https://kolekcije.nub.ba/files/original/fddca369e4401a00b502fd104dbb71b7.pdf ee448c048c81a7c6bf0ae4dba216bde1 PDF Text Text ГАЈРЕТ XIV. годиште С ! ' САРАЈЕВО, 1933 Исламска дионичка штампарија * �~x - -J -- �Садржај: Уредништво : Писана ријеч je највиша вриједност, стр. 1.- Бајрам мубарек олсун, стр. 37.- Значај Гајретова дјеловања међу муслиманима, стр. 38.- Гајрет кроз деценије, стр. 93.- »Гласник Срца И сусова« п обраћање м-услимана на кршћансмво, стр. 1^2.- Гајрет покрегач друштвеног развоја, стр. 117.- Птипреме за Гајретову прославу, cip . 145.- Дервшп бег Миралем, стр. 153,- Ужурбане припреме за прославу Гајретове 30 годишљице, стр. 16K- Питање уџбеника, стр. 162.-Гајрет и Католички тједник, < m 167.- Пред прославу 30 годишњице Гајрета, стр. 177.- Извјештај Гл. 0 . Гајрета за год. 1932/33, стр. 213.- Гајретова редовна главна Снуш стр. 254.Инж. Салих ОмановиЛ: Рамазанске ноћи, стр. 2.Дивљаци, стр. 1^26.Хамид Диздар: Шљивик над Миљацком, стр. 3.- Догађај у болници, стр. 45.- Moja Херцеговина, стр. 47.- Бајрамско јутро, стр. 120.- У аутобусу, стр- 318.- Пеку се бестиљи стр. 319.Хамдија ЧенгиК: Акростих једне љубави, стр. 5.Махалом у ноћи љета стр. 331.Е. Миралем: Расна снага југославенских муслимана, стр. 6, 21, 62, 78, 94, 130, 147, 163, 181, 201.Разно: Раиазанска честитка Репс-ул-улеме муслиманима, стр. 8.- Правила Гајретове кредитне и привредне задруге, стр. 80 -105.- Je ли ово „економска исламска штампа?*, стр. 135.- Прва матура на великој медреси у Скопљу, стр. 305.- Мерхум Абдуселам Џумхур, стр. 310.Изложба слика С. М. Хоџића из Београда стр. 336.Проф. инж. Шериф Буби^: Бјежање сељака са села. стр. 10.- Наше тежње, стр. 64.- Привредник. стр. 101.- Земљиште и његови састојци, стр. 309-320.Хајрудин Бујукали-R: Потреба стварања здравствених задруга међу муслиманииа, стр. 17.Шинасија: Јачање вјерског осјећања, стр. 20.Суле: Некада, стр. 23.- Свему крив ферман, стр. 165- 179,- Лахор : Ибрет, Са тамбур-жице, Изгореше Мрахорови двори, стр. 24.- Уз бајрамске топове, стр. Хабибина највећа жеља, стр. 75.Сулејман Кемура: Алаџа џамија, стр. 25,Хамдија МулиЛ : Ситнице које много казују, стр. 26.Ш. ХоџиЛ: Спаљење Александријске библиотеке, стр. 27.Инж. М. A. Јаловичи^: Штетност штитасте уши на шљиви и њено сузбијање, стр. 30-133.Хамза Хумо: Златијин Рамазан, стр. 39.Ахмед МурадбеговиЛ: Дери трне, дери! стр. 41-77-98. Шериф Рашидкадиб: Гајрет зове, стр. 47.i. Хозим Муфтиб: О нашој друштвеној свијести. стр. 48.\н КараноВиЛ: Неколике особине крајишких муслимана, стр. 51.Хафиз Мухамед Папџа: Ислам као трајни покретач умних и физичких снага човјекових, стр. 52.Идеје водиље, стр. 330.Џевад Сулејманиашиб: Стручно и лапчко право на расправљање о вјерским питањима, стр. 54.А. Хифзи Бјелавац; Путеви у будућност, стр. 58.Сулејман Градашчевиб,: Муслииани у југославенској књижевности, стр. 59.Др. Решид Kypviaiufi: УчешКе муслиманске омладине у добровољачком покрету, стр. 62.Абдуселам Балагија : Поријекло и историјат кметства у Босни и Херцеговини, стр. 69.- П етгодина рада дома ђака геометарске гакоие, стр. 307.Хамдија Капиџиб: Почетак везирства Али-паше Ризвавбеговића, стр. 73.Ахмед Кемура: Ђачке задруге, стр. 95.Сеид Омер А л и : Литерарни и научни дух Ислама, стр. 97.Проф. Мустафа АликалфиЛ: Динасгија Карађорђевића у народном јединству, стр. 118.- Проблем народног јединства, стр. 179.- Јубилеј Гајрета, cip . 211.- Празник уједињења, стр. 329.Арслан Ш ирази: Хаџа бајрам Смаила1а ЋемаловиЛ: Муслимани у Румунији, стр. 124.- Муслимани у Грчкој, стр. 198- �r Вејсил ЋурчиЛ: Занимљиви пабирци из народне медицине, стр.- 127.Осман Леља : Ш та одржава цигане као народ, стр. 132.Хасан ЉубунчиИ: Најбоља служба народу јест рад на ширењу задружног покрета у народу, стр. 146.- Зашто je основана Гајретова кредитна задруга, стр. 193.- Битне разлике између задруге и банке, стр. 299.Расим С. ФилиповиЛ: Случај у парку, стр. 149.Махмуд Коњхоџиб : Штампа, стр. 152. Сулејман Кемура: Неписменост, стр. 163,- Хаџи Мехмед паша Кукавица, стр. 302.Илијас ДобарџиФ: Суботом с вечери, стр. 167.- Ha взворима, стр. 202.Осман Нури Хаџи£: Ко je спалио Александријску библиотеку?, стр. 184.П. К .: Али паша Ризванбеговић и Петар 11. Петровић Њ егош , стр. 194 - 303,- Ј К у ш а н : Два Морића, два Пашића, стр. 196-299.Ћамил 0. Селмановић: Апел на босанско херцеговачке раднике, стр. 297.Вехбија ИмамовиЛ: Осман Ђикић, стр. 313.Чедомил MumpuHoeufi: Мехмед Али паша Ризванбеговлћ Сточев'ић, стр. 314.А- Адил Чоки£: Ехли сунетска два главна имама, стр. 317.Гајретлија' Ми смо уз Гајрет, како je Прљавко постао чистун, стр. 321.- Кукурику, Јединак у мајке, Како je лија долијала стр. 322.Хајрудин ЋуриИ: Освета Селима Врискала, стр. 331.Хусејн Мурадбего»иИ: Hoh у Хашанима, стр. 333.Проф• Шефкија By6ufi: Идеја водиља, Не запостављајмо кућни обрт, стр. 334.- Не заборавимо наше дјечје задруге, Муслиманске швеље као наше животно питање, Куда ћемо нашу дјецу, ^ стр. 335.Гајретове вијести у свима бројевима. NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1933 оов coBiss e � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e4d38827d608b8c64152dd7004694e3.pdf e100f789a0ae2b02d7387611680297b1 PDF Text Text САДРЖА1: Уреднвштво: Писана ријеч ]е највиша вриједност Inž. Salih Omanović, Sarajevo : Ramazanske noći Hamid Dizdar Sljivik nad Miljackom Х аадпја Л. Чеигић : Акростих једне љубави Е. M iralem. Rasna snaga jugoslovenskih muslimana ^ Р а м а за ка честитка муспиманима P rivreda — Prof. ing. Šerif Bubić: Bježanje seljaka sa sela Sadite samo plemenite sorte voda — Da maslo održimo uku­ sno i svježe — Nabavite odmah sjeme od povrda — Pitanje uništavanja žilogriza ГАЈРЕТОВ ГПАСНИК: Рапазани-шернФ у Гајретовин комвпктниа Gajretove priredbe ! Proslava rođendana Nj. V. Kralja među Gajretovim pitomicama u Sarajevu — Заједничка прослава рођендана Њ. В. Краља Гајретових и Просветпних питомаца у Сарајеву — Proslava rođendana Nj. У. Kralja u Gajretovom konviktu u Banjaluci — Proslava rođendana Nj. V. Kralja u Gajretovom konviktu u Tuzli — ГГрослава рођендана Њ. B Краља у Гајретовом конвикту у Бихаћу — Proslava rođendana Njeg. Vel. u Gajretovom konviktu u Plevlju Разне вијести: Око вјерског одгоја омладпне у Гајретовнм конвиктииа — Priznanje Gajretovom povjereniku — Обнова Гајрета у Сјеници — Gajretovi hambari u Prijedoru — Izgradnja džamije u Herceg Novom CAPAJEBO 1 Нздаје Г.тавпи одОор Гпјрета j Сарајеву Главпи и одговорни уредник: ХА5ШД КУКИЋ 1 I i БРОЈ 1 �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ „Gajret“ je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat­ nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće. ,G ajret“ će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „Gajreta‘ , a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji »Gajreta" treba da porade u svojoj sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašivali u listu „Gajret". ГајреТ, лист Гајрета друштва ea културно и економско подивање муслимана, излази, 1. и 16. сваког месеца, a цена му je ea нашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управе Гајретових конвикта. — Поједини број стоји 5 динара. i j Директор ' Хамид К уки ћ Власник другатво „Гајрет“ — Одговорни уредннк: Хамид Кукић. — За Исламску дио'г ничку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. д � https://kolekcije.nub.ba/files/original/500cfe63074838c0855a9a212d925493.pdf 3aa7e3f67820d2bdd177e0cf8729ab83 PDF Text Text БРОЈ 3-4 ГОД. X IV . Сарајево, 1. ф ебруар 1933. Бајрам мубарек олсун! Прошлп оу многи бајрами откако Гајрет својом лучом обасјава животни пут нама муслиманима. Свјвтло те луче, у ра8ним прилшсама, много je пута вадрхт^ло пред страшном тмином, али joj je ипак, увдајући се у Бога и у несаломљиву снагу својих присталпца, одољело. И то свјетло Гајретове луче бивало je све то свјетлије, a поворка Гајретових пријател>а све већа и свјеснија. Данас je она, хвала Богу, непрегледна и њена снага расте ив дана у дан. Свака дал>ни корак и приток овој поворци ствара јачу бујицу нашем напретку, a она сама, та непрегледна поворка Гајретових присталица, ствара све то јачи темељ и бедем нашој новој и, акобогда, бољој и сигурнијој егзистенцији од некадашње. Сваког новог бајрама, попут својих присталица, и наш Гајрет облачи своје свечаво рухо, облачи га у виду своје обнове и у виду надања у свој још' јачи напредак на опште добро наше баједнице. Ta своја лијепа надања Гајрет темел>и на оним узвишевим и племенитим осјећајима свих муслпмава која у дуптама ничу на бајрамске дане, a чпји je корјев у измирењу, у дубоком саосјећању напрама својим блпжњима и у савнању о међусобвој помоћи као најплеменитијем дјелу што га човјек уопште може да учини. Свјестан оввх уввишених васБда, које je Курани (a. ш.) исписао на своје странице и удахнуо у наша срца, и Гајрет корача истом ставом и зато je чврсто увјерен у <5воју побједу и у свој напредак, и зато и љегово рухо, од бајрама до бајрама, постаје све свјетлије и свечаније. И овога бајрама, Гајрет може са поносом да окрене главу на минулу годину и да захвали Богу ea свој успјешан рад међу нама муслиманима. Јер у овој години много се помогло баш којима je требала помоћ, у овој години одржало се много Гајретових мев« луда гдје се, уз вршење вјерских обреда, мислило и на земаљскп спас нас муслимана, na се у ту сврху одржавала разна предавања да би се јаче учврстили темељи и исламу и напретку наше ваједнице. И овог прошлог рамазана, Гајрет je искористио његове мубарећ вечери на том спасоносном раду, a осим тога донио je и двије крупне одлуке које ће бити од великог вначаја sa придивање и напредак нашег елемента. Te одлуке су: Прослава тридесетгодишњице Гајретова дјеловања и оснивање „Гајретове привредне вадруге". Сваки вови бајрам no једно je ново освједочење Гајретова дјела и његовог 8начаја} сваки пов бајрам no један je нов датум у напретиу ове наше установе коју су, као своје највеће дјело, створили муслимани откако постоје у овим крајевпма. Зато и јест данас Гајрет једина наша установа у коју су упрте очи свих муслимана, вато и јест Гајрет једина' наша уставова која може да послужи као чпрст ословац у свакој акцији ea вашу бод»у садашњост и будућвост. To докавује и велико повјерење свих ваших слојева које поклааају Гајрету и листом ступају у његове редове. .» Зато вам и јесу ови ^бајрамски свечави дави још свечавији, јер, уздајући се у ваш Гајрет, ив годиве у годиву, прославл»аћемо ux, акобогда, у бољем хајру и бољем рахатлуку. У то име кличемо.свој браћи муслимаввма, свима Гајретовим раднпцпма и пријател>има: Б а ј р а м м у б а р е к о л с у в ! Уредништво 37 t* �0 Z n a ča j Gajreiova djelovanja m eđu muslimanima Danas već svaki član naše zajednice, pa i onaj koga prilike nijesu provele kroz školu i školsko obra­ zovanje, svjestan je da je današnji duh vremena i prilike u kojima se život grčevito bori za opstanak, posve drugačiji od onih, kada sm o mogli živjeti sporim i laganim korakom, imajući osiguranu egzis­ tenciju u svojim nekadašnjim posjedima. Pored svoga tada materijalnog osiguranoga stanja i života, izgleda nijesmo znali niti bili svjesni toga da ćem o se jednog dana naći u zaostalosti i da ćem o iza kulturnijih i spremnijih sabirali mrvice života. Naš duhovni život kretao se dugo vremena oko nesavrem enog ispoljavanja naših posebnosti, a to nas je držalo na jednoj пероkretljivoj tački, bez ikakvog znanja da se blagostanje zasniva na znanju i kulturi. Tim našim posebnostim a pridavan je često puta, i to sasvim pogrešno, vjerski karakter, a te posebnosti stvarane su na izblijedjelim tradicijama, čije porijeklo svakako nema naučnog izvora u našem uzvišenom Islamu. Taj naš nehat u izgrađivanju savrem enog ^ddha pripisivan je našem mentalitetu i od nas se nije ni tražila kakva saradnja O vo i ovakvo stanje u našem eleoientu podržavao je naš ugnjetač i neprijatelj našeg n a rod n og napretka želeći da nas što jače ostavi u mraku na svima poljima narodnog života. Savremeni vijek se je tako oko nas, a bez naleg učešća, izgrađivao i njegovi su neimari i radnici u tom radu nalazili olakšanja za svoj život, dok mi, kada nam nestade one sigurne materijalne podrške u našim posjedima, odviše dockan stekosm o o v o saznanje. Dok je naš uzvišeni islam -izdržavao ogorčenu borbu za svoje širenje, svijetleći svojim pozitivnim zasadama, dok je svjesno nosio visoku dužnost izgra­ đivanja čovječanske duhovne i materijalne kulture, obasjavao je čovječanstvo svjetlom svoje kulture i stvarao je blagostanje svuda gdje je dopirao. Ali kad su njegova kulturna nastojanja potisnuta lošim i nesavremenim tumačenjima, islam ski su narodi počeli doživljavati kulturno i materijalno opadanje na svima poljima, kako nam to kazuje i istorija. O v o nažalost nije mimoišlo ni naš muslimanski elemenat. ' Svi smo danas došli do saznanja da moramo ulaziti u kulturnu saradnju sa ostalim svijetom , uno­ seći u nju sva pozitivna načela našeg uzvišenog Islama, a svjesni toga da sve dotle dok Islam ne bude opet zvijezda vodilja čovječanskoj kulturi i civilizaciji, njegove pristaše neće moći krenuti na pravi put narodnog blagostanja. Novi duh vremena u svom izgrađivanju doduše traži nove metode, osnovane na nauci i iskustvu, racionalne i realne, koje su u potpunom e skladu sa 38 propisima naše uzvišene vjere i mi savremenici dužni sm o da ih u ovoj životnoj borbi upotrebljavamo. Pa kada nam Islam, sa svojom poznatom mudrošću i velikom moći predviđanja, daje savremeno oruđe, zašto da ga ne prihvaćamo i zašto da se njime ne koristimo naročito u ovim teškim časovima koje preživljuje čitav naš narod, pa i naš muslimanski elemenat. Svjesni sm o toga da se prilike nikad ne vraćaju natrag, vrijeme ide uvijek samo naprijed i stvara nove poteškoće za opstanak čovječanstva. Želim o li da se odhrvemo vremenu, želimo li da se očuvamo i osposobim o za borbu, mi se moramo latiti savrcmenoga oružja, jer ćem o jedino na taj način očuvati i sebe u našoj narodnoj zajednici a i našu uzvišenu vjeru. Kako sm o naprijed rekli, Islam ima u sebi toliko pozitivnoga da bi mogao preporoditi čitavo čovječan­ stvo. Mi sm o svi puni toga saznanja, ali nam ne dostaje organizatorske svijesti ni odlučnosti. Međutim, islamski narodi koji su visoko podigli svoj vjerski, ■kulturni i nacionalni duh - kao glavni preduvjet za SVdK1 svaki napredak, krenuli su s mrtve tačke i u njihovim zem| a| osjeća se preporod naroda u svima pravIcima. Naš elemenat, kao dio jugoslavenske narodne zajednice, jo š je uvijek opterećen raznim predrasu­ dama i usljed toga luta tražeći sigurne puteve. Ta okolnost upućuje nas da tražimo nove i sigurne puteve. Međutim, taj sm o put već davno našli i pot­ rebno je da se njime zajednički i bratski, svi kao jedan uputimo. T a j sigu rni pnt pokazao nam j e i ntrao naš Gajret. Kroz trideset punih godina neumornog rada i djelovanja Gajret nam je utrao put da možemo nes­ metano njime ići u pravcu svoga preporoda. Pom islim o samo kako bi izgledalo stanje kod nas, da nije Gajret izbacio na površinu i izveo na hajirli put ovaj silni i brojni kadar naše inteligencije, osposobljene da izvrši svoj visoki zadatak u našem elementu i u našoj nacionalnoj zajednici. Pomislimo, kako bi tek onda stanje bilo da nije bilo dosadanjeg Gajretovog blagotvornog rada, koji nam je oživio duh i koji nas je očeličio u borbi za opstanak našeg elementa. Iznoseći ovo, mi smo svi dužni da u ovim teškim vremenima postavimo sami sebi ovo nekoliko iskrenih pitanja : Šta m i jugoslavenski Muslimani im a m o,; čim e bi se pon osili i d ič ili ? - G A JR E T I �K o j e u stanju da nas okuplja oko jedne ide­ je , jed n og osjećanja u izvršenju islamsko^ zadatka za nagu zajednicu i za njezino dobro ? — G AJRET! K o je u stanju očuvati naše lijepe islamske tra dicije i osvjetlati njim a naš kulturni obraz ? — G AJRET! K o je X u stanju preporoditi naš elemenat i njegovu kulturu? — G AJRET! K o je u stanju spasiti naš elemenat na svima poljim a narodnoga života i izvesti nas Iz ovo^a hala? — G AJRET! — On je jedini u stanju da nam pomogne kako bismo čim prije ušli u zajedničko kolo ostale nam braće naše narodne zajednice i tako se osposobili za današnja teška vremena. Sve eno što je zdravo i dobro ima i imalo je zavidnjaka i dušmana. I Gajretovo svijetlo ime i nje­ govo djelovanje za dobro muslimanskog elementa zavidnjaci i dušmani nastoje da ometaju i zamrače, ali — stara je riječ — sunce se ne da dlanom začepiti. Neka nas ni malo ne zabrinjavaju niti ometaju sve one podmukle podvale, koje idu zatim da Gajretu umanje karakter društva i faktora, koji muslimanima želi istinsko dobro i koji za njih radi. Dušmani, baš zbog takvog njegovog rada i uspjeha u radu, nastoje da ga odvoje od naroda — od našeg elementa, za koga Gajret živi i za čiji preporod i napredak ulaže svu požrtvovnost i svu ljubav. Treba da smo svi svjesni dušmanskih namjera, koje idu za tim da nam naškode u radu za dobro narodno. Ta svijest treba još više i još čvršće da nas zbliži i okupi oko Gajreta. Stoga okrenimo se oko sebe, pogledajmo svoj elemenat u kakvom je balu i u kakvoj je nevolji, pa okupljeni svi oko Gajreta krenimo energičnim korakom za sreću i dobro svih nas. Хамза Хумо Златијин рамазан tt\ и Х о м за Х ум о У два сата пред сумрак, огласили су то" пови са табије да настаје рамазан, месец веселих ноћи, дугог седења a бескрајних разговора, вспреплетених песмом, ашиковањем и роморои хармониka. Али, овог рамазана, глас из топова одјекнуо je над градом и над махалама некако изненадно и дотакао се срца бригом и жалбом за минулим рамазанима. Тек неколико веселих, детињских крикова, na опет све утишало као да je нешто притуљено прошло махалама и прекрило их забринутошћу. Тек у чаршијв, донекле, осетила се нешто јача живахност. Ускомешани редови дућана као да су се промешкрл>илв, na некв као дн <?е ррмехнуше, a неди још црње снуждише. Очуше се јасније гласови и дозивања. И голубови полетеше са чаршије, извише се у јату и падоше на тихе махале. Један од њих пао je на пенџер Златије Мехмед-бега Туфахића, док je њен поглед, занесен, почивао на даљинама, a руке joj застале на ђерђефу. Њена пријатељица, најближа комшвка, Шефика Салахаге Мрвичића, уздахну и прошаита: I — Eto, дође и рамазан. Златија као да je и не чу. Пуцњава топова њу je иотсетила на некадањи њен живот који joj je, у овај час, изгледао некуд као златом и сунцем обасјан, али a тако далек, недохватљив. И тај живот тамни, нестаје ra у сећањима, a јава се примиче све ближе, тегака јава: вечити јад и беда расту, као море кроз дане a ноћи без краја. Ето, њих две све своје младе дане проведоше везући за другог: чеврме, јастучиће, капице, торбвце, столњаке, засторе a шта све још не. И све то оне односе Мујагв Сабвтовићу у дућан, првме бедну награду за свој тешка рад, уздахну a поновно се враћају својвм кућама да опет везу a везу за Мујагу Сабвтоввћа, да му пуне a ките његов дућан. — Шефика, менв долази да заплачеи од неке туге — каже Златија. — Замислв, како нам je бвло некада, a како сад. Некад смо везле од забаве; купвле рухо, a сада? Све оном харамиЈв. Ja се све бојвм да му погледам у очи. Je св ла тв видела његове очв? Чинв ми се да с њвма скида зар с мене кад ме погледа. — Прави je. Ах, не знам ни сама како да га вазовем, Mene страх хвата кад морам да му уђем 39 �у дућан 'Све ми се чини сад ће n e зграбити и одвући у cmy магазу. — Кажу да je он упропастио Кану Ћеримаге Делалића. — Има ту још јадница. Није она сама. Т одубовл загугуташе под стрехом над прозорима. Нека тужла тишина као да се разли конаком. После кратке сханке, Ш ефика рече: — Некад смо у кујш имале свега и свачега, д сад на нас јаднице спало да зарадимо кору хлеба. Него, опет je теби лакше, Златија. <Ти се имаш бар чему да иадаш. Ти имаш свог Галиба A шта hy ja, с ирота. — Кад би ми бабо дозволио да пођем за њ. 'Не знаш ти њега какав je. Убио би мене или себе. Неки дал кад je ч уо да се Галиб повратио, каже: 'Он je сад прави ђаурин. Толике тодине хода no влашким земљама. Погањак једав. — Па ти побегни. — Не могу. Чини ми се цркла бих. Мутно претпролетње сунце нагишало језаиаду. Неколика крта зрака заиграше no белом зиду прохладне со б е . Голубови су једнако гугутали « а о да слуте нечел.у, њих две су једна^со везле, погнуте no ђерђефима. — Вечерас he да 3aavery кандпље — каже, са жалбом у гласу, Шефика. — Б&же мој, како сам вм се некад радовала! Све ми се чинило да ми с е осм ехују, да ме дозивају. — Ш ефика, a сад jcjajy некако тужно. J e ли ? — 'Б або je увек, пред .рамазан, намиривао кућу и предвече цоносио вруће сол 1уне. — A ja сам највишс волела кадајиф — тужно с е ©смехну Златија. — Хоћеио лн, Боже, ниати кад да проашику- — Ja сам поручила Галибу да дође сутракод Муле. Б або ће изаћи у џамију, a мајци hy pehn да идем у Фахре Алибегове. — Благо теби, Златија. Док су оне везле .u тихо разговарале, Златијина мајка, Садета-ханума, седела je у врху своје со б е на шилтету. Била je прегрнута јорганом јер je, прошле године. продала свој крзнени ћурак да би, светла образа, могла да угости две своје рођаке вз Зворника. Њ ен поглед лежао je тупо насупротној сећији, без икаква живота. хладно ii 1.разно. Она тако, још од лањске године, понекад пада у нека мртва расположења n сатима остаје у том стању, не примећујући уопш те ништа шта се око њега дешава. Тек кад je Златија мало продрма, она као да се поврати у живот, погледа зачуђено у кћерку, устане п без речи изађе »цз со б е , тобож е неким послом. Тако сад. A некад, док je у кући било свеra у изобиљу, она je живела као права бегоЕ-ица. Чак није много марила ни за то што њен Мехмедбег проводи ноћи зими no механама a лети у Травињу. Њ ена кућа била je стално отворена гостима. Трош ило с е немилице. ГоЗбе u теферичи низали се у бескрај. Држала je п Мубу, најпознатију певачицу у граду. да су joj ев е хануме могле да позавиде. После, кад ее кметовп ослободш пе, Садета ханума продужи исти живот, .све док не дође до накита, na до кућпих скупоцености. Најпосле, морадг да прода и старинске, златом везене, хаљине да би се у кућу донело најпотребније за живот. A М ехмед-бег стално мрк « зловољан. Некуд се п р осу о од пусте бор бе са самим собом . Он, међу своја четири зида, однедавна отпочео да се бори са некии невидљивим, na пуши n хода no соби све док не малакше, a затим, савладан умором , седана сећију и преноси се у мислима некуд у прошлост. С&раЈевски Гајретов пјевачки х о р <одлази други дан рамозан. бајрама у Мостар, д а учествује на тамошмзојГајретовој забави) 40 �Данас над очу топове прибра ое в ов маЛоиУСвојвх буђав-их мисли, поче да пребире непгго no џеЈ повима, затим отвори чекмеџу ц.вОглед м-у оета дуго' триковаи за њезиПо- дно> Најпосле, у свом црном капуту, у чввилуку. нађе нешто ситног новца, меГну га у заџепак од фермена в задуги с е у чаршију.. Чим je прешао кућии npar, Мехмед бег понриминарочито достојанствено држање, с мином поштовава u ввђена човека. Трудио се из све енаге да- не би запао у своје бриге, na да не би на њему штогод. свет приметио. Зато се усправи што je могао достојанственије, нарочито кад се прикучи чаршији. Зиао je он да их вма много који би сеод ср ц а пот* смехнули његовој невољи. као што су Мујага Сабитов-ић na Тахир-бег Скикик кога Мехмед-бег imje х те о да- помаже на взборима, п многи остали. У чаршији при сусрету са својии познаницим-а. он се. силио на особито л»убазан осмех. Али, што он разуме се. није могао да примети, тај љубазни осмех i епадао je некуд пЈупал, и без душе попут осмеха у маске. Taj осмех, што je год МеХмед-бег више за~ лазио у чаршију, постајао' je све упадљившји i> људи су га опажали са чуђен>ем>., Ш та ме овако гледају? миелио je он. Зар чуде се одакле још живим.. Чуде се што ми ни пера не могу да одбију. Пасјаковићи једни! A некад су скакали на ноге вспред мене И овог гута, Мехмедгбег je* дуго завирибао no дуканвма, годио се, кушао масло, распитивао цене бамји и кадајифу и љубазво и доетојанствено разтоварао са трговцима. " Узео бих, вала Мујага, коју килу o b o p - м-а>сла) али тиг.брате, нешто жегне. — Наврати сутра, Мехмед-бег! Поручио самнешто нарочито. Увраво за тебе. — Ех там&н; Мујага. Алах-еманет! Вракајукн се сђојој кући, Мехмед-бег застаде иред трафиком, обазре се гледа лвв га ко u- купи двадухана пО Дцн.'- 2'50. A Злагија je везла с » својом другарицим( док je Мехмед-бег био у чаршијв. — Ето(, бабо био у чартиији » . пбвратио се, a ja заборавилД Нисам се надалада he взаки ре» ч е Здатија — A шта. čk заборавила? —- ЗнаШ, Шефика, кад год мислВм да he bit изаћд у чаршпју, ja м-у у џеп од црног капута опустиМ- неиолико динара, iep знам да он нема. A за» тражио ne би нипошто на свету. Шефика само уздахну. Обадве Су зачае заста1 ле в загледале се кроз прозоре. Сумрак je пацао на град и махале и м и н ахта се китила ватреним кандиљима. Мујезинв су били вечерас многобројниј » и глаеови пм'грлатији. Град-јеизгледао беекрајно опружен u живот у њему тако ускомешан и нера* зумљив. —1 Боже моју хоћемо ли се вкад решпти овог затвора? — тужно и тихо рече Шефика. — Б ог зна. Тако ми je хаткад хладно у душп и сва се стресем од зле помисли. Ненадно, Садета-ханума стаде на врата п рече нехако необично tnxo, као из даљине: Злато, полиј оцу да узме абдест! — и> у* даљ» се* — Ja- hy докв вечерас да завршжм овај стол* њак> рече Шефика. — Добро.- Само нвмој да окаониш! И прпјатељице ее растадоше. Махала je тонула- у тишиму. Ahmed Muradbegović Deri, irne, deri! {NoveloУ Na koncu konca i to' se svrši. Sin'an še vrati s pijace satti, bez krave, bez para i bež rtovik cakšira, U oniln istim", poderanim i kaijavinr, u kojima je i otišao, od kuće. Evo kako se to zbilo: Bio to sveosve ljutit, čovjek. Pravi' Krajišnik! Toliko ljutit da su se o njemu kazivale- pripovi-tke i narod- mu " jsapćući' ime izgovarao- Kud- god- išao na sve seje ljutio. Na ljude, na životinje,., čak- i na* stvaril.. one su im'ale' u' sebi ptf koje" naročito sVOjstvd' koje' bi ga" dražilo; izazivalo, u bijes ugonifo. I' po danu i pO" noći on se" uvijek imao rta" nešto da razviče i ро“ ' nešto da savlada, ukroti, pod svojtf volju' strpa1. Tako" se to" desilo; eto, i' sa kravom i sa čakširama. Nije on tu kravu prodavao što nije imao čime"" čakšire da plati, niti je on te čakšire kupovao; Šftr mu nije imao ko u kući, ili! u selu, i bolje i jeftinije, da otka. A da, Bogmel Bogata je to seljačina.. Upo* sliče on pola sela ako mu je nužda, samo-dane mora u grad trgovcima kesu da nabija. On je kupovao te čakšire. da-se kravi- osveti. 0 a joj. glavom namiri sve' ono^. što mu< je ona o d tih starih čakšira što su nanjemu,. počinila. I.da za nju kupi takve iste čakšire, ili* još. i bolje možda,, kakve mu je ona ponašanjem: svojim- izderala i u blato uvaljala 41 �A ta krava! Oh ljudi ljudski! Bila je to prava neman, Bog da prosti! Čovjek bi prije rekao da je bik, nego krava, takva joj je bila ćud i tako se među kravama ponašala. Ništa drugo nije radila, samo se upinjala, nadi­ mala i toliko se uzdizala, ko da nosi carsku krunu, a ne rogove, na glavi. Ne bi čovjek vjerovao dok ne bi vidio, tako je to čudo bilo. Kad bi ona kud god polazila, u selo, kući, ili pod baka, Bože sačuvaj da joj Sinan ne priredi doček po volji i ne pokloni se njezinom gospodstvu. A , ne­ ma toga I Parnula bi ga rogom ko god bi joj se pri bližio. V eć mora biti doček, parada, deputacija bi sko ro rekli, ili rog, papak i repina po nosu. Kažu, što nijedna krava, da je čak i grizla. Kad ona ulazi u tor, da je kravaruša pomuze, moraju izaći iz tora pred nju dva čovjeka s vilama u ruci i stati jedan prema drugomu, upravo uz vrata i, kad ona mimo njih naiđe, uzdignuti alat u vis, ko na kakvu generalsku počast, inače neće ti proći-kroz vrata pa da joj dukatima svaki korak plaćaš, neće pa neće! Sjekirama da je nagoniš! A ne m ožeš ni ubiti Božje živinče, zbogL grehote, ako nije radi štete, ne­ maš takva srca, pa taman da ti. je cijelu kuću raz­ valila . . . c Л • Donekle, ta krava, imala je i pravo što je bila takva. A k o je i krava, od soja-je. O tac joj je bio „m aldovanac" iz carskoga stada, pa zar da ona bude ravna kojekakvim kravetinama, za kojima m ože sva­ ko june potrčati sa druma i nazvati se ocem njezino m e teletu! A jok! Nema toga dok je plemstva i po­ nosa! I svaki ko bi to prekršio, upamtio bi što je car­ ski papak, maldovankin rog i repina po nosu. Dotužila Sinanu ta upetost, to gospodstvo, dočeci i parade. Nije on za to. Ne voli on gospodstvo. A dojadilo bi to brate i jaganjcu Božjem, a nekmoli nje­ mu pravom Krajišniku, seljačini od komada, kom u je planuti ko vode se napiti. Razbjesnio se Sinan, kao kurjak u sindžiru, pa ajde da tu kravlju gordost silom nadvlada: — Unići će ona meni u tor, bez ikakva dočeka ma ja se Sinanom ne zvao! H oće Bogami! A k o ne uniđe, evo, oba uha nek' mi odrežu! Čulom neka me prozovu! Još danas, još večeras, još ovoga časa to se mora svršiti! Sinan reče i ne poreče. Osta tvrđi od kamena. Najednom se pojavi Sinan. Mrk, goloruk. Na njemu čakšire prilično gizdave. Ni iz daleka tako pr­ ljave i poderane kao danas. Krava mahnu rogom i puhnu nezadovoljno iz nozdrva, kao da ga upozorava na neučtivost koja joj se desila. Sinan ništa ne odgovori. Krava sada mahnu sa obadva roga, najprije de­ snim onda lijevim. Sinan nešto promrmlja. Ustuboči se pred kravom . Ščepa je ljutito za rogove i potegnu sebi da je silom kroz vrata provede. K rava se uznemiri. Dim u joj u ponos. Oči, blistave i sjajne, kao da prokrvaviše. Uprije ona prednjim nogama u prag i povuče Sinana natrag. Sinan se ukruti. Nasta ravnoteža. Tegli Sinan, tegli krava. Sinan sebi, krava sebi. Nitko ni s mjesta. Nit preteže Sinan, nit preteže krava. Ljuljaju se ko da se na vagi mjere. Najednom krava, kao da se predomisli, uprije žešće i rasklima Sinana. Sinan p oče popuštati. A li se i on iznova ukruti. A krava, ko krava. Da mu se na ruga uze ga pred sobom gurati, ko dječja kolica, s desna na lijevo, i okretati leđa onom mjestu, gdje je dotle bila. Kad se lijepo namjesti, s repom prema vra­ tima, sa Sinanom pred sobom, obješenim o rogove, ona stade. Nit htjede više da pomiče, nit se dade po­ maknuti. Sinan visi kravi na rogovima, napreže se, muči, a ne m ože da je svlada. Previja se, odupire, stenje. Sve uzalud. Krava stoji mirno, nepom ično, bezbrižno. Odmahuje repom sad na jednu, sad na drugu stranukao da se ruga. U žvaljama joj pregršt djeteline što je još na prolazu iz pašnjaka, idući, negdje latila. Preživa ga i otpuhuje. Sinan vidje da tu nema šale i okrenu s druge strane. Zađe životinji za leđa, uhvati je za rep i zlo­ v oljn o izlanu: — Kad nećeš tako, hoćeš ovako! I potegnu kra­ vu za repinu. Krava shvati šta on hoće i ne dadne se smesti Bez ikakva napora, potegnu ga za sobom na repu. Sinan pođe. P oče mu navirati krv u glavu. Krajišnih je to bolan, a kravlja sprdnja eto! Bijes mu podvostruči i potrostruči snagu. I opet uzalud. K rava radi od njeg što god joj je volja v u če ga za sobom , neprestano vuče. a on ide, ljuma, kasa. Srdžba mu se zaleže u krvi. Navaljuje nemilice na njega. U noge, u ruke, u glavu, u dušu, u sve što U. je on i što se zov e njegovim. Opet sve bez uspjeha! Došla večer, vlažna i uskisla, kao da se u ocat K rava je gospodar stvari i ništa joj Sinan ne može. pretvorila. Zem lja popuzla, ljigava kao gljiva budaIzvukla ga je za sobom na repu u dvorište. O davde ljača, i sve se nekud mršti, nadima i na razdor spremana cestu. P reko ceste u strnik. Svejedno što se pri­ K rava se povratila s paše. Stala pred tor i čeka bližavala noć, vrijem e muži, dojenju teleta, odm oru na Zna se šta. Č eka ona tako i čeka, a niotkud nikakve slami. Svejedno. Krava je zaboravila na sve. V raćala počasti da bi joj se ukazala. Nema pa nema! Hm, šta se ona natrag u pašnjak, ljutita, uvrijeđena, prkosna. je to Sada? kao da je rasmišljala krava. Kakva je to' Htjela je još jedanput da pokaže Sinanu k o je ona i nepristojnost opet?! K ao da se snebivala u sebi. kako se to s njom postupa. 42 �Ali Šinan je htio to isto da pokaže njoj. Vukao je kravu za rep odupirući se nogama o kamenje, o pragove, o ograde, smiješno, krotko, ponizno. Pokuša da čučne, ne bi li tako uvećao otpor i svladao kravu. Možda je barem tako zaustavi. Možda spase barem ono nešto svog ugleda što ga je još imao kod nje. G o­ re po se! Kako je zemlja bila vlažna, a opanci bez klinaca, glatki, klizavi, otiskoše se niz gustu kišom nckvašenu travurinu, ko ligure niz poledicu, ni đavo ih ne bi ustavio. Sad istom Sinan pobjesni. Kad vidi da će postati kravljom maškarom, a on se potrbuške opruži po zemlji, sav se predade, leže, ne žaleći ni sebe ni čakšira. Opusti snagu u tijelu, rukama prihvati još jače za rep pa ko veli: — Ti vuci, a ja ću se plazati! Jednome mora dodijati! Ili meni, ili tebi . . . Kravi nije dodijalo. Vukla ga je po strniku pre. ko blata, preko trnja, preko svega najgorega, što se pred njom zadesilo, prema šumi, ravno u pašnjak. Sinan nije više nalikovao na dječja ligurama na poledici nije bio više sličan, kao mokra, slamom nabjjena krpa, prljava i zelena od blata i trave, privezana kravi za rep i puštena po volji, da se za njom plaža. Ili praznu naopako izvrnutu drljaču čurlijajfprivezala .Mravi za rep 1 prispješe tako do pašnjaka. Bila je to široka pusta čajra, preplavljenja sumrakom i nečistim lokvi­ cama. Na njoj čvrsta ograda. Ulaz u čajru zatvoren. Vratnice jake, ne bi ih topom razvalio, a hrastove vrljike visoke, čovjeku skoro do vrata. Sinan se ob ­ radova: — Tu ćem o mejdan podijeliti! Pomisli on i još se više kravi prepusti. A k o se krava zaplete u ogra­ de, ili ga mlatne o vrljike nemilice, kruto, kako to samo živinče umije, on nije pomišljao n^ to. Ninašto nije pomišljao! Samo je htio da nadvlada kravu, da je priuči prostom seljačkom životu, da joj izbije gospod­ stvo iz glave, samo mu je to bilo u glavi i samo je na to mislio. Ali krava se nije preplašila ograde. Kakve vrat­ nice, vrljike i kakvi bakrači! Nema te zapreke na svijetu pred kojom bi ona stala kad se radi o njezi­ nu dostojanstvu! Šta vrljike! Da su ljestve do neba, ona bi ih preskočila i provela šta hoće. Maldovanlfe ^ ----- nije buša seoska. I ovo ti je, na! Čim dođe do .vratnica, ko da steče. "Niti stade, niti ih onjuši, nit se na svoj teret osvrnu, već zapregnu, pa ravno preko ograde u njivu. Čovjek bi. rekao, ode Sinan sav u kašu! Osta sami konci i ob ojci! Nije ni Sinan s travom rastao pa da kravi je on i okretan, s mačkom bi Сарајево прије 35 година 43 �še poredio. granu, kao kao, samo treb e! Sad D ok je o n 'b io mlađi, skakao s grane na vjeverica, a valaj ni danas joj ne bi izma­ kad je od potrebe! A sad je bilo od p o ­ kao nikada! Kad ono krava đipnu preko njega na repu, uspravi ga na noge de. Snađe se. Sve u jednom trenu. (a nekakve se podugačke desile) i pade, a on osta . . . vrljika, povuče i kao panj- On sta­ Opusti malo ruke Bog dade, krava Pokleknu maldovanka, a s druge strane ograde* na prednje noge, a stražnjima uprije u zemlju da usta­ ne. Na čas kao da posrnu. Nasta odlučan trenutak. Sinanu od jednom, iskrsnu pred oči sva muka i sva sramota koju mu je krava nanijela. Pogleda niza se ! Sav blatan, poderan, kapa izgubljena, čakšire isparane. Pogleda k ravu: tetura, đipa, muči se, hoće opet da ustane. Sinan kriknu: — Jesam li te beštijo ti nijedna! Brzo se pribra. Još nije bilo sve gotovo. Još je mogla krava da se uzdigne. Prerano je veseliti se i vriskati. I Sinan se opet uze sav u svoje ruke. 1 sre­ ća ga posluži. Samo na tren! Osmjehnu se na njega i on joj se predade: Upravo u času kada Še DraVa, s onu stranu ogra­ de, htjela da podigne i pastavi svoj prkosni, pobjed­ nički hod kroz čajru i pašnjak, oiT~osjeti u rukajua nešto gusto, čvrsto, dlakavo . . , Pogleda šta jk. I gle čuda! On je držao u ruka­ ma kravlji rep i to ^samo još okrajak njegov, kitnjast, pun, jak. U glavu mu, poput munje, sinu sp misao. Htjede iznova da krikne. Opet se sv dok bi okom trenuo, on rasplete duge guste dlake krav­ ljega repa i sveza ga njima za hrastove vrljike. N e bje mu ni to dosta. Otpasa svoj čvrsti, blatom umrljani pojas i pritegnu njime čvor, kojim je kravu za vrat­ nice privezao. Kad i to dovrši, on se onda izm ače sav u zanosu od pobjede i užitka, da razvidi svoje mudro, pobjedničko djelo i njegove posljedice . . . K rava zadržana vlastitim repom , kao da se iz­ nenadi. Ne razumjevajući o čemu se radi, čudila se novoj snazi svoga protivnika, muknula nekoliko puta potmulo i kratko, a onda se obazrla. Kad vidje svoj rep, privezan uz ogradu i izravnan s kičm om i svog kako joj se podruguje gospodara kao da joj dovikuje: — Makni sada ako m ožeš! Mahnu nekoliko puta rogom ok o sebe, raspuhnu Bilo je taj času toj kravi rteštb silno nadnaravno. Sličila je nekom kravljem polubogu antičkih vremena, pred kojim su ljudi padali ničice i stvarnost se ci­ jela u prašinu mrvila. Neiscrpiva životinjska snaga ja­ vi se sad u svoj svojoj veličini i nadvlada i samu utvrđenu nemogućnost. Čvrsta hrastova ograda zaljulja se i1-puče. V rat' niče se iskriviše. K olci iskočiše. Cijeli strana ograde; s vrljikama zajedno, najedamput klonu i složi se na zemlju. Krava, dostojanstveno i mirno, povuče sve to za sobom na repu i zaputi se u travnjak. Najedam­ put kao da se predomisli, obiđe oko jedne lok­ vice sa prljavom kišnicom i vrati se natrag otkle je i došla. Ona je provela što je htjela, pokazala je sv o­ me protivniku šta m ože i sad, šta hoće više ? Ako je njezin gospodar čovjek, uvidiće da je poražen i učiniće svoju dužnost. Prolazeći kraj Sinana pogledala ga sv 9 jim divnim, blistavim očima, ko da mu je sve to'tim pogledom u lice sasula, a onda se zaputila bez osvrta kući. Sinan, zadivljen tom džinovskom snagom •stajao je sav obeznanjen. Činio se samu sebi nezna­ tan i sitan. Pokunji se i pođe. Kad se, sav izmoren, isprebijan i u blato uvaljan,, bez kape i pojasa, s p o­ deranim čakširama, povratio kući stajala je: krava pred vratima od tora, upregnuta u cijelu jednu stranu ograde, kao u kola s potrvenim točkovim a, i čekala na počasnu stražu, s vilama u vazduh, da uputi kroz nju svoj gospodski maldovanski hod. Sinan dođe do nje, sagnu se, pokorno i mirno, odveza joj ogradu sa kitnjasta repa i viknu muklim, utučenim glasom, kao da je s nečim zauvijek svršio: — Suljo! lbro! Iznesite pred kravu vile i sače­ kajte je pred vratima dok uđe . . . Suljo i lbro, dva brza i izrasla momka, pograbiše vile i, dignuvši ih uspravno u vazduh'ko vojnici svoje puške, stadoše jedan prema drugome na vrata, M aldovanka se, polagano i svečano, zaputi između njih i, hladeći se oslobođunim repom kao kakva baronesa nojevom lepezom , ode na svoje m jesto da je kravaruša pom uze i nadoji tele. Sinan pogleda na svoj uprljani i iskidani pojas, na svoje poderane čakšire i na svoje izudarano meso, progunđa kroz zube: — Platiće to ona meni. Ovaj pojas i ove čakši­ re ovde ona je poderala. ona će ih i kupiti . . . I zaputi se s time u kuću. . . (N astaviće se) nozdrvam a travurinu i šiblje, sve uzalud. Raspuhivala ne raspuhivala, maknut s mjesta ne može. Taj prekarni položaj kao da je uvrijedi, zabolje. I od toga bola kao da joj se snaga ponizi, poveća, Сјетите ce ona ubi sve četiri noge u zemlju, zadrije papcima u njezinu koru i — potegnu . . . Sinan zaustavi dah, čudom se začudi: 44 .ГАЈРЕТА” �'V Hamid Dizdar Ш Ш Ш И»ОГ Događaj u bolnici (Humoreska) duže vremena oseća da tako njoj diktira neki unu­ trašnji nagon, neko skriveno osećanje poslušnosti usko skopčano sa izvesnom simpatijom za samu lič­ nost doktora Asima, šta li je. Uopšte, primetili su to mnogi, ona je uvek prema njemu pokazivala više na­ klonosti i pažnje nego, na primer, prema nekom dru­ gom lečniku u odelenju. Možda je to i ljubav? Pitali su se mnogi i bavili ovim pitanjem. A, verujte, o ovome je možda sama Barica razmišljala više nego svi ostali. I jutrošj. eto, da što pažljivije i revnosnije izvrši^ želju doktora Asima, Barica je, sva zadihana, izvrša * vala sve što je najpotrebnije dajući naloge posluzi i .mlađim bolničarkama. D o malo, sav personal bio je uniformisan u" čistim belim mantilima. Ambulanta, u prizemlju, počela se puniti bolesnicima. Pacijenti, raznih vera, godina, obličja i raznih vrsti bolesti, pro jHfHrett^su kroz vrata i bojažljivo se nameštali na klupama postavljenim u okrug ćele ambulante. Svako jutro, već deset dana, dolazi sa mnogobrojnim rad­ nicima i siromašnim građanima, jedan slepac, ratni H am id D izdar invalid. Vodi ga ispod ruke neki njegov daljni rođak, Dole, u dolini Miljacke, budilo se Sarajevo di­ seljak, mladić dvadesetih godina, kome je izgleda šući na sve škrge. U prostorijama državne bolnice, ovo vodanje slepog invalida postalo jedino zanimanje. na malom ozelenilom bregu, bilo je sve užurbano ji[J Invalid je dotjerao do časti kapetana i ima dobru zaposleno. Jutrom su poslovi najveći: čiste se sobe, peru stakla, izbacivaju nepotrebne krpe, vata, razne mesečnu penziju. Drugi, opet, bolesnik, koji se stalno vrza oko bolnice, čvrsto je ubeđen u to, da je on< poveze i upotrebljeni lekovi. Sva posluga je na no­ nekim čudom, postao obično zrno pšenice. U jednoj gama. Sestra Barica, postarija gospođica, ozbiljna, stro­ kavanskoj tuči dobio je, siromah, jak udarac nožem ga, nadzornica u internom odelenju bolnice, zapoveda: po zatioku glave. Od tog udarca izgubio je pamet. da se isprazne sanduci, izmetu ćoškovi soba, poma­ U početku se nekako obhrvavao, nosio, ali docnije knu stolice i učvrste operacioni stolovi. Svi je slu­ poludi sasvim. U toj duševnoj poremećenosti uobrašaju. Mlađe sestre, bolničarke, m nogo se boje njenog zio da ga je neko nadzemaljsko čudo pretvorilo o strogog pogleda i slušaju skoro očinski svaku njenu pravo pravcato zrno pšenice. I od tada postao živi reč. Ona je iskusnija, starija, zna više. I lečnici je mučenik. U bolnici znaju uvek kad će se pojaviti: uvažavaju, poštuju. Vole je radi toga što uvek, kad jauče izdaleka kao ubodenik i bane najednom u koju joj se nešto kaže ili zapovedi, izvrši s velikom sabilo sobu, kao da ga je neko iz rukava istresao. Šću­ veš u i voljom. ćuri se prestrašeno u nekom ćošetu i zverka nekud izgubljeno oko sebe. Sasvim se ustraši kad negde Eto, sinoć, kaže njoj na po'asku iz bolnice, kad ugleda ili, nedajbože, sreti kokoš kraj plota, a jed­ je završen rad u ambulanti i dogotovljen pregled bo­ nako tako i vrapca na gomili đubreta i prašine. Počne lesnika po sobama, dr. Asim Araničević: „Uredi, odmah iz svega glasa zavijati i jaukati, jer ga uhvati draga Barice, sutra ranije laboratorij. D oći će, oko sedam, jedan gospodin, moj prijatelj. Neka ne čeka strah, kako je sam pričao, da ga kokoš ili vrabac ne dole u ambulanti. Izvedi ga odmah ovamo u labora­ proguta kao i ostalo zrnje. Inače je sasvim bezopa­ torij, na prvi sprat. Boluje, znate, duže vremena na san, pa ga puštaju da slobodno ulazi i kreće se po stomaku. Moramo ga dobro pregledati. Udesi za njega svim bolničkim prostorijama. Šesti e se sa njim za­ klizmu, ali pažljivo, osetljiv je... Ja ću dotle doći i bavljaju kad završe poslove. Jutros, kao vetar, izbi odnekuda i uspevši se urediti ostalo..." Tako joj je sinoć, i uvek, govorio gospodin doktor Asim. Poslušaće ga, mora ga p o ­ preko basamaka. proviri u laboratorij. Upravo se do­ vršavalo sa radovima za današnje poslovanje. Sestre slušati. Treba da bude potpuno zadovoljan. Ona već 45 �su se žurno kretale po sobama, Barica je stajala kraj jednog belog stola. Kraj nje je bila nameštena klizma. T o je okrugla posuda za pročišćavanje ljudskih crevaVrlo neugodan aparat! Istina vrlo dobar za lečenje stomaka, ali vraški neugodan. Koliko samo bolova pretrpi čovek dok mu Iečnik ovom đavalskom spra­ vom pročisti rectum i sve trbušne kuloare koji one­ mogućuju normalno fukcionisanje stomačne mašine­ rije. Stotine ljudi previjalo se od bola pred Baricom lečeći svoje trbuhe! A ni lečniku nije baš ugodna dužnost izvršavanje ovih poslova. Ali, eto... svaki rad ima svoje dobre i slabe, zamamne i glupe strane. Sad će, eto, opet imati jedn og takvog pacijenta Mora mu klizmu urediti Što pažljivije. Treba da bude sve spremno dok doktor Asim, čije naprćene usne vrlo mnogo obećavaiu, kako je to jednom konstato4ђша1а sestra Barica, dođe i izvrši ispra^njivanj^ creva ^svog prijatelja. Otkucalo je osam sati. — Brzo, Melanija! Odnesi tu posudu u pokrajnu sobu! Očisti, Ljubice, te instrumente sa stola! Zagrij malo ove b očice . . . J a k o ! D obro je. Hm . . .nare­ đivala je Barica, a ono se sve, kao po taktu, okre­ talo, trčalo, pospremalo, žurno, bez ikakva razgovora^ i primedbe. — Šta ćem o sa ovim krpama? — P onesi! Spusti ih u ono sanduj'ettS^H-fctima! D obro je! i I tako. Svakoj je rekla šta ima da radi, gde da ide, šta da učini. Užurbanost. Jutra su najživlja i naj­ teža u bolničkim radionama. Vrata se najednom naglo otvoriše. Pojavi se u otškrinutim kanatima neki mladi gospodin. — Klanjam se! D obro Jhtrd! — filistarski se uvijao i titrao jedva vidljivim osm ejkorr ok o usnica. — D obro jutro! O dgovorile su sestre bolničarke u jedan glas. — Izvolite, gospodine, ovam o — uputila ga je jedna sestra prema nadzornici Baric:. — Klanjam se! — On, izvolite, gospodine! — Molim. Hvala. Ja sam, znate, došao , . . — p oče on. — Znam već sve, dočeka Barica. — K ako? Vi znate? Nije m oguće! Čudio se ne­ poznati pospodin. — Izvolite sesti. Ja sam već sve uredila. Vodu sam dob ro utoplila. Pomešala sam sa uljem i ulila.. Uvek je, znate, verujte, bolje s uljem nego sa sapu­ nicom , jer . . . oprostite, bolje ide . . . lakše se podnosi . . . — Ali, sestro, ja sam boles . . . — Razumem vas ja, potpuno vas razumem! Naj­ bolje će biti da skinete cipele! 46 — Cipele! Zaaašštooo!? — Ali, molim vas, nemojte se uzrujavati • . . Sve će to ići lepo, bez bojazni . . . — G ospodine, ja nisam, o v a j . . . kuku m e n i... Htio je nešto da kaže taj nepoznati gospodin, ali mu Barica nije dala da dođe do reči. Kod svake njegove reči zapljusnula ga je pregršću slatkih reči. — Ne brigajte vi, dragi gospodine, sve će da se svrši za pet minuti . . . P osle ćete tako da če­ kate d,.k dođe gospodin doktor Asim. Posle će on s vama da uredi ostalo što bude potrebno. — Nn . . . ne razum . . . mm . . . m . . , — Nevena! Ljubice! Pom ozite gospodinu da svuče sa sebe sve Što je potrebno. Nemamo, znate, vre­ mena da odugovlačim o, Mora sve brzo da se svrši jer bi svaki čas i gospodin m ogao da se pojavi . . . — Šta ću da svučem ? Štaaa! Jeste li vi poludije? Jjaoooj . . . ~r Tako. Polako samo, deco. G ospodine ne­ mojte da . . . — Šta nemojte, molim vas, pa to je bezobr . . u 'P o m o o o ć . . . ,E, jo . . . j . . . Nije ništa pomagalo. Sestre su udešavale sve što je bilo potrebno. Zaboga, ne smiju se zameriti doktoru Asimu. Nepoznati mladić sa napudranim li­ cem niz koje je curio znoj ležao je ispružen na jednortT naslonjaču, okrenut licem prema zidu. U labo­ ratoriju širili su se mirisi raznih hemijskih rastopina tečnosti, masti i ulja, zaudarajući neugodnim zada­ hom koji ga je zapuhnjivao. Iz pantalona spuštenih do pod kolena virile su cevi klizme koju su sestre turile duboko u pantalone kako bi mu se dobro pro­ čistila unutrašnjost creva i stomaka. M ladić je izne­ m oglo opružio pobledele ruke preko naslonjače i je­ cao prigušeno. Kad su se, pet minuta docnije, rastvorila vrata i kroz njih ušao doktor Asim u laboratoriju internog odelenja, nastalo je zaprepašćenje: užas. D oktor je dov eo jednog stranog g ospodina, postarijeg čoveka i još sa vrata zavikao: — Halo, draga g osp ođ ice Barice, doveo sam sv og prijatelja, Priredite mu klizmu! — Šttaaa! — zavikala je sestra Barica, U tom trenutku zajecao je nesretni m ladić iz naslonjače: — Jaoooj . . . — Ko je to? zavikao je doktor. — Ne pitajte. Držali sm o da je to vaš prijatelj, odgovorila je jedna sestra, pa sm o mu dale klizmu.. — A ja sam, u stvari, došao . . , gospodine doktore . . . sam o da mi se pregledaju žglobovi na rukama . . . Pa sam zabasao u ovu sobu . . . — je­ ca o je iznem oglo nepoznati mladić iz naslonjače. Usprkos m učnosti situacije, doktor Asim je pra­ snuo u glasan smeh. N jegov prijatelj, videći klizmu i čoveka u ovakvom položaju, prebledeo je. Obasuo ga mrtvački znoj p o licu. Isto kao i sestru Baricu. �V x bajram ske lop ove Prošli su dani šehri ramazana Pobožni, u snjegu, u dušama novi Iščezli su zvuci ramazan-ezana Osv’jetljene noći ko čarobni snovi. Неколико бедних њивица три месеца цела у једној долини очеку!у кишу. Три крпеља/три мала села, уиорно над гудурама дишу. Хамид Диздар Gajrei zove Snježni bajram ves’o na licima šija I pobožne duše dobrotama puni. Sa munare bajrak zelen pozdrav vija, Nebo berićetli pahuljice truni. Poštene misli, očišćena srca, Zastupajmo smjelo glas kultrre nove, U sjenci emblema: našega jedinstva. Na nas čeka rada polje; Gajret zove. Snježni bajram ide u svečanu ruhu, On je čista radost na zemlji živima, On je toplo gnjezdo u pobožnu duhu, On je božji rahmet milim namm tvima. Sa gradske tabije topovi se čuju, (Dječijeg veselja, puni su sokaci.) Odjeci im gradom svečan đerdan kuju; Topovi su prvi bajram-dana znaci. Domovi su topli. Radost srca grije, Veče tiho pada. Grarjom svjetla gore. A do u u noć kasnu majka ruho šije, Jer če bajram svanut’ prije b’jele zore Povedimo djecu mladenačke volje Da nam skuju djela nove bratske sreće, Da stečpmo i mi neimare nove. Na nas čeka rada polje; Ш Gajret zove. CV '’ ~ r< Da dižemo temelj novog ideala. Bratske sreće, rada, zajedničkog dela. Pogledajmo smjelo na puteve nove —- Poskidajmo sa njih sva neznanja vela. Na nas čeka rada polje; H ajret/Ztm ^. ŠERIF RAŠ1DKADIĆ MOJA хбрц его ви ; Ca једног брда, високог, ввдим три села како, слепљени уз стењег ко крпељи ситни над гудурама дишу. Под руком, стављеном над очи, видцк j’ e цео: камен! камен! неколике козе уз један потск, и ja, ко црв, невидљив, неприметан; о стрмој литици некој у даљини окачен један чардак бео. Идеи. Над главом ми модар преголсм круг: небо у најлепшим подневним бојама. Нигде мало лековита хлада! 0 , викад, никад заборављен друг јаблан u h je онај на косој кривини! Пао претежак пљусак помамне ватре на спрзкена брда, задахтала тела. На.едном — ехај! — море радости ускипти ми ненадно у души: за стенои коју спретно обиђох помолило се десетак кућица сламом покривених — једна je и црвении начичкана црепом — разбацанвх међу камењем. И ћутљивих док евојке пребдеделе у јесења свитања. Муслиманке у Сарајеву Помаште „Гајрет* 47 �Dr. Hazim Muftić O našoj društvenoj svijesti Bilo da pristanemo uz mišljenje Aristotelovo, da je društveni život usađen u prirodu čovjekovu i da je on kao takav prosto jedna psihološka nužda; bilo da pristanemo uz mišljenje, da je društvo jedna umjet­ na tvorevina, što zastupa isto jedan velikan grčke fi­ lozofije Platon, tačno je, da se čovjek n^ da drukči­ je ni zamisliti nego kao društveno biće i da na svi­ jetu nema predjela, u kome bi ljudi živjeli potpuno sami za sebe kao jedinke. Samo je čovjek kao druš­ tveno biće mogao dostignuti kulturni stepen, na kome se dana >nalazi. Da nije bilo zajedničkog života ljudi nebi bilo napretka ni u kojem pogledu, jer bi tada bio v ivjek čovjeku vuk* kako to lijepo veli Hobbes. Č ovkao pojedinac, okružen ugodnostima i neugodnoaa prirode, kratko rečeno okružen njezinim grandi­ oznim snagama, izgleda tako sićušan, da nam — ap­ strahirajući na čas potpuno od društvenog života — i nehotice doziva u pamet izreku velikog G eothea: „W a s will der Mensch, der gepriesene Halbgott?* (Šta hoće čovjek, taj slavljeni polubog?). Sposobnosti pojedinca tako su slabe da оћ ne bi bio u stanju sam ni da zaštiti svoj goli život, a udružene sa sposob­ nostima drugih, one su kadre da stvore čudai i da pobi­ jede i samu prirodu. I stoga v eć čim je čovjek došao na zemlju, pojavile su se grupacije, koje su se tokom vremena širile i diferencirale, dok nismo došli do najsavršenijeg oblika današnjeg društvenog života — do državnog uređenja. Opstanak roda ljudskoga tražio je formiranje i takvih zajednica, koje imaju prisilan ka­ rakter t. j.. takvih udruženja, čiji član mora svatko biti, bez obzira da li to konveriralo njegovoj volji ili ne. Takva zajednica je naprimjer država. Svaki č o v ­ jek mora biti podanik jedne države i pokoravati se njezinim propisima. Ali nije zajednički život u potpu­ nosti uređen prisilnim propisima. Možda najšire p o ­ lje društvenog života ostavljeno je inicijativi odnosno slobodnoj volji pojedinaca. Da li će netko pripadati i sarađivati u jednom kulturnom društvu, ovisi od nje­ ga. Da li će se ljudi međusobno pomagati i živjeti u ljubavi, da Ii će vršiti vjerske propise, sve to tako­ đer stoji do njihove volje. Stoga imajući ov o pred oči­ ma možemo društveni život podijeliti: na prisilni i dobrovoljni. Na ovom posljednjem želim da se u ovom svom izlaganju zaustavim, jer je to rak-rana naša. Što god nije „pod m oranje", a ne tiče se direk­ tno naše kože, za nas ne postoji. Mi živim o svaki za sebe, obuzeti jedino težnjom, da što bolje proživimo svoj kratki vijek i da stečem o što više materijalnih dobara. Moj komšija — brat — me se ne tiče i u težnji da što više osiguram sebe, ja ne sam o da ne gledam na njega, nego ga r gazim, ako je to potreb­ no- I tako dolazimo do jedne - po mom mišljenju — S 48 glavne karakteristike našega društva, a to je frakcionizam, rascjepkanast i razdrobljenost. A k o se malo u tu svar zadubimo, svuda vidimo male, sitne grupice ljudi, koje ne veže ništa idejnoga, v eć ih drže na okupu raznoliki interesi, koji, čim prestanu, odmah vode do uništenja tih grupacija. Naša čaršija kao ekonomski najjača, uz potporu neših inteligenata i vjerskih i svjetovnih, trebalo bi da bude srce našega društva. Cna bi morala biti pot­ pora svih akcija, koje imaju za cilj dobro zajednice. A je li to ta ko? O dgovor je kategorično negativan. Sastavljen je od pojedinaca raznih shvaćanja i pogle­ da na život, ali glavni tip prestavljaju, čini mi: se, oni, čije se shvaćanje m ože formulisati ovako: Najvažniji j e ,u životu čovjeka novac i sve sposob­ nosti treba upraviti u pravcu materijalnog osiguranja. Pored toga treba vršiti vjerske propise. Treba klanjati, Ramazan postiti i dijeliti zekjat. N o ovim dužnostima je udovoljeno, ako odem o u džamiju, pa dok imam uči, mi gledamo kroz prozor i mislimo, kako ćem o najjeftinije doći do komšijine kuće; ako postimo Ra. mazan, a uz to uopšte ne mislimo na preporod duše nego.sam o na to, šta ćem o jesti uz „Iftar"; ako duž­ niku otpišemo dug, koji je i onako bio nenaplativ, u ime zekjata, ili mu dam o zekjat zadržavajući ga o d ­ mah za naplatu duga i t. d. i t. d. Često se među njima čuje*ona poznata: тра mi sm o braća" a kad tamo, U isti ogovaraju svoga „bra­ ta", čine mu sve moguće smetnje, ako mu se ukaže prilika da dođe do kakvog materijalnog ili moralnog uspjeha, ne prezaju ni od nelojalne utakmice, a vrlo često ni' od tuđeg „haka“ i za kakvu kulturnu, huma­ nu, pa i vjersku akciju ne daju ništa, v eć jednostav­ no slegnu ramenima i odgovaraju: „kriza je". Svijes­ ti o pripadanju zajednici i svijesti o dužnostima prema toj zajednici nema. — Društvena svijest kod naših obra­ zovanih staleža na višem je stupnju, ali ne m ože se ni izdeleka reći da zadovoljava. Zar na primjer nije.žalosna činjenica, da ni v e­ ća naša mjesta nisu bila u stanju izgraditi sebi „d o ­ m ov e", koji bi bili središta svega kulturnog života u njima. D ok pripadnici ostalih vjera stvaraju palače, mi sm o prisiljeni da zatvaramo i ona društva, u ko­ jim plaćamo kirije. M i kao da ne vodim o računa o tome, koliku važnost Islam pridaje društvenom životu. Treba znati, da je i džema-at uveden za to. Nije svr­ ha džema-atu, da ljudi zajednički klan jaju, pa da odmah poslije namaza nastave svoje stare zadjevice i raču­ ne. Džema-atu — skupu — je svrha, da se ljudi me­ đusobno upoznaju, približe, da se pomognu i zdogovore. K oliko mi je poznato, Muhamed a. s. za svoga života nije dao sagraditi više od jedne^džamije, a to �p&radi toga da se ne stv&ra -razdor, Zac ustanova džema-ata, pa ovaj događaj iz života .Muhamed a. s. nisu nejeklatantniji dokaz, da Islam samo u .društvenosti vidi napredak, U doba pejgamberovo nije . bilo druš­ tvenih organizacija kao danas, pa je džema-at bio tak­ vim društvenim središtem. Џ današnje doba institut džema-ata sveo sč je na zajedničke) obavljeuje molit­ ve baš usljed toga, što su se tokom vremena stvorila razna mjesta odnosno razna udruženja, gdju su člano­ vi zajednice mogli da misle ,i raspravljaju d zajednič­ kom šivotu. Time dakle što više džema-at nije ono, što je bio, mi nismo lišeni dužnosti, da tražimo i stva­ ramo mjesta za društveni živ o t Princip društvenosti spada među temeljne principe Islama i mi, .ајсо hoće­ mo da budemo istinski pripadnici te vjere, M smije­ m o se ničitn izgovarati i moramo izaći i? ov e učma­ losti, u kojoj se nalazimo. Istaknuću ovdje jednu našu karakternu crtu. Če­ sto puta neka akcija u stanju -nas je neobično oduše­ viti i čovjek, gledajući takva raspoloženja, dobiva uti­ sak, da je ov o sredina sa izgrađenom društvenom svi-, ješću. Ali treba pogledati šta se zbiva kroz kratko vrijeme. Sve se sliježe kao mušemali fenjer.-Sve na jedanput stane, pa više ni makac. Mi znamo u opće svrhe obećati i izvjesnu sumu novaca, ali ako sakup­ ljač ne bude dovoljno oprezan, pa odmah ne uspije da je naplati, drugi puta kada dođe ili će dobiti od­ govor: .dođ i poslije* ili: .n e dam“ . A ko se traži mo­ ralna pom oć, koja ne košta novaca, opet je najsitniji razlog privatne prirode it stanju da pojedinca odvrati od toga. Čudno je to. U svakom svom gestu pojedinac gleda svoj vlastiti interes i to direktni. A treba znati, da takvo rezonovanje znači sljepilo kod očiju, jer iz­ vjesna djelovanja indirektno dovode opet do naših in­ teresa. T o je isto tako kao t. zv. intenzivno i eksten­ zivno .gospodarenje u ekonomiji. Obrađivati zemlju, žt ne đubriti je i. obrađivati tu istu zemlju, a đubriti je. Izdati ,pod najam trošnu ,kuću i izdati pod najam tu istu kućifsamo popravljenu. I za đubrenje zemlje i za popravak zgrade treba utrošiti izvjestan kapitali i taj kapital, koji. prividno izgleda trošenje, u stvari je do­ bit. T*kp,isto i mi, kad dajemo za zajednicu, i ako nam $e čini, da su to za nas izgubljene pare ili trud, time posredno dobivamo. Jer pojedinac je samo toli­ ko јак. коНкц vrijednost uživa njegova 'redina. Jedan prosječan Švicarac, i ako član maloga naroda proći će svuda daleko bolje o d našeg jednog jakog pojedinci jer ,je član solidno građene zajednice. Šta hoće p o je­ dinac, makar kako bio obrazovan, u sredini koja je neobrazovana? Šta hoće bogataš među siromasima? I jedan i drugi.jzgubiće svoje bogatstvo — duševno i materijalno. Nije badava rečeno: .A k o su svi u jed­ nom mjestu, ćoravi, i ti začepi oko.“ Uticaj sredine pojedinca-je neobično jak i odsudan, a tome se ne tre­ ba ni čuditi. Društvo je organizam, isto tako kao što je i ljudsko tijelo, a. pojedinac je dijelić toga organiz­ ma. Ako je organizam bolestan, mora i onaj dijelić od toga trpiti. A k o organizma nestane, s njim i on pro­ pada. 1 stoga društvena svijest jednog elementa mjeri­ lo je za njegovu zrelost. Šta je održalo jednu židov­ sku naciju kroz stoljeća. Ništa drugo nego kompak­ tnost i do krajnosti razvijena društvena svijest. Raštr­ kani p o čitavom svijetu, njih 15,000.000 ljudi unutar kolosa od dvije milijarde drže u rukame gospodarski život svijeta, žive udobno, ali se brinu za svoje nezbrinjene članove i svojim parama drže tolike svoje organizacije. Društvena svijest je dakle onaj movens, koji da­ je životnu snagu jednoj zajednici. U časovima, kad je Opštinska vijećnica, u Brčkom 49 �ugrožen opstanak jedne zajednice, dakie kad nastane .potreba obrane, to je najuspješnije sredstvo. Svaka zajednica nastoji očuvati svoju individualnost, a izlože­ na je uticajima, a često i napadima, koji imaju za cilj izmjenu čitave njezine strukture i unošenje novih elemenata koji onda toj sredini daju posve drukčiji iz­ gled. Bez razvijene društvene svijesti ona ne može odoliti i malo po malo nestaje je usljed pretapanja odnosno rasipanja u drugim grupacijama. Isto tako opet izgrađena svijest, kako smo to v eć izložili, jes najbolja garancija za napredak društva. Mi pak kao da smo se urotili sami protiv sebe, Za nas pojam za­ jednice uopće ne postoji Savjete, upozorenja, izlaga­ nja — i usmena i pismena — u tom pravcu smatra­ mo običnim nadmudrivanjem, a njihov auktor u naj­ boljem slučaju dobiće samo stereotipnu pohvalu, formulisanu u riječim a: „Е baš lijepo govori, lijepo piš » Mi u prvom redu ne poštujemo sami sebe. A za društveni život je čovjek onda sposoban, ako pođe od sebe i ako izgradi sebe. Čovjek, i ako najsavrŠenije biće na zemlji, izložen je kako unutarnjim kon­ fliktima, tako i sukobima sa vanjskim svijetom. Stoga samo onaj zaslužuje^ naziv „čovjeka*, koji te konflikte uspješno rješava pom oću vrlina dostojnih čovjeka, vrlina, koje ga zapravo i čine čovjekom Sa­ m o onaj poštuje seb e,.k pji-se u sjvohK djelovanju ne služi svojstvima nedostojnim čovjekova bića. A čim razum, samosvladavanj*, pojtenje, pravičnost, jednom riječju humanitet, m e dominiraju ljudskim životom , čovjek se spušta do niveau-a jednog živog bića, koje je samo tijelom čovjek. Rijetki su oni kojima je cilj života biti čovjek i kao takav živjeti. Pa kad dakle ljudi ne poštuju sami sebe naravno da ne mogu poštovati ni druge. I zato se u nas pojedinac ne cijeni p o njego­ voj vrijednosti i sposobnosti, nego po tome kako umi­ je da p'ihlivani po konopcu života, da se ne zamjeri jed­ nom ili drugom. A k o se u našoj sredini pojavi kakav jači pojedinac sa širokim horizontom i željom da dru­ štvu pomogne, stvara se o k o njega čitava falanga za ­ vidnih, koji ne biraju Sredstava da spriječe uspon tak­ vog lica. Samo neka pojedinac ne napreduje, neka mu se ne pjevaju hvalospjevi, pa makar to zajednič­ koj stvari i štetilo — tako oni režonuju. Mnoštvo jed'' no naših jakih ljudi ili je propalo boreći se vječno sa svojom okolicom , ili se potpuno povuklo u svoj naj­ bliži krug dižući ruke od društva, koje ne želi napri­ jed. Ima u našoj sredini usprkos naše zaostalosti lju­ di pametnih i od velikog iskustva, ali mi ne damo da nas oni povedu, .mi ih ne slušamo smatrajući sebe jed­ nako sposobnim za sve. Naravno da i medu njima ima iznimaka, koji su zaslijepljeni svojim neposrednim in­ teresom, razočarali društvo koje mu je povjerilo neki opći posao. Ali još nije opravdan i temeljit razlog, da se izgubi povjerenje u svakoga i da se podijelimo na najsitnije grupice. Naša sredina trpi od pom anjka­ nja autoriteta, jer ne da nikome te uloge. A bez au­ toriteta nema napretka društva. Pa i ako netko uspi­ je da se kao autoritet naturi jednoj sredini, to biva samo za kratko vrijeme, jer se odmah javlja rival a mi koji smo i onako naklonjeni dezorganizaciji. odmah pristajemo uz ov og posljednjeg i rušimo za čas ono, što je možda stvarano velikim naporima. Svakom ak­ t cijom našom dominira interes, a ta' interes je u velik op većin i slučajeva odraz najgrubljeg egoizma. T o se ispoljava svaki dan u našem društvenom životu. D ovoljno je na pr. otvoriti trgovačku radnju u blizini radnje svoga komšije, pa odmah stvoriti sebi najve­ ćeg dušmanina U ocjenjivanju drugih mjerilo nam je subjektivni kriterij. Ne pitamo, koliko čov jek objektiv­ no vrijedi nego da li i koliko nam se je zam­ jerio. Logično je onda da takvo rezonovanje rađa međusobno podvaljivanje, zaskakivanje i djelatnost iza kulisa. To opet djeluje negativno na karaktere, bolje rečeno takva sredina stvara negativne karaktere. A ovakvi karakteri najbolji su simptom za bolest dru­ štva. Stoga treba mnogo razmišljati i gledati oko se­ be, a tko to m ože neka se ugleda u pametnije od sebe i neka ih pita; treba rasute snage koncentrisati; istin-ki, a ne formalno vršiti vjerske i moralne pro­ pise držeći se o n e : Što ne želiš, da tebi drugi čini, nemoj ni ti njemu; težiti za obrazovanjem i pom oću njega se savladati, pošto nas samo ono čini slobodnim od niskih strasti i nagona; jer ako ne budem o tako postupali, propašće naša djeca, u koloko mi ne propadnem o.: Milan Karanovič Nekolike osobine Krajiških muslimana Onaj budžak Bosne od rijeke Vrbasa pa do granice sa Likom i Dalmacijom zove se Bosanska Krajina. Ona je dio Turskog Serhata, Turske Krajine, uvene sa svojih junaka u našim narednim pjesmama među kojima su najveći: Braća Hrnjice, M ujo i g o jani Halii, Lika Mustajbeg, Budalina Tale, Kovačina Ramo. Oni su svi naše krvi i jezika i njihovo je po­ tom stvo u Bosanskoj Krajini. Ispitujući naselja i p o ­ 50 rekla stanovništva, obišao sam svako selo, bilježeći od starih ljudi predanja o starini. T o je štampano u „Zborniku Akademije nauka* u Beogradu u knjizi: „Naselja i poreklo stanovništva*4 sa naslovom „P o u nje u Bosanskoj Krajini.* Odatle donosim o nekoliko odlom aka o Krajiškim muslimanima koji su izraziit tipovi naše borbene rase. �Iz cijeloga ciklusa narodnih pjesama, koje opje­ D o Ibojluka i b’jela begiuka, vaju četovanja i ogorčene borbe turskih serhatlija sa Kod Zenđila sela Mutilića, senjskim uskocima i Kotaranima, vide se prilike u Gdje su kmeti ličkog poglavara, kojima se razvijao tip muslimanskog Krajišnika. Život Ima polja dva puna sahata, tih turskih serhatlija i njihove borbe mogu se pratiti Sve ga sila turska pritisnula: po narodnim pjesmama. Po njima izlazi da se u ovaj Konj do konja, junak do junaka, ugao Krajine, u njenim tvrđavama, zbilo sve što je A barjaci kako i oblaci. najodanije Islamu iz Dalmacije, Like i Ugarske, i što, Đipa stoji hata i paripa, kako sami vele, „nije htjelo vjerom da prevrne*4. Tu Zveka stoji rahta i pusata, su se miješali sa stanovništvom turskih tvrđavnih na­ A sjaje se toke i čelenke, selja. koji su većinom poreklom od Anadola. A sv’jette se srebreni enami, Najomiljeliji su im junaci: Hrnjica Mujo i Bu­ A pucaju vezene kubure, dalina Tale, Tale Ličanin ili Tale od Orašca. Tale je Dozivlju se bistri venedic', imao drvenu kulu od jasenova pruća, pokrivenu pod A pjevaju djeca Krajišnici. bujad, a kad polazi na vojevanje, zametne se dreno(Pjesma nosi naslov „Ropstvo Lalić Jusuf-bega“ vom batinom, prvi zatura kavgu i otpočinje boj. i ima preko 1000 stihova. Izašla je cijela u sedam G otovo svaku pjesmu počinju sa ovim stihovi­ nastavaka u listu „Gajret44 za 1925 godinu.) ma: „Ој Krajino, krvava halj'no, krvava si odkad si Najveća je mjera razdraganosti i zanesenosti postala,*4 gdje je vijekovima bilo: „s krvlju ručak, a kad dođe mjesto: џ „D ok evo ti Budalina Tale, s krvlju večera, svak krvave žvače zalogaje. Nikad Zametno se drenovom batinom, bjela danka, ni odmora41. .1 tjdinih dvanajest bešlija, Posmatrao sam ih o ramazanskim večerima* j Zadr’ kapa i zametnikavga, zimskim sijelima i po kavanama, kad im „pivač" pje 1 pred njima Belaj buljubaša, va pjesme uz tamburu, a pratio naročito jhjesta, kad Kud god kreće bez belaja neće. su najrazdraganiji i najzaneseniji.- л Barjak nosi Strujić Šabanaga, Karakterističan je krajiški način sazivanja пp G olo temre krpe ne imade, četovanje. Lika Mustajbeg, spremajući ser-da izbavi iz Nako ti je Strujića pletivo.44 ropstva Lalić Jusuf-bega, doziva* Đulić-barjaktara i т i Tada se svi zasmiju, stanu se vrpoljiti na klu­ veli mu: „Hajde leti kod vode Crvaća, pama i bacati nogu preko noge od meraka. Bosanska Krajina, pored junaka opjevanih u na­ Gdje ’no beže pada na ljetinu, šim narodnim pjesmama koje smo spomenuli, uče­ Pa opali tri topa ubojna: Deli Kusu i deli Margintu, stvovala je u svim narodnim pokretima u Bosni i I pred njima tanku toćijanku, dala je više istaknutijih ličnosti koji su bili na vi­ šim položajima. Najmarkantnija je ličnost Hasan PećKoja troši tri kantara praha, ski, poznat u svoj Bosni pod imenom Hasanaga Kra­ Nek se kupi serhat i Krajina. jišnik. On je na Krajini bio ono što i Alipaša JanjinDragi Bože, koji svašta dav^I ski u svoje vrijeme, samo s tom razlikom, što je Ali­ Kad na Lici pukoše glasnici, paša imao diplomatsku gipkost i dovitljivost, dok je Na četiri otpukoše strane, Hasanaga imao karakterističnu tvrdoglavost bosan­ Na Cazinu i na Todorovu, skog Krajišnika — muslimana. Učestvovanje Hasana1 Glamoču i bijelu Lijevnu, gino u pokretu Husejina Gredaščevića protiv reforma 1 zenđilu Klisu kamenome, sultana Mahmuda II. ustanovio je Drag. M. Pavlović. I Gospiću selu pitomome, Za ratova Napoleona i Austrije zauzeo je Cetingrad. A kod kula bega Kurtagića. Napoleonov general Marmon, guverner tadanje fran­ Na Bihaću drugi dopukoše, cuske provincije Ilirika, uspeo je da Hasanagi PećNa Vrhovcu šiba prigonica, skom oduzme Cetingrad. Kod njega su zimovali haj­ A kod kule Vrhovac Alage. duci iz Like i sa Korduna. Prelazio je često u Au­ Ode jeka niz Unu prokletu. strijsku Vojnu Gracu. Imao je često sukobe sa bego­ Čak se oču do Novoga b’jela, vima — kapetanima i na krajiški je način sazivao na A do kule Zajim Alajbega. Četovanje. Svi su Krajišnici znali, kome pozivu spa­ Zar Krajina, krvava haljina, daju. Prema potrebi oglašavao je iz topa. Po broju Pa se jadu tome naučila I ispaljenih topova znao je svaki Krajišnik, kad ga Ago Stadoše se kupit’ Krajišnici. zove Pećigradu. Ti su sukobi ostali u narodnom sje­ Kad pukoše četiri topova ćanju: „Kad je Hasanaga Pećki robio Krajinu." Čud­ Na Mujinoj od Kladuše Kuli, novato je, da o tim njegovim sukobima koji su bili Sva se diže Serhat i Krajina, 51 �pre 1Ć0 godina, nemarni jedne’ narodne .'pjesme, dok ih ima iz Ustanka 1875-78. Hasanaga nije išao na K osovo sa Gradaščevićem tobož da čuva zemlju od upada kneza Miloša. Ipak na želju Austrije i kneza Meterniha uklonjen je sa granice, koju je tri decenije uznemirivao. Sa ponosom pričaju kako je Hasanaga bio „džinovskog rasta- i tolike težine, da ga nije m o­ gao konj nositi, nego su ga vozila dva crna bivola u surgun, a Arnauti koji su ga pratili, vele da su pjevali: „Hasanaga zaludu ti tala, kad ti ode mimo Stambol glava." Hasanagina kći bila je udata za ska­ darskog vezira. Sa Gradaščevićem bio je na Kosovu i Krupakapetan, koji je tada bio zauzeo Vučitrn i Giljane. Ostrožački kapetan Murat-beg Beširević nije se hteo predali carskom veziru, nego se odmetnuo u hajduke Posle toga 20 god. Alija Kedić i kadija Kapić „v o­ dili su Krajišnike na cara" i dočekali su Omerpašu vkod Jajca. Na koncu se taj Alija Kedić pokorio paši i pao na čelu odreda bosanskin bašibozuka na Her­ cegovini (čini mi se ugušujući Vukalovićev ustanak) podviknuvši: „D rž’te se braćo, nismo ml babe ana dolske". Snažan su otpor dali i austrijskoj okupuciопој vojsci 1878. Karakteristično je to za njihovu borbenost i otpordost što su Austrijanci najzad zau­ zeli Veliku Kladušu čak^i posle Sarajeva. Svraćaju pažnjuldva sojar’iKuienovići i Midžići koji su dali više školovanih ljudi i turskoj upravi pre okupacije i Austriji. Ima ih lekara, advokata ban­ kovnih činovnika, učitelja i raznih Činovnika. Od so­ ja Midžića bio je posle rata i vrhovni šerijatski sudija „nadkadija" za Bosnu i Hercegovinu. I begovski rod Kulenovića kojih ima što u Bo­ sni, Što u Turskoj oko 300 kuća, pokazuje veću ak­ tivnost. izdržljivost i težnju za školovanje. Njihovih ljudi ima na višim položajima ne samo u Bosni, ne­ go i u Turskoj staroj i novoj. Bilo je i paša i čak jedan ministar. Pokraj najbolje volje, nisam mogao sabrati podatke o svim školovanim Kulenovićima od kojih je jedan kao slikar (profesor u Šapcu) jesenas izložio slike u Sarajevu. Od Muslimana ove oblasti na višim položajima su: Hadži Džemaludin ef. Čaušević rodom iz Arapuše kod Bos. Krupe, reisulema sarajevski sada u pen­ ziji. U Tripolijskom ratu 1911 nestalo je, vele, paše Sivića rodom iz Ostružnice kod Bosanske Krupe. Krajiški muslimani činili su u prošlosti čuda od junaštva i dali su snažan otpor Austriji pri okupaciji. Tako je tada bilo vrijeme. Nadamo se, da će svoju osvjedočenu aktivnost i borbenost upotrebiti u unutarnjoj izgradnji naše, oslobođenjem ujedinjene, države Jugoslavije i u odbrani, kad zatreba, od vanjkih neprijatelja. H afiz Muhamed Panđjža Islam k ao trajni pokretač umnik i fizič­ kih snaga čovjekovih Nijedna religija nije dovela u tako divan sklad duševni i tjelesni život Čovjekov kao Islam. Islam je manifestacija svih snaga čovjekovih i traži da se te snage 0 punom skladu razvijaju ne zanemarujući ni jednu stranu ljudskog bivstvovanja. Islam je vjera zrelog doba čovječanstva, kad je čovjek m ogao shva­ titi uzvišeno učenje njeno, koje id e'za tim, da razum­ nim manifestacijama dovede čovjeka do istinske sp o­ znaje ove istinske Božanske vjere. Islam uporedo ra­ zvija tjelesni i duševni život i razvijajući jednu život­ nu stranu, ne smije biti zapuštena druga strana. Mu­ sliman ne smije svu svoju pažnju posvetiti samo svo­ me tjelesnom razvitku i zapustiti svoj duševni život, kao što ne smije svu pažnju obratiti sam o' dušev­ nom životu, zapuštajući tjelesni. Iz društvenih obzira Islam ne dopušta pusthjaštva, ne dopušta ubijanja svoga tijela; on ne dozvoljava mučenja koja će ubi­ ti duh i učiniti ga učmalim, ropskim. Islam traži raz­ vijanje svih vrednota čovjekovih i usko ih veže. Po propisima Islama ne može se postići sreća prekogrobnog života bez njegovanja zem nog života. Da bi se ov o postiglo i da bi se održao stalni kontinuitet u razvitku umnih i fizičkih snaga čovje­ 52 kovih, između prolaznog zem nog i prekogrobnog ži­ vota, Islam je postavio principe, koji će omogućiti harmoničan rad u svim pravcima ljudske' djelatnosti. Kao prvi uslov za postignuće ov og cilja je nauka. Islam traži od svih svojih sljedbenika i nalaže im kao dužnost nauku. Svaki musliman mora poznavati sve ono što mu je potrebno za njegov vjerski život, i ono što mu je potrebno da razvije svoju životnu dje­ latnost. Poznavati svoje vjerske dužnosti to je farziajn, imperativna zapovjed Božja, a poznavati teme­ ljito svoj posao, koji je izvor životne ekzistencije je isto tako farzi-ajn. Kurani a. š. kaže: » V j l ЈГ ј 1\ Ј л‘ Pitajte učene ljude, ako vi to ne znate." Ovom svetom Božanskom za­ povjedi je jo š prije trinaest i po vjekova Islam na­ uku proglasio obligatnom za svakog pojedinog mu­ slimana i učinio je vjerskom dužnosti. Istina, svaki pojedinac ne mora sve znati, ali mora znati ono što mu je potrebno za pravilno razvijanje njegovog vla­ stitog vjerskog i tjelesnog života, dok u svakoj strani koja je potrebna za pravilno odvijanje života islam­ ske zajednice mora se naći pojedinaca, koji će moći toj dužnosti udovoljiti i tako izvršiti onu dužnost, koja se naziva farzi-kjifaje. �Nauka je dužnost isto tako kao i namaz, post, slovima mora biti voden razumom i naukom. Ali i tjelesni život musliman ne smije zanemarivati, on ti­ jelo mora razvijati i njegovati, jer se nijedna islamska »J* J * „Tražiti nauku je dužnost svakom muslima­ vjerska dužnost ne može izvršivati, ako je tijelo slabo, nu.* Svaki musliman bez razlike društvene pripadno­ oronulo i izmoreno. Onom istinskom svesrdnošću se sti, pola i rase, mora učiti i nauku tražiti, pa makar ne može namaz klanjati ako je tijelo slabo i bolesno. i u Kini, kako to jedan drugi hadisi-šerif kaže. Slab i bolestan čovjek ne može vršiti svetu dužnost Kako je nauka i učenje u Islamu obligatorno posta; za izvršenje hadždža je potrebna tjelesna sna­ tako je i obuka obligatorna. Svaki musliman mora ga, da bi se mogli podnijeti napori puta; a zekjat, tu nastojati da znanje širi i druge obučava. Kurani a. Š humanu dužnost svakog muslimana prema svome kaže: £o\ .P o ­ bližnjemu, može izvršiti samo onaj musliman, koji je zivaj na put Božji sa mudrošću i lijepim savjetom." tjelesno sposoban da radi i da privređuje. Islam ne Kulturni radnik mora obazrivo pristupiti svojoj sre­ dopušta nikome da na nedozvoljen način dođe do dini, on je svojim lijepim postupkom mora privlačiti, onoga što mu je za život potrebno, nego traži da on sam mora biti oduhovljen islamskim istinama da svatko dozvoljenim sretstvima i radom dođe do toga. bi ih lakše nakalemio na svoju sredinu i tako se Kuran a. š. kaže: ^ YY s\ J e d i t e odužio svojoj dužnosti prema svome velikom stvori­ telju. Kur’an nas na mnogo mjesta poziva da nauku ono što,ste dozvoljenim i lijepim načinom povrije­ širimo, da je ne skrivamo, jer ako to budemo činili, dili.* Za to»je potrebno zdravlje i snaga, da se udo­ stignuće nas zaslužena kazna u našem vječnom, pre- v o l j i svim islamskim propisima i musliman ne smije kogrobnom životu. Zar se može naći razumna čovje­ zaboraviti svoga dijela zemnog života, što mu ga Bog ka da se ogriješio o ove uzvišene kuranske riječi, da darova. O ik ga mora tražiti i uzeti, jer Kurani a. š. hadž, zekjat i t. d. Alejhisselam kaže: svoju dužnost prema sebi, svojoj zajednici i svome Allahu zaboravi, i kod ovakvih dokaza- veličine uzvi­ šenog islamskog učenja, ostanfe nepomičan, ne htijući. udovoljiti svome pozivu i širiti svjetlo prosvjete i na­ uke. Prve muslimanske generacije suptspravno bile shvatile svoj sveti poziv H6d3zivale mu se snagom svoga duhovnog saznanja. Musliman je žudio za naukom, on nije žalio nikakvog truda i napora, ofigje prolazio s jednog kraja islamskog svijeta do drugog, da tu nauku nađe i da nauci. Nije trebalo nikakvog zakonskog propisa, koji će ga na to silti, on je tp ^shva­ tio kao ličnu dužnost svoju, koja mu je od Boga na­ ređena. I to je donijelo one ogromne uspjehe Islamu u prvim stoljećima njegova razvitka. Kao važan faktor u Islamu, koji ima da nam posluži da dođemo do prave spoznaje našeg života, jest razum. Kuran a. š. nam u nebrojeno primjera na­ laže da svaki svoj rad podvrgnemo razumu, tome velikom daru Božjem, koga on u svome velikom mi­ losrđu darova čovjeku. Alejhisselam nam u mnogo primjera navodi svu veliku vrijednost razuma i u jed­ nom hadisi šerifu kaže: OjZš ^SlC- j AU ј 1\<л!с Ј_Ј u či: liAJl <us\ ^ —»-1 з Yj „I ne zaboravi tvoga dijela zemnoga života i čini dobročinstvo bližnjemu kao što je i tebi Alah dobro činio.* Dakle, po ovoj svetoj zapovijedi Božjoj, musli­ man mora raditi, da radeći i stičući blagoslov Božji mogne pomoći svoga bližnjega i doprinijeti svoj udio, da njegova zajednica ojača i da u njegovoj zajednici svaki pojedinac mogne osjetiti veličinu Božijih darova. Ovaj cilj možemo postići samo onda, ako u cijelosti budemo slijedili uzvišene islamske zasade, koje su jedine u stanju čovječanstvo povesti na put prave i istinske sreće. Svaka stvar ima svoje uporište, o koje se na­ slanja, a uporište pravovjernog je njegov razum. Prema vrijednosti njegovog razuma će biti i njegov ibadet*. Dakle i sama pobožnost je vezana za razum i samo pametan i razuman čovjek može punom svesrdnošću da se obrati svemogućem Allahu. Iz ovog kratkog izlaganja se vidi, koliko musli­ man po islamskim propisima mora posvećivati pažnje svome umnom razvitku, kao glavnom temelju na ko­ me može izgraditi sreću na oba svijeta. Ne smije ni­ kada umni rad prestati, muslimam u svim svojim po- 53 �Џевад СулејманиашиЛ Стручно и лаичко право на расправљање о верским питањима господе Чоквћа и Прохића оставити у наводиим знацима. (И з сукоба мисли - долави се до истине) Уредн иш тво Ш та je стручљак и шта je лашс, у томб ће свако дати прпблвжно исту дефинпцију. Алв шта су верска пптања, у томе ће, после прввх речи, свуда бити врло много равилажења, Све вере, при чем овде мпслвм на всторпске монотеистичке конфеспје, не обухватају пста пвтања. Неке од њвх уопште не додпрују извесних питања која су код друг*их фоксирана и дефввитивно решева до у _танчпне. Не може се, дакле, кад je реч о всторпскпм ковфеспјамп, говорнти 6 верским питањима уопште, вего само с обзнром на извесну конфесију. Ш та све спада у верска питања no Исламуг & r 1 У једној најопштијој алп и врло неодређеној тврдљи слажу се те обе встручња»зке“ стране, напме у т о м е д а : Ислам обухвата сво. Г . И. Хакки Чокпћ то И8лаже овако (лодвлачеље je моје): „Исламски прпнципп и наука обухватвлу су сваку вдраву филовофвју, како ону која je досада повната, тако и one које се na­ nosa откривају. Према томе, вслааека знаност u филозофија није потребна туђој помоћи, јер су исламски извори познати већ преко 13 вјекова. И кад се у њвма нађе ријешеље и sa нова открића, то je 8нак да се та всламс£а истина није прије открила, a иначе je рпјешеше sa њу постојало.“ (Хвкјмет бр. 32 стр. 249) A г. A . финпше: Адил Чокић то још овако де- „У Кур-ану вма тного ајета која се до- На то питање ja, као лаик, ne МПГ могу\l IJU па'• ТИЧУ поЈединих патања вз подруч,а св)етсзнавости као из ив подручја филозоф „ дати исцр^ан „ „ пппоп „и „ауторитатвван „ тЛ1Л,1ГП0тт,оип одговор ^„т.пол„ ких знаности филозофије и равно Стога ћу ту датп ј^еч стручн>ацпма. Ме|ју твм вашим стручњацима се у последње време истичу браћа госцода Чокићи са својпм часописом Хикјметом у Тувли и г. Алп Рвза Прохпћ, врховни шериатски судија у мору, са својом брошуром „Ш та хоће муслимапска внтелвгенцвја“ и с воввнсквм наппсима. За своје стручњаштво пмају ови, колико ми je познато, пуне квалификације, како школске тако и оне које човеку може да даде његово ввање. Ови су, осим тога, у својим паписима најотсечнвјв, најпротивнији компромисима и у погледу обележавања интересвих сфера свога стручњаштва у верским питањима иду даље и вахватају шира подручја него другн стручњацв. Ну они се, браћа гг. Чокићи према г. Прохићу, не слажу у потевању гравпца тога подручја, и то у нсквм врло важшш тачкаиа. Стога се, с обзвром ва то да су обе стране стручњачкв квалвфвковаве, мора до даљњега оставити ва страву при8нагБв ауторитативности једне или друге страве. Mucлим, наравво, релатввне ауторитатвввости, јер апсолутве, у историски ковфесиовалвим пвтањвма, уовште вема вити може бити. Зато ћу у даљњем и8лаган>у „стручњаштвои 54 метафизвке, na je потребво доказати да je и оиако како Куран говори о тпм питањима, као и то да je Кур-ан у потпуној сагласвости са сввм овим гато je научно утврђено и дока8ано. — Исламскв научњаци (мутекјеллвмв) толпко су оарезпи у тим својим расправама, да сваком првлвком подвлаче, да овс расправљају о тим питањима колико вввскују прилике и колико се то види И8 слова Кур-ана, a праву исправно u тачно оно истину да само Аллах 8на.“ Г* Прохић се у својој брожурп „Ш та хоће наша муслиманска внтелигевција“ овако о томе ивражава: „Ислам je вјера првроде, социологије, вјер.ч внаности, исламска наука регулише цијелв шивот до смртв n намијењења je цијелом човјечанству.“ A мало ввже каже ово: »Ha првв мах та речеввца (да je ислам разум) ввгледа као нека похвала, увдвзање всламске вјере, управ ласкава ea Ислам. Али mo пије гаако. У влмв кјеламу (всламска догматвка) в у влмв усулу са објашњењем и доказвма стојв, да je добро, лвјепо, влв 8ло, ружно, рђаво, како je што шерват, то јест самв Бог такввм означво, a вдрав pasju нао �na то упућује, да равум наиме rionaiaMo, ćxваћамо поједине одредбе.« (Стр. 48). И код г. Прохића сам подвукао једну капиталну контрадикцвју, да je, наиме, Ислам вера природе и внаности и да у исто време та внаност, која je дакле темељена у људској природи, сама себи узама право слободне мисли, дакле и слободне оцене свега и свачега, придрзкавајући право једино на бедно граматички-логичко аналвзирање. Изгледа ми да су та протусловља код господе „стручњака" настала из осећане потребе да учиее неку, мавар и привидну концесију вападпој световној науци. Тиме, међутим, нису постигли ништа друго него што су, и нехотице, дезавуисала своја веровања у исламске догматичности. Правидност те концесије се најбоље одражава код г. И. Хакки Чокића, који je, како смо горе навели, најаре рекао да исламски принцвпи и наука обухватају сваку здраву филозофију, a затдм мало на ниже, наставио овако: „Накли докава <jy вјерски иввори као вјеродостојна дела (Кјутуби-свмавијје) и вјеродостојном предајом утврђене ријечи Божјих посланика, a акли су она до којих се долази размишљањем, проматрашем, проучавањем и испитивањем и на, темељу тога створеним 8акључивањем и испитивашем.“ (Хикјмет бр. 33, стр. 257.) A мало послије каже он ово: »Ha акли докаве се ja не ослањам, него стојам уз „накли- докаве“, јер су они позитивна наука, основана и темељеАа на Свезнашу и Свемоћи, a ови акли су само иретиосшавке, нага^ања која не морају бити тачна.« (Хикјмет бр. 34, стр. 290.) Дакле, исламски принципи, no г. И. Чокићу, не дају првенствене веродостојноста ономе до чега се долази размишљањем, проматрањем, проучавањем, испитивањем и онда на темељу тога створеним вакључиваљем и уверењем, него ономе што нам донесу и предају као Божје одредбе људи кова господе Чокића и ЕГрохића, јер су они окупирали места наших најповванијих тумача и предавача исламскех принципа. За докав равилажења тих »стручњака« у врло важним питањима могао бих навести много примера, али за сврхе мога чланка ће бити довољан само овај: Док г. И. Хакки Чокић каже да муслиман треба да равмитља о Аллаху: ко je Он и каква има Својства, те док расправља на дуго и широво о кадеру, дотле г. ГГрохић каже: »Мутезилије (ссо(зодни мислМоци) су унијели у Ислам једно велико вло, не само у исламсви учевви свијет, него и у масу. Наиме претресање и расарављање о кадеру. Кадер и битност душе су тајне Божје. - Maco нпјесу могле схватити кадера исто као ни тевекјула. To je, no мом мишљењу, проувро* ковало стагнацвју у исламском свијету и лендоханлук.а (Спомепута брошура, стр. 42.) Да г. Прохић има потпуно право, у колико су претресања тих мутезилаја бвла слвчна претресању г. Чокића, о кадеру, то je ван сваке сумље; и ако г. Прохић но могне доказати г. Чокаћу свога тврђења, ja ћу му врло радо учинити ту услугу. A k o погледамо сада што би поједвначно no Хикјметовом писању и no брошурв г. Прохића, требало да спада у исламска версва питаља, односно чега се Ислам дотиче, видићемо да су ту заступане скоро све доктрине:члс'са фвлозофија, етика, сва подручја државног, јавног и приватног права, 8атпи астрономија, баологија, геологија, фивпка, кемија итд. Ислам, дотпчуКи се свих тих доктрина, уноси у сваку, у неку више у неку ман»е, своје догме, то јес ставове о којима у љаховој основи не може бити расправе. Он, дакле, издваја испод критике чистога ума оно што се не може издвојати. Кад к томе још узмемо духовни квалитет л>уди који себи увимају то право да сами врше та издвајања онда тек можемо да схватимо како би се херметички затворила врата код нас сваком знанственом, према томе и културном раду. Mo­ rao бих једном масом прпмера плустровати да ти „стручњации имају најмонетруознија схватања о основним стварима многих знавости, a која схватања најгрубље и директно у мовак туку сваког средњошколпа. Да ће средњошколац на то роаговати тако да ће кратким поступком отрести то са себе, a не тако да ће одбацити своја знанствена посе- довања, јасно je, вити се може друго шта очекивати нити 8ахтевати. Простор чланка ми не дозвољава да анализујем те примере. To ћу учинити у васебној брогаури. Овде ћу само да набацам две три такве стварчице. 0 ни, на пр. расправљају je ли дозвољена златна пломба на зубпма; они у фпзикалне снаге васионе убрајају и мелекје, који су „бића виших сфера и који имају велик углед код Бога“ ; они у васиони внају и sa неко „овосветно небо“ ; они сасвим о8бил>но обравлажу предности месечне „године“ уопште пред сунчаном годином; ea њих су (sa г. Чокиће) 55 �&oitiB>a и отКриваЊе жене доРматВчМа Пита- тич1сог доба. Он то важе овало, у cbojoj rtoн»а; они (г. Прохић) траже да „улема увме лемици са г. III. Алагићем: „ Д ое je Турсва била званично исламека у претрес, je ли женсвињу муслимансвом у опште вабрањено ивићи из куће и боравак држава, био je у Стамболу еод мешихата Тедкивати-шер-ијје меџлис. Претсједник му ван куће“ ; они важу (г. Човићи) да су Арапи открили електрицитет, парни погон, u je био у рангу министра. Томе меџлису je упућивано на цензуру и оцјену сваво дјелотоме с л и ч н о и т. д. Кад смо тако видели вавве духовне вва- воје се je дотицало вере и гаериатсвих пролификације имају ти наши „стручњаци“ у писа, да се таво спријече провзвољна тумаверским питањима, и држећи на уму да не- чења, натезања и навлачења исламских извора ма скоро ниједне световне знаности у којој и ироииса на лаичва резоновања и схватања. они себи не арогирају право да говоре са Тиме je штиЛена пстинска слобода исламске науверског дозматичког гледигата, да дакле они, ке, јер je нијесу спутавала лаичва навлачезаправо, и не познају скоро никаквог искљу- н»а — na чав итаковихвоји су за се са исчиво лаичког знанственог терена, онда мо- ламсви1и жавотом обрачунали, na се и ys то жемо лако вамислити какав однос они себи лаћчју извјесних потпуно ријешених питања дају према лаицима, и какво би наеиље били да 0 х no свом резоновању превалупе. — Мовољни да над њима почине. Читаоц неће, лим Вас, иозвани вјерски иредставпици, припаппав, веровати својим очима да чита ово што зпте na лаички рад док није постало каспо.и ће сада прочитати, јер тако непромишл>ена (Хивјмет 42, стр. 189.) Да стегнемо у једну мисао све то досасмелост се ретко може наћи. да речено и цитирано, отприлиЕв оваво: НеПовнато јег наиме, да je наше Врховно воја господа хоџе, вова Човића и Прохвћа, верско старешпнство у с.војој декларацији поставила су себи за цил да добију пуну (Хикјмет je назива ^„такриром“) од 16. јула вонтролу над свавим умнамјавним продувтом пр. године, у њеној седмој тачци, осудило нашпм и да могу свави вабранити воји не брошуру универзитетског доцента г. дра ЈЕ?ебуду бегонисали. Нису они, мислим, толиво говића: „ 0 положају данашње муслиманке 8ли взлико no томе и8гледају. Они би, то им према исламској заједници и духу временах вјерујем, заиста и желили, ваво то важу, да тиме пгго je рекло да „у н>ој има етавова муслимани воде цели свет у 8нанственом ракоји нису у свладу са исланским изворима и ду и изналажењу, и они ваиста мисле да би наувом“. ХиЕЈмет je ту осуду поздравио и то било и могуће под том њиховом цензуром. онда надовевао ово: Нису, наравно, у стању себи представити да „ — вадамо се да ће са другог свога би место тога и вод нас, југословенсвих мусастанва наше Врх. верско старешипство у слимана, вавладала гробна тишина на пол»у новом тавриру изриЕом рећи и оно, што се свавог истинсвог и вредног умног рада. И8 духа овог такрира разумије; наиме: Ко мора, ЕО треба и ео може говорити о нагаим вјерсЕим прописима, a ео не може, не треба и не смије чеиркати no њима,ц — (ХиЕЈмет бр. 26, стр. 57). Очито je да том речју „чепрвати" мисле браћа ЧоЕићи „реформашви говорити“, јер се и иначе они о „реформишима“ таЕо и томе слично ивражавају. Мисле давле у ствари на свааога ео није од хоџинсвога тавума њихове вроте, a ео жели да слободно, морално и умно говори о свему бев разлиЕе. Ко друЕчије жели, тај може да буде, прпзнајем, ХиЕЈметов „реформаш," али није реформистаГосподин Адил ЧоЕић уЕавује и на пут е о јим би требало да пође Врховно версво старешвнство, na да би се онемогућило то „чепрЕање". Давле, тај je гооподин ea ценвуру штампе, у погледу версЕих ствари, и то ea ценвуру no турсвој муотри И8 предЕемалис- 56 * * * „Стручњачво“ право на расправљање верпитања не позна заправо ниваввих туђих питања, оно je, давле, универвално, ито догматичви универзално. С друге стране, у погледу лаичЕОга права на расправљање тих питања, очито je да je оно суверено у свему што представља по8итивну 8наност. To се само собом равуме. Давле, и у оним деловима световне позитивне знаности, војих се шериатсви прописи, no нашим „стручњацима, „дотичу,“ и воје бесправно решавају. Je* Д0 во у погледу метафи8иве и етике могла би се спорити тавва евидентност лаичвога права на њих. Т у би се могло поставити једно опште правило: наиме, у воливо те доктрине претендују да буду позитивне внаности, у толиво потпадају и оне под лаичво претресање. У воливо треба да буду само с еи х �веровања, у толико падаЈу и у „стручњачву ефвру. Подвлачим реченицу „и“, јер лаици имају своју реч тавођер и у стварима самога веровања. To je дакле, терен на коме може доћи до легитимме дебате ивмеђу стручшава a лаика. 0 томе ћу сада да наведем неволиво Кантових мисли И8 његовог дела „Религија унутар граница чистога ума“ (нешто модифицираних : „Да би се са којпм било конфеспоналним веровањем спојило и морално веровање (било као сврха или као средство, јер једно од тога je неопходно\ потребно je тумачење љенога откровења. И то такво тумачење које стоји у сагласности са вечним вавонима морала.“ „Моралне 8аповести: „Не убиј, не лажн не чнви неправде, птд.“, стоје непомично вредне u бев обзира на то хоће ли их потврдотн ковфесионално веровање пли неће. И вад се вовфесије не бише слагале с тим saaoeecтима, човечији би ум морао одбацати конфесије а не те ваповести." „Такво тумачење конфес^оналних веровања je врховно аутентично, јер je ва сво л.уде и 8а сва времена вредно.^ „У толпко, дакле, има u лаик права пн тумачење верских доктрина, у колико настоји да оно што му стручљаци пруже сагласп са законима морала“. „Таквом тумачу конфесионалних веровања je подређен тумач научник, стручљак. Како се људско внање и уметност не могу пењати у „небесак да би се тамо уверило о кредитиву посланства оснцвача тих веровања него се мора да 8адовољи са врло старим традицнјама, преданим у мртвпм језицима односно нарјечјима, то ће бити потребно науничко стручњаштво у погледу историског дела тих веровања. Свако тумачење тиекста светих књига (увето у смислу објашњавања онога што тај текст треба да вначи) тражи стручњачку спрему, јер се п8 превода самих 8аиста не може погодити прави смисао тих тевстова. Дакле, ту треба^поседовати, осим темељитога побнавања оригиналнога јевика, још ивнање исторнје времена, вао u критичкидух да би се И8 обичаја, на8ирања, културнога стања народа тих времена могла пронаћи средства војима се може отворити равумевање sa дотичну конфесионалну 8аједницу. Taj стручњачви тумач има ea вадаћу да, држећи вавда на уму своју подре^еност првоме, учини што je могуће више sa то да се иввесно конфесионално веровање приваже вао сталан и ввдржљив спстем sa иввесне народе у иввесним временима. Тробају давле, водити рачуна о стању ввавссти и уопште о вултурним привнатим тековивама свога времена. Своју вадаћу ће они тим Водопад Пливе код Јајца 57 �ббље испуњавати чим више ивлажу овоја тумачења свачијој оцени, и чим више остану приступачни sa евентуалне боље увиђаје.“ „Мешање влас-ти у рад тих обају тумача треба да буде само у тој форми, да се државе брппу sa то да буде довољно спремних научнпка и морално чистих и увпђаввнх људи на управи конфесионалних 8аједвица. Тиме власти чиве све што им дужност п право налажем. Тако, дакле, изгледају те ствари ва Кантовој духовној висиви. Спустимо се опет ва ваше нозине. И завршвмо овај члавак са ] ечима г. Чокаћа, у ко,ома, наравно, морл да се 8амени реч „лаички“ са »стручњачкоо: „Молимо Вас, позвани верски представнпцп, прппавите на стручњачки рад док није постало касво!“ Toj хитној молби додајем jom и ову, исто тако хитну: „ У ковкретном случају, молимо Вас, возвавп верски представници, да припавите в» писање гг- Чокића и Прохвћа, и да, кад сте већ то почели да чините (са брогауром г. Беговића), на Вашој следећој конферевцији подвргнеге претресу писање те господе, те да га у једној декларацији осудите као крајње штетно no одржање исламске ковфесиЈв у овим крајевнмаи. A- Хифзи Бјелавац Пу геви у будућ н ост (Мисли u непознатом у несталном добу) Како човек стари све ввше мисли будукност u тражи пута и начина, како ke старост осигурати. II у младости, у мужевнпм содинама бори се на разне начине, да освгура етарост. Има ли пут осигуран, сталан, одређен, којн води у будукност? Ja иислим нем 1. Јер и нема буДук^ости! •. Heua ли прошлости, која би наи била мост е оним непознатвм што нас ч'ка- Постоји caua садашњица, која ее само мења. ^ људп идукп у Ч)удукност презпру ту садашњицу, одрпчу се свега што^ јв прошло и боре се 8а непознато. И све сио ставили на К'цку радч будукностп, рчди тражења мнра у заветарју непознате луке у Ko­ joj je добро- ЈБуди се лакају разнвх средстава, да осигурају будукност и старост, Ирелазе преко свега; преко велпкпх u малих догађаја, значајнвх часова садашњости и као Сизиф иду некуд — некуд, a и не звају где ke д о к и . Да ли људи теже истои цпљу; једној заједничкој сретној будукноети? Не. Јер свака за себе, сваки на свој начан, свакп својим путем иде... Н ј ч х о в и путеви унакрштавзЈу се, сукобе се једзн с другим на једнакии пољима интереса. Једнч иду слободно, равно, отворено, шнроким путем, други теснпи, уокии, кривудастви, мрачнии, тамним, блатнии... Једзи су брзи, други спори. Неки иду попречним стазама, бсепутним пролазима, шуљају се no ноки, no мраку — тихо, обазриво... Једни опет промпчу брзо, нагло; спотичу се» застају, обазиру се, чекају у заседама, сакривају се... Ha великим раскрсницама живота нагоивла се људотво, застане све у једној гомили, сукобе се жеље и интереси.. Гази јачи слабијег и иду даље. — A куда л>уди идете? — У будуквост! — A зашто оотављате садагањост? — Јер тражимо будукност... 58 — A каква je та будукност? — Не знамо... * ЈБуди се боре за старост! ЈБуди жртвују младост и мужевну снагу за старост' 3 ip то иије пнрадокс, зар то није иронвја природе? Жртвовати здравље за болеет, жртвовати здраво, младо бвке за оног н«мокног болесног старца, који ke постати од иладпка..У младости и у зрелвм мужевнвм годвнаиа мучимо се и радиио дан и нок — сва двадесет и четврц часа окупврана су нам мислпма, кчко keuo доки до материјалних добара, да њима оспгурамо старост. Бојиио се наше физичке немоби. И ради тога разарамо оно најлепше: радости здравља и снаге, да би моглч лечити болести старости, које кемо понети вз младг сти, јер je нисио рационално штедпли... Je ли то вредно тих драгоцењенвх жртава? Јесу ли то наше сање? * * * A коие je осигурана будукност? За кога се мучнио и жртвујемо све најлешпе и највреднвје у нашем жнвоту? У најввше случајева уиирс човск на пола пута, a дч и није дошао у луку заветарја, где су извори будукности. Нвје дошао пред капију зграде стараца и немокника, где се одиар!Ју. Нестаје вх ha пола пута и други првграбе њихову иуку, наставе исти пут или се врате натраг. Јер nua в х који не иду напред него назад, пма их, који као парчсити припију се уз другог — уз мртав леш... Ж в в е од мртвих. * * Ha главној раекрсиицп путева забијен je огроман ступ и на и>ему напвсвно: Новац, a около ступа ухватвло се мноштво света у коштац, савили се у �једно огроино клупко, повезали се рукама, ногама, вубима... И не пушта један другог. Новац! У данашњем нашеи столећу није више новац средство sa наииривање потреба, нпје више јединица ва вредност добара. Новац je нешто више — вајввше... Он се подигао високо, високо изнад своје вредности. Taj златник, који je некад био предмет у рукаиа људи, данас се брижљиво чува у трезорииа банака, као каква светиња. По њему се оцењује благостање и моћ народа. Још од најстаријих времена кује се и урешује ликовима најиоћнијнх и најутицајнијнх. Он je све! Ииператор сввх држава в свих народа, којн му без роптања служе. Једна невидљива сила равна његовим сјајем. Он je проклество цивилизације и бакцил културе. У своје мрачне сврхе подјармио je читаво човечанство, коруипирао га, заробио в понизио до пузавца — до скота!... Преломио му остатке с мога стола и ви се задовољавате с њиме као штенад, јер ме нико не може освојити. Ja ваи дајем радоств, забаве. остварујем ваше жеље в држим вас увек у својој руци, да вас сваки час иогу увиштити!... И када вам ускратим своју милост пропадате, гладујете, идете боси в подеранв... Одреците ме се!... Презрите ме, живите без мене, na ћете се вратитв себи.. Постаћете људн — велики в слободни!... * * * Али људи не вогоше.-. Остадоше робови новца.. И само реткп узимају његов сурогат у руке — папвр, да им послужи као средство за одржање жввота. И ретки гледају на њега као еквпваленцију својих потреба, a ови други чим пређу пррко границе својих потреба, почињу му ропски служити. И намеће се питање: за шго нема мере човек у случају материјалкичму, окаљао му je савест, затровао иу жввот, обла- ^ добара? Може ли се човек повратпти себа — тио иу част в проститувсао му дом. дому, вери и Богу, ако ограничи своју грамзивост за Новац све може учинитв! Ништа нема све;го п новдем,.може ли лочети срећвтв? Дч лн смо у времену волвко што не може доствћи и прегазати. Неиа на* разарања сввх духовнвх вреднота или преживљујемо какввх врата, која не отвара, неиа везе, коју не ра- крвзу материјалистичког уређења света? Хоће ли наскида... Он ствара ратове, разајза ^градове, зида нове ступити време духовног препорода човековог или пдеио вавилоне, да их опет опустоши.. Брише гранвце др^ барбарвзму? Да лв стојиио на прагу једне нове всто" жава, затвара их; рашврује и. сужује, потлачује — рнје, када ће наступити влада добра, или сатава запривремено ослобођава да в х опет подјармв у свој ава своје дело унтитаван.а?... Xohe ли се историја јараи... Убнја, пали, унакажује тело и душу... Про- поноввти, или he наступити доба, шда ke човек спелије се као река, запљусне као море, али не да на стан своје културе поносно устати против заблуда топи, да освежи, него да потопи, оиете, оиустоши.. прошлости и сам руководити догађајима, којн ће сгва...И док теоретичари доказују њсгову употребу, рати нову исторвју? као средство еквивалендије, сакрввени његовв госпоЧовек носи у себн и своју велпчвну и cuo п *д. дари, анонимнн мрсе човекове путеве у будућност. Из Индијски пророк — песнвк Тагора je говорно: тајнвх кутева, сакривенв од очију обична смртника I ...,И заистз, где нема спутања, где постбји само равнају читавим уређењем света и одређују данак у лудило телесне слободе, душа престаје бити слободна. крви и зноју. У тоие je њезино зло, њезино одвајање од 6eckpijнога, агонија њезвва греха. Када долазв вскушгње, * * * A он, уздигао се високо на своие пресголу, који душа взбегава ропство закона, али му ее у нсто време je саградио над гомилом костију и бола, свакои своје ропски покори, као дете лишено мајчвне потпор«> виче: He ударај ме! Вежи ие, вежи везама твога зак-на; моћи саркаствчки говори: — Немаш новада, немаш злата и зато си не* вежи на све начине, држи ме чврсто уза се од сасретан! Грчевито пружате руке преиа мени и тражвте мрти лабавостн греха... И Брахии ће сутра побожно на ломачу сгсти, ме; нудите ми све: знање, снагу, рад, име, част, жену и децу. Оетавили сте Бога, оставили сте веру и жу- јер верује, да ke иза тога доки у Брахинн рај, a садвте s i мојпм сјајеи... У мојој моћв гледате своју бу- времен човек вема вере, нема Бога, нема душе И зато je оваки! дућност, срећу и обезбеђење. A ja ваи бацаи само Сулејман ГрадагичевиЛ Муслимани у југословенској књижевнвети Heke то нико оспорити, нити би м-у то уосталом успјело, na ма колико се трудио да докаже. да наша савремена југословенска књижеиност не иде за Европом и осталии културним свијетом. Истина, наша књижевна продукција стоји још далеко за а- менима Ептда и Луиса Синклера, Џека Лондона, Ремарка, Пасоса, Горкога и низа других свјетских величина, али ипак „са неколико дјела нашепосље* ратне књижевности, како je то недавно рекао Луис Адамич, можемо слободно прекорачити прагЕвропе*. 59 �У овој новој послератној југословенској књижевној генерацији, која je успјела да се афирмише, неколико м-услиманских писаца. заузимају видна мјеста. Уопште муслимански писци, као дио југоеловенсквх писаца, успјели су да се, за разлику од пре.фатних, дигну више из своје средине и својим радовима заинтересују не само Београх и Загреб, као главне литерарне центре, него и иностранство. Тако je већ преведено на чешки п њемачки језик неколико приповједака наших писаца Ахмеда М урадбеговића, Хамзе Хуме и Хамида Двздара. Предратни наши писци су поред чисто литерарног дјеловања имали један, можда важнији задатак да раде у својој средини културно н просвјетно. Управо тај њихоз рад и има више важности него што се мисли. Они су, заправо, стварали пут новој данашњој генерацији нашпх књижеоника. Међу њих треба убројити само оне који су се јаче лстакли' u цндивидуалније обиљежили. To су: Сафветбег Башаzufi, Осман Нури ХауиЛ, Едхем Мулчбдип, Ослшн ЂикнН, Рпзабег КапетановиИ, М уса Ћази.ч Ћатиб, и двојица који још u данас стварају - Шемсудин СарајлиЛ и Хивзија Ј}јелсвац. О овој предратној генерацији, млади наш критичар ЕлД Финци, у једном свом чланку каже слиједе£е: „ Али предратни л*уели— мански књпжевници, живећи једним патријархалним начином паланачког живота, n схБатајући свој жевни позив као национално-патриотску и кулхурну мисију, нису, природно, могли дати н и тта тј и вредније, јер се^сваки покушај оригиналније1 мјетничког успона разбијао о нацлоналистичке тенденције писца који je, уз то, помало бивао и политичар.“ Нова генерација je пошла сасвпм другим правцем. Отргла се своје уске средине na jg 1често давала ствари које обрађују живрт лица која немају ничега заједничког са м-услиманском средином. Али, углавном, u они с у се задржали веКим дијелом, код приказивања наше, м-услиманске средине и живота који je клијао испод наших стреха и кровова. T o je; сасвим и природно. вТако je посљератни књижевник свјесно вли несвјесно пишући о једној средини која се ломила у сук обу „старог" и . новог“ , у сук обу источног, оријенталног н европског, наоредног, н нехотице постајао и приказивач социјалних превирања. И од његовог личног гледања на та превирања, од става који je он заузео према том социјалном ломљешу, зависила je и његова литерарна физиономија. Слабији нису имали снаге да се подигну до „новог", они су постали идеализатори једног пропалог друш твеног система, они су једноставно жалили за минулим феудализмом, за беглуцима и кметовима. С друге стране, наореднији и изразитији књижевници схватили с у св у ту трагичност везивања и »сал.еша за старим" и стрмоглавце су се бацали у нов живот, у будућност, пмајуКи више човјечансие одговорности и социјалне савјести у своме ставу“ . 60 Врло je неукусан чланак Стефана Хакмана, којим он, у пос.гедњој свесци београдског часописа пМ исао“, чини препад на читаво литерарно стваран>е код муслииана. Taj господин на примјер, најед* ном мјесту каже овако: „Прикуаљање сумп>ивих отпадака страног и далеког света на основици верској дало je. народном једном делу у Босни и Херцегов-ини, књижевну атмосферу, магловиту и загушљиву, без онпх виталних убрлзака који подражавају књижевну структуру сваког народа. Са очима упртим У исток сласти локума ч хурија, у исток чудеса и нерада, таква средина je изгубила осјећање тла испод својих ногу. Пробудила се књижевност хедонистичке опсене и вештачког цвеКа. Све je било намеш* тено, взмишљено, саздано више у пијанству пустахијске жеље и дерта него што беш е орочишћено етичкпм постулатима [о каквом назирашу на свет". E t o , тако ту нашу књижевност приказује тај rocu. Хакман. Д а je то све лажно и да он уовш те н епозна ствар о којој пише довољно je то што каже да су -најбоље ствари о муслиманима и њихову животу написали Боривоје ЈефтиН. Јакша Кушан и Исак Самаковлија! Зна ли тај г. Хакман (Бог м у х а к а д ошао) да сва три ова писца, немуслимана, нису уопш те писали о муслиманима. А к о с у нешто и написали т о je- врло мало. Ето, писац ових редова ре!Ито прати све што се напише у нашој литераали све ш то je примјетио да су ова три писца написала била je Самаковлијина прича „Дза црвена крина“/ ' Кушанова ирича „Вјетар" н две-три стварчице Боре Јефтића. Д руго ништа. A то што су дали, не може се мјерити ни са оним што je један од муслиманских писаца створио само у једном свом дјелу. Чудно je заиста одакле неким људима толико дрзовитости u смјелости да пишу п размећу се оним о чел-v немају ни основног појма- Уосталом сам уредник вМ|;Сли“ г. В. Живојновић писао je поводом појаве „Раба сликара" од X . Х ум е врлоопширну и повољну критику, a сада je дозволио да један човјек са оволико непознавања пише, у његову листу сасвим супротно. . 0 муслиманима у нашој литератури дало je св оје врло повољно мишљење неколико наших критичара. Тако су , често, дали своје мишљење оп ојединцииа или о читавој групацији следећи: гг. Др. Антон Барац, Др. A . Ш маус, Mi лан Пешић, Др. Јован Kpinnh, Велимир ЖивојновиК (М асука) Др. Љ убом ир МараковиЧ, Др. Јосич Хорват, Др Владимир Ћоровић, Ели Финци и други. Говорити о нашим иисцима појединачно, no неиом нарочитом реду којим се одређује њихова вриједност н снага како то чине неки наши листови, било би врло неум есно п HenpaBeflHO:’ Гри јехјесвр ставати активне људе у неки ред, кад Ке се они u сами, доцније, сврстати no вриједности онога што буду дали. �ћршотјетка je взгледа:, kao и у цијелој нашој литератури, грана гдје су досад' наши писци дали највише. Taj род књижевности je некако најзгоднији да се преко ње изнесе све што писап жели a што je; уједно, и публици најприступачније. У приповијетци имамо најјаче претставнике у овој посљератној генерацији у дјелима Хамзе Хуме, Ахмеда МурадбеговиЛа, Хамида Диздара, Шемсудина СарајлиНа, и Хасана КикиЛа. Приповијетке ових писаца значе стварну принову и једну оригипалну ноту. Поред оне оригиналности коју може да пружи муелимавски амбијенат; ове ириповијетке су прошаране дубоким социјалним печатом који je притиснуо наше људе послије рата. Ту се нстичу Хумо са неким својим чисто социјалним цриповијеткама, Диздар са својом „Крњином ступом", Наметак са „Њ еговом осудом “ , Мурадбеговић са „Опанцима" и КикиЛ са читавим својим новијим стварањем. Одиах за овима упињу се да приповијетком даду и наираве себи мјесто Мухамед Коњичанин, Решад КадиЛ. Мунир Шахинп eufi Екремов и Салих ЉубунчиЛ. Иоезија je заступљерт бројније. МурадбеговиА'се јавио скупа са Хамзом Хумом, први својои „Харемском лириком", a други књигом »Гр^д рима и ритмова*. Послије je дошла једна млађа групида у K o ­ joj су били најзапаженији, Хуснија Ченгиб, Хасан Кикић, Илијас ДобарџиК и Хамид Диздар. Посљедњи с е својим „Арабескама“ оквалификовао као добар лиричар. Сва критика му je књпгу похвалила. Остали осим Добарџића, ннсу још ништа штампали у посебној књизи. Послије ове груге, која je чинила једну целину, јавила се једна млађа генерација, полетна, вриједна. Најактивнији у тој најмлађој генерацији су Саат Ораховац (издао 4- књиге пјесама), Мустафа Грабчановиб, Шукрија Панџо. Хусеин Алип, Хајрудин ВујукалиЛ, Хусевн МурадбеговиА и Разија ХанџиЛ. Романом см о врло слабо заступљени. Осим десетак романа Хивзије Бјелавца, од којих можда највипте књижевне вриједности и.ча „Минка“ и no једног романа Мурадбеговиба u Хуме, није више у тој књижевној граниниједан наш млађи писацдао ништА. Мурадбеговићев роман иПонос“ штампан je у наставцима у „Гајрету". Хумин роман „Грозданин кикот" за који je загребачки критичар Др Иван Невисгић рекао да je најбољи роман за год. 1926. у читавој југословенској књижевности, пздала je Београдска Савремена библиотека. Нови роман Хаизе Хуме „Љубави у паклу“ који he убрзо изаћи из штампе, обећава ново изненађење. Taj роман прика* зује посљератни живот међу муслиманима Сарајева и има једну јачу психолошку и социјалну позадину. Још нам остаје драма. Ту смо тек у изграђи* вању. Најјачи наш драмски писац свакако јеАхмед МурадбеговиЛ, чија je драма „Бвјесно псето“ награ* ђена највеКом хрватском драмском награцом. Још су познате шегове ствари вз овог ранга, и то: „Млинар Андрија", „Унесите мртваца* и читав низ ак* ковки, приказиваннх на многим позорницаиа. Интересавтно je да сарајевско Народно Позориште није још дало ниједну Мурадбеговићеву Apaftvy.Tpe6a још споменути* М устафу Мулалуба и Џевада Сулејман■uavmfia који посљедњих година с велшшм прегнућем настоје д а у драмскои обликудају што више умјетничких продуката. Осим споменутих запажен јеРасим ФилиповиЛ са неколико својих драмских радова и, на крају, Дервиш ИмамовиЛ чија je актовка ,Декрет“ добила једну награду на Гајретову драмском конкурсу. Beh дуги низ година интензивно раде пишући о: Град Т узла ei �no натим часописима попуЛарНе цртице са педагошком noehTOM Хамдија МулиЛ u Назиф Ресулови^. Кад неко ипше о писцима муслиманима, онда треба да има на у л у једну чињеницу која he значити неко оправдање у њихову корист. Треба наиме знати да je муслиманска средина доста заостала, a да су се послије рата људи нашли на једној опасној социјалној прекретници. Усљед овога сви писци поред своје књиженне лјелатности издржавају једну јаку културну бор бу радеКи на прогресу своје ср едине. Перспекгиве за будућност су много светлије п љелше. Прије рата je минииалан број муслимана похађао школе и вз тог малог броја школованих људи није се ни могла рекрутовати јача књижевна генерација. Данас, међутим, ствари стоје сасвим друкчије. Културно и национално ^руштво „Гајрет школује у својим ннтернатима огромну војску омладине. T o je наша будућа ивтелигенција, цвијет заједнице u народа. Сваке године ,Гајрет“ школује 600 ђака. Од тих се неки веК јављају својим почегним литерарним радовима. Ето у тим новим генерацијама лежи снага наше заједнице. Ta he омладина дати из себ е много не само у литератури неro на свим пољима нашег јааног живога. У н>у се надамо јер она има и јаче услове за један сигурнији и конкретнији напредак. Е. Miralem rlasria snaga jugoslavenskih muslimana (N astavak1 Ovi zulumćari i do sada su mrzili Mustafa-pašu su, pokušavali su na razne načine da to saznaju. Nađu što im nije dopuštao da rade šta hoće, a yposlije o- i n ek o^ cincarina, koji im pokaza jedan v odovod. Tim voga njegova postupka sa šabačkim muslimanima, jed­ vodovodom dopru do džamije Sultan Mahmud-Hana. Testerom presijeku zid od cigle i jedan po jedan uđu va su čekali da im^se pru|i p/ilika da mu se osvete. u podrum džamije. Tu se svi iskupe i prodru puca­ 1 ona im se naskoro pruiyla^ Janičari beogradski i zulumćari nagovore'opet jući iz pušaka na pašine konakc. Otvore još kapiju i Pasvan-ogliju, da napadne <Beogradski pašaluk. I za­ ostali provale u tvrđavu i uhvate živa Mustafa-pašu. ista godine 1801 i po^Jpeći1 put on napadne od Vidina Narede mu da odmah piše sinu, da se ne vraća u Beograd jer da mu nije od potrebe, što on pod priti­ i prodre duboko u Srbiju. Mustafa-paša učini i ovaj put kao i prije. Skupi vojsku od muslimana i pravo­ skom i učini. Još u pismu navedoše, da Derviš-beg slavnih i pod vddstvom svoga sina posla je prama raspusti srpsku vojsku. protivniku. Ovo su mu-dhšmani i želili. Ono janičara, Tako ovi zlikovci, osigurani da neće biti izne­ što je pošlo sa Decviš-begom, sinom pašinim, kradom nađeni, zatvore Mustafa-pašu, pa se onda okom e na se vrate u Beograd. Na firevaru prođu u grad. Ostali njegove ljude muslimane i pravoslavne. P očeše ubijati, zulumćari koji sa ovima stajahu u zdogovoru, a koji zatvarati i globiti. Prvo udare na kuću viđenog beo­ su ostali u Beogradu, bijahu spremni. Skoče na oru­ gradskog plemića Mustajbega i prodru mu u kuću. te žje i zauzmu cijelu varoš. Muštafa-paša za vrijeme, isijeku njega i sina mu. I još mnogo viđenijih ljudi još dok je po varoši vođena borba, skloni se u tvr­ pobiju i pozatvaraju. Nakon izvjesnog vremena odluče đavu i zatvori se. Kad ovi navale, on ih topovima se i na najveće zločinstvo. Jednog dana njih trojica, odbi. dahijskih vođa, provale u sobu Mustafa-paše, a onda Mustafa-paša napisa pismo svome Sinu i pozove ga noževima usmrte. ga u pom oć a pozva valjevske Srbe u pomoć. Za to Tako pogibe i nesta jednog plemenitog čovjeka, su bundžije svim silama nastojali da zauzmu tvrđavu. pravog muslimana, koji se do zadnjeg daha borio za V ođe ustaša znali su i slušali za neke lagume i tam­ pravdu, protiv zulumćara jednako za pravoslavne kao nice, koji vode u beogradsku tvrđavu, pa ne znajući gdje i za muslimane. (Nastaviće se) Др. Решид Куртаги^ Учеш ће м услн м ан ске ом ладине удобровољ ачкомпокрету Добровољачка акцвја југославенске омладине нз свих крајева и дијелова нашег народа, како за вријеме балканских ратова, тако п за вријеме минулог свјетског рата, била би непотпуна кад у њој не би бало учешИа и босанско-херцеговачких муслимана. „На муци се познају јунаци, a у невољи пријатељи* — вели наш народ. Тако исто свијест и крв 62 муслиманске нацноналистичке омладине није могла остати на миру у оним судбоносним чае.овима нашег н«рода, када je мала Крад>евина Србија загазилч јуначкн у ослободнлачки рат још 1912 године. Против свих тада још огромних предрасудв, које су владале не саио у натем прапростом, без разлике вјере и плеиена пароду, него в у велвксм дијелу ње �гове интвлигенције, нашло се je омладинаца из редова босавско-херцеговачквх муслииава, који су се знали издићи и у истину издигли из те своје средине и похитати с пушком у руци у помоћ својој крвној браћи у Србију, осјећајући дужвост, да и они као босанскохерцеговачки муслиманн, чданови истог народа, крв своје крви, требају и иорају да допринесу неки обол на олтар иародне слободе. Јуначки су ступали у најхрабрије јединице — четничке одреде под команду Танкосића и војводе Вука, у којима су се борили на најкрвавијим положајима п вајљуким биткама. Имева Голубић, Мехмедбахпвк, Ћишић, Феризоввк, позвата су и дав&с у редовима наших из балканских ратова још живвх четиика. Успомена, која je остала у нашем народу на југу и у Србији на те наше јуваке, може нам служити само на понос и хвалу. Успјеси Србвје у балканском ратовању пробудили су елементарвом силом нацвоналву свијест и националистичко осјекање међу нашои народном омладином с ове стране Дрине, Саве и Дувава. Талас оног нрописивог вародвог одушевљењч запљусвуо je и оне још тада замагљене главе једног двјела наше мусла' манске омладине. Она je дошла ^првкР ноки до enoзваје( да je сва она велика, кроз 40 година зидана« ограда са стране Аустрије између нас и браке н->м Срба- православаца, a нарочито ивмеђу нас и Србије — и у највећии официрским редоввма, како то да ,ayčтрици желе у српску војску, a поготово да то чини један муслиман вз Босве, којег ипак након дугог објашњавања признаје — добри бакушка — за ,Татарина“ , као и Хрвата-католвка за „Поллка“ . Тако се одмах у почетку прикупљања добровољччких одреда у Русији нађоше још 1915 годвне к*одобровољци у Одеси од нашвх тадатњих омладинаца најпрнје Авдо Хасанбеговвк a мало кашње Шукрија Куртоввћ, Азвз Сарвћ, Фехии Мусакадвћ и Алија Џемвџић, затам 1916 године Решид Куртагвћ, Асвм Шереиет, a 3i овима je Кукик Хамид, Хаџиоиеровик Ибрахим, те још неки њвхови друговн. Прва петорица, који су одмах при формирању Прве добровољачке дивизије били распоређени no ње8ПВПИ пуковима, узеше учешка у првим редовима у чувевии борбама ове диввзије у Добруџи, гдје се истакоше као достојни свнови својих јуначквх пређа, ртекавпш поштовање својих другова, пажњу и љубав својих командавата, a као призвање много нашпх и страних одлцчјаДруги међу љима, који приспјеше у добровољачке редове послије одласка Прве дивизпје у Добруџу и бише распоређени no јединицима Допунског бата.гова и Друге добровољачке дивизије, дали су се на прикупљање што векег броја војвика муслимава у добровољце, имајуки пред очпма чињенице од какве и ол пресудне важности било за босанеко- од карата и да ke у најскорије вријеме првви ударцима вала народног уједвњељч бвти потпуко сру- херцеговачке муслвмане, када би се међу ослободишена. Чим су одјекнули^сарајевски хптци 1914 го- лачком срнском војскои, која ke се данас или еутра дине, којима je асвстирао и један од муслвмансках појавити на Дрини — нашла бар једва чисто муслиомладннаца, добар дво муслвманске оиладине схватио манска чета. je пр&во велвкв значај тога дога!јЧЈа и одмах су се По повратку рањеног друга Шукрпје Куртоввка вз поједпнци почели спремати на бијег у мањим групама Добруџе, ова се je акција на прикупљању муслвмава у Србвју, од куда су мислили у редовима српске војдобровол>аца из редова заробљевнх аустријских војске и четвичких одреда повратити се у ' Боону и свонвкч вз бивших њезиних босавско-херцеговачкпх п у јом присутношку отклонити све оне немиле посљедвце. кова, нагло појачала, тако да je век под ковац 1916 које би сигурно пале на главу наших муслнмана, крпи почеткои 1917 годвне бвла формирана у досунском вицои неколико вајмљених и потплакених сарајевских батаљону .Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и разбијача. Словеваца“ у Русији једва посебва „муслпманска Међутви, догађаји су се развпјалп рапидно чета“ од преко три стотине муслимана. и тек су само неки од њих успјели, да на вријеме Успјеси ове чете у обуци и војвој дисциплини ускоче у Србију или Црну Гору, a остали ввђенвји наши омладинци нашли су се убрзо са евојим друго- кроз кратко вријеме ниеу иогли остати незапажени са стране ввшнх коианданата n нема двојбе, да би ввма no аустријскпм затворвма в таиввцама као окрвв* она бнла оправдала све оне у н>у положеве наде и љенвцн у разним велеиздајнпчкпн процесима или као очекив^ња, да je тада имала прилике, да се гдје на интернирци no злу чувении логорима. Ови, које no одлежаној казви Аустрвјанци одву* бојишту покаже. Истодобно раднли су муслимана офвцири пувои коше у војску, чвм су на фронти ухватвли погодан час, пребјегоше веквном браки Русима в одмах се паром на ивформисању својих ввшнх команданата као јввише добровољно у српску војску, односно Прву и појединвх српсквх и руских политичара, те претсрпску добровољачку диввзију, која се je тада почела ставника власти, a нарочито Краљевске Владе ва формврати у Одеси. Ово прнјављивање и ступање у Крфу о правом и истивском расположењу муслвмава добровољачку војску није била баш тако једноставна у Босни и Херцеговини напраиа Аустрији и напрама нашем народвом ослобођењу и уједињењу са браком и лагана ствар. Тешко je било објаснити неупукевом, na иакар и доброкуднои Русу, a таквих je било много из Србије. вз �У ту сврху одржавани оу мноГи састанци у Дух малодушности и дефетизма поче да се увлачи У Одееи 1917 године у стану Шукрије Куртовића, на редове натпх добровољаца. Непријатељеки' агенти дакојима су учествовали поред поиенутих доброволпца- доше се свом снагом на разорну акцију, да растуре официра иуслимана и њахови друтови официри добро пошто no то »Добровољачки корпус Срба. Хрвата п вољца босанцв, као на првмјер: Јово Мвлишик, Урога Словенаца", ииајуки у виду од. каквог би непроцје' Човик, Ншсол* Радовик, сада покојни Бранко Скакик њивог политвчког и војничког значаја ова љихова и Другиг. Ha т»м ђаетаицима израђен je један оппш- акција била, кад би потпуно успјела. ран меморандум, у којем je точно пригсазано на темеЗахваљујуки свијести нашвх војника в схвакању л>у истприских чињенвца право расположење босанско - команданата, a нарочито добровољаца-офидира,. доброхерцеговачиих муслпмана према Аустрији и изнешене вољачки се редови и ако осјетљиво нагрвжени — жеље потписпвача, како треба, да се држи сппска још увијек компактни и дисциплиновани — прову-војсва в српске влаети пригодом ослобођаван>% Босне коше кроз буре и пакао руске револуције и досп'еше према нашим муслиманима и цијелом осталом станов веким дијелом преко свих страна свијета у гсрави: час ништву. на Солунски фронт. Taj меморандуи или представка упукен je преко У тим редовима био je и приличан број војнтми напте војне команде u нашег посланства у Русији на руке г. Николе Пашића, тадашњег претсједника Кра- нз оне муслиманске чете из Русије, која je због no* љевске Владе на Крфу. пуњавања била подијељеиа no осталии јединицама доОва акција официра, добровољаца муслимана у бровољачких пукова прије поласка ne Русије на Сооба cuјepa: око прикупљења што векег броја муслнлунски фронт. мана војника у добровољде и правовременог исправниг Многи од њих падоше као незнани јунаци у пнформисања водеких политичквх и војнпх кругова о борбама од Солуна до Дунава. 1Бихових ее имена политичкои н националном расположењу муслимансјекају још данас с поштовањем и поносои њихови ског дијела нашег народа, развпјала се je у најбољем другови и командири, a ми као њихова најближа правцу и нема двојбе, да би и jom веке користи до6p<-ka, који смо их у добровољачке редове и довели, нвјела, да je не онете непожељни и безглави развој дугујемо ии вјечиту хвалу и признање. руске револуције. Њ ихова крв била je курбаном за будукност свих Злодух руске револуцчје покуцао je, након неколико недјеља, и на врата ваших касарни у Руеији. нас југославенских муелимана. ПРИВРЕДА-PRIVREDA — ^ s — r t f - I Prof. ing. Š erif Bubić Naše težnje Opažanja s a Gajretova zadružno-poljoprivrednog ku rsa iz godine 1931. U koliko mi je to vrijeme dozvoljavalo, bilježio sam moje razgovore i savjetovanja o zadrugarstvu sa posjetiocim a Gajretova zadružno-poljoprivrednog te­ čaja, koji je održan u Sarajevu u ljeto 1931. godine. Ta mala anketa uvjerila me je, da napredak prodire među naš muslimanski svijet i da smo mi već za ov o kratko vrijeme od 1918 godine, prestali biti nekf posebni čitrilac u našem narodnom životu. Sve Što je dobro i zlo primili sm o i primamo zajedno s osta­ lom braćom na svoja leđa. Kao dokaz za to i, ujed­ no, kao putokaz za budući rad među našim težacima na širenju zadružnih ideja, objaviću ovdje neke; naj­ značajnije moje prtbilješke, tačno onako kako sam ih svojevrem eno - u 1931 godini - sa posjetiocima G aj­ retova tečaja sastavio- Bilo bi dobro, da se ovakva anketa o zadrugarstvu među muslimanima nastavi i tada m oji podatci nadopune novim opažanjima. T a ­ ko ćem o dobiti pravu slikm naših težnji i znaćemo šta nam treba raditi. 64 Kada je narod u selu zadovoljan sa Zadrugom G. Salih Mum inagić, imam matičar u Turskim Janjarima, srez bijelinski, dao mi je ove podatke o svom e selu: U Janjarima ima džamija i osnovna šk o­ la, gdje je on imam i vjeroučitelj. Selo je nastanjeno samim muslimanima, a ima oko 130 dom ova. Bave se zemljoradnjom. Na. pijaci prodaju većinom žito. Prosječni su posjedi oko 10 dunuma, a ima ih sa 400 dunuma zemljišta. Selo ima srpsku zemljoradničku zadrugu. Zadruga dobro napreduje. R ad u budućnosti. Što više seljana privući u ovuzadrugu i raditi na njezinu učvršćivanju i napretku. U poljoprivredi ovoga sela vlada jednostrana proizodnja žitarica, što je našu Posavinu uopšte dovelo zad­ njih godina u vrlo teško stanje i to ne sam o usljed jakog pada cijena žitima, nego i radi toga što prino­ si kod svakog jednostranog iskorišćavanja zemljišta ni izdaleka ne povećavaju se u onoj mjeri u kojoj seosko stanovništvo raste. Stoga treba sijati pićn« usjeve ne sam o radi niskih cijena žitima nego i radi potrebe da se plodnost zemljišta podigne (sijanjem:' �djetelina, u JPosavini lucerke) i da se poveća proiz­ vodnja stajskog gnoja u seoskom gospodarstvu — držanjem većeg broja bolje ^stoke. Da bi se odgoj stoke isplatio, treba odmah da se uputi u dobrom pravcu. Zato su p)zvane stočarske zadruge. Te bi zadruge mnogo učinile za popravak privrednog stanja Posavine. U tečaju je pokazivao opravdan Interes za vo­ ćarstvo Rifat Sallhović, sin zemljoradnika iz Когаја, srez bijelinski. Posavina je naša šljivarska Kalifornija. Ritat je inteligentan, te bi se s njime m oglo poku­ šati osnivanje jedne šljivarske Zadruge u Koraju. U tu svrhu trebalo bi njega, Ili sada kojeg drugog mla­ dića, poslati na praksu u naše naprednije voćarske predjele. Dok u Posavini, u mnogim selima i mjestima, možemo već •pomišljati i na organizaciju težeg tipa Zadruga (proizvođačkih, nabavljačkih i prodajnih), već nešto u unutrašnjosti po selima, zbog opšte neprosvjećenosti moramo se zadovoljiti sa najjednostavnijim tipom Zadruga — sa kreditnom Zadrugom. Gdje -ove već dobro rade, treba ih smišljenim radom održati, te veliku pažnju posvetiti opštem prosvjećivanju i tako postepeno narod pripremiti za, teže zadružne za datke. Evo jednoga primjera male dobre seoske V.teć' ditne Zadruge, koju njezini članovi, g otovo nepismeni, održaju s uspjehom. T o je ffles n a Kreditna Zadruga u Srebreniku, sreza tijzlanskog. Članovi su ove Za druga sve sami muslimani, a poslovođa je Hasan, Bajraktarevič, koji je u ^godini 1931. svršio Gajretov Zadružni tečaj u Sarajevu. Zadruga ima 63 člana sa 78 udjela. Stalna štednja iznosila je u prošloj poslov noj godini 11,060.- Dinara. U toku te godine dobila je kredit od Oblasne Zadruge 148 453'60 Dinara. Glav­ na je poteškoća ove Zadruge što su njezini članovi potpuno nepismeni. Sam poslovođa Hasan samouk je zemljoradnik. Ali ipak Zadruga dobro radi, pošto su njezini članovi vrijedni i pošteni domaćini. T o nam je dokoz, da kreditne Zadruge možemo osnivati i u najneprosvjećenijim selima. Ovdje je najveća danas garancija za uspjeh Zadruge poštenje, a ovo je u ve­ ćini slučajeva veće kod neškolovanog svijeta, jer ovaj naš mali svijet ima male životne zahtjeve, ne da svo ga, ali neće ni tuđeg. U ovakvim selima ne treba za­ sada ni pokušavati sa kakvim drugim Zadrugama. Njihovu malu kreditnu zadrugu treba iskusni ljudi da obilaze češće i što je glavno treba raditi na opštoj prosvjeti u selu. Naročito mlađi svijet treba po­ četi spremati za nove i veće zadružne zadatke. Navešću još jedan primjer uzorne zadruge, u kojoj su članovi sami muslimani, a koja se razlikuje od naprijed spomenute zadruge u Srebreniku u tome, što su njezini članovi većinom pismeni i što je pos­ lovođa izobražen. T o je Mjesna Kreditna Zadruga u Sanskom Mostu. Na Gajretovom tečaju bio je iz ovo­ ga mjesta Hasan Krupić, težak iz S. Mosta, koji je ranije svršio i poljoprivredni tečaj. 0 toj radnji rekao mi je tada da je vrlo dobra i da narod za­ dovoljan s njome. Kao dokaz da su ti podatci tačni i da jedna solidna radnja mora da na­ preduje, svjedoči mišljenje direktora.Oblasne Zadruge u Sarajevu g. llića, koji se je meni o toj Zadruzi ovih dana vrlo pohvalno izrazio. Na kraju prošle poslovne godine imala je ova Zadruga 105 članova sa 10 900 Din. udjela. Stalna štednja iznosila je 10.090 Din., a kredit je iznosio 170.556*55 Din. Pošto su članovi pis­ meni i izobraženiji, ovdje se već može misliti i na jače zadružne pothvate. U malom mjestu, gdje postoji jedna dobra kreditna Zadruga, bilo bi, zasada, naj­ zgodnije raditi na osnivanju jedne nabavljačke za­ druge — za nabavku kućnih i poljoprivrednih potreba. Druge nam se zadaće nameću Kada Je narod nezadovoljan sa Zadrugom Na tečaju je bio g. Ibrahim Mustafić, imam ma tičar u Bužimu, srez B. Krupa, i tadanji predsjednik općine bužimske. Prema njegovu iskazu, u Bužimu nije tada bilo nikakve Zadruge. Ranije je bila tamo Jugoslavenska Muslimanska Zadruga, koja je probala. Radi toga među narodom nema raspoloženja za zaIrugu. Ništa ne može smetati zadrugarstvu kao hiđava zadruga. Naš narod nema još pravog shvatanja za za zadrugarstvo. Radi toga naš svijet nepravedno ba­ ca krivnju za neuspjeh zadruge na zadrugarstvo uopće. U ovakvim slučajevima mora se vrlo oprezno raditi i najprije zgodnom propagandom pridobiti za jednu novu zadrugu sve što je naprednije, najčestitije i najsvijesnije. Za tu svrhu može, u prvom početku, da se osnuje jedna jednostavnija Zadruga, koja će poslužiti kao kakva škola u kojoj bi se ljudi učili zadružnom radu. Tako na primjer u Bužimu jedna stočarska za­ druga dobro bi došla. Savjesnim radom i jedna ma­ la Zadruga povratiće u narodu povjerenje u Zadru garstvo, pa će se moći uskoro misliti i na veće i druge zadružne zadatke. Mnogo će se lakše raditi tamo gdje nije postojala nikakva zadruga U tečaju je bilo Gajretovih vrijednih radnika iz sela u kojima nije još osnovana Zadruga, premda su takva sela tada imali sve uslove za napredak jedne Zadruge. Navešću ovaj primjer: iz Vinice srez bihaćki bio je na tečaju Mumin Bajrić, imam maliča*-, koji bi, ako to već nije učinio, trebao da osnuje tamo jednu Zadrugu. Prema iskazu koji mi je na tečaju dao, Vinica je imala tada — 1931 — 56 domova sa 450 stanovnika. Narod, veli, radi i ne opija se. Koja je najzgodnija zadruga za ovakva sela? Za naše prilike uopće najzgodnije su kreditne zadru­ ge — zadruga koja će se baviti samo nabavkom kre­ dita za svoje članove i ujedno razvijati među tcža- «5 �cima smisao za štednju. Mi sm o naprijed vidjeli ka­ ko kreditna zadruga u Srebreniku radi i sa nepisme­ nim članovima uprave i sa zadružnim poslovođom koji je težak i samouk. Glavno je, da se u zadrugu primaju štedljivi, vrijedni i čestiti domaćini, koji su u svakom pogledu na dobru glasu. Raspikuće, pijanice, oni koji ne udovoljavaju svojim obavezama ne smiju se nipošto primiti u zadrugu. Treba uvijek imati na pameti, da je osnovna i jedina zadaća zadruge da ra­ di na unapređenju gospodarstva i kućanstva svojih članova. U kreditnoj zadruzi lako ćem o to postići, ako pazimo da se zajmovi daju za korisne gospodar­ ske svrhe. Takva će zadruga učiniti m nogo za selo i steći će brzo njegovo povjerenje. Iz ovih izlaganja vidi se da naš muslimanski svijet ima m nogo moralnog osnova za zadrugarstvo; ono što on nema, to je: praktična inicijativa i razu­ mijevanje u zadružnom poslovanju, a u većini sluča­ jeva, i t^ naročito na selu, nema opće prosvjećenostiZato je, po mome mišljenju, za nas, najzgod­ niji, najlakši zadružni, oblik - kreditna zadruga. T o će ujedno biti i naša prva zadružna škola i temelj na kojem ćem o Izgrađivati zadružnu zgradu, sve zajedno sa braćom drugih vjera.'-Opđje ne mislim samo na tzv. mjesne kreditne zadruge, nego i na čiste kreditne zadruge drugih zadružnih saveza, Kpjemu će se savezu koja zadruga pripoji#', Го je stvar njezine slobodne zadružne volje. ** Г \J h Čistite sjeme za prolietnu sjetvu! Čišćenje sje­ mena ima za cilj: da odstrani razne nevaljale primje­ se: prašinu, pijesak, žefmlju, pljevu, a naročito sjeme raznovrsnog korova; osim toga, odvajaju se zrna pre­ lomljena, nedovoljno razvijena (zakržljala) od sjemena jedrog, krupnog i teškog koje se samo može srna- Г а Ј р е т о в trati dobrim sjemenom. Što je čistije i bolje sjeme, to je i rod veći. Nečistim sjemenom unosimo na nji­ ve korov, kojega s^ poslije godinama ne možemo osloboditi. Za čišćenje sjemena služe vjetrenjače, trijeri, sortirači, a u najnovije vrijeme prave se svi ovi stro jevi u jednoj mašini, koja se zove selektor. Kako sa­ da zimi ima najmanje posla na imanju, to je najbolje odmah pristupiti čišćenju i spremanju sjemena za proljetnu sjetvu. Radi vjetrenjače i trijera, ko ovih sprava nema, neka se obrati sreskom poljoprivrednon referentu. Đačke zadruge. U 11. i 12. broju » Zadrugarstva« koji izlazi u Beogradu, napisao je poznati zadrugarski pisac prof. Dr. V. Totom ianc vrlo poučan članak 0 đačkim zadrugama. Đaci se organizuju u zadruge sa raznovrsnim ciljevima: radi nabavke knjiga i škol­ skih potreba, te u tu svrhu osnivaju svoje prodavnice, koje su snabdjevene olovkama, gumom, papirom 1 t. d.; na školama se osnivaju udruženja higijeničara u kojima stariji poučavaju mlade i paze da se higi­ jenski zahtjevi ispunjavaju; ondje učenici osnivaju dramatska udruženja, udruženja učenika za zaštitu pti­ ca. U Poljskoj u mnogim školama organizovane su zadruge za zajedničke ručkove, u nekim seoskim ško­ lama zadruga je malo po m alo zavela internatski ži­ vot, a u drugima su stvorene đačke k " j!goveznice, stolarske radionice, berbernice i t. d. Isto tako za­ druge organizuju skupove na kojima se raspravlja o pitanjima zadružnog pokreta; drže se zabavne večeri sa diskusijama; čine se ekskurzije i posjete obližnjim đačkim zadrugama, kao i zadrugama odraslih. Sve to, veli Dr. Tatomianc, pretstavlja osnovu zadružnog sam oobrazovanja i potpom aže fizičko, estetsko i so­ cijalno vaspitanje školske djece. г л а с н и к V Гајретове организације Поздрав претсједнику Гајрета Д о б о ј : Прилнкои стварања Гајретове Читаоннце у Добоју, a у присуству многобројних грађана сећамо се свог заслунсног претсједника са асељом да га Бог пс зкиви много година његовој угледној фамилији в нама. ГГретсједник, Сарајлић Секретар, A. Градашчевић Зекјат Гајрету Г. Исламага Вранић и син даровао je Гајрету на вие Зекјата Дин. 500.- у фесовима за питомце т е гр т е Гајретове. — Срдачна хвала. 66 Gajretova predavanja u Foči Mjesni odbor Gajreta u F oči, konstituisan na svojoj sjednici od 24.-ХП. 1932. godine izašao je sa svojim programom o svom radu ii drugoj polovini radne godine. Kako je Gajretov glavni cilj da naš neuki narod prosvećuje a prosvjećeni usavršava, to je ovaj odbor riješio, da za prijatelje nauke i prosvjete prilikom ovogodišnjeg Ramazani-šerifa održi jednu seriju predavanja iz raznih područja znanosti i nauke. Ovai zaključak ie sa simpatijom primljen od strano gradjana što svjedoče uvijek pune prostorije Gajretove čitaonice u kojima se drže predavanja. Prvo predavanje u Carevoj džamiji održao je sekretar Gajreta g. Kemura Sulejman, šeriatsko-sudski pripravnik. Predmet predavanja je bio tumačenje �„Vedduha** sure. G. predavač je naročito istakao važ­ nost sjeta: ,V e emmel jetime fela takher ve emel saile fela tenher*, kojom je prilikom *pelovao na slušaoce da se striktno pridržavaju ovog ajeta u kojemu nam Bog dž. š. preko Muhamed a. s. naredjuje da lijepo i blago postupamo prema onomu koji nas za nešto moli i koji od nas traže bilo moralne ili materijalne pomoći. G. predavač je završio svoje predavanje sa riječima : Mjesto da blago postupamo sa onim ljudima koje je bijeda i nevolja natjerala na prošnju, mi ne samo (u najviše slučajeva) da im ne udovoljimo želja­ ma) nego ih sa našom osorošću nagnamo u očaj i goru bijedu. Zato smo u mnogim slučajevima saučesnici nedjela koje počine ovakvi očajnici. Ovom preda­ vanju prisustvovalo je 98 slušaoca. Diskusije nije bilo. Drugo predavanje je održao pretsjednik ovdaš­ njeg Gajreta g. Omersoftić Alija sreski suđija u Gajretovoj čitaonici o temi : „Uslovi za privredni opstanak čovjeka". G. predavač nakon što je protumačio šta znači privreda prešao je na izlaganje uslova za priv­ redni život, te je tom prilikom iscrpljivo govorio o radu i štednji kao neminovnim uslovima za blagostanje čovjeka, porodica, plemena, države i čitavog čovje­ čanstva. Konstatuje da mi muslifnanl nemamo ni je d ­ nog od tih uslova, jer predano ne radimo a još manje ^ nltedimo. Muškarci provode svoje vrijeme u kockanju, bludnom i rasipničkom načinu života, u ispijanju oba­ veznih akšamluka, u razbijanju čaša duboko u noć, u totalno pijanom stanju, d^k žene, koje skoro ništa ne privredjuju nose skupocjene haljine, vode medjusobnu utakmicu u odjeći i načinu života. G. predavač se neslaže sa onima koji tvrde, da je muslimane upro­ pastilo nepravedno rješenje agrarnog pitanja, nego da je tomu uzrok neracionalna ekonomija kako muškav raca tako i žena. G. predavač je završio svoje preda­ vanje sa riječima : Mi muslimani privredno sm o slabi, nemamo us­ lova za privredni opstanak, jer niti radimo niti štedim o dovoljno- Da bi se sačuvali od prosjačkog štapa potrebno je promjeniti način života, treba otpočeti sa ozbiljnijim i razumnijim radom i što jačom štednjom, treba da zaboravimo na sve medjusobne uvrede, treba da pružimo bratsku ruku jedan drugomu. Treba otvo­ reno priznati, da uzrok našeg propadanja leži u nama samima, jer smo svi ljenčarili i život uzaludno pro vodili. Uzaludno je danas istraživati ko je veći krivac našeg ekonomskog propadanja. Svi smo krivi, kriva je i inteligencija, krive su i hodže, kriv je sva:<i svjestan i pismen čovjek. Pošto smo svi krivi — zato svi moramo otpočeti složno i bratski da spašavamo ono što još možemo spasiti. Moramo postati darežljiviji, moramo voditi više računa o našim korisnim ustanovama kao što su Gajret, pokopna društva i siako želimo svoj spas. Kada budemo tako radili, imaćen o glavne uslove za privredni opstanak, o nama će se više voditi računa u našoj državi i na strani, jer ćem o postati javnim dobrotvorima i korisnim člano­ vima ljudske zajednice. G. Omersoftić je zamoljen od nekolicine prija­ telja da gornje predavanje ponovi u Carevoj džamiji, čemu se je g. predavač odazvao i održao ga ponovno u rečenoj džamiji 8. I. ove godine. Ovomu predavanju je prisustvovalo 189 slušaoca. Diskusije nije bilo. Treće predavanje je održao u Gajretovoj čitao­ nici član Gajreta g. Omerhodžić Dr. Salih, sreski lekar o temi „Zarazne bolesti1*. G. predavač je na vrlo plastičan način izneo sliku zaraznih bolesti koje su najčešća pojava u na­ šem narodj i od kojih naš narod najviše umire i strada. G- predavač je sve zarazne bolesti podelio u pet velikih grupa s obzirom na srestvo kojima dos­ pijevaju u ’ naš organizam. Prvu grupu sačinjavaju plućne bolesti koje se prenose pomoću zraka kao primer tih bolesti navodi: gripu (španjolsku) i tuberkulozu. Drugu grupu sači­ njavaju crevne bolesti, a prenose se pomoću zaraznih klica, koje se nalaze u hrani. Za primer tih bolesti navodi: difteriju i trbušni tifus. Treću grupu sačinja­ vaju krvne bolesti, a prenose se pomoću klica, koje prenose razni insekti. Kao primer tih bolesti navodi: malariju i pjegavi tifus. četvrtu grupu sačinjavaju spolne bolesti, koje se prenose spolnim općenjem, ljubljenjem i t. d. Kao primer tih bolesti navodi: triper i sifilis. G. predavač govoreći o poreklu bolesti sifilisa, tvrdi, da je domovina feifilisa Amerika, odakle je tu bolest Kolumbo sa svojom vojskom doneo u Južnu Francusku i Španiju, a odatle je u križarskim vojna­ ma, koje su bile uperene u glavnom protiv muslimana, prenošena i među muslimanima. Stoga je pogrešna konstatacija da se je ta bolest pojavila prvo među muslimane. Petu grupu sačinjavaju bolesti za koje se ne zna sigurno na koji se način prenose. Kao primer za te bolesti navoSi: šjrlah i difteriju. Po svršetku p r e d e n ja zamolili su g. g. Muftić Muhamed i Mulabdic Hasan g. predavača za neka objašnjenja, pa im je g. predavač dao ta objašnjenja. Predavanju je prisustvovalo 142 slušaoca. Оснивање Гајретова одбора у Дугопољани (срез сјенички) Ha позив повјереника у Дугој Пољани г. Р<ше Хонића, на 20 новембра 1932, одржана je у школској вгради скупштина свих чланова Гајрета, на којој су прочитана друшсвена правила и основан Мјесни одбор. Збором je руководко г. Милош Каранвћ. У одбор су унишла слиједећа гг.: претсједншс: Сулејман Камберовић, претсједнпк општине; потпретсједник: Каcum Шеховић,трговац; секретар: Рамо Хонић, општ. благајник; благајник: Абит Реџовић, писар општине; чла- 67 �нови: Михаидо Ђелошевик, Ибрахвм Бешић н Шефко Омероввк; замјеници: Зулфо Бечковвк, Рамиз Л>ојвк, Узеир Јусуфовић, Фако ЈБојвћ в Тахир М атоввк; надзорни одбор: Пашан Брајовић, Џемо Мурић и Мухарем Л>ојик. Ha скупштпни ое уписаше за чланове утеме„иаче: Сулејман Камберовић и Џемо Мурик, те н кнадно Салих Гарибовић држ- вмам. Ново повјереништво Гајрета у Алнпашину Мосту 25 децембра 1932 одржан je састанак чланова Гајреиа у Алипашину Мосту ради осннвања ловјередиштва. СдстанКу je присуствовало око 20 особа, a чланству je приступило преко 40 оеоба, али ep je надатн да ће .ово повјереништво за мјесец дана претворати ее у Мјесни одбор, који ће бројвти својих 100-150 чланова. За повјереника je изабран Касим Пашић, чин. припр. Днрек. држ. жељезница, чиновник станице Алиш, шин Мост. Поред њега изабран je одбор од 4 члана за пропагирање и старање q.k o проеторија и осталвх брвга за јачв и што бржи подвиг друш^ва. У одбор су уншдла гг. Ибрахим Ив^нковик, чин. монопола; Д. Стојаковвћ, брвјач; Садик Чолаковик, uecap и Тајвб Капетзновић, посједник. Годишња скупштина Га ретова одбора у Локвама одржана je 11 децембра 1932, на којој je било више од лоловвца чланова. Послије извјештаја секретара и благајника прешло се je на евентуалије, у којвца je узело рвјеч ввше говорника. .Са успјехом у иатеријалнои погледу, одбор се нвје могао подвалити, a разлог je у томе, што je и година била слаба. Народ овог краја у елабом je еконоцском стању, na није чудо да je тако слаб иатервјалии успјех. Иначе Гајретова идеологвја ухватида je јаког корјеаа У народу. Али ипак одбор je имао воље да радн. Одржанјс један Мевдуд и приређена забава заједно са G© колском четом. Одбор мисли прпредити1још једну ааједничку забаву са Гајретоввм одборби из ЦрниМа'на Раиазански бајраи. Коначно «;е je прешло на' бврање новог одбора у који су унигала слиједећа г г .: претсједник Мехмед еф. Аличик, потпретеједнвк Џафер Шатор, секретар Салко Ш атор, благајник Алвја Свиљар, одборнвци: Х усо Сабљик, Мујо Братик, Салко Братић. Надзорни одбор: Дрвф Палата, Мухареи По□овац и Авдо Шатор. Затии je изабран за пресједавајукег најстарвји присутни члан г. Матеја Ввцић, учитељ, a за секретара Осман Рустанфеговик, чвн. жељ. радирне> Г. Ви цвћ се вахваљује ш^указаној му части( повдравља присутне и подјељује ријеч г. Јовану Краду, пол. чвн., 'који взиоси листу одбора: Претоједник Мустафа Шекерагик, лосједник; потпредсједнвк Милисав Иванишевик, ломокник ззпов. ' стриже; секретар Осиан Рустановик, чин. зкељ- радионвце; слагајник Енвер Шекерагак, м&турант. Чланови: Матеј Вицик, Шефкет Асауовић и Ћернм Абдурахмановик. Замјенвци: Мурадиф Лоја, Абдулах Мехиедовик, •Таеим Махмудоввк, Вукадвн Даков и Фанк Ибишеввк. Надзорни одбор: Али Рлза Садиковвк, Мехмед Лишвк и Исмаил Шарвк. iGa екупштине су послати поздрави Н». Ввс. Нрестолонасљедншсу Петру. Бану Мораљске бановине г. Милану Николику и претсједнику Гајрета г. Дру Авди Хасанбеговику. Редовна годншња скупштнна Нјесног одбора у Вншеграду одржана je у сали хотела г. Бошњаковика Пере на 18 децембра 1932 год. . Скупштвну je отворио у 11 сати лретсједнић г; Хаџихалиловић, захвалво се на одзиву присутним, a потом су поднијели своје извјештаје секретар. благајник и Надзорни одбор. Иза подјеле ансолуторвја старом одбору, кандидациони одбор предложио je листу одбора, који се je на својој сједнвди конституисао овако: претсједник Мурат Ченгик, потпретсједнвк Махмут Бехмен, секретар Мухаиед Тановик, благајнвк Селам Абдулаховвк, чланови Хаоан еф. X . Халиловик, Јефто Петровик и Нико Тауровик; замјенвци Хасиб Мулахасик, Свето Враник, Елиас Кајон, Ибрахим Твртковик и Шерфо Рудалија. Надзорни одбор: Ибрахии Оточанин, Илија Шекеровик и МахмутРеџик. Ha скулштини je пала одлука да се у споразуму са Просвјетом поради око оснутка заједничкв читаонвце, na je исти дан одржана заједничка сједница в ова ствар приведена у дјеле. Оснутком ове заједничке чвтаонвце попуњена je једна велика празпина. * коју смо нарочито ми муслвмани у Вишеграду осјекали, јер у задње дане нисмо вмали нпкаква подесна локала за састајање и друштвени живот. Осиивајућа скупштнна Гајретова одбора у Нншу одржала je 18 децембра 1932. Скупштвну je отворио дооадањи повјереник г. Мустафа Шећерагик, који у лијепои гоеору излаже сврху и циљеве Рајрета и на крају свог говора дозвва присутне да кликну Н>- В. Краљу, Престолонасллднику Петру, дијелои Краљевскои дому и друштву Гајрет, кијима скуПштива одушевд>ено кличе. ...о . П одмирите ^ претп лату! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e554ba411af3720c46ce05ee0501eef4.pdf 8bb7c2ac04a421e4f1d0e5d2e3c260d0 PDF Text Text ” 4 КУЛТУРНО - - ■ V X ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВД ГДЈРЕТ СДДРЖДЈ: Салих Фируз МуФтић; Зашто je основана Гајретова г.редит- на задруга Али паша Рнзванбеговкћ и Петар II Петровић-Његош J. Kušan: Dva Morića, dva Pašića (Drama Сиаилага Ћечаловпћ: Муслнмани у Грчкој Edliem Miralem: Hercegovački (Nevesinjski) ustanak 1882 god. llija s Dobardžie: Na izvorima Ј Р ј esma) Nove knjige: „Slobodna misao i hikmetovitina" ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК: Гајретова главна годншња скуишгнпа — Гајретове ириредбв: -Гајретова забава у Твслпћу — Успјех Гајретове 8абаве у Бањој Луци. — Разио добровољнн прнлозп: Добровољни прилози у нарави пз Добоја — Добровољни прилози на Гајретовој забави у Бањој Луци — Дарови за томболу Гајретове забаве' у Бањалуци — Дарови за бифе Гајретове забаве у Бањалуци — Добровољнп прилози у курбанскпм козкпцама — Разне впјести; ГГоздравп претсједнику Гајрета г. Дру. ХасанбеговиКу. 16 ЈУНИ CAPAJiBO 1933 Издаје Главни одбор Гајрета у Саријеву Главии и одговорпи уреднпк: ХАМИД КУКИЋ Б Р Ш 12 �ašujte u lis ,,GAJRET“ „Gajret" je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat­ nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće, ,G ajret“ će nastojati da zadovolji Što Širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „G ajreta“. a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji .G ajreta" treba da porade u svojoj sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta ogiašivali u listu „Gajret*. Гадаат, л и ст Г а јр е т а д р у ш т в а sa к у л т у р н о и е к он ом ск о под и за љ е м у сл и м а н а, излавп, 1. и 16. с в а к о г м есец а , a ц е н а м у j e s a н а ш у О т а џ б и н у 1 0 0 ди н ар а н а г о д и н у , a sa св е о ст а л е зем љ е п р е к о г р а н и ц е 2 0 0 д и н а р а . Ђ а ц и д о б и в а ју л и ст у прл а цен е к о д Г л а в н о г О д б о р а или к о д у п р а в е Г а јр е т о в и х к о н в и к т а . — П о је д и н и б р о ј с т о ји 5 дин ар а. Директор Х ам и д К укиК В л а св и к д р у ш т в о „ Г а јр е т “ — О д г о в о р н и у р е д н н к : Х а м и д К у к и ћ . — З а н и ч ку ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еш и ћ. И с л а м ск у д и о �БРОЈ 12 ГОД. XIV. Сарајево, 15. јуна 1955. СалиХ Фируз МуфтиЛ Зашто je основана Гајретова кредитна задруга Р и јеш ењ ем а гр ар а у Б о сн и и Х е р ц е г о в и н и ри јеш ен je и н а ч и н р е н т о в н о г п р и х од а вем љ оп осједн и к а. О ни с у доби л и sa 8емљ у обв езн и ц е и н а м је с т о п р и х од а у 'нарави ш т о , с у прим али с чиф л ука, airfajy о д р е ск е на обвезн и ц ам а , са к оји м а м о г у св а к о г п о л у г о д и ш т а д а н а п л а ћ у ју кам ате, к оје с у одређене прем а ном и налн ој в р и је д н о ст и а гр ар н и х обв езн и ц а. T e об в ез н и ц е у см а л о ј м јер и с у се задрж ал е к о д со п ст в е н и к а . Н б к о их je прода о, да се о д у ж и , н ек о да и зд р ж ав а се б е и с в о у пор о д в ц у , б а р за н ек о в ри јем е, н еко и х je у н о в ч и о д а к у п и к ак ве р о б е за дј ћ а н да с е п р ом етн е и д а ш т о заради, a н ек о 08 л а к ом всл ен о ст и . О т в ш л а j e земља и с т з м е je о ш ч е з л о г л а в н о и о с н о в н о в р е л о п р и х од а в ем љ опосје д н в к а .-T o в р е л о б а л о je у о г р ом н ој в ећ в н а сл у ч а је в а је д 0 ни иввор е г 80с т е н ц и је . Н а ста л о je н о в о ек он ом ск о ст а њ е, т а к о в о д а еваки п о је д в н а ц м ор а м в сл п т п к ојв м ћ е п у т е м п о ћ в , је р je св а к у п у ћ е н сам н а се, д а с е в л а с т в т о м сн а го м и в л а с т в т о м радом о т х р в е б в је д и и н ев ољ н и д а о с и г у р а ersaс т е н ц а ју себ и 0 с в о јо ј п о р о д в ц и . Д ош л а je к р и за (ћ е с а т л у к ) и завладала no ц п јел ом с в и је т у na и к од н ас. Д оста с в в је т а бе8 п осл а . O m i ш то н еш то раде, . в ел в к е пм р еж п је и д р у г и н у ж н и a sд а ц в , са малвм к ап итал ом , с к у п о н а б а в љ а ју р о б у н а мало, с к у п о j e м о р а ју п р о д а в а т и и ш т о п а зар е, је д в а д а п о к р в ју р е ж а јск е т р о ш к ове. К а п в т а л н е м о г у н в са п озајм вцом ојач а ти , јер с у на д апаш њ ем в а к т у за т о т е ш к и у сл ов и , Д а се о м о г у ћ и рад и зар ад а, т р е б а р и је ш п т а n о т к л о н и тп в с т а к н у т е о к о л н о с т а ш т о т о о м е т а ју , к а о : ум ањ ењ е р еж аје, оја ч а њ е кап итал а, о св г у р а њ е је ф т а н в је н а б а в к е р о б е и о м о г у ћ е њ е д а се је ф т в н а је р о б а п р о д а је и др уго^ О ва и о т а к о в а питањ а р јеш а ва н а с у у к у л т у р н о м с в а је т у р а зл а ч и то. M a д р ж а м о да je sa н а с н а јб о љ е и н ајеф и к а сн а је о н о ш т о с у у т ом п о г л е д у к азала за д р у ж н и в д е о ЛО8 0 : З а јед н а ц а ваједн и ч квм радом и са бр ан в м заједн и ч квм м атер вјал н вм ср ест в и м а м ож е у с п је ш н в је и с в г у р н в је да ради и д а зара д а н е го л и п ојед в н а ц . 0 т ом е с е м ож е л ахк о у в је р и т а с в а к ; 1 .)к а д у з м е у обзи р , д а с у у з а д р у ви п ојед в н а ч н е р е ж в је св е д е н е на је д н у з а је д н а ч к у , к о ја je с а г у р н о м ањ а о д о н и х св и х п ојед в н а ч н и х , 2 .) кад се у о ч и д а се с а већим м атер вја л н а м ср ест в и м а м ож е наб а в а т а бољ а a је ф т в н и ја р об а н е г о л и с а малвм, о ) д а се је ф т в н в је к у п љ е н а р о б а n у з м ањ у р е ж а ју п р ера^ ена или о д р ж а н а м о ж е је ф т п н а је и д а п р од а је 0 т в м с е о с о г у р а в а п р о^ а ил и т р ж а ш т е . З а д р у ж н а ра д je у с п је ш н в ја о д р а д а п о је д в н а ц а и с т о г а ш т о р а д е н а њ е г о в у п р о с п е р а т е т у с в и в адр у га ри . З а д р у г е с у в а ж н е н а јв в ш е с т о г а , ш т о се у љ има о м о г у ћ у је м алом ч о в је к у : с е љ а к у , о б р т н а к у и в ан а тл и ји , д а р а д и и д а з а р а ђ у је, да ш т е д и , п д а ш т е д њ о м о ја ч а са м о т о л п к о, да п о с т а н е с у в л а с н в к у т о ј з а д р у ж н о ј 0 МОВ0НО, n a ћ е м у с је д н е с т р а н е д о н о с а т и к о р п ст и о м о г у ћ е н а з а р а д а , a с д р у г е ст р а н е пр аход од њ егове уш те^ еввн е. 193 �И п ор ед св и х д о б р и х ст р а н а за д р у га р ст в а п в а д р у ж н о г рада ч у је се о д м н о г о г п р и г о в о р , з а ш т о j e п р оп а л а или в а ш т о je п а си в н а м п ога з а д р у га . И с т и н а je , д а т \ г а пма и да ћ о T O i’a би в а ти , ј е р и в а д р у га као и оста л и ж и в и орга н и зм и има с в о је р ођ ењ е и о с т а л е ф азе ж н в о т а , n a и см р т. А к о задр у г а има у в је т е sa ж и в о т , он а ћ е ж и в је т и . A ko се пр и о с н у т к у в п д и , да н ека в а д р у г а н ем а у в је т а sa ж и в о т или д а ћ е у б р в о т и у в је т и п р е о т а т п , б о љ е je да се т а к ов а в а д р у га н е о с н у је . Н о и о д п р о п а л и х з а д р у г а има н е к е Ko­ p n e n i, a т о j e п о у к а sa д р у г е , к о је ћ е се о е н о в а т и п к о је с у в е ћ о с в о в а н е . Ж и в е saд р у г е о б о г а т и ћ е се п с к у с т в о м н а г р о б у и р о пал вх. З а с т в а р а њ е з а д р у г е н а јг л а в н и ја j e св и ј е с т з а д р у га р а з а у з а јм н у п о м о ћ и д а он и , који ст в а р а ју и в од е в а д р у г у , и м а ју п у н о п о в је р е њ е о д в а д р у га р а и д а т о п о в је р е њ е о ч у в а ју . К о д н а с м у сл и м а н а с в а к р а ди н е ф с и н еф си ; н а ш е с у р а д н е 'с н к г е р а с т у р е н е , н а ш к а п и та л н п је о р г а н и зо в а н , n a н а ш п о је д и н ач а н р а д (с в а к sa с е са св о јо м сер м и јом ) н е д а је о в у к о р и с т , к о ју д а је в а д р у ж н и р а д . И ако х о ћ е м о Да к рен ом о н а п р и је д и д а н е з а о с т а н е м о sa д р у г и м су г р а ђ а н п м а д р у г и х в је р а , је д и н и нам j e ц у т , к о јп и им ам о п о ћ и т а ј, да са б е р е м о м а т е р и ја л н а с р е д с т в а и д а п р и к у п и м о р а д н е с н а г е у н а ш п м з а д р у га м а . „ Г а ј р е т “ j e н а с т а н о в н ш п в у , д а н е са м о м а т ер и ја л н а п о т р е б а н е г о и с в и је с т з а y s a j- м ну пом оћ треба в а д р у га . да буде повод ствар ањ у Р ади т о г а je Г а јр е т у првом р е д у ст в о р п о К р е д и т н у в а д р у г у , к ојој je св р х а , д а п р и к у п и ш т о в и ш е м атер и ја л н и х ср е д ст а в а , али не sa сп е к у л а т и в н е с в р х е и д а о б о г а т и њ еви в е ч л а н ов е н е г о sa т о , д а пом оН у им овине т е з а д р у г е о м о г у ћ и св и м м усл им ан им а у н а ш о ј д р ж а ви д а о с н и в а ју в а д р у ге и т о он е, к о је с у за њ и х о в а м јеста , об з и р о м н а њ и х ов е п р и л и ке, н а јп о д е с н и је и н а јк о р и сн и је . „ Г а јр е т j e дакл е н а с т а н о в н и ш т в у , д а к р ед и тн а з а д р у г а б у д е са м о је д н а и д а он а т р е б а д а пом аж е о сн и в а њ е р авних в а д р у га у ра зн п м м јести м а . Г а јр е т п р е п о р у ч у је у п р в ом р е д у , д а се о с н и в а ју о в е в а д р у г е : п р ои в ва ђ а ч к е, п р ер а ^ в в а ч к е , п р од а в а ч к е, н абав љ а ч к е и п о т р о ш а чк е. О д п р о и з в а ^ а ч к в х : ж и т а р ск е , ст о ч а р ск е , м љ ек а р ск е, в о ћ а р ск е , в и н о г р а д с к е , п ч ел а р ск е, п е р а д а р ск е и п о в р ћ а р с к е н ем и н ов н а с у п о т р е б а sa еел о, али о д св и х в а д р у га н ајв а ж н и ја je sa с е л о п р о д а в а ч к а з а д р у га . З а в а р о ш и с у н а јп о д е с н и је о д п р ер а ^ и в а ч к и х в а д р у г а р а зн е есп а ф ск е, a за ж ен ск и њ е в а д р у г е sa в е з о в е , р у ч н е р а д о в е и sa в зра ду рубљ а. Г а јр е т je у к а з а о н а п о т р е б у осн и в а њ а з а д р у г а ј о ш п у н о р а н и је, али к ак о т о н в је с х в а ћ е н о к а к о т р е б а , и н и је д о ш л о д о р езу л тата. С а д je у п р а в а Г а јр е т а сам а о д л у ч и л а да п о в е д е з а д р у ж н и п о к р е т м еђе м у сл и м а н п м а и м ол и с в е п р и ја т е љ е Г а јр е т а д а j e у т о м п о м огн у. Али^паша Ризванбеговић и Петар II Иетронић- Његош Д е в е т н а е с т и в и је в об и љ еж и о je п р в е о с н о в и ц е n o к о јв м а je им ао д а с е раавија п о л и т и ч к и и д у х о в н и ж и в о т н а ш е г н а р од а . У п оч е т к у с у т е о с н о в и ц е би л е н е ја сн е , н е и зр а ж е н е , a м ањ е у б је д љ и в е о н е т е ж њ е к о је о у с е н а њ и м а р а з в и ја л е — али врем е j e ч и н и л о с в о је . Т а м н и обл а ц и в а о с т а л о с т и и с р е д њ о в е к о в н о г м рака р а в би ја л и с у с е п о д с в је ж и м д а х о м је д н о г н о в о г д о б а ) с в је т л о с т je п р о д и р а л а у д у ш у н а р о д а и у њ о ј б у д и л а с в и је с т к о ја ћ е г а п о в е с т и д а са м и в р а ђ у је с в о ј у и с т о р и ју . С р е д и н о м о в о г а в и је к а п о ч е о с е о с је ћ а т и ж и в п о к р е т м еђ у н аш и м н а р о д о м ; њ е г о в а 194 в и т а л н о с т и њ е г о в и ра сн и н а г о н и ; љ е г о в а с в и ј е с т о с е б и и сп ом ен н а п р о ш л о с т и т р а д в ц и јо , н и с у м у дали д а м и р у је и д а о с т а је н ев н а н и бе8 л и ч а н . Он j e т а д а , м ож д а в и ш о н о и к а д а р а н и је , п о ч е о д а и с т и ч е с в о је ж ељ е. Ж е љ е с у п р ел а з и л е у в а х т је в е a в а х т је в и с у д о в о д и л и д о см је л и х и х е р о јс к и х дјела. Н и г д је , н и у је д н о м д и је л у н а ш е г н а р од а , н и јо с е о с је т и л о с т р у ја њ е н о в о г да ха к ао у к р ш ним бр ди м а д в и је с у с је д н е о б л а с т и : у Ц р и о ј Гори и Х е р ц е г о в и н и . О н е с у no в ак он им а с в о је ж и в о т н е с и л е с т у п и л е на п о з о р н и ц у н о в и је и с т о р и је , али je т р е б а л о м н о г о в р ем ен а д а с е њ и х о в и м еЈју собн и о д н о си п р е ч и с т е �како би се је д н о г дана м огли н аћ и заједн ички, раме у 8 раме, на о ст в а р е њ у опп гге н ар одн и х идеала. Н ев а д а у д о б а н еп р осв и јећ ен ост и , не8нањ а и г л у п и х п р ед р а су д а , в и ш е н е го игдје, осјећ а л а се м рж њ а, ст р а ш н а у би л а ч в а мрж њ а, изм еђу ов е д в и је н а јр а сн и је ср п с к б п ок р аји н е. А л и н а стоја њ ем св јесн и х и пл ем ен и ти х си н ов а н а ш е г н ар од а м рж њ е je н ест а л о , a н екада вавађена бр аћа, наш л а с у с е п о н о в о к ао сарадн и ц п н а заједн ичком п од и за њ у с в о г а дома. У п о ч е т в у п о в р е т а п р от и в н о в и х реф орм и А л и -п аш а je с т а о н а с р а н у б о с а н св и х ф еудалаца, и захвал > ујући с в о јо ј п р и р од н ој б и с т рини, у б р з о j e у ви д и о, д а б и он , в ад би ст а о на с т р а н у с у л т а н о в у , из о в о г с у в о б а Mo­ r a o и з в у ћ и в о р и с т и за себ е и sa с в о ј у о б л а ст. И ваи ста , у б р з о je А л и -п а ш а пр ом и јен и о с в о ју п ол и т и в у , т е се je п о т п у н о с т а в и о у с л у ж б у с у л т а н у . О н и јо ш јед а н 8нам енити Х е р ц е г о в а ц — См аил-ага Ч ен ги ћ , — д оп р и н ијел и с у д а je б о с а н св и п о в р е т п о д в а п е П о т о м с т в о т р е б а д а б у д е вахвал н о д в о тан ом Г р а д а ш ч еви ћ ем б и о у г у ш е н и т а в о ји ц и вел и к и х и внам ен итих љ у д и , к оји с у пр ви м еђ у собн ом са ра дњ ом н а р јеш а в а њ у sa- Б о сн а о т в ор ен а ом рзн ути м реф ормама ш т о с у је д в и ч к и х и сп ор н и х п и та њ а, е т вор и л и м о- дол азил е из Ц а р и гр а д а . У овом с у в о б у ш т о г у ћ н о с т сн о ш љ и в о с т и ивм е^у Ц р н е Г о р е и г а je имала Б о с н а са т у р св и м ц е н тр а л и с ти ч вим теж њ ам а А л и -п аш а се ст а в и о, в а о ш т о Х ер ц е г о в и н е . У д о б а н а јж и в љ ег н а ц и он а л н ог преви- je р еч ен о н а ст р а н у су л т а н о в у , з б о г ч е г а je б и о б о г а т о н агр ађен . 1 83 2 он je д о б и о т и рањ а, у д о б а за м р ш ен и х о д н о са и к рвавих су к о б а , у д о б а к ра јњ е н е тр п ељ и в ости и ст р а ш - т у л у в ези р а и в л а ст н а д Х е р ц е г о в и н о м в о ја н о г п н еп ојм љ и в ог а н та гон и зм а, ја в љ а ју се je о д в ојен а о д Б о с н е и п ост а л а п о с е б н а адм и н и стр а ти в н а јед и н и ц а у п р остр а н ом ц а р с т в у . т а д в а ч ов јек а , к оји ћ е у тај х а о с од н оса А л и-паш а, вао х ер ц егов ач в и вези р, т р у у н и је т и н е ш т о мира, ред а и хар м он и је. О ни ће своји м у ти ц а јем и и н тел ев ту а л н ом н адм оћ- д и о се да ср ед и у н у т р а ш њ е прилике св о је обл а ст и , д а си р ом аш н е в ра јев е п р и в редн о п о н о ш ћ у оби љ еж и т и н ов п р а ва ц у и ст о р п ји о в е — ди гн е и да им ом о г у ћ и в у л т у р н и и евоном д в и је п ок р аји н е. |а8витав. С ве т о д а п о с т и гн е т р еба л о je, К о с у т е д в и је л а ч н ост и , ч и ју с yf ом м је с т у , у т в р д ц т и мир у с у с је д с т в у . са в рем ен и ц и осјећ а л и , м ож да, о п о р о и те: 1р е с т а н е разм врице, врвн е о с в е т е и в је али п от ом ц и и х се м ор а ју сје ћ а т и с а бл а 1 с у к о б и , пљ ачве и отимачпне, б в л е с у да рн ом з а х в а л н о ш ћ у : р ед овн е, на гран ици И8ме|у Ц р н е Г о р е и П е т а р I I П е т р о в и ћ -Н > е г о ш ,г о сп о д а р Ц р н е Х ер ц егови н е. T o je ств ар ал о з л у врв и д о в о Г о р е и А л и -п а ш а Р и зв а н б е г о в и ћ ,х е р ц е г о в а ч к и д о л о д о в ећ а х су к о б а у војима се т р ош и л а в ези р . — T o с у т е л и ч н о с т и чијем зау зи м ањ у н ајбољ а сн а га и са је д н е и са д р у г е ст р а н е. и м е ђ у со б н о ј сара дњ и имамо да захвалим о Т ом е зл у ста ти на п у т и ом о г у ћ и т и м ир м еђ у ш т о су се у би л а ч к е р а зм и ри ц е п оч ел е сти вавађеном браћом , в а в о би м огли о т п о ч е т и ш а в а т и , т е je на т а ј н ач и н о м о г у ћ е н о разбољ и и вор и сн и ји ж и в от , см а тр а о je А л и -п а ш а ви ја њ е в аједн ичке н ар од н е св и јест и . в а о јед ан од св о ји х гл а в н и х задатава. Ta њ еП е т а р I I и А л и -п аш а , n o неком у н у т р а ш - г о в а теж њ а нагала je одзива и н а д р у г о ј а е м н а г о н у , n o си л и в р в и в о ја и х je спајала, стра н и . Ж ељ а за м иром и бољ им и ср еђ ен п ра зу м јел и с у је д а н д р у г о г а . О ни су вољ ел и јим ж ивотом осјећ а л а се и ст о т а в о и м еђ у о н о ш т о им je би л о з а јед н и ч к о, ш т о j e било Ц р н огорсв и м брђанима. Н оси л а ц т е те ж њ е њ и х о в о a ш т о и х je п р ибл иж авал о отвриваби о je млади П е т а р II, в оји je у сед а м н аестој ју ћ и у њ и х о в о ј д у ш и ваједн и ч ке осјећ а је. годи н и н асл и једи о св о г а стр и ц а 1 83 0. К ак о je д о ш л о д о б л и ж е г доди р а и меИ аво јо ш млад, он je би о св је ст а н т е ш ђ у с о б н е са р а д њ е ивм е^у ов а дв а знам енита воћа у воји м а с е налазио њ егов малп н ар од , ч ов јек а , к о ји с у n o т о к у ст в а р и и љ иховом т е м у je н а св а в и начин, д о б р о д о ш л о п р и р е д у м огл и б и т и н а јљ у ћ и п р от и в н и ц и и не- ја т е љ с т в о с т а р о г и и с в у с н о г А л и -п аш е. м ил осрдн и тавм ац и, нам а н и је у детаљ им а И вгл еда д а с у догађ аји дана били д а л ев о п о з н а т о . С вак ако д а je у д у б и н и њ и хов и х јачи, н е го ш т о с у биле жел>е и т е ж њ е А л и д у ш а п р о г о в о р и о он ај осје ћ а ј б р а т св е л>убави, па ш е и м л а дог ц р н о г о р с в о г г о сп о д а р а . T o се к оји се , п о д н ови м да хом н а р од н п х теж њ а, повавало одм етањ ем Б р а х овљ а н а и њ и хов и м п о ч и а е б у д и т и п о ч е т к о м ш и х о в о г внјека. Али отвор ен им н астојањ ем , да се п р и п о је Ц р н о ј прије н е го се п р е^е н а И8лаган>е од н оса ивмеђу Г о р и . П о в р е т м е^ у Г р а х овљ а н и м а д о в е о je П е т р а II и А л и -п а ш е, п о т р е б н о je и знијети д о је д н о г в р в а в о г оврш а ја у в ом е с у у ч е с т у к р а т в о п р и л и ке п о д к оји м а с у ж ивјели и в овал и и Ц р н о г о р ц и . Д о ш л о j e д о б и т в е изобиљ еж ити љ и х ов е н аји зр а 8и ти је теж њ е. м е^у п о б у њ е н и х Г р а х овљ а н а и Х е р ц е г о в а ч в е 195 �в о јс к е , к о ју j e п р е д в о д и о А л и -п а ш а и Смапл a ra Ч ен ги ћ , у Ч ел и н ск ом к л а н ц у 1 8 3 6 годин е. П об у њ е н и ц и с у би л и са т р в е н и , п з г и н у о je в и ш и б р о ј Ц р н о г о р а ц а , м еђ у к ојим а и нек ол и к о н ајбл и ж и х в л а ди ч и н и х рсфака. О вај догаЈјај, м је с т о д а j e п о т п у н о он ем о г у ћ и о св а к у са р а д њ у и8међу А л и -п а ш е и ц р н о г о р с к о г владике, к ак о с е je м о г л о и очек ивати, н а п р о т и в б и о je м о с т п р е к о к о г а се je д о ш л о д о и з в је с н о г с п о р а з у м а и за је д и п ч ке са р а д њ е н а ср е ђ и в а њ у т е ш к и х и в ам р ш ен и х м е јју со б н и х одн и са . П о с л и је о в о г д о г а ^ а ја , к а о д а с е о с је ћ а , с а об а д в и је ст р а н е , ја с н и ја и и з р а з и ти ја , ж ељ а за м е ђ у с о б н и к м иром . И з о в о г су к о б а , као д а je н и ка о п р в и п у т о сјећ а ј о в б л п ж ењ у и п р и ја т е љ с т в у и зм е^у т а дв а вн а м ен и та ч о в јек а . И с т и н а , ми н ем ам о докава д а с у п р и ја т е љ с к е в е зе и зм еђу А л и -п а ш е и П е т р а I I ст а р и је о д 1 83 8 г о д и н е т . ј . д в и је г о д и н е n oсл и је б и т к е у Ч ел и н и , али и п а к т о н и је би л о т а к о д а л ек о о д са м о г дога ^ а ја , т е je п ојм љ и в о д а и х je т а ј ж а л осн и догађ ај м ога о јо ш в и ш е з а в а д и ти . М е^ утим н а с та л о je н е ш т о н еоч ек и в а н о и ск о р о н еп ојм љ и в о sa о н о д о б а . О ни с у п о с т а л и пријател>и и јо ш в и ш е о н и с у п оста л и — побратими. (С р ш и ћ е се) /. Kušan: Dva Morića, dva Pašića Drama u jednom činu L I~ C A : H adži Mehmedaga- Pašo M orić, Ibrahimaga M orić, c & M ajka im, Jenjičarski dizdar a g a ,. Bajdarbaša, prijatelj '^Morića, S ari M u ra t, bašeskija 1 0 orte, p r i j a t i A rnaut B ekir, sluga M orića , Jedan čaršinlija, Cigani i Ciganke, jen jiča ri, narod. Događa se u Sarajevu 1756 god., u proljeće Lijevo, u kutu, dio M orića hana, a do njega ćefenci koji skreću koso prema dnu pozornice. Desno, kao i u dnu, čaršija, nad čaršijom brda sa tabijama. Sumrak je. S vremena na vrijeme čuje se iz čaršije lupa kanata i ćepenaka, te vrisak i pocikivanje. Kada se digne zavjesa pred hanom sjede Sari Murat i Hajdarbaša. Sari Murat (udara dlanom o dlan, ljutito): Bekire, o Bekire, kopile arnautsko, kam o te? Kam o ta podvorba, gdje je meze i rakija, zar da čekam o do kijametskog dana. Ej! B ekir: (dotrči): Bujrum, slatki aga, bujrum, ja vjere mi ne čuh kad dođoste. Baš neka ste došli. K ako ste obojica. Sve ću sada donijeti. Sada je nas­ tao nekakav baksuz zeman, pa mi čud o kad neko i izbije, čim ko na vrata a ja izgubim gla­ vu. V i došli po m oje age, a? Hajdarbaša (nabusito): T ebe se to ništa ne tiče, v e ć gledaj svoga posla i navali piće ili ću ti kubu­ rom rebra početi brojati. (Sari Mratu) O vako se dalje ne m ože. Murate, u mene kao da uđe neki strah pa mi se čini da će sve o v o nekuda o d ­ 196 letjeti. Eto. Bojim se kakve prevare s Halilbašića strane. Njega, trgovca i zabita. Sari M urat: A Što? Zar nije sva čaršija uz nas i M oriće, mogu ti i nabrojiti: Kovači, Sarači, Kujundžije, pa ostale mahale, sve kažem ti. Beli sm o mi onamo one, Turkuše, ukliještili, pa samo što pište. Ono jes, sve ja to znam ali koja fajda: Zabit Mehmedaga se slizao, s njima, trgovcima pa ne daju očiju otvoriti, prijete pašom i sulta­ nom, šalju janjičare protiv nas, kao da sm o se povlašili, pa oni brane din i čuvaju ga. D ok je­ njičari ne dobiše plaće, moglo se s njima nekako ali sada ni to. Halilbašić samo što muti i obilazi zabita s nekim iz Bezistana. Bojim se, Murate, b iće krvi. A znaš, hvala Bogu, kakvo je Sarajevo kad padne krv. Sari Murat (se zavaljuje): Šta si se prepao. D ok je mene ne boj se ni ti, a ne treba da se boji ni ik o od naših. Zar nisam dosada sve lijepo udešavao i savjetovao što treba da se uradi? Nije li sve na dobro skretalo, a? Još malo, par dana, ako nam samo ov o večerašnje uspije, pa da v i­ diš od njih ništa. N eće trgovci nuditi Sarajevo, v eć ajani. Hajdarbaša: H oće oni, bojim se još zadugo, hoće dok je para u trgovca : daće oni zlata koliko sm o teški . . . Sara M urat: Ček, ček, a vidje li ti kako danas zatvorism o svu čaršiju, a? T o im treba (smije se) ha, ha, ha. . . B ekir: (Donosi na siniji jelo i. piće pa stavlja pred njih.) �Sari Murat: (smije se) Zatvorismo svu butum Čaršiju, Hajdarbaša (se smije): Svatovi će večeras po djevojku, još kako, pa neka prodaju vjetru i paši u Trav­ kažem ti ženi ti se lbrahimaga. niku. (Iz čaršije se čuje loraot.) Skušaj, sad jako (S lijeva dolazi narod u svečanom odijelu pod otvaraju ćepenke. oružjem. Zatim Morići s Ciganima.) Hajdcirbaša: (pije): Sve je to lijepo, ali će se narod, Bekir (maše maramom): Mašala, mašala. najposlije, odbiti od nas čim nađe nešto da po- Hajdarbaša (ustaje Bekiru): Šuti ništa, ne govori. (Pagrešimo. Narod je tuhafli stvor. Danas jesi, su­ šagi): Sjedaj Pašaga, a i ti lbro, ima nešto jako tra nisi. Onda će oni uz pašu i vlast, uz dukate prešna da vam kažem. i Halilbašića. Ne vide oni da im mi jedini dobro (Morići sjedaju, a cigani i ostali se namještaju želimo, jok. Mi, vele, pare trpamo u čemere i tako da ciganka dođe u sredinu pozornice. Čuje bogatimo se pomoću njih. se tiho šargijanje.) Sari Murat • A ko neće milom, hoće jataganom. Još Pašaga: Šta je, šta ima, što si se nešto sneveselio? samo da noćas otmemo lbrahimaginu jaukliju, a Hajdarbaša: Zlo. lb r o : Kako, po Bogu brate? Halilbašića kćer, pa da vidiš. . . Hajdarbaša: Kavaz zabita Mehmedage odvede Sari Hajdarbaša: T o je baš ono o čemu hoću da s tobom Murata u konak, poručio, veli, sam zabit po promuhabetim: neko nas je prokazao. . . njega — divan će neki da drže. Bojim se pre­ Sari M urat: (skoči): Što govoriš, zar da nam taj naum vare, braćo, od njih dobro nc dolazi. pokvare. G ovori oklen znaš. Pašaga (udara se po silahu): A mi? zar nas je malo ako Hajdarbaša : Prokaza neko, ne može drugo biti. Jes, se počnem o prebrojavati? Zar će nas izdati čardina mi, danas to čuh. D vojica razgovaju kod •šiftlij^? Vidićeš, na moju dušu, da će se odmah Begove . džamije, a ja slušam : dokle će preko vratiti, zna on da valja noćas otimati i iskupiti naših leđa da se krve i da im, kao, d^ smo raja, zadanu riječ Sarajevu. Još nije vrijeme za stra­ hizmet činimo. Hoće, biva mi 's Morićima, veli hovanje. (cigani): Đe, Đulso, onu vino piju age jedan, da ukradu Halilbašića kćer za Ibrahimagu Sarajlije. Morića i da tako kavgu zametnu neće li pobiti Ciganka udara u def i p jev a : glavne bazrđane. Dosta, veli (kugi, i njihova Vino piju age Sarajlije \ jordamluka, bajagi nas^ljratre, a vamo svoje ć< Na llidži, aman, pokraj Sarajeva, gledaju. Šta ond^ veliš na ovo? čakrdak, čakrdak. Sari Murat (sjeda, pije i neko vrijeme šuti): Pa oj га Morića i dva Đindžafića ću je oteti pa tamđm da je i sam car čuvh,|| S Čobanije, aman, dvije Turhanije. ne bio ja bašeskija Sad Murat. čakrdak, čakrdak. Hajdarbaša: Bojim se, pa to ti je. S Čemaluše hadžija Diniću, Janjičar (dolazi i stupa pred ‘Sari Murata): Murate, A s Bjelava, aman, Pinjo bajraktare, selam ti je zabit Mehmedaga, poziva te u konak čakrdak, čakrdak. na nakav divan. (Cigani otpjevavaju : čakrdak, čakrdak). Sari Murat: Zar mene samog? je d i besa? Janjičar: Ništa mi više ne kaza, već ov o što ti ja Pašama (obara siniju): Aman, što mi je srce nekako puno. Vala će upamtiti Sarajevo kada je pošlo rekoh naušnice. Pare neke, ja tako nešto. Morićima uz nos. Sari Murat (ustaje): Odoh ja, Hajdarbašo, a ti prilbro (meće ruke na usta i doziva): Nano, o nano, čekaj Moriće pa im sve kaži što znaš, i da sam spremaj kuću eto ti lbre večeras s nevjestom. otišao na poziv u konak Mehmedagi. Ejvala. Bekire, toči svatovima nek gase žeđ. Niko neće Hajdarbaša : Ejsahadile. Molim te da prezaš od pašinih imati većih i ljepših svatova od lbre Morića. Že­ ljudi. . . nim se usprkos svima pašama i trgovcima, ja Sari Murat: (odlazeći): Ne boj se nije mi prvina, još sam ovdje paša, Sarajevski paša i vezir. sam ja odlazio i živ dolazio. Mislim da ću i da­ Bekir nosi rakiju i dijeli narodu. nas. Ne brini. (Odlazi desno a za njim jenjičar). Izdaleka čuje lbro: Nije da mi se ženi, jok v eć da mu pokažem da i on može u naš rod, a za njega je to ko biva se pjesma i šargijanje (Okreni se, ne okrenula poniženje. Nano, nano, čuli me? se, mrtva tebe okretala majka ) Iza toga, bliže, Majka (iza mušebaka): Čujem sine, čujem, neka ti je nečiji g la s: Zatvarajte, eto idu Morići. s hajirom, samo da ne bude krvi. Hajdarbaša: Bekire, o Bekire, đe si, eto hin. Pašaga: Brata ženim ljudi, sipaj Bekire neka se zna Bekir (s vrata hana): Što pomažeš, Hajdarbaša? i pamti kad je Pašaga Morić ženio brata s dinHajdarbaša: Eto Morića, valja ti se opremati u sva­ tove, spremaj dušeke i steri ćilime. dušmaninom. Pijte. On je, Halilbašič, izazvao. Bekir (sluša pjesmu): Kakvi svatovi, bolan ne bio, u Neka samo probaju, izaziva on, kćer da mi otmu današnji vakat. pa da vidiš belaja: sve ću M oriće . . . he, he, Ili ц 197 �he, sve ću Moriće (narod se također smije) po­ klati a han im zažditi. Aman, zorli junaka . . . pa, eto, večeras da ga vidimo njega i njegov asiluk. (ciganima) Pjevaj, dušu da ispjevaš lbro, pjevaj M ošćanico vodo plemenita. Tiho šargijanje, ciganin pjeva „M ošćanico vodo plemenita". Pjesma traje dosta dugo. Morići deliluče. S tabije puče top. Tišina. Hajdarbaša (skoči): Ovako se izbacuje top za nečiju glavu. Braćo, pogibe Sari Murat, na moju dušu, kazivao sam ja da se nešto sprema, i ne m ože faliti da i za našu dušu ne ispale po jedno džunle. Glas iz naroda: Ni pjevati ne daju, ni veselja, o to tužno Sarajevo šta si dočekalo. Nastaje komešanje među narodom. Pašaga (v ič e ): Mehmedaga da od Boga nađeš, Halilbašiću što krvi tražiš. Bekiru, puške amo da idemo na akšamluk Mehmedagi na konak. Opre­ maj se, narode, oprem aj! Glas iz naroda : Na konak, na Turkuše zulumćare naše. Hajdarbaša: Ne braćo, ne u krv i grijeh, slušajte. . . Glas iz naroda: Na Osmanlije. Bekir dolazi s puškama pa ulazi među narod. Pašaga (diže handžat): Svi ćem o na njeg da osvetim o našeg Sari Murata. } 1 Hajdarbaša: Čekajte dok uzbuna legne. Narod: Svi, svi, u surgun.$ njima. lbro: 1 djevojku ćem o oteti, je l i ? Hajdarbaša : Upamet se, lju d i! Prođite se b ela ja ! N e­ mojte da kažu za nas da sm o ubojice, krvnici, dželati, glas valja čuvati, ne dajte da nam ga ukaljaju, teško onda nama. Narod: 1 nju ćem o oteti bezbeli, Halilbašića u surgun. Na handžar. Hajdarbaša : Zar hoćete Sarajevo da zapalite, braću da koljete, a . . . Narod: Zapaliti, zapaliti, bezbeli! Г*(ека se u Stambol vidi kako gori. Morići se kolebaju; da li će sa narodom ili će poslužiti Hajdarbegu. Ne znaju na koju će stranu. Hajdarbaša; Poslušajte, ima vremena za osvetu, prenaglićemo se, braćo i uludo izginuti. Narod: Neka. Glavu za glavu. Hajdarbaša: Malo nas je, slabi smo, stanite. Narod: Nećemo, aždahu treba u glavu. Hajdarbša (prilazi Morićima): Ne dajte da vas zasli­ jepi mržnja, jer smo onda propali. (Morići stoje oborenih glava). Glas iz naroda: Pašići, zar oklijevate, zar se bojite? K oga ? Zar pored nas tolikih strepite. Zar će ­ te danas uzmaknuti, kukavički ostaviti mejdan. N a rod : A ajanstvo, zar zato vas izabrasmo ? Kamo vam poštenje: Nećete prijatelja da osvetite. Zar da Morići budu zadnji. Pašaga (Hajdarbaši): Čuješ. Šta će nam ajanstvo, šta agaluci i čifluci — kad obraz izgubismo. Čuješ li ? Zar da kažu kako Morići radi glave izgubiše rz i poštenje, a jok. Majko, halali sinovima jer hoće da budu čelenke Morića (narodu) U konak ^ na akšam luk! H ajdarbaša: Zanese nas narod, njegovom voljom i padaju glave. Narod (u koji se umiješa i Hajdarbaša): U konak, u ■konak, po glave dželata. Svi odlaze desno galameći. Jedno vrijeme ostaje pozornica prazna. Čuju se samo daleki povici. Mrak polagano pada. Po stranama osvijetli se po koji prozor, na minaretima pale se kandilji. D izdaraga (dolazi s lijeve strane polako, okreće se, onim iza sebe): V i tu čekajte dok vas ne zovnem. (za sebe) Ovdje ću ih pohvatati, ovdje baš pred njihovim hanom. Jakako. Samo da mi zabit odmah javi čim panu u klopku i čim proliju krv. Dobro to uredih. (viče): Jašaru, o Jašaru. Jenjičar (dolazi s lijeve strane): Bujrum, ago ! D izdaraga (šeta': Izgleda da će nam uspjeti namjera. Jenjičar: K ako kažeš, ago! V eć ih vidim u rukama. D izd a ra g a : G ovorio sam ja njima da ne m ože bez žrtava, tako je to danas. A k o i pogine nekoliko trgovaca, što zato, grad će se time, sigurno oslo­ boditi napasti. I (Svršiće se) Смаилага Ћемаловнк Муслимани у Грчкој Са историјског гледишта, појава Муслимана у вемљама грчке pače и језика у непосредној je Besa са инвазијом Турака (Османлија) на Балканском полуострву. Стољећима одржавана политичка власт и доминација Турака учинила je да се Ислам афирмисао не само на полуострву него и на бевбројним острвпма старе Еладе и то у свим друштвеним редовима. 198 Балкански ратови претстављају историјски датум sa судбину Муслимана у новоствореној Грчкој. Букурешки Уговор вакључен 1913 године, доноси наглу промјену и прелом, како у политичком погледу тако и у положају Муслимана на територији нове Грчке. Од овог датума отвара се epa систематског, бе8обзирног и бруталног истријебљивања Муслимана у свим крајевима под грчком до- �М иаацијои, П рви валеФ истрјебљ иваЉ а и п р и си л н о г и ст јер и в а њ а 8ахвати о je н ајпр ије о с т р в а Ј о н с к о г и Ј е г е јс к о г м ора, с ти м , да с врем ен ом у т о к у Е в р о п с к о г р а та и н епоср е д н о п о с л и је Е в р о п с к о г ра та п р ен есе се и н а г р ч к у М а к ед ов и ју и Т ра ки ју . Овај п р о ц е с и стр и јебљ и в ањ а в р ш ен j e п у н о м паром и од* л у ч в о , т а к о да се д а н а с м ож е рећ и д а м у сл и м ав а у о п ш т е н ема у гран ицам а грч к е тер и т о р и је каква je п о с т о ја л а д о Л о з а в с к о г мира, и ако их je п р и је 1 9 1 2 год и н е би л о н еколико с т о т и н а хи љ а да. K ao н а каквом уса м љ евом о с т р в у д а н а с се м ож е г о в о р и т и о М услимавим а у вападној Т р а к в ји , г д је je n o п р и р од и г е о г р а ф с к о г п ол ож а ја н е м о г у ћ е в р ш и т и п р о ц е с р а ди к ал н ог и ст р и јеб љ и в а њ а , в б о г в е п о ср е д н о г с у с је д с т в а еа Т у р с к о м . Са и ст јер и вањ ем М у сл и м а в а р у ш и л е с у a њ и х ов е џам ије. Т а к о с у у С о л у н у о д 4 8 џамије^ кол и к о их je би л о 1912 г о д в н е н еке п р е т в о рили у ц р к в е, a о с т а л е пор у га и л и свр до је д н е . О ст а л а je са м о је д н а у ц е н т р у в а р ош и к о ју je др ж а ва п р од а л а sa у с л у г е у ч и њ ен е р еж и м у и вбјегл и ц и из Мрле А з и је , се н а т о р у А р џ о г л у за 2 0 0 .0 0 0 др ахм п. Сада je у о в б јџ ам ији б и о с к о п и у зи м а с е к и ри је г од и ш њ е 2 5 0 .0 0 0 др ах м п . Д а је^ б ш га џ а м и јг^ в^ ди се не са м о n o сп ољ н ем И8гледу, н е г о и n o том е т т о с у јо ш о ст а л и н а зи дови м а п а п и си из К ур а н а . С та в и в ш и с е б и у вада так д а п р оу ч а в а м оп ћ е п р и л и ке М у сл и м а н а н а да н а ш њ ој т е р и т о р и ји Г р ч к е , мој j e п о с а о б и о у п р о ш ћ е н , ј е р с е о г р а н и ч и о на са м у Т р а к и ју , г д је јо ш ж и ви о к о 1 1 0 .0 0 0 М у сл и м а н а n o г р ч к о ј з в а н и ч н ој ст а т и с т и ц и , м еђ ути м , ja сам н а л и ц у м је с т а д о б и о ин ф ор м ац и је да и х им а 1 4 8 .0 0 0 . П о ф ак ти чн ом с т а њ у , б р о јн о ј ја ч п в п , к ао и n o с л о в у 4 5 чл. Л о з а н ск о г у г о в о р а , г р ч к и м у сл и м а н и п р е д ст а в љ а ју н а ц и о н а л н у м ањ и н у у с а с т а в у г р ч к о г н а р од а и г р ч к е д р ж а ве, је р су расн им п ор и јек л ом , јевиком , тр адицијам а, ра зл и ч н и о д н ац и он а л н е в ећ и н е. Н ом ен у ти м ч л ан ом у г о в о р а , п р и з н а т о им je п р а в о , као ш т о je у о ст а л о м и с т о п р а в о п р и з н а т о г р ч к ој м ањ ини у с а с т а в у Т у р с к е н а о с н о в у пр и н ц и п а р е ц и п р о ч н о ст и . У д у х у н ач ел а св и х у г о в о р а о м и ру , з а к љ у ч е в и х n o св р ш е т к у Е в р о п ск о г р а т а и sa г р ч к е м у сл и м а н е о т в о р ен je н а р о ч и ти реж им за к оји с е обавевала г р ч к а др ж а ва Л оза н ск и м у г о в о р о м . T a j je реж им у т в р ђ е п и пр ец и 8 и р а н 3 8 члан ом Л о в а н ск ог у г о в о р а . П рем а т о м е за п р оу ч а в а њ е прилика и ств а р а њ е ја с н и је слике о трети ра њ у гр ч к и х м у сл им ан а у З а п а д њ ој Т ракији, т р е б а у в е т и к ао п о л а в н у т а ч к у од р ед бе 38 4лана п о м е а у т о г у г о в о р а , којим j e п оста в љ ен а осн ов а реж им у п о с т у п а њ а с а н ацион алвим мањ ивам а на т е р и т о р о јв Г р ч к е и Т у р с к е . Ч л а в 3 8 Л о з а в с к о г у г о в о р а да је п о м е в у т и м м ањ ивам а п у в у и п о т п у в у з а ш т и т у њ п х о в и х ж и в от а , њ и хов е сл обод е, сл о б о д в о и н еза в п сн о и сп ов и јед а њ е њ п х ов е в јер ои сп ов јед и к ао п к у л т у р в о г развијањ а. У к о јо ј м јери и в а какав в а ч и в се п р и м је њ у ју о д р ед б е Л о з а в с к о г у г о в а р а , т о ћем о в и д јет и из н а р ед в и х ред ова . Н и је и ск љ у ч е в о , в а п р о т и в je , з б о г си т у а ц и је у к о јо ј се валази Г р ч к а з б о г с в о ји х и з б јегл и ц а Н8 М але А з и је , в рл о в је р о в а т в о д а с у ц е в т р а л в е в л а сти у А т о в и ск л о в е с а в је с в о ј п р и м јев и одр едаба пом ен утог у г о в о р а у к о р и с т м у сл вм а вск ој м ањ и ви у ГрпкоЈ« М е^ у ти м , у Г р ч к о ј као и у Б у г а р ск о ј, п о р е д л е га л в и х вл а сти п о с т о је и д р у г е . Ф ор&ш раве п од видом п а т р и от ск и х у с т а в о в а и са вадатком , д а са др ж аввим властим а са р а ^ у ју в а ср еђ и в а љ у п ол итич ких и к у л т у р в и х прил ика у п р и св ојеви м областим а, ова д р у ш т в а са м ов ољ в о себ и п р и св а ја ју п ол итич ке п а д м и в и с тр а т и в в е а тр и бу ц и је, у ст а в ом в е п р е д в в ђ е в е . Н ел ега л н ост рада и п о с т у п к а оп р а вд а ју са м о ш оф и ви сти ч к и м побу дам а и вам јерама, с в је с в е д а с у е к сп о в е в т и израз м и ш љ ењ а и ра сп ол ож ењ а в ећ и в е варода. О ве ил е га л в е ор га в и за ц и је ст в а р в и с у и м ож е се р е ћ и је д и в и г о сп о д а р си т у а ц и је у З а п а двој Т р а к и ји . О в е с у изнад зак ова и извад дом аш а ја у т и ц а ја п а р ти ја в а Влади и њ и х о в в х п р огр а м а. T o с у грч к е и збјегл ице из Т у р с к е . Н зим а j e д о п у ш т е в о да се о г р а ђ у ју о д заков а и за к он ск и х посљ едица при в р ш е љ у р а зв и х ва си љ а в а д м у сл и м а в и ва без икакве о д г о в о р в о с т и . Сам п р етсјед ви к Г р ч к е В л ад е, Г о с п о д и в В ев и бел ос, в ећ децевијам а зав и тл а в у бор бу п р от и в тур ск ог госп од ства ва Б ал кавском п о л у о с т р в у , својим рзд ом и п р ош л о ст и и п р ев ећ je мало в ак л оњ ев п р ем а М усл им авим а. П а и кад г а м е ^ у в а р о д в а си т у а ц и ја и дип л ом тск и о д в о с и прем а Т у р с к о ј ст а в љ а ју у пол ож ај да се п ок а зује м и р ољ у б и в и ју и с в о ш љ и в и ју према Т ракијск им М у слимавима, о с т а је в е м о ћ а в да м в о го у ч и в и у к ори ст М усл им ава, је р м у се п р о т и с т а в љ а ју грч к е и збјегл и ц е, к ао једи ви и ст и в ск и г о с п о дар си т у а ц и је у в ап ад в сј Тракији. У с п р о т и в ити им се зв а ч и ст а в и т и у о п а с в о с т св о ј пол ож ај и с в о ју в л а ст , је р je г л а в в а с в а г а Г о с п о д и в а В е в и з е л о са п ор ед о т о к а К р и т а у ивбјеглицам а, a в е т р е б а с м е т в у т и с у м а да ( бр ој и з бјегл и ц а из Т у р с к е и з в о си 1 ,5 0 0 .0 0 0 душ а. 199 �д и је те . Н и у је д н о ј в а р ош и нема м у сл и м а н а Ф ор м а л н о М у сл и м а н и у ж и в а ју и с т а г р а п р ед сјед н и к а о п ћ и н е . И м а ју 4 н ар . п о с л . и ђ а н ск а и п ол и т и ч к а п р а ва к ао и о ст а л и гра је д н о г сен а тор а , к оје б и р а ју м у сл . о п ћ и н е . }>ани Г р ч к е . П о јед н ом зак он ск ом п р о је к т у П осл а н и ц и с у у в и је к в л а ди н и к а н д и д а ти . us 1 93 0 г од и н е Г р ч к о ј Н а р од н ој С к у п ш т и н п Б е з н а ч а јн и с у , је р н ем а ју н и к а к в о г п о л и т и ч п р о д л о ж е н je п р о је к а т којим се д а је п р а в о к о г у т и ц а ја . М усл и м а н п м а на в је р с к у а у т о н о м и ју т . ј. на У п р и в р ед н ом п о г л е д у М у сл и м а н и у у п р а в љ а њ е в а к у ф ск и м добр и м а, ф орм ирањ е Г р ч к о ј с т о ј е сл а б о ш т о je д о с т а к р и в њ о и в је р ск и х н о п ш т п н с и х в л а ст и и н а и з б о р д о п ол и т и к е к ак о д о н а р о д н е т а к о и а гр а р н е а д м и н и с т р а т и в н о г о с о б љ а в је р ск и х у с т а н о в а ба н к е, је р и н а р од н а и а гр а р н а б а н к а да ва л а и н а јв и ш и х в је р с к и х ф у н к ц и он ер а -м у ф т и ја . je м ногим М у сл им аним а к ао и Г р ц и м а к реди А л и т а ј п р о је к а т н и д о д а н а с н п је д о б и о т е н а њ и х о в а пмањ а. И кад с у д ош л и р о к о в и са н к ц и ју . У п р а к си ст а њ е ст в а р и п о т п у н о п л а ћ ањ а зајм о-п ри м ц и с у у с љ е д к р и зе би л и je п р о т и в н о за к он ск и м одр едба м а , т а к о да у н ем огу ћ н ости да вра те д у г у го то в о м и ов ц у . св е ч е т и р и м у ф т и је к олико и х им а у Т р а к и ји И д о к je Г р ц п м а п р о д у љ е н р о к п л а ћ ањ а , и м е н у ју г р ч к е в л а ст и . Г р ч к е в л а ст и у п р а в М у сл п м ан им а с у п р од а л и им ањ а и на т а ј и х љ а ју и в а к у ф ск и м д обр и м а п р ек о с в о ји х п о н а ч и н у п р о п а с т и л и . П о сел им а се б а в е 8емв је р љ и в и х љ у ди . љ ор ад њ ом , с т о ч а р с т в о м и г а јењ ем д у х а н а , a М у сл и м а н ск е н а р од н е ш к ол е т р е б а л о б и у в а р ош и м а в р ш е ра8не з а н а те и о б а в љ а ју д а им ају п у н у с л о б о д у у о д р е ^ и в а њ у п р о ба к а л ск е п о с л о в е . Т р г о в а ц а у в и ш ем с т и л у гра м а в је р с к е н а с та в е , к ао и у п о г л е д у изб о р а у ч и т е љ с к и х са а га . М еђ у т и м , р а д ш к ол а . би л о je н екол ик о, али с у с а д а п р о п а л и . П о св о ји м п огл ед м м а на ж и в о т п о д и је љ е н и с у с т о ји п о д к о н т р о л о м н а р о ч и т п х ш к о л с к и х у д в а т а б о р а . Ј ед н и с у ea К ем а л ов е р еф орм е, к ом и си ја , к о је б и са о б р а з н о в а к о н у т р е б а л о д а и м е н у је м у сл и м а н ск о ст а н о в н и ш т в о . Ме- д о к с у д р у г и ''од л уч н и п р о т и в н и ц и . О ви с у п о с љ е д н и у в е ћ и н и . Д о с т а с у н а т е г н у т и од ^ у т и м , оп ћ и н с к а в је р ск а в п је ћ а и у о п ћ е в а н о ш а ји м е^ у њ им а ш т о с е в и д и n o т о м е , д а к у ф ск а д о б р а у Т р а к и јв , a н а р о ч и т о К о м о и з д а ју "1 Г л и о т о в а и т о 3 у К с а н т и , a 2 у ти ни , К са н т и , А л ек са н д р оп д Л и су (Д а га ч ), К о м о т и н и . У К са н т и се ш т а м п а ју 2 л а т и н и Д им отици, Јанпци и св и м м у сл п и а н с к а м ц ом , a 1 „М и л и је т “ , п о л а л а т и н и ц ом , п ол а ц ен тр п м а у п р а в љ а н а с у од љ у д и г е н е р а л н о г а р а п ск и м сл ови м а. У К о м о т и н и ш т а м п а ју се г у в е р н е р а , к о ји л с т о т а к о о д р е ђ у је ш к о л с к е д в а л и с т а к о ји с у од л у ч н и ц р о т и в н и ц и К е к о м и си је и н е п о с р е д н о в р ш и и з б о р ш к о л с к и х м ал авим реф орм ам а, о б а с е ш т а м п а ју а р а п ск и м у ч и тељ а . сл ов и м а . З а њ и х с е г о в о р и , д а је д а н с у б в е н У к у л т у р н о м п о г л е д у с т о је д о с т а н и ск о , ц и о н и ш е В л ада, a д р у г и В ојн а л и га . и ако прем а г р ч к о ј с т а т и с т и ц и и м а ју 3 0 0 K a o п о м о ћ М усл и м а н и м а , г р ч к а в л а д а у п и џ ам ија, 3 7 8 св е ш т е н и к а , 3 2 0 м у је з и н а , 5 с а л а je у д р ж а в н и б у џ е т сл и је д е ћ е с в о т е : м едреса, 3 5 0 д је ч и ји х ш к о л а ((Јибјан м ек теб ) 1.) С у б в е н ц и ја у н о в ц у 2 0 0 х и љ а д а д р а х sa в је р с к у н а с т а в у и 3 2 4 у ч и те љ а . М еђ у т и м , м и ; 2 .) п л а т а sa т р и н а с т а в н и к а М у сл и м а н а ja сам н а ш а о са м о 73 џ ам ије к о је с у у дзј* 9 7 .— хил»ада д р а х м и ; 3 .) п л а т а за 1 0 г р ч с т в у , п р ем а т ом е о т п а л о би 2 5 0 св е ш т е н и к а к и х п р о ф е с о р а 2 9 8 .— х и љ а д а ; 4 .) п о м о ћ за и м у је з и н а . Ш т о се т и ч е ш к о л а з а в је р с к у р е л и г и о з н е в а в од е и у с т а н о в е 3 4 .— х и љ а д е ; н а с т а в у њ и х о в б р о ј н е д о ст и ж е ни т р е ћ и н у о н о г б р о ја к оји сам д о б и о са Г р ч к е ст р а н е . Ш к о 5 . ) и в држ ав а њ е т р и м у ф т и је 3 4 .— хиљ аде; ле с у п о т п у н о ст а р и н ск е , a м етод а п р ед а ва њ а 6 . ) о п р а в к е џ а м и ја 7 0 .— х и љ а д а . Ц и је л а о д п р и је 1 00 год и н а . J a сам н аш а о је д н у је д и н у с в о т а к о ја с о д а је ea п о м о ћ у г о р е н а в е д е н е ш к о л у у К о м о т и в и , к о ја je сл и ч н а г и м н а з и ји , с в р х е и з н о с и 5 3 3 .— х и љ а д е д р ах м и , о д н о с н о a к о ју и зд р ж ав а м у сл и м а н ск о с т а н о в н и ш т в о , 2 1 2 .— хи љ а д а ди н ар а. a и ^ ац и п л а ћ а ју и в в је сн у ш к ол а р и н у . К р ч к а Д у ж н о с т ми je д а к о н с т а т у је м , д а д о др ж а ва п л аћа сам о п р оф есор е к о ји п р е д а ју с а д а н и је б и л о п о к у ш а ја н и с к о је с т р а н е ea г р ч к и јези к . T o je је д и н а п р о св је тн а и н ст и и з м је н у о д р е д а б а ш е р и ја т с к о г п р а в а к о ји м се т у ц и ја М у сл и м а н а у Г р ч к о ј, к оја о д г о в а р а р е г у л и ш у п о р о д и ч н и и н а с љ е д н и о д н о с и м еда н а ш њ ем д о б у . И м а ју , како сам већ пом е- ђ у М у сл и м а н и м а . О си м т о г а св а к о м е je н а н у о , ч е т и р и м у ф т и је, к о је плаћа држ ава a в о љ у д а се п р и д р ж а в а с т а р и х т р а д и ц и ја — у њ и х о в е с у п л а те 2 .0 0 0 драхм и (8 0 0 динара). к о л и к о х о ћ е .— Ш е р и ја т с к и х су д и ја н ема у оп ш т е. Т а к ођ е К а к о г р ч к е в л а ст и п о с т у п а ју с а М у с л и н е м а ју н и је д н о г а д в ок а та н и је д н о г л>екара. м ан им а и з в а п а д н е Т р а к и је , и н т е р е с а н т н о je У г р ч к е ги м н а в и је н а је у п и с а н о н и јо д н о н а в е с т и о в д је је д а н п а с у с ц а р и г р а д с к о г п о- 200 �л уЗ ва н и ч н ог л и ст а „ Џ у м х у р и је т " (Р епублика) ма у М алу А в и ју . Ј е р како сам п ом ен у о, у п о д н а сл ов ом „ Ш т а се догађ а у Западн ој Г р ч к о ј с е налави м и ли он и п е т с т о т и н а хиТ р а к и ји " : „М н о г о с в и је т а чека п рил ику да љ ада избјегл и ц а из Мале Авије. T o с у в ек и п о б је г н е у Т у р с к у , да би се осл о б о д и о мал- н ом привредн ици, ван а тл и је, т р г о в ц и и б а н тр ет и р а њ а к оје je у неким м јестим а п ост а л о кари, док je веом а мали бр ој к о ју с у н ау ч и л и неи8држл>иво. Ч е с т и с у сл у ч а јев и , д а п оје- д а се ба в е зем љ орадњ ом и н ећ е да раде н и д и н ц и п р е п л и в а ју М арицу и т а к о бјеж е у какве теш к е п осл ов е. У Г р ч к о ј н е м о г у сви Т у р с к у са м о да би се сп аси л и о д насиљн д а н ађ у вап осљ ењ а и он и с у велика би једа и з бјегл и ц а г р ч к и х . З б о г ст а л н о г ш икан ираљ а, sa Г р ч к у и п р ет ст а в љ а ју велики т е р е т , јер у Т ра к и јск и М услим ани н а п у ш т а ју св оја огњ и ш - сам ом С о л у н у да је им се дн ев н о 100 хиљ ада т а без икаквих ср е тс т а в а . Н а п у ш т е н а имања таји н а за и сх р а н у . Т у р с к а др ж а ва н а стоји њ и хова , грч к е в л а сти , х а о беввласничка, преда- д а своји м љ у ди м а вамијени г р ч к е и збјегл и ц е ј у и з бјегл и ц а м а у с о п с т в е н о с т .“ — „ Г р ч к а вла- како у п р и в реди , т а к о и у т р г о в и н и и у д а забранил а je пр ови н ц и јск и м властим а, да б а н к а р с т в у , ш т о н ар авн о иде в рл о т е ш к о . М услим аним а и з д а ју п а сош е за сељ ењ е. П а T o Т у р ц и д о б р о з н а ју и м етн ул и с у св а ср е д ипак, п огр ан и ч н е вл а сти у д о г о в о р у са ив- ст в а у п ок р ет, д а Т у р с к а дозволи у л а в а к бјегл и ч к и м организацијам а в а т в а р а ју очи и Г р к а у. М а л у А зи ју . М е^утим , према мојим н е сп р е ч а в а ју прелав гр а н и ц е М услиманима, имформацијама, гр ч к а влада неће у с п је т и да к оји з б о г ра зн и х н евољ а н а п у ш т а ју род н и 8аузм е о п е т с в о је п ози ц и је у привреди и т р крај и селе се у Т у р с к у . И в в ан св а ке je сум- гов и н и у М алој А зи ји и Ц а р и гр а д у , је р К ењ е, да k e ем играциоии т а л а с у н а јск ор и јој малова Т у р с к а н ећ е н и у ком сл у ч а ју п р и ст а ти б у д у ћ н о с т и увети м н ого в е к е равмјере не б у на п он овн и п ов р ата к и д обр ов ољ н о п р ивредн о д у ли се п р еду зел е х и т н е и ен ерги ч н е мјере 8аробљ ењ е о д стр а н е Г р к а , ш т о би вначило п р о т в в са м овољ е в л а сти и- и збјегл и ч к и х ор- ја в н о привнањ е пр ед цијелим св и јетом , да и н ова Т у р с к а н и је сп особ н а да развије с в о ју цани8ација“ . п р и в р е д у и т р г о в и н у соп ств ен и м снагама. У вадњ е в ри јем е, у п е л и с у —св е сил е Г р ци и он и у влади и о н и у оп ов и ц и ји , да ea Ha сваки начин, и п ор ед о в о г п р и сн ог д о б и ју ш т о в ећ е б л а го с та њ е т у р с к е р еп у бл и - г р ч к о -т у р с к о г пр и ја тељ ства , у т о к у д ец ен и је ке. З в а н и ч н и je реж нм прем а м усл им ан им а у ’ ако се ств а р и б у д у и даљ е развпјал е овим Т р а к и ји , у задњ е вријвм е, д о с т а б л а г св е у tokom , и зч езн у ћ е М услим ани у Т раки ји , a ц и љ у да о п е т о т в о р е п у т св оји м и з бјегл и ц а - Г р ц и у Ц а р и гр а д у . Edhem Miralem: Ш 'ш Hercegovački (Nevesinfski) ustanak 1882 god. I ako se držalo i govorilo da je okupacija Bos­ ne i Hercegovine samo privremena te da će Austrija napustiti te zemlje dok izvrši »kulturnu misiju*, jer joj je pod tim uvjetima i dat mandat za okupaciju, svakome je bilo jasno, da su namjere Austrije drugačije i da ona ne misli šale napustiti ove lijepe pokrajine. T o se je moglo jasno vidjeti i po uređaju i po držanju austrijske uprave. Odmah po okupaciji počela je da se strategijski uređuje i utvr­ đuje. Stadoše se podizati utvrde na svim strategijskim tačkama. Staviše se putevi i željeznice koje imaju vi­ še strategijsku nego privrednu važnost. Započe se eksploatacija šuma, ruda i ostalog prirodnog bogatstva ovih zemalja i to sve u korist i za račun stranaca. Stranci: Austrijanci, Madžari i drugi dolazahu jatomice u Bosnu te dobiše razne koncesije i privilegije. Na očigled. domaćeg žiteljstva.stvarahu. sebi .stranci kapi­ tale i egzistenciju. Domaći sinovi bijahu ne samo p o ­ tisnuti nego i prezreni. Najteža je pomisao Bosancu i Hercegovcu bila da će Švabo stalno ostati u Bosni. Sa tom mišlju se nijesu mogli pomiriti. Mržnja domaćeg stanovništva prama austrijskoj upravi nije prestajala i usljed toga bivalo je i sukoba. Kada još stade okupatorska upra­ va da novači i uzima vojnike od domaćeg žiteljstva, mržnja na Austrijance tada dostiže vrhunac. Pod ta­ kovim prilikama i u takovoj psihozi, nije bilo izne­ nađenja kad planu ustanak u Nevesinju i okolici. Ustanak podigoše pravoslavni i muslimani. Vođa us­ tanka bio je — od muslimana Salko Forta sa još nekoliko uglednih muslimana, kao: Salko Pobrić, Huso Ženskić iz Podveležja (pa čak i žena Ženskića je sudjelovala u borbama i istakla se), Salko Lolić iz Mostara, Omeraga Riđanović iz .Nevesinja, Hamid 201 �krvavac iz Gacka, Hajdarbeg Čengić iz Zagorja i još drugi. Od pravoslavnih u ovom pokretu istakli su se mnogi a naročito Stojan Kovačević, Pero Tunguz i Mijat Rađović. Salko Forta sa 70 drugova muslimana sastane se sa Mrdakom Luburićem, na njegov poziv 28. XII. 1881. g. na planini Lipniku. Luburić se je još prije kao bilećki serdar odmetnuo u planinu sa 120 svojih drugova, među kojima je također bilo muslimana, kao n. pr. čuveni Jašar Ćatović i Salko Bajramović. Na tom sastanku pošto su se braća izgrlila i izljubila bi pretresan i utvrđen način i raspored ustanka. Ustanak planu i ubrzo se raširi po istočnoj Bosni, većim dijelom Hercegovine pa sve do Boke Kotorske. Željeni cilj ustanka, da se Austri.a protjera, nije pos­ tignut, što je i razumljivo obzirom na nesrazmjer bor­ benih stranaka. Šaka Bosanaca i Hercegovaca nije bila u stanju da pobijedi jednu velesilu kao što je tada bila Austrija, ali je zadao dosta jada Austriji. Da uguši i savlada ustanak, Austrija je mobilizirala 37.000 vojske (pješadije), 560 konjanika, 5$ topova i koštalo je nekoliko milijuna forinti. Sa kakovim su elanom i oduševljenjem srtali hrabri Hercegovci i Bosanci protiv Austrijske^vo^ske, navesti ćem o jedan pasus pisma vođa ustanka, kojega su poslali Crno­ gorskom vdjvodi Petru Vukoviću na čeiru, kojeg su Austrijanci zaplijenili. Evo tog pism a: .D an iza toga nismo namjeravali udariti na Trnovo, ali su oni Aus­ trijanci nas napali i mi smo se braneći povlačili. Pri tome su oni izgubili 16 ljudi, kako nam rekoše če­ ljad iz Trnova. Da se osvetimo za ovaj napad odluĆismo da'30. udarimo na T rnovo i podijelism o vojsku na troje. Jednim dijelom zapovijedao je Ibraga T anović i Jovan Samarđić, drugim Stojan Kovačević i Vuk lg njatović, a trećim Hajdarbeg ćengić. .M i sm o u zoru krenuli u kasarnu i na šančeve. Prvi je pošao na juriš beg čen g ić i dva šanca zauzeo, pa je s bratom svojim Ferhat begom sijekući Švabe prodro do kasarne, gdje su oba poginuli. Mi smo ih sa sviju strana natjerali i šančeve zauzeli". 1 dalje u tom pismu opisuju svoje borbe i sta­ nje i traže pom oć od Vojvode. Konačno je ustanak svladan trajavši 10 mjeseci koji je Austriju skupo stao, jer je, vele, bilo ranjenih i mrtvih oko deset hiljada. Vođe ustanka koji su os­ tali živi, pobjegli su u Srbiju, Tursku i Crnu Goru. Teren zadnji napusti Salko Forta, prešavši u Crnu Goru 26. oktobra 1882. g. Ilijas D oba rd žić: ima vori 'V 1 1UlJUllLfc ' I Probudila su jutro škripom rala, niz selo orači pesmu sneli, ozvala im se brdom svirala čobana, što su ga rano jutrom sreli. Niz drumove, niz njive, devojke bele u očima radost jutra pronele. Purpur se crveni vrh šuma kraj belog, širokog druma devojke na izvore pošle. niz lug raspevan prošle. Na izvore, na izvore, tamo vrele pesme zbore. Niz G orča, niz Gorac devojke na izvore pošle momke su prošle i prve vodu donele. Kad su se selom vraćale drugarice ih svraćale pa im govorile. — D evojke, drugarice ne id’te uz G orac Kud žuriš, kuda drugarice sele, jutros su prošle momačke čete na vetru ti se vijore haljine bele, pred njima peva Ahmete jutos su momačke čete ćele, pesmu pomamne mladosti. J e s a m li p o d m i r i o p r e t p l a t u ? 202 �Nove knjige „Slobodna misao i hikmetovština" Nedavno je naš poznati intelektualac i javni rad­ nik g. Dževad Sulejma jpašić napisao i u javnost pu­ stio knjgu po gornjim naslovom. Ovo djelo, koje želim prikazati ima dvojaku važ­ nost, prvo radi vrijednosti samoga djela i koristi koje će biti od njega u našem kulturnom razvitku, a drugo i radi samoga pisca. Ni jedan naš napredni javni rad­ nik i intelektualac nije bio onako nešteđimice napadan i objeđivan od svojih idejnih protivnika kao Dž. Sulejmanpašić. Na njega se je u glavnom sručila sva mrž­ nja, sva žuč, konzervativnijih naših elemenata koji u javnosti djeluju. On je nazivan »bezbožnikom*, „bezvjercem i protivvjercem*, „nemoralnim tipom*, „nega­ tivnim imitatorom zapadne civilizacije* i svim drugim pogrdnim imenima. Galama i hajka je bila na njega tolika, da je pravo čudo, kako taj čovjek nije davno digriuo ruke od rada za taj elemenat, koji dozvoljava ovakovu hajku na čovjeka koji osjeća i radi za njega. Snaga i moć ideje održala ga je i .-nije klonuo ni ka­ pitulirao pred protivn'kom nego sad dolazi ovom knji­ gom, gdje mu sjajno uspijeva1- da' obrani sebe i svoje nazore na svijet, na život, religiju i sve drugo što je u sporu sa protivnicima. V eć u samom predgovoru pisac u lijepoj lijepim svojim stilom i zgodnim izrazima odbija be i svojih istomišljenika, objede da je bezvjerai nema morala, tvrdeći kategorično egzistenciju ponoseći se sa Islamom i islamskim moralom, ш ski ostavši na svom pravcu u gledanja i poimanja ka­ ko same religije tako i drugih aktuelnih naših pro­ blema. I [ j _______ U okviru jednog novinskog članka naravski nije moguće iscrpno prikazati ovu knjigu i citirati sve važne pasuse, nego ću što zbijenije istaknuti najglavuiju misao i tendenciju piščevu. G. Dž. Sulejmanpašiću je glavna misao — i u prijašnjem radu a i u ovoj knjizi, da Islam odbrani od svih primjesa misticizma, krutog dogmatizma, su­ protnosti od pozitivnih nauka, gdje bi izgledalo da je Islam i njegova nauka protiv napretka i znanja. Nada­ lje da mi muslimani u Kraljevini Jugoslaviji, koji smo m ože se reći skoro u srcu Evrope, ne zaziremo od tekovina evropske kulture, da idemo korak u korak s našom nacionalnom braćom i drugim kulturnim svi­ jetom; da se podigne standard našeg života; da se školuje, zaštiti i moralno podigne naše ženskinje i uvede u javni život; da se otresemo štetnih i zastar­ jelih predrasuda u svakom pogledu, i t. d. Prvi dio knjige sadrži filozofske, teološke proble­ me koji i ako su veoma delikatne prirode, teški i sva­ kom nepristupačni, pisac sa dobrom smjelošću i sigur­ nošću ulazi u njih. Uzimajući i oslanjajući se na slo­ bodoumnije islamske skolastičare i mislioce kao na lbni Ružda i neke druge, pa onda primjenjujući nauku velikog njemačkog filozofa Kanta, donosi zaključak o ovakim interesantnim i teškim problemima: 0 imanu, Kaderu, Jmani bil-gajbu“ , o Ideji Božije praved­ nosti. Nadalje govoreći o nesposobnosti i nazadnom poimanju nekih naših teologa, to poglavlje naziva „Hikmetovština prama znanostima.“ Drugi dio knjige sadrži naše socijalne probleme pod naslovima: Naše muslimanske socijalne tragike, — Naše žensko pitanje 1— I. 0 problematičnosti »žen­ skog pitanja II. Pabirci po hikmetovskom gledanju na naše žensko pitanje, III. Odnos naše žene prema dru­ štvu u javnom životu, i problem: Fes i šešir. Što se tiče našeg ženskog pitanja, pisac je to opširno i dobro razradio i obradio. Slažem se sa nji­ me da našu ženu treba dobro vaspitati, izobraziti i školovati, da bude svjesna i intelegentna, majka, do­ maćica i građanka, da se u slučaju potrebe može sa­ ma boriti za svagdanji kruh svoj, da ne bude eksploatisana i prostituisana, ali u pogledu njezina, mahom bezgraničnog ulaženja u javni život i unošenja njene radne snage u opću narodnu privredu i rad, treba biti loma oprezan. Vidimo danas kod najkulturnijih Ev;ih naroda, da je ta neograničena ženska snaga, Ла dobra smetnja pravilnom funkcionisanju narodivrede i zaposlenosti. U Njemakčoj već donose ikonske mjere da se bar to ograniči ako ne potpuno iči. Problem: Fes i šešir, po mome mišljenju pisac je trebao potpuno izostaviti. Velika je većina naših javnih radenika došlo do zaključka, da to i nije nika­ kav javni problem. Još ako istaknem zadnje poglavlje ove interesan­ tne i javne knjige „ 0 prokletstvima zapadne civilizacijeu, kojom pisac krasno dokazuje da on nije„ nega­ tivni imitator zapadne civilizacije,, kako mu protivnici imputiraju, nego traži da mi muslimani uzmemo pra­ vi i zdravi cvijet zapadne kulture, držim da sam u što kraćim potezima udovoljio dužnostima javnog rad­ nika, osvrnuvši se i prikazavši ovo najnovije djelo g. Dž. Sulejmanpašića u radu na našem kulturnom i na­ cionalnom razvitku, sa željom da ga ne propusti ni jedan uaš inteligent a da ga ne pročita. Znajući da list „Gajret* ima svoj određen stav u pogledu svih naših aktuelnih probelema i u odnosu dviju naših struja, molim Uredništvo da on za ovaj prikaz u listu dadne mjesto, uz m oju moralnu i drugu odgovornost. ■ i ...... . . . ј, . Edhem Miralem �Гајретов гласник Гајретова главна годишша скупштина Гајретова главна годиш њ а скупш ти на одрж аће се у недељу, i6. јула о. г. у 9 сати прије подне у просторијама Гајретовог мушког конвикта (Халилбаш ића ул.) са уобичајеним дневним редом. У смислу ранијег расписа пози вају се сви одбори и повјереници Гајрета д а доставе Главном одбору Гајрета све затраж ене податке о њиховом р а д у у овој 1932/ЗЗ друш твеној години као и д а дозн аче сав друш твени новац од чланарина, приредаба, претплата на лист „ Г а ј р е т ц, значки, и здањ а и т. д , и то најдал»е до 20. о. мј. Без тих података и без новца који je сакупљ ен у друш твене сврхе, извјеш тај Главног одбора Гајрета, који ћ е се поднијети главној скупштини, неће бити вјерна слика напора и резултата свих друш твених јединица. Нарочито се скреће паж њ а свим а д руш твеним јединицам а д а до ropњег рока искупе од својих чланова све заостале чланарине. Одбори и повјереници Гајрета који мисле стављ ати какве предлоге главној скупш тини, нека их пошал>у Главном одбору 8 д ан а прије скупш тине. Гајретове пр лредбе Г Gajretova zabava U Teslicu “ ГЛАВНИ О Д Б 0 Р ГАЈРЕТА je režirao vrijedoi društveni blagajnik g. Ismet Kap'r 6. maja o. g. u prisutnosti delegata Glavnog' Odbora Gajreta Esadbega Alibegovića iz Dervente i u- džić, a koju su prikazali učenici-ce Narodne Osnovne skole u Tesliću na sveopće zadovoljstvo svih prisutnih Sitdja g. Hasana Ljubunčida, Mjesni O dbor Gajreta u Teslicu održao je svoju godišnju zabavu. U dupke pu­ noj i divno i iskićenoj kino-dvorani Jugoslavenske De­ stilacije Drva d. d., predsjednik M. 0 . G. u Tesliću g. Mehmed Alija Handžić tačno u 9 sati u v ečer otvara zabavu pozdravnim govorom . G. Handžić prvu misao i pozdrav upućuje Uzvi­ šenom Protektoru Gajreta Nj, Vis. Prestolonasljedniku Petru, umolivši sve prisutne, da Uzvišenog Gajretovog Protektora ustajući pozdrave sa trokratnim »Živio«, što su prisutni od svega srca i prihvatili. U nastavku svog pozdravnog govora predsjednik g. Handžić iznosi u kratkim potezima i biranim riječima rad Gajreta počam od njegova osnutka do danas, podvlačeći naročito kulturnu i nacionalnu misiju, koju je Gajret u svojoj prošlosti izvršio, a koju i danas sa tolikim uspjehom vrši. Iznosi snagu i jakost Gajreta kako u gradu, ta­ ko i na selu, njegovo brojčano stanje, naročito naglašujući, da se preko polovica svih Gajretovih organiza­ cija nalazi na selu, te da se i prema tom e najbolje vidi, kako je ideja Gajretova uhvatila dubokog korjena baš među najširim muslimanskim slojevima. — Nakon pozdravnog govora prikazana je živa slika: Pozdrav Gajreta svom e Uzvišenom Protektoru, koju ‘ цг I ia k “ hirane- koiu 8U STi Prisutni saslu’ šali. T reća tačka programa zabave : Bosanske sevda­ linke, pjeva g ca Desanka Ovuka, učiteljica nije se m ogla na žalost izvesti, pošto je g -ca Ovuka upravo pred izvođenje sam og programa zabave otkazala su­ djelovanje usljed bolesti. — Kao 4. tačka bila je de­ klamacija »Prokletstvo Dželal Paše od g. Dr. Safvetbega Bašagića, koju je izveo g. Ibrahim Galijašević na sveopće zadovoljstvo. Kao zadnja tačka u programu ov e zabave izveden je poz. komad »Hadži-Loja« od g. Branislava Nušića. 204 Diletanti gg, Alija Šehagić, Ibrahim Galijašević, Alija Kurbegović, Hajrudin M ujičić, Smail Čaušević, Fajik Kozičanin, Jacko Ajanović, Sulejman Čaušević, Husejn Galijašević, Mušo Ahmetašević, Hamza Ferizbegović, Manojlo Blatniković, N edeljko Marković, Adolf Hofer, Hajrudin Handžić i Zvonko K ezić, odigrali su svoje uloge na opšte zadovoljstvo svih prisutnih i te­ ško bi bilo pojedinca istaknuti. P o uspješno izvedenom programu razvila se je vrlo ugodna i animirana zabava, koja je potrajala do u rano jutro. T ok i raspoloženje bilo je odlično i sva­ čije je lice sjalo od zadovoljstva. �Uspjeh ove zabave je u svakom pogledu, kako u moralnom, tako i u materijalnom, iznad svakog očekivauja i može se smatrati jednom od najuspjelijih zabava u našem mjestu. Bruto prihod ove zabave iznosi preko 6000 — Din. Ovaj put svesrdnim zauzimanjem naših vrijednih muslimanki gđe Šefike Handžić, gđe Zehre Dizdarević i g c e Šamije Kapidži<5, te blagajnika g. Kapidžića i tajnika g. Dizdarevića, Gajret je imao vrlo bogatu tom­ bolu na čemu im Odbor izriče svoju naročitu zahval­ nost. Mora se konstatovati, da se ovaj put u davanju tombole pored braće drugih vjeroispovjedi naročito istakoše i svi ovdašnji muslimani, počam od prvog do zadnjeg i najsiromašnijeg, sem jednog jedinog slučaja, na čemu im Odbor izrazuje svoju hvalu i priznanje. Zahvaljujemo se također i darovaocima tombole i dobr. priloga sa strane i to: H. Kopčić Sarajevo, Gaon Sarajevo, Jugoboja Brod, Zemaljska Banka Doboj, Hubert N. Sad, Jugpslav. Agencija Dubrovnik, Travers Zagreb, M. Stainer i si­ novi Vukovar, D. Kan bfpvi Sad, J. Singer Sirajevo, F. Panzini Sarojevo, Lj. Eogl Yukovar, Banac i Rusko Dubrovnik, Stj. Kugli Zagreb, N. Koturov Zagreb, Kemikalije N. Sad, Greinitz d. d. N. Sad, Branko Kos* tić Skoplje, Dr. Predrag Kašiković Beograd, Devo i Soldat Dubrovnik, Lavoslav Freind Vukovar, „Noris" K. D. Zagreb i knjižara Trinki Doboj a naročito vri­ jednom društvenom povjereniku iz Blatnice g. Mustafi Fetahagiću i njegovoj gospođi Sediki Fetahagič, koja je iz ovog malog mjesta pokupila i poslala nam 23 predmeta za tombolu. Sa osobitim zadovoljstvom konstatujemo, da ni jedna zabava, pa ni prijašnje Gajretove, ne okupiše jo š nikada ovoliki broj muslimanskog svijeta, koliko j e bilo na našoj ovogodišnjoj zabavi, što nas osobito veseli i sa radošću konstatujemo, a što je najbolji do­ kaz, da je ideja Gajretova dubokog korjena uhvatila među najširim narodnim slojevima i da se njegov značaj ne da ničim umanjiti, niti kakvom sličnom, niti kakvom uporednom akcijom.— Na žalost ne vidismo u našoj sredini niti sreskog načelnika sreza Teslica g. Radomira Stojkovlća, a niti načelnika mjesta g. Dušana Vukovića.— Svim članovima, članicama i prijateljima Gajreta, koji nas ma u kom pogledu potpomogoše, neka je na­ ša naročita hvala i priznanje. Uspjeh Gajretove zabave u Banjoj Luci Mjesni odbori Gajreta (muški i ženski) u Banjoj Luci priredili su veliku svečanu zabavu 3. dan Kurbanbajrama, 8. aprila o. g. u prostorijama Narodnog pozorišta. Program zabave bio je u glavnom iz motiva života bosanskih muslimana. Prva tačka programa bilaje improvizirana živa slika s deklamacijom, koju su izveli Gajretovi pitomci i prijateljice Gajreta. Ova sli­ ka s raznim bogatim narodnim kostimima sa slikom Njeg. Vel. Kralja u sredini, koju su držali dva pitomca obučeni u sokolskom odijelu, izazvala je buru odušev­ ljenja kod publike. Po svršetku deklamacije vojna je muzika intonirala državnu himnu. Dalje tačke progra­ ma bile su: Novak: .B i mirna noć“ otpjevala Jug. pjev. društvo „Sloga" Grig: „Serenađa" Otpjevao g. Muhamed Ćejvan, čl. Nar. poz. Na glasoviru pratio g. J. Pleciti . * . : „Кгпа (kna) sa sobetima" slika iz musi. života, izvele prijateljice Gajreta . * , : .Narodne pjesme" (sevdalinke) otpjevali uz prat­ nju saza g. Muhamed Gušić i g, Hamdija Karabegović. Na sazu pratio g. Ismail ef. Ekić. . ‘ : чBosanske sevdalinke" otpjevalo Jug. pjev. dru­ štvo „Slbga". A. Muradbegović: .Hajduk" aktovka u 1 činu, izveli Gajretovi pitomci i gđica Šefika Haznadar. Sve su ove tačke programa ostavile odličan utisak na prisutne i pozdravljene su frenetičkim aplauzom. U komadu .Haj­ duk" naročito je zapažena uloga Mare koju je izvela s pravom vještinom gđica Šefika Haznadar, kao i uloga .Hajduka" koju je izveo vrlo dobro pitomac M. Bušatlija. Največa atrakcija ove zabave bila je krna (kna) sa sobetima, slika iz muslimanskog života s pjevanjem. Ovo je prvi put da se na pozornicu iznosi nešto iz specijalnog našeg života, te je zbog ovog u gradu bilo raznih verzija i kritika prije zabave. Ali naročiti uspjeh ove tačke programa postignut otmenim i dostojnim držanjem u bogatim narodnim nošnjama naših musli­ manki s lijepom pjesmom, razuvjerio je one s pogre­ šnim mišljenjem o ovoj tačci programa, jer je publika po svršetku, upravo frenetično aplaudirala. Mi bismo preporučili i drugim Gajretovim odbo­ rima da na svojim priredbama daju ovake i slične sličice iz našega domaćega života. Najbolje će se po­ služiti ideji Gajreta ako se čuvaju i njeguju lijepi na­ rodni običaju. Da je ova tačka ovako uspjela ima se zahvaliti vrijednim članicama ženskog mjesnog odbora Gajreta gđama: Fatimi Đumrukčić, Atifi Kajtaz i Du­ di Bekić, te odličnoj prijateljici Gajreta gđi Ifakati Salihagić, koje su se svojski s mnogo razumjevanja prihvatile posla i privele ga kraju. Drugi dio zabave (igranka, lutrija, razgovori).nije mogao da izbriše tragove koje je prouzrokovala svjet­ ska privredna kriza, ali i pored toga prijatelji su Gaj­ reta stavili na obol svoje priloge tako, da ovogodišnja priredba vrlo malo izostaje u materijalnom pogledu od lanjske, dok je moralni i materijalni uspjeh nad­ mašio sve ovogodišnje ovdašnje zabave. Igranka je otpočela Kraljevim kolom, koju je otvorio pretsjednik Mjesnog odbora Gajreta g. inž. Suljaga Salihagić s gđom dra T. Lazarevića,. nar. posla­ nika, i trajala do kasno u noć. 205 �Zabavu su posjetili: Ban g. Svetislav T. MilosavIjeviđ s gospođom, đeneral g. Belimarković, gradski načtloik g. Hasanbeg Džinid, načelnik upravnog odje ljenja Kraljevske Ban. Uprave g- Nemanja Ljubisavljevid, rabin g. Mihael Atiae, upravnik policije g. Milorad Jakovljevid s gospođom, pretsjednik Ljekarske Kom ore g. dr. Ejub Mujezinovid s gospođom, direktor Financdirekcije g. Zvonimir Bogdanovid s gospođom , direktor učiteljsko škole g. Veljko Vujasinovid, direktor gim na­ zije Milenko Koprivica s gospođom, direktor Trgovačke akademije g. Frano Pavlovid, pretsjednik „Bosna boa" g. Makso Đurkovid, direktor rudokopa g. Radoje V ukčevid, direktor Narodne banke g. Kojid, direktor Zem alj­ ske banke g. Dimitrovid s gospođom, g. đr. Bukinac s kderkom, g. Branko Đurđevid, pretstavnici raznih mjesnih društava, ostala su mjesta popunili vrijedni i čestiti građani naše Banja Luke. Zahvaljujudi svim onim koji su svojim radom ili prilogom omogudili da se ova priredba s ovakvim uspjehom održi, treba nam naročito spomenuti i zah­ valiti se našim gospođama i gospođicama na njihovom požrtvovnom radu oko sabiranja priloga za tom bolu i bife. U ovom su radu im ale najviše uspjeha: gđa Atifa Kajtaz, gđa Sida Omerbašić. g đa 'lfakat Salihagić, gđa Jela Koprivica, gđa Fatima Đumrukčid, gđa dr Draga Panković, gđa Cvjetan, gđa Fridman, gđ;ca Šaih, gđica Šida Husedžinovid, gđica ДпТа Tabaković i gđica Mina Muhurdarevid. Neka je hvala ženskoj stručnoj školi, čija je uprava i učenice obilno pom ogle rad. Mnogo je doprinio uspjehu zabave upravnik Na­ rodnog pozorišta g. Jovan Jeremid, te mu ovom prili­ kom najtoplije zahvaljujemo. Razni dobrovoljni prilozi Dobrovoljni prilozi u naravi iz Doboja Mjesni odbor Gajreta sa svojim članovima saku­ pio je slijededu hranu za Gajret i to: U D oboju su sakupljali gg. Elmas Sarajlić i Džafer Dautbegovid! po 100 kg. kukuruza: A vdić Huso, Bruić Jovan, Mujičid Ibrahim, po 50 kg.: Brada K ondid i Spasoje Šukuljević, 50 kg. graha: Brada Pesah, a 10 kg.: Đulbo Đulbić Hadžić, 20 kg. šljiva: Petrovid i drug. U Bos. suhom polju su sakupljali gg. B a čn ov ić E. Mustafa i Pašid Meho: 30 kg, kukuruza: Mustafa E. Bačinovid, 15 kg.: Bačinovid Meho, 14 kg.: Latif Hadžić, po 10 kg.: Hadžid Meho, Osman Omcrovid, Mahmud Hadžid, po 5 kg.: Fata Spahid, O m er Bašinovid, Meho Avdagid, Halil Hadžid, Huso Om erović, Hasan Omerovid, Bačinovid lbro, Hasan, Huso, Omerovid Sadik i Ibrahim Mrkanović; graha po 3 kg.: Meho Badinovid, Meho Hadžić, po 2 kg: Osman Omerovid, Mahmut Hadžid, lbro Bačinovid i Huso Bačinovid, po 1 kg: Omer Bačinovid i Bego Bačinovid. U gotovom novcu po Din. 10: Halil Bačinovid, Murat Bačinovid, 206 po Din. 5 : Seda Spahid, Sadik Bačinovid, Božo Вгеkaio, 2.50 Din. Zedo Pašid, po 2 Din.: Mita Gavranovid, Dušan Zarid, Abdurahman Turkid, Mihajlo Cvijanovid, Osman Salihović, graha 15 kg.: Stanuje Markovid. U Milkovcu su sakupljala gg. Agan ef. Bešlagid i Šemsuđio Sarajlid: kukuruza po 10 kg.: Smail Bećirović, Redžo Mujkanovid, Halil Mujkanović, Mujo Hasica, Alija Buljubašid, Mustafa Aldobašid, Bedo ć a brid, 20 kg.: Mehmed Hasica, 8 kg. Omer Bašid, Hu­ so Hasica, po 5 kg.: Redžo Aldobašid, Huso Kikid, Haso Mujkanovid, Meho Tešnjak, Ragib Mujkanovid, Kadro Bašid, Mustafa Buljubašid, Adil Aldobašid, Mujo Aldobjšid, 10 kg.: H. Mustafa Dobrid. Graha 20 kg.: Muhamed Islamovid, po 10 kg., Salih Mulalid, Salih Buljubašid, Munib Mujkanovid, po 5 kg.: Osmau č . Mujkanovid, Salih Hasica, 3 kg; Bego Kikid, Huso Bu­ ljubašid, po 2 kg; Alaga Jacić i Ragib Mujkanovid. Ukupno 705 kg kukuruza, 151 kg graha, 20 kg šljiva i 49.50 Din. u gotovom. Požrtvovnim sakupljačima i plemenitim darova­ teljima iskrena hvala! Prilikom otvaranja Gajretove čitaonice u Dohoju sakupljeni su slijedeći dobrovoljni prilozi: po Din. 100: Husein aga Avdid, gradonačelnik i Gani ef. Ganibegovid trgovac; po Din. 50: Salih Skaturovid, A ngelus Vatroslav, Brada Pesah, Dr. Salih ef. Tatarević, zubar; po Din. 40: Ibrahim Didid i Nebija Hijrnlahović, po Din. 30: Elmas Sarajlić, Agan ef. Be­ šlagid, Ahm et Gradaščević, Boško Savid; po Din. 20: Sinan Kapetanović, Ismet Bešlagid, Hf. Sulejman Salihbašid, Hf. Salih Salihbašić, Brada Begić, Daut H. Kađunid, Uzeir Mujezinovid, Halil Delid, Brada Oiiva, Stevo Mitrovid, Stjepan Vukojevid i Hamza Hadžimujag ić; po 15 Din: Salih Bešlagid, po Din. 10: Ibrahim ef. Mujičid, 'A go čok ić. Đuro Vojkovid, Hf. Sulejman Užičanin, Mulo Mulić, V ojo Nikolić, Din. 5: Mesud Saračević i Din. 3: Mehinaga Omerbegovid. Ukupno Din. 928 Svim a darovateljima naša topla hvala! Dobrovoljne priloge na Gajretovoj zabavi u Banjoj Luci održanoj 6 aprila 1933. darovaie: 2000 Dinara: Kraljevska banska uprava u Danjoj Luci. ЗОО Dinara: Preuzv. Reis-ul-ulema Ibrahim ef. Maglajlić. Po 200 Dinara: Ban g. Svetislav T. MilosavIjevid i g. Hasanbeg Džinid, gradonačelnik. 120 Dina­ ra: g. dr. Ejub Mujezinovid, Tpretsj. Ljekar. komore P o 100 Dinara: g. Vasilije Popovid, mitropolit, g. dr’ T ode L iza rev ić, nar. poslanik, g. Makso Đurkovid, pretsj. pilane, g. inž. Radoje Vukčevid, dir. rudokopa, gđa Ljubica Zec, g. Miroslav Vilhelm, direktor pilane, g. Salamon I. Poljokan, trgovac, Vakufsko povjerenstvo, Srpska crkvena opština i Muslimansko zanatlijsko dru­ štvo „F adilet". 80 Dinara: g. Zvonimir B jgdanović, direktor Financ. direkcije. 70 Dinara: g. Mustafa Ba- �šagid, major. P o 60 Dinara: g. dr. Gavro Vujičid, upr. higijenskog zavoda i g. Sim o Kojid, direktor Narodne banke. Po 50 Dinara: g. Artur Burda, poljski konzul, g. Mihael Atias, rabin, g. dr. Muharem Midžid, g. Mi lenko Koprivica, dir. gimn., g. Veljko Vujaeinović, dir. učiteljske škole, g. dr. Đorđe Bukinac.g. Milan Cvjetao, trgovac, g. Nemaoja Ljubisavljević, načelnik Kr. ban­ ske uprave, gđa Stanka Dimitrijević, pretsjednica Kola Srpskih Sestara, g. g. Brada Jakšić, g. Katid, pukovnik, g. Franjo Pavlovid, direktor Trg. akademije, Musliman­ ska čitaonica, Srpska čitaonica i Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo*. Po 30 Dinara: g. Milorad Jakovljevid, upravnik policije, g. Kragujevid, pukovnik, g. Šadir Hafiz Kovačevid, posjednik, g. dr. Asim Džinid, g. inž. Lazo Markovid, načelnik Kralj, banske uprave, g. dr. Zaharije Davidovid i g. Lazar Janjetovid trgovac. P o 20 Dinara: g. dr. Todor Zurunid, pretsjedn-k trg. udruženja, g. H. Muharemaga Pašalid, g. Šamija Kadunić, trgovac i g. Božidar Vasid, književnik. P o 10 Dinara: g. inž. Miloš Jankovid, g. Salih Sarač, g. Mahmud Dizdarevid, sudija, g. Stipo Vrdoljak, činovnik, gđica Šefika Haznadar i g. Đurđevid, šef otsjeka za trgovinu i obrt. Za tombolu Gajretove zabave u Banjaluci darovale: Po jastuk: gđa lfakat Salihagid, gđica Arifa Tabakovid, gđica Aziza Filipovid, gđica Zekija lbrahimbegovid, gđica Hajrija Hadžiselimovid, gđa Fadila Biser, gđica Emina Pašalid, gđica Mina Abdagid, gđica Atifa Maglajlid, gđica Nazifa Jusufović, gđa Fatima Đumrukčidi gđica Šida Hueedžinovid, gđica Zehra Đonlid, gđa Subhija Đulbegovid, gđica Fatima Đumišid i gđica č e ­ lebija Ćejvan, gđa Markid, gđa Š. Omerbašić. Po m i­ lije: gđa Hadži Reis-ef. Maglajlića, gđa Viljka Dimitrijevid, gđa Nada Lazarevid, gđica Sultanija Hadžiomerspahid, gđica Razija Kalimid, gđica Ašida Maglajlid, gđa Jela Koprivica i gđica Bučič Čelebija. Po stolnjak: gđa đenerala Nedeljkovića. P o lijepu sliku: gđa Sub­ hija Mujezinovid, gđa Zora Bogdanovid i gđa Nada Zakid. Po 2 vaze: gđica Emina Muhurdarevid. Po lijep vezen peškir: gđa Atifa Kajtaz, gđa Ram izbega Begovida, gđa dr. Draga Pankovid, gđa Zlata Hadžiavdid, gđica Remza Derviševid, gđa Nura Alihodžid, gđa FDedid, gđa Hajrija Gradaščevid, gđa Smajilaginca Dedid i gđica Munira Kapetanovid. 1 servis za kompot: gđa Ljubica Zec. 1 dilimčid za zid: gđica Fatka Pašidi P o 2 dilimida za stolicu: gđa inž. Ibrahima Kopčida. gđica Ravijola Jovetid i gđica Tahira Krajišnik. 2 ru­ kava za narodnu nošnju: gđa Ksenija Divnitrid. Kapu: gđa dr. Klajnhapl, gđica Sejda Mašinovid. Kom đ beza: gđa Munira Dedid. Druge lijepe darove dadoše: gđe i gđice: Sofija Dimitrijevid, Šincler Lubnjakovid, Bukinac, Džimid, Friđman. Hajrija Kadenid, Senija Muftid, Sabira Hasanbašid, Munira Tazid, Seida Turčinhodžid, Munevera Lađarevid, Besima Zembo, Berka Litrid, Vahida Tetarić, Emina Litrid, Šuhreta Kurbegovid, Ćami- laginca Gušid, Pita, Olga Vasid, Mila Savin, V. Minič, Vujasinovid, Saida Džinid, Alihodžid, Delva Alihodžid, Senija ?, Nura Tabakovid, čelebija Midžid, Milka Kecman, S. Nedimovid, Olga Markovid, Rem za Zembid, Lutvija Hadžihalilovid, Hata Memiš, Zejneba Ćejvan, A'ša Hadžihalilovid, Senija ćorbegovid, Zahida Muhur­ darevid, Osman ef. Jusufovida, Nafa Ćejvan, Nura Zukid, Mina Gušid, Nura Ibrahimbegović, Zehra Bsjagilovid, Nazifa Gvožđar. Junuzaginica Arslanagid, Kanita Ćejvan, Mina Ćejvan, g. Arif Maglajlid, Šefka Ibrahimbegovid, Abdulah efendinca Hasid, H. Atif Kučuk, Mina Kovačevid, Mina Bahtijarevid, Muhamedbegovica čerimpašid, Bosa Kapor, Nura Šibalovid, Safeta lbrahimbegovid, Rasema Katana, Harabaš, Abdibegovica Karabegovid, Fatma Ibrišagid, čamka Filipovid, Abda ginca Vehabovid, Razija Berberovid, Subha Handž'd Hafiza Arifagid, Lutva Bahtijarevid, Kukid, Šefika BuHd, Mujaga Bukid, Ćulasija Madorovid, Derviša Hadžid, Danijal Hafiz Džinovid, Aiša Višid, Magbula Evlid Dudija Smajlagid, Bejda Terzid, Aziza Kapidžid, Havka B a jr ić ^ T is m a Gušid. Od Gospode naročito lijepe darove dadoše: Hadži* Lak Poljokan i sin, Pavle Fišer. Rudolf Cisarž, Đ >rde, Stričevid. Ivezid i Koljevid, Milan Cvjetao, Todor Vajs, Milan Jankovid i Ercog Moric i dr. U mjesto tombole u novcu: 100 D in.: gđa Makse Đurkovida, po 50 Din., gđa Mujage Kazaza, gđa dr. Petrovida i gđa Mašinovid. P o 40 Din. gđa Hamidbega Džinida i gđa Stana Jankovid, po 30 Din., gđa Rašida Kulenovid, gđa Desanka Kovačevid, gđica Umičevid i g. Aleksandar Božid. P o 20 Din. gđa Bisera Hadžiav­ did, gđa Rebac, gđa Ešrefa Hadžiefendid, gđa nadgeom . Petrovida, g. Julius Šincler i „Bata". Po 10 Din. gđa Fatka Alibegovid, gđa Tođa Zorka, gđa Suljaginca Hadžihalilovid, gđa Emina Suljid, g. Mujaga ć e j ­ van i g. Jovo ćurkovid. Za Gajretovu zabavu održanu 6 aprila 1933 u Banjaluci poslaie bife: Baklavu: gospođa lfakat Sa­ lihagid, gđa Fatima Đumrukčid, gđa inž. Ibrahima Kopčida, gđa Seadeta Kulenovid, gđa Smail ef. Ekida i gđa Atifa Kajtaz. Tukca: gđa Duda Bekid. Hurmašice: gđa Fahrudinbega Demirovida, gđa Hamzage Husedžinovića, gđica Šefika Haznadar i gđa Subhija Đulbegovid. Pečena pijevca: gđa Fadila Biser. Tortu: gđa Emilija Ilid, gđa Katica Begid, gđa Ali-ef. Biberida, gđa Nada Lazarevid* gđa Milana Cvjetana, gđa doktora Muharema Midžida, gđa Mašid i gđa Damjanovid. Burek: gđa Jela Koprivica, gđica Arifa Tabako­ vid i gđa Omerbašid. 100 kom. zemičaka i 10 kg. kruha: g. Mladen Ćurčija. 4 kg. sira i 1 kg. butera: Samostan Trapisti. 1 kg. sira: gđica Marina Pcpovid. Umjesto bifea dadoše u novcu: gđa Ruža Uzunovid 10 Din. gđica Hajrija Hadžiselimovid 30 din. i gđica Ismeta Maglajlid 20 Din. 207 �Dobrovoljni prilozi u kurbanskim kožicama iz Velike'. Povjerenik Gajreta g. Fehim Porobid prilikom Kurban bajrama sakupio je 7 kom. kožica, koje je prodao za 120 Din a darovaše gg• po 2 kožice: Ibrahimaga Porobid i Salihaga Kasumović, po 1 kožicu: Alijaga Porobid, Alijaga Deko i Atifaga Pipid. iz Drvente: 8 ovčijih kožica: Brada Alibegovid, 3 ovćije: Sejfulahbeg Begoyid, po 2 ovčije: Mustafa ef. Halilovid Hamdija Alajbegovid i Abdulahaga H. Efendid, po 1 goveđiju: Šakalovid Abdulah, Almas Halepovid, Hamdija Elezovid, Husejn Bedirović, Halilaginca Udžvarlid, H. Salih ef. Gjozid, po 1 ovčiju: H. Mehmed ef. H. Agid, Mahmutaga Kapid, Muratbeg Porobić, Jusuf Mulaosmanovid, Nedžib čardžid, H. Mehaga Osmanovid Ahmed Sefid, Mustafa Tirid, Fatma Imamovid, Mahmutaga Halepovid i Dr. Kulenovid. Gosp. Smail ef. Halepovid darovao je 10 u gotovu čist utržak kurbanskih kožica jest Din. 447‘— iz Вгскод; Gosp. Sulejman Hadžialijagid i Dautbeg Alikadid darovali su 50 Din od kurbanskih kožica. i (i i iz Bihaća: Mjesni .'odbor Gajreta u Bihaću dobio je kao utržak sakupljenih kurbanskih kbžica’ Din 385.— \ Prigodom kurban bajrama sakupljene su kurbanske kožice za Gajret, pa je sakupljeno 12 kom. a da­ rovatelji su slijededi: Hakija Numankadid, Mehmed Mutevelić, Sabira h. Bušatlija, Mustajbegovic Abđalajbegovid, Hajdarbeg Hadžibegovid, Arslanbeg Hadžibe govid Sulejmanbeg Hadžibegovid, Raifbeg Sulejmanpašid. iz Bos. Kobaša: Kurbanske kožice drovaše gg. Rizabeg Alibegovid i Drvišbeg Alibegovid po 1 kravlju i 2 ovnovske, Dr. Hamdija Bravo 1 ovnovsku i N. N. 1 ovnovsku. Sve su unovčene za Din 73.— iz Tešnja: Prigodom Kurban bajrama prikupio je Mjesni od­ bor kurb. kožice od slijedećih gg. po 2 ovčije: Latife h. Galijaševid, M ehmedbeg Ajanović, Safet Begovid, Ahmetaga Berberovid Mujesire h. Hodžid; po 1 goveđu, Haki ef. Korajlid, Teufik ef. Galijaševid, Esad ef. Bakarevid, čam il ef. Salkid, lljasbeg Ajanovid, Halidaga Galijaševid, Hakija Herid, Fuad ef. Dervid, Zaim Smailbegovid; po 1 ovčij:e Ibrahim ef. Berberovid, Avdaga H. Smajlovid, Alijaga Turalid, Muhamed ef. Talirević Sulje Hafizović, Rifat ef. Ibrahimkadid, Alibeg Eminagid, Ahmetaga Hukid, Avdaga Bukvica, Alibeg Smailbegović, Ahmet ef. Mulalid, Sulje Srkalović, Husejn ef. Smajlbegović, Bajramaga Golubovid, Hakija Srkalovid, 208 Sabrije h. Ferzibegovid, Mehmed Jahija, H. Seid ef. Smailbegović, Edhemaga Ferizbegovid, Smailbeg Eminagid, Abdulahbeg Alidehajid, Ahmetaginica Abduzajimo vid. H m za g a H. Isid, Hf. Mustafa ef. Hundur,’ Husejin Jabandžija, Mujo Saltagid, Džem albeg Ajanovid, Hamzabeg Ajanovid, Abdulah ef. Brka; po 2 ovčije: Mehmed Lalid i fng. Omer Kajtaz. Za goveđe kože dobiveno je Din. 222. 60, a za 43 ov čije Din. 776. U ime kurbanskih kožica platili su u gotovom gg.: Berberovid Salih Din. 20, Ibrahim Ireiz Din. 10, Ibrahimaga Mulabdić Din. 10. Mehmed Mulabdić Din. 10, Mustafa ef. Dervid Din. 12, Osmanaga Turalid Din 20, lso Vehab Din. 10, Muhamedaga Hodžid Din. 12 Velija Tahirovid Din 25, Dedaga Srkalovid Din. 10, Ibrahim Haf. ef. Terzid Din. 10, Alihodža Hamzid Din. 20. Muharembeg Ajanovid Din. J35. H. Mehmed ef. Turalid Din. 54, Omer ef. Unkić Din. 20, Aširaga Mujičid Din. 40, Hasanaga Brka Din. 18, Ali Riza ef. Dizdarevid Din. 20, Hamdi ef. Mehinagić Din. 20, Ahm et Hodžić Din. 10, Halidaga Turalid Din. 20. Ukupno Din. 406. Istodobno iznosimo, da je prigodom pravoslavnih uskrsnih praznika darovao jagnjedih kožica i to: Sreski načelnik Radiša Stojkovid 1 ov čiju ,•Vojislav Blažujevid 1 janjedu, koje su unovčene za Din. 30. Prigodom kurban barama sakupio je pred džamijom u Mrkotiću imama Omer ef. Unkid Din. 32. Tako je na dan kurban bajrama bio prihod od kurbanskih ko­ ža, od D. 1436450 Svima gore spomenutim darovateljima kurbanskih kožica i pril iga naša srdačna bladodarnost 1 Разне вијести П оздрави претсједнику Гајрета г. Дру. Хасанбеговнћу Д о б о ј . : Сакупљени пријатељи Гајрета у Д обоју приликом уписа удјела у ново-основану Гајретову кредитну и привредну задругу ставише ми у дужност да Вам изразим највећу захвалност као покрехачу задружне идеје код Гајрета и да Вас најљепше замолвм, да би и Добој добио једну произвађачку задругу, која je од преке потребе sa упослење сиромашног женскин>а, a и јачање саиога Гајрета, тако и Гајретрве задруге и цијелог задругарства. У то име желимо Вама и Вашој угледној фамилпјп дуг век на .свеопће добро нашег народа и миле нам отаџбине. Председник: Сарајлић Елмас.. Сански Мост: Гајретовци овог среза без разлике на вјеру, са своје Конференције у сврху јачања нацноналне свијести и прошироње Гајретова рада на селу поздрављају Вас уз поклик ,живио“ ! Претсједник Калетановић, секретар Арнаутовић.. �Gradska Štedionica __________ o p ć i n e g r a d a S a r a f e v a Temeljna glavnica 40,000.000 - Dinara Čekovni račun kod PoStansKe Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato sreoro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. % A _ _ Banka Gajret d. d-, Sarajevo Od čiste dobiti daje 6 % KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET". m spadajućim poslovim a.'O vlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. islamska {liessišEia šssapajlja u S a r a j e v u izragjuje sve u štam­ parsku struku spadajuče poslove to s* Ж o J e ftin o i u k u s n o I li U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/55eb7342eaaf84f20544c873a8097278.pdf ad876814d9144b7dae48f4989c13d38b PDF Text Text * / 1 ^ . ^ П Ш К И К КУЛТУРНО - ПРССБЕТПаГ ДРУШТВА ГЛЈРЕТ САДРЖАЈ: ПроФ. МустаФа АлпкалФ пћ: Ј у б и л е ј е Гајрета ГЛА Ј, САРАЈЕВО 1933 Иадаје Главии одбор Гајрета у Сарајеву Главнк u одговорпи уреднпк: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 13-16 ii �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ „Gajret" je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće. ,Gajret“ će nastojati da zadovolji Što širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „Gajreta'. a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji „Gajreta" treba da porade u svojoj sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašivali u listu „Gajret". ГајреТ, л и ст Г а јр е т а д р у ш т в а 8а к у л т у р н о и економско подивање м услим ана, излазп, 1. п 16. св ак о г месеца, a цен а му je ea н а ш у О таџбпну 100 динара n a го д и н у , a sa све остало вемље преко гр ан и ц е 200 динара. Ђ ац и добивају лист у пола цене код Г л а в н ог Одбора и л а код у п р а в е Г а јр е т о в и х кон викта. — П оједини број стоји 5 дпнара. Директор Х ам ид К у к и ћ В ласн4к другатво „ Г а јр е т м — О дговорни у р ед н п к : Х амид К у к п ћ . — З а нпчку ш т ам п а р и ју одговара дпректор Абдурахман М ешић. И слам ску дио �•л �П р о т е к т о р Г а јр е т а hber. К раљ . Бис. П р е с т о л о н о р ш е д н и к ПЕТАР �С арајево, 1. јула 1033. Лроф. Мустофа АликалфиЛ : Јуби леј Г ајрета Три су деценије прош ле од како je на нашем тл у поникао културво-просвјетви, социјално економски и вациовалистички покрет _ Р ајр е т“. Т ри п уна деценија. П а ипак она мисао — сила која je родила тај покрет —т није се још кроз читава трп деценија свога ж ивота ни и с т р о ти л а ни 8акржљала. Kao и организам тако и идеје koje носе ж ивотну јевгру у себи не ги н у прије но ш то дадну добар плод свог сјемена, плод који онда no вакону раввоја р ађа ново сјеме в а нови ж ивот и савремепију садрж ину. Како се понекад споро окреће точак истоЈЗвјске нуж де и како се споро вргап тај процес усаврш авањ а. Јер ко би у оно вријеме могао и помислити, да ћ е идеје првих оснивача Г а јр ет а остати једнако ж пве и актуелне и послпје читава три деценија, кад je спол>ње и у ну тр аш љ е лице свијета доживило толвке и тако потреоне промјене. Ко бн могао и сањ ати, да ће се и након три деценија благотворног и очевидвог рада и успјеха, ваћи љ уди који настоје парали 8 0 вати ^ у л т у р н е и националне напоре Г ајрета. Г а јр ет je рођен у мутној атмосфери и н а грбаву терепу. Атмосфера je гасићена била 8агушл»ивом у ч м а л о т ћ у , ружнпм егопзмом и вијековном пепомичнош ћу. Г ајр ет je био једна нуж да и природно средство у самообрани. Г ајрет није могао да се развије у горњем беговском слоју, јер тај слој био je већ истрош ен и постао je сувиш њи рекви8ит за вово вријеме и њ егов дух, a на таком тл у , природно, не може да поникне в и ти д а се развије сјеме вовога доба. Гвјрвт се je родио и раввио у јога свјежем, нимало исцрпљевом чвстом грађавском слоју. Зап очет у малвм димевзијама, вођен од веколико малоискусвпх, али ф аватичвих л»уди, који чини се, вп сами у први мах в е до кучују ссу његову важ вост ви њ егове далекосежве посљедице, стављ ев je од неких ив убјеђењ а, a од других из такти чних равлога у к у л т у р ви оквир и н а литерарву 6asy. Т ек доласком у Г ајрет в аш е г пјесвика О смава Ђ икића, Г ајрет се прош ирује територијалво у све дијелове Б осве и Х ерцеговиве, али уједно прош ирује своју базу рада, док се в а кр ају не формира у вајш ирп ку л ту р во вационалво соцвјални покрет. Н аравво да у душ и и располож ењ у наш ега елемевта вије постојала проддвспо8иција sa Гајрет, в и ти би могао да у њ ему тако ухвати корјена, вити би могао да се тако рабвије. И вспирисав од народве душ е, створен ради ивтереса најш ирих слојева н аш ег елемента, он ве само д а постаје no свви атрибутвм а вародни покрет, него ов сам и једини даје садрж иву и мисао и вољу ва саврш енвјим животом и радом. П од утјецајем О смановпм Г а јрет у сваја принцип, да je живи народ и њ егова свпјест кајм оћнија сила, н ајјач и ф актор, и вајбољ а обрава и вбог тога читав свој рад и сву своју борбу стављ а н а т у п о л у гу и своју ош трицу упире против нациовалвог авдиферентивма и ав ац и овалн и х елем евата у ваш ем тадањем др у ш тву. И у извођењ у свога н ац иовалвог програма, Г а јр ет , гл едан из данаш њ е перспективе, има велвку вриједвост и пресудво ввачењ е. Г а јр е т ствара међу муслиманима в ациовалву свијест, ов у буквалвом смислу ријечи npenopaija н аш е муслимавско друш тво. И 8ато je логвчно и природно, да су Г а јр ето ву трад и ц и ју очувал и и њ егову мисију наставили баш вајбољ и сивови наш ега елемента. Од Османа преко А вде С умбула n a преко 211 �r наш ег уваж евог данаш њ кг претсједника, то je једн а л и н и ја и иста мисија. И а ипак ви послије читава три деценија, та мисија, коју je вапочео Осман није ни ваврш ена нп до краја испуњена. Вроједност Г ајрета у данаш њ е доба, као и иначе, није само у том, ш то м лађе генерацнје, које пристижу, налаве уточиш те, ва свој духовни увлет у ствар ал аш тву и ш то им даје м огућност да несметано изграде свој ж ивотни повив, да бу д у способни sa духовва прегнућа, него нарочито у љ еговањ у и соци јалног осјећаја у душ ам а младих с в о ји х присталица. Д анас je Г ајр ет као дјело приватне ивицијативе, својом идеологијом и системом рада у стањ у да коригује многе негати вн е и деструктивне ути цаје тегаке данаш љ пце. Неоспорна je чињ еница да само кров Г а јр е т и преко Г ајрета успјели смо мп м услим ави да добијемо акцеват и ввачај једве к у л т у р в е средиве и8 које се валави у јаввој и држ аввој служ би no професијама и то : адвоката 2 8 ; љ екара 67; ивж вњ ера 4 1 ; професора 8 5 ;с у д и ја окруж впх, среских и ш еријатских 285; учител»а 428, чи вовввка др у ги х 8вања 1658, a да ве говоримо о чивоввицима који се валаве у приватвим вадлеш тпим а. З б о г свега то га природво je да претстојећа прослава тридесетгодиш њ ице Г а јр ета мора бити смотра Г ајретеве сваге, оргавивације, дисципливе и н аш в х в ац и о в ал в о кул ту р ви х в ап о р а у Ју гославији. Прва наша ријеч натој прослави треба да буде синтеза, синтеза социјална, национална и духовна. Ha тој прослави треба да пређемо преко свих локалних и личних несугласица. Сви треба да се ујединимо у Гајрету. Оставимо no страни све оно, што нас je могуће до сада дијелило, и не заборавимо да сви ми, који стојимо у јавном животу носимо пуну одговорност пред историјом за свој рад. Не нападајмо се, не оптужујмо једни друге, ни стари ни млади, ни духовна ни свјетовна интелигенција, него нађимо се сви добри, заједно на овој прослави на величанствено лијепом и тешком послу обнове и стварања и разорења неслоге и нетрпел>ивости. Освијестимо се и тргнимо се у овој нашој јубиларној години и не одбаците братски позив, ви, који сте били индиФерентни, послушајте глас крви, ви, који сте досад били непомични, и који сте непрнјател>ски гледали наш прогрес, сложимо се сви у једно и радимо братски заједно. У том цил»у д ек а цнјелим наш им елементом овлада теж њ а ea слогом и л>убављу, ва личвим социјалвим кретањем вапријед, једном вишем и љепшем ж и в о ту него je даваш љ и. И та теж њ а век а поставе вови в аш идеал, који ће у четвртом д ец еви ју оварити в а ш Г а јр ет . Не забораиите, да ће наша дјеца да суде колнко смо ми извршили и урадили на дјелу што нам га je историја намијенила. 212 �/' л Главног одбор а културно просвјетног друш тва ГАЈРЕ-Т за 1932-33 годииу �И звјеш тај сек р ет а р а Гајрет je навршио у овој години тридесет година свога рада. Бацимо ли поглед уназад видимо, за ових тридесет година, огроман успјех Гајретовог дјеловања. A да није било Гајрста да проведе наш елеменат кроз ове магловите деценије на пут, Бог зна какве би биле данас прилике међу нашим елементом. Да ли би била овако развијена свијест о непобитном припадништву муслимана етничкој заједници нашег цјелокупног народа, свијест о нашој крвној истовјетности са осталом браћом и свијест о истовјетности националних, социјалних и привредних интереса као и свијест о исговјетносги права и дужности. Шта би данас било да нема ових ггукода Гајретове интелигенције, махом људи материјално збринутих, људи на положајима, од, снаге и утицаја, који имају равноправна учешћа у руковођењу са судбином нашег цјелокуцног народа. A да смо све овр-ПостигЛи, било je грчевите борбв т са, ммим собом, т. ј. са нашим лошим нав^ам З и предрасудама и са вањским непријатед>има који су у нашој заједници гушили сваку појаву слободног мишљења. Требало ]&- да прође тридесет година жилаве борбе na да се постигну досадањи велики резултати. Први период Гајрета од 1903. до 1908. године протекао je у знаку огорчене борбе са самим собом, са учмалим појмовима наше заједница, која je у школовању гледала одрођавангв и удаљавање од вјере. Да je тада постојала данашња свијест о Гајрету, како je наш елеменат био у материјалном благостан>у, перспективе будућности биле би нам још свјетлије, јер би имали мање борбе са материјалним no* тешкоћама, Али je Гајрет тада приман са неповјерењем, na се не нађе ни једно дарежљиво срце које би положило Гајрету сигуран материјални темељац. У том периоду Гајрет je био само друштво за помагање ђака и његов рад уопште морао je бити подешаван схватањима ширих слојева. У другом периоду он 1909. до 1914. године, то јест од доласка у Гајрет рахметли Османа Ђикића, Гајрет се и национално афирмише, долази у народне руке и својим ралом инспирише национално политичке тендевце, тадању вјерско лросвјетну аутономну борбу, која je у ствари била борба за народно Ослобођење. Рад Гајрета спријечила je Аустрија напосредно no објави Свјетког рата. Кроз читав Свјетски рат Гајрет je био распуштен a над Гајретовом имовином 214 Аустрија je поставила комесаријат. Ово je био мргав период Гајретов, који нас потсјећа na болие успомене нашег ропства. Истом no народном Ослобођењу Гајрет развија свој прави рад п постаје јак национални покрег, те тако прошавши најтеже перипетије доживљује сзоју тридесет-годишњицу, крунисану великим успјесима, носећи високо заставу своје националне идеологије и поносећи се високим Протекторатом Његова Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра Ова година Гајретова рада je манифестативна и свечана. Већ неколика мјесеца ужурбано се спрсма прослава тридесет-годишњице, прикуаља се na св јш странама огроман материјал који ће аутентично документовати велике Гајретове напоре, како у кул* турном развијању м-услимапског дијела вашег народа тако и у учешћу муслимана у дјелу народног Осло* бођења и Уједињења. Тридесета година Гајретова опстанка протекла je у знаку м-учне борбе са свјетском економском кризом. Ta борба подигла je до велике мјезеактивност некојих Гајретових организација и радника, која нажалост у материјалном погледу није могла бити сразмјерно труду награђена. Материјални ефекат рада у овој години, према активности Гајретових радника, није ни издалека у сразмјеру. Али и поред свих тешкоћа Гајрет je и ове године извршио свој задатак са својим властитим снагама и материјалним средствима, до којих je дошао искључиво из народа, na и поред кризе ни у којем правцу није редуцирао свој рад. За ову активност Гајретових радника можемо благодарити св-ијести да наш елеменат у својој сзедини нема ништа у што би могао упријети очи у тешким часовима — осим Гајрета. Пролазећи кроз разне тешкође, стекли смо многа корисна искуства na смо се тим искуствима руководили п у васпитању и школовању омладине и у раду међу широким народним слојевима. Досљедно томе искуству водили смо живу пропаганду за подизање задругарства и радиности, a основали смо и Гајретову кредитну задругу, која he бити наша најјача привредна јединица, као савез разних задруга, које ће се оснивати постепено на цијелом територију Гајретова дјеловања. У овом раду руко* вођени сно геслом: „Сви можемо свеи, које je исписано на Dpary сваког иашег дома, као мудра изрека и савремен савјет. �И у васпитању омладине кроз девет Гајретових иптерната постепено прелазимо на савремениЈи пуг: Што мање улога a шго више користи. Нашој омладини треба пружати ону изобразбу која ће joj У шг0 краћем времену дати што сигурнију егзистенцију, na смо je упуКивали, колико год je то било могућно, у разне стручне школе. Тако се ове године иодигао број свршених Гајретових геометара на 50 a за овима не заостају ни други стручњаци и заиатлије. Поред националног одгајња омладине нарочиту важност смо полагали на њено вјерско васпитање, a уз то смо повели и акцију за измјену уџбеника no школама. Живот Гајретових интерната регулисан je ове године у пигомачким литерарним дружинама, ua су данас сви интернати једна духовна цјелина, која исто мисли и ocjeha. Рад наших питомаца као и начин њиховог одгајања задовољио je ове године и најшире слојеве нашег елемента. У том иравцу упрегнута су сва педагошка средства п пуна предострожност. Нарочито смо настојали ове године да од Гај етових пигомаца створимо искрене Гајретове пријатеље и будуКе народне раднике. Нека je свима Гајретовим несебичним радницима братска захвалност цјелокупног члансгва Гајретова и читавог нашег еленента, који овако високо у нашој свијести и душама створигае идеализам који нас овако чврсто и братски збија у Гајретове ре* дове ii води равним путем нашој сретној будућности. Главнк одбор je свјестан чињениде да ejepd игра замашну и судбоносну улогу у моралном, етичком и родољубивом васпитању омладине, na стога посвећује велику пажњу вјерском одгоју својих питомаца у конвикгима. Пошто вјерска настава у школама није на потребној висини, Главни одбор Гајрета je замолио Врховно вјерско старјешинетво и Улема меџлис у Сарајеву да поставе нарочите вјерске васпитаче у Гајретовим конвиктима, na кад их није добио, он je сам за вријеме Рамазана ангажовао угледне алиме који су с питомцима клањали и држали им вазове. Нарочито треба пстакнути вјерска предавања које je питомцима сарајевских интернага одржао Хафиз Мухамед Панџа. Код нас муслимана ocjeha се велика празнина како у духовном тако и у материјалном животу због помањкања националне св^ијести. Стога Главни одбор настоји да своје пигомце васпита потпуио у националном духу како би они постали ватренипоборниди буђења националне свијести међу муслиманима. Патриотске Брославе у интернатима, историјска и родољубива предавања у литерарним лружинама, добро штиво н жива ријеч васпитача без сумње he добро послужити томе циљу. Гајрет већ самим својим опстанком најбољи je примјер рада у народу, с народом и за народ. Глав* ном одбору je много стало да његови питомци eeh за рана буду упућивани спасоносним путем рада за народ и државу, na je дао упутства свима управама Р а д Г пЈрета н а ш к о л о в а њ у интерната да се Гајретов® питомци до у најмање омладине детаље имају упознавати са радом и задатцима Гај* К онвикти рета, како би се од њих изградили савршени ГајЈош увијек je најважнији дио Гајретовог проретови идеолози п ватрени пионири Гајретових идеграма школовање омладине, na зато Гајрет највећи ја. Да би се Beh сада успоставила потребна веза дио својих материјалних средстава и троши на шкоизмеђу Гајретових питомаца и Гајретова чланства и ловање. Да би своје штићенике лакше материјално народа уопште, Главни одбор je дао упутства упра* збрињавао и да би њихово васпитање у!тутио оним вама интерната да свим питомцима скрену пажњу нравцем који ће и њима и народу донијети највише на најубједљивији начин, на њихово држање, нарокористи, Гајрет je највећи дио својих штићеника чито за вријеме великих школских празника, када смјестио у интернате којих данас има девет. За* се разиђу својим домовима. Лијепо владање питодатци интерната нису дакле само материјално збри- маца најбоља je пропаганда за школу и Гајрет, док њавање пигомаца него, ако je могуће још в-ише, њи* неумјешно владање питомаца с народом може бити хово морално, националио u друштвено васпитање. од највеће штете no интересе Гајрета. С друге стране Данас се приговара нашој интелигенцији да je упућен je распис Гајретовим одборима иповјеренивјерски индиферентна, да нема оног интимног кон* цима да преко ферија на згодан и обазрив начин такта са средином из које je никла, да нема разу* ynyhyjy питомце како и шта да раде за Гајрет, да мијевања нити довољно љубави за пожртвован рад у ширим народним слојевима. Напосе бившим Гај- пазе да ли се питомци владају no инструкцијама ретовим питомцима приговара се да брзо забораве Главног одбора и no жељи чланства Гајретова, које свога добротвора — Гајрет и да му се не одужују често откида од свога залогаја да може помоћи онима од којих очекује да му данас-сутра својим рау довољној мјери. И ако се ове притужбе на школоване људе чују и код наше браће других вјера, дом све то надокнаде. Држање питомаца и њихов те се притужбе могу донекле приписати посљерат- рад за вријеме ферија узимаће се у обзир п приној кризи. Главни одбор Гајрета предузео je све ликом подјељивања помоћи за наредну школску гомјере да своје питомце одгоји у оном духу који he дину. Главни одбор се нада да he узајамним радом од његовлх питомаца отклонити све горе поменуте и бригом свих Гајретових пријатеља успјети да ваљано васпитамо нове генерадије и да оне огромне можалбе. 215 �ралне и материјалне жртве нашег елемента неке остати без плода и добрих посљедица за све нас. У материјалном погледу строго се водило ове год-ине рачуна о економији друштвених интерната. Све важније живежне намирнице набављане су путем лицитација, како за конвикте у Сарајеву тако и за one у провинцији. Секција за иитернате .Главног одбора руководила je овим радом п закључивала набавке жпвежних намирница no предлозима управа интернага и интернатских секција при мјесним одборима Гајрета у мјестима интерната. M uški k o n v ik t u S a r a je v u Upravnik Internata prof. Drijević Mustafa, prefekt Hromić Alija učitelj, ekonom Cvijetić Alija, internatski Ijekar dr. Bahtijarević Omer. Tokom 1932./33. šk. god. prosio je kroz ovaj internat 110 pitomaca a krajem ove godine bilo ih je 96, među koje su ubrojani i eksternisti. Internatska zgrada ne odgovara svima uslovima inernata. Godišnja kirija za zgradu iznosi Din. 6.000. Zgrada ima 32 odjeljenja od kojih su četiri za osoblje a jedna za klanjajije namaza kao džamija. U internatu, je osnovano pitomačko Literarno umjetničko društvo „Avdo Karabegović Hasanbegov*, čiji su članovi svi pitomci. Tokom cijele godine sta riji pitomci su održavali nedeljom predavanja. Ove godine osnovan je pitomački pododbor Gajreta, čiji su članovi svi pitomci. — Društvo „Avdo Karabegović Hasanbegov" održalo je sledeća preda­ vanja: 1.) Stogodišnjica Đure Jakšića, predavač Salman Murat. 2) Gajret i njegov značaj na ekonomskom i prosvjetnom podizanju muslimana i njegov istorijat, predavač Čišić Mehmed З.} Gazi Husrev beg, preda­ vač Salman Murat. 4.) 0 Kočiću, predavač Korač Branislav. 5.) Interesovanje stranaca za našu narodnu poeziju, predavač Alija Nikšić. 6.) Društvo kao vaspitni faktor, Mulaosmanović Halid. 7.) Zašto sam Soko, predavač, Hadžiahmetović Lutvija. 8.) Uloga Gajreta, predavač Nikšić Alija. 9.) Četiri predavanja za pitomce nižih razreda, u kojima su iznesena uputstva za rad, učenje i čitanje knjiga. Zatim su održane dvije aka­ demije i to na dan Ujedinjenja, predavač je bio Sal­ man Murat i na rođendan Nj. V. Kralja, predavač Šuljak Sulejman.j Literarno društvo je u zajednici sa pitomačkim pododborom Gajreta priredilo vrlo uspjelo sijelo. To­ kom godine održano je 6 sijela za pitomce sa izvo­ đenjem raznih muzičkih tačaka. Na sijelima su deklamovane naše najbolje književne stvari. Po uputstvima Glavnog izvršnog odbora osnovan je 15. oktobra рг god. pododbor Gajreta sa 98 članova pitomaca. Odbor se konstituisao: Pretsjednik Čišić Mehmed, podpredsjednik Fehimović Adem, sekretar Serdarević Izet, blagajnik Abdović Džemil, odbornici Tanović Hamid, Korač Branislav, nadzorni odbor Ramić Ekrem, Hadžić Safet, Šuljak Sulejman; 216 18. oktobra 1932. g. održana je vanredna skup­ ština na kojoj su članovi upoznati pobliže sa Gajretovim pravilima, radom i nastojanjem. 6. novembra presjednik Čišić održao je članovima predavanje o Gajretu, pozivajući ih da aktivno učestvuju na širenju Gajretovih ideja. Pored toga pododbor je zajedno sa Lit. umjet, društvom „Avdo Karabegović Hasanbegov" priredio vrlo uspjelo drugarsko sijelo. Pitomci su uz sudjelovanje Glavnog Odbora Gajreta proslavili u internatu narodni praznik 1. de­ cembar, a 17. decembar kao rođendan Nj. V. Kralja u zajednici sa pitomcima Prosvjednog muškog kon­ vikta. Internat ima biblioteku sa 650 djela iz naše i strane literature. Tokom godine nabavljen je lijep broj knjig? iz pedagoške literature. Broj pročitanih dijela iznosi 550. Pitomci su priredili dva zajednička izleta. Ж сн ск и к о н в и к т у С а р а је в у Управница Кошарић Фата, префекте Арифхоџик Бегајета и Ћурик Зејнеба. Посљедна je разријешена усљед удаје 20. марта, a на њено мјесто постављена je Карахасаповик Абида. Вјерског васпитача није имао интернат него су префекте вршиле ту дужност, a за вријеие Раиазана вршво je дужноот Рагиб еф. Мулић. Он je пнтомнца* ма био ииам и одржао ии неколико вјерских предавања. — Интернатски љекар била je др. Зилџић Иблизовик Шевала. — Кроз интернат су прошле 74 пвтомице a крајем школске године било вх je 67. — Иитррнат има 15 одјељења. — У интернату je основана Гајретова женска питомачка дружина у којој су питомице одушевљено сарађивале. Сједнице су одржавале сваке недеље у присуству префекти a такођер и литерарне састанке на којииа су одржавана предавења, декламадије, ритмичке вјежбе и т. д. Одржана су слиједека предавања: О Гајрету и његовом развитку — Кошарик Фата, о Алипаши Ризванбеговику — предавач Ћурик Хајрудин, Нека je свак задовол>ан са својин удесои — предазач питомица Пашик Фака, о Лази Лазаревику — предавач питоиица Филиповик Магбула, „Коноп веже коње и волове a поштена ријеч човјека* — предавач Бишчеввк Емина, о Исламу, намазу, посту, зенату, толеранцији Ислама, витри. Лејлеи-кадру и друглм мубарек нокима, — предавач Муфтик Рагиб, о Исламу — предавач Хафпз Панџа, пригодом рамазанског бајрама о Ислаиу и исламским проппснма, предавач Хаџи Али еф. Агановик. Питомице су проучиле Мевлудишериф, којом je приликом одржала предавање о Мухамед a. с. питоиица Муфтик Есма. Интернат je прославио заједио са мугаким конвиктом и шегртскии доиом дан Уједињења, a са ж рн скии Мјесннм одбором Гајрета ро1;ендзн Њ. В. Крвља �je приликом питомица Муфтић одржала преда- дан Љ. В. Краља у заједпици са питомцима остала вањо о Љ. В. Краљу. два интерната у Сарајеву. У интернату постоји библиотека којом су се слуT okom године приређено je 18 полудневних шетжиле питомице као и школскои и Просвјетинои библи- н>а у околицу града no водствои упрзвнпка. — Под отеком. Књиге су издавапе на чвтање суботои и водством вјероучвтеља питомцн су недељом, када нинедељом. Надзор над читањем je водила управница су билп запослени, игали у џамију, те су Бајрам доса префектама. У свему je прочитано 500 кљига. сто;но прославили. — Надзор и евиденцију о раду Недел>ом и празницима, када je вријеме допуш- питомаца водио je управник. Управник je мјесечно обитало, питомице су извођене на шетњу изван града a л^зио све послодавце, прикупљао податке и настојао поред тога су посјетиле државни Музеј- Петком су да сваки пвтомац постигне гато бољи успјех у занату. ишле у пр^тњп префекти на ђачке представе у На- Питомци су уредно похађзли и стручну продужну родно Позориште. — Прилпком прославе Гази Хусрев- школу. бега пптомнце су ишле у пратњи префекти на женски мевлуд у џамију, a истом приликом на женски мевлуд К о н в и к т у Б и х аћ у мјесног одбора Гајрета. — Питомице су чланице СоУправник Реџић Сулејман, нвје имао редовног кола те су учествовале у соколском јавном часу. — вјерског васпитача, али ипак патомци у овом васпвт* Здравствено стање било je доста добро a многесупи- ном прзвцу -нису занемарени, јер им je Управа дотитомице добиле на тежини у овој години 5 - 8 кг. — цајем са њвховпм вјероучвтељвма у школи надокнаИнтернат су посјећввали највише родитељи питомица дила оно што ба им дао кућнп вјерскв васпитач. У те наставнице средњнх школа.— иптсрнату постојп нарочита просторија за клањаље Женски питомачки Гајретов одбор био je оваио намаза, гдјђ пптомцц обављали вјерске дужности, констптуисан: Претсједнца Филиповић Магбула, пот- a уз то су посјекпвали џамију у близини интерната, претсједник Муфтић Есма, секретарица Батаагић Хај- к>ко обичним даном тако редовито сваког петка уз рија, благајница Симовик Жввана, одборнвце: Пашик пратњу управника. За врпјеме Рамазана интернат je Фика, Твхвк Зухра, Диздаревпћ Зенка, Бишчевпћ пмао вјерског васпатача Хаџвћа Мехмед еф., који je Бинна, Алијагпћ Васва, Травањкик Аајрија- Чланице са питомцима у конвикту клањао редовно џематиле су билв све питомице. \ ахшам, јацију и теравпју, a између ахшама и јацаје ___ ° _ _ ^С-едржао им je ова предавања: Иелам као универзална Ш егртски дом у С араЈеву ,т вјера, намаз и његова сврха, абдест, купање и љихове Управник Хамшвћ Хусејин, учитељ без помоћt користи, пост п њигони шартовп, зекат, хаџ и помаиика, вјерски васпвтач од 1. јануара о. г. Ковачевић гање уоиште; све врсте намаза и намаски ппртови, Абис еф. Интернатског љекара није бпло јер су сви теиељна начела псламског вјеровања, дужност према пптомцн чланови Окружног Уреда за осигураае рзд- Богу, себн и другима, о мелекпма, китабима, п судњем ника, гдје су добивали љекарску његу у случају по- дану, о Божијим посланвцима и њвховој објави. Ефали мукелимин и о лејлеи-кадру и бајрамима. требе. > . . Интернат нема еталног љекара јер у мјесту поКроз интернат су прошла 63 питомца, од којнх су tokom године 19 завршила занат, 4 оступила и 1 стоји поликлиника гдје сви ђаци пмају бесплатно лијечење. премјештен у мушки конвикт. Крајем школске године T okom године кроз имтернат je прошло 26 питоу интернату je преостало 48 питомаца. Зграда пнтерната има 12 одјелења. — У интернату постоји мала маца a крајем године су остала 24. Интернатска згра библиотека ko' om су се питомци служили. T okom го- да пма 11 одјелења. дине питомци су прочптали 70 дјела и то у часовиУ интернату постоје ова питомачка друштва: 1.) ма одиора. Надзор у том погледу вршио je управник.— Литерарно друштво „Осман Ђикнћ“ које располаже Одржано je 11 предавања. Ta предаваља осим интернатском библиотеком са 557 књига. Свп су пиједвога одржао je управнвк, a теме су биле: 1) Ham томцч члановн са 1 динар мјесечне члнарине, који се народ од доласка у ове крајеве 2.) Велпканп Hsniera троши у корпст библпотеке. Библиотеком рукује један народа у Турској 3.) Окупација Босне u културне те- старвјп питомац под надзором управнпка. Књпге се ковине од Турака 4.) Стање нашега народа под оку- вздају редовно на читање суботом. Реферати о прочвпаторпма 5) Осниваље Гајрета и његови покретачи танпм књпгама подносе се недељом. T okom годвне пи6.) Рад Гајрета до Свјетског рата (у два дијела) 7.) томцп су прочвтали из ове библиотеке око 200 књига. Поратни рад Гајрета 8 ) Данашњи рад Гајрета. Поред 2.) Омлздвнска организацпја Мјеснп одбор пвтомаца тога управнвк je одржао 2 предаваља о задругарству. Гајретова конввкта у Бвхаћу, којв je tokom године Патомац мушког интерната Салман одржао je преда- одржао пет приредаба са позоришним комадвма, a које вање о Гази Хусревбегу и његовом културном раду. су у сваком погледу врло добро успјеле. Материјалнн Питомци су прославили дан Уједињеља и рођен- успјех ове омладинске органвзације био je динара 1.200 kojom 217 �нето, који je износ дозначен Главном одбору. Питомци су били у гимвазијским организацијама: Соколу, Трезвености, Скерлвћу и Феријалном Савезу. Питомци су одржали слвједека предавања у интернату: Значај 6. септембра — предавач Реџвк Ф. Ha рођендан Њ. В. Краља, предавач Хуио Авдо, Ha дан Уједињења — ЕГашалић Ееад, Гајрет a његов рад до Свјетског рата — Дубичанац Муниб, Гајрет од Ослобођења до данас — предавач Херцеговац Асим, Ha муслиманску нову годину — предавач Пашалпћ Есад (на Мевлуду који je приређен у интернату), књвжевност бос. херцег. муслииана — предавач Л>убовић Миралем, Одгој омладине у интернатима — предавач Ченгић Сафвет, Оцјена Bace Решпекта од Ј. Игњатовића — предавач Пашалић Ееад, Херцеговачки мотиви (оригиналан рад) предавач Хумо Авдо. Питомци су направили заједничке екскурзије: Ha Каиенолои (3 ки) Соколац-Град (4 км), Врело Прилицу (2 ки), и Рипач (10 ки).' Поред осталих интернат су посјећпвзли чланови Мјееног одбор Гајрета приликом одржавања својпх сједница, na je сав Гајретов Мјесни рад сконцентрисан у њему. К о н ви к т у В а њ а л у ц и Управник Беквћ Едхем учитељ, без помокнпка, интернатски љекар дцЈ^Херцл Маргерита a дјеломично и др. Давидовић Захарије. Сталног вјерског васпитаЧа није било али су пптоици извршавалп врло савјесмо своје вјерске 'дужноета јер су на то редовито упућивани. Сваког дана заједнички су клањали јацвју у просторији нарочито удешеноЈ, a остале вактове кла* њали су појединачно. Петком je управник водио све питомце у џамију. Интернатска je зграда својина Вакуфа и за њу се плака годишње 6.000 динара карије. У згради постоји двориште и лијепа башта коју питомци обрађују за ивтернатске потребе. Зграда има 15 оделења. Кроз интернат je прошло ове године 40 пвтомаца a концем године било их je 36. У интернату je прослављен 6. септембар са врло љепвм програмом уз присуство чланова Мјесног одбора Гајрета у Бањалуци. Исто тако нрослављен je свечано дан Уједињења. Обадвије ове овечаности одр* жане су уз пригодна предавања управнвка интерната и питомда Вучетића Хамдије. Рођендан Њ. В. Краља прослављен je врло свечано, уз присуство мушког и женског одбора Гајрета у Бањалуци. У пнтернату je одржан женски Мевлуд којои су прилвкои питомци уз предавање о Мухамеду a. с. и значењу Мевлуда извели религиозне рецитације. Затин je одржан мушки Мевлуд којом je приликои професор Алихоџик Мухамед одржао предаваље о Мухаиеду a с. Инж. Салвхагвћ Суљага претсједник Мјесног одбора. и члан Главног одбора Гајрета говорио je о Гајрету и његовим заслугама за наш елеменат. Нриликом 218 Рамазана приредио je питомцима ифтар инж. Суљага Салихагвћ и тои прилшсш одржао им у своме дому врло лајепо предавање о Гајрету и задатцима омладине. Сви су питоици чланови Сокола в трезвењаци. Питомди су домагали сваку Гајретову акцију у Бања Луци. Нарочита дажња цоклоњена je двтомцииа да се унознзју са Гајретом и његовим радом- Старији питомци са управником дрисуствовали су Мевлуду другатва „Фадилет". За вријеие бајрама управник je примао посјете и исте узвраћао са дитомцима. За вријеме Рамазана дужност вјерског васпитача вршио je без хонорара Омаил Хафиз еф. Смајик и заједввчки са управнаком водио датомце у џаиију. За вријеие Раиазана ситомцн су заједничви прочитали подуларна Гајретова предавања »Ислам и хигијена®, »Толеранција Ислама«, »Ислам и наука«. T okom године питомци су направили излет на Бањзлучко Поље, затим до ријеке Врбање, a онда у Горњи Шехер, на Текију. T okom године интернат су посјетили многи угледни грађави како из Бањалуке тако и са стране. Питомачки мјесни одбор конституисао се овако: Нретсједник Бушатлија Махмут, подпретсједник X. Халиловић Ениса, секретар X. Омерсдахић Султанија, књижничар X. Селнмовић Рлфат, одборници Чаушевић Сафет и Рафаел Леви. Друштво има 50 чланова те je у чланство дримило и неколико ученика и ученпца изван интерната. Норед литерарнвх вечери одржали су дитомди три усдјела сијела, a на сваком je одржано no једно предавање. Нитомци су одржали редовно своје састанке на којима су читали своја предавања и реферате. оригиналнерадове и т. д. Одржана су слиједећа предавања: Мустафа Чизмић: Да ли жене треба да буду равноправне са мушкарцима, Шехвћ Исмет: положај жене у друштву (оргиналан рад), „Мнстика мајске ноћи“, прочитао je Муратбеговић Мидхат, Ресулбеговић Сеад: о Гази Хусревбегу, X. Селимовић Рвфат о трговини, Војпиковић Хусреф: о Гајрету, Чизмић: о Хусеин Капетацу Градагачевићу, Ву* четвћ X.: „Човјек као културно биће“, Чизмић Мустафа: „Циљ васпитања“, Шерић Фадил о Иви Војновику, Чаушеввћ Сафвет о Стевану Сремцу. Поред тога на свим овим сзстанцима читали су ceoje оргиналне књижевне радове питомци Муратбеговик Мидхат, Лакик Абдулах, Бушатлија, Бишчевик, Кадик и други. Иитомац Лакак Абдулах добио je 1.000 динара од Њ. В. Краља sa послану Му пјесму »Домовини“, поводом рођендана Њ . В. К раљ а. T okom године пи* томци су прочитали око 1.000 књига. К о н ви к т у М остару Управник Ђикик Ахмед, без помокника. Сталног вјерског васпитача нвје бвло осим за вријеме Рамазана коју je дужност обавл>ао Сефик Али"ЕфендијаИнтернатски љекар био je др. Рвџановвк Мухамед. T okom године кроз интернат су прошла 33 пвтомца, �a крајек године било вх je 30. Интернат je смјештен у двјема приватнии 8градама које раставља велико двориште. У њему je 12 одјелења. У интернату оостоји Литерарно друштво „Осман 'Бикик**, основано 1929. год. Библиотека je обилна a књиге су издаване питомцима на читање сваке еуботе под надзором управника и старијих ђака. Два пута мјесечно питомди су одржавали литерарне састанке на којима су старији читали своје реферате о појединим дјелима a затии би се отворила слободна дискусија. Питомци су правили заједничке излете у околицу Мостара. на врело Радобоље и на мостарски аеродром. направили четири излета и то у Лукавад. Креку, Симин Хан и Илинчицу. T okom године интернат je посјетио 3 пута претсједник Главног одбора др. A. Хасанбеговик. Чланови мјесног одбора у Тузлн посјекивали су интернат чешке и интересовали се радом и успјехом питомаца. Од вјереких обреда питомци су редовно вршили у зимским данима „сабах и „јацију a љети „сабах и акшам*. За вријеме рамазана питомци су заједнпчки клањали ,теравију“ у интернату a послије их je вјерски васпитач поучавао у вјерскам дужностима и обредима. Ha клањање теравије у интернату долазили су многи грађани и Гајретовв радници. К онвикт у Тузли К онвикт у П левљ у Управник Салихспахик Мехмед, вјерски васпнтач Дамаџвћ Хефиз Сулејман, интернатски љекар др. Мујбеговик Мустафа. Кроз интернат су прошла 43 питомца a крајем године било их je 37. Интернат je смјештен у вакуфској згради, прилично солидној али са недовол>ним бројем просторија. У интернату постоји пнтомачка дружина „ОсманЂикик“ са музичком, дилетантском, спортском и шаховском секцијом које су биле tokom годдне врло активне. Латерарна je дружина одржала 10 предавања и једно сијело. Затим je одржала двије академије. Надаље су одржана слиједека предавања: „Осман Ђикик" као ционални, књижевни и културни радник пред лабеговик Махмуд, „Улога Гајрета у нашем нар< његови ревултати" — предавач Медик Хусејин, ност читања", предавач С. Бурина, „Гете и наш родна поезија „предавач Мулахалиловик Ахмед, жност ђачких литерарних дружина“ — предавач Хатуник Мустафа, .Дужност питомада и њихово владање преко ферија" — предавач Сулејманпашик Нафиз,“ о ђачким задругама — преданач Омерсофтик Бекир су* дија, о мајци, предавач Ибрахимагик Мехмед- Затим je прочитао своју оргиналну приповијетку X. Хасановик Суљо под насловом „Супарници“. Предавања су држана сваког мјесеца. Уз предавања била je увијек no која декламација a послије предавања и рецитаиије водила се дискуеија. Питомци су прочитали из библиотеке 206 књига. Библиотеку je водио управник лично. — Питомци су Управник Биоградлвја Ибрахим, без помокника, вјерски васпитач Дрнда Ћамилбег. Лзекарску његу добивали су питомци у ђачкој поликлиници. Кроз интернат су прошла ове године 24 пптом* ца- T okom године тројица су напустили интернат, na их je крајрм године остало 21. Зграда je солидно грађена и уступљена je од пљеваљског вакуфа бесплатно за потребе конвикта. У њу се могу смјестити 32 питомца, a има 11 оделења. Рад питомачке литерарне дружине »Гајретовов подмладак“ био je интезиван. У њој су одржали члавови дружине 9 предавања. Сва >а била су лијепо обрађена и попракена дисрецитовањем пјесама. У интернату je проен 6. септембар( дан Уједињења и рођендан 1Б■- a. У интернату су питомци проучули мевлуд. К онвикт у Требињ у Овај конвикт je ваједнички Гајрета и Просвјете. Смјештен je у приватној згради. Удравник je конвикта професор Салко Назечик. Поред управника управу сачињавају још no три члапа мјесних одбора Гајрета и Просвјете из Требиња. Своје вјерске дужноети питомцн су редовно вршили. Управа их je упознала с идејом Гајрета, стално им предочавајуки значај Гајретова покрета и рада у народу. Упуте еу им држане у виду и форми разговора. Свечаност векег обима приређена je у интернату Првог децембра којој су врисуствовали свн виђени грађани. Интернат су посјетили многи одличници који су се о њему најљепше изража- Had G ajreta n a privrednom p o dizanju 1 prosvjećivanju n a ro d a G afreiova K reditna z a d ru g a Privredne promjene koje su nastupile u musli­ manskom dijelu našeg naroda kao posljedica riješenja agrara i svjetske krize, bacile su naš elemenat u ta­ kovu bijedu i siromaštvo da je teško ikad bio u ta­ kovom položaju. Radi toga se svaki njegov iskreni prijatelj ozbiljno zabrinjava. Kako je Gajret uvijek išao u stopu za narodnim potrebama, to je i u ovom slučaju počeo tražiti puta i načina da ovoj našoj nevolji doskoči. Tražeći puta uvidio je da je zadrugarstvo najoprobanije, najsigurni­ je i najzdravije sredstvo za podizanje narodnog bla­ gostanja, narodne kulture i prosvjećenosti, osobito u širokim narodnim slojevima. Zato je Gajret sa svo- 219 �jim predavanjima, člancima i zadružnim tečajem рб čeo davati incijativu za širenje zadružnog pokreta u narodu. Kako su uspjesi u srazmjeru sa potrebama bili minimalni Gajret je odlučio da počne i sa pra­ ktičnim radom na zadrugarstvu. Osnovao je svoju privrednu i kreditnu zadrugu 25 januara o. g. Zadru­ ga je registrovana 4 februara. Upravni odbor zadru­ ge sačinjavaju g.g. Dr. Hasanbegović Avdo pretsjednik, Dr. Mahmut Mehmedbašić potpretjednik, Asimbeg Dugalić, Hamdija Nikšić, Salih ef. Muftić, Dr. Behaudin Salihagić, Mujaga Hardaga, Salihaga Serdarević. Hafiz Muhamed ef. Pandža, Mustafa Spaho, Hasan Ljubunčić. Kao članovi nadzornog odbora izabrani su: Mujaga Sarajlić, Salko Hasanbegović, Bećir Soko, Akif Sahanić, Derviš Kajtaz. M 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1| 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 s Da bi zadruga Što bolje uspjela, izbjegli šh s6 režijski troškovi. Poslovanje zadruge svršava kance­ larija Gl. odbora. . . Cilj ove zadruge je privredno podizanje i preporađanje muslimanskog dijela našeg naroda. Taj svoj cilj zadruga misli ostvarivati putem otvaranja proizvađačkih zadruga po svima mjestima na današnjem području Gajretovom. Ali taj svoj cilj zadruga će moći da ostvaruje tek sa pomoću sviju nas, sa što širim i većim upisom udjela, da bi se udarila jaka i čvrsta podloga. Ova zadruga sa ovakim ciljem je na­ ša potreba, pa smo dužni svi da joj pomognemo ostvarivati cilj. Da bi se vidilo koliko se je toj duž­ nosti dosad udovoljilo, donosimo pregled zadrugara i udjela po pojedinim mjestima: Dosad uplaćeno Dinara 15290 upisnina > 1260 » 380 » 3420 » 130 » 500 » 96 > 160 > 260 » 80 > 360 samo upisninu > 90 » 140 100 » 200 » 920 > 10 » samo » 20 > 40 » 100 > 600 » 150 » 680 » 510 još nisu ništa uplatili • » « n t Sarajevo Visoko Žepče, Mulalić Đoboj Gračanica sa Koprivnom Lukavac tur. Kalesija kod. Prnjavora Bužim kod Krupe Bos. Kobaš Bos. Gradiška Bos. Petrovac Travnik, g. Br&jić Bila Vitez) g. Kapić Prozor Dživar kod Trebinja Foča Višegrad Goražde, g. Huskić Kakanj Radenka kod Kjčeva Foča kod Dervente Beograd Plevlja, g. Biograldija Ulcinj Bihać Derventa Tešanj Kupres Dugo Polje Ljubuški Trebinje 1374+20 Ove brojke, uza svu postepenost o kojoj se u zadrugarstvu zahvalno govori, nisu zadovoljavajuće, jer Gajret reflektira da svaki član Gajretov bude i član zadruge, šta više da svi muslimani iz naše drža­ ve budu zadrugari u ovoj nama potrebnoj ustanovi. 220 139.400 » 200 još nisu ništa uplatili 25 506 Ovoj zadruzi je potreban jak zamah, da bi naše pri­ vredno stanje popravila, preporodila i unapredila do ekonomskog blagostanja, a to će moći samo sa nama svima, jer jedan пг može ništa, nekoliko nas može nešto, ali svi možemo sve. �G ajreto v a ć ilim a rs k a š k o la u Novom P a z a r u Z a d ru g a k o la SrpsKih s e s ta ra i G ajrela u S a ra je v u Ova korisna ustanova Gajretova navršila je ove godine 10-godišnjicu svoga rada. Nastavnice škole su Ajdinagić Mazluma i Dražanin Džavida. Upravu ško­ le sačinjavali su u ovoj godini pretsjednica: Vranić Milica, upravitelj Paljevac Hafiz Ramiz, blagajnik Škrijelj Hafiz Hifzo, članovi uprave Petrović Đorđe, Čavić šemsibeg i Agušević Jakub. Školu je ove godine polazilo 35 učenica re­ dovnih, a pored ovih u školi je radilo ove godine 15 djevojaka koje su završile ovu školu ranijih godina, a koje je škola plaćala dnevno do 10 dinara, tako da su imale u školi priličnu zaradu. Škola plaća i redov­ nim učenicama honorar od 1 do 3 dinara dnevno. Škola ove godina nije mogla izraditi sve narudžbe, jer je bila velika navala, i ako je pored gornjih uče­ nica i djevojaka bilo zaposleno još djevojaka koje ni­ su upisane kao učenice, nego im je škola omogućila da nešto privrijede. I ako je u svemu u školi radilo 75 učenica i djevojaka, nije mogla primiti sve narudžbe nego je nekoje ustupila na izradu bi,všim učenicama koji rade kod svojih kuoa'. Pored ostalih porudžbina" dva 'je škola imala, i jednu porudžbinu čilima za Mustafa-paša džamiju u Skoplju, koja je iznosila, okp 31Гјп*Г\га uku­ pan iznos od Din. 43.505.10j”’ 1 ako je izrada ovih čilima bila vezana uz vrlo velike napore, jer za ćilime od po 72 oke nije školajm ala razboja (stanova), niti se je u ovim krajevima radio toliki čilim 'а takovih je bilo 2 komada i treći od 62 oke), to je ova škola ipak uspjela da izradi ćilime za srazmjerno kratko vrijeme. Za ovo se ima zahvaliti neumornom radu nastavnog osoblja koje je radilo i prekovremeno. Za ovu školu vlada veliko interesovanje kako među sa­ mim građanstvom tako i kod stranaca koji su školu posjećivali, kojom su prilikom davali svoje priloge od kojih se je podmirivala kirija. Ispiti u školi će se održati 25. juna ove godine, a prisustvovaće im pored članova uprave i delegat Kralj. Banske Uprave Zetske Banovine. Na Vidovdan kao i svake godine biće izložba radova. Prihodi škole za ovu školsku godinu iznosili su Din. 78.359.85. a rashodi Din, 45.917.10, tako da saldo gotovine na dan 19. juna iznosi Din 32.442.73. Iz ovoga se najbolje vidi kakav je rezultat polučila ova Gajretova ustanova u ovoj godini. Školu su ove godine završile sledeće učenice: i.) Crnišanin Dženka, 2.) Čilerdžić Emira, 3.) Hudović Nedžiba, 4.) Bajraktarević Sadija, 5.) Šaronika Ufa, 6.) Škrijelj Kimeta, 7.) Husić Nurija, 8) Hodžić Huška, 9.) Fujalkić Sadija. Ranije je završilo ovu školu 31 učenica, što sa gornjih 9 iznosi 40 učenica, koje su završile ovu školu i koje se bave ćilimarstvom kao obrtom. Ova Zadruga radi već 7 godina. U radionici Za­ druge njeguju se sve vrste ručnih radova a naročito vezovi. U ovoj godini izrađeno je 14 komada velikih haljina, 12 komada malih haljina, 64 jastuka, 95 bošči, 40 metara lozica, 80 motiva za kape, 10 maramica, 8 peškira, 32 kape. Izrađene radove Zadruga šalje po većim gradovima naše države i to: Beograd, Zagreb, Split, Dubrovnik, Novi Sad a i preko granica naše države, odakle dobiva pohvale i nove narudžbe za vrijedne radove. Zadruga je osnovana sa udjelima, koji su potpuno uplaćeni u sumi od Din. 146.550. Rezervni fond Zadruge iznosi ove godine Din, 63.602.95. Višak u ovoj godini iznosi dinara 8891.75. U radionici su namještene kao radnice muslimanke: Abdić Sejda, Arnautović Mulija, Alihodžić Haša, Aganlić Šuhreta, Berberović Nura, Bičakčić Zekija, Babović Salema, Brkanović Ševala, Bravo Dželila. Begić lfeta, Biber Razija._ Bukvić Behija. Bektić Dika, Baščaušešivić Muniba, Cico Munira, Cvijetić Zekija, Cerić Aziza, Česmić Fehma, Česmić Safija, Čalkić Mutafa, Džemo Aiša Cećo Džehva, Đukić Fajza, Džejić Fahrija, DizdarejfkLRabija, Dorotić Razija, Dalipagić Rasema, Delić Behija, Elezović Šemsa, Musafirović Kijama, Memić Razija, Mujezinović Medžida, Mirojević Zineta, Mahmudbegović lfeta, Mehmedalić Badema, Mahić Razija, Muhedinović Fatima, Musakadić Zulejha, Mujkić Advija, Murga Šemsa, Nančagić Razija, Pilavdžić Rafija, Piljević Rabija, Riković Aiša, Sarija Mulija, Smajić Ismeta, Sudžuka Hajra, Sejidović Hanka, Šero Hadžira, Šero Razija, Šljokić Paša, Uzeirović Sulhija. Ukupno je zaposleno u radionici zadruge 55 muslimanki, že­ na i djevojaka. Sm ještaj d jece putena P riv red n ik a n a z a n a te Već tri godine bratsko privredno društvo Pri­ vrednik u Beogradu, u želji da pomogne muslimanski dio našega naroda u stvaranju privrednih jedinica i kadra savremenih privrednika, blagonaklono je pristu­ pilo primanju i smještaju muslimanske djece na za­ nate i trgovine. Tu djecu prima Privrednik od po­ četka ove društvene godine na preporuke mjesnih odbora i povereništva Gajreta. Privrednik je u svenu smjestio tokom poslednje tri godine 108 muslimanske djece. Ove godine namješteno je nešto manje djece nego prošlih godina, ali držimo da će do konca ove godine dostignuti broj od prošle godine. Primjetiti nam je da je od smještene djece njih 36 napustilo poslo­ davca i izučavanje zanata. Koliko smo obavješteni, djeca koja su napustila svoja mjesta, učinila su to krivnjom njihovih roditelja, jer ih oni nisu dovoljno uputili na prilježnost u poslu, ili su ih svojim pismima, kad su već bili namješteni, uzbunili i odveli kući bez 221 �ikakva razloga. Radi toga skrećemo pažnju svima društvenim odborima koji preporučuju djecu Privred­ niku, da upute roditelje kako treba, te da djecu koja već budu namještena na posao, ostave na miru, jer sa njihovom nepromišljenošću djeca im ostavljaju mjesto a time dovode u nepriliku društvo Privrednik, koje poslije ovakih slučajeva teško može da namjesti na ta mjesta drugo dobro dijete. Naša je dušnost da i ovom prilikom iskažemo našu najsrdačniju blagodarnost društvu Privredniku na njegovoj pažnji i materijalnim žrtvama koje ukazuju prema muslimanima. G a jre to v a š le d o v n a š e g rts k a z a d r u g a u S a ra je v u U cilju razvijanja smisla za štednju i zadrugarstvo 1. novembra prošle godine osnovana je Gajretova še­ grtska štedovna zadruga u Gajretovom šegrtskom do­ mu u Sarajevu. Članovi ove zadruge su Gajretovi pitomci-šegrti. Svaki pitomac-šegrt je član ove zadruge. Svaki zadrugar uplaćuje blagajni zadruge 1 dinar čla­ narine mjesečno^ Osim toga, svi oni pitomci-šegrti koji dobivaju nedeljau nagradu, uplaćuju 60°/0 od te na­ grade Zadruzi na štednju..Zadruga daje pitomcima zaj­ move i to do polovice visine njihove štednje u zadru­ zi, uz garanciju dvojice'jamaca šegrta. Od 1. novem­ bra prošle godine ' «fo *26. juna o. god. ubrano je od pitomaca na ime štednje Din. 3 935 a od toga je izdato pitomcima zajmova Din. 1.968. Radni dan zadruge bio je nedjelja. "Upravu zadruge sačinjavaju pitomci: Hatibović Abdurezak pretsjednik, Ramić Murat podpretsjednik, Zeljković Smail, Čatić Safet i Manovović Mehmed članovi bez funkcije. Nadzorni odbor: Drnda Hasan pretsjednik a članovi Alibegović Hilmija i Oglić Husejin. Poslovođa zadruge je Kreso Kadrija, koji je vodio poslovne knjige zadruge, tačno i uredno, bez nagrade. G a jre to v a r a d io n ic a z a i z u č a ­ v a n je i iz r a d u r u č n ih r a d o v a u T reb in ju Uviđajući teške prilike u kojima se nalazi naš elemenat, a u želji da kod naše ženske onladine stvo­ ri što jači smisao za produktivnost i koristan privredni rad, inicijativom nekolicine Gajretovih radnika iz Trebinja osnovana je Gajretova radionica za izučava­ nje i izradu ručnih radova u Trebinju. U cilju osni­ vanja Radionice održan je prvi sastanak 24 jula prošle godine, na kome je sakupljeno građanstvo ovu akciju jednodušno pozdravilo, izabravši odbor koji ima da izvrši organizaciju Radionice. Osnivajuća skupština održana je 2. septembra prošle godine. Radionica je otpočela s radom i svečano otvorena 25. decembra prošle godine. Za nepunih šest mjeseci pod vodstvom spremnih i agilnih nastavnica Radionica je pokazala 222 vrlo zadovoljavajuće rezultate. Kao i svaka plemenita akcija tako je i ova imala izvjestan broj protivnika me­ đu muslimanima u Trebinju, koje je bolo u oči što je ova radionica Gajretova i što nosi njegovo ime. No ta sitna zavist pojedinaca nije mogla da omete ovu plemenitu ustanove u njenom radu. Slučaj osnivanja ove radionice u Trebinju je jedinstven primjer smisla za rad i za samopomoć, jer je Radionica osnovana na osnovu uloga članova dobrotvora i utemeljača trebinjskih muslimana. Uprava radionice naročito ističe ple­ menitu gestu Sadovića Zaima, industrijalca u Parizu, koji je za ovu godinu uplatio Radionici kao ve­ liki dobrotvor 2 000 francuskih franaka, obećavši da će i u buduće svake godine uplaćivati članarinu ovoj Gajretovoj ustanovi od dinara 6.000 — Zatim uprava Radionice ističe gestu dr. Karamehmedovića Hamdije koji je ovoj radionici dao svoj prilog od Din. 5.GC0.Radionica je smještena u vrlo podesnim prizem­ nim prostorijama, sa dvije učenice, jednom sobom za džamiju, kanćelarijom i jednom sobom za ostavu. Nastavni program radionice je slijedeći: Teorijska i praktična izrada raznih ručnih radova, krojenje i ši­ vanje odijela, rublja i veziva, nauka o pismenosti i vjeronauka. Vjeronauka se predaje sedmično dva sa­ ta. Poste зепо će se uvesti predavanja o higijeni, do­ maćinstvu, vaspitanju, konzerviranju hrane, mljekar­ stvu i t. d. Dosadanji uspjeh učenica je zadovoljava­ jući, jer je 18 učenica polučilo odličan uspjeh, 21 vrlo dobar i 17 dobar. U svemu je u školi 56 učenica. Prihod Radionice od osnutka odnosno od 1. de­ cembra 1932'. do 20. juna ove godine iznosi I ’in. 58.293 64 a razhodi Din. 33.612.80, tako da se nalazi čiste gotovine u Radionici na 15. juna ove podine Din. 24.680.84. Ova cifra prihoda najbolje svjedoči sa kojom su voljom trebinjski muslimani prihvatili ovu ustanovu i koliko je truda uložila uprava Radionice da bi se pokazao što bolji uspjeh. Upravni odbor radionice sačinjavaju: Pretsjadnik Muharem ef. Kulenović, podpretsjednik Mehmedaga Zubčević, Sekretar Sadović O. Mustafa, blagajnik Custović Alija, odbornici Hajdarhodžić Smajilaga, Zubče­ vić Mahmutaga, Kabil Murataga, Kapetanović Mujaga. Zamjenici: Begović Zejnil, Bakšić Hivzija, Čatović Huso, nastavnice: Zvizdić Hatidža (upraviteljica) i Klepić Memnuna — bivše Gajretove pitomice. Radionica je izradila od 1. januara do 15. juna ove godine sledeće predmete: 90 komada prostih muš­ kih košulja, 40 komada prostih muških gaća, 54 komada finih muških gaća, 40 komada finih muških košulja, 4 komada muških spavaćih košulja, 100 komada žensko­ ga veša, 141 komad ženskih haljina, 7 komada ženskih kaputa, 2 ženska kostima, 49 komada ženskih bluza, 25 komada dječijih muških odijela, 69 komada raznih vezova i 7 ženskih jakni. Od 1. jula ove godine u Radionici se uvodi'i odjelenje za ćilimarstvo. Uprava Radionice izvršila je �sledeće priredbe u Radionici: ženski mevlud, zatim sijelo sa dočekom muslimanske Nove godine i jedan roditeljski sastanak. Održan je u Radionici alnafabetski tečaj pod vodstvom učiteljice Klepić Memnune i tom prilikom se naučilo čitanju i pisanju 25 naučnica. Za vrijeme Ramazana napravljena su u radionici od sakupljenog zećata odijela, kojima je obučeno 15-ero siromašne djece. Салихага Фочо, Салих Муфтић, Фехим Скаљић, Д ервиш Тафро, Мехага К учукалић, инж. Мехмедалија Јаловчић и Х амдија Капиџнћ. Ч ланови Г лавног одбора И8ван О арајева ф унгирали су ове године: Х аџи Ибрахимага Слипичевић из Мостара, Есадбег А либеговић из Дервенте, Осман Р еџић из Б и х аћ а, Мустафа М улалић из Ливна, инж. С уљ ага Са* лихагић из Б ањ алуке, Џемалага Т елалбаш ић G a jre to v i p ilo m c l u K o ž a rs k o k r z n a r ­ И8 Т узле, Сабит Ч ам пара из С тоца, Мухаsk o ! šk o li u V isokom медбег П рељ убовић ns Бјељине, Али еф. ОрPrije 3 godine u Visokom je osnovana stručna ман И8 Љ убуш ког, Теуфикбег Тахирбеговић Zanatska kožarska škola čisto praktičnog karaktera a из Плевал>а, Ахмед Садиковић из Б у го јн а, njen je cilj odgajanje modernih kožara koji će raditi Хамдија Б аш аги ћ из Травника, Х асан еф. bilo za sebe bilo ulaziti u poslove i spremati se za bu­ Х аџихалиловић из Вишеграда, Мехмедалија duće poslovođe. Škola traje 3 godine i dijeli se na Х аџић из Коњица, Салих еф. Х асић из Ф оpraktičnu i teorisku nastavu. Ova poslednja je veoma че, Мехмедага Зубч еви ћ И8 Требињ а, Мустаozbiljna i obimna. Učenici izučavaju izradu svih vrsta фа Зухри ћ из Санског Моста и Хамдија Тахkoža a među njima i krzno. Ovo poslednje naročito мишчија из Високог. je značajno za to što krznarstvo kod nas uopšte ne Главни одбор конституисао се на својој postoji a ima sve preduslove za uspješan rad i opsta­ првој сједници овако: П ретсједник Др. Авдо nak. Praktična nastava izvodi se uporedo sa teorijskom Хасанбеговић, 1. подпретсједиих Д р. Ибраu moderno uređenoj fabrici koja raspolaže sa svim хим Хаџиомеровић, 2. подпретсједник Х усеин potrebnim mašinama i postrojenjima,'Nastava traje 10 К адић, секретар Хамид К укић, благајвик mjeseci u jednoj školskoj godini, zatim 1 mjesec fe"'' Салих Тафро, a остали чланови били су без rijalne prakse u nekoj tvornici u zćmlji urkeju ih šalje нарочите uprava škole. Škola ne daje nikakvu titulu svojim uče­ nicima. Ona ih sprema- za privatan samostalan rad. Главни надворни одбор изабрао je претMogućnost rađa i zaposlenja svršenih učenika ove сједника Хамдију Увејса, a чланови су му škole nije mala. U državipostoje velike tvornice ko били: Мехага Чомара, Е јуб Адемовић и Салžarske koje sada zaposlavaju strance. Društvo Gajret ко Хасанбеговић. koje ima u svome programu i privredno podizanje Г лавви и8вршни одбор je након одобреnaroda smatralo je za potrebno da posveti pažnju i њ а нових правила, подијелио цјелокупан друosposobljavanju privrednika kožara, pa je prema svo­ ш твеви рад у б секција, и то 1) Секција sa jim raspoloživim sredstvima uputilo u kožarsku školu ивтертате, стипевдвје и потпоре: прочелвик u Visokom piriličan broj đaka muslimana. Ove godi­ проф. Д ервиш Тафро, члавови Д р. Махмуд ne završava ovu školu 9 Gajretovih pitomaca koji će Мехмедбашић, Салих Муфтић, проф. Хамдија biti, bez sumnje, vrijedne privredne jedinice u na­ К апиџић, Др. Асаф Ш арац, Сулејман Сариšem elementu. џић и X. Кукић. 2) Секција привредно фиГајретова организација нансијска: прочелнвк Мехага К учукалић, чланови др Махмут Мехмедбашић, ивж . МехПословима друш тва Г ајр ет руководи u медалија Јеловичић, Мустафа Спахо, Салих њ егову идеологију спроводи у .ж и в о т : ГлаБ- Тафро, М ујага Хардага и X. К укић. 8) Секција ни одбор, Главни изврш ни одбор са својом ва вародво просвјећивање и друш твен у пропаканцеларијом, срески одбори, мјесни одбори ган ду: проче лвик Др. И. Хаџиомеровић, чланови и повјереници. Фехим Мусакадић, проф. X. К апиџић, и вж М. Јаловчић, М ујага Сарајлић, И смет З и л џ в ћ и Г лавни одбор X. Кукић. 4) Секција за сарадњ у са ПроГлавни одбор сачињавали су у овој го- свјетом: прочелник Хусеин К адић, чланови диви 18 чланова И8 Сарајева и то: Д р. Авдо Фехим Мусакадић, Др. A. Ш ар а ц , Ф . О калвћ, Хасанбеговић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, С. Тафро, М. Ф адилпаш ић, Ј . П аш и ћ и X. Х усејив Кадић, Др. Махмут Мехмедбашић, К укић. 5) Секција 8а лист „ Г а јр е т “ и друФехим Мусакадић, Осман Селесковић, Др. ш твена ивдања: прочелник X . К у к в ћ , члаАсаф Ш арац, Мухидинбег Ф адилпаш ић, Са- вови: проф. Тафро, Салих М уфтић, проф X. лих Тафро, М устафа Спахо, Хамид К укић, Капиџић, М. М улаџић, инж. Јал о вчи ћ . 223 �Реџеп, секретар: Н азечић Салко, К ар аи ксш ^ Мухамед, остали чланови одбора: СадоваН Х уснија, К ап етан оваћ М уетафа ЦвијетвН Ахмет, Ч устовв ћ Алија, С алковвћ Ибрахам вв Л астве, А рсланаиЉ Аспм в а А рсл. Моста, Салко Берхамовик И8 Џ ивара. 5. ) Високо (20. вовембра 1932.) претсјед. ник Ф р ту в а Абид, потпредсјадник инж . Хр. њ ичеввк Х алил, секретар: Т аф ро Хилмија, остали члавови одбора: М аглајлик Хавпм, Зечевик И брахимбег, Х аџик Салим, Н умаваги к Невир, Пињо Раш пд сви из Восоког, Д огдибеговик Мустафа ns Д обоја к /К , К арахоџвк Ћ ам ил из Бреве, С ал ето в вћ Т е у ф -К из Вареш а. 6. ) Травпик (26. нов. 1932.) претсједн Х амдија Б аш аги к судија, потпретсједвш с Ш ахи вови к Назиф, секретар: Салих И дризбегоС рески о д б о р и вик, остали члавови одбора: Х алим бег Р у . Н акон одобрењ а нових друш твенпх пра- став п аш и к, Ш емсо К аблар ив П реочоце, вила Г лавни изврш ни одбор на оспову члана И брахим Салкица из К ар ау ле, Б е к и р И дриз45 — 58 ставио je у дужност> одборпма у 15еговик из Вотеза, Х асав К ап и к ив Биле, сједнш тима администратпвних срезова д а ор- И брахим Г р ч и к И8 Витеба. ган ивују среске одборе. H a тај повив ода7. ) Cmapu Бар (27. вовем бра 1932.) п звала с у се до 8акд.учка ове д р у ш т в ен е госједвик: Д ервиш О мербаш ик, подпретсједвив дине слиједека м јеста: Б л аж о Ђ уран ови к, секр етар : Ј а ш а р К ара1. ) Т цзла — (20. новембра 1932.) П р етђузовик, чланови одбора: М ахм ут Загаљ ор сједник Ц ем ал ага ' Телалбаш и к, подпретсједнок М уратбег Зап м овик, секретар: Мехмед Б е к о Б огзи к, Саит Х ам зик, Џ аф о АлибегоС алихспахик, одборннци: Ц и н и ћ М ехмедалија в и к, Љ у б о Б у л ато в и к , С теван П о л о ви к , ТаД р. Хазпм М уфтик, Н ож пћ М ехмед, Ш е р б п к хир Ч ап р и к и М ујо А лковик. 8 . ) БихаЛ (4. децембра 1932.) претсједАхмет — сви из Тувле, пнж. И брахим IH a ки р аги к из Креке, Р аи ф а х. Н ож ик ns Т увле, b u k : С мајик Мухамед, по тпредсједник С оф ш к А бдулах С арачевик ne Г . Т у зл е, М ехага Е сад, секретар: Р еџ и к Осман, чл аво ви одбоЧ ам џик из П урачика, А бдулах Б е р б и к ив Т. р а : Вехабовик Абдулах, Ч е т и к Б еки рага, Л у к ав ц а и И брахим бег Х аш имбеговик ns Р е џ в к Сулејман, Т а тл и к Ш еф ик, И брахимп аш и к М устафа, М ујакпк Х усеив, Мехик Ж и ви н и ц а . А ли еф., Д издаревик А ли еф. 2. ) Дервента (2. окт. 1932.) претсједник Е садбег А либеговик, потпредсједнш с М уха9. ) Приједор (25. нов. 1932) претсјед рем П у ја ги к пз К оторског, секретар: Х алид Селим беговик Осмавбег, п о тп р едсједвп к ХаШ е р и к из Д ервенте, чл ан о ви : Елевовик сан М ујагик, секретар: Н аи л еф. Т р е п и к , одХ ам дија, А вдага Х усеин чехавк, Н еџиб Ч ар- б о р в и ц и : Саво Стојановик, инж . Мехмед Баџ и к , Г1>а Ф ерида Ш е р и к , Ф а и к Х а џ и а ги к из л и к , М ухарем М иџнк, Ф ехим ага С и тви ц а — Б . Б рода, Смајл еф. Х а џ и к ns Велике, Х аџи сви И8 П ријед ора и Н аи л П аш и к и8 Љ убије. Ариф Џ ан ан ови к ив О џака, А ган С инановик 10. ) Ц азин (12 дец. 1 932.) претсјед ne Б . Д убочца и З ах и р о в и к И8 Ј а к е ш а : Ј а в и к Мехмед, потпретсједнш с: М ујевивовик 2.) Коњиц (12. октобра 1932.) п р етсјед - Х асав , се к р ет ар : Ћ о р ал и к Х у сеи н , чланови ник: М ехм едали јаХ аџи к, п одпретсједни к Сма- одбора: М ахмут Џ аф еровик, Н о зд ер ац Алија, илбег Љ убови к, секретар А бдурахм ан Сади- Т ором анови к Х асав , Ћ ам и л о ви к Ахмет, Де* ковик, члапови одбора: Еминбег Б е г т а ш е в и к л и к С у л ејм ав, Б у љ у б а ш и к С и в ан , Ри8вић Ј у с у ф М утевелик, И брахим Х аџ и -З у к и к, Сма- Т у р с у в , Т ором авовик Мехмед. јо К осовац и Авдо Софо, сви ив К оњ ица, 11. ) Гацко (11. дец. 1932.) претсједн Медар Осман ив Јаб л ан и ц е, Ћ у р и к М уотафа Х а с а н Ш ак о ви к , потп р етсјед ви к : Ариф Ха_ u s О строш ца, Ч у в л е Д ерви ш ив Б је л е м и к а са вб е го ви к , секретар : А хмет Ч ам п а р а, члано4.) Требиње (9. окробра 1932.) п р етсјед - ви одбора: З и к р и ја О мерагик, М ахмут Чамнше: Зу б ч ев и к М ехмедага, потпр. Х ајр о в и к п ар а , Б е ш и р ЕГашик, Х амдија Х рустановић Д јел о к р у г рада појединих секција про□исао je Г л а вн п изврш ви одбор посебнпм правилником. П рочелввци са8ивају у сједннцо своје чланове према потребн или ако то 8 \траж и једна Tp f k n a a чланова дотичне секције. П рочелници рефериш у о раду својих секција у сједноцама Г л авн ог одборе и на главној скупш твни. Подјелом рада на секције ом огућено je да се свакп друш твени посао п свако питаљ е које до^е на дневни ред, претресе томел.ито у односној секцији и д а се no сваком питањ у доносе здрава ријеш а no ивтересе друш тва. В аж вији вакљ учци секција су изврш ни no одобрењ у Г л авн о г ивврш ног одбора. Морамо нагласити да je нарочито интензиван рад био у секцији sa интернате a затим у прнвредно-финансијској. 224 �M jesni o d b o ri Зећ о П аш о ћ , Ибро М ујезиновпћ, Алија Лаго Абид П ргуд. Glavna snaga Gajretova leži u njegovim mjesnim odborima i njihovom članstvu po gradovima i selima. 12. ) Бугојно — (13. мај 1933.) претсједник Mjesni odbori djeluju u dva glavna pravca: U pravcu Ахмет Садшеовић, секретар: Мехмед Мутеве pribiranja društvu potrebnih materijalnih sredstava i лић, члановп одбора: Ибрахим еф. Х аџиах м етовић, ннж. Садулах Н икш аћ, Абид еф. u pravcu ostvarenja njegovih ideoloških ciljeva. Po požrtvovnom radu funkcionera Mjesnih odbora, Учембарлић, Смајл бег Ф илиповић, Ахмет П аш оћ, М устафа Л>ута, Џ евдет Идривбего- po broju Gajretovih pristaša i članova u njihovim вић, Х усепвага Х аџвабдвћ, Др. Стјепан Вп- mjestima, najbolje će se ocijeniti veličina Gajretova zamaha na kulturnom i ekonomskom preporodu na­ дале. šega elementa. I ako se mi svi možemo da ponosimo 13. ) Столац (20. јун и 1933.) претсједник: С абат Ч ампара, потпретсједник: М устафа Ри- mnogim Gajretovim mjesnim odborima, čiji su rezultati 8ванбеговаћ, секретар: Едхем Б аћкал о, чла- rada poznati i iz pisanja lista Gajreta, a koji otskaповп одборн: М устафа Ш ар а ц , Х алил Махо- ču i svojim materijalnim rezultatima koji se vide u в вћ , И бро Бећевић, Мехмед Гребиџела, Џен- ovogodišnjem izvještaju, nažalost izvjestan broj mje­ ка Сарајлић сви ив Стоца, Х асан Х асић из snih odbora ne zadovoljava svojim radom. Iz dosadaД омановаћа, Н азиф О пнјач ne Ц рнића, Сал- njeg iskustva znamo da su rezultati mjesnih odbora neovisni o majerijalnim i drugim prilikama u mjestu, ко Ш ат о р пз Локава. Фоча, Рогатица, Кладањ — пош то н ас у nego su ovisni od požrtvovanja i umješnosti radnika. I имали потребних увјета ea оснавањ е срескпх najsiromašnije mjesto, ako se u njemu nalazi bar je­ одбора, јавили су д а ћ е Мјесни одбори »у dan prekaljen i požrtvovan Gajretovac, može da po­ сједиш ту адмонистративних сревова привре- luči odlične rezultate. Pogledajmo u blagajničkom мено преубвти дуж ност сресквх одбора, док izvještaju prihode po pojedinim mjestima, pa ćemo se се успоставе органивацвје Гајрера н а селпма. uvjeriti da je to tačno i da nekoja manja i siroma­ И ако je Г л авн и иввршни одбор проду^- šnija mjesta daju mnogostruko veće rezultate od iz­ љавао неколико п у та роково 8а спровођење vjesnih većih mjesta gdje su i ekonomske prilike органивацаје сресках одбо^а, до 8акл>учка kudikamo povoljnije. ове друш твене године није се могла спровести та организација. Д а je та органпзацвја спроведена када je то"Г л авн и одбор одредио no први п у т, сигурно je да бисмо имали данас много ја ч у организацију, нарочито иа селу, a у8 то и материјални ревултати крајем ове годвне били би без сумље кудвкммо повољиијв. П римјетити нам je да се срескв одбори који су в ећ образовани, нису придрасавалп прописа правила у погледу рова одрж авањ а редовних сједница. Уз то су среским одборима предвиђене и многе друге дужности које онв н псу у цијелоста испунили. В аж ност спровођењ а сресках оргави8ац в ја паје потребно нарочито наглаш авати када се ана да срески одборп имају да дају дврективе и да бодре на интензпвнпјв рад све др уш твене једвн ице у своме срезу, да стално врш е надзор над њпховим радом, да п р ош ирују орган ввац вју и јачају друш твену свијест. К ада бп били организованп ореска одбори у свима сревовима п када би врш вли намијењепе им дужпости, не би се деш авали материјалпи пропусти код некојих једпннца, те бв н администрацвја код поједвних једпнпца била уреднија. С тога не можемо пропустптп ову прилику да не приговоримо песпровођењ у оргапазације сресках одбора у срезовима гдје sa то постоје услови. Mjesr\I o d b o ri u go d . 1932-33: Aladinići'Cmići (srez Stolac) Halil Balavac, Nazif Opiјаб, Hakija Šetka, Muetafa Serdarević, Hasan Hanić, Ahmed Pejak, Hakija SoldiD, Mehmed Gološ, Vide Moro, Atif Op:jač. Avlovac (srez Gacko) Arifaga Hasanbegović, Zaćo Pašić, Sajto Pašić, Ibro Fazlić, Mumo Hasanbegović. Hajdar Hasanbegović, Salčin Šehović, Mujo A. Hasanbegović, Džemil Hasanbegović, Mustafa Pašić. Banjaluka (muški) lng. Suljaga Salihagić, Dr. Tudor Lazarević, lng. Omer Kajtaz, Edhem Bekić, Huenija Džumrukčić, Fehim Kurbegović, Muhamed ef. Alihodžić, Salih Ramić, Marko Livnjaković, lng. Fehim Đulbegović Banjaluka (žeuski) Fatima Džumrukćić, Duda Bekić, Vahida Tetarić, Šida Hus»đžinović, hanuma Kaj­ taz, Arifa Tabaković, N. Bućo, Senija Dizdarević, Emina Muhurdarević, Tevhida Begtašević. Begovhan (srez Žepće) Đulbeg Zaimbegović, Petar Bahniak, Derviš Odžakić, Mustafa Ajanović Ivo Marinćić, ćamil Leto, Zajko Kadić, Adem Đinić, Šandor Sohnenschein, t''majil Ruvić Bihać (muški) Osman Redžić, Sulejmau Redžić. Božo Botić, Esad Softić, Abdulah Vehabović, Muslafa Hasić, Hasan Saračević. Muhamed ef. Smajić, Nurija Midžić, Veljko Mandić. Bijeljina (muški) Muhamedbeg Preljubović, Ibrahimaga Husagić, Halil Hajdurović, Ali ef. Aliefendić, H. 225 �Muharembeg Pašid, Asim ef. Mehmedagić, Нчшdija Resić, Mehmedbeg Fidahid, Hamid Imamović, Mujaga H. Beganović. Bijeljina (ženski) Šefika h. Pašid, Nara h. Pašć, Asja Kavarović, Zlata h. Preljubović, Ulvija li. Pašid, Safveta h. Dautovid, Ajiša h. Pašid, Hašmeta h. Torlid, Nevresa h. Osmanbegović, Mina h. Pašid, Bijelo Polje Murat Burdžovid, Jovo Lazarevid, A. Pantazijevid, Mulo Muzurovid, Ibrahim Dobardžić, M. Hašid, ćamil Hota, Šemsudin Zečevid, Abazbeg Zejnilovid, Aleksandar Crnojević. Bileća ćamil ef. Arnautovid, Arif Arslanagid, Fehim Babovid, Hasan Prohid, Emin Hadžić, šaćir Isovid, Ismet Fazlić, Hamid Kapidid. Bitolj Milivoje Momdilovid, Dimitrije Prenovid, Kemal Islami, Hasan Haindi, Husein Talat, Jovan Datlić, Akif Alijevid. Blagaj (srez Mostar) Mustafa Leho, Abdaga Đankid, Ibrahim Ajan^vić, Ibrahim Drljevid, Alija КгЈ>о, Meho Kamerid, Omer Husagid, Alibeg Velagić. Omer Obad, Avdo Memid. Bos- Brod (srez Derventa) Šukrija Hadžid, Hilmo Hodžid, Husenn Hađžisejdićr Galib Hadžid, Mehmed Kondžić, Šefko Jillijirld, Seid Bajramovid, šefko Kondžid, Ćamil Piskić, Sabit MujkaneVuT Bos. Dubica Hašim Šerić, Du&gn Bižid, Rifat Lelic^ M. Alija BećjreVić, Mustafa Pezid, Tahir Lelid, Omer D.elić, Jovo Miljkovid, Edhem Dolić, Uzeir Seferovid. Bos. Gradiška Mehmed Sokol, Hasan Bedirevid, Kasim Džumhur, Avdo Dubidanac, Veselin Gvaid, Vla­ dimir Malid, Halim Mujadžid, Avdo Buzaljko, Ahmed Pletilid, Ibro Fišek. Bos. Kobaš (srez Prnjavor) Dr. Hamdija Bravo, Rizabeg Alibegovid, Ferid Kapetanović, Husein ef. Huremovid, Mehaga Dizdarevid, Petar Đbkić, Hrusto Alibegović, Mustafa Kapetanovid, Rade Maksimovid, Đurica Damjan. Bos. Kostajnica (srez Bos. Novi) Mehmed Tihid, M. Alija Arnautovid, Rajko Karan, Dušan Roknid, Idriz Aganović, Mehmed Valjevac, Šerif Begid, Hasan ef. Muratovid, Mirko Pavid, Milan Đorđević. Bos. Krupa Boško Zeljkovid, Murat Šuvalid, Abđurahman Aleševid, Emin Tirić, Smajil Bišdevid, Osman Kabiljagid, Hasan Mesid, Luka Senid (Potpuno neaktivan) Bos. Petrovac Sulejman Jakupovid, Alija Hujid, Teovfik Šehid, Ruetem Beširević, Munib Haznadarevid, Meho Hujid, Mahmut Kahvedžid, Muhamed ef. Šenid, Dragutin Sekanina, Jovo Marjanovid. Bos. Samac (srez Gradačac) Dr. Džafer Mehmedagić, Ali Riza Salihovid, Mustafa H. Alibegović, Muharem H. Jusufović, Mujaga Repidid. Brčko (muški) Dr. Riza DubinOvid, Dušan Buđen, Pe­ tar Božid, Seid Buljina, Jusuf Slomid, Fehim 226 Kudukalid, Hamid Šehid, Jovan Stanisavljević, Sulejman Alijagid, Redžeb Mekić, Brčko (ženski) Šerifa h. Trebmčev.ć, Tahira h. Simito. vid, Avnijalh. Bukvica, Selima h. Kadid, Emira h. Kantardžid," Hanumka h. Edhemovid, Raliija h. H. Mehmedagić, Neelija h. Dedid, Zineta h. Mujanovid, Paša h. H. Mehmedigid, Zekija h. H, H»aanefendid, Mesrura Kudukalid. Breza (srez Visukt) Ćamil Karahodžid, Олпап Herco, Omer Dinarevid, [smet Suljid, Suljo Silajdžić, Meho Silajdžić, Hamdija Mandid, Arif Herco, Lutvaga Maratovid. Brodarevo (srez Prijepolje): Suleiman Salihovid, Aziz Šehovid, Litvija Ćengid. Šerif Bašid, Savo Zindo vid, Hrustem Kriještarac, Todor Lazovid, Huso Špirtovid, Nazif Bećirovid. Bugojno: Ahmed Sadikovid, Ibrahim H Ahmetovid, Mehmed Mutevelid, Ahmed Idrizbegovid, Abid ef. Udambarlid, Smailbeg Filipovid, ing. Sadulah ef. Nikšid, Mehmed Ždralovid, Stevo Vučić, Raif Sulejmanpašić Carevo selo (srez Štip) ćazim Halid, Risto Zlatković, Mehmed Nuri Alijevid, Svetozar Pekid, Mahmud Ališan, Emin Omerovid, Sulejman Kadijski i Mehmed Bošnjak Cazin: Mehmed ef. Jakić, Alija Pozderac, Husein Ćoralid, Mehmed Pozderac, Mahmut Pozderovid Ahmed Ćemalovid, Hasan Toromanovid Čajniče: Nedžibeg Prašo, lsmet Arifovid, Mustafa Sa­ rajlić, Edhem Smajlović, Hamidbeg Herenda, Ha­ mid Fočo, lbro Smajlovid, Dr. Boris Kosov, Ejub Smajlovid, Meho Smajlovid Čapljina (srez Stolac): Salih Kazazid, Dr. Nikola Princip Alija Sarajlid, Hadžo Soldo, lzet Zvizdid, Ahmet Kapetanovid, Fazlija Ćiber, Omer Šehovid, Husein Begid, Ibrahim Kazazid Derventa (muški): Esadbeg Alibegovid, Sejfulahbeg Begovid, Alija Huaedžinović, Smail Hakija Udžvarlić, Avdaga Dervišagić, Hamdi ef. Elezović, Halid Šerić, Šemsibeg Abdulahefendić, Mustafa ef. Halilović Derventa (ženski): Emira Alibegović, Bahrija Smajilbegović, Ferida Šerić, Mubera Halilović, Šaćira Ali­ begović, Zijifa Hadžialić, Fata Gradašdević, Vasva Halilović, Ćamila Ruždija, Alema Tirić Doboj (srez Tešanj): Elmas Sarajlić, Agan ef. Bešlagić, Ahmedbeg Gradašdević, Šemsudin Sarajlić, Dr. lzudin Džananović, Edhem Omersoftić, Alija H. Mujagić, Dr. Džafer Dautbegović, Daut Hadžikadunić. Donji Vakuf: (srez Bugojno) Hf. Mustafa Basara, Smail Putara, Smail Verem, Osman Trto, Nurija Cero« Muharem Adžemović, Omer H. Omeragić, Muharem Cero. Domanovići (srez Stolac) Hajdar Lizđe, Hasan Hasić, Mustafa Haljevac, Ahmet Lizde, Ahmet Šuta �Ibro Hadžić, Alija Krpo, Alaga Kapetanović, Salih Lizđe Duhovo (srez P tć) Zumber Zejnil, Ibrahim Šadtović, Alija Zekić, Mulo Ejip, Sadik Ređža, Mulo Sadrija, Ramiz Sadrija, Alija Joja, Sadik Remca, Arif Ešref. Dubrave tur. (erez B. Gradiška) Neđžib Čatak, Mehmed Hatić, Salih Šehović, Mujo Cimiratić, Smail Mulalić, Emin Fanković, Mujo Numanović, lbro Rizvanović, Juso Raković, Osman Lović Dugopoljana (erez Sjenica) Sulejman Kamberović, Kasum Šehović, Ramo Hodžić, Abit Redžović, Mihsjlo Đenošević, Ibrahim Bešić, Šefko Omerović, Kemal Brajović, Džemo Murić, Muharem Ljojić Dživar (вгег Trebinje) Mehmed Duraković, Ahmet Ha­ džović, Šukrija Hadžović, Hamdija Fazlinović, Murad Erkočević, Fazlija Hadžović, Hueo Alija gić, Zaim Budalica, Hilmija Zubčević, Ekrem Er­ kočević Foča (muški) Alija Omersoftić, Salih ef. Hasić, Sulej­ man Kemura, Šaćir Hadžihalilović, Dika Pilav, Huso Karahasanović, Šaćir H. Ahmetović, Omer. beg Čengić, Ahmet Trhulj Foča (ženski) Munira OmerKodžić, Almasa Karabdić, Sabira Njuhović, Dika Pandur^Dika Pilav, Sehija Avdagić, Fadila Pekušić, lfeta Behlilović, Hasiba Hasić, Nefisa Musić Fojnica Dr. Husein Raljević, Ahmed Rezaković, Enes Varešlija, Alija Tihić,. Ferid Husbašić, Edib Karasalihović, Muhamed Salihagić, Derviš Salihagić Gacko Abdulah Gavranovi^ Adem Šaković, Zikrija Omeragić, Husnija Dizdarević, Ahmed čampara, Bešir Pašić, Hamdija Hruetanović, Vaeilije Bijelić Hasan Šaković, Mahmut čampara Giljani Jusuf Zija H- Jakubović, Adem Prekić, Božidar Marković, Sulejman Agušević, Ilija Nešić, Mehmed H. Šabijević Godimlje (op. Borička, sr. Rogatica) Emin Hajdarović, Ibrahim Zilić, Mehmed Barlov, llijas Tafro, Nazif Oprašić, Nazif Heljić, Ahmet Šetić, Zejnil Hodžić Hamid Mešanović, Ismet Agić Gorazde (srez Čajniče) Nurija Rašidkadić, Omer Be gović, Mehmed Huskić, Nurija Harlač, Mehmed Bahtić, Mehmed Čengić, Hasanbeg Bašagić, DrSabrija Karamehmedović, Hilmaga Plevljaković, Hajro Borovac Gor. Vakuf (srez Bugojno) Mustafa Ljuta, Husein Hadžiabdić, Hašim Gavranović, Rešid Kirlić, Halilbeg Teskeredžić, Smail Redžebašić, Rešid H Abdić, Mustafa Mišić, Hasan Džino, Alija Uzun Gor. Zenica (srez Zenica) Husein Pašanbegović, Osmeni aga Durmo, Abdulah Alispahić, Redžep Pjanić, Osman Đulić, Agan Bjeloglavić, Avdo Šuvalić* Reško Pašanbegović, Rasim Alihspahić, Вајго Đulić Graćanica (muški) Asim Alikalfić, Dimitrije Mitić, Šef­ ko Mujačić, Ćamilaga Sulejmanović, Šefik Bešla- gić, Mehmed Husić, Murat Fetahagić, Hamid Kajmaković, Hasan Pozderac, Muhamed Sarajlić Gracanica (ženski) Fatka Alikalfić, Aza Vejzagić, Šemsa Kurlagić, Zulejha Žiško, Ljubica Nikolić, Danica Žokalj, Emina Halilbegović, Asim Alikalfić, Ha­ mid Vejzagić, Adil Kadić Gradacac (mušk') Sadik ef. Mulahalilović, Nurudin el Begić, Šefik Dizdar, Osman Džaferović, Ibrahim ef. Topčagić, Mustafa Huseljić, Sadik Mulahali lović, lzetbeg Jahić, Abdulah H. Šakić, Mehag Jašarević Gradacac (ženski) Šamija Jahić, Pemba Imamović, Ha tidža Kraiišnik, Razija Nezić, Emina Gradaščević Safveta Mahmudbegović, Šemsa Midžić, Futmet Gradaščević, Haša Hafizović, Rašida Nezić Hadžiči (srez Sarajevo) Ahmed Begović, Ramo Gača nović, A9im Zubčević, Sabit Hrnjić, Ibro Dupo vac, Salih £ović, Muhamed Gačanović, Ljubomi Anđelić, Muharem Nizić, Kasim Šećerović IlijaS (srez Sarajevo) Hf. Husein Ekić, Mijat Kuraja Abduselam Jelečković, Mujo Dervišević, Meh Matoruga, Murat Alić, Sejfo Ekić, Hašim Čebo Uroš Popić, Vinko Larisa Jablanica (srez Konjic) Osman Medar, Ćamil Krvavac Ljubomir Crnogorac, Junuz H. Ahmetović, Mila Bjelica, Hasan Tufek, Salko Zećo, Hf. Agan Ho džić, Jovo Mihać, Hasan Zećo (muški) Mehmedalibeg Kapetanović, Dr. Ibro Brkić, Ibrahim Kršlak, Derviš ef. Mulaomerović Smailaga H. Osmanović, Salihaga Sarač, Muha medbeg Aganović, Bećir ef. Hadžialić, Mujo Agić Čedo Katić Janja (srez Bijeljina) Muharem čemerlić, Simo Laži Osman Gruhonjić, Ahmet Alibegović, Hamzaćoralić, Mehaga Musemić, Emin Tuzlak, Aleksa Stanković, Nikola Petrović, H. Hasan Huremović Kakanj-Doboj [srez Visoko] Mustafa Dogdibegović, Huseinbeg Jašarspahić, Ešref Durmić, Zahid Frtuna Nezir Durmić, Nazif Džafić, Salihbeg čaluk, Ib­ rahim Čaluk, Ago Mujagić, Selim Merdanović Kakanj-ZgoŠća [srez Visoko] Ing Halil Hrnjičević, Ah med ef. Dervić, Hajrudin Prolić, Zulfo Prolić Mulo Kazić, Zahid Grčić, Avdaga Čehajić, Salih et. Alajbegović, Hasan Bakšić, Nazif Đokić Kalcsija (p. Tuzla srez Zvornik) Osman Gazibegović Avdo Hrustić, Naim Pašić, Hasan Hadžić, Mu stafa Gazibegović, Alija Ključanin, Omer Pjanić Hasan Hadžić, Smail Imamović, Smail Mehmedović. Karbinci (srez Štip) Stanoje Nedeljković, Mahmud Ibrahimović, Jovan Košćanin, Mustafa Fazlijević Husein Mustafović Demir Mehmedović Kladanj Šefkija Čamdžić, Tajib Đozić, Emilija Golubović, Mahmud Kadić, Avdaga Hasić, Rifat Hasić, Ejub Čamdžić, Mehmed Đozić, Ibrahim Gojačić, Muhamed Berberović И 227 �\ Ključ Smail ef. Bojiđ, Jasimbeg Alibegovid^ Sulejman Badid, Hemo Selimović, Bećiraga Hadžid, Omer Havid, Sulejman Karahafizovid, Sulejmanbeg Filipovid, Ahmed Kulenovid, Sulejman Handžić Knežina (srez Vlasenica) Milivoje Jeftid, Osman Bedar, Hasan Imamovid, Hajdar Sirajlid, Milovan Radić Konjic Mehmeđalija Hadžid, Smailbeg Ljubović, Abdurahman Sadikovid, lb ahim Hđžizukić, Jusuf Mutevelid, Smajil Kosovac, Eminbeg Begtašević, Sulejman ef. Sokolović, Hasan Nuspahić, Atif Dizdarevid Koraj (srez Bijeljina) Sakib Agić, Abđurahman čauševid, Džemal Azabagid, Muharemaga Salihagid, Dušan Jovanovid, Hasan Begić, Redžeb Muharemovid, Faik Begid, Aliaga Begić, Drago Jovid Kotorsko (srez Derventa) Agan ef. Sinanović, Kasim Hrnćić, Muharem Pujagid, Alija Alagid, Ramo Halilović, Hasan Uzeirbegovid, Hugo Hlubna, Omer Huskić, Vaso Miljkanovid Kotor Varoš Hilmija Numid, Hf- Husein Tabaković, Hilmija Omerkadid, Sabit Hasić, Selimaga H. Selimovid, Husaga Zaimovid, Hasib Spahid, Zaim ef. Osmadevid, Hašimaga Korić, Omer ef. Jelćinovid Kozarac (muški, srez Prijedor) Adem Balid, Muharem Midžid, Bedir Balagić, Ibrahim Kljudanin, Izet Prusac, Husein Cerid, Ibrahim Arifagić, Galib Osmagid, Husein T'adž'd Sulejman Bešid Kozarac (ženski) Zumreta Dedid, Azemina Šerid, Slavka Banjac, Olga Jovanovid, Radija Cerid, Ešrefa Midžid, Zumra Balid Kreka (srez Tuzla) log. Ibro Šačiragić, Ahvnet Džambid, Mustafa Kurbašić II..Franjo Smolej, Mihajlo Georgijevid, Ludvig Hoge, Mehmed Horozid, Rudolf Kren, Mustafa Kurbašić Mujo Suljetovid Krupanj Velimir Vasiljović, ’Zejnil Avdić, Ale Ahmeto vid, Osman Dudid, Memid Durmid, Salko Durmić, Bego Sakid, Smail Dudid, Mujdin Sakid, Sadik Selimovid Kupres (srez Bugojno) Ahmed Pašid, Stevo Spremo, Milan Tomaševid, Dževdet Idiizbegović, Dr. Stje­ pan Viđaš, Asim Mandžuka, Matko Mitrovid, Đorđo Spremo, Sakib Mandžuka Lastva (srez Trebinje) Ibrahim Salković, Sadik ćerimagid, Kasim Demirovid, Ali Riza Muštovid, Hf. Husein ef. Zubdevid, Jusuf Durakovid, Murat Bedirovid, Hakija Habul, Nazif Demirovid, Hašim Barakovid Livno (muški) Muharem Nikšid, Nurija Dizdar, Salih Džendžo, Derviš Maslić, Muharem šeremet, Mu­ harem Jarebica, Mehmed Ljubunćić Livno (ženski) Nafija Gagid, Azemina Latifid, Iza Brkid, Alija Nikšid, Đula Čupo, Binazija Jeleć, Rebija Piragid Lokve (srez Stolac) Mehmed ef. Alićid, Džafer Šator, Salko Šator, Alija Svinjar, Huso Sabljid, Mujo 228 Bratić, Salko Bratić, Arif Palata, Muharem P0p0vac, Avđo Šator Loznica Lazar Nikolić, Osman Ikanović, Alija Suljj^ Maksim Mrainović, Avdija Vradid, Alija Ikanović' Zaim Krcić, Huso Ikanović, Zivan Gaid Lukavica (srez Graćanica) Husein Curid, Hf. Mahmut Ćurid, Omer Mujkanovid, Ibrahim ef. SubaŠić At.f Alihodžid, Husein Omerović, Ibrahim ef. H0džid, Hf. Mehmed Develid, Muharem Develid, Mus­ tafa Ćosid Ljubinje Alija Serdarević, Aco Pideta, Muharem Serdarevid, Salih Pekušid, Smail Bakšid, Avdo Serda­ rević, Mujo Serdarević, Lutvo Trtak, Omer Dizdarevid Ljubuški Alija Orman, Sulejmanbeg Aganovid, Mustafa Dizdarevid, Derviš Mahid, Kasim ef. Sadikovid, Đulaga Lalić, Ahmed Ćerimovid, Ibraga Jakić, Ibraga Češko, Sabitaga Prolid, Mustafa Nazedić, Mustafa Ćerid, Mustafa Jakić Maglaj Ibralvm ef. Krzić, Muharem ef. Krajinid, Meh­ med Alija Lokmić, Ibrahim Ćejvan, Mehmed Ba­ sic, Fadil Muradbašid, Sulejman Muradbašić, Aziz O.nersoftić, Mehmed Alija Smajid Mioče Uvac (srez Višegrad) Šahin Ejubovid, Arif Bahtovid, Murat Fazlid, Hamid Lagumdžija, Šahin Čizmid, Redžo Hasedid, Ibro Mahid, Bekir Lagum­ džija, Dedo Bahtović, Džafo Hađž'ć Modrić (srez Gradadac) Muhamed Hadžaliagid, Hasan Hadžialibegović, Ali ef. čaušević, Muhamed Softić, Ibrahim Ganibegovid, Mehmeđ-Alija Suljid, Omer Mehić, M. Ganibegovid Mostar (muški) H. Ibrahim ef. Slipičević, Ahmed Đikić, Vebbija Imamovid, Mustafa Alikalfid, Husnija Kurt, Bediraga Bijedić, Salih ćišić, Ing. Ćazim Ugljen, Šačir Konjhodžić Mostar (ženski) čamila Kapetanović, Fahra Milavid Fikreta Behlilovid, Atifa Kurt, Šemsa Kajtaz, Fahra H. Osmanovid, Šefika Ševa, Šamija Kurt, Hatidža ćišić, Vrgora N. Mravinjac (srez Čajniče): Hasan Muratspahid, Savo Markovid, Meho Džebo, Anto Drakula, Junuz Ši­ ljak, Risto Delid, Ibrahim Pjano, Kasim čengić, Halil Tonjo, Numo Pozder. Mrkonjić-grad: Ibrahim Šehovid, Ibrahim Košmić, Rasim Amautovid, Zuhdija Borić, Bedir Gaćid, Hamdija Borić, Tahir Bajraktarevid, Alija Šehovid, Hamdija Borić, Haško Smajid Nevesinje: Derviš ef. Korkut, Muhamed Balid, Hakija Omerovid, Adem Begovid, Asko Kosović, Junuz Đulepa, Anto Albijanid, Ragib Muslibegovid, Su­ lejman Hajrović NiŠ'. Mustafa Šadiragid, Milislav Ivaniševid, Osman Rustanbegović, Enver Šećeragić, Matija Vicid, Sefket Hasanović, ćerim Abdurahmanović, Ali Riza Sadikovid, Mehmed ćišić, lsmail Šaćir Novi Pazar: Gojko H. Ružić, Ibrahim Riđanović, Ša- �ban Mekid, Iljaz Njuhovid, Mica Vranid, Ramiz Paljevac, Šemsibeg Čavkid, Dr. Mihajlo Luko vid, Hifzo Škrije.lj Ahmed Daća Nova varoš: Salih H. Murtezid, Ćamil Krcovid, Hajro Mujagid, Hajro Berberovid, Nazif Krcovid, Alija Bilalagid, Ramo Bajramovid, Bedir Ibrovid, Ćamil Softid, Hajro Bajrovid, Omer Salihbegovid Odžak (srez Bugojno': Mustafa Merdžanid, Mula ef, Imamovid, Muhamedbeg Sulejmanpašid, H. Mu­ stafa Rustunpašić, Osmanaga Kadunid, Nurija Sejfid, Huseinbeg Fazlibegovid Odžak (srez Derventa): Akcioni odbor za osnivanje mjesnog odbora Olovo (srez Kladanj): Fehim Jamakovid, Ramiz Imamo­ vid, Šahbaz Degirmendžid, Uzeir Kljajid, Marko Radulović, Zuhdija Jamakovid, Halil Osmanagid, Mustafa Degirmendžid, Šime Rudelid Orahova (srez B. Gradiška): Sejfudin Kulaglić, Sulejman Bešid, Zaim Mašić, Omer Lelid, Aziz Durakovid, Vlado Slađojević, Božo Priča, Joko Kontid, Azija Sekid, Suljo Gabelid Orasac (srez B. Petrovac): Redžep Memid, Smajo Zulid, Fadila Šaćiragid, Haso Dizdarević, Saban Kovačevid, Harno Vojid, Muhamed Kulenović, Omer Kadid, Mustafa Mujagid, Deđo Halilagid Orašje n/S (Srez Brčko): Husejin ćehajid, Ibrahim Н/ Omerović, Ahmed Pačuković,' Smajil Serezlić, Hasan Kadid, Sulejman H. Omerovid, Izet ć^hajid. Zijah M. Spahić, Mustafa Rašidagid, Alija Beširovid Ostrožac (srez Konjic): Ilijas Mašid, Mustafa ćurid^ | Muharem Kamerid, Mehmed H. Osmanovid, Nafija ldrizovid, Zahid Zahirović, Miladin Masal, Mujaga Alikadić, Avdo Ajduk, Hilmo Begeta Ozren (srez Sarajevo): Bego čelik, Atif Šabić, Milorad Đurić, Avdo Fazlić, lbro Rapa, Mujo Sabi£, Eminbeg Šahinpašić, Meho Dević, Ramo Abaz Peć: Nedžibeg Batić, Šerif Lihović, ćamilbeg Crnoglavić, Radivoj Zonjić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić, Savo Babuvić, Šerif Muttarević Plana: (srez Bileć*): Salko H. Avdić, Uzeir S. Avdić, Mušan H. Avdić, Šaćir Dreca, Košta Kosjerina, Jakša Jovović, Bajro Dž. Avdić, Rešid Babović, Zajko H. Avdić, Salko Kusturca Plav: Tomo Spasojević, Radoš Rakuš, Salih Redžović, H. Nušović, Đoko Jokić, Šaban Redžepović, Simo Đorđević, Mula Husein Redžepović Plevlie: (muški) ćamilbeg Drnda, Teufkbeg Tahirbe gović, Ibrahim Biogradlija, Mujo Karakoš, Safvet Mušović, lbro Mekić, Avdo Karahmetović, Omer S lmanović, Sejfi ef. šećerkadić, Vehbija Katana Podgorica: Said Mujadžević, Murad Pokrklić, Halđ Mandić, Teufik Šarkić, Smail Krnić, Mustafa Biberić, Smail Methadžović, Hamid Turković, Šefket Šabanhađžović, Mahmut Bratović Prača (srez Rogatica): Muhamed Jahić, Mušan Ahmetbđgović, Meho Hota, Fehim Ahmetbegović, Atif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Koljanac, Đur­ đu Cerovina, Sejfo Baručija, Bećir Muhović Prijedor Osmanbeg Selimbegović, Ing. Mehmed Balić, Abdullah Karabdić, Muharem Softić, Savo Stojanovid, Mustafa Dedić, Salih Babić, Asim Zgodić« Hasan Karahodžić, Adem Karabašić Prijepolje ćamil Selmanović, Latif Pašanović, Kadrija Kreštalica, Hasan Kadribašid, Mirko Jevdževid Alija čantrić, Arif Skađrak, Milić Arsenijeević Musa Musabegović, Hasan Hanić Prizren Mihajlo Milanović, Nusret Galib, Avdo Tanković, Šaćir Berberkić, Dušan Milosavljević, Rasim Abidin, Adem Ševket, Ejub Hasan, Muhamed Muderizović, Milan Antonović Prnjavor Alijaga Odobašić, Abdurezak Z. Tetarić, Salih Đođić, Ahmet Karić, ćamil Bakalbašid, Nazif Bajramović Prozor Mustafa Omanović, Murad ef. Nuhefenđić, Ibra­ him Šeremet, Ibrahim Šeškić, Idriz Delić, Hašim Grc:ć, Mustafa Mulahasanović, Smail Ćemalović, Salih Laki-ić, Avdo Piralić Puracić (srez Tuzla) Mehaga čamđžić, Petar Bož ć, Munir Jahić, Mujo Fatušić, Mehmed F.tušić, Mujo Šarajlid, Hasan Hodžid, Sulejman Karabegovid Radovište Mehmed ef. Udovičid, Strahin Džituševid, Ragib Viteškid, Šerif Rušid, Dževadbeg Šamija, Ismail Hasanovid, Đorđe Loznalijevid, Osman Džafer, Aco Novitović Rakitnica (srez Rogatica) Dervo Pašid, Ćamil ćatid, Rapriz Dobrača, Adil Mušovid, Bajro Vukanović, Arif Harbinja, Arif Čutahija, Nezirbeg Brankovid, Sinan Grabovica, Nail Mušovid Rogatica (muški) Sinanbeg Branković, Tajibeg, Pašid, Ahmed 0. Akšamija, Ramiz Dobrada, Jusuf Gorušanin, Smajil Osmanagid, Ismet Sijerdić Rogatica (ženski) Hajrija fl. Šehovid, Bedrija Tafro, Nezira Vajzović, Beheja Tomid, Vehbija Branković, Ferida čapljlć, Fatima Šahinpašić, Jelena Spahić, Nurka Kadrušid Rudo (srez Višegrad) Ibrahimaga Ćosovid, Salko Ćurid, Teovfik Limid, Kasim Smajević, Ahmet Čerkez, Mehmed Kreso, Murat Gotovuša, Džemil Resid, Fetah Bajramovid, Osman Imširagić Sarajevo (muški) Ing. Salih Cico, Hamdija Nikšid, Ra­ sim Kršlak, Ing. šemso Hasandedić, Bećir ef. Mehmedbašid, Ahmedaga Novalija, Derviš Derviševid, Sejfo Arifhodžid, Avdo UžiČanin, Alija Hromić Sarajevo (ženski) Đul h. Lutvo, Sejda h. Mehmedbašid, Hajrija h. Arifhodžid, Begajeta Arifhođžić-Grebo, Suada Muftid, Tahira h. Selesković, Arifa Duka­ ta r, Halida h. Kadid, Ziba h. Kršlak, Hajrija h. iamaković, Abida h. Hajdarević Sanski most Safvet Kapetanović, Asimbeg Bišćević, Te ovfik Arnautović, Hamdibeg Bišćević, Ešref Ša- 229 �bić, Muhamed Novkinić, Ali ef. H. Muratović, Mihrn Praštalo, Vejail Vajzović, Aziz Pašić Rešić Sjenica Mašan Anđelić, Gargović Skoplje Devriš ef. Šećerkadić, Dr. Bećir Novo, Hilmo H. Ahmetović, Idrizbeg šahin, Dr. Asim Kulenović, Sabit Tunjić, Dr. H. Bojadžija, Vojin Varoščić, Ahmet Veljović Sočice (srez Priboj) Sejfo Bajramović, lbro Terzić, Stje­ pan Babić, Hasan Kreso, lbro Sejerović, Mehmed Turkušić, Ilija Ostojić, Šemso Strain, Emin Strain Sokolovići (srez Rogatica) Mijat Mijatović, Arif Džiuđo, Šemsudin Babić, Numo šehić, Mustafa Hamzić, lbro Džindo, Adil Džindo, Fehim škaljić, Sabr.ja Hamzić Srebrenica Dr. Asim ćemerlić, llijas H- Mulić, Zuhdija Klančević, Šaban Begić, Sveto Lazarević, Ismet Begović, Avdo Siručić, Fadil Klančević, Edhem Abdurahmanović, Jeftan Spasojević Srebrenik (srez Tuzla) Mustafa Suljkanov ć, Alija Mujčinović, Hasan Jašarević, Ibrahim Jukić, Omer čizmić, Ahmet Džanić, Gasan Mujezinović, Osman Jašarević, Mehmed Ibrahimović, Ahmet Mujadinović Stari Bar Derviš Omerbašić, Redžep Sehović, Jašar Karađuzović, Jašar Krčiković, Vla<ia—Ratiković, Mahmud Zaganjora, Bećo Begić, Hf. Husein Ka­ rađuzović, Hasan Šlaković, Jušni Kac^v> Stolac (muški) Sabit Čampara, Mustafa Rizvanbegov ć Edhem Bićkalo, Mustafa Šarac, Muhamed šehić, Halil Mphović, Džemal Alihodžić, Dr. Hasan ef. Mahić, Smail ef. Serdarević, Ćamil Hadžić Stolac (ženski) Sar&jlić Dženka, gđa Čampara, Topalović Jelena, Fahra Kosović, čamila Šarac, Muhiba Brkić, gđa Mahić, Ajiša Ališić, Hatidža Še­ hić, Ajiša Hadžić, Rabija Ajanović, Almasa Šehović Stupari '(srez Kladauj) Hasan Vejzović, Ibrahim Hodžić, Sabit Rustemović, Branko Pajkanović, Mustafa Ima mović, Mujo Hajdarović, lbro HaMović, Sulejman Vejzović, Šećan Hodžić, Adem Hamzić Špionica Turska (srez Gradačac) Đulaga Slanjaukić, Nezir Jahić, Osman Bajraktarerić, Mehmedalija Ademović Tarevci (srez Gradačac) Vejsil Muratbegović, Mustafa Mešan, Alija Avdić, Hf. Bećir Sendijar, Murat Muratbegović, Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Hf. Husein Kadrić, Asim Širbegović, Esad Širbegović Teslić (srez Tešanj) Mehmedalija Handžić, Omer Feriz begović, Rasim Dizdarević, lsmet Kapidžić, Eisenschtedler Dragutin, Mustafa Smailbegović, Antun Kruljac, Milan Popović, Nikifor Bajić, Hamid Pašić Tešanj (muški) Pretsjednik Mehmed ef. Lalić Tešanj (ženski) Rabija Smailbegović, Sejda Lalić, Езma Handanagić, Sanija Mulalić, Bahra Mulabećirović, Mujesira Hodžić, Emira Ferizbegović, Lenka Levi,- Zejneba Dervić Tomislavgrai Muh.med Krivošić, Mahmud Balić, дц lejman Vrhovac, Halid Šarao, Salih Pehliva„ovil, Ojman Ahmid, Luka Mitrovid, Hakija Bešić Travnik (muški) Hamdija Bašagić, Mustafa Vehabovi6 Salih ldrizbegovid, Muhamed Sadirbegovid, Hf' Salih Begović, Hid. Arnautovid, Smail Arnautovi^ Travnik (ženski) Zilha h. Hasaupašid, Ćamila Kule«,, vid, Diša Sofo, Subhija Tahirović, Fatima h. lbrihampašić Trebinje Mehmedaga Zubčević, Ljubo Babić, Mustafo 0. Sadović, Alija Čustović, Ahmetaga Cvijr.tfe Redžep ef. Hajrović, Adem Kapetanović, Muha’ med ef. Karaiković, llijas Karamehmedović, Ća­ mil Hujdur Tur. Janjari (srez Bijeljina) Salih ef. Muminović, Ra. sim Merić, Sađija Šerifović, Mujaga Korajkić, Fehim Ahmetović, Osman Dervišević, Lutvo Alagić, Abdulah lslamović, Hajriaga lkanović, Ramo Adembegović Tuzla (muški) Dr. Hazim Muftić, Mehmed Salihspahić, Ahmed Šerbić, Mehmed ef. Nožić, Muradbeg Zaimović, Mehmedalija Džinić, Mehmed Kahvedžić, Rifat Omazić, Jusufbeg H. Jaširagić Tuzla (ženski) Ajiša Mutevelić, Mukelefa Hadžiefendić, Vasvija Ćenanović, Raifa Nožić, Hajrija Šerbić, Habiba Azabagić, Rašida Arnautović, Alija Konj^T iđ d žić, Džovahira Vilović, Almasa Hadžiefendić, Nura Čamdžić Ulcinj Šefkija Muftić, Velimir Drekun, Mehmed Latifović, Zejnil Resulbegović, Suljo Alibegović, Mi­ lan Vukićević, Hf. Abdulah Buzuković, Alija Re­ sulbegović, Muhamed Nametak, Vaso Đurašković Uroševac (srez nerodimski) Rad. Babić, Nurija Dedović, Ragib Sulejmanović, Sulejman Dautović, Mar­ ko Sinadinović, Metuš Šlak, Ibrahim Ajetović, lsmailbeg Kulenović, Ismail Sulejmanović, Nezir Mehmedović, Vareš (srez Visoko) Muhamedaga Saletović. Hamdija lmamagić, Ham do Karamehić, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Aliaga Mulić, Ahmed Hasanagić, Avdija Hasanagić Visoko Abid Frtuna, lbrahimbeg Zečević, Hilmija Tafro, Hazim Maglajlić, Nezir Hadžinumanagić, Salem Handžić, Rašid Pinjo, Muhamed ef. Ahić, Ham­ dija Tahmiščija, Šemsija Duraković Višegrad (muški) Muratbeg čengić, Mahmut Behmen, Muhamed Tanović, Selim Abdulahović, Hasan ef. H. Halilović, Jefto Petrović, Niko Đurović, Ibra­ him Otočanin, Ilija Šećerović, Mahmut Redžić Višegrad (ženski) Sabira Behmen, Sofija Vlah, Zlata Popović, Fatima Kurt, Zekija Ustamujić, Šaćira Osmanagić, Ljuba Nikolić, Nura Hasanbegovic, Vilma Kušner. Vlasenica Nazim Šaćiragić, Zuhdija Hasanefendić, Re* džeb Taljić, Omer Hasanbegović, Abdulah Hasan* �begović, Hasan Kurtagić, Mujo Ahmetagrć, Mahrnut Mamić, Aziz Beganović. Vrelo (p. Istok, op. Radovačka) Smail Alija Bicović, Salih Emin Mahmutović, Abdulah Mavrić, Tofo Mađarević, Veselj Osmanović, Rustem Sadrija Rugovac, Maluš Ramo Rančević, Adem Mustafa Madirević, Mustaf Zekić, ldriz Fazlija Bicović Vučkovac (srez Gradačac) Husein Salihćehajić, Mehmed Dajić, Muhamed Trnkić, Mujo Kurbašić, Bajro Jukan, Mujo Koro, Stojan Miličević, Abdulatil Kurbašić, Abdul Kadir Fazlić Zagreb (Navijestio konstituciju odbora) Zavidovići (srez Žepče) Dr. Fuad idrizbegović, Numan Osmanefendić, Hf. Husein Odžačkić, Osman Cakić, Ahmed Muftić, Muharem Brguljak, Hakija Raljević, Pašaga Dedić, Zahir Uljić, S. Muhić Zelinja gor. (srez Gradačac) Mehmedbeg Kapetanović, lbrahim Sirajlić, Lazar Đurović, Dragutin Radić, lbrahim Halilović, Halil Ud(‘vičić, Omer Mujčinović, Mehmed Ćer-mović, Đorđo Radić, Muha­ rem Tokić Zenica Hasan ef. Beširević, Dr. Asko Borić, Sabrija Ćaršimamović, Zuhdija Mujagić, Ahmed Škrgo, Bahtija Arnaut, Nezir EkinoVić,. Abdulah ef. Serdarević, Omer Mutapčić, Sulejman Karić Zvornik lbrahimaga Kurić, Sabit Kondžić, Abdulah Mujezinović, Hakija Krđžalić, Hasan H. Ahmetbegović, Mustafa Rezaković, Adem Huremović, Alija Guj:ć, Dedaga Zejnilagić Žepa (srez Rogatica) Šaćir Tabaković, Sarija Hadžić Nurija Delić, Mustafa Pandža Žepče Đulaga Dervišić, Dr. Nikola Kisić, Abdulah Hulusija, Sulejman Pašagić, Mustafa Ajanović, Mustafa Maglić, Hasan Čavdar, Hazim Muftić, Velimir Popović, Nezir H. Nalić Žepče (ženski) š.m sa Mulalić, Esma ćašić, Razija Pa­ šagić, Razija Pašalić, Senija Dogladović, Munira Muftić, Mulija Husejnagić, Mejra Hulueija, Zineta Džinić, Mulabegović Refika Živinice (Tuzla) Salihbeg Hašimbegović, Smail ef. Divanefendić, Himzo Bešlić, Derviš Terzić, Zejir Merdanović, Milan Milojević, Muhamed Žabić Ukupan broj mjesnih Gajretovih odbora pri zaključku ove društvene godine Iznosi 160. P o v je r e n ic i Dok većini mjesnih odbora moramo da odamo svi zasluženo im priznanje na radu, većina povjere­ nika ne ispunjavaju nade društva niti vrše propise društvenih pravila. Istina, velika većina povjerenika djeluju na selu, koje danas teškom mukom podnosi privredne nedaće usljed pada cijena njegovim produk­ tima. Ali za vrijedne i Gajretu predane ljude ne smi­ je da bude opravdanje za neuspjehe privredna kriza, jer ona danas vlada kako na selu tako i u gradu. Uspjeh svake ćajretove jedinice kao i svakog drugog društva cijeni se po broju njegovih Članova, pa kad jedno povjereništvo u većem selu ili kasabici ne može da pridobije bar 50 članova, znači da nisu nađeni predani radnici koji će krčiti putove Gajretovoj misli i pribirati joj sve nove i nove pristaše. Stoga naša težnja treba da bude upravljena u pravcu iznalaženja izrađenih radnika i pretvaranja povjereni­ štva u mjesne odbore koji će moći uspješnije provo­ diti intentencije i program Gajreta. Izvjestan broj povjereništava je potpuno neakti­ van i ne daje od sebe nikakva glasa pa bi bili dužni jači mjesni odbori iz njihove okolice i sreski odbori da ispitaju uzroke njihovoj neaktivnosti i eventualno nađu nove ljude kao povjerenike. Ukupan broj povje­ reništava krajem ove godine iznosi 116. P o v je r e n ic i u 1932-з3 g o d i n i : Alipasin Most (srez Sarajevo) Kasim H. Paš'ć Arelanagića Most (srez Trebinje) Azim Arslanagić Babino (srez Zenica) Nezir ef. Pašalić Babuš (srez Nerodimski) Mejaz Vejsilović Banovič (srez Tuzla) Šaban Mujkić Barakli (srez Strumica p. Valandovo) SejfuLh Ahmetović Batkusiči (srez Višegrad p. Međeđa) Omer Čevro Batovo (srez čajuiče) Hajraga Karović i Marko Mičević Berane Neđžib Zeković Berisalići ( rez Kladanj) lsmet Karić Bihać (Povjeremca) Seida Redžić Biostica (srez Kladanj) Mehmed Mešić Bislrički džemat (srez Bijelo Polje) Rašid Dizdarević Bivolje Brdo (srez Mostar) Hasan ef. Kebo Bjelaj (z. p. Bos. Petrovac) Junuz Divanović Bjelimić (srez Konjic) Derviš čukle Blatnica (srez Tešanj) Mustafa Fetahagić Borac (srez Gacko) Alija Loga Bos. Duboćac (srez Derventa) Agan Sinanović Bos Grahovo Ahmet Hodžić Bos. Novi Mehmed ef. lbišević, (povjerenica) Tahira Cerić Bos. Otoka (srez Bos. Krupa) Osman M. Tupić Bos. Svinjar (srez Prnjavor) Esad Mušanović Brahmac (srez Srebrenica) lbrahim Ferhatbegović Brekovica (srez Bihać) Ali ef. Mehić Brifca (srez Brčko) Derviš Dervišević Brnjevica (Bos. Svinjar, sr. Prnjavor) Hf. Mustafa Hodžić Brnjica (srez Zenica) Salih Kobilica Budimlić Japra (srez San. Most) Hf. Derviš Ališić Bukinje (srez Tuzla) Ferhatbeg Azabagić Buna (srez Mostar) lsmet Alikalfić Bužim (srez Bos. Krupa) lbrahim Mustafić Careva Ćuprija (srez Kladanj) Mehmed ef. Hađrović Crljeni (srez Ključ) Hasan Dedić čaplje (z. p. San. Most) Mehmed Havić Celebić (srez Foča) Alija Тгако Celebići (z. p. Konjic) Alija Colić 231 �Ćelić (srez Brčko) Ahmed SuJejmanović čelinac (srez Banjaluka) Selim Šabanović Čudi (srez Kladanj) Atif Bubić Dragočevo (srez Foča) Hajdarbeg Tafro Debar (Vardarska banovina) Asim S. Kovačević Dobošnica (via Doboj*Tuzla) Hakija Smajlagić iDobrnja (srez Tuzla) Redžep ef. Mujkić Donja Drežnica (srez Mu star) Hasan ef. Polić Donji Zalukovik (srez Vlasenica' Omer Berbić Dorfulija (srez Sv. Nikola) Mustafa čamdžić Fatnica (p. Divin srez Bileća) Petar ćulapić Gata (srez Bihać) Šefik Tatlić Glamoč Mustafa Tirić Glasinac-Novoseoci (srez Rogatica) ćamil ef. Karić Glavatićevo (z. p. Konjic) lbrahim Šašić Godijeno (op. Slatina, srez Foča) Muradbeg Suvalija Goleš (srez Travnik) Reuf Tihić Golubić (srez Bihać) Husejin ef. Mujakić Gor. Rahić (srez Brčko) Hasan Hasanbegović Gor. Tuzla (srez Tuzla) Abdulah Saračević i Džema! Demirović Gostivar Bećir Pačić Gradišće (srez Zenica) Muhamed ef. Ćerim Gubavaćki dzemat (srez^Bijelo polje) Abdulah Njuhodžić Gurdići (srez Kladanj) Zildžo Gurda hadri (srez Kladanj) Hamid ef. Hadar Hercegnovi Adem Kipstucica Hisardžik (srez Pnjepolje) Sulejman ef. Hripavci (srez Ključ) lbrahim Kujundžić Jabuka (srez Foča) Pašo Rogo Jajce (povjerenica) Safija Softić Jakeš (srez Derventa) Bego Zahirović i Jelec (srez Foča) Mustafa Mulabdić Kalinovik (srez Foča) Ejubeg Filipović Kamen Grad (srez San. Most) Agan Badnjević Kamičak (srez Ključ) Husein Omanović Karaula (роб. Turbe, srez Travnik). Faik Bahtić Kasapović (srez Travnik) Hafiz Arif Hamzić Kičevo lsmet Uzunović Kladnica (srez Sjenica) Omer M. lbrović Koćane Milosav Đorđević Kos. Mitrovica Ahmed Selimović Kozluk (srez Zvornik) Abdulah ef. Banjanović Kula Fazlagić (srez Gacko) Osnovao se odbor Kulen Vakuf (srez Bos. Petrovac) Atif Zametica Kumanovo Azem Latifović i Ramadan Selimović Lsskovac Junuz Babalić Lipnica (srez Tuzla) Mašo Kovačević Lisičići (srez Konjic) Hidajet M. Drače Lozanski dzemat (srez Bijelo Polje) Ejub Mehović Lukavac Tur. (srez Tuzla) Abdulah Berbić Ljubija lsi. (srez Prijedor) Nail Bašić Mijačica (srez Bos. Petrovac^ Derviš Buljugić z d Ostrelj ' v Miletkovići (srez Čajniče) Mustafa Lagumdžija i Sabitaga Zuko (selo Strgačina) 232 Milimo (.rez C.jniće) Kazegići donji: Majo Ка. zagc selo Dukatovica Rijeka: balih Bižo M ilim a (srer Kladanj) lbrahim et. Dedić Mrežica (srez Fo8a) Bećir Кгајбта МшШ (srez Kladanj) Atif Sirćo NaloU M dlemat (srez Bijelo polje) Haf. Njuhodiid Nikšii Sait Mehmedović Novi šeher (»rez ŽepJe) Emin Alispah.ć Ohrid Rifat Mehmedbeg Orahovica (srez Bileća) Sajto Bajramović Oštrelj (.rez Bos. Petrovac) Sekula Mimović Pale (srez Sarajevo) Bećir Kišić Pećigrad (srez Cazin) Hasan Mujezinović Podzvizd (srei Cazin) Jusuf Mahmutović Pojska (srez Zenica) Osman ef. M. Spahič Pokoj (srez Bihać) Musaga Hodžić Pcnijerka (srez Kladanj) Mehmed lmšir •Potoci (srez Mostar) Derviš ef. Hodžić Prilep Sulhija H. Mejlić Priština Našid Teskeredžić Rakovica (srez Sarajevo) Hafiz Ševket ef. Gogić ffitsioka (srez Ključ) Omer Caušević Raščice (srez Plevlje) Derviš Hadžialić Repovci (z. p. Bradina, srez Konjic) Šaćir Koso Resavski dzemat (srez Bijelo polje) Adem Međedović Rihnica (srez Tuzla) lbrahim ef. Kuđumović Ričica [srez Zenica] Rašid ef. lmamović Ripač [srez Bihać] Mustafa lbrahimpašić Rizvanovići [srez Prijedor] Hasan Mušić Sanski Most [povjerenica] Fadila Šerbić Sanica Gor. (srez Ključ): Ali ef. Lemeš Seonica (p. Ostrožac srez Konjic] Bijro Hadžović Skendervakuf [srez Mrkonjić grad) Rasim lmamović Sljedovići [srez Rogatica] Idriz 0. Ajanović Solakova Kula [p. Ostrožac, srez Konjic) Nikola Đurišić Srnetica (srez Ključ) Bećir BišČević Stari Majdan (srez San. Most) lbrahim Kuduzović Surdulica Abdurahman Mezildžić Ševarlije (p. Doboj, srez Maglaj) Hasan Saračević Teočak (p. Kozluk srez Zvornik) Hf. Šerif Mujaković Tjentište (srez Foča) Sulejman Lojo Trnovo [srez Sarajevo] Hasanbeg Buturović Turija [p. Puračić srez Tuzla] Mehmed ef. lmamović Turske kolibe [p. Bos. Brod srez Derventa] Ferid Lemeš Umoljani (srez Konjic) Mehmed ef. Bandić Ustikolina [srez Foča] Mehmed Omerbašić Ustiprača (srez Rogatica) Abdulah Karahmet Valjevo Husein Jahić Velagići (srez Ključ] Ramo Kujundžić Veles Muhamed Kemura Velika [srez Derventa] Fehim Porobić Vel Badić [г. p. Bos. Krupa] Sulejman Delić Vel Kladuša (srez Cazin) Ćehajić Višići [op. čapljina srez Stolac] Nazif Oručević Vitina [srez Ljubuški) Euvera Fazlagić Viduša [srez Zeuica) Abdulkadir ef. Kad ć �Vranduk [srez Zenica] Sulejman el. Imamović Vranicići [srez Foča] lbro Pjano Vrbanja [srez Banjaluka] Jusuf Ajdinović Vrsta [srez Bihać] Mujo Selimović Vrnograč [srez Cazinl Smail Buljubašić Vukovije [srez Tuzla] Osmau Altić Založje-Arnautovići [srez Bihać] Ali ef. Dizdarević Zatonski džemat [srez Bijelo polje] Mursel Bahović Д обротвори и у тем ељ а ч и Гајр е т а у год. 1932.-33. A) Добротвори 1) Едхем X. Смајловић Чајниче, 2) Ибрахи Гаврановић Цазин, 3) Салих еф. Османић Рудо, 4) Хифзија Кошарић Сарајево, 5) Ремзија Трхуљ Фоча, 6) Темо Буразеровић Подгорица, 7) Бећир Маљевић Подгорица, 8) Емине х. Сердаревић Тузла, 9) Абдулах Фејзагић Тузла, 10) Хасанага X. Хорозић Бистарац (Тузла), 11) Душан Савић трг. Разбој (Б. Градишка), 12) Насиха Мехмедбашић Сарајево, 13)> Сабиха Мехмедбашић Сарајево. В) Утемољачн Мустафа Ћерић Чапљина, Др. $зудин Џанано вић срески љекар Добој. Хамид Кајмаковвћ Грачаница, Абид еф. Мехмедовић дмам Чаглица (Бужим), Смаил еф. Сердаревић шер. суд. Столац, Аиша х. Сердареввћ Столац, Ајиша х. Хаџић Столац, Мустафа М. X. Ризванбеговик. упр. Ср. првор. закладе Столац, Мустафа Шарац управЈгеељ Поште Столац, Муниб Бехмен упр. грађ. школе Столац, Халил Меховвћ ман. чин, Столац, Едхем Бвћкало општ. благ. Столац, Фахира Орман учитељ, Дриновци, Мустафа Шаркић Подгорица, Рахм. Тахир Каписазовић Подгорица, Осман Паћука Подгорица, Шаћир Лачеввћ Подгорица, Саид Мујаџевић Подгорица, Хамза Делалић Подгорица, Мире Мичевић трг. Столац, Инж. Ћемал Риззанбеговвћ, шум. реф. Столац, Ћа»шл Дрљеввћ, зван. поште Столац, Авдо Ј. Мехмедбашвћ посј. Столац, Расим Ј. Мехмедбашић свр. геом. Столац, Др. Реља Кашвковвћ љекар држ. болн. Сарајево, Рахм. Вели еф. Садовић Сарајево, Осдаан Медар Јабланица, Јунуз Хаџиахметовић Јабланица, Љубо Црногорац Јабланица, Хасан Туфек Јабланица, Божо Ћупина Јабланица, Мухарем Бргуљак Завидовићи, Пашага Дедић Завидовићи, Хф. Хасан Оџечквћ Заввдовићи, Рашидбег Маглајлија шеф ст. Увац, Авдо Хандановић Лукавац Тур., Салем Кобић Сарајево, Мустафа Догдвбеговвћ Какаш Добој, Мустафа Цервћ трг. Чапљина, Фехим Курбеговић Бањалука, Милан Пупић Сарајево, Авдибег Pecah Дринска Вцшеград, Сулејман Камбероввћ претсј. општ, Дугопољана, Уредништво „Књижевног Севера“ Суботица, Назиф Ресуловић, учитељ Скопље, Несим БашагиК Травник, Манда Башагић Травник, Шериф Вранић Сарајево, Јашар Јашаревић, кафе воденичар, Hura, Војислав Николић гостион. Ниш, Салих Муфтић Сарајево, Ибрахим Мухамедагић упр. Геод. дома Београд, Хасапбег Алајбеговић Фоча, Асим Карахасаиовић Фоча, Џемалудин Ћ. Хаџић Гацко, Божидар Костић држ. мајстор Наш, Ибрахим Хасагић, трговац Бијељина, Сафије х. Махиедбашић Столац, Салко Преииловац трг. Стоаац, Ахмед Сефо трг. Столац, Салим Реповац пошт. чиновппк Коњиц, Авдо Беговвћ звапичник Коњиц, Муратбег Пашић посј. Бвјељина, Љубомир Пантић апотекар, Бијељина, Ахмед Б. Реџепагић ошпт. Пвсар Плав. Укупно 67 утемељача. Ostale Gajrelove akcije Raci n a iz m je n i š k o ls k ih u d ž b e n i k a Tokom cijele ove društvene godine dolazile su žalbe Glavnom odboru Gajreta sa raznih strana, po­ vodom zavođenja novih udžbenika u osnovne i srednje škole, u kojima^Jma napisa i sadržaja kojima se vri­ jeđa vjerski ponos i osjećaj muslimana. Po ovim žal­ bama Glavni odbor je raspravljao i u svojim sjedni­ cama pa je početkom oktobra prošle godine zaklju-''čio da se po tom pitanju upute pretstavke nadležnim faktorima za izmjenu tih udžbenika. Pored toga i član Glavnog odbora Gajreta g. Mustafa Mulalić tražio je u Narodnoj skupštini da se pitanje udžbenika u os­ novnim školama riješi na zadovoljstvo muslimana. Uz to je preko lista „Gajret“ ukazivano na potrebu bezodvlačnog riješenja ovoga pitanja. Kako udžbenici na koje se žali naš svijet, još uvijek nisu povučeni iz osnovnih škola, to pitanje biće i nadalje predmetom našeg živog interesovanja te ćemo uložiti sve naše napore da se to pitanje skine s dnevnog reda. Pitanje postavljanja vjeroučitelja u Gajretovim internatima Svi Gajretovi radnici i svi njegovi forumi oduvi­ jek su težili da Gajretovoj omladini u njegovim inter­ natima pored ostalog dadu i što bolje vjersko vaspitanje. Pa iako je to *tako, dešavalo se da su često puta stavljani prigovori Gajretu sa izvjesnih strana, da se vjerskom odgoju o internatima ne poklanja po­ trebna pažnja. Dabismo otklonili te prigovore i da bi­ smo našoj mladeži omogućili u najjačoj mjeri da se vjerski vaspita, uputili smo početkom ovo društvene godine predstavke Vrhovnom vjerskom starješinstvu islamske vjerske zajednice, u kojoj smo saopštili našu odluku o prepuštanju vjerskog odgoja omladine u kon­ viktima nadležnim islamskim vjerskim vlastima. U toj pretstavci molili smo naše vjerske forume da prema svome najboljem nahođenju iznađu i postave vjerske vaspitače u Gajretovim internatima, i da tim vaspitačima izrade po volji program rada među Gajretovom omladinom. Na te pretstavke dobili smo upite: koliko je Gajret spreman da plaća vjeroučitelje. Glavni odbor 233 �odgovorio je na to Vrhovnom starješinstvu islamske vjerske zajednice, da društvo Gajret nije, nažalost, u tom materijalnom položaju da može u današnjim teš­ kim prilikama plaćati iz svojih sretstava lica koja će vršiti dužnost vjerskih vaspitača- Društvo Gajret je preuzelo velike materijalne odgovornosti oko izdrža­ vanja i školovanja muslimanske omladine, pa su po­ zvani svi muslimani, a ne samo društvo Gajret, da vode brigu o vjerskom odgoju omladine koja se ško­ luje u Gajretovim konviktima. Nadalje smo u odgo­ voru naglasili da islamske vjerske vlasti raspolažu u tom pogledu budžetima, dotiranim pored prihoda od zaklada islamske vjerske zajednice i pored državne godišnje subvencije od više milijona dinara i sa pri­ hodom od vjerskog prireza, za koji svi muslimani doprinašaju svoj obol. Na osnovu toga, muslimani imaju pravo i dužnost da zahtijevaju od nadležnih naših vjerskih vlasti da se staraju o vjerskom odgoju mu­ slimanske omladine u Gajretovim internatima. Poslije toga predložili smo Vrhovnom starješinstvu da u sva­ kom Gajretovom konviktu postavi vjerske, vaspitače iz redova imama — matičara, koji imaju dužnost da vrše u kasabama pored matićarske službe i nastav­ ničku, kako 9Ć to praktikuje- po osnovnim školama. Zatim smo predložili1- Vrhovnom starješinstvu da u Gajretovim konviktima povremeno održavaju predava­ nja iz vjere i naši .najistaknutiji alimi, kao npr, čla­ novi Ulema Medžlisa, muftije i drugi koji vrše nastav­ ničku službu u višim vjerskim zavodima. Na ovu dru­ gu našu predstavku Upravni odbor Vakufskog vijeća u Sarajevu odgovorio je da u ovoj godini vakuf ne raspolaže sa budžetskim sredstvima za plaćanje vje­ roučitelja u Gajretovim konviktima, ali će se za na­ rednu godinu u budžetu vakufske centrale predvidjeti potrebna suma za plaćanje vjeroučitelja u Gajretovim konviktima. Poslije toga nismo dobili nikakva obavje­ štenja o tome da li je Vakuf u ovogodišnjem svom budžetu predvidio plate vjerskim licima koja će vršiti vjeroučiteljsku dužnost u Gajretovim konviktima. Sva­ kako će biti potrebno da se ponovno pokrene ovo pi­ tanje kako bi već početkom nastupajuće školske go­ dine bili postavljeni vjerski vaspitači u našim inter­ natima. O b i l a ž e n j e G a jr e lo v ib J e d in ic a p o č l a ­ n o v i m a G la v n o g o d b o r a U cilju dolaženja u dodir sa mjesnim ooborima i povjereništvima Gajreta, zatim u cilju obavještenja o radu i društvenim prilikama te podizanju elana za društveni rad, ove godine su proputovali članovi Gla­ vnog odbora veći broj mjesta u kojima postoje Gajretove jedinice. Ovde naročito moramo da istaknemo Gajretovu manifestaciju u Mostaru, prilikom održava­ nja tamošnje zimske Gajretove zabave, na kojoj su uzeli učešća članovi Glavnog odbora iz Sarajeva i delegatih svih Gajretovih jedinica u Hercegovini. In- 234 cijativom mostarskog odbora Gajreta održana je tom prilikom pored Gajretove zabave i uspjela Šira kon­ ferencija Gajretovih radnika iz Hercegovine sa ј|а. novima Glavnog odbora o pojedinim društvenim Pj tanjima a delegati Gajretovih jedinica iz Hercegovine referisali su o društvenom radu u njihovim mjestima. U oktobru mjesecu prošle godine delegati Gia . vnog odbora Teufikbeg Tahirbegović i Hasan Ljubunčić proputovali su Rudo. Plevlje, Prijepolje, Bijelo polje Novu Varoš, Sjenicu, Novi Pazar i Priboj. U svima ovim mjestima održali su konferencije sa Gaj­ retovim radnicima, davši im uputstva za rad i 0ba. vjestivši se detaljno o mjesnim prilikama. Nadalje su pretsjednik dr. A. Hasanbegović i podpretsjednik dr. 1. Hadžiomerović posjetili Jajce, pri­ likom tamošnje Gajretove zabave, održavši tom prilikom uspjelu širu konferenciju. Usput su održali kon­ ferencije u Travniku i Donjem Vakufu. Članovi Glavnog odbora Ahmet Sadiković iz Bugojna, Osman Redžič iz Bihaća, Džemalaga Telalbašić iz Tuzle i Esadbeg Alibegović iz Dervente, Hamdija Tahmiščija iz Visokog i Velibija Imamović iz Mostara, Hamdibeg Bašagić iz Travnika, Mehaga Zubčević iz Trebinja, Alija Orman iz Ljubuškog, Mehmedallja Hadžić iz Konjica, Muhamedbeg Preljubović iz Bijeljine, Sabit Čampara iz Stoca proputovali su svo­ je srezove i okolicu, dolazili u kontakt sa Gajretovim jedinicama, dajući im upute i podstrek za daljniji rad. Delegati Glavnog odbora Esadbeg Alibegović i Hasan Ljubunčić proputovali su Maglaj, Doboj, Tešanj, Teslić i GraČanicu, te su u svim ovim mjestima održbali sa Gajretovim odborima i članovima konfe­ rencije. Ing. Suljaga Salihagić je uspješno izvršio reor­ ganizaciju Gajretova rada u Prijedoru. Pretsjednik dr. A. Hasanbegović u zajednici sa podpretsjednikom Huseinom Kadićem proputovao je sledeće srezove: Zenicu, Žepće, Maglaj, Doboj, Gra­ Čanicu, Gradačac, Tuzlu, Kladanj, Brčko, Bijeljinu, Zvornik i Vlasenicu. U svima ovim mjestima održane su uspjele konferencije a u nekojima i zborovi. Poslije ove posjete pretsjednik dr. Hašanbegović i H. Kadić proputovali su u Hercegovini: Konjic, Ostrožac, Jablanicu, Mostar, Stolac, Fatnicu, Planu. Bileću, Ljubinje i Trebinje. I u ovim mjestima održali su vrlo uspjele konferencije sa Gajretovim radnicima i prijateljima. Prilikom ovog obilaska konstatovano je na terenu da iz dana u dan jača ne samo intere* sovanje za okupljanje snaga oko Gajreta nego i pu­ no razumijevanje naših širih slojeva da se preko Gajreta može da pomogne naš elemenat u svim prav­ cima i da se osposobi za današnjicu. Zapaženo je još na terenu današ elemenat uviđa da mu je u svima nevo­ ljama najbliži, najiskreniji i najodaniji prijatelj društvo Gajret, koji je svojim tridesetgodišnjim radom stekao |e- �gitimačiju da mu može sa uspjehom stati u obranu u svakoj prilici i na svakom mjestu. Dužnost nam je napomenuti da je prilikom proputovanja zapaženo da nekoje društvene jedinice ne vode uredno administraciju i evidenciju o raspolaga­ nju sa društvenim novcem, što se ima bezodvlačeno dovesti u red. О т в а р а њ е д о м а Б е о г р а д с к о г Г а јр е т а u nevolji". 5.) petu nagradu od Din. 600'— dobio je g. D. Imamović iz Zenice za djelo »Dekret". Nagrađeni pozorišni komadi su štampani i raza­ slani društvenim jedinicama na upotrebu. NaknadnB su povučena dva komada i to „Zelen.čovjek41radi izmjene jednog nezgodnog'imeni i „Gajret", čija bi se tendenca mogla krivo tumačiti. Prevladava mišljenje da Gajret nije uspio sa ovim dramskim konkursom. No krivica nije zato do Gajreta nego do toga što ima malo naših ljudi koji pišu pozorišne komade i što nisu učestvovali u kon­ kursu" oni koji se smatraju pozvanim za to. 27. новембра прошле године отворен je на свечан начин дом Београдског Гајрета „Осман Ђикић." Овај дом je резултат вигаегодишњег напорног рада управе Београдског Гајрета те може да послужи као G a jr e lo v e n a g r a d e s tu d e n tim a z a примјер прегалаштва свима муслиманима у натој n a jb o l j e l e m a te Краљевини a и као опомена повученим себичњацима Na prošloj glavnoj skupštini izvjestili smo da je како ее најбол>е служи нзроду и држави. Дом je подигнут прилсзима добрих муслимана и пријатеља му* Glavni odbor raspisao 5 nagrada za najbolje studije слиманских из Престонице и других крајева. Ова у- i sastave na beogradskom univerzitetu za slijedeće станова je данас најдивнија задужбина муслиманска teme: 1.) Uloga muslimanskog dijela našeg naroda u borbama i naporima za Oslobođenje našeg naroda. за збрињавање омладине на високим школамаСама евечаност отварзња дома била je такођђр 2.) Značaj sevdalinskih pjesama 3.) Umjetni zanati u нанифестацаја Гајретових идеја. Колика св важност Bosni 4.) Bogumilstvo i islamizacija plemstva u Bosni указује овој установи видјело се je и no саиој просла- i 5.) Uloga Vakufa u vjerskom i svjetovnom prosvje ви отварања дома, којој je присуствовала духовна е- ^ćivanju muslimana. Od svih 5 temata negrađen je samo jedan sa лита пз наше Престонице. Свечаности отварања присуствовао je изасланик Њ. Краља, делегати syotom od 1.000'— dinara i to student Abduselam Главног одбора Гајрета др. A. Хчсанбеговик и Муста Balagija za temat „Uloga Vakufa u vjerskom i svjeфа Мулалић, министри, професори универзитета, деле- tovnom prosvjećivanju muslimana". Za druge temate nije se, nažalost, prijavio ni jedan kandidat, i ako je гети културних друштава_ итд. Кзко дом Београдског Гајрета нма огромно зна- naša težnja bila da se našoj akademskoj omladini чење за све муслимане, његово подизање сматрамо dade poleta za studiranje i obradu naših specijalnih великии нашии културнии добитком, na нам je дуж- problema. ност да искажемо благодарност исиред цјелокупног К о н ф е р е н ц и ја o з а ш т и т и з а н а т с к и х муслиманског елемента свима онии факторима и пан а у ч н и к а ( ш е г р т а ) у Г аЈр ет у триотаиа који својом наклоношћу и својвм оболом У посљедно доба, и поред Закона о радњама у допринесоше да се створи могукност школовања муслиманекој омладини на високим тколама у славној којима су фиксиоана права и дужности занатских научника, некн фукционери друштва Гајрета прииијетпли нам Престоници. су да многи послодавцн протузаконито искоришћаваG a jre to v d r a m s k i k o n k u r s ју своје шегрте. Да би се томе стало на пут, на инProšla Glavna skupština odobrila je da se raspiše цијативу Гајрета су одржане у друштвеним простоkonkurs za izradu pet Gajretovih aktovki, kako bismo ријама у мјесецу октобру пр. год. двије конферонције izbjegli poteškoćama koje su nastale povodom pro­ на којима су претресане све примјећене аномалије у pisa Zakona o autorskim pravima. Ti pozorišni komadi раду и опхођењу са шегртима. Ha конферендијама су imali su sa svojom umjetničkom stranom i tendencijom била no делегатима засупана сва друштва која се баda ispoljavaju Gajretova stremljenja i ideologiju. Žiri ве о збрињавању шегрта, као и заступници Kp. Банkoji je izabran u glavnom izvan članova Glavnog ске управе, Трг. Обрт. коморе, Радничке коморе и odbora izabrao je na svojoj sjednici između prispje­ Занатеког удружења. ГГретресана су питања: Незаконито искоришћа* lih aktovki slijedeće: 1.) Prvu nagradu od Din.: 1.500’— dobio je gosp. Dževad Sulejmanpašić za djelo „Zele- вање шегрта прековремении радом и домакинским поn čovjek". 2.) drugu nagradu od Din. 1.200'— dobio словпма, радом у недјељу, неисплаћивање законом je g. Dušan Stevović Jazmin iz Beograda za djelo одређене награде шегртииа, несавјесни преглед 'шегрта „Gajret"; 3.) treću nagradu od Din. l.OOO'— dobio je код ОУЗОР, те похађаље стручних продужних гакола gosp. Vasko Hamović, slikar is Stoca za djelo „Vu­ у доба дневног запослења тегрта. kodlaci". Četvrtu nagradu od Din. 800'— dobio je g. О дислсуспји no свима овпм питањпма израђен Ismet Bajgorić iz Skoplja (pseudonim) za djelo „Spas je и послат апел послодавцима путем Занатског удру- 235 �игења, кло и путем дневне штампе, да би уклонплн све препреке које оштећују њихове шегрте. Апел je дјеловао позитпвно, у колико je стајало до поелодаваца. P r o s l a v a trid e s e to g o d iš n jic e G a jr e ta U febraru ove godine navršilo se trdeset godina od kako su udareni temelji Gajreta. Tim povodom održana je u Sarajevu šira konferencija građana Sa­ rajeva sa članovima Glavnog odbora, na kojoj je jed­ nodušno zaključeno da se izvrši proslava te tridesetgodišnjice, te da se u tu svrhu otpočne sa pripremama. Kako je priređivački odbor sa Glavnim odborom za­ mislio, ova proslava treba da ima velikog značaja za nas muslimane i ona bi imala da bude najveći kulrni događaj u našem životu, jer ona treba da bude ogledalo našem kulturnom i prosvjetnom stanju kao i ogledalo svijesti za našu zajednicu i naš napredak. Proslava ima da dade potstrek cjelokupnom našem elementu za buduća naša nastojanja oko stvaranja što boljih životnih uslova za naš elemeflat u ovim krajevima. Rad oko priprema za ptoslavu podijeljen je u više sekcija koje su se .odmah dale na posao, da bi na vrijeme i sa uspjehom privele kraju pripreme. Izabrane su slijedeće sekcije: 4>^Za izložbu 2 \ л а propagandu 3.)za konferenciju Gajretovih radnika 4) za spomenicu 5,) za finansiranje proslave б.) za sve­ čano otvorenje i hatme dovu 7.) za posjetu turbeta rahmetii Avde Sumbula i Behdžeta Mutevelića i po­ vorku 8.) za doček i smještaj gostiju i 9.) da narodno veselje. 0 pripremama za proslavu obaviještene su sve Gajretove jedinice i pozvane na saradnju. Najvažnije tačke programa predstojeće proslave jesu izložba i konferencija Gajretoyih radnika. Naro­ čito je izložba zasnovana na širokoj osnovici, a obuhvatiće život nas muslimana u granicama Bosne i Hercegovine od nekolika stoljeća. Na konferenciji Gajretovih radnika iznijeće se referati o našim naj­ važnijim problemima. Na konferenciji treba da uzmu učešća delegati svih Gajretovih jedinica odnosno srezova, prema br iju Gajretova članstva, koji će mcći uzeti sa uspjehom učešća u diskusiji po ovim važnim pitanjima. Proslava je bila fiksirana na dane 8., 9. i 10. septembra ove godine. Sve izabrane sekcije za pri­ preme savjesno su pristupile radu. Tokom rada uvi­ djelo se da postoje velike poteškoće oko priprema za predviđenu izložbu na proslavi, koja ima d’a po­ primi karakter izložbe svih muslimana u našoj otadž­ bini. Kada se uzme u obzir šta su sve muslimani učinili na polju duhovne i materijalne kulture za če­ tiri stoljeća u ovim krajevima, došlo se do uvjerenja da je mjesec septembar i previše kratak rok a da bi se moglo sve da iznađe što je potrebno za izložbu. 236 Tim povodom, koncem juna ove godine, održan je širi sastanak članova Glavnog odbora i proslav„i„ sekcija na kojima je referisano o dosadanjim pripre. mama ’za proslavu. Na toj konferenciji je konstatovano da se osim izložbe sve pripreme mogu do fik. siranoga dana proslave lako privesti kraju, dok u pogledu priprema za izložbu prisutni su se složili s tiir, da se do septembra mjeseca neće mcći sa uspjehom dokončati pripreme i ispitati detaljno ku[-' turni ostaci iz naše prošlosti po svim našim krajevi­ ma Radi toga je odlučeno, da se pri ovom važnom 1 zamašnom poslu dobije što više vremena, kako bi izložba ispala onako kako odgovara kulturnom žiživotu naše zajednice kroz period cd 400 godina Prema tome, rok proslave morao se je produljiti, te će se fiksirati prema rezultatu prikupljanja poda­ taka za izložbu. To pak ni u koliko ne znači da se prekidaju pripreme ma u kojem pravcu, nego znači da svi Gajretovi radnici i sve sekcije za pri­ preme još življe nastave su započetim radom, kako bi pretstojeća proslava bila uistinu najveći kulturni 9og?đaj u životu nas muslimana, koji će imati ne­ sumnjivo ogromne koristi po budućnost našeg ele­ menta. П о д и зањ е спом ен т у р б е т а р а х м . А вди С у м б у л у и Б. М у т е в е л и ћ у Приликом прославе 25- годишњице Гајрета пренесени су посмртни сстаци пз Арада у Сарајево Гајретова секретара рахм. Авде Сумбула u Бехџета Мутевелића. Како je познато, рахметлије су почетком Свјетског рата ухапшене и интерииране у A раду, гдје су оставили и своје животе. Након превоза њихов-их посмртних остатака, образоваи je пзмеђу грађана града Сарајева и Гајретових пријатеља нарочити одбор за подизање споменика. Том приликом друштво Гајрет je уложило суму одДин. 10.000'— као свој прплог за споменик. Изградња споменвка je завршена у октобру врошле године na je 21 октобра извршено његово свечано откривање. Сам чин откривања спомен-турбета била je једна дирљива манифестација Гајрета и успомене на рашетлије. Ha свечаности je узело учешћа 10 -12 000 грађана u тежака пз цијеле државе, који су за душу рахметлија проучили дову ц фатиху. Том приликом одржано je неколико дирљивих говора. Свечанисти су присуствовали и представници свих војних n цивилних власти, посланици, сенагори, делегати дру* ттава н т. д, G a jr e to v a p j e v a č k a i m u z i č k a d r u š t v a U minuloj društvenoj godini djelovala su u svemu 2 Gajretova pjevačka društva i to u Sarajevu i Tuz­ li. Pjevačko društvo u Sarajevu uspješno je nastupilo ove godine na nekoliko priredaba, a naročito na Gajretovoj godišnjoj zabavi u Sarajevu i Mostaru, te na �priredbi Crv. Krsta. Pod rukovođenjem pretsjednika žalost u ovoj godini nije funkcionisao usljed pomanj­ Pjevačkog društva u Sarajevu g. dra. Behaudina Sali- kanja horovođe. hagića pjevački hor ovog društva uspio je da se afirGajretova bleh muzika u Foči, koja pokazuje li­ miše i da se svojom kvalitetom ubroji u rad naših jepe uspjehe istupala je na tamošnjim Gajretovim starijih društava sa umjetničkom tradicijom. priredbama, a i prilikom proslave 400-godišnjice Gazi Hor Gajretova pjevačkog društva u Tuzli poka­ Husrevbega u Sarajevu. Muzika ima poteškoća, jer zao je također lijepe rezultate, te je nastupao na Gaj- nakon smrti rahm. Alije Selimovića učitelja, koji je retovim priredbama u Tuzli i Zvorniku. vodio muziku, nema stalnog dirigenta. Nadamo se da Mjes. Hor Pjevačkog društva u Mostaru.. koji se će tam. Mjesni odbor i tome doskočiti, i da će naći prošlih godina osobito isticao svojim kvalitetama, na­ pogodno lice za dirigenta muzike. Табеларни преглед питомаца у години 1932-33. Сппсак питомаца Гајретова мушког копвикта у Тузли R s— о ч о. \о • Име и презиме Он ч о а 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 Ахметашић Авдо Берберовић Елхамија Церибашић Хасан Даутбеговић Џемил Девеџић Мустафа Грабонић Реуф У, 1 cS Хасанбеговић Шефкија X. Хасаповвћ Суљо Хатунић Мустафа н Ибрахимагић Мехмед (0 Имамов-ић Шефик Исламбеговић Фаик Јанковић Алекса и Конџић Халим Корајкић Бешлага * Кучукалић Фадил s М. Спахик Изет Реџић Мехмед Сарајлић Асиф Ватрењак Авдо Шахбеговић Шефик Шеховић Мустафа. Зијадић Шукрија Чизмић Ешреф Абдулхамидовић Мехм. Бајрактаревић Фуад Ефендић Рагф Градашчевић Ризах Јараногшћ Хусејн Крајинић Шефик Муфтић Исам Мујић Февзија Зураповић Шаћир Арнаутовић Шефко Арнаутовић Џемил Борић Мухаиед Дегирменџић Рефик Медић Хусејн Гачић Едхем Селман Касим Спахалић Сафвет Сулејманпашић Нафиз {-> 3 a, cd (U I I III 1 I III 111 VI III I II I III II 1 I VII ттг u u ш u IV 111 м fj а ВЈ гЈС' ВЈ IV I! 1 II I 11 11 IV II I n i § cd IV IV IV IV IV Н _н IV IV IV IV Име оца, мајкеили скрбника Мјесто боравишта Сад^пк Сабрија Ибрахим Џафер Хасиб ЈуЈЦа---Фехим Алија Абдулхалим Омер Мехмед Мехмед Власеница Жепче Бос. Шамац Добој Лукавица Бос. Шамац Власеница Зворник Мпричина Смолућа Турија Зеница Рудо Зворник Тур. Јањари Грачаница Орашје Сабит Дедо --- J v Фадил Зијах Хата Алија Незир Мехмед Сејфо Бећир Алија Хусејн Рифат Хајрија Хасан Хајри-бег Хусејн Мухарем Ахмед Фехим Абдурахиан Ајиша Ћамил Мустафа Шахбаз Ахмед Бећир Мехмед Хусејн Ибрахцм Тур. Јањари Кнежина Сарајево Власеница Горња Гузла Ливно Бос. Шамац Градачац Сарајево Братунац Градачац Завидовпћи Маглај Градачац Стари-мајдан Бос. Шаиац Билећа Билећа Мркоњић-гр. Олово Мркоњић-гр. Мркоњић-гр. Котор-Варош Брчко Бугојно Примједба Премјештен у Требиње Сзојевољно напустио школу Напустио шнолу u конппкт Напустио конвикт сврјсв. Напусшо школу и конвикт. • 1 r*'. • Иступио својевољно 237 �1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 238 Prezime i ime Suljić Fuad Čekro Šukrija Saletović Rešad Serdarević Asaf Džindo Edhem Hadžihalilović Enes Mahić Muharem Alibegović Ismet Halilović Fadil Pašalić Faik Bušatlija Sabahudin Čekro Smail Nuhefendić Muharem Zečević Salih Abdović Džemal Korać Branislav Serdarević Izet Prcić £nes Čengić Enes Trhulj Hifzija Tuzlić Salih KarabegoVić Osman \ Resić Mehmed OmerKpdžić Hasan Ramić Ekrem Maglajlija Bećir Kadić Hifzija Arslanagić Hajrudin Ajanović Remzija Čengić Veis Mujčinović Ibrahim Sužanj Hamid Dizdarević Zija Vareniković Šerif Sahinpašić Kasim Biščević Smail Nikšić Alija Mulaosmanović Hamid Ćišić Mehmed Salman Murat Šuljak Sulejman Tanović Hamid Zvizdić Malić Kapidžić Arif Hadžiahmetović Lutfija Hadžialić Ibrahim Hadžimujagić Ismet Šahtan Adem Novičić Milan Škola Razred Redni broj Spisak pitomaca Gajretovog muškog komikta u I II Л III rt > IV V V V 1(1 111 VII VIII VIII VIII 11 /Druga gimnazija J I . VIII I л 111 Šer. sud. šk. Orađ. šk. л o кл VIII I lif —i _ I I I п п — ■м Trg. akademija Mehmedalija Husein Muhamed Mustafa Најга III rtN c đ .- Ime staratelja II IV III IV V V V V V I I I I I I Halid Asimbeg Munira Sabira Husein Murat Ibrahim Selim ''Milan Habiba Mejra Smail Ahmed Muharem Hasan Mustafa Sabija Iza Ibrahim Mehmed Rasib Omer Omer Mehmed Šefkija Diba Idriz D. Kulenović Firdus Derviša Fatima Đulsa Ibrahim Suljo Hamid Hamid Daut Hasan Alija Mujo Milivoje Mjesto boravka roditelja Modrič Stolac Vareš Ljubinje Glasinac Višegrad Ljubuški Derventa Derventa Banja Luka Bugojno Stolac Prozor Visoko Visoko Mostar Ljubinje Tuzla Foča Foča Jajce Banja Luka Rudo Foča Travnik ----Primjedba Purificiran radi slabog uspjeha Svojevoljno istupio Na bolovanju Konjic Bileća Plevlje Plevlje Zavidovići Čevljanović Fojnica Travnik Rogatica Ključ Sjenica Gradač c Mostar Ljubinje Trebinje Gacko Gacko Bileća Trebinje Bugojno Doboj Berane istupio radi bolesti Radi slabog uspjeha istupio Dodjeljen Gajret. Šegrtskom domu Purificiran radi slabog uspjeha ispisao se iz trg šk. �тз 1 £ Prezime i ime £ -° 50 51 52 53 54 55 56 57 58 -59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 luO 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 Sendić Enver Latifić Ibrahim Prljača Ddžemail Rašidkadić Sulejman Kavazović Reuf Demirović Nedžib Huskić Sukrija Latifić Alija Begović Zičrija Beširević Teufik Džudža Hamdija Muzurović Junuz Ljubunčić Mahmud Pašić Ismet Žuljević Hasan Redžebašić Nurudin Sterle Aleksandar Hadžić Safet Kapidžić Arif Muštović Bećir Serdarević Mensur Soko Hilmija Šukalić Asim Hanić Ahmed Seferović Uzeir Prašo Savfet Huremović Šefket Verem Alija Krdžalić Rifat Mustafić Omer Burazerović Džemal Вепса Salih islamović Ismet Latifić Mustafa Pitić Sulejman Šabanac Mehmed Fehimović Adem Ćilimković Džemal Dervišefendić Enes Hadžić Enver Hasanbegović Esad Hadžiosmanović Muhamed Kulenović Rešad Mujičić Jusuf Ovčina Šefkija Abduzaimovi Enver Bektašević Džemal Dizdarević Sulejman Huseinbegović Suljo Idrizović Mehmed Imširpašić Mehmed Kasimović Šaćir Kršlak Kasim Kujundžić Hajrudin Sahačić Mehmed Sadiković Muhamed Ajanović Abdulah Bajiić Hifzija Begović Enver Bušatlija Muhamed Redžić Muhamed Škola E хз eč Н (5 11 11 11 1 11 III III III 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 II н u u u ni ' 1--- ur /111 1 OJ Sadik Džuma Seifo Mehiika Ahmed Hasan Zejna Mustafa Osman Zuhrija Bilal Salih Mehmed Čamila Persa Ibrahim Ibrahim Rabija Abdulah Menmed Zaim Hasan Huseinv Uzeir \- / III c Ime staratelja II 11 II11 III III IV 1 1 1 1 1 г 1 1 II 11 11 11 II 11 11 11 11 11 11 III III 111 111 Seriat.gim. VIII Aziza 0 Jusufhoić Šemsa Muhamed Osman Muhamed Zejna Halil Nazifa Jusuf Tajo Vezirka Muharem Hivzo Paša Ahmed Bajro Hatidža Ziba Hasan Hamdija Salih Šemsudin Emin Ibrahim Ibrahim Hasan Safija Mehmed Hasan Sejfulah Sabira Selim Mjesto boravka roditelja Gradačac Livno Plevlje Goražde Prijedor Banja Luka Livno Livno Trebinje Zenica Mostar Plevlje Livno Mostar Mostar Zenica Bileća Bijeljina Bileća Bileća Zenica Bijeljina Mostar Prijepolje Bos. Kobaš Bos. Dubica Čajniče D. Vakuf Bihać Bužim Prijedor Mostar Doboj Livno Stolac Primjedba Purificiran Purificiran Premešten u Banja Luku Svojevoljno istupio Svojevoljno istupio Livno Tuzla Tuzla Bileća Mostar Rogatica B. Petrovac G. Vakuf Bileća Tešaiij Konjic Ljubuški Kupres Bugojno D. Vakuf Bihać Jajce Ključ Zvornik Ljubuški Rogatica Doboj Derventa Tuzla Svojevoljno istupio 239 �Редни Сппсак 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 240 п п т о м п ц а „ • Г а р е т о в о г 1 Ж рирког к о п в п к т а у Сарајеву. л х е Презиме и име Ченгић Адила Хускић Велида Карабдић Мувехида Мујезиновић Субхија Мустафић Хадија Сарић Халима Бајрић Мукелефа Беширевић Насиха Велагић Сабира Корић Ифета Кукољ Фахира Мехић Ферида Мулахусић Зумра Сарајлић Фатима Смајлбеговић Едина Махић Садија Татарагић Рефија Прохић Хајрија Татарић Менсура Агааовић Васва Ђођић Изета Кланчевић^Ба?срија Манџука. Михра Омановић Емина Садиковић .Аиша Слипичевић Хатиџа Мујичић Разија Мулалић Сбнија Та^евић Мехдија Ађуловић Бисера Зечевић Адила Кљако Хаитмета Хаџихалиловић Ениса Хоџић Ениса Каимовић Невзета Драгић Ксенија Башагић Хајрија Бешић Сафија КоњхоџиЧ Зејна Филиповић Магбула Хаџисмајловић-Мујесира Ганић Халима Гребо Џавида Заимовић Васвија Нухефендић Фатима Орман Сенија Хаџимешић Рамиза Жујо Хабиба Пашалић Васва Зубчевић Муневера Тихић Хаша Дубиновић Сенија Хаџиалијагић Мурве Марковић Нада Симовић Живана Туцаковић Даница Омер МехмедалиЈа Шевкија Хатиџа М. Диздар^вић Азиз Сарић Зуба Хрустанбег Алибег Ариф Абдија Омер !v С. Јелачић Мустафа ,Тахир Алија Алија Хасан .А^ду-резак Сулејман Салих Зухдија ' \ Абаз Хашим Абдурахмдн Салих Севда I Ахмед Мухамед! Адевија A. Зечевпћ Осмал Хасан Васва Узејфа Љубица Хатиџа Аиша Фахра Мах мут Смаил Фатима Абида Емин Мурат Алија Сафија Јусуф Шухрета Енвер Фаик Куртагић Салих Сулејман Стојан Стеван Драгиња Фоча Бос. Брод Фоча Жепче Нов-и Пазар Модрича Мостар Бос. Петровац Благај Прњавор Невесич>е Модрича Сарајево Семизовац Тешањ Љубушки Фоча Билеча Прњавор Љубушки Прњавор Сребреница Купрес Прозор Коњиц Мостар Мостар Маглај Вишеград Бос. Брод Високо Мостар Вишеград Јајце Травник Суботица Невесиње Приједор Љубушки Кључ Тешаљ Нови Пазар Љубише Козарац Прозор Љубушки Фоча Зеница Бос. Крупа Требиње Власеница Модрича Брчко Крагујевац Закута Честин искључена због преселења род. иступ. због бол. ( искључена због i неуспјеха �и 33 o ч o. <U\o Cl, 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 Презиме и пме Тихић Зухра Ресуло&иК Шевала ЧаушевиК Џемила Муфтић Есма Пашић Февкија ТравапкиК Хајрпја Алијагић Васва БпшчевиК Емина Д здаревић Зенка ЈордамовиК Мујесира Фазлић Шевала Љубовић Емина Туралић Хаснија Taiiojiih Хајрија Травиичанин Бехија Бркић Нафа Касумовић Зекија Скејевић Садика Школа Стручна Трговачка Основ. ш. ч 0 a rt Он Име родител.а или старате.Ђа Мјесто становања IV IV IV V V II 1 II II I 1 I III I 1 11 IV III Ф. Куртагић Назиф Нурија Омер Мухарем Алија Хабиба Хрустаибег Сабит Хусеин Салих Адила Алија Фатима Расим Салих КукиК Сејда Мустафб Власенпца Скопље Метковић Фоча Бпјељина Брчко Дубочац Саи. Мост Лзубушки Какањ Прача Прача Тешаљ Какањ Сребреница Столац Градачац Сарајево Примједба пскључсна а G иступила иступила Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Bihaću. Redni broi ----------------------------------- ----- 1 2 3 4 5 6 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 тз OJ Prezime i ime pitomca 'j >c cS Ime oca, majke skrbnika Mjesto boravišta Primjedba f E r f j ,1!,Г Ahmet Mujanović Abdulah Mujakić 4 Hamdija Sinanović Fadil Begler Šefket Hairlahnvić Ahmet H. Selimov'ć Sejid Alagić Abdulah Balić Ćašif Bojić Husejin Gradaščević Džafer lbrahimpašić Iso Kadunić Adem Kovačević Sulejman Kudić Hakija Pozderac Džemal Dautbegović Teofik Ćorallć Fadil Pašić Šefik Hercegovac Munib Dubičanac Miralem Ljubović Adem Hercegovac Esad Pašalić Avdo Humo Safet Čengić I *4. ‘ •X f III c Q£ v VII m Ahnre. Hamdija Hasan Bećir Salih Đula Ahmet Smail ef. Hajrija Mujo Vejsil Šefka Mustafa Meho Huseđmović A Husejin Dudija Alija Ramadan Šefkija Alija Razija Salih Husejin Krivaja, Žepče Golubić Bihać Jajce Teslić Cazin Prnjavor Gračanica Konjic Tomislav grad Ključ Travnik Ripač-Bihač Bugojno B Gradiška B. Krupa Cazin Derventa Cazin Avtovac B. Gradiška B. Gradiška Sutomor Bar B. Gradiška Žepče Mostar Foča Istupio svojevoljno Isključen zbog 241 �Списак - — 1 2 3 4 5 fi 7 8 9 10 И 12 13 U 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 242 мушког к011М1КТа У Ба№а ЛУЦИ Презиие и име Име оца, мчјке или старатеља Авдвбеговик Ризах Бнлвћ Сулејман Бишчевпћ Атиф Фејзик Сафвет Хенић Идриз Сманлагнћ Наил Кишевић Алија Херцеговац Хамид Маслић Мујо Салахик Алија Гушик Сакиб Кздвк Абдулах Хрустик Мустафа Чалкик Бнвер Куленовик Хајрудин Оиановик Ахиет Шахбеговик Халал Ш>херчехајик Хазии Бушатл ија "Ма^хмут Вучетик Хамдвја Ресулбеговлк Ceai '-ч. Лакнк Абдулах Дедовик Мухарем Мурадбеговик Мидхат Ђонлагпк Алија Јусуфовик Смаил Сулејмановлк Сафвст Шабулвк Ибрахим Леви Рафаел Халимоввк Халим Чаушевик Сафвет Чизивк Мустафа Ибрахвмбеговвк Сиаил Јакик Мехиед Кавазоввк Реуф Клучо Хусеин Хаџиселимовик Рифат Смаилагик Алија Харамбапшк Бнвер Шехик Касви Сулејман Едхем Бахтвјаревпк без оца и без мајке Хетеиина (ма;ка) Ејуб (отацј Хатвфа (мајка) Мујо (отац) Мејра (иајка) Зулка (мајка) Расим Садик Мустафа Мустафа Решид (брат) Мехмед Бешвк Асии Сејфо Хусевн Мехмед Тихик Еспрефа (мајка) ивџа Ллпја Малик (очух) Ахмет (брат) Атвфа (мајка) Смајо Мохмед Мухамед Самуел Ибрахвм Али’а Емина Сул>о (бр>т) Хасан Мехлека (иатв) Фехвм Bajpaka зет Ибрахвм Заии (брат) Мунвн Авда> Хатвџа Мјесто боравка Примједба Тешан. Ш впрте К. В. Б Сввњар Бања Лука Козарац Агвно Село Велагвк Кључ) Јајце Кладањ Павелић (Прњавор) Лвшња Ораш.е Брчко Козарац Г. Вакуф Б- Петровац Орахово Бреввца Дерв. Ј јце Бугојно Б- К' стајвица Трсбиње Пријепоље Ст. Мајдан Загреб Дервента При]едор Челвк Брчко Бихак Зворнвк Гњилање Модрич Лввно Boe. Нови Бос. Дубица Приједор Бања Лука К. Варош Агвно Село Г. Санвца Rcc. Петров?ц Иступио својевољно 1-ХМ93; Исгупио својевољно 24-Х1-1932 Искључен 1-1У-1933ав. сл. вл Иступио своЈевољно 1-Х1И93 �Im e i p rezim e Š kola R azred R edni || broj | Spisak pitomaca Gajretovog muškog konvikta u Mostaru Im e oca, m ajk e ili s k rb n ik a M jesto b o ra v iš ta G a ck o 1 B rković A sim 1 o ta c H uso 2 G olubić O m er 1 o ta c A hm et Č ap ljin a 3 Ljubović H alil 1 o ta c Sm ajl K onjic 4 K adragić M ehm ed 1 o ta c O sm an L jubuški 5 M ahić A lija 1 o ta c M ustafa L jubuški 6 S am okovlija J a k u b 1 M ehm ed Đ urić P otoci 7 T aslid ža E dhem 1 o ta c A lija L jubuški 8 T u fe k Ibrahim 1 o ta c H a san J a b la n ic a N e v esin je 9 P ašić Š evkija 10 K olaković O sm an 11 M um inagić A vdo Cl] 11 m a jk a N u ra 111 m a jk a Š erifa Blagaj 111 o ta c Atif L jubuški 111 c ta c S ab itag a L jubuški 111 o ta c H M uham ed ef. M odrič B 12 P ro lić A bduselam 13 S p u žić M uzafer o , IV o ta c H a san Č apljina IV o ta c M uham ed S to la c M um inagić Ibrahim Vll djed A le ef. Č erić Č ap ljin a C rm a n F ah ru d in Vll /o t a c A lija 18 P ašić H am id Vll o ta c S adik G a ck o 19 S ad ik o v ić E n es Vili o ta c K asim ef- L jubuški 20 Č ović Num o 14 L atić M ustafa 15 M ehm edbašić H ajrudin 16 17 21 K onjhodžić A sim 22 H asanbegović Š ućrija 23 A y d ić M uslija U ' o ta c S alih Građanska 3 Isključen radi slabog uspjeha u nauci Isključen radi slabog Ljubuški H adžići Isključen radi slabog uspjeha u nauci Ljubuški ll M ajk a F a h ra 11 o ta c O m er A vtovac л o ta c Š aćir G o ražd e 24 Č ev ro Ism et 11 M uham ed A lajbegović M ostar 25 M ulalić A h m et 11 H a san A hm etbegović Z v o rn ik 26 H a ra č ić A dem 111 o ta c O m er K ak an j 27 N ik šić M ule 111 o tac O sm an Grodnice Plevl.e 28 O sm anović M ehm edalija 111 o tac O sm an P u rač ić 29 B akšić E sad IV m ajk a P ašan a Ljubinje 30 J a g a n ja c Z ajko - IV m ajka E m ina B ileća 31 K u rta lić lze t >o IV o ta c B egan Priboj 32 M ehrnedbašić M ehm ed V m ajk a A ziza M o star 33 Š a to r Ju su f V o ta c M ehm ed S to la c <0 P rim jedba 243 �Spisak pitou.aca Gajretova muškog konvikta u Plevlju 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Almas Fazlić Smail Zlatanić Bahrija Čelik Ibrahim Hadžabegović Mustafa Imamović Mušan Račić Azem Šuvalija Mehmed Brbović Mujo Dorić Šefik Hasanbegović Našid Tafro Nurija Veletovac Hasan Džindo Rasim Akijević Mustafa Ćatović Mehmed Felahović Tafil Kriještarac Hamdija Lojo Ramiz Popović Murat Radončić Salili Redžepagić Malić Ratrović Iso Lpjo Envgr , Memišević Nusfet ■ Ime oca, majke ili skrbnika Škola Ime i prezime U П II III III III III III IV IV nv IV IV 'IV. IV IV V VII ^ -V411 Jusuf Sejfo Nezir Fehim Ragib Mustafa Omer Emina Mehmed Muhamed Mejra Ćamil Velijević Nazlija Jakub Uma, Đula Rašid Rahima Aljo^ Husejin Hata Rašid Remzija Ч Mjesto boravišta Pri miedba Višegrad Priboj Ćajniče Kakanj Dobo a ,x ' S “ V ,5 * , , , , Ćajniče Višegrad Foča Sarajevo Rudo Plevlje Foča Višegrad Rogatica Vard. Negotin Sjenica Plevlje Plevlje Foča Ćajniče Gusinje Plav Podgorica , ?k d. Preaeii .. Školu u Peć e Foča^ Gcražde 2411193 80 0 ,1 Л 1 2 3 4 5 6 7 8 9 244 Spisak pitomaca u Trebinju Ime i prezime Islamović Đulaga Janković Aleksandar Bajramović Sabit Kurtović Šućrija Ćišić Ibrahim Pašić Fadil Viđen Kadrija Sadiković Halid Hajrović Muhamed Škola « ПЈ Razred 1 broi II I Redni I V h Ime oca, majke ili staratelja I I II II 11 Ш IV IV IV Arif Ćamil Salih Bemir Sulejman Safura Smail Aršinović Ramo Mjesto boravišta Primjedba Prozor Rudo N apustio internat Gomiljani N apustio školu Nevesinje 1 933 I- l , �Redni Spisak pitomaca, Gajretovog šegrtskog doma u Sarajevu 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Ime i prezime 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Зо 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 Alibegović Hilmija Adžemović Sulejman Arnautović Hilmija Ažderović Ahmed Begić Zikro Behlilović Fehim Bektašević Alija Bijedić Šukrija Biščević Smajil Brkić Osman Bilić Kasim Ćatić Safet Ćurić Mustafa Ćajić Adem Ćebo Mustafa Dilberović Ibrahim Drnda Hasan Dobrača Ibrahim Ferhadbegović Enver Filipović Derviš Filipović Hakija Hatibović Abdulrezak Hadžibegović Ahmed Hadžiefendić Meksud Grebo Salko Hadžimusić Hilmija Hadžimusić Rašid Hafizović Džemal Hubijer Ramiz Kadribegović Safet Kapetanović Enver Kapetanović Halil Kapetanović Ibrahim Kreso Kadrija Krnić Adem Mulabdić Osman Manovović Mehmed Obralić Hasib Oglić Husein Prcić Nijazija Redžić Mustafa Redžepović Mehdija Ramić Murat Rustanpašić Enver Sadović Ahmed Salihagić Remzija Saraćević Husein Sijerčić Hajrulah Sijerčić Hasib Sijerčić Sefer 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 Silajdžić Avdo Sillć Mustafa Smajilbegović Enver Skokić Meksud Skopljak Sulejman Spahić Mustafa Šišić Mustafa Šarac Ibrahim Šahmanović Šefko Šekularac Osman Tanović Ismet Tabaković Kasim Zeljković Smajil 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Uči zanat Roditelj (staratelj) bravarski sedlar ti. instal. bravar str. bravar brijač bravar instal. vodovoda učiteljska škola bravar ■„ elekt. instalater bravar umj. brusač krojač bravar elek. instalater Muhamed Mehmed Alija Alaga Mujo Mujo Abid Omer „ umj. brusač zanat, škola krojač bravar kovač bravar Sulejman Husein Fahro Hilme ef. Alija Zajim Jusuf krojač staklar elek. mehaničar stolar elek. mehaničar elek. instalater zanatska škola krojač elekt. instalater sedlar auto-mehaničar trg. pomoćnik krojač elek. instalater krznar instal. vodovoda elek. instalater mašin. bravar krojač elek. mehaničar stolar bravar sedlar brijač elek. instalater stolar krojač instalat. vodovoda auto-mehaničar elek. instalater monter bravar elek. instalater instal. vodovoda Muharem Alija Ajiša Adem Sulejman Šemsa Ćamil Mjesto stanovanja Derventa Ključ Bileća Tuzla Višegrad Stolac Konjic Gacko Ključ Mostar Ljubuški Čajniče B. Polje-Mostar Ključ Semizovac Gračanica Plevlje Rogatica Rogatica Ključ Jezero Jezero Bugojno Rahić G. Ljubinje s S tic a Goražde Plevlje Abdulah Čapljina Muhamed Počitelj Habiba Modriča Zuhra Bileća B. Luka Salih Tešanj Mahmut Plevlje Husein Maglaj Ziba Stolac Salihspa hič Tuzla Medan Kotor Varoš Junuz Srebrenica Rahima Sijekovac Čamila Bugojno Alija Trebinje Derviš Fojnica Suljo G. Tuzla Fatima Rogatica Ferhad Kopači Hajdar Kopači Tešanj Sulejman Cazin Šaćira Tešanj Ajiša Janja Avdo Visoko Ziba Mostar Ismet Sarajevo Hadžić Ćamil Stolac Ejub Plav Almasa Berani Halid Bjelimić Hasan Kotor Varoš Zajim Glamoč c£ •5 £S oS D N III 11 III 111 I 1 1 IV III 1 1 III 111 III III 111 11 111 111 II Primjedba Ostranj. radi lošeg vladanja Završio zanat PremJ. u konv. Sarajevo Završio zanal li III Završio zanat 11 11 I II \ 1 Završio zanat III Otstranj. radilošeg vladanja III Završio zanat 11 Završio zanat Završio zanat Završio Radi bolesti istupio 11 11 II 111 Završio zanat III III III 111 1 III 11 11 111 111 Završio zanat Istupio Završio zanat II 11 111 Ш 245 �1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 246 Prezime i ime Alijagić Adila Arslanagić Esma Arnautović Hajra Arslanagić Nazifa Arslanagić Rabija Arslanagić Ćelka Arnautović Rahima Avdić Rifa Bučuk Fata Busuladžić Hanka Berhamović Murta Babović Hasnija Cvijetić Vahida Ćatović Zarifa Ćatović Rabija Ćatović Rahima Ćatović fiehija Durakavić Fatima Duraković Fatima Čusiović Esma Fetahagić Rabila Hadžović kFatima Hadžihasanović Izeta Hadžismajlović Fatima Hajdarhodjjić Refi' Jalov Čic Fadila Karamehmedović Klepić Hiba Kilrtović Ilidajeta Kreso Rahima Kočo Zineta Kumrić Meva Kočo Fikreta Kočo Ifeta Kočo Nevzeta Osmanagić Nafija Riđešić Kadira Salihamidžć Rašida Salahović Ifeta Sadović Ifeta Sadović Zineta Sadović Asija Sadovič Izeta Salahović Dika Sahović Ifeta Šahović Hanifa Viđen Murta Volić Emina Viđen Munira Viđen Fatima Viđen Zineta Zubčević Fahira Zubčević Fatima Zubčević Hajrija Ćorak Behija Dizdarević Murta Očevo ime Huso Hasan Šaćir Mustafa Omer Jusuf Šaćir • Tahir Hamid Zahir Mehmed Osman Ahmet Smajo^. Smajo Smajo -Smajo 'lbro Mehnfed'^Arif Arif Huso iehmed Velaga ‘|Iazif\ Dosadanji us­ pjeh (polugod. ocjena) Vladanje! Redni Spisak učenica Gajretove radionice u Trebinju dobar odličan vrlo dobar sa osn. školom dobar odličan vrlo dobar dobar odličan sa osn. školom sa osn. školom dobar odličan dobar odličan dobar sa osn. školom o vrlo dobar sa osn. školom = dobar vrlo dobar odličan vrlo dobar ■ sa osn. školom sa osn. školom sa sa sa sa odličan vrlo dobar dobar odličan vrlo dobar lahmut Huso Fatahaga Alija Alija Omer Salih Zulfikar Alija Zulfikar Jusuf Husaga Hasan Muho Avđo Ahmed Hamza Ćamil Mahmut Ahmet Ibro Mujo Ibro školska spren dobar vrlo dobar odličan osn. osn. osn. osn. školom školom školom školom - тз 1 razr. gimn. ■ IV. razr. gimn. sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom dobar sa osn. školom odličan vrlo dobar dobar vrlo dobar odličan vrlo dobar dobar sa osn. školom в sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom �Redni broi Spisak učenika Gajretove ćilimarske škole u Novom Pazaru 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 :o 31 32 33 34 35 Im e i p r e z i m e Gegić Nefa Karakaš Džemka Grbović Mejrema Šarukić Nedžatija Mitković Neka Delić Dika Dangalaković Zubejda Hudović Žurna Kurtančaušević Šefketa Kolašinac Rukija Škrijel Žurna Murić Šeša Binjaš Šahsa Fujalkić Mahija Hamzić Ramiza Kačapor Nafija Rahić Nurija Nokić Saida Pašović Hadija Šehović Čeba Ališalević Mahija Hajdaragić Fatima Dražanin Zarifa Jarovac Kumrija Kostić Veroslava Šehović Havka Rvačanin Muhra Šukurica Džemk^_ Hamidović Naka Rahić Zejneba Rahić Abida Rasovac Nusreta Hadžić Đulsuma Koškovac Žurna Plundžević Nedžiba Ime oca, majke ili staratelja Smajo šaban šerif Nail ef. Šerif Murad llijas Adem Murad M. Ibrahim Hajro Halko Mujo rahm. Mustafa šefko Ibrahim Medo rahm. Agan Hamid ‘Hasan Hamdo Šućo Fehim Šućo Jovo Džanko Bahtijar Smajo ': Ј Ш Ш Zulfikar Adembeg Jusuf Hajro Redžep God. rođenja Godina Dolaska u školu P r i me d b a 1919 1923 1919 1919 1923 1924 1924 1919 1924 1922 1922 1922 1924 1S21 1919 1921 1914 1922 1921 1914 1920 1920 N1919 1919 1921 1919 1920 1921 *1921 »1916 1916 1918 1919 1922 1919 Ž47 �Spisak muslimanske djece PrivreJnikovih pitomaca I? z ' 1 1922 2 1925 3 1930 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 1931 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 248 Ime i prezime Šehić Hamdija Pašić Rašid Alibegović Alija Imamoviu Halil Ibraimović Hilmo Hadžiavdić Hilmo Karahodžić Sulejma Bečirspahić Husnija Džemat Fehim Murselović Asim Salihović Ferhat Alagić Emin Mehikić Salih Begić Nusret Ključanin Omer Hećimović Suljo Džinić Rizah Ibrahimpašić Mahmut Sofić Mahmut Mahmić Ibrišim Mašić Asim Mahmić Šefkp Masllć I^asan Muminagić Midhad Dupanpvić Mehmed Mujić’ MuharetiK. MiStrić Mehmed Hadžisejdić Za.;im Šehić Ramiz Imamović Ale Alagić Reuf Mehmedbašić Esad Alikadić Sulejman Omerćehajić Alija Hozdić Mehmed Dizdarević Hasib Beširević Muhamed Burzić Ibrahim Kavara Abdurahman Alibegović Mehmedalija Dedić H. Fehim Gušić Hasan Mesihović Safet Kapetanović Sidik Pašalić Ismet Mahmutović Mujo Junuzović Abdulah Hadžović Alija Huskić Vejsil Alijanović Hasan Karabegović Alija Ajanović Sulejman Havić Nezir Dedić Sabrija Hozdić Džemil Mizić Hamid Alibegović Ismet Prcić Ramiz Redžić Rasim Delić Jusuf Mesto rođenja otor Varoš Sanskimost Mostar Seonica Bos. Otoka Ostrožac Ostrožac Ostrožac Ostrožac Čapljina Jan,a Modriča Modrica Dretelj Počitelj Bos. Krupa T. Lukavac Donji Vakuf Konjic Bronz. Majdan Bos. Otoka Modriča Tešanj Bos. Kobaš Bos. Kobaš Bos, Kobaš Sisak Janja Derventa Bos. Krupa T.Lukavac tkalac obućar tapetar obućar frizer trgovac obućar krojač moler trgovac krojač trgovac karučar i lakirer obućar trgovac limar sarać trgovac stolar trgovac obućar obočar trgovac kolar papučar i obuć. trgovac kovač krojač obućar šUmpar stolar zubni tehničar trgovac kolar kovač kazandžija trgovac stolar kovač obućar berber trgovac bravar limar tapetar trgovac krojač štriker obućar trgovac trgovac elekričar obućar trgovac poslastičar limar i bravar šeširdžija časovničar stolar kovač oslobođen napustio poslodavca napusto mesto napustio poslodavca napustio mesto �Namešt Ii god. | | ; ! £ <£-° Ime i prezime Mesto rođčnja б! 1931 62 63 64 » 65 „ 66 67 • 68 * 69 70 71 72 . 73 „ 74 „ 75 76 77 1932 78 л 79 „ 80 81 82 n 83 84 „ 85 86 87 n 88 89 90 91 92 • 93 94 95 96 Omerdić Asim Krkić Abdalfetah Balalić Mustafa Abazović Salih Pašić Nurija Salić Šaban Karajlić Šefik Kapetanović Mahmut OsmanČević Salih Prozorac Mujo Beribak Ahmet Beribak Hasan Pedić Meho Alajbegović Alija Veseljović Kadrija Huseđinović Asim Begić Huso Tičić Smao Tičić Fehijm Moštro Mustafa Dizdarević Isman Kulenović Mesud Sadiković Meho Huskić Asim Fazlić Mustafa Odobašić Asim Pejdah lsmet Odobašić Akif Terzimehić Mahmut Smajlagić llijas Mahmić Idriz Sultanović Ragib Delibegović lzet Mujčinović Smajo Hasanbegović Šukrija Obralić Mustafa Crveno Brdo Knzarac Blagaj Mojstir Odžak Karatmanovo Ključ Ključ Ključ Bos. Kobaš jablanica n/N. Jablanica n/N. Skender Vakuf Bihać Boljetin Derventa Doboj K/K Trebinje Trebinje Doboj K/K Plevlje Klišević Ključ Gornji Vakuf Ćosići Ćosići Ćosići Karaula Maglaj Maglaj Lisnica 98 1933 93 „ 100 „ 101 102 103 104 „ 105 106 „ 107 108 Alibegović lbrahim Šuko Salko Hasandžiković Hajrudin Travljanin Safet Soldin Nazif Terzić Hilmija Ezić lzet lbrahimpašić Sulejman Kurić Salih Kurić Husejn Ćerimović Muharem Sanica Gornja Stolac Čelić Bosanski Kobaš Ljubinje Bos. Krupa Bos. Krupa Ripač Donji Vakuf Donji Vakuf Bos. Gradiška M U2,a Banja Luka Banja Luka Maglaj Zanimanje Primjedba stolar tapetar napustio mesto napustio mesto pekar napustio mesto trgovac trgovac pekar napustio mesto napustio mesto berberin obućar trgovac napustio meato štriker obućar ćurčija kuvar poslastičar trgovac trgovac limar pekar dimnjačar trgovac moler trgovac trgovac kovač stolar stolar pekar bravar P fotograf obućar trgovac trgovac trgovac štampar elektro teh. parketar trgovac trgovac kolar limar napustio mesto napustio poslodavca napustio poslodavca napustio poslodavca napustio poslodavca napustio poslodavca 249 �О писак с т и п е п д и с т а Одобрена стипенди;а Мјесто школе Иие и презпие 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 1G 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 250 Хаџвћ Ахмет Трогранчвк Бранко Арнаутоввћ Ехлимана Хусеџвновпћ Фатвма Ћороввћ Нафпја Крилић Асим Коњхоџик Сулејман Сарачевић Орхан Топвћ Хамдвја Зеквћ Реуф Азгбагић Невреса Азабагић Теуфвк Бакшвћ Ахмед Чечо Невзета Еквћ Џемал Хасановпћ Рсфвк Кураја Звонпмпр Мешковвћ Мехмед Селесковић Харун Шаран Хајрудвн Штркљевпћ РабуЈч Јаки!» Шефпка Свлахвћ Шемса Трновљаковик Ахмед Гушић Бедрудва Хромвк Бевдивн Кобашлвк Наил Сарајлвк Енвер Шарић Нлјаз Бахтијаревпћ Фвкрет Мулић Ф.уад ГГрачик Хилмија Арсланагвк Хамдвја Карабеговвћ Осман Маглајлвк Кеиал Цвијетик Муамер Краснп Ладвслав Мурсел Муневера Глоговац Мплвца Марковвк Петар Солаковвк Авша Топвк Мвхајло Зуквћ Мидхат Сарајлвћ Енвер Ашчервја Смаил Черквћ Есма Џвввћ Асрвја Џелиловвк Саквб Прачвк Фатвма Хусвк Абдулах X. Хасановвк Навла Дрљеввк Хатвџа Лаквтвћ Дика Садиковвк Ахиед Поњаввк Фервд Имамоввк Хусејн Бахтвјареввк Ћазвм Алвефендвк Мустафа Цервк Есад Чаушеввк Теофик Требпње Сарајево Бијрљина Бања Лука Динара 675 Гимназија 1000 450 400 900 500 500 675 Б ихак Сарајево Тузла Бвјељвна Бос- Градвшка Сарајево Тузла Тузла Сарајево Сарајево Впсоко Прпзрен Ввсоко 1000 II. гпмназвја Гвмназпја Т уа .7 1 Т^зла- Требвњв Сарајево Сарајево Бања Лукд Туз^иг" Бања Лукн OapajeBi Баа ;Ч i III IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V VI VI VI VI VI VII VII VII VII VII vili Учвте.Ћска шк. Нови Сад Сарајево Сарајево Сарајево Сарајево Бања Лука Вареш Мостар Зенвца Бугојно Тузла Котор Тузла Мостар Мостар Јања Фрвдберг (Љем.) Београд Загреб Београд Београд Беогрвд I! IV IV V V V V Грађанска шк. II II IV IV IV IV IV Пом. академвја IV Женска стручна II III III Медреса I Виша технвчка III Медвцина Фармација геодезија 1000 500 500 1500 750 750 1000 750 500 450 900 750 400 1000 150 1000 2000 1500 1200 750 1000 1000 1000 900 600 1000 1000 500 1350 1000 1000 750 900 1000 500 750 750 1500 450 1000 2000 450 G75 675 1000 5000 4000 400 8000 3000 4000 Првиједба �Редни Мјесто i Прииједба Халеповић Абдулћх Хамзпк Хпфзпја X. Јусуфовић Есад Ибруљ Мустафа Југо Мустафа Куртовик Дервиш Лончаровик Ахмед Миџик Алија Пињо Шефко Ромузовик Сефер Смајић Исмет С»довик Азиз Абдулахефендић Хазии Дервншевић Абдулах Делалик Мехмед Халиловик Ахмед Хаџајлик Хасан Хафизовнк Атаулах Мешак Хамдија ЈБубоввк Зулфо Сефо Шериф Танчица Салвх Пертев Селим Мулабдик Суле.мн Мешик Ахмед Налпк Захпд & 1 Геодезија Високо Кожарска шк. 2000 3000 1800 4000 4000 3000 2500 4000 4000 4000 2500 4000 3000 3000 ; зооо Занатска шк кројач Шер. Суд. школ8 Акад, 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 675 400 од 1 марта 1933. 1000 4000 251 �Редни бр. Списак једнократпи^потпора. Презиие и име Одакле je Школа Хаџибеговић Вејспл Сарајево студент Капетановвк Салко Сарајево • Каровић Вејсил Трново - Крвавац Џемил Гадко " Балагија Абдулах Д. Вакуф - Танчпц i Нцјаз ЈБубушкв • Равред Динара 500 600 500 300 250 300 15C 7 Дураковвћ Хасан Гацко 8 Мусик Зуфер Плав 9 Свјерчвк Ахмед Рсгатвца " студ. фил. 10 Хајроввк Мидхат Цевесвње студ. права 100 100 11 Имширпашик Ибрахвм Бугбјио Гвмназија 100 " 12 Манџука Михра Купрес 13 Кемал Хаџвалвк Сарајево 250 74 I 250 250 14 Глухак Омер Тузла III 15 Мулалвк Сенвја Сарајево III 50 16 Куртагвк Asm IV 250 250 17 Шеквбеговвћ Рефпи Оарајево 18 Алвбеговвк Ахмед F. Кобага 19 Прохвк Девлета Кољиц 20 Шефквк Сафет Сарајево V 100 21 Ибруљ Енвер Љубушкп VII 300 22 Ђурбузоввк Садвк Подгорица VIII 250 23 Кецојеввк Мвтар Шавнвк 24 Мехмед Ћвшвк Мостар 25 Ченгвк Исмет Сарајево Тргов. школа 1 150 26 Шутковвк Муневер Сарајево „ I 300 27 Дорочвк Мидхат Сарајево 200 28 Травањквк Хајрија Брчко 29 Топвк Петар 30 Хаџвк Сеид 252 300 - Учит. школа I 200 IV 100 V 800 „ I Стручна школа I 135 Бугојно Тргов. Академија I 250 Сарајево Вел. Медреса III 200 �Sum arni pregled Gajretovih pitomaca-ica a) Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 P o u s p je h u u n a u c i u pojedinim k onviktim a u šk. g o d . 1932./33 Mjesto konvikta Odlično Muški Sarajevo Ženski Sarajevo Muški Banjaluka „ Bihać „ Mostar „ Plevlje „ Tuzla „ Trebinje Segr. dom Sarajevo Ukupno . . . 5 2 1 2 2 3 3 7 25 Vrlo dobro 11 19 6 12 5 5 10 3 28 99 Dobro Dovolj­ Popra­ vak no 39 28 13 7 9 10 18 3 9 136 10 1 1 Л2 ; уГ b) Total. pali Neocij. 8 5 5 1 5 21 10 10 2 7 3 5 Ukupno 2 2 1 59 4 8 25 j 94 67 36 24 30 21 37 7 48 364 wv Po ijsp je h u п n a u c i u Š kolam a u Sk. g o d . 1932./33 ■ Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 Gimnazije Učiteljske Građanske Str. zanatlinske Žen. stručna Trg. akademija Srednja tehnička Zanat Ukupno . . . c) Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 V rlo/' Odlično. dobro Dobro Škola 8 3 5 1 45 u 8 3 \f- 1 1 25 99 65 19 6 Dovolj \n o Total. pali 13 4 30 7 7 1 1• 6 2— 6 3 6 25 136 Popra­ vak 12 Neocij. Ukupno 3 163 44 26 10 2 13 1 2 5 1 16 50 59 25 8 364 VIII Ukupno Po Š kolam a i ra z r e d im a u šk. g o d in i 1932./33 Škola Gimnazije Učiteljske Građanske Str. zanatske Žen. stručna Trg. Akademije Sred. tehnička Zanat Ukupno . . . 1 11 27 9 6 32 10 13 1 1 6 21 16 100 2 8 17 10 79 | lll 41 6 3 1 2 11 23 87 R a z re d i - g o d i š t V VI IV VII 2 13 11 2 13 11 28 9 4 9 9 10 1 2 53 | 19 163 44 26 10 4 16 50 51 364 253 �B lagajnički tevfešiaj Posljednje dvije godine upada u oči da prihodi na^ šega društva na mnogim stavkama počinju da opa­ daju. To opadanje prihoda u koliko se može pripi­ sivati i pravdati raznim nedaćama I ekonomskom krizom današnjice, u toliko se više ima pripisivati pomanjkanju požrtvovnosti, smisla i volje za radom kod mnogih Gajretovih jedinica. Gajret danas ima brojem jaku i zavidnu orga­ nizaciju sa 160 mjesnih odbora i isto toliko povje­ renika, sa od prilike 25.000 redovnih članova. U sa­ mim mjesnim odborima i povjereništima angažovano je sa funkcijom oko 2.000 lica. Sa tako velikim bro­ jem funkcionera, kada bi bilo malo više volje, požrtvovanja i radinosti kod nekih neaktivnih jedinica, naš ovogodišnji finansijski rezultat bio bi bez sum­ nje kudikamo povoljniji, 9 prihodi bi bili sigurno najmanje za 50% veći, nego su ove godine ostvareni. U prilog te tvrdnje neka posluži samo ova činjenica: ako bi se od svih redovnih članova ubirala redovno članarina, i ako bi ta članarina mjesečno iznosila samo 2 Din., društvo 61 imalo samo s te strane go­ dišnji prihod od Din. 600.000— dok ovogodišnja ubrana članarina, radi neaktivnosti nekojih naših jer dinlca, iznosi svega 151879-73. Ovaj nam primjer zorno pokazuje kako naše mnoge jedinice ne shvataju svoje dužnosti, a istodobno nam pokazuje da njihovim nemarom društvo gubi minimalno godišnje 450.000 Din. samo na ovoj grani društvenih prihoda. Prema rezultatu rada na ubiranju članarina ja­ sno se vidi da nije bilo dovoljno požrtvovanja ni r.a pribiranju i iznalaženju ostalih sretstava, koja su dru­ štvu toliko potrebna. Iz izvještaja Gajretovih prihoda u pojedinim mjestima upadaće mnogome u oči da su nekoja ma­ terijalno imućnija i brojem muslimanskog stanovni­ štva veća mjesta, polučila ove godine mnogo slabije rezultate od nekojih mjesta daleko siromašnijih i bro­ jem stanovništva mnogo manjih. Pogledajmo u ovom izvještaju materijalne rezultate nekojih seoskih mjesta s jedne i nekoliko većih gradova s druge strane, pa ćemo se osvjedočiti o toj žalosnoj činjenici. Vodeći stalno brigu o razvoju i napretku dru­ štva, te o prikupljanju materijalnih sretstava, Glavni odbor je ove godine svakom prilikom pozivao i upo­ zoravao sve jedinice na njihove dužnosti prema dru­ štvu, a preko njih i prema sebi 1 svojima. Ali i po­ red tih urgencija i poziva, mnogi ne udovoljiše zahtje­ vima i potrebama društva, pa tako evo i ove godine izlazimo sa manjkom od Din. 250.000,— 254 PRIHODI Cjelokupni prihodi ove godine iznose Dinara 1,371.354.75, dok su u proračunu predviđeni Dinara 1677 100.—, pa ie prema teme manje primljeno na svima stavkama društvenoga proračuna Din. 305.745.25 1) Prihod od redovne članarine iznosi Dinara 1*51.879.73, a budžetom je bilo predviđeno Dinara 150000.—, pa je prema tome ova stavka po budžetu ostvarena.' 2) Ukupijena članarina članova dobrotvora i ut^meljača u ovoj godini iznosi Din. 48.670—, dok je bilo predviđeno Din. 60.000— pa je prema tome manje primljeno Din. 11.330. Ova nas ostvarena suma ne smije ni u koliko za­ dovoljiti. Da bi se omogućilo našem elementu u da­ našnjim vremenima nestašice gotovog novca, da se upisuje za članove dobrotvore i utemeljače našega društva, na prošloj glavnoj skupštini je stvoren za­ ključak o upisivanju u članstvo dobrotvora i utemeljača Gajreta sa 6%-nim begl. obveznicama i drugim drž. vrijednosnim papirima. Skupština je stvorila za­ ključak da sve jedinice u tom pravcu provedu što jaču propagandu, a uz to je i Glavni odbor upozorio sve društvene jedinice na izvršenje zaključka skup­ štine. Pa i pored toga što su muslimani posljednjih godina došli u posjed nekoliko stotina milijona ag­ rarnih obligacija, nađoše se u svemu u cijeloj godini nekolika darežljiva čovjeka, koji se sjetiše Gajreta i potpomogoše ga na ovaj način. U tom se naročito istakao mjesni odbor u Stocu, od koga je i došla inicijativa za upis dobrotvora i utemeljača Gajreta sa vrijednosnim papirima. 3) Od zabava i drugih priredaba polučen je pri­ hod od Din, 195.850 24, dok je budžetom predviđeno Din. 250.000.—, pa je manje primljeno na ovoj stavci Din. 54149.76. Ovdje moramo primijetiti da bi pred­ viđena stavka prihoda od zabava i drugih priredaba bila i ostvarena, da se je ekonomisalo i da nisu pravljeni veliki režijski troškovi oko zabava, U ovcj godini bilo je slučajeva da su nekoje društvene zaba­ ve vrlo lijepo uspijevale i njihov je prihod isnosio lijepe svote, ali je na izdatke tih zabava otišlo 50% pa i više. Istina, ova stavka je podbacila i radi toga, Što usljed lošeg proljetnog vremena mnoge jedinice su onemogućene da održe uobičajene teferiče. Ovom prilikom moramo istaći da su nekoja mjesta imala vrlo lijepe rezultate od zabava, a troškovi su im bili minimalni. �4) Prihod od priređene tombole za vrijćme ra­ razovani, biće ta, da kod svih jedinica u svom srezu mazana iznosi Din. 194.503.03, a bilo je budžetom provedu tačnu kontrolu o otposlatim im stvarima na predviđeno Din. 125,000.—, pa je prema tome polu­ rasprodaju, da izvrše pregled cjelokupnih administra­ čen višak od Din 69.503 03, Da je ovaj višak polučen tivnih i materijalnih poslova naših jedinica, kako bismo ima se zablagodariti tome što je tombola ove godine jedanput dobili savršenu organizaciju i urednu admi­ organizovana u vlastitoj režiji mjesnih odbora i po­ nistraciju u cjelokupnoj našoj organizaciji. vjerenika i što je organizacija tombole bila olakšana 6) Darovi i ostali prilozi Din. 139,611*58, a bi­ time, što je Glavni odbor štampao i razaslao s\yma lo je predviđeno Din. 200.000'—, pa je tako manje jedinicama blokove, pomoću kojih je olakšan nadzor primljeno oko 60.000 Din. i prodaja. 7) Prilozi u naravi, koji su skupljani u nekoliko 5) Prihod Gajretova dana podbacio je preko 50%, Јег je ostvareno Din. 46699.10, a bilo je pred­ srezova a zatim unovčeni, iznose Din, 12.804'25 dok viđeno Din. 100.000.—. Ova postignuta suma u glav­ je budžetom predviđeno Din. 200.000'—. Prošla glav­ nom je polučena od prodaje otkupnih značaka. Orga­ na skupština stvorila je zaključak da se obrazuju po­ svuda na Gajretovom teritoriju »hambarski odbori“ nizacija priredbe Gajretova dana u materijalnom po­ u svrhu sakupljanja živežnih namirnica tokom proš gledu uopšte ne zadovoljava, jer se društvene jedini­ log ljeta i jeseni. Po održanoj glavnoj skupštini Gla­ ce ne staraju da blagovremeno izvedu pripreme na vni odbor je. dao svima jedinicama detaljna upustva široj osnovici. za obrazovanje »hambarski odbora, koji su imali da Ovdje moramo primjetiti da mnoge jedinice i izvrše prikupljanje živežnih namirnica u svojim mje­ pored jasnih propisa društvenih pravila i pored za­ stima i okolici. Taj zaključak izvršili su svega neko­ ključka glavne skupštine i poziva Glavnog odbor^ liko mjesta i to: Derventa, Doboj, Kobaš, Prijedor, ne doznačuju novac Glavnom odboru blagovremeno, Ključ, Višegrad, Nevesinje i Zgošća. nego ga mjesecima zadržavaju kod sebe. Tako se de­ Skrećemo pažnju da se u buduće sakupljanju ži­ šava da su nekoje jedinice istom јјг ^ taključku ove društvene godine doznačile utržak od rasprodanih vežnih namirnica posveti veća pažnja, jer bi tim ra­ dom, ako bi bio savjesno organizovan i sproveden, znački Gajretova dana od 6 septembra pr. god. Tre­ balo im je punih 10 mjeseci da^se-sjete svoje duž­ mogli imati više prihoda nego li u gotovom novcu. 8) Od Gajretova cigarpapira imali smo ove nosti i da pošalju dužni novac. Kako je slučaj sa otkupnim značkama, isti je godine svega Din. 5.265.83, a budžetom je predviđe­ no 20.000.— Iz mnogih mjesta prituživale su nam se slučaj i sa drugim novcem* od članarina, zabava, raz­ glednica, društvenih kalendara itd. Tome je potrebnog društvene jedinice zbog pomanjkanja Gajretova ci­ jedamput energično stati u kraj i zahtijevati u budu­ garpapira u rasprodaji, istodobno nam javljajući da će striktno izvršavanje propisa društvenih pravila. Ko Prosvjetina i Napretkova cigarpapira i danas ima isto toliko u rasprodaji, koliko ga je bilo i ranijih to neće i ne može, taj ne može reflektirati da se ub­ godina. Po tom pitanju GI. O. je zatražio 'obavješte­ raja u Gajretove radnike. nje od Uprave državnih monopola, koja je odgovoKod mnogih društvenih jedinica- nžilaze se na vorila, da je u promet stavljena samo ona količina rasprodaji razne društvene stvari, kao na pr: knjige, cigarpapira marke Prosvjeta, Gajret i Napredak, koje kalendari, jubilarne značke, otkupne značke Gajretova su otkupljene od bivše tvornice S. D. Alkalay u Sa­ dana, Spomenice, blokovi »cigle Gajretova doma“t rajevu. Prve su puštene u prodaju one količine, koje predavanja, — koje su posljednjh godina otposlane su bile već prerađene, a poslije njih one, koje je od na unovčenje. Pošto mnoge jedinice niti šalju novca primljenih sirovina preradila sama Monopolska upra­ od tih stvari, niti povraćaju te stvari, Glavni odbor va. Prema izvještaju Uprave državnih monopola od­ je prije izvjesnog vremena poslao izvadak iz svojih nos otkupljenog cigarpapira po markama bio je sleknjiga o zaduženju jedinica za poslate im stvari, deći: Prosveta 5,791.088 knjižica po 60 listića, Gajret zatraživši izvještaj o tim stvarima, jesu li rasprodane, 877.655 knjižica po 60 listića, Napredak 1,782016 knji­ u kojoj količini, je li novac doznačen GI. 0. te kod žica po 60 listića. — Kada se ovaj odnos ima u vidu, koga se nalaze na pohrani nerasprodate stvari. Iz od­ govora koje je dobio Glavni odbor konstatujemo da onda je potpuno razumljivo da se sve tri pomenute mnoge jedinice nemaju tačne evidencije o tim stva­ marke cigarpapira nisu mogle prodavati u jednakim rima, pravdajući se time da raniji odbor ili povjerenik količinama, a jasno je i to, da su se marke čije je nije predao te stvari, da su zagubljene, da ih upotreb­ količine bilo manje, morale rasprodati ranije, te da ljavaju na svojim zabavama i drugim priiedbama, te usljed toga i nastupila oskudica u rasprodaji Gajre­ da je njihov utržak doznačen sa prihodima od tih tova cigarpapira, od koga je Gajret imao punih 30 godina vrlo lijepu materijalnu korist, i čiji je prihod zabava. Jedna od prvih dužnosti društvenih sreskih od­ u nekim godinama bio najveća stavka Gajretovih bora, koji će se uskoro obrazovati i koji su već ob­ prihoda. 255 �I pored važnosti misije Usta .Gajret", kako za 9) Od kamata i dividende imali smo Dinara društvenu organizaciju tako I za naš elemenat, ovaj 97.263 50, a bilo je predviđeno Din. 150.000—. Ovaj izdatak je obzirom na današnje materijalne prilike manjak nastao je usljed redukcije kamatnjaka kod društva i suviše velik, tim više što je prihod od pretnovčanih zavoda od 10% na 4—6%. a uz to nismo nlata upravo neznatan, pa tako izdavanje lista „Gajove godine dobili dividendu na društvene dionice Ban­ ret" u ovoj godini iznosi okruglo Din. 120.000.— Ovo­ ke Gajret. liki izdatak ukazao se iz dva razloga, i to: što je za 10) Od pitomačkih obskrbnina primljeno je Din. štampanje isplaćeno Din. 107.003, u kojoj je svoti 449411'50, pa je prema tome manjak za 100000 Din. sadržano preko 20.000 Din. za likvidiranje računa prema predviđenom budžetu. 11) Od pretplata za list „Gajret" primljeno je u iz ranije godine kod Štamparije Kajon, gdje je list svemu Din. 18.795— Ovako mala ubrana suma do­ štampan do pred godinu dana i što se nije moglo kaz je koliko nemarnosti pretplatnika lista „Gajret", postići besplatno uređivanje i sarađivanje u listu, toliko I mjesnih odbora i povjerenika koji su prema kako je to zaključeno prošle godine, pa je tako iz­ zaključku prošle glavne skupštine imali da skupljaju dato za uređivanje i saradnju Din. 29.500.—, dok pretplatno mjesečno u svojim mjestima, kao što se ostali izdaci otpadaju na poštarinu. Administrativni troškovi iznose Din. 86.901.88, čini i sa članarinom. Svim odborima je poslan izvadak pretplatnika iz njihovih mjesta sa oznakom dok je budžetom bilo predviđeno Dinara 100.000 — dužne pretplate za svakoga do konca 1932, a poslati Ti troškovi otpadaju: za nabavku štampanica, knjiga i pisaćeg pribora Din. 15.023.75, za poštarinu i takse su im i blokovi za naplatu, ali nažalost u ovom po gledu, možemo općenito reći, bila je totalna nemar­ Din. 13.953.90, za telefonske razgovore i takse Din. nost društvenih jedinica- Pretplata je morala da pod­ 6.352.—, za putne troškove dvojici delegata u San­ baci i radi toga, što članovi koji plaćaju 10 Din. džak, te u Tešar.j, Teslić, Maglaj, Doboj i Gračanicu, mjesečne članarine, dobivaju od ove godine u smislu zatim upravnicima konvikata koji su pozivani u Sara­ zaključka pr. gl. skupštine, list besplatno, a takovih jevo radi dobivanja uputstava Din. 12.955.—, za ogje članova danas Зб5. To su bili mahom članovi« koji rijev i rasvjetu Din. 8.155.50, za kiriju Din. 22.100 — za popravak prostorija Din. 1.706.—, prilozi raznim su ranije bili uredniji pretplatnici lista »Gajret«. Dužnost nam je istaći da za pretplatu lista „Gaj­ ustanovama Din. 2.035.50, te razni sitni troškovi ret" duguju još Iz ranijih godina skoro sva mjesta Din. 2933 — veće svote i to čim je mjesto veće, tim više duguje, Na plate, porez i osiguranje namještenika kod 12) Razni ostali primici iznose Di^iJ fl0.601 ‘— osiguravajućih zavoda izdato je Din. 177.762,G8, Ovi primici potječu od kalendara, cigla, razglednica, a bilo je predviđeno budžetom Din. 160.000,— značaka i t. d. U gornjoj sumi izdato je stvarno na plate Din. RASHODI 142,730.20, na osiguranje kod Okružnog ureda i osi­ Ukupni rashodi ove godine iznose Din. 1,614.278 37 guravajućih zavoda Din. 11.604.90 i za porez na pla­ a bili su predviđeni sa Din. 1,677.100 — Prema tome te namještenika Din. 23.427.57. Ovaj porez je odbijan je manje izdato nego je budžetom predviđeno Din, od prinadležnosti namještenika prošlih godina i zadr­ 62. 821.63’— žan u društvenoj blagajni, te se je morao isplatiti Sveukupni izdaci na 9 društvenih konvikata u ove godine. ovoj godini iznose Din. 1,034.142*26, a izdaci na Razni izdaci iznose Din. 24.774.— pojedine konvikte, koliko su iznosili vidi se iz tabele: U smislu zaključka prošle glavne skupštine iz­ „Izdaci Gajretovih konvikata u 1932/33 g." U ovoj vršeni su slijedeći otpisi: godini mnogo se vodilo računa i pazilo na ekonomiju Sarajevska banka, Sarajevo Din. 36650.—, Musi, konvikata. Sekcija za društvene internate pri Gl. od­ trg. obrt. banka, Sarajevo Din. 66150, Kreditna ban­ boru naročito je bila aktivna u tom radu. ka, Ljubuški Din. 29.960.—, Kreditna banka, Tešanj Na stipendije je izdato Din. 141.275*—, a bilo je Din. 39880—, Banka Ferizbegović 1 dr., Tešanj Dinpredviđeno Din. 100.000’— To povišenje nastalo je 10 227.— Zatim je izvršen otpis na vrijednosnim pa­ u glavnom otuda, što je Drž. stručna kožarska škola pirima 66,728—, te na inventaru Din. 100.494 64 u Visokom produžena na tri godine i Što se društve­ nim pitomcima, koji su dobivali stipendiju 2 godine, Ukupan otpis iznosi Din. 284.601.14 morala odobriti stipendija i za treću godinu, da bi im Prema tome sveukupni ovogodišnji izdaci zajed­ se omogućilo da dovrše ovu korisnu stručnu školu. no sa otpisima kod novčanih zavoda, inventara i vredNa jednokratne potpore đacima srednjih i viso­ nosnih papira iznose Din. 1,898.879.51 kih škola izdato je Din. 10.699’—, a bilo je predvi­ AKTIVA I PASIVA đeno Din. 20.000’— Iz čega se sastoji društvena aktiva i pasiva vidi Izdavanje Usta „Gajret" stajalo je Din. 138.723.25 se iz „Računa imovine na 20 juna 1933“. Ukupna pa je tako više izdato nego je budžetom predviđeno aktiva iznosi na dan 20 juna 1933 god. po završenom Din- 18.000. otpisu Din. 2,612.431.— 256 �Gajretova imovina smanjila se u minuloj drušZatim je zaključeno da se izvrši otpis vrijednos­ venoj godini za Din. 527.52476, i to: za više izđato nih papira i to: ratnog zajma Din. 22.650. , srećke nego primljeno u gotovom Din. 242.92362 I za otpis „Elizabete* Din. 12 50, dionice Nar. Kreditne banke, potraživanja od pojedinih novi. zavoda, te vrijednos­ Tešanj Din. 25, dionice Sarajevske banke Din. 3640 nih papira I inventara Din. 284.60П4. Prošla glavna dionice Privredne banke u Sarajevn Din. 1.500—, dio^ skupština, po predlogu Glavnog odbora, odobrila je da niče Srpske Prometne banke, Sarajevo Din. 500.—, se otpišu od gotovine ulozi kod nestalih banaka i to: dionice Musi. trg. obrt. banke u Sarajevu Din. 25—, Sarajevska banka Din. 36.650—, Muslimanska trg. i poštanske marke Din. 500— Zatim više uplaćeni obrt. banka, Sarajevo Din. 661.50, Kreditna banka, iznos od nominale za dionice Banke Gajret Din1. Ljubuški Din. 29.960-, Kreditna banka, Tešanj Din. 38875.50, te otpis od inventara 20% D in-100.499.64, 38.980,— i Banka Ferizbegović, Tešanj Г т . 10.227.Prema tome sveukupan otpis, u smislu zaključka Ukupno Din. 117,378.50 prošle glavne skupštine, iznosi Din. 284.601.14 257 �Prihodi i rashodi u godini 1932-3^ Ukupno pojedince Red. br. PREDMET Dinara P Dinara P 200.549 195850 194.503 46 699 139.611 12.804 5 265 97.263 449.411 18.795 10.601 1,371.354 73 24 03 10 58 25 82 50 50 527 524 1,898.879 76 51 1,034.142 26 151.974 138.723 86.901 177.762 24774 — 55 88 68 — 284.601 1,898.879 14 51 PRIHODI 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Članarine redovite— — — — — — Članarine dobrotvora i utemeljača — — Zabave i ostale priredbe —— — — Tombole — — —— — — — — Gajretov dan — —— — — — — Darovi i dobrovoljni prilozi — — — Prilozi u naravi —— — — — — Cigarpapir „Gajret" — — — — -у, Kamata i dividenda — —— — Opskrbnina pitomaca — — — — Pretplata za list „Gajret' - — — — Rasni primitci —— — — — 151.879 48.670 — — — — — — — — 73 — ђ~ — ~ Jkupno Otpis u smislu zaključka prošle glavne skupštine Manje primljeno 284.601 242.923 14 62 239.289 206.293 207.760 81-153 59 956 60 530 86500 76.106 16 550 141275 10699 76 38 61 83 93 95 37 43 — 36650 661 29.960 39.880 10.227 6S.728 100 494 _ 50 с (j ’9 * J ff — 75 . Muški konvikt, Sarajevo Ženski i Šegrtski dom Konvikt Banjaluk „ Bihać „ Plevlje , Mostar . Tuzla „ fTrebinje Stipendije —* - г — — — — — — — — Jednokratne potpore —— — — — — — — Štampanje, uređivanje i honorari lista „Gajret“ — — Administrativni troškovi — —— — — — — Plate, porez i osiguranjanamještenika — — — — Razni izdaci — — — — — — — — — — Otpisi: Kod Sarajevske banke, Sarajevo — — — — Musi. trg. banke „ ~ — — — Kreditne banke Ljubuški — — — — — — „ * Tešanj — Banke Ferizbegović, Tešanj — — — — Vrednosni papiri — — — — — — — — Inventar — — 258 — — — — — — — 64 �Račun Gajretove imovine na 20 juna 1933 Red. broj Pojedince p r e d m e Ukupno t Dinara a k t i v a G o to v in a u b lag a jn ii kod konvikata ■ d Štedionici, S arajevo ■ B anke G ajret, S arajevo — G rad sk e štedionice, S arajevo ■ Z em aljske banke, S arajevo » H ip o tek a rn e banke, Sarajevo ” Q V.e ^ rv ' štedione, S arajevo » S alihage F oče i dr., S arajevo ■ .V a rd e “. Sarajevo — — V rijed n o sn i p ap iri i akcije — — __ Z ajm ovi — — — — __ __ __ In v e n ta r — — — — ______ ____ P red u jm o v i — — — — __ __ Z alih a h ra n e u konviktim a — — — R azn i dužnici — — — — — ,__ N e k re tn in e u K onjicu —, — ’ _ Ć ilim a rsk a škola. Novi £ az ar — — • tf 57.088 31.186 118.000 400.980 113.923 483.762 18.220 213.000 60871 \ 67 04 — 70 — 50 — — 35 1,497.032 534.525 42.473 401.978 10.730 5.607 53.654 15.000 51.429 2,612.431 . ^ PA S I Početna imovina^ — Gajretov dom — 2,749.927 390.027 S ' 4 м ИШШЈГ^ Otpis na osnovu zaklj. prošle skupštine — — — Manje primljeno — — — — — — — 3,139.955 284.601 242.923 259 �Tzdaci Gajretovih konvikata u društvenoj godini 1932 - 33 1 Opšti kanc.trošk i školski pribor Pranje Hrana M j e s to čišćenje Din. Muški konvikt Sarajevo P- Din. P Din. izdržav. zgrade i bašte Din. P p Uzdržav. i nabavka namještaja Din. P- Ogrijev i rasvjeta Din. Plate namješte­ nika Kirija P- Din. P Din. P 137.503 93 20.978 23 969 5.914 50 5 421 10 19.859 50 6.000 105.552 09 4.707 05 830 6.189 3.102 55 26646 50 27.000 24.977 90 49.39938 4 .5 3 1 I5 0 405 50 1.455 1.677 50 5.117 80 6.000 9.537 70 Bihać 37.610 98 3.173 620 643 90 1.527 90 5.766 50 Mostar 40.415 49 4 998 02 554 50 1.158 75 529 10 5.526 58 Plevlje 36.408 91 2 099 75 51^ 75 1.852 1.451 49 5.987 75 10.408 30 Tuzla 46.420 66 " 7.063 96 824 30 " .u 2Л58 5 5 У%.079 36 10.337 90 Gajr.-Prosv. konvikt Trebinje Šegrtski dom Sarajevo 109.418 61 Ženski konvikt Sarajevo Muški konvikt Banjaluka 36.591 Plate upr. konvikata vjer. vaspitača i dr. Din. P- Razno Ukupno Din. Din. 6.051 55 239.28976 95 1.000 6.288 29 206.293 38 3.029 45 81.15383 1 336 85 59.956 93 2 871 27 86.500 37 980 824 60.530 95 350 2.075 70 76.106 43 Muški konvikt X 9.202 80 75 Muški konvikt 19.500 10.946 66 Muški konvikt Ukupno . , . у \ 17.990 50 432 50 562.730 05 65.542 01 5.154 '5 8.987 28.958 70 . . 196 .: * Ц 4.444 16.550 15.511 18.349 c>i 90.494 09 16.550 28 800 18.641 70 700 2.835 30 207.760 6i 87.300 130.644 31 3.105 41.862 41 1,034.142 20 J * \ J ■ 260 Muški konvikt �Redni broj Prihodi po mjestima Članarine Dobrot. i utem. Mjesto Din. Banjaluka (m.) Banjaluka (žen.) Banjalučki Čelinac Vrbanja Beograd Bihać (muš.) Bihać (žen.) Brekovica SZ Gata 03 Ripač Bijeljina (muš. s Janja Koraj Tur. Janjari Bileća Orahovica Plana Bos. Dubica Bos. Gradiška Orahova Bos. Otoka Bužim Bos. Novi Bos. Petrovac Bjelaj Mijačica Orašac Oštrelj Brčko (muš.) Brčko (žen.) Bos. Samac Ćelić Orašje Bugojno Donji Vakuf Gor. Vakuf Kupres Cazin Pećigrad Todorovo Vel. Kladuša Vrnograč Čajniče Goražde Miletkovići Mravinjac Derventa (muš Derventa (žen. Bos. Brod Bos. Dubočac Kotorsko Odžak Velika Dorfulija Foča (muš.) Foča (žen) Godijeno 58 Jeleč 1.430 Cigle i značke P 1 Din. P Din, 7.125 12 2.560 р Gajretova izdanja List Gajret Din. 1 p Razno Ukupno Din. I i 330 1.450 50 148 500 4 895 50 911 2450 —■ S 1218 300 1.693 Bilećki 974 1 002 4115 B. D. Bosansko Gradiški Bos. Krupski B. Novi 91 80 Zr Г Petrovački "м 753 8 G 133 50 300 122 50 210 100 572 1.043 50 1.000 200 ПЈ 172 03 2 303 450 Bugojanski 250 ЈЛ 360 CJ 100 1.040 • 62 *• 285 50 450 Čajnički c > 922 50 2718 50 282 40 Q 120 3.655 50 2.171 7b 306 50 40 730 300 Sv. Niko!'. 1.310 Foč'nrki 2.109 288 514 1.200 1.758 50 261 �Članarine Srez Mjesto (б 59 60 61 62 63 64 65 66 „7 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 Dobrot. i utem. Din. Ustikolina Fojnica k/k Gacko Gatački Glamočki Gnjilanski Ljubinje Ljubuški 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 П2 113 114 115 116 262 1040 f Ljubuški Maglajski Mostar (muŠ). Mostarski 25 100 Nevesinje 1440 306 313 364 fUS ■ Maglaj 93 94 Niš 95 96 97 Plevlje 98 300 1.100 iT P 1.004 25 1 256 50 104 104 Fojnički Konjic Bjelemić Jablanica Ostrožac ' Repovci Seonica | p Din Prilozi Din. P Zabave i tombola Cigle i značke Din. Din. izdanja P Din. P List Gajret Din. Razn 0 p Din. 2.128 793 1.002 794 1.626 20 2.326 1.558 241 3.433 589 03 8.418 1.869 58 99 3,106 259 25 100 100 50 50 130 300 113 50 57 1.608 50 50 1.520 9.681 75 43 435 25 5 д а 157 930 1.991 50 5C 106 1.231 60 63 500 100 425 100 100 44 336 40 74 202 147 25 93 34 950 265 660 75 700 6.155 30 332 50 14.668 191 504 3492 50 1 000 1.166 70 647 248 48 ; 6.600 5.000 32.819 41 48 85 4.003 75 316 3.000 3 000 100 50 350 40 300 40 250 100 35 540 Priboj 300 Podgorica Prijedor (muš) Prijedor (žen) Prijedorski 300 Kozarac (muš) Prijepolje Prilep Priština Prizren Prnjavor Prnjavorski 1000 Bos. Kobaš Prozor 290 Rogatica (muš.) Rogatica (žen.) Glasinac bO o Podžeplje OS Žepa 17.680 Sarajevo Gl. O. Sarajevo (muš.) 500 100 397 2.152 620 258 50 12.728 6 71 3878 4.257 36 6.127 1.606 20 24 50 158 20 5.233 1.221 50 206 94 2878 33 75 2 000 1.000 754 430 70 0.598 1.728 1.602 382 25 2 009 3,370 41 765 57 3.191 450 55 10 150 2.404 65.069 50 120.420 6.807 5.469 50 28 55 370 50 220 200 100 50 25 13 75 49 50 400 50 555 50 50 100 2.413 1.170 р 10.404 1.988 50 162 4 846 50 306 1.298 51 947 300 100 Pećki Plevaljski 40 15 50 626 51 453 P Din. 50 241 25 4.537 25 50 Fočanski Gnjilani Gračanica (m.) Grać nieki Gračanica(žen; Gradačacfmuš) Gradačac (žen.) ■a Modrič Zelinja Gor. O Jajce Kladanj Ključ Ključki Prinosnic 12 876 2 522 13 229 794 9 204 943 5.397 2.895 25 74 349 127 1.315 1410 25 4. 2Г> 50 50 25 23 75 80 720 6646 20 296 21.545 44.669 274 1.010 50 5.465 25 3 000 3.000 20 560 100 1.017 85 15.224 6 71 8 805 64 7.733 75 74 478 50 5.453 1.721 50 2.878 2.133 75 1.754 912 8.118 20 36 4.129 50 237 8.409 450 " 105 60 250 5.265 82 213.253 07 13.946 �'Е ■a cc Mjesto 117 118 119 '20 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 13S 139 14C 141 142 142 144 Sarajevo (žen.) Ilijaš Ozren Pale Trnovo Hadžići SanskiMost (m.) Sanski Most (ž.j Čaplje Stari Majdan Sjenica Dugopoljana Kladnica Skoplje Srebrenica Bratunac Stari Bar Stolac (muš.) Stolac (žen.) Aladinići-Cmići Čapljina Domanovići Lokve Šabac Stip Tešanj (muš.) Blatnica Doboj Teslić Tomislavgrad Travnik (muš.) Travnik (žen.) Goleš Kasapovići Trebinje Dživar Lastva Tuzla (muš.) Tuzla (žen.) Dobošnica Gor. Tuzla Kreka Lukavac tur. Puračić Živinice Uroševac Štimlja Ulcinj Veles Visoko Breza Kakanj-Doboj Kakanj-Zgošća Radovlje Vareš Višegrad (muš.) Višegrad (žen.) Mioče Uvac Rudo 146 147 148 149 150 151 152 15.ч 154 155 156 157 158 159 16( 161 162 163 164 165 166 167 16( 169 170 171 172 17; 174 175 S Dobrot. i utem. сл Din. o E to Prinosnika D Din. P i tombola Din. n 2 363 75 735 500 40 - 331 75 300 1.116 126 to - Din. P i značke Din. Din. [ p P Din. 1.000 1.815 25 1007 50 3.363 2.580 1.607 900 7.638 50 131 1.200 100 3/9 40 9.044 50 131 234 54 4.578 330 58 250 6С 50 1 500 1278 75 1.077 nički 417 50 600| ------- ■ 530 8 350 1 438 50 4.000 25 25 1824 172 893 ~7 u 380 75 i' 2 7.970 227 200 0 39C 591 96 27U Zr n / *£ s * £ 300 СЗ( К 1903 75 1.878 65 234 29C 1; 4 500 75 200 3 396 550 300 2.923 99C 1182 220 60 2.600 3.231 I. 530 13.788 2.889 380 8.497 400 957 500 876 100 \ гџ — 3 | List Gajret 54 4.578 80 „b izdanja 1 ooc s- 3628 50 1.050 1 • 113 6.258 2 . 1.019 Trebinjski 2 500 S g H 5 524 50 8 210 2090 50 101 167 144 75 120 2810 110 142 258 1 436 50 241 100 7318 4.847 534 75 557 18459 1.317 75 14 60 18 85 27C Nerodimskl 400 £ .2 525 500 4 520 1.981 1406 45 4 460 130 31C 10C /143 6.194 i 60 262 396 2 387 50 430 150 360 100 450 3.881 689 9.522 5.135 100 13.186 181 150 113 II. 1.577 557 25633 3.509 i 67 282 2.920 513 1.611 251 270 100 90 2 35S 60 з ■8 м 047 5.545 772 9.058 1.972 656 9.699 60 100 1 289 542 208 665 7.269 1.722 1.131 60 200 611 10 10.102 2.929 360 1.081 263 400 �Članarine •g •a Mjesto & 17G 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 Vlasenica Knežina Istok Zenica Pojska Zagreb Zvornik Kalesija Žepče Begovhan Zavidovići Razna mjesta Srez Cl Dobrot. i utem. Din. P Vlase- Prinosnici Din. P Zabave i tombola Prilozi Din. p Din. P Cigle i značke Din. Gajretova izdanja P Din. 1.084 30 1798 20 3.809 75 50 Vrelo 400 2 292 140 2.103 25 724 2 773 40 nički Žepački 150 10.000 0 Din. p Razno Ukupno Din. Din 70 50 275 100 200 9.850 1.500 УУ1 50 2.000 89 50 70 9.485 331 50 7.192 75 5.000 100 List Gajret 300 35 30 125 1 175 20 9 0 P 6 762 25 50 50 20.525 100 1.700 5 283 50 299 50 П.908 25 724 10.577 65 6425 fafpeTOB гласник П о з д р а в н е д е п е ш е п р е т с Ј е д н и к у Г лавн о г о д б о р а Г аЈр ета г. Др. А вди Х а с а н о е г о в и ћ у с а мЈесни v р е д о в н и х с к у п ш т и н а Куирес: Присутно чланство мјееног одбора у Купресу са годнтње скупштане цзражава Вам прнзнање за просвјетни и национални рад са жељом да устрајете до коначне побједе. — ЕГретеједиик: Пашић Гацко: Са прве кон£титуирајуће скупштиие мјесног одбора Гајрета у Куди Фазлагић поздрављамо славно водство — претсједник скупштине Јусуф Фазлагић. — Требиње: Са годишље скушптине мјесног одбора Гај' рета и његове радионице поздрављаио Вас желеки сваку срећу и успјех Зашви раду за добро Гајрета и исламске заједнице — Одбор. — Јабланиџа'. Гајретови радници сакупљени на годишњој скупштини поздрављају Вас уз поклик жи~ вио на добро Краља и Отаџбине. — Медар. — Жепче: Са конституирајуће скупштине Гајретовог женског одбора у Жепчу поздрављаио Вас и део одбор те Вас молимо да устрајете око подизања нашег муслманског женскиња — Претсједница скупштине Шемса Мулалић, повјереница Гајрета у Жепчу. Бос. Дубица: Учесницн главне годишње скупштине ијесног одбора Гајрета у Бос. Дубици срдачно u топло поздрављају свој главни одбор са дичнин претсједником др. Хасанбеговикем на челу( — Претсједнив IHepnk. — ЗамдовиЛ: Чланови Гајрета са своје редовне годишње скупштине повдрављају Вас као свог дичног претсједника и кличу Вдм живио! Претсједник Др. Идризбеговик. — Љубушки: Гајретови чланови са своје редовне годишње скупштине поздрављају Вас као свог неумор- 264 ног водића аселећи Ваи дуг и срвтан живот на дику и понос сввх нас. — ГГредсједник Ориан. Бијељина: Са главне годишње скупштине овог мјесног одбора поздрављамо претсједника Главног одбора Гајрета и вођу културно просвјетног и националног прогреса муслиманског елемента у нашој драгој домовини — Претсједнпк Прељубовик Фоча: Чланице женског одбора Гајрета у Фочи са годишње скупштине поздрављају Вас уз одугаевљене поклике: да вас Бог поживи — Претсједница Мунира Омерхоџик. — Фоча: Скупштинари мушког одбора еа редовне Гајретове скупштине у Фочи поздрављају Вас као будног чувара и испитаног радника нашег драгог Гајрета — Претсједник Омерсофтик Алпја. — Какањ: саглавне годишње скупштине Гајрета Згошка срдачно Вас поздрављамо наш вођо! Претсједник инж. Хрњичевик. Ниш: Са своје друге годишње скушптине чланство Гајрета у Нишу поздравља главни одбор на челу са својим дичним претсједником госп. др. Хасанбеговик. Претсједник: Шекерагик. Какањ добој: Окупљени на четвртој редовној скупштини поздрављамо Вас желеки Вам успјеха у раду з* наш драги Гајрет. Мјесни одбор Гајрета КакањДобој — Претсједник Догдибеговвк Добој: Са годишње скупштине Гајрета у Добоју хитамо да поздравимо нашег уваженог и заслужног претсједника са једнодушнии ЖИВИО! Претсједник, Сарајлик Елиаз, - Секретар X. Мујагик Чаиљина: Ga главне скупштине мјесног одбора Чапљина воздрављаио Вас са жељои да Гајрет и дал>е иде нстии правцем на понос Вас и Гајретових пионера — Претсједнив Казазик. �\7 m Gradska Štedionica _________općine grada S a ra jev a_____ T em eljna glavnica 40,000000- D inara Oekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O NI ČU koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. ЧЧVV\W'.\\\'«ЧЧЧЧЧЧЧЧЧ g g g g 1/». g g џ '// B a n k a G a j r e t d . d ., S a r a j e v o akcijski kapiiat Din. 4o,ono.ooo'- Rezerve Din. 2,ooo.ooo' 'П / ' ■ \ /" Od čiste dobiti daie 6% KULTUR­ /, /"/ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU ft „GAJRET”. ft Banka se bavi svirrt-u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, огganizuje i rukovodi kreditne i, privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. izragjuje sve u štam­ parsku struku spadajuče poslove b r z o jeftino i ukusno \ /" /" /" /// // '"/ /// /" �1 ‘ -rr. Tv~~'r ( \ / � https://kolekcije.nub.ba/files/original/858d878437a35c7afb497f662fd6b383.pdf 8d9672149959f850670d90ffb83f5fb1 PDF Text Text V САДРЖАЈ : Ћанил 0. Селнаповић, Пријепоље: Дпел на босанско-херце- говачке Гајретове радиикс Hasau L jubunčić: Bitne razlike između zadruge i banke J. Kušan: Dva Morića, dva PaŠita (Drama u jednom činu) Sulejman Keuiura, Šer. prip r. Foča: Hadži Mehmed-paša Ku­ kavica K. П.; Д iH-.гаша Ризванбеговнћ и Петар li Петровнћ-Његош Prva matura na Velikoj medresi Kralja Aleksandra I. u Skoplju A. Бплагпја: Пет година рада Дома ђака Геометарске шко- ле у Београду .Privreda: U redništvo: Naše selo., Ing. Š erif B ubić, Sarajevo: Zemljište i njegovi sastojci., ln . Jovo P opov ić: Pitanja i od­ govori Мерхум Дбдуселам Џумхур Nove knjige. Uloga vakufa u vjerskom i svjetovnom prosvje­ ćivanju naših muslimana Г А ЈР Е Т О ВГЛ А С Н И К : Управв Гајретових интерната у 1933/34 шк. год. Vjerski vaspitači u Gajretovim konviktima — Otvorenje odjeljenja za ćilimarstvo u Gajretovoj radionici u Trebinju — Вртна забава Београдског Гајрета »Осман Ђикић“ у Мостару — Pozdravne depeše pretsjedniku з т * - Gajreta g. Dru Hasanbegoviću 1 ОКТОБРА CAPAJiBO 1933 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ „Gajret" je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat­ nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće, ,G ajret“ će nastojati da zadovolji Što širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija •mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „G ajreta“ , a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji ,G ajreta“ treba da porade u svojoj.sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašivali u listu »Gajret*. Ј п ■&Lt \ у Г з Ј р г т , л и ст Г а јр е т а д р у ш т в а . sa к у л т у р н о и е к он ом ск о под и ва њ е м у сл и м а н а, п 1 6. с в а к о г м есец а , a ц ен а м у j e sa н а ш у О т а џ б и н у 1 0 0 д и н а р а н а г о д и н у , a ле в ем љ е п р е к о г р а н и ц е 2 0 0 д и п а р а . Ђ а ц и д о б и в а ју л и с т у п ол а ц е н е к о д Г л а в ил и к о д у п р а в е Г а јр е т о в и х к о н в и к т а . — П о је д и н и б р о ј с т о ји 5 ди н ар а. Директор Х а м и д К ук и ћ „ Г а ј р е т “ .— О дговор ни у р ед н и к : Х ам ид К ук и ћ . — З а н п ч к у ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еп ш ћ . it b o И с л а м ск у д п о - �БРОЈ 19 ГОД. XIV. Capajeuo, 1. октобра 1933. Ћамил 0. СелмаповиИ, Пријепоље Апел на босанско херцеговачке Гајретове раднике Ч е с т о п у т а пи сал о се о Г а јр е т у и Санџ ак у . Ч и њ ен и с у ра вви п редл ози к ак о би се идеја Г а јр е т о в а п р ош и р и л а у С а п џ а к у и како би С а вџ акл ије ш т о п р и је сх в а т и л и 8начај п п о т р е б у Г а јр е т а , т е како би се једиом п ом огл о са вџ а ч ком м усл им ан им а. Н е м оже се р ећ и д а н и је у ч и њ ен о н и ш та , и с т о као ш т о се не м ож е рећ ц .д а . je у ч и њ е н о /м н о у , г о у т ом п о г л е д у . Ми т р е б а да радпмо и д а т е ж о м о бољ ој б у д у ћ н о с т и . Н а с н е см и је да задрж и у н аш ем р а д у м инимални и згл ед на у сп јех , је р не рад^ћи и х ај мали и з гл ед иш ч ез н у ћ е, a та д а ћ е св е б и т и д оц к а в . С а вџ а ч к и М у сл и м а ви вијековим а о с т а в љ ев и сами себ и , без и ч и је и в и ц и ја т и в е, без п о т п о р е , в асељ ен и или бољ е рећ и п р ен асељ ени у веом а ек овом ск и п асивн ом к р а ју , на д а в О сл обођ ењ а и У једи њ ењ а н а ш е г а н ар од а з а т еч еа и с у в е с о р е м в и да се п р и л а г о д е b o ­ bom приликама и bobom д у х у врем ен а. У т аквом ст а њ у м еђ у њ им а н а ста је п ом ет њ а к оја их ста вљ а у ј о ш г о р и пол ож ај a н а р оч и то п осл и је агр ар н е реф орм е, г д је с у у ови м крајевим а 90% п огођ ен и са м о м усл и м а н и . У ов о ј о о ш т о ј п ом етњ и т р еба л о je п о ч е т и рад м е!ју м у сл и м а в и м а у С а вџ а ку , д а б и се њ и х о в к у л т у р в и , п р осв јетн и и ек он ом ск и иол ожај п о б о љ ш а о a в а р о ч и т о т р е б а л о j e са в џ а ч ким м усл им авим а о т в о р и т и очи д а п огл ед а ју у с т в а р в о с т и о т с т р а в и т и од њ и х св е забл у д е. Eto, под оваквим ок ол в ост и м а п о ч е о je у С а в џ а к у рад sa Г а јр е т . У п о ч е т к у , када je Г а јр е т б и о у м н ого п ов ољ ви јем п ол ож ају да п о м о г в е са н џачке м у сл и м а в е и кад с у о ви били у к уд икам о бољ ем м атер ијалвом ста њ у , м е^у њ има в и је п о с т о ја л а св и је с т и ра- зум и јев ањ е за Г а јр е т , је р г а в и с у позвавали, в и т и с у вм али п р и л и к у да г а р а в и је у п оз в а ју . Д а в а с , к ад се je tokom в и ш егод и ш њ ег вап о р н о г Г а јр е т о в а рада 8 аи в тер есов а о за Г а јр е т ск о р о ц и о м усл им ан ск и ж иваљ у С авџ ак у , Г а јр е т в и је у так вој м атер ијалвој м огућ н о ст и , у к ак в ој je н ек а д б и о, да им пруж и о б је р у к е и п ом ог в е. О п ш т а ек овом ска кри8а, к оја х ар а no цијелом св и је т у , погодп ла je и Г а јр е т , али je в а р о ч и то д от ук л а санџ ач к е м усл им ан е, је р с у о в и и и вач е бол и пали. И , н а ж а л ост , к ад се je п р обу д и л а свије с т за Г а јр е т к од са в џ а ч к и х м усл им ава, вест а л о je ср ед ст а в а , и т а св и је ст имала б о сад п о в о в о д а со у с п а в а сам ртвичким свом . С авџачки м усл им ан и м атеријалво с у naли. З а н а т ст в о , т р г о в и в а , пољ опривреда, св е je т о у С а в џ а к у в а м ртвој тачци. A кад се има в а у м у , д а с у и у вајбољ им врем евома са в џ а ч к и м у сл и м а в и храм али в а свима пољ има в а р о д н о г ж и в от а , о в д а се м ож е 8амислити њ и хов пол ож ај. П о н аш ем у в је р е љ у Г а јр е т јо ш м в ого м ож е да у ч о в о sa са в џ а ч ке м усл им аве. И сти ва, т а би п ом оћ С а вџ а к у иш ла у векол ико в а у ш т р б б осан ск о-х ер ц егов а ч к а м м усл им ав ом а , к оји с у ст в ор и л и Г а јр е т . А л и бапт б о са в ск о -х е р ц е г о в а ч к и м усл им ави д у ж в и с у да п о м о г в у с в о ј у б р а ћ у у С а вџ а к у са издаш вом п ом оћ п , к о ју ће њ и хов а браћа у С а в џ а к у осје т и ти . Ми в је р у је м о да je Г а јр е т вол»ав, a ,по г о т о в у у з о д обр ељ е б о са в ск о-х ер ц егов а ч к и х м у сл и м а в а са к у п љ ев и х ок о Г а јр е т а , да вам п ом огн е. Ми звам о д а je Г а јр е т , tokom о О г о д и в а с в о г а п л од н ог ра д а ра ди о п р а вед н о 297 ј �и п ом а га о т а м о г д је je т р е б а л о п ом оћ и . С в ак ом je п о з н а т о д а je Г а јр е т у в и је к сп а с а в а о он е, к ојим а je п р и јет и л а н ем п н овн а п р о п а с т . О н je н а т а ј н ач ин у с п и о д а одр ж и ц је л и н у и к о р и с н о п о с л у ж и о ш п т о ј н а р од н ој ст в а р и . И з ив н есен п х р а зл ога , м и са н џ а ч к и м у сл и м ан и , а п ел у јем о н а Г а јр е т , д а у д у х у с в о ји х т р а д п ц и ја , у д у х у с в о је св и је т л е и ст о р и је , п о м о г н е о н е к о ји с у без њ е г о в е п ом оћ и о с у ^ е н и н а п р о п а с т , a т о см о м и, са н џ а ч к и м у сл и м а н и . Н ем огућ е je о д н а с оч ек и ва ти , a н ар о- ч и т о у овим теш к и м врем ен им а, д а дам о Г а јр е т у к ол и к о о д н»ега тра ж и м о, na н и п р и бл и ж н о, али ћем о у м је т и д а м у б у д е м о бл а го- да рн и , a на Г а јр е т о в о ј 8 аста ви и да љ е ћ е се п он осн о бл и ста ти : „ С в и sa је д н о г а , јед а н за c e e — з а о п ш т е д о б р о н а р о д а “ , ш т о ћ е Г а јр е т у и ци јелом ју г о с л о в е н с к о м н а р о д у сл у ж и т и на пон ос. Hasan Ljubuncič: Bitne razlike između zadruge i Banke Zadruga se ne razlikuje od banke svojim form al­ nim radom, svojim knjigovodstvom i administracijom, šta više zadruga teži da ovo knjigovodstvo i ovu ad­ ministraciju još više usavrši da bi, lakše m ogla izvr­ šiti smjenu banke л njena poslovanja. Zadruga se ne razlikuje od banke ni u veličim 4kapitala, jer kako zadruga u svojim početnim godina­ ma m ože da imadne m'anfi kapital od banke, tako isto zadruga m ože da imadne i veći kapital od banke, na­ ročito kad razvije poslovanje i smisao za štednju kod svojih zadrugara. Ni u veličini kamatne stope nije osnovna razlika, jer zadruga naročito u svom početku m ože da bude prisiljena da naplaćuje na posuđeni novac više kama­ ta od banke, koja opet m ože da spusti kamatnu sto­ pu vrlo nisko uslijed velike ponude novca. I zadruga, kao i banka, mora da vodi računa o pijaci — ponudi i potražnji novca — i da prema to­ m u povisuje ili snizuje kamatnu stopu, jer se inače m ogu da izazovu zadrugari na spekulisanje, pa da traže novac izvan zadruge ili da jeftino posuđeni no­ vac iz zadruge posuđuju nezadrugarima uz neku dobit. Pa i ako su tehničke i formalne strane poslova­ nja u zadruzi slične ili jednake onima u banci, i ako u veličini kapitala i visini kamatne stope između zadruge i banke ne postoji određena razlika, ipak izme: đu banke i zadruge postoje tako duboke i b'tne razlike da se nazivaju antipodima. Kako smo rekli, na visinu kamatne stope u za­ druzi m ože da utječe njen početak i njena nejakost, ali tendencija u zadruzi uvijek ostaje ista, a ta je: da kamatna stopa na zajmove uvijek teži snižavanju a na uloge na štednju povisivanju. Istina to ne m ože da ide u beskrajnost i uvijek treba da ostane takav odnos 298 da kamatna stopa za zajmove bude veća od kamatne s tu j^ na uloške. K o i banke je uvijek sasma obrnuta tendencija, jer bančio princip »što veće dobiti« za­ htijeva povisivanje kamata na zajmove, a smanjivanje na uloške, tek ponuda i potražnja novca može u nekoliko da regulisava pomenutu tendenciju banke. Osnovni kapital banke obično je vlasništvo neko­ licine ljudi, koji su ga uložili radi toga da što više do biti imadnu. Radi toga banku klijenti interesuju samo u toliko u koliko će biti profita i koristi od poslova­ nja s njima. Kapital i njegovo intenzivno uvećavanje je glavna svrha banke. I Dok se banka osniva radi plasiranja nečijeg ka­ pitala, dotle zadruga putem samopomoći i međusobne pom oći nastoji da stvori mogućnosti za pomaganje za­ drugara uklanjajući eksploataciju i spašavajući zadru­ gara od zelenaša i eksploatisanja bančina. Govoriti o vlasnicima zadruge znači govoriti o svima zadrugari­ ma, pa i onima koji su u položaju dužnika prema zadruzi, jer zadruga ne posuđuje novac nezadrugarimaSudjelovanje u dobiti zadrugara dužnika izraženo je u tom e što je čuvan od eksploatisanja. Da se u zadruzi ipak stvaraju neke dobiti, razlog je u tom e da se pomognu neke opće humane i pro­ svjetne potrebe, da se stvori rezervni fond zadruge, iz kojega će se m oći podmiriti eventualni deficiti i s tim će se rasteretiti sami zadrugari. Kad zadruga podjeljuje zadrugaru zajam, ona vodi računa i o tome u što će zadrugar upotrijebiti zajam, pa ga radi toga i daje pod uvjetom, jer ako ga upotrijebi u proizvodnju, onda će mu taj zajam korisno poslužiti i biće u mogućnosti da zadrugino dugovanje podmiri. Kod podjele zajmova zadruga vodi računa i o moralnim osobinama dužnika, pa ne daje novca o­ �nima koji imaju naklonosti za zaduživanje bez povra­ ćanja. Banka ne vodi računa ni o tome u što će se novac upotrijebiti niti o moralnim osobinama dužnika, njoj je glavno da dužnici imaju dobre žirante. I tako dok bančinih klijenata jednoga po jednoga dolazi ima­ nje na bubanj, dotle se zadrugari jedan po jedan po­ lagano popravljaju i podižu. Dok banke svoje kapitale ustostručavaju dotle zadruga skiomno i tiho napre­ duje. Ali s druge strane dok banka gubi teren, jer su same sudjelovale na rušenju kreditne sposobnosti kli­ jenata, dotle se zadruge sve više pomaljaju i učvršćuju, i to baš radi toga, što se stanje zadrugara podižeo kojima za­ druga vodi računa i radi kojih i postoji. Eksploatisanje klijenata od strane banke često puta je išlo uo potpunog materijalnog upropašćenja klijenta, jer je banci glavno dobit, dok kod zadruge ostaje uvijek ten­ dencija što boljeg ekonomskog i kulturnog podizanja zadrugara. Same banke upropašćšjući svoje klijente materijalno, onesposobljavale su ih u isto vrijeme da svojim obavezama prema banci odgovaraju, što je naj­ zad i same banke povuklo u sferu krahova. To se ni­ je moglo dogoditi sa zadrugama koje su slijedile za­ družnim principima, jer su jeftino dobiveni novac ulagale u proizvodnju, pa su mogle da ispunjaju tačno svoje obaveze prema zadruzi. Zemlje sa razvijenim zadružnim pokretom ostale su vrlo žilave prema op­ ćoj krizi koja po čitavom svijetu hara. Osim toga, zdravo zadrugarstvo razumno i po­ stepeno preporađa društvo prosvjetno i kulturno. Dakle, zadruga nije isto što i banka ! Ne treba prenos'ti nepovjerenje koje su same banke na sebe na vukle i na zadruge, jer to one nisu zaslužile. Zdrave zadružne ideje, koje su od neprocjenjivog i neminovnog utjecaja na blagostanje i kulturu naroda, navele su i Gajret da svoje dijelovanje uputi i u tom prav cu — širenja zadružnog pokreta u narodu, kako bi narodu što više pomogao. Dva Morlća, dva Pasića Drama u Jednom činu A (Svršetak) Janjičar: Tamam takq, Dizdarago, a i mi ćemo < bro učiniti. Dizdar aga: (nervozan) 4Dobro ja to skontah, a kriti, upoznah Moriće. Znam ih u dušu : naleti« hoće, dina mi (trlja ruke), pobiće trgovce a ih zeteknu u konaku, fer da su oni krivi za smrt Sari Murata, a narod ć e svoje ajane, svoje Pašiće, samo tup, pa po glavi. Je li ta ko? Janjičar: Jes, dina mi. Dobro tr to uzdurisa. Valja para ! Dizdaraga : Čim krv padne, — lisice na ruke pa pod gajtan, ja k a k o! Onaj ko krv prolije treba to ru­ som glavom da otkaje. (Sluša) Slušaj ! (Obadvojica slušaju. Izdaleka dopiru povici, graja i vika). Tamo se nešto događa. Vala beli sada neće m o­ ći kazati da mi nisu krivi, i da ne mogu za sva­ čija nedjela da odgovaraju. Na djelu će ih vidjeti pola šehera . . . Eto nekog, a ti bježi za han, jer ne bi htio da nas odmah spaze . . . Janjičar: Beli vala (odlazi za han). Čaršinlija: (se plašljivo obazre; kad spazi Dizdaragu, on se lecnu): Akšamhajrola, Dizdaraga ! Dizdaraga: Alah-razola, doklen ti ago?! Čaršinlija : (uplašenim glasom): Šta da ti kažem, do­ klen, u džehenem ! Šta ovo, Dizdarago, ima kijamet vakta, ne date, ni vi, ni onamo oni, Morići, Sarajevu da odahne. Ja vi učinite red, ja puštajte da ga Morići uvedu. Eno, dovle se Čuje, U Tabacima prašte šišane još i sada kao je rat. Bezbeli, opet će biti klepet po našim leđima, a za nečiji tuđi hator. Sramota je i ka­ zati, ali neka znaš da ni avđesta serbes uzeti ne možemo, od naka javašluka. Ne brini, ago, sve će se na dobro okreuti, Alahu šućur, još noćas. ■šinlija: Vala, ne bi reko, da ćemo i kako dobro viđeti dok s puškama liježemo, a uz puške ustajemo. Dizdaraga : Ja ti kažem da hoće, zapamti. (Prilazi mu bliže). Nešto pravo da mi k a žeš: bi li čaršija volila nama ili Morićima kad bi oni pobili ne­ koliko glavnih trgovaca u Sarajevu, a ? Pravo da mi kažeš. Čaršinlija : Vama, bezbeli, zar njima, ubojicama, sve­ jedno što su dosada bili u fukaru. A jok. Dizdaraga: E neka znaš, ako Moriće večeras navede njihova osvetnička krv, jutro.će, sigurno, osva­ nuti samo za njihove mezare. Čaršinlija : (zabezeknut i prestrašen): Čini mi se (os­ vrće se on) da večeras kuće dobro ne zatvorih . pa mi valja pohititi. Ejvala. (Odlazi). Dizdaraga : Ej sadile! (smije se). E moj brate, što su u straha duge noge. Vidi, vidi, eto zar opet ne­ kog i on će, asli, ovuda. Bećir : (trči s puškom s desne strane) Pobjeda, inšalah, pobjeda. Nano, o nano, (spazi Dizdaragu pa sta­ ne) a šta ćeš ti ovdje, Dizdaraga ? Dizdaraga: Čekam Moriće sa akšamluka. 299 �Majka : (iz hana) A , B ckir: Nano, eto ti zarad ahbaba se obradovati, Bekire ? sinova. Pobiše trgovce u konaku Sari Murata. (Dizdaragi) Tebi će aga, zaista upravo tebe trebaju. Majka: (iz hana) Teško meni jadnoj i čemernoj. Dizdaraga : (radosno) Bolji mi haber ne treba: ne m o­ ram barem da čekam zabitova kavaza i da dan­ gubim. Ti sve kaza, baš dobro ispade, dobro, jakako. Bekir : (snebiva se) Ja čiidna insana, pobismo ti pri­ jatelje, a ti veliš dobro. Pozvaste Sari Murata na vjeru, a onda ga ubiste. Nije to učinila pa­ met samog Mehmedage, jok, v eć onih bazrđana što ostaše u konaku da ljube ledinu . . . i još nekog . . . Dizdaraga: (čudi se) Zar baš sve pobiste svu šesto­ ricu, a ? Baš sve. B ek ir: Jes, a zar znaš da ih je šestorica ? Oklen ti to znaš ? Dizdaraga • Znam ! Pobiste ljude, pa mislite i Sara­ jevo pod nož da okrenete, a 7 B ek ir: I tvog je J u masla, bilo,, čini mi s„\ Sve po­ bismo, šestoricu za'■jednog našeg. Dizdaraga : Baš sve, halal im vjera — ama što učiniše, učiniše, beli više. nej:e. Što bi, bi ! Bekir : (se tržnu) K ako neće, sada će jako da vam pokažu šta ajani mogu. Sva je čar si ja uz M oriće pa će da okrenu u poslove koji vam iie£e biti po volji . . . čuj. . . (Čuje se buka koja dolazi sve bliže. Dizdaraga se sklanja do vrata o d ha­ na. Ibrahim i Pašaga dolaze s desna. Odijelo im u neredu, bez pušaka* sa isukanim sabljama, Za njima polako i bojažljivo, dolaze cigani i čaršinlije. Narod stoji podaleko »od M orića, šuti i če k a ) Pašaga (Bekiru): Kamo šenluk, kam o d o č e k ? Zar da ova naša pobjeda bude bez veselja i šen lu k a ?, a ? Iznosi akšaraluk kad nam Mehraedaga ne htjede da iznese. Iznesi i dijeli narodu. Veseli se narode, padoše murtati. Brzo Bekire, polom io noge. B ekir: Dizdaraga te tražio, on ko bajagi zna . . . Ibro : Dina ti, Bekire, slušaj svoje age, a s onima da ne vodiš eglena. Bekir (odlazi): P eke (kada hoće u han doček a ga Dizdaraga i odvodi lijevo). Pašaga (narodu koji šuti) : Šta je ovo, kam o pjesma veselje, kam o vam avaz. Šta ste se skamenili, još ov o nije naša dženaza. Dizdaraga (stupa sa dva janjičara): M ožda i jes b raćo ! Narod se primiče. Pašaga (Ibrahim stoji do njega) : Šta ćeš ti ovdje, murtatine, ovdje kod moga hana. Odlazi Meh* 300 medagi neka ti kaže kako ne valja mučki ubi­ jati ljude — jer može . . . (guši se od bijesa) Izlazi otalen hizmećaru . . . Dizdaraga (višim glasom) : Ti eto sikćeš na agu, a on ti baš po meni selam šalje. Još te Mehmedaga poziva u tabiju na konak, a veli da ti je i svilen konac smarlaisao. Pašo i Ibro (zajedno se smiju) Hahaha . . . baš za nas, samo je li dobro usukan i bez uzlova . • . da nisi sef, a, zar za nas ? Dizdaraga : Za obojicu, jakako. Ibrahim : Samo da ne bude kao maločas u konaku. Čuli ti kako mi uzdurisasmo one vaše. šteta što ne bi i onog Halilbašića, pazi se, ago, može i tebe što slično da snađe . . , ako . . • Dizdaraga (prekida g a ): Batali, ne brabonjči uzalud, v eć daj ovam o ruke. Jašare, daj lisice ! (Jedan janjičar prilazi s lisicama) РаЦцда : Hahaha (naslanja se na sablju i klati) Rastu zazubice Mehraedagi za Morićima, a ? Ubiste mi ahbaba Sari Murata, pa mislite i nas. A vidiš li ti ovaj narod, (pokazuje na narod) zar mimo njega i preko njega vi hoće da vladate, a ? Nedam o se mi, još smo kadri sabljom sjeći. (Na­ rod uzmiče.) Dizdaraga (nemarno): Uto, vidićeš da ja narod neću ni dirnuti, ni dotaći, a on će vas izdati i predati. Ibro: Neće. — A k o bude tako kako ti kažeš, ja ću se sam predati, pa odmah sijeci. A ako se okre­ ne, nećeš desne mi ruke, otići ispred hana. Smo ta­ ko dajem glavu. Pašaga (izazovno) : I ja ! Ama narod neće vaše »dobre vlade “ , neće on vaske, ni vaših zuluma. Dizdaraga : Hoće, vidjećete da hoće, dosta je zla pod vama vidio. Šta ste mu dali, krv i ćesatluk — predaće vas, jakako, pašići m oji! Ibro : Neće, vidjećeš ! Dizdaraga (v iče prema narodu) : Puštaj, razmiči se . . gledajte . . . (Narod propušta dvojicu janjičara s lisicama na rukama koji dolaze sa leđa Morićima. Oni instiktivno osjete opasnost i naglo skoče prema ćepencim a i naslone se leđima na njih.) Pašaga (uzrujano): I vi, zar tako, vi koje sm o hranili i branili od teške ruke tuđih hizmećara, zar ta­ ko, izdajice . . . Ibro (tiho, n e m o ćn o ): Pogan nijedna. Zar što pobismo njihove krvnike i što uzesmo grijeh na svoje du­ še. Sad vam ne valjamo ! Je li ? Dizdaraga : A sad, uz vas li je čaršija, a Pašići, i sv o butum Sarajevo. Pašaga (prijeti sabljom ): Što nas sada ne branite, svi ste do sada bili uz nas. K o vam je dosada do- �bro činio — mi ili sVo Sarajevo, govorite koBaščaršijo mamur li si, Bezistane mračan li si, pilani ? I Jedan iz naroda : Ne psuj. Nećemo krvi. Poklaste lju­ Lijepa Maro lijepa ti si, de. I ako su trgovci, naši su, Sarajlije, a ne jaDosta si nas nahranila, A i žedne napojila, bandžije. T o mi ne damo. Hoćemo mir. Od dušmana sačuvala, Ibro : Ostavićemo vam mir — neka vas dave i gnjave. Vrijeme dođe za rastanak. Brate, puhnuo je, izgleda, smrtni i gorki vjetar Ovaj svijetu, čudan li si, na nas. Mir hoće ili, jezikom Osmanlija, naše Sad postani, sad prestani — glave. A mi mladi kao rosa — Jedan iz naroda : Vi se preko nas koljete, a ko zna, Dođe doba da se mrije. možda se međusobno i pomažete. Nećemo više, ne damo svojih leđa. Ne damo. Na nama da Dizdaraga (u/.buđeno): Da se ide, vežite . . . ćarite ! Bckir (kao da se nečeg sjeti pobježe u han. Jenjičari Narod : Nećemo, ne damo. opet vežu lbru, gomila propušta jenjičare i MoDizdaraga (zajedljivo): Eto vam vašeg naroda, sad vi­ rice.) dite koliko je čvrsto vaše jamstvo. Taj vas je Jedan iz naroda: 1 to bi, odahnuće sva čaršija, dosta narod izabrao, sada, hahaha. je'Vala i bilo ovog . . . Dok krv ne padne ne­ Paso : Kukavice ste iz reda, odrod narodni. ma . . . slobode i mira. -ledan iz naroda : Nismo, a g o! Može se otimati, z u lu -' Majka (istrča iz hana, bez feredže s oklagijom i ibrime činiti, ama ubijati, jok. Na nas da padne kom, ogleda se pa kad ne ugleda sinova baci kazna. 1 Alah i sultan da nas prokunu, jok." Krv išrilT'h oklagiju): Kuku meni, djeco moja, paše je pala naša među nas, krv do neba. nanine. (Narodu) Sto pustite da odvedu Pašu i Dizdaraga : Predajete lr s e ? lbru, kukavice, tuđi hizmećari - zar su vam jaPasaga: Zar mi sami, a HaIilt)ašJća koji vas navrati— bandžije preče . . . Djeco moja, jadno, jadno vam da ubijete Sari Murata ? On da i dalje muti po uzdanje u čaršiju. Odvedoše ih na smaknuće, a čaršiji. 1 njegovu glavu tražimo ! vi ih pustisfe. Narod : Halilbašića u Travnik. Neka mu sude. Pi triz naroda: Hoćemo rahatluk i mir. Radi SarajeTravnik po svilen tenef. Po svilen tenef u Tri nik. c ijka: Ja hoću sinove, ponos moj, što ih podigoste Dizdaraga (jenjičarima koji stoje pred narodom ): kada ih sada mučki ubijate, što ih izabraste ? žite ih! (M orićim a): Bacajte sablje I (Sablje pa­ Tjeraste ih da vas brane, a sada . . . daju). Jedan iz naroda . Pobiše ljude. Majka: Što i vas ne pobiše, kad ne znate da branite Pasaga : Nije fajde, čaršija nam sudi valja umirati. svoje . . . Što vas ostaviše, na sramotu. Trebali Janjičari ih vežu. Narod se primiče. su i vas pod mač. Ibro (v ič e ): Bekire, Bekire (Bekira dovode janjičari) Ne govori majci, svega ti na svijetu, kako nas uhvatiše. Reci, padoše otimajući djevojku. Neka ne reče da smo kukavice i da nam je sudila ona ista čaršija koju smo dosada zdušno branili. Bekir (oborio g la v u ): Čujem moj pašo ! Dizdaraga: Hajdemo, ne možem o dangubiti! (Narod se razdvaja da propusti Moriće.) Ibro (spazi cigana sa šargijom ': Dizdaraga, skini mi, tako ti Alaha, ove lisičine da još jednom zapje­ vam ovom našem šeher Sarajevu u kojem sam tako . . . grobovi su tako tvrdi i pusti. Narod: Daj, daj, daj. Puštaj! Dizdaraga : Skidajte mu bukagije . . . (Driješe gal Ibro (uzima šargiju, udari nekoliko puta terzijanom i zapjeva): Sarajevo, široko si, Latinluče, lijep ti si, Atmejdanu zelen ti si, Čemalušo rodna ti si, A Bistriče strmen li si, Jedan iz naroda'. Velika je čaršija. Majka: Valjali su vam kad s njima idoste i kada vas branjahu. Jedan iz naroda: Dosta je bilo zuluma, a nikakve faj­ de ne vidjesmo, ni ćara, svuda samo zijan i ćesatluk . . . Narod: Dosta je, dosta: bije nas zabit, biju nas Morići. Od nedaća glave ne možemo dići. Majka (sluša': Sada ćete imati? Šta hoćete? Narod: Hoćemo rahatluk, rahatluk. Majka (očajno): Vratite mi sinove, vi ih uzeste, vi nestalni ko sarajevski vjetrovi, izrodi čaršije. Zar da mi sinovi životom plaćaju vaš nesretni mir. Ne imali mira u mezaru. Zemlja vam kosti . . . Narod: Ne kuni - za to se plaća na drugom svijetu! Majka (Zamišljeno): lh, i ja ću evo da vam platim sa­ da, odmah, čujete li, kukavice. Platiću, još kako ću vam platiti — samo da ih otkupim. Dajem vam . . . Narod: Ne treba nam. 301 �Majka: Vratite mi moju djecu, na poklon vam dajem čitave Sarače. Sinovi su, istina, skuplji, od zlata su. (Ogleda se.) Sama, neće nenu ni da ču ju ... Sve dajem sve ... Narod: Džaba dijeliš odlazi). stara ženo. (Jedan dio naroda ako je to malo . . . evo . . . i život. (Pade na zemlju.) Sve je malo, sve. (Pada mrak. Mjesec Majka: Poklanjam vam strme K ovače i sve dućane u njima. Uzimajte, nosite, dijelite! baca svoje prvo svijetlo, čuje se daleki glas mu­ jezina: »Allahu ekber.« Puče top. Narod: Puno daješ, ali je nas još više. Ne može doteći. Preči su životi. Majka (diže glavu, osluškuje, bolno): Jedan ode, sine Pašo, svilen tenef. Drugi valjda neće pući je­ Majka: Na poklon vam bijela kula na Zagorju i čitlu­ ci na Glasincu. (Drugi dio naroda odlazi.) dan će zar ostati da se nana s njime razgovara. (Puče drugi top.) Drugi ode, majčin lbro . . . Narod: Mir hoćemo. (Odlaze svi.) Allah tako hoće. (Umire.) Čuje se glas mujezi­ na: »Allahu ekber!« Majka: Sve sam dala, sve. Zar vam još nije dosta! Z a v j e s a Sulejman Kemura, šer. pripr. Foča Hadži M eh m ed -p aša K ukavica. Kad bijaše Kukavica paša, _*■Ne znade se ko bijaše basa, Sve saruke zbiše u sanduke. Jadna ‘fiostio šta si dočekala, Da u tebi dvije ptice sude, / Kos kadija, paša Kukavica. (Narodna pjesma) H a d ži-M eh m ed -p aša K u k a v ica j e ro d o m iz F o č e . O tac m u b ija š e A la jb e g u istom m jestu . K ad je u m ro iza s e b e je o s ta v io d v o je n eja k e d je c e M eh m ed a i S u le jm a n a ; b ija h u je t im i b ez o c a i m a jk e , z b o g č e g a su p rozv a n i K u k a v ica . K a k o j e m ali M ehm ed b io ja k o u m n o r a ­ z v ije n i ra zu m a n to su g a O sm a n lije o d v e li u C a rigra d , sa osta lom d a ro v ito m d je co m iz B osn e i H e r ce g o v in e , od k o jih su k a sn ije u str o jili na­ d a le k o ču v e n i ja n jiča rek i red k o ji j e o d s u d n u u lo g u ig r a o u O sm a n lijsk om ca rstv u . P o š t o j e sv rš io v je r s k o p r o s v je tn u n a o b r a ­ zb u , p o h a đ a ju ći m n o g e u tu sv rh u p o s t o je ć e in­ stitu cije, p o s ta v lje n je za će h a ju H e ć im -O g lu A lipa še n a m jesn ik a u B osn i. U c a rs k o m d v o r u b ija ­ še k a p id ži-b a ša 1 1 6 3 (1 7 4 9 ), p o s ta o j e č a u š baša, te j e u tom e s v o js tv u d o la z io u s v o ju B os n u k a o ca rski izaslanik g o d . 1 1 6 6 (1 7 5 2 ). 3 se fe ra im e­ n ov an je bosa n skim n a m jesn ik om , a u d žu m ad u p o d ije lje n a m u je v e z ir s k a č a s t . G od . 1 1 6 9 (1 7 5 5 ) b u d e sv rg n u t ali je o p e t d r u g e g o d in e p o n o v o im e n o v a n . G od . 1 1 7 4 (1 7 6 0 ) p r e m je š te n j e u J a n ju o d a k le je oa tu žb u M ostaraca riješen sv ih ča sti i p rog n a n na o to k R esn o. Iste je g o d in e u z il- 302 ka d etu p o g u b lje n . G la va m u je za kopa na u A g ea ra ju . U S a ra jev u je na B aščaršiji sa g ra dio lijep eeb il, u D žuradžak m ahali džam iju, a u T ra v n ik u uz H u ću m et (sud) džam iju i m e d r e su .1) M alo k o ji o d sin ov a sv o g a kraja da j e iza seb e o sta v io o n o lik o hajrata (d o b a ra ) k a o što je to u čin io H adži M eh m ed -p a ša K u k a vica , je r g d je je g o d b o ra v io , p o d iz a o je lijep e p r o sv je tn e insti­ tu cije v je r sk e u k o jim a j e sv ijet stica o n a ob ra ­ zb u. P o v r h to g a p o d ig a o je m n og o džam ija, m ed resa i ha m am a . N jeg ov j e v a k u f u F o či n a jv e ći te n a jv iše p r ih o d a d on osi. U F o či je sa ­ g ra d io v r lo lije p u d žam iju p o d ku b etom (k u p o ­ la) i sa ka m enitom m un a rom . U z džam iju je n a p r a v io m ed resu k o ja je sada p retv oren a u d u ­ ćane. N a p ra v io j e d v ije ć u p r ije ; jed n u na B rod u (u d a lje n a o d F o č e 4 km .) p re k o D rine, k o ja je b ila n a p ra v ljen a o d s a m o g lu ča , a k o ju j e p o n a rod n om p r e d a n ju zapalio znam eniti hara m ba ša P a jo P iv lja n in . D ru g u j e ću p r iju n a p r a v io u T a ­ b a c im a (p re d g r a đ e F o č e ) od ka m en a zv a n o g siga na ć e m e r (lu k ), k o ju j e Š v a b o sru šio k a d a je p r o v e o ce s te na d r u g u stranu 1 9 0 5 g od in e. S a g r a d io j e h a m am (b a n ju ) kraj M usale uz d a n a šn ju M e k te b -ip tid a ijju na m jestu g d je se sa d a nalazi o p štin sk a če s m a . T a j ham am v iš e ne p o s t o ji je r g a j e zub v rem en a u n ištio, sru šio se je za v rije m e v elik ih h a sta lu k a (ep id em ija). O d n je g o v o g kam ena n a p ra v ljen o j e na in icija ') Dr. Safetbeg Bašagić: „Znameniti Bošnjaci i Hercegov­ ci u turskoj carevini*. �tivu ov d a šn jeg mUderiza ttafiz Ham id e f. M uftića nova m edresa. Narod je na svojim leđim a prenio kam en na m jesto g d je se sagradila nova m edresa ne htijući upotrebiti nikakvih provoznih srestava, a to uz prk os ondašnjem gra dona čelnik u, k oji je stavljao zapreke izgradnji te institucije. T a je m edresa podignuta sa desne strane n jeg ov e d ž a ­ m ije. K ada se je d ov ršila ov a n ov og ra dn ja pri­ ča se da je na njenom krovu b ilo trideset no­ vih čoh a , k oje je da rovala svjesn a eha lija (na­ rod ) m ajstorim a. Prilikom otvaranja ov e m edre­ se p risu stv ova lo je preko 200 osob a na dov i. Sav m aterijal oko njezine izgradnje snosilo je sam o gra đa nstvo. Zahvaljujući vrijednom m uderizu ova lijepa islam ska ustanova i danas funkcioniše. P ovrh tog a podigao je iS ahat-kulu u centru grada, k oja nam i danas priča o svom plem e­ nitom gra ditelju , rod olju b u i svjesnom sinu sv og a m jesta, a k oji je za sva d obra učinjena djela p a o žrtvom podlih intriga svojih m n og ob roj­ nih n ep rijatelja. Али^паша Ризванбеговић и Петар II Петровић^-Његош (С в р ш е т а к ) Иа д о б а т и х п р и ја т ељ ск и х о д н о са и зм еђу А л и -n a m e и Њ е го ш а са ч у в а о се в и ш и бр ој писама, њ и х ок о 6 0. П исм а с у се са ч у ва л а у цети њ ск ом а р х и в у и р б ја в ч о их je п р в и п у т п р ек о „ З а п и с а " г. Д у ш а н В у к са н у п р а в н и к ц е т и њ ск о г м у зеја. П а см а с у писан а ћирилицом о д н о сн о „ б о са н ч и ц ом * (боса н ск ом ћирвл^ицом) ГТГ-цо сам ој са др ж и ои н и с у и в т е р е са н т н а . У љима с е говори о пограп ичним су к оби м а , размирицама, малнм п р ест у п ц и м а , а ш т о j e важ н и је, у њ има се тр а ж и начин , да се том е в л у ст а н е н а п у т и да с е он о от к л он и 8авођењ ем је д н о г т р а јн о г и и ск р ен ог мпра са обд д в е стра н е. У т о ј п р еп и сц и н и је т ол и к о в а ж в а њ ена формална стра н а, али je в а ж в о о н о ш т о с т р у јп к р оз њ у , ш т о та оби ч н а и су х о п а р н а писм а, н а први п огл ед, пр ож и м а и ш т о пм д а ју о н у и ск р е н у , п р и ја т ељ ск у н о т у , Г д е je б и о к ор ен том е п р и ја т е љ с тв у , није т е ш к о п о г о д н т и . Он je би о у везам а ш т о их чини к рв и јези к , т е д в е б р а т ск е сп о н е , к о је с у пр и вла ч и ле о в а дв а сн аж н а дин ар ца, к а о н е ш т о н е о д о љ и в о и јач е о д њ и хов и х п ол и ти ч ки х и в е р с к и х у в ер ењ а . K a o ш т о je реч ен о, п р еп в ск а je поч ел а 1838 a ваврш ила се 1848 год и н е. З а ш т о се он а није н аста в п л а ? — Самп д о г о ђ а ји т о г а врим ен а могли би нам на т о п и т а њ е о д г о в о р и т и : П осљ ед њ и х г о д и в а св ог а ж и в от а Њ ег о ш je б и о в а у зет срођ и вањ ем и ивдавањем с в о ји х књ и ж ев н и х дјола a п т е ш к о м б о л е ш ћ у о д к оје je т р а ж и о лека и И8ван с в о је дом ов и н е, п од благим тал и јан ск и м поднебљ ем . Б ол е с т њ егова , као и п он ов н е б у н е у Б осн п и Х ер ц егови н и , у п е р е н е п р от и в реф орама, д опрпнеле с у да je преп п ск а п р е ст а л а пли бар бил а св е ређа и ре^а. И зв л а ч ећ и , х р о н о л о т к и м редом, он о ш то je п а јк а р а к тер и стн ч н и је, из ових ппсама, пок у ш а ћ ем о^ д а прикаж емо од н ос ова два човека , њ п хова п а ст оја њ а .и њ ихове теж њ е, н а р о ч и т о он е гд е с у најјаче исплеле некидл>иви п и т к оја пх сп аја у бр а т ск у нераврешл>иву веву. У п р вом п и см у од 11 а в г у ст а 1838, в ладик а скида са се б е о д г о в о р н о ст ради п о с л едица, к оје би м огл е н аста ти , ако црногорц и н а п а д н у п огр ан и ч н а села, је р он см атра да с у ивазвани и д а с у ивазивачп у с у п р о т н о с т и са в ољ ом су л та н ов ом . У и стом м е се ц у 1838 пп ш е А л и-п аш а, в евор херц еговач к и П е т р у П е т р о в о ћ у ц р н ог ор ск ом владици: У п и см у г а н ази в а „св оји м п обратим ом “ и оиом ињ е га „д а не сл у ш а т т о д р у г и в бор е.“ „ А к о б н би л о ш т о н о в о “ , н астављ а А ли-паш а „ з н а о би тпта je и ст и н а “ . Д аљ е у п и см у прија тељ ск и моли в л а ди к у да у т и ч е н а у с к о к е 1) в е би л о се ум ирил и и да не чине ш т е т у no њ егови м крајеввм а. У п и см у од 7. ок тоб р а исте год п н е пиш е А л и -п а ш а владици и И 8веш тава га да je прпм ио њ е г о в о п и см о к оје м у je п осл а о no н екаквом П е т р у . Дал>е он са в е т у је владпци да б у д е оба8рив је р да долави Ф етх и -п а ш а к оји je п осл а н о д бо с а н ск о г вевира. -Ч о в е к je о д н аш е с т р а н е “ каж е А л и -п а ш а и пр ијатељ ски оп ом и њ е в ладиву да се с а њим сиора8ум и и д а т о б у д е no вол»и „ Г о с п о д у Б о г у и богод р ж а вн п јем ч ести ти јем ц а ри м а ." Д аљ е о н mame и тражи о д владике да се „о б у в д а сваки рђави ч ов јек о д в л а ди ч и н е стра н е“ . ') Ускоци су бнлп Херцеговачки незадовољници, који су се склонили и Ц. Гору. з о з �У писм у о д о к т о б р а 1 8 3 8 г од и н е пигае вла ди ви А л и -п а ш а , д а j e д о ш а о Х аџ и-М ехм ед, ч о в е к б о с а н с к о г в ези р а , к ао и А л и -п а ш и н ч ов ек У б е јд у л а х -а г а Ш е х о в и ћ и д а je с а њима у т в р д и о м ир в б о г г р а х о в с к и х разм прица. М ир je п о т п и са н и м у х у р о м у т в р ђ е н , п п ш е владп кп и н ад а се д а fee и о н , А л и -п а ш а прис т а т и на т а ј мир. У п и с м у о н д а љ е п од в л а ч и с в о ју ж е љ у д а и о н т р е б а д а т а ј м и р п о т п и ш е . „ А к о си к а и л “ п п ш е в л а ди к и a а ко н и јеси д а т и в р а ти м к а р т у и да си 8 д р а в о “ У и с т о ј г о д и н и и у и ст о м м е с е ц у п и ш е в ладика А л и -п а ш и , да je с п ом еп утнм љ удим а, п у н о м о ћ н и ц и м а њ е г о в и м и босан к о г в ези ра , „ ш т о с е т и ч е г р а х о в с к о г п о с л а " , с в е у р е ђ е н о . С т в а р с у у р е д и л и је д н о г л а с н о , пиш е владика и нада се д а fee у б у д у ћ е м и рн о, к ао д о б р е к о м ш и је , ж и в е т и . Владш еа п р е п о р у ч у је св ом е п о б р а т и м у , да в ап рети св о јп м љ у д и м а д а н е би к а к в о 8 л о у ч п н п д и и п о н о в о у г р о з и л и м и р , a са м о б е ћ а в г а и да fee с е п о с т а р а т и д а с п р е ч п св а к и и сп а д о д с т р а н е њ е г о в и х Ц р н о г о р а ц а .„ А к о би с е д о г о д и л о " п н ш е вл а д и к а „ д а какав ч о е к о д је д н е с т р а н е у ч и н и ш т о р ђ а в о к ом е о д д р у г е с т р а н е , к а в н и ти n a fee м ир онда треба оста ти твр ђ и в л и к ов ц е н п р и ја - т е љ ск и ји н а к о м ш и л у к у . И о т п и ш и ми н а о с о , xofee ли и о д т в о ј е с т р а н е тврдо б и т и “ . Ha о в о п и см о je о д г о в о р и о А л и -п а ш а , али т а ј се о д г о в о р н и је с а ч у в а о . Д а je о н о д г о в о р и о в и ди с е И8 с л е д е ћ е г п и см а ш т о г а j e в л а д и к а п и с а о А л и -п а ш и . П исм о je дати ран о 6 нов. 1838. год. У њ е м у се п ом и њ е љ е пр едл аж е, да пош а љ е с в о је љ у д е у Д у б ров н и к , a и он fee т о у ч и н и т и са с в о је ст р а н е , n a да о в и њ и хов и и васлан ици „ с в е м е ђ у со б н о к о н т е с в р ш е “ . О в а к о je и n o т е и n o ме и љ у д с к п u л и јеп о, п а к ћем о в а т р у у д у н у т и и и о с т а л о с в а ш т а в и д је т и " — т а к о в ав р ш п с в о је писм о А л и -п аш а . H a о в о писм о о д г о в о р и о je вл а ди к а a п и ш е, д а с е р а д у јо ш т о j e А л и п а ш а „к а и л м и р у n р а х а т л у к у “ . Д а љ е се г о в о р и о Г р а х о в љ а в и м а к оји б и имали nofen к о д А л и -п а ш е, св а к а к о д а се у р е д е и ш и х ов и о д н о си пр ем а п а ш и к оји с у ост а л и н оја сн и п о с л е 1 8 3 6 . год и н е. У д е ц е м б р у 1 8 3 8 . г о д . о д г о в а р а А л и -п а ш а на писм о п р в о и п о с л е д љ е. П и с м о j e д о с т а о п ш и р н о . У н>ему се г о в о р и о п р е г о в о р и м а . П и ш е А л и -п аш а о в л а д и ч и н у п о с л а н и к у Р а д о м и р у П и п е р у . Т у се пом и њ е г р а х о в с к и в о јв о д а Ј а к о в Д а к ов и ћ , и Г р а х о в л>ани к оји с у , н а р еч в л а д и ч и н у , п о ш л и n a п р еговор е. У ја н у а р у 1 8 3 9 . п и ш е А л и -п а ш а в л а д и ц и н е ш т о о Г р а х о в љ а н и м а a п о с л е нема т р а г а н и г д је с в е до ју н а и ст е годин е. У ју н у о п е т п и ш е А л и -п а ш а и ж ал и се на м ора ч ке х а јд у к е . В л а д и ва о д г о в а р а и с т о г м есец а , и ж а д и ш т о с у м ора ч ки х а јд у ц и у ч и н и л и „ о н у р ђ а в у с т и а р “ . О а р а в д а в а се с а ти м ш т о о н не м ож е б и т и о д г о в о р а н ea дела зл и х љ у д и : „ Н е м ож е с е Hafen н и је д н а д р ж а в а у с в е т у д а с у с в и љ у д и д о б р и a д а с е н е н ађ е n o к о ји 8 a o u. Д а љ е о б е ћ а в а д а fee п о в е с т и ист р а г у и д а fee „ м а л “ ш т о с у г а х а јд у ц и eaп л ен и л и од м а х п о в р а т и т и a к р и в ц е н а јс т р о ж е к а зн и ти . У сеп тем бру уговор о ииру о б е ћ а в а в л а д и ц и д а fee п о с л а т и с в о г а н и к а Р а д о в а н а П е т р а к о ји fee га и п е р ја - у в је р и т и у с м е н о о и ск р ен и м нам ерам а ш т о се о д р ж а в а њ а р ед а и м и р а н а г р а н и ц и . ти че И 8веш тава в ладик а м ео ш т а н ам п и ш е ш . . . св е н а и п о в о љ н о n с в е л и је п о , к а к о fee и од н а ш е с т р а н е св е л и је п о х о д и т и и с в е ш т о с е т и ч е м и р а м еђ у п у к а г р а н и ч н а " . . . и т . д. У п и см и м а ne У п р к о с н а с т о ја њ а и с је д н е и с д р у г е ст р а н е и з г л е д а п р ем а с л е д е ћ и м пи см и м а д а с е н ер ед и н и с у м о г л и т а к о л а к о с т и ш а т и , т е се н а с т а в љ а ју т у и т а м о с т а р е р а з м и р и ц е . Д а н е б и п р и ја т е љ п о с у м њ а о у ч и с т е н ам ер е с в о г а п р и ја т е њ а А л и -п а ш е , у је д н о м п и с м у у в е р а в а в л а д и к у д а н и је н и ш т а „ п р е в р н у о “ и д а н е ћ е „ А к о Б о г д а н и о с л е “ . П и ш е да љ е д а с у н ек а к в и „б е в о б р а в н и ц и “ у р а д и л и ш т о он н и је м о г а о „н и п о м и с л и т и 4* т е м о л и в л а д и к у д а н а ч и н и „ љ у д с к и и п р и ја т е љ с к и к а к о би л а ш ц и м а и в л и к ов ц и м а п о с л а н е с т а л о .“ Д а - 304 1839. А л и -п а г а у , д а je п р и м и о њ е г о в а п и с м а : „ П р и м и о сам т в о ја н а с м а “ , п и ш е в л а д и к а в р а в у - 184 0, 1841 н а в љ а ју с е и с т е ст в а р и о и 1842. по- гра н и ц и , о м еђу- с о б н и м ра вм и ри ц а м а, о м и р у к о је г je т р е б а л о п о ш т о п о т о о д р ж а в а т и и на п о с л е т к у , т о г а мира и њ егове п редл аж е владици си гу р н ости , са с т а н а к В л ад и ка , н е в на с е из са ста н а к у ради А л и -п а ш а у М ет к ов и ћ и м а . к о ји х р а в л ога , о д б и ја М е т к о в и ћ и м а , он п р е д л а ж е д а се са ста н у у Д убр овн и к у „ђ е je прилично sa м ен е и за т е б е и lje ћ е м о с в е с т в а р и у р е д и т и к аво ваљ а“ . �И з вадњ ег писм а в л а д и ч и в а, ш т о г а je осе ћ а će д а с у гран ичн и су к о б и пр еста л и a писао у с е п т е м б р у и с т е г о д и в е , в иди се да краће, п а љ ев и в е и мањи напади св е реЈји н j e д о т о г а са ст а н к а д ош л о у Д у б р о в н и к у , како ређп. je ж ел и о сам владика. У т о м п и см у каж е У а п р и л у 1843. г од и н е пиш е владика владика, изм еђу о с т а л о г и о в о : „ П о с л и је в а А л и -о а ш и и и звеш тава г а д а се ра згова ра о ш ега ср е т н о г а са ст а н к а и б р а т ск е љ у б а в п “ са њ егови м изасла11ицима, ш т о значи да с у и т. д У п и см у се г о в о р и в е ш т о о ч е с т о п у т а шиљали Своје љ у де да се л ично једн ом пл ем ен у са гр а н и ц е и зл еђ у Ц р н е Г о р е о б а в е ст е и сп ор а зум и ју о извесним питаљ пма. и Х ер ц егови ве. О в о писм о владика ваврш ава: „ И знадни 0 овом са ст а н к у у Д у б р о в н и к у , и зм еђу ч и ст о д а сам ja на он у и с т у љ у ба в на А л и -п аш е и П е т р а П . П е т р о в в ћ а , ц р н о г о р к о ју см о се ра8двојили у Д у б р о в н и к у и да с к о г владвке, из писм а с е 8на в р л о м ало: ћ у б и т и док л е сам г о д жив и н иједн а ствар З н а се да се саста н а к одр ж а о, д а с у се н и в е к а a кам о ли мања неке м оки н аш е прип р а ја тељ ск и разговарали, бл иж е у п озн а л и и ја т е љ с т в о п ок ол еб а ти “ . да оу појачали св оје п р и ја тељ ск е од в о се . П исал и с у св е ређе али и безн ачајн ије К акав je у т и с а к у ч и н и о ст а р и А л и -п аш а n o ондрж ини. Г л а в н о je да се као n o векој на м ладог Њ е го ш а , који je в ећ б и о п озн а т оба в ези , у сваком од н>вх п о т в р ђ у је међуз б о г св о г к њ иж евног рада, н и је нам п озн а то. с о б н о приј а тељ ство било он о писано о д влаА ли из писањ а и пр и ја тељ ски х о д н о са који д и к е А ли па ш и или обр атн о. с у се н аставили јо ш и ск р ев и је и ја ч е , п осл е Н осл ед њ е je писм о са ч у в а н о о д 28. са ста п к а к ао д а je т а ј у т и с а к б и о д оба р , О вај се п т е м б р ћ из 1 8 4 7 . годи н е и даље нема т ра га са ст а н а к имао je св о је знач ењ е n o об е стр а н е. п р еп п сц и . В ер ова тн о да je обуста вљ ен а, не С вака реч препричавана j e к ак о у Ц р н о ј Г о р п з б о г н е к о г н есп ор а зу м а изм еђу пријатељ а, т а к о и у Х е р ц е г о в и н и , такр да с у се ojeo- - н е г о ш т о с у т о омели догађ аји, који с у им т о г а д о га ^ а ја исп лел е м н о г о б р о јн е пр н че и с к р е в у л и п а ж њ у в а д р у г у ст р а в у . различни к ом ентари. . И в т е р е с а в т н о je д а у ^ З Ј^ ^ И за т и х д огађ аја д ош а о je ов а ј вајвеки, свем у т о м у н и је би л о п а к осн е т е н д е н ц и је од к ом у се не одол ева — дош л а je см рт, која ст р а и о савременика, ш т о нам св је д о ч и да с у je п ок оси л а је д в е и ст е го д и в е ова два знаи д р у г и в еровал и у њ и хов о п р и ја т ељ ет в о и м е в и та човека. да о н о н и је би л о оби ч н о. Њ е г о ш je п од л ега о гр у д обољ и у св ојој Д аљ е у т о к у и д у к и х год и н а п р еп и ск а н и је т р и д е с е т и осм ој г о д и в и ж и в ота , a ста ри А лит а к о ч ест а , в ер о в а т н о д а се н ије н и са ч у в а л а паш а завр ш и о je с в о је дане, у п р а в о тр а ги ч в о, али пз он о писам а ш т о их имамо в иди се да у д у б о к о ј ст а р о ст и у дев едесетој год и в и . се о д н оси н и с у изменили на г ор е. Ha п р о т и в П . К. Prva mcilurffc n a V elikoj medresi Kralja Aleksandra I . u Skoplju. Prema statističkim podacima, koje nam pruža iz­ vještaj za školsku godinu 1932/33 i prema informaci­ jama, koje je pisac ovih redaka dobio, dolazeći često u dodir sa nastavnicima i pitomcima ovoga zavoda, može se sa sigurnošću ustvrditi, da je ova škola oprav­ dala nade svojih osnivača i da se s obzirom na po­ stignute rezultate svoga uspješnog osmogodišnjeg ra­ da može s pravom da ponosi time, što nosi ime na­ šeg Uzvišenog Vladaoca. Muslimanskim građanima Južne Srbije, Sandžaka i Crne Gore dati zavod, koji će potpuno odgovarati njihovim vjerskim i kulturnim potrebama i naobra­ zbom podmlatka stvoriti zdrav kader intelektualno ja­ kih i energičnih pionera naše nacionalne ideje u ovim krajevima, bilo je u intencijama osnivača ove škole, koja se prema dosadašnjem radu i polučenim uspje­ sima nalazi na najboljem putu, da postavljeni cilj u potpunom opsegu postigne. Osim školskog vaspitanja pitomci ovoga zavoda preko svoje đačke biblioteke i blagotvornim djelova­ njem đačkih družina, koje rade neumorno pod vod­ stvom samih nastavnika u krilu škole, dobivaju savr­ šeno nacionalno i društveno vaspitanje. S obzirom na njezin nastavni program ova je škola uspjela kombinacija realne gimnazije i islamske srednje teološke škole, čiji pitomci radi modernog i sistematskog načina predavanja vjeronauke, islamske istorije, šerijatskog prava i orijentalnih jezika, posti­ zavaju kroz srazmjerno kratko vrijeme zaokruženo i solidno poznavanje ovih predmeta, dovoljno za daljnje studije na šerijatsko-pravnom i orijentalnom otsjeku našeg pravnog i filozofskog fakulteta kao i na islam- 305 �skom sveučilištu „El-Azhar“ u Kairu. Istorija Islama počinje se predavati od III., šerijatsko pravo od IV., hadis (islamska 'tradicija) od V., a tefsir od VII. raz­ reda, dok se „Zubuđetul-feraiđ, (islamsko' našljeduo pravo) obrađuje u VIII. razredu. U I. i II. razredu obuka islamske vjeronauke svodi se na učenje Kurana, kratku i opštu uputu u Islam po predavanju nastav­ nika i odličnom djelu „Fikhul-ibadat* od M. S. Serdareviča. Ne treba zaboraviti, da skoro većina đaka, naročito onih iz sela i manjih mjesta, dolaze u školu sa vrlo malom i skoro nikakvom vjerskom pred naobra­ zbom. Dok naša djeca u Bosni i Hercegovini stiču p o­ četnu vjersku naobrazbu u mektebi ibtidaiiama, sibjan meklebima i osnovnim školama, ovdje ih ima koji su svršili osnovnu školu i dođu u medresu, a da od vjerske nauke ne znaju ni „elif ; pa nastavnici imaju da savladaju velike poteškoće, dok ovu djecu upute u osnovne elemente islamske religije i nauče ih arap­ sko pismo. Svi vjerski predmeti kao i arapski i turski jezik obučavaju se po podesnim udžbenicima ili pq preda­ vanjima potpuno kvalifikovanih i svojoj struci odanih nastavnika. I ako je ova škola u pogledu prelaza na univerzitetske studije izjednačena s drugim srednjim školama, mnogi od prvih maturanata izrazili ж гТпГ želju, da se posvete izučavanju šerijatsko-pravnih di­ sciplina, te orijentalnih jezika; a ta je želja pošl smišljenog i sistematskog rada gospođe nasta čelu sa vrijednim direktorom g. Mehmeđbašićem, koji su u đacima znali probuditi i uzgojiti ljubav i smisao za ove predmete. Osim ovoga i inače se vjerskdih vaspitanju đaka posvećuje dovoljna pažnja, a o tom e sam se najbolje uvjerio, promatrajući ih kako za vrije­ m e džuma-namaza skrušeoo obavljaju molitvu. Mnogobrojni pismeni radovi, učenika, te česta predavanja, koja đaci ove škole s uspjehom održavaju na sastancima družina, rodne ovdašnjih srednjoškolskih literarnih a u kojima se obrađuju motivi iz naše na­ pjesme, te znamenitiji događaji ili ličnosti na­ bije. Sandžaka i utjecaj najviduije đačke podružnice hovim slikarskim Jadrana. Crne Gore čini naše more. Taj se manifestuje u plodnom radu njihove „Jadranske Straže**, a naročito u nji­ radovima: pejsaži sa našeg plavog Pri kraju ove školske godine direkcija je prire­ dila izložbu učeničkih radova, pa se za mnoge od njih m ože reći, da već sada pokazuju znakove umjetničkog talenta. Tako je učenik trećeg razreda Isa Sabrija iz Prizrena izložio veliku, uljenim bojama umjet­ nički izrađenu sliku Ni. V. Kralja, dok je đak sedm og godišta Sulejman Mehović, težački sin iz sela Lozne u bjelopoljskom srezu, izložio preko dvadeset radova, od kojih su naročito uspjeli pejsaži: „Vardar sa šar-planinom*, „Grad Cara Dušana na Vardaru**. „Zalaz sunca na moru kod Makarske* i „Proljeće u okolici Skoplja**. Divni su mu radovi „Stara ćuprija u Mostaru* i „Mustafa-pašina džamija u Skoplju", ovaj nesum njivo najljepši turski arhitektonski spomenik na našem klasičnom Jugu. Pored ovoga bilo je izloženo i nekoliko uspjelih crtarija na papiru i zemljanim vaznama iz ornamentike sa šarama i motivima iz debarskog i drugih srezova Vardarske banovine, a također i nekoliko lijepih primjeraka arapske kaligrafije na 'le^hama. Uz svjetovnu vokalnu umjetnost goji se na ovom ,vođu i vjerska, pa je u tu svrhu obrazovan i u vjež­ ban posebni đački hor, koji kod vjerskih svečanosti izvodi ilahije i salavate a isti će i prigodom svečanog otvorenja renovirane Mustafa-pašine džamije u Skoplju nastupiti sa učenjem kasida. Gojenje glazbene i vo­ kalne umjetnosti dalo je već do sada odlične rezultate. Maturant Mehmedović Muhamed iz Gornje Mionice, srez gračanički uspio je, da izradi vlastitu kompozici­ ju, „Sevdalije* potpuri narodne melodije, koju je pred odličnom publikom izvodio orkestar vojne muzike u Oficirskom domu u Skoplju. koliko se m nogo radi na nacionaluom vaspitanju pito­ Prema izvještaju zavod su svršila 22 pitomca, dva su dobila popravni ispit, a samo je jedan odbijen na godinu. Opšti uspjeh izražen u procentima potpuno maca. Aktivna je zadovoljavaući, še istorije i nacionalne književnosti, najbolji su dokaz, mnogostruka Medrese na svim saradnja učenika Velike priredbama srednjoškolskih družina u Skoplju, te njihovo sudjelovanje na svim nacionalnim svečanostima pom oču vlastitog, dobro orgaoizo- vanog pjevačkog i tamburaškog zbora i orkestra, za­ tim njihovi književni radovi, objelodanjeni u Alma­ naročito kad se uvaži činjenica, da su đaci ove medrese pored svih gimnaziskih pred­ meta opterećeni teološkim i šerijatsko pravnim naukama i u vezi s time arapskim i turskim jezikom. Od ukupnog broja đaka prešlo je u više razrede odnosno završilo školu 9 0 % , 7®/o dobilo je popravni ispit, 2 % opetuje razred a samo 1 % je napustio školu. nahu S. J. S. U. Župe za Južnu Srbiju, kao i druge nacionalne manifestacije pokazuju, koliko je svestrano razvijen nacionalni osjećaj kod ovih mladića. Intere­ santno je istaknuti kakav utjecaj na ove poletne sinove pitomih ravnica i surovih 306 gorskih predjela Južne Sr- Osim šestorice Bosanaca, koji su ove godine ma­ turirali i koji su u ovu školu pri njezinu osnutku bi­ li upisani samo u oskudici prijavljenih iz ovih krajava, svi su ostali pitomci pripadnici Južne Srbije, San­ džaka i Crne Gore. S obzirom na žalosnu činjenicu, �da ovatnošnji muslimani radi svoga konzervatizma i nasjedavajudi nasaVjesnoj agitaciji raznih šićardžija, vrlo slabo pohađaju druge sredaje škole, ovaj je za­ vod za njih prava blagodat, pa se i radi toga vrije­ dnom nastavničkom zboru može čestitati na polučenim rezultatima. Mladim maturantima u njihovim daljnjim studijama želimo sreću i napredak, uvjereni, da će kao i vjerski i svjetovno obrazovani intelektualci me­ đu svojim suvjerenicima dostojno izvršavati kulturnu misiju čistog islamskog vjersko moralnog uzgoja i prosvjećivanja najširih narodnih masa, te učvršćivanja jugoslavenske državne misli u ovim krajevima. A. Балпгија Пет година рада дома ђака I'еометарске школе у Београду Ha данашњеи времену општег матервјалвзма, себичноств в тјесногрудности, ријетко се појави no који свијетао примјер самилости, саосјећања n љубави пре* ма ближњем и слабима. Ta негативна карактеристика нашега доба појачана je још и тешким економскии стањем цијелога народа који трпељиво и храбро подноси све ове недаће. И у оваквој нејасној и неодређеној ситуацији, иноге корисне и плеиените кдеје, остале су неостварене, предосјећајући унапријед непроходне препреке и незгоде. Врло често и многе внституције са готовим,и првкупљенвм сретствима неиају храбрости и поред најбољих намјера да остваре жељенв диљ и послуже једној корисној идеји. Тим више нас взненађује, a понекад нам i 1згледа и невјероватно да »-један човјек и тв врло млад потпуно самостално предузима једну оамосталну акцију у нашој Престоници, акцпју за 8брпн»аван>е свромашних ученвка Геометарске гаксле. Taj срчани и агилни омладинаи, који je и сам осјетпо тегобу живота у току свога школовања, беспријерном агилношћу 0 пожртвовањем успио je да за кратко врвјеме обезбје ди школовање великом броју сиромашних ученика који би иначе без његове поиоћи остали незаттићени и изложени разнпм невољаиа, ради чега би многи од њих морали напустити тколовање. Весели нас тим више, што je овај вриједни омладинац својии радои највише поиогао и задужио омл&дину муслиманске вјере из наших крајева. Taj омладинац који je уз помоћ Гл. Одбора Гајрета у Сарајеву, Београд. Гајрета и других просвјетних и хуманих друттава успио да створи дом у коме су нашли ваштиту око 300 сиромашних ученика, јесте г. Ибрахпм Мухамедагић, апс. права, иначе родом вз Бвхаћа. Ње* говои заслугом, у току оввх 5 годвна, обезбједило je егзистенцију око 300 свромашнвх свршених геометара од којвх je нреко 100 муслвмана, a међу овпма већвна Гајретоввх пвтомаца. Оввх дана прослављена je на врло свечан начвн петогодвгањвца в занршетак рада на којој су присуствовали: Нзасланвк 1Б. В. Краља г. Мушицки, потпук., помоћник Мвнвстра Фвнанс. г. Станоје Не- дељковић, взасланвк Минвстра Просвјете г. Главинић, начелник, взасланвк Мин. Трг. Оефероввћ, взасланвк Мвн. Соц. Полвтике, взасланик Беог. Жен. Друштва гца Митровић, угледна госпођа Нака Спасвћ, затим гг. Ди. М. Ћурвчић, проф. Универзитета, Др. М. Беговвћ, Др. Ш . Бехиен, адвокат, Др. С. Уџварлић, Куленоввк, шер. суд. A. Хвџић, вмам в многп други. УћраИвнк доиа г. Мухамедагпћ поздравио je топлвм говором нзаслника Њ- В. Краља в остале присутне в взнво све потешкоће на које je навлазио у току свога рада. Затвм je говорио г. Ст. Недељковвћ, помоћнвк Мннвстра Фвнансвја, којн je у дужеи говору прпказао значај в заслуге ове установе- Г. Недељковвћ нарочвто je нагласво да пола успјеха око образовања потребног * броја геометара припада г. Мухамедагвћу, зашто му он у своје вме изражава велику захвалност и признање. У вме ђака, пвтомаца захвалво се je г. Авдвћ свршени геометар в питомац доиа, којв je врло дпрљиво истакао љубав, братско поступање и доброту њвховог досадашњег управнака г. Мухамедагпћа. У име универзптетсКе оиладвне захвалво се г. Мухамедагићу г. Бујукалвћ Хајрудвн, канд. шуиарства, који je у свом говору најбоље истакао значај в улогу ове акцвје и оцртао тешке прилике у којпма се школује данашња омладина. Његов говор којв je врло карактервствчан наводвмо у цпјелости: „Пма један первод времена у животу сваког човјека кад се ocjeha најввше воље и склоностп за рад на општеи добру, кад je срце пуно самилости за све оне који помоћи требају и вол>е да им својвм радом помогне. To доба јесте доба младости. Али ето na жалост, све ове најљепше врлвне које красе човјека, усађене тамо негдје у дубинама његове душе, у већвне од нас леже успаване, умртвљене. Зато je потребно да их пробудвмо, да им оиогућимо да дођу до свога пзражаја. Напокон, и само данашње врвјеме то нам вмперативно валаже. Еконоиска в мсрална крпза, као посљедвце Свјетског рата, које данас достижу свој врхунац, оставвле су в остављају на нама, данашњвм генера" 307 �цијама своје Дубоко урезапе трагове. Ну оне имају и једну добру страну, што нас упућују једне на друге. научиле су нас да je ипак човјек човјеку најпотребнији да смо ми једнн другвм неопходни, и тим су пробуднле оне усааване врлвне п снисао за узнјамно потпомагање. Какав je жввот нас, данашње школске омладвне, нарочито оне на универзитетима, сви мн дсбро знамо. Нема впше оног безбрижног живота који се проводи весело, без помисли какво ke „сутра “ осванутп. Највећи број данзшњих омладвнаца препуштен je самом себи и то често аута у најмлађпи годинама свога живота, јер им њихови најближи нису у стању да прибаве ни најскромнија средства за живот за вријеме школовањч. ћати да постану кориснв грађани своје стаџбине. Ту je бво и почетак стварања ове корвсне установе чвји се резултати тако јаспо виде. Ствараоц овог дом» г. Мухамедагвк, нитн je какав богаташ, нити рентијер, него спромашни студент прзва којп je прошао кроз све оне тешкоће кроз које многи од нас пролазе и усознао све стране живота. Отуд ето код њега толико разумпјевања за све оне куји су њему слични и воле да им у најтежим часовима прптече у помоћ. Са једном челичном вољом и енергвјом присту пио je преданом раду. Змао шта je хтио и био je ув* јсрен да ће успјети. И тако je уз помок добрвх људи и друштава успио да створи ово уточиште у којем je за релативно кратко вријеме, врвјеме од само 5 гоИ ето, жнвећв под таквви околностпма, данаш- дпна, нашло ззштвту око 300 омладинаца из сввх ња омладина бпла je присиљена да властитим радом крајева наше домоввне. To je свакако један знатан привређује да би олакшала живот на студвјама. Зато успјех који заслужује сваку хвалу. Ш то je још наросу пак требале да се створе иогућности за такав рад. чито важно дио овај покрет вођен je са највећом Требала je да се створи основа за такав рад, a та #скромношћу без вкаквог иетицања, хармонично, као основа je без сумње воља, солидарност и смисао за што ^Јђ и живот текао у овом скроином дому: самопомоћ. У том емислу чињено je безброј покушаја Од оног д&на од како сам дошао у Београд пракоји су остали без успјеха. Напокон се ппак успјело. тио сам рад г. Мухамедагића и створио сам убјеђење, Створене су организације узајамног рада и потпомада je он нашао прави пут који ми годинама тражимо. гања Резултат тога рада јесу многобројне студентске Данашњој омладини овај рад треба да послузкв као мензе, домови, библио^еке и друге корисне у си вјетао примјер, a његови резултати као охрабрење, створене властвтом внидијатпвом □ радом _ да и она пође истим путем. E t o , такав слнчан покрет je и акција г _ Од нае. данашње омладине, много се очекује. Мухамедагика на 'збрињавању ученика 1м ј А .__ г ___ Зато ми треба да оваквим заједничквм радом, радећп отс.ека сред. тех. школе чију m u петогодишњицу п једни за друге, помажуки сами себе својим властитим ављамо. завршетак рада данас прославља] радом разбудимо ону најбољу врлину — љубав према раду на помагање евојих ближњих и на подизање цн;е1ЈВР.НИ у v дому г. МухамеИ ови омладинци окупљени дагнћа, нашли су се у току свога школовања у врло лог свог народа. Ha овом послу нека нам рад Мухатегаким приливама и бпли су препутптени самим себи. медагвћа буде путовођа-" Послвје бурнвх овација и првзнања г. МухамеНеку погријешити ако рекнем да најмање на 9 0 % дагику, свечаност je протекла у најл>епшем располоњих чекају њихови најближи да им помогну. Зато je требало ову омладину збринути, требало им je омогу- жен>у. P rivreda Naše selo (Sarađuje Udruženje Jugoslavenskih Agronom a-sekcija Sarajevo) Riječ uredništva Teškoće u koje je zadnjih godina zapala poljo­ privreda, a s njome zajedno i ostala zanimanja, ogrom ­ ne su. Na sve strane već više godina traže se spa­ sonosne mjere. Od svih tih mjera, izgleda nam, da je udružiti ga — zadrugarstvom ojačati njegove privred­ ne i kulturne snage. Još prije nego što su se pojavile prve privred­ ne nevolje kod nas, mi sm o taj put jasno nazirali, te najvažnija ova: osposobiti našega poljoprivrednika za poukama u našem bolju, sivršeniju i veću proizvodnju, a ujedno sa tim jevima upozoravali na njega poljoprivrednike. Sada je, 308 listu, raznim predavanjima i teča­ �međutim, nastala takva situacija da pojedinačna akcija i u tome pravcu neće mnogo pomoći* Sve naše na­ rodne snage moraju se koordinirati i uputiti tome za­ jedničkom cilju, pred kojim moraju iščeznuti sve dru­ ge razlike među nami. Samo tako naš će narod sret­ no prebroditi privredne i sve druge poteškoće. Imajući uvijek naše opće narodne interese kao putokaz u svome radu, mi najtoplije pozdravljamo i inicijativu naših agronoma, da naša ovdašnja kultur­ na društva u svojim časopisima otvore i jednu stalnu rubriku za poljoprivredne pouke u kojoj će naši agro­ nomi besplatno sarađivati. Mi smo im na tome, šta vise, osobito blagodarni i ističemo ih kao primjer na ugled ostalim našim intelektualnim radnicima. Rubrika „Naše selo" donosiće popularne članke iz raznih područja privrede i kulture sela. Počeće se sa osnovnim praktičnim poukama, tako da će ovo biti ujedno i neke vrste dopisna škola, koja će čitaocima dati zaokružena saznanja i« napredne poljoprivrede. Sloga, oni ko,i se interesuju za ova pitanja, a naročito naši poljoprivrednici, treba sve ove članke redom da prate. U istom cilju otvara se i rubrika „Pitanja i od­ govori", preko koje će čitaoci moći stavljati razna pi­ tanja iz svoga dnevnoga života, i to ne samo iz poljo­ privrede, nego i iz medicine, veterine, prava i t. đ. Pitanja treba da su ozbiljna, kratka i jasna. U ovome broju donosimo članak g. log. šerifa Bubića o zemljištu, kao osnovnom činiocu poljopriv­ redne proizvodnje. Molimo naše čitaoce da ova i sva buduća izlaganja sa pažnjom prate. Ing. Š erif Bubić, Sarajevo: Zemljište I n jeg ov i sastojci (Iz Udruženja Jugos). Agronoma — sekcija Sarajevo). na. P reviše nisko stanje podzem ne vode m ože za su šn og v rem ena proizvesti nestašicu v od e u zem ljištu, a to je štetno po usjeve. A ko je pod­ za zem ljoradnika od na jveće važnosti. R ačuna zem na v od a previsok a tada nastaju baruštine pa se, da o k o 40% u sp jeha u zem ljorad nji zavisi se uslijed nedostatka zraka u zemljištu stvaraju od ob ra d e zem ljišta. P o g o to v o kod nas to je t. zv. hum usne kiseline, koje štetno utječu na slu ča j. Naš zem ljora d nik u op će slab o o b ra đ u je P oljop riv red a jeu>u vezi sa iskorištavanjem zem ljišta, te je radi tog a spoznavanje zem ljišta zem ljište, te su r^di toga i prinosi sa otfoga v rlo m aleni. Ali k o h oće da zem ljište ob ra đ u je ka k o treba, treba najp rije da se sa njim e upozna. Mi sm o od lu čili da u našem listu u b udu­ će stalno rasp ra vljam o razna pitanja iz zem ljo­ radnje. Da bi naši čita oci m ogli da prate sa razum ijevanjem naša izlaganja, mi m ora m o p o ­ četi o v d je iz p očetk a — upoznati se sa osn ov im a zem ljora d n je. Među te o sn ov e spada na p r­ vom m jestu poznavanje zem ljišta. Iz čega se sastoji zemljište ? Zem ljište se vode, zemljišnih zrnaca, zraka i ži­ vih bića. sastoji iz N aprije ćem o nešto reći o zn ačenju v od e u zem ljištu. Voda pada kao kiša ili sn ijeg na zem lju. A k o naiđe na nepropustne slojev e skup­ lja se i čini podzemnu vodu. A k o nepropustni sloj p od zem ljom stvara kakvu uvalu, tada p o­ staje podzemno jezero. A k o je nepropustni sloj visok , nadignut, tada podzem na v o d a otječe u zem ljišne pore, izlazi iznad zem lje i stvara nad­ zemne vode (m očva re i sličn o). N adzem ne vode stoje u vezi sa podzem nom v od om . A k o pod­ zem na v od a izbije na k a k v oj uvali n apolje, on­ da nastaje izvor. Visin a podzem ne v od e m ijenja se. P enje se za kišovitih period a, a opada za su šn og vrem e­ bijjni) razvoj. V od a ima v elik o značenje za razvitak usjeva. U prvom redu voda služi za ishranu biljki, pošto se tijelo zelene biljke sastoji većim dijelom iz v od e (7 5 — 95%). Isparavanjem biljke neprestano g u b e v od u , p a j e za to m oraju stal­ no obnavljati iz zem ljišta. Osim toga, voda je sretstvo za rastvaranje hranjivih sastojaka iz zem ljišta, ili iz gnojiv a, d a bi ih biljke m ogle primiti p om oću svojih vrlo sitnih žilica zvanih sisavice. V od a, pored toga, prenosi hranjive sa­ stojke iz zem ljišta u biljke. Dalje sve korisne prom jene u zem ljištu provađ aju se u prisutnosti v ode, a m noga i korisna živa bića, o kojim a ćem o kasnije govoriti, ne bi m ogla živjeti bez v od e. A k o v od e nema u zemljištu dov oljn o, ta­ da b iljka zastaje u razvoju, vene i najposlije ugine. T ak o na pr. ako žito dok je jo š m lado nem a vode, onda nećem o imati slam e, a ako mu nema v ode u starosti, onda nećem o imati zrna. Što j e b iljka mlađa, to teže prolazi bez vode. A k o b iljke u mladosti ne dob iju p otrebn u vodu neće to m oći lahko nadoknaditi kasnije ni sa većim količinam a vode. A k o je neki usjev do sjem enjanja prošao sretno sa v od om , ostali dio života m o ći će dovršiti i sa m anjim količinam a vode. 309 �P ita n ja 1 o d g ov o ri N . S. SemiZOVaC. — Kod mene se svake godine jabuke ocrvaju i prije nego sazriju opanu. Šta je tome uzrok i kako ću se pom oći? O dgovor. — Kod jabuka i krušaka crvljivost prouzrokuje mali Jeptir jabučni savijač. Ovaj leptir pojavljuje se već u т је з е си junu. Tada počne nositi jaja po plodovima, lišću i grančicama jabuka i kru­ šaka. Gusjenice, koje se razviju iz tih jaja, progrizaju još nezrele plodove na kome bilo mjestu, pa ide pre­ ma sjemenkama. Često puta crvljiv plog opada ranije nego dczrije, kako je to i kod vas slučaj. Gusjenica se tada izvlači iz njega pa se sakrije pod koru stabla ili u zemlju. Ako plod ne opane, gusjenica se sama izvuče i na niti spusti na zemlju ili na stablo. Pod korom ili na zem lji gusjenice se zapredu i prezime. Na proljeće, u mjesecu maju, gusjenica se začauri. U m jesecu junu izlijeće nov leptir. Za Obranu od ovoga leptira, odnosno od njegove gusjen'ce treba prije svega čisto držati samo stablo. Svake godine treba koru ostrugati čeličnim čet­ kama. Strugotinu treba spaliti. Stablo treba premazati voćnim karbolineumom. Jačina rastvora 10% , t. j. na 90 litara vode 10 kg. voćnog karbolineuma. (Karbolineumi se nalaze u trgovini pod raznim imenimai kao Dendrin, Drvorin, Arboriu, LoZol, Palantazan, Karbokrimp i dr). U istu svrhu dobro je metati pojasove od krutog olučastog papira oko stabala. Širina pojasa 5 —6 cm. On se po gornjem rubu čvrsto stegne kanapom, tako da gusjenica ne m ože ispod njega proći nego se u nj zavuče. Kasno u zimu skinu se pojasevi i spale skupa sa gusjenicama. — Opalo crvljivo voće treba odmah sakupljati ispod voćaka, pa davata stoci ili ga zgnje­ čiti, .pa na zgodan način upotrijebiti. Ing. Jovo Povovlć М ерхум Абдуселам Џ ум хур Угасио се један плодау живот, затвориле су^Јве очи једног умвог човјекб, престало je да куда срце једног народњака п просвјетптел>а омладане, умро je Абдуселам Џумхур, фрховнп војни имам. херцеговачка орда и планине, он се no свом национаном осјећању опредијелио да са ове најистакнутије тачке остатак своје снаге стави у слумсбу изградњи ове на ше заједничке велике Отаџбине. У оно доба, кад je надноналнп рад био скопчан са велпким потешкоћама и опасностима, кад je увјек над главом виспо непријател-ска мач, рахметли Абдуселам поносно je развпо нацпоналну заставу међу wyслпманима у своме Коњицу, цијелога вијека неустрашиво се борио за напредак свога народа и за националне идеале. Kao такав био je на ударцу тадањих немилосрднвх и окрутнпх власторжша Х ер ц Јгививе јер се je са својом снагом, као добар муслииан, залагао за националне идеале, братску слогу, за ослобође-i ње u уједињење. Рехиетли Џумхур био je човјек плеиената срца, чврста непоколебна карактера, питоме благе ћуди, чов- Рзхметлп Џумхур борио се за т о онда, кад су бездушни завојевачи своје планове засновали на рзздору и вјерској мржњи вашега једнокрвог народа, a своје право на силп и бајонетама. И kio што херцеговачке суре клисуре одољевају невремену и непогодама тако je и он пркоспо и лажним обећањима и претњама, опасностима и прогонина. Кад je оркан свјетскога рата завијао над нашим главама и иноге ваплашио и сатрао, он je остао непоколебљпв, веран своме националвом раду н мирно je подносио увреде, понижења и страдања и увијек чврсто вјеровао у побједу нашу. Кад су се разишли густи ратни облаци и кад je сунце слободе обасјало »II [ .je ' •/»' јек снажне, несаломне воље и рјешености да увијек иде право, ведра чела и уздигнуте главе, вазда отворено казује што мисли и осјећа, правду љуби, истини тежи, твори што говори a при том увијек имајуки пред очима добро и срећу свога народа. Ha разнвм пољима јавнога рада он je увијек уносио искрену љубав за народ за који je његово патриотско срце увијек куцало. Поред поштеног и истрајног рада у Соколу, Просвети и Црвеном крсту он je наотавио предратне традиције Гајрета, залагао се за срећу и напредак муслиманске омладине, коју je много задунсио. Студентски дои Беиградског Гајрета „Осман Ћикић" у Београду, гдје je сијештено преко стотину студената Београдског универзитета, дјело je његова несебичног и неуморног рада. Рођен у Коњипцу, у срцу нашег најнационални jer народа, год. 2885, млади и сдушевљени Џумхур полазио je школе у свом родом мјесту. Т у je послије школе и вршио своју свештевичку дужност у главној џамији. Сјајве побједе српске војске у Балкавском рату едевтрисале су сва нацаоналва срца v веослобокениц 310 » �крајевииа нашег народа- Херцеговачка омладпна и илада Босна водиле су главну ријеч- Млади Џумхур, пробуђен национално, ишао je смјело стопама Османа Ђвквћа и осталих вођа омладине. Оженивши се из Сарајена, напусти своје родно мјесто и поста 1919. г. имам беогрздске џамаје, a 1920 пређе у Министарство војно ва референта муслиманске вјероис-повјести, на коме je положају остао све до 27 јуна 1933 год., кад je скрхан болешћу испустио своју племениту душу’ По жељи породице пренесен je на вјечни боравак у родно му мјесто Коњац. Импозантна пратња, која? je рахметлију испратпла до жељезначке станпце у Београду и огромне масе народа, које су га дочекале у Коњицу, биле су видан доказ колвки je број угледних поштоваоца рахметлија имао и какве je симпатије уживао међу људима, којц су га познавали. Нека je рахиет његовој племенитој душн ! Nove Knflge Uloga vakufa u vjerskom i svjetovnom prosvjeći­ vanju naših muslimana Knjiga bez sumnje sadržaje mnogo dobrih kva­ liteta. Pisana je naučnim stilom i sadržaje mnogo Pod gornjim naslovom izašla je u Beogradu knji­ zanimljivih podataka. Vakufi i uređenje naših vjerskoprosvjetnih prilika na njihovoj bazi jest danas centralno ga ovećeg formata od g. A. Balagije, diplomiranog pitanje, koje interesuje islamsku vjersku zajednicu u pravnika. Pisac je ovaj predmet obradio po jednom od pet temata, koje je raspisao Glavni odbor Gajreta u našoj državi. I već taj fakat je dovoljaD, da primimo sa pažnjom ovaj rad. Zaslužuje pažnju i zbog toga Sarajevu pr. godine, i čiju je nagradu dobio ocjenom što je djelo, intelektualca iz najnovije generacije našo Senata Beogradskog univerziteta. Sadržaj knjige je sli školovane omladine, te time svjedoči da se i naša je d e ć i: I. Istorijat, IJ. Definicija, ili. Uslovi valjanosti najmlađa inteligencija interesuje za naše vjerske pri­ uvakufljenja, IV. Dioba vakufa, V. Organizacija vakuf­ like i si puno smisla i razumjevanja učestvuje u nji­ ske uprave, VI. Misija vakufa u vjerskom prosvjeći­ hovom ‘ saniranju. Moguće je, a to bi bilo i sasvim pojmljivo, d a će vanju: 1. Stanje vjerske prosvjete za vrijeme Turske u knjizi naći stručnjaci teolozi i šeriat. pravnici koji 2. Stanje vjerske nastave pod Austrijom i 3. Stanje nedostatak od čega nisu čista ni velika naučna djela. vjerske nastave u Jogoslaviji (<Jđ -f918 do danas), VII^ Alt 4iod današnje oskudne i mizerne islamske litera­ Misija vakufa u svjetovnom prosvjećivanju i VIII. S o­ ture na našem jeziku, ovo je svakako jedan lijep pritoj literaturi. cijalna misija vakufa. Гајретовгласнмк Управе Гајретових интерната у 1933/34 шк. год. Управе Гајретових интерната за 1933/34 шк. год. састављене су овако: 1) Мушки Конвикт у Сарајеву: г. Алија Хроиић уиравнпк, гг. Хуснија Кчпић и Омер Хајрић префекти /Посљедни још није настуаио мјесто) 2) Женски Конвикт у Сарајеву: г. Ибрахим еф. Хазнадаревић, бивши управник Дарулмуалимина као управник, a гђа Бегајета Гребо, те гђвце Суада Муфтић и Садета Мисирлић као префекте (Гђица Муфтић jom није наступила мјесто.) 3) Шегртски дом у Сарајеву: г. Хусејв Хамшвћ, 4) Конвикт у Тузли: г. Мехмед Салихспахић, 5) Конвикт у Бањалуци: г. Едхем Беквћ, 6) Конвикт п Бвхаћу: г. Сулејман Реџаћ, 7) Конввкт у Мостару: г. Ахмед Биквћ, 8) Конвикту Плевљу: г. Ибрахим Биоградлија, 9) Управа заједнвчког конвикта Гајрета и Просвјете у Требвњу препуштена je тамогањим мјеснви одборвма оба друштва. Пошто у неколико интерната не станују управници, Главни одбор Гајрета иоставвће у твм внтернатвма вамјенике управнвка, у првом реду из рвдова настав- ника a у помањкању оввх из редова мјесне интелигендвје. Поред тога, Одбори Гајрета у мјествма Гајретоввх интерната взван Сарајева изабраће вз своје средине no тројвцу чланова, којц ће сараЈјиватв са управом пнтерната и подноспти извјештаје о раду u реду у интернатпма. Vjerski waspitaii u Gajretovim konviktima Odgoju omladine u Gajretovim konviktima po­ klanjala se oduvijek najveća pažnja. Naročita briga je Gajreta i Gajretovih ljudi da pored opšteg odgoja da­ du Gajretovoj omladini što bolji vjerski odgoj. U tom pravcu Gajret je i dosada činio sve što je u njegovoj mogućnosti. Da bi se vjerski odgoj među Gajretovom (.mla­ dinom u buduće siatematskije izvodio i da bi se i u ovom pogledu polučili što bolji uspjesi, Glavni odbor Gajreta obraćao ee prošle godine, u nekoliko navrata, našim vjerskim vlastima s molbom da ove izrade pro­ gram rada vjerskih vaspitača i da one postave vjerske vaspitače u svima Gajretovim konvikti­ ma iz redova naših najsposobnijih alima. Konačno je Ulema Medžlis u Sarajevu u svojoj s :eduici od 19 avgusta o. g. donio zaključak da se za vjerske vaspi­ tače u Gajretovim konviktima postave nastavnici vjere 311 �своје академске оиладине бројним одзивом, прилозима, обилним в биранли бвфеом- Поред великих режијских трошкова забава je материјално врло добро успјела a у моралном погледу питомци су достојно репрезснтовалв св)ј дом. Испред питомвца в питомвца госте je поздравво, захвалио се на бројној посјетв, као в поједвнцима на учнњенвм услугама в упознао првсутне са радом Београдског Гајрета „Осман Ђиквћ“ пвтомац САЛИХ ХУМО, канд, ннг. фор. Концертнв дво забаве^.врло добро je изведен захваљујућв пожртвованости в добровол>ном учествовању г. г. СВЕВЛАДА МАТВЕЈЕВИЋА, полит. првстава срес. нач., ВЕЈСИЛА ХАЏИБЕГИЋА, војно судског првправнвка, МУСТАФЕ ДИЗДАРЕВИЋА, матуранта гвмшзвје, ФЕРИ-а Otvorenje odjeljenja za tilimarstvo u Gajretovoj ra­ Ш ЕН К А , матуранта гнмназије. Публвка je нарочвто била оДушевљена нашам севдалвнскпи пјесмама Koje dionici u Trebinju. je .отпјевао својим одлвчнвм тенором г. Хаџвбегвћ. Uprava Gajretove radionice za izučavanje i izradu Пптомац ЏЕМ1ДИД. 1НАЋ.ИР, ст. фил. рецитовао je ručnih radova u Trebinju nastojeći da odgoji napred­ Османову пјесму „Кћерка цара крвопвје . niji, praktičniji i spremniji ženski naraštaj, koji će znati Пвтомци в пвтомице Београдског Гајрета »Осda svojim vlastitim silama poradi na unapređenju ku­ ćne industrije i radinosti, otvorila je od 1. jula o. g. ман -£>пкаћ“ сматрају sa дужвост да се в овнм путеи u svojoj radionici odjeljenje za ; ?ilimarstvo, za koju se још једаипут захвале сввма онима који су било првлогом, бифеом, посјетом вли ма каквом другои услуgranu rada prijavila 40 muslirpanki — djevojčica. гом првдонијелв успјеху забзве a нарочвто сз захваTečajem za ćilimarstvo^sa puno takta rukovodila je Ma lume hanuma Ajdinagić, učiteljica Gajretove ćili- љују г. Ибрахвму Фејвћу претсједнвку иостарске marske škole iz N ovog Pazara, kpja je radi tog naro­ општине. X - К. čito došla u Trebinje sa; agilnim upraviteljem te ško­ t \ / 1 'п Pozdravne depeše pretsjedniku Gajreta le i poznatim Gajretovim neimarom g. Hafiz Ramiz g. Dru. Hasanbegoviću ef. Paljevcem , koji nežališe truda niti umora od tako daleka puta, da bi samo m ogli da izvrše svoju patri­ Bileća: Sa svečanog Gajretova teferiča u Bileći otsku i svetu islamsku dužnost, kako bi osposobili pozdravljamo svog dičnog vođu i pretsednika. što više curica u ovoj цnosnoj i korisnoj privrednoj Pretsednik: Arnautović grani rada. Uprava radionice kao i muslimani grada B egov han: Sa svoje prve godišnje skupštine po­ Trebinja na ovom plemenitom i bratskom gestu izri­ zdravljaju odano svog pretsjednika. ču im svoju zahvalnostMjesni odbor Gajreta Begovhan Nakon završetka tečaja sve ove curice uposliće Cazin: Sa brojno posjećene glavne skupštine se u radionici i tu sebi i svojim zarađivati koru hlje­ mjesnog odbora Gajreta u Cazinu, članovi Gajreta po­ ba, jer se uprava Dada, da će izrađene radove m oći zdravljam svoga pretsjednika s poklikom da živi naš lahko plasirati obzirom na njihovu finoću i ukusnost pretsjednik Dr. Hasanbegović na diku i ponos Gajreta. sastava farbi, tetako ako Bog da stalno uposliti 30-40 Pretsjednik Jikić, sekretar ćoralič muslimanskih curica i donekle ublažiti bijedu koja je F oča : Delegati mjesnih odbora i povjereništava zivladala m eđu našim muslimanskim svijetom. sreza fočanskog pozdravljaju Vas sa sreske skupštine, Pretsjednik Šefkija Karabdić. Da B og da, da ovaj hairli započeti posao trebinjskih muslimana urodi korisnim plodom i da uprava Plana: Sa prvoga Gajretovog teferiča u Planoj radionice svoju ideju u c'jelosti sprovede. srdačno pozdravljamo pretsjednika i vođu želeći mu dobar uspjeh u radu za dobro muslimana. i arapskog jezika i to: 1) Za muški konvikt u Sarajevu g. Muhamed ef. Pašić, profesor, 2) za ženski konvikt u Sarajevu g. Abdulahbeg Zečević, profesor, 3) za šegrtski dom u Sarajevu g. Hafiz Omei ef. Mušić, profesor, 4) za konvikt u Mostaru g. Ahm ed ef. Kasumović profesor, 5) z» konvikt u Tuzli g. Abdurahman Adil ef. Čokić, profesor, 6) za k nvikt u Banjaluci g. Muhamed ef. Alihodžić, vjeroučitelj, 7) za konvikt u Bihaću Mehmed ef. Hadžić, vjerouči­ telj, 8) za vjerskog vaspilača u plevaljskom konviktu ved ranije je postavio skopski Ulema-medžlis g. Bećira Mulovića. Za vaspitača u trebinjskom konviktu g- Meh­ med ef. Čolovan. Vjerski vaspitači u svima internatima ved su na­ stupili dužnost. Вртна забава Београдског Гајрета „Осман Ђикић“ у Мостару У суботу на вече 12 пр. мјесела првпедвли су студенти питомци и питомице Београдсксг Гајрета „Оеман Ђвквћ успјелу вртну забзву у корист евога дома. 3^б»па je одржана у градском парку и просторијама Хотела-Неретве. И овога пута мостарска публпка иоказала je потпуно равумвјевање Гајретове идеологије и поиогла остварење ове племените акције 312 Pretsjednik Salko Avdić. — Podmi r i t e pr et pl at u! — �O r a d s l& a Š t e d io n ic a o ■ p ć i n 1 m g j m c i e t S e . m g c v a Temeljna glavnica 40,000000- Dinara *5 Č ekovni 1 1 ja la 1 1 e raču n S a r a je v o s lo v im a k o ji kod P o š ta n s k e b ro j 2172. — z a s ije c a ju u Š te d io n ic e Bavi se s v im bankovnu fili­ po­ stru k u . Z 4 L AGAONICIJ O s im k o ja d a je to g a z a jm o v e d r a g o c ije n o s t i uz na im a s v o ju z la to sreb ro n a jp o v o ljn ije m i o s ta le k a m a te . fl 1 _ Banka Gajret d. d., Sarajevo V/, /// /// Wi VA ///. VA VA ш. Rezerve Din. 2,000.000'- akcijski kanital Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i-dtvizama- Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, огт ganizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. auti Od čiste dobiti daje 6 % KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET". ■/// ,// Ш /// '/// ш џт ш ш ■//A /" /// /// /// Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantniUloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. Islam skadioničkaštam parija! o. S a r a g e v i a izragjuje sve u štam­ parsku struku spađajuče poslove 5з r ж O Jeftino i ukusno U U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4e2600665774c379364c9e3de9fbae4.pdf 6efbafd30620a6f144b7b2a572eea4bd PDF Text Text Сарајево, 1. новембра 1933. Вехбија ШмамовиЛ — Мостар. Осман ЂиниК П о в о д о м п о д и з а њ а с п о м е н - т у р о е т а у М о стар у . f Навршило се двадесет година од смрти пјесника и националног радника рахметли Османа Ђикића. Име његово не овначава само име једног човјека, који je својим радом задужио народ, него je то име данас синоним једне идеје, једног покрета и јаког културнонационалног замаха наших муслимана. Њ егово име означава један од аај8начајнијих временских периода у културној и националној историји нашој. Рођен непосредно И8а окупације наших крајева no Аустро-угарској, већ први дојмови, које je у дјетињству добио ns средине у којој се налавио, упућивали су га на мржњу према окупаторима. Te импресије, које je као дијете прпмио, остале су усјечене у његовој дугаи кроз цио жовот. И рад његов одмах у средњој школи дошао je у сукоб са тадашњим прописима и ваконима, na ради тога као средњошколац мора да напусти не само своје родно мјесто, него и своју уж у домовину. Након кратког боравка у Цариграду, враћа се у Београд, који je тада био његов идеал, гдје je могао несметано да у својим патриотским пјесмама даде одушка своме патриовму и мржњи на угњетача. У Босну се враћа управо када je била у највећем јеку борба ea вјерско-просвјетну аутономију и од тада почима његов културни, национални и политички рад у пуном своме вамаху. ЕВегов долавак у нашу средину био je права благодат, јер поред тога што се осјећала потреба ea једним човјеком чије je оштро перо било нужно да јавно изнесе право расположење и борбеност муслимана према окупаторима, поред тога његовим доласком дат je цијеломе покрету један изравито на- r >* -» ционални правац и борба je попримила форму националног покрета, који je у својим жељама и тежњама ујединио муслимане и православне. Но sa полетног и борбеног интелектуалца, националног револуционара, овај покрет није био довол»но борбен п његова идеологија није наила8ила на- право разумијивање код најширих слојева, na вато он се баца на рад у Гајрету. Ту налазп омладину која поприма н>егову науку. Рахметли Осман, са својим нарочитпм органпзаторским способностима, потпуно je предобио омладину и одгојио читаве генерације, које су увеле себн као ysop У жпвоту, рад, карактер и борбеност свога великог учитеља. Они су постали касније, све Д° данашњег дана, чувари и проповједници његових идеја. Kao учитељ и отац омладнне коју je одгајао, 8нао je као ријетко који педагог, да нађе и заведе хармонију ивме^у вјере и нације, истичући се свагдје као добар муслиман. Бацивши се свом свагом и младеначком жаром на рад, na рад на свим пољима нашег народног живота, није ни мало водио рачуна о томе, да и најјачи подлегну, na вато врло рано дарова свој младо живот народу и раду sa народ. И прошло je пуних двадесет година од његове смрти. Двадесет година са снебивањем смо на упите многих домаћих, a и странаца, гдје се налази Османов гроб, покавивали прстом на гроб обрастао са трњем и коровом, на коме се тек jom могу распознати два поцрњела нишана. Са снебивањем смо га покавивали, јер je већ давно вријеме, да његов мезар буде и no вањском ивгледу 313 �мјесто на комв fce ce напајати нове генера- бор je ових дана органивовао прикупл>аа»е рације a нова покољења његовим мислима прилога за споменик и раваслао нарочите водиљама и у8имати их себи као свијетао при- блокове свим својим јединицама у држави. мјер. И вањштина његова мевара требала je Надамо ce да ћемо ову авцију схватити да видно покавује, да ту лежи најваслуж- како треба и да ћемо сви онако неподијенији међу најваслужвијим. љено, како нас je све волики рахметлија своОве године на предлог Мјесног одбора јим радом вадужио, исто тако неподијел>ено Гајрета ив Мостара годишња скупштина и са еланом приступити раду око прикупГлавног одбора одржана 16. јула у Сарајеву, л»ања материјалних средстава, којима би му вакључила je да Гајрет увме иницијативу ea подигли вјечан спомевик вахвалности и наше подивање споменмка рахметли Осману. Иста љубави. Наша покољеша треба да Н8 тих впдних скупштина je једногласно вотирала у ту сврху једну суму новаца, коју Гајрет према својим споменпка црпе наук, да им ти споменици материјалним приликама може да даде. служе у животу као видан принјер како треСтојећи на становишту, да je рахметли ба радити и жртвовати ce ea напредак свога Осман Гајретов, муслимански и цијелога на- народа, те да истовремено виде, да народ шег народа подједнако, јер je својим рефор- 8на и да цијени те жртве. Ha тај начин ћемо маторским, културним и националним ра- ce бар дјеломично одужити нашем великом дом подједнако вадужио све нас, Главни од- учитељу и всфи. Чедомил MumpuHoeufi: М схмед Лли-иаш а Ризванбеговић> Сточевић Породица Рлвванбеговпћа (Сгочевића) стара je херцеговачка породаца, племенита не само no свом витешком колену, које je jeдно од најстаријих у целој питомој Зети, него и no своме духу, no ње8иним племенитим и јуначким националнам прегнућима. По директној крвној лови, Ри8ванбеговићи потичу од Ивана Црнојевића, силнога и мудрог владара Зете, од чије породице остадоше још две муслнманске гране, скадарских Бушатлића и дула^инских Махмутбеговића. A вна ce сав вначај и снага ових трију породица у ономе пространом појасу који ce протеже од Драча до Скадра, Бара и Подгорице, до Н вкш ића, Невесиња, Стоца и Мостара, вначај у толико крупнији што je трајао столећима, непромењено, без обзара наприлке које су владале и догађаје који су иваввалп дубоке поремећаје не само политичке него и верске, и соцаалне u етичве. Скоро сви, или 5ар они најглавнцјп ослободилачки покрети који су ce јављали ив столећа у столеће, ницали су на тој територији, или су их водила лица no ро^ењу са те тераториЈе, ивданци породица расељаванах са те територије на друге. Неоспоран je факат да je национална jeeгра те територије тако чиста, тако непомућена да, упркос свим етничким померањина кроз 5 и више векова, упркос свим версвим борбама, ту^и национални екстракти нису јачи од 1% , или, вероватно, ни толико. Равуме ce да ово што je истакнуто не можемо у свсму приписивати утицају тих трију честитих породица, нити нам je то циљ. Но стоји факат да су те и такове породице, a било их je још неколико, биле најугледније, најпопуларније, како међу муслиманима тако и међу православнима, да су бпле те које су чувале верску равнотежу, помирл»ивост, истичући повнату девиву да je брат мио које У појасу, којп смо овде само овначили, вере био; да су, напослетку, чусале и eaсачувао ce и до данас најлепши српски јеклањале православне од невајажљивих апетита 8ик, који ce, својом лепотом и богатством Османлија и неодговорног башибовука, упорно иврава, наметнуо ea књижевни јевив. ce борећи како са онима у Цариграду, тако Taj појас je био чувар напионалних тра- и са оним ситним ологаем који je долавио у диција, песме и обичаја, и сачувао их je и име Цариграда. даље и чистије него што су сачувани ма где З а ову тврдњу можемо навести доста друго. примера. Но како нас овде интересује ис814 �кључиво породица Рвввавбеговића, огравичпћемо се само на њевине представнике. Оставићемо и трагичну борбу Али-паше Риававбеговића, да о љој провборимо другом приликом. И8нећемо само један мали део кореспонденције ивме^у Мехмед Али*пагае Риввавбеговића — Сточевића и Томе Ораховца, угледног публацисте и књижеввика, који je са Мехмед Али-пашом био интиман пријател>. И жел>е су повнате ми твоје Te je топло, чисто срце моје, Да су нам се мислн судариле, У овоме ка и у другоме , . Чудновато je ввучво овај десетерац пре педесет и више година. И, eap ввје јасио, да га je написала рука једног искреног патриоте, рука вишег духовног човека, који je eaao да ћенаступити и „последше време“, доба које ће донети дуго очекпвано решење Мехмед Али-паша, Еите8 и јувак, оби- a с тиме и пуну слободу. шао je сва балканска, малоависка и кавкаска По окупацији Босне и Херцеговине, Мехратишта борећи се, као веран поданик, ea мед Али-паша je преко Плеваља отишао у цара и његову величину. Био je то један од Цариград. Тада свемоћна Аустрија прогонила најугледнијих ратника свога доба. Врло ин- га je, внајући да je у стању да, кад год телигентан, добро васпитав, говорио je срп- хоће, поновно вапалн ове две окуппране проски најчистијим херцеговачким дијалектом. винције 'и подигне устанак. Турска влада, Учествовао je у страшној битци на Крсцу, под притиском Аустрије, преместила га je под Острогом, sa време ,девет крвавих да- чак у Ерзерум, ea команданта тврђаве и тога на“, тукао се с Русима и увек имао за твпх краја, да би само што дал>е био од границо пуна уста хвале. По свршевим бојевима пе- Херцеговнне. Огуда je своме пријатељу Оравао je песме, китећи црногорске јунаке no ховцу писао често пуна туге писма, најреваслуви и упоредо са јувацима друге војске. читија сведочанства о својој високој нацооКад je Томо Ораховац ивдао абирку песама налној свести. „Црнв дани Босне и Херце.г<>вввем и кад je Када му je јављено да je у Београду та књига дошла у руке, Мехмод Али-паши, ухваћена нека аустријска шпијувка, која je ceo je и написао писцу једно дивно писмо у вмала вадатак да га мотрп a, евевтуалво, и десетерцу вахваливши му се што о породи- смакве са света, ов je писао Ораховцу: „Кад je Швабо с топовима разоравао ци Ри8ванбеговића говори објективно, но са примедбом да није требао рећи „очистише Риввавбеговиће код Стоца, кад je раворавао вемљу од некрота“- Ево како пева овај вв- дввве куле и прекраспе сераје, која су вет тев: стотива годива били свједок ваше силе, славе и госпотства, баш ви овда се вијесу Рвзвавбеговићи уввосили, вити се покорплп Драги брате, као плашљивице, већ као јуваци и витезови, „Не чистимо вемљу од некрста, и у тој нераввој борби шесваест их у једав Нит од крста вемљу очистимо, гроб легоше, a ве хтједоше се покорптп ћеОставимо вјере поповима лавом ћпфутиву (т. ј. Аустријавцима). Зар И хоџама, вјере чуварпма, мислн тај ћелави ћпфутив да ме уплашв са Нек’ бој бију о вјерском првенству, Нек’ се гложе, кад им je до тога, ^евојкама? . . иНе дај Боже, да се може РазвавбегоНо чистимо вемљу од небраства, вић уплашити од ма какве силе, a вајмање Од неслоге и вависти клете, ћифутеке, која je потајва, вејувачка, вепоПа пружимо један другом руке, ш тева и таква, да се отворево ве смије бо» Крв je једна и јевик je један, рити, него све крпјући, подмукло и овако Једна иисо нек с вама овлада како се вико ве бори. Није се Риввавбеговић Нек нам братство путовођа буде, плашио вити руског мача, ви црвогорског To je свето, то треба радити. оштрог јатагава, a ве да се плаши од лажЗбог неслоге ми смо пропадали, ног јуваштва једвог ћелавог ћпфутпва. Не Te нијесмо Богу мили били, дај ми Боже умријетв док његове ћифутске To je доста, мој соколе сиви . . . очи не виде и ва својој кожп осјете страшвв Здрав Бога, и то дуго није Или ћемо Богу омиљети удар увраје^ена Херцеговца, те да се увјере какве јуваке u сввове ра^а Херцеговива . . Па припремит и братство и слогу Дај Боже да се са ћелавим ћифутпвом убрво И са тијем угодоти Богу. ухватимо за рркл>аве, те да се његове ћиJa повнајем твоје срце, душу, 315 �футске очи отворе и да виде да je оно јутро себи ископао гроб кад je зау8ео Босну и Херцеговину. Ja се, драги брате, не чудим што се на мене тако окомио тај ћелавко, он се боји и плаши, он нема мира, њега мучи његово бе8акон.е. Heke му олако панути Босна, кајаће се што je окупирао то наше 8емл>иште, весело je тамо одла8ио, жалосно ke Босну оставити. Ja сам више него увјерен да Ле Аустрија наЛи гроб у Босии u Херцеговини, јер Ле тамо иукпути иушка освешница, која Ле отворити очи цијеломе свијету, цијеломе Балкану, a нарочишо Словенима, који робују Аусшрији u који je, на несреЛу свију, u још трие, слушају u дворе . . Овако јасну визију аустријске катастрофе могао je, још у првим њезвним данима у Херцег-Босни, видети само духовно снажан човек, израстао И8 народа, уско везан с њим, човек који je читао одисаје народне душе, коме je она увек била отворена књига. Ни пре ни после Мехмед Али паше Ривванбеговика није јасније предви^ен слом некада мокне A. У. монархије, никада једно уверење није било тачније иђра^сено од овога. Осекајући да ће аустријски режим повава^ати верски равједињене Херцеговце и Босанце, писао je 'једном приликом: „Зар драги брате није Б огу плакати, што раде наша брака Рватп, како служе Бечу и Риму, ћесару и папи и шире омразу међу једним и истим народом. Гријех им на душу, што се не сјете ко су и чија крв тече у њиховим жилама, што не чувају браћу, тешко je брату без брата. Доки ће вријеме кад ће се опаметити, али се бојим да буде касно: јер се непријатељи наши силе и множе, и нашу лијепу Босну насељавају Ш вабама, кифутима и Мађарима. Срце ме je забољело кад сам довнао да у срцу Босве ничу швабске колоније. Зар није Богу плакати кад се у Крајини Босанској, до Бањ а Луке, налави неки „Рудолф-Ш тал“. „Рудолф-Ш тали и Босна! 0 тужна Босно и жалосна Херцеговино, што се од тебе учини, ко то са тобом влада, хоћу ли бити срекан да ea твоју слободу дадем живот мој“. П а даље: „Ти се чудиш, драги брате, како читко, чисто и лијепо пишем кирилицом. A како да не пишем, eap није кирилица народно писмо, вар наш правопис народни није усавршен, и такви, какви нема ни један народ. J a уживам кад пншем ћирилицом, нарочито српским правописом, код нашега правописа нема цртежи, све иде лијепо и глатко; пиш есекако 316 се говори, a за то има највишу васлугу опет онај кривоноги Вук Караџик, Само je жалити што сви Срби не пишу онако, како je Вук кавао, и што нијесу сви увели sa књижевни јевик наш лијепи херцеговачки дијалект који je најљепгаи, најчистији и најбогатији, на коме je поникла сва наша народна појевија, којој нема равна у цијелож свијету. Ћирилицом треба да се служе сви муслимани у Босни и Херцеговини, са ком су се илужили и сви наши стари a ти имаш, дао сам ти једно писмо мога рахметли баба Али-паше Ризванбеговика- Сточевика које je писао дробл.анском кнезу код кога су му се налавили овнови на испаши. To je писмо писано кирилицом, т. зв. Босанчицом. Гријех би био и срамота кад ба се муслимани служили другим правописом a не српским.44 Овде треба приметити, да je Мехмед Алипагаа био високо културан за своје доба и да je, сем српског, материњег, још говорио турски, француски, италијански и руски јевик. Кад му се женио најстарији син, послао га je у Херцеговину, да тражи себи девојку. To он образлаже у једном писму Томи Ораховцу овако: „Послао сам сина у Херцеговину, да изабере цуру sa себе. Ти знаш да je мој син вгодан, паметан, свестрано изображен и да би као такви и као мој син могао бирати за себе ^евојку, ти внаш да би се сваки Турчин радо са мном спријатељио и дао ^евојку sa мога сина, ти внаш да овамо има доста лијепих ^евојака од првих кука и оџака, али оне нису за моју куку и за мога сина. Ж елим eufezau за мојим сином снаху, која Ле ио нашки говорити u njeeamu, која Ле чувати наше старе обичаје, u која Ле ми родиши унуче, које Ле чувати своју домовину, ceoj језик, ceoje обичаје u cee ceoje. Ja хоЛу да умсивам слушајуЛи како га мајка учи нашем диеном језику u како му ио нашки теиа u говори.и Сви синови Мехмед Али-паше били су одлично васпитани и школовани. Кад je најмлаЈји од њох, завршивши школовање, дошао кући — ваборавивши свој материњи језик, Мехмед Али-иашу je то страшно ваболело. Тада je писао Ораховцу: „ — — Како одавна није чуо свога је8ика, то je поборавио скоро сваку ријеч. Oeo ми je било толико тешко u шолико ми je било жао да сам га као мртва гледао. П а он je паметан, бистар и послушан, у њему тече Ри8ванбеговића крв, и брво ke јевик опоравити и са њим се, нашим дивним јевиком равговарати. И њему je било тешко што je �баборавио, na сам му sa то се да ћу ти je свој језик обрадовао.“ га je чисто срамота била кад ставио благу примједбу. Надам 6pso јавити радосну вијест да добро научио, и себе и мене ни командант још силнијег града Ерзерума исповедао je народво јединство, формулисао свој српски и свесловенски национални програм, бацивши од себе предрасуде*, оставивши вере „вјере чуварима", верно служећи * цару, коме се гаклео и своме народу, раси* * Овако je радио, мислио и писао Мехмед јаном и равједињеном no широком пространАли-паша Ривванбеговић, у времену кад смо ству балканском. још врло далеко били од ослобођења и ујеЈедно светло и честито име у трагичној дињеља. И у дубинама Мале Авије, овај сил- историји Јужних Словена. Čokić A ■ Adil, profesor: Ehli sunnelska dva glavn a imama E b u l> H a sa n ES-Ari i E b u M e n su r M a tu rid i I. njaci u ovo najranije doba, ponukani tom nemilom Islamski je svijet u prvo doba Islama sačinjavao pojavom, počeli su obrađivati u posebnim djelima po­ potpuno jedinstvo u pogledu vjerovanja, kao i u po­ jedine grane islamske nauke, poglavito nauke o vje­ gledu šeriatskog prava. — Raskola i mezheba nije rovanju. Počev iz ovih najranijih vremena islamski su uopće bilo. Prvi su muslimani bj£i vrlo realni. Kako su oni naučenjaci neumorno radili kroz cijeli niz stoljeća Islama, obrađivali su šeriatsku nauku i prikazivali bili pobožni, tako su bili neumornevrad’še. Pored pobožnosti i moralnih vrlina, oni su bili najkulturniji i 1e~tTT»iWinu pravom svijetlu, da tako naučnim putem najnapredniji narod svoga vremena. (f)nLse uopće unište raskolna i neispravna učenja i tumačenja. Naučenjaci ehli sunneta iz ovih vremena kao nisu bavili nebuloznim metafizičkim pitanjima. Sva njihova pažnja bila je okrenuta ćudorednom životu, da su bili podijelili uloge: jedni su naučno tumačili Kuran, pisali tefsire i na taj način dokazivali neis­ moralnoj čistoći, pobožnosti i radu. Oni su se strogo držali jasnog slova Kurana i pravnost raskolnih učenja, drugi su obrađivali Hadis, Pejgamberova Sunneta u svemu. To je mezheb prvih sabirali istinite hadise u posebne zbirke a tako isto muslimana; to je škola i pravac koja se naziva: i neistinite u posebna djela i upozoravali na njih, ehli sunnet vel-džemaat I l A U* (t. j. Sljed­ treći su obrađivali šeriatsko pravo, četvrti nauku islamskog ćudoređa (ahlak), a peti nauku o vjerova­ benici Pejgamberova sunneta koji se drže cjeline i nju i ilmi kjelam. koji je čuvaju da se ne cijepa.) Eto, ovako nakon duge i žučne borbe аistina je U prvo doba nije bilo ilmi kjelama,1) niti je on pobijedila, a neistina za uvijek propala.“ bio potreban. Sve grane šeriatske nauke obrađivane U ovoj časnoj i Bogu ugodnoj borbi proslavili su u to doba u glavnom u komentarima Kurana. To su se i velike zasluge stekli mnogi islamski velikani. su bila kratka objašnjenja pojedinih ajeta i rečenica Tih zaslužnih muževa i velikana ima toliko, da bi osnovana na Hadisu. trebalo napisati jednu debelu svesku za najkraći pri­ Kad se Islam proširio i kad je nestalo Ashabat kaz njihov. tih blagoslovenih lica, koja su krijepila srca sa tuma­ Među islamskim mutekellimima1) proslavili su čenjem nauke Islama i sa pripovjedanjem događaja se mnogi muževi, a među ovima zauzimaju mjesto iz života Božjeg poslanika, tada su se počela pojav­ pročelnika (imama — vođa) dva odlična muža Ebulljivati kriva i raskolna učenja, oprečna jasnom slovu Hasan Eš-ari i Ebu Mensur Maturidi, o kojima ćemo Kurana i Sunnetu Božjeg poslanika. Islamski nauče- se ovdje zabaviti. ‘) Ilmi kjelam — islamska nauka o vjerovanju obrađena na bazi filozofije. *) Mutekellim — speclalista ilmi kjelama, islamski apo­ logeta. (Svršiće se.) 317 �Hdmid Dizdar: U autobusu Vozio sam se u jednom autobusu. Na petnaest da dišem kako tre b a H o ć u zraka! Tu je, Bože mi sjedala bilo nas petero: dvije žene i tri muškarca. oprosti, kao u ćumezu! I otvorila je prozor. Onaj kraj sebe i blijede žene. Deset sjedala ostalo je prazno. Žene se smjestile u dva naslonjača, jedna prema drugoj, do prozora, na Ali se tada dogodilo nešto neočekivano. Blijeda go­ lijevoj strani kola. Mi, muškarci, kao po dogovoru, spođa je skočila i spustila prozor, objašnjavajući: — Izvinite, gospođo, ali ja ne mogu tako. Ne sjeli svi sa desne strane. Putnik do mene, izgleda ozbiljan, miran, oštra, pronicljiva pogleda, četrdesetih dozvoljavam I godina, izbrijan i pristojno odjeven, prelistava neki — Šta-a? — Uhvatiće me promaha, znate! Onda sam go­ dnevni list koji se štampa negdje u provinciji. Vidi se to po krupnim nezgrapnim slovima i neujedna­ tova . . . Ne osjećate Ii kako je jak vjetar na vani? čenim retcima. On za cijelo vrijeme ne govori ništa. Besumnje bi nastao pogibeljan propuh, a onda mi Drugi putnik, što sjedi na najposljednjem mjestu, iza ode život. mojih leđa, s desne strane, čisti pečeno kestenje i — Kakav vjetar, zaboga, kakva promaha! Lak­ jede mlateći nepristojno jezikom. Stariji je čovjek, ali še je svakom podnijeti malo vjetra nego ovaj očajni mu to ipak ne smeta da poslije svakog progutanog smr£d i zaguš'.jivost — jedila se debela gospođa. kestena odzviždi jedan odlomak neke nove pjesme 1 mi se zainteresovali. Gospodin sa provincij­ što je pjevaju dječurlija s ulice i varoški mangupi. skim novinama prestao je da čita, digao s nosa naVjerovatno je neki trgovački putnik, slikar ili nešto деЗН prevezane koncem na jednom napuklom mje. slično. Upada odmah u oči njegova podšišana gusta stu i namrštio se. Jezik gospodina sa bradom prestao brada i mašna na lepiricu. A njegovi su i oni ogro­ da mljacka a ni kestene nije više gulio. Ja sam smo­ mni kuferi na krovu autbb&a. Jedva su ih namjestili tao novu cigaru i zapalio je sa uživanjem. i povezali. Dvije žene su zauzele prijeteći stav. Iskesile se Dakle, momentana situacija u autobusu bila je neprijateljski jedna prema drugoj. Obje su na no­ slijedeća: gama, stoje, drže se grčevito za krajeve prozora. Dvije žene', jedna postarija, debela, napudrana, a Naprežu se, stenju: jedna hoće da prozor otvori, dru­ druga nešto mlarja, sitnija, boležljivija i blijeda u licu ga to energično brani. sjedile su i ćutile. Starija se neprestano mrgodila — Vidite, molim Vas, da sam bolesna. Putujem duvala kroz nosnice, gunđala, tjerajući dim, što se iz na bolovanje, mjesec dana dopusta sam dobila — moje cigare pružio kao razmotano klupko kanapa sve sva zadihana govori mlađa. — Pa ako me uhvati još do pod njezin oštri nos. Mlađa se skupila u sjedištu i ta promaha . . . gotova sam, upropaštena .. . Molim ko nejako pilence i premišlja o nečemu, Bog sami Vas, gospođo, imajte u vidu ovo moje jadno stanje, zna o čemu, gledajući sa tugom na licu svježinu, koja ovu b o le st. . . se prostire brdinama i ravnicama obraslim u travu — Budite vi, draga moja, malo učtivija! Koga Obrijani gospodin je sa zadovoljstvom čitao provin­ će vam vraga, najposlije, smetati ako tek malo pro­ cijske novine pune kriminalnih slučajeva, gospodin zračimo ovaj zagušljivi prostor. Tek deset minuti . .. sa bradom je hlapljivo gutao pečene kestene, a ja Ovo se ne može već da izdrži! Ugušiću sel pušio... Moram još spomenuti i neugodan vonj dima — Ali, gospođo, zaboga — skoro jecajući, irood zapaljenog benzina i bremze, koji je strujao za­ lećim glasom, nastavi mlada žena — znate li Vi da tvorenim prostorom i škakljio u nosnicama. prehladu treba tek nekoliko sekundi? Jedan mali Put je bio prilično dug, brdovit, sa čestim za vijutcima i dubokim provalijama pored nas. Jesen je talas vjetra kroz okno, nastaće promaha, i znate već na izmaku i radi oštra vjetra sa sjevera prilično hlad­ šta će da bude . . . Upropastiće mel Jaoj meni, kad no. To je vrijeme kad se čovjek veoma lako prehladi pomislim samo na moje jadno stanje, b o le st. . . Cio ovaj dijalog pratila su pažljivo tri putnika, i nastrada. A onda se, tu među nama, odigrao jedan pri­ ja sam sažaljevao bolesnu ženu; gospodin sa provinijskim novinama gunđao je Ijutito radi uznemirivanja; zor, jedna scena, koja me nenadano potsjetila na onu duhovitu humoresku o cigari, koju je napisao nje­ gospodin sa crnom bradom očito se naslađivao ovim mački humorista Paul Šiler. — Scena je tekla ovako: prizorom i smijao se iz svega glasa. Situacija je postala kritična. Srećom su kola stala: — Ne mogu više da podnesem toga smrada! — uzdahnula ogorčeno debela gospođa. — Taj vonj od trebalo je nasuti vode u motor. Ja sam odahnuo. Na prokletog benzina! Te cigarete! A uzak prostor, za­ maloj ravnici bila je jedna seoska kafana i nekolike tvoren! To je strašno, neizdržljivo! Ne mogu više ni kućice, pribijene jedna uz drugu. Žene .se pogledale: 318 �mlađa je sjela, umorna 1 Iznemogla, a starija se obratila šoferu I pitala da 11 smije da otvori prozor.: — Znate, tako je zagušljivo, a jedan otvoren prozor ne znači ništa . . . Neće nikome naškoditi. — Kako se među sobom sporazumite, meni je sasvim pravo — kaže šofer i kola se opet krenuše. Polako, pa sve brže, brže . . . Mi smo očekivali. Šest očiju uprto u đviie nakostriješene žene. I nismo se prevarili. Repriza ! Scena se opet ponovila. Sada je, međutim, imala i defini­ tivni završetak. Jedan žalostan i u isto vrijeme komi­ čan svršetak, kako se uzme. Žene su, poslije desetak minuti ćutanja, zauzele svoj pređašnji stav kraj prozora. Ovoga puta scena se odigrala mnogo brže, na ovaj način: Debela gospo­ đa je kao razjarena bikulja kriknula, otvorila prozor i odlučno rekla: — Ja ću se onesvijestiti, umrijeću od smrada, ako se prozor ne otvori! Već mi je naškodilo, osjećam, gušim se . . . Mlađa, bolesna gospođa, na to je samo jauknula, životinjski kriknula i uhvatila se za glavu: — Bože moj, pomozil Umrijeću od bolesti koju će promaha pogoršati i ubrzati... Jadna li sam i ne­ sretna... Umrijeću ovdje u sjedištu, izdahnuću. ja sam ćutao. Nisam znao Šta da radim: obje žene kažu da će umrijeti ako se ne ispuni ono što one hoće. Jedna: da se prozor otvori; druga opet: da se prozor zatvori. Od prozora, dakle, zavisi život ovih žena. Očajavao sam, mučio se, razmišljao. U tom momentu skočio je gospodin sa provin­ cijskim novinama, mrk i zlovoljan. Ja sam zadrhtao. Šta će biti sad? Čovjek sa bradom se primakao bli­ že. Obje žene ga sa strahom pogledale u jezivom očekivanju. Na iznenađenje svih nas, žena i muška­ raca, čovjek sa provincijskim novinama se primakao prozoru i sa štropotom ga zalupio, zatvorio. Onda se raskrivio, kao da sam vrag viče iz njegovih razvaljenih usta: — Slušajte, ženske glave! Mi smo putnici i ho­ ćemo miri Radi toga sam, vidite, sada prozor zatvo­ rio: Neka umre najprije ona što ne voli zagušljivost i kaže da će umrijeti od smrada! Poslije ću ga opet otvoriti, neka umre i ta druga što ne voli promahu i kaže da će umrijeti ako je vjetar dohvati. Tako ćete obje biti mrtve, a mi, putnici, imaćemo na taj način mir u kolima. Razumijete li? lilf l Trepere zvezde ko tihi kandilji, niz mahale hode momci i udovci. Avlije m irišu: peku se bestilji. Harmonika negde u prikrajku jeca Đevojke strepe, čekaju dragane, od sevdaha pustog koleno im kleca. U Đulsinoj bašti vatra već puckara, prikrada se veće i gleda kroz vrata kako akšam klanja njena majka stara. Stari Jusufaga potiče pod kazan. Neki ključa šogolj, neki se bestilj peče, nijedan ćup ne srne ostati prazan! Devojke i momci polako se kupe. Sat za satom juri. I crnim senama zastire polako budzake i rupe. Sad glavnje plamte i puckara iače. Iz kazana dimi. Svuda smeli i pesma. A l’ negde guguču ptice iV dete plače? U Ilemze su kose ko murećef crne! Šemsa ima zube od bisera! A u Ajše oči ko u srne! Vehbine ruke vrede tovar zlata, jedinica Zulka svetlija od svile, ko u lepe Alme nema nigde vrata! U svakoj minuti poneko zagrca, nečiji se uzdah do nebesa vine. Pesma cikne: „Evo Mehe, evo moga srca . . . / “ U tami gore oči, ko svetli kandilji. Pevaju momci. Neki drugi rakiju prave, kod nas se teferiči i peku bestilji! Hamid Dizdar Sjefife se s v a k o m prilikom „Gajrefa" 319 �Privreda Ing. Šerif Bubić, Sarajevo: Zemljište i n jegovi sastojci (Iz Udruženja Jugosl. Agronoma — sekcija Sarajevo). Iz toga svega možemo zaključiti da zemljo­ radnik vodi (vlagi) u zemljištu mora posvećivati najveću pažnju. Mi to svi znademo dobro iz iskustva, pošto su sušne godine kod nas uvijek gladne godine. Stoga nam se nameće pitanje, kako treba čuvati vlagu u zemljištu. Da na to pitanje odgovorimo, moramo znati kako se gubi ona voda koja kao kiša ili snijeg pane na ze­ mljište. Voda koja pada na zemlju gubi se: 1. otjecanjem sa zemljišne površine i u unutrašnjosti zemljišta; 2. isparavanjem sa zemljišta i iz biljki. Voda sa zemljišta otječe u jarke i potoke, naročito kod jakih kiša, pošto zemljište tada nije u stanju da Vvu vodu tu Sebe primi. Oso­ bito se mnogo gubi voda kada je zemljište pre­ više strmo i kada je tvrdo, t. j. kada nije obra­ đeno. Također i previše, usitnljeb^ zemljište ne može svu kišnicu da primi. Ovo gubljenje vode naročito je veliko u proljeće, kada naglo na­ stupi ljepota i snijeg se počne brzo da topi. Zemljište ne može da prima vodu dp mile volje. Svako zemljište može da primi samo neku određenu količinu vode,' a tada se nasiti pa da­ lje ne može. Količina vode koju neko zemljište može da uopće primi zove se u nauci i u praksi vodni kapacitet zemljišta. Ostala voda mora da ode ili u unutrašnjost zemljišta — u njegove donje slojeve ili sa površine zemlje. Dalje smo rekli da voda, koja pada kao kiša ili snijeg, može da se izgubi i isparavanjem zemljišta i usjeva, koji na njemu rastu. Tako se vlaga iz zemljišta gubi naročito ljeti — za to­ pla vremena, a i kada duvaju jaki vjetrovi. Mi isparavanje zemljišta možemo mnogo umanjiti ako nastojimo da zemljište ima stalno neki po­ krivač. Taj pokrivač možemo mi stvoriti zem­ ljištu, ako pazimo da je uvijek zasijano sa ne­ kim usjevom koji ga štiti od isparavanja. Tako na pr., čim pokosimo žito, treba odmah zemlji­ šte preorati i zasijati postrnom repicom, zelenim kukuruzom za stočnu hranu ili kojim drugim korisnim usjevom. I samo je preorano strnište ne­ ke vrste pokrivač, pošto gornji preorani sloj ze­ mljišta čuva da se vlaga iz donjih slojeva ne isparava. Zato svi napredni zemljoradnici, čim 320 žita dignu, nastoje da odmah strnike plitko preoru. Praksa je pokazala da ovakva zemljišta mnogo manje stradavaju od suše nego zemljišta koja se poslije žitarica ostavljaju nepreorana. Ako još pored toga zemljoradnik svoje njive pod jesen duboko preore, da se preko zime lakše nadoje vlage i dobro usitne, tada može siguran biti da će sušu lahko izdržati. Pošumljivanjem golih, za zemljoradnju ne­ sposobnih, mjesta mi ćemo obraniti naše njive od vjetrova koji također mnogo isušuju zemlju. Računa se, da jak vjetar oko 30 puta pojačava isparavanje zemljišta, a vruć vjetar, šta više, i 70 'puta. Isparavanje zemljišta raste i sa povećava­ njem zemljišne površine. Ako je zemljište pre­ više grudasto, tada ima i veću površinu, pa se i više isparava. Zato moramo nastojati da ze­ mljište oremo kada je horno, kada so raspada u sitne mrve, pa da ga poslije oranja odmah drljamo. To važi kako kod plitkog preoravanja strnike, tako naročito i kod proljetnog oranja, kada se zemljište mora na svaki način odmah poslije oranja dobro prodrljati. Do sada se je preporučivalo da se poslije dubokog jesenjeg oranja zemljište ostavlja nepodrljano, da bi bilo što više izloženo uticaju mraza, koji zemljište kako treba mrvi. U zadnje doba neki praktičari na osnovu svojih ogleda dokazuju da i poslije jesenjeg dubokog oranja treba zemljište podrljati. To, razumije se, važi samo tada, ako uhvatimo zgodu da zemljište oremo i u jesen dok je hor­ no, t. j, dok se za plugom prosipa. Dalje je isparavanje tim veće što su biljke gušće zasijane, pošto je tada površina lišća biljki na jednoj površini veća. I to mi dobro znade­ mo iz iskustva; rijedak kukuruz bolje izdrži sušu nego gusto zasijani. Ali ni sve biljke ne troše jednako zemlji­ šnu vlagu. Najviše vode potroše livade, pošto imaju najveću površinu lišća, a osim toga ispa­ ravanje se kod njih vrši gotovo preko cijele go­ dine, izuzevši samo jedno kratko vrijeme kada su pod eniježnim pokrivačem. Iz istih razloga iz livada troši mnogo vode djetelina, pa za šijom redom ovi usjevi: pšenica, zob, repa, gra­ šak, ječam, raž, krompir. Iz toga se vidi da �od evih usjeva najviše vode troši djetelina, a najmanje krompir. Već u maju mjesecu uzme djetelina svu vlagu iz gornjeg zemljišnog sloja sve do 26 cm., a u junu i julu ako kiša ne pada, oduzme vlagu i donjim zemljišnim sloje­ vima sve do 60—75 cm. Sada znamo, zašto djetelina najbolje uspijeva u teškim zemljištima, koja vlagu najbolje čuvaju, i u krajevima u kojima preko ljeta ima dosta kiše. Jedino lucerna uspijeva u lakšim zemljištima i u sušnim predjelima, a to samo za to pošto svojim du­ bokim korijenom može da crpe vlagu iz donjih zemljišnih slojeva. Crvena djetelina je prema tome za naše visinske bosanske predjele, a lucerna za Hercegovinu i Posavinu. — Pšenica i drugi ozimi usjevi troše dosta vlage, ali se lakše snalaze od jarih usjeva, pošto svoje žile više vode nego ječam. Okopavine do juna mje­ seca ne troše mnogo vode, a od juna mjeseca sve to više troše vode. Iz toga slijedi, da zemljoradnik ima načina da čuva vlagu u zemljištu i da se bori protiv suše. Mi ćemo ponoviti najvažnije od njih, i to: 1. stalno držati zemljište obrađeno i dobro okopano. To naročito važi za okopavine preko ljeta. 2. kod žitarica, poslije žetve strniku plitko preorati, dobro podrljati, a po mogućnosti i za­ sijati nekim postrnim usjevom. 3. pod jesen zemlju duboko preorati, da bi preko zime primila što više vlage. 4. orati zemlju samo kad je horna, jer što su veće grude, to je isparavanje veće. Гајретлија K ak o Je P rlja v k o p o stao »istim Živa vam je ovo živcata istina. Neću da vam kažem kako mu je pravo ime, samo ću da vam pričam: Opučila zora. Osvanuo lijep, bijel, Božji dan. Sve živo ranije poustajalo da se sprema na posao. 1 mali đaci podranili, umili se, uredili, pa ozbiljno pošli u školu. Samo se još u postelji valjao i kmezio on, Pr­ ljavko. Bio on vrlo strašiv. Nije se on bojao vuka ili kakvog bauka. Ne, on se bojao vode. Jest, zdravlja mi, naše čiste i slatke vodice. Eto kad bi na česmi ugledao vodu kako milo teče, ili kad bi je ugledao u maminoj ruci, pripravnoj da njega umije, on bi drhtao, čisto se tresao k'o da ga grozničica hvata. Zato je i bio neka slika i prilika. Na licu mu bile neke prljave šare a na usnica­ ma mu se pružali čisto mali, crni brčići. Dašto imao je i po bradi neke brazde i mrlje - prava nakarada. Otac mu zato pridio ime Prljavko. Jednoć se tako prljav Prljavko još u postelji igrao sa svojim mirnim macanom. Vidi to njegov otac, pa mu pristupi i reče: 321 �— Pogledaj u lice macanovo! Kakvo mu je lice ? „Čisto” — A kakvo mu je tijelo? — „Čisto” — A kakvi su mu noktići? — „Čisti”. — Dobro, — reče sad otac — ti hajde ogledalu pa vidi kakvo je tvoje lice. — Ustane Prljavko, jer u mlađega pogovora nema. Gleda u ogledalo i crveni se po licu ,U me-ne je pr-lja-vo li-ce. — A kakvi su ti noktici „Ne-či-sti”. * _ Sada mi ka«: Ko je čisti,., b .U м асаа? D odTsada da vidite ono dijete što. - * . *nU Prljavkom. Čistuv vam je to od glave do pete, ko cvijet. К у -к у -р и -к у !. Дошао мали Мехо из школе кући, na одмах у дворишту завиче мајци: »Мама, мама! само да знаш . . . У нашу шко- дошао хорошчић. Јест, сусједов onaj пиргасти хорошчић . . . — Па шта je било? — пита ra мати. »Школска врата била отворена, a ми мирно писали у шко* ли. Истом ти на врата хорошчић, na од ^ закукуриче: Ку-ку-ри-ку! . . . A ми онда сви у . . Весели. Каже господин учисмцех. Сви смо били тељ: >Оно наш хорошчић пјева вама малим feamma: „ Идите дјецо, весело у школу ! долиЈала Оћутила лисица да je сриједом пазар у нашем Како смислио, тако и учинио. Иду кола даље граду. Лзуди са села мирно игали друмом возећи у и весело сељак пјевуши. Лисица се полагано дигне колима различиту храну. Нањушила лија да тако у и почне бркове да масти. колима буде млива, масла, сира, суха меса, пилића Када je добро набубала своју гладну утробу, и т. д. A то су баш ствари што лисица силно натакне још једно коло суџуке на врат, искочи из воли. Па како да их се дочепа. Мисли она и кола, na одјури преко поља. Сретне вука. Вук кад размишљај у својој лукавој глави, na сконатури видје лисицу пуних трбуха na још joj нешто миришовако: љиво о врату, упита je : „А гдје си ти то била, тето?“ Једног пазарног дана легне насред друма, о— Била вала мало у чаршији, на пазару. — пруживши све четири, као тобоже — мртва. Први „Па шта си тамо радила?" сељак с колима то опази, na у себи весело поми. — Ево купила себи ђердан на врат. сли: „Гле лије и она долијала! Бацићу je у кола „Е, јес' тето, лијеп тај ђердан. Hero нешто ми na ћу je гдјегод тамо крај потока садријети и по- тај твој ђердан силно мирише. Сунца ти, дај да га нијети кожу на пазар. Биће новаца.” и ja мало метнем на врат, да видим како ми је.“ 322 �Мани, душе ти, није ђердан за нушке него за женске. Има у чаршији ствари и за мушке, na отиђи као и ja и купи — , „А куда се рде у чаршију?" — Ево хајде за мном, na ћу ти казати, — речр лисица, доведе га до једног бунара, na настави: Ово ćy врата од чаршије — реЧе показујући му отвор на бунару и, нехотице се нагне над бунар, запне joj ђердан о неки камен ц тако љосне у бунар, да више никад не оде на пазар. Вук среКан што je умакао несрећи, весео макар и гладан, побјегне у гору. X. Шала Учитељ : Ти-имаш Алија, 7 ораха na дадеш својој сестрици 4 ораха. Колико ти je остало? Ђак Ipasp.: Ja нисам њој дао четири ораха него само два. — Ево ти Амира oRaj колач, na подијели лијепо са брацом. — A како се лијепо подијели? — Њему да даш више. — Онда нека он подијели. Загонетке Задао A. Н. 1) . Што свукуд види a себе не види ? 2) Који je град вазда бео (бијел) ? 3) . Кроз којега „човјека14 пролази воз? 4) . У четири угла у соби четири мачка, a пред сваким мачком no три мачка. Колико je свега мачака ? _________________________________ ;_______ ГаЈретов гла сник Proslave „uaji etova dana u Bileći Mjesni odbor Gajreta u zajednici sa sokolskim društvom proslavio je uz učestvovanje mnogobrojnog građanstva na najsvečaniji način Gajretov dan i dan rođenja Protektora Gajreta. Proslavi su prisustvovala sva gg. činovnici i oficiri, te veči broj đaka Škole rezervn. oficira. Ovom prilikom je održao predavanje o značaju Gajreta i Gajretovog dana g. Ćamil ef. Arnautović, pretsjednik Gajreta. Prihod je bio Din. 400.— M. Đekić, Desa Vasiljević. R. Modić, Z. Tomljerić, N. Maksimović, PerkaĐekič. mlinarica N. N. i H. Bravo. Priloge u novcu darovaše po 50 Din: Olga Marković i Riza Alibegović, po 20 Din: Hamdibeg Kape* tanovič, Mustajbeg Kapetanovič i Petar Dekič, po 10 Din: Emin česak i Kata Šegina. Za bife darovaše: Marković: korpu grožđa, po pečenu kokoš: Mustj. Kapetanovič, Tomljenovič, P. Đekić, K. Đekića, R. Alibegović (2), A. Alibegović, tortu: D. Đurica, flašu slatka: R. Maksimović i 4 ribe na ražnju R. Hadžić. Plemenitim darovateljima naša blagodarnost. u Bos. Kobašu u Bos. Brodu Ovogodišnja proslava Gajretova dana u B. Koba­ šu uspjela je bolje nego se očekivala. Od ranog jutra prodavane su otkupne značke, dok su članovi prisu­ stvovali sveč. službama božjim u bogomoljama. U 10 sati je bila svečana akademija u zgradi osn. škole sa predavanjem o Gajretu, koje je održao g. Radovan Maksimović, upravitelj škole, član odbora i dobrotvor Gajreta. -r- Na veče je bila zabava, koja je uspjela kako moralno tako i materijalno. Goste je pozdravio član nadzor, odbora g. Mustajbeg Kapetanović, a komad je odigran na sveopće zadovoljstvo. Po­ slije komada priređen je ples, tombola i ugodna zabavaTombolu darovaše: Mujesira Alibegović, Iza Ali­ begović, Emira Alibegović, Vasva Dedić, gđa Kulenović, Vezira Dedić, Rabija Ključanin, Huzejra Huremo- U zajednici sa Sokolom i Jadr. Stražom, te Glazb. zborom željezničara priredio je Mjesni odbor u Brodu Gajretov dan. Prije podne su prodavane otkupne znač­ ke po gradu po gđicama učiteljicama Nedimović, Bašić i Švagler, te sreskom ljekaru g. Dr. Martinu Pro­ logu i njegovoj suprugi te članovima odbora. Na pro­ gramu je bio: pozdravni govor, sviranje Drž. Himne, „Могје Adrijansko" i „Beograd u noći“, deklamacija te govor (predavanje) o kulturno prosvjetnom radu Gajreta u Bosni i „О značenju Jadr. Straže". Moralni uspjeh ove priredbe sasvim je zadovoljavajući, dok je materijalni uspjeh bio Din. 768.— Pri ovoj priredbi mnogo su odbor pomogli gđa i g. Goldberger tam. špediter, koji je besplatno ustupio 323 �bašču svoga „Ton Kina“, pa mu i ovim putem topla hvala, kao i svim ostalim saučesnicima kod ove pri­ redbe. u Banjaluci Prilikom proslave Gajretova dana i svečane dove u džamiji, pretsjednik Mjesnog odbora Gajreta g. Inž. Suljaga Salihagić održao je pred Ferhatpašinom dža­ mijom govor, koji u kratkim crtama donosimo: „Gajret ? danas pozdravlja svog visokog za­ štitnika Nj. Kr. Vis. Prestolonasljednika Petra, jer evo 9. godina kako Gajret slavi 6 eept. kao svoj dan. Da­ našnji 6 septembar značajan je datum i za njegovog visokog zaštitnika i za Gajret. Danas je upravo 10 go­ dina, kako se je rodio prvi sin Nj. V. Kralja — a ove godine navršava i Gajret 30 godina, kako je počeo blagotvorno djelovati u B. i H. — Prije 30 godina rijetko je koje musi. muško dijete zalutalo u koju srednju školu, dok o ženskoj djeci nije bili’ni govora. Visoke škole jedva je pohađalo desetak akademičara muslimana, dok je fakultet, obrazovanih muslimana bilo jedva 3—4. Danas — 30 godina kasnije — pohađa naše sred­ nje škole oko 1000 naše djece, od kojih Gajret izdr­ žava 600, na visokim školama imamo preko 200 aka­ demičara — od tih Beogradski Gajret izdržava 150г£ u našem javnom životu radi preko 300 fakult. obra­ zovanih musi. građana. — Qve cifre —^iako nas mogu upravo zadovoljiti — pokazuju nam naš k progres za ovo 30 godina, za koji Gajret ima sigi 2/3 zasluga za ove uspjehe. Rad Gajretov je važan i po nacionalno vaspitanje naše omladine, a pravac mu je udario neumrli pjesnik i kulturni radnik Osman Đikić i od tada pa sve do danas, Gajret ide stopama Osmanovim. Naš uzvišeni Kralj udostojio je Gajret Svojom rijetkom pažnjom, što je Svoga Prvij’enca — još kao nejako djetešce — oglasio kao zaštitnika Gajreta, pa zato Gajret i slavi 6 eept. kao svoj praznik. Svjestan svojih zasluga Gajret koraca smjelo i odvažno naprijed iako mu je put često težak i trnovit. Ali to Gajretu ne smeta i neče smetati — Gajretovi će radnici istrajati do kraja, vjerujući čvrsto da će sa­ mo ovako najbolje poslužiti i svojoj vjerskoj i svojoj nacionalnoj zajednici. Na ovome putu ga prati Božji blagoslov, nacion. osjećanje, vjerska tradicija, i moćna zasluga našeg Protektora — koga s ovoga mjesta po* zdravljamo." Прослава Гајретова дана у Мпстару Сваке године и овај одбор најсвечаније прослави Рођендан свога Високог Иротектора, дан 6 септембар. Ове године — када се истовремено навршила 10 годишњица иладог Краљевића — Гајрет je овај дан прославио у ааједеици са осталим патриотскпи и културввм друштвпма Мостара. Поред уче- 324 ствовања у џамијама и богомољаиа Прије подне, на вечер je олбор са цјелокупнии чланством учествовао у велачанственој манифестационој поворцн са бакљадом која je обишла градом. Са балкона хотела „Неретве“ сакупљеним хиљадама грађанства одржао je уиме Гајрета темпераментан патриотски говор члан одбора г. проф. М. Аликалфић, чија су излагања одушевила сакупљену масу, na je на крају говора из хиљаде грла пролашло се „Живио Краљ“, „Живио Престолонасљедник“‘ Због соколског славља — прославе 30 годишњице опстанка Соколског друштва Мостар одгођена je сабирна акција и теферич ва недељу 17. септембра. Beh рано у недељу на свим важнијим пунктовима града постављени су столови за којима су се нашли прије 6 сати већ одређени функционери са чланицаиа женског одбора. — Сабирна акиија трајала je до подне. Са задовољством можемо констатовати да je одзив пријатељски расположеног грађанства изненадио и саие функционере, јер je материјални успјех и поред тешких прилика и поред тог што je сабирање вршено 17 у мјесецу, био далеко бољи од прошлогодишњег — Ова чињеница дала je Гајретоввм радницима нов пострек за рад, јер им je дала доказа да Гајрет и његова идеологија нз дана у дан наилази на веке разумијевање. — И на овсм мјесту нека je хвала и шзнање грађанству Мостара. — По подне je приређен народни теферич у башчи кафане „Ружа уз судјеловање тамбурашког збора Итихада. — Теферич je био одлично посјећен нарочито од нашег женск.т свијета. — Материјални успјех ове прпредбе je задовољавајући. u Gacku: Odbor Gajreta i ove je godine proslavio Gajretov dan, a ujedno i 10-godišnjicu rođenja Gajretova pro­ tektora. Nakon blagodarenja u džamiji odbor je odr­ žao svečanu sjednicu, kojoj su" prisustvovali sreski na­ čelnik g. Niko Kvezić, načelnik opštine, starješina fin. odjeljka te drugi činovnici i ugledni građani. Svečanu sjednicu je otvorio pretsjednik odbora g. Gavranović sa prigodnim govorom o značaju ovoga dana. Sa sjed­ nice je upućena pozdravna depeša Kabinet. Kancelariji Nj. V. Kralja. Zatim je pretsjednik održao predavanje 0 Gajretu, iznijevši njegov historijat, razvoj, te ciljeve 1 uspjehe dosadanje. Nakon svršetka sjednice darovaše po 20 Din.: Bukvić Spasoje, Ćamil Sarić, Abdulah Gavranović, Mićo Savić i Nikola Lučić, a Din. 10: Ragib ef. Hasanbegović. čist prihod Gajretova dana iznosio je 297 D. u Jablanici: U znaku proslave Gajretova dana održana je u Jablanici 18/9 zabava u hotelu „Jablanica*1, koja je moralno i materijalno dobro uspjela. Sala hotela bila je dupkom puna mještana bez razlike vjere. Zabavu �je posjetio i gradonačelnik Konjica g. Smajilbeg LjuKao на свпм Гајретовим приредбама тако и на bović. Na programu je bio: pozdravni govor, deklama­ овогодишњем теферичу видило се шаролико друштво cije, monolog „Piljarica Tina", te komad „Susjedi1* od из свих крајева и из свнх слојева грађанства. које се Muratbegovića. — Iza programa razvila se igranka sve je у угодном расположењу з&б&вљало уз звуке Глазбе do zore. Грађанског клуба у Травнику, те других прпредаба Mjesni odbor Gajreta i ovim putem zahvaljuje до касно у ноћ. Поред грађанства вабаву je посјетио svim prijateljima koji ne žališe uložiti truda i pomoći и дивизијски ђенерал госп. Бошковић са приличним bilo moralue ili materijalne da ova priredba što bolje бројеи господе официра, који су се изразпли повољно uspije. — čist prihod bio je Din. 1000. о ов*ј Гајретовој приредби. Морални и материјални успјех теферича je задоU Kotor Varošu: вољавајући. Na 6. sept. kao dan rođenja Gajretova Pokrovi­ telja, nakon održanih molitava u svim bogomoljama, Gajretov teferii u Planoj. izvršena je svečana akademija u mjesnoj osnovnoj Mjesni Odbor Gajreta u Planoj priredio je dana školi. Akademiju je otvorio bivši pretsjednik i agilni imam matičar g. Husein ef. Tabaković, koji je u 2. avgusta o. g. Gajretov teferič prvi put u istoriji Pla­ kratkim potezima ocrtao istoriju Gajreta, te njegovo ne, koji je i po vremenu kad je održan i po prilikama djelovanje među našim elementom. Zatim je iznio koje ovde vladaju moralno i materijalno uspio iznad Gajretove zasluge' oko podizanja našeg dijela naroda. svakog očekivanja. Čist prihod od teferiča je 813. Din. Po završetk , govora klicalo se Protektoru Gajreta i Na teferiču su zapaženi između ostalih mnogobrojnih gostiju^g. g. Hamdija Kapičić profesor i Hakija SeKraljevskom domu. Iza podne u 2 sata održan je teferič sa trkom limović pretsjednik Gajretova Sreskog Odbora iz Bileće. biciklista, pješačkom trkom, razbijanjem lonca, trkom G. Kapičič je održao prisutnima jedno kratko i jezgro­ u vrećama i t. d. Teferič" је ' uspio veoma lijepo, a vito predavanje o Gajretu i njegovom radu, a iza nje­ čista prihoda je ostalo 130 Din. Ovo je prvi uspjeh ga je vrlo lijepo govorio ćamil J. Avdić đak VII. raz. sadanjeg odbora, jer je Gajret u Kotor Varošu d jskora G. H. Medrese, također o Gajretu i njegovom radu. Poslije teferiča sastavio se jedan vanredno lijep bio na mrtvoj tačci. Toga dana rasprodane su i otkupne, značke, koje defile omladine, koja je pod Jugoslavenskom zastavom defilovala kroz Planu nekoliko puta, kličući Nj. Vel. je vrijedni i agilni blagajnik g. Mustafa Dizdar sve Kralju, Prestolonasljedniku Petru, Jugoslaviji i Gajretu. raspačao. U defileu su između ostalih zapaženi naši ugled­ U Prijepolju: ni ljudi i to g. g. Bušo H. Avdić. Husejin T. Avdić Hamza M. Avdić i Smajo T. Avdić. Sa teferiča su Mjesni odbor Gajreta proslavio je dan rođenja upućeni pozdravni telegrami Nj. V. Kralju i predsjed­ Gajretova Protektora na najsvečaniji način. Kako je 6. niku Gajreta g. Dr. Avdi Hasanbegoviću. sept. padao na radni dan, to je proslava Gajretova Svima gostima koji dođoše sa strane da uveličaodgođena za 10 septembra, kada je u opštinskom par­ ku održan veliki Gajretov teferič, na kome je pored ovaj naš prvi teferič neka je bratska h^ala, a naročito onima iz drugih općina kao g. Hajdaru Bajramoviću, ostalog programa bila i vrlo bogata lutrija. Veselje je produženo i na veče, kada je u hotela „Korzo" odr­ bilježniku daćinske opštine i svoj omadini koji sa nji­ žano Gajretovo sijelo, koje je otvorio prigodnim go­ me dođoše. vorom g. Sait Hašimbegović, sudski činovnik, u kome je istakao veliku važnost Gajreta i neophodnu potrebu Godišnja skupština ženskog odbora u Mostaru njegova rada u ovim krajevima, podvukavši značaj U nedelju 24- septembra o. g. održana je redov­ Gajretova dana, što su prisutni saslušali s burnim odobravanjem. na godišnja skupština ženskog Mjesnog odbora u Mo­ Poslije govora produženo je igranje i sviranje staru pod pretsjednišvom gospođo direktora Kapetaorkestra, te igranje tombole. Materijalni a naročito novića, a u prisutnosti delegata Muškog odbora g. profAlikalfića. Iz izvještaja funkcionera vidjelo se da je rad moralni uspjeh bio je vrlo dobar. odbora bio zadovoljavajući, pa su izvještaji jednoglasno primljeni. — Nakon toga izabrana je nova uprava na Гајретов теферич у Травнику t čelu sa dosadanjom pretsjednicom gospođom Camilom Мјесни одбор ГпЈрета у Травнику одржао je 6. Kapetanović. Njene saradnice su: potpretsjednica gđa аугуста о. г. свој годишњи теферич на Великом Бага- Azema Mrkonjić, sekretarica gđica Mevlida Grebo uči­ бунару. Tora дана Великц Башбунар, пригодно мјесто teljica, blagainica gđica Atifa Kurt i odboruice gđiceза тефериче, био je поред свога првродног зеленила Šemsa Kajtaz, Zejna Omeragić, Ešrefa Jahić, Amira пскићен државннм заставама, те je одавао врло лије- Đikić, Fikreta Kurtović, Sadeta Pašić i Remza Behliпу слику и врло угодно мјесто за забавиште. lović. 325 / �Gajretov teferii u Fojnici U nedjelju 6 augusta održao je ovdašnji Mjesni Odbor Gajreta svoj veliki godišnji teferič sa zabavom, koji je i pored kišovita vremena dan prije i promjenjIjiva vremena na sami dan priredaba vrlo dobro pro­ šao. Program se sastojao iz raznih narodnih igara, ko­ je su obavljene poslije podne toga dana, a naveče je odigran komad „Rod* od Pecije Petrovida u kome je iz blagonaklonosti prema Gajretu sudjelovala gđa Lju­ bica Dragid-Martinčevid, članica Osječkog Narodnog pozorišta sa g. Borom Zdravkovidem. Uspjehu na ovim priredbama osim smišljenog rada priređivačkog odbora i gore navedenih lica mno­ go je doprinijela i gospođa Natalija Jojkid sa svojim društvom iz Sarajeva, na čemu im ovaj odbor izriče najljepšu hvalu. Ovaj teferič osim ovdašnjeg mnogobrojnog sta­ novništva i banjskih gostiju uveličaše svojom posjetom i brojni gosti sa strane, među kojima su zapaženi gg. Dr. Avdo Hasanbegovid, pretsjednik Glavnog odbora Gajreta i pođpretsjednik Narodne skupštine, JBusejin Kadid, narodni poslanik, Brkid Husejin Direktor Šerijatske gimnazije sa suprugom, Dr Metiljevid, Ijekar sa suprugom, Dr. ZečeviŽ Safetfceg,, advokat, Inž. Besarovid sa suprugom, Dr. Sulejitian Alečkovid advokat, Ismetbeg Gavran-Kapetanovid, Muhamed ef. Pandžaprofesor, Kapetanovič Hajrudinbeg sa suprugom, Škaljid Feh:m ef. sudija, Dr. Ešref Softid Ijekar sa supru­ gom, Princ Salom rentier, Mahmut ef. Robovid sa su prugom itd. Iz Visokog posjetiše teferič oko 80 gostiju, među, kojima su primjedeni gg. Hamdija Tahmiščija sudija Bogdan Staj d sres. načelnik, Abid Furtuna p. činovnik, lbrahimbeg Zečevid posjednik; iz Vareša Šišid itd. Uspjeh u moralnom i rr.aterijalnom pogledu bio je odličan. Гајретов мевлуд у Травннку Женски одбор Гајрета у Травнику одржао je у историјској Јени- џаиији gboj први годишњи Мевлуд са пригодним предавањем, које je одржала гђица Куленовић. — Мевлуд je у моралнои погледу потпуно успио, јер je пространа џамија била дупком пуна најодабранијих травниЧких гђа и.гјђица, муслиманки, a запажен je и доста велики број иновјерки. Гајретов мевлуд у Бијељнни 18 /VII. приредио je женски одбор Гајрета у Бијељпни мевлуд a послије мевлуда теферич, који je морално врло добро успио. Чист приход био je 373. Дин. Прилоге су даровали слиједећи: no 50 Дин. Љубомир Пантић са фамилијои, Мико Јовановић, no 20 Д и н : Мехмедбеговица Фидахић, (Мујага Хаџибегановић, гђа Алексић no 10 Д и н : Хатиџе х. Авабагик, Мујага X. Бегановић, Шемсе х. Ченгик, Хаса- 326 нага Чолић, Мухамедбег Пашик, Дедага Липничевик Муратбег Пашик, Алибеговица Пашић, Нур х. Ајановић, Велида Салихбеговвћ и Халил еф. Хујдуровић. Хвала и живили ! Гајретов иевлуд у Згошћи Мјесни одбор у Какан.'Згошћи одржао je Мевлуд у селу Какњу на 23. јула о. г. Мевлуд je био врло добро посјећен, како je то и обично код даван>а Гајретових Мевлуда, na поред моралног успјеха и материјчлни je задовољавајући, јер je одбор получио мали вишак од Дин. 43. — Гајретов мевлуд у Тур. Јањарима 23. јула о. г, приредио je одбор Гајрета Мевлуди шериф у мјесној џамији. Kao знак почетка мевлуда оглашавале су прангије. Ашере je проучио Осман еф, Хасановић, апс. шер- суд. школе, a затим се прешло на учење Мевлуда од Дра Сафветбега Башагика, ко- jer су учили ђаци шер. гимназије и имам матичар уз пратњу илахија. Дову je учио имам из Бијељвне Хајдар еф. Тешњаковић. — По свршетку Мевлуда одржао je предавање о Гајрету ученик вел. Медреее Краља Александра из Скопља Ибрахим X. Омеровик. — По елије мевлуда одржано je сијело на „Брду“, a као гости били су од среског одбора у Бијељини претсједник Л>. Пантић, Али еф. Алиефендик, Идриз Хоџик и Т. Драгик. Спортско друштво „Слога добровољно je схавило на располагање један дио тамбурашког збора, који je свирао на сијелу, na му и овим путем топла благодарност. Гајретов м евлуд у Прозору Мјесни одбор Гајрета у Прозору одржао je на 28/7 мушки и жен. Гајрзтов Мевлуд. Мевлуд je учен доб ровољно од мјесних имама. Прије почетка Мевлуда говорио je у џамији претсједник одбора Др. Екрем Идризбеговик о потреби Гајрета и његовом раду, a тако je исто говорила и гђа Џеиила Идризбеговвк међу женама у џамији на мевлуду, након чега се je одмах првјавило 40 чланица за Гајрет. Добровољне прилоге дароваше у нарави : no 3 кг шекера : X. Муло Омановик и Авдо Пиралик,, 2 кг шекера : Хашим Грцик, no 1 кг шекера : Ђулага Омановик, Дервишага Зајмовик, Алија Пиралик, Шериф Чатик, Мустафа Оиановик и Мустајбег Хуееинбеговик, x/s кг : Халил Зајмовик. У новцу : Дин. 4 0 : гђа Џемила Идризбеговик, Дин. 2&: Емина Шешкик, no Дин. 2 0: Суреја Ћ.емаловић, Нафија Грцик, Ениса Јусуфбеговик и г. Ибрахии Грцик, Осман Ахмик, Мустајбег Хуееинбеговик, и Мустафа Мулахасановик, Дин. 8 : Дишија Дрљевик, 1 сребрену Круну : Х атија Омамовик. Махраме и рубце даровале су : Халима Нухефендик, Фатка Пиралик, Табаковик, Мулахасановик, �Омамовић Нулко, Нуспахић Ајиша, Хајра Грцић, Нура Зајмовић и 3. Зајмовић, Сидика Хаџић, Шабић Ајиша и Џелиловић. Свима дароватељвма нека je искрена хвала ! je Mjesnom odboru u Kohašu Din. 100 da bi jedan pitomac proučio malu hatmu rahmetliji od Petra Đekića. Neka je rahmet duši umrlome, a blagodarnost g Petru Đekiću. Гајретов мевлуд у Пећнграду Ha дан 13./V1II. приредио je повјереник Гајрета г. Хасан Мујезиновић Гајретов први Мевлуд у мјесној џамији, која je била дупкои пуна, иако je било тежвчких пољских послова. Сељацн и сељакиње из околних села посјетили су Мевлуд у неочекиванем броју. Освм тога запажен je велики број гостију са стране, нарочито из џемата цазинског среза. Из Цазина су дошли гг. Хасан еф. Торомановић, нар. посланик, Мустафа еф. Мујакик, имам матичар, Мехмед еф. Козарчанин, грунт- директор и Хусеин еф. Ћ.оралић, грунтовничар. Кратко предавање о животу, раду и значају Мухаиед a. с. одржао je повјереник, a иза тога су се редале ашере, учење мевлуда, салавати итд. Сви присутни су послужени укусним шербетом. — Ова импозантна прнредба оставила je врло угодан дојам наКрајишнике и ову похвалну Гајретову акцију су свесрдно и једнодушно поздравили. Многима je жеља да еве Гајретове јединице једанпут у години приреде М м и У * n A h r O Iz Gradaica: Mjesni odbor Gajreta putem svojih prijatelja sakupio je po selima 259 dinara kao dobrovoljni prilog za Gajret. Ove priloge sakupila su slijedeća gg. Mustafa Mulamujčinović iz Lukavca gor. Din. 44, Husein Pekarić iz Lukavca gor. Din. 25, Husein ef. Mehmedović, muallim Ledenice tur. Din. 32'50, Nurija Huseinbašić Mionica dol. Din. 72'50 iHadžip Duraković muhtar iz Vida Din. 85’— Hvala im i živih! Iz Tuzle: G. Omer Omazić, činovnik sreskog načelstva sa­ kupio je za Gajret Din. 115'—, a darovaše slijedeći: Po Din. 50: Hasib Gazibegović iz D. Moranjaka i Ahmo Fazlić iz Seone, Din. 10: Mujo Nukić iz Đurđevika i Din. 5: Omer Mahmuzić iz Pasaca. Iz Dervente: Prilikom svečane hatme koju su učila djeca iz Kotorskog, sakupio je g. Muharem Pujagić Din. 50'— i uručio ih Mjesnom odboru u Derventi. Hvala mu! \ /.up«iS V n l f n i V U 1 " U I i Bos. Giadiike . Na incijativu pretsjednika Mjesnog odbora g. Dr. Ismeta p opovca sakupljeno je na svadbi Dr. Muhameda Kulenovića IVUICUUI ljekara Doma Nar. Zdravlja u Bos- GraIz Odžaka: Din. 310 priloga za Gajret, a darovaše gg: Prilikom svadbe Sulejmana Brkića u Odžalkku sa- di6ci Dil Di: kupio je povjerenik stanice Sarajevo (prilikom boravka Din' 40: Adem HP» Din. 30: Milan na godišnjem odmoru) dobrovoljnih priloga Din. П2, Durtovid i Mujo Ćehajić Din. 20: Avdo Buzaljko, po Din. 10: Osman Tatarević, Mehmed Sokol, Huso Topić a darovali su niže navedena gospoda Din. 20: Huseinbeg Kapetanović, po Din. 10: Sej- Šaban Saškin, Šerif Catić, Dr. Matavulj, Dr. Ismet Po­ fudinaga Maglajlić, Safvet Doročić, Sulejman Esliko- povao, Ibrahim Fevzi Alagić, Vlado Milić, Hakibeg vić, Ferhatbeg Kapetanović, Ališanaga Ademović, H. Reufbegović, Hamdija Mujadžić, Hasan Softić, Šukrija Rifat Ademović i Hamdija Šaćirović, po Din. 5: Su­ Softić, Alfons Varjačić, Sejdo Delić i Muharem Du­ lejman Ramić, Džemal Džananović, Safet Borić, Meh­ raković, po Din. 5: Džafer Galijaš, Avdo Dubičanac Deronić, Mehmed Topić, Mustafa Z. Hodžić i Ahmeđ med Mehić, Din. 2: Rehte. Kuduzović. Iz Maglaja: Živili mladenci! Hvala darovateljima. Dne 13 o. mj. vjenčao *se pred šer. sudom u Iz Bos. Kobaša: Maglaju g. Mustafa Bačinović, željeznički službenik iz Suhog polja sa uglednom gđioom Zulejhom Šahman. Prilikom udaje prijateljice Gajreta g-ce Zore JoTom prilikom dao je g. Bačinović 100 Din. i riloga vanović sakupio je pretsjednik Gajreta g. Dr. Bravo Gajretu. Hvala mu. Živili mladencil prilog u iznosu od Din. 90 a darovaše Din. 30: MiloIz Brikog: rad Petrović, po Din. 10: Jovo Lakić, Ljubo Sekulić, G. Salihaga Glinac, koji se bavi poslom u Pragu, Kojo Đekić i Dr. Bravo po 5 Din. Jovo Tatarić, N. poslao je na Ženski mjesni odbor u Brčkom svotu od čović, Petar Đekić i Hamidbeg Kapetanović. — Velika Din. 100"—, koju je darovala gđa Margareta Kreuzer im hvala! iz Praga. Naša iskrena zahvalnost. Гајретове вмјестн нз Ф о ч е P I IIU A I Iz Bos. Kobaša: U Brezovu polju preminuo je Nadirbeg Alibegović, a njegov dobar prijatelj Petar Đekić darovao Претсједник мјесног мушког одбора Гајрета г. Омерсефтик Алија, поднио je оставку на чланству и свои положају у одбору. 327 �Водетво Гајрета преузео je претсједник г. Хасић Салих еф. 2. и 3. септембра мушки одбор Гајрета у Фочи и цоијереништво у Калиновику, ириредили еу забаву и трферич у Калиновику. У недјељу 10. септембра срескн одбор Гајрета и повјереништво у Устиколини приредили су велики Гајретов теферич у Устиколини. ТеферИч je отворио повјеренвк г. Омербашић, a о Гајрету je говорио претсједник среског одбора г. Оиерсофтић. Теферич je посјетио и народни поеланик г. Куртовић ЈПукрија. Матеоијални и иорални успјех изнад сваког оСмрт угледне муслнманке нз Бугојна Дне 16 октобра о. г. испустила je своју племениту душу у Травнику, гдје се налазила на лијечењу, углелна старица Ашифа ханума БеЛирбеговиб, мајка нашега пријатеља Мустафе Бећирбеговика новинара. Рахметди Атифа ханума je била врло цијењена и обљубљена код свега грађанства без разлике вјере ради своје племенитости, пријазности и сусретљивости коју je указивала свакоме, a нарочито сиромашном свијету. Зато њезину смрт поред обитељи жале и бројни пријатељи, a особито je оплак^је сиротиња, кооја у н>ој губи своју добротворку. Нека joj je лака земља, a ожалошћеној обитсл наше искрено саучешке. Tuzle, osnovan je mjesni odbor, u koji su ušli pored gore navedenih još i drugi ugledni mještani. Sva ta imena gore navedenih svedoče nam, da će nam Gajret u ovom mjestu dostići zavidnu visinu. Građanin. Гајретов невлуд у Добоју Одбор Гајрета одржао je поред продавања Гајретсвих значака на 6./9. још и Мевлуд на 10-/9 у. горњој џамији као прославу Гајретовог дана. Мевлуд je одлично успио како морално тако и материјално. За одличан усцјех има се нарочито захвалити мудеризу р. Хф. Сулејиан еф. Ужичану, који je још прије почетка учења Мевлуда у кратким потезииа оцртао рад и успјехе друштва Гајрета, документујући , своје излагање живии примјерима, позивајући све присутне дн свакои згодом помажу Гајрет. Такођер хвала и тг. Хф. Емин и Мустафи Грбешићу, који су учили илахије* И овом приликом велика хвала иде тт. „Конзорц0 :п“ и Хусеинаги Авдићу, градоначелнику. који дароваше шећер за шербе, и г- Абдул-Гани еф. Ганибеговићу, који je са својим прилогои од 100 дин. поачао материјални успјех Мевлуда. Jedna izjava Od g. Murata Šuvalića iz Bihaća dobili smo raobjave u listu sledeću izjavu : „Najuljudnije molim da se uvrsti u Vaš list moOsnivanje ženskog odbora Gćijreta u B. Dubici nekoliko riječi : Inicijativom pretsjednice ženskog odbora Gajreta U Gairetu broj 16. od jula 1933 kao i u „Islam­ u Sarajevu gđe Gjul h. Lutvo osnovan je 9 jula 1933 skom Svijetu" Od 4/8. o. g. oštampano je o neaktiv­ godine ženski odbor Gajreta u Bos. Dubici. Na skup­ nosti pododbora u Bos. Krupi, gdje sam ja t-ib'ože štini koja je održana u zgradi osnovne škole upisano sekretar. -je 66 članica Gajreta. Međutim ja sam još od godine 1930. stalno u Za malo i dosta zamrlo mjesto Bos. Dubicu o- B:haću i kao sekretar sam položio ostavku 20. jula 1930. vaj je dan od istorijskog značaja. Prisutne muslimanke Ukoliko su se kojekakovi ljudi nezavidna i ne­ iz svih staleža upisivale su se u Gajret sa najvećim poželjna vladanja sa svojim pridvoriina uvukli u taj oduševljenjem. U odbor unišle su slijedeće članice: odbor, ja sam prema njima bio nemoćan. Г Glavnom Pretsjednica : Azemine hanuma Pezić, potpretsjednica: odboru nijesam o tom ni riječi pisao. A smatrao sam Hatidža hanuma Čaušević, tajnica : gđica Radmila Mi- da od godine 1930.; Gaj etov pododbor u Krupi i ne traković, blagajnica : Naila hanuma Šerić, Odbornice : postoji, dok se lanjske-gpdine nijesu pojavili neki lju­ Muhiba hanuma Jahić, Fatima hanuma Mujičić i Šem- di dobavljači kukuruza na račun toga. pododbora. sa hanuma Lelić. Nadzorni odbor: Maksume hanuma Ti su liferanti opljačkali sirotinju a na račun Cerić, Habibe hanuma Seferović, Fatima hanuma Ta- Gajreta dobili mukte željeznički podvoz. baković, Emina hanuma Šerić i gđica Ćima Pašagić. Ja i danas, kao oduvijek, smatram svojom prvohi dužnošću, a u koliko mi hrđavo zdravlje i teške pri­ Oživljenje Gajreta u Gornjoj Tuzli like dozvoljavaju, da radim za svako kulturno-proGrađani Gornje Tuzle odavno su gajili želju da svjetno društvo, pa tako i za „Gajret". I smatram da se među njima ponovo probudi Gajret. T a' želja ispu­ ie za takav rad nemoralno tražiti hvalu i priznanje, a njena im je ovih dana, jer su pokrenuli akciju, koja kamo li tantijeme, položaje i koristi, kako se to običava. je urodila dobrim plodom. Bihać 8. augusta 1933. Inicijativom uglednih građana Gornje Tuzle, i to: Muhamedage, Nazirago, Munibage i Harisage Hadži Sa osobitim štovanjem : Mehmedovića, Vehidage i Talibage Žunića, Bećirage Murat Šuvalić Mehovića, Eminage Mehića, i dr. građana Gornje т J i i. 328 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a7ca4ed328149d6db3d7772cd22e02d8.pdf 17e49470f66d1c9419b92ff4756a7cad PDF Text Text ГЛАСКИК ЕСУЛТУРН О ПРВСВЕТНбГ ЛРУУЈТВfl Г& ЈРЕТА САДРЖ АЈ: о 1 ДЕЦЕМ БАР ПрОФ. МустаФа АликалФић: Празник /једињ ењ а Hatiz Muhamed Pandža-, Ideje vodilje Hajrudin Carić: Osveta Selima Vriskala Хусепн Мурадбегови?.; Ноћ у Хашанима (ојесма) Хамдпја X. Ченгпћ: Махалом у иоћи лета (пјесма) Гајретов лриаредни препород, пнше и р о Ф . ШеФкија Бубић: ^Идеја водиља — Ne zapostavljajmo kućni obrt — He заборавимо наше дјечије з а Д р у г е " Muslimanske švelje kao naše Životno čitanje — Куда ћемо нашу дјецу — Za naše trgovceizvoznike — Гајретови питомци и задругарство Едаб Хасапагпћ; Изложба слика С. И. Хоџића у Београду ЗА Н А Ш У Д ЈЕ Ц У : Двије сестрице утемељачи Гајрета (уз слику) — Мајка учи дјецу — Napućila usnice na čičak — Непослушнп Мехо (народна пјесма) — Travar postao prvi do cara — 1Пала — Загонетке — Хомоними ГД ЈР Е ТО В ГЛ АСН И К: Gajretova ramazanska predavanja — Izlaženje lista „Gajret" — Gajretova godišnja zabava — Gajretov zidni kalendar — Otvornje domaćičke škole u Sa rajevu — Dostavljanje novca — Gajretove priredbe: Mevlud ženskog odbora Gajreta u Mostaru — Gajretov Mevludšerif u Jablanici — Приредбе у Брчком.Модричу, Фочи и Тур. Јањарииа — Наше рахметлије: Mustafa N. ćišič — Hatma za dušu Gajretova legatora, rahm. Mehmed ef. Karamehmedovića — Rahmetullahi alejhi — Upis dobrotvora i utemeljača Gajreta C A P A JE B O 1 9 3 3 Издаје Главви одбор Гајрета у Сарајеву Глпвпи u одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ * Б Р О Ј 21 4i �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ Гајрет, лист д р у ш тв а Г а јр ет а и8лави сваког у мјесецу, a цпјена му je sa наш у О таџбину 60 д и н а р ан аго д и н у , a ea све осталв вемље преко граи ице 120 динара. Ђ ац и Г а јр етови питомци добовају ли ст у п о л ац и јен ек о д Г л а в н о г Одбораили код у п р а в а Г ајр ето ви х конвикта. ВЛаснпк другатво „ Г а јр е т “ — О дговорни уредн ик: Х амид К уки ћ . — З а пичку ш там парију одговара дирвктор Абдурахман Мешић. И сламску дпо- �TLроф. Мустафа АликалфиЛ: Празиик Уједињења H a даваш њ и дан, прије 15 година, до-*" врш ево je велико дјело народног Уједињоња и Ослобођења дотада подјармљених Југословена векадањ е хабсбурш ке монахрије и тај дан ће остати занавијек кардинална тачка око које се креће ева судбина и будућност оаш ега народа. Вез УЈедињења не би само Ослибођење значило ниш тћ, jep разједип>ени не бисмо били н иш та друго него п р у т кога сваки час може да здхвати пламен са су дова гари ш та. Н рви децембар ове вр аћ а се ево петнаести пут, када je свеч мавифестовано Уједињеше Југословена, je оствароно већ раније сјајним побједама српске војске као и јасво израженом вољом цијелога в аш ега варода. П рви децембар стога впје дан папора и муке, него je дан триумфалне свечаности и раскошне радости, што су вјекопве крваве патње, надчовјечавска ваотојања, довијела своје зл атв е плодове. T o ra д ав а тр еба одахвути, треба се осврвути и сјетити ових, који су својим пожртвовањем и својим животима дали м огућност нама преосталим генерацијама и будућим покољењима да у радости и миру у ж ивају плодове светачких одрвцањ а и херојскпх мучевичких умирања. П рвог децембра 1918. године ударен je први темел. уједињеној југословенској држави. Н евролазвом славом овјенчана Србија пзврш ава д руги свој историјски позив. ЕГрво je дјело било ш то je у Свјетском, крвавом и ужасном р а т у . м алева и в езв ат н а Србија разви ла толику своју моралну снагу, да je неколцко п ута сузбила, свладала и оборила небројено п у т а већег непријатељ а и устрајела на п у т у правде, ма да се je морала селвти са својо груде. И првог децембра 1918 годиве »Јрбија, рризната и хвал.епа од читавог снијета, могла je да створи Велику Србију, да се необично повећа и ојача. Србија iae оде ти м 'п утем , него хоке да се ријегпи југосло-Ђевски проблем у читавом његовом опсегу, да се претвори у Југосл авију , да буде дио једве јаке цјелине. У име К раљ а П етра I. Р егев т А лександар прогласио je уједињење Србије с осталим земљама југословенскпм. Д елегација Н ародног Внјећа вз Загреба која je прпмљ ена у аудијенцију првог децембра ’ 8 од ~ Њ . Височанства Престолонасљедвика Александра, садаш њ ег наш ег Краљ а, поднијела je адресу у којој je израж ева жеља да се створи јединствена народва држ ава Срба, Х рвата и Словенаца, која ће обухватати вепрекинутв етнографски териториј Јуж вих Словева. H a ову адресу Р егев т Александар изравио je своју радост в ад саопштењем ових великих историјских одлука, нагласивши да испуљ ава С воју владалачку дуж ност Еад прима ово' саопш тењ е. jep вели: „приводи коначно у дјело оно што су најбољи с и н о в и наш е крви, све три вјере, сва трп племена, с обје стране Д увава, Саве и Д рине почели приоремати још за нладе блаж ене успомене Њ его ва дједа Квева Александра I. и К нева Михајла, jep je то ово што одговара и жељама и погледима ЕВегова варода. Н ека даваш њ и велики чив буде вајљепши вијен ац н а славвим гробовима Мојпх оф вцира и војвика, палих sa слободу и вајдивнија ки та на грудима њихових срећвих ратвих другова, који са Мном доживише да и звојују побједу вад силвим непријател>ем ув велику помок моћннх савезвика.“ To je ето њевин други велики историјски по 80в. Од онда je кроз ово 15 година свога опстанка, ваш а К раљ евина прош ла кро8 мвоге криве и перипетије. Н ослије ра- 329 �доснпх дана првих одуш евљ ењ а, небо je наш е држ аве било често наоблачено. У држ ави се била зацарила лпчна и партиска страст, која je пред собом видјела само уск е личне и страначке интересе, a држ ава се je заборавила. И у посл»едњем часу ЕБ. В. К раљ преузимље водство државо. Н естанком партијских страсти почињ е се вемља смиривати. Народ je добио нови полет, јављ ају се нова одуш евљ ењ а. Због тога ћ е овогодиш њ и петнаести ГГрви децембар вначити прелав у рад осн ију епоху народног ж ивота. Г ајрет и Гајретовци у прослави петнаестгодпш њ ице ОслобоЈјења наћи h e потребно расположењ е своје душ е, јер ћ е се то га дана посветити радости a вабораву преж ивјелих мука са погледом управљеним у бу ду ћ н о ст народа и државе. Hafiz Muhamed Pandža Ideje vodilje Esteizu hillahi: Ve-teavenu alel-birri vet-takva Glavni oslonac naše uzvišene vjere, na kome se izgrađuje veličina Islama, jest međusobno pomaganje i saradnja svih članova naše zajednice. Bez te zajed­ ničke saradnje ne može ni biti potpunog i pravoguspjeha, pa nam zato i Svemogući Alah naređuje da se svi međusobno pomažemo u dobrim i bogobojaznim djelima, koja nam osiguravahu potpuni uspjeh. Mi znamo da je Islam doveo u najljepši sklad život sa vjerom i poučio лав da bez razvijanja i nje­ govanja zemnog života, ne može biti ni pravog vjer­ skog života. Razvijanje zajedničke svijesti i međusobno pomaganje je vjerski imperativ koji po uzvišenim is­ lamskim propisima uslovljava uspjehe i napredak u životu. Islam ne dopušta da progres stane, pa i u najtežim časovima traži od svojih sljedbenika prisutnost duha i razboritost. To je Božija zapovijed, koja impe­ rativno nalaže da se nikad ne gubi nada u uspjehe u životu — ako se slijede njegove božanske zapovjedi. Mi muslimani u našoj lijepoj i slobodnoj Kralje­ vini Jugoslaviji pretstavljamo brojčano jaku i impo­ zantnu cjelinu od blizu 1,900.000 muslimana. Svakako jedna lijepa brojka koja svakog muslimana ispunjava iskrenim zadovoljstvom i podiže u njemu samosvijest. Muslimanska zajednica u našoj domovini ima i sve uvjete za napredak u svim pravcima vjerskog i pri­ vrednog života. Svaki uspjeh kao i neuspjeh u svom radu ima pripisati sama sebi i svome djelovanju. U ovoj teškoj današnjici rad naše zajednice mora biti što konstruktivniji i intenzivniji i sve naše snage mo­ raju se mobilizirati da se dostigne što se u prošlosti propustilo. Od nazad 30 godina kod nas postoji jedan po­ kret koji je dosada postigao zamjerne rezultate u radu oko podizanja i osvješćivanja muslimanskog dijela na­ šega naroda. Ovaj pokret, koji je oličen u Gajretu, ima da okupi oko sebe i u svoje redove sve pozitivne snage našeg muslimanskog elementa, da ga u zbije­ nim redovima, sa probuđenom vjerskom i narodnom sviješću, povede do potpunog preporoda. ззо Ovaj pokret progresa muslimana, zatim pođi anje vjerske svijesti i jačanje privrednih snaga naših jesu rđej^ vodilje Gajretove, koje moraju da budu na srcu svakom muslimanu i svakom prijatelju našeg narod­ nog progresa, jer muslimani svojom brojčanom snagom^pretstavljaju jak stup naše državne zgrade. S toga, da bi zauzeli dostojno mjesto u svojoj slobodnoj Kraljevini, muslimani moraju razviti što jaču djelat­ nost u svim pravcima svog kulturnog podizanja. Ovaj zamašni rad može se uspješno savladati samo zajedničkim silama i punom ljubavi prema svojoj vjeri, koja nas uči da se uspjesi mogu polučivati u životu samo zajedničkim snagama. Allah nam kaže: Ve-la tenazeu — da se međusobno ne prepiremo, da jedan drugog ne ometamo u dobrim djelima, jer samo teavunom — međusobnim poma­ ganjem moći ćemo da udovoljimo propisima svoje vjere, koja od nas traži samo napredak i vječno kretanje prema evoluciji i progresu. Ideja vodilja Gajretova je da sve članove muslimanske zajednice okupi u jednu neprobojnu i jaku cjelinu, koja će se sa punom islamskom i narodnom svijesti boriti za napredak i na­ stojati da ukloni sve one prepreke koje stoje na putu našem pravom napretku. Ujedinjenim snagama podi­ zati široke muslimanske slojeve, to je glavna os oko koje se kreće čitav rad Gajretov. U svome radu Gajret mora biti iskreno pomagan od svakog brata muslimana i ove ideje koje teže samo podizanju i preporodu muslimana, moraju prodrijeti i u najzabitnije musli­ mansko selo i u onu najzađnju potleušicu našuU svom radu za Gajret ne smije zaostati gra­ đanin za seljakom, obrtnik za trgovcem, alim za in­ telektualcem — svi oni moraju u jedno kolo i za­ jedničkim silama, slijedeći uzvišene Božije riječi na čelu ovog članka, poraditi da ove ideje pobijede i donesu punu korist našoj zajednici. Ne smijemo se pre­ pirati i svađati jer smo braća kako nas i Kuran uči, a među braćom mora da vlada ljubav. Prigovarati radu Gajreta iz prikrajka jest grijeh prema zajednici. A ako neko smatra da tu ima nešto što ne bi bilo umjesno, neka stupi u redove njegove i neka iz tih redova za­ jedničkom saradnjom svih nas to ispravlja. Ne smije se ni jedan čas oklijevati, jer je i previše bilo propu- �1 štanja; moramo se zbijati u redove da zajedničkim snagama pođemo svom cilju: kulturnom, privrednom i vjerskom podizanju nas muslimana. Gajret se kroz tri prošla decenija svoga djelova­ nja na ovome polju pokazao kao dostojan tumač naših želja, da se podignemo i trgnemo iz ove zaosta­ losti. u koju nismo smjeli kao muslimani ni zapasti. Kroz tri decenija Gajret je dosta učinio, mnogo je onih, koji su bili osuđeni na propast, spašeno i osigurana im egzistencija. Ali rad Gajreta sa novo nastalim prilikama i našim potrebama mora se još dalje poširivati i produbljivati. Gajret mora da djeluje na svim poljima narodnog života, pa mu zato i treba saradnja svih muslimana širom naše domovine. Gajret nije svrha samom sebi, nego je on nasušna životna polreba svih muslimana. Vremena su takova da se sve pozitivne vrednote našega društvenog života mo­ raju što jače promicati. Vjera je najjači konstruktivni pokretač ljudskih snaga i tu treba što intenzivnijeg rada, jer Islam je utjelovljenje napretka. Gajret se treba založiti da i ovu vjersku svijest što više ojača. Naš prosvjetni život traži ogromnih žrtava, jer smo u tom pravcu mnogo zaostali, a najvažnije polje daljnjeg rada Gajretova biće svakako rad na privrednom po­ dizanju muslimana. Alejhiselam nam kaže: siromaštvo je gotovo bezvjerstvo. Bez ekonomski jake zajednice nema ni vjerski svjesne zajednice. Tu moramo mnogo da radimo i da upotrijebimo savremene metode rada, razvijajući naročito zadružni život kao najsolidniju bazu sa koje ćemo započeti našu ekonomsku obnovu. Ramazan je na pragu. Dodir među muslimanima je u ovim danima naročito živ. Tada se najviše ras­ pravlja o našim životnim potrebama. Te potrebe naše trebamo duboko pretresati. Ne smijemo ništa ispustiti iz vida što vodi našem napretku. Osobito među ilmi* jom i intelegencijom morao bi da nastupi što življi odnos, jer napokon ni jedan intelektualac ne može ništa naći u Islamu, što ne bi bilo savremeno u svakoj sredini i u svakoj prilici. Naročito toplo apelujemo na inteligenciju da bude u stalnom dodiru s narodom, da mu neprekidno osluškuje bilo, da pazi na njegovu os­ jetljivost, da zajedno s njim sudjeluje u svim vjerskim manifestacijama, jer će istom na takav način moći pravilno poslužiti idejama Gajretovim, koji teži za po­ dizanjem vjerskih i društvenih vrednota našeg svijeta. Hajrudin Čurić Osveta Selima Vriskala U sedmom razredu gimnazije razvila se Almasa, kći Hasan-efendije^ Selimovića, kadije, u pravu ljepoticu. Radi ljepote, dobrog učenja i slaganja s tetkom F atim ahanum om , Hasanefendinom drugom ženom, mnoge su joj mostarke zavidile. Iako je bilo zavisti, ipak se o Almasi nije moglo ništa ružno pričati. U H asan-efendijinu kuću u Cernici zalazilo je odabrano društvo. To je zahtijevao njegov položaj i toga se on strogo držao. Jedini izuze­ tak bio je Selim Kandžo, zvani Vriskalo, koji je već nekoliko godina redovno cijepao drva kod kadije i prenosio brašno i ostale životne namirnice iz dućana u kadijinu kuću. On je slušao i druge ljude, ali je kod kadije imao najviše posla. U kadijinoj kući svi su ga pazili i sažaljevali, jer je bio siromašak bez igdje ikog svoga. Pomalo je bio luckast ili se bar pravio da je luckast. Kad bi bio naročito raspoložen, vriskao bi ludo, i izazivao smijeh kod prisutnih. Radi toga su ga i prozvali Selim Vriskalo. Ina­ če je bio visok momak, tanka i dugačka vrata, velikih očiju i napola otvorenih usta. Govore da je imao oko 30 godina, prem da to nije niko znao tačno. Stanovao je u blizini starog mosta, pod Kujundžilukom, u jednoj bijednoj sobici sa rešetkam a na prozorima koji su gledali na Ne­ retvu. Živio je od rada po kućama i od onog što je kao nosač zarađivao. Ali, to i jest ono, što ga je pravilo čudnim i tajanstvenim. Znalo se da mnogo radi, da prilično zarađuje, a da ipak bijedno živi; niko nije znao šta radi s nov­ cem. Selim je to čuvao kao duboku tajnu, koju nikome nije htio da povjeri. A uveče, kada bi se, umoran i jadan, vraćao u svoju bijednu so­ bicu, bojažljivo bi zaključavao v rata i u mraku, da ga niko ne vidi, otkopavao bi zemlju između trulih dasaka, vadio mali limeni sanduk, brojao i sastavljao u nj zarađeni novac i opet ga tako zakopavao. On je vidio kako žive ljudi u Mo­ staru. G ledao je kako neki od njih zidaju kuće i postaju bogati. I Selim je sanjao o kući, koju će vlastitim novcem podići. Sanjao je o ženi i djeci, o sreći i bogatstvu. Zato je i radio kao rob da što više zaradi.Otkidao je od zalogaja, jer je htio da mu se limeni sanduk puni. I punio se. Svakog dana bivao je teži, a Selim se veselo smješkao i zadovoljno lijegao na trule daske. Jedne noći snijevao je čudan san. Cijepao je, kao i obično, drva kod Hasan-efendije. K a­ ko je žurio, omakne mu se jedna cjepanica i udari ga po čelu da mu je krv potekla. To je prim ijetila Almasa i odmah mu je pritekla u p o ­ 331 �moć. Donijela je čist peškir i oprala mu ranu. Selim je osjetio njenu blizinu, dodir njenih ru ­ k u; vidio je da mu se smiješi i čuo je da ga tješi blagim riječim a: „Ne boj se Selime, to ni­ je ništa." To ga je trglo iza sna. Od ove noći Selim je postao drugi čovjek. Osjetio je da ga nešto ,,tišti“ u grudim a, da mu ne da spavati. Nije znao šta to znači, je r mu se to nije nikada dogodilo. A kada bi ugle­ dao Almasu, onako lijepu, vedru i nasmijanu, odmah bi rnu bilo lakše. Znao je da mu njena blizina godi i zato je uvijek nastojao da se na­ đe blizu nje. Svako ju tro , kada bi išla u školu, prelazio je Selim preko starog m osta, žurio u Cernicu i iza jednog ugla očekivao, kada će ugledati Almasu. Kad bi je ugledao, pošao bi za njom i, u otstojanju od desetak m etara, sli­ jedio bi je poput vjernog psa. Tako je to išlo iz dana u dan. Selim je bio srećan, jer je nesme­ tano mogao da gleda onu, za kojom -ga je ,,tištilo" u grudim a. I kada bi Almasa Ošla u gi­ mnaziju, vraćao tbi se zadavoljno na Tepu i, pjevajući, očekivao posao. A posla je bilo, jer je Selim bio vrijedan,1-pdšten i poslušan i svak je želio da ga baš on posluša. Limeni sanduk4 u njegovoj sobi neprestano se^punio, a Selim je već u m ašti gledao svoju kućicu, tamo neg­ dje kod bašče^M ujage-M ehića . . . \ [ A tada se <desio jedan događaj kojii je Selim a rastužio. Almasa je položila m aturu, i oti­ šla, s ocem i tetkom , na more. Istina, pri polas­ ku se, kao i obično, nasm iješila na Selima, ali to mu nije bilo dosta'. On je mislio da će mu b ar nešto kazati, otprilike kao u onom snu, ali od svega toga nije bilo iništa. Kad je otišla, Selim je osjetio da mu nem a nečeg što mu je najdraže, što više voli od lim enog san d u k a kod kuće, pa i od sam oga sebe. P ostao je sjetan i p restao je da vrišti. Kad ga je njegov poznanik M iha Gundelj, zidar, zapitao šta mu je, Selim se potužio na bolove u glavi. S ada m u je M iha, sasvim ozbiljno, savjetovao d a kupi nekoliko aspirina. Ali, Selim je najbolje znao š ta m u je i nestrpljivo je očekivao A lmasin povratak. Kroz m jesec d an a p ovratila se A lm asa, s ocem i tetkom , s mora. Malo p rep lan u la od sunca, izgledala je ljepša nego ikada. Nekoliko d an a nakon njihovog dolaska posjetio je kadi­ jinu kuću neki mladi gospodin, za koga rekoše d a je doktor, da je dobio m jesto u M ostaru i da je došao d a zaprosi A lmasu, Upoznao se, re ­ koše, s njom na m oru. Selim nije vjerovao svo­ jim ušim a. I kada mu je Ib rag a Treljo, trgovac o d j,ko ga je kadija kupovao živežne nam irnice, rek ao da će u kadijinoj kući biti „šenluk", je r 332 će se A lm asa udati za doktora Mašića, Selim opet nije vjerovao. Zar ona, Almasa, koju je on pratio kao pseto, radi koje g a je „tištilo" u grudim a i koja mu se uvijek lijepo smješila, zar da se ta A lm asa u d a za d ru g o g a? Ne, to nije moguće. N a koncu konca, šta je on, taj d o ktor? Ako je on doktor, i Selim im a svojih „deset nokata" i u stanju je da p rehrani sebe i još troje pokraj sebe . . . Ali, sve je bilo d rukčije Vijest o udaji kadijine kćeri prošla je m unjevitom brzinom kroz grad. Svak je znao da će se vjenčanje obaviti prvi dan hadžinskog b ajram a i to, na ka­ dijin zahtjev, u njegovoj kući; poslije vjenčanja biće veselje, a onda će m ladoženja odvesti m la­ du svojoj kući, na C arinu. „ Za sve ovo saznao je i Selim V riskalo. U njegovoj glavi stv arala se sad a neka nova mi­ sao. Osjećao je da mrzi mnogo toga došljaka, doktora Mašića, koji mu oduzim a ono što mu je najdraže. I kada je, na dan vjenčanja u k a­ dijinoj kući, vidio log istog do k to ra Mašića, zaškripnuo je zubim a i stisnuo pesti. V jenčanje je proteklo u potpunom redu. Poslije toga nastalo je veselje u kadijinoj bašti. Svirači su svirali, kolo se igralo, m lađarija je pjevala. Selim je sve prom atrao iz jednog kraja. On je tražio pogledom Almasu, kao d a je htio d a dobije objašnjenje od nje. A ona je bila ve­ sela, razdragana. P ro m atrala je cijelo društvo, slušala svirače i pjevače i svim a se radosno sm iješila. Kad je, u jednom tren u tk u , u g led ala Selim a gdje stoji sam i nijemo p ro m atra sve oko sebe, pozvala ga je d a mu nešto kaže. P rija tn o iznenađen, Selim se približio njoj i d o k to ru Mašiću. T ada se desilo nešto neočekivano. Smješeći se Almasa je izvadila 50 din ara iz svog nov­ čanika i pruživši ih Selimu, rek la mu je : „V risni, Selim e!" Selim je osjetio d a m u krv jače struji, ali se ipak pribrao, prim io novac i vrisnuo što je više mogao. Svak mu se od 8гса nasm i­ jao. A kad je vidio d a mu se i on, do k to r Mašić, sm ije, Selim se, kao za inat, o krenuo p rem a njem u, skupio svu svoju snagu i vrisnuo još d v a p u ta , a onda pobjegao. Istoga dana, nešto iza jacije, k ad a su se svi kadijini gosti razišli i k ada je m ladoženja odveo m ladu svojoj kući, išao je p rem a C arini Selim V riskalo. U ruci je nosio neki svežanj. Kad je došao do kuće d o ktora Mašića, pažljivo se osvrnuo na sve stran e i k ad a je vidio d a nem a nikoga u blizini, popeo se p rek o zida na krov i, kroz otvoren prozor, ušao na tavan. Za­ tim je razm otao svežanj, izvadio iz njeg a k rp e i p ap ir, stavio ih uz jednu g red u , posuc benzi- �nom koji je naročito u tu svrhu pripremio, i potpalio. A kada je vatra zahvatila gredu, za­ dovoljno se išuljao kroz prozor na krovu i po­ šao prem a K ujundžiluku. Putem se zadovoljno sm ješkao pri pomisli da će ih dignuti iz „mekih du šek a1* i da će im on, Selim Kandžo, pokvarti raspoloženje . . . že živjeti. Sad je bilo kasno. Jedino blago koje mu je ostalo bio je limen sanduk, čiju je sadržinu stekao krvavim znojem. A zar mu je on sada trebao? Ne. Otkopao ga je, sišao s njim na Neretvu i, cereći se, počeo je pregrštim a bacati novac u vodu vičući; „Evo ti kuća, evo ti dje­ ca, evo ti sve" . . I gle! Pričinilo mu se da iz vode viri lice doktora Mašića i d a mu se Ali kad je došao u svoju bijednu sobicu ruga. Ražljućen Selim je raspalio limenim san­ pod Kujundžilukom, osjetio se usamljenijim i dukom da udari tog m rskog čovjeka, ali nije zapušlenijim nego ikada. Osjetio je da je pogri- uspio. Videći da mu se doktorovo lice i dalje šio što nikada nije kazao Alinasi, da ga nešto ruga, skočio je u vodu da g a zadavi. Sedam „ tiš ti“ u grudim a, da je svaki dan, kad je išla dana docnije izbacila ga je N eretva kod džamije u školu, bio njena sjenka, i da bez nje ne mo­ na Donjoj mahali. Ноћ у Хаш анима 0 , Мајко! Н ебеса с у високо, Бесгсрајно високо Д а ми вапај ч у ју . . И док но ћ ас у глухој осами собице своје С луш ам ж алобан врисак влас^ите д у т е , Звијевде се са неба р у ш е с И падају, падају У неиввјесве дубиве . . . Т и ш в н а je у мом селу. Све т у т и страш ном ш утњ ом м| Н и вјетр и ћ да пирае, Н и л и ст да се покрене, Ha п тица у гнијевду да со прсн Све je н о ћ и ти ш ин а вавила У тихе, мрачне копрене. Ma т т а je то ноћас? Kao да je цио свемар стао n a мртвој тачцп, Kao да су сва срца давним болом убпјена, Moje сбло je мртва арена П ослије боја ж авота и смрти ! — C bii кровови црни, некуд у то в у л и , Сви про 80ри црним вавјесама вастрти. П утом пролазе сјенке испијене :арци дјеца и ж евс емој поворци ењ ерпма у руци . . . . сви ћ у те •ja драги сељаци цролазе тако и животом ко минуте. Хусејн Мурадбегоиић М а х а л о м у ноћи л е т а Ко мрамор беле калдрме б л е т т е Што су их опрале пролетњ е киш е дугим падањ има и хладовином напојиле вртово и б а т ч о . Н иж у се ни8 сокаке ц р в е стрехе И8ве8ене жицом лововога граљ а, и мугаебци тихи ш то са њ а ју ноћи с бехарима свеле и вечито ш а п ћ у чар — аш иковањ а. П евају девојве: „Ц ветале су давно јабуке и треш њ е . . убиш е нас испра8на м аш тањ а снови бо л ви лудим надањ има чекају ћ и свате . . . “ И док испод л у к а неба звездава и ведра јабуке и круш ке и кајсије нуде своја раскош на и једра, мирисава недра сетно поноћ махалама ш у т т и ; даси чеж ње у врелини врењ а страсвп мирис липа — л у тањ а и бдењ а в и з плочнике беле су просути . . У сенкама б аш та капиџпци вриште. Девојке душ а у севдаху erapa: „Ах дођи, драги, до^п! Н оћас ми je мирис чудно 8амаман у Rocn да не останем сама са ввездама . . . “ Хаидија A. Ченгнћ ,333 �Гајретов привредни пренород П иш с п р о ф Ш е ф к и |а Б у би ћ И деја во д и љ а Данас неиаио свијести о потреби јединствене воље и ваједничког рада. Свак се повукао у себе и не види даље од себв. Ha другога мисли само онда, ако му што 8атреба. Па в кад му ко помогне, не пропустн прву прилику a да му мјесто захвале било у чему нашкоди. Туђе наи добро увијек смета, умјесто да саии своје зло отклонимо. О своме злу иного више говоримо, него што тражимо путеве и начпне свога добра. Паиетни смо на критици, на дјелу нас нома. По нашим касабама зва се више шта мнслн о европској политвци Женева, какви су односи између Русије и Јапана, него што се псзнаје политика рада у својој сопственој ошптини. Нико не може да се одрекне свога „великог ја“, na да своја дјела подвргне једннственој вољи онога, који нас несебично води напријед, na да заједничким радом нестане тога *ја“ н претвори се у стварно велико „ми“. Удруживање je вазда било закон живота, a даиас поготову одвојити се од другога, значв стварно срљати у пропаст. Једнаки смо у тој подаојеноети и на селу и у вароши. Док je скоро ђје.Ажупан извоз србијанског сељака за Беч, Праг и друге европске пи]ацв у рукама задруга, дотле наши сељаци> на стотинв н>их, даномиде no варошима трате вријемв носеки свак засебно no нешто сира у прљавој махрами, један или највнше два товара дрва или које jaje, илп који литар млијека. Док многи паши трговци не знају у својим набавкама дал>е да оду од ближњих ијеста, данас ва хиљаде трговаца из Загреба, Београда, Љубљане, na и Сарајева не пропуств прилику a да барем пар пута годишње не посјете коју свјетску пијацу, почевши од Беча, na до пајаца дрветом Јужне Америке. Свјесни ципелари, столари и друге занатлије Загреба, Београда Сарајева, као преставници својих моћних организација онемогућују конкуренцију великих фабрика, a многи naum no касабама виде у тој фабричкој конкуренцији неизбјежну пропаст... Наша снага леж и у машој задружној свијести. Н иједан иокрет ме може да усиије, ако м и сами не увиђамо да рад им о против себе кад а избјегавамо једни друге. Ne z a p o sta v lja jm o k u ć n i obrt K a k o ti S lo v e n iji ž e n e 1 d j e c a z a r a đ u j u m llijo n e k o d k u ć e . Naš se svijet mnogo uzda na život jz'i:van kuće, izvan svoga mjesta, pa i preko granica naše države. Već decenijama sve se misli da su negdje iza nas zlatna brda i da tamo ima hljeba bez motike. A kad smo pokušali da ostavimo svoja ognjišta, svoje kuće i zemlje i otišli u tuđinu, vidjeli smo da se i tamo ne može bez rada živjeti. Mislim da tako treba shvatiti i putove naših otaca u Tursku, jer oni nisu tamo išli iz nekog vjerskog fanatizma, nego misleći da je tamo lakše doći do hljeba. A kad su tamo došli i našli se sa nešto donesenog mala na pustim stepama Male Azije, onda su na njima počeli da podižu svoja naselja i u velikoj borbi sa zemljišnim i klimatskim prilikama, sa malarijom i dr. Ko je od nas posjećivao tamošnji Hali Begluk, najbolje zna kakav je život naše braće tamo. Pa i oni, koji su ostavili po provinciji svoja plod­ na polja i kuće, pa došli u veća mjesta, danas metući ceste i proseći sanjaju o starim dobrim vremenima. Naš je svijet skupo platio te seobe i nadamo se da se neće sa svojom djecom više upuštati u te avan­ ture. Treba ostati ondje, gdje smo sada. I tu treba naći posao. Pored ostalih glavnih poslova zemljoradnje voćarstva, povrtlarstva, stočarstva, trgovine, zanata i industrije, ne treba zaboraviti ni na kućni obrt odnos­ no domaću radinost. I ranije i sada kod nas se kod kuće radilo, bilo za kuću ili za prodaju: tka se, šije, veze, izrađuju čibuci, pletu korpe, izrađuju nanule, no­ ževi-Ud. Samo osim izrade tih predmeta, koji se i 334 danas još nešto prodaju, ali dosta jeftino, ima i drugih koji bi se po našim kućama mogli izrađivati, a danas se mnogo troše i dobro plaćaju. U ovome pogledu trebamo se naročito ugledati na našu braću u Slove­ niji odnosno u Dravskoj banovini, gdje se po kućama zarađuju milijoni. Kad su naše majke nekad tkale bez mogle su ga dobro prodavati, jer su se tada i nosile košulje od beza. Nekada su naše sestre dosta vezle čevrme odnosno jagluke, ali danas se mjesto jagluka traže moderni rupci, koji bi se također mogli po našim kućama izrađivati. U ovom pogledu treba da podijeli­ mo predmete koje izrađuju muški od onih koje izra­ đuju ženske. Tako dok naši seljaci izrađuju drvo za nanule, koje se samo još nešto kod nas troše, sloven­ ski seljaci izrađuju drvene drške za srpove, čekiće, iz­ rađuju takozvane mašine za veš, drvena korita i dr. Mnogo bi se našem svijetu otvorile oci u ovom pogledu, kada bi ga kojiput u ekskurzijama odveli u naprednije krajeve naše države da vidi kako se radi. Da bi imali pri ruci primjere u našem nastojanju da podignemo našu domaću radinost na savremenu visinu, mi ćemo na ovom mjestu u slijedećim brojevima iznositi one radinosti koje bi za nas bile pogodne. Privredni i drugi uslovi života ne izgrađuju se samo izvan nas; naša najbliža okolina je izvor naše sreće pa i nesreće. �He заборавим о н аш е дјечЈе за д р у г Школовање цјеце данас je велики посао, који изискује знатне трошкове, који су за све наше фамилије доста осјетни. Ha много мјеста откида се од својих уста, да би се могла дјеца школовати колико толико. И кад дјеца сврше школе, прода се и посљедн>и дио иметка. Наше матере и сестре, у много случајева, раде дан>у и ноћу да би могле коју пару послати своие сину или брату у школи. 1) за заједничку набавку школских књига, тинте, тека, оловака, држаља, кецеља за ученице и др.; 2) за заједничку набавку хл>еба и млијека и стварање ђачке кухиње у школи; 3) за снабдијевање школске библиотеке књигама, за заједничко увезивање књига н тека, за отварање дјечијих штедионица, за брање и продају шумских јагода и малина, за осигурање и узајамну ђачкупомоћОваквих ђачквх задруга има нарочито доста у У новије доба задругарство je нашло начина, да Француској, Швајцарској, Русији и др., a и у нашој се колико толико овај терет школовања свали са po" држави, нарочито no трговачкпи академијама. Ha овом дитељских леђа и да сама дјеца док су на школипо' мјесту апелираио на учитеље односно учитељиде n раде око еамих себе. И дјеца данас увиђају да еу друге наставнике, да узму на себе иницијативу око двије писаљке за динар, ако се само за 1 динар купи оенивања ових задруга. Важно je нарочито истаћи. али ако се купи за 10 динара, добије се 50 комада да упућивањем наше дјеце у ово задругарство, ми предајемо оваквиц задругама добар дио или 5 писаљака за 1 динар. Тако je исто и са олов- муслимани наших просвјетних односно школских трсшкова. He каиа и са текама, и књигама, и др. Није далеко ми- треба заборавити на могукност повезаности рада ових сао, да и дјеца сама увиде, да им je лакше снаћи се задруга са нашом Гајретовои кредитном задругом. у својој задрузи. Тако данае имамо разне дјечије заНајбоље срество за добро васпитање д1еце друге no школаиа (и основним и средњим), као ječme д а сами себе најирије васиитамо. M uslimanske švelje k a o n a še životno pitanje. Život naših švelja, koje podvojim slabim i hlađe­ nim kućama rade do kasno u noć da zarade nadnicu „nedovoljnu da žive a suvišnu da umru“, i koje obič­ no umiru od sušice, skreće u današnje doba naročitu pažnju svakom kulturnom čovjeku. Kako su to upravo naše mnogobrojne majke, kćeri i sestre, ovo pitanje duboko zasijeca u naš porodični muslimanski život uopšte. »Možda ste čuli (piše jedan beogradski zadruž­ ni list o ovim šveljama) za „sistem znoja“ koji sefprL mjenjuje naročito u izradi odijela, a ide na to da iskorišćuje do znoja radnice po stanovima«. To je u glav. nom naša muslimanka, koja jednako pati i u Sarajevui i Tuzli, i Travniku i svima našim mjestima. Ona Svojim vrijednim rukama izrađuje sve one košulje, hlače i drugu kratku robu, koja se po čaršiji prodaje seljacima, radnicima i drugim slabo stojećim osobama uz jeftine cijene, koje su ipak skupe, kada se uzme u -obzir^šta su za izradu dobile te naše švelje. Kada se sračuna, koliko se po našim kućama te robe izradionda se uviđa da se te mučenice oštete godišnje za nekoliko milijuna dinara, samo zato što same ne pro­ daju ovu robu onima koji je trebaju. U ovom pogledu mogla bi im pomoći jedino prodajna zadruga, koja bi preuzimala na sebe prodaju robe i ujedno nabavku onoga materijala koji je potre ban za njenu izradu. Ne bi se trebalo upuštati u za­ jedničku proizvodnju, jer ova iziskuje velike troškove oko prostorija, alata i drugog uređaja, a opet svaka švelja voli da sama kod kuće radi. U koliko bi se osnovala koja zadruga, trebah bi poraditi na njihovoj međusobnoj saradnji putem zajedničkih magazina i zajedničke nabavke. Zadruga je oblik pogodan da se prila­ godi svima pojavama ekonomskog Života. К уда ћемо н аш у д јец у П оводом в сл и к о г о д з и в а м у с л и и а н с к е д Јец е у с т р у ч н и м п р о д у ж н и м ш к о л а м а Можда je мало коме познато, да ове године број муслимавске дјеце у неким, a у главном у свим стручним продужним тколама достиже 70% од укупног броја ученика. У самим сарајевским школаиа ове врсте има наше дјеце близу хиљаду. Ово су школе које обавезно морају похађати сви трговачки и 8анатски шегрти, који нису млађи од 14, a старији од 18 година. Школа траје три године a настава се држи за вријеме од септембра до конца априла два пута недељно no 4 сата и то послије подне у радне дане. У школи добију шегрти потребна теоретска и стручна знања из ванатства односно трговачке струке, чиме се са радои у дућану постиже потпуна спрема no* требна за овај позив у данашње вријеме. 0 уредном похађању тколе има да се стара сам послодавац, који no закону може бити кажњен ако му шегрти уредно не похађају школу. Мајстори, односно трговци треба саии да увиде no требу ових шкода за наш занатски и трговачки подмладак и ми им препоручујемо, да строго воде рачуна о томе да сви шегрти њиховп уредно похађају ову школу и да уче задано ии градиво. Наиа je познато да има још доста муслиманске дјеце, која су на занату или трговини, a не иду у ове школе. У Упколу 335 �no закону o радњаиа морају вћи, a кад неће да nx пошаљу мајсторн, односно газде, нека се родитељи обрате мјесиои Удружењу трговаца, или Удружењу занатлија, да оно опомене газду на његову дужност. Газде, a и родитељи, тргба да знају да сваки гаегрт која нде у ову школу вма гаколску књижицу вз које се увијек види je ли био у школи или није. Према новим прописпма неће се више моћи полагати испит за калфу, ако шегрт поред прописно проведеног рада у радњн нема успјешно свршену ову школу. Такођер неНе моћц нпко no новим прописима дпћи до свједоџ* бе иајстора џлц трговда, ако поред калфенског вспита нема вспит за мајстора односно трговца. Сва обавјештења о овоме увпјегс се иогу добитв у мјесним удруж^њима трговаца односно занатлвја. Z a n a še I r g o v c e ^ I z v o z n ik e $ ia s u lo k o n ti n g e n ti 1 k a k o se Is k o rU ć u fu U našoj spoljnoj trgovini došlo je u posIjedn> vrijeme do izvjesnih promjena, koje su pojedinim «pašim trgovcima potpuno onemogućile njihov rad na iz­ vozu. To onemogućenje rada dolazi više otuda što se u novim prilikama naši mnogi trgovci nisu snašli. Po­ red ostalih smetnja glavnu ulogu igra danas takozvano kontiogentiranje. c a , Svaka država danas gleda da se od druge države kupi samo toliko robe koliko je ta država od nje ku­ pila. Radi toga i trgdvci naše države mogi zemlje da izvezu u druge države samo onoliko robe, čija vrijednost ne bi bila veća od vrijednosti one robe koju smo mi u toj državi kupili. Na osnovu toga po­ jedine države s vremena na vrijeme prorlase koliko je dozvoljeno da se uveze u nju pojedine robe. Tako nam Čehoslovaci kažu da možemo do toga roka uve­ sti toliko i toliko vagona šljiva, Austrijanci stoke i dr. To su kontingenti. Trgovac mora, dakle, za te kontin­ gente uv jek da zna, ako hoće i njemu da zapane je­ dan dio. U tome pogledu najbolje se za obavještenja obratiti Zavodu za unapređivanje spoljne trgoviae, Be­ ograd. Гајретови питом ци и задругарство Међу Гајретовпи дитоицима у Сарајеву влада велИки интерес за задругарство, у коие она ввде једвни погодни економско-социјални покрет за заједничку сарадњу свпх наших слојева. Ради свестраног обавјештења Гајретове омладине о задругарству одржао je оввх дана у Мугаком Гајретову конввкту предавање из задругарства г. Шефкија Бубић, професор Надати се да ће у нашеи народу Гајретова омладина поћи задружнвм путем. Оагаџ, који свога еина ие уни ника- У м јетност Изложба слика С. М. Хоџића у Београду Ha дан 19 новембра отворена je у Беодраду, у Умјетничком павиљону „Дввјете Зузорић“, прва колективна слвкарска изложба г. Сабахудвна М. Хоџвћа. У присуству првлвчног броја посјетвоца, изложбу je отворио г. Р. Младеновић, књижевник, којв je, вствчућв успјехе в амбпцвје младог умјетника, настојао да у свој говор унесе в нешто особено вз елемената босанско-херцеговачког муслиманског народа, да бв в тиме нагласио да je то взложба једног умјетника муслимана. Не само да je у томе г. Младеноввћ тек унеколико успво (јер уосталом ни самв радовв на изложби нвсу билв таквог карактера) него je чес.то говорио в саме бесмвслености, да не кажемо глупости. Од угледнвјвх београдсквх муслвиана на изложби су запажеиа нажалост само гг. М. Мулалић, М. Ђеиаловић, 0. Хасановвћ и Хаџпћ. С обзвром на то, да у Београду живи првлвчан број иуслвмана интелектуалаца в да je ово прва овдашња взложба једног умјетника-муслвмана, којв, као и многв осталв умјетнвцв, трпи од твх материјалних недаћа у настојању да вспољв свој таленат и потребе, да потпомогнут осталииа дође до резултата свсга напорног рада, оиу индиферентност треба нарочито встаћв. Г. 0. М. Хоџвћ родво се у Царвграду 1910 гОтап му, рахи. Мидхад Хоџвћ, (вначе родом из Санџака), доселио ое у нашу земљу, в г. Сабахудин свршио је-"четври разреда гвмназије у Скепљу, na, као 336 пптомац београдског Гајрета, наставио своје школовање у Београду, гдје je, прпје двије годвне, завршно Умјетничку школу. Сада се бавв слвкарствои в радц у „Правдв" као сталнп карвкатурвста. Г. С. М. Хоџић, први слвкар иуслвман с нашег југа, врло je млад в вриједан умјетнак. Док'су гг. КуленоввН и МујезиноввН осталв још мало запажени, дотле je наш умјетнвк, поред г. 0. Мујаџвћа (којв je већ излагао своје радове у Загребу), показујући се врло често на многнм заједничквм пзложбама, успио напокон да самостално иступв са цијелом једном збиркои својих радова: тридесет уљчних слика (у којвма со показује уијетник пејсажпста, сликар мртве прароде и актова) и всто толвко пртежа, претстављају дјело напорног и успјеганог дјелања в значе много како за уијетника тако в за оне, ради којвх je взложба приређивина Поготову у данашњем времену када се уијетност подцјењује в не схвата. Из сввх радова г. Хоџвћа бије један взразити лирски моменат са пуно маште. Умјетност г. Хоџића je у пуном јеку сазрвјевања и право стварање, пуна реализација од њега се тек очекује. Зато му треба омогућвти одлазак у иностранство, камо он тежи, да би на самом взвору развио у потпуности свој таленат. A то зависв од оних који су у могућности да га у томе поиогну. Едиб Хасанагвћ, ст. права �ДвиЈе сестрице утем ељ ачи Гајреха (Уз слику) Ллај душо, среће И радости наше, Што дарове красне Гајрету послаше. Ево их на слици, Знаш ли ко су, селе? To су двије сестрице Голубице б'јеае. Знају срећне сестрице, Свака лијепо каже: „Гајрет наше соколиће, У школам' помаже”. ГајдетлнЈа. Квоц ! Квоц КвоцЈ водећи за собом читаво јат.о ло видјети. Незнаш жутим ножицама, али оно црно, гараво, што ситно скакуће за својом мајчицом. Сви су лијепи и све их квочка воли. Случајно ie туда испред ших прошао црни наш мачак. Квочка мајка није то вољела. Не вјерује она ни своме свелу крилатом роду, a камо ли бркатом четвероношцу. Бојала се, na се накострушила да брани своју дјецу. Међугим наш мацан, питомо створење, он. отишао за својим послом. Мирнија да буде са својим пилићима, отскакута она у њиву, далеко до поточића. Али гле! баш тамо иреко поточића, ено једна њива пожњевена, пуна зрела npoca. Алај дивне паше ! Јесте, али ваља ту сад на поточићу нигдје ни копреко које би се могло лако Ипак се квочка снашла. Додуше препрека je ту, али добра воља може много да савлада. Прва квочка полагано прескочи два три пута тамо и овамо поточић, na као да вели пилићима: .Покушајте и ви овако!“ Одважнији се одмах одлучише. Подигоше- кри* лашца, скокнуше n ето их на другој страни. Кад то видјеше они малко плашљивији и они, један no један, прескоче поточић. Да видите како су сада још веселији трчали no стрништу н зобали ситно зрње зрела npoca. Napučila usnice n a č ič a k Cijelo poslije podne u dječijoj sobi bilo graje. A šta se dogodilo? Malenkost. Adili došle njene drur garice da se malo poigraju. Nije bilo nastave, a na dvoru da srce puca od studeni. Oštar sjever brijao vazduh. Baš je tada milina sjediti u. toploj sobi, pa još s drugaricama u ugodnu razgovoru. Jest, ali to ne zna svako, da; cijeni. Ima nestr­ pljivosti pa za malenkost pokvare mir i raspoloženje. Razgovarale drugarice o Pepeljuzi. To ti je u onoj priči, kako je neka maćeha imala osim svojih kćeri i jednu valjanu pastorku. Pastorka bila prava reduša u kući; Zato je prozvali Pepeljugom. Ćuti ste 387' �da je Pepeljugu vidio neki carević i da je ona izgu­ bila jednu papuču koju je našao onaj isti carević. I sad je eto nastao prijepor, koju je papuču Pepeljuga izgubila; da li onu s desne ili s lijeve noge. Sve su drugarice tvrdile da je Pepeljuga izgubila papuču s desne, aisam a'Adila s lijeve noge. Riječ, po riječ, pa se porječkale. Drugarice se naljutile na sr­ ditu Adilu, pa jedna po jedna otišle svojim kućama. Adila ostala sama. Sad se još više rasrdila. Napučila usne ne kao pupoljak u ružice ili katmera.^nego bo­ dljikavo kao čičak. Pa da se sad malo smirila — ni рб muke. Ona nije uvidjela koliko je pogriješila, pa da se primiri nego sad uzela svoje nekad drage lutkice da se s njima svađa. Pogledala svoju veću lutku, pa joj se učinilo da je i lutka gleda strašnim, oštrim pogledom kao ono malo prije kako ju je gledala njena drugarica Bisera. Zato na lutkice poče da ljutito viče: Uh, i ti ćeš mi se zAr na m% kostriješiti, pa da jadnoj lutkici očupa kosu. U to uniđe mati u sobu. Šta to, Adila ? Adila ćuti poražena i stidna. Uvidje već i ona da je pogriješila. Uvidje, da su se zbog njene nestrpljivosti naljutile na nju njene dru­ garice i da je svoj bijes izlila na jadnoj lutkici, pa da se zbog toga svega sada posve osamila. S kime da se igra ? Baš, mamice, ne valja biti srdita, reče Adila maj­ ci, a majka joj i još kako to potvrdila. Н епослуш ни Мехо (Nar. pjesma) Кад Мехина мајка умираше Сина Меху себи дозиваше: .Мухамеде драго д’јете моје, Немој гледат* на врат'ма дјевојку, Набијељену н набакамљену. Beh ти гледај у двору дјевојку; Јесу ли joj двори пометени, И братова дјеца умивена." Не хтје Мехо послушати мајку, Он не гледа у двору дјевојку, T ra v a r i Beh он гледа на врат'ма дјевојку. Набијељену и набакамљену. Кад je Мехо цуру испросио, Испросио и у двор довео Прво га je јутро наљутила, Друго јутро на двор истјерала. Свети му се из махале кона: „Нека Мехо и rope ти било, Јер ти не хтје послушати мајку4. а о p rv i do Bio jedan car pa uobičajio da putuje po svome carstvu. Išao on sam od sela do sela, od grada do grada, da vidi kako mu narod živi. Tako dođe u jednu malu varoš. Zakonači se u nekom hanu. Tada bila kasna jesen i njene duge noći. Zato se gosti okupili oko handžije da posijele. Car se uvukao u jedan ugao handžijine sobe pa ćutao. Razgovor se vodio o dobroti i milosrđu. Handžija kao i još neki gosti govorili da ne treba biti svakome dobar i milostiv, a neki travar (prodavač ljekovitog bilja) naprotiv tvrdio da treba biti bezgra­ nično dobar i milostiv. Evo, veli travar, da vam pričam što sam ja do­ živio. Išao sam kao obično i lanjskog ljeta po plani­ nama i brao ljekovito bilje. Dođem do nekog gustog gaja, kad iz gaja čujem neko neobično pištanje, kao da neka zvijer muku muči. Sažali mi se na to pi­ štanje i jadikovanje pa uđem u gaj, da vidim što je. Kad tamo, imaš šta vidjeti I Neki putnici namjernici ili lovci ložili vatru i pekli neku divljač na ražnju. Kad je ražanj bio gotov, oni zar pojeli a ostavili sa­ mu žar. Tuda slučajno napuzala neka zmijurina, na­ njušila" miris od pečenja, pa naišla na žar i dobro se С Е кггк. spekla. Nije mogla da se oslobodi muka. Ja je, da vam pravo kažem, ne mogoh tako da ostavim, usiječem drvo, načinim kuku, pa je dignem s vatre i bacim na lišće pod bukvu. To učinih, pa pođoh svojim putem. Idući dalje, čuh kako za mnom nešto puzi, šušteći kroz lišće. Opazim onu istu zmijurinu. — Stani, dobar čovječe, reče ona. Ti si meni učinio ljubav. J a moram da ti ljubav za ljubav vratim. Nego te molim uzmi ovaj komadić zapečene moje ko­ žice i hajde pravo preko onog brda. Sići ćeš pod pe­ ćinu. Tu slobodno uniđi. Naći ćeš tu veliku zmiju pa njoj podaj ovu moju kožicu i kaži joj šta si uradio. To je zmijski car Šahumaran. Slobodno hajde! Hos-bos, dođem do one pećine pa s pomoću Božjom uđem unutra. Kad ugledah pred sobom jednu ružnu betniju mal' me groznica ne uhvati. Sva mi se koža naježila od straha. — Šta želiš? — reče mi krupnim glasom. Kazah mu ipak sve za što sam došao. — E, ti si učinio mojoj kćeri veliko dobro. Da­ kle šta želiš ? — J a sam čovjek, pa za dužnost svoju koju sam nekome nemoćnom učinio ili u nevolji mu pomogao, ne tražim nagrade. �— I to je dobro — tćče mi Šahumaran, ali je dobro da i ljubav za ljubav primiš. Ja se nađoh u neprilici, pa ne umjedoh da ka­ žem šta želim. Dok me Šahumaran preteče: — Evo ti — veli mi on — ovaj prsten, pa ču­ vaj za uspomenu. Je uzeh prsten, zahvalih se i nastavih svojim putem. Poslije nekog vremena hodajući po svijetu i pro­ davajući bilje, vidim u jednom gradu na nekom trgu skup svijeta. Radoznao da vidim šta je, približim se skupu. Kad tamo, a ono cvile sirote. — Šta je to ? — upitam, zašto sirote plaču ? — Ovo je — rekoše mi neki — ovdje roblje dovedeno za otkupninu najboljem kupcu. — A kolika je otkupnina ? — — Ravnih stotinu dukata — rekoše trgovci. — Velika je hrpa novaca — 'rekoh u sebi i od­ mah mi na um pane onaj prsten kojim me je Šahu­ maran darovao. Pokažem taj prsten jednom sarafu (mjenjaču dukata) i ponudim mu ga na prodaju. — Evo ti, veli mi on, stotinu dukata za taj pr­ sten. Ja jedva dočekam. Uzmem pare i odmah na onaj trg pa otkupim sirote. Dadem im još nešto poputbine pa ih pustim na slobodu da idu kući. Eto, to vam je taj događaj. — Pa šta imaš od toga sad svega ?, — upita ga handžija. — Imam puno srce. Učinio sam dobro djelo. Taman to rekoh, a onaj čovjek iz ugla sobe, priđe meni i, pružajući onaj isti prsten, reče m i: Je li ovo onaj prsten?14 Jest, vala isti14 — potvrdih mu. Ovaj čovjek skine sa sebe nekaku gornju haljinu a zasjaše mu prsa od carskih znakova. — Ja sam, veli, car ovoga carstva, a ti si onaj koga tražim! Spremi se i hajde sa mnom. Travar vidje da nema druge. Spremi se i ode u pratnji carevoj. Kažu da je odmah postao prvi carski -vezir. CV O ~f _ o Ш ала Мајка je на Бајрам у ^соби за дочекивање г<> стију иоставила сто са разним слаткишима и рекла Џемалу да се не смије у то- Дирати. Први гост који je дошао на честитање 6i ки весељак, na одмлх навали да једе сла: Опазио то Џемал, a он je добро ___ слаткише из друге cb6e, na завиче : »Мама, мама, еноонај господин једе слаткише.« Неког човјека који je био велики шкртац поз< ве пријатељ на ручак. Шкртад поведе на ручак и свога сина na м-у рече : — Гледај сине, да се добро наједеш, нека ти може бити барем два-три дана да не огладниш. — — Е, мој бабо, — рече син — да je мени надокнадити оно, што нисам jeo има два дана. — Шта си учинио с новцем што сам ти дала? — Дао једној сиротој жени. — A која“је то сине“јадница? — Једна сирота жена која продаје слаткише само да се‘\|здржаје. Загонетке 1) Јабука и no динар и no, колико je 5 јабука? 2) Вук има сприједа, човјек у средини a лав крају. Што je то ? 3) Којом се „вароши14 закључавају врата ? за час појео? Хомоними 1) К а ж е ----------- да ja то учиним, — -- ------то не могу. 1) Сестре б р а т а ------ до — —. (Истим слоговима испуни празнине у свакој горњој реченици на посе, na ћеш добити потпуне реченице. Koje су то ?) Одгонетке из 20 броја „Гајрета* 1) O ko 2) Београд 3) Иван (планина) 4) Свега je 4 мачке. Sjetite s e s v a k o m p r i l i k o m „ G a jre ta " �Г а ј р е т о в г л а с н и к Gajretova ramazanska predavanja Kao najvažnija tačka programa društva Gajret — poslije školovanja omladine i stvaranja kadra mu­ slimanske inteligencije — jest pridizanje širih narod­ nih slojeva i njihovo ekonomsko jačanje. Organizavanje domaćičkih škola, održavanje mnogobrojnih popularnih predavanja, održavanje velikog Gajretova zadružno poljoprivrednog tečaja u julu 1931 u Sarajevu, propaganda zadružne ideje i osnivanje za­ druga raznih tipova, otvaranje Gajretove ćilimarske škole u Novom Pazaru, Gajretove radionice za izradu ručnih radova u zajednici sa Kolom Srp. Sestara u Sarajevu, Gajretove radionice za izučavanje i izradu ručnih radova u Trebiuju i konačno osnivanje u pro­ šloj godini Gajretove privredne i kreditne zadruge u Sarajevu — sve nam to dokazuje da Gajret počinje postepeno da prelazi sa pojedinačnog pomaganja na ostvarivanje svoga drugog važnog zadatka, a taj je pridizanje narodnih ma9a. U tom ргауси а u duhu svoga programa Gajret i pored teških ekoihmtskih i materijalnih prilika nastavljaj ove godine s radom. Smatrajući popularna predavanja vrlo važnim faktorom u prosvjećivanju širi] slojevaipridizanjunjihovogkulturnog nivoa, uskače iz štampe sveska noVih Gajretovih preda’ su obradili naši poznali javni radnici i stručnjaci. Ta predavanja razaslaće se svima Gajretovim odborima i povjereništvima, sa posebnim uputstvima, da ih održe tokom idućeg ramazana. O ovoj akciji G laviff Odbor Gajreta upoznaće sve društvene jedinice i putern okružnice. Skrećemo pažnju svima Gajretovim odborima da izvrše organizaciju održavanja predavauja, čim ih do­ biju, kako bi ona postigla cilj za kojim Gajret teži. Izlaženje iista „Gajret 0 Glavni Odbor Gajreta je nedavno zaključio da za sada izdaje list „Gajret" jedamput mjesečno. Usljed toga je snižena pretplata sa 100 na 60 Dio. godišnje. Ovo sniženje važi od 1 jula 1933 godine. Pretvaranje lista „Gajret" u mjesečnik prouzroko­ vano je slabim odzivom pretplatnika i pomanjkanjem rada društvenih jedinica na populari&anju lista i prikup­ ljanju pretplata. Da bi se t) popravilo Gl. odbor je zaveo novi način sakupljanja pretplata, te je u tom pravcu zaključeno da se pri svakom Gajretovom Mje­ snom odboru osnuje povjereništvo lista „Gajret", i to između članova Gajretovih mjesnih odbora. Dužnost je povjerenika lista da prikuplja pretplate, da iznalazi nove pretplatnike i da se uopće stara o listu „Gajret" 340 u svome mjestu. O radu povjerenika ovisiće da li će list „Gajret" ponovo otpočeti sa izlaženjem 2 puta mjesečno. 0 ovome zaključku Gl. Odbora i sekcije za list „Gajret" upoznati su okružnicom svi mjesni odbori i povjerenici Gajreta, pa se i ovim putem umoljavaju da dostave Gl. O. imena povjerenika za list „Gajret kako bi im se [mogli dostaviti spiskovi pretplatnika iz njihovih mj«9ta kao i dugovanja pretplatnika. Sekcija za list „Gajret" je zaključila da se u buduće u listu donose fotografije samo novih Gajreto­ vih dobrotvora i utemeljača, u koliko to oni žele. Sve ostale fotografije donosiće se u tome slučaju, ako se unaprijed pošalje novac za izradu klišeja, i to naj­ manje 40 Din. Mole se sve Gajretove jedinice da ovo uzmu do znanja i da porade što više na prosperitetu društve­ nog lista. Gajretova godiinja zabava Godišnja Gajretova zabava u Sarajevu održaće se poslije ramazanskog bajrama, u subotu 3. februara (4 god. u Nar. pozorištu. Za koncertni dio prograove zabave otpočele su pripreme već ranije, pa se je nadati da će i ovogodišnja Gajretova velika zabava uspjeti kao i sve ranije njegove zabave. Mole se sva bratska društva u Sarajevu da gor­ njeg dana ne čine nikakovih priredaba. Gajretov zidni kalendar Prije nekoliko daua izašao je iz štampe Gajretov zidni kalendar u 2000 primjeraka. Cijena mu je 2 Din. po komadu, pa će se ovih dana razaslati na ra­ sprodaju svima društvenim jedinicama. Kalendar sa drži pored kalendariuma za sve vjeroispovijedi i „Imsakiju" za pretstojeći i dogodišnji Ramazan. Mole se sve Gajretove jedinice da otposlate im kalendare rasprodaju još prije Ramazana i da novac doznače Glavnom Odboru. Otvaranje dom aiiike Škole u Sarajevu U smislu zaključka prošle Gajretove glavne skupštine, Glavni Odbor Gajreta uputio je pretstavku Kr. Ban. upravi drinske banovine, kojom je molio da se za muslimansko ženskinje u Sarajevu otvori stalna domaćička škola. U smislu Zakona o nar. školama Kr. ban. uprava uputila je zahtjev opštini grada Sarajeva da ova votira potrebnu sumu novaca za prostorije, ogrjev i ras ^jetljenje ove škole. Gradsko poglavarstvo na svojoj posljednjoj sjednici u načelu je zaključilo otvaranje ove potrebne ustanove. Kr. ban. uprava odu. �Minist. prosvjete postaviće, poslije ovoga, nastavnike i odobriti kredit za izdržavanje ove škole, tako da će se ova ustanova vjerovatno u najkraćem vremenu ostvariti. Dostavljanje novca Pored svih zaključaka Gajretovih Glavnih skup­ ština i opomena Glavnog Odbora Gajreti, još uvijek se dešava da veći broj Gajretovih jedinica zadržavaju kod sebe društveni novac po više mjeseci iako se to jasno kosi sa društvenim pravilima. I ovim putem skre­ ćemo najozbiljniju pažnju svima odborima i povjere­ nicima društvenim da zavedu red u prikupljanju ma­ terijalnih sredstava ' i njihovom tačnom dostavljanju Glavnom Odboru, jer će Glavni Odbor u protivnom slučaju biti prisiljen da u tom pravcu aljkave odbore i povjerenike razriješi dužnosti i da funkcionere po­ zove zakonskim putem na polaganje računa. povjerenik Gajreta, imam matičar g. Pašo Rogo, ko­ jemu su prisustvovali gg. Omersoftić Alija vrijedni pretsjednik i Kemura Sulejman, sekretar Sreskog od­ bora u Foči, te Kurspahić Džaferbeg, član Mjesnog odbora Gajreta u Foči. Nakon klanjanja podne namaza održao je g. Ke­ mura Sulejman, šer. pripravnik predavanje o potrebi nauke i školovanja po islamskim propisima, posije če­ ga je proučen mevludi-šerif na narodnom jeziku, ko­ jega su učili gg. Kemura Sulejman, Kurspahić Džafer­ beg, Rogo Pašo, te Čengić Muhamedbeg. Poslije proučenog mevludi-šerifa g. Omersoftić održao je vrlo lijepo predavanje o Gajretu. У Брчком Ha 10/8 o. г. приредио je женски одбор у Брчком 'Гајретов женски теферич на имању г. X. Авдаге Кучукалика. Нист приход био je Дин. 522.— Бифе су куииле no кућама гђице Зекаја X- Хасановик Gafrelove priredbe и Месрура Кучукалик, a даровале су га одборнице и Mevlud Ženskog odbora Gajreta u Mostaru. чланвде Гајрета. Kao i svake godine tako je i ove Ženski odbor Ha 6 септ.| као на Гајретов дан, одржан je МевGajreta u Mostaru ‘održao proslavu rođenja as. — луд у мектеби-иатидаији. Шербе je даровала наша Mevlud u prostoiijama Gajretova internata. Prostorije агилна претсједница Шерифа X. Требинчевић. Доброinternata bile su naročito uđešene za ovu proslavu i вољне прилоге на мевлуду сакупила je гђа Ифета okićene ćilimima. Mevlud je Jjio vrlo dobro posjećen Глинчевић, који' су износили Дин. 306.—, док су отtako da su sve prostorije kao i avlija bile dupkom купних значака продале у вриједноотв од Дин. 77.— pune- Zahvaljujući našim članicama odbora red je bio У Модричу uzoran. Prije prelaza na učenje Mevluda, naša vrijedna Ha 20/8. o. г. приредио je Мјесни одбор у Модpretsjednica gospođa čamila, Kapetanović, održala je kratko predavanje o značaju Gajreta za naš muslimanski ричу теферич на Мајни, који je лијепо посјекен. Гоženski svijet. Tom prilikom je apelovala na prisutne сте je поздравио г. X. М. Соужић, и захвалио се на da se upišu u članstvo Gajreta ako se koje još nisu одзиву и посјети, те укратко рекао о дрошлоств, саupisale. Odmah se je prešlo na upis i upisano je 42 дашњости в будукности Гајрета. При том су се реgospođe. Mevlud je učila gospođica Dizdarević i svo­ дале декламације, ионолози и еоколсва вјежба, a на jim toplim i milim glasom izazvala mnogu suzu kod концу позоришни комад „Вукодлаци“. Вриједно je споменути. да су у извођењу ове заprisutnih. Poslije učenja Mevluda, svi prisutni bili su počašćeni kafom, cigaretama i šećerom. Na Mevludu баве судјеловале 2 Гајретове иитоиице в 4 Гајретова je palo 570 dinara. Po 50 dinara darovaše gospođe; пнтомца вз Модрпча. Оваквом успјеху ове забаве највека заслуга приVrgora, Ugljen i Riđanović; po 40 dinara: Hadžiosmanović; po 30 dinara: Kurtović, po 20 dinara: Agić, □ада сиједом проевјетном Гајретовом раднику и поKajtaz, Đikić; po 10 dinara Drače, Žoneić, Had rov ić, борнвку г. О. Мехлку, којв радв за добро в вадреднк Haeanbegović, Hadžiomerović. Muslibegović, Stupac, Гајрета од његова оснутка до данас. Свима приређивачима, дилетантнма в посјетиоOmeragić, Cišić, Karabeg, Fazlibegović, Alajbegović, Hrvić, Slipičević; ćemalović, Pavić, Korač, Komadina цима овог тефервча нека je овив путем вајљепша хваFazlibegović; po 5 dinara Vejzović, Hadrović, Mulavdić, ла и од драгога Бога најбоља плаћа. Ajkić, Krpo, Ćemalović, Šehić, Vejzović, Đikić, AlihoУ Фочи džić, Ljubović, Pekušić, Buljević. Ha инидијативу претсједнвка среског одбора I ovom prilikom smatramo svojom dužnošću da se najtoplije zahvalimo predsjednici gospođi Kapeta­ Гајрета у Фочв г. Оиерсофтика, одржана су у Фочи nović, koja je preuzela na se sav trošak oko Mevlud«. три Гајретова теферича в Једна вртна забава (заједничва) пвтомаца-ица Гајрета в ЕГросвјете у градском Hvala i živila! дарку. Забаву je отворио Тошевић Недељко, ст. високе Gajretov Mevludi-šerif u Jabuci коиер. школе у Загребу. Он je укратко изнио слвку U nedjelju dne 8. oktobra ove godine priredio досадањег подијељеног рада ових двају друшт&ва в je mevludi-šerif u Jabuci (31 km. daleko od Foče) узрока којв су га увјетовалв. 341 �\ У програму je даље оркестар „Гајретове гдазбе“ отсвирао Државну химну и још неке комаде, a потои je апс. трг. академије отпјевао снажним баритоном двијо пјесме ув пратњу гвтаче no г. И. Ченгићу, апсолв^нту уч. школе. Нарочвто je успјешно извео Сафет ЧенгиН „Дуду“ и гђпца Муфтвћ ионолог „Из начела". — Затии je прпказан „Светски рат“ са много воље и живости, a публика je све награђивала бурним одобравањем и аплаувом. Нослије тога je отпочола агранка са шаљивом поштом. У Тур. Јањарима Мјесни одбор у Турсквм Јањарииа приредио je Гајретов теферич на 24 септембра о. г. на брду „Корајкик" са овии програиом: Поздравну ријеч одржао je Салих еф. Мумвновпћ, имаи и претсједник Гајрета, „Престолонасљеднику Петру" декламовао je Човвћ, уч. IV. разреда осн. школе. Предавање о Гајрету одржала je учвтељица Садија Шерифовик, секретар одбора Гајрета. Теферич je био врло лијепо посјећен, нарочито je било много виђенијих гостију из Бвјељине, Угљевпка и сусједних мјеста. Ha теферичу je приређена пјешачка трка, пузање^уз јелић и нишан. За вријеме теферича свирали су свирачи из Бијељине Чист приход бао je 636.50 / O ko теферича нарочито сј/ се трудили одборнаци гг: Мујага Корајквћ, Абдурахман Имамоввћ, Реуф Муџпћ, те г ца Шерифовић n г. МуминопвН, вмаи матвчар. v .. , .. ;• '' A takva sudbina bila je sudbina Mustafe N. (3išića. Mustafa Čišić potiče iz ugledne muslimanske familije. Još zarana kao mladić, ističe se u društvu rahm. pjesnika Osmana Đikića i piše članke u ta­ dašnjem opozicionom listu „Musavatu*, članke koji odišu borbenošću protiv Austro Mađarske i koji odaju Mustafu kao izrađenog i izrazitog nacionalistu. Mustafa sa rahmetli Muhamedom Velićem sudjeluje kod osnivanja srpskog sokola „Obilić“ i prvi su bili vježbači muslimani u sokolu. Njegov rad u našem Gajretu prije rata bio je zapažen. Rahmetli Mustafa bio je saradnik i lista „Gajret". U ono doba kada je naci­ onalni r&d bio skopčan sa velikim opasnostima, Mustafa sa svojim drugovima razvija srpski bajrak u Mostaru i neustrašivo se bori za nacionalne ideale. 1 kad je svjetski rat buknuo, kad je nastalo najveće hrvanje svijeta, Mustafa je ostao nepokolebljiv i godine 1914 boraveći u Sarajevu kao činovnik Srpske banke, daje konačište u svojoj kući atentatoru Muhamedu Mehmedbašiću. I poslije izvršenog atentata, Mustafa u društvu sa Husom Šarićem omogućuje Mehmedbašiću bijeg iz Sarajeva. 1 zbog toga je bio proganjan od austro-mađarske vlasti doživljujući poniženje i uvrede. I tek godine 1918, kada su se realizovali nacionalni ideali i kada su se razišli gusti ratni oblaci i kada je sunce slobode obasjalo hercegovačka brda, Mustafa se baca na drugo polje rađa, na polje socialno-ekonomsko. On prvi daje inicijativu u Mostaru za osnu­ tak zadruge državnih službenika. Tako on postaje prva truba novih savremenih i najopravdanijih ideja i naš Naše rah m e ilije prvi krčitelj novih uzbrdnih puteva koji još ni danas nisu ugaženi. Njegov rad na širenju zadružne misli među samoupravnim činovnicima i službenicima je vrlo značajan i vrijedan. Kao šef finansiekog odsjeka Ima sudbina koje su odista nezaslužene, skoro Gradske opštiue on je organizovao u zadrugu sve nevjerovatno tragične. opštinske Činovnike i službenike. Sve svoje slobodno Umrijetilu najboljim godinama, umrijeti onda kada vrijeme, znanje, okretnost, taktičnost posvetio je našoj bi u stvari trebalo živiti, sigurno je tragično. Provesti zadruzi i zaslugom njegovom i njegovih prijatelja, od svoje đjetinstvo, svoju mladost i život u napornom, jedne male zadruge stvorena je danas velika i ngledna uvijek predanom, uvijek istrajnom izgrađivanju sebe, zadruga sa razgranatim poslovima, sa kojim se mi u pripremanju jednog boljeg života; peti se Ijestvama slobodno ponosimo. Zbog toga svoga rada on je Član ličnog rada i lične vrijednosti od onoga prvog stupnja uprave zadruge sve do godine 1927, kada je na kon­ u tami skromnih početaka, do ovoga posljednjeg na gresu zadruga u Sarajevu izabran za člana uprave vrhu, u svjetlosti punog uspjeha jednog čovjeka od Saveza, gdje ostaje sve do svoje smrti. Neobično inte­ akcije i rada, na kojega možete mirne duše ostaviti ligentan, radan, vrijedan, preduzimljiv, on je ulazio u čitavo jedno pređuzeće, kao što je mostarska opština, sve poslove Saveza, od onih najprostijih do onih ш јuspjeti u životu, ako je uspjeh u tome, da svaki po­ složenijih. Sve je radio savršenom korektnošću i pe­ sao koga se prihvati odista napreduje, i ako za taj danterijom. I svaku Gajretovu akciju izdašno je potpomagao. Mustafa je jedan od osnivača i pjevača na­ uspjeh imate da zahvalite u glavnom samom sebi svome radu, svojoj obrazovanosti, dočekati da život šeg pjevačkog hora. Iako boležljiv i zaposlen, on je otvori svoje široke svjetlije i pune najljepših nada vidike, ipak uvijek prvi dolazio na probe. Bez reklame i i tada pasti kao olujom oboreno stablo, tada biti smrću pretenzija i kao živa opreka narodne inteligencije, rah­ pokošen — nezaslužno je, nevjerovatno i svirepo tra­ metli Mustafa je ušao u naš javni život i svoj .m vrije­ gično. dnošću i stvarnim radom skrenuo pažnju na sebe. I M ustafaN .C išit 342 �Ovakovi nesebični radnici su velika potreba naša u današnje vrijeme, u vrijeme grubog materijalizma i ružnog egoizma. Pa ko se još sječa Mustafe sa Gajretovih zabava, Mustafe sevdalije i njegova glasa i pjesme.? Prestao je da pjeva i da nas razveseljuje za uvjek. Naš tj.'ki fatum, Mostar odavno nije vidio tako veličanstven spro­ vod kao što je bio Mustafin. To je najbolje pokazalo šta je značila ličnost Mustafina i koliko je bila cije- njena i poštovana. Na grobu u ime Saveza zadruga u Beogradu i mostarskih nacionalnih društava, završio sam govor ovako: „Smrt Mustafina je gubitak, težak i dubok za zadrugarstvo, za Gajret i za ostala nacionalna mostar­ ska društva, jer je Mustafa sijao sjeme nacionalno i zadrugarsko i zalio ga svojom krvlju, tako da će ono donijeti ploda, ploda duha i ideja, koje pobjeđuju i ko­ je će jednom za vječno pobijediti. Mustafi, nacionalnom revolucionaru, zadrugaru, Mustafi, drugu i prijatelju neka je rahmet.“ Hatma za dužu Gajretova Legatora, rahm. Mehmed ef. Karamehmedovića. Prije dvije i po godine, u aprilu 1931, svra­ tio јб na sebe pažnju svih Gajretovih radnika, gest poznatog prijatelja i saradnika Gajretova g. Dra Hamdije Karamehmedovića, tadanjeg upravnika Drž. bol­ nice u Sarajevu i sadanjeg ministra. Tada je g. Dr. Karamahmedović položio u gotovom na blagajni Gajreta 10.000'— dinara sa molbom da Glavni odbor Gajreta upiše u svoje knjige njegova brata rahm. Mehmed ei, prilikom 2 godišnjice smrti, kao Gajretova velikog dobrotvora (legatora^. Na tu gestu g. Dra Karameh- Užesnlcl pri hatma-dovl rahm. Mehmed-efendije KaramehmedovUa medovića redakcija našeg lista naročito je ukazala u broju „Gajreta" od 16 aprila 1931 god., saopštavajući da će društvo Gajret svome velikom dobrotvoru uz pripomoć rodbine i prijatelja, podići skroman spomenik na mjestu gdje je sahranjen, na Grlića brdu (Bakije). Tim povodom, a na dan dvogodišnjice smrti 9. aprila 1931. Gajret je priredio svome velikom dobrotvoru hatme dovu u Begovoj džamiji, kojoj je prisustvovao veliki broj rahmetlinih i Gajretovih prijatelja. Obećani spomenik bio je završen istom krajem septembra o. g. Tim povodom Gajret je ponovo pri­ redio učenje hatme svome legatoru, a hatme-dova je zakazana na groblju, kod spomenika, za nedjelju 8, oktobra o. g. Toga dan u 10 sati prije podne iskupio se kod spomenika lijep broj Gajretovih radnika i pri­ jatelja, uleme i inteligencije kao i pitomci Gajretova muškog internata na čelu sa svojim upravnikom. Hat­ me dovu je proučio kod samog spomenika poznati sa­ rajevski kurrah i hatib Begove džamije g. Hafiz Esad ef. Sabrihafizović. Po završenoj dovi stupio je pred spomenik pitomac Gajretov, maturant Biščević Smail, koji se ispred Gajretove omladine zahvalio rahmetliji veoma toplim govorom, u kome je među ostalim rekao ovo: »Ovom prilikom smatram za dužnost, da se ispred svih Gajretovih omladinaca, u znak zahvale i dubokog poštovanja, sjetim jednog od naših najvećih rahmetlija, a uz to našeg velikog dobrotvora rahmetli Mehmeda Karamehmedovića. — 343 �Rijetki eu ljudi koji su u stanju da ве izdignu iznad svakidašnjeg života, da izlete iz vremena u kom se nalaze, a naročito su rijetki cni koji svoje lične interese, čak i svoju egzistenciju daju za interese i dobro društva. Jedan takav čovjek, koji je davao više nego se može očekivati, višo nego je mogao, a za, opče dobro, bio nam je rahm. Mehmed ef. Ovo nisu' samo liječi, ovo su činjenice, koje se najbolje čitaju iz njegovog života. Rođen je u Trebinju 1870, osnovnu školu učio je u rednom mjestu, a dalje školovanje nastavio je u našem Sarajevu. Ovdje je 1889 god. završio i učiteljsku školu. Time stupa u red naš h pr­ vih bosansko hercegovačkih prosvjetnih radnika, koji su izveli, naročito naš muslimanski svijet, iz učmalo­ sti i neznanja ua put prosvjete i napretka. Kao Učitelj počinje svoj rad u Doboju a nastavlja u Tuzli i Sara­ jevu. Pošto se istakao svojom spremom, pedagoškim t lentom i svojo n velikom agilnošću, država ga šalje na višu pedagošku školu u Beč. Nakon 4 godine vra­ ća se i bi namješten kao nastavnik trg. škole u Saraji vu, a po tom u Brčkom. — U to doba rađa se i Džabićev pokret za kog se rahm. Mehmed živo iuteresuje i sv.ki dan kradom prelazi Savu da se dočepa listova BSrbobrana“ i „Za­ stave," koji su donosili avey najtanje pojedinosti o pokretu. Ovo njegovo interesovanje za antiaustpifški po­ kret nije moglo proći nezapaženo i mladi profesor bi penziouisan u naporni svoje najbolje snage. To je njegov prvi veliki gubitak, kom iz dana u dan prido­ laze sve veće žrtve na oltar narodnog dobra. Poslije penzionisanja nastaju teški dani u Mehmedovu životu — i on prebježe u Tursku. — Mehmedova čežnja za rodnim krajem bivala je sve veća. Najzad, p moću velikog političkog upliva njegova mlađeg brata, jednog od najvećih i najagilnijih pionira Gajretovih ideja — ministra gosp. dr. Hšmdije on se vraća u svoju dragu domovinu i nastavlja svoj prosvjetni rad i ističe ee kao dobar radnik našeg dr»_ gog .Gajreta. Svoj život završio je 9 aprila 1929 god. u sara­ jevskoj bolnici, sa posljednjom željom da bude upisan u red velikih'dobrotvora Gajreta. Ova bi želja ostala samo jedna obična neostva­ rena želja čovjeka koji je nije mogao sam ispunit , da nije b la iskazana čovjeku koji je svjestan svoje dužno­ sti i prema sebi i prema svome bližnjem — svome bratu i prema društvu. Ovu svojti želju rahm. Mehmed otkrio je svome bratu Hamdiji koji je odmah bio spre­ man da je izvrši. Upisao ga je za legatora Gajreta i podigao mu ovaj spomenik, ovaj jedini ostatak ljudskog života i time je ime svoga brata ucrtao u trajna naša sjećanja. — — — — Neka nam ovaj primjer, samopregorjevanja i žrtvovanja za opšte dobro lebdi vazda pred očima i neka nas podstrekava ii našem radu i onda kad nam se na put stavi ma kako velika zapreka. — ЗД4 A sad Mehmed ef., primi ovaj posljednji pozdrav naš ј našu najveću želju da te Svevišnji Alah nagradi za one patnje što si ih preživio na ovom svijetu: ДОеka ti je zemlja laka i neka te dženetske ljepote kile.“ "Po završetku govora pitomca Biščevića, prisutni sii tronuti osjećajem pieteta prema rahm. Mehmed ef. proučili ’^Fatihu« 'za njegovu dušu i razišli se. Rahmetullahi alejhi! Rahmetullahi alejhi. Početkom oktobra o. g. zadesio je težak uđkrac familiju našeg prijatelja g. Asim ef. Brajića, šer. eudiju u Travniku. Njegov-imrM ustafa u kojeg je polagao najveće nađe-'i ,koji je bio njegova najveća radost, u devetoj godini života, preselio je na ahiret. Smrću, ma­ log Mustafe i Gajret gubi svoga dobrotvora. Njegov vrli otac upisao ga je za dobrotvora Gajret* još prije nekoliko godina i on je imao da bude jedan od bu­ dućih pionira Gajretovih. Neka je porodici našeg dobrotvora naše iskreno saučešće a mladom Mustafi želimo firdevsi-^ladženet. Upis dobrotvora i utemeljaia Gajreta Od jula mjeseca ove društvene godine upisaše se za dobrotvore Gajreta: iz Pećigrada: Hasan Mujezinović, učitelj i povje­ renik Gajreta, a za utemeljača g. Mehmed Omanović opšt. bilježnik iz Trnova: Hasan ef. Buturović, nadzornik dru­ mova i povjerenik Gajreta i Alija Karović iz Bos. Broda: Ismet H. Agić iz Ljubinja: Hamdlja Serdarević, trgovac, Aziz Serdarević, činovnik, Habibe h. Serdarević, udova rahm. Husage, Nikola Drapić (Žabice) i Vukan Hamović (Kotezi). iz Stoca: Zulejha h. Grebiđela, Omer Premilovac trgovac, Muhamed Ljubović, šk. nadzornik, Fatima h Ljubović, Šefkija Mahić i Zehra h Mahić iz Biieljine-, Derviš Lipničević, trgovac; Šefket h. Pašić . ■iz Sarajeva: Ing. Milan Šorak, Dobrivoje Cukavač, Ing. Tomić ГJosip Krasny učitelj u Plaličevu. Gradačac: Dr. Mento Salom, sr. sanit. referent DugopOljana: Hamdo Gudžević ŽepČe: Semsa Mulalić, učiteljica i pretsjednlca Gajreta i Džemka Babinjac iz Dorfulije (Južna Srbija): Mustafa Čamdžić, učitelj i povjerenik Gajreta iz Tuzle: Ing. Jozef Farnik, upravnik rudnika „Majevica" i Mehmed S. Čičkušić iz Šerića iz Banjaluke: Ilija Trifunović, pretsjednik Nar. odbrane. ispravi! U članku gospodina čedomila Mitrinovića; „Mehmed Ali paša Rizvanbegović-Stočević", koji je objavljen u broju 20 „Gajreta", potkrale su se nekoje krupnije greške koje kvare smisao. Tako, mesto „duhađinski" treba „dukađinski", mesto „etički", treba „etički", a mesto „crteži" treba „ki'peži". �G r a d s k a Š ie d lo n lc a ________općine gra da Sarajeva Temeljna glavnica 40.000 000- Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2173. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A LA G A ON C U I koja daje /.ajmove na zlato srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. m m B anka Gajret d. a , S arajevo '/// v" /" /" /// /// /// Od čiste dobiti daje 6% KU LTU R ­ /" NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU / " /" „GAJRET". /" /" Sve doznake u domov.ni i inostranstvu o /" bavlja Banka Gajret najbrže i najkuiantni- // "" Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla // / /'/ čuje iste u svako doba. akcijski kapital Oin. 40,000.000'- Rezerve Din. 2,ооо.ш;о'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove штшшштшштштшш Islamska iiestiška u S a r a j e v u izrag ju je s v e u š t a m ­ p arsk u stru k u sp a d a ju će p o slo v e b r z o Jeftino I ukusno Ш /'' ///"/ U s v a č ije m je interesu đa s v e potrebne tisk a ­ n ic e n a b a v i kod Islam ­ s k e d ion ičk e šta m p a ri­ je u Sarajevu. �G a j r e lo v a 1 R e g is t r o r a n a je 4 f e b r u a r a 19 3 3 g o d in e B ro j z a d ru g a ra p o p e o se n a 799 , a b r o j u p it a n ih u d je la iz n o s i d o d a n a s p r e k o 2009. v- N 7 • , Cilj Gajretove zadruge je da putem samopomoći sav naškućni i domaći pb<t postavi na zdravu zadružnu bazu i da na taj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnih rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugari da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. Apelujemo na članove da se nastoje da ne može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za štipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja, � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1933 Description An account of the resource Br. 3-4; 12-13-16; 19-21 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1933 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID fce3070c-772c-4fd7-98b2-e8cbf2b83467