https://kolekcije.nub.ba/files/original/4410be41f7d30f1afda5c4800e4a504a.pdf 75d665a524faff330996e996b47d17ad PDF Text Text г ' - i ГЛАСНИК КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТД ХаФиз Мухамед Папџа- Ha велике дане Курбаи-бајрама X . М. П Тешко стан>а бивших мзлих земљопосједннка Дапл. arp. SI. Фазлагпћ, Горажде; Прсхтичан воћар Ј. Прица: Кућна индустрија код муслимана Вехбпја Ипамовић — В1остар: Задругарство у Данској ПроФ Хамдија Капиџић: Искоришћавање шума у доба Алипаше Ризванбеговића у Херцеговнн Примјер за углед Г Д ЈР Е Т О В Г Л А С Н И К : Акција за подизање Гајретова цома — Чланови Гајрегове Лиге хиљаде — Гајретови мевлуди1* шерифи — Гајретова популарна предавања — Из Гајретове организације — Рад за Гајрет у Љ убуш ком — Разни добровољни прилози — Бајрамски прилози Гајрету — Прилози из Јањ е — Племенита геста једног интелектуалца — Добровољни прилози из Брчког М АРТ С А Р А ЈЕВ О 1935 БРОЈ 3 Нздаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ ј М ш �У / Гајрет, лист другатва Г а јр ета И8ла8и св ако г 1. у мјесецу, a цијен а м у je ea н аш у О таџбину 60 д и н а р ан аг о д и н у , a ea све остал е 8вмл>е преко гр ан и ц е 120 д инар а. Ђ ац и Г а јр етови питомци добивају лист у пол а цијене код Г л а в н о г О дбора или код у п р а в а Г ајр ет о в и х кон впкта. В ласник другатво „Г а јр е т “ — О дговорни у редн и к: Х амид К у к и ћ . — З а ничку ш там парију одговара директор А бдурахм ан М еш ић. И слам ску дио- �ГОД. XVI ГАЈРЕТ БРОЈ 3 С арајево, 1 М арта 1035 Хафиз Мухамед Панџа Ha велике д а н е К урбан -бајр ам а Пред непуних тринаест и no вјекова, десетв године no Х иџрету, Велпки Бож ији П осланик обавио je ys ове велике дане свој задњи опрош тајни хаџ у Мека — хвџ-џетулв еда’. T aj хаџ био je велико дјело Великог У читељ а човјечанства и н ајвећег човјека, окруњ ено дотада нечувеним иневиђеним успјехом, Д вадесет и -три године су прош ле до то г велпког дан а откада^је-Т)^ почео у Меки, огревлој у опачини, незнањ у и идолотрији да проповиједа и учи истине великог Божјегч правца, кога Свемогући Господар васионе назва Ислам. Од хзвог п о сл а н стваје Ресулуллах у свом родном граду провео тринаест година, неуморно радећи и подносећи највеће ж ртве sa срећу и спас читавог човјечанства. Мекански муш рићи су бјеснили и хуш кали разуларену дјечурлију и олош са улице дазл остављ ају Б ож јег П осланика и Њ е го в у другове, подузимали су све м огуће мјере д а осујете ово велико дјело, Али Ов се није дао смести. И ако je за читаво вријеме нечувених прегарањ а и ж ртава у Меки број ЕБегових присташ а изнагаао једва неколико десетина, ипак Он није клонуо. Он je вјеровао да ћ е жртве, поднесенб s a срећу човјечанетва уроднти обилним плодом, јер je то неумитни вакон Господара васионе, да побјефује онај, који неустраш иво ступа стазам а истине и напретка. И кад су злостављ ањ а обе8умљоних меканских м уш ри ћа преврш ила сваку мјеру, Он са својим друговима н ап у ш та Меку, то легло покварености, злобе и 8аосталости, д а се након осам година у њ у поврати као славом овјенчани побједник, који je ж ртвама Својим побиједио охоле и у 8лу огре8ле меканске мушриће, тв безумне пионире невал.алства, eaoстнлости и покварености. Доласком у Медину, сјеме којв je Б ож ији Посланик прије три н ает година почео сијати у Меки, почело je давати обилног рода. Али и у Медини je до коначне побједе требало издрж ати теш ку и м учву борбу са много ж ртава, али са виш е сигурности у успјех. Свјетло И стине je продирало и у нај8абитније кутеве 'А рапског полуотока, и десете године no Х иџрету чптав овај крај свијета био je обасјан свјетлом И стине, Ислам се дубоко увријеж ио у срца свих становника полуотока. И вврш ило се велико чудо асторије и „Сироче ш е к а н с к о ^ ^ в а ' двадесет и три године Ceoje неустраш иве борбе и јуначких ж ртава постало je побједншсом. Али ту му побједу није прибавила нпкаква царска власт нити велике добро оборужане и опремљене армије. Он се борио сигурнијим и јачим оружјем, које копачно мора трајн у побједу и8војевати. Борио се снагом Свога Великог духа, да побиједи разум слијепо опонашање, да н ау ка и писменост потисну незнањ е и сиромарштво духа, да милоср^е завлада срцима људским и да се љ убав у њих улије, д а братство вавлада међу људима, a обитељ постане извор друш твене сређености и благостањ а 8аједнице. Д есете године no Х иџрету Алејхиселам се уп ути о из Медине у Меку да ивврши свој вадњи и опросни хаџ. Овом великом ходочаш ћу присуствовало je преко стотин у двадесет хиљ ада муслимана, ирекал>евих поборника sa побједу добра над злим, свјетла н ад тмином. И Ресулул-лах, који je прије двадесет и тр и године на т л у меканском почео љ удим а т у мачити вјечне И сти не вел и ко г Б о ж јег п р ав ц а И слам а и наилавио на највећи отпор, могао je у двадесет трећој години сво га по сланства видјети велике успјехе С вога р ад а и Својих надчовјечанских ж р т а в а . H a Арефатском брду се прелило читаво непрегледно море љ удства, које се т у са свих стран а А рабије искупило, доведено т у не салом, него И 8 љубави да 41 �мавифестује велику идеју: служ ити равумом, могло довести до гриједа и срамоте. Ако вам науком и радом, умно и тјелесно Г осподару се ивневјере в не буду вш виле крепосним свјетова и цијелом човјечавству, д а доЈје до животом, ка8вите их, a ако се пр о ђу вевасвоје потпуве ововемне и прекогробне среће љалетва, хравите их и одијевајте и бривите се sa потребе њихове. Са ж евам а лијепо пои спасења. Пред ово велико мнош тво храбрвх по- сту п ајте, јер су ове ваш е помоћвице и ви борвика И стине и Свјетла, које му je дјетињ - их увимате као дар Б ож ји. Љ у д и , схватите ски одано и послуш но, и ступ а са благим ове моје ријечи и будите равумви. J a сам смвјешком Велики Учитељ, д а их no вадњ и вам све објасвио и оотавио сам взм ово чега п у т на овако велвком ск у п у поучи и ивложи се вм ате строго држ ати. О ставио сам вам им темел»не истине вјере, коју ћ е они касви је ово ш то вам je вајјасвије, a то с у Б о ж ја ш аром свијета пронојети. У овом Свом вна- књ ига и дјела Њ его в а П ославика, Љ у д и , чу јте чајном говору на опросном х а џ у А лејхиселам ове моје ријечи и схватите их. З в а јт е да je сваки муслимав брат муслим аву и да су сви je ракао: „ 0 л>уди, п ослуш ајте ријечи моје, јер не муслимави браћа. Ч о вјек у je до п у ш тев о д а 8нам, можда се виш е никада вакон ове године од свог брата увме само ово ш то му бу д е од нећемо срести на овом м јесту! Љ у д и , вабра- срца и драге воље давао. Не ч и ви те себи њено вам je да међусобво крв прољ евате и васиљ а. 0 Б ож е, јесам ли саопш тио и објавио д а ту|>и иметак и готови ну једете. И сто тако С воју ду ж в о ст? Б ож е, буди ми свједов да вам je вабрањ ево да н ар у ш ав ат е св ети њ у о- сам взврш и о повјереву Ми 8адаћ у “ ! Ово je био вадњ и говор и п ослави ца са вог дан а и овог м јесеца мира и спокојства. З аи ста ћете се сусрести са ваш им Г осп ода- опросвог хаџа, у п у ћ е в а сљ едбевицима И сл арем и Он ће вас п и тати ea ваш а дјела, a ja ма свих б уд ући х покољења и б у д у ћ и х вјесам вам, ето, сдо објаснио. К о има код себе кова. И т а посл ави ц а je у п у ћ е в а в а велике какав ам анет н а чув ањ у, нека г а преда и по- д а в е К урбан -бајрам а, када бајрамске ж р тв еврати његовом в л асн и ку, a све л ихварске к у р б а в и треба да вам претставе ввачај в а ш е г кам ате су изгубљ ене и опрош тен е. П ри п ад а ислам ског ж ртвовањ а. К ако ови к у р б а в и тревам само гл ав н и ц а ваш ег иметка. Н е чи ните бају д а у велике бајрамске даве довесу м еђу насиљ а и не д оп усти те да вам се насил»е све ч л ав о в е ваједвице, n a и вајсиром апш ије учини! вадовољ ство и весел«е, гдје ke тјел есв о окријепљ еви и душ евво се окријепити, тако исто 0 љ уди, сотона je у очајаљ у и ивгубио je н ад у да k e икад виш е на овом т л у бити тр е б а д а и в аш е ж ртве кроз го д и в у бу д у обож аван, али се може десити д а му се б у д у толи ке д а довесу опкем добру ваједвиц е п у покоравали гдје на другом м јесту, n a он се в е користи, n a да се у овим давим а ваједзадовол>ава са неваљ алим дјелпма ваш им. Ч у - в о ц а, a с њом и сваки поједпвац — осјете вајте г а се, је р н асрће н а в је р у в а ш у ! Љ у д и , сретвим и вадовољниш, да осјете радост ових одгађањ е светих мјесеци, д а би тако могли велики х д ав а. беспрекидно д а п рол ијевате в а ш у бр ат ск у Размотримо чем у в а с учи в а ш Великв крв, je теш ко невјерство. С а овим сп у т а исти- У чи тел, и повуцим о п оуку ив то га. М услине ск реку невјернпци, воји у неко доба го- ман мора ш ти ти ти ж ивот и им етак ближ њ ег дине неке ствари чине допуш тен им , д ок их св о га као и свој вл асти ти . М ора у ваједвиц и у др уго доба в абрањ ују, д а би тако ивјед- створи ти п у н о повјерењ е и кл о ви ти се искон ач ил и ово доба х аџ а у којем Б о г вабрањ ујо ш р и к ав ањ а љ уди. З а т о се кајиш арске кам ате н ека дјела, n a тако себи д о п у ш тају оно ш то и добит см атрају као в ајв ек и злоч ив, јер у Б о г вабрањ ује, a вабрањ ују оно ш то им Б о г б и јају привредви разви так . H a једвој страви до п у ш та, a вријеме се окреке и те ч е исто се ст в а р а сиротињ а и про л етар и јат, a н а друонако како je текло кад je Б о г стварао небо гој теш ко богатство . Н а с т а ју те ш ке др у ш твеи земл>у. не тр8ави це и в ест аје бр атске љ убави м еђу 0 л.уди, ви према ваш им ж енам а имадете љ удима. М услиман je ду ж ан д а ивдрж и те ш в у дуж ности, које морате најсавјесније исп уњ а- бор б у са сотовом , да не подлегне и ск у ш ењ у вати , a и оне исто тако им ају прем а вама њ его в у , д а обувда ст р аст и по х о ту своју. ду ж н ости , које морају вајсавјесн и је и сп у њ а - T a j сотон а се много п у т а јављ а у р аввии вати . Ж ен е су д уж в е д а ч у в ају ч и сто ћ у ва- облицнма, n a no који п у т и у облику какБОг ш е брачве постеље и да je вичим не поври- п р и в и д в о г п ријатељ а. М услиман у р аду мора једе, ш то би код вас могло иваввати вегодо- бити в еу м о р ав , јер котачи в ап р ет к а не см ију вањ е, a дуж н е оу да ниш та не чине ш то би н и sa један час вастати . Све неуспјехо у жи- 42 �воту. и раду има приписати само себи, a И слама ивградили су на овој груди, коју су правни ивговор да je њ егову неусијеху крив и8над свега л>убили, једву лијепу културу и неко други, или s a своје неуспјехе окривља- цивилизацију, с којом се можемо поносити и вати вријеме, то je највећа лудост. Алејхи- уж ивати плодове свога рада. Али ми потомци селам нас учи да je ж ена темељ породице и смо ваостали ива њих. Заборавили смо на друш тва и да њ у као мајку и одгојитељ ицу одредбе и прописе Ислама и пустили смо да требамо нарочито пабити и њ ена права ш ти- нас котач времева прегази и да заостанемо, тити и чувати, али и ж ена се мора спремити ива других. Н ропуш тено треба надокнадити., за тај свој високи повив; морају je ресити У овим данима ж ртава треба да се надахнемо, крјепосне врлине и као мајку и као помоћ- оним великим идејама напретка и да доприниц у свога д руга. Ж ен а je велики аманет несемо сви скупа оне ж ртве, које je доприБож ји, који треба помно па8ити. Д руш тво носио и чинио и Велики Учитељ наш. Треje ослонац и потпора сваког појединца, вато бамо бити неуморни, требамо ваборавити на. нам Алејхиселам овако ј&ко наглаш ава потре- личне трзавице, требамо ру ку под р уку братбу братства и сарадњи, која ће сва бити упу- ски поћи у сусрет љепшој и сретнијој будућ,ности. To од нас траж и наш а вјера, то од ћена у правпу ме^усобног помагања. нас траж и и нац ија и наш а лијепа домовина, У овим великим данима К урбан-бајрама равмислимо ш то нам je дуж ност као мусли- то траж и славна успомена наш их великих манима чинитити. Повратимо се у историју отаца. Стиснимо брат брату десницу, цадни? и погледајмо хада je муслиманска 8аједница мо један другом у братски вагрљај и срдачно вапредовала и под којим увјетима, a када je ускли кним о: И ди-адха мубарек олсун —• нека пропадала и 8ашто. Видјећемо да се je н а- су сретни велики дани ж ртава, нека нам попредовало само онда када су. се строго И 8 - служе као путокав у боље дане и sa изградњ у врш авале одредбе в 'прописи великог Б ож јег сретнијег и јачег потомства. правца. Дједови наш и као дббри сљедбеници Н. М. Р. ; ;Г V- - I. / I Tf ško stanje b ivših m eiih zem ljop osjed n ik a Bivši mali zemljoposjednici se danas nalaze u davalo se posuđe, namještaj i .drugi predmeti koji su vrlo teškom i bijednom stanju- To je elemenat koji čuvani kao naročiti amanet starih. Trebalo je zatomiti se proletarizovao i iz dana u dan regrutuje se od njega glad, a obraz i stari ponos nije dopustio da se po­ sve veći broj prosjaka. Nakon riješenja kmetovskog pita­ kuca makar na čija vrata. Trpilo se i trpilo.- ‘ nja u Bosni i Hercegovini ovim bivšim malim zemljopo­ Ali ova teška privredna kriza je do kraja po­ sjednicima je isplaćena zakonom određena otšteta, koja goršala položaj bivših malih, a mnogih i većih ze­ mljoposjednika. Zaraditi se više nije moglo, po kući je inače bila malena, pa je kod 90% ovih zemljoposjed­ nika jedva mogla podmiriti dugove, jer se četiri-pet go­ se obralo što je bilo i nije se više imalo šta prodati. dina živilo bez prihoda sa zemlje i zaduživalo, i ako Djeca su i gladna i gola, hoće hljeba. Teška srca, je isplaćivana neka renta na račun haka. Pa i oni utučen i ubijen, sa pogaženim ponosom ljudskog dos­ zemljoposjednici koji su imali i veća kmetska imanja tojanstva, koga je ovaj valjani čovjek nadasve cije­ su u vrlo teškom stanju, jer im je renta isplaćena u nio, pred užasnom aveti glada pružio je ruku da agrarnim obveznicama, koje su u nevolji morali u traži milostinju, jer djeca hoće hljeba. A kad se dbbescijenje prodati, da od danas do sutra sa svojom đe u ovakav položaj, onda padaju moralne vrednote u prah i pepeo, ponosa nestaje i gubi se. Treba zać! porodicom prožive. U doba privredne konjukture ovaj se svijet ipak o našim kasabama pa vidjeti svu bijedu tog dobrog proturao. Radio je i tražio kakvog bilo posla da ne­ svijeta i diviti se njegovom strpljenju, njegovoj vjeri što zaradi i tako prehrani svoju porodicu. Od prirode u bolje. Treba gledati kako uznemireni pruži ruku na štedljiv on je nastojao da se štednjom i radom održi milostinju. 1 ovo je postao problem i tp velik i te­ svodeći svoje potrebe na nevjerojatni minimum. Po žak, jer nije više desetine i stotine ovakih, koji su neki je uspio da podigne kakvu malu trgovinu ili nekad bili najbolji i najsolidniji građani, snaga nacije', dobije kakvo zasposlenje, ali većina ih je bez kapi­ njihov se broj penje na hiljade. Pogledajte samo bi­ tala slabo prolazilo i kraj s krajem se nije mogao jednu sliku pratilaca dženaze malo bogatijeg- musli­ sastavljati. Počelo se dirati i u ono što se kroz ge­ mana u Sarajevu ili u kojoj kasabi. Prepoznajete me­ neracije u starim i štedljivim kućama sabiralo, pro­ đu ovima koji su pošli, ispraćuiući dženazu do gro­ 43 �blja da dobiju koji dinar, ljude koji su do jučer bili privredno aktivan elemenat. Zure preda se, stide se tvoga pogleda, ali nužda zakon mijenja. Ovaj dio našeg elementa, koji je naj'conslruktivniji dio nacije u svakom pravcu, treba spašavati. To je državna i nacionalna potreba da se ovaj zdra­ vi elemenat spasi i da se privredno osposobi, jer je u sebi zadržao sve stvaralačke sposobnosti, koje mo­ gu poslužiti u najboljoj mjeri interesima države i na­ cije. Treba mu dati mogućnosti za njegovu ekonom­ sku obnovu. Zakon o beglućkim zemljama u Bosni i Hercegovini od 3 ХИ 1928 predvidio je da se onim bivšim zemljoposjednicima, koji su ostali bez sredstava za život, ima dodijeliti erarno zemljište. Član 20, ovog zakona glasi: Onim bivšim zemljoposjednicima koji su usljed agrarne reforme izgubili svoju zemlju, a nemaju druge samostalne egzistencije niti zemljišne površine, predviđene u čl. 28 zakona o bivšim kmetovskim selištima i stečenim beglucima, dužna je dr­ žava u skladu sa naredbom u unutarnjoj kolonizaciji u Bosni I Hercegovini od raspoloživog erarnog ze­ mljišta dati površinu koja ne dostaje do minimuma predviđenog u čl. 28 pomenutog zakona. Ovo pravo pripada samo onim bivšim zemljavlasnicima, koji se obvezao da će primljenu zemjj'u. u vlastitoj režiji t. j. sami obrađivati i t. d. U čl. 21 se kaže: Za/ptistupa^ nje po ovom zakonu nadležni su лцзгуој molbi sreski poglavari Jcao agrarni delegati, a u drugoj i zad­ njoj mclbi Agrarna direkcija u Sarajevu, čija su riješenja izvršna. Ako koja od 'parbenih stranaka misli da je s riješenjem Agrarne direkcije u Sarajevu povrijeđen koji pozitivni zakonski propis, pristoji joj u tom pogledu pravo tužbe na upravni sud u Sarajevu. Ova tužba ne sistira izvršenje napadnutog riješenja. Dokle, ovim zakonskim poropisima pruža se mogućnost da se ovoj velikoj socijalnoj potrebi izađe u susret i da se obezbijedi egzistencija bivših zemljopo­ sjednika, koji su pali na prosjački štap. Do sada se u ovom pravcu nije ništa učinilo i ako je zakonodavac predvidio način obezbijeđenja ove sirotinje. U držav­ nom i narodnom interesu bi se moralo hitno pristupiti rješavanju ovog teškog socijalnog pifanja, koje teško pritišće naše društvo. Morala bi se provesti planska organizaja obezbjeđivanja ove zemljoposjedničke siro­ tinje potrebnom erarskom zemljom i omogućiti joj kakvu takvu egzistenciju. Ove sirotinje imamo na području čitave Bosne i Hercegovine, pa bi trebala jedna jaka organizacija koja će ovo privredno soci­ jalno pitanje uzeti najozbiljnije u pretres i ispitati sve mogućnosti i načine kako bi se ono moglo naj­ povoljnije riješiti za opšte državne i narodne interese. Gajret ima svoju veliku i razgranjenu oiganizaciju, a u svom programu je sebi stavio zadatak, da radi na ekonomskom podizanju muslimanskog dijela našeg naroda. Gajretove jedinice bi u ovom slučaju mogle lako pristupiti ispitivanju svih pojedinih slučajeva kao i stavljanju raznih sugestija, koje bi mogle poslužiti što povoljnijem riješenju ovog pitanja. Ovom prilikom je ukratko^nabačena potreba što hitnijeg rješavanja ovog pitanja, a drugi put ćemo se opširnije na ovo pitanje osvrnuti. Bilo bi poželjno da svi naši javni radnici, koji su u stalnom dodiru sa narodom, o ovom povedu ozbiljno računa i sa svoje strane doprinesu da se ovo pitanje što prije pokrene sa mrtve tačke. Dipl. agr. M. Fazlagić, Goražde P ra k tiča n v o ć a r O k a lc m le n ju Voćke gajimo u glavnom radi njihovog roda, koji u ljudskoj prehrani zauzima važno mjesto. Prva i stara matična stabla našega domaćeg plemenitog voća u svim krajevima bila su mahom divlja, Sitnog neuglednog i za jelo manje vrijednog ploda. Nalazimo ih i danas posvuda. Tu i tamo izbiju sama, iz sje­ mena, pojedina stabla, koja daju i ako neokalemljena ipak plod dovoljno krupan i ponešto sočan, pa ih za razliku od divljih i pitomih (plemenitih) zovemo samoniklicama. Primjećujemo da neke strane lokalne i udoma­ ćene sorte nestaju, pregazi ih vrijeme, ukus i potražnja potrošača. Svojstva im se sama vjerno ne mogahu da prenose slučajem i sjemenom, a kalemljenje je bio jedini način, da do danas očuvamo i ove stare sorte, a ono nam omogućuje da uvedemo i nove. 44 Davno je od kada je izumljena ta vještina, ništa manje od 2500 godina i tako mijenjamo i preobrazujemo divlju prirodu, skrećemo je na staze napretka i savršenstva. To je pobjeda znanosti, uspjeh umjet­ nosti. Ova se operacija sastoji u prenosu jednoga ži­ voga dijela biljke (kalemljenje grančice ili kalema) na drugi živi dio (podlogu), da se sa njim sraste, da ga nosi i hrani. Podloga je većinom potpunoma razvijena jedno ili višegodišnja ožiljena mladica, grm ili stablo, te može da samostalno vuče iz zemlje hranu i dodaje je kalemu. Može biti i dio mladice grane ili korijena t. zv. ključić (reznica) sa svojstvom samostalnog raz­ vijanja svojih žila: kod loze, dunje, ribizla i dr. Kalem-grančica prosto rečeno kalem, mora sobom no­ siti makar jedan razvijen pup u dobrom stanju. Isti �nosi sobom sva tipična svojstva svoje sorte, što se tom operacijom nimalo ne preinačuje. Bez kalemljenja naši voćnjaci ne bi imali tako bogat izbor voća u svakoj sezoni, a vinogradi bi bili uništeni i pusti od filoksere, ne bi se mogli ni obnoviti. Na svaki način podloga treba da bude dovoljno debela, da se na nju može da kalemi. Slaba podloga daje i kržljavo stablo. Kalemgrančica treba da je odrezana sa matičnih stabala, garantirano identičnih sorata, rodnih, razvije nih i zdravih, pa i sama nasljeđuje zdravlje, čvrstinu Uslovi p r i m a n j a p r i k a le m lj e n j u i otpornost prema bolestima i štetočinama. Svaki kalemar mora da ima laku, izvježbanu i Vrijeme kad se kalemi. U principu kalemljenje je ii spretnu ruku. To je osobito važno, ali ima još i dru­ proljeće, čim počne strujanje mezge, a u jesen kad gih uslova, koja ukupno sačinjavaju pravila: srodnost ovo strujanje bude umjerenije. Ljeti kad je strujanje između vrsta bujnog kalema i podloge, jačina struja­ prebujno, ne kalemi se. 1 podloga i kalemgrančica nja mezge (sokova), sljubljivanje-srašćivanje, vrijeme i treba da su podjednako mezgrovite. Rana, koja je temperatura. — kalemljenjem nastala, prije će zacijeliti i srašćenje je Srodnost između vrsta. Prirodni zakoni i odnošaj čvršće. Kalemimo od mjeseca marta do septembra. srodnosti nisu nam mnogo poznati. Stvarnost je tu, Zrak treba da je miran bez suhih i vrućih vjetrova, ali teoriju u tome pogledu nemamo. Prihvatili smo više umjereno toplo, nego kišovito ili hladno. Zimi, to: da zakoni srodnosti imadu neku uzajamnost sa za snijegova i mrazova, u mjesecu januaru do marta prirodnim familijama. Kalem i podloga, dakle, moraju kalemljenje' je moguće u zagrijanim prostorijama ili pripadati istoj botaničkoj familiji. Breskva, kajsija, staklenicima. trešnja, šljiva, jabuka, kruška, dunja, oskoruša, muš­ K a l e m a r a v a l a t 1 p r ib o r mula, te malina su iste familije: rozasea. Ne 'treba razumjeti opet, da se sve vrste iste familije dadu među Svaki voćar treba da ima: voćarske makaze, sobom kalemiti. Isto tako nemamo načina da protu­ kresaći i kaiemarski nož, te pilu (testericu). Ovo sve mačimo onu naklonost i protfvnbst pri međusobnoga -može da nabavi za 100-120’— din. kalemljenju raznih vrsta voća iz iste familije. Neke Makaze treba da su u dobrom stanju i uvjek vrste se mogu kalemiti na izvjesnu podlogu, dok o- uljem podmazanje, oštre i da se uredno zatvaraju. bratno, kalemljenje iste podloge na matično drvo nje­ Makaze kao i ostali voćarski alat najbolje su od nog kalema biva nesigurno ili nemoguće. Kruška irme S Kunde i Sin, Dresden. uspijeva na dunji, mušmula, oskoruša i dunja na bi­ Voćarskih kresaćih noževa ima različitih, a isti jelom glogu, trešnja na magrivi (srerjsli), dok! тр ka­ moraju uvijek biti oštri, da rez bude gladak. lemljenje u obratnoj ulozi biće nesigurno. Kaiemarski nož mora se osobito držati čist, te Bujnost. Važno je pri kalemljenju da su kalemi ga upotrebljavati jedino za kalemljenje. Mora biti i podloge približne bujnosti, te da im vegetacija počne oštar kao nož za brijanje. u isto vrijeme: ako je to nemoguće, to je svakako Pila (testerica) mora biti oštra, čista, ne smije bolje da je kalem-grančica nešto kasnije tjerajuća od se trpiti da zarđa. Zubovi na listu moraju biti raz­ podloge. maknuti. Rana iza pile je gruba, pa se mora zagladiti Radi brže i veće rodnosti bolje je'opet da je kresačem ili drugim kojim nožem, te zamazati. kalem bujnijeg rasta od podloge, umjerenim dodava­ Povez. Pri kalemljenju služimo se vezom, kao: njem mezgre iz njene podloge, okalemljeni (opleme­ rafijom (likom), te uzicom od pamuka i vune. Vosak. Da rane ne budu izložene vjetru, kiši, te njeni) dio na račun suvišeg razvića u drvo nasadi što više plodnih grančica i prije dospije na rod. Pri­ suncu i dr. nepogodama i da iste što prije zarastu, mjer: kruške na dunju, jabuke na dusenu. Vrste ili treba ih zamazati kalemarskim voskom. Ovaj vosak sorte osrednjeg rasta Iako se prime na podloge umje­ može se kupiti, ali je skup, pa ga može i bez veli­ kog troška da napravi Iako svaki voćar. Za pravljenje rene bujnosti. Na slaboj podlozi kalemljena neka delikatna žitkog kalemarskog voska potrebno je: omoričke ili vrsta ili sorta daje kržljavo stablo. Obratno tako jelove smole, nešto pčelijeg voska, loja ili zejtina, te će se dogoditi, kad se uzkalemi na jako bujnu pod­ malo prosijanog pepela, a kad je sve gotovo i vosak logu. Kalem nema snage da primi sav sok, koji mu skuhan, procijeđen i ohlađen, primiješa se alkohol prilazi. Nastaje poremećaj u ravnoteži cirkulacije mezgre, (špiritus). Praveći sam vosak, voćar će se u tome divlja podloga prevlađuje, a okalemljeni dio slabi, dobro ispraksirati. kržlja i najposlije propadne. N a jv až n iji n a č i n i k a l e m l j e n j a Bujnost se dade uravnotežiti dvostrukim kalem­ I Kalemljenje na spavajući pup (okuliranje ili oljenjem, odnosno međukalemljenjem. Najprije se kalemi podloga sa sortom umjerene čenje). To je najjednostavniji i najsigurniji način ka­ bujnosti, a onda kasnije na istu, onu sortu koju že­ lemljenja, podloga pri tome biva najmanje ozlijeđena. Upotrebljuje se kao glavno kalemljenje u rasadnicima. limo da imamo. 45 �Treba dakle gledati podlogu i prema stečenom iskustvu na nju kalemiti. Kalemgrančice imaju da budu jednogodišnje drvo, zdravo, osrednje debljine i svijetle boje, okca razvijena. Najbolja su ona iz sre­ dine grančice. Pupovi moraju biti posve zatvoreni, pa se onda beru sa matičnih stabala i prije nego počnu kretati sokovi i zatrape se u hladan i suh podrum ili zasjenito mjesto, prema zidu. Kalemiti treba kada u podlozi počnu kretati sokovi. Kalem treba da bude postavljen na podlogu kao jedno, potrebno je da bude potpunoma sljubljena kora u koru. Kalemgrančica ne treba da bude dugačka, do­ voljno je 2-3 pupa. Rane treba dobro zamazati voskom 1 osigurati ih od loših učinaka zraka i kiše. Kalemi se obično za visoko stablašce 180 cm.2 m. visine. Rana koja je napravljena pilom, zagladi se nožem. Procjep se čini oštrim domaćim nožem, koji mora biti čist. Paziti i ne previše procijepiti. 0 vaj procijep drži se komadićem zašiljenog drveta i u nj umetne pripremljeni kalem. Vezanje po kalemljenju u procijep nije obligatno. Slika 5. prikazuje ovaj način P rip re m a p o d lo g e kalemljenja. Do 10 cm. iznad vrata podloge moraju se sve III Kalemljenje pod koru. To je najlakši način, mladice glatko izrezati, da^nav ne bi pri kalemljenju a prakticira se u kruni i na debljim granama visokih smetale. U jakoj zemlji je i previše bujan rastTTttla^ stablašica. Kora podloge razreže se uzduž i u otvor diče su duge, vitke i povijetie, po zernlji pale i sme­ stavi zarezah kalem. Zamota se rafijom i zamaže taju, zato ih treba izdignuti i zajedno svezati vezom voskom. Slika б. ražene slame ili čim drugim. Jedino ova vrsta ima manu da ovako primljen Kako se odreže pup. To je vrlo lak posao, ali kalem bez čvrste potpore lako biva vjetrom ili ptica­ imade više načina, slika 1, 2 i 3 uputiće svakoga, ma očehnut, pa tada moramo osigurati kalem prive­ koji nije imao prilike da pohađa voćarsko-kalemarski zanom grančicom. Slika 7. Ovo je korisno i kod tečaj ili inače da vidi gdje taj način kalemljenja. U ostalih načina kalemljenja. glavnom kalem-grančica mora da bude vitka, dok IV Kalemljenje na kozju nogu. Ovaj način ka­ ispod pupa smije da bude nešto malo drvenasta. lemljenja vrlo je praktičan, bolji je od kalemljenja u Okuliranje. Na podlozi se napravi nježan zarez procijep, jer se njime ne mrcvari podloga. Samo je u formi slova T i u isti se, otvorivši predhodno koru, potrebna spretna ruka i vježba. U podlozi se jedno­ uturi izrezani pup i zaveže rafijom. 7-8. dana iza ka­ stavno napravi nožem rez u formi žljebića. Kalem lemljenja možemo se uvjeriti da Ii se je primilo, ako valja isto da je tako dug i debeo, da odgovara du­ dodirom prsta spane peteljka lista, koja je služila kao bini žljebića i da se potpuno sklopi, a pri tome da Tučica pri metanju pupa. Ako ne opane, znači da ka­ kora tijesno dođe uz koru. Iza toga se okalemljeno lemljenje nije uspjelo i treba ga ponoviti. Poslije, ako mjesto zaveže i zamaže voskom. Slika 8. se ureže rafija, mi joj gornji i donji kraj prerežemo, V Prosto spajanje. Upotrebljuje se na tanjim dok dio ispod samoga pupa ostavljamo. U zimi iznad podlogama. Oba reza kalema i podloge moraju biti okalemljenog pupoljka (oplemenjenog mjesta) 10-12 jednako dugi; što je podloga deblja, to je i rez dulji. cm. odrežemo podlogu. Ovaj dio podloge služi nam Obično je 2-5 cm. Kora kalema mora da pristaje uz kao patrljčić u 1. god. i za nj se priveže mladi po­ koru podloge. Tako okalemljeno mjesto spoji se i tjerali ljetorast. Poslije se pod jesen ili za ranog pro­ rafijom zaveže. Nepraktično je radi vezanja, omiče ljeća i on izreže. Slika 4. se. II Kalemljenje u procijep. To je najstariji način Slika 9. VI Engleska spajanje (na jezičac). Postupak je kalemljenja. Kalemimo ovim načinom jače i deblje podloge, visoka stabla. Dobar je za jabuke, šljive i isti s tom razlikom, što se u kalem i podlogu ureže trešnje. Podloga ne smije biti previše debela i stara, mali jezičac, isto tako pri spajanju uklope jedan u drugi, a treba paziti da je ravna i zdrava. Želimo li da pri- te se lakše svežu i bolje se srastu. Slika 10. kalemimo neko bolje stablo ili oplemenimo stariju VII Popravljeno sedlasto spajanje. Ako je kalem divljaku, to je najbolje da joj orežemo krošnju, po­ tanji od podloge, tada kalemar načini usjek, koji zo­ mladimo i tek onda za 1-2 god. da joj prikalemimo vemo sedlasto spajanje, a iz slike slike 11. može tanje ogranke. svaki voćar da vidi i taj način. Treba birati mladu podlogu dobro ukorijenjenu, bujnog rasta; najbolje su one od dvije godine starosti, na ove ćemo dati kaleme sa sorata isto tako bujnih. Nježne sorte kalemimo na podloge (divljačice) od godinu dana. Počinjemo kalemiti sa vrstama voća koje brzo gube svoj sok: trešnju, šljivu, kajsiju, a završujemo sa vrstama koje do kasno drže sok: ja­ buka, breskva i badem — sve do konca septembra. Prerano kalemljenje na nezrelo drvo, a kad je tok mezgre jak, slabo uspije. Pup biva tako rekuć udavIjen. Najbolji je čas kad počne mezgra da ublaženije struji, a drvo je sasvim skoro zrelo, sočno. Kiša ili ako je pri ruci zalijevanje pospješuje ponovo strujanje mezgre i omogućuje kalemljenje. Izbor kalemgranćice: Iste treba da su osrednje debljine, zrele, za ostave se srednja dobro razvijena okca. Gornji i donji pu­ povi se odmah odstrane, a lišće se pokrati do petlje. Čuvaju se u hladu, u mokroj krpi, ovlaženoj maho­ vini, zabadaju se oba kraja grančice u krumpir jtd. Plivati u vodi ne smiju, trunu. 46 ��J. Ирица, директаор ban. ткаонице беза u везива К ућна и н дусгр и ја Оа муслиманскои женом радим век 30 годинаЊ ене радове припремала саи за изложбе у иностранству.Ииаласамприликеда се оевједочии о дивљењутии радовима крувисавих лица, преставника науке, умјетности н трговине. Похвале из пера стручњака биле су у многии листовима, и цијела штампа у престовицама, гдје сам прпређивала пзложбе, једволушво je одала признање југославенској везилачкој умјетности. Истинско одушевљењв показала je отмена публика Хага и Копенхагева за наш харемски вез; данска Краљица Алечсандрина, позивајући у свој Краљевски двор југославеску делегацију на изложби, учинила je тиме признање и пашој просјечној жени, ткаљи и везиљи, која je својом рукотворином показала културу срца и стрпљиву нарав југославенске муслнианске жене. к о д и у сл и м а н а нице na и мале везиље муслимавке, која без претензија ва признање, те к за скромну ваграду за уложеви труд, везе нациовалви вез, који осваја ивостраве вароде. 0 естетској страви ваше кукве индустрпје доволјНо je нагласити, да радови ааш вх муслаиавсквх везиља украшавају краљевске одаје код вас и у иностравству, као и мвоге отмене домове. Пошто je ручни рад жене муслимавке цијењев, мора се вастојати да се њев рад његује и усавршава и да се чувају њени оригивалви мотиви и вародве боје Муслиманка везиља за ђерђефом Муслиманке при ткању на равбоју Вез и ткање жене муслиманке заслужује сваку пажњу, a напосе Гајретових радннка и чвталаца. Постоје за то два разлога: нацвонално-културни и естетски. Национално-културви разлог за подвзање наше домаке кукне индустрије јасан je. Ми као народ тежиио да стигнемо у култури велике народе или да идемо упоредо са овима, који су били у сличним историскпм прплпкама Алн ми хокемо да се као цјелина издвојимо својом националном културои, својим стваралачким духои, једвом ријечи индивидуалвим обиљежјеи југославевске вације. Д а то постигвемо вужно je да његујемо ово што код вас просвијекеви вароди цијеве и чему одају призвање, да љубоморво чуваио ваше тековвве и да ствараии всве. Поред свих који су позвапи и чиве користа и доприносе удио ва израђивању ваше вационалне културе, ево в кућне рад- Кукна индустрија, што се тиче ж еве муслиманке јесте ткање развог платна (безз), везиво и керање. Ткање je значајво стога што je векада било једиво домаке платво у употреби, кад о фабрикатииа вије било ни говора, Усавршавањем технике и развијањем трговиве долази се све до фивијвх воста памука за ткање и жеве ткају разне безове у 2 и 4 вита, као: kepeke, узвод, кафез, шареви пирлит; свилево ткав>е: бурувџук и харвр. Све те врсте беза ткају се в давас у муслимавским домовима, само е том разликои што давас веке муслимавке ткају на разбоју са брзим чунком и ва тај вачвв добввају рззве врсте беза у швриви од 8 0 — 150 ци, a израђују га двострукои брзивом. У ткање в а разбоју са брзнм чувкои упутила je иуслвмавске ткаље Бавовивска ткаоввца беза и везионица у Сарајеву. 48 �Муслиманска жена бави ce са харемским вевом, везенвх и кераних предмета не само у нашој земљи који у много случајева задивљава гледвоце na и самв него и у иностранству, само je потешкоћа код взвоза стручњзке, ако излази нз руку старе рутиниране ве- ради стицања јакогјамства (на пр банковне гаравцвје) зпље, јер су обадввје стране једнако везене и тешко за покрвке взвежене робе, те би требало порадитв на ce крива страна рдспознаје. Beh дјевојчица од 5 — 6 успјешнвјем извозу, како бн ce запослењеи радница година почиње од своје мајке да учи вести, a први многа биједа ублажила. Данас, кчда су женв отворене школе, зваља, запоклон женеком дјетету од мајке je ђерђеф. Харемски вез има разне бодове. крупни и ситни ната, трговине в модернл вндустрвја, када je напремушеб-к, сбвсзен са стране гајтаном, попуњен бејб^- дов^њем технике усавртена производња тк»нина — реком, ситним бисерџиком, вијугавом веревијом, танким бвло бв готово илузорно говзритв о провзводњв дои дебелии гајтаном, a везе ce бројем жица и no писму. маћег платна код нас, да и данас не постојв безброј Несамо да je техника разнслика, него има много жена, које ce труде да поред домаћих послова прадонесу свој економскв удво породвчвој заједнвцв. више в орнамената са разнпм, каткада чудним назвИма много жена в дјевојака муслиманских које вима. Везиља, која je неки орнаменат замишљала, она немају другог занпмања, нити зараде, него поред кукнвх га je назвала именом према својој идејној слици. Тако псслова баве ce ткањем безз, везом в керањем. има назива код харемског веза: „Бор“, „У сату мед“, И ако je ткање доста спор рад, a везвво и ке„Безистанска врата“, „Берберско огледало“, „Чардак", рање још спорије, оне впак зараде толвко, да не падају „Турбе*, »Босвок", „Бвбер“, „Јапрвгв, „У к&фезу ду* посве на терет својима И данас муелвманска жена да“, „Чевзли кола“ и т. д. Из овога ce ввди даровв«ji3 сиромашнвјих слојева треба зараде, алв такве која тост за вез муслим^нске жене. je неће одвојвти од' њезиног кућњег огњишта, a то je Од харемског веза израђују ce разни кућнп деко- ткање. вездво и керање. ративни предиети, кчо: Сторв, завјесе, бошче (покривачи Kao што ce ввдп, сви увјетв за подвзањеженске за кревете), столњацв, јастуци, милијеи, кукне пндустрије код муслпманске жене постоје век пешкврв, мантли и јакнвде, хаљвпе, блузе и капице од старвна. Треба joj дата још просвјете у прнвредном 3i дјецу в одрасле, огрлице, торбице( лвснвце в т^д; прбвцу. Трговачке и стручне школе као u више коКерање, које ce радв танкои шпваћом вглом, нај- мерцијалне школе путевв су којвиа бв просвјећена тежв je в вајспорвјв жене^и рад, алв својом фино- муслиманка могла дата својим сестрама взобиље поћом може да ce усцоредв са венецианском чипком. мокв( да вскористе своје традиционалне способноств. Керана чвпка највише ce взрађује на марамицама. Просвјетом — привреди, нека буде „Гајретово* Ве^шка je потражаа сввх горе наведенвх тканих, гесло a надаљг. Вехбија Имамови£ — Мостар Задру:1r aа Dр ств о у Д анској Н а Ј у р е ђ е н и је м љ е к а р с к е з а д р у г е н а сви Је ту Данска je земља на крајњем сјеверу Еврипе, опкољена морем, велика око 45.000 км* са око 3 5 милвона становника. Ова мала земља вако спадч међу најмање у Бвропв, впак данас може да својим благо стањем a културнни приликама свога народа, послужп као примјер многам no десет a двадесет пута већпи a пространИ|ИМ државама. Данас нема на једне државе у Европв у којој je сељачкв свијет на тако високом ступњу културе, нема земље гдје сељак живи такаи жавотом a нема државе гдје je народно благостање тако као у Дчнској. Ииа земаља богатијих своjau првродниа провзводима, алв onhe стање народа у свакои погледу нигдје нвје повољнвје. Рајетке су сељачке вуће у којииа ce свакодневно не чује клавир, a обачна je појава да мало бољв сељак вма у куки телефон. У данашњим тешким првликама када у цијелом сввјету влада правредна пометеност, хара криза, a број беспосленвх вз дана у дан све ввше расте, у Данској може ce peka и данас стварно тече мед u млијеко, јер она не зна’ за све те недаке. Међутвм наје то тако увијек бвло. Ta иста Данска je још ковцем осамнаестога стољека била једна од најсиромашнијпх земаљз. Без школа, сиромашнаод природе, са више од половице сељачког.становншптва (са 90% неписмених) коме je главно занимање бпло сточарство, Данска je прежнвљавала тешке дане Главни приходи које je сељзк пмао од сточарства сводвла су ce на манималну продају млвјека, које je давано мјесним трговцима n препродавцпма, у замјену занајнужније животне намирввце To стање ни;е ce много взмајенпло вв каснвје, све до прве половпне деветнаестог стољека. Школована људи њихова осјекалв су то тешко стање народа a тражилв су начина да га придигну a да му створе боље услове за живот. Уввђала су да ce данског сељака иоже првдики само школом a про- 49 �свјетом. Поред тсга увидјели су да je у сточарст ш пр-Јви извор народног благостања, само га треба организовати, осставити на модернију базу и престатн са дотадањпм примвтивним начином сточчрења. Тргбало je али одмах прећи на стваран рад, јер се увидјело да je потребна хитна помок. Први који се даде на пооао бијаше сеоски жупник Ханс Криствјан Соне. За врпјемо једне недељне молитве, обрати му се неки впђишји и бистрији тежак и рече: „Оче, све je то лпје no што наи прпчаш о онои свијету, али нас поучи и учини нешто да на земл-и боље живвмо “ Ове ријечи мудрог сељака дадоше му потетрека и он етпоче са радом на придизању мљекарства. Најприје добави из сусједног Холштајна — гд:е иљекарство у то врцјеме бпјаше лијепо развијено — стручњаке да упућују народ рационалном мљекарству. Овп стручњаци путовали су кроз народ, одржавали с с та н к е и скупове у сваком селу. Такав један састзнак у селу Вестјеру закључи, да се пз цијеле околице сакупља нлпјеко ва једно мјесто и ту прерађује у бутер и сир. Ha састанку којп je одржан вза тога, би ударен теиељ првом дртштву за сакупљање млијека (1882 год.) и уједно-кон" статовано да he се у ову мљекару доносити млијеко од 300 крава. Један ■•стручњак и два сељака израде одмах и правпла (ст4туте) те прве мљекарске задруге, која су послужнла и касније осниванвм задругама> као првмјер. Ова задружна мљ^карс* као и друге које су касније иза ње нпкнуле, снаодјевена je најпотребнијпи апаратпма п стројевпма н;бавл>еним из зајма који je задруга закључила ye солидарно јамство свих задругара. Развој и успјех овјЈ-^прве задруге изненадио je и оне који су у почетку цијелу ствар сумњиво глвдали и сви од реда пристуиали су задрузи. Цијене за бутер постигнуте су као никада прнје, a поред тога сељаци су добив:'ли млпјеко из кога je већ извађен маслац (млаканица). Исте годи н е'н и % још двије задруге, a даље сваке годиве све их je ввше. Тако je у саиој год. 1888 основано новвх 230 задруга, a концем 1932 год. било je у цнјелој земљи 1400 мљекарсквх задруга. Ово je врло велвк број, ако се узме у обзир да je Данска мчња од наше Дринске в Врбаске бановине. Органвзација саме задруге je ова: Веки број сељака вз неколико облвжњвх села (што je задруга века, тии je њен просперитет бољи, a корнст коју од ње имају задругари, века), који се обвчно међу собои познају. оснују задругу. По правилпма свакн члан je обвезан обично 5 —10 годвна предавати задрузв све своје млвјеко, наравно осви кукнс потребе. Прерадом млијека и продајом продуката, рукује управни одбор. Финансијска средства састоје се и набављају путем зајма за који јамче сви задругари. Дчкле задругари са своје стране не улаж у у задругу ништа, него само јамче за склопљени зајаи. Сасввм разумљиво, њвма je врло лако доки до зајиа, 50 КОД њихових многобројнвх Кредитнвх задруга, ко е еу окупнле све угатеђевине данског тежака. Стручне послове обављч плакено стручно лице, које je гедовно намјештеник задруге. Ови стручњаци no дансквм мљекарекии задругаиа су у народу врло угледне личности, јер цпо успјех и напредак задруге лежи у њвховвм рукама. Чиста добит се употребљава на отплату зајма, a након исплате цвјелог зајма, добит се ди:ели међу задругаре. Највеки форум задруге je годишња скупштина, која бвра управу, првма рачуне п доноси остале важнвје зак.д>учке који се односе на рад задруге. Ha скупштвни сваки члан има счмо један глас. Све данеке иљекарске вадруге плакају илијеко својвм задругарвма редовно мјесечно. Исплата се вриш n цајена одређује према квалвтети млвјека, a не према количини предатогј млвјека- Млијеко се разврстава на четири класе. За другоразредно млвјеко плака се вормчлна цијена млијека, за млијеко прве клаее даје се нарочитп надоплатак, док се од цијене млвјека треке п четврте класе одбвја од 0'28 до 0'48 круне, no лнтру.-v / У почетку свога рада и задруги су своје провзводе кродавале мјееним трговцвма, a ови су онда њихову робу дал>е препродавали и взвозили. Алв када су г. 1890 на међународном тржишту бутера настале потешкоке, задруге су увидјеле да морају и овај посао узети у своје руке. Тако би 1895 год. установљена и прва задруга која je имала задаку да се стара само за растурзње задружннх млвјечнвх производа н&јваше у иноземство. У оввм задругама за извоз, учлањене су све мл>екарске задруге, те су дужне све своје производе предавати овим задругама. Тако више од 40n/o цјелокупног извоза млијечних произвсда иде преко ових задруга. Д а би се поспјешила производња млијечнвх производа п да би се добивање млијека што више повекало и то илијека квалитативно што бољег, данске мљекарске зздруге раде много на rajt-њу најплеменптијпх врста стоке, a нарочато крава, na у ове сврхе улажу и велика новчаиа средства. Исто тако много се ради и на псбвјању туберкулозе код крава. У ту сврху основапе су и поеебне задруге. Д а бисмо имали бар приближу слику ових задруга и њихова рада изнијекемо неколико статистичких података. У г- 1933 свака je данска мљекарека задруга прерађивала млијеко од 1.156 крава, a свакч je крава дила попречно 2-982 кг млијека годишње (око 8.5 л дневао). Укупна производњх данског млијека 1933 г. износила je 5.390 иилиона кг, a свака задруга je просјечно прерадила 3,490.000 кг. Од у ку ш кт прерађеног млнјека иде на бутер 93.4%, a на сир 2.6% . У купна вриједност промета у свакој задрузн у овој години износила je 344.000 круна (3,440.000 Дин.) Задруге врше огромну пропаганду за потрошњу млијека и бутера у саиој земљи. У ову сврху задруге су основале нарочиту зздружну централу за пропа- �ганду потрошње млијечних производа. Обична je појава да у кућама за вријеме ручка на столу стоји бокал са илијеком које се пије мјесто воде. У школама за вријеме одмора пије се млијвко и продаје у хиги јенским бодама. Из свега изложеног видјели смо чему има да захвали дански тежак што спада у оне који најбоље живе и који може да буде примјер другима. Видјели смо да je задругарство и задружна организација пст слова од мале и врло сиромашне Данске направила земљу у коју се угледају и највећи народи са стољећима старои културом и духовном и матервјалном. Т ад а кемо т е к моћи право да7разумијемо и ријечи једног угледног данског пољопривредног стручњака, који каж е: „Треба свак да зна да ће човјечанство и У будукнности као в до сада, трошити и требати ж и*** вотних намврница. A када je тако, зар није оправдано, д а се данска пољопривреда тјеши увјерењеи, д а ke њен опстанак бити и у будуке оеигуран . Истовремено би ово све требало да и нама буде најјаснији путоказ, којим путем нам треба кренути, ако хокемо да наше село буде боље и да има права да очекује љепшу будућност. Prof. Hamdija Kapidžić Iskorišćavanje šuma u doba All-'paše Rizvanbegovlća u Hercego-vlnl Do sada se malo znalo o iskorišćavanju šuma u Hercegovini u vrijeme vladavine poznatog „cara" hercegovačkog, Ali-paše Rizvanbegpvića-Stočevića. Vrijedan i energičan, prediizimljiv i od akcije, vezir je tražio izvore svom bogatstvu i u prirodnom blagu povjerene mu oblasti. Uspio je da zainteresuje strane kapitaliste za hercegovačke šume. To iskoriš­ ćavanje počinje pod kraj njegove vladavine, 1845 g. U narodnoj tradiciji živi još dosta uspomena ua ovu vrstu vezirove djelatnosti. Niže Bune, u Zatonu, gdje je korito Neretve'vrlo usko, nalaze se još i da­ nas ostaci pilane, koja je~ imala dva gatera. Dr. C. Patsch kazuje da mu je 13 juna 1910 god-, prilikom posjete ovom kraju, stara Stana Crnogorac, čija se kuća nalazi u blizini ruševina pilane, pričala 0 pilani i njenom djelovanju1). 0 iskorišćavanju šuma u Hercegovini ima malo podataka kod naših pisaca, savremenika Ali-pašinih, ili onih koji su kasnije nešto o tome napisali. Prokopije Čakorilo,8) u svom dnevniku, piše o izvozu i seči drveta. On priča: „Na 1845 goda, zna­ te, braćo Ercegovci i ostali okolnici, u Dubravama u selu Domanovićima, što e Kluko Leon zakupio u ve­ zira Ali-paše Rizvanbegovića da sieče dube: svaki dub mađariju, tako e učinio šnime ne promišljavajući Ali-paša da može Latinim potle ograničiti u istorii da e latinsko bilo; ama deržite tverdo ovako e. Šenefer 1 Andrea lutorii u Zatonu niže Bune što e makinu načinio, da radi što e paša dopušto da mu davaju deseto drvo za godina dvadeset, pa da mu onda osta­ vi makinu; ti su isti u Župi konjičkoj i na Borcima, to e sve Šenefer i Andrea na tri mjesta. Kada se zametnula buna i otišo lbrahim Kafazbaša na voisku pred nizan na Borke sve su Šeneferu porobili i kuću *) Dr. Carl Patsch, Historische Wanderungen in Karst und an der Adria - Hercegovina einst und jetzt - Wien 1922, sir. 38 *) Glasnik Zemaljskog Muzeja 1913, str. 104. mu zapalili. Ama tiem ako bi lutor što graničio pa reko: „mogaše bilo, što nie u stanju sva Ercegovina kadra platiti", sve mu nie valjalo jedne njive na Bor­ cima". Iz Čvkorilova se pričanja vidi da su postojala dva strana preduzeća: Kluko je sjekao šume na Do­ manovićima, a šenefer i Andrea na Borcima i u Župi Konjičkoj, a ta je firma imala i svoju pilanu u Za­ konu. Karakteristično je da je za Čokorila Kluko „1аftijiin?, Svakako katolik, a posljednja dvojica „lutorii protestanti. Na taj način ih je okarakterisao, upoređujući njihovu vjeru i porijeklo. Fra Grga Martić spominje firmu Gliick i Sonnenfeld iz Saksonije, koja je eksploatisala šume na Bor­ cima. Firma je investirala veliki kapital u kuće, ogra­ de i puteve. To je sve uništeno u sukobima između Kavazbašinih ustanika i Omerpašina nizama, kome je komandovao iSkenderbeg (islamizovani Poljak, grof Ilinski). Šteta je bila velika i turska je vlada isplatila stranim preduzećima ] na ime otštete 200000 for. iz sekvestriranih Ali-pašinih dobara.5*) I? Martićeva pri­ čanja nije jasno, da li je to isplaćeno samo za štete, učinjene na Borcima ili u sva tri područja za sječu šume. J. L. Neugebauer navodi da je Ali-paša upra­ vljao hercegovačkim šumama kao vlastitim. Jedno drvarsko preduzeće iz Trsta (Triestiner HolzhSndler) dalo je veziru nebrojeno blago za sječu šume. Siro­ mašni seljaci morali su besplatno sjeći stabla i do­ voziti ih na određeno mjesto.4) Dr. Oton Knezović je upotrebio jedino Neugebauera pri obradi Ali-pašine djelatnosti u ovom po­ dručju.8) *) Fra Grga Martić, Zapamćenja (1829-1878), Zagreb 1906, str. 20. 4) J. L. Neugebauer:^ Die Slidslaven und deren Lander, Leipzig 1851, str. 128. *) Glasnik Zemaljskog Muzeja 1928, str. 38.] 51 �Ali-pašin biograf i savremenik, Hercegovac (Fra koji se odnose na hercegovačke šume: u stvari to su žalbe pojedinih stranih drvarskih preduzeća na po­ Bakula), koji očito nije imao nikakvih simpatija za stupak turskih vlasti i ustanika za revolucije u Her­ Ali-pašu i njegovu upravu, u desetercu opisuje cegovini. 1850-51 god. U to su vrijeme, naime, stra­ iskorišćavanje šuma: dala preduzeća na Borcima i u Župi. Teško je utvr­ „U nas šumah i dubravah biše, diti da li su preduzeća stradala od Kavaz-bašinih Ceri, hrasti dugi do oblaka; ustanika ili od Omer-pašina nizama. Pretstavnik stra­ Tuđa miesta nam poslaše ljude nih trgovaca na Borcima i u Župi Schđnfeld (njega Vezir njima sve prodaje dublje pogrešno Čokorilo zove Š.enefer, a vjerovatno i MarNa probiru, što je njima drago, tić Sonnenfeld) u prvoj pretstavci optužuje nizam, a Na dub dajuć zlatan dukat samo. docnije tu optužbu povlači i krivi Kavazbašine ljude. Nu pogodbe, a nu ljute rane! Jedno je fakat da poslije ove burne godine prestaje Jednog duba više vriede grane; svaki rad; stranci odlaze i prestaje interesovanje stra­ АГ to paša haje i ne haje, nog kapitala za hercegovačke šume. Mnogo dublja mnogo dukat nosi Po pitanju uništene imovine, koja se na Borcima Njem je dobro; otlen cara miti. cijenila na 70.000 for.8), obustavljanju rada u pilani Zakupnici, (jer za malu cienu), na Buni i obustavljanju sječe drveta u svim pomenuSjeku stabla redom bez prestanka, tim područjima, povela se diplomatska prepiska iz­ I štogodir prosta gaja biše, među austrijske vlade u Beču i turske u Carigradu. Izsiekoše sve do zemlje crne. Pretstavnici žainteresovanih firmi žalili su se Ministar­ Sve siekućl, nikad ne sadeći stvu trgovine u Beču i tražili od vlade da ih, kao Hali-paša na to nas dotiera“e) austriske podanike, zaštiti. Ministarstvo trgovine je Kao što vidimo i pokorilo kao i Fra Bakula go­ preko austriske internuncijature (poslanstva) u Cari­ vore o radu stranih dtvarskih preduzeća u našim šu­ gradu) intervenisalo na Porti. Veliki je vezir posebnim mama; prvi, kao neposredan .posmatrač, lokalizuje -jfezirskim pismom, bujruldijom, naredio bosanskom radnje i ukazuje na lica, a drugi desetercem izražava valiji. Hajrudin-paši da stvar ispita i da veliko uprav­ bol za nestalim šumama. I jđdnom i-dcugorn, je žao, 5 no vijeće (dare medžlis) donese riješenje. Naravno da što hercegovački vezir dajV šume u bescjenje, a Ba­ ад. ovome vidnu ulogu igra i austriski gen. konzul u kula naročito podvlači da stranci samo uništavaju Sarajevu. U jesen 1850 god. došlo je do krvavih bor­ šumu, sjekući je, a П£ vode računa o mladoj šumi: bi oko Konjica, na Upetima i Borcima između turske ,Sve siekući nikad ne sadeć^“. redovne vojske, nizama i pobunjenih Hercegovaca. * i ‘ ш Д О Ц Ј U početku nizam nije imao naročitih uspjeha, a KaU glavnom su ovoliko naši i strani pisci naveli vžz-baša, Ibrahimaga Pijulija je snažno držao svoje 0 sječi šume i njenu izvozu za Ali-pašine uprave. Još povoljnije pozicije. Istom u januaru 1851 god. su se po koji manji podatak, koji mnogo ne kazuje, mo­ potpuno razbijeni, kad je Omer-paša uputio svježu vojsku u pomoć Skender-begu. že naći kod nekih stranih pisaca. U tim borbama stradala je, i već uveliko razvi­ Međutim, mi smo danas u mogućnosti da o toj važnoj grani Ali-pašine djelatnosti, kažemo nešto više jena sječa drveta i sva postrojenja. Sigurno su radovi 1 sigurnije. Još u srednjem vijeku drvo se izvozilo iz prestali u novembru 1850 god. i radnici, strani i do­ Hercegovine u Boku Kotorsku, Dubrovnik i Neretvom maći, morali su da bježe. Pretstavnik stranih predu­ preko Metkovića7)- Mlečići su imali sigurno i interesa zeća, Ernest Schonfeld, koji je lično upravljao poslo­ i računa za naše šume; one su im trebale za gradnju vima, morao je sa talijanskim radnicima, koji su svakako brodova i gorivo. To je interesovanje nastavljeno i bili stručnjaci u njegovim preduzećima, pobjeći na teritorij bosanskog vilajeta. On se lično sklonio u u doba austriske uprave u susjednoj Dalmaciji. Za vrijeme turske uprave izvoza drveta je sva­ franjevački manastir u Kreševu, odakle upućuje molbu kako bilo, ali smo mi u mogućnosti da govorimo austrijskom gener. konzulu u Sarajevu, Dr. Atanaskosamo o izvozu drveta u doba Ali-paše Rizvanbego- viću u Sarajevo. Njegova je predstavka datirana 14 vića. novembra 1850 god. u Kreševu.9) U svojoj molbi Interes Dunavske Monarhije za turske oblasti na izlaže ukratko prilike koje su ga dovele u težak po­ Balkanu bio je, bez sumnje, velik i ranije, a u XIX ložaj. Kaže, da je ofanziva nizamskih trupa izazvala v. naročito. Da bi osigurala svoje trgovačke inte­ veliko uzbuđenje kod hercegovačkih muslimana. Re­ rese, a tim širila i svoj politički uticaj, ona je osno­ forme niko pravilno ne shvata; svi se boje njihova vala generalni konzulat u Sarajevu 1850 god. U ar­ uvođenja i radi toga se brzo spremaju na otpor. hivi generalnog konzulata ima nekoliko dokumenata, Broj se ustanika naglo povećava i jedino ih na nekim*) «) Citirano po C. Patschu, pom. djelo, str. 39. 7) [iriček, Die Handelstrassen und Bergwerke, str. 79. 52 *) Arhiva Austr. gen. Konzulata, br. 155-185. ») Arhiva austr. gen. Konzulata, br 165-1850, �položajima mogu razbiti jaki odredi nizama. Herce­ kod Konjica ostalo je kao plijen ustanicima. Ovo'će sva*govački muslimani smatraju tursku vojsku — Kaurima, kako oštetiti preduzeće i, ako se prilike ne poboljšaju, kako se Schđnfeld izražava. teško ćfe iko od stranaca poduzimati slične korake. Položaj za preduzeće postao je vrlo težak i Na kraju moli ponovo gen.'Konzula za pomoć, Schnčfeld, kao austrijski podanik moli g. Konzula za a ujedno stavlja na raspoloženje svoje usluge Konzulu. zaštitu. Veli da je prije 5 godina (1845) osnovao pre­ Molba-pretstavka je potpisana ovako: duzeće za izvoz drveta iz Hercegovine i da je na­ Ernst Arnold Schčnfeld, rođen u Teschenu u pravio ugovor s Ali-pašom Rizvanbegovićem na 20 Sleziji, a sa domicilom na Borcima i u Buni, u Her­ godina. U preduzeću učestvuje više trgovačkih kuća cegovini. iz Trsta, Offenbarta i Frankfurta. Čisti izdaci za re­ Gen. Konzul Atanasković je o ovom obavijestio zanje drveta, uređenje puteva i miniranje stena u ministra trgovine, barona Brucka 19 novembra 1850. Neretvi, kojom su balvani nošeni, iznosili su 70.000 Gen. Konzul ukratko referiše ministru o Schđnfeldovoj forinti. Ugrožen od ustanika morao je sa svojim radni­ molbi i preporučuje ga vladi. cima da bježi u Bosnu, a čitavo preduzeće (Etablisment) (Nastaviće se) Примјер з а у г л е д Неоспорно je да je Гајрет у посљедних 30 го ничке плате за велике циљеве Гајрета- Он није богат дина учинио много за наш свијет- БВегове заслуге c j човјек, сва зарада му je његова почетничка плата, али у том правцу огромне и нико их не може оспорити. je његоћа Тлијест толико јака, да га то ништа не смета Неоспорно je, међутим, -и то, да су се многи наши да од те мале плате одвоји један дио за Гајрет. Он људи, које je Гајрет подигао на њихове сопствене ноге he се, како je сам изјавио, радије п препатити a неће и дао пм хљеб н сигурну егзистевДију у руке, пот* дозволити да показују на н»ега као немарног и незапуно оглушили о Гајрет и данас, кад су постали за- хвалног човјека. Њему je Гајрет само једампут помогао, слугом Гајрета своји људи, оии се никако не труде једампут у једној тешкој сптуацији у којој се налазио, да се одуже своме добро^ору. Сједе онн лијепо на али je то довол>но било да се у његовој свијести положаЈима који су заузели у друшф^рмира и створи једна висока вритвеном и јавном животу^у животу своје једност Гајрета и захвалности према средине, у мањим и већим мјестима њему. Гесту младог љекара г. Др. Кунгдје су се трефили са службом, и нидуровића треба истакнути другима за када им не падне на памет да се попримјер. Треба да се у њега угледају труде и учине нешто за наш евијет, многп бившп Гкјретовн питомци, a за наш Гајрет a преко Гајрета за навелики je број њих. Великн број je шу омладину која у огромном броју оннх који су се Гајретовом џомоћи хоће да се школује и да, као и они, осовилп на сопствене ноге и прогледалп постане свој господар, да постане чосвојим очима. Кад би сваки од њих вјек, слободан грађанин. To je, уистииу, учинио и најмање од онога вдто. факти^ тежак и неопростив гријех који би се чно може и колико му његове силе домогао оквалификовати и као злочин пуштају, Гајрету би било доста- Гајпрема Гајрету, нашем Гајрету, који рет би био потпомогнут у толикој мјери се често жртвовао и прегарао у тешко да не би морао рачунати на ничију ћама на које je наилазио меЈ>у нашим помоћ са стране. заосталим свијетои. Гајретовв радници, Гајретови приОвих дана појавио се један млад Др. Мухамед Кундуровић, лекар јатељи^ бивши питомди, ето вам најчовјек, поштен и искрен пријатељ Гајдивнијег прпмјера захвалности и рета и своје заједнице. To je наш млади љекар г. Др. Мухамед Кундуроввк. Он je пожртвовања! Ето вам примјера да се угледате у њега и да га слиједите! Покажите се сада на дјелу, сада сам, из своје властите иницијативе, уписао 5.000 дин. за изградњу Гајретввог дома. Овај гест г. Кундуро- кад je Гајрету најпотребније да подигне свој велики вића треба похвалити, истакнути га као примјер дру- Дом, дом културе и просвјете, из кога ће свјетлити гима, истакнути га нарочито због тога, што je овај читавој нашој заједнвци и новим генерацијам које домлади љекар истом ступио у службу и нашао се, што лазе. Помозите племениту акцију нашега Гајрета и помоћи ћете свој народ, саиГи ссбе. се каже, на прагу живота. Упрегните силе и сретно вам било !. Он je тек прошле године добио државну службу i и пожурно се одмах да пружи нешто од своје почет- 53 �гласн и к Akcija za podizanje Gairetova doma Akcija za Gajretov dom napreduje iz dana u dan, u čemu se ogleda ljubav našeg svijeta za Gajret i ovu Gajretovu zamisao Na teritoriju Gajrefova djelovanja dosada su osuo vana 53 odbora za izgradnju Gajretova doma. Za Gaj­ retov dom upisano je dosad oko 480.000 dinara, a dosad je ukupljeno u gotovu oko 170.000 dinara. Ove cifre pokazuju lijep uspjeh u ovom hairli poslu. Da bismo započeto djelo mogli dokončati, potrebno je još m no­ go rada i požrtvovanja po odborima. Naročito treba da blagajnici budu uetašni, da obroke redovno ubiraju i da novac dostavljaju Glavnom odboru zajedno sa spiskom lica, koja obroke položiše. Odbori treba da tra­ že u svojoj sredini nova vrela odakle će moći crpsti prihode za Gajretov dom. Svaki i najmanji prilog je dobro došao, je r narod veli: „Zfno do zrna pogača, kamen do kamena palača". Priloge fca Gajretov dom treba kupiti svakom zgodnom prilikom : na sijelu, na prelu, na m evludu, na svadbi, na trkam a, teferičim a, zabavama, sunetima, na raznim sastancim a i prilikam a kada se narod veseli, jer je tada raspoložen da daje. Bratunac. Prinosnici po Din. 200: Ferhatbegović Ibrahim , Buljubašić Ibrahim , Nalić Idriz, Salkić Šećan, po Din. 150: Verlašević Jusuf, Nalić Salko, Bos. Gradiška. Pom agač sa Din. 500: Buzaljko Avđo. Prinosnici sa Din. 100: Gubić Stipo, Fišek Ibro, Ćejvan Behzad. Бихаб: По Дин. 1000: Реџић Осиан. Софтић Есад; no Дин. 500: Бишћевић Омербег, Бсроња Дука, Четић Бећо, Франк Др. Мвхавло, Градашчеввк Др. Смајилбег, Хајроввћ Реџеп, Ибрахимпашић Мустафа, Илшпевић Д р. Симо, Кечаловвк Меша, Леви Јозеф, Реџик Цафер; no Дин. 200: Комњенац Адам, Петровић Јулијана, Ступар Перо; no Д вв. 120: Аввчвк Марко; no Дпн. 100: Агвћ Мвралем, Абдвћ Мвралем, Анушвћ Јозо, Атвјас Алберт, Бунвћ Иван, Нишченвћ Мустафа, Беш лагвћ Назвф, Брезелнвк Алојз, Бецвћ Идрвз, Барух Јакоб, Бегатоввћ Хусо, Билбија Илија, Бајрамоввћ Назвф, Ћ ех вћ Ахмет, Ћ ехајвћ Садвк, Ћ ехајвћ Јусуф, Ћ ехајвћ Енвер, Ћ.ехајвћ Касвм, Ч улвћ Ж ивко, Д елвћ Адеи, ДелвН Расвм, Д елвћ Фатвма, Дрљача Dosad su upisana gospoda za članove G ajretova Бранко, Габарац Јово, Хоџаћ Шабан, Хоџвћ Омер, ХоЈ?вћ Мурат, Хоџвћ Осман, Хаџиабдвћ Мустафа, Х ајdoma: Bos. Krupa. Prinosnioi po Dinara 100: Alagidt®H рулаховвк Мурат, Ибрахвмпашвк Хамдија, И лвк Т>орђе, Јунузоввк Мехмед, Конорницки Михавло, К атвк sim, Redžo Arnautović, Burzić Osman, Bišević Sm ajl Berberović Smajl, Bađnjević ' Rašid, Badnjević Alm as, Срекко, Куленоввк Јусуф, К здвк Ћамил, Кавезон Badnjević Muharem, čeliković Sulejm an, Ezić Ibrahim , Браћа, Калаузоввк Јусуф, Кавезон Рвка, Касумоввк Емвн, Леви Др. Еивл, Л асвк X. Абдулах, Л онвк ФеHarbaš Mujo, Ibrahimpašić Kočo, Karaibrahim ović Aхвм, Л азвк Лазар, Мпџвк Мунир, Мвлеуснвк Раде, rif, Ljubijankić Bešir, Memagić M uharem ef., Mesić М вџвк Рашид, Мустафвк Ибрахвм, Нвколик Душан, Hasan, Nesić Hasao, Šertović Arif, Terzić, Ale, TopčaОдобашвк Ахмет, П вралвк Пашо, Поповвк Нвкола, gić Husein, Zanačić Husejn, Topčagić Ibrahim, Harbaš Реџик Мехмед, Руж овик Панто, Рабата Владо, Реквк Derviš, Arnautović Hasao, Berberović Mujo, Tirić EРасвм, Рвб вк Садвк, Руж дијвк Омер, Рехнвцер Руди, min. Breko. Utemeljač sa Din. 1000: M ehmedagić Hf. Стародупцев Александар, Стефановвк Миодраг, Сарачеввк Хасан, Селвмбеговвк Др. Хусевнбег, Секаввна Mustafa. Pom agači sa Din. 500: Vuković Đorđo, Bubić Ing. Šerif, Bukvica Avnija h. Prinosnici sa Din. 100: Драго, Ш ех вк Ахиет, Влајсављеввк Јово, Зарвк СпаDžaferbegović Zum ruta, Glinac Ifeta, Bubić Ifeta, Ibra- соје, Зу л вк Оиер, Зјаквк Хусо, Качавевда Ж арко, himović H. Rašidaga, Sm ajlović Husejn, Hadžić Jovo, М авдвк Вељко, Вуковвк Мато, Џемаг „Клокот", ДујH. M ehmedović Salih, Gruhonjić Abdulah, Melkić Re- моввк Мвлка, Вујеввк Луца, Јавдрвк Др. Драго, Д вздареввк Мујо, Васвк Јовав, Ердељвв Милош, Мујаквк džep ef., Agić Sakib ef., H. Alijagić Sulejm an, Buljina Хусејв еф., Д вздареввк Али еф, Д едвк Мустафа еф. dr. Seid, Stanisavljević Jovan, Božićković Jovo, LebenBoe. Кобаш: По Д ив. 200: Браво Др. Хамдија, hardt Kamilo, Begović Jusuf, Pandurović Dr. Vladislav, Гђа Др. Браве Хамдије; no Див. 100: Браво Реуф, H. Selimovi Bakija, Enci Josip, Bečirović Hasan. Bos. Dubica. Utemeljači sa Din. 1000: Šerić Ha- Ђ екв к ЕГетар, Алвбеговвк Рвзабег. san. Prinosnici sa Din. 100: Pezić M ustafa, Tabakov»ć H., Šerić Hasan, Seferović Uzejr, Hasaničević Hasan, M edenhodžić H., Šerić 'M uharem, Skopljak Ibrahim , Lelić Rifat, Jahić Hašim, Delić Edhem, Bećirević Mehmedalija, Tutić-Seferović Ibrahim. 54 Бањалука: Добротвори са Д вв. 3000: Маглајлвк X. X. Ибрахим еф.; са Д ив. 2500: Др. К ујувџак Богољуб, Инж С алвхагвк Суљага. Утемељачв са Д вв. 1000: Ђ умрукчвк Хусвија, Ивж . Кајтаз Омер, Кајтаз Атвфа, Тафро Дервшп. Помагачи са Див. 500: Џ в в в к Савда, �Ливњаковик Марко, Ковачевик Хаф. Ш акир, Капвџвк Али еф., Бијелић Славко. Прввосввцв no Д в в 200: Ћурчија Младен, Гермовић Алија, Турчинхоџвк Адеи, Алкалај Садик, Гајик Милкан, Костик Мида, Галијашевић Бекир; no Двв- 100: Бучо Ћелебија, Двмвтријевић Стака, Филиповик Ћамка, Павловвк Фрањо, Радочај Милан, Јанковик Милан, Херцог Мориц, Др. Кале Хинко, Станишик Његован, Мушкатироввк Вера, Херцог Гвзела, Пољокан Брва, Џумхур Бмина, Ђу* квк Десанка, Белвмарковик Kaj a, Цисарж Рудолф, Ш нвцлер и Кон, Поповвк Војислав, Др. Миџик Мухарем, Јелача Бешвр, Хаф. Софтвк Мухареи, Гранов Јусуф, Ковачевик Hanu, Беговвк Рамвзбег, Смаилагик Дудија, Маглајлвк Султанија, Јоввк Луцвја, Петровик Савка, Богдановик Зора, Казаз Мустафа, Ћ ејван Наии, Обрадоввк Драган, Симик Душан, Инж. Јанковвк Љубомар, Хаџвјусуфоввк Осман, Осмавчеввк Наим Кучуковик X. Атиф, Софхик X. Хамид, Раивк СалихЈ Хаџиомерспахвк Кемал, Инж. Хаџномерспахвк Рвза, Инж. Ћ вш вк Осиан, Бабахметоввк Авдо, Алвхоџвк Мухамед, Хаџаефевдвк Хасан, Софтвк Неџиб, Ш ехвк Дутфо, Косоввк Дервиш, Томвк Ристо, Хаџимешвноввк Авдо, Копрвввца Мвленко, Хусеинбеговвк и Друг, Џуихур Садвк, Бусулаџак Алвја, Дедвк Ш аквр, Оиерагик Февзвја, Хазнадар Ибрахвм, Кадик Сулејман, Тетарвк Абдурезак. Џумрукчвк Фатвма, Омербашвк Ашвда, Хаџвхалиловвк Енвса, Ђумрукчвк Фатвма, Крајишнвк Тахвра, Маглајлвк Џелвла, Ферагет Ибрахим, Галвјашеввк Ајвша, Алвхоџик Нура, Узуноввк Ружа, Свмеуноввк Славка, Ђурковвк Јелена, Саввк Ангелина, Баковвк Јованка, Скахик Драга, Поповик Анка, Ивезвк Паула, Фрвдман Гвза, Дебељак Грета, Банбуловић Дарвнка, Ашпаввк Богосава, Вујавоввк Невевка, Чарџвк Хаџера, Кулевоввк Рашвда, Екак Фавза, Еквк Зехра, Томшек Mapa, Ђумрукчвк Аиша, Бахтвјаревик Зумра. (Наставике се). Članovi Gajretove Lige hiljade Фатвиа х. Кусурав, Есиа х. Прусац, Ханифе. х. Кахвеџвк, Дерввша Капетавовик, Чамила Ђовлагвк, Аиша Арваутоввк и Вахвда X. Осмавагвк. О сврхи саставка, те о Гајрету уопште и његовви врлввама говорила je тајнвца Дерввша Капетавовик, учвтељица. Својвм говором утвцала je ва присутве, да су се многе уписале за члава Гајрета ЕГрвје учења мевлуда говорилв су инамп, чији су предавања са дубокии осјекајвма и сузним очима попракена и еаслушава. По завршетку мевлуда прешло се ва сакупљање прилога, na je сакупљен 61 дивар, a ваков тога вастало je onke друштвево свјело. U vremenu od mjeseca maja 1934 do konca fe bruara 1935 godine položiše na Gajretovoj blagajni svotu od Din. 100 kao otkup za blok »Lige hiljade« slijede­ ća gospoda: Ali ef. Kapidžić, Mustafa ef. Mujezinović i Ing. Suljaga Salihagić iz Banjaluke, Mustafa ef. Redžić i Esad Softić iz Bihaća, Mehmed ef. Ibišević i Muham edbeg Cerić-Kalendafac, iz Bos. Novog, O m er Begović iz Goražde, Nedžibeg Prašo iz ČajniĆa, Omersoftić-Kemura iz Foče, Ism et Bašagić iz Nevesinja, Dr. Ibro Brkić iz Jajca, Sulejm an Badić iz Ključa, Sadiković Abdurahman iz Konjica, Avdija Glavović, Mehmed ef. Jahić iz Mostara. Derviš ču k le iz Bjelemića, Mustafa čam džić iz Dorfulije, Ćamil ef. Karić iz Glasinca, Muhamed Ajanović 60, Mustafa Dobrača 30, Galib Ćapljić i Ali Riza Pašić iz Rogatice, Murad* beg Zaimović iz Tuzle, Mehmedaga Zubćević i Dr. Salih Omerhodžić iz Trebinja, Mustafa ef. Halilović iz Dervente, Hazim Čohadžić iz Fojnice, Hilmo Selimović Petrovac 20, Mr Alija Draće Novo Sarajevo, Ing. Ragib Kolaković iz Kuršum lije 200, iz Sarajeva: Halim Selimović, О зта п Sokolović, Šem sibeg Salihbegović, Ing. Salih Cico (treći blok), Ahmed Čengić, Sulejman Šerbić, pitomci m uš konvikta 207 Din. i pitomice ženskog konvikta 40S Din. Neka je plem enitim darovateljim a naša iskrena hvala! Гајретови мевлудн-шернфн Коварац: 20 дец. пр. год. женскн мјеснв одбор у Козарцу одржао je мевлуди-шервф у својим просторвјама. Мевлуд су училв Хафвзи Мехиед еф. Дедвк, Але еф. Сеферовик и Осман еф. Махмуљин. Мевлуду je присуствовало o k o 50 сестара муслиманки. Ш екер за мевдуд дароваше: Ешеф х. Мвџвк, Аземвн х. Шерик, 1рачаница\ 15-вече Раиазава, вза теравије, приредио je жевски мјесни одбор Мевлуд, који je веома добро успво. Мевлуд je одржав у приватвим просторијаиа претсједввце гђе Фатке х. Алвкалфак, на којеи je служено шербетом, кафом в цигаретама, што je све даровала Фатка х. Алвкалфвк. Мевлуд je био одлачво посјекев, a дотле су в муслвмавке, првјатељице Гајрета. Мевлуд je лајепо проучио ва вашем језвку Салвх еф. Беговик, имам и вјероучитељ. Послије иевлуда вастало je сијело. O bou прилвкои сакупљево je за Гајрет 675 двв. прилога, a дароваше no 50 Див.: Уми х. Муфтик, Сафета Прохвк; no 30 Двв.: Зехра Кадвк; no 20 Див.: Хаџв х. Бербак, Севлета Рашвдбеговвк, хавуме Зуквк, Хифзиефевдик, Фавка Хаџвка, Ибр. Халилбеговвка; no 15 Див.: х. Галиба Рашидбеговика; 13 Д вв.: х. Ибт. Уставдвка; 12 Див.: х- Салвха Осмавбеговвка; no 10 Двв.: Нур х. Чекик, Паша Вехабоввк, Мувевера Бешлагвк, Сафвја Решвдбеговвк, X. Махмутагивца Решидбеговик, Хаџввца Ш ечвк, х. Решвдбеговвк, И. Решидбеговпка X , Червмагик 3., Нухавоввк С., Ковачеввк х. М ехввагвк Ибр. Хаџввца Касумагвк, х. Оиераге Хифзефевдвка; no 8 Двв.: Нафа 55 �ФетахагиН, и х. Омераге Харчине; 6 Дин.; Аза Вејзагик; no 5 Дин.: гђе Бартоловвк, Колиан и Шваб, те х. Едхема Џемаловића, Хаџинца Суман и др. испод 5 динара. Овај je одбор одио на Бајрам 24 најсироиашввје мусл. женске дјеце, к"ја похађају мектеб. Д а je ова акција одбора могла успјети, тр^ба захвалити неколицини имукнијвх ханума, које дадоше добре прилоге у новцу. Одбор je такођер организовао и проширени одбор за градњу Гајретова дома и псмаже мушком одбору у прикупљању члавова за дом. свих вЈероисповијести, a којои приликом je истакао заслуге друштва Гајрет. Након предавања je апеловао на присутне, да колико ко може, приложи добровољ ног прилога за Гајрет, да би га што више потпомогли. Присутни дароваше: no Дин. 10:Омер Ш ехагик, Осман Грухоњик, Никола Краљеввћ, Јусуфага Авдиспахик, Салих Пашик и Јово Јевтик; no Дин. 5: Мустафа У зејровак, Д едага Зејнилагик, Хамдија Хамбирзловик, Мехо Мехинагик, Мустабег Алибеговик, Селим X. Ахметбеговик, Д раго Делик, Асим Кртичик и Салко X. Омеровик; Дин. 6: Влатко Марковик; no Дин. 3: Садија Идризовик, Ибрахии Ибрахимовик и Хакија Мешановик; no Дин 2: Мехо Ћ атик, Џеиил Накичевик, Шефко Мујезиновик. Свима дароватељима топла хвала ! Врбањци (Кот. Варош). Мјесни одбор у Врбањцима споразумно са повјереником из Гарнћа г. Мустафа еф. Ункикем, приредио Мевлуди-шериф (за градњу дома) 22 фебруара т. г., који je преиа мјесвнм У Орашју н /С : 13 фебр. т. г. посјетио je Орашје приликама уепио одлично. Џаиија je била дупке пуна. г. Абдулах еф. Грухоњик и том приликом одржао je Мевлуд je учио г. Ункик Мустафа е ф , Курбеговић у Грађ читаонидн врло лијепо и поучно предавање о Шериф еф и Прља Каеим, који су својим учењем социјалном полозкају муслимана некад и данас- Сви задивилп свијет тако да je многвма истјерана суза присутни су пажљиво слушали његова аргументирана из ока. Дјеца су учила илахије и пратила учење. Чист излагдња. У свом говору je г. Грухоњик навео: да приход мевлуда био je 225 Дин. П ред џамијом je би- кад ^су се муелимани придржавали вјерских прола поставл>ена сергија, на коју je при свршетку no- писа да су стајали на највишем степену културе и в:ереник опоменуо приеутве^да^ће и најмањи дар за просвјете — дочим у проживљујуким данима су у неГајрет добро доки. Гостп су почашкени шербетрмг "■к^лшсо отступили од принципа вјере и сада заостају И оввм путем взричемо хвалу како повјеренику све више и више иза својих суграђана, што дакако тако и помагачвма и свим,џематлијама. не даје најбољу слику нашој будукности. Предавању je присуствовао лијеп број мјештана, Гајретова популарна предав-- >а те су се и овом приликом cjf тили нашег Гајрета, скупнвтпи међу собом 133 Дин. прилога. Ж и в и л и ! У Гламочу: МјАсни одбор одржао ј е З Г а ј г __ ср^давања у првој седмнци^Рам^ана у Гајретовој У Каменграду (Сан. Мост): Повјереник Гајрета таоници, и то: 13/ХИ »Значај друштвеног ж ивота“, г. Риза Капетановик одржао je 5 Гајретових предапредавач г. М. Тирик, присутно 27; 14/ХИ „Дижимо вања, и то »Пет исламских вјер. обвезатних дужвоГајр-тов дом“ у присуству 25 члансва и пријатељ ; сти , „Значај друштвеног живота no Исламу“, „Из 15/Х11 „Орг низација кукног обрта“, предавач г. U. хвгијеве , „Дижиио Гајретов дои“ и „Мухамед РесуЗељковик, 30 слушача; 31/ХИ „Хусејн Капетан Гра- лулах*. Предавања еу држана у џамији уз присуство дашчевик — Змај од Босне“, предавач х\ Тирик пред огрммног броја слушатеља. Успјех je повољан. 26 присутних. Iz Gajretove organizacije У Дервенти: З а вриј*ме прошлог Рамазана одр жао је у главвој градској џамији вмам матичар г. Смаил еф. Хаџик неколика Гајретова предавања у присуству no 150 људи и то: 30/ХН „Зваччј друштвеног живота no Исламу ; 2/1 „Звачај подвзања Гајретова дома“ ; 4/1 „Куда кемо с нашом омладивом**; 6/1 „Иеламски филозофи“. Ha прошли Рамазански бајраи сакупљали су Г ајретову „сергију" пред мјесвии џамијама гг. МуратбегНоробвк, Осман Цакик, Алија Хусеџиновик, Махмутага X. Ефевдик, Абдага X Дервишагик, Махмут Мулабеговвк, те je сакупљена свота од Дин. 220.— У Зворнику: 12/1 о. г. одржао je предавање у Нар. читаонвдв „Слоги“ г. Абдулах Грухоњик, прист. срес. начелства из Брчког о теми: „Зашто муслимани у културвом п просвјетном погледу назадују a остали напредују , којем je бао присутан велики број грађана 56 Skupština Gajretove čitaonice u Puračiću. Izibrani odbor na redovitoj glavnoj skupštini, zakazao je po­ novo izvanrednu sk u p štin u na 14/7 a dru g u 30/9 1934. na kojoj je konačno izabran odbor, koji se je konstituisao ovako: pretsjednik M ehmed čam žić, potpretsjednik P etar Božić, se k re tar M unir Jahić, blagajnik Džem al Azabagić, odbornici: M ehm ed Fatušić, Mujo Fatušić, Hašim Alidžić, revizioni odbor: Ađem F atu šić i O m er Im am ović. Plevlje. 17 febr. održao je m jesni odbor vanreduu skupštinu, kojoj je bila svrha razvijanje akcije za g rad ­ nju doma i izbor odbora. Ovoj skupštini prisustvovalo je 95 članova, te nakon sv estran e diskusije po svim pitanjim a rada, izabrana je nova uprava, koja se konstituisala ovako; pretsjednik H. Ajni ef. B ajraktarević, m uftija, ppretsjeđnik H ilm ibeg D rnda i T eufikbeg Ta- �hirbegović, sekretar Ibrahim Biogradlija, blagajnici: Mustafa Hođžić poreznik i Mujo Karakaš, odbornici bez funkcije: Safetbeg Mušović, Husein Maglajlija, Sabit Bajrović, Mujo^Rustemagić, Sabrija Korjenić, Meho Šabanić, Abdulah Skadrak, Ha.ro Abdićević, Šefko Selmanović, Zijah Hodžić, Šućro Muzurović. Zamjeni­ ci: Ibrahim Prlja ča, Muhamed Drnda, Meho Bajraktarević i Šefket Drnda. Nadzorni odbor: Omerbeg Sel­ manović, Muhamed Hadžismajlović i Ferid Hađžiatlagić. Ovom prilikom se je upisalo priloga za izgradnju Gajretova doma u iznosu od 3400 Din. Naknadno će se donijeti spisak prilagača Nazečić Mustafa ef.; po 250 dinara: Dizdarević Mustafa, Mah'ć Derviš i Jakić Ibraga; po 200 dinara: Sadiković Abdulah e f, Bilić Mehmed, Kadragić Osmanaga, Sadi­ ković Kasim ef., Dizdarević Džemil, Karabeg Avđija; po 150 dinara: Dalipagić Muhamed i Mahić Arif; no 100 dinara! Jakić Mustafa, Lalić Mahmutaga, Arapčić Nurudin, Osmić Hasan, Konjhcdžić Sabit,Lalić Mujaga, Fazlić Agan, Muminagić Atif, Dehlić Mujaga, Mušić Aeim, Konjhodžić ćam il, Konjhodžić Ibrahim, Mah ć Mujaga, trgovac, ćerimović Ahmed, Šućraga Zuhrić, Konjhodžić Osman, Dizdarević Salihaga, Milić Nikola, Ćeško ćam il i dr. Prolić Sabitaga; po 50 dinara: ć e ­ rimović ćerim , Hafizović Hasan, Konjhodžić Safet, Ma­ hić Hasan, Kadragić Ahmetaga, Lalić Đulaga, ćerić Rad za Gajret u LjubuJkom Abduselam, Dalalić Smajo; zatim su uložili: Nevesinjac 17. decembra 1934. g. boravio je u našem m je­ Dervo' 40 dinara, Osmić Abdulah 30 dinara, Maksumić stu član Glavnog odbora Gajreta, H. Muhamed ef. Pandža. Mahmutaga 25 dinara, Zagić Omer, Mahić Mujaga zvan. Toga dana na večer odmah poslije teravije namaza i Krehić Mehmed po 20 dinara i Elezović Salko 10 d. Dosad je upisano ukupno 8.515 Din. održao je vrlo poučno i vrlo uspjelo predavanje, vazu-nasihat u džamiji „Gožulj", a kasnije oko 9 sati Razni dobrovljni prilozi iste večeri konferenciju sa Gajretovim članovima i Nevesinje. G. Salih ef. Handžo, imam matičar sa­ prijateljima u prostorijama Sokolane. 1 na jednom i na drugom mjestu, posjeta je bila brojna,- pa se može ra­ kupio je prilikom prošlog ramazanskog bajrama na -Sgrgiji pred džamijom u Kljunima Din. 50. Hvala! čunati da je bilo prisutnih okb 250 lica. Gosp. H. Muhamed ef. Pandža, ostavio je dubok Rizvanoviči. Povjerenik Gajreta g. Hasan Muš.ć, utisak među Cajretuvim prijateljima, pa su u očekivanju učitelj organizovao je sakupljanje priloga u Daravi u da će Glavni odbor ponovo u skorom vrem enu počastiti svom seltf te je uspio sakupiti 384 kg. kukuruza u naše mjesto posjetom i izaslanjem svojih vrijednih ljudi zrnu. Kukuruz je predao Mjesnom odboru u Prijedoru kao što je gosp. H. Muhamed ef. Pandža. ‘koji će ga po najboljoj tržnoj cijeni unovčiti. Na konferenciji g. Pandža govorio je o gradnji Kukuruz darovaše slijedeći: Po kg. 15: Kadirić Ibro; Gajretovog Doma u Sarajevu, ističući potrebu i važnost po kg. 11: Halilović Hasan, Kadirić Fejzo, Rizvanović njegovu za nas muslimane, koji u većini uživaiTo bla­ Ibrahim; po kg. 10: Alagić Islam, Bašić, Duralović godati društva .G ajret", pa je zamolio prisutne prija­ Mumin, Karagić Mustafa, Karagić Redžo, Rizvanović telje i članove Gajretove, da upišu svoje priloge i da Derviš, Švraka Mehmed; po kg. 8: Karagić Salko; po među ostalom braćom, koja nisu bila prisutna konfe­ kg. 7 50: Halilović Agan; po kg. 7: Karagić Husein; renciji, porade da i oni dadnu obol za gradnju ovog po kg. 550: Hanžić Meho; po kg. 5: Duratović Hasan, veličanstvenog i reprezentativnog doma, koji neće re- Karagić Omer; po kg. 4: Rizvanović Okan; po kg. 3: prezentovati samo grad Sarajevo, nego sve njegove Bilojać Muho. Pelak Latif, Rizvanović Hasiba. Svega 169 klg. članove širom Kraljevine. Odmah se pristupilo upisivanju priloga, kojom prilikom je upisano oko 6.000 dinara. Pošto je bilo predloženo biranje specijalnog od­ bora za sakupljanje priloga u gradu Ljubuškom, pri­ sutni su odredili da i tu dužnost vrši mjesni odbor s tom nadopunom, da se dužnost blagajnika i tajnika povjeri g. Abduselamu Ćeriću, zvaničniku sreskkg načelstva, što je jednoglasno prihvaćeno. Odbor je i dalje nastavio sa prikupljanjem ulagača, pa je posljednji rezultat bio slijedeći: Sumu od 1000 dinara položio je g. Orman Alija, pretsjedoik i to: *500 Din. u novcu i jednu akciju od 500 Din. Priv. Agr. Banke. Po 500 dinara uložili su: Sadiković Sadik, Braća Ćerimović i Gujić Sulejm an; po 300 dinara: Mušić Mu­ hamed ef., Buturović Hamid ef.; ćerić Mustafa ef. i Rakotičani (Prijedor). Po kg. 20: Hodž’ć Husein; po kg. 12: Hodžić Omer; po kg. 10: Avdić Bego, Avdić Osman, Crljenković Salih; po kg. 9: Avdić Ibro; po kg. 7 50: Avdić Dedo, Avdić Haso; po kg. 7: Avdić J. Mustafa; po kg. 6: Avdić A. Bego, Avdić Bećo, Crljenković Hasan, Džamastagić Šaban; po kg. 5: Aličković Ibro, Aličković Omer, Avdić B. Mustafa, Avdić Muho, Avdić Šaban, Crljenković Meho, Jujić Derviš, Jujić Ha­ mid, Jujić Idriz, Mujadžić Meho, Mujadžić Osman, Mujadžić Redžo, Ramulić Sm ail, Džam astagić Haso, Džamastagić Osman, Džamastagić Redžo, Džamastagić Šaban; po kg. 4: Jujić Smail; po kg. 3: Crljenković Husnija, Crljenković Rasim, Ram ulić Husein. Ramulić Mehmed; po kg. 2: Mujadžić Dedo. Sarajevo. Gospodin „X" dno je 1.000 din. uprav­ niku sarajevskog konvikta g. Aliji Hromiću, da ih razdi­ 57 �jeli među siromašne pitomce. Navedena suma je već podijeljena pitomcima na slijedeći način: po Din. 50 dobili su šestorica, po Din. 40 jedan, po Din. 30 dva­ deset i dva pitomca. — Darovatelju i ovim putem naša hvala! Bugojno. Da bi se bar donekle pokrio manjak, koji je nastao usljed neigranja ramazanske tombole, mjesni odbor je zaključio organizovanje sabirne akcije prikupljanjem dobrovoljnih priloga, te je tom zgodom sakupio među članovima i prijateljima Gajreta iznos od 660 Din. Imena darovatelja su slijdeća: po 100 Din: Ahmed Sadiković i Mehmed Mutevelić; Din. 70: Sađulah ef. Nikšić; Din. 50: Hakija Numankadić, Mehmed ef. Mlaćo i Abid ef. Učanbarlić; Din. 30: Naim ef. Kurić; Din. 25: Behmeu Hilmija, Ibrahim ef. H. Ahmetović; Din. 20: Mehmed ef. Ždralović i N. N. Din. 10: Muetafa Hrnjica, M ahmut Džapo, H. Hajđarbeg Rustanpašić, Salih ef. Huskić, Gojko Praljak, N. N., Ante Perkuvić, N. N-, Prodavaona »Tivar« odijela, nasljed­ nici Bokota Atiasa. Ruj šta, Meho Šabanović, R agib Selimović, iz Šipara Huso Karčić, iz Drokana, Bego Pjevo, iz Kameni­ ce, Meho i Avdo Mameledžija, Halid Popo, iz Crnog Vrha, Suljo Bosno, iz Prelova, Meho Ohranović, iz Klašnika, Ibro Alispahić, iz Hranjevca, Abdulah Muhić, iz Dobruna, Mula Nurko K aram an, Hamza Smajić, iz Resnika, Medo Zuban, iz Mušića, Muharem Hodžić, iz Brštanice, Ibrišim Karčić, iz Crnče, Šećo Pečo, iz Miloševića, Smajo Karaman, iz Žagri, Mula Meho Hadži Halilović, iz Crnče, Đulbo Lašić. iz Rupm anovića, Hakija Čakar, iz Crnog Vrha, Osman Džino, iz Sm riječa, Huso Šuško, iz Žilića, Mustafa Dekić, iz Jelačića, Šećo Džafo, iz Brštanice, Medo Medić, iz Kabernika, Stroilović Salih, ef. iz Dobruna, Salko Hadžihalilovića iz Žlijeba, Hasib Cero, Om er Kurilović, Sabit Ajanović, iz Orahovaca, Zajko Ali­ spahić, iz Crnog Vrha, M ehmedbeg Kapetanović, R edžo Kurspahić, Mula Medo Ahm etagić, Adem Covrk, Mujo Husomanović,vRasim Husović i ostali darovatelji* Bajram ski p rilo z i Gajretu Svima darovateljima naša topla blagođarpost! iMaglaj: Gg.* Ibrahim Ćejvan i Fadil Muradbašić Ljubuški. U zadnjem broju G ajreta greškom su sakupili su pred džamijom na Bajram 145 Din., Rasim izostavljena imena darovatelja, i ,to: Hamdi ef. B utu- Krzić i Aziz Om ersoftić sakupili su pred džamijom rović, Mustafa ef. Nazečić, Dfervfš ef. Mahić, Šerif Sa-_ 90*25 Din, a Mehmedalija Lokm ić i Šefik Krajinić 49.75 diković, Atif ef. M uminagić i Mustafa Delalić, koji su Din. darovali Gajretu svi po 100 Djn. — Nadalje je dosada Gosp. Vaso Milkanović, željeznički službenik u upisano preko 8.500 Din. za gradnju Gajretova doma. Bradičima, sakupio je za G ajret priloga 279 kg. kuku­ ruza, 6 kg. graha, 2 kokoši i u gotovu 9 Din. Kukuruz, Avtovac■ G. Malić Zvizdić, Gajretov radnik, uči­ g rah i kokoši unovčeni su za 160.25 Din. telj u Avtovcu prikupio je na svadbi kod Salih ef. Ha" I ovom prilikom toplo se zahvaljujem o sakuplja­ sanbegovića prilikom udaje gđce Alije Hasanbegović čima priloga kao i darovateljima, a naročito g. Milkaza Ishaka Bračkovića, posjednika iz Trebinja, svotu od noviću na njegovom požrtvovnom radu za Gajret. Din. 344, koju darovaše: po 100 Din: Salih ef. Hasan­ M ostar: A hm ed Đikić, učitelj i upravnik Gajretova begović, po 50 Din: Zejnil Begović, Alija H asanbego­ vić; po Din. 25. Ishak Bračković; po Din. 10: Ham iđ dom a dao je G ajretu 30 Din. um jesto čestitki za prošli Bajram. Hvala mu! Zvizdić, Abdulah ef. Kurspahić, Mustafa A. Hasanbe­ gović, Ram adan Ćapin, Alm asa Hasanbegović, Hatidže h. Hasanbegović i Pašana Hasanbegović; po Din. 5: Halid Pašić, Vehbija Pašić, Om eraga Pašić, M ujo A. Hasanbegović, Jusuf H. Tanović, Em a A. Hasanbego­ vić, Hasna Derviškadić, Em a M. Hasanbegović; po Din. 4: Mejra O. Pašić; po Din. 3: Džemil Hasanbegović; po Din. 2: N. N. Svima darovateljima iskrena hvala, a m ladencim a želimo sretan i dug život! Višegrad. Mjesni odbor u Višegradu poveo je ak­ ciju za sakupljanje priloga u naravi. Akcija je uspjela pa nam je ovih dana doznačena svota od Din. 2.352*50 Din. koja je dobivena unovčenjem sakupljene hrane. Radi preobilja gradiva iznijećemo ovdje samo imena darovatelja i sakupljača: Mula Mušan Topalija iz Žlijeba; Adem Dervišević, iz Žlijeba, Smail Zuban, iz Mušića, Mujo Kurspa­ hić, Salko Hodžić, M ehmedbeg Sućeeka iz Odžaka, Zejnil Avdibegović, iz Vlahovića, Ibrišim Subašić, iz 58 Nevesinje: Mjesni odbor Gajreta u Nevesinju sa­ kupio je pred gradskom džam ijom 'na Bajram svotu od 185 Din. P re d džamijom u Bijenji jsrezlNevesinje) sakupili su na Bajram na sergije M urat ef. Muftić, pomoć, džem atskog im am a i M uharem Šehović, učitelj svotu od 123.75 Din. U m jesto bajram skihliposjeta, članovi i prijatelji G ajreta priložiše za G ajre t'sv o tu od’ 567.50 Din., a da­ rovaše slijedeća gg: 100 Din: D erviš’ Korkut, po 50 Din: Šefkija Muf­ tić i Hakija Om erović; po 30 Din:'A dem'Begović, Mesud Sadiković i Ism etbeg Bašagić; po Din. 10: M ustajbeg Čelebić, H andžar \Mulo, ;Šehović M uharem , Džino vić Dervo, Kosović Halil,*Muslibegović Ragib, Voloder Em in, Tanović Hajdar, Pekušić Šućro, Ram ović Ibro i Pečo O m er; Din. 6:2LjubovićlO m erbegovica; po Din. 5: Dugalić Nurija, Kolaković Edhem , Gruda Huso, Ko­ sović Jusuf, Muftić M uhamed, Handžar Bećo, D erviš- �1-ađić Hamid, Fočić Avdo, Derviškadić Dervo, Dugalić SulejmaD, Kolaković Žiro, čelebić Hajdar, Ibrulj Озшао, Kazazid Ibro, Kazazid Hamza, Pašid Zaim, Hajrovid Avdija i Rakid Danilo; po Din. 4: Pehilj Mehmed, K u­ kolj Avdija i Kazazid Husein; po Din. 3: Karadža Meho i čizm id Mujo; po Din. 2: Handžar Aziz, Ćelebić Osmanbeg, Ljubovid Hifzo, Oručevid Avdija, Valid Hasan, Trebovid Salko, Hajrovid Sulje A., Hajrovid Sulje N., Hrbid Omer, Tanovid Sulje, Čizmid Duran, Kazazid Sabit, Ramovid Zulfo, Mahmutdehajić Salko, Derviškadid Aga, Trebovid Juso, Pilavdžid Huso, čizm id Mušan, Trčalo Mehmed, Dugonid Huso i Gamovid Hasan. Sakupljačima i darovateljima srdačna hvala ! Iravnik: Za bajramske čestitke dala su slijededa gg. prilog Gajretu: Din. 100 Dr. S. Hafizad.d; Din 50: Hamdija Bašagid; po Din. 30: Mustafa Vehabović i Šerif Hafizadid; Din. 25: Abdulah Arnautovič; po Din. 20: Varenikovid Abdulah, Kusturica Husein i Hercegovac Ibrahim; po Din. 10: Brajid Šemso, Nevid Salih, Harmandid Ibrahim, Sujoldžid Mustafa i Abdurahman Abdurahmanović; po Din. 5: Derviš Arifovid, Fevzija Tahirovid, Brada Mašinovid, Rasim Sujoldžid i Šukrija Kolasevid; Din. 3: Tahir šaran. Ukupno 373 Din.t Svima darovateljima topla h v a la ! Fojnica: Za vrijeme „Ramazanske nodi dali su članovi Gajreta dobrovoljne-^priloge Gajretu i to kako slijedi: Din. 100: Dr. Husein Raljevid; Din 50: Hazim čohadžid; Din. 40: Sulejman Salihagić; po Din. 20 Brada Konjicija, Safet Sudžuka, Varešlija Enes; po Din. 10: Buljina Munib, Sabit Čizmid, Muhamed Salihagid i Edhem Sikirid. Ukupno 290 Din. Svima naša topla blagodarnost ! je tom prilikom sakupljeno 3572 Din., priloga, koje de prilagači uplatiti u mjesečnim otplatama za vrijeme od 6 mjeseci. Priloge upisaše slijededa gg: Din. 300: Galib ef. Hafizovid; po 180 Din: Sinanbeg Branković, Jusuf Gorušanin. Dr. Alija Tomid; po Din. 150: Ahmed Riza Pašid, Galib Čapljić, Sulejman Koro; po Din. 120: Edhem Brankovid i Muhamed H. Ahmetovid; po Din. 100: Ismetbeg i Omerbeg Sijerčid i Mehmed ef. Šiljkovid; po Din. 90: Avdo Daidžid, Idrisbeg Šahinpašid, Smail Osmanagid, Muratbeg Pašid; po Din. 60: Hasanbeg Šahinpašid, Mustafa H. Ahmedovid, Hf. M uhamed Ajanovid, Zaim Ajanovid, Ahmed Ferhatbegovid, Sejfudin ef. Muftid, Ibrahimbeg Teškeredžid, Rasim ef. Muftid, Ibrišim beg Agid, Nezir Fer­ hatbegovid, Hamza Bejtid; Din. 50: Lutfaga Daidžid; po Din. 30: Edhem Akšamija, Ramiz Dobrača, Ćamil Baraković, Ragib ef. Kazaferović, Ahmed ef. Jesenkovid, Alibeg Hadžibegovid, Alija Karid, Uzeiraga Jesenkovid, Mehmed Koro, Husein Hamšid, Almasa Hamšid, Vehbija Jesenković, Abdulah Škaljid, Hifzaga H. Osmanovid, Rešid Hafizovid, Hakibeg Teskeredžid, Mustafa Dobrača, Pašid Sul. Ahmed, Em in Hasečid i Ahmed Teskeredžid, cipelar; po Din. 20: M uhamed Džananovid, Sulejman Lihid, Ibraga Bahto, Edhem Šehovid, Muha-m ed Daidžid, Ahm edaga Daidžid; Din. 12: Ibrahim Pašid; po Din. 10: Edhem ef. Hafizovid, Abdulah Fejzid i Zora Jovanovid. Svima plemenitim prilagačima Glavni odbor Gaj­ reta najtoplije zahvaljuje. Sjenica’. NaTskupštini članova i prijatelja Gajreta u Sjenici, koja je održana 21 decembra 1934 u veče, pokrenuta je akcija za prikupljanje priloga, prem a apelu pretsjednika Glavnog odbora. Na skupštini je pri­ kupljeno 1048 Din.' priloga, a ova de se akcija produžiti Ozren'. Na dan 31 decem bra sakupljeno je u Oz- i dalje. Priloge darovaše slijededa gg: reno 498 Din. priloga, koju svotu darovaše gg: po 100 Po Din 100: Milosav Vujisid i Mulaz Dervovid; Din: Milan Pupid; Din. 50: Bego čelik; Din. 30: Bajo po Din. 50: Mehmed ćesovid, Sulejman Abdagid, Hasan Kazimir; po Din. 20: Meho Dević, Avdo Fazlid, Ibro Zvizdid, Hamza Mašovid, Slobodan Pavidevid; Din. 40: Spahid, Suno Fazlid, Atif Gljiva i Ibro Rapa; po Din. Emin Čerkez; po Din. 30: Jusuf Guzonjid, Aziz Vrcid, 10: Alija Fazlid, Slavko Sando, Ibro Grbo, Atif Fazlid, Dr. Srbislav Krstić: po Din. 20: Pop Drago Dumid, Ramo Devid, Avdija Karavdič, Ibro čakal, Vejsil Balta Branko Rakočevid, Rešo Jahid, Ramo Honjid, Ibrahim i Vaso Balta; po Din. 5: Murat Selimovid, Marijan Pi- Abdagid, Šadir Hadžifejzović, Šudro Guzonjid, Husein lipič, Lazar Tr fkovid, Ibro Bajagilovid, Dušan Mićevid, Mujagid, Mehmed Abdagid, Abdulah Bajrovid, Arif Vr­ Avdija Grbo, Vejsil Spahid, Franjo Malčevid, Danilo cid, Bahtijar Bajrovid; Din. 15:» Bajro Jakupović; po Šparavalo,1Osman Balta, Simo Trifkovid i Vejsil Hali- Din. 10: Vehbo Hubanjid, Zedir Rašljanin, Kadrija N ulovid; po Din. 4: Smajo Salkovid, Ram o Fazlid, Hamza hovid, Bajram Vrcid, Fehim Kadevac, Đavo Altarac, Fazlid; po Din. 3: Ljubo Pejid; po Din. 2: Hasan Šabić, Ćemal Ljumid, Adem Zekid, Hf. Mehmed Ćatovid, Mujo Ramiz Šabid, Osman Šabid, Osman Carina, Omer Sa- Agovid, Ferenko Vsevolod, Bahto Guzonjid, ćazim Vrcid. bid, Halil Mušanovid, Mujo Mušanovid, Salko Bibid, Šadir Vrcid; po Din. 5:1 Mehmed Metović, Hakija Gu Dušan čančar, Marijan Janjid, Avdija Zukid, Redžo Še- zonjid, Redžo Lakota, Om er Mujagić, Džemo Hrkalo hid, Safer Neretljak, Derviš Mušanovid, OmerProvalid \ić , Abdulah,Mahutovid, Duljko Pejčinović, Šefko Ka i Rasim Herid; Din. 1: Ćamil Herid. čevac, Ejub Fekovid, Dedo Zimonjid, Šukrija Cingid Svima darovateljim a iskreno zahvaljujemo. Nikolaj Ilinski; Din. 4: Ram iz Zekid; Din. 3: Iso MahRogatica: Mjesni odbor održao je za vijeme Ra­ mutović; po Din. 2: Rafo Mlađenovid, Dim itrije Krstić mazana konferenciju Gajretovih članova i prijatelja, te i Mehmed Papid. 59 �Glavni odbor izriče i ovim putem svima daro­ vateljim a svoju blagođarnost. P r ilo z i iz Janje Iskoristivši bajram ske praznike g. Abdulah Gruhonjič, pol. pisar iz Brčkog, posjetio je: Brčko, OorTuzlu, D. Tuzlu, Srebrenicu, Zvornik i Janju. U svim tim m jestima, a naročito u Janji održao je po jedno poučno predavanje. Tom prilikom u Janji je progovo­ rio nešto o Gajretu, o njegovoj važnosti i potrebi što jačeg rada u tome društvu. U jednom zgodnom mo­ mentu, a na inicijativu g. Gruhonjiča, povjerenica Gajreta u Janji gđica Aeija Kavazovič, učiteljica pokupila je od prisutnih nešto dobrovoljnih priloga koje darovaše: po Din. 10: M uharembeg Ćem erlić, E m in T u­ zlak, Suljaga Skokić, Asija Kavazovič; Din. 8: A hm et beg Alibegovič; po Din. 5: Halil ef. Đezić, Ibro Gruhonjič, Ifet Bubid; po Din, 4: Mustafa Gruhoniić; po DiD. 3: Bego Zakomac; po Din. 2: Salih Tuzlak, Husein Filipovid, Sadija Užičanin, Mustafa Hadžid, Ism et Hurembegovič, Halil Huremovid, A hm et Hadžid, Mahm ut Alibegovid, Ibrahim H. lmamovid i Haso- Osmanagić. Svega Din 98. Svima plemenitim darovateljim a iz Brčkog, Gac­ ka i Janje naša iskrena i bratska zahvalnost! Plem enita gesta jednog intelektualca član propagandističke sekcije Proširenog odbora za izgradnju Gajretova dom a u Sarajevu g. Edhem ef. Bulbulovid poklonio je preostalu nakladu i odre­ kao se je svih potraživanja od svoje brošure »Nacio­ nalizam i Muslimani" i r a o r i s t fonda za podizanje Gajretovog doma. Gospoda koja su tu b ro šu ru dobili na raspačavanje um oljavaju se da svoje obračune pošalju Gajretu i da se pobrinu za rasprodaju pre­ ostalih primjeraka. D obrovoljni p rilo zi iz B riko g Povodom apela Pretsjeđnika Glavnog odbora Gajreta g. Dra Hasanbegovića, da se u ovim teškim pri­ likama pom ogne Gajretu, pošto de usljed opšte narodne žalosti izostati uobičajene priredbe, Mjesni odbor u Brčkom sakupio je m eđu građanstvom svotu od Din. 3.615.—, koju bi inače pridonijeli i potrošili prilikom priredaba. Priloge su dali slijededi: Din. 500: H. M ehmedaga Kantardžid; Din. 250: Filijala Zem aljske banke; po Din. 100: Abdaga Kučukalid, Dr. Abdulah Bukvica, Ing, Šerif Bubid, Samuel Klimpl, Buki Konfino, Bakija H. Selimovid, Hfz. Mu­ stafa Mehmeđagid, Stevo Cvetkovid, Husein Behm en Sulejm an H. Alijagid, Hrvatska Posavska banka i Pero Pavlović; po Din. 50: A hm et Hasanovid, Dr. Seid Bu­ ljina, Rado Savid, Sadik Ibrahimovid, Srp. Trg. Banka* Dušan Buđen, Stevo Jakčin, Lezo M. Papo, Milivoj Henich, Josip Kosor, Salih Šakid, Santo Alkalaj, Marko Jakovljevid, Savo Uzunović, Apoteka Šem per i Huseinaga Zejčirević, po Din. 30: Savo Ćelovič, Rado Div­ ljak, P ero Nedić, Jovan Stanisavljevid, M. B. Marijan, Husein Smajlovid, Dušan M. Vasid i Božo Mihajlovid; po Din. 20: Hfz. M. Hamidovid, M. Edhemovid, Ilija Malinovid, Jovo Božičkovič, Enver Kučukalić, Ibrahim Derviševid. A vdija Redžid, H. Rašid Ibrahimovid, Salih Serdarevid, Gostiona Šyem, Moritz Zeitler, Vojislav Ristić, Josef Perera, Mika Jančikid, Ibrahim Mukić, Ka­ milo L ebenhardt, Gojko Lukid, Ibrahim Edhemović H asan'B ečirević, Mika Markovid, Đorđo Jančikid, Đorđo J. Vuković, Katan »Jugoslavija Hotel", Rado Trifkovid, Mošo J. Levi, Mihajlo Tomid i Drago Papo; po Din. 10: Hfz. Salih Suljić, Mujo Ajanovid, M. Novalija, Hfz. Sulejm an Tabakovid, Abdulah Bajram, Osman Saidović, Milan Dragičevid, Ilija R eba i Din. 5: Jovan Neškovid. Ujedno je Mjesni odbor poslao Pretsjedniku Gl. odbora dopis slijedećeg saržaja: »Gospodine pretsjedniče, prim ili sm o Vaše cij. pismo, u kojem nam skrećete pažnju na poteškoće koje de nastati za Gajret usljed toga što de ove godine otpasti znatni prihodi od za­ bava i tombole. Shvaćam o apel koji ste nam uputili te smo, kao i uvijek, pripravni da našem G ajretu pom ognem o ko­ liko m ožem o. Zasada smo odlučili, da mi lično u tu sv rh u pošaljem o Glavnom odboru svoje priloge, na­ m jesto onoga što bism o inače pridonijeli i potrošili prilikom priredaba. Ove svoje priloge poslali smo u Sarajevo, te Vas m ol'm o da vjerujete da ćem o i u bu d u će za G ajret svim svojim silam a raditi, i ako su i kod nas prilike jako teške." Sjetite s e s v a k o m p r ilik o m 60 „ G a jr e fa " ��1 NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1935 cobiss e � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1935 Description An account of the resource Br. 3 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1934 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID f7fe4335-c752-443c-b25b-cb318151be55