско—далматински Магацин за 1845 г., стр. 141; Гајрет 1925 г., стр. 354. погибија извршена једино помоћу црногорске војске (морачке) a малена дробњачка војска «ије mo ­ ta a ништа учинити Смаилагиној пратњи, што су јавно признавали дробњачки главари. Дробњаци као Смаилагиии поданици, били су само провађачи црногорске војске. Кратко речено: Црна Гора (владика) наредила je убијство Смаилагино, a црногорска војска, вршећи вјерно наредбе овога господара извршила je убијство «ад Смаилагом Ченгићем 5 октобра 1840 године. Касим Гујић 81 �којима су гсиворили хришћаноки народи. Због тога je хришћанству озбиљно запретила опасност да постане пуки формализам. Велмки преображај, ренесанса хришћанства, почиње од времена када се зашочело са превођењем Еванђеља на живе језике. Када су основна начела и извор хришћанске вере после петнаест столећа постали приступачни широким 1Слојевима народа на Западу, они поново оживљавају интерее за веру, загрејавају и одушевљавају духове и стварају нове мученике. Католичка цркве која се најдуже- опирала превођењу Еванђеља са латинског на друге језике увидела je да због тога трпи велику штету, na се и сама прихватила тога посла. Томе има највише да захвали што je учврстила пољуљану веру и свој положај у душама својих верника. Данас je врло честа појава, да католички интелектуалц!и сматрају Еванђеље за пвоју нзјбољу и на јмилију лектиру. Колико се далеко узнапредовало у популаризираљу Еванђеља најбоље сведочи појава многих библиских дру£птава. Њ има je циљ да издају што више и што' боље опремљених превода Еванђеља. Иде te тако далеко да се оно преводи на језитсе којима се служи још неколико стЈ>гина људи. O.fta друштва располажу велик.им оресгвима. створеним од завештања и прилога тако да су у могућности да тр^Лепе и скупоцене 'креводе шире »уз врло ниске цене и чак беоплатно. Није онда чудо што се верски осеhajin продубљују и што вера поново јача. Верујем да ће слнчан значај и улогу одиграти ч међу муслиманкча превод узвишеног Кур’ана. Он нам пружа непосредзн и чист извор вере. Од данашњег нараштаја не може се ни тражити ни очекивати да герује и мирли кроз доугога и no извесним већ застарелим каЛУпина. Помоћу npeвода овак ће моћи да прама својој духовној култури и изобоазби схвати и осе^и значај и величину вере. Њ егова вечна истина и лепота неће мочи неосетно пооћи ни поред једног човечјег духа. Он ће омогућити да се индивидуално и слободно схвате основне идеје и начела најширокогрудније вере на свету. Њ егова снага ће сигурно поивућч многе »на поави пут: на пут оних које си Ти обасуо својим благодаткма, a не оних који су навукли на себе гњеи Твој, ниви оних који ку заблудели« (Фатиха 5—7 ајет). Преузвишени Хаџи Џемалудин са својим сарадником није нас могао задужити ничим лепшим ни узвишенијим него што je овај превод, a то je заиста најбољи ибадет Богу. Због тога не би требало да буде ниједне муслиманске куће без овог дела. Муслиманска интелигенција позвана je да шрва осети и прихвати ово племенито настојање и правилно оцени и помогне овај огромни труд, учињен на добро вере и муслимана. Фуад И. Слипичевић. 82 б браку Човјек, коме je од природе наметнут нагон за одржање своје врсте веже се у своме животу са женом да д§ пород и продужи свој живот у новој генерацији. Taj полни нагон изражен у љубави према другом полу, присиљава жива бића, да живе у полној вези, коју називамо браком. Брак je полна веза између човјека и једне или више жена, која траје краће или дуж е вријеме, a најкраће бар до рођења дјетета. Брак постоји и код животиња (мајмуни, птице и др.). Taj полни нагон док je код животиња сведен на инстинкт за парењс, код човјека je потпомогнут акцијом разума. Захваљујући томе нагону којег je природа човјеку као пламен запалила у срцу, људи се вежу у брачну заједницу. Taj нагонски осјећај je често јачи од осјећаја према родитељима. Он je у стању у јеку своје запал.ености да млад човјечији живот уништи. Људи у љубавном заносу постају самоубице, убице и злочинци, те обратно зли људи, постају добри, a кукавице хероји. Често и врло разуман и разборит, постаје занешењак у пијанству л>убави. Taj нагон je основа сваке полне везе и брака. Брак je првенствено полна веза али за човјека, гдје поред нагонског осјећања игра улогу у брачној вези и разум, брак je и морална породична обавеза супружника једно према другом. Због тога човјек уноси у брск извјесни идеализам и са поносом подноси све тешкоће, на које наиђе у стварању породице. Жена као мајка са много њежности и пожртвовања, пријатно подноси све патње скопчане са рађањем и одгајањем дјеце. T o je најјача спона супружанске љубави, која помаже супружнике, да савладају и побиједе сукобе својих карактера и уздигну моралну висину својих узајамних осјећаја, јер та радост одговара остварењу природног циља полног сједињавања.. . »Најпрекраснији и најприроднији израз љубави, — вели Форел, — je радост, коју осјећају родитељи при рађању дјеце.« И код мајмуна постоји љубав према женки слично као код човјека, као што je и њихов брак сличан браку првобитног човјека. Форел наводи примјер, да je један мајмун када му je угинула женка одбио сваку храну, остао на дрвету болан, непомично сједећи са шапом на очима, док од глади није угинуо. И мајмун ж.иви у брачној заједници са једном женком. Док женка и младунци остају у гнијезду причвршћеном на дрвету, мужјак сједи на подножју дрвета и бдије над сигурношћу своје породице. Брак првобитног човјека се нимало није разликовао о д брака антроопоморфног мајмуна (орангутан, горила). Отац се бринуо за исхрану, градио колибу и штитио породицу. Осим мајмуна и код птица и још неких животиња постоји брак на д уж е вријеме иако je полни прохтјев код животиња везан за период naрења. И код човјека постоји нешто слично периоду парења, тј. кад je полни прохтјев појачан. T o je у прољеће, када je најватренији, најњежнији и најбујнији у својим осјећајима љубавним. У прољеће су најчешћа самоубиства из љубави. Ш то je тај нагон појачан у прољеће т о je ваљда, због тога, ш то су дјеца која с е рађају у јесен и зиму отпорнија о д оне која се рађају у љету. Првобитни je човјек живио у браку са једном женом (моногамија), a тек касније, кад се je појавио новац, земљорадња, разна добра и богатства, кад човјечији живот има неки виши степен, јавља се брачна веза са више жена тј. полигамија. Тако су стари Индуси најприје били моногами na су тек касније постали полигами. Али и у тој полигамији je увијек преимућство једне жене над осталим, што je доказ човјечје наклоности прама моногамији. Бројна надмоћност жена, честа њихова неплодност, �јак нагон ка рађању и ширењу племена, добивање јефтине радне снаге, помор дјеце, љубав ка слави и богатству, створили су полигамију. Један становник средишње Африке може имати и no стотину жена које га служе и хране као робиње. Кад се узме у обзир начин живота тих племена, која живе засебним животом препуштена сама себи као самостална друштвена организација и сила према другом племену, онда није чудо што се у циљу увећавања племена прибјегавало полигамији; јер одиста један човјек са стотину жена може дати стотину дјеце, док једна жена са сто мужева само једно дијете (Шопенхауер). Ипак данас не налазимо полигамију тако често. У Индији гдје je омиљена полигамија 95% људи je моногама, a у Перзији која je чувена због полигамије 98% je моногама. (Форел). Готово свуда je полигамија преимућство поглавица, племића и богаташа. Свуда, гдје постоји више алтруизма и поштовања према жени и породици, na то било код примитивних и необразованих или културних и цивилизованих народа, свуда налазимо моногамију. Полигамија je била и јесте допуштена код многих народа. Код Јевреја била je дозвол>ена све д о средњег вијека, a и сада je налазимо код Јевреја у исламским земљама. Хришћанство полигамију не признаје, али je Св. Аугустин не осуђује. Лутер je допустио Ланд-грофу Филипу Есенском да се ожени са двије жене. Послије вестфалског уговора у Њемачкој je полигамија била допуштена. Ислам полигамију допушта, али ona није обавезна, него je допуштена само онда, ако муж према више жена може бити ј е д н а к о п р а в е д а н . (Кур'ан суреи Ниса, ајет 3. — Др. М. Беговић). И поред вјерске дозволе код припадника Ислама свега 5% припада полигамији. Полиандрија, тј. брак једне жене са више мужева, je врло риједак облик полне везе и знак je малобројности жена и дегенерације. Такав брак je протуприродан и потсјећа нас na јавне куће. Док код мање културних народа још и данас налазимо полигамију, дотле савремен и културан човјек често избје. гава брак у опште не желећи се стално везати ни за једну жену, a ако се и ожени, избјегава рађање дјеце. Ш то je један народ некултурнији и примитивнији, то je код њега наклоност према браку и рађању већа. Док je код примитивног човјека сва брига посвећена жељи за рађањем дјеце, дотле цивилизован човјек прибјегава побачају да их се ослободи. Под таквих условима није повољан терен за процват брака. Брак скопљен једино у цил»у полног задовољења a без дјеце нема сврхе. Ono што брак чини битним, што оправдава његово постојање, што условљава његово трајање, je пород. To je у осталом и природаи разлог брака, стварање породице. Д а се муж и жена кроз цио свој живот задржају у брачној заједници су свакако разлог дјеца, чије je развијан>е cnopo и дуготрајно, те потребује родитељску заштиту. Д а тога пије можда брак, у оваквом облику какав je, неби ни постојао. Дјеца чине најсигурнију брану раскиду брака. Природни осјећај прама дјеци више веже супружннке за брак него ма какви законски прописи. Природа je поред нагона полног, човјеку усадила и нагон за одржање порода уз родитељску љубав. Љубав прама породу има толику jaчину, да превазилази нагон за самоодржање (Ш опенхауер). Нису ријетки примјери да су родитељи жртвовали свој живот за дијете. Узмимо само прмијер мајке која je, да би спасила дијете, сама скочила у ријеку иако није знала пливати, те се заједио са дјететом утопила. Taj природни инстинкт je код животиња још јачи и остао чист, док ra човјек разумом може појачати али и ослабити na чак и уништити. Изгледа, Да примитиван човјек више његује тај инстинкт прама породици него културан и цивилизован. To je разлог опадању морталитета и брака уопште код цивилизованих народа Европе и Америке. Нарочито no градовима. Да ли je зато крив само мушкарац или и жена то je споредно, али изгледа да има кривице и до жене. М о д е р н а ж е н а н е ћ е д ј е ц е , a м о д е р а н м у ш к а р а ц н е ћ е б р а к а . Последица je • тога утркивање између мушкарца и жене. Жена je дигла свој глас и тражи једнака права као и мушкарац. Улази у сва звања као и мушкарац. Елен Kej мисли да таква утакмица не иде у прилог ни самом браку a ни жени, na вели: »Жена већ има исту моћ као и мушкарац, исто онако као што je срце no живот важно као и мозак, али би цио opraнизам почео пропадати кад би срце хтјело силом да присвоји себи функцију мозга. Жена je орган осјећаја у дру. штвеном организму, али осјећања немогу никад имати водећу улогу у јавном животу. Материнско осјећање не можемо д а нађемо ни код свих оних жена које су мајке, a ми смо у чудном положају да читав низ жена неће да буде мајка.. . Кад je природа створила полни нагон, жена ra je преобратила у љубав. Када je потреба човјека натјерала да сагради колибу, жена je од ње направила дом. Ништа није нужније него да жена буде интлелектуално васпитана за свој друштвени задатак, али ако при томе изгуби (материнство) женско осјећање, приступиће томе задатку као земл>орадник са савршеним земљорадничким алатом али без сјемена.« Нешто слично каже и Роосевелт који између осталог примјећује: »У Америци je учињено све да се од жене учини лице које ће моћи самостално радити и мислити и када je све учињено да се изједначи са мушкарцем, она се према браку понаша као да и није жена. Неможемо рећи да код нас није тако, јер je код нас бак редовита појава, алн ипак се примећује, опадаље брака у варошима, na се намеће потреба пропагирања брака и рађања. З а срећан брак додуше љубав je један од главних услова као израз полног нагона, али Форел мисли, да за срећан брак није неопходно потребна жарка љубав. Узајамном наклоношћу развија се међусобно поштовање, a обрађивањем духа иде се ка једнакости третирања жене и мушкарца, тако, да човјек своју жену сматра за друга себи равног. Заједница у мишљењу и у осјећањима сачињава услов за узајамно слагање и наклоност, што доноси срећу у браку. Људи обично избјегавају да улазе у брак са женом друге pače и друге вјере, јер усљед различитих вјерских васпитних одлика такав брак je најчешће несретан и долази до сукоба нарочито na питању дјеце. Ta су неслагања тим већа што су супружници ман>е образовани. Мн морамо учинити све, да се nama муслиманска жена културно уздигне на потребну висину, да би могла као мајка да одговара васпитним задацима савременог одгоја, али она ne смије тиме одбацити материнско осјећање. Образована и културна жена мож е бити добра мајка и домаћица. Обра. зовање наше жене je тим потребније што се дешава често да се наши интелектуалци, усљед малобројности образованих муслиманки, жене немуслиманкама. Н а ш а д ј е . в о ј , ка и п ор ед св и х д о б р и х о со б и н а , у з а л у д о ч е к у ј е ш к о л о в а н о г м у с л и м а н а , к о ј и с е н а н> у и не обазире. T o je гријех. Тиме им се чини неправда. Др. ИБРО БРКИЂ 83 �Умјетност у данашњој Турској Један од најзначајнијих културних догађаја ове годинс у нашој престоници, свакако je отварање велике изложбе турске умјетности и турске штампе. Изложба je отворена и уређена у просторијама Музеја Кнеза Павла у Београду и побудила je општу пажњу цјелокупне наше јавности. 0 овој изложби сва Ha­ ma штампа дала je најљепша мишљења и пуно признање. Ha овој изложби изложене су: књиге, листови, и часогшси, старе рукопионе књиге и записи, и, треће, слике које су производ савре.меног уметничког стварања. Организатор ове изложбе, турски естета и критичар г. Џимбоз, написао je у каталогу изложбе слиједећи чланак о турском сликарству: У Турско je почело врло касно да се учн сликати на европски начин. Цртање je гпредавано у војним школама већ 1794, али то je било само линеарно цртање, са циљем да се војним питомцима олакша изучавање топографије и типографије. Истом 1848 су неки младићи послати у Европу да уче сликарство. Сви ови будући уметници бипи су питомци војне академије, јер се у то д оба само no војним школа.ма у Турској предавало цртање. Повратак ових претеча умјетности у Турску отворио je нову еру сликарства у европском смислу. Међу њи.ма je било и врло даровитих сликара, али они нису могли имати ученика, јер није било умјетничке академлје. Хамди, директор цариградских м узеја,гус-. пио je непрекидним напорима да створи једну умјетаичку школу, за коју je ангажовао учитеље из Европе. Велики број ученика који су нзишли из ове школе, до друге прокламације Устава 1908 године, бил^-су послани на страну, да се усаврше у улуетности. Међу овима било je и сликара о д правога талента. Али сликарство им није могло осигурати живот. Сви су они били приморани да се прихвате другога посла, да би осигурали своју егзистенцију, a умјетности су могли да посвете само онолико времена, колико им je преостајало од педагошкога рада. Турскн сликари су 1908 основали прво сво>је удружење, које je убрзо постало прави центар умјетничке културе, захваљујући солидарности млад.Јс сликара који су се враћали из иностранства no завршетку својих уметничких студија. Републикански режим je организовао Умјетничку академију no узору на сличне институте у Европи. Ова академија у коју je омладина пошла са одушевље 1Бем, дала je наде за л>епши развитак умјетности у Т у р ској. Турски сликари имају три организације: 1. Умјетничко удружењ е, које сачињавају професори Академије и већ формирани умјетници. 2. Група независних умјетиика, бији су чланови већином Јилади сликари, и 3. Група Д , која се угледа « а ултрамодерне европске умјеткике. Постојање ових трију организација омогуhyje турским сликарима, упркос н>мховог ограниченог броја, да развију пуну, умјетничку актинвост, у толико више што им републикански режим оставља луну слободу у њиховим естетичким схватањима. Београдска изложба турског сликарства показаће са коликом се брзином рамвило сликарство за време републиканског режима. Захвал.ујући потпори коју у Турској даје др- [Pod starim krovovima (Svršetak) P o d o la s k u u S a r a je v o , A li- m a j s t o r p r o p it a g d j e je » G a jre t« i k a d n a đ e in te r n a t i r a z g le d a o n u b ij e lu , lij e p u z g r a d u , u n jo j v id j e o n e p r o str a n e s o b e , b ij e le i č is te k r e v e te , a k a d a j o š v i d j e l a k o lik o o č in s k e d o b r o t e i t o p lin e u p r a v n ik in te r n a ta p r i­ m a n j e g o v a A s im a , s a v sr e ta n v r a ti s e n a v o z i u s v o j e m j e s t o , k a k o b i š t o p r ije m o g a o is p r ič a ti Z e jn i š ta je s v e v i d i o i g d j e je o s t a v io A s im a . I S a lih b e g i A s i m iš li s u z a j e d n o u is t i r a z r e d g im n a z ije . S v a k i o d m o r b i is k o r is t ili d a s e m a lo r a z g o v a r a ju . S a lih b e g je p r ič a o A s im u o b io s k o p im a , o v e č e r n jim še tn ja m a , o c ir k u s u , 0 m e d v je d im a i o s v im d r u g im č u d im a v e lik o g g r a d a k o j a s e z a n o v a c m o g u v id it i. A s i m s e m e đ u tim n ije t im e n im a lo o d u ­ š e v lj a v a o , jer t o s v e n je m u b ij a š e n e p o z n a t o . O n je z n a o z a i n ­ te r n a t, za š k o lu , z a k n j iž n ic u in te r n a ta i b e z b r o j lij e p ih k n j ig a u n jo j. V r ij e m e j e p r o la z ilo . G o d in e s u s e n iz a le . A s im je b i o o d ­ lič a n đ a k i o p r o š t e n m a le m a tu r e n a k o n c u č e t v r t o e r a z r e d a . S a lih b e g je m e đ u t im m o r a o d a p o n o v i č e tv r ti ra z r e d . T o g a ferija k a d a s u d o š l i k u ć i. n a đ o š e s t a r o g D e r v iš b e g a t e š k o b o l e ­ s n o g . L je k a r i s u s u m n j iv o v r tili g la v o m i s t a ln o g o v o r li: — J a k je č o v j e k , a li im a d o s t a i g o d in a . V id j e ć e m o . A l i b o l e s t n ij e n a p r e d o v a la . D e r v iš b e g a o tp r e m e u sa ra ie v s k u b o ln ic u . I z v r š ili s u i o p e r a c iju . A li s v e t o b i b a d a v a . N a ­ k o n p e t n a e s t d a n a u m r ije sta r i D e r v iš b e g A g a lić , p o r e d u p la k a ­ n e s u p r u g e i s v o g j e d in c a s in a S a lih b e g a . S a lih b e g i A s i m n a s t a v iš e š k o lo v a n j e . T ed an u č e tv r ti a d r u g i u p e t i r a z r e d . S lij e d e ć e g o d in e j e d n o g d a n a , d o k ie S a lih ­ b e g s j e d i o u p e t o m r a z r e d u na č a su g e o e r a f ij e . p r e d a d o š e m u b r z o j a v u k o m e m u j a v lj a h u d a h it n o d o la z i, d a ie m a ik a n a u m o r u . O v a v i j e s t n ij e g a m n o p o iz n e n a d ila , ier je m a jk a j o š o d D e r v i š b e g o v e sm r ti p o č e la d a p o b o lij e v a . H i t n o s e s p r e m i 1 p r v im v o z o m s t iž e k u ć i. A l i p r e k a s n o s t iž e , je r m a j k u z a te č e v e ć m r tv u . O s t a v š i p o t p u n o s a m i b e z n e k e b liž e r o d b in e . S a lih b e g o s t a v i š k o l u i a k o je b i o p r i k o n c u p e t o g r a z r e d a . V e l i k o im a ­ n j e je z a h t ij e v a lo d o b r u u p r a v u i n a d z o r . A k o m e ć e o n t o p o ­ v je r iti u d a n a š n j e d o b a ? Z b o g t o g a s e o d lu č i d a o s t a v i p o t ­ p u n o š k o l u i d a lič n o p r e u z m e u p r a v lja n je d o b r o m . P o s l o v i su g a č e s t o d o v o d i l i i u S a r a je v o . V r l o b r z o s t e k a o ie v e lik i b r o j p r ija te lja . S v e č e š ć e s e v i đ a o u p o v e ć e m d r u š t v u . Z n a o ie n e k i p u t o s t a t i i p o d e s e t d a n a i s v a k i d a n b i b i o o p k o lj e n m la d im , v e s e lim i b e z b r iž n im lj u d im a . S n iim a ie p o č e o d a o b ila z i p o ­ z n a t e lo k a le i p o č e o p o m a lo d a p ije . D o d u š e , u p o č e t k u p io je s a m o f in a , s la t k a p ić a i lik e r e . T a k o je p r o la z ilo v r ije m e . D a n i s u b r z o p r o m ic a li u iz o b i l j u , v e s e lj u i te fe r ič u . G o d i n e s u s e n i­ z a le . N i k o s r e t n ij i i z a d o v o lj n ij i o d S a lih b e g a . S a n a j v e ć o m g o ­ s p o d o m je b i o in t im a n . S v u d a s u g a j e d v a č e k a li, k la n j a li m u s e i la s k a li m u . I m e t a k s e z a n e m a r io . P r e p u s t io g a je p o t p u n o b iv š e m s u b a š i T u su fu i o v a j je r a d io š ta je h t io , g la v n o j e d a je z a t r o š k a i z a d r u š t v a u v ij e k b ilo . M e đ u t im u č a r š iji s e v e ć p o č e lo z u c k a ti k a k o k ir iju o d o n e v e lik e S a li b e g o v e k u ć e , š t o je u n jo j s u d , p o b ir e t r g o v a c M o r d o F in c i. U H u s i n o j k a h v i je j a v n o p r ič a o n o d v o r n i k iz b a n k e , d a s e S a lih b e g n e š t o n a d u g a č k o r a s p r a v lja o s a n j e g o v im d i ­ r e k t o r o m d a je d ir e k t o r n a in o s lij e u z v ik n u o d a ć e o n m je n ic e u t u ž it i. S a lih b e g n iie iz in a d a p r e m a to j b r b lj iv o j č a r š iji n i za d la k u m ij e n j a o s v o j ž i v o t n e g o je i d a lje l u m p o v a o i p io . A s im je v e ć m a tu r ir a o i p r e k o fe r ija ie p r o v o d i o v r ije m e sa s t u d e n t i­ m a . P r ir e đ iv a li s u z a b a v e u k o r is t » G a j r e t a « i k u p ili p r ilo g e p o �selima. Za vrijeme cijelog ferija skoro ni jednom se ne bi vidio sa Salihbegom. U koliko nije bio u Sarajevu, on je stalno po danu spavao, a po noći pio i bančio. Posljednje »Službene novine« donijele su ukaz, kojim se Asim Kekić postavlja za sudiju u Bugojno. Asim je prije od­ laska svratio i u svoje rodno mjesto da uzme sa sobom i majku, jer Ali-majstor bijaše umro pred dvije godine. Ostao je dva dana u spremanju i kroz to vrijeme je čuo da je Salihbeg ргоpio skoro sve, da od cijelog imetka ima još samo jednu njivu, ali i nju je založio kod vlasnika gostione »Veselom lovcu«, kod gazda Pape. I Salihbeg, oronuo, osijedio prije vremena, poderan, mo­ dar u licu, izašao bi čim se počne smrkavati i klateći se na no­ gama, uputio bi se u prvu gostionu. Stanovao je u Zajkinu ha­ nu. Naravno, nije plaćao ništa, jer ie Zajko nekada bio sluga u starog Dervišbega, pa nije mogao da zaboravi stari so i hljeb. Vrjeme je prolazilo, a Salihbeg padao sve niže i niže. Jed­ no jutro handžija Zajko ču neko potmulo iečanje i zavijanje, koje je dolazilo iz sobe u kojoj je spavao Salihbeg. Otvori vra­ ta i nađe Sahhbega zgrčena, ukočena pogleda, bez glasa. Poku­ ša da ga podigne, ali ne može-. Ubrzo potrča po ljekara i kad ovaj dođe konstatova da je šlagiran. Ležao je nekoliko mje­ seca. Zajko ga je pitao kao malo dijete. Počeo se pomalo opo­ ravljati. mogao je i hodati, ali je vukao liievu nogu i ruku i skoro ništa niie mogao govoriti. Tako se viđao po sokacima i jedno mogao da progovori i to nekim čudnim glasom koii kao da ie dolazio iz dubine: — Daj beba! ne mogavši izreći riieč hljeba. Tako se viđao dugi niz godina, a besposlena dječurlija kasabe derala bi se za njim. — Daj beba, daj beba . . . Tednoga dana kasaba se iznenadila. Sahhbega nije bilo Nije bio ni u Zajke. Nije ga bilo ni sjutra. Ni poslije mjesec. ) U okružnom sudu počinje rad poslije podne u četiri sata. Zimski dan. Snijeg pokrio sva okolna brda, samo vlažne sara­ jevske ulice još se bore da i njih nrekriie svojim bijelim ruhom. Pretsiednik suda Asim Kekić malo je kasnije nošao u kancela­ riju. U vestibila suda iza ulaznih vrata iznenadi ga jedan glas, koji u početku nije razumijevao. 1 — Daj beba! — vikala ie neka spodoba iz polumračna prostora. Asim se primače, zagleda se i nakon malo razmišlja­ nja, sav preneražen povika: ' — Jesi li ti to, Salihbeg, dragi brate?! ' U očima Salihbegovim nestade' onog tunog oogleda, že­ nice se raširiše i zasjaše se kao dvije zublje luča. Dugo je tako zurio u Asima i kad skide pogled, dvije velike suze skotrliaše mu se niz žuto i uvelo lice. Odgurnuvši rukom Asima, izleti 'na vrata i nestade ga iza ćoška sudske zgrade. Tri dana iza toga u Zajkovom hanu sluga nađe o jednom direku nekog čovjeka obješena. N a njegovu viku dotrčao je i Zajko i čim je ugledao obješenoga, zavika iz svega glasa: — Ah, valahi, Salibeg! VEHBIJA IMAMOVIC NARODNO ZDRAVLIE КОЈ1ИКО CE МОЖЕ ПУШИТИ? Ово питање занима сваког страсног пушача. Нлучници и лекари су већ у више махова покушавали да одговоре на ово питање, али нису питан>е сасвим расветлили. Количина дувана, која не шкоди човеку зависи у првом реду од индивидуалне конструкције пушача и његовог општег здравственог стања. Има људи који су претерано осетљиви преМа дуванском диму и њима шкоде и најмаље количине попушеног дувана. Лекари се слажу V мишљењу да човек здрав и са здравим плућима може мирне душе попушити дневно 3—5 томпуса или 10—20 цигарета. Сви л>уди, који пуше више о д тога, спадају у ред страсних, јаких пушача и сваком, ма и најздравији био, то претерано пушење може нашкодити. Треба пушити полагано и у већим размацима, a не једну цигарету за другом и нагло увлачити димове. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОЧИЈУ И БОЛЕСТИ Совјетски лекар Бухман утврдио je дуготрајним опитима вршеним иа болесницима да je запалење слепог црева увек у вези са знатним повећањем зенице десног ока. To Бухман објаилћава овако: си.мпатичне нервни систем, који изазива проширење зениие десног ока, пролази и кроз слепо црево својом мрсжом, и то врло често. Бухман je оперисао 3500 болесника који су имали запалење слепог црева u у 95 случаја je констатовао проширење зенице, још пре сигурне диагнозе болести. ВИШЕ ЈЕДЕМО НЕГО ШТО ТРЕБА Већ давно je од стране лекара утврђено да сви људи много више једу него што то изискује њихов организам. Под нормалним приликама човек би се могао задовољити и с трећином oiie хране коју обичио узима. Похлепност je рђава навика. Веровање да he човек бити тим здравији што више једе ствара супротно дејство: поремећаји у органима за варење, који се после npeiioce и на друге oprane тела <(јетру, бубрег, жуч и тако даље) и стзарају читав нкз најтежих, често неизлечивих болести. Боље je јести мање али све боља јела. Треба јести чешће преко дана али у малим оброцима. Најгоре пролазе са својим стомаком они л>уди, који свега двапут дневно једу и анда толико једу да се преједу. жава, као и благодарећи изложбама које се одржавају сваке годнне, a са којих држава купује радове од вредности, турски умјетници Ж1иве од свога рада, са надом на још боље резултате у блиској будућности. А дил Џ и м б о з. Београдски дневник »Самоуправа«, поводом овог кратког чланка г. Џимбоза, каже: Ми смаграмо да je г. Џимбоз много рекао, иако није све рекао. Треба прије свега додати да међу сликарским радовима који су донети у Београду има ствари које су заиста тако иитересантне, да могу задовољити и прстенциозније укусе. Нама се међутим чини, да су радови Арсала и Ешрефа баш зато занимљиви и зата тако пријатни за око (a у исто вријеме и тако пуни умјетничког израза), што ова два у^јетника наставл>ају географски локалну и расно нацжшалну традицију старих турских сликара,. наравно минијатуриста. У тону, у цртежу, na ако се xohe и /у мотиву, у духу и no нечем што je још дубље и врло тешко за анализирати... 85 �MALE KULTURNE VIJESTI Смрт турске књижевнице У Цариграду je у 84 години живота умрла турска књижевпица Лејда Ханум. Међу турским романописцима, Лејле Ханум je заузимала завидно мјесто. Написала je више књига из турске историје и л>убавних романа из царипрадског живот.а. Најпознатији њезин роман зове се »Клаунова кћерка«. Музеј Жил Верна Французи се на један лијеп начин одужују успомени сланвог писца фантастичиих и лу столовних романа Жила Верна. Његова многобројна дјела била су одувијек најмилија лектира омладине, a осим чисто забавне стране, сва овд дјела с у наговијестша и изградity свих данашњих чуда техпике и знаности. У Амијсну ће се ускорој отворити музеј Жил Верна, у коме he бити смјештени модели свих проналазака које je он у својим дјелима наговијестио. Књижевна сензација у Чехословачкој У Чехословачкој je изазвала огромну санзацију једна књига, чији je аутор и поред свих потрага остао потпуио непознат. Књига се зове »52 горке баладе вјечитог студентд Р оберта Давида«. Књигу je издало књижарско предузеће Фр Борови, али ни.омо ни публика никад нису дознали ко je анонимни бунтовни писац, који'je у, овој збирци дао 52 сјајне njeсме, какве одавно нису штампане у чехословачкој литератури. _ Важно дјело професора Шефкије Бубића Професор г. Шефкија Бубић, наш сарадник, истакао се посљедњих година као један од најзвећих задругарских писаца. Његово дјело »Ш тедња у задругарству« добило je на конкурсу прву награду. С^Вез набављачких задруга државних службеника у Б еограду и з-aie му сада једно ново важно дјело. Књига je у штампи и зваће се »Потрошачко задругарство«. Предмет који г. Бубић обрађује у нашој литератури досад није уопш те обрађиван, na дјело има пианирски значај. Исти накладник издаће му и једно обимно дјело о енглеском задп''гарству, које ie превео у за^лници са проф. г. Ником Милићевићем. Студија о књижевнику Едхему Мулабдићу У посљедњој свесци часописа »Гласник југословенског проФесорског друш тва«, кога у Београду издаје Удружењ е професора, изашла je опширна студија о р аду и дјелу нашег кљижевника г Елхема Мулабдића, писца зеленог бусењ а«, »Ha обали Босне«, »Нова времена« и др. О ву студију врло топлу и убЈедл>иву. написао je проф. г. Абдурахман Наметак. Успјех сликара И смета Мујезиновзћа Сарајевско удруж ењ е пријатеља умјетности »Цвијета Зузорић« приредила je у 'просторијама Градске вијећнице велику изложбу ликовних умјетника Дринске бановине. Излоокбу je отвориб београдски књижсвнијс г.Тодор Манојловић, у присуству изасланика Њег. Вис. Кпеза Намјесника Павла, бана Дринске бановине г. Лукића, претсједника општине, команданта армије и др. Ha изложби учествују сликари гг. Ро.чан Петровић, И смет М ујезиновћ, Ђоко Мазалић, Мица Т одоровић, Д аниел Озмо, Бранко Ш отра, Хинко Лас, Kap­ ao Мијић, Вили Хемпл, Bojo Димитријевић и др. Најусјелије радове на цијелој изложби, дате са истинским надахиућем и великом т ехничком вјештином, дао je наш млади талентовани сликар г. Исмет Мујезиновић. . Зејнаб, шуго моја Била je д је в о јк а ... Туркиња. С великим несташни,м очима, црним, чистим, урешеним, као сомот меким, дугачким трепавицама. Црнпураста, с косом сјајном као гавраново крило, које није дирнула хена, — поносом дјевојачким. A у очима титрави сјај туге. Стародревна туга целог турског народа. Народа Богобораца, чије хиљадугодишње књиге Мухамедове садрже толико мудрости, толико стрпљења, толико издржљивости, лепоте и бола. Девојка се je звала Зејнаб. Била je јединица. Била je родитељска радост, н а д а . . . и разочарање. Онн су je волили, волили су je чудно, лримитивно, мож да исто родитељски. Желили су joj срећу. Такву, наравно, какву су они замишљали. Кад je мујезин позивао правовјерне на молитву, стари Исан поткивач молио се je д уго са истинском вјером. У молитвама својим он je просто јасним ријечима молио Алаха, Бога Јединог да подари срећу оној, јединој, коју je љубио великом очинском љубављу. . . . Зејнаб je имала велико срце. И путеви његови били су предаиђени од рођења на странама књиге Ксмета. Који пут, Исан и стара Бахрија говораху joj о удаји. 0 њеној будућности. О томе колико ће откупа добити за н>у, na да проведу посљедibe дане у миру и безбрижности. И онда: како би било лијепо да je удају у вароши, у Трапезунту, у харему неког занатлије или трговца, na да живи у лијепој кући, у пространим и чистим одајама, a не у смраду ковачнице гдје дим нагриза очи и бора кожу. Ове мудре ријечи Исан је завршавао подижући црни кажипрст своје десне руке: — Зејнаб, вријеме je да се одлучиш. Зејнаб je сам о шутила. Стидљиво руменило њених седамнаест прољећа бојило je дјевојачко лице. Она није могла да мисли. Она je знала, предосјећала сам о једно: Одређен рок још није дошао. И није се журила. Мирно je саслушавала ријечи родител>а и . . . ченала. Понекад je бацала поглед равнодушно негдје у празнину: — Има времена, Бабо, неће ми п објећи . . . . . . Зејнаб je била лијепа. Имала je ону милу љепоту која се налази само у селима, која се ствара у слободи, у дивљем Кршу Мале Азије. Ону милу л>епоту, складну и хармоничну, која мами, зове и од које постаје тако свјетло при души. Гледаш je и осјећаш жељу да се захвалиш некоме за сву радост, оваплоћену и свијетлу. Тако je у мирном ишчекивању живила Зејнаб — дјевојка са очима у којима je дрхтала туга, са срцем великим неузнемиреним. И живила би тако веома дуго, да нису дошли дани Ксметом одређени, предвиђени у књизи њенога живота. Дошли су и покренули нешто големо, страсно и прелијепо. . . . Неочекивано, некако одмах, као из ведра неба, завијао je рат све крвавом вијавицом. Дошли су дани огњени, дани пожара. Распљескали су радост ове земље. Радост људску. Обесцјењеном крвљу, крвљу своје браће залили су, напојили земљу, да би бујним пелином — горчином људском зарасла она. . . . Ц рвеном зором и у ноћи сијао je хоризонт. Риком ђаволском су грмили топови. Несрећу су прорицали, биједу бљували из својих челичних ждријела. Несрећу која се не да преживити. A мрачна утроба рата пунила се са жртвама, часак прије тога још пуна живота. . . . Фронт се приближавао. Негдје, сасвим близу, стењао je руски митраљез, злобно акцентирајући своје — Так-так-так.. . . . . A у ноћи, негдје даље усамљено су рикала, урликом гладним, ждријела топ ов ска.. . И у село Зејнабино дошао je пук на одмор. Д ошао je и распоредио се no домовима: no кућама сељачким, no стајама, оборима, no градинама и пољанама, свугдје. Измијенио je ток живота, установљеног вјековима и донио своје ново живљење патничко, рововско, пуно шкргута, поломљених костију и крвавог зноја. Исан, ковар, добио младог поручника и неколико војпика. Поручник je имао дјетиње свијетло лице, пуно вјечитог осмјеха. Пјевао je пјесме, свирао на гитару, као да није рат, као да није дошао са мртве страже, као да никад није ни видио смрт и несрећу. Донио je са собом нешто ново, чудно, недокучиво. Унио je у мали свијет ковачеве куће и неку ведрину и неки страх. Све оно о чему je Зејнаб дотле само сањала. Све што год je учинио поручник, чинило се дјевојци мило, једноставно и разумљиво. Б ез позе. Без варошке намјештености. И чинило се Зејнаби да она познаје поручника, не дапима, већ годинама. Давпо, у вјековима, прије хиљаду година, сретала га je, била с њиме, живила једним животом, �Кад je лијегала у кревет, дуго није могла заспати. Мислила je, сада није могла да не мисли. . о њему. И шапутала тихо, тихо, да не чује мати, побожно молећи: — ...Д р а г и , ж ељ ен и ... Ујутро се будила са уплаканим очима. Облачила се журно да га види што прије, да буде с њиме. И кад га je сретала на стазици у воћњаку, сва блистава од радости., узвикивала би: — - - . Мархаба, Забите! Поливала му je студену воду из кладенца, на руке, изнад легена, додавала му шербе и каву, заслађену леблебију и смијала се тихо и уплашено, негде у дубини свог срца. Љетне ноћи, као зимски дани ... Кратке с у .. . Зора са зором се сусреће. И у нарамчастом заласку сањивог сунца, назире се ново буђење радосног праскозорја. Нарочито се осјећа у тим љетним лијепим ноћнма умирање звукова дневног живота. Лака, ћудљива тишина. И, у овој тишини, осјећајност, нека нарочита, своја, туга која се неда ријечима опнсати. Фронт се ломјерио напријед. Није се више чула пуцњава. A они су се сретали иза села на узаној путањи која je воднла ка »Грапезунту, ка мору, које се није видило, али чуло. Поручннк je долазио весело, озарен осмјехом, пјевајући лијепе пјесме. A одмах за њим као сјенка се прш радала Зејнаб. Трчала je журним, задиханим кораком уплашене срне. Испрекиданим гласом je питала: — ...З н а м . О д а в н о ... Одавно чекаш? Опрости зн аш . . . О т а ц ... Много путева има човјек, али пут срца je један: ка спајању, ка срећи. Кидају дугмета јелека крупне мушке руке. Ломе танак струк. Вреле уснице пију пјевајућу тугу из црних очију Зејнаб. A она се превија сва, д р хти .. . и шапће тихим шапатом: — Џемал, секерм, џанум.. . Севгидим.. . Џемал м о ј. . . A Исан не дријема. Исан опажа промјену на кћери. Уходи н>у и поручника, и, предосјећајући неко зло, диже загарављени кажипрст, пријети н>име злокобно и вели: — Зејнаб, јединицо моја, иази шта радиш. Ja нећу да ми упрљаш срамом моје сиједе косе. Остави се тога. Није он за т е б е .. . Чувај дјевојаштво, Зејнаб. A дјевојка, очи што пјевају тугом, срце огромно пуно љубави, није слушала, није мислила. Није ни хтјела мислити. Обарала je главу да се не сретне са очевим погледом, крвавим и сузним, изгриженим ковачки.м димом. И журила се да се искраде, да полети тамо, на крај села, да се стретне са поручником, да се исплаче у мукама срца, да у радости љубави своје запечати све пољупцем дугим до издисаја . ..П у к je о д л а зи о ... Зејнаб није плакала: она je знала да су дошли нови дани, судбом предвиђени, рокови одређени. Стајала je блиједа, без капи крви у лицу и пратила очима сиву колону људи који су одлазили на поља смрти, под вихор челика и пламена. ...П ор учн и к je посљедњи пут махнуо руком и ишчезао.. . да се више никад не врати . . . A Зејнаб je ушла под зачађени кров куће своје, знајући да под срцем носи нови живот, зачет у кратким љетним ноћима, осмјехом озарен, сузама оплакан.. . . . . Пук je отиш ао.. . . . . Кује И сан. . . к у је .. . . . . Лупа тешким чекићем усијано гвожђе. Kao да хоће овом лупо.м да заглуши тугу своју, коју никако не може да преживи. Древним проклетством, које не зна милост, проклео je он кћер своју, Зејнаб, радост своју и тугу своју. Проклео je и избацио из куће као блудницу, жигосану печатом срама који се не да опрати. И отишла je Зејнаб од куће са дјететом у рукама, истим путем којим je отишао п ук .. . Отишла je да тражи насмијаног поручника и не слутећи да он, судба њена, одавно већ спава вјечнтим сн ом .. . Отишла je Зејнаб — пјевајућа туга у очима, срце велико и пуно љубави, и ако тле никад за својих осамнаест прољећа није напуштала село очева својих. Отишла je да се никад више не врати. . . Тешко je на души старога Исана. Сагиба крута леђа, над мијеховима, кује, лупа no усијаном гвожђу. Тешко му je. A зашто? Он и не зн а . . . И не може да зна. Он je испунио закон стародревни, закон предака. Бацио се каменом на блудницу, ону једину, коју je волио. Није примио срамоту на своје сиједе косе. Али ето, лудо срце родител»ско. Не зна за мир.. . . Т угује и плаче. Тугује и кришом дозива Зејнаб — тугу своју. ШИРИН АЈДИН НОВЕ КЊИГЕ ŠLJIVA« O D PROF. IN 2. AGR. ŠERIFA BUBICA Ovih dana izišla je iz štampe pod gornjim naslovom praktična i poučna knjižica za naše voćare. Pisac je prikazao korist i način, te isplativost đubrcnja šljivika u svrhu kvantitativne i speci­ jalno kvalitativne proizvodnje. Od šljive za izvoz kako u sirovom tako i u sušenom stanju traži se krupnoća, prema kojoj se šljiva i plaća. G . Bubić kao poznati naš dobar socijalni agronom djeluje u našem najvećem šljivarskom rejonu, te lično vrši oglede đubrenja u raznim šliivicima. Iznosi nam dragocjene podatke o blagotvornom uplivu dub riva na rodnost voć­ nog stabla ističući i ostale odlučujuće faktore: način sadnje, svestrane njege i zaštite i t. d. Pošto strana pijaca potražuje i šljivu koja dozrijeva nekolike neđeljc pred domaćom šlji­ vom Požegačom to g. Bubić apelira da se u šljivicima blizu većih izvoznih centara goje sor­ te raznih šljiva cjepača, kao što je Bilska i Cimerova. Iste nam stručno opisuje. S obzirom na praktičnu vrijednost ove knji­ žice i na njenu popularnu cijenu od Din 3.— po komadu, ista je kao prilog našoj stručnoj voćarskoj literaturi za široke seoske slojeve upravo dobro došla. D ipl. agr. M. Fazlagić, upr. rasadnika. illlllllllllllP« Уредмиштво je добило слиједеће кнлге и листове: Душан Ђуровић: Међу брђанима, »Hama Књига«, Београд, свеска 30, уредник Жика Милићевић. Мак Диздар: Видовопољска ноћ, издање »HoRe библиотеке« НО-БИ, Сарајево,. 1937, књига прва, циј. 8 Дин. Ковачићев зборник, уредили Фрањо Бзш и Јанко Глазер, издање Згодовинског друштва у Марибору. Гласник југословенског професорског друштва, Београд, уредник Предраг Каралић, књига XVII- 7, за март 1937. Српски књижевни гласник, Београд, уредник Милан Предић, за април 1937. Ла натион Арабе, Геневе, уређују Емир Шекиб Арслан и Ихсан беј Ал-Ђабри, свеска за јануар-април. Ческословенско Јихослованска Ревуе, Праг, уредници Антонин Берингер и М. Милошевнћ, св. 8— 10. Гласник Исламске вјерске заједнице, урсђује Алија Наметак, свеска 4, год. V. Шериф Бубчћ: Ђубрење шљива, Сарајево, цијена 3 Дин., 1937. Просвета, лист за савремене проблеме и књижевиост, издајс друштво »Просвета« у Сарајеву, уредник Др. В. Рундо, б р .-4. 1937 год. �(Nastavak) Bosna i muslimani Bosne 3 Administrativna podjela carstva i l o k a l n a u p r a v a . Turci su odmah u početku stvaranja svoje države sve oblasti u Aziji podelili u srezove — k a z a i okruge — s a n d ž a k-1 i v a. Posle osvajanja Carigrada, carstvo je podeljeno u dve provincije — dva ejaleta, Anatoliju i Rumeliju, sa glavnim mestima za Aziju u Ankari, odnosno Kutahiji, a za Evropu u Sofiji, odnosno Bitolju. Vre­ menom kako se širila državna teritorija, tako su nastajale nove provincije. N a čelu provincije stajao je carski namesnik — b e j l e r b e j , obično vezir sa tri tuga, a na čelu sandžaka, s a n d ž a k b e j , m i r a 1 i v a, paša sa jednim, odnosno dva tuga. U srezovima neposrednu sudsku vlast a često i administrativnu, vršile su k a d i j e , odnosno njihovi mestozastupnici, n a i b i . Samo u glavnim mestima sedili su kadije — m u 11 e, a u creskim naibi. T o su bili m u s e l i m i i a j a n i . Muselime je postavljao sandžak-bej kao svoje komesare, dok su ajane birali najugledniji građani dotičnog sreza. Ajani su vršili i izvesne komunalne poslove.. Sela su imala svoje m u h t a r e — kneževe. »Više grupisanih sela jednog sreza sačinjavali su n a h i j u dotičnog sreza. N a čelu nahije stajao je k o d ž o b a š a. Zapovednici utvr­ đenih mesta zvali su se d i z d a r i , u Bosni k a p e ­ tani. U sedištima provincija i u okružnim mestima bile su m u f t i j e , interpretatori zakona. Muftije nisu imali sudsku vlast, nego su od slučaja do slu­ čaja po traženju vlasti ili privatnih lica izdavali f e tv e — juridičko-religiozna konsulta prema kojima su sudije u konkretnom slučaju donosile svoja rešenja. Muftijske fetve nemaju karakter opšte norme. P r i h o d i c a r s t v a koje je pobirala država odnosno spahije, osnivaju se delom na šeriiatskim propisima, delom na carskim kanonima, a uglavnom su ovi: harač na tributerne zemlje i desetina na desetinske idžizja. Harač i desetinu država, odnosno spahiie pobirali su u naturi. Harač nije mogao biti manji od jedne desetine ni viši od jedne polovine ploda. D ž i z i j u — glavarinu plaćali su nemuslimanski podanici carstva: nadalje uvozna, izvozna i provozna carina, zaostavština podanika koji umru bez zakon­ skih naslednika, tributi vazalnih država i kontribucije, razni porezi na stoku, na košnice, na luksuzne artikle, na udavače, gradski nameti i trošarine, te raz­ ne takse, novčane kazne i t. d. 4 V o j s k a . Sve do osvajanja Bruse, Turci nisu imali redovnu vojsku. Za slučaj rata, Osman je preko seoskih starešina pozivao narod pod svoju zastavu. Po svršetku rata, ratnici su se vraćali svojim domo­ vima sa ratnim plenom. Plate nisu imali. Posle osva­ janja Bruse, Urhan je po savetu svoga brata i prvog turskog vezira, Alaudina formirao jedan puk redovne pešadije — P i j a d e. Dobro plaćena i ratnim plenom zasićena momčad doskora je izgubila svaki smisao za red i vojničku disciplinu: počela je na državu stav­ ljati sve veće zahteve, a u narodu stvarati zabunu i nemire. Da tome stane na put Urhan je po savetu i uputstvima svog vrhovnog kadi-askera K a r a H al i l p a š e Č e n d e r l i j e , ove trupe rasturio i mesto njib, godine 1330, formirao jedan novi puk od hilja­ du momaka sastavljen isključivo od hrišćanskih mla­ dića. Ime i blagoslov ovoj novoj vojsci dao je na glasu pobožni šejh H a d ž i B e k t a š : » N e k a s e ovim ladićizovujeničeri, novavojska. N e k a bi A l a h d a o da n j i h o v o lice b u d e v e d r o i s v e t l o , n j i h o v a m i š i c a j a k a , sabla o š t r a a s t r e l a s m r t o n o s n a . N e k a im A l a h b u d e u p o m o ć i i o s i g u r a p o b e d u«. Tako je postao Jeničarski Odžak. O d Urhana do Mehmeda IV uzimano je svake godine po hiljadu dečaka u prinovu vojske - A d ž am i o g l a n e . Ovi dečaci otrgnuti iz majčina krila i isturčeni, brižljivo su vaspitavani i spremani da, kad bude trebalo, mačem i svojom krvlju služe samo dinu i sultanu. Ograničeni na vojničku kasarnu, bez rodi­ telja i domovine, bezuslovno podložni svome koman­ dantu, uvek spremni i na najveće žrtve, Janičari nisu znali za drugo nego za čast o d ž a k a i slavu carstva. Kad se potreban broj Janičara nije mogao popu­ niti robljem dovedenim iz hrišćanskih zemalja sa kojima su Turci ratovali, onda su uzimana deca poda­ nika carstva, hrišćanska i muslimanska. Kod uzima­ nja decc podanika carstva, retko je kad upotrebljena sila. Roditelji su smatrali za čast da se njihova deca vaspitaju u pustanzi na carskom dvoru i da docnije zauzmu najveće položaje u državnoj upravi, voj­ ničkoj i građanskoj. Ove je dece najviše dolazilo iz Bosne, Albanije i Bugarske, retko kad iz Srbije. 5 J e n i č a r s k i o d ž a k imao je četiri divizije; D ž e m a a t , B u j u k , A d ž a m i o g l a n i Segb a n. Svaka je divizija imala po nekoliko kohorti — o d a , o r t a . Jedna tretina janičarske vojske bila je smeštena u carigradskim garnizonima. Kako su se Turci kao i drugi nomadski narodi u početku svoje istorije bavili lovom, tako su svojim najodličnijim pukovima dali imena čuvara lovačkih pasa: Se g - �ban, S a m s u n d ž i , T u r n a d ž i i S a g a r d ž i . Lov je na Istoku simvol rata i ratne vještine pa se i ovi nazivi smatraju za imena puna časti. Starešina celokupnog Jeničarskog korpusa, zvao se A g a . Svaka je orta imala svoju zastavu i četiri viša oficira koji su imali također čudne nazive, uzete, da tako rečemo, iz kuhinje: Č o r b a d ž i - b a š a , A š č i baša, S ak a- ba š ai V e k i l h a r a č - b a š a . Č o r b a d ž i - b a š a j e u svečane dane delio voj­ nicima posebnom kašikom pilav iz K a z a n a. I janičarska zastava imala je oblik kašike, pola žuta, pola crna. Kazan i kašika, to su svetinje Janičara, to je paladium odžaka, isto tako svet kao i zastava. Kod kazana se zaklinju regruti, a ako neprijatelj zapleni kazan, to se smatra isto tako velikom sramotom kao da je zastava pala u ruke protivnika. Za vreme pobu­ ne i nemira u gradu, stranac koji bi se sklonio do Kazana, bio je siguran za svoj život. A š ć i - b a š a je imao pravo da kažnjava mom­ čad svoje orte kad se ogreše o disciplinu odžaka. Najblaža kazna sastojala se u tome da krivcu zavrnu noge u falake i da mu udare dvadeset do četrdeset štapova po golim tabanima. Ako je krivac u većoj meri sagrešio, i radi toga na smrt osuđen, onda su ga dželati u vreću strpali i' po zalasku sunca u more bacili. Jedan metak iz topa sa gradske tabije, potsetio bi mirne stanovnike prestolnice da je jedan Janičar manje. Večil-harač je nadzirao izvršenje kazne. Janičarski odžak smatran je kao ognjište jedne porodice. Članovi porodice dužni su pokoravati se starešini doma, ali samo dotle dok se on brine za njihovo dobro. Ako članovi odžaka, momci i oficiri nisu zadovoljni s Agom ili Velikim vezirom, sa Defterdarom ili Sejh-ul-Islamom, pa i samim sultanom, oni se odmah kupe oko Kazana n a E t m e j d a n u i tu drže protestne skupštine koje su ne jedan put sta­ jale Agu ili Velikog vezira glave a sultana krune s glave. Aga je ima rang vezira sa tri tuga, imao je pravo da prisustvuje carskom divanu i da govori o stva­ rima i potrebama Janičara. Sem toga Aga je imao i svoj divan, najveći vojnički sud kome je on pretsedavao. Članovi ovog najvećeg suda carstva bili su generali: Segbanbaša, agin zamenik i upravnik Cari­ grada u aginoj otsutnosti, samsundži-baša, turnadžibaša i sagrđi-baša, kul-kehaja i Baš-čauš. Divan je zasedao u aginoj palati i rešavao o poslovima odža­ ka.. Aga je u isto vreme bio i šef javne bezbednosti carske prestolnice i u tom svojstvu dva puta nedeljno obilazio grad da se lično uveri da li je sve u redu. K u l - k e h a j a imao je izuzetan položaj među gene­ ralima i u ćelom korpusu. On je bio načelnik štaba i najuticajnija ličnost u vojsci. Ni aga pa ni sam sultan nisu ga mogli smeniti ako na to ne pristane ćeli kor­ pus. Starešina alžirskih Jeničara zvao se D a h i; ko­ mandant divizije Adžami oglana, I s t a m b u l - a g a , tvrđavnih posada, S e r d a r - a g a . Sem regularnih Jeničara bila je sva sila počasnih članova odžaka koji su pripadali pojedinm ortama. Sultan, čim stupi na presto postaje začasni član prve orte. Mehmed II formirao je još tri divizije redovne vojske Jeničara; diviziju oklopnika i radnika arsenala, artileraca i artileriske komore, diviziju bombardera i sapera. Ove su divizije igrale važnu ulogu u reformama Selima III. Turska konjica bila je sastavljena iz dve klase: carske regularne kavalerije i zemaljske odbrane. U sastav redovne konjice — carske regularne kavale­ rije, spadaju s p a h i j e i s i l i h d a r i i njihova dva desna i dva leva krila — u l u f e d ž i j a n i j e s m i n i u l u f e d ž i j a n i jesar, g u r e b a i je sm in i g u r e b r a i j e s a r . Regulama konjica bila je najodličnija turska vojska, najbolje plaćena i u bitci naj­ bliža sultanova garda. Po pravilu oni su išli u rat samo onda kad je sultan lično predvodio vojsku. Janičari i spahije vodili su tursku vojsku puna tri stoleća od pobede u pobedu; na njihovaim je ramenima počivala Turska imperija od Murata prvog do Sulejmana Velikog, oni su bili pravi ponos i dika osman­ skih sultana, strah i trepet hrišćanske Evrope. — Spahije i silihdare ne treba mešati sa povlaštenim baštinicima lenskih dobara, sa zaimima i timaroitima, o kojima je govor na drugom mestu i koji su uvek bili više na smetnju nego na pomoć carstvu. Starešine carske konjice zvali su se g i p a h ia g a i s i 1i h d a r-a g a. И з ур ед н и ш гва У овом броју доносима топлу и лијепу приповијетку »Зејнаб, туго моја«, од младог и таленеваног турског писца Ширин Ајдина. Приповијетка обрађује један љубавни мотив из ослободилачких ратова за спас Турске испод туђина. Ha лијеп начин описана je љубав једног младог турског официра, који je логинуо у Кемаловим бојним одредима и лијепе Зејнаб, ковачеве кћерке. Ова je прича иреведена на више европских језика. У идућим бројевима настојаћемо да донесемо за читаоце »Гајрета« још коју причу из савремене турске литературе. 89 �ДОМАЋИНСТВО Шта треба да знамо о пепелу? Ако извадимо пепео из пећи na га саспемо на жердвицу, то се пепео поновно угрије, јер се у пепели налази много састојина које још посве нису лзгориле na тако држ е још дуго времеиа топлину. A ko на примјер помијешамо пепео од брикета са нешто кухишске соли и сирћета, добијамо добро средство за чишћење бакрених предмета. A ko имате скупљена пепела од цигара или цигарета, онда га можете врло добро употребити за чкшћење стакла, огледала, златних и среброних накита, лфља на покућству и т. д. Пепелом од папира, кад га мало овлажите можете очистити коситрене предмете. И пепео од ка.меног угља мож е се улотребити за чишћење рђе на жељезу. T o ћете ндјбоље учинити ако претходно те предмете намажете петролејол!, na крпом умоченом у ситни neneo каменог угљд орибате предмете. Истим пепелом могу се орибати јествсни прибори, ако задрже какав мирис од јела. У дрвеном пелелу могу се добро ушчувати jaja, про.мппр, na и некоје воће, д а се не поквари. Дрвени je neneo одлично гнојиво за цвиjehe. Je ли лук љековит? Ко трпи на жул»евима и брадавицама нека се помогне соком црвенога лука. Главицу црвепог лука метните у— право cnphe на једно 3—4 сата^ ^Онда je извадите, преполовите, na пошто je огулите привежпте je за курје oito, или брадавицу. To ћете понавл>ати дотле док жуљ не омекша. Изд тога ћете ra лако иавадити и самим прстима. Многи употребљавају лук и против опадања косе. Пошто главу неколико пута луком добро натару, отврдну власи и порасту. i Против пчелињег убода, ако се убодено мјесто одмах натаре луком, д обро je средство, да убод не боли и прође. Испирање грла код вратобоље, луковом воД0 Л1, одлично дјелује да вратобоља прође. A ko ћете да при.тлјепите папир на ковину, онда оно мјесто, на које желите прилијепити папир, д обро оперите содом, натдрите га за тим соком лука црљенца, те одмах на lb прилијепите папир и притисните га. Кад се о с у ши, не да се папир лако стргнутц с дотичнога мјеста. ШТО ЛИСТ »ГАЈРЕТ« БУДЕ ИМАО ВИШЕ ПРЕТПЛАТНИКА БИЋЕ СВЕ БОЉИ И УРЕЂЕНИЈИ. ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ И ОМОГУЋИТЕ ЛИСТУ НАПРЕДОВАЊЕ! II 90 J e d n a Is lo r ls k a s k u p š tin a S a v e z a s lo v e n s k o g s o k o ls t v a U predvečerje krvavog svetskog rata, 12 aprila 1914 g., održana je u Beču u hotelu »Pošta« redovna skupština najvećeg sokolskog foruma — Saveza slo/enskog sokolstva. Između ostalog, na dnevnom redu ove skupštine bilo je i sledeće: prijava Saveza ruskog sokolstva za člana Saveza, sokolski sletovi u 1914, 1915 i 1916 g., određivanje vremena i mesta za budući slet Saveza i razgovor o daljem razvitku sokolske ideje u slovenstvu. Na ovoj skupštini bili su prisutni, pored braće Čeha koji su sa­ činjavali uži odbor Saveza, i delegati hrvatskog, slovenačkog, srpskog i poljskog sokolstva. Iza češkog sokolstva najbolje je bilo zastupljeno srpsko, jer su sve srpske sokolske organizacije poslale svoje delegate. Na skupštini su najpre rešavane redovne stvari Saveza i usvojeni su izveštaji funkcionera. Zatim se pretresalo o primanju ruskog so kolstva u Savez. Zastupnik poljskog sokolstva, dr. Fišer, protivio se da se rusko sokolstvo primi u ovaj Savez sveslovenske sokolske za­ jednice zato »što se poljskom sokolstvu u carstvu ruskom ne dozvo­ ljava da se razvija«. Međutim, kako su propisi ruskog sokolstva od­ govarali potpuno temeljima sokolstva, svi su delegati, osim dra Fisera, bili za primanje ruskog sokolstva u Savez slovenskog sokolstva. Pretsednik Saveza, dr. Josip Šajner, izjavio je u početku svoga govora da su bugarski junaci javili »da neće doći na sastanak sve ciotle, dok sc na njihovom specijalnom kongresu ne reši koje stano­ vište treba da zauzmu«. U ovom pitanju saradnje bugarskih junaka s ostalim Slovenima u Savezu očekivalo se mišljenje pretstavnika srp­ skog sokolstva, jer drugi balkanski rat prekinuo je savezničke veze Bugara i Srba. Koliko je bilo sokolske svijesti medu pretstavnicima srpskog sokolstva na ovoj skupštini koja se držala u carskom Beču, vidi se po tome što je brat Voja Živanović, u ime srpskog sokolstva zamolio pretsedništvo Saveza da pozove ponovo braću Bugare da stupe u zajedničku sokolsku organizaciju, »jer trazvice koje su na­ stale u političkom životu ne smeju odjeknuti u sokolstvu, kome mora biti svrha da se Slovene zbliži«. Ovaj predlog brata Zivanovića prim­ ljen je sa potpunim odobravanjem, a u ime Češke opštine sokolske na­ pose je blagodareno bratu Zivanoviću na ovom lepom stanovištu srp­ skog sokolstva. Posle ovoga prešlo se na ostali deo dnevnoga reda. Zaključeno je da se u što većem broju učestvuje na III slovenskom svesokolskom sletu u Ljubljani, koji će se održati 15, 16 i 17 avgusta 1914 g. Go­ dina 1915 namenjena je proslavi Jana Husa, koja će se održati u Ieto u Pragu. Godina 1916 određena je za sokolski slet u Beogradu, a 1917 za sveslovenski sokolski slet. Budući da u ovoj godini pada Prerađovićeva proslava u Zagrebu, određen je Zagreb kao mesto sveslovenskog sokolskog sleta. Konačno, na ovoj skupštini pretresana su sitnija pitanja koja se tiču opšte organizacije. U isto vreme održana je i sednica Tehničkog odbora Saveza pod pretsedavanjem brata vode Saveza, dra Vaničeka, na kojoj su utanačene sve pojedinosti o sletu u Ljubljani i rešcna mnoga važna pitanja tehničke prirode. Iz izloženog vidi se jasno kakav je duh vladao u najvećem so­ kolskom forumu neposredno pred rat i kakav je program trebalo iz­ vesti. Međutim, do izvođenja programa nije došlo zbog objave rata, 1914 g. Ljubljanski slet je zabranjen, a Savez slovenskog sokolstva ukinula je vlast 5 maja 1915 g. i Hajrudin ćurić. �ГАJ PETOB ГЛACH HR liti ji u ući м а и и ф е с т а ц и ја Г а јр е т о в е м и с л и у П р и јеп ол м у први дан Бајрама, 21 фебру,ара 1937 године, Месни одбор друштва Гајрет у Пријепољу, одржао je своју велику годишњу забаву, у просторијама хотела »Kopao« у Пријепољу, која je успела у сваком погледу и зш д сваког очекивдња. Још много пре почетка извођења програма сала хотела »Корзо« испунила се гостима, тако да се око 8 часова није могло наћи ни једно слободно место. Ову приредбу нарочито je посетила муслиманска омладина у д о сада иезапамћеном броју. I Тачно у 8 часова на вече претседник Месног одбора г. Башовић Махмут, отворио je забаву са вратким, али лепим поздравним говором захвдливши се гостима на посети и пожелевши им да забаву проведу у најбољем расположењу. За .овим je секретар.М есног одбора i\ Хашимбеговић Саит, судски чиновник из Пријепол>а, одр>као врло лепо предаваље о значају друшгва Гајрета no национални и културно-просветни препород нашега народа, које су присутни саслушали са напрегнутом пажњом и попратили са бурним аплаузом. После предавања дилетанти Месног одбора Гајрета извели су ла опште задовол>ство позоришни •комад »Противници« о д г. Муратбеговића Ахмета, драматурга Народног позоришта у Загребу. Улђге су имале гђице Поја Томашевић, учитељица радничке школе, кдо Атифа, гђица Хасна Хашимбеговић, ученица гимназије, као Султанија, затим гђице Науија Чавић, Дана Деспотовић и Нада Несторовић, као девојке, a Пашановић Хилмија, као Алијага и Хашимбеговић CaiHT као Фуад. Овај комад и самим својим предметом и начином како je лепо изведен, изазвао je буру одушевљења код свих присутних, који су пошто je завеса пала, неколико пута јаким и бурним аплаузам повраћала дилетанле на позоршицу и поздрављали их са огромним задовољством. После програма настала je игранка и весеље које. није прекинуто све до зоре. Месни одбор друштва Гајрета у Пријепољу, који he у будуће и муслиманском женскињу поклонити пуну пажњу и што je могуће више учинити за његов пултурни развитак и напредак, приредио je на дан 21 марта 1937 roдине, у просторијама Дома иародног здравља, Гајретову женску забаву, која je исто тако од стране нашега женскиња била Јпосећена у неочекивапом броју. Поред мусли- манхи, ова je забава била јако посећена и од њихових сестара православних, које су пожуриле, да ову прву аабаву, која je била приређена специјално за наше муслиманке, што већма увеличају својо.м посетом. Све приустне биле су необич1НО радосне и одушевл^н>е, што се и шима пружила могућност, да бар у неколико учествују у културно просветном подизању и разијању наше средине. Ha овој забави, на којој су мзведене сЕе тачке програма које су извођеие и на мушкој забави, одржала je врло лепо предавање гђа Ајиша Драчо, учитељица из Пријепоља. МЕРХУМ АЛИЈАГА ПОТУРОВИЋ У, иетак, 19 фебруара 1937 године, преселио je на ахирет познати ваш суграђанин, хотелијер хотела »Гази«, Алијага Потуровић у својој дубокој старости у 83. години живота. Мерхум Алијага био je познат широм цијеле Босне и Херцеговине, јер се je бавио угоститељским обртом око 55 година. Најприје je био у Морића хану око 30 година, a зати.м je узео у закуп Хотел Гази, чијц je био закупник од његове изградње т. ј. од 1909 године na све до данас. Рахметлија je учествовао у борби против окупаторске војске, за вријеме окупације Босне под водством бпнбаше Акиф еф. Соче, н,а Жепчу и Клокотима. Све важније конференције бивших народиих посланика и посједника одржаване су у Хотел Гази. Разметлија оставља иза себе жену и шестеро дјеце. Рахметуллахи алејхи, рахметен васиа. 91 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6be192bc726be5e0bbaff8d07cc77686.pdf b76f65249835224ff8656dd9946bb1b9 PDF Text Text TAKCA у готову ПЛАЋЕМА г п а с п и к К у л т у р н о п р о с -в је т н о г друштва Г а / р е т а F. WELC: NA PUTU U CAR5IJU Сара/ево 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА V САРАЈЕВУ • Број 6 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �САДРЖАЈ: URED NIŠTV O : Na završetku jedne godine / Prof. HASAN ĆIŠIC: Privatna inicijativa i narodno prosvjećivanje (Uz pro­ svjetni rad Gajretove narodne biblioteke u M ostaru) / AHM ED KEM URA: Kuda ćemo sa našom omladinom kad završi srednju školu? / A LIJA M. CO RDA : Jesu li postojali Bogumili u Bosni i Hercegovini / A DILA D IZD A R : Kult majke i dječija zaštita / RASIM K RZIC: Za kulturni i ekonomski preporod sela / SAFET BU RINA : Silazak niz brijeg, pjesma / H AM ID D IZD A R : N a obalama Vrbasa i Plive, putopis / Nn-ć: Bosna i muslimani Bosne / JEREM IJA D. M ITR O V IC : Dva shvatanja o alkoholu / Dr. M.: Pješačenje i izleti u planine / MALE KULTU RNE V IJESTI: Sin Hercegovca jedan od najboljih glumaca Amerike / Da li je Alipaša Rizvanbegović htio Herce­ govinu pripojiti Crnoj Gori / Uspjelo gostovanje Strahinje Petrovića / Podizanje džamije u Pragu / O porijeklu begova Ljubunčića / N OV E K NJIGE I LISTOVI / SLIKE / GAJRETOV GLASNIK Шумско-индустриско првдузвћв Добрљин Дрвар a. д. Централна управа у Сарајеву К рал.а Александра 5 6 Адреса за писма: С арајево 4 Телеграми: Ш И П А Д Телеф . 2 8 -0 1 , 2 8 - 0 2 , 2 8 - 0 3 Стругаре у Добрљину, Дрвару и Устипрачи Дирекције шумских радова у Оштрељу и Плевљу Дирекција жељезница у Дрвару Фабрика целулозе у Дрвару Експортна стоваришта у Шибенику и Дубровнику Стоваришта у Приједору и Книну Експлоатише шуме у Врбаској бановини, у басену Таре (Зетска бановина) и у подручју Ковач Штакорина (Дринска бановина) Производи све врсте јелове, смрчеве, храстове и букове резане грађе, бурад, дрвену вуну, грађевни материјал, целулозу итд. ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарвја Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . XVIII j 39S jii Број 6 C a p a fe n o , ј у н и 1 9 3 7 Жа завршешку једне године Опет смо на завршетку једне године. Опет смо, поуздавајући се у Бога и у своје снаге, оставили иза себе једну узорану њиву. Класје нашег овогодишњег напора и сјајног успјеха лежи пред нама. To класје су одлични плодови нашега заједничког рада и прегалаштва, које ћемо видити у овогодишњем билансу. Друштвена и школска година je на измаку.Све што су Гајрет и његови вриједни радници и пријатеља учинили у овој години биће изнешено у нашем годишњем извјештају. Taj извјештај добиће све јединице и сви претплатници листа на вријеме. Ми већ данас можемо мирне душе рећи, да je наш овогодишњи рад био плодан и добар. Ако се узму у обзир и тешке прилике, материјалне и моралне, у којима се ове године наш свијет налази, онда можемо тврдити да je наш овогодишњи успјех одличан. Захваљујући дубокој свијести ^Кодлучности наших чланова, Гајрет je и ову годину пребродио са лакоћом, без икаквих потреса и тешкоћа. Ова година je, чак, једна од најпродуктивнијих и најкориснијих и no Гајрет и no наш свијет који од Гајрета тражи све, често више од онога што му он стварно може дати. Beh данас зиамо да je успјех питомаца у нашим интернатима добар. Свакако неће подбацити према лањском, иако су, како je познато, лањске године питомци Гајретових интерната показали најбоље успјехе и били најбољи у свим школама. За просвјећивање широких народних слојева учинили смо, такођер, и ове године много. У томе смо нарочито успјели издавањем Гајретова календара, који je, кроз кратко вријеме, био разграбљен. Наша акција са популарним предавањима имала je и овога пута много користи. Лист »Гајрет« смо, како сте опазили, реорганизовали и он данас, овакав какав je, осјетно испуњава празнину која се раније много осјећала. Ми ћемо наш лист још боље унаприједити, тако да ће задовољити свакога, интелектуалца, ђака, занатлију, трговца, радника и сељака. Наше овогодишње приредбе, забаве, сијела и теферичи, нису никад имали већег успјеха. Значај свих приредби за културно и социјално подизање народа je огроман. Ha овај начин Гајрет најлакше извршава своју чисто просвјетну мисију у народу, која, уз Гајретов привредни програм, чини срж данашњег Гајретовог цјелокупног дјеловања. Ове године смо увели још и једну новост у раду Главног одбора и пододбора у унутрашњости. Чланови Главног одбора су, наиме, посветили више пажње раду и приредбама у провинцији, ua су појединачно или у групама посје!)ивали приредбе у унутрашњости. Стварањем оваког међусобног контакта између Главног одбора и јединица, долази се до ефикаснијег успјеха, измјењивања мисли и до формирања јединствених гледишта na сва савремена социјално-културна и просвјетна питања. За све ове сјајне подвиге воље и труда, несаломљивости и одлучне борбе »времену упркос«, припада главна заслуга Гајретовим радницима и пријатељима. Док je њих, Гајрет ће увијек корачати напријед, у боље дане, за сретнију и љепшу будућност муслиманског елемента и цијелог југословенског народа. Свршавајући, дакле, један сјајан период нашега рада, на завршетку ове друштвене и школске године, кличемо вам свима: — Хвала вам и са срећом у нове дане! 95 �P r iv a tn a in ic ija tiv a i n a r o d n o p r o s v je ć iv a n je P r o s v je t n i r a d G a jre to v e n a r o d n e b ib lio t e k e u M o s ta ru ljudi i učenika, sada u jakoj mjeri preovladuju radnici, zanat-' »Ne može se carstvo zadobiti na du­ šeku sve duhan pušeći...« lije i naše ženskinje. Kulturni nivo naše žene, moramo biti iskreni, vrlo je (Narodna) nizak. Zašto je to tako ima mnogo razloga koji su nama svima Pred ravno godinu dana na jednoj od odborskih sjednica dobro poznati pa nije potrebno da ih ističemo. Glavno je da ustanove živo se pretresalo o tome šta bi se trebalo preduse slažemo da je stanje zaista vrlo teško pa se onda moramo zeti pa da se dosadašnja njena akcija postavi na još širu pod­ i da složimo u tome da ga treba što brže i efikasnije liječiti. logu i radu da što širi značaj. U diskusiji koja je satima trajala, Liječićemo ga ako upotrijebimo one metode rada i onaj tempo istaknuta je činjenica da dosadašnji rad ustanove na ostvarenju kakav iziskuju prilike našega vremena i ozbiljnost stanja u njenog programa ne zadovoljava, jer ne pokazuje rezultate svijetu. kakvi bi trebali da budu obzirom na teško stanje naših prilika Najprije je potrebna prosvjeta. Treba našoj ženi dati one u svakom pogledu, a naročito obzirom. na teško stanje prilika elemente kulture, bez kojih se ne može da zamisli ni jedan u svijetu, prema kojima mi vrlo rđavo stojimo. Poslije sve­ član zajednice, koji bi sa izvjesnom sigurnošću mogao da gleda strane diskusije pao je jednodušan zaključak da se sa dosana sutrašnjicu. danjim metodama rada prestane i da se što hitnije izradi plan Kultura je potrebna našoj ženi, pa bilo da je ona majka za organizovanu akciju na prosvjećivanju širih narodnih slo­ ili djevojka, bilo da je domaćica, radnica, činovnica ili ma ka­ jeva. Sva buduća pažnja trebala bi da bude koncentrisana na kav privrednik, građanka ili seljanka. Svakoj na svoj način pridizanju naših masa, jer su članovi uprave svjesni DA KUL­ treba dati uputstva za organizaciju posla, ZA UTICAJ NJEN TURU JEDNOG NARODA NE SAČINJAVA JEDNA GRU­ NA DRUGE, na okolinu, zato da postane, NE PASIVAN, PA ŠKOLOVANIH LJUDI pa ma koliko oni bili umni NEGO NEGO AKTIVAN NJEN ČLAN DRUŠTVA. Poučiti ih šta KULTURNI NIVO ŠIRIH NARODNIH SLOJEVA. Na poje zdravo a šta nezdravo u društvu, šta se smije a šta ne smije menutoj sjednici s ovim u vezi između ostalog doneseni su sli­ da radi, šta je korisno, a šta štetno po sebe lično i po zajed­ jedeći zaključci: nicu i društvo i t. si. Neaktivne, nerazborite i nenarodne naše 1) potrebno je što hitnije društvenu biblioteku organizo- žene, pa ma koliko škole svršile nisu nam potrebne. vati na mo­ Da bi se dernoj bazi napred izlo­ stvaranjem ženi program kartoteke i ustanove os­ sistema re­ tvario, od­ versa mah se pre­ 2) potreb­ šlo na posao. no je razvi­ Početkom no­ ti plansku ak­ vembra zai­ ciju za čita­ sta je organje korisnih nizovan prvi knjiga kod dio tečaja za širih slojeva naše žene ko­ građanstva: je iz bilo trgovaca, za­ kojih razloga natlija, rad­ ne imadoše nika, uopšte mogućnosti malog čo­ da nastave vjeka, a naj­ svoje zapo­ više kod na­ četo osnovno Slušateljice tečaja (prvog dijela) sa svojim nastavnicima i upravom ustanove prilikom ših žena obrazovanje i njegovog završetka u maju o. g. (U sredini pretsjednik prof. g. Hasan Cišić) 3) potreb­ time izgubi­ no je stvori­ le mogućnost ti u najkra­ da u pozitiv­ ćem vremenu 12-mjesečni tečaj za naše žene i to jedan od po­ nom pravcu utiču na druge bilo na svome domu ili u svojoj četka novembra 1936 do početka maja 1937 g. a drugi od po­ zajednici. Prema zamisli tečaj je organizovan na šest mjeseci četka novembra 1937 do početka maja 1938 god. i to prvi dio tečaja, a drugi u istom razmaku naredne radne 4) potrebno je pokrenuti akciju za proučavanje prilika godine. Za tečaj su odmah angažovane nastavne sile iz redova našega sela, kako bi se na osnovu stečenog iskustva što hitnije srednjoškolskih profesora, ljekara, inžinjera i učitelja narodnih prišlo njegovom pridizanju u svakom pogledu. škola. Svaki od njih izradio je nacrt cjelokupnog gradiva koje Mora se priznati da su zaključci lijepi i pohvalni, ali i to bi se po jedinkama imalo da pređe za vrijeme tečaja. To je da je u današnjim prilikama mogućnost njihovog ostvarenja bilo potrebno da se ne bi isti pojmovi na više mjesta obrađi­ vrlo teška. Samo jedna velika ljubav prema narodnim potre­ vali i da bi se izvršila koncentracija nastave. Predavanja su se bama, smisao za požrtvovanje i odanost poslu u stanju su da održavala u prostranoj sali osn. škole »Kraljica Marija«, a po se na tome polju poluči dobar rezultat. Članovi uprave svi do neki put u fizikalnom i hemijskom kabinetu mostarske gim­ jednoga i brojni prijatelji izvan nje pregli su odmah, poslije nazije, te u kino-sali Zajednice doma i škole pri ovd. gimna­ jedne uspješne konferencije, od srca na posao. Sada je cijela ziji gdje su se davali razni poučni filmovi u vezi sa nastavnim stvar na vrlo zavidnom putu i jedan veći dio programa već je planom tečaja. Filmove je ustupalo Prosvjetno odjeljenje Ban­ osfvaren. ske uprave u Splitu preko ovd. Doma narodnog zdravlja. Pre­ Biblioteka se uredila na najmoderniji način. Stvorena je davalo se tri puta nedeljno po 2 efektivna časa. Pri tome su kartoteka i sistem reversa, pomoću kojih će biti moguće u naj­ se upotrebljavala sva potrebna pomagala i upotrebljavane najkraćem vremenu dobiti sve potrebne statističke podatke, bez savremenije nastavne metode. Svaki čas bio je uzoran, a takav kojih se moderna biblioteka ne može ni da zamisli. Sve štetne je uostalom^ morao i da bude, jer su svakom času prisustvoi nepotrebne knjige iz nje su uklonjene, a jedan ogroman broj vali dežurni članovi uprave, koji su u neku ruku kontrolisali novih, aktuelnih knjiga i knjiga za narod nabavljen. Za po­ rad dotičnog nastavnika. Sve je to išlo po jednodušnoj saglasljednje dvije radne godine nabavljeno je knjiga u iznosu od snosti svih predavača. Broj slušateljica kretao se tokom tečaja 12.000 dinara. Po kvalitetu knjiga i po svojoj organizaciji usta­ između 75 i 110. Prosječna posjeta iznosila je 81 slušateljicu. nova spada među najbolje u mjestu. Obzirom na broj stvarnih AKO SE UZME DA JE TOKOM SEST MJESECI ODRŽA­ čitača ona je najaktivnija. Knjige se dijele članovima od strane NO 144 PREDAVANJA TO JE ZA TO VRIJEME PREDA­ oprobanih pedagoga i poznavaoca knjige prema stvarnoj po­ VANJE SLUSALO NIŠTA MANJE NEGO 144.81=11.664 SLUSATELJICE. Zaista jedan zavidan broj. trebi i kulturnom nivou čitača. Vaspitna strana ovoga rada vanredna je i rezultati su vrlo dobri. Dva puta nedeljno po neko­ Na časovima tečaja predavane su slijedeće nauke: 1) Srpliko sati u prostorijama ustanove velika je navala od čitača. skohrvatski jezik s književnošću, (prof. H. Cisić), 2) osnovi Dok su ranije bili čitači skoro isključivo iz redova školovanih praktične hernije (prof. H. Kurt), 3) osnovi praktične fizike 96. i �Pomagala pri pred. Broj pri­ sutnih Prezime, ime i zvanje predavača Sta je pre­ davao Datum (prof. S. Cisić), 4) osnovi biologije, zoologije i botanike (prof. S. Baljić), 5) osnovi higijene, posebno higijene žene, osnovi fiziologije i anatomije (Dr. S. Mujić), 6) osnovi matematičkog zemljopisa (prof. H. Cisić), 7) osnovi opšteg zemljopisa (učitS. Fehimović), 8) osnovi opšte istorije (prof. M. Alikalfić), 9) osnovi geologije (Ing. C. Ugljen), 10 osnovi mineralogije i paleontologije (Ing. F. Alikalfić). Za drugi dio tečaja u narednoj radnoj godini za iste slušateljice predviđeni su slijedeći predmeti: 1) književnost naša i strana (potreba i vještina čitanja s primjerima), 2) dalje o opštem zemljopisu i zemljopisu kraljevine Jugoslavije, 3) dalje o opštoj istoriji i istoriji Južnih Slavena — poseban osvrt na istoriju Bosne i Hercegovine, 4) dužnosti i prava žene u Isla­ mu, njen socijalan položaj, 5) najvažnije grane domaćinstva, 6) njega i odgoj djece; zaštita djece, 7) organizacija jedinica u radu za narod od strane slušateljica tečaja, čemu će se po­ svetiti naročita pažnja . Na prvom dijelu tečaja postigli su se naročiti rezultati. Predavanjima radi njihove jedinstvene organizacije prisustvo­ vali su po neki put i pretstavnici štampe. Utisci su iznošeni u mnogim listovima prestoničkim i pokrajinskim. Priznanja je bilo mnogo i sa raznih strana. Polugodišnji tečaj nije se završio, kao što to obično biva, jednim javnim ispitom i to iz više razloga. Između ostalih je­ dan je što tečaj nije sačinjavao jednu zaokruženu cjelinu, drugi je što bi za naše žene ,za koje je ovo jedna novost, podvrga­ vanje istipu uzrokovalo da bi mnoge odustale zbog straha da koji pojam i upit ne bi znale, a treći što upravi iz tehničkih razloga nije bilo moguće da na vrijeme za svaki predmet izradi neku vrstu popularno pisanog udžbenika, pomoću kojeg bi slušateljice mogle od vremena na vrijeme da revidiraju i utvrde svoja znanja. Ovaj nedostatak tokom tečaja nadoknađao se thn što se u pojedinom predmetu nije nikad prelazilo na ob­ radu druge jedinke dok se prethodni pojmovi nisu dobro utvrdili. Za drugi dio tečaja svi će se ovi nedostatci ukloniti. Tečaj će se kao cjelina završiti maja mjeseca iduće godine. Tada će se održati svečani javni ispit na kome će se podijeliti diplome slušateljicama tečaja. O predavanjima na tečaju vodila se naročita evidencija u jednoj posebnoj rubriciranoj knjizi. Jedna strana takve knjige za dva časa izgledala je ovako: Dežurni članovi Da bi se stečena znanja utvrdila kod slušateljica i da bi im se mnogi obrađeni pojmovi pokazali na licu mjesta, uprava je odlučila da početkom juna mjeseca organizuje jednu ekskur­ ziju u Dubrovnik za slušateljice tečaja pod vodstvom ozbilj­ nih i starijih žena i ljudi. Tom prilikom one će upoznati neke naše krajeve, a pogotovu prvi put mnoge vidjeti parobrod i more, vidjeti mnoge značajne stvari iz naše prošlosti (posjeta muzeju, bivšoj dogani i si.). Zbog suviše velike zauzetosti naprijed izloženim poslovi­ ma ustanove, a ograničenog broja radnih snaga, akcija na po­ dizanju sela malo je zadoenila. U zadnje vrijeme ustanovi je uspjelo da organizuje jednu ekspediciju u jedno od naših najzaostalijih sela u Kraljevini, u Podvelež. Dovoljno je naglasiti da se u svima selima Podveleža nalazi samo jedan pismen čo­ vjek pa da se vidi kulturni nivo njihov. Iako se već od 1918 god. mnogo radi na tome da se u tom selu podigne bar jedna škola sve do danas nije .se uspjelo istu podići. Tek u najno­ vije vrijeme stvar se, izgleda, pomakla sa mrtve tačke, pa se nadamo da će se konačno i privesti kraju. Inače narod je i obzirom na prosvjetu, i obzirom na privredu i higijenske uslove života na vrlo niskom stupnju i živi srednjevjekovnim životom. Prilike kod mnogih drugih naših sela u B. i H. nisu mnogo bolje. Uslova da se počne sa radom na spašavanju ima dosta, samo je potrebno svojski pregnuti na posao, više se žrtvovati i narod od srca voljeti. Silazak niz breg Ко snopovi klasja što ko zlato sjaju sunčane zrake toče se na polja . . . Vlažne od rose staze vijugaju s brega do obale kraj sitnog školja. Galebova jata kruže iznad krša, dok ćute daljine obzorja daleka; niz brdo iz sela ko radost leprša četa vedrih ljudi, snažnih kao teka. To seljaci mrki preplanula lica s radošću u svakom pokretu već slaze; spuštaju se srećni mrkih trepavica, niz obronak goli, niz kamene staze. 5 ramena im vise motike i krasne. Slaze da u kršu oru svoju muku, da u dane ove svetle, vrele, strasne svoju tanku zemlju plodnošću obuku. Slaze oni ozgo, sveži, odmoreni, a za njima tamo, ko devojka jedra, ostalo je selo u proletnjoj se n i . . . N ad njim trepti sunce ko molitva vedra. SAF ET B U R IN A Ustanova je već izradila plan za proučavanje sela kako bi se u najkraćem roku pristupilo ubrzanom radu na kulturnom prosvjetnom i privrednom podizanju seljaka. Akcija bi se docnije imala da razvije i na druga naša okolna sela, prven­ stveno na Blagaj, Bijelo Polje, Drežnicu itd. Pri kraju smatram za potrebno istaknuti to da ustanova u gradu i van njega uživa nepodijeljene simpatije i to stoga što je ona u svom radu eminentno kulturno prosvjetna ustanova, što je izvan svake politike i tako ustrojena da je nemoguće da ma i jedan njen član da joj kakvo političko obilježje, a naj­ manje da je iskoristi za svoje lične svrhe. Od toga je ona vrlo daleko, tim prije što joj je uprava sastavljena od vrlo aktivnih intelektualaca koji se politički ne eksponiraju niti su se ranije eksponirali. U akciji postoji vanredno jedinstvo, a u nazorima jedinstvena harmonija. U nacionalnom pogledu usta­ nova prepušta svojim članovima potpunu slobodu u orijen­ taciji i to smatra potpuno ličnom stvari svakog pojedinca. U SVOJIM IDEJNIM STREMLJENJIMA ONA JE PROGRE­ SIVNA, A PREMA SVOM ZADATKU DEMOKRATSKA. Ovo posljednje napomenuh zbog toga da oni naši prija­ telji, koji se za ustanovu interesuju, znaju pravac njenog rada i njene ciljeve. Za ilustraciju koliko je ta ustanova stekla povjerenja među građanstvom svojim pregalačkim i nesebičnim radom za narod, najbolji je dokaz njena zabava, prva zabava koju je priredila na izmaku sezone (polovinom aprila), a koja ipak obzirom na program, red i materijalni uspjeh spada u najuspjelije priredbe Ovom članku bila je ne toliko namjera da se pretstavimo pred čitačima lista »Gajret« nego želja da se izloženim poda­ cima o radu ustanove kogod pokrene na razmišljanje o gorućim pitanjima naše zajednice i da se kogod od srca baci na rad za narodno dobro. Na posao da nas naša buduća pokoljenja ne budu proklinjala! Prof. HASAN CI3IC M o s ta r. �J e s u li p o s t o ja li b o g o m ili u B o s n i i H e r c e g o ­ vin i u s r e d n je m v e lc u ? Istorija našega naroda u izvjesnim momentima vrlo je mračna. Pojedini njeni dijelovi nisu dovoljno jasni, već su zasnovani na hipotezama, koje se u nekim slučajevima ne mogu uzeti kao apsolutno tačne. Istina da je naša istorijska nauka vrlo mlada i da osim Rajića i nekih neznatnih pisaca, bibliografa, nemamo jačeg istorika do novog vremena. To su, valjda, jedini razlozi, koji pravdaju ove mračne poje­ dinosti u našoj istoriji. Uspjeće se, vjerovatno, u buduć­ nosti da se ove mistifikacije izvedu na čistinu, što bi u svakom slučaju vrlo mnogo doprinijelo tačnom poznavanju pojedinih perioda i izvelo nas iz zabluda u kojima smo do sada živili. Tako istorija Bosne u izvjesnim svojim pe­ riodima nije argumentovana, već se preko pojedinih perioda olako i prećutno prešlo iako su ti periodi vrlo interesantni i važni. Takvo je i pitanje bogumilstva u Bosni i Hercego­ vini u srednjem vijeku, koje se u posljednje vrijeme vrlo mnogo poteže. Prvi koji je bolje proučio istoriju Bosne i Hercegovine i na čijim su argumentima i dokazima zasnovane sve naše istorije, koje se kao tačne uzimaju, bio ie dr. Franjo Rački (1828—94), kanonik Sv. Jerđnimfe u Rimu. Kao istoričar i rimo-katolički sveštenik, on je imao slobodna pristupa u svima starim arhivama Rima i Mletaka, gdje je naročito proučavao crkvenu istoriju^ U Rimu je našao spis kardi­ nala Ivana Tarvemada od 1461 g., a u Mlecima dva izvje­ štaja nepoznatih inkvizitora, koji su u Bosnu dolazili u srednjem vijeku, radi Jirenia katoličanstva. — Osim topa Rački je prostudirao besjedu Kozme nrezvitera (umro 969), zatim spise Eutimiia Zitvina, biografiju Stevana Prvovjen­ čanog kao i neke druge spise, na temelju čega je napisao svoju raspravu »Bogumili i patareni«. Uvo su, uglavnom, izvori dr. Račkog. koji je iz nepo­ znatih razloga zanemario sve domaće dokumente, te ie konačno zaključio, da se bogumilstvo, gnostično-manihejska hrišćanska sekta pojavila u Bugarskoj u desetom vijeku, odakle ie prešla u Makedoniju i Srbiiu. odakle ju je. na­ vodno. Stevan Nemanja na jednom saboru u gradu Rasu (blizi! Novog Pazara) protjerao u Bosnu i Hum. gdje se usprkos borbe u 12 i 13 vijeku održala i postala državna vjera. Iako u Bugarskoj samo dualisti. koji vjeruju u Boga kao stvoritelja duše (nevidljivog svijeta) i sotona (đavola) kao i stvoritelja tijela (materije), ne priznavajući brak, krštenje, pričest, rat i odbacujući meso kao hranu, u Bo­ sni bogomili postaju umjereniji gdje se u njihovom vjero­ vanju osjeća reforma, jer — tvrdi Rački — vidimo da se žene i priznavaju krštenje. Ta njihova upornost, veli dalje Rački, trajala je sve do zauzeća Kraljevine Bosne nadom Ključa, 1463, kada je Mahmut paša zarobio posljednjeg bosanskog kralja Stje­ pana Tomaševića. Tada bogumili listom prelaze na Islam. To su fakta, prema Račkom, sa kojima su se složili, uglavnom, svi naši istoričari, koji zastupaju gledište da su bogumili kao vjera postojali. Međutim, 1922—23 godine pojavljuju se po ovom pi­ tanju dvije interesantne rasprave i to: profesora univer­ ziteta u Sofiji g. Blagojeva pod naslovom »Besedata na prezviter Kozma protiv bogomilite«, i rasprava g. dr. Vaše Glušca pod imenom »Sredovjekovna bosanska crkva bila je pravoslavna«. G. Blagojev u ovoj svojoj raspravi, dokumentovanoj grčkim izvorima i izvorima iz sredovjekovne vizantijske književnosti, tvrdi da je bugarska crkva u srednjem vijeku bila čisto pravoslavna. Nezavisno od ove rasprave g. Glušac u svojoj knjizi dokazuje da je sredovjekovna bosanska crkva bila pravoslavna i tu tvrdnju potkrepljuje domaćim argumentacijama. On tvrdi da je Besjeda prezvitera Kozme pisana iz čisto političkih razloga i da je ona kopija spisa Petra Sicilijskog koji je išao u Armeniju i upoznao se sa vjerovanjem Pavlićana i o tome podnio referat bugarskom arhiepiskopu Petru, dajući mu do znanja da bi ovo trebalo spriječiti. Kasnije u borbi oko prestolja između Simeunovih sinova: starijeg Mihajla, kojega je Simeun dao zatvo­ riti u manastir i mlađeg Petra, kojega je postavio na presto, pojavljuje se Bogumil kao voda opozicije (za Mihajla) i Kozma koji brani uspostavljenog na presto Petra. G. Glušac tvrdi da sfe Kozma u svojoj besjedi protiv Bogumila pbslužio podacima Petra Sicilijskog da bi ga što jače ocrnio. Dalje g. Glušac u svojoj raspravi podvrgava kritici i spis »Dogmatično naoružanje« od Eutimija Zigavina, koje je ovaj napisao po zahtjevu Aleksija Komnena, da bi pobio učenje svake jeresf od Arija do njegovog doba. U svojoj raspravi on konstatuje dalje da ni jedan srpski sredovjekovni pisac ne spominje Bogumila i bogomile u svojim djelima, pa ni sam Konstantin filozof. U biografiji Stevana Prvovjenčanog spominje se istina u jednoj glavi o nekim jereticima, koje je Stevan Nemanja protjerao iz svoje dr­ žave. Ali se u toj biografiji ne kaže ko su bili ti jeretici i gdje ih jje Nemanja protjerao. »A da je bilo bogumila u Bosni, zar bi bilo moguće, da ih barem neko nekad- ne spomene?« — završava g. Glušac. Istina, protiv ove teze ustali su gg. Skarić i VI. Ćorović kao i dr. Ivo Pilar, koji tvrdi da su bogumili ostaci hrvat­ skog narodnog klera, koji je protjeran iz Dalmacije, našao utočišta u Bosni. Interesantna je i hipoteza g. dr. Gregora Čremošnika, koji dovodi u vezu bosanske i hercegovačke bogumile sa ostacima starih Gota. On iznosi ovu konstataciju kao jednu od mnogih hipoteza, da su bogumili u Bosni postojali. Iz ovoga svega do sad nabrojanog opet nismo u sta­ nju stvoriti jedan jasan zaključak. Možemo mirno reći: gdje smo bili tu smo i sada. Dok g. Glušac ne može da pokloni dovoljnu vjeru pojedinim sredovjekovnim izvorima, dotle se drugi tih izvora slijepo drže i pridaju im veliku važnost. Promatrajući objektivno sve ove rasprave naših pri­ znatih kapaciteta, mi dolazimo do uvjerenja, da je u sred­ njem vijeku kako u Bugarskoj, tako i u Srbiji, Bosni i Humu (Hercegovini), zaista postojala neka jeres, koja se raširila u sjevernu Italiju i južnu Francusku o čemu imamo neospornih dokaza. Da li je ta jeres nazvana u našim kra­ jevima bogumilstvo, patarenstvo ili nekako drukčije, mi u to pitanje ne želimo ulaziti, već ostavljamo istoričarima budućnosti da oni to potpuno rasvijetle. Mi, pak, vjerujemo da su to zaista) bili bogumili — patareni o čemu nam još i danas svjedoče izvjesni pisani spomenici, koji se širom Bosne i Hercegovine nalaze. Da je uistinu sve ovo ovako, mora nam biti potpuno jasno i iz razloga što se Islam kao vjera utvrdio baš u onim krajevima u kojima se bogumilstvo — patarenstvo �Култ м а јк е и д/ечи/а заштита Ддндшњи дан, драге госпође и госпођице, посвећен je узвишеном Гћа АДИЛА ДИЗДАР, имену мајке. Данашњи дан прославучитељица, одржала ie ља се на свечан начин у цијелој Југославији. Кроз ових пар дана одрдана, v Гајретовом жеижаће се у нашој земљи на хиљаде bv. oiso предавање. Ilpoпредавања, хил>аде декламадија и хиљаде поклика упућених МАЈЦИ, али жана je у Гајретовим просторијама, na 10 то je све мало да уздигне МАЈКУ до "g, маја ове године. оне висине која joj припада и коју joj je, уосталом, већ дала наша народна пјесма и наша народна душа. Мајчин дан и његова прослава повезани су са лрославом ДАНА ЗАШТИТЕ ДЈЕЦЕ. To није било без размишљања, јер солидну дјечју заштиту и бригу око дјеце не може нико провести у толикој мјери и са толико пажње колико MAJKA. Заштита дјеце je један од најважнијих социјалних проблема данашњице. Taj проблем заокупио je цијели свијет и о њему се !размишл>а, расправл>а на све стране, пишу се кљиге, студије, предаванја, али он, нажалост, још није ријешен. У свијету je овај проблем ријешен како тако. Што су поједине земље културније и сређеније, проблем дјечје заштите je све мањи. Све културке земље су још прије деценија и деценија успјеле да такозвани дјечнји проблем, дјечије питање, ријеше на најзгоднији начин. У томе предњаче Швицарска, Енглеска, Аустрија и, ус поСљедње вријеме Русија. Чак и Кемалова Турска, која ie до прије рата била једна од најназаднијих земал>а, позната под именом »болесник на Боспору«, и она данас мајци и дјетету посвећује пуну бригу. Посебне институције воде бригу о дјеци и она се налазе под сигурном заштитом, у рукама погодних вдсиитача и наставника. У културнои свијету главну бригу око заштите дјеце преузела je држава и градске општине. Свако всће мјесто, ту наравно долазе и мали градићи који су и no неколико пута мањи од Сарајева, има своје дјечије ниституцкје, дјечија обданишта и друго што им треба. Градске општине плаћдју сваке године повеће своте новаца за рјешење овог важног питања, јер ако се дјеца не одгоје онако како треба, узалудан им je посао. Ha дјеци остаје потомство, на дјеци остаје живот.Какву дјецу одгојимо, онакве ће нам бити нове генерације, онаква he нам бити држава, онзкав ће нам бити наш цјелокупни јавни и породични живот. Све je ово у културном свијету исправно уочено, na ie стога и посвећена толика брига дјеци и њиховој заштити, Код нас, међутим, у Југославији, ствар стоји врло хрђаво, може се рећи никако. 0 дјеци и њиховим проблемима води се врло мало рачунд. У Сарајеву, нажалост, још je, изгледа ми, најгоре. Иако je Сарајево град од 80.000 становника, иако je сарајевска општина доста богата, дјечја заштита у Сарајеву je минималка. Општина иема једно велихо забавиште у које би била спремљена сва дјеца града да проведу слободно ријеме и да се забаве онако да могу осјећати дјечије радости у овим тешким временима и кризама. Ako у свијету владају кризе посла и рада, дјеца не смију осјетити кризу у хљебу и дјечијој радости. To им се једном опретном организацијом дјечје испомоћи може пружити у свако доба. Осим овога, Сарајево нема ни једног дјечијег вртића гдје би деца проводила слободно вријеме и гдје би у свако доба имала доста свјежег ваздуха. Коликогод се социјалне и просвјетне власти брину за наш подмладак, није досад ништа учињено. Колико год сто- spominje. Ako bi to Lilo drukčije, kako bi onda objasnili privrženost pravoslavlju odnosno katoličanstvu onih kra­ jeva koje su Turci prije Bosne i Hercegovine zauzeli, te je, i pored svega toga, narod tih krajeva ostao vjeran svo­ joj staroj vjeri? Alija M. Čorda тине хуманих и социјално-културних друштава која, често, постоје само на папиру и ради параде, настоје да нешто створе, до данас за нашу дјецу нису дала ништа. Једино неколико реномираних културних и просвјетних друштава, међу њима »Гајрет«, »Просвјета«, »Напредак« и »Народна Узданица«, дају од себе много да помогну читаве генерације школске омладине. Али то спада у други програм, јер ова друштва немају толико средставд нити имају циљ који спада у програм заштите дјеце. И на овоме што чине школској омладини, треба им признати и захвалити. Али највише што се дјеци може пружити, то им даје само њиховд рођена мајка. Никада нико није успио да надомјесги мајчину л»убав и мајчину бол, мајчину бригу и мајчину радост. Мајка je ono што се само једном у животу може имати. Нико дјетету не може дати толико истинске заштите колико Мајка. Нико нам ие може пружити толико среће, толико л>убави и искрености као MAJKA. Једино je MAJKA спремна да за своју дјецу поднесе све муке и патње. Материнска љубав je бескрајна и она je једнака и према злочинцима и према генијима. Од мајке није далеко до патенице и мученице. Она све разумије, све опрашта и све даје. Тајанствена je и недокучива мајчина љубав. To je непресушни извор сваког добра и чистоће. Осјећај мајке значи једну крваву рану у историји човјечанства. Болни крик мајке достигао je врхунац у великом Свјетском рату. У данима покоља.звјерстава, убијања, клања и пљачке, у данима буђења животињских инстиката у човјеку, пробудила се и засјала у иајвећем сјају, у највећој величини, мајчина љубав и мајчин крик. Taj крик je у основи против сваког рата, против убијања, зато носи у себи клицу узвишености. За милионе мајки je дом након рата остао пуст и празан и нико на свијету неће им ничим надомјестити њихов пород, празнину која им je ушла у срце. Тек након рата људи су дошли на мисао да се треба одужити мајци. Жена-мајка не смије остати оно ш т о je била, само симбол поштивања. Ona мора бити и нешто више. Њој се мора дати боље и здслужније мјесто. Онако како je и заслужила. Онако како joj je дато и у осталом цивилизованом свијету. Нама ће то бити лакше, јер je култ мајке у нашег народа добро развијен и светител>ски. У свему ипак и.ча једна утјешна нада. Једна од највећих МАЈКИ код нас, Њезино Величанство Краљица Марија Мајка, стала je нд чело Материнског удружеша и покрета за култ мајке и заштиту дјеце код нас. Она, која у себи носи толико доброте и срца, она која његује болесне и немоћне, дијели сиротињи гдје год треба и колико треба, ОНА je дала СИМБОЛ цијелом ПОКРЕТУ MAJKE МУЧЕНИЦЕ 'И MAJKE ЗАТИШТНИЦЕ СИТНИХ И НЕМОЋНИХ! Пођимо Њезиним стопама! Упутимо апел na градске општине и све надлежне да се побрину о здштити јадне и немоћне мајке. Завршујући ово предавање позивљем Вас да сви заједнички кликнемо: »Да живи НА|ВЕЋА MAJKA, НАЈБОЉА ПРИЈАТЕЉИЦА И ЗАШТИТНИЦА ДЈЕЦЕ И НЕМОЋНИХ, ЊЕЗИНО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉИЦА МАРИЈА!« Адила Диздар НОВЕ КЊИГЕ HAMDIJA MULIĆ: IZ ŽIVOTA MUHAMEDAALEJHISSELAM Poznati naš pedagoški pisac i javni radnik g. Hamdija Mulić, učitelj, napisao je novo djelo. To su »uzgojne crtice« pod nazivom »Iz života Muhameda-Alejhisselam«. Prvo izdanje ove lijepe knjižice (Islamska štamparija Sarajevo, cijena 5 Din) ubrzo je razgrabljeno, pa je nekoliko mjeseci iza prvog izdanja izišlo evo i ovo novo izdanje. Na vrlo lijep i pristupačan način za mlađe_i starije obradio je g. Mulić čitav život Božijeg Poslanika u kratkim poučnim pričama i sličicama. ^ Sve ove crtice osim svoje vjerske sadržine imaju i jednu rijetku mo­ ralnu i pedagošku sadržinu koja im daje dvostruku vrijednost. U ovim pričama je, ujedno, kao tanka nit neprimjetno pro­ vučena i čitava kulturna i politička istorija Islama. — H. 99 �Пјешачење и излети у планине > Данашње модерно доба je чудно доба: људи no већим варошима и огромним метрополама скоро су се сасвим одучили од ходања, прављења дужих шетњи и излета и ноге цм се тако почињу да дегенеришу. Узрок овој за човјечје здравље нимало повољној појави je у првом реду нехигијенски жнвот no већим варошима. Људи много сједе или стоје на једном мјесту, na, пошто се. замарају убр- Трескавица заним радом, послије рада одлазе кући и одмарају се или се бацају у вртлог забава, пијанчења и других разонода, које ниуколико не служе здрављу. Други важан узрок ове нездраве појаве су усавршена саобраћајна средства. Аутомобил, аутобус, бицикл, мотоцикл, и трамвај у велидој мјери су размазили модерног човјека. Он се стално вози и не пјешачн скоро никако. To није Добро. Човјек треба, у интересу свога здравља, стално и што више да пјешачи, да се шета и да, с времена на вријеме, приређује и дуже излете у планине, шуме и пол»ане. Нема ништа здравије за човјека од пјешачења. Млрширање je здраво, иикада не може шкодмти човјеку. При пјешачењу je цијели човјечји организам, сваки мали мишић у покрету, a то je нарочито варошанину неопходно, ако жели да му цијели организам беспријекорно функционише. Од пјешачења се највише освјежавају и снаже плућа и срце. Поред тога човјек од пјешачења и излета и има пријатна естетскл уживања. Један лијеп крај, романтичан предио, који обилује у природним љепотама, може се посматрати са задовољством само ако идемо пјешице. Приликом излета човјек се тјелесно и душевно освјежи, одмори, a не замара као што се то мисли кад je ријеч о малом напрезању ногу за вријеме марширања. Планинарство (туризам) je данас неверојатно развијена спортска грана код свих културних народа зацадних земаља. Оно je noстало неопходна потреба великоварошког грађанина, важан хигијенски чинилац. Ти људи би брзо увепули, клонули у раду и лакше добијали разне тешке болести, да се не одају систематски и стално планинарству. Даиашњи живот просто налаже сваком варошком становнику да се бави туризмом. Наравно ни у том погледу не треба претјеривати. Умјереиост je и код пјешачења и излета врло важна. Не треба приређивати 100 З а културнн и еконолскн r. РАСИМ КРЗИЋ. п р еп ор од села јсдап допис v комс јс Босанско село a нарочито наше муописао јсдиу Гајрстопу приредОу у сслу Illcслиманско, преживљује не само привредпар.тијама. Пошто сс у okom допнсу налалн н ну кризу више него села других крајеча лпјспих мнсли о саранаше државе, него и кризу кулгурноди»и ссла u ннтслнгснпросвјетну. Тешке посл>едице те кризе ломак допнса штампалн у облнку чланка. може и лаик видјети пролазећи и полуотворених очију кроз наше село. Taj култу.рни мрак и економска слабост, a уз то и конзерватинво чување онога што не ваља, довело je наше село на ступаљ када и високи морал под ударцима грубе сгварности почиње да пада. Патријархалних задруга, које су чувале морал и снагу нашега сељака из дана у дан све више нестаје. Тешко искуство и неповјерење сеља!ка према свему што захтијева свјесну жртву, отежава организовање вјештачких задруга, као и свега онога што би значило бар један корак напред у његовом животу. Гњусна убиства, кривоклетство, прељуба и криминал уопште, којима су сеоски сокаци до посљедњих година били врло тијесни — и они се тајанствено увлачс у нарушени организам нашега села. Неагилност или, пак, непросвијећеност оних који су први позвани да просвјећујз% застарјели и несавремени назорн оних који, у негативном смислу, са успјехом дејствују у нашем селу, васпитавајући за вјекове и времена која су давно у неповрат прохујала, заглупљују или дегенеришу дух нашега сељака. To je, укратко, биједно стање нашега села са узроцима, који су му претходили. To je укратко оно, што изискује планско и систематско организовање снага оних, којима на срцу лежи наше заостало село, a без чијега напретка неможемо бити напредни. Материјална снага нашега сељака не може се очекивати без културно-просвјетног препорода нашега села и без еманциповане душе нашега сељака. Имајући у виду да постоји јаз неповјерења између напредљака и онога који гмиже, између иителигенције меНусобно, између интелигенције и народа, na најзад између села и града, да постоји дубока провалија која дијели готово два свијета и то на једној страни свијет оних који касају за животом, a на другој царство оних који поузданом снагом окрећу осовину живота, онда свакако »Гајрет« или неки сличан покрет, који у перспективи јасно запажа та! два живота има да буде ћуприја, преко чије кичме ће прећи свечана поворка окићена ловорикама из данашњега нашега села у село оних, који су господари живота, a не слуге без награде. Имајући, дакле, у цил>у да та ћуприја мора бити отпорна и јака, да je у стању поуздано одупрети се, a да се и не пол>уља, свим јесењим м прољстним поплавама, као и свим осталим временским непогодама, и вијековима који долазе, да мора преко себе пренијети ту побједоносну, тешку, али часну дужност, онда свакако за градњу тога моста у првом реду треба подвући материјалну страну, na према томе и материјалну добит овакових и сличних приредби. Друга без сумње ништа ман>е важна je идеолошка страна, која у замашним покретима значи оно што за машину бензин. Toj идеолошкој страни претходи свијест, чије помањкање осјећамо у свим акцијама, које захтијевају пробуђену и у широким народним редовима развијену свијест. Ha оваковим приредбама у селу, ближим, искреним и чешћим доднром између села и града, na! макар то било и само неколико пута у годинп, уклања се антагонизам и неповјереље, које владау селу према граду. Тим начином у одушев- �PProljeće na obalama cVrbasa i PPlive Začudi se čovjek kad ga uskotračna bosanska pruga odnese do­ linom kroz koju se pjenušavo probija brza rijeka sa najčudnijom zele­ nom bojom i najljepšim vrtlozima. Cijela dolina je procvjetala jabukama i trešnjama, pa izgleda, kroz okna žustre male željeznice, kao da su dolinom rasute neke mirisne magle i šareni pcvjetali prekrivači. Nije to ni mirisna Panonija, ni trešnj'evi perivoji u predgrađima Jokahame. Nisu to mirisni sagovi na podnožjima rodnih brežuljaka u Zemlji izlazećeg sunca. To je dolinom hučnog Vrbasa prošlo proljeće i zasulo sva stabla vaskrsnim beharom. Prvi majski dani rasuli zelenjem, pupovima i cvijetovima, pa proljetna radost zahvatila ubavu dolinu više nego druge krajeve. Po dolasku u Jajce, starodrevni grad kraljeva bosanskih, pruža­ še putniku veličanstven izgled: drevni grad leži u dvostrukoj sjeni dima i magle. To je, u stvari, prošlost i starine, kule, kaplje i hiljade otkrivenih i neotkrivenih spomenika koji pretstavljaju stari grad i prošlost prekrivenu vječitim nikad neprekinutim dimom i kapljicama koje nastaju od rušenja miliona kubičnih litara vode niz naš najveći vodopad. Dugi dimovi što prekrivaju novi dio grada Jajca sukljaju iz najmodernije naše fabrike za izradu modernih kemičkih preparata. Od ove moderne fabrike živi starodrevni grad posljednjeg kralja Bosne Stjepana Tomaševića. U sjeni vječitih dimova vodopada i fabrike ferosiciliuma iz koje se hiljade vagona ove materije šalje za Hitlerovu tešku metalnu industriju, sreli su se prošlost i sadašnjost sa svim njezinim jezama i stravama. Fabrika u Tajcu je danas vrlo aktivno nacionalno privredno pređuzeće i proizvodi u velikim količinama: ferosicilium. klor i sve klorne derivate, kaustičku sodu. »tri«, tekući klor, »fer«, »tetru«. »heksoklorbarium«. sinklorid. kreč, karbid, plinove i »dekap«, jajački odlični patent za otstranjivanje mrlja na štofovima i platnu. Najliepša i najdivliija rijeka u zemlji ie Pliva. Ona u svojim nevierovatnim skokovima i čarima, ludoj trci i vodopadima ima toliko slatke romantike koliko smrtne opasnosti. Nazvali su je »riiekom sa 1000 mlinova«, iako ioj je čitav tok. od vrela do utoka u Vrbas, u samom Tajcu, praveći posliednii veličanstveni skok od preko stotinu metara, dugačak svefa trideset kilometara. To ioi nije smetalo da se nokaže u naifantastičnijim oblicima, pa ie. pored naičudnijih vrato­ lomija i šarolikosti, napravila i iedno od najljepših jezera kod nas. Sve ljepote Plive. kolike god one bile, ne bi inak bile ono što su da niie onih mnogobrojnih malih mlinova, primitivnih, sklepanih od običnih dasaka i nabacanih oo rijeci i njenim brzicama. Izgleda kao da ih je nečija ruka rasula iz visine i oni se zaustavljali onako gdie ie koji stigao. Svaki mlin je iedna pjesma za sebe. Brbljav, razigran i kočoperan, drma kolesima, trese hambarovima i rasipa hiliadc kap­ ljica. Prkosi tako bijesovima elemenata i sprema hlieb za liude. A ako vas nanese bosanski voz kroz ovu trešnjama i jabukama ocvjetalu dolinu, nemojte pomisiliti da je to mirisna Panonija ili ras­ cvjetali perivoji u predgrađima Jokahame. To je dolinom hučnog Vrbasa prošlo proljeće i zasulo sva stabla vaskrsnim beharom. Hamid Dizdar љењу осваја ce срце сељака, a затим разум. Срцу претходи Одушевљење, a разум убјеђење. По мом мишљењу то и јест стаза, која водои у прерођено село. Такве приредбе no унапред израђеном плану изводљиве, сиетематски стварају терен и кадар у селу омих, који ће дугачке туре, велике у даљини, којима наше ноге нијесу дорасле. Не треба ce за вријеме излета излагати разним опасностима, које пријете нашем здрављу. Треба ce чувати и , VV ' 1Ш Ш? I Ш šP Долина Врбаса од разних несрећних случајева, који у природи пријете човјеку. Мање искусни туристи нека увијек иду у друштву искуснијих, који знају како ce ужива у излетима и гдје ce налазе најбоље користи за здравл.е. Они познају крајеве у које ce излети приређују, na могу својим искуством много користити планинарима почетницима. Најбоље je постати члан туристичког друштва и научити сва правила туристике. Тако ће човјек моћи систематски да његује своје здравље, нарочито када то лијепо вријеме допушта, у прољеће, љето и јесен. Туризам продужује сваком човјеку живот! Сада у мају и љетним мјесецима je сезона када ce свима варошанима лружа прилика да освјеже и ојачају своје здравље, јер су здравствена преимућства пл.анинарства огромна. ; , . Др. м. бити довољно спремни да слиЈеде и да capabyjy добровољно уз самопрегор, a не лаж но на моменте, или пак no званичној дужности.. Taj кадар освијештених ће бити пионири и смјели носиоци здравих и напредних мисли и сигурни оствариоци иницијативе, која je добронамјерно у село послана. Тим начином напредно и свјесно организовано грађанство постаће водећи фактор, који ће уз искрену сарадњу интелигената, бораца и водича no звању, извести наше заиста заостало село бар на онај ступан* културе, када ће бити спремно узети само у своје руке кормило своје судбине. Расим Крзић. 101 �К у д а *ел«> с а н аш о лг о м л ч д и и о ј * кад заврши средњу и ж о л у ? В и с о к а е к о н о м с к о -к о м е р ц и ја л н а ш к о л а По завршетку средњошколског образовања омладине највећи проблем за родитеље и за саму омладину претставља правилан нзбор научне установе на којој треба да се продуже и употпуне започете науке. Гимназијска или која друга средњошколска спрема данас више није довољна да послужи као солидна основа ни за обезбеђење ексистенције, ни за самостално даљње научно усавршавање. Шта внше, често пута, и само високошколско образовање недовољно je за вршење појединих позива, na се траже специјалне студије. Људи са општом, енциклопедијском, научном факултетском или високошколском спремом данас све теже успевају да дођу до потпуног изражаја, ако немају и неке посебне спреме, усавршености, сгручности у једном одређеном, конкргтном правДУ- Правилан избор високош колских студи ја зависан je од много околности; од наклоности свршеног средњош колца ка 'извесној научној Дисциилини или науци, од материјалне могућности и доступности научног завода за студента, о д циља студија (обезбеђењ е ексистенццје, научни рад), од правилне обавеш теност^ о карактеру, устројстзу и цил>у научног завода итд. У многим земљама п<?стдје посебни научни заводи, који се баве искључиво испитивањем природне наклоности и обдарености ђака за поједине позиве. Ти заводи упућују ђаке на оне школе у којима he њихове интелектуалне особине доћи до најјачег изражаја. Ми. таквог завода, нажалост, још немамо. Ha конференцији учесника приликом 25-годишњ-ице смрти Османа Ђикића, прошле roдине у Мостару, изнесен je предлог да се фонд рахм. Хафиза Абдуселама Џ ум хур а намени искључиво помагању наше академски образоване омладине на специјализацији у иностранству. Ова идеја прихваћена je са одобравањем од свих учесника, na, када дсфе до њена остварења, тај фонд ће моћи да веома корисно послужи у овом правцу. У нашој јавности често пута се избацује једиа неозбиљна и неоснована крилатица о тзв. »хиперпродукцији интелигенције«, na се тражи ограничавање школовања омладине. Да таква крилатица претставља један за нас сраман културни анахронизам, сматрам, да није потребно посебно доказивати. Зар се у једној земљи, где je још увек натполовичан број стновништва не-писмен, где се ралицом оре a записом лечи, може говорити о хиперпродукцији интелигенције? A ако погледамо културно стање нашег муслиманског дела народа, онда то није више само једна бесмислена крилатица, него je неопростив грех. Школско образовање у свима правцима, културно подизање, просвећивање свакога појединца, и. у што већој мери, треба да буде ван сваке дискусије. Расправл>аги би требало једипо о пачину организовања просвећивања, о методама тога рада и о правцима школовања. Раније смо видели да ни еамо опште школо* вање није више довољно. Данашњн убрзани темпо живота, специјализација у свим привредним и техничким правцима тражи вишу спрему, окретност, стручност. Ради тога се све више истиче и све више расте значај и практична вредност стручних школа свих облика: нижих, средњих и високих. О важности и корисности таквог школовања, као и о практичнбм упутству за поједине врсте таквих школа писао je у лисгту и календару »Гајрет« проф. г. Шефкија Бубић. Таква корисна упутства требало би даље давати преко »Гајрета« родитељима школске омладине. Ово питање je од толике важности да би, no моме схватању, требало и посебна секција Гајретове управе да се посвети темељитом изучавању тога питања. •У једном сарајевском листу написао je недавно један угледни привредник г. Ахмед Мешиновић чланак под насловом »Тражим службу!«, у којем с правом устаје против укорењеног схватања да сваки онај, ко je свршио макар какву школу треба и мора некоме да служи, да слуша и када осигура »слуЖбицу и пензијицу« да закатанчи мозак и свеже руке, a да ради само толико, колико je потребно да очува платицу « стекне степен, према оној немачкој: D er Biirokrat tut seine Pflicht, vom 8 bis 2, mehr tut ет mischt. To штетно схватање међу нашим светом отишло je, нажалост, тако далеко да се у школе готово и.не шаљу деца, којима школа не треба да омогући опстанак. Пољопривредник, занатлија, трговац, рентијер редовно шаље дете у школу само толико колико тражи законска обавеза. He треба му, каже, Бог му je дао лепо имање, златне руке (занат), бабо ће му оставити дућан и муштерије или куће и имања, na шта he му школа, нека »плете котац ко отац«. Последица таквог наопаког гледања већ данас je видљива: земљорадник не може да удовољи захтевима модерне пијаце, његово газдинство je нерационално, застарело, нерентабилно, он се постепено пролетеризује и пропдаа. Занатлија ради no методама из минулих векова, неорганизован je, непросвећен, зависан од туђег капитала духовни и материјалнн роб и на.крају просјак. Трговац пословно неспреман, неоријентисан, учмао, животари и. »дрн<и фирму«, »чува дућан« више зато »да му се зна место«, него зато што му тај посао доноси користи. Школују се само они, који од школске дипломе очекују решење свога животног опстанка. За стручну обуку омладине у привредним прсдузећима у нашој земљи има неколико врста научних завода: Грађанске школе трговачког смера, Приватне ниже трговачке школе, Државне трговачке академије, Државне трговачко-поморске академије, Приватне трговачке школе са средњошколск,им рангом, Абитуријентски курсеви, Екопомски течај на Коларчевом народном универзитету и. доскора само једна, Висока економско-комерцијална школа, у рангу факултета, у Загребу. Овде треба да се упознамо поближе са највишим научним заводом у нашој земљи у области скономских наука. Висока економско-комерцијал- �на школа у Загребу основана je 1921 године, a 1925 године признат joj je ранг факултета. Школи je циљ да слушаоцима пружи могућност за највише економско образовање, како чисто научно (теоретско) тако и практично. Студије трају 4 године, a за редовне слушаоце примају се апсолве-нти гимназија и трговачких академија. У досадањем своме деловању ова школа дала je нашој привреди неколи.ко генерацмја дипломираних економиста, који данас у привредном животу наше земље, махом, већ заузимају водеће положаје. Велик део апсолвената ове школе посветио се разним звањима у слободној, приватној привреди и на делу показао завидне резултате, Многи свршени економисти посветшш су се државној и самоуправној служби, где такође имају прилике да својом стручном спремом кориете и установи у којој су запослени, и друштвеној целини.. Интересантно je напоменути да су дипломирани економисти можда једини. сталеж факултетски образованих људи, међу којима готово нема незапослених. Широка основа њиховог стручног образовања и могућност практичне примене њихове у разним установама и предузећима приватне и јавнб привреде као и могућност самосталног вође,ња -послова разлог су у сталној већој тражњи HiSro' понуди апсолвената Високе економске школе. Међутим на загребачкој школи je релативно врло мали 6poi апсолвенага — муслимана. Стога би требало у будуће, да се_на_економске_студије упућује ш то већи број наших матураната, jep им ова ш кола пружа могућност да своје знашг примене не само у служби другоме, него и у слободној, самосталној приватној привреди, као и у стварању и организовању самосталних предузећа. За оснивањем још једне Високе економскокомерцијалне школе v нашој земљи, која би била ближа и приступачнија за источне и централне делове државе, већ одавно се осећала потреба и. оадило се на њеном отворању. Стога je пре неколико месеци донета Уредба о оснивању Високе економско-комерцијалне школе у Београду. Ова нова школа биће отворсна у септембру ове године. Програм школе je уппгпуњенији и савршенији него ли оне у Загребу. Уведени су и посебни предмети за извесне струке као што je конзуларна служба, самоуправна и админисгративна служба, задругарство, организација приватно-привредног предузеha игд. Приликом уписа на високе школе ове године требало би прспоручити што већем броју наших матураната да се упишу на Високу економско-комерцијалну школу у Београду, из разлога што je ова школа органкзована no узору на најмодерније сличне школе у иностранству, шго се налази у престоници, где je седиште свих врховних државних установа и предузећа, затим шго je живот у Београду знатно јефтинији., него ли у Загребу и напокон зато што he се многи слушаоци школе моћи сместити у интернат Београдског Гајрета уз повољне услове. A. Кемура, Београд Д п а сх-ватања о алкохолу Прошле године био сам на једном предаваљу. Предавач je говорио о алкохолизму и антидлкохолизму са привредне и економске стране. Послије предавања развила се je дужа дискусија, a највише се говорило о алкохолу као друштвеном злу. У току распрдвљања предавач и ja тврдили смо да je алкохол и раније као |и сада, у данашњем друштвеном поретку, био опште зло, зло no цијело друштво, истина, не свуда у истој мјери. Алкохол није био толико опасан раније из више разлога: због неусавршености његове производње, због незнаша из чега и како све може да се добије алкохол, због слабих или никаквих саобраћајних средст,ава којима би се ширио и тамо гдје je непознат итд. — Други су тврдили да je алкохол данас друштвено зло, да алкохол служи јаки.ма и богатима да опијају слабе и сироте и да се тако користе њиховим радом, владајући над аима; a да алкохола неће бити када се буде промјенио данашњи друштвени поредак. Одмах се може видјети да ово друго мишљеље о алкохолу као друштвеном злу излази из једног, тако да се изразим, унапред одређеног »шаблона«, no коме he нестати све данашње несреће и патње, a настати општа срећа и »царство слободе« — чим се промијени данашаи поредак. Нас се не тиче цијела та нова наука о будућем друштву, jep je овдје ријеч само о алкохолизму. Са осталим нссрећама не знам како he бити послије очекиване промјене, али што се тиче алкохола, мислну. да je потребна дубока измјена човјекове душе, схватања и кидање с многим старим штетним навикама и заблудама na да га нестане, jep алкохол није везан само за друштвене поретке; он je у најјачој вези са иизом чинилаца, он je стални пратилац човјекове судбине из његове праисторије до данас. Треба знати да су, још прије неколико хиљада година, кинески цареви издавали наредбе против сувишне употребе алкохола; да су алкохол употребљавали и други ст,ари културни народи; да je пиће иектар грчка митологија дигла на божански Олимп; да je хришћанство увело алкохол у своје вјерске обреде; да су Римљани освајали Балкан док су Илири пили до лудила и њихови краљеви умирали у пијанству; да су и ти Римљани своје пороке залијевали алкохолом — све те и многе друге чии>енице треба знати, да се види колико je утјецаја имао алкохол на судбину човјечанства кроз цијелу његову историју, колико се алкохол дубоко уткао у душу, морал, вјеру, обичаје, свакодневни живот човјека, колико je алкохол имао утјецаја у цјелокупној култури човјечанства. Да je алкохол тако чврсто везан за људску мисао, за живот човјек.а, и да нису довол.не само привредно-економске npoмјене, na да и алкохода нестане, — свједочи управо сама Совјетска Русија. Иако су тамо извршене промјене дру-штвеног поретка, алкохол je и даље остао толико јак, да се против н>ега морала повести планска борба свим средствима. Из овога јасно се види да je алкохол много дубље зло него што се мисли, да није везан само за друштвени поредак и да против њега ваља водити нарочито смишљену борбу. Да нестане алкохола треба почети са искоретиваљем старих и наслијеђених навика, треба систематски васпитавати младеж за виши, духовни живот, треба схватити шта значи то »безалкохолна култура« и појам »трезвен« у najширем његовом значаву. Јеремија Д. Митровнћ 103 �(Nastavak) 'Bosna i muslimani Bosne Ze ma l js k a odbrana. — Spahijeispah i lu c i. Sve zemlje koje vladar pravovjernih dobija na sablji, dijelile su se po propisima šerijata u dvije glavne kategorije: u e r a z i m e m l u k e i e r a z i gajrimemluke. U erazi memluke spadaju sve zemlje koje imaju i svoga gospodara i svoga vlasnika — s a h i b a i m a 1i k a; drugim riječima zemlje na koje i pravo vr­ hovnog vlasništva, dominium i pravo svojine i po­ sjeda pripada jednom licu. To je puna svojina, r a u l k — dominium plenum — b a š t i n a kojom sopstvenik po svojoj volji slobodno raspolaže kao i sa svojom pokretnom imovinom. Bitno je obilježje baštine da je nasljedna i da sopstvenik u granicama propisa šerijata može s njom raspolagati inter vivos i mortis causa. Erazi gajri-memluke, to su zemlje, na koje pravo vrhovnog vlasništva, h a k i Ч e k a f e — dominium pripada državnom eraru — b e j t u l m a 1, a uživa­ nje i iskorišćavanje — h u k u k i t e s a r u f i j e ne­ kom drugom licu — m u t e s a r i f u . Mutesarif jc da­ kle faktični posjednik zemlje kojom po svojoj volji upravlja, bilo da je sam obrađuje ili drugom na obra­ du daje. Mutesarif pobire plodove svoga posjeda i državi daje zakonom propisanu dažbinu, ali u sušti­ nu i pravnu narav zemlje ne smije dirat bez dozvole s a h i b i e r z a — države; prodaja, uopšte svako otu­ đivanje ogrančeno je državnom hakirekabom. Prema tome, mutesarif je samo uzufruktnar, a gospodar ze­ mlje država, fiskus. Pravo haki rekabe država dovodi iz principa otkrivene doktrine po kojoj je »sva zemlja Allahova i Allah je daje kome on hoće«. U prvu kategoriju spadaju sve desetinske zemlje — erazi ušrije; t et imei s u k n a i erazi m e v a t. Desetinske su zemlje one koje je vladar pravo­ vjernih poslije osvojenja jednog kraja razdijelio me­ đu borce kao ratni plijen, odnosno ostavio u rukama i posjedu pređašnjh vlasnika koji su dragovoljno pri­ mili Islam. U tetimei sukna spadaju gradilišta — a гs e u površini od pola dunuma, koje je država, uz oprost od poreza, ustupila pojedincima za gradnju kuća u gradovima i selima. Erazi mevat, to su »mrtve zemlje« koje nemaju vlasnika i na kojima se ne vide tragovi kulture a koie su pravovjerni upitomili i od države u vlasnost dobili. Vlasnici desetinskih zemalja daju državi deseti­ nu — u š u r u naturi od svih agrikulturnih plodova sa svoga posjeda. U interesu kulture i unapređenja 104 . poljoprivrede, zakonodavac je glede erazi mevata sankcionisao jednu klauzulu koja se nikako ne pod­ udara sa pojmom čiste svojine. Naime zakonom je utvrđeno: ako vlasnik erazi mevata u roku od tri go­ dine ne upitomi svoj posjed, država će mu ga oduzeti i drugome na obrađivanje dati. U haračke zemlje prve kategorije broje se zemlje koje je pravovjerni pobjedilac ostavio u rukama n em u s l i m a n s k i h p o d a n i k a osvojenog kraja koji se bez borbe i otpora predao i čiji su se stanovnci obvezali da će državi mjesto desetine davati h ar a č. Za slučaj da ove haračke zemlje docnije, bilo na koji način, pređu u ruke muslimanskih posjednika, one time ne gube karakter haračke zemlje. Stoga će i novi vlasnik-musliman kao i njegov prednik-hrišćanin plaćati iste dažbine, makar da strogo po šerijatu, jedan musliman nemože biti podložen plaćanju hara­ ča. — U prvu kategoriju spada i e r a z i - m u k a t a , zemljišta koje neko od države kupi sa svima pravima mulkovnog punoga vlasništva — temliken ikta. I u drugoj kategoriji ima tri vrste zemlje. Prvp haračke zemlje — gajri memluke na koje bejtul-malu pripada hak rekabe a posjed i uživanje starosjedioci­ ma osvojenoga kraja. N a ovo zemljište oni daju dr­ žavi dvostruki harač: jedan u gotovom novcu, odmje­ ren po glavnici, drugi u naturi u visini od desetine do jedne polovine godišnjeg prihoda, odmjeren prema bonitetu i plodnosti zemlje — h a r a d ž i m u k a s e m e i h a r a d ž i m u v e z a f . Druga je vrsta mrtva zemlja — eraz mevat, koju je neko upitomio i od dr­ žave dobio samo pravo posjeda i uživanja a ne i pra­ vo vlasništva. Treća je vrsta zemlje koje stoje pod naročitom državnom zaštitom a služe isključivo za javne potrebe — e r a z i h i m a , odnosno e r a z i m e f r u k e. To su plandišta za ispaše, šume i šikare dizanje sela i varoši, javni putevi i t. d. Ima još jedna, treća vrsta erazi gajri-memluke koja nije ni desetinska ni haračka. N joj se kaže e r a ­ zi m e m l e k e t , erarsko zemljište. U ovu se vrstu broje sve zemlje u osvojenim krajevima koje nisu razdijeljene među borce nego su pripale bejtul melu; nadalje sve desetinske i haračke zemlje koje su ostale m a h 1 u 1 to jest čijii su vlasnici i posjednici izumrli bez zakonskih nasljednika i konačne sve druge ze­ mlje koje su na bilo koji način pripale državi. T o su glavni osnovi šerijatske agrarne politike. Turci, u početku stvaranja svoje države pridrža­ vali su se ovih načela. Docnije, kad je šerijatski okvir postao i suviše uzan za nove prilike, zemlje i naroda čiji su Turci postali gospodari, turski su za­ konodavci upotpunili šerijatske propise i nadomje­ stili carskim kanonima. Prije svega šerijat uopšte nepozna feudalni sistem. T o je institucija azijskih naroda, koja se u persijsko-turskim dinastijama zadržala i za vrijeme �arapskog halifata. Od dinastije Seldžuka direktno je prešla na osmanske Turke. Osman je dobio prvo leno od posljednjeg seldžučkog sultana, a već Osmanov sin Urhan dao je vojnička lena borcima koji su po­ mogli da pobijedi. Urhanov sin i nasljednik M urat I izdao je prvi lenski zakon — k a n u n i t i m a r . Od Murata kosovskog pomena do Sulejmana opsadnika Riza izdani su i kodifikovani glavni zemljišni zakoni Turskog carstva. Mehmed II naredio je da se izvrši katastralni popis zemlje, i da se popišu ne samo spahije i spahiluci, nego i poimenično sva sela i njive ko­ je spadaju jednom spahiluku. Svake treće godine vr­ šene su korekcije i revizija katastra koji je bio pohra­ njen u Carigradu u carskoj arhivi — d e f t e r i hek a n i pod upravom i nadzorom prvog defterdara. Sulejman veliki sankcionisao je godine 1530 opšti ze­ mljišni zakon — e r a z i k a n u n a m e koja i dan danas služi kao najbolji i najpouzdaniji izvor za po­ znavanje agrarnih propisa Turske imperije. Turski kanuni uglavnom poznaju dvije vrste ne­ pokretne imovine: mulkovne i mirijske zemlje — era­ zi memluke i erazi emirije, drugim riječima čistu pri­ vatnu svojnu baštinu; i posjed čija reketa pripada bejtul malu. Jedan dio erazije mirije država je u sh ^ " pila borcima kao ratni plijen, odnosno ostavila u po­ sjedu starosjediocima sa punim pravom svojine; dru­ gi dio je podijelila onima kojima je zemlja potrebna, odnosno neborcima koji su inače zaslužni, ali ne u puno vlasništvo. Uovom drugom slučaju država je za sebe zadržala pravo vrhovnog vlasništva a posjed­ nika zemlje obvezala da mjesto desetine daje državi harač i da plaća izvjesne poreze — v e r g i j u pod imenom č i f t a k č e s i . Posjednik je slobodno upra­ vljao svojim posjedom, bilo da ga je sam obrađivao ili drugom na obradu davao, ali u suštinu i pravnu narav zemlje nije smio ni mogao dirati bez dozvole gospodara zemlje — bejtul-mala. Prema tome posjed­ nik ovakve zemlje nije bio vlasnik nego uzufruktuar. Međutim, država je u osvojenim krajevima svoje pra­ vo vrhovnog vlasnika prenosila kao leno na zaslužne ljude i visoke funkcionere carstva. Ako prihod lena ne prelazi dvadeset hiljada akčeta, titular se zove spahija a njegovo leno t i m a r , ako se prihod lena kretao između dvadeset do sto hiljada akčeta, titular se zvao z a i m a njegovo leno z i a m e t. Lena koja nose stotinu i više akčeta zovu se h a s . Prema tome predmet lena nije bila supstan­ cija zemlje nego pravo pobirati izvjesne, zakonom određene dažbine. Sobzirom na prava i dužnosti lenskih gospodara, spahiluci se dijele u tri grupe: eškinđi, mustahfez i hademe timar. E š k i n đ i t i m a r dobijali su alajbezi koji su se pod svojim bajrakom borili na otvorenom polju i obavljali i neke druge dužnost koje im je država povjeravala, m u s t a h f e z-timar se davao činovnicima i braniocima pogra- MALE KULTURNE VIIESTI SIN HERCEGOVCA JE JEDAN OD NAJBOLJIH GLUMACA AMERIKE Američka štampa piše posljednjih dana o ogromnim us­ pjesima mladog dramskog umjetnika Mladena Sekulovića. Prema priznanju cjelokupne kritike, on je danas jedan od najboljih glumaca Amerike. Naročite uspjehe postigao je u ulozi Satina u komadu Maksima Gorkoga »Na dnu«, a isto tako dao je niz briljantnih kreacija u komadima »Porušena kuća«, »Ognjište«, »Rip« itd. On nastupa na Gudman-pozorištu gdje je dobio čitavu seriju nagrada. Rođen je u Gen, u američkoj državi Indijani, a otac mu je Petar Sekulović, ise­ ljenik iz Hercegovine. DA LI JE ALIPASA RIZVANBEGOVIĆ HTIO HERCEGOVINU PRIPOJITI CRNOJ GORI U zagrebačkom »Obzoru« piše mladi crnogorski publicista Savo Štedimlija jedan esej pod naslovom »Njegoš i Ali-paša Stočević«. Ovaj esej potkrepljuje pisac sa čitavim nizom novih dokumenata o prijateljskim vezama i odnosima Njcgoša i Alipaše, odnosno Crne Gore i hercegovačkih Turaka. Mnogi od ovih dokumenata pronađeni su u cetinjskom arhivu. Pisac iz svega izvodi jedan frapantan zaključak: da bi se moglo misliti da je Alipaša Rizvanbegović imao namjeru da Hercegovinu otcijepi iz granica turske imperije i da je pripoji Crnoj Gori, odnosno da sa Njegošem stvori jednu zajedničku državu. USPJELO GOSTOVANJE STRAHINJE PETROVICA Prvak zagrebačke drame g. Strahinja Petrović gostovao je u sarajevskom pozorištu. Ovo gostovanje, isto kao i ono ranije od marta mjeseca, imalo je puni uspjeh. G. Petrović nam se pretstavio kao sasvim zreo talenat, a uprava Narodnog pozorišta u Sarajevu je dobro učinila što je omogućila ovo go­ ___ _ stovanje. PODIZANJE DŽAMIJE U PRAGU Muslimanska vjerska zajednica u Pragu, u Cehoslovačkoj, prikupila je potrebna sretstva za podizanje jedne velike i mo­ deme džamije. Džamija sa visokim minaretom biće podignuta na najljepšem dijelu Praga, u blizini vile dr. Kramarža, mi­ nistra, na Letonoj. Džamija će biti u orijentalnom stilu sa ve­ likim i visokim kubetom, po ugledu na džamiju u Parizu. O PORIJEKLU BEGOVA LJUBUNCICA Pisac koji se sakrio iza šifre »K« piše u »Obzoru« o po­ rijeklu begovske porodice Ljubunčića, bivših kapetana u Lijevnu. Na temelju izvjesnih dokumenata pisac nastoji dokazati da su Ljubunčići postali od Hrvata. Isto tako, kaže pisac, druga ugledna livanjska porodica begova Firdusa također su porije­ klom Hrvati, a ne naseljene Osmanlije, kako se dosad mislilo. Pisac K. ove svoje tvrdnje o Ljubunčićima bazara samo na jednom pismu koje je nekad davno jedan beg Ljubunčić pisao nekom fratru. ničnh utvrđenja h a d e ш a-timar džamijskim i tekijskim slugama i pograničnim gradovima i palankama nekim agama na sultanovom dvoru. Pravo lenskih gospodara zove se inače njihov k i l i č - h a k , sabljarina. nn-ć �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ЗАХВАЛА HA ЧЕСТИТКУ Њ. КРАЉ. ВИС. КНЕЗУ НАМЈЕСНИКУ Поводом промовисања за понасног доктора Оксфордског Универзитета Н>. Kp. Вис. Кнеза Намјесника, Главни одбор Гајрета je упутио Канцеларији Н>. Kp. Височанства слиједећу честитку: »Поводом високе почасти и признања указаног Вашем Височанству од стране Оксфордског Универзитета промоцијом за почасног доктора сматрамо да je тим актом указана и висока част како Вашој личности тако и цијелој нашој нацији. Главни одбор Гајрета усхићен личним успјехом Вашег Височанства, слободан je поднијети у име цјелокупног Гајретовог чланства најсрдачније честитке. Да живи Ваше Височанство!« Ha ову депешу Претсједник Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић добио je из Лондона слиједећу захвалу: »По највишем налогу част ми je изјавити Вам топлу захвалност на честитци коју сте послали Њ. Kp. Височанству Кнезу Намјеснику поводом Његовог промовисања за почасног доктора Оксфордског Универзитета.« Министар Двора, Милан Антић, с. р. и утржак »цигала« Гајретова дома. — Нарочито скрећемо лажњу да друштвене јединице. прикупе све заостале чланарине, како не би заостао ни један члал који не би своју чланску дужност уредно извршио према Гајрету. — Ha чековној полсжници или у посебном лисменом извјештају треба означити од чега je послати новац, како би се могао раскњижити у књигама Главног одбора no појединим ставкама. 2. Абецедни списак свих врста чланова, означивши презиме и име члана, датум уписа у чланство, висину чланарине и уплате чланарине за сваки поједини мјесец v oboi години '(1936-1937). у Ј 3. Списак умрлих чланова, означивши да ли je редовни, утемељач или добротвор и љегово звање. 4. Списак друштвеног инвентара. Јединице које располажу са друштвеним просторијама и инвентаром доставиће списак тога инвентара, означивши вриједност сваког предмета. 5. Општи извјештај о раду у прошлој години са овим подацима: а) број чланова ОКРУЖНИЦЕ б) број одржаних сједница СВИМА МЈЕСНИМ ОДБОРИМА И ПОВЈЕРЕНИЦИМА ц) број ријешених списа ГАЈРЕТА д) број одржаних приредаба (забава, теферича, мевГАЈРЕТОВА ГЈ1АВНА Јављамо Вам да he се Гајретова луда, сијела) СКУПШТИНА редовна главна скупштина одре) број одржаних предаваша жати у недјељу 11 јула 1937 год. у Гајретовом дому у/Сараф) број одјевене сиромашпе дјеце јеву са дневним редом који рррпи£ују друштвена правила. г) износ сакупљене и дозначене чланарине Kao и досадањих година, д аа прије главне скупштине одржаће се предконференција за главну скупштину. х) чист приход одржаних приредаба Саопштавајући Вам предње, умољавамо Вас да у смии) чист приход сакупљелих и уновчених живежних слу прописа друштвених оравила одредите Ваше делегате, намирница који he Вас заступати на главној скупштини. Делегатима ј) приход распроданих Гајретових издања и листа испоставите легитимације за учестовање на скулштини. »Гајрет« Главни одбор упутиће молбу Миниистарству саобрак) укупан приход дозшчен Главном одбору од 20 јуна haja за повластицу н.а жељезници свима делегатима, a о ре1936 до 20 јунд 1937 године. зултату ове молбе друшгвене јединице биће посебно обавијештене. 6. Извјештај о одржаним Гајретовим предавањима са овим подацима: СКУПШТИНЕ МЈЕСНИХ У смислу прописа друштвених а) датум одржања предавања ОДБОРА И ПОВЈЕРЕправила позивају се све Гајретоб) лрезиме и име предавача и његово звање НИШТАВА ве јединице да здкажу и одрже ц) тема предавања своје редовне мјесне скулштине, те да no одржању истих д) локал у којем je одржано предавање доставе Главном одбору у року од 8 дана лреписе скуле) број слушача штинских записника, кзо и кочстигуцију одбора. ф ) да ли су предавања била са или без дискусије r) примједба. ИЗВЈЕШТАЈ О РАДУ З а претстојећу Гајретову главДРУШТВЕНИХ ЈЕДИну скупштину мора се лрипреми7. Остале акције мјесних одбора и повјереништава НИЦА ти и оштампати извјештај о раду tokom ове године. како Главног одбора, тако и свих друштвених јединица. Taj 8. Списак дјеце која се школују у Гајретовим интернаизвјештај мора се оштампати и доставити друштвеним јетима односно која су добила стмпендију или потпору од диницама 8 дана прије главне скупштине. Да би тај извјеГајрета у свој години. (Овај нам je списак потребан ради штај био потпун л што вјернија слика рада и настојања тога, што се морају износити у годишњем извјештају, посвих друштвених јединица, потребно je да све јединице доред прихода из појединих мјеста, и помоћи које та мјеста ставе Главном одбору податке о своме овогодишњем раду добивају од Гајрета, да би се на тај начин видило у којем н а ј д а љ е д о 20 ј у н а о. г. У колико се ти извјештаји je омјеру материјални резултат рада појединих јединица преne доставе до овога рока, nehe се моћи накнадно узети у ма датој им помоћи у овој години. Дешава се tokom годипе обзир, na ће се у штампаном извјештају констатовати које да родитељи некоје дјеце мијењају своја боравишта, na услијединице нисе удовољиле овом позиву и својој дужности. јед тога одбори неће да буду оптерећени са издацима на ту Главни одбор Гајрета умољава и позива све друштведјеиу, чији су родитељи промијенили боравишта.) не јединице да му доставе најдаљс до 20 јуна о. г.: 1. Сав друштвени новац од сакупљених чланарина, за9. Прорачуни мјесних одбора (повјереника) за 1937бава, теферича, мевлуда, сијела, сергија, добровољиих при1938, који морају бити усвојени na редовпимм мјееним скуплога у новцу и нарави, курбанских кожица, зндчака Гајретоштинама, на основу којих he Главни одбор еаставити годива дана, Гајретова алмапах-календара, томболе, те Гајретошњи друштвени прорачун. вих других издања. Такођер се позивају све јединице да доФормулар за прорачул! Гајретоаих мјесних одбора и стдве до горнјег рока и све приходе Гајретова дома, у колиповјереника има да изгледа овако: ко их још имају и то: чланарине, добровол>мс прилоге као �РA С XО Д И Редовна чланарина Чланарнна доброт. и утемељача . . Прилоли v hobiiv . Прилози v нарави Приредбе, (заПавс, тсфсрнћи, сијела, мевлуди и с л .. Очскрининс питом. Утрошак Гајрета и садашњс питомц' Утрошак Гајрста и. При израчунавању опскрбнине за једног питомца у конвикту треба имати у виду да то издржавање кошта годишње Дин 3.500.—. ПРЕД ОДЛАЗАК ГАЈГајретови питомци ускоро hc наРЕТОВИХ ПИТОМАпустити друштвене иктернате и ЦА HA ФЕРИЈЕ отићи својим кућама и својој родбини «а ферије. Овим поводом Главни одбор je као и досадаљих година ставио у дужност свима управама друштвених интерната да своји.м питомцима даду потребна упутства и савјете у погледу њиховог рада и владаља на феријама. Свима питомцима се ставл>а у дужност да се јаве Гајретовим јединицама чим дођу својим кућама и да им се ставе на расположење у погледу Гајретова рада. — Извјешћујући Вас о овоме, молимо Вас да надзиретс рад и влддаље Вашич питомаца на феријама, и у кодико их устребате за какав Гајретов посао, да их за то ангажујете. У колико некоји питомци не буду задовољавали својим држањем за вријеме феријд, нека се о томе извијести Главни одврр Гајрета. СКУПШТИНА ГАЈРЕТО- Овогодишља скупштина ГајретоВЕ ЗАДРУГЕ ве кредитне и привредне задруге у Сардјеву одржаће се 10 јула о. г. у Гајретовом дому, т. ј. на дан предконференције за Гајретову редовну главну скупштину. — Скупштина задруге одржава се истовремено када и Гајретова редовна гддвна скупштина no жељи и сугестијама делегата на прошлој главној скупштини, да би се na тај начин дало могућности и зддругарима из унутрашњости да узму учешћа у раду Задругине скупштиие. У колико некоји задругари не могу доћи на скупштину Задруге, то они могу опуномоћити делегате који долазе на главну скупштину, да их они заступају, na Вас молимо да о томе обавијестите задругаре, с тим да делегатима даду своје писмене пуномоћи. Многи разлози и искуства из ранијих година понукали су Главни одбор Гајрета да донесе закључак д а с е м о л б е о в о годишњих Гајретових uит омa цa з a ир иј ем у Г ајрет ове и н т е р н а т е у идућој школс кој години ријеше прије о вог од иш ње глав не с к у п ш т и н е . Молбе нових кандидата за интернате као и све молбе за стипендије и једнократие потпоре рјешаваће се као и досадањих година — послије главне скупштине. О ријешењу молби старих питомаца (конвикташа) поднијеће се предлог и извјештај претстојећој главној скупштини. Да би се могло удовол>ити поменутом закл>учку Главног одбора, позвали смо управе интерната да о овоме закључку обавијесте све своје овогодишње питомце, који рефлектирдју на интернатска мјеста у идућој годшни, и да nx позову д а п у т е м с в о ј и х м ј е с н и х о д б о р а ( п о в ј е р е н и ш т а в а ) упуте Главном одбору своје малбе најдаље до 5 јуна о. г. Тим молбама треба приложити увјерења о сиромаштву и о плаћању пореза. Све те молбе треба да претресу Гајретове јединице и да их са својим предлозима доставе Главном одбору најдаље до 20 јуна о. г. Извјештаје о успјеху у науци свих овогодишњих питомаца затражио je Главни одбор Гајрета да му их доставе управе интерната изравно. О овоме закл>учку молимо Вас да обавијестите родитсље - старател>е овогодишших Гајретовпх зптомаца и да их упозорите да прибаве благовремено yBjepeiba о сиромаштву «и о плаћању пореза,, како бисте та увјерења могли приклопити молбама н.ихове дјеце — шчићеника. РЈЕШАВАЊЕ МОЛБИ ОВОГОД. ГАЈРЕТОВИХ ПИТОМАЦА ЗА МЈЕСТА У ИНТЕРНАТИМА У ИДУЋОЈ 1937-1938 ГОД. НАТЈЕЧАЈ ЗА ПОДЈЕЛУ Ha основу прорачуна као и за1'АЈРЕТОВИХ ПОМОЋИ кључака које ће усвојити пргтУ ИДУЋОЈ ГОДИНИ стојећа Гајретова главна скупштина, Главни одбор Гајрета подјељиваће за 1937-1938 годину стипендије и једнократне потпоре, као и мјеста у интернатима, ђацима који ове 1936-1937 године нису били у Гајретовим конвиктима. Молбе се имаду доставити Главном одбору Гајрета, са предлозима Мјеоних одбора и повјереника, н а ј д а љ е до 15 ј у л а о. г. Молбе које се пошаљу послије овог датума, као и оне које нису препоручене од стране Гајретових јединица, неће се узимати у рјешавање, него he се повратити. Свакој молби треба приложити: 1) школско свједочанство из 1936-1937 школ. године; 2) увјерење о сиромаштву 3) увјерење о порезу. За Главни одбор Гајрета: Претсједник: Др. Хасанбеговић Секретар: X. Кукић. U s p je š a n r a d M e v lu d s lc e s e k c ije u B o s . B r o d u Ova fotografija prikazuje Sekciju koja je priredila Gajretov uspjeli Mevludi šerif u Bos. Brodu. Na slici su obdljcženi broje­ vima: 1. g. Arslanbeg Kurbcgović, vrijedni pretsjednik Mjesnog odbora; 2. g. Smail eff. Bojić, pročelnik mevludske sekcije; 3. g. Asim Hodžić, tajnik odbora; 4. g. Alija Nuković, blagajnik odbora i 5. gđica Mujcsira Hodžić, koja je izabrana za naj­ ljepšu djevojku na jednoj Gajretovoj pri­ redbi. Ova Sekcija pokazala je vrlo dobre rezultate. Ovim putem se Sekcija zahvaljuje g. Franji Vučniku, penzionisanom poruč­ niku, koji pomaže odboru u Bos. Brodu svojim tehničkim sposobnostima i znanjem, pa je crtao u bojama i ovaj Gajretov znak što ga drže djeca na slici. 107 �ЛУКАВАЦ ТУР. Рахметли Ахмо Бегић. 13 априла о. г. преселио je на ахирет рахметли Ахмо Бегић, дугогодишњи члан одбчора Гајрета у Лукавцу. Мјесни одбор Гајрета изгубио je у њему једног вриједног и агилног члана, који je гнесебично и предано радио за добро Гајрета. Рахметулахи алејхи. Постављанје госп. Тановића Мухамеда. Госп. Тановић Мухамед дјеловођа општине и благајник Мјесног одбора Гајрета у Лукавцу, одлуком госп. Мипистра саобраћаја, постављен je за чиновничког прнправника код Жељезиичке ложионице у Вршцу, иа коју je дужност отишао из Лукавца 20 априла о. г., испраћен од многобројних пријатеља и чланова мјесног одбора. Дужност благајника овог мјесног одбора вршио je госп. Тановић предано и савјесно од и>егова оснутка до даиас a прије доласка у Лукавац сарађивао je такођер у Гајретовом одбору у Грачаници. Господину Тановићу, нашем бившем вриједном и незаборављеаом благајнику, другу и пријатељу желимо много успјеха на његовој новој дужности. УСПИО ТЕФЕРИЧ У ШЕВАРЛИЈАМА Повјереник »Гајрета« у селу Шеварлијама приредио je 9 маја уз сарадњу честитих и вриједних сељана »Гајретов« теферич, који je иначе први »Гајретов« теферич у овомс селу. Лијеп прољетни дан, те популаран програм теферича, који се састојао у оживл>аван.у заборављених народних игара, привукао je масе свијета из околних срезова, a нарочито je запажен велик број Маглајлија, чија je добро развијена »Гајретова« свијест и овом приликом дошла до виднога изражаја. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4142b3646924c1c657f501918324c1a.pdf 65b9c82c207abda19bd323e8355c3ca6 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА гл а сн и и К уучурно u p o c n jo m o i д р у ш тв а Гајрета ИЗПЈЕШ ТЛЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА ЗА ГО Д И Н У 1930-37 П о д н е с е н г л с т н о ј г о д и ш њ о ј ск у п ш т и аи 11 Јула 1 9 3 7 г о д и н е * . .... •■■■ Ј у л и ........ ........ .... C a p a jc n o 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА Y САРАЈЕВУ • Б р о ј 7-9 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИ ћ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамнд Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др одговара Јосип Гргић. �Год. X V III j *R 3? S jii Сараје-во, јули 1937 Њ . B. К Р А Љ П Е Т А Р ПОКРОВИТЕЉ ГА|PETA I I B p o f 7-9 �И з в је ш т а ј Г л а п н о г о д б о р а Г а јр е т а з а 1936-37 г о д и н у И з n jeiiiT af с е к р е т а р а У в о д н а р и је ч Подносећи главној скупштини извјештај о раду и напорима Гајрета у прошлој друштвеној години, треба да одмах у почетку констатујемо низ чињеница и напомена које ће нам омогућити лакши и успјешнији увид у Гајретово пословање минуле године. И ова година, као и низ протеклих, прошла je у знаку тешких економских прилика. Појединци и устанев^ осјећају бреме материјалних криза и њихов рад je 36of тога у извјесном застоју. Г ајрет, међутим, коликогод није M o ­ rao избјећи сусрет са тим економским недаћама, ипак није осјетио јачих реперкусија у своме раду, какви се обично догађају у овако тешким приликама. И несамо да Гајрет није осјетио јачих потреса, него je чак у своме дјеловању задњих година осјетио извјесно разведравање и прибирање снага, те извјесно побољшање у свима правцима свога рада. Ово ми морамо да констатујемо, јер то није свагдањи случај код свих сличних друштава. Ово ми морамо констатовати и због тога, што смо успркос многих потешкоћа, које су нам се истављале, успјешно завршили и овај једногодишњи период рада у остварењу Гајретових циљева. Ми морамо ово са поносом подвући, јер баш у томе и лежи највећи успјех Гајрета, што он и у овим судбоиосним и тешким временима савладава све препреке и сметње и побједоносно зида годину no годину у зграду својих успјеха за наш цијели народ. Рад Гајрета je велик и многостран. Он се не зауставља само на главиом задатку: школовању омладине на средњим и вмсоким школама. Познато je да je наш Гајрет у том правцу најјаче друштво приватне иницијативе у цијелој Краљевини. Гајрет, нарочито посљедњих година, проширује свој дјелокруг рада и у другим правцима. Он тражи нове путеве и сретно их изналази. Привредно јачање и социјалио збрињавање народа je важна грана Гајретова рада. Већ преко 10 годииа оснивају се разне Гајретове установе за економско ja- 112 чање ширих слојева, a покрећу се и друге акције за привредио и социјално придизање народа. Ту, нарочито, долази у обзир Гајретова привредна и кредитна задруга, осиивање разних Гајретових школа, радионица и течајева и одржавање популарних предавања. Осим ових послова, којима je заокупљен Гајрет и његови пожртвовни радници, улаже се мноro труда и на друге послове. Велика брига посвећује се јачању и продубљивању Гајретове организације и идеологије. Гајрет увијек стоји на бранику националних интереса Краља и Домовине, a вјерујући чврсто у своју мисију, он нетремице гледа у свог високог Покровитеља, Њ еговог Величанства Краља Петра II. Идући непоколебиво путем који су му утрли и означили његови вођи и идеолози, Гајрет he и даље пролазити крај малодушних, носећи високо своју давно подигнуту заставу прогреса и просвјете и стићи ће, на крају, онамо, гдје ће вјечно сјати срећа муслимаиа Југославије и цијелога нашега народа. Ова протекла година поново je потврдила оно, што многи не знају или не вјерују: да je Гајрет стекао чврстог ослонца у народу. Овог тренутка ми тврдимо још и више: on се срастао са душом нашег народа. Овогодишњи резултати Гајретова рада јесу нови доказ да je Гајрет мезимче и да наш човјек, бринући се у овој тешкој кризи о себи и о св-ом опстанку, у исто вријеме води бригу и о Гајрету. Знајући да би нашем свијету било тешко без Гајретова дјеловања, народ je, откидајући од уста, доприносио и давао да Гајрет не осјети невољу. У томе главну заслугу носи кадер Гајретових првобораца и трудбеника широм домовине. Они су, не жалећи труда ни жртава, успјешно савлађивали све тешкоће и допринијели да je Гајрет ухватио овако јаког корјена у народу. Вјерујући и надаље у прегалаштво Гајретових радника и у љубав и приврженост народа, Гајрет чврсто вјерује у своју будућност. A будућност Гајрета значи у исто вријеме и будућност нашег елемента. �Р а д na о с т в а р е њ у Гајрет ових ц и љ е в а Р а д н а ш коловањ у о м л а д и н е Г а/ретови с р е д њ о ш к о л с к и инт ернат и Још увијек je главни задатак Гајрета да школује и потпомаже школовање омладиие, да ствара кадер народне интелигенције и уопште да се стара за развитак нових народних геиерација. Другим ријечима, Гајрет тежи да будући грађани буду корисни чланови друштва и наше заједнице, који ће несамо чувати ове позитавне осебине народне и добре старе друштвене форме, него који he заводити и нове за које се tokom друштвеног развоја осјети потреба. Да се створе такови нараштаји, ми морамо поклањати нарочиту пажњу школовању и васпитању средњошколске омладине. Наша средња школа не може дати све оно што je потребно савременом и једном образованам човјеку, јер je живот нешто друго него што су нарме и теорије. Породица и друштво су врло важни фактори, који поред школе дјелују на васпитање омладине. Међутим често се дешава да и породица и друштво дјелују више штетно него корисно на омладину, na се због тога дошло на идеју и у Гајрету, још прије Свје^ског рата, оошвања средњошколских интерната, да би се на тај начин стало на пут лошем дјеловању околине на средн»ошколоку омладану. Важност средњошколских интерната била je одувијек врло велика у раду и настојању око васпитања нових генерација. Дужности су иитерната да дају могућности за хигијенски живот ђака и да навткавају ђаке на извјестан ред и дисциплину. Заједничким животом ђаци у интернатима се приучавају и на ca&ptмене друштвене форме у животу. Ђаци у интернатима показују у науци просјечно боље резултати од оних ђака који се не налазе у интернатима. To je и разумлЈИво када се зна да су ђаци у интернатима под сталним надзором свој-их префеката и васпитача, док су они ван интерната, по-готово они који иису из мјеста гдје се налази интернат, у главиом пр>епуште«ч сами себи. Уз то, важност интериата јест и у томе што се у н>има пружа могућност за вршење вјерских обреда, те уопште за вјерско васплтж>е, до>к je то ђацима ,са стране, који станују у! п,риватним кућама, скора потпуно немогуће. Познато je да je Вакуф све до 1919 године уздржавао средњошколске муслиманске нитернате о свом трошки и у својој режији. Ти интернати су се налазили у Сарајеву, Мостару, Тузли, Бањој Луци и Бихаћу. У години 1919 Гајрет je преузео од Вакуфа сарајевски интернат. У години 1920 из финансијских разлога Вакуф рјешава да потпуно напусти ту грану свога просвјетног дјеловаања. Да избјегне тешке посљедице, стварне и моралне, од тог свог корака, Вакуф се обраћа тада Гајрету, који je у том добу био истом у почетку свога рада, јер je за вријеме Свјетског рата остао и без оргаиизације и без икаквих материјалних сретстава — да он прихвати и преузме на себе даље издржавање тих до тада вакуфских интерната. Гајрет се томе позиву одазвао и без сумње тиме учинио огромне услуге нашој заједници, a у исто вријеме и велике услуте, моралне и материјалне, и самом Вакуфу. Исте године Гајрет осиива и женски интернат у Сарајеву, да би на тај начин дао могућности ,и нашем женскињу да се и оно шко« лује и да похађа средње a no томе и високе школе. У даљњим годииама, поред интерната у поменутим мјестима, Гајрет je основао интернате још у Фочи, Гацку и Пријепољу, који су доцније укииути. ; -„ Дапас се налазе Гајретови интернати у Сарајеву( мушки и женски), Мостару, Бањој Луци, Тузли, Бихаћу, Плевљу и заједнички интернат са Пр>освјетом у Требињу. Око 4/„ свеукупних својих прихода друштво Гајрет троши на уздржавање средњошколеких интерната и на стипендисте, тј. на школовање омладине, што се види и из годишње друштвене билансе. Пријем питомаца у интернате врши Главни одбор сваке годнне на основу одобреног прорачуна, закључака главне скупштине, расположивих мјеста у интернатима, те на основу постигнутих материјалних резултата рада друштвених јединица у ранијој друштвеној годиви. У смислу закључака главне скупштине, крајевима где је' помањкање школованих људа и просвјетног живота, a ту долазе у обзир Санџак и Црна Гора као и пасивна мјеста гдје нема трговине и индустрија, чине се.изнимке, na се при подјел^ивању друштвенчх помоћи овим мјестима не придржавамо створеног правило: »Колико даш, толико добијеш«. Тим мјестима даје се више помоћи на рачун евентуалних централних прихода као и на рачун актавних друштвених јединица, гдје су економске прилике нашега свијета повол>није. И поред одобреног буџега и закључака главних скупштина, скоро све друштвене јединице достављају .и лрепоручују Главном одбору за повољно ријешење много већи број молби него им се стварно може удовољити. При томе заборављају на закључке главних скупштина, да се друштвене помоћи подјељују на основу получених материјалних резултата, na се дешава да том приликом некоје једииице условљавају свој даљњи успјешаи рад, ако им се не укаже много виша помоћ, него их припада. Наравно, Главни одбор који руководи друштвеним радом, и који je за тај рад одговоран, мора да реално гледа на чињенице и да чини no својој најбољој увиђавности и својој савјести расподјелу, како мјеста у интернатима тако и стипендија и других помоћи. За подјелу мјеста у интернатима у овој години доставиле су друштвене јединице знатно већи број молби, него досадањих година. Скоро све су те молбе најтоплије препоручиване за повољно ријешење, али Главни одбор није могао свлма тим молбама изићи у сусрет. Но ипак je овог пута, и ако се иалазимо у тешким временима, повољно ријеигио рекордан број молби. Сви интернати су били у почетку школске године претрпа- 113 �ни. Нарочито je била велика навала на мушки сарајевски интернат ради похађања Средње техничке школе, као и других стручних школа. Пошто сви примљени питомци у овај интернат нису могли бити смјештени, то je један дио, око 20 њих, примљен само на храну. Доцније, када су иекоји питомци иступили из мнтерната, ови који су били само на храни, a добро су учили, примани су на цијелу опскрбу у интернату. Поред тога, приликам рјешавања молби за некоје je молиоце који су желили учити занат ријешено да се tokom г о дине позивају да наступе мјеста у интернату, према томе како се указују расположива мјеста. При достављању и препоручивању молби многе јединице нетачно калкулишу коштајну цијену око издржавања друштвених питомаца у интернатима. To долази отуда што некоје јединице претпоетављају и држе да се на друштвене интернате односе само они трошкови који су учињени у интернатима. Међутим та калкулација н,ије исггравна, како ће се то видјети и из посебног образложења Гл. одбора. Скоро сви наши напори, сав наш труд и пожртвовање управљеио je на то, да се помаже и школује омладина. Према томе и издаггци друштвене централе чине се, у главном, ради средн>ошколоке омладине. Стога се и тл централни издаци имаду при калкулисању прибројити издацима који се утроше на интернате. Ha тај начин долази се до суме од 350.— Дин. округло, која се мјесечно трогци на једнога питомца. Ha тој бази потребно je дћ се у будуће рјешавају и достављају молбе за друштвене помоћи. Јер, на кога ће пасти централни издаци, ако не на цјелокупну друштвеиу организацију. Истина, дешава се, од времена до времена, да и централа, непредвиђено у друштвеном прорачуну, дође до извјесних прихода. To je нарочито било у раиијим година. ма, na су се с тим приходима покривали несамо централни режијски издаци, него je покриван и мањак који се указивао између доприноса свих друштвених јединица и стварнога друштвеног утрошка у једној години. Али тих непредвиђених прихода не може и не мора да има друшгвена централа сваке године. Због тога се за сваки случај морала изнаћи и фикоирати сума, која важи као мјерило коштајне цијене за издржавање једног питомца у интернату. KONVIKTI 1) Muški konvikt i šegrtski dom Sarajevo...................... 2) Ženski Sarajevski i Mostar. 3) Muški B a n ja lu k a ............... 4) „ B ih a ć ....................... 5) „ M ostar................... 6) „ P l e v l j e ................... 7) „ T u z la ....................... 8) „ Novi Pazar............... Tokom prvih dviju godina f u tr o š e n o ...............................i Ukupno 114 У овогодишњем нашем извјештају сматрамо да je .потребно осврнути се нарочито на питање наших интернатских зграда. Hama je жеља да овоме ггитању и иаша .главна скупштина посвети ове године што већу пажњу, јер о успјешном ријешењу овога питања у многоме овисиће дал»њи уелјешаи Гајретов рад. Како je познато, зграде у којима су смјештени Гајретови интернати нису Гајретово власништво. Интернатске зграде у Сарајеву (двије), Тузли, Бања Ј1уци, Биха|ћу и Плевљу власништво су Вакуфа. Зграда у Мостару je приватно власништво, a у Требињу je власииштво тамошње општине. За некоје интернатоке зграде плаћа се кирија, a друге су уступљене Гајрету бесплатно. Бесплатно су уступљене зграде у Тузли, Бихаћу и Требињу. Кирија се .плаћа за 5 иитернатских зграда, и то: 1) Мушки конвикт Сарајев'0 Дин.6.000.— год. 2) Женски конвпкт Сарајево» 18.000.— год. 3) Мушки конвикт Бања Лука »6.000.— год. 4) Мушки конвикт Плевље » 6.000.— год. '5)) Мушки конвикт Мостар » 13.800.— год. Укупно Дин. 49.800.— год. Стање интернатоких зграда, осим оних у Бихаћу, Плевљу и Требињу je врло лоше и не смије нас задовол>ити. Интернатске зграде у Сарајеву, Мостару, Тузли, Бања Луци су старог типа босанских кућа, трошне, зидане од ћерпића, незгодног распореда и нехигијенске, na према томе не одговарају интернатокмм потребама. Од ових пет зграда само je тузланока саграђена из солидног материјала и могла би пооуж ити намијењеној сврси, ако би се темељитије адаптирала и no могућности проширила. Ради рушевности и неподобности ових зграда Гајрет мора да троши на њихово одржавање замашне суме новаца. Из године у годину предвиђају се у друштвевим прорачунима специјалне ставке за адаптације ов.их зграда. Да би се видјело колико Гајрет троши на поправке интернатских зграда и за њихове кирије, изнијећемо цифре које нам казују овако: Од 1920 године, тј. од преузимања вакуфских конвиката до конца јуна 1937 године, утрошене се слвједеће суме: Popravci Kirije Ukupno Dinara Dinara Dinara 268.424-— 227.131'— 56.154-— 106.468’— 55.992'— 32.183’— 91.601"— 200"— 74.511 — 10.680 — 170.632 — 225.950"— 47.000"— 150 — 287.653-^12.000-^1.400"— 4.500"- 439.056"— 453.081 — 103.618'106.618'343.653.— 44.183'— 93 .0 0 1 '4.700"74.511'— 10.680'- 923.344'— 749.293 — 1,672.637'— Primjedba od 1922/23 do konca 1936/37 šk. g. u 1920 21 šk. g. u 1921/22 šk. g. �Дода ли се горњој суми још око Дин. 20.000 утрошених на зпраду мушког интерната у Сарајеву, која je преузета од Вакуфа у 1919 години, види се, да je за прошлих 17 година утрошено на одржавање интернатских зграда и за кирије округло Дин. 1,700.000.—, одн. годишње no 100.000.— динара. ; Пред овом замашном сумом морамо да станемо и да о њој о з 6 и.јш о размислимо. По нашем мишљењу питање интернатских зграда може се ријешити на три начина: 1) да се садање интернатске зграде темеллто репарирају — што изискује огромну суму новаца — a да се ипак ово питање темељито не ријеши; 2) да се садање интернатске зграде замијене са другим солидкијим и хигијенокијим и 3) да се изграде потпуно нове зграде. Први начин могао би потпуно да отпадне, јер се н>име не би ријешило ово замашно друштвенО' питање, na нам за ријешење овог питања преостају друга два начина. Многе околности упућују Гајрет да неодложно приступи темељитијем ријешењу овог питања, ако желимо да очувамо досадашњи престиж нашега друштва и да успјешно наставимо његово дјеловање. Главни одбор претресао je ово питање у више наврата tokom минуле године, n a je закл>учио да се приступи у току ове године припремама за изградњу зграде мушког 1интерната у Сарајеву. Сматрамо да je за моменат највећа потреба да се најприје ивпради овај интернат, и то ради тога што се у овај интернат прима од 100 до 120 питомаца, тј. што се у овај тгтернат смјести годишње толико питомаца, колпко у 4 мања Гајретова интерната. Осим тога, у овај интернат примају се ђаци са цијелог Гајретова територија и то њих преко 90% за похађање Техничке школе и изучавање заната. Према томе, овај интернат служи потребама свих јединица, a не само сарајеске ближе околице. За иградњу о®ог интерната у првом реду je потребно обезбиједити градилиште. Код данашњих многобројних градилишта нашег Вакуфа у Сарајеву сматрамо да би било сувшпно да друштво Гајрет iKynyje градилиште. Ta сума, која би се евентуално утрошила за купњу градилишта, добро ће доћи друштву за набавку новог инвентара, јер je познагго да инвентар како у овоме тако и у другим друштвеним интернатима не задовољава. Због тога смо се обратили у првој половиUH маја мјесеца о. г. с молбом Одбору наиба за И. в. з. у Сарајеву да нам уступи погодно земл>иште. Од четири земл>ишта која би за ову оврху дошла у обзри и на која смо у нашој молби указали, Вакуф нам није могао ни једно уступити, na смо се због тога обратили поновном молбом за друго које земљиште. Међути/м, ни землзиште на које смо указали у новој молби, Вакуф нам није могао уступити, лрепоручниши нам да означимо које друго. У трећој молби означили смо даљња 3 земљишта, али нам ни једно од тих није могло бити уступљено. При закл>учку овог нашег извјештаја сазнајемо да би нам Вакуф уступио једно земљиште у близини периферије града, али обзиром на велику удаљеност тога земљишта од средњих школа, нарочито од Средње техничке школе, (коју похађа 70% питомада сарајевског мушког интерна- та), вјероватно се нећемо моћи користити тим земљиштем. ^ Од Вакуфа смо тражили једно од многобројних његовпх земљишта у Сарајеву под овим условима: 1) да земл»иште остаје власннштво! Вакуфа; 2) да Вакуф уступи Гајрету бар 1К*—2 дунума земљишта; 3) да се земљиште уступи Гајрету на неизвјесно вријеме; 4) да Гајрет плаћа све јавне даће на земљиште и на зграду коју би изградио; 5) да Гајрет даје доцрииос за евент. испуњавање шарти-вакифа; 6) да зграда на изграђеном земљишту пређе у посјед и власкиштво Вакуфа за случај промјене садање сврхе Гајрета или за случај његове ли1квидације. Главни ће одбор наставити с радом око при* према за подизање интернатоке зграде, вјерујући да ће и Вакуф, ксхначно, уступити за ову сврху погодно земљиште. За тузланску зграду већ смо истакли да je зидана из солидног материјала, али да би je требало темељитије поправити и, ради јефтиноће тузланске пијаце, проширити. Зграда овог интерната je на повољном мјесту и има лијепу башчу, a уз то je од стране Вакуфа уступљена Гајрету за интернатске еврхе беоплатно. Сматрамо да je једноставније и јефтиније адаптирати и проширити зграду интерната, него ли изграђивати потпуно нову. У том смислу Главни одбор je доиио и закључак, позвавши мјесни. одбор Гајрета у Тузли да приступи потребним предрадњама и да поведе сабирну акцију у овима оним срезовима којн гравитирају тузланском интерналу. Жеља je Главног одбора да се проширење овог нитерната изврши још у току ових школоких ферија, како би питомци почетком идуће школске године дошли у поновљеиу и проширену интернатску зграду. Већ више година Главни и Мјесии одбор Гајрета у Мостару теже за тим да замијене интернатску зграду. И у току ове године Мјесни одбор у Мосгару радио je на томе да дође до погодне зграде, али му то није пошло за руком. Доцније je овај мјесни одбор ступио у преговоре са кућевласником садање И1нтернатске зграде ради темељите адаптације ове зграде. У смислу започетих разговора кућевласник би у дворишту, уз зграду, саградио о свом трошку салу, у којој би питомци имали благоваонпцу и истовремено учионицу. Пошто je и зграда бањалучког интерната врло трошна и захтијева, неизбјежно, још у току оних ферија да се уложи већа сума за њене адаптације, a пошто се у Бањој Луци не може наћи погоднија зграда, то je препоручено бањалучком Мјесном одбору да ступи у преговоре са надлежним вакуфскшм властима no овом питању. Ако би вакуфске власта стале на становиште да Гајрет изарши адаптације, у томе случају да се тражи од Вакуфа да за извјесно вријеме уступи поправљену зграду за интернатске сврхе бесплатно. Закључке у погледу акције за изградњу нове интернатоке зпраде у Сарајеву као и проширења, односно адаптирања интернатских зграда у унутрашњости, доиио je Главни одбор почетком Ma­ ja. Међутим, Глвнв одбор je и раније расправљао no овоме питању, n a je у почетку прошле зиме апеловао на мјесне одборе, гдје постоје Гајретови интернати, да приступе акцији за изградњу пот- 115 �жњу, a не само да се ослањамо на управе интерпуно нових интернатских з.града. Том приликом ната. Ту су школске власти, културна друштва и Главни одбор им je указао на случај' са подизародитељи. Између школских власти и културних њем Муслиманског дома у Требињу, гдје су градруштава која се баве школовањем омладине, мођани успјели за годину дана да дођу до земљирао би да постоји непрекидан ковтакт и савјетошта, изврше сабирну акц,ију и да подигну зграду вања у погледу ваепитања данашње средњошколу Kojoj je смјештена Гајретова радионица, Гајре- . ске омладине. Ако сви ти фактори не буду најозтов мјесни одбор и све друге муслиманске устабил>није схватили ово питање и ако се не буду нове у Требињу. Главни одбор je замишљао да односви мјесни одбори у првом реду изнађу земисто тако старали да омладину упућују ефикаснвјим методама и мјерама на њене дужности и на љиште било од Вакуфа, општине или од привахњен будући позив у народу, од те омладине нећених лица која би постала великим добротворима Гајрета и муслимана. По том су имали да проведу мо имати много користи. сабирну акцију у свима оним срезовима, који граУ овој години, на основу Закона о средњим витирају према тим мјестима гдје су интернати. школама, поједиве Банске управе одредиле су на У томе случају све интернатске зграде биле би изсвојој територији школска подручја. Ha тај награђене no једном типу. Међутим, овај апел Главчин одређене су територије средњих школа, те ће ног одбора, нажалост, није наишао на повољан се упис ђака у школе за 1937/38 годину вршити одзив. на основу те расподјеле. Међутим, Министарство Успјешан рад у интернатима, како у материпросвјете у 1934 годинв ријешило je да за кулјално-.м тако и у васпитно-школском погледу, овиси турна друштва, која уздржавају средњошколску понајвише о избору личности префеката и васпиомладину у својим интернагима, не важе никаква тача. Сасвим je природно да на ова мјеста треба ограничења у oboim погледу. Ha основу тога, кулда долазе школски људи, који се баве са омладитурно-просвјетна друштва су могла упућ|Ивати и ном и којима je то струка. Међугим, иако ми иманадаље своје питомце у поједине школе, без обмо велики број тих људи, нажалост мало их налазира одакле су ти питомци, из које Бановине и зимо који би потпуно одговарали за ова мјеста. са којег школоког територија. Доносећи овакову Старији и искуснпји наставвици обично су фамиодлуку Министарство je, без сумње, имало у вилијарни и они се не^могу да примају ових мјеста. ду чињен1ицу да ова друштва, поред осталог свог Други, нешто мла1>и, такођер су фамилијарни, са рада на културно-просвјетном подизању народа, дјецом, na није лахко ни н>их ангажовати за овај издашно помажу школовање омладине пугем посао, јер за васпитаче у интернатима требају да својих интерната и да уопште помажу школу и долазе пуни људи, који неће имаги друге бриге њена настојања. осим интерната и омладине у њима и који he васКолико нам je познато, Министарство пропитачки посао с љубављу обављати. Осим тога, за свјете није повукло своје ријешење, a пошто су фамилијарне људе у данашњим нашим интернатиБанске управе извршиле у овој години поменуту ма ми немамо ни просгорија. Млађи, у колико би расподјелу, то je Главни одбор затражио no овом били погодни за ову дужност, ако немају пунмх 10 питању писмена обавјештења од Банских управа. година државне службе, no закону не могу бити Ha то су Банске управе у Бањој Луци и на Цетидодијељени на рад друштвима. Због тога смо ми њу одговориле да за ђаке-питомце културних друове године, нарочито у сарајевским интернатима, штава неће чинити никаквих ограничења у поглеимали потешкоћа. Ако je нешто ове године успјех ду уписа у школе. у школама Гајретових питомаца слабији него прошле године, разло<г треба у овоме тражити. Међутим ова расподјела највише би тангирала Гајрет у Дринској бановини, у колико би се Ми морамо бита свјесни да je данас много теже васпитати омладину него je то било некада. та расподјела односила на наше питомце. ДруДанашња омладвна има друге идеале, него их je штво Гајрет има своју организацију на свима школским територијама Сарајева, Тузле, Бања имала она када смо се ми школовали. Осим тога, морамо истини погледати у очи и отворено рећи, Луке, Бихаћа, iMocTapa, Плевља и Требиња, na према томе помаже и школује ђаке са ових тих да je данашња омладина извргнута и разним негативни.м струјањима модерног живота и новог територија и њима припадајућих срезова. Некоји друштва, што je прилично удаљује од њеног пођаци похађају гимназиједруги (из иствх мјеста) зива и од данашње школе. Појаве тих струјања учитељске школе, средњу техничку школу итд. су видне, na их морамо стално имати у виду, стаПошто средња техничка школа постоји само у рајући се да наша омладина не крене опасном Сарајеву, то се ђаци са свих школских територија, и из свих Бановина, који желе похађати ову стрампутицом. Обзиром на деликатност овога питања, биће школу, примају у сарајевске интернате. И тргодужност и делегата на главној скупштини да се вачке академије на територију Гајретова дјеловања постоје само у Сарајеву и Бањој Луци, na се позабаве њи-ме и да донесу потребне закључке и даду своје сугестије Главном одбору. Гајретова према томе ђаци, који желе похађати ову школу, омладина у интернатима не живи одвојено од упућују само у интернате у овим мјестима. Учиосталих ђака средњих школа, него je она у свакотел>ске школе постоје само у Сарајеву, Мостару дневном контакту и саставу остале средњошколи Бања Луци, na се сто-га ђаци са свих школских ске омладине, na се и та чињеница мора имати у територија и из свих Бановина примају у интервиду, када се раоправља no овом питању. Сва нате у ова три мјеста. Из свега тога произлази да средњошколска омладина у главном je једнако наje потпуно природно да je највећа навала за принастројена и стреми истим путем. Због тога, тој јем у Гајретове интернате у поменута три мјеста. омладини морамо сви да посвећујемо највећу naЂаке гимназија и грађанских школа у главном 116 �Гајрет упућује у друге своје интернате, без обзира из које су Бан(>В!ине и са које ижолске територије. Једино овако радећи при пријему својих питомаца, друштво Гајрет може да задовољава народним потребама и захтјевима Гајретових јединица. !, ј Пошго je идућа школска година на прагу и пошто he Гајрет ове године раније рјешавати ђачке молбе, Главни одбор je ургирао Kp. банске управе у Сарајеву и Сплиту ради доношења њихових одлука no питању 'ограничења школских територија за. културна друштва. Свакако бисмо дошли у врло тежак положај, ако би поменуте Kp. банске управе стале на становиште да донесене одлуке о расподјели школских територија важе и за културна друштва. (При закл»учку овог извјештаја обавијештени смо да je и Банска управа у Сарајеву стала на становиште да за ђаке културних друштава неће бити никаквих ограничен»а у погледу уписа њихових питомаца у средње школе). Кроз свих 8 интерната прошло je ове године 429 питомаца-ица, a на крају школске године било их je у интернатима 369. Га/ретов л у п г к и к о н в и к т у C a p a fe в у Управник конвикта je Алија Хромић, префекти Ибрахим Биоградлија и Мустафа Џинић, вјерски васпитач Хафчз Мустафа еф. Куленовић, интернатски љекари Др. Омер Бахтијаревић и Др. Мухамед Иблизовић. T okom прошле године прошло je кроз интернат 114 пнтомаца интерниста, a било ie осим тога 14 екстерниста. Ha крају године остала су 103 питомца и то 67 ђака и 36 шегрта. Средња техничка школа, коју je похађала већина наших цакапитомаца, отпочела je радом 5 септембра 1936 год., a истог дана и Грађанска школа. 7 септембра 1936 отпочела je редовна настава на Трговачкој академији, 10 септембра на Шеријатској гимназији, a 14 септембра na I и II мушкој гимназији. Како се из горњег види наши су ђаци посјећивали све овдашње средње и стручне школе a 36 питомаца-шегрта je изучавало разне занате. Под оваквим лриликама, a нарочито ако се узму у обзир разна непожељна струјања на овдашњим средњим школама, била je права вјештина спасити наше питомце од свију ових школских и ваншколских утицаја. A то се ипак успјело, иако Ie овај конвикт мучио муку кроз цијелу годину, усљед помањкања префеката и њихових честих промјена. Извјесно вријеме вршио je дужност префекта Мустафа Абдукић, вјероучитељ, a послије његова одласка вршио je два мјесеца дужност префекта г. Хускић Мехмед, учитељ. Управа интерната имала je потешкоћа и ради саме зграде конвикта. Јер, иако зграда са своја 32 одјељења, ве претставља ни у којем случају погодан објекат за смјештај оволиког броја питомаца разнсродних школа и заната. Својом старом грађом и поред честих адаптација зграда нема скоро ни најосновнијих хигијенских услова за један овакав интернат. Интернат су често пута tokom године походили r. r. чланови Главног одбора Гајрета, a цјелокупно материјално стање конвикта прегледао je главни књиговођа Гајрета г. Омер Дрнда у присуству чланова интернатске секције Главног одбора Гајрета, два пута tokom године, и то 9 новембра 1936 године и 22 априла 1937 године. Оба пута je нађеко све •у рсду. И ове године сви су питомци били организовани у питомачком одбору Гајрета, чија je управа подијељена у музичку, литерарну и дилетантску секцију, показала велику активност и у свему испунила постављени задатак. Ha челу одбора налазио се Ејуб Фазлиновић, матурант Средње техн. школе. Музичка секција се старала о развијању музичког смисла код питомаца и о подучавању у свирању и тако исто успјешно наступила на свима питомачким приредбама и манифестацијама. Литерарна секција се старала за развијање смисла за лијепу књижевност преко интернатске библиотеке, која броји око 2.500 комада књига. Књиге су редовно читане, и то нижи разреди су читали забавна дјела поучне садржине од наших гшсаца, a старији питомци су поред забавних читали и научна дјела наше и свјетске литературе. Осим тога ова секција je редовно држала предавања сваке недеље и литерарне састанке, на којима се реферисало и дискутовавало или о оригиналним радовима питомаца или о разним прочитаним дјелима писаца и литерарним појавама, Серија таквих састанака отворена je 25 септембра 1936 год. предавањем о Гајрету, које je одржао Ејуб Фазлиновић. Даље су слиједила предавања: Ибрахима Херцега, матуранта С. Т. Ш. »Туберкулоза и алкохол«, Фуада Крзића, матураша С. Т. Ш. »О задругарству«, Алијевића Ћаније, матуранта С. Т. Ш. »Алкохол у нашој књижевности«, Фазлиновића Ејуба »О миру« итд. итд. Дилетантска секција je спремила и увјежбала комад Ахмеда Мурадбеговића »Златан бардак« са којим су ггигомци као и са разним музичким тачкама наступили на веома успјелој својој академији 17 априла 1937 год. у декоративним просторијама новог Гајретовог дома. Како бројиа пасјета виђенијих пријатеља Гајрета, тако и материјални и моралнн успјех ове вечери дали су подстрека питомцима за дал,и успјешан рад. Осим овога питомци интерната истицали су се у раду разних школских друштава и наступали на школским приредбама. Поред побројаног одржане су tokom године још слиједеће приредбе: 6 септембра 1936 год. приређена je свечана академија у славу рођендана К». В. Краља Петра II — Покровитеља Гајрета. Академији су присуствовали ски питомци, a на и.ој je одржано предаван.е о значају тога дача. Навече истог дана питомци су учестовали у поворци и бакљади no граду. 13 октобра 1936 год. просла.чљена je свечано мубарећ ноћ Лејлеи-Мираџ. Том пркликом одржано je предаваље о Лејлеи- Мирауу и Гази Хусрсф бегу. Академији су присуствовали и г. г. члапови Главног одбора Гајрета. 1 децембра 1936 год. к овај пут je најсвечаније npoслављен као даа Уједиње^а и Ослобођења. Уз пригодне рецитације, декламације и музичке тачке одржано je предавање о напорима нашег иарода за Ослобођење и о значају тога дана. 15 децембра 1936 год. наступио je Рамазапски Бајрам, којн су питомци као и Курбан Бајрам 21-III-1937 прославилн и провели већином у интернату. 18 марта 1937 год. провели су питомци у декоративним просторијама интерната и проучили хатме за душе рахм. Сафетбега Башагића, Дервишбега Миралема, сестрама Имширићкама и осталим оснивачима, добротворима и утемељачима Гајрета. Мевлуд je учио Хафиз Мустафа еф. Куле> новић, a касиде увјежбани хор питомаца. Мевлуд je био добро посјећен како од чланова Главног одбора Гајрета тако и од неких виђенијих грађана. Питомци нису правили веће заједничке излете јер су учествовали повремено у школским екокурзијама a и ради напред поменутих ванредних прилика. Ипак су питомци под водством управе направили један поподневни излет преко 117 �Дариве и посјетили Творницу духана као и друге важније установе. Здравље питомаца je осим мањих грипозних обољења, било одлично. Водило се довољно рачуна и о вјерском васпитању питомаца, те je вјерски васпитач долазио редовно три пута нед^љно да држи часове и вјерска поучна предавања. Акшам и јацију, као и све теравије клањале су се заједнички — џематиле. Иако je у овој години било разних потешкоћа, како je напријед наведено, успјех питомаца je крајем шк. гидине био одличан. Г а јр е т о в ж е н с к и к о н в в к т у С а р а / ев у Управница овог интерната била je ове године до априла мјесеца гђа Адила Диздар, a послије тога гђица Везира Пилав, свршени филозоф. Префекте су биле до марта гђице Хатиџа Звиздић и Злата Салчић, a послије тога гђица Абида Бакшић и гђа Мубера Сариуић. Од 15 марта до 15 маја вршила je гђа Ш тефа Хромић, no закључку Главног одбора, дужност надзорнице овог интерната. Мијењали су се често и вјерски васпитачи, a од децембра мјесеца ту дужност врши г. Шабан еф. Хоџић, професор. Интернатски љекар био je и ове године бесплатно г. Др. Мухамед Иблизовић. Кроз интернат je прошло tokom године 71 питомица, a на крају године било их je 58. Интернат се налази у старој босанској згради, која je власништво Вакуфа и за коју се плаћа кирија. У згради noстоје 2 собе за учионице, затим 4 спаваоне, те уз то болница, кухиња, благоваоница, 2 гардеробе, соба за матурантице, соба за прање рубља, соба за префекту и соба за управницу. Све су прск.торије простране, само су некоје влажне, a нарочито једна учиона и једна спаваона. Учионе су прилично мрачне, што омета рад питомицама, нарочито зими. Концем марта основано je међу питомицама друштво »Освит«, a рад друштва надзирале су префекте и управница. Радове за литерарне састанке обрађивале су саме питомице и то: Каравдић Мувехида »Новела«, »Користи од читања књига«, »Литература и друштво« и »И о прехисторијском човјеку«; Фатима Кабил »0 књижевности«; Фатима Нухефендић: »Жена у Његошевој поезији«; Захида Чешо: »О модерном банкарству«; Муневера Алагић: » 0 важности сунца«; Назика Мрган: »О Николи Тесли«; Фадила Бићкало: »Писма из Италије«, »Последњи дани Помпеје«; Хајрија Куртагић: »Паралела између Мажуранића и Његоша«, »Догађај из мог живота«; Сока Семиз: »Реферат из књиге »Златарево злато«; Хашмета Кљако: »Реферат из књиге »Просјак Лука«; Михра Манџука: » 0 важности позоришта«; Азиза Вољевица: »ОДоситеју Обрадовићу«; Фадила Месиховић: »О Хаџу«; Ћамка Шертовић: » 0 Курану«. Рад литерарног друштва био je повољан. Ту су питомице расправљале о разним питањима, a млађе су их с пажњом слушале. Интернат има библиотеку са 1009 књига. Надзор над библиотеком и читањем књига водила je управница. Сваке недел>е приређивани су заједнички излети у околицу Сарајева, a сриједом су питомице ишле бесплатно у позориште, под водством префеката и управница. Здравствено стање питомица било je у главном повољно. У новембру мјесецу питомице су приредиле Мевлуд, за који их je увјежбао проф. г. A. Зечевић. 118 Г а јр е т о -в Г к о н Ћ И К Т у Т у з л и Управник конвикта био je r. Салихспахић Мехмед, a његов замјеник Мухамед Гагић. Дужност вјерског васпитача вршио je Синан еф. Јахић. Интернатски љекар био je r. Др. Мустафа Мујбеговић. Кроз конвикт je tokom године прошло 52 ђака-питомца, a на крају их je било 48. Послуге je било троје: кухар, подвсрник и служавка. Сва послуга становала je ван конвикта. Интернатска зграда власништво je Вакуфа, a за њу се не плаћа кирија. Зграда није погодна за интернат, јер за то није ни грађена ни намијењена. Зграда се састоји из двије учионице које су уједно и благоваонице. Њихова кубатура je no 78 метара. У сваку може стати no 20 ђака. Спаваоница има 4, a у ове не може стати више од 40 кревета. Спаваонце бр. 1 и бр. 2 заузмају no 93 м-1, a спаваонце бр. 3 и 4 имаду no 48 м3 просторне величине. Кухиња се налази изван интернатске зграде, a кубатура joj износи 36 метара. У овом конвикту питомци су прије 5 гсдина основали литерарну дружину »Осман Ђикић«, која има своју литерарну, музичку, шаховску и соколско-спортску секцију. Од чланарина дружине, које су износиле у овој години 543— динара, отплаћиван je радиоапарат који су питомци набавили у васпитне сврхе. Ова литерарна дружина показала je ове године активнији рад од оног у прошлој гсдини. Настојало се да се ученици упуте и оспособе на што самосталнији рад у свом духовном и индивидуалном развоју и усавршавању. Дружина je одржала 17 састанака, на којима су држана предавања, читане оригиналне приче и рецитоване пјесме, и то према реду како слиједи: Гази Хусреф-бег, предавање читао питомац Церибашић Хасан; Историја и важност Гајрета, предавање одржао г. М. Салихспахић; Значај и важност 1 децембра no наш народ, предавање држао питомац Реџић Мехмед; Муслимани у борби за ослобођење и уједињење, предавање одржао питомац Чизмић Ешреф; Важност Гајрета за наш народ и његова улога у прошлости и будућности, предавање читао питомац Ж ујо Мустафа; Избор лектире, предавсње говорио М. Гагић; Важност удруживања, предавање читао питомац Реџић Мехмед; један језив догађај, читао оригиналну причу питомац Хаџибегановић Авдо; О развоју jeзикЗ, предавање одржао М. Гагић; 0 развоју нашег језика, предавање држао М. Гагић; Значај Дубровника за нашу књижевност, предавање читао питомац A. Сарајлић; Вук Караџић, предавање одржао М. Гагић; Сјећања са села, оригиналну причу читао Ахмић Сафер; Значај и историја Народног уједињења и ослобођења, предавање држао питомац Смаиловић Исмет; Карактер југословенске мајке (према народној пјесми) — предавање одржао Имамовић Шефик; Ha сијелу, оригиналну причу читао питомац Смаиловић Исмет; Муслимани књижевници, држао предавање питомац Хаџибегановић Авдо. Приликом готово сваког предавања питомци су декламовали пјесме наших и страних (у преводу) књижевника. За приватно образовање и национално васпитање питомаца конвикт располаже са прилично комплетираном библиотеком домаће и стране литературе, те са неколико годишта старих књижевних часописа. Питомци су прочитали 500 књига из кућне библиотеке, a узимали су књиге и из школске књижнице. У конвикту je на свечан начин у присуству органа и претставника власти и чланова Мјесног одбора Гајрета прослављен Дан Уједињења. Од вјерских свечаности интернат je прославио Леј-леи Мираџ, Мевлуди-шериф и проучеиа je хатме-доЕа умрлим заслужним Гајретовим легаторима и добротворима. �T okom године питомци су направили неколико излета у околину Тузле. Једнодневни излети прављени су на Кисељак, у Живинице, на Сватовац и у Грачаницу. Сваком приликом ђаци су показали примјерно владање и дисциплинованост. У конвикту je било појединачних обољења, али je све прошло без икаквих посљедица. Г а јр е т о в конвикт у Бнхаћу Управу кснвикта водио je као и прошлих 12 година г. Сулејман Реџић, учитељ. Помоћник и вјерски васпитач у овој години био je Ахмед еф. Реџић, муалим. Интернат није имао посебног љекара, na су питомци стајали под надзором г. г. љекара Дома народног здравља Др. Сјелског и Др. Матавуља, који су у свим случајевима изилазили у сусрет друштвеним питомицама. У току године прошао je кроз интернат 41 питомац, од којих je отпало 6, и то: 1 пурифициран на I семестру, 3-јица дисциплински искључена из гимназије и 2-јица својевољно иступили. Према томе до краја године остало je у интернату 35 питомаца. Зграда у којој je интернат одговара свим потребама, власништво je Вакуфа и за исту се не плаћа кирија. Просторије интерната које својом кубатуром одговарају счјештају 40 до 45 питомаца јесу све здраве, зрачне и свијетле, и снабдјевене потребиим намјештајем. Расподијељене су овако: учионица, читаоница, месџид, трпезарија, кухиња и магазин налази се у приземљу, a 3 спаваонице, управникова канцеларија, спаваоница управникова помоћника и служитељска соба налазе се иа спрату. Управно особље било je стално у контакту са повјереним им питомцима, водило над љима надзор и бринуло се за њихов напредак у сваком правцу. Вјерски васпитач држао je питомцима no 3 предавања седмично и с њима клањао у конвиктском месџиду акшам и јацију намаз, a за вријеме рамазана и теравих намаз, којем су намазу, поред питомаца, присуствовали и виђенији друштвени чланови, a нарочито одборници. T okom године ирослављене су у интернату ове вјерске свечаности: Лејлеимираџ, Мевлуд са хатменим довама за душе Гајретових легатора рахм. Дервиш-бега Миралема, Др. Сафвет-бега Башагића и Хашеме и Зулејхе Имширић, те рамазански и курбански бајрам. Свима овим свечаностима присуствовали су виђенији чланови и чланице Гајрета. У циљу што јачег друштвеног и општег образовања питомаца, како то прописују §§ 50—63 Правилника Гајретових интерната основане су међу питомцима већ од 1932/33 разне организације, које су како у прошлим тако и у овој години постигле резултате како слиједи: 1) Питомачки Гајретов одбор имао je 37 чланова и дозначио je централи на име чланарине и других прихода 780.— динара. 2) Просвјетна секција руководила je интернатском књижницом оОсман Ђикић«, која има 694 комада разних кн>ига, a из које су питомци прочитали 355 комада што научног што забавног садржаја. Ова секција имала je своје мјесечне састанке на којима су старији питомци читали разне реферате и властите радове уз слободну критику. Књижничар je сваке суботе издавао питомцима књиге за читање. 3) Секција за глазбу и приредбе организовала je у овој години уз судјеловање Мјесног одбора Гајрета: Прославу Рођендана Њег. Вел. Крал>а Петра II и Дан Уједињења; a уз судјеловање Женског повјереништва: Сијело са позоришним комадом »Он« и предавањем о Привредној страни муслиманке, Женски Мевлуд са предавањем о Мухамед a. с., сијело са позоришним комадом »Бербер Kapa Мујо« и предавањем о Гајрету; сијело за слушање Гајретове забаве у Сарајеву преко радија и прославу Муслиманске нове године са предавањем о Муџизама Мухамед a. с. 4) Одбор за управу питомачким фондом вршио je своју дужност према својим Правилима. Имао je 38 чланова од којих je у току године примио на дужу и краћу штедњу 580.— динара, a за исто вријеме издао им 28 позајмица у износу од 717.— Дин. Данас овај Фонд располаже готовином од 1.909-20 Дин, која je свота уложена у Поштанској штедионици. 5) Соколска секција имала je надзор над пнтомцима који су чланови Сокола те приређивала и предводила заједничке излете друштвених питомаца у ближњој околици. Здравствено стање питомаца било je кроз цијелу годину повољно, a исхрана добра, што се je показало и годишњкм вагањем питомаца, јер почетком године била je npoсјечна тежина питомца 48-17 кг, док je та тежина крајем roдине била 52-51 кг; дакле, сваки je питомац добио на вази за ову годину просјечно 4-34 кг. У току године интернат није имао других посјета изузев г. г. чланова интернатске секције и наставника гимназије. G a jr e i o v k o n v i k t u B a n j o f Ć u c i Upravu internata vodio je Džinić Mustafa, dipl. Ш. do 10 oktobra 1936. kad je bio postavljen suplentom i morao nastupiti dužnost, a upravu internata je preuzeo Begić Midhat profesor; radi bolesti on se povukao 15 januara 1937., otkada vrši dužnost upravnika Hadžiomerspahić Kemal, profesor. — Zamjenik upravnika je Cimirotić Sulejman. — Vjerski vaspitač je Kapidžić Alija, lntematski ljekar je Dr. Paunković Milivoj. Tokom godine kroz internat su prošla 53 pitomca, a na koncu školske godine ostalo ih je u internatu 43. Pored pito­ maca bilo je kraće ili duže vrijeme samo na hrani 6 učenika, od kojih su na koncu godine ostala 4. Od osoblja bili su u internatu zaposleni: kuhar, pomoć­ nica kuhara i služitelj. Zgrada u kojoj je internat, vlasništvo je Vakufa a godi­ šnja kirija je 6.000.— dinara. To je stara zgrada bosanskog tipa koja ima mnogo svjetla. Na spratu ima 5 spavaonica, zračnih i prostranih, ali zimi radi mnogih prozora vrlo hladnih. Dimenzije spavaonica su: 5.30 X 5-10 X 3; 7.60 X 4.60 X 3; 5.60 X 4.70X 3; 9.40 x5.50 X 3; 5 X 4 .7 5 x 3 . U prizemlju su 2 velike učionice, samo su malo vlažne; dimenzije su im: 10.70X 4.30X3.50; 9 .1 0 x 4 .4 0 X 3 i trpezarija 12.50 X X 3.80 X 4.50 m. U prizemlju se još nalazi povelika kuhinja sa magazinom a na spratu manje sobe za kancelariju, upravnikovu sobu, bolnicu i jedna veća soba koja sa ne može zimi iskorišćavati jer je prostor ispod nje otvoren a slabo je popodena. Služi u oskudici podesnijih prostorija za džamiju. U spavaonicama moglo bi se za nuždu smjestiti 45 kreveta a u učionicama moglo bi raditi 50 učenika. U internatu postoji literarno udruženje pitomaca »Osman Đikić«, koje je održalo svega 6 sastanaka, a glavni referati su bili: »O knjizi« — Jusufović Smail, V razr. učiteljske škole; »Velikani naše prošlosti« — Mandžuka Smail, uč. I ra ­ zreda Trg. akademije; »Razvoj školstva u našim krajevima« — Jusufović Smail, V razr. Učiteljske škole; »O zadrugarstvu« — Pitić Esad III razr. Trg. akademije; »Alkohol i njegovo štetno djelovanje« — Tihić Jasim, III razr. Trg. akademije; »Ekonomske i kulturne prilike Muslimana u B. H.« — Imamović Abdurahman, II razr. Trg. akademije. Predavanja su bila sa diskusijom. 119 �Internat ima knjižnicu sa 650 knjiga. Pročitano je oko 500 knjiga, što je malo za broj pitomaca koji je prošao u ovoj godini kroz internat. Vladanje i rad pitomaca nisu zadovoljavali. Radi nedisciplinovanosti bilo je udaljeno iz internata nekoliko pitomaca. Zdravlje pitomaca donekle zadovoljava. Težih slučajeva oboljenja nije bilo, ali 5—6 učenika su slabi na plućima. Pri epidemijama gripe više je pitomaca ležalo ali težih slučajeva nije bilo. Kad se ukazala potreba pozivan je odmah Ijekar. U internatu je proslavljen dan Ujedinjenja kojom je pri­ likom održano i sijelo, čiji su program izveli pitomci. Pored članova odbora sijelo su posjetili i mnogi prijatelji društva. Prihod sa sijela utrošen je za nabavku novih i koričenje starih knjiga internatske knjižnice. Proučen je Mevlud, koji je bio dobro posjećen od prija­ telja društva. Mevlud i salavate učili su pitomci što je na pri­ sutne ostavilo naročito lijep utisak. Proučena je hatma legatorima Gajreta kao i prošlogo­ dišnjem pitomcu rahm. Jakupoviću Rešadu. Proljetni izleti radi kišnog proljeća nisu ni vršeni. Vrije­ me se uljepšalo tek u maju, a tad su slabi pitomci imali i suviše mnogo učenja. Nekih naročitih posjeta internatu nije bilo. Internat su posjećivali članovi odbora i đački roditelji. Г а јр е т о в к о н в и к т у М ост а р у Управу Гајретова конвикта у школској години 193637 водио je Ахмед Ђикић. Васпитач и помоћник управника био je Касим еф. Добрача, професор гимназије. Дужност кућног љекара у 1936-37 обављао je као и прошле године госп. Др. М. Риђановић.. Економију и благајну интерната водила je у овој школској години секција интерната, основана из чланова мјесног одбора. У овој години кроз овај интернат прошло je у свему 43 питомаца. Ha концу године било je у интернату 36 питомаца, јер су неки иступили из интерната, a неки су премјештени у друге интернате. Зграда интерната je власништво госп. Салих еф. Удовичића. Зграда je старог типа и нема свих услова за једап одличан интернат. Због тога умрава Гајрета у Мостару, покренула je акцију за подизање властитог дома, na се надати, да he и овај посао с успјехом докончати. У интернату псстоји литерарна дружина »Осмак Ђикић«, као и властита библиотека. Библиотека броји 1123 књиге. Литерарна дружина приредила je више састанака са предавањима и оригиналним радовима, приповијеткама и пјесмама питомаца. Ha састанцима je такође држао предавања васпитач Касим еф. Добрача из разних областн науке и литературе. Дружина je приредила и једаи Мевлуд на коме ie питомац VIII раз. М устафа Зубчевић одржао предавање о Мухамед a. с. Овом учењу Мевлуда присуствовали су и чланови мјесног одбора. Здравствено стање питомаца je повољно. Питомци су неколико пута ишли у околину Мостара са својим васпитачем. Г а јр е т о в к о н в и к т у П љ е в љ у У школ. год. 1936-37 био je у интернату управник и васпитач г. Абдулаховић Абдуселам, учитељ, кога je додијелило Министарство просвјете на рад Гајрету с тим да ради у овом иптернату, ослободивши ra рада у разреду. Абдулаховић je преузео дужност управника 15 августа 1936 год. од r. Бисградлије Ибрахима, који je премјештен у Сарајево. Управников помоћник био je r. Трхуљ Алија, хонорарни вјерсучитељ, до 1 априла, када je no наређењу Гл. одбора Гајрета бр. 577 од 18-111 о. r. разријешен те дужности. Дуж- 120 ност вјерског васпатача од јануара мјесеца о. г. вршио je r. Мехмед Цоковић, имам матичар, и то прекидно и неуредно a до јануара je вршио ту дужност сам управник. Интернат нема свог нарочитог лијечника. У мјесту постоји Ђачка поликлиника, гдје су питомци добивали бесплатну љекарску помоћ. У тежим случајевима обољења призивани су љекарн r. r. Казимирзв Др. Љубомир и Депрат Др. Анте, којима je плаћан хонорар. Здравствено стање питомаца у овој години било je дсста добро. У години 1936/37 кроз интернат су прошла 33 питомца. T okom године отпао je један питомац ради искључења из школе. Ha крају године била су у интернату 32 питомца. Интернатска зграда рађена je солидно, те врло добро може да послужи за интернат. Власник je зграде там. Вакуф. У просторије се могу смјестити максимум 32 питомца. Интернат има 11 одјел»ен>а, која својом кубатуром прилично одговарају поменутом броју питомаца. Управа je ове године увела електрично свјетло. Интернатске су просторије: 2 учионице, 1 спаваоница (сала), благоваоница, кухиња, смочница, болесничка соба, молитвена соба, канцеларија, стан управника и остала нузодјељења. У спаваоницу могу стати 32 кревета. У свакој учионици има мјеста за 16 питомаца. У благоваоници има мјеста тачно за 32 питомца. Кухиња je пространа и удобна, док je смочница доста тијесна. За дрварницу je преграђен један дио ходника из кухиње. Рад »Литерарне дружине Гајретов подмладак« био je веома плодоносан у овој години. Подмладак jeоснован 1932/33 школ. год. Сви су питомци чланови те према томе броји 32 члана. У овој години укупљено je 569 дин. чланарине. Од тих je новаца набављен лијеп број књига, као и потребне књиге зг* вођење Подмлатка. Подмладак je одржао 10 литерарних састанака, којима je присуствовао управнин интерната, a на којмма су одржавана предавања и то: 1) Заимовић Ибрахим: »Друштво као оруђе за noдизање маса у скономском и културном погледу«. 2) Џиндо Расим: »Да ли бих волио да живим сада или у неком другом времену«. • 3) Ђурђевић Џавид: »Књига као друг«. 4) Ратковић Алкесан.: »Одгој и рад омладине«. 5 Мујић Сул>о: »Залазак сунца на мору«, оригиналан рад. 6) Дорић Шефик: »Облаци«, оригинална пјесма. 7) Зејниловић Хакија: »О народној поезији«. 8) Ђурђевић Џавид: »Како се развијао људски род«. 9) Мешић Хајро: »Човјек у слободи«. 10) Ратковић Алексан. »Пјесме Алексе Шантића«, анализа. 11) Челик Ибрахим: »О народној поезији«. 12) Велетовац Хасан: »Књижевни рад Бранка Радичсвића«. 13) Делалић Салим: »Како сам провео један љетни дан«, сригинална приповијетка. 14) Зејниловић Хакија: Критика на предаваље »Човјек у слободи«. Исцрпно предавање о животу, раду и дјелима Гази Хусревбеговим, одржао je питомцима управник интерната r. Абдулаховић Абдуселам. Подмладак je ове године обогатио књижницу са 35 комада одабраних књига, које су набављене за новац од чланарине, те сада библиотека броји 300 свезака. Питомци се библиотеком служе веома много. Управник интерната прегледао je све књиге, те je том приликом избацио неке књижице, које се не могу препоручити Гајретовој омладини. Питомци су прочитали преко 600 комада књига дијелом из �књижнице Подмлатка. a дијелом из школске библиотеке. Управник интерната стално контролише лектиру коју питсмци читају. Код питомаца je развијена велика љубав и смисао за читање, те с те стране није било потребно ништа подузимати. Управа интерната основала je пјевачки хор питомаца, који je наступио са ванредиим успјехом на забави, коју je прирезила управа ннтерната са својим питомцима 3 априла о. г. 0 хору су се најласкавије изрази.ти људи, који разу.чију MV3HKV. Хором управља управних интерната г. Абдулаховић Абдуселам. Ha рођендан Њ. В. Краља 6-1Х-1936 г. Мјесни одбор Гајрета одржао je свечану академију, чији су програм испунили питомци интерната. 27 вече Рамазана овај интернат приредио ie мевлуд, који je био незапамћен како рекордном посјетом, тако и дивним извођењем. Мевлуд су учили сами питомци, хорно, a уз пратњу најљепших илахија. Мевлуду je присуствовало внше од 300 л>уди из редова најелитније муслиманске публике, na до посљедње сиротиње. Ha мевлуду je управник интерната одржао поедавање n Газч Xvcpee6ery, које je помно саслушано и награђено бурним аплаузом. Управа интерната са својим литомцима приредила je, лрема одобрењу Гл. одбора и Министарства просвјете, забаву, која je no свом дивном програму свакако једна од најуспјелијих овогодишњих приоедаба у Пљевљу. Kao круна цјелокупног заједничког рада управе и питомаца јест екскурзија, коју je овај интернат уприличио 29 и 30 априла те 1, 2 и 3 маја у Сарајсво. Овом екскурзијом питомии су видјели и упознали много за што су само знали да постоји. Највећи дио питомаца није видио жељезницу, трамвај, разна машинска постројења, музеј, разне творнице, затим највећи дио питомаца није имао прилике да гледа тонкино поетставу, позоришну претставу. na чак ни већи град од Плевља. Кооз три дана боравка у Сарајеву то су све упо> зчали и видјели. Овај интернат пос1етише у 1936/37 шк. години слиједећа господа: Февзија Хацихамзић, наиб скопски, Никшић Др. Салих, наибски секретар из Скоп.Ђа, затим угледни плеnaibCKH прваци: Сафетбег Мушовић, "Намилбег Селмановић, Мухамедбег Дрнда, Ферид eib. Хаџиатлагић. Хапи А1ни еф. Бајрактаревић, Рамидбег и Мухамедбег Бајровић, Сејфи еф. Шећеркадић, Хамза Хаџихамзић, Алибег и Ханефибег Акбеговић, Хајрудин еф. Хаџиатлагић, Зејнил еф. Мршић, Рамиз еф. Шабанић, Халил еф. Шабанић, Риза еф. Ризамулић, Бекир еф. Муловић. Мехмед еф. Цоковић, Тевфикбег Тахирбеговић, Фаикбег Селмановић, Мухамед еф. Хаџисмајловић и многи други, као и господа учитељи Павле Павловић, Ристан Павловић и Душан Мандић, те претсједник општине Богдан Ненадић, судија Вукашнн Поповић и пол. пристав Хусеш Маглајлић. За вријеме оба Бајрама управа интерната примала je честитке, те je тим приликама интернат посјетио већи број грађана муслимана и немуслимана. Такођер je управник мнтерната са питомцима из VII и VIII разр. ишао на честитање неким овдашњим грађанима, те им узвратио посјету. Управник интерната уприличио je са питомцима 12 заједничких излета, као и излет на Ђурђев-дан. Приликом одржавања Гајретове забаве v Сарајеву управа интерната у споразуму са Мјесним одбором Гајрета, инсталирала je радио у интернату, те су тако муслиманке саслушале цио лрограм Гајретове забаве. Програм су слушали такођер и питомци. Питомли cv заједно са управником, a за вријеме Рамазана, зијарет учинили свих 9 плеваљских џамија н у њима саклањавши бар no једну теравију. Иначе je теравија редовно клањата у Хусејн-пашиној џамији. Ђ а ч к и д о м П р осв је т е и Гајрет а у Тревињ у Управник дома je г. Живанмћ Ђорђе, учитељ, a васпитач г. Степановић Владимир, суплент. Вјерски васпитач je г. Чоломан Мехмед, вјероучитељ, љекар je био г. Др. Леви Рудолф, општинскн санитетски референт, који je бесплатно и у свако доба прегледао и лијечио питомце. У Дому je било у почетку a и на свршетку школске године 16 Гајретових питомаца. Од послуге било je: кухарица, праља и подворник. Дом je смјештен бесплатно у три зграде, које су власништво Општине требињске. Зграде су простране, сухе, свијетле и имају велико двориште, ограђене и засађене орасима. Свега просторија има 11, и то: 4 спаваонице (двије су велике no 192 м’, a двије no 64 м*) са 46 кревета, учионица величине 192 м1 са 46 сједишта, благоваоница величине 126 м1 те собе за управника (80 м'), васпитача (65 м:|) и шпаиз (32 м’). Затим имају мање просторије у којима je смјештена: бања са умиваоницом и остале нузпросторије. У дворишту je дрварница и праоница за рубље. Питомци су радили с вољом и предано изузев два-три који су се морали тјерати да уче. Дом имаде Народну књижницу са 600 књига и Просвјетину са 264 књиге које су питомци у току године читали, поред часописа »Гајрета« и »Просвјете«. Осим тога питомци су се служили школском књижницом. Сваке суботе питомци су држали (no 5 питомаца) разна предавања и рецитације. Питомци су ишли чешће пута у околна мјеста у шетњу и излете у пратњи управника или васпитача. Здравље питомаца било je врло добро и није било ни једног тежег обољења. Дом су посјетили у току године г. r.; Пр/La, инспсктор банске управе у Цетињу; Слапстичар, начелник пол>опривредног одјељења исте бановине; Пејановић Ђорђе, главнн секретар Просвјете; Вулетић, претсједник и Ресулбеговић, потпретсједнпк општине требињске; затнм сви професори овдашње гимназије; велики број грађака ђачких рсдитеља, те чланови одбора Гајрета и Просвјете у мјесту. Сви су се најљепше изражавали о дому. Вјерске обреде питомии су вршили свакодневно у просторијама дома a петком у уамији. Рамазан су постили и сваку вече ишли су на молитву у џамију. Вјерска трпељивост са пнтомцима друге вјеросповијести била je похвална и без иједног испада. G a fre io v e s tip e n d ije I u ovoj godini podijeljeno je ukupno 137 sti­ pendija đacima srednjih i stručnih škola kao i še­ grtima. Od pomenutog broja stipendista otpada na gimnazijalce 58, na đake građanskih škola 26, na preparandiste 4, na žensku medresu 8, na muške medrese 8, na geodeziju 11, na trg. akademiju 6, na Tehničku školu 3, na ženski zanat 4, i na druge škole 9 stipendista. J e d n o R ra tn e p o tp o re Ove godine Glavni odbor je podijelio 67 pot­ pora, đacima visokih, srednjih i stručnih škola. — Potpore su podjeljivane, kao i ostale pomoći, po preporukama društvenih jedinica, izuzev nekoliko hitnih slučajeva, gdje je Glavni odbor ukazao te pripomoći i bez preporuka. Kojim su đacima podi­ jeljene potpore vidi se iz spiska podijeljenih potpora. 121 �Списак питомица Га/ретова женског интерната у Сарајеву ci. =i о ПРЕЗИМЕ И ИМЕ Диздаревић Емира i 2 Хаџалић Лејла 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 10 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 X. Мехмедагић Хасна Махмудбеговић Бисера Мујичић Улфета Куленовић Фикрета Таловић Нусрега Бичкало Фадила Херић Вахдета Куетурица Салиха Махић Муневера Свитиј Татјана Диздаревић Сехла Хускић Велида Ченгић Адила Семиз Сока Смаилбеговић Мукел. Карабдић Мувехида Кабил Фатима Бутуровић Фадила Кљако Хашмета Садикоаић Ајиша Ађуловић Бисера Башић Бахрија Далагија Кадрија Јашаревић Бахрија Хаџић Садета Сердаревић Кимета Вољевица Азиза Koćo Бадема Куртагић Хајрија Чешо Захида Хусика Нафија Косовић Зиба 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Манџука Михра Нухефендић Фатима* Поповац Рабија Прохић Девлета Томашевић Зорка Кустурица Насиба Радовић Милојка Томашевић Јованка Шиишловић Јакута Кожбег iMejpa Сујолџић Хасема X. Ахметов1ић Сенија X. Смаиловић Разија Хушидић Шефика Исић Наџија Мердановић Бисера Мулалић Шефика Скршо Фатима Биједић Хасиба Драче Фикрета Муштовић Хатиџа Пашић Фатима 122 gо a n a. § Име старатељ а Он Ујак Др. Муминагић Ујак И. ЂаферI беговић Отац Сулејман Отац Мухарем Отац Ибрахим сб Отац Бекир Отац Сулејман Отац Едхем Стриц Шаћир Отац Хусеин III cfi Отац Халид Отац Павле S Отац Салих Отац Мехмедалија Отац Омер IV U, Мајка Марија Отац Тахир V Мајка Алмаса Брат Салко VI Отац Ахмет V II Отац Осман Отац Абдурахман VTIT Брат Авдија Др. Шарац Асаф Отац Мухамед I Мајка Хајрија № Отац Ћамил Отац Смаил III Отац Мухамед U Отац Заим Отац Дервиш Стричевић Осман Отац Сулејман Стриц Косовић св S Дервиш Отац Абаз I Отац Мурат Отац Салих Отац Салих Отац Вукосав o Отац Хусеин a. Ујак Васиљевић Т. II Отац Вукосав Мајка Хатиџа III Отац Мухамед Отац Ахмед o Отац Ибрахим B Отац Смаил Отац Хасан Отац Мурат a. Отац Селим 'FT Отац Мустафа g III Сесира Сејда 5 Ујак Салковић Ф. Отац Салих Мајка Аиша 5 Брат Салко = rt rt rt rt Мјесто боравка стар. Je ли бесплатно или плаћа и колико Дин Примједба Љубушки 100 Бос. Нови 200 Високо Шамац Добој Б. Петровац Гацко Столац Травник Травник Љубушки Бугојно Љубушки Високо Фоча Љубушки Тешањ Фоча Дервента Мостар Мостар Бугојно Бос. Брод Сарајево Завидовић Сарајево Прњавор Невесиње Јабланица Чапљина Грачаница Фоча Зеиица Бања Лука 200 200 150 беспл. беспл. 150 200 250 беспл. 250 100 беспл. 200 200 150 350 беспл. 300 беспл. 130 беспл. беспл. 100 беспл. 150 200 беспл. беспл. беспл беспл. 300 150 Купрес Витина Мостар Сарајево Пријепоље Травник Сарајево Пријепоље Мостар Јајце Плевље Бугојно Тешањ Козарац Мостар Какањ Јајце Бугмир Ластва Коњиц Мостар Рогагица беспл. 150 150 беспл. 200 Иступила 12-IV-1937 200 100 200 Иступила 15-Х-1936 200 беспл. Иступила 17-111-1937 125 беспл. 150 50 беспл. 150 беспл беспл. беспл. i. 150 беспл. Искључена Ш-ХИ-1936 Искључена 1-1-1937 Иступила 13-111-1937 Иступила 22-1V-l 937 Иступила 31-V-1937 Иступила 23-ХН-1936 Иступила 29-V-1937 �d IO ч Он 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 08 69 70 71 72 ПРЕЗИМЕ И ИМЕ счв и н Шертовић Ћамка *В Месиховић Фадила S Е1 X. Смаиловић Мујесира Алагић Муневера Es Јазвин Сафија X Мрган Назика Е-1 Хоџић Ениса Шеховић Васвија н Тихић Хаша >> Зубчевић Муневера Сердаревић Суада Šo. X. Халиловић Ениса Чустовић Делва Делић Алмаса Мерџо Зехра Курјаковић Ћамка Списак Гајретов ах d IO £š i 5 A s CL. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ III IV I III II~ IV 1_ V II еа Ч оX Тановић Ариф 5 o. £ I аз Диздар Рагиб Ћеримагић Ајдин 10 Кадрибеговић Хивзија 11 Тепарић Хусреф 12 Исламовић Ђулага 13 Казазић Алија 14 Омановић Нуман 15 Терзић Салко 16 Кадрагић Мехмед Отац Џемо Отац Зејнил Мајка Сафија II Солдин Наил Шетка Исмет Џеко Јусуф 8 Име старатеља Отац Назиф Пашић Изет 6 Отац Реџо Отац Рашид Отац Смаил Отац Мухамед Мајка Хатиџа Отац Бећир Мајка Васвија Брат Махмут Куртагић Ф. Брат Енвер Отац Смаил Отац Хасан »Мерхамет« Отац Џемал Брат Сејфо Мајка Изета Мајка Нура Отац Ахмет < = u Отац Мушан Отац Хусеин Отац Назиф ei X Мјесто боравка стар. Бос. Крупа Витина Тешањ С. Мост Брчко Столац Јајце Бар Власеница Требиње Невесиње Вишеград Сарајево К-ладањ Чапљина Брчко бесплатно или плаћа и колико Дин 150 беспл. беспл. 150 беспл 100 50 300 250 беспл. 200 200 беспл. 200 беспл. беспл. пнломаца у ђ а ч к о л дс «Г(i/ р е т а " у Тр е б и њ у a 3 Ћеримагић Хајрудин Име старатеља III IV V Отац Ахмед Отац Мујага Отац Рамо Мајка Алијја Отац Пашо Скрбник Осман Коњхоџић Отац Осман Иступила 12-1V-1937 Иступила 28-1V-l937 Иступила У болници од 1-1II-1937 Иступила 3I-V-1937 Иступила 3-Х1-1936 П росвете" и Мјесто боравка стар. бесплатно Гацко Ластва, срез требињски Ластва, срез требињски Автовац, срез гатачки Љубиње Аладигшћи ср. столачки Вучија Бара, ср. гатачки Столац Ластва, срез требињски Столац Љубиње Прозор Невесиње Прозор Љубушки беспл. 250 Љубушки Примједба н холико Дин Примједба 250 беспл. 150 150 200 150 250 150 150 300 бесп. 100 123 �Д) Списак т чом аца Г а / р е т о в а л у и ш о г ношшкта у Сараје.ну у ШКОЛСКО/ I'ОДИНН 1936-37 а © «0) Oi ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 Шахмнпашић Мухамед 2 3 4 5 Орман Хазим Кукић Исмет Мугапчић Мидхат Аликалфић Фуад cd § Н 5а. s Име старатељ а Примједба Дин 1ц Отац Еминбег н aS Нб Шц Шц IVu Отац Отац Дјед Отац 2 са бесплатно Мјесто боравка стар. и колико Али-еф. Хамид Изетага Асим-еф. Озрен, срез сарајевски Љубушки Сарајево Зеница Грачаница 250 150 150 300 250 Својевољно иступио 7-II-1937 Иступио из школе 23-111 1937 Иступио из школе 15-III-1937 6 Бошњовић Илјаз V6 Отац Џемаил Нови Пазар 400 7 Шабановић Абдурахм. V6 Отац Мустафа 500 8 9 Салетовић Решад Башагић Мухидин Via Vili Отац Мухамедага Мајка Хатиџа Удово, срез струмички Вареш Невесиње 10 11 12 13 14 15 16 17 13 Хаџић Мухамед Первиз Махмут Звиздић Ибрахим Шехић Асим Мил^вић Мухамед Рачић Азем Ченгић Хајда|р Грцић Ахмед Дани Сулејман 19 20 21 Бешлагић Салих Хаџић Рагиб Хаџић Салих II м. г. 1д I II III VI Учит. II школа аЗ 1ц i 2 Иб 3 о lila I 3 IV6 16 Ia OJ св 16 Мајка Сафа М ајка Есма Отац Шаћир Отац Сулејман Отац Хифзага Отац Ћамил 500 беспл. 15-11-1937 добио стипендију од Гл. О. Г. Прњавор 150 Јелеч, ср. Фоча 200 400 Сјеница 200 Столац Иступио 31-V-1937 100 Мостар Вишеград беспл. Калиновик 400 Коњиц беспл. Скадар, Краљ. 500 Албанија Бреза-Високо беспл. Бос. Петровац беспл. Пурифициран Бос. Петровац 250 2-II-1937 Подлугови, ср. 300 Иступио l-V-1937 Високо Гора-Зеница 100 Столац 150 Високо беспл. Гламоч 100 Брчко 250 Рогатица 200 Автовац-Гац100 Отац Халид Отац Махмуд Љубушки Пријепоље 100 200 22 Имамовић Муиир 23 24 25 26 27 28 29 Какњо Хусеин Салчић Авдо Војшжовић Јусуф Хаџиалијагић Талат Хаџиосмановић Џемал Курговић Шукрија 30 31 Махић Мухарем Ровчанин Хамдија 32 33 34 Салихоџић Нијаз Скикић Наои6 Туце Авдија со 35 Алибеговић Ахмед х- 36 37 38 39 40 Дедић Кемал Јарановић Хусеин Јунузовић Мухарем Медић Енес ■Мухић Исмет 41 42 43 44 Мујић Ахмет ЈБубовић Ахмет Селимовић Хајро Спужић Шефкија 124 Ia Е->« 16 16 Пб 1ц 1ц 1ц cd Ч 1ц Ia Отац Ћамил Отац Ејуб Отац Хасан Отац Мухамед Мајка Зејна Отац Рагиб Отац Алија Отац Незир Дјед Бушати Малобег Мајка Шемса Отац Мехмед Отац Мухо Отац Фехим et Иц Бихаћ Отац Назиф Мостар Отац Авдо Ујак Хаџиомеровић Мостар Сулејман Бос. Кобаш — Отац А5аз Прњавор Отац Мухамед Мркоњић Град Завидовићи Мајка Фат.има Отац Смаил Гламоч Мркоњић Град Отац Ахмет Отац Синан Махоје-Жеп- C. Ha Пц Ila Пб Отац Отац Отац Отац X tr m (cd £ U Iu 1ц 1ц Ila Ha Нц 11ц lili Ибрахим Алија Назиф Мехмед Мостар Невесиње Билећа Мостар 150 300 400 100 100 беспл. 100 100 беспл. 300 200 200 50 Пурифициран 2-II-1937 �оd ч р — 45 46 47 4В 49 50 51 52 53 54 •i.« •lb 58 59 bi 69 70 71 72 73 74 75 ПРЕЗИМЕ И ИМЕ Шехић Есад Шиљак Хаган Талотћ Шефик Ђурић Азиз Џиндо Едхем Еминагић Мехмед Хасанбеговић Шефкија Кадић Абдулах Налић Екрем Реџић Есад Селимовић Бајро Агић Асим Алијевић Ђанија Ћатовић Мехмед Ћатовић Наџ1И1Ја Фазлиновић Ејуб Херцег Ибрахим Крзић Фуад Мујчиновић Асим Мулић Мехмед-Махфуз Paj’KOiBiHh Мехмед Реџепагић Малић Шатор Ибрахим Кашић Реџо Цвијетић Музафер Алихоџић Јусуф Ћурчић Мустафа Мехмедбашић Јусуф Хаџовић Назиф Хајдаревић Махмуд Волић Смаил oj Ч a i ев Он ВЈ Н и X ® cS £ ® V Нижа Име старатеља 1ц Отац Осман Нц Отац Едхем Па Отац Мустафа Шб Мајка Пемба Ша Ујак Карић Ћамил Шб Отац Шућјрија Нц Отац Фехим Ша Отац Садш Шц Мајка Алема Ша Отац Осман Ша Отац Назиф IVa Отац Ибрахим IVu Мајка Беиде IVu Мајка Ћамила IVa Отац Расим IV6 Отац Алија IV6 Отац Сулејман IVa Отац Ибрахим IV6 Отац Ammd IVa Стриц Мустафа IVa Мајка 1Цеф|Ика IV6 Отаџ Хусеин IV6 з. тпк. I Н. о. VI шк. “a I I I £ 5 II £ g II II Бос. Петровац Фоча Маглај Мостар Рогатица Мостар Власеница Орашје н/С Зеница Бихаћ Билећа Рогатица Кичево Сјеница Сјеница Мостар Маглај Маглај Сјеница Травнак Мостар Плав, срез Tvсиње Брат Мухарем Локве-Столац Мајка Ајна Пријепоље Мајка Хасиба Требиње Отац Хасан Зеница Др. Кадић Мустафа Сарајево мајкин стриц Столац Отац Хусеин Отац Заим Требиње Столац Отац Дервиш Мајка Џевахира Требиње Б) Списак п и т о м а ц а -ш егр т а оd в £ ПРЕЗИМЕ И ИМЕ н и РЗ Мјесто боравка стар. 200 250 200 150 беспл. 100 50 150 100 50 200 250 беспл. беспл. беспл. 200 250 150 беспл. 50 беспл. Име старатеља č> Мјссто борапка стар Дервишкадић Фехим Хасагић Хасан Отац Ибрахим Мајка Хабиба Хасанефендић Расим Авдић Хамдија Брат Ћазим Отац Осман Басара Реуф Буљубашић Ферид Отац Мустафа Отац Ибрахим Ћурић Бурхан Билић Касим Хаџалић Салих Латић Зихнија Омерсофтић Нијаз Мајка Фатима Отац Мехмед Отац Алија Отац Хилмо Мајка Селимовић Бејзада Мајка Шећа Плевље : Отац Махмуд Бос. Градишка Ујак Шаћирагић Са- Жепче лихага Софтић Ћамил Соко Зијах Терзимехић Мустафа Примједба 200 беспл. беспл. беспл. 200 150 200 200 100 200 у Г а јр ет оп ом м у ш к о м к о н в н к т у s3 и ч есплатно ли плаћа и колико динара Невесиње Острожац, ср. Коњиц Власеница Острожац, ср. Коњиц Доњи Вакуф Братунац, срез Сребреница Мостар Љубушки Љубушки Чапљина Маглај бесплатн и колнк Дин Примједба 150 беспл. 150 беспл. 200 250 беспл. 250 Свршио занат беспл. беспл. 150 Искључен 4-1V-1937 беспл. 50 Свршио занат беспл. Искључен 4-IV-1937 125 �Име старатеља ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 15 16 17 18 19 20 .Манавовић Мехмед Ризвановић Омep Хаџимусић Заим 21 Хасанбеговић Хуснија Калаузовић Мухарем Kapo Хамдо Хоџић Алија Кавачевић Осман Сако Хакија Сипница Смаил Кубур Салих Таноаић Шефкија Халилбашић Мухамед Гафић Хаџо Kapo Незир Сиручић Мухамед Хусеиновић Џемал Дрнда Омер Филиповић Алија Хрусто Узеир 22 23 24 25 26 27 38 39 Отац Хусеин Брат Мухамед Отац Омер Касумагић Бнвер Садиковић Сидкија Хасанбеговић Шукрија Хамзић Емин ГлавиииН Хуснија Гоачаница Jbv6vuiKH Автовац, срез Гаико noMot,- Отац Махмут Отац Мухамед Ујак Вилогорац Ахмед (Мајка Дервиша Отац Шехо Отац Ахмед Отац Им1шир Отац Кадрија Отац Осман Мајка Султанија Тетка Шемеа Отац Авдо Брат Сакиб Бабахметовић Ахм. Отац Мехмед Мајка' Фатима* Отац Сафет Мајка Муниба Отац Смаил Отац Латиф Отац Салко Мајка Незира -JU 126 Мјесто боравка стар. Плевље Столаи Je ли бесплатно или плаћа н колико Примједба беспл. беспл. 100 беспл. 200 MocTaD беспл. Нови Пазар Бихаћ Рогатица Горажде Гламоч Бос. Градишка Бања Лука Сарајево Гацко Брчко Зеница Рогатица Сребоеница Коњиц Плевл>е Бугошо Кујавче. срез Високо Бијељина Мостар беспл. беспл. 50 беопл. Свршио занат беопл. беспл. беспл. Искључан беопл. 31-ХН-1936 беспл. 150 100 50 беспл. беспл. 200 100 беспл. беспл. беспл. �Razred PREZIME I IME « | Škola 1 Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Bitjaću 5 •a Ime staraielja 1 Delilbašić Izet 2 Čaušević Sefik Otac Ibro Otac Hilmija 3 Hadžiahmetović Hamdija Otac AhmetI 4 Halilčević Cašif 5 6 7 8 Ibrahmpašić Ekrem Kudić Suljo Kulenović Rifat Sulejmanović Mustafa 9 Kulenović Ismet 10 Sedić Hazim Otac Mustafa Otac Abdulah Otac Ibro Majka Zlata .« II 11 Šabić Muhamed Otac Huse 13 Ibrahimpašić Bećir U Terzić Salko пЗ 15 Alibegović Safet 16 Catić Ahmed c 17 18 19 20 s III IV - 23 24 25 26 27 28 Šehalić Ekrem Škrgo Sead Bašagić Mehmed Sinanović Hamdija Teljigović Ibrahim Budalica Kasim tr " 32 Hadžović l’ahir V VI 29 Pašić Šefkija 30 Catić Edhem 31 tilipović Camil a Otac Derviš Otac Mustafa Otac Tahir Otac Ahmed 21 Podić Bekir 22 Šaćirbegović Ragib Otac Ibro Otac Meho Otac Bećir ef. 12 Begić Hasan Gluhić Mustafa Makić Bedrudin Odobašić Adem Pipić Jakub Otac Mehmed Majka Zineta Otac Ejub Otac Ahmed Majka Sadija Otac H. Mehmed ef. Kodak Salihagić Suljaga Otac Ahmed Otac Ahmed Otac Muharem Otac Ahmed Brat Huso Otac Zaim Majka Nura Otac Ahmed Zet Pašić Ahmed Brat Fazlija 33 Karamehmedović Šukrija OJ 34 Kolaković Osman M ajka Nurija M ajka Šerifa 35 36 37 38 39 Midžić Esad Mujadžić Omer Nuhbegović Husein Saračević Ohran Spahović Ahmed Otac Muharem Majka Ajiša Brat Muhamed M ajka Emira Otac Muharem 40 lopić Atif 41 Viđen Radnja 05 Mjesto boravka staratelja Bos. Otoka, srez bos. krupski St. Majdan, srez Lijevče, srez žepački Je li besplatno ili plaća i koliko Din Primjedba 150 300 bespl. 200 Zavidovići, srez žepački Cazin M. Kladuša, srez. cazinski Bužim, srez bos. krupski Ripač, srez bihaćki Zavidovići, srez žepački Odžak, srez gradačački Sarajevo Bos. Otoka, srez bos. krupski Banja Luka 150 bespl. 200 bespl. 300 100 bespl. 200 100 300 250 150 bespl. 12/3 1937 disciplin. is­ ključen iz gimnazije 250 bespl. Zenica Zenica Bijeljina Tajce Bos. Gradiška Dživar, srez trebinjski Nevesinje Bos. Gradiška Glamoč bespl. 100 150 bespl. • 50 bespl. Bihovi, srez trebinjski Trebinje Blagaj, srez mostarski Prijedor Bos. Gradiška 150 Bijeljina Lastva, srez 24/3 1937 svojevoljno istupio. 150 bespl. bespl. bespl. 12/3 1937 disciplin. is- Purificiran na I sem. 13/4 1937 svojevoljno istupio 150 50 bespl. 150 150 bespl. 250 Otac Adem Bos. Gradiška 50 Otac Sulejman Tomiljani, srez trebinjski \ 50 12/3 1937 disciplin. is- 127 �С п и са к пит омаца Г а јр ет о п о г к о и в н к т а У Мост ару о ч £ ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 2 3 4 Арсланагић Мидхат Бичкало Ђемал Имамовић Хасан Пецо Ђемал 5 6 7 8 Ресуловић Зулфикар Шеховић Исмет Бегић Кемал Кирлић Мунсиф 9 Koćo Идриз I a) 13 Реџић Абдулах 14 Догибеговић Фадил 15 Хоџић Енвер S 19 20 21 Салаховић Јусуф Латић Мустафа Виђен Кадрија 22 23 24 Зубчевић Мустафа Голубић Омер Пецо Есад 25 26 Мирица Мустафа Ченгић Веиз 27 28 Бегановић Ахмед Ћемаловић Алија ts s Отац Отац Отац Отац Ариф Едхем Aro Јусуф Отац Адем со aJ Име старатељ а Отац Омер Отац Омер Отац Исмет Отац Мустафа — 10 Крпо Илијас 11 Новић Зијах 12 Омеровић Шаћир 16 Лугић Наил 17 Шешкић Мухамед 18 Кадрагић Мехмед et V a (2 о u a Отац Мустафа Отац Салих Отац Хакија __ : Отац III IV u rv V ll I I 0) a Хасан Отац Мустафа Огац Дервиш Отац Хамид Отац Ибрахим Отац Осман Отац Јусуф Отац Хасан Отац Суљо Отац Махмуд Отац Ахмед Отац Јусуф Мајка Фатима Отац Омер >> _ Брат Хамдија Отац Омер I 29 30 31 Орман Ферид Субашић Салих Биједић Шериф 32 Ћишија Узеир 33 34 35 36 Фазлагић Јбдулкасим Фазлагић Алија Коњхоџић Хусеин Аговић Ћамил 37 Ђуђо Ћамил 38 39 Хрустановић Шефик Тановић Исмет 40 41 Бушатлић Ахмед Шарић Сафвет 42 Шкрбо Енвер 43 Вајзовић Расим 128 Отац Хамид Отац Осман n Амиџа Ибрахим Отац Хамид Отац Ибрахим даиџа Буразеровић Б. М ајка Ханумица aJ III Отац Хамдија Отац Хасан o. Отац Ходобег Отац Ћамил (-> IV Отац Смајил Отац Касим i: Мјесто боравка стар. Љубушки Столац Какањ Ортијеш, срез Мостар Почитељ Чапљина Коњиц Горњи Вакуф ор. бугојан. ДомановиКи срез Столац Чапљина Љубушки Невесиње бесплатно или плаЦа и колико Дин 200 200 250 беспл. 300 200 200 250 250 250 300 300 200 200 Требиње1 Чапљина Гомиљани ср. Требиње Требиње Чапљина Ортијеш срез Мостар Мостар Потпећи, Плевље Травник Буна, срез Мостар Љубушки Прозор Јасен, ср. Требиње Вриилиште, срез Високо Чапљина Чапљина 400 беспл. 50 Згошћа, срез Високо Гацко Међулићи, срез Гацко Улцињ, Бар Вишићи, срез Столац Тасовчићи, срез Столац Коњиц Иступио 25 I 1937 беспл. Столац Какањ Хумилишани срез Мостар Коњиц Прозор Љубушки Подгорица Примједба 250 300 100 Искључен ради неуспјеха Иступио 1 XII 1936 Искључен ради неусп Премзештвн у интернат у Требиње Премзештен у интернат у Бихаћ 350 200 беспл. беспл. беспл. беспл. беспл. 250 150 беспл. беспл. беспл. 250 300 350 беспл. 100 50 50 400 250 250 Искључен ради неуспјеха �Списак питомаца Гајрет опог конникта у Д л е в љ у ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Име старатеља Ферхатбеговић Мухам, Лагумџија Хамдија Отац Незир Отац Хамед Мулабдић Мурис Налбантић Ихсан Ресулбеговић Џеудет Сијерчић Нурија Кемура Сејфудин Султановић Екрем Черић Хаса.н Делалић Салим Имамовић Пашо Огац Мустафа Отац Назиф Отац Џано Отац Исмет Отац Алија Отац Хилмо Дјед Садиковић С. Отац Мустафа Мајка Кана 13 14 15 16 Мушановић Рашид Ђурђевић Џавид Пролић Мехмед Звиздић Алија Фазлић Смајл 17 Мешић Хајро Мајка Фила 18 Мујић Суљо Отац Мухо 19 Журић Душан Отац Спасоје 20 Брбовић Мујо Челик Ибрахим Отац Омер Отац Оејфо Ченгић Енес Дорић Шефик Отац Смајл Мајка Емина 12 21 22 23 VI Амиџа Ибрахим Отац Омер Отац Зулфа Отац Авдо Отац Алмас Имамовић Нуман Мајка Кана Ратковић Александар Садагић Авдо Отац Глигарије Мајка Фатима Џиндо Расим Отац Ћамил Ножић Салко Даиџа Љутовић A. Поповић Мурат 31 32 33 IV VII Мајка Рахима Велетовац Хасан Мајка Мејра Радончић Салих Заимовић Ибрахим Зејниловић Хакија Отац Аљо Отац Амвр Отац Халим Мјесто боравишта Ро'гатица Миоче (Вишеград) Јелеч (Фоча) Фоча Улцињ Гаражде Вареш Чајниче Љубушки Љубушки Миљено (Чајниче) Високо Подгорица Какањ-Згошћа Гацко Миоче (Вишеград) Застун (Пријепол>е) Сусташ (Ст. Бар) Жупа (Пријепоље) Сарајево Требешево (Чајниче) Фоча Сарајево Миљено (Чајниче) Пријепоље Тврдаш (Плев' ље) Шаторовићи (Рогатица) Мостар бесплатно н плаћа колико Примједба беспл. Напустио интернат 3-11 150 јер je искључен из шк. 250 200 беспл. беспл. 150 200 беспл. 300 250 200 беспл. 50 150 беспл. беспл. беспл. беспл. 100 150 50 Од 1-И плаћао јс no 50 динара Од 1-Н повишена опскр бнина за 50 динара беспл. беспл. беспл. 300 Поповићи 50 (Чајниче) Велетово (Ba­ ni еград) Гусиње беспл. Нова Варош беспл. Нови Пазар беспл. Од 1-Н снижена опскрбнина за 50 д:шара 129 �Списак пнтомици Г а / р е т о в а к о н в и н т а У Тузли © cS ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 cu i 4 će Оч 1 Гојачић Хариз Карахмет Назиф 3 Локмић Емин 4 Сендијаревић Расим I 5 Суман Ферид 6 Агић Џевад 7 Бешлапић Нурија 8 Хрустић Исмет 9 Имамовић Абдулах II 10 Мујбеговић Ибрахим 11 12 13 14 15 Прохић Исмет Салихагић Муло Салихагић Мустафа Терзимехић Џемал Ахмић Сафер 16 17 18 Диздаревић Нусрет Хаџиомеровић Хасан Јунузовић Јусуф •r-S 19 20 21 Коркут Хазим Куртагић Мујо Мутапчић Мвдхат — III м сб 22 Омеркић Адем 23 Вехабовић Решо 24 Бајић Рифат 25 Хаџиселимовић Салих 26 Коркут Асим 27 Карамехмедовић Сејф. UJ Хаџибегановић Авдо Рн Отац Отац Отац Отац Реџић Мехмед # 41 Спужић Музафер 42 Фатушић Латиф . 130 V Мехмед Омер Шефик Мурат Мајка Алмаса Мајка Хасија Отац Хасан еф. Отац Шемсибег Отац Хасиб еф. Отац Сулејман Отац Мехмед еф VI Сарајлић Асиф 38 39 40 50 250 беспл. 200 Отац Аган 33 Џафербеговић Мукдим 35 36 37 Мехмед Кладањ Фојиица Хамдија Мехмедалија Маглај X. Бекир Таревци, срез Градачац Грачаница Отац Сулејман Kopaj, срез Отац Махмуд бијељински Добој Отац Ћамил Калесија, ср. Отац Авдага зворнички Кнежина, ср. Отац Хасан власенички Таревци, Отац Абазбег Градачац Отац Хасан Добој Отац Ешреф Фојница Мајка Субхија Фојница Отац Сулејман Маглај Сребреник, ср. Отац Мехмед Градачац Фојница Отац Шефкија Власеница Отац Абдулах Турија, срез Отац Омер тузлански Зворник Мајка Емина Власеница Отац Сулејман Зеница Дјед Изет Отац Отац Отац Отац s IV Имамовић Шефик бесплатно или плаћа и колико Дин Отац Шакир 28 Налбант Абдурахман 29 Синанапић Мустафа 30 Смајловић Исмет 31 Тихић Смајл 32 Девеџић Мустафа 34 Мјесто боравка стар. Име старатељ а V II Отац Азиз еф. Отац Мехмед Отац Незир Брат Јусуф Хусеииага Отац Мухамед Отац Мухамед '■palj. I Брат Адем Пол>ице, срез тузлански Лукавац, ср. тузлански Кладањ Зеница Зворник Лукавац, срез тузлански Влесеница Брчко Зворник Власеница Г. Морањци ср. тузлаиски Брчко Турија, срез тузлаиски Власеница Крушевци, власенички Бос. Шамац Бос. Шамац Јањари, срез бијељински Модрича, ср. градачачки Пурачић, ср. тузлански Примједба беспл. 200 300 300 100 250 200 Пурифициран 5-II-1937 50 50 беспл. 100 50 100 200 250 250 300 Искључен из конвикта 18-111-1937 беспл. беспл. 250 150 250 50 200 200 150 100 200 150 150 250 100 100 400 450 беспл. 150 беспл. Прешао у Бијељину 22-111-1937 �d © вч оa ПРЕЗИМЕ И ИМЕ £ 0 44 45 46 47 48 Алићехајић Кемал Бакамовић Мухамед Диздаревић Мидхат Мехинагић Ризах Џафић Хасан 49 50 51 52 Бешлагић Рефик Карамехић Сафет Жујо Мустафа Хаџихасановић Суљо (£ a 0 I Л О II 43 Омерчић Исмет ili ев св n i U IV ii 0 в » d О Мјесто боравка стар. Име старатеља ш ih ih IV Брат Мехмед Отац Абдулах Салих Отац Мухамед Отац Рифатага Отац Салих Отац Отац Брат Брат Аган еф. Ибрахим Јусуф Алија Гемић Добошница, ср. тузлан. Тешањ Мостар Нови Пазар Грачаница Орашје, срез брчански Добој Маглај Власеница Зворник Je ли бесплатно или плаћа и колико Дин Примједба 300 200 100 беспл. 350 350 Искључен l-IH-1937 20 0 200 беспл. беспл. Преглед Г а /р е т о в и х питомаца-ица концем 1936-37 П о ш к о л а м а и р а зр е д и м а Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Ш К О Л Е i i Реалне гимназије . . . . Шеријатска гимназија . . Женска гимназија . . . . Учитељске школе . . . . Трговачке академије . . . Грађанске школе . . . . Средња техничка школа . Мусл. женска медреса . . Стручне занатлијске школе Р Ч1 Жељезничарска школа . . Виша нар. осн. школа . . Ш егрти.................................. 3 Укупно . . . 5 3 26 11 8 1 1 u 27 1 2 1 10 7 14 7 — Јa з р е ди IV ш 25 1 4 1 4 8 9 5 3 д — Г 0 v 4 1 2 8 9 -f 1 1 -f -r — 1 4 25 У?4—/ 1 и шт a VI 13 — 1 — — — — — VII 19 — 1 — -i— — vili 6 — 1 — — — — — — — — — — — — — — — — — 10 — 5 — 14 3 3 — 8 — — — 104 83 70 59 u 15 20 ./— 7 УКУПНО 155 3 19 7 42 34 43 14 6 1 37 369 131 �Red. br. ll Spisak pitomaca Gajrctova konvikta u Banfof Ćuci 2 3 4 5 PREZIME I IME л o M •o Ј s С вo pS 2. Ime staratelja ili plaća i k o lik o dinara Prim jedba otac Camil majka Hata otac Ibrahim* Mrkonjićgrad Bos. Dubica Komarica bespl. Od 1 H plaća po 50 din. bespl. 350 Od 1 II plaća po 400 din. Ćatić Ramiz Dervišagić Dževdet otac Hamid otac Avdo Derventa bespl. 250 21 X svojevoljno napu- 6 Hadžibegović Ibrahim otac Rustan Kapetanović Ismet otac Sinan 8 9 Kurspahić Faik M andžuka Smail otac Džafer otac Alija aS otac Ramo otac M ustafa Kopčići Bugojno Stanić Rijeka Doboj Foča Kupres Bugojno Zavidović Žepče Turski Janjari Bijeljina Zagreb Bugojno otac otac otac brat Vlasenica Zvornik Zvornik Beograd 10 M uhić Omer 11 Muminović Idriz 12 13 Ramić Hasan Rustempašić Mustafa 14 15 16 17 šahbegović Muharem Šehić Dedo Zejnilagić Fahrudm Balagija Abdulah 18 Balagija Sulejman X Ki 19 20 21 Bašić Šefkija Fejzić Safet Imamović Abdurahman UJ 22 Mujić Fevzija otac Fehim 23 24 Numankadić Akif Sarajlić Džemaludin otac Hakija brat Semsudin 25 26 27 28 29 Čardžić Izudin Pitić Esad Tihić Jasim Žerić Halid Abdulhamidović Mehm. 30 31 32 Dervišević Muhamed Prljača Džemail Subašić Faik 33 34 35 86 37 Bakalbašić Dževad Bešlagić Ferid Hadžiselimović Asim Hadžiselimović Zijad Kušmić Adem 9tac Sinan •i-. otac Salih a a> ■a II III IV Salih Salih Dedo Abduselam I Mutevelić Zahid Cokić Abdurezak Hadžiselimović Sakib Kulenović Muhamed а o II Od 1 II po 300 din. 200 Od 1 II po 250 din. 300 150 Od 1 II po 350 din. 250 200 bespl. чЈа I semestru isključen 150 radi slabog usp. u nauci bespl. 300 bespl. Isključen iz internata 11 100 XI 1936 ‘ 240 Plaća fond za zdravstvenu zaštitu učenika. Od 1 11 po 290 din. 250 bespl. Od 1 II po 50 din. bespl. D onji Vakuf Jajce otac Vejsil nema nikog brat Omer Prnjavor Banja Luka Puračić Tuzla Stari Majdan 400 Sanski M ost Bugojno 200 Hum 200 Od 1 II po 250 din. 1rebinje Derventa 250 Stolac 50 Od 1 II po 100 din. Bos. Dubica 200 M rkonjić Grad bespl. Gradačac bespl. Isključen iz internata 18 I 1937. Na hrani od 25 III. Hranarinu od 240 din. plaća direkcija trg. akad. M rkonjić Grad bespl. Plevlje bespl. Od 1 II po 50 din. Banja Luka 150 Po preselenju roditelja u Banja Luku, napustio intcrnat Prnjavor 100 Doboj 150 K otor Varoš 150 Od 1 II po 200 din. K otor Varoš 200 Banja Luka 240 Eksterni. Plaća fond za zdravstvenu zaštitu učenika. 9 II prestao se hra­ niti jer je radi neuspcha izgubio pomoć Bugojno 200 Ključ 350 Kotor Varoš 100 Bjelajce 350 Od 1 II po 400 din. M rkonjić Grad otac Nedžib otac Halil očuh Dolić Edhem otac Šerif otac Rifat otac Mustafa brat Osman otac Hilmija __ N 250 otac Rasim otac otac otac otac otac Ćamil Ismet Salih Vejsil M ujo a 132 Je li besp latn o Arnautović Hifzo Bećirević Džemal Beganović Ismet 7 38 39 40 41 Mjesto boravišta otac Hamdija otac Jusuf m ajka Zilha otac Sulejman �43 44 45 46 Korić Vahid Mutevelić Safet Piralić Muhamed Porobić Omer T* 47 Galić Sulejman N 48 Kušmić Mehmed Kovačević Adem 50 Midžić Esad 51 i>3 54 otac otac otac otac Kasim Mehmed Pašo Alija otac Mujo IV a o Ime staratelja VI Tetarić Muhamed Džehverović Rušid Travničanin Ferid 57 Malkić Osman 58 Piragić Dževad I 150 350 240 350 240 majka Šefka Turske Dubrave bespl. Bos. Gradiška Prijedor bespl. IV baba Džehva 1V _ otac Rasim ca III majka Emina 1 I 150 Bihać otac Latif otac Muhamed Primjedba 200 Banja Luka £ - Kotor Varoš Bugojno Bihać Komarica Derventa Jeli besplatno ili plaća i koliko dinara majka Habiba •6 cв ŠJ Mjesto boravišta otac Ahmet VII otac Muharem Gačanica Mustafa VII majka Hatidža Jusufović Smail otac Smajo пл V Hadžiselimović Hidajet I _ otac Mustafa hb 55 (Godište) | III Kušmić Mustafa 49 Razred 1 42 PREZIME 1 IME | Škola •d M III svojevoljno napuiksterni. Plaća fond za zdravstvenu zašt. učenika Na I semestru isključen radi slabog uspj. u nauci Eksterni. Plaća fond za zdravstv. zaštitu učenika. II prestao sc hraniti jer c radi neuspeha izgubio pomoć sključen iz internata 23 XII 1936 ’rešao u bihaćki internat XI 1936 100 Č elinac Banja Luka Čelinac Banja Luka bespl. bespl. 250 bespl. Srebrenica 250 Banja Luka 240 Vrbanja Banja Luka 240 30 IX 1936 napustio svo­ jevoljno internat Eksterni. Plaća direkcija Eksterni. Plaća direkcija zanatske škole 133 �Red. br. Ga/relove jednokratne potpore u 1936-1937 godini 1 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 1(3 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 PREZIME I IME Duraković Hasan Kapetanović Salko Memišević Nusret Plevljak M urat Đurbuzović Sadik Hodžić Asim Kurtović Vahid Rezaković Rešad Zildžić Nura Mujagić Salih Hajdarović Mustafa Glibić Selma Karović Vejsil Ramadanović Derviš Muratović Safet Tančica Nijaz Vukotić Hasan Muftić Mugdim Hromić Avdo Avdić Mustafa Kurtović Dževad Ajkić Muhamed Osmanović Mehmedalija Selmanović Enver Mujčinovic Asim Šator Ibrahim Redžepagić Malić Fazlinović Ejub Herceg Ibrahim Catović Mehmed Bešlić Kaplan Huskić Šukrija Prljača Džemail Ćemalović Zahid Salihagić Omer Šabanadžović Šefket Hodžić Sejđulah Aljković Salko Elezović Sulejman Bajrić Mehmed Šabić Hamida Čolo Esma Džanić M uhiba Huseinagić Nezira Mulalić Vasva Uzunović Esad Čengić Hazim H . Ibrahimović Nazir Eminović Šinaz Grčić Hasan Deronić Fatima Poparić M ehmed a *djece Džambić Mehmedalija M andžuka Mihra Đurbuzović Rabija Mjesto rođenja Sarajevo Sarajevo Goražde Foča Podgorica Bos. Brod Sarajevo Sarajevo Sarajevo Kozarac Sarajevo Sarajevo Trnovo Podgorica Bos. Brod Ljubuški Gacko Sarajevo Ljubinje Bileća Sarajevo M ostar Puračić Sarajevo Sjenica Lokve Plav M ostar Maglaj Sjenica Podgorica Livno Plevlje Skoplje Podgorica Podgorica Sarajevo Plevlje Konjic Poljica Sarajevo Sarajevo Banjaluka Pravnik Doboj Sarajevo Sarajevo Banjaluka Visoko Banjaluka M ostar B. G radiška Avtovac Travnik T ravnik Gacko Vareš Vareš Sarajevo Sarajevo Krčka Sarajevo Travnik Travnik Kupres Brčko Podgorica Mjesto škole Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Zagreb Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Zagreb Zagreb Beograd Beograd Prag M ostar Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Zagreb Zagreb Banjaluka Skoplje Zagreb Zagreb Skoplje Skoplje Konjic Sarajevo Sarajevo Sarajevo Banjaluka Travnik Doboj Sarajevo Sarajevo Banjaluka Visoko Banjaluka M ostar B. Gradiška Sarajevo 1 ravnik I ravnik Gacko Vareš Vareš Sarajevo Sarajevo Tuzla Sarajevo Travnik Travnik Sarajevo Sarajevo Sarajevo Škola Razred Odobreni (Godište) iznos Din stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. filoz. stud. filoz. stud. med. stud. med. stud. med. stud. med. stud. vet. stud. vet. stud. ing. stud. tehn. stud. agron. abit. učit. abit. tehn. tehnika tehnika tehnika tehnika tehnika tehnika abit. trg. akad. abit. trg. akad. trg. akad. trg. akad. tk o n . kom. vis. Ekon. kom. vis. Vel. medr. Vel. medr. Medresa Gaz. medresa Žen. medresa Zen. medresa Žen. zanatska Žen. zanatska Žen. zanatska abit. šer. gimn. šer. gimn. Gimnazija Gimnaziia Gimnazija Gimnazija Gimnazija Gimnazija Gimnazija Građanska Građanska Građanska Građanska Viša osnov. kroj. naučn. brijač, zanat brijač, zanat V V trg. akad. kroj. zanat žen. medr. I II III 600 IV IV III II IV I I I IV IV 300 III II IV III III I 200 IV IV IV IV IV IV IV IV V VI I II III III II II V IV IV III III I I III III II I VI • 250 250 50 350 75 50 50 50 50 50 50 250 300 100 250 250 250 200 200 150 150 250 100 200 200 100 200 100 100 300 200 100 200 200 300 200 150 200 200 100 200 300 150 150 100 100 100 100 �Redni broj Spisak Gajretovit) stipendista u 1936-1937 godini 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Isplaćena PREZIME 1 IME Mjesto rođenja Mjesto škole Škola Razred stipendija Godište) Dinara Džanić Osman Kušmić Adem Mešić Kemal Zečević Esad Bajagilović Fikrija Cehajić Šukrija Huskić Mujaga Karavdić Zahid Ljubović Esad Fašagić ibrahim Šaran Nusret Volić Mustafa Cesrija Ismet Cejvan Idžilala Čelić Hasan Debelac Džemal Džemidžić Mesud Hošić Munir Karabegović Muharem Kapetanović Taiba Selimbegović Sulejman Avdić Fahrudin Blažujević Štaka Beglerović Fahrudin Cerimagić Alija H. Ibrahimović Nazir Jasika Salem Kosović Fikreta Kobić Fikret Prcić Muhamed Sudžuka Aiša Stnković Sehka Dupanović Hašo Grabonić Reuf Kapetanović Kemal Kulenović Džemal Kušmić Mehmed Lipničević Atifa Muhurdarević Berija Šarić Husref Frtuna Suljo H. Halilović Ahmed Haverić Džemal Sarač Ibrahim Bakšić, Ahmed Džanić Ferid Hasanbašić Muhamed Konjhodžić Sulejman Saračević Ohran Šećibović Refik Zekić Keui Azapagić Teufik Azapagić Nevresa Kuraja Zvonimir Mešković Mehmed Selesković Harun šarić Ismet Bašagić Muhidin Avdagić Aziz Cico Nadžija Bihać Banjaluka Sarajevo Bijeljina Banjaluka B. Gradiška Bihać Visoko Zagreb Bihać Trebinje Trebinje Sarajevo Banjaluka Sarajevo Visoko Sarajevo Bihać Banjaluka Čapljina Banjaluka Bileća Bos. Brod Sarajevo Lastva Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Bihać Prijedor Bihać Banjaluka Sarajevo Bijeljina Banjaluka B. Gradiška Bihać Visoko Zagreb Sarajevo Banjaluka Bijeljina Banjaluka Sarajevo Visoko Banjaluka Trebinje Banjaluka Sarajevo Bihać Banjaluka Tuzla Bijeljina Sarajevo Sarajevo Tuzla Tuzla Ilijaš Sarajevo Banjaluka Bijeljina Banjaluka Sarajevo Visoko Banjaluka Podgorica Banjaluka Sarajevo Bihać Banjaluka Tuzla Bijeljina Sarajevo Sarajevo Tuzla Tuzla Visoko Tuzla Tuzla Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Nevesinje Sarajevo Sarajevo I II Trebinje Trebinje Šaraj evo Banjaluka Sarajevo Visoko Sarajevo Bihać Banjaluka Mostar Gimnazija Sarajevo Sarajevo Sarajevo irebinje Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Bihać Prijedor Šer. gimnazija 475 475 475 200 475 750 475 675 100 200 III IV 900 475 475 475 900 450 120 475 475 450 375 475 1140 250 450 500 475 475 475 150 500 500 475 V Gimnazija VI VII VIII Građanska I I 475 950 250 450 475 950 475 450 950 475 950 500 950 475 475 300 712 712 1000 800 750 1000 950 1000 900 180 500 135 �!g 6i 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 73 74 75 76 77 78 79 81 82 83 84 85 86 87 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 136 PREZIME I IME Talović Ibrahim Denišlija Adil Huseinćehajić Osman Jakirević Hasan Karahasanović Sulejman Karabegović Dudija Mutevelić Asim Nuhić Eadil Porobić Omer Repovac Muhamed Resić Munib Čorbić Hasib Čolić Hasan Glavinić Muharem Imširović Mustafa Maslić Ismet Pekmić Hasan Šečić Osman la so Mugdim Arnautović Kadrija Bekrić Zihmja Fazlinović Aziz Dervišefendić Hanumica Redžić Halid Avdić M uslija Kapetanović Zagorka 1 abaković Semso Gojković lo d o r Sefić Mehmed Praljak Jovan Buć Adem Dragnić Džemal bočić Nijaz Alagić Seid Muminagić Abdulah H. Beganović Muhamed Kurtović Slobodan l_)edić id n z Kurspahić lzet Ljevaković Mustafa Ljuhar Kemal Durmić Mustafa Kovač Fehim Đozić Ahmed Pačariz Osman Arnautović Emina Karahasanović Hikmeta Morić Sefika Balešić Halima Fehimović Almasa Kudinović Aiša Borić Fatima Serbić Mejra H. Osmanović Džemal H ondo Hamdija Kapidžić Mehmed Cerimagić Nijaz Kovačević Abid Muftić Sefika Pašić Subha Sarajlić Enver Mjesto rođenja Banjaluka Sarajevo Derventa M ostar Zenica Banjaluka Bugojno Sarajevo Derventa Sarajevo Sarajevo Mjesto škole Škola I Banjaluka - Banjaluka Bugojno Sarajevo Sarajevo Doboj Trebinje Doboj Trebinje Šaraj evo Zavidovići Bugojno Sarajevo Tuzla Tuzla M ostar Sarajevo Bihać Sarajevo" Čapljina Plevlje Olovo M ostar Bugojno M ostar M ostar Olovo Sarajevo Doboj Bugojno Sarajevo Tuzla Tuzla Mostar Sarajevo Banjaluka Sarajevo M ostar Banjaluka Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Konjic Ljubuški Vlasenica Gacko Vrbanjci Avtovac Vrbanjci Sarajevo Kak. Doboj Zenica Bratunac Kak. Zgošća Bileća Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo V isoko Sarajevo Sarajevo Rogatica Sarajevo Bileća Banjaluka Banjaluka Sarajevo Banjaluka Banjaluka Beograd Beograd Beograd Beograd Tuzla Sarajevo Tuzla Sarajevo Tuzla Zenica Tuzla Tuzla Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Banjaluka Banjaluka Sarajevo Banjaluka Banjaluka Razred Građanska Učiteljska I IV V V Isplaćena stipendija Dinara 450 475 450 500 675 450 475 285 450 500 285 500 500 1425 675 300 950 375 375 450 450 200 75 950 1000 500 I 2000 1500 Geodezija III III IV IV 2000 ,, , III III IV IV I k II' II mpflrpsa en. me resa III III III IV IV I Sred. tehn. šk. I III Trg. akad. II 475 300 300 950 475 475 713 600 285 75 475 475 285 475 375 . �Redni broj 123 124 125 126 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 PREZIME I IME Silahić Atifa Jašaragić Osman Nalić Zahid Karabegović Emira Sarajlić Fatima Šaraj lić Ziba Taso Lemana Mesihović Selveta Irogrančić Zora Livnjak Adil Vladović Omer Zukić Midhat Zunić Najfa Mulabdić Sulejman Karabegović Mubera Mjesto rođenja Banjaluka Tuzla Tuzla Derventa Semizovac Semizovac Sarajevo Sarajevo Fojnica Šaraj evo Sarajevo Sarajevo Tuzla Zepče Banjaluka Mjesto škole Banjaluka Bakar Zagreb Beograd Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Šaraj evo Šaraj evo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Visoko Banjaluka Škola Trg. akad. Pom. akad. Muz. akad. Žen. str. učit. Žen. stručna Viša osn. trg. naučn. kroj. naučn. Građanska Isplaćena Razred stipendija (Gedište) Dinara II IV V II I I I II II VI II 11 III IV IV 375 2000 5000 3000 1000 750 600 1000 950 500 500 500 800 600 900 Свршени матуранти техничари, питомци мушког Гајретовог конвикта у Сарајеву са својим управником г. A. Хромићем, концем 1936/37 137 �G a jr e to v p riv re d n o so cija ln i ra d Kako su god velike narodne potrebe za školo­ vanjem omladine izazvale osnivanje Gajreta i stalno upravljale njegovim plodnim radom u tom pravcu, tako je i teški ekonomski položaj muslimanskog dijela našega naroda nametnuo Gajretu ozbiljnu brigu za privrednim podizanjem našega svijeta. Počelo se sa pisanjem poučnih članaka i predavanja u kojima se je našem svijetu ukazivao put privrednog podi­ zanja i jačanja. Pisalo se o zadrugarstvu, domaćoj radinosti, trgovini, zanatima i raznim granama poljo­ privrede. Sva predavanja i članci bili su protkani duhom štednje i racionalnosti. Na tome se nije zau­ stavljalo, nego se išlo i dalje i prelazilo i na neposredniji rad. Održao se je G ajretov veliki zadružni tečaj u kojem su se spremali i izgrađivali zadružni pioniri. Održao se lijep broj Gajretovih domačičkih tečajeva u kojima su se naše sestre poučavale u racionalnom domaćinstvu. Gajret je dobro shvatio i ocijenio od kolike je privredne važnosti uspostav­ ljanje modernih zanata na mjesto onih izumrlih i onih koji su izumirali, pa je u Sarajevu otvorio šegrtski dom, koji je dulji niz godina omogućavao našoj djeci iz svih krajeva da izuče moderan zanat i da ga u svoje mjesto prenesu. U posljednje vrijeme, radi velikog interesa za zanate i nemogućnosti da se svešegrtskim domom obuhvati, Gajret je upućivao djecu i preko »Privrednika« na razne zanate. O d kakovog su blagotvornog utjecaja u mjestima Gajr. ćilimarska škola u Novom Pazaru, Gajret. radionica u Trebinju i od kakvog će biti ona radionica u Stocu koja je već osnovana i sve one koje će se osnovati po pojedinim mjestima, to je teško i ocijeniti. Zadruga Kola Srp­ skih sestara i Gajretov ženski odbor u Sarajevu već dulje vremena sarađuju u izrađivanju ženskih ručnih radova od čega mnoga muslimanka u Sarajevu ima lijepu zaradu. Zatim, nema sumnje da i oni mnogo­ brojni Gajretovi pitomci, osim svoje zbrinute egzi­ stencije na razne načine utječu na privredno podi­ zanje i jačanje našega svijeta. U taj privredni rad Gajreta ulazi se sa sve više ozbiljnosti, sa sve više poklanjanja pažnje i sa sve više sistema. Neminovno je da će Gajret u buduć­ nosti, po diktatu naših narodnih potreba, ne zapo­ stavljajući svoj dosadanji rad, morati još mnogo više pažnje da posveti, pa možda i težište svoga rada da posveti privrednom radu u narodu. Gajret je svjestan da taj rad traži jaku organizaciju, smišljen plan i sistem u radu, pa polagano i postepeno i ulazi u taj rad, unoseći te potrebne elemente u njega. G a jr e to v a K r e d itn a i p r iv r e d n a z a d ru g a Kruna dosadašnjeg Gajretovog privrednog rada može se smatrati osnivanje Gajretove zadruge s tim ciljem da na samopomoći i međusobnoj pomoći iz­ gradi jedan privredni centar, koji bi onda snažno i zamašno obuhvatio i organizovao našu domaću ra­ dinost i tako započeo jače i opsežnije privredno po­ dizanje i jačanje našeg zapuštenog svijeta. Gajretova je zadruga već izbrojila 4 godine svoga života i rada, ali mora se priznati da se ni izdaleka nije približila svome postavljenom cilju i da nije postigla ni ono­ 138 liko koliko je trebala da postigne po svima posto­ jećim objektivnim uslovima. lom e је^ bilo raznih smetnja, ali svakako su najveće u tome što naš svijet još ne može da uvidi da može svoj privredni pre­ porod i svoje ekonomsko podizanje zasnivati jedino i najzdravije na samopomoći. Svi mi osjećamo i sa sviju strana čujemo da je vrlo težak naš ekonomski položaj. Svi osjećamo i potrebu što bržeg liječenja toga stanja, ali samom liječenju ne pristupamo, niti akcije .u tom pravcu pomažemo, pa makar to bilo i u najsitnijem mogućem obliku. Takove akcije kod nas budu obično ometane sa slabim zauzimanjem, sa pri­ vremenim oduševljenjem, sa isticanjem nepovjerenja i malodušnosti. A baš ovaj rad traži: zauzimljivosti, ustrpljivosti, oduševljenja i požrtvovnosti. Uz^ te smetnje bilo je i mnogo drugih od kojih je važno napomenuti akciju Gajretovu za gradnju doma, koja je pala upravo u drugoj godini opstojanja zadruge, pa je bilo teško voditi dvije akcije uporedo i na jedne te iste ljude apelovati. U takovim teškim prilikama Gajretova zadruga otpočela je svoj rad i razvijala ga, pa je sasvim ra­ zumljivo da je ostala daleko od toga da bi mogla i izbliza našim velikim i vapijućim potrebama zadovo­ ljavati. Te naše velike potrebe upućuju Gajretovoj zadruzi neprimjerene zahtjeve iz čega su nicala iz­ vjesna nezadovoljstva, primjedbe i kritike. Međutim treba pregledati šta su pojedinci i pojedina mjesta upisali udjela u zadrugu, pa ćemo odmah biti načisto šta je zadruga mogla da uradi. Radi informacije mi donosimo pregled upisa udjela po pojedinim mje­ stima i na ovom mjestu molimo sve naše dobrona­ mjerne prijatelje da po tome ocijene situaciju u svom mjestu i da prema tome nastoje da nas pomognu sa upisom udjela. Okupimo se svi i okupimo sve one, koji mogu da učestvuju u našoj zadruzi bar sa jednim udjelom, pa će naša zadruga brzo i snažno da korakne svome postavljenom cilju. U djeli zadrugara su u svakoj pa i u našoj za­ druzi najzdraviji i najeftiniji kapital, jer ih uplaćuju zadrugari, prema svojim materijalnim mogućnostima i zadružnoj svijesti, da tako na samopomoći sazidaju potrebna sredstva za svoje privredno podizanje. Broj udjela koji je u našoj zadruzi dosada upisan dostigao je 2.303 koji otpada na 932 zadrugara. Najveći broj upisan je u prvoj godini, a u drugim godinama bio je u glavnom sveden na upis putem zajmova. U ovoj prošloj radnoj godini najživlje se u Zadruzi odvijalo kreditno poslovanje. Štednja koja se u zadružnom pokretu naročito cijeni u našoj Zadruzi još je uvijek u malom obimu, jer se kao štediše pojavljuju, u glavnom, zadrugari dužnici, dok bi trebao svaki zadrugar da štedi. Naša zadruga, želeći da privredno djeluje u svima pravcima, pristupila je u mjesecu decembru prošle godine i poslovno grani osiguranja. Kako je za našu mladu Zadrugu sa nedovoljnim početnim sredstvima, bilo teško pristupiti samostalnom bav­ ljenju sa osiguranjima, to se je u zadruzi dugo vre­ mena proučavalo ovo pitanje, nastojeći da mu se pristupi na onaj način koji će i za Zadrugu a i zadru­ gare biti najpovoljniji. Kod naše Zadruge se mogu praviti sve vrste osi­ guranja. Naročito napominjemo da imamo vrlo �2godna i svakome prihvatljiva osiguranja miraza ženskoj djeci i štipendije muškoj djeci. Radi primjera ovdje ćemo istaći tabelu, po kojoj može svaki član pa i onaj osrednje stojeći ostaviti Gajretu legat. Član koji je star 30 godina, ako želi da osigura legat Gajretu u iznosu od 10.000 dinara, tako da se taj legat isplati Gajretu odmah poslije njegove smrti ili najkasnije do navršetka 85-te godine života člana, treba da plaća samo 19 dinara mjesečno ili 228 dinara godišnje za taj legat. Plaćanje traje do 85-te godine života ili do slučaja ranije smrti. U vezi sa poslovnom granom osiguranja u Gajretovoj se zadruzi došlo do ideje osnivanja po­ smrtnog fonda za sve Gajretove članove ma gdje se oni nalazili. Tako bi bilo omogućeno svima Gajretovim članovima da uz neznatno povišenje članarine osiguraju u ovom fondu ukop. Osnivanje ovoga po­ smrtnog fonda pozdravljeno je sa svih strana ali on još nije mogao da stupi na snagu, jer je najprije potrebno da se prikupi jedan lijep broj članova koji će omogućiti fondu život i rad. Da bi se postiglo što prije ostvarenje ove korisne ustanove potrebno je da sve Gajretove jedinice, svi Gajretovi radnici i članovi nastoje da u svojim mjestima upišu što više članova u ovaj fond. ’ ćoražđe Sarajevo Ukupno. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Upisanih udjela Mjesto Doboj . . . . Mostar . . . . Tuzla . . Kalesija . . . . B. Samac . . . Foča . . . . Bos. Brod . . Bos. Kobaš . . Višegrad . . . . Bos. Petrovac Lukavac . . . . Kladanj . . . Dživar . . . . Trebinje . . . Konjic . . . . Bijeljina . . . . Bihać . . . . C a z i n ................... B i l a ................... Travnik . . . . Bužim . . . . Brčko . . . . Maglaj . . . . Zvornik . . . . Gračanica . . . Zepče ................... Jablanica . ■ . Teslić . . . . Ljubuški . . . Derventa . . . . Visoko . . . . Ulcinj . . . . Plevlje . . . . Prozor . . . . Fojnica . . . . Gradiška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 . . 59 . . 50 . . 9 . . 2 . . 12 . . 16 . . 13 . . 47 . . 15 . . . . . . . . 4 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 24 29 7 4 99 6 50 49 8 . . . . . . . . . . . . . . . 23 69 70 84 74 . . . . 20 . . . . . . . . 33 15 . . . . . red. otpi. 95 15 21 9 2 3 13 13 47 14 7 — 9 4 19 — 18 •— 1 78 3 1 39 — 3 7 13 9 20 73 16 5 20 4 5 10 , 1 ■) — — -C’ 1 — — r— 1 1 — — 6 — — _ — _ _ 2 _ — — _ - 1 — — — - 1 810 1435 je G a jr e io v a ž e n s R a z a d ru g a z a u n a p re đ e n je d o m a ć e g z a n a ts tv a i r a d in o s ti u T r e b in ju Otplaćeno putem Ukupzajm a no' — 95 26 11 50 9 — — — — — . 2303 (Prednji izvještajo Zadruzi ustupio nam poslovođa Gajretove zadruge.) Spisak upisanih i uplaćenih udjela: Br. ............................ 1 ........................... 1220 9 2 3 13 13 47 ------15“ 7 9 5 19 — 18 — 2 79 3 1 45 — 3 7 13 9 20 73 18 5 20 4 5 10 Cilj Gajretove zadruge je da uz opštu i stručnu spremu osposobi učenice za samostalan rad u njihovom zanatu i time im stvori mogućnost rada i zarade. U zadruzi se odgajaju napredniji, praktičniji i spremniji muslimanski ženski naraštaji, koji će znati i biti sposobni, da svojim vlastitim silama do­ prinesu unapređenju ženske kućne radinosti, te važne grane narodne privrede. Važnost ovakovih zadružnih škola leži u tome što upravo one pri unapređenju kućne industrije i ženskog ručnog rada igraju glavnu ulogu, te su stoga vrlo potrebne, jer u prvom redu preko dobro odgojenog ženskog podmlatka širi se medu široke narodne mase ljubav za kućni obrt, za narodni vez, čipke i drugo. Ova Gajretova ustanova svojim blago­ tvornim radom stvoriće od svojih učenica nove javne radnice, koje će svojim radom unijeti u svako selo, u svaku seljačku 1 građansku kuću, ljubav i interes za lijepi rad ženskih ruku, koji se naročito danas mnogo cijeni. Održavanjem poučnih predavanja učenice se prosvjećuju, upućuju na red, čistoću i poštivanje starijih. Nakon veoma mnogo uloženog truda od strane Gajrctovih radnika uspjelo se tek ove godine, da je riješenjem Kraljevske banske uprave Cetinje VIII. Br. 12706 od 30 XI 1936 radionica zadruge pretvorena u »Žensku Gajretovu za­ natsku školu«, dobivši time rang ženske zanatske škole, koja odgovara rangu svršene nepotpune srednje škole sa nižim te­ čajnim ispitom. Nastava u Gajretovoj ženskoj zanatskoj školi traje 5 godina i razredi se dijele: 2 pripravna, 2 stručna i jednu godinu u radionici-ateljeu. U školi se predaje: srpsko-hrvatski jezik 2 sata, račun, kalkulacija 2 sata, istorija-zemljopis 2 sata, dekorativno crtanje 2 sata, vjeronauka 2 sata, gimnastika 1 sat, stručni i praktični radovi 30 sati sedmično. Pojedine predmete predaju g. g. Sefkija Raljević, pro­ fesor ovdašnje gimnazije i Camil Hujdur učitelj. Ova dva mlada muslimanska javna radnika i intelektualca vrše predavanja potpuno besplatno, imajući pred očima jedino da doprinesu što veću korist svojoj zajednici, a specijalno napretku i pro­ svjeti muslimanske žene. Na njihovom nesebičnom trudu neka im je ovim putem topla hvala. — Riješenjem Kraljevske banske uprave Cetinje VII. Br. 2086 od 23 II t. g. određen je za pre­ davača vjeronauke g. Buturović Hafiz Mustafa ef., koji svakog petka drži po dva časa vjeronauke i ujedno učenicama održava predavanja o vladanju i čuvanju morala. Školu sa puno takta i umješnosti vodi gđica Koluder Šerifa, svršena učiteljica Ženske stručne učiteljske škole. Pla­ ćanje nastavnica vrši redovno evo 5 godina zadruga iz svojih vlastitih sredstava. — Kod Kraljevske banske uprave na Cetinju pokušalo se nekoliko puta, i slate su dvije deputacije na Cetinje, angažovani pojedini muslimanski javni radnici, da bi plaćanje nastavnice preuzela Banska uprava na sebe. Tek nakon velikog truda prije mjesec dana uspjelo se, da se gđica Koluder postavi za honorarnu nastavnicu. Upravu zadruge sačinjavaju: pretsjednik Salihaga Sadović, pođpretsjednici Abdulah ef. Škaljić, H. Husaga Šahović, 139 �sekretar Musiafa O. Sadović, blagajnik Mehmedalija Čustović, odbornici: Jusufaga Salahović, Ademaga Cerimagić, Muhamed Bakšić, Alaga Cvijetić, Hasan Karadža, Bajro Đugumović. Uprava je ove godine pokazala vidnog uspjeha u svom radu, jer je uspjela nakon velikog truda, da riješi pravo javnosti, postavljanje učiteljice na banovinski budžet i da votira sekciji za podizanje Muslimanskog kulturnog doma dinara 10.000.—. Muslimanski vjerski praznici u školi su svečano pro­ slavljeni. Prigodom mubarek večeri Lejlei-berat, Lejlei-regaib, Lejlei-miradž, Lejlei-kadar, učenice nisu tih dana poslije podne radile, već su im održavana predavanja o značenju tih večeri. Škola je tokom godine priredila jedan Mevlud za muslimansko ženskinje. Mevlud su učile same učenice. Za vrijeme Ramazana u školi je bila udešena jedna soba za džamiju, gdje su učenice svakodnevno klanjale podne i ikindiju. Kruna uspjeha rada u ovoj godini jeste dovršenje M u­ slimanskog kulturnog doma u Trebinju. Svečano otvorenje doma bilo je na Hadži-bajram, nakon čega se škola odmah u vlastite prostorije uselila. Dom je lijepa zgrada i može do­ stojno da reprezentuje trebinjske muslimane. U domu ima do­ voljno prostorija za učione, atelje, kancelariju i drugo. Sobe su svijetle i vrlo zračne. Izrada doma koštala je oko 150.000 dinara i njega su trebinjski muslimani podigli iz svojih vlastitih sredstava. Neka je velikim dobrotvorima i pregalcima srdačna hvala i od Boga nagrada, što podigoše ovaj dom u kome će naći zaštite mu­ slimanske djevojke. Da Bog da, da iz ovog rasadnika kulture i napretka ponikne još puno većih ideja na korist musliman­ skoj zajednici. Učenice koje su već ranije završile ovu školu, sada za­ rađuju sebi hljeb i osiguravaju bolji život svojim porodicama. Gajretovi radnici osjećaju veliko zadovoljstvo videći ove mu­ slimanke kako sebi dostojno zarađuju koru hljeba, strogo u granicama morala. c Pribavljanje materijalnih sredstava za školu je bila naj­ veća briga, osobito kada se uzme u obzir, da su vođene dvije paralelne akcije: jedna za sakupljanje redovnih sredstava i podmirivanje redovnih potreba i druga za pribavljanje sred­ stava za izgradnju društvenog doma. Izdaci škole su veliki, oko 2.000.— dinara mjesečno. I ove godine su nas obilno po­ mogli prilogom Ministarstvo trgovine i industrije i Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije, na čemu neka im je svaka hvala. U zadruzi su izrađeni ove godine slijedeći predmeti: kaputa velikih 6 komada, malih kaputa 20 komada, ve­ likih haljina 30 komada, kućnih haljina 25 komada, kostima 2 komada, sukanja 12 komada, kecelja za rad 15 komada, bluza 15 komada, dječjih pantalona 10 komada, mariner odijela 4 komada, spavaćih košulja 10 komada, malih haljinica 35 komada. Ovoliki, ako ne i veći broj haljina i odijela, izradile su učenice za svoje potrebe i potrebe svojih porodica. Izgledi za uspjeh u idućoj godini su vrlo dobri, pošto se uspjelo školi osigurati pravo javnosti, prenijeti plaćanje učiteljice na Bansku upravu i smjestiti školu u vlastiti dom, da se kirija ne plaća. Dakle, materijalna strana škole je potpuno osigurana, a kod roditelja i trebinjskih muslimana vlada ljubav za ovu ustanovu. Prihodi tokom društvene godine 1936/37 su bili dinara 20.693.30, rashodi dinara 32.705.35, saldo dinara 8.543.30. U rashodima je uračunata i suma od 10.000 dinara kao prilog za podizanje doma. Bilo bi vrlo poželjno, da se i druga mjesta ugledaju 1 pristupe osnivanju ovakovih škola, a uprava Gajretove škole u Trebinju stoji na raspoloženju vrlo rado svima muslimanskim društvima u pogledu davanja podataka za rad i organizaciju ovakovih ustanova, korisnih našoj zajednici. 140 SPISAK UCEN1CA »GAJRETOVE 2ENSKE ZANATSKE ŠKOLE« U TREBINJU za godinu 1936/37 Uspjeh u n a­ Godište Ked. P R E Z I M E I IM E uci i radu vrlo dobar I 1 Arnautović Bisera dobar I 2 Duraković Kadira dobar I 3 Dizdarević Ziba vrlo dobar I 4 Bešević Bisera odličan I Geljo Hidajeta 5 odličan I Džugumović Vehbija 6 vrlo dobar I Zubčević Nusreta 7 vrlo dobar I Karadža Fatima 8 vrlo dobar I 9 Vilogorac Razija dobar I 10 Popovac Fahira vrlo dobar I Karamehmcdović Murta 11 odličan I 12 Catović Fatima vrlo dobar I Kabil Hasnija 13 vrlo dobar I Ljubović Emina 14 vrlo dobar I 15 Burek Behija vrlo dobar I 16 Habul Bisera vrlo dobar I Dizdarević Munevera 17 dobar II Arslanagić Bahrija 18 vrlo dobar II Bračković Nafija J9 vrlo dobar II Bračković Rabija 20 dobar II Budalica Hamida 21 vrlo dobar II Zubčević Meva 22 dobar II Robović Emina 23 vrlo dobar II Hadžić Fatima 24 vrlo dobar II Hamzić Hajrija 25 vrlo dobar II Salahović Tanija 26 odličan III 27 Bijedić Sanija III vrlo dobar Bračković Meva 28 vrlo dobar III Vidžen Behija 29 "rio dobar III Vidžen Zineta 30 odličan III Džugumović Hiba 31 III vrlo dobar 33 Dižešić Kadira III vrlo dobar 34 Sadović Ulfeta III vrlo dobar 35 Šehović Hidajeta III vrlo dobar Alečković Fatima 36 odličan III Arnautović Rahima 37 III vrlo dobar 38 Pivodić Hajra Г а јр е т о в а Ћ и л и м с к а ш k o j i a у Н о ђ о м П азару Ова Гајретова установа навршила je у овој години 14годишњицу свога рада. Гајретову ћилимарску школу у Новом Пазару завршило ie за ово вријеме 51 ученица, од којих су данас 3 стручне учитељице ткања ћилима у домаћој и перзијској изради, a остале се бавс израдом ћилима код својих кућа и на тај начин уздржавају себе и своје породице. Управу школе сачињавали су у овој години: Претсједница гђа Милица Вранић, управитељ г. Хф. Абдулах Качапор, имам матичар; благајник r. Сукић Исмаил, архив. приправппк; чланови rr. Зејнеловић Халим, члан општинске управе; чланови rr. Зејнеловић Халим, члан општинске управе; Хаџи Фејзагић Ћазим, обућар и Вишевац Селмо, обућар и секретар Чекрлић Ахмет, општински архивар. Учитељице су гђе Ајдинагић Мазлума, дневничар и Шаховић Џавида, хонорарна. У овој школској години израђени су слиједећи вунени предмети: 9 ћилима, 6 парчади, 5 осталских чар.иафа, 11 тепиха, 1 драперија, 7 јастука. Укупна вредност израђених ствари у школи износи Дин. 11.509.—. Сви су предмети израђени no наруџби. �Г а јр е т о п а ж е н с к а с т р у ч н о з а а а т с к а ш к о л а у С т оцу Ha иницијативу и потстрек агилних и свјесних Гајретових чланова и пријатеља у Стоцу, у септембру мјесецу прошле године покренуто je питање оснутка женског занатског течаја, под надзором друштва Гајрет. Ова племенита и сваке хвале вриједна акција Гајретових радника и пријател>а остварена je тако, да je овај течај (школа) отпочео са радом почетком новембра прошле године. За овај потхват формирана je посебна секција при мјесном одбору, који овај течај издржава из својих властитих средстава. Течај (школу) похађају 22 учеиице, од којих су 2, као Гајретове питомице, које течај похађају бесплатно, док осталих 20 ученица плаћају обавезну чланарину од 50 динара мјесечно. Како у школи стручни ручни рад предаје дипломирана учитељица ручног рада, то се рад обавља no утврђеном плану и програму, те из тога разлога течај похађају и ученице са no неколико разреда средње школе. Свршетком школске године школа je приредила и своју велику изложбу ручних радова, за коју се унапријед могло рећи да ће бити вјеран и успио приказ њеног плодног једногодишњег рада. Ученице ове школе показале су много добре воље, смисла и разумијевања за што бољи успјех Гајрета и његова рада, те су исте израдиле много вриједних и скупоцјених предмета за томболу овогодишње Гајретове забаве у Стоцу, који су нарочито били запажени. И ако школа донекле ради мимо мјесног одбора Гајрета у Стоцу, ипак je у уској вези и сарадн.и с њим, ради чега сматрамо, да je сваки успјех ове школе успјех и самог Гајрета у Стоцу. Управу школе сачињавају гг: предсједник Мустафа Премиловац, тдговац, подпредсједник Ахмед Реџић, трговац, благајник Мехмед Турковић, лимар, секретар Марко Југовић, водитељ зем. књига и чланови Махмут Мехмедбашић, трговац, Алија Сарајлић, учитељ и Ђенка Сарајлић, учитељица. Наставница школе je госпођица Василија Хамовић из Стоца, свршена стручна учитељица. Распоред часова био je недељно 22 часа ручних радова и 8 часова теоретског предавања. Ученице су tokom године израдиле слиједеће предмете: 45 женских кошуља (кобне-а), 51 гаће, 6 мушких кошуља, 15 женских спавачица, 1 мушку спавачицу, 3 женске пиџаме, 15 сукања, 23 блузе, 31 кућне хаљине, 11 разних врста дневних хаљина, 49 дјечјих мушких и женских хаљиница, 2 костима, 1 мантл, 2 дјечја мантлића, 7 јорганских чаршафа и 8 јастучница. Ове године школу су похађале слиједеће ученице: Зенка Бузаљко, Нада Вулетић, Захида Диздар, Љиљана Хамовић, Фадила Хромић, Емина Хрле, Сташа Југовиђ, Тијана Југовић, Садета Мехмедбашић, Десанка Орловић, Ђулса Премиловац,, Емина Премиловац, Хизрета Реџић, Рабија Реџић, Хидајета Ризвановић, Сафа Сарајлић, Фахира Шарић, Ума Турковић, Дика Турковић, Ђулса Турковић и Аиша Зекић. З а д р у г а K o j i a С р п с к н х С ест ара и Г а јр е т о п а ж е н с к о г о д б о р а Међу нашим женским свијетом у Сарајеву осјетила се потреба за сарадњу чланица Гајрета са чланицама Кола Српских Сестара, како би удруженим силама порадиле на материјалном подизању нашег свијета. Тако су прије 12 roдина основале у своју задругу. Задруга je отпочела одмах у почетку са израдом ручних радова, na je успјела толико да се њена роба потражује данас не само код нас него и у иностранству. Задруга настоји да упосли што већи број радница. Усљед опће економске кризе даномице се повећава број незапослених, a нарочито женскиња. Задруга им пружа могућност да на поштен начин привређују себи хљеб. Њима се дају на израду поједини предмети код њихових кућа, гдје истовремено обављају своје кућне зослове. Задруга je у прошлој години упослила око 100 радница, већином из Сарајева. Задруга има данас своје сталне муштерије. Задругари добивају израђену робу на отплату 10% јефтиније него се продаје незадругарима. Роба je no квалитети врло добра, боје сталне, a и јефтинија je него у осталим мјестима. Задруга je успјела да путем стручних женских школа протури свој без, који се много тражи. Њена роба се тражи и продаје у Београду, Дубровнику, Загребу, Сплиту и Новом Саду, a у најновије доба и Сушаку. При отворењу Гајретова дома Задруга je приложила суму од 3.000— Дин. за Фонд дома. Приликом прошле Гајретове забаве Задруга је даровала Гајрету прилог од Дин. 1.000— . У прошлој години рад Задруге био je позитиван, и ако криза у свјетској привреди није попустила. Из године у roдину запажа се постепено напредовање ове установе, што je доказ великог труда и уложене енергије од стране »ене управе. У прошлој години получен je вишак од 5.688-20 Дин. S m j e š t a j m u s li m a n s k e d je c e n a z a n a t e i t r g o v in e p u t e m P r iv r e d n ik a Srpsko privredno društvo »Privrednik« u Beo­ gradu već 7 godina čini vrlo lijepe usluge našoj omladini smještajem na zanate i trgovine. Tu omla­ dinu upućuje »Privrednik« na izučavanje zanata i trgovina po raznim krajevima naše države, a najviše po Srbiji i Vojvodini. Za prošlih 8 godina »Pri­ vrednik« je primio i smjestio na zanate 163 musli­ manske djece. Od toga je njih 59 završilo svoje na­ ukovanje, a u toku naukovanja napustili su zanat 53. Danas se nalazi na zanatu 51. • Tokom ove godine Glavni odbor je pribavio putem »Privrednika« adrese »Privrednikovih« pito­ maca muslimana, kako onih koji sada izučavaju zanate, tako i onih koji su te zanate završili i sada su pomoćnici (kalfe). Od 59 pomoćnika pribavili smo adrese za 47, dok su adrese 12-orice nepoznate. Glavni odbor stupio je u pismenu vezu sa »Privrednikovim« pitomcima — šegrtima i pomoćnicima — čije srno adrese dobavili. Svima je njima Glavni odbor dao uputstva i savjete, kako se imaju vladati i raditi, a da pri tome ne zaboravljaju ni svoju vjeru i vjersku zajednicu. Svima smo njima poslali po jedan primjerak Gajretova vjerskog priručnika »Kratka nauka isl. vjere za odrasle i djecu«. Nekoji od tih su nam odmah odgovorili, zahvaljivali na očinskoj pažnji i tražili drugih poučnih knjiga, a nekoji su se upisali za članove Gajreta, pa dobivaju i list »Gajret«. Održavanje veza sa ovom omladinom potrebno je i u buduće činiti i jačati. Naravno, tu su pozvani i drugi faktori, naročito naše vjerske vlasti, da vode računa o toj omladini i da se staraju da je očuvaju u vjerskomoralnom pogledu. Pozvane su također i Gajretove 141 �jedinice, koje upućuju tu djecu »Privredniku«, da i one s njima održavaju pismene veze. Da bi se vidjelo koliko su oduševljeni »Privrednikovi« pitomci muslimani ovom našom akcijom, ovdje Ćemo iznijeti odlomke iz nekolicine njihovih pisama: »Izvještavam Vas da sam dobio one knjige, koje ste Vi meni poslali, na čemu Vam najtoplije zahvaljujem. Mene je mnogo iznenadilo kada sam ja dobio od Vas onu knjigu »Kratka nauka isl. vjere«« i ja sam se našao mnogo srećan kada sam vidio da se društvo Gajret za mene interesuje i o meni brine, i ako nisam Vaš pitomac. Ove knjige koje ste Vi meni poslali, čine meni u slobodnom vremenu najveće zado­ voljstvo, jer iz ovih knjiga ja se mogu naučiti lijepom pona­ šanju i što je najglavnije, mogu da naučim dosta o našoj lijepoj isl. vjeri. Vi možda i sami znate da u ovom kraju, gdje se ja nalazim, nema muslimana, nema mekteba gdje bi ja mogao nešto da naučim o vjeri, pa sam dosta zaboravio što sam o vjeri kod kuće naučio. Mnogo puta sam ja htio da pišem kući da mi pošalju jednu knjigu, iz koje bi mogao nešto da naučim o vjeri, ali kome da pišem kad nemam roditelja, ni oca ni majke, imam jedino strica, a on nije Bog zna kako bogat čovjek, pa ne bi možda mogao da mi to pošalje.« . . . Cahut Edhem, Vel. Kikinda. »Primio sam »Kratku nauku isl. vjere« i Vaše mnogo cij. pismo, koje me je jako obradovalo i obveselilo, jer sam vidio da imam još staratelja. Inače nemam nikoga osim »Pri­ vrednika« a pošto sam siroče i nigdje nikoga nemam od roda, pa nema niko za mene da se brine, tražio sam takve knjige, ali nisam mogao nigdje da ih dobijem u ovome kraju. A to ste Vi sad jedan veliki sevab učinili, što ste mi poslali. Sada Vam se mnogo zahvaljujem ^na ovome daru. A sada bi Vas molio, ako je moguće, da mi pošaljete jednu hamajliju ili neku drugu vjersku knjigu, koja sadrži u sebi- Jasin, da bi mogao da učim uoči svakog petka materi i ocu Jasin.« . . . Sulejman Daver, Vršac. »Primio sam Vaše cij. pismo i knjigu, na koje sam se jako obradovao, što mogu da proučim malo, jer sam već dosta za­ boravio. Za istu Vam hvala. Moja plata nije tako velika, a u koliko budem u mogućnosti, ja ću Vam slati svakoga mjeseca, te Vas molim da i Vi meni šaljete knjige. Ja sam sada mlad pomoćnik, te ne mogu- da uspijem sve što bi želio. Ja ću Vam ovih dana poslati članarinu koliko budem mogao. U nadi da ćete mi slati Gajretov list, unaprijed Vam zahvaljujem .«. . . Mustafa Obralić, foto-pomoćnik, Vršac. 142 Djeca koja se ovim putem šalju na izučavanje zanata i trgovina su često iz zabačenih krajeva, iz pa­ trijarhalnih naših kuća, a uz to skoro i bez ikakvog vjerskog odgoja. Cesto se dešava da se ta djeca, kada odu iz svoje sredine, ne mogu da obiknu, pa napuštaju zanate. Dolazeći u sredine gdje ne žive muslimani, ta djeca nemaju nadzora m u vjerskom pogledu. Stoga nije isključeno da dijete koje ostane na zanatu, pa i docnije kada ga završi, gubi vjersko osjećanje i svoju vjersku pripadnost. U tome smislu obratio se Glavni odbor »Privredniku« s molbom da u buduće smješta muslimansku djecu na zanate u mjestima i u blizini mjesta gdje postoje vojni imami, kako bi ovi mogli obilaziti tu djecu i davati im naj­ potrebniju obuku iz vjere. Društvo »Privrednik« koje i sa svoje strane želi da njegovi pitomci budu u životu dobri građani, a istovremeno i dobri pripad­ nici svoje vjerske zajednice, svesrdno se odazvalo našoj molbi, pa nas je izvijestilo, znajući blagotvorni uticaj religije na odgoj mladeži, da će u buduće imati želje naše u vidu i da će nastojati da namješta mu­ slimansku djecu onamo gdje postoje vojni garnizoni i vojni imami. Dužnost nam je da i na ovoj pažnji bratskom društvu »Privredniku« iskažemo našu toplu blagodarnost. Glavni odbor obratio se pismeno i vojnim ima­ mima, dostavljajući im spiskove »Privrednikovih« pi­ tomaca na njihovoj teritoriji i moleći ih da prilikom obilaska tih njihovih teritorija, nađu i sakupe tu djecu, da im dadu uputstva za rad i da ih u vjeri poduče. Glavni odbor izvijestio je o svemu ovome i Ulema Medžlis u Sarajevu, moleći ga da i on, kao najpozvaniji, povede računa kako o djeci koju na­ mješta »Privrednik« tako i o djeci koju namješta »Hrv. Radiša« na teritoriju Hrvatske i Slavonije. �S p is a k P r iv r e d n i k o v if ) p li o m a c a -m u s li m a n a Redni broj 1) P o m o ć n ic i (K a lf e ) s a p o z n a t im PREZIME I IME Vrsta zanata ili trgovine 1 Imamović Ahmed obućar, pom. 2 Bećirspahić Husnija krojački pom. 3 4 5 Murselović Asim Mehikić Salih Begić Nusret Ibrahimpašić Mahmut Mahmić Ibrišim trgovački pom. karucar i lakirer obućar, pom. trgov. pom. trgov. pom. 6 Mahmić Sefko obućar, pom. 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Dupanović Mehmed Šehić Ramiz Imamović Ale Mehmedbašić Esad Omerćehajić Alija Burzić Ibrahim Kavara Abdurahman H. Dedić Fehim Kapetanović Sidik obućar, pom. obućar, pom. štamp. pom. zub. te h n . pom. kolarski pom. stolarski pom. kovački pom. berber. pom. limar. pom. tapet. pom. a d re s a m a Odakle je Gdje se nalazi Savo Predić, Pančevo, Karađorđeva ul. 54 Joco Nikolić, Vršac, Zmaj Jovina ul. Koraj Korai Koraj ' Ripač Kod kuće Kod kuće Kod kuće Kod kuće Savo A. Jovanović i Ko., trg., Požarevac, Dubrovačka ul. Velimir Vojnov, Pančevo, Višnjićeva Mostar, Demirovića ul. 11 Đuro Bošnjakov, Melenci, Banat Milivoj Stojkanović, Vel. Gradište, Kot. Varoš Mostar Bos. Otoka Čapljina Modriča 19 Pašalić Ismet 20 Mahmutović Mujo trgov. pom. 21 22 23 Huskić Vejsil Dautbegović llijas Havić Nezir obućar, pom. livničar. pom. obućar, pom. 24 25 26 27 Hozdić Džemil Mizić Hamid Balalić Mustafa Pašić Nurija poslast. pom. lim. i bravar, p. kovački pom. kovački pom. 28 Salić Saban kovački pom. 29 30 31 Prozorac Mujo Beribak Ahmet Beribak Hasan poslast. pom. berber. pom. kelner 32 33 Alajbegović Alija Begić Huso ćurčij. pom. ćurčij. pom. 34 35 Tičić Fehim Tičić Smajo kuvar kuvar 36 37 Moštro Mustafa Dizdarević Osman trgov. pom. kolar. pom. 38 Kulenović Mesud trgov. pom. 39 Sadiković Meho trgov. pom. 40 41 42 Huskić Asim Terzimehić Mahmut Mahmić Idriz limar. pom. trgov. pom. kovački pom. Gor. Vakuf Maglaj Zavidovići 43 Delibegović Izet stolar, pom. Gor. Tuzla Sarajevo Odžak p. Nevesinje Karatmanovo p. Sv. Nik. Bos. Kobaš Bihać Doboj p. Kakanj K. Doboj Kod kuće Kod kuće Kod kuće Branko Ristić, Crepaja, Banat Kod kuće K. br. 58. Kod kuće Đorđe P. Đorđević, Beograd, Kralja Petra ul. 76 U Privrednikovu domu, Beograd — Krunska ul. 5 Zivojin Vukojičić, Beograd, Knez Mihailova ul. 47 Stevan Dožić, Curug, Bačka Brdo Džamija 40 Milojko Zujković, Kruševac, Cara Lažara 50 Borisav Nikolić, Cačak, Кг. Mil. 33/27 Kod oca, Sisak, Sav. banov. Dragoljub V. Pavlović, Obrenovac Kod kuće Kod kuće (Vardar, banov.) Kod kuće k. br. 55 Pavle M. Gajić, Bogatić, Drinska ban. Aranđeo Zlatković, gostion., Smederevo, Kr. Aleksandra 25 Kod kuće Kod kuće Borisav Gajger, bife-delik., Beograd, Knež. Spomenik 3 Rest. »Topola«, Beograd, ugao Dečanske i Кг. Aleksandra Kod kuće Samuel Gašpar, Novi Sad, Toplice Milana 24 Filip Višnjić, Srem. Mitrovica, Alekse Bačvan. 9 Milorad Jovanović, kafedžija, Beo­ grad — Dedinje Kod kuće Kod kuće br. 260 Kod oca Mehmeda, nova pilana, odel. željez. Kod kuće 143 �Redni broj 1 PREZIME I IME Vrsta zanata ili trgovine Gdje se nalazi Odakle je 44 Hasanbegović Šukrija bravar, pom. Radisav 2ikić. Požarevac, Sinđelićeva 45 Obralić Mustafa fotograf, pom. Jovan Piperika, Vršac, Vojvode Put- 46 iravljanin Safet trgov. pom. Nikola Jelisavetov, trg., Bogatić — 47 Smajlagić Ilijas trgov. pom. Ilija Skundrić, Topusko, Savska ban. 2) Pomoćnici (Kalfe) sc nepoznatimacIresama 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Sehić Hamdija Pašić Rašid Ključanin Omer Mujić Muharem Mustrić Mehmed Hozdić Mehmed Dizdarević Hasib Junuzović Abdulah Dedić Sabrija Odobašić Asim Hasandžiković Hajrudin Hadžović Alija tkački pom. obućar, pom. trgov. pom. trgov. pom. kovački pom. kovački pom. kazandž. pom. krojački pom. trgov. pom. dimnič. pom. trgov. pom. štriker. pom. (Ili 144 Otpušten — adresa nepoznata U vojsci, adresa nepoznata Ne javlja se Ne javlja se Nije položio ispita, sada je kod kuće �S p is a k P r i v r e d n i k o v i l) p lt o m a c a -m u s lim a n a Redni | broj n a x a n a iu k o n c e m 1936-1937 g o d in e 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 PREZIME I IME Terzić Hilmija Sultanović Ragib Soldin Nazif lbrahimpašić Sulejman Kurić Salih Kurić Husejn Ćerimović Muharem Elezović Bego Agić Ardešir Leho Sulejman Daver Sulejman Sarajlija Mustafa Babić Bego Hasanić Nurija Babić Ibrahim Kusturica Zaiko Kusturica Adem Avdić Hasan Avdić Ćamil Avdić Arif Saračević Abdurahman Kusturović Ibrahim Fazlagić Suljo Kulenović Ismet Bajramović Muharem Hindić Meho Vesnić Ćamil Ćerimagić Huso Rešić Hasan Nanić Ibrahim Muratagić Mustafa Čahut Edhem Smailović Mustafa Kosterović Nurko Mustedanagić Mustafa H. Grahić Pašaga Bekić M. Alija Sukalo Safet Muftić Muhamed Mujić Smail Hadžić Ismet Mešanović Salih Dugalić Kemal Kukolj Osman Brčić Zajim Sabić Redžep Osmančević Fadil Delić Asim Hadžiabdić Jusuf Teskeredžić Hilmo Begić Mehmed Koju vrstu zanata uči Kod koga je na zanatu Miroslav Holub, Zagreb, Palmotićeva 82 elektro-tehn. bravarski zan. Garaža drž. pošte, Beograd štamparski zan. Aleksandar Seđakov, Senta, Vojv. Mišića 1 trgovinu Stevo D. Narančić, Kutina, Sav. banovina frizer Nikola Prodanović, Kraljevo, Moravska banovina kolar Milan Stanić, Srp. Elemir, Banat limar Petar Malić, Sabac, Pop Lukina 27 trgovina Vojislav Tasić, Paraćin, Kr. Petra 14 krojač Radivoj Galetić, Irig, Svetosavska 8 moler Milivoj Stefanović, Požarevac, Dunavska 24 kolar Vaso Pavkov, Vršac, Zmaj Jovina 54 trgovina Mirko Marković, Kumane, Banat kolar Ljubomir Popov, Jarkovac, Banat stolar Miloš Pušina, Beodra, Banat trgovina Nada Iv. Radenkovića, Vel. Gradište trgovina Ргоко Milkić, Knjaževac, Kr. Petra trg trgovina • Slavko Sabljić, Aleksandrovo, Banat kolar Petar Ilijin, Petrovgrad, Beogradska 37 papudžija Dušan Bakić, Ban. Karlovac, Banat kolar Ljubomir Cvetković, Vršac, Karađorđeva 1673 krojač Petar Tminić, Beograd, Knez. Mih. 8/1 trgovina 2ivota Anđelković, Smeđ. Palanka, Kr. Aleksandra 77 kovač i potkiv. Slavko Damjanović, Irig krojač Mihajlo Bekeš, Beograd, Deligradska 40 pekar Ilija Sibalić, Subotica, Petrovgradska 12 poslastičar Dušan Kecman, Vel. Kikinda, Kr. Aleksandra 31 pekar Jovan Ristić, Vranje, Nemanjina 12 užar Mihailo Radosavljević, Vel. Gradište, Marv. trg. 8 trgovina trgovina stolar Jozef Virta, Beograd, Bosanska ul. 5 kolar 2ivo Sabovljev, Vel. Kikinda, Dositijeva 126 trgovina Braća Nikolić, Soko Banja obućar Zijah Turkušić, Bijeljina, Čamojcvića 8 trgovina Branko Maksimović, Vel. Gaj, Banat trgovina Aleksa Jakovljević, Kruševac, Pcćska 15 stolar Stolar, preduz. »Sumadija«, Smeđ. Palanka, Dr. Rajsa 5 trgovina Todor Jevremov, Bavanište, Banat obućar Božo Stojanović, Subotica, Zmaj Jovina 8 knjižar Jovan Mitić, Zaječar, Pašićcva 59 stolar Svetozar S. Rajčcvić, Zemun, Prilaz 56 užar Savo T. Radić, šabac, Karađorđeva 29 knjižar Franc. Srp. knjižara, Beograd, Kolarčeva 10 krojač Novak Putnik, Beograd, Cika tjubina 10 pekar Pavle Vulko, Indija, Vojv. Putnika 4 trgovina Selimir B. Sukić, Kruševac krojač M. Karp-Puškarjeva, Kragujcvac, Kr. Petra 71 trgovina Uroš Marković, Vranje, Kr. Aleksandra 145 limar Dragiša Mitrović, Kraljevo trgovina Sadik M. Elanović, Sabac, Avde Karabovića 34 pekar Hašim Valjevac, Bos. Kostajnica 145 �Списак у ч е н н ц а Г а јр е т о в е ћ н л н ч а р с к е ш к о л е у Н о к о .ч Пазару у ш колској 1936-37 години К •!—* в о « a ® VO Рч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 146 ПРЕЗИМЕ И ИМЕ Лукић Махија Гуђевић Рамиза Тутић Мејруша Љаић Маџија Худовић Нурија Мурић Садија Бишевац Аземина Худовић Најча Јусуфбеговић Санија Шхријељ Зума Хрваћанин Хајруша Смаилбеговић Мејрема Гуеинац Салиха Црнишанин Садија Мекић Садија Рашљанин Садија Жалчевић Садија Пружљанин. Рамка Годовац Ђулсума Махмутовић Наџија Крушевљанин Емка Камешничанин Ешка Муратазић Шема Ђерлек Ремзија Наумовић Љубица Јовановић Радмила Симоновић Десанка Подгоричанин Фадила Ђаковац Нафија Хаџић Мејрема Бирђозлић Хатиџа Тутинац Џеврија ТорбиК Ђука Радетинац Рамиза Колашинац Емира Дуревић Наџија Куртанчаушевић Шевћета Брничанин Нака Доловац Фатима Ћатовић Фатима Делић Дика Пулић Хајрија Бињош Шахза Кријевчанин Нека Трифуновић Јованка Име очево Шабан Зизо Хусо Аћиф Фехо Најчо Омер Фехо Ешреф Хајро Ибрахим Бајрам Мурат Авдо Назиф Рамо Мухедин Адем Даут----Хазир Абдурахма« Џемо Тахи,р Аћиф Тодоо Чедомир Михајло Реџеп Зејнел Хусо Халит Мехмед Јусуф Гаљан Ибрахим Сулејман Мурат Мурат Халит Мурат Хајро Мујо Шериф Јован Година рођења 1925. 1927. 1922. 1925. 1925. 1925. 1925. 1923. 1924. 1921. 1921. 1925. 1925. 1924. 1923. 1924. 1925. 1924. 1.924. 1924. 1924. 1925. 1925. 1923. 1923. 1922. 1923. 1924. 1925. 1920. Који разред похађа Примједба напустила напустила напустила напустила 1922. 1921. 1921. 1921. 1923. 1921. 1921. 1919. 1920. 1920. 1921. 1919. напустила �O sta le G a fretove ak cije G a fre to v a iz d a n fa GAJRETOV KALENDAR Na osnovu zaključaka prošle i pretprošle glavne skupštine u ovoj društvenoj godini štampali smo Gajretov almanah kalendar. To je četvrti kalendar ove vrste, što ga izdaje Gajret. Prvi je izdan za 1905, drugi za 1906 godinu, a treći skoro deset godina docnije, u 1915 godini, za vrijeme Svjetskog rata, kada se je Gajret nalazio pod komesarijatom tadašnje Va­ kufske uprave. — Ovogodišnji Gajretov kalendar štampan je u 2000 primjeraka, te je u glavnom bio vrlo brzo rasprodan, iz čega proizlazi da je bio vrlo dobro primljen. Sarajevska i beogradska štampa vrlo lijepo ga je popratila. Prikaze Gajretova kalendara donosili smo i u listu »Gajret«. Općenito se smatra da sadržina kalendara nadmašuje sadržinu drugih kalendara u ovoj godini. Ohrabreni ovogodišnjim kalendarom i njegovim uspjesima, Glavni odbor je zaključio da se izda ka­ lendar i za 1938 godinu. U tom pravcu blagovremeno smo otpočeli pripreme, pa je već dosada angažovan duplo veći broj saradnika nego smo ih imali u pro­ šlom kalendaru. Težnja je Glavnog odbora da se u idućem kalendaru tretiraju što više naši aktuelni, gorući problemi iz socijalnog, ekonomskog, pro­ svjetnog i društvenog života. Po opštoj želji sarad­ nika kalendara i društvenih prijatelja ovoga puta nast^jače se da pojedini članci ne zauzimaju tako veliki prostor kao što je to bilo u ovogodišnjem ka­ lendaru sa nekoliko članaka, koji su obuhvatili blizu polovice kalendara. D o početka juna o. g. najavljeni su nam slijedeći radovi za idući kalendar: 1) Prof. Besim Korkut: »Povodom 50-godišnjice i likvidiranja Seriatske sudačke škole«, 2) Prof. Hasan Cišić: »Organizacija rada na plan­ skom prosvjećivanju širih slojeva«, 3) Hamdija Mulić: »Prosvjećivanje knjigom«, 4) Prof. Safet Burina: »O upotrebi našeg jezika na turskom dvoru«, 5) Prof. Fehim Efendić: »O važnosti turskih doku­ menata u dubrovačkom arhivu«, 6) D r. J. Kršić: »Muslimani u jugoslovenskoj knji­ ževnosti«, 7) Abduselam Balagija: »Divlji brakovi (konku­ binati) kod muslimana«, 8) Ing. Jovo Popović: »Naš poljoprivrednik«, 9) Mustafa Spaho: »Sreske pripomoćne zaklade u B. i H.«, 10) Ing. Salih Omanović: »Naš goli krš i život na njemu« — »Prirodne ljepote B. i H.«, 11) Dr. Ahmed Polić: »Rudni bazen u okolici Sa­ rajeva«, 12) Dževad Sulejmanpašić: »Naša porodica«, 13) Osman Asaf Sokolović: »Nekadašnje vakufske gotovine kao sretstva kredita u Bosni i Herce­ govini«, 14) Ing. Hajrudin Bujukalić: »Problem nedostatka obradivog zemljišta kod našeg seljaštva, naro­ čito muslimanskog«, 15) Salih Muftić: »Potrošačko zađrugarstvo«, 16) Mustafa Busuladžić: »Islamski socijalizam«, 17) Prof. Hamdija Kapidžić: »Otpor muslimana pri­ likom okupacije B. i H.«, 18) Ahmed Kemura: »Akademska omladina i zadrugarstvo«, 19) Kasim Gujić: »Turski sultani i bos.-herc. fra­ njevci«, 20) Kasim Dobrača: »Porijeklo i prvi oblik vjere u Boga«, 21) Đ. Perin: »Iz poljoprivrede«, 22) Prof. Hajrudin Curić: »Iz istorije sokolstva u B. i H.«, 23) Riza Muderizović: »Proglas ustaša 1877 godine«, 24) Prcf. Vehbija Imamović: »Zađrugarstvo«, 25) Prof. Mustafa Alikalfić: »Džabićev pokret«, 26) Rudolf Zaplata: »Bosanska vlada i muslimani književnici«, 27) Avdić Camil: »Ibn Haldun o državi«, 28) Cazim I. Bibić: »Higijena stoke«. Uz navedene obezbijeđeni su i članci prof. univ. Dra Mehmeda Begovića, Gligorija Božovića, prof. D. Tafre, Husage Cišića, prof. Okića i t. d. — pored beletrističkih radova naših književnika i umjetničkih priloga Hakije Kulenovića i Sabahudina Hodžića te nekolicine drugih naših slikara. Ovoga puta donijeće se i kraće biografije naših zna­ menitih ljudi od okupacije na ovamo. Poduzete su blagovremeno pripreme i za oglasni dio koji će pokriti lijep dio izdataka oko štampanja kalendara. Dužnost će biti svih nas da se postaramo da i budući kalendar rasturimo što prije, čim se oštampa i razašalje društvenim jedinicama. Ovoga puta tre­ bamo nastojati da pored moralnog polučimo i iz­ vjestan materijalni uspjeh društvenog kalendara. Dužnost će biti i Gajretovih jedinica u unutrašnjosti da n LSu prikupljanju oglasa u svojim mjestima pot­ pomognu. Rok za predaju rukopisa je do 20 jula o. g. LIST »GAJRET« U smislu zaključka prošle glavne skupštine u nekoliko smo ove godine reformisali list »Gajret«. Nažalost i pored apela glavne skupštine, izraženog u prošlogodišnjoj skupštinskoj rezoluciji, odziv sa­ radnika ne može nas zadovoljiti. Mnogi koji su u stanju da dadu svoje priloge, i pored naših apela i poziva, ne odazivaju se za saradnju. No obzirom na raspoloživa sretstva ipak nas donekle može zado­ voljiti i ovakav list kakav je danas. Dužnost nam je da apelujemo na sve ljude od pera da nas u ovome pravcu rada potpomognu, kako bi naš list ušao što dublje u šire narodne slojeve, i kako bi im on bio kućna lektira. G a fre to v a p o p u la rn a p re d a v a n ja U 1936/37 godini Gajretove jedinice održale su predavanja u sli­ jedećim mjestima: Bos. Dubica: 6 sept. 1936 g. Mustafa Pezić »O ideji i radu Gajreta«, a u vezi s time o »Gajretovom Visokom Pokroviteljstvu«; 6 juna 1937 na Gajre­ tovom teferiču održao je predavanje g. Pezić, do- 147 �takavši se pri tome Gajretovog opšte korisnog djelovanja od njegova osnutka do danas. Prvo predavanje je održano u hotelu »Prizren«, sa 250 slušalaca, a drugo u opštinskoj bašti pred 400 slušalaca. Bugojno: Naim Kurić održao je predavanje »O na­ rodnom prosvjećivanju i islamskoj nauci« u selu Glavice pred 200 slušalaca, a Mehmed Mutevelić »O porijeklu bos. herc. muslimana i zadrugarstvu« u selu Ljubine pred 200 slušalaca. Bratunac: Povjerenik Gajreta Ibrahim Ferhatbegović, učitelj, održao je uz Ramazan u Gajretovoj či­ taonici predavanja »Uzgoj omladine u moral­ nom, vaspitnom i nacionalnom pogledu« i »Naši domaći zanati«. Čapljina: 4 juna 1937 održao je H usnija šehović, penz. bank. činovnik, predavanje »Mevlud« i rad Gajreta na kulturnom i prosvjetnom podizanju muslimana — u džamiji pred 120 muških i 93 ženska slušaoca. D oboj: 8 decembra 1936 održao je g. Hasan ef. Saračević, nastavnik građanske škole, predavanje »Utjecaj alkohola na duševni i tjelesni razvitak čovjeka«. Broj slušalaca je bio 150. Predavanje je uspjelo i naišlo na veliko odobravanje kod prisutnih. Foča: Dr. Ekrem Idrizbegović, sreski ljekar, M irko Vojvodić, uprav. grad. škole, Mehmed Bahtić, vjeroučitelj, Omer Hajrić, učitelj, Hanefija Avdagić, stud. prava i M. Alija Fazlagić, uprav. voć. rasadnika, održali su predavanja u Gajretovoj čitaonici, i to ^»A lkoholizam u narodu« (124 sluš.), »Kako i najveći neprijatelj može postati prijatelj« (110 si.), »O praznovericama u Islamu« (140 si.), »Predavanje sa sveislam. kongresa u Kairu« (90 si.), »Poljoprivreda i naše selo« (80 si.), »Uređivanje i gojenje voćnjaka« (150 si.). Sva su predavanja bila sa diskusijom, osim g. Hajrića. Fojnica: Dr. Raljević, ljekar, Muhamed Sudžuka, sudija i Ibrahim Borić, imam, održali su u Jugo­ slavenskoj čitaonici predavanja sa temama: »En­ demični sifilis«, »Državni zakoni« i »Istorija islama« — bez diskusije. Slušača je bilo 36—43. Lukavac Tur.: Prilikom održavanja M evluda pročitao je Nazif Suljkanović predavanje »Značaj dru­ štvenog života« u osnovnoj školi pred 100 slu­ šalaca — bez diskusije. N ova Varoš: U društvenom lokalu održali su preda­ vanja gg.: Hadžibrahimbegović H ajrudin, čin. načelstva »Sta nam je u današnjici najpotrebnije«, Bogdan M udrić »Islam i alkohol«, Ristić M ilutin »Privredna delatnost s obzirom na lokalne pri­ like ovog kraja« i Dr. Vladimir Janjić, ljekar »Tuberkuloza kao socijalno zlo«. Prnjavor: H . Sabit ef. Aganović, imam, održao je u prostorijama mektebi-ibtidaije predavanja »Vjerski uzgoj mladeži« i »Kulturno prosvjetni rad G ajreta među muslimanima«. Slušalaca je bilo 50—60. Prvo predavanje je bilo bez disku­ sije, a drugo sa diskusijom. 148 Sarajevo: 6 predavača održalo je 10 predavanja jz svih oblasti života po raznim sarajevskim kvartovima i društvenim prostorijama i to: Ing. Mustafa Slipičević (na 3 mjesta) »Radiofonija u elektrotehnici«, Bekir Omersoftic »Sta je dužnost . svima da radimo«, Abdulah Muhe (na 2 mjesta) »Pitanje našeg šegrtskog podmlatka«, D r. Sinan Mušanović »Narodno zdravlje«, Dr. Mustafa Hajdarović »Higijena usta i zuba«, Hasan Ljubunčić »Zadrugarstvo« i M. Dzudza »O ljekovi­ tosti trava«. Sarajevo (ženski odbor): 6 decembra održala je Fata Košarić, nastavnica grad. škole, predavanje »Mu­ slimanka kao majka i vaspitačica« u društvenim prostorijama bez diskusije, 13 decembra Hf. Kulenović »O islamu« i 10 maja Adila Dizdar, uči­ teljica, »O majci« u društvenim prostorijama. Skoplje: U Skoplju je održan niz predavanja u Katan-Hanu i Mektebu u Bos. mahali, i to po gg.: Fuadu Slipičeviću »Na pretstraži Islama«, »Islam i napredak čovječanstva«, »Istorija Skoplja pod Turcima i građevine u Skoplju« i »Istočno pitanje«; Nijaz Resulović »Književnost Bosne«, te prof. Tajib M. Okić »Razvoj isl. teo­ logije«. Slušalaca je bilo 25—50. Stolac: Mehmed Grebiđela održao je predavanje, 23 februara, pred više stotina slušalaca, »Osnutak i ideje Gajreta od početka do danas«, bez dis­ kusije. Tuzla: »O značaju svečanosti »Lejlei-Miradža« održao je predavanje u tuzlanskom konviktu vjerski vaspitač g. Adil ef. Cokić, a »O Gazi Husrevbegu i njegovim vakufima, kao i o vakufima uopšte« održao je predavanje pitomac Hasan Ceribašić. Trebinje: U Gajretovoj zadruzi, Almas Sarajlić »Zna­ čaj Gajretova dana« (200 slušalaca), pod vedrim nebom, na teferiču, Dr. Mehmed Begović »Pro­ svjetne prilike muslimana« (700 slušalaca) i Camil Hujdur u Hotel Magliću na godišnjoj za­ bavi »Gajretovo djelo« (450 slušalaca). Prvo je predavanje održano u prisustvu vojnih i civilnih vlasti i pretstavnika mjesnih društava, prilikom svečane sjednice odbora. Vlasenica: 13 marta održao je g. Šefkija Kadić, ad ­ vokat u kafani Alije Mujanovića pred 200 slu­ šalaca predavanje »O značaju muslimanske nove godine« — bez diskusije. Vrbanjci: 1 oktobra održao je predavanje u džamiji: Ljevaković »O Gajretu«, 1 januara u zgradi škole Tahir Misirlić »O značaju i ideji Gajreta« i 31 juna 1936 na polju »O zajedničkom poma­ ganju« g. Misirlić. Slušača je bilo 54—230. Bezujno: 25 decembra pitomac Gajretova internata u Plevljima M urat Popović održao je pred mje­ snom džamijom u selu Bezujnu, srez čajnički, predavanje »Gajret, njegov značaj i zasluge«. Slušača je bilo 50—60. Pomenuti pitomac održao je i predavanje pred džamijom u selu Oglečevo, pred 45 slušača. Prema dobivenim izvještajima održano je 55 preda­ vanja, a nije isključeno da ih je održano još toliko, ako ne i više, samo o njima nismo dobili podatke do zaključka našeg izvještaja. �Г а јр е т о Ђ о п је - в а ч к о друштво у С а р а је Ђ у Beh одавно се осјећала код нас потреба за оснивањем пјевачких хорова и друштава. Опште je поанато да код нас има врло лијепог гласовног материјала, можда и више него код других дијелова нашег народа. Било je потребно прикупити тај материјал и организовати га, како би он M o ­ rao доћи до изражаја. Друштво Гајрет, које се сматра данас матицом свих наших културнопроевјетних стремљења, није могло у свом почетку да приступ.и и раду на организовању пјевачких друштава међу муслиманима, јер je требало софтић, секретари Хајрудин Карић и Бранковић, благајник Хасан Брачковић, чланови без нарочите функције: гђе Муниба Шербић, Фата Кошарић, Хасна Хаџић, гђице Џевахира Миџић и Џевахира Кадић, те г. г. Зехнија Омерагић, Ибрахим Вањо, Салко Солаковић, Ибрахим Карахасановић и Хамид Диздар. Надзорни одбор: претсједник Алија Хромић, чланови: Мухамед Бајрактаревић и Осман Вранић. Прва задаћа нове управе била je да попише и прошгори «звршујуће чланове. Управа je брзо успјела да изврши тај посао, na je уписано око 70 извршујућих члапова (пјевача), међу којима су била 24 женска члана. Тако се je могао образовати У п р а в а и ч л а н о в и п је в а ч и Г а јр е т о в а п Ј е в а ч к о г д р у ш т в а у стварати првенствено кадер муслиманске интелигенције, која ће водити доцније све остале акције у народу. Истом када je Гајрет у том правцу рада получио видне резултате и донекле задовољио народне потребе и у другим правцима народног просвјећивања, тек тада се могло помишљати на оргаиизовање пјевачких друштава. Циљ тих друштава не би био само његовање вокалне и инструменталне музике, него и развијање друштвености и друштвеног живота, a у нашем случају још и пропагирање и популарисање идеја Гајрета. С том циљем оетован je први Гајретов хор у Сарајеву 1929 године. Годину дана доцније израђен je правилник за организовање и рад Гајретових пјевачких друштава, на основу кога се одмах формирало Гајретово пјевачко друштво у Сарајеву, a убрзо затим формирана су и пјевачка друштоа у Мостару, Тузли, Бања Луци, Бос. Градишки,, Ливну и Бијел>ини. Ова друштаа су дјеловала .неколтко година и са успјехом иступада на Гајретовим приредбама, али усљед поманжања материјалних оредстава, морала су обуставити своје дјеловање. И Гајретово пјевачко друштво у Сарајеву, из истих разлога, било je обуставило своје дјелова1ње пуне 2 године, док се у октобру мјесецу прошле године, заузимањем Гајретових радника и члапова, није оживило. 21 октобра прошле године одржана je скупштина сарајевског пјевачког друштва, на којој je изабрана слиједећа управа: претсједник Мехмедбег Капетаповић, потпретсједник Бекир Омер- С с р а је в у и мјешовити хор. Укупан број чланова даиас износи око 260. Успјех уписа у чланство дао je подстрека управи за даљњи рад, na се одмах ириступило образовању разнкх секција, a кајзажније секције су биле: тамбурашка и дилгтантска. Првбј je био прочелник Захид Телалагић, a другој Хамид Диздар. Одбор je имао cpehv и у избору хоровође г. Цвјетка Рихтмана, једног сд поизнатнх наших млађих умјетачка. Хор je требао да нст-упи на Гајретовој годишњој забави у Народаом позоришту са неколико пјесама, a ието та;.о и дллетантска сехција имала je за крапсо вријеме да обради за забаву 2 еценске слике из муслимакског живота. Какав су успјех они получили на Гајретовој забави 6 фебруара о. г., најбоље се видјело из оцјене сарајевске цјелокупне штампе. О наступу хора на забави донпо je један сарајевски лист слиједеће: »Велико интересовап.е je владало, нарочтио за наступ обновљеног мјешовитог и мушког збора Гајретова пјевачког друштва. Под одличним дириговањем г. Рихтмана збор од око 70 пјевача-ица одлично je отпјевао Гајдовића »Слушај — слушај«. Занимљиво je констатовати да je хоровођи успјело да хар потпуно дисциплинује ih прилагоди тежим захтјевима динамике. Посјвије програма могли су се чути коменгари великог задовол>ства. У обновљени Гајретов хор полажу се велике наде, јер млади пјевачи показују много смисла и амбиције. Управа друштва са агилним претсједником на челу, радц неуморно и npeдано за унапређење хора,« 149 �Послије забаве управа друштва je помишљала да направи турцеју са хором у неколико мјестд на жељезкичкој прузи, али joj то није успјело ради тога што су у тим адјестима биле заказане р.едовите Гајретове забаве. Међутим комплетан хор са свима дилетантима и са још око 50 чланова и радника из Сарајева отишао je 2 априла у Трвник, гдје су дали цијели програм тамошње Гајретове забаве. *Н>ихов долазак и учествовање на овој забави била je најљепша Гајретова манифестација у прошлој години. Нзих je дочекао и испратио цијели Травник. Својим једнодневним боравком у Травнику ова je омладина допринијела врло много популарисању и самога Гајрета у овом мјесту. Дилетантска секција изводила je и на Гајретовој забав1И у Мостару једну од сценских слика, које су приказиване «а Гајретовој забави у Сарајеву. Од управе друштва тражило се велико пожртвовање како у погледу изналажења материјалних средстава, без којих друштво не може егзисти« рати, тако и у погледу дисциплине и хармоније у друштву, нарочито у хору. У данашњици није једноставно овако гломазал хор дисциплиновати, na je било потребно пружити члановима за њихов труд и жртве које улажу у рад друштва и хоpa, разоиоду путем друштвених приредаба: забава, сијела и чајанки, које су истовремено требале да буду главно врело друштвених прихода. Редовито сваке суботе одрж аванасу за чланове сијела, a недјељом чајавке. Просторије пјевачког друштва на II кату Гајретова дома убрзо су noстале претијесне. Ту je био, нарочито за вријеме прошлог Рамазана, центар друштвеиог живота муслиманске омладине. Умјетнички успјеси хора у главном су поститнути заслугом хоровође г. Цвјетка Рихтмана. Својим 8-мјесеч«им радом друштво je успјело — на задовољство свих нас — да получи стварне и идејне успјехе, na смо увјерени да ће оно и у будуће бити најјача подршка Гајретовом раду и друштвеном животу наше омладине у Сарајеву. Сматрали смо за потоебно да региструјемо рад овог данас јединог Гајретова пјевачког друштва.са жељом да се и у другим мјестима, гдје за то постоје потребни предуслови, организују оваква друтатва. G a f r e to v e z a b a v e U toku ove godine održan ie vrlo lijep broj G ajretovih zabava, a njihov moralni uspjeh — može se ooćenito reći — orevazilazi uspiehe svih posijeratnih kako Gajretovih tako i drugih zabava. T o su bile divne manifestacije Gajretove snage u narodu i one najbolie ilustruju požrtvovanje Gajretovih rad­ nika i oduševljenje naroda za Gajret. Programi tih zabava, pored muzičkog dijela, u većini slučajeva sadržavali su i prikazivanje raznih poučnih i zabavnih pozorišnih komada, koje danas posvuda izvode muslimani i muslimanke, što doskora nije bio slučaj. Za jačanje svijesti Gajretovih radnika, te za produbljivanje Gajretovih ideja u narodu, te priredbe u moralnom pogledu čine vrlo mnogo. Jer, svaki uspjeh daje im novih snaga u preduzetim po­ 150 slovima, te će tako osokoljeni svojim uspjesima kro­ čiti i dalje novim snagama i većim oduševljenjem na svom narodnom poslu. I materijalni uspjeh ovih pri­ redaba bio je za današnjicu vrlo dobar, što se vidi i po ostvarenoj sumi iz blagajničkog izvještaja. Godišnje Gajretove zabave u Sarajevu oduvijek su prednjačile ostalim zabavama, ali ovogodišnja Gajretova zabava, održana početkom februara u N a­ rodnom pozorištu, bila je vrhunac snage, napora i smisla za kulturno i umjetničko djelovanje. Prema opštem mišljenju svih onih koji su ovoj zabavi pri­ sustvovali, ovo je bila najuspjelija Gajretova pri­ redba, koja je do danas održana u Sarajevu. I ovo­ godišnja Gajretova zabava u Sarajevu prenošena je putem Radio-Beograd, pa su imali mogućnosti da slušaju njen program Gajretovi radnici i članovi na cijelom teritoriju Gajretova djelovanja. Nesamo od društvenih radnika, nego i od ljudi i pojedinih grupa s kojima Gajret nije imao nikakvih veza, dobivao je Glavni odbor pohvale i priznanja, što služi društvu Gajret samo na čast. Ove godine Gajretove zabave uspjele su u unu­ trašnjosti i to: u Derventi, Zenici, Tuzli, Mostaru, Stocu, Bos. Gradišci, Prnjavoru, Konjicu, Mrkonjić Gradu, Bos. Krupi, Vrbanjcima, Avtovcu, Kozarcu, Foči, Fojnici, Kotor Varoši, Olovu, Ševarlijama, Vi­ sokom, Zvorniku, Bijeljini, Vlasenici, Semizovcu, Sanskom Mostu, Puračiću, Jajcu, Banjoj Luci, Doboju, Travniku, Prijepolju, Lokvama, Tesliću, Bos. Dubici, Bileći, Bugojnu, Gacku, Ljubuškom, Prije­ doru, Čapljini, Trebinju, Višegradu, Zavidovićima i Žepču. Nabrajajući uspjele Gajretove manifestacije u narodu, ne možemo a da ne istaknemo priredbe G aj­ retova dana, koje priređuje već nekoliko godina Gajretov odbor u Zavidovićima. I ovogodišnja Gajre­ tova priredba Gajretova dana bila je najuspjelija Gajretova manifestacija u narodu među našim te­ žačkim svijetom, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada duša iz Zavidovića i iz okolnih srezova. G a jr e to v sa p u n Vodeći stalnu brigu o iznalaženju društvenih prihoda, Glavni odbor je krajem ove društvene go­ dine sklopio ugovor sa fabrikom sapuna i kristalne sode Petar Evangelides u Alipašinom Mostu radi produciranja i puštanja u promet sapuna pod markom »G a j r e t«. Pomenuta fabrika se obvezala isplaćivati Gajretu 3% provizije od učinjena prometa Gajretova sapuna. T a provizija isplaćivaće se Gajretu svako 3 mjeseca, a po naplati računa. Provizija se obraču­ nava od bruto iznosa fakture. Fabrika se obvezala nadalje da će puštati u promet samo prvoklasni sapun, koji neće zaostajati u kvaliteti za ostalim po­ znatim prvoklasnim markama, kao što je na pr. Schicht sapun. Nadalje fabrika se obvezala da će davati Glavnom odboru i svima mjesnim odborima kada se zato ponude, sva ona prava i popuste koja uživaju trgovci grosisti, ako preuzmu Gajretov sapun u komisionu prodaju, naravno uz garanciju društva Gajret. Popusti koje uživaju trgovci grosisti, važe i za sve Gajretove internate. Društvo Gajret se obvezalo da će nastojati da nabavlja potrebne koli­ čine Gajret-sapuna od pomenute fabrike za svoje in­ ternate te da će putem Mjesnih odbora pribaviti spisak mušterija (trgovaca), kod kojih bi mogao �G a jretova orga n iza cija Društvo Gajret vođe i rukovode njegovim radom u okviru kompetencija određenih društvenim pravilima: Glavni odbor, mjesni odbori i povjereništva. GLAVNI ODBOR Početkom ove godine popunijenii Glavni odbor konstituisao se je ovako: pretsjednik Dr. Avdo Hasanbegović, potpretsjednici: Dr. Malimut Mehmedbašić, Ing. Salih Cico i Dr. Zaim Šarac, sekretar: Hamiđ Kukić, blagajnik: Mehmedbeg Kapetanović; članovi bez naročite funkcije: Osman Selesković, Fehim Musakadić, Sulejman Saridžić, Dr. Mustafa Hajdarović, prof. Avdibcg Zečević, Dr. Ibrahim Hadžiomerović, Dr. Asaf Šarac, Dr. Osman Halilbašić, Jusufbeg Pašić, Bekir Omersoftić, Mujaga Hardaga, Naših Repovac, Abdulah ef. Užičanin, prof. Mustafa Drljević, prof. Ekrem Mursel, Bećir Soko, Ahmetaga Novalija i Zaim Ka­ petanović ZAMJENICI ČLANOVA GLAVNOG ODBORA fungirali su: Muhamed Bravo. Dr. Muhamed Iblizović, Ing. Mustafa Slipičević, Hamdija Nikšić, Salko Uzejragić, Dr. Sinan Mušanović, Danijal Samokovlić, Ismet Zildžić, Naših Ahić, Ahmetaga Čengić i Mehaga Vreto. GLAVNI NADZORNI ODBOR Pretsjednik Muhamed Hamdi Uvejs, članovi: Dr. Behaija Salihagić, Salko Hasanbegović, Nezir Zildžić i Ismet Čoniara. Zamjenici članova Glavnog nadzornog odbora: Ibrahim Amaut, Hajrudinbeg Kapetanović, Ibrahimaga Huković, Salko Sofić i Seid Memišević. Tokom godine otselili su iz Sarajeva članovi Glavnog odbora: Fehim Musakadić i Sulejman Saridžić. pa.su duž­ nost članova Glavnog odbora vršili zamjenici: Muhamed Bravo i Dr. Muhamed Iblizović. ČLANOVI Gf-AVNOG ODBORA IZVAN SARAJEVA bili su ove godine: Smailaga Čemalović (Mostar). Mehaga Zubčević (Trebinje), Osman Redžie (Bihać). Muradbeg Zaimović (Tuzla), Muhamed Hadžismajlović (Plevlje), Derviš Tafro (Banjaluka), Numan Osmanefendić (Zavidovići). Ahmed Sadiković (Derventa), Nezir Ekinović (Zenica), Hasan čišić (Mostar). Esadbeg Alibegović (Derventa), Ali ef. Orman (Ljubuški), H. Ibrahimaga Slipičević (Mostar), Ibrahim ef. Mujičić (Doboj), Hasan Rebac (Skoplje), Dr. Mehmed Begović (Beograd). Mehmed Lalić (Tešanj) i Dr. Suleimanbeg Hafizadić (Travnik).Zamjenici članova Glavnog odbora izvan Sarajeva bili su: Muradbeg Čengić (Višegrad), Dr. doći U obzir Gajretov sapun. Taj spisak trgovaca, prijatelja Gajretovih, potreban je radi toga da bi fabrika putem svojih zastupnika ili pismenim putem nudila i upoznavala trgovce sa Gajretovim sapunom. Dužnost je svih Gajretovih prijatelja i radnika da se staraju za što veću potrošnju Gajretova sapuna, kako bi Gajret imao što veći prihod. Gajret ima u svome članstvu veliki broj trgovaca, pa naročito na njih apeiujemo, da u buduće nabavljaju i prodaju isključivo Gajretov sapun. Ugovor važi od 1 jula o. g., od kada će se moći narudžbe Gajretova sapuna vršiti. Hamdija Bravo (Gradaeac), Dr. Husein Raljević (Fojnica), Ahmed Pašić (Zemunik), Bakija Selimović (Brčko), Ibrahim ei. Krzić (Maglaj), Hašim Šerić (Bos. Dubica) i Nazim Šaćiragić (Bijeljina). PODJELA RADA U GLAVNOM ODBORU Prema propisima društvenih pravila, rad Glavnog od­ bora i ove godine bio je podijeljen u sekcije, čiji je djelo­ krug propisan posebnim pravilnikom. Na konstituirajućoj sjednici Glavnog odbora izabrane su slijedeće sekcije: 1) Finansijska: Pročelnik Dr. M. Mehmedbašić. se­ kretar Danijal Samokovlić; članovi: Mujaga Hardaga, Mehmedbeg Kapetanović, Osman Selesković, Ing. Salih Cico 2) lntematska: Pročelnik Avdibeg Zečević, sekretar Bekir Omersoftić, članovi: Dr. Mustafa Hajdarović, Salko Hasanbegović, prof. Mustafa Drljević. prof. Ekrem Mursel, Dr. Asaf Šarac, Mujaga Hardaga i Naših Repovac. 3) Propagandistička: Pročelnik Dr. Zaim Šarac, se­ kretar Naših Ahić, članovi: Dr. Osman Halilbašić, Bećir Soko i Dr. Behaija Salihagić. 4) Sekcija za dom: Pročelnik Dr. Ihrahim Hadžiomerović, sekretari Ismet Čomara i Ekrem Mursel, članovi: Dr. Mustafa Hajdarović, Ahmedaga Novalija, Sulejman Sari­ džić. Seid Memišević. Zaim Kanetanović. Naših Renovae, Salko Uzejragić, Dr. Sinan Mušanović, Abdulah Užičanin, Ing. Mustala Slipičević i Ibrahim Amaut. Članovi pretsjedništva sa sekretarom Glavnog odbora su bili virilni članovi svih sekcija. Društvena kancelarija riješila je u ovoj godini 4.278 spisa, a od toga otposlato 36 okružnice odborima i povje­ renicima i okružnica društvenim internatima. GAJRETOVI MJESNI ODBORI U GODINI 1036-1937 Avtovac (srez Gacko), Banjaluka (muški), Banjaluka (ženski). Bihać ВпеШпа. Biielo Polje (srez Mostar). ВЧеса. Blagaj (srez Mostar). Bcs Brod (muški). Bos. Brod (žen­ ski, sr. Derventa), Bos. Dubica (ženski). Bos. Gradiška (muški), Воз Gradiška (ženski), Bos. Kobaš (srez Prnja­ vor), Bos. Krupa. Bos. Petrovac, Brčko (ženski). Bugojno Cazin, čapljina (srez Stolac), Derventa (muški). Derventa (ženski), Doboj. Drežnica (srez Mostar), Dubove (srez Peć). Đakovica, Dživar (srez Trebinje). Foča. Fojnica k. K.. Gacko. Gnjilani. Goraždc (srez čajniče), Gračanica •(žen­ ski), Gradačac, Jablanica (srez Konjic). Jajce, Kakanj Doboj (srez Visoko), Ključ, Kncžina (srez Vlasenica), Konjic, Ko­ tor Varoš, Kreka (srez Tuzla). Kula Fazlagića (srez Gac­ ko), Kupres (srez Bugojno), Lastva (srez Trebinje), Lišnja Muslimanska (srez Prnjavor), Livno (ženski), Lokve (srez Stolac). Lukavac Turski (srez Tuzla), I.iubinje, Liubuški. Maglaj, Mioče-Uvac (srez Višegrad). Mostar. Mrkonjić Grad, Nevesinje, Niš, Novi Pazar. Nova Varoš, Obre (srez Visoko, p. Kakanj), Olovo (srez Kladanj), Peć. Plana (srez Bileća), Plevlje. Podgorica, Prijedor, Prijepolje, Prnjavor, Prozor, Puračić (srez Tuzla), Rudo (srez Višegrad), Sara­ jevo (muški). Saraievo (ženski). Semizovac (srez Sarajevo), Sjenica, Skoplje, Srebrenica, Stolac (muški), Stolac (žen­ ski), TeŠanj, Tomislav Grad, Travnik (muški). Travnik (ženski), Trebinje, Turske Dubrave (srez Bos. Gradiška), Turski Janjari (srez Bijeljina), Tuzla (muški). Tuzla (žen­ ski), Ulcinj, Uroševac, Vareš (srez Visoko), Visoko, Više- 151 �grad (muški), Višegrad (ženski), Vlasenica Vrbanjci (srez Kotor Varoš), Vrelo (srez Istok), Zagreb, Zavidovići (srez Zcpče), Zenica, Zvornik, Župča (srez Visoko). GAJRETOVI POVJERENICI U GODINI 1936-1937 Aladinići (srez Stolac): Zejna Mehić Batovo (srez Ćajniče, p. Ustiprača): Nurko Čelik Begovhan (srez Zepče): Salih Muminagić Bihać: Seida h. Redžić Bjelemić (srez Konjic): Ferhatbeg Kurtović Bokavić-Kiseljak (srez Tuzla): Sulejman Kasumović Bos. Dubica: Mustafa Pezić Bos. Dubočac (srez Derventa): Uzeir Mehičić Bos. Novi: Muharem Abdihodžić Bos. Samac (srez Brčko): Ibrahim Subašić Bratunac (srez Srebrenica): Ibrahim Ferhatbegović Brčko: Ataulah Hadžialijagić Breza (srez Visoko): Hasan Bakšić Bužim (srez Bos. Krupa): Ibrahim Šahinović Cetinje: Osman Jahić Crna rijeka (p. Ivančići): Atif Gljiva čajniče: Hamid H. Smajlović Čelić (srez Brčko): Mehdin Hasanović Domanovići (srez Stolac): Mehmed Golubić Donji Vakuf (srez Jajce): Hf. Mustafa Basara Foča: Dika Pilav Gajevi-Ozren (p. Semizjovac): Meho Dević Garići (srez Kotor Varoš): Mustafa ef. Unkić Glamoč: Sulejman Gasal Glasinac (srez Rogatica): Ćamil ^ Karić Gledevci (srez Ljubinje):-Muhamed Potogija Gor. Koprivna (srez Cazin): Omer Pitić Gor. Rahić (srez Brčko): Mensur Imamović Gor. Vakuf (srez. Bugojno): Mustafa Ljuta Gračanica: Husein Lokmić i Salih Tihić Han-Kompanija Vitez (srez Travnik): Edhetn Arnautović Hercegnovi: Ahmet Muslibegović Hrvaćani (srez Kotor Varoš): Bećo Dugonjić Izačić (srez Bihać): Idrfz Delić (z. p. čučke, Petrovo selo) -p * Janja (srez Bijeljina): 'Asrja Kavazović s ;' Jeleč (srez Foča): 'Mustafa Mulabdić Kakanj-Zgošća (srez Visoko): Zulfo Prolić Kamengrad (srez Sanski Most): Rizo Kapetanović Karaula (srez Travnik): Faik Bahtić Kladanj: Esad Mašić Knin: Ibrahim Ibrahimpašić Koraj (srez Bijeljina); Sakib Agić Kosovska Mitrovica: Mule Nikšić Kostajnica (Crna-Rijeka,. z. p. Doboj),: Sinan Kapeta­ nović . ; Kotezi (srez Ljubinje): Hf. Omer ef. Muftić . Kozarac (srez Prijedor): Mehmed Haračić Kozarac (ženski): Čamila Đonlagić Kulen Vakuf (srez Bos. Petrovac): Ibrahim Kulenović Lukavica (srez Gračanica): Ibrahim Lika Maslovare (srez Kotor Varoš): Hamid Dizdar Modrič (srez Gradačac): Hf. Muhamed ef. Spužić Orahova (sreo Bos. Gradiška): Ibrahim Dizdarević Orahova (srez Kotor Varoš):.Arif Dulie Orahovica (srez Gračanica), z. p. Bas. Pet.rovoselo): Osman Terzimehić • Odžak (srez Bugojno): Mesud Hotić Odžak (srez Derventa): Mustafa ef. Halilović Ostrožac (srez Konjic): Ahmed ef. Jabučar Pećigrad (srez Cazin): Hasan Mujezmovic Podlugovi (srez Visoko): Abdija Bajramović Popov Most (srez Foča): Avdija Kazazie Potoci (srez Bos. Petrovac): Džemal Zecevic Povelić (z. p. Srbac, srez Prnjavor): Osman Topć Pridjel (srez Gračanica, p. Doboj): Mustafa Mujić Prizren: Rešad Nuridinović Rainci (op. Kalesija, srez Zvornik): Hasan Hadzic Ripač (srez Bihać): Sulejman Delić Rogatica: Ahmed Riza Pašić Seonica (srez Konjic): Bajro Hadžović Simmhan (srez Tuzla): Enrn Muratagic Skender Vakuf (srez Kotor Varoš): Rasim Imamović Slatina (srez Foča): Esma Muftić Solakova kula (p. Ostrožac, srez Konjic): Nijaz Alikadić Stari Bar: Jašar Krčiković Stari Majdan (srez Sanski Most): Ahmed Šarić . Tarevci (p. Modriča): Ibrahim Miljković Teslić: Zijad Galijašević Todorovo (srez Cazin): Sulejman M. Mušić Trnovo (srez Sarajevo): Hasanbeg Buturović Turija k. Puračića: Mehmed ef. Imamovć Vihovići (srez Foča): Mehmed Lojo Vrbanja (srez Banjaluka): Jusuf Ajdinović Zemunik (Primorska banovina): Ahmed Pašić Žepče (muški): Selim Babinjac 2epče (ženski): Šemsa Mulalić Главни одбор Гајрета настојао je и ове године да се Гајретова организација ојача и прошири, те да друштвене организације у духу друштвених правила учествују што активније у раду на остварењу Гајретових циљева. Нарочито je Главни одбор водио брмгу да се друштвени приходи повећавају, како би Гајрет дошао до потребних средстава за остварење друштвених циљева. У главном сва преписка Главног одбора са друштвеним јединицама и са појединцима ишла je за тим да се ојача и прошири' друштвена организација, да се уредно сакупљају друштвене чланарине и да се ради што |интензивније на сакупљању материјалних средстава,, без којих се не могу осгваривати никакви планови. Једна од основних дужности Гајретове организације јест у томе, да се задржи и очува стари број чланства, a затим да се придобије што већи број НОВ1ИХ чланова. Гајретова организација проширена je на 6 бановина и то: дринску, врбаску, приморску, мораеску, зетску и вардарску. Гајретова организација броји концем ове друштвене године 102 мјесна одбора’ од којих 13 женских и 85 повјереништава, међу којима женских 7. Активност друштвених јединица je врло различита. Има их које су no своме елану и no својим резултаггима одличне, како у већим и боље стојеКим мјестима, тако и у малим и сиромашнијим. Прнајбоље мјерило за оцјену рада друштвених јединица јесу њихови материјални резултати, na препоручујемо делегатима, који ће присуствовати овогодишњој главној скупштини, да проуче резултате рада свих јединица. Том приликом вн- �дјеће да има већих мјеста, са већим бројем муслиманског становништва и са лијепнм бројем муслиманоке интелигенције, која потпуно подбацују у раду. Има « таквих случајева гдје he се видјети да женски одбори получују у истом мјесту боље резултате од мушких одбора. Но опћенито можемо казати да je према активности друштвених јединица интересовање за Гајрет у овој години појачано. To je и разумљиво, јер Гајрет дјелује пуне 34 године у нашему народу. Он je ухватио већ давно корјена у народу, na je и његова традиција велика, a значај његовог дјеловања све je већи. Са админ/истративтт пословањем многих наших јединица не можемо бити задовољни. Главни одбор као друштвена централа мора да има у свако доба детаљан преглед рада свих дру штвених једииица, a првенствеио мора да има преглед чланства Гајретова у свима мјестима. Међутиим многе друштвене јединице, na и оне које су актавне и врло добре у раду, већ годинама не достављају Главном одбору спискове својих чланова, нити ивјештавају о промјенама у своме чланству. Ha тај начин ми не можемо извијестити ни главну скупштину о тачном броју Гајретова чланства. Некоје друге јединице показују извјесне резултате у раду, a чланарина уопШте не убиру, или у колико их убиру, «е ДознаЧују их Главном одобру. Наша je жеља да се овим питањем позабави и наша главна скупштина, јер за успјешан рад потребна нам je солидна и чврста opra« низација, која ће се придржавати прописа друштвених правила, закључака главних скупштина као и закључака Главног одбора. Административн.и рад код друштвен!их једикица нити je тежак нити компликовам, na стога и овом приликом апелујемо на све јединице, које у овом погледу храмљу, да то стање поправе, како би наша организација no могућноети што уредније и што тачније функционисала. Наша жеља и настојање да Главни одбор подржава и лични контакт са друштвеним једини« цама. ни у овој години није остварена у потребној мјери. Разлот томе лако je наћи. Друштво Гајрет пама могућности да подмирује путне трошкове члановима Главног одбора, који би имали вољу и жељу да обилазе друштвене јединице, & они сами немају материјалних могућности да сваки пут, гдје се укаже потреба, одлазе на терен ради оживљавања и подизања духа у мјестима гдје je рад запео. Но ипак ове године у неколико се je изашло овој потреби у сусрет, обилажењем друштвевих једимица приликом одржавања њихових забава. У некоја мјеста одлазиле су читаве групе чланова Главног одбора са њиховим породицама, na су том приликом из1мјењивали мисли са Гајретовим радницима на терену, давали им обавјештења о свнма стварима које их интересу« ју, a Koje су у вези с Гајретовим радом. Тим обиласком очињено je у некојим мјестима врло мно* ro за дал>њи успјешан рад. У нашем раду ми смо и ове године настојали да привучемо Гајрету, и у његове редове, све оне који су •искрено ријешени да пораде и да се жртвују за нашу заједницу, без обзира како су они оријент.исани, Настојали смо сваком приликом да отупљујемо све оштрице и личне размири- це, у колико су оне Долазиле До изражаја, какб би се у нашем колу нашле све позитивне јединице. У неколико мјеста појединци су направили извјесне вспаде, na смо том приликом одмах интервенисали ,и настојали да уразумимо сваког To­ ra појединца да Гајрет није мјесто личних и партијско-политичких обрачунавања, него да je Гајрет наша ошшта установа, да стој.и изнад свих партија и да у Гајрету има мјеста сваком доброжелитељу нашег елемента. Ко друкчије мисли и ради, томе нема мјеста у Гајрету. Приликом овогодишње Гајретове забаве у Сарајеву, чији je програм преношен путем Радиа, претсједник Главног одбора Гајрета то становиште Главног одбора формулисао je овим ријечима: »Гајрет може да с поно>сом констатује и подвуче да су његови стубови, његови чувари и трудбеници људи без разлике na њихова партијскополитичка гледишта. Гајрет je изван и изнад napтијских, na амо хоћете и политичких формација, што понавно наглашавам. Он je друштво које no својој мисији служш добру свих мусли-мана наше отаџбине, na сљедствено томе и добру чнтаве H a ­ rne југословенске заједнице. Ja тврдо вјерујем да he Гајрет такав и остати, јер једино тако радећи и тим путем мдући, очуваћемо овоје часно име, име културно-просвјетног бајрактара и препородитеља у нашем елементу.« Ми смо одувијек настојали и данас настојима, колико je год до нас, да одржавамо коректак, no могућности и пријатељски однос према свима осталим друштвима и установама, нарочито муслиманиским. Наш претсједник, у свомс говору путем' Радиа говорећи о односу Гајрета пу-ема другим уставовама и о појави друго-г муслимаиског друштва у нашем елементу, изнио je становиште Главног одбора no овом питању. Он je дословце рекао: »Ha појаву овог другог друштва Гајретови радници реагирају онако како би то реагирао сваки културни и уо-пште јавни рад.ник, прожет правом и искреном љубављу за свој народ. Жале како тада тако и данас да своје хонструктивне снаге у елементу, коме служи и једно и друго друштво, бар na овим пол»ииа цијепами и подвајамо, желећи у исто вријеме да утакмица обају друштава у благотворном дјеловању доведе до њихове дефинитивне сарадње и заједвице. Заузимајући такав став лрама новоформираном друштву, Гајрет наставља са својим радом и npoширује ra на читаву територију наше државне заједнице, на којој живи муслимански елеменат,« Наведене мисли, изречене у говору нашег претсједника, ми желимо да буду мисли водиље свима Гајретовим радницима и друштвеним јединицама. D o b r o tv o r i i u te m e lja č i G a fre ia upisani u društvenoj godini 1936/37 A ) Dobrotvori: 1) Bos. d. d. za iskorišćavanje drveta i pogon parnih pilana u Banjaluci, 2) Pok. N i­ kola Jovanović, Niš, i 3) Rahm. Ibrahimaga Mehmedbašić, Stolac. B ) Utemeljači: 1) Sabit ef. Aganović, Prnjavor, 2) Advija Ađulović, Bos. Brod, 3) Zekija i Derviš Mahić, Ljubuški, 4) Mirsad Delalić, Ljubuški, 5) Mumin O. Hondo, Jablanica, 1) Prosvjetno 153 �društvo »Karadžić« Loznica, 7) Dr. Mehmed Begović, docent univerziteta, Beograd, 8) SuЦејтап IfCosovac, Konjic, 9) Jahiel M . Kabiljo, prokurista t. t. »Sretno« d. d., Sarajevo, 10) Dr. Milan Babić, apel. sudija, Sarajevo, 11) Andrija Banca, hotelijer, Prijepolje, 12) Sado Danon, trgovac, Kakanj Zgošća, 13) N. N.. Sarajevo, 14) N urka Pašić, Rogatica, 15) M ahmut Balić, zvan. sres. suda, Tomislav Grad, 16) Robert Laporte, Bihać—Knin, 17) rahm. Muhamed Dizdarević, car. čin., Skoplje i 18) Husein Hajrujahović, Kos. Mitrovica. R e z u l t a t s a b ir n e a lc c ije z a G a fr e to v R o m u g o d in i 1936/37 Pored prikupljenih sretstava za fond Gajretova doma u minulim godinama, ove društvene godine 154 jedinice u ovom pravcu su dale slijedeće rezultate: Banjaluka 5.546.— Din, Bugojno 250.—, Bihać 225.—, Bhs. Krupa 250—, Bjelaj 5 0 —, Beograd 300,—, Bos. Brod 740.—, Doboj 1.950.—, Domanpvić 1Q.—, Foča 190—, Glamoč IlO.—, Gor. Tuzla 500.—, Han Kumpanija Vitez 50.—, Jajce 380.—, Kula Fazlagića60.—, Konjic 150.—, Kotor Varoš 67.—, Lastva 280.—, Lukavac Tur. 250.—, Ljubinje 55.—, Ljubuški 250—, Prilep 54.—, Prnjavor 50.—^ Rogatica 14.—, Sarajevo 44.140.50, Stolac 320.—, Siprage 10Q,—, T r­ novo 25.—, Travnik 2.41Q,—, Uroševac 100.—, Vlasenica 150.—, Zavidovići 670.— i razna mjesta Din 10.000.—. Kako se vidi, nastavak sabirne akcije za dom nije dao on? rezultate koje smp očekivali. Jedino Sarajevo i Banja Luka prilično su se odazvali, dok iflnoga druga mjesta u ovom pravcu potpuno se oglušiše. �Блага/нички изв/епгга/ Подносећи главној скупштини извјештај о матвријалном пословању друштва Гајрет, о његовим приходима и расходима, као и о стању имовине крајем 1936-37 године, не можемо a да не истакнемо многе потешкоће с којима се морају данас да боре сва друштва приватне иницијативе у прикупљању потребних им материјалних средстава. Наш Гајрет има да савлађује у томе и више потешкоћа од других сличних друштава.. Али и поред тих потешкоћа с поносом истичемо да Гајрет са својим опробаним радницима савлађује успјешно све те тешкоће и получује у своме- раду резултате моралне и материјалне, можда и више него друга слична друштва. Гајрет се -je, захваљујући пожртвовности и свијести његових радника, потпуно ооовио на своје ноге и живи »о своме руху и круху«. У његовом спасаносном раду и замаху данас га не може више нико омести, a да je то тако, најбоље нам говоре чињенице. Овогодишњи Гајретови приходи износе Дин 2,843.480.60. Одбијемо ли од ове суме приходе задњих трију 4година, које смо прикупили за Гајретов дом у износу од Дин 1,478.663.09, показују се стварни приходи у овој години од Дин 1,364.817 и 51 п. Hama прошла главна скупштина предвидила je прорачуном за ову 1936-37 годину приходе у суми од Дин 1,155-000.—, из чега произлази да су остварени приходи у овој години већи од предвиђених у прорачуну за Дин 209.817.51. Hehe бити на одмет да напоменемо да су цјелокупни друштвени приходи у лањској 1935-36 години износили Дин 1,124.574.83, na су према томе овогодишњи Гајретови приходи већи од прошлогодишњих за Дин 240.242.68. Ha основу ових резултата сматрамо да пред главну скушитину можемо изаћи с поносом и ведра чела. Међутим морамо се осврнути на некоје ставке наших прихода, које «ас не могу и не смију задовољити. Ту долазе у обзир, у првом реду, чланарине, које износе Дин 165.036.12. Ta сума нам показује да у овој грани пословања не вршимо сви своје дужности како би требало и са пожртвовањем. Изнимку чини извјестан број друштвених јединица, које уредно сакупљају и редовно дозначују Главном одбору чланарине свнх својих чланова. Главни одбор узалудно упозорава јединице, које у овом правцу храмљу. Скоро у свима окружницама Главног одбора као и у посебним писмима, упозоравали смо и позивали те јединице на уредност и њихове дужности у овоме погледу, али нас одзив није могао задовољити. Познато je да се у 'смислу закључка преклањске наше главне скупштине, шаље лист »Гајрет« бесплатно свима члановима који уредно плаћају најмање Дин 5.— мјесечно чланарине. Томе закључку Главни одбор и удовољава. Међутим многе јединице не иззјешћују нас уредно о промјенама у своме чланству, a нарочито нас не извјешћују када некоји њмхови чланови престану плаћатн чланарииу. Ha тај начин пријављени нам чланови са и 5 више динара мјесечне чланарине у многим мјестима добивају лист, a да за цијелу годину нису платили дужне чланарине. Јединице које чние пропусте у овом правцу, т. ј. које редовно не сакупљају чланаркне к не дозначују je Главном одбору и које нас свако два мјесеца не извјешћују о наплати чланарине, како je то Главни одбор још прошле годЈше пропксао, гријеше према Гајрету a какосе му и материјллпу штету. Стога сматрамо да и овогодишља главна скупштина треба да узме у претрес ово питање и да донесе потребне закључке. У овогодишњим приходнма, како то кстакосмо у почетку овог извјештаја, изражена je свота од Дин 1,478:663.09 за Гајретоз дом, која потјече из прикупљених чланарина к разних других прилога за дом. Ову суму унијели смо у овогодшиње приходе ради тога, што се je Гајретова имовина стварно увећала за ту суму, a то се одразује и у Гајретовој имовини (активи). Издаци друштва Гајрет у овој години износе Дин 1,246.127.32, na су према томе већи за Дин 92.340.85 од издатака лањске 1935-36 године. Друштвеким шрорачуном за ову годину издаци су били предвиђеии са Дин 1,155.000.—, na су према томе већи од издатака предвиђених у прорачуну за Дин 91.127.32. Овај вишак издатака настао je усљед пријема већег броја питомаца у интернате и подјеле већег броја стипендија и потпора. У овогодишњим издацима извршили смо 20% отписи инвентара у износу од Дин 57.267.70. У 155 �смислу предлога изражених на прошлогодишњој главној скупштими такођер смо отписали од друштвених вриједносних папира суму од Динара 430.088.—. Од којих je вриједносних папира извршен тај отпис и у којем износу види се из посебног пописа у овом извјештају. Исто тако смо отписали суму од Дин 8.272.—, која се односи на књиге »Кратка наука исламске вјере«, која je сума била ишазана у друштвеној имовини прошле године. Ове отписе извршили смо и ради тога да наша биланса буде потпуно реална. Све ставке друштвених прихода и расх a у овој години виде се из табеле »Приходи и расходи у 1936-37 години«. Из чега се састоји друштвена имовина и гДје je уложен друштвени новац, види се из т аеле »Рачун Гајретове имовине на 30 јуна годи не«. Износ од Дин 258.798.14. који се налази у Гајретовој активи утрошен je из Гајретових гото ви«а за доградњу Гајретова дома. Ta сума е се смањивати како буду пристизали даљњи прилози за Гајретов дом. Popis vrijednosniб papira na dan 30 juna 1937 god. Ig 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 V R S T A Prva Hrvatska štediona 7«, 2/io . . . . 7 %drž. invest. zajam, 567 ......................... Priv. agrarna banka, B eograd .................... Udjeli Kola SS i G a jr e t a ......................... Ratna š t e t a ................................................. Gajretova z a d r u g a ................................... 2 udjela Kred. zadruge drž. službenika Nabavljačka zadruga, T u z l a .................... 4% agrarne o b v e z n ic e .............................. 6% beglučke obveznice.............................. Musi. proin. banka, Bos. Krupa . . . . Kreditna banka, L i v n o .............................. Dionice Banke Gajret 3.525 .................... Musi. trg. i polj. banka, Tešanj . . . . Musi. kred. banka, F o č a .............................. Nominalna vrijednost Din 2 2 5 .56.700.81.000.— 25.500.2.000.2.800.— 750.— 100.— 2 .5 0 0 .61.500.625 — 5 0 0 .352.500,— 2 5 0 .3 5 0 .587.300.— 156 Kurs Otpisi Din Burzovna vrijednost Din 88 195 6.804 49.410 408 1.184 50 72 1.250 17.220 624 499 352.499 249 349 225 49.896 31.590 25.500 816 2.800 750 100 1.250 44.280 1 1 1 1 1 430.088 157.212 �Isdaci Gajretovitj lconvilcaia u društvenoj godini 1936-37 MJESTO H rana P ranje i čišćenje Opšti kan­ celarijski troškovi i školski pribor Uzdržav. zgrade i bašče Ogrijev i rasvjeta K irija Plate nam je­ štenika D inara D inara D inara Dinara D inara Dinara D inara Plate konvikta i dr. D inara Razno Ukupno Dinara Dinara 1) M uški konvikt, Sarajevo 147.884.20 18.722.20 1.977.65 16.025.70 20.986.50 6.000.— 19.011.75 8.350.— 1.949.60 240.907.60 2) Ženski konvikt, Sarajevo 84.782.59 4.379.— 2.585.- 4.395.50 15.713.75 18.000.— 15.682.— 6.450.— 2.214.— 154.201.84 ’ 3) M uški konvikt, Banjaluka 66.201.68 7.254.50 1.557.50 3.404.50 8.095.70 6.000.- 11.655.75 2.900.— 1.790.50 108.860.13 47.680.46 2.942.25 991 — 4.837.80 5.935.60 200.— 7.710.25 4.400.— 1.180.— 75.877.36 13.225.- 10.261.50 1.900.— 938.75 87.748.99 8.031.50 9.320.75 3.700.— 1.835.- 82.894.49 11.467.25 1.900.— 1.918.70 88.504.10 40.300.- 40.300.- 4) M uški konvikt, Bihać 5) Muški konvikt, M ostar 50.088.69 4.521.45 635.70 436.50 5.741.40 6) Muški konvikt, Plevlje 46.276.74 1.855.— 1.198.30 3.861.— 6.816.20 7) M uški konvikt, Tuzla 55.992.25 4.586,- 712.25 5.483.55 6.444.10 - — — T - - - 498.906.61 44.260.40 69.733.25 51.456.50 85.109.25 29.600.- 8) Gajretov i Prosvjetin đački dom, Trebinje U kupno: * 9.657.40 38.444.55 2Г 52.126.55 879.294.51 157 �Prigodi i rashodi u godini 1936 37 Redni broj P R E D M E Pojedince UKUPNO Dinara Dinara T I r i h o d i= 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Članarine redovite Članarine dobrotvora i utem eljača.............................. Zabave i ostale priredbe . . . ......................... G ajretov dan . . Darovi i dobrovoljni p r ilo z i........................................ Prilozi u naravi O pskrbnine pitomaca .................................................. Kamati i unovčeni k u p o n i............................................. Tombola . . . . G ajretov Kalendar O d raznih prihoda Kirije doma . . . 147.778.12 1 7 .2 5 8 - ..................... 165.036.12 243.617.56 45.274.90 65.919.— 2 .7 6 0 .474.662 — 37.674.38 116.672.75 26.511.25 129.746.90 56.942.65 1,478.663.09 2,843.480.60 U kupni prihodi Б a s h o d i: 1 2 3 4 5 6 7 8 M uški konvikt S a r a j e v o ................................. Ženski konvikt S a ra je v o ............................................. Konvikt Banjaluka Konvikt Bihać . . Konvikt M ostar K onvikt Plevlje Konvikt Tuzla . . Konvikt Trebinje . 240.907.60 154.201.84 108.860.13 75.877.36 87.748.99 82.894.49 88.504.10 40.300.- 9 10 11 12 13 14 Stipendije . . . Jednokratne p o t p o r e ....................................... Izdavanje lista » G a j r e t « ............................................ Administrativni t r o š k o v i ............................................. Plate i osiguranja nam ještenika.................................. Štampanje k a le n d a ra ....................................................... 97.845.— 13.575.- U kupni izdaci 15 16 17 20% otpis od in v e n tara................................................. Otpis od vrednosnih papira . ................................... Otpis »Kratka nauka isl. v je re « .................................. Višak u godini 1936/1937 . . 879.294.51 111.420.— 41.079.75 49.378.46 137.869.85 27.084.75 1,246.127.32 57267.70 430.088.8.272.— 495.627.70 1,101.725.58 2,843.480.60 158 �Račun Gajretove imovine na 30 juna 1937 Redni broj Pojedince UKUPNO P R E D M E T Aktiva.: 1 2 3 4 7 3 9 11 12 13 14 13 10 . 17 Gotovina u blagajni i kod konvikata . . . Gotovipa kod Poštanske šedionice . . Gotovipa kod Banke G a jre t........................ Gotovina u Gradskoj štedionici . . . Gotovina u Zemaljskoj b a n c i ................... Gotovina u Hipotekarnoj b a n c i................... Gotovina u Prvoj Hrvatskoj štedionici . . Gotovina u Gajretovoj z a d ru z i.................... Gotovina u »Vardi« d. d. Sarajevo . . . Gotovina kpd Gajretovog. pjevačkog društva Vrednosni p a p i r i............................................ Otpis od vred. p a p i r a .................................. Najmovi .......................................................... Inventar . . .................................. .... 20% otpis inventara Zaliha hrane kod konvikata Razni dužnici . . Nekretnine u K o n jic u .......................... Gajretov dom od prikupljenih priloga Gajretov dom — dug Gajretu . . . Cilimarska škola, Novi Pazar . . . 35.345.86 13.153.98 4.826.25 431.280.23.099.50 13.419.— 21.320,— 107.742.50 173.249.50 12.411.50 587.300.— 430.088.286.338.53 57.267.70 1,478.663.09 258.798.14 835.848.09 157.212.51.102.32 229.070.83 3.003.45 8.754.— 15.000.— 1,737.461.23 51.429.92 3,088.881.84 P asiva: Početna imovina. . . . Višak u, godini 1936/1937 1,987.156.26 1,101.725.58 3,088.881.84 159 �160 Vri dođi p o mjestima 3 r 0 Ja 'а <Z o C Srez Mjesni odbor Povjereništvo 1 Banjaluka 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 m. Banjaluka ž. Bihać m. 178 23 189 48 13 4 1 - Celinac Vrbanja Bihać Bihać pit. ž. 94 Bihaćki 23 10 120 7 4 7 5 4 2 7 .6 3 8 .1.710.50 46.— 60.-* 3.932,-т 484.— Rijeljinski Bilećki 109 — 23 B. Gradiški 50 Bos. Novi 6 29 4 -1 2 2 1 2 1 1 _ Bos. Petrovac Bugojno Kupres Cazin Goražde Derventa ш. Derventa ž. Bos. Brod ш. j Bos. Brod ž. ! Bjelaj Kulen Vakuf Brčko m. Bos. Petrovački Bos. Samac Celić Orašje Brčanski Gor. Vakuf Bugojanski Gor. Koprivna Pećigrad Todorovo Cetinje Cajniče Batovo 21 98 Cazinski 2 11 86 51 7 20 11 10 3 2 1 1 1 - 20 Cajnički Derventski 19 114 15 16 2 4 2 - 28.219.50 435.— 3.403.— 624.— 100.— 526.— 664.— 986.— 241.— 2.974.— 288’.— 30.— 212 — 3.119.— 1.449.— 300.— 500.— D obivena pom oć od G ajretoGl. odbora vih 1UKUPNO G ajreta izdanja | 1.499.-Г- б!— 200.— 641.’— 112 47 priredbi 1 7 5 .137.— 74.— 137.— 2.121.— 30.— 913.— 1.003— 2 990.— 5.193.— 1.946.2.053.50 206.— 1.090 — 1.458.50 •2 _ dobro­ voljnih priloga 25.’— 7.125.— 1.654.— 100.— 1.500.— 8.226.— 900.25 3.800.— 1.950.— 1.341.75 10.435.75 Ripač Bijeljina Tur. Janjari Bileća Plana Bos. Dubica m B. Gradiška m B. G radiška ž. Bos. Krupa Brčko ž. 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Banjalučki rt '3 '2 'S cu'c s o> a >N■o '3 rts. >«N=>0rt3 članarine “5 3- •Отз •S’-C o/ o 1.011.— ____ 3 5 0 .- 3 5 5 .200.— 35.— 742.75 - i- __ 579.— 7.— 231.— 3.683.50 405'.— 749 — 90.— 35.— /0.— 3 5 .7.720.50 193.— 554 — 4.105.— 100.— 122.50 55.— 335.— 145.'— 237.— 95 — 240.— 250.— ____ 100.— 25.— 62.— 50.— 150.— 162.50 80.— 12.— 100.— 57.— 195.— 30.— 100.— —•— 5.033.75 5.494.— 6.271.— 195.— 1.234.— 330.’— 43.539.50 2.145.50 | 21.575 — 4 .5 0 0 .54 — 85.— 12.403 — 2.138 — f 15.100 — 780 — 2.500.— 1.645.— 7.750.10.271.50 1.500.— 995.25 4.275 — 3 .8 0 0 .1 .9 5 0 .5.000.— 3.702.75 12.876.25 206.— | 21.385,— 5.400.— 4.693.— 1.500.— 100.— 6.800 — 3.864 — 1 6 2 .5.000.— 1 425.— 1.259.— | 11.475.1 .0 2 1 .750.— 432.50 224.— . 2.000.— 149.— 20.550.— 10.684.25 1.500.— 223.— 5.400.— 1.524.— 2.450.— 5.303.— 130.— 2.000.— 410.50 85.— 312.— 8.250.— 5 7 9 .2.500.— 6 4 8 .7.975.— 4 2 6 .13.0702. 6.943.- J 12.025.7.306.5 0 0 .- } 7 .2 4 0 .- __ �‘r? 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 Doboj Povjereništvo O džak Derventski Kostajnica Doboj ski Foča ž. Jeleč V ihovići. Fočanski Foča m. Fojnica Gacko Avtovac Kula Fazlagića 217 17 96 17 133 22 119 1 1 14 7 2 1 45 9 36 3 3 3 Gatački 30 — Glamoč Gračanica m. Gračanica ž. Gradačac Tarevci Đakovica Hercegnovi Gradački Donji Vakuf Kladanj Jajački Jajce Olovo Ključ Kladanjski P rih o d i u din arim a od djece Mjesni odbor | članova Srez održanih | sjednici I rješenih 1 spisa I održanih | prireda održ. рг< | davanjs odjevene ’a O) СгЗ B г o G ajreto ve jed inice — članarine 190,— 6.201.— 2 2 8 .3.146.— -- Je—'r 1 7 3 .- 1 6 1.270 — 7 5 0 .181.50 60.— 953.50 821.50 600.— ‘ 76.— 130.— 3 1 — 1 1 65 10 62 2 \ __ 1.579.65 242.— 19 27 1 1 1 394.— 362.— Knin Konjic 80 11 90 2 2.057 — 24.— 1.930.— 2 Bjelemić 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 Jablanica Kotor Varoš Vrbanjci Livno ž. Ljubinje Ljubuški Maglaj M ostar Mrkonjić Grad Nevesinje 81 N iš 1 Konjički Ostrožac Umoljani Šiprage ; Kotor Varoški 58 Ševarlije Maglaj ski 27 186 76 9 99 — 6 6 88 5 37 265 18 54 3 840.— 3 3 186.50 4 — 1 3 1 i i — 2 3 i 210.— 4.157.— 2.069.— 7.400.— 508.— 1 .3 4 7 1.000.— dobro­ voljnih priloga priredbi 520.75 —.— 584.— —.— 2 1 4 .- 7.486.25 498.50 8.209.50 90.— 193.— 989!— —.— — —.— 250.— 206.— 207.75 40.— —.— _ _ — ,— . __— , _ 105200.— 1.266.— 123.— 302.— 400.— _,— 219.— 100.— 228.— 331.— 190.— 1.757.50 1.546.25 556.75 4.282.50 270.— 1.127.— 55.— —•— 4.174.— 5.900.— 1.871.25 180.— 9 3 1 .3.629.— 229.— 1.094.— 470.— .—.— —.— 4.676.51 3 4 .1.000.— 1.100.5 5 0 .—.— 5.282.—.— 4.497.— —.— 50.— 2.737.—.— 1.057,—.— 1.501.50 12.087.75 2.259.— 671.50 18.456.50 4.305.75 __ __ _ 4.467.— 1.600.— Gajretovih izdanja . UKUPNO 50 — 816 — —.— 140 — —.— 110 — 240.— 15.024.— 726.50 12.079.50 90 — 690.— 155.’— 100 — 230.— —.— 2 1 0 .197.— —.— 100.— 160.— 100.— 130.— 100.— —.— 50.— 106.— 130.— —.— 200.— —.— 100.— —.— —.— 1 3 0 .—.— 62. —.— 180.— 445.— 250.— —.— 403.— 8 0 .362.— 6.588.— 6.750.— 2.282.75 240 — 2.344.50 4.853.50 1.036.75 1.310.— 760.— 100.— 130.— 6.356.16 2 7 6 .1.050.— 1.600.— 1.147.— 200.— 8.805.— 147.— 6.829.— 400.— 50.— 3.926.— 100.— 1.533.50 331 — 2.081.50 18.447.25 6.124.25 1.228.25 30.542 — 5.163.75 7.358.— 2.600.— — Dobivena pomoć od Gl. odbora Gajreta 2.500. 9.225 12.475 2.500 9.450 14.600 8.125 8.150 11.025 14.325 1.346 2.000 11.625 4.050 5.500 2.000 1.500 23.150 2.250 8.400 6.750 770 4.550 39.250 16.950 62.675 15.300 15,535 �Srez Mjesni odbor Povjereništvo Novi Pazar Nova Varoš Dubovo Plevlje Podgorica Prijedor 41 Peć Kozarac m. Kozarac ž. § ев 18 g. održanih prirede održ. рг< davanje odjevene djece 82 83 84 83 86 87 88 89 90 91 92 93 94 93 96 97 98 B r o G a i r e t o v e j e d in ic e članarine 18 68 20 1.000.— članova održanil 1 sjednici ’g .0 c •o o> 05 300 17 78 7 _ 100 15 50 3 1 2 1 2 10 Prijedorski _• 3 .5 0 3 .—.— 7 4 1 .—.— —— 8 0 0 .—— —.— — 8 5 .- . priredbi Gajretovih izdanja 4.4S0.— 5.067.— Prizren Prnjavor Bos. Kobaš Lišnja M usi. Prozor 82 13 54 Prnjavorski 1 1 1 1 Rogatica Sanski M ost Stari Majdan Sanski M ost —.— 2 .1 6 4 .99.— 175 — 659 — 3.081 — —.— 1.182.— 1.467.25 —.— 900.— 3.215.50 8 9 0 .- 12 — 2 0 0 .154.50 2 8 0 .5 6 7 .508 — 1 6 3 ,32).— 50.— 1.206.— 104.557.25 1.112.— 23.867.50 3 0 0 .905.75 5 0 .2 .5 1 2 ,—.— 47.— 8008.624.50 406.25 200.— 11.402.50 4 0 .857.75 3.955.25 4 —.— —.— 13.368.25 -- .--7 4 6 ., 8i528.— 1.290.75 1 3 .S 7 0 - 5б!— . 7 .9 0 8 .- S.arajevo ž. Sarajevo m. Ilijaš Sarajevski 150 20 1ZG3 22 30 Srebrenica 75 11 30 23 2 42 Semizovac 3 10 _ 1 3 Trnovo Sjenica Skoplje Bratunac Stari Bar Stolac m. Stolac ž. 130 17 100 50 Aladinići Čapljina Stolački 58 Domanovići 15 98 Lokve Teslić Tešanj Tomislav Grad I ravnik m. Travnik ž. 64 3 1 1 1 2 1 1 2 1 1 2 7 — 2 — 1 1 _ 10 — — — 2 Travnički Karaula Trebinje Dživar — 1 2 0 .- Trebinjski 129 19 160 1 6 3 3 2 5.093.50 26.122.-- .---- .--52.— —.— 350.— 58.— 89.— 1.658.— 820.50 —.— 1.700.2 1 4 .—.— —.— —.— 300, 3.430. — 1.665,— —.— 2.981,— 360.— —.— • —.— 2 5 .—-— —.— 57.— 1.55o!7 .;—.— —.— 2 7 1 .—.— —.— 138.50 —.— 27.— —.— —.— 5 0 .1 2 .—.— 322.50 71.— 1 7 0 .200.— 4 7 .—.— 540.— 24.— 360.— —•— 130.— 690.— —.— 3 0 5 !- Dobivena pomoć od Gl. odbora UKUPNO Gajreta 4.480.— 7.600.— 6.067.— 3.500.110.— 13.634.22.600 — 5.475.— 5.150.5.031.7.975.— 385.— 85.— \ 3.200.— 6.828.— 18.525.— 912.— 5.699.50 7.500.1.143.50 _____ 1 7 5 .2.289.— 8.250.— 5.435.25 17.500.538.— 2.000.58.— 5 0 0 .1.206.126.335.25 6.232.50 • 50.853.49.989.50 3 0 0 .7 5 0 .955.75 1.750.1393.800.— . 2.512.9.250.— 672.50 250.— 2 3 3 .1,059— 12.032.50 } 18.475.1.280.75 2.000 — 2 0 0 .23.150.13.642.50 1.000.— 549.— 3.550.— 857.75 5.050.4.315.25 3 .3 0 0 -- •--930.— —•— 18.762.25 ' 10:750.1.803.50 1 7 4 6 .22.400*— 11.814.5.500.— 1.650.75 11 8 8»o IO 9 .2 2 2 .5.365 — 4.090.— 3 0 5 .—.— 110.'1 0 9 .1 1 0 .2 0 0 .8 0 .____ Prijepolje 99 Sarajevo Gl. O 100 101 103 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 dobro­ voljnih priloga �* д "O 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 13S 139 140 141 142 143 144 ------ . . ... B r 0 Srez Mjesni odbor Povjereništvo Trebinjski Lastva Tuzla ш. Tuzla ž. 63 9 45 69 12 — Gor. Tuzla Kreka Lukavac Tur. Puračić Tuzlanski cS | članova održanih sjednici rješenih spisa održanih prireda održ. pri davanјг odjeven« djece — s 167 37 3 1 2 6 — — 7 42 _ 7 34 2 2 £- _ 1 _ 3 Breza Kakanj Doboj Kak. Zgošća Višegrad m. Višegrad ž. 149 150 Zavidovići 151 Razna mjesta 56 _ __ 3 2 _ 3 69 5 — Višegradski 1 1 Rudo Vlasenica Zagreb 145 Zenica 146 Zvornik 147 148 3 Visočki 16 61 765.— 4.354.22 1.829.50 3.148.770.25 1.247.— 6 4 .^ 1.085.— Turi ja V isoko članarine _ 220.— 4 1 4 .1 9 3 .u800.— 3 8 3 .84.— 300.— 5 0 ,1.497.— Zemunik 5 1 Zenički Zepče ž. Žepački 141 u Kraljevini 14 2 dobro­ voljnih priloga 5.165.— —.— 2 0 .—.— 256.50 ■ —.— 154.75 — .— 6 0 .133.— 124.50 2 0 .200.— . 318.— 7 5 0 ._ 861.50 — 7—.— 6 0 .3.292.— 281.— 10.080.— 1.061.- 232702 — 660.— 10.357.50 119-— priredbi Gajretovih izdanja 2.802.50 14.336.— 1.730.50 100.— 605.— —.— 2.600.— 1.799 — 990.— —.— 1 3 0 .5.609.75 ___ —. 5 5 6 .- 52 — 1 1 8 .1 3 0 .—.— 50 — 100 — 50.— 5 0 .- 3 0 1 .2 9 7 .2.449.— 5 8 .100.— 281.— 2.000.— 550.— 3.968.— —■— 95.— 2.702.25 2 .710.50 204.— 12.712.— 800.— —•— 408.— 150.— 89.— 169 — 130.— 200.’— 3.547.25 Dobivena pomoć od Gl. odbora UKUPNO G ajreta 3.667.50 7.950.— 24.460.22 3.560.— \ 19.075,— 2 0 .5.800.— 9 7 5 .2.943.75 6.500.— 2.367.— 7.000.— 154.75 —.— 244 — 3.500.— 6.854.75 9.450.— 3.500.380.— 950.50 7 .6 5 0 10.500.— 4 3 4 .3.500.— 752.— 2.400.— 1.515.3.863.— 84 — !> 7.150.4.500.2.300.— 600.— 6.734.50 22.450.— 3.600.— 150.— 244.— 26.451.25 20.800.— 4.044.25 1 1 .2 5 0 500.— 171.— 1.544.50 > 4.050.436.— 18.450.-j 13.733.- 163 N a p o m e n a : Niže navedenim mjestima smanjuje se od ukupnog prihoda uplaćena taksa za tombolu i to: Kladan] 500 Dm Vlasenica 200, Zavidovići 1500, Tuzla 1500, Kakanj Doboj 250. Zvornik 1500, Kreka 1500, Travnik 400, Sarajevo 5250, Bos. Gradiška 1500, Mrkonjić Grad 500, Bos. Brod 1500, Teslić 1500 Nova Varoš 1500, Podgorica 1500, Gračanica 1000, Cazin 750, Banjaluka 4500, Prijedor 1500, Bihać 1500, Novi Pazar 1500, Prijepo'je 1500 Trebinje 400, Ripač 500, Bos. Petrovac 1500, Doboj 1500, Čapljina 250, Bugojno 400, Stolac 1500, Jablanica 1000, Konjic 750, Ljubaški 250 .Mostar 1500, Plevlje 1500, Poča 500, Stari Bar 750, Sjenica 750, Nevesinje 1500, Gacko 750, Prizren 1250. �'P o z d r a v n e d e p e š e upućene sa posljednjih mjesnih godišnjih skupština, predsjedniku »Gajreta«, g. Dru Avdi Hasanbegoviću TREBINJE: Brojno Gajretovo članstvo okupljeno na svojoj godišnjoj skupštini pozdravlja Vas i moli da ustrajete u radu za napredak muslimanskog elementa i cijelog jugoslovenskog naroda. Pretsjednik skupštine A r i f B e­ g o v i ć. DERVENTA: Sjećajući se Tvoga uspješnog i neumornog petnaestgodišnjeg djelovanja na čelu našeg Gajreta redo­ vita skupština mesnog odbora srdačno Te pozdravlja. Pretsjednik E s a d b e g A l i b e g o v i ć . ZAVIDOVICI: Gajretovi radnici sa svoje godišnje skupštine pozdravljaju Vas kao svoga dičnoga pretsednika i kliču »Živjeli 1« Pretsjednik O s m a n e f e n d i ć . FOČA: Sa skupštine Mjesnog odbora Gajreta u Foči pozdrav­ ljamo Vas i molimo da još dugo ustrajete na radu za dobro Gajreta. Predsednik A v d a g i ć . PLEVLJE: Članovi Gajreta sa redovne godišnje skupštine po­ zdravljaju Vas kao nosioca Gajretove ideje sa željom da mnogo godina poživite i da i od sada srećno poslu­ žite Gajretu i njegovoj spasonosnoj ideologiji. Predsednik S e l m a n o v i ć C a m i l . LJUBUSKI: Članovi Gajreta sa svoje glavne skupštine po­ zdravljaju svog pretsednika kličući mu »Živiol« Pretsednik O r m a n. TUZLA: Ženski odbor i članice Gajreta iz Tuzle sa svoje go­ dišnje skupštine pozdravljaju svoga predsednika i cijeli centralni odbor. Predsednica J o l a I d r i z b e g o v i ć . KOS. MITROVICA: Osnivačka skupština Gajretovog podod­ bora u Kosovskoj Mitrovici šalje najtoplije pozdrave. Pododbor. DOBOJ: Članovi Gajreta u Doboju sa godišnje skupštine po­ zdravljaju svog dragog predsjednika i kliču »Ziviol« Predsednik M j e s n o g o o d b o r a . TREBINJE: Sakupljeno članstvo na skupštini Gajretove za­ druge u Trebinju pozdravlja Vas. Z a d r u g a . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f87f381acbdea9d805a43f4d257cbc59.pdf 5e4ee660b69e2331d3060d678db099df PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА г л а с л н к Културно прослјетног друштпа Г а јр е т а о д р ж а л а 11 јула 1937 г о д н н е у Сарајепу Л -в г у с т C a p a fe n o 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • Б р о ј IO ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарнја Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Го д . XVIII B p o f 10 Сарајево, аигуст 1937 П р е т к о н ф е р е н ц и ја з а Г а јр е т о - в у г л а - в н у с к у п ш т и н у Гајретова главна скупштина састоји се из претконференције, као радног дијела, и саме скупштине као њеног манифестахивног дијела. Претконференцији, која ее одржава уочи главне скупштине, присуствују делегати који до тог дана дођу у Сарајево, a глаивној скупштини присуствује пун б рој делегата, које' одређују Гајретове јединице, у смислу пролиса друш твених правила. Ове године, у суботу 10 јула 1937, присуствовао je претконференцији већц број делегата него je ito био случај досадањ их година. Д елегати су-'"' тиме доказали д а им je много стало д а у овим тешмим временима узму ш то виднијег учеш ћа у радном дијелу скупштине као ,и у дискусији, којом се подвргава оцјени цјелокупно друш твено пословаше. Истина, овог пута je и Главни одбор посебном окружницом зам олио све Гајретове јединице, прије главне скупштине, да проуче послате им извјештаје о раду Гајрета у прош лој години, a нарочито да то учине њ ихови делегати, како би магли узеги што исцрпнијег и успјеш нијег учеш ћа у дискусији no свима друш гвеним питањима. Том приликом je Главни одбор изразио жељу да no могућности у дискусији учествују делегати из свих мјеста, како се та дискусија не би оводила само на делегате из неколико мјеста. Својим бројним учеш ћем на претконференцији делегати су доказали своју гајретовску свијест и љубав према Гајрету. У дискусији no свима питањима, која je била озбиљна, поучпа, исцрпна и лишена свега оног ш то не спада пред овако озбиљан аудиториј, делегати су уносили велику д о зу пож ртвовањ а, љубави и елана, настојећи да својим излагањ има обухвате сва друш твена питања и да за Нуих нађу што кориснија ријеш ења. Исто тако и делегати који нису узимали ријеч, с великим интересовањ ем и озбиљ нош ћу лратили су излагаља појединих говорника .насто-јећи д а чују сваку њихову ријеч. П ретконференција je одрж ана у великој призем ној сали Гајретова дома.. К ада je сала била дупком пуна, претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић одрж ао je слиједећи говор: Д рага браћо, пријатељи делегати, Ma д а сам у току јучераш њ ег дан а и данаш њ ег пријеподнева имао прилику да се видим и поздравим с многима Вама, дозволите ми д а и лриликом отворењ а ове наше претколференције, као радног дијела наше главне.скупш тине, поздравим све Вас са братском и искреном добродош лицом. Поздрављајући Вас, желим Вам д а у овоме нашем заједничком раду данас и сутра будемо сви скупа шго сложнији, што објективнији и што исцрпнији. Главни одбор Гајрета, вјерујте браћо, ни једне досадањ е године није ocjehao толику потребу за одржавањем 01ваЈ<ових претконференција, као што je то случај ове roдиие. Данас су времена и сувише теш ка, na људи који раде на једном послу, на једној заједничкој идеји, треба д а се што чешће састају, да што чешће измјењ ују мисли и да изналазе најбоље начине за ријеш ење свих проблема својих установа. Стога je и нама ово располож иво вријеме за данаш њи рад релативно крагко, na смо дужни1д а се постарамо д а га ш то боље и цјелисходније искористим-о. Ми се не мож емо у нашем раду заносити никаквим ап* стракгним идејама. Ми морамо данае бити стварни и пожртвовни; морамо што више стварати, a ман>е теоретисати. Ви сте видјели и чули, a то je л наша јавност забиљ ежила, д а je Гајрет у овој години постигао збиљ а лијепе резултате, — обзиром на све недаће и неприлике с којима се боримо и које прате наш рад. Ми Гајретови радници можемо бити поносни, д а смо нашим самопријегором и нашим великим напорима успјели несамо д а очувамо Гајрет и досадањ е његове позиције, него д а их и ојачамо. Ми смо то успјели само радом и само тактом. Ми никога нисмо изазивали, нити изазивамо, него вршим о наше дужности, увјерени да се тиме одуж ујемо наш ој уж ој и ш ирој заједници. Наши овогодиш њи успјеси дају нам полета, д ају нам снаге и потстрека, да још живље наставимо наш рад на јачањ у Гајрета, a јачајући Гајрег, јачамо и нашу заједницу. Нажалост, стицајем околности ми смо муслимани заостали у многим правцима иза осталих наш их суграђана, na се због тога намеће дужност свима Гајретовим радницима, свој наш ој интелигенцији и сваком просвијећеном човјеку, да допринесе свој удио, како бисмо се ми муслимани у свима правци.ма народне дјелатности изједначили са браћом суграђанима других вјероисповијести и како бисмо на тај начин били конструктиВ'ан фактор у изграђивањ у наше л,епше будућности. 167 �Претсједник Главног одбора, у свбм увбДнбм говору, осврнуо се затим на извјесне појаве у редовима ГајРетових радника и пријатељ а, na je у једном конкретном случају рекао и ово: Ви ћете се сјетити, браћо, да je у Н ародној скулштини прије 3 године искрсло једно питање, које je узвитлало прашину у читавој наш ој јавности. Говорило се о начину рјеш авањ а аграрног питања у Б. и X. Тада je са и звјесне стране у Народној скупштини форм ирана група људи, заклетих противника Гајретових, међу којим а je било, нажалост, и муслимана. Ta група je хтјела д а насрне на Гајрет и њ егово часно име. J a сам тад а и no своме осјећају, a и n o својој дуж ности — јер сам и тада случајно био претсједнич Г ајрета — устао у њ егову обрану. Н адовезујући претсједник на ово и случај Г ајретовог пријатељ а и раденика, Гајретова великог добротво!ра и бивш ег потпретсједнка Главног одбора Г ајрета г. Хусеина Каднћа, настављ а: Процес, к о ји je у оно вријеме теретио и г. Кадића, заврш ен je. Он je заврш ен у свима стадијима и инстанцијама наш ег судства. Г. Кадић и заш ао je из тога процеса ,чист. Ми к а о Гајретови радници могли смо само са радош ћу то да констатујем о и д а заблагодари м о правилној оцјени тога процеса, те д а je на тај начин ,и у том питању наш Г ајретов радениК и п ри јатељ остао .чист. Па иако je ова ствар за читаву наш у јавн ост ликвидирана, ипак се наш ао п ооу^еним један такођер Г ајретов одличан пријатељ и раденик, да у зимуш њ ој дебати у Н ародн ој скупшт.ини ап оспроф ира у своме говору г. Кадића. T aj народни посланик говорећи у Н ародној скупш тини о једном болном питању које влада у наш ој зем љ и — о корупцији — и траж ећи санкције за оне који се као такови могу обиљежити, у зе о je за примјер г. Хусеина Кадића. Ja гослодо, ж алим да се je то десило, јер je тај г. народни посланик м огао, ако му je баш требало примјера, д а их нађе на д р у го ј страни. Ja, госп одо ркалим да се je ово десило и ми морам о од овакових п оступака д а се огради м о са пуно жеље д а Гајретови радницм у будуће у међусобном односу, очувају једни према другим а пуну д о зу искрености, братства и м еђусобног л о ш товањ а, рекао je претсједник. * Г. Др. Х асанбеговић зати м настављ а: Ми смо, господо и браћо, својим коректним ставом и држ ањем према свима и сваком е сматрали д а смо свакога увјерили да рад Г ајрета има д а се постави л да je постављен и зн ад и и зван свих политичких ф орм ац ија и да je Г ајрет олш та установа, ко ја припада сзим а југословенским муслиманима. М еђутим прош ле двије године наш ега рад а свједоче нам нажалост да их јо ш уви јек има, који не ж еле тако да нас трети рају. З б о г то га смо до ста препатили и тек ми знам о коли ко смо у задњ е ври јем е патили. И благодарећи сам о TOiMe, ш то смо у тим мучним данима сачували ж ивце, ш то смо били према свакоме лојални и коректи и као Г ајретови paденици, Олагодарећи том е ш то смо чврсто вјеровали у успјех Г ајрета и њ егов дубоки ко р јен у наро-ду, јер je он највиш е позван д а ло м о гне наш ој заједници, ми смо, поново кажем , њ егове позиције очували и ево пред вас и пред читаву наш у јавност изаш ли са стварним моралним и м атеријал- 168 ним успјесима. Ми ћемо, ja сам у то увјерен, и наставити д а идемо овим путем, ми ћемо свакоме да д окаж ем о д а Гајрет није ничија прћија, него д а je Г ајрет позван д а служи свима југословенскпм муслиманима, a тај je пут најсигурнији и за Гајрет a и за заједницу ко јо ј он служи. У жељи д а ме лскрено и братски схватите, у жел>и д а Ваш а дискусија и закљ учци к о је ћете данас и сутра стварати, уроди што ЛЈепшим резултима л о наш Гајрет, ja Вас поново топло поздрављам. (Бурнл поклици: Ж ивио претсједник!) Претсједник позива секретара Кукића да уиме Главног одбора поднесе р еф ерат о најактуелнијим друштвеним питањима. S e k r e t a r g. H a m i d K u k i ć : G lavni o d b o r G a jre ta želi d a se relativno k ratk o vrijem e za rad o v ogodišnje skupštine kao i njene pretkonferencije isk o risti što racionalnije, i da se na njim a pretresu za o v u g o d in u najvažnija d ru štv en a pitanja. P itan je in tem atsk ih zgrada U ovogodišnjem izvještaju, podnesenom glav­ noj sk u p štin i, je detaljnije izneseno stanje zgrada u kojim a su sm ješteni G ajreto v i internati. Iz toga izvještaja se vidi d a zgrade G ajreto v ih in tern ata u Sarajevu (2 ), p o š ta r u , B anjojluci i T u zli ne zad o ­ voljavaju ni higijenski ni tehnički. N a n jih o v o o d r­ žavanje izd aju se zamašne sum e novaca, d a bi b ar donekle m ogle zadovoljiti p o trebam a internata. U sljed tro šn o sti te zgrade zahtijevaju iz g odine u g o d in u sve veće izdatke. Z b o g to g a se nameće p o ­ tre b a d a se o d m ah p ristu p i rješavanju p itan ja izm je­ ne internatskih zgrada u pom enutim m jestima. M jesn i o d b o r G ajre ta u M o sta ru predlaže g la v ­ noj sk u p štin i d a se nađe načina — p a bilo i hipotekarnim zajm om — d a se što prije p ristu p i izgradnji internata u M o staru , a n ajk asn ije n a proljeće 1938 godine. M jesni o d b o r G ajreta u T u zli predlaže glavnoj sk u p štin i d a prvi G a jreto v o b jek a t k o ji će se p o d i­ zati b u d e G ajreto v dom u Tuzli. Z a slučaj d a se u do g led n o vrijem e ne m ogne podići sam ostalno G a j­ retov d o m u T uzli, d a se o v o g o d išn ji suficit u G ajretovoj bilansi_im a u tro šiti n a pro širen je tu zlanskog k o n v ik ta, obzirom d a G a jre t u T u zli i K reki već 10 g o d in a d a ju G a jretu više nego što prim aju đaci iz ovih m jesta. M jesn i o d b o r G ajreta u B anjaluci predlaže glavnoj skupštini d a se p o red pro d u žen ja sabirne akcije za izgradnju dom ova, n ađ e načina d a se ti d o ­ m ovi što prije p odignu, bilo zajm om , bilo ta k o da se izvjestan p ro cen at redovnih d ru štv en ih p rih o d a (b a r 10% ) u nosi u F o n d za g rad n ju dom ova. G lavni o d b o r, pretresajući ove p redloge, k onstatovao je d a se putem h ip o tek am o g zajm a ne m ogu po d izati internati, je r d a neko m ože d o b iti ov ak av zajam , m ora preth o d n o d a im a vlastiti o b jek at, na k o ji :s e m ože do b iti zajam u visini V-i n jegove v rije d ­ nosti. P o što G ajret nema tih ob jek ata, to o tp a d a i m ogućnost do b iv an ja h ip o te k a m o g zajm a. O v o g o ­ d išn ji suficit u drušvenoj bilansi je m inim alan i kao tak a v ne m ože se upotrijebiti za po d izan je in te rn at­ skih zgrada. Pri ovakovim predlozim a tre b a im ati u v id u i to da G ajret m ora im ati u sv ak o d o b a veću sum u novaca kao rezervu i k ao svoj o b rtn i k apital. �Prema tome, po m išljenju G lavog odbora, jedini način za podizanje G ajretovih internata u pojedinim m jestima bio bi taj, da M jesni odbori gdje postoje gornji internati, iznađu zemljišta od V akufa, opština ili privatnih lica, a potom da provedu sabirnu akciju u svima onim srezovima koji u školskom pogledu gravitiraju prema tim internatima. O vogodišnji uspjesi pitom aca u nauci Pošto je izvještaj G lavnog odbo ra štam pan prije nego su uprave internata mogle dostaviti G lav­ nom odboru izvještaje o uspjehu pitom aca, to izno­ simo ovdje konačni uspjeh G ajretovih pitom aca k ra­ jem 1936-1937 godine, po konvktim a i školam a: 1 1 1 2 з 4 5 6 7 8 Muški Sarajevo Ženski „ Muški Banjaluka „ Bihać „ Mostar „ Plevlje „ Trebinje „ Tuzla Ukupno V rlo d o b ro ŠKOLA o 12 1 1 1 2 3 12 15 3 7 7 10 1 3 3 17 24 | Dobro | a) P o uspjehu u nauci u pojedinim konviktim a: ° o 51 21 15 22 17 9 5 22 74 162 16 Ukupno i- 9 3 1 8 5 12 10 7 1 1 4 — — — 22 4 9 6 7 4 59 — 103 56 43 35 36 32 16 2 48 28 369 b ) P o uspjehu u iauc po škc lam a: |f o 1 2 3 4 5 6 8 9 10 11 12 13 R ealne gim nazije Šeriat. gim nazija Ženska gim nazija Učiteljske Trg. akadem ije G rađanske Musi. žen. m edresa Ban. žen. stručna Stručno-zanatlijske Željezničarska Viša nar. osnovna Zanati Ukupno Q Q £ _ 33 8 40 1 7 3 3 5 65 3 8 2 8 17 — 4 1 1 2 7 2 4 4 9 5 22 1 24 74 162 22 — — — 1 4 — — - -7 Ukupno £ 9 - — 2 1 11 5 1 1 12 3 2 1 — — — — — — — — — — 59 155 3 19 7 42 34 14 3 5 6 37 28 369 K ako se vidi, ovogodišnji uspjesi G ajretovih pitom aca u školam a nisu zadovoljavajući, jer je 2S pitom aca-ica to talno palo, a popravak im ađe 59 od 369 pitomaca-ica, koliko ih je bilo krajem godine. O vaki uspjesi nisu bili ni jedne dosadašnje godine. Iznim ku čine m uški konvikt u Sarajevu, zatim kon­ vikti u Bihaću, M ostaru i Tuzli. Broj propalih đaka je najveći u ženskom internatu (10), u banjalučkom (7) i u plevaljskom (4). O vom neuspjehu pitom aca mnogi su razlozi, a najvažniji su: m ijenjanje upravnika i prefekata to ­ kom godine, a zatim psihoza ko ja je ove godine za­ hvatila sve škole i svu srednjoškolsku omladinu. T o kom godine primjećeno je od strane nekojh upra­ va internata da pitomci postaju sve više neposlušniji i nedisciplinovaniji. K od nekojih je primjećeno da im je svejedno d a li će proći ili ne, d a li će dobiti kakvu kaznu ili će biti pohvaljeni. Savjete starijih ne slušaju i drže se tako, naročito stariji đaci, kao da nisu u konviktu radi toga d a uče i d a se priprem aju za budući život, nego tak o kao d a im ko n v ik t služi za prehranu i konačište i d a to m ora tak o d a bude. Propise internata i savjete upravnika i prefekata bagatelišu. O ovim činjenicama treba d a bratski rasprave delegati na G ajretovoj glavnoj skupštini, odnosno na pretkonferenciji. Poznati su istupi đaka piošle godine u srednjoj tehničkoj školi i u Gazi Husrevbegovoj medresi. Č itavu godinu strujale su m eđu sred­ njoškolskom om ladinom vijesti d a će đaci štrajkovati sad u jednoj sad u drugoj školi. N ije isključeno d a tih strujanja neće biti i u idućoj školskoj godini. Z bog toga treba donijeti zaključke i dati direktive i sugestije G lavnom odboru, kako će postupati pre­ m a G ajretovim pitom cma u koliko bi bili umiješani u nepoželjne istupe đaka raznih škola u mjestima internata. Pitanje povraćanja G ajretovih pomoći Prošlogodišnja pretkonferencija za Gajretovu glavnu skupštinu pozabavila se poduže pitanjem neblagodarnosti m nogih Gajretovih pitomaca prema G ajretu i narodu. D iskusija po ovom pitanju došla je do izražaja u jednoj tačci rezolucije sa prošlogo­ dišnje skupštine u k o jo je rečeno: »Konstatuje se da veliki broj bivših G ajretovih pitom aca ne pokazuje se prem a G ajretu zahvalnim. O suđujući taj nelojalni po stu p ak prema G ajretu, apeluje se i ovim putem na savjest tih ljudi, da u ovim teškim i ozbiljnim vreme­ nima ne griješe prem a G ajretu i narodu«. Efekat ovoga apela prošle glavne skupštine je nikakav, pa zbog toga ovo pitanje treba uzeti i ove godine u pretres i donijeti nove zaključke po njemu. M nogi G ajretovi pitom ci za cijelo vrijeme svoga školova­ nja jeli su G ajretov hljeb i na njih je trošen trudom i znojem G ajretovih radnika sakupljeni narodni no­ vac, a ti pitomci, kada d o đ u do službe i položaja pom oću G ajreta, zaboravljaju svoga dobročinitelja, okreću mu glavu i ne rade ne samo za Gajret, nego ni za kakvu našu ustanovu. G ajret je čitave legije njih dosada iškolovao, a samo mali broj njih se ž rt­ vuje za narod i radi za G ajret. Činjenica d a se mnogi Gajretovi bivši pitomci ne odazivaju Gajretu, ima se u prvom redu pripisati odg o ju i nesavjesti tih ljudi, a u izvjesnoj mjeri — mi to otvoreno kažemo — i vaspitnom sistemu u na­ šim internatima. N aši pitomci kada napuste internat, dešava se da nisu dovoljno ni obaviješteni o G aj­ retu, o njegovom pozivu u narodu i o narodnim po­ trebama. Iz ovoga slijedi d a za vaspitače Gajretovih internata treba d a dolaze ljudi koji će s ljubavlju i požrtvovanjem obavljati povjereni im posao, koji neće žaliti sebe i k o ji neće shvatati vaspitački posao površno i d a je internat radi njih, a ne oni radi in ter­ nata. A ovakvih slučajeva je nažalost bivalo u našim internatima! O vogodišnja glavna skupština treba da pretrese kako pitanje vaspitanja u društvenim internatima, tak o i pitanje povraćanja pomoći G ajretu od strane onih lica, k o ja tu pomoć b u d u dobivala. U buduće treba m aterijalno obvezivati roditelje i staratelje djece koji b u d u dobivali za svoju djecu G ajretovu 169 �pomoć, da tu pomoć imadu povraćati G ajretu k a d a završe školovanje i d o đ u do službi. T o treb a činiti u buduće tako da nijedan pojedinac, koji je uživao ma kakovu beneficiju o d G ajreta to k o m sv o g šk o lo ­ vanja, ne može izbjeći obavezi p o v ratk a u novcu te beneficije G ajretu. M oralno obvezivanje pitom aca dok su oni još m alodobni, sm atram o d a treb a p o t­ puno da otpadne. U ostalom sve ove m jere prim je­ njuju u zadnje doba i druga slična društva. Pitanje urednog naplaćivanja članarine N ajbolnije naše pitanje jest sak u p ljan je člana­ rine. O tome svi mi govorim o i pišem o, donosim o zaključke na sjednicam a i skupštinam a, ali nažalost u tome pravcu se ne ide naprijed. U ovom pogledu mi hram ljem o zato: 1) što nekoje jedinice u opšte ne sakupljaju članarine, 2) što nekoje jedinice troše društvene članarine za potrebe m jesnih čitaonica i si., što je očito protupravilno, 3) što nekoje jedinice sa­ kupljaju članarine neuredno, tj. m jesto svakog m je­ seca kako je propisano društvenim pravilim a — sva­ ka tri mjeseca, polugodišnje, pa čak i godišnje, u k o ­ jim se slučajevim a, naravno, ne m ože naplatiti zaos­ tala članarina, 4) što nekoje jedinice već godinam a ne dostavljaju G lavnom od b o ru spiskove svojih članova i ne izvješćuju G lavni o d b o r o svim a p ro ­ m jenama u njihovom članstvu (k ad k o ji član p re­ stane plaćati, k ad se preseli, um re ili si.) tak o da G lavni o d b o r nema tač n o g 'p reg le d a G ajreto v a član­ stva u svim a m jestima. Pogledam o li štam pani ovo godišnji izvještaj, vidjećem o da su u prošloj godini bile aktivne, m anje ili više. 151 G ajretova jedinica. O d toga b ro ja v id je ­ ćemo da je u svem u 47 jedinica pri zaključku ove go­ dine, a na poziv G lavnog od b o ra, dostavile spiskove svojih članova, a 104 jedinice su se oglušile. A k o se osm otri p rihod od članarina iz pojedinih m jesta, vidjeće se da 40 jedinica, ko je su navedene u ovom iskazu, tokom cijele prošle godine nisu u o p šte sa­ kupljale članarine. U smislu zaključaka ranijih glavnih sk upština, list »G ajret« šalje se b esplatno svim a članovim a koji plaćaju 5 i više dinara m jesečno članarine. T a k o v ih članova prijavljeno je G lavnom o d b o ru 1360. Uzm e li se da ovi članovi plaćaju svi sam o po 5 dinara m jesečno, to bi njihova go d išn ja članarina iznosila 81.600 dinara, d o k cjelokupna ostv aren a članarina u ovoj godini svih članova, bez obzira na visinu mj. članarine, iznosi u svem u D in 147.778.12. O ve činjenice jasno nam pok azu ju d a u ovome pravcu rad a ne vršim o naše dužno sti prem a G ajretu. P itanje organizovanja kućne rad in o sti U m nogim m jestim a naše vrijedne sestre i m ajke izrađuju vrlo lijepe ručne predm ete i na taj način mnoge izdržavaju danas sebe i svoje porodice. Skoio u svim a slučajevim a one izrađuju te predm ete po nevjerovatno niskoj cijeni, pa ih na taj način iskorišćuju razni spekulanti. N jih o v e dnevnice u najviše slučajeva ne prem ašuju više o d 5 Din. Riješenjem agrarnog pitanja mnoge naše bivše posjedničke kuće su došle na prosjački štap . Č la ­ novi m nogih tih osirom ašenih porodica održavaju goli život rukam a ženskih članova, k oje bezdušno 170 iskorišćuju razni pojedinci, zarađujući n a njihovim radovim a lijepe novce. D a bi se uposlilo što vise našeg sirom ašnog ženskog svijeta i d a bi naše ženskinje d o šlo d o p o ­ štene zarade, nameće se p o treb a i d u žn o st našoj in­ teligenciji, naročito G ajretovim radnicim a, d a p o ra de sistem atski n a organizovanju kucne rad in o sti. Z a prim jer m ogu d a posluže G a jreto v a C ilim arska š k o ­ la u N ovom Pazaru, G ajretove radionice u T rc b m ju i Stocu i Radionica Zadruge G ajreta i K ola Srpskin Sestara u Sarajevu. G ajretove radionice u T re b m ju i Stocu izrađuju, buk v aln o rečeno, za svo g rađ a n ­ stvo u njihovim m jestim a rublje, posteljne stv ari p a i odijela. T e ustanove dobile su u svojim m jestim a i okolici vrlo lijep ugled i one nam d o k azu ju d a se takve ustanove m ogu p okretati u svim a m jestim a gdje po sto je G ajretove jedinice. T re b a sam o malo više volje i p o žrtvovanja o d strane pozvanih, p a će u brzo niknuti takve ustanove po svim a našim m je ­ stim a. M i zamišljamo d a će docnije treb ati p ristu ­ pati ovom radu na zadružnoj bazi, u vezi sa G ajretovom kreditnom i privrednom zadrugom u Sara­ jevu. A li do k naša zadruga ne ojača i ne p ristu p i sa­ ma organizaciji ovog rada, potreb n o je d a G ajretovi o d b o ri i povjerenici učine svoju dužnost, ugledajući se pri tom e u pregalaštvo G ajreto v ih rad n ik a u pom enutim mjestima. Tim e će u trti m nogu suzu i izvr­ šiti sv o ju gajretovsku d u žnost prem a narodu. Претсједник г. Др. Хасанбеговић позива делегате да се редом јављ ају за ријеч no овима и свима осталим друштвеним питањима. Г. проф. Хасан Ћ иш ић: Гајрет je овојим културно-просвјетним радом у прош лости и садашњости показао видне резултате. Многе установе v наш ој Краљевини могу Гајрету завидити. Али пошто се муслимански елеменат налази п од изузетно тешким околнсстима, Гајретова je задаћа д а се њ егов рад још више потенцира, да окупи у своје редове сву нашу интелигенцију, која треба да буде прож ета идеологијом Гајрета, која ће у свима приликама бити ослонац Гајрета. Гајрет je досада доста урадио за нашу заједницу, али то не значи да треба д а западнемо у летаргију, него тај рад и његови успјеси треба да буду још јачи подстицај да пођемо још бржим путем него смо досада ишли. Наш рад требамо подеш авати у сагласности с потребама времена. Појединци и групе које не иду у корак с временом, раде наопако. Стога ми морамо још бржим темпом д а порадимо н аостварењ у нашег културно-просвјетног програма. Потребно je д а се пређе с ријечи на дјело. Треба приступати и савременијим методама рада. Затим износи резултат рада Гајретове библиотеке у М сстару. Указује на потребу рада у ширим слојевима. Сви културни претставници треба да д ођу д о оних мјеста ко ја су потребна помоћи, да испитају прилике у тим мјестима, na да послије Tora створе програм рада, чијем изврш ењу треба одмах пристулити. О томе требамо водити статистику, на основу које бнсмо знали гдје шта треба радити. Г ајрет je помагао досада појединце, од којих су многи према њему неблагодарни. У прош лости су се занемаривали наши шири слојеви како у граду тако и на селу. Историјска je традиција Г ајретова да ш колује у главном градску дјецу, док их je са села ш коло- �вано врло мали број. Ja сам градско дијете, na допропало je 28 питомаца, a 59 имаду поправак. Ако скора ни једам пут нисам отиш ао на село. У овој се узме да ће од ових задњ их пасти на поправку години ми смо ишли из М остара у Подвележје, гдје 10, то значи д а ће у овој години пропасти укупно смо нашли на 2000 мјештана само једног писменог. 38 питомаца. Тих 38 питомаца кош тали су Гајрет Ту се живи животом као прије 500 година. Ове гоу прош лој години 133.000 Дин. Овај неуспјех придине смо ми покушали да радимо међу ширим слописује се психози у коју je запала средњошколска јевима и у граду и на селу. Подизање ширих слоомладина. Ta психоза није бос. херц. специјалитет, јева je данас једно од горућих наших питања. јер она влада no свима крајевима. Затим г. Ћишић говори о односу префеката и питомаца. Уппавниии Г. Ћ иш ић наставио je приказивањем тешког и префекти треба да зађу међу питомце бар једамстањ а нашега села. Пита се гдје су многе културне пут недјељно и да им не доцирају — јер то ђаци не установе, гдје су политички претставници који наволе, — него да иду међу н>их као њихови пријароду у селу нису ништа дали. Ти политички преттељи, na да им убризгавају идеологију Гајрета, да ставници нису још подигли ни један добар друм, a им указују на примјере из Гајретова рада; на људе прилазе народу кад он треба д а их помогне д а дођу који су се за Гајрет жртвовали и на резултате које до мандата. Стање нашега села je жалосно. М орамо су они показали. Од Гајретових питомаца треба да сложно, сви као к а о један, да напрегнемо све снаге, се створе пожртвовни и борбени људи, који ће на да појачамо рад и васпитно подигнемо ниво нашег Г ајретовој идеологији много моћи учинити. Питасела, да се не црвенимо пред културним свијетом. ње стварања културних радника, који ће бити акТреба ово питање села и просвјећивања најш ирих тивни у раду и који ће се за Гајрет и народ жртвонародних слојева једном скинути са мртве тачке вати, je за нас питање првсга реда. на ко јо ј je запела. Потребно je организовање, Питање Гајретове чланарпне je такођер горуће. самопријегор, вољ а и љубав према заједници, na Ako бисмо озбиљно схватили Гајрет и за њ се he успјеси бити сигурни и велики. жртвовалн, наша чланарина би морала бити најјача Истина je, каже даље г. проф. Ћ иш ић, ширим ставка у на’иим приходима. Стога ми могпмо томе слојевим а треба приступати веома опрезно. Није питању посвећивати највећу пажњу. Повећањем свак способан да се приближи нашем малом чочланарине лахко би сс ријешило и питање изградње вјеку, ситном сељаку илп маловарош анину. Зато нових интернатских згоада. — Затим говори о изнам требају прави људи из царрда. Треба да они дацима других друш тава за народно поосвјећивиде село н уђу у н»ега, без предрасуда и тенденвање. Л ијепа je ствар васпитати омладину и омоција, искрено и с љубављу. М атеријално стање у гућикати jo j д а дође до егзистенције. Али шта ће селу je теш ко, као ш то je ту, уосталом, на свим нам и омладина, кад она неће моћи из народа нимјестима. Ипак, успркос свих теш коћа, наши интешта црпитм и ко ће ту омлалину излпжавати. — лектуалци треба д а пођу у село, у ш ироке слојеве Осврће се на Гајретов досадаш њи привредно-соцннарода н наставе рад no закључцима лањске наше јални рад и похваљује Гајретове радионице у Тререзолуције са главне ћ<упштине. бињу, Стоцу, Новом Пазару и Сарајеву. Taj правац Ми у М остару, наставно je даље г. Ћ иш ић, прирада треба д а се пренесе првенствено на село. Када ступамо-са великим успјехом просвјећивању муслисам отиш ао на село, ja са.м осјетио сву нашу биманског женскиња. Уредили .смо течајеве за жене, једу. (Аплаус.) који су наишли на опш те симпатије и одличан пријем. Велики број наш их жена и Пјевојак^ похаћали Проф. г. Кемал Хаџиомерспахић: Оеврће се на су наш просвјетни течај о д 1 новембра 1936 до 1 Ma­ Гајретова питања, која нас не CMniv задовол>ити. ja 1937 годне, стално, сваки час. Сво женскиње je Једно од тих питања јесу Гајретовп иитернати. Kao с љубављу, ин континуо, п охађало ове просвјетне вишегодишњи Гајретов радник стално je био у инчасове гдје су научили много. Кад je најљепш е ми тернатској секцији у Бањалуци, a у овој години смо престали, да у и дућој години наставимо други био je неколико мјесеци и управник интерпата. ди о наш ег течаја. Интелигенција у свима мјестима Зграде наших интерната не вал>ају. To питање биће треба да јаком вољом приђе послу, овако као што теш ко ријешити хипотекарним зајмом, како еу несмо ми у М остару пришли, na ће се много постићи. које Га јретсве јединице предлагале. A за изградњу једног интериата треба милион динара. Сматра да Говорећи о питању интернатских зграда, он се ово питање ие може ријешити ни сабирном акцикаже, да довол>но не позна све Гајретове интерјом. To се доказало и приликом сабирне акције за натске зграде и да, према томе, не може о њима ни говорити. М еђугим, колико je разазнао из раз-*>' ‘ Гајретов дом у.С арајеву, за што су доприносиле них разговора, изгледа му да су п росторије интер-.,, ^ све Гајретове јединицс. Из редовних Гајретових ната у врло хрђавом стаљу. Ш то се тиче мостар- * прихода такођер je немогуће то остварити. Пнтање je да ли можемо повећати приходе од чланарина, ског интерната, кога добро зна, каже, д а тај апсо- . забдва итл. Преостаје нам још једини начин за то, лутно не задовољ ава. О овоме треба повести нароa тај je повишење опскрбнина питомаца. Из штамчито рачуна, јер оваква зграда интерната шкоди паног извјеш таја, који je поднесен главној скупздрављ у питомаца и убија у њ има вољ у за рад. штини, види се, да смо имали 400 ђака у нпшим У свима мјестима морамо отпочети с раинтернатмма. Глазни одбор обрачунава опскрбнине дом на просвјећивањ у и придизањ у народних маса. тако, да пуна опскрбнина за једног питомца стоји Велика je штета што нисмо још прије 10 година 350 Дин. Међутим, у интернатима других друш тава данаш њ е наше тежњ е остварили. Али ни данас ниje и установа опскрбнина се рачуна са 400, 500, na и касно, ако смо ријеш ени да озбиљно порадимо. 600 Днн. мјесечно. Има доста родитељ а који за У спјех питомаца у прош лој години био je заовоју дјецу V интернатима ништа не плаћају, a недовол>авајући, док je ове године слаб. Ове године 171 �ш то би могли платити. Има их који неш то плаћају, a могли би и више. З ато je кривица до мјесних одбора, који из разних обзира, препоручују ђаке за пријем у Гајретове интернате бесплатно, или у з минималне опскрбнине. Од 400 ђака у Гајретовим интернатима у прош лој години плаћала су само тројица no 500 Дин., a no свој прилици било их je много више који су могли да п лаћају толико. Не знам заш то je Главни одбор ф иксирао 350 Дин., као кош тајну цијену за једног питомца мјесечно, јер ino imом мишљењу, вели г. X. Омерспахић, та кош тајна цијена износи виш е. У п рош лој години имали смо у Гајретовим интернатима 123 бесплатна питомца, a то je исувпше велик несразмјер према онима који плаћају опскрбнину. По њ еовом мишљењу највећи ди о ових који су бесплатно у интернатима, могли би плаћати бар no 50 Дин. мјесечно, a када би се повисила опскрбнина и свима осталим питомцима, који плаћају опскрбнине, бар no 50 Д инара мјесечно, могли бисмо основати ф онд за изградњ у интерната. Кад би били сви мјесни одбори при препоручивањ у молби обазривији према Гајрету, бнли би и Г ајретови приходи већи, na би се у догледно вријеме м огло приступити изградњ и нових интерната. М ноге јединице при препоручивањ у молби не воде рачуна о усп јеху ђака у ш колама. И згледа да се при томе одбори руководе понекада и личним и сентименталнил! разлозим в. A има дјец е к о ја нису за ш колу ни no своме раду ни no својим способностима. М орало би се у будуће при пријему питомаца, водити виш е рачуна о њ иховим успјесима у ш коли. Има случајгва i a су ђаци из јед н ога м јеста искључени из ш кола, ^а их Г ајретове јединице препоручују за Гајретове интернате у другим мјестима. A ko je ђак направио греш ку у ш коли, нека изгуби годину дана, na ако за ту годину буде вриједан, онда м у се тек слиједеће године м ож е подијелити интернатско м јесто. Г. X. О м ерспахић н адаљ е заго вара да се не примау дјец а у конвикте, к о ја имају ш коле у својим м јесгима. Н ека се таковим подјељ ују стипендије, a не м јеста у интернатима. Ако већ м ора д а се прими такав један ђак, нека се прими у њ еговом м јесту т. ј. гд је му je ш кола. Затим се осврће на уп ући вањ е ђака у поједине ш коле, na констатује, д а се у учитељ се ш коле одређује врло мали број ђака, иако ми сви говорим о да су нам учитељ и потребни д а раде на селу. Гајрет je ове годи н е у својим интернатим а имао свега 9 питомаца у учитељ ским ш колам а, a 4 су би ла стипендиста. ш то значи свега 13 од 400 п итом аца. У Б а њ о ј Л уци у ц и је л о ј учи тељ ској ш коли свега су 4 ђака муслимана, a о д та четири, три су Г ајр ето ва питомца. Г ајрет би тр е б а о д а прима конкурсом ђаке у интернате ради п о х ађањ а учитељ ских ш кола Требало би расписати н атје ч а ј за пријем 10 питомаца који ће п охађати учитељ ске ш коле, a ко ји ће добити мјеста у и н тернатим а бесплатно, б ез обзи ра одакле су та дјец а. У спјех п итом аца у и нтернатим а не зад о во љ ава, a т о no миш љењ у г. X. О м ерсп ахи ћа, д о л ази отуда ш то се гријеш и у начину прим ањ а питомаца. Главни одбор треба да узм е и н ицијативу н а себе и да прима један д и о питом ац а у интернате a да 172 при томе гледа само на успјех, без обзира на препоруке јединица. Затим детал>но излаж е своја опаж ањ а о раду питомаца Гајретова интерната у Б ањ ој Луци. С њиховим радом он није задовољ ан. Питомци су невјероватно ал>кави и неће да раде. Књ игу прихвате тек при крају ш колске године. Питомци су и неуредни и мора им се све сугерисати. П о свој прилмци тај су од гој донијели од својих кућа. У ингернат треба д а дијете дође васпитано. Д анаш њ а омладина мора бити стално п од надзором . Ако се буду изграђивали интернати, у њ има м ора бити бар no 100 мјеста са no 2—3 васпитача. Често се пута ми заузимам о за дјецу ко ја то не заслуж ују. Данас je велика навала на школе, n a се стога могу бирати за питомце интелигентнији ћаци. Ми требамо стварати интелектуалну елиту. При препорукама дјеце за интернате треба водити рачуна и о томе да та дјеца имаду вољу за ш колу. Затим говори о наплати десете односно јунске опскрбнине коју питомци и збјегавају д а плаћају. У интернатима других установа гд је се плаћа опскрбнина no 600 Дин. мјесечно, питомци тих интеоната м ооају да плаћају опскрбу за цијели јуни^ мјесец, na макар остали у интернату само до 3 или 5 јуна. Стога треба донијети закључак, да Гајретови питомци у свима интернатима морају плаћати опскрбнину за свих 10 ш колских мјесеци, поготову када питомци плаћају овако мале опскрбнине, као ш то je случај ко д нас. Г. X. Омерспахић je м иш љ ењ а д а ће о д ове омладине, ко ја пролази кр о з интернате, бити* врло мали број радника у народу. П роф. г. Ф уад Слипичевић: Ha овоме састанку, гд је видим д а се je искупио знатан бпој еминентних Г ајретових радника, стављено ми je у дуж ност д а проговорим о Г ајретовој орган и зац и ј^ на нашем Југу. Н акон О слобођењ а идеја Г ајрета je нагло преш ла границе Б осне и Херцеговине. n a cv 'се убрзо почеле оргаиизовати Гајретове јединице на Jvrv. Носиоци те и д еје у тим крајевим а били су већииом људи из наш их крајева. Југ je био тад а нов терен за Г ајретов рад, који није тако једноставан као v Б. и X., него je у етничком и националном погледу врло компликован. З б о г то га je нагло ш ирењ е Гајрета, након извјесног времена, имало за с т о ј и м орало се да п рође к р о з извјесну кризу. Али и послије ове кризе остали су трагоз.и Г ајретова рада. Н аилазило се на много неразум ијевањ а баш ко д оних. којим а je д ош ао Г ајрет да их помогне и оспособи за ж ивот. T o je м огло у Б. и X. д а и зазо в е и револт. Г. Слипичевић сматра, ако бисмо остали п од утицајем то га револта и ако бисмо били нерасполож енч према Југу, д а бисмо погријеш или. Затим говори о тоаговим а Гајретова рада у Санџаку и другим јуж ним крајевима. Осврће се на Гајретову ћилимарску ш колу у Н овом П азару, ко ја je у економском п огледу много допринијела п одизањ у то га краја, оспособљ авајући наш женски свијет за самостално привређивањ е. Затим говори о подизањ у Г ајр ето ва дом а v Р ож ају. У години 1931 Г ајретов М јесни одбор v Р о ж а ју успио je да д о ђе до зем љ иш та, да сагради Г ајретов дом и да га доведе до п од кров. Т ада je ствар запела, na већ 5 година тако стоји згр ад а �недовршена. Међутим, тамо има и других група, које сада настоје да тај дом присвоје себи. За тај дом je ефективно утрош ено око 40.000 Дин., без радне снаге и материјала, које су мјеш тани бесплатно дали. Потребно би било још 15 д о 20.000 Динара да се тај дом заврш и. Ha тај начин Гајрет би добио један објекат, који би вриједио 60.000 Динара. Стога моли скупштину да вотира за ову сврху 15.000 Дин. Затим г. Слипичевић говори о Гајретовој штампи. У Гајретовим редовима, каже, налази се елита наше интелигенције, na би стога Гајретова штампа морала да буде репрезентативна штампа муслимана. У том настојањ у било je разних сметња прош лих година, али у овој години се осјећа извјесно побољшање, n a жели да се то побољшање насгави бржим темпом. Овогодишњи Гајретов календар je доказао најбол>е да се у овоме правцу не мора пролазити са дефицитом. М орални успјех, који je календар постигао je врло велик. М еђу омладином у М остару je констатовао да се врши извјесна разорна пропаганда. Напорима просвјетних радника теш ко ће се моћи поправити разорно дејство те пропаганде. У Гајретовим интернатима треба посветити пажњу префекти.ма. Не треба се задрж авати на истим личностима, него треба no 'могућностима префекте шго чешће мијењати. При рјеш авању молби не треба гледати само на предлоге М јесних одбора, него г н а мишљеље префеката, ако je ђак стари питомац. У погледу подизањ а Гајретових интерната најбоље би било да се изради један правилник и створи Фонд за подизањ е интернатских зграда, и то прилозима који су специјално намијењени за ту сврху. У мјсстима гдје постоје садањ и интерш ти треба да се поведе сабирна акција у њ иховој околици, која гразитира у школском погледу према тим интернатима. Taj Фонд би требао да се налази код Гајретове задруге, na чим се прикупи у њ довољна сума, нека се одмах приступи изградњ и интерната, « то у ономе мјесту које je са својом околицом приликом сабирне акције дало највише прихода .Ta територија морала би и надаље да ради на сабирној акцији за друте интернате. Г. Ибрахим еф. Крзић: Говори о томе да се на Гајретовим скупштинама ниеу постављале све ствари на своје мјесто. Р ад Главног одбора Гајрета и извјеш тај кога нам подноси сваке године о томе раду, јест одраз нашег рала и нашег успјеха нч терену. Главни одбор може се жртвовати до максимума, али ако ми Гајретови радници « а терену не радимо, онда не може бити успјеха. У име Мјесног одбора Гајрета у М аглају и Гајретова повјереништва у Ш еварлијама г. Крзић израж ава Главном одбору повјерење и хвалу на овогодиш њем раду. — У материјалном пословањ у наш ег друш тва видимо ове године напредак. Али стварно, каже г. Крзић, ннје се напредовало. Фундаменат Гајрета je њ егово чланство и њ егова сигурност лежи у чланству. Из поднесеног нам извјеш таја видимо да су некоја мјеста дала лијепе приходе, али чланарина HiM je мала. И у мјестима гдје се валазе вањски чланови Гл. одбора, деш ава се да се чланарина не куп*и, што значи д а у таковом мјесту Гајретов рад није постављен на солидну базу. Р а д за Гајрет у М аглају je врло тежак, ради тога ш то je народ врло сиромашан, a ове смо године претрпили још и некоје неугодности, јер нам je избачено из строја, из наших редова, неколико Гајретових радника, али смо м« и по-ред тога у М аглају одржали Гајретово чланство и Гајретов бајрак. Извјестан б рој чланова који je отпао, нису ни били прави гајрето рц и . Ja сам знао, каже г. Крзић, д а je њих вјетар донио у Гајрет и у наше редове и да he их вјетар и однијети. У М аглају Гајрет има своје свјесне чланове. Указује на један случај гдје један сиромашни млинар у М аглају већ 10 година сам доиоеи и уплаћује своју чланарину. Пледира за то д а Гајретови радници посвете пажњу да се Гајретово чланство ствара таково које ће бити у души Гајретово, и то не само за годину или двије и за једну ситуацију, него за цијелога свога живота. Затим говорн о потешкоћама које имаду Гајретови радници око друштвених приредаба. Р ад једно^ мјесног одбора треба да се цијени no томе, д а ли je тај рад сталан и да ли je на висини. Гајрет je посљедних година иш коловао велик број техничара, геометара и трг. академичара, a учитеља врло мало. Без учитеља, који раде у народу, нема ни правог успјеха за Гајрет. Гајрет ће бити покрет у правом смислу ријечи тек онда, када формира довољан кадер учитеља, који ће радити у народу. Апелује на Главни одбор да у будуће посвети пажњу стварањ у учитељског кадра. У нашему раду фали нам илмија. Она нажалост, несамо да не ради за Гајрет, него не ради ни за друге култунро просвјетне и«ституције. He слаже се са тврдњом г. Слипичевића у погледу Гајретова календара; сматра да je календар за 1937 год. подбацио, јер није популаран. Гајретова издањ а морају бити популарна, a не репрезента* тивна. Осврће се на бесплатно слање листа чланоBH'MB са 5 Дин. чланарине. Тражи да јединице сакупљају ту чланарину уреднО', јер овако како се сада ради, ми прилично губимо на листу »Гајрет«. Предлаже да Главни одбор искористи зајам коje r je добио прошле године за доврш ењ е Гајретоза дома, a није ra искористио у висини о д Дин. 300.000.—, за подизањ е Гајретова интерната у Сарајеву. Ta сума нека буде темељни Фонд за изградњу сарајевског пнтерната. Зам јерава мостарском одбору ш то није vcnno да узме вакуфгку зграду за ингернат на Башчинама у Мостару. Тузланскп интернат уступљен je Гајрету бесплатно, na би Гајрет имао рачуна да нешто утрош и за његово проширење. При закључку свог говора предлаже да се сваке 2—3 године одржи мали конгрес учитеља и муалима, како би се на томе конгресу што’ боље организовао рад у широким народним слојевима. Г. Ћамил Хујдур: У почетку свога говора каже да се ne слаже са тврдњо.м г. проф. X. Омеропахића да наша омладина неће да иде у учитељске школе, јер омладина иде онамо куда je ми упутимо. He слаже се ии са тврдњом да je ваш а омладина непоелушна, јер какви смо ми, таква je и наша омладина. Ми смо се оглушили о омладину, каже г. Хујдур, пустили смо je да иде саиа. Према 173 �томе одговорност за одгој наше омладине п ада на сваког родитеља, учитеља, п роф есора и уопш те интелигентна човјека. Ми сви морам о д а водимо рачуна о наш ој омладиии. Нарочито мјесни одбори Гајрета, гдје постоје Гајретови интернати, морали би да се више старају о одго ју својих пи* томаца. У колико то не чине, n e врш е своју дужност. ДГго се тиче чланства речено je д а je у опадан>у, али то није тачно. Чланство je уписано и неуписано. Није кривица н а љ удима ш то нису плаћали чланарину, него je кривица н а нам а који уредно не сакупљамо од њ их ту чланарину. Тврди д а Гајрет има бројније чланство него и једно д руго друш тво. Наш а je прва дуж ност да у новој години зађем о међу свијет, да попиш емо чланство и оно које није уписано, да уредно сакупљ амо чланарину, a и Главни одбор да поједине одборе ургира ради неуредног наплаћивањ а чланарине. Г. проф . Ћ ишић je констатовао да треба заћи о д времена д о времена у наш е село. М еђутим, од тога ће бити само момептаног успјеха, ако се иде о д времена до времена у села, јер правог н ародн ог рада нема без оних људи, који ће стално ж ивити у н ароду и с народом, који ће упознати душ у народну ft који ће знати с које стране^треба почети с радом . Учител>ство je једвни ф актор који м ож е ефикасно утицати н а преп ород наш ег елемерта. Кривица je до мјесних одбора ш то не упућују своје ђаке у у ч и -~ тељске школе. При п репоручивањ у молби за Гајретове интернате, Г ајретове једш гице треба д а саме упућују њ их з а учи гељске школе. Г. Муниб Османагић: У ш ло je већ у традицију да се « а Гајретовим окупш тииама дискутује о разним нашим про-блемима 'и д а се « а тим скупштинама одржи мала смотра наш ег д уховн ог и културног стремљења међу муслиманима. Неколико изречених говора на овом нашем скупу јесу још један доказ ви.ше за то. Затим се осврће на овогодиш њ и извјеш тај Главног одбора, n a каж е, да ако се тај извјеш тај гледа из једне виш е перспективе, осјетићем о велико и истинско задовољ ство. О сјетићем о задовољ ство, јер видимо д а je једна година наш ег рада л и јеп о заврш ена, a још зиш е за то ш то видимо да наш Г ајрет напредује и сигурним кораком иде н ап р и јед и ако су теш ке прилике међу наш им свијетом . Снага Гајр ето в а успјеха лежи у континуитету њ егова р а д а о д почетка до данас, у континуитету n o идеји, no љ удима који воде Гајрет и ко ји за њ ега раде. T aj континуитет треба и у будуће задрж ати , п рем да Г ајретов рад м ора да пролази к р о з теш ка искуш ења. К ад то кажем, то ne значи да се наш рад треба д а конзервнра. Taj рад треба да се продубљ ује н арочито у једној грани п ословањ а, a то je одгој наше омладине. Омладини треба да дајем о темел>ит морални и национални одгој. Ми ж ивимо у једном теш ком времену, када je насгала кр и за многих освјеш таних духовних и моралних вриједности у овијету. Цијели свијет д ош ао je дан ас у кобно беспуће, које прати 'Мрак. М ноги страпи утицаји разарају све око себе, a н арочито душ у наш е омладине. Баш зато, моралнпм и националним васпитањ ем омладине сачуваћемо je о д тих кобних утицаја. To je једнни пут и начин да очувам о нашу омладину. По 174 MOM мишљењу, каж е r. Османагић, наш а ш колска омладина треба да се што више упућује у соколске редове. Соко je наша најбол>а национална организација. Соколство ће сачувати нашу омладину и од ње ће створити борце за све ш то je велико и лијепо. Напредовање Гајрета није онолико колико би требало да буде, обзиром на велики кадер оних које je Г ајрет досада иш коловао. Г ајрет je створио цнјелу армију интелектуалаца. Они би могли бржим темпом д а упуте точак муслиманског прогреса. Али ми видимо д а то није случај. Је д ан д о бар дио те омладине не одуж ује се ни према Гајрету ни према својој заједници. У вријеж ило се међу нама мпшљење д а се та омладина м ора да ш колује и из неке социјалне правде. М еђутим, кад наш н арод д аје за Гајрет, он х оће д а 'му се њ егов обол поврати многоструко у разним видовима. О н хоће лучонош е и праве заточнике Г ајретове идеологије. Васпитање омладине требамо окренути новим правцем, да у будуће не излазе из Гајретових интерната људи који неће радити за Гајрет, него д а излазе фанатичари Гајретове идеје. П репоручује д а се у Гајретовим интернатима заведу »Гајретове дебатне вечери«, к а о што je т о к о д Сокола. Осврће се на р ад на селу. J a живим у директном доти ц ају са нашим селом, каж е г. Османагић, и м огу д а кажсм да наше село спава дубљ е него икада. Д анаш ње критично етањ е у нашем селу разруш ило je наш у некадаш њ у патријархалну селекцију и на чело села д олазе они којима je у интересу д а село спава. О општем нашем прогресу не може бити ни говора, д о к се у том правцу неш то не учпни и не створе прави народни трудбеници, који ће село водити путем просвјете и напретка. Ha к р ају жели да нам сутраш њ а наш а главна скупштпна даде новог елана за нова прегнућа на племемитој њиви Г ајретовој. Г. Ћ амил Селмановић: говори о свом 15-годиш њем р ад у за Гајрет у разним мјесгима Санџа1к а. Сада je претсједник Гајрета у Плевљу, гдје им а 350 чланова. Он жели д а се и остали делегати могну похвалити са оволиким бројем чланова. У Санџаку има разум ијевањ а за Гајрет. Говори о начину уписшвања и сакупљања чланарина. Сваки Гајретов функционер треба д а упиш е најм ањ е n o 10 чланова с тим да сваки води рачуна о својој десетини, Ако будемо тако радили, каж е г. Селмановић, чланарина ће бити кудикамо већа. Гајрет у Плевљу има своју читаонпцу, у ко јо ј се сваку вечер нађ,е no 200 Г ајретових чланова. Ми чланариву сакупљамо у читаоници. Предлаж е д а се из Санџака не прими ни један питомац у Гајретов интернат, ако неће да похађа учитељ ску ш колу, a ако зато има потребне предуелове, т. ј. д а je свршио четири разр ед а гимназије. Ha главним скупштинама доносе се закљ учци о помоћи Санџаку, али ми тих закљ учака не осјећам о, нити се они проводе у дјело. Г. Селмановић je за то д а се помоћи Г ајретове д а ју према раду друш твених .јединица. Ту треба прелазити лреко свих обзира. Старије ђаке треба и надаљ е оставити у интернатима, али у будуће не треба примати из неактивних мјеста ни једног новог питомца, �Г. Есадбег Алибеговић: У пбчетку бвбга гбвора осврће се на излагања предговорника о лошим квалитетама наше омладине, na каж е да се с тим |излагањима у цијелости не м ож е сложити, јер није сва кривица до омладине, него je велика кривица и д о школе. З а неуспјех у школама сносе велику кривицу сами цаставници. Код школеких уџбеника je велики хаос. Ни у једној те истој бановини све школе немају исте уџбенике. У једном мјесту важи један уџбеник, док у другом не важи. Усљед тога се родитељи излажу великим трош ковима. Школски уџбеници су поетали предмет трговине и обогаћивања. Ради уџбеника je онемогућено сиромаш ној дјеци да се школују. Није кривица ни н а префектима ни на Главном одбору за слаб успјех питомаца, каже г. Алибеговић, јер стање у том правцу код нас слично je стањ у к од осталих наших установа које школују омладину. Сматра д а ни једно наше мјесто није радило у довољ ној мјери у погледу чланства. Делегат из Плевља рекао je данас овдје, да у Плевљу има 350 чланова, a Плевље je дало свега Дин. 3000 чланарине, ш то значи да нису сви чланови плаћали чланарину, него их je плаћало свега 150. — Сматра да Г ајретовам овогодиш њем календару нема приговора, јер су га похвалили и некоји научењаци. У Дервенти je календар иаиш ао на најбољи пријем. Говори о предлозима из н екојих мјеста за под изањ е нових интернатских зграда, na каж е да мјеста из којих су потекли ти предлози греба д а се најприје жртвују. T o пигање треба рјеш азати у етапама. Једне године треба изгра^иваги ннгернат у једном мјесту и за то мобилисати све Гајретове снаге. Кад смо то учинили, можемо водити акцију за изградњ у и осталих интерната. Сматра д а није ушутно да се туђе зграде црош ирују — поготово у данаш њ ици, када се с великом муком долази д о м атеријалвих сретстава. И нтернаш који he се зидати треба да буду власништво Гајрета. Друш твене јединице се нс одазивају у довољној мјери приликом сакупљаља курбанеких кожица. К ад би сами одборници у појединим мјестима, који «ољ у курбане, по1К лонили своје курбанске кожице Гајрету, у биланси би нам ге показала лијеп а сума с ове стране. У овој години треба све јединице да организују сакупљање курбанских кож ица у својим мјестима и околици. — У ирошлом календару имали смо мали број огласа, na у мјестима гдје п остоје И1н дустрије и трговине, друштвене јединице треба да затраж е огласе за будући календар. Просвјетно стање у народу, мисли г. Алибеговић, д а није онаково каково je изнио проф. Ћишић за мосгарски срез. У дервентском срезу нема н,и једног ;села, гдје нема школе. И аналф абета je у дервентском срезу мали број. — Питањ е рјеш ења молби треба да ријеш и главна скупштина и д а делегати заједно са Главним одбором сносе одговорност за то ријеш ење. Г. Бекир Омерсофтић, испред Главног одбора рефериш е о ријеш ењу старих молби. Ове године рјеш аване су молбе досадањ их питомаца у Гајретовим интернатима прије главне скупшгине. To je учињено из чисто практичних (јазлога, a у вези закЉучака пбсљеДњих гбдиш њих скупштина, да се Гајретове пбмоћи (мјеста у конвиктима, стипендије и потпоре) пбдјељ ују појединим мјестима према материјалним резултатима њиховог рада у ранијој друштвеној гбдини. Иако je главма скупштина донијела закључак д а се пбмоћи дијеле на овакав начин, већина друш твених јединица при дбстављању молби Главном бдббру за подјелу помоћи, не осврћу се на те закључке и достављају Главном одбору м«огб већи број молб.и, него им се у смислу ових скупштинских закључака може и смије удоволјИги. Тиме друштвене јединице стављају Главни одббр, који рјешава молбе за друштвене помрћи, у велику неприлику, на једној страни тражећи више помоћи него их припада, a на другој, залаж ућш се за доношење закључака у гбре изложено>м смислу. Зато je Главни бдбор Гајрета донио закључак д а старе молбе ријеш и прије главне скупштине и да о томе поднесе рефераг скупштини. У смислу расписаног натјечаја достављено je Главном одббру 28G старих молби из 88 мјеста. Од тога б роја ријеш ено je повољно 146 мјеста у 'Интернатима, a од тога 25 мјеста бесплатно, a остало уз мјесечну опскрбнину од 50 до 400 динара мјесечно. У поједине интернате примљен je досада слиједећи број старих питомаца, и то: У мушки сарајевски интернат 45, у женски сарајевски 27, у бањалучки 23, у мостарски 13, у требињски 3, у '^бихаћки 18, у тузлански 16 и у плеваљски 7, док се у све интернате, према лањском стању може примити 414 питомаца. При рјеш авању бвих молби узета je за базу сума од 350 Дин., као цијена кош тањ а за издржаван.е једног пигомца мјесечно. Ha тој бази као и на бази остварених доприноса појединих мјеста, ријешене су молбе. Рјеш авајући старе молбе мисмо се у свима случајевима мбгли придржавати предлога друш твених јединица у погледу бдмјерења опскрбнина питомаца з а идућу годину, него смо скоро у свима сдучајевима предвидили прош логодиш њ е опскрбнине. Приспјеле мблбе за конвикге као и приспјеле, старе и нове молбе за стипендије и потворе нисмо ријешили, већ смо оставили д а их ријеш имо послије закључка главне скупштине. При рјеш авању старих молби, у напријед излбженом смислу, м орало се вбдкти рачуна о приговбрима извјесних агилпијих и активнијих једи1н ица, које упућују Главном одббру, д а се на штету њихбве дјеце пбдјељ ују Гајретове помоћи неактивним јединицама и да се та неактивна мјеста на тај начин награђују, a да се њима, активним јединицама, на тај начин убија воља за р а д и д а се тиме оштећују. Посљедњих гбднна полаже ее велика важнбст на помагање и школовање дјеце и з пасивних крајева, карбчито из Санџака и Црне Горе, n a je и главна скупштина дбнбсила закључке да се тим крајевима, обзирбм на њихбву пасивност « заосталбст у прбсвјетном и културном пб-гледу указује помоћ без ббзира на н>ихбв материјални рад за Гајрет. Овај закључак главне .скупштине биће у будуће пбтпунб неостварив ,ако се друштвене јединице буду придржавале свога минималног захтјева 175 �према Гајрету »Колико ти Дам, тблико ми Даш«. Стога настаје питање и з којих срестава, ко је јединице, из којих прихода и у којем изпосу имаду д а допринесу свој обол з а помагањ е пасивних мјеста. Томе питању главна скупш тина треба д а посвети озбпљну пажњу. Надаље морамо истакнути д а су скоро с в а мјеста задовољ ена у горњ ем смислу са старим молбама и њихови су кредити на т а ј начин исцрпљени. Осим тога 88 мјеста у п рош лој години допринијела су з а Гајрет своту од Дин. 490.519. Ta мјеста, према лањском стању п лаћањ а опскрбнина, нуде у облику опскрбнина своту од Дин. 331.000, ш то значи ако би се молбе ријеш иле лрем а лањским опскрбнинама, д а та мјеста фактично у свему са с в о је стране нуде суму од Дин. 821.519. Рачунајући да један питомац кош та м јесечно 350 Дин., односно з а 10 мјесеци Дин. 3500, a ш егрт за 12 мјесеци 4200 Дин. (јер су ш егрти цијелу годину у интернату), изаш ло би д а би ту требало примити према предлозима друш твених јединица 236 старих питомаца и 28 ш егрта, укупно д акле 264 питомаца. Ако се помножи б р о ј п итом аца са свотом о д 3500 Дин. односно са свотом о д 4200 Динара, колико кош та један ш егрт за 12 мјесеци, рачунски би и заш ло д а he се на њ их 264 мораги утрош ити свота о д Дин. 943.600 за годину дана односно за 10 мјесеци; Од горњ нх 88 мјеста и м ају неколика мјеста неискориш ћену своту у и зн осу о д Дин. 130.000, ко ја би се требала подијелити на њ ихове нове молбе и стипендије, јер су виш е дала него су \у / старим молбама примила. Ако се та неискориш ћеиа свота од Дин. 130.000 приброји цијени кош тањ а 264 питомца т. ј. горе и зрачунатој своти од о д Динара 943.600 — значи да би требало издати своту од Дин. 1,073.600 на старе молбе и само један д и о на нове молбе мјеста, к оја нису исцрпила своје доп ри носе старим молбама. A ko се сада од те своте, ко ју би требало издати одузм е свота од Дин. 821.519, коју су д ала мјеста у доприносим а и к о ју према лањским нуде у опскрбнинама, указао би се деф ицит у суми од 252.081 Дин. Ako се том е деф ициту д о д а још дефицит који ће се указати при рјеш аваљ у нових молби за интернате, те старих и нових молби за стипендије и потпоре, указао би се толики дефицит, преко којег се ни у којем случају не може прећи, ако мјесне јединице нису вол»не да ставе поновне предлоге гледе висине понуђених опскрбнина. Коначно према садањ ој ситуацији н астаје питањ е ш та ће бити: 1) са неријеш еним новим молбама за конвикте, 2) са неријеш еним старим молбама за конвикте и 3) са неријеш еним старим и новим молбама за стипендије и потпоре. Ta питањ а мериторно треба да ријеш и главна скупштина. Главни одбор апелује на све делегате, да ово питање најозбиљ није простудирају и д а настоје да нађу најбољи и злаз и начин за ријеш ењ е овога питања. Свјесни смо потпуно какве све посљ едице могу да наступе за овакав или онакав начин ријешења молби и сматрамо да закњ учци, које ће донијети главна скупштина no овом питању могу 176 битп судбоносни no Гајрет И Даљње њ егово ДЈвлбвање. Главном одбору се зам јера највиш е ради учитеља, јер д а je код нас мали број учитељ а који раде за народ и у народу. М еђутим ге зам јерке нису потпуно тачне, јер све што ми имамо м лађих учитеља, то су Гајретови питомци. Ако бисмо изнаш ли списак свих тпх учитељ а, видЈели оисмо д а њ ихов број није тако мален, како се мисли. Н адаљ е je констатоваио, да се мали број бивших питомаца одуж ује Гајрету. За то je првенствена кривица до одбора, који из године у годину препоручују ђаке из својих мјеста за Гајрегове помоћи. 1 лавни одбор je закљ учио на једној од лрош ли х своји х сједница да даде у овој години 5 бесплатних мјеста ђацима, који ће похађати учитељске ш коле, без обзира одакле су та дјеца. М еђутим, родитељ и наваљ ују са молбама да им се дјец а п ри м ају за геодези ју, и трг. академије, na и збјегавају учитељске школе. Осим тога у учитељски.м ш колама врш и се селекција ђака и примају се само одлични и врло доори ђаци, a и њ нхов орој je за 1 годиш те сваке године ограничен. — Један предговО|рпик je рекао да п оред предлога мјесних одбора за пријем питом аца у интернате, треба д а п остоје предлози и упраеа интерната за старе питомце. To се и практикује, n a сваке године управе интерната м орају да достављ ају Главном одбору карактерне осебине својих пигомаца, као и предлоге гледе пријема за идућу годину. Код других друш тава захти јева се д а родитељ и ђака који реф лектирају на њ ихове помоћи, м орају бити зачлањ ени у та друш тоа најмањ е 3 године раније, него се обрате за помоћ. М еђутим наше једкнице прелазе преко тога, те из неке сентименталности препоручују свакога без обзира какав je његов однос према Гајрету. To не би у будуће смјело бити. При препорукама молби у будуће треба увијек навести д а ли je родител, односно старатељ м олиоца члан Гајретов и о д када. Осврће се на излагањ а плеваљског делегата, na тврди и циф рам а д о казу је д а д елегат нема право ш то je говори о д а се Санџаку не д аје ни онолико, колико он д аје Гајрету. У прош лој години Санџак и Црна Гора добили су о д Гајрета 85.000 Дин., a све јединице са територија Санџака и Црне Горе дале су Гајрету у прош лој години 44.000.— Дин. Према томе Гајрет je њима више д ао преко 40.000 Дин., него еу оне д але Гајрету. Г. М ухамед Суџука: Чули омо лијепе дискусије професора, учитеља, трговаца, практичних радннка, али се нико није дотакао рачунске стране наш ега буџета, премда нам je Главни одбор тако убједљ иво поднио цифре. Ми видимо из »Прегледа прихода no мјестима« да су у прош лој години стотине Гајретових јединица мање допринијеле Гајрету, него je њима Гајрет подијелио. 3,а интернате и стипендије у прош лој години je утрош ено округло 1 милијон 'динара, a опскрбнине питомаца су износиле 475.000 Дин., што значи д а je Г ајрет утрош ио на ђаке више од пола милијона динара. Ми смо имали у прош лој години само неколико мјеста која су Гајрету д ала више него je њима I ајрет дао, a сва остала мјеста добила су о д Гајрета вмше. Значи, када узмемо у обзир приходе �Појединнх мјеста, да се из Гајретове имовине noвукло око 300.000 Динара. Ми констатујемо да идемо напријед, a међутим ми трош имо Гајрегову готовину. Главни одбор има потпуно право што неће да прпми на себе одговорност за оно што вм а да слиједи у мдућој години — ако би расходи били већи од прихода. Ово je питање доста деликатно. Постоји закључак прошле главне скупштине, према коме се Гајретове помоћи подјељују појединим м јесш м а према њиховим доприносима. Ако би се 1'лавни одбор стриктно придржавао тога закључка, велики број досадањ их питомаца из неактивних мјеста не би могао бити примљен у Гајретове интернате у идућој години. Сад настаје питање: шта да се чини и д а ли he се ђак, кога je Гајрет издржавао 7 и 8 година, бацити на улицу м д а ли ће се дозволити да Гајрету, на тај начин, пропадне 20 до 30.000 Дин. колико je досада утрош ио и а школовање једног ђака. Није право да се некојим мјестима даје помоћ три пута већа, него су то она заслужила својим радом, na макар се радило и о старим питомцима. Стога није лахко наћи одређену границу за указивањ е помоћи појеДиним мјестима. Ипак треба настоЈати д а постоји извјестан сразмјер измећу при м аљ аи давања. Ако je неко мјесто дало 6.000 Дин., a тражи 8.000, не би га требало одоити. .У овом погледу ту данас овдје пале лијепе сугестије, али се главна брига оставља Главном одбору. У будућности треба^ на£тојати д а се даје онолико, колико се прима. м и можемо само да aneлујемо на Главни одбор, да*по своме нахођењу прегледа сваки поједини • случај, n a д а ријеши молбе. Апсолутно je немогуће прекинути ломоћ ош ш а који су ту помоћ почели раније добивати. Гајретови одбори и повјереници требају да буду обазривији при стављању захтјева на Главни одбор и препорукама 1>ачких молби. Свој говор г. Суџука закључује тиме, ш то предлаже да се препусти Главном одбору, који има сав материјал пред собом, да он no своме најбољем нахођењу ријеши овогодиш њ е молбе. (Заврш етак говора r. Суџуке, пропраћен je аплаузом.) Претсједник г. др. Хасанбеговић: Ha основу излагањ а г. Суџуке, аплаузом се прими начин ријеш ењ а молби. Само ja као претсједник Главног одбора — у колико бих то и надаље био — не би смио да примим оваково овлаштење и повјерење, без напомене: да кад Главни одбор у границама друштвених могућности донесе коначно ријешење свих молби, да то ријеш ење примите Ви делегати онако како je ријеш ено, a не да ургирате и протествујете ради таквог ријеш ења и да, можда, кажете да одустајете од Гајретова рада. Гајрет није својина Главног одбора него свих нас. He може се због једног случаја казати да се даље не може и неће радитп за Гајрет. Ријешење Главног одбора треба да се прими у свима мјестима, a Ви то треба да објасните Вашим члановима и пријател>има. Одлуку Главног одбора о |ријешењу молби треба сматрати као Вашу одлуку и то требате и Вашим мјестима објаснити. (Г1рима се). Г. Мехмедбег Капетановић, благајник Главног одбора Гајпета: И ако je Главни одбор, на основу ове дискусије, добио ш ироко овлаштење и повје- рење за ријешење молби, ипак je теш ко наћи границу до које he се указати помоћи појединим мјестпма у вези њ ихових прош логодиш њ их доприноса Гајрету. Када би се радило о томе д а се морадну одбити неки стари питомци из пасивних односно мање активних мјеста, Главни одбор не може знати без предлога друш твених јединица којима ће њиховим питомцима указати помоћи, a којима ускратити. Стога, треба захтијевати од друштвених јединица да у првоме реду изврше ревизију својих предлога и да иастоје д а повисе опскрбнине старим питомцима, како би се мање активким мјестима могло удовољити бар за старе питомце. (Прима се). Г. X. ОмерспахиН: Тако1>ер заговара повишење опскрбнина старим питомцима. Г. Проф. Вехбија Имамовић: Питање које третирамо je врло важно, na стога Главни одбор и тражи наше сугестије. Предлаже да Главни одбор сгане на гледиште да бесплатних мјеста у интернатима нема. И најсиромашнији треба да плаћа бар 50 Дин. мјессчно. Молбе из свих мјеста треба повратнти јединицама ради стављања нових предлога за њ ихово ријешење. Ha тај начин повисиће се опскрбнина. Г. Месуд Садиковић: He дијели мишљење г. Имамовића, јер тврди да има ђака који не могу плаћати ни неколико динара за своје школовање. Сиромашној мајци, која шаље дијете у школу, немогуће je створити 50 Дин., када нема ни довољно хљеба д а се наједе. По овоме питању говоре још гг.: Какњо Хилмија, Ахмед Р и за Нашић и проф. Ф. Слипкчевић. Г. Ћамил Бакалбашић, делегат из Прњавора, говори о Гајретовом раду у Прњавору. Гамо je рад био лрилично запео, али доласком вриједног Ћамил еф. Хаџића у Прњавор, Гајретов рад je поново оживио како у мјесгу тако и у околици. Износећи пожртвован р ад г. Хаџића, каже: кад бисмо имали стотину Хаџића у Б. X., било би свагдје успјеха. (Бурни поклици r. Хаџићу.) Проф. Хасан Ћиш ић: Предлаже да се систира закључак прошле главне скупштине, да се друштвене nOiMOhn подјељују no правилу: »Колико допринесеш, голико добијеш «. Осим тога предлалсе да се сви питомци, који су прошли крајем школ. године у науци, a којима нема ни друтих приговора, да се приме у интернате и за слиједећу годину, шго се и усваја. Апелује на јединице да пораде на уредном сакупљању чланарина. Коначно се даје пуно повјерење Главном одбору, уз аплауз свих присутннх делегата, да он no свом најбољем нахођењу, у смислу изнесених предлога и сугестија, ријеши молбе за подјелу мјеста у интернатима, стипеидија и потпора за идућу год. Претсједник r. Др. Хасанбеговић, захваљујући на овом повјерењу, изражава своју бојазан да одлуке Главног одбора no поднесеним молбама не буду имале лоших реперкусија. Коначно Претсједник предлаже да се између присугних делегага изабере један одбор, који he у смислу ове дискусије, предлога и сугестија као 177 �и извјеш таја Главног одбора израдити резолуцију за сутрашњу главну скупштину. У тој резолуцији биће супсумирана сва питања о којима се je данас овако братски дискутовало. У одбор за резолуцију предлаже слиједеће делегате: М ухамеда Суџуку, проф. Кемала Хаџиомерспахића, Бекира Омерсофтића, проф. Хасана Ћ иш ића, Ћ ам ила Хујдура, Муниба Османагића, М есуда Садиковића, Хамида Ку- кића и М ехмедбега Капетановића, што се једноглаоно прима. Претсједник захваљ ује свима говорницима на њ иховом пожртвовању, на њ иховој дискусији и љубави, коју су уносили при претресу свих питања, na затим закљ учује претконференцију, уз буран аплауз делегата. С к у п ш т и н а Г а јр е т о - в е з а д р у г е 10 јула 1937 у 7 сати навечер, послије претконф еренције Гајретове одрж ана je IV редовна главна скупштина Гајретове задруге у Гајретовом дому, ко јо ј je претсједао r. Др. Хасанбег овић. Ha скупштини je било заступано 830 удјела и то дијелом преко власника зад ругара a дијелрм преко опуномоћених задругара. Ha скупштини je §ио присутан и дел егат пријатељ ског завода Београдске задруге- г. Душ ан Радивојевић, генерални ди ректор -ЈЗеоградске задруге у казао на путеве којим треба да иде наша задруФа из Београда, који je у врло исцрпном реф ерату и пријатељ ске односе ндше са Београдском задруго.м, наглаш ујући да Haiila задруга више није- сама и да има свој јак и ОСлонац у Београдској задрузи. Ова je скупш тина^требала бити о д р ж ан а у мјесецу априлу али je одлож ена д о Г ајретове скупштнне са дозволо.м надзорних власти, д а би се указала м огућносг задругари м а са стране који д олазе на Г ајретову скупш тину д а успут посјете и1задругину скупш тнну. И уистину ова je скупш тина била н ајпосјећенија о д свих д осад аш њ и х скупш тина a и no сво.м раду и корисним закљ учц и м а з а напредак задруге н ајп лодп и ја досада. И звеш тај У правног одбора паж љ иво je саслушан и једн огласн о примљен са п редлозим а: 1) Д а се отвори н ово кол о удјел а; 2) Д а се о д чистог виш ка Дадне 10% Г ајрету a сав п реостатак д а се пренесе у Резервни фонд. Послије и зв је ш та ја У правног о д б о р а зад руге скупш тина je примила оваку билансу с а рачунима губитка и доби тка: Б И Л A НСA на дан 31 дец ем бра 1936 године Актива: Г оговина 33.834.23 Д ин., Д уж ници 299.186.07 Дин., И нвентар са 10% о тп и са 4923.— Д., Залиха тисканица 1500.— Дин., Пасива: У дјели за д р у га р а 173.100.— Д ин., Резервни ф о н д 23.504.24 Дин., У лози на ш тедњ у 27.105.— Дип., У лози на књ иж ице 105.949.92 Дин., Виш ак из 1936 год. 9784.14 Дин. 178 РАЧУН ГУБИТКА И ДОБИТКА на дан 31 децембра 1936 године Губитци: Трошкови: хонорари, свијетло, тисканице и друго 14.134.16 Дин., 10% отписа о д инвентара 547.20 Дин., Пословни виш ак у години 1936 9 7 § 4 .^ Дин., Д обитци: Рачун камата 21.000.50 Дин., Уписнина 2070.— Дин., од наплаћених ш тампаница 1395.— Дин. П ош то je скупштина саслуш ала « прим ила извјеш тај Н адзорног одбора дал а je разрјеш ницу Управном и Надзорном одбору за р ад у години 1936. И за тога преш ло се je на избор новог Управног и Н адзорног одбора, јер je Управа била дала колективну оставку. По предлогу кандидационог о д б ора скупштина je једногласно усвојила ову листу нове Управе: Управни одбор: Др. Тановић Јусуф, Хардага 'М ујага, Селесковић Осман, Капетановић М ехмедбег, Бучук Садик, Арсланагић Асимага, Хасанбеговић Салко, Ч ом ара Исмет, Хфз. Панџа М ухамед, Ф еризбеговић Емин, Салихбеговић Д р. Бехаудин, Ф очо Салнхага, Радивојевић Душ ан, С танојловић М илутин, Чолић М ехмед, Табаковић Ахмет, Имам овић Вехбија, Алибеговић Есад-бег, Хасанбеговић Хасан, М ујичић И брахимага. Н адзорни о дбор: Саханић Акиф, С ам оковлија Д анијал, Дрљевић М устафа, Ченгић И сф ендијар, П аш ић Јусуф-бег. Зам јеници: Инж. Цицо Салко, Б раво М ухамед, М емиш евић Сеид. Зам јеници: Јахјаеф ендић И брахим , Д ауповић З а јк о , Пиркић Алија, Крзић И брахим , А рнаутовић Смаил, Т аф ро Хилмија. У правни одбор на првој св о јо ј сједници конституисао се je овако: П ретсједник: г. Др. Јусуф Т ановић; I подпретсједник: г. Осман Селесковић. II подпретсједник: г. М ујага Х ардага. Пословни одбор зад р у ге састоји се о д ове господе: Д р. Јусуф T anoenh, Панџа X. М ухам ед еф., М ехмед-бег Капетановић, Исмет Ч ом ара, Емин �ФеризбеговиИ, Салко Хасанбеговић, Салихага Фочо, Асимага Арсланагић. И за избора нове Управе прешло се на VIII-му тачку дневног реда, промјене у правилима. Beh дуље времена осјећала се je потреба промјене извјесних чланова у правилима, што се je на овој скупштини измијенило. Овог пута дош ло je д о измјене у чл. 48 који говори о праву гласа. Досада je сваки удјел носио један гас a сада je усвојено да право гласа имају: Задругари до 3 удјела 1 глас преко 3 до 6 удјела 2 глас 6 до 10 „ 3 10 до 20 „ 4 20 до 30 5 30 до 40 „ 6 40 до 50 7 50 до 65 „ 8 65 до 70 „ 9 80 до 100 „ 10 За сваку даљњу стотину no 1 глас. Досада je скупштину no правилима требало одржавати најкасније до конца априла a сада je усвојено да се одрж авају у јулу заједно са Гајретовом ■скупштином. „„ „„ и „ н„н н n „ ГЈо старим правилима Предсједник Главног 6Дбора Гајрета био je истодобно и претсједник задруге док je сада усвојено д а се претсједник бира између свих задругара. To су најважније измјене у правилима a било их je још мање важних. У евентуалијама узели су учеш ћа г. г. Имамовић Вехбија, Крзић Ибрахим и Панџа М ухамед еф. и многи други задругари no разним важним питањима задруге. Највише се je говорило о Посмртном фонду за све Гајретове чланове, који се још налази у оснутку, али који ће за кратко вријеме моћи д а отпочне са својим корисним дјеловањем, јер ће овај фонд моћи да пружи врло повољно и јефтино осигурање укопа свима Гајретовим члановима гдје се они налазили на територији Гајретовог дјеловањ а. По свима изгледима, n o саставу нове Управе, no интересу задругара за задругу, no реорганизацији ко јо ј се je приступило у нашој задрузи као и .no свича другим објективним условима иста ће задруга кренути јаче и снажније напријед своме постављеном циљу — економском препороду нашег запуштеног свијета. П о з д р а -в н е д е п е ш е Поводом одржавања Гајретове главне скупштине, упућене су Главном одбору слиједеће депеше: Чапљина: Поздрављамо скупштину желећи добар и плодоносан успјех, дајући повјерење Главном одбору. Гајрет — Чапљина Београд: Београдски Гајрет »Осман Ђикић« поздравља скупштину братског друштва са најтоплијим жељама за срећан рад. Претседник Ђурађ Јосифовић Градачац: Ж алећи моју запреченост кличем скупштини: Живили и само напред! Др. Браво Бихаћ: Овај одбор у нарочито сазваној сједници жали да не присуствује овогодиш њој мани- фестацији Гајретових радни^а у раду на Гaјретовој предконференцији, Гајретовој задруж ној скупштини и скупштини Главног одбора Гајрета, na у име своје и чланова свесрдно поздравл.а учеснике и учеснице честитајући господину дру Авди Хасанбеговићу петнаестгодишње водство Гајрета и кличући свима живјели! — Претсједник Осман Реџић Зеница: Сретан успјех скупштине жели Др. Синан Мушановић Грачаница: Много жалим што сам спречен да, као делегат одбора, присуствујем главној скупштини Гајрета. Вруће желим да рад скупштине буде окруњен успехом и у тој жељи срдачно поздравл.ам Вас и све скупштинаре. Ж ивео Гајрет! М. Тајиб Окић 179 �Записник XXXI редовне глсгвне с к у о ш т и н е друштпа ГајреТ одржане 11 јула 1937 године у Сарајеву Скупштини присуствују, п оред 40 чланова Главног одбора Гајрета из Сарајева и унуграш њости, делегати Гајретових мјесних одбора и повјереништава, и то: Бањ алука: ГЈроф. Кемал Хаџиомерспахић; Бугојно: Абдурахман Садиковић; Батово: Нурко Челик; Чајниче: Муниб Османагић; Чапљина: Назиф Оручевић; Д о бој: Ибрахим М ујичић, Хасан Мемишевић, Еминбег Сулејманпашић, Инж. Ћ амил Чокић и Исмет еф. Беш лагић; Дервента: Есадбег Алибеговић и Ахмед Садиковић; Ф оча: Едхем Исановић; Ф ојница: М ухамед Суџука; Гацко: Салих Слипичевић; Гораж де: Н урија Раш идкадић, Осман Раш идкадић и Салих Беговић; Грачаница: Р и ф а т Мехинагић и Асим А ликалфић; Јабланица: Алија Хиндић и Хилмија Какњ о; Крека: Ахмед Џамбић и Сулејман Бојаџи ћ; Косовска М итровица: Муле Никш ић; Калесија: Хасан Хаџић, А лија Турић, Османбег Газибеговић, Авдага Хрустић и М устафа Халиловић; Коњиц: Атиф Д и здареви ћ, МехмедДлија Хаџић и Д р. Исмет П оповац; Купрес: Х аф из Хасан еф. Оџачкић; К ладањ : Ерад еф . М аш ић; Калиновик: Хамид Тановић; Л укавац Т ур.ц М ухарем П аш ић; Љ убуш ки: Алија Орман, М устафа Д издаревић, Шериф Садиковић и Хасан Ги-је; М аглај: Ибрахим еф. Крзић, Алија Брадарић, Сулеј.чан еф. П аш агић, Беган Карахусић; М иоче: Сухбија Бахтови ћ; М осгар: П роф. М усгаф а Алнкалфић, Ш еф кија М уфтић, проф. Вехбија И м амовић, Сулејман Ф ехимозић, М ухамед-Ћ иш ић, проф; Хасан Ћ иш ић, X. Ибрахим Слипичевић; Невесиње: М есуд С адиковић; Озрен: Еминбег Ш ахинпаш ић; Плевље: М ухамед Хаџисмајловић, Ћ амил Селмановић, Абдуселам Абдулахози ћ, Смајо Љ ухар, М ухам ед Д рнда, Ф ерид Хаџиатлагић, М ехмед Бајрактареви ћ, Ш ућро П ајевић, Бећир Ћ атови ћ; П урачић: Џ емал А забагић и Хасан Ф атуш ић; П рњ авор: Ћ ам и л Бакалбаш и ћ; П розор: Ш ериф Ћ ати ћ; Рогати ц а: А хм ед Р и за П аш ић, Едхем Бран кови ћ; С арајрво: И сф ендијарбег Ченгић, Ћ ам илбег О см анагић, Ем инбег Ф еризбеговић, Мустаф а Ш арац, Ш укри ја Хаџић, Салихага Ф очо, Абдурахман Прцић, Ћ ам и л Ри зван бегови ћ, Хамид Ф азлагић, И брахим Вањ о, Ф адил Касумагић, Абдуселам Б ал аги ја, Џ евад С улејманпаш ић, Л утф о М уфтић, Хајрудин Д ардаган ; С толац: А хм ед Сефо, Авдо М ехмедбаш ић, М ехмед Гребиђела и Ахмед Реџић; Скопље: проф . Ф уад Слипичевић; Ш еварли је: Ш абан О м еровић и Салко А хм етовић; Требиње: Зејнил Б егови ћ, Адем Капетановић, Ћ ам ил Хујдур, Заим Волић и О м ер Брачко ви ћ ; Т узла: Алија Арнаут, М урагбег Заи м ови ћ, М ејран Ж игић, М ехмедалија Џанић, А за Џ анић, З ех р а Берберовић, Ајиш а Чустовић, Сулејман Б ојаџ и ћ , A ra Прцић и М ахмут А рнаутовић; Трав-ник: Смајл Арнаутовић, Ха.мдија Баш агић, Х идајет Арнаутовић; Вареш : М ујага Х асагић; Високо: Хилмо Т а ф р о ; Виш еград: Глибо Ф адил, Ибрахим Т в ртковић, М алић Тоскић, М уратбег Ченгић, Халил К урталић и Али еф . Kaipaмустаф ић; Зеница: Н езир Е киновић, М ехмедалија 180 Тарабар и Зухдија М ујагић; Завидовићи: Нуман Османефендић, М ујо М ујић, Раш ид Шогол>, Ш ериф Старчевић, Омер Парић и Захир Уљић. Тачно у 9 сати прије подне ступа у салу Гајретова дом а, гдје се одрж ава скупштина, И заслачик Њ ег. Величакства Краља бригад. ђанерал г. Јован Павловић, у пратљи претсједника Гајрета, кога скупш тина дочекује стојећи, уз бурне аваци је Њ ег. Величанству Краљу. Када су се овације стишале, Изасланик Њ его ва Величанства Краља, бриг. ђен. r. Јован Павловић je рекао: У име ‘Њ его ва Величанства Краља П етра II имам част д а будем изаслан на свечаност Гајретове годиш њ е скупштине и д а испоручим Вама свима п оздраве Ј-Бегова Величанства Краља Петра II, Чији сам изасланик. (Бурни поклици: Ж ивио Краљ!) Претсједник Главног одбора Г ајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић: Господине Изасланиче Њ егова Величанства Краља! Пош товани изасланици, сестре и браћо делегати Гајрета, У овоме моменту, када отварамо наш у XXXI главну годиш њ у скупштину, у моменту када подносимо и звеш таје о нашем прош логодиш њ ем раду и када с тим радом можемо бити потпуно задовољ ни, у овоме моменту нашега весеља и радости, морам о д а се поклонимо пред сјенима О нога, који би се дан ас н ајв в ш е веселио нашем раду и успјеху, да се поклоним о пред сјевим а наш ег неумрлог Блаж енопочивш ег Витешког Краља Александра Првог Уједииитељ а (Поклици све скупш ттне стојећи: »Слава Му!«). Наш бол je велик и теж ак, јер je Гајрет у Ј-Бему изгубио свога наЈвећег лријатељ а. О тварајући ову скупштину у Њ его ву славу, a у зд р ављ е и ничим непомућеви ж ивот наш ег млад о г Краљ а, наш ег узвиш еног П акровитељ а, Њ е го в а Величатства Краља Петра II и цијелог Краљ евског Д ом а (бурни поклици: Ж ивио!) ja ћу у име Вас, у име скупш тине као и у име свих Г ајретови х радника који овамо не дођош е, да упутим слиједећу депеш у Кабинетској канцеларији Њ . В. Краља: Кабинетској Канцеларији ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉ А БЕО ГРА Д М ногобројни делегати окупљени на Г ајр ето во ј главној скупшгини упућују своје прве мисли узвишеном Престољу Карађорђевића, Н ајвиш ем Г ајреtobom Заш титнику и 11окровитељу, Њ е го в о м Величанству Краљу Петру II са искреним и непоколебивим осјећајим а вјерности и оданости у з одуш евљ ене поклике: Д а живи Њ е го в о Величанство Краљ П етар II! Д а живи узвиш ени Краљевски дом! Д р. Авдо Х асанбеговић Претседник Гајрета �(Завршетак читања ДеОеше, попракен je од цијеле скупштиме устајањем и са бурним поклицима Њ . В. Краљу). Исто тако упутићемо поздравну делешу Њ еном Величанству Краљици М арији, узвишеној Мајци наш ег дичног, драгог и узвишеног Покровитеља, rb. В. Краља Петра II: Кабинетско ј* Канцелари ји 1ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ БЕОГРАД У безграничној вјернасти и оданости Гајретових радника узвишеном дом у Карађорђевића слободни смо упутити са данаш њ е Гајретове главне годишње скупштине узвиш еној М ајци Гајретова Пакровитеља одушевљене поклике: Д а живи Њ ен о Величанство Краљица М ајка Претседник Гајрета Др. Авдо Хасанбеговић (Читање и ове депеш е попраћено je бурним поклицима Њ еном Величанству Краљици Марији са. Ж ивила). Такођер hy, драга браћо и пријатељи, упутити поздравму депеш у Њ еговом Краљевском Височанетву Кнезу Намјеснику Павлу: Канцеларији Њ ЕГОВОГ КРАЉЕВСКОЕ ВИСОЧАНСВА КНЕЗА НАМЈЕСНИКА БЕОГРАД М ногобројни делегати окупљени шГсвих мјеста «а FajpeioB oj главној скупштини одушевљено поздрављ ају Ваше Краљевско Височанство и узвишени Краљевски дом. Д р. Авдо Хасанбеговић Претседник Гајрета (Бурни поклици: Ж ивио). Господине Изасланиче Њ ег. Вел. Краља! Ja Вас молим да будете тумач на Највишем М јесту ових и зр а за непоколебиве љубави, вјерности и оданости према Њ ег. Вел. Краљу и цијелом Краљевском дому. Молимо Вас да будете тумач Ha­ rne ријеш ености да се у нашему раду нећемо покодебати, јер смо свјесни да се нашим радом најљ гпш е одуж ујем о Краљу и Отаџбини. Њ ег. Величанство Краљ и цио Краљевски узвишени дом наћи ће у 'Свима жзментима н ајвјерније поборнике и борце за Краља и Отаџбину. (Поновне бурне овац ије Њ . В. Краљу и Краљевском дому). Našu skupštinu posjetio je izaslanik g. Ministra pro­ svjete, načeiniK prosvjetnog odjeljenja Kr. Banske uprave, g. Bogoljub Bijelić (poklik Živio), kojega pozdravljani i molim da izruči blagodarnost g. Ministru na njegovoj paž­ nji prema Gajretu. Našu skupštinu je počastio izaslanik g. Bana drinske banovine podban g. Rašković, koga također toplo pozdrav­ ljam. (Poklici: Živio). Skupštini prisustvuje izaslanik Komandanta II armiske oblasti, san. pukovnik g. Dr. Andrić (poklici: Živio). Meni je osobito zadovoljstvo što u našoj sredini mogu pozdraviti pretstavnike naše dične vojske (Živila vojska). Našu skupštinu počastili su svojom posjetom i pretstavnici naše posestrime Prosvjete, na čelu sa njenim uva­ ženim pretsjednikom g. Dr. Besarovićem (Živila Prosvjeta, živio Dr. Besarović). Vas, braćo delegati, pozdravljam sa iskrenom dobro­ došlicom, a istovremeno i sa blagodarnošću, što ste se žrtvovali i pohitali i iz najudaljenijih krajeva naše otadžbine, da saradujete na ovom našem zajedničkom poslu. Pretstavljam Vam izaslanika vlasti g. Svetozara Raketića. Za ovjerače zapisnika naše skupštine predlažem Mehmedbega Kapetanovića i Bekira Omersoftića. (Prima se). Našoj skupštini prisustvuju, kao i redovno, pretstavnici naše štampe. Pozdravljajući ih, ja ih i ovoga puta mo­ lim da naš rad prate i prikazuju objektivno. Prelazeći na rad ove naše skupštine, dozvolite mi da kažem još nekoliko riječi. U toku rada naše jučerašnje pretkonferencije, mi smo konstatovali uspjehe Gajreta u ovoj godini, usprkos mnogostrukim teškoćama, koje su nam se istavljale na putu, a uz to smo konstatovali jednodušno našu želju da Gajret još više ojačamo, da ga proširimo i učvrstihjo, kako ne bi bilo ni jednog kraja, ni jednog mjesta gdje žive muslimani u našoj otadžbini, gdje Gajret ne bi bio poznat, gdje Gajret ne bi bio prihvaćen s ljubavlju od cjelokupnog našeg elementa i gdje ne bi bilo Gajretove solidne i pozitivne jedinice. Na jučerašnjoj našoj pretkonferenciji konstatovali smo punu dozu ozbiljnosti u našem zajedničkom radu i riješenost nas svih da se još više žr­ tvujemo i da još više radimo, nego smo dosada radili. Na jučerašnjem našem zajedničkom radu, na lijepim predlozima i sugestijama, na objektivnosti Vaše kritike, ja Vam od srca blagodarim. Pozdravljajući Vas, braćo delegati, ja pozdravljam preko Vas i sve one naše mnogobrojne radnike na terenu,, koji s Vama zajednički, ruku pod ruku, saraduju na narod­ nom poslu, a ne mogoše prisustvovati ovoj skupštini. A sada kada smo se sjetili naših vrijednih živih radnika i prijatelja, naša je dužnost da se sjetimo i naših rahmetlija, naših članova i radnika, koji u prošloj godini preseliše na bolji svijet. Sekretar g. Hainid Kukić: U prošloj godini preminuše slijedeći Gajretovi radnici i članovi: Iz Banjaluke: H. Ibrahim ef. Maglajlić, Hat. Idriz Kadenić i Edhem Bahtijarević, Bihaća: Nikola Popović, Bos. Broda: H. Hakija Hodžić, Cazina: Muhamed ef. Burzić, Doboja: Rifat Memišević, Dervente: Smail-Hakija Udžvarlić, Kreke: Alija Bakić, Kladnja: Adolf Slavik, Kakanj-Doboja: Vejsil Haračić, Lukavca: Ahmo Begić i Musa Ramić, Ljubuškog: Kadrija Gujić i Dževal Dizđarević, Mioća: Bekr ef. Lagumdžija. Olovo: Asini Kadrispahić i Leon Levi, Prijedora: Stjepan Fibetin, Prnjavora: šuhreta Sarajlić, Sarajeva: Prof. Hasan Hodžić, Mehmed Alija Jalovčić, Ibraga Mehmedbašić, Hidajetbeg Kulinović, Nuraga Hasagić, Dr. Hamiđ šahinović-Ekrem, pitomac Safet Sulejmanović, Alijaga Poturović i Alija Rizvanbegović. Skuplja: Muhamed ef. Dizđarević i bivša pitomica Habiba h. Sarajlić-lbričević, Stoca: Mehmed Dervoz, legator i H. Mašim ef. Mahić, utemeljač, Vlasenice: Esadaga Kurtagić, Visokog: Asini H. Mehmedagić, Trebinja: Rade Stijačić, Zavidovića: Sinan Muhić, Žepča: Salih Bilal. (Skupština stojeći odaje počast preminulim Gajretovim članovima i radnicima sa: Alah rahmet-ejle i slava im!) Pretsjednik: Prije nego pređemo na diskusiju po svima društvenim pitanjima, pozivam sekretara, da podnese skupštini ekscerpt izvještaja o radu Gajreta u prošloj godini. 181 �Sekretar g. Hamid Kukić: Opširan i detaljan izvještaj o radu, Gajreta ii prošloj godini štampali smo u prošlom broju lista »Gajret«, kojega smo blagovremeno otposiali društvenim jedinicama, pa su ga sigurno g. g. delegati mogli pročitati i proučiti. Iz toga izvje­ štaja može se uočiti poletan zamah Gajretove organizacije i njen uspjeh, koji prevazilazi uspjehe prošlih godina. Dajući Vam kratak ekscerpt iz cijelog našeg izvještaja, naglašavamo ponovno da je prošla godina za sva društva u zemlji, pa i za nas, bila teška. Teške ekonomske prilike osje­ ćale su se na svakom koraku i u svakoj .akciji. Međutim, istovremeno, dok se osjeća pritisak krize i ekonomskog malaksavanja, opaža ,se na drugoj strani, jedan pozitivan momenat u formiranju našeg društvenog života. Osječa se naime jačanje svijesti kod naših širih slojeva. I baš ta činjenica daje mnogo moralne snage da povjerujemo u bolje dane i sretniju budućnost Gajreta i našeg muslimanskog elementa. Razvijanjem svijesti i osjećanja dužnosti kod našeg svijeta, rađa se i jedan dublji smisao za zajednicu i njen na­ predak. Otuda je i ovogodišnji uspjeh Gajreta ne . malo izne­ nadio sve one koji nisu vjerovali u svijest Gajretovih radnika i pregalaca, u svijest narodnih slojeva. Uspjeh Gajreta je evidentan. On je prešao i očekivanja mnogih nas, jer je bilans prošlogodišnjeg našeg materijalnog rada prebacio predviđenu budžetsku svotu. Cjelokupna bu­ džetska svota određena je na prošloj glavnoj skupštini sa Dm 1,155.000.—. Međutim, zahvaljujući radu i požrtvovnosti Gajretovih trudbenika, taj je iznos ostvaren u cijelosti, a osim toga je prikupljen još i viša)c prihoda u iznosu od Din 210.000. Svoju kulturno-prosvjetnu j privredno-socijalnu misiju Gajret je i ove godine izvršavao na već poznati način. Prven­ stveno je posvećivao brigu školovanju srednjoškolske omla­ dine, kao i omladine na stručnim školama i zanatima i to putem svojih internata i stipendija. Kroz S internata u Sarajevu, Mostaru, Banjaluci, Tuzli, Bihaću, Plevlju i Trebinju prošlo je ove godine) 429 pitomacaica, a od toga ih je bilo na kraju školske godine 369. Izdrža­ vanje srednjoškolskih internata stajalo je prošle godine Din 880.000.—. Osim toga Gajret je izdao 173-orici đaka i šegrta stipendije u iznosu od Din 98.000.— i 67 jednok lih potpora iu od Din đacima kako srednjih tako i visokih škola u u 13.500.—. Kulturno prosvjetni rad u narodu vršio je (Gajret još i drugim korisnim akcijama, a najvažnije su: izdavanje društve­ nog časopisa »Gajret«, koji je ,u nekoliko ove godine preure­ đen, nadalje štampanje Gajretova almanah-kalendara, koji je naišao na odličan prijem i bio kroz kratko vrijeme razgrabljen. Isto tako održavanjem popularnih i korisnih predavanja, koja su održavali Gajretovi radnici u mnogim mjestima tokom go­ dine, naročito za vrijeme Ramazana. Gajretovo prosvjetno djelovanje bilježi lijepe uspjehe na vrlo velikom broju Gajre­ tovih priredaba, koje za širenje prosvijećenosti i društvenog života imaju naročito velik i koristan značaj. Gajretov socijalni i privredni rad zauzima posljednjih godina naročito mjesto. Uloga Gajretovih jedinica u socijal­ nom i privrednom preporodu muslimanskog dijela našeg naroda, nosi pečat jednog velikog i značajnog pregalaštva. Težak ekonomski položaj muslimanskog dijela i našeg naroda, nametnuo je Gajretu ozbiljnu brigu za njegovo poboljšanje i ozdravljenje. Gajret je stoga ušao sa mnogo volje i ozbilj­ nosti da naše ekonomsko stanje popravi. U tome pravcu vrše pravilnu funkciju Gajretova kreditna zadruga u Sarajevu, Gajretova ženska zadruga za unapređenje domaćeg zanat­ stva i radinosti u Trebinju, Gajretova ćilimarska škola u Novom Pazaru, Gajretova ženska stručna škola u Stocu i Za­ druga Gajreta i Kola Srpskih Sestara u Sarajevu, a ovaj je rad nadopunjen brigom i staranjem oko sm ještaja šegrta na razne zanate putem društva »Privrednik« u Beogradu. 182 Na kraju moramo ukazati na nekoliko važnih momenata, 0 kojima naša glavna skupština treba detaljno da prodiskutuje i da donese konkretne zaključke. Prije svega za nas Je vrlo važno pitanje internatskih zgrada u kojima se , školuje Gajretova omladina. Zgrade u kojima su smješteni naši inter­ nati ne odgovaraju potrebama. Osim Sarajeva traže inlernatske zgrade još,i Mostar, Tuzla i Banjaluka. Uspjeh naših pitomaca u školama ne smije nas zado­ voljiti, jer je ove godine dosta Veliki broj pitomaca-ica ssa ne­ uspjehom završio godinu. Povodom ovoga uspjeha i strujanja među srednjoškolskom omladinom, potrebno je da o ovoj stvari razmislimo i donesemo cjelishodne zaključke, kojih ce se,G lavni odbor pridržavati u radu oko izdržavanja internata 1 vaspitanja pitomaca. Prošlogodišnja pretkonferencija za Gajretovu glavnu skupštinu pozabavila se poduže pitanjem neblagodarnosti mnogih Gajretovih pitomaca prema Gajretu i narodu. Diskusija po ovom pitanju došla je do izražaja u jednoj tačci rezolucije sa prošlogodišnje skupštine u kojoj je rečeno: Konstatuje se da veliki broj bivših Gajretovih pitomaca ne pokazuje se prema Gajretu zahvalnim. Osuđujući taj nelojalni postupak prema Gajretu, apeluje se i ovim putem ,na savjest tih ljudi, da u ovim teškim i ozbiljnim vremenima ne griješe prema Gajretu i narodu«. Efekat ovoga apela prošle skupštine je nikakav, pa zbog toga ovo pitanje tre b a ,uzeti i ove godine u pretres i donijeti nove zaključke po njemu. Mnogi Gajretovi pitomci za cijelo vrijeme svoga školovanja jeli su Gajretov hljeb i na njih je trošen trudom i znojem Gajretovih radnika sakupljeni narodni novac, a ti pitomci ,kada dođu do službe i položaja pomoću Gajreta, zaboravljaju svoga dobročinitelja, okreću mu glavu i ne rade ne samo za Gajret, ,nego ni, za kakvu našu ustanovu. Trebalo bi da iznađemo sredstva da Gajretu ipak omogućimo da dođe do onoga što je dao. Podnoseći ovaj ekscerpt našeg izvještaja o radu u pro­ šloj godini, molimo Vas da ocijenite taj rad objektivno i to kako rad Glavnog odbora, tako i rad svih društvenih jedinica, te da donesete zaključke, kako bi se taj rad u interesu naše zajednice još više, proširio i ojačao. (Pretsjednik potom daje kratku pauzu, za koje vrijeme pretstavnici vlasti i društava napuštaju skupštinu uz po­ klike delegata.) Pretsjednik: Čuli ste ekscerpt izvještaja Glavnog od­ bora, a sigurno ste proučili i otposlate Vam štampane izvje­ štaje. Mi smo jučer, nakon pretresa svih naših pitanja, iza­ brali odbor za izradu rezolucije, koji pored rada na rezo­ luciji, treba da izabere iz svoje sredine govornika, koji če nam danas sažeto iznijeti u svome govoru sva pitanja, koja smo jučer pretresali, a koja će biti sadržana i u rezoluciji. Moh izaslanika odbora za rezoluciju da uzme riječ. G. Muhamed Sudžuka: Nakon svestrane, opsežne i iskrene diskusije, zasnovane na temelju iscrpnih referata Glavnog odbora, mi smo jučer na konferenciji naišli na mnoge stvari i činjenice o kojima smo poveli računa objek­ tivno i iskreno, ne zadržavajući se na ličnim pitanjima koja su ponekada kočila uspješan rad. Gajret po svome osvještanom principu ide utrtim putem već 33 godine samo na­ prijed, ne gledajući ni desno ni lijevo. Posmatrajući Gajretove radnike sa jednog višeg pijedestala i posmatrajući masu kojoj pripadamo i za koju radimo, — onako kako smo često govorili o onima koji su nam donijeli slobodu, onako će se jednoga dana, kad se bude govorilo o onima koji su dali sadržaj toj slobodi, moći s punim pravom go­ voriti i pisati o Gajretu i njegovim zaslugama za naš na­ rod. Jer, ni jedno društvo, ni jedna institucija, ni jedan pokret — a Gajret smijemo nazvati pokretom — ne bori se s toliko poteškoća, koliko Gajret i Gajretovi radnici. Od �najneznatnijeg radnika pa sve do našeg pretsjednika g. Dra Hasanbegovića, svi mi sa rijetkim samoprijegorom i požrtvovanjem upiremo sve snage da se dignemo i da se odr­ ž a o - Pitamo se: hoćemo li uspjeti i hoćemo li još više po­ dići naš Gajret. Ja smjelo tvrdim, pored ovakovog kon­ struktivnog rada, da ćemo se dići. Jučer je g. pretsjednik zgodno rekao: da je Gajret nešto što je iznad svega, a to je apsolutno tačno. Pretsjednik je naglasio da mi radimo s najvećom obazrivošću i da pazimo na svaki potez, kako Gajret ne bi usljed naših postupaka trpio i otišao stran­ puticom. Mi gledamo otvorenih očiju i pazimo šta radimo, ne dajući jedan drugome da maknemo bilo kuda s našega puta. Mene je zapala dužnost, a ujedno i zadovoljstvo, da referišem o svemu onome što smo jučer tako svestrano radili. Na temelju onoga što smo jučer čuli i pročitali, mo­ ram lojalno da kažem i izrazim punu zahvalnost Glavnom odboru Gajreta da je učinio maksimum napora i žrtava, a da u isti mah te žrtve nisu bile uzaludne, već da su dale pune rezultate. Ono što je bilo prošle godine predviđeno, mahom je i ostvareno. Ono što smo namjeravali, već je započeto. Za jednu godinu ne možemo sve ostvariti. Mi idemo korak po korak, ali idemo konstantno naprijed. Izražavajući zahvalnost Glavnom odboru, moram iskazati zahvalnost i svakom bratu i sestri iz svih naših krajeva, ma gdje se oni nalazili, koji su pomogli i pomažu rad Gaj­ reta. Svi oni zaslužuju da im se kaže hvala. Ali na tome ne smijemo stati. Ovi postignuti yspjesi treba da budu te­ melji, na kojima ćemo izgrađivati naše daljnje nove uspjehe. Mi ne smijemo biti potpuno zadovoljni s našim rezultatima, jer bi to značilo napustiti daljni rad. To bi značilo prepu­ stiti se talasu vremna, koji gazi sve pred sobom što je nesposobno za život. Prilikom posmatranja našega rada mi smo se najviše zaustavili na pitanjima, gdje smo i otpočeli s Gajretovim radom. Gajret je započeo svoj. rad sa omladinom i njenim školovanjem. Omladinu treba podizati, treba podizati one koji dolaze, osposobiti ih za životnu borbu i izvesti na pravi put. Već su nekolike naše generacije prošle kroz Gaj­ ret. Danas nema više od 10% intelektualaca muslimana u B. i H., koji se nisu direktno ili indirektno koristili Gajretom. Sve ono što smo dali i što danas imamo, imamo da zahvalimo sa 90% našem Gajretu. Našoj omladini juče­ rašnji naš skup je posvetio naročitu pažnju. Izraženo je i nezadovoljstvo sa mnogima koje Gajret pomaže i rečeno je da ne možemo biti potpuno zadovoljni sa stanjem kakvo je u ovom pravcu! Ipak, za utjehu, treba da podvučem sli­ jedeće: Duh naše omladine, duh je vremena. Val koji za­ pljuskuje cijeli svijet, nije ni nas mogao mimoići. Taj val zahvatio je srednjoškolsku omladinu, pa nije mogao mimo­ ići ni Gajretove pitomce. Mi smo svi skupa dužni da sno­ simo punu odgovornost za našu omladinu i njen odgoj. Ekonomske, socijalne i društvene prilike, odgoj, štampa i literatura — sve to skupa ima svoga utjecaja na omladinu. Taj utjeca, ako se ne vodi pravim putem, u mogućnosti je da skrene više na zlo, nego na dobro. O tome uticaju treba voditi računa. Našu omladinu mi ćemo okupirati radom i samo radom. Mi ćemo otkidati od svojih usta da joj pru­ žimo mogućnosti za školovanje, ali ćemo tražiti od uje s punim pravom, da i ona ovako nastavi, i da zna s kakvim se žrtvama uspjelo da se postavi na noge. S pojačanom pažnjom posvetićemo brigu omladini, i to pažljivim izborom prefekata i vaspitača, kao i svih drugih lica koja tu dolaze u obzir. Ti su dužni da s mnogo obazrivosti i takta pristupaju omladini, vodeći računa o njenoj osjetljivosti i reakciji. S mnogo pouzdanja očekujemo da će se rad na vaspitanju omladine u idućoj godini završiti s boljim uspjehom nego dosada. U vezi sa našom omladinom, jučer smo dotakli i pita­ nja internatskih zgrada. Mi smo svi jednodušno izjavili da intematske zgrade, onakve kakve su, ne odgovaraju po­ trebama naše omladine, ne odgovaraju savremenim potre­ bama života. Bilo je mnogo sugestija i iznalazili su se na­ čini, kako da se u buduće radi u ovom pogledu. Ovo pitanje Gajret ne smije da rješava jednostavno i bez obazrivosti, naprečac. Gajret će po običaju, kakav je vladao dosada, prići rješavanju toga pitanja s mnogo opreznosti. Naći će se najpogodnija sretstva za podizanje novih internatskih zgrada i to prvenstveno od Gajretovih jedinica, gdje su do­ sada postojali Gajretovi internati. Te jedinice treba da stave svoje predloge, da organizuju sabirnu akciju za osni­ vanje zajedničkoga fonda i da iznalaze sretstva za taj fond. Kao svoju ličnu misao dodajem ovo: Sjetimo se da su oni koji su prije nas prošli kroz škole, živili pod težim okolno­ stima, nego živi današnja omladina. Sjetimo se da je veliki broj intelektualaca prošao kroz škole obavljajući poslužiteljske poslove. U vezi s našom omladinom pojavljuje se bolno pitanje, a to je da su danas oči svih svršenih osnovaca uprte u Gaj­ ret, a pored njih su ostali Gajretu na brizi već zatečeni đaci, koji još nisu završili svoje školovanje. I dok molbe svake godine pristižu Glavnom odboru u sve većem broju, za isto vrijeme ne pristižu Gajretu tolika materijalna sretstva. Takav je slučaj i ove godine. Glavni odbor Gajreta nije htio da preuzme odgovornost na sebe, pa da u polovici školske godine kaže da ne može svu primljenu omladinu dalje izdržavati, pa je to pitanje ostavio nama da ga rješa­ vamo. Pretresajući to pitanje, konstatovali smo da bi bio grijeh da napuštamo one, koje smo doveli do viših razreda i da ih ostavljamo na ulici radi toga, što njihova mjesta nisu udovoljavala svojoj dužnosti prema Gajretu onako kako treba. Glavnom odboru je stavljeno u dužnost da pri­ likom rješavanja molbi za pomoći u novoj društvenoj go­ dini, uzima u obzir sve okolnosti, te da pozove sve dru­ štvene jedinice da stave naknadne predloge radi povišenja opskrbnina njihovim moliteljima, a u isto vrijeme da primi sve stare pitomce u internate uz izdašniju materijalnu po­ moć i rad društvenih jedinica u idućoj društvenoj godini. U svakome društvu, a to ne bi smjelo da bude u Gaj­ retu, bolno je pitanje članarina, koja je osnovni prihod društva. To je ono na četnu je zasnovano društvo i na čemu ima da počiva njegova budućnost. Svi drugi prihodi vezani su uz razne okolnosti, te se na njih ne može uvijek sa si­ gurnošću računati. Članarina Gajreta je podbacila, ali ne u apsolutnom smislu, nego it relativnom. Mi upisujemo stalno na stotine i hiljade članova, a kad dolazi do naplate članarine, vidi se da je uplatilo svega 10%. Krivica je zato do jedinica, koje svoje dužnosti u tom pravcu ne vrše sa­ vjesno. Lakše je ubirati svaki mjesec po 2 dinara, nego zapuštati ubiranje po nekoliko mjeseci, pa sve to tražiti od jedanput. Kad se povratimo našim kućama sa ovog našeg lijepog sastanka, mi smo svi dužni da se postaramo da iznađemo najpogodnije načine za ubiranje članarine, kako bi se naša članarina u idućoj godini bar podvostručila. Nije pravo da list »Gajret« dobivaju članovi besplatno, a da članarinu uopšte ne plaćaju, jer naš list košta velikih materijalnih žrtava i napora naših saradnika. U vezi sa razgranatim Gajretovim radom, pokrenuto je pitanje i osnivanja Gajretovih zadružnih ustanova. Čim 183 �je Gajret stao na svoje noge i izveo lijep broj školovanih ljudi, morao se okrenuti i na druge strane, da vidi kojim bi putem mogao najbolje da poradi na podizanju svih nas. U tom cilju je osnovana Gajretova kreditna i privredna za­ druga u Sarajevu, a po tom primjeru osnovane su i za­ družne radionice Gajreta u Trebinju, Stocu, Novom Pazaru i Sarajevu. Te ustanove pokazale su već u početku dobar uspjeh, jer su bile na zdravim temeljima. Gajret je izvan i iznad politike, kako je to naglasio i naš pretsjednik. Gajret ima pred sobom, da tako kažem, bezobličnu masu, neobilježenu nikakvim pripadništvom, pa zbog toga u Gajretu ima mjesta svakome članu naše zajed­ nice, svakom dobronamjernom čovjeku, kome leži na srcu dobro muslimana. Gajretu se iz dana u dan nameću nove dužnosti. Stra­ šan je primjer naveo jučer g. Ćišić, da se u jednoj sredini od 2000 duša nalazi svega jedan pismen čovjek. Iako smo mi na Balkanu, mi se smatramo dijelom Evrope. Nacio­ nalni je grijeh svih pozvanih od Oslobođenja do danas, da se tako mala pažnja ukazuje muslimanima B. i H. Mi smo njen sastavili dio i mi treba da budemo nosioci svega kon­ struktivnoga. A kako ćemo to biti, ako ostanemo na stepenu poluprimitivnih ljudi .To kažem kao svoje lično mišljenje.. Napominjem da je Gajret svjestan tih činjenica, pa da se stoga riješio da pristupi radu u najširim slojevima., Ja vas molim da ne shvatite ovu našu odluku u po­ gledu rada u širim slojevima da se mi zanosimo lijepim i kićenim frazama, jer smo -svjesni da rad u narodu nije tako jednostavan. Svaki kulturni radnik, koji je imao posla sa selima, često se puta i razočarao. Svaki čovjek, makar on bio kako inteligentan, ne može se pohvaliti da je u stanju saobraćati s masom. Jer, radeći if selu treba imati mnogo takta, umješnosti i samoprijegora. Mi ne smijemo dolaziti u selo s bahatošću, jer bi se već kod prvog krivog koraka razočarali i stvorili bi jgz, koji bi se teško mogao pre­ mostiti. Nije neumjesna primjedba, tako često čuvena, da kod nas nema pravog kontakta između mase i inteligencije. Ako Gajret hoće da priđe radu u širim slojevima naroda, treba najprije da ispita sve okolnosti u onom kraju, gdje će raditi. Radi toga smo mi, stvarajući rezoluciju, riješili da bi prvi konkretan korak u tome bio taj, da svaka Gaj­ retova jedinica pribavi što prije podatke o našem opštem kulturnom stanju u selu i varošici. Govoreći o opštem kul­ turnom stanju mislimo na sve prilike u prosvjetnom, soci­ jalnom, ekonomskom, higijenskom i moralnom pogledu. Mi treba grafički da prikažemo stanje u pojedinim kraje­ vima i da prikupljene podatke dostavimo Glavnom odboru, koji će ne odmah, nego postepeno, uz saradnju svih nas, preći na planski, sistematski rad, koji je dosada u ovome pravcu nedostajao. Samo sistematski radeći možemo nešto uspjeti. Ako pređemo odmah na djelo, bez izrađenog pro­ grama, teško da će od toga biti koristi. Ovim mojim izlaganjem bio bi u glavnom ponovljen red jučerašnje pretkonferencije. Sve naše želje i sugestije izražene na pretkonferenciji, mi smo unijeli u rezoluciju. Smatram za potrebno da ponovo podvučem, da mi mo­ žemo biti zadovoljni s prošlim uspjehom u Gajretovoj rad­ noj godini; možemo biti zadovoljni zato, što radimo pod izuzetnim okolnostima, često puta neshvaćani i ometani. Ali taj rad makar je zadovoljavajući, ne smije biti za r.as i potpuno zadovoljavajući. Obzirom na ono što se od nas očekuje, mi moramo udvostručenim energijama i sistemat­ ski da pristupamo radu, da mognemo budući naš izvještaj sačekati sa mnogo većim suficitom, nego je to bilo dosada. 184 Kad već govorimo o radu u narodu, ne smijemo gubiti iz vida da mi moramo prethodno pojačati Gajretove pri­ hode. Jer s raspoloživim sretstvima prvenstveno motamo školovati omladinu, a tek sa suvišcima možemo djelovati u širim slojevima. Stoga ne žalimo sebe, zbijmo Gajretove redove, pristupimo bezodvlačno poslu i vršimo sve naše dužnosti, koje Gajret od nas traži, pa ćemo moći vedrijeg čela gledati u budućnost Gajreta i našega naroda. (Burno odobravanje). Г. Хамид КукиН, секретар Главног одбора Гајрета чита садрж ај резолуције: XXXI Главна годиш њ а скупш тина друш тва Гајрет, одрж ан а 11 ју ла 1937 год. у Сарајеву, саслушавш и и звјеш таје појединих функциОнера, те исцрпну дискусију и сугестије делегата свих крајева наше отаџбине, доноси слиједећу Р Е З О Л У Ц И Ј У 1) Главном одбору као и свима осталим Гајре- % товим једпницама скупштина одаје нарочито признање за успјешан рад у минулој радној години, tum прије што су услови за рад у минулој години бпли отежани; 2) Главна годишњ a скупштина нарочито се позабавила питањем васпитног придизања Гајретове омладчне no интернатима. Свјесна великих тешкоha м других фактора, који формирају карактер и способносги наше омладине у данашњици, одлучила je да се cmnia расположивим сретствима настоји од Гајретове омладине створити кадер правих Гајретових идсолога, бораца и искрених прнјатеља; 3) ИспитујуНи свестрано узроке слабом овогодишњем успјеху ђака no школама, скупштина закључује да се овом питању, у коликс се односи на Гајретову омладину, у будуће посвети нарочита пажња, како би се постигли жељени успјесн; 4) Констатујући да зграде пекојих Гајретових интерната не задовољавају савременим потребама, апелује се на Гајретове јединице тих мјеста, да у својој школској области отпочну акцију за изградњу нових интернатских зграда. Главни одбор he са своје стране израдити посебан правилник и створити заједнички Фонд за ту сврху; 5) Како je већ досада Главном одбору стигао сразмјерно велики бpoj молби за помоћи з a идуНу годину од стране Гајретових јединица, a материјалне могућности за подмирење истих су недовољне, то се закључује, да се повјери Главном одбору да on, према своме најбољем нахођењу, изврши расподјелу тих помоћи, водећи no могућности при томе особито рачупа о активности и пожртвовности појединих јединица у раду за Гајрет, као n о томе, да се при подјели нма првенствено водити рачупа о досадањим Гајретовим питомцима; 6) КоистатујуНи да je друштвена чланарина сваке установе na и Гајрета, један од главних прихода, na како иста није донијела очекивани износ у прошлој години, закључује се да се свима Гајретовим јединицама стави у дужност и на срце да у идућој години овоме питању посвете нарочиту бригу; 7) Скупштина je са великим задовољством и симпатпјама попрагпла извјештаје о раду Гајрего- �вих задружних установа у Требињу, Стоцу и Но- вом Пазару, које су са знатним успјехом срганизовале и узнаприједиле кућну радиност ксд нашег женскиња у тим крајевима и тиме ублажиле биједно стање многмх наших породица. Скупштина нарочито препоручује свима Гајретовим јединицама на терену покретање сличних установа и истиче као узор у том погледу поменуте установе; 8) Сматрајући најважнијом граном свога будуher културног дјеловања придизање ш и р и х наподних слојева у вароши и на селу, скупштина доиоси закључак да cee Гајретове јединице у што краћем року прикупе и израде статистичке псдатке о културним, просвјетним, привредним, соци јалним, хигијенским и моралним приликама свога Koaia и да нх поднесу заједно са својим предлозима Главном одбору због израде општег плаиа за просвјећивање и придизање ширих народних слојева; 9) Констатујући да je Гајрет установа у којој има мјеста сваком честитом и добронам јерном гоаћаиину и коме на срцу лежи добро наше уже и шире народне заједнице, скупштина je истакла жељу да -се снаге које раде на истом послу v наролу. оеганизију и KoonnnHHnaiv. како би успјех у том правцу био што бржи и ефикаснији. (Pretsjedničko mjesto privremeno zauzima potpretsjednik g. Dr. Zaim Šarac.) Pretsjedavajući g. Dr. Zaim šarac pita: da li skupština prima predloženu rezoluciju? (Skupština jed'noglasno prima). Dr. Mustafa Hajdarović: Ono što je govor io s. Sudžuka sve je to lijepo i pada nam na srce. Ovih nekoliko tačaka u rezoluciji su lijepe i tačne, samo ja sam očekivao da će se u rezoluciji preciznije riješiti pitanja, fc:oia su u njoj sadržana. Ovo što je u rezoluciji iznešeno, nlije ni polovično riješenje, nego je tu samo doticanje pojedinih po­ treba. S ovom rezolucijom Glavni odbor će zapasti u nepri­ liku. Ja sam očekivao da ćemo na današnjoj skupštini ne donijeti zaključke, nego postaviti zakone za rad u Gajretu. Očekivao sam npr. da će predlagači rezolucije predložiti određenije, da Gajretove jedinice ne mogu preporučivati molbe za stipendije nekome ko nije član Gajreta, i prva tačka rezolucije trebala bi da glasi: Gajret može da pomaže samo svoje članove, odnosno njihovu djecu. Ako izvjesno dijete ima talenta, a nema nikoga svoga od rodbine, treba! i njemu ukazati pomoć. To je potrebno zbog toga što ima slučajeva da smo mi omogućivali nekome da završi svoje studije, a njegovi najbliži rođaci odvraćali su druge od Gajreta i ra­ dili protiv Gajreta. Pretsjedavajući Dr. Šarac: Po ovom pitanju bilo je go­ vora i na jučerašnjoj pretkonferenciji. Ova stvar ne spada u ovu rezoluciju, nego u društvene statute. Smatram da je rezulucija obuhvatila sve što je bilo najpotrebnije da se u ovoj godini predvidi i preduzme. Mi ne možemo na ovako glomaznom skupu definitivno riješiti sve detalje našeg po­ slovanja. Dr. Hajdarović: Priznajem da je rezolucija idealna, ali ona nije postavila precizne zaključke, kako treba da se radi Dr. Šarac: Konstatujući da je primljena rezolucija, isto­ vremeno konstatujem da je time primljen i podneseni izvje­ štaj Glavnog odbora o radu u prošloj godini. (Prima se. Tako je!) Pretsjedavajući Dr. šarac: Prelazimo na izvještaj Glav­ nog nadzornog odbora. Pretsjednik Glavnog Nadzornog odbora Gajreta g. Mu­ hamed Hamdi Uvejs podnosi slijedeći izvještaj: IZVJEŠTAJ GLAVNOG NADZORNOG ODBORA Čast mi je u ime Glavnog nadzornog odbora Gajreta izvijestiti glavnu skupštinu, da smo prema propisima dru­ štvenih pravila pregledali u toku prošle godine više puta društvene knjige i blagajnu, sravnili ih sa pomoćnim knji­ gama, i našli u redu te da smo i predloženu društvenu bilansu koncem juna 1937 godine našli u potpunom redu. Molimo da se ovaj izvještaj uzme do znanja i da se dade razrješnica Glavnom upravnom i nadzornom odboru. (Prima se jednoglasno). Pretsjedavajući Dr. šarac: Prelazimo na pretres pro­ računa za iduću godinu: B U D Ž E T Z A ID U Ć U 1937/38 G O D IN U G . M ehmedbeg Kapetanović, uime Glavnog o d ­ bora »Gajreta« podnosi slijedeći predlog proračuna za 1937/38 godinu, upoređujući pojedine njegove stav­ ke sa stvarenim stavkama u 1936/37 godini. Ostvareno Predlog u 1936/37 proračuna Naziv računa Dinara za 1937/38 A ) Prihodi: 1) Članarina redovita . 2) Članarina utemeljača dobrotvora ............. ostale pri 3) Zabave rprlbp 4) G ajretov dan . . . . 5) D arovi i prilozi . . 6) Prilozi u naravi . . 7) O pskrbnine pitomaca 8) Kamati i tuponi . . 9) Kirija d o m a ............. 10) G ajretov kalendar . 11) Tom bola 12) Razni prihodi . . . . U kupno. 200.000.- 147.778.12 5 0 .0 0 0 .- 17.258.— 22 0 .0 0 0 .4 0 .0 0 0 .7 0 .0 0 0 .1 0 .000.450.000.— 20.000 — 60.000 — 4 0 .0 0 0 .1 0 .000.- 343.617.56 45.274.90 65.919.— 2 .7 6 0 .4 74.662,37.674.38 56.942.65 26.511.25 116.672.75 129.746.90 1,170.000.- 1,364.817.51 800.000.100.000.- 879.294.51 111.420.- B) Rashodi 1) Internati 2) Stipendije i potpore . 5) A dm inistrativni troškovi . . 4) Plate namještenika i o s ig u r a n ja ................... 5) List » G a j r e t « ............. kalendar 6) Gajretov ( š ta m p a n je ) ................ 5 0 .0 0 0 .- 49.378.46 145.000.4 0 .0 0 0 .- 137.869.85 41.079.75 3 5 .000.- 27.084.75 U k u p n o . . 1,170.000.- 1,246.127.32 Obrazlažući pojedine stavke proračuna, g. Kapetanović ukazuje na stavku »Dobrotvora i utemeljača« u sumi cd 185 �50.000 dinara. Kako se vidi, ta stavka je mnogo veća, nego je na njoj ostvareno u prošloj godini. Međutim, Glavni od­ bor ove godine u budžetu je povisio ovu stavku, zaključivši da predloži glavnoj skupštini, da svaki Gajretov mjesni od­ bor i povjerenik ima u idućoj godini upisati najmanje po jednog utemeljača. Na taj način ne samo da će se ostvariti predviđena svota od 50.000 Din., nego će ona biti još i po­ višena. (Prima se.) Prof. F. Slipičević: Predlaže da se predvidi u budžetu 15.000 Din. za dovršenje Gajretova doma u Rožaju, o kome je govorio na jučerašnjoj pretkonferenciji. Tako će Gajret dobiti jedan objekat u vrijednosti od 60.000 Din. i time će učiniti uslugu Rožaju. Time će se dati potstreka ljudima u Rožaju da ožive Gajretov rad i da mnogo doprinesu Gajretu. U zgradi su predviđene prostorije za Gajret i za mekteb. Moli da se donese zaključak da se tih 15.000 Din. v o tira iz Gajretovog obrtnog kapitala, a uvjeren je da će to Rožaj svojim radom uskoro povratiti Gajretu. Predsjednik g. Dr. Hasanbegović: Mislim da smo mi svi dobro shvatili jučerašnju debatu. Kamo sreće da mi možemo udovoljavati svima potrebama na podizanju naj­ potrebnijih nam objekata. Mi možemo da cijenimo nasto­ janja ljudi u Rožaju i vjerujemo da bi taj dom bio rasadnik prosvjete i kulture u tamošnjim krajevima. Ali smo ml svi vidjeli, da Gajret nema mogućnosti da podmiruje ni mnogo veće potrebe, nemamo mogućnosti da našoj omladini pru­ žimo bar higijenskije zgrade. Moja bi želja, bila, kaže pret­ sjednik, da se u južnim krajevima Jonpiraju odbori, koji će pr ikupljati, pored redovitih sretstava, i sretstva za dovr­ šenje doma u Rožaju, iz kojih bi se mogla ta zgrada za­ vršiti. Ja sam učestvovao u sastavljanju našega budžeta, pa znam koliko smo se mučili oko pojedinih stavaka, da budžet uravnotežimo i udovoljimo najnužnijim potrebama. Ja ne bi mogao više ni jedne pare preporučiti za pojačanje rashoda u idućoj godini. G. Bekir Omersoftić: Osvrće se na predlog g. Slipičevića, pa ukazuje na slučaj sa uređenjem bašte uz Gajretov dom. U upravu Pjevačkog društva došla je nas jedna manja grupa i mi smo htjeli da u ovim prostorijama i u ovoj bašti okupimo našeg malog čovjeka i našu omladinu. I mi smo tražili od Glavnog odbora Gajreta novac za ure­ đenje bašte, pa nam je odgovoreno da za tu svrhu nema novaca, jer da se moraju djeca izdržavati na školama. Tada smo mi iz uprave zajednički potpisali mjenicu na 15.000 Dinara i dobili zajam za uređenje bašte. Kad smo mi mogli tako da učinimo, tako se može učiniti i u Rožaju. Prof. Mustafa Alikalfić: kaže da se ne može identifikovati Sarajevo sa Rožajem, pa zagovara da se primi pred­ log g- Slipičevića. Prof. V. Imamović: Predlaže da skupština donese sli­ jedeći zaključak: ako se i u ovoj godini bude dobila do­ zvola za igranje tombole, u tome slučaju da se iz prihoda tombole dade za dovršenje doma u Rožaju Din. 15.000. Po ovom pitanju učestvuju u diskusiji još g g .: Dr. Hajdarović, Ćamil Selmanović, Mulo Nikšić, Muhamed Sudžuka, Mehaga Vreto i Dr. Rešiđ Kurtagić. Konačno pretsjednik kaže: Koliko vidim želja je skup­ štine da se odobri 15.000 Din. za dovršenje Gajretova doma u Rožaju iz, prihoda iduće ramazanske tombole. Želju skupštine moram i ja kao pretsjednik da slijedim sa napomenom: da Gajretove jedinice u Sandžaku i ostalim južnim krajevima nastanu da i one igraju tombolu. (Prima se. Tako je). 186 Pretsjednik: Prima li skupština predloženi budžet za iduću godinu? (Prima se!) G. Ibrahim ef. Mujičić predlaže da se zamoli Autor centrala da snizi Gajretovim jedinicama honorare, na ime autorske takse. Pretsjednik: ispred Glavnog odbora prima ovaj predlog. PREDLOŽI ZA GLAVNU SKUPŠTINU Pretsjednik: Na dnevnom redu su predloži glavnoj skupštini. Sekretar Kukić čita predloge Mjesnih odbora i u ime Gl. odbora daje mišljenje po tim predlozima. Mostar: 1) Iako je današnja članarina Gajreta vrlo niska i podesna i za siromašnije članove, to ipak ima dosta ljudi koji sa prihodima koje imaju, ni iz daleka ne mogu da podmire svoje najnužnije potrebe. To su većinom radnici rudari, Fabrike duhana i ostalih preduzeća, gdje su nadnice minimalne, a radni dani u mjesecu svedeni na nekoliko da­ na. Takvim ljudima i dva dinara velika je suma, pa se pred­ laže, da se pored sadanje članarine, za ovakove ljude zave­ de i članarina od 1.— Din. mjesečno te s tim u vezi i da se stavi na dnevni red i izmjena pravila. (Glavni odbor ne bi mogao preporučiti, da se ovaj predlog primi, jer ne treba gubiti iz vida, da postoji izvjesna režija i oko sakupljanja člana­ rina. Treba štampati blokove za ubiranje članarina, na te blokove plaća se poštarina pri odašiljanju društvenim jedinicama, a osim toga u nekojim mjestima plaća se i inkasantima izvjestan procenat od sakupljene članarine. Stoga smatramo, da se ne može smanjivati članarina ispod 2.— dinara. — Isto tako nije jednostavna stvar svake godine mijenjanje pravila, jer je i to vezano uz izvjesne troškove i administrativne poteškoće). (Ne prima se predlog za sma­ njenje članarine). 2) Mjesni odbor na svojoj skupštini diskutovao je de­ taljno pitanje internata u Mostaru. Tom prilikom je konstatovano, da je stanje zgrade upravo očajno, pa je ona ovakva kakva je, apsolutno nemoguća za smještaj internata. Istovremeno je konstatovano da je ta zgrada srazmjerno vrlo skupa. A drugu podesniju nije moguće naći. Zbog toga se predlaže, da se mimo utvrđeni plan o podizanju Gajretovih objekata, nade načina — pa bilo i hipotekarnim zaj­ mom — da se što prije pristupi izgradnji internata u Mo­ staru, a najkasnije na proljeće 1938 godine. (Gajret ne može podizati internatske zgrade hipotekar­ nim zajmom, jer da neko dobije hipotekarni zajam, mora prethodno da ima vlastiti objekat i da je gruntovni vlasnik toga objekta, a uz to da je taj objekat i bez tereta. Pošto Gajret nema vlastitih objekata u Mostaru, a ni u drugim mjestima, prema tome ne može se ni koristiti takovim zajmom. Naše je mišljenje, da je jedini put i način da se dođe do internatske zgrade onaj na koji smo ukazali svima Mjes­ nim odborima gdje postoje društveni internati još prije 8 mjeseci t. j. da ti Mjesni odbori sami iznađu zemljište, da provedu sabirnu akciju u svima okolnim srezovima, pa oni kojima to pode za rukom, da ih se potpomogne iz central­ nih društvenih prihoda na osnovu zaključaka Glavnih skupština. Glavni odbor je preporučio Mjesnom odboru u Mo­ staru, da finalizira pregovore sa kućevlasnikom sadanje internatske zgrade, kako bi se ta zgrada bar donekle ospo- �sobila za život pitomaca u njemu i kako bi pitomci u idućoj godini mogli doći u adaptiranu zgradu). — (Prima se obrazloženje Glavnog odbora). Bihać: Obzirom da ovdašnji Gajretov internat ima slab namještaj, naročito krevete i posteljinu, Mjesni odbor Gajreta u Bihaću predlaže Glavnoj skupštini Gajreta u Sa­ rajevu, da se općenito za sve internate, a najmanje za bi­ haćki internat usvoji, da svaki piiomac u ime odštete namje­ štaja pri nastupu u inlernat uplati godišnje 50.— Din. iz koga bi se prihoda stvorio fond za sukcesivnu nabavku namještaja za internate dok potreba traje. (Glavni odbor svesrdno prihvaća ovaj predlog i pred-, laže Glavnoj skupštini da ga usvoji i da u buduće važi za sve Gajretove internate) — Prima se. Banja Luka: 1) Da bi se izbjegao slab uspjeh pitomaca u internatima, zbog čega propadaju Gajretu teškom mu­ kom prikupljena materijalna sredstva, predlaže se, da se u buduće, pri primanju novih pitomaca u internate, vodi jedino računa o njihovom uspjehu, pa da se primaju samo odlični i vrlo dobri učenici. (Glavni odbor mogao bi se složiti s ovim predlogom, ako ga prime sve društvene jedinice. Međutim, u praksi je nemoguće tako postupati. Jedno mjesto koje je svojim radom zavrijedilo Gajretovu pomoć, dostaviće nam, može' biti, molbe đaka koji su prošli samo s dobrim, odnosno dovoljnim uspjehom. Glavni odbor te molbe ne bi mogao odbiti u ovome slučaju, osim ako bi Glavna skupština usvo­ jila predlog banjalučkog odbora). ^(Ne prima se predlog banjalučkog odbora). 2) Oskudica udžbenika kod učenika doprinosi mnogo ovom slabom uspjehu, pa se predlaže da se svima Mjesnim odborima stavi u dužnost da se pobrinu, da djeca, prim­ ljena u internat, budu snabdjevena svim potrebnhn udžbe­ nicima. (Glavni odbor se slaže s ovim predlogom i predlaže da se on usvoji. Mi smo i prošle godine u izvještaju Glav­ nog odbora apelovali na sve jedinice da opskrbljuju djecu koja dolaze u internate ne samo udžbeircima i drugim školskim priborom, nego i odjećom i obućom. Međutim i ove godine došao je u društvene internate veliki broj djece sa mizernom i nedovoljnom odjećom i bez udžbenika i ostalog školskog pribora. Uprave internata moraju da muku muče sa ovako siromašnim đacima, koji tokom cijele godine ne dobijaju ni jedne pare ni od koga, pa nemaju po­ trebnih im sredstava za školovanje. O tim stvarima po­ trebno je u buduće da se više vodi računa i da se ne upu­ ćuju djeca u internate gola i bosa, i bez sredstava da sc mogu upisati u škole i nabaviti potrebne im školske stvari). — (Prima se). Prof. H. ćišić predlaže da se djeluje na bogatije đake, da kada prelaze u viši razred, ustupaju svojim mladim ko­ legama besplatno knjige iz završenog razreda. Na taj način stvorile bi se u svakom internatu biblioteke sa udžbenicima. — (Prima se). Po predlogu prof. Slipičcvića skupština usvaja, da pi­ tomci Gajretcvih internata plaćaju po 2 Din. mjesečne čla­ narine za fond internatskih družina, iz kojega će se siro­ mašnim đacima nabavljati školske knjige. 3) Kako zgrade u kojima su smješteni Gajretovi inter­ nati, iz više razloga ne udovoljavaju svojoj svrsi, to se predlaže da se, pored produženja sabirne akcije za izgrad­ nju domova, nade način da se ti domovi što prije podignu — bilo zajmom, bilo tako da se izvjestan procenat redovnih društvenih prihoda (bar 10%) unosi u fond. (Ovo pitanje je riješeno kako je to u rezoluciji pred­ viđeno). Maglaj: 1) Sigurna je stvar da muslimanima nema na­ pretka niti ga može imati dok ne bude imao dovoljan broj učitelja muslimana. Gajret ne može razviti svoju ideju u širokim narodnim slojevima bez učitelja. Opaža se veliko pomanjkanje učitelja muslimana, pa iako je naš delegat na prošlim skupštinama Gajreta, po našem nalogu, tražio od Glavnog odbora da posveti veću pažnju odgajanju uči­ telja muslimana, nije Glavni odbor tome posvetio onoliko pažnje koliko je trebao posvetiti. Stoga Mjesni odbor Gaj­ reta apeluje na glavnu skupštinu da naredi Glavnom od­ boru da u buduće posveti tome najveću pažnju, te da kroz slijedećih 5 godina odgaja u svojim internatima najmanje 50 pitomaca na učiteljskim školama. Zatim se konstatuje da u drž. preparandijskim internatima nema nikako ili po­ sve malo pitomaca muslimana. Glavna skupština treba da digne glas protiv tome, jer i muslimani imadu pravo na mjesto u drž. internatima. (Predlog Mjesnog odbora Gajreta u Maglaju je umjestan, ali je tvrđenje odbora da Glavni odbor ne nastoji da upućuje (lake u učiteljske škole, neumjesno, jer je Glavni odbor posljednjih godina mnogo na tome radio. Ranijih godina svršio je veliki broj Gajretovih pitomaca učiteljske škole, a da danas imamo ovoliki broj učitelja muslirflana,. ima se u glavnom zablagodariti Gajretu Kako je poznato, posljednjih godina, zaveden je u učiteljskim školama tzv. numerus klauzus, pa se vrši i izbor đaka pri upisu prema njihovm uspjehu u školi. Primaju se samo odlični i vrlo dobri daći i to unapred fiksiran broj za prvi razred. Pa i ovi kada se jave za upis, mnogi ne mogu da budu primljeni radi slabog sluha, vida i si. Načelno ovaj predlog treba da se primi s napomenom da Gajretove jedinice u buduće pri dostavljanju molbi Glav­ nom odboru, same predlažu đake iz svojih mjesta za učiteljske škole Jer zadnjih godina skoro ni jedan đak, koji se obraća Gajretu, ne želi da ide u učiteljsku školu). — Pri­ ma se. Povodom ovog predloga govorio je g. Krzić, prigo­ varajući što nadležni ne primaju u internat banjalučke uči­ teljske škole i đake muslimane. G. prof. Hadžiomerspahić je referisao da za to nema krivice do nadležnih koji primaju đake u ovaj internat. Po ovom pitanju govorio je i prof. g. ćišić. 2) Gajret se moli da odredi nekoliko stipendija ili mje­ sta u ženskom internatu za pitomice ženske medrese u Sa­ rajevu. (Na ovaj predlog Glavni odbor može da odgovori da on ovoj školi posvećuje mnogo pažnje i da je u prošloj go­ dini bilo u Gajretovom ženskom internatu 16 pitomica, koje su pohađale ovu školu, a osim toga 8 učenica dobivale su i stipendije od Gajreta. Prema tome, u prošloj godini Gaj­ ret je pomagao 24 učenice ove škole, a ne samo »njih ne­ koliko«, kako to predlaže mjesni odbor iz Maglaja.) — Prima se. 3) Potrebno bi bilo da Glavni odbor Gajreta barem svake tri godine održi jedan sastanak učitelja i mualima mektebi-ibtidaija u Sarajevu, gdje bi se pretresle prilike u pogledu prosvjete medu muslimanima i rada na narodnom prosvjećivanju i gdje bi se učiteljima i mualimima u tom pogledu dale instrukcije a naročito u pogledu širenja pro­ pagande za Gajret u širokim narodnim slojevima. (I ako je ovaj predlog simpatičan i umjestan, on se ne može primiti iz prostog razloga, što društvo Gajret nema 187 �finansijskih sretstava da bi ovim licima plaćao troškove oko 5) Na predlog g. Junuza H. Ahmetovića zaključuje se dolaska na ovakav sastanak. da se Glavni odbor u sporazumu sa Gajretom »Osman Đikić« pobrine da učenice stručnih škola u Beogradu budu Međutim smatramo da bi bilo umjesno da Gajretove smještene u posebne internate. jedinice prilikom održavanja Gajretove glavne skupštine u (Ovaj predlog treba da nam objasne prethodno delegati Sarajevu biraju kao delegate za skupštine učitelje i mualime. iz Dervente.) Tom prilikom mogla bi se pretresati zajednički s njima sva naša prosvjetno-kultuma pitanja.) — Prima se. G. Esadbeg Alibegović obrazlaže ovaj predlog zago­ 4) Skupština Glavnog odbora Gajreta apeluje na stu­varajući da se otvori poseban internat za učenice koje pchadaju u Beogradu stručne škole. dente muslimane i one u Beogradu i one u Zagrebu da za­ jednički u grupama preko ferija podu medu muslimanski Pretsjednik: Ovaj predlog možemo uputiti Beograd­ svijet u selo, da se na licu mjesta osvjedoče, kako naš skom Gajretu kao apel glavne skupštine. čovjek živi na selu, šta mu fali, šta bi bilo potrebno preduTuzla: 1) Delegatima se stavlja u dužnost da ishode od zeti da mu se pomogne, te da tu na licu mjesta održe koje skupštine da ovogodišnja skupština Glavnog odbora u Sa­ predavanje seljacima o onom što bi trebali da rade da do­ rajevu ostvari jedan svoj raniji zaključak, koji je pao kao stignu svoju braću drugih vjera, jer se bar oko nas primje­ izjava pretsjednika g. Dr. Hasanbegovića: »Da će prvi dom ćuje, da musliman seljak sve više propada, kako ekonomski koji će Gajret u provinciji podizati, biti Gajretov dom u tako i u drugom pogledu, a niko do sada nije ništa stvarno . Tuzli«. preduzeo, da mu u tom pogledu pomogne. 2) Da ako se bar u dogledno vrijeme neće moći podići (Ovaj predlog treba svakako primiti.) — Prima se. Gajretov dom u Tuzli, da se ovogodišnji suficit u Gajretovoj Derventa: 1) Konstatuje se da Glavni odbor ne daje bilansi koji se bude ukazao, ima utrošiti na proširenje Gaj­ stipendije, potpore i konviktska mjesta pojedinim mjestima retova'sadanjeg konvikta u Tuzli, obzirom da Mjesni odbprema njihovom radu. Zato se stavlja delegatima iz Derbori Gajreta iz Tuzle i Kreke već punih 10 godina daju više vente u dužnost da o tome govore na glavnoj skupštini. Gajretu, nego što to primaju daći ovog kraja. <Ovo pitanje je skupština već riješila). (Na ovaj predlog odgovorio je pretsjednik g. Dr. Ha2) Na predlog g. E. Alibegovića predlaže se da se po­ sanbegović u smislu diskusije vodene na pretkonferenciji.) zovu sve jedinice da sakupe što više oglasa za kalendar, Konjic: Svima nam je poznato da je nekoliko artikala koji kako bi troškovi za isti bili-smanjeni, odnosno prihodi od su nosili ime Gajretovo i koji su se pod firmom Gajretovom oglasa povećani, pošto u kalendaru za 1937 godinu nije bilo oglasa u dovoljnoj mjeri. Ovo narđčitć? treba da obrade od-^— raspačavali, donosilo lijepe svote novaca društvu, kao cigar papir Gajretov i šibice. Od kako je Uprava Monopola pre­ bori koji u svome mjestu imaju industrije. uzela izradu cigar papira i šibica u svoje ruke, to vrelo pri­ (Ovaj predlog treba pohvaliti. Glavni odbor je i pro­ hoda presahlo je, i danas nema nikakva artikla koji se pro­ šle godine apelovao na neke odbore, gdje postoje industrije, daje i raspačava pod firmom Gajreta, pa prema tome nema da prikupe oglase, ali je odziv bio vrlo slab. Ne radi se samo ni prihoda nikakva naš Gajret. ovdje o industrijama, nego i o trgovinama i zanatskim rad­ Kako Glavni odbor, tako isto i jedinice Gajretove dužne njama, koje također mogu. dati oglas, kako to vidimo iz su da iznalaze nova vrela i da se povećaju prihodi, kako dnevnih listova. Kada bi se na ovome ozbiljno poradilo,.iz­ bi i Gajret mogao što bolje i što uspješnije izvršiti svoj kul­ daci oko kalendara bili bi minimalni, odnosno prihod od turno prosvjetni zadatak; u tom cilju mjesni odbor Gajreta kalendara mogao bi biti vrlo lijep.) — Prima se. predlaže glavnoj skupštini slijedeće: 3) Neka Glavni odbor na zgodan način pozove sve one Da se stavi u dužnost novoj upravi Gajreta, da poradi koji su se obvezali dati za dom, a to ne izvršiše, da makar kod direkcija naše industrije, koja se hvala Bogu u zadnje u ratama ispune obećanje, za koje su prcduzele moralnu doba povećava i umnožava, da bi nekoliko artikala koje naš odgovornost. narod u velikim količinama troši kao: šifon, botana, platna (Glavni odbor Gajreta to čini i činio je i ove godine. razna, safun i t. d. izrađivali i raspačavali pod firmom Gaj­ U ostalom svakako je predviđeno Pravilnikom za gradnju reta, od kojih bi artikala društvo imalo izvjesni postotak; Gajretova doma, da se upisane članarine i doprinosi mogu time bi se povećali prihodi Gajretovi, bez ikakvih naših žrtava. * uplaćivati u mjesečnim obrocima. Taj upis vršile su dru­ štvene jedinice, pa je u glavnom do njih da li će se te upi­ Naši trgovci muslimani imali bi dužnost da Gajretove sane sume naplatiti. Glavni odbor će i u buduće pozivati artikle prvenstveno kupuju i raspačavaju, jer je muslimana pojedince da uplate obećane sume.) — Prima se. trgovaca u provinciji dosta, pa bi mogli na taj način Gaj­ retu mnogo pomoći i olakšati mu, da može uspješnije svoju 4) Da bi mjesni odbor i delegati za glavnu skupštinu misiju u našem narodnu vršiti. mogli na vrijeme donijeti predloge za glavnu skupštinu, da se izvještaji Glavnog odbora pošalju mjesnim odborima naj­ (Predlog Mjesnog odbora Gajreta u Konjicu treba pri­ miti i zahvaliti odboru na inicijativi i staranju oko iznala­ kasnije do 1 juna. ženja prihoda za Gajret. Međutim, od svih tih ugovora, koje (Ovaj predlog smatramo da se ne može prihvatiti iz bismo sklopili sa pojedinim firmama, neće biti koristi, ako praktičnih razloga, jer kad bi se prihvatio, morala bi se ne bude odziva od Gajretovih jedinica u pogledu potrošnje naša poslovna godina završavati u mjesecu maju. Osim toga artikala koji bi u ovom slučaju mogli doći u obzir. Nedavno ne bi se mogli podnositi ni izvještaji o uspjehu u nauci na­ smo sklopili ugovor za izdavanje Gajretova sapuna, pa i ših pitomaca za onu godinu, za koju se podnosi izvještaj. ovom prilikom apelujemo na Gajretove jedinice da porade Zadnjih godina Izvještaj Glavnog Odbora razašiljan je u svojim mjestima na što većoj potrošnji, kako bismo od društvenim jedinicama nedjelju dana ranije, dok je ovo­ ovoga artikla imali što veću korist.) — Prima se predlog. godišnji izvještaj odaslan 10 dana ranije. Smatramo da se Izvještaj za ovo vrijeme može detaljno proučiti.)) — Ne prima se predlog iz Dervente. 188 Ljubuški: 1) Obzirom na prilike a i samo mjesto u kome djeluje ovaj odbor, moli se skupština da stavi u dužnost �Glavnom odboru da po mogućnosti podijeli što veći broj mjesta u internatima. (Ovo pitanje skupština je rezolucijom riješila). 2) Pitanje zgrade za smještaj muškog konvikta u Mo­ staru povlači se već više godina. Roditelji djece stalno se podržavaju u strahu da će njihova djeca oboliti u nehigi­ jenski uređenoj zgradi, što je potpuno opravdano. Da bi . se ovo pitanje već jedanput privelo kraju, predlaže se skup­ štini da još za škol. 1937/38 godinu nade nove prostorije za smještaj konvikta u Mostaru. (I po ovom pitanju već je doneseno riješenje). 3) Svi drugi internati naplaćuju oskrbninu za 'А mje­ seca, ako je dijete došlo u internat na 15 ili kasnije u mje­ secu. Isto tako ne naplaćuju za zadnji mjesec u školskoj go­ dini, već samo za onoliko dana, koliko je dijete bilo u inter­ natu. Isti je slučaj i sa vjerskim praznicima. Međutim kod Gajreta to nije slučaj, pa se predlaže u interesu Gajreta, a to je i pravo, da skupština zaključi da se i u Gajretovim internatima opskrbnina plaća samo za one mjesece i dane, u kojima je pitomac bio u internatu. (Na ovaj predlog odgovaramo da postoje propisi od­ nosno pravilnik za Gajretove internate, u kome je pred- ' viđen način naplaćivanja opskrbnina. O tome smo mi referisali i u našim ranijim izvještajima. Pravilo je ovako: Ako dak stupi u konvikt u prvoj polovini mjeseca, plaća opskrbninu za cijeli mjesec. Ako. dak stupi u drugoj polovici, plaća opskrbninu za pola mjeseca. Isto tako ako dak istupi iz kon­ vikta u prvoj polovici mjeseca, plaća opskrbninu za pola mjeseca, bez obzira koliko je dana boravio u internatu u tom mjesecu, a ako istupi u drugoj polovici, plaća opskrb­ ninu za cijeli mjesec. Smatramo da ovaj propis treba i u buduće da ostane na snazi.) — Ne prima se predlog odbora u Ljubuškom. 4) Molimo da se na idućoj glavnoj skupštini izrazi hvala i priznanje Sadik ef. Sadikoviću, koji je od osnutka Gajreta do danas doprinio Gajretu nekoliko desetaka hilja­ da dinara. Ovo iznosimo ne samo da se dadne priznanje g. Sadikoviću, već da ovo posluži kao primjer i ostalim Gajretovim ljudima, kako se radi za Gajret, tim prije što je isti bolestan i ležeći u postelji sjeća se svakom zgodom Gajreta. Pretsjednik: G. Sadik ef. Sadiković je već odavno po­ znat kao neumorni i iskreni Gajretov saradnik i prijatelj i on je svojim dosadanjim radom doprinio Gajretu više nego mnogi legatori. Želeći upotpuniti predlog Mjesnog odbora u Ljubuškom, kao i njegova pretsjednika g. Ali ef. Ormana, predlažem da ova skupština, pored primanja ovog predloga, zaključi da se izrazi i pismena zahvalnost g. Sadikoviću za sve ono što. je tokom tolikih godina učinio za Gajret i da se g. Sadiković proglasi legatorom Gajreta s time da mu se ispostavi društvena diploma, sa željom da ga Svevišnji poživi još.dugo vremena na dobro našeg Gajreta. (Prima se jednoglasno, uz poklike: Živio.) Bugojno: Mjesnj odbor dostavio nam je svoje predloge neblagovremeno, ali ipak ih podnosimo glavnoj skupštini. Oni glase: 1) Da Gajret osnuje svoju štampariju. — (Ne prima se.) 2) Da se Gajretovim pitomcima zabrani igranje nogo­ meta. — (Ne prima se.) 3) Da se Gajretovim pitomcima-ieama preporuči da budu pripadnici sokola i da sokolsku dužnost vrše u mje­ snim jedinicama pod nadzorom upravnika internata. — (Prima se.) 4) Da se zavede obligatno obavještavanje roditelja o vla­ danju i uspjehu Gajretovih pitomaca kako u internatu tako i u školi. (Ovo se i dosada praktikovalo, pa će i u buduće.) Zenica: Predlaže da se pri Glavnom odboru osnuje i izvrši nabavka starog oružja i svakovrsnih odijela, za po­ trebe društvenih jedinica prilikom održavanja njihovih za­ bava. Te predmete Glavni odbor bi pozajmljivao jedinicama uz minimalnu oštetu. — (Prima se.) Trebinje: Predlaže da Glavni odbor u zajednici sa osta­ lim kulturno prosvjetnim društvima poradi da se sve nji­ hove priredbe oslobode od državnih i drugih taksa. — (Prima se.) Pretsjednik, u ime Glavnog odbora predlaže: da svi delegati, čim se povrate sa ove skupštine u svoja mjesta, zatraže od pretsjednika svojih mjesnih udbora da sazovu sjednice, a po mogućnosti i konferencije svih Gajretovih radnika u svojim mjestima. Na tim konferencijama imaju delegati izložiti sve stvari, o kojima se jučer i danas ras­ pravljalo na glavnoj skupštini, kao i o donošenim zaključ­ cima, kako bi na taj način bili obavješteni svi naši prija­ telji i radnici o našim zaključcima i intencijama. — Isto­ vremeno se stavlja u dužnost mjesnim jedinicama putem delegata da izvijeste Glavni odbor da su postupili po ovom zaključku. (Prima se.) IZBOR GLAVNOG ODBORA Pretsjednik Dr .Hasanbegović: Na dnevnom redu ima­ mo izbor Glavnog odbora, odnosno njegovu popunu. Sadanji odbor je na okupu već 3 godine. Po društvenim pra­ vilima ove godine trebala bi da otpadne jedna trećina čla­ nova, koji nisu ispadali kockom za prošle dvije godine* Međutim Glavni odbor je zajedno sa Glavnim nadzornim odborom zaključio da podnese glavnoj skupštini kolektiv nu ostavku i to zato, što je bio na okupu 3 godine, što su ove godine stupila na snagu nova društvena pravila i što su nekoji članovi Glavnog odbora otpali, a i za to što smo svjesni teškoća, koje pretstoje budućoj upravi. Primanjem naše ostavke, ja želim da ova skupština imadne slobodne ruke i da ona po svome i ahodenju ocijeni kome treba u buduće da dade svoje povjerenje. Stoga vas molim da primite ovu ostavku i da po ;iašim pravilima bi­ rate novi Glavni odbor. (Glasovi neka se izabere kandidacioni odbor). Kad želite da se Glavni odbora bira puiem kandidacionog odbora, ja Vas molim da vodite računa i o tome koga ćete uputiti u kandidacioni odbor. Osim toga molim svakoga onoga, koji želi, da ude u kandidacioni od­ bor, neka se sam javi. Pri tome treba strogo voditi računa o tome kakve dužnosti čekaju buduću centralnu upravu. — Istovremeno Vas molim da oni koji uđete u kandidacioni odbor, ne zanemarite stare Gajretove radnike, pa makar oni svi i ne mogli iz godine u godinu potpuno vršiti dužnosti. Oni su u teku velikog broja godina stekli odlično iskustvo u Gajretovom radu, pa bi bila moja lična napomena da se ni jedan od starih Gajretovih radnika ne izostavi iz nove uprave, ne zato što sam ja lično vezan za te ljude, nego zato što u tim stvarima imam i ja prilično iskustvo. Lične momente i ovom prilikom treba potpuno eliminisati. G. Bekir Omersoftić: predlaže u kandidacioni odbor slijedeću gospodu: Esadbega Alibegovića, Ali ef. Ormana, Nezira Ekinovića, Vehbiju Imamovića, Ibrahimbega Zečeviać, Muratbega Zaimovićn, Isnieta Čomaru, Mehmedbega Kapetanovića, Dra Ismeta Popovca, Čamila Sclmanovića, Dra Osinana Halilbašića i Hamida Kukića. (Prima se). 189 �(Za vrijeme rada kandidacionog odbora, pretsjednik daje pauzu od 10 minuta). Poslije pauze, pretsjednik poziva kandidacioni odbor da predloži listu Glavnog odbora. Sekretar Kukić, ispred kandidacionog odbora, čita li­ stu novog Glavnog Upravnog i Nadzornog odbora: Č L A N O V I G L A V N O G O D B O R A G A JR E T A I Z S A R A JE V A G lavni izvršni od b o r G ajreta: D r. A v d o Hasanbegović, D r. M ah m u t M ehm edbašić, Ing. Salih Cico, D r. Zaim Šarac, H am id K u­ kić, M ehm edbeg Kapetanović, O sm an Selesković, D r. M ustafa H ajdarević, Prof. A b d u la h Zečević, D r. Ibrahim Hadžiom erovjć, D r. A saf Šarac, D r. O sm an H alilbašić, Bekir O m ersoftić, M u ja g a H ard ag a, N a ­ ših Repovac, Prof. M ustafa D rljević, Bećir Soko, Ahm etaga N ovalija, L utvo M uftić, M eh ag a Com ara, Saiihaga Fočo, Besim K o rk u t, M uham ed B ravo, D r. M uham ed Iblizović. Zam jenici članova G lavnog izvršnog o d b o ra Jusufbeg Pašić, Fadil K asum agić, Salko Uzejragić, N ezir Skaljić, Ing. M u stafa Slipičević, D anijal Samokovlić, Ism et ZUdžić, M ehaga V reto, A hm edaga Cengić, H am d ija Zulfikarpašić, N aših A hić, Seid M emišević. G lavni n a d zorni od b o r: M uham ed H am di U v ejs, Ism et C om ara, Salko H asanbegović, D r. B ehaudin Salihagić, Em inbeg Ferizbegović. Z am jenici G lavnog n a d z o rn o g o d b o ra: Ibrahim A rn a u t, H a jru d in b e g K apetanović, M a h m u t Filipović, M u sta fa Šarac, A b d u la h H adžialić. Č L A N O V I G L A V N O G O D B O R A G A JR E T A I Z V A N S A R A JE V A M o s ta r: Sm ajlaga Cem alović, H . Ib rah im Siipičević, H a sa n C išić; T re b in je : M ehaga Zubčević; B i­ hać: O sm an R edžić; T u zla: M u ra d b e g Zajm ović; Plevlje: M uham ed H . Sm ajlović; B an ja lu k a : D erviš T a fro , N aim C e jv a n ; Z avidovići: N u m a n O sm anefendić; D e rv e n ta : E sadbeg A libegović, A h m ed Sa­ d ik ović; Z enica: N ezir E kinović; L ju b u šk i: Šerif Sadiković; D o b o j: Ibrahim M ujičić; B eo g rad : D r. M ehm ed Begović; T ra v n ik : D r. Sulejm an H afizadić; F o jn ic a : M u h a m e d Sudžuka; C etin je: Fehim M usak adić. Z am jenici: V išeg rad : M u ra d b e g Cengić; S koplje: M . T a jib O k ić ; M a g la j: Ibrahim ef. Krzić; B ijeljina: N azim Šaćiragić; Stolac: M ehm ed G rebiđela; K o n jic: M eh ­ med A lija H adžić; V iso k o : Ibrahim beg Zečević; B u ­ g o jn o : Ing. Sadulah N ikšić. Sekretar Kukić dodaje, nakon pročitanja liste, da ovog puta nije biran u Glavni odbor g. Ali ef. Orman, Gajretov odličan radnik i to po njegovoj ličnoj želji. Pretsjednik ga nadopunjuje da g. Orman nije izašao iz Glavnog odbora zato što je on to lično želio, nego zato što je to riješio mjesni odbor u Ljubuškom, sporazumno sa g. Ormanom, tako da mjesto njega ude u Glavni odbor g. Šerif Sadiković. (Prima s'e jednoglasno predložena lista). Pretsjednik: Gospodo delegati, sestre i braćo! Konstatujući da je glavna skupština jednoglasno izabrala novi Glavni odbor, ja u ime izabranih članova izražavam Vam hvalu na datom nam povjerenju. U jučerašnjem našem radu kao i u današnjim rasprav­ ljanjima i zaključcima, date su mnoge sugestije, upućeni su mnogi zahtjevi i stvoreni vrlo lijepi zaključci, koje ima da izvrši nova Centralna uprava uz Vašu saradnju. Ja Vas mogu da uvjerim da će nova uprava učiniti i ove godine sve napore da ostvari sve naše želje i zaključke, naravno uz Vašu pomoć i saradnju. Mi imamo velik broj naših je­ dinica koje čine maksimum napora za ostvarenje zadataka, koji stoje pred nama, ali isto tako imamo veći broj jedinica, koje ne ispunjavaju naše zaključke i ne vrše uredno svoje dužnosti. Mi se trebamo postarati da svaka naša jedinica vrši savjesno svoje dužnosti prema Gajretu i narodu, kako bismo osnažili naš Gajret i kako bismo ga što više proširili u narodu. Ja Vas bratski molim da svi složno upremo sve naše snage, kako bismo oživotvorili sve naše zaključke. Ako budemo tako radili i ako budemo ispunili sve obaveze, koje smo svi skupa danas i jučer na sebe preuzeli, onda ćemo do godine izaći s mnogo ljepšim i povoljnijim rezultatima. I ovoga puta ne mogu da propustim priliku, a da na Vas ne apelujem da pored ostalog Vašeg rada sakupljate uredno članarine. Mi ne smijemo kazati da imamo pasivnih mjesta i da se ne može raditi za Gajret. Mi možemo kazati da imamo pasivnih jedinica, koje se ne žrtvuju u onolikoj mjeri koliko bi mogle. I najsiromašnije mjesto može da po­ kaže vidne rezultate, samo ako imamo ljudi, ako imamo bar jednoga čovjeka u tom mjestu, koji ozbiljno shvata svoju dužnost prema Gajretu. Najbolji nam je primjer za to siro­ mašno mjesto Ljubuški, koje je u prošloj godini dalo 18.000 Dinara Gajretu. Pogledajmo druga nekoja mjesta kudikamo veća i ekonomski jača, koja su podbacila. To je znak da u tim mjestima nemamo ljudi, koji iskreno žele da se žrtvuju za našu zajednicu. Vjerujući da smo mi svi svjesni teškoća, s kojima se u našem radu moramo da borimo, vjerujući da sipo svjesni Gajretovih potreba i potreba elemenata kome služimo, ja vjerujem da ćemo u nastupajućoj godini svi zajedno u punoj mjeri izvršiti naše dužnosti. U toj želji ja Vam, draga braćo, toplo zahvaljujem na Vašem 2-dnevnom radu i molim Vas da poselamite sve naše trudbenike, koji ne mogoše prisu­ stvovati našoj glavnoj skupštini. Hvala Vam braćo i živili! Ovim zaključujem današnju glavnu skupštinu. (Burni poklici: Živio!) Pretsjednik, Sekretar, DR. A. HASANBEGOVIĆ, s. r. HAMID KUKIĆ, s. r. Verifikatori, MEHMED KAPETANOVIĆ, s. r. BEKIR OMERSOFTIĆ, s. r. �Ј е д а н д и о д е л е г а т а н а Г а јр е т о в о ј г л а в н о ј а с у п ш т и н и , 11 ју л а 1937 го д и н е Конкурс за пријем питомаца-ица у Дом друштпа Београдски Гајрет „Осман Ђ и к и ћ " У ш колској години 1937/38 Друштво Београдски Г ајрет »Осман Ђикић« примиће у свој Дом 140 питомаца-ица. Према Правилнику Дома, у Дом могу бити примљени редовни ученици-це Београдског Универзитета. Првенство имају они који су показали одличан успех у наукама, беспрекорног су владања и сиромашног су стања. Од пријављених кандидата примаће се у првом реду Југославени исламске вере. У з молбу, у којој унапред потврђује да ће поштовати Правилник Дома, одлуке Управног одбора, наредбе управника, кандидат који жели да буде примл>ен у Дом треба да поднесе: a) уписницу (индекс), a после првог семестра још и сведоџбу о писменим радовима, вежбама у семинарима колоквијама, a затим и сведоџбу о испитима на време положеним. Кандидати који тек ступају на Универзитет морају поднети сведоџбу о положеном испиту зрелости; б) уверење о имовном стању и плаћању порезе; в) уверење оброју чланова у породици и н»иховом занимању; г) уверење о здрављу. Ученици-це потпуно сиромашног стања имају у Дому бесплатно издржавање (стан, огрев, осветлење, прање, храму и лечење). Остали учепици-це плаћају за своје издржавање према своме имовном стању до 600 динара месечно. Сви ученици-це како они који плаћају за своје издржавање у Дому тако и бесплатни плаћаће месечно 50 динара за инвентарске трошкове. Молбе за конкурс доставити на адресу Управног одбора Друштва Београдски Гајрет >Осман Ђикић«, Далматинска ул. 37, најкасније д о 25 августа 1937 године. 191 • �Н а ш и м е р х ул ж и SMAIL-HAKIJA UDŽVARLIĆ МУХАМЕД ДИЗДАРЕВИЋ Na 17 juna t. g. preminuo je naglom smrću Smail Ma­ kija Udžvarlić, željeznički činovnik u Derventi. Njegovom tra­ gičnom smrću Gajret je izgubio jednog istinskog prijatelja i dugogodišnjeg odbornika u mjesnom odboru u Derventi. — Rahm. Hakija bio je jedna rijetkost kako po čestitosti i karak­ teru, tako i popularnosti koju je uživao među cijelim građan- У четвртак, 3 ов. мјес. у 12 сати у подне, након кратке, али тешке болести лреселио je на онај свијет Мухамед Диздаревић, рачуноиспитач Мјесне контроле при царинарници у Скопљу. Рахметлија je рођен у старој и угледној босанској фамилији Диздара у Дервенти 1895 године. Почетне je школе sivom Dervente, koje je njegova rana i tragična smrt duboko kosnula. Bio je dugogodišnji odbornik mjesnog odbora Gaj­ reta, u kome je obnašao važne funkcije i ispunjavao rijetkom fačnošću dužnost blagajnikk i savjesnog čovjeka, koji je rad Gajreta mjerio po onome što je on učinio za naš elemenat. Sa ovakovim pogledima na rad našeg najvažnijeg kulturnoprosvjetnog društva, merhum Smail-Hakija je ostao do smrti vjeran prijatelj Gajreta, uvijek i svakom prilikom spremno pomažući njegovu svaku akciju. Rahm. Hakija potiče od ugledne aginske porodice Udžvarlića; on je sin našeg poznatog alima i nekadanjeg člana Ulema-medžlisa merhum Hafiz Mahmuta Udžvarlića. Hakija je završio u rodnom mjestu nekoliko razreda gimnazije, pre­ šavši kasnije u službu u evidenc. za katastar, a od prošle godine namješten je kao željeznički činovnik na derventskoj stanici. U svome rodnome mjestu savio je gnijezdo i osnovao porodicu, sa porodičnim idealima čovjeka kakovi se u današ­ njici rijetko vide. Svi oni koji Su ga poznavali po svima ple­ menitim i dobrim osebinama i njegovom životu, ostali su zapanjeni pred nenadanom i tragičnom mu smrću. Niko nije mogao očekivati da će ovaj simpatični, uvijek nasmijani čov­ jek, u najljepšim godinama života, u 28 godini, doživjeti ovako tešku sudbinu! I ako se nije tačno znalo kada će biti sahra­ njen, zadnjoj mu ispratnji prisustvovao je veliki broj građana i najuglednijih ličnosti u gradu, koji dođoše da mu odaju zadnju poštu. Rahmetlija ostavlja suprugu, 4-godišnju kćerkicu i tri sestre, koje u njemu izgubiše jedinog brata. Neka mu Svemogući podijeli afu-magfiret, a mi koji smo s njime sarađivali, sačuvaćemo trajnu uspomenu na Ma­ kiju Udžvarlića, kao korisnog člana naše zajednice. Esadbeg Alibegović. 192 свршио у Дервенти, реалку започео у Бања Луци, a завршио у Сарајеву. За вријеме рата био je уписан на ветерини у Бечу, али je после рата ступио у Царинарницу и служио у Сарајеву и Дубровпику и најпослије у Скопљу, гдје je остао све до своје смрти: Рахметли Мухамед био je у свакоме погледу узор; добар муж и отац, искрен пријатељ и савјетник, од свакога цнјењен и вољен, увијек благ и миран, вазда ведар и насмијан. Био je стари и опробани пријатељ друштва Гајрет, чију je идеју на свакоме кораку помагао. За вријеме његове кратке болести, његови многобројни другови и пријатељи непрекидно су се налазили крај његове постеље и са највећом надом очекивали његово оздрављење, али нажалост, неумитна смрт ra je брзо отела, упркос свих настојања многобројних љекара. Рахметлија je сахрањен уз многобројно учешће најугледнијих скопских грађана, a на гробу се дирљивим говором опростио одборник Мјеснога одбора Гајрета, професор Велике Медресе г. Т. Окић. Његовом смрћу губи његова фамилија свога хранитеља, његови другови свога пријатеља, a друштво Гајрет свог искреног пријатеља и сарадника. Ha годишњој скупштини одбора Гајрета у Скопл>у другови и пријатељи рахметли Мухамеда једногласно закључили су, да га упишу за утемељитеља друтва Гајрет са улогом од 500 дииара. . Рахметли Мухамед оставио je иза себе супругу, два сина и једину сестру г-ђу супругу г. Мустафе Халиловића, шеријатскога судије у пензији из Оџака. Свима њима Гајрет изриче искрено саучешће за непрежаљеним губитком, a рахметлији жели рајско насел.е. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/59cd51e6411981a0840caf499921fd0d.pdf d8db302ba65d8e137b143a32292521f4 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА г л а с н и к К у л т у р н о п р о с п је т н о г друштва ЈГа/рета САДРЖ АЈ: U R E D N IŠT V O : 6 septembar / IN G . M U ST A F A M EHIC N aše selo ii Gajret / Dr. JO V A N M IJUŠK OVIC: Stara medi­ cina kod Arapa / M U ST A F A ŠEIT: Slap, pjesma (prevod s tur­ skog) / PRIČE O N A ŠIM LJU DIM A: Propast svijeta / M o­ litva Mije Bondže / R: Stopedeset-godišnjica Vuka Karadiića / E. A L IBEG O V IC: Santur, priča / Koliko ima zadruga na svi­ jetu / P. C U LA FIĆ: Školovanje omladine na selu / ZIY A G 0 KALP: Vrijednost morala, prevod s turskog jezika / ZN A M E ­ N IT I LJU DI U A N E G D O T A M A : Kralj Oskar, Tawt, grofica Dibary, Đuro II i Napoleon / GAJRETO V G LASNIK: Sve­ čana predaja diplome g. Sadik ef. Sadikoviću / Spisak primljenih pitomaca-ica u internate / Stipendije / Potpore i t. d. С еп т ем б а р С а р а је в о 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ О ДБО Р ГАЈРЕТА V САРАЈЕВУ • В р о ј 11 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га1рет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �B p o f 11 Г о д . TCVlll Сара/ево, с е п т е м б а р 1937 ll>. 1!. К Р Д Љ П Е Т А Р I I ПОКРОВИТЕЉ ГАЈ PETA 195 �6 сеишембар Гајрет je имао и до сада свечаних и свијетлих дана; имао je датума који су за њега и за наш народ имали великог значаја и великих културних потхвата. Међутим највећи празник, иајсвечанији благдан у историји Гајретових културно просвјетних прегнућа je — Шести септембар, рођендан Његова Величанства Краља Петра II. Taj дан, када je угледао свјетлост бож ју Велики Покровитељ Гајрета, има за Гајрет два велика значења. Прво значење овог Дана je у томе што je Гајрет, захваљујући љубави и високој пажњи свог Највећег Пријатеља, Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља, везао своје име у з Име нашег данашњег љубљеног Краља и славни Дом Карађорђевића. Овај за нас историски догађај напунио нам je радошћу и одушевљењем наша срца. A та невиђена радост и љубав према Узданици нашег народа, донијела je сама од себе и другу значајну одлуку везану уз овај Дан. Муслимани у Гајрету и око њега, у настојању да сваке године што љепше и достојанственије прославе овај Рођендан, везали су за 6 септембар највећу своју светковину — Гајретов дан. Рођендан Њег. Вел. Краља Петра Д ругог има, због тога, за Гајрет и његове раднике, двоструку величину, двоструку важност. У првом реду je тај Дан манифестација патриотског осјећања и националне мисли сваког грађанина и сељака, a (онда, на другом мјесту, манифестација коју, посебно, гаји и носи сваки Гајретов члан и радник према свијетлом Имену Гајретовог узвишеног Покровитеља. Гајретов Дан, и ове године, треба да буде једна величајна манифестација нашег осјећаја; треба да буде афирмација наше снаге и огледало стварања. Треба у низу приредаба, као и досад, да докажемо шта можемо и колико можемо. Гајретов Дан, у оквиру наше националне идеологије, осјећаја и достојанства, треба да донесе највећи успјех, највећи плод. Овај Дан je био и остаће Симбол нашем вјеровања у Гајретову мисију и њен сигуран успех, максимум годишњих напора у јавном животу муслимана цијеле Југославије. Сви Гајретови радници и пријатељи треба да осјете величину ове народне светковине и да тога дана, одушевљено и истински, послуже Гајретовим идејама. Поред моралног уздигнућа, Гајретов дан треба да донесе и материјални допринос за велике циљеве Гајрета. У стотине мјеста, гдје год постоје Гајретови л>уди, a они су ко пшенично зрње расијани no цијелој нашој Отаџбини, 6 септембра ће се продавати Гајретове значке, приредити концерти, академије, забаве, сијела и теферичи на којима ће доћи до изражаја национална и културно-просвјетна мисао Гајрета. Са увјерењем да ће најшири муслимански народни слојеви схватити овај Високи Празник као општу народну радост и светковину, увјерени да ће се сви пријатељи напретка и прогреса сјетити Гајрета и свога дуга према њему, кличемо: Сви на окуп за прославу Гајретова Дана! Живио узвишени Покровитељ Гајрета, Њег. Вел. Краљ Петар Други! 196 �H arn e с е л о и Г а јр е т Наше село, запуштено и биједно, тражи да му се помогне, да би изашло из тепиког стања у које je запало. Оно вапије за помоћи, јер тешке су биједа и невоља које у њему владају. Непросвјећеност и материјалне недаће дотјерале су нашег сељака до руба пропасти. И село, тако лијепо и привлачно, из дана у дан ове више пропада. Сељак не зна да <иде укО(рак са новим временом и у своме конзерватином духу са неповјерењем одбија од себе све оно што je ново и савремено, na макар то било за њега не знам како корисно и спасоносно. Нарочито наш муслимански сељак je најбиједније стао готово у сваком логледу. Он није ни коракнуо напред, већ напротв пада све више у стање које мора да забрињава свакога оног који му добро жели. Мало je оних који .приступају нашем сељаку искрено ni са добром намјером да му помогну, a много je пак оних који ,му njpMCYynajy из личних интереса, не презајући од тага да га преваре и обману, само ако то служи њмховим рачунима и амбицијама, да се тако истакну и да се на тај начин користе у даном моменту. Али, сељак инстнктивно осјети све те егоистичне и непожељне операције с њим. Он je имао прилике да се о том увјери и да искуси на ваститој кожи. A као посљедица тога његовог увјерења и иокуства јесте неповјерење према интелигенцији, коју имамо пред ичима, кад говоримо о овоме болном питању. Гајрет, наше муслиманско репрезентативно културно-просвјетно друштво, до сада je ишколовало прлличан број млађих људи, који су већ ступ.или или ступају у слободан живот. По неминовном закону природе no коме се врши смјена генерација, ови млађи људи — интелектуалци заузеће данас-сутра видне положаје у државној управи и приватној дјелатнасти. И баш од њих треба очекивати да свесрдно по)могну заосталог муслиманског сељака као и сељанку, те да се на тај начин одуже Гајрепу, коме je највише стало до културнопросвјетног напретка нашег мусллмансжог елеменла који у великој већини сачињавају сељаци.___ Млади људи излазећи из школе ступају у живот одиста лод тешким околностима. Удовољивши својим обавезама и давши све од себе no изласку из школе, онм с шравом траже да им се даде могућност да живе и раде. Па кад те могућности не буде — што данас није риједак случај — онда настане разочарање и апатпја према свему na и према Гајрету, шако Гајрет за то није крив. Ta разочарања и револт потенциран и са друге стране, могу да се дубоко урежу у душу « да убију вољу за радам и амбицију и за доцније, кад то вријеме незапослености и очајања прође. Тако може Да се формира пасиван дух, који не само да не учествује у «екој корисној акцмји за добро народно, већ je чак и онемогућава. И многи бивши Гајретови питомци прођу кроз ту тешку фазу живота. Овај моменат je важан и преко њега се не може олако прећи. Зато би Гајрет добро учинио када би нашао начина да своје бивше питомце који су изашли из школе веже за себе, да буде с њима у контакту и да HiM даде бар моралну потпору, како би се одржали и да не би клоиули у тим часовима тешког 'искушења. Taj гест Гајретаби 'појачао преданост и љубав њихову према Гајрету, које су можда биле поколебане и утицајем околности умаљене. У том случају рад на селу дао би згодну прилику тим младим школованим људима, које би Гајрет ломагао,, да у њему започну са конструктивним радом 'И да развију своје способности употребивши их хорисно за добро нашег сеоског свијета. Наш муслимански сељак треба да осјети корист и задовол>ство о д млађег кадра Гајретоваца. Он то с правом очекује, јер помаже Гајрет и даје за њег тешко и с муком стечену пару. Бивши Гајретови питомци нарочито треба да се приближе сељаку, да му приступе искрено са пуно љубави и разумијеваља према њему. Јер, према h>hxobolm личном примјеру, ирема њиховом олхођењу и постулању, сељак доноси свој суд о Гајрету. Широко je поље рада на селу. Рад je истина тежак и тражи добру вољу, истрајност и самопрегорење, Али зато доноси лично задовољство и доприноси напретку нашег сељака који од школованих људи много очекује. Нема ништа позитино у празном причању и надмудривању. Дјела се траже и на основу н>их доноси се добар или лош суд. Говорило се je « писало о К0 'ристи Гајретових читаоцница на селу. Ta корист поред осталог испољавала би се нарочито у томе, што би отргла сељака од алкохола који све више узима маха, поготову у оним селима која се налазе у близ!ики вароши. По сеоским кафанама и биртијама беспог сличи се и пије алкохол. И то није риједак случај. У алкохолним пићима сељак тражи утјехе за свој тежак живот и тако пропада још више матервјално и губи свој морал који се високо диже изнад бног у варошима. Баш у осш 1 вању и одржавању Гајретових читаоница на селу није се постигао пожељан успјех, a то највише због тога, што није било људи који би свесрдно приступили томе раду. Велиш je гријех пустити сељака нашег Да и даље пропада. Треба га помаћи што прије то боље, јер помажући њега помажемо сами себе. Ing. Мустафа Мехић. -------------------------------------------------------------------------------------------- 197 �Стара Јчсдецииа к о д Арапа Развитак медицине у ApaincKOM царству иде паралелно са стварањем моћне државе Калифа, и почива на ренесанси старе грчке медицине. Арапска медициш управо je мјешавипа грчких и источњачких елемената. Она није дјело националних Арапа, и ако су истој дали своје име и свој језик, и ако она no д уху претставља једну цјелину, на њеном стварању претежног удјела имали су људи остадих народности великог Исламског царства. Медицински центри, налазили су се баш у земљама Ислама, гдје су живјели измјешана племена и народи. Даровити али примитини Арапи, кад су се освајањем дограбили најбогатијих културних земал>а, код н>их се жеља за духовним образовањем особито уочавала. Из духовних туђинских творевина, узимали су само оно што им je било потребно за даље практично ратовање, Поред националне поезије, Арапи су једиио изучавали граматику и свету књигу Куран, те ради његовог што вјернијег тумачења новим вјерском припадницима, Кураагту смјели да читају једино у рригиналу, и на тај начин Арапи су лриморали све народе Исламског царства, да науче арапски, што je имало као посљедицу велику и пресудну историјску чињеницу, да je арапски језик постао универзални књижевни језик свих народа арапског царства. У главноме, за вријеме владавине династије Омајида, медицина je била препуштена невјерницима, и за извор служила им je поглавито александријска школа. Већ 707 године, у Дамаску подигнута je прва боливца, у којој су љекари лијечили болеснике бесплатно. Ово рано продирање медицине у земљи Ислама, na ма и о д туђина, невјерника, поред практичног интереса, о коме су Арапи увијек водили рачуна, притшсује се и историјској чињениц«, д а je Мухамед a. с. имао личн о г . љекара, личног пријатеља Хришћан1ина, Харич Бенкаладу. За вријеме династије Омајида Басра и Куфа били су чувени 1медицински центри, гдје су ишли Муслимани, Хришћавл и Јевреји да своје знање обогате. Ипак прави полет арапске медицине почиње доласком на власт динаетије Абасида.. Основу арапске медицине чини у суштини богата преводна литература. Калифе су овај посао помагали издашним материјалним средствима, чак су и дипломатским путем набавл>али позната оригинална медицинска дјела страних књижевности. Превод ових списа повјеравали су комисијама најугледнијих научн.ика и познавалаца страних језика. Историја je за сва времена сачувала имена слав- 198 них Калифа из династије Абасида, који су омогућили арапску медицину. Да споменем калифу Ал Манзура, Харун Ал Рашида и Калифу Ал Мамуна. Од медицинских аутора грчке књижевности важнији су преведени Хипократ, Гален, Диоскурит, Ареибазио Павле из Егиве, Арон из Александрије и т. д. Калиф Ал Мамун за скупе nape добавио je са византинсмих дворова масу научних медицииских дјела, a многе je добијао, путем мировних уговора. Харун Ал Рашид велики je број грчких медицинских стгиса покупио у ратним1 походима, из побјеђених градова. Kao преводиоце срећемо Сирце, Персијанце, Грке и Јевреје, и они су дали огроман број коректн.их превода. Ова систематска преводна књижевност, обрађивана бесприиијерпом енергијом, и у јаch'Om циљу, донијела je Арапима у току деветог стољећа, толико медицинског знања, да у Арапском царству бива ваокрс старе грчке медицине. Арапск,и љекари у Багдаду прилазили су болеоничкој постељи у зваку Хипократа и Галена. Медицина код Арапа одувијек je била цијењена, и играла je врло важну културну улогу. Колико су Арапи високо цијенили медицииску науку, видимо и no литератури, гдје се многа медицинска питања третирају, не само у љекарским списима, већ и у другим иаучним гранама. Па ,и сами арапски пјесници, у својим умјетнички1м пјесмама узимају медицину као предмет инспирације. Kao кољевка арапске медицине, узима се славна медицинска академија Несторијанаца у Џондисабури. Несторијанци бијаху један хришћански свештенички ред у Сирији, који се поред теологије бавио и медицином. Превели су многа грчка медицинска дјела. Несторијанац Сергије из Разене, чувени свештеник и љекар прве половине шестог стољећа, на сиријски превео je све списе Хипократа и Галена. Гоњени вјерским фанатизмом и нетрпељивошћу, Нестаријанци у петом стољећу бјеже у Персију и у Џондисабуру оснивају медицнску академију, Koja стољећима важи као највиша медицинска школа истока. Кад су Арапи загосподарили Персијом, ипак ова медицинска школа остаје и даље у рукама Несторијанаца, и то,ме факту има арапска медицина да захвали за свој брзи развитак. Из те школе изишли су они арапски љекари, који су медицину у Арапском царству подигли до највећег угледа. И томе факту приписујемо и чињеницу, да су арабизирани Персијанци имали у арапској медицини о д увијек домииантан положај. Др. Јован Мијушковић. �Слаи Ca поносне стене, ca огромног внса Крунисаног круном од прозирне магле, Озго, у бездан, ca јеком се баца Големог слапа блистава влага. Kao плава свила урешена пеном Напојена амбром горскога цвећа, Доле пада вода, дугиним бојама сија И одише снагом вечитог пролећа. . . . Слушам јек у слапа, плавог горостаса, И разбирем песму беле чипке-пене. Причају ми приче, шапућу легенде Кроз столећа што су прошле кроз те стене. Оне нижу речи у божанску оду, У којима прошлост снја као звезда: О генију поета, о бесмртној музн, О крвавој слави војничких најезда. P r ič e 0 n a š im lju d im a PROPAST SVIJETA Na Narodnom univerzitetu u Sarajevu dizao je neki profesor univerziteta iz Zagreba predavanje. Na jednom mjestu je izrekao i ovu rečenicu: »Zbog svega gore izlo­ ženoga, ja sam dubokog uvjerenja da naša Zemlja, ovakva kakva je, neće moći izdržati više od 90.000 godina. A onda je propast svijeta...» u tom trenutku došlo je do jednog incidenta. Jedan sara­ jevski trgovac, postariji čovjek, skočio je iz klupe i, priletivši govorniku, zavapio sav očajan: — Koliko, koliko ste rekli? — Devedeset hiljada godina. — Hvala dragom Bogu, otpuhnuo je zadovoljno trgovac. Ja mišljah samo 9.000 godina, pa se bijah baš prepao. Nije lahko tako brzo umrijeti. Кроз столећа дуга, хрлили су љ уди Овамо ка престољу анђела-лепоте. У о во ј ведринн Тесалијског неба Тражили су извор за вечнте животе. Клањају се њему и славни хероји И тај који ствара и онај што руши. Под шум истог слапа своју Илиаду Хомер je геннјални зачео у души. У прасгаро доба, дивна Афродита, Свако јутро, кришом, с пехаром од жада Трчаше овамо да освежи тело, У валовима сјајним плавог водопада. Бацала без стида прелепе одоре, Пружајући сунцу поносно и ведро, Своје наге ноге, своја обла бедра, Седефасто нежна, уздрхтала недра. Али љубоморан као дивљи курјак, Бацао се на њу непрозпрнпм велом Слап. Ко плашт од сафира, с пеном - хермелина. Афродити вода покриваше тело, Грлио je страсно, љ убио ватрено, Шапутао речи тајанствене, сонорне, И пуштао вилу из свог загрљаја Пуну снаге нове, чудне, чудотворне. Легије су Меда, Грка н Монгола, Мнсирских војннка, пролазили овде. И Турске армаде и Римске кохорте Поднжаху шатре код воде што шуми. Натапала га крвљ у војска Митрадита. Своју жеђ je гасио лепи Антоније, И после бнтке, свирепи Атнла, Појио je овде своје дивље коње. Кроз ове клисуре, поред водопада, Пројурила je на бику лепа Еуропа, И на сурој стени, као у је д звера, Још увек се внди Хекторова стопа. Реци, шапни, зашто те твоје лепоте Нису нас доскора привлачиле амо? Алн веруј сада, ја и моја браћа Kao наши преци тебе ценит знамо. MOLITVA MIJE BONDŽE Katolički raspop, suludasti Mijo Bondža, bio je do pred nekoliko godina poznat cijeloj Hercegovini i sred­ njoj Dalmaciji. Skitao se od mjesta do mjesta, nođvao po grobljima i služio djeci i odraslima za uveselenije. Uvijek se molio Bogu, a govorio malo. Kad je što i govorio, bilo je to smišljeno i lukavo. Uz rat, kad je vladao car Karlo, zamoli ga sada rahmetli Mustajbeg Rizvanbegović, da se malo pomoli Bogu za cara. Mijo se prekrsti, pogleda oko sebe a onda, ša­ patom, kao i uvijek, reče: — A molija sam se za Sultana, pa ga je dava diga, molija sam se onda za Vranu (Franju Josipa), pa je i njega dava diga. A kako bi, gospe ti blažene, bilo da se baš 1 za Karla malo pomolim. Рецн ми одакле, дивни водопаде, Откуд ти то дивно, то ватрено благо, Да надахнеш љ уде, те у песмн звонкој Кроз векове славе твоју плаву снагу, . . . Kao преци наши дивимо се тебп, Твоме смелом паду ca високе стене, Твоме миомиру пролећа и цвећа, Дивна бистра водо, ca крнлима пене. (Превод с турскога) МУСТАФА ШЕИТ 199 �Стопедесето-годишњица ВУКА К А Р А Џ И Ћ А Све знатније кулгурне и просвјетне установе у престоници и у земљи — на челу са С. К. Академијом — одлучиле су да ове године на Митров дан, 8 новембра, свечано прославе стопедесетгодишњицу од рођења Вука Караиића. Оне желе там гшославом не само да одаду признање .једном великом сину нашег народа и да псжажу, и том приликом (Његовим примјером — како се служи народу и отаџбини, него и да изнесу свеколики значај Њ егова великог дела. Вук Караџић, поред значајних заслуга за реформу правописа и књижевног језика има још једну крупну заслугу, којом je украсио и цео жји вот свој и крунисао цео плодни рад свој. To je: стављање наше националне културе у основицу целокупног нашег духовног и културног развитка, и у књижевности, и у уметности, и у материјалној култури. Зато je прослава Вукоза имена — прослава његова завета, остављеног народу нашем — подизања наше властите националне културе, у вези са успесима и напретком културе целог света. Схватајући тако омисао ове прославе, националне установе позивају претставнике свих културних слојева нашег друштва: да учествују у овој проелави и допринесу да она лостане и значајан дан у историји H a ­ rnoj. Поред прослављања имена Караџићева, овом he се светковином тежити да се подиге вечити споменик творцу савремене културе наше — оснивањем Вукове задуж бне, из које he се о Вукову дану сваке године награђивати најуопелија дела и з обласги наше националне културе и уметности. Да би се т о посш гло, одбор за Вуко!ву прославу обраћа се свима културннм друштвима нашим и 1претставницима свих наших културних и просветних усганова, са молбом: да организују у својим ф единам а одборе за Вукову прославу, који he заједно и у договру са одбором у Б еограду радити на остварењу тог циља. О свакој таквој организацији или свакој доброј имицијативи која се ма где са овим Ц1иљем у нашој земљи јави, треба одмах известити Главни одбор за Вукову прославу (у Београду, Караџићева ул. 5) од којег he добити сва потребна обавештења Р* 200 Santur Događaj, о kome ću vam pričati, stvarno se odigrao u Derventi, u godini 1924. U toj godini je radiofonija počela zauzimati velike razmjere po cijelome svijetu. M eđutim kod nas, u Jugosla­ viji, bilo je malo sretnika, pogotovu u Bosni, koji su sebi mogli da nabave radio aparat. Bila je to čudna stvar, najveća tehnička tekovina našega vijeka. Sam aparat je stajao mnogo novaca, a osim toga izdržavanje aparata iziskivalo je prilične izdatke (anodna baterija, jer tada ne bijaše radio-aparata na električnu struju, punjenje akumulatora, mijenjanje lampi i t. d.). D a bih se upoznao sa ovim čudom tehnike, otputovao sam u Zagreb gdje su bila svega dva radio aparata, čini mi se vla­ sništvo »Zagrebačkog radio kluba«, ikoji imađaše prostorije u današnjoj Zagrebačkoj radio stanici. Tom prilikom se upoznah sa jednim od osnivača Zagrebačke radio stanice, g. Ivom Šternom. O n mi pokaza jedan radio aparat marke »Radiola« (pa riški fabrikat) i drugi »Audionet«, ako se ne varam belgijski fabrikat. Slušali smo cijelu noć razne evropske stanice. Tada ih je bilo mali broj. U aparatu je kvrčalo, škripalo i pucketalo, ali za početak je i to bilo dobro! Povratih se iz Zagreba i povedoh akciju za osnivanje »ra dio kluba« u Derventi, koji se i osnova na taj način, da svaki član, u ime nabavke aparata, položi po 1500 dinara, a osim toga odredism o posebno mjesečnu članarinu od D in 50, radi izdrža­ vanja radio prijemnika, raznih troškova i kirije za salu u bivšem hotelu »Rajčević«. Prema propisima poštanske direkcije, aparat smo morali prijaviti zbog dozvole, koja je glasila na moje ime, a aparat je bio registrovan pod brojem 35, jer je svega toliko aparata do tada bilo prijavljeno u državi. Postavljanje krovne antene na zgradi izazvalo je senzaciju u gradu, a montiranje antene izvršili su dva konstruktora-inži njera iz SI. Broda. Velika većina svijeta u gradu nije uopšte vjerovala u cijelu stvar. Najinteresantnija epizoda u vezi sa ovim »čudom«, odigrala se u »kahvi« Širbega Bešlagića. Posjedali ihtijari po sećijama. Podavili noge podaše. Kafana puna duhanskog dima. Prisutni se jedva raspoznaju. U kafani tišina, samo kolutovi dima lete, i čuje se srkanje kafe iz finđana. Tišinu najednom prekida stari Abdulahaga. On duboko otpuhnu i reče: — M a čuste li vi za »one«, što razapeše nekakve žice po krovu Rajčevića zgrade? Sada slušaju kobajagi muziku, koja im dolazi brez žice čak iz Beča, Pariza i Londuna . . . U kafani tajac, samo se javlja rahm. Huseinbeg: — Am a, čuli smo, jašta. A šta im moreš, kad ljudi imaju para . . . Žuljaju hin . . . Švabe hin varaju ko malenu djecu, još za njihove pare . . . N a to će Abdulahaga: — A li, ljudi božiji, ipak mi ne ide u glavu, kako mogu ozbiljni insani dozvoliti da se neko sa njima na ovakav način šegači. Pa medu njih upo i Esadbeg! Ma zar ne znaju i ne vide, �budale jedne, da je to njima Švabo kurisao santur u onoj kutiji! A oni, jadnici, u svojoj plitkoći misle, da to, biva, avaz dolazi iz Beča, Pešte i Londuna?ll Đ e im je pamet, po Bogu braćo? Kako se može vjero­ vati, da se, efendum, govor, pjesma i čalgija može slušati bez ž ic a . . . i j i Eto, to se uistinu odigralo u Derventi, na početku širenja Radiofonije u našoj Bosni. Kad danas pogledam sadanje »superheterodin« radio aparate, koji su konstruisani na elektr. struju, bez akumulatora i baterija, kao i bez onih žica po krovu, sa zvuč­ nikom ugrađenim u samome aparatu, i bez svih onih čuda, koje je radio imao na početcima stvaranja, kada slušam vjernu repro­ dukcijo! muzike i pjesme iz Abdulahagina »Londuna«, i još i? veće udaljenosti, n. pr. M oskve i Tokija, tada se uvijek sjetim Širbegove kahve i njegova »santura«. U moderno shvaćenom smislu, ovaj naš prvi radio aparat u Derventi, pohranjen danas kod g. Boška Tasovca, i jest neki santur. M ogao bi ga danas mirne duše ponuditi nekom muzeju. Д neće proći mnogo pa će se i na ovim »santurima«, na bazi televizije, moći vidjeti i ljudi odavden čak u London. E. Alibegović Колико има задруга на свијету Према најновијим подацима на цијеломе свијету има сада велик број задруга, о чему смо ми прикупили занимљиве податке. Потрошачких задруга било je 63.600 са 90 милијона 45.000 чланова. Ha пимјер 1934 године те су задруге продале робе за 941 милијарду динара. Све те задруге располажу имовином од преко 558 милијона динара. Сељачких задруга разних врста има на свијету веома много. Тако има, као подврста кредитних задруга, 151.234 са 15,312.357 задругара, мљекарских задруга 22.034 са 2 лијона 736.447 задругара, na набављачко продајних 26.064 са 3,054.597 чланова и за дружних електрана 7.101 са 478.424 задруга pa. Разних задруга, сељачких, изузев осигура вајућих, бито je на свијету ч8/.»00 са ч-t ми лијоиа 30.300 чланова, осим Pycnje, Koja тамо иије урачунана. Али мора се сиоменути, да je задругарство у Русији јако развијено, и да, нанримјер, од овдје наведенога ороја свих сељачких задруга на свијету, на Русију огпада 24.456 са i6,474.000 задругара. Сељачких задруга за осигураље од елементарних 1тета, за осигурање стоке и за Mjeшовита оеигураља Оило je на свијету, иез Русије, 46.760 са 1,782./6<. задругара. <jcmyрани капитал ових задруга ијвосиј je укуино око 935 милиЈарди динара. Професионалних задруга, r. ј. радничких произвођачких задруга, грађанских кредигних задруга и риоарских задруга има иа свијету око 32.000 са преко 5,/vo.ooO задругара. Задружно организирани потрошачк имали су 48 главних набављачких задруга, чијн je промет износио 1934 године — као приијер наводимо — 585 милијарди динара, од чега отпада на њихову самонроизводњу 13 милијарди динара. Надал>е су погрошачи имали својих 10 задружних банака, које су имале те исте године на располагаже 23 милијарде динара, a к томе je било још 13 сељачких задруга и 10 осталих задружних банака. Централних задруга за осигураже било je прошле године, о чему су сада прикупљени подаци, 71. Ha концу ирипомињемо, да и то нажалост нису најпотпунији подаци и то jeдино с разлога, јер све задружне организацнје свијета нису послале податке централном статистичком задружном уреду. P r e lp la ć u f ie se i š ir it e lis t ROMANIJA Put za Novakovu pećinu »Gcijrct« 201 �Š k o lo v a n je o m la d in e n a s e lu Naša seoska omladina ima rđave uslove za život. Pod rđavim uslovima se obavlja i njeno vaspitanje i pripremanje za budući život. N a š skoro jedini vaspitno-prosvjetni zavod u selu i za selo — narodna škola bila je sve do najskorijeg vremena siroče bijede i oskudice. I ako prenatrpana velikim brojem vaspitanika, vrlo često nije imala ni najpotrebnija sredstva za rad. Neće biti pretjerana konstatacija da veliki broj naših seoskih škola po čitave mjesece nije imao ni trunka krede, a o drugim vaspitno-pom oćnim sred­ stvima, namještaju i učilima i da ne govorim o. A li sad, blagodareći najvećim prosvjetnftn vlastima koje prevedoše izdržavanje narodnih škola na kredit ba­ novinskog budžeta, vjerujemo da će ova prepona biti sasvim otklonjena iz polja vaspitanja. Sem toga naša sela nemaju ni dovoljan broj škol­ skih zgrada, te se škole otvaraju i po privatnim, pe­ dagoški i higijenski neodgovarajućim kućama. Ima dosta mjesta, gdje i danas djeca iz po nekoliko sela, koja broje i do stotinu dom ova ili nigdje ne pohode školu, ili pod vrlo teškim uslovim a petoro do dese­ toro djece posjećuju škole koje su vrlo često .udalje­ ne od njihovih dom ova 10 do 16 km. Pa da li taj mali procenat djece, kojuisvjesni roditelji žele osloboditi mraka, pod takvim uslovima može se pravilno vaspitati i da li se od te djece, koja žrtvujući svoje živote, naročito za vrijeme zimskih mećava i vijavica, može zahtijevati i očekivati apsolutni uspjeh u nastaviV Ne, jer ta djeca, zamorena dugim putem, šibana kišom i snijegom a štipana hladnim zimskim mrazovima, sla­ bo odjevena i obučena, a nahranjena suhim kukuruz­ nim ili sijerčenim hljebom, iznure se i zamore, te su u nemogućnosti skoncntrisati m isli za shvatanje novih pojmova i njihovo razumjevanje. U novije vrijeme naša državna uprava i pro­ svjetne vlasti ulažu m nogo truda da po m ogućstvu u u svakom selu podignu udobne školske zgrade pa je mnogo učinjeno na polju podizanja školskih zgrada. A li ima još m nogo da se učini, pa tek da se prenatrnost djece po našim narodnim školama normalizuje. Bijeda i sirom aštvo, čiji je talas zahvatio naša sela, duboko su žarili svoju kob i u polje uzgojnog podizanja omladine naše. I naša školska djeca u sve­ mu oskudjevaju. V elik i broj od njih nema obuće, te su im crne ispucane noge izgrebene kupinom, šibljem i dračom. N iz golenjače i oko člankova izukrštale se ogrebotine žalite osušenom krvlju. I odijelo mnogima od njih je vrlo mizerno; obučena su ili u stare, dronjave pocijepane rutine ili u tanke, od beza — botane — sve iskaišane dronjke, kroz koje vire goli laktovi, ko­ 202 ljena i ostali dijelovi tijela. Te rutine se ne skidaju ni danju ni noću, sem kada se peru, ali i to vrlo rijetko. U njima se i spava na tvrdom zidu — uz ognjište od kamena ozidanom krevetu — ne vodeći računa da li su mokre ili ne. One su leglo razne gamadi kojom naša školska djeca obiluju. Ovako pocjepana i dronjava djeca puna nečistoće dolaze stidljivo u školu, ona mjesto da prate tok i razvoj nastave paze kako će od učitelja i svojih drugova skriti uš ili buhu koja se vrlo često pojavljuju po njihovu tijelu i odijelu. Ovako slabo obuvena i odjevena djeca često boluju od nazebe, te neuredno posjećuju školu, što u mnogome ometa uspjeh nastave. Kašalj i kijavica, ozeble školske djece naročito kada su vlažna vremena, jesu najčešće slušani učiteljski radio. Hrana je više nego mizerna. Polugodišnja hrana jeste suh kukuruzni ili sijerčeni hljeb a vrlo često i pareno zelje. Po pola godine moguće da imaju po kašiku mlijeka da s njim nakvase svu bajatu kukuruzu da im grlo ne para. Uzrok ovako mizernoj ishrani djece jeste bijeda našega seljaka. A kako stojimo sa školskim knjigama i pisaćim priborom za djecu? T o su još veće poteškoće na koje nailazimo. Bijeda i oskudica, koje vladaju u našim se­ lima, su i tu uvlačile svoju kobnu razornu moć. Bila bi nužna potreba, za uspjeh u vaspitanju po­ zabaviti se pitanjem opskrbljivanja učenika narodnih škola potrebnim knjigama i priborom, jer dok god se to pitanje na neki bolji i podesniji način ne uredi ne­ uspjeha u nastavi imaćemo. Znamo da je to pitanje vrlo teško urediti, ali vjerujemo da oni koji su, nošeni idejom da je prosvjeta sreća jedinke, društva i države, uspjeli da urede izdržavanje narodnih škola, naći će put i način da riješe i problem opskrbljivanja učenika pisaćim priborom i školskim knjigama, jer to od njih zahtjeva budućnost države i naroda. P. Ćulafić �V r ije d n o s t m o r a l a Ziya Gokalp, bijaše osjećajan turski pjesnik i strastven teoretičar nacionalizma, a bijaše takcđe sociolog velike kulture. Dokaz su ove velikodušne stranice, koje su izašle 1912: Kao što znanost naučava čovjeka onome što je »moralno« i kao što genijalnost stvara ono što je »ori­ ginalno«, isto tako moral potiče čovjeka na ideal. Ove tri moralne blagajne podvrgnute su u pogledu nji­ hove vrijednosti vrlo striktnom poretku. U ovom pogledu genijalnost ima izvjesnu prednost prema znanosti. Geniji 'su uvijek bili smatrani preciznijim od učenjaka. Jer ako znanost može biti izvršena sredstvom metode i -što svako može postati učenjak i kad malo što uradi, genijalnost je naprotiv dar prirode što se ne bi moglo postići radom. A ako se genijalnost koristi meto­ dom, inspiracija ipak ostaje glavni faktor stvaranja. Estetske emocije što geniji pribavljaju duši veće su od koristi koje postizavaju učenjaci. Jedan velik pjesnik, jedan velik muzičar mogu inspirisati izliveno veselje jed­ nom čitavom narodu, udahnuti mu novi život. S druge strane, ako je znanost internacionalna, genijalnost je na­ cionalna. Duhovna veza koja ujedinjuje članove jednog naroda sastoji se manje u zajednici naučnih ideja nego u zajednici estetskih emocija. Ko što je genijalnost veća od znanosti, isto tako mo­ ral se stavlja iznad genijalnosti. Vrijednost morala ne bi se mogla usporediti sa drugim socijalnim vrijednostima. Radi toga praznine jedne osobe u moralnom redu ne mogu se zamjeniti vještinama i naročitim zaslugama u oblasti znanosti ili genijalnosti. Moral je dakle iznad svih drugih vrijednosti. Zajed­ nica estetskih emocija, rekli smo, je duhovna veza koja ujedinjuje članove jednog naroda. Međutim, ma kako moćna bila, ova veza nebi mogla biti nerazrješiva. Samo moral može stvoriti vezu i solidnu i otpornu. Tako socijalna disciplina zavisi od moralne snage. Tamo gdje je ona slaba, pravo i zakoni su bez dovoljne eifkasnosti. Jer ako je zakon svet i djeluje, to nije zato što on inspiriše strah, nego zato što je došao iz zajedni­ čke savjeti i što on odgovara narodnom moralu. Zato što je on i izvor naše volje, moral je takode osnova i odgoja. On je uostalom jedini činila:, čovječanske sreće. Rekli smo, da je metoda vodič znanosti, inspiracija genijalnosti. Isto tako moral ima za vodiča savjest. Nor­ malne osobe koje su dostigle zrelost čuvaju u svojoj duši moralna pravila zapisana u vječne formule, i to da ne znaju kako su se ova pravila formirala, jer oni ih nisu mogli graditi pomoću znanosti ili metodom ni sredstvom razmišljanja. Ova su pravila u neku ruku prirođena, spontana. To je ono što čini, da mi ne možemo ostati ravnodušni pred jednim moralnim ili nemoralnim činom, i dajemo im prema slučaju našu pohvalu ili našu osudu. U toku ove reakcije, mi imamo osjećaj poslušnosti jed­ nom formalnom redu, koji je došao iz oblasti koja se može staviti još više od inteligencije. Upravo iz ovoga razloga mi zamišljamo našu moralnu savjest u obliku jednog glasa, čija nam je priroda nepoznata i čiji mi izvor ne znamo. Ovaj »glas savjesti« dostiže kod izvjesnih bića izvan­ rednu moć. Ova bića nazivamo »Moralni Heroji«. Me- J ia d sarhoši kraj JVeretve piju G osp. H . Humi Iscedićemo i mladost ovako ko čašu ovu mučenice pijemo, pijemo i tonemo u zaborav što peče bivamo veliki, sretni, posle padamo niče samo za jedan čas utehe u ovo bolno veče. M i pijanice u srcima nosimo naslage stoleća gromadne ko brda ova ćelava oko grada i drobimo ih čekićima, srca, da nam budu bolcća u ovo veče, veče puno tuge i jada. I pevamo pesme, rakijom krvavimo srca, lomimo živote, stvaramo trenutnu radost dok Balkan ц nama ko stara pesma grca pijemo, pijemo i raskošno traćimo našu mladost. Haj! U ovu noć procvileće u nama vekovi predaka, bezmernih, raskošnih traćara srca. Pijmo7 Za nas su čaše lekovi i maljevi, što lome u prah naša gromadna srca. llijas Dobardžić dutim, to su heroji, koji se slijepo podvrgavaju glasu svoje savjesti bez brige za ma koji interes ili ma koju opasnost. Istina je da se svaki tome podvrgava u izvjesnoj mjeri. Ali mnogobrojni su među nama oni, koji ne slušaju sa revnosti, kad im zapovijeda odricanje ili žrtvu radi jednog ideala. Da je to drukčije, mi ne bi pomagali svim neprav­ dama koje vladaju medu ljudima. I to je tako, kao što ima u umjetnosti genija koji se razlikuju od drugih, moral ima heroje, koji se izdižu iznad srednjih tipova. To su ovi nadčovječanski heroji, koji često spašavaju narode iz najvećih opasnosti. Jedan primjer, u ovom po­ gledu, je gest Alp Aslama u Malazgirtskoj bitci. Kada se glas savjesti izdigne neobično moćan, on potsjeća na inspiraciju u umjetnosti. To je što čini da se mogu nazvati ovi heroji »Geniji Morala«. Ostaje takode da se podvuče, da ovi heroji koji ostvaruju velike revolu­ cije, spašavaju narode i vode ih prema visokim sudbina­ ma, su u pogledu vrijednosti viši od genija umjetnosti. Jer heroji morala osiguravaju narodima slobodnu egzi­ stenciju, nezavisnu i visoku. Dok geniji umjetnosti uljep­ šavaju ovu egzistenciju, ali nakon što je osigurana. (Preveo Ahmed Prohić) Ziya Gokalp 203 �KRALJ I NOVINAR Za vrijeme vladanja kralja Đ u r e II. jedan činovnik en­ gleskoga ureda stenografirao je kraljev prijestolni govor držan pred skupštinom. Poslije dva dana kralj je doznao da je novinar iz presbiroa uhićen, i upita zašto to. — Jer je sasvim drugačije dao novinama govor vašeg ve­ ličanstva. — Donesite mi novine 1 Kralj je pročitao prijestolni govor i pozvao ministra unu­ trašnjih poslova i obratio mu se: — Odmah pustite iz zatvora onog novinara. Ja sam us­ poredio moj i njegov govor i našao sam, da je njegov mno­ go bolji 1 Z nam eniti ljudi u a n eg d o ta m a SAMO NJEMU NE Švedski kralj O s k a r primio je u svoje vrijeme jednu se­ ljačku deputaciju, koja ga je došla nešto zamoliti. Kralj seljacima obeća, da će njihove pravedne želje ispu­ niti i upusti se s njima u razgovor. Tako ih medu ostalim zapita: — Je li istina, da vi svakome kažete ti? — Istina je — odgovoriše oni. — Mi svakome kažemo ti, — samo t e b i ne smijemo 1 GLAVA Prigodom izborne kampanje za izbor predsjednika, bivši predsjednik T a w t imao je na jednom zboru protiv sebe jaku opoziciju. U jednom času, dok je govorio, njegovi protivnici nisu se zadovoljili time što su stalno galamili nego je neko bacio na nj glavicu kupusa, koja mu je pala baš pred noge. On je na to sasvim hladnokrvno primjetio: — Vidim da je jedan od mojih protivnika izgubio glavu! ZA D N JI CIN Mladi jedan pisac želio je da ga protežira grofica D u b a r ry, nadajući se, da će na taj način brzo postati slavan. Tako joj je jednoga dana čitao neku svoju tragediju. Grofica, koja nije imala baš mnogo umjetničkog smisla, nekako je pristala, no još nije bio završen ni prvi čin kad je pjesnika prekinula i naivno izustila: — Dragi gospodine, to što vi čitate posve je zgodno, ali bojim se, da vas odviše napreže. Ne biste li odmah prešli na zadnji čin? I JUNAK Za vrijeme N a p o l e o n o v o g pohoda u Rusiju nje­ gove straže uhvate jednog ruskog vojnika i izvedu ga pred za­ povjednika i počnu ispitivati o predjelima i putevima, kretanju ruske vojske i raznim vojskovođama. Vojnik je međutim na sva ta pitanja davao tek jedan odgovor: -•чг Ne znam! — Ništa ne znaml Tad jedan časnik iz Napoleonovog štaba odluči da se s čovjekom našali i uzevši ga za ruku, dovede ga do stola, gdje umoči držalo u tintarnicu i na dlanu mu napravi slovo »N«. — Dosada si — obrati se vojniku jedan od časnika, koji je znao ruski — bio rob ruskog cara, a sada si postao rob Napoleona. Ne govoreći ni riječi, vojnik dohvati sablju što je ležala u blizini na stolu i stavivši ruku na rub stola, snažnim zama­ hom desnice odsiječe šaku na kojoj je bilo slovo »N« i klikne: — Nikada] Kad je za to Čuo Napoleon, divio mu se i naložio da mu se rana zavije, odlikovao ga zlatnom medaljom za hrabrost r odredio da ga puste kući. Careve Vode pod Romanijom — tzv. Tursko selo 204 ' �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК S v e č a n a p r e d a j a G a j r e io v e d ip lo m e član Glavnog odbora Gajreta profesor g. Hasan čišić iz Mostara, umoljen je od Glavnog odbora da bi lično predao diplomu legatoru Gajreta g. Sadile eff. Sadikoviću, proglašenom na glavnoj skupštini Gajreta na dan 11. VII. o. god. Na 16. VIII. o. g. došao je g. čišić u Ljubuški i stavio se u kontakt sa mjesnim odborom Gajreta. Kako je članovima mjesnog odbora poznato, da je g. Sadik eff. Sadiković bole­ stan, to se je od strane članova mjesnog odbora umolio profe­ sor g. čišić, da bi u društvu sa cjelim odborom posjetio g. Sadikovića u njegovoj kući. Prethodno obaviješten o misiji profesora g. ćišića g. Sadi­ ković je priredio večeru (banket) u svojoj kući gdje su pored člana glavnog odbora Gajreta profesora g. ćišića bili prisutni i svi članovi mjesnog odbora osim sekretara g. Mustafe Dizdarevića, čija je odsutnost radi bolesti sa žaljenjem konstatovana. Pored ovih bio je prisutan i g. Dr. Petar Nuić, advokat iz Ljubuškog i g. Nazif Oručeviš, učitelj iz Klepaca. Iza priređene večere profesor g. ćišić' je pristupio razvi­ janju diplome svečaru g. Sadik eff. Sadikoviću sa popratnim govorom, da je ovaka pažnja prema pridonešenim žrtvama od strane g. Sadik eff. Sadikovića prema Gajretu vidna zahvala J dužna pažnja. G. prof. Čišić je rekao da je osobito radostan da je njega zapala čast da se na ovaj način voduži slavljeniku, kao velikom Gajretovom radeniku, ispred svih Gajretovih radnika. Uručenje diplome g. Sadikoviću, član Glavnog odbora Gajreta je popratio sa željom, da ga moćni Bog još dugo godina poživi na diku, ponos i dobro kulturnog i prosvjetnog društva Gajret i cijelog naroda. Svečar g. Sadiković, po prijemu diplome, replicirao je na riječi profesora g. ćišića sa slijedećim riječima: »Dragi Gospo­ dine izaslaniče i draga gospodo. Nijesam kakav govornik. Ali moju 'radost mogao bih’ Vam iskazati samo mojim srcem. Milo ОКРУЖНИЦА СВИМА МЈЕСНИМ ОДБОРИМА И ПОВЈЕРЕНИЦИМА ГАЈРЕТА РИЈЕШЕЊА ЂАЧКИХ Ове године улућено je главном МОЛБИ одбор/ путем друштвених јединица 880 молби1 за мјеста у интернатима, стипендије и потпоре. Од тога броја повољно je ријешено 595 молби, a одбијено je 285. У друштвене интернате примљено je 412 питомаца-ица, 134-орици молитеља подијељене су стипендије, a 49-орици једнократне потпоре. При рјешавању молби Главни одбор се je придржавао закључкд главне скупштине: да се приме сви стари питомци, у колико задовољавају својим владањем и успјехом у науци, a нови питомци су примани у интернате и подјељиване су им друге помоћи у колико су то њихове јединице завриједиле својим прошлогодишњим радом или у колико су нудили опскрбнине за конвикте. Овим ријешењима молби, ако би друштвени приходи остали онолики колики су били прошле године, и ne би се повећали, имали бисмо дефицит око 280.000 динар,а. Главни одбор при рјешавању молби имао je у виду обећаља многих друштвених јединица да ће у овој години допринијети више прихода него пршле године, na ако би то било, у што се ми и надамо, онда би прошли на крају ове друштвене године' вјероватно и без дефицита. Истина, у овој години биће животне намирнице скупље него прошле године, na he се према томе на интернате утрошити више него прошле године. a . S a d i k u e ff . S a d i k o v i ć u mi je da sam u svojoj starosti doživio ovako veliko priznanje od Glavnog odbora Gajreta. Gajret, koji mi je svakom zgo­ dom na srcu i na duši, tako mi je prirastao i puno ga cijenim i volim. Ali sam dužan ovdje se zahvaliti najprije predsjedniku g. Dru Avdi Hasanbegoviću, svim delegatima Gajretovih jedi­ nica na glavnoj skupštini, Glavnom odboru, predsjedniku mje­ snog odbora g. Ali eff. Ormanu kao i članovima, a naročito hvala Vama, g. profesore, na ovako velikoj pažnji, da ste lično došli meni ovako bolesnom ovaj akt glavne skupštine uručiti i posjetiti me u mojoj nemoći i bolesti. Molim Vas, g. profesore, budite tumač mojih riječi kod Glavnog odbora Gajreta, a ja ću веД u buduće kao i dosada znati žrtvovati za dobro i rad Gajreta kgji korisno djeluje na kulturnom i prosvjetnom polju za naš muslimanski elemenat. Velika Vam hvala, živjeli«. Poslije ovih riječi, predsjednik mjesnog odbora g. Alija Orman, odgovarajući na riječi slavljenika g. Sadikovića kaže, da je pogođen riječima g. Sadikovića ali kao predsjednik mje­ snog odbora Gajreta u Ljubuškom može da bude ponosan slavljenikom kao Ljubušak i da mu je milo da se je ovaka pažnja glavne skupštine Gajreta poklonila prema g. Sadikoviću. G. Dr. Petar Nuić je rekao da se mogu žrtve g. Sadikovića smatrati prema Gajretu i ostalim kulturnim i humanim dru­ štvima kao unikum. A pažnja glavne Gajretove skupštine prema g. Sadikoviću treba da služi za ponos ne samo Gajretovim radnicima nego i cijelom Ljubuškom. Žrtve slavljenika Sadikovića su velike. Njegovo geslo je: gladne najedati, gole i bose odijevati, sirotinju potpomagati. * G. Sadik eff. Sadiković iz Ljubuškog, legator Gajreta, u znak velike pažnje glavne skupštine i glavnog odbora Gajreta prema njemu, darovao je 2.000.- dinara mjesnom odboru Gajreta u Ljubuškom prigodom svečane predaje diplome kojom je imenovan za legatora. Hvala mu i od Boga plaća. Главни одбор рјешавајући молбе у овако великом бро|у, имао je и у виду обећаља Гајретових радника — делегата на прошлој главној скупштими, који су сви из реда обећавали Behe приходе у овој години и тражили истовремено од осталиш јединица да се и оне постарају да у овој годиии појачају све своје приходе, уписујићу нове чланове, уредно сакупљајући чланариие, дајући чешће приредбе, приређујући томболе, улисујући чланове утемељаче и добротБоре. итд. Сада je на друштвеним јединицама да се за овако издашне помоћи одуже Гајрету односно да изврше своје дужности према њему и да нађу пута и начина за повећање својих прихода, како не бисмо ову годину завршили са дефицитом, него како бисмо je завршили и са неким вшјјком. Ha идућој главној скупштини видјећемо како je која јединица искупила своје обећаље и како се одужила својим радом Гајрету и својој заједници. У прилогу достављамо Вам ријешења послатих нам молби из Вашега мјеста и околице с молбом да их одмах уручите молиоцима заједно са документима, како не би закаснили са пријавама за поједине школе, јер се ове годипе ђаци за упис у ј годишта некојих школа морају писмено обраћати с молбом да буду примљени у те школе до 25 о. мј. (трг. лкад., Средње техн. школе, учгтељске школе). Рјешавајући молбе, Главни одбор je закључио: 1) Сви питомци при ступању у интернат имају безусловно донијети са собом: солидно одијело и ципеле, 3 napa веша, 2 пешкира, 4 рубца, 3 napa чарапа, фес, четке за ципеле и одијело и куфер ‘(корпу или сандук) са уредном бравом и кључем. Ђаци који немају ових ствари, нека се не 205 �упућују у интернате,- јер их управа без њих неће примити. A ko у неком мјесту има сиромашних ђака, који су примљеии у интернате, a немају свих потребних им ствари, нека се друштвене јединице постарају да им код добрих људи покупе прилоге и набаве те ствари. 2) Сваки питомац мора донијети са собом потребни новац за упис и школарину; исто тако и за набавку, књига и писаћег прибора, јер ђаци који тога немају, не могу hw у науци успијевати, na се узалудно троши на њих тешком муком сакупљени народни ловац. 3) Сваки питолшц мора предати управи интерната, при ступању у интернат, no 10 Дин. на име чланарине за »Питомачку дружину«, како je то закључила и прошла главна скупштина. 4) Сваки питомац, бесплатни или плдтиви, при ступању у интернат има предати управи 50 Дин. за инвентар, такођер у слшслу закључка прошле главне скупштине. Поједине јединице су дужне да се постарају да ђаци из љихових мјеста без ових 60 Дин. не одлазе у интернат. 5) Сви пнтомци, којима je одређено плаћање опскрбнине, имдду при ступању у интернат платити опскрбнину за 2 мјесеца и то за септембар 1937 и јуни 1938 године. Ова јунска олскрбнина важи као кауција за уредно плаћање опскрбнине у идућим мјесецима. Опскрбнине за остале мјесеце плаћају се унапријед сваког првог у мјесецу и го директнс управи конвикта у оном мјесту, у који je примљен питомац. Опскрбнина се има уредно уплаћивати, јер у противном случају питомци ће имати иежељених потешкоћч. 6) Сваки питомац, био бесплатни или плативи, при наступу у интернат има предати управи интбрната Увјерење свога мјесног одбора (повјереништва) да je његов родигељ (старатељ) члан Гајрета и да уредно" плаћа своју чланарину^ 7) Сваки плативи питомац има са собом донијети^и— предати управи интерната »Реверс«, којим се његови родитељи (старатељи) обвезују да ће !уредно плаћати опскрбнину. Ти реверси морају бити потписани и no двојици свједока. 8) A ko који питомац иступи својевољно из интерната или буде искључен у мјесецу мају, уплаћена олскрбнина за мјесец јуни неће му ceL повраћати. 9) Ako ђак ступи у конвикт послије септембра у првој половици мјесеца, има ллатити опскрбнину за цијели мјесец, a ако ступи у другој половици, ллатиће опскрбнину за пола мјесеца. У сваком случају опскрбнина за мјесец јуни плаћа се при ступању у интернат. Осим тога Главни одбор je закључио да се tv будуће и.маду обвезивати специјалном обвезницом сви Гајретови питомци виших разреда, да ће кад заврше науке и почну самостално привређивати, повраћдти Гајрету на н>их утрошени новац. Te њихове обвезнице, којим се обвезују својом часном ријечју да he повраћати Гајрету утрошени новац, супотписиваће њихови мјесни одбори као свједоци. О сији тога Главни одбор je закључио да и ђаци високих школа, који добију потпоре, имаду се обвезивати бианко мјеницом да ће повраћати добивене помоћи, када дођу до служби, a истовремено ће потписивати и специјалну обвезницу. Формуларе за те обвезнице прописаће Главни одбор. Тјаци који су добили Гајретове стипендије, имаду доставити Главном одбору у року мјесеца септембра увјере1вд, да су шихови родитељи (старатењи) чланови Гајрета и да уредно плаћају Гајретову чланарину. У будуће све друштвене јединице при доставл>ању Главном одбору ма какових молби, имаду означити на њиховим молбама, да ли су им родитељи (старатељи) чланови Гдјрета. ТВаци који су ове године добили потпоре, неће моћи идуће године рефлектирати на исте, ако њихови родител>и «е буду уредно плаћали чланарину. Ha крају нам je напоменути да даљње молбе не можемо примати, јер нити има мјеста у интернатима, нити има могућности за подјел>ивање даљњих потпора и стипендија. ГАЈРЕТ JE ЗА ШКОЛСКУ ГОДИНУ 1937/38 ПРИМИО ОВЕ ПИТОМЦЕ: У Мушки копвикт у Сарајеву Ситница Смаил, Соко Хакија, Алибеговић Ахмет, Хаџић Мухамед, Латић Зихнија, Шкрбо Енвер, Еминагић 206 _____________________________________________________________ Мехмед, Главинић Хусеин, Спужић Шефкија, Чурић Азиз, Хаџимусић Заим, Мујић Ахмед, Дервишкадић Фехим, Љубовић Ахмед, Грцић Ахмед, Тановић Шефкија, Звиздић Алија, Волић Смаил, Хаџовић Назиф, Мехмедбашић Јусуф, Хајдаровић Махмут, Шехић Асим, Салчић Авдо, Мухић Исмет, Јарановић Хусеин, Јунузовпћ Мухарем, Топчић Заим, Филиповић Алија, Какњо Хусеин, Гафић Хаџо, Алохоџић Јуcyh, Медић Енез, Калаузовић Мухарем, Реџић Есад, Салихоџић Нијаз, Сафет Алибеговић, Шехић Есад, Касумагић Енвер, Звиздић Ибрахим, Дрнда Омер, Хасанбеговић Хуснија, Халибашић Мухамед, Курспдхић Фаик, Тиљак Хасан, Ахметовић Зејнил, Бутуровић Хајрудин, Коро Хамдо, Коро Незир, X. Османовић Џемалудин, Горушанин Русмир, Сијерчић Абдулах, Јамаковић Ахмед, Корић Хамдија, Султановић Екрем, Хрусто Узеир, Хасавбеговић Шефкија, Хасаиефендић Расим, Џиндо Едхем, Талић Шефик, Бекрић Зихнија^ Цвијетић Музафер, Авдић Хамдо, Пољаковић Хамид, Хасагић Хасан, Чурић Бехаудин, Селимовић Хајрудин, Селимовић Бајро, Овчина Хилмија, Ибруљ Салко,' Куртовић Шукрија, Мехмедбашић Халил, Мехмедбашић Зоран, Орман Хазим, Садиковић Сидкија, Махић Мухарем, Таемаловић Енвер, Туце Авдија, Скикић Насиб, Милавић Мухамед, Басара Реуф, Дедић Кемал, Ковачевић Осман, Караџа Кемал, Налић Екрем, Мујкановић Идриз, Шехић Мухарем, Кашић Реџеп, Горан Шабан, Туркмановић Шаћир, Крвавац Рамадан, Куртешовић Садик, Загањор Шабан, Нишић Шућро, Бећировић Џамаил, Ахмед Мухарем, Арифовић Ариф, Кулеовић Зијо, Бешлагић Салко, Бул>абашић Ферид, Хаџалић Салих, Софтић Ћамил, Хасанбеговић Шукрија, Ризваповић Омер, Сиручић Мухамед, Хусеиновић Џемал, Сирбубало Азиз, Tiainh Ибрахим, Чајлак Фаик^ Пашић Мустафа, Шахинпашић Касим, Вејсилагић Вахид, Ђикић Абдулах, Салетовић Решад, Хуремовић Шефкија, Тжшић Сафет, Кадрић Мустафа, Рачић Азем, Хасанбеговић Нашид, Пашић Намик, Чолаковић Муслија, Шахиипашић Ахмед, Сеид Ферушић и Данило Стомар. У пљеваљски конвикт: Ножић Салко, Садагић Авдо, Кемура Сејфудпн, Ченгић Енез, Налбантић Ихсан, Мулабдић Мурис, Фазлић Смаил, Џиндо Расим, Беговић Ариф, Сијерчић Нурија, Карахасановић Исмет, Велетовац Хасан,, Поповић Мурат, Имамовић Пашо, Мушановић Рашид, Прохић Мехмед, Челик Ибрахпм, Ферхатбеговић Мухамед, Делалић Салим, Черић Хасан, Ратковић Александар, Мешић Хајро, Журић Душан, Чаркиловић Радован, Мујић Сул>о, Маглајлија Риза, .Чилић Сулејман, Туфек Исмет, Алимановић Алија, Османагић Ариф и Гегић Рамо. У конвикт у Требињу: Тановић Ариф, Пашић Изет, Тепарић Хусреф, Омаповић Нума«, Солдин Наил, Џеко Јусуф, Тановић Ариф, Т1ерил\агић Ајдин, Бекић Шефкија, Шетка Исмет, Кадрибеговић Хивзија, Диздар Рагиб, Кадрагић Мехмед, Садиковић Асим, Ђулић Сдлко, И сла^ви ћ Тулага, Јакић Џемил, Куртовић Сафет, Куртовић Атиф и Ж ујо Нусрет. У тузланск.и конвикт: Прохић Исмет, Бешлагић Нурија, Бешлагић Рефик, Исламбеговић Фаик, Хаџиселимовић Селим, Омерчић Мсмет, Чизмић Ешреф, Церибашић Хасан, Хрустић Исмет, Вахабовић Решад, Суман Ферид, Синанагић Мустафа, Карамехмед Назиф, Диздаревић Нусрет, Салихагић Мустафа, Алићехајић Кемал, Прохић Нусрет, Чокић Тахир, Маглајлић Атиф, Маџаревић Кемал, Шахинпашић Мухамед, Жујо Мустафа, Хаџио.меровић Хасан, Куртагић Мујо, Налбант Абдурахмдн, Хаџибегановић Абдулах, Шахбеговић Фадил, Таљић Хусеин, Мујагић Мухамед, Чизмић Хамид, Клад 1ћак Мухамед, Субашић Aro, Мујбеговић Ибрахим, Сендијаревић Расим, Фатушић Латиф, Т1амџић Пашага, Гојачић Хариз, Омеркић Адем, Сдрајлић Асим, Имамовић Абдулах, Агић Џавад, Спужић Музафер, Карамехмедовић Сејфулах, Имамовић Шефик, Јунузовић Јусуф, Ахмић Сафер, Терзимехић Џемал, Карамехић Сафет, Локмић Емин, Смајић Џевад, Башагић Џавад, Шехић Осман, Дегирменџић Теуфик, Незић Фадил, Шехић Мехмед и Тихић Есад. �У Бањалучки конвикт: Бећировић Џемал, Џехверовић Рушид, Фејзић Сафет, Тихић Јасим, Чарџић Изудин, Бешлагић Ферид, Капетано<вић Исмет, Бакалбашић Џевад, Башић Шефкија, Питић Есад, Мухић Омер, Мутевелић Сафет, Мутевелић Захид, Нуманкадић Ак,аф, Чатић Раммз, Манџука Смаил, Церић Халид, Пиралић Мухамед, Чокић Абдурезак, Шехић Дедо, Муминагић Идриз, Тетарић Мухамед, X. Селимовић Хидајет, X. Селимовић Адил, X. Селимовић Зијах, Ћатић Ахмет, Корић Вахид, Јеленч Хамдија, Ибрахимпашић Мухамед, Караџић Јунуз, Тихић Смаил, Шахбеговић Мухарем, Имамовић Абдурахман, Зејнилагић Фахрудин, Дураковић Ибрахим, Кадрић Мустафа, Балагија Сулејман, Мехмедбашић Вефкија, Оадагић Изет, Шеханић Екрем, Ризв.анбеговцћ Енвер, Хулусић Ахмед, Ковачевић Адем, Хауић Рагиб, Војниковић Јусуф, Ћејван Идрис, Шабансшић Алиризах, Тшшић Алија, Шехић Месуд, Златкл Смаилбеговић, Наџида Дугалић, Маглајлић Атиф, Н. Камарић, Рашидагић Ирфан и Хасан Рамић. У Женски конвикт у Сарајеву: Кабил Фатима, X. Смаиловић Мујесира, X. Селимовић Разија, Хаџалић Лејла* Алагић Муневера, Мујичић Улфета, Хаџић Садета, Мерџо Зехра, Муштовић Хатиџа, Косовић Зиба, Биједић Хасиба, Бичкало Фадила, Мрган Назика, Далагија Кадрија, Свити Татјана, Радовић Милојка,, МулалиН Шефика, Херић Вахдета, Манџука Михра, Шертовић Ћамка, Махмутбеговић Бисера, Делић Алмаса, Сујалџић Хасена, Хауимехмедагић Хасна, Ченгић Адила, Шерић Мевлида, Смаилбегсхвић Мукелефа, Бешлагић Здатка, Мујичић Есма, Хушидић Шефика, Хаџић Мујесира, Чустовић Девла, Пашић Фадида, Башић Бахрија, Зељић Милида, Драчо Емина, Хајровић Сехија, Ченгић Емира, Бачвић Џемила, Тоскић Мејра, Прашо Рабија, Трогранчић Зора, Селшкбеговић Атифа, Реџић Хатиџа, Топић Су,ада, Куленовић Фикрета, Куртагић Фадила, Ганибеговић Наџија, Бутуровић Сабрија, Таловиф Нусрета, Диздаревић Емина, Семиз Сока, Диздаревић Сехла, Махић Муневера, Садиковић Amua, Садиковић Бисера, Месиховић Фадила, Хусика Нафија, Томашевић Зорка, Томашевић Јованка, Каваја Милосава, Тзурић Смиљка, Османагић Cannfa, Османагић Нада, Салчић Бисера, Салчић Нада, Кочовић Ружа, Шеховић Васвија и Кањхоџић Фатимд, Кекић Десанка, Кул. Аликапетановић Муневера, BeroBivih Адила, Тахир Мешић и Н. Глумац. У Бихаћки конвикт: Поздерац Хамдија, Кабиљагић Сулејман, Шабић Мухамед, Оџаковић Хусеин, Ресић Хакија, Пашић Дервиш, Будалица Касим, Куленовић Мухамед, Бећирбашић Сеад, Арнаутовић Асим, Пашић Намик, Маглић Абдул-Меџид, Хауиселимовић Мухамед, Коњхоџић Алија, Кудић Суљо, Миџић Есад, Мујаџић Омер, "Батић Едхем, Колаковић Осман, Пашић Шефкија, Нухбеговић Хусеин, Спаховић Ахмед, Карамехмедовић Шукрија, Хауовић Тахир, Сулејмановић Мустафа, Макић Бедрудин, СинаЈшвић Хамдија, Куленовић Исмет, Ибрахимпашић Бећир, Терзић Салко, Бегић Хасан, Коркут Хазим, Хаџизулфић Мухарем, Нехбеговић Хусеин, Мартиновић Милорад, Хајровић Сеид, Делибашић Изет, Ибрахимпашић Екрем, Куленовић Рифат, Седић Хазим,, Халилчевић Ћашиф, Мехинавић Aro, Сеад Шркго и Мидхат Мутапчић. У Мостарски конвикт: Голубић Омер, Фазлагић Алија, Крпо Илијас, Ресуловић Зулфикар, Мирица Мустафа, Хоџић Енвер, Пецо Авдија, Хрустановић Шефик, Биједић Шериф, Koćo Идриз, Шешкић Мухамед, Бегановић Ахмад, Гачаница Мустафа, Фазлагић Абдулкасим, Рачић Азам, Ђудо Ђамил, Чишија Узеир, Догдибеговић Фадил, Сардаревић Мехмед, Жујо Нусрет, Омановић Шефик, Карамехмедовић Џавид, Крвавац Јашар, Зебић Рамо, Тановић Исмет, Мурадбашић Мурис, Реџић Асим, Арсланагић Мидхат, Кои.хоџић Хусеин, Терзић Салко, Орман Ферид, "Беримовић Шаћир, Пецо Џемал, Гребавић Мехмед, "Боровић Абдурахман, Махић Мухамед, Авдагић Азиз, Крајиновић Бехаудин, Ћеримагић Алија, "Бемаловић Алија, Бичкало Џемал, Ћосић Омер, Новић Зијах, Сухошић Салих, Аговић "Бамил, Мехмедбашић Вефкија, Пудар Радивоје, Турић Осман и Крајинић Џемалудин. STIPENDIJE SU DOBILI SLIJEDEĆI ZA ŠKOLSKU GODINU 1937—1938. Avdić Fahrudin, Alagić Seid, Azabapić Zumruta, Aždahić Ibrahim, Amidžić Muhamed, Blažujević Štaka, Bajagilović Fikrija, Borić Fatima, Balešić Halima, Bravo Zehra, Brkić Fadil, Bećirbašić Ibrahim, Buć Adem, čoiić Hasan, ćejvan Idžilala, čejvan Naila, čorčaušević Kasim. čardžić Rifat, česrija Ismet, čekić ćamka, Cako Mustafa, čelić Hasan, Dervišefendić Hanujnica, Debelac Džemal, Duranović Haso, Dervišefendić Muharem, Dorić šefik, Dragnić Džemal, Džanić Osman, Džanić Ferid, Džindo Hanumica, Džindo Alija, Đulbegović Midhat, Fehimović Almasa, Feto Muhamed, Frtuna Suljo, Fočić Nijaz, Grabonić Reuf. Gušić Zijad. Glavinić Muharpm. Feizić Asim, Huseinćehajić Osman, Hodžić Mevlida, Halilović Ahmed, Hondo Hamdija, H. Hasanović Edhem, Hodžić Nedžmija, Hošić Munir, Horozović Aliosman, Hrastić Fatima, Hadžić Hajro, Haverić Džemal, Hadžiibrahimović Nasir, Handžić Zahida, Huskić Mujaga, Ibrić Hazim, Ibrahimbegović Fikreta, Imamović Rasim, Imširović Mustafa, Islambegović Salih, Juruk Ešref, Jasika Salem, Karabegović Emira, Karabegović Dudija, Karabegović Muharem, Karamehmedović Sejfulah, Kovačević Abid, Kušmić Mustafa, Kušmić Mehmed, Karabegović Bekir, Karahasanović Hikmeta, Kulenović Džemal, Kosović Fikreta, Kapetanović Kemal, Kobić Fikret, Karačić Selvera, Kapetanović Mersija. Kudinović Aiša, Karavdić Zahid, Kasumović Asim, Konjhodžić Sulejman, Kalesić Muharem, Kurspahić Izet, Krajinić Šefik, Kovač Fehim, Kadić Daut, Ljavaković Mustafa, Ljuhar Kemal, Muhurdarević Berija, Muhedinović Zekija, Maglajlić Sejfudin, Muhurdarević Hilmija, Mesihović Selveta. Midžić Razija, Mulabdić Salih, Mehmedbegović Rifat, Mandžić Jusuf, Muminagić Abdulah, Mujezinović Šefik, Mahadžić Arif, Mešić Kemal, Nuhić Fadil, Nuhefendić Ejub, Osmančević Taib, Omeragić Fah­ rudin, Porobić Omer, Pekmić Hasan, Pašić Subha, Pirić Fazlija, Prolić Mehmed, Praljak Jovan, Redžić Halid, Repovac Muhamed, Šarac Ibrahim, Striković šefika, Selimbegović Sulejman, Sudžuku Sedika, Sarajlić Ziba, Sarajlić Fatima, Silahić Adem, Saračević Ohran, Skorup Enisa, Selesković Refik, Suljić Abdulah, Sefić Mehmed, šerbić Mejra, šarić Husref, šećibović Refik, šaran Nusret, šunjo Sulejman, škrgo Sead, Tabaković Šemso, Tanović Osman, Tanović Muhlija, Taso Lemana, Vladović Omer, Zekić Reuf, Zukić Faik, Žunić Naifa, Mutevelić Asim. POTPORE U ŠKOLSKOJ GODINI 1937-1938 DOBILI SU SLIJEDEĆI: Čengić Hazim, šabić Hamida šarić Ismet, Zubčević Munevera, Zildžić Nura, Zildžić Almasa, Prolić Abduselam, Kurtović Midhat, Hasić Hamdo, Hadžiselimović Fuad, čeralo Amira, Brbović Hasan, Ajanović Dževad, Avdić Esma, Feto Benija, Baković Delva, Hodžić Behija, Pinjo Faik Pinio Saliha, Muiezinović Ismet, čengić Avdo, Jerlagić Nafija, Zeinilhodžić Su­ lejman, Jaganjac Derviš, Čehajić Čelebija, Džambić Alija, Se­ lesković Harun, Mešković .Mehmed, Azabagić Teufik, Azabagić Neveresa, Pašić Rifat, Huseinagić Ne<ir, Kemez Mustafa. šehić Hajrulah. Hadžiomerović Abđurahman, Rizvanović Rešad, Bosnić Ešref, Voljevica Ismet, Avdić Mustafa, Kurtović Vahid, Kurtović Džavid, Duraković Hasan, Kapetanović Salko, Hadžić Asim, čalma Bekir, Deronić Fatima, Brežić Safija. Osim ovih naknadno je odobreno još potpora u iznosu od nekoliko hiljada dinara. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ЛУКАВЦУ ТУР. 15 аугуста о. г. мјесни одбор Гајрета у Лукавцу тур. приредио je велики Гајретов теферич са коњским, пјешачким и бициклистичким тркама и нишаном, који je дао задовол>авајући материјални приход. Теферич су посјетили делегати мјесних одбора Гајрета из Пурачића и Тузле, a нарочито je била велика посјета намјештеника и радника Лукавац-фабрике. Добровол>не прилоге дароваше слиједећа rr. тит. Управа Југославенске Солвај Творнице Дин. 300.—, no јДин, 50.— Др. Људевит Јуринац и Јозеф Хирше, no Дин. 30.— Сафет Ћехајић, Назиф Суљкановић и Галиб Имамовић, no Дин. 2 0 .- Бербић Абдулах, Туфекчић Осман, Диебало Јосеф, Месинг Фердинанд, Поцински Клеменс, Маршалек Леополд, Салихспахић Мехмед, С. Фишер, шеф станице Чолић, Хасан Фатушић и Бела Бенде, no Дин. 15.— Осмић ____________________ ______________________________________ 207 �Ахмет, Карић Бего и Салкић Ибрахим; no Дин. 10.— Карамехмедовић Мурат, Рамић Шукрија, Обрадовић Љубо, Авдибеговић Хазим, гђа Ана Тујекчић, Мухарем Хорозић, Браћа Божић, Омерчић Мехмед, Хаџи Имшир Малкић и Дин. 2.75 Шабтн Хоџић професор гимназије у Бихаћу и др. Добровољне прилоге као награде за трке дароваше слиједећа гг. Химзо Хоџић и Мухарем Пашић, овна; Џемал Омердић, 1 м штофа, Ахметага X. Ковачевић, 2 м глота; Мика Божић, сат; Мујо Мујчиновић, кошуљу; Браћа-Д Папо 2 м глота; Ил>аз Мујчиновић, кошуљу; Назиф Реуић, кошуљу; Мехмед Бешић, кошуљу; Иљаз Нухић, кошуљу; Бнковић Ибрахим, кутију Вардара; Мехмед Нухић, 3 пешкира; Биковић Ибро, пешкир; X. Абаџић, пешкир и Аган Вехабовић, пешкир. Свима дароватељима мјесни одбор изриче своју топлу захвалност. Ha теферићу су још наступила са двије тачке мушка и женска дјеца Соколског друштва Лукавац. Успјеху овог теферића допринијеше својим радом гг. Осман Туфекчић, Браћа Осман, Шукрија и Шефик Бербићи, Димитрије Мичић и гђа Тајиба Ћехајнћ и др. И ово.м приликом мјесни одбор се најтоплије захваљује управи Југославенске Солвај творнице, која je поред прилога од Дин. 300.— даровала још лед и сода-воду за гостиону, коју je тога дана одбор водио у властитој режији. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У МАГЛАЈУ Свој редовни годишњи теферич приредио je Мјесни одбор Гајрета из Маглаја у недељу 9 аугуста 1937 г. Морални као и материјални успех теферича прешао je границе очекивања. Да je теферич овако успио мора се захвалити и овом приликом дароваоцима лијепих ручних радова за томболу и великој посјети из Завидовића под водством г. Нумана Османефендића, несебичног прегаоца на пољу Гајретову. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БАЊОЈ ЛУЦИ Мјесни одбори Гајрета у Бањјој Луци приредили су на 8 августа о. г. свој уобичајени годишњи теферич, који je морално и материјално успео. Башта г. Шипса, у којој je приређен теферич, била je испуњена Гајретовим пријатељима. Леп летњи дан, програм, a нарочито л>убав према Гајрету привукли су посетиоце. Теферич je посетио готово искључиво муслимански свет. Са задовољством констатујемо, да je на теферичу био присутан готово цео Месни одбор Народне узданице. 208 Програм теферича, у коме су учествоеали г. М. Имамовић, Б. Корорић и гђица Е. Кушмић, познате севдалије, изведен je лепо и на опште задовољство. Исто тако и остали део забавног програм лепо je изведен. Иако су улазне цене биле доста популарне, получен je и знатан материјални приход у износу од око 3000 динара. Бифе за овај теферич даровали су: гђе Смајиш, Сариђић, Хасић и гђа Ћејван no хурмашице, гђа Халидбега Џинића торту, гђе: Омербашић Шида и Ђумрукчић Фатима no колаче, гђе: Диздаревић Сени>ја, Казаз Бахтијаревић и гТ)ица Шехић Хафиза no бурек и гђа Хаџиомерспахић сендвиће. Место бифеа дадоше: 50 дин. гђа дра Али Кјамилбега Џинића, 30 дин. г. др. Асим Џинић, no 20 дин. гђе: Миуић, Салихагић, Бешлагић, Хорозовић Фатима и гђице Маглајлић Халида и Пашалић, no 10 дин. гђе Мухурдаревић, Вехабовић, Бахтијаревић Шефика, Куленовић Нафа, Хусеуиновић и Капиџић. Тако je и овом приликом било велико интересовање за ову Гајретову приредбу, као и за све корисне Гајретове акције у нашем месту. СИЈЕЛО ЖЕНСКОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ГРАЧАНИЦИ Ha 15 маја ов. год. одржао je Женски месни одбор »Гајрета« у Грачаници, своје сијела у кући гђе Фатке X. Аликалфић, претседнице Женског месног одбора Гајрета у Грачздици. Све угледније хануме и девојке посетиле су ово сијело, на коме се je свако ocehao пријатно, веселећи се уз песму и хармонику. Пожртвовна и агилна претседница Фатка X. Аликалфић почастила je госте са чајем, сносивши сама трошкове, као што je то и раније чинила, да би приходи само били што већи. Одласком Фатке X. у Сарајево, Гајрет he осетити истом у раду. Чист приход сијела износио je 251 динар. Свима дароватељима топла хвала! КУРБАНСКЕ КОЖИЦЕ ИЗ ЉУБУШКОГ Овдашњи мјесни одбор Гајрета сакупио je пригодом Курбан Бајрама курбанске кожице од следеће господе: 1. Садик ефф. Садиковић 2 кожице, 2. Алије ефф. Ормана 2 кожице, 3. Хамди ефф. Бутуровић 1 кожица, 4. Ариф ефф. Арсланагић 1 кожица, 5. Чамил ефф. Коњхоџић 1 кожица, 6. Емина хамуна Орман 1 кожида, 7. Сабит ефф. Муминагић 1 кожица, које су к.о1жице продале путем лицитације за 320 динара. 8. Браћа Черимовићи даровали су једну говеђу кожицу Гајрету и Џамији Жабл>ак, која je продата за 121 динар, од тога je дато џамији Жабљак 60 дин., a Гајрету 61 дин. 9. Ћазим Диздаревић je дао у име курбанске кожице 35 дин. и 50 napa. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/40d5ef37d556afbc49239ff9ad688c6e.pdf f17e4f24aed8cb5d854eef69f535cf80 PDF Text Text tAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНЛ К ултурн о п р о с п ј е т и о г друштва Га/ рета гдјргт GAJR£T УРЕДНИШТВО: Пређимб ca рмјечи на дјело / Проф. ХАСАН ЋИШИЋ: Како смо ми радили / СИНАНУДДИН: Хуб-бул ватани минел имани — Љубав према Домовиии / ЕСАДБЕГ АЛИБЕГОВИЋ: Кемалистичка Турска и њ езинвођа Гази Му£таф а Кемал Ататурк / МУСТАФА БУСУЈ1АЏИЋ: Т. Г. Масарик / М. МИХИЋ: Аутопортрет, пјеома / САЛЕМ ХАЏИХАСАНОВИЋ: Повратак Авдице Хуснића, прилавјетка / Т.: Jeдан велики задатак / ХАЛИД ЧАУШЕВИЋ: Салихага о д онога свијета, приповјетка / ДАНИЛО ЧУТУРИЛО: Приликом 23-годишљице амрт.и Јована Скерлића / Инж. X. БУЈУКАЛИЋ: Успјех Др. Хамдије Ћемерлића / X.: Како живе муслиман,и у Чехословачкој / МАЛЕ КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Нземачки научник студира севдалинке / Енгеска књи.га о анексији Босне и Херцвговине / Драма Ахмеда Мурадбеговића на Чешкој 'позорниц.и / Један Пољак написао историју Сарајева / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК О к то б ар С а р а ј е в о 1937 ИЗДАЈЕ ГЈ1АВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА V САРАЈЕВУ • S p o j 12 ГЈ1АВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. *БАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ > ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бргтлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . JCV111 Ј ^ Д ? £ ЈЦ D p o f 12 С а р а је в о , октобар 1 9 3 7 Жређимо са ријечи на дјело Главна годишња скупштина Гајрета претресла je неколико врло лијепих и корисних проблема. Набачено je много одличних мисли и сугестија за унапређење и развитак нашег кулгурног, задружног и, првенствено, привредног живота. Ове мисли и идеје, уопштене, пружају један драгоцјен материјал за даљњи ход и дјеловање Гајрета. Главни циљ ових идеја je — помоћ селу и сељаку, помоћ нашим најширим народним слојевима који су, запостављени од оних који би у првом реду требали да се брину о њима, остали и без најпотребнијих услова за живот и просвјећивање. Ha бази ових идеја Гајрет ће, колико му буду могућности допуштале, порадити да помогне нашем ситном свијету коме je помоћ и најпотребнија. Послије свега овога што je констатовано, послије ових лијепих мисли и идеја, Гајретови радници и пријатељи треба да се макну na да с ријечи пређу и на дјело. Потребно je, данас више него икад раније, да прикупимо све снаге и да, заједнички и сложно, раме уз раме, упремо у кола прогреса. Гајрет je за нас највећа застава. Гајрет je за нас перјаница. Гајрет je носилац прогреса и напредних идеја. Он je с успјехом рушио многе препреке мрака и конзерватизма, култивисао и одгајао многе генерације којима je дао хљеб у руке. Он je, дакле, главни котач на колима прогреса код нас, међу нашим свијетом. Зато треба да му помогнемо и да не допустимо да тај котач запне и стане на половици свог успјешног пуга. Мора се признати да je код нас сваки дан све мање идеализма. Сваки дан je све мање искреног прегаралаштва и постојаности. Помањкање идеализма осјећа се код појединаца и читавих народа. Осјећа се то у свакој акцији, у сваком догађају. Потреба идеализма je већа код нас, који смо културно далеко иза многих европских народа, него код других. Многи могу да живе од традиција и наслага духовне културе које су им остале од срећнијих времена, али код нас, који смо још млада и неистрошена зајединца, код нас ствар стоји друкчије. Потреба идеализма се стога код нас осјећа јаче и интензивпнје него на другим мјестима. Због тога и понавл.амо: пређимо с ријечи на дјела. Гајрет, хвала Богу, и.ма свој кадар одличних радника и прегаралаца који ra и у најтежим његовим часима нису остављали. Али то још није довољно да се јаче закорачи у борбу против зла и мрака, против неписмености и заосталости. To још није довољно да Гајрет може без бриге испунити све наде које се полажу у њега и да може, без жртава и потреса, довршити мисију културног и економског препорода међу југословенским муслиманима. Сада je вријеме кад сваки пријатељ заједнице и прогреса може да се одужи и да допринесе свој обол. Налазимо се пред свијетлим данима Рамазани шерифа. To су, како знамо, дани најживл>е Гајретове акције. У те дане треба да поклонимо највише пажње нашем Гајрету и његовим узвишеним идејама. Није довољно бити интелектуалац. Од јалових интелектуалаца заједница има најмање користи. To треба, првенствено, да запамге наши интелектуалци. Они су, у првом реду, позвани да помогну народу и заједници. Преко Рамазана им се пружа прилика да организују Гајретова поиуларна предавања и да тако духовно освјеже средину у којој живе. Гајретове јединице код којих нема погодних интелектуалаца, нека приреде предавања са читањем корисних чланака из листа »Гајрет« или из нашег лањског, a нарочито овогодишњег календара, који ће бити врло добар, a могу прочитати и предавања која je Гајрет ранијих годинз штампао. Осим тога треба што боље организовати играње томболе, сакупљати што више људе на корисне разговоре и дискусије, приређивати забаве, сијела и мевлуде. Све то буди свијест код нашег свијета, пружа му могућност да нешто научи и, што je најважније, доноси Гајрету сигурне приходе за испуњење његових обавеза и идеја. Crora још једном понављамо: Пређимо са лијепих ријечи на дјела! 211 �K a k o s m o m i ra d ili Prilikom skorašnjeg mog boravka u Saraje­ vu za vrijeme održava­ nja Pretkonferencije i Glavne godišnje skup­ štine »Gajreta« mnogi prijatelji i poznanici iz provincije, a i iz Sara­ jeva, susrećali su me ot­ prilike s ovakvim pita­ njima: »Profesore, slu­ šali smo i. čitali dosta o vašim mostarskim teča­ jevima na prosvjećiva­ nju naših muslimanki. Kažu da ste imali znat­ ne rezultate. Stvar je vrlo korisna i pohvalna, jer pitanje obrazovanja naših sestara prema današnjim scoijalnim potrebama, je jedno od naših naj­ važnijih pitanja. Izgleda da su u našem mjestu prilike drukčije pa bi se teško moglo što slično, preduzeti. Uosta­ lom nas interesuje način kako ^te .to .vi sve organizovali, ne bismo li i mi, koristeći se vašim iskustvom, mogli što slično zasnovati i tako se otisnuti s mrtve tačke u pogledu dosadašnjeg našeg rada na prosvjećivanju''širih naših na­ rodnih slojeva«. Jednoj skupini njih stvar sam objasnio ovako: Za organizaciju ovakvog i sličnog posla potrebna je bar jedna manja grupa ljudi koji su istinski prožeti lju­ bavlju prema potrebama naroda. Drugim riječima potrebni su oni koji će s puno ljubavi i požrtvovanja svojim od­ lučnim stavom uložiti svu snagu i sav autoritet moralni i društveni da se i onim drugim neaktivnim nametne duž­ nost rada za narod. Ta grupa ljudi treba najprije da ispita detaljno teren i pogodbe rada, a zatim da organizuje jednu širu konfe­ renciju svih onih koji bi mogli u započetom poslu nešto da doprinesu. Prvim koracima treba posvetiti što jaču pažnju, unijeti što više ozbiljnosti, jer od elana koji bude vladao na prvom sastanku, zavisi možda i uspjeh cijele stvari. Stoga nije potrebno mnogo žuriti. No ako i pored toga odaziv ne bude najbolji ili onakav kakav se očekivao, to neka nimalo ne pometa pripremni odbor, jer vjera u uspjeh i izdržljivost u poslu vodi pobjedi. Dnevni red pomenutog sastanka treba da se dobro spremi, a jedan iz pripremnog odbora da podnese iscrpan referat. Ovaj bi trebao da bude potpuno prožet realnošću, t. j. zasnovan na stanju i potrebama sadašnjice, odlično potkrepljen argumentima, uporedenjima stanja i prilika kod nas i na strani, sa što više statističkih podataka, tako da što ubjedljivije djeluje na prisutne, da ih uzdigne i odu­ ševi za preduzeti posao. Uspjeh toga posla zavisiće u prvom redu od ličnosti kojoj ova dužnost bude povjerena. Na širi sastanak potrebno je pozvati sve one struč­ njake čiji će se predmeti u početku ili docnije predavati na tečajevima. Tu obično dolaze u obzir nastavnici srednjih i srednjih stručnih škola, sposobniji nastavnici građanskih i osnovnih škola, učiteljice domaćičkih i ženskih stručnih škola, ljekari, higijeničari, inžinjeri i dr. Na sastanku se ima da predloži, nakon referata i diskusije, i pravilnik o radu tečajeva koji će izraditi, kao nacrt, pripremni odbor. Ona stručna lica koja se budu ponudila za rad u tečajevima treba da se pismeno obavežu da će se savjesno i časno u svemu pridržavati pojedinih odredaba u pravilniku koji bude donesen. Bolje da ih bude i manje, ali da budu re­ dovni i savjesni. Oni koji nisu takvi, bili bi samo od štete po samu stvar, pa ih ne treba ni uzimati u obzir. Svaki predavač za predmet koji mu bude određen od­ nosno za koji se prijavi izradiće plan i raspored metodskih jedinica kroz cijeli tečaj. Na drugom sastanku pročitaće se svi programi i podrobno prodiskutovati. Cilj ovakvog planskog rada leži u tome da se izvrši koncentracija na­ stavne grade, da se s jedne strane ne bi isto gradivo pre­ lazilo kod više predavača slične struke, a s druge strane da bi se s objašnjavanjem prethodnih pojmova iz jedne struke moglo da poveže gradivo druge slične discipline. Kad se je sve evo spremilo, treba pristupiti tehničkoj strani posla. Prvo je i najglavnije pronaći prostorije gdje će se održavati tečajevi. Od položaja zavisi mnogo uspjeh posla. Stoga birati za prostorije mjesto koje će slušateljicama biti onako Što se kaže »pod nogu«. Najpodesnije su prostorije, ako se nema vlastitih, kakav iazred srednje ili koje uredenije osnovne škole, koje raspolažu potrebnim nastavnim sretstvima. Za ustupak prostorija, loženje, osvjetljenje i upotrebu nastavnih pomagala obratiti se nadleštvu koje izdržava tu školu (opština, banovina). Da cijela stvar ne bi bila samo račun bez krčmara, potrebno je sada punom energijom i s mnogo ozbiljnosti baciti se na sakupljanje slušateljica kojima je tečaj nami­ jenjen. Mi smo kao bazu uzeli sve one koje znaju čitati i pisati, a ne posjećuju školu, koje su započele, a nisu za­ vršile svoje započeto osnovno obrazovanje, koje imaju os­ novnu školu, a nisu je nastavile, ili su je nastavile na ne­ kim nižim stručnim školama. Polazeći od te baze mi smo napravili iz raznih grana nauke i njenć primjene zgodne programe čija nastavna grada počinje s elementarnijim pojmovima, ali na interesantan i lako shvatljiv način, pre­ dočenim, pa dalje obuhvata na praktičnoj bazi gradivo srednje škole i ono što je u neposrednoj vezi s pozivom i zadatkom žene u porodici i društvu. Razumljivo je po sebi da ovo glomazno gradivo neće biti izloženo u okviru jednog tečaja, nego u više njih, po jednom planu, u eta­ pama. Da pojedini pojmovi koji se budu na tečajevima obrađivali, dodu u posjed slušateljica tečaja, potrebno je sve izlagati na što interesantniji način (ali ne suviše vul­ garno, jer se mnoge nadu uvrijeđene zbog »potejenjivanja«). Pa kada im se objašnjavaju i najelementarnije stvari, treba počinjati sa: »Kako vam je poznato« ili »Vi to znate«, »Vi ste to čuli, vidjeli« ili si.« . . . Kako su mnoge već ranije izgubile kontakt, ili ga uopće nisu ni imale, sa pojmovima i gradivom koji im se izlažu, potrebno je mnor go više predspreme i zornog predočavanja putem eksperi­ menta, modela, projekcija, kina, slika i ostalih pomagala, nego kod redovnih đaka. Nikada ne gubiti iz vida da izla­ gani pojmovi budu interesantni. Za sve ovo treba mnogo vještine, ali s njom i mnogo ljubavi i požrtvovanja. Kod organizovanja upisa slušateljica treba postupiti ovako: na jednom sastanku ispisati imena i adrese svih onih koje mogu da dodu u obzir. U zgodno sastavljenom �pozivu, koji će se svakoj pojedinačno uputiti zbog dolaska na širi sastanak, objasniće se razlog saziva, značaj nauke i pravog obrazovanja za čovjeka, to šta će svaka od njih postići lično za sebe, ako svrši ove besplatne tečajeve i si. Prilikom upisivanja mi smo tražili pismeno odobrenje sta­ ratelja za svaku slušateljicu, za šta smo izradili posebne reverse. Kada smo se sporazumjeli za vrijeme u koje će se časovi održavati, napravili smo raspored tako da smo nedeljno održavali 3 puta po dva časa (školska po 45 mi­ nuta) i to ponedeljkom, srijedom i; petkom od 17 do 19 časova (zimski) i od 18 do 20 (ljteni). Osim prvog dana posjeta tečaja bila je uvijek vanredna. Međutim u početku se već moglo da konstatuje da tečaj ne posjećuju uvijek iste, nego mnoge izostaju, a na njihovo mjesto pridolaze novoprimljene. To su činile stoga jer su mislile da njihovo izostajanje neće biti zapaženo. Stoga smo ubrzo zaključili daljnje upisivanje i uredili knjigu za izostanke. Prije početka drugog časa od sada se prozivalo i svaki izostanak u knjigu upisivao. Rezultat je bio taj da je izostanaka bilo sve manje. Osim ove knjige radi statističkog pregleda i kontrole rada ustanovljena je i knjiga za predavanja. Ona je sa­ državala ove rubrike: redni broj, datum, ime predavača i njegovo zvanje, tema predavanja, broj prisutnih, po­ magala pri predavanju, dežurni članovi. U posljednjoj ru­ brici zapisivala še imena onih dežurnih članova uprave (obično nepredavača), koji su cijelo Vrijeme ostajali u pre­ davaonici, stajali na usluzi predavaču, vršili prozivanje, i na kraju po općem sporazumu i prethodnoj općoj privoli svih predavača, u neku ruku kontrolisali rad na času. Ovaj momenat igrao je važnu ulogu i tečaju dao potrebnu ozbiljnost. Naš tečaj u Mostaru ^očeo je početkom novembra prošle a završen početkom maja ove godine. Trajao je dakle punih 6 mjeseci. Ali to je samo prvi dio tečaja. U jednom od prošlih brojeva »Gajreta« ja sam iznio disci­ pline koje su predavane, kao i one koje če se predavati u drugom dijelu tečaja, koji će se održati u istom razdoblju iduće radne godine. Razlika je samo u tome što ćemo po svoj prilici za ovaj drugi dio nastojati izraditi popularne udžbenike za slušateljice kako bi iste izlagane pojmove mogle preko udžbenika da utvrde i ponove. Sve prednje izložih stoga da bi mnogi naši dobro­ namjerni prijatelji i kulturni radenici uočili prilike kroz koje smo se morali da proguravamo u do sada izvršenom poslu na planskom prosvjećivanju naših širih narodnih slojeva. Nama će biti mnogo drago ako ovo kome bilo posluži kao putokaz i sugestija za rad na ovakvom ili sličnom poslu. prof. Hasan Čišić ЗАХВАЛА ДВОРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ПРЕТСЕДНИКУ r. Др. АВДИ ХАСАНБЕГОВИЋУ Ha поздравне телеграме упућене са Главне скупштине друштва Гајрет у Сарајеву, Дворска канцеларија Њег. Вел. Краља Петра II послала je ово писмо: Б е о г р а д , 8 септембра 1937 године. Господине Претседниче, По Највишем налогу част ми je изјавити захвалност на топлим жељама и изразима оданојсти, поднесеним Његовом Величанству Краљу у име Главног одбора Гајрета у Сарајеву о Његовом дану рођења. Министар Двора, Милан Антић. » H u b -b u l vatanl m in e l im a n i« (OSJEĆATI ZA DOMOVINU, DIO JE VJERE) Osjećanje za domovinom je mnogostruko. Ja ću ovdje govoriti o osjećaju prema domovini sa islamskog gledišta. Na prvom mjestu uzeću osjećaj našeg Resulul-laha Muhameda a. s. prema svojoj domovini Mekki, koju je on iznad svega volio i ljubio. On je sam sebe odgajao u miroljubivom duhu, i u svome radu najveću brigu posvetio dobru svoga naroda i svoje domo­ vine. Preuzeo je dužnost da je štiti od svih napadaja, dolazili oni ma sa koje bilo strane, kako bi u miru i ljubavi mogla cvasti i napredovati. Muhamed a. s. u svakom pravcu svoga djelovanja rukovodio se samo istinom, pravdom i poštenjem, te je od naroda bio prozvan »El-emin« (vjerni). Ovaj je naziv dobio još prije svoga poslanstva, koji mu je kašnje u objavljenju Istine »Islama« mnogo pomogao. ( Koliko je povjerenje i ugled Muhamed a. s. uživao kod svoga naroda, najbolji je dokaz to, što mu je najbogatija i najugled­ nija žena toga doba u Mekki Hadidža — i ako je On bio veo­ ma siromašan, jer od roditelja nije naslijedio nikakva imetka — povjerila upravu nad cijelom svojom trgovinom, koju je ona vodila. Uvjerivši se o Muhamed a. s. poštenju, Hadidža se kasnije i vjenčala sa Muhamed a. s., pa su tada zajednički radili na razvitku i sigurnosti svoje domovine Mekke, i u tu svrhu utrošili skoro čitav ogromni imetak hazreti Hadidžin. Kada je Muhamed a. s. u svojoj 40 godini života bio udostojen od Svevišnjeg Alaha dž. š. vahjom (objavom) i kada njegov prirodni talenat bi ujedinjen sa Božijom pravom i jedi­ nom vjerom Islam, nije ni časa kolebao, nego je odmah počeo vršiti svoju svetu dužnost. Zbog svojih osobina, koje su ga resile i zbog svojih pravednih postupaka prema svakom, bez obzira, tvrdo je vjerovao u potpun uspjeh svoje misije, te je počeo pozivati u jedinu i pravu vjeru Islam i to najprije svoju rodbinu, poznanike i prijatelje. Poslije trogodišnjeg poslanstva istupa javno i otvoreno, te poziva cijeli svijet u jedinu i pravu Božansku vjeru. Geslo mu je bilo: »Istina pobjeđuje«, pa je odmah počeo da čisti i uklanja sve ono, što je vrijeđalo Božan­ stvo i Njegove atribute. U ovom poslu najvrijedniji njegovi pomagači bili su: Ebu Bekiri-Siddik, žena Mu Hadidža i amidžić h. Alija, koji su prvi primili Islam. Tadanji vlastodržci, kao i nevjernici, bili su ovom poja­ vom zaprepašćeni. U Mekki se tada nalazilo oko 360 kipova, kojima su se nevjernici kao Bogovima klanjali, i po njihovom uvjerenju bili im zaštitnici. Kako je Muhamed a. s. istupio javno i dokazivao Božije jedinstvo, to su se nevjernici (idolopoklo­ nici) vjerujući u njegov uspjeh bojali, da im sa Islamom ne izčezne njihova vlast i pradjedovska vjera, pa su počeli na svemoguće načine smetati Muhamed a. s. Kako ga nisu mogli nazvati lašcem, jer je On bio kao iskren i istinoljubiv svakom dobro poznat, to su ga nazivali ludom, čarobnjakom i slično, naredili bojkot protiv svih onih koji su Islam primili, pa čak i tvorno ih počeli napadati. Ovo je dovelo tako daleko, da je Muhamed a. s. bio potpuno uvjeren, da će muslimani svi od­ reda nastradati, ako se ne nađe neki izlaz. Naredio je da se svi muslimani isele u Medinu, a On sa još nekoliko vjernih drugova ostao je u Mekki sve dotle, dok nije dobio od Boga dž. š. naređenje da 1 On Iseli. Napokon, kada ni Njega mekkanska rulja nehtjede pu­ stiti na miru, a kada dobi od Boga dž. š. odobrenje, da se i On iseli u Jesrib — Medinu to On i učini sa svojim puncem, prvim musimanom i vjernim drugom Ebi-Bekiri Siddikom. Kada je Muhamed a. s. izašao iz svetog mjesta Mekke, okre­ nuo se prema istoj, te sa suznim očima i sa velikim uzdahom - 213 �К ем а л и ст и к а Т у р ск а и њ е з и н вођа Г а з и М уст аф а Кемал-Ат атурк. Дожизивши слом у 'Прошлом свјетском рату, Турока царевина je дошла у тежу ситуацију него ијецна друга чланица савеза централних власти. Ове осгале вемље или постададоше републихе (Њемачка и Аустрија) или доживјеш е само промјену на пријестолу (Бугарска), али самосталност сачуваше, макар и yi смањеним државним границама. Турско царство, са изгубљеним ратом, у који државу угураше без потребе симпатизери flHbieмачке и њене војне снаге — младотурци — њени некадањи ученици, почело je да се распада. Од прије para капитулације, а.након рата улазак трупа Велике антанте у турску престоницу Цариград, били су јасни симптоми, да je живот старог »босфорског болесника« при концу. Последњи и ваљда један од највећих слабића међу турским владарима, султан Вахидудин, доживио je страшну судбину, да види како се некада моћно царетво руши, и умјесто да оде( у малу Азију и окупи народ око себе и поведе га у борбу против оних који су дошли у Цариград да. загосподаре њиме као и цијелом државом турском, бн Лје остао у удобној Долма-багчи, очекујући да се догоди чудо и, надајући се ваљда у милост велесила европских. био je спреман да жртвује и- самосталност Отаџбине, да би евентуално постао вазал једне европске велесиле. Задњи турски султан није хгио да себи узме примјер у лику н^умрлог Велшшг Краља Пегра Ослободиоца, који je пред јачом снагом двије велесиле морао да са својом храбром војском уз■макне, након дшзовских борби a са далеко' јачим непријатељем, али ипак несаломљив иде са својим народом кроз страшну Албанију и проживљује заједно са својим храбрим народом Голготу, али и Васкрс народа и своје Отаџбине. Оно што Султан Вахидудин није знао и што није био у стању д а уч,ини, извршио je један на почетку мали човјек, (у свјетском рату обични пуковник), али каснији препородитељ Турске, Гази Мустафа Кемал, који je осјетио снагу Турске у њеној прастарој колијевци — Азији, одакле развија бајрак револуције и ослобођењ а храброг и витешког турског народа. Турски; народ je свога uzviknuo: »0 Mekko! Da me tvoji stanovnici nisu iz tebe izagnali nikada te nebi napustio«. Ove riječi izgovorio je Muhamed a. s. iz čistih osjećaja i ljubavi prema svojoj domo­ vini. 0 tome se ne da u par redaka sve reći, dovoljno je samo to istaknuti, što je Muhamed a. s. rekao, da je ljubav prema domovini dio vjere. Svakome je muslimanu dobro poznato, da je prva sveta dužnost svakom pravovjernika, da*sve žrtvuje pa i samog sebe za vjeru i njene ciljeve. Prema tome, kako god smo dužni učiniti prama vjeri sve, tako smo isto dužni — jer nas vjera duži — da za Domovinu i njen procvat žrtvujemo sve što možemo, pa ako ustreba da i život stavimo za nju na kocku. Imajmo uvijek na umu riječi zadnjeg Božijeg Poslanika Muhameda a. s.: » H u b - b u l v a t a n i m i n e l i m a n i « , — što znači: osjećati za domovinom dio je vjere. , Sinannuddin 214 истинског вођ,у (и опаситеља будућности слиједио и са њиме побиједио многобројну. и no једној велесили добро оиремљену грчку војску, a затим покавао врата и војскама велесила, које дођош е да загосподаре .прво Цариградом, a затим и цијелом државом. Управо невјероватне резултате Кемалове Boj­ ne и касније велике успјехе вође и препородитеља Турака, треба тражити углавном у овим појавама: прво у чињениши, да je турски народ у својој прошлости показао у много прилика да je велика и здрава нација, и| да у њој постоји једна дивна војничка храброст, покрај које постоји још једна друга врлина која реси Турке: патриотизам и безгранична љубав према родној груди. Код Турака je овај развијени осјећај био разлогом, да се je овај и ако исцрпљен у једном дугогодишњем крвавом рату, онако! дивно борио и побиједио проуив Г,рчке војске, која, вако рекућ, није уопште нити ттомирисала барут у свјетском рату, него je остала скоро нетакнута и свјежа, за окупаторску војну у малој Азији. Грчка војока, зашавши 700 км дубожо у Анадоло, и освојивши међу осталим градовима и Омирну, најјачу туроку луку, имала je да се бори сз једним исцрпл>еним непријатељем, који у з то не имађаше ни оруж ја ни остале ратне спреме, коју je утро-шио у .истом мшнулом свјетском рату. Приje њега je исто! тако претрпио тешки балкански par. Међутим легендарна храброст турског војника и његова вође и препородитеља Газије, дала je Г|рцима силни, и ненадани отпор, 1који се касније претворио у сјајну побједу над грчком војском, чијег главнокомандујућег генерала Трикописа Турц.и заробише заједно са цијелим му штабом! Први п ораз грчке војске je б и о у битци на Инени (ово име претсједник турске владе г. Исмет Инени je у зео као своје презиме иза битке која се одиграла на 31 марта 1921 год. л од његовим заповједништвом). Грчка војска која je била у јакости од 300 хил>ада људи, какон пораза код Инени 1извргла je прогонима турско становништво у запоеједнути 1м крајевима Турске, али е у ови прогони постигли обратне резулпате. Покољи icy још внше ујединили Турке, који су осјетили да се ради о бити или не бити њиховом народу. У битци код Инени, Грчка je војска имала 96.000 пјешака, 1300 коњаника, 5600* машинских пушака и 345 т.опова, дочим су Турци имали на цијелој западној фронти 51.265 војника, 440 машинских пушака, 4227 коњаника те i 62 топа. Један о д турских команданата био je сада рахметли пуковник Кемалудин Сами беј, који je касније именован турским амбасадором у Берлину, и кога сам имао част лично познавати (упознах се с њиме год. 1923 у Адапазару, гдје бијаше заповједник 3 Кол. ордије као паша-генерал, иначе познат као један од најславнијих турских војсковођа у ослободилачком рату против Грка). (Наставиће се). Есадбег Алибеговић. �T. G. M asarylc Tomaš G. Masaryk nije više među živima. Na 14 sep­ tembra o. g. napustio je ništavilo zemaljskog života i pre­ selio u vječnost. Njegovu smrt osim čehoslovačke oplakuje cijelo kulturno čovječanstvo. 1 stvarno T. Masarjrk je velik. Po dubini svojih filozofskih koncepcija i po svom životnom djelu Masaryk spada u one velikane svjetske historije koji su davali žig vremenu u kome su djelovali. Interesantan je životni put Masarvkov. Sin vlastelin­ skog kočijaša rođen (7-III-1850) u Hodoninu na granici Moravske i Slovačke, Tomaš Masaryk je kao dječak učio bravarski zanat i bio obični fizički radnik koji je zahvalju­ jući žuljevitim rukama sebe prehranjivao. Ali sudbina je htjela da on ne ostane za uvijek bravarski radnik. Njemu je bila; dodijeljena jedna teška ali časna uloga; jer on će od običnog kovača da postane kovač slobode jedne čitave nacije koja je vijekovima bila zarobljena. Nakon školovanja i studija Masaryk stupa u borbu. Prevaljujući trnovite staze života ispunjenog aktivnošću, borbenošću i stvara­ laštvom on krči nove puteve pobjedi ideala ljudstva: istine i pravde', slobode i napretka. On trasira cestu budućnosti kojom će čehoslovački narod ići svome cilju; ka slobodi i samostalnosti. I konačni ishod njegove borbe bila je p> bjeda gornjih ideala. Masaryk je oslobodio čehoslovački narod i stvorio Čehoslovačku republiku čijom je sudbinom upravljao dugi niz godina. Masarykov život bio je borba protiv nasilja i nepravde, laži i despotizma, borba protiv socijalne nejednakosti za pobjedu istine, pravde i slobode. Čitava životna djelatnost Masaryka kao mislioca, so­ ciologa, reformatora i političara bazirala je na moralnoj i etičkoj filozofiji. Masarvk nije samo bio suhi teoretičar nego je u praktičnoj primjeni izvodio ideale za koje se je kroz čitav svoj život riječju i perom borio. U tome i leži veličina Masarykova genija. Njegov životni nazor je sin­ teza: razuma i srca, nauke i religije, realizma i idealizma. Masaryk kao političar i državnik bio je demokrata. On nije nikada bio nacionalni šoven. Osnov njegove po­ litičke djelatnosti je bratstvo i čovječnost. Svojim nazorima o životu, čovjeku i religiji, demokraciji i etici Masaryk se je dosta približio Islamu. Govoreći o demokraciji on kaže: »Najdublji je argumenat za demokraciju — vjera u čovjeka u njegovu vrijednost, u njegovu duhovnost i besmrtnu dušu; to je prava metafizička jednakost. Etički je demo­ kracija obrazložena kao političko ostvarivanje ljubavi pre­ ma bližnjemu. Demokraciju osnivam' na ljubavi — na lju­ bavi pravednosti, koja je matematika ljubavi, i na uvje­ renju, da moramo na svijetu pomagati ostvarenje poretka Božjega, suradnju s voljom Božjom«. Siriti međusobnu ljubav, jednakost i bratstvo, dati svakom čovjeku slobodu da razvija svoje duševne i tjelesne sposobnosti zatim sa­ vladati socijalnu bijedu koja ponizuje, da čovjek čovjeku u međusobnom saobraćaju ne smije biti sredstvo, u svemu tomu leži smisao Masarykove demokracije. U pogledu filozofske orijentacije Masaryk ne pada u krajnost. Njegova filozofija je sredina između idealizma i realizma. Мазагук nije materijalist. Kao filozof vjeruje u Boga i besmrtnu dušu čovjekovu. Bez religije i morala nema napretka. Religija daje čovjeku njegovu pravu vrh jednost. »Religija — naročito mislim na monoteističke re­ ligije — daju čovjeku vjeru u Boga i u besmrtnost, u svim prilikama životnu utjehu, u svim neprilikama nadu i jača njegovu ljubav prema čovječanstvu«. Moralnost čovjekova, Лушоиоршреш — 1936 — Убога херцеговачка долина, пуна крша, оивичена сивим стијењем — и једини храст у камену голом. Сред долине два мршава вочића, Ујармљени уз дрвено рало, у бразди, знојави од умора дахте. У страни, повијен у леђима, тешком мотиком копам недоорани кра'}. Озго упекло сунце, оздо врио камен пржи, па чу'дна слутња се јавља и сумња ваздухом кружи. Циједи се крвав зној и суху натапа земљу... Земља вапије: кише! Волови мучу: сијена! A ја шапћем: хљеба! М. Михић njegov čitav rad i: nastojanje dobija u religiji ono naročito posvećenje koje čovjeku utiskuje znak božanstva, kaže Masaryk. Masaryk tvrdi da se epidemija samoubojstva svodi na bezboštvo našeg vremena kao i na moralno i intelektualno polutanstvo modernog čovjeka. Masaryk kao sociolog uspješno kritikuje historijski materijalizam Karla Магха. Po Masaryku socijalno pitanje nije samo ekonomsko, nego isto toliko etičko i religioznomoralno pitanje čovječanstva. Upotrebljujući svoj naučni aparat na ustanovi diagnozu bolesnog društva on stoji na stanovištu da se u prvom redu ima pristupiti etičkomoralnim pa onda tek ekonomskim reformama. Svaki čo­ vjek treba da izgradi svoj život na etičkim i moralnim principima. Masaryk priznaje slobodu čovjekove ličnosti i savjesti te slobodu rada pa za to odlučno i zabacuje ko­ munizam. On kaže: »Komunizam zabacujem. Bez individua­ lizma, bez nadarenih i poduzetnih pojedinaca, bez sposob­ nih voda, bez genija rada ne može se društvo razumno i pravedno organizovati. Masarvk svojim shvatanjem soci­ jalnog problema potpuno se je približio Islamu. Masaryk spada u neimare savremene Evrope. Kroz čitav svoj život stajao je na braniku humanizma i demo­ kracije boreći se protiv destruktivnih i podzemnih sila. Svojim životnim djelom ostavio je trajnu uspomenu u hi­ storiji čovječanstva. Mustafa Busuladžić 215 �M A L E K U L T U R N E VIJESTI ЊЕМАЧКИ НАУЧНИК СТУДИРА СЕВДАЛИНКЕ Ових дана борави у Сарајеву музиколог професор универзитета у Прагу др. Герхардт Гесеман, који овдје студира наше севдалинке. Он најбоље изабране пјесме ове врсте снима на фонограф. У згради Ђачке мензе у Сарајеву, уређен je цијели атеље, у којем je смјештена апаратура за фсхнографско снимање. Овај посао повјерила je проф. Гесеману музичка академија у Минхену. До сада je снимљен већи број севдалинки праћених музиком са старих наших инструмената саза, тамбурице и харманике. ЕНГЛЕСКА КЊИГА О АНЕКСИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Професор модерне повијести на универзитету у Чикагу др. Бернадоте Шмит написао je дјело под насловом »Te анексион оф Боснна 1908—1909« које обухвата 264 странице и које je издала универзитетска наклада у Кембриџу. Главна тема те расправе je анексија Босне и Херцеговине год. 1908, a к томе je онда додата посебна мања студија »Ослобођење Бугара испод турскОг јарма«, Ове двије студије израђене су особито помно и документовано. Нарочито су ту занимљиви документи које су послије свјетског рата објавиле аустријска,- њемачка и британ~ ска влада, a које je писац вјешто искристио. Писац je осим тога особиту пажњу приклонио разним изворима и сгтисима из руске и срп> ске дипломацие. Ha крају књиге се налази по~ пис свих извора и докумената из којих je аутор црпао грађу з.а своје дјело. ДРАМА АХМЕДА МУРАДБЕГОВИЋА HA ЧЕШКОЈ ПОЗОРНИЦИ Дра.ма Народног позоришта у Б рн у/на Вевержи, приказиваће 7 новембра о. г. успјелу драму босанског аутора Ахмеда Мурадбеговића »Ha Божјем путу«. Драма се претпрошле године с успјехом приказивала у Загребу. И у Брну ће се та драма изводити у изврсној режији дра Бранка Гавеле и инсценацији професора Љубе Бабића, тако да Je уз прве глумачке силе напреднога града Брна драми нашег аутора осигуран потпун успјех. ЈЕДАН ПОЉАК НАПИСАО ИСТОРИЈУ САРАЈЕВА У Варшави, накладом »Пшеглад Всполчесни«, изашла je најновија књига познатог културног радника, бившег Сарајлије г. Владислава Глика »Шехер Сарајево« са многобројним врло лијепим илустрацијама. Аутор у својој књизи je на врло популаран начии описао прошлост и садашњост Сарајева за пољске читаоце, што he бити од несумњиве велике користи не само за Пољаке, који се интересују за наш народ, земљу и град, него и за onhe упознавање. Поједина поглавља писана су правим пјесничким стилом, што кн.изи даје нарочиту драж. 216 _________________ __ — Domovina? Eh, ljudi, baš ti ima čudna svita! Ama, bolan, domovina je meni svugdi u svačijem svitu samo ako mi je sit džep, — govorio tako Avdica Husnić pred Dedinom kahvicom na rampi i branio se od onih što su mu zamjerali što ostavlja svoje ognjište. — Eto, šta imate i od tog što ćete čitavog vika prisiditi u ovoin bakraču i neviditi ništa više. Gledati, od kako ste se pomolili na svit te crne, šumom obrasle planine što su vas pritisnule pa ne možete čestito ni dihati. A svit, daleki bili svit, to vam je ništo! Nema tamo ovakih uskislih kasaba što liče na rakijsku burad. Svud se prostrli veliki šeheri ko, rečemo, naše Sarajevo, i još veći. Eto čuo sam da u Parizu, negdi u Francuskoj, ima kuća visoka trista metara. Eh, ljudi, skontajte to vi samo: trista metara, to vam je ko odavde do vašarišća. I sad zamislite: koliko ima u toj kući katova i pendera. I ostati ovdikarce, umriti i neviditi ništa. Ne može to ljudi. Da je meni samo kakve mušterije za ovo moje kuće, pa bi ja vama svima okrenuo leda. . . Govorio on tako često i svađao se s ljudima. I valjda, kao za inat, niko mu ne htjede kupiti kuće. Već je mnogima nudio čak daleko ispod cijene, ali svijet se izvlačio raznim izgovorima. — Vala, eto, ne triba mi, a, znaš. slabo ti i јт ništo stojim. I tako svi redom. A nije da ne bi oni kupili. Husnića kuća bila je na najljepšem mjestu u čaršiji, a velike oranice na čućinu kamenu, koje nije mogla zahvatiti ni agrarna reforma, bile su najplodnije u onom kraju. Ali kasablije odvraćali jedan drugog. Šteta bi bilo da propadne tako dobra porodica, a Avdica je posljednji izdanak. Kad vidi, da mu niko neće kupiti, govorili komšije, valjda će mu izići te bube iz glave pa će se smiriti i oženiti. I tako dani prolazili, a Avdica se dosađivao u kasabi i svađao sa svakim onim ko bi i pokušao od­ vratiti ga od njegovog »dalekog bilog svita«. — Ma, bolan, otići ću ja da se vi svi izvrnete na glavu. I bijesan na sviju bježao je od njih i zavlačio se u samoću. Pro­ vodio dane u sanjam^ i radi njih, nemoguć da se prihvati bilo kakvog posla, po čitave bi dane prevrtao listove nekakve stare švapske knjižurine sa slikama, što mu je otac za vrijeme rata odnekle donio. Ostajao bi nagnut nad njom. a slike na izblijedjelim listovima kao da su oživ­ ljavale i primale i njega u svoj okvir. »Bože, kako je lip taj svit!« I bio bi kao u bunilu. Spapadao ga je bijes, što se ne može otrgnuti od ove male sitne kasabe i tada bi do kasno u noć sjedio u bašći Dedine kahvice sam i ispijao rakiju. Ali jednog dana, nekako s proljeća, prođe glas kasabom: prodao Avdica kuću. Svijet se uzbunio, primao s nevjericama, raspitivali se, ljutili i onda odmahnuli nemoćno rukama. — Ponilo ga zlo. A on prolazio čaršijom veseo i nasmijan i svakom u lice govorio: — Prodao, bezbeli, ja šta ti misliš. I znajući da ih time draži, nastavljao bi dalje: — Prodao i još kako prodao! Gotove pare. Još samo takrir svidim, pa ej — dovale, ja odoh, a vi se kiselite. Svijet poslije doznao više: kupio je novi sreski sudija. Nekoliko dana se govorilo o tome, komentarisalo, a onda slegli svi ramenima. Jedno je samo ostalo: svi su kao po pravilu mrzili sudiju. A Avdica, nekako oko prvih treša’nja otišao. Oprostio se sa svima pa i s onima s kojima je bio radi tog istoga odlaska u ljutnji. Vratitće se, povućće ga zemlja — govorio1 stariji svijet i onda sc doznalo da je Avdica, ako umre, ostavio oranice na Čućinu kamenu Vakufu čaršijske džamije. Godine prolazile, zaboravilo se na Avdicu. Kasaba se promijenila otvaranjem jedne pilane na domaku Orlovika i skoro izmijenila čitav način života. Postala življa, kao nekako probuđena, zbacila sa sebe svu onu vjekovnu dremljivost i žilavo se prihvatila rada. Ostala samo Dedina kahvica na rampi po starom. Oživjela bi s večeri i dočekala �nekoliko starih čaršilija na akšamluk, pjesmu i razgovor. Dedo sav bijel, nekako bi se u to doba kao pomladio, trčao bi cd stola do stola i posluživao goste onim familijarnim načinom, osobenim samo tim malim kasabliskim kafanarima. I prošlost, skoro zbrisana sa čitave kasabe, tu bi opet oživljavala u pjesmi i razgovoru. Zaboravljali bi ljudi brige, rasprostirali bi sje­ ćanja na staro dobro vrijeme i zanosili bi se njime. A stare sevdalijske pjesme redale bi se pred njima pune bola i derta i svaka bi na svoj način izvlačila uzdahei z tih dobrih kasablijskih duša. Tiho bi plakalo ćemane Sejfe Ciganina ili bi vrisnulo u dertu kakve: Sarhoš Aljo drume zatvaraše. . . \ A tu veće, kada se Avdica Husnić vratio, Sejfo ne dode. Odveo ga Avdica — rekao stari Dedo i slegao ramenima. A oni naučili na njega pa im neobično. — Baš je morao danaske doći, — ljutili se, a opet im drago da se je vratio. — Neće kruška ispod kruške — govorio Ibraga bakal i ispijao svoju »gidu«. Tek nekako kasno, s jacije, izbi Sejfo zajedno s Avdicom. Sjedoše u ćošak, a Sejfo nekako razdragan odmah violinu pod grlo. Avdica sjedi i šuti. ćleda zamišljeno i skoro nesvijesno ispija rakiju. I tek kad Sejfo zašuti, on samo odmahne rukom: — Pivaj, Sejfo, samo pivaj! Gledaju ga kasablije i misle: propio se. Čude se što se je vratio. Valjda da proda i Čućin kamen. A on šuti. Gleda preda se, u Sejfu izvije ponekad pogled negdje daleko kao da bi htio njime da dokuči prošlost, a onda kao da osjeća njihove poglede i misli, zaigra mu neprimjetno vrh usana. Ne razumiju, nisu nikad bez ovoga bili. U isti mah se Avdica sjeti momenta, kada se je pretvorio sav u želju za rodnim krajem. Sjeća se: mala zapuštena krčma negdje na sjeveru Francuske, stjecište sum­ njivih mornara i još sumnjivijih djevojaka. Dim, vriska, isparen alkohol i tri škiljave žarulje na stropu, čitava krčma derala se je u nekom neskladu hrapavih mornarskih grla i kreštavih djevojaka. Na jednom, iznad sve te vriske, čuo je jedan jak čist glas. Učini mu se nešto tako poznato u tom momentu, ne zna ni sam, da li je pjesma ili glas onog koji je pjevao. Krčma se za časak utiša kao ućutkana čvrstinom glasa i on osjeti radost: pjesma rodnog kraja. Pjevao je u ćošku jedan mor­ nar, a drugi ga pratio na harmonici. Nesvijesno se digne, priđe njiho­ vom stolu, isprazni čašu na dušak i u nastupu radosti, koja je u njemu sve jače navirala, čaša odleti prema zidu i nestane.je u hiljadu koma­ dića. Šta je bilo tu veče, on se ne sjeća. Samo kroz potsvijest, tek ne­ jasno kao san, isprekidano se nižu sjećanja na grljenje, razbijanje, .vrisak harmonike i stare nostalgične pjesme rodnih krajeva. A sutra, mjesto na rudnik, gdje je bio uposlen, on se je izgrlio sa zemljacima i pošao k starom ognjištu . . . Trgnuo se je iz misli i napravio kretnju očnim kapcima kao da će ih otvoriti. Oči su mu bile otvorene, ali otsutne — otsutne daleko u onu noć, kada je osjetio, koliko je drag i neophodan taj komadić zemlje, na kome je nikao i koliko je draga ta pjesma, koja ga je vezala za čitav život s tim dragim rodnim krajem. Oči mu se privikoše na mrak i tek tada vidje, da je sam. Pomisli da je pijan i da mu se samo čini to, alt se samo nasmija na tu pret­ postavku. Dedina kahvica bila je prazna. Nema nikog: ni Dede, ni Sejfe Ciganina, ni kasablija. Ostavili su ga, misleći da je pijan. Ponovo se gorko nasmije. On i tako nema kuće u kasabi, ko bi ga i primio. Na momenat osjeti prezrenje nad njima, ali mu to ne umanji ra­ dost povratka. Ljudi se mijenjaju, ali dobra majka zemlja ostaje ista. A on ima tu svoju stopu zemlje. Ustane i lagano okrene, sav sretan tim saznanjem preko rampe, put Luka — k starom napuštenom čardaku na Čućinu kamenu. Salem Hadžihasanović Један велики задатак Алкохол није поштедео ни један народ, ни једну друштену класу. Зато се у борби np'oтив алкохола морају ујединити сви који су свесни страхота његовог деловања. — Он стиже свуда: не позмаје језике, не пита за расу и веру, увукао се једнако интензивно и разара у чатрл>и сиромаха и палачи богатог, код скромног занатлије, код уморног сељака. Он уништава рад, опособност и срећу свакога, кога дотакне. Тамо где нема благостања, материјалне могућности за срећни живот, алкохол he немииовно донети несреће и туге, a где je сиромаштина, алкохол he уништити сваки услов за срећнији живот. Човек he бити нечовек без обзира шта ra учи религија, a свест о својим социјалним дужнстима сасвим изгубити, само ако постане роб алкохола. Ту je наш задатак: спасти човека без обзирд на расу, народност и религију, без обзира на положај и богатство. Јер — не обзирући се на грешке лривредних и моралних принципа садашњице, ми видимо једно: алкохол у ствари свуда убија човека; мишта Ma­ lte него туберкулоза, ништа мање него ратови, ништа мдње него беда, алкохол сакати и уништава физички, a у моралном уништавању човека, надмашио je све несреће света. Борба против алкохола je велика и света. Јер — то je борба за физичко и друштвено здравље људи, за спас снага и способност, за велико морално и социјално уздизање. Видећете породице које имају све услове за срећу, али их je алкохол унесрећио. Насупрот, видећете како се весело дели црни комад хлеба у кући коју je мимоишао алкохол. Залуд ванредне способности једнога занатлије када крчма поједе зараду, a алкохол уништава снагу и вољу за радом. Залуд способности једнога учител>а или професора, када он долази пијан у школу и најнеслособнији ако je трезвен кудикамо he више допринети од најспособтијег ако je пијанац. Лекар алкохоличар одговоран je за животе. Нико неhe бити у стању испунити сшако како треба задатке и дужности које му намеће оквир живота, ако не избегава и избепне пријатељство са алкохолом. Новине сваки дан доносе сведочанства о убитачном дејству алкохола. A ретко који међу нама да није свакодневно сведоком каквог тешког драматичног догађаја, којему je узрок алкохол. И чудновато — ма колико да су те истине очигледне, множина их и признаје, схвата, али их je опет мало оних који их прихватају. Кад су људи свесни да je алкохол несрећа, да je он морално и телесно убитачан, a ипак га узимају, није ли то блиско тежњи за с.амоуништењем? Ha страну заблуде пијења: да алкохол разбија бригу — та <хн доноси још више брига, — или да алкохол развесељава — та он загорчава живот. — Погледаћемо друго. 217 �He може ,hukq, a -да не призна да сиромаштина и тешкоће материјалног живота‘ !доприносе слабљењу воље да се настави животна борба. Нити се може nopehn то да je непродуктиван, јалов живот у изобиљу материјалног богатства услов за један морални пад. Сами услови материјалног живота данас, предуслови су . и моралног пада л>уди. A улога алкохола: да уништи и последње снаге, и последње могућности, да се изиђе из материјално и морално тешког положаја у који се запало. Отклонити алкохол да би се сачувао остатак снаге, поштеђен од разорних сила садашњице. To je наша дужност. Зашто? Ta снага he допринети животу данас, биће он далеко бол>и кроз ту трезвену снагу. A, јер данашњица кипти од грешака и заблуда, та отрежњена снага моћи he припремити једно далеко боље — сутра. Спасти човека — у свим друштвеним слојеви.ма, у свим народима, и религија.ча. Спасти човека да би био способан гтворити једну разумнију и сретнију садашњост, и омогућити велелепну будућност. To нам je дужност света и на њу смо дали своју завет. — Т. Salihaga od onoga svijeta Nekako odmah pri ulazu u naše selo, ne znam hoću li vam pravo reći, treća ili četvrta- kuća je našeg Salihage. Znate, Salihaga je jedan od najodiičnijih seljana. Eto, muhtar Dervo, imam Hadži Hašim. efendija, pa odmah iza njega dolazi Salihaga. Na trećem mjestu. Ova trojica imaju glavnu riječ u našem sćlu. Ovaj triumvirat vlada potpuno na demokratskoj osnovi. Salihaga se doduše nije riječima isticao kao demokrata, ali, nema duše gubiti, jest djelom. On i pored svoje starosti od pedeset , i sedam godina i časti, koju zauzima, uvijek, na svim svadbama, sjeda u dnu sofre. »Ja sam najrahatniji medu svojima« govorio bi on uvijek kada bi mu ponudili mjesto u pročelju. Međutim, zli. jezici su šaputali da je Salihagi plaho drag janječiji »kujruk«, te radi toga da on sjeda u dnu sofre, jer se po našem običaju uvijek donja strana janjeta tamo okreće dok glava ide glavama. Jednoga krasnog ljetnog jutra sjedio je treći član triumvirata Salihaga sa svojom vjernom stopanicom na čardaku i ispijao mrku. Oboje su šutili. Salihaga je izvijao guste dimove, dok je Salihaginica sjedila kod pendžera i gledala negdje u daljinu preko *zelenih livada i pašnjaka. Najedanput do njihovih ušiju doprije tužno ikreštanje vrana iz obližnjega voćnjaka. — Sigurno su negdje opazili lješinu, progovori Salihaginica, jer joj ovo dobro dođe da otpočne razgovor. Salihaga je šutio. Čelo mu se jače nabra, i on samo odmahnu rukom. Salihaginicu nešto žignu i ona se odmače malo dalje od njega, jer ju je bogato iskustvo učilo da nije pohvaljeno sjediti u blizini Salihage kad je neraspoložen. Prede gotove pola sata duge i mučne šutnje. Salihagin:ca je sje­ dila kao na tmcima. Naposlijetku otpoče Salihaga. —I To kreštanje vrana ne sluti dobru . . . Kao da je rekao ne znam kakovu mudru besjedu, on pogleda značajno svoju stopanieu, koja ga gledaše začuđeno i sa otvoren:m Како ж иве муслимани у Ч ехо сл св ачк о ј Ha територију дангЛЈње Чехословачке републике има 1.200 муслимана^од којих их има 250 у самој Братислави, једна стотина у Прагу и т. д. Чехосл. муслиманима припада ннз угледних личности, међу њи.ма и публицист Мухамед Абдулах Брикциус, чешке народности, родом из Босковица. Он je носилац бројних'источних одликовања, међу' којима има и вјерских. Сваке године у мјесецу фебруару, одржавају муслимани у Чехословачкој своју вјерску годишњу' скупштину (Ел Итихад ел Ислами). Посљедњих година врше вјерске обреде Салих Хаџиосмановић и мујезин Садиков. Муслимани у Чехословачкој држе се строго Кур’ана и вјерских прописа, те су вео.ча религиозни и одани демократској републици. Неки су вјерници учили на културном огњишту свих муслимана, на свеучилишту Ел Азхар у Каиру. Ове године шаље муслиманска опћина у ЧехословачкоЈ у Каиро Пшемисла Алију Шилхавог, родом из Тшебића. Чешки и слова ки муслимани издавају у Прагу свој часопис »Глас муслиманске 'вјерске опћине« и имају у Прагу своју читаоницу и кљижницу са неколико хиљада кљига вјерскога и свјетовног садржаја у источним језицима. Kao што je познато Кур’ан je преведен неколико пута на чешки језик. Прошле године превео ie Кур'ан учени полиглот, оријеиталист др. A. Никл, који позна културне и социјалне прилике и наших муслимана. 218 — O kakvim li sada vranama govori, da nije poludio? Takva misao mučila je Salihaginicu, koja je bila zaboravila da je ona sama prije pola sata otpočela taj razgovor. A Salihaga je nastavljao: — Ovo kreštanje meni s t nikako ne dopada, jer ti znaš da vrane tim najavljuju nečiju smrt. Boga mi, nije mi drago. Sinoć sam usnio jedan ,vrlo ružan san . . . — Neka ga Bog na hajr okrene, upade Salihaginica, koja je tek sad došla sebi. — Sinoć kada smo legli, mene nekako odmah san prevari i ja . zaspah. Nisam, čini mi se, ni čestito očiju sklopio, kad preda me bahnu čovjek u zelenim haljinama. Poznadoh ga odmah.. To je hazreti Azrail. Spopade me nekakav strah. U to ini doprije do ušiju glas iz njegovih mubareć usta: »Spremi se, u ovoj godini valja ti seliti na bolji svijet«. To mi reče, pa ga nestade, a ja se probuditi sav u znoju. Više ne zaspah. Razmišljao sam cijelu noć i nekako pred sabah dode mi na pamet, da je najbolje da se ja počnem polako spremati za ahireta. Salihaga zastade u tome svečanom trenutku i pogleda ženu, čije su oči bile pune suza. — E nemoj, odmah da plačeš, ja neću još ići, poče .je tješiti Salihaga. Valja se dobro spremiti, pa tek onda pred Boga. Rekavši to on se diže i pode u dućan, a Salihaginica odmah poslije njegovog odlaska u komšiluk. I Još istoga dan cijelo selo je znalo da se Salihaga sprema za onaj svijet. Za to najviše zasluga naravno pripada marljivoj Salihaginici, koja nije žalila truda ni žrtava, kako bi to rekli naši novinari, da tu vijest proširi što dalje. Pošto je ispričala cio svoj jutarnji razgovor prvoj koni, upotrebivši na kraju ono obligatno: »Neka ovo �ostane medu nama, nemoj Boga ti da se dalje čuje«, i pošto joj je kona malo uvrijeđeno odgovorila: »Uh, neće draga, ne do Bog«, Salihaginiea se mogla mirno povratiti kući. Misija širenja te važne vijesti prešla je sada na prvu konu, koja, svjesna povjerenog joj zadatka, odmah navlači zar i za kratko vrijeme obigra cijelo selo. Sa svih strana hrlili su seljaci, predvođeni imamom, muhtarom i najozbiljnijim pretendentom na Salihagino mjesto Mušanom Cin­ carom u Salihagin dućan, gdje im je on, htjeo ne htjeo, morao pričati svoj čudesni san i još čudesniju nakanu. Mnogi zaplakaše. Nekoliko dana iza toga događaja selom se pronese vijest, da je Salihaga naručio nišane, naslone i tabut, i da je sve to unaprijed platio. To podiže još više njegov ugled, naročito kod žena, koje ga počeše smatrati evlijorm Ali ni seljaci ne ostadoše prema tome ravno­ dušni. Prijedlog Mušana Cincara da Salihagu već sada prozovu »rahmetb Salihaga« ne bi usvojen, nego aklamacijom odlučiše da mu dadnu časni nadimak »od onoga svijeta«. Istoga dana Salihaga u prisustvu uglednijih seljana zakla naj­ boljeg i najdebljeg ovna iz svoga tora, kojeg namijeni kao kurban šejh Zulfi, čiji se grob nalazi u džamijskom haremu, a za koga se zasi­ gurno zna da je bio evlija, koji je svakog jutra uzimao abdest u svojoj' banjici, a klanjao sabah u mekkanskom Haremi šerifu, pa opet prispjevao na dovu u seoskoj džamiji. Ovaj keramet šejh Zulfin ostao je u živoj uspomeni medu seljacima, koji su se uvijek sjećali starog šejha fatihom, moleći ga za šefaat, jer su oni dobro znali, da se pored Resulullaha kod Boga mogu zauzimati za griješnike još i šehidi, ulema i evlije. — Evo u čast tvoju, ja šejh Zulfi-dede, ugledni naš domaćin Salihaga kolje ovaj kurban, — g’o votia' je pobožno i svečano imam Hadži Hašim efendija, dok je Salihaga prinosio nož životinjskom vratu, — nadajući se da ćeš mu ti uz pomoć Allahovu olakšati patnje sudnjega dana, kada će sunce; iz daljine od pet aršina pržiti glave griješnika; da ćeš mu ti pomoći da prede na ovome ovnu tanku Siratćupriju i da ćeš ga ti uvesti u čador najljepše džennetske hurije Ovdje svečani govor Hadži Hašim efendije prekide prisilno kašljanje ljubomorne Salihaginice, koja je cijelo vrijeme virila iza kuć­ nih vrata, dok se Salihaga blaženo smješkao nad zaklanom životinjom, valjda dočaravajući sebi džennetske ljepote. Prolazili su dani, nedelje i mjeseci, a Salihaga ni da pomisli o ahiretu. Seljaci su se u čudu pitali šta je uzrok tome, gledajući kako Salihaga mirno i zadovoljno sjedi za tezgom svoga dućana. Jedanput se nekoliko odvažnijih seljana, izgleda po nagovoru Mušana Cincara, odlučiše da upitaju Salihagu kad misli na onaj svijet, ali on im ne odgovori ni jedne riječi, nego ih samo katilski prostrijeli očima tako, da im' više nikad nije palo na um da govore o ahiretu. Život je tekao dalje. Seljaci su sve manje i manje govorili o Salihaginom ahiretu, naravno potajno, dok napokon taj događaj pade go­ tovo sasvim u zaborav. Čak je i imam Hadži Hašim efendija prestao sanjati o čohi sa Salihaginog tabuta. Ali jednoga jutra puče iznenada selom glas da je Salihaginiea umrla. — Kako, zar onako zdrava žena da tako rano umre? Pa još prije Salihage? Ovako se pitahu začuđeni seljaci, komentarišući njenu smrt. Svak se čudio, ali samo Salihaga ne. Dok su mu vjernu stopanicu opremali, on je razmišljao: »To je sigurno Azrail posefio, pa mjesto mene potrefio nju, ili sam ja krivo protumačio svoj san. Šta ćeš, ovo je zaista hikmet božiji...« Ne znam šta se dalje dogodilo. Ali mogu vam kazati samo to, da se, pet mjeseci nakon smrti svoje žene, Salihaga ponovno oženio mladom udovicom Pembom. Kažu da mu od tada više nikad nije Azrail na san došao. . Halid Čaušević Успјех Д р Хамдије Ћ емерлића Пре неколико месеци промовисан je на Сорбони у.Паризу на част доктора политичких и финансиских наука r. Темерлић Хамдија, родом из Јан>е. Темерлић je 1927 год. завршио Шериатску гимназију и ступио на правни факултет v Београду, којег je завршио 1931 год. По завшпеним студијама, ступио je у службу као чиновник финансиске дирекције у Сарајеву, у којем je својству остао 2 године. Али жељан науке, напустио je службу и уписао се на Сорбону у Паризу, као слушаоц полит. и сћинан. наука. Ha Сорбони je провео 2 '/. roдине, где je ванредном марљивошћу, успео да успешно положи испите’ из обадве поменуте гране правних наука. Половином децембра одлично je -одбранио докторску дизертацију: »Избстни системи у Југославији«. Ову интераснтну тему обрадио je ствестрано, критички и научно, тако да ie задивио своје професоре. 0 његовој дизертацији похвално cv се изразили лрофесори Београдског универзитета и то г. Др. TS. Тасић — који je присуствовао одбрани тезе у Паризу — у Правном архиву, и г. Бор. Петровић у Правосуђу. Сем тога, г. Темерлић je за ово кпатко време написао и два интересантна стручна чланка у »Правосуђу« и то Верификација мандата и Обавеза гласања, a на ред за штампање чека и трећи чланак: Енглески изборни закон. Поред тога што се истакао као научнк радник, "ћемерлић се показао и као веома активан културно-просветни и социјални радник. Својим радом, како у гимназији тако и н.а студијама и у служби стекао ie признање. Сарађивао ie у многим студентским друштвима, био je главни секретар »Побратимства«, оснивач студентске секција Јадранске страже, од које ie изабран за лочасног председника итд. Свој рад наставио je и у Сарајеву, где се својим радо.м истакао као секретар Хуријета, који га ie за услуге изабрао за свог почасног члана Нас, његове другове и пријатеље . радује ов.ај cjajarf успех Темерлића, a то нарочито данас, кад je основана Висока шериатска академија, којој су овакви људи тако потребни. Зато његов избор за доцента споменуте академије на коју он свакако с правом рефлектира, поздравићемо сви ми који добрт познамо "Немерлића и н>егове ванредне способности. Инж. Бујукалић P r e tp la ć u jte se i š i r i i e li s t »G a fr a t« 219 �П р и л и к о Ј * 2 3 -г о д и ш њ и ц е смрти Ј о в а н а Скерлића Скерлић није грешио у тач«ости. Његове се погрешке 04 ih Најбоља дела дао je Скерлић при крају свога живота. У тим се делима очитује цела јачина његовог рада и разматрања. Од њих су најзнатнија: »Светозар Марковић« (ииз расправа о животу, и идејама Светозара Марковића). У roj je књизи Марковић описан као преставник књижевне критике свога доба. Марковић je имао знатни руски утицај, na je и код Срба ширио нову науку донесену уз Русије. Историја нове српске књижевности први пут излази 1912 године као скраћено издање. To je био само извадак из једне веће и опширније кн>иге, која je изашла пред саму Скерлићеву смрт 1914 год. Ова je књига опширнији преглед развитка српске књижевности од свршетка седамнаестог века na све до светског рата. У њој je лепо истакнуто доба српског романтизма (доба маште, осећања) и доба реализма1 ‘(доба стварности и позитивних погледа на живот и књижевни рад). Ова историја захвата раздобље од неких 210 година и истиче претставнике духоиног живота у том периоду. У Реци je изашла Скерлићева књига: »0 српско-хрватском на~ ционализму«, a после ослобођења изашли су у Загребу »Есеји о српско-хрватском питању« с предговором дра Владимира "Ћоровића. Још je дао дела: »Историјски преглед српске штампе«, »Нови нараштај -i- Анте Старчевић« и друга. Његов напис о Старчевићу je врло успело дело. Скерлић се je поглавито посветио критици и на њој радио за сво време свога сарађивања у пњижевности. Он je човек коме je успело, да у верним и тачним потезим.а скицира ток и развој нове књижевности код Срба и да реши замашнија критичка питања. И, што највише пада у очи je његов правилан суд који одаје човека особите вештине и зрелости. Скерлић Je био човек ванредне спреме. Познавао je и разумевао целу основну књижевну грађу у овој њеној висини и опсежности. Ocehao je страст и хумор, песимизам и оптимизам. Био Je човек поуздан у суђењу. Kao што сваки књижевник, a особито критичар, тако и Скерлић има извесних погрешака. Највећа je та, што je из историје српске књижевности изоставио Драгутина Илића, песника, приповедача и драмског писца. To се уједно да протумачити поремећајем личних односа између њега и Скерлића. При хвали и покуди има некад и претераности, a кадкад се показивао и личним. Такових места има више у историји српске књижевности. По Скерлићу je неки писац према своме гласу добио врло мало простора, док je неки други више похваљен него и треба. Дешавало се да Скерлић није поменуо неку добру осооину којег лисца, али ни код слабих писаца није помињао све pijaве особине и преступе. Ако je био нерасположен према неком писцу имао je већ унапред неовесну жел>у да његово дело прикаже неповољно. Случај да Скерлић HHje изнео нску добру особину пишчеву био je са г. Јованом Дучићем. Он je, истина, ушао у историју књижевности, али Скерлић није одао право Дучићевим нежним и чистим осећањима, јер он за такове ствари није много марио. Најкрупнији узрок Скерлићеву грешењу био je чисто политичког порекла. Скерлић je имао готово све особине правог политичара. Имао je силну спрему и политичка знања. Разумевао je основе друштвених наука, a уз то културну и политичку историју свију европских држава. Његов политички суд био je уопште добар. Многи су више пута рекли, да ie Скерлић имао више погрешака, вего што их je у ствари било. To се, готово увек, нарочито после његове смрти решавало на његову штету. Скерлић није ни при погрешкама био несмотрен. Кад би се н>егове погрешке сабрале и упоредиле са жеговим добрим поступцима, видело би се да оне заузимају врло мали простор. тују више у непотлуности. Он није држао за потребно да се о сваком писцу пише каква већа критика. Из овега поменутог види се, да Скерлић има много више добрих особина него рђавих и да његове, већинО'М ситне погрешке исчезавају у великој опсежности његова подручја. Он je у свом кратком животу дао врло лшого, дао je што није ни један књижевник у периоду нове српске књижевности. Знатно je утицао на нову генерацију и придонео, да се код нас развио леп број књижевно образованих младих радника. Скерлић je неуморно предавао међу нашом омладином и његове су речи увек уродиле плодом. Био je највећи поборник на^ ших југословенских питања и у исто време поборник л.атинице у српској књижевности. Он je овој велики утицај на развој југословенског живота вршио преко књижевних радова. Он je фактор о коме je зависило ширење југословенских идеја ван Србије и њених гранида. Његова највећа важност лежи у критичким радовима и у стварању критичких праваца, na je његово место у српској књижевности остало празно, и тешко ће се и касно попумитл, јер je то био човек необичне јачине и високо се издизао ианад обичних књижевних критичара. Радио je на свим пољима духовног живота. Био je један од највећих препородитеља у целом нашем, a и у словенском народу, чија he дела светлити кроз векове. Умро je рано, нестало га пред светски рат, да не види ослобођеше и уједињење, које je од увијек прорицао и за чим je тежио. Данило Чутурило. НОВЕ КЊ И ГЕ ЈЕДАН ОДЛИЧАН УЏБЕНИК ЗА ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ У Сарајеву je штампао свој практичан и одлично уређен уџбеник за ширење писмвности учитељ г. Недељко Лазаревић. Овај вриједни и искусни педагог назвао je свој уџбеник »Извор писмености за одраслије неписмењаке Краљевине Југославије«. Минист,арство просвјете je, под својим П. бр. 1341 од 15 јануара о. г., одобрило овај уџбеник каа подесан метод за све аналфабетске течајеве, самоуке и народно просвјећивање. Уџбеник je пун цртежа и објашњења који објашњавају 1неписменим људима многе ствари и одмах им предочавају ствари о којима уче. У томе je двострука вриједност ове књиге, којој je цијена врло популарна и стоји свега 10 динара. Уубеник г. Лазаревића штампан je у ћирилици и датиници, тако да може послужити у свим нашим крајевима. Цијело градиво je обрађено са много пажње и педагошке спреме што се види из свих поглавл>а која су у књизи. Оригиналан начин приказивања ових ствари даје књизи засебан тон у нашој педагошкој литератури и вриједност изнад многих сличних дјела. Ha ванредно лијеп начин у исто вријеме се рјешавају два проблема: проблем учења писменосги и проблем) научаваља наше народне историје. Књига je прожета дубоким националним и социјалним осјећањима, a садржи и свету поруку Блаженопочившег Краља Ујединител>а »Чувајте Југославију«. Књига ће послужити најбоље онима који се баве народним просвјећивањем и онима који желе да брзо науче писменост. — X. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П р о с л и п а Краљева р о Ђ е н д а н а у Г а јр е т о п и м је д и н и ц а м а ПРОСЛАВА У САРАЈЕВУ Мјеони одбор Гајрета у Сарајеву уз судјеловање чланова Гајретовог пјевачког друштва те Гајретових пријатеља, на дан 6 септембра ове године одржао je уобичајени Гајретов дан поводом Рођења Његовог Величанства Краља Пе~ тра II као покровитеља Гајрета, кога дана je вршена сабирна акција откупом Гајретових значака. Истога дана послије подне одржан je и теферич у башчи друштвеног дома. Сабирна акција као и теферич успјели су изван сваког очекивања захваљујући пожртвованом раду чланова мјеоног одбора, пјевачког друштва те појединих Гајре^ тових пријатеља. У МУШКОМ ИНТЕРНАТУ У САРАЈЕВУ Петнаести рођендан Његовог Величанства Краља Петра II и иашег Високог Покровитеља прослављен je у Гајретовом мушком конвикту у присуству свих приспјелих питомаца. Услијед кратког рока за лрипремеЈ и отсуства већег броја питомаца-ђака, лије се могла приредити свечана академија са богатијим програмом. Свечаност je отворио васпитач г. Фалк Хауимехановић пригодним говором. Подвукао je значај 6 септембра и говорио о потреби националног васпитања данашње омладине, о привржености и љубави према славом овјенчаној народно] династији Карађорђевића. Послије je одржао врло успјело предавање о младом Крал>у питомац Едхем Џиндо, ученик IV разр. средње техничке школе. Нагласио je нашу радост што се рад Гајрета одвија под највишом заштитом и окриљем Краља Петра li. Свечаност je завршена клицањем Краљу, Династији и отаџбмни. ПРОСЛАВА 6 СЕПТЕМБРА У БАЊА ЛУЦИ Мјесни одбор Гајрета у Бања Луци je врло свечано прослаеио рођендан Његова Величанства Краља Петра II. Ha 5 септембра о. г. одржана je свечана сједница заједно са Женским и Надзорним одбором, којом je приликом претсједник одржао пригодно слово о значењу рођендана Његова Величанства Краља за наш народ, a нарочито за Гајрет и његове раднике. Сутрадан лослата je депеша Кабинетској канцеларији Његова Величанства Крал>а у којој су изражена најтоплија осјећања љубави, вјерности и оданости. У 11 сати присуствоаао je одбор са питомцима на свечаној дови у Ферхат-пашиној џамији. У 3 сата послије подне приређена je овечана академија у интернату са предавањем, декламацијама и пјевањем држав 1не химне. До лодне су распродаване Гајретове откупне значке. Распродано je у свему значака у вриЈедности од Дин 3.801.—. ПРОСЛАВА 6 СЕПТЕМБРА У СТОЦУ Мјесни одбор Гајрета у Стоцу са Соколским друштвом у заједници приредили су врло успјелу прославу рођендана Узвишеног Покровитеља Гајрета, Њег. Вел. Краља Петра II. Ha 5 септембра je одржана добро посјећена академија, a на 6 септембра су продаване откупне Гајретове значке. Сви чланови су присуствовали приредбама и молитвама тога дана. Од ове приредбе Гајрет je имао чист приход од Дин 1.149.50. ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА ЊЕГ. ВЕЛ. КРАЉА У ИНТЕРНАТУ У ПЛЕВЉУ Част ми je извјестити Главни одбор да су питомци овог интерната свечано прославили рођендан Њег. Вел. Краља Петра II т. ј. Гајретов дан. Сви питомци у пратњи управника интерната присуствовали су хаир дови, која je одржана у главној џамији. Затим су питомци заједно са управником присуствовали соколскоЈ свечаној сједници и академији. Послије ручка, који je био знатно обилнији, одржао je »Гајретов лодмладак« сједницу у част и у здравље узвишеног Гајретова Протектора. Ha сједници je Џиндо Расим, ученик VIII разр. одржао арло лијепо и топло предаван.е о Њег. Вел. Краљу као Гајретовом покровитељу — нади југославенског народа. Сједница je закључена узорно и достојанствено са поклицима Краљу, Гајрету и Југославији. ВЕЛИКЕ ГАЈРЕТОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У ЗАВИДОВИЋУ Kao и ранијих година, мјесни одбор Гајрета у Завидовићу je и ове године приредио врло успјеле манифестације. Ha овим манифестацијама узело je учешћа неколико хиљада људи из околних мјеста са заставама и коњима. И материјални успјех ове Гајретове приредбе, за чији успјех носи највише заслуга г. Нуман Османефендић и вриједни одборници, је.добар и износи преко Дин 4.000.—. ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА ПОКРОВИТЕЉА ГАЈРЕТА ЊЕГ. ВЕЛ. КРАЉА ПЕТРА II У ЛУКАВЦУ Мјесни одбор Гајрета у Лукавцу прославио je на достојан начин Рођендан Њег. Вел. Краља Петра II. У 11 сати прије подне у просторијама Гајретове читаонице одржана je свечана сједница мјесног одбсфа, на којој je потпретсједник г. Абдулах Бербић у кратком и лијепом говору изнио значај прославе 6 септембра. У 12 сати послије клањања подне намаза у овдашњој дупке пуној џамији одржана je дова. Муаллим овдашње ибтидаије го. Салим хафиз Алић одржао je лијеп говор, који je на све присутне оставио дубок утисак. Послије обављеног свечаног дијела прославе, у 2 сата послије подне, приређело je народно весеље, на коме су одржане коњске, лјешачке и бициклистичке трке. Ту су продаване значке Гајретова дана са ликом Њег. Вел. Краља Петра II. Лијеп дан као и значај саме приредбе привукли су огромну масу посјетилаца, тако да je ова прослава у моралном погледу успјела изнад сваког очекивања. Испред Солвај творннце присуствовао Je лично директор г. Милер са цијелом фамилијом. Свима посјетиоцима, који својим присуством увеличаше ову прославу, мјесни одбор најтоплије захваљује. Fa/peTOBe скупштине, м а н и ф е с т а ц и је и забаве ИЗБОР НОВОГ МУШКОГ МЈЕСНОГ ОДБОРА У САРАЈЕВУ Ha скупштини одржаној 17 јуна о. г., изабран je нови мушки мјесни одбор Гајрета у Сарајеву, који се je конституисао овако: лретсједник ннж. Салих Цицо, потпретсједници: Исмет Чомара, Емин Феризбеговић, секретари: Мустафа Шарац и Хајрудин Дардаган, балагајници: Ћамил Ризванбеговић и Даниал Самаковлић, чланови одбора: Исфендијар Ченгић, др. Осман Халилбашић, A. Прцић, Ибрахлм Вањо, др. Муниб Муидовић, Фадил Касумагић, Махмут Филиповић и Хамид Фазлагић; надзорни одбор: Хакибег Гавран-Капетановић, Алија Хромић, Тпамил Авдић и Вејсил Хауалић. ИЗБОР НОВОГ ОДБОРА ГАЈРЕТОВА ПЈЕВ. ДРУШТВА У САРАЈЕВУ Ha заднјој годишњој скупштини изабран je нови одбор Гајретова пјевачког друштва, који се je конституисао овако: претсједник Мехмедбег Капетановић, потпретсједник Бекир Омерсофтић, I. секретар Хајрудин Карић, II. секретар Захид Бранковић, I. благајник Хасан Брачковић, II. благајник Ејуб Калајџисалиховић, архивар Мустафа Кадрибашић, домаћин Ибрахим Вањо, прочелник тамбурашке секције Захид Телалагић, прочелник дилетантске секције Хамид Диздар и Хајрудин Карић; чланови: Фата Кошарић, Муниба Шербић, Џевахира Миџић, Емина Омановић, Мустафа Шарац, Рагиб Халилбашић, Салко Солаковић, Ибрахим Карахасановић, Мухамед Нанић, Касим Јусић, Азиз Ченгић, Мустафа Новалија, __________________________ 221 �Халид Кречо, Халид Новалија, Хамдија Сијерчић, Халид Спахо. Надзорни одбор: Мустафа Дрљевић, Салко Хаеанбеговић и Осман Вранић. ГАЈРЕТОВА СКУПШТИНА У ПРЊАВОРУ 20 јуна т. г. одржлна je у Прњавору редовна мјесна скупштнна друштва Гајрет, коју je отворио и поздравио претсједник г. Ћамил еф. Хаџић. Након поднесених извјештаја изабран je одбор, у којн су ушла гг.: Ћамил еф. Хаџић, Алијага Одобашић, Е.чин еф. Омеркић, Мехмед X. Шабић, Мухамед Софтић, "Ba.Mna Бакалбашић, Мехо Дрљевић, Тахир Мујичић, Адем Бакалбашић, Мехмед еф. Козарчанин, Ахмед еф. Имамовић, Салих Плаћо; надзорни одбор: гг. Сабит еф. Агановић, Мехмед Пиркић и Јанко Школник. ИЗБОР И КОНСТИТУИСАЊЕ МЈЕСНОГ ОДБОРА У КОС. МИТРОВИЦИ Изабрани чланови Гајрета на годишњој скупштини од 13 јуна конституисали су се овако: претсједнк бриг. ђенерал г. Јован Аћимовић, потпретсједник г. Ибрахмм Черкез, бан. вијећник, секретар г. Муле Никшић, дипл. учитељ, благајник г. Шефкија Татариновић, надзорник; одборници: гг. Петар Ранковић, срески начелник, Асим Салихачиџић, учитељ, Мустафа Чучак, шер. судија, Камченко Попадић, директор И. С. Б., Шериф Чолаковић, трговац, Тзорђе Божовић, школски надзорник, Осман Ибрахимовић, трговац, Суљо Чулуп, трговац, Мухамед Осман Кусар, трговац, Сава Клинић, управник осн. школе у п., Хамдија Касумовић, рудар. Надзорни одбор: гг. Бордан Бојовић, претсједник окр. суда, Шериф Бећировић, нар. посланик, Тодор Михаиловић, нар. посланик. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ВЛАСЕНИЦИ Мјесни одбор Гајрета у Власеници приредио je теферич 6 јуна о. г., који je врло добро морално и материјално успио. Програм je био одличан, тако да je публика била необично расположена. ГОДИШЊИ ТЕФЕРИЧ ГАЈРЕТА У БОС. БРОДУ 11 јула о. г .одржаоЈе мјесни одбор у Бос. Броду велики годишњи теферич под хисторијском »Тополом« са бираним распоредом. Овај je теферич успио како морално тако и материјално изнад сваког очекивања. Ha овом тефе’ричу запажени су поред осталих грађана и пријатеља друштва и гг. Милојко Божић, рентијер из Београда, нар. посланик г. Лазар Црљић, старјешина испоставе Душан Гаковић, шеф станице Ристо Ристић, индустријалац Маријан Мадунић, срп.-прав. свештеник Илија Берић и др. И овом приликом Мјесни одбор захваљује ђенералу г. Јовановићу за уступљеие клупе и столове из гарнизона, претсједнику општине г. Новици Мрковићу ради инсталирања свјетла и за све остало што ie од општине затражено, пјевачком друштву »Лири«, гђи.Фаники Редлих за уступљену дрвену грађу, гђи Мунири TiyTHh за распродају томболе и евима осталим, који су друштву придонијели и помогли га да ова приредба што боље успије. , Нарочита хвала припада приређивачком одбору на челу са претсједником r. Курбеговићем, који су уложили сав cboj труд да што боље приредба успије. Чист приход теферича био je Дин 2.500.—. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БОС. ДУБИЦИ Повјереник Гајрета г. Мустафа Пезић одржао je заказани теферич у Бос. Дубици 6 јуна о. г. у општинској башчи крај Амбуланте у Бос. Дубици. Ову приредбу je повјереник Гајрета отворио и поздравио госте, дотакнувши се при томе Гајретовог општег корисног дјеловаа од н.егова оснутка до данас. Нарочито je нагласио видан позитиван биланс рада од ослобођења на овамо. Тачке програма биле су слиједеће: »Гајретлије Крал.у« и Гајретова химна, које су декламовале ученице и сестре Сенија и Сафија Реџеповић на опште задовољство присутних. Трећу тачку програма »Фрагменте из Абдулах паше« извели су чланови Гајрета са највећим успјехом. Насловну улогу je играо г. Халид Хаџић са пуно глумачке вјештине и био акламиран од публике. Расгшложење публике je достигло врхунац, када су чланови Гајрета извели задњу тачку програма »Радио репортажу« са највећим успјехом, јер публика je дилетанте више пута још за вријеме игре поздравила. 2 2 2 ___________________________ ј Од мретставника i patjana ову ириредбу су посјетили ;11ретсједник општине Светозар Закић-Косовић, бански вијећнрк, Авдибег Церић, др. Мустафа Кадић, општински љекар, за*гим гг. Бижић Душан и Косовић Владимир, трговци из Бос. Дубице и још многе угледне личности из мјеста. Ha овој приредби као и на једној другој до сада запажен je нарочито велики број муслиманског женскиња. У припремама око ове приредбе се истакао повјереник са режисером и агилним и вриједним чланом Гајрета Хасаном Бећиревићем, који су и поред своје дужности као грунтовничар односно кафеџија са вољом, предано и не жалећи труда настојали и радили да ова приредба буде на висини и иепуни сва очекивања многобројиих Гајретових. пријатеља ј овдје, у чему су потпуно успјели. Морални успјех ове приредбе je био изнад сваког очеI кивања, a исто je ова приредба и у материјалном погледу I врло добро успјела када се узме у обзир да je ово наше ! мјесто врло сиромашно, a ндрочито да наш муслимански свиј јет једва животари. ; ! ј ј ! | : ' I I САЈЕДНЕ РИЈЕТКЕ СВЕЧАНОСТИ Ha дан 4 септембра ове године, навршио je тридесет-годишњицу свога непрекиднога културног и вјерског рада, наш омил>ени суграђанин и ватрени Гајретов радник г. Абдулах ефф. Курспахић. Ми, бивши његови ђаци, који смо се налазили ових дана у Автовцу, прославили смо свечано овај јубилеј. Овом приликом угледни старима удао je своју кћер Емину за угледног мјештана, такође Гајретова радника г. Сејда Пашића, и ових дана отпремио своје синове у свијет, na школе и службу. Његове заслуге за наше мјесто су велике. Својим неуморним радом постао je јако популаран не само у своме џемату, него и у сусједним. Његовом иницијативом подигле су се двије школе у нашем срезу, отворили су се двогодииш»и мектебски курсеви, a уз то успио je да пробуди свијест широких народних маса, свијест за Гајрет, који под својим окриљем сваке године држи преко пет стотина сиромашне дјеце. Нека je вјечна хвала овоме народном добротвору, и нека га Бог уздржи још дуго у нашој средини. Автовац, 18 септембра 1937. Пашић Фадил, студ. агрон. ГАЈРЕТОВА ГОДИШЊА ВРТНА ЗАБАВА У ДЕРВЕНТИ ИМАЛА JE ВЕЛИК УСПЈЕХ Ha 4 јула т. г. одржао je Гајретов мушки и женски одбор своју годишњу вртну забаву (теферич), која je имала изванредне моралне и материјалне резултате. И досадање приредбе Гајрета у Дервенти биле су познате, али овогодишња je надмашила досадање како аранжманом тако и резултатима који су видни. Напори Гајретових радника и рад ' нашег Гајрета у Дервенти запажени су, и наш свијет ту чи! њеницу сваком приликом уважује, дајући обилну и моралну ■ и материјалну помоћ нашем најважиијем и најјачем културнопросвјетном друштву, које има непролазних заслуга за свој I народ, у сви.ма правцима његова живота. Дјеловање Гајрета баш у Дервенти и њеној околици имало je велихих резултата, то мора да призна сваки објективан човјек. Овогодишњи теферич почео je у 3 сата no подне у красно декорисаној башчи, која je на вечер била богато освјетл.ена електричним жаруљама (за тај дан je уведено свјетло у башчи), a посебне буде: за музику Соколског друштва из Дервенте на којој je стајала цвијећем украшена слика Узвишеног Заштитника Гајретова Њег. Вел. Краља Петра II, буда за томболу, бифе, пиће, славолук са умјетнички рађеним грбом Гајрета и т. д., пружале су лијепу слику и показивали труд и укус многобројних Гајретових радника-ца. Све je у главном урађено личним радом појединих одборника, те и они најугледнији нису бјежали од физичког рада, да би режија била што мања. Руковођени овом тежњом, примили еу се појединци и точења пића у властитој режији. Уз друге разне тачке програма, на вечер je изведен лијеп ватромет, једна атракција која се до данас није видила ми на чијој приредби у Дервенти. У 3 и no сата стигли су на приредбу високи гости у 2 посебна аутомобила: гг. изасланик Њег. Вел. Краља на свечаности развијања соколске заставе у Броду, са изаслаником г. претсједника Краљ. владе бански начелник Надбантић из Бања Луке те виши официри,, који дођоше да увеличају Гајретову манифестацију. Забава je након доласка спомемуте господе отворена Краљевим колом, у које се они ухватише са другом одличном публиком.. У 5 сати отпутоваше уважеми гости за Брод на соколску приредбу, испраћени од цијелог Гајретова одбора. Њихов �дилазак на напу приредбу оставио je дубок утиеак na присутну многобројну публику, која je била одушевл>ена оволиком пажњом према Гајрету. Међу посјетиоцима забаве опажени су сенатор г. Асимбег Алибеговић, народни посланик среза дервентског г. JI. Црљић, бански вијећник г. Ј. Павичевић, срески начелник г. Д. Влаховић, претсједник градске олштине М. Градашчевић, претсједник »Народне Узданице« др. М. Куленовић и многи други i-рађани и претставници' друштава. Са стране су дошли шеријатски судија- у пенз..г. М. Халиловић из Оџака са кћерком, г. Милојко Божић, посједник из Београда, г. Дервишбег Алибеговић, велепосједник са неколико пријатеља из Бос. Кобаша, делегати мјесног одбора Гајрета из Бос. Брода гг. Ф. X. Агић и См. еф. Хаџић, имам матичар, A. Сарајлић са породицом из Маглаја, старјешина Сокола из Слав. Брода г. Јелавић, старјешина среског суда, као и гости из Зенице и неких других мјеста. Ha приредби je играна богата томбола женских ручних радова, поклоњених од чланица и пријатељица Гајрета, које су израдиле лреко 100 предмета љепши од љепшега, чиме су Гајретову забаву много помогли као и сви они који су даровали бифе, те нека je свима њима срдачна хвала и нека нас извину што поименце не износимо њихова имена. АКЦИЈА ГАЈРЕТОВИХ РАДНИКА У ПРОЗОРУ Према закључку одборске сједнице од 21 јула 1937 a у вези излагања Омерсофтића Бекира и обзиром на садржаЈ резолуције која je донесена на овогодишњој главној годишiboj Гајретовој скупштини, овај одбор подузео je потребне кораке да Гајретову акцију рашири и на околна села и да на тај начин учини максимум напора за што бољи успјех у том правцу. Овом je одбору наиме с^рда, да Гајретова идеја што боље продре у широке народне масе и ^а и онај наш човјек са села увиди да je једино Гајрет у стању да га тргне из успаваности, у коју постепено пада, те ла се у Гајретовим редовима окупе све позитивне снаге нашег елемента. Да би смо одмах прешли на извацање своје одлуке, јучер су у име овог одбора отишлдјт. претсједник овог одбора Ибрахим ЦЦеремет, шеф пореске управе, члан Главног одбора Гајрета Бекир ОмерСофтић, судија и члан Гајрета из Прозора Алија Омерсофтић, старјешина суда, у Копчиће. Ту у Копчићима послије*-џуме-намаза Омерсофтић Бекир поздравио je присутне у име Главног одбора Гајрета и одржао je предавање о потребама нашега села и о Гајретовом раду, гдје je било око 50 мјештана, на чему му се je у име мјештана захвалио Салих еф. Хасанбеговић, имам матичар из Копчића. Послије тога делегати овог одбора у невезаном разговору змјенили су мисли са присутнима, те пошто су пред џамијом г. Шеремет и г. Шемсибег Бегановић скупили Дин 100.— у готову, изабрани су као повјереници Гајрета, који he прикупљати прилоге у нарави и то: из Копчића гг. Шемсибег Бегановић, Хаџиалибег Хусеинбеговић, Мустајбег Кадрић и Салихбег Муратбеговић; из села Варваре: Хаџисалих Махмутбеговић, Бећир Поквић; из села Ковачево Пол>е: Горамчић Мустафа и Мујкић Јусо. По.ченута господа увијек су се одазивала на апел Гајрета, те им ie због тога и повЈерена дужност сакупл»ања прилога у натури за Гајрет. Према закључку сједнице отићи he у село Дуге гг. Дугић Халмо еф., шеријатски судија и Чампара Велија, геоме~ тар и секретар мјесног одбора; у село Дољане: гг. Мухамед еф. Шабић, имам у Прозору и Шешкић Ибрахим, управник поште; у село Шћипе: гг. Нуспахић, благајник мјесног одбора и Мехмед Јусуфбеговић, учитељ; у село Лизоперце: гг. Хамид еф. Субашић, имам из Дуга и Шериф Тлатић, потпретсједник мјесног одбора те Алија Омерсофтић, старјешина суда; у село Варвару: гг. Фехим Вејзовић, управитељ школе у Прозору и Халил Кулоглић, члан мјесног одбора. НОВИ УТЕМЕЉАЧ ГАЈРЕТА Претсједник мјесног одбора Гајрета у Прњавору г. Tiaмил Хаџић уписао je за Гајретова утемељача г. Тасу Чичаиовића, трговца из Српца, који je одмах уплатио Дин 500.— те му je већ уручена припадајућа диплома. И овим путем иека му je искрена захвалност. ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ ИЗ ГЛАСИНЦА Вриједни Гајретов радник г. Тзамил еф. Карић из Гласинца сакупио je Дин 100.— добровољпих прилога које приложише гг.Хасан Карић Дин 10.—, Авдија Конаковић 10.—, Атиф Захирагић 5.—, Мехмед Карић 15.— и Ћамил еф. Карић 50.—. Племенитим дароватељима најтоплија хвала. РИЈЕТКО ПРИЗНАЊЕ ГАЈРЕТОВОМ РАДНИКУ Прије мјеСец дана' je, ријешен>ем иадлсжних власти, именован за управника Државне болнице у Сарајеву вриједни Гајретов радник и члан Тлавног' бдбОра г. Др. Асћф Шарац. Ово ријетко признање г. Др". Шарцу,. кохи je јоцј вео.ча млад, има нарочити значај. Г. Др. Асаф Шарац je искрен и постојан Гајретов радник и идеолог од најраније своје младоети. Никад, ни у најтежим ситуацијама, није поклекнуо нити се оглушио о Гајрет и његову идеологију. Његова каријера je уско везана за његов пожртвовни и несебични рад. Прошао je све административне фазе своје љекарске службе, a исто тако je у практичном раду показао одличне резултате. Његове властите способности довеле су га до о*ог високог положаја. Г. Др. Шарац je син првог изабраног реис-ул-.улеме босанско-херцеговачких муслимана, рахметли Хафиз Сулејман ,еф. Шарца. Гајрет je поносан због овог високог признања његовом раднику na му и са своје стране срдачно честита. ЗАХВАЛНОСТ САДИК ЕФ. САДИКОВИЋУ ј Како сваке годне од о.снутка Гајрета, тако je и у години 1936 и 1937 угледни члан и прлјатељ Гајрета, те један од највећих Гајретових раденика на пол>у прикупљања прилога, I ' ! ј ; ; С адикеф. Садиков h, сакупио од euo их пријатеља добровољних прилога у износу од Дин 3.081.—. У име Мјесног одбора Гајрета овим путем изричемо најљепшу хвалу нашем стариии и нека овај случај послужи за примјер свима Гајретовим раденицима, тим прије што се као човјек везан за постељу стално брине о добру и напретку нашег драгог Гајрета. ИСПРАВКА У једном прошлом броју »Гајрета< о сакупљању курбанских кожица у Бугојну, омашком су испуштена и.чена дароватеља, и то: Идризбега Идризбеговића, Хаџи-Ремсибеговице Абдалајбеговића, те Омербеговице Бушатлија. Такођер _су омашком изостављена имена Зилхануме Хасанпашић и Зухринауме Дјумишић из Травника, које су даровале Гајрету своје курбанске кожице. — Нека им je од Гајрета топла 223 I �Н аш и мерхуми ХАСАН ХАЏИХАЛИЛОВИЋ, ШЕР. СУДИЈА У ПЕНЗИЈИ Недавно ie нестало из наше средине рахметли Хасан еф. Хаџихалиловића. To ie човјек који je скоро три пуне деценије високо издизао ‘Гајретов бајрак у Вишеграду. Увијек чврст и усправан, поштен и вриједан, ведра чела и са заносом проповиједаше Гајрет и његове лијепе идеЈе. Одличан иационалиста, добро развијене социјалне свијести, ништа га није могло оместк у раду. Каткад je било и куражно испр- И као човјек у годинама, ом je разумио и младо и старо. За сваког je имао лијепу ријеч. Зато га je свак волио и поштовао. Ненадна смрт преквнула je нит његова племенитог живота 15 септембра 1937 год. Смрћу рахм. Хасана нестало je једне осовине око које се кретао културно-просвјетни, хумани и социјални рад у Вишеграду. I ХУСНИЈА КОСОВИЋ Прије кратког времена испустио je душу Хуснија Косовић, манипулативни чиновник Гајретове канцеларије. Рођен je у Невесињу, у угледној кадпнској породици Косовића. Био je пошао у гимназију, али je прешао у Дрвенију медрееу у Сарајеву, коју je изавршио. У своме родном мјесТу je био у државној служби, a од 1920 стално намјештеник Гајрета. Био je јако побожан и миран човјек. Прије неколико година почео je побољевати тако да je био неспособан за тежи рад, a лањске године je остао удовац. Од тада je сасвим ослабио и на крају подлегао, у 65 години живота. Породици наше саучешће и сабур, a рахметли Хуснији фивдуси ала џеннет. ИМШИР КОЊХОЏИЋ Нагло и ненадано испустио je своју добру душу вјеран Гајретов члан и. пријатељ рахметли Имшир Коњхоџић, власник бифеа у Сарајеву. Његав локал био je одувијек омиљено састајалиште муслиманске интелигенције у Сарајеву, na се тако ту често састајао и један скуп Гајретових радника и пријатеља. Рахметли Имшир je био широке руке и пријатељ народног напретка, na je та племенита својства често показивао и према Гајрету, кога je помагао у овим његовим акцијама. Рахметуллахи алејхи рахметен васиах! сити се и не поклекнути, али je он увијек ишао без страха и лије никад сагео главу. У томе лежи његова вриједност и чврстина карактера. Гајрет у њему губи одличног радника и пријатеља na му кличемо: Рахмет му лијепој и племенитој Рођен je 1882 г. у Вишепраду. Основну школу свршио je у Вишеграду. Наставио школовање у Сар.ајеву, гдје je завршио шер. судачку школу 1908 г. Исте године ступио je у службу као практикант у Вишеграду. Још тада се рах. Хасан Хаџихалиловић истицао као национални радник, те заједно са рахм. Рагибом Боровцем, Али-бегом Тескереуићем и Хасан еф. Османагићем, учител>в!М, дизао глас против аустријског режима, радећи интемзив«о на националном васпитању вишеградске омладине. Поред националног рада истицао се и на просвјетном пољу, те се с потпуним правом може рећи, да се сва вишеградска муслиманска интелигенција школовала његовом иницијативом. Год. 1914 времјештен je као шер. судија у Бос. Петровац, гдје je остао до ослобођења. У Бос. Петроовцу се такођер истакао у националном и просвјетном раду с протом Никодијем Новаковићем.. Због таквог рада остао je у трајној успомени становништву Бос. Петровца. Одмах послије ослобођења дошао je као шер. судија у Вишеград, гдје je остао до краја свога живота. У Вишеграду je развио пуну своју активност. Радио je неуморно на културном, економском и социјалном подизању роднога краја. Био je члан свих хуманих и културних друштава. A нарочито се његов рад осјетио у Гајрету, чији je рад уско везан за његово име. Био je дугогодишњи претсједник Гајрета у Вишегрдду, те у најтежим моментима није попуштао у раду. • Ради тога je био излагаи незгодама, na напослетку и пензиовисан. Цио његов рад ишао je затим да се у народ унесе братска л>убав без обзира на вјеру, те je у Вишеграду, његовом иницијативом, основана заједничка Гајретова и »Просветина« читаоиица. Истакао се и као претсједник Вакуфа; његовом иницијативом направљени су дућани који доносе лијепу корист Вакуфу. Његовом иницијативом отвара се и женска занатска школа у Вишеграду. Био j e неуморни радник као потпретсједник за градњу Дома Блаж. Краљу Петру I Великом Ослободиоцу. Дам je већ под кровом. Истакао се и као члан Соколског друштва у Вишеграду. Он je потпуно разумио дух времена. Он je први муслиман из Вишеграда који je послао своју кћер у Београд да сврши школу. 224 ПРИЛОЗИ ИЗ ЉУБИЊА Приликом једног дернека у Завали сакупљено je Динара 334.50 прилога, које дароваше: Милић Мирко Дин 10.—, Душан Крул> 10.—, Ћук Јово 10.—, Козић Bojo 10.—, Богдан Хамовић 5.'—, Бороје Мато 5.—, Пендо Данило 5.—, Пендо Никола 5.—, Зулфо Синановић 5.—, Васо Обрадовић 5.—, Ћук Лазо 5.—, Ратковић Славко 5.—, Коменовић Милан 5.—, Шљока Шаћир 5.—, Коста Круљ 5.— ; Вулић Данило 5.— , поп Божо Шаренац 5.—, Перушина Никола, учитељ 5.—, Савовић Ђорђо 5.—,Лакић Мијо 5.—, Боро Јово 5.—, Виде Љевак 5.—, Данило Милић 5.—, Салих Хаџисмајловић 5.—, Филиповић Марко 5.—, Шарић Милан 5.—, Лакић Јово 2.—, Вељко Милошевић 2.—, Обрадовић Раде 2.—, Влајко Милетић 2.—, Вулић Сава 2.—, Крсто Ножица 2.—, Јово Ђордан 2.—, Спасо Боро 2.—, Марић Гојко 2.—, Марић Данило 2.—, Дангубић Душан 2. — , Тубић Урош 2.—, Станковић 11. 2.—, Којић Хусо 2.—, Ристо Ковач 2.—, Данило Чиовић 2.—, Рикало Гојко 2.—, Шишић Рајко 2.—, Милић Мирко 2.—, Чалак Милан 2.—, Јакуповић Хасан 2.—, Милорад Обрадовић 2.—, Хамрвић Михо 2.—, Цимирот Михо 2.—, Стојан Боро 2.—, 'Стеван Оро 2.—, Косјерпна Ђуро 2.—, Косто Радош 2.—, Шешељ Милан 2.—, Чокљат Бошко 2.—, Никоћа Дубељ 2.—, Ацовић Тодор 2.—, Вулић Перо 2.—, Арсен Јањић 2.—, Виде Брборић 2 — , Башица Перо 2.—, Сарајлић Шериф 2.—, Ристо Шише 2.—, Јово Рикало 2.—, Шише Радослав 2.—, Никола Андрић 2.—, Главан Спасоје 2,— Бећир Вук 2.—, Крстић Мато 2.—, Косјерина Анђелко 2.—, Митар Шише 2.—, Симо Божић 2.—, Вујевић Мирко 5.—, Ковач Лазо 4.—, Мишевић Љубо 3.—, Ћук Стана 1.—, Милић Јово —.50; Ђока Тилимбат 2.—, "ћапин Лазо 2.— те још Дин 24.— од раз<них лица који се нису потписали. Надаље je сакупио Сердаревић Хамдија, претсједник, неколико добровољних прилога од слиједећих лица: Салата Милан Дин 10.—, Стево Ликић 5.—, Душан Перотив 5.—, Вуле Сулавер 2.—, Сулавер Ристо 2.—, Адем Фестић 2.—, Мирко Гордић 2.—, Остоје Вишњић 2.—, те још од разних лица Дин 17.—. ПРИЛОЗИ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ Повјереник Гајрета у Грачаници покупио je Дин 200.— прилога за Гајрет и то од г. Љубомира Химића, трговца из Грачанице Дин 100.—, од г. Сулејмана Сумана Дин 50.— те од Гоје Мамића, трговца из Свитовца Дн-н 50.—, «а чему им иопред Главног одбора топла хвала. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/22c56597fea8946fb2a946e541df697d.pdf bab23c25261cf3e2eb04b96ade577be4 PDF Text Text 5 7 TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА гласинк Културно ирос.пјстпог друшт-ва Г а ј р е т а С А Д 13Ж А Ј Г : ј Д Г д ј' ^ 2* Ц .{ftjHJjSt. / v ф- УРЕДНИШТВО: Рамазан / САФЕТ БУРИНА: Алекса Шантић, пјесник гтородичне љубави и — Мостара / ХАМИД ДИЗДАР: Једна стара пјесма / МУСТАФА БУСУЛАЏИЋ: Славни француски сликар Динет о Исламу ./ АБДУСЕЛАМ АБДУЛАХОВИЋ: Једна грјешка у тексту народне пјесме »Заилакала - стара мајка Џафербегова« / Др. ВЛАДИМИР МАРГАН: Културна врнједност човјекова / АСИМ ШАБАНОВИЋ: Муслимани у Кини Ј A. СМИЛИНГ: Арапска прича о мужевима v. женама / Др. МАХМУД МЕХМЕДБАШИЋ: Хамами (јавна купатила) у Босни и Херцеговини — Хамдија Крешевљаковић / Сарајевски град Вратник — Сеид Мустафа Траљић / Драма Расима Филиповића у Народном позоришту у Сарајеву / Наша индустрија вјештачких гнојива / Др. БЕЋИР НОВО: Смрт Јусуф Зије Смаилагића / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. ->•- ; :* Cuđvik Kuba: Slikar na sarajevskoj čaršiji �4 ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. XVIII Ш Р Ш Број 13 С а р а / е в о , новембар 1 9 3 7 т ш /ш т Nastali su svijetli lijepi dani Ramazani-šerifa. Ovi dani su, od uvijek, posvećeni Svevišnjem Bogu i molitvi. Dani Ramazana su, poslije toga, određeni za dobra djela i moralne postupke. U ove svete dane dužan je svaki pravi musliman da se preda pobožnim zanosima i postu, pomaganju sirotinje i raznim dobročinstvima. Ramazanske večeri su poznate još iz najstarijih vremena širenja i jačanja uzvišenog Islama, zbog mnogih koristi koje su izvršene baš u to vrijeme. Još Muhamed a. s. je okupljao svoje privrženike i najbliže saradnike u blage ramazanske večeri oko sebe i tumačio im šta je dobro a šta je zlo, šta treba raditi a šta izbjegavati. Božji ashabi su naslijedili ovaj običaj, pa su preko Rama­ zani-šerifa počinjali sve sudbonosne i glavne socijalne i kulturne pothvate i akcije. Ramazanske večeri su, isto tako, poslije dnevnog posta i molitve, poslije ibadeta i misli okre­ nutih Bogu dž. š. i vjerskim osjećajima, pružale sve mogućnosti za razonodu i veslje, za razne igre i korisne čisto vaspitne ciljeve. Gajretovi radnici su ozbiljno shvatili ove običaje koji su ostali još iz islamske istorije, pa su preko Ramazani-šerifa svršavali mnoge Gajretove i narodne poslove. Gajret je naš stvarni rasadnik kulture, prosvjetno žarište oko koga se okreće sav naš kulturno - prosvjetni i nacionalno - ekonomski život. Gajret je već svojim pregalačkim radom unio mnogo blagostanja i svijetla u naše domove i osi­ gurao hiljade egzistencija. Njegov put, jasno obilježen nacionalno kulturnom ideologijom kojom su ga vodile generacije, treba još mnogo truda i rada da izbrazda i uravni našu narodnu njivu. Ali je Gajret čvrsto zaorao i dobro napreduje. Ramazanska akcija Gajretova je svake godine njegova najsigurnija žetva. Preko Ramazanskih dana Gajretovi radnici su uvijek pridonosili, svojim trudom i žrtvama ogromne plodove i koristi. Ne treba, zbog toga, ni ovoga Ramazana klonuti ni očekivati inicijativu sa strane. Sve Gajretove jedinice treba da iz vlastite inicijative pređu na ozbiljan rad: treba da prirede što veći broj korisnih predavanja vjerskog, nacionalnog, moralnog, kulturnog i istori jskog značaja, za najšire slojeve; treba da prirede što više sijela, zabava, teferiča i mevluda na kojima će se manifestovati Gajretova ideja i duh, Gajretova misija koju treba da izvrši u redovima jugoslavenskih muslimana. M i vjerujemo u ozbiljnost i požrtvovanje naših agilnih saradnika i prijatelja, naših jedinica i odbornika, pa znamo da će oni zaći u narod i tamo, djelom i lijepom riječi, koristiti mnogo Gajretu i njegovim ciljevima. Mi ih u tome uvjerenju sve pozdravljamo sa poklikom: Ramazani-šerif mubarekj olsun! 227 �А л е к с а ШачтиТл, п е с н и к п о р о д и ч н е у1*у*ЈС1ии и — Мостара Поезија Алексе Шантића je многострана. Кроз њу провејавају разна осећања ноја нијансирају од интимних љубавних до опшгечовечанских расположења. И сва та поезија , прелева се ванредном нијансираношћу боја једног богатог унутрашњег живота који искрено осећа и проживљује све оно што изражава, све оно о чему пева. Он воли истинском љубави све оно што види око себе, радује се свему што се око њега -креће, пружа своју племениту душу свима који пате. Он има и једно широко осећање детиње и братске љубави. Његова породична љубав je врло снажна, и из н»е се рађају многе врло нежне песме, a из те дубоко проосећане љубави породичне проживљености ничу као срмени цветови најлепши стихови што их je, можда, уопште створио. Можда je то баш с разлога што она изражава сву тугу једне резигниране душе која je тако силно патила, пречишћавајући се у безбројним и неједнако снажним акордиш те човечанске туге и бола, вечних прагилаиа људског живота. Шантић je био несрећан у породичном животу. Био je он нежна и сувише осетљива душа, са префињеним истанчаним осећањима према својој рођеној крви. И кад та и таква душа pano остане готово сама на свету, онда се тек у тихој резигнираној тузи, која у себи носи клицу оријаштва, ако je спонтано искрена, може створиги тако моћна поезија. A песник je рано изгубио мајку, брата и све сестре, na најзад и оца, да би на свету остао сам са једном једином сестром. И т а болна осећања самоће и туге за умрлим, изразио je он у тоновима узвишене искености и братско-синовске љубави. Изразио их je у безброју песама које су настале у једној тешкој душевној депресији. Одјек те потиштености јавл>а се у песми живој сестри која му je још једина нада и утеха животна. Она му je »цигли извор« којим »јаде вида«. Његова душа моли Бога да сестру вечно штити и чува »од суморних дана«, да joj срце никад не осети бола, него да живи срећно и задовољно у миру и трајном задовољству. Ta песникова велика породична љубав евоцира осећања реминисценција на давно прошло доба, на детињство, кад je он био најсрећнији у безбрижности и »рахатлуку«, окружен милим и драгим у кругу породичном. Ta сећања на срећно, минуло и далеко одбегло доба инепирисало ra je за најнежније песме што их je он уопште дао. Овај моменат, болан и немиран, створио je најлепше песме своје врсте у целој нашој поезији, снажне no садржају, ненадмашне no осећању и сјајне no стилу. Оне су бисер песникових надахнућа, лепа слика његових душевних сагледања и дочараваља давно нестале прошлости. И нигде није Шантић тако непосредан, нигде његово осећање не узима толико јаког замаха, као овде, у овим песмама бола и тихе туге који се провлаче кроз ишчезлу срећу минулог детињства. Непосредност његова овде досиже свој врхунац, и уздиже ову поезију до највише, најснажније и најчистије лирике. Песник стално живи у тој ишчезлој прошлости, у вечитим сећањима на та минула времена, и чезне за њима. Носталгија за тим светлим данима јака je и снажна. У тихој меланхолији која понекад прелази у вапај, он сања о њима, и сву давнину свога живљења уздиже до апотеозе. Нема ваљда код нас песника који би са голиком инвенцијом евоцирао толико осећања која га вежу са оним што се неће више никад повратити, као што je овде случај са Шантићем. Он je ту највећи и најснажнији, човеку тако присан и близак. 22 8 У једној песми ранијег датума, »Ha гробљу«, песник осећа хладноћу од усамл>ености. Тешко му je, душа му жели пролећа и светла. Али му ни сунце не може »дана дати«. И нико ra не може утешити, јер je свега нестало, » .......... Све je свело Што сам својо.м срећом звао«; он je закопао у гроб своје врело срце, своју љубав: брата, две сестре, »мајку милу — милост Бога«. Да, све je он закопао, — na чак и »божју милост«. To није више обична туга, обична жалост, то je снажније од крика, јаче од очаја једног који je занавек напуштен од свих милих и драгих. Он се ceha свих њих кад описује кућу свога сца у којој сам бдије док његово срце тумара и блуди, бедно и невољно над судбином која ra je спашла: »Соба ми je топла, ал’ кроз срце моје Хладии боли стижу и очај се крсће. (Под нашим кровом) Тек драге успомене, »што се роје душом«, за моменаг »слатким санком заваравају тугу«, и тад он опет гледа светлост прошлссти, »ведро небо, и трепет сунашца, и шарену дугу«, na »Из сваког ми кута радовање клнче, По стазама мојим само цвјеће ниче, A душа ми пјева ко славуј у лугу.« И сад се ceha он свега што je некад било; док je »под нашијем KpoBOM'c бдела срећа и задовол>ство, док je све цветало и певало, они су јурили »трком« свуда. Свуда je звонила шала и смех. Али песник то све види само за тренутак. Јава се враћа, a срце му »ко разорен олтар погружсио стоји«. »Под нашијем кровом сад je глухо доба Moje мило, драго, све je жртва гроба Цриа смрт се кези, Бога се не боји«. A стари дом оронуо ћути. Његове капије нико не отвара, док »црв бола« нагриза песмиково напаћено срце. »Ево ми собе! О дувару јоште Икона виси, праш.виза и сама. И у ме гледа и шапће из рама О добу cpehe, детињства, милоште.« (Наш стари доме) Песнику je тешко и неспосно кад се ceha свог доброг оца који би увек, кад би пошао на пут, био »под оружјем«. И зором, кад би одлазио, оии, деца његова, стали би »крај мајчина скута« док би отац сваком дао »no маријаш«. »Ми му руку целуј, a он као јела, Висок, изгрли нас, na коњца бсла Закрочи.--------------------(Moj отац) Слика пластична и јасна, осенчена сетом једне неумитне туге и великог бола: што je све морало да оде у неповрат, за вечност. Зашто се све то не би могло повратити, na да песник ужива и све искористи боље него je то некад знао, кад иије схватао великих тешкоћа човекова бивствовања. Али све око њега ћути, не одговара му. Коло времена и даље окоеће вечношћу; дани и даље измичу, и не осврћу се на јадног песиика који се са толико туге — a и притајеног задовољства — враћа у своје најсрећније време. Његов бол и чежња за давном срећом no- �Песник пита »свету вечер« да ли ће je и он славити песмом среће и радости. Али одмах има једну дивну пластичну антитезу среће и радости: »У моме оку ево суза сија, И моје ране постају све веће.« тенцира се у сјајном нежном сонету »Бадње вече«, где нежност његова према умрлим расте до вапаја, a мистика једне свете ноћи до узвишене емоције религиозног осећања. И док ове »свете вечери« »златни поход и убогу годи«, јер je он бар у овим светим часовима миран и срећан, што их у скрушености и молитви може да проживи, над песником броди ледени мрак, и немиром својим убија његову ојађену душу. Песник ie несрећан. Седи сам у празној соби и слуша глас звона који су некад односили собом у небо душе његових милих и драгих. И он ипак дозива ту светлу ноћ да се тихо пришуља и не повреди ред свете тишине, јер сем њега » ............овде нико не чека те више Сви моји мили заспали су давно.« Сви они су заспали, и песник се боји да их не пробуди нечујна ноћ. Њихове душе ту мирују над мртвим старим стварима, над којима су бделе док су биле на овом свету. И он тихо шапће ноћи, као да душа његова моли Бога: »Сви мили моји заспали су давно«. Поента снажна, и отмено изражава један велики бол, цео један роман једног живљења, тихог и бесциљног, у усамљености и одвојености од света. У том истом душевном ставу, у истом скоро тону и расположењу, Шантић je створио и своје ремек-дело, сјајну своју песму »Претпразничко вече«, свакако једну од најдирљивијих и најосећајнијих песама у целој нашој поезији. Ту се једно пречишћено нссниково осећање уздиже до последже тачке висине дрхтаја човекове душе. A могао га je изразити само један стварни, искрени, богодани песник. Ту je дата једна широка слика, један цео роман, један цео живот прошлости. Песних се налази сам у својој соби уочи празника. Кандило, симбол религиске мистике, тиња у једном углу и меко осветљава собу својим руменкастим светлом. Из једног угла избиЈа стари сат, и у својим откуцајима односи брзе часове. У соби пећ »пуцка и грије«, док напољу реже оштра мостарска зима, исто онако како je то и некад бивало уочи празника. И после овог прелудија песник се детаљно сећа свега што би се обичавало радити тих светлих и светих часова. У неколико рељефних слика дочарава он себи те драге часове, и преноси се у давнину, проживљавајући све исто онако као да се то догађа у моменту инспирације. И прича ту о безброј детаља те прошлости: о оцу, који седи »на шиљтету«, пружио чибук »и дим се колута«, о мајци која шије деци за скори Божић кошуље, о суседу Петру који долази, крупан и снажан, и прича им разне приче, и . . . још о многочему. Све je то изражено једним ванредно сликовитим стилом и непосредношћу каква се ретко може наћи у нашој поезији, na 'нежношћу и сетом, што je битна ознака песникове осећајности, и најзад жалом за свим тим што се никад више неће повратити. И он уздише, болан ie, и тешко му je кад je свестан свега гога; дозива те давно нестале часове: » 0 мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла сте давно!. . Пуста je соба. . . моје срце тавно, И без вас више ja среће не стеко’.« Враћа се опет стварности с којом као да не може да се помири. A његове песме га теше, јер су оне »његова света породица«, и он није сам, није остављен ипак од свих. Можда je крај ове тако сјајне песме мало ван целог тока, у извесној дисонанси са њим, јер уз све ово болно расположење песник не може плакати од срсће; то може бити пре од несреће, бола и туге. Свакако овде, на овом месту и у овој песми нема места срећи, јер je она сва poђена у немиру, сети и тужном сећању на оно што му je однело неповратно време. A ако би ову реч »од среће« правдали психолошким моментаним ударом, онда би рекли да би она могла ту стајати ради тешења његових песама, али ни у ком случају то не сме бити поента, јер песми одмах пада онај основни тон, ишчезава основни дах инспирације на коме je она сва и саткана. . . . Под старе дане песмикова сета прелази у лак песимизам. Песник осећа измицање времена, осипање главе белином »снежне косе«. И тужно дозива свог »коњица« (живот младости): »Ej коњицу вјерни! Ej ти моје крило! Гдје je доба оно, гдје су дани они, Кад je срце пуно рахатлука било? 0 , како je онда пуно сунца било!. . . A сад ?. . . Свуда мутни облаци и там е...« (Ej коњицу) Песник осећа да нема више »плавих јоргована«, ни ружа да зову »славује на састанак«. Tora свега више никад неће бити, и »Ко рањен галеб тако падам и ja И вал ме валу даје и разбија — Ja тонем, е во . . . Moje тице, збогом! (Moje тице збогом) To je последњи поздрав једнога који je толико жалио за прошлим несталим данима, и који je те давно минуле часове дочаравао снагом јединствене моћи. To je задњи уздах песника који je сав био прирастао уз породицу, очинску кућу, и невероватно снажно привлачне целе породице прошлости. Међутим, има нешто што песника често теши, умирује и замамљује, што му за моменат одвраћа поглед од те далеке прошлости и враћа ra срећној стварности: то je н>егов драги, в е ч и т о о б е х а р а л и М о с т а р . Шантић воли свој родни град и ужу домовину, као мало ко. И нико није као он са толико светла, полета и одушевљења наслцкао овај романтични град кроз који се провлачи змијасто модра Неретва, хучна и брза река Мостара. Шантић воли свој град моћном и силном љубави, воли ra љубављу наивног детета које не зна да презире и мрзи, које не зна ни за што тамно у животу, него само види свугде светло, вечито пролетње сунце и — радост. И он je свој Мостар осветлио бојама јасним и белим, вечито цветним и дозрелим. Па ипак je он у песмама о Мостару сликар-реалист, који воли пејсаж, импресиван и зрео. Јер ко добро позна Мостар, тај ће из Шантићевих песама потпуно да чита живот и стварну романгику овог херцеговачког града који je са својим шареним животом и чудно привлачном природом одиста један занимљив град, једно живо бојадисано врело песничких инспирација. Шантић воли у том месту и људе, и птице, »и танке мунаре сред равна Мостара«, и његове баште са плавим зумбулима и белим ђулима, воли гранате и смокве његове »покрај шедрвана«, na вите севлије — и — цео тај бели град »што се сав бели од росна бехара«. 229 �»Док Неретва плава о крш се разбија«, он стоји у башти над н>ом, и слуша н>ен вечити хук. Стоји наслоњсм на зид прекрштених руку и »Гледам како доли о хридину шупљу Неретва се ломи, a с високих кука Hara дјеца скачу и с виком се купљу.« (Неретва) Дотле уз дечију »галаму«. неколико праља млати своје рубље и перу га, a ријека даље путује, и у својим дубинама крије сенке кућа. Уз популарну брзу Неретву он воли и мирну другу реку Мостара, — Радобољу, и све што je на њој. Воли и једну трошну воденицу, остављену »ко бол један што се у дну душе крије.« Сећа се ту песник једне лепе младе млинарке која му je често у ведру давала хладне воде да пије, и он уздише: »Бог зна гдје je сада? . . . Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара . . . И док златно вече пада поврх грмља Накривљена ћути воденица стара.« (Воденица) A кад »бумбул пјева около Мостара«, он псзива драгу да дође, јер je бехар окитио сву природу. И његов светли Мостар се осипа »драгим камењем«, јер му je у н>ему све светло, драго и свето. Ha град вечито прска седеф бела месечина и купа га својим сребром: Jedna stara pjesma U širini neba proljetnjeg zaboraviti sebe, zamisliti, uzrelim opijen poljem, da je svemu kraj, i ne znati više: ni osmjeh žene, ni miris ruže, ni neba sjaj. . . . Poljupcem dotaknuti rodnu zemlju, sočnost uzrela pšeničnog klasja žvakati zubima cijeli dan, dok dole niz njive rodne, niz tihe luge, odleže motika, kosa ii’ srp. Ležati tako. Sklopiti oči. Misliti: san. Pa onda tihim poći puteljkom, tihim puteljkom kraj žita, vrba i rijeke: poći u susret skrivenoj cesti. Pjevušiti refren vesele arije neke. Jo š jednom poljem pogledati za se i, djetinjski zanesen, rascvjetale vrtove sresti. Hamid Dizdar »Уз Неретву, доле, бехар се разгроздо Пун фењера стари Мостар трепти оздо Спава. Месечине покрило га платно, (Срце) a песниково срце се расипа no граду родноме од радости што ra види тако светла и лепа. И у плави акшам, кад се јави мујезин с мунаре, он воли живот свога града, кад »хрпа знојних измећара испушта красну из жул>аве руке«, a из »ниских дућана« излазе »правовјерни« и одлазе на молитву. И опет »Неретва шуми као бајка стара: Млад мјесец ено сврх Орлачких Пара Ко преломљен златни обруч блиста.« (Акшам) Али Шантић зна да да и ванредну слику зимског пејсажа Мостара, кад студен реже, a људи »цвокоћу од зиме«. Јутро je. Поледица. Отварају се радње. Чује се како »шкрипе браве и ћепенци стари«. И тако даље даје једну ванредно успелу реалистичку живу слику живота, шарена и брза, у ово зимско време. Ту се даље са добродушном духовитошћу излажу детаљи из живота »мостарске чаршије«, што се и данас потпуно исто скоро понавља. Ту се are скупљају у бербернице, пуше и срчу кафу«, »понека цура с »ибрико.ч« лролази на чесму no воду, док joj »нануле клепћу«; пролазе краве на пашу, a хлебар виче: »сомуни, сомуни«, и »Све живљи бива сокак и раскршће, Под теретима друмом шкрипе кола, Бич п у ц а ... Тегле, стењу кљусад гола И хладно јутро над Мостаром дршће.« (Зимско јутро) Одиста, једна духовито изнесена реална слика живота једног зимског јутра у овом шареном романтичном граду. Осећа се ту жив дах једног реалисте који je имао ока да запази, na да то запажено лепо пренесе у стих. И цео ритам 230 — тог немирног живота, ca ритмом изванредне пластичности стапа се у хармонични ток једног истинског сагледања. Шантић воли Мостар у свим приликама и у свако доба: воли га и у пролеће кад се његовим баштама očne мирисии бехар, и у жарко лето кад се хучна Неретва стиша и »нага деца скачу у н>у и с виком се купљу«, и у живу јесен кад се свуда баштама место бехара проспе дозрело воће, и најзад у хладну зиму ca оштрим ветром и безлисном голом гором. Све то Шантић воли, у свим нијансама и ca свим безбрижним или мучним трудбеничким животом. Свој Мостар je он описао у сготинама шарених боја и ca много искрене детиње љубави једног верног сина који за свој родни град има толико топлине и нежности, много осећања никад непатворених. И све нам je то толико пријатно и д раго. . . И кроз све те акорде бола и радости Шантић je расуо своју душу и створио једну изванредну мајсторску еполеју свсг родног места Мостара, града који je некад био седишге херцеговачких nama, економски, политички и културни центар земље Херцега Стјепана. . . Дубровник САФЕТ БУРИНА �S la v n i fr a n c u s k i s lik a r D in et o Isla m u UVOD: NAPAD I N A ISLAM U SREDNJEM VIJEKU. K ATAIZAM NA ZAPADU. — POVRATAK RELIGIJI. »Težnja istini jeste težnja svjetlosti: sve lažno, nevaljalo traži m rak.. . « veli Božidar Knežević. Čo­ vjek koji čezne i teži za spoznanjem istine približava se svjetlosti koja mu pokazuje staze pravog života. Težnja za istinom je težnja za duševnim mirom, du­ ševnim blaženstvom. Samo ljudi koji žive u duševnoj tami lutaju po bezvjerju, predrasudama i lažima. I du­ hovni život srednjovjekovnog čovjeka počivao je na predrasudama, na ispraznim formalnostima, ne­ istinama. Srednji vijek je propovijedao mrak. I za to je Islam kao najveća istina kroz hiljadugodišnju noć srednjeg i dobar dio novog vijeka bio blaćen, na­ padan. Srednjovjekovni protivnici Islama koji su svoja učenja temeljila na predrasudama bojali su se islamskih istina koje su vulkanskom snagom rušile laži i neistine kao i sve ono što je priječilo duhovni i intelektualni razvitak čovjekov. Razvoj moderne fi­ lozofije koja je dala primat- razumu i gigantski na­ predak ljudskog duha učinili su kraj srednjovje­ kovnim predrasudama. Temelji zapadnih religija su poljuljani. Od tada na Zapadu religija gubi svoje po­ zicije. Iščezavanjem religije nastala je praznina u du­ šama zapadnjaka. Kršćansko naziranje na svijet, te njegovo prima­ nje centralnih problema religije otjerali su mnoge mi­ slioce u skepticizam i bezvjerstvo. Ljudski duh je tra­ žio sebi hrane. Nijesu ga mogli zadovoljiti sama nauka i filozofija. Bezvjerstvo i materijalizam, koji su kao dinamit rušili sve pozitivne vrline čovjekove, doveli su svijet, a specijalno Evropu, pred očitu ka­ tastrofu. U svijetu je nastao strah pred sutrašnjicom. Nametnulo se je pitanje: a kuda dalje? Mislioci i pisci da bi izbjegli brodolom vraćaju se opet religiji. Ziviti bez religije je isto što i živiti u duhovnom mraku. Kao što je za tjelesni život potrebna hrana, zrak i svjetlost isto tako je za duhovni život potrebna vjera. Najveći svjetski mislioci i pisci bili su religi­ ozni I vjerovali su u Boga (ali ne onako kako su ga predstavljale zapadne religije). Jer zaista ljudi širokih koncepcija, višega uma i dublje duše spoznaju Boga, njemu se dive, njegovoj mudrosti i savršenosti. Fran­ cuski mislioc Pascal veli: »Dvije vrste ljudi znaju za Boga: ljudi sa smi­ renim srcem, svejedno da li su pametni ili glupi i ljudi doista razumni. Samo1ljudi gordi i osrednje pa­ meti ne znaju za Boga«. Ta poznat je životni put Lava Tolstoja koji je u mladim danima kolebao između teizma i ateizma. On je kroz cijeli svoj život tražio istinu. I na koncu je našao. U vjeru, u spoznanju Boga. Poznat je duševni obrt i savremenog talijanskog filozofa Giovani Pipinija koji je nakon dugog lutanja po bezvjerju pri­ šao u krilo religije. Mnogi evropski mislioci u tra­ ženju puteva istine koji bi čovječanstvo poveli višem i sretnijem životu ukazuju na Islam kao prirodnu i iskonsku vjeru čovjekovu. Ideja Islama nakon vje­ kovnih predrasuda koje su u Evropi uvažavane kao historijske činjenice osvaja um i srce mnogih ozbilj­ nih mislioca i pisaca na Zapadu. U plejadu Zapad­ njaka koji nakon proučavanja prigrliše Islam spada i Etiene Dinet, slavni francuski slikar, koji je 1927 u Alžiru primio Islam. Sa svojim slikarskim rado­ vima poznat je u cijelom svijetu. A osim toga svojim djelima: »Mohamet«, »Eššerku kema jerahu el-garbu« (Islam u očima Zapada) i »Rayons De Lumiere Islamique« (prevedeno na arapski) postao je popularan i u savremenom islamskom svijetu. Etiene Dinet je dugo studirao Islam i nakon svestranog proučavanja prilazi u njegovo krilo i uzima ime Nasiruddin. 0 svom posljednjem djelu, koje je 1929 sa like islamske nauke. Po Dinetu postoji samo jedna prava iskonska religija. To je neosporiva istina. Svi su poslanici od Adema do Muhameda as, propovijedali Islam. Ovo je učenje Kur’ ana To prihvaćaju i mnogi zapadni mislioci. Vrhovni zadatak svih Boćjih po­ slanika bio je moralni preporod čovječanstva s vje­ rom u jednog Boga Svemoćnog i Neograničenog. Svi poslanici utirali su teren za dolazak Muhamedov as. koji je svojom najvećom mudzizom, Kur’anom, pro­ izveo duhovnu revoluciju u svijetu. Centralna jezgra islamskog vjerovanja je čisti monoteizam. Kur’an je donio nova učenja o svijetu i životu. Islamska tolerancija ,u teoriji i praksi zadivila je Nasiruddinina pa o istoj s ushićenjem govori. Kur’an preporučuje snošljivost, dobročinstvo i lijepo postupanje sa svim ljudima uopće. Kada je Husajn od plemena Šalim ibni Auf došao Muhamedu i rekao mu: »Božji poslaniče! Moji su sinovi kršćani i neće da prime Božje vjere, a ja ih na to silim« Mu­ hamed mu je na to odgovorio kur’anskim riječima: »U vjeri nema sile«. Islam propovjeda bezuslovnu toleranciju koja se zrcali u slijedećim kur’anskim riječima: »Vama vaša, a meni moja vjera« i »Raspravljajte sa sljedbenicima prijašnjih Božjih objava kako može biti najbolje«. Historija je sačuvala krasne primjere islamske snošljivosti. Dovoljno je istaknuti činjenicu, da je Muhamed kršćanskim stanovnicima Nedzzrana ustu­ pio pola džamije da unjoj vrše svoje molitve. Osim toga muslimani su i kao osvajači nastupali kao no­ sioci velikih ideja. Muslimani su u osvojenim zem­ ljama bili donosioci istinske demokracije i bratstva. Conte de Castries govoreći o Islamu prenosi sli­ jedeće riječi jednog svećenika koji je u djelu »Vjer­ sko putovanje na Istok« napisao i ove retke: »Ja sam tužan kada vidim, da su kršćani od muslimana pri­ mili duh snošljivosti, koja služi kao osnovica milosti i dobročinstva među narodima i plemenim«. Istaknemo li još i to — veli Dinet —- da musli­ mani poštivaju Isa-a (Isusa) kao poslanika, a nje­ gove pristaše sručuju kišu pogrda na Muhameda as., onda nam tolerancija Islama ijoš više imponira. To čine pristaše onog Isa-a koji je propovijedao ljubav i dobročinstvo. (Nastaviće se) Mustafa Busuladžić ________________________________ 231 �Једна грешка у тексту народне пјесме »Заплакала стара лга/ка Џафсроегопа« Муслиманске народне женске пјесме, иеђу које спадају и босанске севдалинке, јесу најдрагоцјенији бисер у.нашој нас>одној поезији. Босаноке севдалинке опјевале су безброј дивних мотива. Ти су мотиви обично вјерна љубав — кара севдах, сархошевање и бекријање, које je у вези са севдахом, a често лута у севдалинки има љубавног пркоса и ината. Севдалинке су некада, раскошне и сувише, a некад опет, одиигу виссжим моралом и поносом. Није риједак случај да je њихов завршетак и трагичан. Једна мала, можда најкраћа, трагедија у Ha­ rnoj народној лирици, јест популарна народна пјесма, са исто тако популарном мелодијом »Заплакала стара мајка Џафербегова«. Ова лијепа и жалосна пјесма позната je готово у сваком, како муслиманском, тако и немуслиманском, дому Босне.. Ова пјесма, као и сви наши лијепи народни напјеви. није задржала локални босаноки карактер, већ je популаона и чувена кроз све орпске земље и градове. УЊен либрето, као м саму 'мелодију, познају и пјевају у цијелој Србији. Иако je поменута пјесма веома популарна, кд*— ко текстом, тако и мелодијом, то ипак, окоро, свако гријеиги у њеном тексту. Ta грешка je веома значајна, a састоји се из'јед]Је ријечи. П о м е н у т а п ј е с м а п је в а се д ан а с о в а к о \ I '1 »Заплакала стара мајка Џафербегова Џафербеже, лудо дијете, што ми доведе? Твоја љуба, моја снаха, неће да ради. Ражљути се, Џафербеже, оде на чардак Ha чардаку вијерна љуба подне клањаше. Брже, љубо, брже, душо, селам предаји. Послуша га вијерна л>уба селам предаде. Сабља звекну, љуба јекну, чед& заплака. Узе чедо, Џафербеже, на бјеле руке, Па га носи Мелећ-хани, својој матери, Видиш мајко мога гријеха, мога и т в о га !___ « Из овог садржаја видимо' да ј« Џафербег погубио љубу на клевету своје мајке — овекрве. Посјекао ју je зато1шго није хтјела да ради. Дакле, она није хтјела да обавља кућне послове. Није хтјела да ттере рубље, да мијеси хљеб, да риба под, да музе краве, и т. д. По овом нам се намеће питање: na зар су беговице биле робиње? Зар су оне шрале. трале, музле и чистиле? Не никада. Ко познаје босанске бегове и живот у беговим оџацима, тај зна, да беговице нијесу не само прале. музле и чистиле, него чак и кувале су врло ријетко. Њих cv двориле слуге и робиње, a у беговим замцима биле су нарочите жене — ашчикадуне — које су спремале храну. Далеко je и свака помнсао да je Џафербегова м-ајка на такав начин могла денунцирати снаху код сина. 1Јафербег je племић ка.о и остали племићи понос Босне. Он не би могао ни помислити, да смакне лијепу љубу због нерада. Све до године 1928 и ja сам ову пјесму пјевао no напред цитираном тексту, и то чисто механички, без икаква размиш.Ђања. Te сам године учитељевао у Фојници код Кисељака. Једнога дана пошао сам 232 ________________ _______________ у шетњу према т. зв. Мајдану. Успут сам пјевушио поменуту пјесму. Ишао сам полагано. За мном je ишла у стопу једна стара жена— муслиманка. Кад сам престао да пјева.м, старица ме поче да благосиља. Затим ми рече, да ja поменуту пјесму не пјевам право. Помислио сам, гдје би та бака знала боље од мене ту мелодију. Но ипак ja je упитах: Па, како ти, бако, пјеваш ову пјесму? » Ja сам, синко, ту пјесму давно пјевала. До,к сам je пјевала, пјевах истом кајдом као и ти, само je садањи свијет у тој лјесми изврно једну ријеч«. И бака као с неким повјерењем, више срамежљиво, поче да рецитује: »Заплакала стара мајка Џафербегова Џафербеже, лудо дијете, што ми доведе? Твоја љуба, моја нева, «еће да роди Ражљути се, Џафербеже, оде >на чардак Ha чардаку вијерна љуба подне клањаше. Брже, љубо, брже, душо, селам предаји. Послуша, га вијерна љуба селам предаде. Сабља звекну, љуба јекну, чедо заплака. Узе чедо, Џафербеже, на бјеле руке, Па га носи Мелећ-хани^ својој матери, Види мајко мога гријеха, мога и твога .. И заиста ja сам послије старичина рецитовања уочио ову љепоту и значај ове, колнко лијепе, толико тужне, пјесме.- Сам еам дотле мислио, што сам мислио брзо и површно, да je Џафербеговица била нека размажена беговица, која je била непослушна, a опет да je Џафербег био бег, који je захтијевао рад у свом дому. Али кад промнјенимо посљедну ријеч, у трећем сгиху ове :пјесме т. ј. ријеч »ради« у правилно »роди«, дакле онако како Mih бака рече, онда нам je ц:ијела пјесма потпуно јасна. Када би у трећем стиху посљедна ријеч глаоила »ради«, a не »роди«, онда бише била готово неважна цијела четири посљедна стиха ове пјесме. »Твоја љуба, моја снаха, иеће да ради. Сабља звекну, љуба јекну, чедо заплака Узе медо, Џефербеже, на бјеле руке, Па га носи, Мелећ-хани, својој матери: Види мајко мога гријеха, мога и твога ...« Џафербег није могао бити ув,ријеђен приговором мајке своје да му љуба не ради, јер беговице, ниги су радиле, нити су требале да раде. Па ни мајка Џафербегова не би сте стране могла денунцирати снаху код сина. Али када, мајка поносног бега кори сина овако »Џафербеже,, лудо дијете, шта ми доведе Твоја л>уба, моја 1нева, «еће да »роди« Сабл>а звекну, љуба јекну, чедо заплака Узе чедо, Џефербеже, на бјеле руке, Па га носи, Мелећ-хани, својој матери: Види мајко мога гријеха, мога и твога . . .« Старица, no овом тексту, кори сина, да je довео (оженио) љубу, која нема од срца порода, која неће да му роди сина — сивога сокола — нити кћер — бијелу вилу —. Поносни бег увријеђен тим �M uslim an i u K in i Donosimo ovaj članak o muslimanima u Kini da se vidi u kakvim su ih teškim prilikama za­ tekla današnja sudbonosna zbivanja na Dale­ kom Istoku. Posebno stoga što se sve te teške prilike bezmalo mogu primijeniti na čitav savremeni islamski svijet pa i na muslimane Ju­ goslavije. POJAVA I ŠIREN JE ISLAM A U KIN I Još danas kineski muslimani pričaju čitave priče o pojavi islama u Kini. Prema tim pričama islam se tamo pojavio još za Muhamedovih vremena. Među­ tim kineski historičari ne pridaju im nikakve važ­ nosti. Gosp. Chen Jiian profesor univerziteta u Pe­ kingu i pisac Kineske historije kaže da je prva dele­ gacija islamske države Kini postala 651 godine za III. halife Osmana. To je ujedno i prva, posjeta mu­ slimana Kini, misli spomenuti profesor. Budući da u Kini nije bilo islamske propagande to se širenje islama tamo svodi na sljedeće uzroke: приговором, пење ce чардак, сав узрујан и срдит, да расчисти с љубом, коју je волио, јер дошавши на чардак вели: »Брже, љубо, брже, душо, селам предаји.« Џафербеговица на заповјед свога мужа :-авршава молитву (селам предаје). Она би neto тако послу/шала мужа да-јој je заповједио да ради и не би дошло до трагедије. Џафербег, који je био увријеђен у свом поносу убија љубу, коју назива својом зато, што je нероткиња. Али млада и лијепа беговица била je у ствари бременита. Но то ce на њој није примјећмвало. И у моменту када ју je бег посјекао она je породила живо чедо. Џафербег носи.дијеге својој мајци — Мелећхани — и указује joj на свој и њен i ријех. Како и зашто ли: je могло доћи, да ce у трећем стиху ове пјесме ријеч »роди« промијеаи у »ради«? Moje je мишљење да je то дошло од релике сличности ријечи. Ооим тога, познато je да je у нашег свијета у Босни чин рођења некако срамотно спомињати. Па чак и данас у двадесетом вијеку чућеш од проетијег свијета: »Да простиш породила ce« или »Простићеш родила дијете«. Дакле тај најважнији моменат у људском живогу изговара ce с ријечи »да простиш« и уопште ce нерадо о њему говори. Зато ce je нашла згодна и слична ријеч, да ce у правом тексту налрави накарадан исгравак. Па и бака, која ми je рецитовала ову пјесму срамежл>иво je изговарала ријеч »роди«. E to овај сам текст чуо од старнце баке, која je свакако много ближа оном добу, када je ова пјесма никла, него ли ja. Жалим што joj не знам имена да га овдје поменем. Али умјеето тога, ак.о je жива да joj Бог да здравље, a ако' je мртва рахмет joj души. Молим свакога оног, који прочига ofhx неколико ријеч/и нека чува оригиналносг наших народних пјесама. Абдуселам Абдулаховић Prije svega islamska trgovina. Ona je glavni uz­ rok da je islam ušao u Centralnu Kinu za dinastije Tung (618—905). Prema ispitivanjima spomenutog profesora islamske su delegacije i trgovci često puta boravili u Kini. Njihova kolonija u samoj kineskoj prestonici bila je za 4000 osoba brojnija od današnje kolonije Evropejaca u Pekingu. Islamska trgovina bila je glavni povod za procvat islama u Kini za dinastija Sung (960—1276) i Ming (1368—1641). U svom prodiranju u Kinu islam je išao u dva pravca: morem preko Indije, o čem nam jasno govore mnogi islamski spomenici i tradicije u Cantonu Tsuan Chao-u i Hang Chao-u, i kopnom Transoksanije čemu je najbolji dokaz veliki broj muslimana u sjevero-zapadnoj Kini. Za širenje islama u Kineskom Turkestanu naj­ više su doprinijele islamske vojne i ratni pohodi. Treći razlog naglom procvatu islama u Kini jest brzo umnožavanje muslimana. To je njihova specijalna karakteristika. Muslimani su se ženili samo sa muslimankama i time sačuvali čistoću svoje vjere i običaja koji su prelazili sa koljena na koljeno. Mno­ go je tomu doprinijela poligamija, zatim miješanje inovjeraca sa muslimanima koji su bili kulturno jači i stoga imali na njih presudan uticaj jer poznato je da manje kulturna sredina lako podliježe kulturno jačem uticaju. To naročito važi za širenje islama među Tatarima u Kineskom Turkestanu i Rusiji. Mongoli su primili islam poslije svojih strašnih navala na mu­ slimane. Ni Turci nisu prelazili na Islam onda kada su bivali poraženi nego onda kada su osvajali i po­ bjeđivali. Ovo su klasični primjeri kulturno jače sredine i nepobitni dokazi da se islam nije širio mačem nego svojim svemonćim uticaj em na zdrav razum ljudski. Pored ovih glavnih razloga širenju islama u Kini može se dodati i to što muslimani nisu nikada vodili naročite propagande. Stoga se njima nije nikada de­ silo ono što se dešavalo pristašama taoizma i budizma. Islam nije nikada proganjan kao druge kineske reli­ gije. Nemuslimani se nisu nikada borili protiv islama kao što su se borili protiv drugih kineskih religija jer muslimani nisu nikada vodili vjersku propagandu kao što su to radili idolopoklonici i time izazvali konfučiste da se dignu protiv idolopoklonika (go­ dine 841—847) i poruše sve kipove u Kini i spriječe idolopokloničku propagandu. Osim toga muslimani nisu nikada napadali niti kritikovali konfučizam koji se smatrao napola službe­ nom vjerom. Budući da konfučizam zagovara posto­ janje vrhovnog gospodara i naučava ljude visokom moralu, stoga muslimani nisu nikada napadali n a­ č e l a o v e r e l i g i j e . Muslimanski prvak i vođa Hsien Jang Wang podigao je u pokrajini Jonnanu nekoliko spomenika Konfučiju za konfučiste isto onako kao što je dizao džamije za muslimane. Muslimani žive sa Konfučijevim pristašama u najvećoj slozi i ljubavi. Ne može se nikada čuti da koji konfučista vrijeđa ili grdi islam i muslimane kao što se obaraju na budizam i kršćanstvo. VJERE KIN E Da razumijemo i upoznamo položaj islama u Kini moramo prije svega bar u najkraćim crtama osvrnuti �se na ostale kineske religije: konfučizam, taoizam i budizam i njihov odnos prama islamu. K o n f u č i z a m potječe od najvećeg kineskog filozofa Konfučija (Confucius), obnovitelja i reforma­ tora religioznih učenja starih Kineza. Predmet obo­ žavanja ove vjere jesu nebo, duhovi i duše predaka. Čitav poredak na svijetu je po volji neba — »gos­ podara« ili »uzvišenog gospodara«. Konfučiste vje­ ruju da je taj »uzvišeni gospodar« — nebo živ, da sve zna, sve može, da upravlja zemljom, nebesima i svim ostalim. Zato čovjek treba da služi zapovjedima neba, čija volja upravlja ljudskim dušama i svim prirodnim pojavama. Ako nastanu kakve nesreće ili elementarne nepogode znači da vrhovni gospodar — nebo tim upozorava vladare da lijepo postupaju sa podanicima i da im pruže njihova prava. Da izgladi taj poremećaj vladar treba prinositi žrtve nebu. Obo­ žavanje neba i prinošenje žrtava nebu mogao je vršiti samo vladar koji je po volji neba gospodar zemlje, pa se on stoga često naziva sinom neba. Tako je žrtvovanje usko vezano za politiku. Konfučiste vje­ ruju u sudbinu koja se pozna tek onda kada se ispuni. Klanjanje duhovima jest drugi princip konfučizma i najvažnija vjerska obaveza. Tih duhova kod Kineza ima vrlo mnogo. Sve prirodne pojave imaju svoje duhove kojima se ljudi klanjaju i mole. Kla­ njanje duhovima zemlje, brda i rijeka jest specijalno velikim dostojanstvenicima kao što je klanjanje nebu specijalno imperatoru. Klanjanje dušama predaka naročito slavnih mu­ draca i imperatora vrše svi Kinezi. Oni vjeruju u besmrtnost duša i željno iščekuju njihov povratak u porodicu. Oni ne vjeruju u raj niti u pakao nego kažu da ljudi iskuse na ovom svijetu i dobro i zlo i da poslije smrti ne će biti odgovornosti. Ne vjeruju u povratak duša u tijelo nego da duše žive u duhovnoj vezi sa članovima svoje porodice. Oni misle da će žrtvama sastaviti mrtve sa živima. Stoga ih često prinose i nastoje da svirkom i igrom obraduju duše mrtvih. N a to troše ogroman novac. T o je rezime konfučizma. Filozof Konfučije rodio se 551 prije Isusa. Studirao je stare kineske knjige i zanosio se vjerom, moralom i običajima starih Kineza. Postao je visok1državni činovnik, stekao simpatije u narodu i počeo provoditi reforme i izdavati stare' kineske knjige udešavajući ih prema duhu svoga vre­ mena i s v o j i h n a z o r a . Kinezi ga poštuju kao sveca, posvećuju mu hramove, prinose žrtve, obraćaju se molitvom i smatraju ga idealom savršenstva. Moral je visok. »Dobročinstvo i poslušnost prama roditeljima i starijima jest temelj morala« kažu svete knjige Konfučijeve. Savršenstvo je u umjere­ nosti, zato treba biti spokojan i obuzdan, bez srdžbe i strasti. To se postiže razmišljanjem i izučavanjem. Ne smije se narušavati harmonija kod drugih. Treba biti vjeran, iskren, plemenit, čedan, stidan i odvažan. Tako je govorio Konfučije. Osnivač t a o i z m a jest felozof Lao Tsu (Lao Ce) koji se rodio pola stoljeća prije Konfučija. Svoje učenje izložio je u djelu Tao King. »T ao« je osnovni princip svega. Postojao je prije svega i od njega je sve proizašlo. On je nevidljiv ali je svuda prisutan i čuvar je svakog dobra i poretka. Taoizam ima visok 234 ________________ _________________ etički moral, bez religioznog osnova. Moralni principi Lao Cea su u oprečnosti sa moralnim učenjem Kon­ fučija. Prvi uči da se zlo vraća zlim a drugi dobrim. Konfučije kaže: »Snaga i junaštvo jest u savlađivanju samoga sebe i svoje strasti«. » Bogastvo je u štednji«. Učenje Lao Cea jest čista filozofija bez reli­ gioznog osnova. Taoizam kao religiju prestavljaju razne predrasude, vradžbine i opširan panteon. Začetnik b u d i z m a treće velike religije Kineza jest Siddaota Sautama zvani Sakibjanumi koji se rodio 560 godine prije Isusa u Indiji. Bio je carskoga roda, odrekao se prijestolja i otpočeo asketski život vje­ rujući da se samo asketskim životom i mudrošću može riješiti bijede na ovom svijetu. Razmišljajući tako spoznao je da je povod sva-' kom zlu ljudska želja. Tada Sautama postaje Buda t. j. ozareni i poče propivijedati da ljudi trebaju ugušivati svoje želje. Buda ima danas oko 400 miliona sljedbenika. Budizam uči: život je zlo i stradanje, povod tomu jest želja za životom; stradanje se prikraćuje uništavanjem životnih želja a to se vrši samo ako se pođe pravednim životom koji se sastoji u ispunja­ vanju pet zapovijedi: ne ubi nikakvo živo biće, ne kradi, ne čini blud, ne laži i ne pij opojnih pića. Ova­ kav život, pun razmišljanja posvećuje duh. odricanje i uništenje strasti dovodi do nirvane tj. ubijanje volje za životom. Moderni budizam zamišlja nirvanu kao blaženstvo tj. odsutnost bijede i brige, vječni pokoj. Sautama je bio materijalista. Nije vjerovao boga niti sudnjeg dana. Njegove se pristaše dijele na dvoje: Jedni smatraju Sautamu običnim čovjekom a njegovo učenje moralnim. Ovi se ne klanjaju kipo­ vima. Druga, veća grupa budista vjeruje u božanstvo Sautame i klanja se idolima. U Kini su rasprostra­ njeni ovi posljednji. K ad u s p o r e d i m o učenje ovih reli­ g i j a s a i s l a m o m postaje nam jasno, da je is­ lam sinteza svih odlika ovih religija a da je čist od svih njihovih pretjeranosti, nedotjeranosti i manjka­ vosti, upravo onako kao što je on sinteza svih sta­ rijih religija i svetih knjiga. Islam, prije svega uči da postoji jedan jedini Bog. On je u molitvi izjednačio vladara sa robom. U njem nema pretjeranosti i nedo­ stataka spomenutih vjera od kojih neke priznaju lju­ dima božanstvo a druge negiraju postojanje Boga uopće. Jedna dopušta samo vladaru da prinosi žrtve bogu i da mu se klanja, dok klanjanje duhovima i dušama predaka dopušta i drugima. Islam se visoko uzdigao svojim učenjem o pravednom postupanju i dobročinstvu prama roditeljima pa makar i ne bili muslimani, prama bližnjim i nemoćnim. Islam nam nalaže da radimo i druge upućujemo svemu što je korisno i dobro i uklanjamo sve što sprečava našu duševnu i tjelesnu čistoću i koči opći napredak. Islam dopušta umjereno uživanje svih blagodati na ovom svijetu i sprečava nam da ubijamo, samog sebe i dru­ gog bez razloga; zabranjuje prostituciju, laž, kamate, opojna pića bez pretjeranosti konfučista i taoista u uvažavanju ovoga života i bez pretjeranog budistič­ kog odbacivanja ovoga života, bez one borbe protiv ljudskih želja; bez skrajnje apstinencije od prirodnih potreba ljudskih. (Nastaviće se) .. �К у л г у р п а лредп ост ч о л с к о п а Од 17 п,а све до половине 18 столећа владао je у националној економији систем меркантилизма. Оснивач овог оиетема je чувени француски министар Колбер. По учењу ове теорлје највеће je благо новац тј. метал (злато, сребро). Највиши постулат и врхунац државне мудрасти састојали су се у томе, да се набав« и да се нагомила што више новца и да се тесаурирају што веће резерве метала. Тиме je 1М1ислио Колбер да створи повол>ан трговински биланс за своју државу .и да санира болесне финанеије Француске. Али се набрзо псиказало да су- то само варљиве претпосгавке, na су услед тога настувиле неочекиване и штетне последице. Постигло се баш противно ономе што се желело. Овај je снстем оборио и заузео je његово место други систем: физиократизам, који попиче од Кенеј-а, Му-Пон-а, Де-Намур-а, Мирабо-а, a његов најпрегнантнијилретставник био je: Турго. По учењу ове .теорије нису највеће благо метал, нити новац, већ земља. Зато .се он назива и агрикултурни систем. Једино земља производи нове економске вредности, ново привреднскблаго. Земљорадња je, I дакле, једино продуктивно занимање, јер једино она ствара праве вредности, јОстала занимања мање више су непродуктивна. Тако je учио физиократизам. Али се испоставило, да je и овај систем ] погрешан, јер су његове претпоставке биле погрешне и то још погрешније од оних меркантилизма. Највећа и вечита je заслуга Адама Смита који je показао да je једини и прави извор, јединч и прави произвођач сваког блага, сваког богатства једино и искл>учиво: човек и његов рад. Поред човека, свему осталом, монети и земљи, припада само вредност другог и трећег реда. Сви остали извори претстављају само помоћна средства у производњи националног блага. Национална економија, као наука, данас je у целости усвојила ово учење. И заиста нема никаквог продуктивног рада, нит,и га може бити без човека и без његовог рада. Мколико je човек сам no себи савршенији, умнији, јачи, бољн, вештији, у толико су његови производи бољи, савршенији, продуктивнији. Следствено, колико je у једној земљи више умних, више вреднијих, више вешгијих, више племенитијих радника на сваком пољу, у толико je та земља јача, моћнија, силнија, продуктивнија и богатија. Данас je, дакле, врхунац државне мудросги, и>оста.ће то и за сва идућа покољен>а, очувати човека и човечји рад. Мн морамо, дакле, да добро пазимо на то H a­ rne највеће благо и да кскористимо сваки атом њсгове вредности. iMh морамо да организујемо цео чавечији рад и да на целој линији. Ha жалост данас су тако јединствено тешке животне прилике, прилике у земл>и и у свету, да су потребни највећм напори, да би се очувао и усавршио човек и осигурао максимум његове продуктивности. Данас у целоме свету видимо како се најбоље снаге лотискују, избацују из парламента, из друштва, из школе, из цркве, из управе, из самоуправе, из правосуђа, и то најбоље, најјаче, најумније снаге из свакојаких, али увек из скроз ништавних разлога и побуда. Па се уз то ове добре снаге, често и снаге првога реда, избацују и замењују са олошем, са слабијим снагама, са снагама' обично врло сумњиве вредности. При томе скроз штетну, управо разорну улогу играју: политика, партије, котерије, сродства, пријател»ства, кумства, везе итд. Не смемо заборавити да je светски рат и послератно стање у целоме свету, као и светска привредна криза до дна разорила, уништила не само мат^ријална блага, већ и велике културне тековине и велике етичке, културне, привредне, a што je фатално и многе биотичне вредности. У том страховитом вратоломном метежу, у том свеопштем врењу, ми морамо као мали и слаб народ да добро пазимо на сваки атом нашег и тако врло истрошеног и нејаког блага. У овој вратоломној, очајној великој борби, у којој се боре милиони са милионима, легиони са легионима, снажни са снажнијима, победу he однети, без сумње, најбољи, они најодличнији, они са највећом бвотичном вредношћу. Нама се намећу тешке и веллке дужности, јер нам прети велика, огромна ошасност. Д р. Владим и р М арган DRAMA G. RASIMA FILIPOVIGA U SARAJEVSKOM POZORISTU Preksutra, u nedelju, 14 o. mj., prikazaće se prvi put u Narodnom pozorištu socijalna drama » R a s p a d a n j e « od mladog sarajevskog autora g. Rasima Filipovića. Ova potresna drama koja istinski i stvarno obrađuje jedan kod nas još nenačet problem (pozadina rata, zelenaštvo i pečalbarenje), besumnje, ostaviće na publiku neizbrisiv utisak. U odličnoj režiji g. Milana Orlovića, u komadu će nastupiti kao nosioci gladnih uloga dramski prvaci našega pozorišta, i to: g.g. Orlović (Abid Šurkić), Đurić (Medo) i Tanić (Agan Sejfić), te gđe Stefanović (Kana) i Jesić (Deva). U manjim, vrlo ka­ rakterističnim ulogama pokazaće se gg. Lekić, Kopač i Karmelić, kao i gđe Krog i Popović. Drama će se dati kao premijera u nedelju veče, a reprizovaće se kao treća ramazanska pretstava u utorak veče 16 o. mj., u S sati. , Đa s e u v a š i! U članku g. Hajrudina Ćurića, profesora, koji je izašao u Gajretovom kalendaru za 1938 g. pod naslovom »Jedan pri­ log istoriji sokolstva među muslimanima u Bosni i Hercego­ vini« potkrale su se ove važnije štamparske greške : Na strani 182: 12 i 13 red teksta ozgo: mesto samostal­ nosti — treba samosvesti; 13 red teksta ozgo: mesto slovenstvo — treba sokolstvo. Na strani 183: 3 i 4 red ozgo treba da stoji: jedinstvenu muslimansku sokolsku župu. Molimo da se ovo uvaže 1 235 �N O V E KNJIGE HAMDIJA KREŠE VLJ AKO VIC: HAMAMI (JAVN A K U ­ PATILA) U BOSNI I HERCEGOVINI 1462-1916 Ovih je dana izašla iz štampe gornja knjiga u nakladi Cen­ tralnog Higijenskog Zavoda u Beogradu od profesora g. Hamdije Kreševljakovića. U nizu svojih istorijskih studija iz prošlosti Bosne i Her­ cegovine opet je evo profesor Kreševljaković obogatio našu istoriografiju jednim dobrim djelom te vrste. Pisac je knjigu podijelio na četiri poglavlja: I Postanak i razvitak naših hamama II Hamami pojedinih mjesta III Prilozi IV Literatura. U prvom dijelu pisac nas upoznaje, kako su naši stari osnivali i gradili hamame i ostavljali ih na upotrebu čitavom narodu »za ljubav Božju i spas duše svoje«. Medu hajir sabiblijama bilo je dobrotvora — vakifa iz svih društvenih re­ dova: obrtnika, trgovaca, Ienske gospode, državnika i učenih ljudi. Potom se detaljno opisuje način gradnje i raspored ha­ mama, dovođenje vode u hamam, zagrijavanje hamama, unu­ trašnji uređaj u hamamu, inventar, kozmetička sredstva i način kako se prave i sve drugo što je u vezi sa hamamom i upo­ trebom hamama. Jednostruke hamame su upotrebljavali obično prije podne ženski svijet, dok su dvostruki hamami imali pot­ puno odijeljen ulaz za muškarce i za žene. Hamame su mogli upotrebljavati i pripadnici drugih vjera; tako su se n. pr. u Sarajevu redovito kupali u hamamu naši sugrađani druge vjere pred svoje vjenčanje. Određene takse za kupanje nije bilo, svako je davao onoliko koliko je htio. Pored nekoliko dobro izrađenih hamamskih tlocrta, što je za ovu radnju veoma važno i potrebno, u knjizi ima priličan broj vrlo markantnih fotografija pojedinih dijelova hamama, hamamskog pribora i inventara kao i kozmetičkih pomagala. Fotografije su tehnički dobro uspjele. Mora se istaknuti da je pisac s velikom marljivošću sabrao iz literature kao i iz ruko­ pisa svojih i svojih prijatelja i zgodno iznio mnoge naše na­ rodne pjesme i umotvorine, gdje se radi o hamamu i u kojima se spominje hamam. Naši su hamami i u građevnom pogledu bili znameniti objekti istočne arhitekture. Tako Dr. C. Truhelka navodi, da je Gazi Husrevbegov hamam u Sarajevu jedna od najznamenitijih građevina turskog doba u Bosni. Čitajući ovu knjigu čovjek se mora diviti i čuditi onom praktičnom i lijepom rasporedu i gospodskom ukusu u ha­ mamu, onom redu, skladnosti i otmenom konforu, gdje se svaki posjetioc i okupa i liječi i uredi i dotjera i uživa, a sve za vrlo malo novaca u punoj tišini i ugodnom istočnom miru. Vrijedno je spomenuti da je prvi hamam sagradio u Sa­ rajevu osnivač Sarajeva vojvoda Isabeg 1462. U pada u oči, da su mnogi hamami u našim krajevima podignuti odmah po dolasku Turaka u Bosnu i Hercegovinu i da su ih osnivali naši domaći sinovi kao svoje zadužbine. Isto je tako poznato, da su naši stari i mnoge druge znamenite vakufe osnovali baš u prvim počecima turske uprave u našim krajevima. To vam je opet dokaz, da je bogumilska vlastela sa svojim kmetovima u masama i odmah pri prvom dodiru s Turcima prelazila na Islam, a to nam je i objašnjenje, zašto Bosna nema svoga Kosova ni svoje Petrove Gore. Otporna i nesalomljiva bo- P r e tp la ć u jte se I šir ite lis t » » G a fre t« I sanska bogumilska vlastela s uspjehom se bori kroz nekoliko stoljeća sa svemoćnim rimskim papama i sa moćnim ugarskohrvatskim vladarima i čuva samostalnost svoje Bosne i slo­ bodu svoje bogumilske vjere. Bosanski su bogumili u dugoj i krvavoj borbi za ta dva ideala mnogo puta davali svoje imetke i neštedimice žrtvovali svoje živote, a kod prvog su­ sreta s Turcima dragovoljno i bez ikakve sile prelaze na Islam. Zašto? U glavnom zato, jer je islamsko i pravo bogumilsko vjerovanje u mnogim vjerskim zasadama slično. A i Turci su bili u vjerskom pogledu bez primjera u istoriji tolerantni, a u unutarnjoj upravi mudri i liberalni državnici, pa su osta­ vili mnoge političke povlastice bosanskom plemstvu a kmeta su odmah riješili ropske potčinjenosti svojoj feudalnoj gospodi, kmetovi su u ličnom pogledu postali potpuno slobodni ljudi, državni su zakoni zamijenili samovoljno sudovanje feudalnih gospodara svojim podanicima. Ovu malu ekskurziju učinismo, da malo objasnimo zašto su i kako »dobri Bošnjani« odmah u početku prelaza na Islam činili tolika dobra djela pa i ha­ mame gradili. Posljednji je hamam Gazi Husrevbegov zatvoren u Sara­ jevu koncem decembra 1916, pa danas nije više otvoren ni jedan stari hamam. Karakteristično je navesti mišljenje o hamamima jednog kulturnog Nijemca. Dr. von Henrich piše — kako pisac navodi — 1873 godine u jednom bečkom stručnom listu: »U političke krilatice, koje često i rado štampa upo­ trebljava, ubraja se i ova fraza: »Mi smo pozvani, da širimo kulturu na Istok 1« Ali kad je riječ o kulturi zdravlja kupanjem a naročito parnim kupanjem, onda se mora smisao ove uobi­ čajene fraze okrenuti — jer Zapad ima u tom pogledu još mnogo, vrlo mnogo, da uči od Istoka.« U drugom su poglavlju knjige navedeni i opisani hamami u pojedinim mjestima i to u 34 mjesta 48 hamama. Razumije se da je u Sarajevu najviše bilo hamama. Gotovo je sva ta mjesta pisac lično obašao i hamame na terenu proučavao. U trećem je poglavlju jedan originalan odlomak na nje­ mačkom jeziku iz Nikolajeva putopisa o načinu kupanja na Istoku, dok je u četvrtom poglavlju navedena literatura. Zaista je bio zadnji čas, da se stručno obrade naši hamami, još za malo, pa bi i nama u Bosni i Hercegovini ova veoma značajna higijensko-socijalna i kulturna ustanova otišla u za­ borav, jer već danas — kako pisac navodi — osim u Sarajevu, Mostaru, Počitelju, Stocu, Blagaju i Travniku nema ni traga najvećem broju naših hamama. Ali nije bio lak posao obra­ diti i kritički prikazati ovako jedan težak zadatak, dug po vremenu, u kome su se hamami gradili i širok po prostoru, gdje su se gradili. I upravo je dobro, da je ovo pitanje uzeo u svoje ruke g. Hamdija Kreševljaković, jer samo odličan poznavaoc turskoga doba naše prošlosti, marljiv i istrajan istra­ živač, savjestan, objektivan i kritičan naučnik kao što je g. Kreševljaković mogao je napisati ovako iscrpan i ozbiljan rad i tako opet dati našoj istorijskoj nauci jedan prilog neo­ sporno trajne naučne vrijednosti. Mi ne volimo upotrebljavati superlative, ali ovdje moramo reći, da je g. Kreševljaković bio među najpozvanijim, da ovo pitanje rasvijetli i naučno obradi. Pisac se je pored oskudnih i razbacanih bilježaka o hamamima u našoj književnosti poslužio Sejjahatnamom Evlije Če­ lebije i što je glavno i najvažnije iscrpio je obilato arhavsku građu kao sidžile, vakufname, kronike, natpise i drugo, što knjizi daje naročitu vrijednost. G. Kreševljaković je — kako on navodi — prevodio ove istočne izvore uz pomoć nekolicine sarajevskih alima kao odličnih orijentalista i poznavaoca is­ lamske teologije. Ovo je važno, jer su mnogi istočni izvori pi­ sani u islamskom duhu i po šeriatskim propisima, pa orijenta­ lista, ako ne poznaje i Islam, može do komičnosti kod pre­ vođenja zabasati i stranputicom poći, a sve na štetu naučne istine. Ova je knjiga i s te strane dobra i pouzdana. Djelo je pisano čistim narodnim jezikom, lijepim stilom, rijetko ugodnom dikcijom, pa se zaista bez zamora lako i slatko čita. Radnja će dobro doći i naučniku, a svaki će naš čitaoc iz nje mnogo naučiti i upoznati i na ovom području veličinu i kulturni zamah naših djedova. Knjigu toplo preporučujemo i molimo naš C. H. Zavod da i on omogući jeftinom cijenom i praktičnim rasturanjem u narod, da se ova dobra knjiga čita. Dr. Mahmud Mehmedbašić 23 6 �Sipaneка прича о мужевима u женама „Јунузага са башчаршиског Ћефенка" дрворез академског сликара професора г. Бранка Шотре SEID MUSTAFA TRALJIĆ: SARAJEVSKI GRAD VRATNIK SARAJEVO 1937 Seid Mustafa Traljić istakao se do sada sa nekoliko lijepih radova iz folklora i narodne prošlosti. Posljednjih dana obja­ vio je oveću raspravu o svom rodnom kraju sarajevskom gra­ du Vratniku i spasio od zaborava mnoge starine i znamenitosti toga interesantnog i znamenitog dijela šeher Sarajeva. Rasprava se odlikuje solidnošću obrade. Snabdjevena je svim nužnim naučnim aparatom (bilješkama i citatima) jednog znanstvenog rada ali ne formalno. Djelo ima naučne pretenzije i može se smatrati korisnom nadopunom dosadašnjim radovima iz pro­ šlosti Sarajeva. НАША ИНДУСТРИЈА ВЈЕШТАЧКИХ ГНОЈИВА Неопходна потреба примјењивањд вјештачких гнојива у пољопривреди давно je већ посвједочена, и што je једна држава пољипривредно напреднија, тим je и њена поггрошња трговачких гнојива већа. И у нашој држави производи се више врста вјештачких гнојива, о чијем састдву, сразмјерима и поступцнма производнње, и творницама нашим гдје се она производе, налазимо опширан напис у најновијем броју »Пољопрмвредног гласника«, свеоци за 15 септембар, из стручног пера инж. Ј. Тержана. Из чланка видимо да наша индустрија израђује скоро cee врсте гнојива која могу надокнадити скупа инострана гнојива, na ваља спречавати тро~ шење наших девиза за набдвку тих гнојива из туђине. Јусуф бијаше слављени и љубљени пјесниК на двору свемо1ћн.ог и великог владара Харун ал Рашида. Нико није умио тако раавеселити Калифову душу као њежн:и стихови и богата музика Јусуфова. И једног дана рече Харун ал Рашид: — Јусуфе, дијете драго, никада ми још нијеси тако лијепо пјевао као даиас. Реци ми само што твоје срце жели и свака he ти жеља бити испуњена! Дубоко се паклони Јусуф пред својим моћним и добрим господаром. И рече: — Највећи међу велшшма! Сунце багдадско! Најмудрији владару! Moja je жеља скромна, како и треба да буде жеља пјеоникова: не,ка ми сваки твој поданик, који се боји своје жене, дарује no једног магарца! Калиф присгане и Јусуф крене на пут, no магарце устрашених мужева. Послије некол,ико недеља угледа калиф велики облак прашине на цести: то je Јусуф гонио пред собом големо мноштво магараца. Кад je изишао пред Калифа дубоко се поклони и .рече: — Великодушии заштитииче свих смртника! Ти ниси вјеровао, да hy наћи иједног човјека, који се боји GBoje жене >и да ћу се вратити без магарца. A ja сам обишао далеке земље твог царства и нашао само мужеве, који *се боје својих жена. Т.и не вјерујеш? A ипак видиш колико сам магараца довео. Сваки магарац свједочи о страху мужа пред женом. Али Калиф као да није вјеровао. — Много сам тога, прејасни Калифе, на свом путу видио — настави Јусуф. Срео сам једну жену невиђене љепоте, веома мудру и образовану. Млада je као капља, она je цватућа ружа, пупол>ак бајословне љепоте. Одмах са'.\т, премудри кал,ифе, помислио: ово je створење створено за љубав Калифову! . . . —: Тихо, прекине Калиф пјесника Јусуфа и спусги свој прејасни глас: — He говори тако гласно, да те не чује моја љубљена жена Зубеида . . . Гдје живи то красно створење, Јусуфе? — To створење, рече Јусуф Калифу, живи само у твојој машти. Али ja сада знам, величанствени Калифе, да се и ти бојиш своје жене и да ми зато мораш поклонити једног магарца! Калиф се ордачно насмије Јусуфовој досјетљивосии и поклони му магарца. Од тада су оии били јрш већи пријатељи и Јусуф je пјевао Калифу своје дивне пјесме које су га жалостиле и вееелиле, a које су му увијек орцу годиле. A. Смилинг. __ ______________________________ 237 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК BA JR A M SKI BR O J »G A JR E T A « Naš idući broj lista izaći će pred Bajram. Taj | bajramski broj će biti posljednji broj »Gajreta« u | ovoj godini. Bajramski broj će biti lijepo uređen, bo­ gat radovima i slikama, pa će u njemu biti radovi slijedećih naših saradnika: M. T . Okića, A. Šabanovića, Dr. Luje Thalera, Hamze Hume, Hamida Diz­ dara, Jakše Kušana, Saita Orahovca, Dr. Fehima Bajraktarevića, Mustafa ef. Mujagića, Jose Pavelića, Esadbega Alibegovića, Halida Baščauševića, Mustafe Busuladžića, ing. Saliha Omanovića, Ahmeda Muradbegovića i drugih naših najboljih književnika i javnih radnika. УСПЈЕШАН РАД ГАЈРЕОВА ОДБОРА У ЧАПЉИНИ Мјесни одбор Гајрета у Чапљини, који je изабран на лањској гдавној скупштини, конституисао се овако: претсједник г. Шарац Авдија, трговац, потпретсједни^ г. Шеховић Хуснија, банк. пензиоиер и трговац, секретар г. "Нибер Фазлија, општ. чиновник, благајник r. Л>утовић Мухамед, поштански чиновник; одборници: гг. Малохоџић Незир, Сефо Мурат и Зулић Мехмед. За вријеме Рамазана одбор je приредио' томболу у локалу Вуковића Марице, која je донијела неочекивани приход и покрај велике кризе и неимаштине ,становништва. Томболам су руковали искључиво чланови о д бора,а сваки/пут г. Љутовић Мухамед, благајник, онда претсједник г. Шарац Авдија и одборници гг. Малохоџић Незир и Сефо Мурат. Ha Рамазански бајрам 15 децембра 1937 године такођер je одбор приредио своју велику годишњу забаву, око коЈе су били ангажовани као дилетанти одборници и то гг.: Шеховић Хуснија, Зулић Мехмед и "Бибер Фазлија. Цијелу организацију око томболе као и забаве изводили су искључиво наведени одборниди уз помоћ неколико чланова и пријатеља Гајрета. Гајретова забава у Чапљини увијек je била једна од најотменијих и посјећенијих Забава, јер прегаоци Гајрета нису жалили труда, да што боље задовоље многобројне госте, a то се> најбоље види и no приходу који je износио Динара 5.760.—. Поред тога Гајрет je приредио свој Мевлуд дне 4 јуна 1937 године у петак у овдашњој џамији, који je био како од мушких тако и од женскиња добро посјећен, на којем се je такођер одржало једно предавање о Мевлуду и раду Гајрета на културном и просвјетном подизању муслимана. Предавање je одржао г. Хуснија Шеховић, члан одбора. Скоро сваке године исти л>уди долазе у одбор Гајрета премда су оптерећени својим приватним дужностима и раде у осталим друштвима, али пошто су ти људи познати и испробани културни радници, чланови Гајрета признавајући њихов рад на промицању Гајретове идеје и изналажењу материјалних средстава, не дају им да се ријеше одборничке дужности. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ТУР. ЈАЊАРИМА Ha 19 септембра о. г. одржан je годишњи Гајретов теферич у Тур. Јањарима, са коњским и пјешачким тркама и ниД1аном. Како no материјалном тако и no моралном успјеху, овај je теферич надмашио досадашње, те се може закључити да Гајрет, како која година, захваћа све дубљм корјен у најширим слојевима народним. У своме опширном говору учитељ г. Адемовић Хамид између осталог рекао je, да je Гајретова идеја побиједила, јер je Гајрет увјерио сваког и користи свога несебичног, општег и благотворног рада. Гости из Бијељине, Јање, Трнове као и осталих околних мјеста својим трудом и посјетом, дали су видна доказа своје привржености и л>убави према Гајрету. Уз врло пријатну забаву и игранку овај теферич оставио je најљепши утисак на посјетиоце. — Одбор. ЈУСУФ ЗИЈА СМАИЛАГИЋ Ha 18 јула т. г. умро je Ј. 3. Смаилагић, подлегавши ранама, које je три дана раније задобио на свом имању у Драчеву, код Ск>опл>а, приликом увођења у посед. Рахметли Јусуф je рођен 1886 год. у селу Агићима,, код Бања Луке, у старој угледној босанској1породици Смаилагића. Почетне школе je свршио у Баља Луци, средљу школу у Цариграду a правни факултет у Загребу. По свршеним студијама рахметлија je провео кратко вре.ме у државној служби, a после се одао адвокатури. Kao адвокат рахметлија је' 1924 год. дошао у Скопље, где je убрзо својом спремом и интелигенцијом стекао ведики број клијентеле и пријатеља. Поред своје јаче интелигенције рахметлија се одликовао и чврстоћом карактера и борбенопЈћу. Kao стари и опробани радник и пријатељ »Гајрета« рахметлија je одмах no своме доласку у Скопље 1924 год. основао месни одбор, коме je био ш челу до 1929 год. У овој години je био претседник оне импозантне манифестације »Гајретове« идеје у Скопл>у, која je премашила сва очекивања. Све до своје трагичне смрти рахметлија се жељно интересовао за рад и добро »Гајрета«, a још раније je био уписан за добротвора. Рахметли Јусуф оставља иза себе тешко уцвпљену супругу Г-ђу Ханчу, a од најближих рођака г. фахрију Куленовића, саветника Министарства саобраћаја. Г-ђи Ханчи и г. Куленовићу »Гајрет« изражава искрено саучешће за ненадокнадивим губитком, a рахметли Јусуфу жели рајско насел.е. Др. Бећир Ново �ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЛОКВАМА Мјесни одбор Гајрета у Локвама приредио je у суботу, II септембра, своју годишњу забаву' која je и поред невремена одлично успјела. Видјело се много угледнијих грађана из Стоца и Чапљине, којима се одбор најљепше захваљује на посјети. Програм забаве je био обилан. Забаву je отворио поздравним говором госп. Милосав Пудар, учитељ, који je, захваливши гостима на посјети, говорио о раду и значају Гајрета за лапредак нашег народа, a нарочито за напредак муслимана. Послије поздравног говора дошле су двије декламације a затим соло пјевање. Пјесмом: »Да зна зора« г-ђица Сафа Сефина из Стоца je разонодила цијелу публику, која joj je дуготрајно пљескала тако да je отпјевала још неколико njeсама ван програма, такође попраћених аплаузом. Госп. Азиз Кудра из Тасовчића уз пратњу тамбурашког збора je отпјевао пјесму: »Сарајево, дивно ли си«, те je награђен аплаузом. Главна тачка програма био je позоришни комад »Декрет« од Д. Имамовића, који je изведен на опште задовољство. Одбор се захваљује свима дилетднтима, a нарочито режисеру г. Ибрахиму атору на уордном старању да се комад добро изведе. Нарочито се показао. својом глумом г. Асим Шатор у улози "Булаге, те г-фица Шемса Поповац у улози Зехре. И за успјех ове забаве као и лрошлих забава највише су допринели бивши Гајретови питомци гг. Мустафа Шатор и Ибрахим Шатор, који су углавном били и организатори забаве. Нека je велика хвала и мјесном учител>у г. Милосаву Пудару, који je одмах послије доласка у Локве показао.стаpaibe за Гајрет, као и претсједнику мјесног одбора Мехмед еф. Алишићу, који показује рного вол>е и смисла за рад. Нека je велика хвала и свима посјетиоцима као и господи Ko­ ja дадоше добровољни прилог. — М, Ш. НОВИ ГАЈРЕТОВИ ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉАЧИ Господин Сафег "Бехајић из Маглаја, чиновник код творнице Солвај у Лукавцу, уписао* je себе м своју хануму Таибу 'Нехајић за добротворе Гајрета, те своје синове Махмута и Ирфана Ћехајића као утемел>аче Гајрета. Истодобно je господин Сафет Ћехајић уписдо као утемел.аче Гајрета: 1) свога оца рахметли Махмут еф. Ћехајића из Маглаја; 2) своју мајку рахметли Хаву хан. ”Нехајић из Маглаја; 3) своју сестру рахметли Васвихануму Узеирбеговић из Маглаја; 4) свога пунца рахметли Мујагу Рамића из Језера; 5) своју пуницу рахм. Рахиму хануму Рамић из Језера уплативши за све отпадајућу чланарину. Господин Сафет Ћехајић није нови Гајретов пријатељ и радник. Он од како je ступио у живот активно учествује у раду за Гајрет у Лукавцу, na je и сада тамо међу првим Гајретовим радницима. Кодико имаде муслимана и врло имућних, који не само да не дају Гајрету ништа, већ уопште не судјелују у раду на промицању муслиманских интереса. A колики их je опет број који свјесно или несвјесно подмећу клипове нашем Гајрету у жеговом благотворном дјеловању. Колики je опет број наше интелигенције, коју je Гајрет дигао из праха, који своју врло добру и уносну егсистенцију имају да захвале само Гајрету na ти су или само члапови Гајрета или нису ни чланови. Зар ии неће ударити крв у лице када ово прочитају. Питају ли се они на какав начин мисле да. се одуже своме добротвору Гајрету и муслиманском елементу, који их je дигао? Нека би драги Бог дао да се у нашега Сафета угледају барем они сада добро обскрбжени, које je Гајрет дигао на ноге. Нека je и овај лута топла хвала нашему драгом Сафету. Нека би драгн Аллах дао дуг и срећан живот ташим новим добротворима и утемељачима, a рахмет племенитој души умрлих чланова утемел>ача. М а г л а ј , 15 октобра 1937, И. К. ДАРОВИ ГАЈРЕТУ Г а ц к о : Чланови гг. Адем Шаковић и Хуснија Дпздаревић сакупили су на свадби г. Ибрахима Хрустановића своту од 162.— динара за Гајрет. Г. Хрустановић се вјенчао ta гђицом Вахидом Бабовић из Билеће. Даровали су слиједећа гг.: Адем Шаковић 20.—, Крајимић Мухарем 10.—, Чампара Ахл\ет 10.—, Хафиз Аган еф. Хоџић 10.—, Пашић Халим 10.—, Хамдија Хрустановић 10.—, Бећир Ремић 14.—, Хуснвја Диздаревић 10.—, Хрустановић Ибрахим 10.—, Хасан Тановић 5.—, Пашић Фејзо 6.—, Чампара Омер 5.—, Биее Сабит 4.—, Хрустановић Халид 5.— и Џеко Мехмед 5.— динара, те још неки no 1 и 2 динара, у свему 162.— дин. Сакупљачима и дароватељима нека je хвала. П л е в л> е : Општина плеваљска даровала je Гајретовом интернату у Плевљу 3000 кг угљена. Дароватељици, која се као и лањске године, сјетила Гајрета, нека je велика хвала и благодарност. Pogled na Prozor 239 �. i ■ J}-. •i ■ 1. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d110ee4df44ef09c1326b914c71edf55.pdf 6e0b7a72affa6cd16b5e37c738215824 PDF Text Text TAKTA У rO T O R V П.П 4Ћ РН Д гл а с н и к . К у л т у р н о п р о с п је т н о г друштва Га/рета САДРЖАЈ: УРЕДНИШТВО: Бајрам мубарекј олсун / ПРОФ. ШЕФКИЈА БУБИЋ: Муслиманска дјеца у сарајевским средњим школам а ./ A. ШАБАНОВИЋ: Муслимани у Кини / Др. САЛИХ ТАТАРЕВИЋ: Гајретова популарна предавања / КАРАБЕГОВИЋ АВДО ХАСАНБЕГОВ: Жртва слободе, пјесма / Др. ЛУЈО ТХАЛЕР: 900 грдина сд смр.ги Авицене, арапског научника и највећег медицинског писца / ХАМИД ЧАУШЕВИЋ: Имру-ул-Кајсова Муаллака, бисер арапске предисламске књижевности / СУЛЕЈМАН ШЕХАГИЋ: Ha ливади уз прве откосе, пјесме / ХАМДИЈА КАПИЏИЋ: Из живота Омер-паше Латаса / Инг. ХАЈРУДИН БУЈУКАЛИЋ: Село, његови људи и потребе / Инг. САЛИХ ОМАНОВИЋ: Зимски пејсажи / МУСТАФА БУСУЛАЏИЋ: Славни француски сликар Дине о Исламу / ВИШЕСАВА ЂУРИЧИЋ: Потреба штедње у домаћинству / ЏАМИЛА АЛ-ГАЈАТИ: Како сам замишљала Египат и каква сам га нашла / Др. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ: Утисци с конгреса у Долмабахчи / ИЛИЈАС ДОБАРЏИЋ: Земљи Санџак, пјесма / ЕСАДБЕГ АЛИБЕГОВИЋ: Кемалистичка Турска и њезин вођа Мустафа Кемал-Ататурк / ОМЕР ГЛУХИЋ: Мирисом ме зовеш / ФОЧИЋ ШЕМСУДИН: Да пјевам, пјесма / МАЛЕ КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Сјајан успјех једие муслиманске драме у Чехословачкој / Словеначки часопис о муслиманки и Гајрету / Кур’ан на Радио сганици Београд / Књига ловела из Босне у издању Матице Хрватске / Историја југословенске књижевности од Салка НазечиНа / ЛРИКАЗИ: Јакша Кушан — Јавна захвала / Др. Фехим Бајрактаревић — О нашим Мевлудима у Мевлудима уопште / Саит Ораховац — Лирска саопштења / Стефан Хакман — KQPaK свакодневни / ГAЈРЕТОВ ГЛАСНИК. ► Д ецем бар ШЈ C a p a fen o 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДЦШ ХАМИД КУКИЋ �•'A / ј t u }* . ' r // * г i 1* ' -■# . ></•» • 11 лЛ * (! ч ГАЈРЕТ, ЛН</Г ДР^ШТВА^ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕО СЈА ЛЕ ЗЕМЉЕ ГЈРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ/У ПОЛА tlHJEHE КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. ЦИ Власник друштво »ГаЈрет« Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. ХШП 1*1 PZ Број 14 C a p a je s o , д е ц е м б а р 1 9 3 7 (зајрам мубарекј олсун Прошли су лијепи. дани Рамазана, ноћи пуне мјесечине н ашикован>а no капиџицима. У одајама и чардацима учили су се јасини и џузови за мртве, вјерни су чинили добра дјела и размишљали о моралним узнесењима. Душе су предаване топлој молитви и намазу, a млађарија je, дјевојке и момци, у слободним часовима, пјевала севдалинке. Хармонике су јецале кроз махале и сокаке. Културна друштва су утростручила своју просвјетну акцију и одржавала вазове no џамијама и популарна народна предавања no разним читаоницама. Мјесец акције на културном и просвјетном пољу, мјесец одужења Богу џ. ш. и мјесец дана весел>а и забаве. To je био наш Рамазан. A сада je дош ао Бајрами-шериф. Осванули су лијепи бајрамски дани, који нам доносе радости и отварају срца. Ово су јутра очишћења и моралног уздигнућа, јутра кад на гробовима мртвих учимо јасине и сјећамо се милих и драгих, оних који су отишли да нас дочекају у перивојима џенета, тамо гдје ћемо сви отићи, неко прије, a неко касније. Бајрам je вријеме кад треба да се одужимо исламскнм еоцијалним и човјечанским дружностима. Сви који могу и имају дужни су да одвоје од свсга иметка и да подијеле сиротињи, биједним и невољним, сакатнм и жељним хљеба и благе пријатељске ријечи. A Бајрам je дан кад сви муслимани морају бити браћа и пријагељи, кад сви морају бити весели и задовољни. Тих дана не смије нико бити гладан и жељан хљеба и меса и топле благе ријечи. To су најузвишенији социјални мотиви које je могла донијети само велика и незамјењива вјера Ислам. Осим зекјата и садекаи-фитра треба да чинимо и друга лијепа и Богу угодна дјела: свјетло светог Бајрамског јутра треба да нам обасја срца и да их прекали, да их оспособи за велика морална и социјална прегнућа. У томе циљу потребно je да се сјетимо и Га јрета, који несебично и интензивно његује човјечанска бајрамска осјећања и помаже цијелу нашу муслиманску заједницу. Ono што сви муслимани учине једног бајрамског јутра код нас, није ни изблиза велико дјелу Гајрета који културно и економски подиже читаве генерације. Због тога je потребно да ломажемо сИротињу и немоћне али да, у исто вријеме, завјетујемо да ћемо удвостручити рад за наше миљенче, наш * Гајрет. ч Желећи да сви наши чланови, претплатници листа и пријатељи ocjere благотворну' снагу и радост бајрамских дана, ми им свима. од срца, кличемо: Бајрам мубарекј олсун! 243 �Muslimanska djeca u sarajevskim srednjim školama NAŠA JE K ULTURNA B U D U ĆN O ST U PITA NJU . Uputstva roditeljima koji šalju djecu u školu. (Ramazansko predavanje g. Šefkije Bubica, prof. drž. trgovačke akademije u Sarajevu, održano u Gajretovom domu 16 novembra 1937). Kada me je, draga braćo, zamolio Mjesni odbor Gajreta da održim koje Ramazansko predavanje, meni je teže bilo da izaberem temu o kojoj ću vam govoriti nego li da se za ovo predavanje spremim i da ga održim. Teže mi je bilo zato, jer znam da na ovim predavanjima gledate da vas predavač opipa ondje gdje vas najviše boli; teže i zato što sam svje­ stan velikih ciljeva našega Gajreta, pa znam da svako ovako predavanje pred vama ima da bude već jedan izrađen program koji će sa svoje strane moći koliko toliko da doprinese ostvarivanju velikih Gajretovih ciljeva. Primajući se sa tim mislima poziva M jesnog odbora Gajreta, ja sam -uvidio da je pitanje školovanja naše djece danas aktuelnije nego što je ikada dosada bilo; da je aktuelnije me.>:ato što naš svijet i danas neće da daje djecu u školu nego, naprotiv zato, što naš svijet daje djecu u masama po školama, što naš svijet otkida od usta za školovanje djece, ali ta djeca vrlo malo svršavaju započeto školovanje i tako pod svoje noge bacaju i materijalne žrtve svojih stara­ telja i ideale svojih roditelja da ih izvedu na pravi put. Tako sam se riješio da se večeras upoznamo sa brojem naše djece po sarajevskim školama i da vidi­ mo koliko u prvi razred srednje škole dolazi naše djece do male mature, a koliko onih iz petoga razreda dođe do velike mature. Evo, ja sam ovdje na zidu izvjesio grafikone, na kojima ćete jasno vidjeti da se u Sarajevu od 6.877 učenika školuje 1.994 muslimana; da se broj muslimanske djece po srednjim školama u Sarajevu stalno povećava, ali da su od 1931/32 godine upisanih muslimana za u žensku gimnaziju svršile 1934/35 godine samo 2 učenice malu maturu; da je od 66 učenika svih vjera u V razredu I muške gimnacije na maturu došao 51 učenik ili 76%, a od 19 muslimana došlo je samo 10 ili oko 52% (malo više od polovine; da su od 9 muslimana u državnoj trgo­ vačkoj akademiji u Sarajevu upisanih u I razred 1933/34 godine došli 1936/37 godine na maturu samo 2, slovom dvojica ili samo 22%. Istina, treba voditi računa i o tome da je i neki od učenika promijenio školu, ali svakako toga nema mnogo. Školovanje muslimana u duhu današnjeg evropskog školstva može se podijeliti u tri perioda: vrijeme kada nismo imali svjetovnih škola i kada nismo išli u školu. Drugo doba, kada su se počele u našoj sre­ dini otvarati osnovne škole, gimnazije i razne stručne škole. Tada se govorilo da je svaki onaj vlah koji ide u švabinu školu. Naš napredniji svijet je uvidio da to nije tako, nego su počeli narodu da govore da djecu daje u školu, jer djeca bez škola siročad gola. Tada se pred svijetom isprsuju narodni velikani, osnivaju Gajret i pozivaju narod da daje djecu u ; I | ! i 244 ________________________ ! j j škole. To nije davno bilo. Današnja inteligencija najvećim dijelom plod je rada i akcije tih ljudi. N e­ ćemo se tim dobima više zadržavati, ali samo treba da se upitamo s čime bismo mi muslimani Bosne i Hercegovine ušli u današnju svoju državu da nismo imali inteligencije koja je znala dostojno da nas pretstavlja i na političkim, i na kulturnim i na privrednim mjestima. Ko bi se onako zauzeo za riješenje agrar­ nog pitanja, da nije bilo inteligencije? Koga bismo dali za svoga ministra da nas dostojno reprezentuje? Ko bi sjedio u upravama zanatskih, industrijskih i trgovačkih komora? Kome bi se mi u školi obratili za savjet? Kako bi to po raznim mjestima sve išlo, da nije doktora Mehmeda, Alija, Muhameda, profe­ sora Fehima, Hasana, itd. Vikalo se ne znam koliko na inteligenciju, ali treba metnuti ruku na srce i vidjeti ima li baš narod od nje koristi ili nema. Dijete kada je u školi ne smije se prepustiti samome sebi. Šta više, ono se ne smije prepustiti ni samoj školi. Ono je u školi vrlo malo vremena, pa prema tome ne može se ni od škole ni od djeteta očekivati da oni sve daju što je potrebno za naše obrazovanje. Nažalost, to se tako nije dosada mislilo a niti se to danas misli, nego se dijete prepušta sa­ mome sebi i školi, pa kada svrši školu nije ni čudo što opet samo za se znade, što okreće leđa svojoj okolici. Dijete treba vaspitavati tako da mu najbolje sposobnosti budu u službi njegove sabraće. Tako veli jedna ženevska deklaracija. I nama fali upravo taj način vaspitanja. I mi hoćemo da imamo tako vaspitanu djecu koja će poslije svršene škole svoje najbolje sposobnosti dati nama samima. K ako? O d ­ govor je: samo tako ako počnemo više pažnje da posvećujemo ne samo tome da nam dijete ide u školu nego i tome da se mi od njega ne odvajamo sve dotle dokgod je ono u školi, dokgod se ono vaspitava. Jer samo ono što izmalena sraste, ni pod starost se ne rastavlja. Treba početi izmalena. D ok dijete dođe u školu, naučilo se i mnogim dobrim i lošim stvarima. Mi griješimo prema školi što nju mnogoputa okrivlju­ jemo za slabo ponašanje školske djece na ulici. Obično im dobacujemo: zar ste to naučili u školi, a ne pomišljamo da je dijete kod kuće i na ulici odraslo do sedme godine, a poslije osme godine jedva ako je u školi godišnje 165 dana ili nekih 45 od sto svoga vremena. Za vrijeme od desetak godina dijete ne ostane više u školi od 1600 dana, što jedva pre­ lazi pet godina, i to samo po 5 sati na dan. U školi se dijete može, dakle, za to vrijeme da nauči samo izvjesnom znanju, ali samo vaspitanje djeteta zavisi najvećim dijelom od sredine u kojoj ono svoj glavni dio vremena provodi. To su: roditeljska kuća, rod­ binska kuća, komšinska kuća, mahalska kuća, ulica, razna društva i kafana. O d svih tih mjesta jedino što vode brigu o vaspitanju djeteta roditeljska kuća i škola. N a ostalim mjestima ono je prepušteno samom sebi i najvećim dijelom slabim uticajima. Kad bi ma- �hala, naše društvo više brige vodilo o vaspitanju svoje mahalske djece, ta se djeca ne bi ni poslije svršene škole rastavljala od mahale, s njome bi se srasla. Dijete još izmalena prvu psovku i druge ružne riječi donosi iz mahale; u mahalskom društvu prvi put je okusilo pića; kod kuće je naučilo da ne sluša, jer ga maze; kod kuće je izmalena naučilo da bude kući na teret, jer ga majka tjera iz kuće na ulicu, a kući samo neka dođe na večeru i na spavanje; kod kuće je naučilo da ne sjedi zajedno sa ocem, da otac s njim ne razgovara, ne šeta, da otac ima svoje jarane koji su van kuće, s kojima pije i lumpuje. Pa kad je to sve tako, onda nije nikakvo čudo što i dijete od toga svijeta bježi čim dođe na svoje noge, što i ono traži novo društvo, svoje društvo s kojim se saživljuje. Počela je škola. I otac i majka jedva su dočekali da dijete upišu u školu. Obukli su ga. Kupili su mu knjige. Ali oni nisu probali da se raspitaju kod učitelja i profesora kako treba dijete da živi van škole. Da kod kuće ima sto na kome će pisati. Da pored školskih knjiga nađe i u kući koju knjigu koju će pročitati. Nije samo dovoljno reći, pa neka samo čita, ja ću mu knjige kupiti. Nego to treba dijete od nas samih da vidi. A ko mi imamo kakvu školu, taj će nam posao biti lak i koristan. Ako nemamo какуеškole, ali znamo čitati, dobro i nama dođe da uporedo sa djetetom,nešto čitamo i učimo. Treba, da se tako izrazim, kod kuće stvoriti jednu radnu sredinu u kojoj će dijete dobiti volju za rad i strast za čita­ njem. Šta više, i prije nego što dijete pođe u osnovnu školu, treba ga sjesti na krilo pa mu što više prepri­ čavati priče iz knjiga, pokazivati mu slike, učiti ga pjesmice i si. Tako kad ono počne da čita, biće već naviknuto na knjigu, pa će uvijek za njom težiti. Kad je dijete u školi, takorekuć, cijela kuća ima da se pretvori u školu, da svi u kući uče onu pjesmicu koju je dijete sa oduševljenjem donijelo iz škole. U tome će dijete vidjeti ozbiljnost stvari, a ne neku kaznu koju ono mora samo dok je u školi da izdržava. Učiti, dakle, učiti, i samo učiti sa djecom. Iza učenja opet treba djeci dati prilike da barem jedamput nedeljno budu što više s nama. Kada je došla nedelja, ne treba dati da svako čeljade ide na svoju stranu. Treba sa svima zajedno izaći ako je lijepo vrijeme, ili svoga bližnjega obići, otići na kakav izlet, ili nešto veselo pričati u zajednici kod kuće. Pa nečega se sa .djecom i poigrati. Treba da se mi otvo­ rimo djeci i djeca nama, a ne da ih od sebe na ulicu gonimo. Počela je srednja škola. Sada stvar treba mnogo ozbiljnije shvatiti. Ovdje treba da držimo dijete sve dotle u svojoj ruci odnosno pod svojim nadzorom dok ne vidimo da ono samo čvrsto drži školu u svo­ jim rukama. N eka je vazda neko blizu djeteta u po­ četku kada je ono pošlo u srednju školu. U tim školama dijete počinje sa velikim i teškim radom. Započinje da se upoznaje sa desetak raznih nauka koje su učenjaci stoljećima i stoljećima stvarali. I tu nije samo dovoljno da dijete ide u školu i kod; kuće sjedi i uči nego da ozbiljnost stvari u početku shvati, da vidi da tu i svaka sitnica ima svoje značenje. Prije svega, treba svojim ženama da skrenemo pažnju da budu prema djetetu u tim godinama malo 1 У бајрамском броју муслиманског листа „Наша Б удућност" написао je наш претсједник г. Др. А вдо Х а с а н еговиЋ na­ jeli чланак у ком е каже слиједеће. „Гајрет je друштво које no својој мисији служи добру свих југословенских муслимана наше отаџбине na сљедствено и добру читаве наше Југооловенске заједниие. J a тврдо вјерујем да he такав и остати, јер једиао тако радећи и тим nyieM идућр, очуваће своје часно име, име културно-просВјвтног бајрактара и препородиљ >у иашем елементу. A на нашем je елементу, на свима онима које желе до« бро Harnoj заједници да ra у томе раду и надаље помажу.“ fc® sa obazrivije. Kada dijete dođe iz škole kući, treba da nađe gotov ručak, a ne da mater po mahali traži ili da mahalu zatekne kod svoje kuće. Treba i s tom hodnjom žene po mahali raskrstiti sve dok su djeca u školi. Tada mati ima pune ruke posla, jer su naši ljudi samo na komadu kod kuće, pa oni stvarno i nemaju mogućnosti da nadziru rad djeteta. Mati, zato, neka se poštara da dijete ima gdje kod kuće da uči, da ga ne smetaju posjete, da mu pored škol­ skog rada da u ruke još kakav posao, uglavnom da mu ne da prilike da se mnogo klatari po ulici. Pa kad vidi da dijete treba da izađe iz kuće, po mogućnosti neka i ona pođe s njime u susret svome domaćinu. Pri svemu tome paziti da se u školi dijete suviše ne pogospodi. A da toga ne bude, ne treba ga štediti od posla kod kuće, da,pere suđe, da čisti obuću, da raznosi mlijeko, da nosi stvari iz čaršije itd. Treba ozbiljno raditi u srednjoj školi. Pored školskih predmeta za školu je potrebno i da dijete čita. Šta će čitati? o tome se sami roditelji postaraju, neka ne čekaju dok dijete samo na to dođe. Ako sami ne znaju šta će mu na čitanje dati i kako će čitati, neka se obrate kome za savjet. Mi imamo po svojim kulturnim društvima i biblioteka sa lijepim knjigama, pa može se knjiga i odatle pozajmiti. A kojiput treba nešto i kupiti. I kada naša mahalska društva vide da im se članovi interesuju za čitanje knjiga, ona će još bolje uređivati svoje biblioteke i čitaonice. 245 �246 _______________________ mi to tražili. Vratnik ima više stanovnika nego što ima jedan M ostar, a M ostar ima još od prije rata nekoliko srednjih škola. Kada vidi svijet gimnaziju pred vratima, više će u nju imati i povjerenja, više će i davati djecu u školu, a i više će inteligencije biti u mahalskoj sredini. N a krivom smo putu kada odva­ jamo po službi inteligenciju od naroda, umjesto da je po službi u narod šaljemo. Ovo je takođe važan problem naše prosvjetne politike. Treba li još inteligencije. Jedan pametan narod ne srne nikada da postavlja sebi ovako, da ga nazo­ vemo glupo pitanje. Kako jednom narodu može biti dosta učitelja, kad još 70% ljudi ne zna pisati; kako mu može biti dosta ljekara, kada najveći dio ljudi ne može još da dođe do ljekarske pomoći itd. Isto tako kao što jednom narodu uvijek treba radnika i zanatlija koji će mu praviti ono što mu treba za život, seljaka koji će mu davati hranu itd., treba mu uvijek i inteligencija koja će ga voditi lakšoj i socijalnijoj budućnosti. Mi muslimani, pogotovu kad smo zakas­ nili sa školovanjem svojih masa, ne smijemo ni da pomišljamo na to pitanje. Mi treba i da šaljemo djecu u školu, i da pazimo kakva će nam djeca izaći iz škole, i da pazimo da nam djeca ne propadaju po školama, a naročito da pazimo da nam djeca kada izađu iz škole daju ono što smo i mi njima dali. O d onoga, dakle, što im damo zavisi i ono što ćemo od njih’ primiti. T o su zadaci današnjega našega doba i njihovom rješavanju treba da posvetimo sve svoje napore. A ove grafi­ kone, slike propadanja naše djece po školama, ostav­ ljam ovdje na zidu u Gajretovu domu da ih svaki dan gledamo i da razmišljamo o hitnim zadacima koji nam se u ovom pogledu nameću. 2 g O) t~ 8 Vrst škole f > f 1 Svega ig katolika Kretanje učenika i učenica srednjih škola u Sarajevu po vjerama (Uz predavanje g. Sefkije Bubića). Muslima- Treba ići na roditeljske sastanke i vidjeti dječije nastavnike. U svakoj se školi drže sastanci nastav­ nika i roditelja. Roditelji treba na te sastanke neizo­ stavno da idu, jer im se tu daju obavještenja i upute za bolji rad njihova djeteta. Inače, neka se nikada ne ustežu od toga da odu kojiput nastavnicima u školu i vide šta oni misle o njihovom djetetu. Samo treba paziti da se ne ide onda kada je već kasno, kada je konac semestra i dijete ima već da propadne. Treba dati prilike našoj djeci da se u poslu a ne na ulici sastaju. Naša djeca još dok su malena treba da se uče na međusobno sastajanje, na solidarnost, na druželjublje. U nas se djeca ili sastaju u igri na ulici ili u mahali u ašikovanju. Njima treba naći mjesto gdje će oni zajedno raditi, čitati, jedan dru­ gom pomagati. Ovdje se našim kulturnim društvima i našim kulturnim radnicima nameće jedan veliki za­ datak, naime da nađu u mahali neku prostranu i sto­ lovima i stolicama snabdjevenu sobu gdje će moći redovno djeca da uče. Priznaćemo da se po našim kućama teško uči, jer na mnogo mjesta nema ni stola gdje bi se pisalo, a i da ne govorimo o siromašnim roditeljima koji svojoj djeci ne mogu da nalože sobu, da daju knjige na čitanje i da im uopšte u radu po­ mognu. Pa i naši imućniji ne znaju da se snađu. Ali kada bi djeca po mahalama zajedno učila, onda bi se našao i zajednički instruktor, a i mi bi nastavnici dobrovoljno pripazili na njihov rad. T u bismo se i mi nastavnici sa dječijim roditeljima viđali i savje­ tovali bi ih. A ovakve sobe nije teško naći. Imamo slobodnih prostorija u raznim društvima, pa i soba po mahalskim školama, čiji bi upravitelji drage volje izašli u susret. Treba češće cijela mahala da se sastaje sa djecom. U tu se svrhu mogu upriličiti zajednički izleti, trez­ vena sijela, predavanja po društvima gdje bi djeca primala koji zadatak na sebe i si. Ona treba u svim starijim u mahali da vide svoje prijatelje, da ih ulju­ dno pozdravljaju, da s njima razgovaraju i si., pa će ta veza i za kasnije ostati. Treba i mi stariji da se stalno obrazujemo. Ko hoće da vaspitava, treba sam da bude vaspitan. Radi toga treba redovito da posjećujemo ovakva preda­ vanja. Mi u Sarajevu imamo i mjesto gdje je stalno otvorena škola i za odrasle. To je N arodni univerzitet koji se nalazi u zgradi Učiteljske škole (kod I gim­ nazije) i na kome se za odrasle uz ulaznicu od par dinara svake nedelje dvaputa drže poučna predavanja iz svih grana života i nauke. T u ne treba nikakva upisa, niti kakve pretspreme. Treba samo tamo da odemo, da uđemo kao u kakvo pozorište. Moramo priznati da naša mahala, da naš svijet mnogo griješi kada misli da treba da sluša samo ona predavanja koja mu mi u mahalu na tanjuru donesemo. Treba i naši ljudi da malo siđu u grad do pozorišta, do jav­ nih predavanja i si. Tu ćemo se češće i viđati, upoz­ navati i savjetovati. Treba i srednja škola da bude bliža mahali. Kad pogledamo veće gradove, vidjećemo da su srednje škole raštrkane isto tako po kvartovima kao i osnovne. Što onda i naš V ratnik ne bi mogao imati gimnaziju, recimo treću gimnaziju, kad su one u gradu već prepune? N aravno da bi mogao, kad bismo srednje opšteg 1080 1866 1564 457 karaktera 280 255 312 74 srednje stručne 354 133 127 15 vjerske Svega 1714 2245 2003 546 36 5003 5 926 629 41 6558 srednje opšteg karaktera 1167 1953 1570 440 320 258 314 76 srednje stručne 424 146 128 11 vjerske Svega 1111 2357 2012 527 36 5166 9 977 709 45 6852 srednje opšteg karaktera 1184 2042 1539 430 43 5238 srednge stručne 565 262 282 55 1173 vjerske 245 152 57 12 466 Svega 1994 2456 1878 497 52 6877 ‘) Nisu uračunati u toj godini (1936/37) đaoi 1) Vrhbos. fil. teol. visoke škole i 2) Islamske ženske medrese jer nismo primili podataka. — U vjerskim školama su uračunati i đaci Seriat. sud. akademije, jcvrejskog teol. zavoda i u god. 1934/35 i 1935/36 i Vrhb. fil. teol. visoke škole. �900 g o d išn jica sm rti n a jv e ć e g lije č n ik a a ra p s k e m e d e c in s k e s fe r e AVICENA, ILI ZAPRAVO - ABU ALI AL HUSEIN IBN ABDULAH IBN SINA Prošle nedelje u Carigradu svečano je proslavljena devetstogodišnjica smrti ovoga najvećega liječnika arapske medicin­ ske sfere a jednoga od najvećih liječnika uopće. Evropa koja se stoljećima koristila i služila radom toga Perzijanca (a možda kako neki Turci danas hoće Turčina) još je uvijek impresioni­ rana divljom borbom liječnika šestnaestoga i sedamnaestoga vijeka protiv arabizma i Galenizma protiv medicine srednjega vijeka i još uvijek drži da je potrebno dobrome liječniku nepo­ znavanje stare medicine. Ogroman napredak nauke uopće a nauka, koje medicini trebaju napose uzrokom je, da liječnik jedva taj napredak prati a za staru medicinu jedva da imade vremena. Međutim se tu zbiva čudesna stvar. Svako je novo otkriće uzrokom da se jedno staro zaboravlja. Sto je broj novih otkrića veći to je i broj starih stvari što se zaboravlja veći. Onda se stare i prastare stvari i opet otkrivaju. I svi se obretnicima dive: dok historija ne dođe i stvar ne svede na pravu mjeru. Ogromno je znanje u tih starih liječnika bilo. Mnogo je štošta od njih zaboravljeno što zaista nije zastarjelo i ne može da zastari.. . . Avicena rođen je negdje 979 godine u Bukari. U 16 svojoj godini prizvali su ga kod neke bolesti jednog domaćega kneza, liječnici na konzilij, gdje se toliko odlikovao da mu je od onda kneževa biblioteka bila uvijek na raspolaganju. On je tu priliku upotrebio jednako, kao što je i kasnije svaku priliku u svojemu životu, da što više pročita, da što više nauči, da što više vidi, upotrebio. U svojemu je životu mnogo toga pro­ živio. Bio je ministar pretsjednik, da modemi izraz upotrebim a bio je i u tamnici čekajući čas da ga izvedu na stratište. Svoj je život radio neumorno upravo pretjerano. Kada bi ga sile počele izdavati upotrebljavao je i vino i druga medicinska sredstva da se održi budan da uzmogne raditi. Umro je 58 godina star navodno što se krivo u bolesti liječio. O njegovom smo dosta burnom životu i iz njegovih djela i iz arapskih živo­ topisa prilično informirani, no za nas važnija su njegova djela. Njegovih je djela poznato preko stotinu, no u Evropi su djelovala u medicini tek dva. Jedno mu je djelo Kanun a druga Cantica canticorum. Da djelovanje tih djela na Evropu uzmognemo razumjeti gotovo je dovoljno da ih danas pročitamo, no uzmemo li k tome u obzir vrijeme, kada ih je Evropa dobila moći ćemo izmjeriti ogromno njihovo značenje i apsolutan upliv koji je trajao sve do duboko u sedamnaesti vijek. Kul­ turna prevlast zapadne Evrope nije osobito stara datuma. Kada je koncem Staroga vijeka propalo Zapadno rimsko carstvo i kada su-se na njegovome teritoriju naselili razni germanski i slavenski narodi malo je šta od kulture toga carstva ostalo živoga. Cak i sjećanje na neku veliku medicinu klasične epohe je izgubljeno. Tek tu i tamo u gdjekojemu samostanu saču­ vala se kakova stara knjiga i kakovo staro znanje medicinske prirode. Ovdje ili ondje koji je fratar zabilježio štogod o moći kojega bilja i o uzroku koje bolesti. U to isto vrijeme još je u Bizantu tradicija grčke medicine živjela a u mladome arap­ skome carstvu počela je stara grčka medicina živjeti novim ži­ votom. Arapi su u veoma kratko vrijeme osvojili ogroman dio bliskoga Istoka i stvorili ondje ogromnu državu koja je veli­ kim dijelom bila sastavljena od zemalja, koje su prije toga bile sastavni dio Bizantske carevine. Tu je još živjela tradicija stare grčke medicine. Na tome su teritoriju našli medicinskih škola, koje su vjerno učile ono, što im je grčki narod namro i našli su biblioteke sa starim grčkim autorima. Veoma rano nalazimo tu cijele škole, koje se ne bave drugim nego prevo­ đenjem grčkih klasika na arapski jezik. Veoma rano, stotinjak godina iza Hidžre prevedena je klasična medicinska literatura Grka na taj semitski jezik. Ne mnogo godina kasnije nalazimo već arapskih liječnika, koji samostalno materiju koju su na taj način dobili obrađuju na svome jeziku. Najveći je od tih li­ ječnika sigurno bio Avicena ili kako se zapravo zvao Abu Ali A1 Husein ibn Abdulah ibn Sina. Sa novom arapskom literaturom evropski je zapad upoznao Konstantin Afrički godina tisuću i pedesetih. Taj je liječnik radio u samostanu Benediktinaca na Montecassinu i na mladome medicinskome fakultetu u Salernu. Njegov je rad bio prevo­ đenje sa arapskoga na latinski. Zaista u to vrijeme, gdje je sve znanje medicine u Evropi jedva bilo toliko koliko je znanje mnoge babe vračare danas to je bilo djelo neprocjenjive vri­ jednosti. Iza njega upravo je neizmjernim elanom nastalo pre­ vođenje od njega neprevedenih arapskih medicinskih djela na latinski i proučavanje tih djela. Da je arabistika preplavila ev­ ropsku medicinu nije nikakovo čudo. Ona je bila toliko supe­ riorna onome, što je Evropa do nje imala, da bi bilo čudnije da se to nije tako dogodilo. Još je pak manje čudo, da je spe­ cijalno Avicena fascinirao one, koji su se medicinom onda bavili. Avicenino je. djelo u historiji cijele medicine jedinstveno. I dan danas ono će svakoga fascinirati,tko se njemu približi sa nešto razumjevanja za vrijeme kada je pisano. Mi Kanunu njegovome ne možemo ništa uz bok staviti iz cijele ostale me­ dicinske literature. Kanun želi da bude zakonik cijele medicine i on je to postao. Cantica canticorum Pjesma nad pjesmama neke je ruke kratki sasvim kratki ekscerpat Kanuna. Kanun je ogromno djelo. Navodno je u njemu milijun riječi. U pet ogromnih knjiga logično je sabrano sve, što je potrebno da netko znade, da bude liječnikom. Mirno možemo reći da je Avicena sabrao i izvanredno jasno i pregledno rasporedio sve, što su do njega grčki i rimski liječnici proučili, sve što su znali arapski liječnici i apotekari i sve što je on sam otkrio. Jasnoća i preglednost kojom je on taj sav materijal sredio i prikazao nedosegnuta je i teško da će ikada biti dosegnuta. U prvoj knjizi prikazuje Avicena kemiju, anatomiju i fiziolo­ giju, te opću patologiju. To je sabran materijal što ga danas studenat treba za svoj prvi rigoroz. U drugoj knjizi prikazuje farmakologiju jednostavnih sredstava. U trećemu svesku prika­ zuje lokalne bolesti od glave do pete bolesnika. U četvrtoj knjizi prikazuje opće bolesti, a u petoj terapiju i liječenje mje­ šavinama lijekova. Knjige dijele se u fenove: otsječke ti opet u poglavlja a ta opet u rasprave. Svako je pitanje obrađeno kao zasebna cjelina a opet vezana savršeno u cijeli sistem. Avicena znao je odlično anatomiju i teško nam je znati odakle je on mogao znati više anatomije od posljednjega ve­ likoga grčkoga autora Galena.Već se za Galena nije više seci­ ralo. Koliko je on anatomije znao najbolje nam prikazuje egzemplar latinskoga prevoda Kanuna, što ga imade zagrebačka sveučilišna biblioteka. Taj je egzemplar uvezan zajedno sa ana­ tomijom Realda Kolomba, znamenitoga anatoma šestnaestoga vijeka. Taj nam sa osobitim ponosom ističe, da je on prvi otkrio peti očni mišić, a u Aviceninoj je anatomiji opisan ne samo taj peti već i šesti, kojega Kolombo pet stotina godina kasnije još uvijek nije otkrio . . . Avicena služio se starom Aristotelovom kemijom koja je poznavala samo četiri elementa: vatru i zrak, zemlju i vodu i možda mu je to najslabija tačka nauke, no zato je on vrlo dobro poznavao dušu ljudsku i dok sam Hipokrat duševne uzroke bolesti ignorira o srđbi i strahu o veselju i žalosti go­ vori veliki Perzijanac poznavanjem, koje zadivljuje i koje fali 247 �premnogima liječnicima i učenjacima i danas,. U generalnim pitanjima možda je jedna jedina tačka u kojoj smo zaista uz­ napredovali od njega nauku o infekciji. On ne poznaje infekcije i urzi, da se kod zaraznih bolesti radi o stanovitim promjena:..a u atmosferi koje onda djeluju na ljude. Ipak su njegovi opisi variole i morbila uzorniji i daleko nadmašuju ono što je ijedan Grk znao. U opisivanju djelovanja otrova, u opisivanju po­ sljedica ugriza raznih životinja Avicena je zaista velik i te partije vrijedi pročitati i danas. Cumston rekao je da vaijda nikada nije bilo čovjeka, koji je toliko bistrine duha imao i toliko marljivosti u isti mah za­ jedno. Nesumnjivo je pak da nikada medicina nije toliko jasno i toliko pogledno bila prikazana. O d sviju djelaš vjetske lite­ rature jedino se Summa Svetoga Tome može usporedi.i nje­ govome Kanunu. Paracelzo 15'i7 počeo je svoja predavanja medicine na univerzitetu u Bazelu paljenjem Aviceninih knjiga. Medicina je morala da pođe napred, no svoj je napredak na području poznavanja pojedinih novih činjenica skupo platila gubitkom stroge logike cijeloga svojega sistema i divne bistrine, koja je odlikovala ta paljena djela. I danas je čitanje Avicene u rđavome latinskome prevodu, koji nam nikada ne može dati ono, što je to djelo bilo u arapskome jeziku, i danas je velim čitanje toga djela užitak dok je čitanje djela Paracelzovih te­ ška muka. Avicena bio je i pjesnik i pjevao je perzijskim jezikom. Laszczynski nam je neke njegove pjesme preveo. U jednoj pjeva: »Premda sam mnogo studirao po knjigama starim i no­ vima nisam ni jedne dlake spoznao, a često sam bio cjepidlaka. U mojim prsima grije tisuću sunaca pa ipak nisam spoznao jednoga praška.« Tko da se ne sjeti divnih stihova Goetheovih na početku Fausta, koji je nekih osam stotina godina kasnije spjevan. . . Najstariji je rukopis jednoga Aviceninoga djela kod nas rukopis u metropolitanskoj biblioteci Cantica canticorum. Taj se rukopis nalazio u toj biblioteci već u četrnaestome vijeku, kako io iz starin kataloga te biblioteke saznajemo. Međutim kod nas je Avicena imao mnogo dublji dojam u onome di­ jelu našega naroda, koji je ostao pod uplivom istočne kulture kod naših muslimana u Bosni. D o nedavna liječnici su se te kulturne sfere odgajali djelima velikih klasika arapske medi­ cine i još je danas moguće u Bosni naći rukopisa Avicene, koji su tek nedavno prepisivani. Meni je uspjelo dobiti jedan veoma lijep rukopis 7. fena 4. knjige, koji govori o kozmetici. Uopće je arapska medicina kao i arapska nauka za nas daleko važnija negoli možda za druge narode Evrope, jer jedan veliki dio naroda još u njoj živi. Mimogred bih spomenuo da mi se čini upravo nevjerojatan nehaj naše šire javnosti i naše inteli­ gencije prema tome dijelu naših kulturnih nastojanja, koji je ostao u sferi Istoka. Proslava je Avicene zaista opravdana i mi imademo puno razloga da joj se pridružimo: jednom jer smo dionici koristi što ih je on donio zapadnoj medicini, a drugi puta, jer nam je velik dio naroda odgojen i odgajan u kulturi u kojoj Avi­ cena i danas živi. Tko poznaje današnja stremljenja Istočnih naroda shvatit će možda studirajući veličinu njihovih starih pisaca, ozbiljnost tih pokreta. On se neće čuditi ako ti narodi u razmjerno bliskoj budućnosti i opet u kulturnome životu čovječanstvo zadobiju jedno od najprvih mjesta. (»Novosti«) Dr. THALLER LUJO M u s lim a n i u K in i (Nastavak) Stoga Islam ima najviše izgleda da nadmaši sve ostale vjere istoka i zapada i da postane religijom cijeloga čovječanstva. T o će on zaista postati ali tek onda kada cijelo čovječanstvo bude s njim upoznato. Kada smo, dakle, vidjeli kako je islam dospio u Kinu i upoznali njegov odnos prama ostalim velikim religijama Kine, pokušat ćemo da u glavnim pote­ zima prikažemo vjerske kulturno-socijalne i privred­ ne prilike tamošnjih muslimana, da iznesemo uzroke njihova nazatka i ukažemo na način pri dizanja. VJERSKE PRILIKE Premda kineski muslimani žive potpuno odije­ ljeni od islamskog svijeta, tako da zbog ogromne udaljenosti izgleda kao da su na sasvim drugoj pla­ neti, ipak su oni uglavnom svoju vjeru sačuvali od raznih predrasuda, narodnog vjerovanja i tuđinskih uticaja kojih ima gotovo kod svih isl. naroda. U dogmatici slijede učenje ehli suneta tj. ogromne ve­ ćine, muslimana. N jih nije zahvatilo sektaštvo: šiija, ismailija, babija, vehabija niti kaderija. Jedino u po­ krajini Kanon živi jedna sekta džehvija koja ima više nastranih nadzora o islamu. Pristaše ove sekte poput nekih zanešenih derviša misle da je posjetiti grob njihova šejha mnogo bolje nego obaviti dužnost hadža (H ajvatovica!); da njihov šejh može izdati kartu za raj. Stoga ih ortodoksna ulema progoni, ne smatra muslimanima. God. 1918 došlo je do otvore­ nog okršaja, njih je počelo postepeno nestajati. N a grobovima muslimana u Kini nema kupula niti kakvih ukrasa. To je dovoljan dokaz da kod njih nema neislamskih uticaja. Sve vjerske obrede vrše po Imami Asamovu mezhebu. Namaz obavljaju zajednički u džamiji tako revno kao da namaz bez džemata nije uopće valjan. N i vremenske ih nepogode u tom ne sprečavaju. Sva­ kog dana u ranu zoru hrle s fenjerima u džamiju na sabah. Ezan i .hutbu obavljaju na arapskom jeziku koga apsolutno ne shvaćaju pa i razumljivo da džemat od toga nema nikakve koristi kao ni kod nas. Imami nešto vaze poslije džume kineskim jezikom od prilike onakim kao i naši imami. D ok bogati musli­ mani troše svoje imetke u zadovoljavanju svojih pro­ htjeva, dotle su siromašni upregnuli svu svoju snagu oko namicanja najnužnijih životnih potreba. Jedino se srednji stalež, koji pretstavlja većinu, revno pridržaje vjere i živi urednim islamskim životom- Tako je danas svuda po islamskom svijetu pa i u Kini. KULTU RNE PRILIKE Islamska prosvjeta u Kini jest na vrlo niskom nivou. Rijetki su ljudi koji bi te zadovoljili sa svo­ jim poznavanjem najnovijih načela Islama a kamoli zadivili. (Nastaviće se) A. Sabanović 248 �G a fr e to v a p o p u la r n a p r e d a v a n fa Nastojanje našeg društva Gajret, da na sve mo­ guće načine poradi na kulturnom podizanju našeg elementa, postiglo je sjajne rezultate. Mnogo je zapa­ ženo i nastojanje Gajreta, da popularnim predava­ njima uputi naš svijet .u svim granama nauke, koje ga mogu interesirati i od kojih može koristi vidjeti. Nekoje od ovih predavanja društvo je i štampalo u posebnim edicijama, i ta su se predavanja čitala po raznim mjestima na ramazanskim sastancima. Da su ta predavanja donijela očekivani plod i da su misli i korisne upute predavača stalno ostale duševna svojina slušaoca, prema kojima bi se mogli ravnati u životu, to se ne može tačno tvrditi, speci­ jalno za medicinska predavanja. Medicina je praktična znanost i predavanje iz njene oblasti pred laičkom publikom, koja nema ni pojma o predmetu, ni onog najelementarnijeg, vrlo je teško za predavača, ako se oslanja samo na to, da toj publici okupira samo sluh. Većinom je taj uspjeh, da što na jedno uho uljegne, na drugo izađe ili u najboljem slučaju ostane u mozgu laika neka zbrka raznih pojmova, što ih ponese.sa tog predavanja. Da bi se postigao željeni uspjeh od predavanja, trebalo bi slušaocima okupirati tokom predavanja ne samo sluh, nego i druga čula: vid, opip itd. Da bi 'laička publika razumjela predavanja i jednog geografa ili historičara, koji priča razne doga­ đaje iz prošlosti ili opisuje razne zemlje i običaje, treba toj publici na raznim geografskim kartama, sli­ kama, reljefima i projekcijama na platnu pokazati granice tih zemalja, ljude, nošnje i običaje, a kamo li tek iz medicine. U ovoj grani znanosti tajanstven je i nepoznat život i anatomska građa i svakog zuba u čeljusti, a da ne govorimo o srcu, mozgu i drugim organima našeg tijela. Ti sastavni organi našeg tijela dio su nas samih, a dalji su svijetu i nepoznatiji od same Kine i Japana. Kad geografi i historičari trebaju razna pomagala, da svojim slušaocima utuve u glavu ono što predavaju, to je medicinarima stoput potrebnije. Gajret bi trebao, ako želi da popularna preda­ vanja iz medicine padnu na plodno tlo, da nabavi potrebna pomoćna sredstva za predavanja, kao: slike, Iproiekcione aparate, mulaže, koje bi mogao davati svojim predavačima na upotrebu, a ako je ikako moguće i koji film iz medicine za borbu protiv tuber­ kuloze, alkoholizma i veneričnih bolesti. Gajret bi se trebao staviti u vezu sa higijenskim zavodom i mini­ starstvom zdravlja te zatražiti potrebna pomoćna sredstva, specijalno za borbu protiv tuberkuloze, alkoholizma i veneričnih bolesti, koje haraju među našim svijetom. Osim tih pozajmljenih pomagala Gajret bi trebao imati čitavu zbirku istih za sve grane znanosti. Slijedećeg Ramazana održavanje tih predavanja trebalo bi prenijeti na sela. Mjesni odbori bi trebali mjesece unaprijed angažovati predavače, odrediti im mjesta predavanja po selima, spremiti potrebna sred­ stva, da predavanja što bolje shvate, a i svijet una­ prijed obavijestiti, da što više auditorinaca koriste tu priliku. Жршва слободе Пријатељу Хашим-еф. Топчићу, у знак особите љубави и братског сјећања Сретан бијах. Али давно, (Аој, моја горка туго!) A сад спомен; само спомен, Та шта имам јоште друго? Ништа више. Већ се трне Жар и пламен моје душе, A већ болно срце моје Јади хоће да угуше. Терет сињи да угуши Вај, несретно срце моје! — Оно срце, које некад Пјева дивне славопоје. — Оно срце, коje нађе Срце једно, само једно; Срце, коje за род пламти, Ратоборно, непобједно! Срце братско. Али куд hy? Када Биће Свемогуће, Ох, још давно, врло давно Разтрга ми жеље вруће. Разтрга ми срце јадно Крута судба мога рода Кад изчезе виш мог дома Јарко сунце и слобода. И тад мп се разплинуше Душе моје идеали, Они, што се са сунашцем Врх небеса сусретали. — Али никад. Вјеруј никад, Ја не клонух слабом снагом; Вјек путују мисли моје Домовином мојом драгом! И тако he вјечно бити: Док ми младо срце бије И док пламен родољубља Moje трошне груди грије. — Док не сине жарко сунце: . Вјечна мисб мога рода Што погледа и што сања; Ох, преслатка рјеч: »Слобода!« И ја тад ћу сретан бити С једним кутом раке ледне, Кад слободе жар огрије Домак моје браће бједне! Модрић, 25. аугуста 1898. КАРАБЕГОВИЋ АВДО ХАСАНБЕГОВ Kada bi se ovako postupalo, mislim da bi svijet sa još višim interesom, a što je najglavnije sa izgle­ dom na željeni uspjeh, slušao ta predavanja. Ovo je jedna dobronamjerna sugestija s moje strane, a ako ih bude još i sa strane drugih zainteresovanih, biće još bolje, jer tako ćemo spremnije dočekati slijedeća ramazanska predavanja. Dr. Salih Tatarević �Im r u -u l-tC a js o v a m u a lla k a BISER ARAPSKE PREDISLAMSKE POEZIJE Prvi početci arapskog umjetnog pjesništva jav­ ljaju se gotovo čitavo stoljeće i po prije pojave isla­ ma. Zapravo u ovoj t. zv. predislamskoj periodi . (zamani-džahilijje) kadisa'), najomiljeniji oblik pje­ sme arapske umjetne poezije, i dobiva svoju klasičnu formu, od koje ni docniji pjesnici islamske periode (Đuaraul-islam) neće otstupati. Ovih kasida u arap­ skoj književnosti ima jedan znatan broj, ali među njima se naročito ističe sedam, koje nose časni nadi­ mak muzzahabat (koje su ispisane zlatnim slovima), ili još češći muallakat (koje su na Kjabi obješene). Nadimak »muallaka« (obješena), po arapskom predanju, davao je naročiti žiri onoj kasidi, koja bi na pjesničkom takmičenju na Suki-lJkazu, mjestu između Mekke i Taifa, bila proglašena za najljepšu. Takvu bi kasidu docnije, kao uzor pjesničke umjet­ nosti, izvješavali na Kjabu u Mekki. Ovih je kasida, kako smo spomenuli, bilo sedam od sedmorice razli­ čitih pjesnika, koje ćemo spomenuti onim redom, u koji ih stavlja poznati njemački orijentalista dr. Ludwig Abel (Die sieben M u’allakat, Berlin 1891.); Imru-ul-Kajs ibn Hadžer, Tafara'ibn-ul-abd, Zuhejr ibn ebi-Sulma, Labid ibni Rabia al-Amiri, A m r ibni Kjulsum Attaglebi, A ntara ibni M uavi ibni Šaddad al-Absi (koji je ujedno i arapski narodni junak) i napokon Haris ibn Hilliza al-Jaškjuri. Najveći pjesnik predislamske periode je ibez sumnje Imru-ul-Kajs ibni H adćr al-Kindi (rođen oko 500. god. po Is.) kako mu ime kaže on potječe iz plemena Kind, pomoću kojeg je djed mu Haris uspjeo da za kratko vrijeme ujedini južna i sjeverna arapska plemena. Međutim, poslije smrti Harisove ovaj savez arapskih plemena se raspade tako, da nje­ govom sinu Hadiru ostade samo čast poglavice ple­ mena Banu Asad. Odmah poslije smrti djedove otac Imru-ul-Kajsa, radi njegovog ružnog ponašanja, pro­ gna u pustaru mladog, avanturama naklonjenog sina. Poslije duljeg lutanja po pustinji »kralj-skitnica« Imru-ul-Kajs dolazi na dvor cara Justinijana (527— 565) u Carigradu s namjerom da dobije pomoć, da bi mogao kazniti buntovnike, koji su mu u to vri­ jeme ubili oca. Međutim na putu za Palestinu, izgleda otrovan, umrije Imru-ul-Kajs 53. god. prije Hidžreta. Najpoznatija mu je pjesma »Muallaka«, koja se ujedno smatra i za najljepši proizvod arapske pred­ islamske poezije. U njoj pjesnik opjeva, poslije tra­ dicionalnog uvoda, čudnovate, često fantastične, lju­ bavne zgode i nezgode sa svojom dragom Unejzom. Donosimo u mršavom prijevodu prvih dvadeset bejtova (distihona) ove kaside, koji zapravo sadrža­ vaju pomenuti uvod (nasib), kojim se naročito odli­ kuje ova vrsta arapske klasične poezije; M uallaka »O, stanite moji druzi, da plačemo, sjećajući se drage moje. »Gdje se nasip odronjava (međ’ Dehulom i Havmelom) evo, jošte trazi stoje. »Iako je vjetar bjesni sa sjevera duvo, s juga.« Stade društvo, govoreć mi: »Nemoj da te bije tuga.« A moj lijek je samo suza iz mog oka prolivena, Zar mi tuga pomoć može? Na’mpade mi ovog trena 250 ______________________ 1 Huvejrise ljubav davna, Ummi kabab druge njene. Kad izjutra u Ma-selu probude se te dvije žene, Svaka od njih na sve strane mirisni bi dah prolila, Kao vjetar koji nosi slatki miris karamfila. Otkide se bistra suza, pa poprska kajas, grudi; [ »O Fatimo"), nemoj tako, milostiva malo budi. j »Ako želiš ubiti me, učini to ljudski, lijepo, I »Što narediš, moje srce izvršiće ropski slijepo. »Iz tvog oka strijeljaju me dvije strijele usijane »I padaju na mog srca dijelove rasparčane.. . . « I * Ah, tanka je ona stasa; bijela lica, glatkih grudi. Kao jaje divljeg noja na kom žuta boja rudi Takova je njena koža, koju hrani voda čista I Sa izvora nemućenog. Iz crnog joj oka blista , Žarka ljubav gazelina, koja mlade svoje gleda1), j Ona skriva lice svoje, nikome ga vidjet ne da. I N a vratu joj gazelinom sjajni nakit skladno stoji, i A leđa joj rese kose, koje crni ugljen boji. I Njeni glatki prstići su, kojim ona kosu dijeli, Kao drvo misvakovo, ii’ ko nježni crvi bijeli. Osvjetljuje tamu obnoć, diže tminu sa vidika Ko svjetiljka u ćeliji pobožnoga svećenika. ; Kod ozbiljnih ljudi već je iščezao mrak ljubavi4), ■ Ali moje srce jošte tebe ljubi, tebe slavi. ! Zbog ljubavi poslao sam protivnike naše sreće, Koji su mi savjet slali, tamo otkud s' vratit neće. Halid Caušević. I i / ) Riječ — kasida — izvoda se iz glagola »Kasada«, koji znači »ići, težiti ka cilju«. Ovaj je naziv uzet radi toga, što pjesnik kaside, držeći se njenog tradicionalnog šablona, ne pre­ lazi odmah na stvar, nego prvo iznosi svoje refleksije i sjećanja, dolazeći na mjesto gdje je nekada sa ljubljenim osobama srećno živio, tu opjeva ljepotu svoje drage (ovo je t. zv. uvod kaside — nasib) zatim opisuje lov, nevrijeme i t. d., dok napokon ne stigne do pravog cilja, gdje pjesnik počinje da iznosi jedan I fragment života, ili da opjeva u pretjerano panegiričkom tonu i nečije vrline, ili napokon da napada i ismfjeva nečije mane i — Po arapskom predanju kasidu je usavršio svojim baladama j Muhalhtil ibni Rabia. 2) Ime pjesnikove drage. 3) Poznato je, da gazela ima najljepši pogled, kad pro­ matra svoju mladunčad. 4) Misli se: ljubavne zablude, od kojih se on ne može još da otrese. 5) U posljednja dva stiha pjesnik kaže da je mnogog ne­ prijatelja njegove ljubavi odbio od sebe, koji ga je savjetovao I i korio (radi te ljubavi). �Зимски иејсажи Мирно почива природа у бијелом руху. Дебеле и ледене наслаге сн,ијега оручиле су се у долине, на врховима планина , no превојима и на изложеним мјестима, гдје завејава снажна и ледена бура. Сва се природа одмара у монотоном зимском сну и, рекао би, да je вјечно заспала. Ha предвечерњем западу румени се небо, из њега избија студен мраз и лед; над тим се црвен-илом опружили црни и мрки облаци као да се хоће излити у снијег, мећаву и лед. Под тим истим небом стрше вохови наше Трескавице, Романије, Бјелашнице и Јахарине, и преко њихових ерхова стадно струји ледена бура и хладна магла. У пустој згради за метеореолошка опажања на Бјелашници сјеДи пазитељ и осматрач промјене временских прилика и ништа га не забрињује: мити неуогодна самоћа, нити брујање и циктање буре, na ни урликање крвожединх вукова' на подножју Бјелашнице у четињастој шуми. Нико од планинара и смјелих скијаша се не помаља, да посјети овог осамљеника на оваком В|ремену, чији живот наличи на аскетско преживљавање калуђера и неких доугих богоугодника. Испод високог онијега rta бијелој Јахорини стрши nOiHOOHO одолијевајући свакој непогоди планинарска кућа. Кроз димњак се лагано диже згуснути дим у правцу према небу, a наоколо лете веселм скијаши, губе се у снијежној магли и опет се воаћају у топле просторије ове осамљене куће. To je још једино, што прехида самоћу и једноликост овог зимског краја. Ha подножју поносне Јахорине пружају се дивљи и пусти шум01вити крајеви хајдучке Романије и1 питоме Равне планине. Ту мирно стрше вите јеле, скромне оморе о стољетне букве, зарасле у маховину, пуие дупљи, из којих су прољетос излетјеле веселе шеве. ерагољасте сјенице и дивље жуне и дјетлићи. Под дебелим плаштем леда и онијега савијају се гране вите оморе и јеле, ломе се и спријечавају сваки прилаз у овај крај, у којем ie замро сваки живот. Ово се дрвеће одмара, да би се на прољеће пробуд|ило са набујаном снагом и пуним животом. Не чује се више глас шумских птица пјевачица, « ити. мучсло и изненадно ударање жуне кљуном у трулу кору, тражећи личинки и jaja шумских штеточина — поткорњака. Не осјећате ни оког шумског воња, који личи на трулеж пањева, клада и изумирање корова и див'љег 'шибља. Ha високим алпинским пашњацима: Моринама, Купресу, Соминама, Вра« планини и поносном Маклену замро je живот, na како je сада угодно сјећање на бујни живот ових коајева у л>етно доба? . . . У раио прољеће шсцвјета ту на стотине разн,их билжи и пољоког цвијећа и ствара шаролики природни car, no којем се разлијеже весела пјесма чобаница уз танану преслицу и уз пратњу будмог овчарског пса. Taj ie живот замро и жељно очекује, да се опет пробуди. Ha овим 'пустим пашњадима под дебелим снијега мирује »Сватавско гребље« и »дјевојачко гробље«, гд,је je у мећави и вихру нашла смрт млада са оватовима или je ту залутала млада и SVa livadi uz prve otkose Pod oštrim sječivom kose U rukama kosaca vrijedna Pao je otkos prvi. I cijelo polje ispuni miris sijena Dobivenog s mukom i znojem 1 snagom tople težačke krvi. — Otac se veseli — priča mi drug — Jer ove godine sijena ima dosta, otplatiće dug Za porez, što mu još od lane osta, Za puru (jer gladna crijeva zimus mučahu po drobu) 1 za, kod trgovca, na kredit uzetu robu---A onda bludeći pogled mi stade Na dugim nizovima plastova sijena. I misao pade: ovi ljudi rade Pa ipak napretka nema. Njihove žuljave ruke svijet hrane, A oni sami gladuju bez hrane. SULEJMAN ŠEHAGIĆ здрава чобаница у касну јесен. Ту су Вам и гробови неискусних пролазника и путниха заборављени од сваког и без ичије његе. Ha том им je мјесту магла, мећава, бура и студен припремила вјечити починак. Низ дуге стијене дугодолине и увале ријеке Праче и Дрине висе дебеле и no 2 метра дуге леденице, створене наглом промјеном температуре и појачаном студени замагљене ријеке Праче и Дрине. Ове су леденице разног облика нанизане на стш'ење као зубци на дјевојачком чешљу. Прача и Дрина нехајно теку, пуше) у леденој магли na једва примјећујеш околицу и голо стијење, no којем стрши no који осамљени бор. При брежуљку на једној стрмини помаљају се мале сељачке куће са бијелим' крововима, окружене торовима пуним овцама и веселим јањцима. Наоколо cv понизани пластови сијена и сламе. По гдјекоји je стог начет, na no њима лепршају плашљиво гладни врапци тражећи покоје зрнце пшенице у отрушеној слами. У равници подну тих кућица здрава женскадија разбија дебели лед у потоку, удара палицом и пере своје дјевојачко рубље или граби воду из стубла (врела) на подножју бријега. Подне je и сунце ниско плсви небом и расипље благе зраке кроз густу маглу у овој долини. Далеко под небом измиче јато ждралова и дивљих гусака летећи према југу у топле крајеве и наговјештзвајући још дугу и TeujiKv зиму и студен. По гдјеко ја од ових. јадних путника пада на снИјежну равницу покрај потока изморена дугим путом и преморена глађу, да овдје потражи хране или нађе своју смрт. Такве и сличне слике ствара нам вјечна природа сваке године пружајући нам угодну забаву и тоттлу разоноду у монотоном зимском добу. Инг. Салих ОмановиК ______________________ 251 �И з лшвота О м е р -п а ш е ЈЈатаса Међу најистаккутије војничке и политичке личности у Турској царевиии, с којима je наш народ имао посла средином XIX вијека, спада чувени и енергични лички Срби-н, Омер-паша Латас. Успомена на овог истакнутог војника, у првом реду, позната je код нас као no злу помињани »Омерпашин вакат«. Његов двогодшињи боравак у Босни, од 1850—52, je судбоносан no наш народ, посебно no његовог политичког претставника босанско-херцеговачку феудалну аристокрацију. За неколико вијекова политички претставник Босне, племство je крваво завршило у његову времену своју улогу.' У завршној фази своје активности, то je племство уништено и, no тврђењу многих историчара Босне, тада се свршава Средњи вијек код нас. У крви и ланцима нестајали су претставници некад моћне и охоле босанске властеле, у дугим no- < воркама, везани у ланце, спровођени су из травничких и сарајевских казамата у далеке касабе Мале Азије a и на острво Родос. У овом чланку не мислим да изнесем Омер-пашину политичку и пацификаторску улогу у Босни, него ћу инзнијети неколико, до сад непознатих момената из његова живбта у Босви, на основу грађе из бечких архива. ПРВИ САСТАНАК ОМЕР-ПАШЕ ЛАТАСА И АУСТРИЈСКОГ ГЕНЕРАЛНОГ КОНЗУЛА Дра АТАНАСКОВИЋА По свршеном послу у Сарајеву, гдје je сакупљеним претставницима босанско-херцеговачке аристокрације очитао лекцију_\и онако театрално наступио приликом читања царског фермана на ca­ pa јевекој Мусали, Омер-паша je допутовао у везирску резиденцгију, Травник. Ту, у Травнику, боравио je аустријски генерални тсонзул Др. Д. Атанасковић, из чијих извјештаја и знамо о овом састанку. Омер-паша Латас je с војском и пратњом стигао у Травник 30 августа 1850 год. Др. Атанасковић je послао у сретањг Омер-паши свог провизорног канцелара Враниданина, да сераскера поздрави, зажели му добродошлицу и затражи пријем за свог шефа. Састанак je заказан за сутри дан, 31 август, у 9 чассва прије подне. Омер-паша je примио генера^ног конзула у дрпеном павиљону, пред којим су логорозале његове трупе у шаторима и изшао му у cvcneT до степрница. У салону mv ie понудио да сједе на канапу a он je сјео у фотељу према њему. Разговор и опхођење Омер-пашино према аустриском конзуларном претставни.ку у Босни било je- пријатељски и сусретљив. Разговор je вођен на њемачком језику, коме Омер-паша бијаше врло Р’°тпт. Tn-’i-’o ie nvna лва сата. Ta i се разг^воо, углавпом кретао око Омер-пашине мисије v Босни, 3P,4nlspH^v ор^поама. нд основу познатог Голхаргкпг уртчтцрпчгћт од 1839 год. no административном vpeheHiv земље. Омер-паша ie изјазчо лч ције лој Босни претстоји потпуно ново административно уређење. У споразуму с везиром Хафиз-пашом и Земал>ским управним савјетом, Омер-паша ie направио Порти предлог да Сарајево умјесто Травника буде средиште провинције. Одлука Порте ни- 2 5 2 ------------------ ----------------- je још стигла али je сераскер изјавио да ће валија у сваком случају провесвч зиму у Босни, гдје ће свакако боравити и генерални конзул na ће тада имати прилике да се боље упознају. Омер-паша je, даље, изјавио да ће Порта морати полако и опрезно поправљати из политичких разлога положај хришћана да не би онерасположила муслимане у чијим се рукама налази главна снага и заштита државе. Пошто се дотакао и своје мисије у Бугарској гдје je угушио устанак, помаган од Руса, Омер-паша ie ором ппиликом изнио неколико момената из своје младости. Омер-паша се родио у Јасениди код Плашког у Огулинској регименти. Школу je учио у Госпићу и са мајором Кнежићем радио на изградњи пута преко Велебита. Послије катастрофе свог оца, који je као управни официр био затворен, Омер-паша je пребјегао у Босну и покушао да нађе орећу у Турској. Др. Атанасковнћ примјећује да j e сераскер (маршал) Омер-паша том приликом говорио у великом повјерењу и тоном човјека који жели да се оправда за оно што je учинио. Ту je генерални конзул алудирао на ранији Омер-пашин живот у аустриској служби, сматрајући га ренегатом. Ha овом састанку Омер-паша je много говорио о југославенској пропаганди и о њеним настојањима да обрађује своје сунарднике у Босни. За доказ свој*1х тврђења. навео je тон писања југославенских новина које излазе у Загребу, које он стално чита кчо и »Аугсбуршке новине«, »Нземачки Лојд« и »Журнал де Фрадкфурт«. Напослетку, Омер-паша je додао да су му Руси нудили да пређе у њихову службу, алн je он одбио, не хотећи да буде незахвалан поема По'рти, чији je сталан досљедан непријатељ Русија. О овом састанку, описаном у главним потезима, Др. Атанасковић ie извијестио министра вањски.х послова, кнеза Шварценберга, 31 августа 1850 год.1) ОМЕР-ПАШИНА ПОРОДИЦА У својој дугој и славној војничкој каријери Омео-паша je 1844 год. лошао v Влашку, као командант турских трупа. У Букурешту \џ чешће боравио и ту се оженио једном Ердељком из породице Симонис. Поиликом састанка са Генералиим конзулом, од 17 октобра 1850 у Сарајеву, Омерпаша га ie обавијестио о својим породичним поиликама. Ha том састанку Омер-паша показа Дру Атанаскорићу портре своје осмогодишње кћерке која ie већ вјерена са сином Фуад-ефендијилич. Она се налази у Битољу под надзаром своје васпитачице, неке Баваркиње и већ говори добро љемачки и. VMHie лијепо да чита и пише. Омер-паша je изоазио жељу да CBoiv кћерку пошаље у Беч ла ге усавоши у вагп!итању. Нагласио ie да ће, ако m v прилике то дозволе, лично пратити кћерку на nvTV ло Беча. Очито ie да ie Омер-паша хтио да CBojoi кћерки да европско васпитање'. Овдје се налази, вели гемерални конзул, и Омеп-пдтпина супруга, позната Симонис из Ердеi) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1850 — № 51. �ља. Она je са својим братом извела концерте у Букурешту и једном приликом, за вријеме концерта упознала се са Омер-пашом. Из тог познанства je дошло до женидбе. Омер-пашин шура Симонис доиутовао je овдје недавно из Беча преко Брода у пратњи госпође Гол, мајке овдашњег војничког шефа-љекара, ренегата Вели-бега и.једне собарице. Симонис je дсннио Омер-паши један пар кочија (Ег brachte ein Рааг Kaleschen fiir Omer-pascha mit). Он je на путу имао много неприлика са полицијом у Пешти, која га je сматрала за компромитованог ренегата. Омеп-пашима супруга се ги^ччно вози у кочијама кроз град са госпођом Шредер, супругтом капелника Шредера, кога je Омер-паша ангажовао за своју музику још у Букурешту. Народност Шредерове супруге генералном конзулу није позната, jep се у конзулату није уопште јављала. Домаћи живот у Омео-пашиној пооодипи ie удешен no европеком узору, што овдашњи муслимани, a нарочито они из непосоедне Омер-пашине околине, врло нерадо глелају.2) Омер-пашин шура се ниие дуго задржао уСарајеву, него je отпутовао v Битољ. У Омер-пашиној армији, која, иначе, није била многобооша, бчлр- je много бјегунаца из Аустрије, напочито Мађара и Пољака, који cv пребјегли у Турску послије сЛом^ мађарске револуцш'е 1848 год. Тачан број ових бјегунаца у Омер-пашиној армиги. нше се.знао. Hainojije ее говорило да je њих било 4.000, a доцније 800 и да су сачињавали т. зв. »Mvrvron табол«. У те nncbpe иије вјеоовао ни сам генерални конзул, к<уи je, иначе, водио строго pa­ nirao п н-.ччл и ста^но обавј^штавао своју в*аду. О њима се повео разговор једном између Омерпаше и. генералног конзула и Омер-паша je тђрдио ла v његовој армији нема више од 90 аустријских бјегунаца. Један од такв-их емигоаната био ie и Омер-пашин сестоић ТеуЛик-бег. По свим знацима, велч генерални конзул као и no пашиној ичјави он ће прећи на ислам. Осим промјене свог имена у Курану га стално подучава један еЛендија. Церемон1И1 ал превођена v Ислам у новије вријеме није тако строг. Теуфик-бег очекује ускоро из Цариграда именовање за мајора. Његов отац бијаше, како je још раније јавио својој влади генерални. конзул, л>екар код Огулинске регименте и то код плашке компан-ије. гдје се још налази његова мајка и сестра. Омер-паша je отпутовао са својом гупругом и еестоићем v Херпеговини, 17 (ћеблуара 1881 год. Ha nvTv je Омер-паашина суплупа јахала на коњу, одјевена као муглиманка. Своју протестантску Bijepv она кије мијрњала.8) Омер-паша je био човјек ко ји ie често обнав. љао C'Roi хзшем. ie еа jrovror nvTa v Коа јчhv , у прољеће 1881 год.. послао v ceni хара'» v Тпдчник 18 -голи 1ттњу дјевожу из Кост« јнипе. Ona je била кНепка неког аугтоискотг оЛипипа. капета«а у шаЈкашком батаљочу. Она ie то°б^ла да буде дпужбенииа госпоће Симонис (Саиде)А По а) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, № 98, 1850. 3) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo. 1851, № 79. ♦) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1851, № 200. једном доцвијем извјештају се види да се ова нова дама у Омер-пашином харему звала Аугустина Мирић из Костајнице. Изгледа да се у Травнику сконцентрисала цијела Омер-пашина породица. Почетком марта допутовале су из Ердеља преко Брода у Травник мајка и cecTipa Омер-пашине супруге.5) СЛИКАР КАРАС Генерални конзул je извијестио кнеза Шварценберга 7 марта 1851 год., између осталог, и о том да Карловчанин, сликар Карас борави у Травнику, иде у црвеном фесу и у илирском костиму.®) У свом извјештају од 5 јула 1851 Атанасковић о сликару Карасу пише слиједеће: »У Травнику се налази сликар Карае из Карловца да »славенског јунака« Омер-пашу портретира за загребачку Илирску Матицу. To je скоро било и објављено, ако се не варам, и у загребачким листовима. Познати Иван Кукуљевић, хрватски књижевник и утицајан члан Матице ја.ко се интересује за речечог »славенског јунака«, Омер-пашу и жели да добије његов животопис. Мени ie поодавно о том писао и ja сам његову жељу једном приликом саопштио Омер-паши. који му одговори да ће се он тиме бавити, чим буде за то имао времена a мораће да га ^sa то нађе.°) У свом извјештају од 16 маја 1852 год. о Каpacv Др. Атанасковић пише ово: »У прошлој години имао сам част да јавим да je сликар Карас лошао из! Загоеба у Травник no налогу Матице Илирске да портретира »словенског јунака«, Омерпашу и да впши археолошка испитивања. Kapao, у највећој мјери аљкав и лијен, млад човјек. борави већ читаву годину у Травнику, a касније у Сарајеву, у Омер-пашиној кући, гдје, поред беспланог стана и хране, прмма мјесечну плату од 1.500 пиастера. Он подучаје у цртању Омер-пашину кћерку и њене другарице. Једва je могао да у ором дугом времену доврши Омер-пашино поnocie ч прије два дана je отпутовао преко Загреба у Беч, да га да литографисати у више примјерака. Он ће се опет повратити Омер-паши у Цариград.8) Из ОВ.ИХ извјештаја о сликару Карасу сазнајемо да je интересовање за Омер-пашу, кога су звали »словенским јунаком«, било велико и да je он од на'истакнутије научне установе v З^гоебу. Матице Илирске«, био послан да портретира Омерna-niv. И оно nonocie. које «ам претставља нашрг новог Личанина са брадом v фесу, рад je Карасов. Даље, јасно се види да je Омер-паша имао развијен смисао за лијепо и хтио да, поред задовољења личне сујете, научи своју кћерку, a уз њу и њене другарице сликарској умјетности од једног признатог сликара. Хамдија Капиџић 5) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1851, N« 117. •>) Ibiđ. 7) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1851, N» 263-а-б. s) Државни архив у Бечу, Tiirkei VIII, Pracsid. N2 1852. 253 �S e lo , n j e g o v i l j u d i i p o t r e b e Savez zdravstvenih zadruga u Beogradu priredio je u vre­ menu od 10 do 31 oktobra izložbu sela, na kojoj su uzele učešća mnoge zdravstvene zadruge — njegove članice. Izložba je vanredno uspjela i može se s pravom reći, da je to bila jedna od najuspjelijih i najinteresantnijih izložbi, koje su u posljednjih nekoliko godina u Beogradu priređene. Samo, nažalost, moramo konstatovati, da je bila veoma malo posjećena. Beogradsko društvo i ovoga puta je dokazalo, koliko ga malo interesira selo i prilike koje vladaju u njemu. Seljaci su mi tvrdili da su njihovu izložbu posjetili najvećim dijelom seljaci, koji su zaposleni u Beogradu. Došli su da vide šta rade njihovi zemljaci i da im svojim interesovanjem dadu još više volje i potstrijeka da ustraju u takvom teškom ali veoma korisnom radu. Uređaj izložbe me je zadivio. Bez pretjerivanja mogu reći da je to jedna od najinteresantnijih izložbi koje sam do danas vidio. Dokaz tome je i velika spomen knjiga u kojoj su zabi­ lježena mišljenja o izložbi, posjetilaca, koji su je pomno raz­ gledali. Tako jedan od njih piše: »Izložba je vanredno uspjela. Zadivila me je i dala mi još više volje i potstrijeka za rad na selu. Šteta je i čudo, da je nisu posjetili beograđani, a naročito bogatiji. ;* « Drugi opet iznosi mišljenje o radu zdravstvenih zadruga pa zaključuje: »Rad zdravstvenih zadruga je ne samo potre­ ban i koristan nego i neophodan za ekonomski, kulturni i socijalni preporod našeg sela i seljaka. Bez ovog i ovakvog rada zdravstvenih zadruga, ne može se zamisliti napredak sela a time i same države. Agrarna država počiva na selu. Zato osnažimo selo da bi imali snažnu i imućnu državu«. Izložba je bila smještena u više odjeljenih prostorija u Miloša Velikog ulici do Ministarstva socijalne politike i narod­ nog zdravlja. U prvom odjeljenju izloženi su fotografski snimci domova zdravstvenih zadruga u Đakovu. Lazarevcu, Rgovu Lugu, Stublinama, Banjanima i mnogih drugih. Zatim raznih higijen­ skih objekata, koje su podigli i izgradili vrijedni omladinci, članovi zadružnih odjeljaka: česme, uređena đubrišta, higijen­ ski nužnici, staje itd. Tu je smještena i velika bista pok. Dr. Gavrila Kojića, osnivača zdravstvenog zadrugarstva, a na suprotnoj strani, improvizirana je jedna velika otvorena knjiga, u kojoi je zapisan historijat zadružno-zđravstvenog pokrete: prva zdravstvena zadruga osnovana je 25 novembra 1921 godine. Savez zdravstvenih zadruga osnovan je 8 jula 1922 godine, kao i ostali značajni datumi u radu zdravstvenih zadruga. Na velikim tabelama, statistički je prikazano brojno stanje članstva i njegov vremenski priraštaj. Prema toj statistici, jedna zdravstvena zadruga broji prosječno 513 članova, dok jedna zemljoradnička broji svega 58 članova, dakle skoro za deset puta manje. Prirast u brojnom stanju članova od 1923 do 1935 godine iznosio je, zdravstvenih zadruga 880%, a kod zem­ ljoradničkih zadruga 120%. Iz ovog pregleda jasno se vidi da razvitak zdravstvenog zadrugarstva, s obzirom na brojno stanie članstva, prevazilazi napredak, koji su učinili drugi oblici zemljoradničkog zadrugarstva. Jednom interesantnom skalom prikazano je učestvovanje u zdravstvenim zadrugama, s obzirom na profesiju članova. Pre­ ma toj skali, zemljoradnici i radnici zastupljeni su sa 88.54%, dok svi ostali sa 11.46%. Iz ovog se može zaključiti, da su zdravstvene zadruge pretežno zdravstvene ustanove zemljo­ radnika. Skalarno je prikazano učestvovanje u zdravstvenim zadru­ gama i s obzirom na imovno stanje članova. Po toj skali 67% zadrugara imaju posjed od 2 ha; 16.07% od 2 do 5 hektara; 12.18% od 5 do 10 hektara; 7.24% od 10 do 20 hektara, a svega 2.17% članova imaju posjed od preko 20 hektara. Iz ovog se vidi da su zdravstvene zadruge najvećim dije­ lom ustanove malog seljaka i poljoprivrednog radnika, kome je od najveće potrebe zdravstvena i ekonomska pomoć i zaštita zdravstvenog zadrugarstva. N a ovom mjestu prikazan je i brojni prirast zdravstvenih zadruga kao i prirast njihovog članstva i kapitala uplaćenog na ime udjela. U 1923 godini bilo je 15, u 1927 godini 27, a u 254 ----------------------------------- j I I | 1936 godini 116 zadruga. Broj zadrugara iznosio je u 1923 godini 5251 zadrugara, u 1927 godini 11.650 a u 1936 godini 51.337 zadrugara. Uplaćeni udjeli iznosili su u 1923 godini Din 6.075.—, u 1927 godini 479.059.— dinara, a u 1936 godini 1.574.038.— dinara. U drugom odjeljenju je slikovito, pomoću mnogih foto­ grafskih snimaka, .-crteža, grafikona i raznih tabela, prikazana ishrana seljaka, način spravljanja jela i sve što je u vezi s tim. Isto tako prikazan je i život na selu. Svim izloženim sredstvima jasno je istaknuto, da je ishrana seljaka jednolika, jela slaba i slabo spremljena, a u selima pasivnih krajeva i nedovoljna. Jelo se spravlja na otvorenim ognjištima, u nehigijenskim posu­ dama, a jede se iz istog suda. U mnogim selima, u izvjesno doba godine, nema ni toga, pa se gladuje. U vezi s tim i vode su često slabe. U ravnici je voda rđava, bunari su nehigijenski. Cesto puta su kopani blizu nužnika i đubrišta, tako da se voda miješa sa mokraćom i osokom. U selu se živi skroz nehigijenskim životom. Stanovanje je nezdravo. U mnogim kućama nema patosa ni kreveta. Kuće su male, mračne, vlažne i skroz nezdrave. Nužnika ili nema ili su nehigijenski. Dvorišta su tijesna i zapuštena. Porođaji se vrše u nevjerovatno nezdravim prilikama. Odojčad, a naročito mala djeca, slabo se hrane i njeguju. Zato je opšta smrtnost velika. U 1934 godini rađano je u Jugoslaviji dnevno 1237 djece a iz dana u dan umriješe 681. U posebnoj tabeli prikazana je smrtnost odojčadi, procen­ tualno po banovinama u 1934 g. Vrbaska ban. 8.5%, Drinska ban. 9%, Primorska ban. 14%, Zetska ban. 9.5%, Vardarska ban. 9%, Beograd 9%, Dunavska ban. 10%, Moravska ban. 7.5%, Savska ban. 14.5%, i Dravska ban. 8%. U mnogim selima Dunavske i Savske banovine umire svako treće, a u većem di­ jelu države, svako šesto dijete, već u prvoj godini života. Alkoholizam je suviše česta pojava u našim selima. Jednom velikom manom prikazana je rasprostranjenost najtežih bolesti, po banovinama. Prema toj tabeli rasprostra­ njene su: Trahom: u pojasu kroz sela niz Muru, Dravu, Dunav. Crevne bolesti: haraju po selima ravnice. Pjegavac: Dunavska, Vrbaska, Primorska i Zetska banovina; Tuberkuloza: u pojasu Dravska, Savska, Vrbaska, Dunav­ ska, Zetska i Vardarska banovina. Kolikog je maha uzela ova opasna bolest najbolje se vidi po tome, što svaki peti čovjek umire od tuberkuloze. Endemički sifilis: Vrbaska, Drinska, Primorska, Zetska i Moravska banovina. Malarija: Primorska, Zetska i Vardarska banovina. Godišnje 600 do 800.000 boluje od malarije. Ona sputava privredni ži­ vot u selima. Od 6.000 ljekara, koliko ih danas imamo, 5.200 rade u gradovima dok svega 800 rade na selima. Znači, jedan ljekar otpada na 4.000 građana, a na 15.000 seljaka. Prema tome, na liječenju i sujbijanju ovih bolesti na selima, usljed ovako malog broja ljekara, nije se moglo mnogo učiniti. U zasebnom odjeljenju, mnogobrojnim grafikonima, ta­ belama, fotografskim snimcima i raznim modelima prikazan je rad zdravstvenih zadruga na zdravstvenom, kulturno prosvjet­ nom i privrednom podizanju sela, i iznešeni su uspjesi, koji su u tom smislu postignuti. Raznim napisima na zidovima , istaknut je značaj i program zadružno-zdravstvenog pokreta: Zdravstveno zadrugarstvo je najbolja zaštita zdravlja; zdravstvena zaštita na selu je teška ali je moguća; liječenje ne smije biti jedina mjera za bolje zdravlje; podižimo zdravlje sela zz njegov bolji život. Jednim ukusno izrađenim i veoma interesantnim reljefom, prikazana je zdravstvena služba zdravstvenih zadruga. Bolesnik ne treba više ići 36 km do ljekara, jer se ambulanta i ljekar zdravstvene zadruge nalazi u samom selu ili u centru područja zdravstvene zadruge, da svima članovima zadruge budu jed­ nako pristupačni. �I kadar ljekara zdravstvenih zadruga danas je priličan. Zdravstvene zadruge su u 1936 g. imale 75 zadružno-zdravstvenih stanica, 85 zadružnih ljekara i 65 zadružnih apoteka. Mnogobrojnim fotografskim snimcima prikazan je zdrav­ stveni nadzor i liječenje u zdravstvenim zadrugama: ispitivanje krvi, redovan pregled školske djece, pelcovanje, rad na sana­ ciji sela itd. U 1922 g. izvršeno je 8.477, u 1927 god. 19.307 a u 1956 g. 74.869 ljekarskih pregleda. Vrijednost izdatih lijekova iznosila je u 1923 g. Din 119.949 u 1927 god. Din 739.882, a u 1936 g. Din 1,439353. U 1937 g. pregledano je 16.594 školske djece. Rad na suzbijanju akutnih zaraznih bolesti sastojao se iz cijepljenja protiv tih bolesti i obilaženje kuća od strane za­ družnih ljekara. Ove godine cijepljeno je 12.575 lica. Na jednoj velikoj tabeli ispisan je program zadružnozdravstvenog pokreta: Zdravstvene zadruge približuju ljekara selu i seljacima; ошо. gućava liječenje i ekonomski najslabijem; podiže zdravstvenu svijest i osposobljava seljaka za podizanje sela; izvodi celishodnu zdravstvenu .zaštitu: 1) stalnim ljekarskim nadzorom, 2) savjetom porodilja, 3) zaštitom male djece, 4) zaštitom škol­ ske djece, 5) suzbijanjem tuberkuloze, 6) suzbijanjem akutnih zaraza, 7) zdravstvenim prosvjećivanjem, 8) asanacijom kuće i okućnice, 9) poboljšanjem ishrane. U zasebnom odjeljenju izloženi su fotografski snimci, sta­ tistike, mape i razna druga sredstva, kojim je prikazano teško stanje našeg sela u pogledu njegove prosvjećenosti. U istom odjeljenju izloženi su i narodni lijekovi, koji ne liječe, ali ih narod zbog neprosvijećenosti i neznanja kao lijekove upo­ trebljava. Zidovi ovog odjeljenja također su ispisani velikim napisima u kojim se izražava vejika važnost prosvjećivanja sela: Zbog prosvjetne zaostalosti gubimo milijarde narodne imovine; pi­ smenost je uslov za bolju prosvjećenost; neprosvjećenost i neznanje susrećemo na svakom koraku. U ovom odjeljenju izložene su razne »ljekovite« trave i predmeti koje seljak pri svom primitivnom liječenju upotreb­ ljava. Tu su trave: zvečak, dobričevac i hajdučica — za stomak; divlja rotkvica — od crnog prišta; povratić — kad kod krave nestane mlijeka; čuvar kuća — od uha, turske kaloper — od bubrega itd. Zatim predmeti: voda sa ugljevljem — od uroka; potkovica — za dobar san; bijeli luk — da ne dolazi noću vještica djetetu; limun sa tucanom ljuskom — za gonoreju; kreketuša u rakiji — od malarije; plavi kamen — od kožnih bolesti; šfćer — za srce; crna kafa, strugotina od kajiša i paučina — za rane i dr. Za izazivanje pobačaja, upotrebljavaju se: vreteno, kukurjek, jorgovan, guščije pero itd. Pričali su mi seljaci, a to su zabilježili i neki beogradski listovi, da se jedna beogradska dama, pregledajući izložene trave i predmete, kojim se prosti narod liječi, interesovala, gdje se izložene »ljekovite trave« mogu nabaviti. Na to joj je seljanka — zadrugarka odgovorila, da izložene trave ne liječe i da ih narod zbog neznanja i neprosvjećenosti upotrebljava. Prigodnim kartama i grafikonima prikazana je neprosvje­ ćenost našeg seljaka. Mnoge škole su prenatrpane i nezdrave. Nepismenost u našim selima iznosi često 70%. Odnos pismenih i nepismenih procentualno, po banovinama, prikazan je jednom prigodnom tabelom: pismenih nepismenih Vrbaska banovina 27.40% 72.60% « Drinska 62.11% 37.89% « Primorska 42.54% 57.46% « Zetska 66.04% 33.96% « Vardarska 29.14% 70.86% « Moravska 61.95% 38.05% « Dunavska 89.13% 10.87% « Savska 27.67% 72.33% Dravska 94.46% 5.34% « Još jedno zasebno odjeljenje posvećeno je prosvjećivanju sela. Tu je izložen propagandistički materijal: razni letci, bro­ šure, listovi, izdanja Saveza i dr. Na zidovima su napisi slije­ deće sadržine: Prosvjeta traži dug i naporan rad; prosvjećivanje je temelj napretka; bez saradnje naroda, nema prosvjete; bolja prosvjećenost — bolji život — bolji čovjek. Na ovom mjestu prikazan je rad zdravstvenih zadruga na prosvjećivanju sela. Prosvjećivanje seljaka, zadruge izvode raznim sredstvima kao što su: zadružni film, tečajevi (analfabetski, poljoprivredni, higijenski, domačićki, za njegu djece i :D ra g a o m la d in o ! ■ Tebi se obraća pažnja sviju, jer na tebi svijet ostaje. Ti si naša uzdanica i nada. Od tebe očekujemo sve više, ljepše i bolje. Od tebe očekujemo tako i napredak u radu i štednji. Jer samo pomoću rada i štednje svijet na­ preduje. Samo radom i štednjom osiguraćeš sreću i napre­ dak sebi i svojoj domovini. Zato — radi i štedi! Ugledaj se u pčelice koje slogom i radom grade saće kao svoju uštednju za teške dane. Radi i Ti tako! Štedi već u svojem malenom gospodarstvu — u odijelu, obući, škol­ skom priboru i u mnogim drugim stvarima koje Ti daju Tvoji mili. Čuvaj to pažljivo, jer je to storeno trudom i jer se novo može stvoriti samo trudom. Trošeći nepaž­ ljivo trošiš nerazumno trud i" vrijeme svojih milih, i tako ne mogu ni drugi da štede. Zato štedi! Ne omalovažavaj i ne troši nerazumno niti jednu paru! Čuj što veli polj­ ska pjesnikinja Marja Konopnicka: Poštuj, dijete moje drago U malom zrnu buduće blago, Buduće rijeke u kaplji maloj I milione u pari svakoj.. Štedi dakle i ulaži korisno svaki dinar u štedionicu! Ne treba mnogo da ulažeš, ali ulaži postojano, malo pomalo. I to je dosta. »Zrno do zrna — pogača, kamen do kamena — palača«. Štedeći malo pomalo steći ćeš napokon lijep imetak koji će ti u starosti ili nevolji do­ bro doći. Uvijek se može štedjeti kad se hoće. Mnogi i mnogi ljudi, koji su čuveni sa svojega bogatstva, bili su u svojoj mladosti veliki siromasi. Radeći marljivo i šte­ deći oni su sve više napredovali, sve se više bogatili i najzad su postali slavni. Tako je veliki američki milijar­ der Carnegie u svojoj mladosti bio veliki siromah, živeći od svoje male radničke plaće, ali je radeći marljivo i štedeći s vremenom postao tako bogat da su mu pripa­ dali mnogi neiscrpljivi rudnici, velike željeznice, cijele flote brodova itd. Ali Carnegie ne bi bio nikada tako bogat, da nije štedio i pazio na svaku paru. On nije pušio, nije pio, nije se nerazumno zabavljao niti se gurao na prva mjesta koja se skupo plaćaju. On je ostao uvijek skro­ man, a kad je već stekao milijarde, onda ih je dijelio u dobrotvorne svrhe i tako je postao u cijelome svijetu sla­ van. Evo to se sve pomoću štednje i rada može postići! Imaj to pred očima, draga omladino! Živi i radi tako pa ćeš koristiti sebi i svojim, svojoj domovini i cijelome čovječanstvu! dr.) izložbe (domaćićke, poljoprivredne, higijenske), izdavanje knjiga, listova, brošura, časopisa i dr. U jednom prostranom odjeljenju prikazano je stanje po­ ljoprivrede, stočarstva, voćarstva i drugih grana narodne pri­ vrede. Ovdje su iznešeni rezultati rada zdravstvenih zadruga u pogledu unaprjeđenja narodne privrede. Ciframa i grafikonima ocrtan je težak problem našeg sela — problem nedostatka, ziratnog zemljišta na selu, koji je danas, sa svim svojim lošim posljedicama, naročito ističe. I ako smo pretežno agrarna zemlja, u kojoj se 80% cjelo­ kupnog stanovništva bavi zemljoradnjom i treba da od iste živi, ipak više od 50% zemljoradnika nije u stanju da na svom pod­ ručju proizvede ni toliko, koliko mu je za ishranu potrebno, nego mora da kupuje hranu, tj. upućen je na rad pod nadnicu. Posjedi su naši pretežno mali — atomizirani. Od ukupne površine ziratne zemlje, 80% seljaka imaju manje od 4 ha, dok 20% uopšte nemaju zemlje, nego obraduju tuđu. Prema sta­ tističkim podatcima 95% poljoprivrednih porodica posjeduju 49% od cjelokupne površine, dok ostalih 5% posjeduju ostalih 51% zemljišta. Od prve kategorije posjednika, čitavih 78% imaju svega do 2 ha obradivog zemljišta. Na svakom takvom malom gazdinstvu živi prosječno 5 duša, a prosječni prihod po jednoj glavi takvog posjeda u najboljem slučaju, ne iznosi više od 1000 dinara godišnje. Prema svemu tome, posjed našeg poljoprivrednika nije samo mali, nego je u najvećoj mjeri i nedovoljan. Naš zemljoradnik je oskudan sa ziratnim zemljištem. 255 �Cjelokupna površina zemljišta naše države podjeljena je ovako: oranice 30% ,šume 30%, pašnjaci 20% i neplodno tlo 20%. Od 15 miliona stanovnika naše države 12 miliona živi ne­ posredno a 3 miliona živi posredno od zemljoradnje. Naš seoski posjed je poslije Bugarske, Grčke, Italije, najopterećeniji seoskim stanovništvom, jer na 100 ha ziratne zemlje živi 120 duša. Uz to treba spomenuti i 200.000 poljoprivrednih radnika, koji nemaju svoje zemlje već obrađuju tuđu. I prosječan prinos zemlje je nedovoljan. Prinos našeg seo­ skog posjeda kreće se do 1.000 kg po 1 ha, dok se kod drugih evropskih zemalja prinos kreće između 1.700 i 2.400 kg na 1 ha zasijane površine žitaricama. Zbog nedostatka ziratnog zemljišta i tako malog prinosa, više od polovine poljoprivrednog stanovništva mora stalno, svake godine da kupuje hranu. U ovom odjeljenju prikazan je rad zadružnih omladinskih odjeljaka na unaprjeđenju poljoprivrede, stočarstva, voćarstva i ostalih grana narodne privrede. Naročita pažnja posvećuje se racionalnom podizanju voćarstva. Tu su omladinci iznijeli i svoj program rada u tom pravcu: 1) podižemo pravilno voć­ njake i razumno iskorišćujemo zemljište u njima; 2) borimo se protiv biljnih bolesti i štetočina svim sredstvima; 3) zavodimo plodored. U jednom dijelu prostorije, pomoću raznih fotografskih snimaka, prigodnih crteža, tabela i popularnih izreka, prikazan je primitivan način obrađivanja zemlje, a naročito primitivno uzgajanje voćnjaka. Tako je prikazano kako se još i danas »mot­ kom bere voće« pa se zaključuje — »ko sa motkom voće mlati, mora skupo da ga plati«. Zatim je prikazano na kakav način primitivan narod zaštićuje svoje voćnjake pa se pita: zar »flaša na grani«, vinograd da brani. Korov na njivi na tvoj račun živi; ne pripremljeno sjeme za sjetvu, donosi samo štetu; hljeb glavičave pšenice, štetan je po zdravlje; njiva bez plodoreda, gotova je bijeda; usred ljeta voćnjaci bez lista, na svakoj gran­ čici gusjenic trista. N a kraju se zaključuje da su neprosvjećenost i neznanje glavni uzročnici teškog ekonomskog stanja našeg seljaka. I za poljoprivredu je potrebno znanje. Zdravstvene zadruge, putem svojih omladinskih odjelaka, napravile su u smislu unaprjeđivanja privrede svojih članova, zaista jedan velik korak. To se moglo vidjeti i po onim mnogo­ brojnim zemljoradničkim proizvodima, pojedinih zadružnih omladinskih odjeljaka, koji su u ovom odjeljenju bili izloženi. Razgledanjem istih i uporedivanjem sa proizvodima seljaka iz krajeva gdje još ne postoje zdravstvene zadruge, može se odmah, na prvi pogled zaključiti, da je već do sada urađeno mnogo na unaprjeđenju seljačke privrede, a to samo zahvaljujući radom zdravstvenih zadruga. Zdravstvene zadruge učinile su, u po­ gledu unaprjeđenja privrede, samo za nekoliko godina mnogo više nego što je učinila država i druga privatna inicijativa, od oslobođenja do danas. N a izložbi su se mogli vidjeti mnogo­ brojni proizvodi jedne važne i unosne grane privrede — po­ vrtlarstva, od kojih se mnogi još ni danas ne gaje u našim selima. Iz svega ovog mogao sam zaključiti da je zadružna omladina pravilno shvatila svoju dužnost i svojski se prihvatila rada da bi nadoknadila ono, što se do danas propustilo. Zadružna omladina danas pravilno obrađuje svoju zemlju, pravilno gaji voćnjake i uzorno odgaja svoju stoku. Rad na zdravstvenim zadrugama i zadružnim omladinskim odjeljcima vrlo je aktivan. U zdravstvenim zadro sama održana je u vremenu od 1933 do 1937 g. 253 tečaja sa 8.105 predavanja i 1450 predavanja van tečaja. Samo u 1936 g. održana su 32 tečaja za zadružnu omladinu i to: 1 higijensko-poljoprivredni u Beogradu, 28 zimskih, 1 iz vinogradarstva, 1 pletarski i 1 pče­ larski tečaj. Zadružna omladina naročitu pažnju posvećuje unaprjeđenju svoga stočarstva. Ona izrađuje higijenske staje, odabire i gaji priplodnu stoku, ne »para paučinu«, već cijepljenjem štiti stoku od zaraze. U ovakvom radu drži se načela: hoćemo bolji život i zato se spremamo da stvaramo bolji život; u zadrugare'vu smo našli lijeka i najvećem zlu — neprosvjećenosti i neznanju. Rad zdravstvenih zadruga naročito se ogleda u unaprjeđenju higijenskog života na selu, na asanaciji sela. D d 1929 do 1936 g. ukupno je podignuto 3255 higijenskih objekata, betonskih i pletanih džubrišta, komp. jama, betonskih, običnih i školskih higijenskih nužnika, septičkih jama, bunara, česama vodovoda, betonskih pojila, pumpi, staja, živinamika, zadružnih domova, 256 _______________________ kupatila, seoskih kuća i dr. Naročita se pažnja poklanja po­ dizanju zadružnih domova zdravlja i u tom pogledu učinjeno je do danas vrlo mnogo. Od 1929 do 1936 g. podignuta su 23 velika zadružna doma, a preplavljena i dograđena 3 doma zdravlja. Zadružna omladina je u ovom pogledu pokazala osobitu aktivnost. Tako su sami omladinci od 1933 do 1937 g. izradili 583 džubrišta, 546 higijenskih nužnika, 7 česama, 783 kompozne jame, preradili 271 staju, uredili 213 bunara, izradili 9 novih i preradili 240 starih živinarnika. Pored izrade ovakvih objekata, omladinci su obavezni da higijenski vode kuću, dvorište, staje i dr. U ovom pogledu, omladina dobiva potrebna uputstva a kontrolu vrše poljopri­ vredni stručnjaci, Ijekari, nudilje i posebni kontrolni odbori. U ovakvom radu među omladinom se razvilo pravo natjecanje. U 1936 g. pregledano je 835 omladinskih kuća, od kojih je 315 higijenski potpuno zadovoljilo. Do danas je organizovano 40 omladinskih zadružnih od­ jeljaka sa 835 članova. Posljednjih godina, zdravstvene zadruge su počele sa organizovanjem specijalnih veterinarskih odjeljaka, kojima je za­ datak da vode organizovanu borbu protiv stočnih zaraza i bo­ lesti, da stvaraju bolie uslove za pravilno odgajanje i napre­ dovanje stoke. D o danas je osnovano 55 ovakvih zadružnih veterinarskih odjeljaka sa 3.045 članova. U ovim odjeljcima zaposleno je 18 honorarnih i stalnih veterinara, koji uspješno obavljaju povjereni im posao. U zasebnom odjeljku prikazan je rad ovih odjeljaka. Na zidovima su opet ispisane parole: Nema seljaku zdravlja i blagostanja, bez zdravlja njegove stoke; siromašni stočari udru­ ženi u zdravstvene i stočarske zadruge, sačuvaće zdravlje svoje stoke; gubimo svake godine milijardu. dinara, uslijed stočnih zaraza. Veterinarski odjeljak štiti i unaprjeđuje zdravlje stoke: pri­ mjenom veterinarske higijene, zaštitom stoke od zaraze, lije­ čenjem bolesne stoke i zbrinjavanjem lješeva. U god. 1936 imunizirano je od veterinara veterinarskih odjeljaka 16.196 svinja, čija vrijednost predstavlja oko 4,000.000 dinara. Uz to je cijepljeno 2979 komada goveda protiv crnog prišta. Isto tako vršena su cijepljenja stoke i protiv drugih bolesti. Dokazalo se da je obezbjeđenje i liječenje stoke u za­ drugama najmanje za 100% jeftinije nego van zadruge. Veterinarski odjeljci uspješno suzbijaju cijepljenjem i druge opasne stočne bolesti, koje u mnogim krajevima nemilosrdno haraju, kao što su: crni prišt, tuberkuloza, svinjska kuga, ko­ lera peradi i dr. Veterinarska propaganda i pouka vršene su na zimskim omladinskim tečajevima. U posljednje vrijeme Savez je počeo i sa proizvodnjom stočnih cjepiva, te je na taj način u privatnoj trgovini os:etno oborio cijene cjepivima i omogućio i siromašnim neorganizovanim stočarima da liječe svoju stoku. U posljednja dva odjeljenja prikazan je rad odjeljaka žena zadrugarki. N a prosvjećivanju žene zdravstveno zadrugarstvo obraća naročitu pažnju. Zadružno zdravstveni pokret je pravilno shva­ tio da osposobljavanje žene za higijenski život prosvjećivan'em. pretstavlja osnovni uslov za zdravstveni preobražaj sela. Otud zdravstveno zadugarstvo, već u početku svoga rada, počelo sa osnivanjem demačićkih škola. Osnivanjem posebnih odjeljaka žena zadrugarki »Zadrugarka«,zadrugarstvo je uveliko proširilo rad na prosvjećivanju žene i na njenom osposobljavanju za bolje higijensko shvatanje i bolji život u seoskoj kući. Do danas je osnovano 46 odjeljaka »Zadrugarka«, koji broje 1.642 članice. Domaćički tečajevi su važan faktor u prosvjećivanju žene. Zato je do danas održano ravno 40 ovakvih tečajeva. Domaćički tečajevi, koji se održavaju u zdravstvenim zadrugama, sa ve­ likim uspjehom sprovode u kućama učenica higijenski program odjeljaka žena zadrugarki. Prosvjećivanjem žene vrši se i drugim tečajevima. Tako je u poljednje 4 godine održano, pored domaćičkih i 50 higijenskoprivrednih, 17 za njegu odojčadi, 15 za tkanje i 3 za ukazivanje pcmoći porodiljama. O'resitijim zadrugarkama, koje svrše tečaj za ukazivanje pomoći porodiljama i tečaj za njegu odojčadi, dodjeljuje se određeni rejoni u selu, u kojim su dužne voditi nadzor nad svima zadrugarskim domovima, prijavljivati zadružnom Ijekaru svaku trudnu ženu. a svaku porodilju upućivati Ijekaru na pregled i savjetovanje. One su dužne da strogo vode računa, da �S la vn i fra n cu sk i s lik a r U in e i o Is la m u k »• (Nastavak) NAUKA Kur’an i Muhamed visoko su uzdigli nauku. Ona je najdragocjeniji kapital. Po islamskom učenju nauka je obavezna stvar svakog muslimana. Kada je čovječanstvo živilo u mraku neznanja i predrasuda u doba kada je današnja Evropa bila pri­ tisnuta gustom tminom barbarstva Muhamed upaljuje luču nauke da njome razgoni mrak i neznanje. Muhamed je rekao: »Tražiti nauku pa makar u Kini«. »Mudrost je izgubljena stvar muslimana pa neka je uzme gdje god je nađe«. »Vrlina nauke je veća od molitve«. »Na sudnjem danu mjeriće se tinta učenjaka sa krvlju boraca izginulih u borbi za Islam«. M. Casanova, profesor na College De france je rekao: »Mnogi od nas vjeruju da muslimani ne mogu shvatiti naše misli i nazore. Oni tako vjeruju, zabo­ ravljajući Muhamedove riječi: »Nauka je veća od molitve«. Pa koji je vjerski poglavica ili svećenik imao smjelosti da izreče ove značajne riječi? Ove su Muhamedove izreke simbol našeg savremenog umnog ži­ vota. Jest. To je naš današnji princip. Da li će doći u skoroj budućnosti dan, kada će svi naši pametni ljudi ovako rezonovati. Doći će vrijeme kada će se morati priznati, da je još u V II vijeku objavitelj is­ lamske vjere Muhamed svojim slobodoumnim misli­ ma bacio u zasjen Luthera i Kalvina«. Prvi muslimani pokretani Kur’anom i gornjim Pejgamberovim riječima pronesoše buktinju prosvje­ te u svim zemljama koje osvojiše. Oni za nekoliko stoljeća izvedoše duhovnu revoluciju u svijetu i ubr- se savjeti ljekara tačno izvršavaju. U ovim tečajevima su pri­ premljene tako, da mogu Ijekaru i porodilji biti od najveće koristi pri porođaju u seoskoj kući. Zaštita trudnih žeha odnosi se u 1936 god., na 630 slu­ čajeva. Ovakva zaštita obuhvata istovremeno i potrebnu spremu za porođaj kao i njegovanje majke i novorođenčeta poslije porođaja. Zaštita odojčadi obuhvatila je u 1936 g. besplatno savjeto­ vanje i Ijekarsku pomoć za 2.410 odojčadi, ne uzimajući u obzir rad u ovom pogledu, žena zadrugarki, spremljenih za ukazivanje ovakve pomoći. Na zidovima odjeljaka gdje je zastupljen rad žena zadru­ garki, ispisani su postulati i program odjeljaka »Zadrugarka«. Biti zadrugarka znači biti dobra mati i dobra domaćica; mnoge humke ponikle su zbog neznanja matera; samo prosvjećena žena podiže sa uspjehom zdrav naraštaj. Zato su seoske žene tako ponosne što su organizovane zadrugarke. U pomenutnm odjeljenjima izloženi su mnogobrojni um­ jetnički i ukusno izrađeni ručni radovi žena zadrugarki i to svakog odjeljka posebice. Uređaj ovih odjeljaka, kao i izloženi radovi, fotografski snimci i modeli higijensko uređenih kuća žena zadrugarki, na prvi pogled pružaju Vam dokaze, da se u popravljanju uslova života na selu radom zdravstvenih zadruga, osjeća veliki napredak. Naše zapušteno bosansko selo, tako željno očekuje ovakav rad. Da li će se naći neko, da mu u ovom pomogne... B e o g r a d, 10 XI 1937 g. Ing. BUJUKALIC HAJRUDIN zašc točak kulturno-historijskog razvitka čovječan­ stva. Muslimani izgradiše most koji spaja antičku kulturu sa današnjom evropskom. Alkoholni problem — alkoholizam i borba protiv njega stoji u središtu savremenih problema. Ovome problemu posvećivali su posebnu pažnju mnogi ev­ ropski i američki mislioci i pisci. Među poznate antialkoholne borce spada i Masaryk. Za njega je alko­ holizam ne samo socijalno-higijensko nego isto toliko i etičko pitanje. Zapadu je trebalo trinaest vijekova da nakon gigantskih uspona nauke povede borbu protiv opojnih pića. Kur’an i Muhamed u sedmom vijeku ustali su protiv alkoholizma i upozorili ljude na mnogostruku štetnost ovoga zla. Islam je zabranom opojnih pića i širenjem trezvenjačke ideje učinio ogromne usluge kulturi i napretku čovječanstva. Za­ branjujući opojna pića, hazardne igre i prostituciju Islam je kroz svoju dugu historiju izgrađivao tip višeg čovjeka. Ističući da je alkoholizam jedna od najopasnijih socijalnih bolesti koja razara savremeno čovječanstvo Nasiruddin kaže: »Tačno je da je jedini Muhamed ukazao na razarajuću djelatnost alkoholizma kao i na pustoš koju stvafa u ljudskim dušama. Muhamed je objavio rat alkoholu, potpuno ga zabranio i u borbi protiv ovog demona postigao ogromne uspjehe. Mu­ sliman koji se ne drži kur'anskih zapovijedi o neupotrebi opojnih pića krši vjerske propise«. Nasirud­ din je ubij eden da vjerski propisi o apstiniranju više djeluju na alkoholičara nego zemaljski zakoni. Zato su dokaz S. A. D. gdje su se rezultati prohibicije pokazali tek nakon više godina. Mnogi alkoholičari muslimani — kaže Dinet — samo pod snažnim utjecajem vjere koja strogo zabra­ njuje opojna pića napuštaju alkohol i postaju trezve­ njaci. Naučna medicinska otkrića koja neprestano do­ kazuju razarajuću djelatnost alkohola na fiziološku i psihičku strukturu čovjekovu kao i trezvenjački po­ kreti samo utiru teren za prodor islamskih doktrina na Zapadu. (Nastaviće se) - Mustafa Busuladžić 257 �Потреба штедње у домаћинству Прошло je вријеме великих и честих зарада, »лудих napa и још луђих шићара«, и једино још помоћу штедње у породицн, у домаћинствмма, проценат улога у нашим штедионицалт могао би се попети на завидну висину. A баш ту, у нашим домаћинствима не штеди се чак ни онда кад би се без великих тешкоћа, често без и најмањег одрицања могло штедити и на тај начин видно помоћи стварању наших националних капитала. За доказ да je апсолутно тачно, узмимо једаи од најнепобитнијих примера: Листу ратних богаташа. . . Сјетимо се њиховог благостања из 1919 и 1920 године, na га упоредимо са њиховим данашњим стањем . . . Брзо ћемо се увјерити да није узалуд речено: »Како дошло тако прошло!« . . . Мало их се одржало у некадашњем сјају: већина већ одавно грца у дуговима. Једна no једна драгоцјенсст тоне у незајажљиве сефове заложних банака, одакле се тешко враћа na бијели дан . . . Зар je чудо онда што се број сиромашних стално повећава, a сразмјерно с н>им и број самоубистава због биједе и неимаштине? . . . Прво правило из науке о штедњи данас, трбало би да буде: Одреци се луксуза! . . . Ово би као какво »Вјеруј« требало да виси у свакој' кући. И већ самим тим 'mhoVo би било учињено. Јер штедити се мора и може на свему: на одијелу, на пићу, na чак и na јелу. Не можемо сви имати пензију као у Радоја Домановића причи; ии насљеђа као у причама за дјецу . . . A осврнимо се часком баш и на оне који су нешто наслиједили. Шта je било с тим насљеђем? . . . Да ли су га у току живота сачували? . . . Обично — не . . . Прешло на туђе име — ако je кућа; окрњено — ако je готовина! . . . »Лакше je стећи него сачувати«, — поникло je из дубине мудрости народне. Што се нас, Југословена тиче, ми врло добро знамо како играју Индијакци, али још увијек не знамо како штеде Французи! . . . Нити показујемо какво интересовање за то, и ако ту има веома интересантних ствари, у читавом том проблему о штедњи. Код нас, разумије се, јер код њих тај проблем одавно више не постоји. Он je тамо ријешен некако сам од себе, на најсрећнији начин. Бити штедљив, то у Француској значи — бити човјек, a код нас? — штедљив човјек идентификован je са шкртицом. И још нешто, што иа први поглед изгледа немогуће: тамо штеди жена! . . . Ha првом мјесту жена. Тако je било и код нас до рата, na и за вријеме рата. Данас je већ друкчије . . . Живимо у једном хаотичном добу кад гост, љекар или ма какав послован човјек који први пут улази у кућу, ословљава служавку као госпођу, или госпођу, како je случајно каква скромна жена, као служавку. Да и не помиљем дактилографкиње и ниже чиновнице које су на послу луксузније одјевене од многе министарке на каквом обичнијем пријему. За ово су, разумије се, криви шефови који су допустили да се наредба о скромним црним кецељама за рад онако брзо изигра. A шта тек да кажемо за мужеве који својим женама не одобравају сарадњу у хуманим и просвјетним друштвима, a допуштају им, често без икаквог опиран>а, да задово baeajy безумне каприце моде! Да се облаче у најлуксузније тоалете, без обзира на друштвени положај и изглед домаћег бумета!. . . Ми још никако нисмо свесни да и најман>а резерва ствара велико задовол>ство, a би- 258 K a k o s a m z a m iš lja la E g ip a t a k a k v a s a m g a n a š la (Uspomene mlade Egipćanke, koja se rodila i odrasla u Švajcarskoj a onda posetila Egipat). Najposle ćete se nasmejati kad Vam reknem da je osećaj koji me je obuzeo kada je parobrod krenuo iz Đenove prema Egiptu, bio osećaj straha! Ćemu ovaj strah, kada je već došao onaj tako dugo iščekivani čas? I čemu ova brza žalost zbog rastanka s Evropom? Zašto mi je srce bilo tako bezgranično tužno? Pustite da vam reknem da ovo sve nije bilo ništa nerazumljivo niti besmisleno. Da! Osećaj straha koji me je bio obuzeo, bio je potpuno razumljev. Ja ću vam u nekoliko reči reći njegov ra z lo g ... Već ranije sam bila čula da je Egipat jedna od onih zemalja u kojima ni burna vremena još uvek nisu uspela da iskorene izvesne stare tradicije. A ti zastareli običaji zadavali su mi strah. U jesen 1933 godine dolazio je u Egipat poznati arapski pi­ sac i publicista g. Al-Gajati, vlasnik i direktor lista »La Tri­ bine d ’ Orient«, koji izlazi u Zenevi. S njim je bila i njegova mlađa kćerka, gđica Džamila Al-Gajati. Gospođica Džamila rodila se, odrasla i svršila nižu i srednju školu u. Zenevi. Ovo joj je bio prvi put da dolazi u Egipat. Arapski znade samo ne­ koliko reči. Pred odlazak iz Egipta u Zencvu gdje će da studira i oda­ kle će da se — po završetku studija — opet vrati u Egipat, gospođica Džamila bila je za­ moljena od redakcije ilustrovanog nedeljnog lista »Kullu šaj' va’d-dunja« da za čitaoce tog lista napiše jedan članak o tome, kako je zamišljala Egipat i ka­ kva ga je našla? Ona se oda­ zvala tome pozivu i napisala članak na francuskom jeziku koji je u arapskom prevodu do­ nesen u pomenutom listu i oda­ kle ga mi — zbog njegove kurioznosti — prevodimo na naš jezik za naše čitaoce. Ja ne govorim o »arusu’n-Nilu« niti o »haremu«, jer sam već zasigurno znala da je to sve propalo. Pod »tradicijama« ja mislim nešto drugo .. .Mislim na onaj duh koji je smatrao žene kao stvorenja ograničenog uma, sposobna da na sebi nose ko­ madić platna i da useknu detence . . . Mislim pod tim na onu povučenost u kojoj žena žive uvek osamljena, čak da ne može niti da dočeka prijatelje svojega muža ili da se sastane s kojim bilo muškarcem a da joj pri tome neskriva od pogleda crni i gusti pokrivač »od glave do pete«. Ovakvo stanje žene koje pobuđuje sažaljenje uzbuđivalo me je i zadavalo mi bol do krajnih granica. S toga sam bila u nadi da ću doći ui jednu zemlju gde ću naći muške zaostale, silno ljubomorne i egoiste. * Ovakve misli terale su me da se zapitam šta će sa mnom da bude u Egiptu? . . . Sa mnom, koja sam ceo svoj život pro­ vela u Zenevi. Zamislila sam se zatvorenom u kući, ne usuđu­ jući se da kročim ma i jedan korak na ulicu! Pri pomisli na to sve, osećala sam veliku bol. Moj otac na­ stojao je, koliko je mogao, da mi odagna strah, ali mu ja nisam verovala. On mi govoraše: »Sve se je izmenilo i postalo podo­ bno duhu vremena«. Ja sam na to kimala glavom odgovarajući mu: »Da, spoljašnpst, ulice, kuće. Ali ne i unutrašnjost, t. j. priroda, mišljenja, običaji.« Sta mene interesuje da vidim modernu kuću, kada su obi­ čaji ljudi, koji u njoj stanuju zastareli! I možemo li to smatrati progresom? Ne i hiljadu puta ne! �Konačno, nisam htela da uništavam nasladu, koju pruža putovanje, razmišljajući duže o ovim stvarima, pa sam rešila da budem filozof i da sačekam, pa da sama donesem sud. A i ko će da me razume? Okolnosti, dakle, već me teraju da odbacim ove tužne misli. * Već je prošlo mnogo dana odkada sam se ukrcala u Đenovi. Već sam videla' Egipat! i ... Čuda li velikoga! Sve moje crne misli rasplinule se u zemlji Faraona! Nemojte misliti, Egipćani, da sam ja ovo rekla da bi Vam polaskala, ili da bih ublažila utisak onoga što sam malopre rekla! Nipošto ne mislim na to i budite uvereni da su moje reči pune iskrenosti! Bilo je nemogućno da i dalje zadržim svoje pogrešno mi­ šljenje, kada sam videla ona zamašita preobraženja koja su u toku u Egiptu, pa sam se osvedočila da je Egipćanin »sin vre­ mena«, pun lepih ideala i da teži svim silama da uništi izvesne zastarele tradicije, koje ni po čemu ne mogu da se saobraze sa njegovim današnjim životom. Napetost između naprednih i konservativaca velika je. To i tumači ono postojanje pokrivene žene pored one koja se nosi na evropski način. To tumači postojanje stare kuće pored mo­ derne palate i deve pored automobila. Sve ovo očaralo me je "i što sam duže boravila u Egiptu, sve više me je zanosio i zavladao mojim osećajima. Tada sam uvidila da je ovo zemlja koja zaslužuje svaku pažnju i brigu i da je svaki Egipćanin dužan da ustraje na putu preobraženja svoje zemlje koje je počelo uz velike teškoće. Ali sada, kada je prokrčen put, posao je postao mnogo lakši nego ranije, iako je polje rada još uvek prostrano. Nema sumnje da je prosveta najbolje sretstvo za koje se može prihvatiti da bi se još više ubrzalo preobraženje kojemu Egipat i inače grede gigantskim koracima. To sam odlično razumela i moj prvašnji strah rasplinuo se, pa zato evo sada volim Egipat. Neosporno je da se pored već istaknute socijalne strane — a to je po mojemu mišljenju, jedna od najvažnijih strana — nalazi i mnogo drugih stvari koje su me očarale u Egiptu, kao lepota zemlje na pr., plemenitost naroda, njihova prirođena iskrenost i ljubav. . . Na koncu ima još nešto što mi se kod njih silno svidelo, a to je njihova nežna i uvek vesela duša. Zbog toga s velikim žalenjem napuštam svoju domovinu da bih dovršila svoje studije u Švajcarskoj. Ali, srećom, tri godine će brzo proći i ne treba dvojiti da ja sa velikom radošću čekam dan kada ću, po drugi put, da vidim svoju dorpovinu. (Preveo T. M. O.). • Džamila Al-Gajati ти задовољан собом, зар то није бар половина среће у животу? . . . Данашња жена, под околностима које сама ствара, нема услова за срећу . . . Ona није задовољна — у већини случајева — ако њена колекција хал>ина не достиже туце, a ja тврдо вјерујем да су Ha­ rne старамајке у кошуљама од ланеног платна које су саме ткале и годинама носиле, биле далеко срећније и достојанственије од нас . . . Многа данашња жена у кошуљици од »крепдешина«, хаљини од »крепсатена« и капуту од »крепромена« није ништа друго до играчка у економски снажнијим рукама. A баш данас, жена би требала да буде, не само етички чистија, већ и јача. Нарочито жена-мати требала би већ једном да увиди: да je луксуз глупи послијератни багаж, a штедња једини услов и основ сваког напретка у породици и друштву. ВИШЕСЛАВА ЂУРИЧИЋ MALE KULTURNE VIJESTI CJAJAH УСПЈЕХ МУСЛИМАНСКЕ ДРАМЕ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Народно позориште у Брну (Чехословачка) приказало je драму »Ha божијем путу« из муслиманског живота. Писац драме je наш књижевник г. Ахмед Мурадбеговић. Драма je имала необично велики успјех. Све новине и часописи донијели су најповољније критике и приказе стављајући г. Мурадбеговића у ред најбољих савремених драмских писаца и мајсторд сцене. СЛОВЕНАЧКИ ЧАСОПИС О МУСЛИМАНИМА И ГАЈРЕТУ Гђица Раста Плесковић, секретар Врховног суда у Сарајеву, написала je у словеначком часопису »Женски свет« врло исцрпан и интересантан чланак о раду сарајевских женских друштава. У томе чланку, кога je овај угледни женски часопис из Љубљане донио у свом новембарском броју, гђида Плесковић се са много лажње м симпатија задржала на животу муслиманске жене и Гајрета. Описала je рад Женског мјеснбг одбора Гајрета, елитне друштвене забаве и часопис »Гајрет« за кога каже да je одлично уређен и да стално доноси прилоге који интересују муслимане и друге. КУРАН HA РАДИО СТАНИЦИ У БЕОГРАДУ Београдска Радио станица je преко цијелог Рамазани-шерифа лреносила учење Курата из београдске Бајракли џамије. Учили су одлични хафизи г. Емин Исмајловић и r. Абдулах Реџеповић. Преко Радио станице Београд се тако пружила прилика свима и свакоме у нашој земљи да чује лијепо учење појединих дова и ђузова из Курана. КЊИГА НОВЕЛА ИЗ БОСНЕ У ИЗДАЊУ МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ Матица Хрватска издала je у свом овогодишњем колу књигу новела, прича и цртица из Босне и Херцеговине од г. Алије Наметка професора у Сарајеву. ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОД САЛКЕ НАЗЕЧИЋА Београдска издавачка књижара Геца Кон издала je Малу историју југославенске књижевности. Ово je један врло згодан потсјетник и приручник за ђаке и професоре средњих школа. Књигу je иаписао г. Салко Назечић, професор гимназије у Дубровнику. Књига| je раздијељена н.а ове одјељке: Књижевност, народна лирска поезија, народне приповијетке, умјетничка кљижевност — романтизам, реализам, лисци за читање. 259 �NOVE KNJIGE JAKŠA KUSAN: Javna zahvala, humoreska, (Sarajevo, 1937, Štamparija Bosanska Pošta. • vlastito izdanje. Cijena 10 dinara). U ovoj knjizi g. Kušana sadržano je 20 krat­ kih i sočnih pripovijedaka. Ovo su humoreske i satire na današnje ljude i događaje, date sa mnogo tačnih zapažanja. Naša dnevna stvarnost bosanska, gledana kroz naočale Nušića, Cehova ili Zoščenka, ali ipak osobena, individualna, našla je u g. Kušanu odlična majstora. Sve priče date su vrlo laganim stilom i jednim nenamještenim manirom, tako da se čitaju na du­ šak. Nekoliko priča obrađu'e i život bosanskih muslimana. D. Dr. FEHIM BAJRAKTERIVIC: O našim mevludima i mevluđu uopšte. (Beograd, Državna štamparija, 1937, poseban otisak iz »Priloga za književnost, jezik, istoriju i folklor«, cijena ?). G. Dr. Fehim Bajraktarević, profesor univer­ ziteta u Beogradu, već nekoliko godina daje stručne i naučne radove iz orijentalistike. Do­ bar poznavalac istočnih jezika i literatura, g. Dr. Bajraktarević se interesuje i za domaće stvari koje su u vezi sa istorijom i orijentalistikom. Ovaj stručni prikaz literature o‘ Mevludima kod nas nov je prilog našoj naučnoj literaturi i pretstavlja dokumentovan napor za poznavartje te­ me o kojoj je riječ. G. Dr. Bajraktarević se posebno osvrće na Mevlude Gaševića, Muhame­ da Ruždia Dizdarevića, Sapšalov, Sulejman Celebijin, Safvetbega Bašagića te na peraiska i turska izdanja Mevluda. Pisac je- sabrao mnoge podatke i djela o naučnom izučavanju Mevluda, stoga je ova knjižica dragocjen prilog našoj lite­ raturi o vjerskim pitanjima. 43. SAIT ORAHOVAC: Lirska saopštenja, pjesme. (Sarajevo, 1937, štam parija Omera Šehića, cijena 10 dinara). »Lirska saopštenja« su šesta zbirka pjesama g. Orahovca. Iz svega dosadašnjeg njegovog pjevanja, ne bi se mogao odrediti jedan pravac, jedan određen put. On je raznolik i mnogo­ stran. Njegova saopštavanja nisu jednake vrije­ dnosti. Među mnogobrojnim stihovima nalazi se dobrih i slabijih. Ipak se iz cjelokupnog nje­ govog stvaranja može nazrijeti jedan osnovn ton koji je najbliži čovjeku i životu. To su nje­ gova socijalna oduševljenja. Iz tih i takvih sti­ hova Izbija jedna snažna pečalna istina, jedno duboko saznanje o stvarnosti čovjeka i društva. To je njegov put d on je na njemu najsigurniji. Usprkos mnogih štamparskih grešaka, usprkos manjih jezičnih i stilskih grešaka, lirska saop­ štenja g. Saita Orahovca će ostati kao doku­ menti jer on kaže: Pjevam našem dobu, kruhu i slobodi. Vrtlogu života, ljudima u n jem u. . . D. STEVAN HAKM AN: Korak svakodnevni, — pjesme, (Beograd, 1937, Štamparija Zenit, crteži akad. slikara Koste Hakmana, vlastito izdanje, cijena 10 dinara). Pisac knjige lirike »U proleće« (1926, Tuzla) javlja se nakon punih deset godina ćutanja ovom zbirkom. Knjiga sadrži svega 14 pjesama. Vremena se mijenjaju. Danas već, u dane grube stvarnosti i nezaposlenosti, u vrijeme teških pro­ blema koji muče čovjeka, teško nas uzbuđuje poezija. Naročito kad ona dočarava blijeda ju­ tra, božična raspoloženja i korake u snijegu. Da je g. Stefan Hakman mogao da nam dade i 260 Ут исци c к о н г р е с а у Дотича Qcix ч и ШЕФ ДРЖАВЕ КЕМАЛ АТАТУРК ПРИСУСТВОВАО JE СВАКОГА ДАНА, И ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ПОДНЕ, СЈЕДНИЦАМА КОНГРЕСА Крајвм септембра одржан je у Цариграду други конгрес за турску историју који je сазван од Турског историјског друштва, a под врховним покровитељством самога претсједника Турске републике, Њ. Е. Кемала Ататурка, и у његовој љетној резиденцији, у познатој' Долмабахчи. У овој истој палати, прије шест година, засиједала je прва Балканска конференција, a прошлог л>ета и трећи конгрес за турски језик. Тако je ова некадашња палата султанске самовоље постала сада сједиште напретка, мира, науке и умјетности. Поред чланова Турског историјског друштва и других турских научника и професора, турска влада je позвала и преко тридесет страних професора универзитета и других истакнутих научника, тако je било заступљено с једним или више делегдта, дванаест европских држава и то Њемачка, Француска, Швајцарска, Аустрија, Енглеска, Маџарска, Шведска, Италија, Пољска, Грчка, Румунија и Југославија. Сви страни делегати били су срдачно дочекани и за вријеме цијелог њихова боравка указивана им je 'нарочита част и традиционално турско гостопримство. Усчи отварања конгреса, 19 септембра, приређен je учесницима чај на Ататурковој луксузној лађм »Ертугрул«, која их je мз Долмабахче возила морем све до плаже у Флорији, гдје им je показан ванредно укусни љетниковац претсједкика Републике. Вожња »Ертугрулом« до Флорије и натј>аг била je прва прилика да конгресисти дођу у ближи додир. Сутрадан, 20 селтембра, прије самог почетка конгреса, отворена je, прије подне археолошка изложба слика и статуа у другом крилу палате. Ове изложбе су приређше no налоту Ататурка и отворене су у његову присуству. Велики вођа нове Турске, са својом пратњом, ишао je од једпог до другог мјеста изложбе, слушао je пажљиво објашњења појединих стручњака и показивао je за све велико интересовање. Истодобно и без икаквог церемонијала разгледали су изложбу и други учесници конгреса. За археолошку изложбу влада ошште мишљење, да je зналачки и вјешто организована; она нарочито лијепо приказује садашње стање хетитских и друпих ископина у Малој Азији. Истог дана, у 3 сата no подне, извршено je свечано отвдрање конгреса у једнсј великој пршемној сали Долмабахче. Чим je Ататурк ушао у салу, претсједник Турског истормјског друштва г. Хасан Чамбел одржао je кратак говор у коме je поздравио учеснике и изложио циљ конгреса. Послије тога je министар гсросвјете, г. Сафет Арикан, изабран за претсједника конгреса, женевски профеоор Ежен Питар за почасног претсједника, a за потпретсједника госпођа Афета и г. г. Чамбел и познати турски научник Халил Едхем. Послије тих формалности говорила су два турска професора у име Турског лингвистичког друштва односно у име Историјског факултета, a професор Питар у име страних професора. Иза тога je сл>едовало саопштење гђе Афет о археолошкој дјелатности Турског историјског друштва na онда извјештај главног секретара о раду Друштва у осталим областима. Оба извјештаја су примљена с одобраваљем и садрже доиста важне чињенице и податке и за научнике ван Турске. Осталих пет радниих дана (21—25 септембар) конгрес je , у обе секције радио пуном паром, како прије тахо и послије подне. Преко седа.мдесет разних шредавача — што Турака што странаца у турској служби или бар за сад настањених у Турској, што страиих професора који су позвани као гости на конгрес — одржали су своја предавања, једни на турскО|М, други на њемачком, француском, енглеском или италијанckoim, неки с пројекцијама или географским и другим картама, неки без тога, али сви су саслушани пажл>иво, у колико je то уопште било могуће за већину слушалаца с обзиром на разне језике којима je говорено>. Овдје je, наравно, немогуће улазити у садржину појединих предавања, али толико се може рећи да готово сва предавања обрађују теме које, више или мање, стоје у вези с преисторијом, историјом или садашњим стањем земал^ савремене Турске, нарочито Мале Азије. У вези с тим разумљиво je да je више предавања било посвећено ископинама хетитских споменика у Анатолији, нарочито исколинама у Алаџахојуку и Богазкеју (у средишту Анатолије). Ha поељеднјњем мјесту je пронађен главни и i престони град хетитских краљева, с њихшом палатом, с храмовима, č. градским капијама, с тунелом и т. д. Из истог разлога je разумљиво да je било и предавања о грчким, римским и другим остацима у Малој Азији '(Троја, Беграма и. т. д.). Више предаваи>а односило се на Турке,- њихову расу, језик, историју, њихову културну улогу и њихов утицај iia друге народе и слично. Друга су предавања била о сумерској умјетности, о сеџучкој архтектури, о турској историографији, о важ|ности византијских извора за њу и т. д. Један мађарски делегат je говорио уопште о утиидју турске културе на Европу, a потписани je, у свом лредавању, покушао схицу културних односа између Турске и наших крајева to ko m вјекова. При крају, један њемачки оријен- �Земљи Санџак Земљо, што шкрто дијелиш дарове своје за синове твоје Заринућу ти оштро рало у срце т воје. Пусти крик у ову јесен низ њиве сиве нека се чује! Жељни смо те као жедни воде, жеља наша земљо тебе, вслимо те ко животе своје, жудњо наша, ал нас не наљути. Заринућу оштро рало да се старе ране јаве пјесме су нам ко приче језиве приче страшне и језиве. Земљо снаго наша опаши нас вјером твојом вијековима ће одољети снага ланца што нас земљо за те веза. ИЛИЈАС ДОБАРЏИЋ dokumcntovanije lirske fragmente, prilježnij^, vjerujemo po pjesmama »Dani aprila« i »Ne­ zaposleni pjevaju«. Šteta što se nije u jačoj mjeri koristio ovakvim motivima, jer on to, kako se vidi iz ove dvije pjesme, može i umije. D. UREDNIŠTVO DOBIVA SLIJEDEĆE ČASOPISE: Srpski književni glasnik, Beograd Sokolska Prosvjeta, Novi Sad. Knjiga Sokolske župe, Mostar. Pregled, Sarajevo. Letopis Matice Srpske, Novi Sad. Cehoslovačko-Jugoslavenska Revija, Prag. Novi Behar, Sarajevo. El-Hidaje, Sarajevo. Prosvjeta, Sarajevo. Savremenik, Zagreb. Rodopa, Sofija. Sestrinska Riječ, Zagreb. талиста je дао слику нове Турске, a гђа Афет je завршила низ предавања овојим излагањем карактеристичних тачака турско-османске историје. Према томе, према свом програму и no садржини предавања, ово je био чисто турски конгрес; и no претежном броју својих учесника и no својим организаторима, он задржавд свој турски карактер. Међутим, како су организатори коџгреса хтјели да чују и мишљења разних европских научника у питањима која се тичу преисторије и историје садашњег териториј.а Турске и како су ови европски стручњаци држали своја предавања на главним европским језицима, овај конгрес добива и извесно међународно обиљежје, и то тим више што одговори на поједина питања из прошлости Мале Азије имају каткада велику важност и за општу историју. Утисци које су европски конгресисти понијели са овог седмодневног рада с Турцима у Долмабакчи врло су јаки и дубоки. Пут којим je млада турска наука пошла води право циљу и улијева велико повјерење. Шеф државе који je своју љетну резиденцију ставио на расположење конгресу и свакога дана, и прије и послије подне, нашао времена да присуствује његовим сједницама, остао je у најљепшој успомени свима конгресистима. Велико интересоваље творца модерне Турске з а историју, језик, науку и уопште за напредак најбоља je гарантија да његова земља добије за хратко вријеме достојне науч!нике и стручњаке и да се што више приближи западној Европи. Ово je једно од главних настојања Ататуркових, a овогодишњи конгрес у Долмабакчи je најљепша манифестација тога племенитога настојања. Др. Фехим Бајрактаревић. P r e ip la ć u jie s e i š ir U e liš i » G a fre i« 261 �К ем а л и ст и ч н а Т ур ск а и њ е з и н вођа Г а з и М уст аф а Келгал-Лтатурк (Наставак) У каснијим бигкама код Ескишехера, Кјутахије и Афијона, грчка je војска била одсудно тучена, a бојеви су се водили великом огорченошћу са обје стране. О бојевима јужно од Кјутахије и код Ескишехера који су били можда најкрвавији, имао сам прилике да чујем ријечи мерхум Кемалудина Сами паше, који je у тим борбама половицу војске изгубио. Нарочито су били велики губитци међу официрима, јер су неустрашиво ишли пред војском, јуришајући на утврђене грчке положаје, који су за дан мијењали no три пута гооподара. To су били у главном турски резервни официри, већим дијелом врло млади али неустрашиви људи. Они тада освјетлаше образ својој нацији, као u њихов заповједник, тада 35 годишњи Кемалудин Сами беј. Грци су имали у позадини двије жељезетичке линије преостале од Турака, помоћу којих су доважавали на фронту огрбмну количину ратног материјала свих врста, као и санитетски материјал и захиру што им je Енглеска у великим количинама слала. Док су Грци помоћу ових пруга, у зг о р е наведено, слали и превозили транспорте своје војске, имајући уз то од Енглеза добивене лагане аутомобиле за превоз, дотле су Турци сав горњи материјал доважавали на фронт на девама и магарцима, a главни и претежни дио тога су превезле турске жене на својим нејаким леђима, и пружиле свим народима примјер вриједан дивљења, како се жртвује за Отаџбину. Ове моменте пожртвовности турске жене, овјековјечио je касније велики вођа турског народа давши у својој престолници Анкари подигнути монументални споменик посвећен хгројству турске жене, коју рељеф на споменику приказује, како преноси муницију за турску војску! Грци су имали све што су требали у овој одсудној битки, али им je једно мањкало: војничка женијалност и челична воља једнога Гази Кемала. Грчки генерал^ и команданти нису се могли упоредити са вјерним и храбрим сарадницима Мустафе Кемала: Кјазим, Шукри Наили, Кемалудин Сами, и др. пашама и заповједницима турске во‘јске, који су тога момента држали судбину своје нације у рукама. Енглеска je могла да дадне помоћ у злату и другим материјалним средствима, али није могла Грцима дати ону пожртвовност, издржл>ивост и невјероватни елан, којим су били испуњени не само турски војници у положајима, него старци и старице, жене и дјеца иза фронте окупљени у једној јединој идеји: да изгину сви до једнога, или да ослободе поробљену Отаџбину! Хисторијска и крвава битка на ријеци СаЈ<арији, у којој je судјеловао гро грчке војске, сјајно опремљене no пријатељској Енглеској, једна je од најсјајнијих листова војне хисторије ту|реког народа: Сакарија je понос храброг и несаломљивог турског војника. У овој неједнакој борби, грчка војска на фронту дутом 100 км, бројчано далеко јача, опремљенија, са свим погребним средстима, доживјела je прави дебакл. Након најстраховитијих бојева који трајаху пуна 22 дана и 22 ноћи, Турци су проломили грчки фронт и задали смртни ударац непријатељу, који се тврдо надао да ће након ове битке ући као побједник у срце Турске — Анкару, и на тај начин загосподарити цијелом Турсхом. Под врховном командом Краља Константина, грчка војска (3 армија и храљева коњичка бригада) добила je на 15 августа 1921 Краљеву заповијед: »Ha Анкару«, a сама велика битка je почела 23 августа и трајаше све до 13 септембра 1921 г. Тада je до ногу потучена грчка армија почела узмицати на цијелој фронти, гоњена >и уништавана од турске коњице. Слушајући заповијед овога врховног команданта Гази Мустафе Кемала, и његове историјске ријечи: »Гоните непријатеља у море«, турска армија je уистину гоетила непријатеља до мора, npoгонећ« га према Измиру. У овој луци су Грхе чекали транспортни бродови у које су се, ускачући и бјежући укрцавали, a многи у мору утопили . . . Сјајна побједа на Сакарији донијела je Гази Мустафи Кемалу оправдани назив Оца и Спасител>а Домовине, који >му je његов захвални народ дао. Велики! војсковођа након побједа над вањским непријатељима, отпочео je борбу против унутарњих душмана. Он,и су били малобројнији иако огорчени противници. Широке масе турског народа нису хтјеле да их слиједе, јер су оне имале пуну вЈеРУ У свога народног хероја и препородитеља, коме су дуговали слободу Отаџбине. Након крвавих ратова, окруњених пуном побједом, велики војсковођа постаје и велихим реформатором нове Турске, која се, захваљујући I ‘његовој женијалности, појављује као Феникс чиI ста и препорођена. Кемалистичка Турска како je задивила свијет својим војиичким побједама, тако исто задивљује својом потпуном обновом цијелог народног живота. Колосални напредак Турске у свима правцима даје пуни доказ животне снаге и способности турског народа. Огроман напредак Турске републике за прошлих 15 година у свима правцима и на свима пољима, потпуно je измијенио лице ове некада потпуно заостале државе. Једина од европских држава у којој су владале т. зв. капитулације све до прије непуна два деценија, и пред чију престолницу Цариград долажаху ратне морнарице европских велесила када им се то год прохтјело, да демонстрирају против »Боспорског болесиика« највише због инсценираних и напуханих нереда (редовито подстицаних од тих истих велесила), — стресла je са себе овај срамотни јарам. •ч • : {Наставиће се) Есадбег Алибеговић �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК СМРТ СТАРОГ И УГЛЕДНОГ ГАЈРЕТОВОГ РАДНИКА У МОСТАРУ РАХМ. АХМЕДА ЂИКИЋА 12 новембра увечер изненада je од срчане капи преминуо рахм. Ахмед Ђикић. Taj његов ненадани одлазак створио je празнину, коју je иза себе оставио, тежом и трагичнијом. Рахм. Ахмед je био увек љубазан, сусретљив и према сваком пријатељски расположен. Није било човека, лије у име Гајрета повереник г. Фуад И. Слипичевић, зажеливши његовом телу лаку црну земљу, a да његова племенита душа нађе место уз његовог великог брата Османа у Фирдевси ала. Нека je божји рахмет и слава Ахмеду Ђикићу! | Dr. M AHMUD BEHMEN | Ovih dana je naglo preselio na ahiret rahmetli Dr. Mahmud Behmen, advokat i urednik lista »Pravda«. Rahmetli Dr. Mah­ mud Behmen je rođen u Stocu, u Hercegovini, u uglednoj po­ rodici Behmena. Brat je današnjeg ministra g. Dr. Sevkije Behmena. Oba brata su u političkom životu bosansko-hercegovačkih muslimana igrali vidnu ulogu. Rahmetli Dr. Mahmud Behmen se oduvijek isticao kao karakteran i pošten čovjek i javni radnik. Poslije završenih studija, u godini 1919 i 1920, vršio je dužnost prefekta u Gajretovom konviktu u Mostaru gdje je učestvovao u radu Gajretovih organizacija. Porodici sabur i saučešće, a dobrom Mahmudu neka Allah dade dženetsko naselje. с којим je рахметлија дошао и у кратак сусрет, a да га племенитост и ширина његове душе, честитост и исправност његова карактера није освајала. Његово племени|о срце, које je тако непосредно осећало невољу и муку сваког ближн>ег, гонило га ie да сагорева у борби да се утару сиротињске сузе бола и бед*, да помогне свугде и свакога. Н>егово светло име, широке везе и неуморно настојање, омогућиле су му да учини многа добра дела. Многобројни су они којима je омогуЛио»да«постану људи осигуравајући им студије, места no интернатима, упућујући их у војне академије, смештајући их, преко Привредника, no занатима, налазећи им слуадјЗе и запослења, и жа тај начин стварајући од н>их позитивне и вредне чланове народне заједнице. Његова доброчинства била су широко људска, и прелазила су преко верских и племенских граница. Колико je пута рахметлија у непосредној невољи и беди прискочио у помоћ. Не могу се заборавити његове сабирне акције no граду, да се многој сиротињи, у час^ највећег очајања, обезбедц насушни хл^б. Изванредно je значајан његов јавни рад. Свака акција, било патриотска, социјална или хумана налазила je у њему свог искреног присташу и помагача. Неизбрисиве и незаборавне су његове заслуге за Гајрет. Скоро тридесет година био je носилац и првоборац Гајретове мисли у Мостару. И У најтежим временима аустријске окупације високо и усправно je носио Гајретов бајрак уз свог брата рахметли Османа. Знао je да се наш заостали свет може само школом, просветом и пробуђеном националном свешћу одупрети непријатељу, који га je са свих страна салетао. Имао je мушкости и храбрости да и у најтежим, критичним временима не поклекне, дубоко убеђен да ће доћи онај светли дан, када ће му се дати за право. Али тај дан увек долази касио. Taj дан био je дан кадв^га je Мостар испраћао до његове вечне куће. Ретко се виђа тако величанствена Јџеназа, каква je била рахметли Ахмедова. У «>еговој великој пратњи * били су заступљени сви Лруштвени слојеви и све вере. Џеназу je рахметлији клањао Хаџи Ахмед еф. Карабег, a мујезинио je бившћ херцеговачки муфтија Хфз. Омер еф. Џабић. Ha мезару се дирљивим речима опростио од рахмет- ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ ПРЕТСЈЕДНИКУ ГАЈРЕТА Са посљедњих Гајретових скупштина улућени су брзојавни поздрави претсједнику Главног одбора Гајрета г. Дру Авди Хасабеговићу из слиједећих мјест.а: Сјеница: Упућујемо Вам срдачне поздраве са годшшве скупштине са топлим жељама за даљно успјешно вођење Гајрета. — П р е т с ј е д н и к М у р а т Ч е н г и ћ . Добој: Чланови Гајрета у Добоју са свечане академије поздрављају свога дугогодкшњег претсједника и трудбенпка нашег драгог Гајрета. — П р е т с ј е д н и к Х у с о Авд и h. Горажде: Са годишње скулштине поздрављамо заслужног претсједника са жељом да настави спасоносан рад на културно-просвјетном подизању муслимана. — П р е т с ј е д ник Н у р и ј а Р а ш и д к а д и ћ . СВЕЧАНОСТ У ГАЈРЕТОВОМ КОНВИКТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ * ОПРОШТАЈ СА Г. АЛИ ЕФ. КАПИЏИЋЕМ Мјесни одбор Гајрета у Бањој Луци приредио je 18 новембра о. г. Мевлуд у мнтернату који je и no изведби и броју посјетилаца, потпуно успио. Послије клањања Теравије госте je поздравио и одржао лијепо предаван>е о Мухамеду и значењу Мевлуда питомац Прљача. ПоЛије дога два су питомца изрецитовали пјесме: Ислам и ^ухам ед од Мусе Ћазима Ћатића. Затим су Башагићев Мевлуд проучила поједин^но. 4 питомца, a Илахије и С^ра учили су такођер питомци. Ашере су учили гг. Хаџи Хамид хафиз Муфтић и Мухамед Захировић, вјероучитељ. Све jcy ове тачке изведене на опште задовољство присутних. Овом приликом проучена je и хдтма-дова пред душу умрлим легаторима и пријатељима Гајрета. Гости су добили шећер. Сала у којој je учен Мевлуд била je лијепо декорисана, a за вријеме уче>ва ширио се мирис удугача и ђулсије и потсјећао присутне на побожност. При завршетку свечаности одржао je лијеп говор питомцима oi лијепом, владању у исламском духу вјероучитељ г. Али еф. 'Капиџић, војни имам и том се приликом опростио са питомцима’ и осталим присутним, Ј е р je премјештен у Загреб. Претсједшк Мјесног одбора Гајрета г. Дервиш Тафро опростио се je у име Гајретд са ј г . Капиџићем топлим ријечима и захвалио му на његоволг очинском старању према питомцима и искреном пријатељству Ji. несебичном раду за - Гајрет—и* изразио велику жељу да с е ' опет врати у Бања Луку, што су и сви присутни једнодушно прихватили. Да je бвако, заиста, одлично изведена и успјела ова вјерска свевност свакако заслуга припада вјерском васпитачу нашемћрагом Али еф. Капиџићу. 263 �ПОСТАВЉАЊА Ријешењем г. Министра Шума и Рудника постављени су ових дана Гајретови бивши питомци, инжињери шумарства г.: Мехић Мустафа код Дирекције Шума у Сарајеву, Салих Хумо код Шумске Управе у Средњем и Фазлија Аликалфић код Дирекције Шума у Мостару. Срдачно честитамо! Г. Капиџић je напустио Бања Луку 20 у вечер и отишао на нову дужност у Загреб. Цио Мјесни одбор Гајрета са питомцима испратио je г. Капиџића као и његови остали многобројни пријатељи, јер je г. Капиџић уживао опште симпатије код свих оних који су га познавали. МЕВЛУД ГАЈРЕТОВА ЖЕНСКОГ ОДБОРА У ТУЗЛИ Вриједни женски одбор Гајрета у Тузли, ла челу са претсједницом госпођом Атифом Кајтаз, одржао je Мевлудишериф 21 новембра који je био одлично nocieheH. Ha томе Мевлуду поред моралног успјеха, пало je 493.50 динара добровољних прилога, које даровашс слиједеће госпође и госпођкце: д ин зо.— : Шемса х. Мехмедбашић и Фатима х. Тефтердаровић; Дкн 20.—: Џевахир х. Виловић, Мунире х. Мухаремагић, Муха.мед еф. Хусић, Јусуфбеговица X. Јашарагић; no Дин 10.— : Аише х. Мутевелић, Хасан еф. Бећировић, Јусуфагинца Хаџиефендић, Незир х. Бербић, Незир х. Софтић, Мула х. Ђонлагић, Есма х. Мехмедагић, Ханумица Арнаут, Мехмедбеговица Заимовић, "Назимагинца Зунић, Јусуфбеговица Џиндо, Н. Арпаџић, Аганагинца Прцић, Лутвибеговица Сијерчић, Мукелеф х. Хаџиефендић; no Дин 8.— : Хафизовић Ес.ча х.; no Дин 7.— : Јакубагкнца Даутовић; no Дин 6.—: Мулке х. М. Османовић и Јагањац; no Дин 5.— : Ешефбеговица Диндо, Емине х. Салихспахић, Фатиме х. Жилић, Џемал еф. Зунић, Асимагинца Жунић, гђица Пепић, Нури х. Чадцжћ; no Дин 4.—: Бећирбашић Сафија, Н. Хаџи.чехчедовић, Ханумца Зилић, Н. Мујезиновић, Н. Балвановић, Мехагинца Латифагић, Н. Арнаутовић, М. Ос.чановић Паша х., Н. Хрустић, Наич еф. Пашић, Салихбеговић; no Дин 3.— : Н. Арнаутовћ, Мујезир х. Хрустић, Фатима х. Тучић, Н. Зилић, Н. Жуцић, Хаџире х. Тепарић, Н. Пирић, Н. Пирић, Ахмет еф. Ахметовић, Харумица Ахметовић; no Дин 2.— : Дамаџић, 'Нили.чковић, Џиндо, Салихспахић, Салихоџић, Чебић, Хрустин, Кавазовић, Мухаремагић, Ганић, Кавазовић, седам незнана лица под Н. Н., ЗаиЈиовић, Н. Н., Демировић. Осим тога свака од госпођа одборница даривала je no пола кг шећера, a гђа Идризбеговић 1 кг бонбона. Нека je свима пле.ченитим дароватељицама испред Гајрета топла хвала. УСПЈЕЛИ ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ПУРАЧИЋУ Концем септембра о. г. одржан je Гајретов теферич са коњским, бициклистичким и пјешачким тркама у Пурачиhy. Како je освануо лијеп дан, то се je могло видјети још од pana јутра како свијет јатомице придолази на теферич. Само je мјесто дивно искићено тробојкама, вијенцима и заставама. Чим je дошао тузлански воз no подне у 2.30 сата, одсу т |к е отпочеле. Прва трка била je пјешачка, друга иклист чка a треће двије коњске трке (једна под дјецом, ‘vra б з дјеце, сами коњи). Инте есантиа je била трка под дјецом. Код ове трке се јЉна кдтоличка дјевојчица из села Дубрава војој кобили, којој je име »Ласа«. Дјевојчиа 10 година. b ова je »Ласа« и са дјететом a и без дјетета дошла прва 1 тако добила обје награде (2 овна). Посјета Гајретовом теферичу била je веома добра, a морални успјех У-маЈ-еријални приход задсхвољава. f ОДЛАЗАК Г.. ЂОЗИЂА ИЗ ДЕРВЕНТЕ Ових дана je напуетио Дервенту, пензионисани шериатски судија r. Хафиз Салих Ђозић, стари Гајретов радник. Госп. ТВозић je дуго година био члан Мјесног одбора Гајрета, те приликом његова рдласка ‘(отселио je у Бос. Дубицу), одржана je опросна вечера, приређена у његову част, a истој су прксуствовали многобројни пријатељи и радници Гајрета. У отсуству претсједника Мјесног одбора Гајрета г. Есадбега Алибеговића, поздравко je г. Ђозића срдачним говором потпретсједник Мјесног одбора г. Ахмед Садиковић, опростивши се испред Гајрета са г. "Бозићем. Гајретови раденици п пријатељи Хафиз Салиха ТЗозиha жале његов одлазак из своје средине и желе да он и у новом мјесту свога боравка поради за наш Гајрет. НОВИ УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА У ЗАВИДОВИЋИМА Госп. ТЗуро Молнар, трговац и члан Гајретова Мјесног одбора у Завидовићу уписао се за члана утемељача Гајрета са свотом од Дин 500.— у готовом новцу. Госп. Молнар сваком приликом залаже се и подупире рад Гајретов, a то се види и no томе што ie чдан управе Мјесног одбора. Са овим посљедњим доприносом г. Молнар je доказао колико му лежи на срцу добро Гајрета, na му стога овим путем топло захвал>ујемо. ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ У БЈЕЛЕМИЋИМА Повјереник Гајрета у Бјелемићима, срез коњички, г. Ферхатбег Куртовић, дозначио je Главном одбору своту од Дин 200.—, коју дароваше Гајрету слиједећа господа: Алија Салихкадић, нар. посланик Дин 40.—, Махмут Џапо и Новак Даковић no Дин 10.—, Ибро Трнка и Вејсил Пинтол Дин 100.—; Меша Пловчић Дин 20.— и Мујо Памук Дин 2.—. Нека je дароватељима топла хвала. ПФЗОРИШНИ Kl МАДИ ЗА ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВ1 НАш млади драмАи писац г. *асим ^илиповић, чи : досада шеколике драме вдлично усi (еле, досЧавио нам jen једећу Аисмену изјаву: I »ИЈјављујем да сва своја дјелА. и то: »Р< дање«, Љксекуција«, »иељаци«, «^.i:пас у невољи«, »П[ <каза«, »Haj сијелу«, »Сирочад« и »Cnaiндал у врзу«, као и с она дјела која у будуће\џапишем, одобравај на приказквање МусЈиманском друштву i a ip e T оез наплате аутор ких тантијег1’ ЗахваЈ>ујемо г. Филиповићу на овој пажњи према Га ту и утозоравамо свеГајретове јединицеда секористе овом његовут наклоношћу према Гајрету, узимајући његове позокомаде приликом одржавања Гајретових забава. A sb ■ 55/1937 4039458.1-14 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1937 Description An account of the resource Br. 1-14 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1937 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 4ce4add5-9493-4474-b297-7ac87739ca1f