https://kolekcije.nub.ba/files/original/832be37dbde66f9d6ac2cf0c480f2964.pdf b4611fb359b91871db63f122a5ca721a PDF Text Text САДРЖ АЈ: Edib Hasauagić: Gajret u sukobu generacija * * « Кад бројеви потврђују историју Хамза Хуио: Школовање под туђнном од Анекснје до Ослобођења Халид Дгглдар: Напаст Мује Омербашића Hanu! ija Mulić: Na brdu Hira (pjeema) Саит Оуаховац: Гата ми циганка (пјесма) Фуад Слииичевић: Поводом једне књнге о Мостару* Narodno zdravlje: l)r. lla jrudin Džananorić: Q potrebi zdrav^ stvenog prosvjećivanja Gajretov privredni preporod, piše prot. Šefkija Buhić\ Ideje * vodilje - Могу ли оаспвјети наши пословн балкаиским споразумвма — Zemljište i njegovi sastojci — Ne zaposta­ vljajmo ućni obrt — Naše je zdravlje i u avliji — За тр говце извознике З А Н А Ш У Д Ј Е Ц У : Најмлађн Гајретов утеме.Ђач (уз слику) — Сетите се спротпње — Кез памети нећеш мети — Дјевер и невјеста (народна пјесиа) — Mubareć «eče — Na Bajram — Strpljenje — Šala Г А Ј Р Е Т О Б Г Л А С Н И К : Proslava rođendana Nj. V. Kralja u Muškom Gajretovom internatu u Sarajevu — Гајретове приредбе: Гајретов мевлуд у Џивару — Гајретов иевлуд у Караули (срез Травник) — Gajretov mevlud u Višićima — Veliki Gajretov Mevludi šerif a Popovu mostu — Гајретов теферич у Билећи — Gajretov teferič u Gacku Visokom, Umoljanima, Derventi i Bjelimiću — Наше рнхаетлијо; Мерхуи Абдулах еф. Соколовић из Дервенте — Хаџи Хаиидага Кушљугић — Захвала Гајрету — Лијепа пазкња према Гајретовпм пиТомцима — Razne vijesti; iž Trebinja, Sarajeva, ftipfta, BrŽkog, Bijeljine, Berana. Доброво.гни при лози: iz Bos. Gradiške, Rogatice i Plana • Утемељачп Гајрета Ч 1 ЈА Н У А Р С Д Р А Ј Е В О 1934 V БРОЈ 1 Иидаје Главни од<5ор Гајрета у Сарајеву Главии н одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ ( »i l.. i ■ �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ Гајре т, л и ст д р у ш т в а Г а јр е т а излази св аког 1. у м јесецу, a цпјена м у je ea н аш у О таџбину 60 д и н а р а н а г о д и н у , a s a све остале земље преко гр ан и ц е 120 динара. Ђ а ц и Г а јр е тови питомци добивају лист у пол а цијене код Г л а в н о г О дбора или код у п р а в а Г а јр е т о в и х кон викта. В ласн ик друш тв о „ Г а јр е т и — О дговорни у р ед н и к : Х ам ид К у к и ћ . — З а нпчку ш там парију одговара ди ректор А бдурахман М ешић. И слам ску дио- V �БРОЈ 1 ГОД. XV Сарајево, 1. јануара 1934. -л Edib Hasanagič Gajref u sukobu generacija Osnovan 1903. g., G ajret je sada navršio tr decenije svoga plodnoga djelanja. Radeći kroz sve to vrijeme po unaprijed utvrđenim princi­ pima, koji su bili uslovljeni duhom vremena, t. j. koji su se morali mijenjati prem a vremenskim potrebama, društvo je, u svojoj namjeri da p re ­ dano služi ciljevima jugoslovenskih muslimana, često puta nailazilo na ‘velike prepreke i’ teško­ će najviše zato, što je pretstavljalo jednu savremenu kulturno-prosvjetnu ustanovu u jednoj srp-" dini koja je imala, poglavito u početku rada društva, izvjesne zastarjele 1 nesavremene poj glede na život i svijet. Baš iz toga razloga što je G ajret sa svojim novovjekovnim principima života i rad a izvodio ibuslimanske narodne mase iz njihovih predrasuda, vrlo je interesantno por sm atrati odnos sredine prem a društvu, odnos koji je nastupio tim neminovnim sukobom dviju generacija, sukobom „m ladih" i. „starih". Sukob generacija, pokoljenja, potpuno je prirodna stvar. Kao u svom prvom obliku, on se javlja u samoj porodici, koja pretstavlja prvi i najprimitivniji oblik zajednice, organizovanoga društva. Poznato je da dijete obično do 14. go­ dine života, gaji prem a svojim roditeljima jednu neizmjernu ljubav. Ono u njima tada vidi sama savršenstva, bića koja sve znaju i umiju, koja su nepogrješiva. Roditelji za nj u tom vremenu pretstavljaju jedan nedostiživi ideal i autoritet, ona se osjećaju srećnim pod njihovim moćnim okriljem. Međutim poslije toga vrem ena, u dobu sazrijevanja, kada dijete postaje svjesno svoje ličnosti, kada u njoj otkriva ono svoje Ja, kada počinje da razm išlja o sebi i da cijeni sebe, tada ono počinje i da sum nja u ono u šta je prije tako slijepo vjerovalo. Smatrajući sada da i ono nešto pretstavlja i sumnjajući u onaj roditeljski autoritet, dijete uviđa da su i roditelji obični smrtni ljudi, sa svima njihovim vrlinam a i ma­ nama. I dok ono razmišlja o sebi i drugima, dok traži opravdanja svojim zahtjevima i postup­ cima, dotle roditelji nastoje da u očima djeteta ostanu ono što su prije bili. I tu nastaje sukob. P renijet u oblast politike, umjetnosti i na­ uke, taj sukob je mnogo izrazitiji, uočljiviji. Tu se uvijek zapažaju dvije struje: ,,stari“ i „m ladi", konservativci i liberali, koji zauzimaju jedni pre­ ma drugim a svoje posebin- stavove: prvi se bore za postojeći poredak stvari, za utvrđene vrije­ dnosti, koje oni ne mogu da napuste, je r one znače njihov duhovni i m aterijal’! život; drugi su progresivni, oni teže za izmjenom toga po­ retk a stvari i traženju nr-vjh vrijednosti dolaze često u zablude odričuć1 ..starima" svako p ra­ vo, kao i ovi uostalo.n njima. Pravilo je pri tome da su i jedni i d~'igi uporni, teško napu­ štaju ono što zastupaju. Ako se naposljetku spo­ razum iju, dođu do nekog kompromisa u izvje­ snom pitanju, a taj kompromis zastupaju i cr koji umiju da nađu jednu sredinu u tim suko­ bima, onda to tek pretstavlja nap-e i'.c i jednih i drugih. Sukobi dvaju pokoljeni.i ? \ dakle uslov za napredak jednog naroda, i ^ tome baš i jeste njihova neophodnost i vaz:.ost, jer osta­ viti za stalno stvari onakve kakve jesu, i pored njihove necjelishodnosti, pustiti d a masama za­ vlada konservatizam s jedne, i ne usvojiti oči­ glednu praktičnu vrijednost nečega i za duh toga vrem ena, samo zato što je to proizvod pro­ šlosti s druge strane, znači stvoriti zastoj i haos u kulturi i napretku. Osnivanje G ajreta 1903. g. izazvalo je ra ­ zumljive sukobe „m ladih" i „starih." Jugoslovenski muslimanski elemenat u Bosni i Hercego­ vini živio je tada u mnogome (pa i sada uneko­ liko) životom čije su osnove bile predrasude, razni rđavi običaji i tradicije, shvatani često kao vjerske dogme. LI nepoznavanju suštine islamske nauke, propisi Islama tum ače se u najviše slu­ čajeva u najgorem smislu, a duhovni razvoj ima 1 �uglavnom određene granice i oblike — što u ku ltu ri i nauci znači zastoj i nazadak. U svemu se poziva na vjerske propise u kojima se onda zapostavlja njihov pravi značaj i praktičnu vri­ jednost. Život je uokviren, šablonski, i sve što se zbiva iza njegovih okvira, m ase se ne tiče. Uslijed toga svaka reform a koja je išla za pro­ mjenom takvoga života, da bi unijela u nj duh vrem ena, ako nije bila već unaprijed osuđena na propast, nailazila je na jak otpor. Jer psi­ hološka je činjenica, da se ljudske misli, ako se samo održe izvjesno vrijem e kao tačne, oba­ vijaju osjećanjim a prijatnosti i iz njih se onda teško izlazi. U ovome slučaju m asa je bila to­ liko eaživljena s načinom svoga života da je radije napuštala rodnu grudu nego da bi popu­ stila onome što je vrijeme ba sobom nosilo, a u čemu je ona gledala samo napuštanje vjere. Na to su je, uostalom, podsticali i ekonomski razlozi. Uloga koju je tek osnovani G ajret imao d a odigra u ovakvoj sredini, .bila je vrlo teška. Program društva: nacionalno osvješćenje, kulturno-prosvjetni i socijalni preporođaj m uslim anskog elementa, padao je narodu prilično teško, pošto nacionalno nije bio opredijeljen, a kulturno-prosvjetno vrlo zaostao iza naprednijih inovjeraca. Riječju, nalazio se na jednoj opasnoj prekretnici. Tako, p rim jera radi, u bosanskom saboru poslanici-muslimani izjašnjavali su se dugo protiv p o hađanja osnovne škole od stran e m uslim anske ženske djece. / u ovom prvom trenutku svogu rada, Gajret je pretstavljao organizaciju „mladih*, naprednjake i liberale u očima „starih*. To je vrlo značajan momenat njegove borbe, jer je značio onaj sukob dviju generacija, od kojih su i jedna i druga bile vrlo uporne. Poslije O slobođenja rad je bio mnogo ola­ kšan. Ali s političkom slobodom i nezavisnošću nisu se istovrem eno prom ijenila i shvatanja o novome životu na koji не jo š uvijek skeptički i nepovjerljivo gledalo, iako se uviđala neopho­ dnost prom jene. To se unekoliko vidi u razvoju posljeratne m uslim anske štam pe, gdje se mnogi listovi i časopisi ne m ogu da održe najviše stoga što su idejno bili opredijeljeni prem a jednoj od gornjih dviju struja. Usljed toga protivnička 2 strana zapostavlja list i on kao takav može da opstane sam o uz velike m aterijalne žrtve ili se obustavlja. Tom e ima i drugih uzroka, ali ovo ističemo radi gornjih sukoba koji se u štam pi zapažaju. R aspravlja se o njim a javno i mnoga životna pitanja o kojima prije nije sm jelo biti ni riječi, je r su bila postavljena nekim p ređ ašnjim vrhovnim autoritetom , dolaze na dnevni red: pitanje vjerske i svjetske prosvjete, način nošnje i žensko pitanje, p itan je vakufa, p o p u la r­ nih predavanja, zad ru g arstv a i£privrednoga ži­ vota, uopšte pitanja koja zadiru u savrem eni život. 0 svemu se rasp rav lja vrlo žučno između ilmije i inteligencije (kako se ti protivnici dijele), bez uzajamnog razum ijevanja i poštovanja, što inače znači vrlinu u traženju kom prom isa. S pokretanjem posebnih listova („R eform a") i pi­ sanjem brošura, razm im oilaženja se ispoljavaju u krajnjoj mjeri. I šta na k raju biva? č ija je ubjedljivoet razloga pobijedila: konservativaca („hikm etovaca") ili liberala („kem alista")? Riješenje toga pitanja izvodi i form uliše G ajret, i ono što je u tome najvažnije je ste baš ta.činjenica, d a Gajret postaje neka sredina u sukobu mu­ slimanskih generacija, on izmiruje gledišta, ukoliko ona nisu tačna, i iznalazi kompromise, koji znače napredak *i koji pretstavljaju pravi duh islamske nauke. G ajret je dakle onaj idealni su d ija kojemu svako prilazi s poštovanjem i pouzdanošću, uvje­ ren da će tu naći zaštitu i pravilno riješenje. To se sve najbolje vidjelo prilikom 2 5 — godišnjice G ajretova rad a, kada je bio sazvan, inicijativom društva, kongres m uslim ana intelektualaca, radi riješenja svih spornih aktuelnih pitanja. To je drugi i najvažniji tren u tak u G ajretovom rad u , a za daljni i krajnji uspjeh nade su pouzdanije. Rezim irajući izloženo želimo naročito da naglasimo značaj sukoba u smjeni generacija. Njegov pravi rezultat po napredak n aroda jeste um jesni komprom is. I danas, poslije trid eset go­ dina G ajretova rada, može se sa zadovoljstvom konetatovati, da su jugoslovenski m uslimani u svojim izrazitim i jakim sukobim a, taj kom pro­ m is našli baš u G ajretu. S tim je njegova mi­ sija dobila svoj pravi izraz i ostaje jo š d a se njegova akcija unese podjednako u sve naše pokrajine u kojim a žive muslim ani. To zavisi od dotičnih G ajretovih radnika, ali o tome d ru ­ gom prilikom . �Кад бројеви потврђују историју Онда су ствари, о б и ч н о , ЈасниЈе. 0 идеологија Гајрета било je много п у т а илпЗтврдоглаво. гоП а ипак, и у том периоду вора, како на овом мјесту, тако, у виш е ва- сукоба св а и јаве, традиција из ропства и врата, и у осталим органима наш ег јавног, сугести ја и8 слободе, ваблуда и прижељкиa нарочито, културно-просвјетног живота. вањ а, — он a корјевитост, битност и начелТим више je било ријечи, ласкавих и похвал- ност идеологије Г ајрета, вије била начета ви Ш1Х, ш го идеологија Г ајрета није од данас, д о та к в у та опш том помјереношћу. Муслиманни од јуче, пи од прекјучер. Дочекавши, у ски живаљ, скупљ ен у редоввма Гајрета, висвојпм остварењима п ревултатима и јуба- је се дао омести ничим пролавннм у полиларна тр в деценија, она je, са свим ра8умл>иво, т и ц а нити политичким тревутцим а. Корјенивезала три временски разнд периода у ж и- тост рахм. Ђ икићеве ковцепције, остала je во ту муслимана: период национално поли- једра и отабилва, и још уввјек довољво сотачко г рада; период национално-револуцио- ч в а ea обнављање вви ц и јатвве, остала je сув ар н о г рада и, потоњи, период нацаонално- гестивна у владањ у осјећањ ем и духом ваку л ту р во г и, саобразно послијератним при- ших маса. T a спонтаност у прихватањ у ликама, социјално-привредног. овакве идеологаје огледа се најбо.ље п на Могло би се рећи, да су ти периодп бројеввма, који нам се нуде погледу и расггачво одређенв према политичким и исто- матрдњу, кад их промотрвмо кров годвш њ е рпјским догађајвма посљедн>а три децевија, в з в је т т а је неколвко м и в у л ах радних годпва Г ајрета. Ти бројевв укавују в а два момента: у ж ивоту наш ега иарода. Т ако посматрано, остваривање идеологије в а сввјест о потребв зачл ањ авањ а у Г ајр ету одговарањ у својпм члавсквм дуж ностим а, Г а јр ет а, кретало со je, времевски, овако; П рви период, од оснввањ а до Б алкавских и н а свесрдвост у матервјалвом пом агањ у ратова, од 1908. до ^јИЗ'., као етапа нацво- Г ајрета, у свама првлвкам а које с у sa то налво-политичког рада, 8ачетог, настављ еног биле најподесније. Т ако су ти бројеви најванимљивији и и ф орсиравог у одлучној ковцепцији рахм. Османа Ђ вкоћа, взра^еној у срцу и осјећањ у. најубједљ иввја ондје, гдје в сказу ју приходе Ta ковцепција била je толико убједљ вва и од редовве члавари ве и од вабава и првребескомпромисва у својој начелности, толико даба a s годиве у год аву . Тп бројеви со најупоредна са историјским и политичким до- рјечитвје встичу у најновијем, трећем перагађајпм а у наш им крајевима, — да се нпје оду рада Г ајрета, у равдобљу од 1928. до дала нв могла поколебати пикаквим првмје-' данас, од када су се сви Г ајретови радвици сама или нивелисањима чисто политичке, та- и невмарв, члановв и пријатељ а, сповтано чвије иолитичарске, природе. Kao таква, сте- в једнодуш во, ваш л а на л в вв ји корјенптостп г в у т а и дисциплин овава у строгој начел- и одлучвоств и8 оних завосних дава првог вости, та идеологија je остала битна у Гај- периода. П уствмо, дакле, да бројеви потврђују р ет у ; остала je овај корјен и овај сок, који je вовим прегвућим а и стремљењима давао всторију, да je освијетле, највјер ввје u вајснаж ве импулсе подрж аване ив вдраввх со- ефикасвије: Р адв а годива 1926-27. исвазује 52.207.— кова првог, настајвог периода. Д р у ги период саставл»ен je ив бола и д в вара од редовне чланариве, и 193 878.— поноса нације, ив њ еног падањ а и дивања, динара од вабава и приредаба; Р ад в а го д в в а 1927-28 исказује 44.901.— у равдобљу њених исторпјскнх перипетија. To je доба од 1914. до 1918., и доба од 1918. динара в 247.9О 6Јд0в.; Р а д н а 'г о д 0в а 1928-29. аскавује 81,303.— до 1928. прво доба робовања, бола, и, друго, доба повоса, у општем хуку и полету, ea- Д0Н. 0 297.194.— дин. носу u у8ди8ањ у вацион алво-културвом у Ц 0Т0рали смо ове тр в радне годвне у ослобођеној Отаџбинв. У опш тој пометевости Њ0ховим прпходвма од редовне члаварп ие и натпег ирвог п о л и т и ч к о г деценоја ни Гајре- од забава в p a sa 0x сличвнх праредаба. А лв, това пдеологија вије бпла пош теђена од по- бројева, којв сљ едују, 08 го до ш та ч е тв р а, мјерањ а ye програме који су трч ал и један до овог посљедњег, внатно се р ав л ак у ју , упоред другога, магловито или проиввољво, право ефикасао отскачу од пом ен утах, a на неодлучно или непромвшл»ено, непримјетно тај начпн пруж ају в јерну сл вку и сјајно 3 �оглодало усиона и размаха Б ајретове вдеологије у овом његовом најновојем перподу. Т ако радна годпва 1929-30 псказује: првход од редовне чл ав арв в с са 210.412.— дин., ш то вначи бе8 мало, трп п у та већв но онај у предходној радној години; a приход од вабави и приррдаба, пењ ући се на 640.308 — дип. показује внш е од два п у т а већ првход но у претходној годпни. Н одвш те 1930-31. исказује у овим ставкама сум е: 227.585.— дин. в 661.172.— дин.; радна годпна 1931-32. искавује су м е: 167.379 дин. о 52 5 .3 0 8 .— дин., a ова потоњн, 193233 радна годвна, покавује суме: 151 8 7 9 .— дпн. п 437.052.— дин. Н ије потребно правдати мању сум у у посл>едње двије радне године, кад се већ u онако много и премного пиш е о криви и octuл um вевољама којеАњ у а прате. А ли je naж во да су и ове дввје, прввредво вајслаби је годиао покавлле првходе, у обје поввције, за двч п у та јаче него, на првмјер, у години 1928-29., ea коју со у привредном погледу не може peha, да бв била сестра овим двјема посљедњвм. П осм атрајућв, дакле, бројеве из овог посљ едњ ег первода Г ајр ето ва рада, бројеви правднју исторвју, a у тв р ђ у ју п р ав в л о : д а je идеологија Гајрспа дошла до свога најзрелијег остваривања, u пајиозитивнијих плодова, уараво у ономе тпренутку, кода je ионово ирихватила одлучност u корјенитост својих ирвобигапих, настајиих пачела. Хпмза Хумо: Ш коловање под туђином о д АнексиЈе д о О слобођеш а А нексиЈа Јед н о г ју т р а И8н е«адвш е гр ађа н е no видоввм а ввлеплдm i плакати . Ј о ш ввдалска, у очв су у д ар а л а ц р в а слова: „Мв цар и краљ Ф рањ о Јо св п 1.мс Л>уди се тв ск ал и око плаката, бул.или у њ вх, отевалп ш и је и, в аао слетку, одла8или својвм путем, снуж депи н 8абр в в ути . Н еш то се дога^ало у љ утсквм душ ам а, неш то т у ж в о u преломл.ено. Сва вегубл-ена н ад ањ а као д а су сруш ил и ови обвчви белв п л ак атв. T a њ вхова ц р н а слова као д а су н аговеш тавал а нова, м учна врем евз. Т - Т“ " Н У в аш ој ш коли -гог дана в и је било предавањ а Све су н ас са к у п в л в у н ајве ћ в paeред и управител* нам сввчано п роч втао некакву ц ар ску п орук у о њ еговој правдв и љ убавв. З атп м смо морали д а отпевамо царевку. И бро К ол у д ер , којв je бво вајстариЈи у разреду, л у п в о ме лактом и рекао: — Немој д а им певага! Само 8евај као п ja! И дан ас ми звони у у ш в м а она царевкаН ајввш е се дерала к у ф ер а ш к а деца. Ћ е т к о Т у л ак os Р аш т ан а , с е л а крај М остара, уместо „Коб спојена А у с т р а је 4*, у в е к je певао: „госпоје нам А устри је." После, кад смо иваш ли вв ш кол е, И б р а К олудер ми je рекао: — Ово нам je Ш в аб о увео Б о сн у . Сви ћемо да селвмо у Т у р с ку . 4 Код куће, ватекао сам мајку и сестру у п л ак ав е. По свим кућам а плакале су ж еве. И у Саве К у ју в џ и ћ а , наш ег п рвог комшије. П лакали су као ва мртвацем. У плакана, мајка ме дочека н а а в л и јв : — Moj сввко, теш ко нама! Ш в а б о нам I Б осну. — П а отећемо му je. — Ах, сироче моје, ш т а ти з н а ш ! У внак царске мвлоств и на весед>е вернвм подаппцвма, цео дан су п у ц ал и топови. A цео гр ад бво je потиш тен и пл ач je допирао кроз проворе н а у л в ц у . Moj отац , мрк као облак, дош ао je ue чарш вје. О твш ао je одмах у своју одају и вакл»учао в р а т а ea собом. Може б в тв да je и он плакао. T a j д ав , в спреставо су в во в в л а ввова в а католвчкој катедрали , a н авеч е било je весел»е у „О ф вси р скасв ву и в а д Н еретвои . H a ДРУГУ обалу до в а с до п в р ал и су ввуци муввке. О гац je говорво: — П асје ухо! В еселите се само! доћи ћ е опет време кад k e т у р с к в коњи да^повобљу 8об н а б(-чким видвнама. Т Т у в о ћ , сањ ао сам по л вц ајц а Сафета како иде вив З го в е , восећи мој кавев са ш т и гл в ћ ем карворон. �ГимназиЈа Сама гивазиска вграда, још us детињ сгва, улевала m u je респвкт. Ђ аци, са сноаовима књ ига под мишком, псто тако. И унапред сам био поносав ш то ћ у u ja једиом да постанем гимнавијалац И та ми се жеља na послетку испунила. Али, већ првих дапа, повван сам у дирекцију. С траш ав, мрк човек преврвво ме гледао кров наочаре. Од тог погледа срце ми je престало да куца. Наједu o m се тргао и почео да грми. Од страха, un­ ca* своро нагпта разумео, сем речи-ш коларпна. Заборавно сам, наиме да предам молбу sa опрост од школарине. Од то г дана, бежао сам од директпро као од црнострика. И поред дирекције пролавио сам на прстима. Јед н о г јутра, дошао je до нас в аставвпв цртањ а и одвео нас у салу са моделима од гиоса и клупама које су ми се, први ћ у т, учиниле као мртвачви сандуци. Т о је б и о мргаав куф ераш , са ти љ астом брадицом. У сали обилазио je око клупа и бележио наш а имена: — Но, како се ти 80неш? — Х абибулах Хаџимахмутовић. — Јесус-М арија, какво je то и м е !|^ г' — A ти ? — обрати се^наставнив ј днрЈ'1 — МехмедалиЈа Карахасановић. — К руцифивс! — Махао je главом наставиик. И ми сами отпочели смо да се смејемо. Н апослетку, пош то није могао да исплив а И8 лавиринта оваквих и сличних имена и презпмена, н аставни к je одлучио да нас Све овначи бројевнма вао робијаше. И ваједвом, следећег часа цртањ а, чујем г а где прозива: — Број 9! Нико со не миче. Н е мичем се ни ja. Н енадно, достојанствено мпран, по^е ou са катедре, дође до моје влупе и упери равнало на мене: — A ти ? Т и каво се вовеш ? — Ja? Хамва Хумо — једва пзрекох. — Не Хумо! Ти број 9, будала. Одтад, us сна сам могао да погодим моје ново превиме, иако сам осећао д а се овај господин наставник нипошто н а свету не би хтео да дотакне којег од нас. Ваљда смо му ивгледали као губавци . И наче, tobom годвва, приређивао нам je многе вомичне сцене. Д а наведем само једну: ју н и . Врућина. Господин наставпнк цртањ а ш ета ио равреду. Ч ујемо му глас: — Ко je скинуо кап у т? Н ико се не јавл>а. — Ко je свинуо к а п у т? 3 Јпреиаш тена тиш ина. Сви се вагледамо. ГосПодцн наставни в прилави једном од uac (сад je та бивш а ж ртва трговац) и пита га: — Г д е je твој к а п у т ? — J a , ja, господине, немам капута — одговара ж ртва сметено, гледајући у чуду нива се да му није ко обувао капут. — Немате к а п у т ? —т. Немам, господине. - r Н одигнп отвор од клупе! Ж р тв а подигне капак. — "Цр, a ш та je то ? Ha линеалу. господина наставнп ка љуљао се славодобитно црпи фермеп. Kao број 9 дочекао сам годиш њ е ферпје u вупањ е на Неретви. П осле ку п аљ а шетали смо „Стефаниалејом“ (данас ш еталиш те Војводв Мпшића) које смо на8ииали једноставно: г Ш т е ф ш и ја л “ . Несто би свпрала војна мувика на рондоу. Maca офисира, строго испегланих rt намиросаних, ш етала je са дамама, држ ећи висово вратове. Ми смо се дивилп бркатом диревтору, његоним гримасама и нервозном махању руку. Многи од нас знали смо већ да фићукамо неке од мелодија које je свирала мувика. Али, тад нисмо звале какве су то мелодије. Т ек мвого доцвије, кад je у Мостар дош ла Осечка опера, доввали смо које су то веке од арија. Н е к 1Д смо иш ли да поематрамо како даме и господа вграју тениса. Али од посматрањ а важ вије вам je било да умаквемо са којом вемачком лоптом (јер ми смо имали само крпеве) ако би прелетела прево жице. T o r лета, са друговвма, отворио сам повориште у ваш ој махали у ком сам ф увгпрао као глум ац и реж исер. Глум или смо no махалсвим хајатима. Сем тога, ye купањ е чптали смо Р обиввова u А вдерсевове приче. Одвекуд се међу вама појавио п Ј а в к о Веселивовић са својвм „Сликама us сеоског ж в вота“. To je била joni безбрига. (Н аставиће се) 5 �Хамид Ц издар: Н а п а с т М у је Морало je, брате рођени, да тако буде. A тако je. ето, најпослије и било, како и сам знаш. A и шта би друго? Ај? Зар да се емуца чаршијом и сокацима ко нико и ниђе? Зар да га, не дао Бог, почну вијати и гоњати дјечурлија, мислио он, махалама, обноћ и обдан, ко Мију Бонџу, сиромашка и скитницу, страдалника божијега, Бог да му се премилостиви смилује? Je ли то, ај? Зар се пустити толико и дочекати jom и горе муке? Hehe, неке, говорио он саи себи, неће, не дао драги Бог. И не дочекао нико то, рекоше људи послије, али се дочекала једна гора лакрдија, како назваше тај догађај- Гора и од свега осталога што би моглодабуде и да се деси једноме нашему човјеку, невољнику, који да казкеш, све дотле дијете бијаше. И црв бонсији, рекло би се, ни мухи нвкад зла не помисли, на мрава ситног не стаде, комшију или некога кривим okom не погледа, a камо ли, овђе глухо било, помепуло се не повратило ее, да коме, што се каже, на рз и образ удари. J ok, братац, ништа од свега тога. Окренуо се само, е Крајшине, два, три ли пута, на поласку^срце му napao плач мајке остарјелв, од тога часа самохране, погрбљене и пред очима- з*у, веселнику, играо још увијек мокар бпјелим гранама ишаран крајичак црне шамије; глава његове мајке била оивичена овим комадом црне крпе, на1Љашене сузама жалосницама и уздисајем предубоким. Сунцв je жегло и узавираз мозак у лубањи. " КУРУЗИ шумили шапатом крај цесте. И ништа више није наглашавало овај одлазак. * Грушка лука врије од буке и тискања: трамваји, аутомобили, кола, пјешаци са физиономијама и језицима из свих крајева свијета. Трубе парају уши. Диме се тешки теретни бродови, прљави, умазани. Угљењ Риба. Дрва. Албанези. Зејтин. Мртвачки сандуди. Море ее љуља, Обала прашти од хиљада бијелих капљица. ГГрекоокеански џинови са стотинама луксузних кабана и ложачких тамница опружили своје огромне гломазне тјелесине као добро ухрањенн штакори. У овом метежу нашао и он посла, У нашу касабу стизалм гласови, у почетку мање. a доцније све чешћи: — Мујо Омербашић je у Гружу. — Својим сам га очима видио. — Омршавио некакав и пожутио. — Преноси вреће у луци. A и јест тако било. Поклопи се тешком стонилом вреком и стењуки плази, полако, знојан, из магазина на риву. У оно велико трупло црног џиновског брода. 6 О м е р б а ш и ћ а Или натраг. ЕГоизмакне се тако погрбљен, с краја, na цестом у раскорак. Од невол>е му je љуте. Ако спази, шкиљеки и звјерајући испод себе и зубима стиснутим ко на крвника да преза, некога од својих знанаца из каеабе. шмугне у десно и оборена погледа одгегуца даље. Да га не виде и не препознају. Bojao се да му се не подругну. Далеко да je и заборављен од еваког била му je једина жеља, мучећи се и зарађујуки крвљу и знојем. * Мајци редовито слао, мјесечно, no два и три пута, нешто ситниша, толико да се, сиротица, могла пре* паеавати. И захвална му била, њему и Богу џеллешануху, који je, ето, ипак провидио и удесио да свак опет?*има: и човјек и црв, инсан и хајван, колико толико, мало цркавице, тек да се остане живо и не буде муфтач другоме бар за кору хљеба. A то je, да кажеш, најглавније. Вишак je сваки за разоноду и разбацивање. ДЈГ^Је човјек жив и здрав и да има у што склонити трудну главу, за кише, за ноћи и зиме, да има што убацити у жива уста, a за све остало je лако. Одахнуо душом и облакшало му. Не би човјек рекао ово je онај Мујо. Ни препознати. Одахвуо душом и кутарисао се свих брига. Истина, зна то и он сам, знају д други, да je тежак живот лучким радницимаи трхоношама, међу врекама и дењковима, али опет брајко, свој си човјек, што би се рекло. ЗаРаД0Ш и ставиш У Џ«п. Мирна Босна, брајко! Нико више ти бре! 7Гт.отП Илати нешто т,пгпа ништа ст”тп’“ да m, m *, каже, ни де, ни ^noi за спавање, на слами, код неке сиромашне a брбљаве сињоре, пошал.е то мало матери и то je све. Нешто се, боме, и поједе, јест, али му ипак понешто остане. Тури то Мујо на страну, у џеп, увучен и сашивен у поставу капута, сакривен од погледа и туђих очију, стотинама узлова забрављен. Скупљаће он no мало и кад се поприкупи мало сермијице, избике ненадно у касабу и почети све изнова: Отворике дукан, на оном истом мјесту. A јок, не би нипошто негдје на другом мјесту, узаинад свијету. Набавике нешто робе и, с хајром и мајчином довом, отпочети. Овога пута бике паметнији, мисли тако no стоти пут. Поштењем ke и трудом испливата. Хоке! Окренуке леђа онима што га прије, млада и неискусна, претоварише и упропастигае мјеницама и алчаклуцима. Heke им више ни мерхаба! Да, да, баш неке! Тако мисли и трља руке. Весели се. Обилази уличице од Плоча и Виле Шехерзаде до краја л у ке, у Гружу и све га интересује: димњаци и бродови су ко нека страшила! Раније лијеже и одмара се од посла. У посљедње вријеме га понекад заболе и леђа. Штрецне му тако изненада нешто у крстнма или га пресијече у вглобовима. A њега облије вној. Страх га �Зазебе у души и чвтаввм тијелом га ледеки жмарци сспу као да си иглице ледене посуо no њему или да су се, н**дај Боже, пчеле разиилиле и жаокама га сно им шкакљу и боцкају. Зна Мујо шта je то, зна. Зна, na га то и б>ли. Жао му самога себе, сваге, младости му жао. Али се опет тјеши: п оће то брзо, npohe! Опет he све no старом- И кров његове куће над главом, и rtorijta соба, душек са ћерећли чаршафом бијелпм вао снијег и мајчина брижна рука за узглављем меким.' Све he то опет бити, мисли Мујо и тјеши се помало. A гд]е je виде, питаћете можда. Како ли му се ушуљч у душу онај замамни осмј*х њезвн, како? 3 -* окупи га ненадно и потресе свега. Недај Боже ненадње р»*кло се још за Хаџи Пекмезова вакта. Рекло се тако, u уиетину, ннко се не счува од тога. Ни онај ко јс иајман>е мислио да ће га снаћа чудо и безмјерност непидовна Дође тодако, кажу,ко у чаши воде; у дашку вјетра и у ријечи једној неказаној... Дође, веле,и намах опчиии човјека, обрлати га свега n обенџиј* му душу cnxiijtaма и марифетлуцима. To све лако, брате рођени, али вдје баш да no. трефа на њега на Мују! He дај, B^acei ненадње! Замахнуло њиме силовито, a лако и због тога што je био још млад и неискусан. na га поввјело, ввтлало и 6t»цвло. Ha само дно. A. ево, да вам кажеи, шта су рекли о томе! Завврво једном, no а>еговој худој несрећв, у неку кафанвцу на обалв, чађаву и задвмљену. Другбви га некв свратвли чајем да се окрвјепи. Завирво прекукаван и поглед му остао, вачуден. Окачво се о нешто прсгопло за његове годвне и стао. Кикотали се некв полупијани лађари и пјевали пјесме. У дну се свађали неки носачн ono карата. За сваквм столом црвенпло се вино, црно и црвено, беванда у полвтрењачама за „Шкуторе“ и чаше лозоне раквје пред сваквм раднн* ком рођенвм негдје под небом босансквм. Све му са то у ирвв мах згадило: разјапљене чељусти и храпави промуклв гласовв, венаспаванв људи са уморнвм очима, прљави столовв и попљувави подови. Све, све Алв га чврсто ухватво и првкљештво једав вевадна поглед и обухватао га ко пропух вјетра, ко коввтлац прашине с цесте или веки ведосањав сав. И ов се стресао оиамљев. Ради тог погледа дошао ов в сутра. И прекосутра. И свакв дав. Врвштв пвјава крчма и упија лвк младе дјевојке ва биви. Око ње група цвгава и прља вих вветрумевата. Бвва je у полумрачву ћошку. Деф помамно баје. Дјевојка уввја куковвма. Махве сна руком в тресве помамво. Деф зазвечв. Урлвцв проломе крчму: Стотвве рука пружа се према малој бввв. Ужагреви погледв, жввотвњски уздасв и стискање зуба од љубоморе. Све je у травсу. Кад дјевојка подвгве и взввје, глас joj затреперв у загушљввом простору. Сурове првлвке радввка и лађара се мешкоље, двжу, таласају се, a руке се испружају, жуљаве, грубе, тврде руке лучквх печалбара ко медвјеђе шапе. * Кад га je поивловала погледом и васмвјала му се зачуђено био je то печат. Није ов вв знао да их je стотвве прошло твм путем и да вх, уз њега, свакв дан вма no десетак који сањају в ваелађују се твм погледом и твм оемјехом Л>ута ракија квасв грла и разблажује све увутрашље шупљвне у човјеку. Опвја ова до бесввјести. Довољав je стисак руке, пољубац или загрљ'ј na да се све окреве и заборави: в касаба и оетарјела мајка и болови у зглобоввма. — Хај, раквјо . . • мајко! Хај! — Цвгавко, бре. кресвв . . . — Памет св мв одввјела! — Клепнн твм дефом погаввм, клепвв! . . . — Да ти се у очв загледам, Цаио, na да се убпјем, бова! — И ja ћу, голубице, и ja . . . Хоћу, обадва ми свијета . . . Једав крупан морнар, раздрл>еве шареве кошуље, црв у лвцу, проплавуо, скочво вевадво ва малу свирччку бину в у свој шврок загрљај ствсвуо Цану. Деф joj стршио у руци в зазвечао првгушено иепод срупног морнара под којвм je бвла стиснута рука. Зазвечао деф и смвјех, вееео, рчздраган. Био то њезвв смвјех. |U 'Хаха-ха! Угушвћеш ме, враже . • . Угу . . . шшш . . . Мујо остао избезумљев. Нешто препукло у њему. Зар тако, a? Ha његове очв? Ђвпио, a очи му закрвављене и капцв тешки од раквјетине и бесанвце, и взбно пред бвну. При скоку преврвуо стол и разбајеве се чаше откотрљале no поду. — Мрцаво! Настао лом. Прасак- Преплатеви узввцв и венадан страх. Пред бавом се размахавао чопор. У гунгули врвште циганв. Столвца треонула о морнарева леђа. A онда се све испретурало и усковвтлало — Ааа-а-а . . . јјј — ГГомооћ! — Полвцвја! — Нех . . . ве дајте! ее • . . He — Дрште, људи • • . побогу . . • A гомвла се ваља, огроина гомвла ко замвје* uiciio тијссто. ЈБуља се тамо, овамо, ко вода. Неко ja* укне. Неко се завесе и посрне, окрвављев. Мумљају раздражева глаеови na взгледа као да се даве жввотиње вегдје у полумраку шуме. A вад сввма језди огромав црнв морвар и разиахује. He зва се ко кога удара и прогања. Гд]е ко ствгве, ту и удари. Промичу морвареве сважне шаке ко гвоздевв маљевп и шобоњају no главама ко no камењу, a леђа се угабају, пре* вијају, падају. 7 �Онда je сијевнуо нож- Рвожђе се зарило под плећку морнара и он св заљуљао. Пао ко клада. Крв се просула пспод њега као испод брава. A Мујо, забезекнут, исколачених очију, a скоро блесавпм тупии изгледои, CTctjao крај локве крви. Из џепа иу се прооуло нешто ситниша. To je још непотрошен остатак њргопе уитђевине One je отишло sia дгсвтак оппх луднх иоћи. Даиа га je омзђијала. Још je чирсто држао окрнављен нож у стиснутој руци. У луцн je трубио неки трансзнтлантик. Данпо je смгнале за скори полазак и дозивао путлике u морнаре. Na brdu Hira Nad Mekom tek zaplamilo sunce, Okolnih brda obronke da zlati, A sitna trava otsjeva k’o svila, Sjajne joj trake rumenilo prati. On je željan svud Svjetla i Znanja. Mrak neznanja njemu ne godi Već on traži čovječanstvu sreću. Višem cilju njega srce vodi. Nad Mekom, slavnim gradom, Po obroncim’ čarna brda Hiržt Divan čovjek Božji svemir gleda, A čudne misli ne daju mu mira. U ti j misli tajan glas zašumi A lagan san svede mu na čelo, Osjeti stisku u prsima svojim, Kao da mu srce pretište ćelo. Pred njim svemir u nedogled puca, Pun oku čara Jedne velje Moći. On se svemu divi i ko’ da čeka, Sveznanje kad’ će o svemu doći. U tom mu glas tajanstveni šanu : ,,Uči!“ — Ja ne umijem da učim. „Uči! sad za mnom riječ po riječ, Bog me je poslo’ da Te naučim". On e čovjek, ali vise časti, Njegovo je srce vrplo ljepote. On mrzi mržpju, a IjubalrTVeli, U duši nosi '§ušta dobrote. To reče meleć Džebrili-Emin I nečujno nestade mu šuma. A Božji miljenik osta van sebe, Tek se razabra i dođe do uma . J e s t j l ^ l j S l l l Muhamed Resul* Kom’ Bog uz Ramazan posla aje: „Uči ! U Ime Božje i kazuj, Stvoritelj svijeta samo Allah da je . . . H a m d ija M u lit *) Božji poslanik Г ата ч и ци ган ка Безброј си, сине, претрпио мука И све се чудим како оста жнв. По тачки овој што ју има рука Види се да си снажан као див. Да крв си своју за другога даво И дч си многим био анђ’о, спас, A неким. опет, да си био ђаво, Вулкан и бура, ил’ баука глас, Bai те je валу бацао и твтро, Ајкула жваље спремала за јед, Но ти си, нпак, херојски и хитро До луке спаса пробијао лед. И даље: ову линију што ииаш, Види се да ће твој бол бити дуг И да ћеш многе бичеве да примаш Док стопом доспеш у зачаран луг. Види се, дијете, на опорои длану И бразди чела мученички траг: Да ниси хтио цвијетну иољану И да у трње налећо си наг. Много си, сине, претрпво мука И све се чудим како оета жпв; И како још ти ова млада рука Усахла није као поток сив. Саит О раховац 8 �Ф уад СлииичевиЛ: Поводом једн е књиге о Мостару Мостар се може подичити, да je, као ма- сваго п полета. „П ремда нема спгурвих поло које мјесто, био предмет књ иж еввог и на- дат ак а наводи се да je било католичког стаучног иисања. Осии мањих радова ив прош - воввиш тва. М еђутим податак вије потпуно лости Мостара о њему су написане и трц убједљ ив и биће прије да je ставоввиш тво ns мовографије. Далеко ивнад ових радова je околипе, јер у матрикулам а нема података о највовије дјело проф. унпв. До. Влпдимира тако старом ставовви ш тву . Вијести су остаЋ оровића, родом М остарца, које je ваписано ром М остару оскудне, na je и реконструкција поводом прославе стогодпш њице зидањ а ста- његове прош лости ш к рта и п у в а празиива. ре православве цркве у Мостару. Јаком на- Јо ш 1840. г. стајале су капије и остаци виучном ерудицвјом и необично богатим иозва- дива, те je гатета ш то в в је п о к у т а в и гравањем взвора и лптературе г. Ћ оровић je фачки приказ старога Мостара. Муслимавска je успио, да ns оскуднох и разбацавпх пода- прош лост поглавито се извосп у поглавл.у та к а прикаже историју Мостара од најстари- „Мостар у 17. и 18. в и јек у “, алв je врло јих времена, када на мјесту д а н а т њ е г Мо- вбвјево паписава. Сумарво се прелави кулстара пије бнло никаквих насеља, na све до -ту р в а п политпчка прош лост, која je искљунајновијег времена, које још нвје потпуна чиво муслиманска, сво до оргавнзације срписторијска прошлост. Како сам писац дјела ско-правоелавве оп ш ти ве, a тада je обра^иу предговору наводи, вадатак му je 600 да вање муслимавске средине још рјеђе, те je се у з збијену историју Мостара, ивложе мво- т а прош лост сасвим п оти сву та у позадиву гоструки напори његове српске средине, да и само се још н а веколико мјеста спомпље. се одржв на тешком мјесту и развнје у ак- П равославво становвиш тво je стар вје од катнвно и примјерно средвш де националног ра- толичког, a то je равумљиво, пош то се стари да, које je с ч аш ћу престављало главно мје- Мостар пруж ао в а лијевој обалп Неретве. сто Херцеговипе не само бројем и положајем Јед ап Ч елебијпв опвс, поред неких претјеринего и дјелима. с вањ а и источњ ачког украш авањ а, даје лијеп ГГисац je према таив формулпсаној теми увид како je изгледао стари Мостар у његово доба. дао потпун и одлпчан одговор вредан љеговвх н ауч нвх квалитета. Наж алост ова моноО пвсујући бунтовви ду х М остараца и графија није последња ријеЧч написана о Мо- борбе нротпв преставвока цен тралве власти стару, јор je турски период сумарво обриђен, пз Ц ариграда г. Ћ оровпћ каже слиједеће: a историја муслиманског дпјел^ становиш тва Мјесто пеке пдеје о полптпчкој везависвости, скоро 8апоставл.ена. Мостар свакако очекуЈв коју су И8вјесв0 ваш п л>удп хтјелп да виде нове раднике. који ће попунити празпине и у том и кнсвијим борбама вагаих муслимава комплетирати дјело г. Ћ оровића. с врзиром и властима, треба траж ити sa њиМостар je настао у доба самосталности хов рад сасвим друте мотвве. Н аш и муслинационалне држ аве за вријеме Х ерцега Стје- мави вису хтјели да се сасвпм цпјепају од пава и госта Р адивоја 1440 г. (Скоро fce се Турске и сул тава викад и ви под којпм услонапунити 500 година опставка, што би тре- вима; оно ш то су овп траж ила, било je само бало да поввана омају у виду). Име je до- да добију што више лпчве и локалве самобио no чуварима моста, имостарима“. Значај сталвости. Ови су игали, ако се то само може Мостара постаје велик тек у доба турскв рећи, с обзиром в а њихово врло примитивво власти, јер се преко њега пребацпвала и снаб- политичко васпитаље, ea извјесвом, и то ш то дијевала војска која je оперисала у западној већом децевтрали8ацијом управе, a то, no Херцеговини и према средишњој Далмацији. могућвости, у олигархијском систему. Н аивЛ еж и на Н еретви, која je главна комуника- ност je тврдити да се у то доба код ваш их циона линвја, и има ванредан стратешки по- муслимава „развила мисао да Х ерцег-Босва ложај. Године 1566.— 7. неииар Коџа, син може бити везависва“ u да се борбе И8 то г А бдулменанагив подпгао je камевп мост „у- времева имају тум ачитиЈ веким ма и полу право м агистрално“. Д аје утисак о великој свјесвим вациовалвпм побудама. Равлови ea сигурвостп и способвостп неимарској и који побуве у нашпм вемљама увијек ву впгае уједво лијепо преставља Т урску у доба њеве ковкретви, муслимави су се бувили против 9 �нових намета, које je Ц ареввна у c r o m oriaд ањ у нам етала све чеш ће и на њих, бунила се из ситних амбицнја, вбог власти, вб>г паш а л у к а или каквих вакупнона, и бунрли се V оно доба ош п тег расула, јер су уопш те били недасциплинованн и несолидап и sa држ авне потребе несвјеетан елеменат. С тога с т а в о в п т т а треба посматрати и те борбе у М осгару и ову, коју ћомо сада описати. “ He намјерапамо да тврдимо, како je горњ а врло неповољ на оцјена историјских борба, које су муслпмани водилп против централне влаоти и мрђу собом, нетачна, али свакако je непотпуна. Тим прије ш то се није покавало нимало воље, д а се такав њ ихов став објасни, вбог чега се добвја погреш ан у ти сак. Од наш их старох дједова, који су живјело у доба сталних борба и четовањ а, које су водили у име стран вх држ ава синови нагаег народа најчеш ће из вјерског антагони8ма, било бп апсурдно захтијевати неке идеје о политпчкој н езаввсности, б уд ући да су у самој земљи 8аједно е њ има ж ивјели у внатном броју Јрн ов јерн и едекентп, која су сим патисалв u помасали акције са с т ране. Т а к в а ж ељ а у оно доба могла би довести само до политичкбг и социјалног самоубиства. З б о г тог је>саСвим тачно и потпуно логично да они „н и су хтјели нивад; ^ ‘н в под којим условима д а се сасвим ц п јеп ају од Т у р с к ем, a чи ки н аи се д а они уШ ига борбама н в су теж илп-^да „добију" ш то ваш е личне и локалне самосталности, него с у н асу п р о т у тим борбама „ч у в в л и “ в ећ раније стечену и од ц ен трал н е власти тол ели ран у личн у и л о кал в у самосталност. Мислимо, да се „без бојавни може р ећ и , да и поред њ иховог „врло п рпм и тивног политичког васппт а њ а и (оваквих судова о другим средпнама нема) д а н и су „ в ш л и “ него су „н астојал и " да одрж е „дец ен трал и зац и ју“ уп рав е и т о у олигарвијском си стеи у. С увиш е je строго о ц и јеви ти , да те борбе „нп су вм але ни полусвијеснпх националних п о б у д а“ . Р азум и је се националних у оном смислу у коме с у их могли схватити тад аш њ и б осанско-херцеговачки мусламани. К онкретни р а8лозо, који су били поводи a не увроци побунама, и саме борбе, нехотвце, али сугести вн о нам н ам ећу слику старе ф еудалне Б осн е из доба држ авне самосталности. Оне поред свега историјског анахронивма одвш у п ат р и јархал н ош ћу, n a су нам некако драге. О л игархијска бос.-херцег. в л астел а 19-тог стољ ећа несолидна, нед исциплинован и sa држ авне потребо несвестан елем енат и ф рапантно п отсјећа на скоро исто оваку б.-х. властелу и8 доба др ж авне самосталности. l i поред само негати ви о пзнесесених својстава тадањ их муслпмапа, a несумњиво да су вмали п позитввпнх, ко воли народну прош лост са свим њ ези ш ш негативпостима и с н»ом саосјећа, ие може се отети осјећају симпатије према тим старим Б ош њ ацима, којп су тако дуго и кон зервативп о у себп очували то словенско располож еш е. Одмах ватим се наводе борбе взм еђу угледчвх и моћнпх породица, свакако наш е крви, Д адића н Вољевица, ва првенство и власт у граду са чвњеницом да се ти братски непријатељ и зн ају ч слож ити када на њих иде везврска војска, na удруж ени м силама задатп joj овбиљан и м уш ки отпор. Ивгледа нам да то не иде у при л о г „примитввном политичком в асп и таљ у 11. Ово je уједно једини детаљније обрађен моменат из муслиманске прош лости М остара, n a нам je искрено ж ао, када je све остало само кр атко спомепуто, ш то нвје изостављен ваједно са оном оцјеном, која му je претходила, или бар вбијепо прикаван. У дјелу се надаљ е опш прно наводе подац и о траговима православног стан о в н в ш тва са наво^ењем имена, a тако исто и ea католичко становнигатво које je већином касније досељено. ИГто се ти че муслиманског становниш тва писац се углавном вадовољава цитирањем Ј . Д едијера, који тврди, д а су се досељ авали пз свих крајева Х ерцегови не. Г . Ћ о р о в и ћ ваводи једиво „да у п ад а у очи доста велики број чисто ту р ски х п резим ева у породицама у којима се иваче говори српски и које изгледају д а су н а ш е “ . (Џуџ<-, Еф ице, К ајтази , Ћ ум ури је, Темими, Ч ев р е, и т . д.) П рема томе г. Ћ о р о в и ћ их в е прима s a Ha­ rne, a у 8 то не н агл аш ава д а исто тако вел в в број вма породица које носе чисто словенска превимена ка о : Д раче, В ољ еввце, Комадине, С пуж вћи, Д ероњ е, Х р ви ћ и , Трбоњ е, Т о љ аге и цио један нив имена, a томе треба додати исто тако вн атан број врло у гледн их породица које носе ту р с к а имена, која су постал а од вваља или надим ака као: Џ аб и ћ , Ч е.тебић, Ћ.“хајић, Д издар, С ер дар евић , К ав ав аћ, Б а ш и к , О нбаш ић, К у л у к ч и ја, n a и сама од њ ега н аведена К ау к чи ја, Ћ у м у р и ја , Ч ев р е и д р у га . О нда je ехватл»иво, д а je онај свакако невнатан број стр ан вх елем ената у н аш ој средини, могао д а б у де брво и сигурно п ретопљ ен и да je погреш но р ећ и „П8гледају д а су н а ш е “, него су наш е у истој мјери као и К ујк ури , Ђ онлеви, Ш о л е, Ч ер к ези , Ш о л аје , Ч о кори ла, Б а к у л е , Б а ш а д у р и и т . д. �Ова монографија г. Ћ оровића обухвата цјелокупан културни, политички, књижевни и просвјетни рад ваш е оредине и врло je корисна и потребна 8а боље међусобно повнавање, Ив ње се јасно види, како je од окупације историја муслимана и православнпх повезана, и не моасе се као раније одвојено ивлагати, бев бојавни да се не учине неке пра8нине. Дјело je лијепо опремљено и са 8натним бројем вгодних илустрација. Narodno zdravlje Dr. Hajrudin Džananović: O potrebi zdravstvenog prosvjećivanja Ako uopće jedno životno načelo, jedna, istina Za­ služuje, da bude često spominjata i svakom prilikom na njenu važnost ukazivato, da postane idejom vodi­ ljom u životu, kako pojedinca tako i cjelokupnog na­ roda, onda je sigurno najpotrebnije i najkorisnije što češće podsjećati na to, da je rad ono, što daje sadržaj, cilj i opravdanje životu svakoga čovjeka. Kada bi svaki od nas pravovremeno shvatio nepobitnu i vječnu isti­ nitost toga životnog načela, tada bi bez sumnje bili pošteđeni od mnogih nezgoda u životu, bili bi osigu­ rani protiv mnogobrojnih tobožnjih udaraca sudbine. Moglo bi se prigovoriti, da pohed načela radinosti postoje i drugi principi, kojih se je neophodno pp-' trebno pridržavati u životu, što je stvarno istina, ali sva ta ostala Dačela nije nužno ovog puta posebpo navađati, pošto su sva uključena u principu radinosti i ispunjavaju se skoro automatski, t. j. sama od sebe, kod onih, kod kojih je planska i praktičnim duhom, rukovođena radinost postala životnom potrebom. Radom, čiji su plodovi u odličnom srazmjeru prema utrošenom trudu, postizaju se vrijednosti, do­ bra, koja su u prvom redu potrebna za održavanje vlastitog života, kao i dobra, koja trebamo za otkup­ ljivanje naših socijalnih obaveza prama svojim bliž­ njima, koji su povjereni našoj brizi, prama Kralju, na­ rodu, otadžbini i cijelom čovječanstvu, čovjek kao socijalno biće može da ekzistira i napreduje samo kao koristan član društvene zajednice, koja mu omogu­ ćava njegov lični prosperitet, ali je on zato dužan prema društvu savjesno ispunjavati svoje obaveze. Rad, s voljom i veseljem izvršivan, nosi u sebi moć izgrađivanja i oplemenjivanja karaktera i mi imamo priliku svakodnevno da se osvjedočimo, da oni, koji su svjesno prigrlili rad kao smisao svoga života, da su oni vrlo daleko od svih poroka, od svih zlih misli, a da i ne govorimo o tome, koliko su udaljeni od iz­ vođenja loših djela. Rad, dakle, u velikoj većini slu­ čajeva imunizira, t. j. štiti čovjeka od zala, raznih štetnih navika, koje prouzrokuju postepeno uništava­ nje tjelesnog i duševnog zdravlja, kao što je n. pr. navika uživanja alkoholnih pića u svrhu razonode, kockanje i slično. Kako vidimo, radinost je osnov svih ostalih vrlina, koje se na tu temeljnu krijepost same od sebe nadovezuju i izgrađuju potpuna čovjeka u tjelesnom i duševnom pogledu, na njegovu ličnu sreću i za dobrobit zajednice, čiji je on član. U postizavanju cilja ljudskoga života, t. j. u smi­ šljenoj radinosti, koja je poprimila savremene oblike i u proizvađanju materijalnih i duševnih vrijednosti, kao rezultatu napredne radinosti, dolazi do pojačava­ nja i umnožavanja životnih sposobnosti. U radu čo­ vjek nalazi prirodni podsticaj sa uvećavanje tjelesne snage, i proširenje duševnoga horizonta, za očvršćavanje zdravlja, što opet ima za posljedicu podizanje privredne sposobnosti i mogućnosti za obilno sticanje dobara, Tim dobrima je zadaća zadovoljenje životnih potieba čovječjih, da ovaj ne bi podnosio raznolike osku­ dice, da ne bi zapadao u duševnu depresiju radi po­ manjkanja svega onoga, što se može imati pod nor­ malnim radom i okolnostima, odnosno da ne bi dospio u iskušenje, da na nedozvoljen i asocijalan način pri­ svoji za sa plodove tuđih napora. Rad, ako se nalazi na savremenoj visini, pored donošenja plodova u zadovoljavajućoj mjeri, nagrađuje onoga, koji radi, sa povećanjem radne, odnosno pri­ vredne sposobnosti i sa podizanjem ćudoređa. Nasu­ prot tome lijenost i nerad dovode do slabljenja život­ nih pojava, do opadanja radne i privredne sposobnosti, do brisanja moralnih osebina. Svrha ljudskog opstanka, a to je razumom rukovođeno djelovanje za dobrobit svoje ličnosti, svojih najbližih, nacije i cjelokupne ljudske zajednice, neumorna nastojanja na ličnom una­ pređivanju u tjelesnom, intelektualnom i gospodarskom pogledu, sve to predstavlja najbolje uslove za podrža­ vanje, ojačavanje i usavršavanje života i svih njego­ vih pozitivnih manifestacija. Da čovjek uzmogne dostojno ispuniti svoju ulogu, potrebno je u prvom redu zdravlje tijela i duše i to cijelo zdravlje, a ne nagriženo, zdravlje čvrsto i ot­ porno, snabdjeveno svim sredstvima za obranu protiv nepovoljnih spoljnih utjecaja, koji svaki čas okružuju čovjeka i ugrožavaju stalnost njegovog zdravlja, a time i njegov opstanak. Zdravlje ne bi smjelo biti nježno, neotporno i pripravno da se pod najmanjim nepovoljnim spoljnim uplivom poremeti, ili čak i pod­ legne. Da bi uspjeli zdravlje održati u neoštećenom stanju usprkos tolikih mogućnosti za lakša i teža, pri­ vremena i trajnija oboljenja, nužno je, da svjesno od ii �sebe otklanjamo sve ono, što zdravlju prema naučnom o tome, da li se je dotična prelazna bolest mogla iz­ saznanju nanosi štetu, a в druge strane, da se išlo bjeći, kao ni na to, da li bi bilo umjesno poduzeti tako svjesno koristimo onim blagodatima u prirodi i shodne mjere u cilju sprječavanja, da se bolest ne bi onim uavikama, za koje je nauka ustanovila, da služe širila među ostalim zdravim članovima u porodici. čuvanju i unapređivanju ljudskog zdravlja. Da bi se Propuštamo i ono, što bi u takovom momentu bilo čovjek mogao zaštititi od svega onoga, što je po zdra­ najpametnije učiniti, t. j. ne pozivamo Ijekara, koji bi vlje štetno i koristiti se svim onim, što je prikladno, odredio najpotrebnije u cilju liječenja bolesnika i s p r­ da zdravlje očuva i ojača, potrebno je poznavanje i ječavanja širenja bolesti. Umjesto svega toga kod nas se obično nalazi utjeha u konstataciji, da je pojava jednih i drugih faktora. Buduči da list »Gajret« pored duševne hrane dotičnog pojedinačnog zaraznog oboljenja bilaneizbježiva, pošto je to suđeno i Bog zna kada je predodr. đeno. sadržaje i zbirku praktičnih uputa i podstreka za ži­ vot, a sve sa plemenitom namjerom, da muslimanski Zatim da je suvišno raditi na spriječavanju daljnjeg dio jugoslavenske narodne zajednice preporodi u tje­ raznošenja bolest', pošto je i širenje bolesti tobože lesnom, duševnom i ekonomskom p< gledu i da ga na jedino ovisno od sudbine. Takovo je držanje koJ ve­ taj način osposobi za sticanje blagostanja, to i ja u ćine našega svijeta u konkretnom s'učaju teškog i okviru Gajretovih pouka za najšire i najzanemarenije priljepčivog oboljenja, držanje, koje je nedostojno č .slojeve našega naroda u rubrici »Narodno zdravlje« vjeka i njegovog razuma, koji ga visoko izdvaja iz­ ispoljavam želju, da putem zdravstvenog prosvjećiva­ nad svih drugih živih bića i čini ga gospodarom istih. nja doprinesem bar skroman udio oko podizanja za­ Takovo držanje stoji u nepremostivoj opreci i sa vjer­ puštenog narodnog zdravlja i time poradim na uspo­ skim propisima, koji nalažu čuvanje i izbjegavanje stavljanju najpotrebnijih preduslova na razvijanju na­ svih nezgodi, pa ma kakove one bile i odaklegod do­ rodne radinosti u svim korisnim pravcima, koji su lazile. Čovjek je naoružan sa zdravim razumom, da ušli u sastav kulture i civilizacije. Muslimanski dio bi'saTh-u/.eo inicijativu u kovauju svoje sreće i d ane našega naroda gaji jaku volju i oillucah je, da ne ostane bude igračkom prirodnih sila oko njega. To je ako po sirani kulturnih tekovina, nego se sa ustrajnošću bori, ne uvijek, a ono često moguće. da u kulturnim pregalaštmma гаигте ono mjesto, koje Samo jedan primjer, kako se brzo i lako postaje mu po pozitivnim rasnim odlikama i pripada. žrtvom neznanja: Kada jedan član obitelji, u čijoj činjenica je. da kultura kao suma svih vjekovnih kući leži bolesnik od trbušnog tifusa (vrućice), upo­ i neprestanih sistematskih napora ljudskoga uma oko trebljava isto posuđe za jelo i piće, koje je upotre­ svoga usavršavanja, da ona predstavlja jednu gigant­ bljavao i bolesnik, a da to posuđe nije prethodno sku i neodoljivu $ilu, koja garanluje blagostanje i propisno raskuženo, pa i sam uslijed te nepažnje sjajnu budućnost svima, kpji su njezini nosioci, a ne­ oboli od tifusa, zar nije gruba povreda istine, kada smiljeno i bez ikakve iznimke uništava sve što se taj usljed nepažnje oboljeli drugi bolesnik tvrdi, kako nalazi izvan nje, sve što je slabo, bijedno i zaostalo, je tobože bilo suđeno, da i on oboli, dok je njegovom sve što je propustilo, da teži napretku i usavršavanju. shvatanju potpuno nepristupačan fakat, da je tešku Životna borba je dinas mn<-go sloloženija i ona bolest upotrebom posuđa od zaraznog bolesnika sam traži od svakog od nas kudikamo više uLganja na­ na sebe privukao. Jedna mala Lpućenost u zdravstvene pora za osiguranje egzistencije, nego u prošlim vre­ propise, t. j. poznavanje činjenice, da zdravi no smiju menima, a tim velikim vremenima dorastao je samo upotrebljavati posuđe za jelo i piće, kojim se služi potpuno zdrav čovjek. Zdravstveno stanje našega na­ zarazni bolesnik, spasila bi ga teškog oboljenja, čije su roda nije na žalost za sada ni iz daleka dovoljno, da posljedice nesnušljive patnje u trajanju od četiri sed­ omogući radnu, odnosno privrednu sposobnost u ono- mice, ogromni izdatci za liječenje, ako ga uopće traži likoj mjeri, koliko iziskuje današnji duh vremena od zastoj u privređivanju kroz par mjeseci i time uslovsvakoga napose.'Uzrok nepovoljnog zdravstvenog stanja Ijeno kod siromašnijih slojeva oskudijevanje na svim ne leži niti u kakovoj rasnoj manjkavosti, niti u pre­ životnim potrebštinama, ako je oboljeli uz to i otac tjeranoj eiromašlini, nego u zanemarivanju izvršavanja obitelji. Ukratko rečeno, jedan cijeli skup neprilika zdravstvenih propisa. Tome je opet u većini slučajeva rađa se iz nepoznavanja jedne vrlo obične higijenske razh g nepoznavanje zdravstvenih pravila, a katkada istine. nehat za primjenjivanjem higijenskih uputa. Nauka U takovom slučaju rijetko te povjerava liječenje nije ništa.drugo nego riznica svakovrsnih praktičnih Ijekaru, koji je jedini za taj posao kvabfikovan, već uputa za ljudski život, usljed čega savremen čovjek se traži pomoć kod nadriljekara, koji ne samo da ni­ osjeća sve višu potrebu, d a ’se koristi njenim tekovi, šta ne doprinose k liječenju, nego šta više svojim fan­ nama u svrhu olakšanja i poboljšanja svoga života. tastičnim i protuprirodnim podhvatima unište i samo­ Potrebu za naukom kod nas često nadomještava ve­ obranu organizma, kojom se je tijelo do tada borilo oma štetni fatalizam. Kada se pojavi koji slučaj za* protiv dotične bolesti. — Kod spomenutog teškog raznog oboljenja, mi i ne pokušavamo da razmislimo oboljenja nije isključena ni smrt, koja može imati ko* �bne poeljedio« po oijelu nezbrinutu obitelj, ako se radi, kako pretpostavismo, o hranitelju- Jedno neznanje ili omalovažavanje zdravstvenog propisa može da urodi nedoglednim katastrofalnim posljedicama. Ne bi bilo teško navesti bezbroj sličnih primjera u prilog dokazivanja, kako je neobhodno potrebno za zdravlje i blagostanje pojedinca, porodice i veće dru­ štvene skupine poznavanje higijenskih propisa i nji­ hovo redovno održavanje. Jasno je, da i pored najsavjesnijeg vođenja higi­ jenskog načina života može da dođe do oboljenja, ali svakako mnogo rjeđe, a bolest pod higijenskim reži­ mom nikada ne zauzima epidemične dimenzije. U cilju čuvanja zdravlja moramo se što prije — skrajnje je vrijeme — osloboditi svih predrasuda i zabluda, duboko ukrijenjenog fatalizma, a nasuprot tome upoznati se sa propisima nauke o čuvanju zdra­ vlja i redovno ih primjenjivati u svakidašnjem životu. Ja ću nastojati, da U slijedećim brojevima „Gajreta“ izložim neke najvažnije upute iz područja higi­ jene, za koje se iz iskustva znade, da su u narodu nedovoljno poznate i da ве njihovo nepoznavanje osve­ ćuje na čovjeku I njegovoj imovini. Gajreiov privredni preporod PISe prof. S e lk lja Btiblć Ideje -vodilje Stara je i prastara pjesma — pjesma o štednji, pa ipak se češće mora da otpjeva. Istina znao je i pračovjek šta štednja znači. Kada mu je prijetila glad za buduće dane, htio ne htio morao je da se na vrijeme snabdije sa hranom. Među nama muslimanima znalo se i štedjti i rasipati. Po našim familijama imali smo i imamo i danas uzornih štediša, ali nam je dosta imetka propadalo i u rasipanju. Štednja još nije uspjela da zavlada ucijelosti nama, ona vodi, šta više, žestoku borbu u nama samima sa rasipanjem i lakomislenim razbacivanjem onoga šta se zaradilo i onoga što se ima/'Do danas nismo još b li u stanju da nama zavlada smi­ mi­ sao štednje i da postane ne samo našom svakiđašnjoi lom navikom, nego i da se nasljeđuje u porodici među -na­ ma svima. Mnogi bi htio rado da štedi, jer zna da se moraju čuvati bijele pare za crne dane. Ali se naš svakidanji život suprotstavlja; treba da imamo ovo ili ono, hoće se udoban stan i dobro jelo, treba biti uvi­ jek obučen po posljednjoj modi i još da se malo pro­ veselimo. I šta biva: ako se svemu tome zadovolji, ne ostaje nam ništa za štednju! Šta znači štedjeti, ne zna sigurno niko bolje od domaćice. Uređeno domaće gazdinstvo zahtjeva mnogo para i uvijek para. Stan, jelo, odjeća, pa onda kad se nakupe djeca izdaci idu u beskonačnost. Sta će i gdje će danas domaćica šteđiti, to je teško reći, ali prvo treba znati da moramo svesti naše izdatke sa stvarnim našim primicima. Da se pružamo koliki je jorgan, i —to p o lik i je jorgan na milimetar. To je stalo svakoj domaćic1, koja treba da zna da je za takav njezin rad vezan miran život u kući. Nestašica, nemanje uzrok je svih naših kućnih zala. Tako je štednja danas osnov i za ljubav između žene 1 muža. Kada muž uvidi da slabo njegova žena upravlja njegovim mukom stečenim novcem, onda gotova je svađa . . . / najur edenija društvena zajednica ne može čovjeka da usreći. Sreća ili nesreća svakog čovjeka uvjetovana je konačno njegovom vlastitom prirodom i osim toga dobrim dijelom nje­ govom najbližom okolinom. Pri­ je svega bila je stvar žene, da u djetetu savlada odnosno iza­ zove ona svojstva, koja su preduslov za njegovu sreću. Могу ли ож ивјети наш и послови балканским споразумима ' з а н о т ес и а ш и х нар о д н и х п о с л а н и к а Бојати се да и у ономе што се збива данас у мвњемо наш пајважнији артикал дрво, које има доста нашој спољној трговинској политици не претече ври* пијачне могућности ва Балкану и Малој Азији, али јеме наш свијет. Треба признати да нико од нас ра- треба знатв да се ради о читавом низу артикала, као није нпје схватао посљедице које су наступиле sa наш и промету капитила измећу нашег босанско-херцегомуслвмански пословнп свијет са прекидом односно слаб- вачког пословног свијета и Балкана као и Мале Азпје. љењем органсквх односа са Бугарском, Турском и pa* Поред трговине односно израде оријенталне робе, ту није са Грчком- Мало се о тоие водило рачуна да су долазе у обзир бакарно посуђе у најразличитијим врраније у те односе били уплетени и наши трговци, n стама, илинови, сарачка роба, крзно и крзнарска одаанатлије и други фабричка произвођачи. Да не сао- иосно ћурчијока роба, фесови (сада за Албанвју и 13 �нешто за Вугарзку), гајтлни, сеоскв опанцв, јорганн птд_ Сарајево би данас могло да постане центруи ор. ганизоване акције за ожпвљење ранпјих пословнпх однооа у горњеи сиаслу. Кад cv покадани mina трговачкв конца са Турскои, многи су наши трговца као и ЗАнатлије затворили својв дућане. И данас када се споразумијевамо о економској сарадњи наше државе са осталим балканским државама и Турском« требало бв да тп сноразума буду такви који ће одго' варатп нашим стварнвм данашњпм прилпкама и потребама у трговини и занатству. Не треба сметнути е ума да no нашпм крајевпма и данас води добрнм дп~ јелои трговину она генерација која добро позна прн дпке u људе на Балкану и Турској, која стоји у дсбрим пријатељским односима са турскии трговцима који добро владају турским језиком, na би било пожељно да се ожнве ови људи, да се ставе на чело нове трговине у овоме правцу, и наши народни посланвцв да шшатају ове потребе, да се о њима поведе рачуна у нашим новии балканским трговинским уговорима. Не треба ое много предомвшљати. Само да нас и овом прилпком вријеме не претече . . . Једини прави пут u начин да се иомогне сиромаху саcmoju се у томе да се он уиути да сам поради na поиравци свога стања. Z em ljište I n jeg o v i sastojci (Iz u d r u ž e n j a J u g o s l. A g ro n o m a - s e k c i ja S a r a j e vo) Čuli smo od kakvog je značenja voda u zemljištu. S ada ćemo nešto reći i o ostalim sa­ stojcima i to samo ono što bi trebao svaki te­ žak da znade. Pored vode, z e m l j i š n i , v a z d u h (zrak) od n a jv eće^ je važnosti za usjeve, je r se ovi ne mogu nikako razvijati, ako u zem ljištu-^ nem a dovoljno vazduha. V azduh se stalno bori sa vodom u zem ljištu. Gdje ifiia^previše vode, tam o je prem alo vazduha, jer voda istiskuje vazduh gdjegod dođe. Evo vam jednog p rim jera: U spite u jednu čašu vode, pa ubacite ијвлји jednu potpuno sasušenjjvgrudicu zemlje. Š ta ćete opaziti? Opazićemo kako se mali m jehurići pe­ nju iz vode. To je vazduh kojega je voda iz one grudice zemlje odm ah istisla. Tako vam je i u zemljištu, na ро1јц k ada se nadoji vodom. Vazduh i voda tre b a da su pravilno raspoređeni u zemljištu. V azduh tre b a da zauzm e veće otvore tako zvane pore, a voda sitne d lačaste otvore, u kojima se voda sam a od sebe zadržava, ako je u zemljištu ima, dole iz većih o tv o ra curi u donje slojeve, ako nije zem lja predojena vodom. Sva obrada zemljišta i nema druge važnije zadaće nego da se voda i vazduh u što povoljnijem odnosu raspodijele po njemu. To je tada kada je kako treba uzorano, kada je lijepo rastrešeno. Stoga poljoprivrednik m ora najveću pažnju p o ­ svećivati oranju. Teža zem ljišta tre b a sad a s jeseni i zimi sva duboko preorati, da ih m raz rastrese do proljeća. U takvom zem ljištu biće stalno umjereno i vode i vazduha, p a će ti p ro ­ ljetni usjevi dobro napredovati. Zemljišne čestice. Sada da nešto kažemo o zemlji samoj. A ko zemlju prosijem o na sito sa otvorim a od dva milim etra, tada ćemo je ra s ta ­ viti na g ru b u i lijepu zemlju. Ona zem lja koja prođo kroz ovo sito zove se lijepa p rava zemlja, 14 a o n a koja ostan ozove se g ru b a zemlja, koja se sastoji od šljunka ili kam ena. Za nas je od važnosti ona lijepa zemlja. Ova se dijeli na r a ­ zne v?3te opet prem a tom e koje su veličine ta njezina zrnca. One najsitnije sastojke zovemo glinom, a najkrupnije ispod 2 mm pijeskom. Im a, istina, i još sitnijih sastojaka od gline, ali mi ovdje nećemo govoriti o njima, pošto nam je želja d a dadem o našim težacim a najjednostavnije u p u te. Svi mi dobro poznajemo i glinu i pijesak. Od čiste prave gline izrađuju naši lončari lonce p a se radi toga takva glina zove lončarskom gli­ nom. Ko hoće da dozna k ak v a je neka je n a­ moči i uzme m eđu prste. Opaziće odm ah d a je jako m azlava.lijepi se. O vakva glinovita zem ljišta vodu teško upijaju, ali je i teško isp u štaju . O ruđu kod obrade pravi veliki o tpor. Zbog toga je zo­ vemo teškom zemljom. U koliko neko zem ljište sadrži više glinovitih čestica, u toliko je teže za obradu. O rati se m ora k ad a je um jereno vlažna, je r se inače izvaljuju velike grude, te se kasnije nikakvim načinom ne da dovesti u red N eki tvrde d a se ovakva p ogreška sveti slabim p ri­ nosim a kroz dugi niz godina. Zato je najbolje, i gotovo jedini način d a se glinovito zem ljište obradi kako treba, d a se što du b lje ore jeseni ili, po m ogućnosti, zimi. Ako se tako uzore i u otvorenoj brazdi, m raz će je lijepo usitniti. T a d a će ovakva zem ljišta dav ati veće prinose nego d ru g a lakša. To tre b a naši poljoprivrednici dobro da upam te. Zem ljišta, u kojim a im a više od */в pijesk a zovemo pjeskuljama. O vakva zem ljišta im aju svoj­ stv a potpuno protivna od onih glinovitih. Mazlava nisu, kod o ran ja se lahko rasip a ju . V odu lahko prim aju, ali je i lahko gube. To je naj­ važnije od sv eg a što tre b a upam titi. N a što se �mora paziti kod obrade pjeskulja? Ona obično oskudijevaju sa vodom, dok vazduha ima u njima uvijek dovoljno. To je radi toga što pjeskovito čestice jedna s drugom ne prijanjuju kao glinovite. Među njima ostaju prazni prostori kroz koje se voda gubi brzo u donje slojeve. Iz toga možemo izvući pouku da nam glavna briga kod pjeskulja treba da bude, ako nisu u doticaju s kakvom podzemnom vodom, da očuvamo vlagu u njima. To ćemo postići ako zemljište održajeino u što zbijenijem stanju, to jest ako ga što rjeđe oremo. Stoga pjeskulje pod jesen i zimi za proljetne usjeve ne treba orati, nego istom tproljeća, i to što pliće — samo toliko koliko je potrebno da se sjeme baci u zemlju. Radi takvog njihova svojstva, na pjeskuljam a uspjevaju najbolje oni usjevi za koje smo već rekli da troše manje vode, dok na glinovitim zemljištima najbolje uspjevaju oni usjevi koji troše mnogo vode. P rem a tome, za glinovUa su zemljišta: livadske trave, crvena djetelina, pše nica i zob; za pj&skulje su': raž i krum pir. Krum pir i radi toga što voli -^jirpvazdušena ze­ mljišta. Na sredini, između glinovitjh_i pjeskovitih zemljišta, stoje ilovačast^em ljista. 1 ova se opet dijele na dvije grppe, prem a tome da li su bli­ ža glinušama ili pjeskuljam a. Ako su bliža glinušama, tada su tb teške ilovače; ako su bliža pjeskulji, tada se zovu pjćskovite ilovače. Na aW4 dini je blaga ilovača, koje je zemljište pogodno za sve kulture. Treba još da spomenemo krečuše, kojeimaju u sebi od x/» do V« kreča. Zatim, zemlju crnicu ili humuenu zemlju. Humus je postao raspadanjem biljnih sastojaka. To su najplodnija zemljišta. Živa bića u zemljištu. U zemljištu nalazimo i mnoga korisna i mnoga štetna živa bića. Tako nalazimo poljske i šumske miševe, hrčka krticu, gliste i t. d. Od biljaka imamo osim ko­ risnih još i korove i njihovo sjemenje, zatim razno sićušne biljčice, koje se prostim okom bez povećala ne mogu vidjeti. To su tako zvani mikro-organizmi (sićušna živa bića). Od ovih mikro-organizama za nas su najvažnije t. zv. bak­ terije. Jedno nam bakterije obogaćuju zemlju на azotom iz vazduha, druge rastvaraju stajski gnoj, mokraću kao i razne druge biljne otpadke, kao slamu i preorane zelene biljke. Sve skupa bak­ terije koriste nam i time što izdišu, kao i mi, ugljični dioksid — jedan plin koji sa vodom daje ugljičnu kiselinu, koja nam je svima dobro poznata. Tako bakterije proizvodu godišnje na 1 hektar oko 1200 kg ugljične kiseline. Ova u -Zemljištu rastapa neke korisne soli, koje obična voda jie ^ m o ž e rastopiti. Tako rastopljene soli služe biljkam a za hranu, jer biljka prim a svoju hranu na sisalice svoga korjena u obliku soli koje su jako blago rastopljene u vodi. Ove bak"Teripj mi dodajemo zemljištu u stajskom gnoju, je r u jednom gram u stajskoga gnoja ima na stotine milijuna bakterija. Stoga je stajski gnoj topro, a naročito konjski, koji je najbogatiji bakterijam a. Eto, to je ono što bi trebao svaki naš te­ žak da znade o zemljištu i njegovim sastojcima. Razumije se, da to što sam iznio nije ni izdaleka dosta za one najnaprednije, koji hoće da u svome gospodarstvu primijene velike tekovine nauke, bez koje nam nema više opstanka u ovome d i­ jelu svijeta. Ne zapostav ljajm o Kućni obrt KaKo u S lo v en iji ž e n e 1 d je c a z a r a đ u ju m iliju n e Kod K uće U prošlom smo broju iznijeli mogućnost da sa malo truda i sredstava z-poslimo svoje žene i djecu po kućama Nastvljamo sa izradom od drveta. Ko ne misli na sitnice, od njih će propasti. Izrade od drvela Čačkalice. Izrada čačkalica je kućevna industrija odnosno radinost u Sloveniji (u Dolenskom). Svijet ih radi preko zime, kada nema mnogo drugog posla, onda ih trgovci otkupljuju. Sama slovenska sela izrade go­ dišnje oko 1 milijun svežnjića čačkalica. Ručna izrada čačkalica tako je laka, di ih u Sloveniji sama djeca rade. Palice za štapove odnosno kišobrane. Ovaj bi posao bio naročito pogodan u krajevima gdje ima pitomog kestenovog drveta. Kestenovo drvo tjera svake godine mladice, koje se moraju svake godine u proljeće kr­ čiti, da bi se šuma od njih očistila. Naročito tjera korjen od osječena kestena. Trogodišnje su mladice najbolje. Sve mladice dužine od jednog metra i de­ bljine od 15 mm režu se za proizvodnju štapova i držaka za kišobrane. Ovo se naročito mnogo radi u Savskoj banovini oko Karlovca, Gline, Petrinje i Siska gdje su se nastanila velika industrijska *i trgovačka preduzeća koja te mladice kupuju, kuhaju, 1j u š t r e ­ žu u potrebne dužine, savijaju drške, i dalje ih pro daju u Austriju, čehoslovačku. Njemačku, Ameriku. Englesku i Francusku. Da bi se dobili čvornati štapovi mladice se specijalnim klještima još pri rastu pozlje­ đuju pa na pozleđenom mjestu ostaju rupe. Uz trgo­ vinu sa kestenovim palicama razvija se i trgovina sa 15 �jasenovim, drenovim, trnovim, ljeskovim drvetom i t. d. Drvo se na jesen počinje sjeći pa не obrađuje i siječe preko cijele zime. Sita i rešeta. Obodi za sita i rešeta kod nas se dosta rade i treba fpovesti akciju za re^ervisanje na­ ročitih šuma za ove izrade. Kod nas je po kućama ovaj posao vrlo lijepo razvijen i pravi se prvoklasna ioba. Samo što se ona daje u bescjenje i to jedino radi loga što su prodaje jedino ograničene na obližnje pijace. Trebalo bi da se najviše mjesta osnuju centralni magazini, odakle bi se mogla roba prodavati po čije loj našoj državi. Ne bi bilo nikakvih smetnja da robu šaljemo i u inozemstvo, koje ne nam svakako plaćati bolje cijene nego pošto se kod nas roba prodaje. U ovom pogledu treba da se zainteresovane osobe obrate Zavodu za unapređenje spoljne trgovine u Beogradu. Drveni čekići, daske *za ribanje, držalja, grablje, naćve, vile, lopate, tekneta, soljere, kašike. čanci, držalja za pisanje, okviri za školske tablice, pečurke Za krpljenje čarapa i t. d. sve se to naveliko radi kao kućni obrt po Sloveniji i svijet za te izrade uzme lijepe pare. Naše fe z d ra v lje i u avliji O n u ž n l c lm a p o n a š im s e o s k im 1 k a s a b s k lm a v lljn m n Naš je narod davno rekao: pogledaj mu pred kuću pa ćeš znati hoćeš li mu u kuću. Ranije su naše avlije bile uzor čistoće, pragovi „da bi se s njih mogao lizati med*. Danas će se prije unijeti u kuću kakav luksuzan namještaj, nego što će se koliko toliko avlija urediti. Po mnogim našim kasabama, a skoro po svim selima, ne može se ni prići kući, pogotovo kad je mo­ kro, sve same lokva okolo, razbacano smetlje, prosuta prljava voda i t. d. Onda se nasred avlije napravi nužnik, a nedaleko od njega i*bi&ar? 1 eto našeg ogledala, i ako nam i čovječanska dužnost i sama vjera nalaže čistoću. A sve bi se to dalg uređiti'sa malo truda, da se nešto naspe pijeska po izravnatoj avliji, da se prljava voda odvodi jednim jarkom, da se i smetlju zna mje­ sto negdje u bašći dalje od kuće i t d. Ipak su nužnici naše rak-rane i tu moramo čim prije da se sna­ đemo. Naročito ako je u avliji ili negdje tu u blizini još i bunar. Treba da znamo da su nam najviše zarazne bo­ lesti (kolera, tifus ili vrućica i srdobolja) dolazile radi naših nužnika. Poznato je da se,čovjek zarazi na taj način što hranom i vodom proguta klice — prouzrokovače ovih bolesti koje se nastane i legu u debelom crijevu. Ove se klice 'nevjerovatnom brzinom množe i izazivaju oboljenje. Pri izbacivanju izmeta — pogana i mokraće bolesnik izbacuje i ove klice, koje u izmetu i dalje žive. Odatle na razne načine dospijevaju hra­ nom i vodom u crijeva zdravih ljudi, koji tako isto obole. U najvećem broju slučajeva hranu zagađuju muhe, zarazne klice prenosimo i mi neopranim ruka­ ma, a prenose ih i perad i druga živina (mačke, psi i t. d.) A ova se klice najčešće prenose i našom naj­ gorom navikom, da nuždu svršavamo gdje god stigne- mo, iza kuće, staje, kraj plota, u voćnjaku, bašti i t. d. Tu na izmet navale domaće životinje i muhe i raznose zarazu. Pa i naši su nužnici takvi, da su prava legla bolesti. Po mjestima, gdje nema kanalizacije, a to su sve naše kasabe i sela, nužnici služe samo kao zaklon od svijeta zbog stida, često su ovo najobičnije jame sa­ svim plitke, zaklonjene sa nekoliko snopova tuluzine ili popletom od pruća bez krova, bez sanduka, ili od dasaka, ali tako da je pristup domaćim životinjama i muhama slobodan. Ili ako je bolje sagrađen često se kad se jama prepuni, razliva nečistoća izvan jame, te pored razvijanja smrada izlaže se dodiru sa životinjama. Što je najgore ti su nužnici postavljeni blizu bunara, a kako nisu cementirani (vrlo često nezidani) to voda iz nužnika pomiješana sa pogani u kojoj su klice, prolazi kroz zemlju i odlazi u bunar te tako zagadi vodu, koja docnije služi kao izvor zaraze. Nužnik mora da se na­ pravi na mjestu, koje je niže od bunara i što dalje od njega. Najbolji su nužnici od tvrdog materijala, sagra­ đeni tako da im je jama dosta duboka. Samo jama mora biti ozidana i sasvim dobro zatvorena da bi bila nepristupačna kako za domaće životinje tako i za mu­ he. Nad tako zatvorenom jamom može se podići ku­ ćica sa sandukom a najbolje da je nužnik pod zaje­ dničkim krovom šupe ali zidom rastavljen da ne strči u avliji. Nužnik treba da je redovito čist a najbolje je da ga češće isperemo krečnim mlijekom. Na lo na­ ročito treba da paze opštine za svoje javne nužnike, kao i kafeđžije. Gdje je lcuća čista, tu i zdravlje blista. З а т р го в ц е и зв о зн и к е Преко Завода за унапређење спољне трговине у Београду могу се добити везе са парискои фармом (тражи заступство за продају сухог u конаервираноХ воЛа), Лион у Француској (заступник за орахе), Краков (тражо се понуде за пекмев, грож/је, јабуке. сухе шливе), Хаифа (гиљиее u иекмев), Мор. Острава (стара 16 и нова шљивовица 50°/о\ Вин (ораси), ГГраг (сухе шљиee). — Хамбург (тражи лук), Хамбург (тражи понуде за љековито биље) Истанбул (тражи понуде sa сјеме од luthepee репе) Хамбург (тражи понуде sa све количине дивљез шиика [fructus oynosbnti], паоул>). �Најмлађи ГаЈретов у тем ељ ач (Ув слику) Шта ли мисли овај брац> Што у књигу дивну гледа? . . . Ma, таре га мис’о вазкн*, Отет’ joj се лако не да. Овај соко има касу, Ушгеда му доста красна. Па се миели, a uticao ова Чини му се врло часва Драга д ецо, ево шга Je: У нас 1%јрет друштво вма. Он пом же оилвдину У школнма u занатпиа. Л>ута зин-t мниге Ал’ немају Гајрет В.ИИН Мирно To кад мисли овај У срце га сплно Да Гајрету дар To би њему & A ^отац Кад си (ИИ r. М у х а н е д а П р е. о д б . Г а јр е т а у Б н је љ и н и Uner Једнако naia, Сиромашку сваком Ево сада јада. Сиромашак бледи Стоји на сред пута Дрхти сав од зиме Без топлог капуга. Уделите децо Сиромашку јадном, Да не умре тамо Ha северцу хладном. Бог драги све види Што с' на земљи ради; Ко учини добро Њ ег' ће да награди. Х у с и и ја К у р т о в и ћ , уч. II. га в . О с. ш к. Н а јм л а ћ и п је с и и к Х у с н и ја К у р т о в и ћ , сии и а р о д н о г п о сл а н н к а г . Ш у к р н је К у р т о в и ћ а 17 �Без ппмети нећеш мети Пред четом je Омер први, Под лигурам’ онијег се мрви. С нијег 8апо до рамена, Саонице Омер спрема Санкањ е je и гра жива, Т у весеља много бнва. O ko њ ега куће лете, Омер мајстор, вјеш то плетв. С аоннца има врста К олпко на руци прста: И на џаду Омер слетје, Вјеш то дјете, ал ’ налетје. Од гвож ђета, од дрвета, S a одрасле, sa дјетета, И не вид1’е окле ж ури Брв ауто ш то пројури. И л п гу р а ко мингура, Ч и буги ја, гајтанпја. У трен ока судар наота; Омер поста теш ка хаста. Све то јури Hua улице, Од зиме се ж ари лице. А уто му в о гу смрви! Више неће бити први. Н ису савке за сокаве В ећ s a њ иве и паш њпке. Амиџа ДЈевер и невЈеста Н а р о д н а пЈесм а Д јрвер мп п и та нев јесту: „Н евјесто, н аш а кадуно, Ч и ја je оно дјевојка, U I to рано рани на воду, Ш т о носи фесић над okom, Ш т о п-хете косу широко Ш т о ситно иде н а мобу? *— Д јевер, м ајчин делијо, li I umuti * Оно je моја сестр и ћ а — „Д ај ми je нево, sa Б о г а !“ — Н еће те, брате дјевере, Ч есто те пјана виђала, У п јан а кућ а климава, У цјана ж ена жалосна A дјеца гладн а, сиротна. — т Mubareć v e č e Bilo to na dan uoči Lejlei Kadra. Još prije nego će se sleći mrak Da zemlju i zasvjetlucati kandilji na minaretima, osjećam u duši neku neobičnu radost. Sjećam se od lani, pa još od prijašnjih godina... uvijek me divne ramazanske večeri vesele. Nai očito čarno veče Lejlei-Kader. Danas mi mati reče: »Hajde, Asime, kada nema nastave, a uoči je Mubareć večeri, s ocem otiđi u dža­ miju, pa onda malo prošetaj po čaršiji. I mene vesele na čaršiji oni bučni glasovi raznih prodavaoca simita, čahija, ibričića i gurabija i na to veseli poklici naše djece. Hajde, odmori se“... Odmah sam poslušao majku. Odem malo u čaršiju a onda produžim šetnju do najkrajnjih ulica naše varoši. Tamo žive siromasi. Oni žive u malim, skrom­ nim kućicama. I oni imaju djece, samo su njihova djeca slabo odjevena i blijeda. Ali gle čudal Danas su i ta djeca neohično vesela. Gledam baš svoga druga Saliha, što sa mnom ide u isto odjeljenje u školi. Do 18 juče je dolazio u školu slabo odjeven, a željno, vrlo željno je primao od mene zalogaj-dva kruha ili kad jabuku. G'eda Salko u me veselo, pa kao da mi Veli: »Pogledaj, Asime, što sam danas i ja dobro odjeven. Neću više da zebem i da se stidim. Imam evo i dosta kruha, neću više ni da gladujem*... Vratio sam se natrag kući. U čudu još na sve ono, što sam vidio, upitam majku: — Ma čuješ mama! Danas sam šetao daleko, onamo do krajnjih ulica, gdje živi sirotinja. — Pa? — Pomisli, molim te mama, i tamo neka djeca lijepo odjevena i pune im ruke hljeba. Znaš, pričao sam ti za onoga svoga druga Salku. I on odjeven, či­ sto je veseo, što je nagizdan. — Znam, znam, reče mati, danas je uoči LejleiKadra. To je noć sveta, »hairnija nego drugih hiljadu mjeseci"*.. Otpoče majka da me uči, čisto diveći jo se kao dijete, kako radosno nastoji da mi svaka njenaj riječ padne na srce, prodre u dušu. Pred iftar je, na �ročito pred najsvečaniji iftar uoči Lejlei Kadra, to jestr večere, kada ona želi da nam i biranim jelom začini još više dječje veselje. Eto ona radi i naučava: — U ovu noć dragi je Bog, — nastavi mati dalje poslao čovječanstvu svoju svetu Knjigu Kur&n, da nas oplemenjuje. Ovu nas noć naročito dragi Bog obasipa svojim velikim darovima: Dobrotom, Lju­ bavlju i Milosrđem. Svake večeri uoči ove Svete Noći običaj je da imućniji muslimani i muslimanke dijele zekat- Eto to je baš i tvoj otac danas učinio. A šta je to zekat mama? — ovo upitah majku i ako sam učio o zekatu u školi, ali majka najljepše kaže, što se teško smetne s uma. — Zekat je Božja zapovijed. Imućni su dužni od svoga imetka da daju jedan određen dio sirotinji. To nije obična milostinja. Milostinja se daje svakad i koliko hoće, a zekat samo jedanput u godini. Zekat sa dijeli obićno u mubareć danima. Tvoj otac redovno dijeli zekat uoči Lejlei Kadra; neka se, veli, i sirotinja veseli uoči ove najsvetije noći. — 0 kako je to lijepo, kako plemenito, draga mati! — uskliknuh i oćutih ugodnost što moji rodi­ telji ovako divno ispunjavaju svoju dužnost i prema Bogu i bližnjemu svome. I poslije svake Svete Večeri uskliknem pun divnih želja: »Draga noći, kad ćeš opet doći!«.. Na Bajram Naš je otac vrlo dobar. Voli našu umiljatu m aj­ čicu, voli nas djecu svoju, kao očinji vid. Živimo u porodici u miru i ljubavi, pa nam Bog daje svaku sreću. majčica kazuje, kao da rekne »bismillah« (Bože pomuzi!) k’ad hoće da jede i da opere ruke. Tako sad i on zna puno iz lijepog vladanja, da je divota. 7 Mi, đaci u školi, dobro napredujemo. Sto ne zna Amira, ka^e joj i pouči je Anisa, a što opet ona ne zna, pomogne joj stariji naš brat Zijo. On je, znate, sad gimnazijalac. Jeste, mi svoje roditelje poštujemo pa bogme i slušamo. Naša je najmlađa sestrica Amira lani našega cea najbolje obradovala. Pripovijedaću vam kako je to / Osvanuo naš mubareć Bajram! Divni Bože, što smo ga mi djeca radosno dočekali! Majka nam ranije donijela lijepa odijela. Sestrice se nagizdale kao paunice, a tek mala Amira bila kao lutkica. To jutro rano na Bajram otac je otišao sa stari­ c o m braćom u džamiju, a mi smo se za to spremale da što ljepše čestitamo svojim rodi­ teljima i da im pripremimo veselje. Кн<1. je otac do,šao iz džamije, stupili smo svi pred njega i majku. Dpred nas je malko istupio mali braco i ugovorio ove riječi: У т е н е љ а ч н Г а јрета О н ер и Ф а т н м а . д је ц а Д р. М уста ф е Х а јд а р о в и ћ а Otac nas djecu miluje i tetoši nam slatke riječi a najmlađeg našega bracu cucuka na koljenu. Ali braco voli kad ga majka uspavljuje, pa ona mu priča krasne pričice o careviću sa zvijezdom na čelu, ili mu kazuje naše narodne dječje pjesmice. Nije Čudo da mi silno volimo svoje roditelje. Otac po vazdan radi u svome poslu, a mati po vazdan u kući.-Oboje, kao da se takmiče, nastoje da u nas ima svega u izobilju. Mi smo djeca svi pošli u školu, osim malog brace. Mali braco uči sad toliko u kući, koliko mu »Srećan Bajram! Srce nam harno kliče, Želeći vam roditelji Duga vijeka srećno žiće! Dragi Bog da vas snaži, Da budete zdravi, čili, A i s nama, djecom svojom, Zadovoljni vazda bili!« Na to smo svi redom prišli roditeljima i polju­ bili ih u ruku. Oni nas privinuše na svoje grudi i zaželješe nam svako dobro. Otac nas je i darivao novcem, veleći, da nas sviju voli, a naročito malu Amiru, jtr je ona najviše oca iznenadila. Ona je cca darovala vezenim rupcem, prvim svojim ručnim radom. 19 �Strpljenje Bio čovjek i žena pa imali jednu jedinu kćer Fatimu. Silno su voljeli svoju jedinicu. Kad je Fatima dorasla za nauke, dadoše je roditelji u mekteb. Pošto u njihovom selu tada nije bilo mekteba, oni su je slali u drugo obližnje selo. Mala Fatima redovito je poha­ đala mekteb. Jednoga dana idući tna tako od svoje kuće, sretne neku sirotu ženu s djetetom u naručju, pa se smiluje na nju. Pomisli Fatima u sebi: »Ova je žena sirota. Gladna je, a kako tek da nahrani i svoje dijete«... Izvadi iz torbe polovinu svoga ručka, što joj je majka dala i dade ženi. Žena radosno primi dar, rekavši Fatimi: »Bog ti dao strpljenja gdjegod bila i koliko god živjela«... Ove se njene riječi usijeku Fatimi dobro u glavu. »Bože, Bože, što li ona to meni reče!«..- čudila se Fa­ tima u sebi. čim je taj dan došla iz mekteba kući, ispriča materi što je učinila i šta joj je rekla siromašna žena. — Pa lijepo, dušo, -гз reče mati — strpljenje je dobro. Poslije nekoliko gogliuš pođe Fatima, čitava djevojka, svojoj tetki čak ii drugo selo. Tako idući kroz neku goru, vidi u gori na osami jednu visoku kulu. & Bože dragi, ko li u ovolikoj kući stanuje? u čudu se pita Fatima. Dođe do kule, pa onako u vrata a teška se- vrata otvore i ona upane un Učini joj se da nije lijepo učinila, što je zavirila u tuđu kuću, pa pođe natrag. Jest, ali vraia se ne daju da otvore. Videći Fatima da nema druge, uljegne u kuću i iziđe gore u kulu. Kad gore, Bože, puno odaja sve prostrtih i u njima svega i svašta. Zlata i srebra koliko god hoćeš. Otvori ona još jednu krajnju sobu, kad imaš šta da vidišl U sobi leži jedan mladić — mrtav. Fatima se prepane, ali se brzo pribere i dođe sebi. Pane joj na um blagoslov one sirote žene: Bog ii dao strpljenje! Ona videći da je tu osuđena da čeka spasenje, pomiri se sa sudbinom. Vidi ima hrane dosta, a ima se gdje i stanovati da je i sama careva kći. Trpila je ona sudbinu prilično mirno i tu često klanjajući mo­ lila se B igu da je spasi. Sažalilo joj se i na onog mrtvog mladića, pa je molila Boga i za spasenje nje­ gove duše. Jedno jutro čuje Fatima neki topot konja i gla­ sove ljudske, d t idu ispred kule. Odleti prozoru, pa kad ugleda neke svatove, vikne ih i zamoli da joj dadu jednu djevoiku iz društva da s njom živi radi običaja, a ona će njima dati tepsiju dukata. Svatovi pristanu, dadu joj jednu djevojku i ubace kroz prozor a ona njima prospe tepsiju dukata. Bogme, kad ova djevojka dođe, bude Fatimi običnije. Jednom Fatima siđe dolje u kulu da nešto pospremi, a ova nova djevojka, nemajući strpljenja, dirne u onog mladića da vidi, je li zbilja mrtav. Ona ga dirne, a ou se trgne, osvijesti se i dođe sebi. Kad ugleda tu djevojku, upita je, šta je bilo s njime i šla ona ovdje radi. Ova djevojka bila opaka srce. Ona sve ispriča, da je došla davno ovdje i da ga čuva i moli se Bjgu za njegovu dušu. __ Mladiću se to svidi i obeća joj, ako ikad njegovi roditelji dođu i spase ga odavle, da će je vjenčati za ženu. On je, veli, carev sin. U to Fatima ^dođe, a ova nova djevojka reče, da je .to ^jeu a sluškinja. Fatima je odmah sve razumjela, ali se strpila i ušutjela. Poslije nekoga vremena čuju oni topot konjanika i zveku kočija da idu ispred kule. Odmah carević iz­ leti da vidi šta je, kad ima šta vidjeti! Pozna kočije i pratnju svoga cca. Tu im se on javi, a ovi dođu kulu i radosno prime carevića в objema djevojkama u kočije, da ga vode caru. Kad car ču. da mu se sin našao i kad ga je vidio, načini silno veselje i šenluk. Onoj djevojci, kao dar što mu je čuvala sina, rekne, da će je vjenčati za carevića, a Fatimu upita šta ona najviše želi da je daruje. — Vala eto kad hoćeš, — reče Fatima — a ti mi daj Sabur ćitab (knjigu o strpljenju). Car udovolji i to Fatimi i nabavi joj taj ćitab. Ali careviću bi začudo što će njoj taj ćitab, pa kad su joj ga nabavili i dali, počne je potajno uhodit', šta li će ona s tim ćitabom. Tako carević jedne noći pro­ viri kroz vrata i skrene pažnju šta Fatima radi. čuje on, da ona uči iz ćitaba: »Hvala Bogul Kad sam či­ nila dobro onome mladiću i kad sam se strpila, pa nisam kazala careviću, da ga je ona cura prevarila«... Carević odmah razumi o čemu se radi. Sutra­ dan sve kaže ocu šta je čuo. Car pozove Fatimu preda se pa je o svemu ispita. Ona mu sve ispriča onako, kako je pravo. Na to car onu lažnu djevojku istjera, a Fatimu vjenča za carevića. Ako su živi i uanas im je dobro. Š a la — Jesam. Dao sam joj ono najbolje. — A šta je to najbolje ? — Dao sam joj sjemenke. Ako ih metne u ze­ mlju, izrašće joj cijelo drvo, pa će imati puno jabuka* — Jesi li dao i sestrici komadić jabuke?- - upita majka maloga Esada. 20 �Г а ј р е т о в г л а с н и к Proslava rođendana Nj. V. Kralja u Muškom Gajretovom internatu u Sarajevu skladno i uvježbano. Viežba sama po sebi bila je vrlo lijepa, jer je bila iskićena vrlo lijepim i mnogim sku­ Uoči 17 decembra održali su pitomci Muškog pinama, a i pitomci su s j svoje strane dali maksimum pa je vježba neobično lijepo uspjela. Aplauz koji su konvikta svoju intimnu i vrlo uspjelu proslavu Ro­ đendana Nj. V. Kralja, na kojoj su bili prisutni i osta­ pitomci pobrali za ove vježbe najbolje nam svjedoči li pitomci i pitomice Gajreta iz Sarajeva, kao i matu­ da pitomci i razumijevaju sokolstvo i u duši nose kli­ ranti Šeriatske gimnazije. Proslava je izvedena u ce sokolske, koje če ako Bog da danas sutra prokliprostorijama Muškog konvikta, koji je u tu svrhu bio jati u njihovom radu za narod. Ovaj sokolski duh naročito dekorisan, pri čemu se je osobito isticala sli­ među pitomcima njeguje i podiže vrijedni upravnik ka Nj. V. Kralja, koja je bila ukrašena trobojkom i g. Hromić koji je aktivni sokolski radnik. Za čitavo vrijeme ove uspjele proslave vladio je mnogobrojnim žaruljama u bojama narodne trobojkeOvoj pitomačkoj proslavi prisustvovao je G. Dr- uzoran red i disciplina a da se nije čula ni osjetila ni Hadžiomerović potpretsjednik sa članovima Gl. odbo jedna zapovijed. G-* Djr. Hadžiomerović ispred Glavuog obora kao ra Gajreta i sa pretstavnicima svih mjesnih Gajretovih i svi prisutni, razdragani ovom vedrom, iskrenom i jedinica iz Sarajeva. П и то м ц и Г а јр е т о в а м у ш к о г к о н в и к т а , ч л а и о в и в је ж б а ч и С ок о л ск о г д р у ш т в а В р а т н и к на а к а д е и и ји 17 XII. 1 9 3 3 у Н а р о д н о м п о зо р н ш ту U vedrini nasmijanih 150 pitomačkih lica, sa ko­ toplom svečanosti kao i opštim utiskom reda i uzorne jih su mladost i idealizam jasno govorili o iskrenim discipline čestitali su g. Hromiću upravniku internata osjećajima, kojima je bila protkana ova lijepa sveča­ izrazujući mu priznanje i zahvalnost za njegov požr­ tvovni, savjesni, umješni dugogodišni rad u Gajretovim nost, otpočeo je program sa predavanjem talentovanog konviktima. pitomca Bišćevića. Ovo uspjelo i lijepo predavanje bi­ lo je iskićeno pjesničkim figurama i vrlo uspjelim ГаЈретове приредбе analogijama u kojima je predavačeva mlada duša Гајретов мевлуд у Џивару izrazila svoju ljubav prema Uzvišenom Vladaocu. Pre­ davanje je završeno sa frenetičnim poklicima: Živio Одбор Гајрета у Џивару уз помоћ и сарадњу Kralj! poslije čega su pitomci dvoglasno otpjevali братског одбора у Требињу приредио je 27./8. свој Narodnu himnu, koju su prisutni na nogama saslušali. Мевлуд у просторијама џамије у Бичеву, који je изнад сваког очекивања успио. Ha Мевлуд су нарочито поI sav drugi dio programa bio je biran i lijep a звани гг. Др. Мехиед Беговић, проф. универзтета izveden je na opšte zadovoljstvo prisutnih. (који je био на феријама' и Дервиш еф, Коркут, имам Iz čitavog ovog programa osobito su se istakle у Дубровнику, који су се радо одазвали. Госп Корritmičke sokolske vježbe, koje su pitomci izveli vrlo куту je приређен свечан дочек од чланова Гајрета и 21 �најугледнвјих грађчна. — Госте je у Џивару поздравио Хамдија Фазлиновић, учитељ у мјесту, истакнувши да су сретни што ће чути ријечи својих уважених учењака. Нарочито je у свом говору истакао да се no овој приредби види, да друштво Гајрет нн’е саио/друштво са уским циљем, помагањем извјесног броја омладинаца, већ снажан муслимански и наци* оналнп покрет са задатком : свестран) придизање муслиманског елемента. Исирпно предаванје о Мухамед a. с. одгжао je г. Коркут- По тоие ее клањала икиндија, прешло на учење мевлуда no гг. Хф еф. Бутуровићу, вмаму матвчару из Требиња, Хф. еф Бабовику, М. Цвијетику, те слушаоцима Гави Хусревбегове иедресе у Сарај* ву» чији су звонки гласови увећали ефекат Мевлуда. — Ha клнцу je одржао предавање ,Ислам“ г. Др. Беговић. Ha Мевлуду je сакупл>ено 845 Дин. добровољног прилога. За успјех овог Мевлуда има се првенствено захвалити гг- предавачииа, као н гг. која су учила мевлуд, na и свииа гостима из мјеста и са стране, новпка 100 кг. кромпира и гг. Намикбега Мбр)химпашпка, Суљ,Јгу Хелду,, Ибрахима Салкицу и др. Свима дароватељима и посјетиоцима ове лпјепе исламеке свечаности овом приликом се изриче топла захвалност. Gajretov mevlud u ViSifima. Odbor Gajreta u čapljini priredio je 6 oktobra o. g. Mevlud u selu Višićima kraj čapljine. Posjeta je bila tako velika da se ne može uporedili ni sa jednom ovakovom prired­ bom u ovoj okolici, čapljinska omladina došla je na čelu sa vrijednim pretsjednikom g. S. Kazazičem. Svi* jet su dočekivali vrijedni mjesni učitelj Nazif Oručević i mnogobrojni stanovnici. Nakon klanjanja džume namaza otpočelo je učenje Mevludn, a zbor Gajretove omladine pratio je prigodnim salavatama. Lijepo učenje natjeralo je prisutnima suze na oči P'o učenju održao je prigodni govor o Gajretu se­ kretar odbora g. Alija Sarajlič. Ovaj Gajretov mevlud bio je ujedno jedna manifestacija Gajretove snage. Prigodom mevluđa sakupljeno je 500 Din. priloga. Veliki Gajretov Mevludi-Serif u Popovu mostu Povjerenik Gajreta u Tjentištima g. Lojo Sulejman Иницијативом вриједног Јфеусједника среског од—priredio je Mevludi-šerif 1. oktobra o. god. On slovi бора Гајрета у Травнику г. Хамдибега Башарића, kao najagilniji imam matičar u srezu fočanskom, ina­ одржанјеу Караулскојџамији 8. еепт. мевлуди шериф, če-je gorljivi pristaša Gajreta. Njegovim imenovanjem који je био многобројно шгрјекен. Мевлуд je одржан у za povjerenika tlčinjen je veliki napredak po Gajreнајвећој тишини и савршенои реду. Прије почетка tovo prodiranje u široke mase. — Poslije klanjanja мевлуда пуцале су прангије, a затим je мујезин проpodne namaza održao je predavanje g. Sulejman Keучио езани-шериф. Дамија je била искићена левхама, mura, šer. pripravnik o principima Islama, nakon čega килимима и серџадама, a на минчрету се вијао бајрак a ћурс je био искићен сав са цвијећем. Хутбу je про- je proučen mevlud na narodnom jeziku, a iza učenja учио и џуму клањчо Хф. еф. Беговић, a no томе je održao je predavanje o Gajretu g. Alija Omersoftič, sreski suđijaодржчо вазу-насихат, у коме je истакао значчјну улогу Kako je ova priredba prva ove vrsti na selu Гајретову, a no том je проучио мевлуди-шериф на турскои језику којим je — са својим лијепим и угодним pohrlilo je mnogo seljaka čak i iz najudaljenijih sela ovoga džemata; broj prisutnih prelazio je hiljadu, pa гласои — расплакао многе посјетиоце. Ha ковцу je проучено неколико ашера и дова, a посјетиоци оу no- se ovo sve obavilo pred džamijom, jer nisu mogli svi служени шербетои, које су поелуживали чланови Гај- unutra stati. Ovom prilikom povjerenik je pokupio i nešto рета. — IHekep су даровали чланови Гајрета, na нека ии je најљепша хвала, као и Хф. еф. Беговвку за priloga u naravi za Gajret. Гајретов мевлуд у Караули (срез Травник) онако лијепо учење. Пред џамијом су дали свој прилог посјетиоци у изноеу од Дин. 370.— Послије су се сви скупили у један оближњи хладњак, гдје je присутнии одржао врло лијепо предавање „О раду и значају Гајрета г. Фаик Бахтик, управитељ основне школе и повјереник Гајрета. Предавању je присутвовао и нар. посланик г. Омер Кајмаковик као и џуминамазу и мевлуду, затим срески нччелник у Травнику г. Богдановик, г. Радован Саввк, срески судија г. Башагвк и Намикбег Ибрахимпашик. T om приликом je такођер уписано за Гајрет 1255 кг кромпира, разног жита и сира. — Овом приликом морамо спеменути племенитог дароватеља г. Суљагу Хаџика, који je уписао за Гајрет 100 кг кромпира, 50 кг пшенице и 50 кг јечма, те Шабан еф. Хруста- 22 Гајретов теферич у Билећи Романтично врело Требишњице са својом околи ном je сваког Али-ђуна примало становништво града, које се више њега налази- Свак се тога дана весели на свој начин. Све je бивало у духу породичном и родбинских веза. Неког организованог теферича није било док Гајретов мјесни одбор није закључио да ово расположење становништва искористи за Гајрет и да приреди Гајретов теферич на прошли Али-ђун. Овога пута теферич није одржан на врелу Требшпњице, него у Масленом Д<\лу. У блвзини старе џамије, у долу, скупила се сва Билећа. И старо и младо дошло je да се проведе и да понесе собом jaсније појмове о Гајрету в његову раду. Вриједни од- �бор Гајрета, на челу са претсједникои г. Ћ. Арннутовићем, учинио je све да ова прва Гајретова приред* ба усаије и да буде уистину манвфестација Гајрета и његове мисли. Теферич су посјетили гг. пук. Кузмановић, рус. ки ген. Гитова, поглавар среза г. Зечевић, начолник рада г. Дангубић са чиновништвом- Било je зап&женсг неколико гг. сфицира са гост-ђама. Г. Арнаутоввћ je поздравио присутне и захчалио ии на посјети. Гајретова <младина je музиком забав л>ала публику и приредилн неколнко веселих комада 0 Гајрету, његовом значају и раду говорио je проф. г. X. Капвџић, члан Гл. Одбора Гајрета. Ha теферичу се клвцало Њ. В. Краљу, покровитељу Гајрета, Њ. Вис. Престолонасљеднику Петру и свијетлом Дому Кчрнђорђевића. su došli u Umoljane, koje je udaljeno oko 40 km. od Konjica. Već rano u jutro počeo je stizati narod na mje sto teferiča, koji je otpočeo poslije klanjanja džumenamaza i to na otvorenom polju.r Svi prisutni bili su zadivljeni učenjem hutbe Ahmed ef. Smajkića, imama iz Podveleža, koje se razlijegalo po planinskim paš­ njacima, tako da ovako nešto Umoljani nisu vidjeli, ni zapamtili. Teferič je otvorio lijepim govorom pretsjednik g. Ljubović i na kraju pozvao prisutne da kliknu Nj. V. Kralju i cijelom Uzvišenom Kraljevskom Domu. Iza toga je održao vrlo lijepo predavanje o Gajretu g. Murat Sefo, a nakon toga su priređene konj­ ske. pješačke i dječije trke. Čist prihod bio je Din. 1.400'— Морални и материјални успјех био je одличан. U Derventi Мјеени одбор Гајрета и овим путем захвал>ује 9. jula pr. g. održana je vrtna zabava ženskog i CBiiM посјетиоцима. Истовремено нека je нарочита хвала гг. Бећираги Јагањцу, који je даровао јагње тГХа-- muškog odbora u Derventi. Ova zabava mašila je санзги Кчпвџвћу на прилогу од 30 Дин. те Абидаги sva očekivanja kako u moralnom tako i materijalnom Мујачићу и Хусеину Шеховићу, који <jy омогућили pogledu. Već od 2 sata po podne počeli su autobusi да су посјетиоци теферича имали увијек свјеже воде prevažati publiku u predgrađe Dervente „Begluke", Bjepy,eMO да ће овогодишњИ Гајретов тефернч gdjt se je davala vrina zabava. Zabavu je otvorila остати у пријатној успомени код сввх посјетилацч и vojna muzika 25. pješ. puka sa koncertom. Bašča, да ће у будуће бити још посјећенији, тако да he с, gdje se zabava držala, bila je ispunjena hiljadama posjetilaca iž građanskog i seljačkog staleža Dervente вреиенои постати права народна свечаност. л I okolice. U bašči su sagrađene lože za slučaj kiše, Gajretov teferič u Gacku održan je na uobiča-jllf fclavo,ut f * mnogobrojne nbude“. Nakon izvođenja jeni način u gatačkom polju pad Jasikama na Ilindan. nekoliko koncertnih tačaka vojne muzike, na zabavi Posjeta je bila odlična, obzirom na veoma loše Vrf* je istupio sa nekoliko tačaka po prvi put u javnosti jeme. Teferič je uspio kako moralno tako i materi­ Muški pjevački zbor grad. čtaonice u Derventi, koji jalno i pored teške ekonomske krize. Tetcrič su po­ obećaje da će se razviti u jedan dobar pjev. zbor. sjetili: Komandant gatačkog vojnog okruga, komandir Iza toga ie igrana krasna tombola ručnih radova, iz­ žand. Bilećke čete i dr. Čist prihod teferiča bio je 3 rađenih i poklonjenih Gajretu od strane članica i pri­ jateljica Gajreta. Završna tačka programa je bio izbor hiljade 251 dinar. ljepotice Gajreta. Za miss Gajreta izabrana je gđica Gajretov teferič u Visokom priređen je u bašči Fata Jusufbegović. kod Semića, koji je moralno uspio iznad svakog oče­ Među posjetiocima zabave zapaženi su gg.: se­ kivanja, a čist prihod teferiča bio je Din. 804.50. nator Asimbeg Alibegović, nar. poslanik Milan ĆukoPosjeta teferiča bila je odlična, obzirom da je vić, ban. vijećnici, član Gl./O. Gajreta prof. M. Alitaj dan bio sokolski s|et župe u Travniku, a na tefe- kalfić iz Mostara i Ijekar Dr. Bravo iz Bos. Kobaša rič su došli i mnogi gosli iz okolice. Gajretovi sti­ sa više prijatelja, direktor Musi. banke u Gračanici pendisti—đaci kožarske škole odigrali su šaljivi komad itd. Gosti i prijatelji Gajreta sa strane došli su iz: „Muž moje žene“. Maglaja, Bos. Broda, Gradačca, Kotorskog, SI. Broda, Bos. 'Dubočca, a naročito je simpatično primljena U Umoljanima posjeta većeg broja seljaka — Hrvata-katolika — iz Na 18/8 priređen je drugi teferič u Umoljanima, sela Bijelog brda na čelu sa župnikom preč. g. Ilijom na kojem su iz Konjica prisustvovali pretsjednik g. Gavrićem. Ljubović sa gg. Derviš ef. Buturovićem, Muratom Se­ Ova Gajretova priredba bila je jedna nova afir­ fom i Abdurahmanom Sadikovićem i još nekoliko u- macija Gajreta i njegove snage u ovome kraju, koja glednih građana. Ove su na putu na više mjesta do­ je donijela i velikj materijalni uspjeh. čekali ugledni domaćini, koji su se interesovali za Zahvaljujemo svima, koji nešto /doprinose za Gajret i njegov rad. Putovali su 11 sati uz kozije uspjeh ove zabave, kao i svima posjetiocima kako puteve dijelom na konjima, a više na nogama, dok iz Dervente tako i sa strane. 23 �метлпји доброг сарадника и пријатеља. Џеназа je U Bjelemiiu обавл.ена уз велико учешће народа. Нека иу Драги 2 augusta o. g. priređen je u Bjelemiću GajreАлах подијели мјесто у фирдеси ала џенету в нека tov teferič. Čist prihod teferiča bio je Din. 450. — je рахиет велнкој в племенитој дугаи рахм. Хаџи ХаMjesto Bjelemić udaljeno je 50 km od grada мидаге. — Породици наше искрено саучешће! Teferič su organizovali na inicijativu Odbora u Ko­ njicu g. Ferhat Kurtović pretsjednik općine i ban. vi­ Захвала Гајрету jećnik uz pomoć bilježnika Hidajeta Drače i povjere­ Госп. Инж. Ферид Поњавић из Тузле, завршивши nika Derviša Čukle. Teferič su posjetili pretsjednik своје студије у Њемачкој. послао je Гајрету слиједећу odbora u Konjicu gradonačelnik S. Ljubović sa nar. захвалу: poslanikom ovog sreza g. Salihom Baljićem i još ne­ »Након завршетка мојих студнја сматраи за прву koliko uglednih građana. Njih su dočekali u Glavati- своју дужност да нзразим дубоку вахвалност моме ćevu Bjelemičani njih 100 na konjima i skupa se доброчинихељу „Гајрету", који ме je кроз читаво вриuputili u Bjelemić. Teferič je uspio i moralno i ma­ јеме мога школовања у Њемачкој издашно потпомагао terijalno. и омогућио ми, да на вријеме завршим исте. Priloge u novcu darovaše gg: Поред трајне моје благодарности осјећам се noDin. 30: Savo Milidrag, po Din. 20: Mato Bilić, буђеним, да јавно у Гајретовом листу изјавви, да ћу Derviš Čukle i Hidajet Drače, po Din. 10: Hilmo пропагвратн спасоносну идеју Гајрета и активно учеŠurković, Meho Bandić, 4 Din.: N. N. po 2 Din: Mu- ствовати у цјелокупном његовом раду, за чији најбоstafd Pamuk i M. KapićлГи успјех се je надати, ако га помогну они, које je U naravi darovaše: Ferhat Kurtović dvoje janja­ он помогао. di, po jedno janje: Omer Gluho, Jovo Đogić, Đžafer^ з најбоље жеље в наде за н ат драги Гајрет, beg Šurković, Luka Đogić, Selman Biber. po jare: биљежим се е дубоквм поштовањем«. Omer Biber, Hamid Podumljak i Bešir Grahijlo. Da je teferič uspio iipa^e zahvaliti F. Kurtoviću Лијепа пажња према Гајретовим питомцина Rašid ef. Trnki i Hadajetu Drači, koji su sa povjere­ Госп. Авдибег Зечеввћ професор и вјер- васпитач nikom neumorno radili. у Гајретовом женскои конввкту набавио je и подвјелво .о свој дар Гајретоввм питомвцама 50 пари пригла1ака, 5 јеменија н једне двмпје. Почетком ове шк. Н аш а р а х м е тл и је године г. Зечеввк je о властвтои трошку увео у приМерхум Абдулах еф. (околовик из Дервеите земл>у женског конвикта дввје чесме, да питомвце моОввх дана премвнуо je након тегаке болести гу узимати абдест брже. Оввх дана прпредио je г. Абдулах еф. Соколовик, пмам матичар вз Дервенте. Зечеввћ ифтар свима пвтомицама у конввкту. Рахм. био je искрен првјатељ Гајрета и његов дугоНека je г. Зечеввку, опробаном раднику и пригодвшњи члан, те je сваком приликом помагао наш јатељу Гајрета, срдачна хвала! Гајрет нарочвто у моралнои погледу, јер je више п у та са ћурса говорио о важности и великим цвљевина R azn e vijesti Гајрета. Рахиетлија je био иознат радн своје доброте и Aktivnost Gajreta u Trebinju. U Trebinju odrријетке чеетитости као човјек. Оставља мног< бројну породвцу, за коју се неуморно брвнуо. Један му син ane su slijedeće vrlo uspjele Gajretove priredbe: 1). — Гајретов питоиад — свршвс je Геодет. шк *лу у Na 27 augusta mevlud kod džamije u čičevu, koji Београду, гдје иу се налази и други свн — етудент su posjetili brojni članovi Gajreta iz Trebinja (preko права, на београд. универвитету. 100), Dubrovnika i Lastve. 2) Na 6 sept. priređena je Ожалошћеној породвци наше саучешће, a рах- proslava Gajretova dana, kojoj su prisustvovali čla­ иетлији нека je лахка земл>а и рахмет племенитој му novi iz Dživara i Lastve. 3) Na 10 sept. priređen je души! mevlud kod džamije u Lastvi, kome su prisustvovali članovi iz Trebinja, Dživara i Bileće. 4) Na 17 sept. Хаџи Хамидага Кушљугић bila je Gajretova zabava u Dživaru. — Na mevludu su održali vrlo poučna predavanja g. Dr. Mehmed У очи иубарек вечери (13-Х1.) у 90 години жи- Begović, pruf' univerziteta i Derviš ef. Korkut, imam вота вспуство je своју велвку и племениту душу iz Dubrovnika. Хаџи Хамвдага Кушљугвћ. Sve četiri priredbe, iako u vrlo kratkom razmaku Оснввање Гајрета 1903 год. рахи. поздравља са vrlo su uspjele i ideju Gajreta u narodu ojačale. велвким одушевљењем, помаже иатеријално друштво в упвсујесе за утемељача. ЈБубав и одушевл.ење преиа Gajretova konferencija u Trebinju. U cilju ja­ Гајрету рахметлија je показао уввјек в на сваком čanja Gajretova rada kao i upoznavanja sa plodono­ мјесту. Гајретови радниди у Гор. Тузли губе у рах- snim i po muslimane vrlo korisnim Gajretovim га- 24 �dom, održana je u nedjelju 5 novembra o. g. konfe­ goviću, koji je na to skupštinu zaključio u najboljem rencija Gajretovih radnika i prijatelja, na kojoj je raspoloženju. temeljno pretrešeno pitauje budućeg Pada za Gajret u У Требињу: 6 септ. ређендан Покровитгља Trebinju i okolici. Po otvorenju konferencije, sekretar g. Sadović iznio je 30-godišcji rad Gajreta i zamolio Гајрета Њ. Вис. Престолонатљевника Петра у Треda se uvijek ima u vidu Gajret, njegov rad i da ne бињу je cBt4ano прослављен. Град je сав био искићен žalimo od usta odkinuti, kada treba pomoći Gajret i држ. заставама, a у богомољама еу одржане службе, njegovu radionicu u Trebinju. Konferencija je bila којима су присуствовали преставници власти, комплетан Гајретов одбор и бројно грађарство. Ha вечер je vrlo dobro posjećena i trajala je preko 2 sata. Мјесни одбор Гајрета приредио концерат у укусним просторвјама Офиц. дома. Успјех концерта je врло Novi ženski odbor Gajreta u Sarajevu 27 o. mj. održana je u prostorijama Gl. 0. задовољавајући, јер je посјета била одлична, од најGajreta vanredno uspjela skupština sarajevskog žen­ отменнјег грађанства. Вечер je отворио врло бираним skog odbora Gajreta, koju je ispred Glavnog od­ говорои о значају дана претсједник Гајрета г. Мехbora Gajreta otvorio i vodio pretsjednik g. Dr. Avdo медага Зубчевић. Концерат су иосјетили Комдт. Мјеста са гг. Hasanbegović. Pred dupke punim prostorijama najotmenijih sarajevskih hanuma, održao je g. Dr. Hasan­ официрима, начелнвк среза и општине, те икфови свих begović jedan iscrpan ideološki govor o Gajretu, iznio уреда као и бројни грађани. Врло симпатично je био njegov rad u prošlosti i sadašnjosti, nagovjestivši per­ прпмљбн долазак једне овеће групе требињских сту■дената. Концерат je потрајао до касно на вечер и spektive njegove lijepe budućnosti. Ushićen odličnom i mnogobrojnom posjetom, kakva se nije vidjela do гости СУ ЈЦ)ло задовољни напустили дом. sada u Gajretu, g. Dr4 Hasanbegoyić je zablagodario у Рипчу (срез Бихаћ). Повјеренвк Гајрета г. na ovako divnom skupu, koji je* tpkođer jedna satis­ Мует?фа Ибрахимпашић, затим повјереник Просвјете fakcija Gajretu, njegovim dbsadanjim rezultatimai_ “TT'-Hap. читаоница одржали су забаву у корист поsvijetloj mu tradiciji. U daljnjem govoru ukazao je na менутих друштава 4 јуна, која je у моралном погледу potrebu skoncetrisanog rada i naših ržeBa u Gajretu, надмашила све досадање приредбе, јер грађани n сеkako bi svi zajedničkim snagama, bratski i složno, њ ни не жзлише свог прилога, знајући зашто дају. putem Gajreta izgradili što ljepšu budućnost našem 13a бифе дароваше: Зејма Бишчевић, Станаревић, narodu, i kako bi i muslimani doprinijeli svoj obol za учатељ Бокан, Моћник, Соколовић, Филиповпћ, Узе dobro Kralja i Otadžbine. Veliki dio svoga govora, što лац. хануме: Бишчеввк Дервиша, Зумрета Мулајма, je naročito važno, posvetio je muslimanskoj ženi, nje­ Иза, Нура и Ибрахимпашич Зиба. nom kulturnom i prosvjetnom podizanju i društvenoj За ycnjex ове забаве највећа хвала иде мјесним svijesti. On misli da će se podizanjem kulturnog i учитељима: гђици Расеми Зјакић, Ибрахимпашић и prosvjetnog nivoa naše žene omogućiti brži i jači kul­ Бокан, поред одбора Нар. читаонице. turni i socijalni preporod našeg muslimanskog ele­ Свима који забаву посјетише, као и онимз, који menta. допринијеше радом за њен успјех, нека je овим пуNa završetku skupština je izabrala slijedeći тем најљепша хвала. odbor: pretsjednica Rašide h. Rizvanbegović, ppretsjedObnova Gajretova rada u Brčkom niče: Hafe h. Šahinagić, Sanije h. Karamehmedović, I pored svih današnjih poteškoća i raznih ome­ Hajrije h. Arifhodžić, Abide h. Hajđarević; tajnice: Ze tanja sa strane, odbor Gajreta u Brčkom, uspio je da kije h. Omersoftić i gđa Softić; blagajnica A. Zlatar, svojom živom akcijom, ponova oživi rad za Gijret u Odbornice: Hajrije h. čengić, Memnune h. Mutevelić, ovim krajevima i da pobudi veliki interes za ovo naše Lebibe h. Mehmedbašić, Šehzade h. Bašagić, Maideh. humano i prosvetno društvo. Sulejmanpašić, Azemin h. čengić, Zumrut h. Borić, Imajući na umu, da se bez vlastitih prostorija ne Ešref h. Sarić, Sadet h. Šarac, Habibe h. Bušatlić, Še­ može razviti potpua rad, kao što to potrebe i prilike rife h. Kobić, Zakije h. Kobić, Dudi h. Arslanagić, Sejdanas traže, to je odbor skoncentrisao sve svoje snage da h. Mehmedbašić, Nejra h. Saridžić, Talvre h. Sena otvaranju svoje čitaonice. U tome je usp o. lesković, Hajrija h. Jamaković, Fatime h. Jalovčić, AriBaš na 17 decembar, rođendan Nj. V. Kralja, i fe h. Dukatar, Žahide h. Muhić, Umi h. Muftić, Almas Ramazana, oko 8 sati na veće bilo je svečano h. Soko, gđa šerbić, Hasna h. Hadžić, Hatidža h. Sa- uoči diković i Abide h. Karahasanović; Nadzorni odbor: otvorenje Gajretove čitaonice. Odmah poslije teravije, Dr. Ševala Zildžić-lblizović, Begajeta h. Grebo, Almas nadošao je velik broj građana, tako da su obje sale čitaonice bile dupkom pune. h. Hamšić. Ovaj odbor primljen je sa aklamacijom uz bur­ Tu su bili prisutni svi viđeniji građani, počevši no odobravanje i uz poklike Gajretu i Dru Hasanbe- od našeg novog i vrijednog gradonačelnika g. Hafiz 25 �Mustafe H. Mehmedagića kao i bivšeg načelnika Avdage Kučukalića, veletrgovca iz Brčbog, te poznatog i agilnog Gnjretova radnika g. Bakije H. Selimovića, upravnika paromlina, zatim našeg bilježnika g. Dr. Seida Buljine, također agilnog Gajretova radnika ovdje; te čitav niz najuglednijih građana i trgovaca, kao g. Ibrahimaga Edhemović, g. Smailaga H. Mehmedagići g. Sadik ef. Ibrahimovič, Haseinaga Zejčirović, lbrahim ef. Hadžič, šeriatski sudija i t. d. Među posjetiocima se primjetio velik broj naše braće i drugih vjera, pra­ voslavnih i katolika. Otvorenje je izvršio pretsjednik Gajretova odbora g. Hidžialijagić Sulejman, upravitelj II. osnovne škole u Brčkom. Pozdravivši sve prisutne održao je vrlo li­ jep govor, ističući taj značajni momenat, što se otva­ ranje Gajretove čitaonice događa baš na rođendan NjV. našeg uzvišenog Kralja Aleksandra I., pozdravljajući pri tome Nj. V. Kralja i njegov uzvišeni Kraljevski dom. Osim toga posebno je pozdravio našeg mladog Pre­ stolonasljednika Njegovo Visočanstvo Petra, kao pokro­ vitelja Gajreta. Dalje je pretsjednik istakao kulturno prosvetni značaj Gajreta i njegov rad za naš narod, specialno za muslimanski elernenat. Pri tome je apelovao na prisutne, da u što većoj mjeri potpomognu ovu kulturnu i prosvjetnu akciju Gajreta, doprinoseći nešto za njegovo materijalno osnaženje, kako bi mogao da i dalje izvodi svojo uzviš&ue''Ciljeve. Time je g. presjednik uz buran aplauz publike završio svoj go­ vor. Zatim se prešlo na predavanje g. Ini. šerifa bub’ća „Novi privredni i životni uslovi“. Samo preda­ vanje po svoj sadržini i pdličnim govorničkim kvali­ tetama, bilo je za grad Brčko događaj od prvoklasne važnosti. Predavač je na neobično popularan način iznio realnu sliku našeg života i privrednog stanja u prošlosti, navodeći stvarno uzroke naše ekonomske propasti, na kojoj se bazira naša kasnija moralna i duhov­ na dekadenca Predavač je dokazao da sve napredne težnje, koje idu za podizanjem muslimana, obične su u na­ šem pokretu, u našem društvu Gajret. Težnje su Gaj­ reta da okupi naš svijet, u svjesnu zajednicu i da našu omladinu osposobi za životnu borbu i samim tim joj osigura bolju egzistenciju. A kao takova, udružena i sposobna jedinica, moći ćemo mnogo više doprinijeti i za naše opšte i narodno dobro. Vrijedno je istaći još jednu značajnost, u vezi sa svečanim otvaranjem Gajretove čitaonice. sanskih motiva Rađene impresionistički djeluju emjel0 i uvjerljivo te obećaju mnogo. Tokom cijelog ramazana, održaće se čitav niz ovako poučnih predavanja, za koje je već izrađen pro­ gram. Abdulah Humčanin, učitelj, Brčko. u Bijeljini Prilikom proslave Gajretova dana odbor Gajreta u Bijeljini organizovao je rasprodaju Gajretovih otkup­ nih značaka po ulicama na taj način, što su karte po­ dijeljene među odbornike i oni eu se lično obvezali da će ih rasprodati. Među rasprodavaćima zapaženo je i jedno simpatično djetešce od 3-4 godine, mali Namik Hujdurović, jedinak sin sekretara Mjesnog odbora g. НаМа Hujudrovića, koje je išlo od stola do stola, iz rad­ nje u lađnju sa riječima: „Ljubim luke, hoces li kupiti kartu za Gajret?" Ovaj mali rasprodavač rasprodao je znački u vrijednosti preko 200 Dinara. Kod jednog starog trafikanta ponudi mu značku od 2 Din, a sta­ rac mu daje 10 Din. sa riječima: „Sinko, To ie vrlo lijepo od Tebe. Živ bio i zdrav, kad ti tako malen osjećaš za Gajret i radiš za njega." — Primivši 10 Din. dijete vadi 2 crvene karte od 5 Din. i nudi ih starcu sa riječima: „То je kalta od 2 Din., povrati mi je, a evo tebi dvije crvene po 5 Din." Dirnut ovim riječima starac kroz suze blagosivlja mališana — malog Gajretovog radnika, vadi još 12 Dinara i veli mu: „Evo Ti još 2- Din. za ovu zelenu kartu, a evo Tebi 10 Din. pa kupi bombona". »Fala gospodine i ljubim luke." Međutim mališan nije zadržao 10 Din. za bonbone, već ih je predao babi da ih pošalje Gajretu. da Gajret kupi tabljicu i pokloui je jednom dječaku da može ići u školu. Ovo je prvi prilog malog Gajretovog radnika, osim što je sve očeve karte rasprodao. Ugledali se i ostali u njega, a ni njega Gajret neće zaboraviti, kad odraste i pođe u školu. u Beranima Kao i u ostalim mjestima i u Beranima je svećano proslavljena Gajretova 30-godišnjica. Iako Berane po prvi put dobiva Gajretovu podružnicu, ipak je jedva doćekalo ovaj svima muslimanima dragi dan — Gajretov dan 6 sept. — i ispratilo ga svečano. Već od rane zore zauzimanjem vrijednih odbor­ nika i simpatičnih gđica prodavane su punom parom Naš mladi i neobično talentovani umjetnik, skoro Gajretove značke. Toga istoga dana navršilo se je 10 svršeni akademski slikar Štetić Rizah iz Brčkog, pri­ godina života Gajretovu Protektoru, čiji je otac mno­ redio je u sali Gajretove čitaonice prilikom ovog ot­ go doprinio da se Gajret iz dana u dan sve više ra­ varanja svoju malu, ali značajnu izložbu slika (većinom zvija i napreduje. Kod prodaje značaka prodavači su akvareli). Time je mnogo doprinio samom izgledu ći- nailazili ne samo na veliki odziv, nego i na najlaskataoničkih soba, tako da je sva čitaonica izgledala vije hvale kao i izraze želja sviju građana, da društvo kao neka umjetnička galerija. Same slike se odli­ radi i živi dugi niz godina. I Gajretovi odbornici u kuju neobično lijepim kolorizmom naših krajeva i bo­ ovome mjestu dali su svoje obećanje da će učiniti 26 �sve što mognu da im Gajret ostane u snazi i da na­ preduje onako, kao što napreduje i sada. го, Хусеин Мехвк, no 4 двн. Бандвк Алвја (Бвјели). Суљо Дувњак, Махо Маслвша, Тушило, Халвл Демирсвић, Селим Крхчн, Спасо Куљанин, no 3 дин. Муминовик Ибро, Мумвн Чолвк, Н. Н., МехикРамиз, iz Bos. GradiSke Na pređlog g. Ibrahim ef. Alijagića, grad. biljež­ no 2 дин. Бандвк Алвја Хаџвја, Адем Бандвк, Ахмед nika iz Bos. Gradižke na svadbi Sulejmana Topiča, tr­ Тотароввк, Сејфо Исмвк, Чомор Авдо Мехвн, X. Муgovca priložiše u korist društva Gajret navedene sume: свк, Мујо Пвнтор, X. Фочо, no 1 двв. Чомор Дуран. Din. 20: Ibrahim ef. Alagić, Ivan Sigurid i MuНакнадно дароваше на Бјелашнвцв пригодом harem Duraković, po Din. 10: Martin Mostarčić, Risto посјете Дервиш еф. Бутуроввка встом г. Шефер Јоćurčid, Mehmed Soko i Mehmed Topid. Živili mladenci! сеф старешвна обсерваторија и његова госпођа no 10 дин. iz Rogatice Д о бро вољ н и п р и л ози Gg. Sinan Brankovid, Jusuf Gorušanin £i Josip Markovii, trgovac iz Žljebova, Din 35: Hasanbeg Šahinpašid, po Din. 10: Ahmed Jesenkovid, Karahmeh Mr. S. Papo, H. Muhamed ef. Skaljić, Muratbeg Pašić* Emin Hasečić, Edhem Šehovid, Dr. Klinger. Din. 30: Dr. P., po Din. 5: Muhamed Dajdžid, N, Dobrada, Mehmedalija H. Osmanovid, Nezir Ferhatbegovid, H. Ahmetovid A. i Ibrahimbeg Teskeredžid, Din. 2: Nuko Ramovid. Svima darovateljima topla hvala! J lz Plana o Prigodom održane zabave' priložiše dobrovoljne priloge slijededa gg. po Din. 10: ćamil ef. Arnautovid, Hakija Selimović, Zajko Avdid, Osman Mujačid, Dušan Stijačid, Fehim Babović, Abdulah Konjhodžid, Andrija Jovovid, Radomir Rakočević, Tomo Dodig, Ibrahim Sabljid, Salko Vanje, Sadir ef. Dreca, Mitar Rađovanovid, Košta čubrilo, tu k a Vukoje, Halil Bećovid, Arif Avdid, Hamid Avdid, Gojko Krnjevid, Salko PdrvaD, Petar ćulafid, Drago Poleksić, Vaso Kundačina, po Din. 6: N. N. i Dušan Krnjevid, po Din. 5: Šemsa Džapo, Nuri h. Avdid i Hajdar Avdid, po Din. 3: Sajto Berhamović, Zajko Avdid, Vaso Popara, Košta Koejerina i Salko Kuslurica. — Ukupno Din. 292.— Добровољни прилози на теферичу у Унољаиима По 50 дин. Смајилбег Љубовић, грчдоначелнвк, no 30 дин. Суљо Фаић, Велић Абдулах, no 20 дин. Зија Бегташевић, Авдо Беговвћ, Даковић Новак Ибро Милишић, Татарзвић Дервишага, Стјеаан Влахнћ, Ибро Омајкић, Андроја Пехчр шумар, no 10 дип Јусуф Милишић, X. Памук, Мехмед еф Бпвдић, Дервиш еф. Бутуровић, С. Милишић, Мурат Сефо, Алдурах иан С'Диковић, Хамззга Хаџизуквћ, Ахмед Џавк, Хамид Тановвћ, Осман Зелвћ, Сафет Тановвћ, Спремо, Фејзо Чукез, Ибрахви Максумвћ, Маелеша Салко, Дерво Исвћ, Селвм Максумвћ, Хамид Вољевић, Ахмед еф. Смајквћ, Јово Куљанвн, Омер Мраковнћ. Ибро Трновац, В. Кадвћ, no 8 дин. Максумић Махо, Pauo Демироввк, Дуран Спахалвћ, no 6 двн. Бајро Новалић, Омер Максумик, Мурлт Максумак, no 5. двн Фатвк Ариф, Ђуро Пуљвк, Бл*ж Пуљвк, Мехо Прешљо, С. Делвк, Мујо Делвк, Ибро Маслеша, Ибро Берберовик, Шабан Мулик, Фочо Салвх, Ватрик Бе~ По једно јање дароваше Мехмед еф. Бандвк, >риф Лучкнн, Авдвја Чомор, Омор Ватрвк, Мушан Чомор, Ибро Чоиор, Оиер Хабвбоввк, Ахмед Хабвбоввк, Дерво Аховвк, Ахмед Џвхан, Ибро Смајквк, Ибро Максумвк, Стјеран Влахвк, Дерво Татаровик, Селвм Марвк, Салвх Ћатвк, Јусо Милишвк, Салах Милишвк, Селвм Крвхан 1), Селвм Крвхан 2.), Мурат Шпаго. У тем ељ ачи и добр. ГаЈрета Нови легатор (велики добротвор) Гајрета Г. Нурија Рашидкадић, претсједник општине и претсједник Гајрета у Горажду, уmicao će je оввх дана sa члана легато]>а (великог добротвора) Гајрета, уилативши на благајви Главног одбора Гајрета своту од Дин. 10.000.- (десет хиљада динара). Главнп одбор Гајрета топло вахваљује новои великом добротвору Гајрета, чије ће аме бити вјечито сачувано у аналима друштва. Боже дај, да се и други угледају у овај свијетли примјер. Гајретовн најмлађи дсбротвари У прошлом броју Гајрета донијели смо фотографије Насихе в Сабихе Мехмедбашић, малих кћерки гђе Лебибе х. и г. Дра Махм-ута Мехмедбашића, погрешно наводеки да су се уписале за утемељаче Гајрета. Међутим и Насиха в Сабиха уписале су се као добротвориГајрета, свака са no 1000 динара чланарине, што молвмо да се уважи. G. Dr. MllStafa Hajdarović poznati zubni ljekar, dugogodišnji dobrotvor Gajreta i vrijedni član Glavnog odbora Gajreta, poklonio je Gajretu deset uplaćenih udjela Gajretove zadruge, s tim, da mu se njegova zlatna djeca Omer i Fatima zaćlane kao utemeljaći Gajreta. Ovom prilikom ističemo, da g. Hajdarović u mno­ gim Gajretovim akcijama uzima vidna učešća, pajlmu se najtoplije zahvaljujemo, želeći njemu i njegovoj djeci dug život i dobro zdravlje. 27 �В А К У Ф С К А ДИРЕКЦИЈА У С К О П Љ У БроЈ: 7813-33 НАТЈЕЧАЈ Код Вакзгфске дирекције у Окопљу имаде се нопунити мјесто шефа рачуноводства са правима и дужностпма чиновника III. групе 4. степена Службепе ирагматике службеника Исламске вјерске заједнице на подручју Вакуфско-меарифског mijeha у Скопљу. Уз ово звзље скопчане су мјееечне принадлежности: плата Дин 1900.—, положајни додатак Дин 1100.— п личпи додатак на скупоћу Дин 1100.—. Поставл.ење бива најпре на годину дана дривремено те онда, ако се еЈужбенигс покаже способним, дефинитивно како то пропиеује § 8. гепоменуте Службене прагматике, Сталнп службеници и њихове иородице имају прапо иа иензију цо уоловима ирописаним прагматиком. Натјецатељи na ово мјесто имаду најкаспије до 31. јануара 1934. цредложити своје молбе Вакуфокој днрекцији у Скопљу са документима, из којих се може установити, да je кандидат: 1) Припаднив исламске вјероисповијести; 2) држављании Краљевиие Југоолавије и да je регулисао војну обавезу; 3) да није прекорачио 40 година живота; 4) душевно и тјелеено способан за службу; б) да mije под старатељством или стечајем, или да није над њим продужена очинска власт; 61 доброг моралног и друштвеног владања; ") да има пуну средн,ошколску наобразбу; 8) да има најман.е 12 година праксе у рачунарској елужби. Првенство имају кандидати са држ. рачунарским испитом. Молби треба приложити и увјерење о брачном стању и бро,ју дјеце те годинама њиховог рођеи.а. �Gradska Štedionica ________općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40.0 \- Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoiu ZALAGAONI CI I koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. Banka Gajret d. d., Sarajevo a k c i j s k i k a p i t a l Di n. 4 o , ood. ogg - R e z e r v e Di n . 2,ооо.ооо\ ; Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, огganizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove jOcj čiste dobiti daje 6»/. KULTURNOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU /// ,,GAJRET“. Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla čuje iste u svako doba. т вт ш т т ! Islamska dionička štamparija! u S a ra je v u izragju je s v e u š t a m ­ p arsk u stru k u sp a d a ju če p o slo v e b r z o feftlno I ukusno U sv a č ije m je in teresu da s v e potrebne tisk a ­ n ice n a b a v i kod Islam ­ sk e d ion ičk e šta m p a ri­ je u Sarajevu. �G z . s . o . j . a j r e u i S l o v a r a a j e v u Registrovana ie 4 februara 1933 godine Broj zadrugara popeo se na 700, a broj upisanih udjela iznosi d o danas preko 2000. Cilj Gajretbve zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i d(>fnaći obrt, postavi na zdravu zadružnu bazu i da na-tnj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jedrjog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u IO mjesečnih rata po 10 dinara. N’ataj način je omogućeno svakome, pa i onome siroinašnijem, da postane zadrugari da pomogne о\ц ptemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. Apelujemo na (lanove da se nastoje t a зе može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Ivao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za štipebdije i miraz Uskoro će se Gajretdva zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2fbffef5d7800136ad1ebeca6bf0be4.pdf d4ad11ef6db899d2d102ccdd2a117be1 PDF Text Text * -ТЧррт. САДРЖАЈ: Уреднвштво: Мислите на Hafiz Muhamed Pandža: Гајрет! Konstruktivan odgojni rad u Gajre- tovim internatima Uamid Dizdar Susret sa životom Саит Орпховац: Моји сељацк (Пјесма) Kamu Гујпћ: Најљепшн турскн мостовн у Босни н Херцеговини Salih Nekad opasni, danas maliciozni mentalitet Gajretov privredni preporod, piše prot. Šetkija Bubić: Ideje vodilje — Наш рад у кући — Gajretova omladina nosi pr­ venstvo u zadrusrarstvu — Да ce запоеле п етолари . . . ЗД НАШУ Д ЈЕ Ц У : Zima — У сеоској школи — Zahvalni inedjed — Д|'ецо, пијте млијеко! ГДЈРЕТОВ ГЛАСНИК: Komunike glavnog izvr. odbora Gajreta — Гајретове приредбв; Годишња забава Гајрета у Мостару — Gajretova zabava u Maglaju — Наше рахлетлпјв: Мерхуи Мулага Казић — Razne v ijesti; Заједничка проелава 10-годишњице смрти пјесника Алексе Шантића у Гајретову и Иросветину интернату у Мостару — Предавања Гајрета и Ислахијјета у Брчком — Akcija Gajreta u Bos. Gradiški — Prilozi Gajreta iz Majevice, iz B. Petrov­ ca, iz Maglaja, iz Foče — Vijesti iz K. Varoši — Gajretova . liga hiljade — Iz uredništva. 1 MAPTA CA P A JEB 01934 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарпјеву Главпи и одговорни уредник: ХАМИД КУКНТ. БРОЈ 3 �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ Гајрет, лист друштва Гајрета излази сваког 1. у мјесецу, a цијена му je за нашу Отаџбин 60 динаранагодпну, a за све остале 8емл»е преко границе 120 динара. ЂациГајретовп питомци добивају лист у полацпјенекод Главног Одбораили код управа Гајретових конвикта. Вдасник друштво „Г а јр ет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарпју одговара директор Абдурахман Мешић. �Мислите на Гајрет! Мислиоци су, весебичво, створили све културве тековинб којима се ми данас користимо. Мисао, идеја, увијек су били покретачи сваке акције у л»утском роду. Њима ноје могло нпшта да се стави васупрот, да их ваустави у дјеловању на остварењу овога што су оне наумиле. Отуд и њихова снага. Отуд и снага свакој акцији коју воде здрава мисао и вдрава идеја. Свака корисна мисао повлачи sa собом корисну идеју о акцпји која треба да се претвори у дјело na добро ибвјесве saједвице. Свпма Гајретовим радницима повната je Гајретова идеја која га покреће у његовој акцијп ва.добро муслиманског дијела вашег варода. To je његова ниционално просвјетва идеологија bs које вичу сви Гајретови потхвати и претварају се у Гајретово дјело које ми давас сви видимо, цијенимо и приввајемо. Али, колвво, да их тако вавовемо, створеввх мисли и идеја оде у ваборав, a које би се могле да искористе у циљеве Гајретова дјеловања. Покрет којиувима све шире димеввије, као што je случај са Гајретовим покретом, равумљиво je да ea своје ширење мора да вма и гаири круг идеја. Te своје пдеје, као и своју егвистевцију, Гајрет не може да црпе сам ив себе. И у овом случају, он je упућев ва свој главен вввор — ва своје широке сваге у увутрашњости Te сваге, то су Гајретови радвици и при»атељи. Давас, у редовима Гајретових радвика ваступави су сви сталежи: тежаци, трговци, ситви привредвици, ваватлије и духовви радвици. Може се рећв, ово што je вајковструктиввије у свим ввањима да je ушло у Гајретове редове. Самих ввтелектуалаца муслимава, њих 80%, стоји под Гајретовом eaставом. A сваки ид ових Гајретових радвиха, поред жртве или труда које иваче улажо ea Гајретов напредак, дужаа je да посвети и no неку мисао која би могла да прпдонесе нешто ea Гајретов већа процват. A колико оваких корисних мисли оде у ваборав, јер се ne саопште мјесту ва које би сво требале да буду упућене. Зато смо мпгаљења да би требало да свака Гајретов радник, припадао он којој бнло професији, илп ком бпло сталежу, лпслп на Гајрет и на све могућвости како бп ово наше јрдиво друштво, у које с поуздањем можемо да упремо наше погледе, крочило што снажнијим кораком напред. И баш та чињенпца што Гајретови радницп припадају pasличитпм професпјама n сталежпма, та чпљеница свједочи да би те пдеје из pasenx кругова биле на корист што разгранатијем раду Гајрета. Главни одбор Гајрета приправан je да о свим овим идрјама, које бп примно у форми предлога од својих радннка и прајатеља из увутрапивостп, поведе детаљан обзпр и посвети им свестраву дискуспју. Јрр, треба чути гласове и мишл.ења ne свпх слојева, јер п за Гајрет допрпносе свп нашп слојевп и Гајрет радп sa све наше слојеве. Нпсу само интелектуалци позваап да узимају учешћа у вотству Гајрета и у старању о што ширем иснажнијем његову дјеловњу. Сви слојеви, од сељака до ивтелектуалца треба да кажу своју ријеч и да се та ријеч слуша и да се о њој поведе рачува. Развој напте снаге и напретка не лежи само у једном сталежу, него у 8аједници п у заједничком раду свију нас. Нема нико првп, нема нпко посл»едњи. Сви смо једиаки кад радимо sa ваједничко нам добро. Јер, Гајрету треба још снага из свих слојева да раввије свој рад до овог степена који ће бити у стању да вадовољп наше културне и ековомске потребе, да заостали начин жпвота нас муслпмана превесе у савремену, рациовалну колотечону, како не би ивостајали ива наше браће другпх ковфесија. Напори Гајретових радвика у овом 49 �п р а в ц у м о р а ју д а к р ен у јо ш ж ивљ пм тем п ом , м о р а ју да с е у т р о с т р у ч е , jep д о г а ^ а ји о к о u a c и д у и су в и ш о великом брзином и у та к л и ц у за ш т о бољ и напредак н оси ћ е и д о б и ћ е са м о он и који м исле u раде и који н е д оп у ш т а ју д а б у д у п о т и с н у т п у п о з а д и н у . ffa fiz Muhamed Pandža: З а т о , н ека нам je, сви м а бев разли к е, ua у м у Г а јр е т к а о ср е д и ш т е у к о је т р е б а д а се с л п ју св а н а ш а н а с т о ја њ а о к о н а ш е бол»о сад а ш њ и ц е и с в је т л в је б у д у ћ н о с т и . УРЕДНИШТВО - Konstruktivan odgojni rad u Gajrelovlm internatima je svjestan svoje dužnosti i odgovornosti koju je na Odgoj omladine, buduće narodne snage i uzdanice, se preuzeo. Ovo je najčasniji i najljepši arnanel, ali toga našeg narodnog najljepšeg amaneta, je uvijek bila pun teške odgovornosti. Preko četiri stotine naše omla i najteža i najslađa dužnost. U dobrom i savršenom din& je povjereno Gajretu da je on odgoj1, vaspita i odgoju omladine se odrazuje etička svijest, moralca za život spremi. Gajret ovoj našoj omladini treba da spoznaja, duševna supremacija i istinska ljubav starijih nadomjesti roditeljski dom, da omladina u svojim ne­ naraštaja. Koliko je odgoj omladine savršeniji i slože­ ovisnim i mladim dušama osjeti da joj ne manjka niji, produbljen sa jačom spoznajom potrebe razvijanja roditeljske pažnje i ljubavi. Odgoj u internatima mora jednog višeg društveno-moralnog života, u toliko je u omladini da razvija savršeniji oblik moralnog odgoja, i dužnost starijih prema svojoj omladini bolje izvršena. koji će je naučiti samoprijegoru i požrtvovnost', koji Ali na žalost u ovim teškim i preteškim prilikama vidimo će je naučiti na ljubav prema bližnjem i u njoj raz­ da odgoju omladine naročito,4i našem dom u, ne posvećujem o one ljubomorne pažnje prema njenom m o­ muti altruizam, a pobijati teške posljedice nezasitnog ralno etičkom vaspitanju i podizanju, kako sm o i koli? egoizma, koji- se vodi željom da samo zadovolji niskim ko smo to prije čin ilk 'Ovom e nedostatku je velika željama i prohtjevima. smetnja i teško materijalno stanje nas muslimana, jer Ovom svom najtežem zadatku „G 'jret" porvećuje slabe ekonomske prilike su velika smetnja pravilnom u svom radu i najveću pažnju, jer je za taj rad odgo­ i normalnom odgoju omladine. Ove teške materijalne vornost i pred Bi gom i pred narodom, a i pred sa­ prilike nisu nam dopustile da posvetimo veću pažnju mom omladinom ogromna. U ovom radu ne sm ije ■ školovanju i obrazovanju omladine onda kad sm o i mi b ti propusta i taj odgojni rad ne sm ije zapinjati. Uz spoznali vrijednost škole i došli do uvjerenja da bez buđenje i razvijanje narodnog duha i podizanje nared­ prosvjete i velikog kadra školovane om ladine ne m o­ ne svijesti, uz razvijanje etičke i čovječanske svijesti, žemo u ovoj općoj životnoj utakmici naprijed. „Gajret" posvećuje najveću pažnju vjerskom odgoju Ovom veliKom nedostatku iza rata je Gajret na­ svoje omladine, jer je Islam u svom uzvišenom uče­ ročito nastojao da doskoči i pom ogne. Gajretov rad u nju utjelovljenje svih ovih ljudskih nastojanja, kojima ovom odgojnom pravcu je potenciran prema onom prije je cilj čovjeka uzvisiti, uzdignuti i za život spremiti. rata. Hiljade pitomaca je prošlo kroz Gajretove kon­ Vjerski odgoj kao fundamentalni elemenat cjelokupnog vikte i tako hiljade eksistencija obezbijeđeno i osigu­ ljudskog odgoja i njegovih odgojnih c'ljeva u Gajrerano. Među ovima je najveći broj onih koji bi. da im tovim internatima mora doći do punog izražaja i zato nije bilo Gajreta, ostali na ulici i bili smetnja društvu „G ajret" p-rsvećuje m nogo pažnje tom e vjerskom vasi svojoj zajednici, a danas žive u sredini, koja je ma­ рЧапји. Gajret je u brizi da ovom svom cilju zadovo­ terijalno najobezbjeđeuija. Od ovih naša zajednica ima lji, i trošio m nogo energije, kako bi ovo pitanje vjer­ koristi, koja se ne m ože poreći i služe joj na čast, jer skog odgoja što bolje riješio. U mnogim svojim sjed­ su vidan znak naših sposobnosti, a ako se nađe po koji nicama konviktske sekcije su ovom pitanju posvećivale među hiljadama Gajretovih pitomaca, koji svojim ži­ veliku pažnju tražeći načina kako će se ovaj vjerski votom i postupkom ne zadovoljava, pa šta više i vri­ odgoj što bolje sprovesti. Po internatima su uz vjerojeđa osjećaje svoje zajednice, гл to se ne može baciti naučku obuku održavana pitomcinrta vjerska predava­ krivnja na „Gajret", nego na destruktivnost toga poje­ nja, ali kako se „G ijret" nije m ogao samo sa ovim dinca. koja se ni najboljim odgojem ne m ože popra­ zadovoljiti, m olio je nadležne vjerske vlasti da u Gajviti i odstraniti. retove internate postave vjeroučitelje, koji će voditi potpun nadzor nad vjerskim odgojem Gajretovih pito U Gajretovim internatima danas boravi i odgaja se za s . oj budući životni zadatak, koji je i velik i te­ maca. Nakon du l.eg čekanja „G ajretu" je u ovoj škol­ skoj godini uspjelo da se u njegovim internatima po­ žak, preko četiri stotine Gajretovih pitomaca. „Gajret" 50 �stave vjeroučitelji i tako se zadovolji ta vruća želja „Gajretova1*, koji želi da u svojim internatima odgoji jaku, svjesnu, moralnu, požrtvovnu i čeličnu omlad’m v omladinu punu karnkternost', koja de biti đa'eko od svih nastranosti takozvanog današnjeg modernog de­ struktivnog društva, koja de se sva predati službi za d( bro i napredak svoga naroda i svoje domovine. Sa ovim je postavljanjem vjeroučitelja u.internatima Gajio ta njegov odgojni rad među omladinom mnogo olakšan i nada se da de naročito gg. vjeroučitelji nastojati da svojim radom što više zadovolje svojoj dužnosti i po­ mognu našu omladinu da.se u vjerskom, a to de reći uopde ljudskom pravcu što bolje,"odgoji i razvije. Pre­ ma nastavnim programima, koje su gg. vjeroučitelji izradili za vjeronaučnu i vjersko-vaspituu obuku nadali se je da uspjeh u ovom pravcu neće izostati, a i lju­ bav i dobra volja vjeroučitelja su dobra garancija da će ovaj rad — ako Bog da — donijeti lijepih uspjeha. Osim toga uprave internata, da bi što jače razvile tu vjersku svijest, tokom godine su priredile mevlude i učile hatme dobrotvorima Gajretovim, što su učili sa­ mi pitomci po internatima. Naša javnost može potpunim zadovoljstvom pra titi ovaj odgojni rad u Gajretovim internatima, koji odgovara svim pedagoškim principima i nastoji odg ijiti valjanu i za život spremnu omladinu. Roditelji, koji su svoju djecu dali u arranet „Gajretu* da ih on čuva i pazi, mogu biti sigurni, da će taj njihov amauet biti i najpažljivije čuvan i njegovan. Odgoj u internatima će im dati mnogo više nego i u rodi­ teljskom domu, jer u odgojno-vaspitnom pravcu tamo imaju mogućnosti svakako da više dobiju, nego i u najsređenijem obiteljskom životu. Hamid Dizdar-. Susret sa životom Kad se Rasim Slipičević; učitelj, približio novom gnu najvećeg zelenaša i gulikožu, nekog bankira koji mjestu službovanja, drugom »po,ledu, od početka nje­ se kanđidovao u tim krajevima za narodnog posla­ gove činovničke karijere do danas, učinilo mu se ono, nika, nisu ni od čega prezati. Oni su bili u stanju da iz daljine, kao meka mala pldninska-varošica, kakve ^ Jazu, varajur'ubijaju. Toliko egzistencija propalo je je jednom gledao na poiliiožju visokih Alpa. L k g ^ a radi njih. Toliko poštenih porodica uništeno je i d o­ odmah obradovalo. Mali, brzi „Ševiolet" ver^o se str­ tjerano na prosjački štap radi njih. Bili su to zli du­ mim, kozjim putevima: sad stenjao iznemoglo, sad hovi cijele varošice. Taj njegov upravitelj, na primjer se opet zadihano spuštao niz strmu brdinu, cestom, bio je bezosjećajan, nemilosrdan i slijep u svojoj par­ čistom i belom kao sneg. A on se udobno namjestio tijskoj zagriženosti. u mekom sjedištu tih malih kola i razmišljao. NeuU prvim danima službovanja u toj bosanskoj ugodna su svakom činovniku ta vječna premještanja. kasabi, Rasim je vidio ko su ta dva čovjeka. Uočio Sve z jednog mjesta u drugo, a da nigdje ni sjedi­ je cdmah da ta dvojica podgrizaju sav društveni ži­ šta ne zagriješ. Eto, putuje i on u drugo mjesto. U vot i normalan razvoj sitnih događaja te mirne ka­ službenom dekretu stoji: Premješteni ste, po potrebi sabe. Junuz Šahbegović, sa par ljudi njegova kova, službe. A nije to baš tako. Zna on kakve su to po­ držali su u šahu i kobnoj neizvjesnosti sijelu kasabu. trebe. Zna čije je to maslo. 1 ni malo se ne ljuti radi Oni su, na vješt način, spojili svoje lične interese sa toga. Ne! Pa i radi čega da se ljuti? Bolje mu je interesom svoje političke partije. A uz nastojanja svo* tako. Da se jednom rješi onog pakla . . . Sjedi on tako je partije, znali su oni povezali pred neupućenom i misli. A u mislima mu se redaju minuli dani poslje­ masom i bitisanje same države. I to im je posve udnjih godina. Mračni dani sa prokislim pejsažima b o­ spjevalo. Ta dva čovjeka bili su apsolutni gospodari sanskih kasabica. Dani puni ogorčenja, bijede, sivih varoške čiršije. Radili su šta im je volja. Premještali su, ako im je bilo potrebno, državne službenike iz trenutaka, koji su donosili razočaranja, iz dana u dan, teška i mučna, i guste magle, što se, danima i mje­ sv rg mjesta u druga, ili ih, čak, i otpuštali. Mijenjali secima, nemilosrdno vukle ispod njegovih-niskih pro­ su seoske knezove imuktare po svojoj volji, a kao čla ­ novi poreske komisije odmjeravali varošanima sve po­ zora; mrke planine bosanske i kasaba, mala, golišava, šćućurena među njima kao nejako, prestrašeno ptiče. reze i namete. Majstor Gašu, kundurdžiju, i Ibru Zakla­ na, onoga što prede seoske džakove u svojoj memljivoj Sjećao se i školskog upravitelja, Junuza Šahbegovića. I gazde Pante Zelembaća, gostioničara, upra­ avliji i, što se kaže, ni muhi zla ne misli, eto, vidiš, njih viteljeva partijskog istomišljenika i prijatelja. Njih dvojicu progksili antidržavnim elementima. Otjerali ih U okružili zatvor, prave zdrave, samo zato, što su u kavani dvojica su mu se najjasnije upila u pamćenje, i mi­ Avde Pilava govorili, da je vječna sramota za cijelu sao na njih uvjek će mu biti krvava i mutna. Ta dva kasabu, što onaki ljudi, kao što su Junuz Šahbego­ čovjeka m nogo su mu zla učinili. Bili su vođe poli­ vić i Panto Zelembać, sjede na upravi njihove opći­ tičke partije u toj kasabi i njenoj okolici. Bili su to ljudi koji u svojoj zaslepljenosti, u težnji da pomone . . . A ako je koji činovnik, ledičan, neženjen, p o­ 51 �kušao da se prehranjuje u nekoj drugoj gostioni a ne u gazda Pantinoj', zlo i naopako po sebe. Ne bi mu falio premještaj. Ili, u najmanju ruku, ukor od predpostavljenilj. A dotični je odmah, znao šta to ima da z n a č i. . . Tako su dva čovjeka u kasabi i vedrili i obla­ čili. Krivo im. recimo, na nekog, zbog kakve bilo stvari, ili prosto hoće nekoga da maknu, nepoćudan im, nepotreban, lahko im za to: Ništa lakše. Sjedu I napišu pismo svome poslaniku, tek nekoliko fiječi, i stvar je opmah u redu. Sve! Za dvadeset i četiri sata čovjek premješten, otpušten iz službe, ukoren . . . Ili, recimo, proglašen antidržavnim . . . Njihov poslanik uredi to jednim potezom pera, Kad se Rasim našao u toj sredini bio je začu­ đen, iznenađen. Zagušljiva atmosfera nesolidnog po­ litičkog djelovanja i korumpiranog, mračnog parti­ zanstva, koja ga nenadano okružila, zbunila ga i za­ prepastila. Na prvom svom koraku u život, rad za narod, i taj život, i taj rad, sve ga, sve ga to izner nadilo. Zadahnulo ga dahom gnjileži i trulih predra­ suda. Egoizmom pokvarenih i umišljenih veličina pa­ lanačkih. On je izašao iz škole svjež,, poletan, pun ideala, volje za radom, ^ e t o . . . Realnost ga obezgla-, v il a ... Eto, to ga zateklo, zateklo, ga nepripravna neiskusna. Sve je u njegovim očima dobilo tada^fie^ki zlokoban, mučan izgled, a/lju di, Jiijebnici, stoka, sa zgužvanim fizionomijama, ptini nekog umutrašnjeg zaprepaštenja, a ipak toliko lijeni, bezživotni. Ž ivof ih potpuno iznurio i u m rtv io ... I Rasim je to u p o ­ četku sve prom ratrao.4nteresovao se za sva vidljiva i zakulisna zbivanja oko sebe. Svi događaji u njego­ voj okolici, male, sitne, provincijske senzacijeЛ kru­ pnija poremećenja, sve je to nalazilo odjeka u ’njemu. Sve događaje tumačio je na svoj način, zdravim ra­ zumom, logikom i prirođenom mu bistrinom i inteli­ gencijom . 1 ubrzo je upoznao sve. T o mu je najprije teško padalo na dušu; opazio je da upravo oni, koji bi trebali da ovaj narod štite, da ga uče boljemu, da ga vaspitavaju u duhu vremena, pripravljaju na b u -' duće, lijepše dane, — da baš ti i takvi truju I siju mržnju i nepovjerenje. T o ga je m nogo boljelo i mu­ čilo. Njegova mlada duša, nastrojena dobrotom I sen­ timentalnim sanjarijama, niie mogla toga da podnese. Pokliznula je i zastjenjala'. Sve iluzije su najednom p a l e .. . Bič života i gruba realnost žarile su duboko u njegovo tijelo svoje kandže . .. ^akon svega toga, videći šta nije ni sanjao i saznavši koliko mu je trebalo, diže pravu hajku na gazda Pantu i upravitelja Junuza. Na svakom koraku je govorio, da treba prezreti take ljude. „Pljunim o 52 na njih i na sva njihova prljava djela" — govorio jednom ljudima, a oni mu odobraval1. Čudili se nje­ govoj /smjelosti, ustrajnosti i't o im imponovalo. Dru­ žio se m nogo sa ljudima, prijateljski ih savjetovah, pričao sa svakim kao sa bratom rođenim. Sve se to sada, u sjedištu automobilskih kola, ponovno rađa pred njim, odmotaje se zamršeno klu­ pko prošlosti: vaskrsava u minulim sjećanjima. Nižu se najbeznačajnoji detalji i svaka sitnica proživljava po stoti put. dvostrukim intezitetem. Posljedice svega toga bile su teške. Mnogo teže nego je Rasim m ogao i pomislili. Sjeća se on toga, eto sada, i blijedilo mu udara u lice, oči mu dobi­ vaju neku naročitu svjetlost i boju. Poslije je tek vi­ dio šta sve pokvareni ljudi mogu da učine, a da ih nije strah. A njemu se dogodilo o v o: jedne noći, na p ov a tk u iz kavane, bio je premlaćen. U mraku ga dočekale dvije tamne prilike i ostavile, na prljavom drumu, poslije nekoliko teških udaraca tupim predme­ tom, onesviještena, oblivena k r v lju ... Sada se, eto, hvala Bogu, riješio svega. Ostao je, čudnim nekim slučajem, na životu, i to je najva­ žnije. Istina, odgovarao je na optužnicu svog bivšeg upravitelja u disciplinskom postupku. Optužen radi navodnog neposluha, bunjenja, netaktičeosti prema pretpostavljenima, bude premješten i ukoren. Sve to naravno, inicijativom „umišljenih veličina palanke". On, poslije, otišao iz kasabe, a cna ponovno zanijemila, zaćutila. Obvile je guste magle bosanske, kao i prije toga, i sve krenilo po starom redu i p o ­ retku . ; . Tako je, otprilike, izgledao prvi susret mladoga učitelja Rasima Slipičevića sa životom . Tako ga je dočekao njegov narod, onaj narod među kojim je mislio i htio čuda da stvara. Stvarnost je na njega učinila jedan nemilosrdan prepad. T o je, ujedno, bilo njegovo prvo iskustvo i prva krvava nagrada za d o ­ bronamjeran rad Sve iluzije bile su poljuljane, nade uništene . . : г : •’ ' ' 1 ' ’ ' s Iz tih misli Rasim se trgnuo ugledavši pred so­ bom , u daljini, divan kraj. 1 " {' ' — T o je"'najljepši i najromantičniji pejsaž,, što sam ga uopće vidio' u 'životu1! — odahnu zaneseno Rasim.' Vidici se mijenjaju. Slike nove i zanimljive prolaze^ Prve kuće. Minareti. Svijet ulicama. Autom obil stade! — 1 Evo nas, g ospod ine ! Izvolite. Šofer otvara ' vrata, a dva dječaka hrvu se oko korpe i kofera, Ićoji će prije da Ih unese u hoteJ,t �МоЈи сеља ii' (Изврсном књижевниКу и човјеку: Господину Хамаи Хуми.) il'-f i, -Miti '* H*V . OSU •j i.4 ( iH . U V .t ..Џ, Si. Ш •• i I f-.ил ori СЈељац^ моји: ^o. ^цсу људи Ko л>уда други^ седа,.uu Ови ракију никад не пију, Плаоде ep. рђарих дјела, , Они су кротки и ведре ћуди — Ведрог су ума и чела ! И.,насу мођви,:.-?-! немају влата, Ад-ињима сеоска~зрата. -i ос u шл Нрисша ссу сваком, ;.мамац су свима: T yLхљеба и сола има^ Па те. аагрле, nai тегугасте Te душе чедне и просте. Т у .вије бтопа културе стогла И хајку крваву дигла: Зашто да жене не режу восе И. сукње ,вЈОдернв( aoce?f т >_л Ил’ највад: зашто на^њину тјелу Хаљиву мрку ил’ б’)'елу Не čama фине неке Еиине У граду биљурна игл а?, Ту није стопа културе стогла И хајку крваву дигла: С/?л»вци мрји људи су који Држе се домова своји’, A буде л’ какво чељаде јадно Остало босо и гладно Они се_ скупв ЈИ адоговоре, Па С..ТОМ се немани боре И врЈ8ад с ц>ива мушка прегнућа Пропјева сироте кућа. :•! JL . Л r.. ’ е . VK Зашто да момци не јуре градом За цуром неком младом, Зашто не гину ножевим бодом И крв се пролије. подобТ^х Зашто су вдружни, вашто се Зашто се никад не трују И вашто кову, мавгу ил’ вола Ил’ ж и т ј са плодвог. дола Не укра’ никад никоме нико Но свак je на правду свико? Сељаци ,моји;, то нису људи Kq. л*уди других. села, ,,«у' Они ракију никад не пију — Плаше се р^авих дјела. Оел,аци мрји нвсу хероји Афера банака који’, i.;\ * i Ови су људа.ведрогаг духа, Срејкнц с парчетом круха. pn л Руву су жул>них, погледа. смјела: Људи су од ријечи и дјела. И нису ћифте, немају влата, Ал’ шина сеоска врата Присва су сваком, мамац су Т у хљеба и соли има, Па те вагрле, na те угосте Te душе чедве и просте. Саит Ораховао, Касим ГујиЛ: Најљепши турски ivjoctobh у Восни и Херцеговини М о н у м е н та л н а дЈела ту р с к е те к ту р е а р х и - Турска гра^евинска техника досегла je у 16. стољећу своју кулминацију. Неимарство у том стољећу проживљавало je своје влатџе дане,. јер je у том времену живно највећи турски архитект свих времена Мимар Синан, који je 8а свог живота саградио 500 џамија и неколико лијепих мостова.- Ив тог дбба (16. и 17. вајекј остадрше у Босни и Херцеговиви многе џамије (бегова, Царева, Ка- ра^озбегов% Алаџа и др.) ћуприје као живи свјодоци -напредвог турског грађевинарства. Турци •нису правили добре путеве (већвлом калдрме) али су вато у ивградњи мостопа били прави мајсторн. Турска моотовш су права ремекдјела грађевинске технике оног доба. Jtt ПУ Броии ц Херцегрвдцв . Турц« су правили двије врсте мрстова и . т о : .мортове на једво окно на рише рква^ Мостови са једвим окном еу: стара ћуприја у Моста- 53 �ру, Козја ћуприја код Сарајева, маст ва Рами, мост на Жепи, мост у Клепцима ri др. Мостови са више окна су: Вишеградска ћуприја, мост у Коњицу, мост на Буви, Арсланагића мост кодТребиња и др, Турцима су што јеод особите важвости истаћи — правили мостове са равличитим (ра8вам) облици ма т. ј. правили су окна мостова равличитвх облока. Окна турских мостова могу бити готово троуглнсто-шиљаста (мост на Жепи) и полукружна (обла) као код мостарског моста, Козје ћуприје и др. To je важно истаћп, јер неки неупућени писцп су држали да су Турцп правпли само мостове са троугластим окнима — ми ћемо прећи преко моста, владару, као што je и првп прешао. По ебџетхесабу (санат тарих) године (датумп) догађаја ивричу се у реченицама ^кровограм), јер свако слово имаде бројчану вриједност. Збир бројчаних вриједности свпх слова тога натписа дају датум. 1. ) Кудрет кемери = к, д, р, т, к, м, р, и, (ј) = 1 0 0 + 4 + 2 0 0 + 4 0 0 + 2 0 + 4 0 + 2 0 0 + 1 0 = = 974 = 1566, јер хвџретској 974. години одговара 1566. година 2. ) Еп gecdigi kopruden bizde geceriz šaliim = a, к, п, д, ј, к, Е, п, р, ј, д, б, 8, д, к, р, s, ш, х, м = 2-} 2 0 + 3 + 4 + 1 0 + 2 0 + 9 + 2 + + 2 0 0 + 1 0 + 4 + 2 + 7 + 4 + 2 0 + 3 + 2 0 0 + 7 + 800 + 1.) Стара ћуприја у Мостару + 2 + 5 + 4 0 = 974, = 1566. г. У 15, вијеку постојала je на Неретви ћу-Данас се виде на мостарској ћуприји два прпја са двпје тврђавице, јер се у дуброва- турска натписа. Прочитати се могу само дачком вијестима од 3. априла 1452. год 1Јне лекозором. Te натписе je први објелоданио спомиње у називу: „do castelli al ponte de Ne- писац оиих редака прошле годнне. Први ватretm1) т. ј. двије твр^авице (куле) на мосту ппс гласи: Džisrbina sene 974. = градња ћуНеретве. Te дубровачке вијести (извјештаји) прије 1566. г. не односе се на данашњу камениту мостарKulle bina sene 1087. = градња куле 1676 r t ску ћуприју — како je Tb меслио 1904»^Дрг-~, Други натпис гласи: Kat’temme fi sene Ћиро Трухелка**) — већ на дрвену на лав- 1150. ==би поирављена (ћуприја) 1737. године цима (жељезну) висећу ћутГвЈЈ (in Kj^en & \ Такођер и берат (декрет) султана Мехhangenden halzernen Brucke) o којој вам први меда IV. (од 29 сафера 1059. г ) од 14. марта антентичне вијести даје турски географ 17. 1649. годиве утврђује да су данагањи мостарвијека Хаџи Ка^фа у свом дјелу „Румелија ски мост правили Турци. У том берату моu Воспа“ : „ Некада урелазила се ријека преко старскп мост се вазива султан Сулејманивим великог дрвеног моста^ који je висио na лапцимостом и ивричито се каже да je вакладпик ма. Мост се љуљао, јер није имао стуиова, me мостарске ћуприје Сулејман Заководавац (турсе у смртаном страху преко њега ирелазило.113) ски оригинал: Mostar Kasabisinde vaki merhum У 16 стољећу та дрвена ћуприја се тоsultan Sulejman han tabe serahum džesrina.) Овај лико руппирала да je тргбало подићи нову. берат — чува ce у сарајевском музеју код г. Ha молбу Мостараца султан Сулејман ЗакоМудеривовића као службени царска акт и нодавац нареди градњу моста 1566. године. првокласви хисторијски докуменат, писан 83 У пстој години каменита данашња ћуприја године након градље моста, потврђива да je у Мостару би доготовљева. Турскп географ својим средствима султав Сулејман ЗаконоХаџи Калфа (Ћатиб Челебија) у 17. вијеку давац саградио мостарски мост. Ујодно овај тврди у свом географском дјелу „ Румелија u берат доказује да данашњи мост није правио Боснаи да je мост саграђен 1566. године: У Карађовбег no валогу Хајдар пашину — каМостару има веома зиаменит мост, сведеп у ко je то вабиљежио 1735. године, 170годива један лук u саграђен годипе 974. “ (15C6.)*.) вакон градње моста, неки софта КарађовбеТурски путопдсац 17. вијека Евлија Чегове медресе — јер да га je правио Хајдар лебија чак je 8абиљежио два кронограма, који паша, мост би ce у службевим турским актврде да je данашњи мостарски мост сагратима навивао Хајдарпашиним као што ce ви^ен 1566. г. шеградска ћуприја навива Мехмед-паше Соко1. ) Kudret kemeri — моћ свода ловића ћуприја. Ради тога поменута несув2. ) Еп gecdigi kopruden bisde geceriz sakim ремена можда ановимна биљешка, као и мувејски рукопис бр. 553. не васлужују баш •i Др- Конст. Јиречек: Die HandelssUass п und Bergwerke in Serbien urd Bosnien w3hrend des Mittealters стр. /9. никакву вјеру, јер њихова аутентичност није Трухелка: Наши градови стр. 65. ничим (каквим документом) вајамчева, већ на*) Карло Пез: Mostar und sein Kulturkreis стр. 15. / Хенрик Рснер: Хердег-Босном стр. 305 против, оборена. Исто тако мостарски, мост 54 �вије се no»ieo градити 1667. г. нити je те 1ч>дцно саграђен. Данашњи мостарски мост градно се царским новцем, почота и довршнпа Градња je 1566. годвве. Царскии турсквм докумевтом ив 1568. (975 ) године, којег je 1931. год. објелодавио турски хисторик и проф. цариградског универвптета Ахмед Рефвк, провађев je градител. мостарске ћуприје: „ А како je у градитељству саособап Хајрудин, који je upuje неког времепа сагродио моссаарски мост.“ 5 6) Дакле градитељ мостарске ћуприје je по8патп турски архитект 16. впјека Хајрудпв, У гореспомевутом документу, озвачеп je као херцеговачкв бег Хусеин цаша и то 975. хиџретске године. A ношто je мостарскц мост саграђен 974. годиве, то je no свој прилици то г >дине бво херцеговачки бег Хуоеин цаша. Синанбег Бајрамагић херцегова-жи сапџакбег имао je млађег брата Хусеин пашу, који je 1573. 1’одине био пменован египатвким везиром в намјесником6.) По свој првлвци тај Хусегш паша Вајрамагић био je херцеговачки бег 1566 године, кад се <мо«}т правио. Тако je на основу сввх докумената доказано да су мостарски мост градили Турци 1566. годвне. Ипак у н-апЈој народној енциклопедпји стоји да су га граднли Рвмљан] ,,Камени мост иреко Неретве у Mot смашра се као римска творевипа, a t o иот u пачии зидања“ 7.) Сада ћемо показати да ви начив ве потврђује да je старп мост римска таоревппа, већ вапротив да вачив видања потвр^ује да je мост турска твореввва. Чвтава ћуприја пресводвла je рвјеку Неретву. Рвјека Неретва код моста широка je 39 м, чптав лук моста од једног краја до другог широк je готово 2.8 м, увутрашња висива лука je 18 м, a чвтава висина од површвве воде до врха ћупрпје je 19 м. Мост (пут) шпрок je 4*50 м. Свод моста имаде овални (округли) облик као други турски мостови (Козја ћуприја мост на Рами), са8пдан од лијепог всклесаног камена. Нарочпто крајеви свода су изграIjpHH од дебелог и лвјепог бијелог тесавог камена. Свод^1се спушта на темеље којп су нодзиданп и no свој прилицв поправљани. Остали дио моста изгра^ен je ns водоравно пореданвх плоча. Исто тпко главни дијелови свих другвх турсквх мостова у Восни и Херцеговиви изграђени су вз водоравво узнданвх плоча. Ha врху моста с обје стране су ограде взграђене од дугачких и дебелвх плоча, na љвма су жељезве швпке. Сви остали турски мостови имаду те ограде. П ут који водп преко моста je на врху калдрмвсан, a калдрма je особвна турских путева. Цакле, турско арапски стил u облик моста (свода), затим к о1раде моста с.а cmpcnie, me калдрма иута u уоибе ~ аблик моста упуИују na обликетурског грађевинарст«а, јер čy еви-^други турски мостови u Боспи u Херцеговинн грађепи у истом стилу To све доказује да je мост гра/јен у турско-арапском стилу a ne у римском стилу \-Стручц.ацп-научен>ацц u no самом ствлу вдћ upuje 60 содина закључили су да je мостарскџ мост грађен за турског иладаља: Будуби да су мосшови на Дриму[Везиров мосш) Бризрена u „Козја буирија na Миљацки код Са'eea r.aipafjenu у истом стилу; то можемо слутити, oeaj jnocia maieofjep сазидан за турско/, господ„ Било je људи, који lo«opaxy да су ту буприју u ону у Мостару преко Hepemee саградили Римљапи. Т акве шврдње пемају основпог темеља, јер epama epaбе"ипе ових буприја u њиХов слог вјештачком оку јасно иоказују. да обје Луирије пису старије од 76. вијека ■ Хеврцк Ревер још ирије 40 годипа потврдио je да мостарски мост нвсу градилп Римл>ави: „О на верзија, да су га градили (мост) Римљапи, данас je забачека “ (Свршвће се) Salih: Nekad opasni, danas maliciozni mentalitet Svaka akcija, bezuslovno, mora da izazove i reakciju. Svaki rad, naročito javan, mora da naiđe kako na kritiku, tako i na smetnje sa izvjesnih stra­ na. Samo oni koji ne rade ti ostaju u pozadini, pri- kriveni, i niko o njima ne vodi računa. Njih niko ne kritikuje, njima niko ne stvara smetnje, jer nema ni radi čega. Ali. zato, preko njih se prelazi, nj'h gazi i život, i vrijeme i ljudi. 5.) Ахмед Рефик: Мимар Синан (документа) стр. 5. “.) Др. С. Башагић: Знаменитп Хрвати Б. и X. и тур. цар. стр. 28. Народна енциклопедија С. X. С; кн>. II. стр. 1049. U našoj zaostaloj sredini koja je, tokom nesre­ tnih istorijskih prilika, morala da trpi od stranih uticaja i da bude inficaranja otrovom tuđinskog rova­ 55 �renja, naročito se osjećale smetnje pri’ svakoj akciji koja je bila čisto narodna i narodu na korist. Te se smetnje osjećale naročito za vrijeme austro-madžarske vladavine u našim krajevima koje je ona stavljala našem narodu u svakoj akciji koja mu je trebala da posluži za slobodnu i samostalnu budu­ ćnost. Te smetnje stavljala je austro-madžarska uprava obično preko nekojih naših školovanih ljudi koji su se bili dali pod njen uticaj i tako je od nekojih naših sinova stvorila izvjesni broj svojih ljudi kao svoj instrumenat. Taj njen instrumenat djelovao je kao račva u naš narodni život i razdvojio u dva pravca njegova, njemu tako potrebna, zajednička na­ stojanja. Ovaj razvoj, inspirisan i potpom ognut od za­ jedničkog nam neprijatelja, kao da je, relativno kroz kratko vrijeme, uspio da među muslimanima stvori dva mentaliteta čiji tragovi još ni danas nisu posve izbrisani. I danas, kad je u pitanju kakva akcija u narodu koja ima da mu donese spasonosnu nacionalnu orijentaciju, odnekud iskrsavaju ljudi koji nastoje da tu orientaciju spriječe u širokim narodnim slojevima ne vodeći obzira o tom da je pobjeđen i iščezao onaj čije su oni nekad bili slijepo oruđe. Proizlazi, iako više ne postoji inicijator, osta6 je otrov njegove in­ fekcije koji izgleda da sejjr^tV prio u mentalitet. Gajret, od sv og postanka, pošao je u sukob sa ovim inficiranim mentalitetom i t e n je g o v a borba sa smetnjama, koje mu je^taj* inficirani mentalitet posta­ vljao, izgleda ni danas nije jo š okončana. Istina, te smjetnje nekad opasne po Gajretov opstanak, danas u oslobođenoj otadžbini, mogu da budu sam o mali­ cioznog karaktera, nem oćne da se ni izdaleka suprot­ stave stanju i značaju Gajretovog pokreta. Ali su ipak karakteristične kao ostatak tuđinske vladavine i nje­ nog razornog djelovanja. Gajret, i za vrijeme tuđinske vladavine, ponio se junački sa ovim, nekad opasnim, a danas mali­ cioznim mentalitetom. Uzdignuta čela, ispovijedajući i onda otvoreno svoju današnju ideologiju, Gajret je koracao sa vjerom u pobjedu svoje ideologije i u ostvarenje svojih nacionalnih ideala. I nadvladao je svoje neprijatelje, jer ga je vodila njegova nepogre­ šiva ideologija koja i danas krči put u budućnost muslimanskom dijelu našega naroda. Zahvaljujući upornom i časnom radu svojih privrženika, zahvalju­ jući svojoj postojanoj i nikad nemijenjanjoj ideologiji Gajret se toliko afirmisao, ne samo u granicama sv og užeg djelovanja, nego i van njih. Njegovo djelo uži­ va toliko priznanje da svi njegovi neprijatelji mogu da. budu neznatni i Rod najmanjim dijelom njegove sjenke. Iako je Gajretovim neprijateljima, kao nada i utjeha, ostalo samo još posljednje — m alicioznost — ip a k jm treba odgovoriti: Samo za Gajret i u Gajretove redove! Jer, što smo jači i zbijeniji, to sm o priznatiji i od naših protivnika. Da je naš put jedino ispravan, svjedoče nam i naši postignuti uspjesi 1 ovogodišnji rezultati Gajretova rada daleko premašuju prošlogodišnje i, s vjerom u rad i u Gajretovu ide­ ologiju oni će napredovati iz godine u godinu. U radu za napredak muslimana, a potom i naše opšte nacionalne zajednice, Gajret će da prednjači i da, kao živ organizam, ujednači kucaje svoga bila za kucajima progresa i budućnosti našeg naroda. Gajretov privredni preporod Piše prof. Scfklja Bublć Ideje v od ilje Sami sebe odvraćamo od posla. Vremena su takva da svaki posao teško ide. I kad nem am o sreće u jed, nom ili u drugom poslu, gubim o volju za daljnji rad, mislimo da je uzaludno išta drugo nanovo počinjati. jednostavno objesim o ruke niza se i neka tako ide . . Nikakva vremena nisu bila dosada vječita, pa neće ni ovo zanavijek ostati. Samo treba znati da je svako novo doba tražilo od nas samih da se prema njemu udesimo. Vremena se nikad nisu prema ljudi­ ma i njihovim željama udešavala. Ljudi su trebali uvijek da popuste novom vremenu, koje je davalo lju ­ dima da žive samo ako se njemu prilagode. A to pri­ lagođivanje uvijek je tražilo od ljudi da rade. Od rada se uvijek m oglo živjet', a danas šta više idem o u su­ sret dobu, koje će samo radinome om ogućiti udoban život. Nije samo do rada. N ego da se radi kako treba, 56 sa unaprijed stečenim sposobnostima i smišljeno, č o v ­ ječanstvo danas ja ikada traži udobnosti u svem u, i u stanovima, i u saobraćaju, i na odm oru, i na ulici, i kafani itd. Svaka je udobnost vezana zato da im amo stvari koje nam om ogućuju udoban život. A da sve te stvari, koje po broju, količini i vrsti, idu u beskrajnost, imamo i trebamo sposobnih ljudi. I onih koji rade i glavom , i rukom, od radnika u fabrici, seljaka na njivi, pa do Ijekara, inžinjera i dr. Kao ni do sada ne­ će se m oći ni od sada živjeti, a da se ne spremimo bilo u školi ili zanatu ili da se osposobim o za rad na njivi A ko sada poslovi ne idu, zato ne treba pomišljati da ne t ebam o više djecu davati u škole i na zanate. Nažalost m nogi m eđu nama ne gleda dalje od danas. 1 odvraća svoje mlađe od posla, kada im upire prstom u one, koji su izučili školu ili zanat, a nem aju posla. P rvo treba znati da. je v jie onih bez posla, koji ne �znaju raditi, nego onih koji znaju. A drugo, neznan ne može nikad koristiti ni društvu ni sebi. Dok je god ljudi, trebaće i stvari. A stvari se same ne prave. Kao što je vrijeme donijelo seljaku zemlju koju radi, tako će i vrijeme donijeti posao onome ko ga zna raditi.. . Uči svoju djecu da sami imaju u sebe povjerenja i da sama sebe mogu savladati. On­ da ona mogu da piju iz svog vlastitog bunara i da jedu svoj sladak hljeb i tada će u radu naći veselje. Наш рад у кући Мало више обзиро према нвгаич домпћицоча Од живота у ст»рим нашим породицама слабо смо шга задржали. Требамо признати да je то био живот са једном израђеном културом, способан да нас васпита у пргхујалим тешким временима до онога ступња на коме се налазимо. Теасиио за европејизнрањем у породици, саио већинои примамо слабије стране. Старо, na макар било и добро, одбацујеио. Од те мјешанине свакако највнше трпе наше вриједне домаћице. У старнм породицамч научили емо не саио дн их поштујеио, него u да их одушамо. Уз ода домаћина доиаћоца се највнше питала у кућн. Она je посао но куНи расцоређивал* и сви су je слушали. Данас je онд, нажалост, посљедња у кући и овако чељаде мисли да има право да joj вапониједа. Наше су домаћице посаадв прави мученици.Ј еикада нису свршиле својпосао. Тоеба i пити, чистити, кухати, послужити и д р , у свему je домаћица прва. Она треба да легне и велвку и иалу дјецу у постељу. Она мора да скочи да сину закопч i гсрагну, да му нађе рубац, да му очетка одијело итд Госпођицн кћерца нису довол>но хал,ине испеглте, љути се на мвму . . . Мати ииа да скочи sa сваког у кући. Кућа не треба да лежи, дакле само на женн, него и ва овој чељади. И мушки и женски треба да се лате посда. Нарочито се препоручује, да се дјеца и мушка и женска још од иалена уведу у све кућне послове. Нема васпитања дјеце у кућаиа, гдје дјеци други чистн ципеле, гдје им друго ииа да донесе чашу воде . . . Дјецу не треба од посла чувати, него nx навикчвати, Радина дјеца могу много да користе донцп и зато je ona прва позвана да дјецу измалена 'викава раду. Али дјело je najeefia врједност. Rajrctova omladina nosi prvenstvo u zadrugarslvu Među Gajretovom omladinom vlada veliki interes za naše nacionalno zadrugarstvo. Da su naše mlađe generacije pravilno shvatile ovaj važan pokret po naše Darodno blagostanje, najbolje se vidi iz toga, što je Gajretov pitomać, g. Omer Gluhić, maturant učiteljske škole u Sarajevu, dobio na školskoj proslavi prvu na­ gradu Kraljevske banske uprave Drinske banovine za najbolje izrađeni rad o temi „Značaj zadrugarstva po moralno i materijalno podizanje našega naroda." Temu je odredila Banska uprava, a među mnogobrojnim natje­ cateljima sređnješkolcima iz Drinske banovine data je prva nagrada u iznosu od Din. 800’— g. Gluhiću. »Našem narodu, — veli u svome radu g. Gluhić — su najpotrebnije seoske zadruge. Većim dijelom smo zemljoradnička zemlja, a najveće vrelo naših pri­ hoda treba da bude zemljoradnja. Velikim padom trž­ nih cijeua naš eeljak se otuđio od zemlje. Njegovo neracionalno obrađivanje nije ga m cglo održati u kon* kurenciji boljih i racionalnih proizvađača. Približio se građu i postao plijen zelenaša i banaka. Putem seoskih zadruga mi ćem o seljaka ustaliti na selu. a zadružnim kuisevima on će racionalizovati Dačin obrađivanja. Svoje potrebe moći će podmirivati u zadruzi i grad će mu postati nepotreban. Dužnost osnivanja seoskih zadruga pada u najviše slučajeva na učitelje Oni kao pioniri seoske kulture dužni su da se brinu za dobro svojih seljaka . . . G. Gluhić. za­ vršava svoj rad riječima Sarla Zida: .M i ćemo svoje mlađe učiti da ni Vetgilije ni Omir u svojim besmrtnim spjevovima nisu ništa korisnije ni važnije iznijeli nego zadružna misao sa svoja tri duhovna i moralna principa: jedinstvo, pravičnost i mir.u Kogod od novije generacije ulazi u poslove, u kojima se narod vodi, treba najsaviesnije da ispita svoju savjest i svoje istinske sposobnosti, potpuno iskreno, sa otvorenošću koja se­ be ne štedi, lakvi ispitani ne treba da uzimaju za primjer malaksale ljude starije genera­ cije ili takve čije je srce izmu­ čeno i energija slomljena, naj­ manje one, koji po svojoj nesreći svega toga nisu ni imali. 57 �Да се запосле и столари . . . Сандуци u корш за пиковање eofia- Ове године тежина сандука највише 1 25 кг 3) Холандскп сандучићи од 5 кг, којп морају ииа код нас да оживи посао израде сандука и к-'рпа ва паковање воћа. Како je познато, у зздње вријеме бпти прављепи у оппм димензијама: дпмензија странице 35 цм од стране наше државе обраћена je велика пажња na димензнја чела 25 ци опрему нашега воћа при пзвозу у нностранство. У впсипа еандука 8 цм томе правцу и s* ту сврху донешене еу уредбе од впсвна троугластвх ногара 13 ци наших стручњака о тппвзнрању (паковање на једнак 4) Плетене округле корпе од врбовог прућа, које начпн) паковања неквх главних врста воћа, и то свјежих шљива, грожђа п јабука. To je учињено у eno мора бвти бијељено и тако рађено, да крајеви унутар разуму са взвознвцпма, произвођачима, представникорпе морају бпти подвијени. Kopne морају имати no цпма трговачквх коиора, земљорадничкпх задруга u један ввјенац горе и доље, састојеки се из три нециудружења По овим одредбама пропаеана je парочита јепана прута. Извоз у корп>ша од нељуштреног прућа взрада тих сапдука, штајгни и корпа, у којима се са- забрањен je. Дпмензија корпе: мо омије од ове године паковати наше воће за извозпречник на горњој страни 35 цм Наш свијет, нарочито столари и свп они који пречник на доњој страни 20 цч су вЈештп да no кућама раде овај посао, na п њиходубљина корпе 0 ‘20 цм Bi чељад, треба о;м ах да почне са израдом ових сантежина корпе 0'80 кг дука, штајгна и корпа, да би их правовремено могли Ш та.гне и холандски сандуци за паков^ње гро расародати. На;бол>е би било да се у мјесту нађе ка- жђч (као и птљпва) смију бати рађени само од јелокав предузвм.Ђпв трговац, да noćio организира, н .бавог и буковог дЈ>вета. Извоз грожђа (и шљива) у штау вн потребан материјал, упути људе у израду, даде гнати и холандским еандуцима рађеним од другог др* посао no кућама, na бнда да нађе муштерпју у крл вета аабрањен je. Дрво мора бити чисто, бијело, фино евима гдје се извозн ово воће. Не треба сз бојати од резано, без кончпћа или рендирано. Све врсте штајгни неуспјеха, na макар се наишло и на конкуренцијуфа— -јсзко за шљиве, тако и за грожђе морају имати са брика које ово у велнком изра1)у1у. Ta њвхова на ве- обје стране у средини једну дашчицу у шврвнн 19 лик> израда није нвшта. ^руро, него добро организ^ци, на којој мора бити утиснут, ужежен натпис лативан посао. Оно што они, напрпмјер, уштеде на маницом вЈугославија“. Величина натписа мора бити шинском састављању сандука, наш свпјет може на 1 2 X 2 цм. Код холандсквх сандука тај натпис иора јефтпној радној снази. Ми кемо на овом мјесту изнибити ужежен са обје стране чела. Ha корпицама плејети уауте какви требајуАда буду овп сандуцв. У тенам од прука тај натпис мора бити на горњем na овом броју ћемо изнвјети за свјеже грожђ*, a у па- ппру. Холандске штајгне у специјалној лукеузној из редним за свјеже ш.Ђпве в јабуке Углавном треба ради могу бнти комбпноване врбов, м прукем, које мо знати да ће потражња за оввм сандуцнма бити ове pa битн бијељено. године велпка. ЕГрошле године овога je матери ала Код грожђа, пакованог како у штајгнвма, тако било толико мало, да су нека пробто уц ењивали прои у х >ландоким сандуцииа и цио салржај мора бити пзвођаче са високпм цп’енама. уввјен пергаментом. К од холандсквх сандука кад се За паковање зрожђа смију се употрсбљчвати са- грожђе увије пергаментом, ово мора бити везано на крст тробоЈним канапои. мо слиједећи viunoeu : 1 1) Италијанске штајгне сздржине 10 кг у овпм димензијама (величини): дамензија каика 4 5 X ^ 2 ци димензпја дна 3 0 X l ? цм висина штајгне без капка 18 цм тежина штајгне најввше Г 2 0 мг 2) Холандски сандуди мали направљени у овој величини: димензија странице 50 ци дииензвја чела 30 цм висина сандука 10 цм висвна троугластих ногара 15 цм 58 Занагаство не смије да доиусти, да буде потиснуто из велике заједиице иродуктивних cnaia, из лубави за очување традиција. Циљ занатсту мора биши npuepeдпа ироизводња u upu томе Способноаа за копкуренцију, a затим, 3apafueamu u на предовпгаи. Ако се nvraeeu овога мимоилазе са cmapunским, гао ne смије бшаи за•арека. �Z i m a Dude nam zima, Sneg zavejava, Fijuče vetar, Mećava prava. Ne čujem više: Ptičjih pesama, Blejanje ovca, Mukanje krava. Livado moja, Gde ti je cveće, Moraš da čekaš Ti premaleće. Planino moja, Sva si mi bela, Nisi zelena, Nisi vesela. Voćnjaka grane Savio sneg A gusta magla Pokrila breg. Treba da čekaš Dok sunce grane Da s’ sneg istopi Da mraz prestane. Husnlja Kuriovlć uč. II raz. osn. šk. u Sarajevu Kos i gavran fc Л у Našli se jednoć kos i gavran u blizini kraj nekog Dođu do magarca pa mu iskažu svoju namisao potoka. U to kos zazvižduče neku divnu svoju kajdu. i zamole ga da im presudi. Ama ha, ni po babu ni Keda je to čuo gavran i on zine pa graknu đva*tri po stričevima, već kako ’no je pravo — reče gavran. — Dakle da čujem tvoj glas, reče magarac kosu, puta koliko je igda mogao bolje. Kos ponovi svoju • pjesmu, još ljepše i ugodnije. Gavranu to ne bi pravo, ti si mlađi. Ko9 zapjeva neku svoju divnu kajdu, da ga je pa se javi kosu: milina bilo čuti. — Čuješ ti mali ? ТГ bi mogao i da ćutiš. ’Tb — Sada pjevaj ti, reče magarac gavranu. mi tvoje zviždukanje kvari sluh . . . Gavran zine i grakne dva tri puta koliko je mo­ — Molim, molim, gospodine gavrane, mislim da nemuš pravo. Moj je glas, kako vele svi moji drugovi, gao bolje. ptice pjevačice, dosta ugodan, Na to će oduševljeno magarac gavranu: „Tvoj — Mani ti te svoje švrće, te neke tvoje pjeva­ je glas sličan mome, zaista divno pjevaš, a ti mali čk e. Ako si na riječi, hajmo zajedno do prvog koga ostavi svoje zviždukanje i nemoj više da se brukaš.. .“ sretnemo, pa neka nam presudi, ko ljepše pjeva.] Zastiđen i srdit kos odleti daleko u gaj, stade na Kos, naravno pouzdavši se u svoj glas i Božju jednu grančicu pa u sebi pomisli: — Nije mi teško toliko što me onako oni glu­ pravdu pristane. Tako pođu zajedno puteljkom uz po­ točić. Prvog ugledaju na livadi magarca gdje pase pani ne razumješe, nego mi je muka što ostavih svo­ travu. je milo društvo i odoh onamo, gdje mi nije mjesto, — Ha, reče gavran, evo ko će nam presuditi. Ima pa da mi još presuđuje jedan magarac. Taman mi je priličnu glavu i velike uši, mora da je neki pametnja­ pravo. Ne će li m e ovo opametiti da u svakakva društva više ne zalazim ? ković. ~У сеоској школи (Из учитељевих заСиљежака) Јеси ли ик8д долавио у наше село? Ено тамо на крају друма до у само село, прва ћо ти у очи упасти наша школа. Мала je, али макар, нама je то велика палача. Ту )’че мали ђаци. Долаве ив околишних села, неко as блива a неко no сат-два хода. Зими и Bu­ rne, када вапане сшежпна, na не миче ea дуго мјесеце. Kao да нарочито у селу вима полагано измиче. Дуга je вима у нас, што оно рекоше, као годвна. Гладна година. A није ни прошла л»етина била баш обилна. Оскудице доста. 59 �A какву ja ненаШтвну тек опажам у својој ппеолп, ме^у сељачвћима. Свако јутро сажалuto се на њвх. Јутро je. Ha двору студено, дах смрвава, свако се жив вгурио крај пећи, a још рано непроходним путеввма иду малв ^аци, промачу као сјенке, као да мали духови покрввеав сњежном хаљом мпчу u приближују се школо. Ево их у школи. Око носа и уста пало им иње, следило се, a смрзнутим опавцома ступају no поду, као да су на Ho­ re навукло неке од гвожЈја силетене гужве. Хучу, пушу, одвжу ноге, сад једну сад другу п трл»ају смрзле руке. II опет долаве у школу о уче. Сеоска дјеца ручају у школп. Окупила су се сва у хрпе, за софре, na се залажу онпм, што je коме маја метнула у торбу. Ко мад хљеба, грумен сира, главица лука и груменчвћ соли. Помпњу помоћ Божју и слатко једу. Ja волам да их и тада гледам. To ппсу дјеца, то су душевнп л>удв. Не смета им, што je једном пме Салко, a другом Марк<>, ne ништа сх то не смета, као што су мушки ii женскв заједно и чојски дпјеле судбвну. Па Боже берићета! Данас видим да малн Мехо ништа о руч ку не једе. Благо к*,пптам: \ — A што ти Мехо, не ручаш? Нпје мати могла раније да испече хљеб . . . — Па јеси ли душо, гладан? — Нисам, рече, na ствдно оДмаче к n]mзору. Сутрадан видим да ми ни мали Милан не руча. — Слаб сам, као правда се он, na не могу пишта да окусвм. Г1о8ивају вх другови софри, a они неће. Равумпјем ja нагау дјецу. Не да им обрав да кажу да немају. Мене то 8адпвл»ује и болп. Понудвм свротињи који валогај од свога ручка, a они се стиде. Нећкају се, a ja им велим: ' — Увмите! Ja вама то позајмљујем в ви ћете мени вратити љубав. Боже вдравља . . . Тек што то рекох. a она дјеца што су нешто донијела у торби, почеше пововво и на силу да вуку своје гладне другове ea софру. Одламају им од свог комада и дају. A у љпх румене се обрашчићи na ствдно залажу опоре валогаје. Менп се отворило срце негдје у дубини и скренем очи од дјеце . . . Добри су јањци моји Zahvalni m edjed TjbillLL Neka žena u selu sazvala žetelice da ioj požanju ’ ječam. Kada je bilo doba za užine, ponese užinu na njivu, a da dijete ne ostavi samo u kući, uprti na le­ đa i bešiku zajedno sa djetetom. Pošto je bio vruć ljetni dan, odnese bešiku s djetetom u obližnji gaj i metnS je u hlad pod bukvu, da joj dijete' mirno spa­ va. U neko doba jedna žetelica zaviče, da s e 'kroz gaj šulja medjed i ide bešici. Čim to mkjkd čuje, odmah poleti djetetu; A tamo kraj bešike legao m edjed i izbaclb jednu nogu, pa njome maše. Mati odmah sm jelo leteći djetetu da ga spasi, oflaži, da se m edjedu zabio veliki trn u šapu, pa zatU dal puše od muke i maše nogom. Ona brže-bulje poleti m edjedu, izvadi mu trn iz noge, pk onda priskoči bešici i izvadi dijete pa se brzo vrne natrag društvu. Poslije toga, kad opet po­ gledaše na medjeda, a ono on metnuo đjeČjubešiku u žvalje, pa je nekud odnese. Dok su se oni prepričali, šta ih zadesi i šta d je­ čja majka juhački učini, opaziše opet m edjeda nai istcm mjestii, g dje donese bešiku, pa je ostavi pod bukvu. Onda se opet vrati od kuda je došao. Poslije toga, ojjfet se niajka usudi i priđe bešici, da je ponese, kad ima šla da vidi ! Puna bešika meda. Našao m edo u diibu meda, рД vratio milo za drago. ДЈецо, пи|те млијеко! Док сте били мале бебе, сибал^ Сте мл^јекб из прса своје мајке. To вам je прве године била готово једина храна. Па како сте зато били напредни и здрави ! Сада кад сте понарасли, ето много* ме млијеко као да не годи. Нарочито варошка дјеца не воле млијеко. A да само видите дјецу на селу! Она се хране највише Хљебом и млијеком. Месо, 60 слаткарије ријетко једу. Па су опет здрава и јака. У млијеку je доста хране. И то добре, здраве хране. Зато дјецо, упамтите: Рађе -поииј чагиу мли јека, него што новац утрошиш у којекакве беспослице из дућаиа што теби изгледају тобоже драге. Кадгод ти мајка понуди млијека, прими радо и с хљебом једи, да будеш здрав н jak! �Гајретов гласник Komunike glavnog izvr. odbora Gajreta Pov.od.om napadaja na društvo, Gajret u Nar. skup štini od вЈгаде g. Ivaua Lončarovima i dr.f Glavni od­ bor Gajreta objavio je putem štampe Komunike, koji К1ађЦ „Na sjednici. Nar. skupštine od 21 o. m., povodom diskusijo po izvještaju imunitetnog, odb.ra o. izručenju sudu nar, poslanika g. Huseina Kadića, g.'Ivan Lonča­ re vid, nar. poslanik, pokušao je kako je štampa registrovala, da dovede u vezu društvo Gajret sa poznatom agrarnom aferom. Ovim povodom, Glavni, odbor Gaj­ reta konstatuje slijedeće: Okružnica Gla.vnog odbora Gajreta od 5 decem ­ bra 1933, broj 4503, odnjsi se isključivo na čl- 4 Za­ kona o izmjenama i dopunama zakona koji se odnose na agrarnu! reformu u B. i H. Ovaj član pomenutog Zakona određuje samo isplatu bivših kmetovskih šuma i šikara, i to za cijelu Bosnu i Hercegovinu po jednom dunumu 70 Din. Predmeti koje-tretira ovaj član po­ menutog Zakona nisu do danas ni u jednom slučaju uzeti u pretres, a kamo li dospjeti do isplate. A i ku­ poni za oštetu bivših kmetovskih šuma i šikara dospječe na osnovu pomenutog ^Zakona, istom 1 aprila 1934 god. Prema ovome, tvrdnja narodnog poslanika g. Ivana Lončareviča „đ ž Gajretovi odbori i povjere­ nici udešavaju procjene kod vlasti, da budu što veće", ne odgovara istini, jer u okružnici Glavnog "odbora Gajreta ne spomioje se ni jednom riječi i ne odnosi se ni, jedno slovo na procjene beglučkih zemalja, sa čijom je isplatom stvorena agrarna afera, nego se okrpžnica odnosi isključivo i samo na bivše kmetovske šume i šikare, kojima je Zakon tačno fiksirao ci­ jenu Р9 70 Din. od jednog dunuma. log označio kao prilog Gajretu, t. j. da svaki, bivši zemljovlasnik. priloži, Gajretu od primljene svote za bivše kmetovske šume i šikare onoliko koliko ko mo­ že. i koliko hoće. Na osnovu svoga dugogodišnjeg; uspješnog djelo­ vanja na progresu i napretku muslimanskog dijela našeg naroda, društvo Gajret osjećalo se pozvanim da uputi pomenutu okružnicu javno i otvoreno svima svojim odborima i povjerenicima,. jer je smatra da je u duhu njegova rada na dobro., i . korist muslimana. Muslimani svjesni Gajreta kao oslonca.svoje bo­ lje budućnosti, a Gajret svjestan svog visokog zadatka neće se obazirati ni na ka'ive prepreke sa strane, ne­ go će i u buduće nesebično, otvoreno i požrtvovno raditi na izgradnji svoje i opšie nam narodne budućDOsti. ГаЈретове приредбе Годишња забава Гајрета у Мостару Ријетко je које м’есто у нашим крајевима мјесец рамазана схватило као мјесец рада за опћу ствар, мјесец кчда треба да највише осјетимо дужност преиа заједници,! као што je то у Мостару. Муслимански клуб и у његовој непосредној близими Карађовбегов мектеб бали су скаку вечер дупком пуни к»ко мушког тако и женског свијета. Предавања, конференције, сједнице, пробе, састанци ређало се једно за другим и [интензивно je сваки скуп радио свој посао и трудио се да повјерену дужност извриш како треба. — Једну таку груоу сачињавао je и забавни одбор, који се редовно састајао без нарочитог повива n свршавао послове око забаве. И овај пут je био на челу одбора градоначелник г. Ибрахии еф. Феић. — По Dru$tvQ...Gajrgt, koje već preko, tri decenija us­ унапријед утврђеном плану етвореном иекуствои . стеpješno djcJuje na.napretku.i podizanju muslimanskog ченим дугим низом приређених забава, секције одбора dijela našega . nadoda, , smatrale*, je svojom dužnošću,. су већ пред бајраи биле посвршавале све радове и tim više, što je ,i upozoreno od /strane svojih radnika остало je саиО| да се на сам дан .забаве четврти^дан u unutrašnjosti, da*, povodom donesenog Zakona рот бајрама уредИ|Сала. И овај посао je изведен: на ошшге sebnom okružnicom . uputi naš .neobaviješteni svijet задовољство. Цио мјесец дана раније није попуштао u propise ovQga.,čl, Zako.ua ,i da ,ga .zaštiti od iskoriš- интетее за забаву како млађег свијета тако и наших davanja.razpih posrednika, U isto vrijeme, Gl, 0 . Gaj' старијих, јер су Гајретове вабаве постале традидионалт reta, rukovođen, težnjom za .napredak muslimanskih но најусцјелије приредбе. slojeva, apelovao je, kao i svakom sličnom prilikom, Ha дан вабаве остало je пред вече само још неч na..vlasuike ^bi.vših.krnotovskih. šuma. i šikara da ee i колнко непроданих карата, које су на каса формално ovQ/or , prhkom*,. sjqte svoga dobročinitelja — Gajreta- разграбљене. У седаи сати je већ 1чекала велика груTvr4oja,;;gv I .. Lončare vida*-.nar.u poslanika da.(je na- публике када ће се каса отворити. Велика кућа GI. .O. Gajreta n sv ojoj .okružnici.-fiksirao procenat od, „Хрвоја* није могла примити публику,. na се морало 5 % primljenih obligacija. u korist društva Gajreta, isto и враћати.1 Забаву су посјетилн преставници вјерских, tako- ne odgovara listini, jer GU 0 , Gajreta nije usvojio војних и цивилних власти, те наше најугледније гра-. predlog ,iz ^unutrašnjosti, da,це, traži za Gajret.5% prim-. ђанотво. У програму je учеотвовао хор Учитељске Ijenih, obligaeija,. nego je u svojoj okružuici taj :pred*. школе v Крал>а Александра, na. и овии путем нека je �благодариоет и хвала директору г. Душану Таминџићу, који не пропушта прилику, a да нас не увјери о свом пријатељском расположењу a ПЈедусретљивоctu према Гајрету. — Топли u севдалиски глас г. Хаџибегића варочито ее допао, a комад „Златија са п евањем изведен je управо мајсторскп. Све дилетантице и дилетантп у својвм улогама су били прави умјетници, na би тешко било ма ког од њих истакнути појединачно. И за ово припада ларочита заслуга г. Вејсплу Хаџибегићу којп je режирао комад и не жалећи труда постигао један замјеран успјех. Послије прогрзиа развила се авимирана забав.ч, ко;а je потрајала до ујутро. — Списак дарогатеља са све забаве донвјгћемо у слиједећем броју. vid u ulozi .Esadbega", i g đ t Đikić u ulozi „F ađilogđice, Krajinid i Lokmid u ulozi Suade i Mejre. Na zabavi je svirala sokoUka muzika iz Zen'ce, te je naročito ostavila dobar utisak. Zabava je odlično posječena iz mjesta, a bijaše i gostiju iz Doboja, Zavidovida, Žepča te znatan broj težaka muslimana iz okolice Zavidovida i Maglaja. Materijalnom uspjehu zabave mncgo je doprini­ jela bogata tombola ručuih radova, koju darovaše mu­ slimanke iz Maglaja i gđa Radaković. D ugujem o naro­ čitu zahvalnost gospođi i gosp. Đikid i gđi Kadribašid na organizovanju i sakupljanju ove tom bole i bifea, i svima, koji ma u čem pom ogoše ovu Gajretovu zabavu. Наше ражметлије Мерхум Мулага Казић ^Немилосрдна сирт, која увек бира најбоље међу најбољим, откпнула je још један цвет у напону свога развитк«, прекинула je нит живота, у напону снаге, прегалаштва и стварања, једног великог Гајретсвог раднпка и поборника, одушевљеног националисте, Мулаге Казића. Kao син угледне трговачке породице из Високог у раној младости ступа у иеивот путем, који му je означио његов отац, рахметли X . Јусуф Казић, уте1ел>чч Гајрета. још Својом природном интелигенцијом и отвореношку, одушевљењем за свв што je добро и пле|видљивии менито, скреће на себе пвжњу старијих и бива биран у све месне одборе у којима je прсдано и несебично радио све до задњега часа. Spomen-nišam Gajretova dobrotvora i poznatog narodnog borca rahm. H H asanage H. Gujića u Ljubuškom, koje podlgote njegovi sinovi Ibrahimaga i Sulejman Gajretova zabava u Maglaju 20. januara o. g. održana je prostorijama ovdaš­ njeg „S'pskog Doma- vrlo uspjela „Gajretova14 bajramska zabava. Zabavu je otvorio kratkim predavanjem g. Omersoftić Bedir, sudija u Sarajevu, koji se tom prilikom slučajno ovdje zatekao. On je u kratkim crtama sa vrlo dobrim uspjehom objasnio publ ci sav dosadašnji rad Gajretov i njegov uspjeh na prosvjetnom i eko­ nomskom podizanju muslimana. Zatim je stud. visoke škole za trg. i obrt g. Muhamedagid iz Tuzle otpjevao na opšte zadovoljstvo nekoliko sevdalinki, poslije čega je prikazan pozorišni komad „Emancipovana žena" od Alikalfića i Imamo* viča. Diletanti i diletantice odigrali su ovaj komad upravo majstorski, a naročito se istakoše, g. Mujezino- 62 У раду за Гајрет предао се свим својим полетом срца u душе Нарочиту пажњу поклањао je Гајретовои -ђачком подмлатку Kao дсбар муслиман, трезнен и свестан схватио je, да je најкориснија помоћ указана томе подмлатку, те je користио сваку a нарочито бајрамску прилику, да je помогне било оделима, храном или новцем тако, да je путем листа „Гајрет" рахметли Мулаги указиван као пример другима, како се служи и одужује друштву и заједници. Hu друге сиротиње није рахиетлија заборавл>ао него je делио свакоме, ко je био потребан помоћи. Помагао je сваки културно просветни покрет, a нарочиту помоћ указивао je младим књижевницима, јер je упр~во ииао страст за књигом о чему сведочн одлична бројно и квалитативно уређ^на збирка књига. коју je он оставио. Својим добрим срцем, тактом, веселошћу и отвореношћу, a изнад свега преданим и песебичним радом у овима дрштввма уживао je рахметлија симпатије богатих и сиромашних, старих и младих без разлпке вере. Многобројни грађани свих вера, који су данас дошли. да му се одуже последним могућии дугом — испрака|ем у вечност, најбољи су доказ његове велике популарности, коју je својом личном вредношћу стекао, �Саучествујући у великој његовој боли с његовим најближим, желимо ии, да што лакше поднееу овај тешки губитак, a његовом јединои брату Салки. да настави добро дело евога великог брата на добро on ште наи заједнице. Тсби велики ракметлија, који си се на овоме свету одужио својој заједници, желимо лахку земљу и да Te Бог награди свим љепотама другога света. Рахметулахи Алејхи Рахметен Васиа. Razne vi jesi! Заједничка прослава 10-голишњице сиртн пјесннка Длексе Шантића у Гајретову н Просветину интернату у Мостару У недељу 18 фебруара о. г. на свечан начин су прославили питомцн Гајретовч и Просвјетина интерната ззједнички, десетгодишњицу смрти нашег Мостарца и великог пјесника Алекее Шантића. Тачно у 3 сата no подне дошли су патоици Гајрета у пратњи рвојпх управника гг. Ахмеда и Хасзна Ђикића у Просвјетин женски интернат гдје се обавила свечаност, Одмах вза њих je дошао и комплетан одбор Гајрета на челу са претсједником среског одбора г. Ибрахим еф. Фејићш , градоначелником. Свечаност je отворио претсједник Прссвјехе г. директор>Н.*Гашић лијепим говором омладини износећи ijm као свијетле примјере оснпваче Просвоте и Гајрета, Алексу Шантића и рахметлп Османа Ђпкића. Иза Чога je један мвтурант пвтоиад Просвете врло лијепо говорво о животу и раду Алексе Шантића. Изл овога су се ређале декламацпје и рецитације питомаца Гајрета и ЕГросвете иаизмјенично. Свечаное.т je зтрш ио секретар главног одбора Просвете г. Васиљ Грђић из Сарајева који je счвјетовао омладину како ће она најбоље одговорити својој дужноетн према народу и отаџбини. — Предавања Гајрета н Нслахг јјета у Брчком Токои прошлог Рамазана мјесни одбор Гајрета одржао je у зчједници са друштвои Ислахијјет више поучних предавања за народ. Предавања су одржавана наизмјенично у читаоници Гајрета и Ислахијјету, слиједећим редои: Инж. Шериф Бубик: „Нози животни и привредни услови*, Др. Сеид Буљина: „Од изласка до зчлаека сунца у Шаанији", Перо Божић: nO народнои јединству14, Др. Абдул»хбег Буквоца „Опће нито о хигијени“ , Абдулах Грухоњић „Ислам и знаности,,, Инж. Шериф Бубић „ 0 самопомоки*, Др. Абдулах Буквица „ 0 сузбијању алкохола”, Абдулах Гду* хоњић „ 0 соколству", Др. Абдулах Буквица „Сполне и кожне болести", Сулејман X. Алијагик »Куда ћемо с дјецом послвје осн. школе“ , Хафи8 Хусејн еф. Хасанефендик „Узроцн нашег назатка" Др. Сеид Буљина „ 0 нашеи женском питању", Проф., Мухамед Панџа „ 0 Хазрети Омеру.“ Akcija Gajreta u Bos. Gradiški Do nazad nekoliko godina napredna varoš sa vrlo razgranatom izvoznom trgovinom Bosanska Gradiška p stala je danas siromašna kasaba, puna bijede i siro­ maštva. Katastrofalni pad cijena zemaljskih proizvoda uništ:o je blagostanje većini pripadništva takozvanog srednjeg staleža, a siromašnim slojevima stanovništva oduzeo je mogućnost svake zarade. Malo u kojoj va­ roši naše države da ćete vidjeti toliki broj ogoljelih i odrpanih, gladnih i napaćenih kao u Bos. Gradiški. U ovakovoj sredini rad Gajreta vrlo je težak, ali neophodno potreban Svjestan i jednog i drug* g sadašnji Mjesni odbor sa svojim vrijednim i energičnim pretsjednikom gosp. dr. Ismetom Popovcem dao se je s rijetkim oduševljenjem i velikim elanom na posao da prodrma ovdašnji svijet iz nehaja i učmalosti, da mu podigne' duh i ulije pouzdanje u se, kako bi ga spasio od moraluog i materijalnog sloma i poveo spasonosnim putem Gajreta ljepšoj i svjetlijoj budućnosti, Velika praznina u društvenom i kulturnom životu ovdašnjih muslimana osjećala se, što nije bilo jednog središta, jednog zbornog mjesta dobronamjernih eleme­ nata, odakle bi se pokretale sve korisne akcije i ruko, -vuililo cjelokupnim radom na moralnom i materijalnom podizanju muslimana. Tome je ovaj vrijedni odbor doskočio osnivanjem Gajretove čitaonice i to pod vrlo teškim okolnostima. Čitaonici danas broji 70 članova te joj je opstanak osiguran. Prilikom ramazanskih pre­ davanja sve prostorije čitaonice bile su dupkom pune elušalaca, a to je dokaz da je svijet pristupačan ko­ risnom radu, samo treba radnika i pregalaca. Čitaonica je svečano pri slavila ramazanski bajram gdje je Mjesni Gijretov odbor primao cijeli dan če­ stitke građana, prijatelja Gajreta. Posjetioci su bili po­ čašćeni po našem starom običaju, dok je pucanj ku­ bura sa balkona čitaonice * glašavao početak akcije Gajreta u mnogo širem obimu, nego do sad, početak moralnog preporoda gradiških muslimana. U istom ci­ lju odbor je uspio da osnuje Gajretov pjevački hor koji raspolaže sa odličnim glasovnim materijalom, a u izgledu je i osnivanje Gajretovog tamburaškog zbo­ ra. Sada se radi punom parom na pripremama za ve­ liku godišuju zabavu koja će se održati u februaru. Zauzimanjem mjesnog odbora Gajreta i susretIjivošću sreskig načelnika gosp. Brkanovića, velikog prijatelja Gajreta, otvoren je u Turskim Dubravama 6-mjesečni domaćički tečaj, pa pošto je tamo uspješno završio rad, prenesen je sada u Gradišku (Obradovao). Tako se zaslugom Gajretova odbora 30 muslimanskih djevojaka uz punu opskrbu i posve besplatno sprema za poziv savremene žene i dobre domaćice. Ovaj kratki prikaz rada i uspjeha Gajreta u Bos: Gradiški pokazuje da je rad za Gajret i u najtežim prilikama moguć, samo treba ljudi koji hoće da rade. Hvala Mjesnom odboru Gajreta u Bos. Gradiški 1 Derviš la fr o 63 �Prilozi Gajretu iz Najevice Gosp. Emin Muratagić, namještenik u rudniku Majevici sakupio je svotu od Din. 101 kao priloge za Gajret i ujedno upisao 40 novih članova za Gajret od kojih pet sa po 10 Din. mj. članarine. Ovom prilikom istaknuti nam je i rad g. Ing Jozefa Farnika, kao velikog prijatelja Gajreta, koji se je nedavno upisao za utemeljača i odmah položio 500 Din. Glavni odbor mu i ovim putem zahvaljuje na njegovom zauzimanju za Gajret, a sakupljačima pri­ loga želimo i nadalje mnogo uspjeha u radu za Gaj­ ret. Prilozi iz B. Petrovca Za vrijeme Bajrama nakupili eu dobrovoljac pri­ loge za Gajret gg. Plećaš Đuro, Hujić Alija i Jakupović Sulejman, a darovali su po 40.— dinara g. Novaković Miloš, po 20.— Din. gg. Plećaš Đuro i Jakupović SulejmaD, po 15.— Din gg. Bivolarević Nikola i Hadžić Hazim, po 10 — Din. gg. Draginić Đuro, Zulić‘ Zajim, Hadžihasanović Fehim, Hujić Alija, Drače Ismet> Novaković Persa, Dejanović Dušan, Ivanović Mirko, Кгесо Niko, Rakić Milan, Radošević Branko, šarić Drago, Vojinović Milan« Ferizović Arif> Smićanić Đuro i Dejanović Momčilo; po 6-— T)ii?. g. čajkanović R ajko; po 5-— Din. gg. Kovačević Niloka, Marjanović Osloja, Siupar Bogdan, Pavić Đuro, Dukić Obrad, Piragić Husejin, Alagić Omer, Kfesić Lazo, Pavlović Uglje ša. Basara Kojo, Kefkez Milan, Šehić Teofik, Čelar Slava i Omanović On\er; po 3 .— g. Arnautović Muharem; po 2.— Din. g. Dizdarević Ibrahim. Darovateljima i sakupljačima Mjesni odbor Gaj­ reta u Bos. Petrovcu najljepše zahvaljuje. Prilozi iz MOglaja Dana 7. novembra 1933 oženio se je gosp. Hamdija- Sirčo, trgovac iz Visokog sa uglednom gđicom Munibom Obralić iz Maglaja. Tom prilikom darovao je mladoženja Gajretu 50 Din. na čem u mu najljepše za­ hvaljujemo. Živili mladenci! Prilozi iz FoCe Gg. Omereoftić Alija, ereski sudija i Kemura Sulej­ man, šeriateki pripravnik'iz F oče sakupiše u toku m je­ seca januara o. g. dobrovoljnih priloga za Gajret 71 dinar, koju su m u 'd a rov a le slijedeća g g.: — P o 11 dinara Karović Alija iz Mirjamovića; po 10 Din. Karo­ vić Rašid iz Foče, Nogo Dušan iz Kalinovika, Rizva* nović Muharem iz Prevrača, Hubijar Mero iz Zbiča; po 5 Din. Kuršumdžija Ahmed iz Jabuke, Pilav Ibro iz Foče;- po 4 Din. Hadžić Zajko iz Vranića; po 2 <D n. Muhović Sabit i Karović Salko, iz Mirjanovića i Mahmutović Adem iz . Visokovića. Ista gospodi posebno sakupiše^ dobrovoljnih priloga za*_Gajret 50 dinara, a darovaše islijedeća gg. — Muftić Omer 12 Din. Avdo- vić Avdo i Zejdil Skorupau po 10 Din.: Mujezinović Alija, Pendek RaJid i Lukovac Mujo po 5 Din., te Kaimović Huso 3 Din. G. Filipović Ejub-beg, povjeienik u Kalinoviku sakupio je 200 kg. ječm a za Gajret, kojega darovaše: Čengić Alibeg 20 kg., če n g ić Hajdar, Šukrija i Šemsibeg Gerin, Alija Imamović Suljo, Panjeta Pašo, Kajm ović Salih Hodžić, Suljo po 15 kg. Panjeta Šaban, Jažić Osman, Mrzić Huso, čen g ić Mušanbeg i Avram Božo po 10 kg. Na zamolbu Sreskog odbora Gajreta u Foči g. Muftić Hafiz Omer ef. Subhi, imam matičar u Vikoču sakupio je za Gajret 65 kg. žita kojega darovaše sli­ jedeći: — Mehmedspahić Bećiraga i Adem po 8 kg., Mthmedspahić Šaćiraga, Kopriva Hasanaga, Mehmed­ spahić Sulejman, Glušac Ademaga, Konjo Šaban i Sal ko, Nukica Šaban, Adem i Osman Šoro, Tahir, Siiljo i Mijo, Salihić Ibrahiiri e f, Moco Suljo, Trako Adem i Šalvara Mehmed po 3 kg., Spahić Mušan i Šalvara Su ljo po 1 kg. Sakupljačima i darovateljima velika hvala. Sreeki odbor Gajreta u Foči. Vijesti iz K. Varoši Mjesni odbor Gajreta u K. Varoši izriče ovim ’ putem svoju zahvalnoet g. Muslafi Plićanišu iz Vrbanjaca, koji je ustupio delegatima ovog odbor svoj fija­ ker za provoz u Šiprage i natrag. IM Gajretova liga hiljade Posljednjih dana upisaše se za članove Gajretove lige hiljade slijedeća gg.: Salih Tafro Foča 100 Din , Mjesni odbor Gajreta Kotor Varoš 100,— Pitom ci muškog konvikta Sarajevo 1217’— Alija Hromić Sarajevo 100‘ — Repovac Naših su­ dija Sarajevo Jusuf 100’— Ajdinović Vrbanja 100 Pitom ­ ci Gajretovog konvikta Bihać 79'— Šućrija Arslanagić Sarajevo 100'— Buturović Derviš šer. sudac Konjic 100'— Pitom ci Gajretovog konvikta Banjaluka 638’— Abdulgani Ganibegović Doboj 100’ — Hafiz S.'Vajžović Bos. Šamac 100r’Zaim H. Dedić veterinar Tuzla 100'— Bećo če lić Bihać 100'— Edhem Bekić Banja­ luka 100"— Derviš Čukle Bjelem ić 30'— Muhamedaga Muzur Sarajevo 100'— " Mjesni odbor Gajreta Vareš 100 -— Dr. Alija Tom ić Rogatica lOO'— Rasema Zjukić Rupač 100'— i Numan Osmanefendić Zavidovići 100*— Din. Svima članovima L ige toplo zahvaljujemo. Moli­ mo i ostalu gospodu, koja još ne dozn ičiše svoj obol da to učine što p r ije / Iz uredništva ;1Radi preobilnog gra­ diva izvještaj Gajretovih zabava u Jajcu i u drugim mjestima donijećemo u slijedećem broju. �Gradska Sfedionica _________općine grada Sarajeva_______ Tem eljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 - Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A 6 AONI CU koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. a i Banka Gajret d. d-, Sarajevo I /// џ Akcijski kapital Din. 4o,ooo.ooo'- Rezerve Din. 2,осо.ш)о' i I /// /// /// /// Od čiste dobiti daje 6% K U LT U R ­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET". Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. Islamska disBilEia 1 3 а ш а ? ј ] а u S a r a j e v u izragjuje sve u štam­ parsku struku spadajuče poslove t> Г SCO Jeftino i ukusno I U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. �C i a f r e t o v a z .š .o .f. u S a r a j e v u Resist?ouana je 4 februara 1933 godine Broj zadrugara pop eo se na 700, a broj upisanih udjela iznosi d o danas preko 2ШШ. *■ л u ____ \ Cilj Gaj rotave zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i domaći obrt postavi na zdravu zadružnu bazu i da na taj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne o.yu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnih rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugar i da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. ApeSujemo na sve Gajretove radnike, prijatelje i članove da se upisuju u Gajretovu zadrugu i da nastoje da ne ostane niko izvan zadruge ko god može da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za -štipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/133d1e8e9d6db79baa3319cab9456637.pdf 64d1e090b9467e9af5ed8c5832c1549e PDF Text Text САДРЖ АЈ: Уредивштво: Гајрет и (околство Касил Гујпћ: Најљепшн турски мостови у Боснн и Херце- говнни Гајретов привредни лрепород пише ироФ- ШвФкија Бубић: ^ Идеје водиљв — Na stazi stvarnog posla i aoristi — Наш кућни обрт у овој години — Za osnivanje trgovačkog kluba <-u Sarajevu — Za naše trgovce izvoznike — Higijena u se­ oskoj kući. Narodno zdravlje — Br. U. Džananovlć: 0 utjecaju Čistog vaz- duha na tovjeiije zdravije. H. И. Merhum Hafiz Ahmed Hilmi eff. Muftić. ЗА Н А Ш У Д ЈЕ Ц У : Ja сам иалп Гајретовац — У прољеће — Najbolji primjer IH- Natjecanje u čestitosti — Poslovice Г А ЈР Е Т О В ГЛ АСН И К: Daljni članovi „Gajretove lige hiljade* — Гајретове прпредбе: Велика забава Веоградског Гајрета — Гајретова забава у Boe. Градишци — Gajretova zabava u Višegradu — Гајретова забава у Тузли — Gajretova za­ bava u Visokom — Гајретова забава у Јајцу — Gajretova zabava u Trebinju — Гајретова забава у Сјеници — Гајретова забава у Пурачпћу — Гајретов мевлуд у Фочи — Meviud Gajreta u Trebinju — Razne vijesti: Годишња скушптина Београдског Гајрета — Захвала Гајрету — Po­ klon Gajretovoj radionici u Trebinju — Pripreme za pro­ slavu musi. N. god. u Trebinju — Одлазак Др. Омерхоџнћа Салиха. ср. љек. из Фоче — Gajretova predavanja u Tre­ binju — Prilozi Gajretu iz Sarajeva, Ljubuškog, Orahovice и Котор Вароши — Rad Gajreta u Gor. Tuzli — Rad Gaj­ retova povjerenika u Kamen-građu — Aktivnost Gajreta u Bos. Gradiški — Првлови забавп Гајрета у Мостару — Упис добротвора и утемељача Гајрета. 1 АПРИЛ С А Р А Ј Е В 0 1934 Нздаје Главни одвор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД KJ'KIIT. БРОЈ 4 �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ - ГајреТ, лист друш тва Гајрета ивлази сваког \. у мјесецу, a цијена му je ea наш у Отаџбину 60 динара на годину, a ea све остале вемље преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови питомци добивају лист у пола цијенекод Главног Одбора или код управа Гајретових конвикта. Власник друштво „Гајретц — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — З а ничку штампарпју одговара директор Абдурахман Мешић. Исламску дио- �ГОД . X V . ГАЈР БРОЈ 4 Сарајево, 1. априла 1934. Гајрет и Соколство У првој окружници бр. 1286 од 7 маја 1930 Кад ништа друго не би везало рад Гајрета и рад Соколства, онда би несумшиво било довољно јам- год. записане су u ове ријечи: ство то што je Његово Краљевско Височанство „•— Колика je сличност у племенитом Престолонасљедник Петар Старјешина Сокола Кран&с^ојаљу за подизање нашег народа, љевине Југославије, истовремено и Покровитељ ивме^у Сокола и Гајрета, најбољи je Гајрета. докав гато се са Највишег мјеста и Рад друштва Гајрет довољно je познат, као u једном и другом указује подједнака рад Сокола. Соко je наша национално - витешка, a пажња. ГГа кад нам се и циљеви тако Гајрет je наша национално - културна организација. подударају и кад имамо заједничког Национално витештво има да претходи сваком екоЦротектора, нашег љубљеног ГГрестономском развитку, a национална култура претставља" лонасљедника Петра, то слиједп да плодове оних напора, који čy цзвојевани прије свеи смјернице наше акције и наших нага витештвом. стојања теку истим правцем и да се Идеолигија друштва Гајрет, заснована у употпуњ авају; a да би се што више доба када je било врло тешко a и опасно афирлн употпунпле, потребна je уж а сарадња сати своје национално 'вбиљежје, наставила je своп узајамно потпомагање. јим радом кроз два и три деценија, да no ОслобоTa ужа еарадња и узајамно потпођешу и Уједињењу нашег народа постигне максилум си.иум м,агање међу овим двјема нашим устаплодова свога рада. Соколство зачето у нашој ужој _ овама најлакше je остварљива на тај г» • домовини, од прилике када и 1 ајрет, наставило je начпн, ако чланови Гајрета, сви до свој рад упоредо са категоричким захтјевом Нациједног, постану и чланови Сокола. Ha је, да дође до своје потпуне независнбсти и државне овај начин сваки члан, раднпк и присамосталности. јатељ Гајрета доприносиће несамо СоЗанимљива п чудна подударност! Чим je објавколу него и Г ајрету, a тпме u остваљен Закон о Соколу Краљевине Југославије, не рењу Гајретових циљова. мало времена послије тога, Главни одбор Гајрета — Имајмо на ум у да нису довољне упућује свима својим одборима и повјереницима само ријечи него и дјела. Зато, кад распис, у коме наглашава потребу јачања соколске зовне труба за Краља и Отаџбину, идеологије и у коме упозорава сво своје члаиство сви Гајретови радвици, његовп чланода се ангажује у раду за Соколство, било као пови и пријатељп, нека су уједво и Сомажући, било као извршујући чланови. Узвишена коли. идеја нашег народног Соколства и помисао да je Овај апел и позив Главног одбора ГајСтарјешина Сокола Краљевине Југославије Његово рета троба да се схвати посвуда као Краљ. Височанство Престолонасљедник Петар истосвета п неодложива дуж ност; треба да времено и Покровитељ културног рада Гајрета, та се схвати као наша велика потреба, идеја и помисао je диктовала Главном одбору Гајрета да настане на томе да Гајретови радници и јер преко Сокола и Г ајрета ми мусличланови узму учешћа свим свим својим снагама у мани идемо културном придивању, a Соколс1 ву. тим се одузхујемо нашој Отаџбинп и будимо националну свијест ме^у нама. Сматрамо да неће бити на одмет да и данас Јер еамо преко Гајрета и Сокола имацитирамо главније пасусе из 3 окружнице Гланног одбора Гајрета no овом питању. ћемо са нашим осталим сугра^анима 65 �исте идеале и погледе, a истим пдеалима и погледпма подићи ћемо се на исту висину, подједнакнм снагама сарађиваћемо на добру Краља, Државе и Народа и стављати ва љих своје животе, кздгод то устреба."— У другој окружници бр. 1330 од 14 маја 1930 год. Главни одбор Гајрета извјешћује све Гајретове одборе и повјеренике о закључку пленарне сједнице Главног одбора Гајрета овим ријечима: При крају окружвице уповорево je члавство Гајрета да ће се у мјесецу јув у исте годпве одржавати Свесловевеки Соколски слет у Београду и да je жел>а Главпог одбора Гајрета да овој величавствевој соколској манифестацији присуствују и члавови Гајрета — као члавови Сокола. У трећој окружници Главног одбора Гајрета бр. 2063 од 18 јула 1930 год. написано je no овоме „Извјешћујемо Вас да je Рлавви одпитању и слиједеће: бор доноо дсфивптиван вакључак да „Расписима Главног одбора Гајрета од се сви чланови Гајрета имаду беву7 и 14 маја о. г. позвави су сви Гајсловно уписати 8а чланове Сокола. ретови одбори и повјеревици да приОвај закључак Главвог одбора има се ступе са цјелокупвим својим члавством схватоти са свом вбиљом и спровести у члавство Сокола. Тим расписима дастриктно у свима мјестома, гдје je то та су детаљнија упутства u у погледу технвчки могуће, на начин и у року вачива уписивања члавова Гајрета ea које ћемо ниже изложити: члавове Сокола. Помевутом позиву ГлаУ мјестима гдје већ постоје соколввог одбора Гајрета одазвали су се ска друш тва, мјесни одбори и повјевекоји одбори у цвјелости, a векоји дјереници Гајрета имаду безодвлачно ломичво, саопштавајући да ће тај упис ступити с њима у везу и вајавити извршити ваквадво. Прошла главва приступ Т^ајретових члавопа у чланство скупгатива Главвог одбора Гајрета једСокола. fc л водугаво je прихватила и повдравила У мјестпма гдје не постоје соколска одлуку Главвог одбора Гајрета да сви друш тва, a постоје техничке могућночлавови Гајрета имају ступити иод сти ва оснавање истих, сдбори и позаставу Гајретова моћвог Протектора вјеревица Гајретови имаду се беаодЊ ег. Краљ. Височавства Престоловавлачно обратити писменим путем надсљедвика Петра. Ha освову тога, полежним Соколским жупама, извијестизивамо све друш твеве одборе и повјети ux о броју чланова Гајрета, који ревике да сви неивоставво ивврше упис приступају у чланство Сокола и замосвојих члавова у члавство Сокола, у лити их за уп утства, тискавице, праколико то већ в и су учивили, a према впла итд., која су потребпа sa осниупутствима Г л . одбора Гајрета од 14. вање соколских друш тава. У овим мјемаја о. г. — стима одбори и повјереници Гајрета — Поред списка уписавих Гајретовамолиће Ж у п е да им доставе потребввх члавова, који ће сами вз властина уп утств а свакако прије 1. јуна о. тих средстава плаћати соколску члаг., како би до овог датума могли изврварвву, века се достави Главвом одшити оснивање соколских друш тава.4*— бору до оввачевог рока и сппсак ових У истој окружници набројаве су, члавова Гајрета, који вису у материватим, Соколске Ж у п е на подручју јалдој могућвости да плаћају соколску Гајретове оргавивације; ватим je сачланариву ив властитих средстава, каопштево д а ће се и Главви одбор Гајко би Главни одбор могао благовререта са своје страве обратити Соколмево И8ваћв материјалва средства ea ским Ж упам а, иввијестити их о овоме плаћање њихове члавариве.“ — вакључку и молити их да одмах даду упутства п од р е^ в и м соколским друПлодови напред цигираних расписа осјетили штвима, како би ова дош ла у веву са су се непосредно иза њих. Почевши од највиших одборима и повјеревицима Гајрета и положаја у соколској организацији na цо најмањих функција, муслимани — Гајретови чланови и радникако би се иввршио упис свих члавова ци су приступали Соколству у великом броју с уГајрета у члавство Сокола. Затим су вјерењем да, приступајући Соколству, само продудата упутства ва који ћо се пачин ивжавају В'итешки дио своје културне инвцијативе. вршити упис чланова Гајретових у ПриступајуКи редовима Сокола, они су били убије чланство Сокола. ђени да врше своју дужност која, у другом облику, 1 66 �није ништа друго него продужење оних дужности које диктује Гајрет. И није прошло много времена na се je установило да у редовима Соколства број муслимана из данаудан јача, како у унуграшњости тако и у Сарајеву. Прва видна и убједљива манифестација те приврженисти муслимана Соколству констатована je приликом одржане академије . Вратничког Сокола“ у Народном позоришту у децембру пр. године, чији су програм извели у главном пигомци овдашњег Гајретова мушког иптерната. У општем одушевљењу којим су муслимани прихватили идеологију Соколства, ова академија претставља сигуран знак да муслимани приступајући Соколу не чине ништа друго но слушају глас националне савјести. Југославенство Сокола, упоређено са o.'hobhom идеологијом Гајрета, преставља продужење те идеологије; оно je синтеза идеологије Гајрета, саображене потребама Државе као цјелине. И као што јединственост државе преставља максимум закопа, a Југославенство његов идеолошки пандав, тдко и Гајрет својом гдеологијом престапља један од сту* бова на којима je подигнута велвчанствена зграда, којом се данас поносимо. t ^ ' Ућешће муслимана у Соколству много je ана^ тније него што би се у прв-и мах мислило. Без обзира на материјалне могуЈшости појединаца, Соколству су пришли и јрш увијек ирилазе поједи вци и групе муслимана — радника и присташа Гајрета, увјерени да ће у Ооколству наћи национално-витешку афирмацију својих национално - културних настојања. Не чине то они из разлога обичне друштвености и из самих разлога неопходности те влтешке организације, као диктата. Они то чине пз Једноставног разлога, jep су увјерени да приступ Соколству значи челичење њихове воље за општи nporpec, да приступ Соколству претставља онај утрашњи нагон: да човјек исказујући се витешки, казује све своје најбоље могућности и услове за културну афирмацију. Потребно je констатовати да je и прије доношења Закона о Соколу Краљевине Југославије био приличан број муслимана у Соколу. Према томе, расписи н акција Главног одбора Гајрета у овом правцу нису били ништа друго него аналогвја једне већ утврђене акције, нису били ништа друго него постулат једног већ готовог стања. Учешче муслимана у Соколу, без обзира на врсту тога учешћа, био je довољан разлог да Главни одбор Гајрета утиче на то да то учешће буде што јаче н живље. A да je Главни одбор Гај зста својим расписима наninao нд потпуно разумијевање, доказ je одушевљено прпступање муслимана — чланова Гајрета у сохолске редове ^ данил живљују једну тешку привредну кризу, Соколство као идеологија витештва п оптимизма, служи нам као подстрек, да смишљено и трезвено преброђујемо све тешкоће које нам се намећу силом прилика и да путем Соколства пружамо могућност свима осебинама наше pače, да дођу до свог пуног изражаја. Раде1ш витешки у Соколству и трудеће се да се кроз Гајрет културно обиљежимо^ми муслимани Гајретови радници снјесни смо да свој задагак вршпмо предано, без обзира на то како се тумачи тај рад у редовима оних који скепсом прнкрпвају своје властите недостатке. Касим ГујиЛ: Најљешии турски мостони у Босни и Жерцеговини (Наставак) 2.) В иш еградска ћ у п р и ја Ову дивну Јјуприју на Дрини у Босни правио je својим средствима наш 8емљак п највећи турски државвик свих времена великн веввр Мехмед паша Соколоввћ у свом родвом мјесту Вишеграду (рођен у Соколовићима, a не у Рававцима, како неки рогрешно ппшу) 1671. год., како би добро оставио свом родном мјесту. Иото тако ћуприја на Дринн била je главви прелав ne Србвје у Боспу, na je и ради те стратегијско-војничке потребе требало подићи солидни мост, који 6u осигурао војсци сигурнији и бржи пролав (прелаб). A да je великп везп]) Мехмед nama Соколоваћ саградио мост својпм средствима без помоћи државе, свједочи нам хисторијски искав проф. 11ариград. универзитета Ахмеда Рефвка: „Готповина нађена к о д њега (m . ј. М ех м е д и а ш с \ која м у je иретекла ирско овога (ш. ј. иослије градњ е задуж бина u м о ш а ), јед в а je била до во љ н а д а се иослије смрт и оиреми u сахраниa. n Исто тако два ватписа ва вишеградској ћуприји утвр^ују да je Мехмед паша Соко" ) Рефик-Делић: СоколовиК стр. 243. 67 �ловић правио мост. Ha натписима није вазиачева цифром годиеа градње, већ кад се вброје бројчаве вриједности свих слова посљедњег стиха натписа, дају датум градње. Навначићемо посљедње стихове у оба натппса у турском пвговору и нашем првјеводу: 1. ) Баракалаху аџиб џиср кебир Д а Бог благослови чудноват мост воликп и да се смилује. pu), али je далеко љеигиа u величанствепиЈа опа у Вигиеграду". lt У свим путописнпм u географсвим дјелима спомвње се ввшеградска ћупрнја. Тако турски географ Хаџи Калфа у 17. вијеку у свом дјелу , Румелија п Боснаи спомиње вишеградску ћупрвју. Исто тако турски путопнсац =17. ввјека Евлија Челебија у свом клтаф путопису каже ва вишеградску ћуприју: n У овоме шехеру (Вишеврацу) имаде преко 2. ) Јапти куири fop су узре Мехмедријеке иагиа =Дрине једна голема Луприја од 11 окана a свод сзтсог окна ванредио je висок. Когод euНаправи ћупрпју на води Мехмед nama. Бараколаху аџиб џиср кебир елтаф = б, ди ову Куарију од градитеља u zpafjeeuuu ejea, р, к, a, л, л, н, a, }>, б, с, р, к, б, ј? р, ипаих људи, зачуди се u изгуби се“. 13 a, л, т, ф = 2 + 2 + 2 0 0 + 2 0 + 2 + 3 0 + 3 0 + 2 f 70 Витеградска ћуприја као грађеввва je + 3 + 2 + 3 + 6 0 + L00 + 2 0 + 2 + 1 0 + 2 0 0 + 2 + 3 0 + бев сумње грађевивски уникум 16. вијека, a да je вбиља t o , виднмо no томе што су неки 1 9 + 8 0 = 979 = 1571. год. вевпри пмиторали вишеградску ћуприју приЈаптп купри ђор с у узр е Мехмед паша = ј, a, б, д, к, б, р, ј, к, в, т, в, a, в, g> лпком ивградња ћуприја. Тако je вевир Ахр; м, м, д, б, a, ш_. = 1 0 + 2 + 2 + 4 + 1 9 + 2 0 + мед паша Соколовпћ саградво (1093.) 1882. годвве- ћупрвју на 6 окна у Коњицу. Овај 6 + 9 0 + 6 + 2 + 6 + 7 + 2 0 0 + 4 0 + 4 0 + 4 + 2 + 2 + 300 везир имитврао je величанствену грађевину = 985 = 1577. г.^Другп натцис односи се 16. ввјека, те je само довекле успио. Окана на поправак ћуприје. с nj , je на коњвчкој ћупрвја мање, али начин Турски књижевнпк и научењак Садв, савременик чувеног турфсог архитекта Мвмар Синана, написао je биографију Синанову и томе придодао попвс Синавоввх дјела, у којем je навначио да je впшеградску ^уприју градпо архитект Синац (Соколп купрп Вишеград). To je потпуно аутентичав пзвор. Ово рукописно дјело откривено je 1910. године чува се у кјутубдааи (књвжници) Бајавидове џамвје у Цариграду. Тако встом од 1910. године внамо за градитеља вишеградске ћ уприје. Дуљина вишеградске ћупрвје je око 170 м., пма 11 окна, што у води што на суху. Окна нису једнаке ширине, јер се ширива окна креће ввмеђу 13*7 и 18 м , а ширпна ћуприје je неш то виша од 6 м. Ввсива je од површине воде до врха ћуприје на средини 9 50 м. Ћ уп р в ја je грађена од тесаног камена u свге, а поред малте, која веже камење, има у ћупрвји огромна количина олова и вламфи. Стручни су д о вишеградској ћуприји каже: „Величанствепој fiyupuju у Вишеграду морамо се диаитиt кад аомислимо, да тадањи пеимари [градитељи) ne познаваху ona шхпичка иоматала, која нам дапас олакшавају извођење најтежих градња. Старија je додуше Ауирија мостарска cazpafena 1506. годипе (974. no Хиџ• 68 грађе и тарихна плоча на средини моста као у вишеградској. Дакле коаичка ћуприја je само вмвтацвја лвјепе вишеградске ћуприје. Стабилвост вигаеградског моста je невјероветнв, гато најбоље докавује 1896. годппа. гпдиае 10 вове„6ра д (Шна је так0 силн0 нарасла да је врда npeE0 моста r3a 60 цм.) прелавила. Вода je сав Вашеград преплавила, т„ се мисдило да мост Behe Moha одол.ети дивљнм насртајима и валовима ријеке Дрин Дивља бујица ријеке Дрине није углавном ништа нашкодила мосту. Г1а од тог се доба у овим крајевима дринскп мост увима као симбол постојаиости и тврдоће, што лијепо свједоче п пословице, које су впкле непосредно ива тога дога^аја: „Стоји ко на Дрини ћуприја, Остаде ко иа Дриви ћуорија, Тврд ко ва Дриви ћупрпја. A ko се двоје младих добро ваљубе, ва њихову љубав кажу да je „јака ко на Дрини ћупрвја.“ И турскв хветорвцв првввају да je вишеградскв мост вајтврђв у овдашњем турском царскву. » . . . me моссаа na Дрипи у Боспи украј Вишсграда, a код свог родног мјеста Соколовип ‘) Das Bauvvesen in Bosnien undder Hercegovvina od 1887.g. Гласник вем. муаеја у Б. и X. 1908. crp. 303. �али ta ипак нибу могли сасвим срушити. Већ 1915. године постављен je жеље8ни наЗа вријеме свјетског рата дринска ћу- ставак изнад порушених окна. Дривски мост je достојни сиоменик наприја je била важна стратегијсва тачка. Много се на њу полагало. Аустријанци су 1914. шег сина и пајвећег турског државника Мехгодине порушили два окна дринског моста. мед паше »Јоколовића. (Наставиће се) fia , . . врло тврд u боли u wepfa од ceux моcmoea у царствуч . . . Гајретов привредни прсиород Пише п р о ф . Ш еф киЈа Б убић Идеје водиљ е ГГроцена својих способности, запажање п корекција својвх недостатака, на кратко критика себе самога и свога народа, неће убити енергију за рад и за велике планове код правихљуди,од истинскевредвости. Напротив, после најиажљиввје процене, треба да дође неодољива и неукротљива акција, која je сталna као млаз јаквх врела и која вздуби пространо п дубоко корито. Неколико таквих енергија нове генераријо, које би заједнички, као компоненте, радвле у једном смислу, могу створити нове облике народнога живота, истпнски покрет. Он би могао да повуче за собои и ону огромну мису мање или више илитаввх, који чују или знају за велики план, али ne виде сретства и немају стваЈован ЦвијиК ралачке енерги,,е Na slazi stvarnog posla i koristi O ko M e rh ah ieto v e a k c ije z a z a p o š lja v a n je n a š e ž e n s k e Čeljadi U redovima Merhametovih radnika nastoji/ee da se otpočne sa istinskim rješayanjem pitanja potporr ganja naše ženske besposlene sirotinje. Hoće Ja liviše zamijeni dijelje'nje milostinja davanjem nel nosnog posla. Pošlo ^е dobrim putem i svi šino pozvani i da pomognemo i da razmislimo# šta i kako. Da spomenemo na ovom mjestu pranje, krpljenje i peglanje rublja t. zv stopanje čarapa, krvlienje ostalog odijela i rukavica, jaka i dr. Ne samo mnoge familije, nego i mnogi naši bećari rado bi pristali da svoje rublje,>čarape i dr. daju izvjesnoj Merhametovoj praonici, samo ako bi se taj sav posao tehnički izvodio tako da se sve stvari naj­ bolje urede, nesmetano bez ikakvih briga odnesu i do­ nesu. Uputiti jednim kraćim tečajem jednu grupu na­ ših siromašnih žena i djevojaka u taj posao, Merhamet da financira negdje na pogodnom mjestu smještenu radionicu (sa velikom avlijom), da se pripremi sav savremeni alat za pranje, sušenje i peglanje, pa da se otpočne sa poslom. Onda ne bi mnogi čarape bacao, a također i ostalo rublje, kao iskrpljeno dobro bi do­ šlo mjesto skupih novih stvari. Mnogi bi se time do- Ilain кућни o o jji' bro rasteretio na današnjoj krizi, a pomogao bi da žive , koje iza svakog ćoška po Sarajevu pružaju ruku. Ovako: Najprvo da mjerodavni iz Merhameta po­ pišu naš svijet boji bi pristao da daje svoje stvari u ovu radionicu i za ovu svrhu. Kalkulisalo bi se sa utrošenim materijalom (sapun i dr.) i vremenom (računalo bi se svakoj ženi jedna umjerena nadnica), vi­ dilo bi se kako stoji i sa ostalim napravama. Mislim da bi kalkulacija bila povoljna i moglo bi se preći na posao. Našao bi se kakav okretan mladić, kasnije možda i više njih, koji bi na biciklu sa izvjesnom kor­ pom skupljao okolo te stvari. To svakako, ljudi eami ne vole da to nose. Udesili bi se blokovi za prima­ nje, načini markiranja pojedinih komada. Ne bi izostao ni telefon koji bi dobro poslužio za obavještenja. Išlo bi ispočetka polako, ali bi kasnije bilo sve više posla. Uže privredne veze ljudi, svakodnevno vršenje iskrene saradnje i uzajamne pom oći, sa­ svim ugušuje samo od sebe izvrgavanje naše čeljadi bezob­ zirnoj ulici. у o n o j години Д а ce зап о сл е и ст олари У прошлом сио броју истакли потребу да ce наш свијет no кућама вапосли у взради сандука, штајгни и корпа за паковаље всћа за взвоз у иноземство. Без обзира пмамо ли ми тога воћа вли немамо, можемо ово све радити и за пвјацу, која добро плаћа и нема јон велвке коикуревцвје. За паковање свјежих и/љива смију ce употрвјебити cauo слнједећи типови: 1. ) Италијанске штајгне садржвне око 10 кг. у велвчвни како смо навели у прошлом броју за свјеже грожђе. 2. ) Италијанс.ке штајгне садржине око 16/18 кг. 69 �koje морају бити прзвљене у слиједећим димевзијама: димевзија капка 50X 35 цм; двмевзнја дна 35X18 цм; висина штајгне без капка 22 ци, тсзвина штајгне макеимуи 2-20 кг. 3.) Холавдека сандуци велшси, који M ipajy бити □рављени у слпједећим димензиј ма: димензија стра нице 52 ЦМ| димензнја чела 41 ци, висива сандука 10 цм, висина троугластих ногара 15 цм, тежнва савдука максимуи (вајвише) 1.80 кг. 4 ) Холавдски савдуци мали, који морају бити овако врављеви: димевзија стравиде 50 цм, димевзкја чела 30 ци, висвва савдука 10 цм, висива троугластпх ногара 15 ци, тежива савдука вајвише 1.25 кг У штајгвама у којвна je паковава шљива мора испод капка да буде постављен иапнр квалитета бпјелог пергамевта у димевзији капка. За лаковање јабука за извоз у ввсземство npoпвеави су сандуци слиједећих двиевзпја: Увутарња мјера: 63О Х390Х330 ии. тежнва 5'/* вг, Сад 1 Ж-ј: 35 кг. јабука. 300 савдука у један вагов. Tuna бр. 2 за извоз у И т алију: Увутарња мјера: 580X 360X 310 uu, тежива: 5 кг., садржај: 30 кг. јабука, 350 савдука у једвои вагову. Ови савдуци израђеви су од летвица дебелих 12 мм. и широквх 60 мм. — једиоставно блањави (рендисавп) Холавдскн сандуци морају имати са обје страве у средвнп једну дашчицу на којој мора бити утисвут ужејкев ватпис лативицом »Југославија . Код американских еандука тај ватпис мора бити утиснут на обје страве чела. Леколико таквих енергија нове генерације, које би заједнички, као комионенте, радиле у једпом смислу, могу сторити пове облике народпога живота, иссаинаси иокрсш. Х о л ан д ск и с а н д у ц и Juna број 1 за извоз у Њгмачку, Фрапцуску и Холавдију: Z a o sn iv a n je trg o v a č k o g K luba u S a ra je v u Međa našim trgovcima u Sarajevu mnogo_sfl__u posljednje vrijeme govori o potrebi jednoga stalnog sastajališta za trgovce svih struka, kako bi se moglo izmjenjivati misli u tievezanom razgovoru. Narofiito se ističe potreba ovoga kontakta radi međusobnih spo­ razuma i obavještenja po pitanjima današnje savreme* ne trgovine. Ovakvo sastajalište može samo da se ostvari stva­ ranjem naročitoga kluba naših trgovaca^ fkoji če se svaki dan redovito sastajati u svojim prostorijama i tu povjeravati jedan drugome sve ono što može do­ nijeti koristi oživljavanju poslova među našim svijetom. Bez ovoga načina rada ne m ogu naši trgovci naprijed. Trgovina se više ne vodi individualno, uspjeh odre­ đenog posla nije samo u rukama jednog trgovca, nego svih zajedno. Zato je potrebno da se neprestano do­ govaraju, i to iskreno i bratski. Zato je potrebno bezuslovno da se u našoj čaršiji odbaci međusobna mržnja, zavist i nepovjerenje. Treba jedan drugome da se približi, pa da zajednički razma­ traju današnje stanje i da zajednički savladavaju po­ teškoće koje im se suprotstavljaju. TJ ovakvom klubu neće trebati odbora ili kakvih funkcionera. Dovoljno je da se zna sastajalište, da se, kao u kafani, sjedne zajedno za sto i zdogovara. Zdo* govara o tome koji su trg- putnici bili danas u Sara­ jevu, odakle najviše dolaze mušterije i šta one traže; kakvi su izgledi za trgovinu žitom u vezi sa stanjem usjeva u svijetu; kakvi izvještaji dolaze o trgovini u provinciji; šta pričaju trgovci koji dolaze sa strane; koji posao najbolje ide; kakve mjere kani Vlada preduzeti u svojoj privrednoj politici itd. Toga razgovora ima dosta. 1 koristan je. Svakako korisniji od praznih kafanekih razgovora i očajavanja nad današnjim stanjem. Ješko čovjeku koji je sam; kada pane, neće se niko naći da ga podigne. Z a n a š e trg o v c e Izv o zn ik e Ako se obratimo na adresu: Zavod za unapređivanje spoljne trgovine Mini­ starstva Trgovine i industrije Beograd, možemo dobiti veze sa firmama koje traže da kupe ovu robu: Želje­ znički pragovi i hrastovi parketi (Cormorat, Švajcarska). Bijeli pasulj (Leipzig, Szeged). Veće količine kukuruza pšenice, raži, zobi, sočiva i pasulja traže trgovci iz Las Palmas. U Bruxelles nudi se zastupnik za prodaju ljekovitog bilja. Jedan trgovac u Baselu traži 1000 kg kadulje, a u Le Ciire od 50 do 100 tona sjemena od tikve. Marseille — ljekovito bilje, naročito lipov cvijet, arnika, kamilica, buhač, zatim suho voće (bademi, orasi, Iješnici). H ig ijen a u se o sk o j k u ć i K a k o ć u n a p r a v i l i u m i v a o n ik Po našim seoskim kućama ima vrlo malo mogućuosti za umivanje. Radi toga se samo zadovoljava 10 sa kvašenjem ruka i lica, što ne samo da čovjeka čisti nego još više dovodi u nečisto stanje. »Ali ako �jb .— piše Zdravstveni pokret — Zdravlje, orgatl Sa­ veza zdravstvenih zadruga i Jug. društva za čuvanje nar. zdravlja — lavor negdje pod krevetom, sapun na drvetu u d.orištu a peškir u sobi, tu umivanje već ide teže, gubi se strpljenje i prihvaćaju se jela i po­ sla prljavih i neopranih ruku i ni taj način izlažu se opasnosti da se klice sa prljavih ruku prenesu na hra­ nu, Zagade je. Otud na setu često susrećemo crijevna o botenja U selu Slovcu najbolje su prihvatili ovu pouku Saveza i sada nema kuće u kojoj je zadrugarka, a da ovaj umivaonik, koga je preporučio pomenuti Savez, nije uveden. Ali ne samo to, umivaonik se je pokazao tako praktičan, da su ga poprimili i nezadrugari, odr­ žavaju ga sve onako kako ga je taj Savez preporučio. Našim čitaocima na selima savjetujemo da i oni naprave sebi takav umivaonik, koji se sastoji iz vrga* kartice i Ironoge stolice sa stalkom na kome visi peskir. U orgu mora biti vode, a peškir i sapun na svo* me mjestu. Sve to mora biti uvijek čisto i uvijek pripremljeno za umivanje. Pod karlicom namjesti se šafolj za prljavu vodu. To ovako seljak može sam se* bi da udesi. Preporučujemo našim radnicima na selu da se za sve zdravstvene radove u seoskim kućama obrate na adresu: Savez zdravstvenih zadruga, Beograd. Narodno zdravlje Dr. H. Džananović: O utjecaju čistog vazduha na čovječije zdravlje. U zatvorenom prostoru, pored nagomilavanja ug- ta udobnost, naročito u hladno godišnje doba, isklju­ ljenikovog dvooksida, vazduh £еДс»агм drugim pli­ čivo cijeni prema stepenu sobne topline s time, da novima, zatim prašinom, vlagom, koja se diže iz vja* TRr-'eoba smatra udobnijom, u kcliko je toplija. Ne žnih zidova i vlažnog poda, di.rpom, naročito .od du­ samo da se sobni vazduh ne obnavlja redovno otva­ hana. Sve te vrste zagađivanja vazduha oslabljuju najg ranjem prozora i vrata, nego se budno pazi na to, disanje. Ono postaje površno, umjesto duboko tako, da se spriječi — iako nedovoljna — prirodna venti­ da kod udisaja vazduh dopire u jedan samo mali dio lacija kroz pukotine kraj vrata i prozora, ako je kuća pluća, a jedan velik dio-uopće ne učestvuje u disanju*' građena od slabog materijala i trošna. Takove se pu­ on se ne ventilira, t. j. ne zamjenjuje od tijela iskio-f kotine zalijepljuju papirom, da ne bi — sačuvaj Bože rišćeni vazduh sa svježim spoljnjim Zbog nepotpunog ^ i najmanja količina vanjskog čistog vazduha pro­ disanja ne dospijeva u naš organizam dovoljna ko­ drla u zadimljenu i zagušljivu sobu, od kojega bi se ličina kiseonika, tako da pored plućnih oboljenja usljed oni, koji u sobi borave, tobože mogli lako nahladiti. unošenja štetnih sastojaka vazduha, dolazi radi manj­ Sobna se. toplina dakle najljubomornije čuva na jed­ ka kiseonika do poremećavanja mnogih, ako ne i svih noj po zdravlje ubitačnoj visini i štedeći dosta ne­ znatne izdatke za cgrijev proigrava se najskupocjenije funkcija organizma. Naša svakodnevna briga za obskrbljavanje naše­ dobro, t. j. zdravlje, koje kada se lakomisleno izgubi ga tijela čistim vazduhom treba da se sastoji u sta­ teško se nadoknađuje, pa makar se u tome cilju pod­ ranju, da vazduh u zatvorenom prostoru, u kojemu nijele i najveće materijalne žrtve. boravimo, bude po mogućnosti što čistiji. U ljetu ta Zato je svakodnevna zdravstvena potreba zra­ briga otpada, pošto se tada pretežno zadržavamo na čenje soba otvaranjem istovremeno prozora i vrata. polju, u slobodnoj prirodi. U koliko se nalazimo u Tako se postizava potpuno izjednačivanje sabranog kući i tu udišemo čist vazduh. budući da prozori ra­ vazduha, koji je disanjem iskorišten, sa čistim spoljdi ljetne vrućine ostaju, naročito u noći, otvoreni. Ali nim pomoću uspostavljanja vazdušnog strujanja — zato u zimskim, odnosno u hladnim mjesecima uop­ sobni loši vazduh izlazi napolje, a čisti spoljni struji će, u kojima smo prisiljeni, da i danju i noću pro­ unutra. Provjetravanje soba treba obavljati redovno vodimo vrijeme u sobi, ne smijemo smetnuti s uma, nekoliko puta dnevno, uvijek prije spavanja i prije da nam mnogo manja opasnosnost prijeti od nazeba jutarnjeg spremanja, kao i svaki puta, čim se osjeti, radi hiadnoće i svježine vazduha na polju, nego od da je zagađen. U koliko se u isto vrijeme više osoba toplog i zagušljivog u sobi, ako se ova redovno ne bavi u jednom zatvorenom prostoru i u koliko je taj ventilira. prostor manji, u toliko su tada i uslovi kvarenja va­ Vrijednost i udobnost sobe obično se ne procje zduha brojniji, a potreba zračenja češća i veća. njuje po tome, da li je soba svjetla, zračna, suha da Samo čist vazduh daje podstreka plućima za li se njena toplina pomoću higijenskog zagrijavanja duboko disanje I dovoljno snabdijevanje našega or­ podržaje na jednakom i umjerenom stepenu, nego se ganizma sa kiseonikom. One osobe, koje u dovoljnoj �mjeri ne udišu svježi vazduh i čiji organizam radi toga trpi na oskudici kiseonika uzdrmanog su zdra­ vija, one su blijede i uvenulog lica, bez apetita, bez volje za radom i bez vedrog raspoloženja. Kako i rast tijela, kao i svaka druga životna pojava, među ostalim zavisi i o pristupu dovoljne količine kiseoni­ ka u tijelo, to i mala djeca, koja se drže zatvorena u zagušljivim prostorima kraj higijenski nevaspitanih roditelja, stradavaju. Ona zaostajući u rastu, postaju malokrvna, rahitična i škrofulozna i konačno padaju plijenom tuberkuloze ili tačnije rečeno plijenom ne­ znanja svojih roditelja. Svrha ovih redaka je nastojanje, da se u širim slojevima našega svijeta, koji na žalost u čistom, svježem i hladnom vazduhu vazda naslućuje nazeb, a u nazebu vidi jedini uzrok svih, od najlakših do najtežih bolesti, umjesto da takav vazduh smatra ne­ nadoknadivim prijateljem svoga zdravlja i da u ■'isto­ me vidi, umjesto uzrok bolesti, zaštinika od mnogih bolesti, svrha je dakle ovog kratkog obrazlaganja po­ kušaj da se razbiju te štetne zablude. Nju treba za­ mijeniti sa uvjerenjem, da je čist vazduh stalna po­ treba našega zdravlja, kako ljeti, tako i u ostalim godišnjim dobim^, noću kao i danju, u zatvorenom prostoru kao i u slobodnoj prirodi, onda kada vršimo svoje profesionalne dužnppti, a naročito kada sa vre menom slobodno raspolažemo i nismo vezani za jed­ no mjesto. U svakodnevnom rasporedu našega rada i odmaranja, odmor je određen za to, da prikupimo nove snage za obavljanje svojih redovnih zanimanja a'u prikupljanje svježih- snaga u prvom redu spada uživanje svježeg vazduha. Kod nas je i u tome pogle­ du većinom obrnut postupak. Slobodno vrijeme ргбvodi se u zagušljivim kavanskim prostorijama, čiji vazduh sadržaje nepresušne izvore najtežih i najdu­ gotrajnijih, isto i neizlječivih bolesti, pri čemu ne sa­ mo da ne sabiremo nove, neeo uništavamo i posto­ jeće energije. Nepobitna je činjenica, da se između onih, koji svoje slobodno vrijeme — određeno za razumno od­ maranje — provode na takovim i sličnim nehigijen­ skim mjestima, regrutiraju žrtve jedne od najstrašni­ jih socijalnih bolesti — tuberkuloze, — za koju se kod nas pogrješno traži uzrok u tobožnjoj nahladi, a gube se iz vida stotine i hiljade sati, provedenih u tim mračnim, tijesnim, pretrpanim i zagušljivim loka­ lima. Moramo se naviknuti, da izabiremo vazduh sa isto tolikom pedantnošću, kao što biramo i hranu, ićod* izbora vazduha taj nam je posao mnogo laganiji, pošto otvaranje vrata i prozora u cilju zračenja i iz­ bjegavanje zagušljivih, prenatrpanih prostorija, ne izisku^b nikakve izdatke. Trebamo odnjegovati ukus za dobar vazduh. kao što nam je razvijen ukus za tečnu hranu, trebamo izbjegavati pokvaren vazduh, kao što se čuvamo pokvarene hrane. A to ćemo postići na taj način, ako svoje slobodno vrijeme provodimo koliko je moguće duže u otvorenom prostoru, osobito izvan grada, na poljima, livadama i u šumama, gdje je vazduh najčistiji, najzdraviji i što više za mnoge bolesti i ljekovit, a u koliko smo upućeni na vazduh u zat­ vorenom prostoru, da ga što češće obnavljamo pomo­ ću provjetravanja. I Merhum Hafiz Ahmed Hilmi ef. Muftii U nedjelju 11. februara o. g. preselio je na bolji svijet poznati posavački alim Hafiz Ahmed Hilmi ef. Muftić iz Gradačca. ćitava uža Posavina izgubila je u njemu velikog autoriteta i učitelja. Kao dugogodišnji muderris, sjajan teolog i seriatsko-pravni stručnjak, on je odgojio nebrojene generacije tako, da je s pravom držao naslov „duhovnog oca“ Gradačca i okolice. A njegove najsjajnije odlike bile su bez sumnje velika spretnost u tumačenju Islama i savršeno vlada­ nje sobom. Za njega nije bilo divergencije između Islama i kulture, to je za njega bilo jedno te isto- ln telektualci su na njega gledali kao na istinskog pretstavnika Islama i njegove riječi s respektom slušali. Moglo se je vri ■ često čuti: „kad bismo imali hodža, kao šio je naš muderris ef. naš napredak ne bi dola­ zio u pitanje.- U svojim čuvenim vazovima merhum nikada nije pričao o džennetu i džehennemu, o siratćupriji i slično, već o tome kako treba raditi u smislu vjere, da čovjek postane što savršeniji. Rođen 1858. god. u Gradačcu kao sin čuvenog muftije Gradačačkog Hadži Hafiz Ahmed ef., svršio je nauke pred svojim ocem, a zatim se sam izgrađivao kroz čitav svoj život. Nebrojena arapska i turska djela 72 teološkog i praznog sadržaja prošla su kroz njegove ruke, a brojni svesci njegove biblioteke dokaz su, da se jak talenat može dići na zavidnu visinu i bez idžazeta u Stambolu i Kairu. U nepreglednoj povorci od četiri hiljade ljudi, kakvu nije Gradačac zapamtio, otpračen ie sa dubokim bolom na vječni počinak kraj Sviračke džamije, upra­ vo tik medreee, u koju je pedeset i više godina sva­ kim danom ulazio. U tri nadgrobna govora — njego­ vog đaka Hafiza Tirića, pravoslavnog sveštenika g. Popovića Marka i imama-matičara Ibrahim ef. Topča* gića izražena je riječima velika žalost Posavine za merhumom, dok su ostali plakali kao djeca nad mrt­ vim tijelom svoga roditelja. Eto toliki je broj učesni­ ka bio na dženazi, da se je ista morala klanjati usred čaršije, na pijaci. Sav promet u Gradačcu bio je stao za čitavo vrijeme, otkad je džonaza krenula od mer* humove kuće, pa sve dok nije pao i zadnji grumen zemlje na njegov mezar. Ugasio se je jedan veliki život. Neslal / je pozna­ tog alima i čuvenog vaiza iz Gradačca. Da mu Sve­ mogući dade nagradu u firdevsil H. M. �Шта je мени игра, новац? Ja сам мали Гајретовац. И напамет пјесме знадем, За то дара ja и.чадем. Ja се сада учим, спремам, У клупама ja на дрјемам. Декламујем на забави, Касаба ме цјела слави. Читаи књиге, дивне приче. Хајд да видиш што се сриче ! Многа дјеца фусбал гоне, Свађају се ко сотоне. A ja мали Гајретовац Књигу држим на тотовац. Кад година школска прође Ко признање дар ми дође: Свеска „Малог Гајретовца*. . Ja сам славан и без новца. Ч У прр. Освануло прољеће. Све се у ирироди буди из звонолику главу ореда се. To je била висибаба или дријемовац. зимског сна, из сна дугачка и тамва, слична • и малаксалости. И зАм-ус je сјало покадгод cyi Висибаба рече дјевојчици: али никад тако јако, да све огрије ii окријепи сде* „Дјевојчице, дјевојчице, што живи. Ти си моја сестрица! A данас je тако лијеп дап. Прољеће ,д< Дјевојчица joj одговори: природи красну, шарену одјећу, пуну цвпјећа Зна.ч, знам, сестро мила, ленила. Побудило на рад малу пчелу да лета од Јер сам вазда скромна била. цвпјета до цвијета, побудило веселе? птичице да заМало даље угледа красан бијел цвијетак. To поје своју дивну милопојку, na и човјеку дало радост да у новим мислима пређе на свјеж, помлађен je шумарица. И она поздрави дјевојчицу: Дјевојчице, дјевојчице, живот. Ти си моја сестрица! Дошла дјевојчица у шуму да бере цвијеће. Зачарана чарима младе природе, уживала je гледаДјевојчица joj одговори: јући око себе чаре прољећа и као да чује да све Знам, знам сестро мила пјева пјесме радованке. Јер сам вазда добра била. Дошла под мален џбуњ ниске шуиице и ту За успомену новог младог дана дјевојчица je угледа први цвијетак како je скромно оборио своју убрала китицу цвијећа и закитила своје груди. Nftjbolji prim jer Dogodilo se ovo u prvim danima širenja vjere Islama. Jednoga dana, kao obično, sabrali se u Meki u Haremi šerifu, prvi muslimani da klanjaju podne. Muhamed a. s. (čitaj alejhiselam, to jest Bog ga bla­ goslovio), bivao je obično imam. I tada došao je do džamije, ali se na jednoć odmah vrati. Muslimani ostaše u čudu zašto se vrati, pa su jedva očekali dok se vrati. Kada se vratio i podne se sklanjalo, upitaše ga šta se dogodilo. Božji poslanik reče: — Idući da klanjam s vama, na um pade mi da ima jedna sirota žena bolesna, pa pomislih u sebi, kako li je njoj i jesu li joj djeca gladna. Otrkah kući da im i nešto hrane pošaljem, pa sam tako mogao mirno bez brige da klanjam. U ovaj se svijetao primjer ugledaše svi musli­ mani, pa su činili dobra djela, pomažući bližnjega svo­ ga a tako su veličali i svoju pobožnost prema dra­ gome Bogu. 73 % �Natjecanje u čestitosti Nova učiteljica Došla nova učiteljica u našu školu. Dodijeljeno joj naše odjeljenje četvrtog razreda. Da pravo kažem žao nam je bilo prijašnje učiteljice i plakali emo za njom onaj dan kada se opraštala od nas. Premještena je u neko selo. A sada smo se opet veselili, kad je došla ova nova. Kažu da joj je ime gospođa Nafija Krilić, a mi je zovemo — nova gospojica. U početku se s nama samo razgovarala o nauci, i sve nas sokolila i hvalila da smo dobre. Jednoga dana reče ona, valjane ste prilično sve, ali ipak opa­ žam među vama, da nije sve u redu- Vidim na pri­ mjer, da još neke ne znaju šta znači biti čestita dje­ vojčica. Neke naime, misle ako se lijepo nagizuaju pa još nakočepere bajagi po nekoj modi . . . e, to su i najljepše, najbolje. Jeste da, taman ko ono paun što se kočeperio po dvorištu i gaktao svojim grubim gla­ som pa time kvario i ono svoje zaista divno perje na sebi. Nova m isao Učiteljica došla na misao, da objavi među nama natjecanje u čestitosti. To nam je razjasnila tako, da ona koja bude najbolja u svemu, proglasiće se najčestitijom djevojčicom u &i»šor varoši. To bogami u na­ ma pobudilo veliku pažnju i veselje. Ali šta to zuači najbolja u svemu ? Da, šta joj znači opet najčestitija djevojčica. Zaista td-mora da je vrlo važno. Ta, sva­ ka bi od nas htjela da bude najbolja, prva! Dabome da su neke od nas odmah unaprijed mislile, da će biti izabrane. To su one mudruše, nakočepereni pauni. Sprema počela. Majke su na navaljivanje i moljakanje svo ih nekih maza već počele da hodaju po čaršiji, od duća­ na do dućana i da zagledaju nove vrste platna za haljinice i da kupuju krasne cipelice. Krojilo se, šilo i vezlo u to ime. Neke su već i počele da čiste svoju uprljanu haljinu i obuću, što je još davno trebalo učiniti. I to često vrlo često. A koliko ih je tek sada od sebe za­ molilo majku da im odreže noktiće i glavu izmije ? Prvi d a n p ro ljeća Došao na posljetku i taj znameniti 22 marta, kada je učiteljica zakazala dan natjecanja u čestitosti. U školi je vladala svečana tišina. Učiteljica nas promatra­ la, pa onda reče: — Draga djeco, kako sam vam već objavila da će danas biti natjecanje u čestitosti, to evo velim da lijepo obavimo. Vi ćete same birati između sebe onu koja je najčestitija. Da vam posao olakšam, kako ćete moći pravedno izabrati najčestitiju između vas ovim pitaujima. Dakle dobro pazite! 74 Nađite mi onu koja od vas sviju najbolje čuva svo­ ju staru haljinu i cipele, a ne moljaka svaki čas rodi­ telje da joj kupe novo, zbog toga, što one neće da čuvaju, nego prljaju i deru. (Kao da roditeljima kapaju dinari iz svemira kao kiša). Tražite je, pa ćete je naći. Koja je od vas i u svojim skromnim prilikama uvijek čista, očešljana i uredna? Pazite dalje! U koje su od vas, knjige i bilježnice uvijek čiste i uredno pisane i sačuvane ? Promislite, pa ćete je lako naći. Koja je to pa je u svome lijepom djevojačkom vladanju u domu, u školi i na ulici, uvijek čedna, mirna i pristojna ? Koja je to pa uza sve te nebrojene vrline što ih treba svaka učenica da ima, ješ i odlično napreduje u n a u č it Koja je to pa je svi vi volite zato, sto je ona lijepe čudi i što se s vama druži sa pravom drugarskom ljubavi ? Promislite se, pa je tražite . . . . R az o čara n je U to graja u odjeljenju. — Pa mi smo mislile, gospojice, da će biti naj­ bolja ona . . . . — Da, da, ona . . poče učiteljica, koja će biti najgizdavija, a za ostalo vas nije briga. Nije tako, djeco moja. Vi ste krivo shvatile šta je ljepota i do­ brota, šta je čestitost i valjanost. Mnoge se učenice razočaraše. Neke se čak i zastidješe. Pa kako neće, molim vas. Načakarile se. a često puta nijesu izradile ni domaće zadaće, što uči­ teljica zada. A koliko ih je učiteljica poslala u kupa­ lište školsko da čestito operu prljave ruke. Pa sad bi htjele džaba slave. Jeste, da. Čestite u č e n ic e b ira ju n ajčestltlju Bilo je i takih učenica koje skromno stajahu sa uzdignutom glavom u oči. i otvoreno gledahu učiteljici Uz pomoć njenu ove su učenice između sebe, bez zavisti birale onu koja ipak udovoljava svima onim njenim zahtjevima što ih je napomenula. Znate li koja je to bila? To je bila čestita Ajiša, kći jednog zanatlije. R o­ ditelji su je valjano odgajali i oplemenjivali, a ona je valjano slušala ) marljivo učila. Zato je stekla svojom vlastitom vrijednošću opću ljubav i priznanje. �Poslovice koje su primljene u narodu iz naših narodnih pjesama. „Muka Tale s obadvije strane“ — veli se kada koga spopane dvostruka nezgoda, pa teško da se snađe. „Jadan Tale, zaludu te hvale, K ad ti nemaš pare ni dinara“ — to je rekao u narodnoj pjesmi sam Tale Ličanin, kada su ga hva­ lili nakon nekog ljuta okršaja u boju, pa svi junaci ■nešto zarobili, a on ostao praznih šaka. „Gdje si vilo, nigdje te ne bilo, Kad valjade tebe ne imade K ad ne treba donese te vrazi“ — to je prema narodnoj pjesmi doviknuo Mujo Hrnjica u ljutu boju, u nevolji, čekajući vilu posestrimu da mu pomogne kako je i obećala. „Žari, pali, udbinjski dizdare, D ok i tvojoj kuli reda dođe“ — tako se veli nekom zulumćaru (nasilniku) koji čini nasilje narodu pa obično takovi poslije plate glavom svoju obiješt. „Da se jadna za zelen bor latim, I on bi se zelen osušio“ — veli se onda kada kome ne polazi za rukom da nešto učini ili postigne. Ш ала — Слушај, секице, хајде да играмо менажерије '(циркуса са животињама). Ja ћу да будем мајмуњу тсафезу. — A ja ? — Ти ћеш бити дјевојчица која туче орахе и баца их мајмуну у ^ста. ‘ " Mama, ti si mi rekla da ć ir s e razboljeti ako pojedem sav pekmez iz tfrmara. a jf — Jest, sine,lto je sasvim tačno. — Vidiš, nije. £oš se uvijek dobro osjećam •— ДПта то? пита га мама. Боли, ue рече и покри враголасте очи, тобоже Да мама не погоди шта je no сриједи. * * * Када су сва кућна чел>ад ручала, устану сви иза стола (софре), оперу руке и захвале Богу. Тако je мала сеја тихо рекла: „Хвала Богу no хиљаду пута . Мати ју je похвалила. Кад je чуо мали брацо за TJ похвалу,,ов гласно роче: „Хвала Богу no двије пУта“- Ет0 « • » i® »■“ * «* 06ie- Загонетке 1 ЗАГОНЕТНЕ СТЕПЕНИЦЕ Питали диганина или би волио печ хљеба. — Обоје — рече весело циганш < зачин за јело IНасрудин био сам у својој кући a у то му се ували у кућу нека крадљивац na почне копати no кући, не би ли што било и за њега. Када га je опавио Насрудин, брже боље се увуче у долаф (ормарић у зиду) и ту се сакрије. Како je крадљнвац редом завиривао свагдје и раскопавао свукуда, дође и до долафа. Отвори долаф a кад ииа шта да види! Насрудин се чпћућурио na ћути. — Шта ти радиш овдје? — пата крадљивац. E to брате, да ти право кажем, ја се овдје сакрио од стида. Стид ме, рекох у себи, што овај човјек неће моћи ништа наћи да вриједи у овој кући. Крадљивац се на то насмије и остави Насрудина •и кућу му у миру# * Мала сеја била болесна. Доносили joj разних понуда. Оаазио то мали брчцо како се сеји доноси »олача, наранача и бонбона, na he н он покуњено да легне у кревет. узвичник (самогласник) c C 0 1в к |. к 0 птица пјевачица птица грабилица придјев Историчко поље у [угославији Слова о, и, с, к и в добро поредај у горњим коцкама, na ћеш од тих слова добпти рпјечи које су означене no реду. 2 s tie RE BU S м ш u (njad n oqn as osjduj,) 3 ČIK POGODI! Koja ,baba“ na jugu naše domovine ima najveću grbaču ? ■(ш t d ш°ЧЈЛ BS jđ v ■ ■ a) 75 �Г а |р е т о в г л а с н и к Daljni {lanovi „Gajretove lige hiljade*1 Posljednih dana upisaše se za članove Gajreto­ ve lige hiljade slijedeća gg: Ing. Salih Cico Sarajevo Din. 200'— Marija Ebenberger Sarajevo 100'— Mehaga Čomara Sarajevo 100’— Vejsil Hadžialić Sarajevo 100-— Muhamed Alihodžić Banjaluka 100 — Ahmed Babajić Travnik 100'— Asim H. Mehmedagić Bijeljina J0 0 — Prof. Salih Ćišić Mostar 100— Jusuf Mutevelić Konjic 100’— Numan Jarebica Bradina 100 — Mehaga Kučukalić Sarajevo 100— Murat Sefo Konjic 100 — Dr. Mustafa Hajdarović Sarajevo 100'— Dervišaga Dervišević Sarajevo lOO’— Hamdija Šaćirović Odžak (Derventa) 100'— Asimbeg Alibegović Derventa 100'— Muhamed Kulenović Trebinje 100'— Galib ef Hafizović Rogatica 100'— Dr. Smailbeg Gradaščević Bihać 100'— Salih Berbić Kladanj 100'— Ismet Muftić muf­ tija Zagreb 100— H.‘ Mehmedaga Kantardžić Brčko 100— Atif ef. Sočo Sarajevo 100'-- Lutfaga Daidžić Rogatica 100'— Šukrija Kurtovlc Sarajevo 100'— Mehmed Ćišić Niš 100'— Fadil- jKurtagić Zagreb 100'— Salko Krvavac Olovo 60 — Rasim Krzić Šiprage (Kot Varoš) 100'— Mustafa Hasić Bihać 100— Sulejman Delić Vel. Badić (Bos. Krupa) 100 — Edhemaga Musakadić Sarajevo lOui— Hasanaga Zubčević Sarajevo 100'— Šerif Bačevina Pjevlje 100'— Husein Ćoralić Cazin 100'— Mustafa Fetahagić Žepče 1 00— Ibrahim Gavranović Cazin 100'— Sabit i Rasim Hazić Kotor Varoš 100'— Derviš M. Hodž(ć Potoci kod Mostara 100'— H. Haf. Ibrahim ef. Maglajlić Reis-ul-ulema Beograd 100— Ibrahim ef. Fejić Mostar 100'— Džemal Teialbašić Tuzla 100'— Hasan ef. Ćefo Livno 100’— Sakib Pašalić Nemila 100'-^ Muhamed Ljutović Čapljina 100'— Svima članovima Lige toplo zahvaljujemo. Molimo i ostalu gg. koja dobiše blok Gajretove Lige, da dozneče njegovu protuvrijednost. Г ајр е то в е п р и р е д б е Велика забава Београдског Гајрета Ha дан 10. фебруара одржана je, као и снаке годнне, велика забава Беогр. Гајр. »О. Ђикић". У прилично испуњеним просторијама Ратничког дома, свечаност je отпочела поздравнии говором г. X . Ребца, директора Вакуфа у Скопљу. Истичуки звачај једне установе као што je Беогр. Гајрет, који je, створен пре десет година великим настојањем неколицине искрених родољуба, школовао досад 127 ученика и уче* ница што на Универзитету што у вишим стручнии школаиа, г. Ребац нагласио je нарочито ту чињеницу, 76 да сва та омладина, васпитава у средннп на коју је била усредеређена сва идеологија рахм. О. Ђвквка, не само што je неконфеспонална него je и у оваком другом погледу, посебно националном, правилно опредељена. To њено васпитање и особито ницвонална свест. која искључује некадашње шовинистичке мржње и поделу на „ти и „вп . даје говорнику чврсто уОеђење да су данашње омладинске генерације бол>е од оних пређашњих, које су своје задатке мор-ле остварвватиу много тежим околнсствма. После говора г, Ребца мешовити хор Беогр. Гајрета, под дирпговањем г. Бајшанског, наст. отпевао je: „ЕГростри ми мале“ и „Шкрвпа ђерам“ (Ј. Хаце), a женски хор посебно „Песме из околине Битоља1* (Л>. Бошњаковнћ). Потом je, no утврђеном програиу, требала да наступи г-ца Бахрија Нури ХаџиН, али je и ofie године била спречена болешку. Г ђа Сафија Пинвнска, чланица Варшавске oitepe, отпевала je, врло бурно поздрављена, „Пољске арије и народне песме*. „Оперске арије" у тенору г. К. Ивића, члана Београдске опере, и „Босанске севдалинке”, које je отпевала г ца М. Бошњзковић, врло су топло примљене. Г-ђи С. Ппанинекп и г-ци М. Бошњаковвћ пптомци и питомице Беогр. Гајрета предали су no један дпван букет цвећа. По свршеном програму отпочела je пгранка до касно у ноћ. Особиту пажњу посетилаца ове забаве привлачила je богато прппремљена л$трија с доста мотива из Боене, Херцеговине и Ј. Србије. Међу многим впђенпм посетиоцима ове забаве, запажена су и гг.: Ж . Лазик. A. Алибеговић, др. Ц. Сулејмановић. др. A. Хчсанбеговић, Ш . Куртовик, М. Мулалић, др. Ф. Бајрактаревић, X. Ребац и Др. Решид КуртагиН. Добровољне прилоге sa забаву даровали су: Њ. В. Краљ 3.000 дин., Народна скупштина 2 000 д., гг.: Ж . Лаввћ (500), Н. Узуновић (500), др. A. Хасанбеговић (200), М. Пеливановвк (120), X. Ребац (100), С. Шекеркадвк (100), хлебопекарнвца „Соко“ 100 и П. Нинковвк 100 дин. Уопште овогодишња забава Беогр. Гајрета, no саставу в взвођењу програма впло елитна, пружила je очекиванв морални и материјални успех. И овои приликом питомци и питомице друштва желе свима својим пријатељииа, нарочито Њ . В. Краљу, да израве евоју најдубљу захвалност на високој пажњи која им се с њвхове стране пружа на свакои месту. Ј Гајретова забава у Бос. Градишци 11 фебр. 1934 одржао je Мјесни одбор Гајрета велику годшшву забаву у иХотел Србији“. на којој je први пут од свог поиотног оживљења наступио са двије- �^гачке Гајретон пјевачки збор. Ha забави су Гајретови Naša čaršija i sada se kao i ranije najpripravnije дилетанти на опше зчдовољство извели Шантићев ко* odazvala i darovala obilne priloge, pa joj se odbor иад „Под маглом" који се публвци необично допао. najljepše zahvaljuje. Морални и материјални успјех je такав да га ни једГајретова забава у Тузлн на забава у Бос. Градишци назад 8 година нвје имала. Просторије „Хотела Србије* биле су преиалене Одржана je 3 иарта 1934 г. у проеторијама соколда приие све посјетноце тако, да су се иоралп многи ског доиа. вратити. Нарочито подвлачимо да су забаву посјетиле Kao што се je в очекивало Гајретова забава била и иноге муслиманке и да су женске улоге у комаду je једна од најуспјелијих забава у Тузли како у моодвгравале гђице сестре Делва и Зехра Шепвкралнои тако и у матервјалном погледу. Бруто прнход забдве био je 5.556.— Дин. Успјеху забаве допринио je врло биран програм, у коме je добровољно учествовао етудент Музичке A* Gajretova zabava u Viiegradu кадемије г, Захид Налић, отпјевавши неколико умјетNa prvi dan Ramazanskog Bajrama (17./I. 1934. g.) ничкпх конада уз пратњу гђе Хемине Хирше. priređena je Gajretova zabava u Višegradu, koja. je Публика je младог умјетника наградила са фре* materijalno i moralno vrlo dobro uspjela. нетпчним аплаузом. Такођер je потребно нагласити Na zabavi je prikazan pozorišni komad „Eman- успје^ Гајретова пјевачког хора, који je врло лпјепо cipovana žena- od gg. Alikalfića i Imamovića uz vrlb отајевао 4 пјесие на свеопште задовољство публигсе, ukusan program. Diletanti i diletantice odigrali su ovaj као п игру двлетаната у комаду „Еманципована жена“, komad upravo majstorski, a naročito se istakoše : g који су га ca пуно разуипјевања взвели. Нарочпто je Niko Đurović u ulozi »Eadbega- , gđa Polka Vranić i пала-у очи нова комзозиција ,Емине“ за мушкв хор, gđice Rikica Erenfrid i Enisa Hadži Halilović u ulo­ коју je спецвјално за ову прилику компоновао познати gama „Fadile- , „Suađe- i „Мејге", т г zašto im kao i музичкп мајстор г. Вељко Ћесароввћ професор овдатње Гимназвје. ostalim diletantima i ovom prilikom zahvaljujemo. Послије програиа настала je вгранка, уз одличPoslije programa pristupilo se prodaji tombole, koja je na jagmu rasprodata, pošto je bila bogata i ну глазбу војне музвке овдашњег 25 пука, која je поала скоро до зоре. Тек пред зору сввјет се почео obilna jer se sastojala iz n'ajljepših stvari sa nai спрематп на починак, понесавши ca забаве најбоље vezom, kao čevre, peškiri, jastuci, jastučnice ručni radovi, koje darovaše prijateljice i prijatelji, čija утиске, jep je забава протекла веома достојанствено Матерпјални успјех ниЈе заостао иза моралног, imena pri kraju označujemo. Tako uz neopisano ....... loženje igranka i veselje potrajalo je sve do 6 sati u- jep je првход овогодпшње забаве знатно бол»и, него jutro. Na zabavi je svirao vlastiti tamburaški zbor pod прошле године. vodstvom našeg veštog i simpatičnog g. Jusufa MuОвои приликои Мјесни одбор Гајрета се захваљује сввиа који су ма колико допрвнијели успјеху lahasića. Ovom prilikom dužnost nam je istaći, da narod ове забаве, a нарочито г. 3. Налићу, који нвје жалио ovog kraja, a specijalno muslimanski dio, vrlo dobro труда да дође у Тузлу чак из Загреба, да првп пут razumije akciju i vređnost djelanja Gajreta, te kao јавно наступи пред својвм свијетом, баш на Гајретоtakvome ne žale doprineti žrtvo, što najbolje sveJoči вој забави. Одбор je такођер захвалан Гајретовои пјеi to, da je na ovoj zabavi bilo prihoda oko 3.500. din., вачком хору у Тузли, којв век трв годвне самосталiako je za vrijeme Ramazana prikupljeno oko 3 000 но и успјешно иступа на Гајретовнм забавама. Ha овогодишњој забавп био je као и уввјек веоdinara od tombole i dr., koje sume nisu neznatne u ма добар и богат бифе, који сваке годвне дарују најdanašnjim prilikama. Svima posjetionima i darovateljima najsrdačnije угледније муслиианске породвце. Тако в ове годвне дароваше: торту г. Мујезиноzahvaljujemo. Uz osobitu zahvalnost ističemo imena prijateljica вић Хасан, сухо месо n суџуку г. Пеппћ Ибрахви, i prijatelja Gajreta, koji darovaše tombolu i t o : gđa торту г- Жилвћ Садик, торту Смајловвк Хаеан еф. торту г. Др. Мехмедбашвк Алвја, хурмашпце г. АждеRamović Tinka, Nikolić Ljuba, Behmen Sabira, čengić Almasa, Hadžihalilović Safija, Tanović Hedija, Def- роввк Адем сф. хуриашвце Коњхоџвк Алвје х. бурек Дефтедароввк Фатиме х. печеног бибца г. Заииоввк terdarović Muhiba, Papo Josefina, Erenfrid, Šećerović Jovanka, Borovac Razija, Hasanbegović Nura, Trtković Мехмедбег, хурмашвце г. Јашарагвк Јусуфбег, хурмаVasvija, Karčić Safija, Stošić, Abdulahović, Krstur Рег- шице Капетановвк Мустајбег, реванију гђа Атија х. ka, Bijedić Behija, Lukačević Hatidža, Klinger Heleca Дервишефендвк, торту Чамџвк Хамид еф. хурмашвце Julka Paić, gđce Abdulahović Esma, Osmanagić Paša, Глухак Зинет ханума, реванију г. Бербвк Мустафа еф. Jovanović Krša, Pašić Sabiha, Osmanagić Fatima, Kar­ хурмашвце Ђенановвк Васвеханума, баклаву г. Мухаčić Razija, Bogdanović Grozda, Ćojo Šemsa, Bogđano- реиагвк Ибрахвмага, хурмашпце г. Ножвк Мехмед еф. седиџан г. Жунвк Џеиал еф., кајмак-баклаву г. Зави vić Milka, Ramović Dara. 77 �еф. X. Дедић, торТу госп. Даутовик Јакуб, торту Кахвеџић Мехмед еф, колаче"г. Феридбег Крупић, хурма шице Азабагић Хабибе ханума, колачв г. Карло Душек, торту г. Салихспахаћ Мехиед, хуриашице г. Шербић Ахмед и једну патипшању г. Телалбашик Џемал еф Свима дароватељима одбор најтоплије и овом прилпком вахваљује. Gajretova zabava u Visokom očekivanja mnogobrojnih Gajretovih prijatelja ovdje i na strani, u čemu je potpuno uspio, pružili su još svoje ne male usluge i mnogo doprinijeli: gđa Sotra gđice: Lejla Limič, Hajrija i Ramiza Kurtović; zatim gg. dr. Hajrudin Džananović, Muslafa Hadžimehmedagić, Hazim Maglajlić, Esad Oruč, Mustafa Bajramagić, Džemal Zečević, Asim čabaravdić, Alija Ćabaravdić, Ahmed Karavdić, Alija Vražić, Junuz Karavdić, Hamza Karavdić, Hašim Hadžiahmetović, Nezir Sirćo i drugi. Ovogodišnja Gajretova zabava, održana 3 marta Гајретова забава у Јајцу u svim prostorijama Sokolskog doma, bila je, sigurno Први дан рамазанског Бајраиа у Јајцу je одрjedna od najposjećenijih i najuspjelijih zabava do sa­ da u Visokom. Pored predstavnika mjesne opštine, жана Гајретова забава која je у сваком погледу успјеdržavnih vlasti, škola, uleme, društava i t. d-, na za­ ла. Пошто приходи на свим готово приредбама знат bavi je zapaženo i mnogo uglednih gostiju sa strane, но подбацују мјеони одбор Гајрета у Јајцу ове je гоmeđu kojima: g. Risto Đokić, narodni poslanik, iz Sa­ дине уложио сав свој труд да што боље припреми заrajeva: članovi glavnog odbora Gajreta gg. dr. Mustafa баву, како би она н у материјалном погледу успјела. Hajdarević i Mujaga Hardage; zatim gg. dr. Sinan За забаву je нарочито припремљена богата томMusanović, Mustajbeg Fadilpašić, braća Kobić i drugi. бола ручнпх радова и везова, коју je организовала гђа Iz Fojnice: gg. dr- Raljević, Dževdet Hodžić, geome- Ћампла Бркак, учитељица, a израдиле су je муслиtar; Derviš Zijadić, šef Poreske uprave; Alija Tmić i манске дјевојве, које су у дугпм рамазапским ноћима drugi. Iz Kaknja: gg. ing. Halil Hrnjičević sa gđom; везле везове на џерђефе са жељом да поиогну Гајрету. Avdaga čehajić, Đ jlbćg Haračić, Mehmed Hadžić, ing. За забаву je владао велики интерес. Ha дан заBuconjić, Salih Alajbegović \_drtjgi. Iz Breze: gg. ing. баве су век све улазниде биле распродане. Сала Гранд Zvonimir Dojćanski, direktor rudnika, sa gđomi''TOgr''-Хотела je бпла препуна одвбране публике, како му* Drago Kostašek, Ade*r. ef. Smailbegović, imam mati* слимана тако и браће других вјера, што je за нароčar (sa 30 prijatelja) i^dpugi. Iz Podlugova: gg. Na- читу похвалу. zif Alić, Fehim Imamović, Mustafa Imamović, pretsje Од представиика власти вабаву су посјетили dnik opštine i drugi. Iz Gračanice (kod Visokog) g . срескп начелник г. M. Томашевић, старјешина среског Salih Šabanović pretejedn k opštine (sa više prijatelja) суда г. Д . Атанацковић са гђои. Испред фабрике „Е g. Vejsilbeg Alibegović, pretsjednik opštine Mokrono- лектро—Босна“ био je г. Др Милер са гђои. Испред општине био je госп. С. Хаџиосмановић, предсједник ške (sa više prijatelja) i mnogi drugi. Na ovoj zabavi, kao hi ua jednoj dosada, zapa­ општине. Забаву je отворио предсједник мјесног одбора г. žen je naročito veliki broj muslimanskog ženskinja, ne samo iz Visokog nego i iz okolnih mjesta. Zatim М. A. Капетановић краткии предавањем о Гајрету lijep broj težaka iz okolnih sela, gdje već Gajret po­ поводом тпидесетгодишњице његовог плодног рада од lako ali sigurno djeluje svojim blagotvornim radom, оснутка до давас. — Нарочито je нагласио видан no* stičući tamo ujedno sve više prijatelja i vrijednih зативан биланс рада од Ослобођења на овамо. Идућа тачка програма очекивана je са нестрп* radnika. Program ove zabave bio je veoma obilan i in­ љењем. Имао се je појавити госп. Лутво Арнаутовић teresantan i izveden na sveopšte zadovoljstvo prisutnih. оииљени коиичар и пјевач народних пјесама. Он се je појавио коотимиран у старинско босанско одијело ваPo završenom programu, oko 1 sat, nastala je u једно са својии пратиоцем на сазу госп. Абазом Адеsali animirana zabava, koja je uz svirku Sokolske мовићем и отпјевао веколико мераклијских севдалинfamfare, ples. nabacivanje korijandola, kupovanje tom­ сквх пјесама „у раван“ — Публика je била раздраbole (koja je na ovoj zabavi bila naročito bogata), i гава и поздравила га урнебесним аплаузоиčašćenje obilnim i odličnim bifeom, što su sve poklo­ Расаоложење публике доствгло je врхувац кад nile odane prijateljice, prijatelji i članovi Gajreta — се je одиграла „Златија", позоришви комад, препув potrajala sve do jutra. ГЈ ostalim prostorijama doma, лијепих пјесама, прожет драискои радњои у три чнва, koje su također bile pune, gosti su se veselili i zaba­ од Осиана Ђвквћа. vljali uz pjesmu i svirku harmonike. Комад je одвграв са вајвећим успјехом. НасловZaslužnom mjesnom odboru Gajreta, sa njego­ ву улогу je играла сиипатична гђица Франдиска Мајкvim agilnim pretsednikom g. Abidom Frtunom na če­ свер, учитељица и солисткиња. Својим њежним, чиlu, koji je sa voljom, predano, ne žaleći truda nasto­ стим и звучним соправом у_ одабравии пјесмама које je jao i radio da ova zabava bude na visini i ispuni sva пјевала, унотпуввла je своју вјешту игру. Алија, њед 78 �ашик, којег je играо Др. Ибро Бркић. биоје на истој ввсини како глумом тако и соло пјесмом. Гђица Мајкснер je била акламирана од публвке још на отвореној сцени. — Нурихануму, Алијину мајку играла je гђвца Олга Чапељ са великим успјехом. Нарочвто се истакла у III. чину. Улогу Хатвџе, продавачице беза, одигрзла je гђа С. Глишаћ са пуно глумачке вјештине. Највише се публппи допао пашин ћехаја госп. Лутфо Арваутовић, који je своју улогу управо умјетнички нзвео до најситпнјих детаља. Публика га je неколико пута још за вријеме игре одушевљено поздравила. Омер, Алијин друг госп Хаидо Жужвћ je својои вгром потсјећае на каквог делвју вз старвх времена. Авшу скромну дјевојку одвграла je гђа Ћаивла Fpквћ са успјехом и допадањем. Хабаба, гђица Сарач това забава најуспјла’а забава у Јајцу како у уијетнв* чко моралнои тако и матервјалном погледу. Гајрет je у Јајцу однио пуну побједу. Gajretova zabava u Trebinju Mjesni odbor Gajreta u Trobinju priredio je 18. januara o. g. svoju redovnu godišnju zabavu u prosto­ rijama „Hotela Maglić* koja je u moralnom pogledu, obzirom na odličnu posjetu, probranu publiku i red koji je na zabavi vladao, vrlo dobro uspjela, a i ma* terijalni uspjeh zabave je potpuno zadovoljavajući. Program zabave izveden je odlično, a naročito je simpatično primljen) i kod članova i prijatelja Gaj­ reta dobar utieak ostavilo blagonaklono sudjelovanje u izvođenju programa sa solo pjevanjem g. Uroša Čovića, direktora ovdašnje Gimnazije, poznatog narodnog radnika i oprobanog prijatelja Gajreta i nas muslimana, kao i gospođice Anke Sambrailo, na čemu im ovaj odbor u ime svoje i brojnih članova izriče i ovim pu­ tem srdačnu zahvalnost. Tombola ručnih radova muslimanki je ove godine bila odlična — prava izložba bogatog ručnog rada. Sve sestre osjećajući veliku ljubav prema Gajretu i cije­ neći njegovu značajnu ulogu, nijesu žalile vremena " ni materijalnih žrtava kako bi napravile što ljepši rad za tombolu, ne tražeći iz već poznate im skromnosti i na jedan predmet metne ko ga je darovao, 'jesnim i požrtvovnim sestrama neka je naša bratska hvala, Гајретова забава у Сјеници У с п је л и с н н н а к са Г а јр е т о в е а а б а в е (У сред ннн в р и је д и и Г а јр е т о в р а д н н К r . Др. Брк и ћ ) истакла се наввном и непосредном игрои, a и остале дјевојке Фатвиа, Двка и Хана бвле су за сваку похвалу. Ha клаввру je све пјесме са пуно разуијевања и вјештине — пратила гђвца Олга Мајкенер. Коствив су бвлн орвгвнални и жпвописнв. Ko* иад je припремво г. Др. Ибро Брквћ. Сввиа онвиа који су својвм учешћем придонвјелн да je аабава тако добро успјела нека je искрена хвала. После завршеног програма настало je забављање уз веселу игру све до пред зору. Томбола, која je била укусно спремљена продана je на јагму. Публвка je понијела са собом најљепше утвске са забаве. Чист првход на 8абавв био je 4.500 Двн. што аа данашње првлвке у Јајцу значв велвку суму. Мозке се с правои рећи да je овогодвшња Гајре- 18. јануара одржчо je своју бајрамеку забаву одбор Гајрета у Сјеницв, која je бвла добро посјећена, a нарочито од стране муслвманског сввјетаГ. Шеховвћ, учитељ с једнвм лијепвм поздравнвм говорои и пригодном рвјечв о раду Гајрета, поздравво je присутне, a потом je извео другу тачку, шаљивн ионолог „Правда“. Иза тога су двлетанти взвели коиад „Хаџн Лоја од Нушика. У прппремама око забаве најввше сеистакао предсједнвк одбора г. Цеманл Горловвћ, којисе јеипоред своје дунсности као порезнвк заузнмао сваког часа н уједно одиграо улогу „Хаџи Лоје . Гајретова забава у Пурачнћу 20. јануара одржана je у ЕГурачвћу Гајретова забава са обвлнвм програмом. Поздравну рвјеч одржао je претсједнвк одбора г. Мехмед Чамџвћ; затви су бвле декламацвје „Жввио Крал>“, „Проклетство Џелал паше“ и „Мали добошар“ (ионолог), који je изазвао одушевљење код публвке. Најзад je првказвван коиад „Декрет* који je такођер одлвчно одагран. Игранка je потрајала све до зоре. Морални успјех забаве бпо je взван сваког очекввања. И obbu путем топло се захваљујеио Солвај твор- 79 �Вици на прилогу од Дин. 200, затим посјетиоцима и дароватељима томболе из града Тузле као и одбору у Лукавду тур., који je увеличао забаву својом посјетом, a највећа хвала и дрвзнање иде претсједнику, Ko­ ja није жалио ни труда ни жртава за што бољи успјех забаве, као и осталим одборницима. Гајретов мевлуд у Фочн Mevlud su učili naizmjenično Hafiz ef. Repak iz Stoca, koji je od rođenja potpuno slijep a koji mevlud uči vrlo skladno i Mehmed Cvijetić učenik III. razreda Šeriatske gimnazije, koji je svojim zvonkim dječačkim glasom nagonio mnogu suzu na oči veličajući i spominjajući značajne momente rođenja našeg Resulullaha. Učen je mevlud od Dr. Safetbega Bašagića, koji je sada prvi put proučen u Trebinju. Sa mevluda je po­ slala pozdravna depeša omiljelom pjesniku Mirzi. Мјеснп женски одбор Гајрета у Фочи одржао je 15. ноћ Рамазана 'мевлуд у просторијама мектеба у R azne vijesti корисх Гајрета и муслиманске сиротиње. Мевлуд je Годншња скупштина Београдског Гајрета био врло добро посјекен како je то и обично код давања Гајретових мевлуда. Поред великог моралног Б еоградски Гајр ет „О сман Ђ и к и ћ “ овом успјеха и материјални je био задовољавајући. Мевлуд годином н авр ш и о je д есет го д и н а свога рада су училе: гђа Сабира Њуховић, гђице: Муниба Трхуљ ш то за к ул турн о -п р осв етн о стањ е југосл овен и Есма Муфтић. Мевлуд je врло лијепо проучен на ских м услим ан а п р етстав љ а је д н у значајност. свеопће задовољство свих приеутних- Првје мевлуда Основан 1923 r. вел иким н апорим а искрених гђа Мунира Омерхоџић одржала je врло успјело пре- рОДОл>уба и пријател>а ом ладине, и о м о гн ут у . давање о животу и раду Мухамед a с.; затпм je гово- своме десетгодиш њ ем р а д у к ак о с н ајв и ш и х рила о потреби Гајрета п његовој важности, na јецуом м еста так о и од ш ир и х н ар одн их к р у го в а , он дрплпком апеловала на присутне да се у што векем je уп о тп ун и о п р азн и н у, к о ја се ја к о осећала броју упишу за чланиде, што су то учин ле још те м еђу м усл им ан ском студен тск ом ом л гдин ом ноћи многе. и д ао м огућ н ости м л ад и м м усл . интелектуДобровољне црилоге дароваше: до 20 дин. Мула ал кињ ам а д а продуже св оје студи је. Око стоПилав, Хасанбеговица Авда,ри1д Нефиса Хаџвмусвк, тр и д есет д о с а д ш к ол ов а н и х п и то м ада и пиМунира Омерхоџић, Ибрагинца Њуховић, Када Њухотом ида, вр л о оспособљ ен их у своји м струкавпк, до 15 дин.: Ифета Бехлиловвк, Хусевнагш а и у сваком погл еду васп и тан и х за савре. Пилав, до 14 дпн.: Омерсфендинца Муфтч енн ж и в от у свом н ар о ду, гд е и м ају д а наКаравдвћ, до 12 дин-: Халима Татарагпк, no д о к н а д е све оно ш то су р ан и је генерадије ГГаула Ченгвк, Шемеа Шиљак, Ата Трху. пропусти ле д а учин е, или н и су м огле д а учи. Трхуљ, Мунта Фејзо, Сенпја Тафро, Неђиба Мула не, п ок а зују в и со к у м и си ју р а д а Б еоградск ог Несифа Арсланагвћ, Авдагпнца МуфтиН, Х ј Г а јр ета у њ еговој ск ор ој прош лосги. A „на сик до 7 дид: Сирбубало Асифа. no 5 днн:Х[ојо Азипр ош л ости буд ућ н о ст се сн ује." за, Xajfa Трхуљ, Фатима Деовик, Заха Муфтик, ХаБеогр. Га.рет , 0 . Т>вквк“ одржао je 28. јануара лима Омерхоџик, Мима Ћорвк, Адвија Кркалик, no 4 дин: Лојо Мунпба, Сема Хаџнмуеик, Нура Пандур, 1933. у Доуштвеном Дому своју редовну годвшњу Муфтик Хабиба, Хаша Трхуљ, Хаџора, Муфтик, Џех- скушитину. Тачно у IOV2 часова пре подне, претседва Чавдар, no 3 дпн: Лојо Зехра, Зухрпја Хањалик, нвк г Ђурађ Јосвфоввк отвара скудштвну и констаФифа Балсик no 2 дин: Хатиђа Реџо, Мевла Реџо, тује, дн je no чл. 35. и 36. друштвених правила с обЗифа Пандур, Сафија Хаџвтетоввк, Асема Муфтпк, зпром на број присутних чланова скупштина споеобна Разп;а Авдагвк, Рашидагинца Рашидагик, Бејвта Ра- за рад и решавање. Поздравља дриеутне, надомвње гу* шидагвк, Кана Хасик, Кеиајила Авдагвк, Мудерис- битак A. Џумхура, члана Удравног одбора и дредлаже ефендвнцч Муфтвк, Зехра Шахинпашик, A. Хаџвме- да се удути следека дедеша Њ. В. Краљу: „Сакупљешвк, Пилав Пемба, Залкик Зада, A. Разија, Хањалик ви на редовној годишњој скупштвни чланови и дриМулија, Салвушвк, Балввк, Мошоввк, no 1 дин. Ф. јатељн Друштва Беогр. Гајр. »Осман Ђикик“ усрдно Кумра, Пејкушвк, Карабеговвк, Пејкушвк, Фифа Рг- се секају свога највекег добротвора, Њ. В. Крал>а пшдкадвк. Александра I и моле у најдубљој оданости и верности да дрвии искрене жеље ea дуг жввот и срекну влаHevlud Gajreta u Trebinju давину, кличуки да живи наш витешки Крал1 и УзZa vrijeme Ramazana Uprava Gajretove radionice ввшени Краљевски дом.“ — Присутни су доздравили priredila je dva mevluđa u ovdašvjoj Osman Pašinoj дедешу са устајањем и живеоПре прелаза на дневни ред, претс. г. Јосвфоввк džamiji, jedan za muške drugi za muslimansko žensKinje. Mevludi eu oba puta bili odlično posjećeni, jer дредлаже за секретара скудштине г. др. М. Беговвка, narod pored želje i čežnje za učenjem mevluda htio a за овераче 8аписника гг.: М. Кулиноввка и A. Кеje da što jače manifestuje i svoju ljubav prema Gaj муру, што скупштина и усваја. Прелазеки на дневни retu. ред, дретседиик дозива с.екретара да прочита извештај 80 �Напослетку у извештају ее каже да je претседнвк Нароше скупштиве одредво 30.000 двв. као десетомесечну помоћ питомцима и патомвцвма у шк. 1933/34 г. Са свотом од 10.000 д. то je исто учинво u претседввк Сената. После прочатавог взвештаја вршилац дужности благајвика, г. М. Ћемаловик чвта извештај о прегледу прихода и расхода за годану 1932. a 1933. Из тога се видв: Прихода 1932. годвве: Готовавз, наплакеве стапевдвје питомаца- ица, поиока и добровољвв прилози, члаварива 947.713.96 двнара. Расходв 1932. I Упрввног одбора. Секретар г. М. Ћемаловић чвта извештај Упр. одб. ва 1931/32 и 1932/33 шк. г. По истоме види се да je Управа у шк. 1931/32 главну пажњу посветила подизању Доиа, који je довршен концем 1931., a ста:ао je укупно 2,710.309'90 дин Ona сума исплакена je од обилних добровољних прилога у новцу и грађевпнском иатеријалу (1,018 691) хипотекарног зајма (1,370.657) и друштвене уштеђеви* не (292.037). — У новосаграђени дом зримљено je у овој г . : 127 ученикн (50 бесплатно), a у 1932/33: 150 ученика (48 бесплатно), и то: 1931/32 1932/33 Укупво од 1923—1933. свршвло je Si ј? право Школска годива ■& и“ ? a fe | 33 27 22 5 5 43 25 23 10 9 28 29 Л/ *8 15 4 Иначе рад друштв. нитомаца и питимица токои ових двеју година био je за сваку похвалу. Студенти питомци учествовали су у свпма акцијаиа на Унвверзатету. Приликои уобвчајенвх светосакских награда за израду расписаних темата у 1931/32 г. награђена су 3, a у 1932/33 4 друштвена питомца. Друштвени skubot у ДоМу огледа се, взмеђу осталог, на,бЈЛ>е у раду »Удружења студената питомаца Б. Г. ,0 . Ђиквћ"«. Циљ Удружења je: рад на стручном и општем образовању, који се поетиже путем разнвх предавања с дискусијом илв без ње, npaређпвањем забава и екскурзија ради упо8навања отаџбине, новчаном помоћи члавова, итд. Рад je подељен на поједвне отсеке, од којвх су дебатни у 1931/32, a лиричкн отсек у 1932/33 показали најввше успеха. Удружеље расаолаже с доста уређевом књвжнвцом у К°ЈУ je у 1932/33 набављено 500 новвх дела и 50 уџбеника, поред бројнвх листова, часописа и ревија. Настојањем појединвх управа Удружења, a да би се друштвенвм пвтомцвма омогућио додпр с јаввои радницама, одржавава су, tokom прошлвх двеју годива, □редавања пз разввх научввх и друштвеввх области. Предавачи су билв: гг. др- Вл. 'Б.оровић, др. В- По* поввћ, др. Ф. Бајрактаревпћ, др. М. Недељковић, др. С. Уџварлвћ, др. Др. Јовановвћ, др. М. Беговвћ, X. Ребац, В. Чубриловвћ, К. Крајшумовик, ивж. HL Бубвк и A. Кемура. Поред Удруж^ња у Дому je у 1932/33 освован „Задружни клуб“ за међусобво пптпомагање, рад и штедњу, a у циљу васпатања ea задружви жввот. =3 ђ>. 8i 53 6 1 џ 2 32 Дипломврало питомаца * 28 ^26 9 Ili 1 ai | 1 - N питомица 10 7 10 11 127 годвне: Исхрана, отплата анунтета, ивсталацаја, ила те управнпца и особљу, уреду за освгурање, хонорар лекару и хоровођи, лекови, помокн питомцвиа, набавка књига за бвбл u иввентара a за разве свтније потребе 706 620.80 динара. Укупво no одбитку расхо: да остаје 241.093.16 динара. Праходв 1933. годиве Готовина, наплакеве стппендчје патоиаца ица, псмока и добровољнв прнлози, повракена дуг патомаца, од књига Абдуселама Балагије, к <мате од уложеног новца 993.196.16 давара. Расходи 1933. годиве: Исхрана, ануитет, ввсталације, одржавање чвстоке кавцеларијски трошкови, плата управнвца и особљу, уреду за ocuгурање, хонорар хоровођи и лекару, лековв, помок □втоицнмл-вцама, набавка књ за бвбл, вабавка инвен тара. разве оправке и др. 936.73993 динара. Укупво no одбатку рнсхода остаје 56 456,23 дпнара. Прелазв се на IV тачку двеввог реда u претсед ник Надзорног одбора г. 3. Поповвк чвта извештај надзорвог одбора у којеи извосн да je сав рад у друштву tokom ове две годвне бво потпуво правилво вођен Носле чатања ових взвештаја, претседвпк г. Јоспфовак отвара о томе двскуспју. Пошто се нвко не јавља за реч, претседвик тражв од скупштвне разреишнцу за досадашњи рад управног одб pa, благајвика и надзорног одбора. — Скупштина једвогласно подељује разрешвицу. Прелази се на VI тачку двеввог реда: одобравање буџета за 1934. г. Г. Ћемаловвк чата предлог буџета, кога Скупштина једногласно усваја. Taj пред- 81 �лог взносв овако: првходв дин. 756 000, расходн дин. 756 000. У наредној тачци дневног реда приступа се взмени другатвенвх правила. Секретар, г. Ћемаловић чита с раввла, носле чега претседнвк г. Јосвфоввћ отвара дискусију о тоио пвтању. Г*ђа ГГанвћ тражи да се у правилима предвиди оснввање посебне женске секције, која би водила бригу п старање о питомицама друштва. Ово њено мвшљење ваступају гг. Б. Зечеввк и М Кулиноввк- ГГротвв овога предлога говорв гг.: X. Ребац, др. Ј. Хаџи-Васвљеввк, Гр. Божоввк, встичуки да није потребно у носвтп посебни члан о женској секцији кад век у ставу 2., чл. 1. постоје иогукностц за стварање ове секције. ГГредлог г-ђе Панвк ставља се на гласање и скупштина га одбацује. Р. Кулиновик предлаже да се унесе у праввла одредба према којој би и Надзорни одбор могао сазивати ванредну скупштину. Након краке дискусвје о овои питању предлог се усваја. ГГошто се ввше нвко не јавља за реч, претседнвк г. Јосвфоввк констатује дк су предложена прави* ла прпм.Ђена. Прелази се на VIII гачку дневног реда: иа чланова Управног и Надзорног одбора. Претсе Јосвфоввк иолв да Скупштвна предложп кан/ ну лвсту. Међутвм ^Скупштвна предлаже д свфовик кандидује чланове Управног одбора. Г. Јосвфоввк предлаже следеку л и с т ј Управнв одбор: Ђурађ Јосифоввк, M a p i - __ вик, Др. Јован Хаџи-Васвљевик, Жнвојин Лазвћ. Boja Кујунџнк, Лр. Владимир Ћоровнћ, Хасан Ребац, Др. Драгослав Јовановвк, г-ђа Стана Нвколик, г-ђа Дарвнка Паник, г ђа Дара Мвтроввћ, г-ђа Дара Цветковвк, г-ђа Тињка Јанковик, г ђа Зорка Миловановвк, г-ца Катарвна Пеквк, Др. Мехмед Хоџвк, Др. Божидар Зечевик. Ранко Деспвк, Лазар Миличевик, Грвгорвје Божоввк, Мухаиед Ћемаловвк, Жика Радосављевик, Др. Мехмед Беговвк, Омер Хасанагик, Азвз Султановик^ Надзорнв одбор: Зарвја Поповик, Јеврем Томик, Сава Нвколвк, Душан Поповик, Абдулах Хаџик. Скупштина једногласно усваја поднету листу. Ношто je са оввм дневна ред всцрпљен и нико се не јавља аа реч, претседнвкг Јосвфоввк закључује скупштину у 12 часова. Захвала ГаЈрету Недавно je завршвло занат 14 пнтоиаца Шегрт* ског Гајретова доиа, којв су упутвли Главном одбору следеке писио: „Пошто смо вавршили занат и мислимо напустити 82 внтернат, шаљеио в молвио да у цвј. лвсту Гајрету изволвте штампатв слвједеку јавну за хва лу: Нануштајукв Гајретов Шегртскв дом у Сарајеву као внствтуцију у којој емо вровели сваки вајиање no трв годвне, гдје сво били потпуно обскрбљенв, взјављујемо дубоку вахвалност нашеи драгом Гајрету. који се je преко управнвка наведене внствтуције уввјек очвнскв бринуо да од нас, уз учење заната, са очпнскви савјетвма, књвгом и предавањима створв занатлије са потребнои стручном и општои спремом и како би у животу постали што вреднвјв и актввнвји чланови заједнице. За сва учвњена добра, обекајемо да кемо уввјек бвти добри и вриједнн поборнвци ввсоквх идеја Гајрета и његовог за народ корвсног рада. Хвала нашем драгом Гајрету в живио! Сајерчик Хајрулах кројачкв поиокник, Бадоввк Ахигет водо-внсталатерски помокнвк, Ферхадбеговвк Енвер електро-внсталатерскн помокник, Сајерчик Сефер столарски помокннк, Филиповвк Дервиш умјетнобрусачки помокник, Алибеговвк Хилмија браварски поMokmiR, Сајерчик Хасиб електро-внсталатерскв помокник, Оглик XyctBH ауто-механичарски помокнвк, Хатибовик Абдулрезак кројачга помоћнвк, Хаџиефендвк Мексуд ковачки помокник, Зељковпк Сманл водо-внсталатерски помокник, Чајик Адеи уијетно брусачки :смокник, Кресо Кадрија браварски поиокник, Брквк ih браварски помокник. Poklon Gajretovoj radionici u Trebinju G. Zaim ef. Sadović, veleindustrijalac iz Parisa i ove se godine sjetio Gajretove radionice i njena bla­ gotvorna rada, te joj poslao svoj prilog od 2000 fran­ cuskih franaka. Na poslatom prilogu svom velikom dobrotvoru uprava radionice i ovim putem izriče svo­ ju srdačnu zahvalnost. Pripreme za proslavu muslimanske Nove godine u Trebinju Dana 26. februara o. g. održan je u prostorijama Gajretove radionice u Trebinju Siri sastanak omladine na kojem je zaključeno da se proslava muslimanske nove godine 16. aprila o. g. izvede žto svečanije, jer taj vrlo značajni datum kod nas je muslimana potpuno zaboravljen, kada su udareni temelji našoj uzviše~ noj vjeri. Pored vjerskih obreda i predavanja o značaju dana vrijedni omladinci osigurače i jednu zabavu sa vrlo biranim programom. Interes za proslavu v. liki je. Одлазак Др. Оиерхоџића Салиха, среског љекара нз Ф оче 12. о. мј. отпутовао je на нову дужност у Требиње усљед премјештаја no иолби срески љекар г. Др. Омерхоџић Салвх. Мало je било љекара у Фочи који �СУ међу варошкии в сеоским свијетом без разлике на вјеру умсивали тако поштовање као Др. Омерхоџић. Због тога je његову испраћа'у присуствовао вел. број грађана. . Др. Омерхоџић je познат у Фочи као истаквути национални и културни радник, нарочвто je запаиеен његов рад у Гајрету, Соколу и Црвеном Крсту. Одласкои Др. Омерхоџића Фоча губи савјесног и спремиог љекара. Стога вавидимо браћи Требињцииа, што he од сада у својој средини имати л>екара као што je Др. Омерхоџвћ. рува, a дароваше no 20 кг; Смаил Хатиловац и Рагиб Скорић, мо 15 кг: Салих Хусеиновић п Алија Тоачпћ, no 10 кг: Хусеивоввћ Осман, Ахмет и Реџ°, Ћатић Аспм, Скорић Салко и Бајро, Ибричнћ Мердан u Хасиб, no 8 кг: Шериф СкориН, Али Хоџа Ћатић и Мујо Мујпћ, no 7 кг; Ћамил п Мустафа Хусеиновић, no 6 кг: Хасан Хусеиновић, и Сулејман Селимоввћ, no 5 кг: Хатиловац Мехмед, Абав, Хасан и Зајкр, Шишић Рамо и Бего, Селимовић Омер и Смаил, Ибричић Хасан и Осман, ИГишпћ Бећо и Зец Хапшм, Gajretova predavanja u Trebinju 3 кг: Д едо Селимовић. Mjesni odbor Gajreta u Trebinju za vrijeme pro­ У селу Вранићима сакупл>ено je 135 кг šlog Ramazana organizovao je niz korisnih predavanja, кукурува, a дароваше 40 кг: Хасан Сплноkoja su održavana u prostorijama Gajretove radionice вић, no 10 кг: Мехмед Мехмедовић, Мехмеa održavali su ih naizmjenično gg. Mehmed ef. Čoloдовић Але, Суљо, Муран Реџо и Хусо, Силman, Mustafa Busuladžić, Ejub Kabil, Mustafa Erkoновић раид и X. Јелчиновић Омер, Дедић čević i dr. Predavanja su bila svaki put odlično pojjeДедо", no 5 кг: Јусић Фехо и Пашпћ Зејир, ćena a teme predavanja bile su vrlo birane i po sa­ те Мехмедовић Ђулага. držaju dobro obrađene. У ч^лу Равони je сакупљено 98 кг куPored predavanja održana su dva-tri sijela sa ma­ кувуруза, a дароваше: 20 кг: Мујо Хоџпћ, lim pozorišnim komadima, te je članovima dato malo no 10 кг; Хоџић Мухарем, Алија и Ибрахим, i razonode. Sa jednog od ovih sijfcla 'po-'lato je pozdravno Дивдар Мустафа, Муминовић Мехо, Зулкић pismo i izjava zahvalnosti predsjedniku Glavnog odbo­ Халил п Мешко Ш абић, 8 кг: Ш абан Арап. У селу Башићи сакупљено je 96 кг куra Gajreta g. Dr. Hasanbegoviču, obzirom da je nje­ за, те продано 10 лиот. „Лигеи, у селу govom intervencijom postavljen vjeroučitelj na има 45 листића, a Омер Јелчиновић je šnjim školama u kojima ima preko 400 muelin •купио сам 35 листића. Укупно Дин. 100.— djece, a već tri godine nije im se predavala vjerom Pismo je ispred muslimana grada pisalo oko 50 uglednih građana. Д обровољ ни п рилози Iz Sarajeva: Gosp. Ismet Nikšić, trgovac poklo­ nio je muškom Gajretovom internatu u Sarajevu dva kubna metra bukovih drva, na čemu mu je uprava zahvalna. IZ LjllbuSkOg: gđa Marija Đerić iz Prnjavora po. slala je u pismu Sadik ef. Sadikoviću 40 Din. za Gajret, pa joj Glavni odbor zahvaljuje na poslatom daru, koji nam je doznačen iz Ljubuškog. Iz Orahovice (Bileia) Prigodom svadbenog sijela g. Rifata Bajramovića iz Orahovice na 15. marta uspio je pretsjednik odbora g. Hajdar J. Bajramović da sa­ kupi svotu od 107 Din. dobrovoljnih priloga za Gajret, koju svotu darovaše gg: po Din. 10: Mladenci, Hajdar Bajramović, Murat Pervan i Andrija Jovović; po Din. 5: Nazif Bajramović, Ali ef. Dreca, Nazif Pervan, Alija Pervan, Ahmed Mehmedbašić; po Din 4; Salko Pervan; Din. 3: Ibro Baj­ ramović. Ostatak darovaše prisutna gg. na sijelu njih 24 po 2 i po 1 Din. Svima darovateljima topla hvala, a mladencima dug i srećan životi № Котор Вароши. У селу Хадровцима (К. Варош) савупљено je 8а Гајрет 264 кг куку- Rad Gajreta u Gor. Tuzli Mjesni odbor Gajreta u Gor. Tuzli razvio je živu društvenu akciju. Inicijativom uglednih građana, a uz pripomoć samog stanovništva Gajret rapidno napreduje u ovom kraju. Među radništvom u Majevici živo radi povjerenik Mjesnog odbora g. Emin Muratagić, a lako isto i među činovništvom *Montanike“. — Ovih daDa među radništvom u solari Simin Han primio se je također povjereništva isprobani sokolski radnik i prijatelj Gajreta g. Veljko R. Pantić, pa se je nadati da će i on polučiti zadovoljavajući uspjeh. Inicijativom uglednih hanuma u Gor. Tuzli, a uz pripomoć bivše Gajretove pitomice gđice Safije Pašić, osnovano je za sada povjereništvo, a nadamo se, po­ što ima volje među hanumama, da će bivša pitomica Gajreta poraditi da se do skupštine osnuje i odbor. Rad Gajretova povjerenika u Kamen-gradu Novoimenovani povjerenik u Kamen-gradu g. Rizo Kapetanović stara se da radi u duhu datih mu uputa na poliu narodnog prosvjećivanja, pa u tom po­ gledu polučuje i uspjehe. Pred nekoliko dana dozna­ čio je Din. 103. i to Din. 55. kao prihod skupljenjprilikom držanog predavanja „Narodna prosvjeta zasniva se u porodici14. Poslije je pročitao popularno Gajretovo 83 �Остојвк, Загорац и др., Ристо Чоловић, гђа Хуее Ханџића, Шотрвћ Милан и Алајбеговић Оиер еф. По 20 — Дин: Сулејман Балнћ, Крпо М. Сулејман по-: шт р, Гујућ Сулејман. Халилхоџак Омер еф, Инж. Салко Ђикић, Лакишик Салихага, Колаковик Вејсил, Хаџиоман Хасан, гђвца Пролик Сидика, гђица Назечик Заха, гђица Фахр* Орман, гђица Хатиџа Ћвпшк, Н. Н , Грчик Хашви, гђица Омерагик Зејна, гг. Цервћ Мустаф* еф, Бранко Иванвшеввк, Беклнја Ибрахим, Симо Твца, Рвзввк Хусевн еф, Војвн Бјелвца и Aktivnost Gajreta u Bos. GradiSki гђвца Зејна Черкик. По 10'— Д вн: Ламбета Урош,. U toku mjeseca januara Mjesni odbor u B. Gra­ Каран Милан, Лехо Мехмед, Њ Н., Н. Н., Н. Н., diški radio je na osnivanju ženske sekcije, te je na Крп ) С. Сулејман, ЕГала Салих, Бранко Пикета, Ала27 januara ista organizovana. Konferenciju je vodio га Драче, Саво Каблар и Авдага Бајгорвк. По Дин 1 6 — Н. H-, По 30’— Двн: ггД р Перо 'Мандвк, Салpretsjeđnik g. Dr. Ismet Popovac, te je po njegovom izlaganju o potrebi osnutka ženske sekcije, jednodušno ко Ћвшвк, Душан Тамивџнк и Демвроввк Цемал; prihvaćena ova misao i odobrena. U odbor su unišle no Дин 6 '-- Н. Н , po 5’— Двн гг. Н. Н., Н. Н., и gđe i gđice: pretsjeduica Muhiba Tafro (supruga di­ Калајџик Ибрахвм. Свој наведоној господи прилагачвма и оввм пу rektora gimnazije), potpretsjednica 'Hanumica Sokol (supruga por. čin.), sekretarica Hatidža Mujadžić (kćer­ теи вајтоплвје благодарино. — Исто тако дужност нам je топло се захвалвти и ka posjednika), blagajnica Popovac Ruža (supruga sreekog ljekara), članica bez funkcije: Rasema Bu/aljko, onoj гг. која дароваше своје првлоге за томболу и бифе. Sidi ka Šepić, Hanumica Džumhur, Fatbna Hercego­ Овогодишља забава Гајрета у Мостару исто тако као vac, Ajiša Pletilid, Vasfija Džumhur, Zebra Mujadžić, прошлогодишње забаве, била je најуспјелија приредба у Мостару у цвјелој сезони, na je в то доказ више Sabra Selman i Emina Pračid.t . Ova sekcija već je održala nekoliko nedjeljnlH *солико Гајрет u његов рад навлази на првзнање код sastanaka i sada broji oko 50 Članova. Članice ženske сввх елојева нашега народа. Ова и овака пажња пре'ајрету, даје Гајретовим раднвцвма потстрека да sekcije moogo su pomogle' u'radu oko ovogodi .dišnjo ма Гајр своје дј* дјело наставе удвострученом снагои и пожрzabave, a same su prikupljale bogatu tombolu. predavanje „S:»mopomoć“ od ing. Bubida Za sada povjereništvo broji 12 članova, ali je sigurano da бз se taj broj povedati. Na 2 decembra pr. godine organizovao je anafalbetski tečij, a pohađa ga redovno 55-60 slušača. Program je ved svršen tako da de u toku mjeseca aprila održati i ispit. Nadalje je povjerenik osnovao i Narodnu čitaonicu, koja vrlo dobro funkcioniše. Sad radi na obnovi Mjesne zemljoradničke za­ druge, koja je nekad opstojala. c 'У I Прилози забави Гајрета у Мостару ml т Дсброво.7>не прилоге за забаву дадоше слиједека гг: Феић Ибрахим еф. Двн*400’—, Хафаз Омер еф. Џабвћ Дин 250'—, no 200’— Дин: Сиаилага Ћемаловић, Џабвћ Мустафа u спнови Ристе Шапна, no 100'— Дин: X. Авдага Балић, Ч£до Милвћ и др,, Рпсто Сјернн, Јово Гредвћ, Милисав Милушвћ, Тошо Њуњвћ, Мвхо Пешко, Петар) Шотрик, Др. Омер Хадроввћ, Ахиетага Ефица, Др. Веселин Семиз, Др. Анте Мадпраца, Мустајбег Арпаџић, Али еф. Ориан, Куртоввћ Алага, Iter. високо Преосвештенство Епископ Симеон, друштво „Просвета4*, „Напредак“ „Итихад“, Хусз Капетановић, Инж. Кпсић, Омер Хаџиосмановић u Хаџиомероввћ Осман Дин 150'— приложише гг. Браћа Авдвћ. По 50'— Дин гг: Ћашвћ Хасан, генерал Радовановић, Пашвћ Салих еф , мајор Али.а Ђемиђвћ, Угљеша Радојчић, Хасан еф. Apmџчћ, Шемвћ Салвх еф, Лакишић Але еф, Главовић Авдија, Коло Српских Сестара, Бугаатлија Мехиедбег, Н. Аранђеловик, Др М. Рвђановик, Садиковик Ш ериф. Мустафа М. Тхишик, Брака Залвхик, Јахик Ибрахим, Карабег Ибрахии, Душап Шаин, Мило МилуTf новик, Давид Коен, Пахер и Кисик и Симо Мрвв. По 40 Дие: Дадвк Сиаил еф, Вејзоввк Салвхага и Билал Шериф. По 3 0 ' - Дни: К-нфорти, Ђорђо 84 У т е м е љ а ч и и д о б р . Г а Јр е т а Упнс добротвора и утемељача Гајрета T okom године 1934 усисаше се за добротворе Гајрета слвједека гг.: из Сарајева: прсф. Абдулах Зечеввк и Неџатбег Сулејманпашвк, вз Кладња: г. Мехмедалија Смајловик. За чланове утемељаче Гајрета: вз Нвша: г. Радомир Јовановик, шеф Берзе рада, из Жепка: гђа МилК4 Зрнвк, из Стоца: Мехмед Гребвђела, Бехија х Ризванбеговик, Мухамед С. Басарик, грађ. предузетнвк и Ћамила х. Ш а ац, супруга управ. поште, из Мо стара: Савез набављачквх задруга у Београду упиеао je з* члана утемељача рахм. Мустафу Н. Ћишвка, из Гор. Рахика (Брчко): Хасан Хасанбеговвк, општ. биљежник, из Маглаја: Мустафа еф. Талик, надз. пут<*ва, из Добоја: г. Шемсудин Сарајлик упвсао sa члана утемељача свога рахм. оца Изета Сарајлвк, из Сарајева: Месуда х. Хасанбеговик иФехвм Имамоввк, благ. жел>. радиоиице, из Котор Вароти: Максим Тешик, вародпи послаивк среза . котор-варошког и Милан Мирковвк, индустријалац дрветом, из Мнлетковпка (Чајниче' Мухамед Диздаревик,. учитељ в Мурат Пашик, претсј. општине, из Мркоњик Града: Зухдија Борик, зван. суда и Хасан Рупвк, војни извјеститељ, вз Которског (Дервента); Касим Хрничик, из Л>убушког: Мехмед Билик, из Београда: Код мјесног одбора Гајрета у Високом упнсали се ва члана утемељ 1.ча гг. Крствк, ПопМитик и Шајновик трговци. , . . �?/■> i/ / / % ; ;; B anka (Jajret d. d-, S arajevo Akcijski kapitalrMn./4c,n Din. 2,dob.ood- м ЈГ '■/// '// /// Ћ /// Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama Zavod je, također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kuljurne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daie 6% KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET“. Sve doznake u domdv.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantni. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. /// ш ,// Ш '/// Џл V Џ Ш Wt Ш Џу. \ \ \ v \ \ \ y \ чv v v \ \ \ \ \ 4 \ \ \ \ \ \ \ w v v \ \ \ \ \ , ' 3 .......... шшттшшш¥ Islamska dionižka štamparija| u Sarajevu izra g ju je s v e u š t a m ­ p a rsk u stru k u sp a d a ju če p o slo v e b r z o 11 Jeftino i ukusno i U sv a č ije m je in teresu da s v e potrebne tis k a ­ n ic e n a b a v i kod Isla m ­ s k e d io n ičk e šta m p a r i­ je u S arajevu . �Gajreiova z.s.o.j. u Sarajevu Regtstrcvana Je 4 fe b m a ra 1933 godine Broj zadrugara p o p e o se na 700, a broj upitanih udjela iznosi do danas preko 2000. Cilj Gajretove- zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i domaći obrt postavi na zdravu zadružnu bazu i da na taj načinpfe^rši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj (tajrctovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnih rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugar i da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. IpeSujemo na žlaaave da se nastoje da ne može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za Stipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d5a624af2d3f9c4261586318b1e8654.pdf 9284b89fa218fbf1071376d9e98bb59e PDF Text Text САДРЖ АЈ: Уредннштво: Мерхум Др. Сафветбег Башагнћ Hamid D izdar: M irza Safvei Hafiz Muhamed Pandža.- Heroji volje Хајрудив Ћурпћ: Соколски спет Гајретов лривредни препород иише u p o *. ШвФкија Бубић: Идеје водпље — Trgovačka govornica — Школа текстил* ног плетења у Сарајеву— Našem privrednom podmlatku Са I /вдовне главне скупштние Гајретове Привредне и Креднтне вадруге с. о. ј. у Сарајеву Мерхум Др. Ејуб Мујезнновић Dženaza rahm. Dra Bašagica Г Д Ј Р Е Т О В Г Л А С Н И К : Гајретове ириредбв: Велика Гајретовазабава у Власеннци — Gajretova zabava u Ključu — Zabava mjesnog odbora Gajreta u Lokvama (srez Stolao) — Gajretova godišnja zabava u Doboju — Велика Гајре- това забава у Бањалуци — Gajretova zabava u Gračanici. — Naše rahm etlije; Merhum Husejn ćehajič — Razne v ijesti: Gajretova Bajramska »Sergija« u Derventi — Pri­ lozi kurbanskih kožica za Gajret u Bihaću — Darovatelji kurbana Gajretovim internatima — Darovaoci kurbanskih kožica Gajretu u Banjaluci — Darovane kurbanske kožice Gajretu iz Dervente — Сакупљаше зкивеасних намирница за Гајрет у Дервенти — Osnivanje odbora Gajreta i Gajretove čitaonice u Tur. Lukavcu. 1 MAJ CAPAJEBO 1934 Н з д а је Г л а в н и о д б о р Г а ј р е т а у С а р а је в у Г лп вп п и о дговор н и у р е д н и к : Х А М И Д К У К И Ћ БРОЈ 5 �Ogl asuj t e u listu ,,GAJRET“ Гајрет, лист друштва Гајрета излази сваког 1. у мјесецу, a цпјена му je ea наш у Отаџбину 60 динаранагодину, a за све остале земље преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови пптомци добивају лист у полацијенекодГлавног Одбораили код управа Гајретових конвикта. Власник друштво пГајрет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. л �Мерхум Др. Сафветбег Башагић Престало je да куца животно било једног од првих и вајодушевљевијих оснивача друшгва Гајрет. 9 апрвла иреселио се на ахирет наш књижеввик и културни радник Др. Сафветбег Башагић. Престанком његова живота, нестало je прве личности једне генерације којој je судбина досудила да прва отпочве културвпм радом међу босанско херцегоначким муслиманима. Његовој личности суд-'' бина једосудила да понесе борбени бајрак ва вови прогрес нас муслимана, a он га je часно и понио. И оног критичног момевта, године 1903, кад je окупаторска влада преко појединаца хтјела да омете освивање Гајрета рахм. Сафветбег Башагпћ, својпм родољубиBiiu радом, повајввше je допривио да ве успију ометаља воједиваца и да се ударе темел»и давас вајјачој културвој тековави муслвмава Југославије. To je једна од вајвећих внслуга рахметли Сафветбега sa Гајрет, довољва да га муслимави сматрају својим великавом. Само друвхтво Гајрет, свјесво великог удјела рахметлије у своме опставку и љегову првом полету, вије викад ваборављало свога првог претсједвика, истичући му сваком прилпком своју благодарвост. Год. 1926, приликом прославе тридесеттодишњице његова културвог дјеловања, Гајрет, у8 учешће све евоје омладиве, прославио je овај ввачајви јубилеј, јер je Мирвин културви рад сматрао и својпм радом и јер je у њему гледао првог пиовира евојих вастојања. Исто тако, sa врцјеме прославе двадесетпет — годпшњице свог културног дјеловаља, г о д п в е 1928, друштво Гајрет пменује рахметлију почасвим претсједввком и, дајући му ову в>ему доличву улогу, укавује му почаст -п с даје прибвање његовим saслугама. У оквиру својих тадањих свечавоств, Г ајрет открпва п његову бисту, којом се приликом даје омладини могућвост да прославп свог омвл»евог књижеввпка. Г1о жељи рахметлије, Fajрет прима и његове спвове у своје ивтервате у Фочи и Бихаћу, a стара се в да Сафветбег буде сахрањен ва достојво мјесто и, као посл.едву почаст и акт пиетета према мерхуму, своме оснивачу, вуди његовој породици да га сахравн о свом трошку. Своју љубав и евергнју коју je рахметли Сафветбег увидао у вграду Гајрета веће и ве могу повољења викада 8аборавити. Ta љубав и рад љегов sa Гајрет остаће једна од 85 �најсвјетлијих стијена у Гајретовој вгради чији сјај неће потамнити. Ниједан наш писац није 8ашао толико у наше породице као што je Мирза. Бли8ак њиховом осјећању, одгоју и традицији, он je освојио наше и писмене и полуиисмене слојеве. У своје вријеме, мало у којој грађанској породици да се није наизуст знало no иеколико његових пјесама из „Трофанде“ , a било их je гдје се внале странице, na и цијелп чинови „Абдулах П аш е“, или „Боја под Озјом“. Дилетантске дружине нису могле ни да се 8амисле 6es његових комада. Сафветбег Башагић значио je, често пута, почетак и крај књижевног обравоваља и био, у највише случајева, једини sa ког се знало. Отуд, И 8 те популарности и његов звачај у културном погледу, вначај какав у предратно вријеме није имао ни једап наш књижевник муслиман. Сафветбега Башагића као историчара треба свакако да вначајније подвучемо. Он je први који, као познавалац источних јеви• Hamid Dizdar. ка, овоју љубав за Босну и Хврцеговоау ц за ’ њену прошлоот документује овојим дјелама: „Кратка упута у прошлост Боене и Херцеговпне“ в „Бооавци a Херцеговцц у исламској вњижевноети". Ова два дјела као прва ове врсте у иопитивању прошлости муелимана у овим крајевима вначајна су, јер су камен темељац ва рад у овом правцу и јер су неопходна у изучавању наше прошлости. Сафветбегу Башагићу као нашем првом пнтелектуалцу пало je у дужност да се посвети свим гранама нашег јавног живота. 0 туд он и нпје био у стању да се посвети само свом књижевном и ваучном дјеловању. И није, пз овог равлога, на овом пољу M o ­ rao да даде оно што би се могло да очекује од књижевника и ваучвика његова калибра. Али што вам je ива себе оставио то су дјела коja су вам блиска и 8ато драгоцјева. Међу нама он je извршио своју племениту мисију као ни један други, и зато нека га Бог награди на ономе свијету. Рахмет-ул-лахи алејхи рахметен васиах! УРЕДНИШТВО. л i> ' t ТП ТД 1,_ S a fv c l o m ladin e 1 učitelj g e n e ra c ija Evladuna ekbaduna (Naša omladina, to su naša plu­ ća.) Muhamed a. s. „Malo nas je bilo, ,ali smo bili junaci", rekao je nedavno rahmetli dr. Safvetbeg B ašagić. T o je rečeno s potpunim pravom, jer ta jedna jedina rečenica sa ­ država jednu čitavu istoriju. T a rečenica u svom kon­ ciznom i malom obliku kondezovala je u sebi jedan veliki napor i to je, ujedno, posljednja riječ jedne ge­ neracije, generacije koja je požrtvovno i zdušno pre­ uzela na sebe ogroman teret i zadatak. Ona je taj te­ ret i donijela na metu. Zadatak koji je nametnula se ­ bi, ova generacija je ispunila i opravdala tako samu sebe: otvorila je našemu narodu oči i pripravila da­ našnju mlađu i najmlađu generaciju na život, ovakav kakav jest, kakav nas žulji svaki dan svojim teškim bremenom, koji bi nas, inače, da nije bilo tih junaka, pregazio, smrvio, uništio i slistio sa zemljom. Svoju egzistenciju, kakva god je ona danas, imamo da zah­ valimo u prvom redu tom malom broju ljudi, junaka duha, koji su, pod vodstvom i poletom Mirze Safveta, presjekli jednu neminovnu agoniju umiranja i nostal­ gičnu otupjelost, apatiju prouzrokovanu propašću tur. skog carstva. Jedan smio i snažan prerez hirurškog noža, koji je donosio nove ideje, novi duh, novo vri- 86 jeme, i začmalom tijelu naše sredine i fatalističke ba­ ruštine vraćena je ona životna vitalnost potrebna za bitisanje i napredak. Operacijaje uspjela. Bez toga, muslimani Bosne i Hercegovine bili bi i danas na istom kulturnom nivou gdje se nalaze muslimani Crne Gore, Južne Srbije, Bugarske i t. d. Mirza Safvet je onaj v.liki genije našega naroda koji je, kao da ga je sam a providnost poslala, došao u pravo vrijeme. On je dugogodišnjim strpljivim ra­ dom izveo jedno veličanstveno djelo obnove i prepo­ roda našega naroda, da njegovo djelo, gledano iz retrospektivnog zakutka vremena, izgleda ogromno i ono u sebi nosi klice džinovskog zamaha. Meni je ovdje cilj da u uskom okviru jednoga članka prikazem rad Mirze Safveta kao učitelja i vo­ đe omladine. 0 tome se, istina, nije dosad pisalo, ali to ipak neće biti teško kad se ima u vidu da je sva­ ko njegovo djelo imalo širokog odjeka u narodnim masama, naročito kod omladine. N aša omladina se kroz puna tri decenija, pa i više, napajala i živila sa­ mo od njegova duha i njegovih djela. A njegovo djelo, razgranato u više pravaca, bilo je mnogostrano i plodno, �I sama ličnost Mirze Safveta nosi u sebi nešto što je drugima neshvatljivo. Iz njega je klijala duša Bosne i duša muslimanskog elementa u našim kraje­ vima. Dobro je jednom uočio g. Ahmed Muradbegović, pišući o rahm. Bašagiću. da u biću bosanskog muslimana žive tri vrijednosti: ponos, dobrota i iskreni patriotizam, odnosno rodoljublje, privrženost rodnoj grudi. Te tri spone pisale su istoriju bosansko-hercegovačkih muslimana. Ti osnovni elementi komponovali su i složili jednu jedinu bazu za njihov socijalni, nacionalni i kulturni razvoj. Sve ovo utjelovljeno je u njihovom životu kojim su, ograđeni, živili stoljećima čuvajući sve svoje rasne odlike. Radi toga je i razum­ ljivo ono teško privikavanje muslimana novim prili­ kama. Dok su braća hrišćani bez predrasuda prihva tili sve što je Austrija, poslije njenog ulaska u naše krajeve, kulturno i prosvjetno unosila da podigne na rod, muslimani su to sve gledali prijekim okom i mr žnjom. Nastao je težak položaj. Prijetila je opasnost ne samo duhovno-socijalnom nego i ekonomskom op stanku. Narod se našao na teškoj prekretnosti. Upra­ vo u tome očajnom i beznadnom previranju' pojav­ ljuje se naš Mirza. Tada započinje njegov književni i kulturno-socijalni rad. Početci su bili teški, kao i svugdje kod ovakih velikih1-djSla. Ali se Mirza pri­ klanja glavnom nosiocu snage svakoga naroda — omladini. I u njoj dobiva glavni oslonac za sva daJK na pregnuća koja koja su, kako znamo, doniuHgt s i ­ gurne uspjehe. Ličnost Mirze ^afveta, kako rekosmo, nosila je u sebi sve odlike intelektualnog pregaoca i umnog velikana koji se srastao potpuno sa narodnom dušom. To i jegovo spuštanje na razinu sitnog građanskog svijeta najviše je koristilo ostvarenju njegovih ideja. „U njemu je koncentrisana opća narodna duša, osje­ ćaji, koji su pristupačni svakome najprosječnijem inteligentu kao i masi. Što više, iz njegove poezije iz­ bija narodna umotvorina više nego li sv’ uticaju istoč­ nih i zapadnih velikana u pjesmi i prozi1*. Mirza Safvet je najpopularniji muslimanski knji­ ževnik i javni radnik. Njegova popularnost u narodu i iskrene simpatije koje je naš narod oduvijek gojio prema njemu manifestovale su se u mnogo prilika, a naročito na proslavi Gajretove 2 5 - godišnjice i na njegovom impozantom pogrebu. Ta popularnost je posve razumljiva i njeno objašnjenje »može čovjek naći na više strana. Dovoljno je napomenuti da se stihovi Mirze Safveta, sočni, lijepi i jezično čisti, deklamaju skoro 35 godina po prostorima Bosne i Hercegovine, po svim Sijelima, zabavama i večerima. Svako, pa i najmanje dijete, čuo je od 1900 godine do danas nešto o Mirzi. 0 njemu se uvijek govorilo sa ljubavlju i poštivan em. A zar on nije u svojim djelima najširim narodnm slojevima dao svijetla imena i djela naših predaka koji počiniše čuda na kulturnom i bojnom polju turske carevine, a da za te velikane mnogi nisu ranije ni čuli ni znali? Zar se on nije borio protiv mraka i neznanja, protiv svega i svakoga, da narod otvori oči i osvijesti se ? Zar Mirza nije našem narodu otvorio mnoge kulturne i socijalne ustanove koje jo š i danas vrše svoju misiju i daju generacijama koristi? Zar se on nije borio „svijetla lica. svijetla čela — za načela i za djela1* izvrgavajući se i sam opasnosti ? A to narod zna i cijeni. Ovdje bi se mogla točno primijetiti Guyanova tvrdnja, da jedan pjesnik, ili čovjek, može u svome vremenu potpuno uspjeti samo onda ako je on i njegov rad potpuna jeka vremena. A dr. Safvetbeg Bašagić bio je potpuna i gromoglasna jeka svoga vremena. * Djelatnost Mirzina na književnom polju i njegov naučno - istorijski rad može se razdijeliti na tri grupe, i to : 1. ) Pjesnički, 2. ) Dramski i 3. ) naučno - istorijski. U svim ovim granama imao je uspjeha. Kao pjesnik počeo se javljati vrlo mlad i već prvim svojim radovima osvoja publiku i pridobija za sebe naš svijet, specijaluo omladinu kojoj svojim tečnim stiho­ 87 �vima pokaziva nove puteve i staze. Mnogi njegovi stihovi imaju čisto pedagošku i didaktičnu potku i svrha im je, uglavnom : poučiti, povesti ljepšim putem i boriti se protiv zaostalosti, zla i konzervatizma u narodu. Mirza žrtvuje mnoge umjetničke i čisto estetske nijanse svoje osjećajne lirike jednoj ideji, cilju, da muslimane okrene novim prosvjetnim prili­ kama. Svoj fizički rad u mnogim institucijama, koji je pored dunovnog bio potreban, potkrepljuje on stihovima da tako pisanom riječi, zaodjevenom u lijep pjesnički slik i oblik, bude pristupačniji i prijemljiviji širim slojevima : Djeca bez škola — Siročad g o la ! A narod bez djece obrazovane — Šta je ? ah - šta je, pitate je li? Narod bez djece obrazovane, Narod je koji budućnosti nema, Narod je kom su određeni dani, Kom se više glave Jcobni udes sprema Da ga utamani. U svjetlu mašine, eletrike, stroja, U svjetlu kulture gdje se danas ž iv i: Pomoću uma ii’ pomoću znoja. Borba za opstanak sve narode budi, Da školuju jdjecu, da postanu ljudi, Snaga i bogatstvo u školi se stiče, Obraz, pravo i dom s naukom se brani. Svemoćna kultura ko tigar riče, Da nas utamani. Dajte u škole, Djeca vas m o le! Mirzin poklik „Ustaj omladino mila,“ složen u njegovoj himni spjevanoj društvu Gajret, primljen je s ozbiljnošću i oduševljenjem, i već prve godine poslije objaljivanja ovoga poklika priliv djece iz muslimanskih porodica u „đaurskim" i „vlaškim " školama, kako su ih tada nazivali, bio je osjetan i dobar. „Prosvjete nam treba ko hljeba," pisao je Mirza znajući u kakvom teškom položaju se nalazi naš svijet u to vrijeme. Gledao je u isto vrijeme neobičnom pronicljivošću našu crnu budućnost, ako narod ostane indiferentan i fatalistički disponovan za sve novotarije i zahtjeve koje je naturivalo sam o vrijeme. A koliko je svojim inteligentnim rasuđivanjem ovaj čovjek, pun filozofskih misli, znao prorokovati tešku budućnost našega svijeta kad ga vrijeme i događaji materijalno i moralno razoružaju, neka posluži ovo : Sjetite se naše budućnosti klete, Sjetite se borbe koja na nas čeka Prvih decenija dvadesetog vijeka. 88 Zamislite u njoj svaki svoje dijete Bez vašeg imanja, bez zanata, znanja,— Bez svega što njemu u životu treba: Bez ćevaba, pite i bez kore hljeba. i to se dogodilo. Ko je, jo š tada, poslušao Mirzine savjete, nije se pokajao. Mirzino se proročan­ stvo ispunilo, do u tančine. Prve decenije ovoga vi­ jeka, u kojima smo još i danas, zagrozile su mnogim egzistencijama, upropastite imanja i domove i baš danas je najviše muslimanske sirotinje u svim našim krajevima. Zašto? Obješnjenje je lako naći u Mirzinoj opomeni koju je uputio muslimanima prije pu­ nih 35 godina. * Svojim prvim nastupom u javnom životu Mirza je svjesnoj omladini i konstruktivnijim grupicam a donioj-adost, a njegove metode i ideje, pomalo revolu­ cionarne za ono vrijeme i suviše slobodne za konzer­ vativni zavojevački režim, zbunjivale su austro-ugarsku upravu. Naročito su im bila nesimpatična nacionalna eksperimentisanja u zaposjednutim krajevima i osvještavanja širih slojeva u nacionalnom duhu. Zabrinja­ valo ih je i to što je u to doba počela da se rasp i­ ruje borba za vjersku autonomiju i što se formira zakulisni pokret nacionalno svjesne omladine i drugih vjera. Syoju nacionalnu misiju Mirza je izražavao na \ način, da je svestrano budio svijest o narodnoj veličini i istoriji bratskih plemena, junaštvima naših djedova i zajedničkoj ljubavi među braćom drugih vjera. Njegovo uvjerenje bilo je vjerovanje u nacional­ nu čistoću našega elementa, a nacionalizam mu nije bio samo u imenu i opredjeljenju prema jednom ili drugom plemenu u našoj današnjoj nacionalnoj kon­ stelaciji, nego u instinktu i u krvi, gdje je on najpri­ rodniji i najsnažniji i odakle se nikad neće izbrisati taj osjećaj, kako to pravilno rezonuje i g. Ahmed Muradbegcvić. Otuda možda i tvrdnja da „Od Trebinja do Brodskije vrata nije bilo Srba ni Hrvata", a da smo ipak, svi, bez obzira na vjersku pripadnost, jedno. Jedna jedinstvena etnička cjelina sa svim zajedničkim jezičnim, karakternim, foiklorističnim i krvnim elemen­ tima. Što se Mirza malo više priklonio i orijentisao uticaju ondašnjeg hrvatskog romantizma u njegovim književnim djelima, nije uzrok njegovo eventualno po­ litičko opredjeljenje. Bože sačuvaj 1 Mirza je uvijek izbjegavao deklarisanje na ovoj čistoj plemenskoj osnovi. U ono doba je Bosna bila u sklopu zemalja monarhije, pa je i sav kulturni Život ovih krajeva bio slobodnije okrenut i vezan sa Zagrebom, tadanjim centrom južnoslovenske propagande i nacionalnog buđenja okupiranih krajeva. Mirza je volio i Srbe i Hrvate podjednako. Svi su mu bili jednaci, braća. Oborio se jednom na Tur- �ke i jašno manifestujući svoje osjećaje opisao je po­ raz turske vojske na Kosovu poliu, kad su Bošnjaci sa Huseinom kapetanom Gradaščevićem (Zmajem od Bosne) ametice potukli tursku vojsku. Ta se bitka dogodila na istom mjestu gdje je nekad Srbima pro­ palo carstvo. Mirza tu ovako kaže: Stani, stani krvoloče kleti, Da sin oca na sinu o sv e ti. . . * Pored nacionalne propagande, koju je vršio me* đu muslimanima, njegovi neustrašivi, borbeni istupi, koje je austriski režim gledao prijekim okom, okarakterisali su ga kao čovjeka od riječi i akcije. Ti nje govi istupi, od najranijeg djetinjstva, prikazuje ga kao nosioca novih shvatanja i rušioca konzervativnih obi­ čaja i predrasuda. Jo š kao malo dijete, priča mi ne­ davno g. Hamdija Mulić (Ata Nerćes), bio je Mirza u Konjicu, gdje mu je otac bio kajmekan. Išao je u nekteb pred hodžu Begu Alagića, starog i konzervativnog muslimana, koji je sve običaje smatrao božijim zapovijedima. Jednoga dana došao je mali Safvet u mekteb u visokim Iakovanim cipelama. Nastala je u sunufu (razredu) uzbuna. Hodža ga 'je s pogrdama istjerao na sokak, govoreći da ne uiiosi „vlaške i ća^ firske kundure“ među dječicu i (da ne pogani sunufa. Spor je jedva riješen. Ove cipele donSo^e\našem bi dućem pjesniku Osman Mahzar paša iz Carigrada. _ P aša je bio u rodbinskim vezama sa porodicom T|ašagića i došao im jecu posjetu. Kod hodže je i intervenisao i otac g. Harpdije Mulića, Ali efen dija, jlabkoji je, tada, bio kadija u Konjicu. Edhem ef. Mulab- su ali je nenadno otpušten, jer se zamjerio Thallozy-u Vrlo je dobro poznato i njegovo stojičko i narodno držanje pred Grofom Tisom, koji je za vrijeme rata bio došao u Sarajevo s ciljem, koji je mnogima dobro poznat. Mirza se svega toga nije bojao jer je volio na­ rod, radio za njega i ovako rezonovao: „Mi stojeć na pragu našeg preporoda, radimo za sreću doma i naroda,“ Da nije bilo Mirze muslimani Bosne i Her­ cegovine ne bi bili ovo što su danas. On je volio žarko svoj narod i davao mu sve, ne brinući se ni­ malo za sebe i svoje materijalno obezbjeđenje, kao što su to činili mnogi drugi. Taj isti narod, međutim, učinio je na uštrb Mirzina čisto naučnog i istorijskog rada veliki zločin povukavši ga, skoro silom, u vr­ tlog sterilne politike. Tim zl činom našega naroda, možda i nehotičnim, nad Mirzom, spriječeno mu je ozbiljno" studiranje i daljni intenzivni rad kojim bi stvorio- mnoga djela od svjetskog značaja, a on je to mogao i trebao da nam da. On je bio predestiniran za naučnika svjetskog glasa i imena, koji bi „spojio Istok i'z ap ad ". Ovaj težak zločin naroda nad njim osjećao je i on sam i to ga je tištilo, o čemu nas uvjeravaju i ovi stihovi: Pjesma i muzika, djevojke i piće Prije Sii mi mogli razvedriti žiće, A kad me u vrtlog politike baci Udes — sšm sam sebi zagonetno biće. Da završimo. Rekapitulacijom čitavog Mirzinog djela, može se odmah konstatovati, da je za nas, za temu ovoga članka, najblagotvornije i najvažnije kuldić kaže na jednom mjestu da je Mirza i u svojini! đačkim godinama bio središte oko koje se okupljala turno-socijalno djelovanje Mirzino. U ovo nekoliko njegova okolina. God. 1894. Safvetbeg je prešao iz iskidanih fragmenata nije bilo ni moguće prikazati i Sarajeva u Zagreb u namjeri da tamo maturira. Me­ osvijetliti cijelu njegovu ličnost i osvrnuti se na sve đutim, Khuenova vlada mu zabrani polazak škole, a ono što je on učinio za naš svijet. On je bio prvi od naših sinova koji je povikao: uz to mu zabraniše da polaže maturu ne samo u — Udružujmo se! Zagrebu, nego u cijeloj Hrvatskoj i Slavoniji. Kao — Širimo pismenost! studentu bečkog univerziteta bosanska vlada mu je bila odobrila dobru stipendiju od 50 forinti, ali pod — Dajmo djecu u škole! — Pomažimo sami sebe! uvjetom da će 10 godina služiti u Bosni i da neće On je prvi koji se i prhvatio rada. I radio. Mno­ biti član nijednog udruženja. Mirza je odbio stipen­ diju izjavivši da svoje slobode ne bi prodao nipošto go. Kad je izišla iz štampe njegova „Trofanda“, knji­ na svijetu. On je slobodu volio iznad svega, pa je ga pjesama u duhu narodne pjesme, staro i mlado pjevao: „Raj je — sloboda drada“. Bačen je i slog je počelo čitati. Ta knjiga nagnala je mnogo svijeta, njegova njemačkog prevoda „Kratke upute u povijest naročito muslimanskih djevojaka, da počnu učiti az­ Bosne“, jer nije djelo bilo po volji austriskoj vladi. I buku, koju je dotle zamjenjivala sufara sa nerazumlji­ u tretiranju vjerskih pitanja Mirza je bio progresivan vim arapskim hijeroglifima i arabeskama. i slobodan, pa je počeo s arapskoga prevađati hadise Štampanjem drama „Boj pod Ozijorn" i Abduli tumačiti ih narodu onako kako treba, a ne onako lah paša" i lijepim prepjevom „M evluda", u kome se kako je trebalo hodžama. Radi toga je navukao na našim jezikom opisuje rođenje Muhamed a. s., Mirza sebe mržnju vjerskih pretstavnika, pa je dotjerao i je dao povoda mnogima, naročito omladini, da iskre­ dotle da je jedan čovjek i u džamiji govorio protiv no zavoli naš rođeni jezik, jer se dotle sve učilo na njega. Treba spomenuti i njegovo otpuštanje iz držav. arapskom i turskom jeziku. S a slašću su se slušali ne službe. Bio je profesor na sarajevskoj gimnaziji, vjeroki momenti iz svete mevludske noći, a isto tako 8» �še svuda redtovali muški lijepi stihovi iz „Boja pod Ozijom1*: „Karapandžo, moja desna ruko, što si mrke objesio brke . . Tako je naš mulimanski svijet počeo da Čita i piše i da iskreno voli naš materinski jezik. Tako je lakše prodirala i misao o udruživanju i kolektivizaciji, o stvaranju udruženja, institucija, humanih, pro­ svjetnih, potpornih itd. Pored današnjeg najvećeg i najzasluženijeg drštva „G ajret" Mirza Safvet je osno­ vao i mnoga druga udruženja. Tako su osvanuli Klub muslimanske omladine", „Kiraethana , „ Е I Kamer" i druga, sa mnogobrojnim pododborima, ograncima i članstvom u cijelom našem narodu. Tako su stvoreni i prvi muslimanski listovi i časopisi, .0 gledalo" i .Behar". Mirza je svuda potsticao na rad, držao predavanja, davao savjele, vodio omladinu i ostvarivao, s njom skupa, velike ciljeve zajednice. Radi toga se, s potpunim pravom, može reći: Socijalni reformator naše sredine i veliki učitelj generacija. Hafiz Muhamed Pandža: H eroji v o lje Uspomena i , merhum Dr. S a lv e lb e g a B aSag lća ji su bili uzor junaštva, hrabrosti, moralnih kreposti, plemenitosti, kod njih ljubav za radom, naukom i svim onim Što društvo čini naprednim, bijaše spon­ tano.-Znali su cijeniti vrijednost nauke i rada, a nji­ hovo poštivanje i ljubav prema onima, koji su se Snaga duha i*-vo!je daje životu potrebno sposvojim nesebičnim radom za dobro svoje zajednice i kojstvo. Naučiti se'trpiti i pregarati, žrtvovati se i svoga bližnjega žrtvovali, bijaše velika, srdačn a i is­ savladavati, znači biti svjestan svoje životne zadaće^ krena. Rijetko je naći primjera da su veliki trudbe­ Neumorno i nesebično raditi za opće d^bro i u tome nici narodni na polju nauke i rada susretani sa više radu polučiti uspjeh, svojjm radEmT'flridonijeti ipatija i da im je veća zahvalnost iskazivana, neopćem dobru i biti svjestan da si svoju nesebičnu žrtvu za dobro zajednice prema svojim snagam a dao, *gp što je to bio slučaj kod bosansko-hercegovačkih a što si kao čovjek morao učniti, to je najveće za­ muslimana. * dovoljstvo ljudske duj£ew Ali taj rad traži- i naro­ Prije kratkog vremena je iz naše sredine nestalo čite volje i naročite energije; traži ljude jake duhom t čelične voljom, ljude dalekovidne i u radu ustraj­ jednog našeg najznačajmjeg muža zadnjeg doba; ne­ ne. Ti veliki duhovi su rijetki i oni su preznačajni stalo je muža i javnog radenika u čijem radu i životu u životu jednog naroda. Ovi velikani i heroji duha je personificirana čitava petvjekovna historija bo su utjelovljenje svoje sredine i z ’koje su nikli, oni su sansko-hercegovačkih muslimana. U njemu se utjelovila mjerilo snaga i sposobnost svoje zajednice. Po ovim hrabrost i ponos bosanskog bega, krotkost i mirnoća velikanima se mjeri i sposobnost jednog naroda kao darovitog učenjaka, mašta i snaga slatke riječi narod­ i snaga njegova karaktera i njegovih životnih ma­ nog pjesnika, marljivost poštenog bosanskog zanačije nifestacija. i težaka, karakter i uzdržljivost bosanskog age, mud­ Bosansko hercegovački muslimani kroz svoju rost koja bijaše poznata kao divno svojstvo bosanca dugu i burnu, ali slavnu istorijsku prošlost kao naj- državnika i upravljača. Osim toga, to bijaše muž pun čišća grana velikog jugoslavenskog narodnog stabla zanosne ljubavi prema svojoj domovini i svome n a ­ dali su bezbroj velikana, koji su uvijek i pod tuđi­ rodu, pravi i istinski rodoljub, koji se srastao sa svo­ nom ostali vjerni sinovi svoga slavnog slovenskog jim ljubljenim narodom i svojom toliko ljubljenom roda, uvijek ljubomorno čuvajući svoju slatku mate­ domovinom. Uzor patriota i uzor narodni borac. A rinsku riječ. Primivši Islam bosansko hercegovački kao kruna svega toga bijaše istinski prožet vjerom, muslimani su na svoju blagu i krotku slovensku du­ bijaše kao i svaki duhovni velikan čvrst i nepokole­ šu nakalemili ona prirodna i čovječanska učenja uz­ biv vjernik, pravi musliman. Neumitna sm rt pokosi višene islamske vjere, koja je u njima razvila ljubav našeg velikana merhum Safvetbega B ašagića i zauvi­ prema sveme što je plemenito i lijepo. Islam je u nji­ jek ga iščupa iz naše sredine, odijeli ga od njegovog ma razvio ljubav i plemenitosti, vodio ih putevima dragog naroda, od njegove ožalošćene braće bosan­ napretka i bodrio ih da u borbi nikad ne sustaju, da skih i hercegovačkih muslimana kao i od druge bra­ ne poznaju zapreka kad se radi o napretku i uspje­ će po krvi i jeziku, koju je svom svojom pitomom hu u životu. Listajući historiju moramo se diviti ovoj slovenskom dušom ljubio. Prebolan je i pretežak to konstruktivnosti karaktera naših slavnih djedova, ko­ gubitak, jer se takovi velikani i takovi heroji duha, Esteizu bilohi: Vasbir ala ma esabekje inne zalike min azmil umur min azmir umur. 90 �kakav bijaše merhum Safvetbeg, rijetko rađaju. Z ad­ nja četiri decenija društvenog života nas muslimana u Bosni i Hercegovini su ispunjena plodnim radom ovog neprežaljenog muža. On je svojim radom i svo­ jim djelima nesamo ovjekovječio svoje ime među na­ ma, nego je uspomena na njegov rad prešla preko naših granica. On je kulturni svijet upoznao sa našom istorijom i našim životom i mi mu za to moramo biti prezahvalni. Neumornim znanstvenim radom je unio mnogo svjetla u našu slavnu prošlost i prikazao je vjerno i istinski u pravom svjetlu. Merhum Safvetbeg bijaše muž koji je zbiljski vodio brigu o boljitku i napretku svoga naroda, koji nije poznavao umora i koji je strpljivo jedno započeto djelo do kraja izvo­ dio i u djelo priveo. Kao musliman bio je svjestan onih Božijih riječi, koje stoje na čelu ovoga članka, da se u svakom radu za dobro svoga naroda mora ustrajati i ako ponekad radi toga dođe do kakvih ne ugodnosti, da se treba strpiti, kako je to činio i radio naš Veliki Učitelj Muhamed alejhisselam, jer se veliki poslovi samo odlučnošču i voljom svršavaju. Merhum. Safvet kako je neumorno djelovao na znanstvenom polju, isto je tako bio neumoran i u radu na društ­ venom polju. Vidovitošću dalekovidna i razumna čov­ jeka on je još pred nekoliko decenija uočio naše pot­ rebe i na tom polju je davao lijepe inicijative, koje je i u djelo znao privesti i time št'ekao preveliku zah­ valnost nas sviju. Ovom članku nije cilj da podrobnije izloži či­ tav preogromni rad našeg velikog merhuma, što se ne može ni učiniti u jednom kratkom članku, nego da upozori našu javnost na golemu figuru merhum Safvetbega, koji je čitav svoj život žrtvovao za dobro svoga naroda. Naročito treba istaknuti njegovu požrtvovnost, njegov patriotizam, njegov nese­ bičan rad, pun žrtava i samoprijegora, njegovu ргеogromnu. ljubav za svojim narodom za čiji napredak i dobro je čitavog sebe žrtvovao. Safvetbeg nije poz­ navao umora, nije žalio žrtava, kad se radilo da po­ mogne svome dobrom i plemenitom narodu, kako ga je on nazivao. Njegov ideal bijaše sreća i napredak njegova naroda koji živi i radi u pravoj i iskrenoj bratskoj ljubavi i slozi. Viditi sretnu i složnu svoju braću muslimane to bijaše njegova vrhovna želja. D anas kad smo izgubili ovoga svog velikog mu­ ža, koga ćemo teško nadoknaditi, treba da se okupi­ mo i zajednički mu odamo svoju duboku zahvalnost, jer se on za nas sve žrtvovao, i mi moramo kao svjesni i dobri muslimani da mu se zato zajednički zahvalimo, kako bi ta naša zahvalnost bila sponta­ nija i veličanstvenija. Neka nam on posluži kao pri­ mjer kako treba prelaziti preko svih sitnih nesporazumaka i nesuglasica i kad se radi o našoj zajedni­ čkoj časti treba bratski da pružimo ruke jedan dru­ gom i zajedničkim žrtvama dostojno se odužimo njegovoj velikoj uspomeni. Pokažimo da smo dostojni potomci svojih velikih i slavnih pređa, da znademo biti duhom veliki i da se umijemo savladati i preći preko svih ličnih razmirica, kad je u pitanju čast "naroda i zajednice naše. Dao Bog da nam veliki mer­ hum bude primjerom, da ga budemo slijedili i da pokažemo svoju životnu sposobnost, koju smo od svo­ jih predaka naslijedili, a koja u nama pritajeno tinja, samo joj treba da je neko razjari, a to može učiniti naša sloga i zajednička saradnja. Završujući ovaj članak molimo Svem ogućeg Allaha da velikom merhumu podijeli firdevsi ala dženet, a rad merhumov da nam posluži kao primjer i da iz njega pouku crpimo. Хајрудин Ћурип: Соколски слет У меседу јуну ове године Сарајево ће добити свечани изглед, какав до сада у својој исторпји није имало. Хиљаде и хиљаде сокола и соколвца в з сввх крајева наше миле домовине доћи ће да увеличају Други покрајннски слет, кога приређује Соколска жупа Сарајево, као домаћин, скупа е овим жупама : Бања Лука, Тузла, Крагујевац, Ужице, Мостар и Цетиње Ирипреме за ову величанствену манифестацију соколске мисли у пунои су јеку. Сва одбори који се брину за овај слет раде марљвво и савесно. ГГријаве за учешће на слету стижу сваки дан. Досада се пријавило преко 3800 школске омладине, преко 3500 мушког и женског нараштаја, a за главне слетске дане пријавило се до сада преко 5 500 вежбача и преко 17000 осталих учеснвка. Наравно, ове ће цифре нарасти, јер неке жупе и школе на територију тих жупа нису још послали бројно стање учесника. Интерес ва овај слет je огроиан. Taj интерес показују не само соколске јединице на територију Краљевине Југославије, наше школе и наша војска, него и браћа Чехословаци, који ће, на главнии слетским данвма, вежбати ирви пут у Сарајеву, у већем броју. Поред Чехословака позвано je Руско загранично соколство, Пољацв и Бугари. За развој југославенске и свесловенске мисли учешће споменуте браће бвће од непроцењиве вредности. Распоред слета je о вај: 1) 2 јуна увече полази стафета из Сарајева за Тополу. У њој ће учествовати преко 2000 тркача, којв he положвти у Сарајеву запаљану бакљу на 91 �rpori Клаженопочввшег Крал>а Петрч Великог Ослободиоца. 2 п 3 јуна биће данн средњошколске омладше. 2) 9 п 10 јуна су утакмпце Соколске зкупе Сарајево. 3) 16 п 17 јуна су дани соколског нараштај?, деце и војске. 4) 27, 28 и 29 јуна су главни соколски данп. 27 јуна бике отворење ссжолске пзлоасбе у Градској вијећницп. Ha изложби ће се ириказати исторлски развој соколеке мисли у нашии крајевпма. Истога дана приредпће се у Народном позорпшту ГГрви м у зпчкв слет, на коме ke се вргантп натецање поједпних соколскнх музика, фанфзра, тамбуратквх зборопа и гуслара. 28 јуна баке свечана седнвца у Народиои позорпшту у 8нак прославе 25 - годишњвце осннпања прве Босанско - херцеговачке жупе. Слетски одбор који руководп овим слетом нарочито je актпван- Поводом слета пздаке се нарочита Спомннвца. Писац овпх редова издао je, као поздрав с.иту, малу збврку пригоднвх соколских песама, под наелпгк>м Слету здраво." Да Sa уЧесаица Ла слету добала т.чав пнформацпје о свеву, Слетокв je одбор почео издаватп л в м „Слет у Сарајеву, noja ha ввлазита сваквх 15 дана до слета. Cea тога, Слстска одбор ha вздата a „ВодвН" sa олет. Слетгасу значку израдао je г. Марпн Студвн. Звачка претотавља сокола у чае.у када je одапео стрелу, a изнад њега виде се два сокола у лету, с лппсвим гранчвцаиа у кљуну. Слетска марка je у раду према нацрту сликара г. Пере Шапна. Приказује сокола раширених крила како се из снажног залета спушта на Принципов мост. Слетскн плакат je такођер у изради и бвће уекоро разаслан сввма једпницама. Градња стадиона п )чиње у месецу апрвлу- Предвпђа се да ke сл* тиште Moku npuuBTu око 20.000 гледал&ца. Други покрајински слет у Сарајеву бике n лпчанствена слпка нашег соколства, и градског и C’ocu'r. Он' ke доказати да je национално Gap .'€во увек спрсмно за овакве патриотске манифестације Зато je наша дужност да сви без рззлике увеличамо ову ретку соколску светковину. Гајретов привредни препород Пише проф. Ш ефкиЈа БубиК И д е Је и о д и љ е Оспособљаване п школоваље наше дјеце Јест данас најтежа брвга за сваког родител>а. И то не само брвга око веЉ квх издатака, него и шта да уче односно у чему треба д а чсе сареме. Ca временом треба nkn: Одавно сио то наглашавали. Ни ми не можемо, све доклегод п други то чине, да одустанемо од гимназпја и факултета. Им* превише интелигенцвје, чује се то на све страш*, na шта више и од особа које доб^о Зеају да једноме народу не ноже никада бити доста школованих људи. Ко може и пма прилвке да иде у школу, не треба га одвракатп, не треба га страшити данашњом беспослицои, нека мирно свршава све школе воје постоје. Само ово пар садањвх деценија јасно еу нам показали шта знача бити ca школом. П а и ближа будукност видно наговјешћује дане, када ke спрема, способност и рад бити главни изнори живота. Ha овом мјесту најглавније je да означимо путеве спремања дјеце многобројним родвтељима који нпсу у стању да поднесу дугогодишње школовање. Поред заната, трговине и пол>опривреде има и нарочитвх стручних школа, ко е трају краке вријеме. траже мању предспрему и дају према временима, којима идемо у сусрет, управо спрему која има најввше изгледа на успјех. И држава и бановвне издржавају многе оввкве школе. Ми ћемо изнвјети на овом мјесту неке, које држвмо погодне no наше прилике. Почињемо ca школои текстилпог плетења. Trgovačka govornica Prije o sn iv a n ja G a jre to v a T rg ovačko g k lu b a u S a ra je v u Unutarnji u re đ a j ra d n je n a m alo. Našim trgovcima mnogo nedostaje poznavanje modernog načina vođenja svoje radnje. Današnji je trgovac veliki stručnjak koji mora ne samo da dobro poznaje svoju robu, nego i da u svojoj radnji stvorj takove uređaje koji če mu omogućiti što veći i što bolji promet sa mušterijama. Unutrašnje uređenje tr­ govačke radnje igra u ovom pogledu vidnu ulogu. Pri uređivanju jednoga posla moramo bili s tim načistu, kako će naša radnja da izgleda pred mušte­ rijama. Ako hoćemo da nam radnja elegantno izgleda, nije potrebno samo da se uređaj u radnji sastoji iz boljeg materijala, nego sam namještaj u radnji ima da se smjesti tako da izgleda ukusno i lijepo. Namje­ štaj ne treba po radnji tako nabacati da se ne može kroz radnju proći. Potrebno je svakoj robi u radnji dati dovoljno prilaza da je može m ušterija komotno da razgleda. Dovoljno je da se radnja sam o na neko­ liko mjesta dekorira: ćofkove treba napraviti udobnim i prijatnim sa ukusnim ogledalima, stolicama, cvije­ ćem i dr. i to sve tako da to mušteriju privuče ne samo jedamput, nego da ona zaželi i drugiput da se na e н toj radnji. Ovo je prvo načelo, koga se treba držati pri unutarnjem uređenju radoje. �Ako hoćemo da kroz naš dućan prođe mnogo­ brojna publika, a to nam je potrebno kada držimo ortake koji se dnevno mnogo traže, možemo da odu* stanemo od svih luksuznih izdataka za uređenje radnje. Potreban je u tom slučaju jednostavan i za naš posao zgodan namještaj, na koji možemo da smjestimo što više robe. Najbolje je da uzmemo dućan sa većim prostrorom, da po njegovoj sredini unjestimo dugačke stolove, jedan do drugoga, tako da mušterije mogu lako između stolova da prolaze. Na stolove postavlja mo robu, na svakom stolu posebnu vrstu, svakoj vrsti označimo cijenu, tako da mušterije mogu lako da upoznaju i kvalitetu i cijenu robe. Dućani u kojima se prodaje sitnija roba, odnosno ona koju kupuju mušterije od zgode do zgode, mogu da se urede jednostavno, sa najobičnijim namještajem i sa što manje troška. Ova tri načela trebaju da imaju na umu jednako i velike i male trgovačke radnje. Jedan uređaj bolje i ne započinjati, nego ga nedovršena neukusno ostaviti. Treba naravno voditi računa i o sm ještaju robe po ratovima odnosno stolovima. Potrebno je da naš neupućen svijet malo otvori oči po čaršiji, da redovito zagleda bolje uređene radnje, da se posavjetuje sa is­ kusnijim poslovnim prijateljima, da ne žali truda i srest,v a da posjeti veća trgovačka mjesta, naročito za vrijeme trgovačkih sajmova i izložaba, da dobro otvo­ ri oči i u kinu kada gleda trgovine po velikim trgo­ vačkim varošima itd., — ukratko da stalno privikava svoje oči na ono šta je u trgovačkim dućanima lijepo i ukusno. 1 da tako svakodnevno postupa i u svojoj radnji. Tako n. pr. tegobno pada na mušteriju, kada u radnji ugleda neke rafove prazne, ako usred moder­ nog dućanskog namještaja strči kakav zastarjeli predmet. Ako nam namještaj po boji ne odgovara sezonskoj ro­ bi koja nam se samo prolazno nalazi u radnji, potre­ bno je da ga obavijemo kakvim papirom sa ukusnom bojom. U svemu biti sa sadašnjošću i ne živjeti od sta­ rinskih predrasuda. Trgovac im a uajmanje interesa da bude zastario- Школа текстилиог плетењ а у Сарајеву У овој се школи оспособљавају ученици за стру чне раднике, помоЛнике мајстора u мајшоре aanama лиг индусрајске гране текстилног илсте/ња, — ова школа □реноси преко својих ученцка овај користан зават и индустријску грану у народ и одомаћује je. Редовно учење траје три године. У правилнику школа нма : редовне ученике, хоспитанте и радвике. Уиие редовннх ученика je од 1 до 5 септембра, a хоспитаната и радника у свако доба ако има мјеста. За редовне ученике примају се они и оно, који вмају свршена два разреда средње или грађанске школе, али не млађи од 14 година. У школи се уче ови иредмети: технологија текстилног плетења, технологија предења и апретуре и познавање текстилнвх свровина, теорија кројења и шивања, анализа иустара и испитивање плетенвх предмета, математика и стрчни рачун, основни појмови хеипје и технологије, просто занатско књиговодство са коресподенцијом, цртање, практичан рад и вјежбање на машинама. Свједоџба о свршеиој школи служи као доказ спреме за вртење заната у цијелој зеиљи, a свједоџба само једне године служи као доказ оспособљењч за помоћнике. Ученици вјежбају на практичнои раду са школским материјалом. Наша унугаарња енергија није дала своје најбоље илодове. Mu cjno још увијек мали u сиромашни у иривреди u образованости. Дио живот нашег покољења fie гшати само један смисао: створигии што више људи код којих Ле иревлађивати ове нове вриједности луди радних, културно развијених u друштвених. , (Др. Драг. Јовановић: „Култ рада.“) Našem privrednom podmlalku P red k a llln ik lm pozivom S a prošlim mjesecom završilo je na stotine na­ ših mladih šegrta svoje školovanje u stručnim pro­ dužnim školama. Ove škole nisu mogle naći veće opravdanje od ovoza puštanja u život naših budućih majstora zanatlija, kojima je data prilika da se pored praktične spreme u radnji svoga majstora i stručno osposobe u ovim školama za svoj teški privrednički poziv. Onima, a tih ima dosta, koji su sa uspjehom svršili ovu školu, koji su upravo zakoračili da polože kalfinski ispit, da se obratimo sa nekoliko bratskih Gajretovih riječi prije nego stupe u novi kalfinski poziv. Vi, mlade zanatlije, jeste naša velika nada. Od vašega držanja u životu, od načina savladavanja pri­ vrednih prepreka među našim svijetom, od načina vašeg otpora pred novim privrednim pojavama i sa­ vladavanja istih u vašu i našu opštu korist, od vaše svijesti da i vi spremite i školujete svoj privredni podmladak, ovisiće budućnost svih nas, svih nas do jednoga. Mi smo svjesni ovoga vašega velikog zadatka 93 �a buditei i vi. Vi ste naši majstori po radionicama, trgovci po dućanima i na vašim leđima, ako ne više sigurno ne manje, leži naše „biti ili ne biti isto tako kao i na leđima školovanih majstora, koji pod imeni­ ma doktora, inžinjera, profesora i dr. leži naša i kul­ turna i materijalna egzistencija. U vašim je dakle rukama. Mi ćemo vas potpo­ moći. Prvo idite za vremenom. Nemojte da vas prega­ zi to nemilosrdno vrijeme kao naše sađanje i dosadanje generacije majstora i trgovaca, koji su mislili da nema boljeg rada od onoga, što su ga od svojih oče­ va naslijedili. Poštujte i vi staro, ali g a prilagođavajte novim prilikama i novim potrebama. Vaš zanat, ako budete tako radili, neće nikada izumrijeti. To ujedno znači da se jedan zanat ne može nikada izučiti, on se naučava svaki dan, jednako pod mladost, kao i pod starost. Naši su stari uvijek govorili, ali, nažalost, sa­ mi tako nisu radili: Od bešike (od rođenja) do motike (do groba) traži nauke. Pa i sama nas naša uzvišena vjera Islam upućuje da uvijek i svagdje tragamo za naukom, govoreći nam: Traži nauke pa m akar bilo u Kini. U prvo doba Islama Kina je prestavljala po:an svijet s našeg vjerskog gledišta, ali ipak u nauci nismo smjeli ni od nje zazirati. I vi mladi majstori jeste ljudi od nauke. Nauka nije samo data za one koji idu u školu, nego još više za vas koji svojim rukama dajete nama svim a blago­ dati bez kojih se naš život danas ne bi mogao zami­ sliti. Zato je nauka najviše za vas i vaša. Ostavljajući po posljednji put školu, nauka se nada da nju nećete ostaviti. Ca I редовне главне скупштине I'ајретове Привредне и Кредитне задруге с. <t. f. у Сарајеву 22 априла 1934 годјик£ бдржала се je I редовна скупштина Гајретове задруге, у 11 сати првје подне у прссторијама Главног одбора Гајрета. У отсуству претсједника скупштину je водио потпретсједник задруге Г. Асимбег Дугалић. Претсједник г. Др. Хасаебеговпћ псздравио je брзојавно скушптину жалећи што није могао присуст вовати истој. Са скупштине je упућен брзојав претсједнику г, Др. Хасанбеговићу којим су га задоугари као свога претсједввка поздравили. Послије отворења скупгатине поднио je г. X. Љубунчик овај извјевдтај Управног о^бора Гајретове задруге: И звјештај У правног о дб о р а Г а Јр ст ов е з а д р у гс Оснивањем Гајретове задруге, 25 јануара 1933, рад Гајретов на економском подизању нашег народа скренуо je са индиректног пута на директни, јер се Гајрет није могао задовгљити са самии писањем привредних чланака и предавања, са одржавањем течајева задружних и оа оспособљавањем појединада, т т о je у главном било привредно Гајретово дјеловање. Гајретова задруга je дакле надопуна Гајретовог рада и то на економском подизању и привреднои јачању нашег народа. Ради тога, Гајретова задруга мо ра строго да слиједи Гајретов патриотски дух пожртвовног дЈеловања за добро нашег народа. Taj ће дух строго чувати принципе задружне и доводити до потпуног изражаја задружна начела и тако Гајретовазадруга неће нигда као ни Гајрет постати само себи сврхои него само средством за наше опште добро. Томе у прилог говори и то: што Гајретова задруга није 94 ускрсла у она времена, када се je могла много брже да развије и процвјета, него баш у доба ове привредне депресије, када су велике невоље стегле н а т народ и тако дале побуде за акцију свииа искреним и правим пријатељима народнвм. С друге стране, ове потешкоће с којвма има да се бори Гајретова задруга у овим тешким временима, у којнма je никла, само ће je очеличити и учинити чвршћом u жилавијом, као што су очврсле и све друге задруге, које су ницале у хрђавим временима и које су получивале много боље успјехе, ако су успјеле да да се одрже, од онвх задруга, које су ницале у бољии и повољнијим времешша. Како je за развој и жввот једне задруге много важно: „ко je оснива , то и с те стране Гајретова задруга има врло лијеп взглед на успјех, јер je Гајрет оснивајући ову задругу заложио свој ауторитет, који je стекао својин патриотским радом и то без лутања и без компромитовања. Да je ова тврдња тачна, јасно нам говори досадањи успјех Гајретове задруге, којег нису могла оиести ни хрђава, ни тешка времена, као ни то што се услијед принципа постепености нису користиле све предвиђене гране пословања, него се je ова читава радна година употријебила на чисто прикупљање удјела, који се могу назвати добронамјерним, јер нико није био зајмом присиљен да упише ма и један од принупљених удјела. Отпочело се ca 44 задругара, који су на осни* вачкој скупштини 25 јануара 1933 уписали 390 за_ дружиих удјела. Управни одбор задруге писао je у сврху уписивања удјела свима кадијаиа, имамииа матичарима, учи- �тељима муелиманима, полазиицима Гајрстова задружнор течаја и још негсим пријатељима Гајретовии. Затим се je у Сарајеву ишло no надлештвима и чаршији. Писало се и пропагандних члднака у мјесној штампи као и у листу »Гајрет«. Ишло се и изван Сарајева ilo рззним нашии мјестима и напокон се получно успјех да ce јб концем 1933 год. уписало 732 задругара са 1669 задружних удјела. Број зддругара и уписаних удјела у појединим мјестима je овај: Сарајево Високо Жепче Добој Тузла Лукавац Калесија Бијељина Брчко Бос. Брод Дервента Теслик Градишка Цазин Вихак Бужпм Петровац Б. Кобаш Прозор Травник Јабланица Мостар Коњиц Требиње Џивар Фоча Вишеград Грачаница Маглај Била Плевље Л>убушки Београд Улцињ Горажде Фоча к/Др Кучево 183 задругара 702 удјел „ 23 88 „ 7 11 56 121 , » 20 29 . . „ 8 „ 8 7 9 „ 14 23 29 52 , 9 16 36 tu • л. 80 38 69 и 16 г ч' 3 „ 7 ; , 31 25 n; j 0 6 , . л > Р *^ 13 r • 14 L _ ° 5 13 Ј4 20 | 30 96 ’j 11 19 39 40 vV ^ ^ 50 18 7 8 . 10 12 , 12 12 . 46 11 » 9 12 26 42 в • 3 3 n 20 1 10 1 1 1 . . 5 1 • » 2 2 » 1 1 . п 1 1 п Ћ № I „ „ , • • Према отплати уписаних удјела и живости рада, поменута мјеста ce иогу разврстати овако: 1) Редовито отплаћивали удјеле и повећавали број задругара: Добој, Травник, Дервента, Мостар, Маглај, Сарајево. Повјеренику из Добоја изражавамо овои приликои нарочито признање. 2) Редовито омлаНивали Јписане удјеле: Жепче, Тузла, Лукавац, Калесија, Бијељина, Брчко, Брод, Гра- дшнка, Петровац, Кобаш, Јабланица, Требиње, Џивар, Фоча, Вишеград, ГГлевље, Београд и Улцињ. 3) Отпочели са уплатом na нередовито отплакују: Тесилћ, Кучево, Горажде, Ирозор и Фоча код Дер венте. 4) Осјетљив број удјела престали да отплакују; Bucoico, Бихаћ и Коњиц. 5) Јавили ce са уписнинои na престали: Грачаница. 6) Послала приступнице, na ce не јавили ни са једнои уплатом: Купрес, Грздачац, Шам«ц. Тешањ, Дуго Поље и Какањ Добој. Овако уписаних удјела, за које ce није ни уписнпна утплатила, задруга je добила 314 свега и 15 који су изјавили да не могу отплаћивати. Стање задругара no броју удјела до конца 1933 јест овако: 29 са no 10 удјела 2 , , 15 „ 7 , , 20 „ 1 „ „ 25 „ 1 „ „ 30 „ 1 „ „ 50 „ Управни одбор састојао ce je пз 11 чланова и ако праввла предвиђају 16 чланова. Овзј мањак од 5 лица био je рзди тога, што je оснпвајућа скупштина резервисала 5 мјеста за »Мераамето, за кога ce тада вјеровало да ke ступити с нама у сарадњу. У склопу управног одбора био je взабран радни одбор од 7 чланова, који je редовито функционисао. Управни одбор на својпх 13 сједница, покрај ре довптог отправљања текуких послова, и покрај провођења поиенуте пропаганде, донио je и ГГравплнпке о штедњи в давању зајмова и спровео све прппремне радове тако, да ce сутра иза скупгатине иоже отпо* чети и са штедњом као и са давањем зајмова. Ha овом мјесту сматрамо потребним да истакнемо са захвалиошку услуге г. професора Николе Раоса, који je са много пожртвовања помогао организацију нашег књиговодства направившц нам нарочити нацрт за књиге и картотеку и дајуки наи своје одличне стручне савјете. Сматраио потребним да Вас извпјестиио да ова Задруга није ступила ни у који савез, ради тпга( што су савези скупи, a нарочитих бенефиција, no којима би ce исплатило битн у савезу, задруга не би имала. По тумачењу Државног савјета, нпје потребно, да задруга буде усавежена ако жели бити ослобођена од пореза, na према томе ми иожемо до тог ослобођења доћи и без савеза. Ш то ce тиче правила овај пут нисмо их подвргавали измјенп, не ради тога гато то не би требало, него ради тога што je на реду Задружни закон, преиа коме ke ce морати свакако саобразити правила 95 �Рачун из 31 д е ц е м б р а A K T И B A 1. Г О Т О В И Н А : 5.225.50 у благајни 2.151.68 на рачуну Поштанске штедионице улог код Градске штедионице . 2. 74.545.50 . 3.800 — И Н В Е Н Т А Р : Отпис инвентара 10% 380.— . . . . Рачун губитка Р A С X О Д IP 1. 2. Т Р О Ш К О В И : Освивачки (протоколација, оглас, отварање чековног рачуна) . . . Плата и провизија инкасаната . . Књиге, тисканице, картони . . . . Канцеларијски и ппсаНи материјал . Поштарина . L . . . . . ! , f . Стручне к њ и г е ................................. 10% отпи9 и н в ен тар а...................... Трошкови Поштанске штедионице Разни сптни трогпкови . . . . В И Ш A К: 4 839.50 3 .0 9 5 .4.420.— 235.50 4 2 3 .265.50 3 8 0 .99.82 184.— 9.942.32 8.282.68 С арајево, 31 децем Управпи Дугвлић Асимбег с. р. М. Панџа с. г. М. Хардага с. р. Салих Муфтић с. р. Ha основу чл. 36 Правила задруге сравнили смо горњу Надзорни С.ханић Акиф с. р. 96 С.рајлић Мујага с. р. Соко �равнања 1933 г о д и н е rt A С И В A одбор: Др. Салихагић с. р. Др. Мехиедбашић с. р. Љубунчић Хасан с. р. Хамдија Никшић с. р. билансу са задр. књигама и нашли да су тачни и исправни : одбор: Бекнр с. р. Хасанбеговић Салко с. р. 97 �БИЛАНС: Од уписаних 1669 удјела до конца 1933 отплакено je: Уписнине: 16.679.50, Удјела: 76.730.— Готов новац je улаган у Градску штедионицу уз 6%. na га je концем 1933 године билоуложено у Градску штедпоницу свега Дин. 74-545.50 У пошт. штедионици затекло се концем 1933 године 2.151.68. Готовине у благајни било je концем 1933 године 5.225.50. За набавку намјештаја потрошено je 3.800.—. За отпис инвентара узело се 10%* што износи 380 Дин. Трошкови евеукупни износили су 9.942 32 Динкоји се могу овако разврстати: Оснивајуки трошкови: огласи, протоколација и отварање чеков. рачуна изнашали су Дин. 839.50 Плата и проввзија инкасаната, јединог намјештеника плакеног, који je једини од задруге редовито добивао мјесечну плату износила je кроз читаво вријеме Дин. 3.095.— Књиге, тисканице, картони, штамбиље u др. коштало je 4,420.— За канцеларијски и писакм маторијал потрошено je 235-50 За поштзрину потрошено je 423.— За стручне кшиге утрошеро je 265.50. Трошкови поштанске штедиониде 99.821 Разни ситни трошкови 184 — Ha штедњу су улагала^ 2 члана из Биле. Вјеровник о ком се говори у биланси je Гајрет. Задружним чеком упути се no која свота и за Гајрет друштво и тако je £1 децембра 1933 затекло се 300 Дин. Гајретових. За све трошкове утрошена je тек једна половина уписнине. Према томе се може устврдити: да се je проводила строга штедња и да су учињени само они тро шкови, који су били неопходни. У резервни фонд отишло je 570 Дин. a то су отплате удјела оних задругара који су прекинули отплакивање и дали изјаву да неке даље отплакиватп уписане удјеле, одричуки се на прав уплакене отплате. Такових задругара било je свега 10 са 31 уписаних удјелаT o k o m ове наше прве радне године умрла су нам два задругара и то: Шефкија Карабдик и Јово ГГетровик. Нека им буде трајна успомена међу нама. Удови пок. задругара Јове Петровика исплатила je задруга уплакену своту од 100 Дин. Закључујуки овај нага извјештај молимо Вас, да га no саслушању извјештаја Надзорног одбора, примите и дате разрешницу члановима Удравног одбора: Дру Махмуту Мехмедбашику, Хф- Мухамед еф. Панџи, Мустафи Спахи и Салихаги С-ердаревику, који су коцком no чл. 53 Правила задруге исплати из управног одбора. Управни одбор: Потретсједници: Др. Мехмедбашик с. р., Асимбег Дугалик с. р. Чланови: Хамдија Нмсшић о. р. Мујага‘ Х»рдага u. р. Др. Od­ m a r a l i с р. Хасан Љ убунмћ с. р. Салвх Муфтик с. р. X. Мухамед Панџа 0 . р. Муетафа С п « о о. р. Салих Сердаревик с. р. Затим je прочитан взвјештај надзорног одборч ИзвјештаЈ Надзорног одбора I аЈретоне Привредне и Кредитне з ад р у ге у С а р а Јев у . Славна скупштино: Ha темељу чл. 62 Правила Гајретове задруге част je Надзорном одбору извијестити Главну скупштину да je у неколико наврата прегледао рад задруге и да je на концу 1933 године испитао закључне рачуне и сравнио их са свима главним и споредним књигама те их пронашао у потпуном реду. Стога je част Надзорном одбору замолити Главну скупштину, да прпми и одобри извјештаје Управног и Надзорног одбора као и закључне рачуне и да дад“ не 'раз£ешниИУ Управном и Надзорном одбору за годину 1933. Надзорни одбор: Претсједник: М. Сарајлик с. р. Чланови: Б. Соко с. р., A. Саханик с. р., О. Хасанбеговик с. р., Д. К ајтаз с. р. Поелије тога екупштина je једногласно примила извјештаје Управног и Надзорног одбораСкупштина je једногласно примила и одобрила биланс за 1933 годину дајуки разрешницу Управном и Надзорном одбору за год. 1933. Затим се приступило задњој тачки дневног реда: попуњавању Управног одбора и избору замјеника управног одбора, избору Надзорног одбора и замјеника Надзорног одбора. Послије свршеног избора чланова Управног и Надзорног одбора као и њихових замјеника одбор je саетављен овако: Управни одбор: Др. Авдо Хасанбеговик (претсјеД* ник), Др- Махмут Мехмедбашик, Асимбег Дугалик* Др. Бехаудин Салихагик, Салих еф. Муфтић, Мујага Хардага, Хамдија Никшић, X. Мухамед еф. Панџа, Осман Селесковик, Салимага Џино, Адемовић Ејуб, ЈБубунчик Хасан, Есадбег Алибеговик из Дервенте, Инж. Суљага Салихагик из Бан>е Луке, Џемалага Телалбашик из Тузле, Вехбија Имамовик из Мостара. Надзорни одбор: Акиф Саханик, Муетафа Спахо, Бекир Соко, Салко Хасанбеговић, Мујага Сарајлик. Замјеници Управног одбора: Асимага Арсланагик, Ах* мет Табаковик, Дервишага Дервишевик, Елмас Сарај лик из Добоја, Крзик Ибрахим еф. из Маглаја. Замјеници Надзорног одбора: Пашик Јусуфбег, Инж Салих Цицо, Солаковик СалихНакон исцрпљеног дневног реда претсједавајуки г. Дугалић Асимбег најтоплије се je захвалио скупштинарима на лијепом и бројном присуствовању као и на сложном и корисном раду скупштинском, послије чега je закључио скупгатину. �Merhum Dr. Ejub Mujezinović 9. marta o. g. preselio je Da ahiret poznati Ijekar i Gajretov radnik Dr. Ejub Mujezinović u Banjaluci. Toga dana je bila zakazana Gajretova zabava u Banjalu­ ci, ali usljed ovog događaja zabava je odgođena za nedelju dana. Na dan 16. marta održana je komemoracija rahm. Dr. Mujezinoviću u Gradskoj vijećnici. Prigodnu riječ o rahmetliji održao je pretsjednik Gajreta g. inž. Suljaga Salihagić. G. Salihagić je u svom govoru kazao: Gospodine zamjeniče Gospodina Bana! Gospodine generale! Gospođe i gospodo1 U današnji dan, u 8V* sati na večer ugasio se je iznenada život jednoga od najboljih i od najčestitijih među nama. Umro je Dr. Ejub Mujezinović primarijus i direktor banovinske bolnice u Banjoj Luci, čiji se rad nije ograničavao samo na plemenito zvanje kojem se je sa toliko uspjeha i privrženosti odao, nego je njegovo plemenito nastojanje zasjeklo dobrim dijelom i u naš kulturni i javni život. U sudbonosnim časovima naše naciunalne historije on je sarađivao kao člah Privremenog Narodnog Pretstavništva na polaganju temelja naše mlade države a kao kulturni radnik bio je člafi^mnogih naših kulturnih društava i pretsjednik »Budućnosti* i^jGajrota1*. ' Glas o njegovoj_ nenadanoj smrti potresao je .fif prvom redu njegovu rodbinu i prijatelje — uzdrmao je čitavu šeher Banja Luku i odjeknuo je daleko širom prostranih granica čitave naše velike otadžbine pa i izvan nje. Dženaza njegova je bila jedna o{gromna i spontana manifestacija [ljubavi i odanosti sviju građana Ba­ nje Luke, bez razlike na vjeru i pleme i uvjeren sam da ne pretjerujem, ako tvrdim, da Banja Luka nikoga do danas na ovakav veličanstven načiu nije ispratila do hladnoga kabura, a pitanje je uopšte da li će koga u doglednoj budućnosti i ispratiti. Naše kulturno društvo „Gajret1*, čiji je on bio dobrotvor i pretsjednik, smatralo je i smatra za svoju svetu dužnost, da uspomenu Dr. Ejuba Mulezinovića digne i sačuva na onu visinu, kojom je on Gajret za­ dužio. Njegova velika saradnja i autoritet vrlo su mno­ go doprinijeli da je Gajret mogao prije 8 godina — 1926 — ponovno da oživi svoj rad. Bez te dragocjene saradnje i bez njegovo velike pomoći, i to kao pretsjednika — teško bi se probio led za napredne, kulturne i nacionalne ideje Gajreta u jednoj prilično konzervativnoj sredini, kao što je ova. Rahmetli Ejub rodio se je u Ljubuškom u jednoj uglednoj trgovačkoj porodici u godini 1882. Osnovnu je školu svršio u svome rodnom mjestu, gimnaziju je počeo u Mostaru a završio u Sarajevu. Maturirao je u godini 1903. sa odličnim uspjehom i upisao se iste godine na medicinski fakultet bečkoga univerziteta, koji je završio u godini 1909. isto s odličnim uspjehom. Tada je promoviran na čast doktora cjelokupne т.еdecine. Prvu svoju ljekarsku praksu proveo je u Zemalj­ skoj bolnici u Sarajevu kod tadanjeg primarijusa Dr. Prajndlspergera, poznatoga šefa kirurškog odjelenja. U godini 1912. dolazi naš Ejub u Banja Luku kao općinski Ijekar, gdje je za kratko vrijeme'postao i upravnikom gradske bolnice, koju je lanjske godine preuzela Banska uprava u svoje ruke. Ali i pod novom upravom, ostao je Dr. Ejub na čelu toga zavoda sve do svoje smrti 9. marta 1934. Njegova smrt, koja je tako teško pogodila cjelo­ kupno građanstvo Banja Luke i sve one mnogobrojne prijatelje i pbšto\aoce izvan ovoga grada, došla je posve neočekivano. Jo š istoga dana, vršio je svoj ljeкагвкГ po^iv i prije podne obavio jednu tešku operačiju. Sve do 8*/* bio je u društvu veseo i raspoložen i niko nije mogao ni slutiti, da kroz V* sata Dr. Ejuba Mujezinovića neće biti više među živima. Ali bolest, srca — damla — koja je pokosila njegova djeda Hadži Akmetagu i oca mu Hadži Mahmutagu te oba dva strica Ibragu i Muhamedagu, po­ godila je i ovoga čestitog i plemenitog njihova sina l i f iunuka našeg Ejuba. Isto onako, kao što i Djegovi pretci nisu se mo­ gli da oproste sa svojom okolinom, — isto je onako i Dr. Ejub, preporučivši svoga jedinca pažnji svoje iz­ bezumljene gospođe napustio ovaj svijet. O Dr. Mujezinoviću kao ljekaru, rekli su velike i krupne riječi pozvaniji i kompetentniji, g. g. Dr. Za* harije Davidović i Dr. Đorđe BukiDac prilikom njego­ vog posljednjeg pohoda. Ja ću samo ovdje naglasiti da je Dr. Ejub Mujezinović svojim velikim ljekarskim ra­ dom i spremom, svojom bogodanom hirurškom rukom, stekao besmrtnih zasluga ne samo za Banja Luku. ne­ go i za čitavu bosansku Krajinu. U Banjoj Luci nema gotovo čovjeka, kojega nije liječio Dr. Ejub i koji nije osjetio sa zahvalnošću njegovu ljekarsku vještinu, znanje i njegovu ljudsku plemenitost. Kod njega se najbolje vidi tačnost riječi velikoga bečkoga profesora medicine Dr. Notnagla, da samo dobar čovjek može biti i dobar Ijekar. A on je bio jedno i drugo u pu­ nom smislu tih riječi. Banjalučka gradska, sada banovinska bolnica stek­ la je sa njegovim radom i pod njegovom upravom veliko ime u čitavom ovome kraju. Ali nije samo narod volio i cijenio svoga dobro­ ga i plemenitog Ejuba. Njega su isto tako cijenili i poštovali njegove kolege-ljekari. Njegov izbor za pretsjednika Ljekarske komore Vrbaske Banovine to najbolje svjedoči. 99 �I ako ljekar od glave do pete, i ako je u svome pozivu Dr. Ejub Mujezinović п»бао jedno veliko polje rada i požnjeo zamjerne uspjehe, ipak se njegova ple­ menita i velika duša nije mogla zaustaviti samo na svome Ijekarskome pozivu. On je osjetio, da njegov narod, a naročito njegov muslimanski elemenat treba saradnje svojih školovanih sinova i na pustim poljana­ ma nacionalnog, političkog i kulturnog života. Zato se i Dr. Ejub Mujezinović nije mogao oteti pozivima vre­ mena i momenta, nego je svoju veliku inteligenciju stavljao u službu naroda i otadžbine vazda onda, kada je vidio i osjetio, da je takav rad potreban. Sudbina je htjela, da sam cjelokupan njegov jav­ ni rad posmatrao ne samo iz blizine, nego li i s njime najviše i direktno sarađivao. Zato najtačnije i poznajem snažne kucaje njegova dobrog srca i toplotu njegove velike duše. Našli smo se u Beču u god. 1906. kada sam ma­ turirao i došao na visoke studije. Tada još nismo bili na istoj liniji. Burno doba pred aneksionu krizu bacilo je svu našu akademsku omladinu u politički vrtlog. Naročito u Beču se je osječao .taj politički rad i djelatnost više nego li u jednome mjestu naše tada uže otadžbine. Nas trijestak akademičara nrSusllmana iz Bosne i H e r ^ . cegovine bili smo politički neobično aktivni. Naše stu­ dentsko omladinsko društvo »Zvijezda« nakon težih sukoba, prešlo je u ruke tada prvi put opozicionih muslimanskih akademičara, sa srpskom i srbofilskom bojom. Na drugoj strani osnovala je grupa nezadovolj­ nih društvo »Svijest". Rahmetli Ejub bio je istina u grupi »Svijestišta više i sam njen pretsjednik. Ali sa njegove strane nije nikada bilo nasrtljivosti ni napadaja na grupu okolo »Zvijezde«, kojoj sam i sam pripadao. On je radio uvijek pomirljivo i uživao simpatije sviju. Dvije godine, posije njegova dolaska u Banju L u ­ ku počeo je veliki svjetski rat. Borba austro-ugarskih vlasti proti Srbije i Srba u Bosni i Hercegovini i bru­ talnost, kojom su te vlasti u najviše slučajeva istupale proti Srbima i svima ostalim nacionalnim elementima našli su odraza i u duši Dr. Ejuba Mujezinovića. koja nije mogla gledati nikakvih nasilja. To su znali i osje­ ćali svi oni progonjeni i potlačeni, koji su iza oslobo­ đenja stavili Dr. Ejuba Mujezinovića u prve narodne redove i kao takvoga spremili ga kao narodnog posla­ nika bosanske Krajine u Privremeno Narodno pretstavništvo u Beograd u februaru 1919 godine. Dr. Ejub, zajedno sa Hadži Mahmut begom Džinićem (po­ slije njegovim zamjenikom g. Husnijom Đumrukčićem, i mojom malenkosti zastupao je u privremenom pretstavništvu muslimane bosanske Krajine sve do konca perioda ovoga prvog u-šeg parlamenta. I ako se nije isticao na govorničkoj tribini, ipak je njegov rad i svaki njegov gest u tome forumu bio cijenjen i za­ pažen. lO O Sjećam se dobro jednog momenta, kada je jedan domaći naš političar napao Muslimane riječima »Dosta smo Vas 500 godina trpjeli, nećemo više". Tada je inače mirni i dobroćudni Dr. Ejub planuo i pun gnjeva i srdž­ be protestovao protiv ovakvog shvatanja. Taj momenat je zapazio i poznati beogradski šaljivi pjesnik Brana, pa je po ovoj stvari napisao i čitavu jednu satiru i aludirajući na ovaj momenat rekao je: »A1 Suljaga K rulja ljaga. ZgOua dođe, tu da zine i poelanik Mujezine Bog bi znao, šta mu smeta, viče kao s minareta." Poslije rada u Privremenom Narodnom Pretstavništu rahmetli Ejub je uvidio, da je njegov ljekarski poziv preči i teško spojiti s pozivom političara i zato se on privolio svome ljekarskom pozivu, kojem se odao в toliko ljubavi sve do posljednjeg daha svoga života. '-Ali rahmetli Dr- Ejub Mujezinović se ipak nije mogao odreći posve javnog rada. On ga je nastavio i dalje, samo ga je ograničio na mjesto svoga stanova­ nja, na Banju Luku i to ponajviše u kulturnom pogledu. On je poklanjao pažnju domaćem kulturnom i privred­ nom društvu »Budućnosti« čiji je bio pretsjednik kroz jedan period. Ali njegov glavni kulturni rad u Banjoj Luci pripada najviše »G ajretu«. Uviđajući i cijeneći tačno velike zasluge i koristi koje ovo društvo pruža muslimanima i Otadžbini Dr. Ejub je u društvu nekolicine nas i to kao pretsjednik agitacionog odbora 1. Januara 1926. izdao jedan naro­ čiti proglas »Banjalučkim građanima« u kom smo po­ zvali građane ovoga velikog i konzervativnog šehera, koji tada nisu uopšte imali ni pododbora »Gajretova« da pristupe ovome društvu. Uspjeh je bio polagan, ali siguran. Osnovan je mjesni odbor »Gajreta« i Dr. Ejub je bio njegov pretsjednik sve do god. 1929. kada je pala kocka na mene. Kroz ovo vrijeme društvo se je postavilo na sigurne temelje i danas broji okolo 250 muških i okolo 100 ženskih članova. Brojevi za Banja Luku skromni, ali ipak sigurna baza za uspješan rad. Pa i poslije svoga pretsjednikovanja, Dr. Ejub Mujezinović nije zaboravljao društvo »G ajret«. Prili­ kom svake skupštine, on je bio među rijetkima onima koji su dolazili i time pokazivali svoju privrženost »Gajretu« i njegovoj ideologiji. Gajretov konvikt, u kojemu je našlo krov nad glavom četrdesetoro naše sirotne djece, koja traže na­ uke, nije zaboravljao Dr. Ejub Mujezinović sve do svo­ je smrti. Svake godine, prilikom Ram azanskoga posta, on je slao svoje darove u hrani toj našoj omladini. Zato je njegova nenadna smrt, koja je prenerazila sve njegove mnogobrojne prijatelje i poštovaoce pogo­ dila iza njegove porodice najteže »Gajret« i njegove earadnike. Velika godišnja »Gajretova« zabava, koja je čud­ nim slučajem sudbine pala na dan smrti ovoga'veli­ kog i čestitog Gajretovog radnika i ideologa, otkazana �je za 8 dana u znak velike žalosti, koju osjeća »Gajret« zajedno sa ostalim građanstvom za ovim velikim svojim prijateljem. Gajretov mjesni odbor bio je među prvima u kući žalosti, a Gajretovi pitome*, svi su korporativno učestvovali u velikoj dženazi svoga zaštitnika i vođe. Mene, kao njegovog dugogodišnjeg prijatelja, dru­ ga i saradnika, te kao sadanjeg pretsjednika mjesnog odbora zapala je jedna od najžalosnijih dužnosti, da sć s pokojnikom oprostim na fljegovom posljednjem putu i da mu danas, kada »Gajret® drži ovu svoju tu­ žnu sjednicu, posvećenu velikoj uspomeni ovog velikog saradnika progovorim nekoliko riječi i da zamolim ovaj veliki i odlični zbor da i ovom prilikom odadu čast ovo­ me velikom našem građaninu i Gajretovom saradniku ustajanjem sa svojih mjesta, čutaujem od 1 minute i Fatihom. Dženaza rahm. Dra Bašagića U ponedeljak 9 aprila o. g, zaklopio je zanavijek svoje oči najveći kulturni neimar među jugoslovenskim muslimanima Dr. Safvetbeg Bašagić, poznat širom Herceg - Bosne i pod imenom Mirza Safvet. Vijest o smrti Safvetbegovoj raznijela se našim seherom munjevitom brzinom kroz sve društvene slojeve. Ta kobna vijest duboko ih je ganula i ožalostila. Gajretovi radnici i članovi bili su tom viješću još više ožalošćeni, što je merhum Safvetbeg bio jedan između one nekolicine prvih muslimana, evropski školovanih, koji su dali ideju za osnivanje Gajreta i tu ideju ostvarili i što je Safvetbeg bio prvi pretsjednik Gajreta, koji je pretsjedničku dužnost vršio uspješno od osnutka Gajreta t. j. od 20. februara 1903 do augusta 1908 godine.. Na vijest o smrti Safvetbegovoj. koja se je saznala u Gajretu oko 4 sata poslije podne, članovi Glavnog odbora Gajreta sastali su se na brzu ruku i o ovom žalobnom slučaju izmijenjali misli. Odmah je zaključeno da se povodom smrti ovog našeg ve­ likana obavijeste pismeno i svi ostali članovi Gl. odbora Gajreta, zamjenici i članovi Glavnog nadzornog odbora Gajreta, te da se pozovu da prisustvuju dženazi, uprave internata zajedno sa pitomcima, ka­ ko od kuće žalosti pred Begovu džamiju, tako i do grobnice. Kada su ovi zaključci bili izvršeni dat je poziv, putem „Jugoslavenskog lista* i „Jugoslavenske pošte* cjelokupnom članstvu i prijateljima Gajreta da prisustvuju dženazi merhumovoj i time mu odaju dužnu i posljednju počast. Potom su zatraženi bliži rođaci merhumovi, da im se saopšti spremnost Gajreta da, iz počasti prema svome prvom pretsjedniku i osnivaču, preuzme sve troškove oko sahrane. U tu svrhu su stupili u prego­ vore ispred Gajreta g. Fehim Musakadić i H. Kukić sa g. Džemilbegom Kapetanovićem i Šemsibegom Salihbegovićem. Oko 8 sati navečer konačno su se sporazumili gg. Šemsibeg Salihbegović i Džemilbeg Kapetanović da prepuste društvu Gajret snošenje troš­ kova oko dženaze prvog pretsjednika Gajreta, o čemu su zajednički obavijestili usmeno sekretara Gajreta g. Kukića. Sutradan, na dan dženaze, oko 9 sati prije podne, g. Muhamed Zlatar, poznati sarajevski privrednik, na­ zvao je telefonom Gaj re tovu kancelariju i saopštio Gajretovu sekretaru Kukiću svoju i nekolicine svojih prijatelja želju, da se rahm. Sefvetbeg sahrani na počasnom mjestu kod Begove džamije, gdje su ranije sahranjeni ugledni narodni prvaci merhum Alibeg Firdus, Mahmutbeg Fadilpašić i dr. G. Zlatar se obratio na nj, je je bio obaviješten da se nalazi u odboru za sahranu, iako nažalost takav odbor nije ni postojao. G. Kukić mu je obećao da će Gairet sve učiniti što je moguće, da bi se ta želja ostvarila i da bi merhum bio sahranjen na ovom počasnom mjestu. Zatim se _g. Kukić, pošto nije bilo vremena za predavanje pis­ menih prestavki, telefonski obratio molbom Upravniku policije, da ovaj dozvoli sahranu na ovom mjestu, čemu je Uprava policije svesrdno i bez sustezanja izašla u susret. U međuvremenu došao je u Gajretovu kancelariju i g. Šem sibeg Salihbegović, kome je saopšteno da su poduzeti karaci za sahranu merhuma kod Begove džamije, pa je umoljen g. Salihbegović da odmah ode kod mutevelije Gazi Husrevbegova vakufa, da mu saopšti dozvolu Uprave policije, a istodobno da zamoli i njegovu privolu kao upravitelja Gazi Husrevbegova vakufa. 0 ovome je telefonski obaviješten g. Zlatar, kome je naš sekretar rekao da je potrebno odmah ishoditi usmeno dozvolu i Direkcije vakufa. G. Zlatar je to odmas učinio i telefonski saopštio na’ em sekretaru da ni Direkcija vakufa u tome neće praviti nikakvu smetnju. Kada se je je povratio g. Šem sibeg Salihbegović i saopštio našem sekretaru da je i mutevelija sporazuman, tada mu ie naš sekretar rekao da je Uprava policije naknadno upozorila se­ kretarijat Gajreta, da je potrebna za ovu sahranu dozvola i Gradskog fizikata. G. Salihbegović je po spo­ razumu sa našim sekretarom odmah otišao da traži gradska fizika g. Dra Mustafu Denišlića. Međutim se približilo i vrijeme dženaze, pa kada se bio narod već iskupio oko kuće merhumove i po sporednim ulicama, došao je • g. Dr. Denišlić, koji je rekao našem sekretaru i g. Salihbegoviću da neće ni fizikat praviti nikakvih smetnja za sahranu s tim da se nakknadno podnese molba po kojoj će se ispostaviti pismeno riješenje Gradskog fizikata. G. Salihbegović je na to preuzeo na sebe podnošenje molbe. Po tom je naš 101 �sekretar upozorio g. Salihbegovića, neposredno pred polazak dženaze, da se pred džamijom objavi učesnicima da će sahrana biti mjesto u pođue na Grlića brdu (Bakije) - poslije ikindije, jer će se merhum sahraniti kod Begove džamije. Na to je g. Sahhbegović ušao u kuću merhumovu, gdje se nalazio vaši - nazor g. Mehmed ef. Memišević, kome je saopštio da će se merhum sahraniti kod Begove džamije, pa da usljed toga treba odmah tražiti majstore koji će tamo iskopati i sazidati kabur. G. Memišević je na to izašao iz kuće merhumave, jednu minutu pred polazak dženaze, i otišao da traži preduzimaća koji će izvršiti ovaj posao, dok je radnicima, koji su već kopali raku na Grlića brdu, odmah poručeno da napuste daljnje kopanje rake na tom mjestu. Zatim su izneseni posmrtni ostaci rahmetlije iz njegove kuće. Mnogobrojne hiljade naroda, koje su se već ranije iskupile u Hrgića ulici, gdje je kuća merhumova, zatim u Čemerlinoj, Logavinoj i Glođinoj ulici, stavljene su u pokret, pa se brzo formirala ogromna žalobna povorka od Hrgića ulice kroz Čemerlinu, Logavinu i Prestolonasljednika Petra ulicu, Ispred Ima>Х, reta do pred Begovu džamiju. Ovako veličanstvena dže. naza u Sarajevu se ne pam tili jedina joj je ravna dženaza rahm. Alibega Firdusa u 1910 godini. Kad je roerhum spušten na sofama Begove džamije, proučena je fatiha za njegovu dušu. Po . tom je uzeo riječ g. Edhem ef. Mulabđić, koji je govorio o zaslugama i djelima merhumovim, kao njegov dugogodišnji saradnik i lični prija­ telj, a zatim je saopšteno da će se dženaza obaviti po­ slije ikindije-namaza kod džamije, gdje će se merhum sahraniti. Već prije ikindije prostrani harem Begove džamije i sve okolne ulice bile su krcate narodom, koji je do­ šao da merhumu oda posljednu počast. Poslije ikindije klanjana je dženaza, a zatim su posmrtni ostaci merhumovi donešeni i postavljeni pred otvorenu raku. U tom momentu je uzeo riječ g. Hamiđ Kukić, da se ispred društva Gajreta oprosti sa merhumom. U počet­ ku svoga govora citira ove stihove merhumove: Ustaj omladino mila Uzdanice roda svog, Diži na visoko krila Štitićete Svevid Bog. * Gajret se budi, mladost se kreće Da traži pravo, da brani čast. — Zatim nastavlja: Ovo su, braćo, riječi iz Gajretove himne, koju je napisao obljubljeni uaš pjesnih Mirza Safvet, čija je pjesnička muza jučer, nažalost, za navijek žarnu* knula. Ovo su riječi najpopularnijeg i u masama na­ rodnim, posljednjih decenija, najobljubljenijeg književ­ nika muslimana, čije je svijetlo ime prodrlo ne samo u varošice i gradove, nego i u najzabitnije seoske ko­ 102 libe. Ovo su riječi najvećeg kulturnog neimara među bos. herc. muslimanima u posljednjem stoleću. Ovo su riječi osnivača Gajreta, s čijom pojavom nastaje nova era u kulturnom životu muslimana naše krvi i jezika. Braćo, Djelo Dra Safvelbega Bašagića u svima pravcima narodnog života ogromno je. Njegovo djelo i po obimu i po sadržaju nadmašuje snagu svakog nas ovdje pojedinca. Njegovo djelo išlo je, kao rijetko kod koga među nama, u svima pravcima: kulturno vjerskom, knjiž^vnoistorijskom i socija'no-ekonomskom. To njegovo djelo bilo je saobraženo potrebama narodnim i ono se je urezalo duboko u duše i srca narodna. Govoriti o Dru S. Bašagiću znači iznijeti istoriju muslimana B. H. posljednja četiri decenija, je r je nje­ gov duh, jer je njegov genije prodro i prodrmao cje­ lokupan život bos. herc. muslimana. Meihum Safvetbeg je svojim velikim duhom, ogromnom ljubavlju prema rodnoj grudi i svome na­ rodu. oko tri decenija nadahnjivao svu našu omladinu i sve riHrodne slojeve. On je stvarao i sa uspjehom vodio sve naše pokrete, sve zamahe na kulturno-prosvjetnom, socijalnom i vjerskom polju, kao još ni je ­ dan među nama, pa g a je narod uvijek razumijevao, poštovao i cijenio. Kao čovjek bijaše rijedak prim jer među nama, koji nas je naučavao pravom i istinskom Islamu. U teškim danima letargije muslimanskog elementa, kadasu muslimani za vrijem e tuđina bili izgubili svaku orijentaciju, u njegovoj plemenitoj duši niče jedna spasouosua ideja: a ta je ideja, da se mora živjeti, jer da i Islam bezuslovno traži život i rad. Merhum Safvetbeg je prodro u suštinu onih uz­ višenih Božijih riječi: „V ela tense nasibeke mined-dunja, ve ahsin kema ahsenallahu ilejke“ — i žrtvujući se za svoj narod potpuno u duhu ovih uzvišeniš Božijih riječi, on započinje i vodi jednu spasonosnu ide­ ju, on osniva među m uslim anim a društvo Gajret, koje će kao luča među m uslim anim a svjetliti i osvjetlja­ vati njihove puteve u bliskoj i daljnjoj im budućnosti. Jer, poučen Božijim riječima: „Ne zaboravi tvo­ je uloge na ovome svijetu i čini ljudim a dobro, kao što on Tebi Čini* — nastojaše naš mili iahm etlija da dadne muslimanima ono što im je potrebno za život^ a to je da ih preko Gajreta, kojeg on osnova, osvijesti i kulturno pridigne, jer je bio svjestan da sam o za ži­ vot osposobljen narod može napredovati i može shva­ titi svoju životnu ulogu. A sada se zapitajmo, braćo: da nije bilo našeg velikog merhuma i da nije on otvorio nove puteve i vidike nama muslimanima, gdje bi mi danas bili i što bi od nas bilo? — Da naš, dragi Safvetbeže, nijesi Ti među na­ ma ništa drugo ostavio i učinio, već bi sAmo ovo djelo �Tvoje — osnivanje Gajreta bilo dovoljno, da f e za sva vremena slavimo i da Ti svoju harnost vječito izražava­ mo. Ova današnja ogromna masa muslimana i ostale braće, koji dođoše da Ti odaju posljednju počast, dra­ gi Safvetbeže, oni nesamo da to čine u svoje ime, oni to čino u ime sve brače bos. herc. muslimana. Na da­ našnji dan zahvalni narod vidno je pokazao svu svoju duboku zahvalnost Tebi, dragi dobrotvore naroda na­ šega, i u nepreglednoj povorci prisustvovao Tvome zadnjem ispraćaju, da jasno i vidno pokaže da umije cijeniti i poštovati svoje velike i zaslužne ljude. A Tebi kao prvom radniku i osnivaču Gajretovu, koji si hiljade muslimana usrećio, Gajret, uime onih brojnih hiljada svojih nekadanjih i današnjih štićenika, izriče Ti najtopliju hvalu, moleći Svemogućeg da Ti podari za Tvoj nesebični, čovječanski i islamski rad ljepote firdevsi ala dženeta, a Gajret će i u buduće stalno zadržati sjećanje na tv o j ogromni rad i tv o je, velike uspjehe. I Svemogući nam reče: U časovima teške nevo­ lje, u časovima kad nas spopadnu brige i jadi, da s obratimo za utjehu njemu i On će nas, draga brać utješiti, iako je ovaj gubitak prevelik. Ali zato, ganu. srca nastojmo da se utješimo zavjetom: Da ćemo svi u našemu radu slijediti našeg velikog merhuma. Predajući Te majci zemlji na vječni počinak, is­ pred Gajreta, mnogobrojnih njegovih štićenika, sara* dnika i članova, kličem Ti: neka Ti je slava i hvala, Dragi Safvetbeže, i neka Ti je rahmet plemenitoj duši! Završetak govora g. Kukića popraćen je iz hilja de grla sa Allah rahmet-ejle! Potom su merhuma spustili u mezar njegovi naj­ bliži rođaci, pa se pristupilo sahrani, uz dovu g. Hafiz ef. Sabrihafizovića. Nakon dove proučena je „Fatiha“ za dušu rahmetlije, pa su se potom prisutni razišli sa dubokim pietetom prema rahmetliji. етов гласник Велика Гајретова Забава у Власеннцн Четврти дан Курбан бајрама одржана je велика Гајретова забава у Власеници, за коју се може сигурно устврдити да je једна од најуспјелвх забава од Ослобођења до данас у овом мјесту. Под водством предсједнива Гајрета и шефа Пореске управе г. Шаћирагвка Назима. за ову забаву вођене су првпреме мјесец и no дана, na je позорвшни комад „Зулумћар" од Светозара Ћ.оровића одигран no Гајретовим члановвма на највеће задовољство присутне публике. Дан прије забаве просторије Соколане тако су лвјепо и укусно декорисане, сви зидови застрти ћилимовнма, да су се многи присутви гости најласкавије Декорацију сале и бригу око исте водио je вредни и агилии одборнвк госп. Сејфо Таљић, који није жалио труда да сала буде што љепша и пријатнија. Ha самој забави била je богата томбола која се такођер не памти да je када такова била у Власеници, нити има изгледа да ће je бити. Ha томболи су били најукуснији ручни радови, поклоњени од муслнманских девојака и ханума, те госпођа и госпођица других вера. Осии тога на томболи je био већи број овнова, које су даровали сељани среза власеничког, затим врећа брашна, тука и остали скупи и лијепи предмети. Ha дан забаве око пола седам сати на вечер почела се пунити Соколана, да je за кратко време била дунком пуна, најугледнијих грађана среза власеничког бев разлпке на вјеру. Око пола девет сати на вечер отпочело je извођен>е програма, и то прво: предсједник Шаћирагпћ поздравио je госте и у лијепом говору оцртавао потребе и сврху Г а)РетаЗатим су се реДале деклаиације, те je коначно извеДен позоришни комад, којега су одиграли дилезадовољство. танти заиста на Послије коиада настала je игранка и распродаја томболе, све до у зору када су се гости, весели и задовољни, враћали својим кућама. Бруто првход забаве износи Дин. 7.720'75 Тоиболу су даровале следеће госпође, госпођице и господа: Бисера Шаћирагић врло укусно везеног махараџу и везени јастук, Тима Хасанефендић везен јастук Мухиба Хађибегановић један везени и врло укусни столњак, Цемила Бушатлић везен јастук, Мунира Сарачевик везен јастук, Васвија Сарачевик везен јастук, Нефа Шахбеговик навлаку за јаскук, Тима Куртагик јастучницу, Лутвија Балвановик везен јастук, Фата Твхвк везен јастук, Арвфа Тихвк везен јастук, Алмаса Цеко рубац, Хаснвја Механовик јастучнвцу, Навф;а Тихик свилени милије, Алмаса Куртагик пешкир, Фата Куртагик пешквр, Хиба Бабик пешквр, Бјелка Незировик рубац, Алберт Алтарац свитер. Ханвфа Лагумџвк засторе за два прозора, Сафета Тихик јастук везен, Разија Чемеллвк 4 метра свиленвка. Махмуткехајвк везен јастук, Зилха Хаџиомероввк столни рубац, Софија Сунарик вевен јастук, Ђулик - Куртагик Твма иахрама, Јосвп Шенвалд naпуче, Дика Куртагвк јастучвк, Бехија Арнаут махраму 103 �рубац. Разн1а Буљугвћ синленп мплпје, Шевка 8е^Чићић јастучић, Сејда Куртигић милије, Берковац Р °^ејра свилсн учкур, КукиН Фата махрама. Двка Пахбеговић рубац, Флтд Беговић јгстук, Хајрија (Baki,• Селвиовик ј*стук, Шефика БеговиК кошуљвца чнја, госпођа Р. Беговић форанге, Јованка Мичвћ u ^јево шећерно jaje, Во,'ка Мвчић дпван везенп јастук, ^*Мујесера Хасанбеговик чевра, гђч Мамвћ тасна бакрена, 17 Омер ХасанбеговвН двоје женске чарзпв, Лезо Алтарац т*бла за кафу и четири шоље, Тпхвћ Хамдија папуче, Даво Барарон кутија сапуна, Јово Мвћик два филџчна, Санто Алтарац два метра свплепвка, Хасо Кртнчик оглед мо, Есадага Куртагик цнпелице, Салих М. Твхик папуче, Манојло Сунарпк скупоценн серввз за кафу, Госп< ђа A- Беговвк две форанге за прозор. Muko Микик стаклену г^рнитуру за слатко, Јово Б. Микик шербетњак. Д*ннло Јоквк свилени ш ‘Л н чвбук, Др. Богдан Чнбак лвтар хвмберч, госпођа Папац кухпњску гарнптуру, Реџеп Таљпк пешкир, госпођа шер. судије X. Омероввка свилена таблета, Неканпк овна, Омер Бербвк тукца, Мухамед Хаџвк овна, Пдраз Берковац овна, Асим Сарајлпк овна, Сул>о Пињлк овна, Мујо Авдагик израђен кухвњски штокерл. Гвфеу дароваше : Незвровпк Зејнил тор^а, ЈЈуртагвћ Алмаса бурек, Куртагвк Ф ата хурмашицу, Куртагвк - ЂуллкДЗалпхагинца колаче, Мустафвк Хјусо торта, Курјак Осман хљеб, X. Омероввк К адаја ^хурмаџвцв, Рот Малика торта, Беговвк Реуф бурск, Т вхвк Хпмзибег бурек, Хасанбеговвк Омер бурек, Јоквк Данило хурмашице, Јов Ђ. Мачвк торта, Узепрагина Куртагвк бурек, Војвн Сунарвк торта, Биеера Шакирагик баклчва, Сејфо Тал>ик торта, Зухдија ‘Хас*нефендпћ бурек, Хамдпја Твхвк торта, Реџеп Т^љик торта, Азвз X Бегановвк торта, Зулфага Бутатлик хурмашиие, Јованка Мпчвк торта, Халилага Лагумџија бчклава Суљо Хаџик торта. Поред тога je било и добровољнпх прплога у готовом новцу на касп. Преседнику лвчно положвли су првлоге следећа гоепода: ГГрото Милан Петковик народни посланик 50 Дин, Вмјви Сунарвк градоначелрик 50 Дин, Хаџик Лутво 50 Дин, Томаш Ђуко 30 Дин, Бахтовик Смајо 20 Дин, Јовановвк Л>убвшко 20 Дин, Г&ковић Л>убо 50 Двн, Војин Дрл>вћ 20 Днн. Ha касп са улазницама: Тапчар Јосип 200 Дин, Кадвк Шевкија 80 Дин, Мориц Рот 40 Дин, Лезо Алтарац 10 Дин, Алберт Алтарац 20 Дин, Санто алтарчц 10 Дин, Манојло Сунарик 30 Днн, Едхем Хаџвк 20 Дин, Данко Јоквк 30 Дин, Душан Бобар 10 Дин, Оеманага Хађик 50 Дин, Шенвалд Јосип 20 Дин, Рабик Драгутин 20 Дин, Др. Корлик Нилро 30 Дии, Лучик Јово 10 Двн, Јанкијеввк Богдан 30 Динара. Сввма дароватељвма у готову новцу и у предметииа мјесни одбор у Власеници од срца захпаљује. 104 Нарочвто нека je хвала свима двлетантима, a напосе гђици Хвби X . Бегановик, Твми Хасанефендик, Ифети Твхик и Тифи Лагумџвк, Рефда X . Бегановик, које су своје улоге одиграле на највеке задовољство присутне публвке. Одбор. Gajretova zabava u Ključu Drugi dan Kurban-bajrama, 26. marta 1934. go­ dine, održana je Gajretova zabava u Ključu. Ovu za­ bavu priredio je Gajretov pjevački zbor iz Prijedora sa Mjesnim odborom Gajreta u Ključu. Po ogromnoj posjeti i umjetničkoj izvedbi pro­ grama može se mirne dušo redi da je ovo bila jedna od najboljih i najuspjelijih zabava u Ključu u posljed­ njih nekoliko godina. Ovo se je moglo i očekivati, ka­ da se uzme u obzir da je Gajret, zahvaljujući agilnom Mjesnom odboru u Ključu, u ovim krajevima uzeo velikog zamaha i da su njegove vanredne i spasonosne ide'je našle plodno ti > kod širokih narodnih m asa ovo­ ga kraja kao malo gdje. Qya\ interes građana i seljaka za Gajretov rad prilikom ove zabave još je potenciran tom okolnošću što je cio program izvodio nedavno osnovani Gajretov pjevački zbor iz Prijedora, čiji članovi nisu žalili ni truda ni žrtava, nego su iz Prijedora došli u K ljuč da zajednički sa Gajretovim radnicima i prijateljima u Ključu manifestuju svoju odanost Gajretu i njegovim idejama. I zaista, ovo nije bila sam o zabava, ovo je bila manifestgcija Gajretova rada i ogledalo uspjeha Gajretovih radnika. Ove manifestacije počele su u Gornjoj Sanici, gdje je Gajretove pjevače došekala velika masa svijeta sa članom Gajretova odbora iz Ključa g. Ahmedom KulenovLem, poreznikom. Ispred okupljenog svi­ jeta kao i ispred Gajretova cdbora u Ključu g. Kulenović je oduševljeno pozdravio Gajretov zbor, istaknuvši da je presretan što u zboru vidi većinom mlade ljude, koji će sigurno danas sutra nastaviti započeti kulturno prosvjetni rad Gajretov, Ispred zbora i Gajretova odbora iz Prijedora za­ hvalio je na dočeku i pozdravu g. Avdo Karavđić profesor. Poslije оуако srdačnog dočeka krenulo se fijake­ rima i kolima za Ključ. Putem su gosti toplo pozdrav­ ljani i svuda se klicalo Gajretu. U Ključu je takođo bio oduševljen doček. Naročiti odbor pobrinuo se je da pjevače i druge posjetioce sa strane što bolje ugosti, u čemu je potpuno uspio, tako da su svi posjetioci bili ushićeni ovim dočekom i gostoprim stvom , nema­ jući dovoljno riječi da na tom zahvale. Zabava je održana u naročito dekorisanoj dvora­ ni Osnovne škole. Program zabave otpočeo je pred prepunom dvoranom oko 9 časova uveče pozdravnim govorom člana Mjesnog odbora G ajreta u Ključu g* �Hilmije Selimića, geometra, koji je pozdravio prisutne i zahvalio im na ovako sjajnoj posjeti. Zatim je Gajretov zbor pod sigurnim đirigovanjem g. Midhata Šami­ ja , profesora iz Prijedora, otpjevao 4 pjesme: „Garavušu od Dobronića, „Jesen stiže1* sa solo partijom g. Uzeira Trepića od Biničkog, „Pojahali pulinjata** od Vukdragovića i „Trubača* od Marinkovića. Sve su pjesme izvedene odlično, na opšte zadovoljstvo prisut­ nih, tako da su neke morale biti ponavljane. Kao druga tačka programa prikazana je vrlo uspjela slika iz bosanskog života „Na sijelu**, kojom je prilikom g. Ibrahim Gredeljević otpjevao nekoliko sev­ dalinki, a uz saz ga pratio g. Salih Selimbegović. Nekoliko sevdalinki otpjevao je i g. Uzeir Trepič, čiji je prijatni lirski tenor naročito oduševio publiku. S ovim je završen prvi dio programa. Poslije pauze diletanti pjevačkog zbora iz Prije­ dora izveli su pozorišni komad u jednom činu »Emancipovana žena« od M. Alikalfiča i V. Imamoviča. Ovaj komad je specijalno napisan za Gajret i pri­ kazuje kakva je i kakva treba da bude emancipovana žena, koja prođe kroz Gajretov internat. Svi su dile­ tanti bezprijekorno odigrali svoje uloge, a naročito su se istakli g. Vahid čirkinagić *u ulozi bogatog posjed­ nika Esadbega i gđica Nirka Sokočevič u ulozi emancipovane žene, koja je savršeno prikazala hipermodernu ženu, koja hoće »samo da živi i uživa.« Zabava je bila tako posjećena, da dvorana uopšte nije mogla primiti svu^publiku. Gotovo polovica posje­ tilaca čekala je da se svrši program, pa je isti program morao biti ponovljen pred novom publikom. Oba puta dvorana je bila dupke puna. i Kako se iz izloženog vidi, ova zabava je u svakom pogledu uspjela. Gajretovi radnici i prijatelji kao i svi oni kojima na srcu leži dobro i napredek muslimanskog dijela našeg naroda mogu bez straha da pogledaju u bolju budućnost, jer je za to Gajret najbolja garancija. Zabava mjesnog odbora Gajreta u Lokvama (srez Stolac) Mjesni odbor Gajreta u Lokvama održao je dne 25. marta o. g. (prvi dan H. Bajrama) u prostorijama Narodne osnovne škole u Lokvama svoju uobičajenu godišnju zabavu. Zabavu je otvorio pozdravnim govo­ rom sekretar mjesnog odbora g. Salko Šator, koji je u kraćim potezima opisao rad Gajreta od njegova osnutka do danas. Naglasio je, da nijedno slično društvo kao G a jrd nije toliko razvilo svoj rad u narodu kao Gajret. Naročito je naglasio, da je potrebno, da se osnivaju Gajretove organizacije po selima, jer Glavni odbor Gajreta odnosno vodstvo Gajreta poklanja veliku pažnju našem selu, koje treba prosvjećivati iosposob ljavati za život. Zabava je bila dobro posjećena. Sve tačke prog­ rama izvedene su na sveopšte zadovoljstvo prisutnih. Kako moralni tako i materijalni uspjeh je veoma do­ bar ako se uzme u obzir mjesto i priliko, koje vladaju u našim selima. Gajretova godišnja zabava u Doboju 1 ako je odbor Gajreta u Doboju tokom ove go­ dine polučio u svakom pogledu odlične rezultate, nije izostala ni bajramska zabava koja je priređena 18./I. 1934. U prepunoj sali g- Kraljevića davana je Gajre­ tova zabava sa biranim programom i bogatom tombo­ lom. Odigrani su kom adi: „Emancipovana žena* od g. prof. Alikalfića i lmamovića i „Knjiga* od Br. Nuš :ća. U pozdravnom govoru predsjednik g. Sarajlić Elmae pozvao je prisutne da se sjete onoga koji bu­ dno prati rad Gajreta, Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I., Protektora Gajreta Nj. Vis, Prest. Petra i cijelog uzvišenog Kraljevski g Doma, što je prihva­ ćeno sa trostrukim „živio!* Zatim je istakao u kratkim crtama ract Gajreta od osnutka do danas, specijalno ovdašnjeg mjesnog odbora, gdje je osnovana Gajretova čitaonica, upisan priličan broj udjela u Gajretovu kre­ ditnu zadrugu i ostalo, pa je na kraju zaželio da ne bude u cijeloj našoj miloj otadžbini krova, specijalno muslimanskog, a da se za „Gajret, koji nam toliko daje, ne zna. Zahvalio se i „Privredniku* iz Beograda koji je na preporuku mjesnog odbora primao šegrte na zanat. Potom se prešlo na izvađanje komada, koji su majstorski izvedeni i u kojima su se u svojim ulogama naročito istakle: gđice Šemsa Sarajlić, Klara Elazar i Rebeka Levi. Vrijedno je istaći da je gđica Klara Elazar igrala u obadva komada i u jednom monologu. Pored ovih vrijedno je pohvaliti i djecu : Džemala, Ešrefa, Omera i Enisu Sarajlić, te Refika i Almasu Bešlagić, koja su svoje uloge „Kiriju* kao i deklama­ cije odlično izvela. Naročitu zahvalnost za zabavni dio ima režiser g. Bešlagić Ismet ef. Tombola koju su sakupile g đ e : Elmas ef. Saraj­ lić, Ismet ef. Bešlagić. udova rahmetli Malića Mulalića te gđica Ifeta Bešlagić bila je obilna te im kao i dorovateljima odbor najljepše zahvaljuje. Zabavu je posjetio veliki broj muslimana iz Doboja i okolnih sela te: Maglaja i Zavidovića, a zapažen je i priličan broj braće inovjeraca, te im hvala na odazivu. Pri za­ vršetku zabavnog dijela predsjednik g. Sarajlić Elmas je piedao diletanticana gđci : Sarajlić Šemsi, Elazar Klari i Rebeki Levi divne bukete umjetnog cvijeća u znak zahvalnosti Mjesnog odbora na njihovom trudu* Moralni i materijalni uspjeh zabave bio je odli­ čan. Svima koji su ma šta doprineli uspjehu ove za­ bave i ovom prilikom naša velika hvala. 105 �Наши рахметлиЈе Merhum Husejn Ćehajić 10. o. mj. preminuo je naš dugogodišnji predsjed­ nik Gajreta u Orašju Husejn ćehajić, koji je bio jedan od osnivača poJođbora Gajreta u Orašju. Smrču Hueeinovom Gajret gubi jednog svog agilnog radenika. To se vidi i po tome što je za ove dvije godine, otkako je on bolestan, pododbor Gajreta u Orašju sa radom mnogo nazadovao. Porodici rahmetlijinoj neka Bog podijeli sabri džemil, a rahmetliji firdevsi-ala dženet! R a z n e v ije s t i Gajretova Bajramska ..Sergija” u Derventi I ovoga Kurban-bajrama sakupljani su pred dža­ mijama u Derventi dobrovoljni prilozi za Gajret. S a ­ kupljači su bili gg: Sulejmanbeg Begović student pra­ va, Osman Cakić učitelj, Mahmutaga H. Efendić trgo­ vac, Smail Hakija Uđvarlić zvaničnik katastra, .Alija Huseđinović opšt. bilježnik i Muratbeg Porobič trgovac. Sakupljeno je Din. 231.50 i do zn ačen o g. ( dboru. Prilozi kurbanskih kožica za Gajret u Bihaću Ovaj odbor sakupio *je f t prošlom Kurban bajramu 16 kom. kožica i u gotovu 60'— Din. naime kožica. Kožice su darovali slijedeća gospoda: Omeraga Jusufhodžić, posjednik (bičiju), Softić Esad. še f ereskog suda, Delić Zejnil, sud. zvaničnik, Dizdarić Velage, služitelj općine, Mulić Arif ef. škol. upravitelj, Tatlić Bećir ef., učitelj, Piralić Agan, trgovac, Piralić šerif, brico, Kasumović Emin, gostioničar, Hajrulahović Murat, slastičar, Ćavkić Husein, posjednik, Ibrahimpašić Abdulah, pos.ednik, Žabčević Jusuf, penzioner, Hadžić Smail, trgovac, 7jakić R asem a, učiteljica i Muslić Juso, tigovac. , . Gotov novac naime kožica dali su ova gospoda: po 20'— Din. Redžić Mustafa e f, šerialski sud'ja i Bur/ić Ibraga, trgovac, po 10'— Din- Midžić Ćamil, skcl. upravitelj i Hadžiabdić Ibrahim, posjednik. Pošto su sve kožice prodane za 355’— Din. bio je ukupni uspjeh ovih darova 415*— Din. Svima prilagačima neka je od strane G ajreta najljepša hvala. Darovatelji kurbana Gajretovim internatima Prilikom ovogodišnjeg Kurban-bajrama pokloniše Gajretovom muškom internatu po 1 kurbana gg.: Dr. Avdo Hasanbegović, Dr. Mahmud Mehmedbašić i Aziz ef. Sarić, a po 10 kg. mesa gg. Mujaga Hardaga i Re• zaković. Gajretovom ženskom internatu pokloniše svoje kurbane g g .: Dr Avdo Hasanbegović, Ibrahim ef. Haznadarević, i prof. Ahmed Grebo sa svojom gospođom. Gajretovom internatu u Banjaluci poklonio je 106 kurbana g. Edhem Bekić upravnik ovog internata. Darovateljima toplo zahvaljujemo. Darovaoci kurbanskih kožica Gajretu u Banjaluci Prošlog Kurban-bajrama sjetiše se Gajreta prilo­ gom u kurb. kožicama slijedeća gg.: Ale ef. Kapidžić i ing. Uzeir Biser po 1 goveđu; po 2 bravlje gg.: Džaferbeg Kulenović i Hasib Hadžić; po 1 bravlju gg.: prof. Kurija Đumrukčić, Husnija Đumrukčić, Ibrahim Karpselimović, Alija Germović, Ibrahim Suljić, Ibrahim Karahasanović, Mustafa Bahtijarević i Edhem Bekić. U gotovom dadoše Dr. Muharem Midžić 30 din. i H. Muharem Pašalić 10 din. Darovateljima topla hvala. Darovane Kurbanske kožice Gajretu iz Dervente Prilikom proš. Kurban Bajrama sakupljali su za Gtfjret kurban, kože gg: Ahmed Sefić šef željezničke stanice, Sulejmanbeg Begović stud. prava i Esadbeg Alibegović veletrgovac. Utržak ovoga u iznosu Din 1130. (hiljada sto trideset din.) — doznačen je gl. od­ boru Gajreta. Imena darovatelja, kojima Gajret kao i sakupljačima blagodari, jesu s i : Begović Sejfulahbeg 1 braća 7 ovnovnih koža, Asin.beg i Esadbeg Alibego­ vić 1 goveđu i 2 ovnovske, H. Agić Hafiz Mehmed ef. \ 2 ovnovske, Čardžić Nedžib ef. 1 ovnovsku, H. Omerag ;ć, H. Hamidaginica 1 ovčiju, Bećirović Husein ef 1 ovčija, Porobić M. Abdulah 1 ovčiju, Đonlagić Hamzabeg 3 ovćije, ćatović Sulejman 2 ovčije, Sefić Ahmed ef. 1 ovčiju, H. Efendić Mahmutaga 1 ovčiju, Karabegović Aeim 1 ovčiju, Karabegović Mujaga 1 ovčiju, Ahmić Ahmed 1 ovčiju, Kulenović Dr. Muhamedbeg 2 ovčije, Uđvarlić H. Halilaginica 1 ovčiju, Halepović Ahmet 1 ovčiju, Elezović Hamdi ef. 1 ovčiju, Huseinćehaić Ahmetovica 1 ovčiju, Halilović Mustafa ef. 1 ovčiju, Đozić H. Salih ef. 1 ovčiju, H. Omeragić H. Fehimaginica 1 ovčiju, Drljević Hamdi ef. 1 ovčiju, Jusufbegović Mehmedalibeg 1 ovčiju, Abdulahefeudić Ab­ dulah 1 ovčiju, Karabegović Ibrahim efendinica 1 ov­ čiju kožu. Сакупљањ е ж ивеж них намнрница за Га]рет у Дервенти И ове године je мјесни одбор у Дервенти повео акцију за сакуиљање хране за Гајрет, те je што у нарави што у готову новцу сакупљено 4000 кг. (четири хиљаде кг.), a чист утржак Динара 2742.50 дозначен je гл. одбору. Храну су сакупљали гг. Есадбег Алибеговић, Хамди еф . Елезовић и А хмед еф . Сефић. Имена даровотељ а с у : Асидгбег и Есадбег Алибеговић 300 кг. кукуруза, и готових Дин 50.— Ф ехим Поровић повјереник Гајрета Велика 100 кг. кукуруза, Браћа Томљеновић Дажница 100 кг. кукуруза, Едхем Исламовић 150 кг. кукуруза, Узеир Мехичић претсједник општине �Бос. Дубочац 100 кг. пшенице, 100 кг. кукуруза и nica Din. 500, na ćemu joj i ovom prilikom najtoplije 20 кг. граха, Аган Синановић повјереник Гајрета zahvaljujemo kao i g. Hodžiću. Бос. Дубочац 200 кг. кукуруза, Мухамед Синановић Na Bajram su sakupili pred džamijom gg. Tano­ посједник Бос. Дубочац 100 кг. кукуруза, Милан vić i Suljkanovič Din. 120 priloga za Gajret. Поповић трг. Подновље 150 кг. кукуруза, Симо РајВелика Гајрехова забава у Бањалуцн чевиК претсједник општине Кужани 50 кг. шпенице Омерага УђварлиК 50 кг. кукуруза, Љ убо Мичета17 marta 1934 god. održali su Mjesni odbori новић градоначелник 100 кг. кукуруза, Жарко Ко- Gajreta u Banjaluci svoju godišnju zabavu u prosto­ стић 50 кг. пшенице, Перо Бошковић ст. 100 кг. rijama vakufskog hotela »Palasa«. пшенице, Александар Гроздаревић 50 кг. бијелог Ova zabava bila je zakazana za 10 marta, ali je брашна, Мехмедалибег Јусуфбеговић 50 к. пшени- odgođena za 17. usljtd nenadne smrti dr. Ejuba Muце, u 50 кг. кукуруза, Јулиус Ормош 20 кг. бије- jezinovića, bivšeg pretsjednika Gajreta i njegova istin­ лог брашна, Мухарем Мујагић Которско 100 кг. ку- skog i odanog prijatelja, u znak iskrene i duboke tuge куруза, Смаил Хакија УђварлиН 100 кг. кукуруза, i žalosti za ovim zaista rijetkim čovjekom vanrednih Абдага X, Дервишагић 50 кг. кукуруза, Абдулах sposobnosti, koga je iskreno kao nikoga dotle ožalilo М. Поробић 50 кг. пшенице, Хамди еф- ДрљевиК cjelokupno građanstvo grada Banja Luke. 50 кг. кукуруза, Алија Поробић Велика 100 кг. куSvojim osjećajima i dubokoj pošti prema dragom куруза, Земаљска банка за Босну и Херцеговину rahmetlijijGajret je u Banjoj Luci dao i na drugi na­ Испостава Дервента Дин. 100. Браћа Шешлија Јо- čin vidnog izražaja. ховац Дин. 100. Др. Мухамедбег Куленовић Двн. Neka je rahmet i s ovog mjesta njegovoj pleme­ 100. Хусеан еф. Бећировић Дин. 50, Др. Бранко nitoj dušici trajna svijetla uspomena među Dama. Јузбаш ић Дин. 50. Буки Песах Дин. 50. Станко Zaslužena pažnja i obziri prema uistinu općoj Банчевић Д н. 50. no Дин. ?0 Браћа Мићић, Суљо žalosti za dr. Mujezinovićem naišla je na najsimpatič­ Хоџић и Јозеф Хајон, no Дрн. 20 Хамзибег Ђонла- niji prijem kod svega građanstva, jer je rahmetli dr. гић, Перо Бурсаћ, Митар Чучуковић, Мориц Каби- Ejub bio opće poštovan i voljen. Zabava je i pored љо, Давид Хајон и A. Сусман, no Дин. 10 Поја Се- odgode i odmaklog vremena u mjesecu brojno posje­ ћкар, Н. Н , Незир Ла^Јићг Ст. Мићић и Заимага ćena i uspjela u svakom pogledu. Капиџић М. Спасојевић Дин. 12.50, Ју да Песах Дин. Gajretove priredbe u Banja Luci uvijek su ubra­ 30. Никола Рајковић Дин. 50.— jane među najuspjelije, ali ovogodišnja zabava brojnom i elitnom posjetom — naročito od strane musliimanskog Свима дароватбљима Гајрет најљепте захваgrađanstva — nadmašila je sve do sada priredbe. љује! Prostrane prostorije hotela Palasa bile su dupkom pune. Nijedno mjesto nije ostalo prazno. Osnivanje odbora Gajrela i Gajretove čitaonice Ovu zabavu uveličali su svojom posjetom Ban u Tur. Lukavcu Vrbaeke banovine g. Svetislav T. Milosavljević s gospo­ 14 januara o. g. sazvao je Gajretov povjerenik u đom, Komandant Vrbaske divizijske oblasti đeneral g. Lukavcu tur. g. Abdulah Berbić učitelj, na konferen­ Petar Nedeljković s gospođom i kćerkom, pomoćnik ciju sve članove i prijatelje društva u cilju izbora bana g. dr. Dušan Petrović, đeneral g. Belimarković s Mjesnog odbora. Prije skupštine g. Muhamed Tauović gospođom, Abdulah ef. Nurkić u zastupstvu muftije( je u kratkim potezima izložio rad Gajreta od njegova g. Jovo Davidović u zastupstvu Nj. Pr. mitropolita osnutka do danas i njegov značaj na kulturnom i e- banjalučkog, podnačelnik opštine g. Risto Tošić s go­ konomekom podizanju muslimana, apelujući na pri­ spođom, đeneral g. Mihejlović s gospođom, gg. načel­ sutne da se upižu za članove društva, kako bi se mo­ nici banske uprave i komandanti pukova s gospođama, gao uspostaviti mjesni odbor. Po upisu preko 50 čla­ direktor Vrbaske finansijske direkcije g. Zvonko Bognova, prešlo se na izbor odbora, u koji su unišla gg. danović, pretsjednik Okružnog suda g. Jovan Starović s pretsjednik Muharem Pašič, potpredsjednik Abdulah gospođom, direktor Šumske direkcije g- Ilija SljepčeBerbič, sekretar Nazif Suljkanovič abs. Trg. akad, vić, direktor Trgovačke akademije g. Franjo Pavlović, blagajnik Tanović Muhamed, članovi: Hodžić Himzo, upravnik policije g. Obradović, zatim pretstavnici mjes Matija Mandić i Nuhić Ešref. Nadzorni odbor: Čamil nih društava i mnogi drugi odličnici. Hasanović, Mehmed Nuhić i Muhamed ef. Imamović. Zabava je otvorena deklamacijom »Pozdrav GajZamjenici: Iljaz Mujčinović, Murat Karamehmedović, reta svome Protektoru«, koju je izdeklamovao mali Ahmo Begić, Nazif Redžić i Ragib Osmić. Bekir sinčić g. Suljage Salihagića, đak II razr. osn. Zatim se pristupilo pitanju otvaranja Gajretove škole. U daljem izvođenju programa sudjelovali su ju ­ čitaonice, u čemu se je i uspjelo, jer je prostorije dao besplatno g. Himzo Hodžić, pretsjed. opštine. Kao goslavensko pjevačko društvo »Sloga« sa zborovođom prilog za nabavku namještaja dala je jug. Solvay tvor­ g. prof. Brozovićem, zatim u kvartetu gg. Braća Ka- 107 �rabegović sa g. Hadžibegovidem F , g. prof. Midhad pjevač pobrao mnogo aplauza i ostao Gračanici u vrlo Šamid, e. Zahid Naliđ slušač muzičke akademije u lijepoj uspomeni. Diletanti su na veliko zadovoljstvo Zagrebu, gg. članovi Narodnog pozorišta, g. Jiranek izveli »Kiriju« šalu u 1 činu od Br. Nušića i »Svak kapelnik vojne muzike, g. Muhamed ćejvan i pitomci na posao« poučan komad u 1 činu od E. Mulabdida. Diletante je uvježbao g. Šefik Bešlagid učitelj. ovdašnjeg Gajretova konvikta. Na zabavi je bila bogata tombola koja se sasto­ Sve tačke programa izvedene su na potpuno za­ dovoljstvo brojne publike, koja je svome raspoloženju jala iz ženskih ručnih radova koje darovaše naše hanume i hanumice, te vrijednih predmeta koje darovaše i dopadanju dala vidnog znaka odobravanjem i burnim slijedeće trgovačke kuće: Leon A. Finci Sarajevo; Vla­ aplauzom. G. prof. Šamid pokazao se i ovom prilikom kao da Teokarevid Paraćin; Kolinska Ljubljana; Laboratorij pravi virtuoz na violini, pa ga je zahvalna publika na­ „Alga“ Sušak; Špringer i Petru Osijek; Hinka Franka gradila burnim aplauzom. Gospodin Nalid je imao sinovi.IZagreb; Mahmut A. Dikdžijan Skoplje; Kuzmisvoj prvi nastup u Banjoj Luci. te je ovdje postigao čev Beograd; BAda“ Osijek; Jozef Kune Ljubljana; potpuni uspjeh. I on i publika bili su potpuno zado­ Franja Bost Bačka Palanka; nGlobus“ Zagreb; Fočo i voljni. Gg. brada Karabegovid s g. Hadžibegovidem i drugovi Sarajevo; BMira“ Zagreb, te „Bata“ Vukovar ovaj put kao i uvijek i dočekani su i ispradeni najbur­ (100.— D) i Saifm an Beograd (50'— D). Neka je svim a darovaocima topla hvala. nijim aplauzom. G. g. članovi Nar. pozorišta unijeli su sa svojim šaljivim komadom puno vedrine i raspo loženja. Поздрави претсједннку Гајрета Vrhunac raspoloženja obuzeo je sve, kada je g. Претсједник Гајрета госп- Др. Авдо ХасанбеĆsjvan otpjevao svoje sevdalinke. Morao je ponoviti. Pod režiserstvom g. ćejvana izveli su pitomci G ajre­ говић, примио je следеће повдравне брзојаве: tova konvikta alegorički prikaz Brankova kola. Od ra­ Сарајево: Гајретови задругари окупљени на zdraganog veselja i oduševljenja' pri' svakom nastupu pretstavnika naših pojedinih krajeva prolamale џа-ве— првој главној скупштини, вођени жељом за наше опште добро, срдачно поздрављају свога претсједника уз noicprostorije Palasa. лик живио — Потпретсједник Др. Мехмедбашиб.. I sa ovom priredbom možemo biti potpuoo zadovoljni. К о з а р а ц : Гајретовке без разлике вјере у КозарSmatramo za’ svoju osobito ugodnu dužnost da ду са своје скупштине у сврху јачања Гајрета и њеi ovom prilikom iskalem o svoju najtopliju zahvalu svi­ гове идеологије поздрављају Вае. уз поклик живио,— ma poštovanim saradnicima u pripremi za zabavu ne Цретсједница Ешрефа Миџиб, шајница Дервиша Каžaleći ni truda ni slobodnog vremena kao i svoj g. g. пстановиЛ, učesnicima u izvođenju programa, te svim a rodoljub­ nim darovateljima predm eta za tombolu i bife, svima prilagačima dobrovoljnih priloga i svima posjetiocima, jer svojim učešdern pomog še da je Gajretova zabava potpuno uspjela kako s materijalne strane tako i pot­ puno s moralne. Gajretova zabava u Graianici Na treći dan Kurban— bajrama, dne 27 marta o. g. Mjesni, odbor »Gajreta« u Gračanici priredio je za­ bavu, koja je po svojoj izvedbi, odličnoj posjeti i ma­ terijalnom uspjehu bila najuspjelija zabava u nekoliko zadnjih godim u Gračanici. Zabavu je posjetilo dosta gostiju sa strane: iz Tuzle, Doboja i Maglaja. Sve pro­ storije Narodne biblioteke bile su dupke pune i zaba­ va je u veselju i raspoloženju potrajala do jutra. U programu zabave sudjelovalo je ovdašnje Srp. pjevačko društvo otpjevalo lijepo: »Tari - bari« i »II rukovet« od St. Mokrenja. Kao g o st poznati naš sevdalija g. Rešad Bešlagid, stud. prava iz Tuzle otpjevao je: »Plačem ved tri dana« od V. ćesarevića i »U Mostaru šećer Mekteb kažu«. Na harmonici pra­ tio ga je g. Asim Mulaoemanović iz Tuzle. Mladi naš 108 Је с т е ли се у п и с а л и з<а ч л а н а „Г а ј р е т о в е л и г е ':Ј хи л з< зд е" �Gradska Štedionica _______općine grada Sarajeva_________ Teneljna glavnica 40,000,000- Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U B koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. i? r v \\}.\\\> t\\\\\\ Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital f- Rezerve Di n . 2,o /// /// ',// /// /" v" '///. //// " /// ,// '/// Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. iz r a g ju je s v e u š t a m ­ p a r s k u s tr u k u s p a d a ju če p oslove b r z o jeftino i ukusno Od čiste dobiti daje 6 % KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU U „GAJRET". /" Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnie. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. U s v a č i j e m je in teresu d a s v e potreb n e t i s k a ­ n ice n a b a v i kod I s l a m ­ s k e d io n ičk e š t a m p a r i ­ je u S a r a je v u . /" /// /'V Ш '///. У' уЦ ///, �G a j r e lo v a z .s.o .j. u S a r a j e v u Registrovana je 4 februara 1933 godine Broj zadrugara popeo se na 700, a broj upitanih udjela iznosi do danas preko 2000. Cilj Gajretove zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i đpruaći obrt postavi ua zdravu zadružnu bazu i da na taj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnik rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugari da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. Apelujemo na članove da se nastoje da ne može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za Stipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e6a7e81ac83ca6da89f93b31941e11b.pdf cfb620a410dadfb4a45b9f9934669381 PDF Text Text ОваЈ 6 р o f У п р о д а Ји стоЈи IO-- Дви. ГЛАСНИК К У ЛТ У Р НО ПР ОС В Е Т НОГ Д Р У Ш Т В Д ГДЈ Р ЕТ Д САДРЖАЈ: Уреднпг Јтво: Соколи, здраво ! Хавпд Диздар: Соколство и муслнмани Ј. Нал;(вестра: 0 сустрету ндеологнја Хасан Љубунчи» Соколство заснива сав свој рад и сва сво]а настојања на вјечној истини, великој правди и општем добру Абдуселам Абдулаховнћ: Соко у муслнманској народној пјесми Радпнло Грђп1.: Соколске чете и препород Соколства * * * II. Локрајински слет у Сара|еву В. II..- Гајрет на прослави откривања споменнка Петру Петровићу Његошу Борбеши Одговор Мјесиог одбора Гајрета у Дервенти r. III. Алагићу За нашу дјецу: Ja сам Соко — Хусо Скоко посто соко — H a­ mu стари соколови НОВЕ КЉ И ГЕ: Едхеи Миралом; „Расна снага југословенскнх муслимана” — Хајрудин Ћ урнћ: Слету, здраво — Х фз. Мухалед Папџа: Кратка наука нсламске вјере” . Г Д Ј Р Е Т О В Г Л А С Н И К : Гајретова главна годишња скупштина — Гајрет кров деценије — Муслинани дервентског среза у Југословенском Соколу — Наше рахиетлијв: Мерхум Хафиз Сулејман еф. Уасичанин — Хатие нашим рахметлијаиа '— Разне вијести; ЕГоздравни брзојави претсједнику Гајрета г. Дру Хасанбеговићу — И з 'уредништва. 1 ЈУНИ САРАЈЕВО 1934 Издаје Г.тапни одбор Гајрета у Сарпјеву Главпп и одговории уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 6 �Ogl ašuj t e u listu ,,GAJRET“ Г ајреТ , лист друш тва Г а јр ета ивлави сваког 1. у мјесецу, a цијена м у je ea н аш у О таџбину 60 динара на годину, a ва све остале вемље преко границе 120 динара. Ђ ац и Г ајр е-; тови питомци добивају л и с т у п о л ац и јен ек о д Г л а вн о г О дбораили код у п р ав а Г ајретови х конвикта. * В ласник друш тво „Г ајр е т“ — Одговорни уредник: Хамид К уки ћ. — З а ничку ш тампарију одговара директор Абдурахман Мешић. И сламску дио- �Соколи, здраво! Ми муслимани Ј у го с л а в в је , чија су паОвог мјесеца сјатиће се у Сарајево Соколи ив свих крајева наш е отаџбине, као и ив три отск а и братска осјећањ а недјељ ива са братских, словенских 8вмаља, Б угарске и Че- нашом браћом осталих вјера, чи ја je садахословачке. Д ани које ће дож ивјети Сарајево ш њ ост и б удућн ост за навијек везан а подједнако чврстим нитиостаће у његовим нема, придруж ујем о се оввбрисивим а н а л и м а , сјећањ им а о пш тег вам као дани снаж ног родовар о дво г одуш евљ ењ а, љ убивог у влета и братпоносви в а извојеване ско солидарности. тековиве н ар о д ве слоЗначај Видовдавбоде и вапоре првих ског соколског слета sa наш их синова који свој гр ад Сарајево, као и ea варод воде у бољу бубивш у покрајину Бодућност. сну и Х ерцеговину, од С вјесви да je созн ачаја je тим виш е колска идеја прож ета ш то поменути крајевп дубоким братским осјепретстављ ају наш а обаћањ им а и патриотским два племена, равдвје* љена у три вјере, и ш то жаром, у редовима браће, ко ја je исповиједају, тнм самим Сарајево и ови крајеви треба да ми налабимо у њ има и в а ш а одређена мјеста, постану ж иж а братске слоге и љубави. срећви д а и ми срихватамо чврсто за темЈу н ски дани Вире њ ихове заставе и да довданског сл ета, своваједвички, вадојеви ијом величанственош ћу стом идејом, кревемо у и ижљевима патриотборбу sa заједничку нам ског одушевљ ењ а и свабољу бу ду ћ во ст. ге, показаће цијелом свијету колика je моћ Д р у ш тво Г а ј р е т , братске слоге и словенкоje међу југословенске увајамне љубавп. ским м услим авим авоси Они ће да растјерају од свог постанка застасве сумње ваведених, П р о т е к т о р Г а јр е т а и С т а р је ш и н а С о к о л а К р а љ . Ју г о с л а в и је в у н ац и о в ал ве идеје и Њ . K p . В м с о ч а н с тв о П р е с т о л о и а с љ е д н и к П Е Т А Р скептика и непријатев ародног прогреса, ове ља наш их који, И 8 својих личних интереса, јувске д аве В идовдавског слета сматра и свон а силу хоће да виде и свијету на велики јом свеч анош ћу, јер идеје Г ајр ето ве то' су и бубањ огласе како у наш ој О таџбини не жи- соколске идеје. T e идеје у д р у ж ев е под ваједве иста браћа, исти јединствени југословенски ничким покровитељ ством ГБеговог Височаннарод. ства П рестолонасљ едвика П етра, симбола ве- 109 �л в к в х дан а који се помаљ ају на ввдвку у ослобођеној в уједињ еној отаџбввв Југославвји, носе нас и валијевају одушевљењем све подједнако, бев обввра на племе и вјеру. Само у уједињ еној и велнкој О таџбвви м огу д а се р ађају вел вка дјела и велики покрети. Само у недјељивости и братском јединству могу да ц в јетају напредак и благостањ е народно. Соко je међу првима који je сповпао ову велику в с т в в у и и с п в с а о је н а своју заставу. У њ еговвм редовима има мјеста sa сваког брата, у његовим ррдоввма нема р азл вк а нп вјерских ни племевскпх ви друш твених. З ат о je њ егова побједа св гу р в а. Д анас, као ш то ћ е нам то вајбољ е пока8ати ови ју н ски дани, Соко je бујица од покр ета чије су димевввје постале непрегледне. Он у тјел овљ ује у себи сн а гу југословенске нације, он симболише њ ен у недјел»ивост, он инаугириш е нове и св в јетл вје дане цијелом Словенском Ј у г у . T a буји ц а од покрета, у борби sa народно јединство и s a народни прогрес, не прева нп пред каквим вапрекама. Ebeна je сн ага огромва и јача в в д а в а у дан. Ју го сл о в ев ски м услим ави који у себи носе ко в ст р у к ти вв е особине и високу свијест 0 својој ваједвици, најприродн ије je д а налаве м јеста у соколским редовима и д а у њ иховвм снаж ним ф алангам а увим ају у ч е ш ћ а на ввгр ад њ и свима вам ваједвичке О таџ бвн е. Јер Соко не познаје уск огрудн ости , в е поанаје u p ­ ecao и нетрпељ ивости. Њ е го в е идеје водиље имају ш ироке видвко, славенски благе, a со- колски оштре. Соко je стао на прелом ваш о всторије и побједовосво вајавио смрт свим ваблудама кој0 je историја, под уплввом ту Јјвва, посијала у ваш е вародне редове. T e ваблуде су племенска и вјерска нетрпел»ввост које су подгрпвале коријен сваге наш ег в ар о д а и стварале од њ ега роба и хввм ећара ту ђ в н у п душмав вн у . Ослобођен те море, Соко je ш ироко раввио своја крила и ввсоко се в в в у о П8над свега оног ш то вије достојно једног слободног великог варода. Нзегов поглед, којн ив ввсвве обухвата све наш е греш ко и слабости, вајбол.е види прави п у т којим треба д а креве ваш варод sa добро Крал»а и О таџбине, ea добро варода и покол>ења која долаве. Он, први пред нама свпма, носи своју бр атску л у ч у која свијетли сввма подједнако, која спасава све подједнако. Д руш тво Г а јр ет , свјесно в вачаја оввх ју в ск и х дава, поевећује ове искрене рвјечи Соколу, прилвком њ егова славл>а Ју вашем ш ехеру. Д руш тво Г ајр ет см атра ове дане важ в вм исторвјским данвм а no ове кр ајеве, дав вм а који ћ е просввјетлити сво оне који с у у тамв потамнпли, cne оне који су у срџби окорјелв, Д руш тво Г а јр ет см атра ове д аве својим дан вм а и вјерује у њ ихово свијетло дјеловањ е које ће посијати благотворве посл>едвце широм наш е слободве и н а ввјеке једввствене Ју госл ав и је. Соколи, здраво! Уредннштво Hamid Dizdar -. Sokol sivo 1 muslimani Istorija sokolskog pokreta kod nas, ili pravije rečeno istorija sokolstva uopšte, bila bi vrlo manjkava 1 nepotpuna kad ne bi bila upotpunjena i pregnućima jedne generacije koja je u našim krajevima stvarala sokolski pokret među muslimanima, Ovo je možda mnogima nepoznato, a možda se do sad preko toga prelazilo iz prostoga razloga što niko o tom zamaš­ nom sokolskom pokretu jugoslavenskih muslimana nije do danas iznio nikakve pismene podatke, doku­ menta od vrijednosti, kojima bi se dokazala i utvr­ dila jedna nepobitna činjenica koja je, ujedno, vrlo karakteristična za jednu čitavu epohu istorije musli­ manskog dijela našega naroda. Mi smo, na brzu ruku, pokupili nešto informa­ cija i podataka u Sarajevu 1 nekim drugim mjestima, među kojima ima i veliki broj lijepih fotografija koje najbolje ilustriraju snagu jedne ideje. Na temelju tih 110 podataka osvrnućemo se u najkraćim potezima na ovaj veliki i snažni pokret sokolstva među muslima­ nima, koga je prekinuo svjetski rat, a koji je, uzgred rečeno, u mnogim mjestima, dao prve temelje posljeratnom jugoslavenskom sokolstvu, koje opet, kako znamo, ovih dana slavi velike dane i uspjehe u Sa­ rajevu i širom cijele naše domovine. Prema tim podatcima, koje smo uspjeli da dosad prikupimo, jasno se i očito vidi, da je širenje sokol­ stva među muslimanima bilo u uskoj vezi sa istovre­ menim nacionalnim buđenjem naroda i stvaranjem revolucionarno nacionalnog omladinskog pokreta kod nas. Junaštva, kreposti, fizičke i moralne vrline, sve se to pripisuje sokolstvu i to je sve od uvijek bilo prirođeno muslimanima i usko vezano za njihov život. Stoga su mnoge čisto muslimanske narodne pjesme, a često i sevdalinke, povezane sa sokolovima, �Ize tb e g S a lih b e g o v U , s ta r je š in a s k o g S o k o la u B lj a lj in l m u s lim a n ­ 1912, Ahm ed T a b a k o v it, s lim a n s k o g v o đ a n a ra š t a ja c a m u ­ S o k o la u S a ra je v u 1 9 1 3 . g o d . ni �bilo to u vezi sa lovom, junaštvom, brzinom ili bis­ trinom pogleda junačkoga. Praški profesor dr. Emanuel Toner, proučavao je još davno naše narodne pjesme i vidio, da se u njima često spominje ime soko, ako kojem junaku hoće da pridaju i pripišu najljepše vrline junaštva i karaktera. Stoga on pred­ loži u godini 1864 da se „Praško gimnastičko druš­ tvo- nazove „Praški Soko", Što bi, zauzimanjem so­ kolskog radnika i borca Fiignera, usvojeno i primljeno. Dakle, kako se vidi, naš soko, soko naših starih junačk'h pjesama, postao je dika, misao vodilja i zavjet češkog sokola, iz koga se, docnije, razvio veliki sveslovenski sokolski pokret. Samo ova činjenica do­ voljna je da nas vezuje sa sokolima i sokolstvom, sokolskom misli i nacionalnom, općeljudskom ide­ ologijom. U vrijeme najvećih podzemnih i potajnih rova­ renja nacionalno svjesne omladine u bivšoj Austro­ ugarskoj monarhiji niču, jedna za drugom, akcije, koje idu za udruživanjem, zbližavanjem, pa iako su-one dolazile, vrlo često, potpuno .lesvjesno, nekim unu­ tarnjim nagonom, sve te akcije približavale su se jednom organskom jedinstvenom panslavenskom pro­ gramu iz koga je Jcjijao glass podjarmljenih naroda i zemalja. Mnoge grupe i organizacije, svaka na svojoj strani, među Srbima i Hrvatima, stvaraju značajne akcije i djela, potsvjesno, ali je vrtainteresantno na­ pomenuti da su te svč 'aktuje bile u svojpj^'Suštini slične, sa mnogim dodirnim težnjama i ciljevima. Mora se dobcp poznavati ondašnje stanje io n dašnje prilike, pa da se pravilno ocijene i shvate sve te akcije. U vrijeme od 1908., poslije aneksije pa ovamo, do 1914, dakle do požara svjetskoga rata, osjeća se u svim provincijama bivše imperijalističke cmožute monarhije neko opasno gibanje koje je u stvari i pripremilo istorijski sarajevski vidovdanski hitac i propast velikog ćesarovog carstva. Veliku stoglavu Hidru oborilo je sokolstvo i njegov intenzi­ van rad na nacionalnom osvještavanju i vaspitavanju omladine u duhu borbe protiv tuđina i u duhu samo­ stalnog nacionalnog afirmisanja. I eto, u to vrijeme, u vrijeme kada je češko so­ kolstvo vodilo veliku i nepomirljivu borbu sa zajed­ ničkim našim neprijateljem, i u našim krajevima dolazi do osnivanja sokolskih društava. Kako rekosmo, ta društva su, većim brojem, bila vjerski podijeljena, a nosila su, srpsko, hrvatsko, a docnije i muslimansko ime. U sve tri vrste sokolskih društava učestvovali su i muslimani. U nekim mjestima su bila i čisto građanska sokolska društva u kojima su bili građani svih vjera. Ti slučajevi su sa Mostarom, Bijeljinom, Sarajevom, Čapljinom i nekim drugim mjestima, u kojima je kasnije, zbog više uzroka, došlo do osni­ vanja muslimanskih sokolskih društava. Još tada su sva ova društva pokazivala intenzivan rad, smisao za 112 zajedničke napore, za saradnju sa drugima i za ko­ lektivnu akciju. Bilo je slučajeva gdje je dolazilo do žučnih svađa i ogorčenih neprijateljstava između srpskih i hrvatskih sokolskih društava. Odnose je ovdje pomućivao neko treći, neprijatelj kome nije bila u interesu sveslaven­ ska propaganda. Muslimani, razdijeljeni i u hrvatska i srpska društva, bivali su obično sredstvo za svađe. Takav je slučaj i sa Mostarom. Da to sve prekine i da muslimanske sokole privede iskrenom nacional­ nom i kulturnom djelovanju, naš poznati pjesnik i docniji sekretar društva „Gajret- , rahmetli Osman Đikić, osnovao je sa drugim omladincima u Mostaru posebno društvo — Muslimanski soko, kako je to bio slučaj i sa drugim nekim gradovima. Rahmetli Osman dao je novom društvu pravilnu nacionalnu ideologiju i to je društvo poslije dalo lijepih rezultata, a џ njegovih redova izišao je lijep broj svjesnih omladinaca, zaslužnih i za stvaranje današnje naše ujedinjene Otadžbine. Veliki broj muslimanskih sokolskih društava još ' luomjm vremenu, svjedoči i uvjerava nas, da je još ondašnja generacija muslimanske omladine prihvatila sistem sokolskog vaspitanja u duhu sveslavenske ideje. Evo o tome i dokumentovanog pisma u kome se prostosrdačno, iskreno i sokolski sporazumijevaju dva muslimanska sokolska društva. Odbor sokola iz Bijeljine piše povodom namjere da se osnuje Savez muslimanskih sokolskih društava Sokolu u Sarajevo: „Bratskom Muslimanskom Sokolu, Sarajevo. Draga Braćo I Odgovarajući na Vaš dopis od 26/8 1912, javljamo da ne možemo sada javiti naših delegata iz raz­ loga što je kod nas 12 septembra novačenje (rekrutacija op. pisca) gdje imadu 4 naša odbornika za koje smo mislili da će doći tamo. Sada Vam možemo javiti da može doći starješina Izetbeg Salihbegović te oni odbornici koji se prije polaska pregledaju. Ko će tamo doći brzojavićemo. Pozdravljamo Vas sa sokolskim — zdravo 1 Vođa, HODŽlC, Tajnik, SKOKIĆ.“ Dok su mnogi u Evropi u ono vrijeme, a i mnogo docnije, prikazivali bosansko-hercegovačke muslimane kao nesvjesnu i zaostalu masu, dotle su izvježbane čete uniformisane sokolske omladine sa jednobojnim košuljama, bajracima i idejom vodiljom marširale tihim bosansko-hercegovačkim kasabama i očekivale jedan čas koji je morao doći. Dok su drugi muslimane nazivali „Turcima", mračnjacima i defetistima, dok su ih izvjesni krugovi tretirali kao gomilu osuđenu na sigurnu propast, dok su im mnogi tada i mnogo docnije odricali svaku nacionalnu legitimnost, oni su se spremali da osnuju svoj Savez muslimanskih slovenskih sokolskih društava, oni su učestvovali na sveslavenskom sokolskom sletu u Pragu 1912 godine, oni su, protivno svim dotadanjim vjerovanjima i običajima pravili sletove i javne vježbe sa paradama, �M u slim an sk i So k o u S a r a j e v u 1912. god. Napred oko sokolske z n aćk e: desno Muhamed Begovii; lijevo Must.fa Kezman; p rvi red s lijeve stra n e: rahm. Ešref Mubić. rahm, Hasan Nurkić, Mehmed Danovič, rahm. Sejfo Husejnagić, rahm. Safvet Sah.čić (prelsjednik Sokola), rahm. Kaslm Džanovit, rahm. Juauf Šiljak, rahm. Hamdlja Sllnlć, Muhamed Saračević, Avdo Šahiiiagić, Avdo Kantardžić; drugi red s lijeve strane: Mustafa Fejzibegović, Muatafa Gvozden, Muhamed Sofiić, Haaan Suljagić, Seid Mcmišević, Murai Abdihodžlć, Fadil Kurtagić, Muhamed Bravo, Džemal Selimović, Mustafa Aganovii, Edliem M. BičakJić, rahm, Fehim Mulić, M u s lim a n s k i S o k o u B ij e lj in l 1912. 113 �uniformama i muzikama. To su manifestacije koje ne­ pobitno ilustruju prilike jedne mutne epohe i najbolje dokumentuju slovenska osjećanja muslimanske omla­ dine zaokupljenje događajima te epohe. * Iznijećemo i nekoliko uzgrednih bilježaka i za­ pisa o sokolskim društvima i licima koja su među muslimanima sokolski djelovali i prednjačili. Poslije, kad nam dođu do ruke i ostali podatci, napravićemo tačan pregled rada svih muslimanskih sokolskih dru­ štava prije rata, da tako nadopunimo ovaj članak. Sokolsko društvo Sarajevo sa imenom „Musli­ manski Sokol" osnovano je godine 1911. Njegovi su osnivači bili Mustafa Kezman, Muhamed Bravo, Hakija Mujagić i drugi. Poslije godinu dana rada došlo je u članstvu do nekih sukoba i rascjepa. Tome su krive političke prilike. Od jednog društva stvorena su d v a: ostalo je staro s istim imenom i novo u koje su pristupili disidenti i veliki broj novih članova. Ovo novo društvo dobilo je ime Muslimansko sokolsko društvo Giergjelez. Nakon rascjepa, prvom društvu je došao za pretsjednika (starješinu) Safet Sahacić, a za tehničkog vođu Sejfp Huseinagić, dočim je duša novog udruženja bio rahmetli Avdo Sumbul, naš poznati nacionalni radnik, urednik i sekretar lista „Gajreta“, mučenik u austrijskim aradskim kazamatima gdje je i umro. Austrija ga je internirala odmah u početku rata. Njegove kosti, kako je poznato, prenijelo je društvo „Gajret" iz Arada ovamo i sahranilo u za­ jedničku grobnicu sa njegovim drugom rahmetli Behdžetom Mutevelićem pred Alipašinom džamijom u Sarajevu. Oba ova društva održavala su stalne veze sa ostalim sokolskim društvima, a ovo drugo bilo je nacionalno zrelije i konstruktivnije, i ako je i prvo bilo sasvim pravilno nacionalno orijentisano. Rat je prekinuo sav rad, društva su raspuštena, a bogat in­ ventar sarajevskog sokola bio je pohranjen. Kad se svršio rat, inventar su bivši članovi sokola uzeli za osnivanje Jugoslavenskog muslimanskog športskog kluba. Docnije se ovaj klub pretvorio u Sarajevski nogometni klub. Danas ne postoji. Muslimanski soko u Mostaru osnovan je incijativom članova stare Muslimanske čitaonice koju su vlasti u početku rata zatvorile a sav namještaj pro­ dale javnom dražbom. Potpretsjednik ove čitaonice bio je rahmetli Osman Đfkić, docniji sekretar Gajreta. Muslimani su dotle vježbali u srpskom i hrvatskom sokolu. Muslimanski soko bio je osnovan 1909 go­ dine s ciljem da otrgne muslimanske omladince iz hrvatskog sokola u koji su se bili uvukli izvjesni anacionalni elementi. To mu je, uglavnom, i pošlo za rukom, pa su Hrvati bili ljubomorni radi gubitka ve­ ćeg broja svojih izvršujućih članova. Srbi su naprotiv sa simpatijama gledali razvitak i djelovanje Musli­ manskog sokola, jer je on u stvari bio jedna podzemna ćelija u klupku ondašnjeg antidržavnog djelovanja. 114 Za akciju oko osnivanja sokola najviše su bili za­ grijani rahmetli Muhamed Velić i dvojica još i danas živih — ugledni cipelarski majstor Sulejman S. Krpo i komandir policije Smailaga Šarić. Prvi pretsjednik mostarskog muslimanskog sokola bio je sada već mrtvi Ibrahim ef. Kajtaz. Rogatički sokol zvalo se građansko sokolsko društvo u Rogatici prije rata u kome su bili članovi građani svih vjera, ali je u glavnom bilo muslimansko, jer je 80 postotaka članstva bilo iz redova muslimana. Isto tako postojalo je u Rogatici prije rata Musliman­ sko potporno društvo „Đerzelez". Odmah u 1919 ovo društvo je pretvoreno u Jugoslovenski muslimanski soko. Ovo društvo je dalo temelje današnjem Sokol­ skom društvu u Rogatici. Sokolsko muslimansko društvo u Tuzli nosilo je više vjerski obojen naziv i zvalo se „Islamski soko“ iako je uvijek prema braći drugih vjera bilo potpuno liberalno i bratski raspoloženo. Djelovalo je do 1914. Društvo je osnovano inicijativom prof. Enver ef. Muf tića, koji je, ujedno, bio prvi starješina. Tehnički vo­ đa, danas nazvan načelnik, bio je god. 1910. Hasan Hadžiefendić. U god. 1911. za starješinu je izabran današnji vjeroučitelj Adem efendija Kurbegović. Posljednji starješina društva bio je rahmetli Jusuf efendija Midžić, kadija, a kasnije sudija Vrhov­ nog šerijatskog suda u Sarajevu, gdje je i umro. Društvo je, izgleda, radilo dosta mlitavo, a od vanj­ skih manifestacija treba naročito spomenuti javnu vježbu, koja je održana 1912. godine u Lukavcu. Najagilnija sokolska društva bila su ona u Bijeljini i Trebinju. Poslije njih dolaze još Čapljina, Stolac, Maglaj, Banja Luka, Brčko i Visoko. — Neka od ovih društava imala su više kategorija izvršujućeg članstva, pa i dobar i brojan podmladak, kako se to vidi i na našim slikama. Još godine 1908. osnovan je u Bijeljini M u sli­ manski soko", koji je pred svima našim društvima prednjačio. Imalo je dosta inicijative, rada i samopregora. Društvo se je, zahvaljujući dobrim radnicima u odboru, podiglo do zavidne visine, pa je rezultat nje­ gova rada bio poznat i izvan granica Bosne i Herce­ govine, u kojoj je bijeljinski soko prvi osnovan među muslimanima. Kod osnutka upisalo se odmah 180 članova. Od toga je bilo 50 vježbača, oko 100 poma­ gača i tridesetak dječaka u podmlatku. Za starješinu društva izabran je odmah Izetbeg Salihbegović, a za njegova zamjenika Jusuf H. Grabčanović, za tajnika Omerbeg Salihbegović, a za vođu rahmetli Mehmed Hodžić. Društvo je bilo vrlo aktivno sve do rata, ka­ da je raspušteno od vlasti. Društvo je imalo sve naj­ modernije sprave za vježbanje, posebne sekcije za pjevački hor i tamburašku sekciju tako da je razvilo društvenost u cijelom gradu. Održalo je dva uspjela prednjačka tečaja, koje su pohađali i članovi ondaš­ njeg srpskog i hrvatskog sokola što je za ono vrije- �115 �ше značilo mnogo. Društvo je imalo namjeru da sa­ gradi veliki sokolski dom. U tu svrhu bila je i zgrada projektirana, a zemljište kupljeno. Društvo je imalo i vrlo lijepo izrađene diplome sa slikom projektovanog doma i sokola vježbača u svečanoj odori. Odbor društva bio je u živoj prepisci sa drugim društvima, pa je tako bila nabačena 1 ideja o stvaranju saveza sokola, čije ostvarenje je omeo rat. Na prvom svesla­ venskom sokolskom sletu u Pragu godine 1912. Izvr­ šen je svečani pohod muslimanskih sokola bratskom češkom narodu. Starješina Izetbeg Salihbegović sa Omerbegom Salihbegovićem, Mehmedom Hodžićem, načelnikom sokola iz Čapljine Hamidom Fazlagićem i drugima stupiše pod bajrak sokola bivše Kraljevine Srbije i pod vodstvom srpskog potpukovnika Voje Živanovića posjetiše češku prestonicu Prag, gdje se još tada naslutila prva iskra oslobođenja ispod tuđinskog jarma. sleta u Pragu dogovorili su se Hamid Fazlagić i Izet­ beg Salihbegović iz Bijeljine da se sazove njihovom inicijativom jedna šira konferencija svih muslimanskih sokolskih društava u Sarajevu na kojoj bi se imalo riješiti pitanje osnivanja Saveza muslimanskih sokola, kao i vrlo važna odluka o izjednačenju uniformi za sva društva. Konferenciju je sazvao Hamid Fazlagić i ona je održana godine 1913. Prisustvovao je veliki broj delegata. Donešeni su važni zaključci, a među njima najvažniji ovi: da se odmah pristupi osnivanju Saveza, da se imaju u najskorije vrijeme potpuno iz­ jednačiti sve sokolske uniforme za sve kategorije, ukoliko to nije postojalo kod nekih društava i da se stupi u što tješnju vezu i saradnju sa postojećim srpskim i hrvatskim sokolskim društvima gdje ona postoje. Kako znamo, sve ovo je pokopao svjetski ral, a s tim skupa 1 cijelu arhivu sa mnogim odorama, slikama i zapisnicima sokolskog društva u Čapljini, J a v n i i a s s a r a je v s k o g I t r e b in js k o g m u s lim a n s k o g S o k o la 1 9 1 3 . u T re b ln ju . Muslimanski soko u Čapljini je također pokazi­ jer se u prostorije sokola odmah uselila i zagospoda­ vao vrlo veliku aktivnost. 1910. g. u Čapljini su o- rila austriska soldateska. * snovana srpska i hrvatska sokolska društva. U oba društva bilo je dosta muslimana vježbača, koji su već Uloga, koju je odigralo društvo Gajret za nacinosili pobjedne diplome sa sletova u Zagrebu 1911. onaiizovanje i podizanje muslimana svakako je veli­ i u Pragu 1912. Pošto se u to vrijeme počelo sa o- ka i o njoj je izlišno govoriti. Treba, međutim, spo­ snivanjima muslimanskih sokolskih društava po našoj menuti, da je Gajret oduvijek okupljao oko sebe sve zemlji, čapljinski sokoli odluče da osnuju svoje sa­ napredne muslimanske elemente, koji su težili ostva­ mostalno društvo kome dadoše gornje ime. Prvi vođa renjima viših kulturnih i nacionalnih zadataka i stvar­ društva u g. 1912. bio je Hamid Fazlagić. Društvo nog progresa. Gajret je od svoga početka, pa sve do je imalo oko 30 članova vježbača, a isto toliki broj današnjih dana, svojim beskompromisnim i sasvim uniformisanih članova. Priredilo je javne vježbe u pravilnim nacionalnim i kulturnim linijama, kojima je Čapljini, Počitelju i Mogorjelu kod Čapljine, a sudje­ išao, krčio puteve i osposobljavao među muslimanima lovalo je u javnim nastupima muslimanskih sokola u jedinke sposobne za život. Time je on čitavim gene-' Stocu, Trebinju i LjubuŠkom. Prilikom svesokolskog racijama davao jake temelje i sopstvenu misao vodilju. 116 �M u s lim a n s k o S o k o ls k o d ru š tv o „G jerzelez* * u S a ra je v u 1 91 3 . g o d in e (Osnivati: rahm. Avdo Sumbul, sekretar Oajreta, Dr. Hadži Hamid Svrzo, Esad ef. Keketovif, г. Mustafa N. ČiJić, Dr. Ibrahim Hadžiomerović.) U prvom redn sjede, a lijeve strane: Husein Šljoka, Ibrahim TahmiJćija, Alija Berbić, Muharem Čanković; drug. red a lijeve strane: Meh.ned Sari. , Ibrahim Pečo, Mustafa N. Ciiić. Echem ef. Ekić, Šerif Jagaojac, Muhamed Hajiulahovic, treći red stojeći, s lijeve stran e: Mustafa BeCiovtC, Arif Ekić, Ragib NikSic, Sulejm au Pozderovič, N. Pilav, Camil Arapović, Mustafa Hafjz Salih Mujkićj ćetvrti red: N, Lojp, M-atafa Ainaptović, A, Hodžić, Asim Tatarević J a v n i {a s M u s lim a n s k o g s o k o la u S a ra je v u 2 6 . Juna 1 91 4 . (P o d H ra s to v im a ) 117 �Još od stvaranja Gajreta njegovi omladinci su bili nosioci sokolske ideje u našim krajevima, jer su oni, faktično, bili i glavni funkcioneri muslimanskih sokolskih društava, a docnije, poslije oslobođenja za­ jedničkih jugoslovenskih sokolskih društava. Treba pogledati brojeve lista „Gajret" iz njegovih predrat­ nih godina, od 1910 do 1913, pa se o tome uvjeriti. U to vrijeme sokolska misao počela je istom da obuhvata naše ljude i krajeve. G. Hamdija Mulić je u tim brojevima „Gajreta" napisao nekoliko lijepih čla­ naka o sokolstvu uopšte, a posebno o uzrocima i preimućstvima, koje imaju muslimani, koji su ga pri­ hvatili i koji ga prihvate. List „Gajret" još tada ple­ dira za osnivanje sokolskih društava u kojima treba skoncentrisati čitav društveni život, pa će biti izlišna druga mnogobrojna društva sa raznim ciljevima, jer se, kaže g. Mulić, u sokolskom društvu mogu ugni­ jezditi kao potsekcije sve vrsti kulturnih i prosvjetnih institucija. To je naročito važno da se zna, kad se ima na umu da je Gajret oduvijek bio najveće i najraširenije udruženje. Muslimani su, dakle, sokolstvo prihvatili objeručke, u njemu radili Г na svakom mjestu propa­ girali njegove ideje .i ciljeve. Iz redova tih nacionalno svjesnih muslimanskih omladftiaca, koji su, kako re­ kosmo, radili istovremeno u Gajretu i sokolskom po­ kretu, jedan dobar broj ffl je čamio po austrijskim hapsanama, drugi su aktivno učestvovali u oslobodi­ lačkim ratovima rame uz rame sa hrabrom srpskom vojskom, bivali su četnici i dobrovoljci. Zna se da je veliki broj predratne muslimanske omladine bio uple­ ten u veleizdajničke procese i aktivno učestvovao u đačkim političkim organizacijama u Sarajevu, Banja Luci, Mostaru, Travniku, Tuzli i Bihaću. Da prikažemo i stvarnu vezu Gajreta i Sokola, ideološku njihovu podudarnost i ciljeve, ne treba nam ništa drugo nego da citiramo jedan stav iz okružnice glavnog odbora Gajreta br. 1286 od 7. maja 1930. go­ dine. Taj stav glasi doslovce ovako: „Kolika je sličnost u plemenitom na­ stojanju za podizanje našeg naroda, između Sokola i Gajreta, najbolji je dokaz što se sa Najvišeg Mjesta i jednom i drugom ukazuje podjednaka pažnja. Pa kad nam se i ciljevi tako podudaraju i kad imamo zajedničkog Protektora, našeg ljubljenog Prestolonasljednika Petra, to slijedi da i smjernice naše akcije i naših nastojanja teku istim pravcem i da se upotpunjavaju, a da bi se što više upotpunile, potrebna je uža saradnja i uzajamno potpomaganje. Ta uža saradnja i uzajamno potpoma­ ganje među ovim dvjema našim ustanovaл ma najlakše je ostvarljivo na taj način, ako članovi Gajreta, svi do jednoga, posta­ j u i članovi Sokola. Na ovaj način svaki član, radnik i prijatelj Gajreta doprinosiće nesamo Sokolu nego i Gajretu, a time i ostvarenju Gajretovih ciljeva". Ova okružnica, kao i druge slične ovoj, poslana je svim Gajretovim odborima, pododborima i povje­ renicima da je saopšte članovima, kojih, kako je po­ znato, ima blizu 25.000. Poslije ovog apela, veliki broj Gajretovih članova, koji dotle nisu već bili u Sokolu, pristupio je sokolstvu i tako kompletirao na­ rodnu šaru velike sokolske organizacije. Neko je još ranije napisao da je jugoslovenstvo Sokola produže­ nje ideologije Gajreta, saobražtne potrebama države kao cjeline. Mi to ponovo podvlačimo s konstataci­ jom, da su jugoslovenski muslimani bili uvijek naj­ iskreniji pobornici sokolstva i, s tim u vezi, bratske sveslovenske ideje. J . Палавестра: O сусрсту идеологиЈа (Соко - ГаЈрет - В и д о в д а н ) П рије него ш то расмотримо п итањ е сусрета тр и ју идеологија, и Ју го сл ав ен с тв о као њихову синтеву, оправдану историјом и потвр^ену њеним догађајима, н ек а ми се доп усти један потребан су с р ет са ж ивотом, односно са н и 80м слика и8 њ ега. И то са д а н а ш љ и м животом младог н ар аш таја н аш и х сун ародника исламске вјероисповијести. О сврнућу се на нив слика, вахваћених погледом свакидашњим, на дохват, д а доцни је ревонујемо о вначају њиховом. Прва слика : Јед н а јавн а вјеж ба н а Вратнику, међу Соколима — муолиманима; слииа 118 и ст а као ш то je и она међу Соколима д р у гв х вјероисповјести, једног те истог народа. Сви су б раћа, сви се поздрављ ају са „8драво“ ; веселе се једнако тре8вено, и ови н а В р атн и к у као и они у главној соколани; вјеж бају no истом методу, н а истом при н ц и п у и у истој вдеји као и они у Сеоској соколској чети у И л и јаш у или Б л а ж у ју . В јеж бају ови на м ераји крај џамије, као и они н а ливади крај сеоске цркве. И они на В р атн и ку п о ш ту ју џ ам и ју , као богомољу сво ју ; и они тамо ш т у ју ц р к ву , вао основе свога љ удског в аспи тањ а. �И зв р ш уЈу ћ н ч п а и о в и „ Р о г а т и ч к о г С о к о л а " у Р о г а т и ц и у 1 9 0 8 го д. Оснввачв: Рефвк в Хамдија ЈамаковиЦ, Муратбег Пашић, Мустафа Чаушевнђ, Илијас Тафро. Ha слвци у првок реду, с лијеве стр аве: Галиб Чапљић (дугогодвшњв старјешива Соколског друштва Рогатвца), Н. в'А . Пвта, Тајибег пашић; другв ред: Мустафа Чаушевић, Сулејнан ф ејзвћ, Рефик Јамаковвћ, Мурадбег Пашвћ, Макс Халер, Ива ј Пробаика; трећн ред: ИлвЈас Тафро, Хавдија Јг.т мдковић, A. франк (гадањв вођа), Есад~ Јесенкодвф'н Н- Ауст. В је ж б а ч н М у с л н м а н с к о г С о к о л а у В н с о к о м 1912 го д и и е . �Друга слика : H a аабави Г а јр ета иа по- бвла ревултат и логична посл»едица историје, ворввци хор од Гајретових питомаца и пито- њен плод и њ ена вол»а, п о сту л ат догађаја мица; хор пјева М окрањца или Готовц а, Ми- којв су je ивгради лв? Н ије теш ко датн одговор, јер je историја лојевића или Н овака, исто тако као ш то то чине, на вабави Н апретка или П росвјете, хр- Г а јр ет а у ствари строго u ирисно уиоредпа са исшоријом Соколства; a oea je оиеш илод Ви~ ватска „Т р еб ев вћ “ или српска пСлога“. И овде и тамо, цил. je исти: раввитак наш е ју- довданских осјеЛања, плод оне идеје, чвји ћи гословевске мувичке к ул ту ре, њ еговањ е наш е триумфв почетп 1912, a ваврш ити с 1918 Југославијом. мувнке. П очетна, вастајн а етап а Г а јр е т а б в л а je ТреЛа сл и к а : Ено Видовдавске поворке, под ваставама, с мувикама које треш те југо- упоредо с Видовдансквм осјећањ ем и Соколсловенске маршеве и попјевко. ГТоклици Крал>у ском дуж вош ћу, прије д в а и тр и децевија, и О таџбпвв, Ју го сл ав и ји . У поворцв су и одлучво у оквпру српског вационаливм а. Она муслиманв; поред осталих т у су и Соколв, и je mo била no нуж ди um opuje, ио нуж ди u они са Вратнвка, као и онв hs града, лли дикт ат у дога^аја, В8 којих je о в а в аст ал а као одмавда, као одговор в а в асто јањ е ту ђ и вс к о г онв в8 сеосквх соколских чета. Четврта слика, из ж ивота свакпдаш љ пде, реж вма : да се муслвмави свих в а ш в х крајева, ван свечаности : слуш ам н а у л в ц и равговор д а се грађави б у д у ћ е Ју го сл ав и је, првпаддвоје м услвм ана: обоје скупа имају можда 30 в в ц в исламске вјере, и сти св у пз колосјека година. Он јо у Зан атској ш колп, она у 'Ги- псторвје С ловевскога Ј у г а , n a да се претворе мваввјн. Говоре о Соколу и Ввдовданском у стубове једве л аж не ку л т у р е, д а се упоСлету; говоре тако једноставно као д а говоре тријебе као кост међу два о себу јва плем ева о неком предмету који je п остао о п ш та no- је д в о г истог в ар о д а, да се о ту ^ е од својих, треба, о књп8п некој коју треба купити, о соп ств ев ах вародских осјећањ а, д а се првдодуж ности о којој се не ^ а дискутовати. Го- б и ју ва прпвидво „вемаљско ц ар ств о “ добара, воре, дакле, о томе као о једној потреби која прввилегије п привредвих повластица. je потпуно постала саставни дио њ ихових А ли je Гајрет, преко својих л»уди и весввјести, њихова свазд.даш њ а мисао, дио њи- имара, осјетио т у веп о ду дар во ст, ивмеђу ту ховог васпитан.а, њихово осјећањ е. H eu a у ^внскв политике и осјећањ а у ду ш и сопответоме равговору фраве, науч ен е вли усвојеве, н ога варода. Осјетили су ти Г ајр ето ви првопод морање. Г оворе двоје младих ив најмла- борци једн у историјску бесмислицу, јер je ^ е г н ар а ш т аја; говоре о томе Соколу и о Ви- бвло апсурдво да варод једне крви и н сто г довдану тако просто и обичво, као ш то ће, јевика, може васјести једној подмуклој идрји можда час доцнвје, говорити о другом , ш то освајањ а, ду х о в во г 8аробл>авања и д у т е в в о г je у вевв с њ вховвн истпнским м ладеначввм подјармљ авањ а. Прирастао за Словенски Југ, осјећањем. урасшао у његову историју, срастао с његозом E to , ове слвке вначе ж ивот, свакидаш - националном душ ом, одњегован у његовој јуиачњ ицу једног в ар аш таја, д н в аш њ е г муслиман- кој u иародиој кјесми, васиигаан у шрадицији ског н араш таја. A пом ен уте сл вке су само nojcmea u иогитења, — лауслималски живаљ огледало то га ж ивота. И осјети ти ове слике нашега народа није могао изаЛи из ceoje соисту њвховој суш ти н и ; равумјетп их као д н к тат евне коже, из свога соиственога осјеЛања. H aje једне ун утраш њ е потребе, н ен ам етн у т, но могао вдерати т у сирову кож у, св у изранавспонтан, нзрастао вв в асп и тањ а на дому и у л»еву освајачким увредам а т у ^ в в а n туробном школи, ето, то вначи не м орати чпнити веке историјом крв ав в х борби ea нолитичку самоаналв8е или кн адвти н ека м удровањ а, ције- ст ал в о ст и д р у ш т в ев и о п став ак; вије могао дити неке вакључке, које треба ивмудријаш ити у гу ш и т и своју в а ц и о в а л в у сви јест; вије Mo­ или ивмајсторисати. Jept хао je окивот, без уде- ra o при даввти о в а осјећаљ а, чи ја je ст р у јањ а шавања. Он je то не вато, ш то би то хтио у себи сагорвјевао, да би формирао своју в а битв, но вато ш то јест он ваиста та кав . Го- ц и о в ал в у личност, — у к р а тк о : maj м услиmoe, неизмишљен u цио живош. l o je свакидаш- мански живаљ мије могао уда&ити историјску њица оних који иролазе кроз Гајрет , свакодне- мисију у себи. П а je пош ао ва Г ајретом у вица оних нараштаја који су његову идеологију потпуном увјерењ у д а je он н а правом ваципримијенили u још увјек иримјењују у живот. овалвом колосјеку, диктовавом од исторвјске A вашто оу je ти нараш таји примијенили вуж н ости , у у в јер ењ у д а je Г а јр е т в авста у ж авот ? Д а ли би се то догодвло, тако ја сн о јед н а п отребна м атица народне св и јести и и сигурно, да случајно т а идеологија није снаге, докум енат д ан а, повлађивањ е вакону 120 �Ч л а н о в и М у с л и м а и с к о г С о к о л а у С а р а је в у у 191 2 го д . 121 �историје, вадовољење националне правде. И, у колико су ту^инске власти виш е игнори* салв или прогониле тај рад, у толико су они постајали приврж енији Г ајрету. A послије Ослобсфења и Уједињена, са првим плодовима слободе и равмахом просвјетног и вултурног живота, Г ајретови редови су постајали све вбијенвји, све гуш ћи , све н ап регнутији и устремл»енији ка циљ у и вадатку : да и муслимани уреж у своје име у национализам Д рж аве, да га усаде дубоко у њен органнвам, д а обиљеже свој обол на линији њ ене пационалне кул туре и привреде њ еног народа. П а се je дугогодиш њ им радом, систематским и органи 80ванпм на најш прој основи, дошло дотле, д а се Гајрет дпнас огледа у цјелокуином јавном животу наше Вације, да се свакидаш њ ица наш их муслимана формира сасвим у оквиру три ју идеологија: Соколске, Гајротове и Видовданске, да се националнп tu a муолимава валаав у в ап о н у в п р е г в у к у , да се дефинитивно афирмиш е у наш ој југословенској ваједници. J e ли, онда, потребно говорити о индивидуалности три ју идеологија, које у почетку истакосмо? З а р т у може бити говора, 8а муслимане, о индивидуалности тих идеологија? 6 околство, fajpem u В идовд а н претсшавл а ју за наше муслимане само три огранка једне идеје, три иравца једног истог ц и ла , као год ш то три амблема у нашем државном гр б у вваче синте зу недјељивости Д рж аве Ју го сл о вен ск е, синтеву јединствености Н ације, састављ епе од три племена. Овакво вахваћен, су ср ет тр и ју идеологија меЗју нашпм муслнманима, у ствари пијр д г у г о него сусрет три ју смјерница једн о г пстог нациовализма, смјерница које се син тетивују и сједиљ ују н а једном пстом циљ у, који се в о в е: Југосл овенска Д рж ава, Hasan L/ubunčić: Sokolstvo zasniva sav svoj rad i sva svoja nastojanja na vječnoj istini, velikoj pravdi i opštem dobru Sokolske su ideje velike, jer samo velike ideje mogu da ustalasaju ogromne mase, kao što su sokol­ ske ideje ustalasale ^čitavo Slovenstvo. Sokolska organizacija nije prolaznog karaktera, niti je sezonskog vijeka, ona će vječno da živi, jer je za svoj cilj uzela »živoga čovjeka«, a nije sama sebi svrhom; i jer je na svojoj zastavi ispisala ove riječi: „Nikad zadovoljan sa postignutim — uvijek te­ žiti boljem i savršenijem.u Prema onom sokolskom načelu : , Zdrava duša u zdravome tijelu" naša sokolska organizacija nastoji da vaspita: tjelesno zdrave, umno i moralno jake i nacionalno svjesne članove naše Jugoslavenske zaje­ dnice, čiji će razvoj uvijek biti u znaku progresa. Kako sam progres ne dolazi nikakovim čudom, niti po kakovoj fatalnoj nužnosti, već po zakonima uma, srca i volje čovjekove, po sistematskom radu i velikim nastojanjima, to i sokolska organizacija upinje svu svoju snagu, da iznađe i stvori što više zgoda i prilika u kojima se snaži tijelo, jača um. plemeni srce i čelici volja njenih članova. Raznolike, mnogobrojne i redovite sokolske vje­ žbe, koje su za mlađe članove i obligatne, harmonično razvijaju sve dijelove tijela i tako najpovoljnije utječu na tjelesno zdravlje, koje je, naročito danas, ugroženo nezdravim gradskim, slabo zračnim kancelarijskim, nehigijenskim radioničkim životom i sve detaljnijom diferencijacijom poslova u kojima dolaze u obzir sve 122 jednolićniji i jednostraniji pokreti, samo izvjesnih dijelova čovječijeg tijela. Tjelesno zdravlje je najpovolj­ nija podloga za razvoj pravilnog i uzvišenog moralnog shvatanja, kao i za razvoj umne snage, jer je opće­ nito poznato, da tjelesno nezdravlje obično prate i du­ ševne mane, kao i moralne nastranosti. Sokolstvo ispravno shvaća duboku filozofiju one narodne poslovice: »Pamet caruje, snaga klade valja«, pa je svjesno i te činjenice, da su Spartanci, uza svu svoju tjelesnu snagu, koju su vježbama i selekcijom bili uzdigli kod pojedinaca do ideala, ipak propali, radi jednostranosti, pa radi toga sokolskim vježbama i nije svrha tjelesna snaga, nego tjelesno zdravlje kao sredstvo za pravilan razvoj umnih sposobnosti i lije­ pih moralnih osobina, dakle potpunog čovjeka. Sokolstvo ide dalje, pa sa mnogobrojnim utjeca­ jima i ustanovama nastoji, da razvije što više umnu snagu kod pojedinaca. Mnogobrojne sokolske knjižnice sa poučnim knjigama, česta sadržajna sokolska pre­ davanja, nebrojni važni nagovori, opsežna sokolska štampa, česti sokolski tečajevi, stalne sokolske škole svečane akademije i druge pripedbe, sokolski skioptikoni i filmovi, pozorišta i izložbe, tijesna saradnja sa kulturnim i prosvjetnim društvima i ustanovama, i sve drugo nenabrojeno, snažno utječe na razvoj umnih sposobnosti kod sokola. Stalnim i sistematskim trijebljenjem poroka i zasađivanjem vrlina, kod sokola se razvija uzvišeno mo- �Ч л ан о ви С околског д р у ш тв а „В р а т и и к " у м усл и и а н ск о ј н ар о дн о ј нош њ и 123 �Čestitost i poštenje treba da zavlada na svakom ralno shvatanje i uvjerenje, tla je ideal sokolskog ži­ vota, život pun vrlina. Taj posao je naročito težak mjestu i u svima prilikama. Da bi sokoli bili spremni za ovu sokolsku bor­ radi toga, što se je u današnjem društvu sve ispretu­ ralo, tako da su vrline zauzele mjesto poroka a po­ bu, koju treba voditi do kraja, potrebno je da je sva­ roci položaj vrlina, Rat je oživio mržnje i zavade, za ki soko naoružan vrlinama, a da je ko zlato čist od koje smo mislili da su ugasnule pod uplivom savre- svih poroka. Svakog sokola treba da u svim njegovim mene kulture i civilizacije. Rat je probudio velike djelima rukovodi pravednost. U svakom sokolu treba pohlepe, koje su prije rata pripisivane samo primi­ da dobro pobijedi zlo, vedrina i optimizam treba da tivnim plemenima. Gramzljivost za ličnim blagostanjem nadjačaju mrak, neizvjesnost i pesimizam. Ljepota porušila je sve obzire prema porodici i društvu. Lju­ treba da izagna sve rugobe iz duše sokolske. Svaki bav prema bližnjemu naziva se ludom sentimental- soko treba da ima za svaki svoj čin i za svako svoje nošću. Ponos i dostojanstvo gaze se i radi najmanje djelo moralno pokriće. Jednom riječi, svaki soko tre­ lične koristi. 0 iskrenim i poštenim govori se kao o ba da je duboko prožet sokolskom ideologijom i da budalama. Laž i licemjerstvo više nisu ružne, već po­ se na svakom mjestu, u sokolani, u zvanju, kod kuće zitivne osobine. Izdajstvo se pravda nužnošću a otima­ i uopće u životu vlada po sokolskim načelima, koja nje se naziva praktičnošću. Rodoljublje se ismijava u sebi nose velike sokolske istine. Svi sokoli treba da su povezani jednom mišlju, kao zastarjeli zanos agresivnih manijaka. Opšte dobro je potisnuto sa svoga pripadajućeg mjesta. Istina ko­ jednim osjećajem i jednom željom, jer će samo tako raca po tamnim putevima u noći punoj predrasuda. složni i naoružani vrlinama moći da izvrše svoj veli­ ki zadatak, koji im vrijeme nameće. Demokracija je iz rata izišla vrlo oslabljena. Za takav smišljen rad, za takovu žilavu borbu Malodušnost raste i nema se vjere u konačnu protivu zla, nepravde, laži i rugoba, sokoli se stalno pobjedu dobra i istine. Sadašnjica strahovito pritište duševne sile, radi pripravljaju i spremaju s tim, što se na svakom kora­ čega je u velikoj opasnosti moralna otpornost. Pred ku od njih traži da budu primjer svakog dobra i da sutrašnjicom je oblak neizvjesnosti. Naš duševni vidik -~§a svojim dobrim vladanjem prednjače. Da bismo izastire neka omaglica ovog teškog neuravnoteženog lustrovali to sokolsko spremanje za rad i borbu, do­ doba. Teška borba sa krutpm-svakidašnjicoM zasjenjava voljno je da, ogledamo samo nekoliko ustanova i obi­ i pomračuje velike događajeve i svijetle ličnosti, koji čaja sokolskih. su u sebi imali mnogo samopregora i žrtve, od koje Kolike li veličanstvenosti u iskrenom sokolskom i mi, a i oni što dolaze iza nas, imamo neprocjenjive ko­ bratstvu, koje brati i miri po vjeri i plemenu različite, risti. Iz mračnih dubina čovjekove duše probijaše ego­ po poslu i položaju nejednake. Kakove se sve pre­ izam opasan za nacionalne i socijalne solidarnosti. Na grade konvenicionalnosti sruše, kad soko sokola mjesto velikog patriotizma, s kojim smo se prije petnaest odmah pri prvom susretu oslovi sa Ti. Tu se odmah godina oslobađali, imamo lažni patriotizam, u koji se izgubi ona ukočena forma, koja ide na štetu sadržine umotavaju sve hrđave i sebične namjere. Ljubav pre­ njihovih izmjena misli. Tikanje kod pravih sokola ne ma otadžbini i njenoj veličini izgleda kao da blijedi. pravi nikakovo poremećenje, pa makar oni stajali u Zato sokoli imaju pune ruke posla, jer sve treba ne znam kakovom podređenom ili nadređenom polo­ da postave na svoje mjesto i ne smiju da dozvole da žaju društvenom. Tu se dužnosti i prava ne miješaju, se živi iz dana u dan, no za sve bolju i sretniju bu­ nego naprotiv, onaj su .triornog položaja postaje pra­ dućnost. vedniji, a onaj inferiornog položaja sa višom ljubavlju Naša otadžbina je u doba njene velike i temeljne i savješću prileže svom poslu. izgradnje. Za rad na svima poljima njena napretka U sokolu se radi sve za cjelinu. Svaka manife­ potrebne su joj onakove snage, kakove su uzidane u stacija lične sujete ometa sokolski rad i nije u skladu temelje državnih granica. Taj rad je svet i zaslužuje sa sokolskim načelima. U sokolu nema mjesta biro­ svaku žrtvu. Otadžbini treba služiti sa svim žarom kratizmu i njegovim odlikama starijih i mlađih. Dis­ oduševljenja sa žrtvama i ljubavlju, da se djelo dušev­ ciplina sokolska ne zasniva se na strahu i rešpektu nog ujedinjenja dovrši, da se savladaju svi nabrojeni prema starješini i načelniku, nego na dubokim osjeća­ negativni elementi, koji su se z&carili u današnjem jima dužnosti. U sokolu nema gamižavog nezadovolj­ društvu. stva i roptanja, nego se sve rješava bratski i iskreno. U narodnoj duši treba ponovo oživiti rodoljubivi Sokolski pozdrav nije obični pozdrav da se sa­ zanos i vjeru, da će konačno pobjediti istina, pravda mo forma zadovolji, kakovu karakteristiku u sebi da­ i dobrota. Malodušnost treba razbijati i progoniti. Bes­ nas nose mnogi pozdravi. Ako posmotrimo razne po­ plodne kritičare i kulturne zabušante treba onemogu­ zdrave, koje ljudi međusobno izmjenjuju, vidjećemo da ćavati. u njima ima različitih elemenata. Neki u sebi nose Ljubav, bratstvo i sloga treba da zablistaju u sjaju elemente vjerske, neki komšijske, neki staleške. Ne­ iskrenosti. ki su pozdravi puni izvještačene učtivosti i ponizno- 124 �Је д а н д и о н у ш к о г и ж е н с и о г н а р а ш т а ја С ок о л ск о г д р у ш т в а „ В р а т н и к - 125 �sti. Kadkada je pozdrav pun prekora ili upozorenja. Ima pozdrava tako hladnih, da ga se prosto preplašimo. Često puta ćemo u pozdravu vidjeti nešto molećivo a gdjekada i preteći ton. Naš sokolski pozdrav je vedar, nasmijan bratski »Zdravo«. On okarakterisava naš rad i naša stremlje­ nja. To nije obično zdravo za zdravo, k ako nekim a sa strane izgleda. Kad brat bratu povikne »zdravo« osjećaju, da su rekli jedan drugom: »Evo me tu, s tobom sam, trebaš li me«. Nadalje sokolski se pozdrav razlikuje od drugih i ovim : Sokoli se među sobom pozdravljaju i onda, kad se nijesu upoznali po uobičajenim pravilima društve­ nim, pa i onda, kad se prvi put u životu vide. Značka sokolska ih čini poznatim. U sokolskom bratstvu i jednakopravnosti nema hinle. Sokolstvo je usvojilo onu narodnu poslovicu: .B rat je mio koje vjere bio* i sprovodi je također iskreno i bez hinle. Kad posmotrimo i sve druge običaje i ustanove sokolske, po kojima se sokoli vladaju u svom radu i nastojanjima, uvidjećemo, da one u sebi nose znakove vječne istine, velike pravde i opšteg dobra Abduselam Abdulahovič Soko u muslimanskoj narodnoj pjesmi Ko poznaje muslimanske junačke pjesme, ko ih je iz knjiga čitao ili od guslara slušao, taj zna, da su muslimanske narodne pjesme pune kornparacija sokola i dobra junaka, sokola i moralnog, te junačkim karakterom okićena junaka. Prije nego iznesem neko­ liko primjera muslimanske pjespie, u kojoj se kompa­ rira soko sa deli-junakom, smatram da je potrebno reći, da narod turski uopšte nema narodne pjesme jednake našoj. Pogrešno je upotrebljavati ime Turčin* kad se misli na bosanske muslimane, jer su ovi najčišći slovenski elemenat. Muslimani Bosne nemaju ništa zajedničko sa Turcima, osim jedino vjeru, koja ni najmanje ne može uticati na njihovo nacionalno osjećanje i jugoslovensku orijentaciju. Treba znati da muslimani Bosne jednako žive, jednako osjećaju, imaju iste težnje i ideale sa svojom istokrvnom braćom pra­ voslavne i katoličke vjere. Raduje ih pjesma sa gu­ sala javorovih, a ponose se svojom starom slavom i veličinom. Oni se ponose svojim div-junacima braćom Hrnjicama, Đerzelezom, Talom, Dizdarević Mehom, Bećirović Mehom, Tanković Osmanom, Blažević Omerom, Ličkim Mustajbegom, Bojičićem i dr., koji se nisu bojali ni cara u Stambolu, kako pjesma veli: „Bojičiću, bojiš li se Boga"? „Boga malo, a cara nimalo A vezira ka dorata moga“. Za vrijeme muslimanskog posta ramazana skoro u svakoj muslimanskoj kafani svira guslar i pjeva narodne pjesme. Oko njega se sakupe starci i momci i sa zadovoljstvom slušaju slavu i junaštvo bosanskih delija. Košta Hermam i St. Bosanac skupili su bogate zbirke muslimanskih junačkih pjesama, pa se može vidjeti koliko se u njima spominje soko. Ali nisu nam potrebne knjige, već zadimo po bosanskim selima, pa ćemo naći živih riznica muslimanskih narodnih pjesama, naći ćemo guslara starih i mladih, koji svoje gusle ostavljaju u amanet svojoj djeci i unucima. 126 Junak i njegove vrline uporeduju se sa sokolom vrlo često u muslimanskoj narodnoj pjesmi J e r su so­ kola cjienili bosanski muslimani. Soko je ptica, koja je naročito divno opjevana ne samo u muslimanskim junačkim pjesmama, nego i u muslimanskoj sevdalin­ ki, koja je najdragocjeniji biser u našoj narodnoj poeziji: »Svadili se orli i sokoli Poviš Žepča u Jeleč planini. Orli vele naša je planina A sokoli naša đedovina. . Ova lijepa pjesma nastala je za okupacije Bosne. U njoj se svi Bosanci nazivaju sokolima, koji ne da­ ju Bosne svoje djedovine Švabama, koje pjesma na­ ziva orlovima. Soko ptica do skorih dana održala se je u odžacima (dvorovima) posavskih begova. Musli­ manska narodna pjesma opjevala je sokola kao vijesnika izvidnika: „Beg Ali beg ikindiju klanja Siv mu soko na serdžadu pada Pa on pita sivoga sokola: Siv sokole sivo perje moje JesiP skoro pod Loznicom b io ... ili „Ој Boga ti siva tico sokole, Ne ideš li iz te Bosne ponosne, Ne vide li lijepu Fatu u majke?" Pjesma časti i visokog morala, u kojoj se junak uporeduje sa sokolom je ova: „Leti soko iznad Sarajeva Traži hlada gdje će hladovati Nađe hlada pod zelenom jelom A1 pod jelom zaspala djevojka, Sve se misli hoćeP je ljubiti. Grjehota je djevojku ljubiti Obljubiti, pa je ostaviti". �N a g o v o r S ta rje š in e V r a tn U k o g S o k o l* g. F. M u s a k a d ić a n a ja v n o m la s u . u k o m e su u te s t v o v a li I G a jr e to v i p ito m c l. n a r o đ e n d a n S ta r je š in e S o k o la K r a lje v in e J u g o s la v ije I P r o te k to r a G a jre ta Nj. K r. V is . P r e s t o lo n a s lje d n ik a P e tra 6 -1Х -1 93 3 . В је ж б е С о к о л с к е л је ц е п и т о н а ц а В а к у ф с к о г си р о тн ш т а у С а р а је в у 6 -1Х -1933. 127 �r „Ој Jahoro vatrom sagorelo Ti si gusto, ali nisi pusto U tebi se sokolovi legu Od Udbine, od naše Krajine". U narodnoj pjesmi „Mujov Halil i Grga od Ko­ tura" upoređuje se Halil, koga resi čojstvo i junački karakter, sa sokolom. On neće da ubije Grgu, jer je Grga junak: „Bogom brate Grga od Kotura Kakav bješe Hrnjica Halile Je li soko kano što ga kažu? Ne pitaj me mio pobratime Da ti vidiš Mujova Halila Jeste soko i sokolsko dijete. . . Muslimanska narodna pjesma naziva sokolom i junaka nemuslimana: Muslimanska pjesma dobroga junaka naziva so­ kolom. N. pr.: Bezi Atlagići i Firdusi bili su na glasu sa svo­ ga junaštva, pa ih narodna pjesma naziva sokolima: „КоГко ima niz Kotare kula I u njima mladije serdara Ljuće guje u kaura nema Od sokola Janković Stojana". „Bijelo Lijevno sokolovo gnijezdo U tebi se sokolići legu Sokolići bezi Atlagići Golubice Firdusovke mlade". „Koji ono dobar junak bješe Povisoka čela junačkoga. . . To je soko Blažević Omere". Muslimanska narodna pjesma i roditelje dobro­ ga junaka naziva sokolima: N. рг.: U narodnoj pjesmi „Lički Mustajbeg i Orlanović Mujo" Aršanska banica počima pismo: „Soko ptica sokolove rađa". „Siv sokole Orlanović Mujo Ako si mi odveo Anicu Barem mi je dopala junaka Nek se od nje sokolovi legu". U narodnoj pjesmi „Dizdarević Meho i Lauš đeneral" upoređuje se glas junaka sa kliktanjem sokola: „Kliče Meho kaoi' soko sivi". U narodnoj pjesmi: „Lički Mustajbeg i Nikola Vodogazović", pjesma veji: U istoj pjesmi Kumalić Dedo, kad vidje Orlano­ vić Muju, kliče mu: „Hej aferlm krilo sokolovo Vazda soko od sokola biva.." „Vid sokola Bećirović Meha". Sin Mustajbega Ličkog veli ocu: „Lako ti je babo begovati Dokle teče vakih sokolova". шшш tiil т U pjesmi „Lički Mustajbeg u sužanjstvu" beg doziva u goru Jahoru krajiške sokolove-junake da ga zbave: Ovo nekoliko primjera neka bude svjedokom, da je soko opjevan i u muslimanskoj narodnoj pjesmi koja je također naša narodna pjesma, jer su bosanski muslimani svijet sa istim nacionalnim osjećajima, običajima i težnjama kao i pravoslavni i katolici. (Iz „Sokolske Prosvete", br. б. god. IV. Novi Sad). Radmilo Grđić: Sokolske čete i preporod Sokolstva Stvaranje Sokolskih četa i ulazak Sokolstva u redovima, sumnje o tome da li je Sokolstvo uopšte selo otvara novu epohu u životu našega sokolstva. potrebno u slobodnoj državi, Sokoli probijaju, po ve­ Nošeno prije rata revolucionarnim idealom slobode, likoj sreći, put u selo. I tada se dešava čudo.- sa sela Sokolstvo poslije rata proklamovalo je, prvo, ideju je u Sokolstvo zastrujao takav snažan talas svježeg jedinstva kao temeljnu ideju svoje nacionalne ideolo­ duha, vjere i oduševljenja, da se ono u jednom mahu gije, ali je formulacija ideje Jugoslovenstva dugo leb- istrglo Iz svih teškoća, riješilo se svih sumnja i ne­ dila u nesigurnostima i nerealnostima posljeratnog izvjesnosti i krenulo sigurnim korakom ka izvršenju duhovnog života grada, protkanog literarno intelektu­ svoje misije u slobodnoj Otadžbini. Jugoslovensko so­ alističkim i romantičarsko nacionalnim strujanjima, kolstvo je našlo tada svoj put i svoje opravdanje pred još više pomućenim tuđim duhovnim utjecajima. Kao istorijom. Temeljni ideal sokolske ideologije, služenje i čitav naš javni rad i Sokolstvo je sve više učmava- cjelini, koji je do tada bio uzaludan vapaj u pustinji lo skučujući se na kaldrmi građa, napajajući se na gradskog duha sebičnjačkog individualizma, našao je snažna odaziva u duhu kooperativizma, zadrugarstva njegovim oskudnim duhovnim izvorima. U zadnjem času, kad su zbog take situacije po­ čije je ognjište bilo naše selo od dalekih davnina. čele da niču, ne samo u javnosti nego i u sokolskim Oni veliki zanosi, koji su stvarali našu slobodu i koji 128 �Помоћник бана Дринске бановвне, члан Савеаа Сокола Краљеввне Југославвје, добровољац резервни капетан I. кл., дугогодишњи потпретсједнвк Главног одбора ГаЈрета, Г, ф е х н н М у с а к а д и ћ Старјешина Соколског друштва Впатник, члан Главног одбора Гајрета реаервни капетан добровољац одликован офииирском Кирзђорђерои зввЈездом с иачевима, учествовао у борбама на Добруџи и Солунско« фронту, )едан од највиђенијих в најактввнвјвх соколских радника у СараЈеву. Ш , ■: b i " 'v Г. Д р. Н у с та ф а Х а јд а р о в и ћ , члан Главног одбора ГаЈрета, добровољац потиоручннк 1. Југословенског пука у Сибиријв, актввни члан Сокола већ 25 годана (од 1909 год.), бившв просвјетар Соколског друштва Сарајево, члан просв|етвог одбора Соколског друштва .Вратнвк*. С а л к о С о ф и ћ , н а ч е л н и к С о к о л с к о г д р у ш т в а „ В р а т и и к 1* 12» �su počeli u slobodnoj Otadžbini da trnu i uzmiču pred talasom cinizma i nevjerice, rasplamtjeli su se na poštenom ognjištu sela na kome, u teškoj nevolji i jadu života, još plamte one iste buktinje vjere i za­ nosa, koje su nas spašavale u najgorim našim teško­ ćama. Oni koji su svoj patriotski zanos htjeli da ispu­ ne sadržinom i djelom nailazili su u selu na široko polje rada, sitnog ali neophodnog za stvaranje naše kulture i učvršćivanje naše slobode. U tom radu, hiIjadostrukom, kao što su nevolje sela hiljadostruke, sokolski radnici sticali su realan pojam o narodu i državi i iz tih mnogobrojnih saznanja i otkrovenja o stanju, potrebama sela izgradili direktive za nove dužnosti jugoslovenskog sokolstva u slobodnoj Otadž­ bini. I sadašnje djelovanje sela na sokolstvo izražava se u dva pravca: selo daje snage i zamaha osnovnim sokolskim idejama, a u isto vrijeme vrši i iziskuje znatnu korekturu metoda rada i organizacione prakse Sokolstva, koja je izrađivana onda kad se sokolstvo razvijalo u gradu za građane, njegove potrebe i nje­ gove vidike. Od toga koliko će Sokolstvo pravilno shvatiti svoju dužnost prema selu, od toga zavisi čitava nje­ gova sudbina. Od toga zavisi hoćeji Sokolstvo poj stati centralna nacionalna organizacija i teći maticom narodnog života i time izvršiti misiju u Jugoslaviji. Ali od toga zavisi u mnogom i pravilan razvoj stva­ ri u našoj Otadžbiril. Zato je pitanje Sokolstva na selu u ovom času ne samo životno pitanje jugoslovenskog Sokolstva nego i vrlo važno za čitav naš nacionalni život. Tu u selu, propovjednici ideje jedinstva, zbu njeni i gotov izgubljeni plemenskim i vjerskim pre­ pirkama grada i njegove politike, dobili su snage od onog našeg slavenskog osjećanja bratstva i onog ši­ rokog tolerantnog shvatanja religije i vjere u Boga onakog kakvog ga narod nosi u svom srcu, shvata­ nja koje je daleko od one ružne niske netrpeljivosti i sebičnjačkih surevnjivosti koje su unošene u na­ še međuvjerske i međuplemenske odnose poslije rata. Ovako upoznati sa selom, Sokoli su ga prvi potpuno razumjeli i tako postali most između sela i grada vijekovima razdvojenog na štetu naše opće na­ cionalne solidarnosti. To djelo mirenja sela i grada biće istorijska zasluga ovoga sokolskog rada na selu. Tu su se Sokoli budili iz romantičarsko nacionalnih snova i saznavali kako je narodni život jedan splet teških neznanih materijalnih nevolja, dubokih duhov­ nih problema i stotina tegoba za čije rješavanje tre­ baju i drukčiji ljudi i drukčije metode nego što su do tada bile poznate. Taj rad je postao jedna velika škola, jedno čistilište u kome su ostavljene sve male sujete, svi lažni patosi, sve lakomislenosti, sva iskrenuta gledanja na život, kovana daleko od njegovog pravog izvora. Iz toga rada pomalo se formira jedan nov tip javnog radnika, oduševljenog, sa puno vjere ali i više ozbiljnog i više zabrinutog, čovjeka koji je vidio sve strahote dužnosti koje se moraju izvršavati da ostanemo ne samo živi, nego da u slobodi bljesnemo kao što smo bili sjajni i veliki u borbama. I da sokolski rad na selu nije izvršio ništa drugo nego to preobraženje on bi bio od ogromne važnosti po naciju. ДД/ V. ;■ II. Покрајински слет у Сарајеву П очетак в е л и ко г соко лског слављ а 2 ју н а о. г. освануло je С арајево ведро н а гроб блаж енопоч. К раљ а П етра Великог и окићемо многобројним ваставама, које су О слободиоца у Тополу. навјеш тавале почетак великог историјског II Т ачно у 7 и no часова, пред многобројпокрајинског соколског слета, који при ре^ује ним посјетиоцима, н а слетш пту, отворио je Сарајевска соколска ж у п а у д р у ш т в у са нај- О Е у историјску свечаност, са вначајним патближим околним ж упам а у внак спомена на риотским соколским говором, старјеш ина садвадесетпет-годиш њ ицу о сн утка ж упе. рајевске соколске ж у п е г. Др. Bojo БесаревиЛ, 2 ју н а у 7 часова на вечер промарш ирала je поворка сарајевских сокола са мубиком и ваставама Kpos А лександрову у л и ц у , праћена поклицима и посипана цвијећем, д а се ваустави н а слетиш ту, гдје je, тачно у 7 и no часова на вечер, имала да отпочне свечаност паљ ењ а Зубљ е 8ахвалности, к о ју ћ е соколи у 8нак пош те и вахвалности однијети 130 који je ивговорио ове ријечи: Б р аћ о и сестре! У овом свечаном часу кад почињ у велики слетски дани, ми Сокоди сматрамо sa своју н ајсв ети ју дуж ност, да у внак наш е синовл>е благодарности према наш ем Крал>у Ослобободиоцу, понесемо из историјског С арајева �пламену Зубл»у вахвалности до наш е народне светвњ е Тополе и да овом Зубљом тамо вапалвмо вјечну ватру, која ће горити над гробницом Великог Краљ а Ослободиоца, који je у8 бесаримјерне напоре и огромне ж ртве цијеле наш е нацијо остварио н аш у вавјетну мисао. Он je исаунио вјековни сан наш их родољуба, ослободио подјармљене дијелове наш ега народа и ујодинио их са браћом ив слободне Краљ евине Србије и Ц рне Г о р е у велику, м оћну и недјел»иву К раљ еввну Ју го славвју. отаџбане и нама оставили у аманет како се умире за своје идеале. Б р аћ о и сестре! поклонвмо се у мислама сввјетлој сјени В елаког К раљ а Ослободвоца и у зн ак наш ег најдубљ ег пош товаљ а иввршвмо један м вн ут ш утњ е.« К ад je пастала м анута ћ у тањ а, соколскв ОДЛ0ЧН0ЦИ и р 0 с т у п 0л а су вапаљ авањ у зубље, на ватри, која je налож ена вверјем са босанских и херцеговачквх планина п која je eaиаљ епа варнацом а з кремена, ухваћеном у труду. И ва м ануте ћ у та њ а запаљ епу Зубл>у преЈо ш прије него je стигао у Београд, при дао je замјен 01с старјеш ане ж упе г. Д р. Богдан пролазу из Ж еневе кро8 Б еч у мају 1903 гоВ в довв ћ старјеш ано ж уп е са оввм ријечима: дине дочекали смо Г а у Б еч у ми, тадаш њ а — Са н аш ах п л ан ан а иверјем вапаљена високошколска омладина Срби, Х рвати и Слоje ова света буктиЈва. Предајем ти je , брате венци и поздравили га као првог Југославенстаросто. П редај je ти дал>е у аманет мла^ем ског Краља. Он je са осмјехом на лицу одонараштају^ брио тај наш поздрав, јер га je већ тада У том свечаном моменту предаје Зубл»е носио у својим мислима и своме српу. Својом захвалности заорала се je пјесма „Хеј трубамудром и племенитом владавином, већ у првим ч у “ 03 грла неколвко ст о тв н а пјевача свах данима, кад ајесту п и о н а пријесто, препородио сарајевсквх пјевачких д р у ш тав а, a г. Д р. Б еje тада малу Краљевину Србију, оспособио je сароввћ наставио je свој говор оввм ројечам а: ва велику националну миСијј^ и постао носи— У овом свечаном часу, кад смо sanaл ац наш е вјере у народно васкрснуће. Својим Л0ли Зубљ у вахвалности, сјетвмо се са најнеуморним радом за добро народа, Он нам je већим пош товањем и најдубљом благодарноу вријеме мира дао најсвјетлији примјер како ш ћ у наш ег Великог Краљ а Александра 1. који треба врш ити своју дуж ност. З а вријеме рата je докончао велвко дјело свога у8виш еног роОн најприправније дијели са својим народом дитеља. 0 непоколебивој вјерности a оданости све страхоте рата. Он херојски подноси неоповдравимо свога првог Сокола Њ е г . Вел. писиву албанску голготу српског народа, a Краљ а А лексанра I. и Њ его в о г првенца свна, у најтежим часовима, својим храбрим држапокроватељ а . наш ег слета, Н асљ еднака прањем, Он одржаје дух у српској војсци, која јестољ а П етра са искревим соколскам в д р а je својвм херојством задивила цијели свијет, в о ! Д а Ж0ви Н>ег. Вел, Краљ А лексаидар I, у лијева joj непоколебиву вјеру у успјех и да Ж0 В0 Њ ег. Височанство Н асљ еднак Ириводи je побједи и слави. Својим беспримјерјестољ а П етар, д а ж вви узввш ени Дом Каним подви8има Он je стекао ауреолу Краљ а ра^ор^еввћа! мученика и неограничену љубав наш ег наИва бурнвх поклика Н>. В. К раљ у и Д ррода, који га с правом вове Краљем Ослобожавне хвмве, предао je г. др. Б есар ев и ћ вубдиоцем југославенске нације. Н>ему je лежало љу претставнвку градске опш тине са овим на срцу ослобо^ење свију подјармл>ених ријечвма: крајева, a варочито Б осне „сиротице кл ете“ , — Овај светв огањ предајем, брате, Теsa чије се ослобођење борио као П етар Мркоби претставнаку град а Сарајева, као пламењ вћ на челу усташ а на Крајини крвавој хани свмбол вахвалности ослобо^ене Б осне, тврљини. З а то ми данас са пламеном Зубљом до увјерен, да ћ е искра 8апал>ена првје 25 полазимо из исторвског Сарајева д а взвршигодина и сада равбуктана у ову Зу б љ у бити мо водан акт вахвалности ослобоЗјене Босне ва патрвотско Сарајево вјечвти пламен вахсвоме К раљ у Ослободаоцу. валности и пож ртвовањ а. О ву Зу б љ у 8ахвалности носе Соколи као П редстаЕнвк градске о пш тан е примио je најдостојнаја, јер су 0 у најтежим пралакама Зубљ у са овим рвјечима: под непријатељскам јармом увајек смјело но— Примам у име Сарајева Зу б љ у и горд С0ли соколску ваставу. И у часовима стра- сам, ш то ћ е Сарајево, град хероја и осветдањ а и прогањ ањ а наш ег народа на њима се н в ка, и у будућности б в ти прва карика у je прввм искалио непрвјатељ ска бијес и гњев, л анц у благодарности и прва спона Б о сн е и они с у са ваносом давали своје ж ввоте sa спас Ш ум адаје и предајем т а брате вамјениче Б а - 131 �i на Д ринске бановине, ову З у б љ у вјечите 8ахвалности, да je понесеш светом 8намењу Ha­ rne прош лости и будућности. Замјеник бана дринске бановане г. Др. Хаџиомеровић примио je Зу б љ у у име Дринске бановине и предао je представнику војске са овим ријочима: — Д ринска бановина, срце Југославије, прима овај свети пламен као З ал о гу сједињене Б осне и Ш ум ади је и предаје г а нагаој славом овјенчаној војсци, те да ш ирои својвх срдаца и снагом својих миш ица веже пламену л»убав Ш ум ади је s a слободу наш ег народа вјечитим пламом слободе. К ом андант II армије, ^енерал г. Емило Б ел н ћ примио je З у б љ у и предао je старим соколима, са овим ријечима: — О дана до ж ртве и вјерна до гроба Крал>евска војска прима свети пламен и свим жаром своје душ е, свом снагом својих гвовдених м иш ица н свом љубавл»у према Врховном Зап овједнику све земаљске сило, Нзеговом В еличанству К раљ у А лександру I п ред аје.га најдостојнијим мефу дрстојним -— старим Соколима да г а вјечно носе, њ е г у ју и чувају. Стари соколи, који су наврш или 25 година соколског рада, додавали су Зу б љ у један другом ив руке у р у к у док није догала до посл.едњог, од кога je примио вубл»у Г. Д р. Видовић и •предао je у з п л о ту н и топовски пуцањ првом соколу лучонош и г. Х ајруд о н у Ћ у р и ћ у , који ју je у тр к у понио са сл ети ш та до слиједећег лучонош е, д а je овај предч трећем и тако редом од р уке до руке, кро8 брда и долине, кроз поља и ливаде, кров села и градове, да je соколн у трку прен есу до Топ оле и О пленца до гроба Великог К раљ а О слободиоца. К ад je зубљ а пронеш ена кров Сарајево, сво je Сарајево било на ногама, све су кућ е биле освојетљ ене и окићеве, све с у ул и ц е биле претрпан е свијетом, јер je свак х т и о д а властитим очима види в у б љ у вахвалности, коју су наш и соколи у тр к у проносили кров наш е Сарајево. H a веранди Г л авн о г одбора Г а јр е т а сачекали су Зу б љ у вахвалности сви чланови Г л авн о г одбора Г ајр ета, са члановим а одбора осталих Гајретови х мјесних органивација, учествујући срцем и душ ом у овом великом ооколском слављ у, Д о П ринципова моста вубљу вахвалности донио je мали Гаври ло П ринцип, д а посјети 132 на велики јуначки подвиг свога стрица, који je прије 20 година н а том истом м јесту испалио хитац н а тиранина. H a п у т у до Опленца, Зубл»а бахвалности пролазила je кров велике масе одушевл»еног свијета, ме^у којима je било и такових, који с у no нвколико деоетака килом етара и8 удаљених села, пјеш ице долазили, д а се поклоне Зубљ и вахвалности. П у т од С арајева до Тополе, д у г je око 370 км, a соколи су г а превалили sa 17 и no часова и донијели пламен и8 С арајева, с којим су вапалили кандила која h e вјечно да горе над гробом К раљ а П етр а В еликог Ослободиоца и гробом Вожда K apaijoplja. З у б љ у вахвалности ив Сарајева до О пленца пронијели су соколи вроз ова м јеста: Р о гати ц у , Виш еград, Вардиш те, Ужице, Ч ачак, К р агу јевац и Тополу. Други даи соколског славља Недјеља 3 ју н а била je посвећена соколској средњош колској омладини. Уочи то га дана средњош колска омладина одрж ала je у баш ти сарајевског соколског др у ш тва своју врло усп јел у соколску академију. У недјељ у у 10 часова прије подне, пош л а je са слетиш та велика поворка сокола средњ ош колаца кров Сарајево. П р ед Банском управом поворка се je в ау ставил а и саслуш ал а повдравне ријечи помоћника бана г. Д р. Х аџномеровића. К ад je поворка дош ла до своје крајњ е тачке, пред гр ад ску опгатину, била je поздрављ ена од стране с л е т с к о г' одбора на у ст а г. Јо ва н а Т р и ш ић а подпродсједника слетског одбора. И сти дав у 4 часа послије подне одрж ан je јавни час средњогаколске омладине, на којему je увело у ч е ш ћ ао к о 6.000 ученика и ученица. И осјета и интерес сарајевске публвке 8а овај јавн и час, била je одлвчна. Све су тачке овог јавн ог часа биле биране и ивведене с у добро, a ме^у свима се je особито и стакл а „Вјеж ба с копљима", коју су иввели питомци велике медресе К раљ а А лександра из Скопл>а. Њ и хов е н ас ту п е и вјеж бе биле су попраћене с највећом пажњом. С тим јавним часом сврш ене су соколске средњ ош колске свечаностп, н а које h e се надовевати остале свечаности, tokom цајелог мјесеца, ју н а, д а се ваврш е главним слетским данима 27, 28 и 29 ју н а о. г. �Гајрет н а прослави о т к р и в а њ а споменнка Петру П етровићу Шегошу Главнв одбор Гајрета позван je да узме учешка У великом националном слављу, проелави откривања споменика пјеснику Петру Петроввку Његошу! које je извршено у недељу 27. маја о. г. у Требвњу. Сиоменик je подигао о свои тротку наш велики пјесник и опуномокени министар у Рвму рођени требињац г. Јован Дучик. Главни одбор взаслао je нарочитог преставника у особи г. Мустафе Алшнлфика, професора из Мостара, који je заједно са чланом главног одбора из Требиња г. Мехагом Зубчевикеи заступао Гајрет и положао вијенац. Учешке Гајрета нарочито je запажено и одушевљено поздрављено како од преставника власта тако и од огромног мноштва народа- У присутности изасланика Њ . Вел« Краља, бана г- Сочице, изасланика r* Миниетра просвјете, Народне скупштине, Сената, многих културних и националних друштава, те око 6.000 народа, полажуки ввјенац г. Аликалфвк je одржао овај говор: Господине изасланиче Н>. Вел. Крал>а, поштована господо и брако! Д а доба тешке духовне кризе, превирања и општег послератног хаоса и поремекености пролази, да овај ,наш спецајално југословенски живот почање да бива сталоженији, да се велвка животни точак почео нормалније да окреке, види се no свим тежњама опгатим и појединачним. Један видан израз нашег духовног сталожавања и отрежњавања јесте п јављ ш е свијести о нашој југословенској култури и нашем будукеи значају у историји. Ми почињемо сами да тражимо свој расни израз у дјелима наших књижевника. И последица њвхове књижевне и националне рехаби* литације јесте и подвзчње њихових споменика. Ако ико Његош je права израз наше pače и наше снаге. Ми сви волимо Његоша, сви без разлике вјере. Волимо га због његове дубоке мудрости и фвлозофвје, због његова поноса, слободе и чојства, због његове вјер$ ске толеранције и идеје јединства народног. Његош спада у ред оних наших народних велвкана, у ред Мухамеда Хевајије који je у 17 вијеку, свјестан свога нацпоналног порвјекла, пјевао овако: Један отац, једна матп Прво би нам ваља знати Јер кемо се паски клати Ходте нама ви на вјеру. Он еш да у ред Доситеја и Штросмајера, који су првп у вашем народу, подијељеном на три вјеровсповијести, прокламовали идеју вјерске толенранцпје, љубави и народног јединства. Они еу — да се послужим Његошевии ријечнма — стајали високо на брду и у своме умјетничком и стваралачком заносу и у ви* зији били далеко од нас ситнпх и просјечних људи, који гмижемо испод њих и у свои ситничарском духу не видимо ни сада у стварности оно што je љима ввзијои дрч]Ц>ано. A ko ико, Његош je заслужио да има свој споменик, велик, сјајан и снажан каква je била и његова мисао и његова поезија. Сретна je била замисао нашег највекег живукег пјееника-министра г. Јована Дучика да се овај eno* меник подигне баш у Требињу, који сам no себи значи један велики споменик бола и страдања, споменик мушког и јуначког умирања са гласним узвикои под вјешалима: „Живио Краљ Петар, живила елобода . Град Требиње дао je највише релативно у борби за Бога Иствне, Слободе и Правде. Ta два споменика нека вама требињцииа увијек служе као симбол ва_ ших тежња и нека вам отвараЈу нове видпке ка конструктивности, слози и љубави братској. Сви у једно коло, у коло Његошево, Хевајино и Штросмајерово. To од вас очекује Гајрет и због тога Гајрет je бла* годаран иницијатору ове прославе a дубоко се клања хероју мача и духа, бесмртном Н>егошу“. Ријечи изасланика Главног одбора одушевљено су поздрављене, a г. министар Дучик изразно je своје нарочито задовољство и жељу да се лично упозна са преставнвком Гајрета и чествта му на лпјепои говору. Исто тако су му чествтали и иноги познати и непознати. Поред преставнвка Гл. одбора, присуствовала су и одбори Гајрета из Требвња, Бвлеке, Подгорице, Стоца и Ластве. Borbesi Najmanje 200.000 m u slim ana J u žne Srbije su čisti i rasni S lovenl. (Preštampano iz „Vardara ) Do prije nekoliko godina, oni muslimani Južne Srbije, koji su slovenskog porijekla, nazivani su pre­ zirnim imenom Torbeši. To ime su im dali možda i njihova braća, koja su ostala u hrišćanskoj vjeri. Turci i Arnauti su prihvatili ovo prezrivo ime, ali ga sami Torbeši nisu prihvatili apsolutno nikad. I kao što su Srbi pravoslavne vjere u Staroj Srbiji i Makedoniji, decenijama i decenijama poslije 1878 133 �skrušno odgovarali da su Hrišćani, selani, tukaŠni, Slaveni i t. d., ne smijući da kažu da su Srbi, a nehoteći da kažu i ono što nijesu, tako su i Torbeši odgovarali: „mi smo muslimani- ili „mi smo tukašni-, dok pritjerani porugama i nasiljem nijesu procijedili kroza zube i praznu riječ: „mi smo Turci- . Ali kad im se neko obratio na turskom, vidjelo se koliko je njihovo znanje toga jezika oskudno, bijedno i jadno; osim srpskoga, ti „Turci- nijesu znali uopšte drugoga jezika. „Vardar" je, čim je počeo izlaziti, ustao u za­ štitu Torbeša. U jednome svome uvodnom članku, g. Jovanović urednik „Vardara- nazvao je Torbeše našom zlatnom rezervom na Jugu i predložio da ih prestanemo zvati podrugljivim imenom Torbeša, već da ih zovemo „borbešima- , zato što su oni u borbi za održanje svoje rase i svoga narodnog jezika oču­ vali bitne veze, koje ih vezuju sa srpskom nacional­ nom cjelinom na Jugu-. Ovo je imalo svoga simpa­ tičnog odjeka među Torbešima i oni su usvojili i ovaj novi naziv i njegovo tumačenje. Taj naziv je primljen u ostalom i od pametnih hrišćanskih inteligenata na Jugu. To je bilo dobro i to je imalo samo vrlo korisne posljedjce. G Jovanović lično vjeruje da u Južnoj Srbiji među muslimanima ima preko 200000 Slavena Вогbeša. On traži za njih jednu pametnu politiku i pred­ laže podizanje^ borbeške>inteligencije. On smatra, da nacionalna država ne smije zaboraviti svoju dužnost prema hiljadama i hiljadama Slovena, muslimana Južne Srbije, za čije postđjanje, nažalost, mnogi li mnogi ne znaju, te Torbeše često smatraju i za Arnaute. Posmatrajući stvar sa praktične tačke gledišta, kroz osnovnu školu BorbeŠi odmah i automatski bi­ vaju vraćeni u svoje nacionalno jato, ali to nije do­ voljno. Valja težiti, kroz veliku skopsku medresu 1 inače, da Borbeši što prije dobiju svoju inteligenciju, da bi ta inteligencija jednog dana vodila sve musli­ mane Južne Srbije, jer će samo ona znati da ih vode najboljim putem. U tome pogledu mi smo do sada propustili svo vrijeme od 1912 do danas, ali ga mi ne smijemo više propuštati. Ako međutim budemo radili pametno, mi već 1944 možemo imati borbeše advokate, oficire, Ijekare, učitelje, hodže i t. d. Naročito je potrebno imati što više učitelja Borbeša. Da li se na to dovoljno misli? Borbeši danas imaju čitave stotine i stotine mladih pismenih ljudi. Među njima ima i opštinskih djelovođa i kmetova. To je vrlo dobro, to je već jedan plus. Vodimo računa o tome plusu, ne dajmo ni za momenat da se on umanji. Radi se o jednoj vrlo važnoj činjenici, o jednome broju našeg življa, koji je možda daleko veći nego što pretstavlja g. Jovanović od prilike, od oka. Radi se možda o 300.000 duša, o jednom komplikovanom problemu. Jer u Juž­ noj Srbiji ima mnogo i dvojezičnih sela i samo od 134 nas zavisi, samo od buduie borbeške inteligencije zavisi — koja će izvjesno pametno povesti svoje bližnje, - da li će ti ljudi 1954. govoriti dva jezika ili samo jedan, i to naravno srpski. * Rado prenosimo ovaj napis uglednog skopskog lista i želimo da bi ovi korisni predloži što prije našli potpunu primjenu i u praktičnoj politici Ne­ dvojbeno je, da se ovakovim pisanjem najviše dopri­ nosi konsolidaciji prilika na našem Jugu i najbolje služi učvršćenju nacionalne ideje i državne misli u ovim krajevima'. U cijeloj javnosti, a naročito međa južnim muslimanima simpatično je primljen i napis „Vardara- o učestvovanju muslimana vojnika iz ovih krajeva u sastavu Srpske vojske za vrijeme svjet­ skog rata; a svakog prijatelja naše države prijatno je dirnula činjenica, da je prigodom proslave dvadesetgodišnjice prvih regruta iz ovih krajeva, koja se je u Skoplju održavala na dane 14-15. aprila 1934. god., a u kojoj su i tamošnji muslimani u ve­ likom broju sudjelovali, muslimanima dato dolično mjesto i ukazata odgovarajuća pažnja. Tako je pri­ godom pomena palim borcima muslimanski vojni sveštenik kao drugi po redu proučio uz pratnju hora đaka Velike medrese dovu za dušu poginulim musli­ manima vojnicima. Skladno i melodiozno izvođenje ilahija ugodno je djelovalo na mnogobrojne slušaoce. Mi smo već u 19 broju „Gajreta- od lanjske go­ dine istakli značajnu prosvjetiteljsku ulogu Velike medrese kako u vjersko-prosjetnom tako i nacional­ nom vaspitanju muslimana iz Južne Srbije, a da će ta njena uloga u pogledu Borbeša kao i muslimana naše krvi i jezika iz Sandžaka i Crne gore biti zai­ sta djelotvorna, to je izvan svake sumnje. Sličnu ulogu još u većem opsegu izvršiće i novoprojektovani Darul mualimin, koji se po zaključku Vakufskomearifskog vijeća u Skoplju ima još tokom ove go­ dine otvoriti. Osim ovoga ovoj velikoj ideji mnogo doprinosi i rad organa Islamske Vjerske Zajednice, odnosno Vakuf, direkcije u Skoplju, a naročito obil­ na materijalna pomoć, koju ona daje za podizanje sibijan-mekteba i džamija, te u vidu privremenih i stalnih stipendija đacima srednjih 1 stručnih škola, te studentima naših univerziteta, kao i „Džami-ul azhara- u Kairu. Završujući, izražavamo našu zahvalnost „Varda­ ru- na njegovom objektivnom i korisnom pisanju, pa iskreno želimo da bi se koji mjerodavni glas čuo i u pogledu sandžačkih i crnogorskih muslimana, koji su kao čisti rasni i nacionalni elemenat svakako zaslužili, da se tretiraju „kao zlatna rezerva- , koji svojom brojčanošću pojačavaju snagu nacionalnog elementa u Vardarskoj i Zetskoj Banovini, a po to­ me i u cijeloj državi. �Odgovor Mjesnog odbora Gajreta u Derventi g. Š. Alagiću n a č la n a k pod n a slo v o m »Jedan Bafram skl Vaz«, o šla m p a n u 3 broju G lasnika I . v. z. u m jesecu m artu 1934.® Gosp. Šukrija Alagić napisao je jedan članak u dnici u Derventi, kako islamski osjećaju i rade a isto Glasniku I. v. z., tobože u odbranu ugroženih prero­ toliko znaju kao i gosp. Alagić ko je Umenaullah i gativa Islama od strane Mjesnog odbora Gajreta u Veresetul-enbija. Derventi. Pismenim izvinjenjem u ovome slučaju, kako to Da bi i širu javnost upoznali о' ovoj stvari, os- g. Alagić predlaže, ne bi se postigao nikakav efekat, vrnućemo se na taj „bajramski vaz“ i ukratko pri­ jer bi ovo pismeno izvinjenje bilo pristupačno samo kazati taj događaj. nekolicini lica u mjesnom odboru, a masa slušaoca Prilikom ramazanskog bajrama, jedan ovdašnji vaiz vaza ostala bi i nadalje pod dojmom krivih tvrdnja među ostalim tvrdio je javno u džamiji da GAJRET 0 radu Gajretovom. ne poklanja dovoljno pažnje islamskom odgoju svo­ Kolike stotine naših islamskih intelektualaca i jih učenika. Čime je rukovođen pomenuti vaiz, izno­ drugih javnih radnika imaju da zahvale baš Gajretu za seći ovakove neistine o Gajretu, i pod čijim je su­ svoj položaj. Zar oni svi nijesu svjesni muslimani, koji gestijama bio, ovom mjesnom odboru je nepoznato. se znaju braniti i pod cijenu života od onih, koji bi Mjesni odbor Gajreta, provjerivši sadržaj vaza se usuditi", da krnje pravo i prerogative Islama. koji se odnosi na Gajret, tražio je sa punim pravom, Na ovom stanovištu stoje Članovi Gajretova od­ da vaiz ispravi svoju grešku na zgodan način, kako bora i budnim okom paze, da niko ne krnji preroga­ ova stvar ne bi uzela drugi pravac. Uvidivši svoju tive Islama, a nikome ne dozvoljavaju, da se služi grešku, vaiz je udovoljio pozivu mjesnog odbora Gaj­ neistinama protiv našeg najzaslužnijeg društva Gaj­ reta, te je opovrgao svoje mavode na bajramskom vazu. reta. Mjesni odbor Gajreta u Derventi išao je samo G. Alagić na ovaj način primjenjuje ajeta i haza tim da očuva ugled svoga druŠtvd, koje ima naj^ dise, daje ovlašćenje vaizu, da je bio u pravu govo­ veće zasluge za islamski elemenat, a u kojem sara- riti sve ono što je zaista i govorio na vazu, a time đuju na stotine i hiljade naše vjerske i svjetovne in­ 1 sam se solidarisao sa vaizom. teligencije. Mi smo smatrali ovu stvar potpuno likvi­ G. Alagića je demantovao sam vaiz, koji je odiranom na ovaj način, pa je nismo htjeli dalje po­ povrgao u džamiji svoje riječi bajramskog vaza, ko­ tezati. Šta više, nismo ^podnosili ni izvještaja našem je bez sumnje nisu bile u skladu sa citiranim ajeti­ Glavnom odboru, i ako smo imali načina, da dobi­ ma, što ih je gosp. Alagić naveo u svome članku. jemo zadovoljštinu na drugi način, pa se čudimo g. Konačno se čudimo Glasniku 1. v. z. da je čla­ Šukriji Alagiću da se u ovu stvar — nepozvan — nak g. Alagića štampao bez ikakve ograde, čime je miješa. učinjena nepravda Gajretu i njegovom mjesnom od­ Gosp. Alagić nije nas radi toga trebao obasi­ boru u Derventi. pati ajetima i hadisima i time dovotdii u vezu — na Da li je ovo zgodno za Glasnik Islamske vjer. svoj. način — rad ovdašnjeg mjesnog odbora Gajreta, zajednice, prepuštamo na ocjenu cijeloj našoj javnosti. kada mu je dobro poznato, ko su sve Gajretovi ra-•) Završujemo ovaj odgovor sa hadisi-šerifom: Iz•) Ovaj odgovor trebao je đa bude oštampan već ranije, nefseke summen-nase. ali iz tehničkih razloga to nam nije bilo moguće. M je s n i o d b o r G a jre ta u D e rv e n ti Sjetite se s v a k o m p rilik o m „G ajreta" 135 �Хусо Скоио посто соко J a с ам Соко Увијек ми je ведро чрло, Срце здраво п весело, Бистро око гледа високо Ja сам Соко. Хусо Скоко друмом иде Д * ну ново рухо виде. Душ а мн чиста ко’ зора, Ж ељ на соколског збора Ii уздиже се високо J a сам Соко. Ha глави му капа плава, Под њом зори бистра глапа. Постао je соко мали, Мора да се и похвалн Гле, на ирсим’ кошуљице! Црвени му од ње лице. Родои се славним поносвм Част Дома у срцу носпм. За њ’ ми глас ори виооко Ja сам Соко. t Од лана му rabe беле To je соко људи веле. Вјешто скаче као маче, Отаџбвну бранит’ знаће. Кад ме братсцц п- зпв зове, Д а градимо, дворе нове, Слогу нашу чувам високо J a сам Соко Дисциплину држп строго Успјеха ће имат' много. За „Краља и Дом„ кад заори, Наша ће чета да се бори, Заставу нашу носиће bhcoi J a сам Соко. Старјешпна pek’ he зато: „Ти ои соко, сухо злато!" Кад соколски слет се сјати, Он he добро вјежбат’ знатн. Г а јр е т лпија иј Naši sirari sokolovi Bilo to podavno i ako još stariji ljudi dobro izginuti nego pustiti svoje ognjište u dušmanske ruke" pamte. Godine 1878 u ljeto austrougarska ili kako u U Sarajevu, u haremu Gazi Husrevbegove dža­ Bosni kažu, švapska vojska pređe Savu i uđe u našu mije, zaključe Bosanci da složno dočekaju Švabu. Iz Bosnu, da je osvoji. To njeno osvojenje Bosne u hi­ svih krajeva Bosne prikupljali se ustaše da idu pre­ storiji zove se „okupacija Bosne". Bosna je do tada ma Posavini pred Švabu. Tako se zametnu ljuti okr­ bila u vlasti Turaka, pa kako historija veli, tadašnji šaji kod Doboja, Maglaja, Šahin Kamena (mjesto kod evropski državnici skupe se na skupštini u gradu Ber­ Maglaja), Banja Luke itd. Ali kako znamo iz historije linu, u Njemačkoj i tu zaključe da austrijska vojska mnogo jača i uređenija neprijateljska vojska prodre okupira (osvoji) Bosnu i u njoj da se uvede austrij­ ipak kroz svu Bosnu i osvoji je. U tim bojevima sa ska uprava. Turska se tome zaključku velikih evrop­ Švabom palo je na bojištu mnogo naših ljudi. 0 tome skih država morala pokoriti i, hoćeš-nećeš, morade i danas naši stari rado pričaju kako su Švabu junač­ da preda našu Bosnu Švabi. ki dočekali i ako uzalud, ali je i Švabo skupo platio Ali ako je Turska i pristala na to, nije pristao to osvojenje Bosne. Tako se u Sarajevu priča mnogo o tim bojevi­ naš narod u Bosni. Naročito se tome protivili musli­ mani. ma. Evo jedne priče o junačkoj majci. Neka stara žena u Sarajevu, na Vratniku, imala Oni su govorili: „Ako je Turska carevina i pri­ stala na to, ne pristajemo mi. Nećemo pustiti naše u to doba tri sina, sve tri mladića. Sve trojicu majka domovine tuđinu dok je nas živih u njoj. Rade ćemo poslala do Šahin kamena da se bore protiv Švabe. 136 �Kad je prošlo nekoliko dana, jedno jutro iznenada hrupi joj u kuću najmlađi sin, taman kad je ona sjela za siniju da razvija jufku. — Oklen ti ovdje? — pita ga majka. — Došao da te vidim, majko. Zaželio se... — A gdje su ti braća? — Na bojištu. Nove — E, onda sinko, — reče majka dižući se iza sinije — evo sjedi ti ovdje, zagrni se boščom pa razvijaj jufku, a ja odoh u pomoć tvojoj braći.... To mladom sinu bi dosta. Opet obuje na noge opanke, zadije puške za pSs, pa krene onamo gdje se ljuti boj bije. Priča se. da su sve trojica sokolova majci iz­ ginula braneći domovinu od tuđina. h n jic jc Edhem Miralem: „Rasna snaga jugoslovenskih muslimana" Nedavno jo iz štampe izašla knjiga pod gornjim naslovom od našeg publiciste g. E. Miralema. Knjiga je mnogo zapažena među svima krugovima. Najbolje ćemo istaknuti njezinu važnost, ako u cijelosti donese­ mo prikaz te knjige, što je izašao u beogradskoj »Prav­ di* od 26. maja o- g. Evo šta veli jedan kritičar u to­ me velikom prestoničkom dnevniku o knjizi g. Miralema: „Naši muslimani jugoslovenske krvi i jezika, ne računajući tu Turke PArnaute, nemaju do danas ni jedne sistematski i naučno педмвцпе istorije. Ima doduše na stranim jezicima i na našem čitav niz istoriskih fragmenata iz života bosansko-hercegovačkih muslimana, ali jednog većeg djela', zasnovanog na kritički proučenim istoriskim datima, još nema. Međutim, takvu jedno djelo bilo bi od velikog interesa ne eamo za naše muslimane, ved, isto tako i za našu nacioualnu istoriju uopšte, pogotovu kad bi takvo djelo, prikazujući nam istoriju naših muslimana uporedo prikazalo i istorijski razvoj čitavog našeg naroda, ukoliko je u vezi, ili je paralelan sa razvojem muslimana. Pisac studije »Rasna snaga jugoslovenskih musli­ mana* g. Edhem Miralem, javni radnik i publicista iz Sarajeva, dao nam je jedan lijep, biran i interesantan materijal za istorisku građu o jugoslovenskim musli­ manima. Iznio je čitav niz neobjavljenih detalja i do­ kumenata, iz kojih se vidi kako su muslimani jugo­ slovenske narodnosti u istoriji često puta vidno maniiestovali svoju nacionalnu pripadnost i kako su umjeli i znali da očuvaju svoju rasnu čistotu i pored toga što su, primivši Islam, bili pet vjekova pod uticajem tuđina. U ovoj knjizi g. Miralem je zasebno obradio naj­ većeg državnika turske imperije Mehmed pašu Soko­ lovića, poturčenog Srbina i opisao njegova dobročinstva. Isto tako, upoznao nas je sa manje poznatim pašom naše krvi Sinan pašom Sijerčićem i sa Hadži Mustafa pašom »Srpskom majkom«. Zatim nam je prikazao iscrpno borbu Dadića za samostalnost Hercegovine, ju­ načke i patriotske podvige Husein-kapetana Gradaščevića »Zmaja od Bosne« i zločinstva Omer-paše Latasa. Veoma je interesantan predlog Hamzibega Riz- vaubegovića, učinjen knezu Mihailu za oslobođenje i prisajedinjenje Bosne i Hercegovine Srbiji. Okupaciji Bosne 1878. godine i borbi protiv Au­ strije, kao i Nevesinjskom ustanku posvećeno je po­ sebno poglavlje. U prikazivanju pokreta za vjersko-prosvjetnu au­ tonomiji/, u aneksiji Bosne i Hercegovine i ustavu za ove pokrajine, pisac nam je detaljno izložio zajedničku borbu i slogu muslimana i pravoslavnih Srba. »Gajretu« i njegovoj ulozi i kulturnom i nacionalnom r^voju muslimana pisac posvećuje zasebno poglavlje, a zatim govori o značaju 6 januara i novom ustavnom stanju kao i izborima od 8 novembra 1931 £°d'neKnjižica g. Miralema prošarana je mnogim shkama, boj0 prikazuju znamenitije ličnosti, Rad g. Miralema doprineće mnogo boljem upo° “Sih muslimana, a istovremeno pružide istori{aru interesantnih detalja za našu opštu nacionalnu Storiju, specijalno za istoriju naših muslimana«, Ovaj iscrpan i povoljan prikaz uistinu je zaslužilo ovo djelo g. E. Miralema. Mi možemo samo još dodati da bi ovu knjigu svaki naš pismeni i inteligen­ tni čovjek trebao imati i pročitati. Knjizi je cijena 15 dinara. Dobiva se u svim knjižarama, a i kod pisca, Alajbegovića ul. 5 Sarajevo. H. Li. Хајрудин ЋуриЛ: Слету, здраво. Ових дана изашла je из штампе збирка патриотских пјесама, које je посветио Соколу и предстојећем соколском слету познати соколски радник и пријатељ Гајрета г. проф. Хајрудин ЋурпК. Цијена je бвој збирци пјесама свега 2 Дин. Може се добити код писца. Препоручујемо ову књижицу свима соколима и пријатељима Соколства. Hfz. Muhamed Pandža : „Kratka nauka islam­ za odrasle i djecu. Ovih dana je izašla iz štampe ova vrlo praktičaa i ilustrovana knjižica iz pe­ ra našeg poznatog publiciste Hfz. Muhameda Pandže. Ovo je prvo djelo ove vrste u našoj vjerskoj literaturi, te ga svakome najtoplije preporučujemo-Cijena je Din. 5.— a naručuje se kod pisca u Sarajevu. ske Vjere" 137 �Fауретов гласник Гајретова главна годишња скупштина одржаће се у недјељу, 15. јула 1934. год. У 9 сати прије подне у просторијама Гајретова мушког интерната (Халилбашића ул. io) са уобичајеним дневним редом. Позивају се све друштвене јединице д а у смислу прописа друштвених правила изашал»у делегате на ову скупштину. Одбори и повјереници, који желе стављати предлоге за ову скупштину имају их доставити Главном одбору до 5. јула о. г. ГЛАВНИ ОДБО Р ГАЈРЕТА Гајрет кроз деценије Лањске годпне у фебруару навршило се je усраво 30 година откако je постао Гајрет. To j e '30 годвна снажног и замашног дјеловања за пјелину, 30 година опште-корвсног и плодног опстојања. To je 30 годпна прогреса и напреткћ м$слвманског дијела нашег народа, 30 година културнвх напора и стремљења. To je 30 година најсвјетлијих и најведријих у прошлости нашој, 30 година нашег најјачег националног елана. За i 30 грдина Гајрет je усдво да тако велике и видљиве резултате, да их не може засјени ни омаглица овог неуравнотеженог доба свпи својвм стихијским поремећајвма. Потребно je да пред нову главну годишњу < скупштину, која се одржава у идућем мјесецу! још једанпут изнесемо и рекапитулирамо са неколико реченвца читав трвдесетогодвшњв рад Гајрета за све чланове и читаоце нашега листа. Тиме желимо пружити пред чланове дозрело класје једног великог рада и дати um потстрека за нова прегнућа, a читаоцима замашве цнфре из којих ke најбоље упознати велике плодове и мисију Гајрета у народу. Te цифре, у најкраћнм потезима, изгледале би овако: Гајрет je својим потпорама, стипендијама и внтернатима помогао да се школује око 4000 људи, Који данас претстављају срж цјеловупне муслиманске внтелигенције. Ш та значи оволики број школованих људи и какав културни капитал они претстављају у H a ­ rnoj средини, најбоље се може уочити кад ее погледа рад једног учвтел>а, који хиљаде дјеце научи читати и писати и отвори um очи, или рад једног л>екара, који хиљаде болесника спаеи од очите смрти. Исто тако може се оцијенити значај овога броја школованих људи кад посмотримо рад једнога агронома, професора, внжвње* pa итд. Кроз ових 30 година организовале су се многобројне Гајретове јединице, срески и мјесни одбори 138 и повјеревиштва, које су такођер учиниле много за развијање националних особина и социјалних осјећаја међу нама. £Бихов број пење се данас до 300! Све те активне јединвце приређују еваке године читав низ забава, предавања, сијела и других приредаба, које за та мјеста претстављају, може се рећи, главне културне и националне манифестације у години. Послије овога треба споменути велики број аналфабетских течајева, које у свима мјеетима одржавају Гајретови раднвцн, домаћичке школе међу муслиманским женскињем у Сарајеву и најзабаченијим провиндпјскпм мјестима и селнма, отваране вницијативом Гајрета, задружне течајеве одржане о Гајретовом трошку у Гајретовом интернату, из којих je изашао лијеп број задружних радника. Надаље треба придати важност Гајретовпм ћилимарским школама, школама за израду ручних радова и сличним установама кроз које Гајрет и његови радници шире и потпомажу народну радиност и дају многобројном женскињу зараду, коју на другој страни и у другим пословима не би могле наћи. Посебно поглавље у Гајретовом раду заузима одржавање великог броја предавања из свих културних, привредних и националних облаети. Ова предавања држе Гајретовн радннци у свим крајевима наше земље. Осим тога, уввђајући важност штампане рвјечв, Гајрет пунвх 20 годвна вздаје свој часопвс у коме доносв многобројне чланке вз пера нашвх познатвх јавнвх радника и књвжевнвка. У твм чландвма третврају се свв дроблемв којв засвјецају у сва културна, дросвјетна, економска, национална и вјерско-дросвјетна пвтања, тако да je ово Гајретово гласвло највјернвјв одраз друштвенвх односа в ирвлика наше средвне. Поред овога листа, Гајрет још вздаје повремена вшшпана предавања у снецијалнвм свесцвма. Ова дредавања врло добро долазе Гајретоввм једвнвдама у онвм мјестима, гдје нема људв, који бв самв напвсали слдчна предавања. Међу Гајретоввм едвцајама взашло �je и неколико чисто литерарвих стварп вашвх књижевника. Велика Гајретова штампана споменица о прослави 25тодишњнце друштва у ствари je билтен цјелокупног животд босанско херцеговачквх муслимана у посљедних 50 година. Економски и социјални поремећаји које je проузрочио рат, довели су послнје рата до једне тешке друштвене прекретнице која je чнтав живот искренула са пријашњих стаза и наметнула му нове потребе. Да се нађе обезглављевом и дезоријентисаном народу у помоћи, Гајрет je и овог пута схватно и уочио пут којим треба да пође да би се нашао времену за стопаиа и људима на помоћи. Из тих потреба дошло je до нове чисто евономске зкције Гајрета у народу . Приступа се отворењу Гајретова шегртског дома у коме je вашао уточвшта велики број шегртског подилатка. Ш егрти су упућени на изучавање свих модервих завата. Црошле годиве приведева je у дјело вдеја о освввању Гајретове задруге, чнји ји циљ да ва задружву базу постави ваш привредни живот у духу вових потреба в прилпка. Гајретова задруга je већ у првој годиви свога дјеловања показала видне и лијепе резултате. Ha крају треба подвући да су Гајрет и његови радвици, којн су прије a за вријеме рата лежали и умирали у вепријатељским тамницама и борвли се с пушком у руцв, учествовали у ослободилачким ратовима од 1912 до 1918, вајвише допринијели јачању соколства и соколске мвсли међу муслпманима у вашој земљи. Крува свеукупвог Гајретовог рада биће велики Гајретов дом, коме ће ее још ове годиве ударити темељи у срцу шехер — Сарајева. Под његов кров саввће Гајрет своје гвијездо соколово, a под високои и моћвом заштитом свога Протектора Њ . В. Престоловасљедвика Петра, јездиће и даље, веуиорво, увијек вјерав својви идеалима, од успјеха до успјеха, св< ме ковачнои циљу a за добро Краља и Отаџбиве. Муслиманн дерветнског среза у Југословенском Соколу Позвата окружвица Главвог одбора Гајрета, коjou су позваве све организације Гајрета да пораде ва упнсу свога члавства у Југословевски Соко, имала je позвтивве резултате, како се иогло и очекнвати. И ова патриотска и корисва акција вашег Гајрета, као и све ове које je досада подузимао, наишла je код његова ивогобројвог члавства ва пуво разумијевање, и позиву гл. одбора одазвало се одмах ва хиљаде члавова Гајрета, који ступише у редове Сокола. Ова цвфра данас je далеко прекорачева, ова вз дана у дав расте, и дај Гоже да получи потпуни успјех, a тај he бити, када цјелокупно члавство Гајрета буде н члавство Сокола, двију нашпх великих вациовалввх и патриотских организација, које осии истовјетвости циљева, веже и једво драго и узвишево иие, a то je име Протектора Гајрета в уједво врховвог Старјешиве Сокола, Њ . Краљевског Височавства Престолонасљедвика Петра! Познв гл. одбора Гајрета нарочито су одушевљево поздравили Гајретови радвици вз Дервевте и среза дервевтског, али истои ове године дала нм се прилика, да ступе у редове Сокола, и за њега пораде активво. И као што je Гајрет сталво од Ослобођења све до давас имао вебројеве своје првсташе и пријатеље у Дервевти и срезу дервевтскои! међу муслимавским свијетом, имаће их сада и наш Соко, да послуже прегалачки и вјерно великим Соколским идеалвма, који су уједво и идеалп вашег Гајрета. У овој годиви ушло je у одбор одвосво управу Соколског друштва у Дервентв, веколико Гајретових рддвика, и они се труде и вастоје да заједво са осталои браћом, пораде ва ширењу Соколске ндеје међу муслвмавскии еввјетом. У муслимавским селииа дервентеког среза Соко узима маха. Прво je прнступило Соколу Которско, no броју ставоввика уопште пајвеће село дервевт* среза, које je освовало сокол. чету, затим je слиједила Велика, освовавши чету ссколску заједво са селои Комарица, a овда je дошао малена али честити Дубочац, село од 60 домова, у коме je организована соколска чета са 50 члавова вјежбача. Ha соколском „јавном часу у Дервентн на 10. о. u., учествовали су и иступали са нјгжбама соколи муелвмани вз споменутих села, топло поздрав.1>ени заједно са осталом браћои Соколима, од страве мвзгобројнвх гледалица. Ееадбег АлибеговиА, Дервснша Naše rahm ellije Merhum Hafiz Sulejman ef. Užšcanin 18. maja <. g. u petok u 7 sati ujutro, ispustio je svoju plemenitu dušu naš uvaženi i poštovani imam, vaiz i muallim Hafiz Sulejman ef. Užičanin i preselio na ahiret. Njegova naprasna smrt, bolno ие je dojmila cije­ log građanstva a naročito nas muslimana; jer njegovom smrću đobojski muslimani gube alima, kojem će teško naći premca. Bistrina uma, energija i volja sa kojom je rahmetlija djelovao među nama šireći islamsku na­ uku najbolje se ocrtava u uspjehu, koji je postigao kod naše djece u mektebu a i svojim vazovima osva­ jao srca islamskog elementa u svoj našoj okolini. Na­ ročito je bio obljubljen među našim težačkim svijetom, jer je svojom spremom i rječitošću znao i umio, da upućuje našeg težaka na sve ono, što mu naša uzvi­ šena vjera kao muslimanu nalaže i što mu je najpo­ trebnije u današnjem vremenu za osiguranje egzisten­ cije i napretka. Eoliko je rahmetlija bio poštovan i obljubljen u Doboju i okolici najbolje svjedoči onako veličanstvena dženaza, koja se kod nas u Doboju ne pamti. Osim mnogobrojnog dobojskog građanstva bez razlike vjere i staleža, naročito je mnogo zapaženo stra- 139 �nog svijeta iz srezova Doboj, Teslić, Maglaj, Gračanica i Derventa. Posebnim autobusima doputovali su mnogi tešujaci, m erhum ovi prijatelji i poštovaoci. Da se vidi, koliko je rahm etlija bio cijenjen i uvažavan i izvan našeg m jesta i najbliže okoline, došli su na dženazu i njegovi ahbabi i poštovaoci iz Tuzle gg. profesor čokić, šer. sudija Berbić, m uderis Sivčević, predsjednik u dru­ ženja „Mirkat44 Imširovid i dr., te je poslije đžuma namaza dženazu klanjao g. Imširovid. Poslije klanjanja dženaze, sa rahm etlijom se oprostio u džamijskom dvorištu šer. sudac iz Tešnja g. Mulalid, nakon čega je dženaza sa ruke na ruku prenešena do grobnice i ispraćena sa nepreglednom masom svijeta. Najtužnije je bilo pogledati na groblju m erhum ove učenike i učenice, koji su se gušili u suzama v iču ći: „tko će nas sada učiti, nema više našeg efendije14. Ovaj đječiji plač i naricanje mnogo je srce rastužilo i oko orosilo. Neka m u Svevišnji Allah podari firdevsi ala dženet, a ucviljenoj porodici sabri džemil. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasia. Merhum Hafiz Sulejman ef. rođen je u Tešnju 1877. god. gdje je svršio m ekteb ibtiđaiju pred svojim rahm. ocem Mulla Mustafa eff., -a nakon očeve sm rti produžio je svoje bauke pred m uftijom, čuvenim poznatim tešanjskim alimom' m \rh u m Mesud ef. Smailbegovićem u Tešnju, a kasnije i u banjalučkoj m edresi. Po svršetku nauka iC'Banja Luci o t i š a o j ^ Carigrad na studije, kojom je prilikom pored studija pioputovao m noge krajeve Istoka. Kad se je povratio iz Carigrada, primljen je za im am a u Bos. Kostajnici gdje je služio dulje vrem ena. Godine 1929. prim ljen je za imama, vaiza i m ualim a u Doboju gdjeJj svjetno i kulturno djelovao sve do svoje smrti. Neka m u Svem ogući podari ljepote firdevsidženeta i rahm et m u plemenitoj d u š i! njima dosta i Gajretovih aktivnih radnika i članova, zaključio je Glavni odbor G ajreta na svojoj komemorativnoj sjednici da pritekne u pomoć unesrećenim obiteljima na taj način, što će odobriti nekolicini dje­ ce nastradalih rudara nekolika besplatna m jesta u Gajretovim internatima, da se na taj način bar do­ nekle ublaži bijeda unesrećenih porodica. Mjesni odbor Gajreta u Kaknju proučio je hatmu za dušu nastradalih rudara m uslim ana, koji su svi izreda bili redovni članovi našeg Gajreta. Поздравни брзојавн претсједнику Гајрета r. Дру Хасанбеговићу О Л О В О : ЕГријатољи Гајрета u Ваше личноста са Гајретове скупштине у Олову приликом оснивања ијесног одбора, поздрављају свога претеједника кличући живио. Претсједник: Крвавац- Kupres; Sa godišnje skupštine cjelokupno član­ stvo pozdravlja Vas sa porukom da nepokolebivo stoji tu Glavni odbor — Mjesni odbor. Plevlje: Učesnici današnje redovite skupštine Gajreta pozdravljaju Vas i blagodare na brizi, koju ulažete u radu za G ajret i naš kraj. Predsjednik skupšt’ne Tahirbegovič. Nova va ro š: Mjesni od5or G ajreta u Novoj Varoši sa Svoje godišnje skupštine pozdravlja Vas i Glavni odbor G ajreta - Pretsjednik skupštine Ćamil Krdzevič. * BOS. Krupa: Sa konstituirajuće skupštine m je­ snog odbora G ajreta u Bos. Krupi, prisutni Vas po­ vijaju kao najvećeg pobornika Gajretove ideje i žele da u vodstvu i dalje ustrajete. Živiol Pretsjednik skupštine Burzič. Hatme našim rahmetlijama Na komemorativnoj sjednici Glavnog odbora Gajreta, povodom smrti rahm. Dra Safvetbega Bašagića zaključeno je da pitomci G ajretova m uškog in­ ternata u Sarajevu prouče hatmu pred dušu rahmetlije kao prvog pretsjednika i jednog od osnivača društva Gajret. Na istoj je sjednici zaključeno da pitom ci G aj­ retova banjalučkog internata prouče hatm u i poklone rahm. Dru Ejubu Mujezinoviću, odličnom Gajretovu radniku i bivšem pretsjedniku G ajreta u Banjaluci. Isto je tako sarajevski ženski odbor zaključio, da odbornice između sebe prouče hatm u pred dušu rahm. Zibe h. Kršlak, dugogodišnje Gajretove radnice i bivše pretsjednice ženskog odbora Gajreta u Tuzli. R azne 'vijesti Pomoi Gajreta djeci kakanjskih žrtava Povodom velike rudarske katastrofe u Kaknju, u kojoj je platilo životom veliki broj rudara, a među 140 Doboj: Sa redovne godišnje skupštine M jesnog odbora Gajreta u Doboju pozdravljam o našeg uvaže­ nog i zaslužnog pretsjednika sa željama da ga Bog poživi m nogo godina na diku i ponos milog nam G ajreta. Živio! Pretsjednik Sarajlić Elm as, sekretar Omersofiić. Теспнћ : Ca годишње скупштине поздрављамо водство нашег Гајрета и желимо много среће и успје* ха у будућеи раду. Мјесни одбор, Теслић. Травник: Ca своје годишње скупшткне шаље Вам поздраве Женски одбор Гајрета. Iz u r e d n i š t v a Radi preobilna materijala u ovom broju, morali smo izostaviti izvještaje raznih društve­ nih priredaba i druge društvene vijesti. Molimo da se ovo uvaži. ��I � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a3f26a73c3dba276164a2938041fb0d9.pdf 1f38af183e54fd30b2c8bd2346a9bf80 PDF Text Text ГЛДСНИК К У Л ТУРНО ПРОСВЕТНОГ Д Р У ШТ В Д ГДЈРЕТА САДРЖАЈ: £ Уредввштво: D ižim o G ajretov d o m ! P raviln ik za izgradnju Gi-jrctovog doma n Sarajevu Фуад Слппичевић: Алекса Ш антнћ Касии Г уји ћ: Н ајљ еп ш и турски и остов н у Босии и Х ерц еговиии A lija ¥ . Čorda. Jed n a u s p o m e n a lipo«. ШвФкија ЈЈубић : Д а н а ш њ е м огућиости у ч еств ов ањ а зе м љ о р а д н и к л у н зв о зн о ј тргови ни N arod n o zd ra v lje — I)r. Hajrndin Džananović: 0 prirodnoj ish r a n i d o je n ie ta Ш. М ерхум Л х м ед б ег Ц ер ић и М ухиба х а и у м а Јахић N erh u m S u le jm a n A g a n o v ii Г А ЈР Е Т О I ГЛДСНИК: Гајретове приредбв; Гајретов мевлуд у Локвама — Гајретов дан и женски мевлуд у Жепчу — Гајретов мевлуд у/ ЈЗрчком — Велика Гајретова забава у Локвама — Прослава СЈрјретова дана и теферич у Мркоњић Граду — Гајретов теферпч у Кладњу — Гајрвтов теферич у Врбањцима — Прослава Гајретова дана у Сребреници — Proslava Gajretova dana u Gračanici — Прослава Гајретова дана у Бос. Кобашу — Захвала Гајрету.— Утеиељачи и добр. Гајрета: Najnoviji Gajretov u* temeljač — Разни добровољни прилози — Брзојавни гоздравп цретсједииву Гл. одбора Гајреха: вз Јабланице, Лукавца, Котор Вароши, Брчког и Кладња — Да се уважи — Исправи. ОКТОБАР С А Р А ЈЕ В О 1934 Нздаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главнп п одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ Б Р О Ј 11 �r у Гајрет, лист друш тва Г а јр ета ивлави сваког 1. у мјесецу, а цијена му je ea н аш у О таџбвну 60 д в н а р а н а го д и н у , a ea све остале вемље иреко гран пце 120 динара. Ђ ац и Гајретови питомци добивају лист у пола цијене код Г л а в н о г О дбора илн код у п р ав а Г ајр ето ви х конвикта. Власник друш тво „Г ајр е т44 — О дговорни уредн ик: Х амид К у ки ћ . — З а нвчку ш там парију одговара директор А бдурахман Мешпћ. И слам ску дио- �rM »ГАЈРЕТв.., Сарајево, 1 октобра 1 9 3 4 Dlžlmo Gajretov dom! Kasno probuđena svijest kod nas muslimana o potrebi što jačeg kulturnog i ekonom­ skog razvoja došla je u teška poratna vrem ena kad su za svaki napor potrebne dvostruke žrtve. U ovom, m akar i okašnjelom, buđenju dvije činjenice igrale su veoma važnu ulogu, a te su riješenje agrarnog pitanja i vrem ena posljeratne krize. Ove dvije činjenice povukle su duboku brazdu kroz našu vijekovima ustajalu prošlost i probudile u njoj nove snage, koje traže izlaz iz ovim činjenicama stvorenog teškog stanja. Taj izlaz prvenstveno je uočen i kao jedino moguć utvrđen kulturnim i ekonomskim podizanjem m uslim anskih slojeva. Da bi se omogućilo to kultu^no-ekonomsko podizanje muslimanskih slojeva, potrebno je i društvo koje će biti na čelu te akcije i davati inicijativu, kojim pravcem i na kako što uspješniji način treba da se odredi i ubtza;' pravac tog buđenja. Kako nam je svima poznato, tu ulogu, kao naša najjača i najpozvanija kulturna institucija, preuzelo je na sebe društvo Gajret. Žrtve i napori, koje je u ovom pravcu učinio G ajret, svima su nam poznati. Statistički, to su ogromne cifre, a moralno i duhovno to je početak jednog velikog našeg preporoda koji će nas, bez sumnje, dovesti do naše bolje budućnosti i koji će među nam a izvršiti onaj preokret, bez kog nema napretka u današnjim vremenima. Eto u čemu, zapravo, leži glavni značaj našeg G ajreta; eto u čemu leži njegova ne­ ophodna uloga u redovima nas muslimana. Otud je i njegova snaga snaga sviju nas, otud je i njegov napredak napredak sviju nas. Zato, ako želimo sebi napredak, prvenstveno moramo da ga želimo G ajretu. Ako želimo sebi snagu, opet na prvom m jestu treba da je želimo Gajretu. A G ajret treba da, u dvim sudbonosnim vremenima, što jače učvrsti svoje temelje, mora što jače da osigura svoju m aterijalnu a s njom, razum ije se, i svoju moralnu moć. Svijesni ove činjenice, Gajretovi radnici već dugo vrem ena sm išljaju i iznalaze načine kako da ojačaju Gajretove m aterijalne mogućnosti, kako da stvore najpogodniji način za njegovu što blagotvorniju ulogu u našim muslimanskim slojevima. Jedna od ovih ideja, koja je pronađena kao stožer i glavni oslonac svih mogućnosti što jačeg G ajretova razvijanja, jest ideja o izgradnji G ajretovog doma u Sarajevu. 0 zamašnosti ove ideje, po sve nas muslimane, treba prvo razm isliti, pa da se uvidi njen ogromni značaj po našu egzistenciju, njen ogromni uticaj na . naš razvoj i naš prosperitet u najbližoj budućnosti. Svaka akcija, kao i voda, m ora da ima svoj izvor, pa tek, poslije izvora, dolazi tok, a zatim pritoke. Da se figurativno izrazimo, G ajretov dom bio bi izvor svih materijalnih i moralnih akcija u podizanju naših muslimanskih slojeva, taj izvor stvorio bi jedan kulturni tok kroz sve naše redove, a pomoć nas m uslimana G ajretu to bi bile pritoke u bujicu nje­ gova napretka. I što su jače pritoke jedne rijeke, ja ča je i njezina bujica. Isto tako, što budu jače materijalne pomoći iz naroda, jača će biti i G ajretova bujica i imaće jaču mogućnost da ponese sve naše redove naoretku i duhovnom i ekonomskom, koji su uvijek nerazdruživi i vezani jedan za drugog. Zato, stvarajm o izvor našeg napretka, stvarajm o Gajretov dom! Osim ovog, čisto m aterijalnog, značaja Gajretovcg doma po nas muslimane, i osim njegova i čisto moralnog značaja po nas, G ajretov dom pretstavljaće i naš obraz i našu snagu i pred našom braćom unutar otadžbine i pred stranim svijetom, koji sve češće posjećuje našu zemlju. G ajretov dom učiniće to da će i naš nemuslimanski dio našeg naroda, a isto tako i 235 �strani svijet, u toj našoj velebnoj građevini gledati našu snagu i našu svijest, gledati našu sposobnost za život i, što je najglavnije, sposobnost za savrem eni napredak. Jer, cio Gajretov rad bez doma, to je rijeka bez izvora, to je djelovanje bez lica, bez obraza, na koje svak baca pogled, i što je taj obraz svjetliji i reprezentativniji, to su i pogledi zadivljeniji i pošto­ vanjem ispunjeniji. Naši pretci davali su živote za svoj obraz, za poštenje i junaštvo, a na nam a je danas, u ovim vremenima, red da pridonosim o m aterijalne i m oralne žrtve za naš obraz. A taj obraz, u današnje doba, nije više pusat ni odijelo, nije više ni m egdan ju nački, nije više ni konj od megdana, taj obraz danas je ogledalo kulturne i m aterijalne snage jedne zajednice, a taj svijetli obraz naše zajednice jedino može da bude G ajretov dom. E to u čemu leži drugi značaj podizanja G ajretovog doma. Zato, osvjetlajmo naš obraz, podižimo naš Gajretov dom! Na kraju, G ajretov dom biće naš živi spomenik, najsvjetliji spomenik pokoljenju koje g a podiže, spomenik rada, kojeg će naše pokoljenje, nove generacije m uslim ana spom injati dovom i rahm etom , radi kojeg će mu odati priznanje na pridonešenim žrtvam a za podizanje tog našeg svjetionika u svjetlijoj budućnosti. Gajretov dom treba da bude reprezentativno, umjetničko, arhitektonsko djelo da će mu se i pokoljenja diviti. Neki veliki čovjek rek ao je da je arh itek tu ra zaleđena poezija. Naš Dom tre b a da bude i naša poezija i naša duša, u kojoj ćemo mi utkati naše mukom stečene i od usta otkinute priloge, sve za napredak naše zajed­ nice. Naš Dom treba da bude naša duša i zato; je r ćemo u nj zidati i naše najbolje nade i naše najvrelije ubjeđenje da smo sposobni za život i napredak kao i ostala naša braća, kao i cio kulturni svijet. Na kraju, naš Dom treba da bude i naša poezija, naša nova pjesm a, koju ćemo zapjevati na njegovim tem eljim a. A ta će pjesm a zvučiti radošću, radošću što na posljetku dođosmo do svijesti, dođosmo do sebe i oprasm o oči na izvoru našeg nap retk a. Ta pjesm a ozvanjaće dugo -u našim ušim a, grijaće naša srca i biće najdragocjeniji am anet našim pokoljenjima, biće im najdragocjenm ^zSvjet^cja i oni idu našim stopam a i da čuvaju musli­ manske tekovine na ovom вусцп prastarom ognjištu. Zato, ispjevajm o našu novu pjesm u, podižimo Gajretov dom! Mi tnuslim ani u našoj velikoj K raljevini propustili smo za tuđinske vladavine najpo­ voljnije prilike^ da se kulturno podignemo, d a se afirm išem o u ovim krajevim a kao sposoban elem enat u našem narodu. Ali, mi tada nismo uviđali značaj prosvjete, mi ta d a nismo uviđali značaj kulturne borbe u životu i u održanju životnih dobara i životnog p reim ućstva. T reb ala su 'da nastanu ova te.ška vrem ena, pa da nas probude iz sna, da pren u naše snage koje mo­ raju da prionu na kulturni posao i da nas opet iznesu na površinu, kao što smo i nekad bili. Zato, ne žalimo za prošlošćn, koja je nepovratna. S tvarajm o uslove za budućnost koja će biti mnogo svjetlija od prošloeti.. Uperim o sve naše snage u jednom prav cu i radim o na našem progresu. Prožmimo se svi sviješću o potrebi kulturnog podizanja naše zajednice i pobjeda je u našim rukam a. Dok su d ru g a naša braća pod tuđinom pokazali ogrom ne napore u kulturnoj borbi za svoju egzistenciju i svoj napredak, mi smo se uljuljkivali u prazne snove i trošili i jeli ono, što su nam djedovi zaradili. D anas je na nam a red da pokažem o cijelom svijetu da smo i mi u stanju i da stičemo i da zidamo. D anas je na nam a red, da pokažem o naše pri­ krivene snage i da ih razvijem o punom parom . Nećemo da se postidim o ni pred našim mrtvim pretcim a. Pokažimo se dostojni njihovih d jela i njihove vitalnosti. Zato, zidajmo Gajretov d o m ! Zidanje G ajretovog doma najveći je doživljaj u našoj novijoj istoriji. Njegovim zida­ njem mi postavljam o nove tem elje našoj budućnosti. Njegovim zidanjem tre b a da pokrenem o sve muslimane u akciju, ne sam o da daju svoj obol, nego i da su svjesni da su davanjem tog obola pokrenuli i sebe u akciju, da su jedan kotač u toj m ašini koja radi, čija p ro d u k ­ tivnost postaje sve veća i čija produktivnost nosi i našu produktivnost u stv aran ju novih uslova za život, u stvaranju novih puteva našim prikupljenim snagam a. Na svoje m aterijalno i moralno sudjelovanje u zidanju G ajretovog dom a treba da je svaki m uslim an ponosan. Taj ponos treba da bude prožet dubokom sviješću da je svaki darovatelj jedna snaga, jedna činje­ nica bez koje nikakva zajednica ne m oše da napreduje. Svaki pojedinac treb a da bude svje­ stan svoje zarade i svog doprinosa. Ko radi i žrtvuje svojoj zajdenici taj je dostojan i poštovanja, dostojan i prava i prednosti koje tre b a da mu po zasluzi pruži njegova zajednica. Zato, sagrađen od doprinosa sviju nas, Gajretov dom tre b a da bude i naš oslonac, na koji ćemo se s pra- �vom osloniti u stvaranju naših pojedinačnih egzistencija, a tim i u stvaranju zajedničke egzi­ stencije našoj zajednici. Zato, dižimo naš najmoćniji oslonac, dižimo G ajretov dom! Svaki doprinos neka je d at sa radošću p a bio on m akar koliki. Što više doprinosa iz više ruku to berićetniji d ar svima rukam a koje darovaše, a taj zajednički dar svima biće dom sviju nas, G ajretov dom. Što više im ena u Zlatnoj Knjizi, koja će se ustanoviti za upiske ulagača iznad din. 100, to više zlatnih priloga našoj istoriji i našim pokoljenjim a, što više svjetlih imena, to više bodrenja na rad i na procvat napretka nas muslimana. Što više zlatnih imena na mermernim pločama, koje će se uzidati u hol dom a vakifam a i prilagacim a od deset i iznad 10.000 dinara, to više ponosa u dušam a svih posjetilaca dom a na sinove ovjekovječene viso­ kom sviješću i dobrotom svog srca. Ta imena svijetliće kroz vijekove, obasuta dovama i rahm etima, obasuta zahvalnošću i svijetlim spomenom. Zato, radi našeg dobra, radi našeg napretka i radi našeg rahm eta, dižimo G ajretov dom! Zato, radi dobra naše djece, radi m ira naših duša, dižimo G ajretov dom! U to ime: Neka nam je veliki Bog na pomoći! UREDNIŠTVO PRAVILNIK ZA IZGRADNJU GAJRETOVOG DOMA U SARAJEVU U smislu zaključka Glavnog odbora Gajreta i po odobrenju Gajretove redovne glavne skupštine od 15 jula 1934, Glavni odbor Gajreta propisuje ovaj Pravilnik za podizanje Gajretovog doma. 2.) da prikuplja mat.rijalna srelstva za podizanje Gajretova doma u Sarajevu, 3.) da propagira pismeno i živom riječju potpomaganje sabirno akcije za Gajretov dom, 4.) da bude pri ruci Glavnom odboru Gajreta pri izradi I Organizacija sakupljanja materijalnih sretstava plana Gajretova doma, za podizanje Gajretova doma б.) da se stara i nadzire cjelokupnu organizaciju i rad Glavni odbor Gajreta kao vrhovni upravni i odgovorni za 0ajretov dom na cijelom teritorijo Gajretovog djelovanja, organ društva Gajret, ustanovljuje u svrhu što uspješnijeg , P u t e n o g odbora su punovažni kada % odorada na prikupljanju za podizanje doma potrebnih sretstava ^г> Glavni odbor Gajreta. slijedeće odbore; b) Dužnosti Miesnih muških i ženskih odbora i povjefeni1.) Prošireni odbor м Sarajevu za izgradnju Gajretova doma, Stava za izgradnju Gajretovog doma: koji se sastoji iz sekcije Glavnog o‘dbora Gajreta za izgradnju 1. ) Đa izvrše propagandu za izgradnju Gajretovog doma Gajretova doma i najmanje 30 građana izvan Glavnog odbora među cjelokupnim stanovništvom svoga mjesta odnosno sreza, Gajreta. 2. ) da vrše upis svih vrsta članstva za Gajretov dom i Sekcija Glavnog odbora Gajreta za izgradnju Gajretova da naplaćuju članarine u smislu propisa ovog Pravilnika, doma kao sastavni dio Proširenog odbora ujedno je njegov 3. ) da tokom 1934/35 god. prirede u svojim mjestima po Kadni odbor. jednu zabavu i jedan teferič u korist fonda Gajretovog doma, Prošireni odbor bira iz 6voje sredine pretsjednika, 2 pot4. ) da unovčnvaju .cigle Gajretovog doma“ i Gajretova pretsjednika, djelovođu i 2 referenta za propagandu. izdanja, štampana u korist fonda Gajretovog doma, Radni odbor se konstituiše kao i ostale sekcije Glavnog 5. ) da dostavljaju Glavnom odbora spiskove lica, preduodbora Gajreta. zeća itd , kojima bi se trebao obratiti Glavni odbor radi pri­ 2. ) Mjesni odbori za izgradnju Gajretova doma,loga kojiza Gajretov dom, u koliko smatraju da bi to bilo sa se obrazuju u mjestima Gajretovih muških i ženskih mje­ većirn uspjehom, snih odbora. Ovi se odbori biraju na širim Gajretovim konfe­ 6. ) da održavaju stalno pismene veze sa Glavnim odbo­ rencijama i to: iz Mjesnog odbora Gajreta 6 članova i 5 čla­ rom u poslovima Gajretovog doma, nova izvan Mjesnog odbora. 7. ) da održavaju svoje redovne sjednice svakih 14 dana, Mjesni odbor za izgradnju Gajretova doma bira iz svoje sredine pretsjednika, potpretsjednika, djelovođu i blagajnika. a po potrebi i češće, ) da sav ukupljeni novac sa detaljnim spiskom predaju 3. ) Povjereništva za izgradnju Gajretova doma, koja se 8. obrazuju u mjestima povjerenika Gajreta, a sastoje se iz 5 odmah Mjesnom odboru Gajreta radi doznake Glavnom odboru lica, i to: povjerenika Gajreta i još 4 člana, koji se biraju na Gajreta u Sarajevu. Povjereništva za izgradnju Gajretovog doma doznačuju širim Gajretovim konferencijama. sav prikupljeni novac sa detaljisanim spiskom Glavnom od­ boru Gajreta. II Dužnosti organizacije za Izgradnju Gajretova doma 9. ) Da ispostavljaju pismene potvrde o svakoj sumi pri­ a) Dužnosti Proširenog odbora su: mljenog novca, potpisane po pretsjedniku i blagajniku Mjesnog 1.) Da daje mišljenja i savjete po pitanjima organizacije, odbora za izgradnju Gajretovog doma, odnosno povjerenika sabirne akcije i propagande na čitavom teritoriju Gajretovog Gajreta i jednog člana povjereništva za izgradnju Gajretovog djelovanja, doma, 'ilJUlllA 237 �biće urezana zlatnim slovima na mramornim pločama u vesti10. ) da vode Iskaz članova svih vrsta i evidenciju o bilu sagrađenog Gajretovog doma. uplati njihove članarine, 11 . ; da vode knjigu zapisnika o svima sjednicama i daSvima članovima učiće se svake godine, nakon njihove smrti, hatme — dove u svima Gajretovim internatima. te zapisnike potpisuju svi prisutni članovi. lž.j da referišu na svojim sjednicama svakih 14 dana o Stupajući u članstvo Gajretovog doma, svaki član pot­ prikupljenom novcu i da taj referat zapisnički konstatuju, pisuje pristupnicu, čiji formular dostavlja Glavni odbor Gaj rt ta 13.) da vode uredno i pregledno knjigu blagajne, masti- svima mjesnim odborima i povjereništvima za izgradnju Gajre­ lom paginiranu, koja se ima zaključivati svakog mjeseca i na tovog odbora. prvoj sjednici potpisati po svima prisutnim članovima. b) Ostala materijalna sratstva za izgradnju Gajretovog doma Ostala materijalna sretstva za izgradnju Gajretovog III Materijalna sretstva za Izgradnju Gajretovog doma doma jesu: a) Članstva Gajretovog doma 1. ) Doprinos Glavnog odbora Gajreta iz Gajretove goto­ Članstva Gajretovog doma jesu: vine, u smislu zaključka Gajretove glavne skupštine, Dinara 1.1 Vasijet — legatori jesu ona lica, koja prilože za Gaj- 700000.—, retov dom najmanje Dio. 10.000,— odjedamput ili najdalje u 2. „Cigle Gajretova doma*, koje će se rasturati u obliku 10 mjesečnih obroka od dana upisa u članstvo. blokova po cijeni od 1.— dinara po cigli (listiću), 2. ) Veliki dobrotvori jesu ona lica, koja prilože za Gajre- 3. ) Zekjat, sadaka i kurbani u novcu i u naravi, tov dom najmanje Din. 5.000.— odjedamput ili najdalje u 10 4. ) Gajretova ramazanska tombola, mjesečnih obroka od dana upisa u članstvo. 5. ) Razglednico projektovanog Gajretovog doma, 3. ) Dobrotvori jesu ona lica, koja prilože za Gajretov doin b.) Vanredne priredbe u korist Gajretovog doma: menajmanje Din. 2.500 odjedamput ili najdalje u 10 mjesečnih vludi sa predavanjima, zabave, teferiči, sijela, sergije, razne obroka od dana upisa u članstvo. utakm;<y: itd., 4. ) Utemeljači jesu ona lica, koja prilože najmanje Djn. 7. ) Prilozi raznih državnih i privatnih preduzeća u novcu 1.000.— odjedamput ili najdalje u 10 mjesečnih obroka od i naravi, dana upisa u članstvo. 8. ) Prilozi državnih i samoupravnih vlasti u novcu i 5. ) Pomagači jesu ona lica, koja prilože najmanjetiasavi^ Din. 500.— odjedamput ili najdalje u 10 mjesečnih obroka od dana upisa u članstvo. Radi tačne evidencije rada oko podizanja Gajretovog 6. ) Prinosnid jeku ona lica, koja prilože najmanjedoma Din. i sabirne akcije ustanovljuju se pri Glavnom odboru 100.— odjedamput ili najdalje u KTmjesečnih obroka ojiji&na Gajreta posebne administrativne i računske knjige za izgradnju upisa u članstvo. Gajretovog doma. Glavni odbor Gajreta ustanbviće „Zlatnu knjigu Gajreto­ Današnjim danom proglašuju se nevažećim dosadanji vog domaи, u koju će biti upisana imena članova ikovi zvani »Cigle Gajretovog doma« kao i dos.danje ncunovvrsta. Ta će se knjiga čuvati vječito pri Glavnom oi ie diplome članova Gajretova doma, te ih niko ne smije reta kao svijetao primjer požrtvovanja i rodoljublja lijim rasturati i unovčavati. Svaki eventualni slučaj zloupotrebe dopokoljenjima. sadanj h štampanih potvrda, kojima su se prikupljali prilozi za Imena vakifa rahmetli Hašeme i Zulejhc hanumi Gajretov dom, progoniće se po zakonu. na čijem se zemljištu izgrađuje Gajretov dom, kao (Ovaj Pravilnik usvojen je na sjednici Glavnog odbora reta od 22/1Х 1934). članova Vasijet-legatora, koji prilože najmanje Din. I * ' Фуад СлипичевиЛ Алекса Ш антић Поводом lO-годиш њ ице смрти вели ког пЈесни ка и н а ц . р а д н и к а 1 9 2 4 - 1 9 3 4 Рођен 27 маја 1868 г. — умро 2 фебруара 1924 г, Алекса Ш антић родио се у једном веома несрећ* ном времену, када су међусобни односи у нашнм крајевпма били сувшпе напети и затровани нетрпељнвостима и задјевицама. Неколико деценија прпје његовог рођења почео je д а с е снажно ншри револуцнонарнн покрет међу српско православним становништвом. К атоличко становништво очекивало je акцију са запада, из Далмације и Хрватске. У саборима ових покрајина већ с е увелико говорило о присаједињавању Босне и Херцеговине. Муслимани, као политички господари у Б . и X., осјећали су да обадвије акције угрожавају њихове виталне интересе. Д ок рају захваћа бунтовни д ух, турске власти њима забрањују сваку јачу акцију да му се одупру. П реида je такав став власти био оправдан, јер je свака репресалија на раји изазивала интервенције великих сила у Ц ариграду, ипак иусли* 238 мани. којн су тај рад осјећали на својој кожи, забрану власти нијесу могли разумјети, na je расло нерасполож ењ е према Турцима. Муслимани су живили у пуној неизвјесности и неоријентисаности, али су врло добро осјећали д а сједе на вулкану, који тек што није прорадио. Све ово незадовољство избило je елементарном снагом на површину у часу окупације, када je разбјешњела мкса искаљивала свој гњев на претставницима турсдсе власти. И ако су влаети забрзњивале ма какву акцију ипак нездрави д у х такве атмосфере испољавао се у свакодневним сптним шиканацијама Овакви односи снаж но су у т јт а л и и на д ечије душ е и некоји, тада огорчени u револтирани, добили еу црту мржње п нетрпе.вивости- Многи су њу задржали u под новим условииа a она je ометала коначно рашчишћивање односа и спречавала јачу заједничку акцију. У таквим приликаиа провео je дјетињство и �Алекса Ш антић. Kao дјечака ватекла га je окупација, која je омела рад на остварењу народних идеала, a борба за њих морала се наставити и још боље организовати. У новим приликама млађи духови еволуишу. Многи муслимани и православнв налазе се на истој линији. К од једних се буди и развија права национална свијест, a други одјељују д о тада идентификована, вјерска и национална осјекчња. Нажалосх то не уввђају сви, не уввђа ни већина, увиђчју јакв поједвнци. Т ада се ствара заједнвчка преодница бољим временима. У том погледу Мостар игра првокласну улогу i a у њему води Алекса Ш антић. Са осјетљивом душом и племенитошћу једног истинског пјесника, a са бистрином расног динарца, он међу првпма разумијева ранвје односе и прашта. Алекса досљедно, од почетка свог књижевног и јавног рада. na све до дана своје смрти, проповиједа међусобнв опрост и покајање. У часу ослобођења и уједињења он вјерује, да je остварена његова завјетна мвсао и сјева: „У покајању прошле су ране и вред, Ш то смо их борбама дугим Када се кобно. смејао сатара блед Задали једни другвми1: (Ново поколење). За Алексу пјеома je живот и нагон, коме може одупријети. Kao пјеснвк он je дубоко и! отворен и досљедчн. Њ егов живот. њ еговрдди- ------пјесие чине хармоничДу цјелину и у свеиу je један исти. Због своје искрености, досљедности и отворености Алекса наје имао предуслова да постане политичар, a то није ни желво- б еи и тога што je он својим радом и пјесмам& изграђивао националну идеологију, он je у исто вријеме био дубоко социјалзн, пјееник свих пакеника живота, који у тегаком и напорном раду зарађују свој насушни хљеб За њега се може реки, да je апологет тежака. У многобројним пјесмама уздиже значај и одличну вриједност сељччког сталежа. Његова дубока соцајалност огледа се и у пјесмама о угљарима, радионицша, хамалима и т. д. Сви су они мотив његовог пјесничког стварања. У њиховом тегобном животу он тражи и налази поезију. Алекса je плодан пјесник. Проматрајуки живот и околину пјесничким погледом он у њима налази обиље тема: .................................. no путу Има хрпа тема и у еваком куту И крају Мостара no која се нађе. (Теие). Неизијерна је( управо синовска љу.бав Алексипа према свом родном мјесту. Ta љубав обухвака наш заједнички Мостар са свима његовим контрастима. Он je његова најомиљенија тема на коју се непрестано вракао, налазеки нове садржаје и нове облике. Алекса му je славу разнио широи цијеле отаџбине. За илу'рацију цитиракемо само једну строфу из низа „Лепоте! У з реку, као лабуд бео, Л еж и Мостар и пун сунца адиђара, Сав трепти и стреми с копљима мунара, LI LКдо да би иебу полетити хтео“. (Поглед с врха). * У свом пјесничкои стварању често je узвиао мо* твве вз наше муслвианске ередвне. Ha прва поглед „Никчда се нисаи пузајуки пео из сввх такввх пјесама взбв.а искрепа наклоност и У з прагове горде што. ночводе скуту љубав коју je гојво према наиа. Не треба ика даље Високих и мокнвх. (Мсји путеви). од популарне, алв још уввјек узбудљвве: „Остајте Премда je он еиинентно био културно-просвјгтни овде“, којом je внспврисао бол за онвм многобројнвм радник, ипак се ниједан политички састанак или акмуслимансквм породвцчма, што су напуштале своја ција није без њега повела. огњвшта и прадједовску домоввну, na селвле у туђа Алекса je својим пјесмама препородио патриотеку сввјет. T a бол за муслвианвма нвје била ништа мања поезију. Њ егове снажне и непосредне пјесме пуне од болв. коју je пјеснвк осјетво због сеобе српсковстинског патриотизма и данас снажно узбуђују, a у правоелавног становнвштва вз околвне Невесвња. доба робовањч окупатору оне су плијениле душу људ- Ж авекв- в дружеки се са муслиманвма Алекса je ску. Споменимо само: Боку, Ми знамо судбу, Горо добро познавао н шу душ у и њезине најмаркантније особине: поноо и осјетљввост. Обрађујукв наше мотвве моја, Музи и т. Д. Алекса je био богодани тумач најдубљих народних ocjekaja и расположења. Оном нечем умво je да запјева сасввм внтвмно, a да прв томе не неасказаном он je налазио ријечи и давао форму Он поврпједи ту осјетљивост, na чак и у љубавнвм с правом пјева: ж . № . пјесмама. Пјесма „Плач Алхамбре“ свједочи, колико се сажввво са осјекајама в расположењвма нас мусли* „Не плачем само с болом срца свога мана, да тугованка ,Алхамбре“ не би боља испала ни Р ад земље ове убоге и голе из пера каквог муслвманског пјеснвка. Н>егову плеМене све ране мога рода боле менвтост и ввтештво показује пјесма ,Е са д Паша“ у И моја душа с њим пати и грца*". ' " којој он славв јунаштво побајеђееог непријатеља. Има још доета iijecaua у којвма он додирује или обрађује (Moja отаџбина).' нагпе мотвве, екоро увијек са једнаком пажњом. Тако 239 �J Ha rip. у пјесми „Сарајевскв теф ер в^ почвН>е оввм рвјечима: „С балкона на дурбин гледам, a затвм описује вдилвчну и интимву забаву сарајевских муслпманкп. Očnu njecaua са нашвм сижсјпма Алекса je драматизовао и красну народну пјесиу „Хаеанагинцу". У његовој драматизацији можда „Хасанагвнвца неиа сввх особнва класичне драме, али ова je ивого више задржала лиризам и емоцију пародве пјесме вего њезипа др&матвзацвја од других књвжевпвка. Д а бн стпорпо заплет Алекси ввје потребво да прикаже мајку и сестру Хасавагиву као нвтригавткнње. Заплет je дав компликованом и преосјетљввои душои самог севдалије Х асаваге. У њеиу се дпже пустошећа бура саиа од себе. Мајка и сестра су у његовој обради лввје симпатпчне личвости, које вастоје да стпшају његову срџбу и уклове весрећу. Драмска слвка „Под маглом“ почвње са једвом севдалвнком за коју главвн јувак вели: « 0 , пјесмо отаца. Пјесмо вемље ове> Како r b сввјетла и како си блага К ада чујеи тебе врати ми се свага. Алексив говор je као кристал чист и праввлап народви језик, обогаћен и украшен оријевтализиима, које je узео од вас пртпуно исправно, без икакве нревваке како се то у дневнои сасбраћају обвчава. Све ово чиви д а нам je Алекса Ш авт ић и као пјесвпк и као човјек (угвжн п милији од д ругих књвжевника. Ов ваи je небројепо пута пружио доказ да je пстински и велПки пријатељ вас муслимана. За А л ек су-је бпо најгрећнпји час у животу када je видио да се његове пјесвичке впзпје и вјековвп сав натпега варода остварују. Толико жарко прижељкивави в дуго припреиави дан вародвог ослобођења в уједињења дошао je. Мостар u његови јавви радвици били су врло повосви, што су и ови у стварању тога дјела ииалв завидвих и веоспорних заслуга. П од АустроУгарском за 40 годвна био je ж иж а вационалног рада и у њему су започињалн велики културни н политички покрети. У Мостару je живјело и дјеловало мвого љ уди великог књижеввог и политичког вмева. Т у своју свијетлу п заслуж ву прошлосх Мостар je унио у националну државу. Даљим развојем догађаја он постепено губи раввји звачај и вриједвост. Многи заслужвн људи један no једав одлазе вз Мостара. Они вду за главвои струјом и добраи двјелои успвјевају дА се одрзНе ва повјЈшвнв н f цевтЈру догађаја. Међу рвјеткви остаје једав од вајзаслужввјвх. Алекса ввје могао да остави свој љубл>евв Мостар. За Мостар су га чврсто везале све мвле успомеве в велвка прошлост Нвкакви взгледв ни успјеси ввсу га могли од њега откввутв. Како je Мостар остајао no страни од главввх догађаја тако je и Алекса постајао све ввше усамл>еп и повучев. Још као младвћ| када je бво веуморви јавви радввк, звао je Алекса да се ва кратко врвјеме взгуби вз друттв а и повуче у самоћу, алв би се ускоро појављввао са какввм новвм дјелом У поол>едввм годвваиа жввота бао јесталво усамљев и повучев. Због даљег развоја догађаја ов je бао дубоко резвгвврав и његову осјетл>иву душ у болвла je везахвалност и вепажња према онима којв су подвоспли вајвеће жртве за народве вдеале. Тако ва пр. у пјесмв И ввалвда очвтује се дубока бол због незахвалвости сввјета за све жртве које су подввјелв хероји народве мвсли a касввје су вапуштенв и првсиљеви д а просјаче. Пјесввка боли и сазвање, д а нове геверацвје вемају ове старе, њвма тако својствене, пожртвоввости в љубави према јаввом раду. У пјесми „Стари еејач“ ов пјева: „ 0 , децо, где су ваше руке? Г д е je Ваш полет? Г д е je ова ватра стара Ш то светла дела и чудеса ствара, И једро зрно no браздаиа р вје“. Међутвм ж ввот се разввјао својвм t o k o m , a бол пјесввка ввје га иогао обрвути- Алекса je остајао jooi ввше усамљен, скоро заборављен. Једвог ријетко лијепог и сунчаног фебруарског дана, какввх зва бвтн саио у пјесввковом Мостару, вагло се прошврвла ввјест да je Алекса умро. Мало в х je било, којв у истинском болу за њии нису требали ниш та самв себа д а предбацују. Помвшл>ало се ва незахвалност, веп аж њ у, в емарвост и неразуивјевање. Ваљ да да се олакша пробуђеној савјести мртвом пјесввку првређев je велвчавствен и дврљ вв погреб, какав у М остару нвко није имао. Алекса je покопав са судбвнои и стввски х великава. З а ж ввота je био заслуж ав и заборављев, a тек послије смрти постао je велвк. К «ко се удал.ујемо од њега, успоиена на њега постаје нам иилвја, и нноге његове мвсли данае звуче као откровења. Нове генерацвје, које долазе, све се ввше враћају Алексв, читају њ егове пјесме, сажввл>авају се са његоввм вдејама в настављају онвм трвоввтвм стазама, којвиа je и ов ишао. Алекса je за њ вх велвкв првнјер и велакв вођа Sjeffle se sv a k o m p rilik om „Gajrefa" 240 �Касим ГуиА: Најљепши турски мостови у Босни и Херцеговини Коњ ичка ћуприЈа У 16 ввјеку у К оњ ицу je постојала ћуприја. Њ у je градио херцеговачки управитељ Мехмедбег Карађоз у 6 ила 7 деценију 15 вијека, ш то потврђује њ егова вакуфнама (eaкладввца) as 1570 г. у којој стоји да je тр е** ћ у ћ у п р и ју подигао у касаби К оњ ицу (весалисешу фи касабати Коњиџ). Али у тој вакуфнами није нигдје назначено je лв та ћуприја бпла дрвена вли каменита. T a Карађозбегова ћ у п р и ја у К оњ вцу — no свој прилици дрвена — увдрж авала се до године 1660, када je сругпена. Д а je те године сруш ена Карађо8бегова ћуприја у Коњ ицу то тврди турски натпис на чиновничкој џамији (Сулејманпашпној) покрај данаш њ е ћуприје у Кољ вцу: „Сене бин јетмиш бпр .'тарихунде махи ребиул евелум уласунде џиср мунхедин, олуи, гафлет олунмаја, што у преводу вначи: Тодипе 1071 [1660) иочесаком мјесеџа ребиулевела (новсмбра), ^борепа je Луарија, нека се ne заборави. T a разруш ена Карађозбегова ћуп ри ја морала се одмах поправити јер je крајем мјесеца ју н а 1665 године (т. ј. око 15 зилхиџет а 1075 г.) турски путописац Е в л в ја Челебија пропутовао кроз Коњиц u преш ао преко велике дрвене ћуприје, ш то je потврдио и у свом путопису Сејахатнами: „ Преко воде (ш. ј. у Коњицу) ирелази се иреко големе дрвепе fiyupuje“ ‘) И ова дрвена ћ у п р и ја у К оњ ицу — no свој првлици поправл>ена Карађовбегова, a не нова — увдрж ала се до 1682 године, јер je те године направљ ена данаш њ а каменита ћу пр ија у Коњ ицу. Д а je те године 1682 направљ ена данаш њ а камеввта ћуп рп ја у К оњ ицу т. ј. у 17 вијеку — a не у 18 в ијску2) како то нетачпо стоји у наш ој народној енциклопедији, тврди натпвс (турски) на коњичвој ћупрвји. H a средвни моста je табла на којој стоји: cene 1093 т. ј. 1682 г. Овај патпис односи се на градњ у данагање ћупрвје, јер каменита ћуп рп ја не може ни‘) Гласник Зем. музеја 1908 стр. 333. *) Народ. енциклопедија С. X. С. кн>. II стр. 375. када бити поправка дрвене ћупрвје. Дакле дапагиња каменитпа Луирија у Коњпцу caipa/jeua je 1682 године. Lio провјереној народној предајв ра8лпкујемо о п ћен вту (провјерену) нар. предају и поједивачну (непровјерену) нар. предају — коњ пчку ћупрвју je градво везпр Ахмед n a­ m a Соколовић. T o je назначено још увавад 50 година у њемачким путописима само усљед буквалнпх вбрајањ а предхвџретскпх п хвџретских годива, (622 + 1098 = 1 7 .5 ) добивева 'је п о г р е т н а и нетачка 1715 годива, која овпачује годипу градњ е моста у тим путописнма.8) И Сулејман еф. Соколоввћ наmao .je у Ј у н у з (Мехмед) Ч ауш евој џамијп бил.еш ку,^у којој je назначено да je коњ вчки мост градво некв везир (nam a). Али та je бвљ еш ка И8губл>ена. О гредитељ у (мајстору) кољичке ћуприје нв ш та нам не зп ају да каж у позната хвсторијска врела. Једни кавују да je градитељ бно родом из Виш еграда, други к а зу ју да га je градпо неки А лага Х асечија, чији гроб на Б у в и или Б л ага ју je напрасљ еп од встог камева као мост. П остојв поједвначна (непровјерена) предаја no којој би А лага Х асечвја био закладник моста. Управо je немогуће повјеровати да je тај Х асечија вакладпик ћупрпје, јер СЕе лпјепе турске ћуприје градили су већипом цареви (султани) влп вг8ври. A u К оњичка Ауирија je до данас пајљеаши u па}сачу*анији гурсии мост u Боспи u Херцеговиnu Због тога таку Иуирију могао je саградити само везир. Некако 15-20 м ниже од данаш њ ег каменитог моста у К оњ вц у до 1682 године постојала je она дрвена Карађозбегова ћупрвја. К ад вода спане ea великих суш а љ етв видо се и дрвене греде. С обје стране Неретве, гдје je био Карађозбегов мост, нађени су темел»и кула. Велика коњичка ћ у п р и ја пиаде т е с т каменитих окака ра8лвчито величине. Н 1ирвне окна коњ ичког моста кр е ћ у се ивмеђу 6 75 м и 13 52 м. Впсине окна кр е ћ у се nsмеђу 4 30 м в 8 70 м. B ucim a од површ вне воде до врха моста je неш то в ећ а од 9 м. H a саставу окаиа су бран вц в тр оугласти од >) Relserouten in В. u Н. str. 52; Ренер-Великановић: Херсег-Босном стр. 279. 241 �лијепог исклесаног к у д а вода иде, a с касти браници. Са цима су псклесане или копља. камена с оне стране одпротивне стране су ваљсваке стране над браниф игуре налик на сјокире Доњи дио кољичког моста отприлике до оне висине докле може вода допирати sa највећвх поплава, сазидан je од бијелог финог тесаног камена, дочим горњ и дио моста je изграђен од лијепе и тврде врсте седре. Дул>ина оног дијела моста (гл. дио) под окнима je 18 м. Мост je са обадвије стране у твр ђ ен оградом, која се састоји ив финих каменитих плоча високих готово 1 м a широких 20-30 цм. К ри л а моста на десној странп с у д у га 15'70 м, a кри ла на лијевој стра- ни дугачка су 6 м. П рема томе чи тава дул>ина коњ ичког моста je са крилима 102 м. ГП ирина п у т а (моста) je отприлике 5 м. Ha среднни моста je камена табла н а којој стоји година 1093, кад je ћ у п р и ја направљ ена. Ћ у п р и ја je ивгра^ена од сигастих и каменити х плоча у водоравном полож ају. A ko су мостарска и виш еградска ћуприја ремек дјела ту р ске ар х итекту р е 16 вијека, али вато je коњ ичка ћ у п р и ја ремек дјело ту р с к е грађевинске техви ке 17 вијека. И ако je воњ и чка ћ у п р и ја најм ла^а гр ађ еви н а ипак je вато најтв рђ а и н ајсач у ванија. С правом се може рећи д а je коњ ичка ћ у п р и ја најљ еп пш и најсач у ван и ји ту р ски мост у Б о с н а и Х ерцеговпни. И коњ ичка ћ у п р и ја je достојан споменик наш ег спна. Alija М. Čorda, učitelj .Jedna uspom ena (S Je ćan fi n a r a h m e ll l S a le m n U g lje n a, o m l a d in c a p o v o d o m s k o r e d esetg o d lS n Jice) *• (\ 7 . Bili smo učenici drugog razreda učiteljske škole, Mladost, sreća i zdravlje odisali _au_ na nama, gledali smo u budućnost vedra čela, ni oblačak tame nije nam bio prepreka. Mi smo bili sretni, pa nam je i cijeli svijet izgledao sretan. Sjedili smo za jednim stolom u raži i ja bili smo nerazdvojivi drugovi. Marljivo smo radili svoje zadatke, a poslije predavanja uvijek, ako je bilo lijepo vrijeme, odlazili smo џ šetnju na Mali Kuk ili na Hum, gdje smo svoje zadatke spremali. Dolazio je često k meni u internat, a tako isto i ja sam bio često njegov gost. Živili smo, ne misleći ni na kakvu neda­ ću koja bi nas mogla u tom dobu zadesiti. Ali jednoga jutra Salema nije bilo u školi. Po­ slije predavanja navratio sam se do njegove kuće i našao sam ga u postelji, vrlo tužna. — Šta je Saleme? — upitao sam. Umjesto njega odgovorila je njegova majka. — Ništa Alija. Eto od sinoć osjeća jake bolove u stomaku, a i lupanje srca mu je povećano. Ljekar je rekao, da nekoliko dana mora ostati kod kuće ali ne treba ništa da se bojimo. Salem je ćutio, suze brisao i teško uzdisao. Bio 8dm i s&m tužan, predosjećao sam da se to sve neće dobro svršiti, ostao sam vrlo kratko vrijeme, jer ta atmosfera nije mi nikako godila. Navraćali smo svaki dan kod Salema. Njemu je bivalo sve gore. Jedno jutro našli smo ga u ago­ niji u kojoj je ostao nekoliko dana, ali se iz nje nije ni budio. Bio je lijep proljetni dan. Sunce je grijalo kako ono može u Mostaru grijati sredinom marta. Lagani 242 . . . Ч južujak je duvao. Plavi nebeski pokrovac bio je bez imalo oblaka. Šareno poljsko cvijeće je mirisalo i o* pijalo gledaoce svojim mirisom, a zanosilo duše mladih ljudi svojim šarenilom. Insekti su veselo oblijetali oko šarenih cvjetova, da se naslade prvog proljetnog meda. Sve je bilo veselo, ali mi drugovi našega Salema tužni. — Salem je umro — šaputalo se u cijeloj školi. Dženaza je određena za 11 sati. To je bilo 15 marta. Taj mi se datum duboko urezao u srce. Nikad ga neću zaboraviti. Zatišje koje je tada vladalo u školi, ozbiljna lica Salemovih drugova i drugarica i najposlije ona užurbanost oko spreme potreba, davalo je sliku nekog krupnog događaja, koji se u školi desio. — Nestalo je jednog omladinca, ugasio se jedan mladi život. — U 11 sati krenula je"dženaza od kuće rahmetli Salema. Njegova majka je plakala i kukala, tako bolno da mi i danas onaj bolni vapaj u sjećanju stoji. Njegova dva starija brata snuždena i ucviljena smrću svoga najmlađeg brata išli su za pogrebom skrušeno i tužni sa očima punih suza. Salem je oca za rana izgubio. Nosili smo ga mi njegovi školski drugovi, mije­ njajući se po našem običaju. Idući razmišljao sam o životu našega Salema i o njegovoj skromnosti. Nje­ gova pojava Jodavala je rijetku mirnoću, skromnost i sve one vrline, koje mogu da krase jednoga čestitoga mladića. Pa i sam G. Tamindžić Dušan, direktor učit. škole, kada je čuo za smrt Salema rekao je: „Sada mora da je svakome jasna ona stara poslovica: „Neće grom u koprive." Naš starješina razreda G. Alikalfić �Mustafa, profesor toga dana pustio je nekolike suze, koje su bile iskrene iz dna duše, jer Salem je bio uzor čestitosti i jedan od njegovih najboljih đaka. Približavali smo se Šarića džamiji, gdje se na­ lazilo i groblje. Već su se razabirale pojedine humke na groblju, gdje je i naš Salem trebao da zauzme jednu i da u miru počiva. Tačno u 1 sat po podne pogreb je stigao pred džamiju, gdje smo se pomolili Bogu za rahmet duši našega Salema. Poslije molitve posljednje ostatke našega Salema prenijeli smo do već spremljene rake i spustili ga u hladnu zemlju. Kroz par čas»ka pred nama se vidio samo jedan novi humak okružen sa svih strana dru­ gim humcima, obraslim šafranima i drugim poljskim cvijećem. Ko bi rekao prije par dana da će tu sada počivati naš Salem koji se prije par dana sa nama ša­ lio i veselio? Nad zakopanim tijelom Salema održao je kratak ali dirljiv govor kolega g. Mehmed Golubić sada učitelj negdje oko Stoca, a zatim je govorio i g. Nikola Gašić nast. sada upravitelj građanske škole u Mostaru. Duboko dirnuti govorima, tužna srca razišli smo se sa groblja i od vječne kuće našega Salema. Još smo bacali posljednje poglede na groblje i na jedan novi humak. Cvijeće je mirisalo, pčele i iusekti su zujali i sve je bilo veselo, kao da niko nije osjećao da se ugasio jedan život, da je umro jedan omladi­ nac, naš Salem Ugljen. Ироф. Шевкија БубиА c / r ^ ft Д ан аш њ е могућности у ч е с т в о в а њ а зем љ о р адн и ка у извозноЈ трговини Н ајвећи дио наш их земљораднвка повнаје само свој труд, р у н зноја, окр производњс својих проиввода и не брине се виш е око тога како ће ш то боље да их уновчи. П ри продаји или се преп уш та у руке равних сеоских претрга, који им у б&сцћјење куп ују произ воде и односе их у град својим комитетима, или се одају слвјепој судбини маловарошке пијаце, боље ули^е. H a улици не само д а се сељак уцјењ ује, него много п у т а извргава Ш р у гл у маловарошког обијесног свиЈета. риједак случај да се та мука сврш ава повратком продуката у село. М аловарошки трговцв п лаћају само толике цијеве, које им омогућ у ју велвке вараде и када им у мјесто сам дођа трговац извозник na откупи робу. Међутим , како и наш а иввозна трговина нвје самостална, ови и8возници подрж авају веве са ваступницима страних фирма. Т у има зараде и sa сву тројицу. Разлика у привредној образованости, нарочито трговачкој, И8ме^у сељака и данаш њ их трговаца довела je до овакве трговачке несамосталности наш вх 8емљорадника . . Теш ко je и8гл8дити равлвку у обравовањ у м ећу људима“, вели А рм ан д. . . И у вадругарству као и у другим областима д руш твеног живота, необравован човјек осјећа се, и нехотице, немоћан пред обравованим. Д а, али и у saдругарству се и необравован човјек увјери да и он може да стекне образовање. Ако прионе на вадружни рад, тај рад ће га натјерати неминовно да се учи. Т рговина се још и данас сматра радинош ћу, која je искљ учиво монопол градских сталеж а. О на je донекле постала само радв тога да се на неком другом зарадп. И сто тако као ш то мпоги погрешно мисле да привреда оде sa обогаћењ ем народа, тако в е би требало да се трговина једино уп ути н а обогаћењ е појединаца. У вемљорадничким вадругама сељак се најбоље увјерава да и он може бити добар тргов ац својих властитих провзвода. Д а се може трговати, a да се не варађује на другом. ! П оред стручне образованости у вођењу спољне трговине трговци су се међу се помагали организовањ ем својих интереса у 8емљама с којима су трговали. Експортна удруж ењ а трговаца п оствзавају своје задатке заузимањем код надлеж них установа; давањем стручних предлога; давањем обавјештења својим члановима; подржавањем своје штампе; држањем предавањ а и дискусија које се односе на унап риђењ е експорта; разним мјерама које су иш ле за тим да упознају широке слојеве народа о потребама извозне трговпне (изложбе, складиш та мустара); помагањем домаћих љ уди којо су вољни да се одају ваступству паш е трговине н а страни. Нарочито уп ад а у очи заједничко одашиљање путника, склапањ е картела и плански утицај на погодне трговачке одвосе са вемљама, у којима су дотични експортери 8аинтересовани. У друж ењ а су подијељена no браншама. H a концу циљ еви се постизавају одржавањем повремених скупш тина експортера, на којима се настоји ути ц ати на 8аконодавство, трговачке уговоре, саобраћајне и царинске тариг фе, n a се онда резолуцојама стављ ају кон-г кретни предло8и надлежввм властима. 243 �П оремећаји, који ове виш е онем огућују Фрговцима органи 8 0 вану акцију у спољној тргови ни, в аузвм ају толико маха да се и од трговаца траж е пова спалажења, ако хоће да одрже везу са страним пијацама. З а вемљораднике ово мора бити погодан моменат да, обвиром на ново стањ е, учврсте своје положаје у експорту. Д анас им се маље супростављ ају извјеснп картели, споразум а и отпор трговаца-експортера. П оготову када су у стањ у путем вадруж нвх савева и других вемљорадппчкпх устапова ваузети одговарају ћ и дпо увоза у поједиве држ аве. Не треба ваборавоти да ова повољна прнлика за ступањ е вемљораднпка на тло спол>не трговине н еће вјечито трајаги п треба пож урити. H a нашем вадругарству je да планском орган ивацнјом то спроведе у дјело. П ридрж авајући се при томо у цајелости савремене трговачке праксе, коja je у свим теш коћам а зн ал а да на^е взлаза. Способни трговачки органи, cuo8наја конкуренције и свјетске пол»опривредне пропзводње, повољан саобраћај, наш ој вемљораднпчкој прои8вода»и одговарајући трговачки уговори, стручно повнаваљ е потреба в аш и х муш терија н а страни, повољне п равне при- Пијмо млијеко С вјеж е, слатко млијеко, у сл и јед своје велике храњ ивости и своје особине д а умирује, престављ а незамјенљ иву ж ивотну нам и рницу веопходно потребну ea оне који б о л у ју од п л ућн и х, срчаних и нервнпх болести, или за оне које боли врат. Ђ ац и, који брво р ас ту и подносе велика умна нап ревањ а, треба д а п и ју до ста млијека. Т в р д и ч л у к неких мајки и д о м аћ ац а у варош п и н а селу свети им се много, кад у к у к и , нарочито гд је има виш е дјеце, трош е мало млпјека. Ко сваког дан а пије млијеко, избјећи ће многе болестп и биће задовољ ан ш то je сач у в ао вдравље чак и ea ду б о ку старост. V N arodno z d r a v lje Dr. Hajrudin Džananović лике и д р у га сретства ea раввитак тр го ви ае н а т п х 8емл»орадничких производа имају да У^У У програм свих у стан о ва и оргапизацпја којима леж и на срцу добро наш их земљорадника. И да вемљорадник ж р тву је времена, т р у д а и срестава ако ж ели д а иде упоредо са брзим развојем са којим иде свјетска вемљорадша. р т ц )- / • hUUlLl » О prirodnoj : ni dojen četa Prije stavljanja djeteta na prsa, dojilja treba da opere ruke i očisti bradavicu sa vatom, koja je prethodno nakvašena u čistoj vodi. Prvih par kapljica mlijeka treba prstima istiskati, da bi dijete odmah poslije toga imalo čisto mlijeko bez ikakvih štetnih klica, koje su redovno sadržane u prvim kapljicama, a mogle bi prouzrokovati povraćanje i proliv, kada bi dospjele u dječiji želudac. Pranje prsa i poslije dojenja također se preporučuje i sa malo dobre volje može se na to naviknuti. Nije rijedak slučaj, da su dječije nosnice začepljepe sa sasušenom sluzi (krastama), koje treba prije dojenja odstraniti, pošto je dijete upućeno, da za vrijeme dojenja isključivo diše na nos, što bi bilo onemogućeno, kada bi nosnice ostale neprolazne za vazduh. Djetetu treba izmjenično stavljati u svrhu dojenja na raspolaganje samo po jednu stranu prsiju. Na taj način se grudi temeljito ispražnjuju, pošto je dijete prisiljeno, da iz jedne polovice grudi podmiri potrebu hrane za dotični obrok i energično, tako reći do zadnje kapi, isiše mlijeko. To je od naročite važnosti za samu 244 proizvodnju mlijeka, pošto u koliko dijete energičnije izvlači mlijeko, u toliko se u prsima više mlijeka pro­ izvodi, a uz to se izbjegavaju zastoji mlijeka u prsima, koje se tada raspada i kvari usljed djelovanja zaraznih klica. Već u prvim danima života oeophodoo je potrebno u pravom smislu riječi dijete odgajati i disciplinovati na vremenski najtačnije uzimanje hrane, na pravo održavanje obroka, izvan kojih se djetetu ne bi sm j.la nuditi prsa na dojenje. U svrhu uzimanja hrane treba dijete uvijek u isto određeno vrijeme buditi. Po mo­ gućnosti nastojati, da se hrana djetetu ne daje niti par minuta prije, niti par minuta poslije, nego apsolutno t čno u određeno vrijeme. Dopustili se, da dijete prespava jedan obrok, od­ nosno ako ga uzme sa zakašnjenjem, onda je probava cijeloga dotičnoga dana poremećena, a ako se ta ne­ urednost u davanju hrane bude ponavljala, nastaćn teško popravive probavne smetnje sa svima neželjenim posljedicama. Dijete na prsima smije majka kod svakoga obroka �clržati najduže 15 do 20 minuta. Dijete već u prvim minutama zadovolji svoju potrebu za hranom, a kasnije bezuspješno siše. Usljed toga postoji opasnost, da se koža na bradavici razmekša dugotrajnim djelovanjem tople dječije pljuvačke. Na bradavici nastaju ranice, koje se kod svakoga slijedećeg dojenja produbljavaju i prouzrokuju pri tome nesnošljive bolove, a još tome se inficiraju i upale sa svima poznatim neugodnostima, koje prate gnojne upale bilo na kojemu mjestu ljud­ skoga tijela. D ijete treba stavljati na prsa 6 puta dnevno i to svako 3 časa, sa 8 časovnom noćnom pauzom. Stavljati dijete na prsa svaki puta kada ono zaplače, polazeći od pogrešne pretpostavke, da je glad jedini uzrok dječije uznem irenosti, također je znak čiste, ali po život djeteta pogibeljne zablude. T im e se preopterećuju probavni ustroji dječiji sa suvišnim količinama mlijeka i klonu, odnosno prestanu ispravno funkcionisati. Uzrok hrane i tekućine. Majka za vrijem e dok doji dijete, treba konzum irati za 50 procenata više hrane nego što je inače Davikla uzimati. Desi li se, da se proiz­ vodnja majčinoga m lijeka ne da povećati, tada se mo­ raju dječiji obroci nadopunjavati sa umjetnom hranom, t. j. sa kravljim m lijekom , razrijeđenim s vodom. U slučaju da se djetetu za jedan obrok dadnu i prsa i flašica, onda se dijete u vijek najprije stavlja na prsa. Ono je u početku uzimanja svoga obroka gladno i instiktivno ć e se truditi da što više m lijeka iscijedi iz prsiju, a kako sm o gore naglasili, energično ispražnjavanje prsiju dojenjem služi kao najbolji podstrekač z i što izdašniju proizvodnju mlijeka. Katkada se na taj način proiz­ vodnja m lijeka toliko poveća, odnosno normalizira, da flašica ubrzo postane nepotrebna. Neka svaka majka nastoji, da svoje m lijeko osi­ gura svom e djetetu do navršetka prve godine života, i ako s e đrjenče sam o u prva četiri do šest m jeseci života isključivo hrani na prsima. Dijete treba poste- za dječiju uznemirenost mora se na drugoj strani... tražiti: kontrolisati d , li «, nije dijela unedietilo, da pe“° ° db'ia‘‘ °d prs,Ju 1 . poSam °d f tako da n%vt|etkom prve godine prsa potpuno presuše. li mu je hladno, ili zbog pretrpanosti suvišnim odije­ Prem a tom e odbijanje djeteta treba provoditi polagano lom previše toplo, da lj mu možda sm etaju povoji, u toku od par m jeseci, a nipošto naglo, što bi bilo koji ga tište i koji т ц ne dozvoljavaju kao živom štetno i za dijete i za majku. Odbijanje djeteta u ljeti biću potrebno kretanje (nogama i rukama), da li m u ne preporučuje se, a ako se je iz bilo kojega razloga manjka svjež vazduh i sunce ili ga ubija vlaga iz na to prisiljeno, odbijanje se mora obaviti sa naročitom poda i zidova. Postoji dakle jedan velik broj razloga opreznošću-i pod ljekarskom kontrolom, pošto su djeca i osim gladi za dječiji plač, koje treba na odgovara­ u ljeti neobično osjetljiva na promjenu hrane, ili pro­ jući način otkloniti, a nikako šablonskim stavljanjem mjeni mjenu nikako ne podnose. djeteta na prsa. Problem dječijeg napretka u prvoj godini leži Događa se pokatkada, da i kod uajispravni; skoro isključ vo u ishrani i njega je priroda savršeno davanja hrane dijete ne napreduje. Ako se takovo riješila u neograničenoj materinskoj ljubav', koja u jete inače propisno i pažljivo njeguje, onda uzrok svom e mlijeku djetetu pruža najbolje svoje hranjive i 1 žive dijete ne doji dovoljno snažno, ili majka ne proizvodi osposobi za primanje druge hrane- Da bi dojenčad u dostatno mlijeka. U prvom slučaju treba djetetu po­ uživanju m ajčinoga mlijeka crpila za sebe najveću m agati pri sam om e dojenju, da bi se dječija usta pot­ m ogu ću korist, potrebno je, da se majke pridržavaju puno priljubila uz majčina prsa, a u drugom slučaju najosnovnijih higijenskih propisa i m jera opreznosti, podvrći ljekarskoj kontroli zdravstveno stanje i način koje su ovdje — i ako u najkraćim potezima — izlo­ ženo i u najboljoj namjeri majkama stavljene na srce. života majke, ustanoviti da li uzima dovoljnu količinu Мерхуми Дхмедбег Церић и Мухнба ханума Јахић Ha 24. августа 1934. године умрла je ненадано у у цвијету иладости пакон кратке болести у Бос. Д,убицн Мухиба хавума Јахић, рођена Церић, супруга Гајретова пријатеља и радника, судскога савјетника госп. Хашии еф. Јахића. Рахметли Мухиба ханума била je једна од најодушевљенијих Гајретових раднида и од оснутка женског мјесног одбора Гајрета у Бос. Дубици једна од највриједнијих одборница ГајретаКод сваке Гајретове акције била je ова племенита ха- нума вазда прва. Н>ена рана смрт ожалостила je цјелокупно грађанство, a нарочито гајретовце, који са њом губе једну од најоданијих и најплеменитијих Гајретоввх радница. Д ва дана послије, т. ј. 26. августа задесила je Дубицу још једна велик! жалост. П отреш ен смрћу рахи. Мухибе хапуме завршио je живот плеиенити старина п добротвор сиротиње, на далеко познатиАхмедбег Церић. 245 �Рахметли Ахмедбег био je типичан преставник старога босанскога плеиства, какова сигурно нвје било у задње вријеме у границама Босне и Херцеговине. Дожпвио je ријетко лпјепу старост од 80 година и ужнвао углед и ван граница наше отаџбине. Рахметлија je учествовао у свим вјерским народнии и хуманпм акцпјама и покретпма. За вријеме Џабићева и Фирдусова покрета био je један од истакнутвх бораца. Рахметли Ахиедбегова дарежљивост, блага нарав, скромност и сабраност бвла je на далеко позната и цијењена- ЈБегова кућа бијаше вазда отворена сироти- 13jm aja о. g. ispustio je svoju plem en itu dušu i preselio u vječnu kuću na ahiret, u najboljoj i naj­ ljepšoj snazi S ulejm an beg Aganović, referent za agrar pri Sreskom načelstvu u Ljubuškom . Jedan vedar i svijetao život, raskošno plem en it i iskren, nesebično skroman i pošten, u gasio s e je u najljepšim nadama, pun vjere' i životn e energije za svaku plem enitu akciju svoje u že i šire zajednice. Rahm. Sulejmanbeg Aganović Sm rću njegovom izgu bila je cjeg o v a fam ilija uzorna m uža i roditelja, država revna i savjesna s lu ­ žbenika, činovnička hijerarhija odlična druga, a grad­ sko društvo jednoga člana svijetla značaja i čvrsta ka­ raktera. Bio je p lem ič u pravom sm islu riječi n esam o po krvi već i po duši kako to, potpuno zaslu žn o, ista­ knu jedan od govornika u oproštajnoj riječi. Od naravi p ovučeo i miran, u op hođ en ju neob i­ čno fin, pristupačan i prirodan, svojim lijepim m an i­ ram a svakoga je brzo osvajao. U saobraćaju sa stran­ kama, u službi i van službe, bio je nadasve susretljiv i u granicam a m ogućnosti sv e bi uč n io pa b:o to seljak ili građanin, siromah ili b ogataš. Jako razvijene 246 н>и и невољнима. За то je његова популарност била велвка. Осви наведених лвјепих својстава и узорног жи* вста био je овај племенпти старац и узоран отац фамилвје. И за себе je оставио осим ријетко лијепе успомене лијепо одгојене и честите свнове, који су достојни насљедници свога племенитога оца. Нека мерхумвма Бог подијели мјесто у фирдевси ала џенету, a ожалошћеним породицама испред Гајрета најискреније саучешће. Ш. socijaln e svijesti, neobično darežljiv i gostolju b iv, bio je prava sirotinjska majka, te je bio m eđu narodom vrlo cijenjen, voljen i poštovan. U slijed tih, danas ri­ jetkih, vrlina im ao je velik k rug svojih odanih prijaIja i poštovalaca. Zato n ije ni čudo da je n jeg o v a nenadna i p re­ rana sm rt p otresno na svakoga djelovala. S teškim bolom u d uši, osjećajući te šk i i nenadoknadivi gubitak m oga s e je prijateljska su za orosila, a bilo ih je do;oji su na v ijest o n jegovoj sm rti kao djeca zaplakali. M erhum je pokopan na Carini u Mostaru. K oli­ ko je b io cijenjen i voljen najbolji je svjedok n jegova im pozantna dženaza, koja se je kretala iz O blasne b oln i­ ce, gd je je rahm etlija kratko vrijem e b olovao i um ro. N e sam o da ga do h lad n og grob a isprati m o s ­ tarska olita, m eđu kojom je bio poznat, već i svi os­ tali slojevi građ an stva koji ga lično nisu poznavali, a koji su na ovaj način htjeli da odadu posljednju p o­ ča st i poštu jed n om u zornom član u lju dsk e zajed nice. N a sp rovd u je u čestvovalo preko stotinu ljubušaka i dosta etočana, a b ilo bi ih još m n ogo v iše da n isu manjkala p revozna sredstva. S m rću rah m etli S u lejm an b ega i naš G ajret gubi jedn oga vrijedn a svoga člana, neseb ičn o agiln og radni­ ka. On je G ajret svak om prilikom pom agao, u tom s v o m radu bio je neu m oran , je r n ije znao za p ote­ šk o će kada je sam o bio u pitanju napredak Gajreta. Pri svakoj G ajretovoj priredbi preu zim ao bi 8 radošću n ajteže fu n kcije, a v e ć je b ilo p ostalo p oslovičn o nje­ g o v o p utovanje, pa često puta i pešačenje, u srezu po G ajretovim poslovim a. I za sv e to on nije tražio nikak ove h vale ni nagrade, je r je sm atrao d i s e oda­ nim radom na jačanju i širenju G ajretove ideje odu­ žu je svojoj užoj zajed nici. Za to je od s v o g dolaska u L ju bu ški staln o biran za podpretsjednika m jesnog odbora G ajreta u L jubu škom . R ah m etlija je rođen 21. oktobra 1891 godine. On p otiče iz u g le d n e b egovsk e porod ice A gan ovića �iz Jezera kod Jajca. Mekteb i osnovnu školu svršio je u svom e rodnom mjestu Jezeru, gim naziju u Sarajevu, a pravue nauke diplomirao je na pravnom fakultetu univerziteta u Zagrebu. Nakon svršenih pravnih studija stupa u političkoupravnu struku. Služio je u Derventi, zatim kao starešina Sreske ispostavo u Bos. Bi odu i Posušju, te u svojstvu sreskog načelnika u Stocu i prije četiri god i­ ne postavljen je za agrarnog delegata pri Sreskom n ačelstvu u Ljubuškom , u kojem ga je svojstvu eto i prerana sm rt zatekla. Rahm etlija ostavlja iza sebe suprugu Izu H. rođ. Filipović. malodobnu djecu Vasvu, Mahmuda, Neđida, Mirzu i Angijada, oca i majku, braću i sestre. Toj opštoj žalosti pridružuje se i društvo Gajret u punoj želji da ga Svevišnji za njegova dobra djela nagradi sa rajskim naseljem , a njegovoj familiji, pri­ jateljim a i poštovaocim a sabri džem il. Mjesni Odbor Gajreta Г а ј р е т о в г л а с н и к ГаЈреТОВе п р и р е д б е Гајретов мевлуд у Локвама Мјесни одбор Гајрета у Локвама одржао je 27./VIII. о. г. мевлуд у просторијама мектеба. МевЛуд je бно добро посјећен. Прије учења мевлуда говорио je о животу и раду Мухаиед a. с. Јсекретар мјесног одбора г. С. Ш атор, те о раду Гајрета и његову дјеловању. Мевлуд je учио имам Мехиед еф^Аличић навзмјенично са питомцима Гази Хусревбегове ме, Мухамедом Кебом и Свлшгом Аличићеи. Тои приликом сакуцљзно je добровољних прилога Дин. 185.— ва ГајретА- Гајретов дан и женскн мевлуд у Жепчу Гајретова идеја све више узима маха међу нашим женскињем. Наравно, рад на ширењу 1'ајрехове идеје међу нашии женекињем je отежан, с обзиром на то да je наше женскиње везано за своју куку, a с тиие u за сав кукни посао. Али то ипак не може смести вриједне домакице, да допринесу свој удио за напредак нашег Гајрета. Оне се ако не могу предано д а раде у одбору, одазивају разним поклонима Гајрету и noсјекују Га;р и о в е приредбе, те на тај начин изража* вају своје дубоке симпатвје врема Гајрету. To су доказале ввдним учешкем прнликом одржавања Гајретовог дана, распродавши све значке, које су вм достављене. Нарочвто су се истакле прилвкои продавања значака гђа I lliu c a Мулалвк, повјеренвца Гајретова и гђица Азвза Ш акврагик. Мевлуд који je требао да се одржи встога дана одгођен je вбог других приредаба, те je одржан 24. септембра. Мевлуд je взненадво својвм успјехом. Џ аиија у којој je иевлуд одржан je доста велвка, a бвла je дуаке пуна нашег женсквња Врвједно je напоменути да je овај мевлуд врема прошлогодишњем знатно бол>е успио, што je видан доказ какЈ Гајретова идеја узнма све вшпе маха међу нашии женскињем. Мевлуд je учно Ибрахим еф. Маглик uuau. Д а je овај мевдуд овако завидно успао, највшпе je допринијела овдашња агилна повјеренвца гђа Ш емса Мулалик, те вриједне чланице утемељачице гђе Субхија Кајмаковић и Сидика Фетахагић. За одржавање мевлуда припомогле су својим дар ввма слиједеће дароватељке: П о 1 кг. бонбона гђе: Фетахагић Сидика; Кајмаковић Субхија; Мулалић Ш емса; Бабињац Џевахира; Муфтић Риђанка и госп. Ајановић Ибрахим. По 57 ,кг. гђа Ш аћирагић Алија. П о V* кг.: госп. Хасагић [ехмед те гђе: Мулалик Улфета; Дервишик Селима; Мујезиновић Хатвра и Хаџвћ Ш вда. П о 45 дкг. гђа Диздаревић Арзчгана. П о 10 двнара гђе: Ишшовик Атиф a; Ајановик Цевахира; гђе: Ш аховик; Карамехмедовик Паша; гђица: Меликбеговик Хедпја и госп. Налвк Осман. П о 5 динзра Екмешчак Хасиба. lio 4 динара: гђица Бабињац Цемка и гђа Омероввк. Послије проученог мевлуда дароваше слвједеке прилоге: По 5 двнара гђе: Пашалик Разија и Мемија Сенаџа. П о 4 двнара. гђа Мулабдвк Рабија; гђа Чла* њчк Васва и гђвца Бабињчд Ђулба. П о 3 дивара: гђа Налвк. П о 2 динара: гђа Екмешчик Хасиба u гђица Јусуфоввк. И о 1 динар: гђа Бегвк. Госпођаиа u гоепођицша које помогоше у раду нашу повјереницу као и сввма који допрвнесоше мо~ рално или матернјално да ове приредбе лијепо уепјеше, Главни одбор најљепше захваљује. Гајретов мевлуд у Брчком Врвједни женски мјесни одбор Гајрета у Брчком одржао ja 6 севтембра Гајретов мевлуд у мектебу. Мевлуду je био присутан велику број чланица и пријатељица Гајрета. Добровољних прилога било je 146 Дин. Ш екер за мевлуд даровала je претс;едница гђа Букввца. Такођер на 6 септембра ујутро са мушкии одбором чланвце су продавале откупне значке Гајретова дана. 247 �Велнка Гајретова забава у Локвама V Мјесни одбор Гајрета у Локваиа одржао je 8. септеибра о. г. своју велпку забаву у просторцјама Народнв основне школе, која je у сваком погледу добро успјела. Како иорални тако и материјални успјех je врло добар. Забава je била веома добро посјећена нарочито од муслиманског женсквња. Прпмјећепо je мно го грађана нз Стоца, Чапљине и Мостара. Све тачке програма изведено су на свеопште задовољство публике. Ha забави je даван позоришни комад „Декрет од Д . Имаиоввћа, кога су дилетанти врло добро вз* вели, a нарочвто се je истакао са врло дсбром глумом Гајретов питомац Мустафа Ш атор у улози ФадплаИзвео je такођер врло добро монолог „Мића као војник“, кога je публика наградила бурнам аплаузом. И иначе o b o u младом Гајретовом питомцу припада највише заслуга за овако добар успјех забаве, пошто je он био режисер комада a и стога што je организовао томболу, од које je било чистог прихода преко 300*— динара. Били су таиођер доста актовни око припрема за забаву одборница Алија Свињар и Јашар Заклан. Забаву je о т в о ј Јв о поздравним говором секретар мјесног одбора г. Салко Ш јто^, који ее захвалио при. сутнвн на посјети, a затим je говорио о р аду Гајрета, о потреби оснивања Гајретових организација на селу и првређивању Гајретових забава. Излагање предавача о раду Гајрета и његову дјеловзњу оставило je на присутне врло лијеп утиеак. Прилоге у нов^у дароваше слиједећа г. г.: Д р. Никола Принцип Д ин. 50'— , Д р. Вес. Санарџик Дпн. 3 0 — , no Д инара 20 — : Јусуф еф. Иемик, Салнхага Премиловац, И еж . Ћемал Рпзванбего] ■говик, Мустафабег Ризванбеговик, М. Бехмем u Ш име Мрч 1 Мрчик. П о Д пнара 10'— : Мехиед Гребвђела. Ћ . Хаџак, Сафет Зекик, A. Ђпкик, Смајил еф. Сердаревик, Ахмет Сефо, Ранко Ковачеввк, И нж Царик, Ћ амил Хумач* кик, Ћ орђо Окука, Шефкија Мурадбашик, Сафет Ефендик, Мемишага Фазлагик, Бранко Саахик, Халил Голош и Осиан Балавац. По Д инара 5'— : Мехмед П ајо, Марко Југовик, Мустафа Баџак, Мехиед Зубовик, Карло Кошута, М. Муминагик, Ибрахим Казазик и Ђ орђо Антељ. П о Д инара 4 — : Осман Разик, Ахмет К апетановик, Перо Јуквк и Јоееф Розиан. Динара 15' — Мухаиед Љубоввк, Дин. 6 .— Авдо Мехиедбашик и Динара 10'— гђа Ајиша Хумачкик. Прилоге за томболу дароваше слиједеке госпође в госпођице: Ханифа Ш атор 1 рубац, Фатииа Поповац 1 нилие, Муниба Поповац 1 јастук и 1 рубац, Разија Свињар 1 чарапе, Зејн а хан. Ш уњ е 1 рубац, Кимета ТТТуње 1 рубац, Наза Хасанагик 1 мараму, Хабиба хан. Ш уњ е 1 једногран, Нефа Заклан 1 рубац, Гемза Халилагвк 1 рубац, Фатима Ш атор 1 таблет, Хамида Ш атор 1 једногран, Дшса Бараковик 1 милие, Наза 248 Турајлик 1 рубац, Зекија Хајдароввк 2 марамице, Ш емса Голубик 1 маљицу, Хафиаа Капик 1 јастук, Ђ улса Бурик 1 једногран, Ш еи са К охнрк 1 рубац, Васвија Сердаревик 1 јастук, Разија Опијач 1 јаетучнвцу и 1 рубац, Ш ефика Опијач 1 једногран, Ђенка Солдин 1 столњак, Н евзета Солдин 1 рубад, Хиба Алвбашик 1 једногран, Хатвџа Мехедбашик 1 једногран, Фатима Ћ ибер 1 рубац, Хатиџа Ћ и бер 1 рубац, Ђ улса Мрган 1 рубац, Рамиза Малохоџик 1 рубац, Фатииа Т уце 1 рубац и Д у д а Мехик 1 јастук. Нарочито je потребно истакеути фабрику сапуна Браке Мпхајловика из Мостара, која се код еваке Гајретове забаве сјети Гајрета са добрии прклогои било у новпу или наравн. Тако je и овај пут за Гајретову забаву у Локвама даровала 2 кутвје мирисавих сапуна. Свима дароватељима овим путем одбор се на прилозима најтоплијо захваљује. . Забава je у најбољем расположењу потрајала све до зорв. О д б о р Прослава Гајретова дана и теферич у Иркоњнћ Граду Мјесни одбор Гајрета у Мркоњик Граду приред ио je 2. септ. 1934. велики теферич са коњским и пјешачким тркама и другим приредбама. Теферич je одрж анЈЗдм и званвар ош и у сел у Бјелајцу. Успркос кишног времена, које je владало цијели дан, теферич je успио и у моралном и у материјалном погледу изнад сваког очекиваља. Н епрегледна маса народа од преко 3000 љ уди слегла се на бјелајачком пољу, коју с у приредбе задрж але на мјесту све до 8авршетка програма успркос пљусковима кише. Д угачки низови кола и велики аутобуе превозили су све д о подне на* род и з Мркоњвк Града и околних села, a било je доста посјете и из д ругвх срезова. У самој вароши готово нико није остао, него je све пошло на тсферич, јер je то прва приредба ове врсте у o b o u срезу у дугои низу годива. Б руто приход теферича изнио je око 3300'— Д ин. Учеснвцииа je једино квша помутила одлично расположеше на теферичу, a из даљ их крајева нноге епријечила да дођу. Ha 6 . септ. на Гајретов дан продаване су Гајретове значке, a у вече у ваједницн са овдашњии Соколскаи друш твои одржано je свјело са предавањен о значају 6. септ. за Гајрет и Соко. Бруто првход са сијела изнио je око 400*— Д ин Н остигнути успјеси теферича и прославе Гајретова дана даке још јачег потстрека у раду вриједнои новои одбору, na и у у тои раду желиио сваки успјех- Гајретов теферич у Кладњу H a рођендан Њ . Вис. П рестолонасљедника П етра 6 септеибра 1934 г. приређен je у Кладњ у Гајретов теферич са бирании програиои. Ha теферич су позвани гости и пријатељи Гајрета из мјеста, из Олова и окол- �нвх села. Иако je вријеме било јако неповољно и киша падала све до дана теферича, нпак je на овај тефервч дошао лијеп број грађана из Олова на челу са г. Јамаковикем, на чему им велика хвала. Многи сељацч из околних села како смо чули, спремали су се да дођу, али их je вријеие разбило. К ад смо то констатовали, хокемо да се в овдје захвалимо првређввачвма тгферича на труду, дарввачима јањадв, бнфеа, добровољ. прилога, те врвједнви таибурашвиа в коначно свви посјетвоцвиа теферича, којв све учинише да се овај теферич одржв. Са повјереникои поред осталих вајввше су се заузималв в у раду истаклв Есадага Машвћ в Мехага Kapak вз Кладња, те Фехимага Јамаковвк вз Олова, те твме в овај пута доказаше да вм je на срцу встваскв напредак Гајрета. Хвала um в жвввлв. Гајретов теферич у Врбањцима одржало je 8 јула 1934 вовјереништво Гајрета у enoразуму са мјесним одбором у Котор Варошу. Теф рич je отворен лијепим поздравнвм говором г. Х ф .'Х . Табаковвка, a предавање о Гајрету одржао je г. Суљага Салмхагвк из Бањалуке. Велвка заслуга око теферпча вде повјеренвку г. Хф. Мухарему ЈБеваковвћу, то гг. Ћамвлу Хасику, М уст 1 фи Ункику, Ш акир еф. Пликанвку в Хасибегу Спахику, хојв су купили' би*фе. Нарочито je у опоме био врцједан г. Хаоибег Спахвк, којв je сакупио 500 Динара, на чему му и оввм путем хвала. Ч вст првхсд тефервча взноси Д вн. 1.200’ј— Прослава Гајретова даиа у Сребреницн Дана 6 септембра т. г. прослављен je Гајретов дан у Сребренвцн на најсвечанвји начвн, у чему je учествовало в мјесно соколско друштво са цвјелвм грађанством. Ha вечер je првређено Гајретово свјело, коje je бвло тако посјекено да се одавно не памтв. Сијело су посјетвле најотменвје породвце, a п посјета вновјераца бвла je одлвчна. Моралнв в матервјалнв успјех, према данашњвм првлвкама, je одличан. Одбор се в оввм путем сввма посјетвоцвма као Гајретоввм првјатељвма најсрдачнвје захваљује. Proslava Gajretova dana u Graianici Ovaj Mjesni odbor priredio je proslavu Gajretova dana u nedjelju na 9. ov. шј. na slijed eći način: U 15 sali krenula je povorka građana u kojoj su u čestvo­ vala sva m jesna društva na čelu sa Sokolom i Vatro­ gasnom glazbom . Povorka je krenula ispred gradske vijećnice, Ke­ jom Vojvode Stepe, Kralja Petra u licom do u park pred Sreskim načele' vom . Za vrijem e povorke svirala je vatrogasna glazba i klicalo se N jegovu Veličanstvu Kralju i Nj. V is. Prestolonasljedniku Petru kao Starješini Sokola i Protektoru Gajreta. U parku prisutne je pozdravio potpredsjednik Mjesnog odbora g. Bešlagić Šefik učitelj i ukratko iz­ ložio značaj današnjeg Gajretovcg dana, uputivši po­ zdrav i čestitku Protektoru Gajreta, uz gromko klica­ nje svih prisutnih: Živio! Vatrogasna glazba intornirala je državnu Himnu. Poslije ovoga g. Bešlagić održao je predavanje o „Gajretu" koje su prisutni pomno sa­ slušali i predavača aplauzom nagradili. Poslije preda­ vanja nastala je vrtna zabava uz sviranje Vatrogasne glazb e sve do u noć. Za vrijem e Gajretova dana pro­ davane su po građu otkupne značke. Прослава Гајретова дана у Бос, Кобашу бвла je у слаједећем: 1) Дова у џамвјв; 2) Академија у основној школи, на којој je гиворио о Гајрету госп. Радован Максвмоввћ, управвтел, школе в члан одбора Гајретова; 3) Ha вече je бво спонтанв састанак првјатвљч в чланова Гајрета у чвтаонвцв, ва којој су сакупљени доброволлш првлози и распродаване значке Гајретова дава. Првлоге дароваше: Д вн. 120: Д р. Хамдија Браво, no Д вн. 100: Мустајбег Капетановић, Петар 'Беквћ, Рвзабег Алвбеговвћ и Р. Т урчаћ в свновв, no Дин. 50: Мвле Модић, Дамјан 'Вурвца, Радован Максвмоввћ, Бмвл Пешек в Мврко Васвљеввћ; no Д ин. 40: Вељко Васвљеввћ, no Двн. 30: Вељко Модвћ, Богдан Ђорђвћ Летфус, n. нар., no Д вн. 20: Х усејн Хуремоввћ, Фуад Одобашвћ, РТлвја СвипН, нареднвк и Илвја Смвљанвћ, Д вн. 10: Мехага Двздаревић. Гђа Л азара Марковића в г. Богдан Ђорђвћ далв су боље дарове за ову првредбу. Захвала Гајрету Салвх Танчвца, двпломврани мајстор кожарства у Ввсоком, доставво je Главном одбору слиједећу захвалу: „Оввх дана завршво сзм Д рж . кожарску школу са одлнчаим успјехом в сматрам за најсветвју дужвост, да се на прагу уласка у вовв жпвот в борбу за опста нак, на првом мјесту вајвскренвје захвалвм моме добротвору, којв мв je једвни омогућво похађање в завршавање школе. Д а нвје бвло Гајрета в његове племенитости, ja данас не бих завршво ову корвсну школу, помоћу које ћ у обезбједитв ееби првстојан в частан жввот, те да корвстви себи, народу п племенвтим вдејама мога велвкодушног добротвора. Нвкад нећу забораввти да je хљеб којп будем jeo, којп бучем својмм знојем в трудним радом вскупво, добрвм дијелом Гајретов дар. И зато се зчвјештавам, да ћ у уввјек в на сваком мјесту радвти на гаирењу Гајретове мнсли в Гајретоввх племенптвх иде a. Захваљујем управв u сввм дароваоцвма, квјв су мв до краја учења пружвлв бЈгату помоћ. Обећајем да ћу бвтв частан грађанвн, корвстан члан велвке 249 �народне заједнице и да ћ у се трудити свим сплама д а оправдам наде к >je ce полазку у мене као питомца „Гајрета". Poklon knjiga „Kratka uputa Islamske nauke** Cijeneći veliku važnost knjige »Kratka uputa islam ske nauke« od g . prof. Hafiz ef. Pandže, za vjer­ ski odgoj om ladine, članovi Mjesnog odbi ra Gajreta i Uprave G ajretove radionice nabavili su 40 komada istih i predali ih Vakufskom povjerenstvu u Trebinju, da ono podijeli knjige kao Gajretov poklon najsiroma­ šnijoj m uslim anskoj djeci u školama. Ovaj g e s t jako se dojmio trebinjskih muslim ana, jer se i o v o g puta vidjelo da Gajret u veliko vodi računa o vjerskom odgoju omladine. много пожвви ва добро Краља и Отаџбвне, a на понос и дику свих нуслнмана — Медар. Лукавац: Чланови и првјатељв Гајрета у Л ук<вцу окупљепи на годвшњој екушптшш мјесног одбора високо цајенећи Ваш рад за Гајрет поздрављају Вас — ГГретсједнпк ПашиИ, секретар Суљкановиб. К отор В а р о ш : С данашње оснивачке скушптине мјесног одбора хитамо да Вас поздраввмо као нагаег великог поборника — Претсједник ЉсваковиЛ. Б р ч к о : Са годншње скупштине ж енског мјесног одбора у Брчком поздрављамо претсједника Главног одбора в клпчеио живво — П ретсједница Буквица. К л а д а њ ! Са Гајретовог теферича у Кладњу радо Вас c e сјећају и поздрављају пријатељи и чланови Гајрета — Повјереник Jaxufi. У тем ељ ачи и добр. Г аЈр ета Najnoviji Gajretov utemeljaž Д а ce у в а ж н ! Gajretov oprobani prijatelj g. Hamid ef. Kajmaković, š e f Poreske uprave u Ž“pču, upisao je za Gaj^ retova utem eljitelja svoga sina Ismeta, uč. II. razr. Qsn. škole u Žepčii, poslavši Gajrc-tu 1 akciju P rivilegovan e agr. banke u vrijednosti 500'— Din. N e m ožem o a da ne istaknem o, da je i ^ . Hamid ef a isto tako i njegova supruga Subhije harnima Utem eljitelji G ajretovi, MjtCHH одбор из Дервенте моли да ce изнесе у двсту „Гајвет" сл а јед ећ е: У извјеттају са скупштине Главног одбора, и с с у т т е н л су делегатв овог мјесног мушког одбора: Сулејман Хоџић, трговац, те делегаткиња женског одбора гђа Елезоввћ, која je дошла у Сарајево, али pa, eto, upisaše i svoga jedinca! Ističem o ov o rado drugim a za primjer, a najmovi i^em n ašem u tem eljitelju kao i njegovim roditeljim tt^kličem o: Ž ivilil i® ^ 01?и^ ^ио на скупштини. Разни добровољни прило~ х Орман лдозначио ___ Из Љубушког: г. А л_џ еф. je сиоту од Д а н ' 100 - даровану' no гг. Всл.ка Мпхпћу и Вукомановићу, аутобусно предузеће из Стоца Из Стоца: г. Мустафа Ш арац. управник поште сагсуnuo за женскв мјеени одбор у Стоцу своту од Д . 150. И з Лукавца : Југ. Солвај творница д. д. одобрила je Гајрету своту од Д ин . 7.000'— И з Ђуковског: г. Перо Глишић вз Д . Вуковског дао je Гајрету прилог Д ин. 2 0 —; Т урбе: Фирма »Угар« поклонила je дрва Гајрету, K'ija су уновчена за 888 Д ин. И з БјелемиИа: Госп М Драче сакупио je Д . 146 50 И з Фоче: Муха;емага (Муша) Гранов из Фоче дао je прилог од Д ин. 100'— Из Какња: Г. Хасан Бакшић сакупио je на пиру г. Назифа Хусагвћч у Ваблвшту Д ин . 5 0 2 5 . Свнма диреватељима и сакупљачииа наша топла хвала. Б рзојави Поздравии брзојави претсједнику Главиог одбора Гајрета Јабланица: Окупљени данас на главпој скупштини поздрављамо свога дичног вођу са жељои да 250 Ради оболен>а нпјемогла приступитн скупштинв, дочим Исправи! У прошлом нашем броју a у чланку вО прпродној исхрави дојенчета" грешкои слагара изостала je једна ријеч без које.се квари прави смисао цијеле реченвце. У другом отсјеку, стр. 227, 13. редак одоздо, аопРад Р"1е’ и 'ш «'ш ie P 4 m ™ ка;чв«*е, D a молимо да ce ово уважи. Нове књ п ге Просветни буквар за аналфабете Ових дана взашло je вз штампе ocuo вздање П росветиног буквара за одрасле неписмене. Ове врло корисне и практичне књиге штампано je до сада 340 хиљ ада примјерака. Т у висину накладе није ни при блвжно достигла ни једна књига код нас. Просветин буквар и својои садржаном и својом цијеном заузима □рво ијесто међу свви слвчнви публвкацвјаиа. Он одлвчно успијева д а на врло много мјеста в у врло много случајева задовол,и потребу доброг, првкладног в јефтвног буквара. Многе културно-иросвјетне установе, војне једанице, основне школе, разни течајеви в приватне особе користе ce овои одличном књигом. Сваке године прода П росвјета више десетина хиљада овога свога буквара no свим крајеввма наше Краље* ввне. Буквар je најтоплвје препоручен од Минвстарства просвјете в Мвнастарства војске и морнарвце. Ц ијена буквару je 2 динара, a може ce добитв код Главног одбора П росвјете у Сарајеву у cbj- ko доба в у свим количинама. ��NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1934 008 4 0 3 9 4 5 2 ,1 .3 -6 ,1 1 ' � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1934 Description An account of the resource Br. 1; 3-6; 11 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1934 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 773ebbe5-6906-4ec3-8f46-03a81f5b89b7