https://kolekcije.nub.ba/files/original/359e98d7ccda54d781e15867a30f00f2.pdf 4419d881c6d8af9b0361899e916009e0 PDF Text Text i Т ак са у го т о в у п л а ћ е н а ГЛАСИИК КУЛТУРНО ИРОСВЕТН0Г & Р У Ш В Д Ј ГАЈРЕПД Ииж. ШериФ Кубић: Од прнмитивног тежзка до напредиог воћара Велика гајретова забава у Сарајеву Наша штампа о Гајретовој забави Сцјеие н приказн: Бесин Коркут; „Братак иреглед повнјести Ислама“ — Хаидпја Мулић; „Из жовота Мухапеда a. с.“ ГАЈРЕ7ФВ ГЛАСНИК: Новп васијјет легатор Гајретова дома — Премјештај г- ЈусуФа Граиова из Бања Луке у Котор Bapoin — Хуиапп рад Гајрета у Дервептп — испјола Гајретова забава у Јајцу — уснјела Гајретова забава у Семизовцу — Успјола Гнјретова забава у Требпњу Гајретова годпшња 3a6aLa у Баљалуцп — Гајретов иевлуди-шериФ у Приједору — Гајретова иреда ваља у Дервенти — Рад Мјесног одбора Гајрета у П у рачпћу — Оснивнње Ијеспог одбора Гајрета у Гњилаиима — Гајретова популариа предаваља — Рапазаискн прилог за Гајрет — Црилозп за Гајрег — Нови утомељач Гајрета ЈАНУАР , CAPAJIEBO 1936 Нздаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорпи уредцик: ХАШ1Д IfJ'KlI'll i БР О Ј 1 �Гајрет, лист друштва Гајрета и8ла8и мјесечно, a цијена му je ea нашу Отаџбину 60 динара на годину, a sa све остале 8емље преко границе 120 динара. ЂациГајретови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Власншс друштво „Гајрет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �Сарајево, Јануар 1936 Џ,. Проф. Мустафа АликолфиК О т к р и в а њ е с п о м е н и к а О см ану Ђ и к и ћ у У времену у коме жвввмо заборав брзо покрива све. Свакидашњица пуна бриге и борбе за опстанак брише често н најмвлвје успомене. Ми живвмо у добу које je огрезло у матерајалвзму, утонуло у сурову борбу за опстанак, у добу које raja кулг једино према новцу и власти, у атмосфери полтронства и опортунизма, у средини која има мало смвсла за потребе једног вишег душевног жввота. У таквом времену блиједе сл^ке и оних за које се мислило да никада неће моћи бити заборављени. Па ипак заборав не односи све . ...г-Двадесет четири године се навршује како je престало да куца поштено срце, Османа Ђвквћа, пјесника и нашег идеолога, a успомена на њега живо je сачувана код свих Гајретоваца, a и оних који су га ма и најмање знали. И с правом Гајрет и Гајретовци носећи уздигнуту заставу идеализма, подижу овај споменик Осману да најрјечитије демантују предрасуде да су нове генерације неспособне и неактивне a да немају разумијевања за људе којв су читав живот посветилв напретку исламског елемеата и наше заједнице. To ће бити уједно доказ да се живот човјека може подвћи изнад просјечности у ввше сфере гдје тек »шсао a осјећање допиру. У плејадв сјајнвх вмена која су годинама жаром и енергвјом апостолскв радилв и разбудили успавану нацаоналну свијест код нашег муслиманског елемента, нааазв се a вме Османа Ђвквћа вто међу прввм a најзаслужнвјвм. Само трвдесет a трв годвне жввога, само онолвко годана рада, колвко je у Европв потребно да се взрадв лачност радног човјека којв ће почети тек да ствара, a овдје у овој нашој средвнв у којој многе народне послове радв само један врло мален број поједвнаца, док страховвто велвк број не рада нвшта алв радв хрђаве стварв. У оваквој нашој средвнв Осман Ђвквћ бво je један од онвх која су a најввше a најбоље урадвлв. Несумњвво даров'Вт пјеснвк a новвнар, изузетан човјек с ввсоквм способностама, a уз то радљвв, његова радввост je феноменална, јер треба само погледата шта je све урадво од годане 1903 до L912; кад je оборен у најбољој сназв, он je бао упућен својвм сввма квалвтетама, a не суд-бином, да буде једца конструктввна нацвонална снага првога реда. Да ба се осјетила a схватила елатна вриједност овога човјека, коме нвје бвло дато да ту вриједност у јавном жввоту пуном мјером взразв, треба се пренвјета у ону нашу средвну која je тада бвла. Тло трноввто a необрађено. Несхватање a незнање огромно. Имао je првлвке да вадв a на својој -сопственој кожв осјета све оне негативности нашег полухултураог a полувнтелвгентног друштва, које нас a данас дава својом поратном још погоршаном мором, као што нас je тада даввла предратном. A он je бво кројен толвко разлвчвто од те своје средвне. Његов дах тражао je шврвне, a околвца ra страховвто сапвњала. Осман je био прав човјек са чврствм костама у органвзму, што значв са здравом квчмом, с поузданвм основама у моралу a духу a као такав нвје могао успјети у средвнв која je боловала од свстематског отстрањввања ираввх врвједноста. Од првроде осјетљвв он се претворао у један орган бвла. Замислвмо човјека која je no свом удесу тако створен да све болове, сав срам свога времена мора лачно, дубоко a истанскв да осјета као да je то баш све његово, a ето ту вмамо цвјелога Османа. По неком компромасу, вјероватно взмеђунеба a земљенарод награђује своје велвкане трноввм вијенцвма. Рад Османа нвје бво једностран, него je бво рашврен, разгранат у неколвко праваца. Kao пјеснвк јавља се у „Зорв“ годвне 1896. Од тада се редовно сусретамо с њвме готово у свама књвжевнвм часописима: у »Босанској ввла« »Бранковом копу« >3везда«, »Колу« a »Новој вскрв«. Са Омербегом Сулејманпашвћем a Авдом Карабеговићем нздао je чвтаву књвгу »Побратвмсгво*. Годвне 1903 аздао je књигу пјесама »Ашвклвје«, a каснвје пјесме посвећене м-услвманској младежв. Из св'вх његов^вх пјесама взбаја један несумњвво пјеснвчкв таленат, јер све одвше непосред- 3 �ношћу, топлином и њежношћу искреношћу и у св-им пјесмама даје' одушка својим личним радостима и боловима. Кад je настала борба муслиманског елемента за вјерско-просвјетну аутономију, Осман напушта пјевање и његове љубавне пјесме замијенише оштри чланци уперени против тадашње власти АустроУгарске. Био je главни уредник »Мусавата« заједно са Смаилагом Ћемаловићем и Хусагом Ћишићем и главни сарадник »Босанско-херцегов. гласника«. И тек након довршене борбе за вјерско-просвјетну аутономију, он ступа у Гајрет којеЈиу даје један изразити национални правац. Око листа »Гајрет« успијева да окуни тадашњу интелигенцију, нарочито омладину коју упућује на похађање школа, на оснирање земљорадничких задруга, ђачких књижница, тамбурашких друштава — све у циљу да би муслиманску омладину одучио од беспосличења, скитања и бекријања. Наша омладина мало je имала онако искрених пријатеља какав joj je био Осмам. Осим свега овога Осман се бавио и белетристичком прозом. Издао je драм у: »Мухаџири« и »Златију«. И ето томе и такву човјеку ми подижемо у Мостару скромни биљег, да би се trna хумка земље која покрива Османа, a коју ми поштујемо као парче свете земље, одупрла немилосрдном и брзом време! да би служила нама и будућим генерацијама на сјећање на најзаслужнијег између нас. Напрт споменика израдио je професор београдског универзитета за оријенталну умјетност г. Александар Дероко. Споменик je израђен у перзијском стилу, комбинован елементима народне умјетвости. Споменик je јединствен на Балкану. Свечаност открића спомен турбета he се обавити у Мостару, 6 марта, у петак трећи дан Курбан бајрама, у 10 сати прије подне. Програм прославе већ je фиксиран, само ни]е фиксиран ред којим ће се поједине тачке програма изводити, што ћемо учинити ових дана. Међу тачкама програма налазе се ове: 1) Пренос костију Османових из царинског харема у Карађозбегов. 1) Вјерски обред. 3) Откривање споменика. 4) Говори претставника Главног одбора Гајрета, Београдског Гајрета, градске мостарске општине, другова, омладине и претставника мјесног одбора Гајрета. Послије подне разгледање града, a на вече свечана академија са забавом, коју изводе питомци Београдског Гајрета »Осмам Ћикић«. Све тачке програма на забави биhe испуњене поезијом и прозом Османовом. Жеља je нас свију да ова прослава буде Ha­ ma највећа манифестација Гајрета, достојна наше снаге н свијести. Нека тако буде! r e i*) (1 9 0 3 > ' -1936) Imamo čast da večeras, kroz našu па*УУ atmosferu, pošaljemo program večeri Srpskog musli­ manskog kulturno prosvjetnog društva Gajret, da bi našoj i stranoj javnosti ukazali na rad, uspjehe i nade koje se Gajretu u budućnosti pridaju. Ali prije samo­ ga izvođenja programa ove velike Gajretove večeri, koja bi se mogla nazvati i bosanskom, potrebno je da kažemo nekoliko riječi i o samome društvu Gajret, koje daje večerašnji radio program. Govoriti, međutim, o Gajretu, znači govoriti o događajima posljednjih ne­ koliko decenija, o događajima koji su stvarali jedan velik dio istorije bosansko-hercegovačkih muslimana. Mi ćemo to sve, da se ne bi dugo zadržavali, iznijeti u najkraćim potezima, da se, ipak, bar do­ nekle, objasni uzrok i pozadina osnivanja i uspjeha Gajreta, ovog velikog društva koje danas broji oko 25.000 organizovanih članova, rasutih u bezbroj mjes­ nih jedinica širom cijele naše zemlje. Počnimo, dakle, i prenesimo se za časak u do­ ba turske vladavine u našim krajevima. Još tada, Bosna je imala svoj dobro za ono vrijeme razvijeni život, život sa bogatim kulturnim i prosvjetnim insti­ tucijama, literaturom pisanom na našem i orijentalnim jezicima, sopstvenim pismom — bosančicom — t. j. *) Predavanje održano putem Radia na dan 8 februara 1936. 4 ćirilicom i arhitekturom čije su monumen­ talne građevine, džamije, hanovi, trgovi, česme, mos­ tovi, banje i medrese (škole), mnoga književna i nau­ čna djela, biblioteke i topla sevdalinka koja najjače razotkriva bogati i nijansirani unutrašnji život, porodicu, sevdah i sva intimna raspoloženja našega čovjeka, — i danas su živi svjedoci jedne neobične kulturne ak­ tivnosti, jednog neobično intenzivnog prosvjetnog i socijalnog djelovanja. Muslimansko stanovništvo Bosne bilo je u visokom procentu pismeno, i još u ono do­ ba mutnih događaja u Evropi i na Balkanu kod nas su postojale štamparije, čitaonice (kiraethane) i visoki kult narodne pjesme, gusala i narodnih junaka. Baš taj visoki kulturni i društveni život bosan­ sko-hercegovačkih muslimana, baš one iznimne slobo­ de koje su uživali u Bosni, koja je, stvarno, pretstavljala državu u državi u turskoj carevini, sa svojom administrativnom samostalnošću, imalo je presudne, skoro tragične posljedice po docniji život musliman­ skog dijela našega naroda u ovim krajevima. U mutnim vremenima, kada su Turci bili izmo­ reni dugim ratovima i teškim unutrašnjim neprilikama i neredima, dolazi do okupacije Bosne. Organizovana sila upala je sa svojim jakim okupatornim četama i modernim tehničkim sretstvima u Bosnu. Na svojim prvim koracima Austrija je okrvavila ruke. Stanovni- �štvo Bosne i Hercegovine diže se listom protiv okupatornih četa. Vaskrsava junaštvo i čast oružja u he­ rojskom liku plevaljskog muftije, Hadži Loje i mnogih drugih znanih i neznanih junaka, koji sakupiše na brzu ruku ljude po Bosni i dočekaše neprijatelja. Bili su se krvavi bojevi i ljuti okršaji za čast, za ponos, za otadžbinu. Nenaoružan narod, posve prirodno, pod­ legao je nakon mučnih borbi i herojskih podviga ogromnoj snazi neprijatelja. Ali svijetli lik našeg na­ rodnog heroja, koji je digao neustrašivo mač okrenut jednom oštricom Beču a drugom sultanovoj Porti, ušao je u red nacionalnih bosanskih veličina i junaka, tamo gdje su već stajali Gazi Husrevbeg, Mehmedpaša Sokolović, Husein-kapetan Gradaščević, Alipaša Rizvanbegović i mnogi drugi. Poslije zarobljavanja Bosne i Hercegovine i pri­ pajanja Austriji, nastao je u životu muslimana jedan dubok prolom, jedan veliki ponor. Novi život koji je neprijatelj donio na krvavu maču i prevari, život koji je unio nemir u sve duše, izvšio je jedan nevjerovatan preokret i poremećaj. Muslimani koji su dotle uživali sve blagodati jedne samostalne i slobodne pokrajine, koju su s pravom smatrali svojom zemljom i svojom državom, sada su izgubili sve što su imali. Proganja­ nja, vješanja i ubijanja najčestitijih i najboljih između njih, u masama, učinili su ih još nepristupačnijim. ne­ prijatelju Osjetila se, najednom, jedna čudna otsječenost od novoga života, otuplelost i opšta apstinencija od svakog učešća u javnom životu i dnevnoj utakmi­ ci. Ljudi su se posve uyukli u svoje domove i u šut­ nji nešto očekivali. A šta? To ni oni sami nisu znali. Tek je bilo očevidno i jasno jedno: osjećali su tešku tegobu i bojazan pred onim što im je neprijatelj do­ nosio. Ljubomorno su čuvali sve svoje najčistije rasne slovenske osebine, društvene i kulturne tekovine koje su već imali i osjećali su čudan strah pred stranim uticajima od kojih su očekivali samo najgore. Zapadna kultura i civilizacija, sa svim blagodatima, bila im je tuđa i opasna. Ona je identifikivana u onoj mučnoj atmosferi sa osvajačkim ciljevima tuđina koji je upao u naše dubrave i livade, uz bojne poklike i odjek ratnih marševa. Ovako stanje totalne povučenosti i izostajanja iza novoga vremena koje je dolazilo zahuktano i do­ nosilo nove potrebe, stanje koje je prijetilo uništenjem, počelo je polako buditi zamrzle narodne duhove. Si­ novima zemlje koja je kroz petstotina godina očuvala svoju individualnost, svoju rasnu čistoću, slovensku, svoj jezik i običaje, zemlju koja je i pod turskim i pod austrijskim jarmom znala da borbom, krvlju i ri­ jetkom otpornošću, očuva svoju svijest, građansku kuraž i smisao za samoodržanje teško je padalo ovo stanje i položaj jedne čitave zajednice. Javlja se že­ lja da se, zahvaljujući preduzimljivosti nekolicine omladinaca, počne ondje gdje se stalo: t. j. radom i ak­ cijom na kulturnom i prosvjetnom polju. Znalo se da baš tu leži spas i sloboda svakoga naroda. I zasja i tame i potištenosti novi plam narodnog pokreta koji bi se mogao nazvati i preporodom bosansko-hercegovačkih muslimana. Ti novi narodni putevi odražavaju se u školi i prosvjeti koju je nametala zapadna civi­ lizacija, a koju su već obilno iskorišćavali drugi dije­ lovi naroda u Bosni. Rasadnik te nove ideje, novog pokreta za kulturno-prosvjetno i ekonomsko podizanje muslimana postao je Gajret. Zauzimanjem najvećeg i najzasluž­ nijeg našeg kulturnog pregaoca onoga vremena, rahmetli Dra Safvetbega Bašagića, pjesnika i istoričara i kulturnog radenika, udareni su temelji društvu Gajret. Rahmetli Rizabeg Kapetanović, također književnik, na jednom skupu omladinaca gdje se rodila i misao o osnivanju društva, zavikao je: „Е, sada, kad je odluka pala, gajret braćo, pomozite ovu ideju!* Tako su i društvu dali ime Gajret i ne znajući, možda, da će to društvo, kasnije izvršiti jednu stvarnu kulturnu i dru­ štvenu renesansu među jugoslovenskim muslimanima. Nastaje tako odlučan preokret u životu jednoga dijela našega naroda- Uviđajući veličinu društva po sav elemenat, narod objeručke prihvata njegovo bla­ gotvorno djelovanje. Pokazuju se prvi uspjesi. Školuju se prvi naraštaji i vraćaju u narod, osvježeni, svjesni i požrtvovni. Gajret se tako prenosi iz generacije u generaciju, iz godine u godinu. Dolaskom rahmetli Osmana Đikića za glevnog sekretara, društvo dobiva nove snage i svoj djelokrug rada prenosi u ondašnje ogorčene najprije vjerske autonomne, a poslije nacio­ nalne i oslobodilačke borbe sa tuđinom, koji je još od prvih početaka rada društva Gajret osjetio žalac i trn u zdravu nogu. Zbog toga se redaju šikane i pod­ metanja Gajretu od strane neprijateljske vlasti, dok se 1914 odmah poslije atentata, na Gajretov rad nije sručio sav bijes državne vlasti, koja je zapečatila pro­ storije Gajreta i zabranila mu svaki rad. Poslije rata poslovanje Gajreta doživljuje najveće uspjehe. Omladinci koji su bili po ljutim borbama i ratištima, a veći dio i u srbijanskim dobrovaljačkim odredima po Dobrudži i Solunu, prihvata odlučno rad, da se nadoknadi izgubljeno vrijeme i muslimanima dade ono što im treba. Početci Gajretova djelovanja u narodu bilježe u glavnom svestrano nastojanje da se u narodu, naročito među omladinom, probudi svijest i volja za prosvjećivanjem, za školovanjem, sticanjem znanja i savremenog obrazovanja ; da se stvori kadar muslimanske inteligencije putem srednjih i visokih škola; da se stručno obrazuje što više ljudi putem stručnih škola i zanata i, najzad, da se muslimanski dio našeg naroda privredno osnaži i podigne. Na svim ovim poljima Gajret je imao odlične rezultate. Prema tačnoj statistici, Gajret je kroz ove 33 godine opstojanja školovao i pomogao 3643 lica. Kad se pribroji još i 500 pitomaca i šegrta koji se ove godine školuju u 8 Gajretovih konvikata u Sarajevu, Tuzli, Mostaru, 5 �Banja Luci, Bihaću, Trebinju i Plevlju, onda se broj đaka koje je Gajret izveo na put, školovao i dao im sigurne egzistencije penje na 4.000 ljudi! Ogromna je to vojska svjesnih građana i intelektualaca i ona da­ nas pretstavlja srž i glavnu snagu muslimanske in­ teligencije. Pored ovog glavnog zadatka, Gajret je posvetio mnogo pažnje i drugim akcijama, pa već petnaest godina izdaje svoj mjesečni list, štampa svoje edicije u kojima se naša kulturna, vjerska, ekonomska i nacionalna pitanja tretiraju na sasvim popularan i pristupačan način. Gajretovi ljudi su održali na stotine analfabetskih tečajeva i na hiljade korisnih predavanja. Posljednih godina, međutim, vođen ekonomskim poremećenjima u svijetu i na domu, Gajret je uvidio po­ trebu privrednog djelovanja u masama i potrebu struč­ nog vaspitanja širokih narodnih slojeva. Tu počinje nova epoha Gajretova rada koja bi se mogla nazvati privrednim preporodom. Osnivaju se stručne škole za ćilimarstvo i ručne radove u Novom Pazaru i Trebi­ nju, zajednička radionica ručnih radova Kola Srpskih Sestara i Gajretova ženskog odbora u Sarajevu, u kojima je zaposlen velik broj muslimanskih žena. Daje se inicijativa za osnivanje domaćinskih škola i teča­ jeva, raznih privrednih zadruga i drugih ustanova. Otvara se šegrtski dom h pitomci se daju na izučava­ nje modernih zanata, zanatskih škola, stručnih i teh­ ničkih tečajeva, odakle se u kratko vrijeme pokazuju praktične koristi. Održan 'je i jedan veliki zadrugarski tečaj, koji je osposobio mnoge naše zadrugare i pri­ vrednike. Glavni činilac ovog privrednog djelovanja je osnivanje Gajretove privredne i kreditne zadruge u Sarajevu, koja je za kratko vrijeme polučila lijepe uspjehe. Na kraju treba još spomenuti, da baš ove godine Gajret na najljepšem mjestu šeher Sarajeva, podiže svoj veliki dom u koji će se skoncentrisati sav Gajretov rad. Taj dom treba da postane novi rasadnik i svjetionik kulture i prosvjete za ove krajeve. Uloga Gajreta u javnom i društvenom životu jugoslovenskih muslimana je ogromna. Gajretovi ljudi su danas, stvarno glavni pokretači društvenog razvoja, a oni su rekrutovani iz svih slojeva, počevši od intelektualaca do zanatlija i težaka. Gajret je, zapravo, prevazišao dje­ lokrug jednog običnog kulturno-prosvjetnog društva i danas je snažan narodni pokret, pokret naroda za na­ rod. Zato je razumljiv povik jednog intelektualca kad je rekao: „Sta bi bilo od nas. da nam nije bilo Gaj­ re ta !“ U toj jednoj jedinoj rečenici sadržana je sva istina i sva vrijednost Gajreta. Danas društvo Gajret slavi svoje najveće uspjehe. Za to ima mnogo zasluga agilni Glavni odbor Gajreta, a naročito njegov pretsjednik g. Dr. Avdo Hasanbegović, pod čijim pretsjednikovanjem je Gajret došao do najvećih plodova i rezultata. Njegovom inicijativom a uz pomoć Beograđana, naročito vrijednih radnika i prijatelja Gajreta i muslimana pok. Popovića, gđe Mare Trifković, rahm. Hafiza Džumhura, penzionisanog generala g. Đure Josifovića, Hasana Repca i drugih, osnovan je i Beogradski Gajret »Osman Đikić«. U Be­ ogradskom Gajretu našli su zaštite mnogi naši omla­ dinci koji su prispjeli za pohađanje univerzitetskih studija. Od vrlo velike je važnosti studentski dom Beogradskog Gajreta Osman Đikić sa 150 studenata, koji je podignut velikim naporima i žrtvama Gajretovih radnika u Beogradu i Beograđana. Blaženopočivši Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj odavno je ocijenio važnost i značaj Gajreta, pa je blagoizvolio odobriti da pokroviteljstvo nad radom društva primi Njegov Sin Prvijenac, današnji naš vladar, Nje­ govo Veličanstvo Kralj Petar Drugi, koji je poslije, kod preuzimanja vladavine, od Svoga Neumrloga Oca, ponovno potvrdio ovu visoku pažnju i čast Gajretu i njegovim radnicima. Tim je dato priznanje društvu sa najvišeg mjesta, a Gajret i Gajretovi ljudi, kako do­ sad, tako i uvijek, znaće to da cijene i da se ponose ljubavi i odanosti koja im je ukazana. Dragi slušatelji, mi završujemo ovo nekoliko ri­ ječi o Gajretu. Molimo Vas sve, da se sjetite i po­ mognete ovo zaslužno društvo gdje vam se god ukaže prilika za to. Ing. Šerif Bubić: Od primitivnog te ž a k a do naprednog voćara Južno od posavske ravnice, u sjevero-istočuom kutu Bosne, pružaju se neprekidni obronci koji još južnije prelaze u bos. brdsko gorje. Ovi obronci po­ znati su kao naši najbolji šljivarski predjeli. To su naročito srezovi Brčko, Bijelima, Gračanica, Gradačac i Tuzla. Na tim obroncima ima mnogo sela koja su nastanjena samim muslimanima, koji većinom žive od voćarstva, uglavnom od šljivarstva. Nemam namjeru da ovdje pišem o privredi tih sela. Želja mi je samo da čitaocima Gajreta prikažem jednu seosku porodicu 6 koja je zadnjih deset godina svojim naprednim radom jako otskočila od svoje sredine. Ovo što ću iznijeti biće za mnoge naše težake jedna dobra pouka. U srezu brčanskom, u udaljenosti oko 14 km od Brčkog, na jednom obronku leži selo Šatorovići, nasta­ njeno samim muslimanima težacima. Do toga sela vodi iz Brčkog jedan hrđav, za kišnog vremena jedva pro­ hodan seoski put. Kuće, kao obično u našim musli­ manskim selima, na okupu, a cijelo selo gusto zasa­ đeno šljivama i trešnjama. Blagi brdski nagibi zaklo­ �njeni su od vjetrova i jako izloženi prema suncui radi čega i trešnja i šljiva ranije sazriju nego i u jednom drugom selu u okolici Brčkog. Mi koji idemo u sela radi upoznavanja prilika i upućivanja naroda obično tražimo najprije osnovnu školu i učitelja, da nam bude pri ruci u tome našem poslu kojim se, sigurno, i on bavi. Nažalost, u Šatorovićima ni u okolnim muslimanskim selima nema škole, premda danas nema ni jednog muslimanskog sela koje ne bi školu željelo. Ali mi smo u tome nekako hude sreće. Zato će vas, kad dođete u Šatoroviće mjesto učitelja dočekati Alija čanđić kojeg svak nadaleko po­ znaje po njegovim uzornim šljivicima. Odmah vas prođe zlovolja, pa će Šatorovići postati selo u koje ćete rado svraćati. Ovaj Alija, koji se je sam naučio i čitanju i pisanju, postaće vam najbolja škola, pomoć­ nik i savjetnik u vašem teškom poslu na prosvjećiva­ nju sela, jer je njegov rad živi primjer za naše selo. Nije donio u selo ništa tuđe: ni novac ni znanje Sve je, od početka, stvorio sam, tu u svome selu gdje je nikao i odrastao, gdje je svojim radom od malog za­ puštenog seljačkog imanja stvorio voćarsko gospodar­ stvo kakva su rijetka danas kod nas u Jugoslaviji. Na prvi pogled zadivljuje ."Vas što se je Alija вд_ 1 km. izdvojio od seljačke zemljišne mješavine i stvo­ rio sebi jedan grupisan posjed. On je uvidio svu ne­ volju naših gustih seoskih naselja, s izmješanim bašćicama i njivama koje su od kuće na kilometre uda­ ljene. ćim se je odlučio da zasadi jedan uzoran voćnjaki Alija je prodao svoje razbacane parcelice po selu i izvan sela i u blizini u jednom komadu kupio zane­ marenu oranicu i ledinu, pa ovdje sagradio sebi ma­ lo seoske kućice i počeo postepeno da zasađuje šljivik. I tu kod sadnje Alija je išao novim putem. Kod nas, u našim selima, običaj je da se šljive sade na neurađenu zemlju, a često puta mnogi sade i po ledini. Alija nije tako radio, nego je najprije mršavu oranicu pod jesen dobro pođubrio i preorao. U proljeće je po­ sijao tu kukuruz i istom u drugu jesen počeo sa sa­ dnjom šljiva, ali opet na svoj način, na veliko zapre­ paštenje seljana. Kada je jame za šljive počeo da ko­ pa, oni su mu se iz potaje smijali. Evo što su te ja­ me šire i dublje nego njihove, ali zašto će mu toliki razmak? Oni sade šljivu od šljive po 4 metra, a njemu nije dosta ni 6 metara, već jamu od jame kopa po 7 metara na obje strane (u kvadrat). Oni za presadu ko­ paju izdanke gdje koji stignu, a Alija ide na sve strane, po po dana hoda i više, traži i raspituje se gdje ima zdravih rodnih starih stabala a koja daju krupnu šljivu pa ispod ovih stabala uzima izdanke i nosi kući, Te je izdanke on zasadio u propisne redove po 7 metara u kvadrat. U proljeće je završio sa sadnjom, cijeli šlji­ vik lijepo plitko ponovo preorao i posijao kukuruz, jer, veli, kukuruz je najbolji usjev za šljivik, pošto se preko cijelog ljeta kopa i čisti od trave. Nakon 4—5 godina već su se Alijini šljivici po ljepoti i uzrastu nazirali i otskakivali od svih drugih. Već je dobio i prvi rod. Kako koja godina sve je bo­ lje kod njega. Kada je došla štitasta uš i na njegova šljivska stabla, pozajmio je novaca i počeo opet prvi i jedi ii u selu da pršće sa karbokrimpom. Opet su mu se smijali. Ali već osme godine njegovi prvi šljivici počeše da pune Alijine džepove. I to svake godine, dok kod drugih nekad prođe i po tri godine da ne rode nika­ ko. Sad počeše svi da otvaraju oči. Preklanjska godina za Aliju je bila najveća zadovoljština. Te godine niko u selu Vražićima nije imao ni za okusiti šljive, a u Alije preko 2 vagona. Prošle godine 3 vagona je pro­ dao za sedamdesetdvije hiljade dinara. To nije mali novec. Seljani svi sada vide to i dolaze Aliji ne da mu se smiju nego da se uče od njega. Ali opet Alija ne zaostaje. On kupuje sada zemlju, traži bolje odlike šljiva i trešanja i sadi. I najstariji kao i najmlađi nje­ govi šljivici stalno su preorani i okopani tako da u svako doba godine u njih može sezasađivati kupus. U mlađe šljivike sije jedne godine kukuruz a druge grah. Pod jesen plitko ore, pošto šljive imaju plitke šljive pa se ne smije pod njima duboko orati. U proljeće sije mlađe -šljivike, a starije pređe kultivatorom. Svake godine đubri po jednu parcelu i to svuda. To radi s jeseni pred jesenje oranje. Napredak je zaista božanska pojava. Ako nije lažan, ako je stvaran, ne zaustavlja se samo na jednom dijelu čovječijeg života, nego obuhvata C'jelog čovjeka. Ako je neko prožet duhom naprbtka, tada je­ dnim neobjašnjivim unutarnjim nagonom teži da se sav preporodi. Ni naš Alija nije se zaustavio na tome da se samo ekonomski izgradi. Ja promatram kako se iz dana u dan u njegovom životu vrši cijeli niz pro­ mjena. Jedan sin već mu svršio sredniu poljoprivrednu školu, pošto je završio prije 4 godine kod mene u Butmiru nižu. On će se po želji Alijinoj vratiti kući da zamijeni oca. Bez ikakva nagovora, čim sam mu spomenuo, poslao je kćerku i snahu u 6-mjesečnu Domaćinsku školu koja je postojala u Butmiru. Snahu je poslao, jer, veli, kćerka će se udati. Njegova snaha prva je naša žena sa sela koja je radi školovanja oti­ šla od svoje kuće. Prije kratkog vremena bio sam u gostima kod Alije. Kakvo opet iznenađenje!? U spavaćim sobama kreveti. Na ovoj staroj seljačkoj kući upravo majstori meću velike prozore. U kuhinji mjesto ognjišta ozida­ na peć. Već, dragi moji čitaoci, ne smijem da vas više iznenađujem. Bojim se nećete mi vjerovati, ali ovo vam je živa istina: u kući Alije Čandrića, težaka mu­ slimana iz Šatoroviča, gdje „evropska civilizacija" nije za 58 godina u stanju bila da izgradi ni osnovne ško­ le, ima već — Radio. 7 �t Velika Gafrelova zabava u Sarajevu N e z a p a m ć e n a p o s je la - U spjeh p r o n o s a c ije lo g p r o g r a m a p u te m B e o g r a d s k o g r a d i j a - T riu m f G a jr e lo v e I d e o lo g ije - P o t p u n u m je tn ič k i, m o r a l n i 1 m a te rija ln i u s p je h Opšii značaj zabave Prije nego Sto se upustimo u pojedinosti izvješ­ taja sa velike Gajretove zabave u Sarajevu, održane u subotu, 8 februara o. g., u svima prostorijama Na­ rodnog pozorišta Kralja Petra II- — potrebno je od­ mah, i na prvom mjestu, istaknuti ono što je značajno, a to je: da je ova Gajretova zabava i cio njezin pro­ gram pripadala ne samo publici u dupkom prepunoj dvorani, nego su u njoj učestvovali, kao slušaoci, i svi građani, i to ne samo u Sarajevu, nego i u cijeloj Kra­ ljevini, ne samo u našoj zemlji, nego i u ostalim pri­ jateljskim državama i zemljama, gdjegod ima i gdje god žive naši ljudi i naši prijatelji. Jer fakt: da je cio program ove zabave prenošen putem Beogradskog ra dija — na čemu neka je Upravi Radija od svih Gajretovih radnika i prijatelja velika hvala! — ukazuje na okolnost da ovoj zabavi nije prisustvovala samo ona hiljada posjetilaca (maksimalni i nezapamćeni broj koji je ikad dosad primilo gledalište Narodnog pozo­ rišta), nego je u toj zabavi učestvovalo, slušanjem pro­ grama, desetine hiljada Gajretovih radnika i prijatelja, pored onih po kafanama i dorpovima~u'Sarajevu, tako i u unutrašnjosti, ne računajući tu slušaoce izvan na­ še Kraljevine, čiji je broj nemoguće kontrolisati i ustanoviti. Tako je ova zabava, u svome pravom zna­ čaju, u stvari bila manifestacija Gajretovog uspjeha, u njegovom kulturnom i prosvjetnom radu. Na taj momenat, nacionalni i kulturni, ukazao je i pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g. Dr. Avdo Hasanbegović, kada je, po završetku prenosa programa, na mikrofonu uputio slušaocima slijedeću zahvalu: »Poštovani slušaoci I Kao pretsjednik Glavnog odbora Gajreta, ja še srdačno i iskreno zahvaljujem svima vama, slušaocima prenosa programa večerašnje zabave, uvje­ ren da je među vama slušaocima bio ogroman broj Gajretovih ideologa, neimara i prijatelja. Uspjeh ve­ čerašnje zabave, kao i frenetični aplauz poslije svake tačke programa, koga ste slušali u toku prenosa, — taj uspjeh je stvarno uspjeh Gajreta i njegovog kulturnoprosvjetnog djelovanja. BosDa i njezin muzički folklor, naročito u redovima muslimana, došli su večeras, kroz ovaj program, do svog jedinstvenog i ubjedljivog iz­ raza. Pozdravljam ovim putem sve radnike društva Gajret, i sa svima Vama dijelim radost i sreću, što je večerašnja Gajretova zabava, pored svoje umjetničke a fir­ macije. istovremeno i sjajna manifestacija pobjede Gajre­ tove ideologije u najširim slojevima muslimana, u svima krajevima naše drage Otadžbine. Preko ovih i ovakvih manifestacija Gajretovog prosvjetnog rada i kulturnog pregalaštva, mi muslimani najbolje izvršujemo svoj 8 kulturni zadatak. Ovom prilikom ja iskazujem svoje čvrsto i duboko uvjerenje: da če ova zabava, njezin umjetnički. moralni i materijalni trijumf biti najbolji potstrek za nova djela Gajretovih radnika, za nova kulturna stremljena i prosvjetna pregnuća, a sve za nacionalno kulturni napredak muslimana Kraljevine Jugoslavije, za dobro i sreću Kralja i Otadžbine! Izgled dvorane 1publike Zaista je teško naći cijeli niz potrebnih i unjedljivih riječi i izraza, da se opiše ona silna navala i onaj odziv publike, koja je počela da, poput talasa, pridolazi mnogo prije 8 sati. Treba imati u vidu, da su na desetak dana pred zabavu bile rasprodane sve ulaznice, te je Glavni odbor imao razumljivu muku, kako da izađe u susret onima koji su se javljali za ulaznice na nekoliko dana pred zabavu ili dan prije zabave. Naročito je bilo teško zadovoljiti želje prija­ telja iz unutrašnjosti, koji su se javljali telefonom, pismima ili lično dolazili, da pošto — poto dođu do ulaznice. Stoga je Glavni odbor učinio što mu je bilo u mogućnosti, da se iziđe u susret barem onima koji su se na vrijeme javljali. Uostalom, računalo se i sa tim srećnim eticajem okolnosti, da je prenos programa putem Beogradskog radija omogućio velikom broju onih koji nisu mogli dobiti karte, da slušaju program. Aparatura Beogradskog radija radila je besprekorno, a nju je savjesno i znalački instalirao g. Mozer, dok je kao spiker odlično i jasno funkciomsao g. Matekalo, saradnik sarajevske »JugoslovenSke pošte«. Neposredno pred početak programa vidjelo se da je posjeta na zabavi premašila sva očekivanja, jer je već u tome času dvorana bila upravo prepuna pu­ blike iz Sarajeva, pored velikog broja gostiju i publike iz provincije, iz mjesta i varoši iz bliže i dalje okoline Sarajeva. Ovakvu posjetu i ovoliki broj publike odavna nije zapamtila dvorana Narodnog Pozorišta. Dvorana je, inače, zaslugom vrijednih aranžera iz priređivačkog odbora, pružala veoma svečan izgled, jer je bila dekorisana najljepšim ćilimima, po naslonima loža i balkona. Raspoloženje u publici i interesovanje za program bilo je veoma veliko. Publika u dvorani bila je veoma raz­ norodna, kako po svojoj fizionomiji, tako i po razno­ likosti toaleta i nošnji. Pored najelegantnijih i najmo­ dernijih balskih toaleta najuglednijih gospođa, musli­ manki i drugih, dvorana je pružala vrlo živopisnu sliku i narodne nošnje, tako da su u dvorani bile za­ stupljene razne odjeće, od najskupocjenijih modernih, do skromnih i narodnih. Jasno je, da su u publici bili zastupljeni svi redovi sarajevskog društva, kao i nekoji pododbori iz unutrašnjosti. �U ložema je sjedila najelitnija publika Sarajevaj veliki broj visokih ličnosti i njihovih gospođi. Među tom publikom bili su gg: Komandant armije div. đen. Radisav Krstić sa gospođom, načelnik Kralj. Banske Uprave g. Rašić, kao zastupnik oboljelog Bana g. Lukiča, komandant Bos. div. obi. đeneral Stojan Miloradović sa gospođom, načelnik Štaba druge armije đeneral Antić sa gospođom, potpretsjednik sarajevske opštine Dr. Miloš Ljeskovac, Njeg. Preosveštenstvo Mitropolit Petar, član Ulema-medžlisa Muhamed ef. Semiz, nadrabin jevrejske sefardske opštine dr. Levi, nadrabin aškenaske opštine dr. Urbah\ zatim gg. konzuli: Kra­ ljevine Italije, čehoslovačke Republike i Njemačke. države, te pretsjednik „Prosvjete" g. dr. Vojislav Besarović sa gospođom, pretstavnik „Napretka" g. dr. Mijo Andrić, „Nar. Uzdanice" direktor g. Atif Husedzinović( pretstavnici Merhameta, Hurijeta, Jedilera i svih ostalih kulturnih nacionalnih, viteških i humanih društava kao i ženskih društava u Sarajevu; bili su i načelnici Kr. Ban. Uprave gg.: Bijelić i Stanisavljević. Od muslimanskih porodica i njihovih članova, bile su najuglednije sarajevske porodice u ložama kao: Fadilpašića, Hasanbegovića, Dra Mehmedbašića,' Bašagiča, Dra Mašića, Gengića, Kapetanovića, Muftića, Semiza, Muhibića, Bičakčiča, Zuffikarpašića, Dra Hajdarovića, Foče, Pašića, Serdarevića, Dra Tanovića, Ta. tare vida, Defterdarevića, Vranića, Jalovičiča, Kršlaka, Dra Brkića, Muhameda Hadžića i dr. Također u sali i na balkonu bile su zastupljene mnoge ugledae sarajevske porodice, pa radi malog prostora lista ne donosimo njihova imena. Izv o đ e n je p rogram a 1 prenos p r e k o R adija Tačno u 8.40 časova završen je prenos predavanja Dr. Mehmeda Begovića, koji je iz Beogradskog Studija Čitao, oko pola sata, svoje predavanje o Gajretu, kao uvod za prenos programa svečane zabave. Odmah za­ tim počela je zabava intoniranjem državne himne, što je izveo veliki orkestar, pod palicom dirigenta g. ТЈпgera. Za ovo vrijeme spiker iz Sarajeva obavijestio je slušaoce prenosa o posjeti, o publici i o uglednim ličnostima koje su posjetile zabavu, pa je odmah za­ tim najavio prve tačke programa, nakon čega je počeo program i njegov prenos sviranjem uvertire iz opere „Libuša" od Smetane. Impozantan i oun orkestar vojne muzike otsvirao je ovu tačku besprekorno, te su slušaoci Radija mogli da čuju buran i dugotrajan aplauz iz dvorane. Burno pozdravljena od cjelokupne publike nastu­ pila je, odmah zatim, primadona Beogradske opere gca Bahrija Nuri Hadžić koja je, uz diskretnu i umjet­ ničku pratnju profesora g. Menšika, otpjevala veliku ariju Salome iz istoimene opere od Riharda Straussa. Premda zamorena putovanjem, gca Hadžić je i ovaj put dokumentovala sjajne umjetničke i muzičke kva* litete svoga vanredno školovanog eoprana. I publika i slušaoci, međutim, iskreno su zažalili, što je iznenadni sticaj okolnosti onemogućio ovoj odličnoj pjevačici, da otpjeva i druge dvije tačke iz najavljenog programa: usljed iznenadne indispozicije glasa, prouzrokovane zamorenim putovanjem i prehladom, arije iz „Fausta" i „Могапе", morale su izostati. Nakon otpjevane arije iz Salome g. Dr. Hajdarović predao je ispred odbora gđici Nuri Hadžić buket cvijeća. Potom je slijedio fragmenat iz istorijske tragedije od Dr. Safvetbega Bašagiča „Abdullah-Paša", koji su izveli članovi Narodnog pozorišta, u režiji g. Jeremića. Olanovi Nar. Pozorišta, a naročito g. Orlović, izveli su ovaj fragmenat upravo majstorski. Radi obavješte­ nja slušalaca, putem Radija, spiker je, za vrijeme po­ stavljanja scene, slušaoce informisao o ovom komadu i fragmentu, pa je rekao: „Dr. Safvetbeg Bašagić, pisac dramskog spjeva iz istorije Bošne u 18 vijeku, najpopularnija je ličnost među bos -hercegovačkim muslimanima. Oc je svojim topliml ljubavnim i rodoljubivim pjesmama unatrag četrdeset godina natjerivao ljude da uče pisati i čitati, a obrađivanjem najljepših strana naše istorije i junaka pera i mača iz naših krajeva uticao je mnogo da mu­ slimanski svijet iskreno zavoli i upozna našu istoriju. našu zemlju i da još više raširi u narodu naše poznato rodoljublje. Baš to rodoljublje naših muslimana du­ boki osjećaji koji su ih vezivali za rodnu grudu, za svoj slovenski jezik i svoju istoriju, odavalo im je mno­ go snage u manifeetovonju svojih najčišćih nacionalnih osjećaja, koji su se pojavljivali u raznim formama. Jedan isječak iz ovog stvaranja, isječak uaše na­ rodne istorije dao nam je rahm. Dr. Bašagić u svojem „Abdullah-Paši", koji je, u stvari, samo jedan iz gale­ rije ličnosti koje su davale veličinu Bosni i Bosancima. Bosna je imala mnogo junaka i čuvala je kroz stolje­ ća svojom snagom svoje granice od evropskih nasrtaja. Bosanski vezir Abdullah paša, koji je tada vezirovao u Travniku, dobio je carsku zapovijest, da od­ mah preda Klis i Krku sa okolnim dalmatinskim kra­ jem Veneciji, koja je tada vladala dalmatinskim pri­ morjem. Ovaj kraj su osvojili Bosanci i pripojili Bosni sa mnogo krvi i muke. Abdullah paša, kao sin Bosne ponosne, uviđajući nepravdu i očito potkopavanje te­ melja Bosni i carevini, nije htio da se pokori ovoj zapovijesti. Zbog toga mu dolazi specijalni izaslanik iz Stambola, Sabit-čauš, predaje mu ponovni nalog, a ako neće da se pokori, dar od sultana — pehar otrova. Bosanski vezir, i ne znajući da je sve ovo skuhao njegov neprijatelj, sultanov glavni saradnik, veliki vezir Halil paša, koji je za ovaj poklon dobio znatne nagra­ de od Venecije, — zadojen patriotizmom i ljubavi prema svojoj domovini Bosni, popio je pehar i žrtvo­ vao svoj život za slobodu i veličinu svoje Bosne. Sultan je poslije ustanovio izdaju svoga velikog vezira i naredio da se smakne. Tako je osvećena smrt čestitog i ju­ načkog Abdullah paše. Ovaj fragmenat prikazuje nam smrt starca, koji „sa ramena glavu dade, al kamena jednog ne da“; Posle odigranog ovoga fragmenta, koji je publika nagradila burnim i srdačnim aplauzom, na pozornicu �je istupio g. dr. Ibrahim Brkić, ljekar u Jajcu, koji je otpjevao Krstićevu „Nimfu* i Konjovićev „Sevdah*, a zatim sevdalinku „Еј, bona draga- , dok ga je na kla­ viru pratio g. Unger. Sve tri pjesme g. Brkić je otpjevao muzikalno, te je njegov lirski bariton došao do punog izraza, naročito u trećoj pjesmi, bosanskoj sevdalinci. Publika, željna melodije i naše pjesme, burno i dugo je odobravala g. dru Brkiću. Naredna tačka bio je fragmenat iz prvog čina komada „Zulumćar*, od Svetozara Ćorovića, u režiji g. Jeremića. Prije nego što se zavjesa digla spiker je slušaoce o ovome fragmentu obavijestio ovim riječima: »Kao 5 tačku programa sada će članovi Narodnog pozorišta „Kralja Petra 11“ izvesti, u režiji g. Jeremića, fragmenat iz prvog čina komada „Zulumćar od Sve­ tozara ćorovića. To je scena ašikovanja, koja počinje ondje gdje „zulumćar* Selimbeg dolazi na vrata svojoj djevojci Emini, pošto je čaršiju silom zatvorio, da može nesmetano ašikovati. Kao uvod u ovu scenu otpjevaće Sarajka gđica Sefika Karajica sevdalinku: „Gdje si, dragi, živa željo moja?" Ulogu Selimbega ima g. Sima Ilić, a ulogu Emine gospođica Jolanda Đačić, članovi pozorišta. Među pratnjom Selimbegovom ulogu jednog ciganina-pjevača ima g. Vejsil Hadžibegić, sudija u Mo­ staru. On će, na završetku fragmenta, otpjevati sevda­ linku: „Gledaj me, draga, nagledaj me se“, jednu od najljepših i najpopularnijih bosanskih sevdalinki. Tako će ova scena iz „Zulumćara“ biti uokvirena u dvije tipične bosanske sevdalinke, dvije od najljepših, uzetih sa nepresušnog izvora bosanske narodne ljubavne mclodike. Za pjesmu g.^Dr. Brkića: „Еј, bona draga" klavirsku pratnju je harmonizovao g. Unger«. Kako za slušaoce na Radiju, tako i za cijelu pub­ liku izvođenje ovoga fragmenta pričinilo je naročitu prijatnoet, jer su glumci, a naročito gca Đaćić (kao Emina) i g. Ilić (kao Zulumćar), ovaj fragmenat odi­ grali sa puno elana, sa iskrenim akcentima i očevidnim nastojanjom, da dadu svoju punu mjeru. Uspjehu ove scene iz prvog čina „Zulumćara" znatno je doprinio i okvir u kome se scena odigrala, jer su i na početku i na kraju scene ubačene naročite sevdalinke, koje su pojačale efekat scene ašikovanja, i izvođenju fragmenta dali naročiti utisak tipičnog na?eg sevdaha. Tome su doprinijele, svakako vrlo mnogo, sevdalinke koje su pjevali: gca Šefika Karajica (na početku scene) i g. Vejsil Hadžibegić, sudija u Mostaru (za vrijeme scene i na njezinom kraju). Ovo pjevanje, doneseno s puno topline i iskrenog osjećanja, sa svom vedrinom i pu­ noćom soprana gce Šefike i tenora g. Vejsila, snažno je impresioniralo publiku i slušaoce, pa je sasvim ra­ zumljiv urnebesan aplauz koji je dočekao izvođače na završetku fragmenta. I pjevačica i pjevač su umjeli da dadu potrebnu notu iskrenog nadahnuća, jer su nastojali da iz svog odličnog glasovnog materijala publici dadu svoje najbolje. U 10 sati bio je završen prvi dio programa, pa je nastala duža pauza, za vrijeme koje je Beogradski Radio davao redovne novinarske izvještaje. Međutim, tu pauzu je u dvorani ispunio orkestar Vojne muzike, otsviravši vrlo dobro karišik naših pjesama: „Cvijeće sa bosansko-hercegovačkih livada", od Kačerovskog. Poslije pauze prešlo se je na drugi dio programa koji je publika, oduševljena izvođenjem prvog dijela, dočekala sa velikim interesovanjem. Dok su se činile pripreme za izvođenje fragmenta iz dramata „HadžiLoja", od Branislava Nušića, dotle je spiker slušaoce 0 tome djelu obavijestio ovim riječima: „Poslije prenosa novinarskih izvještaja nastavlja se prenos daljeg programa Gajretove zabave, pa će sada, kao 7. tačku programa, članovi Sarajevskog po­ zorišta izvesti fragmenat iz istoriske aktovke „Hadži Loja , od Branislava Nušića. Prije rata ova poznata akti vka bila je stalno izvođena na pozornici, prilikom velikih zabava raznih društava u Bosni i Hercegovini, jer ona obrađuje zajednički otpor Bosanaca protiv oku­ pacije Sarajeva i Bosne od strane austriskih trupa đenerala Filipovića. Fragmenat ide u režiji g. Jeremića. Ufogu Hadži Loje ima g. Ilić. Fragmenat je uzet iz najdramatskijeg dijela aktovke, ondje gdje u Begovoj džamiji u Sarajevu sve tri vjere, pod vodstvom Hadži Loje, daju junački i krvavi otpor austriskim trupama 1 zajednički ginu pred silom jačega, braneći tlo otadž­ bine Bosne od nasilničkog upada tuđina i neprijatelja. Za ovaj komad članovi Gajreta našli su po Sarajevu nekoliko originalnih kostima iz Hadži Lojina vremena, ueljed čega je interesovanje u publici vrlo veliko«. Fragmenat iz „Hadži-Loje" izveli su članovi Na­ rodnog Pozorišta u režiji g. Jeremića, sa svima dram­ skim akcentima i u punom elanu, da dadu svoje naj­ bolje. Pošto su aranžeri zabave našli i nekoliko origi­ nalnih kostima iz vremena Hadži Loje, to je scena bila tim živopisnija i impresivnija/Glumci su potpuno uspjeli da dadu ubjedljivu igru, a naročito g. Ilić u ulozi Hadži Loje. Poslije izvedenog ovog programa, što je bilo nagrađeno burom aplauza, na sceni se ponovo pojavio g. dr. Brkić, koji je, uz gitarsku pratnju g. Muhame­ da Hadžića, svojim sonornim i lirski obojenim bari­ tonom otpjevao dvije tipične bosanske sevdalinke. Da bi slušaoci Radija imali orijentaciju o značaju i mu­ zičkom karakteru tih sevdalinki, spiker je prethodno njih o tome obavijestio, rekavši im slijedeće: »Na redu su dvije posljednje tačke programa, 9 i 10, koje su posvećene isključivo bosanskoj sevdalinci. Kao 9. tačka nastupiće pomenuti g. Dr. Brkić, koji će, uz pratnju gitare, otpjevati dvije najimpresivnije i naj­ poznatije bosanske sevdalinke, i to, kao prvu: »Pošetala Ana Pehlivana«, i, kao drugu: »Ej, Ima 1, jeda ko kad akšam pada«. Ove dvije sevdalinke mogu da po­ služe kao naročiti primjeri .tipične'.bosanske sevdalinke Istovremeno, po svojoj melodici i po sovm duhu, ove dvije pjesme spadaju u red najrađe i najviše pjevanih i najomiljenijih u Bosni. Prilikom prenosa bosanskih sevdalinki putem Beogradskog Radio u novembru prošle godine, svi slušaooi bili su naročito zainteresovani za muzički fol­ klor Sarajeva i Bosne. Večeras od bosanskih sevda­ linki izabrane su dvije od najljepših. Ovo naročito va- �Ži za pjesmu: »Pošetala Ana Pehlivana, ispred dvora Firdus kapetana®. Ova pjesma obrađuje ljubavni mo­ tiv, ali kroz nju proviruje zanimljiva doza prkosa, što ga izvodi lijepa Ana Pehlivana prema gordom i po­ nosnom Firdus-kapetanu. U pjesmi dolazi, na diskretan i duhovit način, do izraza i onaj tipični djevojački flert, jedna naročita vrsta koketerije sa kojom su dje­ vojke negdašnje Bosne pokazivale svoje ljepote, deta­ lje svoje haljine, da bi na sebe privukle pažnju be­ gova i gordih kapetana. Stoga je ova pjesma tipična i vrlo karakteristična između velikog broja ostalih bo­ sanskih sevdalinki«. Iskreno uživljen u ljepotu melodike bosanske sevdalinke, i osjećajući melodijsku liniju pjesama koje je pjevao, g. dr. Brkić je uspio da, kako slušaocima tako i publici, priredi jedno prijatno iznenađenje, jer se iskazao kao osjećajan tumač naše sevdalinke i svih njenih ljepota. Stoga je bio razumljiv spontan i srda­ čan aplauz nakon otpjevane dvije sevdalinke, od ko­ jih je naročito dobra bila ona: »Pošetala Ana Pehli­ vana®. Posljednja tačka programa bila je u isto vrijeme i najviše u etilu tipično našem bosanskom, jer su se na sceni pojavila četvorica poznatih sarajevskih sazlija 0 njima, kao i o njihovim instrumentima, spiker je slušaoce obavijestio nizom ječenica u kojima je uka­ zao na karakteristike »Saza®, i to na slijedeći пабтГ Kao posljednja tačka programa večerašnje zaba­ ve nastupa pomenuti g. Vejsil Hadžibegić, koji će, uz pratnju sazlija go.-pode: Edhemage Sulejmanovića, Asimage Jasike, Hamdije Hadžihalilovića i Amira Haskića otpjevati dvije tri sevdalinke. »Saz« je tipično bosanski muslimanski instrumenat, poput tambure, koji je već prilično izumro, te su rjeđi slučajevi da se danas u Bosni nađe još po neki dobar „sazlija". Možda ih u Sarajevu i Bosni ima tek nekoliko. Sviranje uz »saz« je jedan bosansko-istočnjački specifikum, jer pratnja uz »saz« izgleda vrlo karakteristična po melodiku Bosne uopšte. Oni sviraju u žanru žive ritmike, ali to sviranje nije bez svojih finesa i naročito vještih pre­ biranja po žicama „sazova". Stoga dobar „sazlija" nije tako čest slučaj u Bosni, radi čega će i prenos za slu­ šaoce Radija biti tim interesantniju. Uz to treba imati u vidu da sviranje uz ovaj instrumenat ima svoju naročitost a, ta se stastoji u tzv. introdukciji, koja se sva u duhu orijentalne ritmike, sastoji od jednostavnih trzaja po svima žicama instrumenta. Sva četvorica sazlija, koji će sad da nastupe, kao posljedne tačka programa, u Sarajevu su veoma poznati i rado viđeni u otmenim društvima i teferičima. Bez i najmanje treme i obzira na slušaoce, oni će se potpuno predati zvuku svojih žica i iskreno uživiti u ritam sviranja,. koji dočarava istočnjačko nadahnuće, trenutke derta, sevdaha i ljubavnog meraka. Po završenoj njihovoj introdukciji, oni će pratiti g. Hadžibegića, koji će, kroz dvije-tri sevdalinke, pjesmom dočarati raspoloženje sevdaha. Bila je veoma lijepa slika pogledati ovu četvoricu uglednih sarajevskih građana, koji su sa svom ozbilj­ nošću i iskrenom uživljenošću, bez imalo treme, pri­ stupili sviranju, da odmah poslije toga udese pratnju na pjevanje g. Hadžibegića. Kulminacija oduševljenja izazvana je kada je g. Hadžibegić, uz pratnju sazlija, otpjevao, tanko-glasovito, jednu od najdivnijih naših sevdalinki: „Mošćanice, vodo plemenita". Ova pjesma, otpjevana, sa svom neposrednošću i u vanrednom niansiranju, stvorila je odlično raspoloženje u publici, te se je u tom vedrom i raspjevanom raspoloženju prešlo i na zabavljanje i igranku u dvorani i u svima prostorijama Pozorišta, tako da se je zabava produžila sve do svitanja. U sporednim prostorijama nastalo je, po završetku programa, široko i animirano zabavljanje, uz pjesmu ciganske kapele: razumije se, da nisu izo­ stale ponovne pjesme gg. dra. Brkića i Hadžibegića. Po završetku programa spiker je objavio da je prenos završen, a potom je mikrofonu pristupio g. dr. Hasanbegović, pa se je slušaocima zahvalio riječima koje smo citirali u početku ovoga izvještaja. S u d a ara to m b o lu i b ifei Zahvaljujući osvjedočenoj ljubavi građanstva, pri­ jatelja i .članova Gajreta za ovu zabavu, buda za tom­ bolu, kao i slatki slani bife, bili su upravo bogati, jer su darovi, kako za tombolu, tako i za bife, pristigli sa svih strana. Veliki broj zgoditaka na tomboli imao "je, divnih predmeta, čak i skupocjenih; a najviše je tu bilo ženskih ručnih radova: jastučića, čevrma i si. pored raznih drugih predmeta: serviza, pojedinih ko­ mada za kućne potrebe i t. d. Jagma oko kupovanja tombole nije bila mala, pošto je publika imala prilike da pažljivo razgleda bogatsvo izloženih predmeta u budi za tombolu. A o slatkom i slanom bifeu teško je govoriti pojedinačno, jer su prilozi Gajretu privukli i oduševili sve gurmane, male i velike, muške i ženske, imućnije i siromašnije. Zahvaljujući umjerenim cijenama, publi­ ka se jagmila oko bezbroj tepsija u kojima su vrije­ dne i ugledne muslimanske domaćice iz Sarajeva slale remek-djela svojih kuharskih vještina: baklave, urmašice, bureke, sirnice, zeljanice, tukce, janjce i t d. Uz ovako bogat, ukusan i jeftin bife, kao i po­ red raspoloženja za igranku i pjesmu, nije čudo što je ova zabava potrajala, u najljepšem i najsrdačnijem raspoloženju, sve do svanuća. Prvo kolo otvorio je g. dr. Avdo Hasanbegović sa gospođom đenerala g. Krstića, a do njih su se hva­ tali drugi parovi, među kojima su bili: Komandant Armije g. đeneral Krstić sa gđom Dr Hasanbegović, Komandant Divizije g. đeneral Miloradović sa gđom đenerala Antića, Načelnik Banske uprave g. Rašić sa gđom Jeličić, g. đeneral Antić sa gđom Miloradovića i t. d. Roditelj plesa bio je g. Abduselam Balagija, suđija. 11 �Z a d o v o ljs tv o s lu š a la c a n a ra d iju Još za vrijeme samoga prenosa programa studio beogradskog radija obavještavao je g. Mozera da je prenos svake tačke odlično uspio. Sutradan se je več po Sarajevu govorilo da je prenos bio vanredan, i da je interesovanje, u domovima i u kafanama, bilo vrlo veliko, te su svi slušaoci jedan drugome potvrđivali veliko zadovoljstvo sa pronosom ovoga pi ograma. A treba istaknuti da je ovo prvi sluša! da Beogradski Badio prenosi program jedne zabave. Uporedo sa ovim glasovima zadovoljstva kod Radio-publike u Sarajevu, javljali su se i glasovi iz unu­ trašnjosti — telegrafski ili pismeno — koji su isti­ cali potpuni uspjeh prenosa i svih pojedinosti u tačkama programa. Naročito je istaknuta čistoča prenosa i razgovjetnost scena i fragmenata koji su izvođeni na pozornici. Kad se uzme u obzir sve ovo: zadovoljstvo pub' like u dvorani, umjetnički kvalitet programa, kao i zadovoljstvo slušalaca na Radiju, onda je jasno, da je uspjeh ove zabave, umjetnički, moralno i materijalno, nadmašio sva očekivanja Gajreta i njegovih mnogo­ brojnih radnika, pa se ova zabava može ubrojiti među najuspjelije u posljednjih desetak godina u Sarajevu. * Iz unutrašnjosti, kao delegati Gajretovih jedinica prisustvovali su: Iz Visokog: Hamdi ef. Azapagič, Abid Frtuna, Ibrahimbeg Zečevič i N. čabaravdid; iz Konjica: Dr. Ismet Popovac i Muhamed Hadžič; iz Ostrošca: Jabu­ čar; iz čapljine: Hasan Prohič; iz Rogatice: Avdaga Dajdžič, Edhem Brankovid i N. Karahmet; iz Foče: Muhamed Av^agič, M. Trhulj i Omer Hajrid; iz Višegrada: Hilmo čengid; iz Maglaja: Muharem ef. Krainid, sa još dva delegata; iz Zavidovida: Numanaga Osmanefendid, Dr. Hamid Simitović, Pekmić i Kesid; iz Dervente: Esadbeg Alibegovid; iz Tuzle: Muradbeg Zaimović; iz Travnika: Dr. Sulejmanbeg Hafizadid, Hamdibeg Bašagid, Hidajet Arnautovid, Namikbeg Ibrahimpašić; iz Jajca: Dr. Ibro Brkid; iz Mostara: Vejsil Hadžibegid; iz Kaknja: Izet Zvizdid sa još tri delegata. Kaša štampa o GafrelovoJ zabavi Sarajevski i nekoji beogradski listovi donijeli su opširne izvještaje o Gajretovoj zabavi, održanoj 8 feb­ ruara o. g. u Nar. Pozoristu. , . . . . >Jugoslavenska Pošta• me u os a im je omje a. Preksinodna Gajretova zabava znači spjeha Gajreta i Gajretovih radnika, uspjeha i materijalnog, kakav se nije mogao ni očekivi vala na zabavu bila je tolika, da se je moralo vratiti nekoliko stotina ljudi jer nisu imali mjesta. Ovo ji svakako najuspjelija Gajretova zabava do sada iako su u isto vrijeme priređene u Sarajevb jdš nekolike ve­ like zabave. *Jugoslavenski List« je među ostalim konetatovao: Ovogodišnja zabava uspjela je preko svih opti­ mističkih očekivanja i nadmašila je sve dosadanje Gajretove priredbe. čitav ovaj birani program prenošen je putem radia, tako da je čitava država imala priliku da uče­ stvuje na Gajretovoj zabavi. Naročito je to bilo potrebno radi mnogobrojnih Gajretovih pristalica koii su, bilo na koji način, bili spriječeni da posjete zabavu. I ostala društva trebaju da slijede primjer Gajreta. Poslije izvedenog programa, uz bogatu tombolu, otpočela je ugodna zabava u svim prostorijama Na­ rodnog pozorišta. I po dekoracijama, i po štimungu 12 koji je vladao među posjetiocima, zabava je imala pravi orijentalni ton, prisan, iskren i otmen, svojstven samo našoj bosanskoj sredini. I publika, i odbor, mogu biti zadovoljni, prvi једпе Ug0dno provedene noći drugi materijalnog uspjeha. Bolji se uspjeh ne može ni poželjeti. Beogradski list » Vreme« piše: Sinoćna velika zabava Srpskog muslimanskog kulturno-prosvetnog društva „Gajreta“ uspela je preko svakog očekivanja. Sve ulaznice bile su rasprodate još pre nekoliko dana. Glavni odbor „Gajreta" organizovao je slušanje „Gajretove" zabave preko radia u svima mestima gde postoje Gajretovi članovi. Gajretova zabava imala je karakter velike umetničke priredbe, pa je kao takva privukla čitavu sara­ jevsku elitu. U programu je učestvovala prvakinja Beogradske opere gca Bahrija Nuri-Hadžić. U koncertnom delu učestvovali su još poznati pevači i interpre­ tatori eevdalinki g. dr. Ibro Brkić, Vejsil Hadžibegić, kao i gca Šefika Karajica. Za radio slušaoce bila je najsenzacionalnija tačka sviranje starih bosanskih eazlija, koji su uz originalne starineke bosanske instru­ mente prikazali sevdalinku i njenu melodiju onakvu kakva je postojala i kako je interpretirana pre sto godina. �Ocfene t prikazi Besim Korkut: „Kratak pregled povijesti Islama” Hamdija Mulić: ..Iz života Muhameda a. $.” Istorija Islama, širenje islamske države i stvara­ nje islamske kulture, tijesno je vezano jedno s drugim i to u tolikoj mjeri, da je teško odvajati jedno od drugog i posebno ga proučavati. Taj razlog sigurno je rukovodio i našeg teologa i orijentalistu g. B. Korkuta kod pisauja svoga najno­ vijeg rada: „Kratak pregled Islama", u izdanju Gajre tove biblioteke. Moramo priznati da je ova knjižica učinila na nas prijatno iznenađenje i svojem obradom i izraža­ vanjem i načinom izlaganja misli. Kod naših teologa ovo nije bio uvijek običaj, pa je i čitanje njihovih ra­ dova bilo rjeđe bar od onih čitalaca, koji i u samom smislu nalaze neko zadovoljstvo. Stil g. Korkuta je jasan, izlaganje misli popularno, a izražavanje pristu­ pačno i interesantno. Knjižica je kratak i sažet pregled širenja Islama i islamskih država od početka do najnovijih vremena, pa je pisac potpuno uspio da u ovako ograničenom prostoru iznese sve što je nužno i od bitnosti za po­ znavanje samog predmeta. Ova knjižica je namijenjena svima slojevima i profesijama muslimanskim, kdje će u njoj nadi korisnih pouka, tragičnih i uzbudljivih istorijskih podataka iz vremena sjajne islamske civilizacije. Hamdija Mulid je jedan od rijetkih muslimanskih javnih radnika, koji je kroz dugi niz godina pisao i radio za omladinu, upudivao je na dobro i potstrekavao na rad. Svoje dugogodišnje iskustvo u školi sa djecom on je marljivo sakupljao i povremeno objav­ ljivao. Na ovome poslu on je, nesumnjivo, najviše uči­ nio među muslimanskim pedagozima. Što je naročito pohvalno, g Mulid je najvedi dio svoga rada posvetio muslimanskoj omladini, za koju je kroz više godina pisao mnogobrojne članke u raznim listovima, časopisima i knjjgama. Ta ljubav istaknuta je posebno u najnovijoj knji­ žici uzgojnih crtica „Iz života Muhamed a. s." u kojoj muslimansku mladež upuduje i upoznaje sa plemeni­ tim moralnim osobinama koje propisuje islamska vjera. U kniizi su u formi pričica iznijete pouke i primjeri iz islamskog morala i to primjeri iz života Muhamed a. 8., prikazujući Njegov život i rad na vrlo popularan način. Knjižica je potrebna prvenstveno muslimanskim učenicima osnovnih škola, da se još u početku u nji­ hova srčani pamćenja usijeku osnovna načela Islama i da upoznaju ćudoredni život Muhamed a. s. Ovakvih i na ovaj način pisanih poučnih knjiga za musi. omladinu nije bilo kod nas prijašnjih godina J_mi smo dužni izraziti zahvalnost g. Muliću na ovom korisnom poslu. — ab — 4 Г а јр е т о в г л њ с т т Ђ б "M Novi vasijjet-legator Gajretova doma Т " • они који су га познавали. оавршено педантан у вршењу својих дужности сав се je предавао раду у Gosp. Dr. Mustafa Hajđarović, specijalista zubni конвикту и мј. одбору- Његова марљивост и окретljekar, položio je za fond Gajretova doma svotu od ност најбол>е се видјела на посљедњој годвшњој за10.000'— (deset hiljada) dinara. бави мј. одбора у хотелу „Палае. Много je допринио својим тактом у управљању Ovim svojim doprinosom g. Dr. Hajdarovid je postao vasijjet-legator Gajretova doma, te će njegovo и старан>ем око ђака бољим резултатима бањалучког ime biti vječito sačuvano u analima Gajreta i urezano конвикта. 0 обљубљености г. Гранова међу питомцима свједоче најбоље оне сузе малишана, који су взашли zlatnim slovima na mramornoj ploči u vestibilu Gaj­ са својвм новвм управнвком г. Мустафом Цинвћем до retova doma. аутобуса да се опросте са својвм добрви управнвком. Ova plemenita gesta ranijeg dobrotvora društva Которварошанима се може честитати на овакном кулGajret g. Dra Hajdarovida, čije su dvoje djece: Omer .турном раднику, коме желвио срећу и успјех на ноМ. Џ. i Fatima također od ranije utemeljači Gajreta, radosno вом псслу. de se primiti među svima radnicima i prijateljima Хумани рад Гајрета у Дервентн Gajreta, pa stoga neka mu je iskrena i topla hvala i neka ga Svevišnji poživi dugo godina na diku i ponos Прилвком прошлог Рамазанв-шервфа подузео je мушкв мјесни одбор у друштву женског мјесног svih nas. одбора »Гајрета« у Дервенти акцвју за одвјевање и Премјештај г. Јусуфа Гранова нз Бања Луке у обување сиромашне муслвманске дјеце no мјеснвм школама — мектебвиа. Одборв су створвли овај заКотор Варош кључак на заједнвчкој сједнвдв, на којој je констаКрајем прошлог мјесеца премјештен je из служ- тована хвтна потреба за овај рад, јер je биједа међу бених разлога управник Гајретова конвикта и секретар муслвмансквм свиЈетом ове годвне појачана, те су мјесног Одбора Гајрета у Бања Луца г. Јусуф Гранов сматрали, да je Гајрет на првои мјесту позван, да на редовну дужност учитеља у Котор Варош. Њего- ‘поведе ову хаврли ствар, и твме уједно испуни своју вим одласком je тешко погођен и мјесни одбор и сви дужност помагања школске омладвне. 13 �Акција je с успјехом проведена, a сакупљало се саио иеђу муслиманииа, јер су суграђанн других вјера имали сличне потхвате sa њпхову дјецу. Направљена je изнимка једнво код оних, којн су сами дали помоћ, или су у пословнии везаиа са нагаии свијетом. Прикупљена свота у вовцу, одијелу и ципелаиа итд.| пзнпјела je око Дин. 7.000.—, те су уочи Бајрама дароване дјеци вајпотребваје ствари (водило се рачуна о најсвроиашнпјима (a првевствено о школ. и мектеб. дјецв). O ko 160 дјеце добило je дијелом одијела, a дијелом цапеле. Дарове су добила дјеца-ђаци из слиједећих школа у Дервенти: из грађанске школе, мек* теби-ибтидаије, жевског мектеба, стручне школе Кола срп. сестара, те основне школе. Мјесни одбори Гајрета, вахваљују и овии путеи свииа гђама н господи сакупљачима, иначе члановима ових одборз, на труду око сакупљања, као што изричу благодарноот и свима онима који ма какав прилог дадоше- Знатније прилоге даровали су гг.: Асимбег и Есадбег Алибеговик Дин. 500, Браћа Мулабеговићи око 100 мет. платна басие п цајга, Ивдустр.Јпредузеке »Укрпва« велнки дар у цајгу и др, Исламага Вранић н Синовн из Сарајева веку количину фесова, Нуманага и Ибрахимага X. Абдвк векудколнчину панталона, Сулејман Хоџвк впше комада панталона, Ћатовик Сулејман Дин 200 у роби, Жарко Коствк Двн 100, Др. Мухамедбег Куленоввк Двн 100, Народ. посланвк Л- Црљвк Днв 100, Зеи.‘ банка Двн 100, Бошко и Лена Тасовац Двн 100, Градска ои* штвна Двн 500, Градска чвтаоавца Двн 500, »Бата® Вуковар Двн 100, Буки Песах 3 napa ципела втд гг. Свглхубер, Душан Косовљанин, Алојз Мандалц ■ Смаилага Хаџиосмановвк; г. Др. Штерн 16 Двн ; По 10 Дин.: гг Лазар Иван, Јејвчвк Јанко, Велвивр Делвк, Др. Војноввк, судвја, Милан Илвк, Душан Маријанац; По 5 Двн. дадоше: гђвца Свда Алтарац в г. Чурквбашвк. Свпма дароватељвиа као в учеснвцвиа у програиу в на забавв нека je топла хвала. Успјела Гајретова забава у Семизовцу Мјеснв одбор Гајрета у Семввовцу одржао je своју забаву у Сокол. дому 28 децембра 1935 која je у сваком погледу одлвчно успјела. Забава je отворена врло лвјепвп поздравнвм говором претсједнвка г. Абдуселамај‘Јелечковвка, учвтеља; затим су слвједвле деклаиацвје које су взвелв Мевлвда Јелечковпк и Мухамед Фетахагвк, a потом je приказан повор. ro­ mba од Суле »Опростите муа, којега су дилеханти врло добро извели. Иза тога je настала забава са игравком, a свврао je тамбурашки вбор Сеоске соколске чете из Семизовца. Г а јр ет о в е п р и р е д б е Успјела Гајретова забава у Јајцу Другв дан Бајрама, 28 децембра 1935 године одржава je у Јајцу годишња Гајретова забава, која je веома успјела, како у иоралном тако и матервјалном погледу. Мјеснв одбор у Јајцу je в ове годвне као в досада уложво сав свој труд око првпреиања забаве, да бв што боље успјела в да буде правв взраз расположења према Гајрету у овоме крају. Велвка дворана Соколског дома бвла je препуна одабране публике, a од тога највекв број муелимана првјатеља Гајрета. Ha програму су билв позорвшнв коиадв „Хасанагиница“ од Алексе Шантвка в „Два лопова* од Бранвелава Нушика- — Програи je бво взведен на свеопште 8адовол>ство публвке еа нного уијетнвчког разумвјевања учеснвка у програму, те вх je публвка ввше пута наградвла одушевљенвн аплаузои. Нарочвто су се встаклв гђа Ћамвла Брквк, гђица Олга Чапељ. г. Лутво Арнаутоввк, Назвф Џепар, Нвкола Ступар, a в осталв су бвлв на ввсвнвИ ове je годвве гђа Ћаивла Бркик првпреивла укусно израђену томболу разввх радова, која je на забавв бвла просто разграбљена. И поред лошпх мјеснвх еконоисквх првлвка код овдашњег муслвманског становнвштва, благодареки великој љубавв према Гајрету, првход забаве je бво велвк те ввносв чвст прнход 4140 двнара. Добровољне првлоге дароваше слвједека госиода: Е1лектро-Босна 500 Дин., г. Феодор Шлајмер 100 Двн.* г* Др. Мвлер 70 Двн., г. Др. Muka Бранвсављеввћ 45 Двн., г. Ђорђо Радввојвша 30 Дан; Цо 20 дввара: 14 Дилетанти на Гајретовој вабави у Семизовцу пв комада Дра Алечковића. Напрнјед сједе (с лијева на десно): гђица Зиба Сарајлић, гђица Кагица Фидлер, гђица Фатима Сарајлић; У средњем реду сједе (с лвјева): г. Абдуселам Јелечковић, претсј. Гајрета, Мевлида ћерка и Фехра, гђа Абд. |елечковића; Стоје: г. Мустафа Асим Сарајлвћ, предратни Гајретов повјер. у Стоцу, г. Сејфулах Екић и г. Мухамед Сарајлић. Забаву су посјетвли поред муслимава и суграђавв православви и католици, na je тако ова друштвева приредба, поред осталог, нмала карактер истивске слоге в братства. Забаву je увеличао и аутор позоркомада »Опростите му« г. Др. Сулејмав Алечковић, адвокат из Траввика, ва чему му одбор топло захваљује. У извођењу овог позор. комада судјеловао je са своје трв ккерке и предратви Гајретов ветерав из Стоца г. Мустафа Сарајлик. Мјееви одбор сиатра за дужвост да изравп топлу захвалност Сеоск ij соколској чети из Семизовца ва бесплатво уступљевим просторијама за забаву, a иото тако захваљује свој браћа тежацима и остадвм посјетиецима који увеличаше ову Га,'ретову аабаву. �Успјела Гајретова вабава у Требињу Мјесни одбор Гајрета у Требињу приредво je и ове године своју забаву на други дан рамаззнск'»г Бајраиа. Поред осталих тачака програма. приказан je позоришни коиад »Орден«, који су друштвени дилетанти извелв нч свеопште задовољство. Међу дилетантима бвло je a старвх, предратнвх Гајретоввх ветерана, чвје je вступање на позорнвцу побудвло толвко внтер°совање иеђу грзђанством, да су сва мјеста била попуњена, а взвјестан број особа се в вратво, јер ввше нвје бвло мјеста. Играње богате тоиболе, свирка оркестра Војне музвке, те пјесиа в вгранка младежи, створвло je такав штнмунг, да je ц;елокупна публвка остала у прајатној забавв још дуго вва пола нскв. Забаву су увелвч&лн својом пмсјетом гг ђенерал Стошеввћ. кои. мјеста, пуковнвцв Ханел в Станвшнк, Ћетко Дедвћ, срескв начелнвк, Ђорђе Тупањанвн, општ. начелнвк, као в многв претставницв надлештава, установа в удружења. Ова првредба je како морално тако в матервјално потпуно успјела, а успјех у раду највеке je задовољство сввма, па в Г&јретоввм раднвцвма. Мјеснв одбор Гајрета у Требињу в овим путем взрвче своју топлу з^хвалност сввма оввиа, којв су својом сарадњом, макар и најмање, допрпнвјелв усајеху ове забзве. Ћ. X- Прилоге ea бифе в тоиболу далв су ивогв Гајретовв првјатељв, na им ее одбор в овим путеи најтоплије вахваљује. Гајретов мевлуди-шериф у Приједору Осии томболе мјеенв одбор у Приједору je аа врвјеие Раиазана првредио мевлуди- шервф 27 ноћ рамазана. Мевлуду je присуствовало 300-350 људи. Првје учења одржао je вратко предавање проф г. Каравдић означајумевлуда, дотакнувшв се тешких првлика у којпма живимо в потребе заједничког рада. Првход са овог мевлуда у взносу од 295 динара дат je као прилог Гајретов Џематском меџлвсу у Првједору, којв je за врнјеме Рамазана повео акцвју да на Бајраи обуче неколвко сироиашне школске дјеце, a на сарадн>у за ову акцвју позвана су и сва остала ијесна иуслвманска друштва. ' R azn o Gajretova predavanja u Derventi Mjesni muški odbor u Derventi zajedno sa ienekim odborom Gajreta obratio se prilikom proš. Ramazana molbom ua nekoje inteligente da bi održali tokom Ramazana po koje predavanje. Ovome pozivu odazvala su se samo f?g. Dr. Salih Omerhodžić, sres. ljekar i Šefik Sef'ć, pisar Sres. naSelstva u Derventi. održavši slijedeća predavanja: Гајретова годишња забав у Бањалуци 9./12. u Gradskoj čitaonici: Šefik Sefić, tema „О 4 јануара 1936 одржао je Мјесни одбор у Бања odgoju naše omladine" (autor predavač); predavanje održano pred 70 slušaoca. Nakon predavanja razvila Луца своју годвшњу забаву. Koja je успјела матерпјално в морално. Ha програму су бвле слвЈедеке тачке: зе diskusija, u kojoj je naročito učestvovao g. Fahrud'nbeg D *mirović, viši ban. Činovnik iz B. Luke i dr. 1) Јвранек: вЈугосл. мелодвје бр. 8", евпра Вој15. /12. u Mektebi-iptidaiji, Dr. Salih Omerhodžić, на музвка. tema: „Zarazne bolesti", prisutno oko 100 elušateljica. 2) Шуберт: „Серенада", ооло пјева г. ХакијаКаOvo je ujedno prvo predavanje ove vrste u Der­ рабеговвћ уз пратњу клаввра. 3) Мвлојеввк: „Српска вгра", сввра на вволвну venti, jer do sada oije niko održao naročito predavanje za muslimanske žene. □роф. г. Д. Шајновић уз пратњу клаввра. 16. /12. u Gradskoj čitaonici: »Šta nam je najpreče 4) Лужичар: „Бачкв нап|еви“, пјева југосл. пјев u sadašnjici" od Dra Hazima Muftića, predavač g. друштво „Слога". Sefić. Prisutno 40 slušatelja. 5) * * * Народне пјесме (севдалвнке), пјева г. Šefik 19 /12. u Mektebi- iptidaiji Dr. Salih Omerhodžić, С- Плвканвћ. уз пратњу харм. 6) Кошкан: „Харемске с;лике“, свира Војна tema: .Zarazne bolesti crijeva", prisustvovalo 80 žena i djevojaka. музвка. 7) * * * Народне пјесме (севдалвнке), пјева г. Рад Мјесног одбора Гајрета у^Пурачнћу Мустафа Карабеговвк уз пратњу на хармонвкама. 8) Гуно: „Хор војника" вз опере вФауст“, пје28 децембра'1935 одржана je Гајретова бајрамска ва Југосл. пјев. друштво „Слога" уз пратњу Војне забава у Пурачићу са слиједеким програмом' иузвке. 1) Поздравна рјеч г. Хасана^Фатушвка. Брана: вИз љубавв у смрт“, шала у 1 чвну. 2) „9 октобар" деклемовао Ибрахвм Чвзмвћ, Изводе члановв Нар. позорвшта Посјета je бвла регимназијалац. кирдна a програм je изведен на опште вадовољство. 3) Мика на ванату, декламовао Ибрахим Чвзмић, Цвјело вече протекло je у одлвчном расположењу. Првлоге су далв: Бан врбаске бановине г. Ку- гимназајалац. 4) „После женидбе", монолог взводво М. Осмајунџвк Дин. 300, вБосна-боа" д. д. Двн 200; no Двн. 100: Хасанбег Џвнвк, Халилбег Џвнпк, Др. Тошо иоввк. б) .Јутарњв разговор пов.Д.комад од Ђоге X. Зуруввћ, Мвтрополвт Василвје, Др. Тоде ЛазареШаљива пошта, томбола, бнфе в вгранка до зоре. ввк, Инж. Суљага Салихагвк. Др. Ђорђе Буквнац, Заслуга за уепјех ове 8абаве првпада како учвгђа Зора Богдановвк, и Н- Н. no Двн. 50: Дпв. ген. тељвма осн. школе гг. Азабагвку в Јахику тако в Плесничар, брвг. арт. ген. г. Михајловик, Павлвда, Рашковвк, подбан Сарафвк, Мусл. читаонвца в Дру одборнвцвма гг. Петру Божвћу, Хасану Фатушику, Мехмеду Фатушвку, Хашвму Фатушику, Омеру Имаштво Братство. Поред наведених далв су првлоге у мањем пз- моввку в др. Забаву je увеличао својом посјетом двректор нооу в многи другв Гајретовв првјатељи, на чему Солваја г. Милер са ввшвм чвновнвцима и гђама. им одбор најљепше захваљује. 15 �Ramazanski prilog za Gajret Творница je послала свој прилог Дин. 500.— И овои приликом одбор нсказује највећу захвалност двректоPoznati Gajretov radnik i bivši pretsjednik sresру г. Милеру на указаној пажњи према нашем Гај* кобг i mjesnog odbora Gajreta u Foči sudija g. Omerрету, a затии и гг. чиновнпцпма творнпде на њпхо- softić Alija ukupio je preko Ramazana priloge za Gaj­ вој посјети нашв забаве. ret u iznosu od 500. Din. (petstotina dinara), a daroУспјех забаве у свакои погледу je задовољава- vaše ova gospoda po: 50 Din.: Starović Rade advokat, јуки. Guerioa Nikola trgovac; 40 Din.: Omersoftić Alija Уочи рамазана одбор je подиЈелио нешто око sudija; 30 Din.: Bralid Stjepan advokat; Din. 20: Lojo 200 кг. брашна сиромасима мјеста, како би што боље Mehaga trgovac, Zjajo Rasim apotekar, Selimovid Srnaи радосније дочекали мубарек мјесец Рамазан. jil-Suljov trgovac, Vreto Šadir mesar, Ekmečid Vejsil 15 дан рамааана на вечер одржао je одбор свој мевлудв*гарвф у мектебској згради, на којеи еу узела trgovac; Din, 10: Hatibovid-Sabitov-Srnail trg., Hrnjevid Mustafa cipelar, Grujičid Đorđo gostioničar, Šiljak учешћа скоро сва облвжња села- Прије учења мевлуда одржао je претеједннк Гајрета г. Хасан Фатушић Edhem mesar, Trhulj Sulejman krojač, Hatibović Mu­ hamed trgovac, Selimovid Mehmeđ trg., Granov Mušan лијеп поздравни говор, a затим je одржао предавање о Мухаиед a. с. апсолвент шер. школе г. Мехмед trgovac, Tataragid Uzeir trg , Grujičid Stefo gostioni­ čar, Fejzo Jusuf trg., Milinković Drago trg., Selimovid Османоввћ. — Мевлуд еу одржале ученице мектебвJusuf, Selimovid Salihaga, Džanko Salih, Omerhođžid ибтиданје на нашеи језику. Nurija, H. Alid Šerif i Hatibovid Edhem trgovci, MorОснивање Мјесног одбора Гајрета у Гњиланнма mil Vasilije pekar Brada Selimovid Rašid i Osman, Sirbubalo Hasan trg. Din. 5.— H. Alič Alija trg. Ma­ 26 Јануара т. г. сазвао je недавно ииеновани čak Derviš Din 4.— Hanjalič Aziz trg. i Behlilovid повјереник Гајрета г. Хусеин Мехмедовић скупштпну Omer, Din. 2.— čorid Derviš trgovac. друштва Гајрет ради взбора мееног одбора. СкуцштиSakupljaču i prilagačima blagodari Glavni odbor ну je отворио повјереник г. Мехмедовић, док je г. Др. Gajreta. Зпсић, управник Бановинске болнице водио С((упштину. Ha његов предлог взабран je одбор у који су унишли Прнлози за Гајрет члановп: Хусејпн Мехуедоввк, Божвдар Петроввћ. Из Сарајева: Управа Гајретова женског конввкта Халии Ибришеввћ, Фавк ЈЗехлуловвћ, Нурвја Шевквјеввћ, Абдулах Оклаповвћ и Ибрахии X. Шеховвћ у Сарајеву сакупила je добр. првлоге од слвједеће За чланове надзорног одбора взабранв су: Дра- гг-: Јосеф Кампос 100 Дин., Јахјаефендвк & Хасвбогоиир Пантелић, Мвлан Арсвћ, Тахвр Хасановв,! ввк Дин. 30, Асвмага Арсланагвк Двн. 50, Мустафа За замјенпке: Еивн Оем&новвћ в Рада Ma [еховик Двн. 50, Мустафа Ково, Дин. 50. Укупно Дин. 2 8 0 Гајретова популарна предавања И овом прилвком сввма прилагачвма вскрена У МркоњиК Граду: Мјесни одбор Гајрета у захвалност. Мркоњвћ Граду одржао je 13 децембра 1935 увече Гајретов женскв мјесни одбор прилвком сакуп* у просторвјама иектеба предавање за жене о темв: .Одгој дјеце a кукна хвгвјена са вјерског гледвшта*. љања томболе ea Гајретову забаву сакупво je и првПредавач je бво г. Адем еф. Салкпчеввћ, имам. Пре- лога у новцу, и то: давање je посјетвло око 100 жена. Ha предавнњу je Двн. 100: гђа. Бана Луквка, Двн. 50: гђа Гепрвкупљрно око 60.— Дин. добровољнвх првлога за нерала Крствка, Двн. 30: Расема х. Мутевелвк; no Гајрет. У Чапљини: 12 децембра 1935 у градској џампји Двп. 20: гђа Тановвк, Васвн х. X. Сулејмановвк и у Чапљвни одржао je предавање претсједнпк Гајрета Самвја х. Арнаутоввк; no Двн. 10: Шаквра х. Ђуг. Хасан ЕГрохић: „Шта nau je у данашњвци најпо- мвшвк, Шемса Кулаш, Паша х. Дугалвк; no Двн. 2: требнвје“ од г. Др. Хазвма Муфтића. ЕГредавању je гђа Салик и гђа Заде х. Туња. Укупио Дин. 274. — првсуствовало око 90 иушквх u 50 женсквх. Преда* Нека je хвала племенвтвм rocnol;aua u жвввле. вање je са велвком пажњом саслушано, na je оставило на слушатеље најдубљи утвсак. Коментари слушаНовн утемељач Гајрета теља о садржвни овога предавања заиста се могусамо препоручитв. Код мјесног одбора Гајрета у Маглају упвсала У Бос. Броду: Мјесни одбор Гајрета у Бос. се за члана утемељача Гајрета гђа Нура Омерссфгвк Броду одржао je преко Рамазана ввше предавања, в то: г. X. Сабит еф. Агановвћ( вмам матвчар одржао je учитељвца у Добоју, уплатввши у готовом Дин. 200 неколвко предавања о вјерсквм пвтањвма, a г. Касвм и првложившв 3 удјела Гајретове задругу у ном. Хрнчвк, учвтел>: «0 штедњв“, „О раду„, , 0 одгоју врвједности од Двн. 300.— дјеце и ,Ш та нам je у данашњицв најпотребнвје". И оввм путем нека joj je топла хвала. 16 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/48c1796a751c2da2df467e80d5af26e8.pdf 1c0af066627ae9f1376b80493e8776fe PDF Text Text рс V D 'У 'Ч'а ч' Т а к с а у го т о в у п л а ћ ен а ШРЕТ ГЛДСНИК К У Л Т У Р Н О ПРОСВЕТНПГ ДРУШТВД ГАЈРЕТА С A Д Р Ж A Ј: \ Свечана прослава откривања том ен-турбета рахм . Осмаиу Ђикнћу на дан 6 марта 1936, год. у Мостару Ф ЕБРУАР САРАЈЕВО 1936 Нздаје Гливпп одбор Гајрета у Сарајеву Главни в одговорни уреднив: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 2 �U prošlum broju našega lista, pod rubrikom „0 cjene i 4prikazi“ , potkrala se je štamparska greška u prikazu knjige „Kratak pregled povijesti Islama1* od g. Besima Korkuta. U trećem otsjeku odozdo, u б i 6 retku, m jesto dijela rečenice: „koji i u samom smislu nalaze neko zadovoljstvo** treba da stoji: „koji i u sa­ m om stilu nalaze neko zadovoljstvo**. M olim o da se gornje uvaži. Г а ј р е Т , лист друштва Гајрета ивлави мјесечно, a цијена му je sa нашу Отаџбину 60 динара на годину, a ва све остале вемље преко границе 120 динара. ЂациГајретови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Власнвв друштво иГајрети — Одговорни уредник: Хамид Кукик. — За Исламску дио* ничку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 2 Сарајево, Фебруар 1936 Величанстпсна прослава свечаног откривања спомен-турбста рахметли Осману Ђикићу Beh неколико година се расправљало и у друштву в на јуввим скупштпнама иуслиианским да би требало приступити подизању скромног споменика на. шем заслужном националном борцу в пјеснику Осиану 'Бикићу. — Т у вдеју je оживио мостарскп Мјесни одбор Гајрета на годишњој скупштинв Главног одбо- Осман Ђикић I , pa у Сарајеву. Скупштвна je предлог једногласно усвојвла в вотирала Дин. 25.000 као прилог Гајрета у ову сврху. Непосредно вза тога у Мостару се образовао одбор аа подвзање турбета на челу са Смаилагом 'Е.емаловнћем. Овове одбору je дато овлаштење да организује прикупљање првлога в взведе све радове око подивања турбета. Овај одбор увиђајућв тешке матервјалне првлике у којвна се налазв наш свијет, ограничио je прикупљање само на оне ријетке боље стојеће првјатеље в поштоваоце нашег заслужног Османа и на националне установе. Ha првои мјесту в иеђу првима којв пружише своју поиоћ био je Блаженопочивши Витешки Краљ Алекеанда^, којв никада нвје пропустио прилику, a да не докаже колвко му лежв на срцу свака народна и патрвотска акција. За споиен^турбе даде свој првлог од Дин. 10.000’— Нека je слава и хвала Великом Крзл>у Мученику. Одбор je био нарочито сретан што je взраду планова за турбе повјерио нашем познатои в признатом архитекти за орвјенталну архитектуру, г. Александру Дероку, професору београдског унввезитета н лвчном пријатељу рахиетли Османа. Г . Дероко je са необичном сусретљввости примио се овога посла в потпуно бесплатно израдио планове в све детаље за турбе. Пропустили би једну велвку дужност, ако не би в на овои мјесту изразили своју нарочиту благодарност г. професору Дероку. Исто тако дужност наи je да се вскрено захвалимо и Вакуфском повјеренству у Мостару, које je врло спреино уступило једно од најљепших ијеста у Мостару, за подизање турбета. * * # Сиатралв сио потребнии да са неколико рвјечв направвмо предњи увод прије него пређемо на опис самих свечаноств. Мостар скоро не памтв да се на једној свечаности слегла оволвка маса сввјета са стране. Још на трв дана првје свечаноств свв возовв којв су дола* зилв у Мостар, били су препуни свијета. Мостар je на трв дана првје оживио, a улице се почеле пунвти непознатим лицима. До четвртка 5 марта било je одбору најављено из 123 мјеста наше државе 5373 учесника. — Тако je најавл>ено (набројаћемо само веће групе) из Сарајева 1500 лица, Београда 200 лица, Чапљине 250, Требиња 300, Коњица 200, Зенице 210, Травника 100, Новог Пазара 60, Бис. Брода 70, Дервенте 80, Прије* пољабО, Билеће 50, Маглаја40, Ввсоког 100, Горажда 19 �30, Брчког 50, Грачанвце 20, Какња 35, Бугојна 30, Бања Луке 14, Рогатице 35, Вишеграда 16, Жепча 40, Рудог 35 и т. д. Од личностн које су посјетвле прославу, поред изасланика и разних преставника, нека наи буде дозвољено да споменемо, и т о : Бања Лука: Инж. Сулаага Салвхагвк. Дервиш Тафро начелник ГГросвјетног одјељења Банске управе и Кемал Хаџиомерспахик професор. БилеЛа: Ћаиил еф. Арнаутовик вмам, Ибрага Сели* мовић трговац и Лука Стијачвк, управитељ шк. Цазин: Дерввш еф Пљевљак, управ. чинов. Дврвента: Есадбег Алибеговик, велепосједник, Мустафа еф. Халиловик шер. судија са ханумама. Бијељина: Мухамедбег Прељубоввк, народни посланик. Дубровник: Дервига еф. Коркут, имам дубровачки и Хусеин Толик, чинов. орее. нач. Фоча: Ахмед Трхуљ, трговац. Јрачаниуа: Асим Аликалфик, директор банке и Рифат Мехинагик, трговац и посједник. Јелеч: Ејуб еф Перввз трговац, Енвер Днздар учитељ и Салихага Ш љ иво, пензвонер. Коњиц: Сабит Чампара, срес. нач., Сиаилбег Л>убовик, претсједнвк општине. Невесиње: Дррвиш еф- Коркут, inep. судија и г. Бошко Шиљеговик преставник култ. и витешк. друшт. Нови Пазар: Хафиз Ибрахии еф. Рвђановвк, шер. ej са 48 најугледнијих грађана. Ј а јц е: Др. Ибро Бркик, срес. љекар са госпчјјом Еутина: Др. Реш идЖ уртагвк, адвокат Горажде: Осман еф. Рашидкадик, посједншс Цетиње: Хифзо Салихбеговик. Бос. ШамаЦ: Хакија Раљевик, учитељ. Столац: Махмуд еф. Мехмедбашик, трговац, Сиаил еф. Сердаревик шер. судија, Мустајбег Ризванбвговик, шеф прип. закладе, Махмуд Хаџиомеровик управник поште, Ћамил Хаџик, шеф Порес. управе Травник: г. Мустафа Мауник велетрговац, г. М. Робоввк, пенз. и Арнаутовик Хидајет, трговац Љубушки: Али еф. Орман, претсједник општине Требиње: Мехиедага Зубчевик тргов., г. Ш каљик mep. судија, Арвфага Беговик трговац. Жеаче: Незвр еф Хаџи Налик, претсједник општине. Поред гг. Еоадбега Алвбеговвка в Мустафа еф. Х а лиловика вз Дервенте били су присутни међу најугледни* јвм посјетиоцима г г .: Сејфулахбег Беговвк са гђом, Нијазбег Беговвк са гђом, Шефик Сефжк, чињ срес- нач., Руждвја Џемалудин еф., еуд. чин., Ахиед Сефвк, шеф жељ. станвце са супругом, Хамди еф. Дрљеввк, трг. Сулејман Ћатоввк, трг., Јунуз X. Ахметоввк, надзор. жељ. пруге, Абдулах Алијагик, новинар, Ризабег А либеговвк, банк. чин., Г^а Ш акира Алвбеговвк и т. д. У четвртак 5 марта нарочитии плакатима поввано je грађанство Мостара да приреди свечани дочек на- 20 шеи Београдском Гајрету „Осман Х в к в к “ који нас првв пут посјекује са преко 80 отудената в студентвца те комплетнвм одборои, на челу са познатим нагаим пријатељем и пријатељем наше оиладвне г. Ђуром Јосвфоввкем, генералои у п. Иако je воз имао да ствгне нешто прслије трв сата, впак век у два сата непрегледне масе сввјета прекрвлвле су цио простор пред жељезн. станвцои и све околне улвце. Ништа нвје ометала квша, која je непрестано падала- Иствм b o ­ som путовале су и музика мусл- друштва „Заједница вз Зенвце в музака Ватрогаснв чете вз Коњвца. Воз коначно ствже, али се встовремено опушта в јак пљусак fcBme. Међутии то нвшта не помета ону срдачност којом се сусреку гости и домаки. Пред станвцои се сврстава поворка на челу са дввје музвке. Госте поздравља топлом добродошлвцом секретар одбора г. Вехбија Имамоввк, који у свом говору вствче све оно што je Београдски Гајрет учинио ва нашу академску омладвну. Ha поздрав г. Имамоввка одговорио je претсједнвк Београдског Гајрета г. Ђура Јосифоввк. генерал у п. Он подвлачи да je Београдски Гајрет први подвгао живи споменвк рахметли Ђиквку у форми велебног дома који носи његово вме. Поворка студената и грађанства на челу оа музикама пролази кроз цвјели град до Учитељске школе, гд]е je бвло коначвште за студенте и иузвке. Исти дан в цијелу нок пристижу стално воаови евих крајева и град ое непрестано пуни све нои новвм стотинама. Ha сам дан прославе, у петак 6 марта ујутро, ствж у са неколвно специјалних возова посјетиоци вз Сарајева на челу са Главним одбором Гајрета. Према утврђеном распореду свечаности, у 9 сати требало je да се скупи грађанство и учеснвди са стране код харема Царина, одакле ke се понијети кости рахметли Османа. Првје 8 сати на овом мјесту почело се скупљати. Међу првниа ствгли су отуденти Београдског Гајрета, a онда грађани и посјетиоци вз разних мјеста у групаиа- До 9 сати искупило се на овом мјесту око 5 хиљада душа. Тачно у 9 сати ствгли су : взасланвк г. Претсједнвка Мвнистарског савјета г. Др. Јосип Јаблановик, бан Приморске бановине, цјело* купно Градско вијеке на челу са претсједником општвне г. Хусагом 'Б.вшикем, изасланвци Народне скупштине: потпретсједник г. Фрањо Маркик, секретар г. Мулалвк и М. Божик, изасланици Сената, сенатора гг.: Светозар Томвк в Васо Глушац, изасланик Главног одбора Просвјете г. Ђ . Пејановвк, взасланвци Соколске жупе, Соколско друштво у свечаним одорама, цје* локупно члавство Српс. пјевач. друштва „Г усл е“ са друштвеном заставом, ђаци Ш ериатске гвмназије вз Сарајева на челу са г. директором Х усои Брквкем и својви професорвма гг- Капвчикем, Дрљевикем и Ножвкем, музике мусл. друштва „Заједница“ ив Зенвце и ватрогасне чете вз Коњнца, унифориисана ватрогасна чета вз Мостара на челу са својвм старјешаном г- �Инас. Маркои Ковачином, одасланства разних ијеста □о реду. Поворка се сврстала и у импозантнои реду крвн>ла Краља Тоиислава улицом према Карађовбеговој џаивјв, гдје се налазн турбе. У спут од харема Царвна na до турбета, и с једве и с друге стране улице, шпалир су праввле све мјесне школе са школскои дјецон, a позадн њвх натискале су се небројене хиљаде грађанства и страних посјетиоца. Иа хареиа, гдје су ископане кости већ биле положене у табут, табут су изнијели гг: Ахиет Ђвквћ, брат рахметли Оемана, Смаилага Ћемаловић претсједнвк одбора за подизање турбета, Др. Авдо Хасавбеговвћ претсједник Главвог одбора Гајрета и Мустафа Аликалфић, прет* сједвик мјесног одбора Гајрета. Они су донијели табут вз харема на цесту и предали га четворици студевата Београдског Гајрета, који су га носили до турбета. л.а, у особи коиавдавта Јадранске двввзвје ђенералштаб. брвг. геверала г. Марка Мвхајловвћа- Долавак взасланвка Њ. Вел. музпка поздравл>а подравнвм иаршеи, a вз хвл>аде грла проламају се узввца „Жввио Краљ*. Одмах no доласку свечавост почвње учењеи велвке фатвхе од стране иостарског виаиа г. Алв еф. Сефвћа: У вие Bora општег доброчинитиља молостввог! Хвала.Богу Господару сајетова Општем доброчанвтељу, Владару Судњвг дана; Само Твбв обожавамо н само од Твбв помоћв тражвмо • Упути нас правим путем — путем онпх којв си обасуо својвм благодатима, a ue путем оних који су вавуклв на ce срџбу Божју, нвти онвх који су аалуталв. Споиен-турбе рахм. Османа Ђикића (прије откривања) У савршевои реду, са побожном тишинон, поворка од неколико хиљада л>уди, дуга преко 1 и no килоиетар, кретала се кроз живе зидове народа са обје стране. Све околве куће, прозори и кровови били су начичкани свијетои, a свака кућа и трговина бвле су исквћеве државнвм ваставама. Тачво у 9 и no сатв поворка, односно предњи њен дио са табутои и претстав* нвцима и взасланвцвна, стиже пред турбе. Три улвде које се укрштавају пред турбетом не могу да првме оав свијет, na се један велвки број мора зауставпти у спореднви улвцама. Изасланвци и претставнвцв разввх установа и корпорација улаве у хареи пред сано турбе, пред којии je подвгнута говорввца. — Фото репортерв, оператери ГГросвјетног фвлма вз Београда, те преставнвци Централног преобвроа вз Београда снимају поједвне моменте. Тачно у 10 сати редари тешвон муком крче пут н најавлују додазак ваасланика Њ. Велнчанства Кра- Хвала драгом Богу којв nocr'o није И којега нвкад нвставутв веће. Хвала Свеввшњему који Свемир створв И у њему бевброј свакакввх чудеса, И мјесец што сјаји в сувце што горв И 8в'јевде што трепте, сред плаввх вебеса. Хвала мвлом Богу којж на свакоме створењу жввот в Којн сурог орла у смјелом в веобувданв људв сважво сввјвту смрт дајв; полвту, обувдаје. Хвала вел'кои Богу којн вас осважв, вел квм дароввма, умом н памети Да расвоввајемо вствву од лажв, в оју нам вамеКу бевбожввци клетв. Хвала СвемогуКем који вам воручв преко Мухамеда, вадњег Пославвка, хвала Њему, јер вас Двви - Ислам учи да пам je Он прва и посљедн.а вјера. 21 �Хвала Теби вјечвп Боже, којв посла Мухамвдж да вам вјвру он објави, Koja нжша срца спаја исламском љубави. Хвала Теби моћвн Поже, који својом вољом чвввш којв Својом моћу можеш да раставиш в сједвниш. Слава Теби у Вјечвости Вјечни, хвала Твби творчв обж свпјета — Твој роб Оемам, свтни прашак вемље, Очекује Твојега рахмета. У бевброју свих створења Твојвх што Тв вјечно своју славу поју Увдајућ ce у свемвлост Твоју шаљемо Тв скромну дову ову: Драгв Боже, цвјели скуп Te молв, Твом првјестол.у молитва нам лети, ивлп рахмет на иашег Османа, И вас сввју очувај н штвти. Твоја браКа, о Осмаве драгв, Твоју душу, твоје срце иладо, — двјевећв скуввше ce ево, дарују ти ово турбе хладно. Нек опрости моћпи Алах учпњене гријехе таоје, Овај кабур иек претвори У Џев-нетске перивоје. Бог je добар и мплостив попггпво си љегов дар, Твоја дјела наградпКе t Свеиогућп Госоодар. Ахиретскпм љепотама век’ те драги Ббг дарује Оца, мајку п сву браћу век’ рахметом обрадује. Окр’јеии uac, Боже, свагом, век’ вам авжом среће гори. Задњпи давом век пам душа Са аавосом светив вборп: „Аллаху екбер, Аллаху екбер, Ла влахе вллаллах!" И пос.ђсдњпм дахом клпкнем: » „Мухамед хак Ресуллуллах!* Гријешва je душа Твог сићушвог роба, алп милост Твоја, велика je Боже, na гријешној души која ce noicaje Опрост и мвлост j e ’jeic датв може. Ми у Твоју, Боже, мвлост ввгубпли нијесмо наде, јер ва Судњем даву, анамо, ваговорник да имаде. Пувп ваде, пуни вјере, увдамо ce у Te, Боже, јер без Тебо нпко нама душв спаса дат ве може. Твоја вол>В) свеиогуКвост Твоја, правом стааом век нас ув’јек води. Слови, срећв, просвјети в правди И вапретку у алатној слободи. A М И Н! Док je г. Сефић учио дову, са мунаре Карађозбегове џамнје учио je саллу својим лијепим тенорои г Вејснл Хаџибегић. 22 Свршетак дове — која ce свииа присутнима необично допала — попратила je маса иарода са амин. Ива тога на говорницу иалази претсједник Одбора за подизање .турбета г. Смајлага Ћемаловић, који je одржао овај говор: G o v o r g . Sm ajlage ćom alovM a, pretsjed n lk a o d ­ b o r a z a 'p o d lz a n je ip o m e n -tu r b e ta : Mostar je kroz našu istoriju rađao sinove koji su uvijek, u pravo'vrijem e, umjeli da proniknu svaku potrebu našeg naroda. On je davao inicijatore i budio talente i ljude od duha i pod tuđim gospodarima. Danas, otkrivanjem ov og turbeta^ mi odajemo poštu jednom od tih velikana koji je među ovim kr­ ševitim brdinama ugledao svjetlost i’ gdje se formirao u mladića od pjesničkog nadahnuća i vatrenog rodolju­ blja. ' • jr> Mi, bosansko-hercegovački muslimani, imali smo u našoj istoriji mnogo velikih ljudi, ali je rijetko kome bila dodijeljena tako značajna istorijska uloga kao rahmetli Osmanu. Rođen prvih m jeseci poslije oku­ pacije, u najtežim danima po naš narod, on kao da se rodio osvetnikom, kao da se rodio da zapjeva crnu pjesmu onom koji je došao da silom oskvrni naš otadžbenički prag. Rahmetli Osman tu crnu pjesmu proricao je okupatoru kroz cio svoj život i ta pjesma ila je stvarnost našim narodnim Oslobođenjem i injenjem. Trebalo se snaći u onim prilikama i izabrati pra­ vac i srestva u borbi sa tuđinom. Naši muslimanski slojevi, austrijskom pobjedom desorijentisani, bili su na putu da nesvjesno podlegnu njegovoj navali, bilo selenjem u Tursku, bilo ap­ stinencijom od tekovina zapadnjačke kulture, koje su ih jedino m ogle da osp osob e za borbu u novim pri­ likama. Eto, ovdje su bosansko-hercegovački musli­ mani došli na raskrsnicu, na raskrsnicu na kojoj se morao pojaviti duhovni vođ ili propast. I pojavio se taj vođ, inicijator nove istorijske orijentacije bosanskohercegovačkih muslimana, a taj vođ je rahm. Osman Đikić. Tu leži značaj njegove ličnosti, jer je on taj, koji je prvi nas muslimane sa zastarjele borbe mačem, priveo borbi perom, priklonio nas nacionalnoj i kul­ turnoj orijentaciji, koja nas je osposobila za borbu u životu i za čuvanje naših tekovina stvorenih kroz is­ toriju. On, rahm. Osman, inicijator borbe kroz kulturno a naročito nacionalno djelovanje, bio je nesalomljiv bora c kroz cio svoj život. Pero je bilo njegov oštri mač, kojim je nesebično krčio put u nove vidike, čije. rezultate mi ovdje vidim o i doživljujem o danas, ok u ­ pljeni zahvalnošću i poštovanjem oko njegovih zem ­ nih ostataka. Njegova nacionalna borba koja ga je o- �стан да крв није вода — хрлио je напријед. Из дана у дан његове су присталице навирале са свих страна као бујица, a његове идеје шириле се, широм Босне и Херцеговине, као да су на крилима. Часопис *3oра« у Мостару прикупља у своју редакцију читаву плејаду пјесника и књижевника, све Мостараца, међу којима видимо и младога Османа, пуна вјере и наде у бољу будућност цјулокупног нашега народа. Хвала Вам понова na братском заузимању и примите израз особитог здраве. поштовања и српске поЗа редакцију Осман A. Ђикић. Eto, како je писао и како je осјећао у оним тешким данима Осман Ђикић, омладинац и нацио* налиста. Да му се дигнути и да нас погледа овако братски сакупљене око његовога гроба, захвалио би се Алаху на милости гато су његове мисли в жеље испуњене и задовољан би се повратио у своју вје* чну кућу да мирно продужи вјечиги саи, Омладино, угледај се на рад Османа Ђикића ■ слиједи његовим стопама. Османе Ђикићу, Твоја дјела погинути неће a Твоје име заборавити се неће. За све што си урадио за свој.народ нека ти je хвала и вјечита слава! Политичко-културни правацрада ОсманаЂикића био je скроз националан Он je у своме раду тежио да сви муслимани дођу до сазнања да су они и православни једно, да им je крв једна, и да једни у другима гледају браћу no крви и пријатеље. Тежио je да браћу све три вјере тако приближи једне другима да сви осјете: да je брат мио ма које вјере био. Тежио je ка јединству цјелокупног народа у Босни и Херцеговини, како би уједињени могли дати јачи отпор туђинској и ненародној управи. Govor g. Franje Markića, potpretsjednika Narodno Ha глас о анексији Босне и Херцеговине Срskupštine u ime N aro d ne Skupštine бија je јаукнула a цио наш народ јекнуо je од бола ^ a ^ a m u ovom e momentu neobično sretan i и неправде. Најтеже je било националистима уднектираним покрајинама. Свако се питао тада: na до- uzbuđen, a ovo ne kažem iz obične kurtoazije, nego кле ће да нас комацају и распињу ? Јесмо ли ми što sam istinski potresen ovom impozantnom pažnjom Божји народ да имамо сунц^ и слободе као што и koju Mostar i Hercegovina, i moja uža domovina, oдруги имају; нас моћни и обијесни још и данас ра- 'ctaje sinu ovog krša, velikom nacionalnom i kulturnom скидају као вуци јагањце . . . Устанимо и пођимо, у borcu rahmetli Osmanu Đikiću. Kada se govori o Osmanu Đikiću mi se sjećamo име Божје, у сл ободу или-смрт, чујаше се поклич, onih najdivnijih momenata iz borbi za našu kulturnu у то доба, на све стране. Листови у Србији иЦрној Гори цвиле a пиште, afirmaciju i za našu narodnu slobodu. To su vremena a национални у Боснв- и Херцеговиеи један no је- samopožrtvovanja, uzvišenih odricanja i težnji, koje дан се угушује и нестаје га. »М усават« у Мостару, su bile ustremljenje protiv tadašnjih tuđih gospodara koji su mislili da ovdje ne živi narod jednog duha i орган муслимавских националиста и прогресиста. под уредништвом Османа ‘Ђикића, још излази и jedne krvi, jedne misli, da osvajaču među nama nema пркоси све већим a већим ударииа. Глобљавају га mjesta. Ja se u ime Narodne Skupštine Kraljevine Ju­ свакодневно a ми у Београду да би се »М усават« goslavije duboko klanjam sjeni Osmana Đikića, koja одржао чинимо све. Kao секретар Народне Одбране прикупљао сам претплату од повјереника и под ту- je simbolisana ovim spomen-turbetom i kličem iz du­ ђим именом слао редакцији у Мостар. Осман ми je bine duše: Neka je vječna slava neumrlom Osmanu Đikiću ! no пријему одговарао и ево једног његовог писма, које се случајно у хартијама сачувало: Г о в о р сенатора r. Д р . Bace Глуш ца у име на ц и Мостар, 21 јула 1909 год. он али и х радника Поштовани и драги пријатељу. Она иста мисао која je за живота одушевљаПотврђујемо Ваи примитак послатих нам Круна вала и загријавала душу и срце нашега меумрлог 143, — коју нам сум у посласте као претплату за 13 пјесника и родољуба Османа Ђикића, — та иста претплатника. мисао и нас je данас довела овамо да се окупимо Захваљујући Вам се братски и срдачно на заоко његова гроба и споменика, да м-у одамо своје узимању за наш лист, молимо Вас, да нас ни у признање и захвалност на његовом искреном и небудуће не заборавите. себичном патриотском раду. Заузимање a потпора родољуба нам je потребTaj његов рад треба нарочито поштовати и цина нарочито у данашњим тешким временима, када смо изложени свакидашњим глобама и прогонима, јенити, јер je падао у она тешка времена, када je овом лијепом земљом, Босном и Херцеговином, влаи када je »М усават« остао једини прави опозициони дао непријатељ који je свим силама радио на томе, лист према ненародној, апсолутистичкој управи — једини прави израз нашега потиштеног народа. Но да нашу браћу Србе муслиманске вјере одроди и »М усават« he и иадаље такав остати и пркосиће одвоји од Срба православних, хтијући створити неку нарочиту босанску народпост. Али захваљујући свима ударима док нас једнога траје. 27 �будној националној свијести, то нашим непријатебуду поносни што су вмали Османа Ћикића в Са љима није пошло за руком. Нијесу нас могли одропоносом могу да свуда в на сваком мјесту истичу дити ни одвојити ни силае Османлије, који су вла- да су в они стваралв ову државу, као и Срби прадали нашим земљама 500 година, јер je међу нама вославни. Нзихова српска сввјест била je будна кроз стално живјела традиција да смо синови једнога вијекове, na he такова остати и у далека будућа народа. Шта више, наша браћа муслвмани који су времена, када Ке се све слвти у једну велвку јуу турској царевини долазили до највиших државних гословенску мисао. и војничких положаја, имали су толико утицаја на Нека je слава великом народном борцу в нецариградском двору, да су Османлијама натурили умрлом пјеснику Осману Ђ в к и ћ у ! свој српски језик и своје ћврилско писмо, тако да G o vo r Đ o rđ a P e JanovK a. p ro fe so ra , u Ime G lavn og je тај језик и то писмо, био дипломатски језик на O d b o ra „ P ro s vje te ” iz Sarajeva I svih njenih блистателној Порти кроз читав XVI. и XVII. вијек, orga n izacija . као што je данас француски језпк. Тако свјесним Čast mi je u ime glavnog odbora „Prosvjete* i спновима наше муслиманске браће има да захвалимо cijele Prosvjetine organizacije pozdraviti ovaj svečani за многи нап.-едак наше материјалне и духовне čin, ovu nacionalnu manifestaciju zahvalnosti i pijeteta културе. Данас изгледа невјероватно — али овом ириликом треба нарочито истаћи — да je један наш svom e vođi, odličnom borcu za slobodu i narodna Србин м-услиманске вјере, родом вз источне Херце- prava, pjesniku i prosvjetitelju Osmanu Đikiću. Svojim mislima i osjećanjima, svojim neumornim говине, велвки везир Мехмед-паша Соколовић, нмао radom i cijelim svojim životom stekao je neumrli нарочитих заслуга за духовно јединство православOsman velike i neprocjenjive zasluge za političko, них Срба. Он je половином XVI. »ијека, обнозио nacionalno, socijalno, kulturno i prosvjetno podizanje пећску патријаршију и за патријарха поставио свога cijeloga našega naroda, a osobito njegovog musliman­ рођеног брата Макарија. Под ту патрвјаршију спадали су сви православни Срби од Солуна до Будима skog dijela u bivšoj Bosni i Hercegovini. — Njegovo и од Тимока до Јадранског мора. И так<кје^ето^ veliko pjesničko i patriotsko srce obuhvatilo je s v o ­ jim osjećanjima i svojim težnjama sve dijelove našega нашем духовном јединству темеље обновио послије naroda i neodoljivo i sugestivno uticalo i na svoje св. Саве наш брат хусли.чан Мехмед паша Соколовић. Ta жива традиција да крв није вода и да je savremenike i na buduća pokoljenja, učeći ih i pok a­ брат мио које вјере био, издржала je нашу браћу zujući m svojim primjerom kako treba osjećati, raditi i živjeti za cio naš narod bez razlike vjere. муслимане к роз вијекове, да с у до данас очували Prošli su dani kada je neumrli Osman radio, будну националЈгу св и јест и сва народна обиљежја djelovao i kretao se među nama. Njegovo trošno i као и Срби православни. Ta традиција и била je napaćeno tijelo pretvorilo se odavno u prah i pepeo A li главни покретач младој душп Османа Ђикнћа в његових другова, да с у св јесн о и одлучно почели в- plodovi njegovog rada i njegove borbe rastu sve više, a njegove ideje svjetle sve jačim i intenzivnijim svjetlom. стицати своју српску националност као протест п роOno blagosloveno sjeme, koje je on predao i fanatički тив вепријатељског однарођавања. sijao, niklo je i urodilo divnim i trajnim plodovima. • Сав пјеснички, културни и нациопални рад наOsmanov požrvovani rad na širenju prosvijećenosti i шега неумрлог Османа кретао се у том правцу. kulture, njegova bratska i očinska briga za vaspitanje Борба je била тешка, алв коначно и успјешна. Кад novih pokoljenja, njegovo patriotsko neumrlo djelovanje су се започели ратовл за ослобођењ е и уједињење нашега народа, у редовима српске војске видимо и na nacionalnom osvještavanju svojih saplemenika, nje­ gova borba za demokratiju i politička prava cijelog нашу браћу муслвмане како се св јесн о и јуначки našeg naroda, a osobito njegovih širih i najširih slo­ боре. Многи су пали на бојним пољима славе, a jeva, onih nezaštićenih malih zanatlija, radnika i raмноги мучени од непријатеља помрли су no разним botnika, čine nesumnjivo vidne i svijetle stranice u логорима внтернираца. Осман Ђвкић није доживио ратова за осл обо- istoriji i životu muslimanskog dijela našega naroda. G eneracije i generacije, ne desetine i stotine, ђење, a да их je доживио, теш ко да би их лреживио. nego i stotine hiljada zadahnute njegovim ideja­ Илв би сам погвнуо у бор би, или би ra непријатељи ma i idealima,- rade danas nacionalno svijesne убили. Али његовв су идеачи ипак коначно остваkulturno-napredne i politički osviještene na onome v e­ ренв. Њ егов je народ ослобођен в уједињен. И ми likom narodnom poslu na kom e je Osman neumorno данас скупвсм о се ов дје око његова гроба да му radio, živio i podnosio nebrojene žrtve. Njegovi poli­ захвалвмо за све што je за живота учинио и да се tički ideali oslobođenja i ujedinjenja ispunili su se, a надахнемо његовим духом и идејама, na да пођемо njegovi sljedbenici i poštovaoci su danas svjesni bra­ заједнички напријед, да очувамо и унаприједимо ово nioci tih najvećih nacionalnih tekovina. Ne samo iz што je стечено толиким жргвама свега нашег народа без разлике вјере. Наша браћа муслимани тр еба да njegovog Mostara, nego i iz svih krajeva i mjesta 28 �dokle su doprli plodovi njegovog rada došli su danas, da se kao njegovi poštovaoci i svjesni sljedbenici poklone njegovoj sjeni i da mu iskažu svoje poštova­ nje i svoju duboku zahvalnost za sve ono dobro, koje je učinio njima i cijelom našem narodu, a onim sla­ bim, nejakim, zaštite i pom oći potrebnim slojevima. Kulturno-prosvjetnim radom u „Gajretu" i svojim nacionalnim akcijama i stremljenjima našao se Osman na istom terenu na kome je „Prosvjeta" neumorno, predano i sa nebrojeno žrtava v eć uspješno djelovala. Zaslugom Osmanovom i njegovih iskrenih prijatelja, saradnika, poštovalaca i nasljednika, postiglo se je, da su „Gajret" i njegova posestrima „Prosvjeta", našavši se na istom terenu, sa identičnim zadatcima i sa istim najvišim nacionalnim idealima, bili stalno, a i danas su, ne samo u korektnim, nego i u najprisnijim odnosima, vezani čistim bratskim osjećajima i istim ciljevima. T o daje „Prosvjeti “ pravo da današnju na­ cionalnu svečanost i današnju manifestaciju „Gajretovih" radnika i Osmanovih saradnika i sljedbenika pozdravi najsrdačnije, pozdravom vjerne posestrime i sa najiskrenijom željom, da pobijede i triumfuju naši zajednički ideali, ideali radi kojih i postoje „Prosvjeta" i „Gajret", a za koje je neumrli Osman dao sve svoje, pa naj poslije i svoj život. Neka je slava i hvala narodnom borcu, vođi i prosvjetitelju Osmanu Đ ik iću ! ■ in iv n u ч « ступило у живот неколико генерација спремних муслимана-интелектуалаца. Ова установа данас издржаје више од половине цјелокупног броја студената н-услимана у Југославији. Преко 150 студената и студенткиња из свих крајева Југославије, живи у удобном дом>у Београдског Гајрета Осман Ђикић. Сваки пигоиац који je прошао кроз овај дом, или ма ко, који je имао прилику да упозна рад ове значајне установе, добро му je познато са колико ce љубави, истииске толеранције u либерализма води ова установа. Сваки студепт развија ce и изграђује своју личност потпуно слободно, формира своје погледе на живот у апсолутној независности. Једино што управа од својих питомаца тражи: да на вријеие полажу своје стручне испите и да буду исправни и честити људи. Увјерени да установа као што je Београдски Гајрет Осман Ђикић може у овоме см и сл у ' да послужи у данашњем чудном времену, к а м ce готово на свииа странаиа држе оне »дајем — да ми вратиш«, као частан примјер. И ми ову чињеницу с поносом истичемо у овој ријеткој прилици. Ово чинимо нарочито ради тога, што сматрамо да je овај факат од интереса за све оне, које интересује рад муслиманске академске омладине и којима напредак муслимана лежи на срцу. Студенти, питомци и питомице Београдског »та Осман Ђикића свом душом учествл ју у овој IOCTH. Са дубоким поштовањем сјећамо ce 0 ~ман je давала највеће жртве за опште добро; борца “ zза слободу овај значајни споменик и правду; пјесника, који je осјетио ду- конвикта Б е оградског Гајр ета Осман У тренутку када ce предаје генерацијама као трајан симбол прегалаштва и жртве за добро народа, као вјечит спомен на човјека, који je за напредак своје средине дао своју снагу, знање и срце, у нама ce буди мисао о сили која je условила рад и животно дјело 0 смана Ђикића. Каогод што je цијели наш народ увијек водио бор бу за правду и слободу и у тој тежњи и у тој борби поднио безброј жртава, исто тако je аосебно и м-услимански дио нашега народа увијек истицао своју безувјетну припадност. приврженост родној груди, давши у впше махова читаве легије жртава у борби против туђина. Величина и значај Османа Ђикића лежи баш у томе што ce у њему тако снажно одразила она особина нашег елемента да ce за свој народ ради, бори и жртвује, и што je с друге стране тако правилно уочио историјску прекретницу a развио снажан културнопросвјетни рад међу муслиманима. Зато му ce и дижу споменици. Цијенећи његово дјело подигнут му je још прије дванаест година величанствен сп оменик у нашој дивној престоници: основано je друштво Београдски Гајрет, који носи његово име, Зар ce могло нешто боље и корисније учинити, него што je у Београду основана једна тако значајна устан ова? Јер, захваљујући само њој, в е ћ је д о с а д а шу своје средине; њене потребе, бол и радости неумрлог културног радника без позе и рекламе и без тежње за стицањем личне каријере. Сјећамо ce организатора и вође омладине у коју je полагао он највише своје наде, a која у њему гледа свој узор. Сјећамо ce и дивимо ce човјеку који je од себе дао све, a да никаквих проту-усауга није тражио, него je тежио за бољим данима свога народа, за културним и социјалним препородом муслиманских маса. Иако није доживио остварење својих снова, Осман Ђикић je својим многоструким радом исписао једну значајну страницу у историји културног и националног развитка муслиманског дијела нашег народа. Особине које су красиле ОсманаЂикића и као човјека и као културно-просвјетног р*здника' могу да служе као најљепши примјер како онима који раде данас, тако и онима што долазе сјутра, омладини, која ће за напредак народа дати сву своју снагу и сво своје знање. Питомци Београдског Гајрета Осман Ђикић свјесни су нарочито да муслиманска средина треба и с правом очекује спремну, карактерну и радпу омладину. Свијетао примјер несебичног рада дао je рахм. Осман Ђикић. Пред 29 �његовом сјеном у овом свечаном тренутку мора да стоји уједињена сва омладина, која je свјесна тешких задатака који joj претсгоје. Слобода, несебичан и поштен рад, нека буду тежње и идеали те омладине! Студенти и студенткиње, питомци и питомице Београдског Гајрета Осчан Ђикић, са дубоким пиететом сјећају се Османа Ђикића, на његовом примјеру Ке увијек црпсти поуку за свој рад у народу, a данашња импозантна свечаност остаће им симболично урезана у срцима и у трајном сјећању. Нека je хвала и слава нашем Осману Ђикићу ! G o vo r g o sp . Jovan Radulovlća, p ro fe so ra , Isp red pjevačkog d ruštva „ G u s le " Iz M o stara : Krvava je i nesretna bila ova naša zemlja Herceg-Bsna. Preko nje se stalno utirao put sa Istoka na Zapad i sa Zapada na Istok. T o je prekretnica naše nacionalne istorije. Kraljevi su se otimali o nju i car­ stva propadala zb og nje. Najbolji njeni sinovi bili su propovjednici borbe i prosvjetitelji masa. Pjesma ove zem lje je najkrvavijai najpečalnija. O vdje su narodni borci bili u isto vri­ jeme i pjesnici i narqdni trudbenici 'v učitelji. Petar K očić sa ogromnim Jenjiževnim darom , m orao je da bude, po neumitnom udesu našem, i borac za narodna prava i seljački tribun isto toliko i pjesnik bosanskih planina. Aleksa Šantić bio jt nacionalni revolucionar i publicista i istinsti budilnik nacionalizma, kao i sevdalinski pjesnik. Zb og teških i mutnih unutrašnjih prilika, naši ljudi morali su biti sve, i svuda uvijek na borbenoj liniji, uvijek na poprištu događaja Mostarski nacionalni pokret krajem prošlog i p o ­ četkom ov og vijeka, dao je jednu književnost koja je jednim dijelom nacionalna propaganda i rodoljubiva misija. Tad su pjesnici bili propagatori nacionalizma, a narodni vođi obuzeti plamenom pjesništva. Takav je bio Osman Đikić. K rv naše krvi, srce našega srca, on je još kao gimnazijalac, tek obasjan rujem mladosti, uskočio u borbene redove. Glavne snage naših muslimana drijemale su u nacionalnoj neprosvijećenosti i bile u svakom pogledu neorijentisane iza okupacije. Osmanova nacionalna i politička shvatanja išla su uporedo sa buntovnom i oslobodilačkom misli narodnog jezgra i iskakala iz okvira raznih k om ­ promisnih stišavanja u austro ugarskom okviru. U ovoj prilici to treba naglasiti, Đ ikić je bio među prvim na­ cionalnim muslimanima, ako ne i prvi, koji su se p o ­ čeli zalagati za nacionalni dem okratizam . On je to posvjedočio svakim svojim korakom i političkim i književnim. U svakom njegovom članku nazire se lju­ bav za ovu kršnu grudu, a njegovi rodoljubivi stihovi sanjaju o »luči svjetlog plama« i boljim vremenima za naš cjelokupni narod. I kad se je borio za vjersku i prosvjetnu samostalnost muslimana, on je, isto tako, kao kad je kliktao Zmaju uoči pedesetgodišnjice nje­ govog književnog rada, dosljedan sebi i uvijek ostajao 30 »Sin krševa I gudura mračnih gora, H ercegove zemlje sjetne, Zem lje bola i vihora«. U književnom pogledu, sav pod uticajem naše narodne književnosti našeg omladinskog preporoda — Zmaja, Jakšića, Radičevića i, ponešto Vpjislava — on je i tu dao svjedočanstvo koliko je bio ponesen ne­ obuzdanim valom narodne misli i buđenja. Njegovo učešće u mostarskom književnom uzletu oko »Zore« bilo je i lijepo i puno zanosa. Ali, presječen u svom blagorodnom zamahu, on, još mladost sama, mogao je da rekne sebi : Mlado žito, navija i klasove Pređe roka došla ti je žetva. Osmanova žetva usprkos tome je obilna. Ova današnja impozantna svečanost rječito govori šta je taj veliki nacionalni borac učinio za svoj narod. Ona pokazuje, u o v o nejunačko vrijeme, da ovo pokolenje ima savjesti, i da zna cijeniti pregaoce na uzvišenom narodnom poslu. U ime srpskog pjevačkog društva »Gusle«, usta­ nove koja je po svojim ciljevima bila Osmanu veoma bliska, ja se pridružujem ovoj svečanosti sa osjeća­ njem iskrenog pijeteta i poštovanja prema jednom plemenitom našem sinu i neobičnom borcu. Neka je čast i slava Osmanu Đikiću! Г о в о р студ е и та Б р а ни сла в а К ораћа у име студ е нвта Х е р ц е го в а ц а и уд р у ж е њ а Х ер ц его ва ц а „ Н е р е т в а ” у Б е о гр а д у : Грађани и гости Мостара, радостан сам да могу овом приликом проговорити неколико ријечи у име Удружења херцеговачких студената „Неретва* о пјеснику и бор ц у предратне генерације Осману Ђикићу. Страни, империјалистички режим двојне моиархије одузео je широким народним масама Босне и Херцеговине политичке и културне слободе, онемогуНио их да се бор е како против властитих угњетача који с у слијепо служили интересима освајачке политике, тако исто и против саме Аустрије која их je сматрала предметом свог безобзирног искоритћавањ а. Такав прпвредни, политички и друштвени положај народа ств ори о je једно револуционарно расположење код предратне омладине, које се одражавало у свим њеним културно-политичким акцијама. A како je та омладина потекла из народа, била органски везана за њега, дубоко саосјећала њ егове т егоб е и тежње, није ни чуцо што се створио један широки покрет за политичке и социјалне сл обод е народа. Taj најсјајнији период наше иоторије за национално-политичко ослобођењ е могао je дати такове личности као што су Осман Ђикић, Кочић, Принцип и Гаћиновић. Осман Ђикић ијесник и борац није само иде- �олошки био везан за ову генерацију, него je такођер његов рад био саставни дио њене опште акције, да сруши страног империјалистичког освајача и да народним масама створи човјечанске услове живота у слободној држави. Активност те омладине којој je Осман припадао и онда, кад се она изражавала на пољу умјетничког стварања, носила je печат општих омладинских стремљења. Слиједећи Османови стиховл то јасно кажу: - Овамо доли, са шилтета! Доли У пук и народ гдје пуцају ребра Суха и муком изм-учена себра Ш то с црним хљебом само смочи со л и . . . О вам о! Чујте невоље и боли, Оног што нигда cpehe ружу не бра, Д ок ви за оке свог злата и сребра Градите лонџе . . . Д ол и! Д ол и! Д ол и! Све je то скупа придонијело да и ова прослава има и за данашњу омладину особит значај. Он се о гледа у томе што се оживљавају успомене на свијетле народне борце, који требају и морају да буду примјер нама омладини како тр еба служити народу и како треба остваривати његове тежн>е, Ми см о свјесни да ћемо битћ тек тададостојни да се назовемо њиховим насљедницима у борби за велике идеале, ако и ми у Љих унесемо оно самопожртвовање и одлучност, које су биле главно обиљежје Османове генерације, И овдје, пред гробом Османа ja у име омладине обећавам да ћеио радити у томе правцу исто онако несебично, исто онако пожртвовано, као што je предратна омладина радила за народне идеале. Само још тражимо од вас једно, да нам пружите исто оиаку јаку потпору у нашем раду, као што je Османовој генерацији била пружена. Нека je слава Осману Ђикићу! Govor g o sp od in a Ta jib a Oklća, profesora Velike M edrese Iz S k o p lja : U času kada cio jedan zahvalni rod odaje zas* lužno priznanje velikom sinu bijeloga Mostara, besmrt­ nom pjesniku, neustrašivom nacionalnom borcu i neu­ mrlom kulturnom trudbeniku merhum Osmanu Đikiću; u času kada u ovom e velikom nacionalnom slavlju uzimaju učešća hiljade poštovalaca uspomene velikog rahmetlije iz svih krajeva naše prostrane otadžbine; o ovom e času želi da se, preko mene, pokloni njego­ vim sjenima patriotsko, nacionalno, viteško, kulturnoučeno carsko Dušanovo Skoplje, bilo našeg klasičnog Juga. Onog lijeP0Ž našeg Juga koje je u Osmanovom srcu imalo najzavidnije mjesto, za čije je boli i stra­ danja on toliko osjećao i čije je oslobođenje bilo nje­ gov najveći ideal. U ime Velike Medrese Kralja Aleksandra I , toga najljepšeg amaneta koga je Blaženopočivši Vi- teški Kralj ostavio svome dragom južno-srbijanskom muslimanstvu; u ime Društva za srpki jezik i knji­ ževnost na univerzitetu u Skoplju koje Osmanu — pjesniku odaje najveće i naročito priznanje; u ime Prosvjetnog odbora Skopske Sokolske Župe, u ime oblasnog odbora Narodne Odbrane, ja na ovo velepno spomen-turbe nosim tople pozdrave iz naše stare prestonice, tog vjekovnog nosioca naše zavjetne naci­ onalne misli. A uz pozdrave nosim i visoko priznanje za vječno Osmanovo djelo. Nema sumnje da će ova dična grobnica postati mjesto hodočašća i svih budu­ ćih pokoljenja koja budu željela da iz idealizma umrlih zidara naše nacionalne slobode crpu poleta za izgra­ đivanje jugoslovenske kulture. Taku jednu pažnju naš neumrli Osman s punim pravom zaslužuje, ili da se izrazim riječima velikog francuskog pjesnika Viktora Iga: Ceux qui, pieusement, sont morts pour la Patrie Ont droit qu'a leur cereneil la foule vienne et prie. Neka je Božji rahmet i slava neumrlom našem Osmanu! ___________ За цијело врпјеме свечаности, као и за вријеме говора, скуп од близу 15.000 душа у савршенои реду присуствује свечаности као један човјек. Нпко да гласно изговори једну ријеч, да се комеша или на било који начин направи ма и најмањи неред. Како за вријене свечаности, тако исто у савршеном реду тишини, почиње огроина ријека од народа да се ражљева no граду. Странци у групама no стотину и више л>уди непрестано посјећују турбе, обилазе, s гледају и диве се заиста јединствено лијепој грађевпнн. — To траје цио дан. Послнје подне у три сата у Карађозбеговој џаиији ђаци Шериатске гимназије из Сарајева и мостарски хафизи учили су хатме-дову. Пошто овој дови није могао да присуствује сав онај свијет који je то зкелио, инсталирани су свуда около џамије звучници који су преносили дову из џамије. a хиљаде народа je побожно слушало складно и лијепо учење. Истога дана у 8 V* сати навече приређена je велика забава у свим просторијама Хрвоја. — За цајело вријеме свечаности и поред толиког свијета, одбор није чуо ни од кога ни једне притужбе на ua коју грану организације прославе. Једино мјесто гдје ће наи се еигурно приговарати и гдје je одбор имао пуно приговора, то je наша забава. Зграда у којој се забава приређивала, могла je прнмити највише 1000 особа, a тражено je три хиљаде карата- Дакле, у о вакој ситуацији и највреднији одбор не би иогао задовољити свакога из проетог разлога, што je то једна немогућност. Гајретове забаве су иначе најпосјећеније и рекордне у сваком погледу, a поготово овогодишња. Ово неколико редака ријешиће нас дужности да описујемо посјету вабаве. Али ипак морамо да надодамо да je и око поноћи стотине особа стајало и чекало 81 �пред домом „Х р в о ја / Програм су у цијелости ввводвлв. отуденти београдског Гајрета, a забаву je отворио уводнои рнјечи г. Хасан Рибац, који je говорио о асивоту и раду рахиетлв Осиана и хисторијату оснивав>а н рада Београдског Гајрета »Осиан Ђикак . Забаву су посјетили поред свих одличаика ив кјеста и претставника власти и друштава, a сви члановн Главног одбора, народнн посланици, претсједницн Мјесних одбора Гајрета из разних ијеста и т. д Забава je потрајала до раног јутра, све у најл>епшем нвсвљу и расположењу. — Двије музике анииирале су публику и правиле одличан штимунг. У спјех saбаве у материјалнои, a нарочито у иоралнок поглвду je ван сваког очекивања. Ријетке су вабаве са оволвком посјетои, a ипак са оволвко реда. У суботу 7 иарта заказана су и објављена предавања, која су одржана у Српскои доиу- У 10 сати прије подне држао je предавање г. Др. Мехиед Бе* говвћ, доцент универзитета. Тема предавања je бвла: »Еманципација муслиианске жене«. Предавање je било одлвчно посјекено, a предавач je ово питање, за нас толвко важно, нзложио са ријетком умјешношку и у* казао наи на важност његову и његова рвјешења. Подвукао je нарочито опрез који je потребно увијек пмати на уиу при третирању овог проблема. Послије подне у 4 сата одржао je на иотои мјесту г. Каиарик предавање са темом' .Соцвјална улога омладште*. Предавање je било врло добро обрађено, a дискусија која се каоније развила потрајала je екоро до 10 сати у вече. ^ Са овии je свечаност завршена и већ исти дан почело je спреиање за одлазак. Свака група и сваки Boe — без обзвра да лв je долазио у дану или у ноћи -1— испракен je поред одбора још и од великог броја грађана. — За цијело врвјеме прославе као и за врвјеие дочекввања и испраћаја, лијепо прољетно врвјеме са онии иоотарскии плаветнилом неба, као да je пренвјело и на све учеснике ведрину и лијепо расположење. И ако су се на свим мјестима тискале стотине, нигдје ни на улицн ни у локалу ни нигдје ни најиањег иоцидента илв вспада. Свуда узоран ред’ Одбор и овви путем взриче своју срдачну захвалност сввиа који на бвло којв начвн допрвнесоше велвчини ове завста рвјетко вмпозантне свечаностиПосебно захваљује иусл. друштву „Заједнт.ца“ вз Зенвце в Ватрогасној четв вз Коњвца, којв са својви иуввкаиа бесплатно узеше учешка у програму свечаноств. Добровољне првлоге на забави дароваше: no 5000 Д вв: Прииорска бановвва; no 1000 Д вн : П о иоћник бана Моравске бановине, госп. Паштроввк, д. д. .Ш впа д“ Сарајево, no 250 Д вн : Хафвз Оиер еф. Џабвк, муфтвја; no 190 Двн: Есадбег Алвбеговвк; no 150 Двн: Хотел „Неретва1*; no 100 Д вн: друштво „И твхад", Свновв P acte Ш авна. Лазар Мвлошвк, Ђура Јосвповвк, претседнвк Београдског Гајрета, 82 Мвхо Пешко, Хаидвја Батлак, Петар Ш отрвк, Светозар Тоиик, сенатор, Васо Глушац, сенатор, Мустајбег Арпаџвк, Хусага Ћвшвк, претсједнвк мостарске оошгвне, Сафет Ефендвк, Мвлан Ђурвк, Српско njeвачко друштво .Г у сл е ", Мустафа Мулалвк, нар. посланвк, ,Проснјета“ , Др. Мехиед Беговик, Д р Хусо Капетановвк, Др. Асви Опвјач, Соколска жупа, Ж ељезнвчко друштво, Мухамед Муслвбеговвк, „Напредак- , Инж. Суљага Салвхагвк, „Народна Узданвца", Ахмет Авдвк, Трвфко Дудвк, Ахиетага Ефвца, Трвпа Букввк, Ш . Коњхоџвк, Др. Куртзгвк| Ш укрвја Куртоввк, Мустајбег Разванбеговвк, Мвлан Ханвмик; no 80 Двн: Тахар Јашарбеговвк; no 50 Д вн: Салвх Балвк, Др. Сулејман Љ утоввк, Тошо Њ уњвк, Томановвк-Бубвк, Р всто Сјеран, Брака Ћерековвк, Х усо Брквк. Фејзо Мвлаввк, Даввд Кохен, Салко Шемик, Ељуб Перввз, Епвскоп, Махмут Мехиедбашик, Младен Милутиноввк д. д. „Бата*, Инж. Рагвб Колаковвк, Авдија Главоввк, Алага Куртоввћ, Али еф. Ориан, Мухаиед Прелубоввк, Ш ем се х. Ченгвк, Ј. Стефановвк, Хаивд Куквк, Оалко Омерагвк, Михик, Др. Мадираца, Раде Голубоввк; no 40 Д вн: Мехиед еф. Јахак, Н. Н.; no 30 Дин: Влајко Кнежвк, Н. Пекушик, Оиер еф. Калајџвк, Владо Гвозденовак, Задик Данон, Чоловвк, Свиа Мрав, Смаил еф. Џуџа, Ђ.ервмагвк Адеи, Ш ахиноввк, Оиер Хасанагик, Ахмет Хаџвосмановик; no 20 Д вн: Авдија Бајгорик, Зејна Мехик, Салвхага Ш љ вво, Едхеи Б вккало, КарашпК| Алекса Салатик, Мвлошевик, С. Кои* форд. За бвфе дароваше: Овна: Мустафа Алвкалфик и В. Ииамоввк, бурек: гђа Зејна Ћеиаловик, Дув1ан Тамвнџвк, Мухаиед Ћвшвк, Мустафа Ћвшик, Славко Хаџвк, Хусага Дероња, Toino Њуњик, Ристо Ш аин, Салко Слвпвчеввк, Јанко Поповак, Ахиет Ново, Ouep еф. Калајџвк, ДушанКовачевак, Брака Хаџвосиановвк, Беко Бвједвк; баклаву: Ахмед еф. 'Бвквк, Љ убо Ш авн; торту: Алага Куртовак, „Централ" ввно, Ouep Сефик, ХасанАрпаџик, Урош Авдаловик, Ш кепо Ш авн Ouep еф. Алајбеговик, г*ђа Маркеш, Хасан Вргора, Благоје Лоза, Салко Arak, Брака Лајхнер,’ Јово Гредвк, Др. Вељко Јелачвк, Хотел „Неретва- Хајро Требоввк, г-ђа Селиивк Хвлие, гђа Авраиоввк, г-ђа Пешко, Махиут Идрв80ввк. г-ђаХалвлхоџвк. Iz u r e d n iš tv a Ovaj broj naše^ lista zakasnio je jer sm o željeli da ga posvetim o proslavi otkrivanja spomen-turbeta rahm. Osmana Đikića, održanoj 6 marta o« g. u Mostaru. Slijedeći broj našeg lista izaći će 1 aprila o. g., u kom e će se pored ostalog gradiva donijeti prikazi mnogih Gajretovih zabava, održanih o prošlom Bajramu, kao i ostale vijesti iz društvene organizacije. Molimo Gajretove jedinice i ćitaoce lista ,G ajret“ da ov o uvaže. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad5be4a7ea65d5fabe381010ec6b80f7.pdf 99e4ea348a2108c63427e0d30d952ce0 PDF Text Text C A Д P Ж A J: A. Лубурпћ: Прилози за биографију Нбрахнм еф. Шећер кадића, тасличког муФтиј Касил Гујић; Новн турски докумеитн о Алнпаши Ризванбеговићу НазиФ Ресуловпћ: Један старн Буквар Пзглед иа чстсриЈскк и доктрннални развој исламске теологије Расим Филнповић: „Приказа" Г А Ј Р Е Т О В ГЛ А С Н И К : Повп Легахор Гајрета рахп. Ибрахиј! вФ. ЗаФранпја — Р а х л . Алибег Тескерецшћ — М ерхул Х алза Фејић, учихељ — Успјешан рад задруге Б о л а Српскпх сесхара и Гајрехова жепског иодедбора у Сарајеву — Даљни уппси ухемел.ача u доброхвора Г ајрета —I Добровољни лрвлози — Гајрехова бајрамска забава у Фојннцн — Гајрехов левлуд у Гарпћпла — Црплозп у курбапскпл кожицала за Гајрех — Скупшхипа Мјеспог одбора Гајреха у Б акањ Добоју — Поздравне депеше прилшсол охкрпвања сполепнка Ослапу Ђнкићу — Позив na I I I редовну скупшхнну Гајрехове привредпе е кредихпе звдруге с. о. ј . у Сарајеву. АПРИЛ САРАЈЕВО 1936 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 4 �Г а ј р е Т , лист друш тва Гајрета и8ла8и мјесечно, a цијена му je ea наш у Отаџбину 60 динара на годину, a ва све остале вемље преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Вдаснив друштво „Гајрет“ — Одговорни уредник: Хамид К укић. — З а Исламску дцОџичку штампарију одговара директор Абдурахман МешиН- �ГОД. XVII ГАЈРЕТ С арајено, април 1936 Андрија Лубуриб: Прнлози з а би о гр аф и ју Ибрахим еф . Ш ећ ер к ад и ћ а, тасл и ч ко г муфтиЈе Међу људвма који су се борвлв против аустрвјске окупације Босне и Херцеговнне вајглавввје ијесто заузима Ибрахнм еф. Шећеркадић, плеваљекп муфтија. Он je добио више обравовање у Цариграду. За вријене устанка 1875—18.78 год. храбро се борио □ротив усташа. Његов одред није чинво никаквих насвља. Чвм се почело вуцкати да ће Аустрвја добвтв мандат, да окупвра Босну в Херцеговпву, муфтвја je одмах почео органвзоватв народ на отпор. Ha заЈбднвчкв рад и борбу протвв Аустрије позвао ' i* ■ вославне вз Новопазарског Санџака. За истии цил> цв.~ покушао je првдобвтв в Арбанасе вз Косова, Метохвје, Првзрена в Гусвња. Свуда je вмао успјеха. У всто врвјеме вође херцеговачквх усташа. чвјв су батаљонв бројилв око 6.500 добро взвјежбаввх ратнвка в чвнвлв привреиено саставни дво црногор ске војске, ступвлв су у везу с првацвма херцеговачквх иуслвиана (Сиавлагои Шарвћем, Адемои Зуковвћеи, Шеховвћеи, Хамзвбегои Рвзванбеговићем в др.), a много њпх в са осталим муслпманским првацима у Боснв и Херцеговвнв и склопвли савез за ваједввчку борбу протвв Аустроугарске. Православнв Херцеговдв обвезалв су се својој иуслвианској браћв, да he онв самв са својом сопственом снагои запосјеств хердеговачко аустовску гранвцу и преко ње спрвјечити свако надврање Аустрвјанаца. A херцеговачкв муслвианв су вмали прећв у Босну и појачатв одбрану на Сави и у Крајвнв. ГГлевал.скв муфтвја са 200 бвранвх људи, међу којвиа je- бвло шеснаест православнвх, пође вз Плеваља 20 јула 1878 год. за Сарајево. Таио je ствгао 23 встог и одушевљено дочекан од становнвштва све трв вјере. У Сарајеву се нвје вадржао, него je одмах продужво за Доњу Тузлу. Тамо je подигао в органвзовао муслвманеко становпиштво- Водво je крваве борбе с аустрвјсквм генералои Сапарвјеи и потукао га до ноге. ЕБегова храброст и органвзаторска способвост задвввла je протввнвке. Док je храбри муфтвја тукао в сузбвјао Аустријавде на своиеие фронту, онв су продвралв ва сввва осталви странама и то захваљујућв помоћи црвогорског књаза Нвколе. Он je спрвјечво православне Херцеговце да узму учешћа у борбв протвву Аустрвје в твме оставво Херцеговину без одбране. Поред тога он je обавјештајном елужбом помагао аустрвјску војо.ку, na чак и војввчкв ирилвком аустрвјсквх пораза код Требвња. Таквнм радом црногорског књаза А у стрвјанци су с мало отпора окупвралв цвјелу Херцеговвву и продвралв граввцаиа Новопазарског Савџака, чвие су прввудилв муфтвју, да се повуче у правцу Ввшеграда и пређе у Новопазарскв Савџак. По преласку у Савџак муфтвја ввје мировао вего je развво велвку акцвју код муслвмава в православввх, a тако и код Арваута. Спремао се да упадве у Босву и Херцеговвву в вавово поведе борбу протвву Аустрвје у цвљу ослобођења Босве и Хердеговвве. За овај цвљ радво je да првдобвје Србвју и Црву Гору. Тада je послас взаславвке в писма Књазу Николв в његову тасту војводи ГГетру Стефавоввћу Вукотвћу, главвои комавдавту црвогорске војске- Муфтвја им je предложво заједввчкв рад и тражво помоћ| помало вх корећв за њвхову ввдвферевтвост према њиховим сувародњацвма у Босвв и Херцеговввв. Једво од твх пвсама, које се валазв у вашој збврдв, довосвмо овдјо у цјелввв, ради његове велвке всторвјске важвос.тв в ввтересавтвоста. To пвсио гласн: „У Цетвњу Староме јуваку в првјатељу Петру Стефавову . Здравствујте. Одавво те чујемо( да сте ва јувачству в ва свакој рјечв добро и вавда за варод свакв да добро говорвте, na нам je то много бвло мвло. И нв како 51 �ће год бити такије к’о вас људи и јунака за народно добро што ради, мило нам je. Али от прије здругијех ствари несмо иогли вама се никако зафалпти. Ево се сад фалимо и вшкемо да будеио велики пријатељи ко што сио и били и више. И казујемо ко што и ви више знате, босански Турци и Хришћани шта тегле од онвјех поганог милета. Није ли наиа срамота и грехота, да ми толики народ гледамо шта се од њих ради? E to сно бегу Књазу књвгом и људвма се јаввлиИ чујемо и знамо, к'о што je он јунак, да дсбро за босански народ и за ме говори. Јунак ће вазда добро говорити и ко јунаштво на сввјету боље ствари не ииа; зато се њему и теби пофаљујемо и теби се јављамо ко што хокеш да нам поможоте и ослен д аб у демо у великоме првјатељству, na да наи не море нико ништа и поздрављајемо Ваш пријатељ и доброзкелат. Мухтвја Тасличанвн 17 октобра 1878 у Пећи.“ Идуке зиме јавио се у Невесвњу покрет цротвву Аустрвје. Неколико народних првака емигрирало je у Црну Гору. Црногорска влада интернирала их je на захтјев Аустрије у манастир 1\Јорачу. Ha челу овог покрета стајали су Кико Стеваиовић и Бошко Гузина, командири бивших невесињскпх усташких батаљона из 1875 год. Муфтија им je у мају 1S79 год. послао бајрактара и писмо, преко којих их je обавијестио( да je он прикупио знатан број добровољхца и велвку количину оружја и мунвције и позвао их себи ради договора о заједничкој акцији. Ни овог пута није било нарочитог успјеха због аустрофилског држања званичне Црне Горе, јер су поменуте вође биле спријечене да оду Муфтији на договор. Они су нешто доцније ипак ускочили у Невесиње и изазвали побуну, која није донијела нарочите користи. Рад Пљеваљског иуфтије и других народних првака на заједничком раду противу Аустрије у Босни, Херцеговини и Новопазарскои Савџаку уродио je великии плодом тек 1881 год. Тада се дигао велики уетанак противу Аустрије у Боки, Херцеговини и некии дијеловима Босне. Старе зађеввце између му* слимана и православних лрестале су и бачене у потпуни заборав. Слога једнокрвне браће манифестовала се тада на свима пољима, a нарочито бојнои. Баш кад je устанак требао да заузме најшире размјере и дадне величанствене резултате прискочио je у помок Аустрији Књаз Никола и усташамапомрсио све планове, a Аустрији дао могукност да овај величанствени покрет угуши у Крви и огњу.1) ‘) 0 томе ће бити опширно у моме раду о овом у- 52 У фебруару 1882 године усташки главари спреме Салвхагу Лолвка, мостареког бајрактара, в Обрена Рњеза на Цетвње да ту потраже помоки у оружју в мунвцији, na да продуже у Стамбол и таио затраже поиоки од саиог султана. Ha Цетињу се јаве турском посланвку Рвза бегу, П . A. Робинском, руеком агенту в црногорској владв. Ha внсвстврање црногорске владе Рњез се вратв међу усташе с препорукои, да се усташи храбро боре. Лолвк оде у Царвград, гдје га дочекају Муфтвја и Реуф-паша, отац Рвзабегов. Бајрактар Л олвк бво je првмљен од велвког везвра. Од самог султана добио je обекање за помок, с препоруком да се усташи држе још за три мјесепа. И з Царвграда се вратво преко Скопља и Новог Пазара у Плевл>е. Ha путу за Херцеговину наиђе на црногорског агента, Л уку Таушана, којв му се понудв за калауза и преваром га наведе на прногорско вемљвште. Т у га ухвати црногорека стража, разоружа в под стражом спроведе у Нвкшвк. П о наредбв црногорске владе ту га затворе и саслушају. Бајрактар Л олвк у своме саслушању, учињеном у Никшикком Окружном суду 15 маја 1882 годвне, каже взмеђу осталог в ово: „Научво ме Раут паша в Муфтија“ : „Ако можете докв два Турчвна и два Србвна и донесвте махзаре т. ј. тужбу. A ko н е можете докв a ви притиснвте мухуре и пошљвте преко Ризабега na keuo ми овамо начињет’ писмо; е кемо лјевше но Али болје да дођу свакојако два Турчана и два да се жале, ама кемо исто направвт’ писио. Ово су ме научили ка’ саи кренуо из Стамбола ова“*) Са другог мјеста сазнала смо, да je тада Муфтнја савјетовао Л олика да вде у Русију и тамо тра” ж в поиоки и жали се на аустријска насиља у Босни и Херцеговини. Иако ни у овом устанку рад Плеваљског Муфтвје и осталвх народних првака обје вјере у Херцеговини, Босни и Новопазарском Санџаку није донво народу ослобођење, он je манифестујуки народно јединство једнокрвне браке, дао доказа далековвдноств в националне сввјести ове генерацвје постављајуки темеље борби српеког народа против Аустроугарске и показао пут, којвм треба да иду једнокрвна браћа. Hama етничка историја пуна je дивнвх примјера заједничког рада једнокрвне браке, православнвх и муслвмана, у Херцеговвни, Босни, Зети (Црној Горв), Новопазарском Санџаку и другим покрајвнама наше државе. У мојој 8бирци разних докумената, исторвјској грађв в великој још необјављеној збирци народнвх пјесама има безброј оваквих првијера. И ми"се надамо* да ke нам се дати убрзо прилвка, да све те дивне првијере објелоданимо. ’) Ово саслушање бајрактара Лолића налази се у Mo­ joj збирци. A тако исто и слично саслушање Омераге Риђановића, који je с Николом сином војводе Петра РадовиНа и Јоксвмом Говедарицом ишао Дервиш паши у Скопље. �Тада ке се видјети да je православни дио српског народа у својој петвјековној борби с моћном Турском царевином имао обилате помоћи од својемусли- манске браће, коју су поједини Срби муслииани у разна времена в на разне начине пруасали својој православној браки. Kasim Guji6: Novi turski dokum enti o Allpaši Rizvanbegoviću 1 ostalim znamenitim Rlzvanbegovlćlm a Na radnji „Alipaša Rizvanbegović" doktorirao je na zagrebačkom sveučilištu prof. Dr. Fra Oton Knezović. Ta historijska radnja napisana je 1920 god., a štampana 1928. god. u „Glasniku zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" (str. 11—53) i u posebnom separatu. Kako radnja Dr. Knezoviča potpunoma osku­ dijeva u turskim dokumentima — a dva sarajevska profesora (Hamdija Kapidžić i Hajrudin ćurič) pripre­ maju opširne radnje o Alipaši Rizvanbegoviću — to ću zbog toga u ovom članku objaviti do sada nepo­ znate dokumente, jer se odnose na Alipašu Rizvanbegovića i na ostale znamenite Rizvanbegoviće, koji su imali utjecaja na razvoj historije Hercegovine. Turski dokumenti biće objavljeni (većinom) u izvornom jezi­ ku i u našem prevodu. Oni će rasvijetliti mnoge do sada nepoznate događaje iz Alipašina života. Radi toga ti dokumenti biće od eminentne važnosti za pri ocjenu Alipaše Rizvanbegovića kao historijske ličnosti. 1.) Mustafa kapela,. Rizvanbegović Mustafa kapetan Rizvanbegović je djed Alipašin. Historiografi Alipašini nisu poznavali Mustafu kapetana, j , . . . . . . . . . .. .. jer po do sada poznatoj historijskoj građi nije se mogao naći ovaj najstariji član porodice Rizvanbegovića. Međutim u najnovije vrijeme pronađena su dva nova dokumenta, kojima se pominje ime Mustafe ka" petana. U zvaničnom sudskom protokolu (siđilu) od 28. juna 1782. god. (17. redžepa 1196). sarajevske mehkjeme stoji: „Zulfikarbeg ibni Mustafabeg, kapudani kalai Istolce," što znači u našem prevodu: Zulfikarbeg, sin Mustafe bega, kapetan tvrđave Stolac. Isto tako na bašlucima mezara Zulfikarkapetanova u m ezarluku Careve džamije (Selimove) iz 1805. god. u Stocu stoji: „Zulfikar kapudan ibni Mustafa kapudan Rizvanbeg zađe," što u našem prevodu znači: „Zul­ fikar kapetan, sin Mustafa kapetana Rizvanbegovića." Ovim historijskim turskim i arapskim dokumen­ tim a nedvojbeno je utvrđena historijska ličnost Mustafe kapetana, djeda Alipašina. Iz ovih dokumenata tako­ đer se vidi da je Alipašin djed bio kapetan i to po svoj prilici grada Stoca. Živio je u prvoj polovini 18. vijeka. 2. Zulfikar kapetan Rizvanbegović U siđilima sarajevske mekjeme protokolisano je vjenčanje Zulfikar kapetana sa Melikhanumom Babić. U arapskom izgovoru sudski protokol glasi: „Ez-zevdžun-nakih: Zulfikar beg ibni Mustafa beg, kapudani kalai Istolce. Vekihu: Ismail-alendar ibni Hasan an kasabei Istolce. Vez-zevdžetu: el-bikrul baligatu Melikhane binti Omerefendi Babi-zađe an mehallei-Mufti Sulejman efendi. .Vekiluha: Hadži-Ahmedbeg ibni Hasanbeg an mehallei Bagdadi. Sebetet. vekjaletuha bišehadeti ehiha Ibrahim Zeim ibni Omerefendi el-mezbur an mehallei Mufti Sulejman efendi ve Mula Mustafa ibni Ahm edbeg an mehallei Bagdadi. Vel-m ahrul-mudželu mietun ve sittine alaf dirhemen: jani kamil juz altmiš bin čuruk akče. Kad veka’al-akdu; Hurrire fil-jevmis-sabri ašere in šehri redžebalferdi li seneti sittin ve tišine ve ve elfin. Šuhudul-međžlis: Er 8<f d ? a£ “ “eđ E„mta f ndi el batib' 2.) Ahmed tabi Ibrahim Z eim .) _ .; , . , . 0V?^ 3U 3 31 1а „Zaručnik vjenčavajući: Zulfikar beg, sin Mustafe , . , . . . ’ . т b,« a' kaPetan tvrđa,e Stolao' Zamjen.k m u ]6 lamali Aelndar, sin Hasanov iz varoši Stolac. Zaručnica je odrasla (punoljetna) djevojka Malikhanuma, kćer Omereff. Babića iz mahale Mufti Sulejmanefendijine. Zastupnik joj je Hadži Ahmedbeg sin Hasanbegov iz Bagđadijine mahale. Dokazano je njezino opunomoćenje svjedočans­ tvom njezinog brata Ibrahim-Zeima, sina rečenog 0mereff. iz mahale Mufti Sulejmaneff. i Mula Mustafe sina Ahmetbegova iz mahale Bagdadijine. Mehri m uedžel (za kasnije odgođene ugovorne nagrade) je 160.000 dirhema, znači potpuno 160.000 čuruk akčeta. Zaista dogodi se ugovor (čin vjenčanja). Zabilježeno u danu 17. mjeseca redžebulferđa 1196. (28. juna 1782. g. Prisutni svjedoci sudskoga zbora: 1. 2. ) Muhameđ-Emin eff., zapisničar ) Ahmed tabi Ibrahim Zeim. Prem a ovome dokumentu Alipašin otac Zulfi­ kar kapetan vjenčao se po drugi put (sa prvom že­ nom imao je dva sina: Mustajbega i Hadžibega) 28. juna 1782. godine. Ova godina vjenčanja važna je ') Sidžil br. 21 za 1198. g. str. 176. 53 �radi tuga da se ustanovi tačna godina rođenja Alipašina. Sa ovom ženom Zulfikar kapetan je imao četiri sina: Omerbega, Alipašu, Halilagu i Dervišbega. Obi­ čno se uzim a da je iz toga braka drugi sin po redu Alipaša. Ako se uzme da je prvi sin Zulfikarkapetanov (Omerbeg) rođen iduće godine po vjenčanju (1783.), onda znači da je Alipaša rođen najranije 1784. godine. Po ovome pogrešno se do sada mislilo i pisalo kod nas da je Alipaša rođen 1771. god.**) U m ezarluku sultan Selimove džamije u Stocu otkriven je grob Zulfikarkapetanov. Glavni natpis na bašluoima glasi:! .B ukabrum sahibi daim seid olsun girup đenet sarajina đehenemden bejit olsun. E1 m erhum vel magfur Zulfikar kapudan ibni Mustafa kapudan Rizvanbegzade ruhičun elfatiha sene 1220,“ što u prijevodu znači: Posjednik ovoga groba uvijek blažen bio, unišao u saraje dženeta (raja), od džehenem a (pakla) bio uda* Ijen i neka bude pomilovan i oprošten od grijeha. Za dušu Zulfikarkapetana sina Mustafe kapetana Rizvanbegovića prouči fatihu. Godina 1220.“ (1805). Ovaj natpis (novopronađeni) pruža nam dosada nepoznati podatak: godinu srartk Zulfikarkapetana, oca Alipašina (1805.) Prem a ovome pogrešno se dosada pisalo da je Zulfikarkapetan zakopan nedaleko Operša. trebao je da bude m utevelija najstariji muški potomak Smailbegov, ali je sin Zulfikarkapetanov Mustajbeg nekom lukavšt nom prisvojio sebi berat, uzevši za ženu Mejremu, kćer pretprošlog m utevelije Husein kapetana (Šarić), kojeg je na nju uvakufio i na taj način m ute­ veliluk je prešao na žensko potomstvo. Radi toga Ah m ed, sin četvrtog m utevelije Smailbega daje arzuhal da se M ejrema svrgne a postavi on kao nasljednik m uteveliluka nakon sm rti očeve, je r je Mejremin muž kapetan Mustaibeg kao nametnik i silnik topom i kumbarom porušio han tako da musafiri u njemu mjesta za konaiišta nemaju. Tako je Mejrema postala nesposobna da čuva i štiti vakuf. Na predlog stolačkog kadije Salih efendije svrgaje se M ejrema sa m uteveliluka, a ovim beratom postavlja se za m uteveliju Ahm ed (Šarić) sin četvrtog m utevelije Sm ailbega.Iz ovog berata doznaje se da su kapetani (valjda u Stocu) bili krajem 17. i počotkom 18. stoljeća Osman, Smail i Husein iz porodice Šarića. A poznata je stvar da je Zulfikarkapetan kapetanstvo za Rizvanbegoviće definitivno prisvojio od porodice Šarića u drugoj po­ lovini 18. stoljeća. Isto tako iz ovog berata saznaje se da je u Stocu bio kapetan (1802.—1812.) M ustajbeg Rizvanbegović, najstariji sin Zulfikarkapetanov, koji se oženio Mejremom, kćerkom Husein kapetana (Šarića). Po ovome »ratu ■ ^ 'a l t b je bilo poznato i iz drugih izvora — ustajbeg je bio silnik i nametnik, koji je topovima 3.) Mustafa kapetan Rizvanbegović | i kum baram a porušio han uz sultan Selimovu džam iju U vakufskoj centrali u Sarajevu čuva se ovjereni u Stocu. Koliko je M ustajbeg živio i kad je um ro, to prepis berata sultana M ahm uda II. od 14. m arta 1811* po dosada poznatim izvorima ne može se ustanoviti. godine (18. safera 1226. g-). B erat nije nigdje objelo­ danjen, a govori u glavnom o svađi izm eđu Šarića i 4.) Alipaša Rizvanbegović Rizvanbegovića zbog m uteveliluka Silahdar Husein paAlipaša Rizvanbegović rodio se u svom djedov­ šina hana u Stocuskom starom grad u Stocu, što se potvrđuje i jednom Sadržaj berata (glavni) u našem prijevodu je: Alipašinom vakufnam om , u kojoj doslovno stoji: „Moje „Silahdar Husein paša napravio je i uvakufio u rođenje u Stocu pod gradom i džamijom nalazeća se Stocu han za besplatno konačište putnika i okolo toga tri d u ć a n a . . . “ Radi toga su Alipašu Rizvanbegovića hana Dapravio je dućane, iz čije kirije se im a poprav­ nazvali Stočevićem. Ali u zvaničnim dokum entim a i ljati taj han i po 40 groša godišnje davati hodžam a u svojim bujruldijam a on se je potpisivao sa Aliaga ili mektebu, koji je sagrađen uz sultan S elim ovu džamiju. Alipaša Rizvanbegović.4) Po odredbi vakifovoj sa određenim varifom vršio Do sada su naši historici upravo nagađali u kojoj je m utevelijsku dužnost Osman kapetan (Šarić), nakon godini je Alipaša Rizvanbegović imenovan upravnikom sm rti ovoga sin m u Sm ail kapetan, a iza ovoga njegov (mutesarifom ) H ercegovine (1832. ili 1833.). Pregleda­ sin Husein kapetan. Kad je ovaj treći um ro m im o od­ jući ogrom nu rukopisnu građu za povijest Bosne i redbu vakifovu, na neki način dom ogao se berata na Hercegovine, koju je u 28 svezaka sabrao r. Muha­ m uteveliluk Zulfikarkapetan (Rizvanbegović), koji nije m ed ef. Kadić, pronašao se novi do sada nepoznati od roda vakifova. Tada je bratić trećeg pravog m ute- dokum enat — berat sultana M ahmuda II. od 14. - I. velije Sm ailbeg po pravu i odredbam a glede evladijeta 1833. godine, kojim je Alipaša imenovan upravnikom oduzeo berat od Zulfikar kapetana i dobio berat za se Hercegovine. i tako do svoje sm rti bio m utevelija toga vakufa i Doslovni prijevod glavnog dijela b erata (preveo upravljao njim e. M uham ed ef. Dizdar) je: „Pošto se dokazalo da ste vrijedan, da ste jedan od Nakon sm rti ovog četvrtog pravog m utevelije mojih vrijednih vezira, sposoban za upravu i time zaslu*) Dr. O. Knezović: Alipaša Rizvanbegović str. 9. *) N. Buconjić: Povijest ustanka u Hercegovini str. 154. 64 *) G. Z. M. za B. i H. god. 1913. str. 47. �selio na onaj svijet, te je potrebno da se na njegovo mjesto postavi sposoban i ispravan čovjek, koji će vršiti šeriatske propise, izdavati carske naredbe i vr­ šiti upravne poslove. Stoga se ovom bujruldijom po­ stavlja za muselima u spomenitom gradu sin umrlog Sulejmanbega-Alibeg. On je čovjek od posla, vjeran i u svakom pogledu dostojan te časti: Njegove lijepe osebine i trake zrelosti, iskrenosti i vjernosti odsijevaju na njegovom čelu. Stoga vi gorespom enuti od „Sultan Mahmud II. odvojio je hercegovački san­ sada priznajte Alibega muselimom, pokoravajte mu džak od bosanskog ajaleta i predao ga pod samostalnu se u svim zapovijedima i zabranama, koje su u skla­ upravu Stočaninu Aliagi, davši mu čast vezira godine du sa šeriatom i zakonom, pomažite i podupirite ga 1248. (1833.), te se od tada prozva Ali Galib paša. Tim svestrano u vršenju šeriatskih propisa i u provođenju sandžakom vladao je neprekidno do godine 1267. po visokih naredaba. A ti naš muselime — kao što ti u tvojoj prirodi Hidžri (1851.) t. j. do dolaska Latas Omer paše. Ovo veliko odlikovanje Stočanina Alipaše i imenovanje sa­ stoji — u svakom pogledu postupaj u skladu sa Bož­ mostalnim valijom hercegovačkog sandžaka uslijedilo jim zapovijedima i carskom zadovoljstvu te tako uje za to što je prilikom vojne sultana Mahmuda II. sa pravljaj povjerenim ti krajem, štiti i Čuvaj od zuluma, misirskim valijom Mehmed Alipašom kod Konje Ali- nasilja i spletaka silnika — fukaru, nemoćnike i raju, aga Stočanin lično se odazvao toj vojni sa drugim koja je amanet uzvišenog Boga. U svim carskim posloprvacima koji su također bili odlikovani, kao što je vima pokaži znakove vjernosti i požrtvovnosti, a sa odlikovan i čengić Smailaga čašću carskog kapidžibaše stanovnicima lijepo postupaj. Carska je želja da svi (činom carske svite), a drugo i radi toga što je Sto* činovnici i službenici sredstvima pribave slobodu i čanin Aliaga još prije pomogao bivšem bosanskom blagostanje i u tome nastojte što više možete. U to valiji Ali Namik paši i njegovom nasljedniku Hamdi ime u spomenutom kotaru poslove m uselim a povjeMahmud paši pri ustanku bosanskog naroda protiv ovih ravam gorespomenutom časnom Alibegu. v a lija .. ."*). U gradu hercegovačkog okruga Mostaru ovu naBerat, kojim je imenovao Alipaša samostalnim bujnuidiju isdajem i šaljem i s Božjom pomoupravnikom Hercegovine (14./I. 1833.) atigao je u Moksd ova bujruldij. stigne, trebate po njoj postupati avati se da joj ne protuslovite. star 27. ramazana 1248/17. februara 1833.) i tada 27. m uharem a 1265. (23. decem bra 1848.). zaveden u mostarski sidžil.7) Si Ovom do sada nigdje neobjavljenom — bujrul­ U vrijeme imenovanja Alipaša Rizvanbegović je dijom Alipaša Rizvanbegović kao samostalni upravnik bio u Anadoliji. Zbog toga Alipaša je bujruldijom po­ Hercegovine imenuje novim muselimom Ijubuškoga stavio svojim zamjenikom trebinjskog muselima Hakotara Alibega, djeda današnjih vilinskih begova Kasanbega Resulbegovića, naredio mu je da upravlja petanovića. Iz ove bujruldije se ujedno vidi kako je Hercegovinom do njegovog dolaska i da stoluje u Alipaša štitio hercegovačku raju (kršćane). Mostaru.8) U jednoj vakufnami Alipašinoj stoji ovo: Bez sum nje historika kao i filologa zanimaće „Sve moje žene: Nuri hanumu, Mula hanumu i Alipašine bujruldije. Jedna takva originalna Alipašina Mislidžihan zastupali su moji sinovi pred kadijom . . . bujruldija čuva se u ostavštini iza Rizabega Kapeta- To vakuf činim i uvjetujem dok su one žive (žene) novića. neka one to uživaju . . . “ Prijevod te bujruldije (preveo Munib ef. Cerić) je: Iz ove novopronađene vakufname vidi se da je nObraćalištu šeriata Ijubuškom kadiji ljubaznom Alipaša imao samo tri žeue a ne četiri ili šest žena, efendiji — da mu se poveća njegovo znanje — i po­ kako se to kod nas dosada pogrešno pisalo.9) nosu svojib akrama i drugova Alibegu, koji je sad Najmlađa Alipašina žena Čerkeekinja Mislidžihan s naše strane postavljen muselimom u spomenutom gradu — Bog m u povećao njegov ugled — i svima rodila je Mehmed Alipašu Rizvanbegovića, znala je potpuno govoriti našim jezikom. prvacima ehalije neka je na znanje: U mezarluku Ferhadpašine džamije u Banjoj Luci U spomenutom kotaru bio je muselim Sulejman* zakopan je Alipaša Rizvanbegović. Na bašlucima nje­ beg, on je ovog tekućeg mjeseca 22. dan (18. decem­ govog mezara se čita turski natpis: bra) u ponedeljak dovršio propisani životni rok i pre­ Huvel hajul baki Ali pašaji Ali šan Rizvanbeg ‘) Kadića Muhamed ef. građa sv. 21. str. 233. zađe ber muktezaji fermani hazreti Jezdan išbu hakji •) Muvekit: Tarihi Dijari Bosna str. 266. pakji itr naktje gunudei setri menaan bulm ištur rahi* žili moju carsku naklonost, dajem vam hercegovački san­ džak u bosanskom ajaletu, da s njim upravljate počevši od 2'i. šabana 1248. (14 januara 1838), da kao mute sarif toga kraja držite red i mir, da zaštitite svakoga od nasilja i da u to utrošite svu svoju snagu, a čuvajte se da kome od podanika ne bi učinili što nezakonitoga Salih ef. Muvekit u svom rukopisnom djelu „Таrihi Dijari Bosna" (Kronika Bosne) izlaže radi kojih zasluga je Alipaša imenovan upravnikom Hercegovine: ’) Kadić: f. đ. sv. 21. str. 234. •) Kadić: pf. dj. sv. 21. str. 234. •) Dr. 0 . Knezović: Alipaša Rizvanbegović str. 32. бб �mellahu meo zarehu ve kare-e lehul fatihate ve kane tarihu vefatihi senete 1267.“ A to u prevodu znači: „On je živući i vječiti. Alipaša uzvišenog čina (karaktera) Rizvanbegović po zahtjevu i zapovijedi presvetog Boga u ovoj zemlji čistoj i m irisnoj usnuće u pokroviteljstvu onoga koji ljude obdariva svojim blagodatima (Bog) našao je. Pomilovao Alah onoga ko ga posjeti i ko prouči njem u fatihu, a tarih je njegove smrti godina 1267. (1851.).“ Već nekoliko godina bavim se proučavanjem povijesti Hercegovine (19. vijek). Naročito m e je za­ nim ala ličnost Alipaše Rizvanbegovića. Skupio sam u tom vrem enu nekoliko turskih dokumenata, koja do sada nisu nigdje objavljena, a odnose se na ličnost Alipašinu. Prikupio sam i prevode sačinio svih vakufnama Alipašinih, iz kojih se vidi koliki je dobrotvor bio Alipaša. I te vakufnam e ću brzo objaviti. Nazif liesulovič: Jedan stari Bukvar Godine 1867 otštam pan je u vilajetskoj štam pa­ riji u Sarajevu „Bukvar za osnovne škole u vilajetu bosanskom." To je knjižica form ata m ale osmine, a štampana je na 82 stranice ćirilicom i, naravno, nam i­ jenjena srpsko-pravoslavnoj djeci. Da se Bukvar slo­ bodno može rasturati m eđu đake, na drugoj strani, poslije naslova, navedena je zvanična dozvola vilajetskog nam jesnika koja glasi: „Ро nalogu njegove preuzvišenosti č. Šerif-O sm an-paše, valije vilajeta bosan­ skoga, im a se ovaj Bukvar na poklon davati učenicima U ovom vilajetu." P rem a navedenoj napomeni Bukvar se je, kao državno izdanje, besplatno dijelio svim a učenicima osnovnih škola pravoslavne vjere, bez raz­ like, bili im ućnih Ш sirom ašnih roditelja. Iz prednjeg se ne vidi je li u to doba u srpsko-pravoslavnim ško­ lama bilo i ženske djece, ali bi se, ipak, moglo za­ ključiti da su i djevojčice pohađale osnovnu školu, jer, iako ne stoji da se Bukvar m ože davati na poklon i učenicama, turski jezik, nem ajući im eničkog a ni roda za ostale riječi, obuhvatio je riječju „učenicim a- i učenice. Nigdje ne stoji ko je napisao ovaj Bukvar. Ovaj Bukvar, koji je o trošku tadanje Turske štampan ravno prije 69 godina ima, uglavnom , tri di­ jela: bukvarski sa vjerskim štivom i brojenje. Bukvar je bez ilustracija što je za ono doba, kad se zna gdje i kad je štampan, sasvim razum ljivo. Mada u B ukvaru nema pisanih slova, to nije znak da đaci nijesu učili pisati. Svakako su ih učitelji učili i pisanu azbuku radi praktične prim jene u životu. Azbučni dio počinje malim štam panim sam oglas­ nicim a: a, e, i, o, u. D ocnije se uza svaki suglasnik redom vežu samoglasnici i kom binovanjem dobijaju slogovi i riječi. U maloj azbuci n em a rečenica a slo­ govi više složenih riječi, s m alim izuzetkom , odvajaju se crticam a. Ovo je stoga da bi učenici lakše mogli ščitavati slogove u riječi: zu bi, pe-dalj c i'je v , bo-čica, žde-re, m r-tav, ko-pri-va. U ovom dijelu Bukvara gotovo konzekventno i razum no je provedeno načelo postupnosti, a to, razum ije se odgovara didaktično- 56 pedagoškim principim a i moći dječjeg shvatanja. Prvo s e ' uzim aju, izuzev nekolika slučaja, kraće i lakše ri­ ječi pa onda duže i teže. Zasebno su, na jednom m je­ stu, navedeni slučajevi gdje se „г“ upotrebljava kao samoglasnik, naročito u riječima od jednog sloga. Ve­ likoj'" azbuci data je prim jena kod učenja geografkih imena. Imena nekih m jesta navedena su onako kako su ih u to vrijem e nazivali, kao: „Akisar," pravije Akhisar ili Prusac, „Dobuj, Jajac, Ljubuška, Šanac, Đ ulisar," tačnije Đulhisar, i dr. Pridjevi i poneka zbir­ na im enica vezani su uz opšte imenice: „Dobra mati. Kiselo mlijeko. Rodna voćka. Zlatan prsten. Stado ovaca." Ovdje su se učenici upoznavali s tačkom pa je stoga poslije svakog slučaja i stavljana, dok je za­ petom , opet, rastavljeno svako geografko ime. Stavlja­ nje tačaka kod pridjeva uz imenice, a nije izražena potpuna rečenična misao, ne odgovara pravilu o inter­ punkciji. Međutim kod štiva stv ar izgleda sasvim druk­ čije. Tu su rečenice pravilne, a interpunkcija na svom m jestu. Štivo ima tri dijela i to: poslovice, Bog i škola. Na pr- „Boj se Boga, čini pravo, pa se neboj nikoga. Ko zlo čini, nek se dobru ne nada. Zavist sam a sebe jede. Što si uzajmio, v rati; što si obećao, ispuni; što si na d a r dobio, na tom budi blagodaran. Nije za di­ jete sram ota, ako ništa nezna, ali je sram ota, ako ni­ šta ne uči . . ." „Jedan je Bog, koji je sav ovaj svijet stvorio. On je i m ene stvorio. Štogod im am , od njega im am . Bog je silan. On daje suncu svjetlost i toplolu. N a njegovu riječ led se topi, drvo procvjeta, žito i voće sazrijeva. Od Boga se ništa ne m ože sakriti. Hljeb, kojim se hranim , Bog daje. On m i šalje i san, koji m e krijepi. 0 kako je Bog dobar i m ilostiv prem a m e n il. . .“ Sam ovaj Bukvar odlikuje se tim e što je napi­ san dosta dobrim narodnim jezikom. Počešće se veže negacija s glagolom , kao: „neboj," „nezna," „nelaži", „nevjeruje," „nevrijeđaj," „nevraćaj," ali ima negacija koje se pišu sasvim pravilno. Navešćem o nekoliko �slučaja: „ne nada," "ne čini," „ne prepiri," „ne go­ vori," „ne odlazi," „ne uči," „ne dolazi," „ne trči." „Neće piše se zajedno što odgovara današnjem na­ činu pisanja. Možda su gornje greške u vezivanju negacije „пе“ ostale pri štam panju i korekturi piscu neopažene, dok su one u rukopisu bile odvojene. Ovo izvodimo otuda što u Bukvaru ima i odvojenih nega­ cija, a to još više opravdava naše mišljenje, da je pi* fl C negaciju bio pravo napisao. „Sladko", „srbski" pisa­ no je onako kako se je prije sedam decenija i pisalo. „Bukvar za osnovne škole u vilajetu bosanskom", koji je kao državno izdanje besplatno dijeljen pravo­ slavnim đacima, bio je prava blagodat u promicanju pismenosti među pravoslavnim Srbima Bosne i Her­ cegovine. Ovo je još jedan dokaz više u potvrdu da Turci kao nosioci Islama, nijesu priječili prosvjećiva­ nje hrišćanskog življa u našim krajevima. Pogled n a Islorlfskl i doklrin aln l razvoj islam ske teologije Prošlog Ramazana poslije teravih-namaza, održao je na poziv Mjesnog odbora Gajreta u Visokom, u dupke punoj sali Muslimanske čitaonice, jedno preda­ vanje g. M. Tajib Okić, profesor Velike m edrese Kralja Aleksandra I u Skoplju. Tem a ovog ramazanskog pre­ davanja bila je „Pogled na istorijski i doktrinalni razvoj islamske teologije". U početku predavanja g. Okić je ukazao np po­ četke islamske teologije i prilike koje su već početkom II vijeka po Hidžretu uslovile njezino gajenje i njezinu daljnju evoluciju. Potreba da se odgovori na napade protivnika na koje je Islam pri svojim velikim osva­ janjima naišao, naročito na napade hrišćana u Siriji kod kojih je dijalektika bila u običaju i koja ih je pasionirala naročito u osvitku Tslama; potreba da ortodok­ sni Islam uz to odgovori argum entim a i onim sektama koje su se pojavile u krilu samoga Islama — stvorila je dogm atsku teologiju. Spekulativna teologija uopšte nazvana je „ilm-ulkalam" a teolozi „Mutakallimun", nazivi koji su kasnije zadržani samo za ortodoksnu teologiju i teologe. Prva škola spekulativne teologije bila je jeretička a poznata u istoriji islamske vjere pod imenom mutazilita; m utaziliti su se u pitanjima sporedne važnosti raspadali na 20 manjih sekta, od kojih predavač uzim a u raz­ m atranje samo tri: Vksilitsku, Abu Huzajlovu i An-Nazzamovu. Mutazilitski pravac je zaveo Vasil ibn Ata uče­ nik Hasana Al-Basri, od koga se je odvojio („i’tazala", od kuda i sam naziv mutazila) po pitanju sudbine velikih griješnika. Predavač se ovdje detaljnije bavj prilikama pod kojima je nas'ao ovaj pravac i osvrće se na pet dogmi u kojima se slažu sve škole mutazila: 1) Božje jedinstvo, tavhid, 2) slobodna volja, 3) Božja obećanja i prijetnje (va'd i vaid), 4) među položaj ve­ likih griješnika (manzilatun bajnal-manzilatajn) i 5) du­ žnost zapovijedanja dobrih, a zabranjivanja rđavih djela (al-amru bil m a’ruf i an-nahju ’anil-munkar). On de. taljno izlaže naučavanje mutazilita koji su sebe nazivali r,ahlul-adli uat-tauhid" (ispovijednicima Božje pravič­ nosti i jedinstva). U daljnjem izlaganju on govori o ulozi halifa u ovim teološkim rasprama naročito u ono doba kada je m utazilitski pravac postao oficijelan i kada se pod prijetnjom svirepih kazni pa čak i smrti prisiljavalo naučnike i drugi svijet da priznaju dogmu 0 stvorenju K urana, Ta proganjanja, koja liče na neku vrstu inkvizicije nazivana su „mihna". Pominje čuve­ nog doktora i osnivača jednog od četiriju pravničkih škola Imam Ahmad ibn Hanbala, koji uprkos zatvaranja 1 batinjanja nije htio da prizna tu dogmu. Konačno i sam halifa Mu’tasim, nasljednik Ma’muna koji je god. 827 oficijelno prigrlio Mutazilitski pravac, odustade od daljnjeg proganjanja Ibn Hanbala kome je m asa pred dvorom priredila oduševljene manifestacije simpatija. Hanbalitska škola koja zabacuje personalno mišljenje (ar-ra’j) slabo je raširena. Mihna je potrajala još za vlade Mutasimova na­ sljednika Vasika koji je išao tako daleko da nije htjeo otkupiti između 4600 zarobljenika od Grka osim one koji priznaju doktrinu stvorenja Kur’ana. Jer ortodoksija uzima kada je Bog vječan, a nije postao, da je isti slučaj i sa njegovim govorom, Kuranom. Predavač ističe da je nasljednik Vasika Al-Mutavakil želeći iz političkih razloga privući sebi ortodoksni elemenat god. 815 objavio da Kur’an nije stvoren i učinio kraj „mihni". Smrtni udarac mutazilitima, u stvari, zadao je Abdul-Hasan ’Ali Al-Aš’ari, rođ. g. 873 u Basri, koj je obnovio jedinstvo teologije i vaspostavio ortodoksiju. Tu govori detaljnije kako je Aš’ari iako iz ortodoksne familije postao mutazilom i kako se nenadano god. 912 vratio opet ortodoksiji napu­ stivši svog učitelja Al-Džubk’iju, s kojim nije bio složan po pitanju sudbine djece koja um ru u ranome djetinj­ stvu. Aš’ari ipak nije napustio dijaletičku diskusiju (Kalam) nego ju je saobrazio tradicionalnom vjerovanjuU isto doba jedan drugi naučnik, Abu Mansur Muha­ m ed Al-Maturidi preduzeo je reform u ortodoksne dog­ matike. U stvari neznatne su divergencije između Aš’arija i Maturidija čiji je pravac zagospođovao u Indiji, Transokeijaniji, Turskoj i na Balkanu. Naročitu pažnju predavač posvećuje Al-Gazaliji, toj dominantskoj figuri islamske teologije u koju je on unio više moralnih i osjećajnih nota. Analizira njegovo epohalno djelo Ihjki ’ulum-id-diu (renesansa vjerskih nauka) i njegovu opoziciju ilmul-kalamu i skolasticiGazali je počasno nazvan „Argumentom Islama" (Hudž- 57 �džat-ul-lslam) i on je definitivno fiksirao islamsku orto­ doksnu teologiju. Između drugih poznatih teologa predavač se za­ držao najduže na Abu Hafe Omar An-Nasafiji (umro 537 po Hidžretu), na Aduddin Al-Idži i Sajjad Šarif Al-džurdžani i govorio o njihovim djelim a BAkaid“, „Mavakif" i kom entaru ovog posljednjeg te o M uhamed Zjijauaainu i njegovu „Ključu srećo tMiltanus-sa aaajKonačno se dotakao detaljnog ekspozea vjerskih sekta i filozofskih mnijenja od Šahrastanija (Kitab-ul-milali van nihal) i didaktičku poemu o principim a vjerovanja »Al- am&li“ od Siradžuddina A1 Uši. Pri koncu predavanja g. Okić je nagrađen odu­ ševljenim aplauzom. Н аш и д р а м ск и п и сц и Расим Ф ил и п о ви ћ Kao рамазанска претстава у Народнои позоришту i je први пут у Сарајеву актовка .П риказа" од г- Расима Филпповића. Како je ова ствар награђена на заједнвчком натјечају Матиде Хрв. Каз. добровољаца и загребачке Радио станице у Загребу, с правом сио очекивали да ће то бити не само .интересанта" актовка из босанског народног живота, како се у оцјенп жнрнја каже, него и један плус за нашу књпжевност међу млађвм муслиманским писцииа, који изузев г. Мурадбеговића нису показали виднијих резултата у овои књвжевном жанру. • Првказа*, иеђутим, није испунала наша очеквван>а нпти показује да je пвс^ц у свом развоју напредовао. Ми вјерујемо да г. Филиповвћ ииа својих бољвх и већвх радова у којима са сигурношћу прилази рјешавању актуелних проблема н то на савремен на* чин, напуштајућу стереотипно и роиантичарско изношење муслмиманског живота у Босни. [вдраОнај век вулгарни иотив давања кћери ва недрагог од стране оца као кукног господара, који je до крајњвх гранаца вскорвштен од сввх предратнвх na донекле в посљератнвх драмсквх писада вз Босне. постао je не саио досадан него и несавремен- ГГрошло je оно феудално сањарење иза мушебака и чекањ е на суђеног момка. Муслвманка ннје ввше објекат мужев илв очев, него често пута замјењује в х у дрввређавању у данашњим мучним временима. Колвко год je за данашње схватање анахронизам патетвчно до понажавања взлввањ е страсти и чежње за мушкои снагои у Ћороввкевој „Ајиши", исто толвко je несавреиена првказа, којом се варају лаковјерни и наввнв сватови. „Првказа" бв иогла бвти внтересантна на касабским дрвгоднви забавана, али нвкако у Сарајеву и то од писца са умјетнвчкам амбвцвјама, који хоће да се афврмвра преко позорнвце са знатнои уијетнвчком в културном традвцвјои. П р и каза” Д«кле, и застарјелп мотвви и наивно рјешавање заплета не одговарчју захтјевииа модерне сцене.' У појединостима ставвћемо још неке првмједбе. Ашвк Хајрвјвн, Оиер Смајвћ, као главнв јунак, нвје израђена лвчност нв првблвжно онако, како взвскује његова улога. Ha сценв он највећвм двјелом статвра. Освн неколикЈ топлвх рвјечв вздеклеиованвх под прозорои своје драге Хајрвје и увјеравања о трајном пријатељству са Салкои братом Хајрвјвнвм, нвсио могли видјети његов сталан утвцај на распплет радњеМјесто њега говоре в раде његови јарани, нарочвто Салко. Прва сцена са дјевојкама на чесив, најљепша je и најуспјелвја у актовцв. Д а није онвх шаблонвзвранвх фраза код ашиковања. бвла бв још боља. Старвнско ашвковање повукло се давно вз касаба у забаченвја села. Стога оно и као фолклор нема свога оправдања јер није у складу са временом и Mie, мјвСтом одвгравања. Г. Ф илвповвћ вма в смвсла в талевта за сцену. Њ егов л ак, жвв в внтересантан начвнв злагања радње јесте предуслов за сваки рад у овом смвслу. Напетост и пажња код слушалаца за врвјеме преставе в са мав>е интересантнвм иотввом, доказује да пвсац уивје повезати радње и дати вм потребну жввост. Удрава дозорвшта требала бв изнвјети на сцену једну већу ствар г. Филвдоввћа, како би добвли јасн вју слику о његовои књвжевнои стварању. И гра глумаца бвла je слаба, нарочвто дри крају. Удрава дозоришта могла бв бити пажљввија према многобројној публици на рамазанскнм претставама. Избор коиада који су o b o u дрвлвкои давани нвсу срећно одабирани. Глуици не бв смјели са ненаучении рола* ua иступати на дозорницу. A. И. Балагвја Sjefife s e s v e k o m p r ilik o m „G a jre fa " 68 �Г а ј р е т о в гл асн и к Иови Легатор Гајрета М е рх ум И б р а х и м е ф . З а ф р а и и ја У низу сввх онвх велвквх наших добротвора и људи који су нада све волили и љубили свој народ и установе које служе народу и његоввм внтересвма, стојп в рахиетли Ибрахвм еф. Зафранија. Рахметлн Ибрахим еф. Зафранаја уиро je првје двије године п његову сирт ожалвлв су многи грађавв, нарочито свротвња, којој се он налазио уввјек на помоћи. Колико су му на срцу лежале добре стране нашега живота и наше средине, види се најбоље в из његове посљедње жеље коју je изразио у својој васвјетнами. Између многих наших установа п соцвјалнохуманих инствтуцвја, сјетво се он и нашега Гајрета. У својој васијетнами одредио je да се из његове оставнне уручв благајни Гдавног одбора Гајрета свота од 8.000.— двнара, коју сио ми ових дана a првмвли од взвршвтеља рахметлијине васвјетнаме. Плеиенити циљеви Гајрета нагнали иу овог нашег угледног грађанпна и алпма да се и на самртнОм часу сјети друштва. Стотине и хиљаде Гајретовпх штићеника, ситне дјечице no нногобројнвм интернатима, a н друге племенвте Гајретове особане и пословања којима крчи ставу културе, просвјете и свјетла у нашој средини, били су пред очима великом рахметлији. Својим васијетои он je постао новв легатор Гајрета. # Зафранија Ибрахим еф., син х. Мустафин, рођен je у Сарајеву у фебруару, 1869 године. Тада су му родител>и становали у властитој кукв која се налазила ондје гдје je сада „Прва Хрв. штедионвца1*. Отац “ У je до доласка Аустрије у Бор.ну продавао барут у Опркању. Још док je Ибрахии еф. био дијете уирије му отац и мајка му се преудала. Тиме се je в задња кука Зафранвја раскућвла и Ибрахвм се првбво уз ујака Каравдвју код кога je неко врвјеме служво као трговачки поиоћнвк. Послвје га дајџа даде на терзвјскв занат тада у Сарајеву гласоввтом мајстору Ибрахиу _Дефтедаријв. Како јеЗафранвја показввао ванредне способности у свом занату, мајстор га je задржао код себе и након „тествра“, na су се каснвје мајстор и шегрт тако спрвјатељвли да се кроз цвјелв жввот ввше не раставе. Учећн занат Зафранвја je почео сввратв на вволпну в тешко бв било наћв саиоука којв je у тој грави умјетности тако далеко дотјерао. До своје сиртв с&чувао je љубав преиа нузвци в гдје je он бво на теферичу, ту се je и сввралоКад je дошло врвјеие да га затраже у војску Зафранвја се заједно са својпм мајстором пребацво преко гранвпе в смјести се у Нови Пазар, a након једне годвне одоше у Царвград. Ту су оба наставила свој терзијски пооао, али Зафранвја нвје иогао пре- бољетв што не зна чигати новвна. ЈБегова je душа тражвла шврег хорвзонта. Пошао je у руждвју, eaтви у средњу школу в најкаснвје свршв учатељску школу с одлвчнви успјехом. Уз то je похађао иедре су да науча арапскв. Издржавао се je вспрва од свога заната, a касније од доходака свога скромног вметка, који се je налазво у Босни. По свршетву учвтељске школе чекао je да га царвградска влада поставв, алв взненада одлучв да наставв теолошке науке и упутв се у Егвпат. Таио je студврао у Азхеру дввје годвне a слушао поред осталвх наставника в славног Мухамед Абдуху, кога се je кроз цвјелв жввот угодно сјећао и много га цвјенво. Ненадно га позваше у Босну, јер му je мајка смртно •обољела. Колебао je. Ha встоку je прожавво 16 година да нвје нвкада доиоввне ввдво. У њеиу je бво замро ocjekaj према заввчају у који се нвје нвкада нислво вратптп. Коначпо љубав преиа мајци га при* свлв и он се вратн у Босну. Кратко вза тога умрвје му мајка, a и онако му je властвта кука бвла као туђа, јер je све своје био заборавво, a његовв се пријатељв развшлв в взумрлв. Стога je мвслво да се одмах врати у Сарајево, гдје су га очекввалв многобројни првјатељв. Тадањи двректор Шер. суд. школе рахм. X. Хасан еф. Спахо га впак склонв да се црвми прввремено наставнвчке дужноств на Ш ер. школв. Од фебруара 1906 na све до фебруара 1929 г. служао je као профвсор, a задње годвне као управнвк споиенутог завода. Годвне 1916 оженво се je ккерком X. Салвха Бвчакчвка — Ашвдом. И међу патрвјархалнвм иуслвианкама рвјетко je накв онако честиту жену, с којои je жввво Зафранвја најсретнвјвм породвчнвм жввотом. Њ вхову je среку мутвло само то што нвсу вмалв дјеце. Ашвда je умрла у мају 1932 годвне, na je Зафранвја аза њезвне смртв осјетво свлну осамљеност. Поред тога још га je од год. 1920 г. почела подгрвзаватв шекерна болест, којој je дне 30 септембра 1934 годвне и подлегао. Рахметли Зафранвја je вдеал карактера. Поштен, отмен, веледушан, савјестан и тачан до германске педантности. Тешко се je бвло с н>вм спрвјатељвтв, јер je бво ванредан познавалац људи, али кад бв некога узео за првјатеља, нвкада га ввше не би напуство. Он je спадао међу људе који нв у невољв не лажу, a главу би дао, a повјерене тајне, ма она бвла в незнатна, не би одао. Чвстока и ред у његовој кућв спадају у рвјеткости в нвмало нвје претјерано peha да га у томе погледу у сарајевској долвни неиа ко наслиједвти. Када je првје сирти на једну годвну са својим васвиухтаром изабирао мјесто на Грлика Брду 59 �гдје ће се укопатп, не само да je тражио најљепши положај него још и мјесто са кога се отвара лијеп поглед на Сарајево. У политику се није мијешао. Име новог легатора Гајрета рахи. Ибрахим еф. Зафраније биће вјечито сачувано у аналима Гајрета. Нека je рахмет његовој племенитој души и нека га Свевишњи награди џенетским љепотама! Рахм. Длибег Тескереџић Mrčid, načelnik opštine čapljinske govorio je ispred građana svoje opštme i sela Trebižeta, a ispred So* kolskog društva iz čapljine g. Dimitrije šotra. Svi su istakli m oralne osobine rahm etli Hamze i njegov po­ žrtvovni rad u pom enutim ustanovama. Ham za je um ro prerano u 36 godini života. Nje­ govom sm rću nastala je praznina i u našim Gajretovim redovim a, a napose u učiteljskom zboru, čiji je bio član i gdje je u posleđnje vrijeme vršio funkciju blagajnika. Nije živio uzalud! Učenici njegovi su ga voljeli, njihovi roditelji štovali, a drugovi i prijatelji sG ga cijenili kao savjesna radnika, ikrena druga i požrtvov­ na čovjeka. Neka je laka zemlja našem Hamzi i trajan spo­ m en m eđu nama. A. S. Почетком јануара о. г. преселио je на ахирет угледни старина Алибег Тескерџић из Вишеграда. Рахм. Алибег потјече и з угледне породице Тескерџића из Рогатице, одакле je преселио у Вишеград прије 50 година, гдје се бавио трговином. Судјеловао je у свпма предратним културно-просвјетним покретима и у њима играо видну улогу. Словио je ■ као један од најугледнијих људи у цијелом више- Uspješan rad zadruge Kola srpskih Sestara i Gajretova ženskog pododbora u Sarajevu градском срезу. Б и о je претсједник Српске прометне банке у Вишеграду преко 25 година; затим je R edovna godišnja skupština ove Zadruge održana био дугогодишњи члан Вакуфског сабора, замјеник je u dom u Kola Srpskih sestara 2 februara 1936 godine. U otsustvu oboljele pretsjednice gđe Fate Košaсенатора, бански вијећник и т. д. Одликоран je три rić skupštinu je otvorila gospođa Leposava Leskovac, пута. dok je zapisnik vodila gđa Teodora Sušljić. Српска прометна банка у Виш еграду, чији je U svom izvještaju tajnica gđa Hasna Hadžić iz­ био и оснивач, уписала^ je. рахм. Алибега у знак nijela je da je poslovanje zadruge u prošloj godini bilo пиетета за члана утемељ ача Гајрета са сумОм“~©д-. m nogo teže nego u ranijoj usljed toga što se ekonom­ ske, privredne i socijalne prilike iz godine u godinu 500'— Динара, sve više pogoršavaju i um anju svaku privrednu dje­ Нека je рахмет племенитој души /рах беговој, a управи Сриске банке у Виш еграду пека latnost i napredak u svim a pravcim a ljudske djelatnosti, pa su tako znatno utjecale i kočile rad i ove zadruge, je топла хвала. Ali ipak je polučen zadovoljavajući uspjeh uz razum ­ с. ч no ekonomisanje i veliku opreznost vrijednog odbora. Merhum Hamza FejU, učitel Da je Zadruga u napretku vidi se iz toga što se imo­ Duboko nas je dirnula vijest, da je 27. februara vina iz godine u godinu povećava, što je najbolji dokaz da Zadruga počiva na solidnim tem eljim a. Od­ 1936. god. prem inuo u M ostaru naš d ru g i radnik Gajreta Hamza Fejić, učitelj iz Trebižata kraj Čapljine. bor je održao 10 sjednica, na kojim a su se rješavala pitanja odnoseća se na Zadrugu i donosili zaključci i Rahm . Hamza rođen je u M ostaru 19. m arta predloži po poslovima Zadruge. Revezija poslovanja 1900. god. Osnovnu školu i četiri razreda trgovačke izvršena je u ovoj godini tri puta, a inspicirao je i škole završio je u Mostaru. U čiteljsku školu završio delegat Kraljevske banske uprave g. Dr. Hadžikadić, in­ je godine 1922. u D erventi. D efiuitivu položio je u spektor trgovine i industrije. Banjalučkoj učiteljskoj školi. P rv i pu t postavljen je za U svom e radu Zaduga je imala poslovnih veza učitelja u Planoj srez Bileća, a zatim je p rem ješten sa nekim radnjam a u m jestu, kojim a je davala robu u Trebižat, gdje je služio sve do svoje smrti. u kom isiju, a roba se je prodavala u Beogradu, Za­ Sin čestitih roditelja, požrtvovan i do skrajnosti g reb u , D ubrovniku i Novom Sadu. Bez su poručivale m arljiv kao m rav — pravi tip idealnog učitelja bio etručne škole iz Konjica. Mostara, Banjaluke, Bijeljine, je Hamza Fojić. Bio je Neobično iskren. Svakom e je G račanice i dr. m jesta. Naša roba tražena je i u ino­ volio otvoreno kazati što m isli, i uvjek je bio spre­ zem stvu. Tako se i iz Am erike interesuju preko T rgo­ man da brani objektivno m išljenje i osvjedočenje. vačke kom ore za ovu ustanovu. Roba se daje i na Aktivno je sarađivao u G ajretu i ostalim kulturnim i otplatu i tim e se izlazi u su sret članovim a i prijate­ nacionalnim ustanovam a. Održavao je razna predavanja ljim a Zadruge i to uz rev ers u 12 m jesečnih obroka. i okupljao om ladinu, želeči da om ladina pravilno radi, U Zadruzi je zaposleno 120 radnica, većinom je r je sm atrao da je om ladina glavni faktor i da će m uslim anki, koje su u radioni našle lijepu zaradu, pa ona biti kom pas u budućem društvenom i javnom poštenim radom privređuju sebi i svojima. U ovoj životu. Neobično je voljen u svom m jestu službovanja godini je izrađeno: 3 velike haljine, 107 m alih haljinica i bluza, 76 jastuka, 109 bošči, 2 zavjese, 22 kom ada u Trebižatu i čapljini, što se je to m oglo vidjeti i na njegovoj veličanstvenoj dženazi. Bili su prisutni svi kragni i m andžeta, 17 m aramica, a beza se otkalo 840 m etara. Prilikom održavanja godišnjih zabava čapljinci, kom pletni učiteljski zbor iz Stoca i ča p lji­ ne, veliki broj građana iz Mostara, profesore, učitelji G ajreta i Kola, uru čen o je svakom društvu po 1.000 i drugi. Ispred učiteljskog udruženja sreza Stolačkog, Din. kao prilog Zadruge. Odbor Zadruge sarađuje sa m nogim društvim a oprostio se s rahm etlijom g. Golubić M ehmeđ, a is­ pred G ajreta iz Čapljine g. Prohić Hasan. G. Šime u m jestu , kao: sa Kolom S. S., Ruskim Sestram a. Jugl. iiuuiLi 60 �Žen. Savezom, Z i drugom Jugoslovenki, Gajretom, Knjeginjom Zorkom, Trezvenosti, Hurijetom i dr. Zadruga je sudjelovala i kod izložbe ručnih radova Kola S. S., na kojoj je bila zapažena i roba Zadruge sa ukusno izrađenim radovima, a naročito su se isticale lutke, obučene u nar. nošnje. Tom prilikom prodano je Zadrugine robe za 3.500 Din. Zadruga je uzimala vidna učešća u svim priredbama kult. nacionalnim i slala svoje delegate gdje je bila pozvata. Delegati Zadruge išle su i na Oplenac, gdje su se poklonile sjenama Blagopoč. Viteškog Kralja. Tokom ove godine osno­ vana je podružnica Zadruge Kola i Gajreta u Gračanici. Blagajnica gđa Milica Pejanović iznijela je u ci­ frama cijelo poslovanje Zadruge, prem a kojem aktiva u ovoj godini iznosi 226.751, a pasiva 218 664'84, tako da je ove godine polučen višak od 8 016 Din. Nakon izvještaja nadzornog odbora o pregledbi knjiga i cijelog imetka, izabran je novi odbor, u kojeg su unišle gđe-gđice: Pretsjednica Lela Leskovac, potpretejednica Fata Košarić, odbornice: Radmila Kralje­ vić, Draginja Cvetić, Milica Pejanović, Darinka Vukolić, Jelka Stefković, Darinka Despić, Zekija Omersoftić, Mubera Saridžić, Šehzada Bašagić, Lebiba Mehmedbašić, Hajrija Arifović, Ešrefa Sarić i Habiba Bušatlić. U nadzorni odbor: Senija K aramehmedović, Vpra Krsmanović, Teodora Šušljić i Hafa Šahinagić. Po iscrpljenju dnevnog reda pretsjednica je za­ ključila skupštinu ove naše vrijedne ustanove. С о л а к о в а К у л а: Први дан Бајрама, 4 иарта 1936 год. у селу Крутчици дадоше повјеренику Гајрету г. Ннјазу Аликадићу, учитељу добровољне прилоге за Гајрет, и то: Нијаз Аликадић Двн. 20, no Дин. 10: Абдулах еф. Хабибија, Мујо Мехагић и Фејзо Мустафвћ; no 6 Дин.' Авдо Хабибија, Латиф Хабабија, Исмет Мустафаћ; no Дин. 5: Мујан Терзић, Суљо Хабабија, Мухарем Хабабија, Салко Мустафаћ, Мехо Мустафвћ. Хусо Мустафвћ и Ибро Хрустпћ; no Двн. 4: Мехо Хабвбвја, Јусуф Хабабаја, Ибрахим еф. Терзвћ, Ахмо Херо, Оиер Шољвћ. Авдо Мутапчија, Шеho Ш ехвћ, Шехо Хабабвја, Хуснија Херо, Фехии Мустафвћ, Мухамед Мустафвћ, Акиф Хабабвја, Ш абан Терзвћ, Џулејман Терзаћ, Оиер Хабибаја, Ахмо Хабвбија, Сафет Хабабаја, Мушан Мустафић. Мујо Мустафвћ, Фадил Мустафаћ, Рецо Залуп, Дерввш Мустафвћ; no 1 Дпн.: Ахмед Хабибвја, Ибро Хабибија, и Адем Мустафвћ. Свега je укупљено 171 Дин., који je износ дозиачен Главном одбору. Повјеренику и дароватељима наша благодарност В и ш е г р а д : Српска Проиетна банка a. д. у Вишеграду уписала je свога вишегодигањег претсједника и члана рахм. Алибега Тескериџвћа за члана утемељача друштва Гајрет, дозначивши Главнои одбору своту од Дин. 500.— Гајретова бајрамска забава у Фојници Т у з л а : За Гајретову годвгпњу забаву у Тузли накнадно дадоте своје првлоге још гг: no Дин 50: Јогако Визлер, Хариан Домањи и Славко Дретар; no Дан. 25: Сиајлага Мехмедагаћ; no Дин. 20: Браћа Песах, Бињо Алтарап. Анто Камењашеввћ, Крижан Феликс и Давид С. Хајон; no Двн. 15: Виктор Мајер; no Дин. 10: Јово С. Јовановвћ, Мврослав Мвхалић, Иван Божвћ, Н- Меселџвћ, Пехар Дониник, Даљњн упнси утемељача и добротвора Гајрета Јован Недић, Стјепан Лазић, Стјепан Башкарад, Изидор Фвнди, Драгутин Врховец, Алфред Дрехслер, Б и је љ и н а ; Код Мјесног одбора Гајрета у БиКузмо Станојеваћ, Н. Хених, и Леон Ј. Финци; no јељини уписао се за члана утемељача г. Јусуфага X- Дин. 5: Крсто Крецо, Мехмед Капетановвћ, Н. БосаСалиховвћ, првложавши једну обвезнпцу Првв. аграр- нац, Марас Стјепан, Н. Шајноввћ, Драго Перван и не банке од 500 Дин. Хвала му и живио. iiilllii Игнац Коњевић. Свима дароватељима нека je наша хвала. Б е о г р а д : Београдски Гајрет „Осман Таиквћ" уписао се за члана утемел>ача Друштва Гајрет у Т р а в н и к ; Оиашкои je пропуштено у прошлои Сарајеву свог бившег потпретсједника почнв. Мирка броју „Гајрета" у взвјештају о одржавању Гајретове Поповића, Директора гииназије у пензији, с обзирои забаве у Травнику, да je дао свој прилог од Дан. на његове особите заслуге за успјех и напредак Београдског Гајрета, дозначивши своту од Дин. 500.—, 70 и Госп. Боро Алексић, среска начелнак, што молиио да се уважи. на чему топло захвзљујемо братскои друштву. Добровољни прилози М а гл ај: Ha Курбан Бајраи, сакупљали су пред џамијаиа прилоге 8а Гајрет слиједећа гг: Пбрахаи Крзпћ и Азпз Оиерсофтић Дин. 65; Ибрахом Ћејван и Фадил Мурадбашић Дин. 73.50 и Мехмедалија Локмић Дин 16, укупно Дин. 154.50. И овим путеи свима дароватељима топла хвала. В р б а њ ц и ; Чданови в пријатељи Гајрета у Врбањцииа сакупљали су прилоге у наравп за Гајрет, које су уновчили ea Дин. 200. Сакупл>ан>у су много допринијели како чланови одбора тако u гг. повјереници Бећо Дугоњић, Ариф Дулић као и члан Суљо Планичпћ, a најбоље се пстакао у сабпрвој акцији претсједник Хасиб Спахић и Ибрахим АлагиН, na им и овнн путем најтоплије аахваљујеио. 7 марта приредио je Мјесни одбор Гајрета у Фојнвцв своју вимску забаву у просторвјама Хрв. прссвјетног друштва „Родољуб , која je како у моралнои тако a у материјалном погледу одлично успјела. Забаву je отворпо поздравнои рвјечи претсједнпк одбора г. Др. Хусејн Раљеввћ, приказавши топлви ријечима рад в заслуге Гајрета и встакнувши потребу што јачег културног рада у овом крају. — Затии су слвједиле дввје декламацвје које су извелв Мунвб п Сејид Салихагић, ученнца основне тколе. Иза тога су двојица матураната отсвирали на вполини уз пратњу гптаре „Хуморску“ од Дворжака и „Словенску љул>ачку“ од Данкла, те соло пјевање в три пјесие уз пратњу гвтаре. Послаје овога првказан je „Кривац“ дијалог од Удицког, кога су одиграли Диздаревић Рајиф 0 Нусрет Салвхагвћ* Kao другв дио програиа првказан je позоришнн коиад од Суле „Опростпте му“, кога су часто умјеТН0 ЧК0 n на свеопће допадање извелв друштвени далетентв. �Све тачке програма изведене су савршено добро и награђене су дуготрајнии аалауаои Приредба je била на внсини, добро организована и оставила je врло добар и прпјатан утиеак на посјетиоце. Овсм прилнкои дужност наи je да се захвалимо онима, који иорално или материјално допринесоше успјеху ове Гајретове најелптније и најуспјелпје забаве. Гајретов мевлуд у Гарнћима срез котор- варошки, одржао je својпи џематли* јама иза џуиа-намаза повјереник Гајрета. Прије мевлуди-шерифа г. Мустафа Ункић имам и повјереник Гајрета одржао je вазу насихат о рођењу Мухамеда a. с., о значају Гајрета и о његовои дјеловању, те о потреби помагања истога у свпма приликама Мевлуд су учили гг.: Мустафа еф Ункић, Рифат еф Мевић и Касим Прља. Илахије су учила мектебск* дјеца ко;а су својим гласом задовољила присутне. Присутни су били почашкени шербетои. И овим путем повјереништво се захваљује свима посјетиоцима мевлуда како онвма вз Гарвћа тако и из Котор Вароши, Врбањаца и других Љјеста, као и онпма који дароваше прилоге у новцу и шећеру. Прилови у курбанскин ножицама за Гајрет И з Б у го јн а . Мјесни одбор Гајрета у Бугојну приликом Курбан бајрача покупио je вурбанске кожипо које су даровзла слиједећа гг.: Ахиед Садиковвћ (3), Равфбег Сулејианпашик (2); no једну: Х аквја Нуманкаднк, Хаидвја Мутевелик, Реџеп еф. Хегик, Захидага Супа, Рустанбег Хаџабеговик, Мехмед Мутевелвћ, Ремсо Ајановик, Сабира хавума Бушатлија, Мехмед Ж драловик и Еио Баш вк — свега 15 комада, a у мјесто кожвце приложио je Навм еф. К урвк 35 Дин. у готову. — Кожице су продате најбољеи платцу за своту од Дин. 520.— Iz Rogatice. Gosp. Ahm ed Riza Pašić, povjerenik Gajreta u Rogatici poslao je Glavnom odboru Din. 475'— kao prihod od poklonjenih kurbaoskih kožica koje darovaše slijedeća gg. prijatelji i radnici G ajreta: Ed* hem Branković, opšt. djelo vođa, goveđu kožu; po dvije ovnoveke kože: Dr. Alija Tomić, upravnik bolnice i Ahmed Riza Pašić direktor banke; pojeđnu ovnovsku kožu: Galib ef. Hafizović, šer. sudija, O m erbeg Sijerćić, trg., Ibrišim beg Agić, pošt. čin., Hifzaga H. Osma* nović, posjed.i Hasanbeg Šahinpašić, posjednik, ldriz* beg Šahinpašić, penz. poreznik, Sinanbeg Branković, sudija, Ju su f ef. G orušanin. viši katastr. inspektor, M ehmedbeg Borovac trg., Lutfaga Dajdžić trg., Almasa h. Dajdžić, Sejdaga Karahm et, trg., Dervo čo h o đ ar, fijakerdžija. M ustafa Akšamija, kafedžija, V ehbija Jesen­ ko vić, krojačIz Foče. I ove je godine m jesni odbor G ajreta u Foči prilikom B ajram a sakupljao kurbanske kožice, koje darovaše slijedeća gospoda: 62 Dr. Ekrem Idrizbegović 2 kom., Nalbantić Nazif, Avdagić M uhamed, Fejzo Jusuf, Kašmo Smail, Trhulj Sulejman, Šiljak Edhem , Hatibović Edhem, čengić Omer, Hatibović Uzeir, H. Halilović Šaćir, Pilav Dika, Muftić Hilmo, Lomigora Hasan, Hatibović Muhamed, svi po jednu kožicu. Osim ovih m jesto koža u novcu dadoše svoj prilog gg.: Lojo Rašid, Isanović Edhem, Tafro Salih, Trhulj Ismet, čen g ić Smail. — Svotu od 500 din. ukupljenu od kožica poslao je ovaj odbor Gl. odboru. Svima darovateljim a najljepša hvala. И з М а гл а ја : Курбанске кожице дароваше гг.: Едхем Омерсофтвћ и Азиз Омерсофтић, које je Мјеени одбор Гајрета уновчио за 106 Дин. И з Ј а ј u.a: ЕГоклоњене курбанске кожице no гг. Мехиедалији Капетановићу и Смаилу Кељалвћу уновчене су свака no 50 Дин. И з В р б а њ а и а : Курбанске кожвце дароваше гг. Хасвб Спахић, Ибрахии Алагић, Хашии Алагик, Алвбег Дедвћ, Сиаиловвћ ханума, Евлића Дервишаге ханума н Ћамила Хасића, које су уновчене за 174 Двн. И з Т у з л е : Сваке године поклоне Гајретоввм питомцима no једног овна г. Абдурахманага X. ЕГрцвћ и Абдулах Куносић. Госп. Абдурахманага Прцић поклања свога курбана Гајретовој омладини за рахмет душа његове рано премвнуле кћери р. Ђ ане Прцић, ученице гимназпје, a г. Абдулах Куносвћ поклања курбана за рахмет душе своје мајке, коју je необично много волпо. Госп.Хафиз Дамаџићу присуству питомаца ваклао je курбане и проучио дову. Овај чин био je лијеп и дврљвв. Курбанске кожице даровила су поменута господа и друштву „Добротвор- . Осим горљвх курбана, курбанско месо даровала су слиједећа гг. чланови u прнјатељи Гајрета: Мустафа еф. Бербић, Еиина х. Сердареввћ, Алија х. Кон>хоџвћ, Мујага Мухаремагић и Џемалага Телзлбашић. Управа конвикта са свнма својпм пнтомцима и овои приликои сввма дароватељвма изриче најљепшу захвалност на сјећању и пажњи коју поменута ročnoда вазда указују Гајрету и његовој омладини. Скупштина Мјесног одбора Гајрета у Какањ Добоју Одржана je 26 јануара т. г., којој je присуствовао 61 члан Г ајрета При отворењу скупштине no претсједнику одбора г. Мустафи Догдибеговвћу клицало се je Покровитељу Гајрета Њ . Вел. К раљ у П етру I I , након чега je послана поздравна депеша Кабинетској кавцеларији Н>. В. Краљ а и претсједнику Гајрета г. Д р. Авди Хасанбеговићу. Након топлих повдравнвх рвјечи претсједнвка Мјесног одбора, о раду друштва кроз 33 године прешло се на читање иввјештаја осталих функционера Мјесног одбора. Из �извјешта]а секретара опазило се je да je рад прошле године био много обилнији од рада досадањих година. Овај je одбор одржао давања и то: tokom ове године 6 пре- 1) Др. Салко Куловић „ 0 потреби Гајретова дома“ 2) Мустафа Догдибеговвк „ 0 Мухамед a. с.“ 8) Салих Муминагић „Рад и усијех Гајрета у мвнуле 3 деценије" 4) Мустафа Догдибеговик „Муслвманв у Југославији и Гајрет* 5) Хасиб Ковло „ 0 хигијени на селу“ 6) Мустафа Догдибеговик „Ш та нан je у данашњв ци најпотребније". Успјех предавааа као и посјеТе били су вадовољавајући. Одбор je сакупљао сретства за доградњу Гајретова дома, те je уписао 16 приносника и једног пот магача. Добар дио уписаних чланарина век je упдакен u дозначен Главнои одбору. T okom минуле године одбор j e приредио једну забаву о Курбан бајраму, једно сијело прошле виме и једно сијело о рамазанском Бајра'му( 4 теферича, затим je проучен Мевлуд у џамији и одржан »Гајретов дан* са свечанвм сијелом и предаваљем о значењу тога даш Првликои Рођендава Гајретовог Upoiei бор je купио уз прппомок лрвјатеља једну брашна, коју je подијелио међу мјесну сиротињу. _ iy Одбор je распродавао кљвге „Гајретове бпблвотеке , које су врло добро дошле многима, јер су веома лијепо обрађене и свакоме су приступачне. Након извјештаја Надзорног одбора и подјеле апсолуторија старом одбору, првмљена je лвста Ешрефа Дурмвка да у мјесни одбор уђу гг. Мустафа Догдвбеговвк, Ешреф Дурмвк, Авдо Хаџвк, Мехо Хаџвк, Сеид Имамоввк, Шемео Торлаковик, Селвм еф. Мердан, Незвр еф. Дурмвк, Хусевнбег Јашарспахвк, Незвр Невиарлвја и Aro Имамовик, којв ke се на noсебној сједнвци конствтувсати. У евентуалвјама предлагалп су члановв да се отвори Гајретова чвтаонвца само за чланове друштва, што се je в усвојвло. ноств према велвком нацвоналном раднвку в пјеснвку Осману Ђвквку. Секретар Оаасојеввк. Београд: Са најдубљом поштом према успоменв пјеснвка в борца за народна права клањам се сјеввма Османа Ђиквћа, његово име жввјеке док ie сунца в мјесеца. — Павле Стевавоввк, проф. унвверз. Београд: Клањајукв се о.јенвма Османа Ђвквка придружујемо се помену велвкога борца за слободу нашега народа о прославв његове успомене, века je вјечна слава његовом вмену. — Српска књвжевна Задруга. Београд' Захваљујукв бввшвм пвтомдвма Осиановог Гајрета в првређввачкон одбору за подвзање споменвка Осману на сјекању в пажњв мени, жалвм да због болести не иогу првсуствоватв данашњем болнон в поиосном сјекању неумрломе сину Херцег*Босне в неустрашввом борцу за слободу и народна права в желвм да не само бввшв пвтомцв Осман Ђвквкевог Гајрета век и сва омладина муслвманска у своме жввотвом путу вде дввним првмјером рада и борбе Османа Ђвкића, на пснос напакене нам в славом увјенчане отаџбвне. — Mapa Марка Трвфковвк. Спрвјеченв Гајретовом вабавом в другвм околноствма да првсуствујемо велвкој манвфестацвјв ■Гајретове вдеологвје учествујемо духовно поздрављајукв ове учеснвке. Ж вввлв. Абдулах Гаврановвк, претсједнвк мјесног Гај рета, Адеи Шаковвк, Хамвд Зввздвк, Хуснвја Двздареввк, Ахмед Чампара, Назиф Куртоввк, Хасан Фазлагвк вмам, Хамвд Куртоввк, Вехбвја Пашвк, Абдулах Курспахвк, Хамдвја Куртоввк. Мустафа Хасанбеговвк, трговац. Гацко: Духом учествујемо у проелавв открввања споменвка будвтељу в чувару нацвоналве сввјеств Осману Товквку. — Соколв среза гатачког, старјешвна Јефтановвк. Ниш: Одбору честитам a велвком свну отаџбвне 0* оману желвм да мврно почвва- — Инспектор Максвмоввк. ХаџиИи: Учествујем у прославв в клвчем вјечна слава велвком родољубу Осмвну Ђвквку- — Велвмвр Ж ерајвк. Поздравие депеше приликом откривања споменнка Осману ћнкићу, добво je одбор у Мостару од слиједеке госп. в установа: Београд: Поводои данашље свечаноств Краљевскп наиеснвцв гг. Др. Радевко Станковпк в Др. Иво Цероввк првдружују се акту пветета в вахвал- Београд: Херцеговцв у Београду преко свога удружења „Неретва* шаљу своје топле поздраве првре^вв&чвма в учесввцвма прославе открвван>а споменвка велвкои надвоналнои борцу в пјеснвку невмару братске слоге Осману Тзикаку. — Претсједнвк Лазар МвлвчеввћМркоњип град: Са започетом хатмом рахметлв Османа 63 �ca лшслпма судјелујем свечаностима подизању маузолеја рзхметлвјн. Тебн a свима првређивачима н осталим манифестантима муслиманииа Бајраи мубарек олсун. — Хакија Темим. (Сиаалагн Ћемаловвћу). Београд: Соријечен да лично учествујеи данашњој прослави у духу сам с Ваиа. Нека je слава рахметли Осиану Ђ вквћу првоборцу a учитељу муслиианске омладвне- — Др. Кујунџвћ, члан Управе Београдског Гајрета. Београд: Спријечена болешћу да лвчно присуствујем дивној свечаности откривања споиенпка нашем великои нацвоналном раднвку a пјеснвку Осиану Ђнквћу овви путеи из свега срца поздрављам овај лвјепв 8еак признања a сјекања којви се босанско херцеговачка омладина одужује своме народнои великану. — Милка удова Петра Кочвћа. Соиот: ГГратпи открвке спомен-турбета Осиана Ђиквћа ca дужевнвм осјекајем пвјетета a призиања клањајућв се његоввм врлвнама. — Л азар Антвћ. Сарајево: Спрвјечен болешку морам да на овај начвн одаи заслужено поштовање 'нашем дввном Осдеалнвјвх претставника ману, једнои од најиде оне блвставне оиладвпске генерацпје □рерано сагорјела на свом огњу сам< неустрашввој служба завјетној мисли ства] Југославвју. Слана му! Хвала и вечан спомен међу нама. Атанасвје Ш ола, сенатор. DNEVNIM REDOM: • 1) Otvaranje skupštine i izbor dvojice ovjerovitelja zapisnika; 2) Izvještaj upravnog odbora sa zaključnim računi­ ma za 1935; 3) Izvještaj nadzornog odbora; 4) Davanje razrješnice upravnom i nadzornom od­ boru za rad u 1935 godini; 5) Rješavanje o raspodjeli postignutog viška iz 1935; 6) Popunjavanje upravnog odbora; 7) 'zbor članova Nadzornog odbora; 8) Eventualije. Pozivam o sve punopravne zadrugare da prisusstvuju ovoj skupštini. Upravni odbor Napomena: Čl. 45 glasi: »Ako na glavnoj skup­ štini nije zastupana viša polovica udjela, ista se od­ gađa 1 sat kasnije. O va će pravovaljano rješavati one predm ete koji budu na dnevnom redu bez obzira na broj zastupljenih udjela.« Bilansa na 31 d ecem bra 1935 godine: Aktiva: Gotovina 41.15689 Din., Dužnici 247 608.07 Din., V rijednost in v en tara sa 10°/o otpisa 5 470.20 Din., Zaliha zaračunljivih tisk an ica 1 500 Din. ;iva: Udjeli zadrugara 155.505.— Din., Rezervni fond 14.181.82 Din., Ulozi n a štednju 15.700.— Din , Ulozi na knjižice 96.999.92 Din., Prenosne stav k a 3 000 Din., Višak iz 1935 god. 10.357.42 Din. Raiun gubitka i dobitka Gubitci: Troškovi: plata inkasantu, poštarina, k an ce­ P o z i v na III redovnu glavnu skupštinu Gajretove privredne i kreditne zadruge s. o j. u Sarajevu, koja će se održati u petak 22 maja 1936 u 6 (18) sati poslije podne u prostorijama Glavnog odbora G ajreta Despića ul. 8/1 sa ovim 64 larijski i ostali troškovi 12.186 85 Din , K am ate od uloga i p ren ete u 1936 god. 4.558.48 Din. 10% otpisa in v en ta ra 607.80 Din., V išak za 1935 10.357 42 Din. Dobitci: Račun k am ata 24.768 55 Din., U pisnine 1.440 Din , Za naplaćene tisk an ice 1 502.— Din. Upravni i nadzorni odbor. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ae2f3419769a5a92ec595d1689b71b3.pdf 2b7077146d486d56d83187db5b9bfae8 PDF Text Text Такса у готову плаћена ГЛДСНИК К У Л Т У Р Н О ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВД ГАЈРЕТА С A Д Р Ж A Ј: Пред усељење у Гајретов дом Узвншеност н дејство исламског норала (С Француског: Су. лејлан Бучан) Фуад Слипичевић: Потреба штедње Harnoj омладнгг . пред одлазак на ферије Вејсил Ћурчић Kha Књижевни преглед: Књига Џевада Сулејманпашића Рахи. Инж. Лсмет Соколовић Г А Ј Р Е Т О П Г Л А С Н И К : Позив свила лјеснпл одборпма и повјерепицила Гајрета. — Свруиснпца свииа унравала Гајрегових иитернаха. — Скупштиеа Гајретове задруге. — Хатле-дова рахл. Ибрахпл вф. ЗаФрапији у Гајретовол женскол копвикту, — Трагична слрт Нулап вф. Јаребнце. — Прнлозн курб козкица за Гајрет из Дервенте. — Добровољни прилози за градњу Гајретова дола из Врбан.ца, — Прилози Гајрету улјесхо забаве у Дервенхи. MAJ САРАЈЕВ01936 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарлјеву Главни н одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 5 �Гајрет, л и с т д р у ш т в а Г а јр е т а И8ла8и м је с е ч н о , a ц и је н а м у je sa н а ш у О т а џ б и н у 6 0 д и н а р а н а г о д и н у , a s a с в е о с т а л е в ем љ е п р е к о г р а н и ц е 1 2 0 д и н а р а . Ђ а ц и Г а ј р е т о в и п и т о м ц и д о б и в а ју л и с т у п о л а ц и је н е к о д Г л а в н о г О д б о р а или к о д у п р а в а Г а јр е т о в и х к он в и к а т а . В л а сн и к д р у г а т в о „ Г а ј р е т “ — О д г о в о р н и у р е д н и к : Х а м и д К у к и ћ . — З а н и ч к у ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еш и ћ . И с л а м с к у д и о- �ГО Д .X V II ГДЈРЕТ Сарајево, мај 1936 Прсд усељешс у Гајретов дом Н а к он 3 3 -го д и ш н .е г п р е д а н о г и п ож р т в о в н о г рада ea нага н ар од , н а јв е ћ е н аш е мусл им ан ско к у л т у р н о -п р о с в је т н о и н а ц и он а л н о д р у ш т в о Г а јр е т у сељ а в а 1 ју л а о. г ., х ва л а н ека je д р а гом Б о г у , у с в о ј в л а ет и ти дом. К а д je д о са д , кро8 ч и т а в низ п ер и п ет и ја и н е п о г о д а , м огао д а даде ов ак о сја јн е р ев у л т а т е, Г а јр е т ћ е с и г у р н о и од са д , п о г о т о в о г о в а п р егал а ш тв а, покавали с у и о в ога п у т а кол и к о в ол е и колико им лежи н а ср ц у њ е г о в напредак и величина. П ом огл и с у и з г р а д њ у дом а к оји ћ е ст а ја т и као бијели г о л у б у ц е н т р у ш ех ер С а ра јева и п р ичати ст р а н цим а о св и је ст и и снави ју г осл ов ен ск и х м усл им ан а. Р а д о с т Г а јр е т о в и х љ уди, пријатељ а и сара дн и к а, с т о г а je н еописива. Н и је би л о Ж ■■ТГ 17 it m шшТшшшшг Дворишна фасада Гајретова дома (према Обали Војводе Степе) к ад се ск л он и п о д с в о ј к р ов , м ок и да даде јо ш в н а ч а јн и ја дјел а и п о т х в а т е бев к о ји х би , као и д о са д , н а ш а к у л т у р н а и надионалн.ч и ст о р и ја би л а ш т у р а и једн ол и ч н а. Г а јр е т je с в о ј велики дом п о ч е о да п о диж е у н а јт еж е в ри јем е, у в р и јем е ек он ом ски х крива и к р а х о в а , у в ријем е кад je св а вом е д о с т а б р и г е о с е б и и о с в о јо ј п ор од и ц и . П а ипак, и ст и ч ем о т о с п он осом и пох в а л ом , н а р о д , пр и ја тељ и и п о ш т и в а о ц и Г а јр е т а и н»е- н и лако за г у ш и в а т и н аш е љ убош орне о сјећа је гл е д а ју ћ и к ак о кров дец ен вја св а сродн а д р у ш т в а к од д р у г и х н аш и х су гра ^ ан а пвгра^ у ју с в о је дом ове и пал ате, a ми, ми к оји см о вијековим а били ек оном ски н ајн еовп сн ији и н ајја ч и , ми н исм о били у ст а њ у , с в е досад, да се на овај начин афирмишемо. О во j e са д а је д о н и м услимански дом ов е в р с т е у Ј у г о с л а в и ји . Њ егов а в а ж н ост je н епр оц јењ и в а и врл о вначајна и ш т а би см о г о д 67 �у т о м п о г л е д у реклп и н ап исали, би л о би мало. Ј е р се н>егова вел и ч и н а не д а и ск абати ри јеч и м а. В а ж н о ст о в о г а д ом а н ? д и је л и с а м о Г а јр е т н е г о ц и јел а н аш а ваједн и ц а. У њ ем у т р е б а д а се ск о н ц е н т р и ш у св и н аш и н ап ори и све н аш е сн а ге. Са в згр а д њ ом о в о г д ом а д о в р ш а в а се је д на велика и м учн а е п ох а Г а јр е т о в а рада. Сада см о на п о ч е т к у л о в е е п о х е к оја т р е б а т а к ођ ер д а б у д е оби љ еж ен а в р р л о ш ћ у п с т в а р а л аш тв ом , к о ја т р е б а д а б у д е в а д а х н у т а л»убавл>у прем а свим а к ор и сн и м а кцијам а к о је fee п о н и к н у т и И8 темељ а о в е за је д н и ч к е нам к у ћ е . Сви Г а јр е т о в и р а дн и ц и , ч л а н ов и и пр ијатељ и , о д а ју ћ и п рн вн ањ е с в о м в л а с т и т о м д је л у , т р е б а у б у д у ћ н о с т и , јо ш живл>е, ј о ш п р е д а н и је д а н а с та в е рад 8а д о б р о Г а јр е т а и ц и је л е нам заједн и ц е. С в еч ан о о т в о р е њ е Г а јр е т о в а дом а и8врш и ћ е се 6 с е п т е м б р а 1 9 3 6 г о д и н е , a Г л а в н и о д б о р и с в е Г а јр е т о в е м је с н е је д и н и ц о ns С а р а јев а у с е л и ћ е се у н о в е п р о с т о р и је н а 1 ју л а ов е г о д и н е . * К ак о н а п р и је д р е к о с м о , sa м је с е ц д а н а б и ћ е Г а јр е т о в дом п о т п у н о в а в р ш е н . Р а д о в и с у т а к о д а л ек о н а п р е д о в а л п , д а се в е ћ са д а м ож е д о б и т и ја с н а сл и к а о оп о љ а ш њ е м и у н у т р а ш њ ем и в гл ед у д ом а . Г л а в н а ф асад а дом а б и ћ е за к о ји д а н Д ов р ш ен а . Г о т о в о ч и т а в о приземл>е т е ф а са д е j e у к а м е н у и с т а в л у . П о д н о ж је ф асаде и ш и р о к и п о р т а л n o ч и т а в о ј в п си н и о б л о ж е н и с у с а с ја јн о п ол и р ан и м д а л м а ти н ск и м к ам ен ом т а м н е , ск о р о м а с л и н а с т е б о је , ч и ја п о в р ш и н а j e о ж и в љ е н а с а ш а рам а с в је тл и је б о је . П о д и о р т а л а j e о д б и је л и х кам ен их п л оч а . Г о р њ и д и о ф а са д е je у ж у к к а с т о ј т е р а н о в и , a с т у п о в и ивмеЈју п р о з о р а с у об л о ж е н и са и ст и м * с ја јн о п ол и р а н и м кам еном к ао и п о р т а л . Т и м е с у п р о в о р и св а к е е т а ж е п ов еза н и у је д н у ц је л и н у , и в р а з и т о х о р и з о н т а л в у , к о ја ћ е б љ е ш т а т и у к а м е н у и ст а к л у . Д в о р и ш н а ф а са д а je в е ћ о д а в н о г о т о в а . Г а јр е т о в дом je је д н а од р и је т к и х з г р а д а , к од к о ји х j e о б р а д и д в о р и ш н е ф а са д е п о с в е ћ е н а и с т о т а к в а п а ж њ а к а о и у л и ч н о ј ф а са д и . T a ф асада са св о ји м д у б о к и м л ођ и ја м а , и 8 р а ^ ен а у с в и је т л о -ж у т о ј т е р а н о в и , д је л у је в р л о л и је п о и ск л а д н о. Г л а в н и у л а з у д ом н агл аш ен je ш и роки м н дубок и м портиком . У п р о д у ж е њ у п ор ти к а 68 je у л а в у п р и зем н и л ока л (к а сн и је ћ е т о би т и гл а в н и у л а з у са л у ), a с л и јев е ст р а н е j e ул а в у с т а н о в е и Г а јр е т о в е п р о ст о р и је . Ш и р о к и м ст еп ен и ц а м а о д б и је л о г б р а ч к о г кам ена дол ави с е н а п р в и кат, г д је с у см јеш тен е п р о с т о р и је Г л а в н о г о д б о р а , ж е н с к о г м је с н о г о д б о р а и Г а јр е т о в в з а д р у ге . Са д есн е ст р а н е се ула ви у п р о с т р а н о п р е т со б љ е , ок о к ог а с у г р у п и с а н е п р о с т о р и је Г л а в н о г од б ор а . Ha сје в е р н о ј ст р а н и, п р ем а у л и ц и К р а љ а П е т р а , j e в елик а сал а sa сје д н и ц е , с а излазом у л о ђ и ју , к о ја гл ед а н а у л и ц у . H a ју ж н о ј стр а н и с у о с т а л е п р ос т о р и је , и т о : с о б а се к р е та р а , с о б а п р е д сје д н и ка , с о б а s a д а к т и л огр а ф к и њ у , је д н а в ећ а с о б а ва ч и н о в н и к е и с о б а sa а р х и в у . С а л и је в е с т р а н е п о д е с т а у л а в и с е у п р е т с о б љ е п р о с т о р и ја sa ж ен ск и м јесн и о д б о р и Г а јр е т о в у в а д р у г у . Ж е н с к и о д б о р и м а в а са д а д в и је а Г а јр е т о в а в а д р у г а је д н у с о б у . Ј ед н и м к ра тким х од н и к ом с у о в е п р о с т о р и је и н т е р н о в ез а н е са п р о е т о р и ја м а Г л а в н о г од б ор а . H a л и је в о ј с т р а н и II. к а т а с у п р о с т о р и је м у ш к о г м је с н о г о д б о р а и Г а јр е т о в а п је в а ч к о г д р у ш т в а , и т о : д в и је со б е , је д н а са л а ва м ањ е п р и ред бе и п р остр а н о п р етсобљ е са сп оред ним п р о с т о р и ја м а . H a д е сн о ј ст р а н и II. к а т а j e је д а н с т а н о д т р и с о б е , с а х ол ом , к у х и њ ом , о о б о м з а с л у ж а в к у , ба њ ом и ост а л и м с п о р е д н и м п р о ст о р и ја м а . H a и ст о м к а т у ~ с у о с и м т о г а и д в а г а р с о н с к а ст а н а , о д к о ји х с в а к и им а п р е т с о б љ е , б а њ у с а вах одом и је д н у с о б у са п осебн ом н иш ом за к ревет. H a III. к а т у с у д в а е т а н а n o т р и с о б е и дв а г а р с о н с к а ст а н а с а сп о р е д н и м п р о ст о р и ја м а . О в и с т а н о в и с у п о т п у н о и с т и к а о и он и н а др угом кату. У п р и з ем љ у с у д в а л ока л а sa ивдавањ е. H a л и је в о ј с т р а н и je је д а н д о к а л ва т р г о в и н у , a н а д е с н о ј с т р а н и с у п р о с т о р и је ва р е с т а у р а ц и ју и к а ф а н у . У в о в е п р о с т о р и је j e н а с т р а н и д в о р и ш т а је д н а у в д и г н у т а т е р а с а , a о о и м т о г а в ел и к а б а ш т а . К а д а се с а г р а д и п р о је к т о в а н а в елик а к о н ц е р т н а о д н о с н о к и н о — сал а, о н д а ћ е се п р о с т о р и је р е с т а у р а ц и је п р е у д е с и т и т а к о , д а ћ о п р ем а у л и ц и о с т а т и је д а н л ок а л sa т р г о в и н у , a о с т а л о fee се а д а п т и р а т и ва в е с т и б и л и г а р д е р о б у оале и је д а н ивлаз с а ст р а н е је в р е јс к о г х р а м а . В е ћ п р и л и к о м ивра де п р о ј е к т а в о д и л о с е р а ч у н а о о в и м п р еи н а к а м а , n a ћ е се т е а д а п т а ц и је м о ћ и д а и в в е д у са в р л о м алим т р о ш к о в и м а . �Узвишеност и д с јс т о исланског морала (Из дЈела: „АпологиЈа Исламилма")1) Неки западни писци су напали исламскп морал да je штетан no човјечју душу у томе што je прожима духом покорности и пасивне потчињености Божанству, које открива само име Ислама. Човјек, кажу они, који се ocjeka 8ависним према Свемогућем, предаје се свему одрпчуки се драговољно своје сопствене воље, не може се оејетити потстакнутим на извршавање добрих дјела као онај који ее пред Богом осјећа апсолутнвм господаром своје савјеети. И прије него покажемо која висока узвишења етичких схватања оживљују душу Мухаиедових (a- с.) вјерника, одговорићеио на ову оптужбу ријечима једног Европејца Golđziera: „Kao да савјест, тако јака код муслимана да буде потчињен непромјенљивом божанском закону, и као вјера у надчулност божјег бића, су препреке које сметају да се човјек приближи Богу вјером, врлином, добрим дјелима и да буде примљен у његово милосрђе! Kao да филозофски шематвзам религија може измијенити у њеним особинаиа унутрагању побожност онога који се побожно моли и који понизно, свјестан своје слабости и своје немоћи, уздиже своју душу према свемоћном врелу све снаге и свега савршенства." ~ Али Ислам несаио да не спрјечава иорално уса** вршавање, него je он no себи активна сила управл>ена према добру исто као и друге једнобожачке вјере) чије je он пророке признао као евоје. Штавише, у извјесном погледу он je то више него лн друге монотеистичке вјере, јер имајућп у виду људску слабост и потстичуки вјерне npena остварљивом идеалу! он лакше постиже циљ него оне, a то je да васпита људе и да их уздигне ка Богу. Исте врлине које су јеврејска и кршканска вје* pa сматрале као крајњи циљ иоралног живота једног човјека, такође су прописане и Исламом: тако осјећање милосрђа према сваком створењу, доброчинство, праштање, благост, честитост у свим друштвении односима, резигнација у несрећи и т. д. Могло би се из Кур'ана навести много мудрих нзрека, које потстичу на добро, али пошто не можемо да се сувише опшнрно упуштамо, потсјетићемо само на неке које смо без одабирања узели ту и тамо: „К о ће ти казати што значи уздићи се ? (To значи) откупити роба, нахранити ближњег сиромаха у данииа глади и биједника којн лежн у прашини.“ (сура ХС, a. 12-17)») ’ ) Држим да ће за читатеље Гајрета бити од интереса да овде изнесем једно поглавље из „Апологије Ислама“ од учене Талијанке-муслиманке Лауре Већћа Валери. (Прим. преводиоца.) *) Сви ајети у овоме чланку преведени су директно с арапског оригинала, јер се превод којим се ауторица послужила често пута знатно удаљује од текста. (Прим. превод.) „Ја сам вам запријетио ватрои која пламти и у којој ће горети саио онај несрећник који каже: Тоје лаж, (утјерује у лаж пејгамбере) и окрене леђа од вјере. Побожан човјек ће се од тога клонити, т. ј. онај који свој иметак дијели, a ником не нуди милоет да би за то добио награду, него само из жеље да види лице свога преузвишенога Господа. И тај ће најзад у истипу бити задовољан“ . (сура ХСН. a 14-20). „Побожни су они који нахране неиоћног сироиаха, сироту, заробљеника онолико колико би за себе желили говорећи: Ми вас хранимо само за Божју љубав и не тражимо од вас ни награде ни захвалности.“ (Сура LXXVI. a 8-9). „Надм^ћите се да добијете опрост од Бога, рај велик као небеса и земља, припремљен за оне који се боје Бога, који дају милостињу како у благостању тако и у муц0( и за оне који савлађују свој гњев и праштају другима, A Бог воли доброчинитеље. (Сура Ш. a 127 28). „Оданост Богу се не састоји у томе да окренете ва-ша лица према истоку или вападу, него je одан Богу onaj који вјерује у Бога, у судњи дан, авђеле (мелекје), божје књиге и посланике, и који из љубави према Богу дијели свој иметак ближњииа, сиромаепма, биједницима, путнику, проејацима и заробљенику. Побожан je онај који се иоли и који дијели зекјат, те они који вјерно извршују уговоре када га склопе, као a они који еу трпељиви у неприлици, недаћи и у чаеу насиља: такви су искрени и они се боје Бога.“ (Сура II. a 172). Kao што je Иелам објелоданио божанеко милосрђе, тако je он узвисио добра дјела која еу плод милосрђа једног човјека према своме ближњему. On je са најњежнијом бригом заштитио сирочад, сиромаха и понизнога; он je од братства и милосрђа направио два камена темељца исламског друштва. Између многобројнвх ајета који наређују да се придржавамо милоерђа, навегакемо само два: „Суди међу људииа праведно и не поводи се за страшку, јер би те она одвратила од Божјег пута.„ (Сура XXXVIII. a 25) „Бог вам наређује да вратите власницнма оно што вам je предато на чување, a када будете судили људима, да судите праведно. (Сура IV. a 61). Свак може просудити о дубоком осјекаљу човјекољубља што га улива овај кур’ански став. „Б ог твој je пропвсаодане обожаваш никог осим н>ега и наредио je лијепо владање према својин родитељима, било да je једно од н>вх или обоје снашла старост поред тебе. Не реци им чак ни „уф и не побијај их него с в>има говори лијепо; спусти крило своје скрушеноети од њежности-милости и рецн: „Боже, 69 �буди милостив према н>има, јер су ме онв одгојвлв сасвим малог.„ (Сура XVII. a 24-25'. * * * Моглн би наставити ове цитате тако увввшенвх кур'анских прописа кад не бисмо хтјели истаћи учење. у Кур’ану више пута утврђено, много мокнвјвх побуда, него ли само потстрекавања која наводе човјека на испуњавање врлина. Т. ј. учење да je овај асивот као сјеме будукег жввота, да ће се учвњенвм добрим дјелом на овои свијету постићи највека срећа на другои, и да je потребна чистоћа срца и поштена дјела да се приближи Свевишњем и да ке сваки од Бога добити плод свога рада. „Онај којв учини макар атом добра ввдјеке га, a снај који учини атом зла, такође ke га видјети (на судњем дану).“ (Сура ХС1. a 7-8). ,Б о г неке учинити крвво ни за један атом; ако тај атом буде добро дјело, Он ke га иноструко платити и даке обилну награду за њега-“ (Сура IV. a 44). Насупрот овоме, у Кур ану се пријети безбожнвцама и зликовцама страшним и болнам казнама. Судњи дан je описан ватренвм бојама; Бог, судија цијеле васионе, позваке добре из рушеввна овог уништеног свијета у окриље Свога милосрђа, док ke оне која не буду слушали савјета и ријечи свог Посланика, бацвти у ужарени паклени понор Овдје je згодно да побијеио једну другу невјерничку оптужбу против Ислама, a то je да je он обе* kao својим сљедбеницииа рај за тјелесна ужавања са хуријама, са очима као у газеле, са ријекама од млвјека a меда, са дввнвм вокем и бујнои вегетацвјом, најзад чвтаву скалу најсладостраснвјвх ужввања. Онв нису схватвлв да се свноввма пустиње не могу обекаватв духовна ужввања него да треба дати у неколвко рвјечв реалвствчкв, готово опапљвв, опвс раја, в тек доцнвје када бв се душе ввше разввле, онда ба бвло могуће говорвтв о обожавању Бога у скрушеноетв н љубавв. Клевета je peka да су Мухамед (a. с.) a његовв сљедбенвцв дала овам опвсвма буквалан сивсао, јер су и они открвлв под там дубље значење. Радост над радостама ke се састајатв, према Ел-Газалијв, у блаженом ввђењу душе са Свемогућам, када ke најзад бата поцајепан вео која раздваја човјека од Бога и када ke се слава небеска појаввта у свои потпуном сјају. K ao потврда таквог схватања рајског ужввања наводв се једно предање које каже: „ У највекој малоста код Бога бвће она која ke a дан и нок вадјета Божју славу a којв ће ужавата среку много вашу од свах тјелеснах ужввања, као што je океав века од капв зноја." Ала са какввм ke мјерама Свемогућв судвтв дјела својвх слуга? Можда према њвховом вањском карактеру a према њвховвм посл>едвцама? Не. К ур ан јасно каже да Бог гледа намјеру (нвјјет) са којом 70 су дјела учвАена a да je Он узвма као мјервло н>вхове релвгиозне вредноста; a да отрого посматран.е вјерских пропаса, ако оно нвје пропракено дјелвма мвлосрђа a сажаљења, мало значв за њега, јер себачна и лвцемјерна побуда одузвма врвједност сваком добром дјелу. Ma смо водвлв всту мвсао поводом формалвзма у вјереквм сбредвма. Ma je овде опет вадвио потврђену за дјела једнога вјернвка. В;ера иора батв вчаста, вскрена" (сура XCVIII a 4). »Срце мора бвти здраво (сура X X V I a 89) a иора знати шта je права побожност." (Сура XXII. a 23). Лвцемјерство a охолост ke бвтв толвко сузбајеев овом вјером да ke вх људв встом сиатрата као ублаженв облвк многобоштва, јер према некии пвсцима, човјек која je њииа прожет, веже масао на Бога са жељом да стекне поштовање својвх блажњвх. ■Заслуга Ислама je у томе што je он, као a друге релагвје, дао објашњење проблсма, која je од уввјек бао правв бол sa л>удску мвсао: зашто ввдвио на о* вом сввјету л»уде a народе којв рђаво раде a којв су безбожнв a ужавају у cpeka, док еу добрв чеето погођенв тешким недакама? Б ог чека, Ислам нас учв, a каткада даје дугв рок бунтовнама, твранама a неправеднвма, којв може no некад да траје до смрта, ала врвјеме долаза када он награђује вла кажњава. Оввм несрекама он често вскушава своје слуге, да ба затви обвлнвје наградво њихово ослањање на Божју вољу, ако се скрушено потчвне Његовој вољв говорећв: „Ма смо Божјв a Богу се вракамо.' Ала најбоље дефпнвцвје мвлоств a мвлосрђа, најфанвјв взраза моралнах схватања, налазе се у Хадасу. Познато je да су рајечв К ур ана, — нашле своју допуну a наставак у велвком броју мудрвх хадвсках взрека, које се преносе од Мухамеда (a. с.). Чаталац може оцијенвтв љепоту оввх мудрвх хадвсквх узрека: „Онај која се стара о удоввци a сирочету! раван je no заслузв оноие којв посвета свој жввот светом рату за Б ож ју ствар a ономе којв проводи дане у посту, a нокв у молвтвв.“ „Онај која помвлује главу сврочета, првмвке за сваку влас коју његова рука буде дотакнула( no један зрак свјетлоета на дан свеопштег прожввљаван>а“ .Свака ствар вма кл.уч. Кључ раја je љубав према незнатнвма a баједнвиа. Нвко од вас neke бита добар вјернвк све дотле док не узжелв свом бра* ту оно што жела сам себв“ . Алв je највзразвтија азрека неког бавшег развратника, којв je npenlao на Ислам: „Б ож ја посланвк ми je послао седам 8аповиједв: 1) Волв свромахе a буда поред њвх. 2) Гледај оне коja су нвжа од тебе, a не оне који су ввшв3) Ha од кога нвшта не молв. 4) Буда вјеран према својви родвтел.вма, чак a кад бв те кањвли. 5) У ввјек реца встану na макар бвла a горка. 6) Не допуштај да та увредама убвјају вољу на Бо- �жјем путу. 7) Често реци: Сила и моћ je саио у Бога( гдје je то саставни дио блага које je екрввено под Божјвм престољем. У Хадису се такођер раввија ова доктрина (једна од особитах љепота Ислама) да Бог не ограничава своју иилост једвно на људе, него "да он гледа и жввотвњч са истои симпатијом и љубави, будућа да je њвхов жавот за њега всто као и људски. И ако човјек не жели да навлачи на себе Божју срџбу, он мора ииати обзнра преиа својим нижим сарадницима, не оставити их без јела и nuka нити без потребног одмора. * * * Али док Ислаи, помоку Кур’ана и Суннета, показује човјеку пут врлине, он не ааборавља ни потребе људске природе као што није заборавио ни његову слабост када су иу наиетнути вјерски обреди. Назначивши човјеку морално савршенство, преме којему да окрене своје тежње, он не излази из области ствар* ности нпти гледа неки идеал врлине који je остварљив само за неколико одабраних, него он успоставља здраве животне првнцвпе живота који ее показују у прпмјени јако практичнв. Истичуки узор честитости и праввчноств не удаљава се од жввотнвх закона, него се саглашава са људскон лрвродом, чије оправ дане тежње према дозвољенви ужввањвма поштује и не уништава. Далеко од тога да одваја вјерски жавот једнога човјека од осталога свијета. он те за остварењем једне заједнице гдје би човјек у и вријеие био члан друштва в Божјв слуга. лвтвама, нвтв пак целвбат, вего чествт в праввчан живот у ком се човјек држа средвне у правој равнотежв, сјекајућв се с једне стране Господара, a с друге поштујућв права свога твјела, породвце в друштва. Б јжји посланвк каже: „Није најбољв од вас онај којв занемарује онај сввјет радв овога, нвтв пак онај којв чинв обратно; најбољв je између вас онај којв мвслв в на једво в на друго." A једном врло побожном младвку je рекао: „Твоје твјело има над тобон право, в твоја жена полаже право на тебе, a такође в твој гост вма право над тобом.“ Ономе којв га je пвтао за савјет о двјелењу мвлостиње je наредво: „Подај трећвну, јер je једна трећвна век довољна. Боље je да оставвш своје насљеднвке богате, него да вх присвлвш да пружају руку другвма. Целибат je нарочвто предмет оштре крвтике од стране Ислама у колвко се косв са Мухам*довви (a. с.) обичајвма. Овој jef традвција каже, оштро првговорво неком Арапину, којв je водио овакав начин жввота: „Ти св дакле рвјешио да првпаднеш свновима сатане ? Ти хоћеш да будеш хришћанскв калуђер ? Бар се отворено њвма прадружи. Ако св наш првпаднвк, онда мораш слвједвтв наш суннет, a он тражв брачнв жввот. z Ш 11 Употрвјебвтв свле које je Творац дао човјеку. no всламском схватању je најбољв начин да му ее ода захвалност. Искорвствтв добре стварв које je Бог ставио сваком на расположење, ввје cauo допуштено него чак в наређено, мада у њвма нема нвшта што бв могло шкодвтв самом човјеку плв његовом блвжњеи. Кур’ан каже: „За оне којв вјерују в којв чвне добра дјела, нема нвкаква грвјеха у ономе што су појелв в попвлв (од забрањенвх стварв првје него су забрањене) када се боје Бога в вјерују, чвне добра дјела, a затви се чувају (твх забрањенвх ствари) и вјерују да су забрањене в опет се чувају (онога што j© у будуке забрањено) в чвне добро. Бог волв оне којв чвне добра дјела." (Сура V. a 94). »У Исламу неиа ионаштва" — каже један чувен хадвс. Исламу се довста ве свпђа нв аскетвзам са бескорвснвм мучењем твјела, са узалуднви невоал>иа, сталнвм постоввма в ноћвма проведеннм у ио- Огранвчења — рвјетка в за све једнака, воја je Ислам наметнуо својвм сљедбенвцима у погледу ужввања овога живота, показују најввшу мудрост. Данас када се у многвм западнвм земљама повела ош* тра борба протвв алкохолвзма в када се тражи да се забранама огранвче хазардне вгре, вма лв кога којв би могао напасти Ислам што je давно закључао „ова двоја врата зла“ — узрока духовног и матервјалног пропадања? Штедња je no Кур’ану врлина, алв шта ввше ми у Њему налазвмо поред забраве хазарних вгара в забрану вметка, непоштено зеленаштвом стеченог- Зар не взбаја мудруст вз овог сузбвјања недозвољене вараде? ' ЈБуди жуде за вјером, алв у всто врвјеме захтвјевају да она буде у складу са њвховвм потребама, a не само у складу са њиховим осјекањвма. A хо* ће да она пружв безбједност в спокојство, не само за онај сввјет него тако в за овај жввот. Ha такве вахтјеве Ислаи дввно одговара: .Н в је довољно слвјепо вјероратв него je потребно в жввјетв: он учв да људв лвјепо мисле, да лвјепо раде, да лвјепо говоре в баш вбог тога он лако навлазв на њихово разумвјевањеС француског: Сулејман Бучан 71 �Фуад СлипичевиИ: Потреба штедње К о се ш т е д е ћ и о д р и ч е с и т н и х з а д о в о љ с т а в а , т а ј се б и о м о г у ћ у је в е л и к о з а д о в о љ с т в о . Позната je ствар да je муслимански елеменат прије окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-угарске монархије био врло богат и моћан. Отада, за ових пет деценија протеклих година, то велико богатство отишло je у неповрат. Наши стари живили су у доба када je штедљивост и скромност у свем.у била оашта карактеристика муслиманског свијета. Они су се у томе погледу придржавали узвишеног ајети-керима који гл а си : Кулу вешреби ве ла тусриф у инналлахе ла јухиббул мусрифин. (Једите и пијте, али не претјерујте, јер Аллах не воли претјеривање). Муслимани су знали, да није богат ко je натекао него ко je наштедио. Ш вабо, да би испунио свој културни мандат, који м у je Европа повјерила, донио нам je небројене могућности лагодна и раскалашна живота, и оно што су очеви, дједови и прадједови штедећи и устежуки се скупљали, синови су захваћени бучним оргијањима брзо расипали. Ш вабо je са планом поткопавао темеље нашег економског благостања, јер je био сигурап да сиромаш тво доводи до ропства. Уз то<- су наступили и други друштвени поремећаји тако да можемо сл ободн о тврдити, како je данас наша муслиманска заједница потпуно осиромашила. Код других пема ни близу у оволикој мјера биједе и сиромагатва као код нас, a трагедија je још већа што см о ми нагло из богатства запали у потпуно сиромаш тво. Ипак међу нама, поред оних који са тешком муком успијевају да одрже свој голи живот, има људи, који су успјели да се снађу и о сп особ е за какав користан рад и привређивање. Међутим то je већином наш млађи свпјет, који je усвојио потпуно европсти начин живота са свим његовим добрим и злим странама. Многи тежи да живи на високој нози, госпоски, a то доводи до издатака, који често премашују приходе, na су такови присиљени да се задужују или, што je још горе, да посегну и за туђом имовином. A ko се у з то догоде какви ванредни издаци, онда се са сто м-ука и одрицања једва успијева да очува образ и поштење. Једини излаз из овако тешког положаја може омогућити једна темељита u досљедна штедња. Омладина м ора усвојити принцип штедње, који je стотинама година провођен постао ск ор о традиционалан за бо с , херц. муслимане. Велика je грегака што се не зна права вриједност динара. Два*три динара свакако не претстав- 72 љају неку, своту, али снај који би успио да одваја дневно no пар динара na страну, послије двадесетак годииа располагао би са неколико десетина хиљада динара. Данас миоги млади очеви живе безбрижно и немају пред собом јасну озбиљност живота и узвишеност свога родитељског позива. Дани брзо пролазе и дјеца се развијају. Отац ненадаио je постављен пред дужност да сина пошаље na универзитет или коју другу школу, a кћер да уда. Разумије се да му положај није ни лак ни пријатан. Међутим да се •он на вријеме одрицао једне кахве и једне цигарете, сада би много лакше и веселије стајао пред својом дужношћу. Занатлија, млад и запослен, једног дана неће више бити способан за посао, na ако није на време почео остављати на страну, наћиће се у незавидном положају. Трговац треба да увећава свој капитал, калфа да се спрема за самостааан посао, дјевојка да мисли на оснивање свог дома, дијете да испуни своје снове, чиновник да се може боље одупријети свим недаћама живота, једном ријечју: сви који желе да створе бољ е услове живота и љепшу будућност, морају да штеде. Није довољно пружити се на милиметар колики je јорган, него се морамо још мало скупити и стално нешто, бар и мало, одвајати на страну. Наше љутске потребе могу се подијелити на физичке, културне и луксузне. Оно што je неопходно потребн о за наше живљење, к ао: храна, стан, одијело и слично. претставља наше физичке потребе. Свакако je за осуђивање, ако неко због шкртости њима не удовољава, али исто тако je за осуђивање ако неко без стварне потребе расипа за те ствари. Гријех je и п р еи а себи и према својој средини показивати се расипан и на тај начин присилити још многога да прави издатке које неће моћи поднијети. Наше културне потребе су погпуно оправдане, јер оне, уздижу човјека на један виши степен, који je Бог њему одредио, али нажалост оне су највише запостављене. Многи образованни људи воле да подмећу као културну потребу модерног човјека његову тежњу за луксузирашем. Сваки дан у кафану, сваки пут у биоскоп, пушити 10*15 дин. цигарета и још много сличних ствари, сматра се за културну потребу, Баш ове лажне културне потре* бе гутају најбољи дио оних новаца, које би требало остављати за црне дане. Појединцу je, разумије се, врло тешко борити се против општег расположења и мишљења, зато и јест врло потребно да се организује борба против таких друштвених зала и да се пропагира штедња као једини спасоносни излаз из данашњег положаја. Свима нам треба да буде девиза у животу: �Скромносш u умјереност у свима физичким ш требама, развијање смисла sa ираве културне потребе u немилосрдна борба против луксузних потреба. Чланови и пријатељи Гајрета треба први да пођу овим путем и да приступе томе послу, јер ће на тај начин испунити једну узвишену вјерску дужност и повести муслимански свијет бољој будућиости. Нашој омладини пред одлазак на ферије Н алазим о се при к р а ју ш к о л ск е год и н е. В ел и к е годигањ е ф ерије, од р еђ ен о sa одмор св и х ђака к оји с у п р ек о ш к о л ск е г о дин е радили и у ч и л и , д е се т а к дана с у само пр ед нама. Т и м п ов од ом у п у ћ у је м о св о ј Г а јр е т о в о ј ш к ол ској ом ладини апел у ком е je молимо да н акон 1 0 -м је се ч н о г п р е д а н о г рада у ш к ол и о д е св оји м к ућ ам а са св оји м ведрим ра сп ол ож ењ ем и љ у б а в љ у прем а св оји м бл и ж њима. П оч ет в ом ју н а , када д о ђ е т е св о ји м к у ћама, т р е б а да се у к р у г у с в о ји х род и тељ а, св о ји х м и л и х и д р а ги х , од м ори те и о св је ж и т е , како би н а јесен м огли н а ста в и ти с у сп је х о м св о је ш к ол ов а њ е. О дм ор одр еђ ен sa тпк олск у ом л а ди н у т р е б а и ск о р и ст и ти п а м етно и л ијеп о, у ш е тњ ам а n o ч и ст ом в а в д у х у и багачама, у п рик у п љ а њ у с н а ге sa н ов е ш к ол ске н ап оре и п р ега л а ш т в а . Али ипак преко ш к ол ск ог о д м ора т р е б а ју св и Г а јр е т о в и омладинци да н е ш т о раде и да се о д у ж у ју он ом е ко стали о м исди н а њ их и ко о њима в оди бр и гу. T o je н аш Г а јр е т . К ада д о^ ете к ућам а, м еђ у с в о је др аге п р и ја тељ е и су гр а ђ а н е, нека вам je прва и н ајв ећ а б р и г а да ce сје т и т е ж р тав а к оје Г а јр ет п од н оси sa в а с у о в о т е ш к о д о б а е к он ом ск и х крива и н евољ а. И м а дн и те на у м у да Г а јр е т чини sa м у сл и м а н ск у ср е д и н у о гром н е н ап оре у п р и ди в ањ у к у л т у р н и ји х и п р о св је ћ е н и ји х н а р а ш т а ја , д р ж ећ и у св оји м ин терн атим а в р л о велик бр ој ђака и ш егр та. Д а н ије Г а јр е т а , к о би т о св е п р е у в е о на с е б е ? К о би ce б р и н у о за св е в а с ? К о би би о у ст а њ у д а одр ж а ва тол и к и бр ој и н тер н а т а са бл и ву 5 0 0 п и том а ц а, ђака и ш е г р т а ? К а д т о св е внате, он д а одм ах ра зм исл ите како би м у ce м огли ба р мало о д у ж и т и и пом оћи му у и в вр ш ењ у њ е г о в е велике м исије. T o ћ е т е п о с т и ћ и н ајл ак ш е т а к о ако, чим дођ ет е кућ ам а, н а ја ви т е св о ј долавак м јесним Г а јр е т о в и м јединицам а у ваш ем м је с т у и ст а в и т е им ce н а ра сп ол ож ењ е. Р ец и те им д а с т е спрем ни п од н и јети св а ки рад и т р у д к оји би Г а јр е т у дон ио неке к ор и с т и . A т ога ра д а има, има г а д о ст а у сваком м је с т у . М јесн и о д б о р и с у он и к оји с у в ас п р еп ор у чи л и Г а јр е т о в о м Г л авн ом о д б о р у и они који ce б р и н у sa све в ас, ж р т в у ју ћ в ce преданим и аскрен им радом и са к уп љ а јућ и о д љ уди д и н ар n o д и н а р sa ваш е д о б р о . Taj рад, прив н а ћ ет е, н и је ни лаган н и мален. О н вахтијева м н ого п р егал а ш та ва и м н ого у м јеш н ости , м н ого н е се б и ч н о г рада и со п ст в е н и х ж р тава. П р и с т у п и т е , да кл е, онима к оји ce брину sa в ас, са м н ого д у ж н о г пош товањ а и ваблагода р и те им ce на паж њ и. В л адаљ ем св оји м пок а ж и те да с т е д о с т о јн и Г а јр е т о в е пом оћ и и т р у д а који ce улаж е у ва ш е ш к ол ов а њ е. П о ш т и в а јт е ст а р и је без разлик е, a св оји м држ ањ ем , ов би љ н ош ћ у и л »у ба в љ у прем а свим а, н а с т о јт е да вас сви в авол е, да о вама л и јеп о г о в о р е . H a овакав н ачин и Г а јр е т у ћ е т е прибавл»ати п ош т ов а њ е a м еђ у н аш им ста рп ји м св и је то м ст в о р и ћ е т е ра сп ол ож ењ е и љ у б а в прем а п р о св је т и и ш к ол и у о п ш т е . Ч у в а јт е лијеп е н а р о д н е оби ч а је и тра ди ц и је. С тар и ји т р е б а да од р ж е n o к оје к о р и с н о п р едавањ е и за б и р а ју ћ и з г о д н е теме, онаке какве т р е б а ју том е к р а ју и љ удим а који с у ж ељ в и д а ш т о ч у ју . С војим радом , т р е б а да д ок а ж ет е д а ст е и sa и д у ћ у г о д и н у ваври једи л и Г а јр е т о в у п ом оћ . Г а јр е т о в и м р а д ницим а у св оји м м јести м а б у д и т е о д к ор и сти и пом оћ и п р и год ом н а ш и х п р и реда ба , вабава, м евлуда, теф ер ича и д р у г и х к о р и с н и х акција. У в и јек нека вам je , д р а г а н а ш а омладио, је д н о пр ед оч и м а: у г л е д и и н тер ес Г а јр е т а , у гл ед и и н т е р е с ц и јел е н аш е исламске sajeднице! У т о име, ж елим о вам ср ета н п у т од н а ш и х „ кон в и к та д о в а ш о х д р аги х к ућ а у к ојим а в ас о б јер у ч к е и с осм јехом ч ек ају ваш и р од и тељ и и ста р а тељ и ! Н ека Бам je ср ета н п у т и у с п је х к о г а ћ е т е п ости ћ и преко в а ш ег г о д и ш њ е г одм ора sa н аш и ваш Г а јр е т , sa н аш е и ва ш е д об р о. 73 �Vejsil ĆurH6, kustos museja u p. Kna U cijelom Orijentu među muslimanima poznat je običaj bojenja ruku i nogu a često i kose knom. Riječ kna potječe od arapske riječi „kem a“ , vrst gr­ ma (Lavsania inermis), koji raste u sjevernoj Africi, Perziji i Indiji. Od keninog bijelog cvata prave se razne mirisave esencije i ulja. Osušeno zeleno lišće stuče se u prah, koji se zakuha mlakom vodom i time se kniju od starina svuda na Orijentu nokti, dlanovi, noge i tabani narančasto žuto, u Perziji ta­ kođer kosa i brada. Tamne kose dobiju crvenkastu (cochenil) niansu, plave naprotiv poput vatre crvenu boju. U Bosni i Hercegovini kniju se sam o musli­ manke i to mlado i staro. Naročito je uobičajeno iza prstenovanja knijenje mlade, koje se vrši na naročito svečan način u Sarajevu, i to uoči četvrtka. Ta noć zove se u nas u Sarajevu „K rnadžidže" po turskom krna-gidže (gidže-noć). Knijanje se obavlja gotovo redovito u đuvegijinoj (m ladoženjinoj) kući, a može i kod roditeljske kuće. Đ vfje a gdjegdje i м . četiri djevojke ili mlađe žene odaberu se, koje će kniti mladu. Najprije se kniju ruke do^članaka, zatim noge također do članaka, sam o ne po tabanima. Prije nego što se kna nalijepi na ruku, metnu dukat mla­ doj na desni dlan, koji djever daruje, onda zalijepe knom, umotaju kučinama i povežu vezenim jaglucima Dok traje knijenje dvoje djece drži po svijeću više mlade, koje ona za nagradu sutradan dariva jaglukom. Knijući mladu djevojke pjevaju: .N a šoj Fati knu postaviše Naša Fato, je Г ti žao m ajke? — A što će mi biti žao majke, U mom dvoru bolju majku kažu! Naša Fato, je Г ti žao b a b a ? — A šta će mi biti žao baba, U mom dvoru b oljeg baba kažul Naša Fato, je Г ti žao sek e? — A što će mi biti žao seke, U mom dvoru bolju seku kažu! Naša Fato je Г ti žao brata ? — A šta će mi biti žao brata, U mom dvoru b oljeg brata kažul Ovom pjesm om mladu nagnaju na plač i ona gorko plače. Sutradan rano ujutro ulaze u sobu iste one ženske, koje su mladu knile da joj skinu knu i operu joj ruke i noge. Mlada i ovaj put ižljubi žene u ruke i iznese svadbarušama doručak, ob ičn o rastopljena meda i kaj­ maka s hljebom . P oslije doručka svadbaruše se razi­ laze svaka sv ojoj kući. Ako se hoće da ima sasvim tamnu (crnu) boju 74 onda se još naknadno oboji sa pastom od renga, jedna vrst indigo biljke. U nas to rade običn o tako, da se kna zakuha s vodom od skuvanog orahovog lišća. Da se onaj čudnovati sjaj kne dugo održi, on­ da ob oje kosu poslije bojenja rengom još jedamput knom, ali samo kratko vrijeme, 1/4 sata. Kna se upotrebljava i kao lijek. Kad neko ima vrućinu, zakuha se kna u sirćetu i privije ria dlane U obje ruke i na nožne tabane. Knom su bojeni u prijašnja vremena repovit perčini i grive junačkih konja, te bi na taj način pre­ tvarali naročito đogate u alate. Svrha bojenja konja jasno se razabire iz ovih stihova: Vodi konja na dno u čaršiju, D o dućana Trifka bojadžije, Nek ob oji grivu đogatovu,' Jer će Vlasi poznat đogina, Skoro im je đogat dolazio. Нбгтвпп II, 5M ili: Da načiniš crnogriva doga, Jer đogatu putovati valjade. U pjesm i „Duratagić Ibro“ veli se, da su se jedamput Udbinjani obukli u kaurske haljine i došli u Karlovac, a da ih niko nije prepoznao. Među njima nalazio se i M ujo Kladuški, koji je također bio pre­ obučen a osim toga je od sv og doga napravio šarca: Još na veće čud o udario: Na jandalu ugledao Muja, O d doga je šarca napravio. U pjesm i „Hrnjica Mujo u Janoku zarobljen" veli se: Opet viče goješan Halile, A on viče svoju sestru Ajku: „H ajde spani u podrum đoginu, A ti jami boju svakojaku, N aboj meni debela đogina, O d đogata načini šarina: Valja ići do Janoka grada, Da ja vidu, šta j’ od brata bilo, . Kakvom će ga smrti umoriti". Hbrmtnn na srn. mj. 189 Da se ovdje radi zaista o knijenju konja, vidi se jasno iz Vukove narodne pjesm e „B oj na Stalaću", gdje se veli, da je u konja griva oknivena: I poleće do konja đogata, D o đogata grive oknivene. Poznati sarajevski džambas Českin pripovijedao mi je, da su i u Sarajevu knili konjima perčine, gri­ ve i repove, i tvrdi da je i on sam to radio. Reče mi da su obojeni konji m nogo izgledniji. �fcn llž ev n l p re g le d K n jig a D ž e v a d a S u lejm a n p a šlća „Žurnollznn, razarač čovečansiva", Zagreb 1030 Među vrlo sipatičnim brojem mlađih muslimana intelektualaca, publicista i javnih radnika, od kojih ve­ ći broj sarađujeu Gajretu, jedno od najvidnijih mjesta za­ uzima nesumnjivo, g. Dževad SulejmanpaŠić. Premda već nekoliko godina izvan Sarajeva — živi u Zagrebu, — taj daroviti inteligenat i nacionalista vezao je, ranije, svoje trudoljubivo ime, svoju široku kulturu i elan za publicistiku uz onaj agilni krug među muslimanima i uz one kulturne rezultate koji su obilježeni kao naj­ efikasniji. U tome radu, neumornom i beskompromis­ nom, g. SulejmanpaŠić je stekao ugled snažnog kul­ turnog neimara i javnog radnika. I sam novinar, obrazovan i vješt, vrlo dobar po­ znavalac psihologije publike i dejstva javne riječi nanju, naročito na našu, balkansku, publiku, — Sulejman­ paŠić je godinama radio na jednom, koliko zamašitomtoliko i originalnom djelu, koje je tu skoro stiglo na knjižarsku pijacu. Štampano u ^Zagrebu, djelo je od­ mah našlo radoznale čitaoce, na prvom mjestu u kru­ govim a publicista, novinara i ostalih javnih radnika, jer djelo obrađuje komplikovanu temu: Žurmliza/m — razarali ćovječanstva i novinstvo sa najmanjom mjerom žumalizma. tvom štampe. Djelo obuhvata oko 15 tabaka, formata osmine, u tehničkoj opremi koja može da čini uslugu našem knjižarstvu. Djelo ima nekih 18 glava, a zasno­ vano je na dva dijela. Pošto je u prve dvije glave prvi’g dijela („Žurnalizam — razarač čovečanstva“ ) dao opšte korakteristike kvantiteta i kvaliteta žurnalizma naših dana, u svijetu i kod nas; u ovom dijelu rečenica, da je „žurnalizam od prvih dana svoje po­ jave do danas parazitirao na tisućljetnom ugledu štam­ pane riječi", — odmah objavljuje oštar stav pisca pre­ ma t. zv.. .„žutoj štampi", onoj „revolverskoj" i „bulvarskoj". Odnjegovanog ukusa za štivo, pisac pokazuje direktnu averziju prema tom žurnslizmu; ova odvratnost je, me'đutim, i suviše naglašena, a, uz to, preopširna i namjerno detaljisana, tako da se ne može izbjeći ne­ prijatnom utisku izvjesnog ponavljanja ili „tapkanja u mjestu". A zaključci su, često puta, koliko smjeli to­ liko i proizvoljni, jer ne diferenciraju slučajeve i po­ jave, nego ih, uglavnom, uopštavaju. Atak žurnalizma na duh i na skromnost pisac ilustruje velikim brojem primjera prepotencije u našoj dnevnoj štampi, među kojom se najviše citiraju razni članci u štampi na5e prestonice. Djelo Dževada Sulejmanpašića spada, van svake U drugom dijelu knjige pisac tretira „novinstvo" sumnje, u jedno od najzanimljivijih, kako po original­ sa najmanjom mjerom žumalizma, pa objavljuje čak i nosti teme, tako i po svojoj opsežuoj razrađenosti, a jedan „predlog zakona za moralno i duhovno ure­ naročito po svome originalnom i vrlo smjelom, poš­ đenje novinstva". tenom i čestitom, slobodnom i otvorenom stavu prema Pisano predano i marljivo, ali oštrije obilježenim vrlo delikatnoj i neosporno zamašnoj funkciji javne ri­ stavom protiv žurnalistike, djelo g. Sulejmanpašića za­ ječi, novinstva, u našem narodO. Pisac je tome poslu služuje punu pažnju svakog kulturnog i javnog radni­ pristupio germanskom marljivošću i živom, inteligen­ ka, i pored toga što će komentari o djelu biti mnogo tnom radoznalošću za sve pojave u našem javnom ži­ raznovrsniji no što bi se to u prvi mah očekivalo. votu, koje su u najtješnoj vezi sa funkcijom i dejsJ. P. Ra Km. Ing. K m et S o k o lo v ić 15 maja o, g, ispustio je nakon duljeg bolovanja svoju plemenitu dušu Ing. Ismet Sokolović, savjetnik tehničkog odjeljenja Banske uprave u Sarajevu, čija je smrt ožalostila nesamo njegovu bližu i daljnju rod­ binu nego i sve njegove prijatelje i poznanike. Rahm. #Ismet je rođen u Sarajevu 1892 godine, iz poznate i ugledne porodice Sokolovića, a sin je rahm. Muhamed ef. uglednog posjednika sarajevskog. Osnovnu školu, Ruždiju i realku je svršio u Sarajevu. Učestvovao je u svjetskom ratu, po kome je otišao u Prag i nastavio studije na Visokoj tehnici. Po svr­ šetku studija stupa u državnu službu. Ubrzo se u službi istakao i važio je kao vrlo spreman i savjestan stručnjak. Bio je član raznih stručnih anketa i član građevinskog odbora Gradske opštine. Rahmetli Ismet je bio član i prijatelj Gajreta, te je prije dvije godine biran i u Glavni odbor, gdje je — kada mu je zdravlje dopuštalo — radio najsavjesnije. Stoga ga pored njegovog brata Osman ef. i ostale rodbine oplakuje i Gajret. — Koliko je rahm. Ismet bio voljen i cijenjen među građanstvom bez razlike na vjeru, vidjelo se i po mnogobrojnoj njegovoj dženazi. Neka je rahmet plemenitoj mu duši, a njegovoj porodici naše iskreno saučešće. 75 �Г ајр ето в гласник Позив свима мЈесним одборим а и повЈереницима ГаЈрета Главни одбор Гајрета упутио je 23 маја о. г. бр. 1182 окружницу свима Гајретовим јединицама слиједећег садржаја: Ha основу чл. 88 друштвених правила, повивају се Гајретове јединице да одрже своје редовне годвшње скушптине с твм да о датуиу скупштина претходно изввјесте овај Главни одбор, a no одржању истих да му доетаве, у 'року од 8 дана, преписе скупштинских записника, као и конституцију одбораН з в је ш т а ј о р а д у у 1 9 3 3 /3 6 го д н н н ГГриближује се Гајретова годишња редовна главна скудштвна, којој се иора поднијети извјештај о ијелокупном раду, како Главног одбора тако и свих друштвених јединица. Taj извјештај мора бити и ове године оштамдан и бар 8 дана прије скушптине разаслан друштвеним јединидзма, како би га могле проучвти и како би њихови делегати могли узети учешка у дискусији no извјештају. Да би тај наш извјештај био потпун и да би био што вјернија слика рада и наетојања свих нас — безуеловно je потребно да све јединиде доставе Главном одбору податке о своме раду и то Д О 20 ју н а т . г. У колико се ти извјештаји не доставе до овог рока, неке се моћи накнадно узетв у обзир, na ke се у штампаном взвјештају Главног одбора констатовата које јединице нису удовољиле својој дужности. Главни одбор Гајрета позива све друштвене je* динице да му до 20 јуна о. г. доставе: 1) С ав д р у ш т в е н и н ова л . од сакупљених чланарина, забава, теферича, мевлуда, сијела, сергија, добровољних прилога у новцу и нарави, курб. кожица, значака Гајретова дана, календара, те Гајретових вз* дања. — Такођер се позивају све јединице да доставе до горњег рока и све приходе Гајретова дома и то: чланарине, добровољне прилоге као и утржак „цигала" Гајретова дома. — Нарочито скрекемо пажњу да друштвене јединице прикупе све заостале чланарине, како не би изостао ни један члан који не би своју чланску дужност уредно взврпшо према Гајрегу. — Ha че_ ковној положници или у досебнои писменом извјештају треба означити од чега je поелати новац, како би се могао раскњижити у књвгама Главног одбора no појединим ставкаиа. 2) А б е и е д н и с п и с а к сввх врста чланова, 6значавша презвме и вие члана, датум упвса у чланство, ввсвну чланарвне в уплату чланарине за сваки поједвнв мјесец у овој годвни (1935/36). 3) С п и с а к д р у ш т в е н о г и н в е н т а р а . Јединвце које располажу са друштвенви просторвјама в внвен- 76 таром. доставвке спвсак тога внвентара, означввшв врвједност сваког предмета. 4) О п ш т и и з в је ш т а ј о р а д у у п р о ш л о ј г о д и н и са овви подацвма: а) број чланова б) број одржанвх сједнвца ц) број рвјешенвх спвса д) број одржзнвх првредзба (забава, тефервча, мевлуда, свјела) е) број одржанвх предавања ф) број одјевеие свромашне дјеце г) взнос сакупљене в дозначене чланарвне х) чвст првход одржанвх првредаба в) чвет првход сакудљенвх в уновчених жввежннх наиврнвца ј) првход расдроданвх Гајретоввх вздања в лвста „Гајрет к) укупан првход дозначен Главном одбору од 20 јуна 1935 до 20 јуна 1936 године. 5) И з в је ш т а ј о с а б и р н о ј а к ц и ји з а Г а јр е т о в д о м са оввм подацвма: а) датум оснввања одбора (повјеренвштва) за - взградњу Гајретова дома у Сзрајеву б) врста в број уписанвхчлановаГајретова дома ц) виеина удвсане чланарвне сввх врста чланова д) ввсина дозначене чланарвне Главном одбору е) еакупљенв в дозначенв првлози за Гајре. тов дом ф) број првмљенвх блокова „цигала“ Гајретова дома г) взнос првкупљен од распроданвх „цвгала Гајретова дома, којв je дозначен Главном . одбору в када. 6) И з в је ш т а ј о о д р ж а н и м Г а јр е т о в и м п ред а в а њ и м а са оввм подацама: а) датуи одржања предавања б) презиме в вме предавача в његово звање ц) тема предавања д) локал у коме je одржано предавање е) број слушалаца предавања ф) да лв су предавања била са влв без двскусвје г) првмједба. 7) О с т а л е а к ц и је мјеснвх одбора и повјеренвштава tokom ове годвне. 8) С п и са к д ј е ц е к о ја се ш к о л у ју у Гајретоввм внтернатвма односно која оу добвла ствпендвју влв потпору од Гајрета у овој годвнв. 9) П р о р а ч у н и м је с н и х о д б о р а (п о в је р е н и к а ) з а 193 ^ / 37 , који вмају батв усвојенв на редовнвм мјесним скупштвнама, на основу којвх ke Главнв одбор саставвтн годишњи друштвенв прорачун. �obreda. Pitomci se imaju da vide sa ostalim građanimau džamijama, pri raznim vjerskim manifestacijama: dovama, hatmama i si. Treba svak "da vidi i zna da РАСХОДИ Двн. ПРИХОДИ Дин. Gajret istinski teži za tim da njegovi pitomci budu ne samo dobri građani i patriote, nego i pravi muslimani, • које иислвте моkojima leži na srcu svako muslimansko dobro, koji 2 Чл апаршг ft утеаељ. лвти бесплатно 3 џ добротв. vole svoju uzvišenu vjeru Islam i koji se ravnaju prema мјесто у вптврИрилоав у парави нату . islamskim propisima. 5 „ у новцу 2 Број питомаца ув Smatramo da je potrebno da uprave internata u 6 Приредбе (вабаве, плаћање опскрбв ovome smislu, prije odlaska pitomaca njihovim kuća­ теферичп, сијела, (навначвти впсимевлуди в ол.) ну опскрбе) ma, održavaju im predavanja, a i pojedinačno da ih 7 Равни прпходв 3 Број стипевдвСта upućuju kako će da rade i da se vladaju na ferijama. п висину стипонд. 4 Потпоре Neka uprave ne dozvole da dođe i najmanji prigovor ni s koje strane, da Gajretovi pitomci nisu lijepo od­ gojeni i kao građani i kao muslimani. Okružnica svima upravama Gajrelovlh lnlernata Bilo bi vrlo uputno da uprave internata dadu uputstva starijim, boljim pitomcima da preko ferija Glavni odbor Gajreta uputio je 28 maja o. g. br održe po koje popularno predavanje, na pr. iz higijene, 1216 svima upravama društvenih internata okružnicu privrede, Islama 'iz naše prošlosti itd, Teme i obrada ovog sadržaja: „Kako je svršetak školske godine na pragu, usko­ predavanja treba da budu pristupačne i da ih razu­ ro će Gajretovi pitomci početi da napuštaju društvene miju oni koji ih slušaju, kako bi imali neke koristi internate i da odlaze svojim kućama na ferije. Tihi od tih predavanja- 0 održanim predavanjima podnijeće povodom smatramo za dužnost da pozovemo sve pitomci izvještaje svojim upravama kada ponovo stupe uprave Gajretovih internata da svojim pitomcima, prije u konvikt, početkom septembra o. g., a uprave inter­ odlaska kućama, dadu uputstva u pogledu njihovog nata podnijeće o ovome početkom iduće šk. god. pi­ vladanja za vrijeme ferija, kao i u pogledu rada za^ smene izvještaje Glavnom odboru. Pitomci koji ne budu postupali u duhu ovih uputstava, neće moći reflektiGajret. Među ostalim uputstvima potrebno je pitomcidaljnju Gajretovu pom oć." ma staviti u dužnost da, kad dođu u svoja mjesl jave se mjesnim odborima odnosno povjerenicima Gaj­ S k u p š t in a G a jr e t o v e z a d r u g e reta i da im se stave na raspoloženje u pogledu rada Gajretova za vrijeme ferija. U koliko Gajretove jedi­ 22 maja o. g. održana je skupština Gajretove nice budu od njih tražile da učestvuju s njima u radu zadruge u Sarajevu, na kojoj je podnešen donji iz­ za Gajret, naročito oko društvenih priredaba, sakup­ vještaj: Postepenost i opreznost, stroga štednja i isklju­ ljanja dobrovoljnih priloga, članarina itđ-, tome traže­ nju imadu ee Gajretovi pitomci-ice bezuslovno odazvati. čivanje svakog eksploatisanja zadrugara — dužnika bili su principi kojih se je zadruga u svom radu strogo Naročito je potrebno skrenuti pažnju društvenim pridržavala. Postepenost i oprez su zadružni principi pitomcima da se na ferijama imadu uzorno ponašati, ka ko im se ne bi moglo ui s koje strane prigovoriti i koji čuvaju od spekulanskih opasnosti. U svom po­ predbaciti da ne zaslužuju pažnju Gajreta i požrtvova- slovanju naša zadruga nikad nije zaboravila zadružni nje Gajretovih radnika. Poznato će biti upravama in­ princip: da zadruzi nije cilj kapital, no živ čovjek za­ ternata da se je ponekada prigovaralo iz nekojih mjesta drugar, zato se možemo pohvaliti s tim da našu za­ pitomcima Gajreta da ne poštuju starije niti Gajreto­ drugu najviše hvale zadrugari, koji šu se kao dužnici ve radnike, da ih ne pozdravljaju, da prolaze mimo u zadruzi pojavljivali, što je obrnut slučaj kod drugih njih kao kao da ih ne poznaju, da se neozbiljno po­ sličnih ustanova. Nije se jedamput reklo da je naša našaju, a ponekada da se kreću i u nedoličnim društ­ zadruga najjeftinija u Sarajevu. Kao što se prva poslovna godina naše zadruge vima. Takvi slučajevi bez sumnje nanose štetu Gajretu može nazvati godinom upisivanja i prikupljanja udjela, i odvraćaju od rada za Gajret i one istinske i požr­ tvovne Gajretove radnike, koji se muče i trude baš tako se ova treća godina može nazvati godinom zaj­ mova, jer se je u njoj najživlje odvajala kreditna po­ za sreću i budućnost ovih pitomaca. Za ovakovo pona­ slovna grana. šanje može po neko da baci krivicu i na slab odgoj Slijedeći princip postepenosti Upravni odbor pitomaca u Gajretovim konviktima, pa prema tome ovdje se radi i o ugledu uprava internata, kojima je zadruge čitavu ovu godinu posvetio je i proučavanju povjeren odgoj pitomaca-ica. poslovne grane osiguranja, pa je uzimajući u obzir Pitomci imadu na ferijama poštivati lijepe na­ sve potrebne momente zaključio, da pristupi organirodne običaje, imadu se kretati u čestitom društvu, zovanju i ove grane poslovanja. Sa već svršenim potre­ a uz to ne smiju zaboraviti ni na vršenje vjerskih bnim predradnjama, zadruga će moći u vrlo kratko Формулар за прорачуне Гајретових мјесних одбор'а и повјереника има да изгледа овако: 77 �vrijeme da otpočne sa osiguranjima, te da i na taj način pomogne zadrugarima i sama vidi lijepe koristi od toga. Kompletirajući ove poslovne grane, zadruga će biti u m nogo povoljnijem položaju za življi rad koji će, nadamo se, i skeptike razvedriti. U djeli zadrugara: D o konca 1935 bilo je svega upisano 2081 udjel, koji su većim dijelom posve ot­ plaćeni a nijedan u ovaj broj nije uzet u obzir za koji nije bar upisnina plaćena. Taj broj udjela upisalo je 942 zadrugara. Ako se od ov og broja udjela odbiju 4 isplaćena udjela, što su ih otkazala 3 zadrugara, onda je stanje bilo na 31 decembra 1935,2077 udjela i 939 zadrugara. Broj udjela i zadrugara po pojedinim godinama kretao se je ovako: U 1933 upisalo se je 732 zadrugara sa 1669 udjela U 1934 . . „ 122 , , 268 „ U 1935 „ . „ 88 „ , 144 „ U U 1934 1935 ispisao ispisala se je 1zadrugar sa su se 2 zadrugara Ovo opadanje upisa udjela nastupilo je iz više razloga, a glavni je taj: što se je u prvoj godini sva pažnja i velika propaganda posvetila sam o upisu udjela, a druge dvije godine donijele su nova p o s lo -^ vanja, koja su m nogo umanjila i spriječila svaku pro­ pagandu za novi upis udjela, paile^upis sveden na to, da se neko sam povod om zajma javi za zadrugara i upiše udjel. Osim toga u prvoj godini uspjelo se je da se upišu svi oni, koje nije trebalo m nogo obra­ đivati i moliti, a ostali su neupisani oni o k o kojih je trebalo više truda uložiti, više propagande, pa i ličnog kontakta, a za sve to zadruga nije mogla da nađe načina pokraj odvijanja drugih grana poslovanja. Od 144 nova udjela naplaćeno je u 1935 godini 1440 Din. upisnine, dok je za udjele naplaćeno 24.325.— dinara, što znači da je u ov oj godini naplaćena lijepa svota za stare prije upisane, a ne uplaćene udjele. Ukupna svota koja je do 31 decem bra 1935 uplaćena za udjele iznosi 155.505 Dinara. Z a jm o v i : D o kraja 1935 godine zadruga je iz­ dala u svemu 214 zajm ova sa ukupnom svotom od 463 844.50 Din. Od toga na poslovnu godinu 1935 otpada 144 zajma sa 323.687.50 Dinara. T okom 1935 otplaćeno je na račun zajm ova Din. 188.671.93, pa je na koncu 1935 bilo ukupno zaduženje 247.608.07 Din. na računu zajmova. Svi ovi zajm ovi su u glavnom obročni zajm ovi, koji se otplaćuju u mjesečnim ratama. Najduži rok otplate je 30 m jeseci, koji se je vrlo rijetko primijenio. Najveći broj zajm ova podijeljen je na rokove do 15 m jeseci. Da "bi se za dovoljio što veći broj zadrugara sa malim kapitalom, s kojim ra­ spolaže zadruga, izdavani su manji zajm ovi čija se v isina u najvišem dijelu kretala oko 2.000 Din. Naj­ 78 veća svota koju smo davali na zajmove iznosila je 5000 Din. Među dužnicima su: 139 državnih službenika, 53 privrednika (sitni obrtnici, zanatlije), 10 privatnih namještenika, 3 svršena đaka, 3 penzionera, 6 radnika. I ako je naša tendencija bila da se sa našom zadrugom pom ognu privrednici, ipak na njih ne ot­ pada najveći dio zajmova, jer su se manje pojavljivali kao zajmotražioci, ili su bili sa nesolventnim jamstvima, a i u otplaćivanju nisu u m nogo slučajeva zadovolja­ vali. Da bi zadruga ipak neku svotu zaradila i mogla kasnije bolje pomagati naše privrednike, mi sm o zaj­ m ove davali državnim i privatnim namještenicima, koji su dobri platci, a daju i vrlo dobra *jamstva za podignute zajmove. a lih a za ra ču n ljiv ih tis k a n ic a : Koncem prošle 1 Zudjelom 1934 zaračunljivih tiskanica iznosila je sa godine zaliha 3 udjela. 3000 Dinara, a ove godine je ova svota u polovicu umanjena, pa koncem 1935 iznosi 1500 Dinara. T o umanjenje uslijedilo je na podlozi naplaćenih tiskanica, koja je u bilansi izražena sa 1502 Dinara. K a m a te : Ukupna svota na računu kamata kon­ cem 1935 godine iznosila je 24.603.75 Dinara. U toj svoti sadržana je i svota od 2800 Dinara, kao prenosne kamate iz 1934 godine. Iz te svote prenosi se 3000 Din. za 1936 godinu kao kamate koje su zara­ čunavate na zajmove, čija će se otplata protegnuti i u 1936 godinu. 20 dinara isplaćenih na račun kamata odnosi se na ulog Rahmetov koji je iznosio 4000 di­ nara, koji je-,tokom godine podignut. 1538 48 Dinara bilo je storno kamata na zajm ove, koji su prije isteklog roka otplaćeni. T r o š k o v i: Najviša svota, veća polovica troškova otpada na platu inkasanta 6386.50 Din., i to čista plata 6000 Din., a Din. 386.50 Okružnom uredu za osiguranje radnika. T roškovi Poštanske štedione 63.05, poštarina 247.30, kancelarijski materijal, pisaći pribor, popravci i čišćenje pisaće mašine 1208 Din, izrada skice i klišeja \za udjel 560 Din., štampanice 1770 Din., oglasi u novinama 137 Din., lustrumi 105 Din., honorar za prepisivanje 200 Din. i razno 10 Din. Radi razduženja računa zaračunljivih tiskanica mora se je opteretiti račun troškova jo š za 1500 Din., pa je čitava svota nabračunu troškova iznosila 12.17685. Š t e d n ja : Na računu štednje u bilansi izražena je svota od Dinara 112.690-92 i to na računu vezane štednje 15.700 Din., a na knjižice 96.990 92 Din. Na račun vezane štednje ulagalo je 213 zadrugara dužnika, jer su sve štednje vezane za zajmove. U toku 1935 poslovne godine isplaćene su dvije �štednje I to jedna u iznosu od 120 Dinara nakon isteka roka, a druga od 100 D L . radi premještaja štediše na njegovu molbu. sanbegović, Soko Bećir, Akif Sahanić, Salih SolakovićJ Z a m j e n i c i : Ing. Salih Cico, Jusufbeg Pašić, Danijal Samokovlija. Rezervni fo n d : Koncem ove poslovne godine rezervni je fond iznosio 14.181.82 Din. i to 570 Din. iz 1933 godine i Din. 13.611.82 iz 1934 godine, u ko­ joj je svoti sadržan sav višak obiju prošlih godina odbivši od njeg 10% Gajretu, po zaključku prošle skupštine. Hatme-dova rahm. Ibrahim ef. Zafranijl u Gajretovom ženskom konviktu Inventar: Na račun inventara prenešeno je iz lanjske poslovne godine godine 3078 Dinara, dok je u ovoj godini nabavljena jedna pisaća mašina za svotu od 3000 Din., pa prema tome na računu in­ ventara na koncu 1935 bila je svota od 6078 Dinara. Od te svote otpisuje se 10% , što iznosi 607.80 Din., pa ostaje na računu inventara svota od 5470.20 Din. kako slijedi: Upravni odbor predlaže: 1) Da se od čistoga viška postignutog u god: 1935 dadne 10% Gajretu, kako to predviđaju pravila Gajretove zadruge. Ta dotacije iznosi 1035 Dinara. 2) Sav preostatak viška koji iznosi 9222.42 da se prenese u rezervni fond zadruge. (Molimo skupštinu da se izjasni da li se slaže sa ovim našim predlogom). Tokom ove naše radne godine umrla su nam dvojica naših zadrugara i to Fehim Škaljić i Jovo Milinković. Neka im bude trajna uspomena među nama. Molimo skupštinu da usvoji ovaj izvještaj kao i zaključne račune, te da nam da razrešnicu za rad u prošloj 1935 godini. • Poslije izvještaja nadzornog odbora primljena su oba izvještaja i data razrješnica upravnom i nadzor­ nom odboru za rad u 1935 godini. Zatim je primljen predlog Upravnog odbora o raspodjeli poslovnog vi­ ška, postignutog za 1935 godinu. Po tom se je prešlo na biranje Upravnog i Nadzornog odbora, pri čemu se je naročito vodilo računa da se izaberu u upravni i nadzorni odbor oni zadrugari koji će u zadrugu unijeti više života, posvećujući joj više vremena i volje. Primljena je lista Upravnog i Nadzornog odbora UPRAVNI ODBOR: Dr. A v do Hasanbegović, Dr. Mahmut Mehmedbašić, Osman Selesković, Dr. Behaija Salihagić, A simaga Arslanagić, Muhamed Zlatar, Ahmed T abaković Sadik Bučuk, Bustaf Drljević, Mehmed Ćolić, Hasan Ljubunčić. Članovi sa strane: Esadbeg Alibegović, Vehbija Imamović i Mehmed Salihspahić. Z a m j e n i c i : Ibrahim Jahjaefendić, Mašo Filipović, Alija Pirkić, Zajko Doupović, Ibrahim Krzić. NADZORNI ODBOR: Hardaga Mujaga, pretsjednik; članovi: Salko Ha­ U subotu veče, 23 maja o. g. prije jacije nama­ za, proučila su pitomice Gajretova ženskog konvikta u Sarajevu hatme-dovu rahm. Ibrahim ef. Zafraniji, velikom dobrotvoru Gajreta i bivšem direktoru Šerijatske sudačke škole u Sarajevu. Ova lijepa vjerska svečanost priređena je u prostorijama internata i na njoj su uzele učešća sve pitomice, koje su ranije pro­ učile đuzove za rahmet duši velikog rahmetlije. Na ovoj vjerskoj svečanosti održao je lijepo pradavanje o životu i radu merhumovu vjerski internatski vaspitač g. Avdibeg Zečević, profesor. Njegovo predavanje saslušano je sa najvećom pažnjom, Poslije toga je recitovala lijepu religioznu pjesmu »Muhamed a. s,< od Muse Ćazima Ćatića pitomica Ifeta Filipo­ vić, učenica II. r. Stručne ženske škole. Ilahije su vrlo lijepo i skladno izvele pitomice ovoga internata, uče­ nice Ženske islamske medrese, Građanske škole i viših razreda gimnazije, a nakon toga je pitomica Sehla Dizdarević, učenica III. r. gimnazije, lijepo izdeklamovala pjesmu »Islam«, također od M. Č. Ćati­ ća- Nakon učenja pojedinih sura iz Kur'ana, koje su proučile pitomice Ženske islamske medrese: Fatima Nuhefendić, Fatima Pašić, Hajrija Akšamija, Fikreta Drače i Hatidža Muštović, hatme-dovu je proučila pi­ tomica Mukelefa Bajrić, učenica D om aćičke škole. I ov o vjersko v eče posvjedočilo je sa koliko lju­ bavi i predanosti se u ovom internatu obavlja vjersko vaspitanje pitomica. Na sve prisutne ova lijepa sve­ čanost ostavila je dubok utisak. Hatme-dovi prisus­ tvovali su pored vjerskog vaspitača g. Avdibega Zečevića još izvršitelj vasijetname velikog Gajretovog do­ brotvora rah. Ibrahim ef Zafranije gosp. Muhamed ef. Pašić, profesor Serijatske gimnazije, nadalje g. Akif ef. Hadžihuseinović, knjižničar Gazi Husrevbegove knjiž­ nice, te članovi Glavnog odbora Gajreta i g. Hasan Hušidić, otac jedne pitomice iz Kozarca, koji se slu­ čajno zadesio u Sarajevu i prisustvovao hatmi na po­ ziv uprave internata. Svi su oni bili ugodno iznena­ đeni ovim što su ovom prilikom vidjeli u Gajretovom ženskom internatu. Tragična smrt Numan ef. Jarebice Pišu nam iz Maglaja: Dana 14 maja o. g. vršeći kao i uvijek najsavjesnije svoju dužnost, završio je svoj plemeniti život dugogodišnji Gajretov radnik, član našeg odbora Numan ef. Jarebica, nadzornik željezniččke »pruge u Maglaju. On je sav svoj život posvetio radu za dobro svoje zajednice, a u radu za Gajret nije žalio ni truda ni materijalnih žrtava. K oliko bijaše 79 �vaj je odbor samo od Gajretovih prijatelja sakupljao dobrovoljne priloge, pa je prema sakupljenim Din. 1899 i uspio. Ovim je materijalno mnogo više pom o­ gnuto Gajretu, a i Gajretovi prijatelji sačuvani su od nepotrebnih i suvišnih troškova, kojima bi i nehotimično na priredbi bili izloženi. Priloge su darovali, i tor po Din. 100.— Alibe-gović braća, Crljić Lazar iiar. poslanik, Vlahović Du­ šan sr. načelnik i Omerhodžić dr. Salih sr. ljekar. Po Din. 50.— Đusti Viktor Milan apotekar, G vozdarević života učini svojoj zajednici. Neka je rahmet njegovoj plemenitoj duši, a nje­ Aleksandar indusrijalac, Juzbašić dr. Branko ljekaf, Porobić Avdaga trgovac, Bošković Pero posjednik, govoj ucviljenoj familiji iskreno saučešće Mjesni odbor Kostić Žarko posjednik, Hil Sandor hotelijer, Đ žepiGajreta u Maglaju. na Marko pen zioner; po Din. 40.— Pavičić Jovo ban­ Prilozi kurb. kožica za Gajret iz Dervente ski vijećnik, p o Din. 3 0.— Bursać Pero trgovac, TaKako svake tako i ove godine mjesni odbor u sovac Boško direktor banke, Ćućuković Mitar trgo­ Derventi od svojih članova i prijatelja kupio je pro­ vac, Đ ozić Hafiz Salih ef. šer. sudija, Baštević Stanko šlog Bajrama kurbanske kožice, od kojih"je dobio u trgovac, Hadžiavdić braća, Susman Aleksandar apotegotovu Din. 812.50. K ožice su darovali i to po jednu tekar, Ormoš Julius trgovac i Anđelković Branislav goveđu: Braća Alibegović, po 5 ov čijih : Braća Aličin. sr. načelstva. P o Din. 20.— Marić Matko sudija, begović. po 2 o v čije : Đ ozić Hafiz Salih ef., Ćatović Halilović Mustafa ef. šer. sudija, Šerić Halid gruntovSulejman i Ahm ić Ahm ed; po 1 ov čiju : Mustafa eft_ ničar, Bećirović Husein geometar, Štrauh Hubert Halilović, Ahmed Osmanagić, Derviš Alijagić, Husein advokat, Đulibrk Milan penz, kapetan I. kl., Zurovac Bećirović, Mahmudbeg Mulabegović, Hamdi ef. DrljeStrahinja šk. upravnica, K arabegović Ferhatbeg priv. vić, Junuz H. Ahm edovićrSm ail Hakija Uđvarlić, Nečinov, Lalić Nezir željezničar, Rajković Nikola trgovac, džib Čarđić, Abdullahaga M. PoroTrić, H. Hamidaginica Stančević Luka trgovac, Kabiljo M oric trgovac, Kajon H. Omeragić, Zahid Halepović i Mehmedalibeg JusufJozef trgovac, Inž. Levi Mojsije šef želj. sekcije, Abegović. rar Pero, Braća M ićić, Ćatović Sulejman trgovac i Svima darovateljima naša'topla hvala. M ićić Stjepan knjižar. Po Din. 15'— Đurić Risto bank. Dobrovoljni prilozi za gradnju Gajretova doma iz činovnik i Inž. Slamina Franjo šef šumske uprave. P o Din. 10.— Dražić Petar geometar, Drakulić Stevo Vrbanjaca trgovac, Huseinčehaić Avdaga posjednik, H. Efendić Mjesni odbor Gajreta u Vrbanjcima (Kotor V a­ Mahmutaga posjednik, Dr. Kulenović Muhamedbeg aroš) sazvao je širu konferenciju svojih članova i pri­ dvokat, K arabegović Zaim brijač, Mulaosmanović Jujatelja Gajreta, na kojoj je izložio teško stanje Gajreta suf trgovac, M ićetanović Ljubo načelnik, Jovičić Rade u pogledu dogradnje doma i zamolio prisutne da upisu opšt. blagajnik, Marjanović J ovo direktor grad. škole, dobrovoljne priloge za gradnju doma, što prisutni sa K ostić Bogdana nast. grad. škole, Perić Miloš učitelj, oduševljenjem učiniše. Priloge upisaše: Kostić Mara učiteljica, Anđelić Koviljka učiteljica, Po 50 Din.: Misirlić Tahir ef., učitelj, Alibeg Šustei1 Rikard gruntovničar, Đ orđević Zvezdan čin. Dedić posjednik, Husein Tatar pekar, Ibrahim Alagić sr. nač , Inž. Vuković Vaskrsije polj. refer., Inž. Marposjednik, Hasib Spahić trgovac i Hafiz Muharem ef. k ović Vladimir čin. šum. uprave, Inž. Korenić Vladi­ Ljevaković imam; 40 Din.: Dervišaga Evlić trgovac; mir čin. šumske uprave, Samašsanski Georgije, Hajn 30 Din. s Mustafa A ganbegović; po 25 D in .: Damjan Jovan, Dr. Savić Tihomir veterinar, Predragović Ste­ Durić i Mehmedalija Dizdar posjednik; te 10 Din. : v o škol. nadzornik, Kapetanović Mustajbeg sudija, Bećo Dugonjić težak. Ukupno 430 Din. Matulić Iginije penzioner, Vukosavović Dragiša por. Svima darovateljima najljepša hvala i živili! čin., Bijader Dragutin, Drljević Hamdi ef., Pesah Izi­ dor, Mitrović Zoran, Pinjuh Nikola, Begić Ivan, JaPrilozi Gajretu umjesto zabave u Derventi nuška Vojto, Kulukćija Vejsil i Hadžić Sulejman. Po Nemajući svojih prostorija a ni dobre mjesne Din. 5 ,— Hadžiavdić Arif, Šušić Miloš, Kondžić Smamuzike, ovaj je odbor'poučen iskustvom iz ranijih g o­ jo, K učić Rikard, Radić Sava, Škvarica Rajko, Prodina, iako nerado, odustao od ovogodišnje bajramske zorac Kadrija, Ćorčukić Stjepan i O paćak Jozo. P o zabave iz razloga što bi veći dio prihoda — sigurno Din. 4.— Osmanagić Huso, — Priloge su sakupljali: 2/3 — izdao na 'razne troškove. Od ovakovih prire­ Alibegović Esadbeg, Halilović Mustafa ef., H odžć Smail daba Gajret osim moralne nema naročite materijalne ef., H. A hm etović Junuz, Osman Cakić, Šerić Halid, koristi koja mu je u današnjem teškom vremenu p o ­ Sefić Šefik, P orobić Smajo i Mulabegović Mahmut. trebna. Da bi ipak došli do nekih prihoda i pom ogli O dbor se najljepše zahvaljuje kako darovateljima Glavnom odboru oko izdržavanja tolikih pitomaca, o ­ tako i sakupljačima priloga. obljubljen među nama najbolje se vidjelo na njegovoj dženazi, na kojoj kao nikada u Maglaju, veliki broj prisutnih za njim suze pustiše znajući da u njemu gube nešto nenaknadivo. A imalo se za kim i plaka­ ti, jer rijetko se rađaju ljudi kvalitete našeg rahmetli Numan efendije. Gubitkom njegovim mi smo pretrpili nenaknadivi gubitak, a uspomena na njega ostaće među nama trajna. Neka mu dragi Allah naknadi na onom svijetu sve ono, što. on za svog kratkog ali plodnog 80 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b56eea2eb1f34e4da1951e907c31332a.pdf 96356b081e7fbe38ba05ac15a9123a4d PDF Text Text Такса у готову плаћена ГЛАСНИК К У Л Т У Р Н О ПРОСВЕТНОГ Д Р У Ш Т В Д ГАЈРЕТА ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА " ГАЈРЕТА за год. 1935-36 ЈУНИ САРАЈЕВО 1936 Издаје Главнп одвор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 6-8 �f> y ГајреТ, лист д р у ш т в а Г а јр ет а ивлави мјесечно, a цијена му je ва н а ш у О таџбину 60 д и н а р ан аг о д и н у , a s a све остал е вемље преко гран и ц е 120 динара. Ђ ац и Г а јр е тови питомци добивају л и с т у п о л ац и јен ек о д Г л а в н о г О дбораили код у п р а в а Г а јр ет о ви х конвиката. В ласник другатво „ Г а јр е т “ — О дговорни уредн и к: Х амид К у к и ћ . — З а ничку ш там парију одговара директор А бдурахман Мегаић. t И слам ску дио- �Њ с г о в о В е л и ч а н с т в о К р а љ П е т а р II. П окровитељ Г аЈрета 81 �И З Б Ј Е Ш Т А Ј Главног одбора Гајрета за 1035-30 годину. Извјештај секретара Уводна ријеч Прије него пређемо на овогодишњи извјештај о раду и успјесима друштва Гајрет, потребно je да летимичио пређемо цјелокупан биланс Гајрегова 33годвшњег неуморног дјеловања. Баш у овој грдини навршило се 33 годиие откако je планула лрва јача луча просвјете међу лгуслиманима, jcojy je понио и високо уздигао наш Гајрет. Отада до данас, кроз три деценија десебичног рада a жртава, ствара се једна сјајна епоха.кудтурне историје југословенских муслимана. Главни фактор те епохе,њезин садржај и срж, њезин дах и коријен био je Гајрет. Кроз ово вријеме ндаора и жртава наше друштво je испунило предвиђене л«у задатке и своју препородитељску, просвјетну и националну мисију. За читаво то вријеме Гајрет и његови радници имали су разумљивих тешкоћа и борби на своме спасоносноме путу, али су својом унутрашњом динамиком, свијешћу и прегалаштвом, усијешно савлађивалв све те препреке, које су им се на пут истављале. Ова годииа дошла je Гајрету и његовим радницима као тешко искушење, јер je била тежа од свих досадашњих. Привредна криза и материјалне невоље у нашем народу зацарили су се више него икада раније, a поред ових чисто привредних невоља, биле су на путу Гајретовог рада и друге. Но благодарећи дубоком корјену Гајрета у народу, a нарочито чврстини, свијести и непоколебивости испробаних Гајретових радника, и ова најтежа година сретно je преброђена. Баш у овој години тешких препрека и искушења најјасније je дошла до изражаја снага и отпорност Гајретове организације и његових редова. Највећи je успјех Гајрета у овој години довршење гова великог и репрезентативног домау Сарајеву, што je свакако a највеКи догађај у животу Гајрета. У овој години Гајрет je путем своје организације водио двије паралелне акције : једну за сакупљање редовних сретстава a подмирење редовних потреба за остварење својих циљева и другу, no 82 пашем иишљењу још јачу, за прибирање прилога потребиих за изградњу Гајретовог лијепог дома, под којим се даиас осјећамо сретиији, слободнији и јачи. И да нисмо ништа друго постиглв у овој години, пего што смо успјелв да подигнемо овај цач^храм просвјете, изишли би ведра чела и свијетла образа пред наше раднике и пред цијелу нашу јавност. Овај Гајретов дом значи за Гајрет као и за све муслимаме врло много. Под његовим кровом треба да се сконцентришу сви наши културнопросвјетии напори. Ha прагу нове епохе Гајретова дјеловања у нашем народу треба да се завјетујемо да ћемо порадити још живље и пожртвовније и за нове културне потхвате, јер наш труд a наше дјело отсада ће почети да добивају још конструктивније и замашније облике. Ова година донијела нам je a у школовашу омладине, као најјачој грани друштвеног пословања, боље резултате него у прошлој години. Иако je ове године било управо поразно иропадање ђака на разним средшим школама, Гајретови питомци су у васпитно-школском погледу показали врло добре резултате. Ово je важно да се констатује због To­ ra што Гајрет, још увијек, највиши дио свога труда поклања школовашу Омладине и комплетирању кадра муслиманске интелигенције. У правцу социјалнопривредног рада Гајретова резултати су такођер задовољавајући. Овај рад се je одвијао путем Гајретове привредне задруге, Гајретове ћилимарске школе у Новом Пазару, Гајретове радионице у Требињу, Задруге Кола С. С. и Гајрета у Сарајеву, смјештањем шегрта на занате и т. д. Овакво складно функционисање цјелокупног Гајретовог организма носи данас велики кадер свјесних Гајретових трудбеника, формиран и навикнут на рад кроз 33 године Гајретова дјеловаша. У колу Гајретових радника и пријатеља нашле су се старије и млађе генерације, и у tOMe колу сарађУЈУ сви слојеви народа, чиновници, трговци, запатлије( тежаци, илмија a свјетовна иителигенција. Они чвр* �сто држе наш Гајрет и његују га, свјесни да je то најкориспији народни покрет посљедших деценија, покрет који стално жпви и букти, стварајући генерације способне за савремени живот и борбу. Они чувају наш Гајрет и бране од сваког зла, a у бу- дуће he ra, увјерени смо, пригрлити и чувати још јаче, свјесни да he муслимански дио нашега народа и шегове млађе генерације Гајрет најбоље и најсавременије образовати и оспособити за живот* Гајретов Дом Ono за чим су сви Гајретови радници и пријатељи деценијама тежили — концем јуна о. г. je остварено. Подигнута je и коначно изграђека у центру Сарајева палата Гајретовог дома и она се данас блиста и cjaja на радост и понос свих Гајретових радника и народних пријатеља. У палату »Гајретовог дома« узидани су плодови дугогодишњег напорног и благотворног Гајретова дјеловања Taj наш дом je уједно и огледало наше свијести и снаге, наше способности и одлучности да живимо и да се развијамо, како бисмо и ми што више допринијели изградњи културе нашега народа. Hara доЖ je живи споменик онима који су га подизали и жртвовали за њ свој обол. Остварење друштвеног дома након толико деценија Гајретовбг дјеловања je уједно и највећи успјех Гајретов и највећи догађај у његовој историји У I кату дома смјештене су канцеларије Главног одбора Гајрета, Гајретове кредитне и привредче задруге и проеторије ^енског мјесног одбора. Половица II ката устунљена je мјесном мушком одбо* ру и Гајретовом Пјевачком друштву, које je п двије године ради недостатка потребних поросторија обуставило своје дјеловање. У овим просторима пружа нам се могућност да покрећемо и нове акције: да оснујемо читаоницу и кљижиицу, те разне умјетничке секдије, У прошлогодишњем нашем извјештају дата су детаљнија обавештења о распореду просторија и локала у Гајретовом дому, na сматрамо да није потребно то износити и овога пута. Издавање локала и станова повјерено je одбору у који су бирани чланови Главног одбора: М. Хардага, С. Сариџић, Мухамед Браво, Сеид Мемишевић и X. Кукић Од 1 јуна 1935 године, на основу склопљеног уговора, Гајрет плаћа Вакуфу Имширић Хашеме и Зулејхе закупнину за уступљено му земљиште Дин. 11.376 80 годишње, гато претставља нето суму прихода овога вакуфа, која je сума израчуната на бази прихода и расхода овог земљишта у 1935 години. Ta сума, у смислу вакуфнаме, троши се за извргаење мешрутата. Уговором с Вакуфом Гајрет се обвезао да he на издатом му земљишту сносити све јавне даће, које he према данашњем стању ствари износити апроксимативио 30.000'— годишње, што значи да he Гајрет имати издатака за земл>иште и дом око Дин. 42 000 — годишње. Ако ову суму издатака одбијемо од укупиих прихода, за које мислимо да he износити око Дин. 100.000, то произлази да he Гајрет имати, када изда и локале, чистог прихода од доиа око Дип. 60.000 годишње, поред бесплатних просторија за Гајретове јединице и друштвене потребе. T okom ове године јавило нам се једно филмско предузеће са предлогом да саградимо уз дом пројектовану кино салу и да му je изнајмимо. Како друштво није било у материјалној могућности да приступи и5градњи ове сале, која би no мишљењу стручњика стајала преко 1 милијон динара, понудили смо томе нредузећу да преговарамо na тој -бази. да ono сагради салу о своме трошку, да je искоришћује извјестан низ година, a да се заго вријеме друштво Гајрет може користити том салом, те да je накоп предвиђеног рока предузеће нанусти и преда у посјед Гајрету. У смислу нашег предлога били су настављени разговори, али су мобити прекинуги, јер je од њих поменуто преie доцније одустало. 1) 2) 3) 4) 5) Iom je саграђен из слиједећих сретстава: Фонд дома из ранијих година . Дин. 390.027 84 Дотација из Гајретов. уштеђевина „ 300 000'— Помоћ Град- опћине у Сарајеву „ 150.000 — rioMoh Банске управе у Сарајеву » 80 000'— Сакупљено сабпрном акцијом од октобра 1934 до 20 јуна 1936 . 488.956 66 УкупноДип. 1,408.98450 1) 2) 3) 4) Издаци за подизање дома изгледају овако ; Припремни радови . . . . Дин. 43.16495 Грађ. дозвола Град. општине . , 32.906' — Хонорар архитекту за израду планова и иадзирање изградње . . 48.000' — Предузимачу Фрањи Моравецу . , 1,600 000' — Укупно Дин. 1,724.070 95 Из изложеног се види да je за подмирење свих трошкова за подизање дома било потребно још око Дин. 3000 000'- Да друштво не би дирало у своју готовииу, која потјече као уштеђевииа (суфицит) из ранијих година, сматрали смо за потребно да се користимо зајмом у ову сврху у суми од Дин. 300.000. —, како бисмо могли подмирити наведену разлику. Taj зајам смо добили у облику кон- 83 �токорентног кредита од Град. штедионлце у Сарајеву уз 8% камата, на бази мјембеног покрића и интабулације на дом, у колико као покриће за овај зајам не бисмо везали отпадајући дио Гајретове готовине, одн. потраживања, које има Гајрет код овога завода. Раније смо рекли да je сабирном акцијом са* купљено од разних врста чланова Гајретова дома Дин. 488.95666 Према нашим књигаиа, у разним мјестима има још уписане чланарине за дом a не наплаћене у суми око Дин. 200.000'— Наша je дужност да настанемо како бисмо бар у оброцима наплатили и o b v сум>у, како би се добивени зајам за доградњу дома могао што прије повратити и како не бисмо имали никаквих терета на нашем дол-у. Међугим многи наши људи, иако воле и симпатишу Гајрет и његов рад, још до данас не дадоше свог обола за Гајретов дом, иремда су у материјалној могућности да то учине. Они сами не доЈјоше на то, a вјероватно би дали своје прилоге за ову сврху, да су им се обратиле-друштвене јединице. Има извјестан број наших јединица, које и не покушаше у својим мјестима да уберу коју пару за Гајретов дом. Hama главна скупштина треба да им то стави у дужнбст и да позове свр^онефе^. динице, које су нешто j f овоме правцу започеле, na су насред пуга ста^е.-прекинувши наплакивање оброчне наплате уписаиих чланарина Гајретова дома, да сврше започети посао. Највећи добротвори Гајретова дома су двије сарајке, рахм. Зилејха.u Хашема ИмшириА- Својом вакуфнамом из 1903 године оне су још у оно доба, цијенећи рад Гајрета, предвидјеле у корист Гајрега 1,5 прихода свога вакуфа на чијим се некретнинама данас блиста Гајретов дом. Њихово име биће урезано на првом мјесту злагним словима на мраморној плочи Гајретова дома. Когод ступи у Гајретов дом, упашКе м-у у очи имена ових великих вакифа и скрушеном довом зажелиће им од Свевпшњег рај- ско насеље. Гајретова омладина у свииа интернатима cjehahe се великих добротворки сваке муслиманске Нове године хатмама и хатме-довама. Ha мраморним плочама у Гајретовом дому биКе уоезана и имена „васијет-легатора Гајретова дома, и то : 1 Рахм. УзеирбеШ АлибегоВиАа, 2 Рахм. Султаније х. АлибеговиА, из Дервенте, које уписаше њихови захвални синови Асимбег и Есадбег Алибеговић, велетрговци из Дервенте. 3 Ахмедага ДајџиА, трговац из Рогатице, 4 Др• Мустафа ХајдаровиА, зубни љекар из Сарајева. 5 Фочо u другови, велетрговина из Сарајева, 6 Југословепска Солвај тВорница, Лукавац 7 Мурадбсг ЧснША, претсједник општине из Вишеграда и 8 Синови М. Фигилп, Тузла. З а све наведене васијет-легаторе уплаћено je no. 10.000.— Дин. у фонд Гајретова дома. Поред васијет-легатора уписаће се у „Златну књигу Гајретова дома* и вмена свих осталих врста чланова Гајретова дома: великих добротвора, добротвора, утемељача, помагача и приносника. Њихова имена у аналима Гајрета служиће доцнијим покољењима као свијетао примјер пожртвовања и љубави преиа својој заједници. Свима члановима Гајретова дома, који су у цијелости исплатили уписану чланарину за дом, без обзира на врсту чланства, израдиће се и пре дати нарочите признанице-захвалнице на суме које су они жртвовали за Гајретов дом. Наша срца испуњава задовољство, што нам je успјело да подигнемо Гајретов дом у најтежим вре* менима no Гајрет, тежим него икада од његова оснутка до цанас. Показало се јасно и овдје колика je свијесг и снага Гајретових радника и колика je њихова приврженост Гајретовој идеји. Свечано отворење Гајретова дома ивршиће се на рођендан Покровитеља Гајрета Његовог Величанства Краља Петра II. на дан 6 септембра о. г. R ad G ajreia n a o stv a re n ju d ru štv e n ih c ilje v a Š k o lo v a n j e o m l a d in e G a jr e t o v i s r e d n j o š k o l s k i k o n v ik t i Gajret je uzdržavao ove godine 8 konvikata, i to: u Sarajevu (dva) muški i ženski, u Mostaru, Tuzli, Ba­ njaluci, Bihaću, Plevlju i zajednički kovikt sa Pros­ vjetom u Trebinju. Cilj je ovih internata da se pomoću njih omogućava školovanje našoj omladini i da joj se putem internata daje društveno, vjersko i moralno vaspitanje, kako bi ti omladinci, po svršenim školama, bili ispravni građani i čestiti muslimani. Da bi se postigao taj cilj, staraju se upravnici i prefekti inter­ nata, koji se postavljaju iz redova nastavničkih odnosno 84 pedagoških lica kao i vjerski vaspitači, koje postav­ ljaju Ulema medžlisi. Upravnici i prefekti rukovode cjelokupnim vaspitnim, disciplinskim i ekonomskim poslovanjem internata, a s njima sarađuju u svima po­ slovima „mjesne internatske sekcije", koje biraju mjeodbori iz svoje sredine u sjedištima internata. Nastoji se da i te sekcije budu sastavljene iz nastavničkih lica, kako bi vaspitni rad u internatima bio što us­ pješniji. Vrhovni nadzor nad cjelokupnim poslovanjem internata vrši Glavni odbor Gajreta sa svojom kan­ celarijom. �frtomci dobivaju u internatima stan, hranu (do­ ručak, ručak, i večeru), te Ijekarsku njegu. Odjeću i obuću pribavljaju pitmcima njihovi roditelji odnosno staratelji. Pitomci nabavljaju iz svojih sretstava potrebne im knjige i šk. pribor i plaćaju školske takse. Ovdje mo* ramo konstatovati da se ćesto dešavaju neprilike siroma­ šnim pitomcima koji dolaze u internate bez najnužnije odjeće i obuće i bez sretstava za nabavku školskog pri­ bora i uplatu upisnine. Dešava se, usljed toga, da nekoji siromšni pitomci zakasne sa upisom u škole, pa čak i da budu i otstranjeni iz škole jer ne raspolažu naj­ potrebnijim priborom za školu, Sa ovakovim pitomcima imadu neprilika i uprave internata i škole, a najviše neprilika imadu siromašni pitomci. Smatramo da o ovoj činjenici treba svi da povedemo ozbiljna računa a naročito društveni odbori i povjerenici. Danas su vremena takova da se ne može sve u ovom pravcu iščekivati od Gajreta. Smatramo da je u današnjici dovoljno i to da Gajret u materijalnom pogledu pre­ uzima brigu oko prehrane pitomaca, a poznato je da Gajret nije opskrbljivao pitomce internata odjećom, škol. priborom i taksama'ni u vremenima kada su bile kudikamo povoljnije materijalne prilike Gajreta i našega svijeta. Danas su nažalost takova vremena da je takorekuć onemogućeno školovanje potpuno siro­ mašne djece, ako se pored Gajreta neće^još neko starati o toj djeci. Pred početak minule šk. godine Glavni odbor je na ovo upozoravao društvene jedinice, skrećući im pažnju da siromašnoj djeci koja budu primljena u Gajretove internate, omoguće nastup u internate, opskrbivši ih potrebnom obućom i odjećom. Tu nisu pozvani samo Gajretovi odbori i povjerenici da u ovakovim slučajevima intervenišu, nego su po­ zvana sva mjesna društva odakle su takovi pitomci. Smatramo da bi bilo potpuno umjesno da se za vri­ jeme ferija obrazuju u svima mjestima posebni odbori iz pretstavnika svih mjesnih društava s tim da prikupe preko ferija priloge za obskrbu simašnih đaka nave­ denim priborom za dotičnu šk. godinu, kao što je to u jednom mjestu već učinjeno. Ako se u ovome pravcu nešto ne učini, nije isključeno da će doći u pita­ nje zadržavanje potpuno siromašnih đaka u internatima Da bi pitomci u Gajretovim internatima stekli što solidnije društveno i opšte obrazovanje postoje razne pitomačke družine, koje djeluju pod nadzorom upravnika i mjesnih internatskih sekcija. Početkom svake šk. godine u svima internatima se biraju pitomački Gajretovi odbori, koji funkcionišu po propisima koji važe za mjesne Gajretove odbore. Tu se pitomci već zarana privikavaju i pripremaju za budući Gajretov rad, koji ih čeka u narodu. U okviru pitomačkih mjesnih odbora ili posebno, u internatima se osni­ vaju literarne, diletantske, sokolske i druge sekcije. U svakom internatu postoje za privatnu lektiru pitomca knjižnice, pa se uprave staraju da se njihovi pitomci naviknu na čitanje, kao na neophodnu svakodnevnu svoju potrebu. Inicijativom upravnika u nekojim internatima su osnovani pitomački potporni fondovi, s kojima pitomci sami upravljaju, a iz kojih se daju pozajmnice i pomoći siromašnim pitomcima. U literarnim sekcijama stariji pitomci održavaju ne­ djeljom i praznicima predavanja, vode diskusije 'po referatima o pročitanim knjigama, čitaju odlomke iz boljih djela i recituju pjesme. Prazničnim danima, kada je lijepo vrijeme, pitomci prave zajedničke šetnje i izlete u okolicu. Uprave internata se staraju da se među pitomci­ ma razvija što jače druželjublje i međusobna solidar­ nost. U tom pravcu među ostalim je zavedena kao obligatna dužnost starijih boljih pitomaca дл podu­ čavaju svoje mlađe kolege, koji slabije uspijevaju u nauci i to pod ličnom kontrolom upravnika. Da bi pitomci postigli što bolji uspjeh u nauci, pored zavedenih časova korepeticije u internatima, upravnici su dužni da održavaju što češći kontakt sa školama, i nastavnicima, kod kojih se imaju skoro svakodnevno da obavještavaju o odgovorima pitomaca iz pojedinih predmeta, kako bi na osnovu tih obavje­ štenja mogli preduzimati potrebne mjere prema po­ jedinim pitomcima radi što boljeg uspjeha. Vjerski odgoj pitomaca u Gajretovim internatima može nas potpuno zadovoljiti. Vjerski vaspitači u in­ ternatima, koje postavljaju Ulema Medžlisi u Sarajevu i Skoplju iz redova naših najuglednijih alima — na­ stavnika vjere u srednjim školama, staraju se uz saradnju upravnika da se pitomci upoznaju što bolje sa istorijom Islama i islamskim propisima, te da pitomci uredno i sa ljubavlju izvršavaju vjerske propise: mje­ sec posta Ramazan i klanjanje namaza. U svima in­ ternatima je proučen Mevludi-šerif i hatme velikim Gajretovim dobrotvorkama sestrama rahm. Zulejhi i Hašemu Imširić i svima Gajretovim legatorima. Posljednih godina, naročito otkako je stupio na snagu zakon o obaveznoj nastavi muške i ženske djece, broj muslimanske djece u svima školama znatno se povećao, pa je usljed toga, iz godine u godinu sve to veća navala na Gajret. Društvena sretstva ne do­ puštaju povećanje broja pitomaca i otvaranje novih internata, pa na taj način velikom broju molilaca društvo ne može da ukaže traženu pomoć. Mnoge Gajretove jedinice često puta, nemajući ovu činjenicu u vidu i ne vodeći računa o zaključcima naših skup­ ština da se društvene pomoći imadu podjeljivati pre­ ma materijalnim rezultatima rada pojedinih mjesta, preporučuju veći broj molbi, nego ih se može po­ voljno riješiti. Mi naše jedinice razumijemo, jer teže za tim da im se omogući školovanje što većem broju đaka, ali se ipak mora voditi računa o stvarnom sta­ nju stvari, pa je potrebno da se molbe dostavljaju Glavnom odboru u omjeru sa stvarnim rezultatima njihovog rada, jer može i nehotice da se stvara zabuna 85 �i neraspoloženje prema Gajretu kod rodbine onih, čije molbe nisu povoljne riješene. Posljednih šest godina Gajret teži da svoju omladinu u internatima upućuje u što većem broju u stručne škole, kako bi tu omladinu osposobio za što praktičnija zvanja u životu. Uopšte je naša težnja posljednih godina, naročito otkako je nastala velika navala na Gajretove internate, da se sa što manje dru­ štvenih sretstava, a za što kraće vrijeme osposobi Gajretova omladina za život. U današnjem ekonomskom i socijalnom previ­ ranju školovanje i vaspitanje omladine je veoma važno pitanje, kome moramo svi da posvetimo našu najveću pažnju. Zadatak je Gajreta u ovom pogledu da stvori kader čestitih i odanih narodnih trudbenika, iskrenih rodoljuba i pravih muslimana, kojima će biti lozinka u životu: da je dobro njihove zajednice i njihovo lično dobro. Gajret i njegovi radnici mogu biti ponosni što u ovome pogledu ne zaostaju za drugima i što su za 33 godine Gajietovog djelovanja stvorili, kader preko četiri hiljade ljudi, koji su danas u životu našega naroda važan faktor i korisni njegovi članovi. G a jr e t o v e s t ip e n d ij e U ovoj godini pajret je odobrio đacima raznih srednjih i stručnilTškola, te šegrtima 123 mjesečnih stipendija u ukupnom iznosu od Din. 97.918*— Za gimnazije je odobreno 50 stipendija, za šer. gimn. 2 stipendije, za građanske škole 27 stipendija, za uči­ teljske škole 5 stipendija, za geodeziju (geometarsku školu) 10 stipendija, za muške medrese 6 stipendija, za ženšku isl. medresu 8 stipendija, za pom. akade­ miju 2 stipendije, za muz. akademiju 1 stipendiju, za trg. akademiju 1 stipendiju, za zanate 8 stipendija i za ostale 5 stipendija. Г а ј р е т о в м у ш к и к о н в и и т у С а р а је в у Управник ковикта Алија Хромић, економ Асви Захвроввк, вјерски васпвтач Касви еф. Добрача, внтернатски лекари г.г. Др. Омер Бахтијареввћ и Др. Мухамед Иблвзоввћ. Од почетка школске године до ијесеца маја 1936 г. вршилв су префектску дужност Исиет КапиџвН н Хасан Алагвћ, који су моралн напустити интернат и отики на своју дужност, пошто су всти именовани за учитеље. Мјесто њвх преузео je дужност економа Асим Захвроввћ. Токои прошле године протло je кроз интернат 138 питоиаца, a на крају годвне остало je 70 пвтомаца ђака и 38 пвтомицашегрта. Згрзда у којој je смјештен конвшст, власнвштво je Вакуф», те се плаћа кирија за исту дин. 6000'— ^одишње. Зграда вма 32 одјелења, али својом старпнеком грађом не одговара хигијенскам условима и потребама. 15. септембра одржана je скупипина питоиачког одбора Гајрета чији се рад дјели у 3 секцвје: лвтерарну, музичку и дилетантску. Литерарна секција водила je рачуна о развијању укуса о лијепој књизи преко интернатске библиотеке, која броји 2500 комада књпга. Музвчка се секција старала о разввјању лвјепвх осекања код питоиаца те о обуци питоиаца који иису знали свирати, затии о набавци в оправцн инструиената. Да би се попунила ова секција као и све остале, набавила je управа интерната у почетку годвне велвкв радно аарат, за чије су отплаћивање допрвнијели п питомцп. Дилетантска секцвја старзла се о припремаиа п извађању приредби tokom годвне. Чланови пвтомачког друштва Гајрет били су сви патомци, са взабраним члановима одбора под предсједништвом пвтомда Мехмеда Идрвзоввка. Пвтомци су редовно сваке недеље одржавали састанке на којима се т^етирало о раду и потребама G a jre t o v e J e d n o k ra tn e p o tp o re друштва. Ha тим састанцима старији пвтомци одржаOve godine su odobrene 63 jednokratne pripo­ лн су предавања вз разних области науке и умјеmoći đacima svih vrsta škola i šegrtima u ukupnom тности. Пошто у внтернату вма питомада из нвжвх iznosu od Din. 14 312—. Potpore su podijeljene ovako: разреда, то су им одржавана као и за научнике пре22 za visoke škole, 4 za medrese. 14 za gimnazije, давања, a највише с циљем взвођења моралне поуке 7 za građanske škole, 4 za zanate i 11 za ostale вз предавања. Поред предавања, питомци су декламоškole. вали пјесмо, које je одабирала нарочита секција одбора, Rekapitulacija Gajretovih pomoći đacima i še­ a затим уз свако предавање прочитан je један реферат из књижевности. grtima u 1935/36 godini: Рад другатва отпочео je са предавањем о Гајрету 1) U Gajretovim internatima bila su 434 pitomca које je одржао пвтомац Мехмед Идризоввк. Ha поме2) Odobrene su i isplaćene stipendije 125-ici đaka вутвм састанцама одржата су следека предавања : О 3) . „n „ potpore 63-ici турвзму, као привредној грани Џуџа Хаидија; „ТрUkupno je Gajret pomogao ove godine 622 đaka говина и њена улога у свјетској привреди" Куленоввк Решад. „Узроци и посљедвце открика Амервке Kakav su uspjeh u školi postigli Gajretovi pi- Мухидин Башагик, О савременој архвтектури Сер* tomci koncem ove godine vidi se iz posebnih tabela дареввк Меноур, Соколство на селу и његово напреu ovom izvještaju. довање Мустафак Оиер, О начину споразумјевања 86 �у старом вјеку. Херцег Ибрахии, „0 радво телегра- рајева, те посЈетили јавне установе: Државнв музеј, фијн. Фазлиноввк Ејуб, „Домаке газдинство“ Мехмед Творнвцу квлииа, Фабрвку дувана као в Пввару. Рајковвк, „Колонвјално питање“ Шатор Ибрахвм, Поред школског рада нарочвто се водило рачу„0 задругарству" Муамео Цвијетик, „Сликарство у на о вјерском васпвтању пвтомаца. Вјерски васпитач старом ввјеку Кадвк Абдулах, „Форме у којвма се долазио je три пута недјељно и држао часове. Клапојављује људско друштво “Ћатоввк Маџија. За млађе њало се свих 5 ваката намаза — поједвначно, a ак* ђаке и научнвке одржата су слвједека предавања: ш’ и н јација заједнички — џеиатвле. „О важноств читања књвга в начину учења предмета“ Успјех пвтомаца у науцв в владању концем гоСердареввк Менсур, „0 штетности дувана“ Реџвк двне бво je одлпчан --бољи него вкада досада, гото Есад, „Како се учи и које су олакшвцв код учења“ се ввди вз поссбнвх взвјештаја о успјеху патомаца Рајковвк Мехмед, „0 рату и посљедвцама рата“ Ха- у науци. Заслуга за овакав усајех првпада дугогосанбеговвк Рашид, »Пут к циљу« Салемоввк Решад, двшњем управнвку овог конвикта Алији Хромпку. »Алкохол и његове посљедвце® Шул>ак Хасан. Г а јр е т о в ж е н с к и к е н в и к т у С а р а је в у Поред овоГ| иногв питомди су билн чланови Управница Адила Диздар, префекта Хатиџа Звиздић овдашњвх соколсквх друштава, тз су похађалв токси године редовно вјежбв и учествовали у такивчењу нн вјерски васпитач Авдибег Зечевпћ, профосор. Дужност ннјавнам часоввма. Њихов рзд на овом пољу био je тернатског љекара обављао je Др. Мухамед Иблизовић. У току ове школске године кроз Гајретов жензначајан в потребно га je подвукв. Поред предавања одржата je ввгае приредаба и ски интерпат у Сарајеву прошло je 70 патомица. Ha . крају годвне било их je 62. прослава tokom годвне. Гајрртов женски внтернат смјештен je у велвкој 6. септембра 1935 прославл>ен je рођендан Њ. В. Крзља Петра II., a ује-чт в дан Гајрета. О значају старој згради, у Џвнвној улвци 12, власнвттво Вакуфа. T okom година многе прооторије зграде су пре* тог дана говорво je питомац Сердареввк Менсур. Ha вечер пвтомцв су првсуствовалв поворцв и бакљади. пРављене и ДОТ]ерапе, тако да данас зграда впзк взгледа 9. октобра пптомцп су одржали комеиоративву сјед- д< бро. Башча зграде je врло лијепа и пространа, na удвостручује вриједност. Нека одјељења не нвцу. као на дан годвшњвце смрти Блаженопочввшег одговарају сасвии хвгијенеким условима. Зграда вма Крал>а Алекеандра I. Уједвнвтел>а о.а предавање! : одјељења. Кнрија на зграду плака се и взноси 9 октобру в заслугама Б. П. Краља Александра I. ----;ње 18 000 динара. 24-Х-1935, прослављена je света нок »ЛбјлспУправа внтерната je настојала да tokom ове мвраџ«. Изасланвца Главног Одбора Гајрета дошли годвне даде питомицама ввш е слбоде унутар интррнатсу навечер, те послвје јацвје намаза рецвтоваве су сквх просторвја. Успјех je бво добар и он се одразао пјесие тој ноки од Мусе Ћазвма Ћатика. Ово je вече нарочато посвекено бвло добротворкама Гајрета — на многвм заједнвчким културнвм и вјерскв манЕфеИншвриккама, које су поклонвле земљиште за Гајретов стацијаша које су с успјехом прпредиле питомпцеДом, те су том првликом одржата предавања о сес- Управа je настојала да питомицама пружа сав унутрашњв конфор за чатан>е, учење, спирање в забавтрама Имгаирвккама и Газн Хусрефбегу. 22. новембра одржан je мевлуд у внтернату. — л>ање у одређенвм часоввма. Лвтерарно питомачко друштво В0евпт“, које поМевлуд je учно Хафвз Мустзфа еф. Варешановвк, a питомцв су училв влахвје. — Послвје проученог стојв више година, в ове године je било врло актввно. мевлуда проучена je хатма рахметли Дерввшбегу Заслуга друштва je гато се je међу пвтомвцама разваја Миралему в Сафетбегу Башагвку ; затвм je питомац снасао за читање. Из внтернатске бвблпотеке која Сердареввк Менсур одржао предавање о Мухамед a, 6pojk> око 1100 комада најодабранвјих дјела лз дос. Мевлуд су посјетвлв члановв Главног Одбора Гај- маке и свјетске књвжевное.ти, патомвце су ове годвне рета, те лвјеп број ввђенвјих грађана. Проучене су'хатме прочвтале близу 300 комада књвга, научнвх в белеГајретоввм легаторвма рахм.Дру Хаџи Хамвду Сврзв трвствчквх. За музвчко образоваше питомица служво je клаввр, a неколвко пвтомица je наступало на вн* в р. Мехмед еф. Карамехнедовику. 1-ХП- одржана je прослава дана Уједвњења, a тернатсквм првредбзма у соло п:еван>у са велвквм о значењу тога дана говорво je пвтомац Сердаревик успјехом. Нарочити смиеао показале о.у многе за интерМенсур. Пвтомци су прославвли Курбан бајрам нај- претарзње наше народне севдалвнке. Нвжв разреди су свечанвје. Послвје клањања Бајрам намаза, почело се вмалв двлетантску групвцу ni су далв двије успјеле са дарованнм клањем курбана са довом. Цруги дан првредбе на којима су првказввали дјечје позорашне Бајрама око 20 питомаца посјетвло je прославу рахм. комаде са ввше декламтвја патриотског и хуморпОсмана Ђикика у Мостару, приликом открввања спо- стичког садржаја. менвка. Ha пвтомачквм саетанцима дискутовало се о paT okom годвне пвтомцв су под вотством Управе зним ђачквм темама и потребама, a встовремено су ваправвлв неколвко взлета заједнвчки у околвну Са- одржавана разна предавања. Предавања су одржале пв- 87 �томице: Дубвноввк Сенија, ТихвкХаша, Зупчеввк Муневера, Алагвк Муневера и друге. Теме су биле разне, ив просвјетног и националног жввота. Нагодишњвцу смртв Блаженопочввшег Ватешког Краља Александра н на дан Ослобођења и Уједињења управнвца je одр жала пригодна предавања, a о друштву Гајрет, њеt o ­ bo m раду и значају no наш народ одржала je предавање у внтернату гђа Зекија Омерсофтвк, учитељвца, чланвца Мјесног нсенског одбора из Сарајева. Вјерске првредбе овога внтерната побудиле су нарочит интерес код сввх онвх који су били позвави a и на чланове Главног одбора. Овогодишњи наш Мевлуди- шервф, одрзкан 16. новембра најуспјелија je првредба ове врсте у цијелом Сарајеву. Првређен je за све сарајевске госпође, na je посјет био ванредан. Учење мевлуда са хорским взвађањем салавата и влахвја взвађале су питомвце. Увјежбао вх je вјереки васпитач г. Авдибег Зечеввк, професор, који je и иначе кроз цвјелу годвну показивао много воље в брпге око вјерског васпитања пвтомида. Уједно су питомице проучиле хатме-дову првом претсједниву Гајрета мерхум Сафетбегу Башагвку, Хашеме и Зулејхе хануми Имшврвк и велвквм Гајретовим добротворвма рахметли Дервишбегу Мвралему, професору Мухамед еф. Зафранији, Дру Хаџи Хамиду Сврзи и Мехмед еф. Карамехмедоввку. Послнје једне вјерске свечаности, члан Главног одбора г. Асимага Ареланагпћ, био je толико днрнут и одушевњен да je даравао веку колвчвну вока за цвјели ннтернат. Посебно поглавље у раду интерната заузима Ђачки потпорни фонд, кога je основала упранница Адила Диздар. Циљ овога Фонда je да се са сретстввма која се сакупе од приноса самвх питомица и добровољнвх прилога другвх 'лица помогне сиромашнвм ученицама иптерната. Успјех Фонда je многостран. Уз његово дјеловање не може ее више догодити да поједине свромашне ученвце остану без потребнвх школских књига. Из сретстава Фонда давани су мањи зајмови питомидама, кад вм je то бнло од потребе и нужде. Фонд je уједно имао и своју чисто хуману и социјалну фувкцију у помагању ученвца. Главни цвл> Фонда je набављање књвга, na су купљене 73 најпотребније школске књиге. Књиге су на крају године узете од пвтомвца и похрањене за идуку годвну. Освм ш к о л с к в х уџбеника, Фонд je негато жртвовао и за белетрвстичка дјела, na су набављена нека дјела Лазе Лазареввка, Аугуста Шеное, Јанка Веселиноввка, Крањчевика, Радичеввка, Јакшика, Лесковара и других, која су неопходно потребна као гаколска лектира a мањкала су у интернатској бвблиотеци. Ученице су ишле t o k o m цијеле године у своје школе и из љвх под пратњом префекти. Заједничке излете питомица у друга мјеста управа нвје уприличила, јер су поједини разредв ишли на многе научне взлете и екскурзије са својин шко- 88 лаМа, под надаором професора и Паставница. &наче су правл>ене ваједнвчке шетње no околвци. Здраствено стање пвтомвца преко цвјеле годвне било je врло повол,но. За прво полугодиште није било нвједног обољења- Узрок овоме треба тражити у Чи_ стоки внтерната a првенствено у доброј храни. Кукнп љеиар г. Др. Мухамед Иблизоввк бво je увнјек спреман да се одазове за сваку внтернатску потребу, па Му дугујемо нарочвту захвалностУ интернату преко годвне je било ввше посјета и комисвја. Сви посјетнвци, родвтељи н профосорв, исто као и чланови внтернатске секције Главног од ора Гајрета, увијек су нашли највеки ред и чистоћу у интернату, na су то и у свакој прилвци истицали. G a jr a t o v k o n v ik t u B a n ja L u d Upravnik do 20 januara 1936 god. g. Granov Jusuf učitelj, a dalje Džinić Mustafa, dipl. fil. Zamje. nika upravnika ovaj internat nije imao. Vjerski vaspitač kao i prošle godina bio je g. profesor Alihodžić Muhamed. Internatskog ljekara ovaj konvikt nije imao, nego su se pitomci u slučaju potrebe obraćali škol­ skoj poliklinici. Tokom godine prošlo je kroz internat 46 pitomaca, a na kraju godine bilo ih je 32. Inter­ nat se nalazi u najzdravijem kraju Banja Luke na obali Vrbasa, sa prostranim i lijepim dvorištem. Samo zgrada je veoma stara i zato su joj potrebni češći popravci. Inače dugo godina služi za internat. Vlas­ ništvo je Vakufa i za nju plaća Gajret 500 dinara kirije mjesečno. Pitomci imaju svoje literarno udruženje „Osman Đikić“ sa bibliotekom, kojom su se služili tokom ci­ jele godine. Samo družina je ove godine, usljed ma­ log broja starijih đaka i njihove preopterećenosti kao i promjena u konviktu, pokazala slabiju aktivnost. Dosadanjih godina vodili su je većinom preparandisti, kojih ove godine nije bilo u internatu, jer su primlje­ ni u državni internat. Knjižnica raspolaže sa 760 djela iz domaće i strane literature kao i sa nekoliko kompleta važnijih književnih časopisa. Tokom godine održana su slijedeća predavanja: 24 oktobra a u vezi proslave Gazi Husrefbegove održao je predavanje o Gazi Husrefbegu i banajalučklm vakufima pitomac Sahbegović Halil, maturant gimnazije, a istog dana o Leilei-miradžu vjerski vaspitač prof. Alihodžić Muhamed. 1 decembra u vezi proslave dana Ujedinjenja održao je predavanje o značaju toga dana pitomac Jakić Mehmed, maturant Trg. akademije, posilje koga je priređeno sijelo sa biranim programom. Konačno 2 juna ove godine u vezi proslave Mevluda održao je predavanje o Mevludu Mašić Ramo, đak VII razr. gimnazije. Tokom godine redovno su posjećali konvikt gg. članovi mjesne konviktske sekcije, a s vremena na vrijeme i ostali članovi Mj. odbora Gajreta. Za vrije­ me priredbi konvikt je primao najuglednije goste i �prijatelje Gajreta iz Banja Luke. Svoju punu pažnju posvećivao je pitomcima g. pretsjednik Derviš Tafro, načelnik Prosvj. odjeljenja banske uprave. Na 6 maja priređen je izlet u selo Vrbanju 6 km od Banja Luke. Većih izleta nije bilo, jer su pitomci prisustvovali školskim ekskurzijama. G a j r e l o v k o n v ik t u B ih a ću Upravnik Redžić Sulejman, učitelj, pomoćnik Redžić Ahmet ef., mualim, a vjerski vaspitač Hodžić Šaban, profesor. — Internat se je služio sa gg. ljekarima Doma narodnog zdravlja, gdje su pitomci imali besplatno Ijekarski pregled i njegu. U toku godine prošlo je kroz internat 36 pitoma­ ca od kojih je krajem godine bilo 32.— Zgrada u ko­ joj se nalazi internat odgovara svim potrebama, vlas­ ništvo je vakufa i za nju se ne plaća kirija. Upravno osoblje vršilo je redovno nadzor nad povjerenim im pitomcima i starale se za njihov na­ predak u nauci i zdravlju, a napose za njihov vjerski i društveni odgoj. Vjerski vaspitač održavao je pitomcima sedmično 3 predavanja iz vjersko-vaspitnog područja i za vrije­ me Ramazana klanjao u internatškop džamiji džematile teravih namaz, kojem su namazu pored pitomaca pri­ sustvovali i mnogi Gajretov; prijatelji i radenici. — Za vrijeme ramazana pitomci su proučili hatme za duše Gajretovih legatora rahm. Hašeme i Zulžjhe hImširić, Derviš-bega Miralema i dr. Safvet-bega Bišagića, a dove ovih hatmi učinjenje su u'či Lejlei-ka dera u gradskoj džamiji Fetlrji. — Redovne vjerske dužnosti kroz godinu vršili su pitomci u internatskoj džamiji. Da bi pitomci dobili što jače društveno i opšte obrazovanje prema propisima §§ 50-63 Pravilnika Gaj­ retovih srednjoškolskih internata, uprava konvikta je tu vaspitnu stranu sprovodila preko raznih organizacija koje je početkom šk. god. s njima osnovala, a te su: Mjesni pitomački Gajretov odbor, koji je svoju zadaću vršio po propieima društvenih pravila. — Imao je 35 članova, a materijalni mu je uspjeh bio 800 Din, koja je svota doznačena centrali Gajreta. Prosvjetni odbor rukovodio je internatskom knji­ žnicom »Osman Đikić" koja ima 656 kom. razn'h djela. — Iz nje su pitomci pročitali 120 kom. naučnog i 230 zabavnog sadržaja. — U ovaj odbor ušli su intelektualno najjači pitomci. koji su svakih 7 dana izdavali članovima knjige za čitanje, a svakih 14 dana održavali svoje sastanke, na kojima su držani referati o pročitanim knjigama i recitovane pjesme umjetnič­ kog i patriotskog sadržaja. — Knjižnica je u toku godine imala 375 Din. materijalnog uspjeha, za koju je svotu nabavila odabrana djela F. M. Dostojevskog. — Osim izloženog ovaj je odbor vodio nadzor nad re­ dovnim spiemanjem mlađih i slabijih pitomaca za nastavu i podučavao ih besplatno. Odboru za glazbu i priredbe bila je zadaća da vođi nadzor nad internatskim instrumentima, podučava mlađe u sviranju i organizuje kućne priredbe. — Ta­ ko je ovaj odbor sudjelovao u proslavi Rođen-dana Njeg. Vel. Kralja Petra II. sa predavanjem i priredio u internatu proslavu Lejlei-mirađa, Dana ujedinjenja i i žensko bajramsko sijelo, na kojima su priredbama stariji pitomci održali prigodna predavanja a mlađi deklamacije. Odbor za upravu pitomačkim Fondom vršio je svoju dužnost prema svojim pravilima. — Imao je 36 članova od kojih je u toku godine primio na dalju i kraću štednju 842 Din, a za isto vrijeme izdao im 68 pozajmica u iznosu od 1.930 Din. — Danas ovaj Fond raspolaže svojom gotovinom od 1.300 Din. Odbor za Sokolstvo vodio je nadzor nad pitom­ cima koji su članovi Sokola, podučavao ih sokolskim vježbama i organizovao i predvodio zajedničke pitomačke izlete (Šetnje). — Pored toga ovaj je odbor pazio na red i čistoću kako pitomaca tako i u inter­ natu pu svima ođjelenjima. Svi ovi odbori bili su kroz cijelu godinu pod nadzorom upravnika i prema izloženome postigli od­ lične uspjehe. Zdravstveno stanje pitomaca bilo je zadovoljava­ juće. — U toku proljeća mnogi su pitomci prema propisima ljekara morali po više dana ležati u interna­ tu zbog gripe i grlobolje, koja je ovdje među djecom bila teže naravi, a osim toga bio je i jedan slučaj smrti od upale pluća. U toku godine nije internat imao drugih posjeta izuzev gg. članova konviktske sekcije i nastavnika gimnazije. G a jre to v k o n v ik t u T u zli Upravnik konvikta Salihspahić Mehmed, zamje­ nik Husejn Lokmić. Konviktski vjer. vaspitač Adil ef. Čokić, a ljekar Dr. Mustafa Mujbegović. Tokom godine prošlo je kroz konvikt 55 pito­ maca, a na kraju godine bilo ih je 51. Internatska je zgrada vlasništvo Vakufa, a za ..ju se ne plaća kirija. Zgrada nije građena za internat niti je pogodna za isti. Prije 4 godine osnovana je među pitomcima literarna družina »Osman Đikić«, koja ima svoju li­ terarnu, muzičku, šahovsku i sokolsko sportsku sekciju. Od članarina družine, koje su iznosile u ovoj godini 1643 — dinara, otplaćivan je Radio aparat, koji su pitomci nabavili u svoje vaspitne svrhe. U konviktu je najsvečanije proslavljen Dan Uje­ dinjenja u prisustvu pretstavnika grada Tuzle i mje­ snog odbora Gajreta. Rad pitomačkog udruženja u ovoj godini nije pokazao kakve vidljivije rezultate, iz razloga što su u ovoj godini bili u domu većinom đaci nižih razreda, koji još nijesu sposobni za samostalniji rad. Ipak je 89 �i pored toga u toku godine održala družina i i sasta­ naka sa jedanaest predavanja i raznih deklamacija kako slijede: 1) Sta nam je u današnjici najpotrebnije od Dr. Hazima Muftića, pročitao i protumačio pitomac Redžić Mehmed. 2) Odgovornost maloljetnika i mjere bezbijednosti po krivičnom zakonu, održao predavanje g. Lokmić Husejn. 3) Dužnosti omladine prema svojim roditeljima i starateljima održao je Salihspahić Mehmed. 4) 0 majci održao je predavanje pitomac Žujo Mustafa. 5) Rad kao uslov za svaki napredak održao je pitomac Hadži Beganović Avdo. 6) Narodna privreda i turističke ljepote naše domovineodržao je pitomac Hadži Beganović Avdo. 7) Napori i borbe za naše Oslobođenje i Ujedinje­ nje, održao je Suljić Fuad, pitomac IV razreda gimnazije. 8) Moralno zdravlje učenika, održao J e pitomac Bajraktarević Fuad. 9) 0 trezvenosti, održao je predavanje Smajlović Ismet. 10) Istorija, razvoj i uspjeh Gajreta — Suljić Fuad. 11) Rođenje Muhamed a. s. održao je g. Adil ef. Čokić na prvi dan Mevluda. 12) O dužnosti pitomaca prema Gajretu i njegovim radnicima održao je pitomcima upravnik g. M. Salihspahić^ Za privatno obrazovanje i nacionalno vaspitanje pitomaca konvikt raspolaže sa prilično kompletiranom bibliotekom domaće i strane literature, te sa nekoliko godišta savremenih i starih književnih časopisa. Pitomci su pročitali preko 500 knjiga iz kućne biblio­ teke, a uzimali su knjige i iz Školske knjižnice. Pitomci su u toku godine napravili nekoliko izleta u okolinu Tuzle i jednodnevni izlet u Kiseljak, pod vodstvom uprave doma. Većina pitomaca su članovi sokolskog naraštaja, a u dvorištu konvikta gimnasticiraju na vratilu i igraju »odbojke« sa loptom. Vjerske dužnosti pod nadzorom vjerskog vaspitača i uprave konvikta, pitomci su obavljali najsavjesnije. Konvikt je priredio Mevlud kojeg su pitomci izveli na sveopšte zadovoljstvo prisutnih. Vjerski je vaspitač na dan 24 X 1935 g. objasnio pitomcima važnost »Lejlei-miradža«, poslije čega je proučena hatma Gazi Husrevbegu. Isto tako proučili su pitomci hatme rahm. Safvetbegu Bašagiću, Dervišbegu Miralemu i prof. Džiniću Mehmedaliji. Pojedinačnih oboljenja među pitomcima bilo je, ali bez ikakvih posljedica. Internatski Ijekar je svoju dužnost obavljao besplatno i veoma savjesno. Tokom godine konvikt su posjetili g. Đorđe Vasković di­ rektor gimnazije, g. Vasilije Marinković direktor Gra­ 90 đanske škole, a pretsjednik mjesnog odbora Gajreta i član GI. odbora Gajreta g.Muradbeg Zaimović često se je navraćao u dom interesujući se za uspjeh i rad pitomaca. Inače u konviktu je život i rad pitomaca tekao posve normalno, pa su pitomci mogli polučiti skoro vrlo dobar uspjeh. G e jr e t o v k o n v ik t u M o s ta r u Upravu Gajretova konvikta u škol. god. 1935/36 vodio je kao i prošlih godina Ahmeđ Đikić učitelj. Pomoćnik mu je bio do 31 januara 1936 god. Mustafa Hadžimulić, vjeroučitelj, te je isti zahvalio se na 31/1. Za vjerskog vaspitača u ovoj šk. god. postavljen je ovdašnji vjeroučitelj g. Mustafa Hadžimulić, koji je svoju dužnost kao vjerski vaspitač obavljao do konca godine. Dužnost kućnog Ijekara u 1935/36 obavljao je kao i prošlih godina g. Dr. Muhamed R ;đanuvić. U ovoj 1935/36 kroz ovaj internat prošlo je ц svemu 42 pitomca. Prema tome ostalo je u internatu svega 37 pitomaca do kraja godine. Zgrade u kojima je smješten internat vlasništvo su g. g. Salke Kajtaza i Salih ef Udovičića. Ove zgrade su staroga tipa i trošne, koje bi trebalo jednom temeljito opraviti, bar da budu doneklen odgovarale za pristojan stan. Za sada su potpuno nepodesne. U internatu postoji đačka bibioteka sa dosta lijepih knjiga, koje služe đacima za čitanje. Knjige se dijele pitomcima svake subote. U konviktu postoji i literarno društvo „Озтап Đikić,“ koje je osnovano prije nekoliko godina, a postoji i Gajretov pododbor. Literarna družina 0. Đ. priredila je u ovoj god. više sastanaka i održala nekoliko predavanja. Na ovim sastancima vodila se slobodna diskusija o pročitanim kojigama, a često puta đaci su čitali svoje originalne sastavke (pjesme i pripovijetke) uz slobodnu kritiku. Ovim sastancima literarne družine prisustvala su više puta i neka g. g. iz mjesnog odbora Gajreta i baš njihovo prisustvo dalo je više poleta i volje za što intenzivniji rad omladini. Tokom godine održala je literarna omladina predavanja sa ovim tem am a: 0 „Gajretu", 0 „Islamu" i Opšta kultura i formalno obrazovanje, 0 „ratu i miru'1, 0 „zadrugarstvu", 0 „Osmanu Đikiću'1, 0 „Vuku Karadžiću'1 i dr. Zdravstveno stauje pitomaca u ovoj godini bilo je povoljno. Samo jedan pitomac morao je otići kući na duže bolovanje. Sa pitomcima su preko gođiue učinjene tri šetnje u prirodu. Presjednik Glavnog Odbora „Gajreta" Dr. Avdo Hasanbegović posjetio je ovaj internat 5 juna o. g. i zadržao se duže vrcmen umeđu omladinom, iuteresujući se za njihov uspjeh, vladanje i druge okolnosti pitomaca. �G a jr e t o v k o n v ik t u P le v lju Upravnik i vaspitač u ovome internatu bio je u 1935/36 šk. god. gosp. Biogradlija Ibrahim, učitelj. U internatu je radio upravnik sam, te nije imao po­ moćnika. Dužnost vjerskog vaspitača vršio je u ovoj šk. god. do 9 februara ov. god. gosp. Mulović Bećir, a poslije njega gosp. Coković Mehmed, imam matičar. Naročitog kućnog liječnika nije imao internat. U mjestu postoji đačka poliklinika, te su pitomci stajali' pod stalnim liječničkim nadzorom upravnika Doma narodnog zdravlja g. Dr. Purića Slobodana, te liječnika poliklinike g. Dr. Davidova Vađima. U specijalnim slučajevima je prizivan oboljelim pitomcima g. Dr. Kazimirov Ljubomir i g. Dr. Deprata Ante, kojima je plaćan honorar, dok su liječnici đačke poliklinike vr­ šili posao besplatno. Zdravstveno stanje pitomsca u ovoj godini bilo je povoljno. U 1935/36 šk. god. kr.z internat je prošlo 35 pitomaca, a 5 ih je otpalo u toku godine. Od tih. su dvojica promijenila zavod školovanja, dvojica su pre­ kinula školovanje, a jedan se nije mogao upisati u gimnaziju, pa je zbog toga napustio internat. Zgrada internata solidno je građena i dosta po­ godna za internat, a vlasništvo je Vakufa. Prostorije internata dozvoljavaju, da se u iste smjesti maksimum 32 pitomca. Internat ima 11 pro­ storija, a one svojom kubaturom odgovaraju smještaju u njih gore navedenog tiroja pitomaca. Rad pitomačke „Literarne družine Gajretov podmladak" bio je plodan. Družina je osnovana 1932/33 šk. god., a njezin se rad pojačava svake godine. U družini su održavani redovno sastenci sa predavanjima uz diskusiju, a često su održavane i razne recitacije. Predavači su bili pitomci članovi družine. Članarina je trošena za nabavku knjiga za knjižnicu. Pitomci su pokazivali u toku godine lijep smisao za red i rad u internatu. Većina ih je pokazivala znatan osjećaj dužnosti za samoobrazovanje. Oni su u toku godine pročitali 515 djela iz naše i prevedene strane literature. Internat je često obilazio gosp. Tahirbegović Tevfik, član Glavnog odbora Gajreta. Đ a č k i d o m „ P r o s v je t e 11 I „ G a jr e t a 11 u T r e b ln ju Upravnik Doma bio je g. Živanić Đorđe, učitelj, a vjerski vaspitač g. Čoloman Mehmed, vjeroučitelj, koji je savjesno, predano i s ljubavlju vršio svoju dužnost, na zadovoljstvo i uprave i pitomaca. Lekar je bio g. Dr. Rudolf Levi, opšt. sanitetski referent, koji je besplatno i u svako doba pregledao i liječio pitomce. U domu je bilo u početku školske 1935/36 go­ dine 12 „Gajretovih1* i 27 „Prosvjetinih" pitomaca, a koncem godine 11 „Gajretovih" i 21 „Prosvjednih". Dom je smješten besplatno u zgradi b'vše Ženske osnovne škole, vlasništvo opštine trebinjske, koja je prostrana, svijetla, suha i ima veliko ograđeno dvorište zasađeno orasima. Pitomci su radili s voljom i predano, te im je i uspjeh zadovoljavajući. Dom imađe Prosvjedna knjižnicu sa 263 knjige, koje su pitomci čitali u toku godine, pored časopisa „Gajreta" i „Prosvjete". Osim toga pitomci su se slu­ žili školskom knjižnicom. Svake subote pitomci su držali (po 6 pitomaca) razna predavanja i recitacije, što je mnogo doprinijelo uspjehu u nauci, jačanju volje za čitanjem i samostalnom radu pitomaca. Pitomci su išli češće puta u okolna mjesta u šetnje i izlete u pratnji upravnika. Zdravlje pitomaca bilo je vrlo d )bro. Dom su posjetili u toku godine gg. Jovan Dučić, pjesnik i opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije u Rimu sa Dragišom Vasićem, književnikom i advo­ katom iz Beograda u pratnji pretsjesnika opštine trebinjske Đorđa Tupanjanioa i više uglednih građana. Tom prilikom gg. Dučić i Vasić pohvalili su uređaj Doma, a naročito su istakli svoje zadovoljstvo, što je ovoj Dom zajednički. Naročito su preporučili Upravi, da održi ovu zajednicu, koja je jedina ove vrste i obe­ ćaše, da će ovaj Dom u njima naći uvijek podrške. Osim ovih Dom su posjetili, g. Četko Dedić, sreski načelnik sa gospođom, g. Dimitrije Kurilić, direktor gimnazije sa gospođom, više uglednih građana, te članovi odbora „Gajreta" i „Prosvjete". Svi su se naj­ ljepše izražavali o Domu. Pitomci su vršili svoje vjerske obrede svakodnevno u prostorijama Doma, a petkom u džamiji. Ramazan su postili i svaku veče na teraviju odlazili u džamiju. Vjerska trpeljivost sa pitomcima druge vjeroispovjesti bila je odlična. Grtjrclov privredno socijalni rad G ajre lo v a p r iv r e d n a 1 K red itn a z a d ru g a U ovoj godini zadruga je nastupila u četvrtu godinu svoga djelovanja. Ona je osnovana, kako je poznato, u najtežim vremenima privredne depresije, pa stoga i razvija svoje poslovanje pod teškim uslovima, jer privredna kriza ne popušta, nego se može reći sve više se ustaljuje i sve jače steže privrednu djelatnost. Opreznost i postepenost principi su za­ druge, koji je čuvaju od spekulativnih poteza. Kao što se prva poslovna godina Gajretove zadruge može nazvati godinom upisivanja udjela, tako se ova po­ sljednja, t j. treća godina može nazvati godinom po­ djeljivanja zajmova, jer se u njoj najviše razvijala kreditna poslovna grana. Skoro cijelu prošlu godinu upravni odbor zadruge posvetio je proučavanju po- 91 �nese unapređenju ženske kućne radinosti, te važne grane narodne privrede i da od nje stvorimo lučonošu, koja će kod širokih narodnih masa ulijevati ljubav za kućni obrt, za narodni vez, čipke i naše ćilimarstvo. Ovo je cilj Gajretove ženske zadruge i u izvršenju toga programa postigla je zadovoljavajuće rezultate. Ovu zadrugu već je završila jedna generacija učenica — prvih pionira na širenju domaćeg ženskog zanatstva. Ove učenice već zarađuju i osiguravaju bolji život sebi i svojim članovima porodice, a to čini ugodno zadovoljstvo Gajretovim radnicima videći da je njihovom inicijativom jedna grupa seoskih i varoških djevojaka spremljena za samostalan rad i da će te učenice strogo u granicama morala zarađivati samo­ stalno svagdašnji kruh. Radionicu sada pohađaju 32 učenice, koje pored podučavanja u praktičnoj i teorijskoj izradi raznih ^Žepskih ručnih radova, podučavaju se još iz mate­ matike, nastavnog jezika, vjeronauke, zemljopisa i dr., a učenicama se povremeno održavaju i druga preda­ vanja — savremene stvari. Naročito su održavana posebna predavanja o ćudorednosti, upućujući ih na red, čistoću, poštivanje starijih. Tokom Ramazana u radionici je bila udešena i jedna soba kao džamija, gdje su učenice klanjale podne i ikindiju. Prigodom mubarek večeri Lejlei-Berat, Lejlei Regaib, Lejlei Miradž i Lejlei Kadar, nisu učenice tih dana poslije podne radile, već su im održavana pre­ davanja o značenju tih večeri. Muslimanska nova go­ dina svečano je proslavljena u zadruzi. Poslije aka­ demije načinjen je izlet u okolinu grada. Također je zadruga priredila tokom Ramazana Mevlud za muslimansko ženskinje. Mevlud su učile same učenice. Posjeta Mevluda je bila tolika, da su prostorije Osman paŠine džamije bile dupke pune. Prigodom učenja Mevluda održano je predavanje o Muhamed a. s. Ovaj je Mevlud bio i jedna manife­ stacija muslimanskih ženagradaTrebinja prema Gajretu. Na dan Lejlei Miradža učenice su korporativno sa upravom prisustvovale u mjesnoj džamiji preda­ vanju, održanom u spomen muslimanskog velikana Gazi Husrevbega. G n jr e lo v n ž e n s k a z a d r u g a z a u n a p r e đ e n j e d o ­ Prigodom obljetnice dvogodišnjice smrti najve­ m a ć e g z a n a t s t v a 1 r a d i n o s t i u T re b ln ju ćeg musi. bos. herc. pjesnika i osnivača Gajreta Dra U današnje teško doba krize i nezaposlenosti’ Safvetbega Bašagića učenice su proučile hatme-dovu u doba hiperprodukcije školovane mladeži, osjeća se pred dušu ovom velikanu. Hatma je proučena u za­ potreba za osnivanjem stručnih škola, ali ne takovih, druzi u prisustvu svih učenica, članova uprave i broj­ koje će opet da odgajaju mladež za sticanje raznih nog građanstva. Tom je prilikom održano i predavanje činovničkih zvanja, već takovih, koje će osposobiti o neumrlom pjesniku. svršene učenice za samostalan rad i privredu. Osjeća Za vrijeme Ramazana od sakupljenog platna se potreba, da muslimansku ženu učinimo dobrom izradile su učenice 20 malih odijela, koja su podi­ domaćicom, da je uputimo na pravilno vršenje dužnosti jeljena siromašnoj mektebskoj djeci. u kući i u svima pravcima domaćeg života, da se Kao jedna od najvažnijih akcija zadruge tokom oslobodi od svega mračnoga što pritiskuje njen duh, godine jest podizanje Zadrugina doma. U svrhu po­ kao što su razni štetni običaji, navike i dr. da musliman­ dizanja ovog doma, koji će biti „Kulturni dom mu­ ski naraštaj podučimo, da svojim vlastitim silama dopri­ slimana grada Trebinja" formirana je pri zadruzi sekslovne grane osiguravanja, pa je konačno zaključio, uzevši u obzir sve potrebne momente, da pristupi organizovanju i ove grane poslovanja. Tome poslu zadruga bi imala da pristupi u najkraćem vremenu, te će i na taj način pomoći zadrugarima, a i sama će imati lijepe koristi od te grane poslovanja. Broj upisanih udjela zadruge do konca 1935 godine iznosi 2081, a broj zadrugara iznosi 942. Ukupna svota koja je uplaćena do konca decembra 1935 Iznosi Din. 155.505. Do kraja 1935 godine zadruga je izdala 214 zaj­ mova sa ukupnom svotom od 463.844,50 Din. Od toga na poslovnu godinu 1935 otpadaju 144 zajma Din. 323.687.50. Tokom 1935 otplaćeno je na račun zaj­ mova Din. 188671.63, pa je na koncu 1935 god. bilo ukupno zaduženje na računu zajmova Din. 247.t,08 07. Svi ovi zajmovi u glavnom su obročni i otplaćuju se u mjesečnim obrocima. Najduži rok otplate je 30 mje­ seci koji se vrlo rijetko primjenjuje, a najveći broj zajmova podijeljen je na rokove do 15 mjeseci. Po­ prečno zajmovi iznose po 2000 Din. a qajveća svota koja je izdana na zajmove jest 5000 Din. Zajmovi su izdavani: 139 drz službenicima, 53 sitnim obrtnicima i zanatlijama, 10 рг% namještenicima, 3 svršenim đacima, 3 penzionerima i 6 radnicima. U prošlogodišnjoj bilansi izražena je na računu štednje svota od Din, 142 690.92 i to na računu ve­ zane štednje Din. 15.700, a na knjižice Din. 96.990.92Koncem 1935 god. rezervni fond zadruge iznosi Din. 14181.82 i 4o: 570 iz 1933 god. i Din. 13.611.82 iz godine 1934, u kojoj je svoti sadržan višak obiju godina, odbivši od istog 10% G ajetu po zaključku skupštine zadruge. Gajret, koji je i osnovao Zadrugu, sa svoje strane sve čini da joj omogući što uspješnije poslovanje. Glavni odbor davao je Zadruzi besplatno prostorije, svje­ tlo, ogrijev i poslovođu. Kako je poznato Zadruzi je odobrio Glavni odbor ulog na 100.000.— Din., kako bi ista mogla da se razvija nešto življim tempom. (Opširan izvještaj o radu zadruge za 1935 godinu, objavljen je u listu „Gajret" broj 5 od ove godine) 92 �čija, koja radi permanentno na prikupljanju materi­ jalnih sretstava za dom. Planovi i proračun doma su već gotovi i nalaze se na odobrenju kod nadležnih vlasti. Kamen i kreč već se dovozi. Zemljište je dao trebinjski vakuf, koje će se knjižiti kao vlasništvo Vakufa, a zadruga će imati pravo uživanja dok po­ stoji sa ovim ciljem. Pribavljanje materijalnih sredstava za zadrugu bilo je i o. g. najteža briga, pošto su izdaci ogrom­ ni, preko 2000 Din. mjesečno. Od Kralj, banske uprave Cetinje dobila je zadruga pomoć od 4000 Din. od Minist. trg. i ind. 3000 Din., od Minist. prosvjete 2000 Din., od Narodne banke 500 Din. Zadruga je bila uložila sve raspoložive sile da bi nastavno osoblje plaćala Banska uprava, ali usljed budžetske nemogućnosti u tom se nije uspjelo. U novoj šk. godini ova će radionica biti Zanatska ško­ la po uzoru državne i banske ženske zanat, škole sa 5 god. nastavom i svim predmetima. Nova pravila za ovu školu nalaze se kod nadležnih vlasti, a odob­ renjem ovih pravila dobiće škola pravojavnost'! rang srednje škole, sa solidnim temeljem za budućnost. U radionici se radi od 8 12 prije .podne i od 2-5 poslije podne. Upraviteljica je zadruge gđica Še­ rifa Koluder, svršena stručna učiteljica. Tokom druš­ tvene godine uprava je održala 47 sjednica-^ roditelj, sastanaka. Tokom godine bili Sir prihodi Din 26.94103, a rashodi Din. 27.884*55, dok je gotovina zadruge koncem juna 1936 god. bila 20.162.80. Izgledi za uspjeh u idućoj godini su dobri na­ ročito ako se uspije pretvoriti zadrugu u školujl dobije se pravojavnost, u kom bi slučaju velik broj učenica, djece državnih službenika, koje posjećuju slične škole, prešao u ovu školu, pošto bi u tom slučaju imali pravo dodatka na djecu, a takovih je učenica prilično velik broj. Ove godine u odboru su bila slijedeća gg. pretsjednik Abdulah Škaljić šer. sudija, potpretsjednik Salko Sadović, posjednik, sekretar Mustafa 0 . Sado* vić, drž. činovnik, blagajnik Mehmedalija Čustović, drž. činovnik, članovi: Arif Begović, trgovac, Jusuf Salahović, trgovac, Ahmed Cvijetić, trgovac, Mehmed Čoloman, vjeroučitelj, Ramadan Hamzić, trgovac, Hivzija Bakšić, trgovac, Huso Salahović, trgovac, Lutfija Šahović, trgovac. U ovoj godini učenice su izradile slijedeće pred­ mete: 133 velike haljine, 9 kostima, 17 velikih mantla, 7 sukanja, 7 dječijih muških odijela, 20 velikih bluza, 7 dječijih bluza, 21 dječija haljina, 3 dječija mantlića, 1 mornarsko odijelo, 5 dječijih pantalona, 4 crne kecelje. Pored ovih predmeta izrađenih po narudžbi, učenice za svoju potrebu izradile su još za ovoliko i više. G a jr e t o v a t lllm s k a Š k o la u N o v o m P a z a r u Ova Gajretova privredno-socijalna ustanova na­ vršila je o. g 13 godina svoga djelovanja i dosada je polučila vrlo lijepe rezultate. Ova škola ima dvije nastavnice: Ajdinović Mazlumu i Šehović Džavidu, kojima daje prinadležnosti Kr. Banska uprava Zetske banovine. Ove godine kroz školu su prošle 53 uče­ nice, od kojih 31 u prvom razredu, 10 u drugom razredu, 8 u trećem razredu i 4 u četvrtom razredu, kako se to vidi iz posebnog spiska učenica ove škole. Dosada su ovu školu završile slijedeće učenice: i) Dražanin Džavida, 2) Ajdinović Mazluma (učiteljice u Novom Pazaru), 3) Žalčević Ramiza (učiteljica u Đakovim), 4) Agušević Memnuna (učiteljica u Skoplju), a izrađuju ćilimske stvari kod svojih kuća i na taj način zbrinjavaju sebe i svoju porodicu: Škrijelj Sanija, Škrijelj Atifa, Škrijelj Kimeta, Ejubović Faketa, Pluncević Lutva, Čolaković Abida, Čolaković Ulfeta, Čolaković Ajiša, Kačapor Mahija, Bačićanin Mahija, Tutinac Vezira, Šarenkapić Žurna, Ljaić Nazifa, Marković Spaska, Koškovac Zubejda, Koškovac Žurna, Koničanin Esma, Muhedinagić Sajda, Mumdžić Smilja, Rahić Abida, -Rasovac Nusreta, H. Ahmetović Hajrija, Rahić Zejneba, Zejnelović Ramiza, Gusinac Zarifa, Fuljaikić Sadija, Dražann Zarifa, Ćilerđić Emira, Crnišanin Džemka, Halidović Naka, Halidović Emina, Kostić Veroslava, Harvaćanin Muhra, Šarinjac Ufa, Šarukić Ufa, Hudović Nedžiba, Hajdaragić Fatima, Godović Hadija, Hujduragić Sadika, Husić Nurija, Bajraktarević Sadika, Kurtagić Zumra, a umrle su: Košćanin Zubejda i Buhić Safija — ukupno 48. Škola je izradila o. g. u vlastitoj režiji 1 perzij­ ski tepih i 3 pirotska, 6 šustiklica i 1 astalski čaršaf, a po porudžbini raznih lica izradila je: 5 tepiha, 4 čilima, 2 draperije, 1 astalski čaršaf i nekoje druge sitne stvari. Gotovina škole na dan 20 juna o. g. iznosi 22.382*38 Din. Upravu škole sačinjavali su o. g. pretsjednica Vranić Milica, upravitelj Džanefendić Osman, članovi: Halidović Omer, Bošnjović Džemail, Sukić Ismail i sekretar Čekrlić Ahmet. Usljed privredne krize i većeg broja svršenih učenica ove škole, koje kod svoje kuće po mnogo jeftinijoj cijeni izrađuju ćilime nego ova škola, ove godine nije se mogao polučiti uspjeh kao prošle godine. Z a d r u g a K o la S r p s k ih S e sta ra I G a jr e t a Poslovanje ove zadruge u prošloj godini bilo je teže nego ranije usljed toga što se ekonomske i so­ cijalne prilike sve to više pogoršavaju i umanjuju privrednu djelatnost. Ali ipak ova naša ustanova, koja djeluje već 12 godina, polučila je zadovoljavajući uspjeh uz veliku opreznost njene uprave i razumnog ekonomisanja. Da je zadruga u stalnom napretku vi­ di se iz toga što se njena imovina svake godine po­ 93 �većava, a to je najbolji dokaz da zadruga počiva na solidnim temeljima. U svom radu zadruga je imala poslovnih veza sa nekim radnjama u Sarajevu, kojima je davala iz­ rađene predmete na rasprodaju u komisiju, a roba se je prodavala i u Beogradu, Dubrovniku i Novom Sadu. Bez su poručivale od zadruge stručne Škole iz Konjica, Mostara, Banjaluke, Bijeljine, Gračanice i dr. mjesta. Roba se daje i na otplatu u 12 mjesečnih obroka i time se izlazi u susret članovima i prijate­ ljima zadruge. U zadruzi je zaposleno 120 radnica, većinom muslimanski, koje su u njenoj radionici našli lijepu zaradu, pa poštenim radom privređuju hljeb sebi i svojima. U ovoj godini u radionici zadruge izrađeno je: 3vel. haljine, 107 malih haljinica i bluza, 76 jastu­ ka, 109 bošči, 2 zavjese, 22 kom. kragni i mandžeta, 17 maramica, a beza se je otkalo 840 metara. Prili­ kom održavanja zabava Gajreta i Kola S. S., zadruga je dala prilog svakom po 1000 Din. Zadruga sarađuje sa svima ženskim društvima u Sarajevu, a sudjelovala je i kod izložbe ručnih radova Kola S S., na kojoj je bila zapažena L roba zadruge sa ukusno izrađenim radovima. Tokom ove godine osnovana je podružnica zadruge u Gračanici. U^ovdj godini polučen je jd šak od 8016 Din. Odbor zadruge о^е godine sačinjavaju gđe i gđice: Pretsjednica 11:1a Leskovac, potpretjednica Fata Košarić, odbornice: Radmila Kraljević, Draginja Cvetić, šehzada ђ. Bašagić, Milica Pejanuvić, Lebiba h. Mehmedbašić, Darinka Vukolić, Jelka Stefković, Zekija Omersoftić, Darinka Despić, Mubera Saridžić, Hajrija h. Arifhodžić, Ešref h. Sarić, Habiba Bušatlić. Nadzorni odbor: Senija h. Karamehmedović, Vera Krsmanović, Teodora Šušljić i Hafe h. Šahinagić. S m je S ta J m u s lim a n s k e d je c e n a z a n a te i tr g . p u te m „ P r i v r e d n i k a 1' Ugledno privredno društvo „Privrednik” u Beo­ gradu po sporazumu sa Glavnim odborom Gajreta, utanačenom prije šest godina, prima i smješta musli­ mansku omladinu na zanate i trgovine. Od nazad 3 godine Privrednik smješta na zanate muslimansku djecu sa svršena 4 razreda osnovne škole po prepo­ rukama odbora i povjerenika Gajreta. Za prošl'h 6 godina Privredn k je smjestio 142 muslimanske djece na zanate i trgovine, a u ovoj godini smjestio ih je 14-его i to : 1) Kukolj Osmana iz Neveeinja za krojački zanat 94 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dugalić Kemala iz Nevesinja za knjižarsku trgovinu Mešanović Saliha iz Gor. Tuzle za užarski zanat Hađžić Ismeta iz Vlasenice za stolarski zanat Mujić Smajila iz Ripća za knjižarsku trgovinu Muftič Muhameda iz Kotorskog za obućarski zanat Šukalo Safeta iz Čelebića (Foča) za trgovinu meš. robe 8) Salihović Abida iz Sedlara za trgovinu kol. robe 9) Bekić Mehmedaliju iz Lastve za stolarski zanat 10) Grahić Pašagu iz Zvornika za trgovinu meš. robe 11) Mustedanagića Mustafu iz Bos. Krupe za trgovinu meš. robe 12) Kosterovića Nurku iz Kupreea za obućarski zanat 13) Ramadanovića Fazliju iz Končulja za pekarski zanat (vraćen kući, nije htio učiti zanat) 14) Smailović Mustafu iz Kotor Varoši za trgovinu meš. robe U prošloj 1935/36 godini proizvedeni su za po­ moćnike šegrti muslimani, pitomci ,,Privrednika i to: 1) Huskić Vejsil iz Bronz. Majdana (Banjaluka) obu­ ćarski zanat 2) ^Dautbegović Ilijas iz Prozora livačko-kazandžijski zanat 3) Havić Nezir iz Bos. Kobaša obućarski zanat 4) Dedić Sabrija ,. trgovinu galanterije 5) Hozdić Džemil „ poslastičarski zanat 6) Mizić Hamiđ iz Cazina limarsko-bravarski zanat 7) Balalić Mustafa iz Blagaja (Mostar) kovački zanat 8) Pašić Nurija iz Odžaka (Nevesinje) kovački zanat 9) Salić Šaban iz Karatmanova (Obre polje) kovačko-potkovački 10) Prozorac Mujo iz Bos. Kobaša poslastičarski zanat 11) Beribak Ahmet iz Jablanice (Konjic) berberski zanat 12) Alajbegović Alija iz Bihaća trgovinu gvožđa 13) Begić Huso iz Doboja (Visoko) ćurčijski zanat 14) Tičić Fehim iz Trebinja kuharski zanat 15) Tičić Smajo iz Trebinja poslastičarski zanat 16) Huskić Asim iz Gor. Vakufa (Bugojno) limarski zanat 17) Odobašić Asim iz Ćosića (Travnik) dimnjačarski zanat. Naša je dužnost da i ovog puta izrazimo Pri­ vredniku bratsku zahvalnost na trudu i žrtvama koje ukazuje muslimanskoj omladini. Također smo dužni izraziti zahvalnost ovom zaslužnom i plemenitom društvu što se stara da se njegovi pitomci muslimani smještaju na zanate i trgovine u mjestima gdje postoje vojni imami, koji nadziru te pitomce — u mjestima gdje nema muslimana. �Остале Гајретове акције Л и ст „ Г а јр е т " У смислу закључка прошле главне скупштине лист ,Гајр(т“ je ове године сведен на обим Гајретова гласника, како би био што јефтинији и приступачнији Гајретову чланству. У том циљу прошла наша главна скушптина je закључила да се из листа елиминишу белетчиотичке ствари. a да и надаље доноси поучне ствари, програмске Гајретове и извјештаје о раду Гајретпвих јединица, тако далистбуде у главном гласник друштва Гајрет. Ha оенову донееених закл>учака прошле главне скупштине лист Гајет je у овоме правцу и издаван те од јануара о. г штампа се на простијем папиру и шаље бесплатао свима члановима Гајрета који плаћају бар 5 Дин. мјесечно редовне Гајретове чланарине. Како je познато, на прошлој скупштини вођена je дебата ради дефицита који ее указује сваке године на вздавзњу листа »Гајрет*. Тражећи томе лијека скупштина je донијела закл.учак да се лист шаље бесплатно свима члановима Гајрета који плаћају 5 Данмјесечно чланарине, чему je и удовољено од јануара о. г. Међутвм и поред тога закључка показао се je дефицит на листу, у данашње доба доста велик. Да би се овај дефицит покрио ишчекивало се Да~''ће се он покрити приходои од чланарина чланова, који плаћају 5 Двњ чланарвне, ели то ннје био случај, како види no резултату сакупљене чланарине у овој години. Јединице које су доставиле Гл. одбору спискове• oi ових чланова, у већини случајева нису уредно сакупљале чланарину, јер да су то чиниле, показао би се вишак на чланарини. Листдобввабесплатно округло 1000 чланова, међу којима има и такових који плаћају од раније и no 10 Дин. мјесечно чланарине. Бесплатнии слањеи листа „Гајрет" од нове године, морала се je чланарвна знатно повиситн посљеднвх шест мјесеци. Изгледа нам да некоје јединвце не само да редовно не убирају чланарину од ових чланова, него о овима не воде ни тачну евеиденцију код себе. Главни одбор je у више махова указивао на ову чињенвцу свима јединвцама, тражећи од њих редовно сакупљте чланарина — претплата као и редовно сбавјештавање Главног одбора, чим који члан престане плаћати своју чланарину, али одзив није био задовољавајућиГлавни одбор je покушавао да взведе реформе у погледу сарадње и уређивања листа, na je међу осталии покушавано да тај посао преузие на себе пропагандистичка секција Главног одбора Гајрета, али пошто су чланови секције заузети другим својим пословвма, нису се могли примити те дужности, na je ово питање остављено идућем Главном одбору. P r ip r e m e z a Iz d a v a n je G a jr e t o v a k a le n d a r a Već odavna se osjećala kod nas potreba da se nastavi sa tradicjom iz predratnih godina, u pogledu izdavanja Gajretova almanah kalendara. Ali sve do ove godine to se nije ostvarilo. U Smislu zaključka prošle glavne skupštine Glavnio dbor je tokom ove društvene godine preduzeo pripreme da se za god. 1937 izda Gajretov kalendar, u kome će biti zastu­ pljene skoro sve grane nauke i ljudskog zanimanja, koje su u današnjici za našeg čovjeka aktuelne, po­ red nešto beletristike. Prema dosadanjim predradnja­ ma kalendar bi sadržavao, pored kalendarskog dijela, i ovaj sadržaj: 1) . . . Veliki Kralj 2) Tajib Okić: Sunnet (studija) 3) Besim Korkut: Naši vjerski udžbenici i vje­ roučitelji 4' Jedan đak iz Skoplja: Šta su našem narodu dali *Turci 5) X Y. Jedna priča 6) . . • Gajret (sažet članak o Gajretu, Gajrefovo'm domu i Gajretovoj zadruzi) 7) Ing. Uzejr Biser; Poljoprivreda u Bosni i Hercegovini 8) X. Y. Jedna pjesma 9) Šefkija Bubić: Kuda ćemo s našom djecom Dr. Simeofi Griner: Nešto o mikroorganiz­ mima (bakterije, fermenti, s naročitim obzirom na higijenu i poljoprivredu) 11) Husein Hodžić: Praktične upute za radnike i poslodavce (s obzirom na postojeće radničko zakonodavstvo) 12) Abduselam Balagija: Agrarni odnosi u Bosni i Hercegovini za turske vladavine 13) Ing. Šerif Bubić: Važnost voćarstva (propa­ gandistički članak) 14) Safet Burina: Veze naših ljudi sa Dubrovča­ nima i Mlečićima 15) Kasim Gujić: Duhan 16) Hasan Ljubunčić: Slogom rastu male stvari, a nesloga sve pokvari 17) Dr. Safet Kučukalić: Naša trgovina i zanatstvo 18) Ing. Tihomir Jakšić: Rudno blago u B. i H. 19) Rudolf Zaplata: Strani konzuli u Bosni i Hercegovini za turske vladavine. Uz fotografije Nj. Vel. Kralja Petra II i Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, kalendar ima da donese i nekoliko fotografija naših velikih ljudi: Ali Fehmi ef. Džabića, Dra Safvetbega Bašagića, Huseinbega Zulfikarpašića (kao ustaškog vođe iz 1882 godine), fotografiju bivšeg odbora Musi. nar. organizacije, foto­ grafije Osmana Đikića i Avde Sumbula sa njihovim turbetima, zatim fotografije Aladža džamije u Foči, Ferhadije džamije u Banjaluci sa turbetom Alipaše Rizvanbegovića i t. d. U kalendaru će se donijeti i koja umjetnička slika od kojeg muslimana akadem- 95 �skog slikara. Pored ovog gradiva i fotografija ući će u kalendar i nešto narodnih umotvorina. Kalendar treba da izađe iz štampe najkasnije 15 oktobra, pa su pozvani svi pisci da rukopise dostave Glavnom odboru do 1 septembra. Redakcija kalendara se po­ vjerava kao i druga Gajretova izdanja propagandi­ stičkoj sekciji Glavnog odbora Gajreta. Г а јр е т о в а н з д а њ а Kao и досадашњвх година Гајрет je и у овој . години дао свој прилог просвјећивању ширих народних слојева, путеи Гајретових популарнпх предавања. Како je познато, заведена je пракса у Гајрету да се Гајретова популарна предавања штампају прије рамазана и разашиљу друштвенвм једвицама, како би та предавања могли одржати токои рамазавских вечери. Ове годвне штампали сио предавање ,Кратак преглед повијести Ислама од Бесим еф Коркута, професора шер. суд. школе. У тоие предавању сажето je извешена повијест Ислама, na вз њега je иогао слушалац иуслвмав видјети шта je и колико добра Ислам дао човјечанству. Ова друштвена едиција садржи и 2 земљописне карте, из којих се види стварање и ширење исламсквх држава. Друга едиција Гајретоввх предавања у лвој години je била „Шта нам je у данашњици најпотребније“ од Дра Хазима Муфтвћа. Ппсац je у кратпии потезвма у овоме предавању указао шта и како треба да ради данашњи човјек да ссвгура бољу будућност себн и својој заједниди. Kao трека едвција ове године взд-»т je позоршпни комад од Дра Сулејмана Алечковића „Опростите му“, који je био потребан друштвении јединвцама за одржавање Гајретових забава. Овај комад je са успјехом приказиван ове године на више друштвених првредаба. Поред ових едиција Главни одбор je штаиаао no тражењу друштвених једнвца 18.000 комада Гајретоввх разгледвица Влевхви в: 1000 комада Гајретоввх зидвих калевдара. У овој годиви насгављено je распачавање вјерског приручвика „Кратка ваука исламске вјере за дјецу и одрасле од Хфз. М. Павџе, који je приручвик ттампав у 20.000 примјерака лањске годиве. Моле се једивиде да наставе рад на растурању ове корисве књвге. G a j r e t o v e m a n if e s t a c ije Naš ovogodišnji izvještaj ne bi bio potpun, ako se ne bismo bar s nekoliko riječi osvrnuli i na dva momenta u ovogodišnjem Gajretovom radu i to u prvom redu na proslavu otkrivanja spomen-turbeta rahm. Osmanu Đikiću 6 marta o. g. u Mostaru. Toga dana našlo se u Mostaru više hiljada našega svijeta iz svih krajeva naše domovine da prisustvuje aktu pieteta prema uspomeni rahm. Osmana — otkrivanju njegovog spomen * turbeta, kojeg mu podigoše Gajretovi radnici 96 uz pomoć njegovog Gajreta i svih onih koji cijene i vole djelo Osmanovo. Sve te hiljade naroda okupila je toga dana u Mostaru Osmanova misao, a njegova je misao — misao našeg Gajreta. Odajući priznanje Osmanovoj misli i njegovom djelu, odale su hiljade naroda priznanje i Gajretovom djelu, na kome je rahm. Osman radio, za koje se žrtvovao i na kome je ц cvijetu svoje mladosti i preminuo. Mostarske svečanosti o otkrivanju spomen - tur­ beta rahm. Osmanova su bile najveće manifestacije Gajreta posljednih godina i one će dugo ostati u ži­ vom sjećanju sih onih, koji su im prisustvovali. Također naš izvještaj bio bi nepotpun ako se ne bismo osvrnuli i na ovogodišnje Gajretove priredbe. Mimo svako očekivanje Gajretove zabave u svima mjestima gdje su ove godine priređivane, bile su is­ todobno vrlo lijepe društvene manifestacije, koje su pored moralnih uspjeha polučile za današnjicu i vrlo lijepe materijalne rezultate. Kruna ovogodišnjih naših zabava bila je Gajretova zabava u Sarajevu 8 februara o- g. u Nar. pozorištu, koja je po svome programu i njegbvom izvođenju, te po svojoj posjeti nadmašila sve dosadašnje Gajretove zabave. Njen moralni uspjeh bio je tim veći, što se je cijeli program prenosio putem Radio - Beograd, pa su ga slušali ne samo Sarajlije i građani naše države, nego i mnogi van naših granica, o čemu su i nekoje novine pisale. U moralnom pogledu ovogodišnje Gajretove pri­ redbe znače vrlo mnogo, jer svaki polučeni uspjeh daje novih snaga u preduzetim poslovima, te će tako i Gajretovci, osokoljeni svojim uspjesima, kročiti i dalje novim snagama i većim oduševljenjem na svom pobjedonosnom putu. R e z u lta t s a b ir n e a k c i je za G a jr e t o v d o m u g o d in i 1935/36 Pored prikupljenih sretstava za fond Gajretova doma u prošloj godini, ove godine društvene jedini­ ce u ovom pravcu su dale slijedeće rezultate: Banjaluka m. Din. 8.125, ž. 1.915, Agino Selo Din. 5, Bihać m. Din. 2 050, Bos. Gradiška Din. 355, Bjelaj Din. 50 Brčko m. Din. 2.323, ž. 340, Orašje Din. 300, Brezovo Polje Din. 5, Bugojno Din. 1.500, Kupres Din. 100, Cazin Din. 1.970, Pećigrad Din. 398, Todorovo Din. 200, Čajniče Din. 100, Goražde Din. 2.470, Derventa m. Din. 5.584, ž. 131, Bos. Brod Din. 100, Doboj Din. 1.006, Foča Din, 1.440, Zakmur Din. 150, Jeleč Din. 220, Busovača Din. l00, Glamoč Din. 140, Gračanica m. Din. 2.003, Lukavica Din. 60, Gradačac Din. 223, Modrič Din. 16, Jajce Din 1.900, Olovo Din. 70, Konjic Din. 827, Bjelenić Din. 712, Jablanica Din. 280, Seonica Din. 42, Solak. Kula Din. 50. Vrbanjci Din. 430, Livno m. Din. 550, ž. 370, Ljubuški Din. 1.700, Maglaj Din. 2.895, Mostar Din. 2.500, Blagaj Din. 485, Potoci Din. 30, Mrkonjić Grad Din. 770, Nevesinje Din. 1.230, Plevlje Din. 1.180, �Prijedor Din. 254 50, Kozarac m. Din. 50, Prijepolje Din. 166, Prilep Din. 43, Prozor Din. 20, Rogatica Din. 11.300, Sarajevo Din. 325.373.25, Semizovac Din. 525, Skoplje Din. 1.800, Crnići Din. 140, Čapljina Din. 1.662.50, Domanovići Din. 280, Stolac ш. Din. 4 52050, Tešanj Din. 132, Travnik Din. 2.000, Karaula Din. 100, Trebinje Din. 635, Lastva 100, Tuzla m. Din. 6.435 25. i. 360, Lukavac Tur. 500, Uroševac Din. 150, Kakanj Doboj Din. 1.345, Vareš Din. 50, Višegrad m. Din. 1.270. Žlijeb Din. 66, Viasenica Din. 5643. Zenica Din. 50, Žepče m. Din. 1.290 ž. 45, Zavidovići 1.000, Razna mjesta Din. 840. Spisak održanih Gajrelovih popularnih predavanja u lQ3S/35 godini Bijeljina: Dr. Hazim Muftić održao 2 predavanja u džamiji i iptidaiji. Bos. Brod: Gg. Sabit ef. Aganović imam matičar i Kasim Hrnčić učitelj, održali su tokom ramazana 6 predavanja i to: O štednji, O radu, O odgoju djece, O alkoholu i pročitano predavanje „Šta nam je u današnjici najpotrebnije. Predavanja su držana u džamiji pred 50-100 slušalaca. Bihać: Za vrijeme ramazana priredio je mjesni odbor po mahalskim džamijama, Gajretovu konviktu, Medresi i u Domu nar. zdravlja nekoliko preda­ vanja iz oblasti religije* Islama, privrede, higijene, istorije itd. Predavači su BlliO Šaban Hodžić, Ing. Petar RadoŠević, Osman Redžić, Dr. Stanko Sielski, Dr. Dušan Matavulj, veter. Popović, Sadik ef. Ribić, Mustafa lbrahimpašić. Ukupnog 28 predavanja. Kruna svih predavanja bila je 27 večer Ramazani-Š^rifa uz predavane g. Hodžića: O Muhamed a. s. Čapljina: Hasan Prohić održao je predavanje „Šta nam je u današnjici najpotrebnije" u džamiji, kojem je prisustvovalo 90 muškaraca i 50 žena. Derventa: (muški odbor) zajedno sa ženskim održao je nekoliko predavanja u Grad. čitaonici, i u mektebi- iptidaiji. Predavači su bili gg. Dr. Salih Omerhodžić i Šefik Sefić, a teme: O odgoju naše omladine, (70 slušalaca) Zarazne bolesti (100 slušalaca), „Šta nam je najpreče u današnjici (40 slušatelja) i Zarazne bolesti crijeva (80 žena i djevojaka). Foča: Šaćir H. Halilović, Omer Hajrić, Dr. Ekrem Idrizbegović i Ing. Mehmedalija Fazlagić održali su predavanja u Gajretovoj čitaonici i to: Šta nam je u današnjici najpotrebnije. Kongres mu­ slimana u Ženevi, O raznim bolestima i „О voćarstvu". Slušalaca je bilo poprečno 40 50 bez diskusije. Jajce: Sadija Saftić u mektebu: „Šta nam je u današ­ njici najpreče" (200 slušatelja). Kakanj Doboj: Mustafa Dogdibegović u kafani Ešrefa Durmića i na zabavi održao predavanja: Šta nam je u današnjici najpotrebnije, O potrebi organizovanja muslimana u Gajretu i Islam i prosvjeta. Broj slušalaca je bio 68, 215 i 40. Konjic: Muhmedalija Hadžić „Islam" i „О voćarstvu', u Jug Klubu (50 60 slušalaca) i Alija Čolić „О Gajretu" u Hajvazu (230 slušalaca). Lastva: Ali Riza Muštović održao predavanja .M u­ hamed a. s.“ i „О Gajretu" u džamiji i u školi. Prisutno je bilo na prvom 138, a drugom 85 slušatelja.' Mrkonjič Grad: U mektebu održano predavanje za žene „Odgoj djece i kućna higijena sa vjerskog gledi§ta*^Predavač bio g. Adem ef. Salkičević, imam pred 100 žena. Puračić: Prilikom mevluda održao je predavanje Mehmed Osmanović „О Muhamed a. s.“. Prijedor: Održana su 3 predavanja o Gajretu i nje­ govom značaju pred 400 slušalaca. Sjenica: lbrahim Sarečević „Muhamed a. s." u mek­ tebu i Muharem Bećiragić „Kuran" u Velikoj džamiji. Slušalaca bilo 50-60. Stolac: 3 predavanja po Aliji Sarajliču, Čamilu Hadžiću i Smail ef. Serdareviću i to: „Gajret i njegov značaj", „Školovanje omladine putem Gajreta" i „Vjera i Islam". Slušalaca bilo 100-150. Sarajevo: Održalo je 17 predavača 27 predavanja iz svih oblasti života, naročito poljoprivrede i medecine. Predavanja su držana po raznim sa­ rajevskim kvartovima i društvenim prostorijama a slušana su sa selikim interesovanjem i pažnjom. Predavanja su slijedeća: Besim Korkut: povijest Islama; Ing. Jalovčić: Poljoprivreda; Dr. Sinan Mušanović: Sifilis; Hamid D izdar: Gajret; Muhamed ef. Tufo: O Islamu; Dr. Muhamed Kondurović: Tuberkuloza i zarazne bolesti; Hasan Ljubunčić: Zadruga; Bekir Omersoftić: Glavni uslovi za privredni razvitak; Dr. Tatarević: Uloga Islama u istoriji zubarstva; Ing. Obradović: Zadrugarstvo; Dr Mustafa Hajdarović: Bolesti zuba i higijena usta; Ing. Ljubobratović: Ratarstvo; Salih Solaković: Šta nam je u današnjici najpotrebnije (Od Hazima Muftića); Dr. Grin: Zarazne bolesti i Dr. Muhamed lblizović: Zarazne bolesti prelaznih god. doba. Trebinje: U Gajretovoj zadruzi Abdulah ef. Škalić „Značaj Gajretova dana" (150 slušalaca), u dža­ miji Derviš ef. Korkut „Islam i civilizacija (300 97 �slušalaca), u radioni Abdulah ef. Skalić „Uloga vjere u razvoju ljudske zajednice (50 slušalaca) i u hotelu Ćamil Hujdur „ 0 Gajretu“ (450 slu­ šalaca). Tur. janjari: ,,Šta nam je u današnjici najpotrebnije" Sadija Šerifović u prostorijama nar. osn. škole (200 slušalaca) i Istorija Islama g. Salih ef. Muminović. Vrbanjci: , Značaj Gajreta" g. Hf. Muharem Ljuvaković. „Značaj б septembra za Gajret" i „Dovršenje Gajretova doma". Predavanja su održana u druš­ tvenim prostorijama. Гајретова организациЈа Друштво Гајрет воде и руководе његовим радом у оквиру компетенција одређених друштвенпм правилима: Главни одбор, мјесни одбори и повјереништва. Главни одбор Почетком ове године попуњени Главни одбор конституисао се je овако: претсједник Др. Авдо ХасанбеговиИ, потпретсједници: Др. Махм-уг Мехмедбашић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Ејуб АдемовиН, секретар : Хамид Кукић, благајник: Осман Селесковић, чланови без нарочите функције: Фехим Мусакадић, Салих Муфтић, Др. Мустафа Хајдаровић, Др. Асаф Шарац, проф. Авдибег ЗечевиН, Бекир ОмерсофтиН, Мех&га Чомара, Мујага Хардага, Инж. Исмет Соколовић, Насих Реповац, Абдулах Ужичанин и Су^ејман Сариџић који je кооптиран у Главни изврпши одбор на м Јесто Др. Сулејманбега Хафизадића, који je вањскв члан Главног одбора. с 1 .И 1 .Н .Ц . чла но ва Г .а и . г о .б .р а фунгирали су: Аспмага АрсланагиН, Салко Узејрагић, Јусуфбег Пашпћ, Исмет Зилџић, Мухамед Браво, Др. Мухамед Иблизовић, Инж. Мустафа Слипичевић и Хамдија Никшић. Гла ви и Н адзо рки о дбо р Претсједник Мухамед Хамди Увејс, чланови: Др. Бехаија Салихагић, Салхо ХасанбеговиИ, Незир Зилџић и Исмет Чомара. Замјеници чланова Главног Надзорног одбора: Ибрахим Ариаут, Хајрудивбег Капетановић, Ибрахимага Хуковић, Салко Софић и Сеид Мемишевић. T okom године иступио je из Главног одбора Салих Муфтић, na je на његово мјесто дошао у Главни одбор први замјеник Асимага Арсланагић. Пошто je члан Главног одбора Фехим Мусакадић премјештен из Сарајева, на његово мјесто je позван на вршење дужности члана Главног одбора други замјеник no реду Салко Узејрагић. Ha мјесто Ејуба Адемовића који се повукао из Главног одбора, дошао je трећи замјеник no реду Јусуфбег Пашић, a на мјесто рахметли Инж, Исмета Соколовића дошао je у Главии одбор четврти замјеник Исмет Зилџић. 98 Били су ове године: Смајлага Ћемаловић (Мостар), Есадбег Алибеговић (Дервента), Дервиш Тафро (Бањалука), X- Ибрахимага СлипичевиН (Мостар), Мехмедага Зубчевић (Требиње), Осман Реџић (Баxah), Мурадбег ЗаимовиН (Тузла), Али еф. Орман (Љубушки), Теуфикбег Тахирбеговић (Плевље), Ибрахим уф, Мујичић (Добој), Др. Сулејманбег Хафизадић (Травник), Мехмед еф. Лалић (Тешањ), Мухамедбег Прељубовић (Бијељина), Ахмед Садвковић (^угојно), Елмас Сарајлић (Требиње). Мустафа Зухрић (Приједор), Др. Мехмед Беговић (Београд), Хасаи Ребад (Скопље), Мехмедалија Тарабар (Зеница), који се повука0 из Главног одбора. П о д је л а р а д а у Г л а в н о м о д б о р у Према прописима друштвених правила ,рад Главног одбора и ове године био je подијељен у секције, чпји je дјелокруг прописан посебним правилником. Ha конститунрајућој сједници Главногодбора изабране су слиједеће секције: 1) Фипансијска секција- Прочелник: Др. М. Мех* медбашић, члаиови: С. Муфтић, 0 . Селесковпћ, A. Арсланагић, С. УзејрагиК, М. Хардага, Е. Адемовић и A. Ужичанин, 2) Цропсипндистичка секција: Прочелник: Др. М. Хајдаровић, чланови: Ф. Мусакадић, Б. Омерсофтић, Др. Б. Салихагић, М. Браво, С. Мемишевић, Инж. Слипичевић, С. Хасанбеговић. 3) Интернатска секција. Прочелник: Проф. A. Зечевић, чланови: Др. A. Шарац, Н. Реповац, М. Хардага, Др. М. Иблизовић, Др. М. Хајдаровић, С. Сариџић н A. ХромиН. 4) СекЦија sa из1радњу Гајретова дома. Прочелник: С. Муфтић, чланови: Инж. И. Соколовић, С. Сариџић, М. Хардага, Инж. Слипичевић, С. Узејparnh, Др. A. Шарац, Др. М. Хајдаровић, A. Арсланагић и М. Браво. 5) Техничка секција за изградњу Гајрешова до■ ма. Прочелник: Др. М. Мехмедбашић, Инж. Сејфо Муфтић (изван Главног одбора), Инж. М. Слипичевић, С. Сариџић, Инж. И. Соколовпћ и М. Браво. Kao чланови свих набројаних секција фунгв* рали су и сви чланови претсједништва заједно са �секретаром. — Др. М. Мехмедбашн)! био je вршилац дужности претсједника Главног одбора, кога je заступао у свима правима и дужностима за вријеме његова осуства из Сарајева. Друштвена канцеларија ријешила je у овој години 3.890 списа, a од тога je отпослато 23 окружнице одборииа и повјереницииа и 17 окружница друштвеним интернатима. Наша прошла главна скупштина донијела je закључак да се свима члановпма Гајрета, који плаhajy 5 и више Дин. мјесечно чланарине, шаље лист ^Гајрет* бесплатно. Тенденција тога закључка je била да се повеКа број друштвених чланова, да се путем листа шири друштвена свијест н пропаганда и коначно да се што више смањи дефицит кога имамо на листу „Гајрет.“ Ha основу тога закључка прошле главне скупштине Главни одбор je у неколико наврата тражито од јединица спискове члаиова, који уредно плаКају чланарину од 5 и можда више динара мјесечно, na када смо те спискове добили из 66 мјеста, од нове године почели смо бесплатно слати лист само тим члановима. Тада смо тражили од тих јединица да свакога мјесеца наплаћују уредно чланарину од тих чланова, како друштво не би имало губитка \ сљед бесплатног давања листа. Тражили смо такођер неколико пута да нас јединице рецовно обавјешћују чим који oi кав члан престане плаћати чланарину, да бис.чо му могли обуставити лист. ^Међугим ефекат завођеша ове новине у друштву несамо да се није могао запазити у повећању броја чланства, него се није Mo­ ra o одразити ни на чланаринв u њеном повисивању. Сматрали смо за потребно да,^у интересу што успјешнијег нашег будућег рада, измесемо и ове неколике наше мане, како бисмо из тога повукли конзеквенце и како бисмо у будуће удесили наш рад, да ни у којем правцу не храмл>е. Но опКенито узевши, Гајретови радници ни no њиховом елану, ни no пожртвовању за остварење Гајретових циљева нису ни у овој no Гајрет тешкој години попустили у раду. Многи наши радници су у овим тешким временима још здушније прихватили Гајретов бајрак, јер je Гајрет наше заједничко мезимче, јер Гајрет има да изврши препород м-услиманског дијела нашег народа. М јесн и о д б о р и и п о в је р е н и ш т в а Концем о. г. Гајрет има 104 мјесна м-ушка и жевска одбора н 80 повјереништава, a број редовних Гајретових чланова не можемо тачно изнијети, јер нам некоје друштвене јединице нису доставиле до одређеног рока затражене спискове њихових чланова, иако смо то од њих тражили у последње 3 окружнице. Број уписаних редовних Гајретоввх чланова из ранијих година прелази 20.000, али ве- ћина чланова не удовољавају својој члапској дужности и ne плаКају уредно чланарпну. To се види и no укупној суми чланарина, која je получена ове године у суми од Дин. 156.204.45 У овој години, поред окружница које смо no потреби слали свима јединицама, више пута смо и посебним писмима потстрекивали на рад све неак тивне једннице. Оне јединице које нису реагирале на наше позиве, нити су давале прпхода, морали смо разрјешавати дужности. У пекојим случајевима обраћали смо се активпим јединицама у среским мјестима да оживе рад неактивних околних једипица, од којих се томе позиву мали број одазвао. У овој години разријешена су 24 мјесна одбора и 41 повјереник, a основана су 2 нова мјесна одбораи постављено 25 повјереника. Чланарина je ове године подбацила према при* ходу чланарина из прошле године. Тражећи томе лнјека, прпговарали .смо у нашим расписима свпма друштвеним јединицама, тражећп и апелујуКи на љих да своју дужност на сакупљању чланарина не заиемарују и да je врше уредно. Питању члаиства и убирању члаиарине поклањали смо о r. вепику пажљу путем расписа и појединачних писама. Ми смо тражпли да се чланасакупља свакога мјесеца, и да се настоји како би се прошприло чланство, na смо у ту сврху препоручи вали јединицама да одржавају конференције својих чланова, на којима би се ово питаше претресало свестрано и доиосили закључци с тим да се ти закључци и извршују. Ми смо то тражили свјесни да je чланство главна снага и темељ сваког друштва, na и Гајрега. С друге пак страие ми смо молили наше раднике из унутрашшости, кадгод су долазили у Сарајево и свраћали у друштвену канцеларију, a и писмено смо молили све одборе и повјеренике, да сваку корисну замисао и добру сугестију no друштво Гајрет, достављају писмено Главном одбору, јер би Главни одбор веома радо шихове умјесне и no друштво корисне савјете усвојио и no могућности остварио. Изузев из два-три мјеста у овом смислу нисмо добили tokom године никаквих предлога нити савјета. Обзиром на важност контакта друштвених јединица у унутрашњости са члановима Главиог одбора, узимано je то питање у претрес у в-ише наврата како у секцијама тако и у пленуму Главног одбора. Taj контакт био je потребан иарочито у овој години, али се нажалост то није могло остварити ни приближно нашим жељама и потребама друштреним. ЧешКе се приговарало родитељима и старатељима друштвених питомаца да нису ни чланови Гајрета и да се не одазивају друштвепвм једивицама. Једним расписом ове године тражили смо 99 �од друштвених јединица да поведу парочито рачуна Bos. Samac (srez Brčko): Sulejman T.hić о томе да сви родитељн односно старатељи Bralunac (srez Srebrenica): Ibrahim Ferhatbegović Гајретових питомаца и стипендиста буду члано- Brezovo Polje (srez Brčko): Safot Rašidović ви Гајрета, макар и са најмањим чланскии прино- Busovaća (srez Fojnica): Smail Vareniković сом, јер није ни право да Гајрет издржава њихову Bušim (srez B. Krupa): Ibrahim Šahinović дјецу, a да они не доприносе ни најмање жртве за Ceiinje: Osman Jahić Гајрет и да не судјелују у његовом раду. Главни Crna Rijeka: (p. Ivančići): Atif Gljiva одбор ie затражио извјештаје у 'овом правцу од Čelić (srez Brčko): Ahmed Sulejmanović јединица, али ни из једног мјеста нисмо добили од- Čelinac: (srez Banjaluka): Ibrahim Đuvić говора, што би имало да значи да су сви родитељи Domanovići (srez Stolac): Alija Krpo и старатељи наших питомаца чланови и радници Donji Vakuf (srez Jajce): Hf. Mustafa Basara Гајретови — наравно у колико јединице нису зане- Dorfulija (srez sv. Nikola): Mustafa Čamdžić Đakovica: Sadik НаШ Bedra мариле ово тражење Главног одбора. Foča: Dika Pilav G a jre lo v l M jesn i o d b o r i u g o d . 1935/36 Gaievi- Ozren (p. Semizovac): Meho Dević Avtovac (srez Gacko), Banjaluka (muški), Banjalu­ Garići (srez Kot. Varoš): Mustafa ef. Unkić ka (ženski), Bihać, Bijeljina, Bijelo Polje (srez Mostar), Glasinac (srez Rogatica): čamil ef. Karić Bileća, Blagaj (srez Mostar), Bos. Brod (srez Derventa'. Gleđevci (srez Ljubnje): Muhamed Potogija Bos. Dubica, (muški), Bos. Dubica (žćnski), Bos. Gra­ Gor. Koprivna (srez Cazin): Omer Pitić diška (muški), Bos. Gradiška (ženski), Bos. Kobaš (srez Gor. Rahić (srez Brčko): Hasan Hasanbegović Prnjavor), Bos. Krupa, Bos. Petrovac, Brčko (muški), . Gop. luzla {srez Tuzla): Neziraga Њ Mehmedović Brčko (ženski), Breza (srez Visoko), Bugojno, Cazin, Gor. Vakuf (srez Bugojno): Mustafa Ljuta Čajniče, čapljina (srez Stolac), Derventa (muški) Der- Gračanica: Asim Alikalfić i Salih Tihić venta (ženski), Doboj, Drežftica (srez Mostar), Dubovo Hercegnovi: Ahmet Muslibegović (srez Peć), Dživar (srez Trebinje), Foča, Fojnica, Gacko, lzačić (srez Bihać): Ubejid Mujaga Glamoč, Gnjilani, Goražde (srez Čajniče), Gračanica Janja (srez B.jeljina): Asija Kavazović (ženski) Gradačac, Jablanica (srez Konjic), Jajce, Kakanj Jeleč (srez Foča): Mustafa Mulabdić Doboj (srez Visoko), Kakanj Zgožća (srez Visoko), Kale- Knmengrad (srez Sanski Most): Rizo Kapetanović sija (srez Zvornik), Knežina (srez Vlasenica), Konic, Karaula (srez Travnik): Faik Bahtić Kotor Varoš, Kreka (srez Tuzla), Kula Fazlagića (srez Kladanj: Esad Mašić Gacko), Kupres (srez Bugojno), Lastva (srez Trebinje), Ključ: Hilmija Selimović Livno (ženski), Lokve (srez Stolac), Lukavac Tur. Knin: Ibrahim Ibrahimbašić (srez Tuzla), Ljubinje, Ljubuški, Maglaj, Mioče-Uvsc Koraj (srez Bijeljina): Faik Begić (srez Višegrad), Mostar. Mrkonjić Grad, Nevesinje, Niš, Kozarac (srez Prijedor): Mehmed Haračić Novi Pazar, Nova Varoš, Obre (srez Visoko), Olovo Kozarac (ženski): čamila Đonlagić (srez Kladanj), Orašje n/S (srez Brčko), Plana (srez Kulen Vakuf (srez B. Petrovac): Ibrahim Kulenović Bileća), Plevlje, Podgorica, Prijedor, Prijepolje, Prnja­ Lukavica (srez Gračanica): Ibrahim Lika vor, Prozor, Puračić (srez Tuzla), Rudo (srez Više­ Ljupljanica (srez Derventa): Muharem ćimić grad), Saneki Most, Sarajevo, (muški), Sarajevo (žen- Maslovare (srez Kot. Varoš): Hamid Dizdar ski), Semizovac (srez Sarajevo), Sjenica, Srebreni Modrič (srez Gradačac): Hf. Muhamed ef. Spužić ca, Stolac (muški), Stolac (ženski), Tešanj, Travnik Orahova (srez B. Gradiška): Ibrahim Dizđarević (muški), Travnik (ženski), Trebinje, Tur. Dubrave Orahovica (z. p. Bos. Petrovoselo): Osman Terzimehić (srez B. Gradiška), Tur. Janjari (srez Bijeljina), Tuzla Ostrozac (srez Konjic): Ahmed ef. Jabučar (mužki), Tuzla (ženski), Ulcinj, Uroševac, Vareš (srez Peć: Idriz Dančević Vis jko), Višegrad (muški), Višegrad (ženski), Vlasenica, Pećigrad (sres Cazin): Hasan Mujezinović Vrbanjci (srez Kot. Varoš), Vrelo (srez Istok), Zagreb. Poljica (srez Tuzla): Mustafa ef. Okanović Zavidovići (srez Žepče), Zenica, Župča (srez Visoko)’ Popov Most (srez Foča): Avdija Kazazić Potoci (srez B. Petrovac): Džemal Zečević G a jr e lo v l p o v j e r e n i c i u g o d . 1935 1936. Pridjel (srez Gračanica) Mustafa Mujić Aladinići (srez Stolac); Zejna Mehić Prilep: Sulhija H. Mejlić Bihać: Seiđa h. Redžić Prizren: ReCad Nuridinović Bjelaj (i. p. B. Petrovac): Jusuf Hađžić Ripač (srez Bihać): Rasema Zjakić Bjelemić (srez Konjic): Ferhatbeg Kurtović Rogatica: Ahmed Riza Pašić Bos. Dubolac (srez Derventa): Muhamed Sinanović Seonica (srez Konjic); Bajro Iladžović Bos. Novi: Mehmed ef. Ibišević Solakova Kula (p. Ostrožac): Nijaz Alikadić Boe. Otoka (srez B. Krupa): Osman M. Topić Skcnder Vakuf (srez Kot. Varoš/: Rasim Imamović 100 �Slatina (srez Foča): Esma Muftič Ševarliie (srez Maglaj): Rasim Krzić i Hilmo Hodžić Teslić: Ishak Smajlbegovič Todorovo (srez Cazin): Salejman M. Mušić Tomislav Grad: Alija Mesihović Trnovo (srez Sarajevo): Hasanbeg Buturović Umoljani (srez Koojie): Mehmed ef. Bandić Vihovići (srez Foča): Mehmed Lojo Vikoč (srez Foča): Husein MuratbegovitS Vitina (srez Ljubuški): Ali ef. Dervišbegovič Vrbanje (srez Banjaluka): Jusuf Ajdinović Zemunik (Prim. ban.): Ahmed Pašić Zvornik: Hamđija Hambiralovič i Hamdija Kitovnica Žepče (muški): Mustafa Fetahagič Žepče (ženski): Šemsa Mulalić 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Ime i prezime Škola Redni broj Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Bihaću Dizdar Munib H. Selimovič Muhidin Ibrić Hazim Kulenović Ismet Omanović Izet Selimović Pašaga Šabić Muhamed Begić Hasan Ćemalović Hazim Ibrahimpašić Bećir Terzić Salko Alibegović Safet Berberović Esad Ćatić Ahmet Makić Bedrudin Pipić Jakub Podić Bekir Sarajlija Kasim Šaćirbegović Ragib Šehalić Ekrem Sinanović Hamdija Budalica Kasim Kurtović Šukrija Ćatić Edhem Filipović Ćamil Kovačević Adem Mujadžić Omer Nuhbegović Husein Hajrović Muhamed Bibanović Ibrahim Hercegovac Šefik Kulenović Hajrudin Pašić Fadil •O Ime skrbnika I i N » II — S III bti IV c <TS VI ac VII VIII Mjesto boravišta Maslovare Brčko Derventa K. Vakuf Cazin Cazin Vrsta (Bihać) Pe čigra d Bužim Cazin Ripač (Bihać) Bos. Krupa Ključ Cazin Alija, otac Mehmed, otac Odžak (Gradac.) Jajce Ejub, oiac Sarajevo Sadija, mati Muhamed, otac Otoka V. Kladuša Salih, otac Orahovo (K. Var.) Derviš, djed Zenica Ahmet, otac Jajce Ahmet, otac Dživar Zaim, otac Ćamil, otac Gacko B. Gradiška Ahmet, otac Mahmut, rođak Glamoč Bihovi (Trebinje) Fazlija, brat D. Dubrave Šefka, mati Ajiša, mati B. Graidška Dervo, brat Repovci Fadil, brat Škofija Loka B. Gradiška Adem, otac Mehmed, otac Kulen Vakuf Alija, otac Teslić B. Petrovac Rašid, brat Kotezi (Ljubinje) Muslija, brat Hamid, otac Selim, brat Nail, otac Ibrahim, otac Husein, otac Meho, otac Mujaga, otac Bećij^ otac Huso, otac Ahmet, otac Derviš, otac mjes. Primjedba D in. 200 — Istupio rvojevoljno 23 X11 1935 200 250 "00 150 300 250 100 200 ЗСО — 300 — 250 300 — — — — 100 —' 150 150 — 150 150 50 200 300 150 ICO 150 Istupio svojevoljno 1-111 1936 Isključen 25-11 1936 Umro 23-111 1936 101 �Описак пптомица Гајретова жепског вонвикта j Сарајеву И *5* < vo о® Оч 1 Хаџвалик Лејла 2 Куленовић Фикрета 3 Дефтедаревић Зекија 4 Таловић Нусрета 5 Чемерлпк Фадила 6 Хаџиомеровић Емпна 7 8 Кустурица Салвха 9 Ћурић Јагода 10 Свити Татјана 11 Тахмвшчија Шефика 12 Херић Вахдета 13 Махић Муневера 14 Херцеговац Шахзија Ђонлагвк Драга 16 Смавлбеговвк Мукелефа 17 Диздаревик Сехла 18 19 Хускић Велида 20 Карабдић Мувехида 21 Мујезвноввк Ћамила 22 Корвћ Ифета 23 Кабвл Фатима 24 25 Садиковвћ АвШа Бутуррввћ Фадила 27 Ађуловвћ Бвсера 28 Крвавац Авша 29 Шеховић Хвба 30 Вољеввца Азвза 31 Koćo Бадема 32 Куртагвк Хајрија 33 X. Смајловик Мујесврз 34 35 Твхвк Хаша 36 Зупчеввк Муневера 37 X. Алвјагвк Мурвета 38 Дубвноввк Сенвја 39 Мрган Назвка 40 Јазввн Сафвја 41 Алагвк Муневера 42 43 Кустурвца Насвба 44 Дедвк Изета 45 46 Коњхоџвк Бвеера 47 48 Фвлвповвк Ифета 49 Херенда НафиЈа 50 Чустоввк Девла 51 Исвк Наџија 52 Мулалвк Шефика 53 Хушидвк Шефвка 54 Нухефендвк Фатвиа 55 Мврдановвк Бвсера 56 57 X. Смајловвк Развја 58 Пашалвк Азра 59 Скршо Фата 60 Пашвк Фатвма 102 i Презвме в име p. s Рч I * BS to II X * a Сч III IV VI VII 1 aj Ш & Л II III U (9 Hl s >5 iJ dl I II III Si 5* OЧ I £« Женска струч. II школа — ч * s si * w 3Р S3 5| S s * 11 Иие родвтеља (скрбнвка) И. Џафербеговић Бекир Мухиба Сулејман др. Асви Махиуд Едхем Хусевн Мустафа Павле Хамдвја Шаквр, стрвц Халид АлвЈа Сулејман Тахир Салвх Марвца Мехмедалија Алмаса Ахмед Арвф, брат Салко, брат Осман Абдулах Авдвја, брат Ћамил Оиер Мухамед Зави ПТемса Сиавл Салко Ф. Куртагвк Еввер, брат Сулејман Теофик. брат Беквр Хатвџа Мухамед Васввја Хусеин Хусеин Јелена Мухамед Хасан Фахрвбег Хамвд „Мерхамет Мурат Мујо Хасан Мурат Селви Абаз Смавл Развја Сејда, сестра Салко, брат Мјесто становања Бос. Нови Плаћа мјес. Првмједба Дин. - Ради болести иступта Травнвк Мостар Бугојно Високо Травнвк ЈБубушки Теслик 250 350 250 300 150 Тешаш ЈБубушки Љубушкв Впсоко Фоча Дубровнвк Прњавор Требвње Мостар Бугојно Мостар Бос. Брод Јабланвца Чапљвна Јабланвца Чапљина Грачанвца Тешањ Сарајево Власеница Требвње Брчко Модрвч Столац Брчко Сан. Мост Јајце Травнвк Бијељина Бугојно Мостар Ввшеград Језеро Ввсоко Сарајево Мостар Јајце Козарац ЕГрозор Какањ Купрес Тегаањ Зеиица Трново Рогатвца 150 150 Ради неуспјеха искл-учена 300 100 150 — 300 150 — 350 — 200 — 50 i, i Пступила својевољно 150 50 200 — — 350 200 250 150 — Иступипа својевољно Првсеаила — — — 150 — 150 150 — — Због болести иступила Иступила сво|евољно �a ga a - 43 Презиие и име 61 62 63 64 65 Акшамија Хајрија Шертоввћ Ћамка Биједик Хасиба Муштовик Хатиџа Драчв Фикрета 67 68 Бајрвћ Мукелефа Тановик Хајрија Курјаковик Ћамила Мичик Загорка 70 ч u 0 a■3 n £ “ 3* г-5 2*5 sЗх 11 III 1 III 1 Видии. IV Дои.шк Занат Иие скрбника Мустлфа, брат Реџо Салковик ФАиша Салко Рашид Џеиал, брат ФадиЛ| брат Изета Јованка Мјесто становања Рогатица Бос. Крупа Требиње Мостар Коњиц Витина Мостар Какањ Брчко Власеница □лаћа мјес. Примједба Дин. 100 150 150 Завршила занат ■_ 250 1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Salihagić Mulo Delalić Šalim Dizdarević Nusret Imamović Pašo Kadribegović Hivzija Mušanović Rošid Ćerić Hasan f7 _п > 14 15 16 Krpo Mehmed 18 19 Brbović Mujo Dorić Šefik J m E 20 Jejna Zejnel Hasanbegović Gazo Čelik Ibrahim Bajrović Murat Veletovac Hasan Nožić Salko Popović Murat Džindo Rasim Zaimović Ibrahim Zejnelovlć Hakija Nožić Ahmed л •H £ л a л мЗ (me oca, majke ili skrbnika Mjesto boravišta Plaća mjeetć. Primjedba Dinara Alija Mustafa Began Ešref Hilmo Mustafa Šefkija Kana Ahmed Ibrahim S a d ik o v ić Zulfo Hajrija Hatidža V Fila ' Almas Ahmed Omer Emina Kana Mahmud Fatima * Đula Sejfo Smajil Mustafa Mejra Ahmed Rahima Ahmed Ćamil Amir VII Halim Aljo VIII Emina i lj 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 o •CG Razred Redni broj Spisak pitomaca Gajretovog muškog konvikta u Plevlju S. Vareš Foča Bijelo Polje Fojnica Ćajniče Ljubuški F°jnica Cajniče Stolac Ćajniče Ljubuški Zgošča Višegrad Mostar Prijepolje Višegrad Zenica Sarajevo Sarajevo Ćajniče Sjenica Plevlje Prijepolje Ćajniče Foča Priboj na L. Višegrad Mostar Ćajniče Sarajevo Rogatica Nova Varoš Novi Pazar Gusinje Mostar 23 septem bia 1935 g napustio internat, ier se nije mogao upisati u školu 150 300 200 150 150 — 150 250 — — 150 — — 150 — — 200 50 150 200 — 250 — — — — — — 450 103 �Сппсак питомаца Гајретова мушког конвикта у Сарајеву В 'о Ч о. ® vo Рч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 12 13 14 15 16 17 18 Презиме и вме Прохвћ Исмет л Османагвћ Фадпл Алвбеговвћ Решад Нашагвћ Мухидпн Диздар Рагвб Вранвћ Шефкет Османефендић Осман Џгферагвћ Сабрија Кврлик Исмет Тановвк Сабвт 53 54 55 56 57 58 59 60 Бејтоввк Алвја Џиндо Едхем Емвнагвк Мехмед Хасанбеговвк Нашцд Хасанбеговвк Шг.фсвја’ Кадпк Абдулах 19 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 17 48 49 50 51 52 104 К a Алибалвћ Абдулах Дреца Сулејман Шехвк Асим Боровац Шукрија Грцвк Ахмед Дани Сулејман Бешлагпк Салвх Скендерагвк Хајрудвн Војниковвк Јусуф Хаџовпк Назвф Хајдароввк Махмут Волвк Смаил Кадик Асвм Топчик Завм Рашвдкадвк Сулејнан Рачвк Азем Цвијетић Му&мер Двздареввк Зпјах Алвбеговвк Ахмед Чпчвк Хилмија Ћатвк Рамвз Ћемаловвк Енвер Дедвк Кемал Феридоввк Менсур X. Фејзоввк Бекир Хорвк Рвзах Јарановвк Хусепн Ј^нузоввк Мухарем Куленоввк Дерввга Медвк Енес Мухвк Исмет Мујик Ахмед Пашановвк АбдурахмуиСелвмоввк Хајро Спужвк Шефкпја Шехик Есад Шиљак Хасан Талић Шефвк Тескереџик Бекир 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 — — i a * * — S-2. ng S ™X š - - SSS Тргов. Л Учит. Оч 1 IV a И a и V л £ < n Мјесто становања Чспљива Чапљвна Подпрвца Сарајево Подгорвца Варега Дервента Невесвње Столац Подгорвца Бихак Добој Гор. Вчкуф Гагко Сјенида Дрна Ријека Столац Горажде Коњвц Сарајево Бреза Сарајево Ввсоко Требиње Столац Требите Бос. Дубида Гламоч Горажде Ввшеград ХаџпхасановпК X. Сарајево Шефкпја, отац Фојнвца Абаз, отгц Бос. Кобаш Пријепол>е Ахмед, отац Травнвк Ћурвк О ,стар. Мостар Мухамед, отац Мркоњвк град Ферид, отац Скопље Адеи, брат Пријепоље Ибрахим, отац Бијељвна Фатвма, мајка Завидоввки Сиавл, отац Гламоч Бос. Петровац Хаџо, отац Шемса, мајка Мркоњвк град Синан, отац Заввдоввкв Ибрахвм, отац Мостар Мехмед, отац Првјепол>е Назвф, отац Билека Мехмед, отац Мостар Осман, отац Бос. Петровгц Едхем, отац Фоча Мустгфа, отац Маглај Алмаса, мајка Травпвк Мухарем, отац Јаце Ахмед, отац Бос. Дубица Карвк Ti. стар Рогатвца Шукро, отац Мостар Мехиед, отвц Плевл>е Фехвм, отац Власенвда Садик. отац Оpanije Хаеан, отад Омер. отад Хвнвфа, мајка 11 Хампд, отац III Мурат, отг.ц V Мухамед, отац VI Есадбег, отац VII Хатвџа, мајка II XycPf отац III Ибрахвм, отац IV Фехви, отац Алвја, отац Ибрахии, стрвц Зулфо, отад Хасан, отац ГП&кир, отад II Мухамед, отац Хајро, отац Незвр, отад Бушати М.,дјед II lllfMca, мајка III Кадвк X- стар IV _ Есма ма]ка Завм, стгц Дервиш, отгц Џевахира мајка Муетафа, отад Шакир, отац Осиан, отац III Рагвб, отац I V Ч Име скрбника Илаћа мјес. Првмједба дин. 200 300 500 500 5-И 1936 пступио ••XII 1936 прешао у Подггрицу 3 X 1935 лрешао у Бпхаћ 15-111 1936 ради врло доброг Ј успјеха у науии добили интернат LUepnaiCKe гимназије 200 150 250 31-1 1936 лрешао родбнкп 500 — 200 100 350 30-1 1936 прсшао у Бан>а луку -• 300 — — 30-Х1 1935 пр«шао у Беогрзд — 300 400 100 250 300 200 9 111 1936 истуг.ио na школе 20-11 1936 иступио na школе 30-1 1936 прсшао у Скопл>е 5 II 1936 пступпо — 100 150 1 00 — 300 200 200 — 250 250 200 200 500 — 100 — — - 5-111 1936 иступио na коивикта lo-IV 1936 истулио лз школе �л и “ о ® »О Презвме в имс 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 КишевиК Алија Налић Екрем Пролвћ Абдуселаи РеџпК Есад Рвзвапбеговик Ибрахим СелимовиН Најро Агик Асим Алијеввћ Ћанвја Бркик Исмех Ћатоввћ Мехмед Ћаховвк Наџпја Фазлиноввћ Ејуб X. ОиероввИ Мехиед Херцег Ибрахви Капвџвћ Мехмед Крзвћ Фуад Мујчвноввк Аеим Мулић Мехиед Рајковић Мехмед Реџепагић Малвк Шатор Ибрахпи Џуџа Хамдија X. ОсиановвН Мухвмед Идрвзоввк Мехиед Имшврпашвћ Мехмед Куленоввћ Решад Љубунчик Махмут Мујичпћ Јусуф Мустафић Омер Муштоввћ Већир Овчвна Звћрија Овчина Шефквја СердареввН Менсур P-I Ч § 3 © a. te Рч л о a 3 и V © III л i a о л a g a. fet rv Ние скрбннка Мјесхо становаља Плаћа мјес. Првмједба Дин Велагвки(Кљч' Зеиица ЈБубушки Бвхак Схолад Билска Рогахица Кичево Лввно Сјенпца Cjemma Мосхвр Мосхар МаглаЈ Скопл>е МгЛаај Сјеппда Травник Мосхар Илнв Локве (Схолрд ) Мссхар Рогахица Буго:но Шемсудин, отац Д. Вакуф Бос. Пехровад Паша, мајка Ливно Билал, ore д Ахмед, схац Гор, Вакуф Ибрзхнм, охаи Бвхак Бнлека Рабија, иајка Бплека Зулфо, отац Билгка ВДРО. ОТ8Ц Ешрсфа, мајка Зенлда Твфа, мајка Алмаса, мајка Сабит, отац Оеман, отад Мухамед, отац Назкф, отац Ибрахви, охгц Бенде, иајка Махмут, отац Ћама, иајка Расвм, сх<ц Длвја, отац Авдо, 0 X8 Ц Сулејман, охзц Муркт, брат Ибрахим. отац Амвр. стгц Мустафа, отац Шервфа, мајка Хусепн, охзц Мухарем, брат Мухамед, брат Хввзија, охз ц Салих, 0 X8 д — 100 200 100 100 300 200 1-Х1 1935 п; сшао родитељпма — 150 — 150 200 250 250 200 200 — *— 200 200 100 200 — — — 50 250 150 150 — 1-lV 1936 иступио иа школе 30-1 1936 лрсшао родитељпди 1-11 1936 исту.то 11-Ul 1936 пступио 1-Х 1935 лступио 150 — i Списак Гајретових питомаца у ђачком дому „Просвјете" и „Гајрета" у Требињу В 'а 5 о. Рч 43 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Презиме в пме Бекнк Шефкпја Зввздвћ Ахмех Пашвк Изет Солдвн Наил Шехка Исиех Џеко Јусуф Мушановић Кеизл Тепарик Hycptx Исламоввк Ђулага Халебвк Хасан Омановвк Нунан Терзпк Салко u a a. rt rt "и* n rt a rt * r©t Иие скрбнпка Рч III Зејнил, охац Ћ»мил, охац Сафира, мајка Нура, иајка Ахмех( охац Мушан, охац Захид, охац Мујага, охац Рамо, охац Оиер, охац Пашо, охац Еиина, мајка Мјесхо становања Ласхва Гадко Автовац Л>убин.е Аладвнвки Вучвја Бара Лаохва Л>убиње Прозор С. Луг - Јабланпца Прозор Л>убутки Плаћа мјес. ГГрпмједба Дпн 250 350 — 100 50 200 200 150 250 Иступио СВО|(ВОЉНО14-1V 1036 Отшидо ма болсваље 2-V 1936 300 103 �П итомци Г ајретова мушгсог конвикта у Оарајеву 106 Превиме и име Име скрбника А гић И брахим А вдић Хамдо Б аса р а Реуф Б у љ у б аш и ћ Ф ерид Ћ у р и ћ Б у р х ан Г аф и ћ Х аџо Г л авин ић Х уснија М ујкић Вејсил Х асагић Х асан Х асанеф ендић Расим Х аџ ал и ћ Салко Л а т и ћ З и х н и ја Б и л и ћ Касим Џ ебо Д ервиш Софтић Ћ ам ил Соко Зијад Тервимехић М устафа С илајџић Авдо К асум аги ћ Е н вер С ади ковић Спдкија Хасанбеговић Шућрија Д рн да Хасан Х убијер Рами8 М анововић Мехмед С кокић Месуд Р ивванови ћ Омер К у б у р Салих К ал аувовић Мухарем К оро Хамдо К овачеви ћ Осман С и тн и ц а Смаил Соко Х акија Х о џ и ћ А лија Х аџ и м уси ћ Р еш ад М ахић М ухарем Х амзић Е мин С иручић Мухамед Ч у с т о в и ћ Адем К рн и ћ Адем Х усејнови ћ Џ емал О мерсоф тић Н ијав Ф илиповић А лија С маилагић З и ја х Коро Не8ир Б и је д и ћ Ш у к р и ја Халилбаш иН М ухамед Х усеин, брат Осман, отац Мустафа, отац Ибрахим, отац С аф ет, брат Вевира, мајка Везирка, мајка Ахмед, отац Хабиба, иајка Ћ авим , брат А лија, брат Х асан, отац Мехмед, отац 'Б у л с а, мајка Ш е ћ а , мајка М ахмуд,отац Џевахира,мпјка Селим, стриц Х у сеи н ,о тац Тапет. Телегр. Мјесто становања научнпцп (iiierpT n) Плаћа мјес. Примједба Т равн в к Острожац Д . Вакуф Б р ат у н ац Мостар(Б.И. Зен и ц а Мостар О строж ац Власеница Л>убушки Ч апљ ина ЈБ убуш ки Мостар П левљ е Б . Градиш ка Ж еп че Т еш ањ Грачан и ц а 1М0Д, б р . Љ у б у ш ки А втовац )тац јрвиш, стриц Илевље Гораж де дем, брат М ахмуд, отац Плевл»е А јиш а, мајка Ја њ а Мухамед, от. С тол ац Ханвфа, мајка Сарајево Б и х аћ Ш ер о , отац Р огатица Ахмед, отац Гламоч К адрија, от. Султанија, мај. Б . Л у к а Осман, отац Б .Г р а д и ш к а И мш ир, отац Гораж де И брахим, бр. Ф оча Л>убушки Халид, отац Бијрљ ина Салко, отац Х асан, отац Сребреница Сарајево „М ерхамет" А двија, мајка Б . Л у к а Сафет, отац Коњ иц Б егвада, мај. Маглај Смаил, отац Б у го јв о Ц емал, отац М аглај Мехмед, отац Р огатица Ћ ам и л , брат Гацко Сакиб, брат Б рчко 150 22-Х1 1935 иступио 60 100 Завршио занат Заврш ао ванат 200 150 Завршио ванат 30-1Х 1935 иступио Завршно ванат 150 �Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Tuzli Prezime i ime Agić Dževad Bešlagić Nurija Hrustić Ismet Imamović Abdulah Mujbegović Ibrahim Terzimehić Džemal Vignjević Mićo Ahmić Safer H. Omerović Hasan Junuzović Jusuf Korkut Hazim Mulalić Nurudin Muradbegović Ferid Mutapčić Midhat Omerkić Adem Porobić Omer Vehabović Rešo Bajić Rifat H. Selimović Salih Karamehmedović Sejfulah Korkut Asim ^ Nalbant Abdurahman Sinanagić Mustafa Smajlović Ismet Tihić Smail Ahmetagić Avdo Berberović Elhamija Devedžić Mustafa Duraković lbrahiirtImamović Šefik Rašidbegović Ismet Suljić Fuad H. Beganović Abdulah Islambegović Faik Korajkić Bešlaga Mulabećirović Izudin Sarajlić Asif Šehović Musta Ceribašić Hasan Ćizmić Ešref Redžić Mehmed Spužić Muzafer Fazlić Edhem Abdurahmanović Safet Bakamović Muhamed Dizdarević Midhat Mehinagić Rizah Bajraktarević Rizah Sahbegović Muharem Džafić Hasan Bešlagić Refik Karamehić Safet Žujo Mustafa H. Hasanović Suljo Fatušić Fehim Primjedba Ime skrbnika Mehmed Koraj - Bijeljina Dobcj Kamenica Knežina Tarevci Maglaj Olovo Srebrnik Vlasenica Turija Zvornik Doboj Bijeljina Zenica Poljice Komarica Lukavac Kladanj Zenica Lukavac Zvornik Vlasenica Brčko Zvornik Vlasenica isenica „ер£е G. Moranjci Bijeljina Turija Gračanica Modriča Vlasenica Zenica T. Janjari Doboj Kruševci Gor. Tuzla Bos. Samac Bos. Samac Koraj Modrič Srebrnica Srebrnica Mostar Sarajevo Gračanica Sarajevo Vlasenica Orašje Doboj Maglaj Vlasenica Zvornik Puračić Istupio 15 marta 1936 250 250 200 200 150 150 400 150 150 200 150 350 200 250 100 400 350 Isključen 30-Х1 1935 107 �Списатс питомаца Гајретовог копвикта у Мостару о Рн vo « ® 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 108 Ч Нрезиме и име Алибеговик Ћнмил Бегвк Кемал Kocu Идрпз Крпо Илјас Наврик Јусуф Новвк Зијах Тановик Мухареи Догдибеговвк Фадил Хасагвк Фаднл Реџвк Авдо Лугик Наил Шешкик Мухамед Голубик Омер Кадрагвк Мехиед Махик Алвја Пецо Есад Харачвк Халид Куртовик Шукрија Патик Шефквја Хгџоввк Тахвр Колаковвк Осиан Спаховвк АхмеД Латпк Мустафа Мехмедбашвк ХаЈрудвн Зубчевик Муотафа Ввђен Кадрвја Мирица Мустафа Ченгвк Веиз Мујчиновић Ибрахвм Шатор Муетафа Биједвк Шервф Чвшвја Узепр Фазлагвк Алија Аговвк Ћампл Ћуђо Ћамил Хрустановик Шефик Бугаатлвк Ахиед Шарпк Сафвет Ћвквк Осман Кадвк Хифзија u < a. •л D- rt м В III IV « _ В 4 rt CM VII 4 IV >5 v rt se о МС' X CL II III Имв родитеља (скрбника) Мјесто становаља Суљо, отац Исмет, отац Адеи, отац Мустафа, отац Хасан, отац Салвх, отац Халид, отац Мустгфа, отац Мујага, отвц Хасан, отац Хамид, отац Пбрахвм, отац Ахиед, отац Оеиан, отћц Мустафа. отац Јусуф, отац Мехмед, отац Ћзмил, отац Нура, мајка Фззлија, брат Шервфа, мајка Мухарем, отац Хасан, отац Мухамед, отац Махмуд, отац Суљо, отац Фатима, иајка Омер. стгц Хасвба, мајка Мехмед, отац Осман, отац Пбрахии, стрии Ханвфа, мајка Ибрахви, отац Буразеровић Б Хапумвца,мајк* Хамдвја, отац Хасан, отац Ходо, отац Ђамилага, отац ИбрахиМ| брат Алвја, стриц Улциљ Коњиц Домановики Чапљвна Улциљ ЈБубушки Бјелемвћи Какањ Вареш Столац Коњвц Прозор Чапљина Љубушки ЈБубушкп Ортијеш (Мстр) Какан. Гацко Невеспњо Бихово (Треб.) Благај Ластва Чвпљвна Столац Требвње Требиње Мостар Потпећн (ГГлев Гаре (Завидов. Локвв Јасен Вртлиште (Виг. Чапл>ина Л>убушки Подгорица Високо Гацко Гацко Улцнњ Витпићи Остроим ц Коњпц Плаћ; мјес. Прнмјодба Иступио својевољно 59-11 1936 П пеијештен у бихаћки конвмкт �Prezime i ime 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 38 34 35 36 37 39 40 41 42 43 44 46 46 B alagija Abdulah B alagija Sulejman Bašić Šefkija Imamović Abdurahm an Numankadić Akif Sarajlić Džemaludin Fejzić Safet Žerić Halid P itić Esad Čardžič Izudin Tihić Jasim Abdulhamidović M. Alija Dervišević Muhamed Prljača Džemail Subašić Faik Muftić lsam Jakupović Rešo Latifić Ibrahim Hadžialić Ibrahim Hadžimujagić lsmet Huskić riukrija Jakić Mehmed Kulenović Muhamed Seferović M ustafa Hadžiselimović Sakib čokić A bdurezak Filipović Fuad Korić Vahid Mutevelić Safet Spahić Mehmed Pajazetović Zlatko Kušmić Mustafa Subašić Teufik Softić Nijaz Trepić M ustafa Gačanica M ustafa Midžić Esad Mašić Ramo Cimirović Sulejman Ramović Iso Šahbegović Halim Dedović Muharem Šabulić Ibrahim Džehverović Rušid Smailagić Nail Malkić Oman Razred škola Redni Spisak pitomaca Gajrctovog konvikta u Banjaluci 1 -o <л II a м III u Ime oca, majke ili skrbnika Abduselam Rasim Vejeil Omer H akija Šemeudin bez roditelja Šerif Halil Nedžib Edhem Dolić Rifat Mustafa Osman Hilrrfija Dr. Hazim Zeko Ću ma Haean Fatim a Haean Sulejman . л —: II - 111 IV o ska G r.danska Zanata Plaća mjes. P rim jedba Din. j I Mjesto st4novanja и Jusuf Ibrahim Kasim Mehmed llasib Nura Hilmija V Muharem Nail VI Hatidža Muharem VII Fatima Šemsa, VIII Selman Asim IV Alija Memić V Muhamed IV Džehva Dautović Ejub „ Donji V akuf P rn jav o r P uračić Bugojno Trebinje Banja L uka Mrkonjić Gr. D erventa Bos. Dubica G radačac M rkonjić Gr. Plevlje P rije d o r Bijeljina Potpeći Livno Bugojno Doboj Livno Bos. Dubica Bjelajce Bos. Dubica Kotor-V aroš Ključ K otor-V aroš Bugojno V rbanjci Bihać Banja Luka Prijedor V M ostar Prijedor Nova Topola Podgorica D erventa Stari Majdan Bihać Banja Luka Agino Selo Banja Luka _ fPilnuc fonda za zdr. zaSt. najprije »amo na 240 ^učenika, 250 — 200 200 — — _ 300 200 _ — _ 150 300 300 Svojevoljno istupio 6-11-1936 Umro 13-111-1936 150 _ _ _ Iskljuicn 4-VI-1936 360 350 ___ 350 200 150 200 150 250 240 200 200 200 100 100 240 _ _ Stupio u internat 26-Х1-1935 Stupio u konv. 11-1 1016 a po §51. Z .o sr. šk. 6-11.80iskljuć. Stupio u konvikt 10-1-1936 samo na hrani, p aćjo lond za Istupio 7-Х-1935 , 5-Х 1933 . 8 Х-1935 Plaćao fond za zdr zašt. đaka istupio 10-Х1 1935 istupio 16-1Х 1935 100 240 240 240 istupio 16-1Х 1935 Plaća^Fond za zdr. zaitilu 109 �Sumarni pregled Gajretovih pitomara-ica koncem 1935/36 a) Po uspjehu u nauci u pojedinim konviktima Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 K o n v i k t Muški Ženski Muški Muški Muški Muški Muški Sarajevo Sarajevo Banjaluka Bihać Mostar Plevlje Trebinje Ukupno . . . Popra­ Totalno pali vak Odlično Vrlo dobro Dobro Dovoljno 17 3 2 2 2 4 1 6 29 23 5 10 10 7 3 14 34 16 13 16 16 10 6 27 21 4 4 _ 4 37 101 138 29 53 1 12 Neocj. ' — 114 32 32 37 30 4 1 — Ukupno 2 51 3 9 370 b) Po uspjehu u nauci u školama Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Š k o l e Odlično Realne gimnazijo Šeriatska gim nazija Ž nska gimnazija Učiteljske Građanske Trg. akademijo Srednja tehnička Musi. ženska m edresa Str. zanatlijske Ženske stručne Ban. zan. žen. Domaćička Vidovića tečaj Zanati -Vrlo dobro 14 — 1 L— 5 39 — 8 6 9 чк. I i 2 tlilftll Ukupno Dovoljno Dobro 71 v 2 ч 7 — — — 14 4 u —21 M 3 — 7 — 1 Popra­ vak Totalno pali 24 — 5 2 4 4 10 4 '— — 3 — 3 Ukupno 3 154 _ 52 13 — — — _ — — 2 1 1 — — — — i = TS i 20 — U — 3 — — .0 . 138 29 53 61 1 1 1 Neocj. 47 370 V \s j> c) Po školama i razredima Red. broj Š k o l e 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Realne gimnazije Šeriatska gimnazija Ženska gimnazija Učiteljske Građanske Trg. akademije Srednja tehnička Musi. žen. medresa Str. zanatlijske Ženske stručne Ban. žen. zanatska Domaćička Vidovića tečaj Zanati Ukupno 110 . . . Ra z redi - g o d i š t a IV V VI ni 1 11 33 1 5 2 8 11 16 6 4 — 1 1 — 17 29 1 8 — 10 4 13 6 3 2 — — — 11 26 — 4 — 6 4 13 1 1 — — — — 8 15 — 1 4 9 4 10 105 87 63 55 — — — — — 1 11 15 — 2 3 — — — _ — — — — _ — 20 19 — 3 — — VII _ 10 — 1 — — — _ _ _ _ _ — — — — _ _ _ — _ 22 11 Vili 7 — — — __ _ _ _ _ Ukupno 154 2 24 9 33 23 52 13 8 _ 47 7 370 �Redni broj 1 2 3 4 5 б 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Prezime i ime Arslanagić Hasan Karavdič Zahid Šaćiragić Advija Tanović Sabit Bektaš Rizo Česrija Ismet Duranović Ismeta Đemidžić Mesud Kapetanović Taiba Karabegović Muharem Salihagić Mustafa Dujsić Atika Avdić Fahrudin Beglerović Fahrudin Blažujević Štaka Ćerimagić Alija Ćehajić Sukrija Denišlić Halid H. Ibrahimović Nasir Kobić Fikret Mehmedbegović Rifat Prcić Muhamed Sarač Hava Striković Šefika Trogrančić Branko Berberović Selveta Češo Zahida Frtuna Suljo Hodžić Mevlida Kapetanović Kemal Kulenović Džemal Kušmić Mustafa Muhurdarević Berija Šarić Husref Sudžuka Aiša Tataragić Refija Zubčević Husnija Zuiić Ibrahim H. Halilović Ahmed Sarač Ibrahim Džanić Ferid Konjhodžić Sulejman Šećibović Refik Zekić Reuf Azabagić Nevresa Azabagić Teufik Kuraja Zvonimir Mešković Mehmed Selesković Harun Šarić Ismet Abdić Hasan Alićehajić Kemal Husejnćehajić Osman Mutevelić Asim Porobić Omer Resić Munib Karahasanović Sulejman čorbić Hasib Filipović Subhija Imširović Mustafa Mjesto rođenja Trebinje Visoko Sarajevo Gacko Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Čapljina Banjaluka Fojnica Banjaluka Bileća Sarajevo Teslić Lastva B. Gradiška Sarajevo Visoko Sarajevo Bijeljina Sarajevo Banjaluka Sarajevo Fojnica Bijeljina Foča Visoko B. Brod I ,illl Sarajevo Sarajevo T “% Banjaluka Banjaluka Sarajevo Sarajevo Sarajevo Dživar Bihać Banjaluka Banjaluka Bihać Tuzla Seonica Sarajevo Tuzla Tuzla llijaš Tuzla Tuzla Sarajevo Bihać Tesanj Derventa Bugojno Derventa Sarajevo Zenica Tuzla Bugojno Kreka Mjesto škole Trebinje Visoko Sarajevo Sarajevo Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Mostar Banjaluka Sarajevo Banjaluka Sarajevo Sarajevo Sarajevo Trebinje B.Gradška Sarajevo Visoko Sarajevo Bijeljina Sarajevo Banjaluka Sarajevo Bijeljina Foča Visoko SI. Brod Sarajevo Sarajevo Banjaluka Banjaluka Sarajevo Sarajevo Sarajevo Trebinje Bihać Banjaluka Banjaluka Bihać Tuzla Sarajevo Sarajevo Tuzla Tuzla Visoko Tuzla Sarajevo Bihać Sarajevo Derventa Bugojno Derventa Sarajevo Bugojno Tuzla Škola Razred || II Gajretovi stipendisti u 1935-36 godini Gimnazija I Šer. gimnaz. •J5. m Šer. gimnaz. III ПЈ — ___ ■- <0 c o VII Vili Gradan. II Isplaćena stipendija Dinara 475 675 180 350 350 475 180 285 475 475 950 350 500 71250 1425 475 475 450 475 475 675 475 475 475 500 900 675 675 600 750 500 7Г2 950 475 675 375 270 475 675 475 71250 475 950 950 610 700 675 950 950 950 1000 475 450 475 475 285 712 900 712 675 n i �Reeni broj 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 112 Prezime i ime Maslić Ismet Mulahasanović Šalim Pekmić Hasan Sečić Osman Taso Mukdim Arnautović Kadrija Avdić Safet Bekrić Zihnija Čizmić Hajrudin Fazlinović Aziz H. Smajlović Selveta Manov Vahida Karabegović Mubera Ćumurija Ahmed Dželilović Sakib Karačić Selvera Karahasanović Hilmija Mulić Muhamed Dedović Muharem Bakšić Abida Dizdarević Zija Jusufović Smail Šabulić lbrahim Buć Adem Čelebić Fuad Dragnić Džemal Fočić Niiaz Krajinić Šefik Alagić Seid Kudić 'Sulejman Muminagić Abdulah H. Begahović Muhamed Kurtović Slobodan Ćosić Muhamed Glavinić Muharem Đozić Ahmed Pačariz Osman Avdić Mustafa Sadiković Ahmed Fehimović Almasa Kudiovnić Aiša Morić Šefika Borić Fatima Bravo Zehra Čolo Esma Kečedžić Šefika Pašić Subha Sarajlić Enver Babović Džafer Jašaragić Osman Nalić Zahid Medić Enes Đukić Bahrija Karabegović Emira Livnjak Adil Hasić Muhamed Barakovac Huso Vladović Omer Zukić Midhat Sarajlić Ziba Sarajlić Fatima Arnautović Selver Mulabdić Sulejman Žunić Najfa Mjesto rođenja Sarajevo Žepče Zavidovići Bugojno Sarajevo Tuzla Sarajevo Tuzla Sarajevo Mostar Sarajevo Sarajevo Banjaluka Sarajevo Bugojno Sarajevo Sarajevo Sarajevo St. Majdan Sarajevo Fojnica Prijedor Bihać Mostar Nevesinje Mostar Olovo Maglaj Konji' Lji Vlasenica Gacko Poljice Trebinje Bratunac Zgošća Plana Janja Sarajevo Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Banjaluka Banjaluka Bileća Tuzla Tuzla Mrk. Grad Mostar Derventa Sarajevo Olovo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Semizovac Semizovac Semizovac Žepče Tuzla Mjesto škole Škola Dinara 475 " 950 587 712 71250 450 400 450 , 1187.50450 250 350 250 285 475 Sarajevo Doboj Doboj Bugojno Sarajevo Tuzla Sarajevo Tuzla Sarajevo Mostar Sarajevo Banjaluka Sarajevo Bugojno Sarajevo Banjaluka Sarajevo 200 Učiteljska Banjaluka Beograd 250 240 850 1500 1500 750 950 2700 1250 2000 Geodezija i 150 2000 2000 2000 Tuzla » Sarajevo Tuzla Sarajevo Gaz. medresa Žen. medresa Banjaluka Dubrovnik Bakar Zagreb Sarajevo Sarajevo Beograd Sarajevo Trg. akadem 475 1425 950 950 950 950 950 675 713 475 285 600 235 450 950 600 2000 n . str- ućnelj Viša. osn. Zanat krojač, zana Visoko Sarajevo 1500 1500 2000 Kroj. 5000 800 250 3000 500 400 270 500 500 675 900 240 1100 900 i ‘ �Redni Gajretove jednokratne potpore u 1935-36 godini Prezime i ime Duraković Hasan Kapetanović Salko Rezaković ReŠad Plevljak Murat Hodžić Asim Đurbuzović Sadik Tahirbegović Džafer Salčić Ahmed M. Kurtović Vahid Avdić Mustafa Hromić Avdo Memišević Nusret Karović Vejsil Ibrulj Enver Ramadanović Derviš Vukotić Hasan Ljubović Miralem Dubičanac Munib Čengić Hamdija Mehić Mustafa Kurtalić Izet Nikšić Mule Avdić Muslija Prašo Safet Huremović Sefik Mustafić Omer Hadžić Sejdulah Avdić Mustafa Žujo Ahmed <Đurbuzović Rabija Mandić Halid Salihagić Omer Okić Jusuf Ferizović Rešid Čengić Hazim Zorlak Ćamil Saračević H. Ohran Ramić Hasan Hasanbegović Sadik Kovačević Abid Karabrgović Dudija Ćejvan Dželila Islamović Irfan Imamović Esma Gušić Fatima Šešivarević Idriz Đževlanić Salih Imamović Alija Šaran Nusret Smajlagić Safet Prljača Džemail Arifović Smail Karabegović Mubera Džehverović Rušid Nuhbegović Razija Mulić Rasltn Turkić Osman Repovac Muhamed Kadragić Hasan Mesihović Selveta Mulalić Vasva Džambić Mehmedalija H. H sejnović Džemo Mjesto rođenja Sarajevo Foča Bos. Brod Podgorica Plevlje Stolac Sarajevo Bileća Ljubinje Goražde Trnovo Nevesinje Podgorica Gacko Prnjavor Bos Gradiška Kalinovik Mioče Višegr. Priboj Prijepolje Bileća ćajniče „Bos. Kdbaš Bihać Sarajevo Bileća Stolac Podgorica Mjesto škole Beograd Odobreni iznos Din Škola stud. prava 400 400 200 400 300 550 350 200 500 stud. tehnike stud. filozof. 200 400 300 300 200 300 150 300 stud. medicine Zagreb Beograd Sarajevo Mostar Beograd Sarajevo stud. veterine stud. šumar. 200 300 200 " Ч abit. učit. šk. 100 150 300 učiteljska abit. tehnič. šk. 150 200 w.:oplje Sarajevo Tehnička Vel. medresa Gaz. medresa Zagreb ženska medresa Viša kornere. Sarajevo abit. šer. gim. šer. gim. Jajce Brčko Sarajevo Odžak fGržd) Bijeljina Sarajevo Sarajevo Banjaluka Bijeljina Sarajevo Sarajevo Banjaluka Sarajevo Sarajevo Trebinje Banjaluka Plevlje Doboj Banjaluka Trebinje Banjaluka Travnik Sarajevo Doboj Sarajevo Travnik Sarajevo Doboj Sarajevo Z'greb Sarajevo Doboj Tuzla Sarajevo IV V IV III I II I VIII IV II VI V IV IV 250 200 100 150 200 300 300 300 100 100 50 150 100 312 200 200 200 200 200 200 200 Doboj Kreka Sarajevo Doboj Banjaluka Trg. akademija građanska u I I I III iV IV 111 II II 100 100 100 200 150 200 200 113 �S p i s a k učenica Gajretove Ćiiimarske škole u Novom Pazaru u 1935/36 god. Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 114 Koji razr. Prezime i ime Žalčević Sadija Rašljanin Sadija Mahmutović Nađija Jovanović Radmila Naumović Ljubica Podgoričanin Fadila G cić Meka Đerlek Remzija Brunčević Emina Smakić Saliha Muratović Šema Kalender Eška Kruševljanin Emira Hadžić Meirema Šehović Vaka Sajković Žurna Bugarić Naka Đakovac^ Nafija Simonović 'Desanka Mekić Sadija Dervišnurović Hadija BećiroVić* šemsida \ Gružljanin Ramka Kamešničanin Eška Hasanbegović Naka Kalać Vahida Crnišanin Sadija Birđozlić Hatidža Godovac Đulsuma uma Dupljak Nafijai. Gusinac Remziji ija Tutinac Dževrija Berberištanin Halima Torbić Džuka Subašić Iza Kolašinac Emira Alentijević Nadežda Rožajac Naka Krklišević Ifeta Radetinac Ramka Nišić Nadžija Dolovac Fatima Ćatović Fatima Hamzić Ramiza Pulić Hajrija Čvorić Najra Binjoš Šahza Ubavić Milica Trifunović Jovanka Karakaš Džemka Dangalaković Zubejda Kijevčanin Naka Delić Dika Muhedin Ramo Redžep Čedomir Todor Redžep Ahmet Aćif Mehmet . Redžep Tahir Mehmed Abdurahman H. Huso "Hasan lasan Bilan Silan >emso Šem iejnil Zej Mihailo Nazif Rasim / Đulo Adem Džemo Sajto (lilllU fii I Beka i Avdo Hajro Daut Halid Muharem Mehmed Aćif Jusuf Sulejman Ibrahim Milan Hamid Feho Galjo Nazif Murat Halid Šefko Hajro Hamdo Mujo Vladimir Jovan Šaban lljaz Šerif Murat Primjedba pohađa Istupila Istupila Istupila Istupila Istupila т аш Istupila Istupila Istupila Istupila Četvrti �1 Списак Ученица Г ајрвтове женске задругв у Т ребињ у у годинп 1935/36 Редпи број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 А рсланагић Б ахри ја Б рачковић Н афија Брачковић Рабија Б удалиц а Хамида Б у р ек Б ехија Д издаревпћ М уневера Ћ ато ви ћ Ф атима Х аџ и ћ Ф атима Хамзић Хајрија Х абул Б исера С алаховић Х атиџа Робовпћ Емина К абил Х аснија; Љ убови ћ Емина Волић Ф атима Зубч еви ћ Сафета Зу бч еви ћ Мева А рнаутовић Рахима А лечковић Ф атима Б иједић Сана Џ у гум ови ћ Х иба П иводић Х ајра Ш еховић Х идајета Брачковић Мева Х ујдур Ф ахира Р и џ еш и ћ К ади ра Садовић Улфета 29 30 Виђен Б ехија Виђен Зип ета Годиш те Очево вме Преввме и име I I I I I I I I I I I I I I I Хусо Ибро Ју еу ф ТПућрија Хусо Мустафа Ибро Омер Рамадан Н аил Х акија Л утф ија Омер Ахмет Смајо Ибрахим Хусо Салко Осман / Заим Бајро \ Салко \\, Лутфи1‘а t А лија • Ћ ам ил Алија • Салко ■■ц л Л утф ија Ћ ан и л % > I II II ' II II II II III III III III III III III Успјех у науци добар врло добар добар добар врло добар добар врло добар врло добар врло добар добар врло добар добар врло добар добар добар добар добар одличан врло добар одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар добар одличан одличан добар добар 115 �B la g a jn ič k i iz v je š ta j zanemarile redovno sakupljanje članarina bar od onih članova, kojima se šalje list besplatno. Neke nam jedinice usprkos naših tražena nijesu još dostavile ni obračune o tim ubranim članarinama, da se vidi, kome zapravo treba slati list besplatno. Sa ovim pitanjem ozbiljno se je nekoliko puta zabavila glavna društvena uprava i uvela je u tom pogledu naročitu gnjigovodstvenu evidenciju, koja će istina moći da putpuno funkcioniše tek onda, kad društvena kan­ celarija dobije od svih jedinica tražene izvještaje 0 naplaćenim članarinama. Ujedno je zaključeno, da se besplatno slanje lista obustavi svakom članu, koji zakasni dva mjeseca sa plaćanjem članarine od 5 Din. pa naviše. Skrećemo pažnju na gornje nemile pojave kod nekih društvenih jedinica i molimo ih ponovno, da posvete osobitu brigu naplati redovitih članarina. 2) Članarine dobrotvora i utemeljača iznose Din. 25.105,— te su prema tome nešto premašile budžetom predviđenu svotu. 3) Zabave, teferiči i ostale priredbe donijele su u ovoj godini prihod od Din. 190724 59, a budžetom je bilo predviđeno Din. 200.000, — dok je prema lanjskoj godini u ovoj poziciji postignut višak od Din. 24.000. — I ovdje moramo primijetiti mnogim našim j nicama, da nam ne doznačuju pravovremeno novac kako od zabava tako i od teferiča i drugih priredaba, iako se je to od njih u više navrata tražilo. 4) Prihod od Gajretova dana iznosi Din. 43.92480 ili za cca. Din. 4000,— više od budžetom predviđene svote ili za Din. 7.000, — više od prihoda, kojeg je lani ova pozicija donijela. 5) Prihod od darova i dobrovoljnih priloga u iznosu od Din. 60.608.75 prema predviđenom budžetu od Din. 120.000,— podbacio je za okruglo Din. 60.000.— PRIHODI: 6) Prihodi u naravi iznašaju Din. 1.164.50 prema Ovogodišnji cjelokupni prihodi iznašaju Din. 1,124.574.83 pa su prema društvenom proračunu za predviđenom budžetu od Din. 10.000. — Prema tome je ova stavka podbacila za Din. 9.000— Mi smo i 1935/36 god. manji za okruglo Din. 96.000.— ove kao i ranijih godina stavljali na srce našim je­ 1) Redovnih članarina prikupljeno je ove godine Din. 156204.45, a bilo je predviđeno budžetom Din. dinicama, da posvete pažnju i ovoj grani prihoda, ali je ipak uspjeh i ovaj puta mnogo podbacio. 200.000.— Manjak od Din. 44000.— tim je upadniji, kad se zna, da smo mi na osnovu zaključka naše 7) Od opskrbnina pitomaca ubrano je Din. lanjske glavne skupštine slali počam od 1. januara 453.024,—a budžetom je bilo predviđeno Din. 550.000.— o. g. besplatno naš list svima onim članovima, koji Ova svota nije se mogla ostvariti u cijelosti s razloga, su plaćali mjesečnu članarinu od 5 Din. pa naviše što smo morali primiti u internate veći broj besplat­ Mi smo stoga kod ove pozicije prihoda očekivali, da nih pitomaca i što smo pitomcima uz plaćanje ćemo je bar ostvariti prema predviđenom proračunu, opskrbnine morali ovu nekojim pitomcima sniziti ali se nažalost ta naša nada nije ispunila. Razlog je bilo odmah ili tokom društvene godine, jer nijesu najviše u tome, što su — ponavljamo — mnoge bili u stanju da plaćaju odmjerenu im opskrbninu. društvene jedinice, i ako su na to često upozoravane, 8) Kamate i unovčeni kuponi iznašaju Din. Prošlu godinu, i ako je bila za nas jedna od najtežih, završujemo u omjeru između ostvarenih pri­ hoda i učinjenih rashoda sa neznatnim manjkom ođ Din. 29.000 — Ovaj deficit ima se u glavnom pripisati podba­ čenom prihodu od redovnih članarina, ali ako se uzmu u obzir poteškoće, s kojima smo se u našem radu morali boriti baš s početka prošle društvene godine, pa onda opšte opadanje platežne mogućnosti kod srednjeg i nižeg staleža, zatim nastavljena sabirna akcija za izgradnju društvenog doma, mi možemo da budemo zadovoljni sa postignutim materijalnim re­ zultatom, pogotovu kad ga usporedimo sa deficitom, što ga u mnogo većem iznosu pokazuju slična društva, čije djelovanje nije ograničeno, kao što je naše, samo na jednu pokrajinu, nego se rasprostire na čitavu državu. Pri svemu tome, mi se ne smijemo tješiti i zavaravati ovom usporedbom, kad se ima na umu, Šta sve društvo ,,Gajret“ doprinosi za kulturnoj pro­ svjetno pridizanje našeg fiementa, nego treba naročito sada, u vrijeme ove teške borbe i utakmice za opsta­ nak svakog pojedinca da dademo maksimum naših i moralnih i materijalnih napora, kako bismo naš jednako zaostali svijet što više osposobili za život. I ovom prilikom kao i u lanjskom izvještaju moramo naglasiti činjenicu, da mnoge naše društvene jedinice ne samo da ne pokazuju u svom radu za „Gajret" one uspjehe, koje su ranijih godina polučivali i koje bi prema prilikama u njihovom kraju mogli znatno bolje postići, nego štaviše nazadaju u tom pogledu Stoga i sada molimo prisutne delegate, da iz uporedne tabele o materijalnim uspjesima društvenih jedinica uvide opravdanost ove naše primjedbe, te da u budućem svom radu za „Gajret" nastoje sa saradnicima da poprave, što se je do sada propustilo. 116 �bi po prilici etekat uštede na izdacima za list izrtosio za Din. 20.000.— više, nego što je gore pokazan. Kako se iz ovog objašnjenja vidi, kod ove stavke rashoda vođena je najveća štednja. List se je i ove godine štampao mjesečno u 1500 primjeraka. Od toga je slato besplatno što članovima sa većom mje­ sečnom članarinom, što društvenim jedinicama i redakcijama drugih časopisa 1200 primeraka, dok se ostatak šalje pretplatnicima. I kod pretplate moramo primijetiti kao i kod članarina, da se ona od strane mnogih jedinica slabo ubire. 5) Administrativni troškovi iznose 61.854.92, RASHODI: dok je budžetom bilo predviđeno Din. 90000.— Iz Ukupni rashodi u ovoj godini iznose Din. uštede od Din. 28.000.— vidi se najbolje, kolika je 1.153.78647, dok su budžetom predvidženi sa Din. stroga štednja vođena u ovim izdacima, te se oni za 1. 220.000,— pa su prema tome manji za okruglo sada ne mogu dalje reducirati. 6) Na plate i osiguranja namještenika izdato je Din. 66.000,— Kao i ranijih tako i ove godine vo­ đena je u svim društvenim rashodima najstrožija Din. i 43.962.35, a budžetom je bilo predviđeno Din. štednja, pa je tako Glavni odbor i uspio, da skoro 142000.— Višak od cca. Din. 2.000,— nastao je usljed povišice plaće našem knjigovođi. uravnoteži društveni budžet. Kod ove pozicije nije se mogla postići nikakva 1) Na sve društvene internate potrošeno je $to za nabavu inventara za popravke i adaptacije internat- ušteda s razTbga, što se izdaci sa ove pozicije zasni­ vaju na unaprijed određenim platama naših službe­ skih zgrada, što za izdržavanje samih internata Din. 778.341.95, dok je budžetom bilo predviđeno za iz­ nika. Čitava naša administracija u glavnoj kanceladržavanje svih 8 internata Din. 788.000,— i za nabavu 'rijrstoji na direktoru, knjigovođi, činovnici, arhivaru inventara za konvikte Din. 35.000;— Ušteda od Din. i jednoj pisarici. Njihove plate prema njihovim škol­ 45.000, — i pored većeg broja primljenih pitomaca skim kvalifikacijama i provedenoj službenoj praksi u internate postignuta, je samo strogom štednjom. odgovaraju po prilici današnjim platama državnih či­ Uspoređujući izdatke na internate sa naplaćenim novnika. Uzme li se u obzir, da naši činovnici mo­ raju da ulažu mnogo više napora u vršenju svoje opskrbninama od Din. 453.024.—, vidi se, das mo izda­ dužnosti, nego državni činovnici, a da osim plate ne­ li na internate više Din. 325.317.95 od ubranih opskrbmaju nikakvih benifičija, koje uživaju državni činov­ nina. Kod drugih sličnih društava, gdje je zavedena nici, to smo mišljenja, da plate naših činovnika tre­ takozvana komercija lizacija internata, ovakav nesraz­ baju ostati iste kao i do sada. Od posluge držimo mjer između prihoda i rashoda internata ne postoji, jednog podvornika i jednu podvorkinju, koje plaćamo nego se to kod njih jedno s drugim pokriva, što Din. 1400.— mjesečno. znači, da takova društva osim nadzora nad pitomci7) Na razne izdatke potrošeno je Din. 14.286.50, ma ne doprinose nikakvu materijalnu žrtvu za njih, dok je budžetom bilo predviđeno samo Din. 5.000.— dok to nije slučaj kod naših pitomaca. Ti se izdaci sastoje: iz štampanja pozor, koma­ 2) Na stipendije izdato je Din. 97.118.—, dok je da „Oprosti te mu“ od Sule, u iznosu od Din. 745.— budžetom bilo predviđeno Din. 80.000.— I ove go­ „Kratka povijest Islama* od B. Korkuta Din. 4001.50, dine morala se je ova stavka prekoračiti radi toga, predavanje „Šta nam je u današnjici najpotrebnije" što je bilo mnogo više molitelja, nego što se je oče­ od Dr. Hazima Muftića, Abid ef. Đoziću za razne kivalo, pa je trebalo udovoljiti bar onim najpotrebnijim- predratne muslimanske novine Din. 3 200.— Za štam­ 3) Na potpore đacima izdato je Din. 14.312.—’ panje zidnog kalendara Din, 1600. — za razglednice a bilo je budžetom predviđeno Din. 20.000.— (Ievhe) 18.000 Din. 4200.—, što ukupno iznaša Din. 4) Na izdavanje lista „Gajret" utrošena je Din. 14.286.50 43.920.75, dok je budžetom bilo predviđeno Din. Prema gornjem ukupni stvarni izdaci iznose 60.000. — Ako se od uštede od Din. 16.000.— odbije Din. 1,1153.786.47. Ovoj sumi treba dodati Din. 24.390.75 gubitka budžetski manjak prihoda od društvenog lista, onda znači, da smo na izdacima za list ove godine uštedili na vrednosnim papirima, koji su vođeni u knjigama samo Din. 12.000.— Međutim ova je ušteda stvarno po nominali, a prodati su po berzanskom tečaju; nada­ veća, jer bi naplaćene članarine od Din. 5.— pa na­ lje Din. 61.453.25 20% otpisa od inventara, tako da više, koje dobrim dijelom pretstavljaju pretplatu na ukupni izdaci iznose Din. 1,239.630.47. list, trebalo upisati bar djelomično u prihod od lista, AKTIVA I PASIVA : dok se one u cjelosti broje u prihod od članarina. Iz čega se stastoji društvena aktiva i pasiva i Ne znamo tačno koliki je ubrani iznos tih članarina gdje je društveni novac uložen, vidi se iz „Računa dok ne bi dobili tačne podatke od naših jedinica, ali imovine na 30. juna 1936. godine". 62.699.97 prema predviđenom budžetu od Din. 60000, dakle više za Din. 2.700.— 9) Pretplata na list „Gajret" donijela je prihod od Din. 5.792 65 ili manje za Din. 4.000,— prema predviđenom budžetu. Pobliže o listu ,,Gajret“ biće govora u obrazloženju pozicije 11) „ R a s h o d a " . 10) Od tombole, koja nije u ovogodišnjem bu­ džetu bila predviđena, imali smo prihod od Din. 115.259.50 — 11) Razni primici (prihodi) iznose Din. 10066.62 ili za Din. 5.000,— više prema predviđenom budžetu. 117 �Рачун Гајретове имовине на 30 јуна 1936 Укупно Роједпнце Редпи број П Р Е Д М Е Т Динара п 28.496 21.089 4.826 449.940 89.773 118.082 21.000 130.000 60.871 101.933 615.650 60.000 5.450 13 69 26 — 50 — — — 35 42 — Динара 1 П A к т и в a : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Г отови на у б л агајнп и код конвпката „ у ЕГоштанској ш тедионпци, C apa „ у Б ан ц и Г а јр е т , Сарајево „ Г р а д ск а ш тедионица, Сарајево . „ Зем аљ ска б ав ка, CapajfBo „ Х и п текар в а банка, Сарајево „ П р ва Х рватска ш тедпон а, Сарајево „ С ал и хага Ф очо и др., Сарајево и „В арда“ д. д., С арајево , , „ Г а јр ет о ва п ривредп а вадруга Вродноснп паппри . „ r сепарато ^ , n • Г а јр ето ва дома 14 Зајмовв 15 16 17 18 19 20 21 — 92 50 У купно 1,992.303 35 П очетн а и м о в и м а ................................... Г а јр ето в д о м .................................. Н ародне п ј е с м е ......................................... 2,102.211 436 4.711 90 09 — У купно Маљак 2,107.358 115.055 1,992.303 99 64 35 — ................................... П р е д у ј м о в и ................................................ И н в е н т а р . ,r . . /. . . • \ З ал и ха х р ан е код кон виката р авни дуж н и ц и . . • • • Н екретниве у К ољ п цу . . . . . Ћ илим арска ш кола Новп П авар . К њ и ге „ К р а тк а н аука исламске вјере П a 22 10 03 24 — — с 1 118 34 581 .1 0 0 36.072 12.630 245.813 3.514 8.754 15.000 51.429 11.977 t. 'f - 1 2 3 1,026.012 �Прпходи и расходи у годипи 1935-36 Редни број II Р Е Д М Е Т Појединце Укупи Динара Динара П р и х о д и; 1 2 8 4 5 6 7 8 9 10 11 Ч ланарине р е д о в и т е ........................ Ч ланарине добротвора и утемељ ача Забаве и остале приредбе Г ајр етов д а н ............................. Даровц и добровољни прнлови Прнлози у нарави . . . . Опскрбнине питомаца Камати и уновчени купони П ретплате ва лист „Г ајрет" Томбола ........................................ Разни примпци . . t. . . . Укупни примици Мање примљ« о 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 156.204 25.105 \ 45 181.309 190.724 43.924 60.608 1.164 453.024 62.699 5.792 115.259 10.066 1,124.574 115.055 1,239.630 97 65 50 62 83 64 47 778.341 95 45 59 80 75 50 P a Мушкп конвикт Сарајево Ж енски конвикт К онвикт Б ањ алука „ Б ихаћ . „ Мостар „ ГГлевље „ Т увла „ Требињ е v/типендије Једнократне потпоре И8даван.е л и ста „Г ајр е т1* Админнстративни трошкови П лате и осигурањ а намјеш теника Разии в8даци Укупни и8даци Г у б и так на вредносним папирима 20% отпис од инвентара 230.288 138.683 73.756 65.869 82.421 72.925 82.266 32.130 97.118 14312 24.390 61.453 111.430 43 920 61.854 143.952 14.286 1,153.786 85.844 1,239.630 119 �Издаци Гајретових конвиката у друштвеноЈ години 1935-36 Прање Храна М ј е с т о чишћење Д «н. | „ Д вв. | П О п ш ти к а н ц ел а р . тр о ш ко в в и ш к. прибор Д чн. П Уздржавање зграде и башче Д ич- п Огрнјев и расвјета Д пп . п Д он. 6.000 Мушки конвикт, Сарајево . 140.121 2 6 19.549 75 1.258 75 11.857 95 16 242 50 Женскн коввикт, Сарајево 72 382 33 5.163 75 1.980 35 8.456 50 12.529 50 18.000 Мушкп конвикт, Бањалука 40.790 4.197 1212 4.205 Мушки конвикт, Бвхаћ 44 - - . 39836 72 3 783 75 838 Мушки конвикт, Мостар . 45.003 63 4585 04 376 50 44 266 82 2.683 50 1: 4645 50 Мушки конвикт, Плевље . Мушки конвикт, Тузла . Гајретов и ЕГросвјетин дом, Т ребињ е................... Укупно 56.095 1.272 - 6 000 5869 50 200 5 528 20 13.325 - - - 8250 - Д ип . . Д пн. 2 558 - 2.338 85 12.106 25 - 8 635 50 2 050 10.321 50 - 4 563 еГј— jf v gr ■ a t l: s a \у V ** ■S..-3 i 20 35 053 20 55.349 26 51775 — 86 203 - 3.444 11.254 71 л L е* - - 3.550 53 18 050 421 - 532 Д ин. п 53 75 5 790 60 Д пн. 14 282 — 1693 25 | u У купно Разно 20250 25 12 450 75 769 10 6.997 4124 50 4.825 25 | н Плате управе конвикта и др. 9352 562 50 w V/ . , . 438496 62 44 308 29 - - Плате наијештеника Кирија П 230 288 4 6 138 683 81 - 73 756 94 65 869 97 35 82 421 22 625 90 72 925 32 2.009 1.493 75 82 266 23 26 480 — 26.480 — 36.458 85 — 772 691 95 Ј r. Rs * - V Г .r . Ј . о �Приходи no мјестима 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Гајретове једвнице Мјесни одбор Повјереништво о. О Бањалука ni , ж .| Агино сезо Челинац Врбања Беране m Рихаћ ж а в Бихаћ Бихаћ пит. Бијељина Бијељпна ж i Тур. Јањарв Билећа ГГлана Бос.Дубицам 17 Б. Градишка м. 18 „ ж. 19 Тур. Дубраве 20 Бос. Крупа 21 22 23 Б. Петровац 24 25 26 Брчко м. 27 » ж< 28 29 ЗС 31 32 Бугојно 32 34 Цазин 35 36 3i 38 39 Чајниче 40 Горажде 41 Дервента м„ ж. 42 43 Бос. Брод <- и Бужим Бос. Нови ■š Бјелај Кулен Вакус] Б . Шамац Брезово п. Челвћ Гор. Рахвк П p м X о A \ * i i a | f 0.2 g v Чланар. Дибров. Приредбс Гајретово 1 издан.а , r : ; . мрилозп ig ш a Дин | n Дчн ■ Дин ! п Дин. | u дин. | u — — 41566 1 215 28 241 2 9155 50 23761 50 1199 7450 i — — 878 73 50 12 — 3 _ 805 — — — — _ _ — — 74 74 - — — — — — 188 395 32 130 45 — — — - — — 62 1 — 62 - — — — - — — 101 50 101 50 97 14 80 3 28 — 2598 I555J 75 3354 75 9451 155 } - _ — 1 _ — 396 — 1259 513 350 _ 1800 680 1000 120 8652 25 \ 102 11 16 3 2 31 2260 75 500 5851 50 40 I - — — 1 _ — — — — 261 261 — _ _ 1 2 800 800 — — — 2 _ 537 _ _ 3500 4037 30 30 - — _ 1 — _ _ 1310 1100 210 } - - _ 2 _ 1763 _ 16119 50 13976 50 380 - —_ 2 _ __ 744 402 342 — 1 _ _ 156 — 931 25 750 — — - — _ - 580 — 822 142 100 — _ _ — _ _ _ 6С 6С — — _ -_ _ _ 210 210 - _ — = = _ 1240 _ 3103 1400 463 — — — — _ _ 176 — 220 10 34 V— 21 — 1 - ... 467 921 400 54 -[ — 2 _ 3824 75 2531 77 121b 75 i J — 39 7 — 2 _ _ 1091 50 _ 1591 50 500 -L — — — — _ _ —1 ii. 45 45 ii. 50 — 1 _ _ 26C 43С 82 88 1L — — — — _ — — 113 113 4 — — — _ _ — — 1 30 30 — -г 3 — 10748 25 2602 50 608 7283 75 254 56 4 36 — 154C 5С 666 5C _ 705 169 38 7 32 — _ _ ik _ 4850 733 3707 410 — — 6 — 8 —— _ 150 72 7č — — — — — _ 469 50 — 31 50 531 зс — — r~ — - _ — — 73 : 43 ; зс — —— — _ — 334 177 I 102 55 — — — — — _ 597 1033 12C 196 ! 12C — - — — — _ 150C — — 2500 1000 86 15 159 3 4 160 7857 5C 1088 3873 9С 445 1326 40 49 13 7 5 3 150 2080 25 — 4945 40 2865 15 — 36 11 54 2 7 16 1450 — 7855 50 6215 50 190 — — — — — — 180 — — 197 17 335 — — — — — — 150 — 125 6С - — — — 30 _ — ЗС — 2627 76 20 106 1 6501 50 3679 50 195 119 22 65 7 4 70 2924 10773 6575 274 1000 __ _ 6 —— —_ — 479 _ _ 4 5476 50 4293 5?S — - 3 - - 1057 _ 10437 9380 — - — 2 — — 234 100 1250 10 1594 _ Пећиград Тодорово Врнограч Цетиње 3 __ i ЈБупљаница Оџак 4< 45 = * = s U3 I eeoHet'h da vo X cl £ s s. rt 46 47 48 Фоча 51 Гацко 52 Автовац | 2 Глаиоч Грачаница 55 56 Грачаница ж Лукавица 57 58 Градачац Модрич 59 * a _ 2 _ 1 - - 1 - - 808 — — — 2 — — 694 — — —— — — — — — — — — — 30 74l 144 — — 1000 ~ | §^š rt с u u Динара -*9 — — 12225 — 1 4 I j9 3000 11750 1100 7600 — 5500 650 3500 9000 — 1950 — — — — 16250 350o 8325 1100 — — — 14550 11900 4550 — 3500 _ 9500 8775 1000 9500 19350 7450 1550 3650 150 7800 1942 75 360 50 3255 25 f 8925 1243 — 549 126 — 126 4000 13о,75 75 1235 75 324 3850 140 Uo 121 �Гајретове јединице Ч /анар. Мјесни одбор Иовјереништво 60 61 62 63 64 65 66 67 Зелоња Гор 86 S7 88 Дин I п 45 Херцегнови _ Hctoi Јајце Доњи Вакуф Кладањ Јајачки Олово Кључ Книн Бјелемић Јабланица 1416 127 396 1152 235 9457 2891 7149 660 3245 1820 1448 94 1340 868 366 Острожац Сеонвца Солак. Кула Умол>ани 2000 30 102 1498 126 Котор Варош Гарићи Масловаре Скенд Вакуф 101 Врбањци Ливно м. 1099 88 *• (i <i Глеђевци ЈБубушки 272 85 5039 8008 12 Витина Маглај Прпдјел Шеварлије Мостар Благај Дрежница Потоци Мрк Град Невесиње Ниш Нови ГГазар Нова Варош Дубово Плав 100 ЕГлевље 101 Подгорица 102 Ириједор Козарац u. 103 104 105 ЕГријепоље 106 Прилеп 107 Призрен 108 Прњавор 109 Boe. Кобаш 110 Прозор 111 Рогатица 112 Гласинац 113 Риј.Црнојев114 Сански Мост 115 Чапље Каменград 116 117 Сарајево м. 118 119 Озрен 120 Сеиизовац __ 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 122 прилозн Приредб* Градач. Врело 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 |JДобров. 1904 3955 00 300 21 261 4 ~ - ; 5000 24 4 2465 495 72 4100 10 UJ 70 55 433 1849 6020 580 7070 3312 152 21 1881 445 1426 6349 5775 12580 200 121 10630 46 65 436 1194 40 906 370 850 1521 478 374 77 55 110 28500 1С063 3791 325 3824 700 Д»Н " 18 Динара 111 135 11041 317 2100 2894 609 ЗОо 10511 841 4618 3028 396 372 320 |3909 7 126 131 50 1949 5 60 357 90 10750 825 1246 1900 5000 16550 2000 7700' 2450 1000 6400 600 2000 11400 14189 7 12 29050 6690 5 300 100 10500 143405 46550 3000 80 100 30 4877 6614 50 7950 3312 776 360 14899 Ј 7034 bi) 7371'50 260Ј75 278 50 3850 12050 10550 3500 350 1500 24900 2025 9950 3500 9375 352 291 18477 25 2 2800 1775 2125 880 4000 50783 60 6 19850 150 374 70 2000 5 102 36 146 2143 £ ) 140.6"22 220 , 47455 7940 700 1500 841150 č 5825 10840 �Гајретове јединице Мјесни одбор Повјереништвс 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 Сјеница Трново о Cajaj. Сребреница Столац м. Чапљина Локве Тешањ м. Травник м. Требиње Џавар Ластва Тузла м. Крека Лукавац Т. Пурачић Урошевац Високо Бреза Братунац - _ i 59 5 39 2 2 —— 1 — _ Аладинићи — — - Домановићи о Дорфулвја Теслић С. Ник. 54 15 90 1 1 —— - — — 2 ~ Геслић Томис. Град Караула — _ - _ п Дин. | п Дин Дин. . X 25 Вишеград м. a Власеница Кнежина Загреб Зеница — 72 13 — — — — — - — - — .1 — — — 67 15 Власен — — — - — — — 11 — ni 14 — Звориик Жепче м. — 110 — — — — — — — — — 37 12 1— 5 3 2— _ _ _ 10 — — — — 3651 75 978 — 1438 — 3011 3 — — 5 — — 2 — — - — — — — 16 — _ _ 1_ — — __ 9361 178 1540 75 — ■ ^ Г '1 — 3212 V — 514 а> 1146 5 250 146 - 1584 650 i -f| 20 50 166 — 2156 12 — — 135 — 1418 164 1 — — 1 1 — — 2 1 1— — _ _ 2 ■ _ • 5о; & П 166 — 3569 ~ — 70С 107 195 50 36 ~ 3<09 50 350 8508 75 — 1079 50 41 75 1174 — 326 84 _ ~ 1720 9260 — 229 282 -1 __ 1235 - — — — 20 — — 2947 — 210 50 — 27 110 4 4 i 3072 - — 1 Г~ — 171 61 7 25 4 2 497 Гор. Тузла о Приредбе 305 228 — _ _ _ - — — — - _ 148 9 148 3 - - - - 1— - .— — — — — :iq 1С 150 3 38 4 45 3 37 - 16 167 6 11 _ X Добров. лрилози — Тузи И Р Чланар. 16< » ж. Миоче Рудо Разна мј. X џ Iс ° 89 14 73 3 3 —— — 1 - Обре Вареш Жупча Завидовићн g i — — — — Какањ Добој КакањЗгош. Калесија S i* 3 2 - 2317 50 217 40250 — — 20С 217 — 763 — 3500 - 9122 - 699,50 — 36 - 1188 — 643 _ 1549 1020 — 6443 200 -fc. — — 9 140 1000 Укупни приходи Дин. Дин. _ 142 — 75 125 _ __ 423 300 _ — 225 69 80 216 __ — 5349 25 250 348 120 1747 75 301 __ N 60 11884 1320 1138' — 2500 771 825 1500 5459 25 530 1001 50 1177 600 2075 144 1250 514 1182 25 65750 n j l š t n 481 3939 700 413 50 12393 25 2295 25 } 41C 1140.3 5( 811 1235 20 3172 279 50 80 11288 75 ) 1638 50 11682 25 639 2545 75 60 Цинара 3800 9000 3925 1550 22055 3150 13600 1000 7000 — 10700 6700 — 16300 — 17750 5800 6900 — 2678 75 1925 1050 7000 4900 __ — 108 557 160 285 14 178 25 15 402 — 210 — — 30 » 22743 5712 1393 2528 1910 7474 25 1194| 1365 50 3370 7:0 4059 144 3994 50 916 50 1382 25 904 50 300 7609175 300 150 15C 3925 509 50 19871 50 223 6922 25 __ — 36 — 136 1324 — 812 160 9533 30 250 11472 30 2350 6042 10412 104 25 6442 50 150 275 1 913 25 9326 75 676 75 5323 - д ГаЈретова — 7650 — 5900 13300 — 5050 . — 3700 3500 19550 7000 — 15950 8000 500 7125 16500 123 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a95fc977714bb10cf3e23d89cd483a21.pdf c97a1f2c9e6fd3d04837c73be7306a46 PDF Text Text C A Д P Ж A J: Претконференцнја за Гајретову главну скупштину Запнсннк XXX редовке главке скупштине друштва Гајрет, одржане први пут у новосаграђеном Гајретовом дону 12 јула 1936 год. у Сарајеву ГАЈРЕТС8 Г Л А С Н И К : Нови васпјет-легатор доми. — Великп усп јех теФврича у Гајретова Дервентп. — Скун- штпна Гајретове женске задруге у Требињу. — Сакунљање курбавских кожица за Гајрет у Љубушком. — Гајретов мевлуд у К озарцу. — Прилозв из Велпке. — Конституисање одбора (мушког о женског) у Дервенти. — Прилог пз Грачаиице и Бос. Цетровца. — Поздрав- не депеше главној скупштинп, АВГУСТ САРАЈЕВО 1936 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ t * БРОЈ 9 �га јр ет, л и с т д р у ш т в а Г а јр е т а ивла 8и м је с е ч н о , a ц и јен а м у je ea н а ш у О т а џ б и н у 6 0 д и н а р а н а г о д и н у , a ea с в е о с т а л е в ем љ е п р е к о г р а н и ц е 120 д и н ар а. Ђ а ц и Г а јр е т о в и п и т о м ц и д о б и в а ју л и с т у п о л а ц и је н е к о д Г л а в н о г О д б о р а и л и к о д у п р а в а Г а јр е т о в и х к он в и к а т а . В л асн и к д р у ш т в о „ Г а јр е т “ — О д говор н и у редн и к : Х ам ид К ук и ћ . — За н и ч к у ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еш и ћ . ' И с л а м ск у д и о- Г �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 9 Сарајево, август 1936 PretRonferencifa za Gajrelovu glavnu skupšlinu Ovogodišnja Gajretova glavna skupština, kao i uobičajena pretkonferencija za skupštinu, održana je u novosagrađenom Gajretovom domu. Po običaju pretkonferencija je održana dan ranije prije glavne skupštine, u subotu 11 jula 193о, a otvorena je u 3 sata poslije podne., do kada je bio prispio u Sara­ jevo veliki broj delegata Gajretovih mjesnih odbora i povjereništava. G . Dr. Avdo Hasanbeeovič, pretsjednik Glavnog odbora Gajreta olvara pretkonferenciju slijedećim govorom • л , . , _ . „Otvaram pretkonferenciju delegata za Gajretovu skupštinu kao predradnju za našu skupštinu. Sa velikim zadovoljstvom i gajretovskom radošću po­ zdravljam vas sve po prvi put u Gajretovom domu, na našem zajedničkom ognjištu. (Poklici: Živio!) Neka bi Svemogući dao da bi početak našega rada u na­ šem novom domu bio srećan po čitav muslimanski dio našega naroda, kome Gajret svesrdno služi. Prije nego pređemo na rad dužnost nam je da odam o punu poštu i pietet onima koji nam om ogućiše da dođem o do ovoga našega lijepoga doma, a to su sestre rahm. Zulejha i Hašema h. lmširić, na čijem vakufu podigosm o dom. Neka je rahmet duši pleme­ nitih dobrotvorki! (Alah. rahmet ejlel) Braćo i prijatelji, Otkako Gajret postoji i dje­ luje u našemu narodu, njegovi pioniri su se zanosili željama da vide svoj krov nad glavom. I vi svi ne samo da ste to željeli nego ste i tražili da se pristupi ostvarenju davnašnjih želja Gajretovih radnika, da se nađemo ovako bratski u zajedničkom nam domu. Sto ječi na stanovištu da je kudikamo preče podizati i izvoditi na pravi put našu sirotinju, stvarati brojne egzistencije, školovanjem i osposobljavanjem naše inteligencije kao i privredničkog podmlatka, mi smo ovaj posao pretpostavljali svakom drugom, tim više što je sudbina htjela da smo mi muslimani kulturno prosvjetno zaostajali za braćom drugih vjeroispovijesti. Vjerujem da je mnogima nama bilo teško, ljubom orno gledajući kako podižu svoje do­ m ove slična društva, ali potreba stvaranja kadra školovanih muslimana, potreba pridizanja prosvjetnog nivoa naroda i njegovog socijalnog zbrinjavanja, bila je preča očT svega drugog. Riješeni da doprinesemo i najveće žrtve za dobro naše zajednice, mi smo se odlučili u najtežim vremenima i po Gajret i po naš elemenat, da pristupimo izgradnji Gajretova doma, obećavši vam prošle godine da ćemo ovogodišnju паби « lav" u skupštinu održali na svom og .jišlu i pod svojim krovom. Trebalo je velikih napora i žrtava, trebalo je ustrajnog rada i staranja da pristupimo ovom e poslu. B og nas je pomogao, pa smo evo kako vidite, mogli da ostvarimo želje svih naših pretšasnika i sviju nas aktivnih Gajretovih radnika. Na ovom našem prijateljskom sastanku kojega održavamo prvi put u vlastitom domu, mi hoćemo da temeljito pretresemo šta smo dosada radili i uradili u pravcu ostvarenja Gajretovih ciljeva i da damo smjernice našem budućem radu. Stupajući u naš za­ jednički dom, mi moramo biti svjesni da se nalazimo pred novim periodom Gajretovog stvaranja. Danas ja smjelo tvrdim da Gajret nije nikada bolje materijalno stajao, nego što danas stoji. Isto tako tvrdim da ni moralna snaga Gajretova nikada nije bila jača nego danas. (Odobravanje) I kao što danas svi zajednički slavimo ov o naše zajedničko djelo i postignute us­ pjehe u prošloj godini, tako i naš današnji posao treba da proteče u kulminaciji naše snage, sloge i ljubavi prema Gajretu i jednoga prema drugom. Jer bez toga nema ni steče u radu. Naš zajedniški rad trebamo .vezati najčvršćim cementom, — međusobnim povjerenjem — pa ćem o moći da žanjemo još veće uspjehe nego su bili dosadanji. Svi ste vi svjesni da se ovo nije m oglo stvoriti bez teških žrtava i napora, a onaj koji dobrovoljno daje žrtve za opštu stvar, u njega se mora imati i povjerenje. (Poklici: Tako je!) Našim trudom i žrtvama mi smo postigli ono što prošle naše gene­ racije pod daleko povoljnijim uslovima nisu mogle 127 �da stvore. Naši pretci su uvakufljavali za dob ro mu­ slimana svoju imovinu pod povoljnim okolnostima za­ to jer su imali iz čega da uvakufljavavaju, a i zato jer ih je Bog upućivao da pomažu svoje bližnje. A mi smo pod najtežim okolnostima, sakupljajući dinar po dinar, stvorili ovaj naš hajirli vakuf, ovaj naš za­ jednički dom, da posluži dobru narodnom, (Tako je!) Mi svi Gajretovi radnici i prijatelji, razasuti po gra­ dovima i selima, m ožem o da se ponosim o ovim što sm o stvorili i što će nam svima služiti na ponos i diku. I kao što je ovaj kamen vezan jakom vezom cementa, tako treba i mi braćo, vezani jednim osje­ ćanjem i jednom mišlju, da cementiramo našu slogu, kako bism o još jače i još dublje zaorali brazdu na izgrađivanju bolje budućnosti narodne. (Živiol) Ljudi koji rade mogu i da griješe, pa je tako mogla da griješi i da čini propuste i prošla naša uprava. Ali sm o se mi ovdje sastali da gajretovski, hladnokrvno i objektivno revidiramo naš rad u prošloj godini, da ga kritički pretresemo, da mu damo pra­ vednu ocjenu i da kažem o što treba u buduće da radimo, pa vjerujem da će u Jdm znaku proteći naš današnji i sutrašnji rad. Završujući pozdravnu riječ, pretsjednik g. Đr. Hasanbegović stavlja na diskusiju sva društvena pi­ tanja i to onim redom* koiim će se ona iznositi prema dnevnom redu sutraštffe glavne skupštine. Moli sve prisutne delegate da uđu u ovaj rad i diskusiju, kako bism o ov o vrijeme najracionalnije iskoristili i sva pitanja pretresli, tako da sutrašnja naša skupština bude manifestacija našeg rada i naše snage u našem domu (Živio !) G. Osman Rašidkadić, kao delegat iz Podrinja zahvaljuje Glavnom odboru Gajreta i pretsjedniku Dru Hasanbegoviću na radu u prošloj godini, a naro­ čito na radu za podizanje Gajretova doma, izražava­ jući puno povjerenje Dru Hasanbegoviću. Pretsjednik D r. Hasanbegović stavlja na dnevni red izvještaj sekretara, pa moli delegate da se javljaju za riječ i da se ti delegati pažljivo saslušaju, kako bi se m ogle donositi korisne odluke. G. Hamid D izda r: uzima riječ ispred najjače jedinice Gajretove, M jesnog odbora Gajreta u Sara­ jevu, kako po broju Gajretovih članova tako i broju delegata za skupštinu. Prije nego je prešao na ocjenu rada društvenog u prošloj godini, počinje da podvrgava kritici držanje mostarskih delegata, ali ga pretsjednik g. Dr. H asanbegović prekida moleći ga kao i ostale delegate da ne unose u di­ skusiju nikakvih ličnih nota, nego da hladno i gajre­ tovski diskutuju o društvenom radu, što prisutni delegati sa odobravanjem prihvaćaju. G. Dr. Safet Mujić: Osvrnuvši se na govor g. Dizdara, ističe da zaključci skupštine M jesnog o d ­ 128 bora Gajreta u Mostaru nisu izneseni u javnosti vo­ ljom Gajretovih članova, a pošto je skupština bila javna, nisu bili isključeni novinari, pa su tako zaključke skupštine iz Mostara dali svojim listovima. U štam­ panom izvještaju Glavnog odbora naglašava se kao pozitiv Izgradnja Gajretovog doma. Onima koji su uspjeli da ovaj dom dovrše, treba odati priznanje, ali ne treba zaboraviti da su ovo pomogli oni koji su davali iz provincije, često puta otkidajući od svojih usta. Na prvom mjestu je njihova zasluga da je došlo do ovoga doma. Ali ako je nešto trebalo praviti, smatra da je trebalo u prvom redu praviti internat za školsku djecu, jer je naš glavni cilj da podižem o omladinu intelektualno i moralno. U trošnim starim zgradama mora biti omladima bolesna. U iz­ vještaju se govori o reprezentativnosti Gajretova doma, pa pita da li je danas potrebna nama reprezentacija, kada -mi propadamo. Smatra da nije trebalo praviti reprezentativni dom, kad muslimanska omladina grca u 'starim zgradama. Prvenstveno je trebalo podizati zgrade za Gajretove konvikte, pa tek onda ovaj dom. Preporučuje novoj upravi da se pobrine za stanove pitomaca i da prve prihode koji će doći upotrebi za izgradnju higijenskih internatskih zgrada. Tvrdi da se Gajretov rad na terenu nalazi u opadanju i da Gajret gubi, što se vidi po broju mjesnih odbora i i povjerenika koji je u ovoj godini, otpao. U Mostaru je lanjske godine bilo 500 Gajretovih članova a ove godine spao je taj broj na 350, pa pita da li je rad Glavnog odbora bio na pravom putu. Po njegovom mišljenju G ajretov rad zadnjih godina išao je p o­ grešnim putem. Ima izjesnih pitanja za koje muslimani ne pokazuju nikakav smisao, naročito ih se ne tiče da li sm o Srbi ili Hrvati. Seljak se osjeća Bošnjom ili Turčinom , ali se osjeća i da je svoj na svom e. Kroz Gajret je prošla jedna ideja, koja je, po mišljenu govornika, nametnuta odozgo, pa bi trebalo vidjeti koliko je to štete donijelo Gajretu. Mnogi danas kaže da neće u Gajret. Ako nešto smeta da svijet pristupa Gajretu i ako koja ličnost tome smeta, taj treba da se ukloni. Tvrdi da kad se kupe prilozi u Mostaru za Gajret, da to svijet odbija, a kad se kupe prilozi za Gajretovu biblioteku, koja je samostalna ustanova, i kad mi tome svijetu kažemo da ta ustanova nema veze s Gajretom, svijet je pomaže. — Smatra da nema koristi od predavanja, koja se štampaju i šalju jedi­ nicama da ih održavaju. Gajret treba da bude vodić u svima pothvatima. Čisto prosvjetni rad u narodu je zanemaren, a taj rad treba da bude što više zastupljen. Pretsjednik g. D r. Hasanbegović osvrće se na izlaganja predgovornika, pa kaže da bi se sa g ovor­ nikom potpuno složio u pogledu izgradnje Gajretovih objekata. Ne smije se izgubiti pri tome iz vida da Glavni odb or nije sam odlučivao o tome da se sa­ gradi ovaj dom. 15 godina svi Gajretovi članovi, pri­ jatelji i radnici tražili su od nas da podižem o G aj- �retov dom , a ja primam na sebe da sam bio najveća smetnja da se taj dom nije podigao sve do sada i to zbog toga što je prvenstveno trebalo stvarati eg­ zistencije, školovane ljude i zanačaje, koji imaju da budu lučonoše narodne i korisni članovi narodne za­ jednice. I kada je Glavni odbor Gajreta pretprošle i prošle godine izlazio sa predlogom da se podiže u Sarajevu jedan Gajretov objekat, jednoglasno i jedno­ dušno je riješeno na tim skupštinama da se podiže Gajretov dom, a ne internat. Ta odlučna riječ i za­ ključak glavnih skupština morali su se izvršiti i po njima je Glavni odbor morao postupati. Mi najbolje znamo i svjesni smo u kakvim se zgradama najaze naši Internati i to iznosimo skoro redovno u izvje­ štajima Glavnog odbora Gajreta, ali ipak su naše skupštine riješile da se ovo podiže što danas imamo. Što se tiče reprezentacije doma mi najbolje u Sara­ jevu osjećam o i znamo šta znači nedostatak prosto­ rija za rad sarajevskih jedinica i za razvijanje druš­ tvenog života, pa izgradnjom ovoga doma nismo išli ni za kakvom reprezentacijom, nego smo išli samo za tim da regulišemo pitanje prostorija za potrebe društvenog rada i društvenih jedinica u Sarajevu. Mi smo u ovom e domu morali^ predvidjeti prostorije za kancelarije Glavnog odbora, za muški i ženskimjesni odbor, Gajretovu zadrugu, jer smo se u tome pravcu dosada mučili. Ne. budu li potrebne svg* ove prostorije za Gajretov rad, Glavna uprava će znati da ih iskoristi i drukčije u korist Gajreta. Bilo je zlonamjernih ljudi, koji su pronosili da ovaj dom Glavni odbor pravi za stanoy& članova Glavnog bora i njegovih funkcionera. Međutim to su bila pod­ metanja od strane onih, koji žele da unose zabunu u naše redove, jer nijedan Gajretov funkcioner nije se uselio u Gajretov dom. Pun mjesec dana radio je Glavni odb or na tome da izda stanove i lokale drugima, koji će što bolje da plate kiriju društvu nastojeći da društvo dođe, pored poslovnih prostorija, i do što boljeg prihoda od ovoga našeg doma. — Pretsjednik se ne slaže sa predgovornikom da Gaj­ retov rad opada na terenu. Izgleda da j e predgovornik htio da kaže i to kao da j e nacionalna ideologija doprinijela da rad za G ajret opada. G ajretovi radnici nisu se nikada lupali u p rsa , i treba da se zna da Gajretova ideologija nije jučerašnja, nego je onakva kakvu on ima od svoga postanka. Gajretova ideologija nije nametnuta odozgo, kako poneko hoće da kaže, nego j e ona nikla iz istih srca i istih pobuda, koja su podigla G ajret, osno­ vala i dovela ga na ovu visinu. N osioci te ideolo­ gije nisu samo Članovi glavnih uprava, nego su no­ sioci njeni svi Gajretovi radnici na terenu. P red govornik se izrazio kao da su nosioci te ideologije krivi opadanju Gajretova rada, p a ako j e pred govornik mislio na današnjeg pretsjednika Glavnog odbora Gajreta. ja s ponosom ističem — kaže pret­ sjednik — da sam tu ideologiju prihvatio ođ n a ­ ših najjačih pobornika iz M ostara. Tu je ideologiju — kaže p retsjed n ik — prihvatio od onoga kome smo se mi svi u rano proljeće ove godine poklonili u M ostaru, odajući mu poštu i priznanje za njegov nacionalni rad i zasluge. Ideologija Gajretova ni­ kome ne smeta da radi za Gajret i za muslimane, j e r mi hoćemo da našom ideologijom podignemo naš narod kulturno, prosvjetno i socijalno i da ga u ovim pravcima izjednačimo sa braćom drugih vje­ ra. K a d bi v i osjetili kao i oni koji su vas poslali da radite s nama na ovom Gajretovom poslu, da je G ajretova p otreb a da se ja otstranim sa polo­ žaja kojega zauzimam u Gajretu, ja bih to onoga momenta učinio i uklonio se, ali ni tada ne bih okrenuo glavu od Gajreta, je r me od njega ne može ništa udaljiti osim fizičke smrti. (A pla u z!) Ideolo­ gija G ajretova n e može nikome da smeta ko je is ­ kreno riješen da poradi za boljitak narodni. A za -potvrdu pretsjednik navodi da se je u godini 1 9 2 9 , kada. j e G ajretova ideologija i na njegovoj zastavi napisana, 'дгој G ajretovih članova gotovo udvostru­ čio. Sva slična društva pa i Gajret u današnjim teškim ekonomskim prilikama preživljuju krizu, jer danas nije lako dobrovoljno raditi i žrtvovati se. Da­ nas se mnogi bore za održanje golog života, pa nije lako doći do sretstava koja su društvima potrebna za izvođenje njihovih zadataka u narodu. Neka se pogleda u našem godišnjem izvještaju, pa će se vi­ djeti da ima lijep broj mjesta koja su ove godine dala m nogo povoljnije materijalne rezultate, nego su ih imali u ranijoj godini. Mali broj društvenih jedi­ nica, koje već godinama ne rade, brisali smo iz naše evidencije, jer nećemo da se zavaravamo ciframa nego hoćem o da nam bude situacija potpuno jasna i čista. Zato, ko je riješen da svarno radi, ne smije se obezhrabljivati, iako su današnje prilike zaista teške. Mi moramo biti svi blagodarni Gajretu što je on tako uspješno vršio svoju misiju u narodu pune 33 go­ dine i što je doprinio znatan udio u izgrađivanju ljepše budućnosti narodne. (Odobravanje) G. Vehbija Imamovič: U početku svoga govora zahvaljuje pretsjedniku g. Dru Hasanbegoviću što je prekinuo g. Dizdara, ali ne može da pređe preko ri­ ječi g. Dizdara, koji je govorio o „nestalnosti sitnog malograđanskog svijeta". Te riječi smatra uvredom za to, što je po njegovom mišljenju Dizdar nov č o v ­ jek u Gajretovom radu i nema legitimacije u Gajre­ tovom poslu. Mi želimo, kaže g. Imamović, da ova skupština proteče u bratskom tonu, ali sam osjetio već u početku rada ove pretkonferencije da su uperene oštrice protiv nas delegata iz Mostara. A to nije trebalo, jer mi to ne zaslužujemo i jer se nala­ zimo pod novim Gajretovim krovom. 129 �1 Što se tiče naših zaključaka na skupštini u Mostaru, mi ih nijesmo davali za štampu, a ako smo nešto pisali našem Glavnom odboru, bili sm o prisi­ ljeni i ovlašteni od naših članova. Mi se ovdje, veli g. Imamović, nismo sastali da pjevamo pjesme, nego da kritikujemo ako nešto ima za kritiku, a i da p oh ­ valimo, ako ima šta da hvalimo. Mi želimo da se sa Glavnim odborom Gajreta u Gajretovim poslovim a prijateljski sporazumijevamo. Stoga odbija tendence. koje se pripisuju delegatima iz Mostara. Sva pitanja* koja dolaze iz Mostara, ne dolaze i ne idu za tim da nekom e štete, jer nam je cilj da koristimo Gajretu Ovogodišnji izvještaj Glavnog odbora o radu u prošloj godini je detaljan, opširan, pregledan i lijep. Iz njega se vidi svestran rad i mi ne možem o a da ne pohvalimo rad Glavnog odbora. Da ništa drugo nije postignuto u ovoj godini nego što je podignut dvom ilionski dom. već sam o to zaslužuje da kažemo: hvala ! — Žatim kritikuje rad Gajretove kreditne zadruge, u kojoj je g. Imamović od osnutka član uprave. Od osnutka Zadruge kaže da nije pozivan ni na sjedhice, niti skupštine. On je predlagao da se skupštine Zadruge drže istovremeno kada i Gajretove Glavne skupštine, da bi se na taj način dalo m o­ gućnosti svima članovima upravnog odbora Zadruge da pretresaju i kontrolišu njen rad. — Prigovara administraciji i ekspeditivnpsti Zadruge. Rad na smještanju muslimanske djece na zanate putem „Privrednika" je dobar i pohvalan, pa prepo­ ručuje Glavnom odboru da vodi evidenciju arffcjt djeci. T o je potrebno i radi toga da ta djeca ne dođu u nesavjesne ruke, pa stoga predlaže da Glavni odbor nađe načina, kako će stajati u vezi sa ovim mladićima i s njihovim roditeljima. —t U izvještaju se govori da je članarina članova, koji plaćaju po 5 Din. m jesečno č^inarine i dobivaju list „G ajret" besplatno, podbacila i da ta mjera koju smo zavelf prošle godine, nije povećala broj članova niti povećala članarinu. Smatra da tom e nije krivica sam o do članova nego i do lista, pa bi trebalo da se pozabavim o kako bism o kvalitet lista podignuli. — G ovoreći o društvenim internatima tvrdi g. Imamović da mi najmanje pokla­ njamo pažnje radu na koji se troši 7 0 % društvenih sretstava. Konstatuje da je uspjeh pitom aca u školama zadovoljavajući i bolji nego prošle godine, što niko ne može poreći. Zaista su Gajretovi pitom ci polučili zavidne uspjehe u školi, a za to pripada zahvalnost upravnicima internata, naročito upravniku m uškog sarajevskog internata g. Aliji Hrom iću, koji ima 114 pitomaca u 10-12 raznih škola. Takav rad zaslužuje svaku pohvalu. Pitanje ishrane društvenih pitomaca treba da nam dade p ovod a da o tome diskutujem o, jer ona nije onakva kakva-bi trebala da bude. Iznosi kalkulaciju dnevnog potroška na jed n og pitomca, pa smatra da sadanji potrošak na jedn og pitom ca za ishranu ne može biti dovoljan. Ne želi da za ISO ovo predbacuje Glavnom odboru, ali misli da ov o­ me pitanju treba pokloniti punu pažnju. Istina, zah­ tjevi koji se postavljaju na Gajret su preveliki i mora se voditi računa kako o zahtjevima tako i o sretstvima s kojima društvo raspolaže. Ako se to ne bi moglo drukčije postići, g. Imamović je za to da se reducira broj pitomaca u konviktima, pa da za toliko bude hrana u konviktima bolja. Moli Glavni odbor da u idućoj godini ovo pitanje reguliše. Osvrće se na društveni bilans i smatra da nije trebalo društvene vrijednosne hartije kod nihovog inventarisanja voditi u nominalnoj, nego u kursovnoj vrijednosti. Moli da se u buduće ove hartije vode u njihovoj stvarnoj vrijednosti. Bilo bi potrebno da nam se objasni da li su naša potraživanja stvarna i p o­ krivena. U aktivi se vode knjige „Kratka nauka isl vjere, pa smatrajući da one ne pretsavljaju iskazanu vrijednost, trebalo bi ih otpisati. G. Ahmed Sadiković: Osvrće se na govor g. Dra Mujića i kaže da mu nema šta odgovoriti, jer mu je već g. pretsjednik odgovorio. Samo, kaže, da je znao da će^g. Dr. Mujić govoriti o ideologiji Gajreta, ne bi mu dali uopšte da govori, jer nije potrebno da ponavljamo kakva je Gajretova ideologija. Što se tiče izgradnje Gajretova doma, o čemu je govorio g. Dr. Mujić, smatra da su dom radili svi Gajretovi radnici zajedno sa pretsjednikom g. Drom Hasanbegovićem i svi prijatelji društva Gajret. Ovakav kakav je, on je naše zajedničko djelo, i mi se s njime ponosim o. Preporučuje da se osnuje tečaj, kroz koji bi prolazili ljudi, koji će biti upravnici Gajretovih konvikata. U tome tečaju trebali bi ovi da se osposobe da odgajaju Gajretovu omladinu. Gajretovoj omladini odaje puno priznanje, osobito kad znamo kakva o mladina u današnjici izlazi iz škola. Osnivanje ov og tečaja bilo bi potrebno i radi jednoobraznog rada u svima Gajretovim internatima. G. D r. Mujić: Replicirajući g. Sadikoviću tvrdi da nije napadao ideologiju Gajretovu, niti je govorio 0 id eologiji njegovoj, nego je govorio o zavedenom kursu u Gajretu. G. Kem al H. Omerspahić: U početku svoga g o­ vora žali što mora na prvoj skupštini u novom Gajretovom domu da dade nepovoljnu kritiku, jer da on nije optimista. Istina, Gajretov dom je podignut 1 time je ostvaren naš ideal, ali pored toga smatra da je redovan rad podbacio. Upoređuje prošlogodišnje i ovogod išnje Gajretove prihode sa prihodima iz ra­ nijih godina, koji su bili m nogo veći. Prihode od pitomačkih opskrbnina ne m ožem o ubrajati u redovne društvene prihode. U izvještaju se govori da se broj društvenih članova kreće oko 20.000, a stvarno ih m ože biti na osnovu naplaćenih članarina u ovoj godini, 6.500, koji ne duguju članarinu. U izvještaju se govori i predbacuje za slab rad na �provinciju. Međutim treba govoriti i o slabom radu Gajretova doma tvrdi da za to djelo pripada najviša u Glavnom odboru. Osvrće se na svoja izlaganja na zasluga pretsjedniku g. Dr. Hasanbegoviću. Zahvaljuje prošloj prošloj glavnoj skupštini o uspjehu pitomaca i Gajretovom činovništvu koje ispravno radi i vrši u godini 1934/35, u kojoj godini je pao velik broj svoje dužnosti. Palata Gajretova doma, kaže g. Ropitomaca, na osnovu čega je •tvrdio da je porazan bović, treba da bude ponos svakog nacionaliste, jer rezultat naših internata. Međutim docnije u listu kad neki stranac dođe u Sarajevo nema mu se šta ,,Gajret“ pobijano je njegovo tvrđenje, pa su iznešene drugo pokazati nego Gazi Husrevbegova džamija i cifre, na osnovu prikupljenih podataka od internata» Gajretov dom. Gajretovi radnici treba da čvrsto pri­ iz kojih bi slijedilo da je u prošloj godini propalo hvate Gajrctov bajrak, a ako ima neko da se p rib o­ java, taj treba da se ukloni. m nogo manje đaka, nego je on iznosio. Smatra da te cifre redakcije ne mogu biti tačne, što u ciframa G. Bekir Omersoftić: Govori o tome kako izme­ dokazuje. — Na prošloj skupštini je konstatovao da đu mlađih i starijih postoji neko nerazumijevanje. je inventar banjalučkog konvikta dosta loš, pa je bio Stariji griješe kad misle da je omladina protivnik njihovog rada. Međutim omladina ne može biti protiv za to da se taj inventar popravi i da se .promijene starijih koji rade, pa takove omladina mora poštivati vojnički kreveti. Za nabavku namještaja i adaptacije odobreno je prošle godine u budžetu 35.000 Din. i i voliti. Među starijima kao i među mlađima ima'gre­ šaka i nerazumijevanja. Kao bivši državni pitomac naknadnim predlogom Glavnog odbora 50.000 Din. Međutim u blagajničkom izvještaju govori se samo o smatra da bi bila sramota kada bi bio protiv čega, što ide na dobro države. Međutim zahvaljujući izvjes­ utrošku sume od 35.000 Din. Zatim detaljno iznosi nom broju starijih Gajretovih radnika, koji su htjeli kako se je zaplela stvar sa krevetima za banjalučki konvikt, zav koji je Glavni odbor poslao stare krenete da nađu dodirnih tačaka sa mlađima, počinje da ne­ iz Sarajeva. Za podvoz tih kreveta plaćeno je preko staje m eđusobnog nerazumijevanja i stvari se poprav­ 3.000., a ti se kreveti, iako su nešto popravljani u ljahu, a to se vidi i po ovoj diskusiji. Mi danas ovdje Sarajevu, nisu mogli upotrebiti^Takvi kreveti mogli vidimo da mlađi slobodno i dobronamjerno kritikuju bi se. nabaviti po jeftinijoj cijeni u Banjaluci nego je" Tad Glavnog odbora Gajreta. Samo je potrebno vodi­ stajao njihov podvoz na željeznici. Kako vidite, ima ti računa da se u toj kritici ne ide daleko, jer treba grešaka veli g. H. Omerspahi£, a-za materijalne greške mlađi da se stave u položaj onih koji rade, pa će ko ih učini, treba da snosi odgovornost. — Zatim vidjeti da je teško raditi. Ali ne treba misliti da Glav­ govori o administrativnim i ličnim izdacima u Gajretu ni odbor može raditi sam; njemu je potrebna saradkoji godišnje iznose preko 200.000 Din. t. j. isto Ofi3- nja svih vas. Govori o tome kako je on govorio na liko kao kada su bili prihodi 2 milijpna Dinara jednoj skupštini i kritikovao rad Gajreta. Tada je bio godišnje. Smatra da bi se racionaliziranjem rada u krivo shvaćen, pa vjeruje da će on svojim radom u Gajretovoj kancelariji mogao postići bolji efekat, a Gajretu opovrgnuti sumnje i doprinijeti svojim mladim dešava se da u kancelariji zapinju stvari, što pod snagama i poletom bratskoj saradnji mlađi i starijih krepljuje sa pošiljkom prošle zime Gajretovih kalendara za dobro našeg naroda. Osvrće se na držanje mlađih, i blokova za tombulu. Kalendara nije bilo onoliko koji su došli na svijet u najteže vrijeme, pa se mo­ koliko je javljeno od Glavnog odbora a blokovi za raju boriti za egzistencije, iako su sjedili u školskim tombulu su Mjesnom odboru u Banjojluci kasno klupama po 20 godina. Stariji naravno dobivaju bolje stigli. — Osvrće se na prihod G ajretovog dana u položaje od mlađih, pa izgleda da bi mi mlađi htjeli Sarajevu, koji je donio 8.000 Din. prihoda od otkup da idemo i suviše naprijed i da mnogo paradiramo. nih značaka. Smatra da je to za Sarajevo malo. — Prije nekoliko godina mi smo bili u Gajretu krivo Osvrće se na rad Gajretove Zadruge, za koju kaže shvaćeni, pa smo bili počeli da hladimo i udaljujemo se da ima skroman kapital a da ipak misli da zavede od rada Gajretova. Ali i danas vidimo nažalost velik i novu granu poslovanja t. j. osiguranje. Sretstva su broj mlađe inteligencije koja je po 12 godina jela zadruge, po njegovom mišljenju, suviše malena da Gajretov hljeb, pa neće da bude ni član Gajreta. 1 se u ovaj posao može upuštati. — U izvještaju se tu se vidi koliko mi mlađi griješimo. Nas mlađe tre­ govori vrijednosnim papirima, koji su unovčeni, a ba da gledaju naši stariji radnici kao svoju mlađu nisu navedeni razlozi zašto je to učinjeno. — Konačno braću, koji su vaspitani u Beogradu, gdje su još na se ne slaže s praksom u pogledu kooptiranja u član­ univerzitetu smjeli da kažu slobodnu riječ i gdje su stvo Glavnog odbora. vaspitani u slobodnom duhu. Mi mlađi treba da ide­ mo na teren među težake i privrednike, da proučimo Pretsjednik g. D r. Hasanbegovič smatra da je prilike u našoj sredini, da vidimo što joj fali i da predgovornik dobronamjerno iznio svoje primjedbe i stvaramo odluke, da poboljšavamo prilike. Mlađe in­ da je dobro što je to učinio, pa se one upućuju teligencije danas ima mnogo, ali ona slabo mari za Glavnom odboru. svoj narod. Mi koji smo izašli iz sela, ne volimo selo. G. Mahmut Robović: Osvrnuvši se na izgradnju Zađimo u selo i pomognimo našega maloga čovjeka 131 �našom riječi i djelom I Gajret je m nogo radio i ura­ dio, ali je mogao i više uraditi. Ako bi sva naša omla­ dina stupila u Gajret dobronamjerno, a specijalno ona koja je jela Gajretov hljeb, mi bi uspjeli da taj naš zapušteni svijet podignem o i da nas taj svijet voli. Od Glavnog odbora Gajreta traži se mnogo. 0 svrće se na vaspitanje omladine u internatma, pa ka­ že da roditelji treba da vide da im se lijepo vaspita omladina u internatima. Kako reče i naš pretsjednik, mi treba najviše da se zadržimo na ideologiji Gajre­ ta, koja teži za tim da muslimane kulturno i socijalno podigne. Iznosi jedan žalostan slučaj kojega je imao sa jednim malim trgovčićem u Sarajevu, koji nema kredita i ne m ože da radi. Kad ga je zapitao da li zna za Gajretovu zadrugu, odgovorio je da nije ni član Gajreta. G. Mesud Sadiković: G ovori o tome kako su mnogi na terenu krivo obaviješteni o Gajretovoj ide­ ologiji a to dolazi otuda što je ta ideologija malo popularizovana. On je to vidio i u Nevesinju. Ideolo­ gija nije samo nacionalizam, kaže g. Sadiković, nego je ideologija zajednička forma za bolje stanje jedne zajednice. Pošto sm o se poslije Svjetskog rata našli u vrlo lošem ekonom skom položaju, mi sm o morali iznalaziti nove puteve i načine rada, koji će odg ov a ­ rati savremenom dobu. Riješenjem agrara muslimani su se riješili ekonomskih srestava, stoga se m oramo prilagoditi novim vremenima i usvojiti savremene ornizatorske forme zajedničke borbe. D osadanji rad Gajreta nije bio potpuno zadovoljavajući, pa je potrebno da proventiliramo budući rad Gajreta* Nije dovoljno liferovati intelektualce, jer oni veći­ nom nisu pravi intelektualci. Oni su pasivni, jedu narodni hljeb, i može se reći udišu evropski vazduh, a jedu naš jugoslavenski hljeb. (Odobravanje.) Nije dovoljno za nas da liferujemo intelektualce, pa rad Gajreta i potrebe m uslimanskog elementa nalažu nam da uputimo naša stremljenja pravim Gajretovim prav­ cem, da poboljšam o ekonom ski položaj našega svijeta^ a kad to postignem o lahko ćem o izdržavati i naše internate. Naš rad treba uputiti u selo. popularišući ideologiju Gajreta, jer je minimalan broj Gajretovih članova koji poznaju ideologiju Gajretovu. Z b o g toga uputimo naš rad ekonom skom podizanju naroda, po dizanju osirom ašjelog i pauperizovanog našeg čov je­ ka (Odobravanje). G. lng. Šerif Bubić: Kaže da ranije nije m ogao iz raznih razloga dok je pretsjednik Gajreta bio na vlasti da ga hvali, ali danas mora javno da kaže, da među našim intelektualcima nema čovjeka koji je vi­ še i energičnije radio za Gajret od g. Dr. Hasanbegovića. Njegova energija i umješnost i veliko iskus­ tvo nama su bezuslovno potrebni. Međutim sa neko­ jim našim saradnicima ne m ožem o biti zadovoljni. U jučerašnjem razgovoru sa pretsjednikom rekao sam 132 mu da je u današnjici za Gajret potrebna smjena kursa i smjena generacija, jer bez toga nema buduć­ nosti za Gajret. Pretsjednik mi je odgovorio da i on traži mlađe ljude, pa mu ja kažem, poslije govora predgovornika: evo ih g. pretsjedniče. Mi možemo donositi i praviti razne programe, ali ne vrijede ni najbolji programi bez ljudi. Ako se angažuju mladi ljudi u posao i ako ti ljudi budu svaki dan dolazili i radili, moći će se reducirati kancelarijski izdaci. Iz razgovora s pretsjednikom sam vidio, da on gleda na današnju situaciju Gajretovu sasvim tačno i dobro, i vjerujem da će nova uprava biti jedna od najboljih, koje smo dosada imali. Ljudi koji ulaze u upravu Gajreta trebaju da budu požrtvovni i nesebični. U Gajret treba da ulazi omladina, jer ne može jedna starija generacija preživljavati nekoliko gener9Cija. pa stoga neka se prepusti i mlađima neka i oni sarađuju sa starijim. G osp. Ćamil Hujdur: Osvrće se na izlaganja jednog od predgovornika na ovoj pretkonferenciji koji je^tvrrdio da naša organizacija slabi, pa su nabaci­ vani i razlozi tome i rečeno je da su oni izvan nas i da to dolazi sa promjenom prilika. Ali ja mogu da tvrdim, kaže g. Hujdur, da Gajretov rad ne opada ako ima radnika, koji se hoće da žrtvuju. Najbolji primjer za to je Trebinje, gdje je baš u ovoj godini Gajretov rad uznapredovao. U trebinju je 2000 mu­ slimana pa ipak sm o mi poslali Glavnom odboru Gajreta 12.000 Din. prihoda. Mi u Trebinju održava­ mo Gajretovu radionicu, na koju sm o utrošili ove g o ­ dine 30000 Din. U ovoj godini pokrenuli sm o i ak­ ciju za podizanje našega doma, koji će biti drugi Gajretov dom u našoj državi, pa u tu sm o svrhu saku­ pili oko 40.000 Din., što znači da sm o ove godine sakupili 80.000 Din. O vi rezultati najbolje svakome dokazuju, da G ajret ne slabi te rad za Gajret uopšte ne zavisi od prilika izvana, nego zavisi od nas Gaj­ retovih radnika, koji radimo na terenu. O vo iznosim radi toga što smatram, kaže g. Hujdur, da je nezgod­ no da odlazim o sa ovoga našega lijepog sastanka pod impresijom da naša organizacija slabi. Mi ćemo našu organizaciju održati i očuvati, samo utrostručimo naše snage i naše napore, pa uspjesi neće izostati. G. Mustafa Alikalfić se osvrće na govor g. Diz­ dara u početku rada pretkonferencije, pa obzirom na to da je g. Dizdar citirao njegov govor sa pret­ prošle glavne skupštine, daje objašnjenje zašto je prije dvije godine onako govorio. Kako je poznato, prije dvije godine bila je povedena kampanja ne sa ­ mo u novinama nego i u Narodnom pretstavništvu, da se naš Gajret osramoti i uvuče u afere, s kojima on nije imao nikakve veze. Tim povodom smatrao je za potrebno da tada kaže, da ono naše zborovanje bude nesamo manifestacija nego i demonstracija i da doviknem o onima koji su htjeli da naškode Gajretu: �da je Gajret tvrd orah — voćka čudnovata.. Radi to­ ga je tada i glorifikovao rad Glavnog odbora Gajreta. Nadalje g. Alikalfić iznosi rad svoj i svojih pri­ jatelja u Mostaru za Gajret od 1920 godine, a taj rSti može da im posluži na ponos. Kao pretsjednik M jesnog odbora Gajreta u Mostaru odbija klevete koje se njima u Mostaru pripisuju. Da smo donosili one naše zaključke na skupštini u Mostaru nismo ničim drugim rukovođeni nego osjećajem kako ćemo ponovo osvježiti i ojačati naš Gajret. Zatim g. Ali­ kalfić nabraja zaključke skupštine Mjesnog odbora Gajreta u Mostaru, pa kaže da je pretsjednik Glav­ nog odbora, kada je g. Alikalfić razgovarao s njime prije pretkonferencije, bio zadovoljan s tim zaključci­ ma. Ukazuje na potrebu što racionalnije ekonomije u internatima, a pretsjednik Glavnog odbora je izja­ vio mostarskim delegatima zahvalnost što su spremni da preuzmu brigu i staranje oko uzdržavanja mostar­ skog internata. шири тузлански интернат, како би могао примити исто толико питомаца колико их има у сарајевском интернату. - - Предлог Инж. Бубића у погледу укидања плеваљског интерната одбија се. Г. Вехбија Илановпћ; цредлаже да се установи један фонд, из којега би се врпшле поправке друштвених интерната, као и набавке новог инвентара. — Предлог се прима. Г. Х у cunja Ш еховвћ: предлаже да добивају бесплатно лист само оии чланови који плаћају најмање 7 Дин. мјесечно чланарине. — Предлог се не прима те остаје на снази закључак прошле главне скупшне т. ј. да лист »Гајрет« добивају бесплатно сви друштвени чланови који плаћају најмање 5 Дин. мјесечно чланарине. Ибрахнл еФ. К рзпћ: Жали се на мали број учихеља муслимана, na предлаже да Главни одбор у будуће поклони већу пажњу стварању учитељ' ckora кадра, без којег не може бити говора о просG. Hamid Dizdar žali što nije ranije bio obavi­ вјећивању^ширих народних слојева. — Претсједник ješten da su regulisana pitanja, koja interesuju mos­ Др. Хасанбеговић испред Главног одбора Гајрета tarske delegate, sa Glavnim odborom Gajreta, jer da прима ову сугестију г, Крзића, na се ставла у дужje to ranije znao, ne bi se ni osvrtao' na mostarske ност ГлаВном одбору да упуЛује Befiie број сВојих mizaključke. Pošto mu je p r e d o č e n o da je on „поуатомаца у учитељске школе. zvijezda" u Gajretu, tvrdi da on od 1926 godine radi Госп. С а д и к Ђ у р б у р з о в и ћ ; говори о очајu Gajretu. U Stocu je bio sekretar Mjesnog odbora ним културно просвјетним приликама у Црној Гори Gajreta, a danas je funkcibner u sarajevskom Gajreмеђу муслиманима и моли браћу из Б. и X. да их tovom mjesnom odboru, pa je za čitavo to vrijeme ostao vjeran Gajretov saradnik. T o se može viditi iz помогну и да шаљу учитеље муслимане у Црну Gajretovih knjiga. Гору. И за Гајретов рад потребни су тамо просвјетни радници, na се апелује na Главни одбор да утиPretsjednik g. Dr. Hasanbegović kaže da smo svi dužni da jedni prema drugima budemo iskreni, че на оближње друштвене јединице, нарочито Треlojalni i tolerantni saradnici. Tačni su navodi g. биње, да посјете муслимане у Подгорици и да им даду полета и директиве за рад. Dizdara da on aktivno sarađuje u Gajretu otkako je došao u Sarajevo i da je jedan od najboljih Gajretovih mlađih ljudi u Gajretovom sarajevskom mjesnom odboru. « Г. Бекир ОмерсоФТић; предлаже да сви чланови Главног одбора и њихови замјеници, као и чланови Главног надзорног одбора са својим замјеницима плаћају чланарину rio 10 Дин. мјесечно, a сви чланови мјесних одбора и њихови замјеници као и друштвени повјереници да плаћају no 5 Дин. мјесечно. Свој предлог образлаже Омерсофтић материјалним потребама друштва. — У дискусији no овом предлогу судјелује неколико делегата, na се закључује да се нрепоручи чланошша Главиог одбора као и Главног падзорпог одбора, те њиховнм залјешнцима да плаћају члаиарнну од 10 Дин. мјесечио, a члановпиа лјесних одбора, њнховпи замјенпцнна хе друтхвеш ш повјереппцшш да плаћају чланарипу од 5 Дни. мјесечпо. Г.Инж. ШериФ Бубић; Предлаже да се претресе дитање укидаша интерната у Плевљу, те да се про- Госи. Др Мујнћ: заговара оснивање заједничког м-услиманског интелектуалског листа, преко Ko­ ra би дошла до изражаја духовна веза a солидарност муслимана и муслиманских друштава. П р е т с је д н и к г. Др. Хасанбегов^ић говори о распачавању Гајретових едиција путем друштвених јединица као и едиција других, које препоручује Главни одбор на распродају друштвеним једпницама. Међутим дешава се да некоје друштвене јединице приговарају тоие, образлажући то тиме што су оптерећене редовним Гајретовим пословима, na пита присутне делегате да ли су споразумни с тиме да се и у будуће шаљу на распачавање разне едиције путем друштвених јединица. Г, Вехбнја Имамовић: сматра да пије на одмет ако се пошаљу на распродају корисне књиге. Но потребно je, вели, да Главни одбор сваки пуг у окружници каже какве су то књиге, која им je цијена, na оне јединице, које наруче те књиге, нека им Главни одбор пошал>е. — Цредлог г. Имамовнћа се прима. 183 �П р е т с је д н и к г. Др. Хасанбеговић говори о рјешавању молби за м јеста у ивтернатима, стипендије и потпоре, na каже да се упућује Главном одбору већи број молби него je буџетски могуће их ријешити. Мслбе препоручују јединице из сиромашних мјеста, које не могуда даду Гајрету онолико колико оназахтијевају од Гајрета, али има мјеста која шаљу већи број молби, a та су мјеста у стању да дају Гајрету кудикамо веће приходе. Сматра да при рјешавању молби, главно мјерило м ора да б у д е : резултат рада појединих мјеста за Гајрет. Претсједник указује на случај Ливиа, коме je Гајрет прошле године указивао велику помоН, a тамошњи мушки мјесни одбор Гајрета није привриједио за читаву годину ни једне nape за Гајрет. Претсједник моли делегате да се no овом питању изјасне, штвене интернате прима се око 400 питомаца, затим се подијели извјестан број стипендија и потпора, a остале се молбе одбијају. Међутим када Главни одбор отпошаље ријешења молби, долазе од мјесних одбора ургенције ради оних молитеља који су одбијени, na се често пута и пријети Главном одбору са одустајањем од рада Гајретова, ако се те молбе поновно не узму у претрес и не ријеше повољно. Ту праксу треба да избјегавају друштвене једини це. — Дешава се и то, када нам дођу молбе, да не ко са стране иредлаже да се на пр. одмјери опс крбнина молитељу, a тај je препоручен бесплатно Стога се моле одбори и повјереници да при препорукама молби узму у обзир фактичне околности молилаца и да их препоруче оиако како они заслужују одн. ако су за бесплатно мјесто и ако стварно не могу плаћати, да се то наведе у препоруци и обратн о. Наравно, те молбе треба упућивати у границама друш твеног буџета и у омјеру са материјалним радом појединих јединица. Г. Ибрахил вФ, Крзић; je за то да се помажу мјеста која раде за Гајрет. Изнимка м огу да буду сасвим сиромашна или погранична мјеста и без индустрије. 0 браћи у Санџаку и у Црној Гори треба такођер водити рачуна. Примијетио je и из Нретсједник г. Др. Хасапбеговић каже да ће извјештаја Главног одбора да се у пнтернате присе извршпти свечано отворено Гајретова дома 6 мају дјеца из мјеста гдје постоје ср#едње школе. To септембра о. r. Међутим истога дана приређује се треба избјегавати. ^ а м о у изнимним случајевима и Гајретов дан на цијелој Гајретовој територији. то се може чинити. Има случајева да у м јесту-м о^. Стога би било потребно да се води рачуна о томе литеља постоји гимназија, na мисли да то не би да долазак на ову свечаност у Сарајево не би ослатребало чипити. био усп јех Гајретова дана у појединим мјестима. . Госп. Кемал X , О дерспахпћ: 3aroWp& pa подјелу подЈелу стипендпја у већим мјестима гдје п остоје школе и гдје има много сиЈуо.чашне дјеце. Изним 44(1Ј1т у се чинити и примати у конвикте дјеца која немаЈу оца или мајке. У опште он je за то да се у интернате примају дјеца која немају школе у родном мјесту. Предлаже да Главни одбор овласти мјесне од бор е гдје има потпуно сиромашне дједе, да им ови могу почетком шк. године подјељивати мале потпоре за уписниие и школске таксе. Нретсједппк г. Др. Хасанбеговић објаш[ћава да je било и раније сличних предлога од друш твених јединица, na су били тар:ови предлози увијек одбијани. Б. Пиаловнћ: Каже да принцип Главног одбора при рјешаваљу молби тр еба да б у д е : ко je дао за Гајрет, — да му се даде. Изнимке могу да буду само у оним случајевима, гдје Главни од б о р познаје прилике да се Гајрету не може даги. Г. МурадиФ Џннић ; говори о томе да je заведена пракса да се помоћи подјељују no предлозима другатвених јединица. Te праксе треба се и у будуће придржавати и не дозвољавати никакове интервенције са стране у овом е погледу. Др. МустаФа Хајдаровпћ; говори о рјешвању молби, na каже да се обично упућује много више молби него их се може повољно ријешити. У дру- 134 С т о г а -се моле сви Гајретови радници да о овоме поведу рачуна, како доласко.ч Гајретових пријатеља на свечано отворење гГајретова дома не А би се ове ro“г дине умањио усп јех Гајретова дана, a то тим више ш то ове године тр еба да се сви постарамо да Гајретов дан код свих јединица успије боље него досада. G. Muhamed Sudžuka: se osvrće na rad Gajreta u prošlosti. Tvrdi da je rad Gajreta vrlo dobar, a kada se uzme sve što je pozitivno, može se kazati da je i rad Glavnog odbora i saldo njegovog rada bio veoma aktivan. Pa čak kada se gledaju i cifre u društvenoj aktivi i pasivi, i po njima se može tvrditi da je rad uspješan, jer je danas vrjednije 200 nego prije nekoliko godina 300 Dinara. Zatim izražava .svoje veliko zadovoljstvo da se današnja skupština Gajretova održava u ovako lijepom ras­ položenju i u međusobnom razumijevanju. Ovakove širokogrudnosti ranije nije bilo. A to je dolazilo otuda što su nekoji nepozvani ljudi udarali na one, koji su sa najboljim željama ulazili u Gajretov rad. O svrće se na uspješan rad svoj i svojih drugova u sarajevskom mjesnom odboru, u kome je on bio prije 2 godine potpretsjednik, kada je bilo u Sarajevu 900 Gajretovih članova. — G ovoreći o ideologiji G aj­ reta između ostalog naglašava da se njen ekonom sko -socijalni sadržaj ispunjava na terenu. Za primjer uzima Trebinje, za koje se može kazati da je jedna �od pozitivnih Gajretovih ćelija i u punoj mjeri izvršava Gajretovu ideologiju. Osvrće se na izjave govornika, koji su učinili aluzije na kurs u Gajretu, koji je ranije vladao, pa u vezi s tim tvrdi da za muslimansku zajednicu, njen napredak i budućnost je mnogo važniji rad i rezultat rada u Gajretu, nego U i pet ministara u pojedinoj vladi. S te strane treba posmatrati Gajret i njegovo djelovanje, a nije problem nadglasati Avdu Hasanbegovića. G. Dra Avdu Hasanbegovića nećemo lahko zamijeniti, jer nemamo nego jednoga Avdu. Nikada niko od mojih drugova nije išao protiv njega. (Ž iv io !) Dešavalo se nažalost, da su se izvjesni ljudi približavali g. Avdi Hasanbegoviću i Gajretu, ali su radi novog vjetra okretali im leđa. Danas možemo da kažemo da u Sarajevu ima dovoljan broj omladinaca i starijih radnika i takvi ljudi treba da se okupe oko pretsjednika i oko onih koji stvarno rade. Završujući svoj govor naglašava da se Gajret nalazi na dobrom putu, a pošto nemamo ni od koga ništa očekivati nego sami od sebe, pristupimo, -kaže g. Sudžuka, bratski i iskreno jedan drugome i stvaraj­ mo bolje uslove za dobro našeg elementa. Nakon svega ovoga, kaže g. Lalić, pomoći ćemo na­ šega pretsjednika u akciji za Gajret više nego smo ga do sada pomagali. Pretsjednik Dr. Hasanbegović, zaključujući konfe­ renciju, toplo zahvaljuje svima govornicima kao i svima delegatima koji su ih saslušali iskreno i bratski, pa pošto se nije više niko javio za riječ, konstatuje da je pretkonferencija usvojila izvještaj o radu Gajreta u prošloj godini. Prema dosadanjoj praksi u Gajretu pretsjednik g. Dr. Hasanbegović predlaže da se izabere odbor za sutrašnju rezoluciju na glavnoj skupštini, nakon čijeg će se pročitanja usvojiti izvještaj Glavnog od­ bora. Taj odbor za rezoluciju izabraće iz svoje sre­ dine nekolika govornika, koji će na osnovu podne­ senog izveštaja, kao i diskusije, vođene na ovoj pretkonferencijl, govoriti po izvještaju Glavnog odbora ispred svih delegata. U odbor za rezoluciju predlaže gg: Dra Sulejmanbega Hafizadića, Mesuda Sadikovića. Vehbiju Imamovića, Dra Osmana Halilbašića, Bekira Omersoftića, Ahmeta Sadikovića i Hamida Kukica. Prisutni delegati jednoglasno su prihvatili predlog G. Mehmed Lalić zahvaljuje ^retsjedniku g. Drii__ pretsjednika uz burne poklike. Hasanbegoviću za današnju iscrpnu diskusiju i raspo­ Pretkonferercija je završila s radom u 9 sati loženje, koje je stvoreno među prisutnim delegatim a.. navečer. «. Записник XXX редовне главне скупштине друштва Гајрет, оджане no први пут у новосаграђеном Гајретовом дому 12 Јула 1Q3C> год. у Сарајеву Скупштини присуствују поред чланова Главног одбора Гајрета из Сарајева и унутрашњости, делегати Гајретових мјеснвх одбора и повјерениттава, и то: Автовац: Вехбија Пашвћ, Салко Џубур; Бањал у к а Кемал Хаџи Омерспахић, Мустафа Џинвћ и проф. Наим Ђ.ејван; Бос. Брод: Асим Хаџић; Бугојно: Ахмед Садвковвк, Абдурахман Садиковић; БихаЛ: Реџеп Хајровић; Брчко: Инж. Шериф Бубпк; Чагаљина: Авдија Шарац и Хуснија Шеховић; Добој: Синанбег Капетановвк, Хасан Мемвшеввћ, Ибрахвм еф. Мујвчвк; Фојница: Мухаиед Суџука; ФоЧа: Хајрудин Авдагвк и Омер Бехлиловвк; Гацко: Хуснија Двздаревик, Мухарем еф. Крајаивк; Јабланица: Осман Медар; Какањ Згошба: Изет Звиздвк; Какањ Добој Мустафа Догдвбеговик, Romop Варош: Јусуф Гранов Кула Фазлагића: Сулејман еф. Реџвк, Џемвл Тановик: Кладањ: Есад М атвк; Коњиц: Др. Исмет Поповац, Смајо Косовац, Мехмедалија Хаџвк; Ластва: Али Раза Муштовик, Назиф Ћервмагвк; Љубушки: Али etj). Орман, Шервф Садвковик, Ариф Арсланагвк, Сулејман Бешвровик; Мостар: Мустафа Аликалфик, Вехбија Имамоввк, Мухаиед еф. Рибвца, Хасан Ћишвк. X . Ибрахвмага Слипвчеввк, Др. Сафет Мујвк, Ибрахвм ед Бвједик; Мркоњиб Град: Мурадвф Џиник; Миоче: Зухдија Бахтовпк в Хамед Лзгумџија; Маглај: Ибрахвм еф Крзак и Азаз Омерссфтвк; Ииш: Мехиед Ћишик; Невесиње: Мееуд Садиковик, Озрен: Еминбег Шахвнпашик, Шакир еф. Дреца; Олово: Рефик Дегирменџвк, Фехвм Јамаковвк, Ахмет Фочвк и Изидор Леви; Обре: Мехмедалвја Спахвк; Ilefi: Карејман Алпџиковвк, Риза Ибвшагик; Подгорица: Садик Ђурбузоввк, Дервиш Јахак; ТАлевље'- Ибрахим Биоградлпја, Мухамед X . Смајловик в Ферид X. Атлагвк; Рогатица: Ахмед Риза Пашвк; Рудо: Беглер Ресвћ, Ахио Брапковвк; Capajeeo: Хакибег Гавран Капетановпк, Бего Челвк, Хамид Фазлагик, Дервитзга Дервпшевик, Др. Оеман Халилбашвк, Бекир Соко, Алија Хромвк, Хамид Двздар, Инж. Салко Двцо, Мехмедбег Капетановик, Ахмедага Новалвја, X. Садвк Шакпк, Исфендијарбег Ченгик, Хасан Пилав, Ћамилбег Османагпк, Вејсил Хаџалвк, Фехии Ииаиоввћ (повј. Жељ. радвоне); Семизовац: Абдуселам Јелечковак; Требиње (са претставницвма Гајретове радионвце): Мустафа Садоввк, Ћамил Хујдур, Арвф Беговвк, Мурат Кабил, Хасан Рамик, Мустафа Капетановвк, Јусуф Салаховик и Снлко Садоввк; Тузла: (град Тузла, Гор. Тузла, Крека, Тур. 135 �Лукавац и Пурачвк): Муратбег Завмоввк, Абдулах Куносић, Алвја Арнаут, Мехмед Салихспахик, Алибег Моранкик, Пашо Куносвк, Сафет Ћ ехајвк, Џемал Ж унвк, Мехмедалвја .Чомвк, Сулејман Мухаремагвк, Шефкет Арнаутовик, Aro ГГрдик, Мухамед Хаџпефендик, Абдурахман Ж уник, Ахмед Цамбик, Ахиед Фатушик; Травник: Др. Сулејманбег Хафизадик, Махмут Р обоввк.Смаил Арнаутоввк, Хидајет Арнаутоввк; Вишеград: Муратбег Ченгик, Ибрахии Хоџвк, Авдибег Ресвк, Ибрахвм Хоџвк, Хилмо Ченгвк, Азвз Кадрвбеговвк; Високо: Абвд Фртуна, Хамдвја Азабагвк, Алвја Х а санбеговвк и Ибрахвмбег Зечеввк; Вареш: Мујага Хасагвк; Завидовиб: Нуман Османефендвк, Свнан Мухвк, Захир Уљвк, Салко Певмвк и Алвја Салчвк; Зеница: Ахмед Ш крго, Незвр Екиноввк и Зухдија Мујагвк; Горажде: Осман Рашвдкадвк, Омер Беговвк, Мехо Хусквк п Нурвја Харлач. Отварање скупштине — Поздравна риЈеч претсЈедника ГГретседник г. Д р . А в д о Х а с а н б е г о в и ћ отвара скупштвну: Господвне Изасланвче Н»ег. Беличанства Краља! Господо Изасланвцв! Драги првјател.И| брако делегати! Пошто je ова скурштина благовремена и у духу нашвх правпла сазвана, вервфикацијом утврђено да je довољан број присутних делегата да би могли да радвио и да стварамо правоваљане закључке, ja овај данашњв наш годвшњи конгрес Гајрета отварам. И у овом моменту кад славвмо Гајретово славл>е, у моменту кад су се иепуниле жеље сввх нашвх прогалвх генерацвја, у моиенту кад можемо бвти потпуно задовољни са својвм прошлогодишњии радом. у овоме моменту нашег весеља морамо да се поклонвмо пред сјенвма Онога којв би се данас од свнх нас највише радовао и веселво нагаеи успјеху, да се поклонимо пред сјенвма нашег Неумрлог Мученвка Краља У једвнвтеља Блаженопочввшег Александра I. (Слава Му!) Бол наш je велик, јер Гајрет je изгубио у Њему највекег пријатеља, али ту велвку бол, ту жалост моки кемо да лијечимо једвно мелемом неогранвчене и нензијерне љубави према Езеговом прввјенцу, нашем мокнои Покровитељу Његовом Велвчанетву Краљу Петру II. (Ж ввио!) Господо, ja ky са овог нашег збора да упутим поздрав Његовом Величанству Краљу слиједекег садржаја: (бурне овацвје Краљу) Кабипетској канцеларији Њег. Вел. Краља Београд. ОвоЈодипти рад Гпјрета под узвишеним покровитељством Вашег Величапства крунисап je властитим домом. Главна скупштипа у безгрантном одушевлењу уауИује свом узвишеном 136 Нротектору најњежнија осјеАања љубави, неШ- ' колебиве оданости u вјерности свих Тајретових сљедбеника. Скрушено упуЛује молитву Богу да чува u брани наду Тајретову a понос u узданицу ју1ословенско1 парода. Да живи Ваше Величанство! Претсједнж Гајрета Др. Авдо ХасанбеЊвиб. Депеша коју ky упутити узвишеној Мајци Њ еговог Велвчанства Краља, Њезвном Велвчанству Краљвци Марвјв (дуготрајни поклвцн Крал>вци) : Кабинетској канцеларији Њ. В. Kp. Марије Београд. УживајуЛи материнску љубав u наклоност Вашег Величанства друштво Г ајрет je усијело да овогодишњу скупштину одржи у властитом дому. Скупттина у безграничном одушевљењу у име свих neиоколебиво вјерних u оданих Yajpemoeux сљедбеиика уиуКује Вашем Величанству изjaee безграничне љубави u благодарности тсличуИи: Да живи најилемепишија мајка узвишеног Тајретовог Покровитеља / Претсједнт Тајрета Др. Авдо ХасанбеговиЛ. Депеша коју кемо упутити Његовои Крзљевском Виеочанству Кнезу Намјеснвку Павлу гласв: (дуготрајно клвцање Кнезу Намјеснвку). Његовом Kp. Вис. Кнезу Вамјеснику Павлу Блед. У безграничној вјерности u оданости Тајретових сљедбеника узвишеном дому КарађорђевиКа, уиуЛујемо са даиашње Тајpemoee манифестациопе скуиштине коју одржајемо npeu иуш у властитом дому одутевљене иоклике: да живи Ваше Kp. Височанство Претсједнпк Тајрета Др. Авдо ХасанбеговиЛ. Господвне Изасланиче Њег. Величанства Крал.а! Ми Вас молимо да будете тумач на Најввшеи М јестужеља свих Гајретоввх раднвка и њвхове ријешеноети да се у свом раду неке поколебати, јер су свјесни да je мвсвја овог друштва намвјењена подизању наше заједнвце, јер су свјесни тога да се оввм путеМ| на овом послу, најљепше одужују Краљу и Отаџбини. Његово Величанотво Краљ и цијели Узвишени Крал>евски Дом наки ке у сввм моментима' и у миру a aico устреба и у одбрани домовине, највјерније ��борце и поборншсе заштите славног Дома Карађор- еу га носили они који су стваралп ову Отаџбпну. ђеввћа у Гајретовим раднвцвиа. (Бурне овације Краљу Нека би вам такав пут био срећан. Господо, за вервфикаторе записника овога еан Краљ. Дому). Нашу скупштипу посјетио je изасланпк г. Ми- станка предлажем г г. Авдибега Зечеввћа и Др. нистра Просвјете и г. Бана дринске бановине, начелнвк Османа Халилбашића. (Прима се). Господо, наше коло просвјетног оделења Краљ. банске управв г. Богољуб радника у главној управи взгубило je у рано проБпјелвћ 'поклик: живио). Молимо га да взручи нашу љеће, у цвијету младости, једног нашер оииљеног и благодарност како г. Министву просвјете, тако и одличног радника Инжињера Исмета Соксловвћа г. Бану на овој пажњи. (Слава му, Алах рахметејле). Фаиилија je изгубила Командант II Армијеке области, армијеки ђенерал хранитеља и бранитеља, заједнвца je пзгубила одг. Радпсав Крствћ, који je н раније пратио рад наш, ' личног евог члана a Гајрет je у Соколоввћу изгубио палази се на одиору и боловању, алп није заборавио на преданог и прекаљеног радника, па"зато нека му je ову данашњу нашу манвфестацвју, na je изаслао и вјечна хвала и нека му je рахиет његовој племенитој евога взасланвка на ову скупштину. Ja му се у име души. Ha позив г. претсједника секретар Главног одскупштине и Гајретоввх раднвка најљепше захваљујеи. (Живила војска). бора г. Кукић чита попвс преминулвх чланова у Нарочито ми je задовољство да поздраввм у прошлој години којвма скупштина одаје почаст. нбшој средини нашу посестрпму Просвјету, коју претставља њен уважени претсједник г. Др, Вотслав Бесаровпћ и господа одборнпци (Ж ивила Просвјета) у увјерењу да ћемо и у будуће на зај.едничким пословвма р^дити раие уз раме, како би помогли овои нзшен заосталои елементу. Част ми je поздравити нашу штампу и уиолити je да наш рад прати онако какав јеет. Молим je да буде према нама, и пре.ча нашем раду објектш ће на тај начпн најбоље послужити и нам! онвма који раде за Гајрет. Изасланик поЛицијске власти je г. Ракетић Светозар, na ми га je част прететавити скупштвни. Вас господо и браћо делегати, поздрављам са нарочитим задовољствои што ову дапашњу скупттину одржавамо под нашии кровом, у нашеи дому. Ж ељ е сввх нашвх прошлих генерација од оснутка na до данас биле су да једанпут нађемо и ми скровиште за свој рад, под својим кровом. Било je може бити и много подеснијвх прилика кад су се могли овакови доиови подизати, али ето би суђено овој генерацији несамо да поднесе тешке жртве у раду за опште добро народно, него ево да подигне и овај вакуф који he оетати млађим генерацијаиа, да из овога дома свју љубав и братску слогу, да сију културу и просвјету у нагаеи народу. Нека би нам овај почетак био срећан. Нека би од овог момента настао нови период Гајретовог рада. (Амин) Ha вама je млађима да оно што сио ми старији подвгли, сложнии радом даље унапређујете и да радите на бољитку и напретку нашега елеиента, јер света je дужност да помогнемо нашем елементу који je заостао. Награда за тај и за такав рад бвће вам најљепша и најиилија онда кад осјетите да сте томе елементу поиогли и да сте га увели у ред културно и просвјетно боље стојеће браће других вјера. Зато наша омладина треба да прихвати и високо днгне нага бајрак, бајрак нас старих и да га понесе онако како П р е т с је д н и к : Господо Делегати! Јучерашњи наш рад на конференцији провели смо у pa справп no свима питањвма која су била на дневном реду, у рашчишћавању свега оног гато би нам омогућвло да наш рад у будућности упутимо још бољшт, још сложнијим и још правилиијии путем. Ми сио, како рекох, јучерашњи дан посветили свом унутарњеи раду и ja се надам да смо га са успјехом Јавршили. (Тако je). Ja могу да констатујем, благоliapehn вашем правилном гледању на сва питања која интересују нашу средину и нага Гајрет, да смо јучер збвља провели једну манвфестацију рада Гајретових трудбеника. Ja вам браћо, од срца као претсједавајући на овој конференцији благодарим. ja вам од срца честитам на једнодушној слози и ријешености да збиља пређемо у још јачи, још љепши# још интензивнији рад за наш Гајрет. Са овии бвх хтио да завршви овај наш манифестациони дио данашње наше скупштине, како бисмо иало доцније прешли на радни дио скупштине. Зато браћо, дајем кратку паузу од 5 минута. (Ж ивио претсједник). (Послије паузе) настављаио сједницу и прелазиио на 2. тачку дневног реда: П ретрес извјеш таја Главног одбора о раду у npoш лој годипп — Извјештај секретара и извјештај благајника: Према нашем јучерашњем споразуму, како емо сва питања ових извјештаја у детал.е претресли, то позпвам секретара да у краткии потезвма взнесе извјештај секретарски и благајнички. Секретар г. Х а м и д К ук и ћ подноси свога гатампаног извјештаја. резиме П р е т с је д н и к : Поднесен вамјерезиме извјештаја секретара и благајника. Према јучерашњеи споразуму ми смо изабрали једну секцију, која je вмала да претресе сва питања, која смо ми јучер овдје изнијели 138 П / �да их она супсумира у једној резолуцији, и да из своје средине взабере једног или два говорника, који he ту резолуцију попратити својим коментарииа. За говорнике je та секција изабрала г. г. Др. Сулејианбега Хафвзадвћа и Месуда Садиковића. Г. Д р . С у л ејм ан Х аФ изадић; Господо изасланици, господине претсједниче и драга браћо! Гоеподин претсједник у свом говору рече да je јучерашња конференција била једна манифестација Гајретове мисли. T o je тачно. Али браћо, тачно je и то да je владало једно ванредно одушевљење међу делегатима које je резултирало након једне стварне и једне добронамјерне критике. Пале су и разне сугестије. Вн ћете мн дозволити да неколико ријечи проговории о тој критици и о тим сугестијама. Прво je бвло говора о листу „Гајрет , да он има евојих недостатака, али кривица за то не лежи само на редакцији „Гајрета", него лежи такођер и на нашим друговииа који су били у стању да,даду од себе оно што могу дати и да се тај недостатак уклони. Ради тога будимо објективни и немојио да ту кривицу сваљујемо на редакцију, јер би то било неправедно, него узмимо да има кривице и на другима. Ja молим са овога мјеста оау гссподу, која могу уклонити тај недостатак. да f o учине тако да лист „Гајрет“ у будуће буде на висини на којој треба да буде. ^ Пале су такођер ли]епе риЈвчи о нашем свијету у Санџаку. Говорило се о тешком економскои стању тога краја, речено je како су тамо нагаи људи културно заостали. Колвко je то било жзлосно слушати, с друге стране била je радосна појава да се видјела једнодушност сввх делегата да се што прије и обилнвје изађе у сусрет таиошњем нашем свијету. Главни одбор Гајрета узео je у задаћу да се сввм силама помогне нашим пријател»има у Савџаку и у Црној Гори, али уједно очекује од нашег свијета из тих крајева да ће и он помоћи својим радои Главни одбор, те да тако заједничквм силама поправвмо лоше стање у коме се тамошњи свијет данас налази. Даље je, господо моја, било говора и о Гајретову дому. Нема сумње да за ово велвко дјело иде велика хвала нашем уваженом претсједнику и његовим сараднвцвма, али заслуга je за ово велико дјело и онвх генерација које су годинама и годинама радиле и настојале да до њега дођу. Заслуга и хвала иде онима који су чак шта више од свог залогаја откидали и дали да се оствари ово дјело. Ja држви да нема ни једног Гајретовог радника, кад прође покрај овога дима, да не осјети нешто вавредно топло н угодно у својим прсвма, да не осјети радоет, да не осјети понос, јер ово je један живи споменик, ово je један споменвк и за будуће генерацвје, ово je наша двка и понос. Међутим чули смо од неквх делег&та да je требало изградити још и интернате. T o je тачно. јер стварно еу садзњи интернатц у лошеи стаљу, али господин претсједнвк je такођер образложио и ту потребу и захтјев разнвх крајева да се дође до једног онако лијепог дома. За оетварење оввх захтјева и оввх потреба које смо чули на овој конференцији потребна je, разумије се, добра чврета воља и енергија и устрајан рчд, алп je то све скупа недовољно ако буде недостајао за реалвзацију твх потреба — новац. Истина, прилике су врло тешке, али поред свега тога ми смо јучер имали прилике да чујемо од делегата гдје су те прилике тешке — шта се све иоже истрајним радои да учини, Напокон није никаква умјешност у добрии приликама покззивати резултате. Мајсторлук je показати резултате у тешквм приликама и баш у оваквии приликама као што су данашње. Резултати који he се поствћи у оваквии приликама, они he се још боље цијенити него кад су те прилике за Гајрет повољније. За реалвззцију овпх потреба, како рекох, најпотребнвји je новац. Акција за подизање овог дома не смије да престане, треба да се настави и то са таквим једним интензитетом како би могли да пружвмо прилвку да се у најскорије доба приступи подизању и осталвх објеката који су Гајрету потребни. Ja се надам да he делегати у својим крајевима материјалну страну са својим друговвма добро расправити и бацити се на посао, како бисмо могли оввм захтјеввма и потребаиа у најскоријем времену изаћи у сусрет. I Г. М е с у д С а д и к о в и ћ : Поштована скупштино! Запала ме je пријатна дужност да говорим укратк Ј о сугестијама a закључцима који су донешени на јучерашњој нашој претконферевцији. Резимирајући наш јучерашњи рад и састављајући резолуцвју у коју смо сажели предлоге који су пали јучер овдје, сваком he пасти у очи једна тачка резолуције, a то je она која говори о Гајретовој идеологији, као што je то јучер наш уважени г. претсједник нагласио. Потребно je много објашњавати што све треба да подразумвјевамо под Гајретовом идеологијом. Јучер омо сви једнодушно констатовали овде, да то треба да буде један организаторски рад на подпзању економском наше муслвманске заједнице, и економеком и социјалном. јер je то питање данае нашој заједници од првмарног реда. Један врло важан моменат уочио се јучер( a то je што je дошла до изражаја омладина која je увијек била носилац свих напреднвх идеја код сввх народа. Показало се je једно разумнјевање од стране старих трудбеника и нашвх млађих који би хтјелн да своју енергију пласврају на добро своје заједнвце. Јучерешња скушптвна и њен број доказали 139 �Су да се нашао један сретан, компромвсан пут који указујв правац којпм треба да идемо, Реализација овог закључка да се помогне економски прогрес нашег муслиманског елемента, оввси о иногим негацијама које треба отклонити. Најважнија ствар у томе je та дз се нађу сретства и начвн како и на који начан да извршимо тај велики свој задатак. Кад га будемо постигли, онда ke наша заједница располагати са таковим условима за живот, да ke бити на дику и понос Гајрета и свих нас. Тешка задака и тежак рад нас чека, јер тај закључак указује нову етоху, нов период рада, који ставља себи у задатак наше друштво Гајрет. Значи треба да окупимо све наше спаге које могу од себе дати нешта у раду за опки народпи прогрес. Још једну ствар требам нарочито подвуки и констатоватв, a та je што je овдје јучер толерантно саслушан предлог омладинаца који су тражили да се колаборацијои снага не паралише снага наше внтелвгенције, него да сви интелегенти који желе добро нашој заједнвцв ступе у једно заједничко коло и да поведу наш народ бољеи путу и прогресу. T o треба нарочито подвуки И' нагласити, да та инцијатива полази од нас Гајретових раднвкаСкупштана je усвојила да се посвети века пажња образовању муслимана учитеља. Запрепаштени смо била годвшњвм взвјештајем из ког се види да су ове године свршили учител>"школу свега 3 муслимана. Heke бити неумјесно да нагласимо да учитељи су no свом позиву најближи народу и да имају са народом најјачи контакт, што je и разумљвво јер живе с народом и свакодневно прате његове патње. (Тако je). Велнки француски писац Ги Д е Мопасан, рекао je једном приликом: учитељство je једина органпзација које се никада човечанство ни у чем није застидило и не може се застидити. Ако то осмотримо, ввдвмо да je посве тачно и да je било потребно кад смо затражили да се одгоји што јачи кадар учитеља муслимана. Треба ики у село и видити под каквим се приликама тамо живи и ради. Ж алосно je, али се мора констатовати да неиа контакта између грађана и сељака. ГГутеи образовања што ввше муслиманског учвтељства до тога ke доки. Поетигнуке се најефикаснији успјех. T o je све ушло у резолудвју. Унишао je у резолуцију и овај предлог да се и нашим внтернатима посвети века пажња. ГГала je сугеетвја да префекти и Главни одбор ииаду што више контакта са омладинцима, које чека данас*сутра наш рад. T o ke се постики ако Главни одбор и чланови Гајрета покажу родитељску љубав према омладини и потребеу лектиру, да их кроз 8 година оспособе за истинске и праве идеологе Гајретове, који ke бити и прави Гајретови раденици на терену. Ж алосно je, што je јучер овде и констатовано, да je код векине муслиманске интелигендије, специјално онвх којв су одгојени у нашвм внтернатвма, првмје- 140 кена апствнендија в нерад. Зато je'fn пао предлог да се обавежу онв Гајретовв пвтомцв којв су уживали ма какву бенефицију Гајрета, да je врате. Ако би Главни одбор и раднвци на васпвтању омладвне пое.ветвлв више пажње a вастојалв да вмају јача контакт са омладвном у внтернатвма, вјерујеи да би се кроз пар годвна у том показао позитиван резултат. Рад којв je пао у*8адатак свима нама Гајретоввм радницима, садржан je у тачкама резолуцвје, да се настојв постикв економскв прогрес — бвке тежак и навкв кеио на велвке сотешкоке, али обзврои да за нашу заједнвцу врвјеме од једне—дввје годвне na в деценвје не значв нвшта, главно je да се почне радвтв. Потребан je свстематскв рад којв ke трајатв дуље времена. Данае у какввм се првликама налазвио, немогуке je очеквватв од ове акцвје у прво врвјеме фрапантне в брзе резултате- Довољно ke бвта ако до вдуке скупштвне првкупвмо статвстичке податке, na резвмврацо стање наше муслвманске заједнице у појединим крајеввиа, в на темељу твх статвствчквх података утврдвмо што a како треба радита. Ha нама внтелвгентвма je да сву своју енергвју пласврамо на наш рад, да je сагориио до иаксвмума a онда ke вз ње букнута један такав пламен од кога ke засввјетлптв свој’ муслвианској заједниди. (Бурнв поклаца: Ж авво, тако je). П р е т с је д н и к : Послвје рвјеча азасланака секције коју смо взабралв за взраду резолуцвје, взволвте чути резолуцвју. Секретар г. Хамвд Куквк предлаже слвједеку резолуцају: X X X Г л а в н а г о д и ш њ а Г а јр е т о в а ск у п ш т и н а у С а р а је в у , о д р ж а н а 12 ју л а 1936 Саслушавшв взвјештаје о раду друштва Гајрет у прошлој годвна a всдрпну двскусвју делегата no таи взвјештајвма, доносв слвједеку РЕЗОЛУЦИ ЈУ l ) Констатује се задовољство са поствгну* твм резултатима Гајретова рада у манулој годвнв. Ово задовољство тим je веке што je у овој годвни остварена давнашња жеља цјелокупног Гајретова чланства подвзањем Гајретова доиа, те je взражена општа жеља да се наставв са перманентном акдијом sa првбврање сретстава за подизање ђачких домова. У оцјена досадашњег рада као a у погледвма на смјернвце будукег Гајретова рада констатована je са нарочвтим задовољством једнодуш еост сввх Гајретоввх раднвка, a нарочато je констатована твјесна сарадња a актввноет илађе генерацвје са старајви a опробаним Гајретоввм раднацвиа; �2) Констатована je потреба да Гајрет у нзвођењу свога идејног програма из дана у дан проширује дјелокруг свога рада, a нарочито на економскои и социјалном подизању муслимана, те je изрзжена жеља скупштине да се у будуће овим питањима као и проучавању сввх друштвених проблема поклони пуна пажња. У оввм настојањима Гајрет позива на сарадњу све прнјатеље нашег прогреса3) Са нарочитим задовољетвои констатован Je успјех Гајретове омладине у пнтерпатима, те je закључено да се и у будуће омладпни, њеном успјеху, a нарочито њезиној исхрани н здравственим приликама посвети пажв»а; 4) Скупштина констатујв да je у данашњици задругарство најподеснији облик привређивања којвм се најефикасније помажв свтнв, мали човјек села и града. Ради тога сиатра да задругарству треба поклонити особиту пажњу и дјелатност Гајретову у овои правцу појачати u прошприти. ГГрв obou нарочпто виати у впду нагау кућну радикост и занатство; 5) Лист „Гајрет“ hoi *ro би имати бољи проспервтет, али то није з .впсно саио од редакције његове, него и од сарадње свих оних који су у стању да својбм књвжевпвм и д пвсменим приловима допранесу његовом шању. Апелује се на интелвгенцвју да и у правцу извриш своју дужност према Гајрету; 6) При указивању помоћв спромашнии и запуштении крзјевима скупштнна взражава жељу да се нарочита пажња посвети Санџаку и Црној Гори; 7) У стварању кадра Гајретових радника и у взвођењу Гајретова програма у шпрпм слојеввма нашег парода, највећих услуга и Гајрету и народу могу да учине нашн учвтељв- Због тога скупштина взражава жељу да Гајрет настојв да се што ввше наше омладвне упућује у учвтељске школе; П р е т с је д н и к : првма лв скупштвна резолуцвју? (Једногласно прима). Ha овај начин cuo апсолввралв прва два двјела нзшег извештаја a то су взвештај секретара a благајнвка. Првмају лв се взветтаји секретара в благајника (Првмају се). Прелазимо на трећу тачку дневног реда : Извјештај главног надзорног одбора. ЈГосподвн М у х ам ед Х а м д и У в е јс : Част мв je у вме Главног вадзорног одбора взвјестити главву скупштвну да смо према друштвенвм Ертвплима прегледалв више пута главне в помоћне књиг?, сравнилв вх са прплозпма и докуиентима, да смо прегледлли в остало пословање друштва, те нашлв да je цијело пословање као в вођење књига било у реду. Предложену билансу пронашлв сио такођер всправну в у потпуном реду. Молвм главну скупштвну да ово прпмн на зпање и даде разреганвцу управном в надзорнои одбору. Претсједник: Прина лв скупштина извештај Главног надзорног одбора (Првма). Даје лв се апоолуторвј? (Даје). У тај час напуштају дворану претставнпцп Про* свјете, вспраћеип бурним поклпцима в аплаузом. Благајник г. Осман Селеековвћ подноси Прорачуп за 193G/1937 г. 1вдлог буџета друштва Гајрет за годнну 1936/37 ПРИХОДИ: Дин. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) Редовите ч л ан ар и н е.................... 160.000 Чланарине добр. в утеиељача. . . . 25.000 Забаве и друге п р и р е д б е .......... 200.000 Гајретов д а н .......................................... 40.000 Даровв в пр пл озв......................... 70.000 Првлозв у наравв . . .............................. 10.000 Опскрбнине пвтомаца . . . . . . . 500.000* Каматв в к у п о н в ......................... 20.000 Првход Гајретовог д о м а .......... 60.000 Разнв иепредвиђенв прихода . . . . 70.000 Укупан буџет прихода 1,155.000 8) Констатује се да се велвкв број бввшвх Гајретоввх питомаца не показује према Гајрету захваливм. Осуђујућв тај нелојалнв поступак прена Гајрету, апелује се в овви путем на савјест тих људв да у оввм тешквн в озбвљнви временвма не грвјеше према Гајрету в народу. 9) Обзиром на прошпрење Гајретова дјеловања в на све веће захтјеве којв се постављају на Гајрет, констатује се потреба што внтензвв* нвјег рада на првкупљању иатервјалнвх сретстава, која су првв услов за успјегаан рад. Због тога се апелује на све Гајретове раднвке да удвострученим снагама разввју дјелатност у том вравцу. РАСХО Д И : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Издацв на 8 ввтерната ......................... С т в п е н д п ј е ............................................. Једнократпе потпоре .............................. Админпстратввнв трошковв . . . Плате в осигурање намјештенвка . Издавање листа „ Г а ј р е т " .................... Р а зн и нздацв . .................................... Укупан буџет расхода 814.675 90 000 10.000 50.000 145.000 40.000 5 325 1,155.000 О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е : Прв састављању буџета за 1936/37 годвну нвjecuo се иоглв, као што je то вначе обвчај, руково- 141 �10) У разне непредвиђене првходе, од којв£ очекујемо своту од најмање Дин. 70.000.—, бројикемо у првои реду евентуални првход томболе и друге непредввђене примитке. Како je познато, приход од томболе нијесмо били лани уопће предвидили, јер нијесмо били сигурни да ће нам се дозволити играње томболе, али нам je та дозвола ипак дата и томбола нам je донијела првход од Дин. 115000'— , коју своту засебно исказујемо у завршном рачуну за прошлу годину. Није искључено, да ke нам се и ове године дати дозвола за играње томболе, na ke у том случају првход од ове позидије преки горњу евоту. Надаље ииамо код друштва „Варде“ индустрије дрвета д. д. 1) Од редовних чланарина предввђамо о. г. у Сарајеву спорну тражбвну од сса. Дин. 120.000 — првход од Динара 160.000'— , колвк> наи je та по- која се исказује у нашој имовини само са Дин. 60.000— , na успије ли за нас ова парнида, као што су за сада зицпја и лањске године no прилидн донијела. 2) Приход од чланарина д>_бротвора и утеме- сви .изгледи, то кемо цијелу тражбину моки брзо и лахко наплатвти од дужника, у ком би случају ове љача износио je пр. год. око Дин. 25.000"— , na предгодине имали из тога наслова ванредан првход од виђамо и ове године толику своту. сса. Двн. 60.000'— Коначно тражимо од Дчжавног 3) Забаве и остале приредбе донијеле су наи ерара повракај таксе од Двн. 9.000-—, које смо уналани првход од Дин- 190,000'— Ове године пргдвипријед платили за томболу у мјестима, гдје се она ђамо Дпн. 200.000'— .*•с обзиром на то, што рачуваио није уопке вграла. Ствар се налази на рјешавању са већим приходом од друштвенвх теферича, који су код Државног савјета, na ако његова пресуда падне прошлог љета у многим мјестпма изостали. " х нашу корист, примикемо и одатле своту од Дин. 4) ГГриход од Гајретовог дана предввђамо са 9.000'— као ванредан првход. са Дин. 40.000'— , дакле. за неквх Дин. 4 000'— од лањског првхода. Р A С X О Д И: 5) Од дарова и добровољних прплога. који f t l I l ) За с. веукупне издатке на нагаих 8 интерната лани донИЈели приход од Дин. 60.608,75, предввђамо предввђамо кредит од Дин. 814.675'— , док су лањеки ове годпне првход од Дин. 70.000, јер верујемо, да ke издацн код ове позиције износили свега Дин. 778.34Г95 се та свота са мало више рада од стране наших или мање за сса. Дин. 36.000.— По предлозима индруштвенвх јединвца мски ‘лахко постићи. тернатских управа укупни кредит за ову позицију 6) Од прилога у нарави предвиђамо своту од Дин. 10.000'— Обзиром на добар взглед овогодвшње расхода износио би Двн. 873.675'— , дакле са скоро жетве тај би приход могао бити и већи, ако му наше Дин. 100.000'— више од лањеког утрошка, али ми сматрамо, да код истог броја од 370 питомаца, колико друштвене једвпиде обрате већу пажљу, него што су их je лани било у нашим интернатвма, није потребан то до сада чпниле. веки кредит од предвиђеног. Лањске године потро7 ) Од опскрбнина питомаца очекујеио ове го* mem je за редовне издатке на интернате (опскрба пидине нешто већи првход, na га предвиђамо са Дин. томаца, административни и општи трошкови) Дин. 500.000. према лањском од Дин. 453.000.— 8) Првход од камата и купона предвиђамо са 743.000.— Ta свота бике свакако и ове године доДин. 20.000.— Према лани постигнутом приходу од вољна обзиром на то. што ke цијене животнви наДин. 62.699.97 разлика сса Дин. 43 000.— покрива мирницама, према добром взгледу жетве, бвти no прплици исте, ако не и јефтиније, a исто тако и васе приходом од слиједеће ставке. 9) Од Гајретовог дома очекујемо чисти првход шак предввђеног кредита од Дин. 71.675'— бике доод Дин. 60.000'— Да би взравнали мањак у ранијем вољан за покрике ванредних вздатака 8а интернате, као на пр. издржавање интернатских зграда, набава приходу од камата и уравнотежили буџет, обзирои потребног инвентара итд. Како ke се укупан кредит на наше потребе према буџету расхода, ми приход од другатвеног дома стављамо за сада у буџетски првход ове позиције распоредити на поједине интернате, о и не мислимо га употребити у амортизацију дуга за томе ke донијети одлуку главна друштвена управа, након што поближе проучи предлоге буџета поједиизградњу дома, који износи око Дин. 300.000.— , јер се надамо да ћемо тај дуг иоки за кратко вријеме них интернатских управа и сравни их са њпховим покрвти наетављеном сабирном акцијом у ту сврху и лањским утрошком, о чему ke интернатске управе наплатом заосталвх чланарвна . за дом, које взносе бвти на вријеме обанијештене. дити принципом, да нам за базу служи прссјечни ефекат буџета кроз минуле три године, с разлога што једнако живимо у несталнии привредним и друштвении приликама и што остварење нашег буџета прихода не подлежп некој сили, него зависи од добровољног давања наших чланова и пријатеља. Ми смо зато, опреза радп, узели као приблвжно мјерило остварени буџет прихода у 1935/36 години, која je била једна од најмучнијих у нашеи досадашњеи раду. Наш постигнути приход у прошлој годвни износи Дин. 1,124.574-83, na ове г^дине предвиђамо укупан буџет прихода од Дин. 1,155.000'— са исто толикпм буџетом расхода. око Дин. 200.000.— 142 2) За стипендвје предввђамо кредит од Дињ 90.000. �Лани je био предвиђен кредит од Дин. 80.000 , a издато je на стипендије Дин. 97.000, na мислимо да je за ову годину довољан кредит од Дин. 90000 . 3) За једнократне потпоре предвиђамо своту од Дин. 10.000 np?Mi лањским вздацима на ову ставку од Дин. 14.000'— . 4) За административне трошкове предвиђамо своту од Дин. 50.000.— Лани je био предвиђен кредит од Дин. 90.000.— док je строгом штедњом утрошено само Дин. 61.854.92. Обијеио ли од ове своте лањску кирију за друштвене просторнје у износу од Дин. 16.800.— , коју о. г. не морамо плаћати, то би редовна потреба за административне издатке била Дин. 45 000.— Међутим пресељењем канцеларије у друштвени дом указала се потреба за некиц набавкама инвевтара, na зато предвиђамо код ове ставке горњи кредит. Мислим да су лични издаци за канцеларију доста велики, ja сам век говорио о томе, миелим да не би било згорега тај рад проконтролисати, можда једна анкета да се изаберз, која би прегледала рад. Нема толико посла за 5* 6 људи. У сваком случају мсгло би се редуцирати особље или бар њихове плате, и државним чиновнацима су плате снижене. Ако je посао збил>а толико велик да га чиновништво не може савладати, онда би се могло напримјер секретару одузети уредништво листа. В ех би ја И м а м о в и ћ : Ja бих желио само једну кратку напомену у вези са јучерашњим разговорима. Ja бих молио да се Главном одбору стави у дужност да ревидира храну no интернатима, то je најважније питање којему треба да поклонпмо пуну пажњу ТТТто се тичб напомене друга X. Омерспахика о платама врло je тешко довести то у склад са нашии тражењима. Ми смо јучер трвжнли интензиван рад, да 6) За плате и осигурање намјештеника предвиђамо своту од Дин. 145.000. према лањским изда- канц1*ларија буде екепедитивна и да свршава послове цииа на иету позидију од Дин. 144.000. Наше лшш- на вријеме. Нови прогрзм нашег рада предвиђа велико љење о платама наших службеника изразнли смо у проширење у свим правцнма a с друге стране се благајпичком извјештају под тач. 6) расхода за пр. тражн смањење персонала и плаћа. Ми не можемо тражитн ово обоје. (ГГоклвци: тако je). год., a овдје наводимо детал>но те плате: Ми тражнмо рад a у исто вријеме стојимо на Годишње директор канц. и секретар Мјесвчно становишту да тај рад требамо и платити. (Аплаус). Гл. О. Гајрета . . . 3.500 Дин» 42.000 Дин важно толико да ли један човек mia 1800 пли ; 2 250 „ 27.000 :олико je важно да ли тај човјек збиља своје 22 К -Ј je врши како треба. Ja мислим да Гајрет не 15 600 „ 1ажити од особља да ради пуном паром a да хонорар чинов., додијељебуде за тај рад награђено. Ми који дуго година 400 „ ном од Мин. просвјетеa 4 800 „ ! радимо у Гајрету имали сио прилику да стечемо писарица .......................... . 400 » 4.800-^ s - Л извјесно мпшл>ен>е о раду канцеларије Главног одбора. 2 послужитаља Дин. 80( Ja морам да констатујем, иако сам из Мостара и и Дин. 600 . . . . 1.400 „ 16.800 . спадаи у опозвцају, да та канцеларија ради и функ9^?2 и болесничко осигурање . гшонише одлично, функционише много боље него код других друштава. (Живио Кукик). Ми смо имали е 2.303 . прилику врло често да се освједочимо да ее многи » Свега, 145.000 Дин. чланови наши п одбори буне што их секретар затр6) За издавање лиета „Гајрет* предвиђамо своту пава многобројним окружницама. Te окружнвде су од Дин. 40.000, док смо прошле године утрошили многобројне, оне су врло актуелне и важне, ja мислии да оне у свакои случају дају потстрека на рад Многе на ову ставку око Дин. 44.000-— 7) За разне издатке предвиђамо кредит од јединице на терену има да захвале свој успјех баш Дин. 5.325.—, док je лани утрошено на ову пози- потстреку добивеном од тих окружница, које шаље Гајретова канделарија. Нек се говори о плакама, нек цију Дин. 14 286.50. се види колико су плакени чиновници да не бн П р етсјед н и к : Господо, чули сте предлог буџета изгледало као да то иде у јаму, али молим да будемо са образложењем. Отварам дискусију no предлогу у тои погледу праведни. новог буџета. (Бурни поклици: прима се без дискусије), Г. А х м е д М еш и н ов и ћ ; Мене je пзненадило рП Ш И Г . К емал Х а џ и ом ер сп а х и ћ ; Ради покрића мањка за дом тамо благајник каже да би се то могло покрити пз сума које су уписане за дом a нису уплаћене. Ja сам делегат из Бање Луке, п внам да се велик дио уписапнх сума неће моћи наплатити, да je добар дио дубпозан и неће се моћи с тиме рачуната. као и све вас да неки људи који су обекали прилог за дом, не удовољавају томе обекању. Ja вае молим да нађемо неки пут п начвн, na бво он и присилан, да се то обекање извршиГ. А х м е д С а д и к о в и ћ ; Има много људи који су се обавезали али нису уплатили. Ш та више има незгодних случајева да државнп службеница на ви- 143 �шим положајима нису удовољили своме обекању. У конкретном случају један чпновнпк који je премјештен бао je опомињан- Незгодно je писати човјеку на вишем положају. ГГредлажем да ее нагласи у нашем извјештају, a то молим и господу новннаре да забиљеже, да je закључено да ke се писмено сВи молити они који су записали доброВољно сВоје прилоге, na да своје заостатке уплате, a ако неке — да их путем јавности објелоданимо. (Не може, не може). Г. Х а са н Ћ и ш и к ; Учинику пзвјесне напомене у погледу буџета за наредну годину. Дотакнућу се питања принадлежности за чиновеике главне управе и ка* заћу своје мишљење да би било потребно у интересу моралног престпжа Гајрета, да се чиновништво Гајрета хонорпше преиа чиновницвма државним и самоуправнвм. Друго, било je споменуто питање прилога које треба Гајрет да добије од томболе. Ми који смо на терену радили, констатовали смо све позитивне и негативне стране томболе. У Мостару je било случајева да су људи в посљедне сретство за прехрану дали за томболу, оштећујући чланове своје обитељи и остављајући их гладним. ja би предложпо главној управи да бнра друга средства за своје приходе и да je јако неум јесан. начин сабнрања прихода путем томболе. Будите увјерени да Гајрет треба да бира 'Средства да шпроки народни слојевп буду и морално здрав елеменат, a не да остају no локалима играјући томболе ватгкуће, не водећп рачуна о жени и дјеци. Морамо водпти рачуна о нашем подмлатку. Он ће бити добар ако родитељи буду на њега посвећивали већу пажњу и водили више рачуна о њему у педагошком погледу. Тбмбола се давала код нас пред први семестар кад je најкритичније вријеме за контролу ђзка у школи. ja говсрим добронамјерно, ja сам васпитач, ja сам професор и знам како то дјелујб на широке народне слојеве. Стога предлажем неки други начин прнбирања сретстава, јер томбола катастрофално дјелује на породицу и васпитање омладине. Код нас наши чланови рударп, запослени преко цијелог дана у руоницима, на вечер су ваузети потпуно играњем томболе no кафанама. Када he онда посветити пажњу својој дјецп. Ja бих мјесто тога предложио неки ерзац. Г. Ћамил Х у јд у р : Питање je да ли би онда новац који се даде за томболу, отишао на неку другу страну, и од њега не би нико имао користи него би отишао у јаму. Г. Д р. Осман Халилбаш ић: Слажем се са господином Ћишићем, јер томбола има својих незгодних страна. Али ja се питам, ако ми не будемо играли ту томбулу, да ли неће неко другп. Гледе младих људи који no г. професору не би требали да играју, могу да кажем да то није наша ствар, то je ствар полицијских власти. П ретсједн ик: д а објасни једну ствар. Можемо да примимо све ове лијепе и добронамјерне сугестије. Али нмамо код нас једно начелно становиште, да морамо да изналазпмо пута u пачина како ћемо да остваримо све захтјеве који су постављени на главну управу и њене јединице. У првом реду за остварење свих тих њених захтјева потрсбна су материјална сретства. Вјерујте и ja принајем да je томбола често пута одијозан начин прикупљања 144 сретстава. Прошла je једна година кад иисмо играли том болу. Може бити да смо у моралном погледу били покривени, али вјерујте да се тај недостатак у буџету и те како осјетио. Треба знати да смо некада имали неколико позицаја осигураних, и да су те повиције отпале саме од себе. Ми смо ииали установа које су нам давале 1 0% од свога прихода. Један артикл je давао лијепе суме. Обје ставке изостале су из Гајретових прихода, и оно су и те како ослабиле наше приходе. Тачно je да треба изнаћи пута и начина како ћемо да нађемо сретства за покриће расхода. Ако би могли наћи други извор прихода мјеето ове одиозне томболе, нико не би био сретнији од главне управе Гајрета. Ha ваиа je да нађете које друго сретство мјесто те томболе. H I to се тиче напоиене у погледу сабирања дуговања за овај дом и у погледу обавеза које су учињене од пријатеља Гајрета, да ke плакати чланарину за дом, ми очекујемо, имамо разлога и донекле и права да очекујемо да ke ти људи удовољити својој моралној обавези. Ми смо створили закључак да се акција за прикупљање добровољпих прилога за фонд за изградн>у Гајретових објеката има перманентно водити, и на вама je да ако се ко одрече обавезе, да га замјените другии лицем, које ke обекати да ke плакати и уистину ke то учинити. A сада дозволите да ее осврнем на наше службенике. У нашем се Извјештају каже да имамо шест службеника који раде чисто Гајретов посао. Међутии ви знате може бити, да један од тих службеника који се плака из буџета Гајретовог, посвекује читаво своје вријеме раду Гајретове привредне задруге. Кад смо хтјели да оснујено задругу, ми смо истакли начело да желиио у првом реду да повратимо вјеру нашем пароду у задругаретво. Казали смо, кад смо оснивали ову задругу, да кемо ики полагано и пос" тепено, бјежакемо од .режијских трошкова, да не поједемо уписнину. Настојакеио да режије пребациио на Гајретову канцеларију, како бисмо с тим радом постепено вракали вјеру у задругарство. A ko се и превигае полагано ради у задрузи, можда има кривице и до нас, али вјерујте да je та опрезност нај* више нама диктирала што нисмо загазили у канцеларијске трошкове, директорске плате и друге режијске трошкове. Осим тога једног чиновника који се плака из овог буџета, ja вас могу увјерити да je наш књиговођа такођер много радио у задрузи. Ми са овим особљеи које плакамо из Гајретовог буџета, још увијек док није задруга у ■могукности да свој буџет створи и да из њега плака режије, радикеио и noмагати и даље посао у задрузи. Мени кете дозволити да највише и најбоље знам колико оссбљ е Гајрета ради и колико оно заслужује. Господо, руву на срце ставите, то нису Гајретови радници него еу то чиновници. Неко je овдје ( �рекао да треба свести њвхове плате на плате држ. и самоуправних чвновнвка. A нико нв пвта шта ће бити са тим људииа кад буду на улици. Државни и самоуправни чиновници имају осигуране пензије a Гајретови чиновници нити су осигурани нити имају пензнје. Треба о томе водити рачуна. Ja бих хаио да видим сенретара Главног одбора Гајрета на коме би биле велике дужвоств и великв послови, који би најбоље своје године посветио томе раду a да би се тог посла примио са Дин. 1300 мјесечне плате a да при том не буде осигуран за старост. (Тако je, тако je). Метните руку на срце, кад се гледа цифра 2 —3 хиљаде изгледа велика, али кад се nbмисли шта he бити са тим човјеком кад му буде 60 година. Поставите се само у тај положај. Нека главна скупштвна омогући пензиони фонд тим чиновницвма. na ja вјерујем да he ови сами бити први који he тражити снизивање плаћа. Ja вас молим да при оцјени ове ставке мало размислите и да метнете руку на срце. Кад се упореди њихов рад и њихове плаће, доћи he се до другог закључка. Сви државни и самоуправни чиновници на овој Божјој шези оду макар 20 дана на, одмор, a ови људи који су читаву годину радали, остају и на овој жези и раде даље без одмора. Исто као што чине жртве за Гајрет и за опћу ствар наши одбори, исто тако и наши чпиовниди чине жртве дано радећи и разрађујућв све оно што ми св кључимо и што им ви пошаљете. закључује се да се u пакон изградње l'ajретова дома у Сарајеву настави бесирекидна сабирна акција у корисш фонда за изизградњу Тајрету иотребпих објеката у Сарајеву u другим веАим центрима. Када се иодмире u исплате ceu трошкови око иодизања Гајретова дома у Сарајеву u око уселења у њега, 1 лавни одбор fie предлагаши сваке године главној скуиштиии да се чист приход lajpemoea дома у Сарајеву уноси у фонд за изградњу далњих Гајретаових објеката. (Предлог се прима једногласно). 2) установа сресквх Гајретових одбора, која je предвиђена у садашњим друштвенвм правилвма, потпуно je подбацвла, те je на тај начин постала суввшна. Стога гјредлажемо главној скупштини да донесе закључак како слвједи: . Установа 1ајретових среских одбора иредeufiena u друштвеним иравилима, a о који• ма cćT говори у члановима: 10, 4 5 -6 8 , 0 2, 70, 7 2, 74, 72, 8 2 - 8 8 , 91, 93, 90 u 59 укида се u има се брисати из друшшвених правила, у свима члановима гдје има noмена о среским одборита. Предлог се прима једногласно) з чл. 20 досадашњих Гајретових правила, мјесто 18 чланова из Сарајева треба да стоја 24 члана вз Сарајева. (Прима се) Члан 22 досадашњих правила мијења се в има да гласв: 24 члана Главног одбора вз Сарајева, које изабире главна скупштина, остају заједао само годину дана. Послије годину дана отступа 8 члаиова коцком, a скупштвна бвра на њихова мјеста других 8 чланова. Послвје друге годиие, отступа другвх 8 чланова, којв су вршила дужност 2 године, Послвје rpehe године вступа 8 чланова, који су вршилв дужност 3 године. T o се тако пепрестапо понавља. Скупштина може сваки пут бирати и Оне којв су отступилв. 18 чланова Главног одбора извап Сарајева, које изабере главна скупштина, остаје заједно само годвну цана. Послвје годвну дана отступа 8 чланова коцком, a скупштина бира на њихова мјеста друмисао гвх 8 чланова. Послвје друге годвне отступа других 10 чланова, који су вршилв дужност 2 године. Послвје Tpehe године вступа 8 чланова, који су вршилв дужност двије године, a на њпхово мјесто бпра се других 8 чланова. To се тако непрестано понавља тако, да сваки члан врши дужност двије године* Скупштина може свакв пут бирати и оне, који су отступвлв. (Прима се) У чл. 23 друштвенвх правила предвиђа се 12 мјесто 8 замјенвка чланова Главног одбора из Сарајева. (Првма се) ој Ш Г. Ћ и ш и ћ : Хтио сам да питам да ли вам je познато каква je ситуација код П росвете и Напретка у погледу чиновништва. П р е тс је д н и к : Колвко je мени познато, код Просвете било je много више чиновника у канцеларвји и боље су плаћенв, a организација посла није ништа eeha него што je у Гајрету. Да ли након ових објашњења скупштина прима прорачун за вдућу 1936/37 годину? (Прима се). Прсдлозн з а главну скупш тину a) Предлози Главног одбора Секретар Главног одбора Гајрета г. Хамид Куки& износи предлоге Главног одбора, и т о : 1) у овој години остварена je давнашња и жеља свих Гајретових радника — подвзањем Гајретова дома. Изградњом овога дома завршена je прва етапа у изградњи Гајретових објеката у Сарајеву в другим Гајретовим центрима. Ha овоме што смо заједнвчквм снагама в жртвама поствглв ми не смвјемо стати, него треба да вдемо напријед в да послвје взградње Гајретова дома у Сарајеву наставимо перманентно сабврну акцију за взградњу Гајретоввх објеката, којв су му потребнв за његов рад. Стога предлажемо главној скупштини да донесе закључак: 145 �У чл. 26, гдје се говори када су одборски закључци пуноважни, треба да стоји: О дборски закључци вриједе само онда ако je у сједници присутно најмање 12 члапова Главног извршног одбор а односно замјеника и међу њима претсједник или један потпретсједник. (Предлог се прима) 4) Поводом предлога мјесног одбора из К отор Варошп, поднесеног прогалој главној скупш тини: да се Гајретове помоћи подјељују у форми зајмова, тако да сваки Гајретов пигомац односно његов родитељ или старатељ, даде обавезу да ће на дотичног питомца утрошени новац повраћати Гајрету, прошла наша скупштина je уступила овај предлог Главном одбору да га tokom ове године проучи и да стави свој предлог данашњој скупштини. Главни одбор je у неколико наврата претресао овај предлог, na je закључио да предложи главној скупштини : Родитељи односно старатељи Гајретових пигомаца-ица-ђака средњих и отручних школа f e шегрта имаду се до сврш етка малематуре одно сно заната морално обвезивати да ће се њихова дјеца (штићеници) no сврш етку школе- одуживати Гајрету. Гајретови питомци-ђаци впших разреда ср едњих, стручних и високих школа, те слушаоци разпих течајева, имаду се писмено обвезивати заједно са њиховим розЈитељима (старатељима) да ће no свршет& у тколовањ а, чим дођу до самосталне зараде, повраћати Гајрету на љих утрошени вовац. У дискусиЈи no предњем предлогу судјелују, noред претсједника, г г .: Вехбија Имамовић, Др. М. Хајдаровић, Ибрахим еф. Крзић, Др. Салихагић,. мпд Диздар, Мухамед Суџуда, Мурадиф Џ внив, Хасаи Ћишић, Др. Кундуровић, Др. Хафизадић, Б. Омерсофтић, Изет Звиздић и Др. А с а ф Ш арац. У дискусији су изнесена разна мишљења no питању повраћања Гајретових помоћи и одуживања Гајрету бпвших питомаца, na je закључено да ријешење иовра&ања Тајретових помоЛи доЏ до изражаја -у једпој тачци резолуције са данашње главие скуиштине. Предлози м јесних о д б о р а Секрегар г. Кукић поднио je слиједеКе предлога мјеснвх од бор а : 1) Дервента: a) да се поведе акција за подизање зграде мушког и ж енског интерната у Сарајеву на земљишту поред Гајретовог дома. Овај предлог oma везе с предлогом Главног одбора у погледу наставка сабирне акције за изградњу Гајретових објеката, na je тај предлог већ примљен, a ствар je главне скупштине да ona одреди гдје и који ће се Гајретов објекат правпти послије Гајретовог дома. б) да се одмах, док су na окупу многобројии Гајретови радници на главној скупштини из разних 146 мјеста, приступи установљавању броја претплатнпка Гајретова календара, с тим да свака јединица фиксно одреди колики број календара може распачати, да се иа тај начин зна колико ће примјерака Главни одбор штампати. Мјесни одбор у Дервенти преузима на се б е да прода 50 примјерака календара. Присутни делегати узимају овај предлог у претрес, али не прихваћају предлог о фиксној распродаји календара. П р е т с је д н и к пита: да ли се усваја закључак Главног од бор а о штампању Гајретова алманах календара за 1937 годину, с тим да се распродаје no ко* штајној цијени, — ш то присутни делегати једногласно прихваћају са примједбом претсједника да су једи пице дужне да календар распачају no коштајној цијени, како друњтВо не би имало никакВих издатака око његоВоl издаВања. лп) да се у овој години поклони пажња школовању омладине на стручним пољопривредним школама давањем неколвко стипендија као и заузимашем путем Гајрета да дјеца наших пољопривредника и посједИпка буду примана у држ. стручне пољопривредне школе, гдје би сиромашни имали бесплатну опскрбу. Главни од бор препоручује да се прихвати овај предлог. Ииж. Ш ер и Ф Б у б и ћ није за то да се подјељују стијендије за ниже него за средње пољопривредне школе, na се закључује да се молиоцима подијели неколико стијендија, који желе иНи у ову ] в р сту школа. д) да се отвори Гајретов средњошколски интернат у Београду. — Овај предлог се не прима, j ^ noCToje Гајретовв интернати за средњ е шкоде на териториЈи Б. и X., a Гајретови стипендисти, који похађају геометарску школу у Београду, примају се у Дом ђака геометарске ш коле; е) да се проводи и надаље штедња на к а н ц е-' ларијским и личним издацима. — Овај предлог се прима. ф) да се већ сада приступи организовању сакупљаша хране у корисг Гајрета; да се у ту сврху приступи оснивању „харманских одбор а", у које би требали да уђу поред функционера мјесних одбора и повјереника Гајрета и хоџе, пријатељи Гајрета, те махалске старјешине, — да израде спискове и пристуне брзом раду- — Предлог се прима и ставља се у дуж ност свима јединицада да одмах ириступе оргапизоваљу сабирне акдијо за сакупљањо зкивежних паиирннца у корист Гајрета. 2) Приједор моли Главни одбор. да води рачуна о предлозима мјесног одбора у погледу рјешеша молби за друш твене помоћи и да те молбе правовремено рјешава, те да се имадне у виду и то да je Приједор још у предратно доба доприна- �шао лијепе помоКи Гајрету, a то чини и данас. — Секретар даје обавјештења о рјешавању молби, na каже да 'се некоје јединице и телефонски интересују о начину рјешавања молби ђака из њихових мјеста, na у колико им та рјешеша не конвенирају. то траже да се њихове молбе поновно узимају у претрес. Међутим Главни одбор не може одмах да узима у претрес такове ургенције јединица, док не види какав je одзив ђака у конвикте, чије се молбе рјешавају у августу мјесецу. Усљед тога се дешава да накнадно приспјеле молбе и ургенције буду ријешене истом половицом септембра, до када све управе интерната имаду да поднесу Главном одбору извје* штаје о наступу питомаца у интернате. — Ш то се тиче подјеле Гајретових помоКи Приједору, те he се помоћи давати сразмјерно свима јединицама, на основу њиховог прошлогодишњег рада, na he тако бити и за Приједор. пз Главног извршног одбора слиједећи чланови: l) Др. Ибрахим Хаџиомеровпћ, 2) Др. Махмут Мехмедбапшћ, 3) Асимага Арсланагић, 4) Др. Асаф Шарац, 5) Мехага Чомара, 6) Мујага Хардага, 7) Исмет Зилџић, 8) Насих Реповац, 9) Абдулах Ужичании и 10) Хамид Кукић. За годину 1936/37 оствју у Главном одбору чланони Глнвног одбора пзвап Сарајева; 1) Есадбег Алибеговић, 2) Алија Орман, 3) Хаџи Ибрахимага Слипичевић, 4) Ибрахим еф. Мујичић, 5) Хасап Ребац, 6) Др. Мехмед Беговић, 7) Мехмед Лалић и 8) Др. Сулејмаи Хафизадић. Kao замјепици чланова Главпог одбора изваи Сарајева остају: 1) Мурадбег.Ченгић, 2) Др. Хамдија Браво, 3) Др. Хусеин Раљевић, 4) Ахиед ПашиК, 5) Бакија Селимовић, 6) Ибрахии еф. Крзић, 7) Хашим Шерић, 8) Назим Шаћирагић. Зд идућу 1936 37 годину пспадају члановн 3) Врбањцв (срез Котор Варош ): a) ПрикљуГлавног одбора изван Сарајвва; 1) Смаилага Ћемачује се прошлогодишњем предлогу одбора из Ко- ловић, 2) Мехмедага Зубчевић, 3) Осман Реџић, 4) тор Вароши у погледу повраћања Гајретових помо- Муратбег Заииовић, 5) Теуфикбег Тахирбеговић, Ки. б) да се шегрски дом нрогаири и да се сваке ro- 6) Дервиш Тафро, 7) Мустафа Зухрић, 8) Мухамед дине узме no неколико пајсиромашније дјеце из ПрељубовиК, 9) А хиед Садиковић и 10) Елмас Сасреза которварошког sa изучаваље заната. — Мо- рајлић. ментано нема никакве могућности да се сарајевски Ми смо данас донијели закључак да се у интернат, у који се примају и, шегрти, прошири, a погледу броја чланова Главног извршног одбора примање шегрта у овај ин.териат овиси о располо- изврше извјесне имјене. Ми смо јучер изнијели заживом простору, друштвеним финансијским могућшто je то потребно. Нама je потребан eehn и јачи ностима и материјалним резултатима друштвених број раднпка у главној управи, чији je рад подијејединица. ц) да се пуиа опскрба снизп na 250.— a љен на секције, како he се појединци моћи боље и пола опскрбнине на 150 Дан. мјесечно, пошто усљед јаче ангажовати у раду појединих секција. Ми смо велике опскрбнине избјегавају се интернати, усљед повисили број чланова извршног одбора од 18 na чега ђаци слабо пролазе у иауци. — Предлог се 24. По правилима ми смо тај број могли да бирамо одбија. истом онда, кад нам власт одобри измијењена праПопуна Главног одбора Гајрета Претсједник: Задња тачка дневног реда je попуњавање чланова Главног одбора. По нашим правилима лањске године коцком je испало из Главног извршног одбора 8 чланова, и 8 из проширеног одбора. Они чланови који су прошле године коцком испали, na наново бирани они за ову годину остају још као чланови Главне управе. У Главни и звршни одбор треба бирати ове године 10 чланова и 4 замјеника. У проширени одбор треба бирати 10 чланова главне управе. У иду hoj 1936/37 години, no правима, оста.ју у Главпоа нзвршиоа одбору члановн који су бпраки прошле годипе, и т о : 1) Др. А вдо ХасанбеговиК, 2) Осман Селесковић, 3) Сулејман СариџиК, 3) Фехим Мусакадић, 5) Др. М устафа Хајдаровић, 6) Јусуф бег Пашић, 7) Проф. Авдибег Зечевић, 8) Бекир Омерсофтић. Kao замјеници чланова Главног взвршног одбора остају: 1) Мухамед Браво, 2) Др. Мухамед Иблизовић, 3) Инж. Мустафа Слипичевић, 4) Хамдија Никшић. Према правилима испадају за годнпу 1930/37 вила. Међутим власт he нам сигурно у кратком року измјену правила одобрити. Да не би морали специјалну скупштину сазивати ради тих избора, можемо данас изабрати цио број, т. ј. 14 члана у 8 замјеника, a да при томе|новоизабрани број ступи правно у функцију онда кад надлежна власт о добри иравила. Избор главне управе врши се на два начина: тајним гласањем и акламацијом, како то скупштина жели. Има ли ко у том погледу предлог, (Повлци: Акламацијом, акламацијом). Г. Осман Рашидкаднћ: Пошто смо дали пуно повјерење претсједнику Главног одбора г. Др. Авди Хасанбеговићу, ja бих молио да м-у дадемо повјерење да он предложи односно изабере кандидациони одбор који he нам предложити кандидате. (Прима се) Претсјсдник: Није ово први пут да се на мене ставља дужност доста тешка и деликатна. Може бити да he ми се десити и у будуће да будем no* UOBHO претсједник. У том случају жел>а би моја била да у одбор дође што више радника који he бити 147 �спремни да жртвују од свог приватног или званичног времена и да се што више посвете Гајретовом раду. Вјерујте, само радом и непрестаним радом може дати резултат не само мјесна јединица него и Главна управа. Тешко je, господо све моменте уочити и наићи на најбоље. Ради тога je дужност врло тешка предложити вам једну листу људи, значи са увјерењем да ће ти људи одговарати оним интенцијама о којима je јучер било говора на пр етконференцији Зато ja са овога мјеста молим све нове и досадашње чланове управе да лојално, пријатељски, јавно и огворено се изјасне да ли су вољни да жртвују максимум свога вреиена в да ли с у у могућности да допринесу ту жртву. А ко нису, нека отворено кажу: немојте нас дирати, јер не можемо удовољити тим захтјевима. Од главне управе се тражи максимум труда и жртава. Онај који се јавно и отворено прими, послије мојих ријечи, дужности у главној управи, то зпачи да се прима дужности да he савјесно радити в жртвовати се. за Гајрет. Господин Рашидкадић je предложио да ja предложим једну кандидациону листу. Ja предлажем г. г. Б. Омерсофтвћа, Др. Халилбагаића В. ИмамовиНа, Др. С. Хафизадића, М. Аликапфпћа X. К укића в Авдибега Зечевићф (Прима се) Молвм господу да саставе лвсту в да je предложе, a за то вријеме дајем паузу. (Послвје паузе) ПреиЈедник: Госп одо, да наставимо рад. Одбор кандидациони завршио je рад в сад he нам прочитати листу. Ja не знам шта ће нам предложити кандидациони од бор , али не замјерите ми што hy поновити он о што сам мало прије рекао. Кад се чују имена лвца која се предлажу, у колико су ов дје сви присутни, ja в х молим кад чују своја имена да се д об р о размисле да ли могу да се приме те тешке дужности. Нека овдје братски, отворено в лојално кажу да лв могу вршити дужности коje им се намећу. Секретар Кукић: кандидациони од б о р предлаже вам слвједећу лвсту за попуњење Главног о д б о р а : Чланови Главног одбор а вз С а ра јева : Г. Г. Др. Махмут Мехмедбашић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, А си м Арсланагић, Мујага Хардага, Насих Реповац, Др А са ф Ш арац, Хамид Кукић, А б д у лах еф. Ужичанин, Инж, Салих Ц вцо, Др. Осман Халвлбашић ; По новим правилнма треба да бирамо још 6 пових чланова, na предлажемо слиједећу гг.: М ехмедбег Капетановић, пр оф . М устаф а Дрљевић, проф . Екрем Мурсел, Бећир Соко, Ахм етага Новалија и Завм КапетановиК. Kao замјенике чланова Главног взврш ног одбора предлажемо : Салко Узејрагић, Др. Синан Мушановић, Дапијал Самоковлић, Др. М ухамед Кундуровић, Исмет Звлџић, Насих Axnh, А хметага Ченгић в Мехага Врето, 148 Из провиације предДажбмо 10 чланова Гл. одбор а и то гг. Смаилага Ћемаловић, Мехага Зубчевић, Осман Реџић, Муратбег ЗавмовиН, Мухамед Хаџисмајловић, Дервиш Тафро, Нуман Османефендић, Ахмед Садиковић, Незир Екиновић и Хаcau Ћишић. Предлажући вам ову лвсту, ми молимо сву ону господу чија су вмена прочитана, да се изјасне да ли могу савјесно вршити своје дужиости. T o je неопходна потреба обзиром на наш претстојеКи ве* лики рад у Гајрету, Асимага Арслапагић; Обзиром на то да сам ja превише заузет својим послом, молио бих да ме не предвиђате у одбор. Нретсједипк: Господин Арсланагић апелира на нас да га не предвиђамо у одбор јер да je превиme заокупљен другим пословима. Од њега je то лијепо, од њега je то гајретовски. Ja могу да кажем да je г. Арсланагић наш стари и опробани радник и ja бих га молио ако никако друкчије, a оно бар да уђе као замјеник. Ja бих на његово мјесто предложиб као члана главне управе једног нашег стаpor радника, a то je г, Др. Заим Шарац. (Прима се). Ш ер и Ф Б у б и ћ : Ми смо ов дје разговарали да треба да се удари нов правац у раду Гајрета и да се у том раду ангажују нови људи. Ja не.. видим да je у том правцу ишта урађено. Штавише видим све старе људе и стаде личности (поклици: пије истииа). Управа je надопуњена људима који се не баве каквим јавним радом. Част Др. Шарцу као радпику, али ми не видјесмо да je Др. Шарац истакнути јавпи радник, na предлажем да се ова листа алимине одбије и да се изабере нови кандидациони одбор који he саставити нову листу. (He прима се). П р етсјсдпик : Мени je жао да je г, Бубић са овима ријечима унио ноту која би може бити и за моменат могла да ослаби велики ефекат нашег јучерашњег рада. Питање које сте ви встакли, то je пигање повјерења. Ви ст е 6 paho, ако се ne варам, прије састава листе дали једногласно повјерење претсјецнику ове скупштипе да вам предложи листу кандидационог од бор а и претсједник се je томе вашем захтјеву одазвао. Кандидациони одбор предложио вам je листу коју сте ви примили. To значи да сте били вољни са давањем повјерења и мени и том од бор у и оној листи коју je кандидациони одбор предложио. (Тако je). Ja сам хтио само ову измјену да учиним обзиром na изјаву г: Арсланarnha. Ja вас стога господо молим да примите ову предложену листу. (Бурни поклици : прима се). Г. Б уб и ћ : Са једним гласом против, П ретсједпик: Ми см о иа основу јучерашњег и данашп>ег рада ставили на себ е велике и тешке �дужности, и кад смо све констатовали, онда смо били свјесни које Кемо чланове Главног одбора бирати. Свјесни смо да ћемо морати, ма какав био резултат, доћи кроз годину дана пред ваша часна лица и дати вам потребна објашњења и резултате. 1Тако je). Зато см о и иодвукли да сва она господа, прије него што смо и знали која he бити на листи, кажу да ли се примају или не. Ja мислим да се не може примити примједба да нису ушле нове лич ности. (Тако je). Има овдје веома лијеп број нових млађих снага и нових личности, и у колико оне буду радиле онолико колико су некад старији радили, вјерујте да he будућа управа изаћи.пред вас са бољим, успјешнијим и повољнијим резултатом него ова. Завршујући ову нашу скупштину, ja вам од срца благодарим на свему оном што сте радили јучер и данас. Благодарим вам на искрености, на вашој објективности и на вашој пажњи. Исто како вам благодарим од срца на критици којом сте онако објективно и истински подвргли рад јединПца на терсну, Главног одбора и његове кацеларије. Позивам чиновнике главне управе да добро уоче све ности, да унесу у свој рад што више знања, што више рада и што више пожртвовности. Једиио heмо тако моћи да унапредимо наш организаторски рад на терену и да изађемо пред вас до године са бољим успјесима. Молим вас да послије овако лијепог и братског рада, кад се вратите на терен, настанете ако je могуће да саберете скупштине, у колико их нисте сви одржали, a они који су оджалв да сазо* ву конференције и да обавијестите наше члаиове и пријатеље о овоме што смо овдје радили. Потрсбно je да се многе заблуде разбију. Потребно je уочити многе моменте, потребно je уразумити многе наше раднике и пријатеље да у Гајрету влада једнодушност и слога, да влада једна ријешеност, да се преко Гајрета и помоћу Гајрета помогне нашем муслиманском елементу, којем треба jipeKo Гајрета сви ропски да служимо. У овим тешким часовима ми торамо да се збиљски дамо на посао. Међу Гајретовим радницима има мјеста за све оне који раде за добро нашег муслиманског елемента. Нећемо мјерити људе ни цијенити no тооне примједбе које су се toauhc и јучер овдје чуг__^ е коме припадају него no томе колико добра желе ле, те да и у будуће воде рачуна ца Гајрет мора муслиманској заједниди и колико се жртвују за њу. својом организацијом и својим духом< својом тач- у том правцу развијајте Гајретово дјеловање, na иошћу и својом експедитивношћу предњачип м покољења бити захвална. Нека нам je будући друштвима у нашој најближој околици. рад у том правцу сретан и хајирли ! Ja тражим овдје у име скупштипе тако! А м ин! од чланова главне управе, ко)и су се примили Секретар: X. К ук н ћ, с. р. Претсједник: Д р . A. Х а с а н б е г о в н . , с. р. Д р . О см I Верификатори: н Х а л и л б а ш и ћ , с р., П р о ф . А .З е ч е в и ћ , с.р Гајретов гласник Novi vasijjet • legator Gajretova doma Gospodin Dr. Safvetbeg Zečević, advokat iz Sarajeva, nakon svog povratka iz Turske, gdje je proboravio nekoliko nedjelja, posjetio je ovih nana novosagrađeni Gajretov dom i kancelarije društva Gajret u pratnji direktora Vakufa i člana Glavnog odbora društva Gajreta gosp. Nasihbega Repovca. Gospodin Dr. Zečević bio je očaran ljepotom i stilom doma izraživši tom prilikom svoje divljenje što je ovo kulturno društvo uspjelo u ovim teškim ekonom­ skim prilikama, pored rada na ostvarenjn svojih ciljeva da podigne u centru varoši ovako lijepu palaču koja će služiti na diku i ponos našem narodu. Prilikom te posjete, cijeneći rad i napore društva Gajreta na kulturno-prosvjetnom podizanju muslimana, gosp. Dr. Zečević darovao je u fond Gajretova doma u gotovu novcu Din. 10000.— (deset hiljada dinara). Ovim svojim prilogom Gosp. Dr. Safvetbeg Zečević je postao vasijet-legator Gajretova doma, te će njegovo ime biti urezano zlatnim slovima na mramornoj ploči. Isto tako njegovo ime biće upisano u „Zlatnu knjigu Gajretova doma". Glavni odbor Gajreta smatra za prijatnu dužnost da i ovim putem izrazi Gosp. Dr. Zečeviću najsrdačniju zahvalnost. Veliki upjeh Gajretova teferiia u Derventi 12 jula t. g. priredili su ženski i muški mjes. odbori svoju veliku godišnju vrtnu zabavu - teferič, u bašči g. Arifa H Abdića, koju je imao u zakupu g. Krsto Golić, izdavši istu najpripravnije i bez oštete za Gajretovu priredbu. 149 �Pripreme za teferič počele su prije na l 1/* mje­ sec, a pojedine sekcije za zabavu izvršile su tačno određene im funkcije. D o podne dan je bio kišovit i nezapamćena oluja lomila je drveće, ali od podne je zasjalo sunce i teferič je održan po krasnome danu, bez vrućine uz veliko učešće posjetioca. Kako sama priredba tako i sve drugo proteklo je u uzornom redu, što se ima da zahvali neumornom radu mno­ gobrojnih Gajretovih radnica i radnika u Derventi, koji su uložili m nogo truda, da ova priredba bude bez zamjerke ma u kome pogledu. Ovaj rad tekao je sestrinski i bratski, a niko se nije od dužnosti uklonjao, pa je i ova priredba bila jedan dokaz više da izvršen je sa velikim interesom i proglašena je za ljepoticu gđica Šida Smajić. Velika posjeta zabave - teferiča kao i veliki ma­ terijalni uspjeh dokazuju, da je ovo najjača priredba Gajreta. koja se održala zadnjih nekoliko godina. Sva mjesta za stolovima i klupama kojih je bila masa u krasno dekorisanoj bašči, sa dekorisanim budama za muziku, tombolu, bife, kafanu — bila su zapo­ sjednuta. Gajretov ovogodišnji teferič u Derventi, jedan je dokaz više, kako je velika popularnost njegova u Derventi za čiju je omladinu Gajret m nogo u čin io a i danas čini. I ovom prilikom se dokumentovalo, da Чланови наи бск ог ви јећ а ив Скопља са неколико чланова Главног одбора „Г ајрета" приликом пос је т е Г ајр етова дома 24/V1I. 1936. Gajret ima prokušane radnike, koji ga v ole i za koga se rado žrtvuju. Radi ove priredbe nijesu m ogli oti­ ći Gajret. radnici na skupšt. Glav. odbora, koja je isti dana držana u Sarajevu. naš svijet shvaća važnost Gajreta po kulturni, pro­ svjetni i ekonom, život nas muslimana, te da naš svijet ne zaboravlja: ko je najviše učinio za njegov progres u svim pravcima. Uz razne druge tačke igrana je Gajretova tom ­ bola ženskih ručnih radova, koje su i ove godine izradile marljive i vješte ruke članica i prijateljica Gajreta. Ovi radovi su pokazali kako naš ženski svijet i u pogledu ovoga umijeća ne treba da se stidi, jer Gajretova tom bola po općem priznanju posjetioca dala je zato dokaza. T om bola je bila prije priredbe izložena u izlozima ovd. knjižare S. MićLć i izlogu civ, geometra g. P. Dražića, a sastojala se iz preko 100 kom ada raz. radova, počam od starih do najmodernijih. Izbor „ljepotice Gajreta za g. 1936“ Svima posjetiocima Gajretova teferiča, kao 1 svima onima koji su svojim trudom om ogućili onako lijep uspjeh, mjesni odbori Gajreta u Derventi naj­ ljepše zahvaljuju. Naročitu blagodarnost dugujemo onima prijateljima, koji nas pom ogoše prilozima, a u čemu se istakla na prvom mjestu ovdašnja tekstilna industrija „Ukrina" d. d., kako obilnim novč. prilogom tako i darom u robi i kod koje industrije Gajret je i d o sada nailazio na najveću susretljivost, naročito kod njenog direktora g. Pfeiferta, 150 �Među mnogobrojnim odličnim gostima iz Dervente, posjetili su priredbu sa strane gg.: advokat Dr. 0 . Muftić iz Gračanice, upravnik pošte u Modriči Čišić, Smail ef Bojić imam matičar iz Bos. Broda, Namikbeg Ibrahimpašić iz Travnika, kao i drugi mnogi gosti sa strane i obližnjih mjesta. Svi oni doprinesoše, da je ova priredba imala onako velik uspjeh i u moralnom i u materijalnom pogledu. Tako isto zaslužuju zahvalnost Gajreta svi oni, koji poklonima za tombolu i bife pom ogoše uspjehu priredbe. Skupština Gajretove žensku » d ru g e u Trebinju Gajretova ženska zadruga u Trebinju osnovana je prije 4 godine, sa ciljem da muslimansku žensku omladinu stručno osposobljava u krojenju i šivanju odijela, rublja i dr. ženskih ručnih te održavanjem anafalbetskih tečajeva i drugih poučnih predavanja muslimansku ženu kulturno i prosvjetno podigne i osposobi za savremen život i rad. Ova zadruga je u nedelju 21. juna t. g. u svojim prostorijama održala redovnu godišnju skupštinu. Skupština je bila odlično posjećena, jer trebinjski muslimani prema ovoj svojoj flairli ustanovi gaje velike simpatije. Skupštinu je otvorio i -istoj predsjedavao g. Abdulah Škaljić, koji u svom uvodnom govoru p o z­ dravlja brojno članstvo i iznosi uspjehe zadruge i nastojanja uprave, da učenicama da što jaču stručnu spremu, radeći uporedo i na njihovom prosvjećivanju i na dobrom odgoju. Kao krunu rada zadruge u prošloj godini pominje akciju za podizanje doma. Ova akcija je odlično uspjela j u davanju priloga trebinjski su građani manifestovali svoju jaku svijest za zajednicu. Uprava je tokom godine intenzivno radila da se radionica zadruge pretvori u Žensku zanatsku školu sa pravom javnosti i određenim ran­ gom. Ovaj predmet nalazi se na rešavanju kod Banske uprave Cetinje i izgledi za uspjeh šu dobri. Iz izvještaja ' sekretara g. Sadovića Mustafe i blagajnika Čustovića Mehmedalije vidi se, da je upra­ va održala tokom godine 48 sjednica i roditeljski sastanak, da je održato predavanje o Gazi Husrefbegu, proslava muslimanske nove godine, da je u zadruzi svečano izvršena. Učenice su prigodom dvogodišnjice smrti Dr. Safetbega bašagića proučile Hatme-dovu pred dušu ovom velikom književniku. Hatma je predata u zadruzi u prisustvu učenica, njihovih roditelja, uprave i brojnog članstva. Nakon proučenja Hatme-dove učenicama je održano prigodno predavanje o Bašagiću kao književniku i musliman­ skom javnom radniku. Prigodom Ramazana zadruga je priredila jedan Mevlud za muslimansko ženskinje, koji je vrlo dobro uspio. — Od dobivenog platna učenice su sašile 21 odijelo, koje je uprava podijelila siromašnoj muslimanskoj djeci ovdašnjeg mekteba i škole. Tokom godine zadrugu je završila prva gene­ racija učenica, 1 to sn prvi pioniri ponikli iz ove mlade Gajretove ustanove na širenju domaćeg zanat­ stva i radinosti. Sve ove učenice dobile su uredna svjedočanstva i danas već zarađuju koru hljeba, tako da njihove porodice imaju već od njih i vidne koristi. Prihodi zadruge tokom godine 1935/36 bili su dinara 27000, rashodi 24000 dinar, saldo gotova novca dinara 21000. Sekcija za dom raspolaže sa gotovinom od 40000 dinara. — Članska svijest članova bila je dostojna, osobito kada se uzme u obzir teško materijalno stanje u kome se nalazi naš svijet i da članovi Gajreta u Trebinju plaćaju dvije članarine, jednu Mjesnom od­ boru a drugu zadruzi. Nakon svestrane diskusije o radu zadruge pri­ stupilo se izboru nove uprave u koju su izabrana sledeća g. g.: Škaljić Abdulah ef, Sadović Salihaga, H. Husaga Šahović, Mustafa Sadović, Mehmedalija Ćustović, Muhamed Bakšić, O ije tić Alaga, Hasan Karađa, Čoloman Mehmed ef, Salahović Jusufaga, Jaukopović Mujaga i Čerimagić Ademaga. — Sakupljanje kurbanskih kožica za Gajret u Ljubuškom Prigodom prošlog Kurban bajrama sakupljene su kurbanske kožice od slijedeće gospode iz Ljubuškog: Braća Mušić 2 kožice, Alija Ornan 2 kožice, Fahre h. Konjhodžić 1 kožicu, koje su prodate za 130 din. Braća Ćerimovići dali su jednu goveđu ko­ žicu i to polovicu za Gajret, a polovicu za sirotište. Od utrška dobio je Gajret polovicu t. j. Din. 55.— U ime kurbanske kožice dali su u novcu i to: Sadik ef Sadiković Din. 3 3 — i Arif ef Arslanagić Din. 3 5 — Ukupno Din. 273.— koja je svota dozna­ čena Glavnom odboru. Svima plemenitim darovateljima topla hvala. Gajretov mevlud u Kozarcu 12 juna t. g. održalo je žensko povjereništvo Gajreta u Kozarcu mevlud, koga su lijepo proučila 3 imama, a na koncu je g. Hf Mehmed Dedić održao govor u kome je savjetovao prisutnima da se na svakom koraku sjete i potpomažu Gajret. Povjerenica gđica Đonlagić se na koncu zahva­ lila prisutnima na posjeti i sakupljenim prilozima od od Din. 45.— Prilozi iz Velike. Preko Mjesnog odbora Gajreta u Derventi do­ značio je Gajretu bivši povjerenik iz Velike g. Ibrahim Porobić svotu od Din. 34.— za rasprodane li­ stiće »Lige hiljade«. 151 �Pozdravne depeše Konstituisanje odbora (muškog i ženskog) u Derventi upućene glavnoj Na redovnoj skupštini ženskog odbora od 19 juna izabran je slijedeći o d b o r : pretsjednica Tajiba Bećirević, potpietsjednica Šaćira A libegović, tajnica Zada Hadžiahmetović, blagajnica Ferida Šerić, od b ornice: Nefa Ćimić, Sena Porobić, Hasiba Muftić, Z ineta Tirić, Hasnija Halepović, Hasnija Sokolović* Munira Kudić i Devla Porobić. Nadzorni odb or: Ljubica Kostić, Mehridžana Kulenović i Munira Omerhodžić. Na redovnoj skupštini m uškog odbora od 14 juna izabran je slijedeći odbor: prelsjednik Esadbeg Alibegović, potpretsjednik Hf. Salih ef. D ozić, sekretar Osman Cakić, blagajnik Nedžib Ćardžić odbornici: Alija Huseđžinović, Halid Šerić, Mustafa ef. Halilović, Smail ef. Hadžić, Smajo Porobić, Mujaga Karabegović, Muharem Ćimić, Dr. Salih O m erhodžić, Junus H. Ahmetović, Sulejman Hodžić. N a d zorn i o d b o r : Boško Tasovac, Ahmed Sefić i Buki Pesah. Prilog iz Gražanice G osp. Ibrahim Lika, učitelj iz Lukavice dao je povjereniku Gajreta' u Gračanici prilog za Gajret u iznosu od 50 din. Hvala! Bos. Petrovac io Mjesni odbor Gajreta u Bos. Petrovcu doznačio je svotu od Din. 80.— od kurbanskih kožica, koje su poklonili gg. Hazim ef Hadžić šer. sud. i Jakupović Sulejman sr. školski nadzornik. Roditelji Gajretovih pitom aca i to Osm e Šehić sakupio je za Gajret Din. 81.— , i Kulenović Bajbutović Hadžibeg Din. 5 0.— , koja je svota također već doznačena Glavnom odboru. Darovateljima kurbanskih kožica naša srdačna hvala! M. Verentevit Ženski m o d n i salo n K k rzn a rija S a r a K ralja Petra ulica 152 j e — v o Te le fo n 38*25 skupštini društva Gajreta, održanoj* 12/VI1 1936. B eograd : Beogradski Gajret „Osman Đ ikić" to­ plo pozdravlja učesnike godišnje glavne skupštine i želi uspjeh. Pretsjednik: Đurađ Josifovič B eograd : Srdačno pozdravlja skupštinu, čestita Gajretu na dosadašnjem radu i želi uspjeha za bu­ dućnost. D ragoslav Jovanović, rektor univerziteta Derventa: Zapriječeni današnjom godišnjom pri­ redbom da prisustvuju skupštini Gajretovi derventskl radnici i radnice pozdravljaju bratsku skupštinu Glav­ nog odbora želeći srećan rad i hairli rezultate po naš Gajret. ’ Z a ženski odbor: pretsjednica Taiba Bećirović, muški odbor: pretsjednik Esadbeg Alibegović Gradačac: U ime mjesnog odbora i prijatelja Gajrgta u srezu gradačačkom pridružujem se sa is­ krenom radošću svečane prve skupštine u prostori­ jama Gajretova doma sa željom da rad skupštine u Gajretovom domu dade još v ećeg potstreka G ajretovim radnicima i prijateljima na dobit našeg naroda. Živjeli! Pretsjednik: Abdulah Šakić G ora žd e: Želim o što bolji i uspješniji rad skup­ štine. Pozdravljam o Vas gospodine pretsjedniče sa željom da i nadalje ostanete na čelu našeg Gajreta, što će nam biti najbolja garancija za siguran uspjeh u radu. Za odb or: Rašidkadić Plevlje: Plevaljski gajretovci učestvuju u mislima glavnoj skupštini uvjereni u još plodniji rad društva pod daljnjim vodstvom pretsjednika Hasanbegovića* Zdravo! — Selmanović. P rv o ra zre d n i ženski m od ni salon, konfekcija i k r­ zn a rija , specijalista u izra di m antlova, kostim a, ha ljin a i t. d . Bo g at izb o r ra zn ovrsn og krzna i k r­ zn e nih m antlova, izra đ u je krznene m antle i svo ostalo k rzn o u vlastitoj ra d io n i, p risp je li n ajn o v iji m od eli zim skih Stofanih m antlova. Cijen e s o lid n e a izra d a p rv o k la s n a . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e1e9133e7ea9ee92d4ae753bf1065fba.pdf b5b6676d4b86f6c80a12a90d0fd81ed3 PDF Text Text T an ca у го то в у п л аћ ен а ГЛАСНИК КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ Д Р У ШТ В А ГАЈРЕТА С A Д Р Ж A Ј: Свечано отварање Гајретова дома Поздравне депеше Гајрету и претсједннку r. Дру Хасанбеговићу прнликом свечаности отварања Гајретова дома Шта другс мисле о нама rAJPETUB ГЛАСНИК: Прослава Рођепдапа Њ. В. Краља ^у Бања Луци. — Гајретов хеФврич у Д обоју, Мркољић Граду, тур., Маглају, Фојници Врбањцима (К отор Варош), Лукавду п Бос. Броду. Локваиа. — Прослава рођондапа Њег. Вел. — Гајрехог.а забава у Приредба Гајрехова дана у Прњавору. — Краља у Гајретовол конвивту у Плевљу. — Гајретов мевлуд у Џивару код Требиња. — Захвала бугарскеделегације.— Премјештај г. 'Базшла Хаџпћа из Схоца у Ирњавор. - Ковсхпхуи- сање Главпог одбора Гајрета. — Нови утемељачп Гај- реха. — вурб. козкпца Гајреху. — Величансхвена Дар Гајрехова маниФвсхација у Завидоввћу. — Захвала Гајреху. — Брзојавпа захвала Гајреху из СоФије. СЕПТЕМБАР CAPAJEBO 1936 Издаје Главни одвор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЂ БРОЈ 10 �Гајрет, лиот друштва Гајрета и8лави мјесечно, a цијена му je ва нашу Отаџбину 60 динаранагодину, a ea све остале вемље преко границе 120 динара. ЂациГајрвтови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Власнир друштво „Гајретц — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску диоџичку штампарију одговара директор Абдура?м»н МешиН- �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 10 Сарајево, септембар 193© Svečano otvaranje Gajrelova ©oma Velike Gajretove svečanosti održane prigodom otvorenja novosagrađene reprezentativne zgrade Gajretova Doma u Sarajevu, prošle su u znaku odušev­ ljenih Gajretovih manifestacija. Ova svečanost najbolje nam je potvrdila da je ideja Gajreta i ona uzvišena misao koju Gajret pronosi v eć tri decenija na kulturno-prosvjetnom podizanju jugoslovenskih muslimana baš sada jača i spontanija više nego ikada. Onoliko oduševljenja i onoliko svijesti,. snažnog zamaha i brat­ ske intimnosti i požrtvovnosti nema danas kod dru? mahom najiskreniji Gajretovi radnici i prijatelji, cvijet naše gradske i seoske inteligencije iz svih staleža. O vo je odmah dalo čitavoj priredbi viši značaj, sve­ čaniji ton i više raspoloženje. Cijeli Gajretov dom bio je iskićen skupocjenim šarenim ćilimima i serdžadama, cvijećem i zelenilom sa ulične i dvorišne fasade. Zastave, izvješene po bal­ konima, pojačavale su štimung i davale svečanosti ozbiljniji izgled. Prije podne, kao i u svim mjestima gdje postoje Gajretove jedinice, članovi Mjesnog od- UČenje Mevludi-šerlfa na svečanosti otvaranja Gajretova doma. U sredini gg. Haflz Mustafa Fattln et. Kulenović i Slnan ef. Sokolović, koji su učili Mevlud. gih društava ni kod drugih akcija, Gajret može štoga biti ponosan na svoj uspjeh i svoju misiju, koja do­ vršenjem ovog lijepog doma prelazi u novu etapu, etapu prikupljanja snaga i privrednog podizanja na­ šeg svijeta. Na dva dana prije same svečanosti počeli su stizati gosti sa svih strana. Iako je Glavni odbor pi­ smeno upozorio mjesne odbore da velike grupe čla­ nova ne dolaze u Sarajevo, da ne bi oštetili i okrnjili priredbe Gajretova dana u svojim mjestima, ipak se broj ljudi sa strane popeo na skoro 3 000. Sve su to bora Gajreta iz Sarajeva prodavali su otkupne značke po ulicama i ćoškovima. Nijedna godina, u ovih po­ sljednjih desetak, nije donijela toliko prihoda od ot­ kupnih značaka. Rijetki su oni koji nisu davali. S draga srca i sa pregrštima lijepih riječi. Mjesni odbor je ovoga puta rasprodaju značaka organizovao bolje ne­ go ranijih godina, pa se i uspjeh bolji pokazao. Program ovog svečanog Gajretovog dana nastav­ ljen je .molitvom u bogomoljama za zdravlje i dug život Gajretova Pokrovitelja Njeg. Vel. Kralja Petra II. U knjigu čestitki kod Banske uprave upisali su se 156 �članovi Glavnog odbora sa pretsjednikom g, Dr. A vdom iškolovao i iz veo na pravi put. Nadam se da će se i Hasanbegovićem i potpretsjednikom g. Ing. Salihom meni pružiti mogućnost da i ja učinim jedan vakuf na­ Cicom na čelu, čestitavši istovremeno rođendan uzviše­ šem Gajretu, kao što su to učinile i moje tetke rahm. nog Gajretova Pokrovitelja Banu g Predragu Lukiću. Zulejhe h. i Hašeme h. Imširić. Odmah oko 12 sati započelo je prikupljanje gra­ Živio Gajret! * đana i gostiju sa strane u bašči Gajretova doma. Či­ O ko 3 sata popodne nagrnulo je građanstvo, tava bašča bila je lijepo dekorisana i iskićena. Udemuško i žensko, četimice. Došli su najugledniji pretšene su za pretstavnike raznih korporacija i udruženja stavnici vojnih i građanskih vlasti, kulturno prosvjetnih, posebne lože, načičkane zalenilom i zastavicama. U humanih i nacionalnih društava, konzuli i drugi od­ bašči su koncertrirale dvije m uzike: muslimanskog ličnici. Najprije su se zadržali u velikoj sali na prvom društva »Hurijjet« i Željezničarska glazba. Vrijedni katu, a nakon toga su, u 4 sata, u pratnji pretsjedniGajretovi radnici pobrinuli su se da čitav izgled bašče štva Gajreta sišli zajednički u dvorište i bašču Gajre­ i svečanosti bude što ljepši i dostojniji. Stoga su se tova doma. Članovi Glavnog odbora su im pokazali razmilili kao pčele, u radu i trci. Nije bilo odmora. njihova mjesta, a onda je na terasi doma otpočeo Sve vrste jela i pića, slatka i slana, bila su sortirana svečani dio otvaranja novog doma. Začas se stišala kao na najvećim zijafetima. Okretali su se janjci na buka. Ogromne mase ljudi su se slegle na prostor iza ražnju, p^kli ćevapčići, pila kafa i druga pića. Sve doma i napeto, bez predaha, slušale svaku riječ. je vrvilo od ljudi i šarenila, tako da je čitav Gajretov Prvi je uzeo riječ pretsjednik proširenog odbora kompleks, sa baščom i zgradom, ličio na ogroman za izgradnju Gajretova doma g. Dr. Jusuf 7 anović, mravinjak. advokat iz Sarajeva, koji je među ostalim rekao: U lijepoj dvorani Gajretova doma priređen je »Pred nešto više od godinu dana sastali sm o se Mcvludi-šerif sa uobičajenim svečanostima. Istodobno na ovom e istom mjestu, na golom i praznom zemljištu, proučena je i hatme-dova legatorkama Gajreta umrlim pored iskopanog temelja ove naše zajedničke velebne sestrama Imsirićkama i svima umrlim Gajretovim čla­ palače. Tom zgodom dali sm o riječ da ćem o se na novima. Sala je bila dekorisana ćilimima i urešena ovom e istom mjestu nakon godinu dana sastati u iz­ lijepim levhama na kojima su napisi u zlatnim arap­ građenoj palači Gajretova doma. San svih Gajretovih skim slovima. Usred sale, za stolom prekrivenim ze­ radnika i prijatelja, o kom su počeli sanjati još od lenom čohom, sjedili su gg. Hafiz Mustafa ef. Kuleosnutka Gajreta, ev o je danas priveden u djelo. Mno­ nović i Sinan ef. Sokolović, koji su proučili mevlud gobrojni Gajretovi radnici i prijatelji širom naše do­ i prigodne ilahije. Članovi Glavnog odbora su dočeki­ m ovine učestvovali su u ovoj akciji. Ogriješio bi se vali i smještali goste, dijelili m evludsko šerbe i šećer o svoju savjest ako ne bi u prvom redu istakao na­ u kesicam a na kojima je stajao natpis: »Gajretov mev­ ročito veliki broj bivših Gajretovih štićenika i onih koje je Gajret na bilo koji način pomogao, koji su lud na dan otvorenja Gajretova dom a 6/1Х 1936*. Jedini muški potom ak legatorki rahmetli Imši- prema svojim silama i mogućnostima pom ogli ovu Gajretovu akciju i na taj način pripom ogli da dođe rićki, Salko Imširić, đak V razr. gimnazije održao je poslije proučenog Mevluda slijedeći govor: do ov e svečanosti. Neka im je svima hvala i od Boga »Kao najstariji muški potom ak stare sarajevske plata. porodice Imširija, dirnut ovom lijepom vjerskom sve­ Svi oni treba da budu svjesni da Gajret svoju čanošću, učenjem Mevludi-šerifa kao i hatme-dove za današnju svečanost imade u prvome redu da zahvali dušu mojih bližih rođakinja — tetaka, sestara rahmetli njihovoj darežljivosti. K ako je god velik broj onih koji Hašeme h, i Zulejhe h. Imširić, k oje su prije 33 go­ su ovu akciju pom ogli, još je v eći broj onih koji su dine uvakufile ov o zemljište, na kom e se danas blista se o ovu akciju oglušili, a koji bi bili u položaju da ovaj divni i veličanstveni G ajretov dom, osjećam za ovu akciju potpomognu. Svi oni treba da znaju, da je potrebu da se na ovom aktu pieteta, na ov om aktu ova akcija najvećega stila kako se je Islam ‘pojavio u zahvalnosti od strane Gajreta prema mojim rahmetli ovim krajevima, povedena planski u cilju kulturnog i rođakama, najiskrenije zahvalim. O sjećam za potrebu, prosvjetnog pridizanja jugoslovenskih muslimana. kao najstariji muški potom ak Imširija da se zahvalim O va dovršena palača samo je početak Gajretove našem dragom Gajretu i njegovom Glavnom odboru, djelatnosti kako je ona zamišljena sa svrhom, da se koji znaju da cijene žrtve koje se čine i k oje su se najprije u Sarajevu a potom i u ostalim centrima činile Gajretu i nastoje da se oduže dovom i hatmom Gajretove djelatnosti zabijele Gajretovi domovi. Prva svakome onome koji je doprinio i najmanju žrtvu za briga je da se izgradi ov o još neizgrađeno gradilište Gajret. Svevišnji koji prati ovakav rad, On će ga i uz ovu podignutu palatu i da se podignu sve one pro­ pomoći. storije koje su Gajretu potrebne za njegove ciljeve i Ja sa svoje strane obećajem da ću, čim mognera društvene potrebe jugoslovenskih muslimana, a sp eci­ i dođem do punoljetstva, svom snagom i ljubavlju za­ jalno nas Sarajlija. Zb og toga je potrebno da se akcija lagati se za naš ovakav Gajret, koji je na hiljade ljudi o k o ovoga posla nastavi. Izgradnjom ov e Gajretove 156 �palače dovršena je samo prva elapa našeg posla. Duž­ nost je svih nas da započeto djelo nastavimo. A sada. dragi pretsjedniče, obraćam se Tebi i Glavnom odboru Gajreta, koji je uložio najveći napor sa svoje strane da dođe do ostvarenja ove palate, i ispred Proširenog odbora predajem -Vam ovu lijepu palatu na amanet i molim Vas da je primite i čuvate, sa onom istom ljubavlju sa kojom ste rad na ostvare­ nju ove palače pomagali. Završujući svoj govor Dr. Tanović predaje klju­ čeve doma pretsjedniku Glavnog odbora Gajreta g. Prvi govornik na svečanosti Pretsjednik Proširenog odbora za izgradnju Gajretova doma g. Dr. Jusuf Tanović Dru Avdi Hasanbegoviću, našto se oba, vidljivo ganuti, grle i ljube. Zatim uzima riječ g Dr Avdo Hasanbe' gović, pretsjednik Gl. odbora Gajreta, koji k a ž e : .O va svečanost, koju danas priredismo, a koja je po svojoj formi i izvođenju skromna, a po sadržini za Gajret značajna, jeste jedna od najvećih u Gajretovom djelovanju. Trebale su nešto više nego pune tri decenije, pa da se sa­ stanemo pod svojim krovom. Trebalo je rasne i rodoljubive svijesti za svoj rod. trebalo je požrtvovanja, samoprijegora i izgaranja na poslu, pa odoljeti svim nevoljama i svima nedaćama. Trebalo je pune 33 godine davati od sebe žrtava pa ga očuvati za dobro našega roda. Brojne generacije i smjene primaše dobrovoljno sa puno pregalaštva i volje na sebe sudbinu ovog našeg dragog Gaj­ reta, kome usud namijeni stalnu borbu za opstanak. Trebalo je širom naše otadžbine podizati hiljade i hiljade krovova, stvarati brojna ognjišta, obezbjeđivati hiljadama naše siromašne omladine budućnost, pa da se tek poslije toga mogne pomišljati na to, da Gajret i sebi podigne krov nad glavom. Da bi nas neumoljiva sudbina postavila u što teže, u što bolnije iskušenje, dosudi nam da temelje ovom našem skrovištu udarimo u dane kada je čitava nacija grcala u tuzi za našim velikim Kraljem i Ocem Otadžbine, U prošloj godini zalismo temelje suzama bola i plača, miješajući ih sa suzama radosti i riješenosti da ča mo Ga najjače oplakivati, ako nastavimo ići neustrašivo i neumorno putem koji nam On — Veliki Mučenik — ukaza svima, putem kojim se naj­ bolje služi Narodu, Kralju i Otadžbini. I evo danas slavimo slavlje svojih napora i žrtava. Okupismo se sa svih strana mali i veliki, samo Njega nema. Nema među nama živima Velikog Narodnog Genija i Vođe. Ali zato čvrsto vjerujemo da nad nama u ovome mo­ mentu lebdi Njegov Veliki duh, koji prati ovaj naš rad, radostan da smo istrajali, da nijesmo pokleknuli i da smo konačno san svih naših predšasni ka pretvo­ rili u djelo. Neka je vječna hvala i slava najvećem Gajretovom prijatelju, Velikom Kralju Mučeniku. I isto onako kao što smo i do sada naš teški bol za Velikim Kraljem liječili melemom neizmjerne ljubavi i odanosti prema Njegovom Prvijencu, našem mladom Kralju i Pokrovitelju, Njegovom Veličanstvu Petru II, u toj ljubavi i odanosti skoncetrisaćemo sve svoje snage z'a dobro Njegovog i našeg Gajreta. (Burni poklici Njegovom Veličanstvu Kralju, Nje­ nom Veličanstvu Kraljici Mariji i Njegovom Veličan­ stvu Knezu Namjesniku Pavlu kao i čitavom slavnom domu Karađorđevića). U tom znaku, gospodo i braćo, evo danas slavimo krunu Gajretovih napora i rezultata. Današnje naše slavlje nije svečanost u običnom smislu te riječi. Ovo je zapravo jedna velika narodna svetkovina, rijetka, Pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g. Dr. Avdo Hasanbegović otvara Gajretov dom iskrena i vječna, koju priređuje skoro čitav naš narod. Na današnji dan čitav naš narod moli se Svevišnjem za zdravlje i sreću našega mladoga Kralja i Njegovog uzvišenog doma. Na današnji dan sve Gajretove jedi­ nice na čitavoj teritoriji našeg djelovanja priređuju svečanosti u zdravlje i slavu moćnog nam Pokrovitelja i Njegovog uzvišenog Doma, pa evo i mi na današnji dan slavimo svoje veliko slavlje, otvaramo Gajretov dom . I zato je ovo naše današnje veselje mnogo zna­ čajnije i mnogo veće. Gajret Vas, gospodo i braćo, pozdravlja, u znaku ljepše i bolje budućnosti. Davna misao svih Gajretovih trudbenika od njegovog postanka pa do danas, ova- 157 �plođena je najljepšom stvarnošću. Ne prođe ev o ni puna godina dana, a zabijeliše se zidovi našeg ognjišta, koje će ako Bog da, postati rasadnik kulture, blago­ stanja, ljubavi i sreće čitave naše zajednice, sofra oko koje će se okupljati sve što je zdravo, lijepo i pleme­ nito u našoj sredini. Svi ste Vi, gospodo, živi svjedoci i očevidci ovog našeg, da ga tako nazovem, velikog djela koga je dao rad, ali pod vrlo teškim uslovima. Započesm o ga i dovršismo dajući maksimum napora od sebe i podnoseći baš u ovoj godini nezaslužene Pretsjednik B eogradskog Gajreta general g. Gjura Joslfović, g o v o ri na svečanosti žrtve. P odvlačeći o v o smatramo za potrebno da na­ glasimo da je grijeh stayljati u suvišno iskušenje one, koji dobrovoljno, nesebično i požrtvovno služe dobru i sreći čitave naše zajednice u dane i vremena kad je svijetom zavladao grubi materijalizam i nezapam­ ćena sebičnost. Gajret ropski služi svom e rodu i kao takav tre­ bao bi da ima puno pravo na nesmetano djelovanje omladine, njegovih pregaoca, njegovih radenika, njego­ vih ideologa i najboljih sinova ov e zemlje. Riješen da elementu kom e služi pom ogne na svima poljima na­ rodnog života, stvorio je i podigao zb og toga i ovaj dom, koga Glavna uprava danas kao sveti i svijetli amanet prima od Proširenog odbora za gradnju doma, na čelu sa našim uvaženim i odličnim radenikom g. Drom Jusufom Tanovićem , advokatom iz Sarajeva. Da se je ov o m oglo postići, treba u prvom redu da i ovom prilikom zablagodarimo Gajretovim dobro­ tvorkama rahm. Hašemi i Zulejhi hanumi Im širić. koje ostaviše Gajretu zem ljište, na kom e se ovaj dom podiže; neka je rahmet njihovim plemenitim dušama! Neka je hvala i blagodarnost Vakufsko mearifskom vijeću u Sarajevu i svima njegovim ustanovama i organima, koji sa puno razumijevanja izađoše G aj­ retu u susret. Naročita naša blagodarnost za obilne novčane priloge pripada Sarajevskoj opštini i Banskoj Upravi Drinske banovine. Neka je vječna hvala našim doprinosnicim a „vasijet-legatorima* koji u ovu svrhu uplatiše po Din. 10.000 i to: rahm. Uzeirbegu Alibegoviću, rahm. Sul- 168 taniji h. Alibegović iz Dervente, koje upisaše njihovi zahvalni sinovi, a naši odlični trudbenici Asim beg i Esadbeg Alibegović, veletrgovci iz Dervente, Avdagi Daidžiću trgovcu iz Rogatice, Dru Mustafi Hajdaroviću, zubnom Ijekaru iz Sarajeva, Foči i drugovima iz Sa­ rajeva, Jugoslovenskoj Solvaj tvornici iz Lukavca, Muratbegu Čengiću, pretsjedniku opštine iz Višegrada, Sinovima M. Fišla iz Tuzle i Dru Safetbegu Zečeviću, advokatu iz Sarajeva. Sa zadovoljstvom ističemo da sm o za gradnju doma naišli na puno razumijevanja brojnog sarajevskog građanstva, koje nam bez razlike vjere izađe u susret sa svojim obilnim prilozima. Hvala brojnim prinosnicima sa čitave teritorije našega djelovanja, Gajretovim jedinicama, Gajretovim redenicima i radenicama širom naše otadžbine, koji dadoše za ov o djelo maksimum napora i žrtava, sa­ kupljajući u svojim sredinama paru po paru, dok se ova palata ne dovrši; njima treba mjesto hvale i blagodarnosti, da bude puno srce, što su svojim trudom po­ koljenjima podigli i ostavili ovaj veliki vakuf. Istovre­ meno treba da fm o v o djelo bude jasan dokaz da se sa radom, pa makar to i pod ovim uslovima koje preživljujemo, m ože nešto pozitivno stvoriti. Čestitajući u prvom redu svima njima ovaj naš zajednički hajr, vjerujem da će im ov o dati još više moralne snage i potstreka za budući rad pa makar G. Mehmed Fikri ef. Ispred d elegacije bugarskih muslimana p ozdravlja Gajret i uz žrtve, jer će sve to biti za sreću i dobro naše zajednice. Smatram za svoju dužnost da sa ovoga mjesta zablagodarim i našem prijatelju Ing. g. Dušanu Smiljaniću, kao nadzornom stručnjaku u izgradnji ovoga doma. Sa zadovoljstvom konstatujem da je u ovaj rad uložio ne samo svu svoju stručnu spremu nego ako hoćete dušu i srce, kako bi se i mi a i svi naši prijatelji ovim djelom ponosili. Neka je iskrena bla­ godarnost i preduzimaču ovoga dom a g. Franji Morav ecu i njegovim svima saradnicima, jer svojim radom dadoše zbilja jedno lijepo djelo. Pored najviših pretstavnika naše građanske vlasti, naše dične vojske, grada Sarajeva predstavnika kul- �W n ih , humanih, nacionalnih ustanova, pretstavnika našeg dragog Beogradskog Gajreta »Osman Đ ik ić', brojnih pretstavnika naših jedinica sa čitave teritorije našeg djelovanja, naše su današnje veselje uveličali svojom posjetom naša braća i prijatelji bratske nam Bugarske — pretstavnici bugarskih muslimana. — Isti­ čući ovo sa naročitim zadovoljstvom i pozdravljajući ih svesrdno, smatramo da njihova posjeta jeste posjeta ne samo Gajretu, nego posjeta svima jugoslovenskim muslimanima, čitavoj našoj nacionalnoj zajednici. Vruća Delegacija bugarskih muslimana, predvođena vrh. šer. sudija g. Muhamed ef. M ujsgičem, dolazi na svečanost Gajretov doma je naša želja da i ovaj njihov dolazak u našu sredinu iskreno posluži cimentiranju prijateljskih i bratskih odnosa između bratske nam Bugarske i Jugoslavije. Završujući ovim svoju riječ, u ime Svevišnjeg Boga, a za sreću našeg moćnog Pokrovitelja Njegovog Veličanstva Kralja Petra II i čitavog Kraljevskog D o­ ma, čitavog našeg naroda, a na radost svih Gajretovih radenika — proglašavam ovaj dom otvorenim*. Govor pretsjednika g. Dra Hasanbegovića bio je često prekidan poklicima, a završetak njegova govora propraćen je burnim poklicima svih prisutnih pretstav­ nika i mnogobrojnog naroda Njegovom Veličanstvu Kralju i cijelom Kralj. Domu. Zatim je pretsjednik g. Dr. Hasanbegović proči­ tao slijedeću depešu: Kabinetskoj kancelariji Njegova Veličanstva Kralja Petra Drugog B eo g r a d U slavu svog uzvišenog Pokrovitelja, na čast i sreću rodoljubivog islamskog dijela našega naroda, Gajret je danas na najsvečaniji način otvorio svoj m o­ numentalni dom kulture, dom najzdravijih nacionalnih stremljenja, dom bratske sloge i ljubavi. Svečani akt otvaranja doma bolna je i neprežaljena uspomena na velikog Vođu jugoslovenskog naroda, velikog oca i do­ brotvora naših muslimana Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Svečani akt otvaranja Gajretova doma je izliv najsvetije ljubavi pfeiha Vašem Veličanstvu a Svom uzvišenom Pokro­ vitelju u kom se stiču sve naše nade. Ova svečanost je zavjet Gajretovih pobornika da će čuvati amanet Velikog O ca Vašeg Veličanstva. U ovom domu bdjeti će srca svih naših muslimana nad zdravljem i srećom Vašeg Veličanstva i mi ga u ime Svemogućeg Boga otvorismo sa oduševljenim poklikom : Da živi Vaše Veličanstvo! Da živi Uzvišena Majka Njeno Veličanstvo Marija! Da živi slavni Karađorđevića Dom! Pretsjednik Gajreta, Dr. A vdo Hasanbegović. I čitanje pozdravne depeše popraćeno je iz hi­ ljade grla burnim poklicima Njeg. Veličanstvu Kralju, Pokrovitelju Gajreta, nakon čega je otsvirana državna himna, koju su svi pretstavnici sa sakupljenim naro­ dom saslušali stojeći. Затим je узео ријеч претсједник братског лруштва Београдског Гајрета »Осман Ђикић« ђенерал у п. госп. Ђура Јусифовић, који je рекао: Браћо в сестр е! Данас имам част и задовољство да присуствујем као изасланик Београдског Гајрета „Осман Ђикић* при свечаном отварању Гајретова дома. У истом св ојству ja вам драга браћо срдачно честитам данашњу свечаност и желим да из овог дивног дома на све стране ка н атој драгој браћи исламске вјере зрачи свјетлост која ће уз помоћ осталих Jedan dio učesnika slušaju govornike na svečanosti хуманих, просвјетних и социјалних установа радити на културном и економском подизању нама тако драге браће no крви нсламске вјере. И ако je Гајрет много урадио, он има још да ствара. Трајно имаће у народу да развија моралну, знанствену >и материјалну снагу. Све ово биће олакшано ако се у шире слојеве успије да развије свијест, тај тако важан фактор за данашњи демократски живот, инцивидуалну културу, na наравно и демократску владавину. Свијест учиниће да сваки појединац умије својом главом да мисли, расуђује, оцјењује и доносв 169 �бдлуке зреле, корисне и правилне за себ е и своје суграђане, те да би им живот био изложен мање случају и судбини. Скуп овако свјесних грађана свога права и дужности у драгој нам Југославији биће заиста успособљени за савремен живот, те да стално и сигурно иду у корак са духом времена и да их вријеме не прегази. ( Овако радећи Гајрет he са осталом браћом развити код Југословена морал, рад и радљивост, који he развити процват на културноме пољу. Духовне везе које постоје између Гајрета и Б. Г. 0 . Ђ. братске су и непоколебиве, трајне и за вјечвта времена. Наше заједничко старање о школовању српске омладине исламске вјере, ствара цјелину њиховог школског образовања. Јер тамо гдје престаје Гајрет, прима свесрдно на више и завршно школовање Б. Г. О. Ђ . тако да no свршетку школовања могу бити уистини духовне вође * 1 muslimani među sobom za opŠte svoje dobro. Iz ovoga što je vidio, u školskim, prosvjetnim, vjerskim i pri­ vrednim prilikama, saznao je da su jugoslovenski mu­ slimani otišli daleko i da će, ako Bog da, idući ovim putem, postići još jače i zavidnije uspjehe. Nada se, na kraju, da će bratska ljubav i prijateljstvo bugarskih i jugoslovenskih muslimana od ovoga časa biti jača i srdačnija, tako da i oni, koji su daleko izostali iza nas, vide od toga neke koristi i da nam svima bude bolje. Njegov ševljenjem. govor pozdravljen je pljeskom i odu­ Ćim je bugarski delegat završio svoj govor, mu­ zika je zasvirala jedno veselo kolo, objavljujući tako da počinje veliko narodno Gajretovo veselje. U najve­ ćem raspoloženju, pjesmi, svirci i priči, a isto tako i u ozbiljnim razgovorima i izmjenjivanju misli između 3 Izgled Gajretova dom a sa dvorišta fasade, za vrijeme svečanosti 'св ога народа, a на понос нашем омиљелом младом •Краљу Њ , В. Краљу Петру U.! Ж ивио Краљ ! Ж ивпла Краљица М ајка! Ж ивио Краљевски Д ом ! (ГТоновни бурни поклици Њ ег. Вел. Краљу и Краљ. Дому). Na kraju je završio ovaj svečani dio otvaranja član delegacije bugarskih muslimana g. Mehmed Fikri, koji je u temperamentnom i lijepom govoru iznio ne­ koliko zapaženih konstatacija i poruka. On je između ostaloga rekao, da ga iznenađuje napredak i kulturna svijest jugoslovenskih muslimana. V i ovdje živite, re­ kao je, u svojoj slobodnoj dom ovini i vaspitavate se onako kako sami sebi skrojite i odredite sudbinu. A ta .sudbina je v eć sada izvjesna i pozitivna, ona je sjajna i sigurna. Oduševile su ga Gajretove svečanosti i velika ljubav kojom se sreću jugoslovenska braća 160 članova Gajretova glavnog odbora i gostiju iz provin­ cije, završena je ova lijepa i rijetka svečanost, koja je ostavila dubok dojam na sve posjetioce. Ovu Gajretovu svečanost počastio je visokom posjetom Izaslanik Njeg. Vel. Kralja Petra II san. ge­ neral g. Dr. Vojislav Popović, čija je pojava na terasi Gajretova doma izazvala burne ovacije Njeg. V el. Kralju. Svečanost su počastili svojom posjetom Kom an­ dant Bos. Div. oblasti general g. Velizar Antić, p o ­ m oćnik bana g. Rašić, izaslanik Narodne skupštine g. Franjo Markić, ppretsjednik sarajevske opštine g. M i­ loš L jeskovac, izaslanik g. ministra vojske i mornarice pukovnik gosp. Svetomir M irčić, izaslanik ministra Prosvjete načelnik Banske uprave g. Bogoljub Bijelić, izaslanik g. ministra linansija g. Ljubiša Vinter, iza­ slanik Komantanta Druge Arm. oblasti general g. Pekić, izaslanik Ulema medžlisa g. H j A l i ef. A gano- �vić, nađrabini gg.: Dr. Moric Levi i Dr. Hinko Urbah, delegati Prosvjete gg.: Stevo Prnjatović, Vaso Ristić, Đorđe Pejanović, Milutin Popović, Dr. Savo Salatić, Mirko Maksimović, Đorđe Mandrapa i Lju­ bo Hadži Stević, izaslanik Napretka g. D r... Milan Martinović, izaslanici Nar. Uzdanice g. prof. A lić i Omeragić, izaslanik Benevolencije g. Dr. Jakob Ra­ jon, izaslanik »Lire* Dr. Vita Rajon, izaslanici S o­ kolske župe gg.: Simo Stanivuković, Mehmed R. Delić i Uroš Ćović, ispred'Sreskog vakufskog povjerenstva g- Dr. Asim Musakadić, načelnici banske uprave gg.: Bogoljub Bijelić, Milan Popović i Dr. Mato Bonačić, pretsjednik upravnog suda g. Dr. Živko Nježić, šef sreskog suda g. Jovo Nikolinović, ispred Za­ natske komore g. Edhemaga Đulizarević, vrh. šer. sudija g. Muhamed ef, Mujagić, dir. Šer. gimn. g. Husein Brkić, dir. Sr. tehn. škole g. Oskar Grof, šef Agrar, otsjeka g. Fahrudinbeg Demirović, bivši muftija tuz­ lanske oblasti g. Ibrahim ef. Cokić, zatim pretstavnici društava: Merhameta, Hurijeta, Đerzeleza, Sloge, Za­ druge Srpkinja, Rola S. S., Zadruge Rola S. S. i Gajretova žen. pododbora, Zadruge Jugoslavenki, La Humanidada, Jedilera, Saveza Dobrovoljaca itd. — Sve­ čanosti su također prisustvovali pretstavnici Engleskog, Čehoslovačkog, Njemačkog i ftalijanskog konzulata. Delegaciju bugarskih muslimana na ovoj sveča­ nosti pretstavljali su gg.: A kjf Osman ef., zastupnijc vrh. muftije, Mustafa Ašim ef. i Hf. Jusuf ef., članovi vrh. šer. suda u Sofiji (posljednji i urednik lista .Medenijet'), zatim Emrulah ef., direktor Nuvaba, Šeih Jusuf Zijaudin, prof. Nuvaba, Mehmed Fikri, član redakcionog odbora Medenijeta i vaiz u Filibi, Jusuf Zijaudin, plevnanski muftija, Mehmed Muhjudin, dir. Vel. medrese u Šumenu. H. Hasan Hašim ef., muftija u Pazardžiku, Hf. Islam ef., sekretar šer. suda u Ruščuku, Hf. Mehmed e f, imam iz Jambola i član pro­ svjetnog savjela, Lutfi ef., pretsjednik isl. vjer. opštine u Haskjoju i Hf. Omer ef., sekretar šer. suda u Jem Pazaru. Svečanosti su prisustvovali radnici i prijatelj Gajreta iz Tuzle, Foče, Vareša, Dervente, Zavidovića Čapljine, Rogatice, Gor. Vakufa, Priboja, Bos. Broda Teslića, Bijeljine, Bileće, Zenice, Jablanice, Prijepolja Ljubuškog, Rudog, Mostara, Bos. Robaša, Doboja Prnjavora, Maglaja, Jajca, Čajniča, Jezera, Nove Va roši, Travnika, Novog Pazara, Prozora, Plevlja, Tešnja Ljubinja, Mrkonjić grada, Višegrada, Gradačca, Ro njica, Odžaka, Stoca, Trebinja, Bos. Šamca, Ostrošca Ros. Mitrovice, Cazina, Zagreba, Žepča, Ustiprače Gračanice, Vitine, Nevesinja, Bugojna, Skoplja, Raknja Bos. Gradiške, Goražde, Beograda, Bos. Duhice, Puračića, Brčkog, Peći, Prizrena, Đakovice, Sjenice i Donjeg Vakufa. Поздравне депеше Гајрету и претсједнику г. Др. Хасанбеговићу врилнком свечаностн отварарања Гајретова дома Скопле: Поводои свечаног отварања Гајретовог дома у Сарајеву хитам да Вам у име своје и чланова одбора изразим своје срдачне честитке уз топле жеље да благотворна Гајретова мисија на прос* ветном подизању муслииана уродн зкељении пло дои. Наиб за исламску вереку'заједницу: Февзија Хаџи Хамзић. Беспрад: Управа Савеза еокола искрено поздравља данашњу свечаност и жели да из новог дома сине нова светлост за културни напредак уједињеног нашег народа. Здраво — Савез. БеоГрад: Поздрављам отварање дома са најљепшии жељама за напредак многозаслужног Гајрета одајући највећу хвалу вредном Главном одбору и евииа Гајретовим поборницима. Никола Увуновик. Београд: Поздрављам данашњу свечаност и желим да нови Гајретов дом буде нови расадник љубави и патриотизма муслиманског дела нашег народа према Отаџбини и ново врело за просветно и културно усавршавање муслииана. Д р .. Лазар Марковић, мин. у, n. Тузла: Духовно учествујуки у данашњој свечаности отварања Гајретовог дома ордачно чеетитам зна- чајно то патриотски дјело и желим да оно послужи великом циљу просвекивања муслимана на задовољство узвишеног Гајретовог Покровитеља Воегова Величанства Краља Петра Другог a на дсбро народа и Отаџбине — Виловик, сенатор. Гацко• Пријатељи Гајрета окупљени на свечаној сједници прикључују се великој Гајретовој манифестацији и поздрављају све учеснике. — Претседник Гаврановик. ПурачиЛ: Поводои данашње свечаности отворења Гајретова дома испред друштва најсрдачнпје честитам данашњу свечаност. Претјседник Фатушик. Плевље: Желии да свечаност отварања новог Гајретовог дома буде зборно мјесто прибирања нових снага Гдје ке Гајретовди с вама и својим водством отворити нове виднке Гајретовој идеологији и заставу Гајрета побости и на оној позицији на којој се није лепршала. Ибрахии Биоградлија. Автовац: Придружујемо се великој свечаности и поздрављамо све учеенике. Одбор Гајрета. Мостар: Спријечен да лично учествујем, желии да дои који данас отварате буде извор и расадник заједничке наи слоге на добро Краља и Отаџбиве. Џафер Хебиб. 161 �Šla drugi misle o nama? Sarajevu. Sarajevo je kulturni i duhovni centar ju­ goslavenskih muslimana. Najveće kulturne i vjerske ustanove, najbogatije zadužbine Islama nalaze se u njemu. Muslimani Bosne i Hercegovine na svim po­ ljima života prednjače ostalim muslimanima Jugosla­ vije pa i cijelog Balkana. Svoju kulturnu supremaciju oni duguju svojoj od ranije postojećoj privrednoj i ekonomskoj snazi, te svojoj rasnoj i jezičnoj ^srodno­ mogli. sti sa srpskim elementom. Pored toga svi muslimani Mi sami sebe ne m ožem o ocijeniti objektivno onak, kako to m ogu oni koji nas promatraju sa strane. Jugoslavije prožeti su jedinstvenim islamskim duhom. Zbog toga za nas če biti od osobitog interesa m išlje­ Vjerska jereza m eđu njima nikada se nije ni pokazala. nje predstavnika bugarskih muslimana, koje su stekli Njihova islamska svijest toliko je jaka da m ože po­ o nama. Svoje utiske i opažanja, dobivena za svoga služiti kao primjer za ugled svima muslimanima svi­ boravka u Sarajevu, oni su počeli da iznose u svom e jeta. Među svima jugoslovenskim muslimanima koji listu „Medenijjetu" kojeg nam redovito šalju. Mi će­ pripadaju raznim narodnostima i govore različitim mo ovdje prenijeti samo nekoliko odlomaka iz serije jezicima, vlada izvjesna solidarnost. članaka objavljenih pod naslovom „Šta sm o zapazili u Tako sjedinjeni i solidarni muslimani postali su Sarajevu". vrlo važan politički faktor u Jugoslaviji. Kako u da­ * našnjem tako i u svim dosadanjim kabinetima jugo­ U Jugoslaviji, rođenoj iz Svjetskog rata, živi slavenskih vlada, muslimani su stalno bivali zastupani. oko 2 miliona muslimana. Skoro polovica toga broja Što aktivnih a što na raspoloženju ima oko desetak otpada na muslimane Herceg-Bosne. Blagodareći svo­ ministara muslimana. joj otpornoj rasnoj snazi i živo'tnoj sposobnosti, opro­ Naročito nam je upalo u oči da je vjerski život banoj i okaljenoj preko tolikih stoljeća svoje historije, kod muslimana vrlo snažan i na zavidnoj visini, što oni nisu suviše potreseni i slom ljeni svjetskim ratom Jas se je vrlo ugodno dojmilo. Brojne džamije, koje jer su izašli sa svojim sunarođnicima kao pobjednici. su po cijelom gradu rasijane, pune su vjernika. Sve je Uspjeli su da sačuvaju pa i prošire mnoga ra­ tu prožeto i protkano islamskim duhom. Laička inte­ nija prava svoja. ligencija i akademski obrazovani muslimani, kojih ima Sarajevo je po veličini četvrti grad u Jugoslaviji. iz svih struka, nisu m anje pobožni od prostije тав е. Zapad i Istok tu se slivaju u jednoj harmoničnoj cje­ Svi se dobro paze i slažu, svi skupa sarađuju na na­ lini. Prvi hitac koji je izazvao Svjetski rat, pao je u pretku muslimana i dobru Islama. (Nastaviće se) Na svečanoj proslavi otvaranja Gajretovog doma poznato je da su bili zastupani i muslimani Bugarske preko svojih najuglednijih predstavnika, kojih je bilo 13 na broju. Društvo Gajret je bilo počašćeno do­ laskom ovo reprezentacije bugarskih muslimana, radi čega su članovi njegovog Glavnog odbora preuzeli na se brigu i staranje da ih ugoste kako su najbolje I A Л у Гајретов гласник Прослава Рођендана Њ. В. Краља у Бања Луци Мјесни одбор Гајрета у Бања Луци дошао je на сретну мисао да веже свој уобичајени годишњи теферич уз проелаву рођендана Гајретовог Високог П ротектора ЕБег. Вел- Краља Петра II. Како je саи дан 6. септембра био богато иепуњен разним приредбама других бројних националних друштава и институција, то je наш год. теферич одршан уочи Рођендана РБ. Вел. Краља, у суботу 5 септеибра у 6 сати на вече. У укусно декорисану башчу Ш ипса већ у 6 сати почео je долазити евијет у свечаном претпразничкрм расположену. До 7 сати башта je била дупком пуна, већином муслиманске публике. Ha теферичу су била заступљена готово сва мјесна друштва и корпорације. Господина Баназаступао je и донио његов прилог 162 г. Милановић, начелник Општег одељења банске управе, који je дошао са госпођом и неколико чиновника из банске Управе. Нарочито je запажено и сиипатично примљено присуство скоро цијелог Мј. одбора ,Нар. Узданице" на челу са претсједником г. Инж. Хилмијои Бешлагићем. Поред муслиианске интелектуалне и привредне елнте теферич су посјетили и средњи наши слојеви, јер су ии дијене биле приступачнеКад се je башча сасвим испунила, појавио се пред публику на подијуму претсједник Мјесног одбора г. Дервиш Тафро, начелник просвј. одјељења Банске управе. Бирании ријечима захвалио се на великом одзиву, истакао значај Гајретова дана, евоцирао успомену на Бесмртног Краља Мученшса Александра I Ујединитеља (Публика на ногама кличе »Слава Myl), који je дозволво да наи садањи Млади Крал, Петар II �gramu. Iza pola dana zasjalo je sunce i već u jedan sat posjeta je bila tolika, da je priređivački odbor mo­ rao na brzu ruku tražiti po kafanama u gradu stolove i stolice, te i pored ovoga mnogi posjetioci našli su mjesta na ledini pod gustim topolama, koje opkolja­ vaju cijelu plažu, gdje su imali dobru i ugodnu razo­ nodu pokraj dviju rijeka — Bosne i Spreče. Posjeta je bila neočekivana, te je cijela priredba, kao i sve ostalo, protekla u najboljem .redu i raspolo­ ženju, što se imade da zahvali priređivačkom odboru a naročito gosp. Ibrahimagi Didiću blagajniku mjesnog odbora i članu trgovačke radnje „Konzorcija", koji nije žalio truda ni vremena a i dosta materijalnih žrtava, da teferič u svakom pogledu uspije. Cijeli odbor kao i ostali članovi priređivači ovoga teferiča radili su svesrdno i bratski, što daje jasan dokaz, da Gajret imade svoje privržene i odane trudbenike, koji ni pred kakvim zaprekama neće klonuti duhom i snagom, da svote mezimče Gajret što više osnaže i učvrste u temeljima, kako bi mogao odoljeti svakoj nezgodi i zapreki, pa ma sa koje strane došla. Ovogodišnja posjeta Gajretova teferiča dala je pun dokaz, koliko je Gajret obljubljen u narodu i da narod shvaća potpuno njegovu zadaću na prosvjetnom, kul­ turnom i ekonomskom podizanju muslimana. Mjesni odbor Gajreta u Doboju zahvaljuje se svima posjetiocima kao i svima onima koji su svoj trud uložili za dobar uspjeh. Neka je naročita hvala bratskom Sokolskom društvu u Doboju, a osobito nje­ govom starješini gosp. Dojčinu Petroviću, koji kao starješina Sokola i kao oprobani prijatelj Gajreta uvijek spremno sa mjesnim odborom ruku o ruku sarađuje. Ne možemo a da ne istaknemo požrtvovni rad načel­ nika Sokola g. Bogdana Ivanovića, koji nije žalio truda da što bolje izvede igranje Odbojke i vježbe sokolskog pođmlatka sa puškama. Ove tačke su začinile, može se mirne duše reći, cio program teferiča, te je gosp. Ivanović pobrao zasluženi aplauz i priznanje publike. Neka prime našu najljepšu hvalu i blagodarnost svi oni prijatelji i prijateljice Gajretova napretka, koji nam pomogoše svojim prilozima u robi i bifeu. Naro­ čitu blagodarnost dugujemo našem narodnom poslaniku gospodinu Jovanu Bruiću na onako velikoj pažnji, da nas je sa svojom cjelokupnom cij. porodicom posjetio i obilnoj pomoći, kod kojega je naš mjesni odbor uvijek nailazio na najveću predusretljivost. Pored našeg najodabranijeg i najuglednijeg gra­ đanstva naš su teferič posjetili stari Gajretovi radnici [Gajretov teferiž u Doboju iz Gračanice gg. Rifataga Mehinagić i Asim ef. Ali9 avgusta o. g. mjesni odbor u Doboju priredio kalfić u društvu sa članom Glavnog odbora Gajreta je svoj uobičajeni teferič na plaži, koja se nalazi upravo g. Ismet ef. Zildžićem kao i mnogi drugi gosti iz bliže i dalje naše okolice. na ušću rijeke Spreće u Bosnu. Neka je svima posjetiocima najljepša hvala, što lako je do podne bilo oblačno, počeli su pristi­ zati posjetioci već u 10 sati u većim skupinama, što svojim prisustvom doprinesoše, da je ova naša priredba je dalo potstreka priređivačkom odboru, da što prije u svakom pogledu uspjela. posvršava sve potrebno da teferič otpočne prema pro­ буде Покровитељ Гајрета. При завршетку кличе: »да живи Краљ, да асиви Краљвца, Кнез Намјесник и цио Краљевски дом!« Цвјела батча се тада проломила од клицања публике Краљу, a војна музика 33 пјешад. пука интонира хвмну. У таковои свечанои расположењу настављен je програи теферича са концертом војне музике. У програму су даље учествовали добровољно: Пјевачки хор мусл. потпорног друштва »Братства«, из Гор. Шехера, који je и ако тек оенован, али са одличним гласовним материјалом отпјевао на опште задовољство неколвко хорских композиција. Г. Ирфан Карабеговић омиљени бањалучки баритон, отпјевао je уз пратњу гитаре неколико севдалинки, a послије њега je г. Мухарем Имамовић, тенор отпјевао неколико пјесама уз пратњу на хармоници г. Бесима Карарића, које je публвка топло поздравила. Нарочито je од публике био добро примљен наступ мале Ифете Катане, ученвце основне школе, кћеркице г. Ферида Катане, која je уз пратњу г. Карарића на харионици отпјевада пар пјесама изазвавши буру аплауза. У таквом расположењу отворио je игранку Краљеввм колом начелнвк Тафро са госпођои г. начелника Милановића. Теферич je потрајао са игранком и још неколико концертних ванпрограмских тачака, из* борои мис Гајрета у одличном штимунгу, иако je била хладна ноћ, све до 1 сат попоноћи. За мис Гајрета je бнла изабрана гђвца Тахира Џинвћ, ккерка г. Алвбега. Ha 6 септембра у недјељу продаване су Гајретове откупне значке, при чему су заједно еа члановвма оба одбора улозкиле много труда наше муслвманске госпођице и бивше питомвце Гајрета, те зато ни успјех није взостао. Одбори и чланство еу учествовали на благодарењвма и свечаној дови, као и у сввма манвфестацијама тога дана. Послвје одбитка трошкова чист првход теферича je изноеио 1698 дин. a откупнвх значака je продано за 3621 двн, тако да je укупан првход Гајретовог дана взносио 5319 двн. Од веквх прилога на теферичу дали су г. Бан Др. Богољуб Кујунџвк 300 двн, г. Инис. Хвлиија Бешлагвк 100 дин-, Нар. Узданвца 50 двн., и гг. шер. судије Бегановвк и Маглајлвк no 50 дин. Свима који су ма чвме допрвнијели успјеху теферача, нарочито поменутвм учеснвцвиа у концертнои дијелу! као и хору „Братства“ Мјес. одбср Гајрета у Бањој Луци и оввм путеи топло захваљује. 16S �Gajretov teferiž u Mrkonjii Gradu 16 augusta o. g. održao je ovaj odbor veliki go­ dišnji teferič na mjestu zv. „P onor*, 14 km daleko od Mrk. Grada. Na taferiču su priređene konjske i pješačke trke, kao i sve druge šaljive i zabavne pri­ redbe, te je izvođenje programa sve posjetioce zado­ voljilo. Na teferič se sleglo oko 4.000 posjetioca iz Mrk. Grada, Ključa, B. Luke i okolnih sela. Naročito je bila obilna posjeta iz Ključa, pa i ovom prilikom zahvaljujemo prijateljima iz Ključa, koji ne žališe truda i troška, da posjete ovu našu Gajretovu svečanost i svojom posjetom je uveličaju. Materijalni i moralni uspjeh teferiča premašio je sva očekivanja, tako da je i pored, na ovakvim priredbama, neophodne velike re' žije, ostao i lijep prihod za Gajret, koji iz našega m je­ sta školuje lijep broj omladine. Valja istaći, da su ovakve priredbe postale već kao neki narodni godišnji zbor, koji se svake godine redovno očekuje, a seljaci ga zovu kratko „Gajret4*. t ) radu za priređivanje teferiča sudjelovali sđ većinom svi odbornici, a naročito su se istakli u radu gg. Spahić Hasib, Misirlić Tahir, Ljevaković Muharem hafiz, Ibrahim Alagić kao i Derviš Evlić, Hamdija Omerkadić, Milan M om ić i ostali mještani. Od viđenijih gostiju sa strane zapažena su gg. Mustafa ef. Zuhrić, šer. suđija iz Prijedora, Kajmaković, šef Poreske Uprave iz Žepča, kao još i drugi gosti iz Banja-Luke i Kotor-Varoši, kojima se odbor najljepše zahvaljuje, što dođoše da svojom posjetom uveličaju teferič. čist prihod ovoga teferiča iznosi oko 1.000'— Din. Великн Гајретов тефернч у Лукавцу тур. Мјесни одбор Гајрета у Лукавцу тур. приредио je 16 аугуста о. г. Гајретов теферич са коњским, пјешачким, бициклистичким тркама и нишаном, који je како у моралном тако и у материјалном погледу успио изнад сваког очекивања, што je доказ да Гајрет сигурно и несметано крчи пут ка бољој буGajretov teferii u Maglaju дућности. Довољно je напоменути, да je ово досада најуспелија приредба овог мјесног одбора. održan je 9 augusta L g. Od ranoga jutra sav Чланови одбора, располажуки искуством из pa" Maglaj dobio je svečan izgled. K olone stranaca, a na­ нијих година, уложили су сав свој труд око припрема ročito organizovani prolaz kroz, grad gostiju iz Zaviовог теферича, да би што боље успио и био право dovića — uz pjesmu i pucnjavu iz pušaka, - ^ к м Г vodstvom uvaženoga pretsjednika gosp. Numana Osman- мјерило расподожења и привржености Гајрету како efendića, predstavljao je pravu manifestaciju „Gajreta“ 2 овдашњег тако и околног становншптва. Поред чланова одбора успјеху овог теферича Teferič sa svojim odabranim programom i orga. својим пожртвовним радом допринијеше још и слиједећа nizacijom postigao je preko očekivanja, i pore« г. г.: Ш укрија Бербик, Шефик Бербић, гђа Тајиба siromaštine koja guši ^Maglaj i okolinu, Ћехајнћ, Јусо Нухић, Сејло Карамехмедовић, Мехмед ralni i materijalni uspjeh. liti pore* pored Нухић и Аган Вехабовић. Ovako lijepom uspjehu ima ве zahvaliti Теферич су посјетили претставници мјесних одostalih darovaocima odabranih ručnih radjva za tom ­ бора Гајрета из Пурачића и Тузле. bolu i ukusnih priloga za bife. Добровољне прилоге као награде sa трке дароGajretov teferii u Vrbanjcima (Kotor VaroS) ваше слиједећа г. г.: Мухарем Пашић и Химзо Хоџвк, овна; Сафет Ћехајић, чоху; Галиб Имамовић чоху; Ovdašnji mjesni odbor Gajreta priredio je 23 au­ Мухамед Тановић, кошуљу; Назиф Суљкановић, коgusta t. g. svoj uobičajeni ljetni teferič, koji je radi шул>у, Михајло Божић, сат; Ибрахии Салкић, кошуљу; svoga obilnog programa, iako je cijelo popodne padala Мујо МуЈчиновић, кошуљу; Аган Вехабовић пешкир, kiša, bio izvan svakog očekivanja dobro posjećen. V eć и Омер Бегић, пешкир. u rano jutro počeli su pristizati gosti iz Banja-Luke, Добровољне прилоге у новцу дароваше слијеKotor-Varoši i drugih okolnih sela, kao harmonikaši деки: тит. Jugoslavenska Solw ay tvornica Дин. 300.— , iz Banja-Luke, koji su prevalili toga dana 80 kilom e­ г. Zweinturn Karlo, провуриста Jugoslavenske Solway tara, potrudili se i došli da bi i oni sudjelovali u pro­ tvornice Дин. 5 0,— no Дин. 20.— г. г. Абдулах gramu. Radi lošeg vremena program se nije m ogao da Бербик, Ахиетага X . Ковачевик, Мехиед Салихспахик, izvede u cijelosti, tako da su se konjske i pješačke Јосип Диебало; no Дин. 10.— г. г. Алија Арнаут, Месинг Фердинанд, Рашид Брулик, Кршек Карло, trke morale ispustiti, dok su opšte tačke programa Хоровик Мухарем, Исмет X . Ефендик, Збињовски, izvedene na opšte zadovoljstvo posjetioca. Mjesto bifea u novcu su darovali po 50 dinara Туфекчик Осиан. Крижан Светислав, Хофиан, Нерик Вуле, Густав Рижовски, Мехага Чамџик, Мехмед gg, Maksim Tešić, nar. poslanik, Alibeg Dedić i Derviš Омерчик, Зеко Беко, Бела Бенде, Салко Ногик, Evlić, a u naturi po hurmašice g g. Mustafa Spaho Mustafa Pličanić, Spahić Hasib i Muharem haf. L je­ Ш укрија Рамик, Мурат Карамехиедовик, Биковик vaković. Po janje darovali su gg. Alagić Ibrahim, Su- Ибрахии, Ешреф Нухвк, Ахиет Осмик и др. И овои приликом захваљујеио Jugoslavenskoj lejmanaga Bilić, trg. iz Šipraga, Đurić Damjan iHašitn Alagić. Solway tvornici, која je поред прилога даровала no- 164 �требну количину леда и соде за гостиону, коју су тај дан у режији Мјесног одбора водили г. г. Мехмед Нухић и Аган Вехабовић на опште задовољство одбора и присутних гостију. Свима дароватељима прилога, као и ohhm bi к о ' и су са својом ма и вајмањом сарадњом допринијели успјеху овог теферича, мјесни одбор изриче своју топлу захвалност* Gajretov teferil u Fojnici Mjesni odbor Gajreta u Fojnici priredio je 9 au­ gusta svoj godišnji teferič kod Memine banje, koji je moralno i meterijalno vrlo dobro uspio. Posjeta je bila puno jača nego prošlih godina i to sve elitnog svijeta. Teferič je protekao u potpunom redu i miru i nije bilo nikakvih upadica. — Ovom teferiču prisustvovali su i izaslanici Glavnog odbora Gajreta iz Sarajeva. Gajretov teferič u Bos. Brodu 2. augusta 1936 g. priredio je mjesni odbor Gaj­ reta u Bos. Brodu svoj veliki godišnji teferič pod historijskom „topolom - na obali rijeke Save. Pripreme za teferič počele вц prije na dva mjeseca, a pojedine dužnosti oko priprema koje su bile pojedinim odbornicima odrćđene, izvršene su na vrijeme. Oko priprema ovog teferiča naročito se istakao naš pretsjednik g. Arslanbeg Kurbegović, koji je sa svojim radom i vezama kod svojih prijatelja pridonio mnogo ovoj priredbi i uštedio kod izdataka na režijskim troškovima. Pogram teferiča bio je ispunjen: l ) govorom pretsjednika g. Arslanbega Kurbegovića, koji se u prvom redu zahvalio posjetiocima i ukratko istakao svrhu i važnost ove priredbe, na što su mu posjetioci dugo aplaudirali, 2) rasprodajom bogate tombole ručnih ra­ dova muslimanki, 3) rasprodajom karata za šaljivu poštu, šaljivim zatvorom i natječajnim pjevanjem, 4) rasprodajom karata za biranje ljepotice za 1936. g., te je tom prilikom izabrana simpatična gđica Mujesera Hodžić, koja je kao nagradu dobila krasan »milje«. Na teferiču je svirao džez-orkestar iz SI. BrodaIgranka je trajala od 3 sata poslije podne pa sve do Za uspjeh ove priredbe odbor duguje naročitu zahvalnost bos. brodskom umjetniku gosp. Franji Vučniku, koji je svojim umjetničkim radom kao karika* turista i dekorater besplatno ovu našu priredbu uve­ ličao i zainteresovao prisutne tako, da se je svaki posjetioc ove priredbe oduševio i divio njegovim umjet­ ničkim stvarima. Također se ovaj odbor zahvaljuje g. Dr. Mili Kuboviću advokatu, koji je besplatno ustupio mjesto za održanje priredbe, načelniku gradske opštine g. Novici Mirkoviću, koji je odboru u svemu u susret izlazio. Pri koncu se zahvaljujemo gospođama Branki Bajić i H. Blažujević, koje su takođe svojim svesrdnim radom, sakupljanjem tombole, dosta pri­ donijele ovoj priredbi. Velika posjeta teferiča kao i veliki materijalni i moralni uspjeh dokazuju da je ovo najjača priredba Gajreta' koja se je održala zadnjih nekoliko godina. Sva mjesta u ložama, za stolovima i klupama, ko­ jih je bilo mnogo, bila su zauzeta. Gajretov ovogodišnji teferič u Bos. Brodu bio je dokaz kolika je Gajretova popularnost, te se je ovom prilikom dokazalo, da mještani a naročito muslimani shvaćaju važnost i svrhu Gajreta. Pored velikog broja gostiju iz Bos. Broda, ovaj teferič posjetili su iz SI. Broda gg. oficiri brodskog garnizona, svi šefovi državnih nadleštava i ustanova i mnogi ugledniji građani. Ovaj teferič posjetilo je ta­ kođer mnogo gostiju iz Dervente, sa narodnim posla­ nikom g . Lazarom Crljićem, gg. Esadbegom Alibegovićem , pretsj. mjesnog odbora Gajreta u Derventi, te odbornicima Salih ef. Đozićem, Ali ef. Husedžinovičem, Osmanom Cakićem, Nedžibom čardžićem i još dru­ gim odbornicima i članovima, te im se na posjeti ovaj odbor najljepše zahvaljuje. Isto tako ovaj odbor se zahvaljuje svima posje­ tiocima ove priredbe i svima onima, koji pokloniše za tombolu i bife, te pomogoše njenom uspjehu. čist prihod ove priredbe iznosio je din. 3000'koja je svota doznačena glavnom odboru Gajreta u Sarajevu. Гајретова забава у Локваиа У суботу 12. IX o г. приређена je Гајретова забапа у Локвама, чији je уепјех потпуно зад<’вол>авајући. Забаву je отвочио говором Мустафа Шатор, дипл. учвтељ, који je поздравио посјетиоце. захвалио им се на труду и симпатијама према Гајрету. Послије поздравног говора одржане су двије декламације и награђене аплаузом. Позоришни комад „Опростите му“ je ивведен на задовољство публике. Днлетанти: Хамида Шнтор, Фата Шатор, Мухарем Поповац, Хам8о Ш втор, Шемса Поповад, Хасан и Ахмет Шчтор те Шериф Ш атор показали су смисла за глуму, a нарочито се истакао Шериф Шатор, те uy je публи ка бурно пљескала. Режисер комада био je Мустафа Шатор, {соме je било много стало до тога да се ko ­ ji хд т т о боље задовољи. Монолог „Мића на западу извео je Мустафа Шатор. Послије програиа почело je сијело. које je тевло на вадовољство посјетноца. Забаву посјетише многи угледни грађани из Стоца, a међу н>има гг. Махиут еф* Мехиедбашић, Ћзмил Хаџаћ, Јунуз Мехиедбашвћ, Мехмед Гребиђела, Хусеин Шехић, Авдо Мехиедбашић, Алија Сарчјлић, Шевко Премиловац, гђе 3- Хаџић, С. Премиловца, гђице Џенка Сарајлић и Хидајета Риванбеговић. Организатор вабаве био je Мустафа Шатор, a помагали су му и из других села, нарочито госп. Осман Валавац нз Аладинића. 165 �Priredba Gajretova dana u Prnjavoru Na rođendan N jegovog Veličanstva Kralja Petra II rasprodavao je mjesni odbor Gajreta u Prnjavoru među građanstvom Gajretove otkupne značke. Ova akcija je odlično uspjela, za što treba naročito zahvaliti gđi Hatidži Kapić, koja jje sa sekretarom m jesnog odbora spomenute "značke rasprodavala i sakupljala priloge. Zato neka je i ovim putem vrijednoj radenici naša topla hvala. je odbor prethodno sakupio od imućnijih ljudi u m je­ stu, a poslije ovoga kupljepi su dobrovoljni prilozi, koji su s obzirom na tešku današnjicu zadovoljavajući. O vom prilikom Odbor izražava srdačnu hvalu svima koji su m evludu prisutvovali kao i pomenutoj gospodi predavačima i hafizima. Odbor. ЕкскурзнЈа студената пнтомаца Београдског Гајрета Задружни клуб студената настањених у студентском дому друштва Београдски Гајрет „Осман Ђикић“ , удрузкење за међусобно помагање и упознавање са задружним покретом, организовао je у јулу Pitom ci plevaljskog internata najsvečanije su pro­ мјесецу о. г. екскурзују кроз Бугарску до Цариграда. slavili rođendan Njeg. Vel. Kralja Petra II — Gajre­ Екскурзија je имала научни карактер: упознати стуtova Protektora. денте (којих je било 25. са др. Беговићем, доцентом Na 6 sept. u 10 sati prisustvovali su pitomci универс.) с Бугарском и Цариградом, посебно е бугарhair-dovi u velikoj džamiji zajedno sa upravnikom in­ еким задругарством. Екскурзија je изведена захваљуternata. Iza dove su svi pitomci sa upravnikom krenuli јући, углавном, новчаној помоћи Њ В. Краља, г. Миs povorkom u sokolanu, gdje je održana svečana нистра пољопривреде, Савеза набављачких задруга sjednica. државних службеника, Савеза српских земљорадничPoslije podne je bila Gajretova akademija, čiji su ких задруга, Савеза здравствених задруга, Београдprogram ispunili i izveli pitomci ovog internata. Na ског Гајрета, г. Салиха Башића, првог наиба Исламpomenutoj akademiji upravnik ovog internata održao ске вјерске заједнице, г. Хусеина КадиЦр, бив. нар. je predavanje „Gajret i Gajretovci prema svom e V e­ посланнка, фирми „Б ата“ и „Солвај" a. д., и још likom Pokrovitelju". неких личности и уетанова, пријатеља Београдског Poslije akademije svi .posjetioci iste korporativno Гајрета и академске омладине, и нарочито захвал>уsu pošli na Gajretov teferič. јући препорукама Савеза наб. задр. држ службеника и његовог претсједника г. М. Штиблера, које je он Gajretov mevlud u Dživaru kod Irebinja за студенте учинио, преко својих веза, код појединих Mjesni odbor Gajreta u Dživaru održao je u ne. задружних савеза у Бугарској. delju 26 jula t. g. svoj uobičajeni m evlud u prostori, Кроз сву Бугарску, у којој су се задржали jama dvorišta pretsjednika i osvjedočenog prijatelja 10 дана, посјетивши Софију, Пловдив, Велико Трново, Gajreta g. Salihage Berhamovića. Mevlud je posjetio Ш умен и Варну, студенти су углавном били гости lijep broj muslimanskog svijeta iz mjesta i okolnih бугарских задругара, које je нарочито занимало и sela. Svečanost mevluda otpočela je klanjanjem ikin радовало то, да међу студентском омладином у Југоdije namaza, poslije koje je gosp. Fazlinović Hamdija, славији постоји активно интересовате за задругарство. mjesni učitelj i stalni saradnik Gajreta, u nekoliko Бугаски задругари су, уопште, према нашим студенsadržajnih rečenica, upućenih prisutnima, osvrnuo se тима задругарима били врло пажљиви и предусретna značaj Gajreta i njegove priredbe, apelujući na iste л>иви и захвал>ујући њима они су могли да се приda svakom prilikom, velikodušno i nesebično pomažu лично упознају са необично развијеним бугарским Gajret. Poslije je održao gosp. Busuladžić Mustafa, задругарством (no којем Бугарска заузима прво мјесго svršeni slušaoc Gazi Husrevbegove medrese u Sarajevu, међу балканским државама и спада међу прве државе koncizno i ubjedljivo predavanje u kome se dotakao у Европи). Ив Бугарске студенти су отпутовали за Цариniza važnih pitanja koja nam nameće današnjica, te na njih dao svoje sugestije protkane odnosnim citatima град„ у коме су ии турске просвјетне власти (захваiz Kurani a. š. i hadisa. Nakon održanog predavanja љујуки посебно заузимању г. A. Хајдара, турског опуномоћеног министра код нас) указале, такође, веotpočelo je učenje mevluda od strane g g . Zubčević Husejn ef. vrijednog mjesnog imama matičara, te Er- лико гостопримство. У Цариграду су се задржали kočević Muetafe, Kabila Murata i hafiza Imamovića пет дана, ea које су вријеме могли да разгледају све Mehmeda iz Tuzle, koji je na otsluženju vojnog roka знаменитости Цариграда, нарочито његове необично u Trebinju. Učenje mevluda, kao i ostali dio programa богате музеје и многе раскошне џамије. ove svečanosti, učinilo je na prisutne lijep dojam i Одушевљени Бугарском п развојем задругаретва raspoloženje za buduće posjećivanje Gajretovih pri­ у њој и исто толико љепотама и знаменитостииа Цариredaba. града, a посебно рефориама Нове Турске, сауденти Na mevludu je dijeljen šećer u paketićima* koji су се, преко Једрена, 20 јула вратили у Београд. Proslava rođendana Njeg. Vel. Kralja u Gajretovom konviktu u Plevlju 166 �Zahvala bugarske delegacije U ime pretstavnika bugarskih muslimana, koji su učestvovali na proslavi otvorenja Gajretovog doma, primili smo pismo slijedećeg sadržaja sa m olbom da ga objavimo: „Nakon ugodno provedenih dana u Sarajevu, sada kada smo se povratili u svoju domovinu, smatramo za prijatnu dužnost da se sjetimo sviju koji su nas zadužili i da im zablagođarimo. Najvišu zahvalnost dugujemo Glavnom odboru društva Gajret, koji nas je pozvao i čiji smo bili stalni gosti, kao i gospodi koja su nam dodijeljena u pratnju i koji nisu žalili ni vremena ni truda da nam u sva­ koj prilici budu pri ruci. Naročito nas je zadužio naib g. Fehim Spaho koji nas je ugostio na Kiseljaku i omogućio nam da vidimo i druga mjesta u okolici Sarajeva. Mnogo smo zahvalni gospodi direktorima Šeriatske sudačke škole i Gazine medrese kao i nji­ hovim saradnicima. Osobito priznanje zaslužuje g. upravitelj vakuiskog sirotišta koji je ovaj zavod podi­ gao na visinu koja nas je zadivila, Neka je hvala biv? šem Reis-ul-ulemi i drugim visokim odličnicima koji su nas udostojili sa svojom posjetom. Prijatno nas je dirnula susretljivost gg. kustosa zemaljskog muzeja, direktora divne banje Ilidže, upravitelja zoološkog vrta kao i starješina drugih ustanova, koje smo dospjeli da posjetimo. Na kraju sa zahvalnošću sjećamo se sarajevske lokalne štampe, gradskog poglavarstva i cijelog građanstva na pažnji koju su nam ukazali. Sofija 20/1Х 1926. Mustafa Asim, član Ulema medžlisa Premještaj g. Ćamila Hadžita iz Stoca u Prnjavor Mjeseca oktobra o. g. premješten je po potrebi službe šef Poreske uprave i pretsjednik mjesnog od­ bora Gajreta u Stocu g. ćam il Hadžić na novu dužnost u Prnjavor. Odlaskom g. Hadžića pogođeu je i Gajret u Stocu. Svojim konstruktivnim radom stekao je naro­ čite simpatije svih onih. koji su ga poznavali. Okret­ nost i marljivost bile su odlike njegova rada, što se je to moglo uvijek viditi prilikom priredaba Gajreta u Stocu. Ovim svojim taktom i staranjem mnogo je doprinio i rezultatima akcije za gradnju našega doma u Sarajevu. Da je bio cijenjen i poštivan i od ovdašnjeg građanstva, dokaz je taj, što mu je priređen i banket baš od samih građana, gdje mu je i bivši načelnik g. Milan Kovačević, održao govor, istaknuvši moralne vrline g. Hadžića. Mjesni odbor Gajreta povodom odlaska njegovog pretsjednika sazvao je širu sjednicu, na kojoj se je ispred upravnog odbora i njegova članstva oprostio sa g. Ha. džićem lijepim govorom g. Mehmed Grebiđela. Na­ ročito je podvukao njegov rad i izdržljivost baš sada, U teškim prilikama. Konstatovana je činjenica, da je on baš u ovim momentima bio predaniji radu no ikada, i da ga nikakvi razlozi neće udaljiti od rada Gajretova. Nadalje je g. Grebiđela kvalifikovao g. ćamila savršeno pedantnim i fanatičnim radnikom Gajreta. Dok je ovako radio on za Gajret, također je i njegova gđa Aiša aktivno djelovala u Gajretovom radu. Za njegov predani prosvetno-kulturni rad u našem mjestu neka mu je iskrena i velika hvala. Njemu i njegovoj obitelji odbor Gajreta u Stocu želi sreću i uspjeh u novom mjestu službovanja. A. S, Конституисак.е Главног одбора Гајрета Ha својој сједеици од 13 јула о. г. Главни одбор конституисао се je како слиједи: Претсједник Др. Авдо Хасанбеговић, потпретсједници: Др. Махм>т Мехмедбашић, Инж. Салих Цвцо и Др. Заии Шарац; секретар Хамид Кукић; благајник: Мехиедбег Капнтановнћ; чланови без функције: Осман Селесковић, Сулејман Сариџић, Фехим Мусакадић, Др. Мустафа Хајдаровић, Јусуфбег ГГашић, Проф. Авдибег Зечевић, Бекир Омерсофтић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Мујага Хардага, Насих Реповац, Др. Аеаф Шарац, Абдулах еф. Уасичанин, Др. Осман Халилбашић, проф. Мустафа Дрљевић, проф. Екрем Мурсел, Бећир Соко, Ахметага Новалија и Заии Капетановић. • Рад Главног одбора Гајрета подијељен je засада у четири секције и то: l ) Финансијска, чији je прочелник Др. Махмут Мехмедбашић, секретар Данијал Самоковлић, a чланови: М. Хардага, М. Капетановић, 0 . Селесковић и Иннс- С. Цицо; 2) Интернатска секција, чији je прочелник проф. Авдибег Зечевић, секретар Б. Омерсофтић, a члановн: Др. Хајдароввћ, С. Хасанбеговик, проф. Дрљевић, проф. Мурсел, Др. A. Шарац и М. Хардага; 3) Пропагандистичка секција, чији je прсчелник Др. Заим Шарац, секретар Насих Ахић, a чланови: Др. Халилбашић, Б. Соко, Др. Б. Салихагић; 4) Секција за дом, чији je прочелник Др. Ибрахим Хзџиомеровић, секретари: Исмет Чомара и Екрем Мурсел, a чланови: С- Мемшпевић, Др. Хајдаровић, A. Новалија, С. Сариџић, 3. Капетановић, Н. Реповац, 0. Узејрагић, Др. С. Мушановић, A. Ужичанин, Инас. М. Слипичевић и И. Арнаут. У свакој секцији су чланови претсједништва са секретарои Главног одбора вирилни чланиви секција. Novi utemeljaii Gajreta Prosvjetno društvo „Karadžić* u Loznici upisalo se ovih dana za utemeljača Gajreta sa sumom od Din. 500'— Gosp. Dr. Mehmed Begović, docent Univerziteta, bivši pitomac Gajreta, također se upisao za utemeljača sa sumom od Din. 500'— 167 �Glavni odbor Gajreta toplo zahvaljuje kako brat­ skom društvu „Karađžić" u Loznici tako i g. Dr. M. Begoviču. Dar kurb. kožica Gajretu Još prilikom Kurban-bajrama Mjesni odbor u Brezi pokupio je kurb. kožice za Gajret; i iste unovčio za 133 Din., koju je svotu doznačio Glavnom odboru. Kožice su darovali: po jednu braviju: Nazif ef. Dizdarevič, Mehaga Silajdžič, Ćamilaga Herco, Husaga Tatar i Mehaga Velič, a mjesto kožice darovao je Din. 40 u gotovom g. Dr. Alija Alikalfić. Makar i naknadno — neka je svima darovateljima naša zahvalnost. zahvalnost i upravi Drž. šumske željeznice, koja je dala povlasticu na željeznici. Zahvala Gajretu Udruženje džematskih imama (matičara) uputilo je Glavnom odboru Gajreta slijedeće pism o: „O vom udruženju čast je najtoplije zahvaliti p, п. naslovu na ustupljenim prostorijama i krevetima u svom e ženskom konviktu za prenoćište naših čla­ nova prigodom naše glavne godišnje skupštine. Imami matičari uvijek će znati cijeniti sve one usluge, koje čini naše humano društvo prema njima, a naročito onu plemenitu misiju koju naš Gajret vrši u narodu. — Uz m, selarn". Veliianstvena Gajretova manifestacija u Zavidoviiu Brzojavna zahvala Gajretu iz Sofije Prošlog ljeta, koncem augusta, održana je naj­ veća Gajretova manifestacija u unutrašnjosti u Zavidoviću, koju je organizovao vrijedni Gajretov odbor na čelu sa pretsjednikom g. Numanom Osmanefendićem. Toga dana sleglo se oko 4000 posjetilaca ove Gajretove priredbe. Šumskom željeznicom iz sam og Olova posjetilo je ovu priredbu preko 1000 posjeti­ laca. Vozom „N ašićke" došlo je preko 500 posjetilaca-težaka na čelu sa Sokolskom četom iz Čardaka. Narod je dolazio vozovim a sa cijele brodske pruge kao i kolima iz Maglaja i Žepča. [Ovfcj^priredbi (pri­ sustvovalo je i 8 članova Glavnog odbora Gajreta iz Sarajeva. Pred sve vozove izlazile su muzike sokolske Glavni odbor Gajreta primio je iz Sofije, po povratku delegacije bugarskih muslimana sa sveča­ nosti otvaranja Gajretova dom a u Sarajevu, slijedeći brzojav: čete iz Begova Hana i vatrogasne čete „N ašićke“ : Nakon dove, koju je obavio Taib ef. Balta i na­ kon što je isti prikazao značaj proslave i nastojanja Gajreta na pridizanju našeg naroda, prešlo se na izvođenje programa. Najprije su obavljene konjske trke iz Mustajbašića, a zatim se formirala kilometar duga povorka, kojoj su bili na čelu konjanici. Narod se zatim slegao na igralištu Š. K. Krivaje. Tu je po­ zdravio goste Hf. Hasan ef. Odžačkić, pretsjednik Udruženja imama matičara, pretstavivši izaslanike Glavnog odbora ispred koga su govorili Dr. M. Hajdarović i Bekir Omersoftić. Za vrijeme povorke kao i na igralištu klicalo se visokom pokrovitelju Gajreta Nj. V. Kralju Petru II i Gajretu. Posljednji se zahva­ lio posjetiocima pretsjednik g. Osmanefendić, koji nije žalio truda ni žrtava da ova manifestacija Gaj­ reta uspije što bolje. Uspjehu su m nogo doprinijeli i gg. Fehim Jamaković, industrijalac iz Olova i Burhanudin Fočić, te'lbrahim ef. Krzić iz Maglaja. Iza toga je nastalo narodno veselje, koje je tra­ jalo do iza pola noći. Pored ostalog obilnog bifea, na ovoj priredbi zaklano je preko 40 brava. Cjelokupno građanstvo Zavidovića bez razlike na vjeru dostojno se odazvalo ovoj priredbi, kako posjetom tako i darovima za tombolu, bife itd. Odbor izjavljuje „Našičkoj" i cjelokupnom nje­ nom osoblju naročitu zahvalnost, a isto tako duguje 168 „P on ovn o zahvaljujem od srca za topli prijem. Povratili sm o se sretno. Pretsjednik delegacije — Akif.“ Novi dobrotvor Gajreta Bos. dioničko društvo za iskorišćavanje drveta i ppgcna parnih pilana u Banjaluci, dariva od nazad nekoliko godina svakog mjeseca Gajretovom interna­ tu u Banjaluci po 2 kola bukovih otpadaka jesenas je na molbu M jesnog odbora Gajreta u Banjaluci, pomenuto preduzeće darovalo Gajretovom internatu kompletnu drvenu građu za ogradu oko internata. Da se je to plaćalo gotovim novcem i da su se kupova­ li otpadci, iznosilo bi to pozamašnu svotu. P o predlogu M jesnog odbora Gajreta u Banja­ luci Glavni odbor je upisao Bos. D ioničko društvo za iskorišćavanje drveta u Banjaluci za dobrotvora društva Gajret, otposlavši mu putem M jesnog odbora člansku diplomu. Glavni odb or smatra za naročitu dužnost da pomenutom preduzeću izrazi i ovim putem svoju najtopliju zahvalnost. Pažnja Pljevaljske opštine prema Gajretu G osp. Bogdan Nenadić, pretsjednik opštine u Plevlju i vlasnik pljevaljskog ugljenokopa, darovao je Gajretovom konviktu u Plevlju pola vagona ugljena, obećavši tom prilikom da će u buduće, cijeneći rad Gajreta na dobru naroda, davati ugljen pomenutom internatu po minimalnoj cijeni. Neka je g. Nenadiću iskrena hvala na ovoj ple­ menitoj pažnji prema Gajretu. И з уредништва: Многи чланци као и из‘вјештаји наших организација мирали су изостати у овом броју. Пошто слиједећи број излази за неколико дана, биће уврштени, те молимо да се то уваиси. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5014e5c162bd86e9b921057cc1b65a6b.pdf 5d20d053260bdfe1910553771b76d61b PDF Text Text Т акса у готову п л аћ ен а ГЛДСНИК КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВ А ГАЈРЕТД С A Д Р Ж A Ј: Рамавани-шериф М. Тајпб Оипћ; Др. Мирза A. Малић Каснл Гујић: Муслимански гхенндбени обичаји у западној Херцеговини Шта други мисле о нама (Наставак) Гласови о Гајретовом календару Г А Ј Р Е Т О В Г Л А С Н И К : Двије усијеле прнредбе у Гајретовол женскол пнтерпату — Гајрехова годпшња забава у Сарајеву — Обнова рада Гајретова пјевачког друштва — Велики уепјех овогодишњег Мевлуди-шериФа — Огвараи>е просторија Мјесног одбора Гајрета и Гајретова пјевачког друштва — Скупштпна жепског одбора у Сарајеву — Прослава Лејлеп-лираџа у тузланскол коовикту — Одржање ванредне свупштннс женсвог одбора у Тузли *— Гајретов левлуд у Аладппнћина црннћииа — Мерхул Алија Рнзваибеговпћ. ОКТОБАР CAPAIEBO 1936 Издаје Главни одбор Гајрета у Саријеву 1'лавни и одговорни уредник: ХАЈ1ИД КУКНЋ БРОЈ 11 �M . Verentevit Ž e n s k i m o d n i s a lo n i krzn arija S a r a j e v o K r a lj a P e t r a u lic a -n f e l e f o n 3 8 -2 5 P r v o r a z r e d n i ž e n s k i m o d n i s a lo n , k o n f e k c ija I k r ­ z n a r ija , s p e c ij a lis t a u Iz r a d i m a n t lo v a , k o s t im a , h a lj in a I t. d . B o g a t iz b o r r a z n o v r s h o g k r z n a i k r ­ z n e n ih m a n t lo v a , iz r a đ u j e k r z n e n e m a n t le i s v o o s t a l o k r z n o u v la s t it o j r a d io n i, p r i s p j e li n a jn o v iji m o d e l i z im s k ih ž to fa n ih m a n t lo v a . Cijene s o lid n e a izra d a p rv o k la s n a . Г а ј р е Т , лист друш тва Гајрета ивлави мјесечно, a цијена му je ea нашу Отаџбину 60 динаранагодину, a sa све остале 8емл»е преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови питомци добивају л и сту полацијенекодГлавногО дбораили код управа Гајретових конвиката. Власнив друштво „Г ајрет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 11 Сарајево, октобар 1936 Ram azan i - šerif Ovih dana nastupili su svijetli dani Ramazanišerifa. Došli su nam dani koje je odabrao i Allah džš. poslavši u njima Muhammed alejhisselamu svoje zapovijedi, uzvišeni Kurani — azimuššan. Ramazanski dani su bili oduvijek među muslimanima dani molitve, posta i pokajanja, dani kada se zaboravljaju sve ze­ maljske slasti a duša predaje Bogu. Ramazanski dani u kojima nam je, nekad, dok su Ashabi po zemlji hodali, pokazan putokaz u svjetliji i ljepši život, u čišći život na ovom, prolaznom, Ц sretniji, na onom drugom, vječnom, neka nam i ove godine budu hairli i korisni. 1 ovoga puta treba da se sjetimo svojih bližih, sirotinje i nemoćnih, da ih nagradimo i po­ mognemo, svojih živih, da ih savjetujemo i poučimo i svojih mrtvih, da se pomolimo za njihove duše i rahmet. Ima, međutim, još jedna svar koja ni ovoga Ramazani-šerifa ne treba da nam ispadne iz vida. To je predani rad za naš Gajret. Baš u ove svijetle mubareć dane ramazanske, rad za Gajret bio je uvijek najintenzivniji, najkorisniji, najživlji. Gajretovi prija­ telji i saradnici kroz ovaj mjesec su se uvijek po­ žrtvovno i predano zauzimali za uspjehe i ciljeve Gajreta, pa apelujemo na sve njih da to učine 1 ovoga puta. Gajretov ramazanski rad treba da sadržava snažnu kulturno-prosvjetnu akciju sa raznim preda­ vanjima, zabavama i drugim priredbama. Važna su prvenstveno Gajretova popularna predavanja. Neka se zainteresuju intelektualci u svim mjestima i održe po jedno ili više korisnih i popularnih predavanja za narod. Potrebno je da sami izaberu najzgodnije teme, korisne 1 razumljive, onake kakve su potrebne sre­ dini i mjestu u kome se predavanje održava. Preda­ vanja treba održavati u čitaonicama, mektebima i dža­ mijama, kako se to već negdje i praktikuje. Ovo­ godišnja predavanja treba da budu još brojnija, izvedena planski i dobro organizovana, tako da na njih dođe što više posjetilaca. 0 svim preda­ vanjima treba voditi tačnu statistiku, koju će po­ slije svaki mjesni odbor dostaviti Glavnom odboru zbog štampanja u listu i zbrajanja, kako bi se znao tačno cjelokupan uspjeh predavanja. Ako u pojedinim mjestima nema dovoljan broj predavača, neka se mjesni odbori posluže već štampanim Gajretovim predavanjima koje je Gajret izdao u posljednjih šest godina. Ukoliko nemaju na raspolaganju ova preda­ vanja, neka ih hitno zatraže od Glavnog odbora. Ramazan treba, kao i uvijek, da bude mjesec Gajretove kampanje, Gajretove akcije na jačanju or­ ganizacije. Svi mjesni odbori treba da posvete punu pažnju sakupljanju članarine, upisivanju novih člano­ va, osnivanju novih odbora i povjerenika, u mjestima gdje oni dosad nisu postojali. Šireći Gajretovu ideju, mi širimo našu socijalnu svijest, naš kulturni napre­ dak. Odbori koji su iz ma kojih razloga okrnjeni, treba da se popune onim ljudima koji hoće da rade i koji istinski vole Gajret, muslimanski progres i muslimansku zajednicu. Svaki prijatelj i dobar rad­ nik treba da se oduži Gajretu svojim radom. Stoga iznalazite ljude koji manje pričaju a više rade. Gajret nema mnogo koristi od onih koji lijepo pričaju, stvaraju kule u vazduhu, a bježe od ra­ da. Najljepši programi kad su zamišljeni ili naba­ čeni na papir, ostaju uvijek mrtvo slovo, ako nema pregalaca koji će ih privesti u djelo. Bez sretstava i žrtava nema ni velikih djela. Zbog toga, da bi se ostvarile sve lijepe i velike zamisli našega Gajreta, potrebno je posvetiti najveću pažnju prikupljanju ma­ terijalnih srestava. Sva usta neka su preko lijepih ramazanskih noći puna riječi o Gajretu. To je najbo­ lja propaganda. Što češće sastajanje članova, pripreme zabava, sijela, čajanki — sve je to sretstvo za ostva­ renje naših ciljeva, našega programa. Gajret se je ove godine, kako je svima poznato, opteretio više nego ikad dosada. Uzeo je veliki broj pitomaca u konvikte, na izdržavanje, ali na traženje Gajretovih jedinica u unutrašnjosti. To ste vi svi tražili zbog umanjenja bi­ jede i siromaštva, a Gajret je svoje učinio. Sada Gajret traži da i vi svi učinite za njega što više možete, kako bi pred iduću skupštinu mogao izaći sa pozitivnom bilansom. 171 �Još jednom da ponovimo: Šta više budemo ura­ dili, biće nam svima bolje, našoj djeci, našoj buduć­ nosti, našem Gajretu. Ovaj mjesec treba da položimo ispite, da se odužimo savjesti. A naša savjest će biti čista, ako učinimo što više za širenje Gajretove ideje i njegove misli. U vršenju naših vjerskih dužnosti, iba dete, treba da se sjetimo i najpreče brige, brige za naš Gajret. On neka nam bude jedna od glavnih misli u svijetlim ramazanskim danima. čestitajući vam svima mubarek Ramazan, želimo da ga provedete u najboljem raspoloženju i da ne smetnete s uma naš Gajret, M. Тајиб ОкиЛ: Др. Мирза A. Малић (Уз год иш њ ицу њ е го в е смрти) 1 2 октобра ове године навршава се година дчна од смрти нашег рано преиинулог оријенталисте Мирзе Абдуррахиана (Миливоја) Малића. Н>°гова смрт значи велик губитак и за оријенталистику у Југославији, која je још увек у повојима и за ионако малобројне оријенталисте, који су тим ударцем за навек лишени једног вредног сарадника, који je много обекавао a који би, без сумње, много и дао. Пун енергнје и воље за асивот и рад, пун одушевљења за науку, алп живећи под тешким животнии условвма на стрАни, он je впак клонуо и, пре него je то ико могао и помислити, подлегао брзој и тешкој болеста. A то се десило управо онда када je он теК закочео своја научна делања и када нам се — као оријенталиста — претставио no први пут једном вредном студијом о Фавзији из Благаја (ХУШ век), студијом, разито наговештавала његове будуће уепехе до којих, нажалост, ето неће никада доки. Израђен карактер са свии условима потребним за једиог озбиљног научног встраж ввача и трудбеника, мерхум Малик одушевљавао се много, још из детињетва Истокои, исламском цивилизацијом као и самои исламском вером, коју je године 1922 и сфицијелно примио. Он je. изгледа, веровао да je његова породица пореклом мублиманска и да je покатоличена када су муолимани изгнани из Ииотског (далмат. загорје) Непоколебив у својим убеђењима, која je увек најјачим аргументима бранио, он je био исто толико ооведочени муслиман као што je био в осведочени националиста и добар родољуб. Био je изванредно талентован в трезан човек. Познавао je многе језике (француски италијански, шпањолски, немачки, енглески, руски персијски, a у довољној мери арапски, турски, пољски чешки и бугарски поред латвнеког и санокрита) a уз то дубоко ушао у философију, мистицизаи, у доктрине јеврејске, хришканске и исламске вере, будизма и тдЊ егово познавање ових разноразних дисциплпна управо je задивљавало свакога ко га je познавао. Ч ак није био ни без песничке инспирације. Великодушан, племенит, дубоко осекајан, он je у својој екромности ишао до граница иистичког одрвцања материјалних добара; није био каријериста. Им»о je велику жел»у да предузме нека дужа, научиа путовања no Истоку, 172 но то му није пошло за руком. Био je једино у Тунису за време летњег семеетра шк. год. 1928/1929. Т у je полазио предавања на високој школи за арапеки језик и књижевност и на старом исламском богословском училишту „ЏАмаУз-Зајтуна*. Иначе je пропутовао скоро целу западну Европу, нарочито Ш панију и Франдуску. Мирза се родио 6 јула 1897 године (те je на дан смртп бно у 39 години живота) у Ииотском, где je оетао до свршетка основне школе. Нзегов отац, општински чиновник, који je тада био пензионисан одлази на Сушагс ради школовања своје деце (од њих пет >ро Мпливој je најстарији). Т у Миливој свр шава четири разреда класичне гимназије и Трговачку академију (1915). Од тада je чпновник Прве хрватске Задружне банке на Ријеци. Год. 1919, пре доласка Италијана, он je као добровољад чувао народну заставу на ријечкоме торњу, у свему 15 дана; затим je у Међумурју, као легионар, чувао границу од побуњених Мзђара. Од 1920 до 1921 год. служио je у Загребу код разних предузека, најпосле код банке француско- српске. Марта 1922 одлази са једним школскии другом у Барцелону, где je у почетку радио чак и неке иануелне поелове. Касније je постављен за секретара тамошњег нашег конзулата (за које je време, ноку, радио у редакцији великог листа „V anguardie“). Нуђено му je добро место и на посланству, али он одбија и иде у Париз на студије источних језика. Т у je на високој школи живих источних језика дипломирао персвјскв језик са књижевношку. Т у je кроз две године студирао (и положио вспите предввђене за то време) још арапскв в турскв. Паралелно je студирао в пслагао вспите в на философском факултету (гапањолскн в немачки), где je в докторврао год. 1935, неколвко месеци пре повратка у домоввну након 13годишњег отсуствовања. Алв, повратво се тек онда када je век била взгубљена свака нада у његово оздра* вљење; и крзтко време вза тога он je преминуо в сахрањен на Сушаку, где je нвкада проводво своју младоет. Толико, овои првлвком, о његовом жнвоту. Пређимо сада на његов рад. Иако богат no знању в утвсцима он због тешкпх прилика у којвма се - није оставво много пвсанвх трагова вза �себе. Неколико чланака с пута no Шпанији (у загребачкој вРеча“); неколико других чланака у вези с Истоком и исламом (у сарајевском „Гајрету и другим листовииа); једна или две књиге превода (које су остале веобјављене) и подоста бележака, које су му требале послужнти за доцније радове — то je сва његова писана оставштина. Али он je свакојако лепо запажен својом докторском тезом, Булбулистан (стециште, врт славујб) Ш ејх Февзије Мостарца у фран. цуском преводу са студијом о томе ученоме Херцеговцу, који je писао персијским језиком.1) Ми ћемо покушати да резииирамо ту његову студију и да изнесеио летимичан садржај Булбулистана. У предговору (стр. 7-8) своје студије аутор истиче да je — дајући први француски превод „Булбулиетана“ од Ш ајх Февзије Мостарцз — првотно имао намеру да изврши четвероструку задаћу: 1 ) да разјасни историјске и књижевне прилике у којима се то дело појавало: вреие, место, расну и интелектуалну средину; 2) да покаже да Февзијево дело — иако заузима своје природно место у књвжевном диклусу својега времена и своје историјске средине — остаје дубоко орпгинално како са гледишта свог моралног и филозофског садржаја, тако и са гледишта инспирације и стила; 3) да анализира његов филозофски садржај са гледишта психолошког, моралног, социјалног, политичког и мистичног и 4) да бројним историјским белешкама, индексом властитих имена цитираних у „Булбулистану“, олакша читаоцу разумевање књиге и да му пружи ногућност контроле ове кн>ижевно*историјске студије, до тада непознате, али која заслужује да се једном отме забораву. У току рада — вели он — морао je под притискои тешкоћа на које je наилазио да унеколико одустане од ове строго обележене поделе. У уводу (стр. 9-47) он взлаже како су у доба Февзије Благајда политичке прилике Османске империје биле врло мутне и тешке a тада су, природно и сва књижевна настојања слаба. Февзи je књижевно делао управо онда „када су — no речима Д-ра Башагића — дедови данашњвх босанско-херцеговачких муслимана приводили крају своју мисију у источним муслиманским књижевнс стима“ . Зеиља јепалаубеду« a то није оетало без утицаја на песника и његово дело. Февзи, о коме се сачувало врло мало података« родио се у Благају код Мостара. Завршивши студије у Цариграду он се наставио у Мостару, где je предавао »Маснави“ од Џелалуддина Руми-ја. Узимао je учешћа у битци код Бањалуке год. 1737, којои je приликом спевао три кронограма о победи муслвманског оружја над војском ђрнерала Хилдбургхаузееа') Milivoj Malić, docteur de 1’ Universitć de Pariš, diplomć de 1’ Ecole Nationale des Langues Orientales vivantes a Pariš, Bulbulistan du Shaikh Fewzi de Mostar, počte herzćgovinien de langue pcrsane, Pariš 1935 (Librairie L. Rodstein, 17 rue Cujas, Pariš Ve) in 8°, pp. 188. Умро je око 1160/1747 г. ,Булбулистан“ je посветио босанском гувернеру Хекимолу Али-паши. Аутор даље говори о Благају и Мостару, нарочито о овои последњем где je Февзи провео највећи део својега живота. У погледу порекла суфизиа, М. Малић усваја од четири Браунове теорије ону, која суфизам сматра као реакцију аријског духа против семитске освајачке вере. Са Садијем вели он — персијска еротска поезија постаје орган и израз те доктрине, a од VI века књижевност Иетока, нарочито поезија, носи обе* лежје суфизма. Саио Садијево дело — no њему — требало би да се сматра као продукт аријског и семитског укрштавања, a његов геније да je само изменио стару индоиранску традицију према принципима ислама. Он допушта могућност да je Сади много дрпао из старе индијске литературе, у којој се нала8и више дела која много потсећају на његов „Гулистан". Са „Гулистаном" народна традицпја прешла je из Хиндустана у Иран и наставила да се развија у народу и међу песнвцвма у том савршеном облоку. која joj je дао Сади. Он на тај начвн тумачо чнњеноцу што се створио читав ноз имитатора, 0 лп правоје речено онвх, којп су наставоло дело Садијево (јер се њихово ви 0 Т0 ран>е састојало ввше у спољашњој формв, a не увек 0 у мисл0 ма и осећајвма). Аутор ставља Февзију међу оне којв настављају Садоја. Февзи, који je донокао 0 жввео далеко од сваке персијске традвд 0 је, за чудо, взванредно се сажввео са персвјCK0M језоком са вукуеом“ персијског народа 0 фонесама дерс 0јске литературе. Али, како недостају бвографскв подзц 0 о Февзвји, 03 којох 60 се упознао песн0 ков дух, М. Малвћ лаћа се једоног сретства: да везује његову психологију са псохологојом његоввх сународњака. Јер како „Гулистан“ црта менталотет Персојанаца, тако — вели он — „Булбуластан" црта ментал0тет босанско-херцеговачотх мусломана. 0 менталвтету њвхову он пушта 0 друге да говоре, нароЧ0то стране всторвчаре, који су у тоие погледу често врло лаекавв. Том првлвком, у једној дугој белешцв, аутор се осврће на велвкане наше земљв| којв су у османској царев0 Н0 0гралв велаке полвточке улоге: везоре и велоке везире. Код Февзијеве ф0лозофвје (суфојскв сдоротуалвзам), он све вдеје, којома обвлује „Булбул0 стан“ резпampa у овом високом пр0нц0 пу: духовно жовот je једвна реалност, која je достојна пнтереса. Февзв, дакле, кроз једну масу података, којо нам оцртавају карактер в обочаје двају народа, међу којема „Булбул0 Стан“ озгледа као мост (народа орансксга в југоелавенско-0 сламскога) развија споритуалвсточку фвлософвју. У теорвјв одроцања леж0 сва снага Февзијева морала. Крајња мудрост саетојо се у мосточној контамплацвјо, за коју je потребно да се престане делатв, желетв в патота: треба побећв од жовота у равне облоке, коje иоже да попр0М0 одроцање. Како Февзи гледа на жовот в свет? Ha пвтање: треба ли уживатв? 173 �он одговара негативно. Не, чувајте се живота. Избегавајте љубав, богатство, моћ, борбу sa живот na чак у извесној мери и науку и повуците се у самоку; ватворите очи (одговор, сличан ономе, који je Буда дао једнои свом ученику — „не гледај Г — када га je питао: шта треба да се ради када се види лепа ®ена)- Аутор истиче да je Февзи био стидљвв и болекив. Он се није могао натецати са јачии и смелијим од себе у њвховом трку к љубави. моки и богатству. Он je дакле морао. ако je желео да себи створи взвесни супериоритет над обичним смртницима, да се одрекне свега за чим теже јачи и одважнији од њега, да прибегне одрицању, склањајуки се од дивљаштва страсти и тираније јачих. При тоие се аутор не може да отие секању на једну скорашњу психолошку теорију бечког философа Адлера no којој нервозни људи, у њпховој нервози, траже себи склоништа у инфериорности, стварној или имагвнарној, која им проузрокује вечне патње. Али, за чудо, упркос својој теорији одридања, Февзи не осуђује оне, који век уживају богатство и мок. Уосталом „Булбулистан “ ни иначе није без понеких противуречности. Д аљ е се, уз помок цитата из „Булбулистана износп на која начин Февзи образлаже ту своју доктрину Јдрицања. Овај свет je тамница за правоверног; свет je труо, неправедан; мудри треба да се одрекну борбе за живот, када ее век одричу свега што je материјално. Ф евзи верује само у ону науку која уз морално савршенство може довести до истинске cpeke. Наука треба да буде сматрана само као сретство помоку кога k e се научити „алхемија еавршенства . Ту Февзи развија и веровање у невзбежност од судбине, веровање, чије се порекло често приписује исламу иако je оно у великој мери ваступљено код преисламских вера, нарочито хрвшканства. Тим поводом М. Малик цитира речи Л утера и Јудијана Апостате, које то потврђују. У II глави (стр. 49-62) говори се о персвјској кн.ижевности у Југославији, која се са великии смислои гајила прошлвх векова у Боени и Херцеговвнн и где су радо читана дела Муслихуддин Садија (Ши* разв) на пр. „Гулистан*, Абдуррахмана Цамија („Бехаристан“), Ш уџа'уддина Гуранија („Сунбулвстан**), Keмaл-пaшaвaдe(»Hиг&pиcтaн<,) и Целалуддина Румија („Маснави"); ово последње све до наш вх дана (ту се помвњу предавања Маснавије, која je држао бввши Реис-ул-улема X. М- Ц. Чауш еввк). За турске управе у Босни и Херцеговини персијски језвк je био предаван и у нижии и у средњим школама у Сарајеву и унутрашњости (данас je тај студиј сведен само на философски факултет београдског универзитета). Пред крај турске владавине, у нвжој војној школи и Атиејдан медреси у Сарајеву, персијски језик je предавао неки Ш ајх Арвф Сидки Ерзеруми, који je у то доба основао неку врсту „персијског клуба“ чвји су чланови иорали међусобно говорити само персијски. Ко би проговорио коју реч некии другии језикон, иорао 174 je платити казну у корист заједничке благајне (тии новцеи су онда приређиване екскурзије). Даље се М. Малик дотиче и наше оскудне преводне књижевности са персијског језвка (Башагикев превод Хајјамова „Руб&’ијат“*а; Бајрактареввка превод једне епвзоде вз ,Ш ахнаме“, „Рустем и Сухр&б Сулејманпашвка »Препјеви вз Хафизова дивана и 3. Чокика превод „Одломака вз Маснавије ), a онда говори поједвначно о Југословенииа, који еу писали и певалв на персијском језвку (Дервиш-паша Бајезидагвк, Сабухи Ахмад, Рушди, Хусрев паша Соколоввк, Мухаммад Неркеси, Мустафа Ладунни, Махмуд-паша Абоговик, Табаккули-деде, Суди, Нуруллах Мунири и Мирза Сафвет). У III глави (отр. 63-83) аутор говори n взворвма форме и мисли na помиње Февзијеве узоре (Сади( Цами Кемалпашазаде и Гуранв) којима он дугује велвк део своје песничке в доктриналне инспирације. Он у овој глави взноси взворе из којвх je Февзи, васвој »Бул* буластан** црпао један део богатства својега изражаја и мисли; један део — вели — сматрајуки да не би било разборито (no првмеру неких модерних научнвка у Европи) иетраживата тачку no тачку порекло осекања, иисли и стила Февзијева, јер „ко хоке сувише да доказује, не доказује ништа . Такввм методом, вели он, дошло би се дотле да би се на пр. у Л а Фонтену видело само једног плагијатора вндвјских, грчких и латинсквх фабулиста. Он држи да Февзи много више дугује својој расној, верској в књвжевној средини него поменутим персијским узорвма, чији je менталвтет потпуно опречан његовом. Менталитет, који je оцртан . у „Булбулистану“ нвје менталвтет ни неверничквх ни Садвјеввх Персвјанаца, него баш Југословена — муслвмана. Ово дело je богато југословенсквм ocekaњима и мишљу вз чега се поже закључити да je Февзи прототип словена-муслвмана. У овој глави аутор je указао, дакле, одакле je Февзи узвмао идеје или свж еје sa причвце и сл. у „Булбулистану** који и он саи, Февзи, сматра наставком, односно допуном пет познатвх персијских дела (Гулистан, Бустан, Бехаристан, Нигаристан, Сунбулвстан), Ствл Февзвјев je помпозан, јер je то у оно доба било на великој части на Истоку. Због тога Февзи често запада у нејасност и хиперболу. Њ егове метафозре су често случајне и неразуиљиве; ту и тамо нађе се и no нека граматвчка погрешка. Све ове показано je на примервмаТ у се окончава први део ове књиге, савесно и брижно написана студвја о Февзији и његовои делу a одавде почвње други део, превод „Булбулистана** (стр. 97*158). При превођењу М. Малвк се служио са три рукописа од којвх су два својвна универзвтетске књижнице у Братислави, која иу вх je у ту сврху ставила на расположење. Преписивачи су правили иноге и велике погрешке тако да су њвхове погрешке готово бројније него ауторове, Ту je М. Малић додао 1 �фотографске репродукције 8 страница текста као и 4 Превод je попраћен a засебави белвшкаиа (стр. странице својега преписа. 159-162) a ye то je додан азбучнв вндекс властвтвх Свм „Булбулвстан1* подел>ен je на предговор, аиена цитвраних у „Булбулвстану“ (стр. 163 176). шест „хулдова“ (рај) и поговор. Текст je мешавина По томе следује „errata“ (стр. 177-182) a баблвограпрозе и стиха. Овде ћемо взнети саио кратак преглед фаја (стр. 183-187), којои се М. Малвћ служво. Ha последњој странвца налазв се садржај no главаиа. садржаја. Први рај: Џелалуддвн Румн и музиканти, ЏуШ тета je што иерхум Малић нвје виао могућнајд и хрвшћанвн, Абу 'Иир&н и бродолоици, Ш ајх носта да с бјавв a текст вБулбуластана“, којв je бво Абул-’Абб&с и јевреј, Ахиад Сарахси и дијамант, Ју* већ cnpeuao. To бв нам бвло омогућвло лакшу консуф Ширвани и болесник, Ибрахии Хаббас и сиромаси тролу преводч, a у всто доба ба се ввдело са какввм се све тешкоћама аутор борво при овоме раду. Но то Зун-нун Мпери в свроиах вз Балха, Салиан Фарвси и чаша, Махмуд Искандарв в Асма’и, Ш ајх в каиен, се, у велакој мерв, може ввдета и вначе читајући Садруддвн Коњавв и златар, Харврв в крзљ-твранвн, његову студвју a превод. Упркос савесној коректурв дело je остало скроз Ш ајх Абу’л-Хусајн и јабуке. Другв хул д: Крал. н астроловв, Лукиан и губа- взмасакрарано твпографсквм погрешкама што оставља вац, Лукианова мудрост. љубав иеђу рођчцаиа, невз- врло иучан утвсак на чвтаоца. Аутор je вбиг тога, каснвје, иорао да дода посебну a обвлву Berrat“-y, бежност судбвне, жева рђавог владања в аскета, napa бола о халвв. мудрост Ш аблвја, скромност Ш абаја, no којој je потребно поступвтв пре него се почне дрво које васкрсава иртве, израелвћанскв научнпк в књвга да чата. Ma се овде не осврћемо опшврввје на садржај његове књвге. Трећв хулд: Осман Нас”фи в Абу ’Aap, Шаквж .Булбулвстана , јер смо взвештевв да je цела ова докторска теза мерхуи Малића век у току србазирања. вбн Ибрахви и вскреност, мудрост Хвмвда Ал-ЛаффАфа, Џунајд u меканскв берберин, две традвцвје Овај рад аначе прететавља врло кораетан првлог за предане од Ибн 'Аббаеа, иоћ искреноств, Шајбан Р4и взуччвање улоге, коју су у своје време одагралв Југословенв у књвжевној всторвјв блвскога Истока. После и лав, ефекат вскрене молитвс. Четврти хулд: Џаладуддвн Румв, Бајазвд ибн студвје Dr. Јана Рипке, професора прашког уваверсаСулајман хан, Хвлалв, Базв еффенди, Дерввш-паша, тета о Сабату Ужвчанвну (XVII век) ово je до сада Дерввш-пашазаде, Хусрев-паша, Хајалиеффенди, Фу- једвно научно дело те врсте. Ta чвњенвца још ввше тухв, Рушди, Азерв (кратке биографпје „румсквх“ повећава његову вредност a важност. Са o bbu редоввма ми желнмо да се одужимо песника). Петв хулд: Пејгамбер в старвца, Ахиад вбн светлој успомени вредног мерхума пред годвшњвцу његоне преране сирта. Асии в дерввш, изгубљена крава, изгладнелв дерввш Слава му a р ахи ет! и његов иагарац, Хајалв и Pasa, лажова. Ш ести хулд: дарежљивост Бармекчда. Kasim Gujić Muslimanski ženldbent običaji u zapadnoj Hercegovini (U n arodnim pjesmam a) 1) A š i k o v a n j e Kako u svakom narodu imade običaja, koji su nikli I održavaju se samo u širokim slojevima, tako Ašikovanje je najljepše doba djevojačke, to je i ovaj kraj ima svoje običaje. Pošto tih naših starih zapravo kruna djevojačkog života. Ašikovanje (mo­ običaja malo po malo nestaje (jer se i selo moderni- mački i djevojački razgovor) se većinom vršilo pod zuje), to je baš radi toga vrijedno zabilježiti kako su prozorima djevojke. Bio je običaj, da se skupi i po se ti lijepi narodni običaji održavali i poštivali u onim nekoliko mladića, te odu pod pendžer neke musli­ dobrim starim vremenima za kojima naš svijet i sada manske kuće gdje se također skupilo i nekoliko dje­ žali i uzdiše. vojaka. Momci bi čekali, a za to vrijeme djevojke bi se Ženidbeni i svadbeni običaji naših muslimana spa­ na ogledalu namjestile. Tako uređene i dotjerane daju u najljepše naše narodne običaje (ašikovanje — pojavile bi se na prozorima. Tu su se nastavili raz zagledanje — prošnja i svatovi). Ti običaji su se govori mladića i djevojaka, ćaskanja su počela i tako održavali do svjetskog rata, a poslije toga ih sve više bi se na tom skupnom ašikovanju u većini slučajeva nestaje. 175 �zagledala djevojka, jer tu bi svaki momak vidio onu djevojku s kojom bi želio razgovarati i ašikovati. Na takvim skupnim ašikovanjima zagledala bi se i odabrala djevojka, zapravo na takvim ašikova­ njima zagledalo bi se dvoje dragih,- kako to pjeva narodna pjesma : Dvoje mi se drago zagledalo, Od godine u najljepše doba: Kada cvate šeboj i ljubica, I miješa katmer i ljubica, Muslimanske djevojke su se obično zagledale u junaka ili ugledne i bogate momke. Ako se zagleda djevojka iz daljine, onda bi momak slao djevojci po­ vjerljivu ženu ili čovjeka. Žena bi vidjela djevojku i uočila njezino stanje. Bilo je slučajeva, da su od strane djevojčine išle žene kući momkovoj i informisale se o imovnom njegovom stanju. To se radilo samo među najuglednijim muslimanskim familijama. Poslije toga momak bi počeo dolaziti djevojci pod prozor. U tim momentima djevojka bi virila iza žara (prozorski zastor), počela bi razgovarati s momkom, pa se je tako čuvala, da joj momak ne bi ni glasa dobro čuo. Tad bi došlo do dopisivanja, većinom starim bosanskim pismom „bosančicom" (naročito kod begovskih familija). Kad bi se na takvim skupnim ašikovanjii] odabrala i zagledala djčvojka, onda bi od mena nastala intimnija ašikovanja. Momak dolazio pod pendžere i tu bi čitave sate рг zabavi. Te noći ašikovanja naročiti draž . ramazanske noći. U tom dobu zaljubljene pjevale bi pjesmu: — Sinoć mi dragi dolazi, Kroz đul mi bašču prolazi, zl, Na pendžer mi glavu nasloni. , U starim vremenima bio je običaj (i danas se održaje), da djevojke svoje odabranike kite sa cvi­ jećem, jer cvijeće pretstavlja simbolički mladost, zdra­ vlje i ljepotu. Takve momente ilustrira narodna pjesma: — Ja sam tebi tri cvijeta dala, # Miloduha, da se milujemo, Karamfila, da se ne karamo, Rumenružu, da mi često dođeš. Kod muslimana su erotički osjećaji u jačoj mjeri razvijeni. Ta jača erotičnost jasno se opaža i u sev­ dalinkama, našim najljepšim ljubavnim pjesmana, koje su nikle u muslimanskim krajevima Bosne i Hercegovine. Otuda je i taj sevdah najviše izražen kod muslimanskog elememeta. Karakterističan primjer — i u narodnoj pjesmi i predaji sačuvan — velike i neizmjerne ljubavi bez nade, zapravo primjer velikog sevdaha je ljubav (sevdah) Ali — paše Rizvanbegovića spram lijepe Mare iz Bišća nedaleko od Mosta­ ra. Koliko je ponosita Mara na svoju ljubav, ona bi 176 odbila?! samog Ali-pašu, da^je zaprosi, ali isto tako bi se objesila ili otrovala, da se Ali-paša oženi s drugom: — Ali*paša, koliko te hvale, Da me prosiš, ne bih pošla za te, Da s’ oženiš, bi se otrovala. Zbog toga kod muslimana ljepota djevojčina se mnogo cijenila kao što se i danas cijeni. Kad bi se udala kakva ljepotica, onda bi njezinu ljepotu dje­ vojke ovako opjevale: — Ja kakva je Fatima djevojka Ta ljepša je od bijele vile: Oči su joj dva kamena draga, Dva obraza — dva đula rumena, Obrvice — s mora pijavice, Trepavice — krila lastavice, B’jeli zubi — dva niza bisera, A tanka je ko stabljika Visoka je ko omorika, Kada igra, ko da paun šeće, Kad govori, ko da golub guče, Kad se smije, ko da sunce grije. Nakitu i odijevanju muslimanske djevojke prida­ vala se velika važnost. Nosile su na grudima lijepe fermene — zlatom i srebrom izvezene, na glavi ma­ ne fesiće, ukrašene dukatima i biserom. Po tom :siću bi se poznavale djevojke. Kad bi se djevojka udala, onda bi skinula fesić, a na glavi bi nosili mjesto fesića jemeniju, što ilustrira i narodna pjesma: — Djevojka sam briga materina, Brigu imam, da se udat’ neću, Udat’ ću se i pokajat’ ću se. Svezat’, tuku, a u srce tugu, Na glavu ćatiju, a u srce sanđiju Jemeniju — do smrti galiju. Kod muslimana u starije vrijeme bio je običaj, da momak prosi djevojku u njezinih roditelja, jer su u to vrijeme roditelji ženili i udavali momke i dje­ vojke. Zato bi djevojka molila svoju majku, da je ne daje za nedragog: — Ne daj mene majko za nedragog Volim s dragim po gori hoditi, Glog zobati s lista vodu piti, Studen kamen pod glavu metati Neg' s nedragim po dvoru šetati Šećer jesti, u svili spavati. Ali u ono staro doba i među muslimankama bilo je energičnih djevojaka, koje su smatrale ašikovanje i udavanje čisto svojom internom stvari. Takve djevojke bi prisilile svoje roditelje, da ih udavaju za one momke, koje su one odabrale: — Drag me gleda a majka me ne da Podaj majko, ukrašću se sama, �— Nemoj sama, moja kćeri draga, Nemoj sama ne gubi mi nama (ugleda) Već smo istakli, da se kod muslimana u staro doba mnogo gledalo na ugled i bogatstvo. Kad bi majka doznala, da joj sin ašikuje s njemu nedoličnom djevojkom, odmah bi ga nagovarala, da tu djevojku ostavi, jer će ga ona oženiti sa ljepšom i bogatijom. I ako su doba nije običavalo želji i odluci majčinoj usprotiviti, jer je to bio moralni imperativ onoga vremena, ipak je Omer kazao svojoj majci: — Projdi me se moja mila majko! Nije blago ni srebro ni zlato. Već je blago, što je srcu drago. Takvi stihovi, koji daju najljepšu definiciju lju­ bavi, uvršteni su u našoj najljepšoj ljubavnoj pjesmi „Smrt Omera i Mejre“, a ta pjesma žalibože, nije unišla gotovo ni u jednu antologiju naših narodnih pjesama. Mnogo puta se dešavalo, da bi roditelji davali svoje kćeri za čovjeka, kojeg djevojka uopće nije ni vidjela. Kad bi roditelji dali djevojku bez njezina znanja, pitanja i volje nekom drugom momku, onda bi djevojka svom dragom, kad bi joj došao pod pendžer, bolno zapjevala: — Znaš li dragi dfr sam isprošena, Isprošena i prsten uzela, Jer sam mlada preko volje data ' Za drugoga za'nedragoga moga. spuŠtalala momku, koji bi je dveo kući. Ostavljeni mladić, oženio bi se drugom djevoj kom, te bi prvoj svojoj kćeri dao ime svoje nesuđene. To bi bila uspo­ mena na nesretnu i nesuđenu prvu ljubav. Tako isto bilo je slučajeva, da momak voli djevojku svim mladenačkim žarom, ali djevojka za to nije ništa marila. Zato se momak morao poslužiti posljednjim sredstvima samo da predobije naklonost ljubljenog bića, jer od sevdaha goreg jada nema: — Ne ašikuj ne veži sevdaha, Od sevdaha goreg jada nema. Često puta u takvim slučajevima momak bi se kradomice došuljao do djevojke i iznenada je polju­ bio. Po običaju ondašnjeg vremena, niko nije htio uzeti za ženu jedamput poljubljenu djevojku. Ostavlje­ nu djevojku bi to natjeralo, da ipak pođe za momka kojeg nije voljela. 2. Prošnja Kad bi neki momak ašikovao s djevojkom i tu djevojku zagledao i begenisao, onda bi momak upi­ tao djevojku, da li bi pošla za njega. Ako bi dobio povoljan odgovor, onda bi momak iz svoje kuće poslao pouzdana čovjeka ili ženu sa bogatim darovi­ ma (dukatima i prstenjem) djevojačkoj kući. Ta zlat­ nina prestavljala je amanet (dar). I djevojka bi za uzdarje poslala momku bošćaluke (vezene košulje, gaće i čevrme). To darivanje djevojke u svrhu prošnje, opjeva­ va i narodna pjesma: sfiS Mnogo puta se dešavalo, da je djevojka morala prekinuti svaki odnos sa svojim dragim samo radi toga, što im se taj njihov odnos nije sviđao rodite­ ljima. Ako bi se desilo, da se ta djevojka uda za drugoga, za čovjeka kojeg su joj nametnuli roditelji, onda bi ona svom prvom sinu dala ime svog nesu­ đenog dragog: — Draga moja jesi Г se udala? — Jesam dragi i sina rodila, Od žalosti tvoje ime dala. Kod muslimana se pazilo i na to, da se momak ženi djevojkom od roda dobra. Ako bi se koji momak, naročito čovjek od položaja, oženio sa siromašnom djevojkom, onda bi svijet oženio tu ženidbu, prekoj ravajući momka, Što je uzeo djevojku, koja njemu nije slika i prilika. Štaviše takav čovjek bi izgubio i onaj ugled, kojeg je prije toga imao. U takvim slu­ čajevima pjevala bi.se pjesma: — Komu ćemo pristupiti ruci Muji gari ispucanih peta. Više puta bi se desilo, da djevojka neće da se uda za nekog momka i ako to njezini roditelji žele. Tada bi se djevojka potajno udala (ukrala) bez zna­ nja roditelja za driigog momka kojeg ona voli. De­ šavalo se mnogo puta, da bi se djevojka po konopcu — Curu prosi aga Salihaga iz Nikšića Pivodića Nuru Curi šalje stotinu dukata, Ona njemu zlatne boščaluke I još k tome kitu bejturana. Kad bi djevojka primila amanet, to bi značilo, da je odlučila poći za tog momka. Ipak desilo bi se više puta, da djevojka amanet povrati, te bi to bio znak, da ta djevojka ne želi vezati svoju sudbinu uz tog momka. Isto tako, dešava se vrlo često, da mo­ mak ostavi djevojku, iako joj je dao amanet. U tom slučaju, obično amanet ostaje djevojci kao njezina svojina. Taj običaj i danas se održava među musli­ manima zapadne Hercegovine. 3. Svadba Od toga vremena, kad djevojka primi amanet, djevojka se smatra isprošenom. Djevojka je isprošena, pa se još samo ugovara dan odvođenja djevojke. Svatovi se skupe i krenu bez momka kući isprošene djevojke. Kad se je ženio Ibrahimbeg Kapetanović, neg­ dašnji načelnik grada Mostara od begova Firdusa iz Livna, u svatovima mu je bilo oko hiljadu konjanika. Svatovi su išli po dostojansvu. Svaki uglednik je 177 �imao pred sobom i svog bajraktara. Pazilo se mnogo na to, da bajraktar manjeg uglednika ne bi išao ispred svatova ili bajraktara većeg uglednika. Svatovi su bili obučeni u najsjajnijim bosanskim haljinama, na lijepim i vatrenim atovima i potpuno naoružani. Kad se svatovi približe kući djevojke, u avliji bi se poredalo nekoliko djevojaka u dvije skupine, one bi se naklanjale idući napred i vraćajući se na­ zad i pjevale bi ovu pjesmu: — Dobro došli kićeni svatovi Jeste li se mladi umorili Došli ste nam zlato odvoditi Mi ne damo zlata bez otkupa. Svatovi bi se lijepo dočekali, obično sa limu­ nadom. Kad bi ispijali čaše limunade, onda bi svaki S'-at darovao čašu s novcem. U svatovima su i jendžije, tj. ženske koje vode djevojku. To čašćenje svatova traje po nekoliko dana. Kad bi vijeme bilo da se djevojka vodi i da svatovi krenu, onda bi se zapjevalo: — Hazurala kićeni svatovi, Kratki danci, a dugi konaci Daleko nam valja putovati. Na samom polasku djevojku bi izveli njezini najbliži rođaci i predali je djeveru ili jendžijama. Jendžije uzmu djevojku, a djevojački roditelji dadu svo­ joj kćeri roditeljski blagoslov (hair-dovu). Kad bi svatovi poveli djevojku iz njezine kuće, onda bi se pjevala ova pjesma:c — Žarko sunce na zahodu hoće da zađe Lipa Fata na pohodu hoće da pođe, Sestre joj se s plačem mole da još ne ide Bogme hoću mile sestre, biti ne može. Prije polaska, djevojka bi se posipala šećeriamama i raznim srebrnim novcem. Svatovi bi pošli. Djevojka bi se uvela u „tahtarevan* (vrsta nosiljke). Tahtarevan bi nosila četiri konja, koje bi vodili če­ tiri snažna momka. Na opasnim i vrletnim mjestima tahtarevan bi držalo po deset do dvadeset ljudi. Ovako su izgledali svatovi, ako bi vodili djevoj­ ku iz daljih krajeva. A ako bi se momak ženio iz bližeg kraja, onda bi djevojka jašila na konju. Mnogo puta bi se dešavalo, da je više momaka volilo jednu te istu djevojku. Ako bi tu djevojku volio i drugi momak, onda bi on skupio nekoliko svojih drugova i dočekali bi svatove ц kakvoj pla­ nini. Tu bi dijelili mejdan za djevojku. Ko odnese mejdan, po običaju ondašnjeg vremena, toga je do­ pala i djevojka. U tome bi se svatovi približavali kući mladoženjinoj. Prije nego što djevojka uniđe u kuću, iznese se pogača i so i metne pod lijevu ruku djevojke, a Kuran pod desnu ruku. Na vratima djevojku do­ čeka momak, ispod čije ruke mora da prođe. Tom 178 prilikom momak je dirne malo šakom i rekne: „Neka nam bude sretno i čestito". Čim se prevede djevojka kući odmah se dovede kadija (šerijatski sudija), koji u prisustvu dvaju svje doka vjenča mladence. Bez svirke nema ovog veselja. Svirači bi redovito prisustvovali ovim veseljima, kako to pjeva i narodna pjesma: — Santur kuca u Rapića dvoru Santur kuca Zibi srce puca, Od dragosti za Rapića Osmanom. I danas ženidbu kod muslimana oglašuje pjesma. U Hercegovini postoje posebne pjesme, koje se pje vaju samo za vrijeme svadbe. Čim se čuje takva pjesma odmah se znade, da se u toj kući. priređuje veliko vesele — ženidba. U tim momentima pjeva se ona popularna pjesma, koja se i danas čuje u za­ padnoj Hercegovini (Ljubuški): — Trepetika trepetala puna bisera, Ovi naši bijeli dvori puni veselja, Ovo majka Hamu ženi, pa se veseli, Vesela mu majka bila danas i vazda; Svak se tome veseljaše — Harno najviše. Onoga dana, kad bi djevojka došla u novi dom, nju bi naknili (namazali nokte ćabenskom zemljom). Djevojku bi postavili na stolicu, a one djevojke ili žene, koje kniju mladoj ruke i noge, isto sjede na skemliji (stolici) (obično dvije žene). Tu žene ili dje­ vojke, koje kniju, metnu vrijednosni novac — obično zlatni — u knu, i taj se novac sa bojom met ne mladoj na ruke. Djevojka nakon izvjesnog vre­ mena opere knu i uzme zlatnik. Ruke i noge mlade ostaju poslije gotovo kao krv crvene. Dok se kna meće na djevojku, u isto to vrije­ me četiri djevojke drže svileno platno (duvak) nad djevojkom. Duvak (nevjestička koprena) spominje i narodna pjesma: — Kad su Mejri duvak udarili, Odmah Mejra duvak poznavala Ovo duvak ko u moje majke. U tom momentu soba je puna žena i djevojaka. Tada djevojke, koje drže duvak, pjevaju pjesmu sva­ koj ženi redom i u pjevanju mole, da daruju duvak nad djevojkom. Da je stotinu žena u toj sobi, sva­ koj se pjeva ta pjesma. Nakon toga svaka žena pre­ ma svojim imućstvenim prilikama dariva duvak u novcu. Djevojke, koje nose duvak pjevaju: — Oj gospođo Hasanaginice Ti nam daruj duvak nad djevojkom. I svaka žena bi ustala sa svoga mjesta, pošla bi duvaku i u novcu darovala duvak nad djevojkom. Kad bi se taj novac skupio, onda bi one djevojke, koje su duvak držale, taj novac među sobom podi­ jelile. �kad je svršeno sa knom i duvakom, onda na­ staju čašćenja, dijele se prisutnima smokve, orasi i drugo voće daje se bez razlike svakome, bio stra* nac ili domaći. Toga dana naveče, kad se klanja jacija (noćna molitva), onda se svatovi raziđu, odu na počinak i s velikom pucnjavom otprate mladence u njihove odaje. To se obično vrši u oči petka, to jest u če­ tvrtak naveče. Sutra-dan dolaze djevojke i žene i obilaze mladu i s njom se pitaju. Toga dana djevojke poigraju i to sve po dvije i pjevaju: — Pregazi zemlju nogama, Dilber — nogama, Svadbeno veselje je najveće veselje u životu jednog muslimana. Zato muslimani daju izraza i oduška tom veselju. Dovedu se tamburaši, bubnjari i žurne. Za vrijeme svadbenog veselja održavaju se š ramena i skače na mijeh. Svadbeno veselje traje obično tri dana, a kod imućnijih ljudi i po pet­ naest dana. Nakon toga kroz neko vrijeme, koje nije odre­ đeno i utvrđeno, rodbina djevojke dođe u posjete mladoj — tj. dođu joj u pohode. Obično najprije do­ laze sestre i' majka, a onda poslije otac. Rodbina mlade donese mladoj bogate darove (boščaluke) tj. čevrme i svilene presvlake. Iza toga mlada, njezin muž i njegova rodbina uzvrate te darove i posjet. Kad se kod mlade rodi dijete roditelji njezini i rod­ bina nose joj babine. Nestaje starih naših, a s njima nestaje starih i dobrih vremena i starih i dobrih običaja (adeta). Je­ dina još lijepa naša narodna pjesma — kao posljed­ nji spbm(en — pjeva nam i priča o tim našim starim narodnim običajima i o svemu onom što je nekad bilo. .> v / . Šla ctrugi m isle o nama? (N a s ta v a k lz proSIog b r o ja , p r e n e s e n o Iz „M edenlJJeta”) Društveni život društva koordinirala su svoja djelovanja sa vremenom Prve godine iza okupacije Austrija je upotrebila * nacionalnim stremljenjem svoje zemlje što je najviše za pacifikaciju Bosne i Hercegovine. Iza toga nastupa doprinijelo njihovom uspjehu. Vjera je bila centar period civilizacije i industrijalizacije, što preobražava koji je oko sebe privlačio sa raznim imenima i ciljefizionomiju ovih krajeva. Prvi put muslimani Bosne vima osnovana društva. Vjerska i društvena solidarnost i Hercegovine susreću se lice u lice sa zapadnom upućivala je pojedince da se u isto doba začlane u kulturom. Taj susret bio je fatalan za one koji su u više srodnih društava. Ako se ta solidarnost i srodnost toj kulturi tražili samo zabavu i potom uživanje, a sačuva, te ne bude pomračena partizanstvom, musli­ blagotvoran za one koji su u njoj nalazili puteve stva­ m ane Jugoslavije čeka sjajna bu d u ćn o st. . . ranja i privređivanja. Nastaje lom i psihološko previ­ G ajret je najstarije muslimansko društvo u Ju­ ranje u duši muslimana. Oni dolaze do spoznaje da goslaviji. Pokrovitelj Gajreta je Njegovo Veličanstvo se moraju rastaviti od istočnjačkog m entaliteta koji mladi jugoslavenski Kralj Petar II. Sa raznim pritoci­ sve očekuje od države i sami se pobrinuti za svoju ma sa strana Gajret je pretvoren u jednu snažnu na­ sudbinu. Rađa se smisao za privatnu inicijativu, orga- bujalu rijeku koja navodnjava cijelu domovinu svoju. nizovan i disciplinovan rad, razvija se društvena svi­ Skoro cijelu savremenu generaciju muslimanske inte­ jest koja služi kao mjerilo kulturnog nivoa svake ligencije u Bosni odgojio je Gajret, koji se brine i zajednice. Kao prvi plod tog psihološkog previranja i za budući podmladak tako da i danas pomoću svojih samospoznaje javlja se Društvo Gajret, osnovano 1903 brojnih internata, stipendija i potpora školuje što na godine, sa zadatkom da djeluje na prosvjetnom una­ srednjim što na visokim školama, p*r stotina omladipređenju i kulturnom preporodu muslimana. Pod svo­ naca m uškog i ženskog pola. Da bi mogli ocijeniti jim prvim pretsjednikom rahm etli Droin Safvetbegom obim i veličinu Gajretovog djelovanja, dovoljno je Bašagićem, slavnim pjesnikom i književnikom, Gajret spomenuti da je njegov lanjski godišnji proračun iz­ je ujedinio i okupio sve pozitivne i konstruktivne sna­ nosio 1,260.000 dinara osim impozantnog doma u čiju ge koje su mogle da posluže napretku muslimana. je gradnju utrošeno blizu dva milijona dinara. Zadnjih Prem a tome društveni život muslimana u Sara­ godina Gajret je proširio svoje djelovanje i na ekonom­ jevu počeo se je razvijati tek početkom 20 stoljeća, sko područje, pa je osnovao svoju kreditnu zadrugu ali je on rastao i osvježavao se svakim prolazom na sa uplaćenim udjelima od pola milijona dinara. Pored mlađa pokoljenja dok nije dostigao današnju zavidnu trg a Gajret je počeo osnivati i svoje lokalne štedovne visinu. Nije se unosila zabuna izm eđu sadašnjice i fondove kojima se koriste sitni privrednici i štediše. prošlosti; djeca nisu rušila ono što su im sazdali ro­ Osim toga Gajret radi i na literarnom polju, te je do ditelji, nego su današnji usavršavali i nadopunjavali sada izdao dosta publikacija naučnog i književnog prošle, pa tako uspijevali i napredovali. Osnovana sadržaja. 179 �iza Gajreta na prvom m jestu dolazi društvo „Narodna Uzdanica", osnovano prije 12 godina sa slič­ nim zadatkom kao i Gajret ali sa drugim ideološkim smjerom. Ovo društvo ima godišnji budžet od pola milijona dinara. Hurijet je muslimansko esnafsko društvo koje šti­ ti zanatku omladinu i zbrinjava 200;šegrta iz sirom aš­ kog staleža. Muslimani Sarajeva pobrinuli su se i za svoje mrtve i osnovali dva pokopna društva: „Jediler* i „Rahmet*. koja već sada raspolr-žu sa zamašnim fon­ dovima. „M erhamet" je najpopularnije humano društvo m uslim ansko koje se stara za muslimansku sirotinju u Sarajevu. Ono im a preko 2000 svojih članova i troši oko 250 000 dinara godišnje na potpore sirotinji. P ri­ kuplja zekjat i odijeva na stotine siromašne školovane djece. „M erhamet" je bogat sa svojim zadužbinama a im a i svoj vlastiti dom. „Elhiflaje" je novoosnovano staleško društvo IIm ije koje vrlo m nogo 'obećava. Mi od srca želimo da ovo nadobudno društvo uspije u svojim nastojanjima. B. B Гласови o Гa jpoionoM календару »ЈУГ. ЛИСТ« у броју од 29 октобра о. г. доноси слиједећу одјену Гајретова календара за 1937 годину: »Попут главних наших културних друштава и муслиманско култ. друштво »Гајрет« издаје већ од неколико година свој календар. Пред нама je нови »Гајретов календар« за г. 1937 (1355—1356 no Хиџри) са обилатии и разноврсним садржајеи. Великом су већином писци сами муслиманп, na и њвхови књиi приноси обрађују муслиманске ствари из Босне. Ишли бисмо на дуго изнашањем свих чланака и саставака у календару, алп на неке сматрамо се дужнии свратити позорност, јер су то доиста праве студије. Г. М. Тајвб Окић написао je опширну расправу под насловом »Исламека традиција«. И з самих их навода из источне и западне литературе, на које ее писац позива у биљешкама, иоже се судити колвком je спремом она написана. »Исламска традвција« претставља вишеструки интерес за науку. Она je, послије К ур’ана, главно врело исламскога вјерског учења уопће a исламскога права напосе. У извјесним случајевима она разјашњава тежа и нејаснија мјеста у К ур’ану, понекада и допуњава кур’анске прописе, и оне случајеве гдје je традвцвја главно и једино врело исламскога учења«. Тим je рвјечвма учени писац почео своју студију, која je прва ове врсти у нашој књвжевности- Додуше међу нашим муслиианима није ни могло бити те традиције као код Перзијанаца, Арапа и Турака, али ипак се нашло неколвко синова наше груде, који су на арапском или турскои језику оставвли no које писано дјело о хадису. Тако су и у Балканском институту сарајевског музеја и код неких приватника нађени неки досад непознати рукопиеи који ово питање обрађују. Интересантна je тако^ер »Расправа Али-Чауша из Софије о спахијској и твмарској организацвји^ у турској цареввни, коју je превео и објелоданио г. Риза Мудервзоввћ. Он се je на ово непознато дјело намјерио у архиву Зеиаљског музеја, те je добро учинио да га je превео и шврој јавности пружио. Али-Чауш у овом дјелу даје потпуни попис појединвх покрајина 180 турске царевипе и попис свих санџака, који припадаЈу појединим ајалетима са хасовима, те описује све врсти твмарсквх посједа, заима и спахија Из ове се расправе види како je слабо и непотпуно било наше досадање познавање тимарске институције, која je кроз вијекове била темељем турске војне администрапије. За познавање новије повијести Босне згодна je радња г. Рудолфа Заплате »Страни конзули у Б. X. sa турске«. Неуморни г. Заплата овдје прегледније износи материјал многобројних лијепих својих расправа раштрканвх no нашвм дневнвцвма и ревијама. Не сиије се прећи ни преко расправе проф. Сафета Бурине »Трговачки односи Б. X. са Дубровником и Венецвјом у осамнаестом вијеву®. Дубровнвк je од старине био консумент или посредник трговине взмеђу Босне и Хердеговине и осталог свијета Истока и Запада. Te трговачке везе Босне с Дубровником биле су нзвором богаћења многвх босансквх трговаца. Г. Касвм Гујић написао je чланак »Култура духана као главни извор народних прихода у Херцеговини«, a то je питање за Херцеговину увијек актуелно. »Гајретов« календар ће добро доћи сввм елојеввма, којв уз поуку и забаву траже и 08биљнвје штиво, na га топло препоручујемо.« — М. П. Београдска „П О ЛИ ТИКА" у броју од 15 новембра о. г. из пера г. Григорвја Божовића доноси: ,О д ослобођења босанско удружење Гајрет редовно je издавало свој лист „Гајрет и сваке године no коју публикацију вз разнвх грана народнога живота. И Гајретово гласило и ове невелике a чешће књиге доносиле су ваљане и озбиљне ствари. Међутим! сад je Гајрет вздао и свој календар, који je no својој садржини ввше један озбиљан вборник, него што то може бити какав календар са пригоднвм тежњама и задацима. Поред потребних календарсквх ствари, поуке и нешто забаве „Гајретов Календар“ доноси неколико врло озбиљнвх и већнх чланака, потребнвх внтелектуалцу и муслвманину, и немуслиманину, међа којвма су неки и новвна sa меоге читаоце и праву посластрца. �Такав je, на прииер чланак „ 0 спахијској и тимарској органнзацији“ у Османском Царству, од некога Алв-Чауша из Оофије из 1654 године. Ваља нагласити да je г. Риза Мудеризовић учвнво велику услугу сваком ко се бави нашом историјом за Турака, што je пронашао овај рукопис и превео га на ерпски, a Гајрет објавио у својем календару. За нас je често било тешко да тачно знамо шта je хас, шта зијамест a шта тимар, како je веиља у турској била законски распоређена и како je турско царство било административн >подељено. Али-Чаушева расправа „Опшнрни приказ земаља што их обухвата свлна в победонссна Османлијска Држава в колвко je у њој ајалета (покрајина), управних-санџака (округа), зајииа, тимарника, Сабаља и врста војскк, — све то слика и ређа на врло прегдедан начин, те je тим путем олакшан посао сваком кс се буде бавио нашом прошлотћу.. Такођер je од необичне важноств врло внтересантно и научно написан чланак „Ислзмска традпција . Г. Тајиб Окик овим je написом задужио не амо своје неетручне сувернвке, него и свакога су нашој земљв коме je стало да позна основе вере своје браке, јер je и такво лојално внтересовање данас несумњиво, нарочито код православних. Писацјецело патање исламскога светога предања правилно псставио взнео, критички пропратио и показао и литературом в својии взлагањем шта je у тој традицијв канонско, a шта за одбацввање в апокрифно. За људе који немају могукноств да се овим пвтањем кабинетска позабаве, овај преглед je г. Окића правв наетонв требнвк. Озбиљнв су в снажнв чланци профееора 3 <плате „Странв консулв у Восни в Херцеговвнв за турске владе , Чеде Мвтрвновића „Југословеески муслвманв у борбв за слободу в незчввеноет", Хамзе Хума „Муслвманв Босне в Херцеговвне посматранв кроз севдалинку в Сафета Бурвне .Трговачка односа Боене в Херцеговвне са Дубровнвком в Венецијом у осамнаестои веку“. Књига од 248 страна календарскога облвка в оваке препоручљвве садржвне стаје свега 10 двнара. Гр. Б.“ \ Г аЈ ре т ов гласник Dvije uspjele priredbe U Gajretovom ženskom i>Hvm internatu erj Dan velrkih vakifa uoči mubare'' :eri Ovogodišnji dan velikih vakifa proslavljen je inubareć večeri Lejletul-Miradža u Gajretovom ženskom internatu sa naročitim svečanostima. Ova svečanost, kako je poznato, posvećena je dragoj uspomeni na ve­ likog dobrotvora Gazi Huzrevbega. Ovoj lijepoj vjerskoj priredbi prisustvovao je pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g, Dr. Avdo Hasanbegović, izaslanik Vakufske direkcije g. Ibrahim ef. Hadžiomerović, te članovi glav­ nog odbora gg. Avdibeg Zečević, Ahmedaga Novalija, Dr. Muhamed lblizović, Dr. Behaija Salihagić, Naših Repovac, Bekir Omersoftić, Muhamed ef. Bravo, Mehm edbeg Kapetanović, prof. Drljević i vjerski vaspitač Muškog Gajretovog konvikta g. Mustafa ef. Kulenović. Svi gosti su prisustvovali lijepom programu, koji je započeo predavanjem o velikom rahmetliji koga je održala pitomica Munevera Alagić. G. Avdibeg Zečević je prije toga otvorio ovu svečanost sa nekoliko uvodnih riječi u kojima je zahvalio svima gostima a naročito pretsjeđniku g. dr. Hasanbegoviću, da su se potrudili i došli na ovu lijepu priredbu. Nakon toga je pi'omica Hatidža Muštović, učenica Islamske vjerske škole (medrese) proučila ašere. Sureta i salavate učile su također učenice medrese. Prvi i drugi dio ilahija izvele su pitomice internata sa vrlo lijepim gla­ sovima i razumjevanjem. Dvije snažne vjerske recita- ci]< čije pjesama rahm. Mase Ćazima ć itić a „Nat „Muhammed Alejhisselam“ izvele su pitomice Sehla Dizdarević i Zahida Češo, prva pitomica učenica gimnazije a druga Trgovačke akademije. Hatmu i hatme dovu za dušu Gajretovih dobrotvora proučile su skladno p:tomiee medrese. Nakon ovog lijepog programa, koga je završio g. Av iibeg Zečević, zahvalivši se upravi internata i pitomicama na ovako sjajnom uspjehu i izvedbi, svi gosti sa g. dr. Hasanbegovićem na čelu razgledavali prostorije internata i interesovali se za rad i stanje u njemu. Svi su bili vrlo zadovoljni, pa je pretsjednik g. dr. Hasanbegović čestitao gđi Adili Dizdar i obećao svaku pomoć. Odmah je darovao 100. Din. da se za siromašne pitomice nabavi nešto topla veša, a pomogli su i drugi koji su iskupili još 3321,50 dinara. Uprava im se svim a najtoplije zahvaljuje. Gajretova godišnja zabava u Sarajevu održaće se u subotu 6 februara 1937 godine u Nar. pozorištu. Program će biti vrlo biran, pa već sada za zabavu vlada dosta veliko intercsovanje. Već su izabrane nekoje sekcije koje su pristupile radu oko piiprem a za zabavu. Obnova rada Gajretova pjevačkog društva U 1930 godini osnovano je u Sarajevu Gajretovo pjevačko društvo, čiji je mješoviti hor istupao neko­ liko godina sa uspjehom na godišnjim Gajretovim za- 181 �bavama u Nar. pozorištu. Ualjed pomanjkanja prosto­ rija ovo društvo je u 1934 godini prestalo funkoionisati Pošto su u novom Gajretovom domu rezervisaue pro­ storije i za Gajretovo pjevačko društvo, to su članovi ovoga društva i prijatelji Gajreta pokrenuli prošle je­ seni akciju za oživljenje njegova rada, pa je u tu svrhu sa_ zvana i održana skupština članova ovoga društva 19/Х na kojoj je izabrana slijedeća uprava: Pretsjednik M ehmedbeg Kapetanović, potpretsjednik Bekir Omersoftić, sekretar Mustafa Hajdarović, blagajnik Omer Bračković, članovi bez naročite funk­ cije: Dizdar Hamid, Karahasanović Ibrahim, Šerbić Muniba h., Midžid Dževahira, Hadžić Hasna, Omeragić Zihnija, te domaćin Sokolović Salko. Nadzorni o d b o r: Hromić Alija, Vranić Osman i B ajraktarević Mahmut. Zamjenici: 4janović Mustafa, Vanjo Ibrahim , Branković Zahid, Košarić Fata h. i Kadrić Dževahira. Na skupštini je zaključeno da se odm ah pristupi osnivanju mješovitog hora, te da se obrazuje u okviruovoga društva tam buraška sekcija. Početkom novembra o. g. izvršen je upis izvršujućih članova (pjevača), te se je do 10 o. m j. upi­ salo 85 m uških i ženskih članova (pjevača), tako da će ovo biti najjači hor u Sarajevu. Danom ice se jav­ ljaju novi pjevači, koji žele da učestvuju u radu hora, koji će istupiti na pretstojećoj' Gajretovoj zabavi u Sarajevu. Interesovanje za ovo društvo je vrlo veliko, naročito m eđu m uslim anskom om ladinom, pa sm o uvjereni da će njegov h o r pod đirigovanjem horovođe g. Rihtm ana ubrzo pokazati odlične rezultate. . . . . . . . „ . .. _ Veliki uspjeh ovogodišnjeg Mevludl-Serifa u Gajretovom ženskom konviktu Lanjski M evluđi-šerif održan u G ajretovom žen­ skom internatu bio je najuspjelija i najveća p rired b a ove vrste u cijelom Sarajevu. Ovogodišnji M evluđišerif, m eđutim, koji .je održan 6. novem bra ove godine po broju prisutnih hanum a i gospođica nadm ašio je i lanjsku priredbu. Mevlud je posjetilo sigurno 500 naj­ uglednijih gospođa i gospođica iz svih slojeva građan­ stva, tako da ih jedan veliki broj nije m ogao uopšte stati u prostorije gdje se učio Mevlud, pa su ostale na hodnicima zgrade internata. I ove godine je prilikom ove lijepe svečanosti vladao savršen red i disciplina, pa je vrijednost i m arljivost pitom aca sim patično prim ljena kod svih gostiju. Mevlud su na našem jeziku, skupa sa hatm edovom, proučile naše pitom ice. koje su učile i ilahije i dijelile šerbe. Sa ovom priredbom svak je bio n e­ obično zadovoljan, pa su to prisutne h anum e i glasno zražavale. Ukupan prihod M evluda bio je oko 1400.— Din. Bife su poklonili: baklavu gđa Hatidža h an u m a č a u šević, jabuke Hajrija h. Landžo, b u rek g đ a Abida Hajdarović, tortu gosp. braća Arifović, to rtu gđa Hanifa h. Osmanagić, slatku pitu gđa Šerifa h. Jahić, jednu korpu grožđa gosp. Asim aga Arslanagić i korpu jabuka gosp. braća Jahjaefendić. 182 Dobrovoljne priloge darovaše slijedeće gđe: Po 50 Din. Šerifa h. Kapetanović i Fatim a h. Regović; po 20 Din. Dudi h. Arslanagić, Hajrija h. Landžo, Fazlija h. Zlatar, Adila Zečević, Hadžimehmedagić (iz Visokog), Halida h. Repovac, Esm a h. Њ M ehmeđagić, Zulejha Kopčić; po 10 Din. M ahmutaginica Arslanagić, še rifa h. Jahić, Habiba h. Prolić, Hasn* h. Jakić, Sabira h. Krehić, Hasni h. Kusturica (iz Trav­ nika', gđica Hasanbegović, gđica Haša Huseinčehajić, Zekija h. Omersoftić, Emina h. Mursel, Zuhre h. Mrkonjić i gđica Hajrija Lom igora (iz Foče). Ostale gđe i gđice darovaše po 6, 5, 4, 3 i 2 Din. Neka im je ispred Gajreta fbpla hvala. Otvaranje prostorija Mjesnog odbora Gajreta i Gajretova pjevaikog društva U novom Gajretovom domu rezervisane su pro­ storije za rad Gajretova mjesnog odbora, kao i Gajretova pjevačkog društva, na 11 katu. Pošto ovim je­ dinicama pretstoji intenzivan rad, naročito sada za vrijeme Ramazana, kao i preko i preko cijele zime, izvršeno je otvaranje ovih njihovih prostorija u su­ botu 7 novembra o. g. Pored članova Glavnog odbora, ovoj intimnoj društvenoj priredbi prisustvovali su i članovi-ce muš­ kog i ženskog mjesnog odbora te Gajretova pjevačkog društva. U otsutnosti pretsjednika Mjesnog odbora g. Ing. Saliha Cice, koji je toga dana bio bolestan, prostorije je otvorio prigodnim govorom član Glavnog odbora Gajreta i pretsjednak Gajretova pjevačkog društva g Mehmedbeg Kape#novlć, koji je u svom govoru rekao: Veseli me što mi je u dio zapala čast da Vas pozdravim ispred Mjesnog odbora Gajreta i Gajretovog pjevačkog društva. Večeras imamo to zadovoljstvo, da smo se sas­ tali u našim prostorijama, u našem domu, kojeg smo mi svi, ne žaleći truda ni žrtava, skupljajući paru po paru, dinar po dinar, podigli za dobro naše zajednice. Prošla su ona mučna vremena, kad su se naši nadripametnjakovići ne birajući sretstva, borili protiv škole i školovanja pa i protiv Gajreta. Ali hvala Bogu nisu uspjeli, jer su naši borci uzdignuta čela skršli sve te lažne narodne dobroželitelje, tako da je Gajret do danas iškolovao, izveo na selamet, osposobio za životnu borbu ništa manje nego 4.500 omladinaca. Nažalost, i danas tu i tamo čujemo nekoje prigovore Gajretu i Gajretovom radu, ali mi se na te prigovore ne osvrćemo, jer smo svjesni da se borimo za dobro i napredak našeg islamskog elementa; ne osvrćemo se jer znamo da naša snaga ne leži u pojedincu, nego u masi, jer te stotine i stotine hiljada dinara, koje Gajret svake godine utroši, ne dolaze od pojedinaca, to je novac darovan od hiljada i hiljada Gajretovlh radnika i prijatelja. U ovome je najbolji dokaz da se �je u svim našim slojevima probudila svijest 1 osjećaj za Gajret i njegov rad. Nama je svima dobro poznato da kod nas kao i u drugom svijetu nema sloja ni struke koji nisu osjetili opću svjetsku ekonomsku krizu i baš pod tim teškim ekonomskim okolnostima Gajret ne samo da nije podbacio, nego je nastavio sa još intenzivnijim radom, tako da je u ovoj godini pod svoje okrilje primio 400 pitomaca 1 pitomica i potrebnima podijelio 200 stipendija i potpora. Ove smo' godine pod tim istim okolnostima dovršili ne malo djelo, za kojim su naši prethodnici tri decenije žudili — naš dom i to ovakav dom, s kojim se mo­ že svaki Gajretov radnik i prijatelj da ponosi. Ove prostorije koje mi večeras otvaramo, date su u amanet sarajevskom Gajretovom mjesnom od­ boru i Gajretovom pjevačkom društvu s tim da u njima razviju još veću djelatnost sa još većim uspje­ hom i napretkom. A sada, braćo i sestre, stoji na nama da dokažemo da smo dostojni ovoga amaneta i da ćemo s pomoću Božjom raditi sa još većom voljom i ustrajnošću za Gajret, za dobro i napredak naše muslimanske omladine. Ove prostorije moramo iskoristiti onako kako i dolikuje Gajretu. Ne smijemo se zaustaviti na ovome nego iporamo svim našim silama naprijed i samo naprijed. Hoćemo i moramo čitavom svijetu pokazati da smo sposobni i da smo kadri i mi nešto stvoriti. Ugovorne našem radu treba odbaciti sve lično i sve političko radeći iskreno i bratsti, pa ćemo čuda učiniti. U ovim našim prostorijama, pored naših redov­ nih Gajretovih dužnosti, moramo razviti i druželjublje, razviti društvenost, jer dolazeći što više međusobno u dodir, izmjenjujući što češće misli moći ćemo još složnije da radimo za napredak naše braće i naših pokoljenja. Otvarajući ove prostorije išćem od dragog Alaha da nas potpomogne u našem budućem radu. Zato Vas pozivam da nam ove prostorije u slobodnim časovima posluže za odmor i za rad, umjesto da ide mo po nekim drugim i tuđim. Gje se čovjek može bolje osjetiti nego u svojoj kući, u svome domu? Ne mogu a da se u ovim našim radosnim časovima ne sjetim i našeg zaštitnika i Pokrovitelja našega Kralja. Da živi Njegova Veličanstvo naš Kralj Petar II. (Burno klicanje: Živio). Ovom prilikom dužnost nam je da izrazimo hvalu i priznanje našem pretsjedniku g. Dru Avdi Hasanbegoviću i njegovim dugogodišnjim saradnicima koji Gajret vode od uspjeha ka uspjehu. Govor g. Kapetanovića popraćen je burnim aplauzom i odobravanjem. Nakon toga uhvatilo se kolo, koje je poveo najstariji prisutni član i radnik Gajreta g. Ahmedaga Novalija, ugledni sarajevski trgovac i posjednik. Orkestar Gajreta pjevačkog društva sas­ tavljen od violinista i tamburaša nastavio je sa izvo­ đenjem kako narodnih kola tako 1 umjetničkih ko­ mada. Omladina u najljepšem raspoloženju zadržala se u svojim prostorijama do Iza pola noći, odnljevši sa ove priredbe najljepše uspomene. Скупштниа женског одбора у СараЈеву Годишња скушптина Мјесног акенског одбора Гајрета у Сарајеву одраеана je 7 новембра 1936 у Гајретовом дому. У 4 сата отворвла je скупштиву претсједница Авемин х. Ченгић и поздравила присутне чланице, a потом упутила топле жеље Њ . В. Краљу Петру II за дуг исивот као и цијелом Краљевском Дому (Све присутне устајући клачу: „Живио Краљ Петар II, Покроввтељ Гајрета, Живио Краљевски Дом“). П о избору овјеровитељица записника као и перовође, тајница rlja Зекија Омерссфтић прочитала je тајнички извјештај, којв je са одобравањем примљен. Потои je благајница гђа Хасна Хаџић прочитала благајвички И8вјештај, a гђа Фата Кошарић испред надзорног одбора саопштила да je прегледала благајничке књаге a у реду в х пронашла. Испред Ж енског Савеза, секције за Дринску бановвну поздравља присутне гђа Вида ЧубриловикКоприввда в казке да je прочитанв взвјештај задовољавајућв в да се no н>еиу вида да je в рад бво задовољавајућв. Ha предлог Аземвн х. Ченгвк скупштвна даје разрјешнвцу старои одбору в прелазв се на бирање новог одбора в то како слвједв: претсједнвца Фата Кошарвк, I потпретсједнвца Зеквје х. Кобић, II потпретсједница Абвде х. Хајдароввк. I тајнвца Хасна х. Хаџвк, II тајнвца Сена х. Карахасановвк, I благајнвца Мубера Сарвџић, II благајнвца Разија х. Мухвк. Одборнвце без нарочвте функцвје: Аземин х, Ченгик, Лебвбе х. Мехмедбашвк, Халиме х. Гавранкапетановвк, Атвфе х. Ватрењак, Заде х. Мухвк, Шервфе х. Капетановвк, Хабабе х. Хафазбеговвк, Мунибе х. Ш ербвк, Бегајета Гребо, Зеквја Омерсофтвк, Фатвме х. Ноасик, Адвла Двздар. Замјенице: Арифе х. Дукатар, Хајрвје х. Карахасановвк, Хасвје х. Мујагик, Захвде х. Мутевелвк, Хајрвје х. Јаиаковвк, Дудв х. Арслаганвк, Зумрут х. Дефтердареввк. Надзорнв одбор: Др. Ш евала Звлџвк-Иблвзоввк, Вида ЧубриловвкКопрвввца, Џемвле х. Кучукалик a Џевахвра Миџвк. Прослава ЛеЈлен-мираџа у тузланском конвнкту 12 октобра о. г. прослављена je као a у осталим Гајретовии конвиктима свечаност Лејлев мираџа у Гајретовом конввкту у Тузлв. Предавање о значају ове свете вечера одрасао je вјерскп васпитач г. Адвл еф. Чоквк, професор и вјер. васпит. у овоме дому, a предавање о Газв Хусрефбегу a његоввм вакуфииа као a о вакуфима уопште, одрзкао je пвтоиац Церибашић Хасан, ученвк VII разр. гижнавије. Овој свечаноств присуствовала je управа конввкта, свв патоица a неколико одборвика Просторвје су иале, na су узванвце биле огравнчене. Исту вечер бвла су пвтомди у мјесној џаиији на ахшаиу. — Све* чаност je успјела у свакои погледу. 183 �Одржање ванредне скупштине женског одбора у Тузлн •Како je тајноцч овог одбора и дугогодшпња раднвца Гајретова гђч Раифа х. Ножвк још у мјесецу јуну отселила у Мостар, то je у одбору био eaпео рчд. Радп оживљења рада одбора сазвана je ввнредна скупгатина на 28/9-1936 на којој je извршена попуна одб>ра. Затајницу je изабрана Хазера х. Авдвћ( a за благадшцу Анша х Чустоввћ. Одбор се je дао одмах на посао, те je 3 октобра одржао сијело у просторијама „Сенаата". Бруто првход овог сијела взносио je 427 Дин., a чист приход Дин. 310'—i коja je сума дозначена Главнои одбору. Гајретов мевлуд у Аладннићнма-Црннћнма Повјереница Гајрета у Аладинићима гђица Зејна Мехић, учитељица приредила je на 18/9-1936 у џампјн, која се налази у Црнићима „Гајретов мевлуд". Мевлуд je учио Салко Ковачић, a салаватала je његова сестра Афа Ковачић, удова Ахмета Вилогорцч у Мостару. Мевлуд je успио морално a и материјадно. Сакупљено je добровољнвх прилога Дин. 237, која je свота дозначена Главном одбору. Повјеренвцу су пимагали у приредби мевлуда Осман Балавац из Аладинвка и Ш етка Хакша из Црнића, те Авдо Крпо из Р л и ц а. Добровољне прилоге дчроваше: no 10 , сман Разић, Хасан Зухрић и Амвра Ђ иквћ; no _ __ Ариф Месиховвћ и Хусо Пејак; Дин. 5 Але Рудвћ; Дин. 4 75 Омер Мехмедбашвћ; no 4 Двн.: Ћ амил Хумачквћ, Пашо Бурвћ и Мујо Табаковић Остали су дали 3 Дин., 2 Д в н , a већинои 1 Динар. Свима дчроватељима топла хвала, a нарочита хвала повјеренвцв за њен пожртвован рад око ове првредбе. Merhum Alija Rizv?nbeaovtf veličanstvenoj i rijetkoj dženazi, kakve se u Sarajevu vide vrlo, vrlo rijetko. Dženaza je krenula od Državne bolnice u 10 sati prije podne pred Begovu džamiju, a odatle, nakon klanjanja podao namaza i dženaze, na Ham binu Carinu. M erhum Alija Rizvanbegovič je položen i sahra­ njen na m jestu gdje su čitavi nizovi generacija i po­ koljenja zakopani: na ovom m jestu su pokopani oni koji su svojom krvlju stvarali našu istoriju i oni koji su čitali i divili se toj istoriji i njenim junacim a Na ovom istom m jestu, kraj malog Alije, našli su .se oni koji su stvarali ovo Sarajevo, oni koji su se borili pod Hadži Lojinim bajrakom i oni kasniji koji su stvarali našu noviju istoriju. Eto, baš tu, kraj svježe hum ke malog Alije, leži i njegov rođak rahm etli Dervišbeg Merhum Alija Rizvanbegovič Miralem, veliki dobrotvor i prijatelj narodni. Kraj njega Još jedna svježa hum ka, tek uskopana, okvašena je jedan cvijetak pao, m lad, m irisan i nježan, cvijetak suzama i jesenjim kišama, nikla je ovih dana na ši­ rum eni. A na ovom tužnom pohodu u jesenje poslijepodne, rokim m ezaretim a, rasutim ko rajske bašče po Hamna ovom tihom pohodu na kome su se stegla srca binoj Carini. Još jedan svjež k abur, tek uskopan, zacrnio se je u sjenkam a granatih stabala što su se, roditeljska, jedna velika grupa dječaka, učenika VI široko raskrilivši svoje svenulo lišće, naduijeli nad razreda gimnazije, školskih kolega rahm etli Alije, s tu ­ nizine gradske. Jedan m lad život, tek što je pila je pognutih glava iza posmrtnih ostataka svoga bio poletio i razvio krila, svenuo je tiho i nenađno druga. A njega više nem a m eđu njim a. Njega koji je kao što vene ovo jesenje lišće na stablim a Hambine bio tako dobar, ozbiljan, druželjubiv; njega koji je, iako tako mlad, znao da stekne sim patije i poštovanje svih, Carine i visokih Bakija. Umro je 12 oktobra ove godine, u zoru, m ladi m lađih i starijih; njega koji je imao u sebi sve vrline Alija, sin g. Dr. Ahm edbega Rizvanbegovića, poznatog i m oralne vrijednosti. sarajevskog ljekara, i Rašide hanum e Rizvanbegovič, Kad je i posljednji g ru m en crne zemlje pao na plemenite m ajke koja je u svome s:nu gledala sokola njega i sakrio im ga na vječna vrem ena ispred očiju, koji je već poletio i čiji će zam ah dohvatiti visine osjetili su, rastuženi i sa bisernim kapljama na Irepasunčane. vicama, da im se njegov dragi lik uvlači u srce, u Rodio se 28 juna 1920 godine u Tuzli. Njegova dušu- Zato je jedan od njih šapnuo: mnogi brojna dženaza, na kojoj su uzeli učešća naši — N em a te više m eđu n a m a . . . Nema te, ali najugledniji građani, političari i javni radnici, obavljena će nam uvijek tvoj lik biti u dušam a, duboko, duboko. Neka je m erhum Aliji lahka z e m lja ... je na 13 oktobra, Koliku ljubav gaje građani prem a Rahm etullahi alejhi rahm eteu vasiah. ucviljenim roditeljim a m aloga Alije, vidilo se i po ovoj 184 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1466b7cf9b265897ace12f50952d643b.pdf 0ad71b9e01b542b71fab41e32de84874 PDF Text Text C A Д P Ж A J: .^ *■ Бајрам мубарек олсун! , -нн-ч: Босна и муслимани Босне М. Р. Делнћ: Зашто je Шејхул-Ислам смијенно сарајевског муфтнју Муидовића Хасан Јћубупчпћ; Гајретова задруга завела je и осигурања Саднк Б у ч у к Нова привреда и наша чаршнја М Ч.: Велике духовне оркјентације у хнсторнјн човјечанства НАШЕ РАХМЕТЛК Е : ПроФ. Хасаи Хоџпћ — Хидајетбег Кулнновнћ — Мехиедалнја Јаловчнћ ГДЈРЕТОВ ГЛАСНИК Важно упозорење Гајретовви одборина и повјереницнма — Отвореље просторија Гајретовог женгког одбора — Скупштина задружног клуба питолаца београдског Г а јрета „Ослан Т>икић“ НОВЕ КЊИГЕ ДЕЦЕМБАР САРАЈЕВО 1936 БРОЈ12 Издаје Главии одвор Гајрета у Сарпјеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ a .' �M. tferenčeait Ženski m odni s a lcn i krznarija S a r a j K ra lja P e tra u lic a - e v o T e le f o n 3 8 - 2 5 . rv i . P r v o r a z r e d n i ž e n s k i m o d n i sa lo n , k o n fe k c ija I k r ­ z n a rija , sp e c ija lis ta u Izra di m a n tlo v a , k o stim a , h a ljin a I t. d . B o g a t I zb o r ra z n o v rs n o g k rz n a I k r ­ z n e n ih m a n tlo v a , iz r a đ u je k rz n e n e m a n tle i svo o s ta lo k rz n o u v la s tito j ra d io n i, p r is p je li n a jn o v iji m o d e li zim skih S to fa n ih m a n tlova . Cijene so lid n e a Izrada prvoklasna. ; ™ " ц- ‘ • 9 л / / , " i ' V Гајрет, лист друштва Гајрета и8лави мјесечно, a цијена му je ea нашу Отаџбину 60 динара на годину, a ea све остале вемл»е преко границе 120 динара. ЂациГајретови питомци добивају листу полацијенекодГлавногОдбораили код управа Гајретових конвиката. Едаснив друштво „Гајрети — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дноричку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 12 Сарајепо, децембар 1936 Bajram mubarek olsun! K roz nekolik o dana presta će lijepe ram a­ zanske noći k o je sm o svi, k roz m je se c dana posta i ibadeta, p osvećiv a li u p rv om red u m o­ litvi i Svevišn jem . Ram azan je od u v ijek , pored sv o je v jersk e važnosti i posta, zn ačio i nešto više u kulturnim i društvenim strem ljenjim a. R am azanske noći služile su jo š o d prvih p o č e ­ taka u zvišenog Islam a za cilje v e k u ltu rn og rada i p reporoda . Od najstarijih у г е т е п * se u tim ča sov im a najviše slo b o d u o g vrem ena p o s je ć iv a lo širenju p rosv jete, znanja i kulta tradicije. Uz p ob ožn e m olitve i eam osavladavanja, uz tihe religiozne ča sov e, ram azanske noći su u v ijek služile za dru štven e, kulturne i socija ln e a k cije k o je su red ov ito p ok aziv ale n a jsja jn ije rezu lta te! I o v e g od in e velik i b roj G a jretov ih radn ika i p reg alaca čin io je p ored o v o g s v e to g ra m a ­ zanskog ibadeta jo š jedan isto tako zn a ča ja n f v elik p osao: oni su prek o c ije lo g R am azanišerifa neum orno i b ez predaha v odili G ajretov ram azanski rad u narod u. T aj rad j e m n og o­ stran, obim an i iziskuje i m n og o vrem en a i m n og o strpljen ja. Ram azan je , za p rav o, g la vni m jesec za isk u p ljan je m aterijalnih srestava iz n arod a za G ajret i n je g o v e pothvate. T aj rad o k o org a n iza cije G ajretov ih prired a ba , sijela, zabava, pop ularn ih p reda v an ja i dru g ih korisnih priredaba d o n io j e sv a ke g od in e ob iln e p rih od e G ajretu, p a taj u sp jeh nije izostao ni ov e g o ­ dine. T o treba zahvaliti p ožrtv ovn im G ajretovim radnicim a i prijateljim a. Oni su, na taj način, p ored v jersk ih ram azanskih du žnosti izvršili jo š jeda n ibadet. Ibadet u radu za ostv a ren je G aj­ retov ih ciljev a. P om a g a n je sirotin je je je d n a od n a jp rečih ram azanskih dužnosti sv a k o g a m usli­ mana, a baš u radu za G ajret, k oji im a na sv o jo j brizi 6 0 0 siroča d i, ta ram azanska dužnost se n a jb olje isp u n ju je. S tog a će ona A llahu dž. š. biti draža od svih ostalih. I eto, b ožjom p o m o ć i, kroz n ek olik o dana će prestati lijepe ram azanske noći. O svanu će svi­ jetli dani Bajram a, kada se rastvaraju naša srca i kada velika radost obasjava naše duše. Svaki čo v je k 'u p r v o bajram sko ju tro izlazi pred Boga dž. š. i p red sv oju savjest sa svojim djelim a. I što su ta djela veća i zamašnija, to će radost v aša biti v eća i iskrenija. G ajretovi radnici i prija telji će i o v o g a Bajram a izaći sa svojim d jelim a svijetla čela pred B oga i pred ljude. Naša ra dost ć e z b o g toga biti neizm jerna, a naše nade u ljepšu b u du ćn ost i napredak sigurnije i bliže ostv a ren ju . G ajret tem elji ta nadanja na onim uzvišenim osjeća jim a svih m uslim ana koji niču u dušam a na bajram ske dane, a čiji je korijen u izm irenju, u opraštanju, u du bokom sa osjeća n ju napram a svojim bližnjim a. Taj ple­ m eniti osjeća j sv a k og čov jek a je i u saznanju o važnosti m eđusobne pom oći kao najplem eni­ tijem d je lu što g a čov jek uopšte m ože da učini. G ajret j e svjestan ov ih uzvišenih zasada koje je K u r’ani a. š. udahnuo u naša srca. A naš P ejg a m b er M uham ed a. s. j e p o r u čio : „N isu m oji on i k oji g om ila ju bla go neizm jerno a za­ b o ra v lja ju s v oje bližnje i ne daju ništa u d o b ro ­ tv orn e s v r h e " . Z a h v a lju ju ći svojim neum ornim trudbeni­ cim a, G ajret i o v o g a Bajram a s pon osom m ože da p og led a na m inulu godinu. M ubareć večeri Ram azana G ajret je iskoristio u spasonosnom radu za naš m uslim anski svijet i napredak naše za jed n ice. Z b o g toga su nam o v i svečani b ajram ski dani jo š svečaniji. U zdajući se u naš G ajret a G ajret u sv o je agilne radnike, prosla v ićem o, a k ob ogd a , jo š m nogo ovakih svijetlih svetkovina, u jo š b oljem hajrii i rahatluku. Z a to, draga b ra ćo i prijatelji, upućujući naše b ajra m ske m olitve Svevišnjem i m oleći ga da naš G ajret, danas jedini kulturni i ek on om ­ ski oslon a c ju goslov en sk ih m uslim ana, jo š više p od ig n e i osp osob i za najveća pregnuća, kličem o vam sv im a : BAJRAM M U BAR EK O LSU N ! 187 �Bosna XMuslimani Bosne Kratak pregled postanka 1 ra zv o ja Turske Carevine t P osle naše narodne istorije, ni jedna druga ne može za nas Srbe imati one zanim ljivosti i pouČljivosti kakvu može da ima istorija Turske Carevine. P o t­ puno poznavanje naše prošlosti od sredine četrnaestoga veka na ovamo, ne da se zam isliti bez poznavanja istorije Turske Ca- R a sp a d a n je b a g d a d s k o g halifata na više d r ža v ica n ije u isla m sk om svetu iz a zv a lo nika­ k a v p o t r e s ; radi v ere nije se' v iše n ik o b u n io sa m o a k o je n ov a d rža va don osila ličnu slo b o d u i im ov in sk u zaštitu. O vo i ov a k o sta n je tra ja lo je nešto više o d d v estotin e god in a d o k nisu sa Istok a p r o v a lile d iv lje h ord e D žin g is-h a n a , k o je Su sn a g om v ulk ana p o r u šile i d ev a stira le tolik e zem lje i g ra d ov e. I k a o što je na N ihavendu g od in e 6 4 2 pod snažnim u d arcem m a ča h alife O m ara p r o p a lo h ilja d u g od išn je ca rstv o o b o ž a v a o c a v ečn e vatre, I ta ko se je šest v e k o v a p o s le tog a , g o d in e 1 2 5 8 O d O sm ana d o M ehm eda II na ob alam a JT igrisa p o d sv ir e p o m silom M on g o1. lina H elag u a su r v a o b a g d a d sk i ha lifsk i p r e sto T u rc i su ušli u istoriju sv eta p r e k o ru š e ­ A b asid a. D o k su m o n g b lsk o-ta ta rsk i č o p o r i h a ­ vina b a g d a d s k o g h alifata i na oštrici sv o g a rali O p l ja č k a l i lep u i cvetnu p r e sto n icu M uham a ča izgradili s v o ju d rža v u . A ra b lja n i k o ji su m ed ov ih n a sled nik a, d o tle j e p os led n ji a p o se „ n a b la gu r e č n a jp lem en itijeg K u r e jš ija 4* d igli red u tridesetosm i ha lifa A b a s o v a ro d a ispu stio iz on e n em e pu stin je i tpopb(i b u re k o ja kida i s v o ju du šu p o d k op ita m a m o n g o lsk ih k on ja : ruši sv e što jo j na p u t staje, p r e le t ili//p r e k o " h a lifu i n je g o v a d v a sina v a rv a ri su strpali u tri kontinenta — stali su na p o la pu ta. Z a m o jed n u v re ću i pu stili da p r e k o njih p r e đ e ce o ren i, sk oro p a ra lizov a n i, p o k le k li su p ri p r v o m p u k /k o n jic e . A r a p sk a v la st u E gip tu sa d ev et su d aru sa nov im i zd ra v im , jo š p olu d iv ljim na­ i O m eja d sk a u Španiji sa d v a d eset dinastija ro d o m . p o s le tolikih u n utarnjih nem ira, d v o r sk ih razm i­ V e ć p o č e tk o m d e v e t o g a s to le ća , b a g d a d sk i rica i k rv a v ih gra đa n skih ra tov a , p r o p a le su h alifat p o č in je da se iz tem elja lju lja . U raznim dv estotin e i nešto v iše g o d in a p o s le b a g d a d sk e k r a jev im a p r o stra n o g ha lifa ta ja v lja ju se razni k a tastrofe, a sa n jih ov im izdisajem izda h n u la je em irati sa d om a ćim d in a stija m a na čelu . Izm eđu i a ra p sk a sv etov n a vlast. A r a p i su d or e k li sv o ju svih p ersijsk ih i tu rs k o -ta ta r sk ih d rža v ica n a j­ u is toriji sv eta . — E t n a tion es h a b en t su a v iše su s e osilili B u idi k o ji su j o š g o d in e 8 4 6 fa ta . . . zauzeli B a g d a d . O sv a ja č B a g d a d a n a zv ao je seb e D iv lja v ik a v a rv a ra i to p o t n jih ov ih k on ja Sultanom, sv etov n im v la d a rem , a A b a s id im a oo d je k iv a li su od o k rv a v ljen ih o b a la d o u d u ­ sta v io n a slov E a life, d u h o v n o g g la v a r a M u sli­ b o k e k la n ce p lod n e A n a tolije. Slavni b ag d a d sk i m ana. T a k o je p o tr a ja lo ć e lo je d n o sto le će . h a lifa t, ra sa d n ik a ra p sk e k u ltu re, znanosti i lep e G o d in e 1 0 5 5 tu rsk o p le m e Seldžuka s r u ­ um etnoeti, ču v a r Islam a i zaštitnik n je g o v ih šilo je din a stiju B u id a i za k r a tk o v rem e o s v o ­ sv etin ja , — ..pretvoren je u k r v a v o ra zb o jište jilo s k o ro sv e zem lje isla m sk e u A ziji. T a k o se d iv lja č k ih ra zra ču n av a n ja m o n g olsk o-ta ta rsk ih p očetk om je d a n a e s to g s to le ća p o r e d im ena hav a rv a ra , k o ji su se otim ali o arapsk u b aštinu. life sp om inje i im e sultan, čija se sv e to v n a vlast p rostira la na ce lo j teritoriji g d e j e prizn a v an a 2. d u h ov n a vlast a ba sidsk ih ha lifa . M a n ji em iri i U o v o m v e lik o m ra zra ču n a v a n ju i h a o tičkneževi zvali su se šah ili melik, a svi su p ri­ nom p o m e r a n ju raznih n arod a sred n je A z ije u znavali v rh ov n u vlast S e ld ž u č k o g su ltan a k o ji p o č e tk u trin aestog v ek a , i osm a n sk i su T u rci im a naslov Sahani-šah. K ad su S eld žu ci o s v o jili napustili s v o ju staru p ostojb in u u H o ro sa n u , i neke k r a je v e V izan tije i osn o v a li Čuveni su l­ g d e su se u p r v o j p olov in i je d a n a e s to g v ek a tanat u K on ji, n jih ov i su se v la d a ri p rozv a li M eliki-Rum i K a jsa r. H alifa lišen sv a k e sv e to v n e p od v o d stv o m sv o g a starešine K aji-h an a bili na­ stanili. P o sle d u g o g lutanja i p om era n ja s p la n vlasti, za držao je prazan na slov „ b o ž je g zam edišta na pla n dište, o v o plem e o d četiri stotine n ik a “ . K ak o je vrem en om ra -t a o prestiž i m o ć Seldžuka, tako j e b iv a o neznatniji i slab iji utiku ćn ih starešina k on a čn o se sm irilo u E r ze n džanu u M aloj Aziji. caj b ag da dsk ih halifa. ГШПе’ 188 Č. Mijatović �U nuk K aji-han a E rtu gril-b aj, ob ilazeći kra­ je v e s v o je n ov e postojb in e, naišao je je d n o g a dana na k r v a v o razb ojište g d e su se b orile d v e nep rija teljske v o js k e , jedn a slabija, d ru g a p re­ težno ja c a . „S a sim patijom ju n ak a za elabiju s t r a n u ', E rtugril-baj sa sv ojih šest stotina k o ­ njanika prid ru žio se sla b ijoj v o js ci i o d lu čio b itkom u njenu korist. Jača i pob eđ en a v ojs k a b ila je m on g olsk a a slabija i p o b e d ila čk a su l­ tana od Ikonije A laudina Seld žiu kov ića . V o đ a konjanika, k oji je u ta ko sretan čaš p r is k o čio u p o m o ć sla b ijoj strani, nije m og a o ni sanjati d a je tim viteškim delom u činio prv i k ora k osnivanju jed n e ca rev in e, čije je p o b e d o n osn o o ru ž je pu na tri v ek a od z va n ja lo od ara psk e pu stin je d o u zam agljene v rh o v e sn ežnih K arpata i ca rsk e V in d ob on e. Iz b la god arn osti za vitešk e u sluge, Sultan je sv ojim iznenadnim sa v ezn icim a u stu p io jed n u ob la st u d olini rek e S a k arije, g d e se E rtugrilo v o plem e nastanilo: leti su s v o ja sta da napasali p o južnim ob ron cim a E rm eni planine, a zimu zim ovali u g ra d u S ugudii. U jed n oj dru g oj prilici, Ejrtugril-baj, kom and u ju ći sultanovom g ardom , p o b e d io j e u blizini B ru se kom b inova nu v o js k u E r k a i T atara. Za h ra b rost i v ojn ičk u veštinu k ojom j e p r ed v od io sultanovu gardu, A laudin je E rtu gril-b aju dao u v ečitu baštinu sv e ob la sti izm eđu T em n osa i rek e S a karije. P o ' želji su ltan ov oj, ov a j e o b ­ last p rozv an a Sultan-Inoni. E rtu gril je um ro g o d in e 1 28 8 u g ra du S u g u du, g d e m u se ra v n o p re trideset godin a ro d io nje­ g o v sin i naslednik O sm an. S led eće g od in e (1 2 8 9 ) Alaudin je uvrstio Osm ana u red svojih vazalnih kneževa i dao mu u len o oblasti Karadžahiear i E skišeher. Jedna naročita d eleg a ­ c ija predala je u im e Sultanovo in signija knežev sk e vlasti: zastavu sa konjskim repOm ukra­ šenu zlatnim polum esecom i zvezdom , b u ba n j, m ač i konja, svečano odelo i kneževsku d ip lo­ m u. P osle tog a Osman je preneo s v oje sedište iz S u g u d a u K aradžahisar, odakle je p o č e o ši­ riti s v o ju političku vlast i veru M uham edovu. S porazum no sa Sultanom , O sm an j e u o s v o je ­ nim k rajevim a zaveo šerijatske zakone i islam ­ sk e o b iča je . G odine 1299 Alaudin je Osmanu p o d e lio naslov Bejler-beja. K ada su T atari godine 1307 zbacili s prestola posled n jeg seldžu čkog sultana A laudina III a n jeg ov u državu razbucali na deset nezavisnih em irata, i Osman se prog la sio nezavisnim emi­ rom i sv o ju prestonicu preneo u Jenišeher. Osman je proširio južne i severne granice sv og a em irata i od Vizanta oduzeo nekoliko etrategiski v a žn ih ] tačaka. G odine 1826, dva dana p re O sm anove sm rti, pala je u turske ruke B ru sa . K ad je osv a ja č B ru se Urhan to saopštio sv om e o cu , on m u je sa sam rtničke p o ­ stelje p r e p o r u č io : „D r ž i se propisa Islama i v ladaj p o Šerijatu; sa podanicim a postupaj b la g o , a m oje telo sahrani u B rusi“ . Osman je osnivač osm anske carske dina­ stije i turske im perije, kojom j e više od pola m ilenija up ra vlja lo tridesetisedam sultana u ne­ p rek id n oj m uškoj liniji. (Nastaviće se). M. P. Делип: Зашто je Шејхул-Ислам смијенио сарајевског муфтиЈу Муидовића Једна интересантна цртица из наш е недавне историје У сиџилима б о с а н ск и х кадија у С а р а је в у , к оји се ч у в а ј у у Г а в и Х у с р е в б е г о в о ј б и б л и о т е ц и , г о т о в о н а сва кој стр а н и ц и ваил ави се н а и н тер еса н тн е ц р т и ц е na и 8абиљ еш ке к р у п в и х и с т о р и ск и х д ога ђ а ја , к оје се в ећин ом одн о се н а С а р а јев о, a в и ш е п у т а и на т а к о в е к оје с у од оп га т е и с т о р и ск е в р и је д н о ст и . И вм еђ у т и х к а р а к т ер и сти ч н а je и ова ц р ти ц а к о ју о в д је П8НОСИМО. У ов е сиџиле (п р от ок оле) у н о ш е н е су д о сл о в н о равне к ади јск е прес у д е , ц а р ск и ф ерм ави, б е р а т и , веви р ск е буј* р у л т и је , вак у ф в а м е п о с т о је ћ и х и иш ч езли х вакуф а, р а сп р а в е о в ва ч а јв и ји м наслеђим а, к овф и ск а ц и је им овива и сл . М еђу овим а у си џ и л у бр . 68. в а с т р . 92 налаве се д в а п и см а ; ј е д в о je у п у ћ е в о б оса в ск ом кадији од стра ве Ш е јх у л -И сл а м а , a д р у г о je у п у ћ е в о истом о д с т р а в е б о с а в с к о г валије, Али Намик паш е. О ба ова писм а о д в о с е се ва исти предм ет, a и в т е р е са в т в а с у no т ом е, ш т о каракт е р и и ш у м ев та л и т ет в а ш и х предака у предв е ч е р ју њ и х ов ог п о в в а то г револ та против в о в о т а р и ја С у л т а в а М ахм ута II и пред устав а к п од в о д ст в о м Х у с е и в кап етава Г радаш чевића. И в ова два писма, к оје ов дје преводимо, вид в ћ е се д а вегод ова њ е и о т п о р в и је би о само п р о т и в феса, в е г о чак и п р оти в ахмедије. У лем а, ов д а г о т о в о једина ив тел и гев ц и ја , у ст а ја л а je ја в в о и показивала о д в р а т в ост п р оти в свега гато je в о в о , na чак и п р от и в 189 �он ом е ш т о се са м о ом атр ал о к ао н о в о т а р и ја и а в о т о у ст в а р и н и је би л а н о в о т а р и ја . О ба ова писм а, к ао ш т о р е к о с м о , о д н о с е се на јед ан п р ед м ет — на у п о р н о о д б и ја њ е о н д а ш њ е г б о с а н с к о г м у ф т и је М у в д о в в ћ а М ех мед Ш а ћ и р еф. и њ е г о в и х д р у г о в а д а вамвјен е к а у к е (к л о б у к е ) с а р у ц и м а „а х м е д и ја м а “ , к оје у л ем а д а н а с с в ел и к и м у в а ж а в а њ ем , к а о 8нак в јер ск и о б р а в ов а н е и н т е л и г е н ц и је , вамот ав а и н оси. П р в о п п см о у п р е в о д у г л а си : ш е д а б у д е м у ф т и ја н и ти се и сти м ож е уПО тр ебл »а в а тв н и у к ак в е п о с л о в е и д а ћ е б а т и п р о г н а н у в је ч и т о п р о г о н с т в о а ко с е макар у к а к в е би л о афере б у д е м и јеш а о. Н а р о ч и т о ради о б а в је ш т е њ а о ср е д њ е м , в а п и са н о j e и у п у ћ е в о вам о в о п и см о. К а д в ам и с т о , Б о ж јо м п о м о ћ и , ст и г н е , п о ж е љ в о j e да о п р е д њ ем о б а в и је с т и т е п о м е н у т о г в а т о ч е н о г м у ф т и ју и д р у г е . М је с т о п еч а т а Ш е и х у л И сл а м а, А б д у л - В е х а б а “ . „В р л о п о ш т о в а н и и в е л е у ч е н и г о с п о д и н е б о с а н с к и к а д и јо и г о с п о д о б о с а н с к а у л е м о ! П о с л п је д о с т а в е д о с т о јн о г п ов д р а в а д о с тавл»а вам се с л и је д е ћ е : Б л а г о н а к л о н о je и зв ољ ел а у с л и је д и т и в и со к а ц а р с к а и р а да (з а п о в и је с т ), к ојом je н а р еђ ен о д а с в а в в а в и ч в а у л ем а , к о ја се н алави у с л а в н о ј ц а р с к о ј п р е с т о н и ц и , о д н о с н о с в е и с т а к н у т е в е л и к е в о јн е к а д и је, св е в и с о к о -б л а г о р о д н е м у л л е, м удери ви , с т у д е н т и , ш е јх о в и , х а т и б и и с в и о н п к о ји н о с е у л е м с к у н о ш њ у , д а с в и он и м о р а ју eaм о т а т и с а р у к е . И , п о ш т о с у св н он и с а г л а с н о т ом е и о с т у п и л и , п о к о р и л а с е т о м е и о ст а л а у л е м а ш в р о м и сл а м ск е д р ж а в е . П а в а к о j e и са р а је в с к а у л ем а , п о к о р а в а ју ћ и се о в о ј ц а р с к о ј з а п о в и је с т и , в а м от а л а с а р у к е , б о с а н с к и м у ф т и ја , н ек и М ехм ед Ш а ћ и р в в г о в а р а ју ћ и с е : „в е м а нам а в и с о к е ц а р с к е л а п о в ц је с т в , н и т и пи см а Ш е јх у л -И с л а м о в а , к о јо м н ам се н а л а ж е д а в ам отам о с а р у к е “ — о н и н ек ол и ц и н а у л ем е, к о је j e у е п и о д а в ав ед е, н о с е ј о ш и д а н - д а н а с к а у к е , о ч е м у н а с j e ов а ј п у т и в в и је с т и о в и с о к о д о с т о јн и в е з и р њ е г . ек с. б о с . в ал и ја. К ако су н ц е ви сок е бл а го н а к л о н о сти п отп у н о и с а в р ш е н о о б а с ја в а о н е к о ји с у п о к о р н и н а јв и ш и м ст а р је ш и н а м а св о јв м , a к ак о с е г л а в н а вад а ћ а B esap a, м у л л а и о с т а л и х с у д и јз и у п р а в н и к а с а с т о ји у т о м е д а ивврш а в а ју п р о п и с е с в и је т л о г а ш е р и ја т а и д а у д је л о п р и в о д е в и с о к е ц а р с к е в а п о в в је с т в , т о je п р е т х о д н о о в о м е a с а г л а с в о т р а ж е њ у п ом е н у т о г в еви р а и т а м о ш њ а у л е м а вам отал а са р у к е и т а к о с е п о к о р и л а в и с о к о ј 8 а п о в в је с т и , ш т о je и8а8 вал о р а д о с т и в а д о в о љ с т в о г о сп о д а р а с в и је т а и, к ак о т а к о и с т о , п р о т и ван и с т у п п р о т и в н а р е ђ е њ у и м и ш љ е њ у г о р е р е ч е н о г вначи п р о т и в љ е њ е н а јв и ш и м п р е т п ост а в љ ен и м , га т о j e са св и м л о г и ч н о д а ти п р еступ н и ц и п с к у с е св у теж и н у оп а сн ости , н а о с н о в у ч е г а je с п о м е н у т и м у ф ти ја p a sp a је ш е н м у ф т и јс к е д у ж в о с т и , n a je и њ е г о в о име и в б р и с а н о ив сп и с к а к ади ја С а о п ш т и т е и о б а в и је с т и т е о т о м е и с т о г а и д р у г е к о је т р е б а , д а о н у б у д у ћ е н е м ож е ви- Д р уго пропратво п и см о je б о е а н с к о г в ал и је, к о је у п р е в о д у г л а с и : „В е л е у ч е в и , б л а го р о д в и , в е л в к о д у ш н и , доброн аравн и в п ош тован и гоеп одвн е! П о ш т о j e п р е т х о д н о о в ом е в в в в је ш т е н в в с о в в ц а р с к в п р в је с т о о т о м е да je са р а је в с к а у л е м а с а г л а с в о ц а р с к о ј в р а д в , вамот а л а с а р у к е , т а п о т р е б в а п о к о р н о с т в ода н о с т р е ч е н е у л ем е изазвала je вадовол >ство њ е г . ц а р . в е л в ч а н с т в а . И с т о т а к о , a у цил>у д а с е п ок ор н а у л ем а увм е у в а ш т в т у , п од н есе н j e И 8вјеш тај и о т о м е д а са р а је в с к в м уф т в ја Ш а к в р еф. јо ш н о с и к а у к и в г о в а р а ју ћ и с е д а „н а м а н ем а ц а р ск е ираде, н в т и Г П ејх у л -И с л а м о в а п в с м а " в д а je т а к о в ав ео јо ш н е к о л и к о л>удв, na je а л у д и р а н о и н а т о да с е у B e s a с т в м е , а ко т о б у д е о д г о в а р а л о в и со к о м м и ш љ е њ у , нвда в е к а в р с т а ц а р ск е и ра де. О в а чпњ ен и ц а в8а8вала j e в в с о в у с р џ б у , n a je о д с т р а н е Ш е јх у л -И с л а м а в в с о к и х в р л в н а , у с л в је д в л о је д в о п и см о, у п у febHO вам а в са р а је в с к о ј ул ем и , ив к ог а се в и ди д а je име с п о м е н у т о г еф ен ди је б р в с а н о в 8 сп и с к а к а д в ја , д а je в с т в р а в р в је ш е в од м у ф т в јс к о г ввањ а, д а у б у д у ћ е в е м ож е в в ш е да б у д е м у ф ти ја , д а се в с т и н и у д р у г и м п о с л о в и м а н е м ож е у п о т р е б љ а в а т в в д а ће б и т и п р о г н а т у в је ч и т о п р о г о н с т в о , а к о се б у д е м акар у к а к в е б и л о аф ере м и јеш а о. П р в с п је л о je и је д н о д р у г о у в в в ш е н о Ш е јх у л И с л а м о в о п и см о, к о је о д и ш е сја јем , a к о је се в м а п р е д а т и о в о м е м у ф ти ји , к оји ћ е с е п о с т а в в т в н а м је с т о с п о м е н у т о г Ш а ћ в р е ф ., a у к ом е je о с т а в љ е н о н е п о п у њ е н о м је с т о и м ев а в к о је je п о с л а н о у д о д а т к у вама у п у ћ е н е в в с о к е в а п о в в је ст в . К а д вам и с т а , п о м о ћ у Б ож јом , о т в г н е , са в в а ћ е т е к с е б в с в у у в а ж е н у у л е м у a к ад п р ед св и м а о т в о р а т е , п р о ч в т а т е и р а в ја с в и т е од н осн о п и см о, п о с т а р а ћ е т е се д а п о т р е б н о в в в р ш и т е в д а н а јс к р у п у л о в в в је у д је л о п р о в е д е т е п р о п и с е с п о м е в у т е н а р ед бе. К о ивм е^у р е ч е н е г о с п о д е у л ем е б у д е о д г о в а р а о м у ф т в јск ом е в в а њ у в sa к о г а у л ем а и г р а ђ а н с т в о н а^ е д а т о м е п о з в в у о д г о в а р а , п о т р е б н о je 190 �д а oe њ егови н им еном п о п у н и п р а вн о м је с то р еч ен ог в п с о к о г писм а и д а м у се и с т о у р у ч и . О в о п и см о н а п и са н о je и у п у ћ е н о В а ш о ј вис о к о ј ст р а н и , н а р о ч и т о у т у с в р х у д а о т ом е, к ог а он и б у д у ивм еђу с е б е ивабрали и ea к ога се <5уде м јв сн о г р а ђ а н с т в о п р и в ол и л о и п р и ст а л о, х и тн о ов ам о и в в и је ст и т е . А к о Б о г да, кад вам и с т о ст и г н е и кад с т в а р в аш ој в ел еу ч в н ости бу д е ја с н а , п ож ељ н о je д а на оп и сан и н ачин и в вол и т е п о с т у п и т и . 1 М ухарем а 1 2 4 6 (1 0 /V I 1 83 0 n o ст а р о м ). П е ч а т а н о малим п еч а т ом А л и Н ам ик па ш е, б о с . в ал и је. 'П о свој п рил ици са р а је в с к а у л ем а , об* виром н а м у тн е прилике к о је с у о н и х д а н в ладале, н и је наш л а ва о п о р т у н о д а ивабера н ек ога ив св о ји х р ед ова н а м је с т о п оп у л а р е н о г М у и дов и ћ а и д а га предл ож и . С т о г а налавимо на п ол ож а ју с а р а је в с к о г м у ф т и је нек о г н ом и н и р ан ог Ц а р и г р а д л и ју М у ста ф а еф., к о ји се , н а в од н о в б о г с т а р о с т и и с л а б о ст и , н и је у с у д и о ни да д о^ е у ц ен та р б у н т о в н в Б о сн е . П о ш т о се М уидовић. б и о п о т п у н о п о в у к а о и н и је у ч е с т в о в а о у Г р а д а ш ч е в и ћ а п ох р е т у и п о ш т о je, равумл>иво, вам отао њ ем у м р с к у н о в о т а р и ју „а х м е д и ју “ п о в о в о je п о с тав љ ен ea с а р а је в с к о г м у ф т и ју 17 џемавил а хи р а 1 2ч 8 (3 0 -Х 1 83 2 године). Хасан Љубунчип: Гајретова задруга завела je и осигурањ а Нема сумње да je наш муслвманскв свијет у изнимно тешкој матервјалвој биједи и невољи. Том чињеницом треба се вскрево позабавити, встини треба отворено погледати у очв н при томе држати на уму. да привредно- стање сваке заједнвпе врши пресудав утјецај в на н>езвн културвв, просвјетнв и свакв други напредак. Чвњеиице су тешке в поражавајуће, оне вапе за вовим и велвквм ствараљем, за веуморввм. несебвчнвм, упорним, слободнвм, стваралачквм, живвм радом ; за људвма јаке мисли и велвког рада којв ће свјесн о в пожртвовно првонуги на рад и увести наш муслвманскв сввјет у љепшв в д о с т о јн в јв жввот. Ocjehaјућв велвку в неизбјежну дужност, за таковим неодложввим радом, Гајрет, којв je уввјек посвзао у жввот за народнвм потребама, освовао je прије трв годвне своју задругу, која има цвљ да од наших поједвних, раштрканих малвх и ситнвх удјела створв једну велвку прввредну снагу, помоћу које he л оћв створвтв в успоставвтв бољу живост ваше заједвлце. Првхваћајућв се тога посла, Гајрет je вјеровао, да he у -том послу ^втв маого јаче помогвут, како од својвх једвввца, тако в од појединаца. Међутвм в ако су те ваде Гајретове подбацвле, стати се ве смвје и ве може, јер жввотве потребе ваше заједнвце траже хвтну в веодгодиву помоћ. У жељи да бв qe Гајретова задруга, што првје в што боље ослободила за извођење свога велвког цнл>а, ова je успоставвла све врсте штедње, a у вајво* ввје доба завела je и све врсте осигурања, ослањајућв се у том послу ва једну вашу домаћу, вај- већу в врло солвдну установу, Београдску задругу a. д. у Београду. Приступајућв овој пословној rpaвв Гајретова je задруга, покрај лвјеие материјалне користи, што he joj носитв ова пословва драна, вмала у ввду, у првом реду в то, да освгураша играју врло важну .улогу у .ирввреднрм жв^оту сввх културнвх народа, na да в .навдој ^аједници могу да буду од знатпе користа в помоћв. Код Г^јReToee задруге могу се сада извршдти све врсте жввотввх в едементарних освгурав>а, и то врло повољио, na je дужвост сваког члана наше заједнпце, да сва сврја освгурања прави код Гајретове ладруге, јер he освм тога што he дрбити јефтино в сигурво освгурање, на тај вачвн поиоћв једну cgoју уставову, која вма амбицију да прввредно препороди нашу заједнвцу. Покрај мвогобројннх и свих врста животвих освгурања, нарочито истичемо да се код Гајретове задруге могу правцти разва.осдгураш а: мираза женској дјеци и ствпендије мушкој дјецв, као и легата за Гајрет в друга друштва. Затим се код Гајретове задруге могу правити и .све врсте пожарнвх в елементарних осигурања: прртир разнвх везгода, против цровалве крађе, затар! ауто освгуран>а и сва друга освгуран>а. Извјештавајућв о томе вашу јаввост, Гајретора задруга апелује на.све члавове наше заједнвце, да јој у бу ду ћ е повјеравају све своје послове .осицурања, јер he на тај начвв добвти повољво, лвјепо .в свгурао освгурање, a у .всго доба no M arahe једву своју уставову, која je се б и ставвла у задаћу да што боље в сважввје послужи привредвом в ековомском преџороду и развитку наше заједнице. 19,1 �Sadik BuČuk: Nova privreda i naša čaršifa Kadu je u 1928 godini i do nas došao val ek o­ nomske krize, kao posljedica srozavanja svjetskog tržišta, zatekao je našu čaršiju potpuno nespremnu. Naš mali muslimanski trgovac i zanatlija u' čaršiji osjetio je najednom udarac ravno u lice ali, nezreo za savremenu ekonomsku utakmicu, nije znao da se odupre avetima kompleksa svjetskih krahova i priv­ rednih vrtoglavica koje su doprle i do nas, sa manje •ili više štete. Naš mali privrednik u čaršiji, zanatlija ili trgo­ vac, nalazio se u čudnom položaju. On je od svojih djedova i očeva naslijedio solidne trgovačke radnjice i primitivne esnafske radionice. Te radionice donosile su mu uvijek skromne ali sigurne zarade. U najviše slučajeva, moglo bi se reći u 95 postotaka, nije u svojoj struci tražio većeg usavršavanja od onoga koji je naslijedio od oca. U gradu i u okolnim selima imali su oni male i dobre posjede koji su im .omogu­ ćivali lijep život. Nijesu se nikada nadali da će jed­ nom doći vrijeme koje će pregaziti sve One koji nisu imali ono što se danas zov e stručna sprema i poko­ pati sve privilegisane i „bogbdane trgovce. Takav iznenadan preokret u ekonomskoj strukturi svijeta, preokret koji j e nagrizao temelje mnogih ima­ nja i porodica, zatekao je našu čaršiju u takom stanju nespremnosti i iznenađenja. Posljedice su bile katasrofalne i evidentne.: prvi nalet ov og bjesom učnog vdla krize upropastio je 50 od sto našeg sitnog privrednog i zanatlijskog svijeta i dotjerao ga, može se slobodno reći, do prosjačkog štapa. Vrijeme lihvarenja i spe­ kulacija koje se potenciralo kvarenjem svijeta u ratu i poslije rata, ubrzalo je to propadanje našeg sitnog privrednika koji se nije nikad bavio spekulisanjem ni nepoštenim poslovima koji bi mu mogli dovesti u pitanje rz i obraz. Da se sada malo osvrnem o na današnje prilike u kojima se je, zahvaljujući stečenim iskustvima, došlo do izvjesnih saznanja. Interesuje nas, naravno, još ono malo privrednog života koji je i pored rečenih oluja i perturbacija ostao u rukama muslimanskog privrednika. Još i danas, kad su se privredne prilike ako ne sanirale ni staložile, a ono, donekle, ujednačile i zas­ tale na jednom određenom mjestu, muslimanski priv­ rednik zastajkuje, m uči se, ne snalazi se dobro. Bori se on na svoj način, ali ne savremenim sredstvima i spremom koju poznaje moderna ekonomska utakmica. Treba izuzeti vrlo mali broj iznimaka, koji se pojav­ ljuju u posljednje vrijeme. Međutim, gro našeg priv­ rednog svijeta, i onoga koji materijalno stoji bolje zbog drugih prihoda izvan radnje, malo posvećuje pažnje savremenoj izobrazbi u trgovini i zanatu. Dok naš privrednik ne nalazi za potrebno da svrši nešto sred­ nje škole i da tako dobije bar osnovne pojm ove o znanju i saobraćaju s ljudima, dotle vidimo naše su­ građane drugih vjera kako pohađaju visoke škole kod nas i u inostranstvu, da bi se kasnije posvetili m o­ dernoj trgovini i modernom zanatstvu. Baš u tome i leži njihova veća vještina i sposobnost za konkuren­ ciju i borbu, za vođenje poslova i zgodno plasiranje robe i kapitala. Kod nas je vrlo neznatan broj trgo­ vaca a naročito zanatlija i sa malom maturom, koja danas, stvarno, znači vrlo malo. Nije dobro što naš čovjek, čim svrši nekoliko razreda srednje škole, maturu ili koji univerzitetski semestar, na vrat na nos traži uhljebije u'državnora poslu. Glavno je, misle svi, da je čovjek pod ajlukom i da je zaštićen penzijom. Svi se, međutim, ljuto va­ raju, jer je prosperitet sposobnog privrednika mnogo bolji i sigurniji, naročito danas. Naš svijet je v eć po svom mentalitetu sklon lakšem poslu, zato i traži busije po kancelarijama. Poslije svih ovih kancerarija, samo se nameće pitanje daljeg davanja naše omladine u privredni podmladak i njegovo osposobljavanje za veće pothvate. Danas - sutra će biti i onako popunjena sva činovnička mjesta, ona bolja i ona gora, pa će svakako trebati tražiti nove puteve. Gdje ćem o ih naći ? K ojom ćem o stazom krenuti najsigirnije ? Odgovor je jasan, ne treba ga tražiti. Dajte našu omledinu u škole! A iz škola, manjih i većih, potražite joj sklonište u našoj privredi, na modernim zanatima i trgovini. Školovanjem, izučavanjem modernih zanata, pohađanjem kurseva, predavanja, čitanjem korisnih knjiga i časopisa, naro­ čito stručnih, poći ćem o rame uz rame sa drugima, sa svima koji nose privredni život sela i grada. Na taj način ćem o biti spremni za sve ekonom ske po­ remećaje, upućeni, snažni, jaki i ekonomski neovisni. A što je čovjek ekonomski neovisniji, on je i slo­ bodniji. Od ekonomskog blagostanja zavisi i napredak duhovne kulture. SJefife s e s v a k o m p r ilik o m „ G e jr e fa " 192 �M. ti Velike duhovne orijentacije u historiji čovjenčansiva Evolucija oblika i sadržine duhovne strane čovje­ kova života veoma je interesantna, a njezin početak zadire daleko u prahistoriju, kada je čovjek pozna­ vao samo strah ili radost, koji su ga obuzimali usljed djelovanja nekih nevidljivih i nadnaravnih sila. .Te sile u pradavnom čovjekovu životu bile su apsolutno nedokučive njegovu umu, a u prirodnim pojavama: suncu, zvjezdanom kretanju, oblacima, grmljavini, gromu, kiši, poplavama, zemljotresu u smjeni dana i noći, u mijesečevim mijenama, pa u rađanju ljudi, u bolesti i smrti, pa u hiljadama drugih pojava i stvari tadanji čovjek gledao je samo manifestaciju dobra ili zla, koje je potjecalo iz nekih tamnih krajeva naše planete ili od nekih svemoćnih sila iz vasione. Između toga dobra i zla čovjek se utjecao, razumljivo, dobru, a nastojao je da se zaštiti od zla. Jasno je čovjek počeo baviti se tim moćnim i nadna­ ravnim silama, pokušao je u predodžbi, da im bliže pristupi, da ih udobrovolji na način kako je on to najbolje znao i u m io/ pa da mu od tih sila dolazi samo dobro. Tu je početak mdfitve, žrtava i oboža­ vanja vanljudskih sila. Sa razvijanjem prirodne jntelegencije čovjeka, sa jačanjem negova uma ovo vjerovanje od svoga po­ četka pa dalje stalno je u razvijanju, a vjera je činila sadržinu čovječjeg uma. Upadna je okolnost, da je Azija izvor svih velikih, historiskih duhovnih pokreta i vjera, a jamačno za to, što se u prvim početcima čovjek u toplim krajevima toga kontinenta najprije počeo duhovno razvijati i najbrže usavršavati. Od svojih početaka do danas, ono što u duhovnom p og ­ ledu imamo najbolje, to se formiralo u Aziji, a zna­ čenje toga fakta još će se jasnije ispoljiti, ako stavimo jednu paralelu tih velikih historijskih vjera. Kada je čovjek bio posve primitivan,' neobično je bilo primitivno i njegovo vjerovanje. Najnižu i naj­ primitivniju formu vjerovanja nalazimo u animističkom naziranju čovjeka, kada je on počeo shvatati, da pored našeg realnog, materijalnog života postoji i jedan drugi duhovni život. Animističke vjere obožavaju duh. Tim duhovima daju i tjelesne forme. Tu je početak vjerovanja u duhove, vile i prikaze. Pa nijesu samo ta apstraktna bića bila predmet obožavanja, nego li i mnoge životinje, predmeti ili čak i pojave za koje se vjerovalo, da u njima stanuje duh. Duh umrlih ljudi, naročito otaca, djedova, kasnije i kraljeva, te velikih svećenika je naročito poštovan. Iz ovoga vjerovanja formirali su se: Fetišizam, bezuvjetno je najprimitivnija vjera u prošlosti čovječanstva. Fetiši su sitni predmeti u ko­ jima živi duh, kojem se treba moliti. Dok u jednim predmetima žive dobri, u drugom žive zli duhovi. Fe­ tišizam je afrička vjera. Fetiš potječe od latinske ri­ ječi fachtius. Totemizam je nešto savršeniji i kompliciraniji. Općenito božanstvo je mjesec. Svemir je stalno b o­ jište duhova. Najveći demon je voda. Opći potop je jedanput porušio cio svijet. Drvo, stablo je praotac Čovjeka. Iz drveta je nastala neka čudna životinja, koja j . rodila čovjeka. Čovjek je živio u pećini dok mu duhovi nijesu pomogli. Zato svako pleme ima svoje sveto stablo, to je plemensko božanstvo. Zec je sveta životinja. Postoji selenje duše (metempsyhoza). Čovjek kao i duh pretvaraju se u razna bića. Postoji i drugi svijet, kamo se ide obično preko ve­ likih rijeka. Vraćanje i magija vrlo su razvijeni kod Sljedbenika ove vjere. Molitva je igra sa svira­ njem i pjesmom, zatim žrtve životinjske i ljudske. U za[edničkim molitvama vrač stavlja na lice čudnu masku. Ova je vjera danas raširena među divljacima Amerike, Afrike i Australije. Obzirom na razne pred­ jele u kojima žive Sljedbenici ove vjere, nastale su i različitosti, a naročito u obožavanju zvijezda na ko­ jima stoluju duhovi i vatre, koja rasvjetljuje tminu i od koje bježe zvjeri sa kojima se divljaci stalno na­ laze u borbi. Danas živi oko 480 milijuna Sljedbenika ove vjere na zemlji. Totemizam potječe od ojibuvayskog idioma američkih indijanaca, a znači totemporijeklom, pleme, stablo. Od animističkih vjera čovjek je učinio prelaz k idolopoklonstvu, koje je također kao i animizam politeističko. U starom vijeku je naročito cvalo idolopoklonstvo. Egipćani, Kaldejci, Asirci, Feničani, Perzijci, Grci, Rimljani, Arapi, Germanj, Sloveni, Mon­ goli staroga vijeka nijesu se mnogo razlikovali u bitnom dijelu svoga vjerovanja. Tek jedni su bili manji drugi više pobožni. Kod njih se javlja jedno glavno božanstvo sa cijelim legijama božanstava drugog i trećeg stepena. Pored toga svako pleme, pa čak i svaka kuća ima svoje posebno božanstvo. Sviju su oni obožavali, molili, žrtve im doprinosili i hra­ move podizali. Postojala je cijela hijerarhija božan­ stava. Kad je to prenešeno i na ljudsko društvo, stvorene su države i uspostavljene vojske. Mitologija je dala božanstvima pored moći još svaku razonodu i uživanja. T o opet primijenjeno na ljudstvo, stvorilo je umjetnost, arhitekturu, muziku, slikarstvo i kipar­ stvo, pa umovanjem je ljudstvo pošlo do zametaka filozofije. Božanstva su bila višestruka. Tu je bog, zli i dobri duh. Osjećaju se i tragovi trojstva, naro­ čito kod Egipćana. Kod Kaldejaca i Asiraca bogovi su po rangu najviši duhovi. Vjeruju i u drugi svijet, jer zli duhovi dolaze na zemlju iz pakla. Poznaju i opći potop, koji se dogodio za kralja Hisuthara. Kod 193 �Feničana je svaki grad imao svoje božanstvo. Grci Su imali svoj Olimp sa Zevsom, kojega Rimljani na­ zivlju Jupiterom. Pored njih su još cijele čete muških i žeskih božanstava. Germani su na Rajni dizali ol­ tare svojim idolima oko Ćabe. Perzijci su bili poklo­ nici vatre i obožavatelji zvijezda kao i Asirci. Vračevi i svećenici imali su silan utjecaj na narod. Dok animističke vjere obožavaju primitivne predmete, idolopoklonstvo kleše u kamenu, reže u drvetu i kuje u metalu svoje idole. U slavu njihovu pjevaju, sviraju, igraju, ziđu i slikaju. Najstarija od svih svetih pisama je „R igveda" zbirka himni, koju su oko 5000 god. pr. I. pjevali u Indiji. T e su pjesme hvalile božanstva, personificirane prirodne elemente i pojave u koje je narod vjerovao. Vedizam je najstarija forma vjere indijskih arijaea. Tokom vremena je proživljavala promjene, izgubila je primitivnost i svježinu, postala je kompli­ cirana, puna ceremonija i svećeničkog despotizma. Četiri knjige BVeda“ su pjesme, a njihovi komentari „Brahm ani" su u prozi. T o su teozofske i metafizičke rasprave. Brahmanizam je nešto reformisani Vedeizam. Bram znači molitvu, a također i ime jedn og božan­ stva, kojih nVeda“ spom inje 3339. Brahmanizam je taj broj sveo na 3: Brahma, Višnu i Siva. T o je zapravo jedno božanstvo, koje se javlja u 4rLstanja. O vo se trojstvo prikazuje u obliku trokuta sa kružnicom u sredini. Cio narod je podijeljen na kaste: 1. Brahme. T o su svećenici, oni su stvoreni od glave Brahmine. — 2. Šatri. T o su ratnici stvoreni od Brahminih ru­ ku. — 3. Vajši. T o su opet težaci iz Brabmina tr­ buha. — 4. Sudre. T o su Cigani i sluge stvoreni od Brahminih nogu. — 5. Pariji. Tu kastu sačinjavaju griješnici, prognanici iz prvih kasta. Oni su bezpravni. Duša je besmrtna i oni vjeruju u njezinu rein­ karnaciju. Postoji i drugi svijet na kojemu ima m nogo krava. Brahmanizam ima m nogo hramova i nebrojeno m nogo svećenika. T okom vremena u njemu se razvilo sektarstvo kao ni u jednoj drugoj vjeri. Najbrojnija je sekta Čajnia, a najortodoksnija Bania, kojoj pripada danas i Mahatma Gandhi. Brahmanizam broji danas preko 200 miliona duša. Hinduizam je danas sam o opći naziv jedne cje­ line sastavljene od svih protuslovlja vedeizma i brah­ manizma, jedne za čud o jedinstvene i harmonične zajednice sekta, kultova, praznovjerja, asketizma i pobožnosti. Z oroastrova nauka: U vrijeme, kada je u Indiji brahmanizam zauzeo najvećega maha iz te zemlje odlazi Zarvaster (Zaratustra, Zerdušt) i u Perziji p očima propovijedati novu vjeru. T o se zbilo prije kojih 5-6000 godina. Perzijci su ostavili staru vjeru o b o ­ žavanja zvijezda i prihvatiti Zaratustrino naučavanje. On je propovijedao jedinstvo božje. U njegovom sve­ tom pismu BZeud-avesti“ spom inje se b og Hflrmflz (Ormflza). Po njegovom naučavanju vječito se bore tmina Ahriman i svjetlo Ormuzd, ali će konačno ipak pobijediti svjetlo. D o danas su sačuvani samo neki dijelovi njegove knjige. Poslije smrti čovjeka, tijelo treba izložiti na neku uzvisinu, da ga ptice pojedu. Duša ostavlja tijelo nakon smrti treći dan. Bezgriješne duše idu mostom, koji vodi preko pakla u raj. Griješne duše padaju s mosta u pakao. Pojava Islama u Perziji potpuno je ovu vjeru potisla. Danas ona ima oko 800.000 svojih Sljedbenika u Indiji, gdje se nazivaju Parsima. Budhizam je osnovao Budha, sin Sododana in­ dijskog vladara iz dinastije Gotama (622 542. pr. I.). Kada je u Indiji tokom vremena vedaizam odnosno brahmanizam postao jednom taranskom i koruptivnom m oći Budha je htio da tomu učini kraj. On je pro­ povijedao izbavljenje iz zemaljskih boli 1 jada, put u nirvanu 1 duševno smirenje. Svak može, da bude izbavljen i to: pravim djelom , pravim djelovanjem, pravom odlukom, pravom riječi, pravim životom, pra­ vim nastojanjem i pravim odricanjem. Buaha je postavio pet zapovijedi: ne ubi, ne kradi, živi m oralno, govori istinu, ne opijaj se opojnim pićima. Zlo treba pobijati dobrim. Osnova je njegove vjere mir, dobra volja, strpljivost i blagost. Budhizam je postao u In­ diji vladajuća vjera, ali je kasnije potisnut. Hinduizam je poprim io m noge pozitivne elemente budhizma, a sam og Budhu proglasio reinkarnacijom božanstva Nišnu. Hinduizam se time ojačao i buahizam potisnuo u Japan, Kinu, M ongoliju. T ibet, Cejlon, Birmu i Si­ jani. Sudnji dan u Budhizmu ne postoji, u Nirvani se ljudi usavršuju d o božanstva. Poslije Budhine smrti, koji je spaljen, nije ostalo nikakvo sveto pism o, nego su svećenici kasnije cijelu nauku sabrali u tri knjige: BVinaja“ 5 svezaka, „Sotra“ 15 i „Abhidam a" 7 svezaka. I u budhizmu su se već od početka počele razvijati sekte, pa ih danas postoji ogroman broj. Lamaizam i Š&manizam dvije su najbrojnije i najglavnije One mogu čak da se smatraju posebnim vjerama. Lamaizam propovijeda da je čovjek po svomu rođenju griješan, jer je došao kao posljedica spolnog akta, te da pliva u grijesima. Čovjeka treba rastaviti od žene. Kada se ne m ože cijelo ljudstvo, onda treba bar neke ljude, da se oni očiste i mole za ostalo ljudstvo- Hamba Lama je najveći svećenik ove sljedbe i živi u mjestu Dasan na kineskoj granici naprama Dalaj Lami, koji živi u mjestu Lasa u Tibetu i sma­ tra se vrhovnim vjerskim glavarom ortodoksnoga buahizma. Šamanizam se pridržaje temeljnih načela bud­ hizma, vjeruje božanstvo Sunce, a poznaje anđele i đavole. Bubnjevima se odg on e đavoli. Magija je jako raširena. Raskoši i užitak zabranjeni su. Slike i ki­ povi ljudi i životinja su zabranjeni. Danas je budhizam opća kineska vjera i broji kojih 400 milijona pristaša. Uz b oga , anđele .veoma �je jak kult djedovskih duhova. O pćenito se danas duhovni život u Kini orientiše u tri smjera i to: Judaizam je vjera, koju je Musa (M ojsije) obja­ vio hebrejskom narodu. U njegovom naučavanju iskristalizovana je jaka ideja zajednice hebrejskog naroda a. ) Jon-ki-a-o, nauku koju je osnovao filozof Kong-fu- Ce (Konfucije, 551 - 476 рг. I.). T o je vjera ili nacionalizam. Ova nauka likvidirala je stara poliinteligencije. Vjeruje u boga i neobično je privržen teistička naziranja svih semitskih plemena. M ojsije je podigao moral neciviliziranih hebrejskih plemena, na tradiciji. Bio je jak filozof naturalista. Napisao je viši stepen, pročistio njihova vjerska naziranja i uputio cijelu biblioteku. Temelji su vjere: Bog, Svijet i čo ­ vjek. Stvorenju svijeta ne posvećuje velike pažnje. ih na vjeru jednog jedinog Boga. Dugo je vremena Ima 10 svetih knjiga među kojima prvo mjesto zau­ trebalo dok je narod shvatio tu nauku. Proroci su zima J i • King\ Kong-fu-Ce bio je najveći filozof najviše doprinijeli učvršćavanju ove vjere. Prvi početci žute rase“ . Općenito prevladava mišljenje, da vjera, onoga što je kasnije postalo svetim pismom bili su „Deset zapovjedi". Kasnije je cio stari zavjet postao koju je on propovijedao, i nije vjera u pravom smislu riječi, nego nauka o moralu, koja sadržaje cio jedan jevrejsko sveto pismo u 39 knjiga, koje se dijele u tri razreda: veliki sistem praktičnih savjeta. Konfucionizam je 1 „Zakon". T o je pet knjiga: Postanak, Izlazak, jedna vrst moralnog, socijalnog i političkog zakono­ davstva za pojedinca, za familiju, za općinu i za Leviti, Brojevi i Ponovljeni zakon. Ovo se nazivlje i „petoknjižjem" (Petateuh) i Tora (Tevrat). državu. Na početku su mu Kinezi pristupali sa ne­ U -„Proroci". T o su stariji i noviji proroci. povjerenjem. Međutim je gotovo neprimjetno njegov III „Hagioagrafi*, to su psalmi Davidovi (Daviupliv sve više rastao, dok ta nauka nije napokon dov „Zebur"), priče Salomunove, knjiga Jobova i t.d. postala društvenim zakonom cijele nacije. Već 2000 Jevreji smatraju „Zakon* najsvetijim, jer je tih godina konfucionizam pretstavlja autoritet na kojemu pet knjiga sam Jehova saopćio Mojsiju. počiva kineska država, kineska vjera, kineski moral Jevreji vjeruju u jednog Boga, kojega označuju i kineska kultura. Ljubav prema bližnjemu, a naročito ljubav djece naprama roditeljima temeljne su zasade sa tri imena : Elohim, El i Jehova. Treće je najsvetije. Uredba zajednice i države je teokratska. Molitva je Kong Fu Ciove nauke. obična ili zborno čitanje Starog zavjeta. Doprinose i b. ) Ta o Ki-a-o je nauka filozofa La-o-ce, koji žrtve. je živio po prilici kada i Kon-fu ce. Njegovi sljedbe­ Kršćanstvo također priznaje Stari Zavjet, ali n je nici vjeruju da on i danas živi u oblacima ljudi £ g ova je glavno Sv. Pismo Novi Zavjet, koji se sastoji javlja se. Propovijeda potpuno odricanje od ovoga iz 27 knjiga: 4 evanđelja, Matejevo, Markovo, Lukino svijeta i predavanje bogu. Ne smije se čovjek brinuti i Ivanovo, djela apostola, pisma evanđeliste Luke. 14 za ovaj svijet. Mora biti miran i svakomu podložan-. poslanica apostola Pavla, 2 poslanice apostola Petra, Vjeruje u jedinstvo boga, a propovijeda: nerad, ne­ 3 apost. Ivana, 1 Jakova, 1 Jude i otkrivenja apostola znanje i poniznost. T o je vjerski pravac najortodokIvana. U Evanđeljima se pripovijeda život Isusov snijih kineza. (Isa a. s.) Šintoizam je vjera staroga Japana. Pred kojih Nauka koju je on objavio zasniva se na jedinstu 800 godina japanski filozof Oho Moja Lu-Mara sab­ božjem, ali godine 318 zaključkom Nikejskog sabora rao je u tri knjige cijelu mitologiju i naučavanja te ono se pretvorilo u T rojstvo: Otac. sin i duh sveti. vjere. Ta je vjera poznavala veliki broj božanstava Ova tri lica u isti čas su i jedno lice. Pored deset raznih kategorija. Ta božanstva kada su počela stva­ zapovjedi Mojsijevih ima još i pet crkvenih: svetko­ rati zemlju, prvo su stvorili japanska ostrva. Prvi os­ vanje blagdana, slušanje mise, post u određene dane, ispovjed i pričest. Osim toga ima 7 sakramenata: nivač japanske države bio je čovjek, koji je kasnije krst, potvrda, oltarski sakramenat, pokora, zadnja po­ postao božanstvo Zim-Mu. U Japanu se i danas radi mast, sveti red i ženidba. Sakramenat je vidljiv znak, toga vjeruje da je Mikado božanskog porijekla. Sunce e najveće božanstvo. Sveto pismo je „Koziki*. Pre­ koiim crkva daje milost i posvećenje. Postoje dvije liturgije : rimska i jerusalemska, a iz ovih su nastale dodžba o drugom svijetu je vrlo nejasna. U podzem­ nom mračnom svijetu „Ju-mu“ žive duše poslije smrti. sve druge. Crkva uvodi i ukida pojedine ustanove, a Molitva se sastoji iz kupanja, propovjedi i pjevanja na to je ovlaštena od Boga. Cijela kršćanska vjera uređena je poslije Isusa, molitvi. Šintoizam kao i budhizam ne poznaju nagrade a detaljnija ispitivanja crkvenih ustanova ne dozvoljava ili kazne za djela ljudi. Međutim japanci hramove .sveta tajna*. Svi obredi i cio vjerski život usko su neobično poštuju. Tokom vremena pak šintoizam se vezani za osobu svećenika, za to u hrišćanstvu ovi reformisao. Danas je to jednostavna vjera zasnovana na božjem jedinstvu. Reformirani šintoizam je vjera zauzimaju vidan i jak položaj. U hrišćanstvu su se javile tokom vremena ta­ jinteligencije, dok se mase i danas pridržavaju stare vjere, pale mrtvace. Veliki takmac šintoizmu je bud- kođer brojne sekte. Pored zapadne i istočne crkve u evropskim krajevima jaki su Lutherovi i Kalvinovl bizam. ;196 �pristaše. Šest Istočnih crkava: koptska, sirska, maronitska, melhitska, kaldejska i armenska pripadaju rimskom, ali ne i latinskom obredu. D o sada nijedan patriarh ovih šest crkava nije bio kardinal, ali sadanji papa namjerava da neke od njih postavi za kardinale i time u usku vezu dovede ove istočne crkve sa latinskom. Islam je najnovija i najsavršenija monoteistička vjera, koju je Svemogući i jedini Bog objavio čov je­ čanstvu preko Muhamed a. s. Izvori su islamskog vjerovanja Kur’an i Sunnet. Danas raspolažemo i ,Fikhom*, naukom, koja se potpuno temelji na gornja dva izvora. Islam je jasan i nema tajni. Društvo i država su strogo demokratski. Svi Sljedbenici su samo braća bez obzira na rasu i na klasu. Islam je potpuno prirodan i stvaran, jer u njemu »odlučuju samo božja zapovijed i čovječji zdrav razum. Islam propo­ vijeda jednog jedinog, potpuno savršenog i svem o­ g ućeg Boga, Čiju opstojnost potvrđuje zdrav razum Obredi su zdravstveni, socijalni i moralni. Bog je svagdje i na svakom se mjestu i svakim poštenim radom on slavi. Islam je u svojoj nauci uključio sve zdrave ele­ mente Starog i N ovog zavjeta. On je usavršio du­ hovni život čovjekov. Jevrejstvo, hrišćanstvo i Islam u dogmatici imadu m nogo dodirnih tačaka, dok su u moralnim i socijalnim uredbama različni. Kao mo­ noteističke vjere sve tri se slažu u božjem jedinstvu, ali se razilaze u tumačenju toga jedinstva. Danas se smatra, da je čovjek postigao duhovno savršenstvo svoje, koje je do kulminacije doveo Is­ lam i u svojoj nauci uputio čovjeka, da njegov du­ hovni život poveže sa nastojanjima u kulturnom i privrednom smjeru za potpunu izgradnju društvene zajednice savremenoga čovječanstva. / Н а ш е л - I р а х м е т л и је Ова ненадна вијест дубоко je потресла и ражаCW лостида све оне који еу познавали рахметлију a његово дугогодшпње дјеловање у нашем јавном жввоту. Проф. Хасаи Хоинћ Свн који су то знали били су вачвсто са тнм да Ha 29 прошлога мјесеца етигла je у просторије смо из наше средвве изгубили једне од вајпозвтввГлавнога Одбора Гајрета ту^ква вијест: тога дана ввјвх в вајконструктввввјвх лачвоств вз редова напреселпо je на ахврет професор Хасан Хоџић. Сутра* швх предратних поборнвка напретка в културно-про|јетног рада. Он je, у оној генерацвјв наше борбене старе омладвне, која je пробвјала лед културно-соци* јалввм стремљењвма након доласка Аустрвје, заузвмао једно оД највиднвјвх мјеста. Његов еластвчан дух, увајек спреман на необвчне потхвате в несаломљвве одлуке, встнцао се взнад сввх његоввх другова реалввм ■ стварввм потребаиа в чвњеввцама. Због тога су свв његовв послова урађалв плодои в дјелпма од стварве важноств. У томе в јесте његова предвост над мвогвма који су жвввлв од влузвја в 8авосвли се љепотом в првчама a виалв иало влв ввмало смвсла в сввјеств за право стваралаштво, за ковкрепотребе жввота. •J&v _ ___________;__ Мерхум Хасан Хоџић, професор дав je, ва 30/Х1 1936 сахрањев ва Бакпјама, крај иезара 'велвког Гајретовог добротвора Ибрахви еф. Зафраваје. > 196 Рахметлв Х асав Хоџвћ се родво у Првједору. Послвје основне школе п ввж их разреда средње школе, ступво je у учвтељску школу у Сарајеву. Након вавртетка учвтељске школе, вучев жељом за вауком, упвсао се ва ввсоку педагошку школу у Бечу. Одатле je дошао sa професора учвтељске школе у Сарајеву. Д уго годвва бво je префект в в тервата учвтељеке школе. За то вријеме je веколвко геверацвја младвх ввтелектуалаца, учвтеља, којв су у ово врвјеме балв вајвећв восвоцв просвјетве мвслв, прошло кроз његов ввтерват. Ов je водво о њвиа очввску брвгу в васввтво дјеловао. Нарочвто геверацвје муслвмав* учвтеља виају да захвале баш њеиу и његовои зауввиању да су дошлв до хљеба в егзистенције. Рахметли Хасав je бво иеђу првви му- �слиманима који су свршили „Швабане школе1* и, као такав, један од првих пионира просвјећивања муслимана. У оно тешко вријеме изгубљености и пометње био je међу онима којв су наввјествли ново прољеће, нову вору, коју су били прекрили тешки туђвнскв облаци борбе против окупације и анексије Босне поноене a након тога, богме, рађањем сввјеств код нашег свијета, и борбе sa нашу вјерску аутономију. * Оснввање Гајрета пада баш у вријеие јављања првих наших омладинаца и европски одгојенв внтелигенције, у вријеме буђења наше културне a npotr вјетне свијеств. Родила се врућа жеља: да нас врв' јеме не прегази. Да нас цивилизација не прогута и сатаре. И мисао о самоодржању, мисао која je оживила сву ону славну прошлост нашу, нашвх јуначквх дједова на перу и иачу, није дала да се пустиио и утонемо у освајачким раљама једне империјалистичке свле. Никле су сјајне идеје које je носила омладина да спасе славу и традиције. Никао je снажан омладински покрет. Нвкао je a Гајрет. A наш Гајрет са његовии препородилачкии културним и нацвоналним идејама в програиом био je печат, мисао. душа све школоване омладине и оиладинског покрета. Он je то и доказао кроз 33 године свога дјеловања. Сваки покрет у всторнји ииао je евоје противнике, реакцију. Па a Гајрет. Мисао о оснввању Гајрета раздвојила je тадашље муслвманске прваке школоване и такозвани ешраф. Створила су јВе два табора: 8а и против оснивања Гајрета. У то доба водила се и иначе очајна борба против туђинских школа и свих новотарија које су долаввле с те стране. Рахи, Хасан Хоџвћ био je један од најзагријанвјих поборника оснивања Гајрета. Ha оснивачкој скупштини Гајрета, 20 фебруара 1903, у квраетхани на Бендбаша ломвла су се копља међу еакупљенвм иуслиманским првацвма из Сарајева и провнндаје. Било je бурно. Редали су се говорнвци који су поздрављали a највише осуђввали ову акцију. Тада се двгао рахм. Хасан и рекао: „Ја, господо моја, нијесам мјеродаван, да говорим о том, ал мислвм : ако je ствар добра и племенита, сви смо дужни да sa њу радимо, и за њу je увијек вгодно вријеме (Есад еф. Куловић упада иу у ријеч: Je л сад врнјеме, да сијемо бостан? Говорник му одвраћа: Нвје „Гајрет" њвва 1) У млада срца кадгод се накалемв, вазда се прими. До сад вма већ голем број чланова, a доста je. ако једног младвћа взведемо *на правв пут Ово нвје всто што a милоствња, мвлоетвњу даш na буде в прође, a оввм се изведе човјек на правв пут. Наша je стара тактвка: одгађатв. Помвслвмо само: колвко je наше младежв, што се клатарв беспослена, a нема средстава, да учв. Ja апелврам у вме те сиротвње, која не може чекатв, док се нама свима прохтвје, да се друштво конс.твтувра" (бурно одобравање). Још се взредало неколвко говорнвка. A онда се првступвло гласању: да ла ћв се друштво конетвтувсатв вла неће. Огромном већином гласова пала je одлука: у народ се вма унајета кућа просвјете a напретка. вма се основатв Гајрет. Изабран je одмах a олбор на челу са рахм Др. Сафветбегом Башагвкем. У одбор je вЗабран a рахм. Хасан Хоџвк којв je, у вме цвјелог одбора, скупштинв захвалво оввм рвје* чвма: »Мене врло веселв, што мв се ево пружала првлвка a што ме запала велака част, да у вие прввременог одбора кажем вз срца неколвко рвјечв : Данашњв je дан врло замашан, тај ke се дан уписата у хвсторвју нашу. Ja узвмам ту част, да взразим у вме прввременог одбора најтоплвју захвалност оввм нашвм овдје часним лвцвма (аоказује на Ревсул-улену втд., гласна поклвди Вживилв“). Ова су часна лвца, господо моја, подупрла друштв^ морално a матервјално- У првом реду ja захваљујем нашем Ревс-ул улема (жввао). Треба, господо, да се сјетвмо: кад настаде одлучан час о нашем друштву, хоке л’ оно постат вла неке, колвко je он тада учанао за ово наше хајврлв предузеке. По његову првмјеру поведоше се Хаџи Незир еф. Скалвк, Хаџв Нурудан еф. Хафвзоввк, Хаџа Хасан еф Спахо (бурно клвцање a одобравање). Предлажем, гоеподо, да вм вскажемо захвалност и почаст: уставшв на ноге" (бура пљескања, устајање, жвввлв). * Рахметлв Хасан je свесрдно a предано првступво раду за Гајрет a за добро заједнвце. Увео je одмах секретарскв посао a обављао га до краја 1905/6 годвне. У 1906/7 a 1907/8 годанв je заузео мјесто дотпретсједнвка. У 1909 год. вступао je вз управе рада спора са неквм одборнвцима, a век идуке 1909/10 школске годвне бво je бвран ва претсједника Главног одбора Гајрета. Са тога мјеста се каснвје повукао a замјенво га je тадашња тајник рахм. Мустајбег Халвлбашвк. По ослобођењу се обнавља у Гајрету борба взмеђу старвх a младвх. У 1914, кад je букнуо крвавв свјетскв рат, аустро-угарске власта еу растурвле Гајрет, вапечатвле просторвје a завеле у њему комесарвјат. Народна влада у Сарајеву 1918 годвне je дредала Гајрет старом одбору вз 1914 годвне. Ha 19 септембра 1919 годвне одржана je бурна скупштина друштва у зграда Народног позорвшта на којој су, након оштре a огорчене борбе, Гајрет поново добвла у своје руке млакв. За претсједнвка je азабран поново рахм. Хоџвк. Ову дужност обавл>ао je до 23 маја 1920, каца се je аз Гајрета дефвнатавно повукао због здравственах разлога. 197 �Тада са шаховске джзке јавног жввота нестаЈв једве свијетле и карактерне фигуре- Нестаје ч вјека који je живот схватао као борбу и непрестано еволуврање, без компромиса и 6es страха . . . Ha шаховск^ј дасцн појавио се једаа нови лвк:,саио сјена једног великог бљеска који je, као метеор, сјао a обасјавао док није пао. Болест га je све ввше мучвла и циједила. ГГостао je чудан старац, сијед, са цввкером на носу и посребрении штапом у руци. Свакв дан сте га могли срести како иде од куке до своје усамљене ложе у Хотел Централу или обратно. Исцрпљен в преморен за асввота, пако паралазован у посљедњим годинама, увијек je овај стари гооподвн улијевао симпатије и поштовање. Једнога дана je његова ложа у Хотел Централу остала празна. Болест га приковала сасввм sa постељу. Престао je ввецкати штап са сребренои главои no сарајевској калдрми. A једног новембарског јутра, иа гловита и твурна, стигла je вијеет да je уиро. Преселио се у бол»и свијет За његовом џеназом, н»жадоет, било je свега неколико л>уди. Тако се код нас плаћају заслуге. Ha Бакијаиа je остала једна свјежа хуика в међу Гајретовви људииа еввјетла успомена на његова дјела. Алах рахмет ејлеје 1 .г- X . Д. ХндаЈетбег К гиновнћ Почехким нсвембра 1936 преивнуо je нако) he болеств Хвдајетбег Кулвноввћ, вршвлац дужноств вакуфског двректора и члан Навбског одбора. Рахи. Хвдајетбег родво се у Травнвку 1889, гдје je свршво мектеб н српску народ. основну школу. У Царвграду je свршво гвмназвју 1911 годвне, a потои je наставво студвје на теолотк ом факултету у Царв. граду, које je преквнуо у току Балгсансквх ратова 1912/13 када je прешао на правнв факултет у Београд. За врвјеие Свјетског рата преквда студвје, да вх завршв встои 1922 годвне на Унвверзвтету у Београду. Иза тога je постављен у Велвкој Ж упанвји у Травнвку гдје остаје годвну дана, a затви прелазв у судвјску струку, коју je вршво у Травнвву код Окружног суда до јануара 1933, када je премјештен у Окружнв суд у Тузлу. У апрвлу ове годвне постављен je чланои Навбског одбора у Сарајеву, те je у својству судвје у аугусту ове годвне постављен вршвоцеи дужноств вакуфског двректора. Рахиетлв Хадајетбег све до свог премјештаја у Тузлу уввмао je ввдног учешћа у Гајретом раду у Травнвку, гдје je бво члан мјесног одбора. Иствцао се в на Гајретовви главнви скупштвнама у Сарајеву својви ватрении говорвиа. Б во je сараднвв и листа 198 „Гајрет" у неколвко годвшта, у којима je заговарао што биља вјерски в нацвоналвв одгој иуслвканске оиладвне. Након народног ослобођења уввнао je ввдна учетка у раду млађвх нацвоналвста — внтелектуалаца којв су се купвлв око покрета вРадена“ . И наче у свавој првлвцв, прв сввиа скуповвиа, скупштинама в конгресвиа, на којима je првсуствовао, рахм. Хвдајетбег се вствцао темпераментним говорвиа. Нека je рахиет његовој душв! M ehm adalija JalovžU Krajem novembra o. g. preselio je na ahiret na­ kon duže bolesti Mehmedalija Jalovćič, viši poljopri­ vredni savjetnik Banske uprave u Sarajevu. Rahm. Mehmedalija svršio je učiteljsku školu u Sarajevu, a potom je otišao na poljoprivrednu akade­ m iju u Njemačku, koju je svršio sa odličnim uspje­ hom upravo pred Svjetski rat, te je odmah bio ime­ novan kao poljoprivredni pristav. Rahm. Mehmedalija je služio kao poljoprivredni referent u raznim krajevi­ ma Bosne i Hercegovine, a najviše je vremena pro­ veo kod bivše Pokrajinske - uprave i sadanje Banske uprave, gdje je fungirao kao šef ratarskog otsjeka i zamjenik načelnika Poljoprivrednog odjelenja. Rahm. Mehmedalija je svuda vršio svoju dužnost •učno, savjesno i marljivo, te je u povjereni mu poulagao svu svoju dušu i srce; jer je službu shva^ао u prvom redu da se oduži narodu, da pom ogne našeg poljoprivrednika savjetom i zornim primjerom, te da od njega stvori dobrog i racionalnog domačma i gospodara. ' U privatnom životu svagd e je bio rado priman i veom a obljubljen, jer je merhum bio jako druže­ ljubiv, usrdan, pun takta i čovjek velike koncilijantnosti, a uz to neobično duhovit, nadaren lijepim go­ vorničkim darom, odličan kozer, pa je zato u našim društvima bio veom a rado viđen i uvažavan. U Glavnom odboru Gajreta je bio duže vremena gdje je bio svojim radom vrlo zapažen. Kod osnivanja Gajretove privredne i kreditne zadruge Mehmedalija je poslužio svojim znanjem i iskustvom. Njegova ljubav prema poljoprivrednoj struci i narodu najbolje se odražavala u tome što je on kroz cijeli svoj život održavao stručne tečajeve i predavanja bez obzira gdje je to bilo, ili u varoši: ili u najzabitnijem« selu. Slušaoci su ga vrlo rado slušali i primali u svoju sredinu, jer je merhum svojim govorničkim darom i zgodnim nastupom znao pridobiti i oduševiti slušaoce i za najsuhoparnije stručne teme. Rahmetullahi alejhi! �Гајретов гласник Važno upozorenje Gajreiovim odborima i povjerenicima Ovih dana Glavni odbor Gajreta j e izvršio pregled rada svih Gajrctovih jedinica od početka ove društvene godine do danas kao i pregled učinjenih trvškova od strane Gajreta na đake (pitom ce i stipendiste) k oje su te jedin ice preporučivale za G ajretove pom oći. Prilikom toga pregleda konstatovano je da su neki odbori i povjerenici G ajretovl podbacili u svome m aterijalnom radu i doprinijeli za minnlo vrijem e m nogo manje prihoda nego što je Gajret utrošio na pitomce i stipendiste sa njihove teritorije. U vezi ranijih zaključaka i okružnica Glavni odb or Gajreta je ovih dana uputio pismene pozive svima tim odborim a 1 povjerenicim a s tim , da najdalje do 1. januara 1937. podmire nastalu razliku između Gajretova utroška na đake sa njihove teritorije i njihovih dosadanjih prihoda, koje su doznačili Glavnom odboru. U protivnom slučaju, t. j. ako se ne odazovu ovom pozivu, Glavni odbor m oraće, iako nerado, da reducira pom oći nekojim đacima sa njihova teritorija , a onima koji su se potpuno og lušili o G ajret za prošlih 6 m jeseci, m oraće se otkazati sve pom oći. Mole se i upozoravaju sve takove jedinice, da ovo pitanje shvate najozbiljnije i da ne d o ­ zvole da Glavni odb or postupi m jerom na koju će b iti prisiljen propustom G ajretovib jedinica Otvorenje prostorija Gajreto«a ženskog odbora U novosagrađenom Gajretovoin domu, pored osta­ lih prostorija koje su rezervisane za Gajretove jedinice, posebno su predviđene storije za Gajretov ženski mjesni odbor. Novoizab ženski mjesni odbor« kome je na čelu pretsjednica Gđa Fata Košarić, nastavnica Građanske škole, zakazao je otvorenje svojih prostorija na dan 22 novembra o. g. Ovoj intimnoj svečanosti Gajretovih članica, radnica i prijateljica prisustvovao je velik broj i ostalih sarajev­ skih gospođa i pretstavnica ženskih društava. Svečanost je otvorila Gđa Koiarić ovim govorom: Drage sestre 1 Imam osobitu čast da Vas ispred ženskog mje­ snog odbora Gajreta pozdravim pri otvorenju naših prostorija u našoj kući i u našem domu. Svi znamo, koliko se je muke i truda uložilo dok se je ipak ostvarila želja sviju nas, da evo danas učehjem Mevludi šerifa slatim o ovu svečanost i mo­ limo se dragom Bogu za što bolji uspjeh i napredak Gajreta i svih muslimana. S*i mi znamo, šta je sve Gajret učinio za naš islamski element t. Na stotine i hiljade omladinaca prođe kroz Gajretove internate; na stotine i stotine đaka primiše Gajretovu pom oć bilo u obliku potpore ili Stipendije bilo u obliku mjesta u Gajretovim inter­ natima. čitave generacije, koje danas zauzimaju vidne položaje u našem društvu, u privatnim i javnim služ­ bama, imaju samo Gajrelu da zahvale bilo na njego­ voj materijalnoj ili moralnoj pomoći. Gajretova luča prosvjete prodrla je u mnoge do­ move i osposobila naše majke i naše sestre, učinivši od njih vrijedne domaćice i korisne članice islamske niče. Gajret je mnogo učinio, ali ga čekaju još velike zadaće. Pogledajmo okolo sebe, zavirimo na našu pe­ riferiju, bacimo pogled na našu zabitnu provinciju, pa ćem o tek onda viditi šta sve Gajret ima da učini. Ma koliko se nastojalo da se naš elemenat po­ digne moralno i materijalno, još uvijek vidimo da ni­ smo sve učinili. Teško nam je svima pri duši kada čitamo o raznim prekršajima i zločinima, koje čine muslimani. Isto tako nam je teško kada čujemo, kako m noge muslimanke, naše sestre, žive nedozvoljenim načinom života i propadaju. Teška je i ta činjenica kada vidimo našu napuštenu djecu, koja se klatare po ulicama, bave se krađom ili prošnjom i služe se naj­ pogrdnijim psovkama. Sve te nedaće su rezultat ve­ likog nedostatka odgoja i kulture. Videći sve te činjenice oko nas, tek onda možemo da shvatimo šta je sve Gajret učinio na prosvjetnom i kulturnom polju, jer stotine đaka koji prođu kroz Gajretove internate, pošteđeni su od pomenutih zala i korisni su članovi naše vjerske i nacionalne zajed­ nice. Ja se obraćam na Vas, drage sestre, s molbom da nas pomognete u radu, bilo to materijalno ili mo­ ralno, i da zajednički i složno poradimo na podizanju naše porodice i naše islamske zajednice, jer ćemo samo tako moći nešto da učinimo i da se odužimo uzvišenom pozivu žene muslimanke. 199 �Samo našim radom možemo da pokažemo i na­ šim sestrama sugrađankama da smo se u stanju s njima takmičiti u kulturnom podizanju islamskog di­ jela našeg naroda. Ne dopustimo da nas vrijeme pre­ gazi. Idimo putevima, koji nam propisuje naš uzvišeni Islam. Držimo se one izreke Muhamed alejhiselama: „Tražite nauke* pa makar u Kini“ . Dakle, sam nas Devletlija upućuje da tražimo nauku, da se koristimo njome, pa makar ona potjecala i od neprijatelja. je одржао око 30 предавања из области задругарства, a предавачи су наши најбол,и задруружни идеолози и радници. Задржном васпитању служе и мвогобројни излети које студенти задругари чине у многе задруге ради упознавања 8адругарства у примени. У ту сврху приређена je у јулу ове године и екскурзија кроз Бугарску до Цариграда о којој je „Гајрет" недавно писао. Пост. ји и нарочити фонд за задружно васпитање чланова. Učen čovjek neće nikada skrenuti s pravog puta, jer pravo veli naš narod: „Bijeda i neznanje otvaraju ГГреко 200 студената свих факултета прошло je досада кроз Задружни клуб. Клубу у његову раду указују пажњу и дају му подршку водеће задружне установе наше, нарочнто Савез набављачквх задруга државних службеника у Београду. vrata svima porocim a ".. A sad, drage sestre, ja Vam se najljepše zahva­ ljujem na ovako lijepoj posjeti. Moja je želja da se češće nađemo u ovim našim prostorijama, do kojih smo (došli nakon 33 godine Gajretova mukotrpnog i uspješnog rada, i da preporučite i drugima, kako b> zajedničkim silama poradili na razvijanju društvenog života kod nas i podizanju kulturnog nivoa naše za­ jednice. Imamo namjeru ovog Ramazana da održim o ne­ koliko vazova i predavanja, pa Vas molim, da ih po­ sjećujete, kao i teraviju koju klanjamo svake večeri u 7 sati. *■ Л Potom je proučen Mevludi-šerif, a zatim je na­ stalo sijelo, koje je potrajalo do kasno u noć. Sve pri­ sutne gospođe-ice ponijele ки sa ove svečani ljepše dojmove. Скупштнна задружног хлуба пнтомаца београдског Гајрета „Осман Ђнкнћ" Прије четири године студенти питомци Београдског Гајрета „Осман Ђикпћ" основали су свој Задруасии клуб у диљу међусобног потпомагања и упознавања 'са задружним покретом. Задружни клуб питоиаца Београдског Гајрета je једина установа ове врсте међу нашом студентском омладином и има карактер кредитне и потрошачко набавл>ачке задруге. Клуб je за ове четири године рада показао успјешну дјелатност међу студентима: издаје краткорочне зајиове својим члановииа уз минималну кнмату и прима улоге сталну и обичну штедњу. Тако je досада, -upftia последњем ивјештају, подијелио око 90.000'— динара зајиова. Преко свог робног одељења Задружни клуб снабдјева своје чланове са најнужнијим потребама за њихов свакидашњл рад. Сеи тога, Клуб има и своју књижницу са великвм часописима нашим. џ Задружном васпитању чланова посвећена je велика пашња. Томе служе поред библиотеке многа предавања које Кдуб сваке године организује- Досада 200 Ha 12 новеибра о. г. одржана je пета редовна годишња скупштина. Скупштину je отворио г. Едиб Хаснагић ст. прва, са неколико пригодних ријечи о задругарству као друштвеном покрету, истакнувши њсгов значај у савременом економском животу народа. Послије нарочитих извјештаја о пословању у прошлој години и послије живе дискусије која се потом развила, изабрана je нова, управе на чело које je дошао г. Шефкија Хаџиомеровик, ст. прва. Тако ова једина наша студентска задруга корисно дјелује, васпитајући оиладину за тако потребан у народу, што са задовољством истичемо. Ахмед МулахалиловиЛ етуд. филОзофије ° в е књиге Изашло je из штампе коло Српске књижевне вадруге са овом садржином: (бр. 251) Песме М. М. Ракића; (бр. 262) Приповијетке Ивана Андрића II; (бр. 2 6 3 —264) Патница, роман 'Ј. Игњатовића са предговорои Вељка Петровића; (бр. 265) Старе cpnске биографије, III (живот С т ) Дечанског од Цамблака Ж ивот Деспота Стевана од Конетантина филозофа, живот цара Урош а од Пајсија) у преводу др. Л* Марковића, с опширнои студијом Павла Поповића и с пет слика. (Издање фонда Слободана Ј. Јовановика, пређ. конзула); (бр. 266) Есеји Марка Цара; (бр. 267), ЧехослоВаЧка. Чланци о чехословачкој држави и народу од првих чешких писаца и стручњака, са предгововором др. Е. Бенеша и 18 слика; (бр. 268) Руј Блаз, драма Винтора Ига, у пријеводу A. Милићевића и с предговором С. Петровика. Ових 8 свезака у фаном платненои повезу (хиљаду шест стотина страна) стају само 100 динара. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1936 Description An account of the resource Br. 1-2; 4-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1936 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 9d2ffac4-0b3d-475e-9ac4-64e1c6f36b1a