https://kolekcije.nub.ba/files/original/aee20104476210e62964887138891258.pdf 972286e92eb4d19ef23631db62758b99 PDF Text Text Г А ЈРЕ Т /Јд ХШ годиште !932 Уреднш: мид Кукић О А ЈЕВ О , 1932 Ислансва дадчва ттаииарпја, Сарајево �Садржај: Уредништво: У знаку рада и успјеха, стр. 1.- Рамазан u Гајретова предавања стр. 3.- Бесједа Њ. Вел. Краља стр. 17.- Забава као манифестација стр. 33.- Велика Гајретова забава у Сарајеву стр. 36.- Велика идеја — свијетла традиција стр. 49.- Мерхум Ризабег Капетановић стр. 51.Смотра нашег рада стр. 65.- Курбан бајрам —■ Хаџи бајрам стр. 81 - При крају наше године стр. 121 ■- Из засиједања Вакуфско меарифског вијећа (Двскусија о раду Улема меџлиса) стр 122.- Буџет исламске вјерске заједнице у Сарајеву за 1932|33 год. стр. 1 2 6 -Надопуна предлогу буџета Вакуфске ^ н т т о л е за 1932|33 год. стр. 129.- Додатак буџету самосталне имовинске управе исл. вјер. зај^днице уС ар ајеву стр. 130.- О потреби oripranica Ш ер. гимназиј« Ш ер. суд. шкоде стр. 1 4 0 - Буџет Гази Х у бегове медресе у Сарајеву за год. 1932| Наше животно п^тање стр. 153 - Д о 1 рада и усијеха стр. 2 2 Г - Заппсник X X V l[p £ |j г »i довне главне скупштине друштва 1а)рет, одржане 17. Vll. 1932 г о д Л т р 232.- М ерхум Велија Садовић стр^_248.- Ш ести :ти септембар —; Гајретов дан стр. 261.- Одгој иаше омладине стр. 293.- Питање школских уџбеникастр 320.Нека с е и ово зна! стр. 346.- Свечано откривање споменика арадским м-ученицима Гајретовим радницима — Прослава Гази Хусревбегове 400-годишњице стр. 336.- Око васпитања омладине у Гајретовим внтернатима стр. 347.Мустафа М улалиfi: Чар рамазанске ноћи (актовка вз м-услиманског живота! стр. 4. 21, 40; Однрс улеме и интелигенције у нашем Вакуфу стр. 137. Наша гробља стр. 244.- Илмија и внтелигенција стр. 328,Д р Мехмед БеговиЛ: О Београдском Гајретустр. 19.С. Ф ируз МуфтиЛ: Сиррул-валиди јазхеру ала веледихи стр. 25.- О ахлаку стр. 92.- О фикху стр. 26 3 Проф. X. Ћ.\ Ислам као свјетска религија стр. 67 Д р. Хам дија КарамехмедовиЛ: Гдје Кемо образовати наше свеш тенство сгр. 83,Х ам за Хумо: Стравична ноћ рамазана (уломак из романај стр 84.- Алија Чорда: Бај/аи стр. 87.Хам дија Мулиб: Браћа и сестре (вгроказ) стр. 89.М ерхум Хапар Фазлагић С. Б урина: У оч| бајрама стр. 92,Велија СадовиЛ: Ш ериатска судачка школа п Шер. гимназија <fp 94Осман Н урн ХлиЛ: „Мухамед и Куран* стр. 1 00Ш укријл Алаггј: Одговор ,Х икјм ету“ и његовом уреднику Ј А хм еду Л. Чокићу стр 107.- Други одгово^ .Хвкјм ету“ и његовои уреднику г. А хм еду . Чокику стр. 145Абдуселам Бал Поводом засиједања Вакуфско меарифсЈ Јијећа у Сарајеву стр 143- Свечано отва( е дом аБеоградскогГајрета „Осман 366 ЂикиК" Малик ЛфновиЛ: Наши интелектуалци и наши теолози rp. 156 - Један одговор стр. 325 - Катедра Њриатског права на универзитету у Б еорадурр 3 6 1 :ед Кемур Једна узорна установа стр. 262 ius A. Циатли^: Једно погрешно схваћање и неправФо књижења код »Евладијет вакуфа« у Б и xhp 264.I n Њ 'ж ■ ,^ 0 4 Р еф ° Р" а СреДЊе В)ерСке ' т - ,, t t . v Назиф Рес.утип: Улема и школована ннтелигенција стр Фуад СлииквиЛ: „Наши муслимани" стр 277. Хасан ЉуојчиЛ: Извештај о раду Улема меџлиса и упр ног одбора Вакуф. вијећа у Скопљу стр. A - У служци Гајрета no Санџаку стр. 348 _Ј4з Праља преко Рудог х Прибсл и Нову Варош 365^373-r Омер Иб&Л: Вапаји вјероучитеља стр 283И бн ул А јЈО дговор илмије стр. 298. Прпф. X . l БркиК: Гази Хусревбег стр 309. М. С.: С4њ е на рахм Авду стр. 3 1 6 Јован ПЈвестра: Сјећање на Анду Сумбула стр 317. Проф Јафро: Национални рад Б ехџета МуLha стр. 318 Др. Х а з ј Муфтиб: Илмија и инталигенција стр. 341Суада i|jрпш^: Гајрет и просвјеКивање муслиманки 844См аилар емаловиЛа: Муслимани у Бугарској стр. 345, ЗТј ШефкијКапиК: Шериатка гимназија и потреба нарјерске i нтелигенције стр 349.Др. ћ ШЈунџиЛ: Београдски Гајрет „Осман ЂвкиК" �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Озрен, 255. Плевље, 10, 64. 257. 301. Плана (Билећа), 381. (Цафре означују странице) Подгорица, 79. Автовац, 64, 115, 276. Приједор, 53, 258, 322, 380. Бања Лука, 9, 26, 48, 72, 113, 115, 118, 167, 253, Пријепоље, 274, 288, 305, 340. 273, 290, 377, 379. Прњавор, 57. БахаК, 9, 371, 378. 379. Прозор, 57. Бајељина, 10, 31, 73, 254. ПурачиК, 27. Речице, 337. Билећа, 44, 46, 256, Рудо 61, 274. Бјелемићи, 64, 287 Рогатица, 45, 253. Босанска Дубица, 166, 255, 271. Сарајево, 10, 12, 30, 47, 6 3 ,64,80, 168,257,351. Босанска Градишка, 29, 58, 62, 253. 377, 382, Босанска Крупа, 53. Сански Мост. 116, 257, 291. Босански Кобаш, 32, 118, 167. С.зебреница, 254, 289. Босански Петровац, 56. Стари Бар, 254. Братунац, 55. Столаи. 62, 134, 254. Брчко, 53. 166, 252, 286, 292. ■"Тешањ, 1 3|. Брод (Фоча) 284. ТодспеБо, 75. Бугојно, 253 287. " Тјзавник, 271, 289. Цазин, 274 Требиш е.45, 117, 257, 271, 276, 290, 356, 379. Чајниче, 255. Турски Јањари, 149, 166. Чапљина, 55, 254. Тузла, 8. 11. 78, 109,^111, 252, 255, 274, 304, 378. Дервента, 64. 115, 133, Ј 5 1 , 167, 269. 321. Умољани, 271. Добој, 76, 116. 256, 270, 271. «. ,S • Високо 115, 255, 353. Доњи Вакуф 9. Дишеград, IX, 148 307. Фоча, 63, 150, 273. Р ад Гајретових јединица у иојединим местима. sr f Фојница. 271. Гацко, 60, 255. Годијено (Фоча), 272. Горажде, 54 Горњи Вакуф. 257. Грачаница, 76, 256, 340. Градачац, 78, 321. Џивар (Требиње , 77. Јајце, 254 Јања 306. Јелеч (Фоча' 64. Илијаш 255. Какањ 73 Какањ Згошћа 29. Кладањ 251. Кладница 151. Коњиц, 73, 78, 149, 254, 289. 306. Котор Варош, 69. Купресе, 382. Ластва. 55. 116, 306. Љ убиње 321. Љубушки, 131, 151, 252, 352. Мостар, 7. 58, 59. 254, 288, 370, 379. Немила. 26 Невесиње, 26, 74, 273, 371. Нова Касаба, 80. Нова Варош, 258. Оџак, 370 Острожац, 56. 77, 306. Отока, 79. rf Власенице, 26, 75. Вучковац. 271. Завидовићи, 134, 252, 272. Зељини Гор. 26, 252. Зеница, 28. Зворник, 254. Жепче, 272. Живнице (Тузла!, 381. РАЗНЕ ГАЈРЕТОВЕ ВЕСТИ Аналфабетски течајеви, 135, 167. Добротвори и утемељачи 30 31, 47. 79, 119, 131, 150 152, 167, 276. 291 321 Доброво.ЂНи прилози. 31, 32, 46. 79, 80, 135, 136, 167. 259, 64 323. ДомаКичке школе, 13 Гајретов дан, 260 Гајретова предавања, 29 Гајретове разгледнице. 13, 29. Хатме, 276 Ивтернати Гајретови 48, 63 64. Исправци, 136 260, 340. Из Главног одбора 337. Из уредништва, 30, 260, 308 Извештај годишњи ГлавногодбораГајрета, 171 до 219 Јавна захвала, 80. Календар Гајретов, 12, 29. Конкурси, 32, 152. Конституисање Главног одбора, 284. Књижепни огласи, 16, 48. 120, 152. Лцчне вести. 14, 15, 16, 29, 110. 118, 148, 168 276 292, 356. �Лутрије, 119. Мевлуди, 136. Нова правила, 307. Нове књиге (препорука) 355, 356. Огласи. 260. Питомци, 136, 14, 259, 353, 355 Повереници, 30, 135, Ј37. Поздравне депеше, 258, 292. Претплатници Гајрета, 323. Прослава Београдског Гајрета, 366. Секције Главног одбора Гајрета, 308. Срески одбори, 308, 323. Шегрти, 338. Студенти, 48, 110. Томбула, рамазавска, 13. Управе интерната, 308. Захвале Главном одбору Гајрета, 275. 25 6 284, 16, 64. < � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e4ea4e19265afbf9c4d3bbe6cac34b8.pdf af002d96c1be41b8cd85ede4fa92f4ec PDF Text Text ГАЈРЕТ С арајево, 16 јан уа ра 1 9 3 2 У знаку рада и.успјеха Поводом уласка листа „Гајрет“ у 13-ту годину Са овим бројем наш часоиис>„Гајрет' улази у 13-ту годину свога рада, свога напора и свога успјеха. Поводом тога потребно je у овој уводној ријечи бацити један сумарзн пОглед, један осврт на дјеловање и успјех листа „Гајрет" кроз минулих дванаест година, као и на изгледе на његово културно и васпитно дјеловање у будућности. Но, како je лист „Гајрет", програмом и штивом својим, сав у досљедњим намјерама и идеологији друштва Гајрет, значи да: говорити о листу „Гајрет“ и указати на његов рад и његове резултате, значи говорити о друштву Гајрет. Стога ћемо покушати да дамо кратку слику биланса из прошлости и перспективе будућности. Принцип листа „Гајрет", онако како je спровођен у минулих дванаест година, почивао je на двије главне основе: 1) национално освјештавање муслимана и 2) културно просвјетно подизање широких слојева његових читалаца путем оног штива које je имало на'директнију васпитну форму. Чланци из јавног и домаћег живота наших, муслиманских, слојева; затим лијепа књижевност, највећим дијелом изворна и из живота муслиманског свијета, затим народне умотворине, пјесничко и приповједачко благо нашег народа, — ето то je, у главном било штиво које су пријатељи и сарадници, претплатници листа и чланови друштва Гајрет налазили у ступцима листа. Радећи тако, уређиван no тој основи, лист je успио да постане важан проповједник и тумач правила и идеологије самог друштва Гајрет; лист je, даље, постао у правом смислу ријечи трибина, школа, народни универзитет, дакле постао je главни цосилац бриге око васпитзња ши- роких слојева муслимана, у свима крајевима који су свесрдно прихватили национално-културну идеологију друштва Гајрет. Са тим и таквим ауторитетом, са тим и таквим угледом, лист „Гајрет“, ево, са срећом улази и у 13-ту годину свога дјеловања. Рекли смо, раније, да je лист „Гајрет" резул-тат, управа постулат једне потребе коју je осјетило друштво Гајрет онога дана када je покренут лист „Гајрет“. Према томе помоћи друштво Гајрет значи омогућити излажење листа „Гајрет"; a омогућити то, значи створити од листа и даље једну проповједаоницу културе и напретка, и имати огледало рада и успјеха друштва „Гајрет". Kao тумач напора и успјеха овога друштва, листу „Гајрет" je дужност да, улазећи у 13-годину свога рада, на првом мјесту истакне: на који начин наши широки слојеви могу помоћи и помагати Гајрет, на који се начин друштво Гајретможе помоћи д и р е к т н о и з н а р о д а , у коме и лежи главна снага — једино уздање како друштва, тако и листа „Гајрет". A та снага из народа, најживља и најјача, може да се јави на следећи начин: 1. Данашња привредна криза, која je већ noстала баук и страшило данашњице у цијелом свијету, — та 'криза не смије да поколеба широке редове Гајретових радника и приврженика, од најзнанијих и најглавнијих, до оних „незнаних јунака" no касабама и селима, чији се рад можда јавно не види, али који je дјелотворан и много важнији него што се мисли. Дакле, успркос буке, која се je дигла око „привредне кризе",.— ни један од Гајретових радника и пријатеља, сарадника и чланова не смије да клоне и да се деморалише у данашн>ем тешком I �стању. Снага Гајрета je у народу; ма колико да су редови такође доспјели у незгоду услед опште неимаштине и беспослице, ипак то не може да буде разлог за оглушење о дужности према друштву Гајрет. Дужности свакога човјека према једном друштву за које се je одлучио велике су, узвишене, и од њих се човјек никад не смије удаљити. Уосталом, и та т. зв. криза није, барем у нашој земл>и, толика да се не би могле вршити, уредно и савјесно, чланске дужности према Гајрету, и то редовним плаћањем чланарине, јер je та чланарина основа сваког прихода и огледало добро и свјесно организованих чланова. 2. Циљеви друштва Гајрет остварују се, поред чланске свијести чланова, и редом на свима пољима народног просв'ећивања. Свима радницима, члановина и пријатељима Гајрета врло добро су познати успјеси и резултати које je друштво до данас постигло у томе правцу. Ту су, као што je познато, Гајретови мушки и женски средњошколски конвикти, стипендије, потпоре, шегртски домови и т. д. Сваки члан и пријатељ Гајрета добро зна шта за нас муслимане значе ти конвикти и т„ домови; сваки добро зна да за те установе ни,една жртва није велика, јер из тих конвиката и домоваГаЈрет не шаље само школоване људе и чиновнике, већ будуће народне просвјетитеље, јавне раднике, литичаре и стручњаке, дакле: цвијет једнога A тај циљ се м ож е постићи, тај цвијет се мо: његовати једино с н а г о м и з н а р о д а , јед! јешћу свију чланова Гајрета, једино редовним помагањем друштва у виду разних врста материјалних помоћи. 3. Циљеви друштва се постижу остварују и одржавањем течајева за одржавањем популарних предавања. ових предавања говоримо на другом броја.) a идеје се неписмене и ( 0 значењу мјесту овог 4. Несумњиво je да je свијест о организацији и о потреби друштва најважнији дио рада на успјеху друштва Гајрет. Ово организовање треба да на себе преузму свјетовњаци и илмија, сложно и споразумно, све у смислу идеологије и смјерница друштва. Треба да се настоји на о с н и в а њ у нових о дбора и по вје ре ништаваГај ре та, да се прикупљају, изналазе и траж е нови редовни чланови; треба да се ти редови, од вароши до наЈудаљеније касабе, добро организују, да се зби^у и прегну на посао, a све у оквиру правила и смјерница друштва Гајрет. 5. Није довољно само организовати се; није све учињено само тиме, ако се створи мјесни одбор или повјереништво. Треба сав рад на Гајрету удесити тако д а ц и о ј а в н и ж и в о т муслимана у једном мјесту, већем или мањем, буде упућен у правцу хитне помоћи друштву; треба умјети и знати сваку јавну прилику учинити корисном no друштво Гајрет. A те прилике су разне: зимске Гајретове забаве, сијела, састанци на рамазанским вечерима, тражење добротвора и њихово уписивање, Гајретове рамазанске томболе, распродаја Гајретових ра3гледница, растурање Гајретових издаша, заTIM до6 ни л03и 0 м свакодневним п приликама као што су, на примјер: вјенчања и зе ћати Гајрету, на које je обавезан сваки имућнији :лиман. Дакле, ко хоће да ради Гајрет, морално и пружа прилика на сваком материјално, томе кораку; ко хоће да ради за Гајрет, он треба да све своје слободно вријеме посвети томе раду, да стално мисли на друштво, на његову идеологију, на циљеве, на његове до сада постигнуте успјехе и велике плодове. Сви на посао, за успјех и за сјајну будућност у раду друштва Гајрет! Ето, то je наш поздрав и наша порука, на улазу у 13-ту годину рада. T o je девиза листа „Гајрет“! ГАЈРЕТОВА ГО ДИ Ш Њ А ЗАБАВА У САРАЈЕВУ Прем а закључку сједнице Главног одбора Гајрета годиш њ а Гајретова забава у Сарајеву одржаће ое пети дан рам азанско г Бајрама, у оуботу 13 фебруара 1932 године у Народном позоришту. H a овој забави судјелује првакиња београдске опере гђица Б А Х Р И Ј А НУРИ ХАЏ И Ћ . �Ramazan i Gajretova predavanja Apel na prijatelje naše kulture Nalazimo se u prvim danima Ramazana, u da­ nima koji su, kod sviju muslimana, posvećeni u prvom redu Svevišnjem i molitvi, zatim zadovoljstvu i razo­ nodi, zabavi i ljubavnim zanosima u 'pobožne rama­ zanske večeri i u duboke ramazanske noći. Posv • ćeni molitvi i postu, a zatim razonodi i veselju, dani. a naročito večeri Ramazana treba da svima musli­ manima, sv;ma onima kojima je stalo do naše kul­ turne i društvene afirmacije, do našeg kulturnog obraza, do našeg opšteg obrazovanja, — svima nama treba da, u ove dane večernjih razonoda poslije prekodnevnog posta i molitve, bude na stalnoj pameti naš Gaj r e t , ž a r i š t e n a š e kul t ure, r a s a d n i k naše prosvjete, učitelj naše društveno­ s t i , s i j a č n a j b o l j i h i na i d j e l o t v o r n i j i h i d e j a z a n a š p r i v r e d n i i s o c i j a l n i napre* dak i ku l t u r n o bl agos t anj e, l u č a n a š e n a c i o n a l n e s v i j e s t i . A dani Ramazana, odnosno njegove večeri treba da budu dobra, upravo najbolja prilika da se u muslimanskim redovima, bez razlike u dobu, razvije ona srdačna društvenost, onaj kul­ turni saobraćaj k">ji je karakteristika obrazovanog svijeta. Uviđajući značenje ramazanskih večeri, Gajret je lanjske godine pokrenuo jednu naročitu kulturnovaspitnu akciju, u nizu svojih akcija koje idu za ргоsvećivanjem širokih slojeva muslimana. Na inicijativu Gajreta zavedena su, prošlog Ramazana, uspjela Gajretova predavanja koja su s e održavala na svima mjestima gdje s e društveno sastaju muslimani. Uspjeh tih predavanja prevazišao je svako očekivanje, jer je nastala upravo utakmica između obrazovanih i školo­ vanih svjetovnjaka i trezvene ilmije: ko ć e više do­ prinijeti da ideja o ramazanskim predavanjima prodre u najšire slojeve muslimanskog življa. Kao što je po­ znato, u tom cilju Gajret je angažovao svoje inte­ lektualne radnike, inteligenciju svjetovnu i duhovnu, i izdao seriju predavanja koja su doživjela ogroman uspjeh. Teme predavanja su odgovarale potrebama naših muslimana; one su obrađivale i objašnjavale razna savremena pitanja iz sviju grana savremenog života: iz privrede, kulture, socijalnog i javnoga ži­ vota. Najistaknutija i najbolja pera iz naše sre­ dine, odlični poznavaoci istorije i drugih nauka, sociologije I vjerskih pitanja, — sve te ljude Gajret je angažovao za tu akciju Ramazanskih predavanja. Spontano i svesrdno, oduševljeno i zanosno široki slojevi muslimana prihvatili su ovu ramazansku ideju i om ogućili joj neočekivano ostvarenje. Odgoj mla­ deži, u školi i na domu, zanatstvo i trgovina, poljo^ privreda i sve njene grane, društvene nauke i razna društvena pitanja, — to su bile teme predavanja i diskusija koje su se razvijale, kako u velikim varo­ šima tako I po varošicama, kasabama i selima. Sve s e je našlo na terenu akcije oko održavanja preda­ vanja: svjetovnjaci i ilmija, neumorni radnici i pre­ gaoci Gajretovi; a u slušalištu najširi slojevi musli­ mana sa neobičnom pažnjom, upravo sa fanatičnom prilježnošću živo su pratili svaku riječ i uplitali se u teme i pitanja koja su govornici (predavači) obraz­ lagali. Najzanimljivije i upravo najpohvalnije je' bilo to, što je između svjetovnjaka i ilmije nastala Jedna idealna i svesrdna saradnja. Džamije u mnogim mje­ stima postale su stjecište sviju onih neprosvijećenih masa koje su bile gladne kulture, željne nauke i znanja. Tako su vaizi sa raznih ćurseva u džamijama postali ne samo propovjednici uzvišenog Islama, nego su tumačili razna pitanja današnjice, dodirujući ih i osvjetljujući ih sa sviju strana; sve one teme, koje su bile obrađene u ediciji Gajretovih predavanja, našli su svoje tumače u vaizima i ilmiji, a svoje paž­ ljive slu šaoce u najširim redovima muslimana. Tako se je, uspjelom akcijom, p :sliglo to, da su ova predavanja postala j e d a n p o p u l a r n i p o ­ k r e t : zatim su, postepeno, ona postala jedna na­ sušna, svakovečernja ramazanska potreba. Tako se je desilo da su baš džamije postale žarišta, kulture i znanja, prosvete i narodnog vaspitanja. Tako su dža­ mije, zaslugom ljudi oko Gajreta, poslale rasadnici jednog sm išljenog i trezvenog rada na socijalnom i ekonomskom, kulturnom i higijenskom otrežnjavanju muslimana. Tako su džamije, pored medresa, čitaonisa i škola, mekteba i knjižnica, postale stjecište sviju cnih koje je današnjica uputila u pravcu socijalno-ekonomskog osvešćivanja i kulturnog podizanja. Tako je prošle godine predavačka akcija Gajreta zabilježila oko 30.000 slušalaca, u oko 300 raznih mjesta u svima krajevima u kojima su ideje Gajreta uhvatile sigurna korjena, u kojima je njegov rad i njegov uspjeh stekao m ase prijatelja i poštovalaca. Sljedujući lanjskom primjeru, a ponosan uspje­ hom lanjskih ramazanskih predavanja, G lavni. Odbor Gajreta je i ove godine učinio sve da s e ramazan­ ske večeri upotrebe u korisne kulturne i prosvjetne ciljeve. Pored predavanja iz lanjske edicije; Gajret ć e uskoro razaslati u narod i novu seriju svojih pre­ davanja koja su izradili najpoznatiji naši kulturni i javni radnici. • c.v Mi vjerujemo da ć e u ove ramazanske večeri Gajretova predavanja naići na m nogo jači odziv no što je bio slučaj sa prošlim Ramazanom. Vjerujemo da ć e sva inteligencija, svjetovna i duhovna svesrdno j neumorno danastavj vaspitnu akciju u narodu, putem Gajretovih predavanja. To ć e biti najveći rad za Gajret, najsrdačniji odziv na apel Gajreta, najljepše oduženje duga Gajretu, u ovim velikim danima poste i molitve, .« �МуотаФа МулалиК пггшЛ , Чар рамазанске ноћи 1) ( Ш З и р У М актовка из муслиманског живота у Босни Вријеме најближи оутур (Наставак.) Д р. Џ е в а д : Лањске године, управо уочи рамазана као данас, приредио je Гајрет своју величанствену дерби утакмицу на Илиџи. Тада сам тек одслужио лекарски стаж. Kao питомац Гајретов ж елео сам да прву своју слободну праксу из благодарности посветим Гајрету, na сам се на тој утакмици јавио за добровољног дежурног лекара. Дерби je био јако посећен. Трибине су биле пуне света, a још je други свет стално придолавио. Тек што се je објавио почетак, .дохрчаше no мене редитељи у афекту тешке неереће. Сав сам протрнуо, али дух ми подиже амбиција да ћу на овој Гајретовој приредби први пут своје знање уложити на спас унесрећеника a на углед Гајретовог аранжмана Потрчао сам на место, куда су ме редари поЕГели. Ha цести, која води из Сарајева, видим у јарку срушени ауто. Свет га подиже и испод његга извукоше једно младо биће дивно као ан^ео, али на много места окрвављено. Унесрећеница се држала за руку и јечала je од тешког бола. Ta дјевојчица пошла je на утакмицу и свом брзином управљала je сама својим аутомобилом, да би на време стигла. Ha један пут искоче joj на цесту јањци, a њено срце се стетну од ужасног призора, да би та безазлена створења могла наћи смрт под њеним точковима; уж аснута нагло скрене воланом и сруши с е у јврак. Срећом озледе нису биле врло пешке. Пружим joj прву помоћ и превезем je у болницу. Док сам je лечио разоткрио сам обиље душевних врлина, које су ме од првог ' »raca ye то биће везале. Од тада сам мало жислио на свог пацијента, a кад je оздравила * кад je дош ла сузна ока да се са мном опрости. неизмерно сам заж алио да одлави и осетим да тог нежног створа волим. Али растали смо се. В ад je иза себе ватворила врата, пустио сам суву npsfl пут у свом животу. Кореспондирали см о. Е с м а : И т^ко прва ваша лекарска пракса уроди с а љубављу, и то> сжгурно љ убављу са запре- кама. Д'р. Џ е в а д : Пред неколико м есеци похађао сам један лекарски курс у П аризу. Кад сам завршио рад, посветим један дан слОбодном духовном животу Париза. Између осталога посетим Лувр - са иисгинктивним предбсећа^ем, да ћу међу оним величанственим уметнинама наћи свога пациента, јер сам приметио да je наклоњена уметности a осим тога добио сам од ње једну прекрасну слику, која je представљала прегаж ено јање под точком, као знак захвалности. Е с м а : Kao да сам негде гледала сличну слику. Д р . Џ е в а д : .Можда. Униђем колонадом ЛујаХ1У и све ослушкујем као да ме неко именом зове. Привиђење. Прегледао сам приземље. Кад сам се нагледао Михеланђелова роба попнем се на први спрат међу сликаре и обиђем Леонарда, Ђ орђоа, Тициана, Рубенса, Рембранда — све са неким предосећањем, да ће ме неко позвати мојим именом. И гле чуда. У оделењу фран'цуских класика пред Пусеновом сликом „Елазаром и Ребеком" стајала je она. Стао сам као укопан од чуда. Није ни видела. Била je удубена у призор слике. Хтела би у своју уметничку душу покупити све дивоте, сву хармонију, идиличност и барокну фантастичност Иусенове слике. Kao да и сама преживљава са оним скупом дивних жена са вазнама око бунара. З а час као гладна прелети на „Отмицу Сабињанки“ час на Диогенеса. У моменту, када сам осетио, да ју je лепота Пусена највише ексалтирала, изговорим њено име. Тргла се и ош инула ме погледом пуним прекора, као да сам je скинуо с неба, али кад je видела пред собом стварност* притрчала ми je сва обрадована. П ошли см о вечером скупа у оперу. Бизеова музика диже нас у сфере идеализма и ми једно другом откријемо тајне срца. У домовину вратили смо се дирижаблом кроз облаке и плаве висине, a кад смо угледали Београд у узбуђењ у, носталгији, бацили смо се једно другом у загрљај. Од тада пол.удех, na ево дођох и у ову кућу, не би ли je нашао. Е с м а : Taj заврш етак ваше приче изведосте у некој алегорији, коју баш добро не разум ем . Ja би вољела да сте je бољ е конкретизовали. Д р. Џ е в а д : Биће које тражим, ваша je кћерка (полети ЕсииноЈ руцн и пољуби ју). Е с м а : (помилује га no глави). Ja разум ем младост. Данас мајке разумеју своје кћерке, na баш зато није ми право, да сте се толико крили. Др. Џ е в а д : Извините ми, ja нисам имао одваж ности, a уосталом и бољ е je, јер сам добро испитао свој и н>ец -oceiiaf. Тек кад смо уста- �новили, да истински једно без другог не можемо, eBO ме, МОЛИМ благосов! (љуби Есмину руку неком молећивом стилл.ивошКу) Н с м а : Немам ништа против ' Уверена сам, да сте у сваком погледу дорасли за моју кћерку, чијем сам одгоју и срећи посветила читав свој живот. Осведочила сам се, да из вас говори осећај, чисте љубави, али пре него дам свој пристанак, дозволићете да говорим са својом кћерком X a ј р a : (која j e сав разговор на вратима прнслушалаистрчи). Мама, и моја je. жеља! (л>уби мајку, којој je веК пала у наручај). Е с м а : Устај, устај, сва миришеш на боје и уља. X a ј р a : (умиљава с е ) Без Цевада мој би живот бИо несретан. Е с м a : (доброћудном подругљивошКу) Млади доктор je дакле инспирисао уметницу да створи ремек дело „Чар рамазанске ноћи“. Лепа взм je, децо, прва ноћ рамазана. Најсретнији дан живота. (загрли их обоје. Др. Џевад и ХаЈрија се узму за руке) Нека вам, децо драга, буде кроз живот сређа сјала, као што сија тајанственом светлошћу запад прве рамазанске вечери. (Љуби их обоје у чело). Х а ј р и ј а и Д р . Џ е в а д : (љ ;б е joj руку) Хвала, мајко! (З а тим једно другом пану у загрљај.' У салон улаз; тајанствене зраке залазећег сунца.У даљини чују с е праигије коЈг навештају иаступајући рамазан. Улица испод прозора оживљава. Чују с е аутомобили Улична бука све интензивнија. С а минарета с е шире гласови мујезинова езаиа.) I Е С Мa : (за се . Д убоко уздахне иским слатким блаженством и успоменама.) Заиста величанствен призор. Д р . Х а ј р у д и н : (нагло задисано улети на врата) С р е т а н в а м р а м а з а н ! (угледа Др. Џевада и Хајрију загрљене, na један моменат остане забезекнут. Ови му полете у 0 — о—о ! Зар тако, неваљалци једни?! Па ja да о том ништа не знам? Др. Џ е в a д: (срдачно се грле и рукују) Судбина Хајрудине! Др. Х а ј р у д и н : Ко би ово погодио пре једну годину. Кад смо булваром гладни шетали и чекали од мајке новац. Je ли? Д р. Џ е B a Д : (сав сретан с е смије) Да! Д р. Х а ј р у д и н : Па како си? После студија се никако не видесмо. Др. Џ е в а д : Добро сам и, како видиш, пресретан; Х а ј р а : A да није мене можда се ни сада не би видели. Др. Х а ј р у д и н . Гле ти ње, како се je она већ навикла и ослободила. Па није те ни срам. Хахаха! Х а ј р а : У љубави нема срамоте! (приљуби се уз Др. су ;р ет). Џевада). Др. Х а ј р у д и н : Па ти млади доктор? Ох, ох! Др. Џ е в а д : Није него адвокат. Не могу да те замислим. Јуче седео у Клупи, a данас продајеш памет. Хахаха! Д р. Х а ј р у д и н : Да, да. Паметим свет дЗ će ч у И лекара. Е с м а : Извини му. Он се свога несташлукр .урфцт* не може проћи. Др. Х а ј р у д и н : Пусти ти нас, м.ајко. Хдјдемо у моју собу, да , се добро разгрварамо. Хајде причај ми, како си се упознао са Хајријом. Како си могао оваку гускицу ааврлЈвтр? X a ј р a : (туче га шакицои у леЈуа) Ћу*и ти адвокат<џ«о блебетало! . i Др. Х а ј р у д и н : Зар ниси осетио да сва заудара на боје и фирнисе? Хахаха. Х а ј р а : Твоје куђење више1 не пали. Др. Џ е в а д : Па м ja заударам на јодоформ и дроге. X a ј р a : Остави га Џеваду, он самр боде својј«|§ параграфима као јеж четињама. Не смеш ra се нигде такнути. Д р. Х а ј р у д и н : (eeh je унишао у своју собу) Да BRдимо, шта каже радио. Како ће се вечерас провести прва ноћ рамззана. Х а ј р а : (трчи им у собу) To m r je брдт! Д е брдое .<£ како ће моје заруке провести. , Др. Х а ј р у д и н : (см еје с е ) Сад ћемо чути из Сиднеја (навија радио). Радио: најпре мало зазввждуће, за јнм нешто нејасно говори, a no том с е тоновл гдаса, очрсте.) Свим слушачима исламске вере жедимр, дд најугодније пррведу прву ноћ рамазана. (мала пауза. Чује се само шиштање струје.) З^алр! ЈСало! Идила рамазанских ноћи нриву^ла je у-ведцкрм броју странце. Наше угледне фдмцл^је ^реба да су спремне, да страним посетиоцијла пркажу лепоту рамазанских обичаја (опет мало цаузе и шиштања). Даљњу емисију настављамо у 1 9 ^дсрвд са преносом прве теравије из Бегове џамије. Хало, хало! Не заборавите домдћиде да je ,цр& спецерајске радње Салихаге Осмдцрдцћа ррд? спела велика количина свежег .^здздф д. уПдр,фумеријска радња___ Д р. Х а ј р у д и н ; (прекиие радио) Још нзм м *о ,треба знати. Изгледа ми да je 33 Евроцејце оотала још само Босна као богати рудник романтдчких пустоловина и ориенталних драгул>а. Др. Џ е в а д : Да да, Босна je јодг цветњак стакболских ружа. Д р. Х а ј р у д и н : Ово ће бити ригурно Едгл^зв в Французи, којима je материјализам додијзр, na дођоше у Босну ради слатког напитка идеализма и романтичног заноса. Е с м а : Чудо како Европа не мож е да .ре лдоири једанпут тиме, да смо ми цивилизован адрод ;гевропеизиран као и Французи, Енглези, н^го jpue увек Босну гледају овијему у маглу неке д и с тике, ексотике. 5 �Др. З с а ј р у д и н : бигурко ДолЗае да гледаЈу како изгледају наши хареми. Хахаха! Изгибоше за харемима, a жене им поцркаше од таштине. Е с м a : Гледам у последњем броју „Моде Журнала", Парижанке носе потпун ориентални покривач на глави; Тек што нису и шалваре обукли, да -би се показале у својим будоарима новије и свежије. Др. Х а ј р у д и н : Е хајдемо код мене! А ј и ш а : (долази и предаје Есми посетницу). Е с м a : (погледа посетницу) Ево их већ. Х зхаха! (npeдаје посетницу Др. ХаЈрудину.) р. X a ј р у д и н : (чита посетницу) Мис Томсон и Мадмоазел Минет ж еле посетити харем и прзучити лепе обичаје. (смеје се) Јесам ли вам рекао. Ево већ долазе слепе мушице, које je босанска ориентална латерна магика примамила. Хахаха! Е с м а : Не појмим, шта би могле у нашим кућама видети екзотичнога, што no својим кућама свакодневно не гледају. Д (Ајиши, која je чекала на одгоиор). Уведи странкин>е у предсобље и реци им да he бити примљене. Послушај мало о чему говоре, a затим се поврати у мој кабинет. Позваћеш и Османа (Ајиша од е) Ja ћу бити неки махараџа (Др. Џеваду) Ти hem бити евнух. X a ј р a : (уда и м л.утито no леђима) Ти само мене задеваш. С в и : (се смеЈу) Д р. Х а ј р у д и н : Па шта се тебе мала тиче? Ето ти ћеш бити робињица. A мама? Е с м а : (смејуки се) Ja ћу само посматрати. Др. Х а ј р у д и н : Осман he бити џелат. Х а ј р а : Рађе да он буде евнух! Др. Х а ј р у д и н : Сад све једно. Глума није стварност. Запл ет комедије биће овај: Све жене које се затеку у харему прву noh рамазана. припадају харему. С в И : (грохотом с е смеју) А з е м и н а И Т a ј И б a : (са виолинама у футролама под пазухом, утрче весело). Др. Х а ј р у д и н : Али странкиње су. Учинимо им Х а ј р а : И ове се налепише на твоју мухол<*вку. ■ на вољу. Е с м а : Јест, али шта да им се покаже? Имаћеш богат харем. Хахаха! Др. Х а ј р у д и н : Па покажимо им нашу старинску А з е м и н а и Т а ј и б а : Сретан рамазан! Есми љубе руку, грле с е с а Хајријом, рукују са Д р. ХаЈрудином). гардеробу, старинске ^езове Послужимо их Х а ј р а : Ово су моје другарице: Аземина конзерi домаћим јелима и шербетима од ружгр- ватористкиња и Тајиба фармацајткиња. Х а ј р а : Ja ћу им на клавиру одсвирати некопико Д р . Џ е в a Д : (им с е иаклања). ориенталних мотива. Др. Џ е в а д : Наредићемоимда морају изути ципеле, Д р. X a ј р у д и н : Нове харемске звезде. да пре јела оперу руке и обришу везепим Д р Џ е в a д : (љуби им руку) Др. Џевад. , X a ј р a : (лриказујс ra) A ОВО je МОЈ (акцентује) З а марамама. 1 »i ручник! Е с м а : Јешћемо за округлом софром И TO сви из Аземина иТ аји ба: (вес-лим изнеиађ чв м) З а једног суда. Др. Џ е в а д : A поседати прекрштених ногу на ручник? X а ј р а : Да. Добро сте ми дошле, веселије ћемо ћилим. Хахаха! вечерас провести моје заруке. Др. Х а ј р у д и н : Ха, чекајте! Дођох на једну сретну идеју! А з е м и н а : Kao да сам неш то слутила na понесох С в и : (весело) Да чујемо! виолину (грли ХајриЈу) Сретно ти било, сестро1 Е с м а : Сигурно неки несташлук! (љ убе с е ) Др. Х а ј р у д и н : Па млади смо. Зар није рамазан? Т а ј и б а : Али вечерас изостаје наш редовни етид Зар нису сестрине заруке. Ta у срећи мора Ш опена. Сретно ТИ било. (и она се грли и љуби) бити мало и несташлука. Озбиљности се никад Др. Х а ј р у д и н . A сад да вам ja прикажем мој човек не мож е насмејати. сценарио комичног филма, чији he студио бити Др. Џ е в а д : Тако je. Теби се мора попуштати, јер у овом мамином салону. Провешћемо весело твоја веселост фасцинира. заруке и прву ноћ рамазана. Хајдемо у мој Д р, X a ј р у д и н : Je ли вам стало, да што веселије кабинет, a no том у гардеробу. Реж исеру, a тај проведемо заруке, a истодобно дочекамо рамазан? сам у нашем случају лично ja, морате се све С в и : (тапшу весело) Јесте, јесте. покоравати. Женски кулоар je сестрина спаД р. Х а ј р у д и н : Е онда без ко.медије нема ништа. eaha соба, a за мушке старове мој кабинет. Са нашим странкињама направићемо комедију, Све те просторије имају згодне комуникације која he и њима пружити задовољства, јер he са кабинетом режисера. Дакле на посао. (сви у њихово тумарање no Босни унети мало роосим Есме одлазе у Др. ХаЈрудинов кабинет). мантике. Е с м а : (Још с е мало см еје) Младост, младост. Нека С в и : (се смеју). се веселе, кад су се родили у сретно време. Др. Х а ј р у д и н : Гарантирзм за духсвитост. A што се тиче правних последица и за те гарантирам. 6 Да je моје детињство било тако, ja бих и намештај ПОИЗВртала. (одлази библиотеци, отвара и �вади књиге). кад само помислим на оно времб, зебња ме нека ухвати. Живјело се заиста очајно. У најбеговскијим и агинскијим кућама био je бедан живот према данашњем. Највеће задовољство било je ат и хртови (отвара корице јед е дебеле књиге и нешто joj запне за око) Хусејн Капетан (лисга) Хаџи Лоја(листа) Џабићев нокрет. Нешто се мислим, да сад ови прегаоци — који су се борили у прса са прогресом — устану из гроба и виде мога Хајрудина у клаку и фраку, a Хајрију за стафажом са палетом, мислим да би пожељели да се натраг врате. (понесе собом ону књиг/ и седа у своје обичајно houie, ГА/РЕТОВ чита.) Али и она времена имала су своје идиле. Некад се њиховим сећањима испуни срце таквом слашћу, да се и суза пусти на око. Чини ми се, да оног севдаха, оног ашиковања, оног елементарног осећања среће, нема данас. — Наш Осман се са данашњин земаном не може никако да помири. Изгледа као заробл.ена птица. Из очију му човек чита носталгију за оним бајним временима. (смеје се) Он сиромах не може никако да се помири са истином да у радио није затворен некакав шејтан. (чита) где увек (Наставиће се.) ГЛАСНИН Заједннчки рад Иросвјете и Гајрета Од секретаријата Главног Одбора Гајрета и Главног Одбора Просвјете добили смо ово обавештење: Питање заједничке сарадње наших културних друштава покретано je неколикоA пута од ослобођења. и једно време изгледало je, да je ово питање примакнуто добро своме решењу у цијелој држави међу највећим нашим културним установама. To je било иза прославе 25-годишњице Просвјете у Сарајеву и 100-годишњице Матице Српске у Новом Саду. Све je ипак омела племенска психоза, која je пре две-три године 'Достигла врхунац. Просвјета и Гајрет нису никада одустајали од Једном започетог дела у овоме правцу. Главни Одбори оба друштва као и највиши функционери друштвени позивали су на заједничку сарадњу и друга друштва, која раде у истом правцу, али успјеха до сада није било онаквога, какав би се желио. Није га било ни кад je стављен конкретан предлог, један специјално тачно одређен рад, као што je подизање заједничког ђачког дома, које je питање изнијело на претрес друштво „Змијање* из Б. Луке. И резолуциЈе задњих главних скупштина, како Гајрега тако и Просвјете, не означују ништа друго него позив, апел свим друштвима исте идеологије и сличних културних акција на заједничку сарадњу. Почетак ове, заједничке сарадње свакако je заједнички рад ПросвЈете и Гајрета To je наравно само почетак, који je наша јавност похвално примила. Настављајући onaj свој рад Главни одбори Гајрета и Просвјете одржали су 11. I. 1932- ге другу своју седницу у просторијама Гајрета. Ha седници се констатовало, да je овај заједнички рад прил>ен одушевљено код огранака друштвених: одбора и повереника Гајрета и Просвјете — a у првоме реду код Обласних одбора. Kao први акт заједничке сарадње ђачких домова била je заједничка прослава рођендана Његовог Величанства Краља у домовима у Сарајеву, Мостару, Бихаћу у Тузли. Према првом заједничком распису Главних Одбора Просвјете и Гајрета у многим мјестима одредили су одбори оба друштва своје делегате за заједничке састанке, заједнички рад, те су у више мјеста и одређече заједничке културне акције у разним правцима. Сви извјештаји ових одбора претресани су на сједници те je сједница ријешила и нека друга текућа питања која подједнако тангирају оба друштва. тЏг / .1 ’ Ј •*> Гајретове приредбе Заједничка прослава рођендана Њег Вед. Kpa/hi у Мостару. Овогодишњи 17. децембра — Краљев Рођендан Гајретови питомци прославили су у заједници са Просвјетиним питомцима-цама. Прослава je одржана у просторијама Мушког Просвјетина Дома у 11 сати прије иодне. Свечаност je отпочела пред пуном салом Гајретових и Просвјетиних пријатеља, коју je отворио пресједник Просвјете г. Васо Гајић професор, истакавши важност заједничког рада Гајрета и Просвјете. Послије н>ега говорио je секретар Мјесног Одбора Гајрета г. Хуснија Курт професор, апелујући на омладину, да се што више здружи и тако заједничким силама поради на добро свога народа и отаџбине, подвукавши у своме говору, да je давна жеља свих Гајретових раденика да рад што прије уједине ова два братска друштва. 0 Краљу и о Династији Карађорђевића говорио je питомац Папић Радослав врло популарно. Послије складно отпјеване држазне химне рецитовали су наизмјенце питомци Гајрета и Просвјете неколико згодних пјесама. Свечаност je завршена квартетом „Врбниче над Морем", којег су отпјевале питомице и пјесмом Југославији" коју je отпјевао мушки хор састављен од питомаца оба интерната. Програм je изведен на опште задовољство присутних и награђени су питомци-мице дугим аплаузом. Са успјехом ове приредбе могу с пуно разлога бити задовољни и Гајрет и Просвјета, нарочито стога, што су све припреме извршене у �најкракем времену. Кад сс. узме, Да je вријеме за приредбу било врло кратко, једва осам дана, и Гајрет и Просвјета могу биТи са успјехом потпуно задовољни. Заједничка прослава рођендана Н>. В. Краља у Тузли. И до сада je Гајретова омладина прослављала рођендан Њ. В. Краља, али je овогодишња свечаност надмашила све досадашње. Успјела je у сваком погледу. Учешће огромног броја свијета, који je дошао да посјети ову величанствену маиифестацију одушевљених младих Гајретоваца, превазишло je сва очекивања. Потпомогнути Просвјетиним питомцима, мјесним одбором Гајрета Обл. одб. Просвјете, иГ ајретовим пјевачким друштвом, омладинци су достојно репрезентовали млади нараштај и доказали да су потпуно свијесни величине Онога, чији јубилеј славе. У 4 сата no подне ариредили су свечану Академију у просторијама Гајретова клуба. Сала je била декорисана скупоцјеним ћилимима, серџадама, сликама и државним заставама. Слике Њ . В. Краља и Престолонаследника, биле су окићене зеленилом и нарочито освјетљене. Свечаностје отворио претседник мјес. одбора Гајрета, г. Џемалага Телалбашић. Између осталога je рекао: Отварајући овулијепу свечаност наше омладине, треба да je наша прва мисао и прва ж ељ а да се са овога мјеста сјетимо и поздоавимо П рвогборца и великог народног Неимара, који очински бдије над свима нама, a то je Hajn -у^вишени и јуначки владар Њ . В. Краљ Александар I. Особито ми je мило, ш.то ми се данас пружила прилика да као предсједник мјесног одбора Гајрета отворим ову свечаност Просвјетине и Гајретове омладине и да поздравим овај први корак заједничке братске сарадње кудтурних друштава, која су близу три деценија носила свој национални бајрак у најтежим часовима националне борбе и тешког робовања, и у тешкој борби за националне идеале, истрајали су да у слободи и миру наставе и даље свој рад на културном и економском подизању свога народа, васпитајући народну омладину за ваљане и корисне грађане, да што бољ е послуж е Краљу, Отаџбини и Народу. Овај данашњи свечани чин заједничког рада наше омладине, нека буде најбоља гаранција за нашу сретнију будућност, јер се овај час манифестује она народна: „Брат je мио које вјере био“. Ове значајне ријечи написао je и на својој југословенској застави и наш јуначки владар, који нам je свима показао пут којим треба да идемо. Стога см о се данас овдје састали, да заједнички прославимо Рођендан Онога, који нам служи својим узвишеним примјерима, како се воли Отаџбина, како се ради за народ и Отаџбину. Госпође и господо, мила омладино! Божија провидност дала je нашему народу човека, који je у свима приликама испољио толико духа и енергије, толико величине ума и душе, толико стрпљења и сам оодрицања, истрајности и самопоуздањ а. Вођен вјером и поуздањем у себе и историску мисију Ујединитеља, био je вазда и остао у свима приликама најоданији поборник потпуног народног уједињења, поборник слободе и демократије, општега добра и напретка. З а то га сви волимо и славимо и ш то стално даје. потстрека. и полетд у свима 8 областима жИвота ii рада. У селу и граду, у свима крајевима нашевелике отаџбине ocjeha се Њ еговдух. Њ егова мисао, Њ егова добра намјера, Његова директива, Њ егова рука водиља, v коју наш народ има још највише повјерења. Он je за свој народ у тешким часовима свјетске економске кризе унио толико добре воље, енергије. унио сама себе, само да земљ у ојача, оснажи. унаприједи и препороди, да наша Југославија буде јака, богата и угледна у великој породици културних народа У изградњи Југославије и народног ослобођења и уједињења, у историји њеној највиднију и најважнију улогу имао je и има Крал> Александар I. To му признаје историја, то му признаје цио југословенски народ, na зато славимо ево и ми Њ егов 44 рођендан и молимо драгога Бога за дуг живот Њ . В. Краља Александра 1. a за добро велике нам Југославије. Данас Краљ Александар I. претставља понос нације и уједно најбоље јамство да ће наша Отаџбина у догледно вријеме постати моћна у ономе смислу, у коме су je чинилин моћном наши древни царбви и краљеви у њеној бурној прошлости. Да живи Њ егово Величанство Краљ Југославије Александар I. Бурне овације, које су тога момента настале, утишала je на моменат државна химна, коју je отпевао Гајретов певачки хор. Затим je питомац „Просвјете" Зеремски са пуно разумијевања изрецитовао фрагменат Змајевих „Светлих гробова", после чега je хор отпевао Маринковићеву композицију „Хеј трубачу*. Питомац „Гајрета Р. Грабоњић декламовао je песму „Ж ивео краљ“ од A. Маловићеве. Гајретов хор je отпевао још Зајчево „У бој . и Ферјанчићеву популарну „Сијај солнчице" на опште задовољство присутних. Све тачке програма су изведене са пуним успехом, што доказују и многобројна честитања, која су учињена код мјесног одбора после заврш ене свечаности. Треба нарочито истаћи и похвалити успјех „Гајретовог" хора који све више оправдава наше наде и даје нам доказа, да ће се из њега развити један солидан мизички компонент нашег друштвеног напретка, једна вредна целина музичка, која ће да унесе живота у оживотворење оног нашег музичког настројења, ко е се осећало некад много живље, много интенсивније. Х ором управља млади композитор, музички капелник r Тугомил Видошић који својом музичком спремом нагло подиже вредност хора. И кад још за неки дан, што се надамо, овај хор буде проширен и претворен у мјешовити, на чем се живо ради, онда ће г. Видошић, вјерујемо, створити једну цјелину. која ће свугде и сваком приликом моћи да репрезентује нашу музичку виталност, која још лежи латентна у дну наших расп ол о ж ењ а .. . . Послије заврш еног програма, претсједник г.Т е лалбашић je прочитао депеш у упућену поводом ове прославе, a која гласи: Кабинетској канцеларији Њ егова Величанства Краља, Београд. Са свечане академије, коју смо приредиди са питомцима интерната Просвјете и Гајрета у част Рођендана Њ . В. Краља, хитамо да Њ еговом Величанству изразимо наше искпене честитке и поданичку вјерност и љубав, коју raje према Њ . В. 1 �краљу сви чланови Гајрета и Просвјете; као и њихова омладина. Живио Њ В. Краљ Александар I. Ујединитељ, Реформатор и заточник народног јединства и државне цјелине. Заједничка прослава рођендана Њ. В. Краља у Бихаћу Према интенцијама Главних одбора Гајрета и Просвете одржана je у Бихаћу ванредно успела академија наведених наших културно-просветних друштава. Ta академија као заједничка манифестација љубиви према Краљу и Отаџбини биће јасан доказ саосећања народног елемента преко Гајрета и Просвете. Бихаћ већ дуже времена није доживео тако велику и сјајну свечаност као тога дана. Сала овдашњег „Сокола", била je препуна. Преставници војне и цивилне власти те заступници свију вера и културно-просветних установа уз учешће многобројног грађанства, својии суделовањем увеличали су ову прославу. Још око 8 сати у граду се je могла опазити, велика врева, кроз коју се je проламала громка пуцњава прангија, која je показивала да je то дан славе и значајан за нас. У 9 сати искупила се 'je сва гимназиска омладина пред школску зграду и под водством наставника кренула je та ђачка трупа у богомоље; пролазећи иедрђд* одреда војске, који je држао заставу поздравила ју je сва школска^ младеж. После обављене службе Бо^кје убогомољама, читава врло свечана поворка кр^нула је"ув пратњу соколске фанфаре ирема дворани „Сокола“. Тачно у 10 сати отворио je академију преставник Просвете, директор овдашње гимназије г. Владимир Периновић са врло лијепим говором. После тога одржао je врло добро предавање о значају дана питомац Гајретова конвикта, ђак VII. разр. Авдо Хумо. Иза предавања које je било попраћено бурним аплаузом одлично декламује песму: „Живио Краљ*~ од Boj. Илића Млађег, питомац Просветина конвикта, ученик V. разр. Богдан Капелан, a потом питомац Гајретова конвикта, ђак VII. разреда Есад Пашалић, такођер врло ефектно декламује „Отаубину* од Алексе ЦЈантића, после њега, следи пјесма „Вјечити јади од Авде Карабеговића Хасанбегова, ко:у пријазним тоном декламу|е питомац Просветина конвикта, седмошколац Душан Дикић. По свршетку декламација, које су биле бурно аплаудиране, гимназијски пјевачки хор отпјевао je државну химну Напокон je ову свечану академију завршио г. Периновић одушевљеним речима: Живио Краљ! Живио Краљ! Живио Краљ! После тога су се посетиоци задовољни разишли- Заједничка прослава ро^ендаиа Њег. вел. Краља, Лктонаца t • Гајретова конвикта са питонцина Просвешог ко и ш та ^ у Бањој Луци 17 децембар — дан рођена Њег., Вел. Краља* . прославили су питомци Гајретова бањалучког конвикта на врло свечан начин. У 10 сати пре подне присуствовали су питомци, са управником, свечанбј дови у Ферхадији џамији, и помолили се свевишњем Богу за дуг и срећан живот најбољем Југославену, највећем државном и народном пријатељу, Њег. Вел. Краљу Александру I, као . и целом Узвишеном дому Карађорђевића. Tora дана упућена je брзојавна честитка Кабинетској Канцеларији Њег. Вел. Краља, чији су садржај питомци тихо саслушали, a завршетак пропратили* бурним клицањем Краљу и Краљевском дому. '• Преко целог дана питомци су били врло1 расположени и радосни-пјевали и веселили се. У 4 сата после подне Г а ј р е т о в и питомци приредили.су, у заједници са питомцима Просветина интерната и ђацима гимназије, врло лијепу академију која je била одлично посећена, a нарочито од омладине. Између осталих тачака нзведених no програму академије, кбје су се у главном састојале из пјевања, свирања и декламација, a кбје су учиниле врло добар утисак на присутне, одржао je питомац Нурудин Шишић језгровито и лијепо обрађено предавање о личности Њег. Вел. Краља, као и Њ еговим заслугама за ослобођење и уједињење једнокрвног нераздјељивог народа. Ha вече je конвиктска зграда била осветљена — посећајућу питомце на ову велику народну и државпу свечаност, остављајућу у дубини њихове младе душе велики жар љубави и симпатија за свог драгог и Великог Краља и за своју велику отаџбину. Гајретова забава У Доњем Вакуфу У очи рођендана Њ. Вел. Краља 16 децембра мјесни одбор Гајрета у Доњем Вакуфу приредио je у укусно, no госп. Нурији Цери и управитељу школе декорисаним просторијама своју забаву, која je и морално и материјално одличнр и на задовољство свих посјетилаца, којих je велики број био и из Бугојна. успјела. Укусно састављен и биран програмг Илић млЈ Живио Краљ, декламује уч. IV. раз. Балагија, Гајретов поздрав своме заштитнику Њ. Краљ. В и с.. Престолонасљеднику Петру no Фадили Млачо ученици III разр. одлично je расположио присутне госте. Иза тога су са много преданости и глучачког дара одиграли .Исмет и Алмасу“, дилетанти: A. Хаџиахметовић, С. Н Басара, С. Терзић, Т. Аџемовић, Р. Хускић, С Трто, И. Балагија, ,В ера По- Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav" ? 9 �ЛадиЈ!, Исмета Аџемови^, Ć. Верем и X. Церо поД вјештом и искусном руком редитеља r. Мула еф. Хаџиахметовића те могу бити потпуно задовољни, јер су пожњели буран аплаус задовољства, Нарочито се истакла гђца Вера Попадић, учитељица у насловној улози глумачки потпуно дотјераном игром. Ороелава Ро4ендана Њ. В. Краља Лиександра Првога у f aj. ретовом Конвикту у Нлевљу Прослава Рођендана Њег. Величанства Краља Александра Првога прослављена je у овдашњем интернату кнтимном академијом у кругу друштвених питомаца Ради епидемије која je владала у мјесту, Иза тога приступило се забави no вољи Врло — званица није било. Програм академнје био je: 1. Династија Карађорђевића, — предавање пиукусна томбола ручних радова сакупљених од вриједних Гајретових радница побудила je опћи инте- томца Љ убовића Миралема, уч. VI. разр. гимназије рес и д<?падање. Богаги бифе и одлични тамбура- 2. Живио Крал>, од Војислава Илића Млађег, рецишки збор „Скопља* својим свирањем унијели су товао питомац Хаџихалиловић Расим, уч. 11. разр. у забаву много расположења, тако да je иста тра- гимназије, 3. Кроз Албанију, од Драгутина Илића, декламовао питомац Ш увалија Мехмед, уч. 1. разр. Јала до у рано јутро. гимназије, 4. Вожду Карађорђу, од М. Дамјановића, За бифе су даровали: гг. Хафиз М. Басара, декламовао питомац Дорић Шефик, уч. 11. разр, 0 . X. Омерагић, И зет ханума Миралем, Рахмија гимназије, и 5. Југославији, декламовао Кадић. Хускић, Сеф. Тупара, 0 . Ј. Трто, Нурија Церо, Нурудип, уч. I. разр. гимназије. Касим Трто и Ејуб Хасанбеговић. Бруто приход ове забаве био ie Дин 4187 50 од тога добровољних прилога Дин 1006, који дароваше слиједећа господа: Браћа Курбеговић Дин 100, Владо Ивица Дин 80, Ђ ула Церо Дин 80, Фахри бег Миралем и Бећир бег Курић no Дин 50, Др. Ахмед Садиковић и Мустајбег Даутбеговић no Дин 30. no Дин 20: Махмуд Хаџиомеровић, Трифко Полић, Хакија Ковач, Ејуб Хусејинбеговић, Хусејин бег Миралем, Садулах еф. Никшић, Ибрахим еф. Хаџиахметовић, Ахмет еф. Церо, Љутовић судија, Х акија НуманкадиН, Др. Јакоб Алтарац, Јован Ј. Обрадовић, Бокор Салом, Аугуст .Мурсадо, Станко Ђ у расовић, Мехо Млаћо, Данко Папо, Наим Сарач, Свето Ружић, Сулејманпашић, Симо Мијатовић и Ћамил Омерагић, Хаџиавдић Дин 15. По Дин 10: РахмиЈа Хускић, М ехмед Балагија, Аослан Медић, Сафет Имширпашић, Пашић чинов, Стевановић, Субашић, Ристић, Бабић, Кисић и Ш улаја, Стојан Црљеница Дин 6. По Дин 5: Ристо ЦвијиН, Ахмед Биберовић, Бошчетић, Осман С. Трто, Л азар КатиН, Мехмед Капић и Мујо Верем. Свима дароватељима и прилагачима као и посјетиоцима ове забаве одбор се најљепље захваљује Посјета забаве била je врло добра, нарочито je за истакнути господу из Бугојна и то: Др. Ахмед Садиковић ветеринар, Садулах еф. Никшић економ, срески судија Љ утовић са госпођом, замјеник срес. начелника Пашић са госпођом, Ибрахим еф. Хаџи ахметовић, Хакија, Нуманкадић, М ехо Млаћо, A. ИдризбеговиН, Наим еф. Курић, Праљак, Сулејманпашић, Хаџиавдић, Стевановић, Субашић, Ристић, Бабић, Кисић и Ш улаја, који не пожалише труда и увеличаше ову на*лу приредбу. Нарочито се овај одбор захваљује овдашњем Муслиманском друштву „Скопл>е“, који je ставио на располагање све потребито за приредбу ове ззбав е, као и свој тамбурашки збор, који je са својим добрим свирањем присутне забављао све до б сати у јутру када je забава завршена. — Одбор. Уансујте даљње добротворе н утемељаче Гајреша! 10 Прослава у Гајретовом шегртском дону у Сарајеву. Ни наши шегрти нијесу хтјели да заостану за осталим Гајретовим штићеницима те су и они чедно и свесрдно прославили Рођендан Њ . Вел. Краља Александра. 17 јануара у 12 сати присуствовали су под водством управника дома свечаној Дови у Беговој џамији. Истог дана у вече приређена je мала интимна академија са бираним програмом. Међу осталим говорио je управник дома о личности Краља Александра. Ова je прослава оставила на шегрте као и на присутне дубок утисак. Мевлуд ГаЈретова женског одбора у Бијељиии. Дне 2 / . октобра одржан je Мевлуд у просторијама овдашње медресе. Обје велике и простране собе биле су препуне женског свијета. Лијепим и звучним гласом проучила су 2 овдашња хафиза Мевлуд на нашем језику. После Мевлуда још су се посјетиоци дуго задржали у угодном располож ењ у и веселом причању. Чист приход од Мевлуда био je Дин 515'—. Овом приликом скупиле су предсједница Ш . Пашић и одборница С. Даутовић добровољних прилога у новцу и нарави У новцу дароваше слиједећч гг.: По Дин 103: Др. Владо Станишић, Јово Милишић; Хаим Папо-Јањарац Дин 30; no 20 Дин: Максим Бугариновић, Лоччар упр. осн. школе, Гричер, гђца Витка Лазић, гђца Мица Поповац. — Укупно Дин 3 3 0 — . У нарави дароваше слиједећа гг : Мартин Мец 4 napa ципела, Вилим Швицер 10 пари чарапа, Мајер Барух 12 м платна и 1 хаљину, К- АлкалаЈ 4 метра пархета, Јово Петровић 1 пар ципела, Жмирић и др. 1 пар ципела, Ђ окић 2 м штофа, Перера 6 м платна, Хафизага Салиховић 2 м порхета, Гринфелд 6 м порхета, гђа Невенка Ч олаковић 1 капутић, Пурић 2 м цајга. Од прихода с Мевлуда и од ових прилога овај пододбор (ж енски) оденуо je и обуо 45-ер о деце, с којима се je истовремено и сликао. =Ј Ј Е С Т Е Л И О ДРЖ АЛИ ГА ЈРЕТО ВУ ГО Д И Ш Њ У З А Б А В У ? �Мевлуд Гајретовог жеиског одбора у вишеграду. 4. децембра приредио je вишеградски женски одбор Гајрета у просторијама мектеба свој мевлуд, којем су, поред чланица, присуствовали и пријатељице Гајрета осталих вјероисповјести, тако, да je општи одзив био врло добар. Прије почетка учења мевлуда поздравила je присутне претсједница женског одбора гђа Б е х м е н захваливши се на одзиву и нагласивши потребу што интензивнијег рада за Гајрет међу женским свијетом. Иза тога проучен je мевлуд на опште задовољство присутних. За вријеме учења гости су почашчени шербетом, бонбонима и ццгаретама. По довршенам учењу присутне су се у разговору забавиле свака на свој начин. Шећер дароваше госпође: С. Бехмен 1’/г кг., Н. Хасанбеговић ‘/2 кг., X. Јукић 1 кг., 3 . Устамујић 1 кг, A. Ченгић 1 кг., A. Липа Чг кг., М Ждраловић Ч2 кг. Мед даговаше: гђа С. Хауиалиловић >.1/г кг. Прилог од Дин 16 за шећер дала je гђа Ј. Курт. Земаљска банка дала je 2 кутије цигарета „Зета“. Добровољни прилог у новцу дароваше: no Дин 20 гсспође: 3 . Хаџић и С. Бехмен, no Дин . 0 госпође: В Куншнер, М. Марковић, A. Костић, пи Дин 15 госпође: С. Влах и Живковић, no Дин 10 госпође: Д Тодоровић, Н Хасанбеговин, Н. Хоџић, Ш. Хасанагић, X. Каришик, 3. Дрефић, С. Матејовић, Н. Хаџиахметовић, X БалиК', X Јукић, С. Хаџихалиловић, Ј Ибрахимкадић, Д. Стошић, X Хаџић, X. Тановић, X. Лукачевиђ, no Дин 6 гђица: Р. Хоџић, no Дин 5 гђе: A. Мухић, С .Т ерзи ћ, Ј.јусић, Џ. Пашић, С. Паши^, X. ОсманагиЦ. Ј Перић, П. Османагић 1, П. Османагић II, A Тиро, С. ОсманагиН, Ј. Јаворић, В Мулахасић, Ј. Станковић, 3 . Љубић, no Дин 4: Ј. Твртковић, 3. Сакић, 3. Османагић, Ћ. Бићо, no Дин 3: М. Беждер, М. Ризвановић, Ј. Ризвановић, В. Хрељић, К. Сакић, М. Ждраловић, Н. Османагић Ш. Карчић, М. Данко, Н. Сарач, X. Репак, no Дин 2: X Каришик, М. Дервишевић, М. Хаџихасановић, Д. Твртковић, A. Ризвановић, Ш. Бекташ, Р Бекташ, М. Бурић, A. Карчић, Р. Шушко, М Османагић, Е. Карчић, LIJ. Аљушевић, X. Ризвановић, 3 . Устамујић, В. Кука, Р Јосић, С. Липа, X. Марић, X. Хајдаровић, М. Марић, В. Мулахасић, no Дин 1: 3 Авдибеговић. Чист приход са мевлуда износи Дин 416. За одличан успјех ове приредбе kako у моралном тако и у материјалном погледу имаде се захвалити пожртвовном раду одборница, које се овим успјехом могу подичити. Сијело женског одбора Гајрета у Тузли 6. јануара о. г. у 6 1/* сати на вечер одржао je женски одбор Гајрета своје сијело (ћетенију) у свим просторијама Гајретова клуба, које ie одлично успјело како у моралном тако и у материјалном погледу. Ова сијела женског одбора постају из дана у дан популарнија што се види и no броју посјете. Док су их прије посјећивале у главном само rocпође које су биле стални посетиоци Гајретових приредаба, данас су ова сијела постала главно састајалиште муслиманског женског свијета. Прије су наше муслиманке биле подијељене било no родбинству или пријатељству, у много мањих скупина, које су се међусобно ријетко састајале и дијелиле če често пута неким ништабнИМ г1реДрасуДам£ и тиме просто саме су спречавале, да се у развоју женског друштвеног живота у Тузли крене правим путем. Већ први дани Гајретова рада међу нашим женским свијетом задали су јак ударац овом сепарисању, a данас, кад се на овим сијелима женског одбора госпође из цијеле Тузле састају, тога je сепарисања скоро сасвим нестало. Да ништа друго и ово |е довољан морални успјех, који подржава женски одбор у раду у овом правцу. Интерес ва ова сијела je толики, да реклама за њих није више ни потребна. Довољно je да се на одборској сједници закључи, да ће се сијело одржати и већ сјутрадрн глас иде од уста до уста, и као вјетар допре и у најзабитији крај Тузле. Популарности ових сијела допринијело je и то, што на њима влада увјек необичко добро расположење, које се може назвати фамилијарним. Интимност je толика да се саме госпође и госпођице натјечу, која ће својој околици приредити већу разоноду. Ево једног примјера згодне разоноде са синоћњег сијела: По старом народном вјеровању врачања уочи Божића су једна од оних, која се најчешће обистине, na су и наше дјевојке, више мање ради забаве синоћ гледале, која ће се удати за л\омка, која за удовца, a која he и даље остати код куће да .пере суде. Овде нећемо износити која je испод филџана извукла прстен, која браду, a која опет судоперу, јер би то засјецало у неку РУКУ У «приватне“ ствари њихове. Тако се овиж врачањем цијела посјета лијепо врјеме забавила. Одбор се увјек побрине за музику, али je она скоро непотребна јер се и саме госпође из публике натјечу у свирању, na су ова сијела постала као нека смотра вјештине свирања на хармоници. И овом се приликом одбор најљепше захваљује Асима х. Миразовић, koja je добровољно донела своје хармонике за разоноду друштва. Четенију су даровале одборнице и за њену израду приложиле шећера: гђе. ВиловићЗкг.,Хусић 1 кг.,Мутевелић i кг., Шехановић */г кг , Ибрахимкадић 1 кг., Шербић V2 кг., Ценановић V2 кг. и1 кг. брашна, Хаџиефендић и 1 kr. брашна, Салихспахић '*/» кг. 1 кг. брашна и 2 лимуна, Азапагић V* Кг- и 1 кг. брашна, Коњхоџић 3 kr. брашна, Нежић 3 кг брашна. Ћетенију су правиле госпође Мукелеф-ханума Хаџиефендић и Тијеханума Дервишефендић Добровољне прилоге у новцу допринијеле су: no 20 Д., ИЈехић Хасибе х., Мехмедбашић Разије х., Чамџић Нура х , rio Д. 10, X. Дедић Зумрут х., Бешлагић Најле х., Сијерчић Емине х.. Метиљевић Техвиде х., Азабагић Хатиџе х., Малкић Фије х., Фазлић Фатиме х , Зајмовић Фахрије х., Хафеђић Ђемиле х., СпахиН Асифе х., Жунић Фахире х., Мујезиновић Г1аше х.. Чехаић Тајибе х., Куносић Зехре х., гђца Арнаутовић Сена, гђца Ченановић Бехија, гђца Фазлић Зумрута, гђца Дедић Емира, гђца Шербић Хиба, no Д 8 гђца Хафизовић Есма, no Д. 6 X Хановић Хаше х., Грошић х , Дубравић Сабире х.. Мустафић Аиш ех.,гђца Зајмовић Нафија, no Д. 5 50 Аждеровић Асифе х., no Д. 5.— Карић Мехагинца, Миразовић Асиме х., Ређебашић Ђ емиле х , Жунић Ђемиле x.t Сердаревић ЕмиНе х., Салетовић Емине х , Скоруп Рабије х., Жунић Ш емса х., Калесић Аземе х , Камберовић Рефије х , Ајановнћ Фатиме х., Филиповић Алмас х., гђца Ножић Фахире, гђца Бехман Ема, гђца Чамђић _.Фадила,.п.о...Д. .4 5 0 Дервишевић Ш ерифе х , no Д. 11 �4 — X. Јашарагик Ханумица X.. Топчагић ^азиЈе Мутевелић Халиме х., Латифагић Аанифе х., гђца Коњхођић Аиша, гђца БешлагиН Девлега, гђца Хафизовић Васва, no Д. 3 — Арнаутовић Паше х., Тучић Сафије х., Поњовић Ђ ул сах , Делалић Хађире х , Омазић Сеније х., Даутовић Хасибе х., Шехић /Јервише х , Чустендил Хајрије х., no Д. 2.— Налић Ајше х., Тулетовић Есме х., гђца Мујезиновић Девлета гђца Мутевелић Алија. Укупно Д. 433.— . Дужност нам je да се посебно захвалимо одбору Гајретова клуба, који уз минималну цијену уступљује своје просторије за ова сијела. Нарочита хвала госпођама и госпођицама, које у овако лијепом броју посјећују ова наша сијела својим добровољним прилозима потпомажу друштво Гајрет. Бруто приход 700 дин. и 25 napa. Чајанка жеиског Гајретова одбора у Сарајеву. Дне 1 децембра приредио je женски мјесни одбор Гајрета велику годишњу чајанку, која je врло успјела како у моралном тако и у материјалном погледу. Друштвене просторије биле су дупком пуне, — као никада прије — најодличнијих муслиманских госпођа и госпођица, које су својим прилогом издашно потпомогле наше друштво, што језасв ак у похвалу. Чајанци су присуствовале и преставнице већине женских удружења Сарајева, које увијек показују пуно љубави и воље за сарадњу са Гајретом и муслиманском женом. „О значају 1 децембра" говорила je секретарица гђа Абида Карахасановик, која између осталог каже: Под стољетним теретом сужањства и ропства, часни народ југославенски вапио je за племенитом осветом Њихове душе су хтеле частан живот или витешку смрт. Бацили су Европу у чуђење и узаврели гњев Балкана није могао бити потпуно схваћен ни правилно оцењен. И та родољубива стремљења огријала су све љепоте: књижевне и умјетне овога народа — и родила Црног Ђорђа. Фанатици домовине могу умирати, али не могу изумрети, јер мржња стално траје, као и ропство. Наш народ приправан да изгуби живот ради сна — безобзирно je јурио у опасности кршева и свака je битка била и корак напред — свака je носила побједу и ведрила шира обзорја. Наде су се развиле преко граница, да се границе развију преко нада. Петвјековно ропство откупљено je свјетским ратом, докончано je — постигнут je громогласни триумф. Они који су се јучер чудили амбицијама малих балканских држава, данас се диве чуду. Јер створена je велика југославија, као захтјев вишег морала и природног развитка ове предуго затиране нације. Наш je народ најбоље доказао своју способност за живот, својом приправношћу на смрт. Наша књижевност умјетничка и народна прославља сада у сјају Епопеје најљепше часове, јер она je слава Вукова и триподиј Мештровића. Kao што књижевници и пјесници износе очајне вриске у својим дјелима, још јаче je душа националне цјелб^ купности зајецала непосредно и болно у народној пјесми. Видовдански храм je наше највише и најсветије. У томе ремек дјелу југославенске нације Kfжњени су сви они, који су владали, јер су тлачили, a награђене су „наградом вјечности" они, који су робовали, јер су бунили, јер су трпјели и јер су имали крепости. И војник из Великог рата и мученик из унутрашњости су остварили сан старих. Мисао ослобођења и уједињења je увијек била водиља Она налази одушка у Принциповом метку у часовима гигантске борбе. 1 децембар je дао Југославији тијело, a 3 октобар joj je удахнуо душу. A данас на дан 1 децембра ми славимо двоструко славље: ослобођењ е и уједињене браће исте крви и стварање Велике Југославије посебним званичнии актом од 3 октобра 1929. Није Југославија само земљ а, она je и идеал, јер није створена само no историјском праву, ни no вавојевању, ни жртвама, него no доброј вољи народа, Све су наше енергије пробуђене наглим ударцем — стварањем Велике Југославије у којој проживљујемо нове дане. Ми смо живљи, жилавији, тврђи, ведрији, оптимисте и радници. Није ослобођен само народ, створен je и нови човјек. И данас кад дишемо као што нисмо досад дисали, кад се осјећамо слободнији у покретима, кад смо свјесни да живимо у пуном цвјетању наших снага — у напону наше историје — у прољећу нашег националног живота, сјетимо се Њ ег. Вел. Краља Александра I, нашег највећег хероја у ком су усредоточене све позитивне врлине југославенског наоода, који je прекинуо нит братоубилачких свађа и спорова и повео цео наш народ путем Југославенства — сетимо се и целог дома Карађорђевића и кликнимо им: Живили! Послије тога je женски Гајретов хор отпјевао државну химну, a двије ученице: Ш ербић Мејра и X. Арифхоџић су декламовале двије патриотске пјесме. Уз звуке тамбурашког збора Гајретовог, присутне су остале дуго у просторијама друштвеним, у најбољем располож ењ у. Гајретов зидни календар Beh одавно се осјећала потреба за једним календаром који би садржавао све оне податке, који су наиочито потребни муслиманима. To je вактија и рамазанска имсакија, те поред новог и старог календара и потпуни муслимански календар, који обухваћа вријеме од 1 јануара до 31 децембра. В одећи рачуна о тој потреби, Главни одбор je недавно издао укусно израђен велики зидни календар, који поред горњ их података садржава још и преглед нове поштанске тарифе, таблицу мјенбених пристојби и преглед значајних дана Краљевине Југославије. G A J R E T u svakoj kući, znaci samo njezin napredak 12 �У жељи да календар продре и у најшире слојеве Главни одбор je одредио цијену о д .5 Дин. од комада и са задовољством се може утврдити да je овај први Гајретов календар наишао на најодличнији пријем и да je благодарећи заузимању вриједних Гајретових радника за непуних 10 дана потп уно распродан. Гајретова рамазанска томбола Kao и прошлих година Главни одбор Гајрета организовао je и ове године играње Гајретове рамазанске томболе, чији чист приход има да послужи остварењу Гајретових задатака. Томбола се игра у оним мјестима, одакле су се на позив Главног одбора (преко 50) мјесни одбори и повјереници благовремено јавили да желе сарађивати на том послу. Овдје морамо нарочито истаћи заузимање, смишљен рад и пожртвовност Гајретових пријатеља у Урошевцу који су успјели да само у њиховом мјесту осигурају Гајрету 23.000 Динара чистог прихода од играња томболе. Треба пожељети да се и остали Гајретови мјесни одбори и повјереници угледају у овај примјер пожртвовног рада, како би наш Гајрет бар на овај начин надокнадио огромне расходе и смањење прихода које настаје усљед привредне кризе у земљи. У лањској години Гајрет«- ј$>имао од томболе преко 100.000 Дин. ч и с т о г a прихода. Мјеста у којима се ове године игра Гајретова томбола треба да уложе све своје силе и сву своју амбицију како би овогодишњи приход о^ том бол е био још већи. Гајретове разгледнице (Дописнице) Главни одбор Гајрета тражећи no својој дужности нове изворе прихода у сврху извршења задатака Гајрета и закључака прошле главне скупштине, издао je за сада 9 врста разних Гајретових разгледница (дописница) које претстављају шест особито укусно и кићено исписаних „ л е в х и “ са ајетима из Курана; као седма алегоричну слику „За краља и Отаџбину" са посљедње Гајретове годи пње забаве; као осму и девету најновији снимци Гајретова моћног Заштитника Њег. Kp Вис. Престолонасљедлика Петра у соколској и морнарској унифовми. Све врсте Гајретових разгледница израђене су на најфинијем сјајном картону, a цијена им je 1*50 Дин no комаду. Главни одбор je већ разаслао, према приспјелим нг.руџбама, те разгледнице у поједина мјеста, која су их тражила, али je д у жн о с т и п о т р е б а свНх Гајретових трудбеника да се за њихову распродају најпреданије заузму. Када се има у виду да се приликом сваког бајрама продаје огроман број, за наше прилике неподесних, разгледница, онда се можемо са пуним поуздањем надати, да ће те Гајретове разгледнице, Подешене за наша схватања и потребе, наићи на одличан пријем, то тим више, јер су веома подесне и за кућни украс. П РО ПАГИ РА ЈТЕ ЗА Д Р У Г А Р С Т В О ! ш : Тражите свуда / vfA»: ,Y,.' Бајрамске честитке — Гајретове разгледнице Остале Гајретове вијести Завршетак рада у ДомаЂичко] школи у Плевљу. Иницијативом друштва 'Гајрет одржан je у Плевљу домаћички курс за муслиманке. Школу je похађало 22 ученице. Од тих je било 20 редовних, a 2 ванредне полазнице течаја. Рад у школи почео je 12 јула, a завршетак и исоит одржан je 15 децембра 1931 године. За читаво вријеме трајања овога курса, све ученице похађале су марљиво наставу, и показале ванредну прилежност и истрајност у раду. Све ученице завршиле су успјешно домаћички курс. Десет их je добило свједочанства одличног, a дванаест врло доброг успјеха. Узевши у обзир, ,дд je од горе наведеног броја ученица 12 било неписмених, na за вријеме курса свих 12 научило читати и писати, — резултат ове школе je одличан. Како рад пожртвовних наставница, тако и самих ученица, — крунисан je потпуним успјехом. Управница школе гђица Рожникова Минка, из Љубљане, учитељица гђица Царцарачевић Андросеја из Ресна, те сестра нудиља гђа Белоусова Зденка из Загреба, — сестрински .су прегле у раду no добро својих ученица и сестара муслиманске вере. Пожртвовним радом цијењених наставница постигле су ученице, како теоријско, тако и практично знање у свим дисцирлинама, ко,е су обухваћене програмом домаћичких школа. Из теорије обрађивани су ови предмети: домаћинство, васпитање дјеце и одгој дојенчади. наука о исхрани, домаће књиговодство, хигијена, мљекарство, конзервирање хране, писмен >ст и цртање крајева. Практични радови у овој школи били су: кухање обичне и боље хране, мијесење и печење хљеба, израда домаћег сира и младог масла машином „Алфалавал“, прање и пеглање рубља, везење народних мотива и бијелог веза, те вјежбања на машини за шивање Разноврсност научног програма чинила je школски рад занимљивим од првог до пошљедњег дана наставе. Типична и стара куЦа госп. Ћулаховића Абдулаха, у којој j e била смјештена школа кроз пет мјесеци школског рада, тај мирни дом претворио се у живу кошницу. По наређењу Краљевске Банске Управе на Цетињу испиту je присуствовала учитељица гђа Поповић Милица. Изасланица je била пријатно изненађена одговорима ученица за вријеме читавог испчтд- Ученцце су одговарале прибрано, те показале 13 �ћал>ану спрему у свима предметима. Када je госпођи изасланици још саопштено, да je већина полазница било неписмених прије поласка школе, — госпођа Поповић понијела je најбоље утиске са испита овога домаћичког курса. Начелник среза плеваљског госп. Кошутић, — упрарник Дома Народног Здравља госп. Др. Бенвенисти, a такођер и срески лијечник Др Белинкис, 1— обилазили су школу, те се интересовали за њезин напредак. Послије успјешно положеног испита приређена je изложба ручних радова и конзервираног воћа и поврћа. Изложбу су посјетиле многе угледне roспође, — честитајући на успјеху вриједним наставницама и ученицама ове школе. Домаћичком школом у Плевљу Гајрет je извршио велику мисију у редовима муслиманки. — рад — Премештај вредног Гајретовог раденика калетана г. Дхмета ffjajtieroBNta Ми имамо врло велики број агилних Гајретових раденика широм наше отаџбине, који су искрено прионули и раде на великој Гајретовој мисли и идеологији. Али je међу њима рјеђи број оних који су вјечито на ногама; који су све жртвовали, свега себе заложили; унијели сву своју душу за срећу и напредак нашег Гајрета; који у напретку Гајрета гледају свој напредак — своју срећу и своју славу. Ми данас видимо да се њихов број све више јача, али није толики колики би требао да буде, колики захтјева велика мисао културног рада нашег м езимчета Гајрета. Једно од првих и најљепших мјеста енергичних и вредних Гајретових раденика заузима агилни и пожртвовани г капетан Ахмет Алајбеговић, командир 9 чете, 54 пука Карола II. румунског краља. Ахмет je из угледне и старином прослављене фамилије Алајбеговића. Он je братић Хаџи Салихбега Алајбеговића, који je био десна рука и главни покретач Џабићева покрета. Џабић je мушки и енергично, са пером у руци доказивао и заталасао сав наш народ великом мисли слободе и увукао га у дугу, неједнаку и исполинску борбу са АустроМаџарима. Ријетки су таки. Ахмет Алајбеговић рођен je у М остару 1899. Свршио je Трговачку академију, a као одушевљен и искрен националиста свршио je Војну академију у Београду, гдје се истицао солидним радом и озбиљношћу, врлином која најљепше реси правог војника. Он je један од првих муслимана који je свршио Војну академију. Ову последњу годину био je са служ бом у- Сарајеву, a пре неколико дана премештен je no службеној потреби у Мостар. Г. Ахмет Алајбеговић je један од ријетких наших људи, осведочених националиста муслимана, са јаким увјерењем ради чега je још као ђак мостарске гимназије, петнаестгодишњи младић, окусио све горчине туђинског режима. Чим je одјекнуо видовдански хитац он je био затворен и интерниран у злогласну бихаћку тамницу Ж егар. Двогодишње тамновање, презир, окрутност, злостављ ањ а туђинске руке, није саломило његове младе снаге, него га je још више очеличило и стварало одушевљеног, идеалног националисту, борца. T o му je у крви било. Њ егов рахметли брат Ибрахим (звани Б его) био 14 je тако исто после видовданског метка затворен и умро je у сарајевском затвору, тажници националних мученика 1916 године. Кратким радом, од годину дана, стекао je r. Алајбеговић у Сарајеву свеопће симпатиЈе, енергијом и устрајношћу мпого je задужио наш Гајрет, тактичношћу и љубазношЧу привукао je и сврстао у једно коло наше најодушевљеније раденике. Нови покрети, нове идеје везани су за његово име. Гајретов пјевачки збор, a сада мјешовити хор везани су за име г. Алајбеговића. Ш то je некад изгледало немогуће, неуморним и истрајним радом г. Алајбеговића прешло je у стварност — реалност. Данас Гајретов пјевачки збор, својим извјежбаним, солидно спремљеним гласовима, долази међу прва сарајевска пјевачка друштва. З а кратко вријеме што je Гајретов збор дошао до завидна и лијепа гласа има највише да захвали своме вредном прочелнику г. Ахмету Алајбеговићу. Ми честитамо Мостарцима, што у њихову средину долази тако вриједан и агилан Гајретов раденик као ш то je г. Ахмег Алајбеговић. Својим замашним радом, јаком енергијом, као ш то je користио Сарајлијама, ми тврдо вјерујемо, да ће мостарском Гајрету особито пјевачком хору те исте услуге учинити г. Алајбеговић и М остар ће убрзо бити, што му no прошлости и историји припада: К ултурно и национално средиште наше и кршне јуначке Херцеговине. Истина, ми Сарајлије, особито Гајретов пјевачки хор, губимо у r. Алајбеговићу најјачег и неуморног културног раденика, али бразде његовог културног рада тако су дубоко заоране и сигурне плодове оставиле, да треба само истим стазам а ићи и овјенчани успјех je сигуран. Ми желимо г. Алајбеговићу сретан пут у М остар, са ж ељ ом да настави устрајно и са вољом као што je радио у Сарајеву, чиме ће се највише одужити нашем Гајрету, посвједочити своје националне идеје за које je толико препатио и страдао, свој лијепи глас поново потврдити, нашу највишу благодарност стећи и засвједочити скроман глас озбиљ ног и солидног културног раденика. С. Годишња скупштина удружења студената питомаца Београдског Гајрета „Осмаи БикиЂ" У недељу 20 о. м. одржана je у просторијама новога дома прва редовна годишња скупштина нашег удружења, којој je поред свих питомаца и једног дела питомица присуствовао и госп. Ђ урађ Јосифовић, претседник Београдског Гајрета и госп. Мухамед Ћ емаловић, управник дома. Скупштину je отворио досадаш њи претседник колега Абдуселам Балагија студ. права, који je одмах на почетку позвао присутне да поздраве највећег добротвора Београдског Гајрета Њ егово Величанство Краља, који сваком приликом показује љубав и интересовање за Г а јр ето ве питомце. Скупштина je бурно и дуго клицала Њ егову Величанству Краљу. Пошто je поздравио претставнике Београдског Гајрета „Осман Ђикић* гг. Јосифовића и Ћ ем аловића колега Балагија je одрж ао следећи говор: „Скроман почетак рада удружења питомаца Београдског Гајретд започет прошле године у т?ВД- �ким околностима и у незгодним просторијама за друштвено развијање, обећавао je мало позитивних резултата и успјеха. Потакнути надом да ћемо скоро имати свој модеран и удобан дом, предали смо се озбиљно раду око организовања удружења, које ће престављати и окупити све нас, и преко кога ћемо лакше доћи до свих оних неопходности, потребних за културно развијање. Захваљујући разумевању и моралној помоћи оних који се за нас очински старају, затим озбиљности питомаца и њиховој наклоности према друштву без изузетка, успели смо да за доста кратко време прибавимо најпотребније што ће се јасно видети из извјештаја. Надајмо се да ће у будућности ово удружење бити не само посредник за олакшање и остварење наших потреба, него и права школа за социјални и друштвени рад који нас данас сутра чека у животу. Послије дужег повлачења no разним незгодним становима напокон господо и колеге, дочекали смо дан, да се уселимо у ову сјајну палату, на чему нам имају да позавиде многи студенти не само из престонице него и из других мјеста наше отаџбине. Овде у овом храму са свим конфором и удобностима омогућено нам je да развијамо све своје способности, и да покажемо више него до сада нашу праву вредност. ОбдјГ нам je омогућено, да се са више воље и љубави посветимо будућем позиву, и раду за онај сиромашан народ, који нас жељно очекује. За све ово имамо да захвалимо највнше огромним напорима и ножртвовању нашег поштованог претседника и других одборника, који нису жалили труда само да збрину и омогуће школовање великом броју сиромашних омладинаца. З а свој рад нису тражили ни части, ни рекламе, ни награде, што изазива у нама још више дивљења и поштовања. Наша права захвалност, доћи ће до пуног изражаја тек онда када се својим радом и марљивошћу, као и до сада, покажемо достојни Balile пажње и старања. Своје скромне снаге, уложићемо предано у користан рад, са жељом да овај наш дом постане прави храм науке и уметности. , Са овога мјеста, у име своје и у иЛесвојих колега, ja Вам најтоплије благодарим, желећи сваку срећу и напредак у даљњем напорном раду.“ Из прочитаних извјештаја види се да je управа за кратко време прибавила велики број књига за библиотеку, a које су даровали разни књижари издавачи, Министарство Просвете и друге хумане установе. Прибављени су многи дневни листови и сви важнији часописи у држави за друштвену читаоницу. Уредништва „Књижевног Севера*, „Нове Европе" и „Стожера" даровала су књижници no неколико комплетних годишта свога часописа. Захваљујући љубазности госп. Предића, управника Народног позоришта питомци добивају бесплатне позоришне карте и т. д. После исцрпне дискусије, изабрана je ова управа: Претседник: Абдуселам Балагија, студ. права; п претседник, Мустафа Ајановић, студ. фил ; секретар, Фехим Балић и Хусреф К рпо , студенти фил ; благајник, Салих Хумо, студ. шум.; књижничари Асим Бајрамовић и Нусрет Шербић, студ. шумарства; чланови управе, Бубић Мухамед, студ. фил. и Хакија Хаџихасановић студ. техн. Надзерни одбор: рретседник, Фазлија Фазлагић, студ. мед.; чланови. Najljepše umjetnički izrađene LEVHE jesu Gajretove razglednice Енвер Поздеровић и Махмуд Бајрактаревић, студ. фил. У последњој тачки дневног реда закључено je једногласно: 1) Да се оснује дебатни клуб као секција удружења, у коме ће се дискутовати оазна друштвена питања. 2) Да се социјална секција,која je до сада имала видних резултата око прибирања података из нашег живота, припоји удружењу као његова секци a и да се и даље настави са радом. 3) Да се бирају за почасне чланове удружења гг. _ __ ' сифовик, ђенерал у пензији, Хасан Ребац, Гректор вакуфа у Скопљу, Абдуселам Џумхур, 1вни свештеник и Мухамед Ћемаловић, секретар Министарства Правде. Са v> скупштине je упућен поздравни телеграм г Хасану Ребцу. Наши рахметлије Мерхуи Хаџи Нухаиед еф. Бехаиловмјј | Све се више проређује ред оних одличних мужева, који су нам још тако рекући до недавно били учитељи, a с којима смо обикли да се увек сусрећемо и разговарамо с неким снажнијим осећајем поштовања и благодарности. Све се више проређује тај ред и све се више у несмиљеној збиљи обистињује крилата реченица: „На млађима свијет остаје.“ У кратко време оставише насмноги, a сада н Хаџи Мухамед, чијом смрћу нисмо изгубили само доброг и незаборавног учитеља, него и једног заслужног Гајретовог радника Болно осећајући празнину, која je наступила његовим одласком, Мостарци су џеназу у импозантном броју отпратили на Царину, где je покопан уз своје старе. Ту се je на горбу опростио у име свих поштовалаца и његових бивших и садањих ђака наш пријатељ професор госп. Хасан Ћишић. Његов говор je доказ и сведочанство љубави и дубоког поштовања, које je мерхум Хаџи Мухамед заслужио својим прегалачким и неуморним радом. Сви ћемо једном поћи његовим путем. Судбина je л>уди, да оставл>дју оне, које воле и цијене, a суд- /5 �бк н а'je неумољива. Само нас je оставио прерано у својој 51 години. Хаџи Мухамед je био увијек њежна здравља и последњи велики напори, које je посветио интензивном раду у мостарсксм вакуфу, где je хтио да доведе све у ред, скршили су га. и он се изненада растаде са животом у часу, када ее томе није нико надао.. j . Хаџи МухаМед ć e je родио у Мостару 15 фебруара 1879 год. Потиче из најугледније мостарске породице. Почетне je школе свршио у Мостару, a онда je отишао у Сарајево, где je свршио шериатску судачку школу, a после тога je отишао у Каиро, где je свршио филозофски факултет, групу за арапски језик. Повративши се no довршеним наукама у домовину, би именован учитељем арапског језиканамостарској гимназији године 1907. Послије три године службе одлази у Беч, где полаже професорски испит с одличним успехом. Чим дође у Мостар, он почиње својим благотворним радом на изграђивању поштеног, честитог и радиног подмлатка и свим силама настоји, да се повећа број муслиманске ђачке омладине у гимназији: Cee до Свјетског рата он остаје префект Вакуфског конвикса у Мостару, апослијеО слобођењ аон постаје преф^кт Гајретова интерната све до 19k0 године, када ту дужност предаје млађима. Осим овог ситног рада међу омладином он сарађује у свим муслиманским културним и хуманим институцијама. Хаџи Мухамед сарађује и у нашим књижевним листовима “Гајрету", „Б исеру" и „Бехару“ преводећи са турског, арапског и перзијског језика. Осим тога написао je и издао „Арапску метрику", уџбеник за VI. рззред гимназије. Њ егов дух није био везан заједн у у за н у област на којој .би се са страшћу исцрпљ. вао. Он je био широк и сложен. Није било госла којег он није могао примити и у њега се потпуно удубити, разумјети га и свршити. Ова способност водила га je у животу на разна поља рада и свуда je оставио трајне и добре резултате. Нарочито, ми млађи волели смо газбог његових лијепих особина. Искрена срдачност, благост и топлина, љубазност и фино осјећање такта, тотална оскудица мржње, широкогрудност и предузимљивост, особити дар за лепо и занимљиво излагање, ,.реалност’у погледу насвијет, a урођени оптимизам и поштење јесу тако драгоцјене особине, да смо га морали не само вољети, него му no некада и завидјети. Иначе бјеше скроман муж, кога су вазда његови искрени и одани пријатељи и поштоваоци постављали на виђенија места. И није онда чудо, да ћемо га сви задржати у најљепшој уепомени добра као што je добар дан у години, радина као пиелу. и стална као станац камен, јер je то- Хаџи> Мухамед у пуној мери и заслуж ио. Ожалошћеној родбини, нарочито нашим сарадницима у женском одбору и Фикрети и Енеси и Ремзи, који су претрпели велики губитак, наше најдубље саучешће, a свом учитељу желим фирдевси ала џенет. Рахметулахи алејхи рахметен васиах. i i®. . Проф. М. Аликалфић .. J ečm e „ ш д о зн а ч и ли дуж ну а р е т п л а т у за л и с т јГ А Ј Р Е Т “? УШ I Мерхум Нанл еф. Беги*. | 22 децембра 1931 год. у поноћи преселио се на Ахирет у 52 год. живота Наил еф. Бегић. трговац и пожртвовни претсједник мјесног одбора Гајрета у Новој Вароши. Добар и чедан муж, пун полета и љубави за народну ствар, рахметлија je био одличан сарадник на народном послу. У најкритичнијим приликама Гајрета у Новој Вароши, рахметли Наил еф. прима се предсједништва мјесног одбора, и заузимљивошћу, енергијом и топлом ријечи, успијева, да посао око Гајрета крене бољим путем — ковим успјесима. У том корисном раду неумитна ra je смрт покосила, и он оставља у редовима нововарошког Гајрета велику празнину. Поштовање и љубав коју je мерхум уживао, најбоље се манифестовала на величанственој џенази на коjoj je учествовао огроман број поштовалаца. После сахране и дове г. Хајрудин Хаџиибраимовић истакао je у свом кратком и језгровитом FOBopy рахметлијине заслуге и врлине, подвукавши велики губитак који je мерхумовом смрћу претрпљен. Рахметлија оставља иза себе супругу и 8 си. нова — 8 соколова, снахе и унучад. Уцвиљеној породици и мјесном одбору Гајрета желимо Сабри џемил a рахметли и Фирдевси ала џенет. Рахметулахи Алејхи рахметен васиах. М. С X. Р азне вијести Захвала Гајрету бившег његова питомца. Добивши намјештење хитам, да се том приликом дубоко захвалим Гајрету на уздржавању кроз цијело вријеме мога школовања. Настојаћу, да се покажем достојним учињеног ми доброчинства. У Бјелимићу (Коњиц) 5 јануара 1932. Дервиш Чукле, учитељ. Књ ижевне објаве Š. fllagić, Elkuranul-hakjimu. Kako je poznato, prosvjetni radnik g. Š. A lagić izdao je do sada 2 svesk e gore spom enute, odlično obrađene knjige, a treća s e svesk a daje ovih dana u štampu. Preporučujući svakom e ovu lijepu i korisnu knjigu mi pozivam o M jesne o bore, povjerenike i prijatelje GajreH da u svom e krugu sakupe pretplat­ nike. G. A lagić u želji da pom ogne Gajretu ustupa mu od svakog primjerka prodanog od m jesnih od­ bora i povjerenika po Din 5 — . Cijena je s v e sc i Din 50'— . M jesni odbori i p o ­ vjerenici treba da sakupe pretplatu i uz oznaku pret­ platnika da upute novac piscu g osp . Sukriji Alagiću direktoru g :mnazije u p. u Derventi, a po 5 Din od svakog primjerka da zadrže i pošalju gl. odboru. Југословенска читанка je управо згодно дошла приликом дугих рамазанских ноћи. У њој ће читаоци наћи себи доста поучна и занимљива штива. Наруџбе се шал>у Хамдији Мулићу, учитељу — Сарајево (Пријепољчева број 3) a цијена je књизи само шест динара. Због поштарине најлакше je наруџбу да ш а^ е ђише рретцлатника заједчо. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/be82e1673f91b334afdce77229e43905.pdf a68971bab046c212e2af43d774bc4e7b PDF Text Text ГАЈРЕТ Сарајево, 1 фебрара 1932 ■ ■>ii‘ 'Т Ч « '’ - Н Бесједа Њег. Вел. Краља С погледом на опште побољшање наших прилика У најновијој етапи историје Југославенске Државе 18 јануар 1932 остаће заби- ' љежен као датум нарочитог значења, сличан no своме обиљежју ономе од 1 децембра ' 1918 или ономе од 6 јануара 1929 године, 18 јануара Његово Вел. Краљ Југославије Александар Први отворио Престоном Бесједом ново Народно Претставништво, оба његова Дома, Сенат и Скупштину, и туме започео нови перијод у политичкој и националној, јединственој, југославенској и&чјрији нашега народа. Прије него што укажемо на значај појединих важнијих одломака из Престоне Бесједе Њег. Вел. Краља, на^необично радује чињеница да je у томе свечаном, историјском тренутку, на лијевој страни почасних мјеста Прегседништва Народне Скупштине стајао као подпретсједник Нар. Скупштине, неуморни радник на просвјетвом и националном освјешћивању мустимана, агилни и енергични претсједник Главног Одбора Гајрета, министар на расп. г. Др. Авдо Хасанбеговић. Ta почаст, коју je претсједнику Гл. Одбора Гајрета указало Народно Претставништво, најбоље и најрјечитије свједочи о угледу који уживају Гајрет и његов претсједник у народу цијеле Југославије, без обзира на бановине и крајеве, племена и вјере. Престона Бесједа Њег. Вел. Краља одјекнула je широм цијеле Југославије, преко штаме и широм цијелог цивилизованог свијета, путем радија. Иза одушевљења, којим je примљена у оба Дома, не заостају ни коментари штампе, како домаће тако и стране. Посматрана у својим основним линијама и јасно казаним мислима Престона Бесједа Њег. Вел. Краља претставља националну и државну синтезу свију напора који су учињени, пером и мачем, за стварање и опстанак Југославије. Ta Бесједа, сва од убједљивих реченица, које су карактеристика Државника и Краља Реформатора, садржи у себи најкраћу и најзбијенију историју прошлости и кратак, промишљен и резолутан програм будућности. Она се даде рашчланити у ове битне и главне дијелове своје моћне и одлучне садржине, у ове главне линије њене суштине: . > 1. Најзад je е т и ч к а истина југославенске мисли проломила све препреке, вијековима вјештачки створене; 2. Начела Устава дају све могу^ности здравом и националном и социалном напретку и нормалном развоју политичког живота; 3. Kp. Влада посвећива^е и у буду^е своју најве^у пажњу о з д р а в љ е њ у н а ш и х п р и в р е д н и х п р и л и к а . Неопходно je потребно да се у читавом нашем јавном газдинству уведе најве^а штедња, да се доведу у склад јрвни расходи са реалношћу прихода и ф и н а н с и ј с н о м д н а г о м н а р о д а ; 17 V. �4. Привредна криза тражи х и т н е и о д л у ч н е , али добро промишљене мјере. Незапам^ени пад цијена пољопривредних производа створио je тешке прилике у н а ш е м с е љ а ч к о м с в и ј е т у . О м о г у * > и т и с е љ а к у , п р им ј е р н и м ц и ј е н а м а њ е г о в и х п р и х о д а , н а п р е д а н живот , п о д и г н у т и о п е т њ е г о в у п о т р о ш а ч к у с н а г у и створити му услове за пр/вредни кредит, г л а в н и j e п р о б л е м — рекао je Њ . В. Краљ — к о ј и с т о ј и п р е д в а м а ; 5. Југославија xot>e да остане и у будуће одлучан поборник мира и реда у Европи. Наша војска остаће и у буду^е одбрана народа и ш к о л а за његово национално васпитање. E t o , о в о су основне мисли, линије и смјернице којима сгреми наша Држава. Te смјернице, јасне и отворене, изречене су пред највишим форумом који претставља вољу и жеље Народа; изречене су и наглашене у ријечима Првог Државника и Грађанина, са највишег мјеста, Престоном Бесједом првога Краља Југославије.* Овом импозантном и ријечитом, сугестивном и одлучном Бесједом наш Краљ се je истакао на чело државне мисли, на чело свију тежња нашега народа, на чело стремљења ка миру и благостању, привредном оздрављењу и финансијском напретку, економском бољитку и културном прогресу, националном васпитању и моралном уздизању у друштву цивилизованих нација. М ир под с в а к у ц и ј е н у , ј е д и н с т в о Д р ж а в е и Н а р о д а и прив р е д н о о з д р а в љ е њ е н а ш е г н а р о д а , — то je срж основних линија које се ефикасно и неминовно , истичу у Престоној Бесједи. Ta срж претставља крајњи резиме, синтезу свију напора нашег народа, које je издашно документовао кроз своју историју, пуну бола и поноса, падања и дизања, страшних епопеја и no цијелои свијету познатих триумфа. Али je, свакако, најрјечитије у Престоној Бесједи оно мјесто које одлучно истиче потребу х и т н ft х и о д л у ч н и х | № Ј е р а у циљу оздрављења наших привредних прилика, у циљу борбе са привредном кризом која je гвозденим обручом пријетње стегла цио свијет, у циљу спасавања нашег сељака — срчике и гроа нашег народа — од катастрофалних последица и напасти које je општа криза данашњице свалила на његова изнурена, али ипак отпорна, чврста леђа и жуљевите руке. И у томе лежи истинска важност и прави значај Бесједе Њег. Вел. Краља; у томе лежи јамство, најпоузданије и са највишег мјеста: да ће наш Народ, поуздан у ријечи Свога Краља и Господара, претурити све недаће, сузбити све напасти и пребољети све оно што данас претставља баука који се зове привредна криза. Бесједа Њег. Вел. Краља, изречена пред форумима који претстављају вољу и жеље народа, садржи, дакле, у себи све смјернице које су обавезне за санацију прилика, за привредно оздрављење, јединство народа и мир. Кроз ту Бесједу проговорио je, стварно, Народ, на уста Свога Краља; кроз њу je мисао Народа дошла као порука свима онима који су, на високим положајима и у оба Дома, преузели на себе бригу око народног благостања, око напретка државе. Престона Бесједа je, уједно, упозорење свима факторима, одговорним пред Богом, Народом и Историјом, да приме срцу све оне смјернице које je изрекао Њег. Вел. Краљ, и које je Он изрекао у име мисли и срца цијеле Југославије. Стога je ова Престона Бесједа један значајан историјски датум, стога je она почетак нове Епохе, значајне и далекосежне, у животу народа и у најновијој историји Словенског Југд, 18 �O Београдском Гајрету Уводна ријеч госп. Дра Мехмеда Беговића, доцента Београдског универзитета на забави Београдског Гајрета, 19 децембра 1931 у Народном Позоришту Поштоване госпође и господо! културно-просвјетно друштво почима радити са Свесрдно сам се одазвао иозиву мојих другова, више полета и снаге него прије. Оно преузима од питомаца Београдског Гајрега „Осман Ђикић“, да вакуфа мушке интернате и поред тога отвара женна вечерашњој свечаној забави одржим предавање ске интернате. Тако даје могућности јачем школо- о раду Београдског Гајрета. Прије него почнем ro- вању наше женске омладине и удара прве темеље ворити о тој теми дозволите ми, да се захвалим зраве еманципације муслиманке, еманципације, ко.а господину бану, који се на позив наших питомаца се не састоји у модирању и слободном животу, примио да буде покровитељ ове забаве. Тиме je него у култури срца и ума. показао са коликим интересовањем прати просвјеПоред свега тога Гајретов рад није био поттни рад код нас муслимана и уједно дао и побу- пун, јер je он, силом прилика, мало водио рачуна дио код грађанства више интересовања за вече- о универзитетској омладини. Додуше, прије рата у рашњу забаву. Такођер осјећам пријатну дужност, томе се правцу чинило више него послије ослобода се захвалим на свесрдној и искреној сарадњи и ђења, када Гајрет сву своју пажњу посвећује средњопомоћи братском Главном одбору Гајрета у Сара- иЛсолској омладини и старању око стварања јеву, чији предсједник, господин министар Др Авдо .занатофг подмлатка. Међутим школовање на униХасанбеговић, није жалио трудз, да дође из Беб- верзитету 6l?Jio je, специално за нас муслимане града и да својим присуством увелича ову забаву. ради економских прилика много теже него прије Исто се тако најтоплије^ захваљујем Просвјети, рата. Државне стипендије могли су добијати само Лири, Мерхамету, Цвијети Зузорин, Женском од- одлични ђаци, тако дакле студенти муслимани, који бору Гајрета и осталим сарајевс^им удружењима, нијесу успјели да добију стипендију или би одустакоја су сарађивала на припреми ове забаве. И вама јали од студија или би се уписивали на оне фахвала, поштоване госпође и господо, на овако култете, гдје није потребно похађати предавања. многобројној посјети, јер ова ваша посјета најбоље Они, који су остајали у мјесту, гдје се je налазио говори с коликим симпатијама и интересовањем универзитет, излагали су се у већини случајева слабом и оскудном животу, који je неизбјежно пратите рад Београдског Tajpeja Сигурно je сваки од вас чуо или читао о Бео- морао оставити неповољне трагове на тијело и градском Гајрету, али сам увјерен, да их je мало, душу тих младих људи. Ове прилике нијесу могле који поближе знају рад овог културно-просвјетног избацити један потребан број високошколски обрадруштва. Ради тога сматрам за потребно, да вам зованих људи, који би се бацили на кулгурноизложим у кратким потезима прво узроке оснутка социални рад међу муслиманима и тако их оспоовога друштва, друго његов досадашњи рад и треће собили за заједничку сарадњу са грађанима друрад, који друштво има остварити у блиској будућ- гих вјера To стање потакло je извјесну групу наших ности. Најважнији моменат у просвјетном животу на- културних радника из Београда, да оснују једно ших муслимана, то je стварање Гајрета у 1903 ro- друштво, које ће имати за циљ, да помаже школо^ дини. Ово се друштво ствара у оној највећој по- вање студената муслимана и тиме предусретне све метњи и дезоријентацији нашег муслиманског сви- оне неприлике, којима je била извргнута наша јета. Оно се ствара у оно вријеме, када je било омладина на универзитету. Друштво би основано најпотребније, да се створи потребан број неовисне у јесен 1923 год. под именом Београдски Гајрет омладине, која ће свом душом радити на препо- „Осман Ђикић". Друштву je дато име Гајрет ради тога, што роду муслимана. Ово се друштво имало борити против интрига аустријских власти с једне стране, оно продужује рад овдашњег Гајрета, јер уистину a с друге стране против оне предрасуде нашег сви- ондје, гдје Гајрет престаје, Београдски Гајрет „Осман јета, који je сматрго школу и модерно васпитање Ђикић* наставља. Један помаже средњошколску и као једно средство за рушење вјерских осјећања. занатску омладину, a други студенте. Ова се два Поред тога, Гајрет je имао да издржава борбу друштва идеолошки идентификују и програмски против оне струје, која je у исељивању у Турску употпуњују. Београдски Гајрет носи име рахметли Османа ридила једини излаз и спас наших муслимана. Под таквим je гшиликама и околностима Гај- Ђикића ради тога што je он био један од најистакрет наставио свој рад до свјетског рата Рат прави нутијих Гајретових радника и поборника његове ррекид у томе, али послије ослобрђен>а ово наше идеодогрје. Осмац Ђикић са својим неуморним ра- 19 �дом на културно-просвјетном подизању муслимана, са својим идеалним националним заносом и својом дубоком љубави за цио наш народ без разлике, може да послужи као узоран примјер нашој омладини. Хтјели смо да одамо поштовање овоме човјеку, за кога je један од наших највећих пјесника, академик госп. Јован Дучић рекао: „Осман je био једна света ватра, која je озаравала све што joj се прикучи; он није био само пјесник, он je био више, он je био пророк; он није био само филозоф, он je био више, он je био пророк, он није био само свештеник, он je био проповједник једне велике идеје и препорода." Циљ je Београдског Гајрета, да у првом реду помаже студенте и студенткиње. У вријеме оснивања предлагала су се два начина, на који ће се пружити помоћ сиромашним студентима. По првом начину помоћ би се дијелила у новцу, у виду стипендија, a no другом помоћ би се пружала цјелокупном опскрбом студената у једном дому. Ha концу дошло се je до закључка, да je бод>е основати дом и на тај начин пружити сиромашним студентима потпуно обезбјеђење и услове за рад, него им дијелити новчане помоћи, које они не би умјели, у већини случајева, ради своје млддбначке ' неумјешности, да добро и корисно употријебе. За оснутак дома говорила je још једна чињеница, што дом даје могућност за јаче зближавање и боље унознавање омладине. Заједнички живот и рад под истим околностима и условима ствара уистину, нарочито међу омладином, широко пријатељство и јаке везе. Овако васпитана омладина одржаје и no свршетку студија добре и искрене односе и потпомаже се у раду око оног идеала, којег су још као студенти себи поставили. Пошто сам Вам изложио узроке оснутка и циљ Београдског Гајрета, потребно je да вам и прикажем и успјехе овог друштва. Београдски Гајрет радио je мирно, без рекламе, na ради тога све до недавно нвје се много знало о њему у нашим народним слојевима. Београдски Гајрет отпочео je свој рад са отварањем свога дома у Београду у у јесен 1923. год. У овај je дом било примљено 20 питомаца. Међу њима je било и неколико немуслимана, јер Гајретов циљ није одвајање и изоловања муслимана, него колаборација са осталим суграђанима. T okom времена Београдски Гајрет према својој снази проширује свој рад. Он прима све већи и већи број студената, тако да од 1926. год. na до сада у дому je било увијек 50—60 студената. У 1926.год. почињу долазити на универзитет и у више струче школе наше муслиманке, Њ има je требало посветити нарочиту пажњу и заштиту, јер je њима младим и неискусним, пријетила особита опасност од велеградског живота, Ради тога Београдски Гај- 20 рет отвара у јесен 1926. год. и свој женски интсрнат. Од 1926. год. Београдски Гајрет има два своја интерната и око 80 питомаца и питомица на издржавању. Кроз цијело вријеме свога рада друштво je осјећало нарочиту потребу да има свој дом, гдје би се омладини пружила удобност за живот и рад. Сасвим je разумљиво да je било тешко наћи у приватним кућама просторије, које би одговарале хигијенско-педагошким потребама једног студентског дома. Друштво je морало скупо плаћати станове, који нијесу били ни мало подесни и прикладни за његове циљеве. Ради тога je управни одбор Београдског Гајрета одлучио у фебруару прошле године, да упути апел на све родољубе, да омогуће подизање Гајретова дома. Њихов je позив наишао на неочекивани успјех, тако да je одбор могао закључити, да приступи зидању дома већ ове године. Радови на дому отпочели су половином априла, свечаност полагања темеља извршена je у мају, зграда je већ била под кровом у септембру, a на 1. децембра студенти су се уселили у дом. Ha оном мјесту, гдје je прије пола године стајала мала оронула дашчара, налази се сада монументална грађевина, која својом архитектонском љепотом и величином уљепшава цио палилулски крај. Дом се налази на углу Далматинске и Велбушке улице и према томе има два крила. Зграда заузима простор од 750 м2, a има сутерен, приземље и два спрата. Једно крило дома намијењено je женском интернату, a друго мушком. Распоред просторија je и у једном и у другом крилу исти. У женски се интернат улази са Далматинске, a у мушки из Велбушке улице. У сутерену су смјештене кухиње, трпезарије, собе за послугу и централно гријање. У приземљу су смјештене учионице, собе за одмарање, библиотека, канцеларија и џамија. У првом и другом спрату смјештене су собе за спавање, бање, умиваонице и болнице. Осим тога дом има башту и велико двориште. Све су просторије хигијенске и свијетле и нема ниједног одјелења у које не залази сунце прије или послије подне. Просторије су тако лијепо распоређене и тако укусно намјештене, да зграда даје изглед каквог модерног санаториума. Сви они, који посјете дом изјављују своје дивљење и признање. Ово су дакле успјеси материјалне природе, које je постигао Београдски Гајрет, a сад да говоримо о моралним успјесима, т. ј. да говоримо о одгоју и вриједности Гајретове омладине. Београдски Гајрет je до сада школовао преко стотину студената, студенткиња и ученица виших средњих и стручних школа. Готово су сви они намјештени и обављају своје позиве као професори, �будије, љекари и друго. Сада Гајрет има на издржавању 95 студенаната и 35 студенткиња и ученица виших стручних школа. Гајретова омладина са својим лијепим понашањем, својом скромности и чедности стекла je симпатије и наклоност београђана. Исто je тако ова омладина стекла признање и повјерење својих професора. Гајретовци слове као најбољи ђаци на својим школама. Нема године кад који од Гајретових питомаца не добије светосавску награду. Они такођер уживају велико признање код својих колега, узимајући активног учешћа у свим студентским удружењима и тако се вјежбају још за вријеме студија, да воде смишљен и организован рад. Осим тога сами питомци узели су инцијативу, да испитају прилике и стање наших муслимана. Они су у ту сврху створили социалну секцију и отворили анкету о разним социалним појавама у нашем друштву. Они су већ до сада прикупили обиман материјал, na кане да оснују један свој мјесечник у коме ће расправљати ова питања. Сад су такођер повели акцију, да оснују велику Гајретову библиотеку. Београдске им се књижаре и сви часописи одазивају и поклањају ^ве^Ики број књига. МустаФа Мулали*. Надам će, да ће ускоро Гајретова библиотека dpoјити неколико хиљада свезака. Поред тога Београдски Гајрет намјерава, да почне припреме око подизања шегртског дома, јер стварно колико je год потребно помагати студенте, исто je тако потребно помагати нашу омладину, која изучава модерне занате. Данас имаде један приличан број шегрта муслимана у Београду, о којима се не води контрола и не васпитава у оном смислу како je потребно за наше прилике и средину. Кад се отвори такав један дом, онда ће та дјеца, поред стручног, добити и једно шире социално васпитање и моћи ћа корисно послужити нашем свијету. Из досадашњег излагања можете видјети, да je друштво, Београдски Гајрет један жив и јак организам, да je он већ оспособљен за живот и рад и да ће сигурно и у будућности као и до сада показати добрих и хвалевриједних резултата. Госпође и господо, увјерен сам, да ћете и ви уважити ове успјехе Београдског Гајрета и да ћете признати његов неуморни и стваралачки рад око школовања и васпитања омладине, која ће представљати, ако Бог да, један сигуран и јак ступ наше народне будућности. Живјели! & Чар рамазанске ноћи актовка из муслиманског живота у Босни Вријеме најближи Футур (Наставак.) О с м а н : (остарео чичица, али још снажан и крупан. Ha њему се виде трагови некадање достојанственоаи. Ha глави му je фсс, a у босанском je оделу. Љутито поздрави) Селамун алејкјум! Е см a : Алејкјуму-селам! О с м а н : Ш та ће (иронично акцентујуК!:) „господин доктур“? Где je? Што ме je звао? Баш у највећи посао! Te сад да му чистим његово вратоломило, сад опет хајде пвамо. Ко ће господин „доктуру" стати на крај. Е с м a : Јер, Османе? 0 с м a н : Ш та јер? Е с м а : Па то некако ти увијек исказујеш злу вољу, кад му речеш „господин доктур". О с м а н : Он ми je наредио да га тако зовем. Ни ефендија, ни бегефендија, већ господин, a rocподин je само Бог! Е с м а : Аф му, Османе, ко млађарија! 0 с м a н : Ja не могу брате његовог швапског тербијета, na шта ћу. Реци ми што ме зове, да не дангубим, јер саће зајашити оно ђаволије вратоломило, a ако му не буде очишћено, сто РУга! Е с м а : Сигурно те зове, да будеш евнух (смеје се) 0 с м a н : Шта наопако?! — Евнух? Е с м а : Да, Османе! 0 с м a н : Евнух? — Хм! Е с м а : Евнух! Ваљда није тако страшно. (смеје се Османовој бризи) 0 с м a н : Ааа, нисам се ja још драга ханума халалио са својим животом. Е с м a : Хахаха! О с м а н : Нека се он мене прође. Доста je мени његовог смрдљивог бензина, који ми душу истера. Доста ми je што страхујем да чистећи вратоломило не дарнем у какву пулу, те се не одавије какав шејтан, na још и да ме животом растави. 0 , јадан ти сам, где за вакта не одох у Турску, да не гледам овај ахири-земан! Е с м а : (смејемусе) Тамо ти je мој Османе исто овако. О с м а н : Не вјерујем ja то ханума. Там оје толики 21 �Илум који никад не фаљива. Реци ти мени где je ефендија — хоћу рећи господин „доктур" Е с м a : Ето га Османе у Хајријиној соби. О с м а н : Тамо зар (показује на Хајријину собу) У ОНОМ џехенему, пуном голих прилика и џехенемских зебанија? A, тамо моја нога не залази (за се) Жао ми je Хајрије. Прави je мелећ no нарави, али je ћуфур далеко залудио na joj ради оних инсанских прилика не гиби ајакуија! Е с м а : (диже с е ) Чекај Османе, ja ћу га позвати. (полазеКи заустави с е ) A 6 0 ЛЗН Османе, НИСИ МИ ни рамазана честито! О с м а н : (за с е ) Хм, честито! (Есми) Нека ти je мубарек, али за мене садашњи рамазани немају праве среће. Е с м а : Шути болан, како немају! Зар сад није лепше него пре? Ево сад можеш преко радија сЛушати теравију и вазове таман ако ћеш из Стамбула, na вала и из саме Меке! О с м а н : Не верујем ja тим вашим вазовима. T o je све швапска ујдурма. Не чудим се hhkqm већ теби ко паметној жени, откуд м(}же да се чује. Да je Бог хотио да ct? надалеко чује, дао би нам те сифаЈе одмах не би нам требала та страшила. с S 1. Е с м а : Па оставимо теравије. Знам ja: ти би волео и сада клањати у уа.чији старинској са лојаним свећицама, него у свем садањем блештавилу електричног ббетла. Него брате сада je веселије, наш свет бога^цји, боље се мили О с м а н : Све je то за маријаш. Волио би ja, ббна, још једанпут окупити се пред акшам са старинским друштвом пред Ибрином кахвом и чекати топ са наљевеном кахвом и завијеном цигаром, нег да je сав дуњалук мој. Па онда после теравије у махалу^ f ашиковање у оне тамне сокске — гледати како излазе на канате нбне са мушемали фењерима, a за њима увијене девојке, na онда оне мушебкали пенџере пуне мириса фаслиџана и девојачке душе, na онај севдах, ону песму, ах онај севдах___ Е с м а : (смејесе) Ej Османе, не заборави, да те доктур зове да будеш евнух! 0 С М a Н : (гласом коЈи je близак сузам а) Кад нема свега тога, нек нема . . . о х !. . . Нек још и то упамтим! Е С М a : (у з гласан смех улази у Др. Хајрудинову собу) 0 с м a н : (још и даље жали) Нека још и то доживим. Ал’ ће ко за мном заплакати. Ко je био тај je помро, није доживео дерџала! A ј и ш a : (дође из вана) Јеси ли био код господина доктора? 0 с м a н : (не гледа je) Нисам I А ј и ш а : Знаш ли што те зове? 0 с м a н : (чабусито одговора) Премда no твоме кија- 22 фету не заслужујеШ толику пажњу, стид м еје казати. А ј и ш а : Па шта ти увијек предбацујеш мојој спољашности. Сигурно ти жао, што имам на себи лепо рухо. О с м а н : Ja баш не видим у њему лепоте. Ето ти кољена сијевају ко у ченгије. Покри, бона, ту срамоту, боља си. А ј и ш а : Немој Османе гледати у моја кољена, na се нећеш саблажњавати. Кад се са човеком говори у очи се гледа. О с м а н : Знам ja да си ти мудрица. Премашила и радијо и ероплане a судећ те no језику митила си и машинску пушку na и само доктурово вратоломило кад ради. Е с м a : (долази) Хајде Османе у докторову собу. Хајде и ти Ајиша, зову вас. л м а н и А ј и ш а : (одлазе сваНајући се) м»а: Јадни мој Османе! Боље би било да си давно умро, јер ниси за данашње време. Негда je био прави аганлија. Имао je своје кметове, чсоји су му радили, a он je само извидо ћејифе. Социјална правда одузела му их, a он ненаучеи раду, неумевши схватити дапашње време, мало no мало паде на просјачки штап. Време je преко њега немилосрдно газило, a нико му није пружао милости, јер данас се не обазире десно ни лево, данас се гледа само напред. Moj ra Хајрудин узме себи, да му no кадкад очксти мотоцикл и спаси га Држи ra као да му je род. Угађа му као најближему и сви ra сматрамо као да je наш укућанин. Али он се са Хајрудином никако не може да помири. Јадни Османе! Идем видети хоће ли примити улогу. (суср ете с е с а Др. Џгвадом, који je преобучен у босанско одело с а чакширама и чспкенима, na с е о б о је смеју и размите) Др. Џ е в а д : Неће Осман да буде Евнух и рађе пристаде да буде џелат, те дозволи да ra нагарају као правог аргпина. Хахаха! A ja, ево како видите евнух! (загледа у одело, na му смеш но. Пипа тур, хода и гледа како му с е корацајући ваља) Хахаха! (седн е на фотељ у) Чини ми се да су наши стари ипак 6ИЛИ паметни {устане и пипа тур). Они су имали собом фотељу na и на сред ливаде. Да и на камен седну меко je (см еје с е ). Идем да проведем гошће у харем! (одлази смејуКи с е ) о с м а Н . (нагло излети из кабинета, половицу нагаран у кош /љи, б е з ф е с а ) Ma нећу ja те комендије, пада би ми сав свој иметак поклонио. Др. Х а ј р у д и н : (за њкм истрчи и моли ra) Осмзне! Зар ме нећеш послушати? Па нећеш ваљда такав на сокак, речиће ти да си побудалио. 0 с м a н : И не побудалио у какву сам друштву и у какву сам земану. �Д p. Х а ј р у д и н : (ухватио га na га силом враКа) Знаш шта? Одвешћу те у Стамбол. Хоћу, вјере ми. Па остани тамо ако желиш. Ево сад ће Хајрија ићи кад се венча на исток, na могу те уз н>ихова шофера повести. (уГура га у своју собу и притвори врата. Д р. Џ е B a Д : (униђе, отвори јазом врата и постави с е код трбозана на поздрав странкињама, које улазе. Дубоко се наклони и чини теменах). Нек над вама бдије милост неба! М и С T o М СО Н : (улази са лорњоном на оку, a подруком носи скиценблок) М и н е т : A он *— бег *— претпостављам да je силан, бахат, na и ружан. Да бар евнуси нису тако хладни. (Вани с е смркава. Кроз прозор с е види још румени сјај запада са месечевим српом. Ha минарету блеште звездице кандпља) Т о м с о н о в а : Ми би могле и једну културну мисију извршити. Међу харемске звезде убацити трачак слободе. М и н е т : Али та je игра опасна. Многе су европејке страдале. A ј И ш a : (као робињица са дивним турбаном на ком блешти полумесец улази и ћутеНи запали лустер, коЈи блесне М а д м о а з е л М и н е т : (улази за њом са фотографским апаратом) интензивним светлом. По том изиђе. З а н>ом Томсонова гледа на лорњон, a Минет пође распремати апарат, али Др. Џ е в а д : Изволите мадаме сести, ja ћу обавесне постиже циља) тити господара о високој посети, удостојеној М и н е т : Дивна je! Ако су све оваке! прву ноћ рамазака, када се сва природа спрема Т о м с о н о в а : Пре него дође бег имам да вас на ужитак блаженства и милост неба. Изволите! упозорим на једну врло изразиту карактерну Т о м с о н о в а : Да ли ћемо видети све харемске страну орјенталца. Јако су лукави и подмукли. звезде? Колико их има? Пазите се. Ни мало кокетерије, јер познате М и н е т : Могу их све фотографирати? њихову незаситост, a европејке су им идеал. Т о м с о н о в а : (глела на лорњон) Ja ћу међу њима (Отворе се врата кабинета, на која достојанствено улази стајати. Д р . Х а ј р у д и н , обучен у сјајно старобосанско одело, све у срми и везу. O ko главе му je свилен турбан са челенком. З а М и н е т : Могу и ja, јер имам собом аутокнипс. Др. Џ е в а д : Прву ноћ рамазана хрремске звезде њим улази свита робињица.) су посвећене само небу и мо.штви. Њих свих М и н е т : (пришапКс ТомсоновоЈ) Познам ja ту њихову ~~^карактерну страну no романима Пјера Лотиа. четердесет, што их овај харем има, затворене X a ј р у Д И Н : (седа достојанствено под балдахин, a су у своје одаје и не с*4ју излазити. Зато ињице му е е у сликовитим позама поредају испод господар имаде право на'сваку странкињу, на пуним јастуцима. Баци милостив смешак на странсе у ово време затече у харему. киње.) Да сте здраво, кћери запада! Moj скромни Т о м с о н о в а и Мине^: ( сс значајно поглсдају) Др. Џ е в а д . Господар je у ванредно добром Р{*с" положењу (иаклокл с е дубоко и оде) М и н е т : (гледа за њим) Диван je, али констатујем, даје према дамама необично хладан. Орјенталци показују више мушкарачке агресивносги. Т о м с о н о в а : (гледа кроз лорњон) Мене je само мало погледао, али заиста ладном кокетеријом. М и н е т : Мора да je евнух, a евнуси су дивни л>уди. Одабрани .мушкарци. — Пасивна селекција! Т о м с о н о в а : Штета. Ти би људи могли човечанству користити. М и н е т : Срж живота им je одузет. Они су аутомати, који послужују харем. Т о м с о н о в а : Шта све не чини љубомора орјенталца. Они су незаситни. Четрдесет дивних ружа не достаје, да му замирише харем. М и н е т : A оне, — та љупка створења, која живе само за декор и насладу господара, која само живе за љубав, — купећи сласти своје свежине и чекајући када fce им доћи четрдесети ред, — не смеју видети никад сунца, не смеју другог мушкарца погледати, него робују иза решетака. Т о м с о н о в а : Овдје још нема решетака, али тамо у њиховим собама.. . . je усрећен вашом високом посетом и спреман je да искаже и изложи све своје интеђерантности у колико их буде имао. Т о м с о н о в а : (с е охоло наклони) Радује нас ваша сусретљивост и пажња. Жеља нам je погледати ваш дивни харем. Стараћемо се да најкраће време будемо харемске звезде. Др. Х а ј р у д и н : Ваша одлична посета догодила се први дан рамазана када вам се no традицијама овога дома мора пружити сав земаљски ужитак, најлепша јела, најзаносније песме и најслађи севдах. Биће ми особито мило, ако се гости буду осећали као код своје куће. Мине т : (ипак мало кокетно) 0 , велика ХВЗЛа. (наклони се) Т о м с о н о в а : Благодаримо, a истодобно молимо извињење, јер смо у погледу времена врло ограничене. Др. Х а ј р у д и н : По традицијама овога дома гост не сме из њега отићи без да окуси његово благостање. (Кроз прозор с е краду најпре тихо na св е јаче звуци салавата са џамије, који с е вани расплињују у мистичну Јеку. Kao да долазе с неба.) Т о м с о н о в а и»М и н е т : (ослушкују салават) Како дивно певају! Др. Х а ј р у д и н : Знак да општа радост настаје. 23 �робињицама, ове kao аутомати скоче и излете ван, да ToMCOHOBt i : (извадила скиценблок и понешто mapaдонесу јело). скицира, гледа на лорњон). М и Н е т : Екселенцијо! Je ли дозвољено понети овај Т о м с о н о в а (сумњиво поглела М и н е т у, a она њу) Др. Х а ј р у д и н : Изволите само! Без стида и без ДИВНИ трофеј. (распрема фотографски апарат) страха. Севдах je величајнији од свих осећања Др. Х а ј р у д и н : Не рекох ли вам, да сте дошле срамнога страха! у добар час, када вам сва задовољства приТ о м с о н о в а : (страш љ иво) Захваљујемоекселенцијо! падају као непобитно право. Пружено нам je већ све задовољство и сад би М и н е т : (запаљује магнезиј и фотографира) са пуно поштовања могле отићи. Д р. Х а ј р у д и н : (пошто je позирао фотографирању, тапше Др. Х а ј р у д и н : Ви сте већ задовољене? длановима) Т о м с о н о в а : Јоште како! Много, много, зах0 ĆМ a Н : (улети као враг из пакла. Сав црн, засуканих рукава са голим ножем. Преврће крвнички очима, na голим ваљујемо! ножем учини у знак поздрава неке мистериозне кретње) Др. Х а ј р у д и н : Мило ми je. Хахаха! Па изволите! Др. Х а ј р у д и н : Салавати су учили, врата харема (показује им врата) се за сваког затварају. Т о м с о н о в а И М и н е т : (осетивши слободу појуре 0 С м а н : (покрочи ногама и у знак да je заповест разумео вратима, али кад прихвате за кваку осет е, да су врата рукне као тигар) закл.учана) Jao нама, упале смо у клопку! Т о м с о н о в а : (која се страшно препала, шапче Минети) Др. Х а ј р у д и н : Хахаха! Ви сте задовољене, али Оваквих у Африци нисам видела! ja нисам. М и н е т : Ja се почимам бојати. Можда ће и лео- Т о м с о н о в а : Пустите нас, молимо вас! парди долазити. Др. Х а ј р у д и н : Код вас у Европи свака услуга О см a Н : (позлрави на свој начин и одлазећи ошине крвничким тражи протууслугу. Ви сте задовољене, сад очима странкиње које ссете ладне трниеЈ треба ja да се задовољим. Позивам вас у име Др. Х а ј р у д и н : (робињииама) Нек ваша грла проспу закона мога харема, до кога не допире снага радост и весеље! ваших закона, да ми исказујете сваку послуш(Робињице у на већој покорности пограбе своје тамбурице ност као што ми je исказује свака друга хаa једна дахиру и почињу свирати и певати): ремска звезда, јер на вас имам право. Ај сархош Аљо друме затвараше Т о м с о н о в а и М и н е т : Ми не познамо ваших Ha девојке ђумрук узимаше закона. Да смо их знале, не би у ове опасне Кад наиђе Атлагића Фата, ШПИЛ>е НИ залазиле. (клекну na кољена) Молимо Проговора сархош Алијага: вас пустите нас! „Не и}штам те док те не пољубим! Др. Х а ј р у д и н : Непознавање не даје исприку. Стаде плакат Хтлагића Фата: Безазлене лептирице, које налете на светло, „Немој Аљо обадва ти свјета, често пута опрже своја крилашца. Ујешћеш ме, познаће ми мајка)" Ми н е т : Имајте увиђавности прама слабим женама, које дугују верност својим мужевима на коју М И Не Т : (опет фотографира, сва занешена сценом) смо савешћу присегнуте. Т о м с о н о в а : (исто тако скицира) Др. Х а ј р у д и н : Кћери запада! Оставите ваше Др. Х а ј р у д и н : Наш харемски закон има ту тајанствену моћ, да вас разрешава свих обаевропске играчке и посветите своје мисли веза прама вашим мужевима. Ж ена je роб севдаху чијим je обиљем као најмирисавијим онога мушкарца у чијој се власти налази. To кадом испуњена атмосфера мога харема. Изje највиши закон! ВОЛИТе СеСТИ. (показује им места поред с е б е )З а Л 0 Ж И ћемо слатких јела и мирисних пића. (даје знак (Наставиће с е.) | ГАЈРЕТОВА Г О Д И Ш Њ А З А Б А В А У САРАЈЕВУ Према закључку сједнице Главног одбора Гајрета годишња Гајретова забава у Сарајеву одржаће ое пети дан рамазанског Бајрама, у суботу 13 фебруара 1932 године у Народном позоришту. Ha овој забави судјелу]е првакиња београдске опере гђица БА Х РИ ЈА НУРИ ХАЏИЋ . 24 �š. f* i r uz M uftlc: „Sirrul-validi jazheru ala veledihi.'' Tajna roditelja pokazaće se na njegovom roditelju. Kolika je mudrost u ovom hadisi šerifu-šerifu nim tjelesnim i duševnim bolestima receptira od strane može znati samo onaj, koji je čitao mnoge medicin­ Ijekara šta i koliko trebaju da jedu. Najviše se pre­ ske, filozofsko-pedagoške i druge knjige, a naročito poručuje kako za bolesne tako i za zdrave ljude bilinislamske vjerske. ska hrana, a meso samo ono, koje nema u sebi pa­ Medicinska nauka ustanovila je, da se od rodi­ razita i bakcila. Krepano, krv i krmak od Ijekara — telja naslijeđuju tjelesne sposobnosti i mane, a filo­ za koga se može reći da je tabibi-hazik — nikad se zofija je opet ustvrdila da dijete naslijeđuje duševne neće preporučiti. sposobnosti svojih roditelja. Kad je utvrđeno, da sastojci hrane daju švoj efe­ Meni ovdje nije namjera da iznesem taksativno kat kako tijelu tako i duši — lahko je pogodit', ka­ ili eksemplikativno činjenice, koje je znanost utvrdila kav efekat daje duši krmčevina. u tom pogledu — nego ću samo navesti, da su učeMnogi pedagozi tvrde da djeca nasljeđuju pd vni ljudi pratili sa pokoljenja na pokoljenje šta biva roditelja kako tjelesne tako i duševne mane i da djeca od djece, kojih su roditelji alkoholičari ili veneričnom što su- usisala s materinim mlijekom i u grob po­ bolesti zaraženi bili i došli su sa statisičkim poda­ nesu, prema onoj narodnoj: „što bešika zaljulja to cima do veoma strašnih i žalosnih zaključaka, којј^ motika sahrani". Ima pedagoga, koji tvrde, da čovjek se u glavnom sastoje u tome, da se u takovom slu­ prima navike svoje okoline te da na njegov odgoj čaju rađaju izrodi (nevaljalci) tjelesni i duševni, koji najviše Otječe društvo, u kome se nalazi, jer se čo­ žive na štetu društvene zajednice. vjek u tim navikama uživi. Neki opet tvrde, da će Ovo sam naveo samo za to, da ukažem na no­ biti dijete onakovo, kakav mu odgoj dadne škola, torno poznatu činjenicu, da se grijesi roditelja poka­ —jer je čovjek od naravi dobar i kad ga se na dobro zuju na njihovoj djeci i da u tom postoji mudrosT uputi — ostaće pri tom. islama, što je zabranio piće i zinaluk kao i u drugim U svakom slučaju ne moše se poreći valjanost pošljedicama tih grijeha, koji daju odraza u svom štetnom djelovanju ле samo na griješniku, nego i narodne izreke ; „Rade djeca, što vide od oca". Pa prema tome i sa uzgojne strane glavnu ulogu imaju društvenoj zajednici, u kojoj živi. Medicinska znanošt utvrdila je, da sastojci hrane roditelji. daju svoj efekat čovječijem tijelu i duši, pa se pri razSubhane men tehajjere fi sunihil-ukulu. U. ГА/РЕТОВ ГЛАСНИН Ha годишњнцу смрти I Мухамеда ЗахировиЕа | 21 јануара т. г. навршила се година дана од смрти Мухамеда Захировића, професора гимназије у Бихаћу. Његова неочекивана смрт болно се je дојмила свију пријатеља нашег врсног и способног наставника и културно-просвјетног радника, a нарочито његових бивших ученика. Његова ожалошћена породица изгубила je узор мужа и доброг родитеља Грађанство Бихаћа изгубило je из своје средине вриједног и лојалног члана, чије се мјесто тешко може попунити. Ми, његови бивши ученици, који добро познајемо величину умних и моралних способности рахметлије, његову наставничку способност и очинску љубав према својим ученицима с болом у души оплакујемо нашег незаборавног наставника. Необично марљив, пожртвован и истрајан рахметли Захировић je стекао високу наобразбу која je красила његову племениту душу. Његово знање и способности дале су му могућности да дође до професорске катедре, те да стечено знање употреби за васпитање омладине — својих ученика. Сваком приликом савјетовао je нас показујући шта не ваља y# нашем раду и поступцима и како je најбоље да урадимо. Он нам je дао, као други отац, реалне погледе на живот и научио нас да цијенимо прописе узвишеног Ислама и да се владамо no њима. Рахметли Захировић je био врло добар муслиман. Добро и напредак муслиманске заједнице били су му непрестано на срцу. Свугдје и у свима приликама, ријечју и пером, доприносио je користи исламској заједници и штитио њене интересе. У рахм. Захировићу изгубио je Гајрет ријетког и доброг пријатеља и радника. Са симпатијом и одушевљењем пратио je велике идеје Гајрета, гледајући у њему звијезду водиљу југославенских муслимана ка бољој будућности. Био je вриједан и запажен сарадник листа „Гајрет". Нарочито се je истицао третирајући и полемишући о вјерскотеолошким питањима. Његови чланци били су увијек поучни, занимљиви и добронамјерни. Пред нама, његовим ученицима, лебди још уви25 �јек слика драгог и непрежаљеног наставника нашег. И ако je прошла година дана како je рахм. Захировић преселио на ахирет, ипак je у нашим срцима успомена на њега тако свјежа, тако мила, a истовремено испуњена великом жалошћу. За вријеме рамазанских мубарек-дана, као и увијек, молићемо великог Алаха да његовоЈ племенитој души подијели фирдевси-ала џенет! Мустафа A. Мехић, stud. forest. Пажња инж. г. Суљаге СалихагиЂа према Гајретовнм питомцима у Бањој Луци. Госп. инж. Суљага Салихагић, угледни грађанин града Бањалуке, Гајретов пријатељ и радник, cjehk се сваком згодом издашно нашег мезимчета Гајрета. Сваке године r. инж. Салихагић, приликом мубарек рамазанских вечери позивао je и уго- Затим су сви питомци клзњали џематиле (заједно) ахшам и јацију са теравијом, a онда je настало угодно расположење које се je манифестовало у пјесми, игри и веселом разговору. У 10 сати на вечер питомци су отишли у свој дом, носећи најбоље утиске о цијењеном дому госп. Салихагића. Главни одбор Гајрета и овим путем изражава госп. инж. Салихагићу своју срдачну благодарност на пажњи, коју сваком згодом указује Гајретовом подмлатку. Редовна главна скулштина у Зелињи Гор. Мјесни одбор Гајрета у Зелињи Гор. одржао je редовну главну годишњу скупштину 2 јануара т. г., на којој je изабран слиједећи одбор: претсједник Удвинчић Халид, трг. из Јеловче села, потпретсједник Мешановић Мехмед еф. имам матичар, секретар Удвинчић Хасан, трговац из Јеловче села, благајник Кавазовић Хусеин еф. имам и муалим, одборници Токић Мујо, Дједовић Мехмед, Токић Хусеин. Надзорни одбор Капетановић Мехмед, Сара|лић Едхем и Биберкић Омер. Редовна Гајретова годишња скупштина у Власеници адржана je 14 јануара т. г. у присуству од 56 чланова. Скупштину je отворио претсједник, г. Зухдија Хасанефендић a потом je благајник извијестио скупштину о цјелокупном приходу и расходу у прошлој друштвеној години' Књижничар je извијестио сГстању књижнице. По подјели апсолутори)а старом одбору, изабран je нови одбор како следи: Претсједник Хасанефендић Зухдија, потпретсједник Таљић Реџеп. Одборници Таљић Сејфо, Ш ахбеговић Сејфо, Топчић Пашага, Клемпић Абдулах, Куртагић Есад Замјеници Тихић Хивзо, Хасанбеговић Омер и Ахметагић Мујо. Изванредна главна скупштина у Немилој 13 децембра о. г. одржана je изванредна скупштина чланова Гајрета у Немилој и изабран Мјесни одбор, који се конституисао овако: Претсједник Хусчија Османефендић, потпретсједник Јашар Омердић, секретар Салих Имамовић, благајник Адем Мутапчић. Одборници Никола Ивић, Мустафа ХаћиниН, Мухарем Чолаковић. Замјеници Само Мујкановић, Салих Мујкановић. Зејнир ТуфекчиИ, Мехмед Делић и Сулејман Ајановић. Надзорни одбор: Зулфо ТелаловиН, Марко Машић и Мехмед еф. Софтић. шћавао на ифтару у своме дому, све питомце Гај_ ретова конвикта. Тако je и у понедељак вече 25 ja нуара о. г. приредио г. инж. Суљага Салихагић у своме дому богату вечеру за преко 40 питомаца овога конвикта. После вечере одржао г. Салихагић пригодан врло лијеп говор у коме je нарочито зпеловао на питомце да буду оно што од њих Гајрет и народ очекује. Њему je одговорио управник конвикта г. Едхем Бекић, уједно захваливши му се на указаној пријатељској пажњи према питомцима. У неколико топлих ријечи захвалио се овом добротвору и питомац ЛакиН. 26 Извзнредна главна скупштина у Невесињу Изванредне скупштина Мјесног одбора Гајрета и читаонице у Невесињу одржана je 17 јануара т. г. у просторијама Гајретове читаонице. Скупштину je отворио претсједник г. Пекушић, образлажући потребу сазиве ове ванредне скупштине, a након тога поднио je оставку на досадањој части, јер je и превећ окупиран својим службеним послом. Иза тога je тајник г. Балић поднио свој извјештај, a затим благајник свој извјештај. Пошто je подијељена разрјешница старом одбору, изабран je нови одбор, који се конституисао на првој сједници 17 т. мј. овако: �Претсједник Дервиш Коркут, потпретсједик Алија Омерсофтић, секретар Мухамед Балић, благајник Адем Беговић, одборници Хакија Омеровић, Рагиб Муслибеговић, Авдија Кукољ и Инж Бранко Белић. Замјеници Ханџар Бећо, Махмутћехајић Салко, Муфтић Мухамед, Косовић Рифат, Надзорни одбор Анто Албијанић, Сулејман Хајровић и Ариф Чановић. Скупштнна Гајретове ннтаоннце у ПурачиЂу. Дана 20 децембра о. г. одржана je редовита главна скупштина Гајретове читаонице у Пурачићу, са уобичајеним дневним редом, која je била веома добро посјећенаСкупштину je отворио предсједник друштва госп. Мехага Чамџић, пошто je установио довољан број чланова да je присутно скупштини, који je између осталога рекао слиједеће: Господо и драга браћо! Особито ми je мило, да Вас као предсједник Гајретове читаонице у Пурачићу, могу поздравити стенција, него добивамо и нове снаге, које ће са својом љубављу радити за наш свијет, помагати да се подигне, да отвори очи, да не живи вјечито у тами, незнању и заблуди. Треба само знати какав je рад Гајретов био до данас од његова оснутка и какви су резултати постигнути. Гајрет je основан прије 28 година. Дакле Гајрет je друштво, које не постоји од јучер, него оно има своју историју. Гајрет се je борио и побиједио je. Али то je Гајрет платио и крвљу својих најбољих синова, који су били прогањани од стране Аустрије и који оставише своје кости у аустријским затворима бранећи ову своју груду земље, бранеђи своју мајку домовину. Дакле, видите трновит je био пут , куда je наш Гајрет пробијао, na за то je његов задатак много узвишен. Одбор Гајретове читаонице са тамбурашким збором у Пурачићу (Тузла) у овако лијепом броју и захвалити Вам на учињеној овако лијепој посјети. Дозволићете ми да Вам проговорим неколико ријечи о раду Гајрета и његовој идеји уопште. Вама je свима познато колико je Гајрет и Гајретова идеја продрла у народ. Продрла je у највише слојеве народне, што je доказ да цијели наш народ почима правилно схваћати Гајрет и његов задатак. Узвишени задатак Гајрета: Културно-просвјетно и економско подизање муслимана у првом реду, a онда цијелога нашега народа, данас се толико остварује, да имамо много и видних резултата. Гајрет данас школује близу 700 дјеце из сиромашнијих фамилија, a сваке године њих некилико стотина свршава своје науке. Ми муслимани с тим дсбивамо не само већи број школованих људи, којима je осигурана егси- Али, данас када се налазимо сви скупа уједињени, Гајрет није престао у свом раду. Он сада још више почиње радити на подизању нашега свијета. Данас нема ни једног већег мјеста у коме нема повјереништво и одбор Гајрета, који настоји да се што виши број муслиманске дјеце школује, даде на занате, како ће временом постати људи, како ће касније моћи помоћи своме народу, Краљу и отаџбини. Досада je овоме одбору Гајрета успјело, да je двоје наше сиромашне дјеце добило Гајретове конвикте уз минимално плаћање. Господо, то je мало, да je само двоје, али то je све зависило од нас. Колико год ми будемо помогли Гајрет и радили за њега, у толико ће и наша дјеца моћи добити више мјеста у Гајретовим конвиктима. За то, браћо, ja вас молим и апелујем на вас да сваки од вас помаже Гајрет и његове идеје, да 27 �če уписујете за чланове његов^ и да узнастојите уписивати и друге. Нарочито апелујем на нашу омладину, која треба сваком приликом, да покаже своју солидарност и своју слогу за општу ствар. Прије него завршим свој говор желио би, да се сјетимо нашег љубљеног владара Краља Александра I, који je толико пута дао видна знака да Он воли Гајрет и муслимански свијет, na je дозволио да се Њ егова сина Престолонасљедника Петра постави за Гајретова Протектора. У то име устанимо и ускликнимо: да живи Његово Вел. Краљ Александар I (Живио! Живио! Живио!), да живи Њ ег. Вис. Престолонасљедник Петар (Живио! Живио! Живио!), да живи цијели Крал>евски Дом (Живили! Живили! Живили!) Послије предсједникове поздравне ријечи прочитао je друштвени тајник г. Јахић свој тајнички иавјештај. Иза тајничког изв;ештаја прочитао je г. Мујо Фатушић свој благајнички извјешта'. Скупштина je оба извјештаја узела са задовољртвом до знања те се je no томе приступило избору новог одбора у који улазе: Мехага Чамџић, предсједник, Петар Божић, подпресједник, МунирЈахић учитељ, тајник, књижњичар: Џемал X. Фазлић, Смаил Ногић, надзорник куће, Мујо Фатушић, благајник. Одборници: Ахметага Дугоњрћ, Хашим Аиџић, Мехмед Фатушић, Мујо Сарајли*., Заим Ћатовић Дисциплински одбор: Ахметагз Дугоњић, Мујо Сарајлић, Сејфо Хандановић. Верификатори: Фехим Салихбеговић, Јусуфага Газетић. Скупштина надаље доноси једногласан закључак: да се за друштво набави Један добар радио, a да се исти исплати из добровољних прилога, који се имају сакупити од чланова друштва. Пошто je исцрпљен дневни ред предсједник захваљује присутним на учешћу и закључује скупштину. М. Јахић. Гајретова забава у Зеници на Рођендана Њ. Вел Краља Ha рођендан 17 XII. 1931 г. нашега узвишеног владаоца, Његова Величанства Краља Александра I, приредио je Месни одбор Гајрета у Зеници своју велику годишњу забаву у Соколском Дому. Месни одбор, a нарочито претседник, г. Махмуд Мамић, успио je да заинтересује све истакнутије личности за забаву, које су се свесрдно и одазвале у сарађивању око приредбе. Мора се нарочито истакнути рад и заузимање г. Раде Најд. Пашића, управника казненог завода, који није пропустио дана, a да не дође у Соколски Дом где су се дилетанти спремали за позоришни комад „Свет* од Бранислава Нушића. Својим присуством и ауторитетом давао je још више подстрека за озбиљан посао. Режију комада имала je госпођица Драгица Чупић професорка грађанске школе, која je нежалећи времена ни труда уложила све силе да комад буде што боље увежбан и изведен, a шго joj je и успело. Дилетанти гђа: Зора Мамић, Гђце Пејовић Војка, и Петровић Радмила учитељице; затим гђице: Ројник Тилда, Анка Млађеновић, Анка Кујунџић, господа: Заим Авдић опћински чиновник, SS Стајић Петар угјраћник поште, Шишић Мустафа школски управитељ, Јалиман Абдулах трговац, Шкрго Сулејман студент, дали су све што су могли тако, да je комад одигран као да су га интерпретирали глумци од заната. Забаву je отворио претседник Месног одбора г. Мамић Махмуд управни чиновник једним концизним и смишљеним говором којег овде, због своје важности, износимо: Много поштоване госпође, госпођице, господо и браћо! Ево, и ове године на р о ђ е н д а н највећегЈугославена Њ егова Величанства Краља Александра I, приређује Гајрет своју годишњу забаву, којој није само циљ материјални, но више морални. Гајретова годишња забава je још и манифестација непоколебиве вјерчости и љубави према нашем херојском Владаоцу који je опет своју пажњу према Гајрету исказао на тај начин, што je благоизволео одобрити да Гајрет стоји под највећом заштитом Нашљедника Престола Њ егова Краљевског Височанства Петра. Циљеви и задатци друштва TaipeT су културнопросвјетни; сљедствено томе и национални и државотворни. Гајрет je своју мисију часно и са успехои вршио у дане нашег националног мрака. Свима je то познато. Нећу износити појединости тог његовог дјеловања али ћу ипак да нагласим, да су под руковођством Гајрета одваспитане генерације младих, национално ватрених срдаца баш у оно вријеме, када je национални чепријатељ хтио да наш муслимански елеменат потпуно отуђи од своје браће других вјера. Муслиманска духовна елита коју je Гајрет васпитао, прозрела je намјере народног нам непријатеља, развија je своју духовну дјелатност у широким народним масама, уцепљујући народу мисао о једнокрвности, мисао националности. Главни дакле задатак у доба ропства Гајрет je ријешио са таковим успјехом да се данас наш муслимански свијет при помену имена Владаочева и Југославије усхићује и цепти од одушевљења. — Но, дјеловање Гајрета не престаје и после остварене националне идеје. Прије ослобођења и уједињења главни задатак Гајрета био je национално буђење и одржавање народне традиције, као што већ рекох. Данас пак главни je задатак културнопросвјетни Наш народ je у великом броју непросвјећен и поред природне надарености. Живио je у приликама и погодама да се није могао културно просвјетно развијати; HHje то ишло ни у рачун бившој државној непријатељској власти. Рад Гајрета данас je ието тако потребан као и прије Ослобођења. Народи просвећенији лакше ће учествовати и с више успјеха, у животној борби; данас je вријеме културне утакмице у животу. Народ који није у стању да ступи на културну арену не може се добру надати. Е, na кад je Гајрет поставио себи за задатак просвјећивање широких народних маса, које он са великим напором али успјешно врши, значи да je преузео на се, уједно, и државотворни задатак, јер, према истакнутој тези, да je културом условљеп опстанак народа и државе, то je онда дужност сваког патриоте да свесрдно потпомаже мисију Гајрета, угледавши се на нашег Витешког Краља �и Нашљедника Престоља Његова Краљ?вског Височанства Петра. Ж и в и о С в ј е т л и До м К а р а ђ о р ђ е в и ћ а ! У Гајрета част ми je искрено и из свег cpua да Вам заблагодарим на овако бројној посјети. Доласком својим на Гајретову забаву доказали сте и разумјевање и схватање задатака и циљева Гајрета. Желим да се пријатно проведете на вечерашњој забави, ж и в е л и. Целокупни успех забаве био je ванредан, нарочито у моралном правцу, a и у материјалном одличан, јер je надмашио приходом све забаве приређене у Зеници ове сезоне. Све што je просвећено у Зеници дошло je на забаву. Свако се je пријатно осећао и нико није ни помишљао, да оде послије програма кући, него je се остало у најбољем расположењу и забављању све до зоре. У Зеници, где се приређују многе забаве, ово je једна од најотменијих и најуспелијих у овој сезони. писано предавање прокушаног поборника трезвености, идеалног народног пријатеља г. Др. Антонија Вуковића о „Употреби пића које опија“. Г. Др. Вуковић je овим предавањем обрадио најсоцшалније и најхигијенскије питање које данас интересује свијет: алкхохолизам, са толиком убједљивости идеализма и стварности, да га просто сваки са нарочитом насладом чита. Ми се поуздано надамо, да ће ова предавања имати видног успјеха, те честитамо Гајрету на овако одличном избору предавања. Упућивање народних маса на добро je корисна работа. Зато сви на посао. Д. Г. капетан Дхмет Ала]бегови1*. У прошлом броју Гајрета, забиљежили смо премјештај г. Ахмета Алајбеговића из Сарајева у Мостар. Подвукавши унеколико велику преданост госп. Ахмета Алајбеговића Гајрету и Гајретовим устано- Припреме за Гајретову забаву у Какањ-Згошкм Мјесни одбор у Какањ-Згошћи закључио je да одржи годишњу Гајретову забаву на 10 фебруара — на други дан Бајрама. Ha забаву долази и Срески начелник г. Стакић из Високог као и многи други одлични Височани a забаву ће посјетити и свијет из околице Програм забаве« je биран, a осим комада музички дио програма извешће Соколска музика под дириговањем г. Р. Вацлова. — Бифе обилан. Пиће сваковрсно. Јањетина на ражњу. Плес до зоре итд. За ову забаву влада велики интерес како међу мјештанима тако и у околним селима и варошима. Оснивање Гајретова пјевачког хора у Бос. Градишки Претсједник Мјесног одбора Гајрета у Бос. Градишци узео je себи у дужност даоснује пјевачки збор између Гајретових чланова, што мујеиуспјело.такода данас збор већ пјева иеколико пјесама врло добро. да je раван мјесном пјевачком друштву „Бранко" који je стар преко 15 година. Ha „Бајрам“ иступа споменути збор јавно као Гајретов збор, на Гајоетовој забави. Збором диригира изврсни зборовођа г. Славко Кесић, који се je примио рада бесплатно. Мјесни одбор je надаље добио од Градске општине 600 Дин. субвенције, на чему joj и овим путем топла хвала. вама, ми смо у исто вријеме пожалили одлазак овог Гајретовог посленика и честитал Мостару на добитку. Данас доносимо слику нашег пријатеља госп. Алајбеговића са жељом да настави са радом на добро и процват Гајрета. Ново нздање Гајретових предавања. Обрачун Гајретових зидних календара и бајрамских разгледница. Продужујући своју акцију организовања популарних предавања за вријеме Рамазана, Гајрет je ових дана издао 5 свеску својих предавања и разаслао свим својим мјесним одборима и повјереницима са молбом и упутом, да искористе још ово неколико мубарек вечери и одрже у свом мјесту уобичајена предавања, како би и тиме уносили што више свјетлости, знања и поуке у народ. У предавањима у овој- свесци посвећена je, разумљиво, највећа пажња, и свако предавање обрађује no једно важно питање. Ту су предавања нашег одличног љекара г. Др. A. Буквице, о Сифилизу и Туберкулози, na одлично и популарно предавање г. X. Мулића „Зашто се тужимо на своју дјецу" и коначно најуспјелије и најпопуларније на- Главни одбор Гајрета отпослао je свошм одборима и повјереницима онолики број разгледница — бајрамских честитки — колико су их они наручили. Како je познато, Главни одбор je означио цијену разгледницама Р50 Динара no комаду, с тим да препродаваоц може зарачунати за себе 50 napa, a да Гајрету остане no једној разгледници 1 Динар. За отпремљене разгледнице Главни одбор je задужио у својим књигама све одборе и повјеренике и то no једној разгледници 1 Динар У свему je отпослато, на основу писмених наруџби, око 12.000 комада разгледница. Пред рамазан je Главни одбор разаслао већини пододбора и повјереника Гајретове зидне калечдаре, 29 �којима je одређена цијена 5'— Динара no комаду. У свему je штампано овог пута 2000 комада. За разаслате календаре Главни одбор je такођер задужио сва она мјеста ко,а су их наручила, и то no 5 — Динара no комаду. Убрани новац од разгледница и календапа треба одмах дозначити Главном одбору, na се овим путем позивају све друштвене организације, које су примиле на распродају календ^ре и раагледнице да њихов утржах безодвлачно дозначе Главном од бору Гајрета у Сарајеву. У пажњу Гајретовин одборима и повјереницима! Гајретова рамазанска томбола организована je ове године у преко 50 мјеста, за које je Главни одбор уплатио све државне таксе. Позивају се сви одбори и повјереници, који играју томболу, да цио приход од исте дозначе Главном одбору, без икаквих одбитака, и то одмах no завршетку играња томболе. Велика Гајретова забава у Сарајеву. 5 дан рамазанског бајрама, 13 фебруара о- г. одржаће се у Сарајеву, у свим просторијама Нар. Позоришта ова традиционална годишња забава Гајрета. Kao и све њене претходнице, и ова ће Гајретова забава бити, без сумње, најуспјелија и најотмјенија. Припреме за ову елЛ нф забаву у Сарајеву, која je досада била увијек један друштвени догађај у пуном су јеку и с правом ее-је надати, да ћ< и ова забава надмашити све' остале; нарочИтј што поред других атракција на њој судјелуј киња београдске опере, гђица Бахрија Hypu-Xai која je својом умјетношћу поред већ стеченог гласа на страни нарочито похваљена од најмјеродавније критике и својим je првим иступом на београдску позорницу заузела прво мјесто у ансамблу наше иначе првокласне престоничке опере. ' Програм ове забаве je слиједећи: 1. Мокрањац: П ј е с м а с а К о с о в а " , II руковет. 2. Мокрањац: „ М е к а м “, пјева Гајретов мјешовити хор; хоровођа г. Војислав Јунгић. 3. „ Ча р р а м а з а н с к е н о ћ и “, актовка из муслиманског живота у Босни у 1 чину са пјевањем, вријеме најближи футур. Написао г. Мустафа Мулалић, режију води г. Андрија С. Ћурчић, члан Нар. Позоришта. Л и ц a: Есма, богата удовица . гђца Филнповић Магбула Др. Хајрудин, њен син, млад адвокат . . . r. Реџић Мухамед Хајрија, њена кћер, сликарица .....................гђца Ресуловић Шевала Аземина ј ................ гђца Хаџиалијагић Мурвета Суада ( н>ене дру- . гђца Муфтић Суада Ениса f гарице . гђца Карахасановић Ениса Тајиба Ј .................... гђца Реџић Зејна Др. Џевад, млад љекар . г. Садиковић Мухамед Ајиша, служавкакодЕсме гђца Муфтић Есма Осман, старац, штићеник код Есме . . . . r. Омић Теуфик Др. Ибрахим еф., имам . г. Рамић Екрем Мадмоазел Минет I стран-гђца ТалиН Земира Леди Томсон ј киње гђца Фазлагић Енвера. 30 4. a) б) в) r) Готовац: „Н a н о ћ и ш т у , Милојевић: Ј a п a н“, Ст. Бинички: Ј о р г о в а н г р а н а , Ф р а г м е н т и из „С a л о м е“, пјева првакиња београдске опере гђица Б а х р и ј а Н у р и - Х а џ и ћ ; на гласовиру прати госп. Брезовшек, први диригент београдске опере. Ваља особито истакнути један нарочити догађај: Ha овој забави иступа no први пута сарајевско Гајретово пјевачко друштво са својим мјешовитим хором. Према досадаињем интересовању публике посјета ће бити огромна, те je стога од потребе пожурити се са купњом улазница, које се продају у књижари Хамдије Копчића Сарајево. Из Гајретове организације. Нови повјереници Гајрета: ' У посљедна два мјесеца пЈСтављени су повјереницима Гајрета слиједећа гг: у Б а т о в у (срез Чајниче) Хајрага Каровић и Марко Мичевић; у " М и љ е н у (срез Чајниче) Мујо Казагић и Салих Вижо; у М и љ е т к о в и ћ и м а (срез Чајниче) Мустафа Лагумџија и Сабитага Зуко; у Ј е л е ч у (срез Фоча) Мустафа Мулабдић; у Па л г Гма : Бећир КишиН, лугар; у П о д з в и з д у (срез Бихаћ) Јусуф Махмутовић; у П р и ј е д о р у : за повјереницу гђа Латифа 1Каравдић, учитељица; у П р о з о р у : Идриз Делић, учитељ; у У р у ш е в ц у : разрјешено je повјерепиштво, a изабран Мјесни одбор. Даљњи упчс добротвора и утемељача Гајрета T okom мјесеца јануара уписаше се за чланове добротворе односно утемљаче Гајрета и то: и з Б о с . К о б а ш а : Госп. Радован Максимовић, шк. упривитељ уписао се за члана добротвора и одмах положио своту од Дин. 1.000'—; и а Б у г о ј н а : Госп. Недељко Праљак, претседник Српске Банке и народни посланик из Бугојна уписао се за члана добротвора и одмах уплатио код Мјесног одбора Дин. 1 000' —; и з Н е в е с и њ а : Госп. Алија Омерсофтић уписао се за члана утемељача, a члански ће износ исплаћивати у мјесечним оброцима; и з Б и ј е љ и н е : Госп. Хусикић уписао се за члана утемељача код Мјесног одбора у Бијељини; и з Б а њ а л у к е : Код Мјесног одбора уписао се г, Никола Кољевић за члана утемељача; и з Б л а т н и ц е (ср . Т е ш а њ ) : Код повјереника г. Фетахагића уписао се за члана утемељача Мујо Селмановић, тежак из села Рајшева. Нашим добротворима и утемељачима нека je и овим путем наша искрена захвалност! Ječm e л и д о зн а ч и ли дуж ну УУ арет алат у за лисш „ ГА ЈР Е Т"? УШ �Дин. 39, Ахмет Омановић у Ораховој Дин. 35.50, Фадил Јогић и Идриз Хенић у Козарцу Дин. 35, Џемал Даутбеговић у Дервенти Дин 22, Атиф Бишчевић у Бос. Свињару Дин. 14 и Алија Силахић у Повелићу Дин 5.—. Срдачна хвала свим дароватељима. У прошлом броју донијели смо опширан извјештај, о завршетку рада у домаћичкој школију Плевљу. Данас доносимо и фотографски снимак овог течаја. I Мерхум Хаџи Мухамед еф. БехлиловиЂ. Ј Јавили смо у прошлом броју да се преселио на ахирет заслужни Гајретов радник Хаџи Мухамед еф. Бехлиловић. У жељи да међу његовим многобројним поштоваоцима сачувамо живу успомену на рахметпи Х.Мухамед еф., миево доносимо рахметлијину слику. Hobn утемељачи Гајрета. Госп. Данило Ћоровић, трговац и пријатељ Гајрета уписао се за члана утемељача Гајрета и одмах положио своту од Дин 500—. Хвала и живио! Добровољни прилози П р и л о з и из Б а њ а л у к е : Приликом божићних празника када су сви ђаци отпутовали својим кућама питомци бањалучког конвикта сакупили су у својим мјестима 275*50 Дин a осим тога продали су 37 комада књига „Гајретова предавања" и то: Абдулах Кадић у Орашју Дин. 76, Хамид Хердеговац у Јајцу Дин. 50, Нурудин Шишић у Зеници П р и л о з и из С а р а ј е в а : Управи жен. конвикта поклонила je гђа Др. Шевала Иблизовић слиједеће ствари 1 свчтер, 3 блузс, 1 штофану хаљину, 3 сукње, 2 кошуље и 2 napa ципеца, све у врло добром стању. Ове je ствари подијелила управа интерната најсиромашнијим питомицама. И овим путем наша срдачна хвала! П р и л о з и из Н е м и л е : Приликом божићних празника и почетком Рамазана сакупио je г. Незир Спахић, начелник општине у Немилој од грађанства своту од Дин. 170, коЈу своту дароваше: Дин. 50 Незир Спахић, no Дин. 10 Сакиб Пашалић, Омер Хазић, Месмед Малкић, Шечо Ћук, Сулејман Велаловић, no Дин. 5, Мухо Молаковић, Адем Мутарчић, Маријан Чолић, Ара ЗамбониЈуре Марзиновић, Лука Машић, Саво Шакотић, Авдо Сулјић, Мехмед Мејрић, Омер Неслановић, Хасо Халиловић, Синан Чолаковић и Н. Н., Дин. 3, Мустафа Хачимић и Дин. 2, Расим Спахић. Сакупљачу и дароватељима топла хвала. .П риЈГози и з Д и в и н а ( Б и л е ћ е ) : ригодом снадбеног сијела г. Салке Бећовића из Фатнице г Хајдар Ј Бајрамовић сјетио се том згодом нашег милог Гајрета и сакупио Дин. 106.—, коју своту дароваше гг: По Дин 10. Митар Радовановић, Дервиш Бајрамовић, Хајдар Бајрамовић, Ћамил Перван, — no Дин. 5, Драго Капор, Абдулах Коетрић, Ћубрило Кошто, Мехо A. Перван, Мурат И Перван, Халил Бећовић, Сејдо Перван, Омер ЗилиН, Алија Бајрамовић, Авдо Бећовић, Халид Перван, no Дин. 3, Ибро Перван, Хасан Зилић и Алија Приганица, Дин 2, Смајо Хаџић. Сакупљачу и племенитим дароватељима нека je наша благодарност! Разни добровољни прилози: T okom прошлог и текућег мјесеца дозначени су Гајрету слиједећи добровољни прилози : Мјесни Одбор у Кладњу Дин. 110.— i. » У Пурачићу , 315.— „ „ у Тешњу „ 500.— „ „ у Стоцу „ 420.— „ . у Вишеграду „ 416.— „ „ у Бањалуци „ 93.— „ п У Илијашу „ 66.— „ „ у Олову „ 80.— Женски , „ у Тузли „ 350.— Срп. Централна Банка у Вишеграду Дин. 2.000 — Срп. Прометна Банка у „ „ 200.— Општина у Вишеграду „ 500.— Општина у Стоцу „ 500.— Мјесни одбор у Жепчу „ 173 — Свима дароваоцима и сакупљачима наша топла благодарност! 31 �ђ) примљени и награђени комади постаЈу потпуно сопственост „Просвјете«. Писци немају право Госп. Мехмед Дедић, приликом православних на тантијему, ако се комади дају у аранжману^ неког Божићних празника сакупио je за Гајрет Дин 55, пододбора или оупште у корист „Просвјете . Ако a дароваше no Дин 10: Јово Дивић, Коста Ђекић, ' се комад даје на некој од државних позорница Вељко Васиљевић, Петар Ђекић и Дамјан Ђурица, (централним, обласним, бановинским), писцу приa Дин 5: Миле Медић. Сакупљачу и дароватељима пада законом одређена тантијема, и он je, у томе топла хвала. случају, преговарач и потписник уговора са тангираном управом позоришта; Драмски конкурс Главног одбора „В росвјете" у Сарајеву. ж) награђене комаде „Просвјета“ ће приказиГлавни одбор „Просвјете" расписује са 1 фебруаром д р а м с к и к о н к у р с . Последњи рок пре- вати о својим Светосавским забавама, и то у сједишту Главног одбора и у сједиштима пододбора и даје рукописа je 31. август о. г. З а примљене драме установљене су две на- повјереника. Термин приказивања није обавезан; з) комад се не може приказивати на државним граде: I. награда — 4.0С0— (четири хиљаде динара); позориштима прије него што га „Просвјета" прикаже на једној од двојих забава. II. * — 2.000’— (двије хиљаде динара). Дјела за конкурс треба слати у д в a п р и Услови конкурса: а) комад треба да je из народног живота са пје- м е р к а , п и с а н а п и с а ћ о м м а ш и н о м у ч и т љ и в о м слогу, у з а т в о р е н о м к о в е р т у и са вањем или без њега, и сме да има само облик ш и ф р о м , a на адресу Главног одбора „Просвјете" актовке (једночина); у Сарајеву с напоменом да су послана за драмски б) комад треба да има родољубиву тенденцију, a може бити из савременог живота или из народне конкурс „Просвјете1*. Шифра на делу треба да одговара шифри која се налази на писму с пошиисторије; в) комад може да има било који драмски облик љачевим именом и адресом. (трагедија, драма, комедија, у прози или стиху); Жири за оцјену комада састављају г. r. Ђорђе r) комад не сме да траје дуже од 1 часа, a П е ј а н о в и ћ , библиотекар Просвјетине Централне треба да има no могућности највише 10—12 лица; Библиотеке, Ми^ко М а к с и м о в и ћ , свештеник, д) при оцјени комада биће првенствено узимане Марко М а р к о в и ћ , дир. Добров. Задруге и Бориу обзир, уз истакнуту тенденц^ју, његове књижевне воје Ј е в т и ћ , драматург Народног Позоришта, и сценске одлике; чланови Главног одбора „Просвјете“ у Сарајеву. Лрмози NS Бос. Кобаша. |р3и! i)[ | iBUiu i Г ‘"4 , г ш \\ Г л а в н и о д б о р Га јр е т а честита свој браћи Муслиманима наступајуће мубарек дане: Б а јр а м 32 м убарек олсун! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1bf32b01722ee05a3a5225960801ab44.pdf b0ce11605e3e3a763865f8f5ad060572 PDF Text Text ГОД. XIII ГАЈРЕТ БРОЈ 3 Сарајево, 16 фебруара 1932 Забава као манифестација Значај и смисао велике годишње Гајретове забаве у Сарајеву Годишње забаве културних и сличних друштава у Сарајеву, као и унутрашњости која му културно гравитира^ абично су у знаку разоноде, и обележене тенденцијом: да се члановима и пријатељима друштва пружи прилика да једном у години манифестују и документују своју редовну и сталну привржеиост друштву и његовој идеологији. To су дакле, углавном, ревије оданости чланова према културном или хуманом деловању друштва коме припадају и које помажу. Случај, међуТим, са великом гОдишњом Гајретовом забавом, како оном у Сарајеву тако и онима у унутрашњости, чини један изузетак од осталих друштава. Чим тај изузетак буде образложен, наше мишљење добива своје оправдање, и не треба га сматрати нескромним. Према томе, да би се указало на прави смисао и значај велике Гајретове забаве у Сарајеву, на првом месту ове последње, фебруарске, изузетно од забава друштава других вероисповести, — треба одмах нагласити да je последња Гајретова годишња забава била: Свечана манифестација једнодушности и привржености према раду и успеху, идеологији и прегнућима, културним стремљењима и платформи социјално економског рада друштва Гајрет; та оданост и приврженост обухватила je све слојеве муслимана, од илмије и осталих верских службеника до средње образованог грађанина или полуобразованог варошанина, од ситног занатлије и малог трговца до интелектуалног и мануелног радника, од најотменијег поседничког дома до периферијске кућице и сеоске колибе. Неочекивана и незапамћена посета на нашој фебруарској забави, у свима, на жалост за ову забаву одвећ малим, просторијама Народног Позоришта јасно je посведочила да тај огромни скуп, састављен из свију редова муслиманског живља, оба спола, разне доби и расположења, мишљења и менталитета, да тај скуп излази из оквира једне жеље за забавом и разонодом, за играњем и радозналом ревијом расположења. Она je посведочила да тај скуп прима облик једног уверења, једне жеље, једне насушне потребе, залегле у мисао и душу, срце И осећање, потребе да се друштву Гајрет даде сатисфакција која се оснива на оданости идејама Гајрета, на разумевању његове идеологије, на схватању његових културних смерница, на љуV бзви према к?еговим настојан»има и уверењу у успех плодоносних напора његових 33 �радника, у Сарајеву и унутрашњости. Taj огромни скуп осведочио се je да једино кроз Гајреш и аутем његових културнпх и просвешних акцнја, економског и социјалног арограма, националног и вастшног деловања, — да je једино на moj основи могућ усаешан културни нааредак, друшшвени развчшак н аривредно благостање муслиманског дела нашег народа, којн осеНа ареку n насушну aошребу да са својом браћом других вера стреми ка културној и националној афирмацији, на терену међународних настојања, постављених на стубове једне снажне и убедљиве, истинске цивилизације и темељитог прогреса. Да je ово тачно и јасно, сугестивно и очевидно, сведочи једна горда и поносна чињеница која je нарочито потоњој великој Гајретовој забави дала обележје особитог националног значаја и културног смисла. T a je чињеница у томе, што je Највиши Форум, Највиши Фактор, наш Први Државник и Први Грађанин, Његово Величанство Краљ Александар, на овој забави опуномоћио Свога изасланика, у осаби команданта Друге Армије, генерала г. Емила Белића, да он, као изасланик Његова Величанства Краља, буде тумач увиђавности и признања раду Гајрета са Највишег Места. И кад ми сви знамо колико наш Узвишени Краљ и Господар важи, у ц ел о м свету и у пространству наше државе у мислима и осећањима милиона југославенског живља, као културни Првоборац, социјални Реформатор и Иницијатор привредних делотворних акција, — онда ово признање раду Гајреша долазп као снажан докуменат. као аонос Гајрета, као сјајна круна на врху аирамиде његових успелих акцпја у народу, у свпма гранама јавнога живота. Стога није чудо да je препуно гледалиште Нар. Позоришта одушевљено поздравило изасланика Њег. Вел. Краља, јер je у томе факту видело и осетило да je Гајрет најмоћнији културни и социјалнопривредни, просветни и васпитни фактор у муслиманском делу нашега народа, да je снага Гајрета продрла у најшире слојеве и заузела место онде где су најјаче жеље vt побуде, наде и очекивања у душама и срцима свију муслимана. Овако схваћена и тумачена, велика Гајретова годишња забава у Сарајеву предњачи као узор и пример свима одборима, повереницима, члановима и присташама друштва у унутрашњости; смернице, на које je друштво Гајрет скренуло сав свој интензивни рад, у исто време су и директиве за рад Гајрета у унутрашњости. Стога je разумљиво да се са истим одушевљењем и еланом, у истом осећању жеље и потребе очекују и у свима местима унутрашњости, у свима редовима муслимана, свечане Гајретове забаве, и да се оне осећају као сјајне и документоване манифестације националне свести и културних настојања муслимана у целој нашој држави. Te забаве у унушрашњости су истовремено одјек усаеха Главног Одбора у Сарајеву; оне арешсшављају пандан резулшатчма и плодовнма једног замашног, на широкој основн заснованог рада и деловања за који je најбоља сатисфакција пажња и аризнање указано са Највншег Месша у нашој Државч. Уметничка линија и национална тенденција, чиме се одликовао програм на последњој Гајретовој забави у Сарајеву, јасно сведоче о одређеном правцу којим се креће, стално напред и снажније, сав рад друштва Гајрет наслоњен je на познату и утврђену идеологију, чврсту и непоколебиву. Комад „Чар рамазанске ноћи“, приказан на овој забави, јасно сведочи да je Главни Одбор Гајрета скренуо своју пажљу на то да се и унутрашњост угледа на јасноћу смерница и одлучност којом се приводи у дело једна добра и снажна идеја, којом се остварује и оживотворава она идеологија за коју су се првоборци и предњаци, Челници и вођи Гајрета борили, мачем и пером у прошлости, живом речју .и пером после Ослобођеша. Управо ради ових конртатација једн? рнажне робеде р упечатљивог триумфа; 34 �управо ради свих оних факата који убедљиво опр^вдавају све досадашње успехе Гајрета, ради свега тога нама je зачудно — да не кажемо да je крајње несхватање — да ни на овогодишњој свечаној Гајретовој забави нисмо запазили ниједног од врховних верских старешта Исламске верске заједнице, нити од стране Улема Меџлиса, mirnu од стране Муфтијства нз Сарајева. И поред тога што je Главчи одбор Гајрета управо њима у право време упутио и ове године (ма да се никада, ни пре 6 јануара 1929 a нити поспе, нису одазивали Гајрету) свечане, нарочите позиве, верујући да ће Главни одбор на почасиим и угледним местима у гледалишту Нар. Позоришта поздравити ове године поред верских старешина других вероисповести, који се ниједне године после Ослобођења не оглушише према Гајрету, и старешине наше исламске верске заједнпце. Ово уверење и ово очекивање Главни одбор je заснивао на факту: да се радом Гајрета већ дуже време одушевљено, интелигентно и свесрдно баве на стотине муалима и имама и осталих службеника исламске верске заједчице, те je тиме још необјашњивије и жалосније отсуство виших наших верских старешина и на овогодишњој свечаној Гајретовој забави. И нама не остаје друго но да из те гесимпатичне чињенице изведемо једини могућ закључак: да je и овогодишње отсуство наших верских старешина само доказ намерног оглушивања о документовани национално културни рад Гајрета у народу; Да je тај само на први поглед необјашњиви однос према сназн једног великог културног покреша, као што je Гајрет, само доказ културне аљкавости и упорног реркционарства uрема свему што претставља снагу прогреса и спстематску културну и националну еволуцију муслнманског дела народа у нашој Држави. Али, u успркос свему томе, успеси Гајрета у народу, плодови његова културног и националног рада, забаре његове као круна резултата и манифестација његове снаге; a изнад свега, признање и пажња са Нзјвишег Ме&а, r - то су јамства, поуздана и стална, да ће хиљаде неуморних и несебичних, пожртвовних и одлучних, храбрих и неустрашивих радника и неимара Гајрета, његова свјесна илмија и свјетовњзци из свих друштвених класа, — да ће истрајати у борби против мрака; да fce удвостручити своје издашне и дурашне снаге, да подигну велику грађевину културе и просвете наших муслимана, rpaђевину на чијем ће врху поносно светлети снажна, пламена луча просвете и напретка, цивилизације и културе. Верујући у себе и у снагу „Гајрета" и његових спасоносних идеја, ми сви треба да верујемо и у подизање те величанствене грађевине! G A ] R Е Т u svakoj kući, znači samo njezin napredak �Велика Гајретова забава у Сарајеву Присуство изасланика Њ ег. Вел. Краља и незапам^ен одзив публике Одличан аранжман и одушевљени пријем умјетничког програма — Огроман успјех примадоне Београдске опере, гђице Бахрије Нури-Хаџи+1 — Угледни гости и отмене тоалете —Сјајни морални и материјални резултати — Расположење при забави и игранки имао неколико тачака, али пробраних и, обзиром Пред забаву. на учешће гђице Бахрнје Нури Хаџић, високо Схватајући и разумијевајући значење своје годишње велике забаве, и поимајући интересовање Сара- умјетничких. Саобразно одабраном програму аранжеризабаве јева и провинције за ову забаву, — Главни одбор су се побринули и за одлично декорисање свију „Гајрета" у Сарајеву учинио je нарочито ове године просторија Нар. Позсришта, тако да je први утисак све припреме како би ова забава достојно репреоних који су већ око */29 почели да пристижу на зентовала успјехе и резултате културног и социзабаву био управо величанствен. Тријем и фоаје и, јално-привредног рада „Гајрета“ у Сарајеву и на као и остале просторије око гледалишта у Нар. сваком територију гдје допире његов моћни утицај Позоришту, украшени ћилимима и сијалицама, и снага његове идеологије. ИмаЈући све те околостављали су утисак и слику ванредне пријатности, ности у виду, Главни одбор je кроз дневну штампу интимности и топлине. Аранжма разних бифеа, a Сарајева и Београда указао на припреме за ову забаву. Али je у овом случају интересовање нарочито уређај посебног салона за отмене и најпублике постигло своју кулминацију када се je из угледније званице, превазишао je свако очекивање. објава пред забаву сазнало да ће у њезином про- Од безброја сијалица декоратери су удесили државну граму узети учешћа чувена и у последње време тробојку, која je украшавала интимни салон за знатно истакнута умјетниЦа, примадона београдске ћаскање и забављање послије програма. Ha исти начин уређене су и буде згодитака на лутрији, као опере, госпођица Б а х р .и ј а Н у р и Х а џ и ћ е в а . З а ово име, нарочито,обзиром на њезине недавне и буде за бифеје. Сама дворана остављала je утисак успјехе у Београду, везали су се коментари сим- достојанствености и финоће на тај начин што еу патија и радозналог очекивања, те није чудо дзМе аранжери (ве ложе декорисали скупоцјеним Нилиинтересовање за Гајретову забаву прешло границе мима, мањим и већим. Средња лож а у мезанину сваког очекивања, јер оно било обухватило и била je нарочито украшена ликом Њ ег. Вел Краља, чији je рам био окићен зеленилом и државном грађане осталкх вјероисповијести. Тако je, -----средно пред забаву, тражење улазница и резервисање бољих мјеста довело Главни одбор тако рећи у једну симпатичну неприлику, јер се je интересовање публике претворило у праву јагму око улазница и мјеста у Народном Позоришту. Са истог разлога није чудо што радозналост многих није, на жалост, могла бити задовољена, јер гледалиште Нар. Позоришта није било ни близу стања да у своје просторије прими и ону стотину-двије, који су се упорно старали да на дан прије забаве ма на који начин дођу до улазнице. Ова околност, дакле, јасно указује да je Главни Одбор „Гајрета" за ову своју забаву учинио све чиме се могло задовољити жеље муслиманске и немуслиманске публике, чланова и пријатеља Гајрета из Сарајева и унутрашњости. П осјета н св еч а н и п р о гр а м . Противно обичају многих друштава: да програм учини што обилнијим, Главни Одбор „Гајрета" je за овогодишњу своју забаву стао на једно исправно гледиште, a то je, да није важно к о л и к о има тачака, него к а к в е су тачке и к о их изводи. СљедујуНи томе принципу Одбор je на прогоаму 3G т Р°бојком. A у поменутом салону налазила се je слика Њ ег. Kp. Височанства Престолонаследника Петра, Покровитеља друштва. Уз то, све ложе биле су добиле драж интимности, јер су преко њихових наслона били пребачени ћилими интимних и дискретних боја, у изради наших златних домаћих руку. Већ у 9 часова дворана je била дупком пуна, тако да су аранжери били у недоумици куда да сместе оне госте који су се непосредно пред почетак извођења програма тискали у споредним просторијама, настојећи под сваку цијену да се домогну гледалишта, na макар и стојећи на врховима прстију могли да посматрају извођење програма. Тако je посјета на овогодишњој Гајретовој забави превазишла све досадашње, и може да послужи као манифестација „Гајрета“ и најбоља гарантија да су забаве овога друштва постале једна сушта жеља, неопходна потреба најширих, као и најотменијих слојева, муслиманскога грађанства, Сарајева и најближе унутрашњости. Тачно у .9 часова окрестар војне музике засвирао je државну химну, a у томе тренутку у Средњој ложи мезанинд појавио се je �И засланик Њ егова Величанства Краља Командант ll. Армије ђенерал г. Емило Б е л и ћ , у свечаној униформи украшеној највишим одличјима, a у пратњи своје госпође и госпођице кћерке. Сви погледи из дворане окренули су се према тој свечаној ложи, a одмах затим je двораном одјекнулз клицање Њег. Вел. Краљу и Краљ. Дому. У томе тренутку одушевљење и навала у дворану постигли су своју кулминацију, те je било несхватљиво како се je могао у гледалишту да смјести број који je достигао до хиљаду и no душа. Међу многобројним угледним учесницима и гостима примјетили смо сљедећу господу: Помоћник команданта II Армијске области дивизијски генерал г. Јован Јовановић, Командант Бос. Дивизијске области Генерал г. Стојан Милорадовић са гђом, Митрополит Добробосански Њег. Преосвештенство Господин Петар Зимоњић, Градоначелник г. Асимбег Мутевелић, Начелник Мин. Правде r. Сократ Петровић, Конзул Чехословачке републике г. Др. Бедрих Нехутни, секретари италијанског и енглеског Конзула, Генерални директор Земаљске Банке и почасни Аустријски Конзул г. Ернест Фолкерт, почасни Француск^Конзул г. Илија Иванишевић, државни савјетник г Осман Нури Хауић, Директор Вакуфа г. Шериф Арнаутовић, Нач^лници Kp. Банске Управе" rr. Ђоко Ковачевић и Бора Станисављевић, Директор Дирекције рударских предузећа г. инж. Вељко Јовановић, Директор Дирекције шума г. инж. Ђогдан Бабић, директор Средње Техничке школе г. инж. Оскар Гроф; 8атим испред Просвете г. Др. Војислав Бесаревић са гђом, испред Бенволенције г. Др. Јакоб Кајон, испред Напретка г. инж. Тиболд. Затим претставници Професорског Удружења, Tpr. и обрт. Коморе, Обласних одбора Јадранске страже и Народне одбране, „Слогс“, „Лире“, Љекарске и Адвокатске Коморе, Трезвености, Ла Хуманидада, Ел-Камера, Српске црквене општине, Новинарског удружења, Мерхамета и срески начелник г. Ружић са гђом, и многи други отмени и угледни гости. Из провинције су присуствовали: Предсједник Гајрета из Бугојна г. Ахмет Садиковић, претсједник Гајрета из Мостара г Хаџи Ибрахимага Слипичевић, из Горажда rr. Нурија Рашидкадић, Хасанбег Башагић и инж. М Фазлагић, из Плевља r. Ибрахим Биоградлија и многи други. отприхике исто толико мушких гласова. Све очк гледалаца биле су испуњене свјежим и вецрии бојама са народних муслиманских ношњи у које су биле обучене пјевачице, док су мушки чланови хора били у црнини, са фесовима на глави. Кад се je аплауз у дворани стишао, диригент хора г. Бојислив Јунгић пришао je послу н кроз двије тачке од Мокрањца, и то: „Пјесме са Косова“ (Друга Руковет) и „Мекам", доказао да му je успјело да овај млади и гласовно свјежи и сирови хор дисциплинује до оних размјера који омогућују солидно извођење наше народне полифоније, изражене тако сјајно у Мокрањчевим композицијама. Извођење ових двају пјесама било je на висини солиднога хора; примјећено je да су гласови поуздани у интонацији и свјежи у својој звонкости, да су навикнути на динамичка сјенчења и поузданост интервала. Стога није чудо да je извођење ових двају пјесама попраћено кишом аплауза из препуног гледалишта. Општи утисак код игвођења ових тачака био je тај, да je овај млади Гајретов грађански хор на сигурном путу да постане кадар да се афирмише међу осталим реномираним хоровима и пјевачким друштвима Сарајева. Други дио програма (трећа тачка) био je једночин „ Ч а р р а м а з а н с к е н о ћ и “, из муслиманског живота у Босни, са пјевањем; аутор овога једночина, r. Мустафа Мулалић, изабрао je, у смислу идеологије и културног дјеловања „Гајрета", радњу и фабулу из „најближег футура". У радњу je убацио, са успјелом хумористичном поантом, једну импровизацију, детаљ из „егзотичног Оријента“, али са тенденцијом да демаскује претпоставке разних странаца да у Босни живе неки т. зв. Турци са својимхаремима, евнусима и т. д. Тежиште Тачке програма. Неколико минута иза 9 часова подигла се je завјеса од скупоцјеног црвгног сомота, са златним иницијалима Краљевским, — дар Њег. Уел. Краља нашем Позоришту. У исти мах двораном се проломио урнебесан аплауз, јер je позорница била пуна чланова Гајретовог мјешовитог грађанског хора, кчји се je састојао од око 30 женских и Г. Мустафа МулалиК аутор позор. комада „Чар рамазанске ноКи". 37 �,и потка ове актовке je- у томе, да укаже на следеће: „Гајрет" ради на културном и економском подизању муслимана, на њиховом цивилизовању и европеизовању, тако да ће у скорој будућности потпуно изблиједити сва традиција Оријента и сви његови старински узуси у свакодневном животу муслимана, на дому и ван њега, и да ће у блиској будућности муслимански дом и његови чланови бити потпуно европски и цивилизовани у пуном смислу ријечи. Kao такав, овај комад je од публике примњен са симпатијама и одобравањем, захваљујући режији г. Андрије Ћурчића, члана Нар. Позоришта, и захваљујући напорима и труду, доброј вољи и приљежности, одушевљењу и темпераменту са којим су извођењу ове актовке приступили питомци и питомице „Гајрета1*. У цијелоЈ игри примјећено je веома добро познавање улога и Гђца М а г б у л а Ф и л и . п о в и ћ Гајретова питомица једно нарочито расположење да се свако од извађача снађе у улози и даде je са разумијевањем и оним искреним надахнућем са којим обично дилетанти приступају позорници. Лијепе и симпатичне наговјештаје имитаторског и глумачког талента показала je нарочито госпођица Филиповић Магбула, Гајретова питомица, a затим Ресуловић Ш евала, Фазлагић Енвера и Талић Земира, те гг.: Реџић Мухамед, Садиковић Мухамед и Рамић Екрем, Публику je нарочито насмијала комична епизода г. Омића Теуфика, у улози старца Османа. Разумије се, да захвалност публике и гледалишта припада и осталим учесницама у овом комаду, госпођицама: Хаџиалијагић Мурвети,, Муфтић Суади, Карахасановић Ениси, Реџић Зејни и Муфтић Есми. Редитељ г. Ћурчић успио je да дилетанте дисциплинује на начин који награђује сваки напор и труд. По свршеном комаду публика je изаввала и дуготрајним аплаувом срдачц0 поздравнла аутора r. Мустафу Мулалића. Са великим нестрпљењем очекиван je трећи дио програма; појава, наступ и пјевање госп ођи ц с Б ахри је Н ури Х аџић која се je благонаклоио и са нарочитим симпатијама према „Гајрету" одазвала позиву и дошла у пратњи свога клавирског пратиоца г. Брезовшека, I диригента Београдске Опере, a којој су пријатељи, чланови одбора и питомци (ице) „Гајрета приликом доласка приредили срдачан дочек на станици. Чим се je појавила на позорници буран аплауз поздравио je симпатичну гошћу, обучену у веома укусну и апартну концертну тоалету. И док се je она осмјехивала н наклањањем поздрављала на све стране, дотле je из ложа и из осталих сједишта полетјело цвијеће према прослављеној и лијепој умјетници. И дуго je требало док се je стишало одушевљење, након чега je госпођица Хаџић 'приступила извођењу својих тачака. Прослављена пјевањем „Аиде“ и »С аломе“ на београдској оперској сцени, госпођица Бахрија Нури Хаџић je своје претстављање публици почела једном ванпрограмском тачком, аријом из Вердијеве „Аиде“. Одмах после отпјеване ове арије она je освојила цијело гледалиште и потпуно потврдила све оне одличне гласове који су се чули о њој у београдској публици и читали у београдској дневној штампи и часописима. Њ ено пјевање je дјеловало директно сугестивно, јер су поред сјајних вокалних квалитета дошле до израза њезине одличне глумачке способности, како у арији из „Аиде“ тако и у аријама „Саломе“. Публика се je освједочила да у овим улогама пјевачица потврђује своје неоспорне глумачке особине које поред њенога гласа, пријатнога у боји, сигурног у техници и осјећајног у изразу, чине да je свака њена улога дата непосредно и карактеристично. У аријама из „Саломе“ њен глас je био више на принципу живе ријечи, a у арији „Аиде“ осјећала се je распјеваност и ширина мелодијске линије Вердија. Осјећало се je да тај глас мора да у оперском ансамблу доминира својом продорном резонанцијом и драмским изразом. Техничку сигурност и одличну школу свога гласа гђица Хаџић je показала и У концертним тачкама, о дГ о то вц аи Милојевића. Аплауз одушевљења, спонтаних овација и неподијељених симпатија из цијелога гледалишта претворио се je у клицање, док су са свију страна летиле ките свјежег цвећа на прослављену умјетницу. A затим су се низали нарочити дарови признања: огромна корпа од цвијећа, дар Главног одбора „Гајрета", затим неколико сјајних букета, знаци симпатија и признања од питомица Гајрета и оегалих пријатеља и познаника. По свему се je �бидјело да je ово гостовање и учешће гђице Хаџић прирасло за срца цијелога гледалишта, и да претставља највећи успјех који je могла да у Сарајеву постигне једна пјевачица са наших централних позорница. З а б а в а и игранка, Свечани програм завршеи je око U и no часова, након чега je публика из гледалишта приступила разним начинима забављања и приправљања за игранку. Али, чим су огромне масе похрлиле у споредне просторије Позоришта, да се нагледају аранжмана и окријепе разговором примјећено je да су, на жалост, просторије Нар. Позоришта одвећ премалене и'преуске за огромну посјету на кГајретовим“ забавама. Ако икада a то се овај пут видјело да je „Гајретова" забава један мементо: да je Сарајеву потребна једна достојанствена и велика зграда која може да прими до двије na и више хиљада посјетилаца, како у своме гледалишту тако, и нарочито, у споредним просторијама за разоноду и сједељке. И једино захваливфи узорној дисциплини и достојанствености, узајамној пажњи и такту, поблика je могла да се некако снађе у претијесним просторијама фоајеа и да како-тако нађе кратко одмориште за једним илд-"' другим од оног невеликог броја столова. Али главни дио публике je ипак остао у^рлеДалишту, у ложама, на балкону и у партеру, да посматра почетак и ток свечане игранке. Игранка je почела сјГ „Краљевнм Колом“ које je интонирао војни оркестар. И чим су се зачули звуци кола све je из споредних просторија похрлило да види cjajne тоалете, отмене аграче и играчице, сву господу и госпође, хануме и госпођице редом. „Краљево коло“ je повео Изасланик Њ ег. Вел. Краља, Армијски Генерал г. Емило Белић са гђом Др. Халком Хасанбеговића, г. Др. Авдо Хасанбеговић претсједник Гајрета сагђом Генерала г. Белића, г. Др. И Хаџиомеровић с гђом Генерала Милорадовића, Тенерал г. Милорадовић са гђицом Бахријом Нури Хаџић, г. Ђоко Ковачевић са гђом Маром Бабић, госп. Др. В. Бесаровић са гђом и т. д. Све до бијелог д а н а ,. , Игранка и свирка, пјесма гаравих пјевача и пјевачица, ћеманета и хармоникаша у споредним просторијама; продавање лутрије и цвијећа затим карти за избор љепотице „Гајретове" забаве; потом опште весеље, у мањим и већим групама, разонода и пјесма, ћаскање и забављање, — то je била слика једног ванредног расположења посље програма Гајретове забаве, расположења које je потрајало не само до расвитања него, у правом смислу ријечи, до бијелог дана. Око 4 сата изјутра свечано je објављен резултат избора љепотице забаве; публика je одушевљено поздравила изабрању љепотицу гђицу Сађу Бахтијаревић и њезине почасне даме гђице Абиду Карахасановић и Нађу Бркићеву. И када се je на хладном јутру no бијелом снијегу забијелио дан, тек тада разишли су се последњи гости, најмлађи и најодушевљенији, да посље ове забаве, скупа са својим старијим, [препричавају своје одличне утиске и задовољство са аранжманом и програмом велике и свечане овогодишње Гајретове забаве. П. Гђица Бахрија Нури-Хаџић о Гајрету. Уредник једног сарајевског листа био je примљен no гђици Бахрији Нури Хаџић у присуству њеног оца држ. саветника г. Османа Нури Хаџића. У невезаном разговору гђица Бахрија Нури. Хаџић je изјавила: — С великим задовољством сам примила позив нашег „Гајрета", да дођем не само у моје родно мјесто него у културни центар моје уже отаџбине и да својим скромним силама придонесем успјеху ове „Гајретове1* приредбе. И ако ми je овај позив дошао у незгодно вријеме, јер морам да спремам велики материјал мога репертоара, ипак сам прихватила позив „Гајрета", тога еминентно културног друштва, које чини неоцјењиве услуге нашем муслиманском живљу, и које се једнако брине за мушки и женски подмладак, дижући на све стране широм отаџбине зубљу просвјете. Па и шта су све те моје препреке, према високом задатку овога друштва, према његовим несебичним циљевима ? — Завршила je гђица Хаџић своју изјаву. 39 �МустаФа М улалик • Чар рамазанске ноћи актовка из муслиманског живота у Босни Вријеме најближи Футур (Свршетак.) Т о м с о н о в а : Пустите нас! Д р. Х'3 ј р у Д И Н t (глумљеиим сарказМом') Хзхаха! Т о м с о н о в а : (дигне се енергично) Пустите нас,јер ћемо тражити интервенцију власти. Д р. Х а ј р у д и н ; (цинизмом) У харему ja сам сва власт. Т о м с о н о в а : Пустите нас, јер ћемо силом бранити нашу част. (копа no ташнн) Д р. Х а ј р у д и н : (мирним иинизмом) Изгледа ми, да вашом енергијом приличите оном опаком црнцу (тапше длановима) О с м а н : (улети опет са ножем, поскочи на прстима, учини покрете поздрава и ђаволски рукне) Т О МС О Н О В О Ј : (испадне ташнз из руке заједпо еа револвером) Д р. X a ј р у д и н : (Осману) Покажи дамама одговарајуће им место,0 CM a н : (стави нож у зуб£, ^adj-ne рукаве, мало зарежи и прстом покаже н,а Јастуке испод Д р. X a ј р у juh-ito ногу) М И Н е Т : (послушно седне) их 0 С М a н : (пограби Томсонову за шију, подигне vapna и тресне са њом на јастук) Т о м с о н о в a : Os Боже! 0 С М a Н : (на свој начин поздрави и удаљи се) М и н е т : (молеНиво, сервилно) Напослетку u. од нас?! Зар вам је с т а л о до нас код толико дивних харемских звездаГ Др. Х а ј р у д и н : 0 кћери западз, умирите се и саслушајте ме. Док ваши западњачки мужеви уздишу за кћерима сунца и док њихове пожуде фантазирају о стамбулским ружама, како да ми источњаци не водимо рачуна о тој пажњи и не узвраћамо им мило за драго. Т о м с о н о в а : To су импутације, којима желите оперисати, али ми ћемо се осветити. Д р. Х а ј р у д и и : To je оно, што се и ja желим осветити. М и н е т : Jao! Др. Х а ј р у д и н : Кад ме саслушате даћете ми оправдање. Било je то пред десетак година. Путовао сам вашим земљама у пратњи своје Фатиме, најмилије и најдивније харемске звезде. Фатиму сам волео но се.бе самога. Пружао сам joj сва задовољства света и још je само остало, да joj покажем запад. Живели смо у граду на ривијери једне сунчане земље ср?д дивних вртова. Покривена Фатима обратила je на се пажњу ваших мужева, који слушајући 40 легенде о лепоти харемских звезда, пођоше ковати зле намере. Једнога дана служавка нам предаде позив неке угледне фамилије, која нам je хтела исказати своје гостопримство. Kao син истока, доброћудан и широкогрудан нисам могао ни помислити, да се у том позиву крије зла намера и одазовем му се. Пред хотелом чекао нас затворен ауто, који са нама пројури непознатим улицама. Била je већ ноћ. Уставили смо пред једном вилом обраслом палмама. Ha улазу дочека Фатиму једна дама, која je под ,руку одведе у посебно оделење, желећи тим исказати велику пажњу нашим источњачким обичајима у погледу сакривања жене. Ja се запутих предвођен лакајем у један салон. Би ми одмах донешена наргила. Чекајући домаћина пушио сам. Духан je чудно деловао. Мислио сам у први мзх, да je презасићен западњачким мирисима, али убрзо осетих се немоћан. Наркотично je деловао и ja сам брзо уснуо тврдим сном. Кад дођох свести a то je било тек други дан, нађох се у соби мога хотела. Бојажљиво погледам на Фатимин кревет, али je био празан. Претражих апартман али ње нема. Претражих читав хотел, парк, улице, na и читав град, али ње нигде. Пријавих полицији, расписа се потрага, али све без успеха. Венуо сам у том граду дане и месеце, али моје љуб* љене Фатиме нигде. И вратим се на пола мртав. Дошавши кући узех свете књиге и заприсегох се, да ћу се осветити и ево та ми се прилика први пут указа. Т о м с о н о в а : Светите се на нама, али вам кажем, да ће се и вама љуто осветити! М и н е т : Тражите од нас какав било откуп! Др Х а ј р у д и н : Ништа ja нећу друго, него да се осветим на онај начин како je моју Фатиму подмукли запад отео. Јамчим вам за живот и здравље. (Робињице уносе јела и пиКе и постављају на пешкуне пред Др. Хајрудина и странкиње) Др. Џевад улази за н>има носеки красан ибрик и леген., na им полева на руку. Ајиша држи мараму са којом Др. Хајрудин брише руке) Др. Х а ј р у д и н : A сад без страха окрепите ваша дивна тела! М и н е т : Ми нисмо гладне! Др. Х а ј р у д и н : Дасеосведочите,да нема никаквих наркотичности ja ћу први дати примера (Једс руком) �f o м c o н o в a и M и н e i : (ce „ ј,, да једЈ) Др. Х а ј р у д и н : (Једе халапл,иво. Робин.ицама) Можда европејке не умеју јести без музике. (Робињице узимају опет инструменте, поставе ce у округ, засвирају и запегају ) Зашто Сике, зашто Под чадор да идем? Миралај ме зове Себи под чадоре. Вино да му служим Лице да ми љуби. (Кад су отпевале, свирају весело кокуњеште. Ајиша игра и дахиром звецка. Кон чно све робињице изводе један балет. Плес Харемских Звезда). Др. Х а ј р у д и н : Ни дивна песма мојих робињица није зар у стању да вам даде расположења? Т о м с о н о в а : Не налазимо у њој ништа лепог. Ми хоћемо слободу! Др. Х а ј р у д и н : Можда има која лепша. (Робињице ce поставе око странкнша и певају) Самац седи стар Лемедим У кафтану зеленоме, . Седа му je пала брада По јастуку свиленом^ . . . Т о м с о н о в а : Ни сви славуји из лугова истока нису у стању опевати нашу одвратност прама овом насиљу. Др. Х а ј р у д и н : Кунем вам ce лепотом истока, да ће вас ипак удобровољити. Ja ћу вам сЗм запевати. (узима бугарију, пева и сам ce прати) М И Н е Т ; (плаче) Др. X a i р у д и н : (пева) Ђаурко лепа, Туга ме мори За очи твоје Што сузе роне! О с м а н : (рукие јаче uo Икад,(ДО*иж1)№п2 će T o m c o h o b o ], коЈа cc сва иаЈежи. Поскоми и kohuW ć one) Х.а ј р a :.(Мииети) Благо вама, благо вама!А ј и ш а : (To m c o h o b o !) Благо вама, благо вама! ' .*■ А з е м и н а : Вас he вечерас обдарити мнлошћу свога бескрајнога севдаха. Т a ј и б a : A нас нити не гледа. A ј и iu a : (To m c o h o b o ) Колико вам вреди оиа мушкост! Т о м с о н о в а ! Зар оног фарнезијског бика. Рађе смрт! Х а ј р а : Ми му певамо и свирамо, на грла Душу дајемо, sa њег гојимо лепоту и младост чувамо, али на нас и не гледа. А з е м и н а : Дајте нам вашег западног чара,'да и нас воли. М и н е т : Пустите нас, ’ ми Вас молимо! Смилујте ce на нас! To M co i f O B a : Зар ja да дођем у шаке оног фарнезијског бика? А ј и ш а : Зашто ce отимате? Зар вас она снага и мушкост не дражи? Т a ј и б a : (Минети) Зар вас његов севдах не успавл>ује и не чини сретном? А з е м и н а : Да сам на вашем месту дала би све ово (xohe да покипа ђердане) Т о м с о н о в а : Ja вас од срца жалим и желим вам овај положај. Али жене сте. Разумете нас. Помозите нам да ce спасемо, даћемо вам што год зажељеле. М и н е т : He дозволите да ce на нама врши освета! Др. Џ е в а д : (М тети ) Гогподар вас чека. Нестрпљив je. Пожурите са тоалетом. О с м ан : (долети та ножем и мекне на Томсонову као теле.) Т о м с о н о в а : Фуј Сотоно! Х а ј р а : Одмах ће бити готове. Мало стрпљења. Сестре, идимо донети рухо и мирисне водице. (сви ce разилазе осим Томсонове и Минете) Т о м с о н о в а : Е, не могу више. Стрпљење губим. Т о м с о н о в а : Спасавајмо ce. Сад je прилика. Остале смо саме. Скачимо кроз прозор, јер не Пустите нас или ћемо звати у помоћ. желим умрети у шакама оног крвника. Др. Х а ј р у д и н : Одавде ce глас не чује. Харем je бескрајна сахарска пустиња у којој су све М и н е т : He губимо време! (п >трче на врата, отворе их али у довратку стоји Осман, који превалн очима и рукне тежње за слободом само пуке „фате моргане" као рис). у моменту лок су одле јеле вратима унишао je (устане) Напустићу вас. Можда ce ваше жене Др. Џевад и донео једно столно огледало, тегле и бочице стиде јести пред мушкарцем. Ja ћу вас чекати од козметике. Оне ce све очајне арате и уморн > седну под балдахив. Наслоне ce једиа на другу, једна као мајка у својој спаваћој одаји Пазите само, у харему Долороса, a друга као Јероним Покајник и горко заплачу. ce свака непослушност кажњава крвавим бичем. Угаси ce лустер и само плаво и црвено светло мистпчио Нахраните ce и дођите ми у меке душеке веих осветл.ева. Mana станкај селе са смешком попут вашег западног неба. Д р. И б р а х и м е ф е н д и ј а : (имам. Достојанствена поДонесите ми уздахе севдаха да ме милују попут јава господина у црнини са белом ехмедиЈом око главе. Улази на главна ирата, изненађен чулним осветлен-ем хоЈе благих зефира (робињицама) Приредите им мипада на Мајку Долорозу н јеврема Покајника) АтМОСфера рисне водице, нек умију лице. Обуците им свимирише еротиком. Странкиње. Плачу. Чуднолене кошуље, танке и прозирне као слатки сан (тапше длановима) вато. Требате утјехе моје даме? Т о м с о н о в а : Требамо мира. Требамо смрти; Ако О с м а н : (улети са голим ножем) нам тим можете послужити. Др. Х а ј р у д и н : (показује на Минету) Ову ДОВвДИ м ени , a ову (показује на Томсонову! ВОДИ себи (оде) Др. И б р а х и м е ф .: Човек ce не сме -подавати �■к реаигнацијама нп.у.часу кад му прети највећа опасност! (Наједангтут ce очује кланир и виолине. Бизеов популарни нарш N3 опере „Кармен*. Минета устави плакање и изненађена слуша) .... \ М и н е т : Кармен? Т о м с о н о в а : У овој пустари, у овој Сахари, где се чују само рике л а в о в а и тигрова? Какав Кармен? М И Н е т : Слушајте! (оркестар се чује јаче) Е С М a : (уђ; нагло, угледа Др. Ибрахим еф., na се шненади. х a затнм ce натрше грохотом смејати) Можете ЛИ се снаћи у ситуацији? Др. Ибрахим еф.: Признајем да не могу. Ништа не разумем. Дошао сам no дужности, да вас зија. р$т учиним прву вечер рамазана, a затичем две странкиње, које горко плачу. Е с м а : (смеје ce) Па да их спасимо! Т о м с о н о в а : (мрско je погледа) Ви, охола Помпадурко! Е с м a : (отвори светло) Да, да вас спасимо, односно да вам најавимо, да вам спас иде. Хахаха! Ваши европејци освојили су харем и ето их да вас ,, ослободе. (са песмон и свирком улазе сви ■вропски као и свагда обучени. Кад спазе Др. Ибрахич еф. с i респекгом ce уозбнл>е и дубоко по:дравл>а у Др. И б р а х и м еф . Необично расположење. Само наставите. Наслућујем, да je близу фине некој тајанственој драми. М н н е т : (растире очи) Да ли сањам? Е с м а : (странкиљама) Ми смо вас како витите спасили, зашто нам дугујете захвалност, a ту ћете нам исказати на начин, ако нам извинете, да смо вас ми сами извргли претрпелим мукама. (счеЈе ce) ■ М ii н 'е т a :' Н : разумем вас. Т о м с о н qb a : У вашем смеху назирем много гцинизма. Ви нам ce ругате. Е с м a : Ни најмање, јер све оно што сте преживеле , . све je било . инсценирано (сви ce смеју) Т - о м с о и о в а : И онај црни са ножем? О с м а н : То сам ja госпоје драге и опростите. М»гн 6 f : И евнух? ° Д р . Џ е в а д : (нахлони ce и приказује ce) To сам био ..... Ja , Др. Џевад. :Т-о м с о н о в a : (Минети cea сретна) Дакле онај одвратни махараџа неће више доћи. Д р« Х а ј р у д и н : Туј сам! (наклони ce и приказује ce) - - - Д р . Хајрудии. М и н е Т : О в а ј баш није тако одвратан него напротив. Х а ј р и ј а : A ми смо биле робињице (иредстввљаЈ/ ce све) Др. И б р а х и м еф .: Јаод свега ништа не разумем. Е с м а : Изволите 8ау8ети места, na ћу вам објгсh> нтјги (сви седаЈу). Ове су даме пошле у лов за романтиком. У Босни су мислиле, да ce налазе сви чари оријента. Посетили су нашу vyhy у уображењу, да ће видети харем са четрдесет звезда. Међутим ми им то аадовољство нисмо могли пружити, na смо га морали инсценирати. Др. И б р а х и м еф . (ce смеје) Сад разумем. Др. Х а ј р у д и н : И надам ce да су мадаме биле задовољене, да ће понети незаборавну успомену са Оријента (смеје ce) Т о м с о н о в а : Али ипак нисмо виделе праве Туркиње. Е с м a : Све жене, које живе у овој кући видите пред собом. • T o M C O H O B a : Онда Су ОВО ТурКИЊе (показуЈе на госпођице) И ви сте Туркиња? Како то? Е с м a : Не. Ми нисмо Туркиње. Читаво ово друштво, што га видите je српског националитета, али je исламске вере. Не гледајте и не судите no нашој спољашности. Ми смо од оног елемента за ког сте ви читали, да носи турбане, да живи у харемима, и да je полуцивилизован и не-^просвећен. Ж ив елеменат pače, сачуван традицијом, удружен je елементом оријенталне осећајности и сентимента, кога попримисмо Исламом, даје нам нарочит тип културе. М и н е т : Ми смо имале сасвим други појам. Т о м с о н о в а : Ми смо читале, да у Босни живи елеманат кога ни европејска мисионарка Аустрија није могла просветлити. Е с м a : Како видите нађосте цивилизован народ. Али могу вам рећи да je наш елем еш т касно пригео за прогресом, ну то je добра страна, јер ни у ком погледу нисмо правили скокова. Т о м с о н о в а : Дакле, Аусгрија je како видим получила веома велики успех. Др. Џ е в а д : Апсолутно никакав. Читав њен четрдесетгодишњи рад био je негативан. Ш та више, да би Аустрија получивала своје империјалистичке тежње, подржавала je инстинкте непросвећених. Ha верским разликама створила je гесло „Divide et im peri," којим je успевала да нама четрдесет година паразитски влада, a нас муслимане, да одвоји од наше етничке заједнице. Т о м с о н о в а : Не могу да схватим, како ce je могао сам од себе дићи културни ниво у Бо:ниУ Е с м а : Е, то има да захв 1 лимо нашем културном и просветном друштву Г а ј р е т , који je opraнизовао све народне снаге, ујединио све народне мисли и ocehaie и на традици ама и слави наше народне историје подигао културу. М и н е т : Тако? To je дивно! A посто.и ли jotu увек то друштво? ’E с м a : Постојаће док je у Босни народа, јер Гајрет ' • • je срастао са народном душом. Kao своје миле i �госте упознаћемо вас са свим његовим културним тековинама, јер то видети имаде више знаменитости и чара, него ли све фантастичне бајке о неким имагинарним харемима и харемским звездама. Moja кћерка ће вам се ставити на расположење са својим аутом. Х а ј р а : У Гајретовом музеју видећете све народне муслиманске ношње и обичаје. Т о м с о н о в а : Како смо вам захвалне! Сад ми се je тек повратило расположење. Е с м а : A сад, моје даме, no истинским традицијама наше куће изјављујем жељу, да будете наши мили гости за цело време док боравите у нашој средини. Унапред вам велим, да бисте учинили страшно нажао, ако гостопримство не би прихватиле. Др. Х а ј р у д и н : Али без икаква страха од освете и наркозе! Т о м с о н о в а : (прет,1 му) Ви . . . ви . . . још ми срце туче од страха! <;Ви се смеју) Е с м а : За то време имаћемо прилику, да вам многе наше ствари објаснимо. М и н е т a : Хвала вам велика! Објасните нам, молим вас, једну ствар. Колико^ смо м‘и упућене и осведочене, Ислам као вера je најве^а запрека-култури. Међутим вас видимјо .. . Е с м a : Ha ово питање ^ahe вам одговор наш ^ имам. Др. И б р а х и м еф: Имате криво мишљење. Ислам je напротив религија која унапред одобрава и штити сваки прогрес који je наравно у складу са морално-етичким тежњама људског друштва. Ta импутација Исламу имаде свога узрока, јер су Ислам својевремено често пута чували и ширили без спреме тумачи. Свештениц^ који нису имали никаквог обраЗовања, аутодидакти, који су научили Куран као основни закон наше вере напамет, али му тумача нису знали. Куран je писан на арапском језику, a код нас у Босни некоји ваизи нису уопште знали арапски, ерго нису познавали ни најосновнија начела вере. Они су мислили, да je муслиман само онај, ко верује у сират ћуприју и дерџала, док je она читава дубока филозофија вере лежала у корицама Курана неоткривеча и необјашњена. Међутим Г а ј р е т je излечио то зло. Слао je своје питомце на високе теолошке школе у Каиро, a no том на световна свеучилишта no Европи и тако данас имадемо већином високе теологе, a многи од њих je уз то доктор права или медицине. Т о м с о н о в а : Шта све може учинити једно мало друштво, више но једна велесила. Др. И б р а х и м еф. И тако се мало no мало разоткрила права филовофија вере и тако се њеним најсавременијим најнапреднијим наче- лима, који упоредо иду с а ' науком, пођоше муслимани владати и за кратко време ‘Подиже се њихов културни ниво. Да се je пре no узвишеним начелима Ислама управљало, и Кох, који je пронашао бактерије, Гутемберг, који je изумио штампу, Стефензон жељезницу-^никао би из наше средине. Први летећи човек не би био Лилиентал, био би муслиман, a наше земље где живимо, не би биле пустоши и џунгле, него би биле Ленотреви вртови; био би и на земљи рај. „Ве сехаре лекјум ма фисемавати, ве ма филерди џемиан минху ине фи заликје ле ајатин ликавмин јетефекјерун." Бог нам je подложно учинио што год има на небу и на земљи и заиста у свему томе имају знакови за оне који умеју мислити. Тако вели Куран. Исто тако Куран нас упућује, да тражимо животна средства како на врховима планина, тако и у рововима тражећи руде, јер Бог сам каже: нађите, жељезо и користите се њиме. A што нам жељезо него да њиме као најкориснијом рудом подижемо културу, да правимо како мотику, тако и жељезницу, тако и аероплан, тако и све остале техничке тековине. Да смо зато знали од нас не бише остале неиспвтане ни највеће морске дубине као ни највећи горски врхови. Наш дух би прелетео и Монт Еверест и Килиманџаро и Мон Блан и Аконкагву. јзс м a : Извинете Др. Ефендија, да вас прекидам. * Жељела бих вас нечим послужити a предавања ћемо доцније слушати. ^ а ј р а : Да би се наше гошће потпуно свикле и заборавиле претрпели страх, показаћу вам своју најновију слику „Чар рамазанске ноћи“. ^ И : Ta KO je. (плешћу) ^ 0 м с о н о в а : (зачуђена) Зар сме муслиманка бити сликарица? Ислам, колико je мени познато искључује сваку уметност. Др.. И б р а х и м еф-: Не искључује, али за оне који уметност правилно схватају. „Кјуну нехејтукјум анзијаретил кубури фезе руха.“ И гробови ćt нису смели похађати, јер се њима клањало, јер су кипови били идоли, али данас,.кад смо утврђени, кад знамо, да оно што ЧЈвек етвори не може бити никакво божанство, нема опасности од уметности Па и сама Хазре^и Ајиша no заповести Алејхиселама од једне уметничке слике направи јастук, a на ком je Алејхиселам лежао и слушао робиње како певају и рекао Хазрети Омеру, који им je песму бранио: Фе кале дахума! Све што подиже морал и веру у Бога — све je no Исламу похваљено. Гледајући дело човечје женијалности можемо тек уввдети, колика je моћ Свевишњег Ствараоца. По.чнајући астрономију упознајемо тек Његову величину, 43 �ћознајуки технику, упознајемо тек мудроет •vft, његових свезакона. X a ј р И ј a: (јс донсла слику сн стафажом и изложилв Јс) СВИ : (диве се и плешКу рукама) Др. Ц е в а д : Рамазанска идила. Дивим се! Премда ми лекари, натуралистичке природе —, не можемо духовним okom продирати у скривене светове без рентгена, али преживљавајући и сам ту идилу и оссћајући њену чар, остајем зачаран. М и н е т : (на лорњоп) И ja сам очарана! Др. Џ е в а д : Заиста величанствено! Леонарда сам негда више ценио no његовом првом авијону него ли no његовим фантастичним планинама у позадини Мона Лизе, јер сам мислио да такве природне појаве не постоје. Али сам се осведочио да човјечји ум не може ништа замислити што у природи не постоји, na ако не на нашој планети, a оно на Марсу, Венери, или којој Орионовој звезди. Дух уметника ви е * се високо no козмосу, прелета звезде и тражи за себе мотиве. Све то уметник својим тајанственим душевним okom гледа у далеке светове. Сад све разумем. Заистг дивно! Кроз мушепке прозора једна дивна жена као Тицианова Флора гледа кроз тајанствени сумрак у меки запад. Месечев срп и први сјај Венере. Силуете кућа и високе танке минаре на којимаблеште кандиљи Диван колорит. Читав призор делује на душу као слатки сан, умор, пун заноса. Призор.кога видите И на OBOM прозору (показује на прозор, кроз кога управ улазе звуии веч рњих рамазан салавата): * , Херџиџебин бин џумахшар , Лаик олур џенетех, Баји јохсул аџу мухтаџ Маликј олур ниметех! Хактеала вирмемиштур Сени гајри умете Мерхаба tj шехри рахмет Шехри нур1 (Ове ноки на хиЉВД^ Грешника заслужи рај< Богаташи, сиромаси гладни И ■ Потребни добише благодат. Велики Бог није дао Тебе (рамазан) другим следбени цима, добро нам дошао о месече Божије милости, месече светлости!) Др. Х а ј р у д и н : Пази се, имаћеш у кући критичара. Др. Џ е в а д ; Хајрија, признајем да сам узбуђен и морам да те загрлим (загрли je и пољуби) Е с м а : Да друштво не би криво схватило, њих двоје су заручници! Д р. И б р а х и м еф .: Тако? Е то нисам знао. Е онда вам желим сваку срећу! С в и : (кличу) Живели заручници! М и н е т а : To je истински чар рамазанске ноћи (честита) Е с м а : A сад, цењено друштво и мили гости, славимо весело прву ноћ рамазана и заруке! Др. Х а ј р у д и н : Сад нека нам и наши виртуози изложе своја музичка дела. А з е м и н а И Т а ј и б а : (узимају виолине и свираЈу свој д у ) Рамазанску сонату) X a ј р И ј a: (их прати на клавиру) Т о м с о н о в а : Из свега што сам видела закључујем, да je Г a ј р е т заслужио да му са највећим одушевљењем кликнемо: Ж и в е о ! С в и : (кличу) Живео Гајрет! (Оркестар свира ГаЈретову Химву, a спушта). завеса се полако (Свршетак). ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Г ајретова р а м а за н с к а п редавањ а у Билећи. Ревни и веома агилни мјесни одбор Гајрета у Билећи приредиојеза вријеме Рамазана низ предавања која су имала одличног успјеха. Предавачи су у ту пл 1 менту акцију уложили своје најбоље снаге, да и овим путем — предавањима — помогну Гајрет у његовом настојању око упућивања и просвјећивања широких нарздних маса. Предавања и дикцијом и садржином била су на одличној висини a предавачи су слиједећа господа. Др. О м е р х о џ и Н , лредсј. мј. одбора одржао je низ предавања о варааним болестима, проф. Хамдија К a п и р и h меколико предавања о исламском развитку и Исламу; 44 Ћамил еф. А р н а у т о в и ћ низ предавања специјално о Исламу, и неколико предава”а још. Сва предавања била су ванредно дпбро посјећена, и слушаоци су задовољни одлазили послије предавања куНама. Нама je драго да и овом приликом укажемо на активан рад наших одбора те се користимо овом приликом да подвучемо значај, потребу и корист овог и пваковог вгспитног рада у народуРадећи предано и здушно на овом пољу, показаће се убрзо корисни плодови којим ће се с правом подичити Гајрет и његови прегаоци. Мј. одбору Гајрета у Билећи, и гг предавачима нека je и овим путем изречена хвала и признање са препоруком: Прегаоцу Бог помаже! �Г ајретова п опуларна предавањ а у Т ребињ у. Овомјесни одбор „Гајрета" закључио je да се одрже Гајретова предавања у овлашњој кафани „Централа" у којој игра и томбола. Агилни чланови одбора на челу се претсједником госп. Мехмедагом Зубчевићем и г. Мајором Бабићем повели су акццју, да се што више предавања приликом Рамазани-шерифа одржи. Ових дана премјештен je у нашу средину бивши претседник „Гајрета“ у Зворнику Г. Реџеб Хајровић, судија, те je исти умоЈ*.ен од стране овдашњег мјесног одбора за предавање, на што се je исти као стари Гајретов радник позиву одазвао и одржао прво предавање 8. дад Рамазана, a тема je била шериатско насљедно право и насљедно право no општем грађанском законику. Присутних Гајретових чланова и пријатеља било je око 300. Предаваоц je обрадио своје предавање на популаран начин, тако да je сваки слушаоц могао предавача слиједити, те je од публике био награђен са аплаугом, Ha предлог госп. предсједника Зубчевића отишао je судија Хајровић са чланом одбора Арифагом Беговићем у Џивар гдје je тамошњи мјесни одбор Гајрета давао Мевлуд са предавашем Предавање je одржао судија Хајровић a тема je била »најважнији принципи узвишеног Ислама“. Осим тога предаваоц je говорио аДЧирету и његовој идеологији, те скренуо -пажњу члановим^ и пријатељима .Гајрета", како треба бити свјестан значења ширења „Гајретове“ идеје и тек онда увиђети шта значи р р за Гајрет, a шта бити пасиван у данашње доба и апелирао je на чланове, да што боље пораде око Гајрета. При свршетку свог предавања позвао je г. Хусеина Али агића, који je у'друштву са једном дјевојчицом проучио Мевлуди-шериф Иза учења Мевлуди-шерифа говорио je Г.. Хусеин Толић о важности домаћичких школа, те je том приликом упознао Гајретове чланове и пријатеље о задацима те школе. Било je присутно око 400 чланова и пријатеља. Дана 28 I. 1932. no закључку мјесног одбора, одржато je предавање Гајрета у овдашњој Осман пашиној џамији са учењем Мевлуди-шерифа. Мевлуди-шериф и предавање дато je само за муслиманско женскиње. Тема предавања je била: „о посту и раду за „Гајрет". Предаваоц г. Реџеб Хајровић приказао je у кратким потезима важност поста и уједно образложио Кур-анске ајете и Хадисе у погледу поста. Надаље се je опширно позабавио о раду за „Гајрет". Посета je била одлична, те je успјех како у моралном тако и у материјалном погледу задовољавајући Осим г. Хајровића држали су предавање г. Алија Шуљак професор, ђаци Гази-Хусревбегове медресе гг. Бусулаџић и Еркочевић. Рад за „Гајрет*4 развија се у Требкњу живим темпом, a то je заслуга мјесног одбора на челу са претсједником г. Зубчевићем и r. Мајором Бабићем као и опробаног Гајретова радника Мухамед еф. Караиковића који од доласка у Требиње вма више година ради за Гајрет и његову идеју јер се његовом инициативом Муслиманско-Омладинско друштво „Будућност“ у Требињу спојило са друштТШг>Гајрет“ ко;ег je друштва он био претсј.едник и којег je друштва имовина припала друштву Гајрет и тиме Гајрегу лијепу корист донио. Шира јавност.о њему можда ништа не зна, јер исти неће да прави реклама, него марљиво као пчела обавља и свој задатак поред своје функције у одбору још као старешина тамбурашког збора Опажа се у Требињу велико интересовање за велику Гајретову забаву, Koja ће се одржати први дан Бајрама у просторијама „Хотел-МаглиН". X. М евлуди-ш сриф ж ен ск о г м. о. у Рогатици Ha 2. фебруара о. г. одржао je женски мјесни одбор Гајрета мевлуди-шериф. Послије терави|е намаза сакупило се преко стотину одличних ханума и госпођица у просгоријама гђице Незире Вајзовић. Госте je поздравила претсједница гђа Шеховић. Поред опширног разлагања о Гајретовом paiy н сврси између осталога вели и ово: „Циљ нашега Гајрета јест да се ми окупљамо и сећамо наших дужности према Алаху џ. ш. и према својим ближњима Јер ко je одан Алаху џ. ш , тај истом зна и за остале дужности човјека. Ви све као чпанице Гајрета, плаћајући чланарину испуњавате вашу дужност према оној сиротињи која се утиче под заштиту Гајрета. Алах то види и приписује вам у хајр. A ja вам са своје стране захваљујем на оданости и склоности према Гајрету и молим вас да и даље у томе устрајете." Послије се прешло на учење мевлуда, кога je на задовољство извела була Хајрија X СоколовиН. Поред ње проучиле су мевлуд на народном Јевику гђице: Сејида Акшамија и Хаше;ма Јамаковић. Гости су били почашћени шербетом, a послије од појединих одборница и црном кафом. Шећер за мевлуд дароваше. По 2 кг: Хајрија х. Шеховић, Емина х. Хаџидедић, Бехија х. Томић, гђица Незира Вајзовић. По �1'ЛО кг: Вехбија х. Бранковић. По 1 кг: Хатеме х. Вајзовић, Фекида х. Хаџиосмановић, Алмаса х. Дајџић, Џевахира х. Османагић. По 050 кг: Делвет х. Хаџиахметовић. Химбер за шербе даровала гђица Вајзовић. Прилоге у ковцу даговаше слиједеће гђе и гђце: По Дин 50: Хајрија х. Шеховић; no Дин 30: Емина х. Хаџидедић, Бехија х. Томић; no Дин 20: Хатема х. Вајзовић, Фатима х. Соколовић, Изета х. Пашић и Незира Вајзовић; no Див 16: Мула х. Горушанин; no Дин 15: Хиба х. Пашић, Рабија х Хаџиосмановић; no Дин 10: Рабија х. Пашић, Џевахира х. Османагић, Алмаса х. Даиџић, Девлет х. Хаџиахметовић, Бисера х. Чапљић, Чамила х. Даиџић, Ферида х. Хаџиосмановић, Зулејха х. Коро, Адила Харба, Ајиша Цицо, Шухра Бакаревић; no Дин 6: Аземина х. Пашић, Шевала х. Ферхатбеговић; no Дин 5: Азизе х. Тафро, Паша х. Шкаљић, Хаша х Еминагић, Халида х. Пашић, Ш емса х. Бехлуловић, Сидике х. Бранковић, Вехбија х. Бранковић, Фатима х. Пашић, Шефика Бехлуловић; no Дин 4: Изета х. Шкаљић, Нафије х. Акшамија, Есма х. Акшамија, Ферида х. Хафизовић, Аземина х. Кадрушић, Сафија х. Еминагић; no Дин 3: Зејфа Акшамија, Мунира Кезман, Алмаса ЕминагиН, Ханка Спахић, Хашема Јамаковић; nQ Дин 2: Неџиба х. Пашић, Не^ зира Пашић, Фати.ма х. ПашиН, Џафија х. Шахинпашић, Џемка Шахинпашић, Ајиша Шахинпашић, Расема х. Дајџић, Хаџира Чаиџић, Сејида и Разија Акшамија, Исма Хоџић, Илдуза Кујовић, Рамиза х. ИЈкаљић, Бахрија Налбантић, Н. Н. Свега у вриједности од Дин 472—. Приликом мевлуда уписаио je 10 јјпвих чланица. Одбор се нарочито захваљује гђи Бехији Томић, која je уложила сав свој труд да просторије буду што удобније намјештене, и гђици Незири Вајзовић која je просторије уступила. Племенитим дароватељима и присутнима лијепа хвала. А ж r >иу ’L одушевл.еним аплаузом. Обилан и одлично изведен програм завршен je приказом иМујага Б атал-а“ (стари бакал) од X. Ђоге, који je изведен врло добро. Дилетанти обих комада су одлично одиграли своје улоге и уложили су много воље и одушевљења. Тешко je понособ споменути их. Не умањујући ни у колико заслуге свих осталих напомињем ипак одличну, мајсторску игру гђе Станојловић и г. Хакије Селимовића. Иза програма настала je анимирана забава no вољи и одиграна и раздијељена je богата томбола, док се je млађарија посветила плесу до рано у јутро. Многобројни посјетиоци забаве гг. официри и грађанство, одлично су се забавили и били су са програмом видно добро расположени. Бруто приход забаве износи око Дин. 7500,— за Билећу у данашњим прилика једна репрезентативна сума која се поуздано имаде сматрати као знак популарности Гајрета и плод преданог и одушевљеног рада мјесног одбора у Билећи, свих дилетаната и осталих помагача, на чему им: Хвала. Б. 3. A. Д о б р о в о љ н и п р и л о зи Г ајретовој з а б а в и у С арајеву. З а Гајретову годишњу забаву, одржану 13. фебруара дароваше добровољне прилоге слиједећа гг: no Дин 1000 Претседник Министарског Савета Господин Петар Р. Живковић, Претседништво Клуба Народних Посланика у Београду, г. Асимбег Алибеговић, сенатор из Дервенте и г. Асимбег Мутевелић, начелник општине града Сарајева; no Дин 500: r. Адам Тил; подузетник из Сарајева; no Дин 500: Шериф Арнаутовић, директор Вакуфа. Моисе Д. Салом, „Озрен« и г. Др. Ибрахим Хаџиомеровић помоћник Бана Дринске бановине; no Дин 300: Друштво „Просвета", кафана „Волга“ и конзул г. Е. Волкерт; Дин 400: Адвокатска Комора; Дин 250: Митрополит дабробосански г. Петар Зимоњић; no Г ајретова за б а в а у Б илећи, Дин. 200: Трговачка Комора, Др. Махмуд МехмедВриједни мј. одбор Гајрета у Билећи ради башић, Чехословачки конзул г. Др Бедрих Нехутни, активно и предано. Док се један дио његових чланова Инж. Вељко Јовановић, директор Рударских Предууз сарадњу пријатеља посвећује просвјетном дјелу зећа, Командант Дивизије генерал г. Милорадовић, рада, други дио његових чланова, пожртвно и Српска Црквена општина, Др. Сафветбег Зечевић, неуморно припремају, раде, и организују Гајретову Алија Миралем, Француски конзул г. Илија Иванигодишњу забаву. шевић, Друштво „Напредак"; no Дин 150: г. Бора Први дан Бајрама 8 фебруара о. г. одржана je Станисављевић и Ш тампарија Бос. Поште; no Дин у Билећи велика Гајретова забава која je и морално 60: Хилми еф. ХатибовиН, Ибрахим еф. Крзић из и материјално надасве усијела. Бирани и богати Маглаја и Н Н.; no Дин 100: Министар Др. Крапоограм био je у танчине извјежбан и сви учесници мер из Београда, Др'. Вита Кајон, Ђоко Ковачевић, су дуго и одушевљено повлађивали извађачима. Начелник Просвј. Одјелења, Енглески кокзул, г. Забаву je отворно предсједник мј. одбора г. Др. С. Ковачевић, директор прве Хрв. Штедионе, секретар Омерхоџић врло садржајним говором о раду и Талијанског конзула, г. ПешиН, шеф кабинета Бана програму Гајрета, захваливши се уједно на много- г. Поповића, Душан Ружић, Срески Начелник из бројној посјети. Затим су ђаци школе резервних Сарајева, Др. Мустафа Денишлић, Вејсил Хаџалић официра складно и снажно уз неописиво одушев- из Пала. Алберт Кајон, штампар, „Трезвеност", љење присутних отпјевали државну химну. По том Учитељско друштво, Антон Волфрам, Мешиновић, je веома изразито и лијепом дикцијом декламовао Лав Штокхамер, Смаил Курт, Инж. Мустафа СлиМехмед Копчић, уч. IV год. „Прени се роде“ од пичевић, Адем Нанић, ИЈехзаде х. Фадилпашић, Ресуловића. A као 4 тачка I. дјела програма оди- Вејсилбег Мутевелић, „Мерхамет", Рашид Рашидагран je на опште допадање Нушићев „Свјетски гић, Ризабег ЧенгиН, Јадранска страж а“, Инж. рат“. Гроф, директор Ср. Техн. школе, Мустафа Мулалић, Послије паузе наступили су ђаци школе рез. нар посланик, Ахмед Садиковић, Ибрахим Биоградофнцира и отпјевали један низ пјесама на опће лија из Плеваља, Браћа Арифовић, „Ел-Камер“, зацовољство и раздрагани гости су и дугим ц . франичевић, Др. Цвитдновић, Исмет Чомара, Др. Сдвд 46 �Салатић директор Држ. болнице, Салахудин фадилпашић, X. Гавран Капетановић, гђа Mapa БабиИ, „Народна Обрана“, Ибрахим еф. Хазнадаревић, Ген. Јован 1овановић, директор Атиф Хусеџиновић и Едвин Јили, директор Творнице Духана; Дин 120: Књижара Финци; no Дин 90: Мухјудин Фадилпашић; no Дин 50: Др ЏиниИ, Др. Иблизовић, „Женски Покрет", Н Н., Мухамед Хамди Ћурчић, Шишић, Стражичић, Ђорђе Поповић, Крунић, „Материнско удружење*, Начелник Др Сунајковик, Н. Н., Пук. Гардић; no Дин 40: Н. Н, Алија X. Ахметовић, М. Ђозић; no Дин 30: Проф. Дервиш Тафро, Ватрењак; no Дин 20: Ахмед еф X. Омеровић, Шемсе х. Ченгић, Салих Авдић, Мурат Синанагић из Рогатице, Џелалудин Курт, Н. Н., Mvca Љуца, Н. Н, Ахмед Сефић, жељ. чин, Ђулага Дервишић, нар. посланик, Н. Н., Мухамед Руждић, Н Н., Јусуф Сарач из Kp. Сутјеске, Н. Н.; no Дин. 10: Н Н, Н. Н ; Дин 6: Н. Н ; Дин 3: Н Н; Дин 100: „Ла Хуманидад". Ha име бифе-а за Гајретову забаву дароваше у готову гг.: no Дин 100: Др. Дадић, Асимбег Мутевелић, Хасанага Хасанбеговић. У нарави дароваше: no т о р т у : Исмет Поздеровић, Нурејм Мухибић, Бећир Соко, Ахмед Сефић, Сејфага Музур, Инж Мустафа Слипчевић (2), Х<*мдија Копчић (2), Др. Махмуд Мехмедбашић (2), Др. Татаревић. Мујага Шахинагић, Хафе х. Шахинагић, Осман Камерић, АлијаХромић; no х у р м а ши ц е : Азиз Сарић, Јусуф Имамовић, Проф. Дука?тар, Ферид Мутапчић, Исламага и Шериф Вранић, Хамдија Јамаковић; no р у ж и ц е : Расим Кршлак, Мустафа еф Ибруљ; n o б а к л а в у : Незирага Ахметашевић, Др. Асаф Шарац, Директор Велија Садовић, Али еф. Лутво, Хајрије х Бисеровић, Хајрудинбег Капетановић; no б у р е к : Хуснија Косовић, Др. Хусејн Мгшић, Професор Хусејн Бркић, Салих Тафро, Хамдија Потуровић, Ризабег Ченгић, Јусуф бег Пашић, Хасан Пилав, Зекије х. Кобић, Инж. Шемсудин Хасандедић, Асим Курт, Нурага Музур; т у ф а х Ј м е : Мехага Кучукалић, Хабибе х. Хафизт беговић, Хашеме х. Курт: no т у к ц а : проф. Зечевић, Назије х. Машић, Омерага Ужичанин, Ахмед еф. Борић, Мухјудинбег Фадилпашић; no пит у: Инж. Сулејман Горић, Бахтијаревић, Салихбег Сердаревић; Е к м е к - х а д а и ф : Масиф еф. Реповац; ј а б у к е : Ахмед еф Хаџиомеровић, Хф. Ајни еф. Бушатлић, Смајлага Курт, Мехмед еф. Чурчић; neч |е н и ц у и с у џ у к у : Осман Камерић, Хусеин Хамшић, Омер еф. Јерлагић, проф. Мустафа Дрљевић, Имшир Коњхоџић (и сир), Салко Хасанбеговић; n o ј е л а н џ и д о л м у : Фехим Мусакадић, управник полиције и Аим X. Карић; с и р а : Муниб Грсић, Фехим Зилџо; с м о к в и ц е : Шемсе х. Ченгић; с а н д у к н а р а н ч и : Ариф Боровац; у л у т м у : Ибрахим еф. Имшировић; л о н а ц : Хасанага Зубчевић; мдд: Мсхмед Стрик; т о р т и ц е ; Др. Бехаија Салихагић; кифлице X. Кукић. Свима дароватељима прилога, било у новцу или нарави, нека je топла и искрена хвала! Бивши Гајретов питомац — утем ељ ач Гајрста. Бивши питомац Гајрета и „Београдског Гајрета“, a сада испитани судски приправник и потпретсједник Гајрета у Невесињу, г. ОмерсофтиН М. Алија, положир јр рд ]9. децембра 1931 r. практ тични судијски испит са врло добрим усојехом код Врховног суда у Сарајеву. Том приликом уписао се је г. Омерсофтић за члана утемењача друштва' Гајретакаои Београдског Гајрета пОсман Ђикић“, са свотом од 500 динара за свако друштво. Уписивање r. Омерсофтића за члана утемељача ових двају друштава заслужује сваку пашњу и може служити за примјер другима, тим више, што су његове мјесечне принадлежности још мале према њсговом положају, кога заузима данас Г. Омерсофтић родио се у Маглају. Син je угледне трговачке породице Основну школу свршио je у Маглају. Послије тога долази у Сарајево и као питомац Гајрета уписује се у гимназију, гдје остаје до 1920. год. Te године напушта Сарајево и одлази у Београд и тамо се уписује у шести разред друге београдске гимназије. У Београду остаде свега два мјесеца, одакле се враћа у Тузлу и као питомац Гајретов остаје тамо до 1923. год када je матурирао гимназију. А л и ј а М. О м е р с о ф т и ћ , сулија у Невесиљу Послије матуре долази поново у Београд и као4 питомац Београдског Гајрета „Осман Ђикић“ упи>-сује се на правни факултет, кога завршава 1928. r. са врло добрим успјехом. По завршетку правног факултета буде именован одмах судским приправником код окружног суда у Тузли, гдје остаде скоро двије године, одакле je премјештен среском суду у Невесиње. За вријеме студија учествовао je у свима студентским покретима. Једне године заступао je сиромашне студенте v „Фонду“, друштва за потпомагање сиромашних студената. Kap соко вјежбач био je члан сгарешинства соколског друштва „Београд*. оа вријеме службовања у Тузли радио je кар члан мјесног одбора за Гајрет. Нарочито je запажен његов плодоносни рад као секретара Гајретове просвјетне секције. Недавно je биран за потпретсједника Гајрета у*Невесињу. Ječme л и дозначили дуж ну и ареш илат у за ли ст „Г АЈРЕТ"? Н �‘ М услимаии студснти, питомци. Београдifcicor.- Гајрета н а г р а ђ е н и на Светосавској 'ПросЛааи Београдског Универзитета 27 јануара 1932* Г. М у с т а ф а К a м a р и fc, студ. права из Грачанице награђен je највећом наградом (3000 Дин) која je додијељена н а : овогодишњој прослави Св. Саве на Увивепзитету у Београду. Награђен je наградом Фабоике шећера у В Бечкереку a за т.емат: Друштво са ограниченом одговорноц.ћу de lege lata и И ф тар Г ајретовим п и том ц и м а у Бан»алуци. у суботу 26. јануара приредио je у конвикту ифтар за питомце r Фехи* Курбеговић, судија и претсједник мјесног одбора Гајрета Послије ифтара захвалио му се je управник г Бекић a затим je r. Курбеговић одржао питомцима говор, у коме je нарочито апеловао на њих, да се лијепо владају, добро уче и да буду достојни Гајретове пажње. Одговорио му je питомац Н Шишић — обећавајући да ће Гајретова омладина знати цијеиити благодати које им I ајрет указује. Овог као и прошлог рамазана, СЈетио се je питомаца г. Др. Ејуб Мујезиновић пославши им двије тепсије хурмашица Биљежимо радо ове указане пажње Гајретовој омладини са ж^љоиг д* племенити дароватељи дуго година у пуном здрављу предњаче у таковом лијепом раду. Књижевни оглас. Elkuranui Hakjlmu — III. Knjiga. Ja сам досад штампао двије књиге горњег дјела, a трећа je већ одавно готова за штампу. Трошкови за једну књигу износе no прилици 25.000 динара, na би се подосадањој претплатноЈ цијени (32динара од комада) морало сродати 850 комада да се сви трошкови подмире. Обе сам прве књиге штампао у наклади од 1500 комада и од прве сам распродао око 1200 комада, 200 еам раздијелио бадава, док ми je 100 комада пропало. Али Друге књиге нијесам досад ни половицу продао, na нијесу ни трошкови подмирени. Мислим да je томе узрок економска криза, a никако нехат исламског свијета за књиге овакве врсте. З а подмирење материјалних издатака опућен сам само на продају књига, јер ни с које позване стране нијесам имао ни моралне ни материјалне помоћи. Једино сам наишао на потпору код свих исламских листова и неких других, a нарочито код неколицине ријетких пријатеља исламског напретка у појединим мјестима који ми сакупише овећи број Г. Х а ј р у д и н Б у ј у к а л и ћ , студ. шум. из Козлука претплатника и омогућише да обе прве књиге награђен je наградом (1500 дин.) Савеза Набављачких штампам. Задруга Државних Службеника за темат из задруДа бих осигурао потребну своту за штампање гарства: Пољопривредне произвођачке задруге у Треће књиге, опелирам на досадање сакупљаче и Југославији. на исламске просвјетне установе и друштва да попишу све који ће се сигурно претплатити na да ми то јаве најкасније до конца фебруара, али нека поетплате не наплаћују. Ако се овако могне осигурати потребка свота (25.000), онда ћу им послати претплатни табак и даћу књигу у штампу. Других књига имам доста на залихи, a Прву бих издао no други пут, ако се јави барем 200 нових претплатника који ће уједно купити и Другу књигу. У Tpehoj ће књизи бити завршена трећа сура (Алу Имране), имаће преко 200 страница, a Курански ће ајети бити као и у Другој књизи отштампани и арапским словима. УздајуНи се у помоћ Свевишњег Аллаха и у нашу исламску свијест надам се да овај апел неће бити безуспјешан, Г. Ф е х и м Б а л и ћ , студент филозофије из Ливна i Дервента, 10. фебруара 1932. награђен je наградом (1000 дил.) фабрике шећера Шукрија Алагић у В. Бечкереку sa темат: Сточарстцр на Троглаву, директор ги>Јпазије j пензији. : јШИУ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/118af3b82150b53ba4124c75b590e120.pdf a1832a160c98a134aeb59ecff6995361 PDF Text Text ГОД. XIII ГАЈРЕТ БРОЈ 4 Сарајево, 1 марта 1932 Велика идеја — свијетла традиција. Света нам je дужност ^а на овоме мјесту, a послије сјајних манифестација Гајретове идеје како на његовој великој забави у^Сарајеву тако и још више,. на низу посљедњих забава и приредаба у уиутрашњости, поново укажемо и скренемо. пажњу на дјела која ће да послуже као огледало једног грандиозног рада, и да буду мементо свима онима који су у односу према Гајрету и његовом великом народном дјелу расположени можда са no мало скепсе, као и онима који су склони да, од прилике до прилике, под неким чудним сугестијама, гледају на рад Гајрета <м извјесним алузијама или примједбама које немају никакве стварне основе и које су лишене сваке лојалности и увиђавности. Нама није потребно да се бранимо од невјештих и неоснованих алузија, као год што се не сматрамо побуђеним да на примједбе овог или оног појединца, на овоме или ономе форуму одговоримо т им другим но само дјелима. И опеш кажемо: само дјелима. Вјерујемо да ћемо сталним истицањем и подвлачењем тих дјела најбоље парирати на све мање или више злобне, или, боље речено, неупућене и непровјерене примједбе, јер fce само низа^ве дјела најбоље и најефикасније обеснажити свако настојање да се рад Гајрета омаловажи и прикаже у неком свјетлу које je далеко од његових триумфа и његових успјеха. Важно je поменути да се je међу поједине примједбе прокрало и no неко мишљење које доводи у сумњу оне који су склони да повјерују неоснованос^гима. Међутим, у обрану Гајрета није потребно — јер je то давно чињено и учињено .v- побројавати све бно што je на национализовању, кулшурном аодизању и социјалном отрежњавању муслимана Гајрет. учинио у годинама прије parna. Није, даље, потребно ни ређати све оне датуме уаорне борбе n сјајних аодвига којима су се неимари и прочелници Гајрета борили, да паралишу све оне политиканске утицаје који су, оснивајући се на несимпатичним момен-. тима, настојали, да омаловаже рад Гајрета. Све je то већ једном. било; све je то, срећом, само прошлост; и све fce то ући у историју рада Гајрета, у историју његових напора и његових настојања, да се тим јаче истакне a нагласи његов трнумф n његова побједа. A та побједа je дошла онда кад je, захваљујући мудром Манифесту Његова Величанства Краља, јавни живот у нашој држави ушао у склоп стварнога рада, кад je јавни живот ПОшао динијом и смјерницамд здравих и користочодних рефорама, днажних прегнућа и �искренога родољубља. Ти дани, педјеље и године, 1929., 1930. и Гајрету да у билансу свога дјеловања и рада у народу забиљежи >. ! , • омогу или су и сјајне успјехе којима се je афпрмисао не само као друшшво него као /е д а н снажан аокреш којп je обухватио најшире слојеве нашега народа исламске вјероисповијести, на шерпторијн цијеле наше државе, аокрта који /е сво/ом идеологијом подједнако одушевно сељака и раднта, занатлију и трговца, интелекшуалног радника u савремену улему. Тако схваћен, Гајреш je усто да се у нашем јавном жввошу пстакне као организација која je најзад добнла признање n са Највншег Мјеста, јер je Његово Велтанство Јхрољ, изаславши Свога изасланика на последњу велику Гајрешову забаву у Сарајеву, тим гестом и шом одлуком најрјечнтије и најубједљивије Својим моћним ауторишешом скренуо аажњу свима и свакоме на углед који Гајрет ужива u снагу којом из дана у дан, све јаче и јаче, осваја кулшурне и соцнјалне, националне н привредне позиције у нашем јавноме животу. Неимари и радници Гајрета, почевши од оних у Главном одбору, na до оних у најудаљенијим касабама и селима, свјесни су идеологије и одлучности којом се идеје Гајрета пласирају у најширим слојевима народа. Они су свјесни да само аушем енергије n бескомпромисног исшуаа, да ачт7звпјезде, ошворено и без нолебања исаовиједају аринциае који су наглашени у обновљеним правилима друшшва Гајреш. Om су, даље, свјест да Гајреш, прешстављајући већ један снажан аокреш, може да иде само у сусреш даљим и јачвм усајесима, Cfea' обзира да ли—he се однекуд из прикрајка или из потаје јавити неки глас скепсе, малодушаости или злобе. Сви Гајретови радници, од првог до посљедњег свјесни су да се само путем одлучности и отворености, карактерне чврстине и непопустљивости могу у најшире слојеве народа форсирати и одомаћити плодоносне културне и социјалне идеје Гајрета. И сви ти радници Гајрета поносни су и свјесни јер могу свима и свакоме да, умјесто одговора, упуте слиједећи, најкраћи и најзбијенији, биланс досадашњих дјела. A тај биланс, узевши ra само крајње сумарно, мора да нагласи и истакне слиједећа дјела: Преко 300 органвзација са aреко 30.000 чланова; 9 средњошколскнх иишернаша са ареко 500 сиромашнвх ттомаца, n око 120 аштендиста; преко 4.000 uојединаца, које je Гајрет о своме трошку школовао за аосљедња трн деценија; на стошине популарних аредавања и аналфабетских шечајева, које су слушале хнљаде чији се број пење на сшошине; зашим домаћичке школе и књижевна издања, клубови и чдтаонице no мањим и већпм мјестима, no великпм градовима и најмањим касабама; пошом Гајретова пјевачва друштва и грађанст хорови, мушки и мјешовиши; снажне организације на селу и око 20 женских одбора Гајрета; велики задругарскп шечај који je похађало са усајехом око стотину нурзисша, оснивање задруга. И т. д. n ш. д. Eto, овај на најбитније сведени и збијени биланс je најбољи одговор и најубједљивији доказ како се Гајрет може да брани сам својим сопственим дјелима. Њ егова дјела су истовремено и његова тврђава у којој он поносно господари и којом je спреман да и даље стиче нове и нове побједе, да слави нове и нове триумфе. Сви Гајретови радници су дубоко свјесни свога дјела и моћи; свјесни су они да Гајрет није више друштво ни организација него један снажан и утицајан покрет, једна велика ријека која се широко разлила no свима крајевима наше државе и поплавила све о н о ш го је у нашем народу претстављало заосталост и назадност, мрачњаштво и малодушност, сумњу или злобу, немар и утовулост у потмуло убијање дана и времена, све назадњаштво у свима правцима. Ta силна ријека je на тај начин испрала и пречистила сав терен и одушевила га за Гајретове велике идеје, које прчивају на свијетлој традицији,. 50 �Merhum Rizabeg Kapetanović. Među plejadom književnih i kullurnih radnika islamske veroispovesti, na teritoriju bivše pokrajine Bosne i Hercegovine, koja se je istakla i našla svoje dostojno mjesto u kulturnoj i književnoj istoriji Bosne, -— nalazi se ime rahm. Rizabega Kapetanovića, koji se preseli na ahiret 24, decembra pr. god. Književno ime Rizabega Kapetanovića javlja se u posljednjem deceniju prošloga vijeka, uporedo sa nizom imena koja su se tada javljala na književnom polju, a medu kojima treba pomenuti nekoliko istak­ nutih književnih imena, koja još i danas žive i u Sarajevu kulturno djeluju. Pored pjesama Safvetbega Bašagića, s vremena na vrijeme javljao se je, u dobu koje pomenusmo, i Rizabeg Kapetanović. Poto­ mak ugledne begovske porodice iz Vitine u Her­ cegovini, naklonjen civilizaciji i otmenom životu, rahm. Rizabeg je svojim sklonostima uma i srca bio upućen na solidno školovanje, a kao takav, u zrelim godi­ nama, obreo se je među elitom naše inteligencije islamske vjeroispovijesti. Krajem prošloga vijeka, tačnije godine 1900 on se javlja sa pjesmicama u raz­ nim zabavnim časopisima toga doba koji su mogli da dopru i u redove muslimana i da kod njih raz­ vijaju smisao i volju za čitanje 1razumijevanje onoga štiva koje spada u t. zv. lijepu književnost. Godine 1905 Rizabeg Kapetanović objavljuje, u »Beharu", svoju istorijsku dramu »Hadžun", koja će tek poslije 25 godina, godine 1930, dospjeti na scenu Nar. pozorišta u Sarajevu, i doživjeti uspjeh koji je vidno obilježen u našoj štampi i simpatično komentarisan u svima redovima naše pozorišne publike, bez razlike na književno obrazovanje ili na vjeru. Kao lirski pjesnik, Rizabeg Kapetanović je bio sav pod uticajem istočnjačke lirike; stihovi su mu topli i neposredni, ali istovremeno i naivni u dikciji, jednostavni u rimi i ritmu; oni su ogledalo one poezije koja Je, svojom neposrednošću i stalnim ljubavno-erotskim naglaskom, rasturena u najšire slojeve našega naroda, i tijesno vezana za naš ljubavni vokalni folklor. Stoga ni zbirka Rizabega Kapetanovića neće njegovom književnom imenu dati neku naročitu afirmaciju, ali će ostati kao prijatno sjećanje na čoveka koji je u najboljoj namjeri i u iskrenom osjećanju doprinio svoj obol nastojanju: da se i muslimani nađu među onim neimarima koji su stvarali prve oblike naše lirike. U pomenutol drami »Hadžun" Rizabeg Kapetano­ vić je ukazao na neke svoje dobre strane, jer je u niz scena, živih i od akcije, ubacio Jedan detalj iz tužne ali i ponosne istorije svojih predaka, čuvenih Kapetanovića. Ali ono što je najhitnije u ovoj drami, pisanoj bez većih dramatičarskih pretenzija, to je birani, čisti narodni jezik, rukoveti lijepih riječi i izraza, crpljenih na vrelu našeg Jezika, ondje gdje je on najčistiji i najljepši. Neposredni i topli, stihovi u »Hadžunu* su zvonki, te se sa pozornice mogu da govore sa svom onom potrebnom ubjedljivošću koja, naslonjena na patetiku, djelujг impresivno na publiku u gledalištu. Rahm. Izet Pertev, jedan od osnivača Gajreta, u jednom članku u listu »Gajret" osvježio je uspomenu na postanak im em društva Gajret. Između ostaloga on ističe da je rahm. Rizabeg Kapetanović jedan od onih kulturnih pionira koji su se pune dvije godine zanosili idejom osnivanja društva, koje će pomagati đake muslimane na srednjim i visokim školima. U svojim daljnjim anegdotama o osnivanju i radu Gajreta u prvim godinama njegova opstojanja rahm. Pertev je dokazao da je rahm. Rizabeg bio onaj koji je dao i ime Gajretu. Ovo je najbolji dokaz da ja rahmetli Rizabeg odmah već pri osnivanju Gajreta pravilno shvatio kulturne i humane ciljeve Gajreta i da je radi toga našao ime koje najbolje odgovora radu našeg Gajreta. Kao čovjek, član porodice i društva, rahm. Rizabeg Kapetanović bio je u svemu dosljedan gospodstvu i otmenosti kraja iz koga je ponikao i prilika u kojima se je razvijao. Duhovit i uvijek u onom vedrom optimizmu svoje osunčane Hercegovine, — rahm. Rizabeg bio je svugdje rado primljen; mnogi i mnogi od onih koji su sa njime saobraćali dugo će se sjećati njegovih zgodnih anegdota, duho­ vitih ćaskanja i finih odbljesaka duha, čime je on oživljavao društvo u kome bi se zatekao i čime je za sebe osigurao simpatije sviju onih koji su na dan njegove smrti iskreno zažalili za njegovim gubitkom. Neka mu je lahka zemlja kojoj je dao svoju iskrenost i svoje toplo, pjesnički nadahnuto srce. Rahmetullahi alejhi! Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao . г kod osiguravajućeg društva „Dunavu ? SI �ЛУОГ Primjer za ugled. „ Neohično nam je. milo kada možemo — a to, srećom, nije rijedak slučaj — zabilježiti kako poje­ dinci shvataju ideje i rad Gajreta u narodu, kako razumiju njegovo djelovanje i snagu njegova pokreta, kako duboko osjećaju .potrebu njegova humanoga G; Adulah rada i pomoći siromašnim đacima. Tih svijetlih primjera za ugled ima bezbroj; bilo ih je, ima ih, j verujemo, biće ih sve više. Ti primjeri najbolje svjedoče o tome da je G ajretova ideologija već postala jedna nasušna potreba svakoga pojedinca, naročito onih imućnijih koji su u mogućnosti da novcem pomognu rad Gajreta. Takav Jedan primjer m i/„im am o u čestitom starini, našem uglednom trgovcu g. Hadži Huseinagi Kraini, i njegovom sinu g. Abdulahu koji su iz svoga »Zekjatnog fonda- dali ovlaštenje G ajretu [da [može izabrati jednoga srednjoškolskog đaka koga će oni jednu cijelu godinu dana školovati o “svome trošku, i to na taj način što će svakoga m jeseca blagajni G ajreta slali 400 dinara za punu opskrbu doličnoga đaka. G ajret je odabrao jednoga đaka državne kožarske škole u Visokom, koji će, dakle, zahvaljujući plemenitom gestu g. Krajine, obezbijediti seb i jedno­ godišnji studij. Nadamo se da će ovaj prim jer g. Krajine po­ služiti za ugled i drugima koji pored razumijevanja i smisla za G ajretov humani i nacionalni [rad, rastoliko da mogu da od svojih suodvoje jednu sumu, i na taj način njegov rad na školovanju naše ~ Гајретов грађански мјешовитв хор;Пјевачког друштва;Гајрета у Сарајеау, приликом свога првог t i r r Е наступаЈиа Гајретовој великој забави у Сарајеву, 13 Фебруара 1932 ^t . G A J R E T u svakoj kući, znači sam o njezin napredak �ГА/РЕТОВ ГЛАСНИи Гајретова предавања у Фочи и Врнограчу. Дтборену школу учитељ који ће. свој позив у ,прд* Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je уз вом смислу схватити и радити како у школи тако Рамазан слиједећа предавања: на 30 јануарз „0 и ван школе све за Краља и за Отаџбину. Коначно се захвалио присутним a нарочито Туберкулози" у Гајретовој читаоници. Предавач ”је био Мухамед Муфтић, a слушалаца 65. — Ha 3 онима који су радили за подизање школе, заврфебруара „0 сифилису“ у истим просторијама и шивши свој говор, кличући Његовом Величанству исти предавач Број слушалаца био je 68. Ha 5 Краљу Александру, -те Бану Врбаске бановине ■ фебруара „0 заразним болестима" у читаоници. тосп. Милосављевићу. Предавач je био r. Др. Алија Карахасановић, a П лодоносан рад ж ен ск о г м јесног о д бор а број слушалаца 52. у Б рчком, Повјереник Гајрета г. Смаил Буљубацшћ у Женски мјесни одбор у Брчком под водством Врнограчу одржао je 17 ноћ рамазана иза теравије вриједне му предсједнице Нафије х. Кучукалић a уз У мектеби ибтидаији предавање „0 вјери„ од Чаушевића. Слушалаца je било око 100. ,Иза пре- предану и пожртвовну сарадњу свих чланица одбора закључио je у новембру прошле године, да давања водила се дискусија о свему и свачему. приредбом сијела, скупљањем прилога и сл. омоДруго предавање je било „Ислам и просвјета“. гући опскрбу сиротне дјеце о Бајраму одијелом и Број слушалаца je био преко 50. обућом. У ту сврху приређено je сијело одмах још у новембру које je како у моралном тако и у маУспјешаи рад Гајрета у Приједору. Ј теријалном погледу ванредно добро успјелз. Госп. 1. Велики усајех Гајрешових иредавања: Мустафабег Кадић уважујући племенити нијет женУ току овогодишњег Рамазани-шерифа овдашњи ског одбора ставио je за одржање_ сијела свој дом мјесни одбор Гајрета приредио je више предавања на расоолагање на чему нека му je и овим путем из разних подручја знаности. Предавања-су држана изречена хвала. Вриједне одборнице ставили су у овдашњем мектебу a сва je одржао наш агилни жел£ком одбору бифе на располагање. Чист припредсједник госп. Др. Мехмед Хајровић. Просторије ход ове веома успјеле приредбе износио je Дин 727. мектеба биле су дупком пуне, јер се-ј^ свијет У наставку започете акције гђа Авнија Букуправо јагмио за мјеста. вица je посјетила брчанске банке и угледне граОвим предавањима народ je био веома задо- ђане те je сакупила слиједеће добровољне прилоге: вољан, те су свиприсутни се захвалили како пре- По Дин 100: Земаљска банка, Хватска посавска, давачу тако и Гајрету који je први дошао на ову Мехага КантарџиН, Хусеин еф. Требинчевић; no лијепу идеју, те који једини даје. импулс нашем 50 Дин: Муслиманска банка, Прва Хрватска Штекултурно просветном, економском и друштвеном дионица, Српска банка, Авдага Кучукалић, X. Мехмедагић, X. Едхемагић, Салих ara Ибрахимовић, животу. Др. Абдулах Буквица; свега Дин 800—. Распола11. Свечано ошворење новосаграђене основне школе у жући тако са потребним новчаним средствима женРизвановићима срез Приједор. ски се je одбор прихватио свесрдно посла тако да Недавно je отворена новосаграђена основна je у петак 5. фебруара — за Бајрам — женски школа у чисто муслиманском селу Ризвановићи, одбор одјенуо 30 дјевојчица и једну жену. које се налази недалеко самог Приједора, a у Износећи овај племенити рад нашег агилног центру више муслиманских села која су сва без женског одбора у Брчком ми сматрамо потребним школе, na се већ на први мах види колика je важ- честитати му на овако високо каритативном раду ност и добит за тамошњи свијет новосаграђена и указати на тај рад као свијетао примјер како школа. треба и како се може у данашње тешко доба раОгворењу присуствовало je мноштво мусли- дити на социјално културном пољу. Нека je част и хвала брчанском женском одманског свијета из цијеле околице као и самог града. Запажен je изасланик Kp. Банске управе г. бору Гајрета. Јовановић, срески начелник r. Живковић, те народни Примјеран рад Г ајретове ом ладинс срвза посланик г. Живко Даниловић. босан ск о-к р уп ск ог, Свечаност je почела довом и пригодним гоТешка и незапамћена економска криза захвавором тамошњег имама госп. Ибрахим ефф. Сеферовића. Посли е њега говорио je предсједник Гајрета тила je све слојеве нашега народа. Пасивни крајеви, госп. Др. Мехмед Хајровић, који je у свом говору без икакове индустрије и рада шире основице, истакао најприје велику радост своју и Гајрета учинилу су да je народ, немајући шта да ради, коме je једини идеал колтурно просветно, социјално беспослен, остао без комада хљеба, ro и бос усред и економско придизање те национално освешта- велике и циче зиме. Наш народ поред свих својих вање муслиманског дијела нашег народа, нагла- лијепих, битних особина, одликује се још једном сивши вашност школе са исламског гледишта као дубљом и јачом душевном снагом, снагом надприи данашњег времена и молећи присутне сељаке родног човјека, који и у најтежим мукама ведра да шаљу у школу своју дјецу као и да сами по- чела и поносна погледа проматра све неприлике хађају аналфебетске течаје те да, настоје да се у око себе. Братска љубав, национално и Ратриотско сваком погледу користе школом, апелујући на осјећање једних npeAia другим, без разлике на изасланика Банке управе да се постави у ново вјеру, најсигурнија je подлхзга -и најача • гаранција �&a спас. У моменту кадД ДоМовб гјорбдица затрпава велики и дубоки снијег, када браћи муслиманима долазе-најсвечанији дани у години, појављују се људи добра и племенита срца, пружају спасоносну десницу гладним и биједним родитељима и утиру са лица сузе многе уплакале дјечице. Прилази им омладина, дјеца узвишеног и славног родитеља „Гајрета", браћа и сестре из разних крајева наше отаџбине. Седмог фебруара, у недељу, у очи Бајрама, окупљају око себе сиромашне родитеље, голу, босу и гладну дјечицу и дијеле им најдрагоцијеније дарове, дијеле им кукуруза, како би преко бајрама имали бар комад кукурузног хљеба. Велика je захвалност и благодарност слиједила од свих њих, своме заштитнику, спаситељу и највећем пријатељуГајрету. Гајретова омладина осјетила je потпуно слабашно куцање срца великог броја гладне, голе и босе браће. Са задовољством и безграничном вољом и љубављу радила je око приређивања велике Бајрамске забаве, са које je чист приход био намијењен за набавку кукуруза сиромашним породицама без разлике вјере. Своју замишљену племениту акцију открила je, прво, вредном и популарном раднику, опробаном Гајретовом пријатељу, народном посланцку, Бошку Зељковићу, с молбом на заједничку сарадњу и искрено пртпонагање. Акција Гајретове омладине дирнула je његово племенито срце, na je, одмах, без оклијевања интензивно радио, да замишљена тЈдеја буде у потпуности остварена. Својим заузимањем испословао je код Министра Социјалне Политике и Народног Здоавља Госп. Ивана Пуцеља бесплатни превоз за три вагона кукуруза из крајева житородних у овај пасивни и сиромашни крај, гдје je кукуруз no кг. дупло скупљи. Његова помоћ није се само у овоме састојала. Он, свугдје, на сваком кораку, истиче рад омладине, и све силе улаже да успјех забаве буде што бољи. Захваљујући, највише, госп. Бошку Зељковићу, затим председнику приређивачког одбора, среском начелнику госп. Радивоју Краљачићу, као и свим осталим одборницима, забава je успела у моралном и материјалном погледу изнад свега очекивања. Приход забаве износи Динара 7.500. (Јко изведбе програма ваља нарочито истаћи и нохвалити заузимање госпође Бауерхајм, која je својим судјеловањем испунила готово пола програма. Вредно je похвалити пожртвованост и агилност управитеља народне основне школе у Отоци, госп. Османа Топића, који je са школском дјецом извео један лијеп позорнишни комад. У комаду нарочито je добро играла и соло пјевала Даринка Ступар, ученица трећег разреда основне школе. Свима оним, који су били расположени за акцију Гајретове омладине, те који су у великом броју посјетили забаву, нека je такођер искрена хвала и дубоко поштовање. Својим лијепим гестом овдашња Гајретова омладина доказала je узвишене и племените идеје Гајретове, те у народу ударила чврст камен темељац Гајретова храма, у којем ће се скупљати сва браћа овог краја без разлике на вјеру. Toj омладини нека и даље буде на срцу биједа и сиромаштво великог броја породица, na нека све своје способности увијек и на сваком мјесту уложе за њихов спас. Велика им хвала и живјели! Пријатсљ fa f p e ta . Племенита акција и света Mnćao fajpefa полако, аличврстои трајношири се у нашем народу. Коло Гајретових пријатеља и сарадника из дана у дан се повећаје. Придолазе нови људи, са новим снагама и способностима, са лепим осећањима и чврстом вољом за рад и напредак друштва. Тако je и мјесни одбор Гајрета у Бос. Крупи, у личности среског начелника, г. Радивоја Краљачића, добио искреног пријатеља, вредног сарадника Гајрета и трајног поборника његових идеја. Г. Радивој Краљачић срески начелник и сарадник Гајрета у Бос. Крупи Радивој Краљачић јављајући се за члана обећаоје, да he увијек потпзмагати и штитити интересе Гајрета, и сваком приликом уложити сву своју снагу и способност за што успјешнији напредак друштва. З а свестрано разумијевање Гајретове акције и израз искреног пријатељства у сарадњи, мјесни одбор овим, среском начелнику, г. Радивоју Краљачићу најтоплије се захваљује, у увјерењу да ће он и у будуће сваком приликом и гдјегод се буде налазио испомагати свесрдно, као и данас, национално културни прогрес муслиманског дијела нашег народа. Х ум ани гест М. A. Ф а зл а ги ћ а , уп равн и к а Б ановим ског расадмика и Г ајретова раден и ка у Г ор аж д у, Увиђајући тешко стање народа г. Инж. МехмедАлија Фазлагић, управник Бановинског расадника у Горажду, откинуо je од свог залогаја и своју дванаесту плату подијелио сиротињи у износу од 12 метара кукуруза. Дај Боже да се сви они који више имају од сиротиње угледају у примјер г. Фазлагића, a особито они које je сиротиња некада школовала — многој би се сироти суза обрисала. Сиротиња из Горажда, �Прва за|сд н и ч к а Гa јрстова и ПросвЈетина з а б а в а у Братунцу. Трећи дан Бајрама, 10. фебруара 1932. год. приредили су повјереници Гајрета и Просвјете г. г. Абид еф. Ђозић, имам матичар и Мило Кичовић, учитељ, забаву, која je незапамћено била одлично посјећена. Поред велике студени и снијега дошло je много муслиманског свијета из Сребренице и ако je удаљеност 12 км, међу којима су били претставници друштава и то: старјешина сокола госп. Драгољуб Адамовић, претсједник пододбора ПросвјетеМаркоЈовановић.испред одбора Гајрета гг. Хакија Сиручић и Исметага Беговић и читаонице „Змајевац" г. Шабан Бегић, учитељ. Колико се могло видјети доста су допринијели успјеху ове забаве уважени мудерис г. Хаки еф. Ђозић и г. Салих Налић, трговац a и иначе опробани раденик и пријатељ Гајрета. Приређен je позоришни комад „Омербег Љубовић“ којег су дилетанти на потпуно задовољство присутних извели; што нарочито заслужују признање гђица Милка Красојевић учитељица, Мухамед Беговић и Салко Јелкић. Послије завршене задње тачке програма, (игранке) било je јутро. Ово je прва, али Боже дај срећна заједничка сарадња братских друштава Гајрета и Просвете у мјесту Братунцу, na нека оно буде' огледало братске љубави и рада и другим мјестима која може бити имају много више начина и мосућности за овакве приредбе. II. Дио: Игранка уз свирку, гдје се омладина веселила и играла до зоре. Приређена je американска лицитација у коју je сврху даровала гђца Марија Марковнћ торту. У опћем весељу клицало се Њег. Вел. Краљу и Престолонаследнику Петру. Бруто приход je изнио 1041 Дин. Мјесни Одбор захваљује се свима који посјетише забаву, a и Главни Одбор прикључује се мјесном одбору, истодобно одајући признање вриједном одбору. Шериф Кравић, геометар. Велика годишња за б а в а М јесног од бор а Гајрета у Чапљини. У понед:ељак у вече први дан Бајрама дне 8/11. 1932. у свим просторијама овдашњег Соколског друштва, уз судјеловање соколске музике из Стоца, приређена je главна годишња Гајретова забава, која je врло добро успјела Забава je одлично посјећена са стране грађана, те je овом приликом постигнут један велики успјех и признање да друштво Гајрет ужива велике симпатије и да je његов рад плодан и спасоносан за наш народ, a специјално за муслимански дио Haulera народа. Програл^ забаве je био разноврстан и добро подијељен и изведен на свеопште задовољство. И поред обилатог програма, који je трајао доста дуго, публика није била заморена него je са задовољством и уживањем пратила поједине тачке програма. r - . ': У овом мјесту већ постоја и друге хумане и културне институције, које су већ приредиле своје Прва Гајретова за б а в а у Ластви. годишње забаве и обзиром на слабе материјалне Дана 9 фебруара (други дан Бајрама) Мјесни прилике, Гајретова забаву je била најпосјећенија и Одбор Гајрета одржао је^своју прву забаву у про- са својим извођењем дошла у ред првих и најбољих сторијама братскок друштва „Соко“. Ово je била забава и постигла рекордни успјех. арва забава у нашем мјгсту. Забава je одлично Забава Гајретова je уједно била и елитна; успјела како материално тако и морално, поред интерес за ову Бајрамску забава био je огроман. тешке кризе која je нарочито погодила ове наше Сва мјеста првог и другог реда прије почетка пасивне крајеве. Припрема je добро организована, програма била су заузета и поблика која je касније на којој су највише радили г. Али Риза Муштовић, придолазила враћала се je јер није имала довољно овдашњи учитељ и гђца Марија Марковић, учите- мјеста. љица, Koia није жалила труда да би забава боље Уређај позорнице и декорација сале биле су успјела. Ми joj са наше стране захваљујемо и исти- изванредне. Позорница укусно и богато окићена чемо je као примјер њеним колегиницама. Забава лијепим ћилимима и серџадама давала je слику на je заказана у 7 сати на вечер, али су пре тога почели пристизати чланови и пријатељи Гајрета из праве беговске конаке 19 вијека. Програм забаве изведен je на онај начин: околних села a нарочито je запажено доста посјете Предсједник мјесног одбора г. Алија Хумо дииз Скочигрма. Дошло je гостију аутомобилима из Требиња. Сала je била дупком пуна. Не памти се ректор банке поздравља госте овим ријечима: Весела и раздрагана срца поздрављам Вас и такав састанак код нас, што значи колико се цијени код нас Гајрет. Тачно на вријеме почео се сретан сам да Вам се могу захвалити на оваковом лијепом броју и на учињеној посјети. изводити програм. И овога пута не могу a да Вам на напоме1) тачка: Захвалио се претсједник г. Ибрахим Салковић на обилној посјети и изложио у неко- нем da je Гајрет u његова идеја продрла дубоко у народ u наишла на велико разумијевање u дулико ријечи значај Гајрета. 2) тачка: „Живео Краљ“ од Војислава Илића боко учврстила своје жиле не само код грађана Млађег, декламовао je Ферид Кравић уч. 111. разр. него u код сељака. Продрла je дакле u у најшире народне слојеве, што нам свједочи da наш народ осн. школе на свеопће задовољство. 3) тачка: „Гајретов поздрав Протектору"; реци- воли u цијени сваки просвјешни u културни pad u da исправно схвбћа вријебносш u циљеве Гајрета. тација. 4) тачка: „Југославен сам“, декламација. Укратко али језгровито и темпераментно за5) тачка: „Јазавац пред судом“, комедијау 1 чину вршио je г. Хумо говор и зажелио присутним добру од Петра Кочића, која je успјела изнад очекивања. и угодну забаву. Главну улогу Давида извео je г. Али-Риза МуштоДругу и Tpeh/ тачка програма првога дијела вић учитељ врло добро извела ју соколска мувика из Стоца. Млади и 55 �симпатични соколи, сви у свечаним соколским одорама одсвирали су Гајретову химну и „Збор Дервиша" доста добро, и ако су у раду почетници. Задња тачка првога дијела je декламација „Отаџбини" од Н. Ресуловића. Ученица стручне школе Сидика Мерџо декламовала je ову пјесму са добром дикцијом и гестикулацијом слободно, весело и живо. Тиме je лррграм и првог дијела завршен. Након краће паузе одшрава^ се комад „0£а глуха" шала у три чина из муслиманског живота од г. С. Казазовића. Позорница добро освијетљена и нарочито удешена са сећијама-и лијепим извезеним јастуцима и осталим намјештајем остављала je лијеп утисак. Режију комада водио je госп. Салем Метиљевић, чиновник Банке Гајрет, који je настојао да комад буде што боље извјежбан, a што му je и успјело. Сви дилетанти и дилетантице у муслиманској народној ношњи, добро маскирани и у игрању показали су најбољи успјех и сво,у дилетантску вјештину и способност. У шаљивој улози „Хаџи Шаћира" (г. Фазлија Ћибер) постао je општа Симпатија и љубимац публике. Дилетанти — ице: Изет Ззиздић, Незир Малохоџић, Мехмед Зулић, Мустафа Билић, Кудра Смаил, Рамиз Салкић, Малокос Хасан, Капетановић Мухамед, Метиљевић Салем, Сарајлић Алија, Фејић Хамза, Казазић Џевахира, Фазлагић Рабија, Мујановић Сабира, Koćo Зинета и Фазлагић Асија су својски и предано радили да комад боље изведу, што им овај одбор честита и захваљује на учињеном раду. Комад „Оба глуха“ je одлично успио и оставио велики ефекат у публици. Остали дио програма попраћен je игранком уз пратњу музике и велико весеље које je трајало до рано у јутро. У материјилном погледу забава je врло добро успјела тако, да бруто приход изнаша преко 7.000— Дин. Мјесни одбор овом приликом изражава своју захвалност свим посјетиоцима, дароватељима, дилетантима и осталим na учињеном труду, и раду око извођења ове наше забаве. 56 Г ајретова з а б а в а у Б ос, П етр ов ц у, Први дан Бајрама одржана je овдје Гајретова забава, која je морално, a за ово мало мјесто и материјално врло добро успјела. Забава je одржана са бираним програмом на којој се особито истакао мушки пјевачки збор под равнањем агилног среског љекара г. Др. Пере Мирковића. Иза сваке пјесме проламала се сала од аплауза. И" д^летанти су се уживили у своје улоге, на су комади „Хаџи Лоја“ и „Кирија" изведени на опште задовољство присутних. Сви су дилетанти пожњели аплауз, a особито гг. Чуле, Шехић, Деда и Керановић. Декламацијом „Кугина кућа“ изненадио je г. Керановић, који je и овог пута показао, да добра воља може пуно учинити. Добровољне прилоге дадоше: no 100 дин. г. Новаковић Милош, no 50 дин. г. др. Перо Мирковић, no 30 дин. гг. др. Вујевић, Гојко Ракић, Хусеинбег Буковача и Јакуповић Сулејман, no 20 дин. гг. Секанина Драгутин, Алибег Куленовић и прото Новаковић, no 10 дин гг. Шехић Авдо.Јефтић Миливој, Лазар Матковић, Шарић Драгољуб, Јово Марјановић и Муминагић Ћашиф. З а морални успјех забаве иде највиша заслуга r. др Пери Мирковићу a за добру посјету свима Петровчанима a особито Мехи и Алији Хујићу, na им свима најљепша хвала. Прва Г ајретова з а б а в а у О строш ц у, Ha 8. фебруара о. г. (први дан Рам. Бајрама) Мјесни одбор Гајрета у Острошцу са својом свјесном омладином приредио je прву Гајретову забаву у просторијама нар. осн. школе, која je успјела као у моралном тако и у материјалном погледу врло добро. Програм забаве био je слиједећи: 1) Поздравна ријеч и кратак историјат Гајрета од његовог оснутка до данас, чију je јасну слику једним смишљеним говором изнио г. Мухарем Камерић, упр. осн. школе, опробани и агилни Гајретов радник, упутивши прве мисли и ријечи драгом нам Краљу и цијелом Краљевском Дому, �кличући: Живили! ^ m o - присутни рдушевљено Јиринека, na не можемо' пропустити прклику; ,а да прихваНају. се. члановича братског друштва „Слогз*, a иароHa концу свога гпвора говорник се јрш једаи- чито његовом симпатичпом хоровођи .поручнику г. пут захваљује испред Гајрета на лијепом одзиву и Јиринеку. најтоплије не, захвалимо. што су нам m yжели гостима да се угодло позабаве. жили прилику да можемо уживати слушајући нашу 2) „Гајрет. поздрав Престолонашљеднику Петру.", народну пјесму. Исто тако и позоришни комад „Сирота дијете“ декламовао Џемал Бегета врло добро изведен je на свеопште задов''љств >, na сматрамо 3) Декламацију „Труди се!“ од Ненадов^ћа, за дужност да се захвалимо и свима дилетантима декламује на свеопће задокољство ученица осн. на уложеном труду a i нас задовол.е. школе Амиса Захировић. Иза програма настала je игранка, под vtmckom 4) »Противници", драма у једном чину од свеопштег расположења, те je и бирана краљица Мурадбеговића, Kojv су извели лилетанти из мјеста, забаве и изабрана je симпатична госпођица ДрагИца и то: Фадил Бутуровић. Расим Идризовић, те гђице Њежић, која je ту вече играла у позоришном ко Захида Захировић, Шефка Захировић, Нафија маду главну улогу „Шефика‘ , Идризовић и Взхида Захировић, за које се може И овом су приликом чланови управног одбора рећи, да су одлично сви извели своје улоге. Гајрета показали своју агилност, разумијевање и Како рекосмо, морална страна ове прве Гајре- способност за овакове приредбе, na им се наЈтоптове забаве je више него задовољавајућа, јер су лије захваљујемо на уживању које су нам пруТ. посјетиоци ове забаве били грађани свих Вјерои жили. сповијести. Ha забави су учествовали, поред осталих rr.: Срески начелник г. Терзић, начелник коњичке Успјела Гајретова за б а в а у П р озор у. Други дан рамазанског Бајрама мјесни одбор опћине г. Љубовић, начелник опћине Лисичићи г. Љубовић Халил-бег, начелник опћине Острожац и Гајрета у Прозору приредио je свечану Гајретову . забаву која je морално и материјало успјела одстароста Соколске чете г. Мушић Илјас, овдашњи римокат. жупник г. Дон Дане Пушић, имам матичар лично. Почетак забаве објављен je грађанству из нег. Хасан еф Захировић и јрш многи одличници и колико прангија, чији се je прасак разлијегао no пријатељи Гајрета. прозорској цолини Ha овој забави уаало je у очи.-и присуство no Програм je био обилан, одлично приређен, те први пута сељака, чији позиви одбора нијесу остали je за забаву владало интересовање, особито no без учинка. околним селима. Могло се je за време програма Томбола као и бифе бијаху иа овој заб'авд*Ј примјетити и no ко)е орошено лице, када су школобилни, што се има захвалити овдашњим свијесним ска дјеца, a особито мали Мухамед Шешкић, извр,гђицама, које су се нарочито залагале при сакуп- дили своје тачке. љању, да би исти испал^ш то обилнији. ’■ Госп. Мустафа Омаповић, трговац, бираним Код лицитаци'е појединих торти мора ,се спо- ријечима поздрав i a присутне, те говори о развоју менути лијепи гест г Клепе, гГутара из Јабланице, Гајрета. У свом говору он каже: „Ми Муслимани који добивши на лицитгцијр једну торту поклања коликогод нас има, нећемо бити сретни све дотлс, je опет Гајрету, која код поновног лицитирања док Гајретово свјетло не продре u у најзабитниЈи доноси корист од Дин. 200. кутић нашег села. За овако лијепо постигнути успјех ове прве Зато, браћо, стуиимо у коло Гајретових радГа:ретове забаве има се нарочито захвалити одбору ника, јер Гајрет je наша водиља, која he нас изна челу са његови« агилним претсједником г М. вести из таме u незнања.и Ћурићем, шефом станице, те вриједним тајником Затим истиче радГајрета на задругарству, који г. М. Камерићем, упр. основ. школе, који je све- препоручава и Њег. Вел. Краљ Александер I Ујесрдно био потпомаган у раду око ове забаве од динитељ. г. A Јабучара пословође овдашње фирме Мушић. Послије предавања школска дјеца под водством Хвала Вам сестре и браћо на толикој свијести овдашњег учитеља г. Делића одлично су извела и живјели! соколске вјешбе, два дијалога и позоришни комад „Операција“. Гајретока за б а в а у П рњ авору, Њихове тачке су одушевиле присутне да сусе Други дан Рамазанског Бајрама, 9, .фебруара на свеопшти захтјев морала и no други п-ут поја1932. приредио je овдашњи одбор Гајрета забаву, вити на позорници. на Kojoj je узело учешћа и Југославенско муслиманHa концу програма одиграли су позоришни ско пјевачко друштво „Слога“ из Бањалуке. комад „Почиње смехом, свршава плачем" гђице: Ова забава je и морално и материјално врло Ениса Омановк.ћ, Емина Омановић, Фатима Оманодобро успјела, што се имаде у првом реду захва- вић, Садика Хаџић, те господа: Салих Јаребица, лити члановима друштва „Слога“ који су не жа- Хашим Омановић, Xvce Нуспахић, Реуф Хаџић, М. лећи труда дошли и својим присуством увеличали Карахоџић, Н. Нуспахић и Делић. ову приредбу. — Своје тачке у програму друштво Чист приход од забаве био je 2039 Дин. Ваља je извело на свеопште задовољство, тако, да je истаћи да je ово први пут, да се муслиманке у више пута бурно поздрављено — a неке су тачке Прозору појављују на бини и одигравају позрришни морали и понављати — na je и овом приликом комад на забави. показало, да je заиста прво друштво у Босанској Да je забава овако успјела заслуг.а je мјесж)г Крајини. Нарочите заслуге.за овакав успјех сигурно одбора Г.ајрета у. Прозору, те г. Рудолфа Крауса, су симпатичног хоровође друштва поручника го.сп. којем се овим путем најлепше захваљујемо. 57 �Г ајретова з а б а в а у Бос. Градишии. Гајретова забааа у Бос. Градишци je одржана 13. фебруара о. г. у просторијама „Хотел Србије". Гајретов пјевачки збор отпјевао je 6 пјесама на свеопће задовољство публике, тако да су некоје пјесме на свеопћи захтјев no два пута отпјеване Пјевачки збор наступио je први пута јавно и има се највише захвалити диригенту г. Кесићу Славку који ie за ово кратко вријеме успио, да се овакав резултат постигне. В елика годиш њ а ЈГајрстова з а б а в а у М остару. Гешке дане које у економском животу про-* живљавамо, сигурно мало који наш град ocjeha тако и у толикој мјери као Мостар. Ради io r a то није могло остати без утицаја и на успјех нашег рада уопште. a и на успјех наше овогодишње забаве. — Но и поред тога што je забава подбацила за једну до двије хиљаде иза прошлогодишње забаве, одзив свијета није ни за једну особу био мањи, него je и овај пут посјета забаве била најјачи доказ како дубоко je укоријењена идеја Гајрета у најшире слојеве нашег свијета. — Висок датум, зима са јаком кишом и буром на дан забаве, није нимало омела посјету ни умањила je, већ je на два сата прије почетка почео да се искупља наш женски свијет — Сва мјеста у „Хрвоју* била су потпуно распродана при е почетка забаве, na се и овај пут показало да je Мостару потребна много већа зграда од „Хрвоја“ да би се у њој могле приређивати забаве као што je Гајретова. Гајретов пјевачки хор у Boe. Градишки Cfeae слијева на десно Касумовић (МујиновиК) Смајо, ПлетилиК Фаик, ХусеиновиК Едхем. — Други ред сједеКи: Билић Мустафа, Селман Фаик, Кеси^ Славко зборовођа, Сокол Мехмед предсједнж, Мајданац Ибрахим и Касумовић Смаил — ТреКи ред стојећи: Бишћевић Реуф, Шиљак Фадил, Бошњак Касим, Бошњак Асим, МујаџиК Мустафа Кудузо ић Мехмед. — Четврти ред стојећи: Плетилић Фадил, ГерзиК Исмет, Бошњак Ахмет, Мухаремагић Хусо и Мујаџић Алија. Морални у.спјех био je колосалан. Они који су je посјетили лијепо су се провеселили и стекли лијеп дојам о том збору који je први пут наступио. Декламације ученика-ца основне школе изведене су на свеопће задовољство, у којим су учествовали:’ Мујаџић Муниб уч. IV. разр., Херцеговац Шахзија уч. 111. разр. и Софтић Шекира уч. IV. раз. Гђца НуФета Арпаџић љвпотица на Гајретсвој вел. забави у Мостару 20/11 1932 Двкламатори на Гајретовој забави у Бос. Градишки С лијево на десно: Херцеговаи грцеговац ШахзиЈа, ШахзиЈ МуЈаџиК Муниб и Соф СофтиК1 *" Шекира. Програм je био no свом саставу одабран, a састојао се je из четири тачке пјевања нашег Гајретова пјевачког друштва и приказивања комада „Женидба из рачуна* у једном чину. — Хор je наступао са нашим популаџним композицијама, na je све четири пјесме отпјевао на свеопште задовољство. Нарочито се допала „биљана" коју je хор морао два пута п евати.7— Хоровођи г. Матишићу, a и члановима морамо искрено честитати и изразити своје дивљење на овако лијепом успјеху. — Комад су одиграли дилетанти врло добро, na je тешко ма кога од н>их нарочито истаћи или похвалити, јер заиста je тешко утврдити ко je најбољи, кад су сви показали управо глумачке способности. Режисер комада г. професор Курт и овај пут je посвједочио свој велики смисао и разумијевање овога посла, колико у избору дилетаната и подјели �Гђа Рахма Вргора члан женског одбора Гајрета у Мостару улога, толико исто и уређаја бине и осталог cijera што je допринијело да се комад овако лијепо изведе. Иза службеног дијела забаве — програма, настала je тек лрава забава У- с ^ м просторијама „Хрвоја" које je наш стари и искусни технички одбор (Колукчија—Велић) уз помоћ осталих пријатеља Гајрета, врло укуснр уредио зеленилом и са ћилимима — Плес je и овај пут отворио командант Јадранске дивизије r ђенерал Томић, који сваку прилику искористи да покаже своју наклоност нашем друштву. Плес, томбола, коријандоли, народна кола за млађи свијет, a угодни разговори старијег свијета no ложама, учинили су да je вријеме врло брзо одмицало, na je у 12 сати најављено бирање краљице вечери. Тек тада je настала ужурбаност међу младим плесачима, јер су сви хтјели да њихове парт- Гђица ШериФа Колудер из Мостара нерице буду изабраДе. — Натјецање МлгкдбсТи прМвукло je пажњу и старијих, na je нестрпљење и знатижеља расла све више и заокупила све присутне. Ради тога je проглашење резултата, који je објављен тек у 4 сата ујутру, дочекан са одушевљењем. Највише гласова je добила гђица Нуфета Арпаџић (320 гласова) кћерка угледног грађанина и Гајоетова пријатеља г. Мустајбега Арпаџића. Још у 6 сати ујутру била je сала скоро пуна, na тек дање свјетло опоменуло je да je вријеме да се иде кућама и то тим прије, што освиће радни дан. Забаву су посјетили сви преставници власти u усшанова u сви одличнији грађани. Od вјерских ареставника нису дошли само преставници исламске вјероисповијести, али иошто они не долазе никада u ни једне године, то њихово одсуство mije никоме упало у очи. (Забаву je посјетио само r. С. Дадић, шер. судија и преставник имамског удружења r. Сефић) Ha челу забавног одбора био je ове године начелник градске општине г. Ибрахим еф. Фејић, који сваком приликом и као први грађанин града и као културан човјек показује пуно разумијевања за сваку културну и патриотску акцију. Наше друштво у његовој особи има великог пријатеља и радника. Њему као и свима члановима забавног одбора, нека je свака хвала и признање за њихов пожртвован рад. Нарочито ваља подвући предан и пун љубави “рад^гђе Рахме Вргора и Шерифе Колудер, које су са много љубави, укуса и разумијевања аранжирали веома успјелу томболу која je Гајрету донијела лијепу добит. П рилози з а годиш њ у у М остару. за б а в у Гајрета Прије него изнесемо имена наших пријатеља и њихове прилоге, сматрамо својом дужношћу и да констатујемо ово: Својом посјетом, својим прилозима и уопште својим великим интересовањем за Гајретову годишњу забаву, наш свијет je најбоље доказао да je он са Гајретом, да je Гајрет његов, да ra воли, да га жели и да га ни економска криза и све невоље, не могу помести ни одвратити да на овај начин манифестује своју велику љубав и приврженост ГаЈрету. И ако му није до забава ни до давања, он долази на забаву, он даје. даје више него тражиш, прави питање од тога ако му не тражиш прилог. Ово нас обвезује да ми са своје стране и у име Гајрета изразимо своју пуну благодарност на овој заиста великој пожртвовности и да кажемо да ћемо то знати и да цијенимо. Нека je свима хвала и пуно признање. Добровољне прилоге на Гајретовој забави у Мостару дне 10/11. 1932. дадоше слиједећа г. г. и гђе: no Дин 400: Џабић X. Омер еф. муфтија, Фејић Ибрахим еф. начелник; no Дин 300:Ћемаловић Смајлага; no Дин 200: Сјеран Ристо трг., Ченгић Ризабег, Браћа Авдић, Банка „Гајрет" филијала, Ризванбеговић Бесалетбег, Хрватско друштво Напредак; no Дин 150: Пешко Михо трг.; no Дин 100: Њуњић Тошо трг, Шотрић Перо апот., Чедо Милић и другови, Гредић Јово тргов., Синови Р. Шаин тргоз., Милушић Милослав тргов, Прва Хрватска праштедиона, Др. Анте Мадирата адв., 59 �1 Сутон Маршин тргов:, Браћа Идризовик, ПросвЈета, Шаин Душан гргов., Самарџић Божо пред суда, Ђумкишћ Фехимбег, Bpropa Хасанага, Арпаџић Мујага, Џабић Мустафа еф, Куртовић Алага, Манделбаум Јосеф, Вољевица Авдага, Друштво Иттихад, Генерал Томић Мирослав, Хоџић Ибрахим поруч. марине, Томљановић и БубиН; no Дин 50: Гђа X. Bpropa, Дубокар држав. одветник; no Дин ЈО: Токић Јура, Агановић Ибрахим, Шотрић и Друг, Иванишенић Бранко Ј , Андријић Иво апот., Коен Давид, Данон Задик трг., Др Ибро Дадић, Угљен Ћазим инж., Данило, Кахримановић Евин, Соколска >h'vna, Балић Низо, Пашић Салих еф, Ченгић Исфендијарбег, Хасанбеговић Салих, Капетанови^ Мехмедбег, Крпо Суљага С , Лоза Благоје, Салатић Алекса, Звонић Рифат, Гаврановић, Чевро Фазло, Смољан Грга, Н. Н , Др, Влатко Тамбић; no Дин 40: Роспић апотекар, Хаџић гђа Сидика. Хумо Емина; no Дин 30: Дадић Смајил еф., Гајић Васо пр ф , Какељић (Шише), Каран Мил^н, Лакишић Мустафа, Колаковић Вејсилага, Др. Фра Лео Петровић, Доарић ј. Ђорђо, Марко С. Поповић, Зубац Владо, Брстина Лазар, Конфорти Арон, Беклија Ибрахим, Анчић Перо, Даринка П рин, Н. Нардели; no Дин 20:'Мркоњић Хасан, Н. Н, Ћишић Хасан, Лакишић М., Ново М, Камерић Селим, Ножић- Ћамил, Бијавица Н., Калман Драгутин, Пахер Рихард, Черни Рихард, Кафана ХерДегов., Перо Миоч, Хумо A., Сулејман М. Крпо, Радак^Јо^ан професор, Достиња Киба, Ссгић Ђорђе, Браћа Залихић, Браћа Аликалфић; no Дин 15: Хубага Салаховић; no Дин 10: Лакишић Јус\’фага, Ћишић Н , С п р и ћ Исмет, Хоџић лервиш еф, Фазил Мујб, Бајгорић Мустафа, Бркић Мухамед, М. Н., Мркоњић Н., Кајтаз Н.. Хамзић Мустафа, Колудер Ш ; no Дин 5: Рајковић Шаћир Укупно добровГ прилога Дин 1 590. . За Гајретову забаву у Мостару, одржану на 10 фебруара 1932. послаше бифе слиједе^а r. г. 1) По баклаву.Хумо Салих еф., X. Османовић Омер еф. и Ђикић Ахмед. 2' По бурек: Шћепан Шаин, Фејић Ибрахим еф и Кајтаз Салих еф. . 3) Хурмашице: Јанко Поповић. 4) По једну торту: Слипичевић X. Ибрахим, Калман Драгутин] В 1гадимир Зубац, Нешић Милутин, Н. Муминагић, Благоје Лоза, Рафо Кајон, Идризовић Махмут, Шемић Салих еф., ШотриН Перо, Алајбеговић Омер еф„ Др. Хадровић, Централ Кино и Аврам Данон. Гајретов мјесни одбор у Гацку Сједе у средини: претсједник г. Шевкија МуфтиИ, са десне стране благаЈник Бешир Пашић a слијеве стране потпредсједник Хасан Шаковић; croje: десно секретар г. Ахмед Чампара a слијева одборници гг. Хрустановић и Махмут Чампара. овд. Основне Ш коле, a да су му дјеца пожњели велики триумф од стране публике има се захвалити истоме Гвоздићу, који не жали времена ни труда око рада и просвећивања овд. народа. У 21 час отпочео je комад „Зулумћар* у З чина, којега су изводили дилетанти-це, чланови Мјесног Одбора Гајрета, те су исти комад извели на потпуно задовољство публике, што им je публика /-ТОП и доказала својим бурним аплаузима. Нарочито су се у овом комаду истакли наша вриједна чланица гђица Фадила Пашић, кћерка благајника овд. Мјесног Одбора Гајрета г. Пашића Бешираге и госп. Зикрија Омерагић, управник овд. Трговачке Банке, који je имао главну улогу. У 22 часа и 30 минута завршен je комад, те je након тога изабрат за нарочитог председника за продају картела за избор краљице љепоте г. Делић Ћетко. срески начелник са 2 одборника и исти су прогласили продају карата, те чим je отпочела продзја видела се велика нервоза и интерес међу публиком, која ће од љепотица присутних на забави побиједити. Гајретова з а б а в а у Гацку. Мјесни Одбор Гајрета у Гацку приредио je своју редовну годишњу забаву на први дан рамазанског Бајрами-шерифа 8. фебруара 1932. r. са следећим програмом: Тачно у 20 часова поздравио je госте г, Шефкија Муфтић, председник мјесног одбора, те je на крају свога говора позвао присутне да заједнички кликну Покровитељу Гајрета Њ . В Престолонаследнику Петру, чије су ријечи од публике попраћене бурним клицањем. Иза тога je декламовао Гајретову химну Исмет Сарић, ученкк III разреда основне школе, затим су одмах школска дјеца изводила дечије игре под руководством г. Радослава Гвоздића, управника 60 Гђца Фадила Пашић љепотица на забави у Гацку �_ У 24 часа паã1ашен je резултат како следи: Продато je у свему карата no цени од 1 динао 1804 комада, те ie од тога добила највише гђица Фадила Пашић, т. ј. добила je карата 1196 и тим je иста проглашена за краљицу љепоте, те ју je госп. Муфтић представио публици, што је публика исту наградила 6 vdhhm клицањем. Остале карте добила je гђица Мејра Звиздић. Иза тога настало je весеље и играње све до зоре. Нзрочито ове године je успјела забава, како морално тако и материјалко, a види се и no томе што се много публике вратило, јер су била сва мјеста продата, a и за стајање није сала могла више примити, јер je била препуна. Да je овако обилно посећена забава има се захвалити агилном раду Мјесног Одбора Гајрета у Гацку, a нарочито овај одбор захваљује се одборницима Просвете, који су потпомагали око припреме ове забаве, a између евих се истакао својим радом г. Буквић Деско, студент техничког факултета и Косто Главан, чиновник овд. болнице, јер je исти Буквић прије 8 дана него ће отпочети забава, не жалећи труда радио на бини т. ј. преузео јз на себе све малерске, тишлерске и друге радње и то je извео на потпуно задовољство, a да није одбора ништа коштало. Гајретова забава у Рудом^ Ha рамазански бајрам приредио je Мјесни од-"' бор у Рудом забаву, која je у. ,моралном погледу одлично успјела. Материјални успјех такођер je одличан, обзиром на прилике које владају у свијету, a специало у малом мјестанцу Рудом. Гајретове забаве у Јајцу. 10 и Ч фебруара одржао je Мјесни одбор Гајрета у Јајцу мушку и женску забав/ Морални успјех забаве био je одличан, a и материјални није изостао. — Кратку конференцију о Гафету говорио je г. Др. Ибро Бркић бановински љекар са бурним одобравањем публике Дилетантице и дилетанти извели су комаде „Он ‘ и „Еманципована жена“ такођер са одобр«вањем публике. — Гђица Сафија Софтић, учитељица и повјереница Гајрета у Јајцу одлично се je показала у Г ђ ц а С аФ ија С офтиК учитељица и повјереница Гајрета у Јајцу у улози Дудије у комаду .,Он“ од С. Зоровића на бајрамскојФајретовој забави у Јајц у улози Дудије из комада „Он“. Редитељ ових забава. био je г Др. Ибро Бркић je je њего^ва највише за-. слуга да je забава овако добро испала. — . Чист приход забаве јест Дин. 4.83 Г—. Ha забави дароваше прилоге слиЈедећи: По Дин. 400: Бос. д. д. за електрину у Јајцу и Градска општина; Дин. 60: Ф, Слајмер, директор; no Дин. 50: Др. Мића Бранисављевић, Привредна Банка д. д. у Јајцу, Арон Алтарац и Иво Љубез; Дин. 40: Душан Малешић; no Дин. 30: Симо Mapiaнац, Др. И Филиповић, Ахметага Дедић, М. ИЈехокић, 3. Арнаутовић, М. A.. Капетановић и Стево Жвицер; no Дин. 20: Одон Цајнко, судија, Драгомир Лелић, Спасоје Пајић, Саво Спасојевић, В Екерт,Н Коразл, Алберт Стерн, Инг. Косовљанин, Милан Дилетанти и дилетантице у позоришном комаду „Он"., ца Гајретовој забави у Јајцу �ђркић, Абаз Адамовић, Ф. Пихлер, Мухарем Тузлић, Инг. Сиглхубер, П. Ковчић, Др. Секора.Душан Пурић, Рашид Алибеговић, Ристо Савић, Шериф Шехерћехајић. Никола Губерина, Хасан еф. Бешлић, Иво Прањко, Панто Делић, A. Корнитзер, Иво И. Љубез; no Дин. 15: Рашид Топаловић, Ј. Аугуст, Н. Кршлак, Мујо Муцић; no Дин. 10: A. Берничевић, Фрањо шварц, Н. Багари, Инг. Херић, Лазо Томић, Хасан Халач, Тома Матковић, М Проле, М, Капетановић, Н. Капетановић, Изет Крпо, Јосип Ј. Филиповић. Стипо Јелица, Нурудин Сараћ, Мујага Сараћ, М. Глушац, Реља Бранчић, A. Близнац, Сј Комарица, A. Чапењ, Никола Јовић, И. Кршлак, Омер Спахић, Мустафа Бубрић, Д. Ерага, И. Мулаомеровић, Милан Фургало, М. Шарић, Селим Зјајо, Мехмед Хатибовић; no Дин. 5: Ћамил Шамић, Ф. Филнповић, 0 . Попара, A. X. Османовић, Нико Ступар, Рамиз Попара, С. Сарачевић, Г, Јекић и С. Тузлић; no Дин. 2: Расим Тузлић. Свима дароватељима искрена благодарност! М свлуд Гајрстова ж е н с к о г о д б о р а у Стоцу 25. јануара о. г. Женски одбор Гајрета у Стоцу у просторијама Мектеба одржао je веома успио мевлуд. Овај свечани моменат увеличали су гг. Смаил еф. Сердаревић, шер. судија и Омер еф. Чехић, имам матичар, пригодним бесједама моралног и социјалног карактера. У препуној сали и потпуној л^цпини почиње са учењем мевлуда, много,талентирана ученица IV. р. осн. школе Сафија Сефо, коју су одборнице пратиле салаватима, a које су их изводиле тако милозвучно, да су унијеле велико респектно расположење код свих присутних Овде треба истакнути Хаску Е Питић, која je проучила ашере тако, да je са својим начином учења све присутне ганула тако, да je цио мевлуд у гробној тишини преслушан. Ha мевлуду су се подијелили фишеци, a шећер за исте даровале су no 1 кг гђе: Аиша Сердаревић, Хаска Питић, Ћамила Шарац, Назика Меховић, Аиша Хаџић, Аиша Алишић и Мерсија Пашглић, те гђице: Џенка Сарајлић, Фахира Косовић, Хатиџа Шехић, Мухиба Бркић, Халима Бурина и Назика Пашалић. Чист приход од мевлуда био je 56650 Дин. Да je ова приредба овако лијепо успјела имаде се захвалити вриједним одборницама, које су, не обазирући се на Рамазан. зашле no кућама, те сакупиле шећер и позивале на мевлуд. И овог пута се Женски Одбор захваљује Мушком Одбору, који му je изишао у сусрет гледе просторија за ову приредбу. Ж ен ск и м евлуд Гајрета у Б. Градишци, Ha 22. јануара о. г. приредиле су чланице Гајретовог одбора у Бос. Градиш циито: госпође Ханумица Сокол, Ајиша Алагић те Васвија Џумхур у кући r. Мехмеда Сокола први Гајретов женски мевлуд, који je како морално тако и материјално врло добро успио. Поменуте госпође су зашле још 19. јануара no кућама и позвале око 60 фамилија да присуствују тој ријеткој свечаности. Како je ово први корак наших вриједних чланица, не можемр преНи преко тогд, a да не поздрат 62 Гђе Ханумица Сокол, Васвија Џумхур и Аиша Алаги*, вимо свијест нашег вриједног женскиња, јер су приредиле мевлуд у таквом реду, како то доликује Гајретовим приредбама. Мевлуд су училе госпође: Рукија Ш абић и Ш евка Стињанин, на свеопће задовољство присутних. З а вријеме учења гости су почашћени са шербетом и свака je попрскана са лијепим мирисом, којег дарова госп. Касумовић Смаил, бријач. Након свршеног мевлуда, гости су почашћени кафом и цигаретама, a затим je одржала кратак говор ro­ čnoga Алагић Ајиша којег доносимо у цијелости: Драге сестре и другарице! Ми имамо Гајрет, који нашу дјецу школује и даје на занате; тај се Гајрет издржаје једино од помоћи добрих жена и људи дајући му прилоге, одржавајући мевлуде, сијела, забаве и тефериче, што раде сва мјеста у Босни и Херцеговини, знајући колико ће нам Гајрет користити; да ми не би били баш најзадњи од свију мјеста a то требамо и поред тога, што има наших многи Градишћана, које Гајрет школује и даје на занате и који ће повратком међу нас свима од користи нам бити, ухватисмо се ето и ми у коло Гајретових прегалаца. Драге Сестре! Најљепше Вам се захваљујем на тако лијепој посјети као ина прилогу за наш Гајрет. Молим Вас све, да ако се којој укаже прилика, да се Гајрету што допринесе, као што раде и сва друга мјеста вазда, приликом свадбе, већег сијела, одржавања мевлуда no више пута сакупе и потпомажу Гајрет. Мевлуде праве обично сад код једне сад код друге куће према томе како се међу се договоре. Молећи Вас за прилог Гајрету на овом нашем првом ако Бог да и не задњем мевлуду, унапријед вам се захваљујем, послије којег fceMo наставити сијелити и мехабетити. По свршеном говору прешло се je на побирање добровољног прилога којег дароваше у новцу и то: no 40 Дин госпођа Бећиревић Халима и Чадорџић Адила; no 30 Дин гђа Херцеговац Фатима, Дураковић Ајиша; no 20 Дин; госпође Сокол Ханумица, Џумхур Васвија, Алагић Ајиша, Селман Хашија, Бошњак Сидика, Чехајић Фатима, Софтић Субхија, Кудузовић Пехва, Мујаџић Бисера и Дрочић Мухиба; no 18 Дин: гђа Мујаџић Зухра; no Ј5 Дин: росцође Јусуфовић Мулија, Бечиревиђ �Фатима, Бечиревик A. Фатима; no 12 Дин- rta Taбаковић Фатим*; no 1025 Дин: гђа Тељиговић Ха-' нифа; no 10 Дин: госпође Тељиговић Мина, Делић Фатима, X. Алагић Сафија, Биберић Низа Дубичанац Атифа Чехајић Зифа, Сокол Бесима, Сокол Сафета, Дубичанац Фехима, Софтић Захида Бишћевић Фатима Прачић Техвида, Тељиговић Аземина. Хусеџиновић Мечелефа, Касумовић Атифа и госпојица Чехајић Паша; no 5 Дин: гђе Прачић Васвија, Билић Ђула и гђца Мујаџић Хатиџа. Укупни приход добровољних прилога износи Дин 63025 Поред добровољних прилога у новцу дароваше у нарави за овај Мевлуд шећер и то: no i Ч2 кг гђа Дураковић Ајиша; no 1 кг гђе Софтић Субхија, Бећиревић Фетима, Бећиревић A. Фатима, Табаковић Фатима, Бошњак Седика, Бећиревић Халима, Мујаџић Зухра, Дрчић Мухиба, Тељиговић Мина, Дубићанац Фехима, Селман Мунифа, Чатић Шаха и Чадорџић Адила; no */2 кг: гђе Херцеговац Фатима, X. Алагић Сафија, X. Јусуфовић Мулија, Сокол Бесима, Сокол Сафета, Дубићанац Атифа, Татаровић Нура, КудузЈвић Џехва, Биберић Низа, Делић Фатима, Хусеџиновић Фатима, Прачић Техвида, Чехајић Фатима, Тељиговић Сенија, Касумовић Атифа, Билић Џула и Прачић Васвија. Остатак шећера од 14 кг продато je кафеџији Ч е х а ј и ћ Х и в з и no Динара 14*50 што износи укуппо ................................................ . Дин 203 — прибројив томе добр. прилоге у готовом „ 630 — Укупно Дин 833*25 Одбивши од тога трошкове oico мевлуда „ 40-г*>ј Остаје чисто Дин 793*25 Ha мевлуду су послуживале госпођице Сокол Атифа, Селман Сабра, Прачић Мина, Сокол Васва, Хусеџиновић Мина и Шабић Ханифа. За успјех мевлуда највише се има захвалити госпођама: Сокол Ханумица, Алагић Ајиша и Џумхур Васвија. Једној joj помагачици гђици Мемнуни Кајтаз. Овим путем се одбор нарочито захваљује тим вриједним нашим чланицама као и свима који дароваше прилог за мевлуд и на мевлуду за сиромашну дјецу. Бајрамско сијело у Тузли. Женски мјесни одбор Гајрета у Тузли оджао je бајрамско сијело на 17 фебруара о. г. Сијело je било одлично посјећено без разлике вјере. Ha одобрење Гл. одбора Гајрета чист приход сијела од Дин. 350— подијелиће женски одбор најсиромаш-. ни!им женама no нешто, да могу купити огријева јер свакодневно долазе и моле помоћ. Ha сијелу су пали слиједећи прилози и to: Дин 20: Тензиле х Телалбашић, Дин 15: Тевхиде х Метиљевић, Дин 12: Мејрем х. АхметовиН; no Дин 10: Аише х. Мутевелић, Паше х. Мехмедагић, Џемиле х. Кахвеџић, Нуре х. Чамџић, Фахрије х. Зајимовић, Хабибе х. Дубравић, гђа Стакић, гђа Батинић, гђа Радојка Поповић, гђа СекулиН, гђа Савета Мичић, гђа Васиљевић, гђа Сена Арнаутовић; no Дин. 8: Алијагиница Хећимовић и Џемиле х. Трновљаковић; no Дин 6: Фахире х. Зунић и Хајрија Ђелић; no Дин. 4: Емине х. Салетовић, Ханумица х. Пепић, Аземе х. Калесић, Алмас х. Хаџиефендић; Алмас х. Филиповић, Заде х. Баралић, Ешреф х. Карабеговић, Арифе х. Мухаремагић, Рамизе х. Прцић, Разије х. Топчагић, Нафија Зајимовић, Дика Шербић; no Дин. 4: Хаше х. X. Хасановић, Хасибе х. Даутовић, Хабибе х. Хаџиефендић, Шерифа Тињић; no Дин. 3: Фадила Чамџић, Ферида Чебић, Хамида Чустендил, Наза Ћиндић, Емира Ђиндић, Тифа Ћиндић; no Дин. 2: Мујесира Мујагић, Зумрута Жунић и Нађа Жунић. За бифе дароваше гђе: Виловић сведиђан, Мутевелић масну лутму, Хаџиефендић ћетенију, Ножић тукца, Хусић пексимете, Азапагић патишпању, Коњхоџић патишпању, Ибрахимкадић бурек, Дервишефендић баклаву, Ченановић баклаву, Салихспахић патишпању, Шехановић пола кг. сира и хљеба, Гајретов мевлуд у Фочи. Шербић хурмашице. Инцијативом одбора Гајретове читаонице у Свима дароватељима топла хвала! Фочи ове су године одржана два мевлуда на 27 ноћ Рамазана и то мушки у Царевој џамији a женски Бајрамлук Гајретову Шегртском дому у просторијама Мектеб-ибтидаије. у Сарајеву. Мушки мевлуд je као и прошлих година врло Посљедних дана Рамазана дароваше питомцима лијепо успио и код многобројних посјетиоца оставио врло угодна сјећања на ове мубарећ приредбе. Шегртског дома као бајрамлук: г. Муфтић Салим Женски je мевлуд код нас одржан први nyr и еф. сенатор Дин. 200 у готовом; г. Исламага Врауспио je неочекивано. Посјетитељкама није било нић и син, трговац 30 ком. фесова, те Мјесни женски броја na су се многе морале вратити, јер у зграду одбора Гајрета у Сарајеву 4 napa одијела, 1 кошуљу и 1 фес. није могло све да стане. Одећа je подељена сиромашним питомцима, a Осим уобичајеног учења мевлуда одржате су и двије прикладне декламације од Сафетбега Баша- новац, no жељи дароватеља подељен питомцима у готову. гића и М. Ћатића, које су присутне до суза гануле. Наведеним дароватељима топла хвала! — Управа. Овај je мевлуд побудио код нашег женског свијета велико одушевљење na je пало много молби да ово не буде посљедњи пут. Ha мевлуду су се купили добровољни прилози, na je с тим прилозима уочи бајрама одјевено око Уаисујше даљње добротворе 40 дјеце сиромашне, мектебске и школске. н утемељаче Гајрета! Особита заслуга за успјех женскога мевлуда иде вредној и агилној гђици Дики Пилав, учите* д>ици овцашње женске народне рсн. цжоле и ври- 63 �Бајрамлук Гајретову женском конвикту. Госпођа Ата Куленовић поклонила je најсиромашннјим питоМицама 1 црну кецељу и снијежне ципеле. Кецеља je дата Траванкић Хајрији a ципеле Џавиди Гребо. Поред тога Мјесни женски одбор Гајрета из Сарајева на Бајрам одјенуо je три питомице и то Туралић Хаснију, Заимовић Васву, купивши им Ципеле и Хаџимешић Ремзи хаљину. Овима наша топла хвала. З а х в а л а Гајрету, Од бивше Гајретове питомице гђице Садије Шерифовић> Главни одбор je примио захвалницу слиједећег садржаја: „Прије неколико дана добила сам намјештење за учитељицу у Тур. Јањарима. Овом приликом захваљујем се Главном одбору Гајрета, што će je заузео за моје намјештење. Особито ми je драго да сам намјештена у наше муслиманско село; гдје ћу моћи радити за наш дични „Гајрет". Још једанпут хвала! С поштовањем: Шерифовић Садија.учитељица. Прилози из.Јелеча’. г Хамдија Мусић из Јелеча на иницијативу повјереника г, Мустафе Мулабдића сабрао je пред Рамијом на Избичну на EajpaM Дин. 3.1 добровољних прилога. Хвала и живјели! Прилози из Котор Вароши. Мјесви одбор у Котор Вароши дозначпо је слиједеће прилоге: Са мевлуда из ЧарШијске џамије Дин. 159.75,. са мевлуда из Варошке џамије Дин. 70. , Добровољни прилог из Рабана у житу Дин. 54. Добровољни прилози сакупљени no г. Нумићу Дин. 130 — Добровољни прилог као рамазански дар сакупио X. Нумић Дин. 510.—. Сакупљачима и дароватељима топла хвала! Прилози из Бјелемића. Гг. Дервиш Чукле, учитељ и Ристо Тепурић командир жанд. станице први дан Бајрама на блок сакупили су за друштво Гајрет Дин. 10U прилога. Дароватељима искрена захвалност. Д ар ови питомцима Гајретова интерната Надаље je г. Чукле одржао за вријеме Рамау Плевљу, мазана слиједећа Гајретова предавања: 0 вјери, За вријеие Рамазана даровали су грађани Пле- Сифилиз и туберкулоза. Иза предавања je преваља питомцима Гајретова пдбваљског интерната давач у кратким цртама приказао и р ад Г ајр ета на разна јела за ифтар. Овдашњи грађани и чланови културно-просвјетном пољу, тр о ч и то у Б. и X. Гајрета чине то редовно Сваког- Р ам азан а^Т Т и ти ^ Предавања су била врло добро посјећена и са Показују колико им je прилегла срцу Гајретова интересом саслушана. омладина no шкодама.. ОпшЈпГЧгривредна криза, која je нарочито оСјетљива у овим крајевима, није Прилози из Дервенте. омела и стегла срца Гајретоваца и пријатеља ГајПред џамијом о Бајраму сакупљена je у Деррета, да и на овај начин укажу пуну спремнб|т|у | венти за Гајрет свота од Дин. 372.—. испомагању друштва Гајрет. Цијењеном грађанству Гг. Ђуро Плећаш, шумски управитељ дарОвао Плевља нека je топла хвала! je Гајрету Дин. 100 и /Иустафа еф. Халиловић, шер. Екмек-кадајиф даровала су господа: Хаџисмај- судац Дин. 50^— умјесто бајрамских честитки лоВић Мухамед (два пута), Акбеговић Ханефибег, пријатељима, приликом рамазанског бајрама. ТахИрбеговић Теуфикбег, Керкен Алија, Абдићевић Хвала и живјели! Шериф, Хаџагић Хасе, Јакић Миљан, Сулејмановић Сефер, Мекић Ибро и Мисирлић Мујо. Из Гајретова Ш егртског дому у Сарајеву. Хурмашице су даровали господа: Ћулаховић Почетком мјесеца фебруара о r. примила je Абдулах* гђа Јанићи евић Милка и Катана Вехбија, управа Шегртског дома од среског школског надa rto баклаву г. r. Сурулиз Саит, Чаушевић Мех- зорника за 11. сарајевски срез г. Д. Атанацковића мед, ЧауШевић' Рашид, Кадрибашић Кадрија, Мах- 35 ком. књига са пробраном садржином као поклон Мутовић Омер и ti н Филијала Плевље Муслиман- Краљ. Банске управе у Сарајеву књижници Дома. ска Банка д. д у Фочи баклаву и питу сирницу. Такођер je управа примила и слику г. бана Дринске Господин Дрнда Ћамилбег даровао je слатки бановине. ДВопек, a господин Трх љ Абдулах реванију. Краљ. банској управи, као и шк. надзорнику Кадајиф су подарила господа: Карахасановић, г. Д Атанацковићу топла хвала! — Управа. Фоч i Ибрахил1, Мушовић Сафетбег, Селмановић Омербег и Шећеркадић Сејфудин. Управа интерната и Главни Одбор Гајрета овим путем изражава захвалност свима дародавцима. Прилози из Автовца. Мјесни одбор у Автовцу дозначио' je Гајрету Дин. добровољних прилога, које дароваше г. Светислав Чирић, престгвник генералног друштва Србија из Сарајева Дин. 80 и г. Ристо Дурић Дин. l'O. Дароватељима наша благодарност! Прилог из Гламоча. Г. Чедо Тадић из Гламоча даровдо je Гајрету Дин. 20' добровод>цог прилога. Хвала! 64 Тражите свуда и препоручите свакоме Гајретове разгледнице � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9eff7b752cce6aac198747c9f4fc445.pdf b149703aa3550fbd6eea2ffbe8889715 PDF Text Text год. хш I Л I Г L 1 БРОЈ 5 Сарајево, 16 марта 1932 Смотра нашег рада Кратки биланс послије осам мјесеци Да би једно друшто или организација - r нарочито организација која je no своме раду стекла пуно право да се назове покретом — пружило могућност онима који претстављају њену снагуј да се упознају са-својим дјеловањем и успјесима, потребно je, с вре-^ мена на вријеме, извршити смотру тих дјела и указати на све позитивне резултате, a истовремено и дати могућности да се енергије и снаге обновеи да се радници и приврже-г ници у тој организацији' упуте 'у, да-ља стремљења, да се очеличе за даља прегнућа. > A ko игдје, a оно je у'друштву Гајррт-потребно у. даним тренутцима обавијестити све оне који сачињавају и претстављају његову стварну снагу и његово позитивно дјело, да буду на чисто са оним што je урађенр .и. да се, нарочито, спремају за оно што треба радити. Стога сматрамо да je — разумије се, у нашем листу. „ Г а ј р е т " п р т р е б н о на овоме мјесту, скренути пажњу на постигнуте резултате у овој години, која ће у мје^ сецу јулу т. г., на Гајретовој главној годишњој скупштини, исказати свој биланс. Да би се видио биланс за минулих осам мјесеци нашега рада, ми ^емо на првом мјесту нагласити само ово: од јуна 1931 до 1 марта 1932 приходн друштву Гајреш су јачи за неких 120.000 Дпн. од ониху периоду од јуна 1930 до 1 марта 1931. Када се узму у обзир све оне потешкоће ,и неда-ће, неимаштина и криза које прате цио наш јавни живот, a које се најјаче осјећају у нашој провинцији, која претставља главну снагу Гај-, рета, онда je појмљиво колика je оданост и приврженост, колики je самопријегор и пожртвовање код свију Гајретових радника, повјереника у унутрашгвости и пријатеља, да Гајрету допринесу што je могуће више. Да би се, дакле, нагласили ови успјеси, потребно je имати у виду све околности у којима су се за минулих осам мјесеци рада налазили сви Гајретови неимари који су морали да воде рачуна о имовном стању оних најширих слојева народа, што претстављају стубове монументалне палате која би могла да носи име: Гајретов покрет. Ради илустрације прихода у споментих осам мјесеци ми ћемо, овом приликом, да се додирнемо само неких момената. Тако je Сарајево за ово вријеме дало 375.000 Дин. По висини прихода иза њега се одмах налазе слиједећа мјеста: Бањалука и Мосшар, Карактеристично je свакако, истакнути да je приход нашег одбора у једном малом Тешњу, сиромашном и забаченом, исказан за ових осам мјесеци са блчзу 30.000 Дин. A да су и т. зв. пасивни и невољни крајеви свесрдно прихватили идеје Гајрета, и tokom прошлих осам мјесеци издашно помагали његов рад, свједочи и то, да je, н. пр. Жеаче исказало преко 9.000 Дин.} сиромашно Гацко у Херцеговини око 15.000, Јајце око 13.000, a н. пр, Чааљина и ЗавидовпШ пребацују 14.000 Дин. Чак сиромашно Плевл?е, Коњиц, Билећа и Стодац исказују при^оде који се Kpetiy 0KQ или п р ш 8.000 Дир, 65 �Ц ити рајући ове бројч ан е податке ми нећемо да улазим о у пОЈединости иланса прихода у другим м јестим а у којима т а к о ђ е повјереници и мјесни од ори ајр ето в и раде неуморно и предано. А ко негдје и није и ск азан , обзиром на им ућност МЈеста, ОнаЈ приход који je у главном и при бл и ж н о очекиван, — т о ми имамо пуно р азу м и Јевањ е з а т е случајности, са р азл о га које смо горе истакл и . Јер, ми ни м ало не сум њ ам о него ч в р ст о вјерујемо у аги л н о ст свију п р и јате љ а и радн ика Г ајр ета, и зн ам о и увјер ен и смо у то , да ће они з а ова п р ео с тал а четири м јесеца и зврш и ти оно ш то они сами дубоко о сјен ају и знају као националну и соц и јал н у п отребу, т а к о да ће се и њ ихови приходи на главној скупш тини и ск азати потпуно сао б р азн и њ иховој аги л н ости и њ иховом по ж р тво в ањ у , као и имовној снази свију редовних и о ст ал и х ч л ан ова друш тва Гајрет. Д а т о постигн у њ им а се пр у ж а м огућност да, з а вријем е од ова ч ети ри п р ео с тал а п р о љ е тњ а м јесеца, и с к о р и с т и т е све прилике у циљ у ж и л ав о г и енерги ч н ог рад а з а Г а јр ет . A у т е прили ке они м огу да у броје слиједеће: за б ав е и дарове о п р егсто јећ ем К урб ан бајрам у, за ти м чр и р еђ и в ањ е п р о љ етњ и х за б ав а (те ф е р и ч а ); ово нароч и то важ и з а оне који су, стицајем о ко л н о с ти , били онем огућени да до сада одрж е велике годиш њ е Г ајр ето ве зи м ске забав е. Али оно ш то je најваж није, и ш т о ми н ароч и то стављ ам о к а ср ц е и с в и је ст свију наш их п ри јатељ а и неи м ара, пов јереаи к а и м јесних одбора, — шо je редовно убирање редовне чланарине, јер приход од ње, ак о се у б и р е редовно и си с тем а тск и , са ч и њ ав а и и п р етстављ а м атеријални тем ељ д руш тв а, n a би у то м сл у ч а ју т а ј приход м огао д а пр естављ а глзвно врело Г ајретови х м атери јал н и х м огућн ости . Кад већ г(Љој5имо о свима могућностима и приликама, да се повећају приходи Гајрета и да се на главној годишњој скупштини искаже биланс онакав који рјечито казује снагу идеја и идеологије Гајрета — потребно je да апелујемо на све пријатеље и борце за Гајрет да м своме листу „Гајрет" посвете пажњу, и то на тај начин, да му обезбиједе претплату и читаоце. Мислимо да je потпуно сувишно, на овоме мјесту, наглашавати и истицати потребе и заслуге листа „Гајрет“. Свакоме пријатељу и раденику нашег друштва je довољно познато да je овај лист огледало наше идеологије и гласник нашег рада, извјештач наших успјеха и вјерна слика наших триумфа, наше снаге и наше побједе. Стога помагање нашега листа претставља истовремено помагање намјере: да сви лријатељи и чланови, одбори и повјереници Гајрета буду правовремено и вјерно обавијештени о свему што се ради у Гајрету и како се ради, шта се постизава и како се постизава. Горњи подаци из досадашњег биланса прихода друштву Гајрет могу да поспуже као потстрек свима нашим пријател>има, неуморним и агилним, да и у будуће, нарочито за преостала четири мјесеца у радној години, устреме све своје снаге, очеличе своју вољу, удвоструче своју енергију, — да дјело Гајрета у народу добије и у овој друштвеној години перјаницу свога успјеха, да оно буде крунисано једним увјерењем, снажним и непоколебивим: да све шшо чинимо, заједнтким н снажним напорима, чинимо за добро ч нааредак цјелокуаног муслиманског днјела нашег народа у нашој ошаџбини Југославији; да чинимо све, што je пошрећно и шшо нам je у могућносши, да аобољшамо социјални воложај наших муслимана, да доаринесемо њиховом националном отрежњавању и друШшвеном освјешћивању, да доаршесемо њпховој оаштој кулшури, n да њихов цјелокуани јавни живош уаутнмо смјерницама и стазама истинског наарешка и цивилизације, ше да их на maj начин ошргнемо од и оно мало преосталих утицаја који с циљем, јадним и жалосним, иду у правцу мрака н назадњаштва Вјерујући да ће сви наши неуморни и агилни сарадници и пријатељи ове наше ријечи примити срцу, шаљемо им поздрав са молбом, да снажно и непоколебиво истрају НД своме досадашшеч путу. �s njemačkog preveo prof. H Ć., Mostar. Islam kao svjetska religija. U ime Boga, milostivoga i milosrdnoga. Boga hvalimo i molimo Njegov blagoslov za uzvišenog poslanika Nje­ govog. Islam, hrišćanstvo i ostale svjetske religije. Riječ islam označava potpuno podvrgavanje božjoj volji u svima životnim manifestacijama i bezuslovnu poslušnost prema zakonima, što ih je Bog objavio, bez obzira na naše vlastite želje i sudove. Islam je vjera, koja u sebi uključuje sve druge vjere, što ih u različitim periodama istorije i u različitim zemljama propovijedahu poslanici, kojima je te vjere Bog objavio. 0 tome govori Kur’an: .Mi vjerujemo u Boga i u ono, što nam je objavio, ali i u ono, što su nam objavili Ibrahim, Ismail, Ishak, Jakub i njihovi naslje­ dnici; mi također vjerujemo, što je objavljeno Musatu, Isatu i svima onim pejgamberima, koje posla Tvorac svega; mi ih svih primamo ne praveći među njima razlike. Prije objave Kur’ana prisvajao je svaki narod za se prvenstvo govoreći da je njegova vjera božanskog porijekla; ali ostalim narodima osporavao je istu bo­ žansku prednost. Današnji na primjer jevreji i hrišćani vjeruju, da su svi pejgamberi, koji su došli na svijet, poticali samo iz jednog stabla velike ljudske porodice, naime iz stabla izraelićanskog. Prema tome bi Bog sa svima ostalim narodima svijeta bio tako nezadovoljan, da se nikad ni najmanje nije brinuo za njih, premda ih je nalazio u punom neznanju i za­ bludi. Ova sklonost isključenju inovjernih, koja zaista ne bijaše svojstvena ni hrišćanskoj crkvi ni jevrejskoj vjerskoj zajednici, no koju su ipak pristaše gotovo svih vjera dokazivale, proizvodila je osjećaj oholosti, ponosa i preziranja, što je donosilo nejednakost među članovima ljudske zajednice. Duže od jednog časka svaki je mislio o onom božanskom redu, koji nam je svakodnevno pied očima, o upravljanju svuda po­ stojeće Providnost'. — Naš Bog naprotiv ne čini mrske razlike između raznih naroda, a blagodati, koje nam on dariva, ne ograničavaju se na zasebni vijek ili zemlju. On je naprotiv hranioc svih bića, gospodar svih vremena, vladar svih zemalja, izvor svih milosti, početak svih duhovnih i tjelesnih snaga, hranioc svih stvorova i stup koji nosi sve što egzistira. Božija mi­ lost obuhvata cijeli svijet, sva vremena i narode. Snage 1 sposobnost, koje je udijelio starim lndima, podario je također Arabljanima, Japancima, Evropejcima i Amerikancima ga sye njih je gbjtavalište bojfija z<?mr lja, za sve njih obasjava sunce, mjesec i zvijezde, i svi oni obavljaju posao, što im ga je Bog postavio. Svima je ljudima potreban vazduh, voda, vatra, zemlja i svi se vesele darovima božijim na isti način. Svi oni žanju proizvode tla, svoje žito, svoju travu, ubiru svoje cvi­ jeće i svoje plodove. Ove činjenice sadrže sasvim rje­ čiti dokaz odnosnog na onaj božanski moralni zakon, koji nas u tome podučava: Ako ni jedna klasa, ni jedna rasa nije ostala bez blagodati vode, vazduha i zemlje, ukratko bez blagoslova materijalne prirode, čemu onda ostaviti nepriznatu jedinstvenu i nepristrasnu Providnost božju, kad se radi o objavi, koja je ipak za razvoj ljudskih snaga najvažnija! Naprotiv nerazumno suže.ije božje Providnosti bijaše zabluda, koja je sprječavala opšte zbratimljenje čovječanstva i pod kojom su narodi stoljećima trpili, dok posljednja božja objava nije već u p r v o m a j e t u ispravila po­ grešno shvaćanje jedne samo djelomične objave. Kur’an naša sveta knjiga, počinje riječima slavljenja i hvale Allaha, koji je ne samo Tvorac i Skrbnik Indije, Ara­ bije, Perzije i Sirije,-Evrope i Amerike, nego i Tvorac čitavoga svijeta! Ovde upotrebljene riječi tako su op­ ćenito hvaćene, da one uključuju sve narode svih vre­ mena i svih zemalja. Ali što Kur'an počinje sa jednim ajetom, koji tako sve obuhvata, pokazuje očigledno, da on zabacuje učenje, koje odbacuje ili ograničuje sveopšte i bez granica starateljstvo božje. Nemoguće je prema onoj riječi iz Kur’ana ograničiti objavu na jedan jedini narod, nemogućno je isključiti sve ostale narode, kao da ovi nijesu stvorovi božji, kao da ih je Svemogući poslije njihovog stvaranja potpuno za­ boravio, šta više kao da ih je On htio dotući u nišfa i beskorisno. Sasvim drukčije početni ajet Kur’ana daje muslimanu sigurnost, da je Tvorac i Skrbnik svega odredio svima ljudima na zemlji d aše razvijaju, kada im je svima još podijelio i tjelesno rašćenje. One uzvišene riječi, koje nam Kur’an usađuje, ulije­ vaju ljudstvu duh jednakosti i bratstva i spriječavaju uskogrudnost, koja potkopava čitavu zgradu ljudskoga društva i božja stvorenja rastavlja jedno od drugoga. Visokosrdačna nauka Kur’ana nalaže mi da osjećam ljubav i poštovanje prema Musatu i Isatu, no daje mi da osjećam pažnju i poštovanje i prema Ramhandri, Krišni i Budi. Kad ja sa Kur’anom priznajem vjerodajni dio biblije kao riječ božju, to ja smatram i Gitu i ostala Sveta pisma Indije, kao svoju meni sa indij­ skom braćom zajedničku svojinu. Prema Kur’anu je dakle Islam ime za svaku religiju, koja je objavljena pod božjom inspiracijom od ma kojeg učitelja, u ma koje vrijeme, u ma kom narodu ili zemlji. Jer sve te religije jmaju isti Korjen i llJile 511 jednu istinu. Ali 67 �dugi rok spojen sa nedovoljnim pomoćnim sredstvima starih vremena za beštetnim očuvanjem starih nauka, dao je na svaki način povoda za ljudske dopune, umetanja i lažna tumačenja. ,Oye okolnosti sprječa­ vale su buduće generacije da prodru u duh starih pi­ sama. Osim toga dvije činjenice tražile su jedan novi poredak svih stvari, naime s jedne strane napredak čovječjih sposobnosti a s druge strane razbuktali za­ mah zla, koje je jedna pojava, što neizbježno prati ljudsku civilizaciju. Ovaj položaj dovodio je također kroz dvadeset godina pejgambera za pejgamberom, koji su stare istine ponavljali i dodavali novo, da bi zadovoljili zahtjevima svoga doba. Ali kako pojedine ljudske rase' stanovahu odvojene i 'življahu odsječene prirodnim granicama sa samo neznatnim saobraćajnim mogućnostima, to je svaka nacija trebala svoga pej­ gambera, pa ih je Bog blagoslovio svaku sa jednim takvim pejgamberom, kao što Kui’an veli:'„Svaki na­ rod je imao svog učitelja“ ili na drugom mjestu: „Svaki narod imao je svoga vođu" ili „Ро jedan vijesnik božji poslat je svakom narodu" (55:24 10: 27). Kao što je Hindustan iznio svoje verske Rizise i kao njihove zamjenike i nasljednike Krišnu, Ramhandru i Gotamu Budu, tako je i Kina našla svoga uči­ telja u ličnosti Konfučija. Kako Zaratustpa^ažBIikta duhovnu vatru u Perziji, <bi oplođena dolina jordanska svetom rijekom, štQ>dolazi sa brda uljevitog. Svaki put, kada je zlo uzelo maha i kada su ^judi grešili, postojali su 'muževi, koji su od Boga bili inspirisani, da poučavaju ljtide i da stari islam nanovo poprave. Dok nastupf novo- stanje svih stvari u Svijetu, gdje su božji zakoni svuda bili prezirani, prekršavali su sada zapovijedi božje istovremeno na čitavoj zemlji. Oblaci pomrčine, neznanja, nevjernosti, bluda zasje­ nili su čitav svijet. Svaka zemlja i svaki narod bili su pokvareni, a vrline ugasle, tako da grijesi nisu sma­ trani grijesima, nego često puta zaslugama i vrlinama. Ova činjenica može da mnogom uhu zvuči čudno­ vato, ali prelistajmo samo svjetsku istoriju: naročito onaj period, koji nam iznosi, šta se je dešavalo pet s'otina godina poslije Hristovog rođenja. Tada bijaše razvoj ljudskoga društva i u duhovnom i u moralnom pogledu na najnižem stupnju. No vjerska povijest po­ kazuje, da proroci dolaze samo, kada zlo postane suviše moćno, tako kao što u prirodi svjetlost dolazi poslije pomrčine a kiša poslije suše. Propadajuće stanje tadašnjeg ljudstva zahtijevalo je snažno ili po­ javu više proroka u raznim zemljama ili pojavu jedne sve vodeće ruke, koja bi ponovo povratila staru vjeru islama u njenoj savršenosti. Međutim: svjetska istorija bila je tada već izvršila jedan odlučan pre­ okret. Bile Su se razvile mogućnosti, koje su olak­ šavale saobraćaj između pojedinih naroda svijeta. Razni dijelovi ljudskoga roda, ranije rastavljeni pri­ rodnim i vještačkim grnnicame, približavali su se je ­ dan drugome, dfl naprave konačno jednu cjeliptj. ft? Veliki daleki svijet postade naposljetku jedno carstvo sa zemljama kao gradovima i gradovima kao ulicama. Ljudi najrazličitijih naroda i imena dolazili su polako u doticaj jedan s drugim Pa kada bi različiti narodi u jedan takav čas dobili različite nauke, nastao bi haos. Stoga je velika, vječita Mudrost imala mil~st da pozove poslednjeg od svojih pejgam bera na mje­ stu, koje ležaše u središtu tada poznatog svije a: tamo su govorili onim jezikom, čije su riječi po obliku i sadržini najmanje podlijegale promjeni. U ovom jeziku objavljen je Kur’an. K uran uči stari islam, koji je već ranije od drugih bio propovjedan, te je islam tako prouzročio knjigu, koja je ponavljala sve stare, čiste istine sa potrebnim dodacima. Ovo kaže sam o sebi Kur’an. On ne sadrži ništa nego stare knjige, pročišćene od ljudskih primjesa, i on u sebi skriva uzvišene istine, koje osvjetljavaju iz svih sve"tih pisama, snabdjevene sam o potrebnim dodacima, koje su neophodno nužne radi razvoja svih ljudskih sposobnosti. Kur’an ponavlja istine, koje su već sa­ držane u svetim Vedama, u Bibliji, u riječima Gita, ali također i u izrekama, koje nam predadoše Ramhandra, Buda i svi ostali proroci; on dodaje to, što u njima ne stoji, te on daje konačno nove zakone sa svrhom, da bude pravedan prema svima mogućno­ stima jednoga vijeka, u kome su svi božji ljudi zdru­ ženi, a koji u vremenu starih objava življahu odvo­ jeno. Kur’an nam daje zakone i pravila, koji su prila­ gođeni potrebama dnevnoga života. On nije samo jedna zbirka moralnih propisa ili obrednih zakon-5. On nam najprije daje istinski pojam o biću božan­ stva i osvjetljava nam velike istine, koja se odnose na poslanstvo, objavu, budući život, nebo i pakao, ali poslije toga daje nam i pravce za političke, soci­ jalne i domaće poslove, tako da se ljudstvo, ako se ovim propisima upravlja, može postojano usavršavati. Knr’an se ne ograničava samo na molitve, post i žrtve; on je jedna knjiga zakona za čitav život. Isto tako, kao što se u njemu vladaru naređuje, da sli­ jedi izvijesne zakone pri upravljanju svojim zemljama, i podanici dobivaju zapovijed, da su svome vladaru odani. Stoga zakonodavac, državnik, sudija, Oficir, trgovac, zanatlija, otac, sin, brat, supružnik, susjed, prijatelj, siromah i bogat, ukratko ljudi najrazličitijih položaja i životnih putova nalaze u njemu upute, da postanu korisni članovi ljudskoga društva i dobri gra­ đani. Jedna takva potpuna nauka nal zi se samo u Kuranu, pa stoga muslimani vjeruju, da je od svih poslaničkih generacija propovjedana vjera islam sa­ držana u ovoj posljednjoj objavi, zakonodavno najsavršenijem obliku. Kur’an o tome kaže: »danas je zakon za vas postao savršen.* U namjeri da ponovno vrati jedinstvo misli, Kur’an se bavi jednim od najtežih problema: naime sa razlikama, koje se mogu da vide među raznim čjanovimg čovječanstva, ove velike božje familije. U �Kur'anu stoji ’ ,1 mi smo lebi (Mubemede!) objavili ovu knjigu samo, da svađe (u koje bijahu zapale razne sekte) izravnaš i da ih učiniš vjernim"4 AH ko može đa prekine silne svađe, koje bjesne između raznih sekta jedne te iste vjere ? Mogu da se pojme raznolikost; u mišljenju, koje nastaju iz raznolikosti u temperamentu; i takve diferencije mogu se voditi do raznih škola mišljenja. Ali to se ne može da tiče vjere, čim se njeni glavni stavovi vjerovanja uče u njenoj nepovr đenosti, kao kod raznih pravaca islama. Svi oni priznaju osnovne tačke vjerovanja islama ( 1 Allah, 2 Anđeji, 3 Objavljene knjige, 4 Božji po­ slanici, 5 Sudnji dan, 6 Božji sud o dobru i zlu, 7 Zagrobni život.) Ali kako stoji sa raznim sektama ostalih vjera? One odmiču jedna od druge u osnov­ nim tačkama, a ipak pr.znaju svi j e d n u knjigu kao najviši autorilet. No ona može da dade samo jedno istinito verovanje. Sta rimska i šta državna crkva uče, to oboje ne može da bude istinito. Samo jedna od dviju može da biide nauka Hristova. Pos oje dvije sekte u budizmu, jedna vjeruje u Boga, druga ne5 S mo jedna od njih može da bude u pravu. Slično su se cijepale i ostale vjere, ali istina kod svake nije mnogostruka. Ako je Bog prapoqetdk svih religija, ako je on bio dosta milosrdan, da svoju volju od vremena na vrjem e objavi, ako je on uvijek birao jednog jedinog čovjeka, koji je,trebao ispred njega da govori, i ako su njegovi putevi i zakoni nepro­ mjenljivi, prilike, koje su još vladale u svakoj vjeri poslije Hristovog nastupa, zahtijevale su jedan odlu­ čan rascjep u svakoj cd njih i to ne rascjep između Hrista i Nehrista, nego između Hrisla i Hrista. I dru­ gdje postojale su pred nastup svetoga poslanika raz­ ličite sekte, pa je bilo potrebno, da neko obnovi ligiju u njenom prijašnjem obliku. To se dogodilo preko Muhameda, posljednjeg božjeg poslanika. Stoga se sam Kur’an naziva „Hakjam*, to jest sudija, koji ima da rasudi između Hrista i Hrista, između Hinda i Hinda, između Budiste i Budiste; i to mu je uspjelo. Jer šta je musliman? On je izraelit, u koliko pazi deset zapovijedi božjih; ali u osvetu on vjeruje samo do jednog izvjesnog stepena. On je pristaša Hrista, u- koliko on odbacuje religiozne običaje fari­ zeja te te običaje smatra licemjernim. Ali zakon Mi­ losti, koji je objavljen sa uljevitog brda, slijedi samo, u koliko on vodi popravljanju i napretku. Njegov je dakle cilj popravljanje bilo osvetom ili milošću. On je jedan Aria Hindu, kada razara idole, i jedan Sanatan Darmi, jer on daje poštovanje božanskim ljudima svakog narada i vjerovanje, koji se nazivaju avatar, „oljelovljenje Boga“. On je Budist, kada propovijeda nirvanu> to jest- uništenje samog sebe kao sredstvo spasenja. On јг uhitarac, kada priznaje jedinstvo božje. Ukratko- on obuhvata Kur’anom svakojaku lje­ potu u svakoj vjeii, ali on okreće svoj pogled od onoga, što su ljudi podmetnuli vjeri božjoj: i na ova­ kav način postaje se muslimani Čitav muslimanski svijet, koji priznaje osnovne vjerske stavove Kur’ana, smatra Kur’an' univerzalnim obiljem zakona, koje on ponovno nalaže strogo važne osnovne principe, što su prije Muhameda objavljeni. Za izlaganje ovoga zakona čitav islamski svijet ne obraća se nikome drugome nego Muhamedu. Iz njegovih radnja i riječi on interpretira misao i zna­ čenje Kur’ana! Др. Касим Дилберовић Угасио се je опет један племенит живот, неста то je из редова Гајретових раденика једнога ријеткога прегаоца велике Гајретове идеје.. . ! Ha 29. прош. мј. преминуо je у Новом Марофу, у санаторију за плућне болести, Др. Касим ДилберовиН, срески и жељезкички љекар у Бпс. Броду. Умро je далеко од своје породице, тражећи лијека тешкој и дуготрајној болести, којој je на концу подлегао организам овога идеално честитога човјека и јавнога радника. Рахм. Др. Касим Дилберовић рођен je 25. дец 1897. r. у Кули Фазлагић, гдје je похађао оснрв. школу, a гимнизију je похађао и матурирао у Мостару. Медицинске студије je почео и довршио у. Грацу, те je на ондашњој универзи промовисан за доктова медецине у год. 1923. Лијечничку праксу je почео у нашој војсци, након чега je дошао у Б. Брод за срес. и жељезнич. љекара, на коме je положају дјеловао све до смрти. Његову велику стручну спрему, признавали су и много цијенили колеге му — љекари, a Бос. Брод са околицом, гдје je неуморно дјеловао, као љекар и културно просвјетни раденик путем Гајрета, свједоци су његове велике љибави и пожртвовности према ближњему, нарочито према бродској сиротињи уопште, a према муслиманској, која je најмногобројнија—у • Бродунапосе. Сиротињу je рахм. Дилберовић лијечио, нр наплаћујући свој /груд, ^ e r b jo j јр кудозао и љека^ рије, одјећу na више пута и фуруне. Ради тога, његова* прерана смрт натјерала je многој сироти сузу на око, потеклу искрено за евојпм доброчинитељем. Популарност његову по69 �Мјесни Одбор Гајрета у Бос. Броду (у с р в д и н и д о с а д а ш њ и п р е т с је д н и к ра х м . Д р . К . Д и л б е р о в и ћ ) свједочила je и та чињенида, што га je на задњем му путу за — Загребачки Мирогој, гдје je покопан на 1. о. м , испратило уз 6pojtfy родбину и пријатеље из Загреба, Брода и Дервенте, и посебно одасланство Б Брода, испред кога се са Рахметлијом опростио лијепим говором г. Н. Васиљевић, Kao бивши питомац Гајретов, био je рахм. Др. Касим Дилберовић свијетао примјер захвалности према своме добротвору- Гајрету, за кога je предано и до смрти радио; и у овоме je био једна часна изнимка међу многом нашом интелигенцијом, коју je Гајрет ишколовао и дао joj крух у руке, a која данас не само да не ради за свога добротвораГајрет, него не налази за вриједно ни да му буде чланом са пар динара мјесечне чланарине1 Др. Касим Дилберовић био je кроз седам година претсједник Гајретовог мјесног одбора у Бос. Броду, и за сво ово вријеме je Брод, једно скроз сиромашно и мало мјесто, био међу првима у раду за Гајрет, a носиоц свих Гајретових акција био je рахм. Дилберовић, потпомаган од својих бродских пријатеља и истомишљеника., који су закључили, да му у знак сјећања и захвалности за културнопросв,етни и хумани рад његов п дкгну споменик у Бос. Броду. Прераном смрћу Др-а Касима Дилберовића, уз његову породицу (оца, мајку, супругу, браћу и нејако мушко ди;ете) губи такођер много и наш Гајрет, губи наша цијела народна заједница, за коју je он корисно, несебично и неуморно ради, кроз евој цијели, на жалост кратки живот. Спомен на Др-а Касима Дилберовића остаће трајан. Нека je рахмет његовој племенитој души! Дервента 5. Марта 1932. Есадбег Алибеговић ш Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav11? 70 �ГајретовЈмјешовити пјевачки хор у Мостару са својим предсједником г. проФ. Салихом Ћишићем (у средини) долази у Сарајево у npgpj половици маја те ће дати велики концерат у Народном /Позоришту. За ову јединствену приредбу влада међу публиком ГА/РЕТОВ веома велико интересовање и Гајретовом се пјевачком хору спрема одличан пријем. ГЛАСНИН Гајретова популарна предаван»а. Фојница: У времену од 14 јануара до 7 фебруара одржао je Мјесни одбор Гајрета слиједећа предавања v Југославенској читаоници: „0 алкохолу и његовом утицају на човјечији организам**. Предавач г. Др. Раљевић, присутних слушалаца 92. ,Тумачење иманских и исламских прооиса". Предавач г. Ферид Хусбашић, присутних слушалаца 87. „Тумачење о посту и зекјату", предавач Ибрахим Борић, присутних слушалаца 83. „Предавање о дервишима" no r. Едхему Сикирићу, присутних слушалаца 58. „Предавање из пољопривреде" no Михајлу Јаковљевићу, присутних слушалаца 72, „0 болестима у вези са нахладом" no г. Др. Раљевићу, присутних слушалаца 104. „Рођење Мухамеда a. с. и љегов животопис“ no Фериду ХусбашиНу, присутних слушалаца 98. „Наставак предавања о посту и зекјату“ но Ибрахиму Борићу, присутних слушалаца 9 1. „Из књиге Гајретових предавања" г. Др. Раљевић, присутних слушалаца 96, г. Едхем СикириН, присутних слушалаза 64 и г. Др. Раљевић, присутних слушалаца 63, Кључ: У просторијама Грађанске читаонице срганизовао je повјереник Гајрета г. Хилмо Селимић преко рамазана Гајретова предавања. Просторије Грађанске читаонице редовно нису биле довољне да приме све посјетиоце, који су no 1—2 сата стајали на ногама и слушали предавања. Посјета je била скоро искључиво муслиманска, a према сталежима сразмјерна. Била je сва интелигенција, омладинци, трговци и занатлије те око 50% тежака из оближњих села, који су само ради предавања остајали у граду иза теравије. Чуло се je опште жаљење што се са предавањима није почело одмах у почетку рамазана и да би их требало држати и ван рамазана Вјерски службеници су поред тога држали у џамији предавања — вазове, из вјерских ствари, у главном из Гајретових вјерскил предавања. Теме предавања су биле слиједеће: „0 свемуслиманском конгресу у Јерусалему" no Селимовићу, број присутних 120 „Алипаша Ризванбеговић Сточевић" no Ахмеду Куленовићу, број присутних 90, „Историја Јужних Славена од доласка на Балкан до 1918. г.“ no г. Селимовићу, број присутних 80. „0 животу и раду Мухамед пејгамбера". no г. Селимовићу, број присутних 110. „0 употреби пића која опијају" no г, Селимовићу, број присутних 100 и .Хусеин-Капетан Градашчевић* no г. Селимовићу, број присутних 80. Потоци kIM. Повјереник. г . Дервиш М. Хоџић орггнизовао je Гајретова предавања и то: „Вјера“ no Дервишу Хоџићу у џамији Потоци. број присутних 150—200. „Одгој дјеце" иза учења мевлуда, број присутних 200—250. „Пет исламских вјерских обавезних дужности" у Мектеб-ибт., број присутних 200—250. „ 0 кућном одгоју дјеце" у Хунилишану, број присутних 100—150. — Преда- 71 �вања ćy наиша на врло лијеп пријем и одобравање. Пале: У кући Насуфа Мусе одржао je ученик шер. судачке школе у Сарајеву Бећир Јахић, на иницијативу повјереника г. Кишића слиједећа предавања: „Напомена за кућни одгој дјеце“ (број^ поисутних (36), „5 исламских обавезних дуи<ности“ (34), „0 вјери“ (32), „из хигијене" (30), „Одгој дјеце" (42), „Будимо задругари" (28), „Задругарство" (31), „Алипаша Ризванбеговић-Сточевић" (33), „Хусеин-Капетак- Градашчевић" (26), „ 0 задругарству" (24), „Клима наше Краљевине" .(22), „Хусеин Капетан Змај од Босне“ (38), „Одгој дјеце“ (36). Јелеч: Повјереник г. Мустафа Мулабдић огпочео je одмах у почетку рамазана са одржавањем Гајретових предавања и то: „Ислам и просвјета" и „Ко су бос. херц. муслимани", број присутних 60, „Вјера“ и „Али паша Ризванбеговић" број присутних 40, „ 0 одгоју дјеце" и „Будимо задругари" број присутних 50 и „Пет исламских обвезатних дужности“ број присутних 70. Присутни су били са предавањима одушевљени. Предавања су одржавана иза теравије > просторијама бивше „Трезвености". Предавач je био “повјереник г. Мулабдић. Лукавац l y p Г. Абдулах Бербић, повјереник Гајрета одржао je једно предавање у Народној читаоници на 1 фебруара^у/вечер иза теравије и то „Сифилис". Предавање je трајало 3U сата. Присутних je било пуне просторије читашцше. Дискусије ни|е било. Ж енеки Мјссни о д б о р у Ба» злуци. Прво предавање одржана je 18 јануара у 8 сати на вечер у просторијама друштва „Будућности“. Предавање je трајало 2.30 сата. Број присутних je био 50. Предавање je одржао г. Мухамед Ф. Алихоџић, професор „Вјера и вјерске дужности“. Друго предавање одржано je 21 јануара у истим просторијама. Број присутних око 60. Предавач je била гђа Др. Клајнхапл „0 њег.овању. одојчета и дјетета". Предавачица je говорила о исхрани одојчета и дјетета. Довољно je објашњавала да су. je наше жене потпуно разумиле. Мјесни Женски Одбор Гајрета у Бањалуци 72 Мјесни Одбор Гајрета у Сребреници Сребрсница: Мјесни одбор Гајрета одржао je слиједећа предавања у времену од 9 до 21 јануара: „Вјера“ предавао г. Гојачић Абдулах еф. у читаоници „Змајевац", број присутних 50. „Ислам rt просвјета" предавао г. Зухдија Кланчевић у „Змајевцу", број присутних 35, „ 0 рамазани-шерифу“ предавао г. Гојачић у џамији иза џуме намаза, број присутних 9 \ „ 0 одгоју дјеце“ предавао Хакија Сиручић у Ловачком друштву „Бојна" број приСутних 36, „Назодни узгој“ прецавао Шабан-Бегић у „Зма евцу" број присутних 35, .Ж ивот и младост Мухамед a. с.“ предавао Едхем Абдурахмановић у „Змајевцу" број присутних 62. Слушаоци су похвалили рад Гајрета, a нарочито je муалим г. Абдулах Гојачић сваком згодом држао предавања о вјери, доводећи у везу вјеру са просвјетом и тиме много и Гајрету услуге учинио Билећа: Мјесни одбор организовао je слиједећа предавања од 17-23 јануара у просторијама Сибјан мектеба и то: 0 хигијени Др. Салих Омерхоџић, број присутних 170; 0 вјери и моралу г. Ћамил Арнаутовић, број ' присутних 80: Из историје Босне г. Хамдија КапичиН проф., број паисутних 80. Прошлогодишња Гајретова предавања остала су слушаоцима, ,у живој успомени, na je разумљиво, да je и за овогодишња предавања владао велики интерес. Само Билећа оскудијева са просторијама, na се публика мора враћати незадовољна што не може^ чути Јсве оно, што je од велике и непроцјењиве важности. Предзвања из хигијене одржавана су већином за жене. Милина je гледати наше жене, с каквом помном пажњом оне прате и слушају предаваче, никад ни једна од предавања не изостаје, него их je сваки пут више. Свака ријеч предавачева очито дјелује на њих и примјењује, колико je то могуће. у cboai практичном животу. Народ живи у нади смјело и истрајно гледа у своју бољу будућност... �Р а м а з а н с к a п р сд ав а њ а у Какн>у. У Какњу je заузимљиви и вриједни мЈесни одбор за вријеме минулог Рамазана приредио неколико веома успјелих и корисних предавања. Предавање ie одржао веома пожртвовни и вриједни муалим Осман еф. Жабић у. Молухама, у џамији a саслу-иана су са највећим интересовањем и ванредно пажл>иво. У предавање згодно je уплео и рад Гајрета те je приказао сав његов користан и благотворан рад. Г а јр е т о в а п о п у л а р н а предавањ а у Кош ицу. За вријеме рамазана одржао je Мјесни одбор Гајрета у Коњицу у својој читаоници следећа предавања: Мане домаћег одгоја дјеце; предавач Атиф Диздаревић, члан одбора. 0 дјеловању алкохола и климатске прилике уже нам домовине; предавач за обе теме Мустафа Кресо, члан одбора. „0 бактеријама"; предавач Ибрахим Гаврановић, ппретсједник одбора. Осим тога je члан одбора Ибрахим Хаџи-Зукић прочитао два Гајретова предавања међу сељацима у Хомољу и то: „Вјера“ од X. Мехмед Џемалудина Чаушевића и „0 одгоју дјеце* од Хамдије Мулића. Сва ова предавања била cv сасвим. добро посјећена, те помно и са великилц интересовањем саслушана, na су предавачи након довршеног пре? давања били аплаудирани. У с п је х Г а |р с т о в с з а б а в е у Б ијељ ини. Ha 13 фебруара о. г. приређена je велика ГЗјр ретова забава у Би|ељини. Ова забава je no свом отменом тону и no свом бираном програму |и уматеријалнол! и у моралном погледу успјела боље, него и једна друга приредба, коју су у овогодишњој сезони приредила мјесна културно-просвјетна и хумана друштва. Нослије велике прославе 1'ајретова дана у M je сецу септембру прошле године, која je била једна ри]етка манифестација Гајретове мисли у овим крајевима, ова забав* je такођер нови докуменат, да je Гајретова идеја дубоко продрла у, све слојове грађанства,- што je заиета радосна појава нашег социјалног и култуоно-просвјетног препорода. Данас, када друштво Гајрет у овим тешким приликама у својим имтернатима одгаја читаве легије муслилинске сиромашне младежи, будућих културно-просвјетних радпика, с правом заслужује, да се за његове племените циљеве допринесе све што се може и што je могуће, јер напокон треба вјеровати, да ће нам се то у будуће строструко исплатити. Иако je вал привредне кризе захватио цијели свијет, a нарочито овај као еминентно пољопривредни крај осјетљиво погодио, ипак je наш свшет с разумијевањем схватио ову велику потребу свога Гајрета, те се радо одазива свима Гајоетовим манифестацијама. Посјета ове Гајретове забаве била je ванредна, те се je један добар дио морао поврати, са забаве/ Програм забаве, који се je састојао из једне декламације, неколико тачака вокалног концерта и игроказа „Златије* од р. Османа Ђикића, изведен je на опште^задовољство присутних тако, да су се неке тачке морале понављати, За‘ овако успјешно извођење програма мора се у првом реду захвалити српском пјевачком друштву „Србадији", које je и ове године, као и увијек добровољно узело учешћа у забави, затим г Р. Бурини професору, који je одлично увјежбао дилетанте у извођењу комада „Златије" и напокон приређивачком одбору, који није жалио труда, да ова забаве успије онако, како доликује Гајрету и његовој идеологији. У комаду су се нарочито истакле дилетантице гђце: Раџија Пашић и Садија Шерифовић те r. Исламовић, ко,и су своје улоге одиграли доста добро, што су сви скупа награђени бурним аплаузом присутне публике. Мјесни Одбор Гајрета у Бијељини 73 �Ову забаву посјетли су многи отмени rpa^aни, претставници власти и корпорација, што je знак пажње према Гајрету. Посп&је забаве развило се je анимирано весеље и игранка, све до касно доба ноћи. Ha забави je свирала позната свирачка дружина Цицварића из Шапца, кој-а je својим севдалин*ама многе толико расположила, да су остали прео цијеле ноћи и тек сутра око 10 сати разишли се кућама. Ha забави je такођер било гостију из Београда, који су однијели лијеп утисак са ове забаве, о којој je и Београдско „Вријеме“ писало, У међувремену послије свршеног програма блрана je мис Гајрет; резултат избора имао се je прогласитЈг у 12 сати ноћи, али пошто je било иелико интересовање за овај избор то je одбор прогласио избор тек у 3 сата no поноћи. Kao мис Гајрет изабрана je гђица РелидаСалихбеговић, a за почасне даме гђице: Раџија и Вилка иашић, ко е су добиле лијепе дарове од одбора. Овом приликом мбрамо jotu нарбчито и с т а Ц да je наш вриједни женски Мјесни одбор такођер уложио много труда око прикупљања томболе и бифеја, на уему женском одбору, нарочито вриједној претседници гђи Шефки Пашић, њезиној кћерки гђици Раџији Пашић и одборници Вилки Пашић велика хвала на уложеном труду као и свима дароватељкама, које приложише своје дарове у богатим ручним радовима и иначе у јелима. Гајјрстова за б а в а у Невесињу# Други дан Бајрама (9. пебруара 1932 г.) приредио je Мјесии одбор Гајрета и Гајретове читаонице у Невесињу своју годишњу забаву у просторијама „Заставеи. Чланови одбора својим радом заинтересовали су грађанство, сељаштво једном ријечју све слојеве тако, ла се може рећи да je ово једна од на|успјелијих забава како у моралном тако и у материјалном погледу.Ову забаву посјегоспода чиновници, официри и сво грађанство дио браће са села. забава била je права манифестација братљубави и " слоге међу свим грађаним а|без ,на вјерску припадносг. Нарочито се под- Дилетанти-тице на Гајретовој забави у Невесињу 9. Фебруара 1932. Гђица Велида Салихбеговић, М и с Г а јр е т у Би јељ и ни Материјалне успјех забаве износи преко 10.000 пинара бруто. Behe добровољне прилоге приложише слиједећа гг. По 100 Динара: Мушко Папо тргов., Мурадбег Пашић посједник, Љубомир Пантић апотекар, Градимир Живановић срески начелник, Илија Петровић; 120 Динара Др. Владимир Станишић народни посланик; 70 Дин. филијала Земаљске банке; no 50 Динара: Душан Алексић, Шемсибег Ајановић посједник, Ибрахимага Хусагић трговац, Др. Ацо Богдановић адвокат, Мико Јовановић гостионичар, пуковник Варјачић, Директор Перц, Др. В. Кецмановић срески љекар, гђица Витка Лазић градска блага ница и Др. В. Чалдаревић адвокат; no 40 Дин.: Ђоко Гега трговац из Драгаљевца, Рафо Монтиљо порески чиновник, Михајло Поповац трговац те многи no 30 и 20 Динара којима свима најљепша хвала. 74 влачи да je ова забава посјећена од грађана православне вјере што je најбољи доказ да су у Невесињу закључци Главнога одбора братских друштава Гајрета и Просвјете примљени са великим одушевљенем. Са радошћу се констатује da je Гајретова задава иосјећена od муслиманског женског свијета као ни jedHa do cada. Забавна сала била je нарочито декорисана скупоцјеним ћилимима, серџадама, ум.етним ружама и зеленилом тако, да су посјетиоци са великим дивљењем и одушевљењем све то посматрали. Заслуга за ово декорисање сале припада г. г. Башагићу Исметбегу, Дугалићу Сулејману, Косовићу Азизу, Фочићу Авдији Милошевићу Мирку и Колаковићу Џемилу, те r-цама Делић Милки и Крањац Јелени, који су некодико дана радили на овом послу. Ради њихове пожртвовности и рада око декорисања сале одбор им се најљепше захваљује. Такођер се одбор захваљује и оној господи који су.дали своје ћилиме и серџаде ради декорисања сале, и ако су били Бајрамски дани, када су �f ć срвари ку(ш потое^не. Од^ор не може да јавнб ие истакне и да се овим путем не захвали г-ђи Ђ евсери К о р к у т и r -ци Арземнни Муфтић које нису ж алиле ви труда ни времена, обилавећи no свим а угледнијим ф амш ш јама и санупљајуКи прил оге за бифе и л ук у среће. труда уЛожио све <Јиле, заједнб са његовоМ rodпођом, да комад буде што боље изведен, што му je коначно и успјело. Дилетанти: гђа Љубица Балић, гђице Јелена Бајевић, Мурувета Захировић, Пашана Казазић, Фатима Колаковић, Јилдиза ЗахировиН, Нафија Беговић те г r. Ха:ан Требовић. Сулејман Забава je почела тачно у 8 сати, a кад се je Ј ХајровиН, Шефкија Колаковић, Јунуз Ђулепа и п >дигао застор, на позорници се je појавио пред- Авдија Кукољ — сви су се потпуно уживили у своје сЈедник Гајретова оабора и Гајретове читаонице г. улоге тако, да je комад одигран на опште задоДервиш Ј. Коркут и поздравио госте слиједећом вољство свих посјетиоца забаве. , бесједом: За време паузе разговарали су предсједник Коркут, подпредсједник Омерсофтић и блага|ник Менч je оспбита част да Вас у име Гајрета, Гајретове читаонице и свих чланова и пријатеља Беговић са члановима Гајретовим са села којом ćy TajptTa искрено поздравим и да Взм се најљубаз- им поиликом и мубарекј бајрамске дане честитали После свршеног програма. остали су скоро сви није захвалим на овакој лијепој братској и пријатељско: посјети Финансијско економска коиза об- посетиоци у забавној сали гдје су. провели све д ј владала je читавии звијетом na тај вал кризе није зоре у најбољем р^сположењу и забављању. У два сата no пола ноћи прсгласио je подмимоишао ни нашу отаџбину. Према тчму ова ваша посјета није ништа лруго него једна спонтана ма- предсједник r. Омерсофтић резултат т б о р а краљице нифестација братства, љубави и поштовања према забаве. За краљицу je изабрана гђица Хата ЗахИГајрету. Овом приликом не могу da не изнесем једну ровић са -68, Јелена Бајевић са 5i, и Садиковић радосну аојаву a то je da je велики број браће са Фахра са 48 гласова. села посјетио овогодишњу забаву. И дко су измоЗабава je прошла у најбољем реду. рени рамазанским постом и удаљени од Невесиња, они нијесу жалили ни моралних ни материјалНуИх жртава да нам дођу и да нам забаву својом посјетом увеличају. Ово je rocaodo jedan eudan, неиобишан u јасан doK03 da je Гајрет у најшире слојеве нашег napoda како у rpady тако илу селу apodpo. Гајрет идући својим одређеним иравцем; Главн-и''" одбор Га рета са Главним одбором Просвјете закључили су да ће на култ^нам , иационалном и просвјетном пољу међу нашим народом заједнички радити. Ja, господо, нећу овд е истицати када и под каквим околностима je Гајрет основан, нећу набрајати шта je све Гајрет на културном просвјетном и националном пољу кроз 30 година учинио, јер би ме то далеко одвело; само ћу конСтатовати да е Гајретов рад са Највишег Мјеста признат и похваљен a то се признање састоји да je Његовт Величанство наш узвишени Краљ благоизволио дозволити да Његов првијенац син a наш Преслолонасљедник, Гђица Хата 3axnpoBnts, Његово Височанство Петар прими се протектората љ епо тиц а на Г а јр е т о в о ј за б а в и у Н е в е с и њ у 9,11. 1 9 3 2 . и заштите над Гајретом. To je, господо, највише признање које може да добије једно културноиросвјетно друштво. Гајретова за б а в а у Власеници. Овим завршавам своју поздравну ријеч са жеМјесни одбор Гајрета у Власеници приредио je љом да се угодно позабавите na Вас молим и позивам, да сви изнад срца узвикнемо: Да живи своју Бајрамску Гајретову забаву на дап 9. фебруЊегово Величанство Краљ Александар I., да живи ара 1932. други дан Бајрама, која je поред данашЊено Величанство Краљица Марија, да живи Њ е- њег тешког економског стања успјела како морално гово Височанство Престолонасљедник и протектор тако и материјално. Beh у 8 сати на вечер сала „Соколане* која Гајрета Петар, да живи читав народни и јуначки je била врло расвијетљена и декорисана почела се владалачки Дом Карађорђевића! пунити гостима, a у 9 сати почето je са извођењем Затим се je прешло на извађање програма Декламовала je Јилдиза Захировић a затим на програма те су ђаци овдашње основне школе извели своје биране декламације на свеопће задовољство „Базару" дијалог којег су извели Златко Пекушић и Сабира Кљако. Потом су извели „Козачек" Руске и то: „Живио Краљ“ од Војислава Илића декламовао народне игре и Кинеске народне игре — Соколски Ибро X. BeraHORnh, „Остајте овдје“ од A Шантића подмлздак. Да су ове тачке ванредно успјеле иде заслуга декламовао je Салих Тихић, „Отац и син“ од Ђуре г. Азизу Косовићу, начелнику Сокола у Невесињу. Јакшића декламовао Авдо Никшић. Затим je приказан позоришни комад „Свет“ Диалог „Фотограф" врло лијепо изведоше и то: од r. Бранислава Нушића. Режију Комада имао je Шефкија X. Омеровић ђак шериатске школе и г. Мухамед Балић, који je не жалећи времена и Хасан Хасанефендић, ђак Газине медресе. 75 �„Севдах" драмски комад извели ćy дИлетанти и то: М рхо Шахбеговић, Тима Хасанефендић, Тифија Лагумџић, Ћазим Хасанефендић и Ибрахим Таљић управо глумачки на чему им као и на труду овај одбор овим путем захваљује. Послије тога отпочела je забава на којој je био одличан бифе и врло богата томбола уз свирку и игранку. Овим путем одбор захваљује следећој господи који дароваше за бифе и то: Рагибага Кадић 1 TopTv, Пашага Топчић 1 торту, Азиз еф X. Бегановић 1 баклаву, Халилага Лагумџић 1 баклаву, Зухдија Хасанефендић 1 хурмашице, Есадага Куртагић 1 хурмашице и Данило Јокић 1 хурмашице. Такођер велика хвала господи који поред улазнице дадоше прилоге у новцу и то: Војин Сунарић 30 Дин., Лезо Алтарац 20 Д ин, Виктор Антоновић судија 10 Дин., Рагибага Кадић 10 дин., Илија Петровић t0 Дин., Јосип Шенвалд адвокат 20 Дин., Павле Ћуровић срески начелник 40 Дин. Грушковњак Фрањо порезник 20 Дин, Љубомир Крмек шеф пореске управе 20 Дин., Марко Остојић 20 Дин., Др Богдан Чабак лијечник 20 Дин, Др. Нико Костић адвокат 30 Дин., Шефкија Кадић адвокат 30 Дин., Едхем Хаџић 30 Дин, Лутво Хаџић 20 Дин. Жалосно je напоменути, да се нашло и таквих људи који су премда су најпозванији да раде за Гајрет, бојкотовали ову Гајретову забаву и чак одвраћали и друге да не прист*упе што им, буди хвала свијести овдашњих грађана, — није успјело. Чист приход ове забаве био je око 2000 Дин. Гајретова Б ајр ам ск а за б а в а у Грачаници Овдашњи мјесни одбор уз судјеловање Гајретовог пјевачког друштва у Тузли приредио je свечану Гајретову бајрамску забаву дне 9 фебруара ове године. Забаву je отворио претсједник овд. мјесног одбора госп. Асим Аликалфић, који je у свом говору нарочито захвалио одбору Гајретовог пјевачког друштва у Тузли, истакнувши њихову сусретљивост овд одбору, те зажеливши им добар успјех у раду и позивајући нашу мјесну муслиманску интелигенцију, да се' угледају у рад тузланских муслимана, те да наскоро поведу акцију, да се и у нашем мјесту оснује пјевачки збор друштва Гајрет. Присутним захваљује затим на доброј посјети. Програм забаве био je: Пјевачко друштво Гајрет из Гузле, са 40 пјевача, отпјевало je неколико пјесама на опште задовољство публике, које je било од стране присутних више пута аплаудирано, да je морало пјесму поновити. Појава хоровође поменутог друштва одаје једног спремног и агилног радника на усакршању пјевача поменутог збора, те ријетка je амбиција за рад у друштву, као што je горе поменутог хоровође, ко и je приликом ове забаве доказао, колико може један искрени пријатељ урадити на добру и напретку друштва. Исто тако заслужује хвалу и претсједник r. Др. Хазим Муфтић, који има прирођен дар за организацију и водство друштва, a то се најбоље види на општој симпатији и поштовању од стране свих пјевача, a да и не говоримо о дисциплини и најузорнијем реду, као и општој пзшљивости међу члановима друштва; 76 Овај се одбор најљепше захваљуЈе пЈевачкоМ друштву Гајрет у Тузли и увијек ће имати најлепшу успомену на његовом боравку и сусретл>ивости према овоме одбору, те жеља му je, да се још који пута види на позорници грачаничкој. Захваљујемо и госп. Бешлагићу из Лукавца који нам je на забави отпјевао неколико нар. пјесама a исто тако и госп. извађачу шаљивог монолога, чије нам име ни е познато. Захваљујемо и гђци Антонијевић Цвијети учитељици Ниже женске занат. школе, која je са школском дјецом одиграла пригодан позоришни комад; „Боже, дај нам светла" од Хамдије Мулића и желили би да се и остале наше учитељице угледају у рад поменуте наставнице, a да не избјегавају Гајретове забаве, na чак што јеш жалосније и не посећују. Успјех забаве како морални тако и материјални био je одличан \зевши у обзир данашње тешко стање. Посјета je била такође изнад очекивања. Г ајретова за б а в а у Д обоју, Повјереник Гајрета приредио je на 10 фебруара забаву, на којој je пало 537 Дин. добровољних прилога. Сала ресторана Краљевића била je дупком пуна већином муслимана. Од браће православних, који су требали ову забаву да посјете и на које се такођер рачунало, било их je / —8, a католик 1. Поздравни говор о значењу Гајрета одржао je И. Мујичић. Декламације: Престолонасљеднику Петру рецитовао je И. Хаџимујагић, a Химну Јогославије Бешлагић. „Орден“ шала у 1 чину извели си дилетанти на свеопће задовољство. — Дилетанте je маскирао г. Богдан Ивановић. Цијели програм био je врло лијепо примљен од иублике. Поиходу Гајретове томболе највишеје допринио члан Шемсудин Сарајлић, који je цијело вријеме Рамазана играо томболу без икакве плаће. И овим путем топла хвала вриједном и пожртвовном пов;еренику г. Елмасу Сарајлићу, који улаже много труда око процвата Гајрета и који бесплатно као и сви Гајретови повјереници неуморно раде за добро свих нас муслимана. Прва Гајретова за б а в а у Т одор ову, Овдашње повјереништво желећи да друштво Гајрет са својим идејама продре у што шире народне слојеве овога кроја, приредило je трећи дан бајрама, 10 фебруара о. г. прву Гајретову забаву у корист Гајрета и сиромашн^ школске дјеце. Забава je имала чисто пропагандистичКи значај уперен за Гајретјер нигд е пракладнијегтерена зарадГајретов нема него овдјетим прије што je ово село које броји преко 3000 становника настањено самим муслиманима, ко и о Гајрету и његову раду до прије двије године нијесу готово ништо знали. Овом забавом што се хтјело, то е и постигнуто! Њоме je доказано da je u најзабитније село које je у пошпуној заосшалости, свјесно великог значаја Гајpema, јер je успјех био морално одличан, док би материјално био још бољи, да ни е лоше ври еме онемогућило сваки долазак странцима из оближних мјеста, јер je за исту владао велик интерес како у мјесту тако и околици. У заказано вријеме забаву je отворио са поздравним говором г. Сулејман Делић повјереник �Гајрета. У свом говору изнио je у главним цртама биле препуне, те нијесу могле примити све посјсрад Гајрета од оснутка до данас. Између останог, тиоце, већ су многи морали стојати у доњим просистакнуо je и нагласио да je Гајретову јачању, торијама читаонице, na и пред самом читаоницом. његову успјеху у посљсдње двије године пона више Мевлуд се je учио no клањању теравије. допринио наш Узвишени Владар, :ер да je Он Прије почетка учења самог мевлуда, присутдао полета за рад свим радницима на пољу остнима je одржао врло поучан, пригодан, говор уваварења Гајретова програма те су се стекли позижени госп. Реџеп еф. Хајровић, срески судија у тивни резултати у свим правцима друштвеног дјеТребињу. Господин судија Хајровић je, између ословања. Ha концу ie позвао све присутне да у знак талог, у свом говору упућивао присутне да се, у непоколебиве вјерности и искрености устану и по- првом реду, придржавају верских принципа и моздраве Нашег Узвишеног Краља, на што сви једно- рала, na да затим настоје да подесе свој живот и гласно и громко кличу: Живио Краљ! Након тога начин рада према духу времена. Још je присутнима декламује ђак овдашње школе пјесму „Живео Краљ“ нарочиту позорност обратио на потребу савремеод Војислава Ј. Илића Млађег, ко a ie пропраћена ног и корисног одгоја муслиманске, мушке и женске, урнебесним и громким поклицима Живео Краљ! младежи путем разних школа и заната. У вези Иза тогаредало се je још неколико декламација, с предњим истакао je особити значој домаћичких док се није дошло до извођења дјечијег позориш- школа no практично и општекорисно поучавање ног комада „Нови учитељ", шала у 1 чину no Ма- женскиња на селу за добро и разумно вођење расу, који су комад одиграли ђаци овдашње шкЈле, домаћинства. Ha концу je нагласио и потребу поa на свеопће задовољство присутних странаца и магања хуманих и корисних просвјетно културних родитеља дјеце. установа, a нарочито нашег драгог Гајрета. Програм забаве завршен je приказом комада По свршетку се опажало, да je овај поучни и „Мираска" од Е. М., који je врло добро изведен. добронамерни говор господина судије Хајровића, Дилетанти су одиграли своје улоге потпуним р^зу- наишао на пуно разумјевање и одобравање од примјевањем и глумачким талентом. сутних који су му топло заблагодарили. По предњему je узео ријеч овдашњи вриједни O ko приредбе ове забаве пуно су придонијели одлични пријатељи Гајрета из Пећи Града господа: наставник и поборник Гајрета, господин ФазлиноХосиб Бегановић абсолвент Шерћатске гимназије вић Хамдија. У свом говору, поменути се je, у име и Хасан Кајтазовић, свршени ђак V. разреда исте одбора, захвалио присутнима на многобројној пошколе. Поменута су господа удаљена од овога сети. T om приликом je, такођер, истакао да Гајрет, мјеста 10 км и унаточ Toc^orfU се примау ул^м** ради провађања у дело свога благотворног програма, .на позив повјереништва Гајрета те морално допри- подлеже великим материјалним издацима, na му je, несоше да ова забава успије овако лиЈепо и дос- поред моралне, потребна новчана и друга наравна тојно Гајрета и његовцх циљева. Нарочиту хвалу помоћ. У вези с предњим замолио je присутне да, истичем поменутој господи, који доприњеше успјеху : no свршетку ове лијепе приредбе, приложе и извесни добровољни прилог за Гајрет. било с моралне или материјалне стране. По свршетку говора г. Фазлиновића, отпочело Чист приход ове забаве био je 800 Дин. те тако 400 Дин. пада у корист друштва Гајрета, док се je се са учењем мевлуда. Мевлуд су наизмјенично остала половина употријебила за наб 1вку обуће учили, јасним и симпатичним гласом госпођица Спаховић Аиша и господин Алијагић Хусо. Дову на сиромашњој школској дјеци. почетку, као и no свршетку Мевлуда, те салавате, Припреме з а Гајретову за б а в у учио je овдашњи имам матичар и муалим Зубчевић Хусеин еф. За вријеме учења Мевлуда сви су приу Коњицу. сутни слушаоци no одборницима послужени шерМјесни одбор Гајрета у Коњицу одлучио je да приреди забаву на Курбан бајрам на 16 априла, те бетом. Послије одржаног Мевлуда, присутнима je одрje за исту већ пред мјесец дана почео са припремама, у коју je сврху одржао више сједница одбора жао предавање о значају и потреби домаћичких школа, господин Толић Хусејин, чиновник среског као и ширих конференција.те je изабран шири забавни начелсгва у '1ребињу. Пошто je госп. Толић још одбор од најодличнијих грађана. изложио тачку no тачку прописаног програма за Према досадашњим припремама, раду и вољи ове школе, истакао je и опширна упутства за претсвих функционера забавног одбора, те интересо- ходни рад ради отварања ове установе, те замолио вању, које влада међу грађанством за забаву, има присутне да смишљено и с вољом пораде, уз понаде у добар успјех и изгледа, да ће ова забава над- моћ овог одбора, да у овом крају омогуће отварање машити како наше тако и остале пријашње забаве. домаћичке школе, на чему би, при потреби, и сам у границама сво|е могућности, порадио. По заврВелики успјех Гајретова Мевлуда шетку овог предавања, госп. Толић je био топло у Џивару код Требиша. поздрављен од присутних и обасут једнодушиом Како- прошлогодишњег тако и овогодишњег захвалом. Рамазана овај одбор Гајрета у Џивару приредио Након предњег, одборник госп. Бусулауић Абас je, у недјељу д вече, 24 јануара, уочи понедјељка, и секретар Спаховић Халил, сакупљали су добросвој Мевлуди-шериф, v просторијама муслиманске вољне прилоге за Гајрет, у свему je искупљено 419 читаонице у Биховима. . 1 ■ Дин. прилога. Да би се сав приход од прилога Поред великог броја мушкараца, мевлуд cv могао отпослати Гајрету, одборници и неки истакпосјетиле, у знатном броју, и жене овог краја, тако нутији пријатељи Гајрета међусобно су покупили да су, ц н а ^ достз npQQT°pHje ^итарцице новац и уз§ли ipefcep, ради прављења шербета. 77 �Да je овај наш мевлуд постигао одличан моралан, na и материјалан усп;ех, заслуга je поменуте господе предавача, a нарочито заузимљивог и пожртвованог претсједника одбора госп. С. Берхамовића, те савјесних одборника. Нарочито истичемо да су и овог мевлуда, као и прошлогодишњег, удостојили нас посетом и потпомогли прилозима угледна господа Беговић Ариф и Ресуловић Омер, трговци из Требиња. Завршавајући, овој одбор сматра за дужност да се и на овом мјесту топло заблагодари поменутим личностима на указаној помоћи, као и свима осталим посетиоцима ове лиепе вјерске приредбе. Одбор. Р ам азан ск о снјело Ж ен ск ог одб о р а Гајрста у Градачцу. П а ж њ а п р е м а Г а јр с т о в и м п и т о м ц и м а у Т у зл и . Како сваке, тако и ове године познати ђачки мецена, a нарочито мецена „Гајрета" и Гајретове омладине г. Кадрага Куносић велетрговац у Тузли, дао je Гајрстовим питомцима обилан ручак на први дан Рамазанског бајрама, на чему се г. Кадараги и овом приликом испред иГајрета“ и Гајретове омладине изриче најљепша благодарност; Познати Гајретов радник одборник мјесног одбора Гајрета у Тузли, г. Хуснија Шеховић банк. књиговођа, спремио je такођер Гајретовим питомцима „27 вечер Рамазана" овна u халву чиме je показао особиту пажњу према Гајрету и његовој омладини, јер г. Шеховић, не само што се својим радом истиче у Гајрету, него још чини и материјалне жртве од своје чиновничке плате. Женски пододбор Гајрета у Градачцу одржао je своје уобичајено рамазанско сијело 3 фебрруа т. г. у стану гђе Футнета хануме Градашчевић, која je и за раније приредбе радо уступала свој стан, na joj одбор свесрно захваљује на том пожртвовању. Женскиње je радо очекив.а-ш моменат, када he се сијело приредити, na je, и посјета била врло добра. Тајница гђица X. Ћишић поздравила je госте испред одбора и прочитала им предавање „Вјера" од г. Хаџи Мехмеда Џемалудина Чаушевића, које су присутне пажљиво саслушале. Приликом сваке Гајретове приредбе радо јсе се je одазвала позиву, na и сада наша вредна и ревна чланица гђа ИЈухр.ета Мулаосмановић, која je као одлична свирачица и пјевачица уз хармонике отпјевала неколико севдалинки, тако да je својом пјесмом и музиком створила опште расположење међу гостима, да се je весеље отегло до касно у ноћ. Иза пола ноћи почели су гости одлазити носећи са собом лијепе утиске, добивене на сијелу. Гости су били почашћени кафом, химбером и ћетенијом, a трошак око тога одборнице су даривале. T om приликом сакупљено je добровољних приноса за „Гајрет" 257 Динара na се одбор свима дароватељицама лијепо захваљује. Гајретова том бола у К оњ ицу, Играње Гајретове томболе у Коњицу ишло je и поред кризе много боље него пријашњих година, те je и приход био бољи т. ј. Дин. 2.913. 50 карата уступио je одбор Југосл мусл. читаоници у Јабланици, те je отуда пало у корист Гајрета Дин. 700.— За добар успјех томболе има се приписати нарочита заслуга члану одбора г. Хасану Нуспахићу, који je за цијело вријеме рамазана организовао играње томболе и дежурао свако вече. Уансујте даљње добротворе и утемељане Гајреша! 78 Г. Шеховић Хуснија Овај гест и пажња г. Шеховића према нашој омладини, може да послужи многим нашим суграђанима за углед и примјер. Управа конвикта, као и сви питомци, изричу и овом приликом г. Шеховићу неизмјерну благодарност. Живјели свјесни дароваоци! ПРОПАГИРАЈТЕ ЗА ДРУ ГА РС ТВО ! �Нови одбори и повјереници. О снивањ е Мјесног одбора Гајрста у Подгорици. У Подгорици je дана 28 феб. одржана у просторијама Мектеба скупштина чланова Гајрета, са слиједећим дневним редом: 1) Извјештај досадањег повјереника, 2) Бирање управног и надзорног одбора и 3) Евентуалије. Тачно у 14 сати отворио je сједницу досадањи повјереник Гајрета Г. Ахмед Хајдарагић, на којој je присустовало преко 60 чланова. Г. Ахмед Хајдарагић je пре свега захвалио присутним члановима на оваквом одзиву, наводећи да je то видан знак тачног схватања друштва. Затим je г. Хајдарагић у кратким потезима изнео значај и рад Гајрета на културном, националном и економном подизању нашега народа, нарочито муслимана Касније je г. Хајдарагић предложио да се из скупа изаберу два лица која ће замјенити, на овој седници, предсједника и секретара и на тај начин водити записник сједнице. Ha његов предлог изабрани су Ђечевић Ахмед и Рамадановић Дервиш. После овог прешло се на другу тач<у дневнога реда. Бирање управног и надзорног одбора Мјесни одбор конституисан je овако: Предсједник г. Мујаџевић Саид, потпредсједник г. Покрилић Мурад, секретар г. Рамадановић Дервиш, благајник г. Крнић Смаил, чланови без нарочите функције г. Кемаловић Хамза, г. Коскић Бајрам и г. Хајдарагић Ахмед. У надзорни одбор постављени су: г. Братовић Махмуд, r Шабанаџовић Шериф и г. Бибезић Мустафа. За зам 1енике управног одбора именовани су; Г. Шаркић Теуфик, г. Османагић Џевдет, r. Турковић Хамид, г Лачевић Шаћир и г. Булић Шукрија. После избора управног одбора прешло се на трећу тачку: Евентуалије. Даје се реч г, Рамадановићу Дервишу, који предлаже да се прибави једна књижница којом би се могли користити сви чланови Уз овз je г. Рамадановић навео да сваки човек п;еко књиге оплемењује и обогаћава свој дух, долази у додир са великим људима, упознаје се са свјетом, једном речју човјек преко књиге неосетно себи прибави особине које чине човјека човјеком Предлог г. Рамадановића се једногласно усваја и апелује се на присутне чланове да no могућности сваки приложи no коју књигу и тиме потпомогну стварању заједничке књижнице. После овог нико од присутних чланова не тражи ријеч са којом би нешто даље у евентуалијама рекао, те je дредсједник закључио сједницу тачно у 16 сати. Нови повјереник у Отоци. Ових дана именован je ?а повјереника Гајрета у Бос. Отоци учитељ г. Осман М. Топић, Нови добротвори и утемељачи Гајрета. Даљњи упис д обротвора и утемељ ача Гајрета. T okom мјесеца фебруара уписаше се за чланове Гајрета и то: Из Бањалуке: Код Мјесног одбора уписао се за члана добротвора г. Исидор Салом-Сарафић. Из Кнежине: Госп. Нурија Лошић, уписао се за члана утемељача са Дин 500.— Из Гор. Тузле: Код Мјесног одбора уписао, се за утемељача г. Салих Сарачевић. Из Бањалуке: За утемељаче уписаше се г. Младен Ћурчија, власник парне пекаре и Фирма Ивезић и Кољевић. Потоња je уплатила цијели члански износ од Дин. 500—. Из Чааљине: Код Мјесног одбора уписао се за члана утемељача г' Али еф. Хумо. Из Бијељине: Код Мјесног одбора Гајрета у Бијељини уписаше се за чланове утемељаче слиједећа гг.: X. Мухарембег Пашић, Ћерим Прељубовић, Асим еф. Мехмедагић, шер. судија, Али еф. Алиефендић, имам-матичар и Халил еф, Хујдуровић, општински чиновник. Нашим добротворима и утемељачима нека je и овим путем наша искрена захвалност! Д обр овољ н и прилози. Гајретови иријатељи у Бос. Кобашу зекјатом одијевају сиромашну дјецу. Чланови Мјесног одбора Гајрета у Boe. Кобашу одјели су и обукли на Бајрам 13 дјеце основне школе од ,зеката“ и то: Др. Браво Хамдија, предсједник 5 дјеце, Ризабег Алибеговић иотпредсједник 5 дјеце, Мустајбег Капетановић 1 дијете. — У име Гарета у Кобашу нека je топла хвала поменутим, јер je њихов „зекјат“ погодио прави циљ. Najljepše umjetnički izrađene Тражите свуда и препоручите свакоме LEVHE Гајретове разгледнице jesu Gajretove razglednice 79 �Д обровољ ни прилози и з Сарајева. Г. Бећир Крвавац, повјереник у жељ.ложиони сакупио je међу особљем ложионице при ислати Ј/И.као добр. прилог за овогод. Гајретозу забаву Дин. 3 5, a дароваше слиједећа гг.: Бећир Крвавац Дин. 5, Орлић Илија 10, Хрисафовић Љубо 5, Вујковић Милош 2. Михајловић Милан 3, Врањеш Јозо 1, Ремић Милош 2. Савић Милан 2, Кшичка Алоиз 3, Стојановић Михајло 1, Бремић Андрија 2, Ковачић Виктор 2, Вулић Стојан 1, Шарац Вељко 1,Ратинrep Драго 1, Ратингер Јосип 3, Диц Ђуро 4. Жонтар Фрањо 3, Јамар Андрија 3, Цвијановић Урош 2, Шимић Никола 2, Гмаз Антон 2, Иванишин Анто 1. Комар Петар 3. Салаић Силвестар 2, Легин Милан 4, Милић Драго 3, Фолтин Драго 3, Петура Фрањо 4, Давидовић Марко 2, Ковачевић Новица 1, Лепић Мујо 3, Бешенић Иван 2, Шуман Данило 4, Скокнић Илија 3, Цумпф Владо 4, Крисатн Иван 3, Јовичић Милан 3, Чебо Хашим 4, Украден Милан 1, Шаренац Лазар 2, Чип Јосип 8, Бергман Марко 3, Пашкван Иван 1, Свачић Драго 4. Јовић Ђорђћ 1, Хениг Петар 4, Кашиковић Грифко 4, Шкорић Милан 3, Јанковић Вељко 4, Матић Јосип 3, Алагии Петар 1, Војновић Раде 1, Мартиновић Јосип 1, Франић Павао 1, Крајиновић Андрија 1; Карабатак Васо 4, Врањеш Ру 1, Задро Никола 1, Косић Душан 2, Рупе Фрањо 1,'Букадин Анте 2, Тешић Ђорђо 4, Петровић Реља 1, Гарај bp 2, Гаон Јакоб 1 50, Милић Јово 2, Балиан Алфред 5, Медић Михојло 1, Шпирић Благоје —'50, Јаснек Драго 1,Чивић Иван 1, Јуматов Александар 2, Ђуран Љубо 1, Каљевић Васо 6, Лукић Јово^З' ЛековиН Милан 3, Марјановић Марко 4, Салапић Јосип 3, Вулетић Оотоја 1, Рехор Петар 4, Челик Никола 2, Нлеше пожо 1, Девовић Бећиа 2, Косановић Богдан 2, Монтиљо Мориц 1, Лукавац Зејнил 2, Уд^вић Анто 3, Тоскић Латиф 1-, Милеуснић Јово 2, Шуљак Фехим 2, Бап Јосип 3, Радаковић Благоје 4, Пажин Мартин 3, Пољчић В >јин 2, Драгић Ђуро 5, Блум Михајло 4, Томић Душан 3, Барешић Јозо 5, Мартинек Андрија 5, Павдић Милан 4, Черин Јосип 3, Томић Крсто 4, Монтиљо Јакоб 3, Мартин Никола 2, Писецки Иван 1, Килибарда Саво 1, Пантнер Александар 4, Лешингер Артур 4, Рубин Ђуро 3, Араповић Дамјан 2, Инж. Јотић Бранислав 3, Малинка Едо 3, Енд Анто 1, Цапан Јосип 3, Плели Ђуро 2, Јарчевић Bojo 2, Лепле Алфред 4, Рошер Леополд 3, Албрехт Јакоб 4, Крехан Оскао 5, Крстановић Стево 2, Елазар Давид 3, Шавија Душдн 1, Матковић Ђуро 1, Жигив Душан 2, Ш ф аб а Марко 1, Видовић Клија 3, Хајрић Салих 2, Драгутиновић Радослав 1, Трапф а Станиша 1, Саратлија Марко 2, Иванишевић Марко 1, Клишковић Милан 7, Чоло Стјепан 1, Дивјак Михајло 1, Кусербајн Иван 2, Вановац Рајко 1, Низић Вејсил 1 Укупно Дин 355. on Лин 360— сиромашним женама и то свакој По 15 Лин * Фатмакадуна ПекариИ, Алиница Ибриши„овић Бејта Моранкић, Мехиница Челинковић, Алемуса Крилић, Н Ваљкевка, Аземина Кифић, Хусниница Мракоровић, Зинета М ухар.магић Ес»а јахић Омеровица Азапагић, Зарфа Јахић Мехиница Алтунбабић, Мина Хуквћ, X. Му;иница Прцић Са^ фијаЈ Прцић, Хасни a Фидахић, Фати)а М., Дуда Кавгић Рабија Тучић, Кадира ОмерашевиН, Ханифа Арнаутка, Радишовица Ушчуклић, Хасиница Арнаутка. Из Теочака: Повјереник Гајрета г. Шериф Мујаковић сакупио je на Бајрам на простре сергије Дин. 5 7 — за Гајрет. Р а зн и добровол>нн п р и л ози . T okom мјесеца фебруара дозначени су Гајрету слиједећи прилози: 500 — Дин, M есни одбор Гајрета Бос. Градишка 50.505,— „ „ Бугојно 60 — „ .Високо 1100.— „ „ Теслић 25.— „ ;, Гор. Тузла 25.— „ „ Бањалука C01.— „ „ Црнићи-Алад. 50.— „ Козарац 200.— „ „ Грачаница • ^— I " 125.— „ „ Мостар „ Зворник 133.— „ „ Власеница 70.— 200.— „ Бос. Шамац 257 — „ Жен. Мј.. одб. Гајрета Градачац ' „ „ „ „ Сарајево 2000 — „ „ „ \ „ Бихаћ 32 — „ Рогатица 516.— » п „ „ „ , Бањалука 2500.— Повјереник из Оштреља r. М. Хавић 251.— п Нар. осн. школа Караула 150.— п Конвикт Бањалука 676.80 п Свима дароватељима нека je наша топла хвала! п п п п п a п п п в п п п н п п п Јавна за х в а л а . Господин Др. Ернест Вајнерт, војни лијечник у Невесињу tokom године 1931. дао je добровољног прилога Гајретовој читаоници у Невесињу своту од 600 Динара. Одбор му најљепше благодари путем друштвеног гласила, како je то у својој сједници закључио. О дбор1 Д обр овољ н и п ри л ози и з Н ове К асабе, Ha Бајрам у Новој Касаби сакупио je г. Хиф-* зија Муфтић, учитељ своту од Дин. 70— добровољних прилога за Гајрет. Из Тузле: По одобрењу Гл. одбора Гајрета подијелио je. Женски Мјесни одбор у Тузли своту ЈЕ С Т Е ЛИ ОДРЖ АЛИ ГАЈРЕТОВУ ГО ДИ Ш Њ У З А Б А В У ? G A ] R Е Т u svakoj kući, znači samo njezin napredak 60 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/300455eadf66cc61ef544a6dfbeb48e7.pdf bd2c784aa60e7dd4181b26dc86fd62ba PDF Text Text ГО Д . X III ГАЈРЕТ Б Р О Ј 6,7 Сарајево, 16 априла 1932 Курбан бајрам — Хаџи бајрам. 0 великом вјерском празнику потребно- je да се говори са вјерског становишта. A пошто становиште Ислама, у сваком п^тању, има и тгвоју моралну и социјалну страну на овом свијету, то ћемо да нагласимо и да истакнемемо значај овог вјерског празника обзиром на наш овозе^мни и^иврт Свевишњи je ставио у дужност муслиманима да приликом овог бајрама изврше двије дужности. Једна je од тих хгн^^а друга курбан. Сваке године, дбвети дан зул-хиџе мјесеца, т. ј. уочи овог бајрама, негдје око икиндије намаза, на стотине хиљада хаџија, које^ Je« горућа љубав према светим мјестима довела са свих страна. свијета, попну се и Kffo мравињак притисну читаво Арефат-брдо, у близини Меке. Свукли са себе домаће одијело, умотали се у ихрам, гологлави, босоноги. скрушена срца, духом запловили у побожне мисли, те стотине хиљада као мраморни ступови непомичних створова стану као у аудијенцији пред великим Аллахом. Ту они слушају, У дубокој тишини, худбу имамову, na се од времена до времена проломи ваздух једногласним ускликом: Леббејкје, Аллахумме леббејкје . . .! („Ево ме пред Тобом, о мој Боже! Ти си један и једини, уистину Теби припада слава и хвала, моћ и милост!“) Из свих крајева свијета доћи ће те хиљаде муслимана и састати се на том светом мјесту, гдје ће се удружити у вјерским осјећајима, загријати међусобном љубављу, заинтесовати се и обавијестити о животним приликама свих крајева у којима живе муслимани других нација, примити и дати савјет, научити нешто од других, донијети то знање у своје родно мјесто и препричати својим земљацима. Ha тај начин удовољиће темељном принципу Ислама који гласи: „Спас и срећа на оба свијета." To je дужност хаџије који je био на оном великом интернационалном походу који се зове „хаџ“. Курбан значи приближити се Богу дијељењем милостиње у оброцима меса од закланог бравчета или говечета, да се њима омрсе и они сиромаси који иначе нису у могућности да окусе масно и мрсно ако му то други не пруже. Тим двијема дужностима се убија или бар ублажује она крута себичност која je прирођена човјеку. Доћи у додир и међусобно се упознати, заинтересовати се за туђе бриге и невоље, размекшати своје срце, жртвовати нешто од личног интереса, ублажити туђу биједу, напутити другога како ће се избавити из неприлике, отворити му очи и просвијетлити га да се могне снаћи у тешким моментима живота и т. д. — ето поуке која се може црпити из хаџа и курбана. Само тим путем идући заслужићемо ону похвалу, изречену Пејгамберовим хадисом: „Најбољи je онај од кога ид\а користи другоме.“ �1 Друштво Гајрет у читавом свом раду нема другог циља него помоћи друго,,, распршити мрак незнања код муслиманског елеиента, тргнути ra из оне млитавости КОју je наслиједио из прошлости, оспособити га да се бори у животу паралелно са ДруГИМа> научити га да живи као човјек, ето, то je читав програм нашег ajpeia. Потпуно у складу са Хазрети Алијиним савјетом „ОдгаЈаЈте своју ДЈецу не за онај начин живота којим ви живите, него за оно вријеме у којем ће они живити , Гајрет настоји да васпита нове муслиманске генерације за нова времена и нове прилике. Гајретовим трудом и старањем на хиљаде сиромашне дједе, мушке и женске, оспособљава се и челичи, путем школа и заната, за борбу која их чека у животу. Браћо муслимани! Кад будете на бајрам стискали један другоме братску десницу и изражавали топло честитање са жељом да се ови радосни дани уздочекују још пуно година у здрављу и рахатлуку, сјетите се оних стотина Гајретове дјеце, и притеците у овим тешким временима олакшате тешку али часну историјску и просвЈ'етитељску мисију. Они који су у могућности нека му дају и своје курбане, било у новцу било у натури. To ћеш им бити света жртва и то им je право приближење Богу. У нашем веселом расположењу који нам бајрам доноси, сјетимо се и других биједника: сирочади, мушке и женске,, na и домаћима који су са својим фамилијама постали жртва привредних криза » природних недаћа; честитих радника који су остали без зараде, a дјеца им без хљеба; поштених трговаца који су изгубили у лихварским канџама и оно што су од ^војих пређа наслиједили и оно што су они сами кроз деценије својим крвавим знојем зарадили; сељака _који~су због неродице и тешке и дуге зиме остали без хране и без своје највећр-цотпоре у животу — без хајвана. Сјетимо се свих оних који су некад имали'пристојан живот и који су пред бајрам могли обрадовати своју дјечицу новим одијелима и другим потребама, a данас су остали без свега тога. У моменту када проводимо бајрамско весеље сјетимо се свих материјално палих невољника, јер имати сућути према туђој 'невољи то je право својство човјечности a то je и право својство исламијета. У то име свесрдно честитамо курбан бајрам свој браћи муслиманима са жељом да га у будуће уздочекују у здрављу и бољем рахатлуку. Главни одбор Гајрета честига свој браћи Муслиманима наступајуће мубарек дане: Бајрам мубарек олсун! 82 �Др. X Карамехмедови^. члан Вакуф. м ариф. enjeha, Сарајево. Гдје ћемо образовати наше свештенство? З а образовање вишег исламског свештенства (муфтија, чланова улема меџлиса и вјероучитеља на пуним средњим школама и наставника на највишим вјерским училиштима) безувјетно je потреба i исламски теолошки факултет с којим би се можда дао спојити и шериатско-правни факултет. Taj теолошки факултет могао би бити и у Сарајеву, као што je само један факултет у Скопљу (филозофски) и само један у Суботици (правни). Све трошкове теолошкога факултета имала би да сноси држава (као и за два католичка и један православни теолошки факултет). Оснивање тога теолошког факултета предчиђа и закон о Исламској вјерској заједници (§ 20) и одређује какову ингеренцију може имати старјешинство исламске вјерске заједнице на рад тога факултета под аутономијом университета. Ha сваки свеучилишни факултет долази се са ПоДпуно Снршеном средњом школом (са вишим Течајним испитом, матуром). Нретпостављало се да би се р,ад_и године студИја на муслиманском теоЛоиЛом факултету морао знатно продуљити, ако свршени средњошкоти не би са собом на свеучилиште донијели и нешто више знања арапског језкка и вјеронаукс. Да би се отклонио овај недостатак, држава je основала један посебни тип средње школе, једну нарочиту гимназију оријентално-класичног смјера са више недјељних сати вјеронауке и доста часова наставе у арапском језику. — Ta школа, иако joj je име шериатска гимназија, то je средња школа нарочитог типа, као што je то н. пр. и класична гимназија. To дакле јест и треба да остане државна школа. Држава je може и укинути, као што je недавно заиста и хтјела, ако сматра да joj не треба. Што je до тог освједочења била дошла, није никаково чудо, кад се из исламских вјерских претставништава чују мишљења, да такав тип потпуне средње школе није муслиманима ни потребан. Управни одбор Вакуфско-меарифског вијећа у свом овогодишњем извјештају вели додуше да нам je та школа и те како потребна, али на жалост у слиједећем пасусу додаје, да ће je управа исламске вјерске заједнице одмах претворити у двије ниже гимназије, ако je држава заједно са њеним буџетом преда у аутономну управу наше вјерске заједнице. To, наравно, другим ријечима речено, значи: пуна средња школа под именом шериатске гимназије нама не треба. За савремено образовање вишег свештенства које бил.о вјере, барем у Европи, потребно je да подмладак долази на теолошки факултет једног свеучилишта са оноликом општом наобразбом, колику даје велика гимназија са матуром. To у пуној мјери треба да важи: и за образовање исламског вишег свешгенства, нарочито за професоре вјеронауке у пуним гимназијама. Укинути гимназију оријентално-класичног смјера значило би, no мом мишљен.у, рушити здраве темеље, који су већ ударени. Увјерен сам да ће сви културни радници наши настојати не само да се очува наша шериатска гимназија, него да се no могућности чим прије и окруни започето велико дјело отварањем исламског теолошког факултета. Док te не оснује исламски теолошки факултет треба апсолвенте наше шериатске гимназије слати на страна цсламска свеучилишта о трошку државе, исламске вјерске заједнице и наших културнопросвјетних друштвава. Дакако да се треба побринути и за будућност наших свршених теолога. To "се~м*»ке најбоље учинити јасним одредбама службеничке прагматице, која се има донијети у овогодишњем засиједању Векуфско-меарифског вијећа. У условима за службу треба да јасно стоји да се за звање Реис-ул-улеме, члана Улема-меџлиса, за звање муфтије и професора вјеронауке на средњим школама тражи пуна и савремена факултетска наобразба. Службенике без овакове квалификације на овако високим положакима треба постепено редуцирати. И шериатске суди;е треба образовати на факултету. За њихово образовање данашња шериатска школа није више савремена. Док сваки други судија има високо-школску наобризбу дотле шериатско-судачки подмладак ступа у државну службу са неком средњошколском наобразбом. Говори се, a ja држим да je то и врло вјеројатно и врло логично, да ће се у најскорије вријеме онемогућити будућим абсолвентима садашње шериатске школе да врше дужности судија. Дозволиће им се, надам се, да похађају правни факултет, ако се обвежу да ће и на универзитету слушати предавања из шериатског права и положити испите и из тога као и из других прописаних предмета. Тек такови абсолвенти који су положили и завршни испит шериатске судачке школе и све правничке испите на свеучилишту моћи ће вршити дужности судија (шериатских и других). Ako ће се питање нашега шериатско-правног подмлатка решавати на овај начин, онда не вјерујем да ће држава једну школу која служи за то да даде преднаобразбу за н>ено будуће чиновништво, �пустити из своје управе. Потрзавањем овога питања од стране наше вјерско-просвјетне аутономне управе бојим се да бисмо могли получити тај непожељни резултат, да опет у ком буџетском закопу избије питање о укидању и те, тобоже непотребне, школе. Питаћете ме гдје и како да образујемо наше средње u ниже свештенство (имаме матичаре, муаллиме и друго ниже свештенство)? Један и то најважнији дио тога свештенства (имаме матичаре) давала би садања шериатска школа, други дио Велика медреса у Скопљу a трећи Гази Хусрефбегова медреса. Шериатска школа за то што би они њени абсолвенти који не би могли отићи на свеучилиште, били приморани да се лате врло важног звања имама матичара, који би требао да врши и дужност хатиба и ваиза свога уемата. Његова плата и његово напредовање у служби требало би бити уређено службеничком прагматиком у том смислу да одговара плати и положају бановинских чиновника II. категорије. t Други дио тш а свештецства давала би Велика медреса Краља Алекса^дрЗ у Скопљу. Њени абсолвенти, у колико не би отишли на свеучилиште, примили би се дужности муфтијских тајника и имама-матичара. Ова школа je замишљена као чисто вјерска и «• Хамза Хумо i jlt f llllu '* Врховно Вјерско Старјешинство и Улема меџлис у Скопљу могли би са доста вјеројатности и успјех настојати да се са том школом поступи аналогно као са средњим теолошким, школама код православних т. ј: да се преда у аутономну управу. исто вриједи и за шериатску судачку школу, ако би joj се у споразуму са Краљевском владом промијенила сврха и наставни план тако да би имала за главни зад.втак образовање и васпитање будућих имама матичара. Трећи дио средњег и нижег свештенства давала би Гази Хусрефбегова медреса, која би требала да се окани неких великих претензија да буде теолошки факултет. Ha факултет треба доносити опште знање које имају абсолвенти великих гимназија и на факултету треба да су професори они који су свршили редовну велику гимназију и свеучилиште na no том провели више година у интензивном и успјешном научном раду. Ако се ова медреса редуцира на 8 годишта биће тамам подесна -да^даје онај потребан дио нижег свештенства (муаллиме ибтидаија и вјероучитеље основних школа). Издаци за тобожњи факулгет приштедиће се за веће потребе. Mjecro да се троши новац за овај највиши курс (алијју) нека се на примјер дају стипендије абсолвентима шер. гимназије да иду на праве теолошке факултете у Кахири, Алжиру и т. д. т0 1 ЈЈЦЦПШ. » IL. I Ć T] Стравична ноћ Рамазана (Уломак из романа „Љубави у паклу“) Док се Галибова тетка, Шерифе ханума, пела уз махалске сокаке, Златија, са Шефиком Салихагином, везла je у својој одаји. Њ ена мајка, Мехмедбеговица, Садета ханума, затворених очију, далеко од свега што се око ње догађа, седела je, као и обично, замотана у свој јорган, у врху собе, на шилтету. Kao да je замрла у неком безвољном стању, на лицу joj није било ни трага од каквог расположења. Златија je каткад погледа испод ока, не прекидајући везиво. Обадве пријатељице ћуте и једва се чује како платно пуцка под убодом игле. Тако одмичу часови у бескрај, кроз рамазанску ноћ. Нешто невидљиво лебди у тешкој тишини овог старог дома што им тера мисли на посао, што их гони и савија им младе животе над крхким ђерђефом. — Шефика, већ неколико дана, бабо се закључаје и све сам хода no соби — шапну Златија. — Морам да лупам на његоЕа врата кад год je време ручку. )едва ме чује и отвори. Да знаш само како се каткад иеобично смеје. 84 — Куку, да не полуди као и Фахрибег — злослутно рече Шефика. — Hehe, акобогда. Фахрибег je био Мехмедбегов братић. И сад je у болници. Једни кажу да je полудео од пића, a други тврде да je од неке наследне болести. Зна се посигурно само то да je, одмах иза смрти очеве, упропастио велик иметак, a затим да je полудео. Зато, мислећи на њега, Златино срце таче зла слутња и рука joj застаде на везиву. Ненадно joj се учини да чује неки глас и она напери слул. — Шта je? — Чујем говор — одговори Злата престрављено. И Шефика стаде да ослушкује. Мушки, тежак глас допирао je до њих, час јаче, час слабије. Глас je разговарао с неким. — Бабо говори! Идем да видим! — трже се Златаја и скочи на ноге. Она покуша да уђе у очеву собу, али су врата била закључана и иза н>их се чуо Мехмедбегов �глас. Он je разговарао некаквим невидљивим гостима: — Па, Алибег, не причам ти. Тек цикнула Зора, a ja керове, na преко стрнине . . . — Бабо, бабо! Забога отзори! Шта ти je! . . . И чак доле, у лесковини, керови га оћутише. Наста лавеж . . . — Мајко, куку ти je нама, шта му je! — зајаука Златија и улеће натраг у собу. Шефика сину на ноге, a Мехмедбеговица тупо погледа Златију: — Шта? Ко? — Бабо разговара сам са собом — дрмну je усплахирена Злата, али она, као да je се то ништа и не тиче, заведе се опет у свој мртви сан. Све je то било тако далеко од ње. И речи које би чула, у овом стању, није могла да схвата; оне су долазиле однекуд из даљине као хујање ветра. Она je падала у ову празнину испод живота, пуштала да je она носи, да je омамљује далеким сликама проживеле прошлости, као врзиним чаролијама. — Мајко, мајко1 — Пусти je I Ta видијп да joj je дошло оно њезино — каже Шефика у страху.> Злата се кршила у очајању. У тај час, нек<г закуца звекиром на њихова врата. — Хвала Богу да неко дрлазћ — каже Шефш — Куку бруке! Зар да нас виде у овакв<[ом стању — једнако крши руке Златија. Међутим, обадве сиђоше да отворе авлиск! врата. У авлију уђе нека жена у фереџи. To била Галибова тетка, Шерифе ханума. Она je одмах приметила да се нешто необично догађа у Мехмедбеговој кући. Златина узрујаност, и под шкртим светлом које je допирало кроз собне прозоре на авлију, могла je да се примети на први поглед. Шерифе ханума, кад очу глас Мехмедбегов, погледа их не разумевајући. Ta она зна да већ одавно нико не долази Мехмедбегу, a да je неко и дошао, ваљда би седео у мусафирхани. — Ах, то си ти, Шерифе ханума1 — кликну Златија кад je препознаде. — . . . Бујрум, Исметбеже! — чуо се Мехмедбегов глас — Нека си нам, вала, и ти дошао. Тахирбег једнако пропиткује за тебе. Х ахаха!. . . Ово његовз шупље смејање, највише je ужасавало Златију. — Куку, куку, шта ће бити с нама! — Ама, шта je, сестре, забога, што не говорите! — упита Шерифе ханума. — E ho, баби се нешто догодило; све сам разговзра. Тетка застаде на улазу у хајат. — Да зовнемо Галиба? — И све три забленуше у недоумицу. — Па да зовнемо. Шерифе ханума, не часећи, оде журно преко авлије, док се Мехмедбег једнако одушевљавао својим невидљивим гостима. — . . . Хајд’те! Седите браћо! Их, побогу, ja колико нас je! Мехо, хитро ракију! Још м езета!. . . Златија загрли Шефику и грчевито заплака. Пријатељица je уведе у собу, посади крај себе на сећију и поче да je теши. — Благо теби, кад ти имаш Галиба. Он ће вас све да спасе. Па и Мехмедбег ће оздравити и све ће добро бити, акобогда. — Зар не видиш мајку, каква je? — плакала je Златија. — Па и мајка he ти оздравити. — Никад они неће више да оздраве, драга моја Шефика. Они већ припадају другом свету. Мехмедбегов смех, отуд из његова конака, чинио се још некуд страшнијим. После се чуло како мами керовеп — Уудададада! Лисо, ма, Лисо, ма, Лисо, ма,! Док је^Јехмедбегов глас одлегао кроз ноћну тишину и целу кућу испуњао језом и ужасом, Шерифе ханума je, као без душе, хитала низ махалске сокаке. И не мислећи на то да се сакрије пред Миланом, она груну у собу и, сва задихана, једеа изусти: Галибе! Помози им! — Шта je? Ш та се догодило? — упиташе сви у један глас и поскакаше на ноге. Полудео Мехмедбег. Шта! — Полудео; хода сам no соби и разговара с ђаволима. A Злата? Да Бог мили сачува! Крши руке и плаче сиротица. Сви заћуташе. После тешке станке, Шерифе ханума рече: — Галибе, Златија je рекла да ти одмах дођеш. — Треба најпре да обавестимо болницу. Морамо наћи лекара и два болничара. Ко зна, могао би да се и одупре — каже Милан. — Забога, како ли je Златији? — примети Маца. — Нешто сам слутила, ето видиш. Дабогда да то на добро изађе — каже Галибова мајка, потресеним гласом. — Галибе, ти одмах иди тамо! Ко зна шта може да се догоди. A мени дај адресу, ja ћу се побринути за остало — заврши приправно Милан. Све се ово догодило тако брзо и неочекивано. Пут до Мехмедбегове куће учинио се Галибудужи него обично. Број сокака као да се потростручио, na никако да изађе из њих. Чим je отворио авлиска врата, очуо je већ промукли Мехмедбегов глас. јШШЈг 85 �— Ев—ве—ве—ве—ве—ве! Лисо, ма, Лисо, ма! Галиб похита преко авлије. Кроз собни прозор угледа Мехмедбега како, сав изобличен од узбуђења, с метлом у руци, лови no својој соби. Сав занесен ловом, он je држао метлу и, с руком над очима, изгледао керад и вабио их из свег гласа. Очи су му лудачки севале. Милан има право, помисли Галиб. Треба ra што пре одвести у болницу. Затим приђе вратима друге собе, откуд се чуо тих разговор, испрекидан плачем. Галиб ошкрину врата: Злато! — зовну он тихо. — Галиб! — и Злата се трже и похрли му. Она се приви узањ и навре joj отворен плач. Галиб je обави рукама и поче да je милује no коси нежно и утешљиво: — Небој се, драга. Ово je само наступ узбуђења. Милан je отишао no доктора; сад ће и он доћи. — Ах, Боже мој! Ja слутим зло. Неко нас je проклео. — Каква клетва! Нема клетве. Не бој се! Све ће се ово добро свршити. — Има клетве, мој Галибе, има; ja je као живу осећам над нашим главама. Она нам се/С велП ^^ — Ев—ве—ве—в е !.ј- чулсмге из Мехмедбегове У исто време, Мехмедбеговица се трже као иза сна, обазре се око себе и угледа Шефику. — Ш та је?Т де je Златија? Виче ли оно Мехмедбег? Ш та ли му Je4, забога! — и, преплашена, и не чекајући Шефикин одговор, похита према вратима. Злато! Ко je то? — устукну Мехмедбеговица натраг у собу. — Галиб, мајко. — Шта! Галиб! Па ти у његову загрљају? Зар балију да пуштам у беговску кућу! Куку мени, шта сам дочекала! — Ев—ев—ев—ев—ев! — грмело je из Мехмедбегове собе. — Гони га, да прођем! Јадна ти сам, шта се ово ради у мојој кући! — одхукну Мехмедбеговица. Галиб изађе на авлију, a она похита у правцу Мехмедбегове собе, хуктајући; — Изабрала балију. A пре ће те мајка видети иа носилима, него ли што ће допустити да пођеш зањ. Мехмедбеже! Мехмедбеже! Отвори, забога! Ж алосна нам кућа! Зар не знаш да су ти се балије у^укле у њу? Отвори, драги Мехмедбеже! — Лисо-ма, Лисо-ма! — чуло се из закључане <?обе. Мехмедбеговица се обеси о собна врата, a Златија, схрвана страхом и болом, увређена мајчиним речима, јаукну и јурну на авлију у Галибов вагрљај. И Шефика, потресена овом сценом, отпоче 86 да плаче и да хода no соби. Мехмедбеговица очајно залупа на врата и та лупњава, уз Мехмедбегово вабљење, озвањала je кућом као вапај и трзај Пред смрНу. Kao да се пожар распламтео, na захватио целу кућу и прети да све прогута у свом ужасном пламену. У овој хуци, није н и к о јш приметио кад се ауто застао пред капијом. НаЈедном, на авли|и се створио Милан, са неким младим дежурним лекаром и са двојицом крупних болничара. — Галибе! Јеси ли то ти? Све je спремно — трже Галиба Милан из полумрака. Галиб, видећи да нема другог излаза, уведе Злату Шефики у собу, положи je на сећију, na пође у сусрет Милану и доктору. Сви уђуше у хајат, a доктор и Милан надвирише се над прозор Мехмедбегове собе. Лекар рече први: — Морамо га водити. У оваквом стању, могао •би да буде опасан и no друге. Садета ханума, обешена о врата, једнако je дозивала свога Мехмедбега, a из собе се непрестано чуо глас: — Ев—ев—ев—ев! Ха, Лисо брате, држи га! Лекар приђе вратима: — Госпођо, молим вас, уклоните cei Ми треба да вршимо нашу дужност. Садета ханума диже нањ свој преплашени поглед и врисну ужаснуто: — Куку мени, шта je ово ноћас у мојој кући! - na побеже Злати и Шефики у собу, одакле се после, за цело време, једнако чула њена вриска и кукњава. — Закљ*учано — каже болничар. — Ништа; обићемо врата — рече доктор. Два болничара, свом снагом, запреше врата. — Јаче! Само још мало! Врата најпре јаукнуше, na вриснуше ненадно као пролом. A Мехмедбег, са метлом у руци, као да гађа из пушке, напери на болничаре. И тек, кад га они чврсто спуташе, он као да дође к себи: — Ш та je, људи, забога? Ш та се ово дешава у мојој кући! Шта? Мене да водите! Куда? Напоље из моје куће, ниткови једни! Мехмедбег поче да се опирг, али руке болничара, снажне као клешта, скршише његов отпор Уза све то, Мехмедбег не преста да псује и да се отима. Мехмедбеговица излеће на хајат и закука из свег гласа: — Домаћине мој, драги Мехмедбеже, шта учинише од нас! Ево, пасјаковићи, воде ме! Ха, види ГалибаГ Балија проклети! Свети ми се само, ћафирине! Што ми се не смејеш? Што си се притајио? Препао си се Мехмедбега, a? Галиб не може више да издржи, na похита први на врата. Милан пође за њим. �— Ужасна сцена — каже Милан, док Галиб Галиб и Милан похиташе да избегну сцену кад није могао ни да одговори, буду Мехмедбега уводили у ауто. Далеко за собом, Пред вратима се искупио знатижељан свет. чули су његову вику, али нису могли да разаберу — Ш та je то? Шта се je догодило? шта говори Домало, стигао их je ауто и пројурио — Полудео Мехмедбег. мимо њих. Из аута, чула се вика Мехмедбегова, a — Сиромах! — Многи од њих, кад пропадну, почињу да после све утиша. луде. E ho, исто тако, чим je пропао, полудео je и Милан, и Галиб, корачали су ћутке. онај његов братић Фахрибег — примети неко. Бајрам. Устаните! Узмите авдест и обуците чиста руха мите и братски поздравите, јер данас je Бајрам, дан na пођите у џамију. Зар не чујете милозвучни глас опћег весеља свих муслимана. Свратите до сиромујезина како са вите мунаре езан учи? Он вас маха, удостојте га својом посетом, помогните га зове, дозива, да дођете, да се заједнички помолите колико сте мргућни na ће и вама Свемогући помоћиБогу и да Му се се захвалите за сва добра овога Сакупите се око софра ма и сиромашних na у света. миру и љубави, сви скупа, проведите данашњи дан, Дан je освануо, прангије навештавају дан ре- јер данас јд^ајрам , дан опћег весеља свих муслисеља и њихова пуцњава тај глас разноср на све мана. Ako вам сиромах закуца на врата, отворите му стране. Пожурите и свеср^но се у cfcyny Свемогућем захвалите, a онда —^ послије ^&маза — похи- их и уделите му, јер je он осуђен да пати својом тајте један другом у братски загрљај, пољубите ce-" ^или туђом кривицом и њега судба гони да мора и заборавите све оно шго вас je. до тада^цепало и просити и вас за милостињу молити. Не жалите растављало, јер данас je Бајрам’ дан опћег весеља уделити сиромаху јерћете тиме добро дјело учииити; свих муслимана. — Знајте, да Бајрам није само помоћићете му да и он може тај дан у миру и љуједне класе људи, већ да су то дани опће радости: бави провести, јер не заборавите да je данас Бајрам, сиромаха и богаташа, бАједника и невол.ника, тла- дан опћег весеља свих муслимана. читеља и тлаченика — Бајрам je опће весеље свих Сетите се и нашега драгог Гајрета, не заборавите да се под његовим окриљем налазе стотине муслимана. сиромаха ко,е он школује и на прави пут изводи. С;етите се оних који су Свемогућег вољом оставили овај свет и отишли пред лице Његово, да Помозите га прилозима, курбанским кожицама na одговарају за сва дела која учинише на овоме и самим курбанима. Манифестујте Бајрамом сву нашу снагу, покасвету. — Пођите на њихове гробове у руци са Курани—азимушаном, проучите им Јасини-шериф и жите да сте достојни синови ове земље и својих помолите се Богу за спас њихове душе, a код куће отаца. Имадите на уму наш напредак, нашу културу закољите курбане, поделите сиромасима и намените и знадите да je Г ајрет тај који нас води тим путем. У то име: живели и Бајрам-му барек олсун1 за рахмет мртвима, a за живот и здравље себе и своје породице. А л и ја Ч о р д а Пођите један другоме у кућу, свесрдно се приучитељ Хамид Диздар: Лула Авдаге Вртипраха. Рекоше му „монополске кривица" и затворише ra. Патнаест пуних дана. A Авди Вртипрах из Ћепикућа размишљао, разбијао главу чудним питањима и још чуднијим одговорима, a никако да докучи прави мисао тих проклетих речи. Монополска кривица! Уистину, звучи то, осећа Авдо, некако непријатно, некако неугодно у ушима, napa, замагљује; али тек онда кад се човек нађе негде у хладу полицијске хапсане. — Ама, ако he, вала, и та .монопољска', људи, претерано je. Да су ми уватили, да речеш, килу дувана, мајка му стара, na хајде-хајде, налетосум! Или барем кутију, јал дуванкесу, трпило би с е . . . Али овако! Зар ради пишиве луле дувана у бајбок, a? To je, вала, неправо и, да речеш, Богу плакати. Тако резонује чика Авдо о свему томе и — опет пуши. Задумани он своју „фајфу", na да ће све пуцати. 0 финанцима, истинабог, није никад ни 87 �1 имао добро мишљење, a једном згодом ćy ra toлико намучили и устрашили, да то никада неће, чини му се, избрисати из сећања. Било je то једне суботе, пазарни дан, a пролеће се расцветало no околним баштама. Сишао он управо из свог села и ceo пред кавану Јашара Заврзламе. Напунио лулу испразнивши папирнати фишек, запалио, a празан фишек бацио на цесту. Управо лула прихватила, гдуван замирисао, a низ чаршиу се помолише две зелене униформе. Финанци! Авдо занеме, премро од страха. Нема куда са лулом, na и не промисливши шта ће, ни како ће, уклешти старачким прстима велику дрвену лулу, na с њом у шалваре, у џеп. Па се укочио, онако престрављен, у очекивању . . , A „зелени" се полако приближују чаршијом. Двојицу-тројицу људи питају имају ли дувана, једноме запленише дуванску кутију, пуну, a једноме одузеше цигару из уста, ћик који ће прилепити на акта оптужнице као корпус деликти, да оптужени пуши домаћи непрерађени дуван. И тако доспеше пред Авду Авдо, им, оде- • вен у сеоско одело, одмах упаде у, очи. — Шта ти, стари, пулшш? пита један, сигурно старешина, и мерка ејком старога. — Ништа, господине процеди Авдо. — Е, ништа! — Ништа, вала.^Ево десет дана како сушим губице. Нигде ни цигаре, ни за лека. A да кажеш, бива, није то баи^ни право, господине. Није! Остарили смо ми, научили дуванити, na тешко човеку, богами. Мучимо се и радимо око тог ђавољег дувана, знојни, гладни, и дан и ноћ, годинама, господине, na не смемо да и ми задуванимо . . . Не вреди. . . Кад се финанци примакоик, оц видно задрхта. Устраши се. Зна колику папаст баце човеку на врат за циглу цигару смрдљиве дуванине. Поче да се прави и претвара, да на око остане миран: није се мувао кад су хтели да га претурају, само да на тај начин отклони сумњу од себе. Ко се њима буни и противи, знају да je крив, да нешто носи. Финанц je почео да претражује, a Авдо je инстиктивно осећао да ће се издати. Двоструки га страх обузео: страх од финанца, од глобе, од затвора, a с друге стране опет ухватила га још већа бојазан од запаљене луле у гаћама. Дуван се помало разгоревао и он je већ осећао како се џеп загрејава, како пржи, пече . . . Наједном je вриснуо, ко помаман: ватра му дошла до тела и спекла га. Брзо je турио руку у шалваре, јаучући од бола зграбио запаљену лулу и бацио je, распаљену, у најближу башту. Дим je остао иЗа ње, у зраку, као иза покварена аутомобила. Финанци, чаршинлије и сакупљена дечурлија гласно се смејали и церекали, гледајући престрашеног Авду. A последњи пут, кад су му оно запленили пуну техару искрижаног дувана, заклео се деда Авдо свим на свијету, да га више никад неће ставити у своја уста. A тај дуван ухватили му на веома чудан начин. Велико je чудо кад нешто хоће да буде! Добио, сиромах, пресуду, којом je осуђен да одлежи месец дана за ухваћени му дуван или, како стоји у пресуди „за моншолску кривицу" и упутио се јадник у среску апсану Ш та му преостаје друго? Ону огромну суму новаца, ко у би уместо затвора требао да плати, ако ће да не лежи, он нема. Одакле то њему, сиромашном херцеговачком сељаку, кад нема ни пуре онолико, колико му треба. Пошао, дакле, у хапсану. Али се. наравно, побрицуо да предходко напуни своју техару најфинијим дуваном, што га je имао сакривена негде у земљи, за кућом. Тако ће моћи бар у затвору да пуши, кад je то забрањено на вани. Припртио пуну сеоску торбу на раме, свезао опанке, поздравио се са укућанима и комшијама и, са Божијом помоћи, кренуо у касабу. У касаби, управо на улазу у полицијску зграду, где се налази и хапсана, сретоше ra, на његову несрећу, финанци. Зауставише ra. Испитивање, вицеви. И тако, туц-муц, тамо-овамо, пребраше ra и нађоше му — дуван. — Куда си, несрећо, пошао са овим? |— пита један. — У затвор, брате рођени. — Не тандарај! Ш то лажеш, мислиш мене да превариш, je ли! — Јесам браћо, кукавац, тако ми Бог помого — пропента Авдо и показа пресуду. — A зашто, болан, зашто? — Хм . . . зашто? За несрећу своју, na то ти je. За несрећу док ме ево ово јадника задеси. Пошо да одрапим онај стари дуг, месец дана, за оно мало јада што ми прољетос уватисте . . . И ето ти сад! Не дате човеку ни у хапсу смиром. Хеј, проклета времена. Све наопако. A сад опет ево ово. За ово Бог сами зна докле ћете ме прогањати, несретна. Финанце надушио смех. Чудо и њима где ће баш на њега, сад кад je пошао да се одмори у апсанском хладу. Одузеше му дуван, na иако за овај пут против њега нису ни правили пријаву, чика Авдо више никада не задумани на своју лулу. G A J R E T u svakoj kući, znači samo njezin napredak SS �Неретва У зшрљају твог вечитог хука, Гледам mu к’о зене дубине зелене. Чујем mu глас к'о са другог света. Зовеш ли мене? У сутон плав шумиш к'о древна прича О иролазности свега што једном на свету би. Свака mu реч језом страви ми срце. Реци ми јеси ли mu У цик зоре, сва кристална брда, У теби оиеру ведре погледе своје. По иовршини твојој небо разлије осмех И удахне mu божансхи лепе боје. Огледало иочетка u мора вечите мисли, Или mu вали само времена броје? Мир свуда. Ш ум твој постаје све јачи. Шта чујем у њему? Je ли то смех душе моје? Сад сунце кроз бистрине mu Бескрајно, црно око гледа ми у rолу душу. Проткива зраке od злата. Hoh. О чему то шумиш бездушно у мом страху? Стани! Постаћеш зелен, златом извезен, мермер. О неаознатом што иза леђа нам се диже? Хоћу da клешем стуб за рајска врата. О земаљском царству u ништавном ираху? > f /V * ■ ■ . 'i • 0 , ирестани jednoм u не шуми више! Боли ме свест. Шапући тише, тише! Волим me Kad сунцу љубиш око златно И Kada јаблан у теби круну fbuute. Хамза Хумо & к\ , ( * о ц . ••Т Uuv Хамдија Мулић: • A . & сестре t Игроказ и: . . АЈвчјег лћЦ А : Асим, дјечак од 10 година брат и сестра. Ајиша, дјевојчица од 8 година Омер, дјечак од 10 година | ^ рат и сестра. Фатима, дјевојчица од 9 година Ј ' Друга дјеца из Комшилука. 1 • , Мајка, Асима и Ајиша. Прва слика. (Соба мала, дјечја, са 2 кревета, један иза другога уза зид. До прозора стб са 2 столице. Ha столу ђачки школски прибор. Пред креветом мала бешика (играчка и у њој луткица). П РВ И П РИ ЗО Р. А ји ш а (сама у соби, намјешта луткицу у бешици и говори): Тако срце моје, лијепо ми спавај . . . И данас сам ти сунчала постељину, добро je прозрачила, a и соба je чиста. Сад само добро ми спавај . . . Види, види, како ме мило гледа!. . . A што ти je коса неуређена, душо м о ја ? ... (Реди joj косу). Тако, сад си лијепа. Koce ти златне као у виле . . . Нешто ћеш лијепо, лијепо сањати. Сањаћеш, да ти je бабо купио дивне ципеле и златне менђуше. Па ће ти тетка Злата пробушити уши. Добићеш и од ње свилену кошуљу . . . Тако ти двије слике с пјевањем. сањај, a ja ћу ти опрати хаљиницу, (држи једну хаљиницу у руци) a кад се осуши, окрпићу ти je и лијепо опеглати . . . Je ли, злато, моје! . . . (то говорећи, глади je no лицу и нехотице joj одбије врх од носића). Jao, шта сам урадила! (Виче кроз плач): Слатки носић! . . . Ето што сам неопрезна и несташна, како ми вели мама . . . Ш та ћу сад? (Замишљено гледа у лутку) . . . Па знам шта ћу. Када се ja или брацо разболимо, мама одмах јави баби, да позове љекара. Отац онда говори на телефон. (Пође супротном зиду, завија руком, тобоже као на телефон, a онда виче): Хало, хало . . . Молим Вас, господине докторе, одмах дођите мојој беби . . . Силно je болесна. . . (окрене се према лутки). Тако, срце моје! . . . Сада ће доћи љекар, na ће он теби дати лијекове; али молићу га, да не буду горки, као оно скоро што су били моји . . . П Р И З О Р Д РУ ГИ . А с и м : (обучен у татино одијело, с маском на лицу, са шубаром на глави и наочалима на носу. Улази на врата и говори промијењеним гласом): Добар дан! Но, што je? . . . (Сестра преплашено гледа у њега). Не бојте се! . . . Не бојте се . . . Ja сам љекар, a Ви сте ме звали. 89 �А ји ш а : Молим господкне докторе, беби ми je отпао носић! . . . А си м : Г1а то није богзна што . . . (узима лутку из бешике и принесе je столу, гдје нађе гумиарабике те криомице њом слијепи лутки носић). Ето видите, како je сад све у реду. A сад молим вас, направите једну лимунаду, да се ваша беба окријепи. (Сестра иде у кухињу и доноси лимунаду, a за то вријеме брат тепа луткици). A с и м: Р како je сад весела бебица. Па и ja сам сада због тебе јако весео. Посгао сам доктор и лијепо ћу да наплатим. (Улази сестра са лимунадом и даје лутки). А ји ш а : Неће она, господине докторе, лимунаде . . . А с и м : Можда није добра! . . . (Узме чашу и сву je искапи). Лимонада je изврсна. A имате ли ви, no могућности каквих слаткиша? А ји ш а : Имам кутијицу чоколаде . . . А си м : Е, то je нарочито добро за беб;^Д онесите само . . . А ји ш а : (Излази и за час доноси чок^ладу, na нуди бебу). Неће оца, господире, чоколаде . . . А сим : Баш је^то чудно! . . . - (Узима чоколаду и гриска je у устима) Исом> je добро . . . A ј и ш a: Али ви нијесте никаки докгор . . . А си м : Па дабоме, д§ нијесШг^него твој б р а ... цо . . . (Скида наоча)ге и маску na ђаволасто гледа У сестру . A ј и ш a Jao, објешењака, што ме превари Чгкај само и ja ћу једанпут тебе преварити. А с и м : Е, не љути се, драга сестрице ! . . . Ово je само шала . . . Ако сам попио ли.чонаду, паправио сам ти беби носић. Па, напокон, ти си доктора звала, a ja сам доље чуо и мало ти приредио забаве. Ж ао ти, чоколаДе ja ли? . . . Не жали. Гледај сш о што сам ти за бебицу направио. (Изиђе на врата и унесе мала колица за лутку). А ји ш а : Јух, — ај! Како су лијепа! Дивна колица. Како си умио овако лијепа да начиниш,... А с и м : (Упирући кажипрстом у чело). Е, моја драга . . . Ш то ће рећи памет и мајсторлук. A сад кад je ово све овако лијепо испало, де да зап евзмо. (Пјевају); Имам јање малено, руно му je свилено и т. д. (У то неко закуца на вратима. Дјеца излете из собе). П РИ ЗО Р ТРЕЋ И. (У собу улазе пријашње водећи испод руке Асим Омера a Ајиша Фатиму). А си м - Ми се чудимо ко куца. Знамо да мати још неће доћи. Па ко би могао бити други . . . него мој вјерни Омер (грли Омера). 90 А ји ш а : И ко би могао бити други . . , негб моја Фатимица. (грли Фатиму). О м е р : (сједајући на столицу): Па шта ли сте се то ви играли? Знам сигурно, да си ти Асиме опет правио своје враголије • . . А ји ш а : Ух, да само знаш, Омере. Moj синко (гледајући у Фатиму) посто Асим доктор . . . ама све ми појео чоколаде . . . А си м : Знате ли, што ли смо ми сад могли да се лијепо забавимо . . . С в и : Ш та Асиме? А си м : Слушајте ме само. Ми ћемо сад приредити једу забавицу. Иде то брзо. Свако од нас знаде из школе no нешто. Омер ће поздравити го ст е. . . О м е р : A гдје су ти госи? А с и м : Ma чекај, не жури се. Ти ћеш дакле по.здравити госте. Знаш хоћемо као да je права забава к’о у нас у школи. Додуше немамо никгква комада да представљамо, али се опет можемо помоћи. Kao друга тачка нека буде декламација. Ти ћеш-Омере говорити Савјет очевима од дра Башагића. Онда ће Ајиша отпЈевати своју пјесму Јутрос рано, аман, аман, обасјала Даница . . . што je од маме научила. Затим ћу ja декламовати Циганин хвали свога коња од Змаја Јове, a онда ће Фатима отпјевати напримјер . . . О м е р : Она зналијепо запјевати Лијспа Емина од A Шантића. А си *: Дакле, добро. Хајде ти Омере у моје име позови дјецу из нашега комшилука, a ми ћемо приредити бајаги бину и салу. Ф а т и м а : Ову ћему забаву направити у корист својих сиромашних другова . . . (Сви се даду на nocao): Застор пада. { Друга слика. П РИ ЗО Р П РВ И . (Догађа се у истој дјечјој соби. Привремено постављен „подиум" у прочељу, што представља бину. По страни редови столица на којима je посједала публика — дјеца из Комшилука. Главна публика ово све треба да добро види). Звонце зазв жи. Застор се диже. Ha „бини“ стоји и говори О м е р : Драга браћо и сестре, Ми смо вас позвали овдје да посјетите нашу малу и скромну забаву. Лијепо je да се овако мало поаабавимо na да се и ми учимо озбиљном и племенитом послу. Хвала вам на посјети добро нам дошли! (У публици аплаус). А ји ш а : (Звони, a на то она ступа на „бину“ и пјева своју пјесму. У „публици" бура одобравањ а) Између тачака овога дјечјега програмв — пауза. З а вријеме паузе свира музика или тамбурашки �збор. Пожељно би било, гдје се може да се и дјечје пјевање тихо прати на који музички инструменат. А сим: (Ступајући на „бину“ весело декламује Циганинхвали своса коња). У „публици" смијех и веселост. Дуготрајно одобравање. Ф а т и м а : (Пјева своју пјесму Jlujena Емина. Након тога усрдно одобравање у „публици".) О м ep: (Завршава забаву са рецитовањем пјесме Савјеш очевима. И њега поздравља „публика" са великим одобравањем): Ф а т и м а : (Ненадано ступајући на „бину“) . . . Лијепо je ово све испало, али смо ми нешто врло важно заборавили . . . (У то улази ненадно у собу Асимова и Ајишина мајка која дјецу весело гледа a они изненађени сви у њу упрли очи) поклони своме сиромашном другу да и он зимус заштити своја млада прса . . . О м ep: Имам и ja тако. И ja ћу то да учиним. A ј и ша: Ja мама, вазда, кад го« ти мени дадеш колача или што друго, кад пођем у школу, дадем и својој сиромашној другарици Зејнеби. М а јк а : Тако je, душо. To je лијепо и племенито. Ј е д а н и з „ п у б л и к е " : И ja ћу да дарујем једног сиромашка са својим ципелама, баш су ми тијесне. М a ј к a: Да, да, сви ви који можете a дозвољавају вам родитељи, помозите својим сиротанима. Ви сте сви добра дјеца. Па кад сте тако добри и лијепо се пазите, ево да вас мало погостим... (Доноси корпу јабука и ораха na подијели дјеци.) По томе сва дјеца запјевају једну пјесму. П РИ ЗО РДРУ ГИ . М а јк а : Шта ли сте то важно заборавили, na вам ова мудрица напомиње (милује Фатиму). . . Ф a т и м a (гледајући умиљато у Ајишину мајку); Опростите нам, драга госпођо, ми да се мало по-Ј забавимо, направисмо у вашој кући једну скромну забаву. Ова je забава бајаги намијењена нашим сиромашним школским друговима, па не сакуписмо ама баш ништа. (Сви се смију). М а јк а : Па није то тешкр. Имате иГвИччиме да помогнете сваку лијепу акцију a нарочито своје сиромашне другове. Добра дјеца могу такођер да добра учине на различитесначине. Ево напримјер мој Асим има 2—3 капутића, неке никако и не носи јер су му отјешњали, na би могао један да (К О Н А Ц ) Н а п о м е н а . Овај je игроказ намијењен за Гајрешове дјечје забаве. Дјеца силно воле да посјећују забаве, нарочито из дјечјег живота, које разумију и које ће их оплеменити. И у нас треба да се уобичаји, да дјеца са својим родитељима посјећују оваке забаве, које ће и одраслим бити угодне. Само оваке забаве треба одржавати нешто раније у ноћи, да дјеца дуго не остају. Нарочито би овдје много придонијели наши учитељи и учигељице — пријатељи Га;рета. У ту се сврху у културном свијету одржавају и посебни дјечји дани. Па зар не би могли и Гајретови мјесни одбори да у своме мјесту сваке године одржавају Гајретов дјечји дан! Туга за баштовановом кћерком. Плакале су усамљене врбе на обали. Кричале су кумре с витих јабланова. Низ брегове сузни грцаху поточићи малн. Жуто лишће, ко мртво, падаше с јасенова. У све се баште насмејем и чекам одзвук. Над све се њиве наднесем и усхит срца пратим. У свим баштама трепери ћутљив мук, над свим њивама дрхти бео, маглен лук, na надом далеком жеље срца блажим. Обистиниле се моје скривене слутње и стишале све топле и меке страсти: — Отишла je! Никад више неће звук тихе слутње ни глас серенаде страсне под њеним прозорима у дрхтавим акордима падати и расти.. У избразданим длановима мојих рука, мутно се небо огледа ко над мирном реком. Наносих сс pana, доста ме намучило мука, тугујућ’ расплакап за баштовановом кћерком. И тако гледајући то све око мене, све што je бар једну сузу за мене дало, учинило ми се: баште, потоци, птице и жене, све je то за моју љубав знало, 8бог мене у тиху тугу пало. Хамид Диздар — т — 91 �Š. Firuz Muftić: O ahlaku. Ulaikje kjel- enam i........... Ve džeale minhumul-kiredete . . . Čovjek kao i druge životinje jede, pije i t. d., ali kako je čovjek umno biće te ima moć govora, umo­ vanja i rasuđivanja, razlikuje se po tome, u glavnom, od drugih životinja. Osim toga čovjek je sam po sebi društveno biće, a životinje su dosta jače naklonjene samoživstvu i svojstveno imaju poroke — kojim od­ bijaju od sebe druge — kao lukavost u lisice, osvetljivost u deve i t. d. Da čovjek bude čovjekom, treba da ojača svoj um znanjem i da oplemeni svoje srce dobrim ćudima. Kako je po islamskim propisima dužnost svakog muslimana da drži u čistoći tijelo, odijelo i ostalo (En-nezafetu minel-imani), isto mu je tako dužnost da očisti svoju dušu od laži, klevete, tračarenja, zavidnosti, pakosti, mržnje, ljutnje, lukavosti i drugih po­ roka, kojima bi se mogla nanijeti drugome ma kakva bila šteta ili pak samom onom, koji ima takovo rđavo svojstvo. Dužnost je muslimana i kad abdest uzima za ibadet te kad pere pojedine dijelove tijela (uzuve) da se sjeća na to : da pere ruke, usta, nos, lice i oči, uši i t. d. da je odlučio da se uzdrži od menhijjata, što bi ga mogao učiniti rukama, ustima, očima, ušima i t d. c : I Treba ibadet činiti kako čista tijela i odijela tako isto i čista srca i čiste savjesti. Ovako čist čovjek kad čini ibadet, bez sumnje će mu biti kabul kod Allaha (dž. š.). Svaki je čovjek čuvar — svojih uzuva od menhijjata — i svaki će odgovarati za svoje stado (svoje uzuve): „Kjulukjum rain ve kjulukjum mesuhin an rejjetihi“. Nečistoća tijela i odjeće i drugog zapaža se očima, a nečistoća duše osjeća se dušom; ali pri ovom važe pravila: „Oči gledaju iz čovjeka" i „Svaka posuda čuje se onim, što je u njoj". Kako čovjek nečista tijela i odijela nije pristupa­ čan za društvo i za ibadet isto tako nije pristupačan ni onaj, koji je nečista srca i savjesti. Ko god vodi računa o sebi i o svojim poslovima, lako će saznati kakav je i kako stoji i kod Boga (dž. § .)^ k o d ljudi. Čim ko (čovjek) sazna da je učinio — ma i ne­ hotice — kakav prestup protiv islamskih propisa treba da se pokaje (tevbeten nesuhan) i da se liječi tako, da zamjenjuje zle ćudi i djela sa dobrim ćudima i djelima i da se više na zlo ne povraća (Tehalleku bi ahlakjil lahi). Iz futuhatu hiskjije. ',r.lli!«M »li т- 1 .7 i . У очи bajpaMa Фрагмент c ријеке. Предвечерје je било свечано плаво. Небо оивичено сребром мјесеца који je био негдје близу иза бријега. Понека звијезда би бљеснула златном светлости, затим би добила бљеђу боју и ишчезла. Благи априлски вјетар je пјевао у грању витих јабланова. Тополе крај ријеке су дрхтале у отсјеву посребрене модрине ријечне. Низ широку Требишњицу je пловио мали чамац. Својим шумом je нарушавао свечану претпразничку тишину. Мало весло je грабило воду похлепно и снажно. И за собом остављало трагове који су одлијетали до обала и тамо нестајали. Разбили би се о стијење зидова или саму обалу. Смркло се. Са ријеке су се видјели кандиљи на Царевој џамији. Трептали су ријетко свечаним сјајем. У своме дрхтању крили су једну велебну љепоту, која je била блиска душама заљубљених. Била je слична расположењу предвечерја у претпразнички дан. — Самија, како се осјећаш у овој величанст- 92 вености божијег дара. Како ти се чини ова мубарек ноћ? . . . Дјевојка je ћутала. Kao да није знала шта би рекла. Kao да je сјај звијезда одњихао о њихове бесконачне предјеле. Зурила je у тихе модрине разливене ријеке. Гледала у њима немирне рефлексе даљина посутих ситним трептавим златним чрљама. И мислила богзна о чем. Сумрак je голицао њену младост, звијезде су будиле њену крв. Мјесец што се помаљао иза брда бунио je њене погледе. И она ;е била као у сну. Видјела je само љепоту дубина ријечних које су криле у себи богзна колик дио свемира — вјечности. И очи су joj биле пуне само тих љепота. У њима се њихао одбљесак тог рефлекса позлаћених висина. И душу joj je обасуло неко чудно осјећање живота. Заголицао je тај пејсаж њену радост, и она je заносно кликнула: „Аллах je свемоћан, a срећа међу нама.“ — Ха ха ха, тако je тако. Аллах и срећа. Два нераздвојна симбола живота. Метафизичког вишег �и обичног — земаљског, A onaj први je симбол и овог другог. И овај je укључен у бесконачне сфере његове. Дјевојка га je гледала. Није свакако разумијевала шта joj говори сапутник. A и колико би га разумјела, свијест joj je још путовала даљином бескраја, Није се била још повратила из ријечних дубина. Очи су joj биле још пуне рефлекса звјезданих искрица из ријеке. A мјесец их je прелијевао својим сребром, и уносио у њих мистику висина и сјај празничког расположења. — Eho кандиљи. Види их. Видзм их у води. Како лијепо бљеште. — Да видиш их у одбљеску воде. Осјећаш их у дубинама модрине ријечне, као да си сва у бесконачности тих дубина у којима плови небо. Гледам те као да у њима тражиш живота. — Да. A сјутра je бајрам. Како му се в:селим, радосно кликну млада дјевојка. Koce joj био размрсио благи вечерњи вјетар што je дувао уз ријеку. Њена силуета je била обасута бјелином мјесечеве кише. Лице у полутами давало je слику раскошна маја. Бјелина његова je бљескала на мјесечини. Дјевојка je дрхтала. A свјеЗке здраве груди зрело су се надимале и својом снагом од себе разгониле тмму. Усне су joj се смијешиле. — Да, бајрам. Највећи наш празник. Сјутра се кољу курбани у част оног давног, који их je увео. Жртвоваће их се безбр^ј у спомен онога који je хтио и своје дијете да жртвује за своју идеју. . . за великог Бога и светињу своју . . . за Ислам. A и сиротиња ће мало да се омрси. — A зашто ja волим толико бајрам. Зашто му се сви људи толико радују, радосно упита она. — Бајрам. Највећа наша светковина. Зашто му се радујемо . . . прошапта млади љекар који je био престао веслати. Био je пустио тишину ноћне ријеке да их она сама носи. Kao да се предао валу судбине и мирном току ријеке, која je отицала уједначоно са одласком брзих минута Хтио je ваљда да их однесе овако саме до бајрама њихова заједничког живота којим би имали да заплове. — Радујемо му се јер смо навикли на то. Јер смо увијек од најранијих дана на бајрам добивали поклоне од наших милих. — Има и тога. Али ja ћу то да ти објасним другим разлозима: Има у сваком празнику душа мистике Има у свакој светковини чар недокучивог. Има у сваком светом дану нечег величанственог. И све то троје човјек не разумије Може то он докучивати ма како високом интуицијом. Може оч то осјетити ма како довитљивом осјећајношћу. Може о свему мислити високим својим увјерењима. Али све то ипак рстаје тајна. Све .Т9 ocjaje далеко изанаших резо- новања. Оно што je у сржи те величанствености то je нама недокучиво. И покуша ли неко да дубље уђе у суштину тог празничког расположења, још више ће се удаљити од суштине ствари. Размисли ли човјек о душевном миру ког стиче тога дана, застаће пред њим. И неће моћи даље коракнути напријед. Ето. И ми тражимо решење тог вјечног питања. Данас тражимо тајну тих светих часова Хоћемо да објаснимо свјетлост која обасјава душе правовјерних. Међу њима има и злочинаца. Свеједно. И њихове дуле обасипа то мистично расположење. И здрави и болесни, и мали и велики, и стари и млади, и богати и сиромашни, и учени и неуки, осјећају љепоту тих дана. Ha душама налазе расположења. У својим срцима љубав према ближњима. Богати су растворили руке да распу новац. Сиромашни су пружили руке за двоструку молитву: за#молитву милости Бога и милости оних што су растворили своја срца. Откуд то све? И зашто? Човјек je човјек. Умори се од гријеха na хоће да чну^се тога дана отпишу. Можда зато? Не, није стога. Можда људи осјећају потребу да једнога дана забораве себе. Можда хоће да обману сами себе. Али има још разлога који нас воде другим путем. Има још часова у којима je човјек опет далеко од свијета. Али то ван светковина. Па ипак није он такав Да, мислим да би то долазило и отуда што човјек некад воли и помпе. Воли свечаност и хучну радост, безбрижну и велику. Вјерује у ту радост због силе што влада свијетом, и због саме радости, Али je ово мање разлог. Скоро ништаван Јер то би онда било све намјештено. Било би све то неприродно. У сваком погледу би то било неморално. Него има још нешто. Дан je такав одређен у вријеме кад je то било потребно онима који су ударали темеље својич доктринама. Бесумње. Али има још нешто. To je непоколебива вјера у загробни живот, у други свијет. У нашој потсвијести она лежи скривена. Ma колико je човјек не поштовао, ма колико je човјек негирао и оставио у потсвијести да дријема, она ће се једнога дана оаспламтјети. И кад плане он ће њој потпуно изгорјети. Божија казна ће стићи све невјерне. Ta мистична настројења уцрпла je природа сама у свијест или потсвијест и код неких она евоцира рано убјеђење о потпуној хармонијн живота са том мистиком. A невјернима она сама помиче душу назад према мирној савјести у далеким заборављеним вјеровањима. Ето дакле ријешења тога. У дану празновања основни тон природе je тај Да. У гласу мујезина што бајрамског јутра доноси мир и опрост свима в ерним, дрхти та мистика, бљешти сва тајанственост у иуном свом сјају. Taj глас иде далеко — далеко. Собом односи молитве вјерних и њихову захвалност за оно, што им je удијелио Бог. A други шаљу молитве за опрост, и тиме се уз- 93 �носе до кајања. Ето Самија. Од јутарњег бајрамског гласа мујезинова na до вечерњог задњег одјека његова езана све je стога радосно. Све je окићено миром . . . Смирењем тихим и ведрим, као што je тиха ова априлска ноћ. Видиш, у свјетлу бајрамских кандиља ja видим свјетлост својих расположења. Ja се одмах осјећам здравим и свјежим. Чим се они упале, у мојој души се тихо пробуди срећа лијепе будућности. Пробуди се у вези са љепотом дјетинства. Успомене су степенице за ту далеку сретну прошлост, никад непровратну . . . Излагао je он њој своје мисли a није схватао да ra она можда није разумијевала. Застао je као да се бојао тишине која je владала око њих. Мјесец je био већ давно отскочио од крша. Купао je своје заморено тијело у дубини ријеке. Самија и Ибро су гледали то праћакање бијеле мјесечине окружене свемиром безброја ситних златних звијезда, пројицираних у овом незнатном ду- бинском простору. И мислили су . . . Богзна о чему. Можда су имали једну идеју, можда им je жеља била заједничка у овим узвишеним тренуцима.Тргнуо их je глас мујезина који je оглашавао јацију. Расуо се над ријеком и скупа са шумом тихих таласа одлелујао богзна камо и докле Однио je собом задње предба рамске жеље безброја вјерника. Ибро je снажно завеслао и чамац примакао обали. Били су баш код Самијине башче. Она je искочила и домахнула му: ,Н е заборави, сјутра je дан кад баби можеш говорити . . Весело се насмијала, a звонки кикот joj се расуо кроз ноћ и отпловио са мјесечином низ ријеку. Несгала je као лака срна кроз густе редове смокава Ибро je само чуо како залупи капиџиком и нестаде je. Завеслао je поновно и дуго, дуго размишљао на ријеци, док механички није припловио обали, изашао, и пошао кроз н о ћ . ». Сафет A. Бурина Велија Садови^, директор шер. гимназијв Шериатска судачка школа и шер. гимназија ПриликоМ прошдогодишњег засиједања Вакуфског вијећа, Улема меџлис je на брзу руку протурио закључак којим се ишло за тим, да се преко Врховног вјерскдг старјешинства испослује да Држава преда из својих руку Вакуфско-меарифеким органима Шер. гимназију и Шер. Суд. школу. Овај корак je побудио разумљиво нерасположење код свих оних муслимана, који су и онако забринути великом заосталошћу муслиманског елемента на културно-просвјетном пољу за нашом браћом других вјера. Овим кораком намјеравано претварање Шер. Гимназије у двије мале медресе, сматрао je скоро свако да je то једнако укидању и потпуном губитку једне савремене гимназије, a то тим више јер се многи живо сјећају судбине коју су доживјели Дарул-муалимин, окружна медреса, na и све друге старинске медресе (Аустрија их je затекла 44 у Б. и X.) као и сви вјерски заводи, који су били у рукама наших аутономних вјерских власти. Овај корак je нарочито бацио у бригу 250 родитеља, чија се дјеца одгајају и школују у Шер. гимназији. Овај корак je револтирао преко 100 наших академичара у Београду, који су у једној декларацији најоштрије осудили ту намјеру, позвавши вјерске власти, да поштеде оно што je здраво. Овај корак je узбунио и све Гајретове раднике широм наше Краљевине, који су на лањској годишњој скупштини преко својих 300 делегата, упутили претставке Kp. Влади и молили je да не пушта ове школе из својих руку, Овај корак je најзад био проузроковао 94 одлуку Kp. Владе да се ове школе укину, те je у предлогу Финансијског Закона било предвиђено, да се те школе ове године укидају. Захваљујући патриотском заузимању народних представника и великој увиђавности Kp. Владе, ова je опасност благовремено отклоњена и обје ове школе су остале какве су биле и до сада. Међутим то питање потегнуто je и на овогодишњем засиједању Вакуфског вијећа, и према новинским вијестима недавно je на једној сједници Вијећа дошло до једног врло немилог инцидента, јер се хтјело да се протури као да je читаво Вакуфско вијеће за то, да се преузму ове школе из државних руку. Будући да ово питање озбиљно интересује нашу муслиманску јавност, a пошто многи нису упућени у суштину саме ствари, то je потребно да се нешто сазна: 1) опћенито о Шер. Суд. Школи. 2) 0 дугогодишњем раду и настојању око њене реорганизације. 3) Да je то настојање довело до оснивања Шер. Гимназије и 4) 0 прошлогодишњем кораку вјерских власти. I Шериатска судачка школа (Нуваб) Будући да je за сљедбенике Ислама сам Ислам прописао норме и правила, којима се регулишу и уређују међусобни односи чланова исламске заједнице У погледу склапања и развргавања брака, права и дужности мужа и жене; у погледу наслц-т �једства и диобе иметка међу члановима једне породице; у погледу тестирања и завјештавања; у погледу управљања вакуфским добрима и т. д. то cv У свакој уређеној исламској држави, поред редовних грађанских судова и њихових цивилних закона, постојали и шериатски судови, пред којима су се расправљали и ријешавали горе наведени предмети, онако како прописују поменуте норме, a ове потјечу из самог извора Ислама (Куран). Тако je било и за време турске управе у Босни и Херцеговини. Кад je Аустро-Угарска монархија окупирала Б. X. нашла je у њој припаднике Ислама, којих није имала у својим другим провинцијама. Редовни судови које je она увела у Босни и Херцеговини, нису могли ријешавати питања, која су се тицала међусобног односа муслимана, јер аустријски суци нису били спремни у шериатско-правној струци, a нису имали ни ону главну квалификацију за шериатске судиЈе, т. ј. нису били муслимани. Девет година послије окупације, дакле 1887 г. основана je шер судачка школа „ ........ поради унапређења науке у знаностима Ислама као и особито поради изображавања способних кандидата за службу шериатских судаца у Босни и Херцеговини . . (Штатут Шер. суд. школе). Школа je отворена са пет разреда са овим ставним предметима: Срп.-хрв. језик, тефсир (коментар Курана), догматика, хадис (наука о Мухамедовој традицији), шериатско-правни поступак, диоба насљедства, закон о посједу земљишта, вакуф| a од свјетовних предмета: математика, природопис, историја и земљопис у мањој мјери него у гимназији. T okom времена бивало je неких модификација, али увијек у правцу проширења и повећања наставног градива и предмета. Ова je школа дала прве своје абитуријенте 1892 г. те je од тада до данас сваке године свршавало школу просјечно 10—12 ђака. Већина апсолвената су понамјештени no срезовима Б. X. као шериатски суци. Сви су они и за вријеме бивше А.-У. управе a и данас су категорисани као и државни чиновници. Нгки су се од апсолвената посветили другим звањима: има их средњошколских професора исламске веронауке, мудериса, муфтија и чланова улема меџлиса. Од ослобођења овамо већина апсолвената ове школе, одлазе у јужне крајеве Југославије, где међу муслиманима југославенске, турске и арнаутске народности врше дужност муфтија или којег другог звања, али увијек као државни чиновници. Кроз дуг низ година, за наставнике шер. суд. школ»узети су људи дипломирани на цариградском правном факултету или теологији; a касније и њени властити апсолвенти постављени су за професоре {i циректоре. Реорганизација. T okom времена осјећала се потреба за проширењем постојећих и увађањем нових предмета, те се настојало потпуније образовати питомце за њихов позив и подићи њихову опћу наобразбу на виши степен. Управитељ школе, 1902 г., X. Хасан еф. Хаџиефендић тражио je да се науковно вријеме подигие са 5 на 6 година. Али до тога није дошло. Године 1908 избила je опет на површину реорганизација шер. суд. школе. Егзекутивни одбор народне мусл. странке у преговорима са бив. зем. владом, изразио je жељу да се реорганизују шериатски судовн, a с тим у вези и шериатска судачка школа, како би младићи били спремнији него до сада Ha позив тад. зем. владе, састала се у ту сврху анкета од 12 лица: начелник правосудног одјељења A. ШеКј владин савјетник И. Крчмарик, један члан улема меџлиса, два члана врховног шериатског суда, и пет чланова егзекутивног одбора. У сједницама од 2 и 9 марта (1903) ви;ећало с : о peopraнизацији шер. суд. школе и након свестраног расправљања дошло се до увјерења, да би се најбоље о кад би се све постојеће медресе најпре ре___изовале тако да би у њима софте добиле опћу наобразбу из свјетовних предмета, a из вјерских и оријенталних онолико колико треба за исламску илмију, na да се онда у шер. школи сасвим и само стручно наобразе. Будући да je питање реформисања медреса, још прије тога остављено до коначног проведења вјерско-просвјетне аутономије, анкета je изразила жељу да се одмах приступи реорганизацији шер. школе, a да се не чека са реформисањем медреса. Најпре се претресало питање да ли би се са шериатском школом могао спојити Дарул-муалимин, који би онда уједно био и приправни течај за шер. суд. школу. Али je та мисао напуштена, јер je дарул-муалимин вакуфско-меарифски a шериатска школа je државни завод. Даље се je претресао наставни план који полази са становишта проширења науковног времена са 5 на 6 година; a коначно се Анкета сложила у томе да се отвори један приправни течај од 4—6 разреда где би се ученици спремали из вјерских и свјетовних наука толико да могу касније у шер. школи наставити сгручно образовање, те су у ту сврху претресана два наставна плана за тај приправни течај. Ну из неких разлога тада није дошло до остварења тог приправног течаја. 1911 г. ово питање узима у руке клуб народних посланика и бос. земаљски сабор, те 22 марта доноси резолуцију која je полазила са становишта да шер. школа буде кадијско-муалимска школа са 95 �два припремна течаја: један за софте a други за гимназијалце. Код зем. владе израђене су тада двије основе: једна према резолуцији зем. сабора a друга према предлогу којег je поднијело правосудно одјељење зем. владе. Предлог правосудног оделења предвиђа за преднаобразбу: матуру са ауних осам разреда гимназије, a шер. школа имала би бити виша школа или академија 1912 на позив зем. владе израдио je г. Осман Нури Хаџић, тадањи директор шер. школе, трећу оСнову, no којој би шер. школа била једна пуна 1'имназија са оријеншалним предметима, a апсолвенти који Се желе поСветити кадијско-судачкој етруци ишли би на правни факултет којег свеучилишта у монархији, и касније положивши кадијскобудачки испит могли би осим кадијСких послова водити и који други реферат котарског суда. Коначно се je године 1915 Реис ул-улема r. X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић, заузео и израдио нову основу реорганизације, no којој би данашња шер. школа имала два течаја: стручни и приправни Стручни течај би била виша школа, академија за исламско право и теологију, a у приправном би се течају имали оспософгг^ кандидати да могну те науке студирати. Приправни би течај ш у ч е н в цима опћу наобразбу, која се постизава у VI разреду гимназије, самр- би се учио мјесто латинског језика арапски a мјесто грчког турски. Ну да се омогући успјешно учење абитуријентима и на правном факултету којег свеучилишта учило би се у roj шеријатској гимназиј|г и латински. Ова основа наишла je на одобрење код зем. владе и код заједничког министарства финансија у Бечу, те je начелно и прихваћена na су се почели израђивати штатути и наставна основа Године 1917 сазвала je зем. влада поновно анкету стручњака који ће израдити наставни план и програм за свани предмет и која ће коначно редиговати штатут о устројству једне средње школе. Осим стручњака и референага зем. владе судјеловали су у тој анкети: Реис ул-улема, надзорник средњих школа, директор шер. суд. школе и директор сарајевске реалке. Након свестраног претресања у три наврата дошло се до еакључка, да се са приправним течајем од 6 разреда не може постићи сврха за којом се иде, те je на концу једногласно закључено, да та приправна школа има бити потпуна средња школа, гимназија, где he се мјесто латинског учити арапски a мјесто грчког турски језик и нешто више вјеронауке, a сви остали предмети онако и у оноликој мјери као и у осталим гимназијама. Од те анкете израђени штатут и наставни план те шериатске гимназије били су одобрени од заједничког министарства у Бечу средином маја 1918 r. a 20 септембра 1918 распчсан je натјечај за при- мање ђака у I разред гимназије и у интернат, који су се имали отворити 15 новембра исте године. Ha натјечај се јавило доста лијеп број ђака, али до отворења у новембоу не дође, јер су се усљедепидемије морале све школе у Сарајеву затворити на неизвјесно вријеме Непосредно иза тога наступио je слом бивше монархије и стварање наше народне државе. Haродно вијеће у Сарајеву, на својој сједници од 25 новембра под предсједањем г. A. Шоле, председника зем. владе a на предлог др. Тугомира Алауповића, начелника за богоштовље и наставу доноси једногласан закључак да се за муслимане отвори гимназија посебног типа у којој би се ђаци образовали у предметима свјетовним као и no осталим гимназијама, a у предметима вјерским толико колико je потребно да могу с успјехом наставити богословне науке исламске вјероисповјести. Ta гимназија има да буде централни завод за муслимански елеменат у држави С. X. С. којег елемента има преко један и no милијон. Овај се завод има отворити према томе као двострука гимназија, јер би имао и једне и друге предмете, те би апсолвенти Vili разреда могли ступити у теологију a м о г л и би се п о с в е т и т и и д р у г и м з в а њ и м а.Тако je ново доба наше слободе и самосталности дало нама муслиманима, једном дијелу уједињеног народа С. X. С. овај корисни и давно жељени завод, који ће бити од неизмјерне користи за нашу просвјету и напредак (Увод штатута). III. Шериатска гимназнја. I. разред шериатске гимназије отворен je у децембру 1918 г. У јуну 1926 г. школа се развила на 8 разреда и дала своје прве матуранте. Од почетка до данас уписало се у I. разред 682 ђака. Пурификацијом и болешћу отпао je мали број ђака иначе сви су продужили да похађају више разреде. Један мали број њих, свршивши IV разред исписао се je и отишао у средњу техничку школу или трговачку академију, a тако исто један дио ђака иако свршеног Vi разреда отишао je у геодетску школу. Досада je шериатску гимназију завршило шест генераци a са равно 80 матураната. Око 50 од ових апсолвената продужили су своје студије на правном факултету у Београду, мањи број њих уписао се je на филозофски, технички, медицински и шумарско пољопривредни факултет у Београду, Загребу и Прагу. Какав успјех у науци постизавају на тим факултетима ови бивши ђаци шер. гимназије, и према томе, какву су предспрему добили на шер. гимназији, о томе се може свако увјерити ко иоле прати рад и живот наших студената у Београду и другим културним центрима. Они који су у првој и ДРугој генерацији свршили шер. гимназију, веђ �су завршили свче универзитетске студије, те су и туранти шер. гимнгзије лпрају ићи на правни факулпонамјештени у државне службе било као средњо- тет, a само je изнимно дозвољавало да се извјестан школски наставници или као политички чиновници. број ђака уписује на друге факултете. И тиме je Двојица су свршили теолошки факултет у Каиру, Министарство ишло за тим да се шериатској гимa један као свршени правник у Београду, има да назији омогући да бар донекле постигне свој циљ иде, као Гајретов питомац, у Алжир или у Египат, одгајањем правника, у оскудици штатутом предвида се сгмдејализира у шеријатском праву. ђених високих завода. Тако данас поступа и МиниГоре смо истакли у коју je сврху сснована старство просвете. шсриатска глмназија да би њени апсолвенти могли Међутим може се рећи да je задњих година наставити високе науке на теолошком факултету почео да се остварује циљ за којим се ишло од или на шер правној академији. A, како вели њен првкх дана од како се почело радити на реорганишгатут, „један дио апсолвената нека се посвети зацији исламских завода. И мјесто претварања шер другим звањима" и тиме сам штатут дозвол>ава, суд. школе у теолошки факултет и шер* академију све кад би данас и постојао теолошки факултет, почеле су се подизати катедре на филозофском и да се један дио матураната уписује на филозофи,у, правном факултету у Београду на којима ће сврна технику и на друге струке. Муслимански тео- шеници шер. гимнази;е, или један дио њих (како лошки факултет и шериатска академија имали су вели штатут) мсћи да студирају, засада литературу постати од данашње шер. суд школе, т. ј. сва се исламских језика и шериатско право, a није искљушкола требала претворити у те високе школе, камо чено да се у блиској будућности успоставе катедре би имао ићи да студира један дио свршеника шер. н. пр. за тефсир, хадис, за исламску догматику и за остале гране исламских наука. Сад je баш шер. гимназије. До данас није дошло. до претварања судачке гимназија добила, у појачаној мјери, свој le Raison школе у високу нити до отварања посебног мусл, d’etre јер се основала катедра за шер. право. Ако теолошког факултета. Наравски,'Ш^риатска гимна- ^буде_ и даље приспи евало квалификованих профезија није крива што није до тога дошло, нити се сора, у што се не може сумњати, није искључено њеним свршеницима може замј^рити ufFo ре упи- да дође и до остварења теолошког факултета одн. сују на разне факултете. Да^је нешто, првој гене- шер. академиЈе, где би муслимански теолози добили рацији матураната био на расположењу теолошки наобразбу равну католичким и православним теофакултет или шер. акаде^ија, сигурно би себар|Пф- лозима, a то je и циљ који провејава rope излоловина њих уписала тамо, и такобисе свакегодине женима настојањима ид 1902—1918 када се je раједан дио свршеника посветио теолошкој или шер. дило на оснивању једне мусл. гимназије посебправној струци. Ну, факултет или академија не отва- ног типа. Има двије врсте луди квји су из различитих рају се као што се отвара каква друга установа. Треба за те заводе имати наставнике, који су no мотива нерасположени према шериатској гимсвојој спреми равни универзитетским професорима, назији: Једни су нерасположени јер,веле,у тој се школи не ако хоћемо да ти заводи и no свом наставном особљу и no својој организацији с правом назовемо одгајају Дсца у националном духу како би требало. „факултетом", ..Академијом" итд. a таки се профе- „Она je сепарисана и њени ђаци су изоловани, не ми|есори не могу смарлајисати у каквој фабрици нити шајусе са ђацима других школа; и на крају крајева се могу рекрутовати између оних „дубокоумних* штаће муслиманима посебна гимназија кадје немају иџазетлија који са Султан Фатихове медресе из католици ии право:лавни... и т. д.“. Ови критиЦариграда дођоше у Босну, или између оних који чари не приговарају сепарисању преко 1300 учесвршише нуваб и не одоше даље да штогод више ника у пет богословија, не приговарају толиким науче. Треба свршиги једну савремену средњу гимназијама у Хрватскрј и Словенији na и код нас школу; треба апсолвирати модерни теолошки фа- где се одгајају искључиво католичка дјеца; не прикултет јер само тако образован и спремљен човјек говарају толиким гимназијама у Ссбији и Црној уз природни таленат и личну марљивост и ври- Гори где се одгајају искључиво православна дјеца. једност који, писањем научних дијела докаже своје Само се шериатској гимназији приговара да одгаја квалификације — уопште заслужује положај уни- сепаратисте. A какви су то назови-сепаратисти којима шер. гимназија не даје удовољној мјери нациоверзитетског насгавника — професора Само кад будемо располагали оваковим настав- налног духа, најбоље се види no животу и раду ничким материјалом моћи ће се приступити отва- њених бивших ђака, који, као студенти у Београду најактивније учествују у свим омладинским удрурању жељеног факултета! Будући да никакве високе школе није било, жењима националног карактера, na у многим слубивше Министарство вера једном je нарочитомк клау- чајевима, као иредседници или секретари предњаче зулом на матуралним свједоџбама, одредило да ма- Н другима служе КВО узор у раду око буђења и 97 �ширења националне свести у народу. Не само то, него нека се погледа на живот и рад ђака док су још у гимназији: ђаци шер. гимназије имају своје удружење „А. X. Карабеговић" које су они основали још 1922 г. у цил>у васпитања самих себе у научном, патриотском, хигијенском и хуманитарном правцу. Задатак му je још да своје чланове зближи са средњошколском омладином других школа. To друштво има сво.е секције: литерарну, дилетантску, тамбурашку и секцију Јадранске Страже, трезвености, феријалног савеза и југославенског Сокола. Бољи ђаци, чланови овог удружења, сваког уочи петка, кад нема корепетиција и уочи сваког празника, вјерског или државног, држе у интернату пред свим ђацима предавања. Ево листе прошлогодишњихтема тих предавања: о цару Душану, маричкој бици, косовским херојима, Краљу Томиславу, Матији Гупцу, зачетницима југославенске идеологије, важности Јадранског мора за нашу државу, Гази Хусревбегу, Осману Ђикићу, Алипаши Ризванбеговићу, исламској умјетности, покрету Хусејн Капетана Градашчевића, полним болестимаЈовану Скерлићу, Фрањи Рачк;ом, о реформама Султан Махмуда II , животу нашег Краља, ,перзијском пјесникуФир* дусији, туберкулози, нашим земљацима у ксламској књижевности, Т. Масарику, исламској култури у Багдаду и Кордови под имплусом Ислама. друштвеном васпитању, развијању осећања самилости код младежи . . . и т. д. Ова предавања ђаци припремају приватном лектиром, na у форми реферата одрже их пред свим ђацима у интернату. Осим предавања ђаци у интернату често пута приређују себи забаве, на којима дају комаде већином патриотског садржаја. Тим предавањима и тим забавама 250 ђака шер. гимназије претворили су свој интернат у једну огромну фамилију која je постала плодним расадником у кому ничу и развијају се идеје и осјећаји љубави према науци, према отаџбини, према човјечанству уопште, и љубави према етичким начелима и естетским љепотама. Како се тај начин одгајања може назвати сепаратистичким? Je ли то удаљиваље од националне идеологије? IV Корак наших вјерских власти. Други су нерасположени према шериатској гимназиј ради тога јер веле, она не одгаја ђаке у вјерском духу како би требало, јер je напустила свој првобитан правац, јер je промашила свој циљ који joj je штатутом постављен. Треба да држава њу преда у руке вјерских власти да je оне претворе у двије четвероразредне медресе, na да свршеници тих медреса наставе у вишем течају средњег завода Куршумли-медресе, након чега би имали продужити „високе вјерске студије“ на Нувабу, претво- 98 реном у теолошки факултет и у шериатску правну академију. Да разглобимо ово резоновање, тачку no тачку, na да на сваку понаособ одговоримо: „Не одгаја довољно у вјерском духу!“ Па у чему се састоји тај вјерски дух о коме се тако onћенито и тако апстрактно говори? Осим тога, кроз пуних 8 година на овамо нико од вјерских власти није дошао ни у школу ни у интернат да својим очима види шта и како ђаци уче и како проводе свој живот у интернату! Једини изузетак чини што je један члан Злема меџлиса у децембру 1930 дошао у школу и присуствовао пола часа предавању вјеронауке у VII разреду, и што je тај исти члан, али на позив дирекције шер. гимназије, дошао у јуну 1931 да присуствује матуралном испиту из арапског језика. Па кад je ту, толика индиферен‘тност, и толико непознавање, како се смије онако паушално тврдити да се та дјеца не одгајају у духу Ислама?! Од I—VIII разреда у шер. гимназији учи се 27 часова вјеронауке и 32 часа арапског језика седмично. Нико од вјерских власти није дошао да то види нити да контролише одговаралито штатуту и првобитном стању од кога веле да се удаљила! У интернату, једна доста велика просториЈа претворена je у кућну џамију: зидови joj омаловани под џамијску, украшени са оних осам имена (Алах, Мухамед. . . и т. д.) која се виде и no другим џа~ мијама, михраб уређен са натписом за то подесног ајета-----Сваки дан ђаци наизмјенце уче пет пута езан, у тој интернатској џамији сваки дан неке намазе клањају џематом a неке посебице. Буде их и да пропусте ову вјерску дужност, и то им се опрости ако су за то имали оправдан разлог, али буду кажњени ако су тај пропуст учинили хотимице... Нико од вјерских представника није дошао да то види, a ипак тврде да нема вјерског одгоја у шер. гимназији. Сваког петка сви ђаци, мали и велики, иду корпоративно, под водством једног вјероучитеља, у сусједну џамију, да клањају џума-намаз. Ни то није упало у очи ником од вјерских власти! Догоди ли се да који ђак умре, све колеге из његова разреда, скупе се у интернатској џамији, и из своје властите побуде, расподијеле међу се Куранске џузове, проуче хатму и поклоне je души умрлог колеге. To племенито сјећање, тај пијетет према умрлом колеги граничи са дирљивом великодушношћу. Нико од вјерских власти се уопште и не интересира за овакав рад ђака шериатске гимназије. Оду ли преко рамазана кућама, многи од њих попну се на ћурс џамије у свом родном мјесту, и казују таке вазове каквих многи службени ваизи нису у стању казати. Многи од њих уче мукабелу у џамији преко цијелог рамазана, a има их који �кроз свих 30 рамазанских вечери клањају теравију као имами. A познато je да ђаци шер. гимназије приређују мевлудске свечаности каквих још нико нигде видио није. Па шта се више тражи од ђака шер. гимназије у вјерском погледу? Какав исламски дух и одгој би могао задовољити оче који joj приговарају? У чему то гријеше ђаци шер гимназије? Или им je антимуслиманско то, што се са соколским вјежбањем и гимнастичким скакањем и превртањем продуцирају на реку и на паралелама? Или исламско вјеровање убија у њима то што учећи физику и математику, упознавају да се материјални свијет управља no сталним и непромјењивим физичким законима, где никакви ћерамети евлија и никаква чудесна моћ шејхова и дервиша не може да утјече на нормални ток природних догађаја? Или гријеше у том што учећи народну исгорију и народну књижевност, постају свјесни чињенице да они расно нијесу ни арапи ни туркуше, него да су рођеви чланови ове наше југославенске нације, за коју кроз 8 година усишу у cBoie срце толико љубави колико и сваки други честито образовани -Југославен? У чему je тај недостатак вјерског одгоја ђака шер. гимназије те се нема поверења у 'њихов исламски дух? Од 18S7—1918 дакле преко тридесет година би; je шер. суд школа под управом бивше зем. владе, « док су дакле с њоме управљале Швабине руке никому од вјерских представника није никад ни н«*| ум пало да тражи да зем. влада ту школу преда у аутономну управу верских власти Аналогно тому може се рећи да je и шериатска гимназија живила под Швабом и она би била на миру и сигурно не би тражили да je преузму из државних руку као што нијесу тражили ни шер. суд. школу кроз три деценија док je под Швабом била. Него сад када с њима управља наша државна власт, треба из државних руку узети обје школе. Шер. гимназија je, веле, промашила свој циљ! У чему? Нека се погледа у њезин штатут. Ту ће се видјети да joj није ни постављен циљ да одгаја сибјанске и ибтидаијске мектеб-муалиме и слично, него да спрема младиће за универзитетске студије (теолошки, шер. правни, филозофски и друге факултете). Дајте, оснујте тај теолошки факултет и ту академију, na ће се добар дио њених свршеника посветити тим звањима која за њих прописује ■итатут. Удаљила се, веле, од свог првобитног стањ а! У чему? Они који то тврде нису никад узели наставну основу прописану штатутом и сравнили je са данашњим фактичним стањем предмета и часова у њој! Да су то учинили видјели би да се ни арапски језик ни вјеронаука нису ни за длаку сман>или квантитативно нити ослабили квалитативно. Кад приговарају да ђаци шер. гимназије не науче перфектно арапског језика, заборављају да се у њој, осим арапског уче још четири језика (срп.-хрв., латински, француски, њемачки) и сви други предмети који се уче no осталии гимназијама. A то joj je сам штатут прописао да има бити пуна гимназија, да ни у чему не заостаје иза других. Осим тога они још заборављају да се у средњој школи уопште не може перфектно научити ниједан језик. To добро знају они који су кроз читаву гимназију учили стране језике. Никакве дакле промјене ни удаљавања од првобитног стања! Једини изузетак чини то што je турски језик од облигатног претворен у необлигатни предмет, a и то je учињено за то јер je физички немогуће да ђаци свладају толики терет (шест језика и све друге предмете), и јер се није смјело дирати у који други предмет да се не би окрњио квалитет и вриједност њезине матуралне свједоџбе с којом се свршеници не би могли уписати у факудтет. Ha којем реалном разлогу и са којим бољитком у програму рада верске власти дакле правдају тражење шер. гимназије у своје руке? Штатут изрично каже: „Шер. гимназијом управља зем. влада" a то данас значи: „Министарство просвете". Закон и Устав и :оји су недавно донешени, нигде не спомињу се ова школа преда ма коме другоме у руке, као што je то случај са богословијама за које се у закону о правосл. верској заједници изричито каже: .да имају прећи у руке св. Синода". Hđ рушите господо оно што je здраво и савремено; не враћајте муслимански свијет у прошлост онамо где смо били прије 40 година. Данас, када се толики муслимански правници, медицинари, професори, техничари и агрономи, у погледу опште и стручне спреме ни|у чему не разликују од својих колега других конфесија, вријеме je више, a и ово европско ћоше у којему живимо императивно од нас захтијева да нам и теолози буду, no својој спреми, равни теолозима других конфесија. Вријеме je да наши високи вјерски функционери буду равни високим вјерским достојанственицима других конфесија, не само no плати, групи и категорији, него и no општој и стручној савременој вјерској наобразби. Вријеме ј^виш е! Шериатска гимназија je расадник у ком се њеryjy оне племените биљке које ће се у блиској бубућности разгранати и дати баш онај нама толико потребни плод исламског духа и вјерског морала, плод импрегниран националним соком и патриотским мирисом. Доћи ће једног дана и до оснивања мусл. теолошког факултета, који неће бити принуђен да прима са сокака своје прве ученике и да крпарен>ем са пријамним испитима узимд пдловично обра. .99 �зоване кандидате, него ће му шер. гимназија ставити на расположење изобиља одличних кандидата који ће на том факултету свршити прописно теолошке и шер. правне науке и који ће послије на високим вјерским положајима достојно репрезентирати вјеру Мухамедову. Док се не отвори тај факултет, побриките се господо да барем извјесном броју свршеника шериатске гимназије омогућите студирање високих вјерских наука на којем страном модерном факултету у муслиманским земљама. Тако ћемо одгојити један кадар теолошких научника који ће моћи бити и професори на нашем будућем теолошком факултету. Не дирајте господо у Шериатску гимназију која даје такве матуранте који би могли и у Каиру и у Алжиру на исламским факултетима да се такмиче са најбољим тамошњим студентима, исто као што се такмиче и са онима у Београду и добивају прве награде за расписане темате. Досада je Шер. гимназију свршило 80 матураната, a у јуну ове године тај ће се број, попети на 102. Не дирајте je кад je пошла овим нутем; не изазивајте потресе у муслиманској јавности; не узрујавајте муслиманску универзитетску омладину која ће сјутра у јавном животу избити на површину и заузети и наше и ваше положа е те преузети на се бригу око народног просвећивања и започети онде гдје смо ми стали. Не задајите страха и бриге родитељима 250 ђака шер гимназије; не провоцирајте очај и депресију код ових ђака које свака новинска вијест о овој ствари, потресе и забрињава и одузима им онај душевни мир који je толико потребан за учење и за успјешно напредовање у науци. Hero будите захвални државној власти, кад она даје овој нашој дјеци и душевну и физичку храну, и кад води сву бригу око ове школе и њених ученика. Не бојте се да ће у шериатсчој гимназији дух Ислама попустити, јер то од ње нико не тражи, него напротив, баш они одлучујући фактори који с њом управљају, сматрају да je религиозни дух и вјерско морални одгој најбоља гаранција да^овјек буде исправан грађанин и добар патриога. X Osman Nuri Hadžić: d i Koran" i r ч В * ' * i 'Р moju knjigu preporučuje „bez daj njega". Zatim iznosi sadržaj knjige i veli: „Sve ovo prethodi uvod poseb­ ^ I—£ nog tipa koji sadrži ota tri članka: „Napadi na Mu­ hameda i Koran", Muhamed i Koran o nauci i prosveti" i „Sukob teološko-ortodoksne i filozofsko libe­ U „Beharu14 od 15-ХН-1931 god. izišao je pod ralne struje". „Kako se vidi iz naslova članaka pogornjim natpisom članak g. Adila Čokića o mojoj slednja su dva članka trebala dući na drugom mje­ knjizi Muhamed i Koran. Da nije naše čitalačke pu­ stu a ne u uvodu a i sam početak je nezgodan sa blike kojoj ova pitanja, o kojima se govori u mojoj napadima. Gradivo dakle nije najbo je iaspoređeno, a knjizi, nisu dovoljno poznata, ja se na pisanje gosp. uz to pada u oči i terminologja ko^om je knjiga Čokića ne bih osvrnuo ni jednom reči. A evo zašto: obrađena." 1) što g. Čokić u svom članku na više mesta krivo Šta je g. Čokić hteo da kaže ovim stilskim i lo­ citira moj tekst i onda na osnovu toga donosi proiz­ gičkim galimatijasom, to neka dragi Bog zna, a što voljne i tendenciozne zaključke; 2) Što na kraju svoga se tiče mene ja ostavljam da o mom uvodu „poseb­ članka masnim slovima podvlači dve reči iz jednog nog tipa" sude ljudi koji s razumevanjem knjige či­ mog članka štampanog u 20 broju „Gajreta" 1926 g., taju i koji znaju šta sve spada u uvod jedne naučne makar da se ove reči uopšte ne nalaze u mojoj studije. knjizi; 3) Što g. Čokić bez razloga pokušava da u Ad 1) 0 . Čo: ić priznaje da u mojoj knjizi ima polemiku uvuče i g. Šukriju Alagića, veleći da je nje­ „lijepih odlomaka i članaka", iz čega se vidi da sam gov prevod Kurana „površan i mršav“, premda Ala- „upućen u stvar", ali odmah posle togi dodaje: gićev prevod nema nikakve veze sa mojom knjigom. „G. Hadžić govori o božijem poslaniku i vjerskim Sve ovo i suviše zaudara na zavist i pakost a u ta­ stvarima tako hladno i u takom tonu da na ne'.'im kvim slučajevima i takvim ljudima najbolji je odgo­ mjestima pobuđuju sumnju čitaocu u istinitost toga vor stoirinajesta sura Kurana. svega". Toliko pro foro interno. A sad da vidimo šta sve G. Čokić ne kaže u čemu se sastoji ta moja kaže g. Čokić u 27 tačaka svoje „gravaminalne kri­ „hladnoća" niti navodi mesta iz moje knjige koja tike- . „pobuđuje sumnju čitaocu u istinitost toga svega". Pre svega, a da ni sam ne zna zašto, njemu se Međutim svi oni koji su pročitali moju knjiga, znaju ne sviđa štQ g. profesor §tojanovjć u predgovoru vrlQ dobro da je ova prjmedba koliko deplasirana Ј ЈЈЛ JU-jl Ј*ЛЈ' jo« ilJllllLt Ste 700 �toiiko i još više 'leoenciozna. Sam g. Čokić našao bi se u najvišoj neprilici, kad bi bio pozvan da u celoj istočnoj literaturi, — o zapadnoj da i ne govorim, — pokaže samo jedno delo u kom se lepše i sa više razumnog poštovanja govori o Božijem poslaniku i ahiretskim stvarima nego li u mojoj knjizi. Nije moja neka kompilacija opskurnih „muveriha" i kojekakvih „muhadisa" i nazovi-fakiha, nego je to plod dugo­ godišnjeg proučavanja najkompetentnijih autora i naj­ pouzdanijih izvora; to je rezultat rada punog vere i dubokog poštovanja spram Božijeg poslanika kao ličnosti i spram svega onoga što je on uradio i u ime Božije objavio. Ad 2) G. Čokić nalazi da sam ja mnogim ajetima svojim „natezanjem hotimično pokvario smisao i netačno ih preveo." Daleko od mene i sama pomisao da hotimično kvarim smisao Božije objave i da je netačno prevo­ dim. Naprotiv, ja sam najsavjesnije pazio da pravilno shvatim pravi smisao svakoga ajeta u vezi sa celokupnom objavom, Muhamedovim učenjem i radom, ne gubeći nikad iz vida razloge objave: prilike, mesto i vreme kada je i gdje koja objava došla i u kakvoj je vezi sa savremenim događajima.t . G. Čokić veli da je moj prevod ^б, ajeta 17 sure (XVII: 26) „neispravan". Da vidimo. Ovaj ajet u ori­ ginalu glasi: i ovo: „dakie u pitanjima teoioško-pravnim ne šrri^ biti slepog podražavanja. to se iz osnova isključuje. Koran to skoro na svakoj strani naglašava i vernike poziva da proučavaju i razmišljaju. Koran uzdiže na­ uku na najviši stepen a hvalom i božijim blagoslo­ vom obasipa one koji se bave naukom, istraživanjem Vasione." To je rečeno kao tumač i objašnjenje gor­ njem ajetu, a što se tiče džina i meleća i ahiretskih stvari, ja sam na strani 90—91 moje knjige jasno re­ kao i podvukao: to su dogme i Božije tajne koje treba verovati, a kakav će biti život posle smrti, u čemu se sastoji sreća raja i muke pakla, to ostaje večita tajna." Može li se jasnije kazati? Za moj prevod 54 ajeta 7 sure (V II: 54) G. Čo­ kić veli da je nategnut i skraćen. Da vidimo. Ovaj ajet u orginalu glasi: £ j , i£ ^ ‘Ј' a ja sim ga preveo ovako: „U istinu Vaš je gospo­ dar Bog koji je stvorio nebesa i zemlju i onda vaspostavio ravnotežu (sume isteva alelarši)." Istina ja sam u prevodu namerno ispustio rečenicu j ali ne zato „što se nisam mogao snaći šta znači reč jevum u Koranu" — kako to mudro pretpostavlja g. Čokić, nego naprosto zato što se nisam hteo upuštati u me­ tafizička naklapanja nedoučene uleme o stvarima koje su van domašaja čovječijeg uma. Kako je i za koliko je dana tvorac neba i zemlje iz .V ničega stvorio bezgraničnu Vasionu sa milionima sun­ Moj prevod glasi: „Ne primaj ništa što se'tiel čanih sistema, to samo zna gospodar svetova može znanošću prokontrolis3tf: Bog ti je dao sluh i niko drugi. Najkompetentniji autor za tumačenje Ko­ J o U » - nije nikad o tome (da čuješ), vid (da vidiš), srce i pamet (da osetiš i rana, Muhamed razmisliš) za sve ove organe ti si odgovoran Bogu". govorio niti ma kakva objašnjenja davao. Rečenicu G. Čokić isti ajet preveo je ovako: „Nemoj slijediti „sume isteva alelarši“ preveo sam onako kakvo je što ne znaš. Zaista će (čovjek) odgovarati (za svjesno njezino pravo značenje i kako odgovara sveznanju i i svemoći uzvišenog „Graditelja svoda bez stubova". počinjene grijehe) uhom, okom i srcem." Neka prema lome sude čitaoci, jesam li ajetu A tako su ovu rečenicu shvatili i preveli i drugi is­ „iskrivio smisao" ili ga je g. Čokić krivo shvatio i lamski naučnjaci. Muhtar Mahmud-paša u svojoj stu­ diji „Islam po Kuranu i Hadisu" na dva mesta pre­ nepismeno preveo. vodi ovu rečenicu onako kao i ja: „1 onda je vaspoDa je moj prevod tačan i ispravan utvrđuju to liki drugi ajeti i hadisi kao i mišljenja četvorice veli­ stavio ravnotežu (XXXII: 4); „i drži ih (nebesa i zem­ kih Imama koje sam naveo uz prevod gornjeg ajeta. lju) u ravnoteži" (XIII—2). (Strana VI—VII moje knjige) A da g. Čokić nije A sad da čujete i da se čudom kamenite kako shvatio pravi smisao ovog ajeta najbolje se vidi iz je ovaj ajet preveo g. Čokić i kakvim ga je objašnje­ ove njegove tvrdnje: „Prema Hadžićevu prevodu mi njem propratio: „Zaista je vaš gospodar Alah, koji ne bismo trebali primili onih vjerskih učenja koja se je stvorio nebesa i zemlju na šest perioda. Zatim je ne mogu znanošću prokontrolisati kao što su meleći, on (t. j. Allah) prešao (na daljnje) stvaranje carstva". džini i uopće ahiretske stvari". Jedna konstatacija pri­ Stvaranje zemlje i nebesa, — tumači g. Čokić — tra­ lično nepismena a tende.ičija i suviše prozirna. jalo je šest perioda a daljnje stvaranje carstva dvije Za svoj prevod g. Čović veli: „dakle iz ovog periode što znači da je cijelo prvo stvaranje carstva se ajeta vidi da ne treba ništa slijepo primiti i da trajalo osam perioda". treba svaku stvar ispitati koliko je samo moguće." Uistinu pri ovakom tumačenju Božije objave, Lepo. A šta sam ja drugo rekao? Ili g. Čokić čoveku zdrava razuma pamet staje i ništa lakše nego misli da „kontrola znanosti" zalazi u nemoguće stvari? da ovakav jedan galimatijas „pobudi sumnju čitaocu Zar g, Čokić nije primetio na istoj strani moje knjige u istinitost.toga svega". 101 �Ad. i . Sasvim je sporedna stvar da li je na Jemami poginulo 70 hafisa, kako g. Čokić tvrdi, ili 700 kako piće u mojoj k n jif^ , Hrttntćjri zabeležili su i jednu i drugu versiju. U Tjikristu t „Tarih-el-Hamisu* stoji da je u bitkama sa Musejlemom poginulo 700 nosilaca Korana, t. j, onih koji su znali na<i j jj j l o* ^ li pamet veći deo Korana. Svi hadisi koje sam citirao u mojoj knjizi i svo­ j У_ј Уј jom formom i sadržinom potpuno odgovaraju otkroa moj prevod ovako: „ 0 verni! dajte milostinju od venoj doktrini i Muhamedovu učenju i načinu izraža­ dobara koje smo vam dali; činite to na vreme i рге vanja. indiska i Egipatska ulema usvaja ove Hadise nego dođe poslednji čas. Posle smrti ne koriste ni kao potpuno ispravne. prijatelji ni posredovanja". Ad. 4. G. Čokiću nije pravo što sam na strani G. Čokić isti ovaj ajet preveo je ovako: „0 vjerni! XI—XIV moje knjige rekao da su opštoj stagnaciji dajite milostinju od dobara koje smo vam dali, činite islamskih naroda mnogo doprineli sabirači apokrifnih to prije nego dođe dan u kome se (čovjek) ne može hadisa, džamiski propovednici, pisci verskih knjiga, otkupiti i u kome ne koristi ni prijateljstvo ni posre­ hodže i derviši i on u tome vidi moju „slabu upuće­ dovanja (za vjernike). Nevjernici, samo oni, pre'aze nost u nauku o hadisu i tesavufu". Koliko sam ja Božiju granicu (ili oni čine nasilje sebi).“ upućen u ove discipline teološko pravne znanosti, čime Mislim da ne treba tek dokazivali da između mog su i koliko su sabirači apokrifnih hadisa i t. d. do­ i Čokićevog prevoda nema bitne razlike a koji je prineli opštoj spagnaciji islamskih naroda, — to će g. prevod pismeniji i originalu verniji, ostavljam na Čokić imati prilike i da čuje i da vidi u drugom delu ocenu onima koji Znaju oba jezika kako treba. Istina moje knjige. ja sam u mome prevodu izostavio poslednji stav ajeta, Ad. 5: G. Čokić se iščuđava i ne razume zašto čiji je pravi smisao: „nevernici su nepravedrrConTnfrN nisam prikazao Ibrahimov život i postanak Kabe po daju milostinju," a ne onaj i onakav kako ga je g. Koranu, kao što je to on učinio u svojoj knjizi Islam. Čokić shvatio i ad vofbuifi preveo. Time što sam ja Ja rado verujem da g. Čokić to ne razume ali ja znam u mome prevodu izostavio ovaj stav, koji $ £ inače zašto sam to učinio a znaju to i drugi koji s razusamo jedan memento i koji se u različitim oblicima mevanjem knjigu čitaju. Moj prikaz o lbrahimu i pos­ u Koranu na više mesta ponavlja, nije ni za dlaku ovom tanku Meke i Kabe nalazi se u poglavlju „Arabija i ajetu smisao iskvaren niti je radi toga „sakato" pre Arapski narod pre Muhameda" i posve je prirodno da veden. sam to i prikazao po arapskom predislamskom preŠto se tiče Šefaafa po čistoj nauci Islama stvar danju. U koliko se ovim pitanjem bavi i Koran, to stoji ovako: Božije reči d\ J J ј л znače: „prije sam ja iscrpno izneo u IX i XII poglavlju moje knjige. (Neka me izvine g. Čokić. Za njegovu knjigu „Islam* nego što dođe poslednji dan, dan vaskrsa posle smrti" a toga dana nekoristi ništa drugo nego ono i onoliko čujem sad prvi put. Postaraću se da je što pre na­ koliko je čovek sam lično uradio i zaradio. (II: 281 :, bavim). Ad. 6: Isto tako ja sam po arapskom predislam­ 111:29; C l: 1—11; XXVII :89—90:) Pejgamberov Šefaat skom predanju prikazao i „Mekami Ibrahim* a to ргеne znači ništa drugo nego: neka su sretni i blagodanje ukratko glasi: Patrijarha Abraham zidao je sloveni na oba sveta svi oni koji iskreno i predano Kabu materijalom što ga je dovlačio njegov sin veruju u Božiju objavu i po njoj se i po primeru Božijeg poslanika upravljaju. To je smisao Šefaata. lsmail. Kad su zidovi Kabe dostigli izvrsnu visinu, Islam u svojim osnovnim principima ne pozna otkup Ibrahim je pod svoje noge postavio četverouglastu greha ni tuđim žrtvama ni ma čijom molitvom i pos­ skelu („pećinu"). Ova je pećina docnije prozvana Me­ redovanjem. To se iz osnova isključuje. Nema ovde kami Ibrahim, Abramov Piedestal. (vidi opširnije u mesta ni „Ami Muhasasu* ni „Ami Muhasisu" a još mojoj knjizi). Za vreme Hadž-el-Belaga Muhamed je manje apokrifnom „Hadisi-Šefaatu". To su sve iz­ na ovom mestu klanjao dva rekata, to su činili i mišljotine službene i nedoučene uleme koja je za volju drugi hadžije za vreme njegovo i posle njega a čine svojih, često puti raskalašnih, gospodara kovala ha- to i danas, makar da to ne spada u propisane cere­ dise i tumačila Božiju objavu po njihovu ćefu i kako monije hadža. Moj navod „ovaj se kamen, na koji se je kada trebalo. To su oni pretvorni bogomoljci za i danas hadžijo penju, zove Mekami Ibrahim" —, g. Čokić je sasvim vulgarno shvatio i onda kao pobedikoje veli Muhamed bin Jahija Seid-el-Kutani: lac sa Gaugamele kliče: „Hadžije se nikad nisu pej jji- L J l j 1 t. j. „ш u čemu ne mo­ njale na peć ne". . . Vrlo važno! žete videti, inače pobožne ljude, da lažu više nego u Da se ova pećina danas nalazi u „ukrašenom izmišljanju Hadisa*. sanduku" i „pod malom kupulom*, kako to piše autor Ža moj prevod 254 ajeta i sufe (II. 254) g. Ćokić veli: „prema ovom sakatom prevodu nekoristi ni­ čija molitva ni za koga poslije smrti a nema ni šefaata a to se kosi sa naukom Islama". Da vidimo. Ajet o kojem je reč u originalu glasi: 702 �Ulirat-el-Heremejna, odakle je i g. Cokić crpio svoje hetačna. Švi Muhamedovi biografi i svi izvori saglasno znanje, ja mu verujem drage volje, jer nisam bio na utvrđuju da je Muhamed za prve tri godine svoga po­ licu mesta kao ni g. Čokić. Međutim Dr. Salih Subhi slanstva pozivao ljude u novu veru pojedinačno, tajno koji je god. 1894 hodočastio na Kabu sa Egipatskim i poverljivo. Pod konac treće godine neki između verMahmelom i o tome napisao vrlo zanimljivu knjigu, nika počeli su otkrivati ovu tajnu. Tada je tek nastalo nigde ne spominje ni „ukrašeni sanduk" ni „malu komešanje među Kurejšijama. Počeli su ga izazivati kupolu". i rugati mu se. U tome su se najviše isticali Velid Ad 7) Meni je iskreno žao što g. Čokić nije na­ bin Mugire, As bin Vajil, Esved bin Jagus i Esved šao u „našim izvorima11 da je unutra u Kabi posto­ bin Mutalib. Ebudžehel je mnogo docnije istupio ргоjala lbrahimova statua sa strelicama za pretskazivanje, tivu Muhameda. U Meki se znalo da je Muhamed još ali stari arapski hroničari i istorici to su ipak zabe- od svog detinjstva izbegavao paganski kult, znalo se ležili. Da se g. Čokić ne bi mnogo mučio tražeći i za njegove sastanke sa nekim građanima ali niko „naše izvore" neka pogleda „Muhtesar iarihi Bešer* sem one šake vernika nije znao šta se na tim sastan­ od Ebul Fida pa će naći, a to je, mislim, i za g. Čo- cima govori. To se najbolje vidi baš iz 94 ajeta pet­ kića „naš izvor". naeste sure. Da to nije držano u strogoj tajnosti, Ad 8) U toj tačci g. Čokić veli: „Na strani 16 zašto bi i došla ova tako snažna i odlučna zapoved: pisac veli da je Muhamed i kuću naslijedio". Šta je time hteo da kaže g. Čokić, neka dragi Bog zna. to je s t: „objavi i otvoreno propovedaj što ti je nare­ Međutim na 16 strani moje knjige stoji da je Muha­ đeno \ odmakni se od idolopoklonika". med nasledio kuću u kojoj je stanovao, nešto sitne Pa ipak i pored ovako imperativne zapoves i, marve, pet kamila i habašku robinju Umi Berek^t Muhamed za pun mesec dana nije istupio javno. Došlo koja je u prvo vreme ujedno bila i njegova prva dojj „obrati paž­ kinja. Tako piše u svim izvorima bez izuzetka pa i je novo naređenje: nju na ovu istinu svojim najbližim srodnicima (XXVI u onima koji su i g. Čokiću dostupni. Ad 9) Na strani 17 moje knjige stoji da je Mu­ Tek posle ovog naređenja Muhamed je pozvao hamed u svojoj 20 godini prisustvovao ratu El-fidžar, i da je docnije žalio što je i qg- gađao na svoje stri- na sastanak svoje najbliže srodnike, potomke Abdčeve. (Rat El-fidžar vođen je između Kurejšija na či- el-Mutalibove. Muhamed im je rastumačio principe joj je strani bio Muhamed i njihovih rođaka iz ple­ nove vere i pozvao ih da mu sleduju. Niko od po­ zvanih nije priš !0 njegovom verovanju. Na ovom sa­ mena Benu Havazin). c G. Čokić veli da su moji navodi neispravni jer stanku Ebudžehel je prvi p u t istupio prolivu Muha­ Muhamed u ovom ratu nije sudelovao kao borac, meda i oštro ga ukorio: у-* „do đavo­ „njega su vodili stričevi da im strelice dodaje". la! zar si nas radi toga sazvao?" Posve je irelevantno za ocenu Muhameda i kao Muhamed je i po drugi put pozvao svoje srod­ čoveka i kao Božijeg poslanika da li je on u svojoj nike i onda se počelo u veliko govoriti o nekoj novoj ranijoj mladosti u nekom plemenskom okršaju stre­ veri (vidi opširnije u mojoj knjizi). licama gađao ili samo „strelice dodavao". Međutim Tako govore Muhamedovi biografi i svi auten­ najstarija predaja sačuvala je jednu njegovu izreku tični izvori čija sam imena i dela citirao na kraju iz koje se jasno vidi da je gađao na svoje stričeve moje knjige. Da se g. Čokić ne bi mučio i tražio i da je to docnije žalio: dela za koja jedva da je i čuo, skrećem mu pažnju J -'у Чf w'* \ ji-aš Ad 10) Na 19 strani moje knjige piše: „1 tako su se navršile prve tri godine Muhamedova poslan­ stva a da u Meki osim vernika, njih ni četrdeset na broju, nije niko ništa znao". G. Čokič to citira i onda veli: „Koliko mi znamo cijela je Meka bila o tome obaveštena. Kurejševići su nekoliko puta o tome razgovarali kod Kabe. Ebu Džehel je prijetio Muhamedu a poznata dva Esveda i drugi su ga izrugivali. Ovo poslednje vidi se i iz ajeta kojim je naređeno javno propovijedanje (15 sura ajet 94—99)“. Ova tvrdnja g. Čokića koliko mi, i svi drugi koji se ovim pitanjem bave, znamo sasvim je pogješna i na ona koja su i njemu dostupna. Merhum Muhamed Serdarević napisao je „Kratku povjest Islama“ isklju­ čivo po arapskim i turskim izvorima. U ovoj raspravi Merhum Serdarević piše: „Alejhiselam je isprvice po­ zivao svijet u Islam potajno i samo one u koje je bio pouzdan da će mu se odazvati. Alajhiselam se sa ovima potajno sastajao i ibadet činio sve dotle dok nije došla ajeli kerime U Ebul-Fida u gore ci­ tiranom delu izrično veli: „prve tri godine svoga po­ slanstva Muhamed je pozivao u Islam tajno a onda mu Bog naredi da javno poziva narod u pravu veru Ad 11) G. Čokić kaže: „Na strani trideset trećoj pisac se bavi o promjeni Kibleta gde veli da se je stvar dogodila u Džamiji Božijeg poslanika. — Dža­ mija Božijeg poslanika se naziva Mesdžidunebi i Mes- 103 �džidiseadet. Ona nije prozvan i Mesdžidikibletejn nego druga koja i danas nosi laj naziv". G. Čokić krivo citira moj tekst. Ja nigde nisam rekao da se promena Kible dogodila u Džamiji Božijeg poslanika, nego u Medinskoj džamiji. Na strani trideset trećoj moje knjige piše: „Radi toga (povodom objave o promeni Kible u medinskoj džamiji i Mihrab je prenesen sa severne na južnu stranu u pravcu prema Meki a sama džamija prozvana Mesdžid-elKibletejn". To je prva džamija koja je sagrađena u gradu Medini; pri gradnji ove džamije radio je i Mu­ hamed kao obični radnik, uz ovu džamiju u isto vreme dograđene su dve sobice za Muhamedove že­ ne (Sevdu i Ajišu) a docnije i za druge, za svaku po jednu. U ovoj je džamiji postavljen i Mihrab (mala piramida od kamena) sa severne strane prema Jerusalimu a posle objave 145 ajeta druge sure prenesen na južnu stranu prema Meki. Ova je džamija prozvana Mesdžid-el-Kibletejn. (Vidi: „Kitabu futuhuFBuldan“ od Ahmed bin Jajhja-el-Belazuri i „ Tarihul-hamis f i Ahvali nefisul nefis* od Husein Dijari Bekrie). Kakve je sve promene tokom vremena preživela ova prva džamija, kakav je karakter imala reč u početku Muhamedova boravka u Medini, šta se sve radilo i događalo u ovom Mesdžidu, kako se dogra­ đivala i prerađivala dok Jd dobila današnji oblik i iz­ gled i kada je prozvana „Mesdžidi-Seadet", nije pred­ met ovog članka; glavno je to da se u ovoj džamiji dogodila prom en^ Kible i da je baš ova džamija pro­ zvana Mesdžid-el-Kibletejn. Nije to mišljenje samo Ibni Haldona, kako veli g. Čokić. nego i drugih isloričara koji su mnogo pouzdaniji od Čokićevih „uva­ ženih 14 pisaca Sireta koji smatraju netačnim ovo predenje. Ad 12) Dobro je zapazio g. čokić da treba na strani 68 ispraviti štamparsku grešku: mesto Omerova kći, treba da stoji Omerova sestra. Ad 13) G. Čokić veli: „na strani 77 pisac ističe da je hazreti Omer rukovodio pisanje Korana. Ovi piščevi navodi nisu ispravni11. 1 ovde kao i u tačci 11. g. Čokić krivo citira moj tekst. Ja nisam nigde napisao da je Omer „ruko­ vodio" pisanje Korana, nego da je komisija radila pod njegovom ličnom kontrolom. Rad oko sabiran;a rorana rukovodio je najmlađi Muhamedov sekretar Zejd bin Sabit koji je, kako predenje veli teškom mukom sakupio pojedine delove Korana al: bez poretka sura : drugova ceo maferijal' i onda ga sredio u Suhufe ј predao HalifiEbu B e k r u r ^ ^ ' i J . -Ao (vidi od Muhamed bin fahr-el-Kutubije. 11 ovoj će knjizi gospodin . krit čar" naći pun dokaz i o hronološkom redu ajeta onako kako sam ja na strani osamdesetoj moje knjige izneo), Kad je komisija završila svoj rad, Omer je još jednom pročitao u prisustvu najstarijih Muhamedovih 104 O- j* (vidi: .K itabu■labaket - el - Kebir" od Muhamed bin Sada (Katibiel-Vakidi). Isto lako g. Čokić netačno citira mo] teksl o primanju 129 ajeta devele sure. G. Čokić veli: .Zejd je p imio 129 ajel devele sure od Huzejme na te­ melju jednog Hadisa gdje se veli za njegovu isprav­ nost: kome svjedoči Huzejmet on mu je dovoljun. Dakle nijesu postupili po svojoj uviđavnosli nego po Hadisu". Međutim ja niti sam rekao niti sam 'n ap isao da je komisija postupila po svojoj „uviđavnosli , nego zato što je Huzejme bio veran i ispravan musliman. (Vidi opširnije u mojoj knjizi). Za „Hadis" na koji se g. Čokić poziva, komisija nije znala niti se nanj pozivala. I ovaj „Hadis" potiče iz kovačnice Kutaninil> salihina koji su za svaku zgodu imali po jedan hadis u džepu. Ad 14) G. Čokić veli: „na strani 78 pisac naziva grobnicu Božijeg poslanika Revdai-Mutaherom a to je neispravno. Prostor između pejgamberove kuće (sad grobnice) i Minbera zove se Revdai-Mitahera". Lepo, samo ja bih želeo da znam šta je kod mene neispravno. Ako se prostor između Pejgamberove kuće i Minbera zove Revdai-Mitahera, kako g. Čokić tvrdi, zar onda u taj prostor ne spada i soba u kojoj je Muhamed pokopan ? „Hadis" „Ма bejne dari ve Minberi" i t. d. na koji se g. Čokić poziva poreklom je iz kovačnice Kulaninih „Salihina11. Ad 15) G. Čokić kaže: „na istoj (77 strani) pisac veli da je komisija napisala šest primjeraka Korana. Koliko je meni poznato ne postoji u opće predenje u kome se kaže da je komisija napisala šest pri­ mjeraka". O Čokić ne kaže koja je to Komisija i čitaoci „Behara" su shvatili da se to odnosi na komisiju koja je radila pod kontrolom Omera jer g. Čokić ne spominje drugu komisiju. Međutim ovde se radi o drugoj komisiji koja se sastala osamnaest godina posle prve, pod konac vla e Halife Osmana. (Vidi opširnije u mojoj knjizi). Ova druga komisija napi­ sala je prema jednoj tradiciji šest primeraka Korana. (Vidi: „Fihristu od Muhamed bin Ishak-en-Nedima). S druge strane ima jedno predanje od Enes bin Malika o četiri prim erka: J I jl^ft J ~ j! što znači „da je Halifa Osman poslao po jedan primerak Korana u svako sedište {Armijske oblasti11. Drugim rečima pored Medine još i u glavne gradove Iraka i Sirije, u Basru, Kufu i Damask. Od ovih pri­ meraka i danas se čuva jedan u hanefitskoj fetvahani u Damasku. Oni koji govore o šest primeraka, vele da Halifa Osman pri razdeliva^u primeraka Ko- �rana nije mogao mm oici „majku svih gradova" — Meku a kaže se da je i za sebe napisao svojom ru­ kom jedan primerak. Ad 16) u ovoj tačci g. Čokić veli kako se Hafizi Meke i Medine, Basre i Kufe međusobno razilaze u brojenju rjeia i da s e ja u mojoj knjizi „držim Hafiza Basre a on u svojoj kritici Hafiza Kufe“. — Zbilja vrlo važno da se i to zna. Ad 17) U ovoj je tačci g. Čokić dodirnuo jedno pitanje za koje, sudeći po njegovu pisanju, nema do­ voljno ni spreme ni razume^anja. Radi se o kodifi­ kaciji Korana. Naša Ulema, 4U- Ulema u pravom smislu ove reČi zna kako je delikatno i koliko je komplikovano ovo pitanje. Ni prostor lista ni duhovni nivo većine čitalaca ne dopuštaju da na ovom mestu ulazimo dublje u ovo pitanje. S toga je sasvim deplasirana da ne re­ čem blesasta Čokićeva alternativna pretpostavka da „grešim ako sam odlomkom o hronološkom redu ajeta mislio na taj način da odgovorim nekojim zapadnim piscima* ili ako sam i sam toga mšiljenja, onda kao i zapadni misionari ne shvaćam in e razumijem Koran“. Ostavljam šitaocima da sami ocene koliko je sitne pakosti u ovim rečima g. Čokića). U ostalom ja sam baveći se kroz dug niz godina problemom Islama, naj­ više posvetio pažnje izučavanju Korana i svega što je' s tim u vezi. Sve što sam napisao u mojoj knjizi/za­ snovano je na nesumnjivim istorijskim Činjenicama „Nazmudorer", na koga se g. Čokić poziva i suviše slab autoritet za ova pitanja. , rvesuiuii i . Ad L8) G. Čokić veli da sam reč „Resulun* „Havarijun* preveo sa izrazom „apostol i da prema mome mišljenju nema nikakve razlike između božijih poslanika i Isaovih drugova (Ashaba)*. To je, efendi, tako, samo malo drukčije. Arapska reč „Resulun* i grčka „apostol* znače: poslanik. Stoga sam ja na svakom mestu gde dolazi reč „resulun* upotrebio izraz „božiji poslanik“ ili „božiji apostol*• Rečenicu preveo sam: „odgovore apostoli* Dakle ja sam tačno razlikovao božije poslanike od Hristovih drugova koje inače Koran zove „Božijim po­ magačima:* -UiljLall Ad 19) U poglavlju moje knjige (Hadis-Sunet) stoji: „sve ono što je Muhamed rekao u formi napomena i saveta, sve što je izrično ili ćutke odobrio ili zabranio, što je sam uradio i primerom pokazao a tradicija saču­ vala, zove se Hadis, a skup Hadisa i njihova prak­ tična primena Sunet" G. Čokić na ovo veli: „ova dife­ rencija nije tačna jer između izraza Hadis i Sunet nema nikakve razlike po Usuli Hadisu a prema Usuli Fikhu i upotrebi šeriatskih pravnika Sunet je širi po­ jam od Hadisau. Lepo. Pa zar sam ja rekao nešto drugo? Zar se iz moje definicije jasno ne vidi da je Hadis uži pojam a Sunet širi ? I A d20) Na stotoj strani moje knjige piše: „Hadisi Iraajtf^ karakter dogme, ja i veli Muhamed — čovek kao i vi. U onom što vam u ime svoje kažem mogu imati pravo a mogu i pogrešiti jer sam čovek, ali sve što vam kažem kao božiju objavu, to je čista i apsolutna istina*. G. Čokić u svojoj „kritici* to citira i onda veli: „г-vi pišćevi navodi nisu ispravni kao ni prevod Hadisa. Hadis kao i Koran ima karakter objave. Ovo je utvr­ đeno idžmaom a taj idžma osniva se na Koranu i Hadisu kojeg je Hadžić gore citirao i neispravno pre­ veo. Tačan prevod gornjeg Hadisa je slijedeć: Ja sam zaista čovjek; što vam naredim iz područja vjere, to primite a što vam naredim od sebe (t. j. ono što nije iz područja vjere) znajte da sam čovjek*. Kad bih se ja poslužio istim oruđem protivu g. Čokića kojim se on služi prvtivu mene, ja bih mu rekao da on uopšte nema ni pojma o arapskom jeziku i da je njegov prevod gornjeg Hadisa iz osnova neto­ čan i dibiduz nepismen. Međutim ja ću spram g. Čo­ kića biti lojalniji i objektivniji. Hadis koji je g. Čokić preveo u originalu glasi: <у V -! -гЧ V\ у \ l*' U& Ј . о* *15^1 Ali odmah do ovog Hadisa nalazi se i onaj koji sam ja tačno i ispravno preveo a koji u originalu glasi: Oba ova Hadjsa nalaze se u Kutubi-Sići, oba imaju -Sened* a kakav je odnos između ova dva Hadisa po Usuli-Hadisu i Usuli Fikhu, to će valjda znati i g. Čo­ kić kad se toliko razmeće ovim teološko-pravnim dis­ ciplinama. Ono što g. Čokić veli o značaju Hadisa, ne samo da nije ispravno nego je to u isto vreme jedan veliki nesmisao. Karakter dogme i karakter objave-Vahja, ima samo Koran. Muhamed nikad i nigde nije rekao da njegove reči imaju karakter dogme ili objave niti zato ima i najmanje oslona u Koranu. Sva naklapanja i cepidlačenja o „stepenima* objave, nastala su na osnovu jednog lažnog (navodno Ajšinog) predanja o tome, kako je i na koji način Muhamed primao Božiju objavu. Čovek naprosto ne veruje svojim rođenim očima kad čita sve one apsurdne tez; o „stepenima* objave koje su postavili srednjovekovni dogmatici. Jedni su za četiri načina i stepena, drugi za osam: od „brujanja tonova zvona* do lične pojave Boga ali iza zastora j * Treći idu još i dalje. Komentarišući ajet Ц U Muhamed govori samo ono što zna, što mu je objavljeno* (L 111:11) — i ima ih koji tvrde da je Muhamed dva puta na svoje oči video Boga. Ibni Abas misli da je to viđenje bilo src*<rrl/ Sve su to maštanja i besmislice koje su u najve­ ćoj oprećci sa monoteističkom naukom Islama i koje 705 �maju nikakva oslonca ni u Koranu ni Muhamedovoj ne govori, a Što i koliko o tom Koran spominje, ja reči (udrugom delu moje knjige biće o tome opSirno). sam iscrpno izneo na strani 105 107. Jasno je d aje Ad 21) Na prigovor u ovoj tačci, vidi odgovor Koran kult svetog hrama uz izvesne izmene konsakrirao a same ceremonije Muhamed svojim primerom pod 3. Ad 22) Na sto trećoj strani moje knjige piše: „Me­ za vreme Hadž-el-Belega, pokazao. Ad 24) Na strani sto sedmoj moje knjige piše: du prve verske dužnosti koje su Muhamedu u početku bile naređene spada molitva Bogu, ali ne onako i u „Namaz, Zekat, Post i Hadž čisto su lične verske onoj formi kako se danas vrši. To su u početku bila dužnosti, strogo vezane za dotično lice. Radi toga se izvesna bdenja i ricitacije u slavu Gospodnju - Zikr. ove dužnosti ne mogu po drugom ispuniti niti posle Tek u dvanaestoj godini Muhamedova poslanstva na­ smrti zamenikom — bedelom — nadoknaditi. G. Čokić na to veli; „Ovom nije potreban ko­ ređena je molitva klanjanjem pet puta u dvadeset mentar, jer je svakom poznata neispravnost gornjih četiri sata". G. Čokić veli: .Ovi su piščevi navodi neispravni. navoda". 1 ja velim „ovom nije potreban komentar, jer je U početku Islama naređen je tehedžut, zatim su nare­ đena dva namaza dnevno. Prigodom Miradža došlo je svakom, ko se bavi ovim pitanjima, poznato da su moji navodi ispravni i u punom skladu sa šerijatskim naređenje za pet dnevnih namaza". Lepo, a šta sam ja drugo rekao? U početku islama propisima. Imami Azam Ebu Hanife, naš „Mezhebbila su izvesna bdenja, dakle tehedžud, a tek u dva­ Sahibija", najkompetentniji autoritet po svim pitanjima, naestoj godini Muhamedova poslanstva, dakle posle postavio je ove principe: Namaz, Zekat i H adž spa­ Miradža naređena je petdnevna molitva: „Slavi svoga daju u one verske dužnosti-farzove koje su strogo Gospoda molitvom klanjanjem pre izlaska sunca, u vezane za dotično lice i u kojima nije dopuštena ni pola dana, kad sunce nagne zapadu, kad zađe i kad zamena po drugom licu-bedel, ni otkup novcem. na zemlju padne puna noć". (XX : 128) Tako stoji u d ^ ililU + i £с-лГ V ja •У-*Ј|ј \ ' j p j mojoj knjizi a tako pišu svi izvori (vidi literaturu na e l < J p ■-'‘čT'S ЈЦ 'Уј kraju moje knjige). To se u ostalom vidi i iz Korana O jil ЈаД~Г XCV : 6; Clll : 3, ćela sedamdeset treća sura u vezi * l-2* a!ју£~ j sa šestim aietom sedamdeset šeste sure. Kako su se j! _J јг\ V j iljlJu *1ЈадЈ1(Ј1^д1 obavljala bdenja-tehedžud, u kojoj su se formi vršila naređenja: (LXXVI : 26; LXX1I1: 1—2) %KYl Ј Ј у J-jllljjil >U to se ne zna tačno. Jasno je samo jedno da to nije bilo klanjanje onako i u onoj formi kako je zavedeno posle objave stodvadeset osmog ajeta dvadesete sure (XX: 128). Ad 23) Na strani 106—107 (Hodočašće na Kabu) ja sam citirao u prevedu sve ajete Korana koji se od­ nose na #adž i propratio ih potrebnim objašnjenjem. U pretposlednjem stavu ovog poglavlja stoji o v o : „hodočašće na Meku, kako smo na svom mestu videli, bilo je kod Arabljana u običaju od starinskih vremena. To je jedini paganski običaj koji je Koran uz neke izmene potpuno konsakrirao". G. Čokić veli: „Ovi se piščevi navodi kose sa jasnim slovom Korana i uopće sa naukom Islama kao i svim onim što je istorijski utvrđeno o tome*. Niti citatima iz Korana niti i jednim istorijskim faktom g. Čokić nije potkrepio svoje fraze. Međutim svi izvori o arapskoj narodnoj predaji i svi istoričari saglasno utvrđuju da su predislamski arabljani za vreme Ešhurihurum hodočastili na Kabu, da su oko svetog hrama obilazili (tavaf činili), da su vršili izvjesne ceremonije na Mini, Muzdelifi i Arefatu, da su klali kurbane i doprinosili žrtve na dan deseti meseca zilhidže i t. d. Kako je ove odredbe obavljao patrijarha Abraham i njegov sin Ismail, o tome predaja skoro i Vidi: i . Y\ ^ llT j od Šejk ’ Muhamed Ibni Abderahman el-Dimiški, strana 37, 106, 135, 140) Drugim rečima: smrću čoveka zatvara se knjiga njegova života, a posle smrti ne koristi ničija molitva ni posredovanje, niti ko drugi moše nadokna­ diti njegove propuste ni otkupiti njegove grehe. U drugom delu moje knjige u poglavlju „Razvi­ tak islamske teološke i pravne znanosti“ ova su pitanja opširno obrađena. Ad 25) G. Čokić veli: „Držim da je dovoljno što sam izneo na ocjenu naučne vrijednosti djela Muha­ med i Koran*. I ja držim da je to dovoljno, ne samo za „naučnu ocjenu djela Muhamed i Koran" nego i zato da se vidi sa koliko se malo naučne spreme g. Čokić upu­ stio u kritiku moje knjige. Ad 26) Konačno se g. „kritičar" našao „pobuđen" da se osvrne na piščevo upravo napadanje na hazreli Aliju na strani 156 gde veli da je hazreti Alija zane mario svoju dužnost prema hazreti Osmanu i da ga u tom pogledu ne može ništa opravdati i da je p o t­ puno zaslužio kaznu koja ga je zadesila". Pre svega nije istina da sam ja napao Hazreti Aliju, (o tome se može osvjedočiti svaki ko pročita moju knjigu) nego sam konstatovao jednu neospornu istorijsku činjenicu. �Istina je da su Alija, Žubejr i Talha poslali, svaki po jednog sina, ali ne da brane Halifu Osmana nego da motre šta se oko njegova stana događa (jer sva tro­ jica su pretendovala na Presto Halifata). Da su hteli braniti Halifu, kao što im je bila dužnost, oni su imali dovoljno i snage i autoriteta da zaštite svoga suverena od ovako strašne katastrofe. Ne samo to nego ni posle Osmanova ubistva, nijedan od ove trojice nije ni prstom maknuo da se ubijeni Halif* bar propisno sahrani nego su pustili da unakaženo njegovo telo ostane tri dana nepokopano, pa da se onda krišom sahrani po noći ali ne u groblju nego na mestu gde su se pre Hidžreta kopali Jevre|i. Ni docnije kad je po­ stao Halifom Alija nije učinio ni toliko da ogradu oko muslimanskoga groblja pomakne samo za nekoliko metara da obuhvati i Osmanov grob. To je učinio Muavija a za osvetu Muavija je, postavši Halifom, dao iskopati Alijino telo i sahraniti ga negde u pustinji tako da se uopšte i ne zna gde je Alija pokopan. Ad 27) Na koncu svoje kritike g. Čokić je hteo da bude duhovit pa je citirao jednu Imami Zehebinu izreku (inače sasvim nepismeno prevedenu) i ubrojio me u — raskolnike 1 Odgovor na ovu „duhovitu'* primedbu nalazi se ц motu na početku članka i u petom ajetu sto trinaeste sure Korana. Odgovor „ H i k j m e t u " i njegovu uredniku, gospodinu Ahmetu L Čokiću. List „Hikjmet** koji izlazi u Tuzli, a vlasnik mu je gosp. Ibrahim Haki ef. Čokić, penzionisani profesor gimnazije, a urednici su sam vlasnik i brat mu gosp. Ahmet L. Čokić, počeo je pod potpispm gosp. Ahmeta L. Čokića donositi u svom zadnjem (34) broju kritiku o prijevodu i tumaču Kurani—Hakjima što ga ja prevađam. * n. Kad se o nekom djelu piše kritika, prvi je uvjet za objektivna kritičara da na osnovi citata iz dotičnog djela dokaže u stilski dotjeranoj formi i u sastavu koji ne smije biti nepismen da l r je to djelo uspjelo ili nije. Ako je dotično djelo prijevod, onda je običaj da se citiraju originalna i prevedena mjesta, pa da se, naročito u slučaju neuspjelog, površnog ili proizvoljnog prevađanja pojedinih mjesta, pokaže kako je prevodilac preveo dotična mjesta uporedivši ih s originalnim i da se onda tačno utvrdi da je prevodilac preveo netačno, površno, doslovno i nerazumljivo. Ako to nije slučaj, onda se kulturan čovjek na to i ne obazire, a i sam je Kurani—Hakjim postavio pravila da se svaka tvrdnja mora i dokazati. Tako Svevišnji Bog veli u 2 suri (Elbekaretu) u 111 ajetu: Hatu burhanekjum in kjuntum sadikine. — Donesite vaše dokaze, ako istinu govoritel** Obzirom na ovo i jer u ovom dijelu svoje kritike gosp. Čokić ne iznosi nijednog dokaza ni za jednu svoju tvrdnju, pa, šta više, ne spominje ni originalni Tefsir Essejjid—Muhamed Rešid Riduov koji je ргеvađan i iz kog su sva moja tumačenja pojedinih ajetskih skupina donesena, ne bih se trebao na ovaj dio kritike ni obazrijeti. Kad to ipak činim, cilj mi je da kritika gosp. Čokića ne bi zavela neupućene, pa da ne bi ko pomislio da gosp. Čokić ima pravo. Zato ću po­ kušati da, koliko je to moguće, tendencioznost njego­ vih ničim nedokazanih navoda pobijem. Rekao sam da gosp. čokić i ne spominje origi­ nalni Tefsir Muhamed Rešid Ridaov, a izgleda mi da to on čini hotimice i sa izvjesnom i vrlo providnom tendencijom, premda je sam „Hikjmet*4 u prošlom (33) broju, u kom je najavio ovu kritiku, izričito spomenuo gornji Tefsir i o njemu se vrlo pohvalno izrazio, a iz Predgovora moje prve knjige jasno se vidi da ja ra­ dim prema tom Tefsiru. Po ovome bi se dalo zaklju­ čiti da gosp. Čokić nije originalni Tefsir Muhamed Rešid Ridaov nikad imao u ruci, a niti je čitao moj gore spomenuti Predgovor, jer je drukčije nemoguće vjerovati da bi njegova kritika bila onako mršava, površna i proizvoljna kojim se apetitima gosp. »kritičar" razmeće govoreći o prijevodu Kuranskih ajeta tumačenju pojedinih ajetskih skupina u mojim prvim dvjema knjigama. Da je gosp. Čokić čitao originalni Tefsir Muha­ med Rešid Ridaov, znao bi odmah u koju vrstu lefsira spada, pa ne bi mogao za taj Tefsir, a ni za moj prijevod tvrditi da je ,te f‘ir bir-rej (proizvoljno tuma­ čenje). “ Nadalje bi vidio da se učeni Mufessir držao svih pravila, koji su od islamskih učenjaka utvrđena za tefsirska djela, i da se je služio i svim rezultatima istraživanja i proučavanja islamskih naučenjaka od najstarijih vremena. U tom bi slučaju onaj dio kritike gosp. Čokića, koji govori o tim uslovima, morao kao suvišan i nepotreban izostati, a za tumačenja, koja sam u obe prve knjige donio, uvjerio bi se i on i svak drugi da su ili prijevod originalnog Tefsira Mu­ hamed Rešid Ridaova ili da su vjerna i tačna repro­ dukcija njegovih tumačenja, pa ne bi ta tumačenja stalno i tendenciozno nazivao mojim i meni ih pripi­ sivao, jer stvarno i nijesu moja. To je najeklatantniji dokaz površnosti, proizvoljnosti i nekonzekventnosti kritike gosp. Čokića. Da je gosp. Čokić pročitao moj Predgovor, koji sam donio u prvoj knjizi, moralo bi mu to biti jasno 107 �da sam prijevod kuranskib ajeta popratio cjelishodnim Ovaj uzrok zabrani kaže nam da je čovjek dužan da tumačenjem, jer sam znao da je Kuran Božji govor i zna što u mamazu uči, odnosno zikjr čini (slavi Boga), jer sam baš imao pred očima Idžazi-Kuran. Kad ni to a znati reći će razumjeti. Zbog ovog značenja dozvolio gosp. čokić nije uč'nio, vidi se koliko mu je stalo do je Ebu Hanife onim koji ne razumiju arapskog jezika da u namazu mogu učiti i na drugom jeziku (da mogu stvarne, objektivne i istinske kritike. Slobodan i doslovan prijevod može b'ti kako do­ Kuranske dijelove učiti u prijevodu) samo zato da to bar tako i loš i pogrešan, ali izgleda da gosp. Čokić razumiju i shvate." Ovo je, držim, dovoljno da se iz za doslovan prijevod k priori misli da je loš, pogrešan osnova poništi onako reakcionarno mišljenje gosp. i manjkav, jer to proizlazi iz svih mjesta u njegovom Čokića. napisu, gdje govori o tom kako sam ja prevađao KuGosp. Čokić, govoreći o mom prijevodu Kuran­ ranske ajete. On, doduše, nije pokušao niiednim pri­ skih ajeta, veli na više mjesta da sam Kuranske ajete mjerom tu svoju tvrdniu i dokazati, ali mi hoće, opet preveo pogrešno, manjkavo i površno. Izgleda mi da sa vrlo providnom tendencijom da imputira da sam, mu je ovo sufljrao brat mu gosp. Abdurahman Čokić, po njegovu mišlienju doslovnim prevađanjem Kuran- koji se je, pišući u „Novom Beharu" kritiku o djelu skih ajeta, htio oponašati Kuran, i ako s&m veli da ja gosp. Osmana Hadžića, očešao i o moj prijevod i upriznajem tumačeći 23 ajet 2 sure (Elbekaretu) da je potrijebio gornje riječi, a da nije ni pokušao dokazati nemoguće Kuran podražavati. Ova njegova je tvrdnja ispravnost svoje tvrdnje kao što to, uostalom, ne čini i smjela, i neistinita, i nelog’čna, pa bi za nj baš od­ ni gosp. A. L Čokić u svojoj kritici. Stoga se na to govarala arapska riječ „tahrif—izvrtanje". Da je gosp. ne mogu i neću obazirati dok mi gosp. „kritičar" to ne čokiću stalo do stvarne i objektivne kritike moga pokuša dokazati. prijevoda Kuranskih ajeta, on bi ih sravnio s prijevo­ Na početku svoje kritike gosp. Čokić sam indi­ dom ajeta braće koja oni donose u svojim člancima rektno izražava sumnju da mu ova kritika neće us­ u „Hikjmetu" pa bi se uvjerio da moj prijevod Kuran­ pjeti, ali jer mu se moj rad nikako ne sviđa, htio bi skih aieta nije. nimalo lošiji od njihova, a da ne re­ ga na svaki način omesti, pa zato apelira na pozvane knem da je bolji. '-vjerske predstavnike da mi to oni zabrane, a pri tom Kuran je na arapskom jeziku, pa su ga, da ga se puziva na jednu odluku reakcionarnog režima bivše mognu ‘shvatiti i razumjeti, prevađali u više navrata Austrije. O/im je najbol e pokazao svoju duševnu go­ svi islamski narodi na svoj jezik, a naročito Perzilotinju i ovako što moglo je poteći samo od jednog ianci i Turci. Jedino mi dodanas nemamo prijevoda gosp. A. L. Čokića čiji cjeli nap s vrvi nekonsekvenKurani-Hakjima, a prema mišljenju posp. Čokića ne cijama i konfuznošću. a za što je najbolji dokaz ovaj bi ga trebali ni imati, jer on, pozivajući se tobože na njegov zahtjev, jer bi on kao tobožnji urednik jednog islamske učenjake, to ne može odobriti. Da to svoje lista, morao prvi ustati na obranu slobode štampe i neodobravanje potkrijepi, gosp. Čokić citira mišljenje na obranu slobode nauke. našeg imama Imami Azama-Ebu Hamfe o tom. Među­ Držim da će ovo zasada biti dosta, a ako gosp. tim ću ja navesti što u tom pogledu stoji u V svesku Muhamed Rešid Ridaova Tefsira na ;«trani 104 pri tu­ Čokić nastavi svoju kriti'cu u ovom pravcu, neću se mačenju 43 ajeta 4 sure (Ennisan). Citiraću na arap­ više na to ni osvrtati, jer nema smisla uludo tratiti skom jeziku i u prijevodu da ne bi gosp. Čokić rekao skupocjeno vrijeme Ovaj odgovor završiću citatom iz da izvrćem. To mjesto glasi: ,,Ve hazet ta’iilu lin nehji 113 sure Kurani-Hikjima: „Ve min šerri hasidin iza jufidu ennet-Mme bima jekuluhul insann fissalati min hasede. — I tražim zašt te u Boga od zla zavidnika tilavetin ve zikjrin vadžibun ev šartu i vel-Mmu bihi kad ispoljava svoju zavist." fehmuhu. Ve lihazet rrdia edžave ebu hanifetes-salate bigejrT arebijjeti limen la juhsimuha ej ila en juhsinela.— Š u k r i j a Al a g i ć direktor gimnazije u penziji. jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav" ? 108 �Др. Шевала-Зилџић-Иблизовић. Посљедни број „Женског Покрета" доноси: гдје врши дужност библиотекара и архивара. Зна„У јавности уопште, a нарочито у женским јући тешкоће с којима he се имати да бори, ми круговима, прегало je познат један велики успјех joj желимо у првоме реду много истрајности,; a женског образовања. У јуну мјесецу године 1931 затим идеализма да прегори све ситне сметње, јср промовисана je на загребачком медицинском факул- je циљ којему je пошла велик и жртава вредан". прво муслиманка Шевала Зилџић, удата Иблизовић, за доктора медицине. Рођена у Сарајеву, она je од малена са својом млађом сестром(сада чиновницом у Народној банци) уживала исти одгој као и њена браћа. Kao прва муслиманка, она je похађала сарајевску мјешовиту гимназију — и њезина причања о заједничком средњошколском образовању најгепши су аргументи за корист коедукције у свим добима и за омладину која je без много мултурне тр->диције улазила у школу. Свршивши гимназију, где се je већ упознала са својим садањим мужем, н>их су двоје заједно. пошли на медицинске студије. За то време студија она се удала, и после свршетка обоје су се сада вратили у Сарајево, са много идеализма да раде за народ. Г-гђа Др. Шевала Зилџић већ je приступил>----- [>СаФввт Бурина, наотавник гшназије у Тузли, том раду, ушла je одмах у управу Женскога покрета, бивши Гајретов питомац џ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИ ј sr — Конференција Гајретових радмика из Посавине и долине Спрече, одржана 2 аарила 1932 rod. у Тузли. Приликом одржања Гајретове годишње забаве у Тузли, одржана je конференција делегата мјесних одбора Гајрета из Завидовића, Кладња Маглаја, Добоја, Грачанице, Брчког, Пурачића, Гор. Тузле, Гурског Лукавца Солине и Креке. Ha ову конференцију били су позвани мјесни одбори Гајрета из Бијељине и Зворника, који су се прачовремено извинули, поздравили рад конференције и зажелили најбољи успјех. Сврха ове конференције, која je сазвана иницијативЈМ мјесног одбора Гајрета у Тузли, била je да Гајретови радници из појединих мјеста дођу у додир и тако добију могућност за измјену мисли у погледу рада и напретка, те изнесу евентуалне сметње, које, често онемогућују или умањују Гајретов рад и уопште муслимански прогрес. Конференцију je отворио претсједник мјесног одбора Гајрета у Тузли г. Џемалага Телалбашић, који je у своме говору поздравио иретсједника Главног одбора Гајрета, делегате мјесних одбора, a еатим присутне многобројне пријатеље и чланове Гајрета из Тузле. У свом кратком језгровитом roвору, образложио je сврху и истакао важност оваквих конференција, које имају несумњиво велику р д а о с т за напредак и 1риреч>е Гајрет9ве идеје. Ha предлог н Телалбашића за предсједника конференције изабран je г. Др. Авдо Хасанбеговић, кога су присутни делегати одушевљено поздравили. За секретара конференције изабран je г. Шефик Бешлагић. учитељ из Грачанвце. Господин Др Хасанбеговић примајући се претсједничке дужности ове конферевције одр«ао je подужи говор о Гајрету и његовим успјесима у овој години за период од 8 мјесеци, na je између осталога рекао: „Ми данас, обзиром на ово тешко вријеме и пои 1ике, треба да се озбиљно поразговоримо и порадимо на побољшању прилика. Говори о исламском елементу, a потом моли, да сви присутни noкажу онај свој велики „мерхамнт“ према онима, који су у тешком положају и невољи. Говори о стању Гарета и раду овогодишњем. Потрсбе су наше данас велике, a Гајрет нема никакве таше хазне, нгго je Гајретов једини и морални и материјални извор наш св есни исламски елеменат. Гарет ове године издржава 630 омладинаца, благодарећи свјесним својим члановима. Гајрет. у своме финансијском ефекту није могао учинити много, али обећајем да ћу ja са Главним одбором употребиги све моћи да иостигнемо што je више могуће. Од Краљевске владе не може се више тражитизашто je потребна приватна иницијатива, да се не би десило-не дао Бог-да једни умиру од глади, док други седе за обклно^ синијом. Данас je Гајретова т �т ш и ч к и дух. Ha овој конференциЈИ као први r 0ttOMoh нашем елементу најпотребнија, за наш жи- ворник В први ваступник тезе . Религија je нужна*, вот и одржање у културно просветној заједници, био je колега Енвер ПоздеровиИ, студент филозоГријешв онај, који приговара раду Гајрета и подзофије чији je говор био врло дуг и интересантан. мећу му клипове. Te приговоре морамо муШкИ из- Колега Поздеровић je нарочито поиказао своје гледржати, носећи високо своју заставу у увјерењу, да диште на религију више филозофско-педагошки с радимо за велику потребу наше заједниЦе. УсПјех Гајрета зависи од нас. Немојте моје ријечИ смат- тим да je говор врло добро успео. Kao други говорник— ант референт — заступрати пријекором. >Келим да ова конференција уроди успјехом no Гајрет и нашу заједницу-и завршава ник тезе „Религија није нужна“, био je колега Мухамед Бубић, студент филозофије који je такођер свој говор (бурно одобравање). После говора и извјештаја r. Др. Авде Хасан- лепо говорио и убеђивао присутче са својим глебеговића о раду Главног одбора, поднијели су де- дишгем на релнгију. Kao трећи говорник и бранилац првог говорлегати појединих одбора извјештаје о раду њихових одбора за прошли период од осам мјесеци, затим ника — заступника тезе — био je колега Теуфик су поднијели предлоге за даљни рад, сваки за свој Ибишбеговић, студент права. Свај трећи говорник може се слободно рећи да je најбоље говорио и да крај. Предлоге делегата конференција je усвојила и с тим, je одлично .бранио колегу Е Поздеровића. та се као такви доставе Главном одбору овако: И четврти говорник — бранилац антиреферанта 1) да се мјесни одбор у Креки и Солини фу- — заступника антитезе б -io je колега Мустафа Пузић, студ права, који je истодобробранио антитезу. зионише ради успјешнијег и бољег рада, Ha овој конференцији, одржаној у свечаној сали 2) да Главни одбор no могућности испослује код Министарства пољопривреде, да се томбола уз Гајретовог Студентског Дома у присуству великог броја студената било je врло интересантно слушати Рамазан дозволи само муслиманским друштвима, младе говорнике. После главних говорника јавило 3) да Главни одбор у Сара еву поради код Улема меџлиса и Вакуфског вијећа да наша ду- се до двадесет критичара који су говорили и у прилог како тезе тако и антитезе При крају конфеховна интелегенција тј. наша илки a приступи већ једном у коло радника з^бољи напредак и успјешан ренције кад je извршено гласање, већина критичара рад нашег драгог Гајрета To je потребно нарочито ивјаснило се, наиме гласало je за тезу. Како се види наша универзитетска омладина у селима и взрошицама, јер без њиховог уплива и рада у народу, Гајрет не може получивати успјеха, припрема се озбиљно за рад у народу, који чекапо завршени наукама. Нова времена захтијевају нове 4) да Главни одбор Гајрета, гдје год су се основале Гајретове читаонице, a нарочито no селима људе и нове методе рада, да би се могао одржати и варошицама, шаље овима књиге на поклон, да један елеменат у данашњици. Ми се искрено радујемо да наша академска би се што више'' народ оплеменио и загријао за омладина озбиљно схватила сву тежину задатка Гајрет, њених у раду на прогресу нашег елемента у ду5) апелује се на главни одбор да поради да се ховном и материјалном погледу. Стога ми поздраву Грачаницу додијели јеДна муслиманка учитељица, љамо оваков рад на иих академичара, будућих пиојер je неопходно потребна за рад међу муслиман- нира на народном послу. ским женама, 6) да се у разним нашим центрима приређују Један нови Гајретов успјех, што чешће овакве конференције, на којима ће се Ових дана je на Правном факултету универзирасправљати сва питања, која су у вези са Гајретета у Београду дипломирао г Мустафа Камарић товим радом. из Грачанице. „Прије него предложим завршетак конференцјие“ г. Др. A. Хасанбеговић рекао je још ово као Г. Мустафа Камарић се истакао не само као свој одговор оа извјештај делегата: одличан студент у својим редовним студијама, него „Стуnajme у соколске редове, аридружите се je постигао заиста завидан успјех, кад je сво ом заједничком раду са иосестрином Просветом u вредношћу и спремом на анонимним конкурсима ако вам се подмеђу клиаови, иокажите иаакдобру на универзитету задобио 2 прве награде. Први пут вољу. Нек Вас то не буни, него наставите pad на je награђен у 1930 год. I. наградом Савеза Набавоаште добро, a то ће коначно аобиједиши Господин љачких Задруга Државних Службеника за темат: претсједник предлаже еа се сви предлози делегата „Произвођачке и прерађивачке задруге у |угослаприме као закључци скупштине и као такви дос- вији“. таве Главном одбору, што скупштина једногласно Ове година je успјех Г. Камарића још већи и усваја. Г. Др. Хасанбеговић се захваљује на пажњи нарочито завидан, јер je успио да однесе највећу и закључује скупштину за жељом да се на вече награду на универзитету, a за опсежну и врло види са свима на великој Гајретовој забави. стручну студију из трговачког права: „Друштво са органиче^ном одговорношћу де леге лата и де леге Рад наших студената ференда." Стога нас овако маркантан успјех Г. КаHa 13 пр месеца одржана je прва конферен- марића на универзитету, a нарочито као питомца UHja чланова Дебатног Клуба. Дебатни Клуб je осно Београдског Гајрета „Осман Ђикић“, необично раван ове године у Удоужењу питомаца Београдског ДУЈе. Гајрета „Осман Ђикић" као секција у Удружењу Г. Мустафа Камарић, који je свршио Шериатску са циљем да се дебвтује, т. ј. da се коО чланова Гимназију са одличним успјехом и ко;и се на униУdpyжeн>Q развије (оворничка сирсобност u 3dpae верзитету истдкао ме^у првим и на|(5ол>им студецт 110 �Гајретове приредбе Велика успјела годишња Гајретова забава у Тузли. Велика привредна криза, која je ове године захватила цио свијет, све друштвене класе и сав друштвени механизам, требала je несумњиво да се осјети и на овој начЈОЈ великој приредби, која je пала некако баш у најтеже вријеме. Али дивно чудо1 Тешке посљедице те опште депресије обишле су овај наш дан и доказале да рад-свјесни прегалачки рад-који се уздиже до самоодрицања, у савезу са високом свијести радника и пријатеља Гајретових, може да створи надчовјечанске могућности за стварање онога, што изгледа апсолутно-и Аладиновски. Криза се дакле за дан удаљила од нас-да би Г. МустаФа Камери*, се сутрадан опет повратила. И идеја Гајретова je триумфовала у свем своме сјају. Гајретови радници и пријатељи су и овога пута доказали да су свјетима, узимао je врло видна учешћа и у академским сни важности „Гајрета" у овим тешким ћасовима удружењима и многим грађанским, хуманим и на- и да им он увијек лежи на срцу. ционалнии корпорацијама. Дуље време je фунгирао као претсједник удружења студената из Босне и c w Херце10 вине „Петар Кочић“. Сарађивао je много у Академској Секцији Јадранске Страже, чији je функционер остао све до последњих дана. Затим je узимао учешћа у студентским одборима Црвеног Крста, Трезвености и т д, док, •међутим, већ н£> колико година врши дужност претсједника Народне Библиотеке у Грачаници, која de данас сматра као најјача просвјетна установа>ло1<алног карактер,читавом крају. Једна нас ствар нарочито радује, a то je да Г Камарић, као питомац ‘Гајрета, у току мјесеца априла одлази у Каиро на специјализацију у теолошкошериатско правним наукама. Главни одбор Гајрета у Gapajeev у истину није могао учинити бољег избора, кад je за свог питомца у споменутом циљу, изабрао баш Г. Мустафу Камарића, првог муслимана, a за сад још и јединог, који je однио награду на Правном факултету у Београду и то у 2 маха. Уверени смо, да ће г. Камарић на универзитету у Каиру успјети иото онако као и у Београду. ОдВидоши^. Тугомил лазећи са јаком општом наобразбом и стручном хоровођа Гајретова пјевачког друштва. правном спремом no завршеном Правном Факултету у Београду, он ће успјети да време својих Својом огромном посјетом и одличним солидним нових студија у циљу специјализације, најрационалпрограмом, ова забава je премашила све досадашње. није искористи. У то име, ми му желимо сретан пут у Египат, Заказана за другог априла у девет сати на вечер са жељом. да и у Каиру буде међу првим, као и у великој сали „Хрватског дома“, забава je почела у Београду и да нам се поврати са јаком спремом тачно у одређен сат. Програм je почео пјевањем „Гајретова пјевачког друшава“. Отпјеване су одлиу шериату, у што не сумњамо. чно Добронићева „Гаравуша", Ферјанчићева „Сија Бујукалић Хајрудин солнчице", док je трећа пјесма првог дијела Лоткина“. „Ал су лепе карловачке секе“ била нешто студ. шумарства. слабија. Други музички дио забаве je био без сумње на врло великој висини. Ту су са примјерним успјехом, што се свакако није могло очекивати од младог Ут сујш е даљње доброшворе пјевачког хора, отпјеваие уз пратњу оркестра војне музике: „У Стамболу" и „Игра коло“ господина Т. п утемељаче Гајрета! Видошића. Зборовођа г. Видошић je одлично увјежбао и хор и оркестар у својим композицијама и дао нам доказа, да je он један од ређих наших му- т illl �Гајретов Мјесни Одбор у Тузли. зичких таленате. Ми смо већ једанпут имали прилике да истакнемо несумњиво еволуцију г. Видошића, сад то још и подвлачимо У сво;ој инструменталној-вокалној комоозицији „у Стамболу" евоцирао je осјећања истока и са потпуно схваћдним мотивом, дао je једну ријетку музичку творевину. Религиозна мистика која je цровучена кроз цио склоп дјела са двоструким езаном, могла е пробудити успаване душе и узбуди смирена расположења у свршеној тишини у којој je оно без даха саслушано И није чудо, што je публика општим френетичним аплаузом наградила аутора и његов млади хор и тражила двапут поновно п,евање. Исто тако je успјела и жива свјежа: „Игра коло“ са више народним мотивом. „Противници" Мирадбеговићеви су изведени добро. Дилетанти cv дали од себе много, али као да нису потпуно увјежбани. A нарочито у заједничким пјесмама. Било je у дилетаната много „дилетантизма", било je много извјештачености и позирања. Али je ипак учињено све што се je могло учинити. После програма настала je општа забава. Плес je отворио Г. Др. ХасанбеговиН претсједник Гајрета са гђом пук. Соботе после чега je младост могла да удодољи својим расположењима. Интересантно je било вучење згодитака лутрије, јер je главни Гајретов Пјевачки Хор у Тузли. Р2 �згодитак био врло скупоцјен; један елегантан салон за пушење у вриједности од пет хиљада динара. Тачно у 4 сата извучен je главни згодитак кога je добио један тузлански студент. Забаву су посјетили сви одличници града Тузле као и делегати из околних мјеста, који су тога дана били на Гајретовој конференцији Запажени су међу осталим: г. претсједник Главног одбора Гајрета Др. Хасанбеговић, сенатор Виловић, градоначелник Лутвибег Сијерчић, комадант Војног округа и заступник команданта мјеста пуковник r. Собота са гђом., командант 6 артиљерског пука пуковник Младеновчћ са гђом, заступник Владике г. прот Јовановић, директор гимназије г. Јанковић, претсједник „Просвете“ адвокат Др. Терић, адв. Др. Милчић. претсједник „Црвеног крста" Др. Бучић, старјешина соколске жупе r. Јован Петровић, преставништво „Хрватске жене“ и „Кола српских сестара“ затим преставници м есне и околне индустрије. Приход на забави у бруто износу прелази 21.500 динара. Ванредна посјета, која je промашила сва очекивања, ућинила je да су велике просторије „Хрв. Дома“ биле премалене тако да се je једва морло смјестити све што je посјетило ову велику приредбу. За овај овај велики успјех има да се захвали Мјесн ЈМ одбору који je преко мјесец дана пуном паром радио: најбоља му je сатисфакција успје^као круна његових настојања. Поред тога се има захвалити и високој свијести Гајретових чланова и пријатења, пснављамо то још једном, који су макар и у овако тешким приликама схватили право овај значајни ран, не као луксуз, него као пстребу н>ихова великог Гајрета, који je једина стварна нада и утјеха у лијепој нашој будућности. В ел и ка Г а јр е т о в а зи м с к а з а б а в а у Б а» н>ој Луци. проширивање Гајретових идеја у цијеЛој Босанској Крајини. Ha 5 марта о r. приредио je бањалучки мјесни одбор Гајрета уз сарадњу женског одбора своју велику годишњу зимску забаву са нарочитим успјехом. Забава je била одлично’ посјећена од многобројне публике. Међу посјетиоцима запажени су Бан врбаске бановине г. Светислав Т. Милосављевић, командант врб див. области г. Недељковић, градоначелник г. Хусециновић, сенатор r. Др. Глушац, подначелник г. Хасанбег Џинић,- начелници одјелења Краљ. банке управе гг. Љубисављевић, Николић, инж. Марковић, Бегић, шеф град болнице примариус Др. Е Мујезиновић, помоћник директора фин. дирекције г. Богдановић и многи други најугледнији грађани бањалучки. Извађање поограма je почело у 9 сати. При извођењу програма наступило је овдашње југ. мусл. пјев. друштво „Слога" са двије тачке, које су изведене каа и увијек одлично, уз опће одобравање публике, која je и овај пут бурно акламирала своје љубимце. Наступио je и бивши питомац Гајрета г. Мидхат Шамић, професор са три тачке соло свирања на виолини и све три извео на опће задовољство публике, топло поздрављен аплаузом. Затим квартет пјевача „Слоге“ гг. Хаџибеговић, Филиповић, Карабеговић и Селман, који су такођер одлично извели своју улогу Г. Мујо Карабеговић наступио једном тачком соло пјевања, ко у je извео са успјехом. Војна глазба 33 пјеш. пука je такођер извела двије програмске тачке са познатом вјештином. Збором je диригирао, као и пратио солисте на клгвиру кап.‘лник војне глазбе г.Јосип Јиранек, који je и овом приликом показао велику спрему и разумјевање. Послије програма развила се врло угодна и интимна забава са плесом, која je потрајала до саме зоре. Нарочито je падала у очи обилна и скупоцјена томбола, која je сва на јагму распродвна, a у којој je било доста скупоцјених згодитака. Обилан и укусно приређен бифе био je напросто разграбљен. Бруто приход ове забаве био je Дин. 20835.—, од чега чистих Дин 14109.— Осим тога остале су две лампе у вриједности од 400.— Дин. као и дрвени материјал у вриједности од 1.000.— Дин. који je даровало Бос. д. д. за искоришћавање дрвета у Бањој Луци за потребе забаве. Ово je без сумње најуспјеЛија приредба ове сезоне у Бањој Луци и у моралнои, а .и у материјалном погледу. ' , Гајретови Одбори мушки и женски у Бањалуци, и поред данашње привредне и новчане кризе успјешно развијају акцију Гајрета. To се најбоље види no томе што je Бања Лука већ за првих осам мјесеци рада за Гајрету овој пословној години допринјела Гајрету чисти ориход од преко 45 000.— Дин Поред овога прихода у новцу, Мјесни одбор Гајрета располаже са извјесним инвентаром који му je преостао од дара Бос. д. д. за искоришћавање дрвета и погон парних пилана у Бгња Луци. Ово предузеће давало je Гајретовом бањалучком интернату бесплатно огревно дрво и то сваког мјесеца, a осим тога и мимо редовног депутата, кад je завладала велика зима у Бања Луци, на интервен- Саасак добровољних аралоса на Гајрешорој забави у Бањој Луци одржаној 5 марта о.\ К цију претсједника M jecHor одбора ово je предузеће дало још осам кубних метара. Благодарност за све По 200.— Динара: Бан г. Светислав Милосавове услуге Гајрету припада претсједнику предузећа љевић, г. Хамзага Хусеџиновић и Управа Босанко r. Макси Ђурковићу, старом пријатељу Гајрета. д. д. за искоришћавање дрвета и погон парних пиИ ако са великим напорима, Гајретов љетни . лана у Бањој Луци. По 150.— Динара: г. др. Тоде Лазаревић, нар. теферич, рамазанска томбола и велика годишња забава получили су одличне успјехе како у матери- посланик. По 120.— Динара: г. Немаља БудисавЉевић, јалном тако и у моралном погледу. Па и ако je терен за Гајретов рад у Бања Луци био некада врло начелник банске уираве и r. :инж. Радоје- Вукчевић, дир. угљенокопа. тежак, нашим Мјесним одборима у Бања Луци, По 100.— Динара: гг. Подбан др. Јован Зец, др. мушком и женском, успјело je да ударе чврст и поуздан темељ за даљњи Гајретов рад и за дал>н>е gaco Глушац, сенатор, командант дивизије ђенерал ‘Ш �НедељковиН, Митрополит Василије Поповић, Максо Ђурковић, претсједник Босанког д. д. за искоришћавање дрвета, инж. Суљага Салихагић, др. Ејуб Мујезиновић, инспектор Паштровић, др. Стево Мољевић, Вакуфско повјеренство, Рикард Викерт, управник полиције, Николић начел. банске управе, др. O to Лауфер, директор финансијске дирекције, Владо Поповић, Павле Фишер, Занатлијско Удружење, Миодраг Јанковић, др. Симо Којић, Хамдија Афган и Душан Петровић, геометар. По 8 0 — Динара: г. Хуснија Ђумукчић, судија. По 60.— Динара: гг. др. Ђорђе Букинац, др. Марко Ребац и Петар Пешић, пуковник. По 50.— Динара : гг. др. Димитрије Закић, др. Мухарем Миџић, др. Звонимир Богдановић, Хрв. пјевачко друштво „Нада“, Мехага Хаџиселимовић, др. Клајнхапл, Муслиманско друштво .Братство", ђенерал Лазаревић, Занатлијско удружење „Фади- За Гајретову забаву одржану 5 марта о. г. послаше бифе: Баклаву : r. Фехим КурбеговиН, предсједник среског суда, Дервишефендиница Мухурдаревић и r. Мухамедбег Куленовић. Торту: г. др. Мухарем Миџић, г. др. Димитрије Закић, г. инспиктор Паштровић, г Јово ЂурковиК, г. Селим Билаловић и г. Сотир Алексијус. Хурмице: г. Хамзага Хусеџиновић, г. проф. Кенал Хаџиомерспахић, г. проф. Нурија ЂумрукчиН, г. Бећир Галијашевић, гђа Реисефендије Маглајића, г-ђица Емина Мухурдаревић, г. Јово Сурутка и r. Ибрахим Маглајић. Хурмашице: г. инж. Омер Кајтаз и г. инж. Узеир Бисер. Тукца: г. инж. Суљага Салихагић, г. Хасиб Мурадбеговић, судија и г. др. Асим Џинић. Муслиманско Пјевачко друштво „Слога" у Бањалуци Б у р ек : г. Мухамед ефендија Магдајић, r. инж лет“, Хрв. културно друштво „Напредак", Душан Фехим Ђулбеговић и Браћа Кабилагић. Плавшић, Милан Цвјетан, Ладислав Лауберт, диЈабуке: г. Хасиб-бег Имамовић, наст. и r. Хусректор Прве хрватске штедионице, Браћа Јакшић, Јово Кандић, Лаушевић, Васвиханума Мујезиновић нија Ђумрукчић, судија. Патишпању: r. Милан Цвјетан. и г-ђа Ладен. Кадаиф: г. Мујага Казаз. По 40.— Динара: гг. Хасанбен Џинић, пуковник Кадбоган: г. Хаџиабдулаховић Адил. Ђорђевић и др. Моско Пољокан. Сандвиче: г. Рудолф Цисарж. По 30.— Динара: гг. Мато Дивић, професор, 100 земичака: г. Младен Ћурчија. Хамид Халиловић, новинар, др. Шефкија Сефић, Говеђи језик: г-ђа Стана Ђурић. Остоја Петровић, Иван Вукадин и г-ђе Козамара, Мајкић, Николић.Салихагиница Хусеџиновић и Ружа За томболу за Гајретову забаву у Бањој Луци Јанковић. одржану 5 марта о. г. дароваше: По 25.— Динара: г. Саво Бајић. Једну плетену гарнитуру у вриједности од Дин. По 20.— Динара: гг. Иван Николић, arp. над- 1.500.— г. Петар Ивезић. савјетник, др. Асим Џинић, Ибрахим Суљић, НајгеДвије лампе за спаваћу собу г. Георг Пасколо. бауер, Смаилефенди Екић и г-ђе Халима (^копљак По јастук г-ђе и г-ђице: Едримана Хусеџинои X. ПашалиН н Т- Д. рић, Нађа Муфтић, Мунира Дедић, Фатка Ибра^иад-1 �беговик, Зекија Ибрахимбеговик, Фатима Тзумрук- Годишња Гајрстова Забава у Високом чић, Сенија Диздаревић, Мира Викерт, Назифа Се5. марта 1932 одржана je годишња^.Гајретова фић, Азиза Филиповић, Азиза Капиџић, Халида Хаџидедић, Хајрудинагиница Ћејван, Шида Маглалић забава у Високом у свим просторијама^Касина и Сокола. и Ајиша Мухединовић. Програм je и на овогодишњој забави био одлиПо сервис: г-ђа Субхија Мујезиновић (сребрени), чан, занимљив и прожет националним духом. Све г-ђа Богдановић, г-ђа Саидеханума Џинић, г-ђа Фа- тачке програма изведене су на опште задовољство тимаханума Ђумишић, г. Рајко Димитријевић и г. свих присутних. Четири песме, које je отпевао меМориц Херцог. шовити певачки збор овд. Сокола под дириговањем По лијеп везен пешкир г-ђе и г-ђице: Ифакат- агилног хоровође господина Димитрије Тишченка, ханума Салихагић, Хајријаханума Филиповић, Атифа оставиле су веома пријатан утисак на публику. Кајтаз, Омерефендиница Алихоџић, Сејфибеговица, Морални je успех ове забаве био одличан a и Хаџиница Бабахметовић, Реифа Гумић, Челебија Ковачевић, Наима Ковачевић, Фатима Ибришагић, Фа- материјални je обзиром на владајућу привредну кризу, био добар. тима Пличанић, Мехагиница Хадиселимовић, Фата Вредно je истаћи, да je уз остала културна Ђумишић, Фатима Кушмић, Фехима Муфтић, Емина друштва и Гајрет ову забаву приредио у заједници Гушић и др. Драга Панковић. По милије г-ђе и гђице: Емина Мухурдаревић, са овдашњим Соколским друштвом и од чистог прихода дао Соколу 50%. Ова жртва je у овој гоХабиба Јеливо, Арифа Табаковић, Хађера Ибрахимдини била неопходна јер Соко у текућој години беговић, Сабија Табаковић, Ибрахимбеговица Ћор- гради свој дом који ће за овај крај бити расадник чаушевић (столњак), Дудија Смаилбеговић, (столњак), националног и културног духа. РеисефендиницаМаглајлић (столњак), Сулејманбеговица Филиповић, Субхија Ђулбеговић, Ханумица Гајретова Забава у Автовцу. Ситница и Земка Ђумишић. Мјесни од Гајрета у Автовцу приређује на први По чеврму г-ђе и г-ђице: Хидајета Беговић, дан Курбан Бајрама Годишњу забаву у Соколским Зумрута Табаковић, Смаилефендиница Екић, Шефка просторијама у логору Автовачком. Карабеговић, Абдагиница Ибришагић, Дервиша ХаПрограм забаве: 1. дио. 1) поздравни говор Абџић, Азиза Филиповић, Реифа Ибрахимбеговић, Ше- дулах еф. Курспахић, 2) „Гајретова химна“ деклафика Омербеговић, Захида Абдагић, Хафиза Соф- мује Халил С. Пашић, 3) „Градимо школе“ деклатић и Назифа Јусуфовић. мује Захир Д. Пашић. 11. дио. 1) „Синанова женидОстале лијепе ручне радове дадоше г-ђе и г- ба- шала у 1 чину, изводе чланови Гајрета. ђице: Зора Пајић, Којић, Маглајлић, Марковић, СаЛ и ц a: бира Масло, Зухра Делић, Д. Хаф. Џин, Мујагиница Синан U. Хасанбеговић Букић, Мина Гушић, Нафа Фејзагић, АбдулахефенX. Шаћир С. Пашић диница Хасић, Мина Бахтијаревић, Хаџиалибеговица Јашарага И. Бабовић Џинић, Филиповић Џафербеговица, Омеровица КоИзетбег . В. Хасанбеговић вачевић, Челебија Бахтијаревић, Б. Џинић, Зејнеба Нурија . Ф. Пашић Ћејван, Џехва Арсланагић, Лутфија Хаџихалиловић, Есма. . . . X. Хасанбеговић Фахира Крајишник, Васва Латифић, Емина Буљић, Чауш III. Хасанбеговић Мунира Газић, Мухиба Кушлић. Хајрија Каденић, Асима Хаџиавдић, Лађаревић, Канита Јахић, A. Сма- 2) „Наша деца“ шала у 1 чину изводе школска деца: јић, Разија Халилић и Бисера Гушић. Азиз Ш. Хасанбеговић, уч. IV. раз. осн. школе и Трговци и остали грађани дароваше нарочито Милева Гргуревић, ученица. III. дио. Игранка. — Томлијепе предмете и то гг. Моско Салом, Арон Са- бола. — Обилан бифе. Ha забави свира Гајретов лом, Исак Пољокан, Божидар Јовић, Бачић и Вур- тамбурашки збор. Улазне цене: I. ред Дин 15.—, деља, г-ђа Савка Пиштељић, Рудолф Цисарж, Шниц- 11. ред Дин. 10.—, 111. ред Дин 5.—, стајање Дин. лер и Кон, Павле Фишер, г-ђа Бенк, директор По- 2.—. Улазнице се преко дана могу добити код Арифа љокан, Милан Цвјетан, Теодор Вајс, г-ђа Ернестина Хасанбеговића, у Гајретовом клубу a у вече блаТурјак, Косто Добраш, Звонимир Јовић, Ивезић и гајни. Дооровољне прилоге примаће са захвалношћу Коњевић, Ба о Перовић, Неџиб Биберић, Војислав гг. Панто Рундовић и Абдулах Гаврановић. Поповић, Милан Јанковић, Расим Чалма, Ристо Томић, Мехмед Јахић, Исидор Салом, Сарафић, Базар Сијело Женског Мјесног одбора Гајрета у Дервенти. Софтић и многи други. Свима дароватељима и овим путем најљепша Женски Мјесни одбор у Дервенти одржао je хвала. своје сијело 10 марта т. г. у кући г. Алибеговића. Овом сијелу присуствовало je много одличних муЧајанка Женског Мјесног одбора Гајрета слиманки, госпођа и госпођица. Ово сијело посјетиле су и одличне чланице Кола Српских Сестара у Бања Луци на челу са својим одбором, те им се Мјесни одбор Мјесни одбор приредио je 13 фебруара т. г. и овим путем најљепше захваљује на посјети, кочајанку за женске у простори.ама гимназије. — јом су увеличале ово сијело. Чајанка je врло добро успјвла, Посјетиле су je поСијело je протекло у најљепшем весељу и ред гђе Банице још многе угледне даме свих вјеро- забави, које Je потрајало до касно у ноћ. Гајретове исповјести. одборнице побринуле су се, те су за сијело дароЧист приход чајанке ианио je преко 900 Дин. вале: 115 �Емира Алибегрвић; торту.флзшу малин£ и '/< кг. каве, Шећера Алибеговић ружице, лимонаду, Васва Халиловић хурмашице и флашу малина, Бахрија Смајлбеговић патишпању, Ћ ама Руждија масну улутму, лимунаду, Алема 'Гирић лимунат и '/* кг. каве, Алмаса Ђемешевић хурмашице, Зејфа X. Агић торту, Васва Ђонлагић патишпању, Зехра Хусеџиновић патишпању и Сабрија Пелесић дрва за огрјев. Чист приход сијела био je Дин. 422.50. И овим путем свима посјетиоцима и дароватељицама бифе-а срдачна хвала! Гајретова сијела у Ластви (срез Требиње). Годишња čKynmfHHa Мјесног одбора Гајрета у Ластви (срез Требињс) Ha дан 10 фебруара 193? одржана je редовна годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Ластви. Након што je пресједник г. Ибрахим Салковић отворио скупштину и прогласио je правоваљаном, прешло се je на другу и трећу тачку дневнога реда, т. ј. извјештај тајника и благајника. Тајник je у кратким потезима поднио свој извјештај и оцртао потешкоће у овогодишњем раду одбора. Затим je благајник поднио свој извјештај, из кога се види да je и поред свих потешкоћа и нев 1ља које су притисле овај крај, постигнут лијеп материјални успјех. Пошто je подијељена разрјешница старом одбору прешло се je на бирање новог одбора, na су у нови одбор једногласно изабрана следећа г. r.: за претсједника Ибрахим Салковић, за потпретсједника Садик Ћеримагић, за тајника Касим Демировић, за благајника Али-Риза Муштовић, учитељ нар школе у Ластви, за чланове одбора: Хаф. Хусејн еф Зубчевић, Јусуф Дураковић и Мурат Бећировић, за надзорни одбор: Хаф Мурат еф. Бешовић, Садик еф. Бећировић и Џафер Беговић, за чланове зам|е^ике: Јусуф Шеховић, Aro Шеховић, Хакија Хабул, Назиф Демировић и Хашим Бараковић. За вријеме рамазана Мјесни одбор Гајрета у Ластви приредио je сиело у селима: Жупи, Скочигрму и Гранчареву. Сијела су у сваком селу одржана послије теравије, a била су тако посјећена да су просторије, које су унапред биле одређене и спремњене, у сваком селу биле дупком пуне. Ha сваком сијелу одржао je, веома добро спремљено, предавање г. Али-Риза Муштовић, управитељ овдашње народ. основне школе. Присутни су на сваком сијелу, веома пажљиво саслушали предавања г. Муштовића, која су на присутне учинила веома добар утисак, тако да je многи од њих промијенио досадања своја крива мишљења о Гајрету, a и о Рад повјереника у Добоју начину живота уопће. v. , Овом приликом Мјесни се одбор Гај^ета у" Због замрлог рада Пододбора у Добоју именоЛастви, г. Муштовићу за његов пожртвовни рад, ван je повјереник за Добој и околину r. Елмас Саза опћи напредак овога.краја, најтоплије захваљује. рајлић у мјесецу новембру прошле године. Шта може учинити један вриједан Гајретов радник за кратко вријеме ево најбоље слике. Децембра мјеИз Гајретове организације. сеца расте број чланства од 30 који нијесу ни чланарину плаћали на 80. Ha позив Глав. одбора вриВанредна скупштина Гајрста једни повјереник успоставља рамазанску томболу са које добива за Гајрет чистог прихода Д 1948 75 у Санском Мосту. Поред ове томболе повјереник улаже сав труд за 20 марта т. г. одржао je Мјесни одбор Гајрета Бајрамску забаву коју уз припомоћ вриједних члау Сан. Мосту изванредну главну скупштину. Скуп- нова rr. Аган еф. Бешлагића, Исмет еф. Бешлагића. штину je отворио претсједник г. Ешреф Шабић, Шемсудина Сарајлића, Алије Хаџимујагића одрнашто je скупштина бурно поздравила и кликнула жава дне 10. фебруара са одличним успјехом. Њ. В. Краљу, Престолонасљеднику Петру и Краљевском Дому, док je поздравне депеше отпослала Њ. В. Краљу, Бану Врбаске бановине и Претсједнику Гајрета r. Дру Хасанбеговићу. Секретар Мјесног одбора изнио je исцрпан рад одбора као и Гајретове читаонице, која je основана још 1905. године. Одбор je одржао 41 сједницу, a ријешио 335 аката. Приређена je забава, теферич, коњска трка те 4 сијела. Благајник je извијестио чланове о приходу и расходу друштва. Након извјештаја верификатора и подјеле разрјешнице старом одбору прешло се набирање новог управног и надзорног одбора. ■Изабрани одбор конституисао се на сједници од 24 марта како слиједи: претсједник Ахмет ХукиЂ, потпретсједник Ибрахимбег Церић, секретар Ибрахим Бабић, благајник Азиз Решић, књижничар Реџо Алагић, одборници Абаз КраитиН и Махмут Цепић. Надзорни одбор: Вејсил Вајзовић, Авдо Араповић и Хамдија Бешић. Замјеници: Махмут Бепић, Заим Мухамед Алагић. 116 Алагић и Г. Сарајли*. Елмас из Добоја. �Нриход забаве био je Дин 2112 25. Томбола на забави коју су сакупили госпођа Нура Омерсофтић те господа Аган еф. Бешлагић и повјереник донела je приход Дин 1266 75 У врло добро одиграном комаду „Орден“ играле су први пут у Добо у вриједне госпођице муслиманке: Исмета и Емира Хаџимујагић. Ha забави je свирао тамбурашки збор са зборовођом Адилом Хаџимујагићем. Како се из горњега види наш вриједни повјереник Елмас Сарајић имао je завидан успјех кад се узме у обзир да се je настојало од извјесних лица да се забава потпуно изигра. Овом приликом Главни одбор изразује особито признање повјеренику г. Елмасу Сарајићу, a госпођама, гђицама и господи која су га у овом подупирали нека je овим путем изречена велика хвала на њиховом труду и преданом раду и заузимању на великом дијелу Гајретова рада. витеља који у духу данас борави у нашој средини, Његовог Краљевског Височанства Поестолонаследника Петра и Његовог Великог Оца Његовог Величанства Краља Александра и цијелог узвишегог владалачког дома. Живјели 1 Познато je цијелом свијету — диљем цијеле дожаве како наше културно друштво „Гајрет" својим великим идејама и радом улази у масе нашег народа, специјално међу муслимане, да ra социјално, културно.економски просвијети, подигне и препороди. Гајретов je рад збиља велик, a то му се и признаје. Мислим, господо, да није потребно да вам се нарочито осврћем на вањски рад Гајрета, него ћу радије говорити о Гајретовој мисли водиљи, о н>еговом раду око културног подизања нашег заостал г и сиромашног муслиманског свијета. Мисао Гајрета je такођер стварати у неким Успјешан рад Гајрета у Требињу. крајевима, нарочито на селу, здраву психичку конституци у или како се каж е: изграђивати снаге Ове као и сваке године одржавао je Мјесни народа у националном духу. одбор Гајрета у Требињу разна предавања за вриБићу слободан да речем да се врло мало људи јеме рамазана, у кафани Централ, која су била добро посјећена од муслимана. Предавали су у глав- позабављало овим питањем које je за нас чланове ном судија r. Хајровић и професор г. Шуљак и др. и помагаче ^ајрета од велике потребе сазнаватиЈ' Националност je нашем муслиманском свијету и били су награђивани великим аплаузом. Осим ових предавања дават je женски Мевлуд урођена као ствар pače, a то je било увијек изра жавано у чистоћи језика, богатству лијепих јужноза двије вечери у овдашњој Осман-пашиној џамији. Мевлуда су били тако добро посјећени да ни,е изо- словенских обичаја и љепоти својих народних шесама и народних пјесама и националном аоносу и стала скоро ни једна породица из града и околице требињске a да нијесу женске посјетиИб^Мевлуд. витештву која je једна од главних карактеристика појединаиа и цјелине нашег народа и то специПрије учења Мевлуда наш вриједни и познати јално код муслимана Херцег-Босне. To природно и. Гајретов радник судија is Хајровић одржао je жен- урођено богатство са новим духом данашњице вреским предавање о значењу Мевлуда, Мухамед-пеј- мена, хоће да се повеже са богатством остале иногамберу a. с., и о одгоју дјеце. Послије тога je учен вјерне браће, и даје му се обиљежје националног Мевлуд уз пратњу салавата тројице ђака Сарајев- српства, док се на другој страни код наше браће ске Шериатске гимназије на свеопће задовољство иста та веза и рад обиљежује са ознаком хрватства. свих присутних. Треба искрено признати нашем муслиманском Након учења Мевлуда говорио je предсједник свијету да сваке године показује све веће интереМјесног одбора Гајрета г. Мехмед Зубчевић о да- совање за овакве културне приредбе, a то je на нашњој кризи, те апеловао на присутне да у сво- наш понос и доказ како наш народ излази из једјим кућама проводе што бољу економију a надаље ног дезинтересовања и добива не само навике, него да од својих мужева и браће не траже онолико и страсти једног савременог друштва. колико им они не могу привредити. У главном да Наш народ, на нашу срећу. са овим јача напроводе штедњу у сваком погледу iep да je то јеродни понос, na нам je данас већ свима познато дино што нас може сачувати у данашњим тешким да je снажна култура једног краја, народа, прва временима која су нас још поврх свега затекла гаранција нацији и држави у дананашњој утакмиии потпуно неприправне. међу просвјећенима народима. Његов je говор помно саслушан и све су Наш je народ богат и даровит, a то благо Босе разишле својим кућама са задовољством можије које се крије и у многим талентима ваља лећи да се сваке године одржавају оваки Мевлуди искористити и учинити их корисним и славним no и предавања која доносе велику корист свима му- нашу културну заједницу. Начш je за т ј да потслиманима. материјално и морално нашу дјецу, кроз T okom цијелог Рамазана игоана je томбола у помажемо наша сва културна друштва и тиме начинимо докафани „Централ* редовно сваку вечер послије Теброчинство не њима, него нацији и држави. To je равије. позајмица Koja се враћа кроз деценије и стољеће и Ha први дан Бајрама одржана je Гајретоваза- на која према томе имају они права. бава која je у материјалном погледу уепјела неоA ko je мене запала част да овдје речеи ове чекивано, ријечи, то je да кажем поновно само оне ријечи, Програм ове забаве био je : које и ви знадете. 1) Поздравна ријеч предсједника Мјесног одбора Требињу теба опет повратити престиж, дати г. М. Зубчевића, која гласи: му оно што га припада, радити на томе да имамо Драга браћо и поштована господо и госпође! своје библиотеке, какве имају и друга оближња Пригодом ове наше бајрамске забаве част ми je мјеста, настојати да добијемо једну пуну средн»у. замолити Вас да се.најприје сјетимо нашег Покро- ццсолу, јер наше мјесто у склопу осталих херце- 117 �ГовачкиХ мјеста им£ да д ос то јн о пресгавља себе Лепа пажња Гајретовом коиввкту у Бањој Луади. спрам културног Дубровника и Његошеве кршне Црне Горе. Kao сваке тако je и ове године, Управа БосанУ то име радимо и гледајмо са поуздањем у ског дионачарског друштво за искоришћавање дрбудући рад и напредак нашег милог друштва Гај- вета и погон парних пилана у Бањој Луци дознарета, na свршавам са нашим заједничким ускликои: чила овој управи за интернат сваког месеца no двоја кола букових отпадака тако да je интернат Живили помагачи Гајрета! Живио његов Покровитељ Његово Краљ. Вис. у половину био снабдевен са огревом. За овај леп акт пажње и потпоре нека ie најПрестол. Петар! 2) Декламација: Гајретов поздрав Њег. Краљ. већа хвала председнику поменутог друштва г. Макси Вис Престолонаследнику Петру, декламовала уче- Ђурковићу, a и директооу г. Мирославу Вилхелму, као и свој осталој меродавној господи. ница С. Салаховић. 4) Под старост, комедија од Бр. Нушића, које су од стране дилетаната-муслиманака изведене Нашм рахметлије Дне 29. фебруара о. г. у санаториуму у Новом врло добро. Након изведеног програма наставило се je са Марофу испустио je своју племениту душу Др. Касим Дилберовић, срески љекар у Бос. Броду. продајом томболе и игранком. Ha забави je свирала Рахметлија je рођен 2 3 /XII. 1898 у Гацку. Сврвојна музика. Богата томбола, све скоро сами ручни радови шио je препарандију у Дервенти, али му, жељном муслиманског женскиња, привукла je велику пажњу науке, то није било доста, већ полаже још и гипосјетилаца забаве. Овај пут су се нарочито истакле мназијску матуру, да се no том упише ria медицински факултет загребачког универзитета, јер je вјемуслиманке са богатим даровима. Најбољи доказ за то je да je сама томбола донијела чисти приход ровао, да ће као лијечник моћи више ваљати своме од скоро 4.000'— Динара. Међу дароватељицама су народу, него да се посвети учитељском звању. У се истакле са веома лијепим даровима гђа Хамзић, Загребу je свршио 4 семестра, a потом je прешао у Грац, гдје je 1924. год. промовисан за доктора те гђице Чустовић, Зубчевић, Виђен и др. свеукупног лијечништва и исте године долази нам Иека je нарочита хвала господи: Генералу Јо- у Бос. Брод за среског љекара. вановићу, пуковницима Винковину и Ханелу, потпуЗа кратко ври еме унаточ својих младих година, ковнику Милићевићу и осталој господи официрима стекао je репутацију одлична лијечника, нарочито као и г. г. Самбраилу, Чабриновићу, Петровићу, Дивљану, проф. Ракитину, и jotu неколицини углед- у хируршким потхватима. Својим пак радом у них личности који својом посјетом увеличаше ову ■јавном животу освојио je симпатије свега грађанства. Одмах no доласку у Бос. Брод изабрали смо нашу приредбу. га за претсједника Гајрета и ту je част обнашао Примјетили сро да су се грађани осталих кон- све док несмиљена бољка није прекинула нит њефесија овој забави веома слабо одазвали. гова младог живота. Нарочито je рахметлија био цијењен и вољен ради свога доброг срца и ради ПРИХОДИ: обзира, које je имао према сиротињи. У свако доба Чисти приходи забаве . . . . Дин 457625 дана и ноћи и no најгорем невремену он.се je оКарте-Бајрамске честитке . . „ 499 50 дазивао свагдје, гдје je била потребна ли ечничка Рамазанска томбола .............. „ 942'— помоћ, na макар то било и у најсиромашнијој поМевлуди ..................................... „ 550’— тлеушици. Вјероватно je и усљед тоги ухватио клицу К алендари........................... „ 80'— болести. Али не само својом лијечничком спремом, Нека je хвала свима дароватељима и радни- већ и материјално je помагао сиротињу. Нису осацима Гајрета који нијесу жалили тоуда око при- мљени случајеви, гдје он, након посјете којем сироређивања забаве, томболе, Мевлуда и предавања, машном болеснику, видјевши биједу и сиротињу, не како би ове приредбе што боље морално и мате- само да По свом обичају није наплатио преглед, већ му je још из својих средстава дао знатнију новчану ријално успјеле. помоћ. Рахметли Касим je био онај, који je opraВијсстн из Бос. Кобаша. низовао нсхрану сиротиње, кад се je 1930. год уУ овим крајевима појавила се глад ради дуго- сљед велике поплаве Саве, на стотине породица тра-ног снијега, те су „Гајрет" и „Просвета" за- иселило из својих домова, na остало и без круха једнички закупили хране 32 метра кукуруза (сакуп- и без крова над главом. Његовом заслугом je тад љачи Петар Њекић, Др. Браво и Јово Димић) и образован одбор за помоћ пострадалим, na захваподијелили најпотребнијим. Осим тога ппретс едник љујући обилатој помоћи богатијих грађана, a и дрГајрета r. Ризабег Алибеговић трговац, основао je жавној потпори, отворена je јавна кухиња, гдје су „народну кухињу" о властитом трошку и сваки ти несрећници добивали храну за сво време страдан подијели око 200 порција чорбе за ручак са дања. */♦ кг. хљеба на сваку порцију. Ови и овакови случајр.ви данас се стално преВелика хвала у име Гајрета и сиротиње. По- причавају и износе се многа његова дјела, за која моћи се може — кад се хоће. се до сад није ни знало, iep рахметлија je био скроман, држећи се оне: „Нек незна љевица, шта даје десница." Са правом се може рећи, да je био ЈЕ С ТЕ ЛИ ОДРЖ АЛИ сиротињски отац, a колико je био код нас обљубљен можо се видјети и из чињенице, што je одмах ГАЈРЕТОВУ ГОДИШ Њ У ЗА Б А В У ? no његовој смрти, инцијативом среског поглавара в 118 н �Добровољни прилози. T okom мјесеца марта дозначени су Главном одбору Гајрета слиједећи прилози; Конвикт Бањалука Дин. 1 1 0 „ Тузла „ 40 — „ Сарајево (жен.) „ 100 — „ Сарајево (муш.) „ 100 — Мјесни одбор ГаЈрета Крека „ 340' — „ 90'— „ „ „ Кладањ „ » „ Фоча „ 534'50 „ >50 — „ п п Плевље „ 500 „ „ „ Тешањ 127, » n „ Илијаш Повјереник Гајрета у Оштрељу г. Мехмед Хавић Лин. 140'—, повјереник Гајрета у Караули г. Фаик Бахтић 365 —, повјеоеник Гајрета у Которском г. Пујагић Мух. 43'—, Мјесни одбор Гајрета у Мравињцу Дин. 50—. Свима дароватељима нека je наша топла хвала! из Гацка: Мјесни одбор Гајрета у Гацку дозначио je Главном одбору своту од Дин. 300'—, коју je своту даровала тамошња Српска Штедионица д. д И овим путем Гајретовој дароватељици топла Др. Касим Дилберовић хвала. из Бањалуке: Друштво за искоришћавање дрвета у Бањој Луци сваког мјесеца да е конвикту у Бањагосп. Душана Колаоевића, образован одбор, који 'угг луци дрва за огрјев, a осим тога још посебно 8 преузео на се задаћу, да му подигне споменик и на м3 дрве 1а. Приликом овогодишње зимске забаве тај начин сачува његову свијеЈлу уЕооМену и згг дало je бесплатно сав дрвени материЈал у вриједности од око 1 000 Динара, који ће остати стално каснија покољења. Иза рахм. Касима остала je удовица и син, кпме као инвентар Бањалучког интгрната, јер се и у нема ни пуне године, na nefce сироче ни запам- будуће може с њим послужити у исте сврхе. Исто тити свога племенитога" оца; Остали су му стари тако не заостају пи обилни прилози у гогзву природитељи, којима je он noHocSi нада био, na нека ликом забаве. Заслуга за оваку корисну и велику предусретим Свемогући да сабур и њихову бол ублажи, јер заиста ријетко ксја мајка роди оваковог сина, na je љивост за наше друштво са стране дотичног предузећа има његов претсједник r. Максо ЂурковиИ, и тим већа жал >ст за њим. Родбина je мерхума no смрти превезла из Но- који и као претсједник a и лично сваком приликом вог Марофа у Загреб, те je на M»iporoiy покопан, најприпривније чини услуге овоме одбору, a тим и a одвели су тамо и једног хафиза, који je обавио друштву. И са cioje стране Главни одбор T aipeTa изриче вјерске обреде. Овдашњи пододбор Гајрета дао je своме предсједнику проучити хатму, na je у петак, како друштву за искоришћавање дрвета у Бањој дне 4. марта послије џуме-мамаза била дова. У Луци тако посебно и његовом претсједнику г. Макси дупко пуној џамији, гд|е су били представници свих Ђурковићу своју срдачну еахвалност. уреда и свих овдашњих друштава, као и многи рахметлијини пријатељи других вјера, одржао je нај- Лутрија за помагање незапослених. Број незапослених у земљи je велики. Држава прије кратак говор г. И. Хаџиагић, na je потом била дова. Дирљиво je било видјети, како том приликом чини све што може да спречи даљи пораст и да бришу сузе неки старији људи, који може бити нису омогући живот онима, који су остали без посла пустили сузе ни за својим родитељима или евладом. Али je преко потребно апеловаги више но икада на приватну инцијативу, пошто je држава ангажоАллах рахмет ејле! вана на много страна. У настојањима државе сараУ Бос. Броду, марта 1932. ђују многа приватна, хумана друштва према својим скромним срествима. До сада нема још ни једау Даљни упис добротвора и утемељача акције, ко a би била раширена на целу држави. Гајрета. Свуда се покушава у малом обиму, да се прикупе Код Мјесног одбора Гајрета у Фочи уписаше најхитнија помоћ, која се потом обично састоји у се за утемељаче Гајрета сви чланови одбора, који давању хране, као најнужније потребе за живот. досада нису били уписани, и то гг: Главни Одбор Југославенског Друштва за чуХасан Љубунчић учитељ, Алија Селимовић вање народног здервља знајући, да се на здрављу учитељ, Дика Пилав учитељица, Ремзија Трхуљ, понајпре оличава тешко време, које народ прежиРифат Арсланагић и Ешреф Авдагић. вљуЈе био je побуђен, да акцију за помоћ незапоНашим утемељачима и радницима нека je и qbhm сленим стави на ширу основу. Сматра за потребно џ помоћ организује широм целе држдве, како би ЈЈутем наша искрена за^валцост, т �могло да помогне што већем броју оних, који су,у најтежем мотеријалном положају. Леп примјер узајамности пружају радници Жељезничке Дирекције у Љубљани, који су no вестима дневне штампе сами себи смањили плате да би се избегла редукција њихових другова. Целисходна помоћ незапосленима може се пружити сам * тада, ако и остали ист.о тако схвате тежак положај и од својих скромних срестава одвоје за оне, који су већ дуже времена без посла. Потребно je побринути се: да незапослени a болесни добију лекове; да се заштите деца назапослених слањем у погодне породице и колоније тако да би се предупредило да идућа поколеља не носе на себи трагове садашњих тешких времена; да се женама чији су мужеви б з посла пружи помоћ за време порођаја; да се незапосленима no градовима да бар најпримитивније бесплатно склониште . и храна; a где je могуће да се помаже и омогућује да безпослени радници буду запослени. У свима овим правцима Главни Одбор Југославенског Друштва за чување народног здравља радиће што му више буде било могуће. Али пошто нерасполаже довољним срествима приредиће у ту сврху велику лутрију. Овакач начин стварања прихода за помоћ не?апосленим радпицима не покреће . се само код нас, већ je он д<з сада покретан и у другим в ћим и напредниј^и земљама у великом обиму (Француска, Немачка). Господин Министар. социјалне политике и народног здравља цен§ћи важност и увиђајући потребу једне широке акције у поменутом поавцу заузео се je да би се ова лутрија извела у ширем обиму како би корист o i ње била што всИа. Господин Министар пољоприведе исто тако подупрео je ову акциј/ дозволом приређивања лутрије својим решењем Бр. 155524 од 22. марта т. H z Скупљањем прилога баш помоћу лутрије изабрано je да би прилагачи и сами могли имаги какву корист и за своју великодушност били награђени. Срећке су jeфтине, —, iO.— динара комад, тако да je свакоме омогућено да да свој прилсг. Извлачење срећака обавиће се 12. октобра о. г. под контролом државних власти a на исти начин као и као Класне лутрије. Узима ући на себе ову велику акцију Главни Одбор Југославенског Друштва за чување народног здравља рачуна на свестрану помоћ свакога појединца који може одвојити ма и за једну срећку на корист невољних; на помоћ државне управе као и на помоћ наше најшире авности. К њ и ж е в н и о гл а с . Од нашег уваженог преводиоца и издавача дјела „Елкураиул-Хакјиму", примили смо овај кљижавни оглас и апел, којему радо дајемо мјеста са жељом и препоруком да наши читаоци посвете пажњу овој корисној књизи и тешком потхвату г. Шукрије Алагића Ми се поуздано надамо да ће се наши пријатељи радо одазвати овом апелу и то тим прије што поред набавке једне добре, потребне и поучне кљиге, допринашају и прилог нашем Гајрету јер rocn. Алагић овлаштава мјесне одборе и повјеренике Гајрета да скупе преплату и од сваког претплаћеног прим12Q јерка задрже Дин 5 - за Гајрет, a остатак новца са пописом претплатника упуте изравно г. Алагићу у Дервенту. Књижевни оглас и апел гласи. Да блх могао подмирити трошкове око издавања Треће књиге, молим Te, да се примиш дужности сакупгања претплатника Ти добро знаш.да само продајом књига п 'дмирујем све трошкове, a јер се половина трошкова мора платити прије него ли се књига дадне у штампу, присиљен сам да их намакнем претплагом, премда знам да многи не воли дав^ти новац унапријед Уздавајући се у свемогућег и у нашу . исламску сзијест и.увјерен, да нам je озаква књига ПЈТребна као комад хљеба надам се да ће ми, ако Бог.да, бити могуће, да с хајром издам и Трећу књигу у наклади од 150Ј комада као и прве двије. Прве књиге више немам, л Друге имам још неколико стотина комада Прву бих књигу поновно штампао, ако се јави најмање 200 новик претплатника који ће узети и Другу и Трећу. Претплату за Прву књигу не треба купити него ми само јавити број оних који ie желе имати, јер je у повољном случају каним шгампати пошто изађе Трећа књига. ГЈретплата je за сваку књигу, no 35 Дин од 'комада Новац се шаље приложеним чеком, a на приложеноЈ дописници изволи ме извјестити колико имаш претплатника и за коју књигу. По примитку Твоје обавјести послаћу ти одмах Другу књигу за ине претплатнике који се наново претплате. У трећој књизи биће завршена трећа сура — Алу Имргне —, имаће око 200 страница, Курански ајети биће отштампани и арапским харфовима. С Трећом књигом завршена ће бити no прилици осмина Курана (77 страница Куранског текста), a да би се овај поеао могао још брже одвиЈати, треба да се осигура излажење појединих књига. Будући да сам за подмиривање трошкова упућен Једино на претплату односно на продају књига, то овим апелујем на муслимане и њихову исламску свијест да ме у интересу и:ламског напретка што обилније и претплатом потплмогну. 0 одзиву претплатника зависиће уопће штампање књиге, a исго тако и број комада у колико ћу 1рећу књигу одштампати. Кад би одзив био много бољи негоо ли код прве двије, књига би се могла штампати у више примјера^а, na би и трошкови штампања били јефтинији, a и књига би се у том случају могла јефтиније прооавати. Поуадано се надам, да овај апел, уза сву новчану кризу коју данас опћенито проживљујемо, неће бити без успјеха и да ћу наићи разумијевање код свих свијесних муслимана којима на срцу лежи култура и напредак нашег свијета." Уз махсус селам Шукрија Anavuh дир. гимназнје у пензији. Дервента, мјесеца марта 1932. и Ječme ли дозначили дужну ареталату за лист „ГАЈРЕТ*? m � https://kolekcije.nub.ba/files/original/755156cde4eee5ed8988e1e70cf48a93.pdf 3cdd629539ca04d8da1bf414463fa227 PDF Text Text ГАЈРЕТ Сарајево, 1 маја 1932 При крају наше године Гајретова друштвена година примиче се крају. Приближава се 20 јуна, као посљедњи дан у овој 1931/32 години, када fce се исказати биланс годишњих напора и постигнутих резултата свих Гајретових радника?>који ће се у мјесецу јулу т. г. изнијети на претрес делегатима на Гајретовој главној годишњој скупштини. Приближава се дан када ће делегати Гајретових одбора и повереништава из цијеле земље да узму на нашој скупштини у озбиљну дискусију и оцјену како резултате рада у своме мјесту, тако и у свима осталима, у која je продрла спасоносна мисао Гајретова и својим зракама загријала оне, који у Гајрету увиђају и траже свој -спас и спас цјелокупног нашег елемента. Свршетком ове друштвене године наш Гајрет улази са срећом у 30-ту годину свога бивствовања и културно просветн^ дјеловања; дјеловања пуног прегарања и личног самопожртвовања на стотине Гајретових прегалаца, разасутих широм наше Отаџбине, који пригрлише Гајрет и подигоше га, посљедних година, са степена обичног друштва за потпомагање ђака на степен једног снажног покрета, који je данас са својим идејама одушевио, како у граду тако и у селу, све слојеве нашега народа. Поводом приближавања завршетка ове друштвене године, као и поводом уласка у тридесетгодишњицу дјеловања нашег Гајрета, сматрамо нашом дужношћу да апелујемо на све наше раденике, на све Гајретове одборе и поверенике, да за још ово кратко вријеме, које нас дијели од завршетка друштвене године, изврше оно што и сами дубоко осјећају и знају, како би се и материјални резултати њихова рада исказали потпуно саобразни њиховој агилности и пожртвовању, као и имућственој снази њихове организације и њихових мјеста. Да то постигну, њима се пружа за то могућност одржавањем прољетних забава, теферича и сијела, прикупљањем чланарина, нарочито у мјестима гдје се пропустило, из било којих разлога, да се редовно убиру чланарине. Дужност нам je да и овом приликом упозоримо све наше пријатеље и претплатнике да своме листу „Гајрет“ који je огледало и вјерна слика нашег рада и наших успјеха, посвете такођер пажњу и да му обезбиједе претплату. Листу „Гајрет“ треба да посвете пуну пажњу и ради тога, како издаци за његово издавање не би умањивали издатке Гајрета који су намијењени за остваривање осталих његових културно просвјетних циљева. Радници Гајретови, прегните ово кратко вријеме на дјело, како бисмо сви скупа изашли крајем године поносни и ведра чела са билансом нашег рада и како би нам успјеси из ове године дали потсрека за нове успјехе на пол>у народног нам препорода! 121 �Из засиједања Вакуфско меарифског вијећа Дискусија о раду Улема меџлиса и Муфтијстава Овогодишње засиједање Вакуф. меариф. Вијећа било je врло интересантно, како no важности питања о којима се расправљало тако и no озбиљ-, ности расправе. Да се види начин дискутовања a и мишљења, која су излагана на сједницама Вијећа, доносимо један дио преписа записника сједнице, на којој je расправљано о буџету Улема меџлиса и Муфтијстава. Госа. Муфшић, изјављује да je Управни одбор закључио да остане при своме предлогу о висини позиције „лични и материјални трошкови за издавање Гласника Исламске вјерске заједнице Краљевине Југославије“ у висини од 50000 — динара год. Г. Др. Карамехмедовић примјећује, да je референт приликом реферисања предлога Управног одбора прешутио да каже да постоји од стране Врх. старјешинства и писмени нацрт предлога за Буџет Врховног вјерског старјешинства. Када ру се у ранијим сједницама саопштавали предлози и малих вакуфских установа, требало je прочитати и предлог буџета Врховнзг вјерског стар^ешинства и за то, што je између овогс прђдлога и предаога Управног одбора разлика бд око 300.000'— динара. Врховно вјерско старјешинство сазнавши да није примљен нацрт предлога Будета -онако како je предложен, отпослало je хитно у Сарајево свога делегата у особи г. Осман еф. Виловића, вршиоца дужнисти секретара Старјешинства, да поради na да.се ставке одобре no предлогу Старјешинства. Овкм поступком Управног одбора Старјешинство je дошло до освједочења, да са оволиким средствима неће моћи да врши ону функцију, како je то Уставом предвиђено, него ће остати надлештво за параду. Врховно вјер:ко старјешинство у бризи, да се не уради no предлогу Управног одбора, послало je свога секретара да интервенише код Управног Рдбора na да се дође до споразума, али му изгледа, каже, да нема споразума. Управни одбор није вољан да да ову маленкост којом се хоће да уред Старјешинства уреди као мод»рна институција Потребно je да се Гласник уреди тако, да главни уредник листа може да врши утицај на цијелу Исламску вјерску заједницу, као што то чини лист „Гајрет", вршећи огроман утицај на муслимански дио нар.да. Предлаже да се предлог поврати Управном одбору na да га измијени у смислу предлога Врховног вјерског старјешинства. Уредба о сталној помоћи Исламској вјерској заједници, признаје, дала je за првугодииу око пола милиона динара за издржавање Врховног вјерског старјешинства, али се није мислило с тиме да толико остане на вијекове, јер je могуће да се укажу потребе усљед развијања ове институције. Тврди, да није био дух ове Уредбе да свота која je дата у првој години за издржавање Старјешинства, остане и за све будуће године, na предлаже поново да се поврати овај предлог Управном одбору na да управни одбор нађз споразум са изаслаником Старјешинства и да не изгледа као да се води бој између Улема меџлиса и Врховног вјерског старјешинствд. 122 Г. Арнаутовић изјављује да није поступљено no § 69. Устава, јер да Реис-ул улема није позвао чланове конференције, a није то могао ни учинити јер се није знало позитивно колико he износити државна дотација. Саопштава да je дошао у Сарајево секретар Старјешинства и да je Управни одбор јучер и данас преговарао с њим и да je том приликом утврђено да je Држава дужна да издржава Старјешкнство. Препоручено je Врховном вјерском старјешинству да поради на надлежном мјесту na да се та дотација наплати од Државе. У Буџет се није могао унијети расход no нацрту Старјешинства, јер би се Централни Буџет морао закључити са дефицитом, али Управни одбор има неку резерву којом би се могла она разлика да покрије ако се не наплати од ДржаЕе. Г. Бушатлић изјављује, да je довољно предвиђено у буџету за издржавање Врховног вјерског старјешинства. Није мишљења да се повећа број особља старјешинства, јер да се рад у њему није још развио у толикој мјери. Старјешинство има право no Уредби да добије од Државе дотацију и нека то потражује. З а Гласник каже, да није ствар још добро проучена, na предлаже да се пређе преко тога. Ако се буде указала потреба може се и накнадно одобрити даљна свота за издавање листа. Г. Прешсједавајући констатује да постоје два предлога: предлог Управног одбора и предлог г. Дра. Карамехмедовића, на што се јавља Г. Др. Карамехмсдовић и изјављује, да након објашњења г. директора, да he се наћи средства, ако Држава не плати дотацију, прима предлог Управног одбора. Г. Арнаушовић предлаже, да се Вијеће стави на гледиште да je дужна Држава то плаћати. Г Муфтић изјављује, да je у Управном одбору закључено, да се не може трошити за Воховно вјерско старјешинство из квота које су додијељене и. в. заједници не постоји обавеза да he сарајевско Вијеће доприносити за Старјешинство. Г. Арнаутовић изјављује, да je разумио закључак Управног одбора тако, да he вакуф дати у ову сврху допринос ако Држава не исплати. Г. Месиховић објашњава да je у Управном одбору приликом претреса овог предмета претресан са више становишта и да je образложен са више страна, али je Управни одбор закључио да остане на становишту, да je Држава обавезна финансирати све потребе Врховног вјерског старјешинства na предлаже, да Врховно вјерско старјешинство дође у контакт са Kp. владом и да докаже гу потребу, јер да се са дотацијом не може издржавати и Врховно вјерско старјешинство. Ако Држава не би удовољила овој својој обавези онда би настало ново питање и Управни одбор обратио би се Влади да се то исплати, јер из дотације која je дата за оба Вијећа, не може се издржавати Врховно вјерско старјешинств<}, �Г. инж. Салихагић види иЗ противријечног об- меарифског вијећа, нисмо позвани да му дајемо јашњења чланова Управног одбора да се je дошло икаква упутства и икакве смјернице у његовом раду, У ћор-сокак И каже, да излаз није лагач За Врховно јер да он има свој одређени правац и да ће тим вјерс<о старјешинство каже, да je дошло као по- правцем ићи, без обзира да ли се коме свиђао или сљедица уједињења у Краљевину Југославију, и ако не свиђао. У одговору Улема меџлиса, који je je аномалија да му с едиште буде у Београду и no углавном упућен на моју адресу и који je штампан географском положају муслимана и no томе што у сарај. листовима, a кога нам je прочитао г. Семиз, у Београду живи врло мали број муслимана. Али на другом једном мјесту се истиче да се je захвално ако je Врховно вјерско старјешинство потребно, сваком члану И. В 3 , кои добронамјерно упозомора се поставити на здраву базу. Његов je дје- рава на недостатке и потребе И. В. 3. Констатује локруг прописан Уставом али пошто je оно нова да je овакав став Улема меџлиса неодређен и неустанова, није се могло тачно знати како ће функ- логичан. ционисати. Мишљења е да Старјешинство треба Kao пуноправан члан овог Вијећа ja изјављујем или укинути или га поставити тако, да може да да не дијелим мишљење у овом погледу са висож»ви и да одговора својој сврси. И ачо je Држава ким Улема меџлисом, јер Вакуфско меарифско примила обавезу да издржава Врховно вјерско вијеће, no духу Устава и Закона И В. 3., a и no старјешинство, нема се начина у данашњим при- конструкцвји њиховој, има п\но право да се обаликама обраћати се Држави, када je дата дотација вијести у свако доба о раду свих Вакуфско-меарифу оној висини, која je тражена. Грешка je што се скик oprana, na према томе и о раду и смјерницама није поступило no § 6? Устава и што није одржана рада Улема меџлиса, § 40*тим Устава исл. вјер. прописана конференција na ако ie било потребно заједнице je јасно то стављено у дужност вијећу. обраћати се Државној каси, да се то учиии зајед- И, када бих ja био у овоме Вијећу обични посматрач нички. Овако стање Врховног вјерског старјешинства и гласач, na када бих имао право да говорим само немогуће je и ово се питање мора ријешити. о прорачуну самосталних вакуфа, Среских повјеренГ. Др. Карамехмедовић изјављује, да je збуњен из- схава, ja не бих ни часа остао у овом Вијећу. Па јавама чланова Управног одбора, јер да су проту- када и не би бво члан озог Вакуфско-меарифског ријечне, na предлаже да се постуци no предлогу вијећа, мене би интересовали послови И. В. 3., као Врховног вјерског старјешинства на основу § 89 човјека и муслимана, a и као јавног радника и нико Устава и да се вотирају предложене своте у Буџету ми не би могао нити смио оспоравати право на то, стално a не условно. Није мип.гења, да Држава a камо ли када сам члан Bnjeha и када ми je дужиздржава Врховно вјегско старјешинство нарочито ност, као и свију осталих rr. вијећника, да све своје зато, што je добивена самосталност аутономијз и скромне силе уложим за прЈЦват и напредак наше не треба нико да се мијеша у њене послове, јер вјере и наше заједнице. ми смо, каже, надлежни да одређујемо плату своме Ми смо позвани и дужни да одобравамо простарјешини. Изјављује, да je ово питање деликатно рачуне и принадлежности свима вакуфско-меарифи апелује, да се прими предлог Старјешинства и ским органима од највиших na до најнижих, na како да се ништа не подузима у овом питању код Државе, то објаснише и још некоја rr. вијећници, ми имамо a ако се то хоће да уради, нека се подузима без пуно право да се информишемо о резултатима рада н.егова сагласности свих тих oprana, да се информишемо не површно Г. Месиховић објашњава како je ово питање него у детаље, јер сви скупа сносимо велику одговорност пред Богом, народом и историјом. Ми смо претресано и закључено у Управном одбору. међутим вндјели, tokom рада овогодишњег засијеПрешсједавајући утврђује поновно да постоје дања Вијећа и дискусија која се овдје водила, да два предлога, na ставља предлог Управног одбора Улема меџлис не би сматрао за потребно ни најна гласање, који Вакуфско меарифско ви еће са мање да нам пружи могућност, да се бар и површно већином гласова прима. обавијестимо о његовом раду и смјерницама његова Затим референт г. Бубић реферише о Глави рада, да није био понукан непрестаним питањима II. Централног буџета: Улема-меџлис. na и крвтикама, које су на њ упућиване како у погледу вјерске наставе и вјерске просвјете уопште, Пресједавајући отвара дебату и даје ријеч тако и у погледу вјерских службеника. И истом Госа. Кукићу, који каже: након многих упита, приговора, na и критика Улема Ми се налазимо већ 12 дана на овоме великом нам je одговорио у два маха, у двјема послу И. В. 3 Ми смо сви свједоци рада овога фо- меџлис нашим сједницама, својим службеним актима бр. рума, свједоци смо дебата, предлога, објашњења, 869 и 872 од о. г., ко:а je акта овдје прочитао члан na и критика Наш рад у овоме вијећу засвједочавају и записници наших сједница. Мени je жао што Улема меџлиса r Семиз. Ми смо уперили оштрице против кукавних и су извјесна господа у овоме Вијећу слатрала личним нерасположењем, што сам ja, као и остали сиромашних, имама, муалима и вјероучитеља, na имамо право да их овдје прекоравамо, даих критикујемо, чланови овога Вијећа који су узимали ријеч, узимао У разматрање рад Вакуфско меарифских органа, na да их прогонимо „кроз иглене уши* и да им јавно кажемо да су многи неспособни и неквалификовани и и рад Улема меџлиса. Према службеном акту ви соког Улема меџлиса број 872/32, који je услиједио да не служе на углед И. В. 3. To чинимо иако смо дан касниЈе наше дискусије no поднесеном извеш- свјесни да су многи и многи, баш ти имами, муалтају Управног одбора, a који je акт испред Улема лими и вјероучитељи, прави и истински пионири меџлиса прочитао пред нама члан Улема меџлиса Ислама и исламског морала, који према својим и члан овога Вијећа г. Мухамед еф. Семиз — Улема могућностима учвршћују у душама и срцима сљедмеџлис нам je јасно казао да ми, чланови Вакуфско- беника И. В, 3. све оне лијепе одлике и врлине, 123 �које су својствене нашој узвишеној религији. И када ми погледамо у цифре, у буџету који се налази пред нама на претресу, na кад видимо како се мизерно плаћају из наше заједничке имовине стотине и хиљаде оних, како их неки називају, малих вјерских службеника имама, муаллима и вјероучитеља и када погледамо на другој страни прилично баснословне суме, које се издају мањем броју наших вјерских службеника на високим положајима, онда нас мора у срцу да заболи та огромна разлика na и та социјална неправда. Сматрам да смо ми досада у раду овога вијећа сви скупа у доброј намјери претресали наша горућа питања, о чијем повољном и хитном ријеш« н>у овиси опстанак и развитак И. В. 3., a далеко смо и од помисли да се бавимо личним питањима и размирицама. Ako смо нешто и критиковали, то смо учинили у интересу нашег општег добра, као чланови И. В. 3. и као чланови овог вијећа, који имаду на то право и дужност, јер желимо да наша вјерска заједница не буде у будуће на посљедњем мјесту, јер желимо да не будемо заостали, вјерски и свјетски, на терет наше велике националне заједнице. У савременој утакмици појединаца, па-и народа, ми муслимани морамо да се пренемо из мртвила, морамо да идемо упоредо са временоиг и приликама, јер вријеме не чека на нас, него пролази мимо нас и мимо нашу врљу. Ми ие смијемо тапкати на једном мјесту; ми морамо тражити нове путеве и нове методе рада; морамо упрегнути сви скупа све наше позитивне снаге, како из редова илмије, тако и из редова интелигенције, да бисмо у што краћем времену, a према нашим приликама и могућностима постигли онај материјални и духовни ниво, кога се нећемо стидјети и са кога ћемо моћи са осталим дијеловима нашега народа, поносни и ведра чела, да сарађујемо и на изградњи наше опште и националне културе. Ето, с тим жељама и намјерама ja сам и дошао у ово Вијеће, na зато одбијам и помисао придавања другога значења мојој скромној сарадњи у овом Вијећу. Полемисање, које je потакнуо високи Улема меџлис у новингма, a које се своди на лични терен, мислим да je требало аотпуно да изостане, јер je ово Вијеће онај форум, гдје ми сви скупа треба да третирамо наша заједничка питања. Врло je незгодно да се толико дана обијају прагови појединих сарајевских листова за уврштење одговора на критике у вијећу. A најнезгодније je то, што се Улема меџлис упушта у полемисање путем новвна, упословима овога форума, и то у полемисање са чланом И. В. 3. и са чланом овога форума. Иницијативу, дакле, за полемику путем јввности дао je Улема меџлис. Ред би био да ja одговорим истим путем и истим начином, али ja изјављујем да то нећу учинити. Нећу то учинити у интересу угледа саме институције високог Улема меџлиса, чији угледјенама неопходно потребан. С тога, ако поједина гг. чланови високог Улема меџлиса, хоће и желе да се објашњавају лично, путем новина са члановима овог Вакуфско-меарифског вијећа, треба да иступе лично и отворено, a нека се не крију за леђа високе институције Улема меџлиса, коју ми сви морамо да чувамо и њен углед да подижемо. Иначе мени лично може да послужи на част да ме се у пословима И. В. 3. и пословима овога Вијећа апстрофира од 124 стране Улема меџлиса путем јавности, .јер je то доказ за свакога, да радим искрено и предано, без икаквих задњих мисли, a за добро народа и Ислама. Затим прелази у свом говору напитање почетне вјерске обуке. Истиче да у самом Сарајеву постоји већи број сибијан-мектеба, чије су лросторије нехигијенске, претрпане ситном дјечицом од 5 7 год. Методе обуке у тим сибијан-мектебима су потпуно несавремене ; дјеца у главном уче напамет, a тиме се убија дух, јер код механичког учења не може бити успјеха. Тражи да се савремено уреди почетна вјерска настава према закључцима ранијих анкета или да се ти несаврембЂи мектеби укану. У Закону о народним школама, je наређено да дјеца која похађају основну школу, не могу истодобно похађати и другу коју школу, на пр. мектеб. T a je одредба закона разумљива, јер je немогуће да дјеца у седмој или осмој години постизавају успјех радећи на пр. у мектебу 4 сата прије и у школи 4 сата послије подне. Раније анкете нашле су да дијете у основној школи са способним вјероучитељем и уз методски рад може получити далеко боље успјехе, него да иде истодобно у школу и у мектеб, na пита Улема меџлис шта мисли о поменутој одредби Закона о народним школама и зашто не приступи реформи почетне вјерске обуке. Говори о сарајевским медресама, за које каже, да су свему другом више сличне него заводима за стицање знања. Оне служе на нашу срамоту. Прелазећи на стгвке расхода Улема меџлиса истиче задовољство, што види да je међу осталим расходима предвиђен „р е п р езе н та ц и о н и додатак“ претсједнику Улема меџлиса од Дин 6.000'— Ta je сума потребна, како за Улема меџлис, тако и за муфтијства, ако ни ради чега другога a оно ради тога да би наши вјерски досгојанственици могли удовољавати друштвеним обвезама, да би се могли одазивати и присуствовати приредбама разних друштава, којима присуствују и великодостојници осталих вјероисповијести. Јер врло je незгодно да на извјесним приредбама, како муслиманских тако и немуслиманских друштава, присуствују претставници свих вјероисповијести осим наших. Одобравајући овај репрезечтациони додатак нашим вјерским достојанственицима, они преузимају на себе обавезу да се у будуће у овоме погледу неће нама муслиманима приговарати. Неко ће назвати тај додатак за „кахве ве тутун параси" алито нас не смије да омета. Г. Др. Карамехмедовић мишљења je да je за канцеларију Улема меџлиса довољно секретариједан писар, a да чланови Улема меџлиса у смиглу § 56 Устава раздијеле посао у реферате и да није потребна трећа сила која je предвиђена у Буџету позиција 4. Што Реис-Улема тражи повећање броја персонала оправдано je, јер он као једна личност треба више чиновника као сарадника. У Улема меџлису нема тако великог посла и кад би данашњи персонал био квалификован могао би ra вршити. Приговара што тајник Улема меџлиса лаћа се и других послова и предаје као хонорарни наставник у Гази Хусревбеговој медреси и тражи да му се то забрани, јер je то на штету његовог посла у канцеларији Улема меџлиса a као та]ник добро je и плаћен. Замјера Улема меџлису што нема ни једне школе или течаја у којим би се наображавале женске срештенице (буле) na се негдје шкртари a негдје �ce баца новац. Моли претсједника Улеме мерлиса да упозори тајника да не извршава нерасположење na ставља на гласање предлог Управног одборД, који Вијеће са већином гласова прима. Затиим према извјесној националној идеологији, коју он не Референт реферише о буџету Муфтијстава. исповиједа, пошто je његов положај као тајника Г. Арнаутовић саопштава, да су Муфтијства врло деликатан, na наводи примјер да je упутио Просвјети у име Улема меџлиса писмо писано ла- предложила у нацрту свога предлога још no једног писара али пошто he неке послове Муфтијстава вртиницом. За позицију Буџета Улема меџлиса изјавл>ујуе, да не мора гласати али га ипак прима, само шити Среска повјеренства, то су ови писари непотребни, na их je Управни одбор у свом предлогу моли да ce избаци из ове позиције плата ново предвиђеном службенику у износу од 14.000*— динара. брисао) Г. инж. Салихагић изјављује, да хоће да учини По приватном сазнању чуо je да ce у Улема меџлису ради и Да тајник саставља статистику вјер- неке напомене о несарадњи између вјерских старских школа и службеника. Изјављује, да he гласати јешина и муслиманских културних установа, na наза ову позицију и зато, што у претсједнику Улема води примјер у Б. Луци, гдје није хтио Муфтија, и мсђлиса види човјека, ко и je радом на национал- ако je поззан, да дође ни на вјерску свечаност, на ном пољу задужио исламски нгрод и што je био мевлуд који je под његовим предсједништвом приредио Мјесни одбор Гајрета у бањалучком конвикту. активни члан Гајрета, Констатује да између Га рета и Улема меџлиса Мишљења je да je потребно, да вјерске старјешине у Сарајеву владају несношљиви односи али не зна залазе међу исламску омладину да je траже и да чија je кривица за то, na препоручује да такови их тиме потсјете на вјерски ocjehaj, a и наш свиодноси престану и да ce почне сложно радити на јет који je конзервативан, треба да види да Гајрет добробит исламског дијела народа. Жали да je г. поштује вјерске прописе. Наглашује да би било потребно да ce у вјерским заводима промијени наКукић у једном листу назвао Улема меџлис леглом ставни план како би ce тамо учило више свјетовнатражњаштва, кад му je познато колико je rocn них предмета, јер вјерује да je највећи разлог за Муфтић некада потпомагао Гајрет. Нада с е д а 'у ову несарадњу између илмије и свјетовне интелибудуће неће долазити до несугласица јер je то на генције тај, што ce они одгајају у неједнаким шкоштету исламског народа a и према § 59 дужност лама. Скреће пажњу Улема меџлиса и Муфтија на je Улема меџлиса да надзире цјелакупни исламски ове пропусте вјерских старјешина na каже, да овавјерски друштвени и културни живот, да даје иннг" кав поступак ствара само јаз између илмије и свјецијативе и да рјешава социјалне проблеме нарочито товне интелигенције. за то, што данашње економске приликеГгоне муслиF. Муфтија Џабић примјећује, да му je дао манске женске на посао и He могу да остану као до сада само домаћице. Позива Улема меџлис да повода говор r. инж. Салихагића да проговори о овој несарадњи између илмије и свјетовне интелиузме у проучавање проблем проституције, и да нађе генције a нарочито о неприсуствовању вјерских начин како да ce стане Ва крај овоме злу и да то старјешина забавама које приређују муслиманска предложи већ сада Вијећу, na да ce нађу средства друштва. Kao Муфтија био je позван да судјелује у и за остала социјална зла. 1; > ■; ■i приредби једне муслиманске забаве у Мостару, на Апелује на претсједника Улема меџлиса да по- којој ce je точио алкохол a на програму те забаве части Вујеће једним експозеом о свом раду и о био je и плес, на коме ce je састајала муслиманска погледима на будућност и да ce каже шта ce ради, мушка и женска младеж. Он je предлагао да ce на јер ако ce не ради, тешко je, каже, гларати за буџет тој забави не точи алкохол и да ce женска младеж Улема меџлиса. не састаје са мушком, јер да ce то противи исламПретсједавајући прекида сједницу и заказује ским прописима, али га приређивачки одбор није одмор од 10 минута, a у 18.15 сати наставља сјед- хтио да послуша. Изјављује, да забавама на којим ницу и даје ријеч сеточи алкохол инакојим ce састаје мушка и женГ Семизу, који каже на изјаву г. Кукића, да je ска младеж неће никада присуствовати, a нити ће неумјесна јер да ce Улема меџлис не руководи лич- их одобрити. ном мржњом пошто има свој високи позив Улема F. Др. Карамехмедовић констатује, да je у предмеђлис и не може ce бавити личношћу као на пр. логу прорачуна унијета прилична свота од 40.000 случај брошуре Др. Мехмеда Беговића. За приправ- Дин „путнитрошковиМуфтија", али каже даје преника ко)и je предвиђен у буџету каже да je потре- малена пошто je највећи задатак Муфтија као конбан јер ce помишља на територијално проширење тролних органа, да прегледају рад имама-матичара дјелокруга Улема мецлиса. He разумије иајаву г. и да их упућују како ће најкорисније да послуже Др. Карамехмедовића што неће да одобри буџет, јер Исламској вјерској заједници и како ће да помажу Улема меџлис не може свој рад да доведе у склад народ. Ako ce Муфти|ства добро организују, могла no ћеифу појединаца, него он има своје принципе би да послуже као врло важне институције. Муфкоји.су законом утврђени. тије треба да дођу у све државне школе и мектебе, Госаодин муфшија Курш, протестује што je да контролишу да ли ce извршују прописи Улема Гајрет прије 5 година водио муслиманске цу- меџлиса, да ли ce употребљују прописани уџбеници рице no немуслиманским крајевима да приређују итд. Приликом путовања они треба да прикупе позабаве. Мишљења је,да јето против прописа Ислама ^атке са цијеле територије Муфтијства о прилии да то даје повода, да не може заједно да сара- кама муслимана, na да седобијејаснасликаостању ђује илмија са свјетовном интелигенцијом, na жали и да ce одлучи, шта би требало учинити у том правцу. Ako Муфтије буду овако радили, моћи ћемо да не могу заједно радити. Претсједавајући утврђује да постоје два пред- чути да нам даду исцрпне податке који he бити од користи. 0 муалимима каже, да их постоји огроман лога: Управног одбора и h Др. Карамехмедовића, 125 �није допуштало дЛ да će feehn износ. У буџету преДвиђен je суфицит од 13.000 Дин али можда ће се свршити и са дефицитом. Г. Рецић константује, да je предвиђена свота премалена и недовољна али je за то да се расподијели на Муфтијства тако, na да се да оним Муфтијствима више, која су територијално већа, као на пр. бањалучко Муфтијство, на коме je вјерска просвјета скоро никаква. Предлаже, да се повећа ова ставка. Претсједавајући констатује да постоје два предлога: Управног одбора и гг. Дра. Карамехмедовића и Реџића Г. Џабић предлаже г. Дру. Карамехмедовићу и г Реџићу да одустану од својих предлога. Г. Муфтић изјављује своје лично мишљење и каже, да je предвиђена свота мала и да са том свотом не могу вршити евоја службена путовања онолико колико je потребно. Раздиобу ове своте на муфтијства чиниће Улема меџлис и Управни одбор. Г. Месиховић саопштава да je у Управном одбору речено, пошто je предвиђена свота премалена, да Муфтије не морају сваке године обићи цијелу своју територију него да je расподијеле, пз да поједине дијелове обилазе у једној години. Г Џабић пита г. дирекгора je ли ова свота расподијељена на једнаке дијелове Муфтијствима, Г. Арнаушовић извјештава да то одређује Улема меџлис no својој увиђавносги и погреби. Претсједавајући пита: прима ли се предлог Управног одбора, на што Вакуфско меарифско ви еће закључује, да се Глава 11 одобри uo предлогу Управног одбора. број али са бројем не постизава се онб iiifo би се хтјело него квалификацијом. Мишљења je, да треба неспособне редуцирати a поставити мањи број али способних муалима. Пошто су Муфти ства огромно важне институциЈе мишљења je, да се на упражњена мјеста Муфтија постављају млади, здрави, амбибициозни људи који ће контролисати рад имама и муалима. — Муфтијски тајници треба да имају најмање свршену Шеријатску судачку школу. Осуђује рад вјерских старјешина који не посјећују нити мевлуд који пририређује Гајрет. Препоручује да Улема погледа мало кроз прсте омладини na да посјети бар оне приредбе на којима се не точи алкохол и не састаје мушка и женска младаж на плесу, јер je Гајрет учинио много на културном пољу na и у вјерском погледу, нарочито пригодом Рамазана одржавајући предавања и штампајући брошуре из пера наших најбољих теолога и шериатско-правних стручњака, од чега je било велике моралне користи no наш народ. Такођер лист „Гајрет“ труди се да одгаја исламски свијет у моралном и вјерском правцу. Гајрет даје штипендије питомцима да иду на исламска свеучилишта и да уче вјерске знаности na се о томе мора водити рачуна Предлаже, да се партија „Путни трошкови" повиси на 8O.0QO'— динара Г. Муфтија Курш објашњава да je потребно у неким мјестима постављати и хонорарне вјероучитеље. Г: Арнаутовић саопштава да je Управни одбор дуго расправљао о великим дужностима Муфтија и да су њихова инспнкциона путовања неопходно потребна и констатовао je да je мало предвиђено у ову сврху.али материјално стање Централне закладе I l№ Budžet Islamske Vjerske Zajednice u Sarajevu (Vakufske centrale) za 1932—33 god. Najvažniji posao koji je imalo da izvrši Vakufskomearifsko vijeće u svom poslednjem zasijedanju jest odobrenje po upravnom odboru predloženih proračuna samostalnih vakufa, sreskih vakufskih povjerenstava i vakufske centrale u granicama Bosne i Hercegovine. Prostor našeg lista ne dozvoljava nam da štampamo sve tri vrste ovih proračuna. A kako je najvažniji centralni proračun i kako će on interesova i, bez sumnje, sve muslimane a naročito našu uvaženu Umiju (vjerske službenike), smatrali smo za potrebno da ovaj dio proračuna donesemo u našem listu, u onoj formi u kojoj je predložen i usvojen u Vakuf­ skom vijeću. A) P r i h o d i 1) Državna d o ta c ija ....................Din 6,476.725*— 2) Islamski vjerski prirez . . . и 2,000.000 — Ukupno Din 126 8,476.725'— Prihodi Vakuf, centrale: 3) Kirije zgrada vak.centr. zaklade ж 4) Zakupnine zemljišta Centralne za k lad e....................................„ 5) Hardži muhaseba od samostal. vakufa ................................ „ 6) Kamate na uloške u bankama » 7) Kamate od zajmova vak. cenlr. zaklade............................................ 8) Dividenda od dionica . . . „ 9) Kuponi invest. zajma i 6°/» begl. °bvez........................................ „ 10) Naknada parbenih troškova . „ 11) Prihod od udžbenika („Umihala" 1 s u f a r e ) ..................................... „ 12) Dobrovoljni prilozi fonda bu­ dućeg ženskog sirotišta . . . 13) Ostali p rih o d i........................ a 1,750.000*— 50.000*— 600.000 — 450.000*— 130.000*— 100.000*— 29.000 — 5.000*__ 50.000*— 10.000*__ 20.000.__ Ukupno prihodi Din. 11,660.725'— �/. Vrhovno vjersko starjeSinstvo: 1) в. R a s h o d i ( lič n i ra s h o d i) 1) 2) 3) 4) Reis-ul-ulema I. grupa*) . . . Din Sekretar IV/2 . ..................... 2 pisara (pripravnici) .............к 2 služitelja (dnevničari) . . *• „ 5) Ukupni porodični dodaci . . „ 6) Za p e n z i j e ............................ „ Ukupno lični rashodi Din M a te r ija ln i ra s h o d i: 1) 90.000*— . 46.440*— 36.600*— 28.800*— 28.800*— 19.196.— 249*836'— Porodični dodaci 3 člana Ulema m e d ž lis a ........................... ... Din Plata za 2 služitelja . . . . Din Ukupni lični izdaci Ulema medžlisa u Sarajevu . . . . Din 11.760 — 19.380_ 344.160'— M a te r ija ln i ra s h o d i: 1) Uzdržavanje kancelarije i na­ mještaja ...................................Din 8.000*— 2) Ogrijev i r a s v j e t a ................... „ 10.000*— 3) Putni tro š k o v i.......................... n 20.000*— 4) Reprezentacioni dodatak pred­ sjedniku Ulema medžlisa . . ______ 6.000*— Ukupno materijalni rashodi Din 51.000*— 1) Dnevnice i putni troškovi Reisut-uleme i činovnika Vrhovnog vjerskog starješinstva, članova Vrhovnog vjerskog starješin­ Ukupni rashodi Ulema medžlisa stva (§ 68 69 i 85) te članova u S a ra je v u ............................. Din 395.160'— izbornih tijela . . . . . Dn 100.000*— III Četiri Muftiistva (Sarajevo, Mostar, Tuzla, Banjaluka) 2) Lični i materijalni troškovi za izdavanje glasnika Islamske L ič n i r a s h o d i: vjerske zajednice Kraljevine 1) Plate 4 muftije lV/2 . . . . Din 112.800*— Jugoslavije . . . . . „ 50.000* — 2) Plate 4 sekretara (3) VI (1) IX. „ 60.960*3) Kancelarijski troškovi . . ► 20.000*— 3) Plate 4 služitelja . . . . . ______ 29.040*— 4) Ogrijev, osvetljenje i voda . „ 35.000*— Ukupne^pl^te 4 muftijstva Din 202.800*— 5) Telefonski i telegraf, razgovori ,_______5.000 Ukupno materijalni rashodi Din 210.00< 1) Položajni dodaci 4 muftije . Din 44.160*— Pribrojivši lične rashode „ 249.836*- i 2) Polože, ni dodaci 4 sekretara _______ 27.000*— Ukupno izdaci za Vrh. starj. Din 459.846'Ukupni položajni dodaci 4 muf­ Dotacija Vrh. vjer. starješinstvu tijstva ...........................................Din 71.160*— I. V. Z. u Sarajevu 44.38°/o . . „ 204,075*1) Lični dodaci 4 muftije . . . Din 22.830*— 2) Lični dodaci 4 sekretara . „ 28.500*— II. Ulema — medzlis u Sarajevu 3) Lični dodaci 4 služitelja . . ______ 25,680* L ič n i r a s h o d i: Ukupni lični dodaci 4 muftijstva Din 76.980*— 1) Plate 4 člana Ulema med lisa 144.000*— 11112........................................Din 1) Porodični dodaci 3 muftije . Din 23.520*— 21.000*— 2) Plate 1 sekretara V. grupe . 2) Porodični dodaci 4 sekretara „ 25.200*— 14.460 — 3) Plate 1 pripravnika . . . . „ 3) Porodični dodaci 3 služitelja ______26.880*— 14.400*— 4) Plate 1 dnevničara . . . . „ Ukupni porod čni dodaci 4 muftijstva Din 75.600*— 193.860'— Ukupno plate Din Ukupni Lični rashodi 4 muftijstva Din 426'540' — 1) Polo'ajni dodaci 4 člana Ulema 82.560 — m e d ž lis a ..................... . . » M aterijalni rashodi 9.600 — 2) Položajni dodaci 1 sekretara „ 1) Muflijstvo Sarajevo: kancela­ 92.160'— Ukupno polož jni dodaci Din 6.000*— rijske p o tre b e ............................Din 1) Lični dodaci 4 člana Ulema 2) Muftijstvo B. Luka: kirija za 19.200*— m e d ž lis a ................................D>n 10.000*— kancelariju................................. „ 7.800* 2) Lični dodaci 1 sekretara . • „ 3) Muftijstvo B.Luka: kancelarijske 27.000*— 4000*— Ukupno lični dodaci Din p o tre b e ...................................... „ 4) Muftijstvo Mostar: kirija za *) U smislu § 66. Ustava Reis-ul-ulema prima pored gornjih pri12.000*— nadležnosti još iz Državnih budžetskih sretstava na ime troškova k a n c e la riju .............................. „ za reprezentaciju i održavanje automobila, koji mu Država daje, 4.000*— 5) Muftijstvo Mostar: kane. potrebe Din 16000 — Din mjesečno, te uživa stan u naturi u zgradi Vrh. 6) Muflijstvo Tuzla: kirija za kan­ vjerskog starješinstva, koju je država sa namještajem stavila na 10.000 — celariju ...................................... » raspoloženje za smještaj kancelarije Vrh. vjerskog starješinstva 5.000*— 7) Muflijstvo Tuzla: kane. potrebe „ i za stan Reis*ul-uleme. 127 �8) Putni troškovi i dnevnice 4 m uftijstva................................ » 40.000'9) Reprezentacioni dodatak za 4 muftije po Din 3.000'— . . „_____ 12.000'— Ukupni materijalni rashodi Din 103.000'— Ukupni izdaci za 4 muftijstva Din IV. 529*540*— Imami — Matičari*) Lični r a s h o d i 1) Prinadležnosti imama u Zagrebu 2) Prinadležnosti svih imama — m a tič a r a ................................ 3) Pripomoć udovama imama ma­ tičara ........................................ 4) Pripomoć siročadi imama ma­ tičara ....................................... Ukupni lični rashodi svih imama matičara, te pripomoći udova i siročadi imama matičara . . Din 36.000'— „ 3,650.000'— „ 650 000 — ............ 95 OOP — Din Materijalni rashpdi: 1) Ogrijev i kancelarijske potre.be imamata u Zagrebu^ 4S . . . Din 2) Nabava potrebnih tiskanica za imamate . . . . . . . -.[—г-^ „ / Ukupni materfjalni rashodi Din 4,431.000*- 4.000'— 6.0 Ukupni izdaci imama matičara Din 4,441.000*— <■ V. Vjeroučitelji osnovnih škola [ Lični ra sh od i 1) Honorari vjeroučitelja . . . . Din VI. 400.000'— Vakufsko vijeće i upravni odbor 1) Dnevnice i putni troškovi čla­ nova V ijeća;............................ Din 85.000 — 2) Dnevnice, putni i ostali troškovi članova upravnog odbora . . _____ 45 000 — Ukupni izdaci za Vijeće i upra­ vni o d b o r................................ Din 130.000*— VII. Vakufska Direkcija 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) Lični rash od i: Vakufski direktor................ . Din Inspektorj ............................ Sekretar ............................ Konceptualni činovnik . Mektebski referent . . . . Tehnički referent................ Pomoćnik tehn. referenta . Pravni referent.................... Šef računovodstva . . . . . . 97 560'— 48.000 — 46.980 — 33.000 — 41'580 — 48.000 — 24.000'— 30 000 — 31.344 — *) Vidi na diugom mjestu .Nadopunu predloga budžeta za god. 1932/33. 128 lft) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) Knjigovođa i ; j . i i i 1 t » I. likvidator . . . . . • • II. likvidator............................ Referent proračuna i zaključnih računa .................................... B la g a jn ik ................................ Protustavnik............................ Šef pomoćnog ureda . . . K ancelista................................ A rh iv a r.................................... Pet dnevničara . . . . . . . lnkasant i 2 podvornika . . Ukupni lični rashodi Vakufske direkcije ................................. ” 15.600‘— 25.377 — 25.000 — „ » „ „ ,, „ „ „ 28.800'— 23.757 — 18 000 — 36.639'— 29.124'— 19 524 — 77.600'— 34 200 — Din 734.085*— • Materijalni rashodi: 1) Pisaće i kane. potrebe . . . Din ’2) Ogrijev, osvetljenje i čišćenje „ 3) Poštarina i brzojavi . . . . ” 4) Oglasi, takse na ugovore i prizn a n ice.................................... 5)Telefonske t a k s e .................... i’-jfiS 6) Putni troškovi činovnika . . 7) Nabava i uzdržavanje kancel. n a m je š ta ja ............................ „ 8) Prinos za osiguranje radnika и diDin Ukupni izdaci Vakufske 6 000 — 4.000 — 40.000 — 10 000 — 5.000'— 140.000 — diDin VIII. 55.000 — 20.000 — 6.000 — 881.880*— Uzapćeni vakufi Lični ras hodi: 1) Beriva službenika (mešrutat po odredbama vakufa uzapćenih vakufa) . • ........................ .... Din Materijalni 30.000 — rashodi 1) Za izvršenje mešrutata uzapć. v a k u f a .................................... Di.i Ukupno rashodi uzapćenih vakufa Din 6.500'- IX. Porezi i uzdržavanje nekretnina 1) Porezi, prirezi 1 općinski nameti Din 550.000'— 2) Uzdržavanje nekretnina Central. vakufske zaklade........................... 250.000'__ Ukupni izdaci poreza i nekretnina Din 800.000*— X. Ostali izdaci 1) Dotacija sreskim vakufsko-mearifskim povjerenstvima za po­ trebe pojedinih srezova . . . Din 1,150.000 — 2) Dotacija Gazi Husrefbegovoj m edresi................................ .... „ 215.000 — Ukupne ostale dotacije . . . Din 1 ,365.000* - �Xl. Vakufsko sirotlšte Li čni r as h od i: 1) Honorar upravnika................ Din 2) Honorar e k o n o m a ................ 3) Honorar gimnastičara . . . . 4) Honorar l j e k a r a .................... 5) Plata m u a lim a........................ 6) Honorar učitelju pjevanja . . 7) K u h a r .................................... 8) 2 pomoćnika kuhara . . . . 9) 2 p o d v o r n ik a ........................ 10) Ložač i b a š č o v a n ................ П ) P ra lja ........................................ 12) Švelja........................................ Ukupni lični rashodi Vakuf, sirotišta Din M aterijalni rashod : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) H r a n a .................................... Din L j e k a r ij e ................................ p Brijanje i šišanje.................... Ogrijev i r a s v j e t a ................ Školski i pisaći pribor . . . Nabava odjeće i obuće pitomaca Uzdržavanje zgrade................ Uzdržavanje b a š ć e ................ Popravak namještaja . . . . Pranje rublja i čišćenje . •. . Šegrtska b ib lio tek a................ Razni sitni rashodi ^ . . . . Kirija za z e m li š t e ................ n Prinos za osiguranje radnika Taksa za potrošak vode . . Ukupni materijalni rashodi Din „ „ „ Ukupni rashodi Vakuf. sirotiSta Din *-5t< 11.600 — 6 .0 0 0 3.000 — 4.500 — 15 600*— 5.000*— 7.200*— 3.600 — 9.600*— 4.800'— 5.000*— 7.200 — 83.100*— 8) Za štampanje i izradu vjerskih udžbenika ............................... 9) Za nabavu blagajničkih knjiga, štampanje odobrenih pravilnika i uredaba . . . . . . . . . 10) Ostali razni nepredviđeni ili nedovoljno predviđeni izdaci . .Ukupni razni rashodi Din 25.000*— 100.000 — 200‘— 30.000 — 10000*— 50 000*— 10.000 — 45 000810.200*190.000 — 3.500*— XIII. Izbori džematskih medžlisa 1.680—1) Troškovi za izbore džematskih 30 C00-— m e d ž lis a ............................... Din бо.ооо*6.000*— 40.000 — XIV. Otplata dugovanja 1 5 .0 0 0 ^ ' 10.000 — 1) Druga rata otplate duga Vakuf■ 1 0 .0 0 0 im povjerenstvima koji je 6.000*— istao propašću Trgovačke i 500 — brtničke b a n k e ....................Din 600.000'1 .5 0 0 1 000—' XV. Kamate 2 0 0 0 '3.600*vakufa i fondova....................Din 600.000320*780 — 403*880'— XII. Razni rashodi 1) Parbeni tro šk o v i.................... Din 2) Penzije .................................... „ 3) Pripomoć islam, humanim usta­ novama ................................... 4) Dotacija fondu ženskog sirotišta 5) Kirija za zemljište pod šer. š k o lo m ................................... 6) Pripomoć oboljelim i iznemo­ glim vjerskim nastavnicima . 7) Selidbeni i putni troškovi vjer­ skih službenika prilikom pre­ mještaja ............................... 40 000*500 000 — Rekapitulacija Ukupni prihodi: . . Din 11,660,725'Ukupni rashodi: . . . „ 11,647,240*13,4 8 5' — . D in Suficii ■ Nadopuna predlogu budžeta Vakufske centrale za godinu 1932—1933. GLAVA IV. Prinad/ežnosti imama matičara, njihovih udovica i siročadi Od 1 januara 1932 godine isplaćuju se iz srestava Islamske vjerske zajednice imamima-matičarima, koji su prešli sa državnog budžeta na budžet Islamske vjerske zajednice, lični i porodični dodaci na skupoću, najmanje dinara 218.— a najviše dinara 438— mje­ sečno. Na ime ličnog dodatka a za svakog člana poro­ dice po Din 150-— To iznaša mjesečno ukupno Din 294000’— a godišnje dinara 3,534.800—. Ovi imami-matičari nijesu dobivali od Države a ni od 1 januara 1932 godine ne dobivaju nikakve plate, te prema tome ne mogu se smatrati službeni­ cima Islamske vjerske zajednice, prema dosadašnjem stanju. I oni imami-matičari koji su. umrli ranije i koji 129 �su dobivali lične dodatke na skupoću iz državnih sredstava, nisu bili službenici Islamske vjerske zajed­ nice, a njihove udovice i soročad nisu imali i nemaju prava na penziju. Ipak primaju njihove udovice i si­ ročad od 1 januara 1932 iz sredstava Islamske vjerske zajednice dodatke na skupoću, koji iznašaju u I. raz­ redu skupoće Dinara 900—, u II. razredu Dinara 800—, i u III. razredu dinara 700'— mjesečno. Prema tome navešćemo jedan primjer: Imam Bjelan Muhamed iz Foče sa šestero djece vršeći aktivno službu prima mjesečno dinara 1.142-25, dok udova Turulja Hamida iz Hadžića isto sa šestero djece dobiva mjesečno dinara 1.600'— (uzet je III. razred skupoće). Kada bi ista udova stanovala u Foči kao Bjelan, dobivala bi mjesečno dinara 1.700'— što znači, da od imama-matičara, koji vrši službu, prima više mjesečno dinara 557*75. U Ustavu Islamske vjerske zajednice § 119 stav IV. predviđeno je, da Uredba o dodacima na skupoću od 28/VII. broj 88.900 u koliko se tiče imama, gubi snagu kad se izda službenička pragmatika -u smislu § 98 Ustava. O udovicama i siročadi umrlih imama nema govora, te nije ništa određeno tko će njima dalje is­ plaćivati dodatke na skupoću, koje su do sada dobi­ vali, da li Država ili Islamska vjerska zajednica. Prema tome moglo bi Vakufsko-mearifsko vijeće zaključiti, da se obustavi daljnja isplata tih za udovice i siročad dodataka, dok se ne donese Pragmatika za sve službenike Islgmske vjerske zajednice i Štatut o penzijskom fondu. Pošto bi bili oštećeni imami ko,i su živi, njihove udovice i siročad, te mnogi od njih ne bi imali ni najnužnijih sredstava za život, a s’ druge strane opet ne dopuš aju raspoloživa sredstva Islamske vjerske zajednice, da se udovicama i sihočadi isplaćuju dodaci u visini koje sada primaju, neophodno je potrebno, da se to pitanje još prije donošenja Pragmatike po Vakufsko-mearifskom vijeću riješi, te Upravni odbor predlaže Vakufsko-mearifskom vijeću: Da dosadašnje prinadležnosti za aktivne imame matičare ostanu današnje. U kol ko se tiče udovica i siročadi imama matičara da im še od 1 aprila 19Š2 isplaćuju ove prinadležnosti: Udovice da dobivaju: U Irazredu skupoće po D:n 500'— mjesečno u II. „ . . - 12*4° 0 U III. ,, n » » 300 " i na svakoj dijete po . . . . „ 140 * Siročad bez oba roditelja da dobivaju: U 1. razredu po Dinara 400 — u II. „ „ „ 300 u III. * » » 200 — Napomena: Po navedenim razredima skupoće primaće i udovice i siročad mjesečne isplate po onom razredu, u kome im je isplata za mart 1932 godine uslijedila, a u buduće u kome im je njihov muž slu­ žio i umro. Efekat bi ove preinake bio slijedeći: Udovice bi dobivale: \S li raz. 7 njih mj. D. 3.500 — god. D. 42.000'— u II. „ 30 „ „ „ 12.000'— „ „ 144.000'— u III. , 21 , и и 6.300'— „ „ 7 5 .6 0 0 za б^ djece po D. 140'— „ 8.960'— n „ 107.520'— Ukupno: mj. D. 30.760— god. D 369.120 — Dodanassuprimale« „ 52.885'— god. „ 634.620'— Na udovicam a t njih. djeci b ilo bi u š t e d e ............... D in Siročad U 1. raz. u II. „ u III. „ bez oba rodi elja primala skupoće 3njih „ 6 „ „ 1.800— „ 2. » , 400 — Ukupno: mj. 3.400— D d danas su primali mjesečno 6'885'— I 265. 500'— bi: mj. 1.200— g. D.14 4 „ „ 21.600'— „ „ 4.800'— g. D. 40'800'— « „ 82.620'— Na siročadim a b ilo bi u štede god. ............... D in 41. 820 '— U kupno na ud ovicam a i siročadim a u š te d ilo bi se godišnje D inara 307 , 320 ' te bi se sa tim srazmjer postigao između imama matičara koji su živi i vrše službu i njihovih udovica i siročadi. Gornju nadopunu i reduciranje ptinadležnosti imama matičara Vijeće je, po predlogu upravnog odbora, prihvatilo. Dodatak eniKfobfi Budželu samostalne imovinske uprave Islamske vjerske zajednice u Sarajevu. 1. Naredbodavac prvoga stepena je Vakufski direktor. Propisi zakona o državnom računovodstvu, koji se odnose na naredbodavce, važe i za naredbo­ davce samostalne imovinske uprave Islamske vjerske zajednice u Sarajevu. 2. Svi krediti predviđeni u pojedinim pozicijama imadu se trošiti na ono, na što su namijenjeni. Virman između pozicija i prekoračenja odobrava Upravni odbor Vakufsko-mearifskog vijeća. 130 3. Prinadležnosti svih vjerskih funkcionera imadu se isplaćivali po novom Zakonu o državnim činovni­ cima prema zaključku Vakufsko-mearifskog vijeća. 4. Do stupanja na snagu Pragmatike imadu se prinadležnosti službenika iz Glave VII. isplaćivati u dosadašnjim iznosima. 5. Prinadležnosti udovi-a i siročadi imama mati­ čara imadu se isplaćivati prema zaključku Vakufskomearifskog vijeća. �6. U korist Penzionog fonda imade se odbijati toku godine. Preostatak se imade preračunati koncem procenat koji propisuje Zakon o državnim činovni ima. godine u penzioni fond. 7. Svi službenici, koji primaju porodični dodatak 9. Ovlašćuje ce Upravni odbor, da može odobriti imadu u roku od dva mjeseca podnijeti propisane prijave po kojima će se utvrditi pravo na porodični nužna prekoračenja proračuna samostalnih vakufa i Sreskih vakufsko-mearifskih povjerenstava, u koliko dodatak. Po izminuću navedenog roka u koliko se ne se ukaže potreba i u granicama raspoloživih sredstava. podnesu prijave ne smiju se isplaćivati porodični 10. Dvije trećine tantijeme prestavnika vakufa u dodatci, dok se ne podnesu i u svemu se imadu U ravnom odboru Destilacije drva d. d . koje dobija primjeniti propisi koji važe za državne službenike o Centralna vakufsko-mearifska blagajna, određuju se porodičnim dodatcima. za reprezentacioni fond Upravnog odbora Vakufsko8. Stavka penzije iz Glave I. i Glave XII. imade mearifskog vijeća, s kojim fondom raspolaže Upravni se upotrebiti za isplatu penzija, u koliko ih bude u odbor u slučajevima važnim i neophodno potrebnim. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Велики добротвор Гајрета дао je опет непобитна доказа колико му на срцу лежи добро и напредмк наше сиротне дјечице којима Познати пријатељ свега што je вриједно и ли- Уе-једини старатељ и хранитељ наш Гајрет. Дао je јепо и у своје вријеме познати културни и на^ио- доказа да .ј£ потомак оних, који су научили поманални радник у сарајевским муслиманским друш- гати na као таквом нека му je хвала и част. твима господин А с и м еф. С м а и л б е г о в и ћ , умиЖ И В И 0! ровљени шумарпоклониојеовихдананашем Гајрету кућу са три и no дунума зем'ље>и тиме ступио у Одличан успјех рада Гајретова одбора ред великих добротвора Гајрета. у Тешњу Т Асим вФ. Смаилбеговић из Калошевика Племенити Асим еф рођен je 14 јануара 1872 у Тешњу. Основну и тртовачку школу свршио je у Сарајеву, гдје му je отац рахметли Сабит еф. био члан Улема Меџлиса. — Послије тога као љубитељ природе и њене љепоте ступио je у државну шумарску службу у којој je себи на понос, са својим претпостављеним на задовољство провео 32 године и након тога no молби пензионисан. — Послије пензионисања стално je остао у свом мјесту службовања у Калошевићу. Племенити г. Асим еф. овим својим поклоном Мјесни одбор изабран јена ванредној скупштини, оджаној 23/12 1931. Ha сједници од 27/12 1931 изабрао je за свог претседника среског начелчика г. Са6uma Чампару -|— Потпретсједником je изабран r. Аширага Мујичић.трговац, за тајника г. Исхак Смаилбегорић, за благајника r. Хамдија Кахвић, a као чланови без функције остали су гг. Мр. Гвидо Финтер, Фуад Дервић, Осман еф. Хаџи Јусуфов1ћ. I $ т о м свом новом сасгаву одбор ce je дао на рад око организовања рамазанске томболе и спремања уобичајене годишње забаве у чему je постиrao неочекиване успјехе. Рамазансха томбола играта je сваку ноћ са толиким учешћем играча да je — обзиром на сиромашно стање Тешња — био посјет којег није norao очекивати ни највећи оптимиста, a да je ова тврдња у истину тачна најбоље свједочи материјални успјех, који je прекорачио цифру од 9.000'— чистог прихода. Поред играња томболе у Тешњу, заузимањем претсједника Мјесног одбора r. Сабита Чампаре, среског начелника, организовано je играње томболе и у селу Јелах, чији приход je такођер прекорачио динара 1.000—. Тиме je нашем Тешњу дато једно међу првим местима у провинцији. Kao што je томбола успјела преко сваког очекивања тако je и Гајретова бајрамска забава била морални триумф Гајретове мисли у Тешњу. — Просторије грађанске читаонице биле су тијесне да приме све пријатеље и чланове Гајрета. који су хрпимице лристизали да даду видног доказа своје свијести — Нарочито треба овдје истаћи да je на забави запажен велик број муслиманског женског свијета што није до сада био случај нити на којој од Гајретових нити ма чијој другој забави. — A томе лепом посјету много je допринио агилни жен- 131 �Рад одбора на уписива&у чланства такођер је Ски одбор са претсједницом госпођом Хава-ханумом интензиван, јер осим шест уписаних утемељача упиАјановић на челу. сан je лијеп број помагача. Поред тога одбор рукоТомбола на забави била je такођер ботата и вођен принципом да у великој Гајретовој органилијепа као на мало којој забави у Тешњу што опет зацији могу и требају да буду чланови свијесни служи на част агилном женском одбору и вријед својих чланских дужности, провео je и ревизију ним наставницама основне школе госпођицама Леви чланова. Ленки и Рефији Калесић. Један велики успјех служи овом одбору на понос Изведба програма, који обзиром на тешке ло- a то je поклон r Асим еф. Смаилбеговића, о којем калне прилике није био бог зна тако обилан, била извештавамо на другом мјесту, a који je дао Гајje врло добра. — Опће симпатије и л>убав задо- рету чист приход 8.000'— динара. била je мала Татјана, кћерка старешине Среског Тако овај Мјесни одбор са поносом може преко суда господина Отокара Лабеја, која je у улози листа „Гајрет" изаћи пред чланове в?лике Гајретове организације са већ до сада оствареним приходом од око ЗО.СОО динара Ових тешких дана досадањи успјех Гајрета у Тешњу даје Тешњу четвртд мјесто у цијелој нашој држави no чему се види да je стародревни галантни Тешањ увијек на својој висини, и хвала му. П риредбе и рад Гајретова о д б о р а у Љ убуш ком /. Гајрешова томбола. Фдбор Гајрета за вријеме рамазана приредио je играње томбуле у просторијама Соколског друштва. Ha једној од одборских сједница одбор je закључио да се поведе што јача акција за што јачи и бољи успјех томбуле. Том приликом одредио je већи број агилнијих људи из своје управе и чланства, који су сваку вечер за вријеме играња дежурали. У исто вријеме замољен je г Едхем Махић, званииник среског суда да извлачи бројеве, који се позиву радо одазвао. Г. Млхић je дакле за читаво вријеме рамазана свој комодитет жртвовао упрегнувши све силе да што више допринесе приходу за Гајрет, на чему му Мјесни одбор за његов напорни рад и пожртвовност најљепше благодари. Приход томбуле изнашао je динара 8.42550. //.’ Велика Годишња Гајрешова u Просвјетина забава. Дана 5. марта 1932. г. мјесни одбор Гајрета у заједници са мјесним повјереништвом Просвјете одржали су заједнички велику годишњу забаву, која je у материјалном и моралном погледу иенад сваког очекивања успјела. Забаву je отворио претсједник надзорног одбора г. Мустафа Назечић, управитељ духаиске станице са једним лијепим патриотским говором изнијевши Г. Чампара Сабит, претсједник Гајрета у Тешњу. важност аналфабетских течајева за напредак села, које су одржавали Гајретови радници. Двије ученице народне основне школе (Сабира шегрта дала таку креацију да око и перо најоштриjer критичара неби имало шта примјетити игридје- Зухрић и Ксена Семвз) декламовале су двије пјесвојчице IV разреда основне школе. — Иосталиди- мице: „Гајретов поздрав Њ. Kp. Вис. Престолоналетанти судали ванредне успеле изведбе тако, да je сљеднику Петру“ и „Домови“. комац „Цар Ћира" био права манифестација воље Тамбурашки збор Занатлијског удружења под и рада тешањске омладине. — УспЈеху комада голем водством г. Теодора Шенице, школског управитеља дио заслуге спада агилном господину Мр. ф. Гвиди и агилног Гајретова радника одсвирао je неколико Фихтнеру, који je не жалећи ни труда ни времена комада и тиме расположење забаве повећао. израдио нарочити декор позорнице и то декор как-. Ha забави су одиграна два шаљива комада . вог Тешањ до сада није имао. „Аманда“ и „Три саламе“. Оба комада одиграли су Морални успјех je преко очекивања, a матери- чланови и чланице Гајрета и то: Пролић Сидика, јални какав je најбоље ће показати цифра прихода Радојчић Анастазија, Станислава Делић, Хрњичевић од 10.000'— динара што у овим приликама, у сиро- Салих, Черић Абдуселам Муминагић Сабит, Арамашном Тешњу, значи баснословну своту. лица Васо, Мустафа Диздаревић. Сви дилетанти 132 �показали су пуно воље за горње улоге, те су исти улоге одлично одиграли и ако су сразмјерно у врло кратком времену морали комаде научити и ивјежбати. Комадима je режирао наш познати комичар r. Хрњичевић Салих, порезник. Послије свршеног програма продавале су се карте за жаљиву пошту, коријандоли и карте за избор краљице љепоте. Око два сата no поноћи претсједник Гајрета г. Алија Орман, закључио je продају карата за избор краљице љепоте и замолио присутне да изаберу ужи Жири, у који су унишли претсједник Гајпета г. Алија Орман, повјереник „Просвјете" г. Никола Милић и г. Сара'лић Алија, учитељ из Тасовчића (Чапљина). Након пребројених карата Жири je иоогласио резултат гласова за избор како слиједи: Сидика Пролић 186 гласова, Станислава Делић 87, Василија Самарџић, учитељица из Вељака 62 и још неке госпођице са мањим бројем гласова. Према горњем резултату за краљицу љепоте изабрата je омињена и симпатична суграђанка гђица Сидика Пролић, која je добила на дар лијепи презент. Изабрата краљица љепоте гђица Сидика Пролић сваком приликом показала je добру ваљуза сваку акцију и рад Гајрета давши од себе све што се могло од ње очекивати. И ако су економске прилике у рвом крају врло тешке, материјални приход забаве je врло добар, што показује и цифра бруто прихода од динара 15.17470. Морални и материјални успјех забаве je одличан. Заслуга за овакви ycnjex ове приредбе припада у првом реду оДбору Гајрета и повјеренику Просвјете г. Николи Милићу, те агилним радницима обају друштава: гђи Агановнћ Изи. r. Сулејману Агановићу, Фрањи Божиковићу и Љубану Гњати. Одбор Ha овој забави судјеловао je гудалачки оркестар војничке музике 25. пјешадијског пука из Тузле, под управом вриједног капелника г. Тугомила Видошића, познатог хоровође Гајретова пјевачког друштва у Тузли. Ова забава у моралном погледу успјела je врло добро док велики материјални успјех ометен je много елементарном непогодом — поплавом —, која je тешко погодила цио срез као и околне срезове те. нам на исту забаву усљед поплаве немогоше доћи из: Бос. Брода, Оџака, Бос. Кобаша, Б. Дубочца и Прњавора из којих je мјеста био најављен многобројни посјет. Док су наши суграђани других вјера и представници власти давали.веома мало пажње овој нашој забави, дотле, морамо истакнути многобројну посјету са нарочитим задовољством и захвалношћу нашег муслиманског, a нарочито женског свијета, Гајретова Б ајрам ска за б а в а у Дервенти Мјесни одбор Гајрета у Дервенти приредио je први дан Курбан-бајрама, дне 16 априла ове године своју годишњу забаву у просторијама Дома Кола Српских Сестара. Програм ове забаве изведенјена свеопће задовољство. Ученица Емира Карабеговић рецитовала je „Остајте овдје' од A. Шантића врло добро. Г. Џемал еф. Руждија, стари Гајретов радник извео je „Ода мојој чутури" од Змаја Ј.Јовановића управо мајсторски. Комад „Сусједи“ од A. Мурадбеговића Гајретови дилетанти извели су чисто глумачки, a нарочито улогу Рабије одиграла je ročno­ g a Сидика Руждија изванредно добро. И остали дилетанти гг. Мухамед Хифзи Дукатар, Садудин Алагић и Алија Хусеџиновић одиграли су своје улоге врло добро. Пространа сала у Дому Кол С. С. била je изванредно лијепо декорирана са скупоцјеним ћилимима, што се има нарочито захвалити члановима техничког одбора гг. Хилмибегу Градашчевићу, Авдибегу Пробићу и A. Хусеђиновићу, који не пожалише труда да на први дан великог празника, од раног јутра na до касно у вечер раде на декорисању сале и позорнице. Ha каси су били гг. Асимбег Алибеговић, сенатор, Мустафа еф. Халиловић, шер. судија и гђица Мубера Халиловић, секретарица Женског Мјесног одбора „Гајрета", Г. Есад-бегСАлибеговић, Т j претсједник Гајрета из flepesHie’-] што се има захвалити вриједном женском одбору Гајрета који je порадио да што више муслиманки дође на забаву. Г. Милан Ћуковић, народни посланик почастио нас je својом посјетом дошавши нарочито из Сарајева на ову нашу забаву, те му од стране овог одбора најљепша хвала на овој пажњи. Одбор К^ла Српских Сестара, са вриједном гђом Даницом Дуић посјетио je забаву у пуном броју те им од одбора најљепша хвала. И покрај свихнедаћа, које je ова ириредба имала материјални je успјех задовољавајући, што се има захвалити гг. Светиславу Милосављевићу, бану Врбаске бановине, Асимбегу Алибеговићу, сенатору, Милану Ћуковићу, народном посланику, Јови КосTphy, банском вијећрику, Трговачком удружењу у 133 �Дервенти, Османвегу Осмаибеговићу, Др. Мухамедбегу Куленовићу и другима, који дароваше зиатније добровољне прилоге за ову приредбу. Мјесни одбор Гајрета овом приликом захваљујг свима дароватељима на посланим добровољним прилозима као и онима што посјетише ову нашу забаву. Г а јр е тов а за б ав а у С тоц у Ha 16. IV. 1932. Женски и Мушки одбор Гајрета приредили су забаву која je у сваком погледу како морално тако исто и материјално успјела. Извођење програма почело je у 9 сати. У првом дијелу програма отпјеване су двије пјесме и то једна no школској омладини a друга no чланицама друштва. Обје пјесме отпјеване су на опће задовољство ПЈблике. У другом дијелу програма одиграна су два комада и то „Противници* од A. Муратбеговића и Гђица Сарајли*. Џенка претсједница женског одбора Гајрета у Стоцу »Ha силу љекар" од Молијера. Оба комада одиграна су врло добро јер су дилетанти своје улоге са вољом и упр во мајсторлуком извели, a нарочито у комаду „На силу љекара одиграо je љекара Г. Митар Богдановић тако да je публика остала задивљена, његовој глуми и мајсторлуку. Да су све тачке у оба дијела програма на потпуно задовољство публике изведене и са правом умјетности, одбор се захваљује Г. Митру Богдановићу који je својим трудом извјежбао како школску омладину и чланице у пјесмама тако исто и све дилетанте у оба комада. После програма настала je врло угодна забава са плесом све до зоре. Нарочито je упала у очи обилна и скупоцијењена лутрија KPja je pa обје стране позорнице бцлд 134 изложена, a исту су скупиле вриједне и агилне чланице женског одбора са својом вриједном предсједницом гђицом Џенком Сарајлић учитељицом која je поред улоге у оба момада и пјесми стално и неуморно радила око лутрије и других припрема скоро 2 мјесеца на чему се одбор истој као и свим другим чланицама женског одбора и дароватељицама лутрије најтоплије захваљује. Одбор. И званр едн а скупш тина М јесног о д б о р а Гајрета у Зав и дов и ћ и м а одржана je 6 марта т. г. у просторијама кафане „Босна" са слиједећим дневним редом: Извјештај претсједника, извјештај тајника, извјештај благајника, извјештај надзорног рдбора, давање апсолуторија старом одбору и бирање Управног и Надзорног одбора. Скупштини присуствује 70 чланова. — Прије прелаза на дневни ред г. X. Оџечкић тражи да се одмах пређе на бирање новог одбора, у чему га потпомаже и г. Дедић, Скупштина тај предлрг одбија те се прелази на дневни ред: Ад i. Претсједник г. Н. Османефендић говори о раду Гајрегова одбора од оснивања истог. Изноаг резултате тога рада, који су no његовом мишљењу завидни с обзиром на тешке прилике под којима се радило. Наводи сметње од стране неких одборника и осуђује њихов поступак. Хвали рад гос. С. Новића. учитеља из Хајдеровића, који je много допринио да je „Гајретов дан“ 6 септембра добро успио. Захваљује се на сарадњи гг одборницима. Ад 2. Извјештај тајника г. М. Хукића. Гос. М. Хукић у своме опширноме извјештају износи историјат Гајретова рада у Завидовићу од оснутка повјереништва, којег je водио г. П. Дедић, a који je дао иницијативу садашњем претсједнику г. Н. Османефендићу да се оснује пододбор, чијом je заслугом основан 7 јуна 1931 г. При пријему чланова одбор се није ограничио само на Завидовић, него и на ближу и даљу околицу, те je самим тим отешћан рад око прикупљања чланарина, што није било могуће држати стални контакт са овако удаљеним селима. Отуда покушај села Ха'деровића да се одцијепи и да оснује повјереништво или пододбор. Од 5 преданих молби кандидата за пријем у Гајретове интернате примљена су двојица и то:Јаран Хусејин у конвикт у Тузли и Мујчиновић Ибрахим у конвикт у Бихаћу. Остала тројица кандидата су одбијени. Што се тиче приредби одбор je одржао „Гајретов дан“ 6 септембра 1931 г. који je био најсјајнија манифестација Гајретове идеје у Завидовићу, a чији je материјални приход био чистих 5.150 Дин. Затим je одржан мевлуд у џамији села Завидовићи, гдје се je ишло за моралним успјехом. За вријеме рамазана организована je томбола, која je с обзиром на тешке привредне прилике нашегамјеста дала добар приход. Осталих прихода није било, али одбор има накану да наХаџи-бајрам одржи забаву или томе сличну ириредбу. Претсједник над. одбора г. X. Оџечкић подноси извјештај о прегледу тајничких и благајничких-књига. Каже да je више сједница оджавано без потребног кворума што се коси Са правилима. За благајничке �књиге каже да су добро вођене, само наводи да иМа неких фингираних чланова, који се воде само на папиру и не нлаћаЈу чланарине. Претсједник г. Н. Османефендић моли да се прекине ова сувишна дебата која не може уродити никаковим корисним плодом за Гајрет, те тражи да се даде разрјешница староме одбору што скупштина једногласно усваја. Г. Др. Идризбеговић предлаже да се изаберу тројица људи, који ће саставити листу новога одбора што се усваја Скупштина изабире г. г. Др. Идризбеговића, Цакића и Дедића, који су се повукли и предложили слиједећу листу: Претсједник Др. Фуад Идризбеговић, Потпретседник: Пашага Дедић, Секретар: Хакија Раљевић, благајник ОсманЦакић’ одборници без бункције: Хафис Хасан Оџечкић] Салко Мачковић, Салко Пекмић, замјеници: Дујко Гаврић, Ахмет Жуљевић, Мухарем Бргуљак, Ахмет Муфтић и Сулејман Ајановић. Надз. одбор: Сглих Новић, Омер Парић и Захир Уљић Листа се чита и појединачно се гласа, те се у потпуности прима. Гг. Раљевић и Цакић изјављују да се дужности примају само за хатар Гајрета. Нови претсједник r. Др. Идризбеговић захвал>ује се на повјерењу. Надаље се захваљује госп. Н. Османефендићу као и осталим одборницима на преданом раду за Гајрет. Г. Хебиб констатује да je досадашњи претсјед^ ник г. Н. Османефендис заслужио неко видно признање за досадашњи рад. Након тога г. претсједник закључује скушитину. Из орган и зац и је Гајрета T okom месеца априла постављени су повјереницима Гајрета г г : у Новој Касаби (срез власеница) Хифзија Муфтић, учитељ, у Гор. Тузли (срез Тузла) Абдулах Сарачевић, трговад и Џемал Демировић, учитељ. Гајретов ан ал ф абетск и гечај Ha школи Вел. Радић, среза бос. крупског одржан je аналфабетски течај, кога су похађала 44 младића, од којих je испит са успјехом положило њих 37. Течај je водио учитељ Омер Хајрић, бивши Гајретов питомац. Р азн и д обр овољ и и прилози Из Бањалуке: Чиновничка набављачка задруга (конзум) поклноила je бањалучком Гајретовом интернату животних намирница у вриједности од 4U0 динара. И овнм путем поменутој управи срдачна хвала и овај лијепи гест нека буде примјер сличним установама. Управник конвикта у Бањалуки г. Едхем Бекић поклонио je свог курбана, Kojer je заклао пригодом Хаџи-бајрама, питомцима интерната — Хвала и живио! Приликом Курбан-бајрама дароваше Гајрету слиједећа гг. кожице. 4 кожице г. X. Реис еф. Маглај лић, 3 кожице г. инж Суљага Салихагић, no 2 кожице г. г. Хуснија Ђумрукчић, Суле ман еф Суљић, Џафербег Куленовић и Алија Гермовић, (1 кожицу у 20 Дин), цо | кожицу гг. Салцх Афган, Хајрудин Хаџиселимовић, Бећир Галијашевић, Ибрахим Караселимовић и Ахметага Хоџић. По \ говеђу кожицу гг. Мухамед еф. Маглајлић и Мухамедбег Куленовић. Мјесто кожица даровали су у новцу 40 Дин г. Др. Мухарем Миџив, 16 Дин г. Мустафа еф. МујезиновиН, no 10 Дин гг. Али еф Капиџић, инжињер Узеир Бисер и Едхем Бекић. Из Сарајева: Приликом Курбан-бајрама дароваше мушком интернату no два курбана г. Др Авдо Хасанбеговић, министар и претсједник Главног одбора Гајрета, a no I курбан г. Азиз еф. Сарић и Хајрудинбег Капетановић. Такођер je управа добила још два курбана од који не желе да се њихова имена објављују господе. — И овим путем свима искрена благодарност. Из Бугојна: Пригодом јесенске сабирне акције сакупили су чланови Мјесног одбооа гг АхмедСадиковић и Ахмед Пашић, Садулах Никшић и Мехмед Мутевелић у селу Вољицу 85 /1ин, што их дароваше слиједећа гг. no 20 Дин Осман Петровић, no 10 Дин Шаћир Ајановић, Мулага Чаушевић, Хасан Петровић, no 5 Дин Муло Пујић; Истог дана сакупљено je 390 Дин у селу Привор, a дароваше слиједећа г г : no 50 Дин: Мухамедага Неретљак и Осман Фулан, no 30 Дин: Тахир Пидро, Осман Алић, Хусо Сошић, Пашо Алић, Адем Милановић, Хакија Милановић, ^ЈШ__20 Дин: Ћамил Милановић, Суљо Милановић, Дерво Милановић, no 10 Дин: Ибро Декелић, Авдо Фале, Хусо Мостић и Бајро Гудић, Свима Дароватељима топла захвалност. Из Тузле: За Гајретову томболу, приликом одржавања забаве дароваше слиједеће госпође ове предмете: Алмас х. Жунић 3 тасне и шољице, Рајфа X. Ножић послужавник за колаче, Васве х Прцић пакег кафе, Алмас х. Фазлић јастук, Ајише х. Мутевелић махраму, Заимовић махраму, Шемса х Мехмедбашић, учкур, Рефија X. Камберовић марамицу, Бисер х Жунић марамицу, Сабера х. Дубравић махраму, Фатиме х. Ибрахимкадић јасгук, Тензила х. Гелалбашић јастук, Бехија Ћенановић миље, Ђулса Делић ташау и шољицу, Сена Арнаутовић пепелницу, Сабера Пепић (?), Паша х. Ћаметић јастук, Нура х Чехић махраму, Сени a Хукић комад беза, Тензила Ибришимовић марамицу, Шахсена Ибришимовић марамицу, Xajpnja Ибришимовић таблет, Ханча Мулић махраму, Фахире х Бербић чевру, Хаша X. Хасановић шамију, Паше х. Чамџић јастук, Сидика Ћенановић марамицу, Хабибе X Дубравић рубац, Аза х. Калесић рубаи, Дика х. Омазић рубац Ешефа Хусејинагић рубгц; Емина Џиндо рубац, Расима Мустачевић рубац, Бегзада Азабагић чевре, Ханумица Арнаутовић чарапе, Мине х Сијачић јастук, Фатиме х Сијерчић шамију, Мина х. Салиспахић пешкир, Садета х. Салиспахић миље, Алмас х. Дрљевић Дин 10, Девлет х Џиндо јастук, Незире х. Галијашевић мотив, Мејре х. Арнаутовић пешкир, Алмас х. X. Ефендић једногранче, Ханумица X. Ефендић, чевре, Зибе х. Шеремег махраму, Рабија х Шкоруп махраму, Џемила Фазлић учкур, Адиле х Имширагић махраму, Алијазовић једногранче, Јунузовић махраму, Нусрета Хусић, једногранче, Хатиџе х. Азапагић учкур, Алије х. Коњхоџић миље, Хабибе х. Аеабагић јастук, Мине х. Салетовић три тасне, 135, �Хусеин Пирагић, Микан Теофановић и Раде ДејаХамида Ћустендил једногранче, НафиЈе х Чамџић једногранче, Пемиле х. Кахвеџић миље, Сибе х. Де- Н° ВИДароватељима и сакупљачима Мјесни одбор најлибеговић марамицу, Ђулсе х. Омазић 10 динара, Зинет х. Азабагић шамију, Рефије х. Шехановић љепше захваљује. шамију, Фата Шехић, јастук, Дамаџић махраму, Остали прилози Хајрије X. Пашић јастук, Паша Мујезиновић јастук, T okom прошлога мјесеца дозначени су Гајрету Ајише х. Чустовић учкур, Зумрута Жунић, једно- слиједећи добровољни прилози: гранче, Паша х. Нишић учкур, Асифе х. Миразовић Мјесни одбор Гајрета Острожац Дин 95*50 једногранче, Тахире х. Жунић једногранче, СаЈда „ „ п Гацко „ 83'— Прцић једногранче, Шемса Хрустић марамицу, Ра„ „ , Бугојно „ 90’— бије х. Дрљевић махраму, Илме х. Муфтић махраму, „ „ „ Бањалука „ 528'— Муле х. Мукић шамију, Самка Мујезиновић 10 Дин „ „ „ Б. Петровац „ 735’— Џевахира х. Виловић, сервис за кафу, Хасиба ТрновГ. Мурат Ченгић из Вишеграда бајрамски приљаковић јастук, Паша X. Ибришимовић јастук, Рашиде х. Џинић чевре, Зумрута Дусуновић махраму, лог Дин 50'— Г. Исак Јосеф Кампус из Сарајева на мјесто Курбана Дин 1.100—. Г. Мухамедага МуТевхиде х. Метиљевић миље, Ханумица Ахметовић зур мјесто курбана Дин 400’—. јастук и Хајрија Шербић јастук. Свима дароватељима и овом приликом топла благодарност. Добровољ ни прилози Пригодом Курбан Бајрама сакупили су у Бос. Петровцу добровољне прилоге за Гајрет гг. Хујић Алија и Јакуповић Сулејман, a дароваше no 50 Дин г. Др Перо Мирковић, no 35 Дин r. Милош Новаковић.по 30 Дин гг. Јово Новаковић, Сулејман Јакуповић и Омербег Куленовић-Вођеница, no 25 Дин Алибег Куленовић, no 20 Дин Срп. кред завод и гг. Којо Басара, Никр Крецо, Раде Дракулић, no 15Дин г. Нико Павловић, no 10 Д«>н ,гг. Јунфић Јосип, Др. Јозо Вујевић, Душан Новаковић, Хромаџић Смаил, Вучковић јово, Смаилбег Куленовић-Сухаја, Хуснија Феризовић, Ариф феризовић, Шериф Арнаутовић, Рефик Хаџић, Хамед Рамић, Ибрахим Диздаревић, Мирко Ивановић, Омер АлагИћ, Драгољуб Дракулић, Душан Дејановић, Никола Ковачевић, Ђуро Смиљанић, Кадија Тирић, Авдибег Ризванбогпвић, Симо Крецо, Драгољуб Шарић, Васо Радаковић, Куленовић Јакуб, Радослав Раилић, Хусо Хргмарић, Теофик Шехић, Хамдија Куленовић,-Бара, Симо Бањац и Павле Радоњић. no 7 Дин г. Баглади Стефан, no 5 Дин гг. Суљо Картал', Бего Картал, Гојко Милановић, Суљо Ешкић, Халил Рамић, Ахмо Хујић, Хућа Хаџић, Гојко Бркић, Дане Крстановић, Агуш Илјазагић, Обрад Дукић, Хрусто Беширевић, Љубо Нешковић, Бербер Мухамед, Симо Латиновик Лазо Кесић, Ахмет Зјакић и Хазнодаревић Муниб, no 4 Дин гг. Ешкић Омер, Мухамед Мујагић и Саво Рибић, no 3 Дин гг. Картан Хусо и Тубић Симо, no 2 и no Дин г. Инж. Ботић Божо, no 2 Дин гг. Панто Басара, Мухарем Алагић, Рамић Мехо, Хасан Славић, Хусеин Терзић, Јово Ракић, Салко Одобашић, Тражите свуда и препоручите свакоме Гајретове разгледнице Д еф инитива Г ајретових п и том ац а Недавно су положили дефинитиву на мушкој учитељској школи у Сарајеву слиједећи бивши Гајретови питомци: Сафет Пашић, учитељ из Модрича, Авдо Дајиџић, учитељ из Јакеша, Мустафа Сарајлић, учитељ из Чајнича, и Теуфик Селимбеговић, учитељ из Жепе. Нашим вредним наставницима желимо успјеха у њиховом просвјетитељском позиву и у раду на културном подизању нашега народа. М евлуд у Ш ериатској гим иазији Првих дана мјесеца јуна Шериатска гимназија ће давати своју уобичајену велику мевлудску свечаност. Рецитоваће се „Мевлуд* Др. Сафветбега Башагића, a мевлудске пјесме на нашем језику, као и касиде и илахи е изводиће пЈЧвачки хор ђака шериатске гимназије. Тачан дан мевлуда објавиће се касније. Isp r a v i! U prošlom broju našeg lista, u članku „Muhamed i Koran" od g. Osmana Nuri Hadžića, potkrale su se nekolike štamparske greške koje treba ispraviti, i to: na str. 100, u prvom stupcu, posljednji redak, mjesto Stojanović treba da bude Stanojević; na str. 101, u prvom retku, mjesto tedenciozna treba da bude ten­ denciozna; na str. 102, drugi stupac, u četvrtom retku odozgo, mjesto „fikrist" treba da bude „fihrist*; na str. 103, prvi stupac, u arapskom citatu, mjesto fesaltu treba da bude fealtu; na str. 105, prvi stupac, u 12 retku odozgo, mjesto ili Ulema treba da bude ali Ulema; u istom stupcu, zadnji redak, mjesto imaju karakter treba da stoji nemaju karakter; na str. 105, u drugom stupcu a u četvrtom retku odozdo, mjesto srce treba da stoji srcem; u istom stupcu, u trećem retku odozdo, mjesto bifuadihim, mora biti bifuadihi; na str. 106, u drugom stupcu u 18 retku odozgo, mjesto po svim pitanjima mora da stoji po ovim pitanjima. — Molimo naše čitaoce da ovo uvaže. ш 136 Ječme ли дозначили дужну претилату за лист „ГАЈРЕТ*? ш � https://kolekcije.nub.ba/files/original/951e44226a4ad70644cc3023d2d2985c.pdf 88d2a5daf45ea7229fbb41272b5a738f PDF Text Text ГА |PET БРОЈ 9 ____________ Сарајево, 16 маја 1932 Мусшафа Мулалић Однос улеме и интелигенције у нашем Вакуфу О сврт на овогодишњв заседањ е ВакуФско-меарИФСког већа у Сарајеву. Овогодишње заседање Вакуфско-мегрифског Вакуф стожер духовног живота муслимана у Југовећа у СараЈеву, од кога се много очекивало, je слазији, na нека ми се не замери, ако придајући још један неодлучен реми. Ове ЈО^ине су се јасно му овакву важност, упитам: ш та je Вакуф, каква и отворено сукобила два мишљења, два, рекао б и Ј ц ^ м у ј е ^ р х а , какав je у пракси, a какву би му деан типоднастава,двасветаидвавека. Обестранебиле финицију дао његов покретач и оснивач, кад би, су категоричне. Илмија, која у нашем веку претстављ а рецимо, живео у нашем веку? Да ли наш Вакуф чуваредавно изумрлих векова.поставила je у погледу постиже своју идеолошку сврху? Да ли je његова сарадње са световном интелигенцијом и извесне данашња сврха и у колико савремен^ да ли су услове. Оправдани захтеви интелигенције нису уваi- потребне реформе, има лн Вакуф какав je данас жавани, a тај неуспех лежи у неком њеном сенти- уоаш те свој raison d’etre? Кочи ли, уистину, исламменталном попуштању и вечитом апелирању на ски прогрес, на који нас терају силом — хтели не еволуцију и будућност. Интелигенцчја je у неколико хтели-без нашег привољења, чак и без нашег знања, вграла агресивистичку улогу, али према њој je савремени светски прорлеми, ред ствари у свету и изнађен веома успео метод: херметичко запушавгње услови за живот на земљи? Из тих покретача ушију антифонима и за време најузбудљивијих, нај- прогреса, тих савремених проблема људског друштва убедљввијих и најлепших говорова,— нервна ладноћа није изузет ни један исламски народ, na ни југои подавање слатким илузијама о ништавилу ово- словенски муслимани не могу се изузети, било ради етничких дужности прама целини народа, било земног и ужитцима загробног живота. Код оваких успелих метода, које наравно ни- ради индивидуалног самоодржања сваког муслимана, када нати су a нити ће резултирати каквим ус- одржања његовог голог, инстиктивног живота, пропесима опште ксристи, интелигенција неће никада тив кога се ни из религијских мотива не може доћи до и зраж аја и реформа Вакуфа je неспрове- устајати самоубилачки. Живети се мора, јер je то Дива, док се год не приђе оним методама, којима одредио виши закон, a кад се мора, онда живот се je послужила интелигенција читавог исламског треба да протече људски, јер муслиман не сме бити света. Сам о те методе могу донети препород и ре- најзаосталији и најспораји.. . Ево, овакова питања ми се намећу пратећи несансу, a без њих je наш прогрес осуђен на велику спорост. Тако интелигенција само може да при- рад овогодишњег заседања, читајући лепе и убедправља велико дело националног и културног пре- љиве говоре интелигенције из којих проистиче јасно поРода, no узору свих напредних исламских народа. одређени циљ слободи духа и напретку исламске Коликогод Г ајрет деловао данас у свим прав- заједнице и лаконске одговоре улеме, из1 којих се Цима народног препорода, ипак још увек остаје одговора осећа пуна учмалост. Кад стечемо сазП р и м ј е д б а » р е д н и ш т в о . Доногамв овај ч.анак г. М у/тлЉ , поз.атог Гајре.ова радника, д »ко се дјело»»'»O „ г с„ жемо са омквим IOHO„ „ „ calba. - Обзиром ... важн.ст овог кашег крувног пробвена, о коие Je р.Јен у в .а в „ , ‘ 0 ’ »1еч ГОВОЖВО« . хитном риЈешељ,. , мвогоже о.исв ку.урни » »Јерс™ р .» о Ј м,саи».«ског ди,ел. нашег »арода, Уредke радо уступити простора сваком кашем ј.ввом радинку. даво иа редо.а »нтеди.енцвЈе та«с « из редов. иди„,е, ,а изнесу своЈе мишљење и иогледе на овај наш заједнички проблем. 1*7 �нање, да je овакав имобилни менталитет стицајем околности надмоћан у Вакуфу, онда нам пуца пред очима парадокс, који je могућан само код нас, најзападнијих муслимана у Европи. Без слободног, модерног духа, ни> ни један исламски народ могао стећи своју националну слободу, a нас да не ослободише наша истокрвна браћа друге вере, no нашим понтифексима не би се испод Ш вабе извукли ебеда. Мрачњаштво je преслабо да се бори са модерном техником и зато су код свих исламских напредних и слободних народа водићи сваке акције, која иде за унапређењем живота, народна интелигенција. (Код нас и ако смо слободни, интелигенција не долази до изражаја.) Ha сва ова питања немам намере давати одговор, iep je одговор сам no себи разумљив, логичан, ексактан, непобитан, али рећићу само то даВакуф није само заветована имовина, која служи уским локалним циљевима, него je Вакуф устаноза, која претставља читав и духовни и материјални живот заједнице, он je чувар свих моралних и материјалних тековина једне стародревне културе, коју je Ислам и у наше југославенске земље донео, да чине своје услуге култури и цивилизацији. Бездвојбено je да je исламска култура и чинила огромне услуге култури, да je чак и европској култури дала добар темељ, све док мрачњаци и мистификатори нису зауставили њена стремљења. Кад гледамо на Вакуфској седници&те наше исламске протагонисте, те кад посмотримо њихов рад од назад нек.олико деценија и то баш у епоси у којој су сви исламски народи предвођени модерним духом дож ивелисвоје слободе и своје нгционалне и културне препороде, — рад беспрограман, стерилан, питамо се, како je Ислам уопште могао раширити се у зем ље у којима je и од пре живео цивилизован народ. Мачем? Не! Он се као религија не би могао раширити мачем да за собом није имао јаку позитивну културу, да Ислам као религија није служио култури. Заш то je код нас изгубио ту племениту улогу? Заш то данас да не служи култури? ДаИслам у себи није имао толико идеолошки позитивних страна не би се никада могао мачем проширити, a још мање мрачњаштвом, јер здрав разум човека отклања све нелогичности. Ислам je у својим основним начелима — у Курану — дао толико здравих норма да би се из н>их у свим вековима, у свим приликама могле стварати најсавременије тезе о животу и друштву, a са којима се следбеници Ислама ни пред науком ни пред другим религијама a ни пред општом човечанском културом не би постидели и не би морали носити љ агу заосталости и назадности. Ислам не иде за временом, јер би био бедан, јадан; он иде пред временом, он унапред регулише живот. Таквом претпоставком о Исламу и о Вакуфу као његовом најкомпетентнијем чувару и n тору наступила je интелигенција приликом годишњег заседања. Она нема никаквих опску0° В° ' појмова о својој религији, док je међутим Уд наступила са неким нирванским одрицањем з е м ^ ског. Интелигенција je на заседањ е донела ак с^' матичан појам да je Ислам савремен, да n o “° ' знање, да служи кулгури, да je он као религија Ј * светла a не таме, док су појмови друге стране биГ у начелности празни и пигмејски a у пракги n И зорни a деструктивни. а' Посматрајући наступ илмије према интелигенцији не могу да доведем у везу улогу Југославенских муслимана (сетите се изјаве Господина Сијенки евића Муфтије Пољских муслимана) као најзападнијих, у срцу културне Европе, јер тај наступ илмије негира вредност интелигенције за Ислам, a ради конкретизованих могу рећи наивних разлога, т. ј. ради неколико индивидуалних примера у л аж ењ а образоване муслиманке у модерно д р у ш тво. (З а ове образовгне сестре извесно je да се заједкица ни пред религијом a ни пред друштвом неће застидети него на против са њиховим уласком у друштво може се поносити, не ради лелоте и грације него ради душевне и моралне чистоте, ради њихове природне интелигенције и углађености, ради њихове непоколебљиве оданости Исламу. М уш ка омладина не прима ове еманциповане сестре у своје друштво са последњим циљевима него их прима заиста као сестре и сараднице у реш авањ у свих крупних проблема у којима су оне као социјална бића судионици. Било би много корисније и похвалније да се илмија интересује з а оне социјалне и моралне беднице које у зару и фереџи терају обрт на ругло исламске заједнице, али ову појаву никада не узима за проблем). Еманципација муслиманке je била поанта свих лаконских говора наших уважених алима, које ће на ж алост ипак неко прочитати и прама њима наше друштво просудити, na ми то даје побуђења да и ja дадем једно скромно објашњење да наша интелигенција не налази у улажењу образоване муслиманке у друш тво и у активну сарадњу као ни у точењу алкохолног пића на забавама муслиманских друш тава, никакав разлог да je сарадња између ње и улеме немогућа. (Посећујем све забаве и пролазим мимо све бифе-е али никад ме пожуда за алкохолом није довела у искушење) Гајретове н пр. заб аве су заиста елитне; оне требају пружити сва дозвољ ена задовољства својим гостима нарочито немуслиманима, јер ПРИ' суством њиховим помаже се високи цил> Гајретз. него штетне последице алкохолизм а треба гледати у биртијама нижега ранга у којима се обично сами муслимани састају. Ну тим се проблемом није Д° сада, колико ми je познато, позабави ла наша ва куфска илмија. �Очито je било да илмија приликом oboi заседања као ни пре тога није хтела разумети оправданост настојањ а наше интелигенције, na сматрам за потребно да истакнем ш та су претставници наше световне интелигенције у вакуфском меарифском већу тражили. Тражили су рад, интензиван безуслован рад. Она хоће и жели да створи од муслиманског елемента у |угославији европрјце, савремене и способне за данашњи живот. Интелигснција хоће да Југославенски муслимапи буду живе и одушенл,ене, фанатично уверене, националне јединице, које ће живети и радити за своју етничку целину, за своју националну државу. Н аша интелигенција не жели се упуштати у панисламисгичке утопије, јер нам je најпрече наше властито огњиште и јер ни један исламски напреднији народ не излази из оквира свог национализма, јер je национализам основ уређења и подизања домаћег огњишта. Интелигенција не жели ниподаштавати врлине своје pače, леаоту своје домовине, она не живи у илузијама неке имагинарне обећане земље, друге непозазијске пустаре. нате домовине, можда некаквег г—' Интелигенција не жели бити fсамо — чувар гробова минулих векова, она жели f 1ти водићем народа кроз реалан живот. II..... ......— ија жели да од вакуфа направи јаку, м одер н ^ моћну институцију, која ће бити и морални и i ти светлило исламске исламској заједници, ко;а ће културе a и живо национално огњиште Вакуфски иметак мора бити жив к_..... 1Л a не пуста гробља, јер тај капитал има све i...згућности да развије своју делатност на подизању исламске заједнице, да залечи све социјалне ббле чланова заједнице. Интелигенција има пред собом с__. јасан пут; она она не не би могла завести заједницуi у ћорсокак, i._, би ни хтела ни могла бацити сва она лепа обележја вере са којима се и напредан човек може поносити и радовати. Интелигенција не види зло у својој намери да од једне старе климаве воденице направи модеран зелики турбински млин, који неће давати само двадесет ока бунгура, него огромну количину финог белог брашна да нам свима буде погаче и да преостане за уздржавање свих оних споменика и симбола исламске културе који се данас налазе не само у јадном него и некултурном стању, без поштовања, без пиетета као право ругло, Наша световна интелигенција хоће да ј>гословенсни муслимани буду достојни претставници исламске културе као територијално најзападнији, a да не буду само периферијска душевна и материјална сиротиња Интелигенција хоће да се заједница од^ raja отворено и искрено у правцу н>ена подизања, шеног националнзгосвештавања a не однарођавања; интелигенција хоће да изгаји слободан дух a не биготске затуцаности као што то чине и данас два наша муслиманска ^истд од који* један само- власно носи чак и фирму „Гласило јавног мишљења муслимана у Југославији", негирајући тиме и наш национализам, a дајући нам обележје националне мањине. Интелигенција жели да се наши грађани, припадници исламске верске заједнице осећају сво и у своме и да све своје расне врлине и способности несметано и спонтаноса правим осећањем дужности патриотизма улажу у конструктивни рад на подизању наше заједничке националне културе и јачању наше националне државе. Чланови исламске заједнице не смеју се у сво;ој домовини ссећати другога реда и привремено, нити смеју сањати о некој непознатој обећаној земљи о којој са пуно лажљиве фантазије проповедају лоши ваизи нашем непвсменом, no природи конзервативном али верном и добром човеку. Од наше лепе домовине ми не смемо имати лепше нити може бити за нас слађег језика Г. МустаФа Мулали^, нар. посланик и познати Гајретов радник од онога којим нас je мајка успављивала. Нашег човека морамо литературом и штампом уопште, интересовати за његове властити проблеме, јер се њега не мсже тицати ш та je данас ручао Краљ Ирака, како нам то један сарајевгки лист свакодневно сервира; нашег човека не може се тицати колико Мисир купи злата, како ће се завршити дипломатски спор Јемена и Хиџаса, ни покрет Абдул Џафер Хана, ни како се подиже и напредује Јерусалим, ни богатство индијских махараџа, a нити га се тиче успостава неког нарочитог поштанског саобраћаја са исламским земљама, у колико то не захтевају интереси наше земље, јер ми — баш ми — имамо толиио својих проблема и брига да се морамо првенствено њима забављати. О.им тога, ни један народ исламске вере не поклања интересе т �Југославенским муслиманима, јер кад би се они збиља интересовали за нас онда би сигурно посаветовали нашу Улему у Вакуфском већу да промени правац и да иде у раду савременијим путевима, ако иоле жели да помогне „муслиманима у Југославији" који данас живе збиља у заосталости и немаштини. Тако нам штампа вакуфске илмије, у место да третира многобројна културно-привредна и социјална питања, доноси радосне вести колико je Енглеза, колико Јапанаца прешло на Ислам, не помишљајући на факат да сви ти нови муслимани не би прешли на Ислам да су претходно пропутовали Босну. јер, то ће бити сигурно они, који су исламску науку као познаваоци арапског језика научили директно из Курана. Напокон наша интелигенција хоће да административни апарат Вакуфа уреди на модерној банковној бази, чисто утилитаристичкој бази тако да се влше не дешава ни један случај да који Вакуфски претседник, као што je био случај у једном срезу, приликом премештаја или смеџе не преда наследнику вакуфску имовину ,и агенде, и ако постоји сумња да није вођена у реду, него да сваки вакуф- ски функционер за свој рад одговара народу a не само проводуреној, избледелој савести. У овим свим ж ељ ам а наш е световне интелигенције не види се никаква рђава и И сламу противна замисао него напротив и no самој вери похваљено дело. З ато je моје скромно мишљење да и поред онаког категоричног става уваж ене илмије наша интелигенција треба да настави свој пут, na макар преш ла и на ефикасније методе са уверењем да je прати интересовање и поверење читавог нашег елемента који je дошао до сазн ањ а да више ни мађије ни записи не могу излечити наш е тешко стање; који je спознао да je време јурећи експрес који гази сваког оног бика који се хоће са њ?м да пободе. И наш а уважена илмија из Вакуфског већа требала би бити свесна да се и она постепено, неприметно мења према духу вреиена, да ни она није у оној својој стереотипној форми, да ми млађи видимо те њихове метаморфозе, na челу да у прилагођавању духу времена буде овако спора, заш то да их сматрамо поустајалим мртвацима из Харун-Ал-Рашидова доба, заш то не би били живи сарадници интелигенције у веку модерне технике, у веку реализм а и рационализма. О potrebi opstanka Ser škole i Šer. gimnazije Prilikom pretresa budžeta G azi Xusrefbegove medrese u Vakufskom vijeću, član vijeća g. Dr. Hamdija Karamehmedović održao je poduži govor, kojim je dokazivao potrebu opstojanja Šer. sudačke škole i Šer. gimnazije. G Dr Karamehmedović istakao je naj­ prije da po njegovu mišljenju Vakufsko V ijeće niti je moglo donositi niti je donijelo kakvog jednodušnog zaključka da se Šer. gimnazija i Šer. sud. škola traže od Kralj. Vlade da pređu pod autonomnu upravu. Zato je je najbolji dokaz zapisnik prijašnjeg zasijedanja, iz koga će se moći lahko kons'atovati da je nekoliko govornika, a među ostalim i g. Kukić, bio protiv takvog plana. G. C r. Karamehmedović drži da nema ni danas sm isla da se od države traži da ove dvije škole pređu u autonomnu upravu. Šer. sud. škola, kaže on, je škola koja odgaja državne činovnike: Šer. sudije i on sumnja da bi država mogla ikome drugome povjeriti odgoj svo­ jih budućih činovnika. Ako se zakpnom o musliman­ skim vjersko-prosv. službenicima odnosno pragmatikom službeničkom ustanovi da imami matičari treba da imaju kvalifikacije onolike kolike danas daje Šer. sud. škola i ako se u sporazumu sa Kr. vladom izmijeni nastavni plan sadašn je Šer. sud. škole, u tom pravcu da ona odgaja podmladek za imame matičare, onda je logično da se traži da ta škola bude pod autonom­ nom upravom, U lom slučaju trebalo bi nastojati kod Ш Kr. vlade da se apsolventima ove kole ipak dozvoli pohađanje teološkog m uslim anskog fakulteta, na kojem od naših univerziteta, na kojem se predaje i šeriatsko pravo. Tek takovi apsolventi koji su svršili i pravni fakultet, mogli bi da budu i sudije, naravno i šer. sudije. G. Dr. Karamehmedović sumnja da će se i u buduće tolerisati da koja bilo grupa sudija nema visoke školske naobrazbe. (Za vrijeme konciznog razlaganja g. Dr. Karamehmedovića o Šer. školi neki vijećnici, a naročito član Ulema m edžlisa g. Šakir ef. Mesihović, upadaju često govorniku u riječ raznim primjedbama, koje bi se možda mogle smatrati i uvredljivim, pa kad je u jedan č a s g. Mesihović u znak negodovanja protiv izlaganja g. Dr. Karamehmedovića upotrebio jedan pooštar izraz i u isto vrijeme b ac'o svoju ehmediju na klupu, onda je inače mirni i staloženi g. Dr. Karamehmedović protestovao protiv ovakvog načina izražavanja negodo­ vanja i taj gest g. M esihovića nazvao bezobraznim. U sali nastaje u taj ča s komešanje te pretsjedavajući prekida sjednicu.) Nakon pauze ponovno dobiva riječ g. Dr. K ara­ mehmedović, koji veli da mu je žao da s e je morao poslužiti jednim neparlamentarnim izrazom, ali je to morao učiniti, je r Je gest g. Mesihovića, po njegovom mišljenu, bio uvredljiv. �U daljnjem izlaganju g. Dr. Karamehmedović kaže j a je Š er. gimn. u smislu Zakona o srednjim školama potpuna gimnazija, koja bi se mogla nazvati gimna­ zijom orijentalno-klasičnog sm jera. Nazvana je senat­ skom, je r je nastala radi pitanja reforme Šeriat. sud. škole za vrijeme bivše austro-ugarske uprave. Održano je tada više anketa, koje su pretresale pitanje reor­ ganizacije Šer. sud. škole i zadnja takova anketa doni­ jela je zaključak da Šer. sud. školu treba dignuti u rang šer. pravnog fakulteta, odnosno teološkog, a da se za studente takovog fakulteta primaju sam o oni svršeni gimnazijalci, za koje se ima garancija da bi mogli s uspjehom pratiti predavanja na toj visokoj školi. P ošto se držalo da ni oni maturanti, koji su u gimnazijama učili arapski jezik mjesto grčkog, nemaju dovoljno sprem e za takovu visoku muslimansku školu, zaključeno je da s e apelira na Vladu da osnuje naro­ čiti tip orijentalno klasične gimnazije, pod imenom Šer. gimnazija. Nakon O slobođenja ova je misao i mišljenje ankete provedena u djelo i ova je gimna­ zija dala već više generacija abiturijenata. Govornik drži da niti je Ulema medžlis niti Vrhovno vjer. starješinstvo, pa ni Vakuf, vijeće pozvano da državi daje savjete, je li je srednja škola ovog lipa potrebna ili nije. Kr. Vlada bila j e pred kratko vrijeme, možda b aš' radi potezanja ovog pitanja u javnosti, sklona da ovu gimnaziju posve reducira i stalo je mnogo tr u d a ^ govornika i ostalih narodnih prestavnika u Beogradu da se ova vrlo korisna i potrebna šk o ’a zadrži. Po mišljenju govornika bilo je i vrlo potrebno da narodni pretstavn’ci poduzmu ovakav korak, je r je po njegovom mišljenju neophodno potrebno da svaki viši svećenik, ma koje vjere bio, imade pored opće srednjoškolske spreme i specia/no stručno obrazovanje na fakultetu. Naročito je to potrebno kod muslimanskog svećenstva, za nastavnike vjeronauke u i unim gimnazijama, te za članove Ulema medžlisa, muftije i Reis-ul-ulemu. Po zakonu o I. V. Z. država je donekle obve­ zana da o svom trošku ustanovi i uzdržaje islamski fakultet, kao što izdržava i teološki fakultet rimoka­ tolički. Dok nema takovog fakulteta dužnost je Kralj. Vlade ta, po mišljenju govornika, da u budžetu svake godine predvidi po nekoliko stipendija za apsolvente Šer. gimnazija, koji bi u oskudici dom aćeg teološkog fakulteta, sv.šavali visoke vjerske nauke na kojem univerzitetu u inostranstvu Isto bi tako trebalo da i Centralna Vakufska zaklada i privatna prosvjetna dru­ štva daju više stipendija za apsolvente ove gimnazije. Govornik je uvjeren da bi ih se dosta javilo da studiraju teološke nauke, naročito ako bi se u Zakonu 1. V. Z. ustanovilo da se za zvanje muftija, članova Ulema medžlisa, Reis-ul-uleme,te vjeroučitelja na srednjim školama traži puna fakultetska sprema. Tada bi apsolventi ovakove škole znali šta ih u buduć­ nosti čeka i vidjeli bi da im je otvoren put ka jednoj lijepoj karijeri i da imaju izgleda da će doći na visoke i najviše vjerske položaje u našoj državi, te bi sa naj­ većim poletom išli na te studije. Kad bi se ponovno poteglo pitanje preuzimanja Šer gimnazije i Šer. sud. škole u autonomnu upravu, Kr. vlada bi mogla sa puno prava da rekne našem Vrh starješinstvu, da je momenat za rješavanje toga pitanja bio u godini 1930, kad se sporazumno između članova Vrh. vjerskog starješinstva i pretstavnika Kr. vlade pravio nacrt o državnoj dotaciji 1. V. Z. Tom prilikom, u prisustvu izaslanika Vrh. vjer. starješinstva, prebirano je po svim budžetima što se moglo sm a­ trati da u smislu 23. člana z konu o I. V. Z. ima da pređe u autonomnu upravu i koje svote, što ih je prije država izdavala u svrhu vjerske isl. zajednice, mogu doći u obz r i koje se svote imaju predati I. V. Z. Tečnim pretraživanjem konstotovano je da cijela svota iznosi 15,100.000 i da u toj svoti nisu svote koje su se u proračunu 1929 davale iz državnog budžeta za Šer. sud. školu i Šer. gimnaziju u iznosu od 1,500.000 Din. Ako je Vrh. vjer. starješinstvo smatralo da su to vjerske škole, dužnost mu je bila da tom prilikom traži da se i budžeti tih dviju škola prenesu iz drž. budžeta na budžet I. V. Z. Prema tome cijela svota ne bi bila 15,100.000, nego 16,600.000 Din. Govornik je osvjedočen da je u tom momentu pretstavnik Vjer. slarješln tva tražio da te škole zajedno sa njihovim budžetima pređu u upravu 1. V. Z., da bi Vlada u tom času sigurno dala negativan odgovor. U ostalom, ako je mišljenje govornikovo tačno da su ove državne škole, koje odgajaju sudački podmladak, odnosno daju opću srednjoškolsku naobrazbu i kad bi se te škole zaista predale I. V. Z., ne bi dobili onih novaca koje za njih država danas daje. One bi bile jednostavno ukinute. Misli da je Ulema medžlis dao inicijativu za preuzimanje ovih škola i da je Vrh. vjer. starješinstvo radilo u smislu te inicijative b aš radi toga, što se nadalo da t i ovu svotu od 1,500.00 Din, koja se izdaje za ove škole, dobila I. V. Z za svoje prosvjetne svrhe. O budžetu Gazi Husrefbegove m edrese kaže, da ne iznosi sam o 814 000 Din, kako veli referent, jer nije uzeta u obzir kirija, koja bi se mogla dobiti za prostorije u kojima je sm ještena m edresa i njen inter­ nat. Kad bi se ta vrijednost pribrojila svoti budžeta, on bi iznosio preko 1,000.000 Din. 1 pored tako veli­ kog budžeta vidimo ne sam o to da j e broj nastavnika nedovoljan, nego da se radi i sa honorarnim nastav­ nicima. Ta medresa trebala bi da odgaja mualime za ibtidaije i vjeroučitelje u osnovnim školama, a even­ tualno i neke džamijske imame. Misli da nije potrebno da ta m edresa ima niži tečaj od 4 godišta, u kom đaci dobivaju opće obrazovanje, koje odgovara obra­ zovanju u nižim gimnazijama, je r se to opće obrazo­ vanje može dobiti i u državnim nižim gimnazijama. Viši tečaj smatra svakako potrebnim i uz njega treba da bude internat, kako bi se đaci odgajali posve u islamskom duhu. Internat za niži tečaj mu onda nije 141 �ireban, ali ako imamo dovoljno sretstava i ako se bojimo da ne bismo za viši tečaj dobili dovoljno kompetenata, mogli bismo održavati i internat za đake koji bi u državnim srednjim školam a svršavali naučno gradivo propisano za 4 razreda niže škole. Što se tiče najvišeg tečaja, t.zv. alijje, taj bi imao da bude teološki islam ski fakultet. D a bi on to mogao biti, trebao bi jedan univerzitet i da se Kr. vlada uvjeri da studenti koji stupaju na taj fakultet imaju punu opću srednjoškolsku naobrazbu i da profesori tog fakulteta imaju sve one uslove, koji se traže za docente i pro­ fesore i svakog drugog fakulteta. Taj fakultet bi bio naravno u sklopu od kojih naših univerztiteta. 1 njegovo izdržavanje bila bi dužnost naše drža e. Smatra da je sasvim suvišno, što j e već ranije naglasio, da se ijedna para u ovom buazetu daje z a i. zv. alijju . Tim manje što m edresenski budžet nema ni izdaleka tolike cifre na strani prihoda, da bi s e iztog budžeta m ogla izdr­ žavati tako skupa škola. Čuli sm o, veli govornik, iz izv ještaja referenta da se apelira na Centr. Vakuf zakladu da dade i ona svoj doprinos od preko 200.000 Din za održavanje te m edrese, p a da će se čak i oduzim ati i iz kapitala jednog drugog Vakufa izvjesna svota za uređenje ove srednje m edrese. Na koncu govornik apelu je na Vijeće da se pitanje preuzimanja Š er. sud. šk o le i Šer. gim­ nazije više ne poteže. U znak n e slag an ja s a prediogom Ulema m edžlisa i upravnog odbora, govornik izjavljuje da će glasati protiv budžeta G aži Husrevbegove m edrese. Budžet Gazi Husrevbegove medrese u Sarajevu za god. 1932/53 A) Primici lisa, Mehmed Šiljković, učitelj gra­ đanske škole, Dr. Šakir Sikirić, direktor Šer. škole, Hamdija Kreševljaković, nastavnik preparandije u penziji, Muhamed ef. Pcšić, p ro ­ fesor Šer. gimnazije, Hafiz Omer ef. Mušić.mualim, Mustafa Drljević, I. R e d o j ičj p r i m i c i : 1) Doprinos Gazi Husrevbegova Va­ kufa u n a r a v i ...............................Din 2) Doprinos Gazi Husrevbegova Va kufa u g o t o v o m .......................... 147.172 — 320 0 0 0 - I l.c V a n r e d n i p r i m i c i : , 90 8C0"— 3) Opskrbnine od pitomaca . . . Di'rij 55.200* 4) Vanredna pomoć iz Centralne Va­ kuf. mearif. b l a g a jn e .................. 214.495*50 5) Pozajmica iz g la v n ic e .................. 78.000,— Ukupni primici Din 814.867*50 B ) Izdaci a) R e d o v n i i z d a c i : c) P o m o ć n o o s o b lljjee : 9) Kućni l i j e č n i k ............................... 10' Četiri slu ž ite lja ............................... 11) Dvije kuharice i pomoćnice . . Ukupno lična beriva pomoć, osoblja Din „„ 17.280*— 8 400 — 22.680 — 10 800 — Din 60.160 — N a s ta v n o o s o b l j e i n j i h o v a l i č n a b e r i v a 1) 2) 1. muderis (g. Ahmet ef. Burek) Din U» i upravitelj (g. Muha­ med ef. D i z d a r ) .......................... 3) III. muderis (g. Hamdi ef. Berber o v ić ) ........................................... 4) IV. muderis suplent (g. Hilmi ef. M u ftić........................................... „ 5) Šejh (g. Hamdi ef. Berberović) . » „ i 39.182*50 30.000*— 8 100 — 17.280 — 15.673*— 10.800 — Ukupna lična beriva stalnog nastavnog Din 121.035*50 o s o b l j a ....................................... b) H o n o r a r n i : 7) Honorarni izvanredni nastavnici (gg. Jusuf Muhić, uč. o. šk. Muhamed Kantardžić, sekretar Ulema medž142 d) S t v a r n i i z d a c i : 12) ------- .... > piOfesora, nadziratelja, prefekta-eko-noma, 4 služitelja i 3 kuharice)) Din Din 209.000*— 13) „ 7.400 — 14) „ 10.8C0*— 15) 55 000*— > 16) skog namještaja 5500 — П) 10000 — 18) ska biblioteka 19) 20) 21) - 3.000 — 2 000 — 10.C00-— Ukupni stvarni izdaci Din Din 312.700*— �e) i z v a n r e d n i i z d a c i : 22) Nabava namješt. direkcije i zbor. Din 23) Za nabavu školskog i internatskog namještaja za 40 pitomaca 1. razr. 24) Za adaptaciju jednog stana za školu „ „ Ukupni izvanredni izdaciD in f) P r i n o s ii n a r a v i i z i m a r e t a i 6.000 — 68.000 — i p 000 — 84 000 — 25) Za nastavno i pomoćno osoblje . Din 147.172 — Rekapitulacija: Ukupni primici Din 814 867*50 Ukupni izdaci Din 814.867.50 Абдуселам Белагија, канд. ирава Поводом засиједања Вакуфско-меарифског вијећа у Сарајеву Вакуф меарифско вијеће на свом посљедњем засиједању претресало je поновно питање наших јединих двају вјерских завода, који се издржгвају на државни трош ак. Одговорни фактори од којих смо очекивали да ће макар у данашњим тешкии економским приликама посветити пуну пажњу раду на социјалном и економском подизању муслимана Босне и Херцеговине, не само да, нису оправдали жељена очекввања, него су чак главни иницијатоЈНГ' за укидање ових значајних културних установа, које су резултат дугогодишњег испитивања наших најугледнијих и на;позванијих вјерско-просвјетних радника и преставника. Ум:есто да се они личнозалажу свим снагама за одржање нечег опште корисног за муслимански елеменат, као што су Ш ер. гимн и Ш ер, суд школа, некоја господа из Вакуф. меариф. вијећа, колико се види из поднијетог извјешштаја, доказују или да не познају историјат и потребу ових школа или намјерно заговарају оснивање двију медреса мјесто њих, чији би надзор вјерског и општег образовања био повјерен Вакуф. меариф. органима. Ови наши фактори, дошавши на одговорно мјесто, обећали су радити на поправљању хаотичног стања, које годинама влада у Вакуфу. Обећгли су да he посветити пуну пажњу што бољем економском просперитету некретнина вакуфских, које су у много случајева савршено мртав капитал. Обећали су напокон у најкраће« кремену ријешити болно мутевелијско питање од чега зависе многе друге успјешне акције. И умјесто свега тога истиче се видно мјесто у будућем њиховом раду укидање Ш ер. гимназије и Illep суд. школе, које са њиховим обимним и одговорним дужностима немају бар за сада нарочите везе. Реформа мектеба, реформа ГазиХусревбегове медресе, у којој имају да се обравују будући муалими и имами матичари итд., јесу толико хигне и неодложне потребе да свако њихово одлагање преставља успоравање нашег културног прогреса. Реорганизација Гази Хусревбегове медресе, у колико je формално изведена, није ни издалека оно што се тражиод сличног вјерскогзаводазаданаш њ е прилике. Средњевјековни систем учења и мелоарисања још je и сада одлика свих наших медреса, што а псолутно треба избациги из наставног плана. Формалном реорганизацијом не ствара се савремен вјерски завод, него je потребно да се у њега доведу за наставнике млађи људи са свршеном теологијом и бар средњошколском општом наобразбом, a таквих имамо неколико за које нажалост нема мјеста. У овом погледу није се ништа урадило да се побољша квалкфикација будућих муалима, свршеника Газине медресе, него се остало на исгом нивоу, на ком се било прије 50 и 100 година. Ш то се тиче вјерских уџбеника односно вјерско просвјетног програма, који je требала да изведе вакуфска управа, колико се сјећамо, израђен je и примљен једино први дио Илмихала рахм. Сулејмана Мурсела за основну школу, a о неким врло потребним другим уџбеницима, израђеним „по модерним педагошким принципима и писаних народним језиком*, како се то напомиње у извјештају, немамо досада ни једног осим поменутог. Поред овако широког економског, социјалног и културног поља рада на коме су позвани да раде наши одговорни фактори, њима пада у очи нарочито Ш ер гимназија, коју треба no њиховом схватању под сваку цијену укинути из врло сумњивих разлога и мјесто ње створити двије медресе старинскога кова, какзих имамо и данас на претек у свима већим мјестима Б. и X. A ko вам je, господо, стало да експериментишете у своме неизрађеном. плану рада и ако вам je потребан новац з а један овакав потхват, ви рађе жртвујте један дио сувишних медреса и мјесто њих (творите реформисгну медресу или како je назвасте ове године „нижу гимназију специјалног типа“, али не дирајте у оно што je створено теш ком муком, након дужих испитивања и великих напора и што 143 �1 напокон не кош та ништа вакуфску блзгајну. У овај ваш најновији експерименат немамо тим више повјерења ш то од Ослобођења до данас ни једна вакуфска управа није створила ни један узоран вјерски завод и ако нам je неопходно потребан, ни једну васпитану социјалну установу од опште користи, нити покрснула макар какову културно просвјетну акцију у народу, како би тиме показала позитивне резултате у свом раду. Наши одговорни фактори покрећу поново ј(Дно тугаљиво питање које je баш недавно с тешком муком скинуто с дневног реда и ?а које они имају најмање времене да га покрећу— поред својих дру~ гих тешких и одговорних дужности Бојимо се да њиЈ.ове изнемогле снаге неће моћи поднијети цио тај Totap социјалних и других обавеза које су узели на себе, a најмање онда ако буду без потребе задирали у она питања, ко a немају директног контакта са њиховим вишеструким функцијама. Немогућа жељ а и амбиција, коју су покушали да остваре проглашавгњем једног чак непотпуног средњошколског здвода високом теологијом у рангу факултета, доказује колико. ру необавјештени и колико мало познају униве^зи\етску установу као_највиши просвјетни односно вјерски завсд. З а част универзитетског професора не (долази се сам< ром вољом и наклоношћу нечијом, него на основ; нарочитих квалификација и личних заслуга на научном пољу. З а OBJ част дорастао je врло мали број наших људи, али најмање оних који имају данас главну ријеч у нашим вјерско- просвјетним питањима. Овај невјероватан али истинит случај коликогод нам je нанио бруку на надлежним м естима, исто толико показује да наши одговорни фактори немају уопште израђен програм у своме раду, јер траж е оно заш то сами нису дорасли, a xohe л макну школе са видним резултати м а и за чије och«3 вање они нису уопште ничим везани. Посљедна одлука Вакуф. меарифског вијећа 0 смањењу принадлежности удовама умрлих муалима није само неправична него и нехумана мјера. ’ Вакуф. меарифско вијеће донијело je „у интересу штедње и равнотеж е буџета" одлуку о смањењу принадлежности бедним и незаштићеним уд0вама, a не дира у принадлежности високих наших вјерских функционера.који у највише случајева бирају тантијеме са више страна. — Познајем једног колегу чија je мајка примала као пензнју иза свог умрлог мужа 800 Дин мјесечно. Од те своте она je живећи сама скромно, слала сину 150—200 Дин. мјесечно. Данас њен приход спао je, захваљујући одлуци Вијећа, од 8и0 на 300 Дин, од чега не може да живи ни она сама ни пола мјесеца, a камо ли да п маже још свога сина студента, који живи у већем мјесту. Ево на овај начин наши пресгавници штите социјалну правду и овако бране интересе многобројне муслиманске сиротиње. Стога, у име своје и свих студената муслимана, a мислим да ди елим мишљење и остале наше напредне интелигенције, стављам до знањ а одговорним факторима да омладина, будућа њихова смјена, будно пази на њихов рад Н амјерадабаце наулицу 250-теро невине сиротне дјеце из Ш ериат. гимназије и онемогуће школовгње новим генерацијама. створиће још већи ја з између напредне омладине и наших вјерских преставника. Ипак судбину Окружне медресе неће доживјети Ш ер. гимназија и Ш ер. суд. школа, док има свјегних пријатеља муслиманског напретка, заш то ћемо и ми улошити све снаге и сву своју омладинску љубав да до овога не дође. Ј jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav" ? 144 �Šukrija Alagič, direktor gimn. u p. Drugi odgovor Hikjmetu i njegovom uredniku g. A. L. Čokiću Motto: Bog Svevišnji veli u 2. suri: j v ^ J J lilj — 11, 12. — , ^ L.ji \j!l» И . — 1 kad im se rekne :Nemojte sijati smutnju!, oni odgo­ vore: Mi sam o mirimo. — 12 — Ali, zaista su oni, oni koji siju smutnju, sam o oni to ne poimaju1). stoga ni svijet ne smije prestati to zahtijevati i tražiti. Poteškoće su, istina, pri tom mnoge, a najvažnije su ove: štD Kuran sadržava nebeske riječi, spuštene u srce najsavršenijeg Božjeg poslanika od Boga Svevišnjega, čiju pravu supstanciju ne može niko potpuno shvatiti; što Kuran sadržava uzvišeno znanje i visoke svrhe koje mogu dokučiti sam o čiste duše i svijetli umovi; što će onaj koji ga studira i proučaje naići na veličanstvo i sjaj koji u obilju struje od Najvišeg Savršenstva, a koji će mu ponekad zasjeniti razum i gotovo ga spri­ ječiti da dođe do svog cilja. Ali nam je Svevišnji Bog ovaj posao olakšao, što nam je zapovijedio da prema svpjim silama nastojimo shvatiti Njegove riječi, jet je On objavio Kuran kao svijetlo i uputu koja ljudstvu razjašnjuje šerijatske propise i odredbe, a to se može postići sam o ako se Kuran bude razumio i shvatio. 1 u nas avku svoje kritike, koja je izašla u 35. broju „H ikjm eta", po šao je g. Čokić starim putem, pa iako navodi neke primjere, nijednom riječi ne spo­ minje Tefsir Essejjid Muhamed-Rešid-Ridaov koji ja prevodim. Ovaj je Tefsir počeo izlaziti u reviji „Ehnenar“ u 111. godištu god. 1317. po hidžr. (1909.). Kasnije ga je učeni Mufess'r posebno otštampao pa je dosad Tefsir, kakav mi želimo, znači: razumjeti Kuran izdao 10 ili 11 svezaka, sam o '-Pi^i svezak nije jo š. -k ejL sad rži vjeru koja ljude upućuje na o m u čemu otštampan, a to zaključujem po jednoj napomeni u 4. je njihova sreća na oba svijeta. T o treba da bude onaj svesku na str. 280. koja glasi: najviši cilj kome mi težimo. j\jw d \4 — Vd i l i O V " 1 JU — T o ćemo u tančine razjasniti u knjizi koju ćemo, ako Bog da, učiniti kao uvod Tefsiru*. T o je i uzrok da sam ovaj svoj rad počeo prevađati iz Elmenara pa nijesam iz uvoda Tefsira ništa donio, ali ću to, ako B og da, učiniti čim ga dobijem. U predgovoru Prve knjige rekao sam da je učeni Mi fessir u ovom svom Tefsiru iscrpio predavanja koja je održavao u Džamiul— Ezheru u Kahiri iz tefsira Merhum Šejh Muhamed Abduhu, bivši muftija u Egiptu i profesor Džamiul— Ezhera. Zato je učeni Mufessir u Elmenaru počeo s Mukadimom (uvodom) koju je odr­ žao Šejh Muhamed Abduhu. Budući da u tom uvodu im a mjesta koja meni za moj rad daju pravo, a pobi­ jaju navode g. Čokića, ja ću neka mjesta donijeti u prijevodu. Učeni Mufessir počinje (Elmenar II. g., str. 130. i dalje) ovako: „Mi sm o obećali onim koji su na nas navaljivali da ćemo donijeti makar izvadak Tefsira što ga u Ezheru predaje islamski mudrac i jedan od posljednih imama Elustaz Šejh Muhamed Abduhu, misirski muftija pa evo i ispunjavamo svoje obećanje iznoseći najprije korisne napomene o uvodu Tefsira. Elustaz je rekao u prvom predavanju: Tumačiti Kuran nije lak nego vrlo težak i ozbiljan posao, ali se mnogi teški posao ne smije napustiti, pa ') Tumačenja ovih ajela u Prvoj knjizi na sir. 64. i dalje a u skupinama 8. i 9. Mogao bi kogod reći da nije sad potrebno tuma­ čiti Kuran, jer su prijašnji imami (poznavaoci vjere i islamski naučenjaci) proučili i Kuran i Hadis, pa sad treba da mi proučimo njihova djela i da se s tim zado­ voljavamo. Ali kad bi to mišljenje bilo 'spravno, onda bi bilo uzaludno proučavati Tefsir, a vrijeme, koje bi se u to utrošilo, bilo bi izgubljeno. Međutim, premda se ovakvim shvatanjem želi odati poštovanje nauci fikha, opet se ono protivi ldž3ma i ummetu sve od vre­ mena Pejgamberovih pa dok bude bilo koga munina. Stoga ne mogu shvatiti da ikoji muslim može tako što i pomisliti. U Kuranu su najmanje prostora zauzele odredbe o muamelatu, koje nazvaše nfikh“ , ali nam zato Kuran govori o čistoći duše i upućuje nas kako ćemo se dići iz provalije neznanja do visine spoznaje, vodi nas na stazu zajedničkog života bez čega ne može biti niko koji vjeruje u Boga i u sudnji dan. Ova se uputa može r.aći sam o i isključivo u Kuranu. Što je iz Kurana povadio autor Ihjaul-uluma ima veliki dio o čistoći duše, ali opet moć Kuranskih riječi na duše onih koji ga razumiju i njegovo djelovanje na srca onih koji ga s iskrenošću i pravom pobožnošću uče, nema ni jedan govor niti ičije riječi. Kuran govori onim koji su živjeli u vrijeme nje­ gova otkrivenja, ali taj govor nije na njih upravljen zbog njihovih ličnih osobina, nego jer su oni članovi ljudskoga roda, a Kuran je objavljen da na pravi put izvede cijelo čovječanstvo. Tako Bog Svevišnji veli u 145 �i. ajetu 4. sure (Ennisan) koji u prijevodu glasi: „ Ljudi, bojte se vašega G ospodara Boga!“ , pa je li razumljivo da će Bog biti s nama zadovoljan, ako ne budemo shvatili ove Njegove riječi? Ne, jer svak je dužan da prema svojim silama nastoji razumjeti Kuran. Za šire slojeve dosta je, ako iz Božijih riječi mognu shvatiti toliko koliko će b ti svakom dovoljno da iz Kurana prisvoje ono čim će skrenuti svoju dušu dobrom a odvratiti je od zla, jer je Bog objavio Kuran, da nas izvede na pravi put, jer Bog poznaje sve naše slabo ­ sti i nedostatke. T o je, eto, najniži stepen koji može svak prisvojiti. Za najviši pak stepen koji je faizi-kjifaje, potrebno je više uslova: 1) Shvatiti bitno značenje pojedinih Kuranskih riječi. 2) Znati gramatiku, sintaksu i stilistiku. 3) Poznavati historiju svih naroda i biti upućen u razvoj čovječanstva. 4) Razjasniti način kako će cijelo čovječanstvo biti upućeno na pravi put pomoću Kurana. Koji mufessir želi ovoj dužnosti udovoljiti, treba da zna stanje u kom su bili Arapi i drugi narodi u vrijeme objave Kurana, jer Kuran veli da su u to doba svi narodi, bili u za­ bludi a da je Muhamed a. s. poslan od Boga da ih izvede na pravi put i da ih usreći. Koji pak mufessir ne bude tačno znao stanje ovih naroda, može li biti siguran, da su navike i vjerovanja, koja Kuran ne odobrava, u istinu nevaljala, a smiju li se, opet, poznavaoci Kurana i oni koji_ treba da u vjeru pozivaju i da je brane zadovovoljiti sam o taklidom i jednostavnom kon­ statacijom: da je cijelo čovječanstvo bilo na krivom pu u pa da je Kuran poništio sva njihova kriva vje­ rovanja? Nikiko, nego se to sve mora činjenicama na o sn o\u Kurana dokazati. Iz ovoga se vidi da tefsir (tumač) im a dva dijela; jedan j e suhoparan i udaljuje od B o ga i od Njegove objave (džaffun mubeiddun ’anil-lahi ve kjitabih), a to je onaj dio u kom se obrađuju značenja riječi, g ra­ matička pravila i stilistika, p a ovo ne treba ni da se zove tefsirom (ve haza la jenbegi enjusemma tefsiren). D rugi je dio pravi tefsir u kom mujessir nastoji da shvati ono što je govornik htio reći i da pronikne u mudru svrhu akaidskih, moralnih i drugih odredaba, i to na način kojim će osvojiti dušu i privoljeli je na rad i hidajet koji sadrže Božanske riječi. To je onaj pravi cilj za kojim j a idem p r i predavanju tejsira. Kod nas danas, a i nekoliko stoljeća otprije tef­ sir zapravo znači studij onog što su rekli drugi naučenjaci u svojim tefsirima. Ali Svevišnji Bog neće nas na sudnjem danu pitati šta je ko rekao ili kako je on to rekao, nego će nas pitati za Svoju objavu (Kuran), koju je poslao da nam pokaže pravi put, i pitaće nas za Sunet Svoga poslanika koji nam je razjasnio Božju objavu. — Bog će nas pitati da li smo saznali za Božju poruku, da li smo radili prema uputi Kurana i Njegova 146 poslanika I da ii smo slijedili Pejgamberov sunriet. Čudnovatol Mi to oiekujemo, a opet smo u tolikoj opreci prema Kuranu! O, velikog 11 našeg nehaja i obmane!" U svom Predgovoru u Prvoj knjizi rekao sam na str. 3. i 4. ovo: „Prijevod samih Kuranskih riječi bio bi nejasan bez dobra komentara, pa bi se mogao i krivo shvatiti, zato sam prijevod Kuranskih ajeta popratio i malim tumačem, a kao najzgodniji komentar za taj posao učinio mi se Tefsir koji u arapskoj reviji „Elmenar" u Kairi iznosi vlasnik i urednik njezin Essejjid Muhamed Rešid Rida". Iz ovoga i iz moga rada vidjeće svak da sam se držao riječi Merhum Šejh Muhameda Abduhu koje sam naveo u gornjem prijevodu iz njegove Mukaddime, pa sam se ograničio da u tumaču donesem sam o ono što će doprinijeti da se ajeti pravo shvate i da se ukaže na svrhu pojedinih šerijatskih odredaba. Zato sam i izostavio gotovo sve što se odnosi na tumačenje riječi, jer je njihovo pravo značenje a u sm islu Elmenarova Tefsira sadržano u prijevodu samih ajeta. Izostavio sam također i sv a gram atička i stilistička tumačenja držeći se uputa iznesenih u gornjoj Mukaddimi. Osnov Tefsiru, koji ja prevodim, čine predavanja Merhum Šejh Muhameda Abduhu koji je bio muftija u Egiptu a Mufessir Muhammed Rešid Rida naziva ga islamskim mudracem i jednim od posljednih imama (•-*-* *и»У\ Kad se još zna da su se sa svih strana islam skoga svijeta mnogi obraćali na ovog velikana da im dadne svoje mjerodavno mišljenje o pojedinim šerijatskim pitanima i kad se uzme u ocjenu njegov književni rad: Tefsiru D2uz-i ’Amme, El-islamu veae-m asranijjetu, Risaletut-tevhidi itd, onda će svakomu osim valjda g. Čokiću biti jasno da je to priznati autoritet u islam ­ skom svijetu. Sam pisac Tefsira, što ga ja prevađam, g. Muhamed Rešid-Rida je st danas jedan od ponajbo­ ljih poznavalaca Islama, a bio je dugo godina prvi saradnik Merhum Elustaza Elimama. J a sam u prvom svom odgovoru rekao da tumačenja nijesu moja, nego da su ili prijevod ili vjerna reprodukcija tumačenja iz Tefsira Muhamed Rešid Ridaova, pa je onda upravo sm iješno da g. Čokić ima sm jelosti da za ova tumačenja veli su u opreci sa gledištem Ehli-sunneta i da su mutezilanska. Uostalom iz daljeg pisanja vidjeće se da ni jedna njegova tvrdnja ne stoji, nego da je on to sve nategnuo 1 izvrnuo. G. Čokić veli u svojoj kritici da je moj prijevod Kuranskih ajeta slab, manjkav i površan, jer 1. da nijesam svagdje našao zgodnih riječi za prijevod, ali to nijednim primjerom ne potkrepljuje. Na (2. i 3.) drugu i treću primjedbu, da sam ispuštao ’irab i t d , odgovoreno mu je u gore prevedenoj Mukaddimi. U pogledu Besmele, koju je naveo kao primjer, velim da se ono što on o prijevodu Besmele piše �ne može nazvati prijevodom (terdŽema) samih riječi u Rešid Ridaovu (felmenar Ili. g., str. 4Č0—404) vidi sć Besmeli koje sam ja tačno a u smislu originalnog Tef- da ovaj Mufesir ubraja Besmelu u Elfatihu, pa govo­ sira preveo, nego se to odnosi na smisao Besmele. reći o tom kad je i gdje je objavljena veli između osta­ Da je ovo tačno, neka pogleda u istom broju »H ikjmeta' log (str. 401. odi. 2 ): na stranu 322., pa će naći da je njegov brat Abdu<ј4 U jl А ._ ^ -U !\ j rahman ef. preveo Besmelu ovako: .U ime Allaha, sve­ Oj j * l* ј ^с.\ _Ј .1^*5 općeg dobročinioca, milostivoga". Moj prijevod Besmele glasi: »Uime Boga, Općeg Dobročinitelja, Milostivog". 'д \ jl ) <£■ У ј’jA 1 j\ j\ Јзj j Između ova dva prijevoda nema nikakve razlike, osim лј— J v J što ja apozicije, koje se odnose na Boga, pišem iz !л * j l i l*:U * j ‘ U l j ^ - V U l j poštovanja prema Bogu Svevišnjemu velikim početnim V , O\ ј± Ј ^ џ \ с . J je . (. slovom. Ono što je njegov brat donio u zagradama . <~e> j Čini sm isao, a ne spada u prijevod samih riječi. J a sam sm isao Besmele donio na strani 54. Prve knjige u — To u prevodu znači: Elfat'ha sadrži sumarno ono stupcu 6., a to mjesto g la si: »Značenje je ove rečenice što je u Kuranu, jer sve što je u Kuranu, jest analizo(Besmele): da ja počinjem svoj posao u ime Boga Sve­ vanje osnova koji su u Elfatihi sadržani. S ovim ne višnjega, pa Ga molim da mi za to da snage, a nadam mislim ono što oni (neki mufesiri) običavaju protuma­ se da će me za nj’ nagraditi, jer kad ne bi bilo Nje­ čiti pomoću aluzije (elišaretu) i značenja pojedinih gove zapovijedi i kad se ja ne bih uzdao u Njegovu slova (delaletul-hurufi) pa govore, da su tajne Kurana dobrotu i milost, ne bih ja to mogao ni učiniti". To u Elfatihi, tajne Elfatihe u Besmeli, tajne Besmele u mjesto u arapskom orginalu glasi: (arapskom) slovu „b" (elbau), a tajne slova , b * u nje­ govoj lački, jer to nije utvrđeno od Pejgambera (s. a. j* J; 'Ј' п * сИ' v. s.) ni od njegovih drugova (s kojim neka je Bog Ail—»-! J AiUaJ Ij Ал~1» zadovoljan I), a niti je to samo po sebi shvatljivo". Slično ovom veli i glasoviti hanefinski naučenjak Alusija u svom tefsiru „Ruhul-Me’ani", u 1. svesku na (Elmenar IV. g., str. 423), Iz ovog će svak vidjeti Ј,еи da ua stranii* 35. sam vjerno reproducirao smisao ovih originalnih riječi Daljni prigovor g Cokiča tiče se moga prijevoda iz Tefsira Muhamed Rešid-Ridaova, pa d a j e sm isao , nu l i . o . . . Г х Božijih riječi u Elfatihi: » - .n U ic j» д Ј-1 « J a sam to Besmele, kako sam ga ja naveo, potpuno tačan, a u Jf J oz .J Hvala Allahu (Bogu), Gospo­ glavnom se poklapa i sa smislom koji je i g. Čokić preveo ovako: donio u svojoj kritici, samo je moj stilski dotjeraniji daru svjetoval“ 1 opet tvrdim, a to ne poriče ni g. Čokić, da je ovo tačan prijevod onih Božjih riječi, a i ljepši pa i razumljiviji od Čokićeva. U pogledu Besmele navešću jo š da se sva islam­ ono što on donosi u svojoj kritici kao prijevod tih Božjih riječi, nije prijevod nego opet smisao koji sam sk a ulema slaže da Besmela pripada Kuranu, a to sam i rekao u tumaču, ali se islam ska ulema razilazi da i ja u tumaču donio, sam o kraće i jezgrovitije. (Svršiće se.) li je ona ajet od Elfatihe. Prema Tefsiru Muhamed Najljepše Тражите свуда umjetnički izrađene и препоручите свакоме Гајретове разгледнице LEVHE jesu Gajrelove razglednice m m н Ječme ли дозначили дужну претплаш у за л и с т „Г А ЈР Е Т “? ШУ 147 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Р М е р х у м Х а с а н а г а Г у јн ћ | Ha 3. м аја о. г., испустио je своју племениту душу у 80-тој години свога живота Хасанага Гујић, најстарији трговац међу најодличнијим грађанима града Љубушког. Од најранијих годнна почео се бавити трговином којој je остао вјеран све до своје смрти. Kao типични трговац, вредан и истрајан био je све до своје смрти. Он je био човјек типичног значаја старог муслимана трговца, који je до смрти високо Ф ф нио моралне одлике и у свом раду држао се високих моралних принципа Ислама. И у тим врлинама одгојио je и своју обитељ. Због тога je рахметлија много цијењен и noiim BiH од цијелог грађанства, сељ аш тва a и од странаца и страних мјесног одбора „Јгдранске С тр аж е" и члан мјесног одбора Црвеног Крста. Неколико година био je начелник и комесар града Љ убушког. З а своје патриотске и грађанске заслуге одликован je орденом св. Саве V. степена. Рахметлија je потпомагао ближње, нарочито градску сиротињу, те никада није ускратио дар сиромаху ма које он вјере био. Сиротињи je дијелио и у томе готово свима предњачио. И као национални радник истакао се нарочито приликом анексије Босне и Херцеговине. Он je са. још неким грађанима, вођама Џабића вокрета послао депешу у којој je јавио да Муслимани града и среза Љ убуш ког не признају анекскју Босне и Херцеговине. Због тога je рахметли Х асанага био прогањан од аустријских власти, али он je увијек сзојим кдејама и начелима остао досљедан и доживио њихове побједе A исто тако одликовао се национално- патриотским радом и после уједињења, ш то му се и признало орденом св. Саве. Због тога je његова ријеч била упливна и пуноважна како у Граду Љ убуш ком тако и ван граница среза Љ убушког Колико je био на страни поштован најбоље се види из многих депеша и писама, која су ожалошћеној обитељи сти зала из свих наших крајева. Џ еваза рахметли Х асанаге свједочи колико je био поштован у овоме крају. Многобројни грађани без разлике вјере свечано су отпратили рахметлију и тиме одали последњу пошту свом незаборављеном грађанину и човјеку који je знао ушчувати себи и својој обитељи осигурати високи морални углед. Особито мјесни одбор Гајрета смрћу рахметлије губи у сваком погледу свога потпомагача и заговаратељ а, те се молимо свевишњем Аллаху да га з а његсве заслуге награди, a ожалошћеној обитељи желимо искрено саучешће. П о д о д б о р Г а јр е т а у В н ш е г р а д у И зв је ш т а ј о раду у III. шромјесечу. трговачких кућа с којима je он преко 50 година подржавао најљепше везе Рахметли Х асанага Гујић био je члан и потпомагач разних културних, хуманих и националних друштава. Он je један сд оснивача Гајрет Банке у Сарајеву, те je неколико година био члан надзорног одбора исте банке. Њ е*овом иницијативом основана je филијала Гајрет Банке у Љ убушком, те je био предсједник управног одбора те банке све док je она постојала. Исто тако рахметлија je утемељач и добротвор друштва „Г ајр е т", чији je агилни потпомагач био све до сво.е смрти. Осим тога Хасанara je био предтсједник одбора за подизање соколског дома у Љ убушком, био je подпредсједник 148 Ha 2. августа приредио je овај мјесни одбор Теферич у Косовом П љу код Вишеграда, који je у сваком погл«ду добро успио. — Присутно je било најмање 2 000 грађана и теж ака без разлике вјере. Програм који се састојао из витешких игри и натјецања изведен je на опште задовољство, a иза програма продужила се je игранка и весеље до касно у ноћ. Ha 16 августа судјеловали смо са осталим овдашњим културним и хуманим друштвима при организовању и проведби Прославе десетгодишњице ступања на Престо Њ егова Величанства Краља, ко,а je могуће у мало коме мјесту величанственије и љепш е проведеиа. Прославу Гајретова Дана провели смч уочи рођендана Њег. Вис Престолонасљедника П етра, приредвли забаву у башти Југославенске читаочице, a на рођендан Велики народни теферич у КосовомПољу, са врло бираним и обилни* програмом. — Између осталог Соко je извео оросте вјежбе. a С трељ ачка Дружина натјецање у гађању. Taj дан �Гајретови питомци продавали су откупне значке, na je и од н>их пслучен лијеп приход. Успјех забаве није био како с«о очекивали, јер je усљед хладног времена посјета била слаба’ дочим теферич je потпуно успио, и на истом je било присутно око 2500 душа. Примјећена je како на забави тако и на теферичу отсутност овдашњих Јевреја, премда у нашој чаршији заузимају видно мјесто. Свима који допринијеше и припомогошг успјеху Прославе, Одбор се најтоплије захваљује. И з Г а јр е т о в е ор ган и зац и је. Г о д н ш њ а с к у п ш т и н а М јес н о г о д б о р а Г а јр е т а у Т у р . (а њ а р и м а Одржана je 20 марта т. г. и изабран нови одбор, јер je усљед премјештаја г. Хусеина Хамшића, претседника одбора као и других чланова био одбор крн>, na сз je морала сазвати ванредна скупштина. У одбор су унишла слиједећа г. г. претседник Салих еф. Муминовић, имам матичар, потпретсједник Расим Мерић, чословођа Српскj Земљорадничке Задруге, тајник гђицаСадијаШ ерифовићучитељица, благајник Мујага Корајкић,трговац; Надзорни одбор: Абдурахман Имамовић, хоџа, Харнага Икановић, бријач, Сафер Неџибовић, тежак и Рамо Адембеговић, теж ак; Одборници: Фехим Ахметовић Дервишевић и Лутво Алагић. Г а јр е т о в а з а б а в а у К о њ и ц у Овдашњи одбор приредио je сноју велику roдишњу забаву на први дан Курбан Б ајрам а ;6 IV. о. г. З а ову нашу забаву je владало међу грађанством велико интересовање, na се унапред очекивало, да не успех бити добар. Забавни програм иаведен je на свеопће задонољство публике, која je у великом броју посетила ову забаву, тако да су све улазнице распродате и м еста згузета, те су просторије дома Св. Саве биле дупком пуне. Тиме je морални успех био сасвим добар, me се м ож е мирне душе pehu, da je ова за~ бава надмашила не само све о ста л е приредбе ове зимске сезоне, него u ирошлих неколико година. Међу отменом публиком запажени су rr. Срескп начелник Терзић Милутин са госпођом, срески лекар Др. Мартиновић са госпођом, Мушић Илјаз, начелник из Острошца са госпођом, који су остали на забави све до 3 сата у јутро, na се већ no томе види каково je распсложење владало, те шеф суда Др. Војводић, судија Петрусевић, Ш ер. судије Бутурсвић и Налбантић, те многи други одлични госги, тако да je то била за Коњиц заправо елитна забава. З а овакав успех забаве може се захвалити гг. Љ убовићу Смајлбегу градоначелнику, који je и ако му je отац пре неколико дана умро, поред рада на забавном припремању суделовао и на самој забави целу ноћ, што je један врло леп и пожртвован гест, те Смаји Косовцу, Мехмедалији Хаџићу и Јусуфу Хаџаћу, који су свесрдно помогли Месни одбор у припремама, те упрегли све своје силе, да ова забава што боље успије. Овом првликом се мора истакнути и неуморни рад наше свесне и вредне омладине на организацији забаве, што je доста допринијело успеху и узорном поређају на забави, на чему се одбор нај- топлије захваљује. Међу ову омладину спадају нарочито дилетантице, које нису жалиле труда, да комад што боље увежбају и изведу и тиме допринесу успеху забаве. Нарочита пажња je била обраћена томболи, која je била изложена у радњи члана нашег одбора r. X Зукића Ибрахима, a која се састојала из 120 комада ручних радова нашег женскиња Сви комади су били израђени врло укусно, међу којима се налазило и доста врло вредних предмета као на пр. 15 комада самих везених јастука, израђених све љепше од љепшега. Овом приликом се наше женскиње заправо натјецало, да што љепши дар израде и допринесу, na се могло видити, што све наше женскиње, у којем куца племенито срце, може да учини. Сви бројеви томболе били су за кратко време на забави распродани, na je сама тохбола и материјалном успеху доста допринијела, тако да je преко 2 000 динара избацила. Од стране одбора најљепша хвала свима дароватељицама, a врло жалимо, да нам није могуће сваки поједини дар изнијети у јавности, пошто их сакупљачи нису пописали Моралном угпјеху забаве много je допринијела глазба овдашњег Добровољачког ватрогасног друштва, која je суделовала на забави добровољно без наплате икакове таксе и остала све до 3 сата у јутро, na се одбор како друштву тако глазбарима свесрдно захваљује. Материјали успјех забаве обзиром на економске прилике овог краја и свеопћу кризу постигао je за Коњиц рекорд, пошто je свеукупни бруто приход износиио Дин 6.371 50. Д о б р о в о љ н и п р и л о зи з а Г а јр е т о в у за б а в у у К оњ ицу По Дин 120— Косовац Смајо, no Дин 100 — Бегташевић Еминбег, Гаврановић Ибрахим, Џумхур Хамид е}), no Дин 7 0 — Љубовкћ Смаилбсг, no Дин 5 0 — Ш ток, творница бонбона, Нови Сад, Симон Катан, Сарајево, Братић Владимир, шеф жељ, станице, Прохић Авдага, трговац, оба из Коњица; no Дин 4 0 — Садиковић A6flvpaxMaa, Др Јелавић Иво, Шкоро Данило, сви из Коњица; no Дин 30'— Др Едо Новак, Мутевелић Јусуф, Ш ош о Хасан, Мужијевић Светко, сви из Коњица; no Дин 20 — Исидор М. Салом, Сарајево, жандармеријски потпоручник Драчо Хидајет, Терзић Ристо, Бегташевић Зи'а, X Зукић Ибрахим, Алагић Сафет, Хаџић Мухамед, Шкобић Илија, Нуспахић Хасан сви из Коњица, no Дин 1 5 — Радојевић Ацо, Брадина, no Дин 10 — Н И., Јерковић Иван, инж. Цинлић, Вајзовић Јунуз, Аликадић Јусуф. Б и ф е д а р о в а н з а Г а јр е т о в у з а б а в у у К оњ ицу 1 б акл авуг Садиковић Абдурахман, хурмашице Љубовић Смајлбег, Кресо Мустафа, Косовац Касим, бурек, X. Хусејиновић Мустајбег, Хаџић Мехмеда лија, Хаџић Јусуф, торта: Терзић Милутин, срески начелник, Дамјановић Нико, Др Војводић, шеф суда, Глигоровић Митар, надгесметар, Митровић Станко, Бегташевић Зија, гђа Сломовић, Бегташевић Еминбег, Бубало Ћамилага, колачи: Софо Авдо. - 7 49 �Мјесни одбор Гајрета у^Коњицу С лева на десно: г. потпретседник ГаврановиК Ибрахил, претседник Бегташевић Еминбег, члан одбора Диздаревић Атиф. Стојећи с лева на десно: Нуспахић Хасан и Кресо Мустафа, чланови одбора, те секретар СадиковиИ Абдурахман и благајник X- Зукић Ибрахим. З а б а в а М је с н о г о д б о р а Г а јр е т а у Ф о ч и Мјесни одбор Гајрета у Фочи приредио je Гајретову бајрамску забаву са следећим програмом: 1) Поздравна реч претседника г. Салих еф. Хасића, 2) Протектору Гајрета Њ . В. Пр. Петру, декламација (Шериф Рашидкадић). 3) После еваку- Гђица Сехија Авдагић из Фоче и овим путем захваљ уЈе на њеноЈ заузимљивости и љубави за Гајрет. Овом приликом истичемо и њезин аналфабетски течај, који она држи са муслиманкама и који ће донијети врло лијепог плода. јер се гђица Дика није ограничила на савлађивање самог алфабета. Kao прво штиво за своје ученице узела je ова вриједна учитељица Гајретова предавња. Ha овој забави je била изабрана као љепотица гђица Сехија Авдагић, чију фотографију доносимо у нашем листу Приређивачки одбср Гајретове забаве у Коњицу ације, шаљиви комад. 4) „Слепац и кћи“, декламација. 5) „Женидба из потребе“, ш ала у 1 чину. 6) „Прољетно цвеће" од И Митровића, изводила су деца основне школе. Ha забави je била томбола од народног везива и других предмета и домаћи бифе. — Особито лијепо и са конкретним примјерима говорио je о Гајрету и његову раду претсједник г. Хасић, истичући потребу јачег и интензивнијег учешћа нашег мјеста, којем Гајрет излгзи обилно у сусрет. И на овој забави интензивно je сарађивала, не жалећи труда ни времена,гђица ДикаПилав, учитељица и бивша Гајретова питомица, na joj одбор 7 50 Р а зн и д о б р о в о љ н и п р и л о зи И з Бања ЈЈуке. Мјесни одбор у Б ањ а Луци дозначио je Главном одбору Дин 528'— добровољних прилога који потјечу и то: гђа Руж а Узуновић Дин 3 0 — г. Фехим Курбеговић Дин 22 — гђа Али еф. Биберића Двн 6 —, те чист приход од курбанских кожица Дин 440 — И з Зворника. Мјесни одбор дозначио je Дин 2 3 4 —, који потјечу и то: од сергија Дин 136*— и од курбанских кожица Дин 98'—. И з Велике (срез Д ервента). Приликом Курбан Бајрам а сакупио je повј*реник Гајрета у Великој г. Фе^им Поробић 4 комада.кожица, a даровдше их �Ибрахимага Поробић 2 комада, Салихага Касумовић 1 комад и Ш ефко Муртезиновић 1 комад, које су продане з а 4 0 — Дин и новац дозначен Главном одбору. И з MpKcmuha (срез Тешањ). Г. Омер еф. Ункић из Мркотића сакупио je за Гајрет жита у вриједности од Дин 3 2 5 —, a дароваше no 25 кг: Хусејин Ганђо, Мехо Ж ижо, Смаил Брковић; 60 кг Браћа Ункић, 24 кг Рамић Мехин, 18 кг Ганђо Авдо и Смајо, no 15 кг Мујо Ункић и Рамић Мујо и Хусо, 14 кг Давут Чапл.а, no 12 кг Рамић Авдо и Мрвановић Садо, no 10 кг. Адем и Рагиб Чапљић, Суљо Ункић и Хасан Ж ижо, no 10 кг Хаткић Осман и X., Алнја Кадрић и Тахир Ункић, no 7 кг Ахмед Ганђо, М устафа и Мехо Ризван. И з Сарајева. Повјереник Гајрета при Жељезничкој радиониу Сарајеву г.Фехим Имамовић сакупиоје за друштво Гајрет међу радништвом своту од Дин 500'— . И з Бугојна. Код Мјесног одбора положише прилоге и то : г . г . Никшић Дин 5 0 — и Давид Салом Дин 40 — И з Врнограча. Повјереник г. Смаил Буљубашић дозначио Дин 4 0 — Гајрету, као прилог сиромашног народа, који je пао на сергијама на бајрам. И з Сребренице. Мјесни одбор дозначио je Дин 162'— Kao прнход проданих сакупљених курбанских кожица. И з Оџака. Г, Хусеин Капетановић, учитељ дозначио je Гајрету Дин 85 — ft то 80 Дин утржак курбанских кожица Браће Капетановић и 5 динара прилог Х асана Исмаиловића. И з Рогашице. Г. Др. Ђ уро Остојић, поводом смрти рахм. Мурата Синанагића, дао je Гајрету Дин 100'— добровољног пралога. Свима горе наведеним дароватељима топла захвалност. И з Бањалуке. Управа позоришта у току школске године 1931-32 уступила je питомцима бањасваку лучког конвикта 6 бесплатних мјеста позоришну преставу. При одабирању и слању питомаца у позориш те управник je нарочито водио рачуна о владању и вредности питомаца. З а овај лијепи гест Управе Позоришта изриче joj Главни одбор Гајрета и овим путем своју благодарност. Д а р о в а н а х р а н а з а Г а јр е т у Д е р в е н т и Мјесни одбор Гајрета у Дервенти, као и сваке године до сада, подузео je и ове године акцију за сакупљање животних намирница у корист Гајрета. Дароватељи су слиједећа гг.: Асимбег и ЕсадбегАлибеговић 600 кг кукуруза, Др. Мухамедбег Куленовић, адвокат, 200 кг кукуруза, Омерага Уџарлић, 150 кг кукуруза, Сејфулахбег Беговић, градоначелник, 200 кг кукуруза, Абдулахага М. Поробић, трговац, 100 кг кукуруза, Едхем Исламовић, тежак 100 кг кукуруза, Мухамед Синановић, начелник општ. Дубочац, 100 кг кукуруза, Сулејманбег Карабеговић, посједник Дервента, 50 кг кукуруза, Ахметага Ахмић, посједник, Дервента. 50 кг кукуруза, Љубо Мичетановић, трговац, Дервента, 100 кг пшенице Перо Бошковић ст. Дервента, 100 кг пшенице, Абдага X. Дервишагић, посједник парног млина 100 кг пшен. Мехмедалибег Јусуфбеговић посједник, 50 кг пшен. Смаил еф. Халеповић посједник, 25 кг пшенице, У готову: Хусеинбег Јусуфбеговић, посједник, Дервента, Дин 120'—, Милан Поповић, трговац Подновље Дин 100 Испостава Зем Банке за Бос. и Херцег. у Дервенти Дин 100 — Никола Ражовић, трговац Дервента, Дин 50‘—, Александар Сусман апотекар, Дервента, Дин 50’—, Јулиус Opivnui трговац, Дервента Дин 50 —, Сулејман еф Ћатовић трговац, Дервента Дин 50 Шукри еф. Алагић, пенз. директор гимназије, Дин 30'— Давид Хајон књижара, Дервента Дин 30 —, Бенко Рихтер, трговац, Дервента Дин 30'— , Абдага Хусеинћехаић посједник, Дервента Дин 30'— . Мориц Кабиљо, трговац, Дервента Дин 30 - .Станко Банчевић трговац, Дервента Дин 30'—, неколико дароватеља из Дервенте Дин 70*—. Храну и прилоге сакупљала су гг. Мухамед еф Тарабар имам, Мухамед-Хифзи Дукатар банков. чиновник и Есадбег Алибеговић. Укупна количина сакупљене хране, те ако се урачуна у ову и даровани новац изнијеће око 3.00) кг. Свима дароватељима Гајрет топло благодари. Живјели! Г а јр е т о в а п р е д а в а њ а у К л ад м и ц и Ha молбу грађана муслимана села Уреула, опЈћи не кладничке, да им Гајретов повјереник Омер Ибровић, новопоставЈМНи вјероучитељ, клања теравију у селу, пошто им je џамија удаљена, именовани наш вриједни и увијек заузимљиви повјереник Гајрета, примно се je имамске дужности за вријеме минулог рамазана у селу Уреуле: али у првом реду улучио je згодну прилику да за време рамазана ради на просвећивању и соучавању муслимана у вјерско просветном погледу a тако исто да развије Гајретову идеју код овог народа који je веома зао стао у свима правцима a у просвећивању мимо све наше крајеве. Ибровић je спочетка Рамазана отпочсо са предавањима и то прво: о главним начелима узв. Ислама као: намазу, посту, зекату итд. Држао je у кућама. Арифа Баждаревића, Елм аза Балтића, Рагиба Баждара, Хула Балтића и И љаза Татика; — о Исламским великанима a специјално о прелазу на Ислам хазр. Омерул Ф арука у кући Решида Баждаревића a затим je у кући Ибрахима Баждаревића изнео цео „Историјат Гајрета“ и његова рада од оснивања до данас тако да je цео џемат 70—SO грађана одушевио се кад су упозвали узвишене циљеве Гајретове, тако да je у њихова срца дубоко ушла Гајретова идеја. Петком, приликом Џуме у Кладничкој џамији, одржао je дна предавања: „о вјери“, „Ислам и просвјета“ док je џамијски имам држао ваз о разним фазилетима Иелама, ибадета и исламских вјерских дужности. Нарочито су грађани одушевљени са предавањима г. Ибровића на нашем језику, јер се до сададовољно није вјеровало да се на нашем језику могу овако узвишене исламске установе тумачити С а к у п љ а њ е к у р б а н с к и х к о ж и ц а и с с р г н јс у Љ убуш ком Мјесни одбор у Љ убушк м и Среско вакуфско меарифско повјеренство закључилису.дазаједнич-и простру сергије иза бајрама пред џамијама Жабљак, Гожуљ и Побришће и да гаједнички сакупе курбан- �ске кожице и овај приход да подијеле на пола Taj рету и Исламском женском сиротиштуУ Ж абљаку су прострли сергију Имшир Дауповић, члан одбора Среског вакуфског меарифског повјеренства и Атиф Муминагић, члан мјесн одбора Гајрета и сакупили су Дин 15375. У Гожуљу су прострли сергиЈу Мусгафа Ди даревић.секретар мГесног одбора Гајрета и Мустафа Черимовић, члан одбсра Среског вакуфског повјеренства исакупили су 2 2 0 — Д т . — У Побришићу су прострли сергију Алија Орман, претсједник мјесног одбора Гајрета и члан одбора среско вакуфскогиеарифског повјеренсгва и Сулејман Гујић, члан мјесног одбора Гајрега и сакупили су 203'— Дин. Курбанске кожице већим дијелом je сакупио претсједник мјесног одбора Гајрета г. Алија 'Јрман, a даровали су слиједећа господа: 2 кожице Алша Орман; no 1 кожицу: Абдулах еф. Садиковић, имам матичар, Х асанага Гујић, Хамди еф. Бутуровић, Мустафа еф. Мушић. Мухамед еф Мушић, Браћа Мушићи, Браћа Ћеримовић, Мемишага Диздаревић, и Х ађерз X. Дауповић. Путем лицитације продато je 11 курбанских кожица no одборницима Мјесног одбора Гајрета Алији Орману, Дерви Махићу и Салиху Хрњичевићу" најбољем нудиоцу за своту од 350 Дин. У име кожица у ноЈЗцу су даровали: no з4 — Дин: Х асанага Гујић. и Ибрага Чешко, no 30 — Дин Махмутага Лалић и Ћамил Ч еш кјЈ^сГ Д и н 25'— Касим еф Садиковић, поДин iO'—/Сулејманбег Агановић, укупно Дии 163—. По обрачуну припала je Гајрету свота од Дин 5 4 0 — Свима сакупљачима и чзроват путем топла хвала. r\ Д аљ н и упис утемељача Гајрета T okom мјесеца априла и маја уписаше се чланове утемељаче и то: Из Рудог. Г. Имшир Хоџић, жељезнички ; ничник уписао се за члана утемељача. Књижевни оглас У штампу je дата књига „Васпитањ е тела“ први уџбеник из телесног васпитањ а з а учител>ске и средње школе. рађен no поограму Министарства Просвете. Уџбеник je намењен ђацима и наставницима a одлично ће послужити и соколским друШт. вима и свим другим друш твима која се баве телесним васпитањем, na и свима појединцима који се интересују за физичко васпитање. Цена књиге je 5 динара, a скупљачи прет плате који скупе 10 претплатника добијају један примерак бесплатно. Величина књиге, велика осмина табака са преко 200 страна. Поруџбине слати: Павић-Гаћић наставници, Банатска 17 Београд. ЈЕ С Т Е ЛИ ОДРЖ АЛИ Г А ЈР Е Т О В У Г О Д И Ш Њ У З А Б А В У ? IkllilllLL ДРАМСКИ КОНКУРС Српско муслиманско културно друштво Гајрет, Главни одбор у С арајеву расписује књижевни конкурс за драмски рад у 1 чину. Ha конкурсу ће се наградити пет најбољих радова, и то: прва награда Дин 1500'—, друга награда Дин 1200— трећа награда Дин 1000— , четврта награда Дин 8 0 0 — и пета награда Дин 5 0 0 —, укупно 5000'— Динара. Услови конкурса су следећи: 1) Драм ки рад мора биги у 1 чину, a може бипг драма или мелодрам, комад с певањем (соло тачке, мушке или женске, народних севделинки) или комедија (шала). 2) Комад не сме имати више од 10 лица (no могућности више мушких), ни мање од 3 лица. Не сме да траје краћг од 40 ни дуже од 60 минута Rn/" ЛИ <*)^6yjld к° мада М°Р“ «a Je из живота муслимана наших крајева (Дринске или Зетске, 5 *б®“ е ‘,л" ПРим°Р ске бановине), из варошког или сеоског живота. Идеја к.мода треба да б де наслоњена на идеологију I ајрета и у оквиру његове социЈалне и култу^не мисије V „ I. г Л Га1ре' "Р»ЛР*»»» себи пра.о да 5 иаграђепих д и а прпизуЈе иа зв б а а а м и „риредбама свију Гајретових одбора у земл>и. Исто тако Гајрет придржава себи право ла дело оштампа себи у корист, од чега he ^0 примерака награ1,ених дела уступити ауторима на употребу. Пошто се награКени ^омалЈ 3 a iy У аранжману Гајретовах оргавизаавЈа иаграђе™ ауго a могу да, !,рема свомс “ a ™ ,т ° дела и ос“ м » Ј кулгурни. др.шгвима »ди позориштима на из.ођеше, no сдободном саоразум, о и н т Х ш 5) Рок предаЈе оукописа / септембра 1932 Рукопиги _ . о * 1 „ тантиЈеми. примаће Главни одбор Гајрета у СараЈеву све до 1 септембра писана ” а писаК°Ј машини Рукопис мора имати шифру, a уз њега avioDn тпеЛ«Упа ™ 0 и та^ дан до ® часова у вече. своје шифре и правог имена (и тачне адресе) У Р Р 6 Д пошаљу и затворени коверат са означом Су радан no истеку рока пријема рукописа састаКе гр „ __ ^ . пелих дела. “ е се ЖИРИ и путем новина објавити број присп. оф. гимназије, Раде Прегари, редитељ^ар.’ ПоТориш^ у^Сарајеву^ Резултат конкурса објавиће се пу. м новина 1 октобра W УР^Дник .Прегледа*. Хусеин Бркић, “ yK" h ГЛ’ ГаЈре,а- Ha Главног одбора Гајрета V >2 за Из Тешња г. Ризах Смајлбеговић дароват, бод.ну беглучку обвезницу у вриједности 0д 50 0 —. Н = � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c2d1890d98737cc090efeff015cbb01.pdf 9e51d5ee11d320dbcd48bd665f0b9c98 PDF Text Text Г АЈ Р Е Т Сарајево, 16 јуна 1932 Наше животно питање Уредништво „Гајрета" je у више прилика, a на овоме мјесту, обиљежило своје становиште према свима питањима која се тичу разних грана јавнога живота муслимана у Краљевини Југославији, на првом мјесту муслимана који живе у крајевима бивших покрајина Босне и Херцеговине. Ta становишта су била увијек обиљежавана јасно и одлучно, начелно и без посљедних намјера, т ј. не додирујући појединце или личности, избјегавајући личне моменте ове и^и оне особе која je заузета једном или другом врстом рада у нашем јавном животу. Ha тај начин уредништво „Гајрета" поступало je сасвим у духу начела и идеја друштва Гајрет, т. ј. да охрабрн оне који исшинскн и несебтно раде у корист наше заједнице, a да аређе ареко оних којп, било из незнања или из нехата, омаловажавају илп оговарају рад друштва. Нама je одувијек било пред очима начело којим су се од аостанка руководили радници Гајретовн, a то je начело јавног и отвореног расарављања свију пишања која се тичу нашег друштвеног n аривредног, нацпоналног n културног живоша. Водећи строго, и једино, рачуна о потребама наше муслиманске цјелине и о сарадњи и утакмици са осталом браћом и грађанима наше Отаџбине — лист „Гајрет“ је настојао да расправљање и претресање сваког важног питања упути увијек оним правцем који доноси плода, a не води бескорисним и празним разговорима или личним нападајима. Досљедно томе начелу и идеологији друштва, уредништво „Гајрета“ je увијек радосно дочекивало сваку дискусију и свако претресање овог или оног питања које би, од времена до времена, избило на површину, на јаву, и постало предмег живог интересовања. И, у колико je то интересовање захватало шире размјере и привлачило нове појединце и групе, у толико je лист „Гајрет“ давао више потстрека, настојећи да се свако питање начне у његовој суштини и претресе онако како и доликује сваком пријатељу и искреном поборнику општег напретка муслимана. Сматрали смо потребним да ово начелко становиште нашег листа истакнемо баш ових дана, кад су — колико се освједочавамо — на помолу рјешавања наших животних питања од којих je најважније и најхитније наше вјерско — иросвјетно ттање. Снлом арилика n спшцајем околносиш, то питање je избило у aрве редове. Оно je аосшало предмет нарочите пажње, предмет живог и ужурСаног иншересовања, расарављања и претресања, аредмет најактуелннјн н у данатње вријеме најживотнији. A ми сматрамо 153 �да то и није никакво чудо, кад знамо да je наше вјерско-просв/етно пишање у тнЈесној; најтјешњо/ везн са тшањем општег напретна, са аитањем наше културе н нашег обра. зовања, са аитањем нашег напредног става у националној заједницн Краљевине Југо~ славије, која стреми н настојн да се дигне и утврдп уз остале угледне и цивилизоване државе Европе. Да би се овом нашем животном питању: питању постављања наше вјерске просвјете и наставе на здраве и напредне основе, посветила правилна пажња, потребно je много тога, што je досада, кроз године и деценије, пропуштано и из више разлога занемаривано. Пропуштано je често пута и због тога што се није могла наћи зајед^ичка основа на којој би се нашла заједно вјерска и свјетовна интелигенција, на којој би се удружила мишљења и убрзале дискусије, умногостручила расправљања и озбиљно предузела претресања и, ваља бити искрен na рећи даје ово попуштање долазипо и са разлога тога што се je, како у редовима споменуте интелигенције тако и у најширим слојевима наших муслимана, вјеровало да ће иницијатива за темељито и напредно, озбиљно и трезвено расправљање тих питања доћи са стране оних који су, повјерењем од стране Државе, заузели положаје у вјерској организацији, за које их je везала тешка дужност, да сами увиде потребу хитног и живог рјешавања тих питања на основу зрелих и корисних акција и закључака. Али, пошто тај потстрек и то улажење у суштину предмета није, све до данас, долазило ни у коме облику, — то je разумљиво да интелигенција, нарочито свјетовна, неће више буде у ставу очекивања и надања, него жели и настоји, хоће и осјећа потребу да сама покрене питање вјерске просвјете и наставе са мртве тачке; она хоће да га прене цз учмалости, да га изнесе на свјетло дана, |да га провјетри претресом и пречисти дискусијом; она хоће да га, у споразуму и сарадњи са илмијом, нарочито оном млађом и агилнијом, продискутује и оживотвори, да га учини истинском потребом данашњице, a све то у доброј и поштеној, озбиљној и честитој намјери да, изван и изнад личности које носе одговорност за досадашње мртвило, томе питању даде означење актуелности, да му даде смјернице које доносе корисне плодове, да га упути оним правцем који захтијева његова хитност и његова тијесна повезаност за опште питање нашег друштвеног, привредног и културног напретка. Недавно je у нашем листу и у једном дијелу остале наше штампе покренута једна врста анкете о важном питању наших Вакуфа и вјерске просвјете. Већ je објављено неколико занимљивих чланака о томе. Чланци су, колико видимо, загријали сву нашу интелигенцију која из дана у дан показује све живље и симпатичније интересовање за питања исламске вјерске заједнице. Не улазећи у појединости начина расправљања тих питања, ми смо свесрдно поздравили ту радосну новост у нашем јавном животу. Наш лист je отворио своје ступце свима онима који, било из редова свјетовне или редова вјерске интелигенције, хоће и желе да учествују у овој анкети и да даду своје мишљење о томе. Разумије се само no себн да лист „Гајрет", руковођен у свему начелом објективности, и у ово питање, као и у покрет око њега, жели да се упусти једино у строгом оквиру непристраности, одвајајући само питање од личности које су уз њега везане својим функцијама и својом одговорношћу. Према томе Гајрет — као друштво које je жариште и поборник сваке напредне акције у муслиманском дијелу нашег народа — преко свога листа жели и хоће једино то да обрадован прегнућима интелигенције и покретањем решавања нашег вјерско-просојетног питања са мртве тачке, даде озбиљног и угледног потстрека да се претрес и расматрање тога питања настави и убрза што опсежније и што обилатије. Стога нас особито радује да у најновије вријеме и она млађа и најмлађа интелигенција показује особито и живо интересовање за ово питање. To значи да je та интелигенција, васпитана у Гајретови^ идејама и одушевљена у раду у редовима његових 154 �бораца и прво ораца, прегла да сама, директно и без устезања било пред ким, и далеко од сваке личне нетрпељивости, — уђе у расматрање питања наше вјерске просвјете и рада у нашим акуфско меарифским тијелима, како би својом иницијативом поставила сваку ствар на своје мјесто и цијелом питању ударила печат хитности и одредила карактер опћенитости. A Гајрет. као најачи чинилац у свима гранама нашег напретка, сматра чак својом дужношћу да морално и савјетом аомогне и аотстиче свако настојање које долазн из народа, a које се тиче заједнтких интереса свију муслимана. Јер, ттање Вакуфа и рада у њима не заднре само у живот аојединаца, нити je домена лнчних арижељкивања илн арохтијева, нтпи су она од локалног, тренушног значења, — него су шо питања свију нас муслимана, наше свјетовне и духовне интелигенције сваког трговца н занатлије, свију сељака н раднта. И сасвим je разумљиво да ће актуелност тога питања приближити и окупити у заједницу све оне који су до данас на то питање гледали из разних ставова, подијељени у разне групе и групице, подвојени разним утицајима који су успјевали да олабаве заједницу и онемогуће заједницу мишљења, која je у интересу опћенитости. У односу према овим питањима до данас су у животу наших муслимана запажене и јасно обиљежене двије оријентације: једна je она коју je заступала школована интелигенција, од које je око 80®/® ангажовано, већ низ пзДина, у раду Гајрета; и друга, онај старији дио илмије која, под негативним утицајима традиције, не прихвата одлучно напредне идеје у јавном животу. Трј ^старији нараштај илмије из неких необјашњивих разлога избјегава да uншање од заједнтког ннтереса . аосшавп на ону основу која укључује оашшу дискуснју н која им даје каоакшер јавности и живахног интересовања. Алп je зато, насуарот овом нараштају, дошао млађп и најмлађи нараштај духовне и свје- шовне интелигенцнје, којн, сав у идеологијн Гајрета, хишно тражи да се све ствари расправљају јавно отворено. A то значи да je та млађа и тјмлађа интелигенција, захваљујући својој проницљивости и увиђавности, схватила питање вјерске просв,:ете у ње овој суштини, и да je, без обзира на држање својих старијих претходника, прегла да то питање расвијетли са свију страна, и да му постепено и одлучно нађе најповољније и најкорисније рјешење. Ми смо у посједу једног низа писама која нам стижу од појединаца из редова илмије у унутрашњости; из тих писама се види воља и одлучност да се томе питању посвети најживља и непопустљива пажња. Исто тако смо у посједу цијеле серије чланака којима ћемо дати мјеста у нашем листу, разумије се, претпостављајући оне чланке који цијелом питању прилазе на начелу објективности и сгварних разлагања. Цил> ових наших излагања je јасан. Она треба да даду потстрека свима који су заинтересовани у најновијој акцији око претресања наших вјерско просвјетних питања и који имају за то воље и способности. Наш лист их позива да без устезања и колебања увећају број оних који су прегли да све наше заједничке ствари изведу на чистину, да појединости у овим нашим питањима претресу и продискутују онако како то диктују захтјеви данашњице која je сва устремљена против оних који се у свему руководе ћутањем или нехатом, притајеношћу или нијемим посматрањем догађаја из прикрајка илц оним фаталним „теркји-дуња“ (запостављањем живота). И ми очекујемо да ће ова акција постати једна насушна потреба цијеле муслиманске заједнице. И вјерујемо да fce у догледно вријеме, можда у најближој будућности, рјешавање овога питања потиснути сва остала, од споредног значаја, којима су биле, низ година, напразно заокупљене муслиманске масе у нашој земљи. ■ «8— 155 �Др. Малик Куленовић Наши интелектуалци и наши теолози Тема о којој намеравам изнети неколико мисли није нова за читаоце „Гајрета". Она je на овоме месту претресана много пута и у разним формама ивношена пред нашу јавност. Али та тема није још увек у довољној мери исцрпљена и она претставља за нас једно питање веома актуелно, a истодобно још увек веома далеко од свога коначног решења. С тога разлога поновно и опетовано претресане овога проблема je једна свакодневна дужност сваког појединца наше средине, који има разумевања и увида у њен културни развитак, и којн има осећаја и искрених жеља да се та средина без великих запрека и трзавица упути што пре једној лепшој будућности. Покушајмо понајпре да у кратким потезима разбистримо један појам, који нам се на овом месту намеће: ко су то интелектуалци, a ко теолози. A ko би смо говорили у општем смислу немајући у виду нас и наше специјалне прилике, онда бисмо на то питање одговорили овако: под речју интелектуалци разумева се световна, a под речју теолози духовна интелигенција. To би била једна дефиниција, која би одговарала приликама и стању ствари у којему се налазе све земље у Европи, na од најновијег времена и многе земље на Оријенту. Код свих народа интелектуалци представљају људе саетовно образоване и кроз школе и факултете стручно оспособљене за свој позив у животу, a теолози представљају људе, који су такође кроз школе и факултете стекли стручну верску спрему за духовно васпитање своје средине. Тако je то у читавом свету, али наша дична Босна, са нама, својим староседиоцима муслиманске вере, представљала je и представља још увек једну изнимку у општем правилу. Док се данас код нас може без □ретеривања говорити о једном знатном кадру наших муслиманских интелектуалаца, једном кадру спремне световне интелигенције, дотле, на жалост, није исти случај са духовном интелигенцијом, јер je број наше духовне интелигенције веома незнатан. Ми имамо додуше много улеме и саруклија у опште, али немамо једног истинског и јаког кадра духовне интелигенције, као што га имају све земље и све конфесије на Западу, na ваљда и на Истоку. Оставимо међутим за часак наше специјалне прилике и испитајмо у најкраћим потезима ко су били теолози и интелектуалци код појединих народа у свету и какав je био њихов рад у прошлости. Разумљиво je да су интелектуалци и свештенство, као друштвена елита били увек они, који су у|свима земљама имали пресудног утицаја на на156 родне масе и били мање или више њихови водићи кроз историу. Појмљиво je такође да се та два табора од најстаријих времена боре о превласт и водство у народу, у којему делују. Прођимо мало кроз прошлост: у европским земљама цео средњи век je оно доба у коме je Црква и Свештенство била и духовни и световни господар појединих вемаља. И шта видимо? — Баш тај средњи век био je век таме и мрачњаштва. Кроз варварства и инквизицвје срушена je и сатрта антикна цивилизација, у којој je триумфовала и досегла своје врхунце слобода мисли и речи, ерудиције и сентимента у свима манифестацијама интелектуалног стварања и напретка тога класичног доба. Готово у истом времену док je на Западу црквена олигархија преко папинске власти у свима западним земљама дириговала и угушила сваки слободоумни покрет, дотле у прво доба појаве ислама Исток се нагло препороди на многим пољима свога културног развитка За цело оно време док су слободоумни исламски научењаци исаравно шумачили u иримењивали исламске доктрине — Оријент, барем онај блиски, медитерански Оријенш je цвао u нааредовао. Међутим после оног фамозног конгреса исламских теалога, пред конац Арапске владавине, на којему су „затворена врата“ тако званог „Бабу ел иџтихада" т. ј. када je исламско свештенство донело догматску одлуку да се муслиманска религија не сме слободоумно и знанствено интерпретирати, — тим актом учињен je фаталан удар исламској науци. Од тога времепа отворен je био пут самовољном секташтву, текијама и формацији исламскога клера противно оном познатом хадису, ко;и бистро и јасно каже: „Ла рухбанијете фил ислам“ — у Исламу нема клера. И ако неорганизована на једној модерној основа та реакционарна улема преузима тада духовну и политичку превласт у свима исламским земљама. Карактеристично je установнти да баш од тога доба и почиње културна декаданса исламских народа.. . . Продужимо и даље кроз историју, јер и ако je многи не поштују историја остаје ипак magistra vitae вечна водиља и учитељица живота. Претходници Француске Револуције, велики мислиоци XVIII. века, били су они људи, који подроваше темеље средњовековном феудалном и црквеном ропству на Западу. Под зидинама Бастиље угаснула je и моћ свештенства у Езропи. Својом познатом Декларацијом о правима човека dćclaration des droits de l’homme наговестила je француска револуција долазак новога доба. Али изгледа, да �валови тих доктринарСких струЈа велике револуције, коЧница к запрека сћаког културног покрета Ha који уздрмаше кроз кратко време све дотадашње Оријенту. Удес je хтео да je и наша покрајина у институције на Западу, — цису допрли до Златтом току историјског превирања била прикована уз нога Pora и левантсгих обала. Тадањи властодршци Исток, који je у нашој средини оставио пуно траса Високе Порте, цариградски султани и њима верна гова свога вековног го:подства. Али, док сс Запад „оринска камарила, KOiH су држали све народе бли- дзвно ослободио политичке и духовне превласти ског Оријента у духовном и политичком ропству, својих теолога, и док je кемалистичка револуција остали су глуви на прасак и ломљаву паришких у Турској срушила власт улеме и текија — дотле барикада од 1789. Један драстичан пример те њи- у нашој средини, на подручју наше лепе Босне некоје хове заслепљенссти доноси један добар познавалац духовне вође врше и данас известан утицај, који политичке прошлости Турске Империје, г. Гвиде би могао бити и фаталан да се није нашло у тафранко у својој књизи „Le dćveloppement constitu- бору протав тога све што мисли здраво и трезвено, lonelle en Turquie“. Он наводи једно писмо из све што води рачуна о нашем културном и нациотурског дипломатског архива отоманског министра налном препороду. иностраних послова у доба Француске револуције Нека нам не замере они појединци из редова неког Атиф Ефендије. Taj вајни министар рапор- илмвје који су свесни свога културног и нациотира у том писму своме суверену султану Селиму налног позива и које ми необично поштујемо и III. о догађајима у Француској и вели да je „Декла- ценимо али наша улсма, та наша „духовна интерација о правима човека један обични летак, којим лигенцнја" извесним делом претставља један се позква народ на узбуну, a Волтер и Русо, — скуп који омета и кочи наш културни и нациото су два јадна и презрена безбожника и едепсуза, нални препород на свима пољима. Недорасли за који су се усудили да нападају Алаха и Господаре звање и функције које врше у народу они, у место појединих народа „Taj дични министар 6m je си- да духовно и национално препорађају наше масе, гурно талиб какве цариградске медресе, кад je у они их свесно или несвесно васпитавају и подржасвојој политичкој далекови н сти назрео у Волтеру 'бају у заблудама од сваке врсте. У доказ ових и Русоу „јадне безбожнике14, a у Декларацији чо- наших навода упитајмо се само шта je наша улема вечијих права — „летак на ^збуну против пати- у дугом низу година свога рада у народу до сада учинила на културном, социјалном и општенациош а х а \.. Није онда никакво чудо да je тадања Турска налном пољу? — Ништа, или толико мало да се као једина исламска држава на Истоку, срљала из то не да приметити. Ето, узмимо само као пример године у годину у проласт, кад су je водили — наше Вакуфе, наше Мектебе, наша гробља, наше овакви државници, чеда цариградских текија и ме- ханове и преноћишта, наше ашчинице и кафане, наш дреса, И док je XVIII. и XIX век био за Европу социјални живот у опште: у свему томе, вековном век гигантског културног и економског прогреса,“у заслугом наших алима, који су руководили и деломикоме су интелектуалцв преузели пуно водство и чно руководе и данас нашим масама, ствсрено je једно власт у појединим европским земљама, дотле je стање које мирише на трулеж и пропаст. У кулмуслимански исток са својом улемом остао у пу- турном и социјалном погледу доведени смо до деној тами, у летаргичном сну, у који je постепено генерације, a у националном погледу својим „сањама све више и више западао већ од времена „Бабу ел о лепотама Оријента" доведене су наше масе до Иџтихада", кога смо горе споменули. И требало je једне духовне и националне дезоријентације којој да прође пуних 130 година, na да на рушевинама има мало равна. У колико се то стање код нас Отоманске Империје, после прогона последњег Ха- поправило, и у колико се оно из дана у дан полифа, његових харема и шехова, једна група енер- правља — то je само заслугом оног другог дела гичних и национално освештених интелектуалаца са наше друштвене елите, наше световне интелигенсвојим вођом Мустафа Кемалом прокла.чује у Тур- циЈе Ja мислим да нећемо погрешити ако спомеској cte оне принципе велике француске револу- немо da je за наш свет u његов културни u нациоцИјв, које je његов предходник Атиф tфeндиja онако нални преаород више учинила једна мала група свесних иншелектуалаца охо Гајрета кроз иослед„лепо“ разумео. Из ових кратких излагања базираних на ис- њих двајестак година свога pada, негр.рва наша торијском развоју догађаја и прилика у свету, про- улема u илмија кроз сшолећа. Морамо признати излааи да су свештенство и слободоумни интелек- додуше, da у noMedne време многи nojeduni^u из туалии на Истоку и на Западу били увек у вечној pedoea илмије пристуаају нашем раду ц нашим борби. Ta борба je била дуга и одлучна. Стољетна настојањима, свесни времена у којем се налазе. Али борба Светла са Тмином. И као што je црква кроз непобиган je факат да je jooi добар део наше цео средњи век била кочница сваког културног про- улеме остао на жалост још увек.надеећа запрека греса на Западу, тако су исто алими и текије били сваком слободоумном, иапредном,^ културном раду �у нашој Средини. Далеко би нас одвелб да изнобмб безбројне примере њиховог ометања нашега проfpeca. Оаи су свакодневни и боду у очи сваког ohora, ко хоће да их види и примеги. Нас само чуди да ти људи не могу да увиде да су они и превише слаби, да би мзгли зауставити неминован точак историјског развитка догађаја и захтева новога доба које проживљујемо. Они су слепи и глухи на све оно што се око њих збива. Зар им није најбољи пример баш тај вајни Оријент за којим они толико чезну? Зар не виде шта се збива у Турској? — Ha развалинама једног расклиманог царства, тога столетног „Болесника од Боспора", захваљујући једном енергичном и свесном полету њених интелектуалаца у току једног јединог деценија подиже се данашња кемалистичка Турска у културном, просветном и социјалном погледу на један такав степен, на којему није никад било Османово Царство. Да, али тамо нема више алима, који су кроз столећа кочили сваки пут њеном прогресу. Одважна Кемалова рука разјурила je у првом реду све текије и шехове a последњег „наследног" Халифа, који није имао ништа заједничког са Халифама из куће Корејшевића — прогна преко границе. ЧСГ питању Халифата ми ћемо се другом приликом опширније позабавити) Пали су тада први и оштри нападаји муслиманске улеме са свију страна света на Кемала и Ангору. Разни апели и протести упућивани су тамо. Један од најфамознијих^међу њима био je апел представника индијских Муслимана, кога су упутили председници Лиге Енглеских Муслимана познати Агха Кхан и Емир Али ангорском парламгнту, тражећи да се поштеди и не дира у Халифат (види „Times" од 24. новембра 1923. године. Затим: „Revue Politique et Parlamentaire*, Pariš 1924; „Oriente moderno* Roma 1924.) Знате ли шта je Исмет Паша одговорио тада на све те апеле у ангорском парламенту? — Он je рекао и доказао да je институција наследњег, отоманског Халифата не само инкомпа тибилна^ са републиканским принципима, него и противна исламсквм прописима, a сам Халифат био ’ je извор реакционарства и запрека културном напретку његове земље. Надаље Турска од Халифе и Халифата, na ни муслимани читавога света нису имали никакве стварне користи јер je то била само узурпирана, самозвана и скроз формалистичка титула бивших Султана, која je у конкретвим случајевима била баш најмање респекдована од самих муслимана из Индије. У доказ те своје тврдње Исмет nama je навео, да je поводом ступања Турске у Европски рат, Халифат упутио онај фамозни апел („Свети рат“) на све Муслимане света, да одбаце оружје и да се не боре у редовима непријатеља турске царевине и њиховог Халифа. Ha тај апел Цариградског Халифата није 158 нИгДе на чвгавом свету нМ једно најма«,е Муслиманско село устало на револт и одбацило оружје, него на против баш индијски муслимани били су они, који су сачињавали најхрабрију посаду на енглеским ратним бродовима, што су се борили против Турске на Дарданелама.. .. Поред ових првих Кемалових рефорама којим je била извршена радикална операција на „болеснику од Босфора* он je одмах иза тога приступио и другима: позатнарао je све несавремене медресе и приватне мектебе. Старо законодавство и судове укинуо je и заменио најсавременијим модерним законодавством. Нерентабилна вакуфска добра прогласио je државним добрима, a вакуфске задужбине извесних појединаца ставио под најстрожију државну контролу. Основну наставу прогласио je обавезном и за мушку и за женску децу. У цедој земљи основано je било кроз најкраће време велики број школских интерната нарочито за девојчице, који су их спремали за равноправну способност и ступање у живот скупа са мушкарцима. По свима државним и приватним надлештвима у Турској жене већ данас запремају разне, na чак и високе положаје, и постале су тако један јак фактор привредне радиности у земљи. У општем социјалном погледу учињено je такође много. Отворене су многе хумане институције, болнице, домови за инвалиде, старце и сиромахе, јавне кухиње, модерне библиотеке и т. д и т. д. Kao један карактеристичан пример да наведемо само доношење једнога закона, којин се у целој земљи забрањује да жене врше порођаје у својим кућама, него све жене no градовима и селима која нису превише удаљена, стоје под строгим надзором државних санитетских органа. Извесно време пре порођаја морају се пријавити санитетским властима, које их тада отпремају у нарочита родилишта, где се сви порођаји врше под строгом контролом државвих лекара. Ha тај начин и захваљујући другим хигијенским мерана морталитет деце у Турској у последње време знатно je опао. После увођења латинске азбуке формиран je и отпослан у народ један велики кадар привремених и професионалних учитеља, који у разним крајевима земље већ неколико година безпрекидно одржавају безбројне аналфабетске течајеве. Похађање тих течајева je законски обавезно за све становнике мушког и женскога спола која се налазе од 12 до 40. године старости. Течајеви се обављају no најмодернијим и најбржим методама. Тако je кроз веома кратко време аналфабетизам у Турској no варошима готово искорењен, a у земљи уопште из дана у дан знатно опада. Захваљујући овима и оваквим методама рада данашња Турска кроз најкраће време досегла je већ завидан успех у своме културном развитку, a турски интелектуалци, данашњи њени управљачи, побрали су признање чи- | �тавог цивилизованог света. Нема сумње да je њиМа овакав рад био омогућен једино тако, Јер je тамо угаснуо сваки уплив бивших званих и незваних далима“ у народу. Несхватљиво je заиста да наша улема у претежној својој већини не увиђа оно што се данас на Истоку.дешава. Они не виде да je национално освештење и културни препород у духу данашњега времена једини спас свих исламских земаља Они не виде да су једино оне муслиманске земље, које су већ успеле да се национално освесте и духовно тргну из стољетног фатализма, постале данас јаке и чеовисне државе, док сви они муслимански народи, који још не могу да се прену из своје летаргије чаме и чамиће још дуго под разним „протекторатима" колонизаторских завојевача. Али док се и сам Оријент као што смо видели, у великом своме делу већ национално буди и културно препорађа дотле, наша улема у Босни, још увек лута у магловитим панисламским илузијама. Зар није на пример парадоксална и непојмљива ова чињеница: на скорашњи Панисламски Конгрес у Јерусалему, који није био ништа друго него једна парада и један неуспео мане*ар енглеске колонијалне политике, нису послалис свбје делегате ни једна од слободних и независних муслиманских држава, — a наша улема, звана и незвана, приказаше нашој јавности тај догађај на Истоку kao „необично важан поинтересе југославенских Муслимана“!1 За осудити je нажалост, да су и извесни наши интелектуалци у жељи за политичким афирмирањем подилазили у овом погледу чаршији и у Панисламском Конгресу у Јерусалему „назревали једну.јаку афирмацију религиозне свести и заједничких интереса свију муслимана", na некоји од њих чак и учествовали на њему . . . Куда нас води ова панисламска пропаганда? Зар није крајње време да се наша улема прене из својих тлапља и утопија и да се окани погрешног просуђивања свих оних културних тековина данашњега доба, које наша свесна интелигенција као и известан мањи број улеме настоји и жели да што пре пресади и укалеми и у нашој заосталоЈ средини. Зар није крајње време да се један део наше интелигенције окани повлађивања и подилажења ниским инстиктима наших реакционара и несвесних маса, na да смело и одважно погледа истини у очи и ступи у одлучну и бескопромисну борбу против реакционарства на путу националног освештења и културног препорода наше заједнице Фуад Слипичевић, канд. филозоф. Стање наше верске наобразбе у Вардарској бановини и улога велике медресе Краља Александра I. Скопље, јуна 1932 год. I. Окупацајом Босне и Херцеговине Аустро-угарска монархија прекинула je државну и политичку везу између босанско-херпеговачких муслимана и њихове исто1 ерне браће у преосталом делу турске царевине Управо овим прекидом она je код нас побудила велико и опште интересовање о приликама у осталом муслиманском свету. Ово интересовање раније je било знатно мање од тада; уз нове политичке прилике ловећавала га je и тесна родбинска вез* између наших исељеника и преосталог дела бос.-херц. муслимача. Зато није никакво чудо да данас, кад се једним делом после неколико деценија, налазимо понова у једној државној заједници, желимо да упознамо нашу верску браћу из јужних крајеза. Наше међусобно упознавање и изједначивање донеће несумњиво велике користи и државној и нашој верској заједници. Ова и оваква испитивања имају своју нарочиту важност откако je ступио на снагу Устав и Закон о исламској верскоЈ заједници Ми се нећемо упуштати у претсказивања свих позитивних страна нашег коначног изједначења, само ћ«мо нагласити, да пред б-х. муслиманима стоји једна велика културна и национална задаћа, која их чека у овим крајевима. Сврха следећих редака je, да покушају непристрасно бацити светлост на питање наше верске наобразбе у овим крајевима и да no могућности укажу на најбољи пуг, којим треба кренути у циљу да се то питање добро и сигурно реши. Свакакобићеодзнатне важности за боље разумевање постављеног проблема да се упознамо, какви све етнички и сталешки елементи сачињавају муслиманске редове. Овдашњи муслимани сталешки се деле као и код нас на грађане и сељаке али етнички они не чине једну јединствену славенску целину, какав je случај код нас. У северним крајевима сеоски свет je већим делом арнаутског порекла, али има и доста словенских елемената, тако званих „торбеша". Овде морамо нагласити, да je овај словенски елеменат сам no себн изостао, доследно верски и социЈално запостављан од других муслимана. Међу грађанима преовлађује турско становништво али много измешано с досељеницима, нарочито са села. По градовима се још увек осећа тежња свих муслимана, да се турцизирају. Према томе у овим крајевима муслимани су у главном no пореклу Арнаути, Турци и Словени, поред нешто цигана, дунма и других Раније, док je турска држава била у напону CEoje снаге, био je и верски и културни ниво ових 159 �крајевД, a нарочкто Скопља на завиДној вИсини; али откако je турско царство почело да пропада, то je и верски и културни хоризонт све више сужавао се и постајао све нижи. Тако je и у овим крајевима завладао и нама добро познати назадни и мрачњачки систем верског образовања са том разликом, што je овде још дуље потрајао. У целом верском наставном систему запостављала се суштина и унутрашња вредност вере, на морално етичко васпитање није ш кад полагана нарочита пажња, a доследно се наглашавао пуки формДлизам. Зато овде приличан број наших верских претставника немају никаквог дубљег смисла за верски живот и већином су само формалисти. Није никакво чудо, пошто се на унутрашњу вредност вере, на морално етичко васпитање није никад обазирало, што je овдашњи муслимански свет постао равнодушан према својим властитим верским свепњ ама Догађало се да се џамија претвори у шталу, да се опљачка вакуфска имовина. прода и у личне сврхе употреби. Верске школе биле су сувише примитивне, na и тако слабих и назадних школа било je довољно само у градовима, a села су и у томе no гледу оскудевала. Међутим све ове прилике могле су да вреде и задовољавају док су ови крајеви потпадали турској држави. Али Балканским ратом no ослобођењу ових крајева њихови муслимански становници наједном су се нашли .у' једној европски уређеној и немуслиманслгој држави Разумљиво je, да су се у новим прилика^а сасвим збунили, да су изгубили стари, макар и хрђави, компас. После тога долази и Светски par и са-србом доноси друге важније бриге. У таквим верским приликама загиче нас и коначно ослобођење и уједињење. Последица свега тога je да су се овдашњи муслимани још више повукли сами у себе, још више постали неприступачни и конзервативни. Многе генерације млађих, које су почеле кроз световне школе да се спремају и шире своју наобразбу, биле су пометане тим великим догађајима и остали су на средини пуга Ha тај начин народ je остао и без световне и без млађе, модерније верске гнтелигенције. Мора се увек имати у виду, да je стање ствари на селу у несразмерној вишој мери слабије. Да би потврдили горњу тврдњу довољно je навести само неколико карактеристичних случајева, као непознавање основних верских шартова, или још и даље не знати да има један Бог. Ова се појава чешће повавља на нашим шеријатским судовима. Осетити колико и какво верско непознавање влада у нашим сељачким редовима, може само онај, који има с њима лично додира. Оправдано би се могли запитати: na зар се за ових последњих дванаест година није могло ништа поправити. Одговор на то питање даје чињеница, да се за цело време тог периода нико од позваних није озбиљно заузимо за ту ствар. Ми знамо да су ови крајеви били организовани no муфтијствима, али знамо каква je била спрема и водузетност тих наших званичних верских преставника. Ко п^ати новине томе je познато, како су високу спрему имали неки пастири исламског света Није никакво чудо што je стадо залутало, кад су се пастири бринули о свему другом само не о њему. Да би били праведни морамо нагласити, да међу њима има часних изнимака, али они нису били у стању да зауставе опште расуло. Уз то 160 прклив млађих и поДузетнијих дукова, који већиНом долазе из наших крајева, многи одговорни гледају попреко и нерадо Разумљиво je, да тако препуштен и заостао народ може једна смишљена и организована пропаганда лако привући на своју страну. Међутим данашње стање верске наобразбе и no градовима врло е скучено. Основна гретка je у иомањкању сшручних u квалификованих наставника, a зашим u у консеквентном иридржавању старог насшавног сисшема Искључиво основних верских школа, као мектеб ибтидаија, овде нема. A ko имамо > виду да no наставном програму за основне школе веронаука се предаје два часа недељно, онда можемо замислити да уз једног стручно и педггошки слабо спремљеног учитеља, a уз онај страховито оптерећен и неразуман систем, колико je слабо верско и морално васпитање те муслиманске деце. Стање наше верске наставе и наобразбе врло je неутешљиво, a изгледи на будућност нису нимало светли, ако не настане преокрет. Гај преокрет, тај верски препород могућ je само, ако позвани фактори увиде да je куцнуо и последњи час и да треба бацити столетњу летаргију и поћи путем рада и напретка. To je њихова дужност, a на њима лежи и одговорност пред будућим нараштајима. II. У првом делу овога чланка покушали смо да дамо објективну слику наше верске наобразбе у Вардаоској бановини. Уверили смо се да je она мало утешљива и да су изгледи на најближу будућност врло тамни и неодређени. Само од себе поставља се питање: на који начин можемо брзо и добро решити Tai тешки проблем Одговор je природан и прост. З а добру и савремену верску наобразбу потребни су добри и савремени свештеници. Нама je, попут насушног хлеба, иошребан одлично верски u свешски образован свешшенички кадер. Taj кадер имао би уз верску и велику културно националну мисију. Ми смо срећни, што можемо констатовати да се у том смислу већ нешто учинвло Направљен je одличан и сваке хвале достојан почетак, али на жалост само почетак. Taj почетак означен je оснивањем Велике медресе Краља Александра I. Са великом зебњом морамо настојати да тој корисној и неопходно потребној институцији осигурамо raison d’ etre Велика медре:а Краља Александра I. основана je 1925 г Незин je циљ да образује духовнички и наставнички материјал Она je муслиманска духовна академија у рангу средње школе. Гимназијски предмети дају питомцима опште образовање и културу у оној мери, колико то пружају и друге средњне школе. Ово има и једну одличну практичну страну у томе, што свршени ђаци, у колико не би могли наћи намештења у верској служби или у колико не би били ириморани da арихвате верску службу, могу продужити образовање u на факултетима. У исто време биће им омогућен приступ у сваку државну службу. Верски наставни програм заснован je у смислу да створи кадер духовно образованих људи, чија бн спрема задовољавала виша свештеничка звања. Због тога je настава верска заокругљена као целина и систем предавања служи томе уиљу. Међутим, пошто je ово једики завод таквог �карактера у овим крајевима, требало би верску Медресе no свршеном школовању буду ступили у наставу удесити тако, да ђаци могу већ и no свршетку живот и заузму места, одакле ће као наставници, нижих разреда или нижих са два виша заузимати свештеници, или као јавни радници уопште радити, нижа свештеничка звања, као н. пр. вероучитељи да у свом елемепту пробуде и ојачају интерес за на основним школама, имами, хатиби и слично. културу и просвету, да учврсте у њему везе и љуМогло би се ићи још даље. Наиме верска настава бав према држави и нацији, која му великодушно могла би се преудесити тако да се од шестог раз- пружа срества, да се свестрано образује и ради за реда подели школа у два правца Чисто верски из свој културни, морални и материјални напредак, да којег би излазили будући вероучитељи no средњим раде уопште на остварењу тежњи и идеала, у кошколгма, и други, који би могао да се продужи на јима су се они за вреие свога школовања васпитеолошким и другим факултетским студиЈама. Из тали и јачали. Кад угледа своје синове на р 'ду таквог реда постојале би муфтије и други чинов- вредне и спремне. честите и поштене, радинг и ници за високе шериатске службе. Медреса засно- агилне, тада ће овај елеменат моћи да потпуно вана на горњем програму у пракси je премашила оцени ове благодети и да срцем и душом прионе сва очекивања. Неуморним настојањем свога дирек- уз ову земљу као уз мајку, да joj заблагодари и тора и осталих помоћних сила, она je успела да присегне joj вечну верност. постигне највиши степен уважења. Реноме, који Још година дана дели нас од прве генерације ужива медреса као школа, и спрема њених пито- наших свршених медреслија Да ли смо се иостамаца у много чему може послужити свима другим рали da им осигурамо места u положај у нашем средњошколским институцијама за првмер. За друштву? Да ли ћемо имати право да захтевамо дивно je чудо, како се за кратко време очинском и да нам покажу примену свога васпитања и обрастаратељском бригом свога директора од оног на- зовања на делу? To je брига ирвенствено наше шег домаћег врло проблематично васпитаног мате- верске заједнице. Неоспорно je потребно савесно се ријала ствара средина примерна у владању, марљи- побринути да ти наши будући пионири имају привости, спреми и опхођењу. Ми заиста с поносом стојно материјално опскрбљење. Наши најшири можемо указивати на наше медреслије. Човек- не слојеви небпходно требају агилних ситних радника, може да одоли радости, јер у том новом духу осећа људи код којих je развијена свест одговорности, стара напредна времена из доба напона исламске коју им намеће њихов свештенички позив. Нас никултуре, осеЧа препород којем^ се крећемо. Немо како не може скупо коштати ваљана опскрба таког гуће je оценити како благотворно васпитну улогу- сталежа, na макар она прогутала и огромне своте врши медреса на своје питомце. Колико развија вакуфског новца, макар њено остварење захшевало заједнички дух и смисао за сарадњу. Она његуЈе и u темељиту аромјену u раскрштавање са традиразвија баш оне недостатке, 'који нама и данас цијама. Што се ми савесније побринемо за тај коче брзу и радикалну еволуцију. Све то опет за- сталеж, то имамо и више права да од њега традојено je правим верским духом, све се 8аноси још жимо више жртава и напора на пољу јавног рада. увек свежим и вечитим принципима ислама. Ja Свакгко je нужно да се то питање, које je већ сматрам за потпуно исправан навод годишњег из- раније постављено, доведе до коначног и здравог вештаја Медресе где се каже: решења. Да се у што скоријем року донесу стварни МуслимансдИ елеменат оценио je већ до сада, закључци и одмах претворе у дело, a не остану, као обично до сада, добре жеље на папиру. У том од колике je важности за његов препород ова установа. To се види no великом броју кандидата који случају могли би на будућност гледати са много више поуздања. Она не би била ни тако црна ни се пријављују сваке године за пријем у школу. Али он ће то оценити достојно тек каснвје, када ђаци безизлазна, каква нам данас изгледа. Е. Miralem Odnos uleme i inteligencije u našem Vakufu Povodom napisa g. M. Mulalića Uvijek imponira onaj, ko smjelo i otvoreno izlazi mišljenje. G. Mulalić se nalazi u životnoj svojoj dobi sa svojtm idejama i mislima, pa i onda kada njegove kad snaga brekće a ideali lebde pred očima, svjetle sve ideje ne prihvataš i kada se razilaziš u mišljenju. kao svijetli kometi, pa u žudnji za dostignućem cilja G. Mulalić je u istinu smjelo i preveć otvoreno iznio, gubi se više puta mjera, skreće se lahko u stranu u svom napisu, svoje poglede na naš kulturni i dru­ ekstremnosti. Biću slobodan da hladno, objektivno, bez mržnje štveni život, na naš rad ili nerad, na našu duhovnu ma na koga ili koju struju naših javnih radnika uči­ ili svjetovnu inteligenciju itd. nim nekoliko primjedaba na izvode g Mulalića i ujedno Mnogi će g. Mulaliću zamjeriti na njegovoj otvo­ renosti, borbenosti i radikalnom naprednjaštvu koje doprinesem svoj obol tim našim životnim pitanjima. U prvom redu, ne slažem se sa g. Mulalićem izgleda bezkompromisno. Biće možda sa izvjesnih sirana i napadan i osuđivan. Nu ko pozna g. Mulalića kad dijeli naše javne radnike na: ,ilmiju“ (sveštenstvo) i .inteligenciju" (svjetovnjake), pa tim zajedno izlazi neće ga osuđivati i ako potpuno ne dijeli njegovo 161 �rezultat kao da je svaki naš alim (sveštenik) konzer­ vativan, a svaki svjetovnjak napredan. To je i takvo kategorisanje pogrešno. Ima i među našim sveštenstvom veoma naprednih ljudi, kao i među svjetovnom inteligencijom konzervativaca. Mislim, da bi jednom trebalo da se to pravilno razvrstava, kao i kod osta­ lih naroda i vjerskih zajednica: u radikalno-napredne elemente, umjerenjake i konzervativce, pa bez obzira bili oni iz hodžinskog ili kojeg drugog staleža. Istina je sušta, da mi b. h. muslimani imamo mnogo konzervativnih elemenata, a ponajviše u hodžinskom staležu. To je u ostalom i razumljivo. Pri­ jašnje generacije našeg sveštenstva odrajale su se i školovale u takome duhu, a odgoj postaje druga pri­ roda. Mi ne možemo od ljudi koji su život proveli u jednom pravcu i vaspitani u jednom takovom duhu, tražiti da na jedanput shvate i prihvate primjere no­ vog duha i n^vog vremena. To će dati tek nova bu duća generacija, koja se tako vaspita. Mi možemo samo zgodnim metodama, lijepim taktom, velikom strpljivošću i koncilijantnim radom, da dobivamo te­ rena na kulturnome radu i usavršavan; u u sayremenom duhu. Koliko god nam je potreban polet i energija toliko je potreban takt i opreznost, pa da rad bude uspješan i hairli. Reći ćete možda: .vreme nas ne čeka, pregaziće nas". — Ne, neće! Treba samo raditi i iskorišćavati sve zgodnim načinom, pa i rušiti što je za rušenje i u što smo sigurni da ćemo bolje dati. U pogledu panislamske struje među našim jav­ nim radnicima, djelomično se slažem sa g. Mulalićem, ali ne u svemu Političko panislamistička ideja stvarno je jedna prosta utopija. Politički ujediniti muslimane iz Indije, Perzije, Kine, sa Malajskih otočja, Turske i Jugoslavije itd. — nemoguće je i ludo je i misliti na to. Ta i takva panislamska ideja najviše šteti islam­ skim narodima. Ona ko isti jedino, izvjesnim koloni­ zatorskim evropskim državama. Propagiranje i umjetno podržavanje te apstraktne i nemoguće misli među mnogim islamskim narodima na Istoku, onemogućuje nacionalno osveštenje i kulturno pridignuće tih naroda i olakšava kolonizatorima da lakše sa njima uprav­ ljaju i vladaju odnosno da ih drže u ropstvu. Jasno vidi i najobičniji laik, koji iole prati svjetsk: doga­ đaje 1 pozna prilike, da su samo one islamske države i narodi slobodni i samostalni, koji su nacionalno svijesni. Drž m da je političko-panislamista kod nas ve­ oma malo ili nimalo. Nema ih ni u krugu ljudi onih „opskurnih" listova koje je g. Mulalić spomenuo. Nu postoji jedna misao, a to j e : duhovna sveislamska veza samo što se ona hotimično ili nehotice pogrebno tretira. Mi muslimani trebamo i dužni smo imati du­ hovnu vezu iz cijelog svijeta, kao što imaju i druge velike religije. Rimokatolici imaju svoj Vatikan i svog vjerskog vrhovnog poglavicu — papu. Pravoslavni 162 narodi i ako autokefalne i nacionalne crkve, imaju Vaseljenski sabor. A mi? — Mi momentano slične institucije nemamo! Nemamo sveislamske vrhovne in­ stitucije niti poglavara, a treba da je imamo, i valjda ćemo je i imati. Hoće Ii to biti čista duhovna religiozna institucija bez političke natruhe ili nacio­ nalne ekspanzije jednog islamskog naroda, kao što je bila za vrijeme dok je Halifat bio u rukama turskih sultana, to je stvar svjesnosti islamskog svijeta. To je stvar budućnosti i ne spada u okvir ovog napisa, pa z to i neću prognoze postavljati. Nu samo mogu reći da je takova jedna vrhovna sveislamska institu­ cija moguća, vrijedna i održiva samo ako je čisto duhovno religioznog karaktera bez druge natruhe. Nu i u pogledu te sveopće duhovno religiozne naše institucije, mi Jugoslaveni muslimani, trebamo biti oprezni, ne istrčavati, ne nasijedati raznim spekula­ tivnim pokretima svijesnih kolonizatorskih sila, kao što je slučaj sa nedavnim kongresom u Jerusa/emu, koji je djelo i eksperimenat engleske kolonizatorske politike. Nas, nepun milijon, ne moramo nositi barjak u tome nego budno pratiti rad u toj stvari i oprezno pristu­ pati. Za izvedenje toga plana pozvati su veliki islamski narodi. Što se tiče našeg nacionalizma i ljubavi za ovu našu grudu i našu domovinu, sud o tome je mnogih pogrešan. Ako mi b. h. muslimani i uopće muslimani Južni Sloveni, nijesmo u prošlosti vidno dokazali da volimo ovu grudu, da smo u srži nacionalni, onda i nije niko drugi! Ta koliko smo mi krvi prolili čuva­ jući svoj jezi1', običaje, slovensku crtu i karakteri Mi smo od Turaka primili Islam, upravu i gospodstvo, ali nijesmo za to dali svog Slovenstva. Šta više i one Turke ili druge narodnosti sa Istoka, koji su se ovdje naselili, mi smo slovenizirali. Sad, u koliko je naš društveno-politički i kulturni odgoj u prošlosti dife­ rencirao sa ostalim dijelovima našeg naroda — u to­ liko se osjeća ta razlika, ali srž je nacionalna ostala potpuno zdrava i netaknuta. Tu razliku vrijeme će u brzo izgladiti. Za rad o jednakom potpuno savremenom pojmu nacionalizma i izgrađivanju naše nacionalne kul­ ture svi smo za to. Nacionalnim i kulturnim radnicima ne smije da smeta i staje na put niko. Što se konačno tiče odnosa naše inteligencije prema ilmiji i rada u Vakufu, držim da je svaki mi­ saoni čovjek ovog gledišta. Ne smijemo dopustiti ni male kulturne stagnacije a kamo li ikakov korak u nazad. Rad na organizaciji vakufske administracije u modernom i najsavršenijem smislu; reforma vjerskih udžbenika, otvaranje raznih humanih i kulturnih usta­ nova, vaspitanje, savremeno obrazovanje i stručnog svešteničkog podmladka itd. U ovome se ne može popu­ štati ni za čiju volju ni hatar. Borba protiv eventualnih konzervativnih elemenata, koji bi smetali ovakom na­ prednom radu, mora biti odlučna ali taktična. Nikad ne voditi borbu ličnosti nego načelnu, idejnu. Islam je �sušta Ideja napretka i zdrave kulture, pa se konzer­ vativni i antikulturnl elementi mogu argumentima tući bez ikakove žučnosti. Istina, oni su uporni u svom konzervatizmu ali će ipak podleći poletnoj i organizovanoj snazi naprednih elemenata. Ostaje nam јоб da progovorimo koju o пабој riječi, o našoj čisto muslimanskoj štampi. To je, stvarno, jedno veoma važno naše pitanje. Poznato je koliku moć upliva ima štampa na javno mišljenje. Javnog rada nema i ne može bjti bez naročite štampe. Mi mu­ slimani na teritoriji Bosne i Hercegovine imamo tri peri­ odična časopisa i jedan tjednik. Svaki taj list ima svoj neki pravac i cilj, te svoju čitalačku publiku U koliko je koji dobar ili loš, u koliko postoji rezon za njegov opstanak — sada o tome ovdje nećemo govoriti. Nu da bi trebalo više pažnje, truda i žrtava od strane naše inteligencije za našu štampu, to je nepobitno. Pored toga što mi u našoj državi imamo mnogo literarnih zabavnih, naučnih, informacionih listova, ipak postoji potreba za našu posebnu muslimansku štampu, kao što postoje i neke posebne druge naše kulturne insti­ tucije. To u ostalom imaju i druge religije. Kolika i kakova bi trebala naša muslimanska štampa, o tome ću ja u javnosti reći drugi put, ako mi se pruži pri­ lika. Reći mi je samo, da naši kulturni i javni radnici i naša cjelokupna inteligencija za tu veoma važnu stvar malo vode brige. Trebalo bi mnogo više pažnje i žrtve intelektualne i materijalne od strane naših pr­ vaka i uopće javnih radnika, pa da mi imamo štampu onakvu kako zahtjeva duh vromena, naš kulturni i nacionalni napredak, vjerski i moralni odgoj. Treba zato rada, žrtve, pregorenja, jer — samo ništa ne dolazi. Šukrija Alagić, direktor gitnn. u p. Drugi odgovor Hikjmetu i njegovom uredniku g. A. L. Cokiću Ćt -ч I » \ (Nastavak.) G. Čokić dalje veli da u tumaču ima kontradik­ cije, jer da sam na mnogim mjestima otstijipio od pravca Ehli-sunneta i da za ’ilmi fikn i za ,ilmi kjelam tvi dini da kvare umove pa da napadam na islamske naučenjake. On to tvrdi, ali ne navodi nijednog mjesta iz mog rada kojim bi tu svoju tvrdnju potkrijepio, a ne navodi zato, što se stvarno takova mjesia i .ie nalaze u mom radu iz prostog uzroka, jer je to zapravo repro­ dukcija onog što su napisali onako veliki i priznati islamski alimi ka što su Merhum Elustaz Elimam Ešše: jeh Muhamed Abduhu i Essejjid Muhamed Rešid-Rida# Ima mjesta gdje se pobija taklid, ali su ta mjesta i potkrijepljena dokazima, pa valjda g. Čokić ne misli uzimati u odbranu te mukallide, jer bi se i njeg u tom slučaju, hoćeš-nećeš, moralo među njih ubrojiti. Međutim ću se ja na ovo još osvrnuti. Kao dokaz za kontradikciju navodi g. Čokić tuma­ čenje arapske riječi „nifak“ na 60 strani Prve knjige i na 53 strani Druge knjige. Na ovo odgovaram da je on to naveo tendenciozno i da je smisao potpuno izvr­ nuo, jer se u 3, ajetu 2. sure (Elbekaretu) govori o znakovima po kojim se raspoznaje uvjeravanje u nevid­ ljive stvari (gajb), pa se kao najjači znak ističe davanje imetka u dobrotvorne svrhe. To se davanje imetka ovdje spominje općenito, a u 215 ajetu nabrojeni su oni koji dolaze u obzir kad bogati treba da dadne milodar, ali ni ovdje ne dolazi u obzir porodica u užem smislu, t. j. muž, žena i djeca koja žive u zajed­ ničkom kućanstvu. Po ovome se vidi da između ova dva mjesta nema i ne može biti kontradikcije, nego se oni, naprotiv, nadopunjuju. Da su riječi na 60 strani Prve knjige, koje g. Čokić navodi i koje glase: „Pod ovim se ne smiju razumjeti izdaci za porodicu nego podupiranje siromašnih i nemoćnih11, tačna reproduk­ cija originala arapskih riječi, navodim opet to mjesto iz Muhamed Rešid-Ridaova Tafsira (Elm III 728). jm L ilj -Jijllj JlV l J* <uU L* J U ’VL JU л\ l5L1>1i !I JU <11* лЦЈ-Р Vi jlj — To u prijevodu znači: Ovdje se ne misli iz riječi „infak" ono što čovjek troši na porodicu, nego se samo misli na trošenje imetka koje potječe iz spoz­ naje: da ga Bog Svevišnji izdržava i da je milostiv i dobar prema njemu, a da je i onaj siromašak, koji nema Božji rob kao i on“. U pogledu 2 primjera, koji navodi g. Čokić, odgo­ varam da je to on opet na svoj način izvrnuo. On ovdje govori o šefaatu, a povodom tumačenja Božjih riječi iz Elfatihe: „Ijjakje na’budu ve ijjake neste’inu — Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoći tražimo". Ovdje se uopće ne govori o šefaatu nego o Tevhidu i o traženju pomoći od Boga Svevišnjega, i to svak vidi ko pročita tumačenje ovih Božjih riječi na 55 i 56 strani Prve knjige. G. Čokić je izvadio iz tog tumačenja jedan odlomak iz sredine i donio ga kao primjer, a da i ne spominje ono što je u prva tri i u zadnja dva odlomka doneseno kao tumač gore navedenih Božjih riječi. Po tom se vidi koliko mu je stalo do objektivne i stvarne kritike. Sa ovim je on doveo u vezu i tumačenje 255 163 �ajeta 2 sure (Elbakareta) koje se nalazi u u Drugoj knjizi na str. 196—109, a u kom se govori o Tevhidu, Tenzihu, neograničenoj Božanskoj vlasti na sudnjemu danu i o šefaatu. G. Čokić je, opet, uzimujući samo pojedine rečenice iz cijelog tumačenja i objašnjavajući ih na svoj način isisao iz prsta da sam ja (ne’uzu billahi) odrekao šefaat našem pejgamberu (a. s.). To je potpuna neistina i iskrivljenje činjenica, jer na str. 108 Druge knjige u 2 odlomku stoji doslovno ovo napisano: „Međutim, ima Pejgamberovih hadisa iz kojih se razumije da će se Alejhiselam na sudnjem danu zauzeti za svoje s lje d b e n ik e Ovo je eklatantan dokaz izvrtavanja č in je n e . Da se još bolje vidi kako g. Čokić izvrće navešću da on citira slijedeću rečenicu sa strane 107 i 108 Druge knjige: „Iz ovoga se ajeta vidi da se šefaat (zalaganje) na sudnjem danu veže za dozvolu Božju, ali nije tim rečeno da će Svevišnji uistinu tu dozvolu drii“. Nastavak tumačenja, koji g. Čokić ne donosi, glasi: „Ovo je opet jedan dokaz da će na sudejem danu jedini Bog imati neograničenu vlast, ali je ujedno i dokaz da se ovim presijecaju one nade u zagovarače i protekciju na sudnjem danu kako su to vjerovali mnogobožei pa i ninoge pristaše Božjih objava prije Kurana\ Iz ovog dijela tek3ta izvukao je g. Čokić rečenicu „i dokaz da se ovim presjecaju sve nade u zagovarače i protekciju na sudnjem-danu". Iz gornjeg će svak vidjeti da se po g Čokiću izvučena rečenica tiče vjerovanja mnogobožaca i drugih o šefaatu, a nikako sljedbenika Muhamed-alejhisse/amovih. 1 daljnji njegovi citati o šefaatu iste su vrijednosti, jer ja u tumačenju nigdje ne kažem da šefaata, kako ga islaMska nauka posmatra, neće na sudnjem danu biti, a izrično цјГ prema gore donesenom citatu sa sa 108 strane Druge knjige, u tumačenju rečeno, da će na sudnjem danu naš Pejgamber (a. s.) biti šefačija za svoje sljedbenik.*. Da je svagdje s najvećim poštovanjem govoreno o Resulul-lahu, to je mislim, jasno svakom ko je čitao makar r ešto iz ovog moga rada, a ovdje još potsjećam čitatelja na ono što je napisano na strani 100 i 101 Druge knjige u 2 i 3 odlomku. S toga s indignacijm odbijam od sebe onako drsku insinuaciju g. Čokića, jer ja mu nijesam kriv, što on ne zna čitati ili što hotimice hoće da izvrće, budući da se ono mjesto o kom on govori, odnosi na one koji ljudima, pa makar oni bili i Božji poslanici, pripisuju božansku moć. Za objedu g. Čokića, da ja za „fikh“ velim na strani 164 Pr\e knjige da kvari umove, tvrdim da je potpuio iz prsta isisana, jer »е tu govori o šerijatskim smicalicama (hilei šer’ijji) pomoću kojih neki hoće da zaobiđu davanje zekijata, pa ko pročita sve što je o tom rečeno na strani 158 do 166 Prve knjige, vidjeće da je onako kako to ja tvrdim, a ne kao što tvrdi g. Čokić. Tu se dalje govori o mukallidima, pa ako g. Čokić misli da među našom ilmijjom ima ovakvih mukallida, onda je njegov navod, da ja takvu ilmijju 164 (mukalide) napadam, tačan, ali ja, međutim, ilmijlu ne ubrajam u mukalide, pa zato njoj prepuštam da se od napadaja g. Čokića biani. Što g. Čokić veli, da je u tumačenju na strani 85 Druge knjige onakav prigovor netačan, opet nema pravo, jer se onaj dio ne odnosi na one koji ostavljaju namaz i uopće evamiri-ilahiju a priznaju se muslimanima, nego na one koji zakreću glavom od Kurana i Kuranskih ajeta pa neće da Kuran u srnu sebi za vođu. I ovo je dokaz koliki je majstor u izvrtanju рч izgleda kao da je tu vještinu učio kod onih za koje Svevišnji veli u 45 ajelu 4 sure (Emisan): у* je0у — Koji izvrću značenje (smi­ sao) riječima". Ali se sunce ne da dlanom začepiti, pa ni g. Čokiću ne može poći za rukom da ni mene, a kamo li islamske velikane Merhum Šejh Muha­ meda Abduhu i Muhamed RešidRida-a strpa među mutezilije. K kvo gledište u pogledu oprosta od gri­ jeha (magfiret) zauzima Muhamed Rešid-Rida u svom Tefsiru, najbolje se vidi iz tumačenja 80 (zapravo 81) ajeta 2 su:e (Elbekaretu) koje sam donio na strani 99 i 100-Prve knj ge. Tamo stoji: „O.koljavanje grijeha u 80 ajetu znači: da grijeh zbog neprestanog griješenja potpuno ovlada 4>sjećaje n i savješću griješnika, pa on izgleda kao u tamnici. Značenje ovoga (80) ajeta biće: da su srca grešnika zbog griješenja obavijena tmi­ nom, tako da nije ostalo nikakove rupice kroz koju bi svjetlo Istine moglo do srca doprijeti. Ali ko se iskreno pokaje za svaki grijeh i nikad ga više ne učini, njegovo srce neće zastrijeti nevaljala dijela. Tako veli Pejgamber. a. s. u jednom Hadisu: „Kad čovjek počini neki grijeh, u njegovome se srcu pojavi crna mrlja, pa ako se pokaje i prestane griješiti i ako bude tražio oprosta od Boga, njegovo srce postane glatko, ako li g:ijeh ponovi, ona će se mrlja poveća­ vati dok potpuno ne obvlada njegovim srcem". S toga naučenjaci selefavele: Grijesi su vijesnik nevjerovanja. Ovo je, eto, gledište u tom pogledu koje je izraženo u Muhamed Rešid R daovu Tefsiru, a valjda će i g. Čokić priznati da je ovo pravac i sve ehlisunnetske uleme, a naročito selefske u koju se ubra­ jaju i četvorica velikih imama po kojim su dobila svoja imena i četiri priznata mezheba. Sto mi g. Čokić prebacuje, da mi je svrha ma­ terijalna korist, da želim steći popularnost i učenost, to je potpuno deplasirano, ali ću, ipak, u pogledu te njegove primjedbe ovdje učiniti jednu uporedbu između njegova „književnog" rada i moga ovoga rada. Ja') sam kupcima dao knjigu od 190—200 stranica, pisanu arapskim i latinskim slovima, sa sadržajem poučnim i korisnim, a pisanu lijepim i čistim narodnim jezikom i u stilski dotjeranoj formi, pa sam tražio za svaki komad 30 32 dinara. Moju su knjigu mnogi naši *) Neka ml se ne zamejri što o sv ш radu moram sam pisali pohvalu, jer me na to sili onakav način kritikovanja. �istovi lijepo prikazali, pohvalili |е i preporučili. G. A. L. Čokić napisao je u f irmi brošure odgovor na knjižicu g. Begovića pa ju je poslao „Novom Beharu* na prikaz. „Novi Behar" u broju 4 od 15 augusta 1931 piše doslovno ovo: „Primili smo na prikaz brošuru Ahmeta Lutfi Čokića pod naslovom: „Prikaz i ocjena rada g. Dr. M. Begovića o njegovom naziranju na islamsku ženu i njezin položaj u islamskoj nauci izlo­ ženog u njegovoj knjizi11. Tuzla 1931. Na strani 19 ove knjižice piše: „Tesav-vuf, je arapska riječ, a znači: neku čistu stvar ma od kakove primjese, dakle destiliziranu zdravu ma od kakve bo­ lesti i slabosti;* Čini se da je ova čitava stvar destilizirana — bez stila. I u samom naslovu i na bezbroj mjesta u brošurici od 32 stranice ima stilskih omašaka i veoma mnogo štamparskih grešaka, koje kvare smisao. Kad se odgovara na koji napis, treba da se u samom odgovoru vidi šta ima u knjizi, pismu ili bro­ šuri, čijem se autoru odgovara. Lijepo se to vidi u odgovoru rahm. Muhameda Zahirovića Jovanu Radoniču, štampanom u prošlom godištu „Novoga Behara". U Cokićevom prikazu štampanog predavanja dra. M. Begovića ne može se potpuno vidjeti šta je Begović pisao, ako se ne pročita Begovićeva brošura. A. L. Čokić je imao samo dobru volju i namjeru da objektivno ocijeni Begovićevu knjigu, ali mu to injeznta, nije uspjelo i iz razloga što on ne poznaje duh jezika, kojim piše. „Novi Behar" sada navodi nekoliko pri 1 njegove brošure za dokaz svoje tvrdnje da g. A. L. Čokić ne zna našeg jzika, pa prikaz završava ovim riječima: „Sve u svemu, jedan n:uspio odgovor". Da je ovo gore izneseno mišljenje redakcije „Novog Behara* o toj njegovoj brošuri potpuno oprav­ dano, pokazaću samo na jednom primjeru iz kog će se jasno vidjeti da je g. Čokić nepismen, a da nije upućen ni u predmet o kom piše On u toj svojoj brošuri na strani 16 u odlomku 3 veli pod br. 2) ovo: „da ima žena svakag mjeseca periodu (t. j. menstruaciju, hajz) od 3—10 dana, kada je nesposobna ?а bračnu ljubav, a ni tog čovjek (seil.: muškarac) nema ako nije bolestan*. Iz nefhuni muehalefeta (interpretatio argumento a contrario) razumije se da bolesni muškarac može imati hajz kao i žena, a to je besmisao. Ova njegova brošura ima 32 stranice, i pored ove nepismenosti i mnogih gramatičkih i stilskih gre­ šaka, koje kvare smisao, naplaćivao je za nju g. L.A. Čokić po 5 dinara. Neka sad sami čitatelji prosude koji je od nas dvojice išao više za materijalnom do­ biti i sticanjem popularnosti i učenosti. Pri kraju neka mi dozvoli g. Čokić da ga, ma­ kar da nijesam pravnik a još manje dvostruki (zuldženahajni — dvokrilni), upozorim na jednu krupnu grešku iz pravne nauke. On u svojoj kritici za mefhumi muehalefet u zagradama veli: „(jurisdikcio ar­ gumento a kontrario)". Ne zamjeram mu što latinske riječi ne piše pravilno, jer znam da latinski jezik nije učio, ali je za „uvaženog" pravnika velika griješka kad napiše nešto čega u pravnoj nauci nema, a to je „jurisdictio argumento a contrario", jer pravna zna­ nost poznaje samo „interpretatio argumento a con­ trario", hjjje potrebno da mu ja kao laik u pravnoj nauci tumačim šta znači „jurisdictio i interpretatio", jer će on to valjda znati. Završavajući ovaj svoj drugi odgovor na kritiku g. Čokića, prepuštam objektivnim čitateljima da izreknu svoj sud o mom radu i o njegovoj kritici, samo ih molim da pomno prouče sve što je napisano i s moje i s njegove strane, jer će tek tada moći pravilno suditi. Uvjeren sam da će taj sud ispasti u moju ko­ rist, jer će se svak moći iz mog odgovora uvjeriti da su izvodi g. Čokića osnovani na iskrivljenom pri­ kazivanju navedenih mjesta iz moga rada. Stoga će svakom biti jasno da se na njegovu kritiku mogu primjeniti Božje riječi koje sam donio kao motto na početku ovoga mog napisa. Dalje će se svak uvjeriti da t i bio besmisao ovakom kritičaru dalje odgova­ rati, pa se sigurno niko neće začuditi, ako u buduće ne budem reagirao na njegovu nepismenu i nestvarnu kritiku. I ovaj svoj odgovor završavam Božjim riječima iz 113 sure: -u.>- lil д-U — „1 tražim zaštite u Boga od zla zavidnika kad svoju zavist ispolji". jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva ,,Dunav“ ? 165 �ГА/РЕТО В ГЛАСНИН Забаву je отворила гђица Садија Шерифовић, учитељица и тајница мјесног одбора са једним лијепим говором изнијевши важност Гајрета. Ha програму су биле слиједеће тачке: „Гајрету" од П. Симића декламовао je И. Салиховић, ученик IV. разр. осн. школе; „Клин клиодржана je 27 маја т. г. коју je отворила претсједница гђа Нафије х. Кучукалић, поздравила ном“ од Ј. Милаковића извеле су ученице II. разр. Магбула Бајрић и Наила Љељић: Југославен" од присутне чланице и захвалила им се на одзиву и интересовању за ово друштво. Са скупштине je И. Митровића декламовао je К. Хамидовић, ученик упућен брзојавни поздрав претсједнику Гајрета г. IV. разреда; Просте вежбе изводили су ученици-це Дру Авди Хасанбеговићу. Прије извјештаја тајнице, осн. школе; „Братство" дечја игра, изводили су напоменула je гђа претсједница, да се je одбор у ученици III. и IV. основне школе; „Др. Лацман“ овој години, осим разних приредаба и других ра- шала. извели су мјештани. Послије свршеног програма продавала се je дова, много заузимао око оснивања и одржавања ђачке кухиње у основној школи, руждији која je томбола и карте за шаљиву пошту. Забава je проод мјесеца јануара до априла о. г. стално радила текла у великом расположењу свих присутних Узевши у обзир да je ово село доста мало и и у којој се je кухињи наше 50 сироте дјеце хранило. Такођер je напоменула рад наших одборница да много пати због данашње економске кризе, мапоиликом недавних великих поплава, гдје се je теријални и морални успјеси забаве су добри. свака поједина радо залагала и радила да би нашим За овакав успјех забаве највише заслуга примухаџирима, пострадалим од поплаве, олакшале пада одбору, те гђици Садији Шерифовић, учитењихову тешку судбину. љици и г-ну Салих еф Мулиновићу, који су улоТајница je извијестила скупштину да je одбор жили много труда око забаве. Веће своте дзроваше: Дин 30: Љубомир Панулагао све могуће и није жалио труда да би се при концу године моглц. пОјЛУчити што бољи ма- тић, акзтекар из Бијељине, no Дин, 20: Фахрудин теријални успјеси. У прошлој години одржана су у Мулаосмановић, Рашидбег Зечевић, Салихбег Хаџић, корист Гајрета два теферича, мевлуд и једно си- Ахмедбег Салихбеговић, Дин. 15: Хајдарбег Хајдарјело. Тајница Авнија х. Буквица сакупила je међу беговић; no Дин. 10: Исметбег Саликбеговић, Шевтрговцима и банкама еОО Дин, те са приходом кеханума Салихбеговић, Фатима Шерифовић, Абдуодржаног сијела од 727.— Дин. одбор je одјео 30 рахим Имамовић и Омер Хамидовић. Свима дароватељима најтоплија хвала! женске мектебске и школске дјеце a једна сиромашна жена добила je хаљине. Забава Мјесиог одбора Гајрета Настојањем одбора примљена je у женски у Бос. Дубици конвикт Хајрија Траванкић бесплатно, која изучаје Мјесни одбор Гајрета приредио je годишњу модерни кројачки занат. У корист градње муслизабаву на 1 дан Курбан бајрама, 16 априла т. г. манског женског сиротишта одбор je оцржао теОдмах у почетку забаве поздравио je госте ферич у заједници са одбором „Ислахијјетом" и бираним речима друштвени претсједник г. Рифат приход упућен Вакуфској дирекцији. Благајница je извијестила да je укупни приход Лелић, нагласивши да га радује и весели што види у овој години био Дин. 8.949'—. Усљед велике при- приличан број муслиманске омладине, која je залог и гаранција за бољу и сретнију будућност Гајрета. вредне и новчане кризе није нам ова година дониКонцертни дио забаве изостао je, јер г. Хајела онолики доходак. колики би се могао очекивати према приликама цдшег мјеста. Укупан број кија Карабеговић није могао даље од Приједора, пошто аутобус није саобраћао ради хрђавог вречланица износи 7Р—. мена. Гајретову химну рецитовао je врло добро У одбор су унишле слиједеће госпође: Прет- Јасим Тихић, ученик грађ. школе. Декламацију сједница ИЈерифа х. Требинчевић, потпретсједница „Малена сам* одлично je извела Нела Шерић, уч. Тахира х, Дра Симитовића, тајница Авнија х. Дра I. разреда осн. школе Врло je било лијепо слушати Еуквице, благајница Селима х. Кадић. Одборнице: малог Велизара Дабића — још ни школе не поЕмира х. Кантарџић, Ханумка х. Едхемовић, Рабија хађа — кад je декламовао Прерадовићева „Путх. X. Мехмедагић, Ифета х. Глинчевић, Пемба х. ника“. Позоришни комад „Мухаџири" извела je Хаџиалијагић, Зинета .х Гаврановић, Зумрута х. муслиманска младеж на свеопће задовоњство. НаЏафербеговић Ешрефа х. Новалић, Нешлија х. рочито се истичу глумачким талентом гг. Хакија Дедић, Зинета х, Мујановић, Паша х. X. Мехмед- Пезић и Џемал Ће^вановић. адић, Месрура х. Кучукалић и Зекија х. X. ХасанДок се младеж забављала у игри и пјесми, ефендић. дотле се у свим просторијама хотела „Призрен" вршила распродаја бројева Гајретове томболе. Наше Гајретове приредбе харно муслиманско женскиње одазвало се je и овом Забав а Мјссног одбора у Тур, Јањарнма приликом и даровало Гајрету врло лијепих ручних радова, тако да je ова томбола била најбогатија у !9 априла 1932 г. Мјесеи одбор Гајрета у Тур' ово неколико посљедних година. Јањарима (Бијељина) одржао je своју годишњу заИ морални и материјални успјех забаве — у баву у просторијама нар. осн. школе. оваким приликама — био je врло до0ар. Из Гајретове организације. Скупштина Жснског Мјесног одбора у Брчком 166 �Ногометна утакмице у Дервснти Ha ивицвјативу Мјесвог одбора Гајрета у Дервенти одржава- je заједничка сједница делегата овога одбора ^ и спортских клубова „Грађански“ „Жељезничар и , Рапид , те je на тој сје1вица постигнут споразум, да ова тои локална клуба олрже ногометне утакмице за Гајрет^в пехар. Утакмице he се одржати на 17, 19 и 20 јуна о. r. Пошто je ово једна новост за Дервенту, то се поуздано надамо да ће ова приредба како у моралном тако и у материјалном погледу добро успјети. Бајрамска забава у Бос, Кобашу Бајрамска забава, која je била одређена на бајрам, морала je бити ради невремена, одгођена за 5 маја. Успјех забаве je био — иако су времена и прилике ових крајева нарочито несносне — изнад сваког очекивања како морално тако и материјално задовољавајући, no чему се je најбоље видило да je Гајрет ухватио добар корјен и да свијет цијени његов рад и успјехе, na ra кра свих свсјих данашњих недаћа xohe и воли помоћи. Иако овај пут многи гости са стране изосташе, то се постигнути успјех и приход забаве од Дин 2.000.— још више потенцира Програм забаве био je ^сл^дећи: У 830 сати отворење забаве химном, a после тога je госте поздравио ппретсједник г. Ризабег Алибеговић и захвалио им се на доброј посјети. Затим су декламоване 2 пригодне пјесмице и једна отпјевана соло пјесма. ЧлановиГајрета извели су позоришни комад „Хаџи Лоја“ и били су вјерно и лијепо костимирани, a још боље су одиграли сви од реда, али се ипак мора истаћи необичпо лијепа и вјерна улога Хаџи Лоје, коју je са колосалним успјехом одиграо г. Хрустанбег Алибгговић, што е заслуга режисера г. Емила Лесека, учитеља. Послије комада прешло се на плес и разговор, када су многи корпоративно отишли на уранак. Томбола ове забаве била je таква, да би одговарала и за велики град, a дароваше je: Капетановић Бисера јастук и таблет. Алиб1говић Иза миље и 2 мотива, Алибеговић Емира 2 јастука, Алибеговић Мујесира јастук и за кефе, Алибеговић Нура јастук и марамицу, Диздаревић М. 2 таблета, Димић Стака 1 таблет, Кључанин жехва 1 марамицу, Алибеговић Фехим 1 марамицу, Трављанин Хатиџа марамицу, X Арифовић Мина једногранак, Спахић Ехлимина 1 рубац, Капетановић Сенија једногранак, Кључанин Изета марамицу, Хуремовић Фадил рама аа резбарију, Браћа Пранић 1 м’ горива дрвета, Капетановић Мухиба јастук и марамицу, Дедић Салиховица марамицу, Бајои Шућра 2 таблета, Кленић Ибрахим марамицу, Хавић Сида огледало, Хурковић Хузејна јастук, Томљеновић таблет, Ђекић П. урамљену слику, Дамјан Ђ мараму, затим разне ситиице дароваше гђа К. Ђекић, Крањчевић и др. — Лијепа хвала на обилним даровима. Бифе je такођер био избирљив, a послаше ra: гђе Ђекић колаће, Р. Максимовић торту, П. Ђекић печење, М ЕКалетановић лутму, A Алибеговић улугму В. Фердербер 3 јањета, колаче од бутера, X- Капетановић лутму. Р. АлибеговиН лутму. Добровољне прилоге приложише no Дин. 50: Др. Хамдија Браво, Ризабег Алибеговић, Мустајбег Капетановић; no Дин. 30: Радован Максимовић и Хамдибег Капетановић; Дин. 20: Дамјан Ђурица; no Дин. 10: гђа Симић, Мехага Диздаревић, С Тинарац, no Дин. 6: Станко Јавурек; no Дин. 5. Н. Гргић, Б. Јашаревић и Рифатбег Капетановић. Дароватељима у нарави и новцу најљепша хвала. Надаље хвала свима дилетантима: Хрусти Алибеговићу, Иви Вукљачи, 1ови Димићу, Исмету Алибеговићу, Адему Дедићу, Жибку Јовановићу, Хамзи Бојаџићу, Хазиму Хуремовићу, Фадилу Хуремовићу, Љуби Јовановићу, Асиму Диздаревићу, Авди Диздаревићу, Фервду Капетановићу, Орхану Капетановићу, Арифу Кључанину и Хајдару X. Селимовићу. Добровољни прилози Прилози курб. кожица из Бос. Кобаша Курбанске кожице дароваше rr: no 2 Ризабег Алибеговић и Дервишбег Алибеговић, no 1 Мехага Диздаревић, Хамдибег Капетановић и Абазбег Али беговић. Исте су уновчене за Дин >-0.—. Топла хвала дароватељима. Прилог из Бан.алуке Гос. Незир Ибрановић, начелник из Биљешева срез зенички, приликом посјете свога сина у бањалучком интеонату, дао je прилог од Дин. 200 уарави конвикта. Хвала и живио! Гајретови аналфабетски течајеви У Баткушићима (срез Вишеград) одржан je Гајрегов аналфабетски течај. Испит je одржан 22 маја у присустзу г. Ристе Сератлића шк надзорника. Течај je завршило са успјехом 26 ђака. За полаанике течаја подијелио je Главни одбор Гајрета бесплатно букваре. Наставник течаја био je учитељ и повјереник Гајрета у Баткушићима г. Омер Чевро. У Тавни одржао je наставник нар. осн. школе г. Ђукић Милић аналфабетски течај, који je завршен 24 априла о. г. Ha течају je било 28 аналфабета, од којих je с успјехом положило 21. Наставницима течаја и овим путем најљепша хвала на пожртвовном раду. Даљми упис утсмељача Гајрста У мјесецу мају т. r. уписала се je за члана утемељача Мехлика Кавазовић из Приједора, која ће члапски допринос отплаћивати у мјесечним оброцима. Хвала и живила! Нови повјсреннк Гајрета у Јабланнцн Ових дана разријешен je повјереничке дужности у Јабланици r. Бећир Зећо, a постављен г. Ћамил Крвавац, учитељ тамошње осн. школе. Други разни добровол»ни прилози T okom мјесеца маја дозначени су Главном одбору слиједећи прилози: Мјесни одбор Гајрета Бос. Дубица Дин. 234 — n m , Зворник , 112— „ „ „ Острожац „ 100‘— 167 �„ и Маглај . 514'— „ „ Коњиц „ 19'— и „ Високо „ 20'— ” „ „ Љибушки * 540.— I „ „ Дервента „ 413'25 . „ Вучковац „ 50'— . „ Брчко „ 274'— ” п „ Гор. Тузла „ 1293'bO ” „ п Градачац „ 1000'— п „ , Бугојно „ 480'— „ „ „ Горажде „ 150'— „ „ „ Котор Варош „ 190‘— „ „ Јајце » 50Повјереник у Добоју г. Елмаз Сарај лић Дин. 80 — Идриз Шахмановић из Сарајева сакупио „ 40'— Жељезничка Кредитна задруга прилог . 1000 — Свима сакупљачима и племенитим дароватељима нека je наша срдачна благодарност. " Гђица Сидика Пролић, из Лзубушког љепотица на Гајретовој забави б. марта о. г. Годишња скупштина Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву Годишња скупштина Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву одржана je 22 маја 1932 гоЈинеу недељу. Скупштини je присуствовао добар број чланова. Пошто je друштвени претсједник r. Фехим Мусакадић био запријечен службеним путовањем да присуствује скупштини, то ју je отворио потпретсједник проф. г. Дервиш Тафро. Г. Тафро je, отварајући редовну скупштину, поздравио изасланика Главног одбора Гајрета г. Хамида Кукића и нагласио je да je Главни одбор увијек и сваком приликомпомагао рад и развој овог релативно младог друштва. Иза тога je поздравио скупштинаре и одржао лијеп говор о значају Гајретових пјевачких друштава уопште, a овога у Сарајеву нгпосе. Нагласио je да прикупљање млађе муслиманске интелигенције у ово друштво има велики значај. Затим je секретар друштва г. Хамдија Капиџић поднио исцрпан извјештај о раду Управног одбораугодини 1931-32; благајник г. Хасан Брачковић поднио je изв ештај о благајни. Оба извјештаја саслушана су пажљивз и примљена без дискусије. Управни je одбор поднио скупштини предлог буџета за 1932-33, који je примљен, a уједно je препоручио наредном Управном одбору да поради 168 што тешње на остварењу буџета, који износи нешто више од 40.С00 динара. Г. Др. Б. Салихагић, као претсЈедник Надзорног одбора поднио je извјештај о раду у друштву. Из тога се извјештаја види да je одбор радио правилно и руководио се једино интересима друштва. Послије поднешених извјештаја г. Тафро je затражио разрјешницу, коју je скупштина једногласно дала. Скупштину и даље води г. Тафро. Изабрани je кандидациони одбор, који je предложио слиједеће личности у нови одбор: гг. Фехим Мусакадић, управ. полиције, проф. Дервиш Тафро, Алија Хромић управ. Гајретовог мушког конвикта проф Хамдија Капиџић, професор Мустафа Дрљевић, Др Бех Салихагић.судша, гђаЂулханумаЛутво, гђаМунибаШербић, гђица Абида Карахасановић, наставница женскегимназије, г. Асим Арсланагић, трговац. Мухамед Браво, трговац, Инж. Халиловић, Џевдет Филиповић, општ. чиновник, Новалија, Карахасановић. Уједно je изабрано и 9 замјеника. Посљедна тачка дневног реда била je евентулије Г. Џевдет Филиповић предложио je да наредни управни одбор изрази писмену захвалностГл. Одбору Гајрета у Сарајеву на помагању у свакој друштвеној акцији; и да се женски чланови друштва примају једино преко управног одбора. Скупштина je оба предлога примила. Г. Сулејмановић je предлежио да се оснује у нашем друштву библиотека која би омогућила члановима читање добрих и корисних књига. Још су о неким питањима говорили гг. Др. Салихагић, X. Мехмедбашић, X. Хамшић Записник скупштине водио je проф. Капиџић a за верификаторе су взабрана гг. Џ. Филиповић и X. Хамшић. Пошто je дневни ред изцрпљен, претседник je закључио скупштину, која je протекла у најбољем реду. Рад прошлог Управног одбора види се нарочито из тајничког извјештаја, који ћемо донијети у слиједећем броју. Пок. Гашпар еф. Ваљало бивши порезник, оставио je од своје имовине Гајрету прилог од Дин 1000—. Нека je покојнику лахка земља и вечна усломена! Конституисање Гајретова пјсвачког друштва у Сарајеву Ha сједници од 29 маја 1932 г. Управни одбор Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву конституи сао се овако: Претсједник г. Фехим Мусакадић, 1. потпретсједник г. Др. Салихагић, 11 потпретсједник гђа Ђулханума Лутво, секретари гг. Инж. Халиловић и проф. X. Капиџић, благајник проф. г. М Дрљевић, кућедомаћин г. Новалија. Одборници без функције гг.: проф. Д. Тафро, Асимага Арсланагић, М. Браво, гђа Шербић, гђица Карахасановић и г. Карахасановић. Надзорни одбор: г. г. Алија Хромић и Иевдет Филиповић. a ЈЕ С Т Е ЛИ ОДРЖ АЛИ ГАЈРЕТОВУ ГО ДИ Ш Њ У ЗА Б А В У ? �ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА СРПСКОГ МУСЛИМАНСКОГ ДРУ ШТВА ГАЈРЕТ 0 РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОДИНИ Л 7 л i 1931-32 (affin; W ;i itJtUlU i тЛ Т * \ �П ро тек то р Г ајр ета Њ ег. К раљ . Бис. П р е с т о л о н а с љ е д н и к ПБТАР �Рад Гајрета на остварењу његових идеолошких циљева ИзвЈештаЈ се к р е т a р a Двадесетдевету годину свога опсганка и бла готворног националног и културног дјсловања провео je Гајрет у знаку тешких економских прилика. Тешка свјетска економска криза бацила je ocjer љиве репсркусије и на рад Гајрета, јер je оствареibe сваког идеолошког циља условљено и основано на материјалним сретствима. Али успркос свим матирејалним потешкоћама Гајрет се je и у овој тешкој и напорној години одужио својој задаћи и за овај једногодишњи период рада остварио je свој циљ, узидао je у темељ своје величанстве^е зграде и двадесетдевети станац камен. Предодасу животне тешкоће тражиле како од појединца тако и читаве заједнице рад и бригу за одржање живота, ипак ie"' сваком нашем члану гријало срце за nauie мезимче — за Гајрет—, na и кад смо^се* забринуто питали: како и са чим he појединац преживити ове тешк» дане, ти су појединци и у најтежим и најсудбоноснијим моментима борбе за очување голог живота мислили на Гајрет, na су од мршавог залогаја откидали добар дио и поклањалиТајрету за остварење његових циљева. Зато, кад се сравни овогодишњи извјештај са приликама, које вЛадају у ово критично доба застоја рада и привреде, може се мирне душе рећи да Гајрет у својих прошлих 28 година није получио већег моралног ни материјалног у спјеха, као ове тешке двадесетидевете године. Получени успјех у оваковим временима je најјаснији доказ да je Гајрет срастао са душом нашега народа и да народ нису могле одвојити од Гајрета никакве тегобе, да Гајретове раднике и пријатеље ни највећа неимаштина и брига за очување индивидуалног живота нису могле одвратити a да не мисле на Гајрет и на његове циљеве. Гајрет je у овој тешкој години економске кризе бринуо тешку бригу заједно са народом, дијелио je његову суд бину и стављао му све своје расположиве снаге да му олакша невољу, a народ je опет и посљедну своју снагу давао за Гајрет, како би га сачувао, знајући да би нашем елементу било тешко бсз Гајретова рада. И народ и Гајрет су опет упрегли заједничку смагу да изврше своју националну дужност, na су у најтежим часовима искушења сачували у Гајретовим редовима разбор и присутност духа, очували су чисти, непоколебљиви, национални ocjehaj, кога невоља код малодушних може лахко поколебати, те je читав овогодишњи Гајретов рад протекао као највеличанственија национална манифестација. Сву своју тегобу и невољу прошле зиме тјешио je Гајретов поборник живом вјером у будућност наше нације и обраћао je мисли и срце оном свијетлом чувару марода, који je најсигурнија гаранција да народу нсће бити тешко, док пред собом гледа Њега — свога узвишеног Краља. Ова грдина дала je пуног доказа да се je Гајрет ослонуо /Јврсто на народ, a исто тако и народ на Гајрет; да Гајрет своје постојањс веже само уз добро и благостање народа, a да народ свјесно и предано сљедује његове интенције. Из овог разу мијевања’ и узајамности народа и Гајрета види се — уродиће напредак. Ова тешка година je добар мементо и за Гајрет и за његов елеменат, ова година je почетак још већег, jmu замашнијег и интензивнијег рада, ова година je пуна гаранције да je ос тварење Гајретовог идеала — ако Бог да — близу. " »огодишњи успјех Гајретова рада получила у Бога и гесло: За Краља и Отаубину! Главии одбор. ~ Овим напорним и успјешним радом у двадесетдевегој друштвеној години руководио je Главни одбор, изабран на главној годишњој скупштини од 13 јула 1930, a који се je на својој првој плснарној сједници од 15 јула 1930 овако консгитуисао: П р е т с ј е д н и к : Др. Авдо Хасанбеговић, П р в и п о т п р е т с ј е д н и к : Хусеин Кадић, Д р у г и п о т п р е т с ј е д н и к : Ахмед Борић, С е к р е т а р : Хамид Кукић, Бл a г a ј н и к : Салих Тафро, О д б о р н и ц и из С а р а ј е в а : Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Џевад Сулејманпашић, Фехим Мусакадић, Велија Садовић, Ахмет Сефић, Мустафа Спахо, Мухјудинбег ФадилпашиН, Др. Асаф Шарац; Одборници изван Сарајева: Есадбег Алибеговић, Дервента, Осман РеџиН, Бихаћ, Мустафа Мулалић, Ливно, Осман Селесковић, Тузла, X. Ибрахим Слипичевић, Мостар, Др. Бећир Ново, Скопље. Главни Надзорни Одбор: П р е т с ј е д н и к : Хамдија Увејс, Чл a но в и : Др. Ејуб Адемовић, Незирага Ахметашевић, 171 �Мехага Чомара, Хилмо Селимић. Замјеници чланова Главног одбора из Сарајева: Мујага Сарајлић, Сулсјман Мурсел, Мујага Хардага, Исмет Зилџић, Али сф. Лутво, Сулејман Сарицић. Замјсници чланова Главиог одбора изван Сарајева: Мустафа Вехабовић, Јајцс, Др. Мехмсд Хајровић, Приједор, Ахмст Садиковић, Бугојно, Хасан X. ХалиловиН, Вишеград, Саит Сурулиз, Плевље, Мехмсдалија Хаџић, Коњиц. Како je члан Главног одбора г. Џевад Сулејманпашић био стално отсутан из Сарајсва, позван je на дужност први замјеник г. Мујага Сарајлић. Гајретови радници: За овај велики успјех Гајрет благодари својим неуморним радницима и члановима који су_од Гајрета створили заиста живи пчелињак рада. Тешко je набројити све оне лојединце, који су се и ове године истакли ,у раду.за Гајрет. Иако смо се налазили у тешким црелценима, у којима се лахко могло заборавити на патриотску дужнорг^гТрбТва Гајрету при властитом жрвоту који je био најпрсчи, сваки Гајретов члан.поуазао je и своју свијест и свој самопријегор. 4fy морају се споменути и no хвалити сви они појединци, који су своје осјећање према Гајрету исказали у толикој мјери да с у м п о ред тешких приЈгика ступали у ред нових Гајрстових легатора, добро^^ора и утемељач^, заслужујући за та своја прегорљива геста и топлу захвалност сваког Гајретовор пријатеља, a и дивљење и честитање. Г. Мехмед Дервоз, велеиндустријалац, родом из Стоца, ранији велики добротвор Гајретов и ове године обновио je своје легаторство са прилогом од Дин. 10.000.— (У години 1920 г. Дервоз сјетио се Гајрета са 70.000 Круна). Ово je узоран примјер прегорљивости и пожртвовности за Гајрет, na можемо рећи да je г. Дервоз један од првих Гајретових легатора, који je својим лијепим и племенитим примјером указао на алтруистичке дужности свих оних, који би требали оправдати своја материјална благостања, која им je судбина и провидност као појединцима досудила. Г. Асим еф. Смаилбеговић из Калошевића, среза тешањског, такођер je један лијеп примјер алтруистичке дарежљивости, поклонио je Гајрету кућу са Зу2 дунума земље. Осим ове двојице легатора ступили су својим поклонима у ред добротвора и утемељача: Спнсак Гајретових добротвора и Утемељача з а в р и Је м е о д 1 VII. 1931 д о Z O VI. 193Z Д обротвори: Праљав Недељко претсед. Српске банке народни посланик Бугојно, Мплосављепић Светислав Бан Врбаске бановине Вањалука, Салои-Сарафић Исидор велетрговац Бањалука, Максимовић Радован Школски 172 Г. М ехм ед Д е р в о з Г. Асим е ф . С маилбеговиК управитељ Бос. Кобаш, Гојачић Ибрахии шер. судија, Кладањ, Крижан Славко хотелијер Лукавац, Арсланагик Асииага велетрговац Сарајево, Кајиаковвћ Шерцфа х. Травивк. Авдић Ибрахим полиц чиновнвк Сарајево, Кајмаковик Мухамед Сарајево, Дилбероввк Асим геометар. првправник Сиед. Паланка, Спахалвк Мујо Срне.тица (Вучковац) Ковачеввк Јулиус Инг. ген. директор Југ. Дестиласије дрва Теслвк, Ковачеввк Флоpa супруга г. двректора Теслвк, Каришвк Идриз Вишеград. Утемељ ачи; Сиајлагвк Навм трговац Бањалука, Кол>еввк Нвкола Бањалука, Ћурчпја Младен власнвк пирне neкаре Бањалука, Фирма Ивезик и Кољеввк Бањалука. �Сретеиовик Сретен индустријалац Београд, Богдановнк Др. Ацо адпокат Бијељина, Хусикић Н. Бијељина, Пашић X. Мухареибег Бијаљина, Прељубовић Ћерам Бијељина, Мехиедагић Асим еф. гаер. судија Бијељина, АлиефендиН Али еф имам Бијељина, Хујдуровић Халнл еф- општински чиновник Бијељина, Селииовић Мујо тежак Блатница (Тешањ), Бегвћ Ариф Хикјмет еф. вјероучитељ Бужим (Крупв), Шахиновик Ибрахии Б- Бужим Вар, Ријека, Шахиновик Ибрахии A. Бу* јјсим Вар. Ријека, Велаџик Мустафа Вар. Ријека, (Gyусим), Хаџнк Осианага Чаглице (Бужим), Велаџик Мехмедага Чаглице (Бужим), Кржалик Мухам«\д Кољодор (Бужим) Мешнк Омер Коњодор 1Бужпм) Л>убијаник Суљага С. Вар. Ријека (Бужив) Шахвновик Але Бужим, Мулалвк Хасан Бужим. Макик Махмуд Бужии, Алик ХасеБужим, Принцип Др Ннкола Ча- Мзхмудбег Грачанида, Сарачеввк Салпх повјереншс Гајрета Гор. Тузла, Петровик Никола Илијаш, Хусеинбеговик Салих Купрес, Лоснк Нурија Кнежнна, Росенспрунг Вера Лесковац, Мулалик Мувтафа A. пародни посланник Ливно, Борисавл.евик Марија Нова Варош, Омерсофтик Алија Невесиље, Горак Ибрахвм Орашје, Серезлик Сиајил Орашје, Шабановвк Абид Плевље (Левер Тара), Кавазовик Мехлика Приједор, Хоџвк Имшир Рудо, Рахм. Сунанагвк Мурат директор грађ- штОле Рогатица, Бранковик Едхсм Po гатица! Чебо Хашии ложач Семизовац. Хаџисмајловик кројач Сарајево, Никшик Салко професор технике Сарајево, Каменица Сабвт чин. држ. Хипот. банке Сарајево, Карахасановик Ибро царински чвновнпк Сарајево, Ахик Насвх бан. трг. пристав Сарајево, Прешљо Асии чин. држ. Хипот. банке Сарајево, Рахи. Мурвел Сулејман шк. надзорник Сарајево, Јеловичик Мехиедалија Ин, впшп пољопр. савјетник Сарајево, Ћоровнћ Данило индустријалац Сарајево, Бузаљко Смаил Столац, Борчак Алија повједник Сјетлина. Морањак Алаудин 111тип, Морањак Неџмудин Штип, Ајановвк Седат Мехи. Тешан>| Смаилбеговик X- Фатиие х. Тешањ, Смаилбеговик Исхак Тешањ, Мујичвк Ашпрага Тешањ, Смаилбеговик Ризах Тешањ, Вуковик Душан шеф етанице Теслик, Томљановик Мирко Теслик, Сеферовик Сејфо Теслик, Фајик Емнн Kounh Назиф Теслик, Шабик Бекир Еф. имам мати48р Тодорово (Цазпн), Башик Хасан посједник Тодо • риво (Цазнв), ПуриК Мехмед тежак Тодорово (Цазнн), Имамсвик Абдурахви Тур. Јањари, Икановпк Харунага Тур. Јањари, Муминопик Салих Тур. Јањари. Зечевик Рашпд Тур. Јањарн, Хоџик Џевдет геомегар Високо. Бајрамагвк Салах Тахир еф. Високо, ЗечеBiik Ибрахнм Високо, Дураковик Шемсија Впсоко, Павик Салко Bapein, Јукан Бајро Вучковац (Кепер). Немогуће je у овом малом извјештају истак нути сваког Гајретовог радника, који јс у овој критичној години својим моралним доприносом помоrao успјеху Гајрстова рада, јср je велик број з а служних Гајретових радника и јср ни једам Гајретов радник није пред тежином прилика смалаксао духом; сваки je дао и снагу и срце да Гајрет n o лучи успјех, na им свима сљедује Гајретова захвалност и признање. Од најистакнутијих појединаца у раду за Гајрет у овој друштвеној години мора се у знаку нарочите захвалности споменути хвалевриједан примјер претсједника нашег мјесног одбора у Тешњу г. С а б и т а Ч а м п а р е , који je високо подигао Г. Сабит Ч ам пара у народу тешањске околице Гајретову свијест и за С рески н ач ел н и к Гајрет Тешњацима загријао срца, да je Тешањ у пљина, Хуио Али еф. Чапљина. X. Смајловик Едхеи овој години, осим моралног успјеха, получио и оЧајниче, Ченгик Мухамед Фоча, Курспахик Џафер громан, задивљујући материјални успјех. Како год Фоча, Карабдик Шефкија Фоча. Муфтик Мухамед Фо- Главни одбор осјећа топлу захвалност г. Чампари ча, Муфтик Салих Фоча, Авдагик Мухамед Фоча на његовом дугогодишњем неуморном раду, тако Хасик Салих Фоча, Љубунчвк Хаеан учитељ Фоча, исто и у истој мјери ocjeha захвалност и врлим Селиновик Алнја учитељ Фоча, Пилав Дика учите- Тешњацима, да су његов рад у овој години слијел>вца Фоча, Трхуљ Ремзпја Фоча, Арсланагпк Рифат дили, помагали и приводили овако лијепом резулФоча, Авдагнк Ешреф Фоча, Уставдик Пбрахвм еф. тату. школскп управитељ Грачаница, Рахи. Решидбеговвћ 173 �Изгубљени Гајретови радници. Колико год јс ова друштвсна година била тсшка и напорна, била јс толико и тужна, јср je Гајрет у току године изгубио велики број својих поборника и чланова; неумолна смрт покосила je неколико живота најодличнијих Гајретових идеолога, покретача и радника, који еу као прави лумени сијали у нашем елементу: Смрћу рахм! В е л и ј е С а д о в и ћ а , дирек тора Шер. гимн. и члана Главног одбора Гајрета, Гајрет je изгубио велику моралну и интелектуалну потпору, изгубио je један од најјачих живих мотора неуморног рада, једно од најживљИх врела, увијек нових и напредних идеја. и књижевника, наших првих културних и просвјетних лучоноша, једног од оних у чијој се je глави родила идеја о Гајретовом имену. Смрћу рахм. И з е т а П е р т е в а изгубио je Гајрет не само једног од оснивача, него једног од најагилнијих предратпих Гајретових радника, д у - Рахм. И зет П ертев гогодишњсг члана Главног одбора, секретара u бланашег друштва. Не мањи губитак осјетио je Гајрет смрћу рахм. а ј д а р а Ф а з л а г и ћ а , школског надзорника у Исто тако he се у будућем Гајретовом раду и друштву осјећати велика празнина иза рахм. М у р а т а С и н а н а г и ћ а , директора Грађанске школе у Рогатици и дугогодишњег Гајретовог радника. У овој друштвеној години изгубили смо смрћу Рахм. Х а јд ар Ф а зл а ги ћ Рахм- М урат С и н ан аги ћ и неколико Гајретових покретача међу којима рахм. Р и з а б е г а К а п е т а н о в и h a, једног из плејаде наших најбољих пјесника пензији, покретача и секретара, С у л е ј м a н a М у р с е л а , шк. надзорника и члана Главног о д бора, енергичног пропагатора Гајретових идеја и признатог педагога; А т а н а с и ј е К р с т и ћ а , среског начелника, одушевљеног пријатеља и no борника; Др. К а с и м а Д и л б е р о в и ћ а , скромног али врло агилног претсједника Мјесног одбора у Броду; X. М у х а м е д еф. Б е х л и л о в и ћ а , одличног Гајретовог учитеља и префекта; Н а и л е ф. Б е г и ћ a, врло доброг Гајретовог организатора; М у х а м е д а З а х и р о в и ћ а , проф. гимн. У Бихаћу, марљивог и неуморног Гајретовог р ад ника; Х а с а н а г с Г у ј и ћ а , Гајретова доброгвора и утемсљача. �Рахм. С улејм ан М уррел Осим ових истакнутих поборника и радника смрт je извела из наших густих редова и ове Гајретове одличне чланове и пријатеље: Спаху Сијамхоџића из Лубарде (Бужим); Мухамед Џумхур, имам, Смаил Прачић, посједиик, Осман Топић, тшг£ и велепосј., из Бос. Градиике; Мехмедага X. Муја- vlL S t i h t o y \ i Рахм. X. М ухам ед е ф , Б ехлиловић гић, утемељач Гајрета из Добоја; Милорад Личанин, из Бос. Дубице; Здравко Јовановић.дир. Срп. центр, привр. банке, Душан Угреновић, књижар, из Бања Луке; Салих Фазлиновић, из Љубушког; Наил еф. Бегић, из Нове Вароши. Све наше миле рахмстлије, сијаће вјечно у Ha­ rnoj успомени и за љихова племенита дјела гореће захвалношћу срца Гајретових поборника и читавс заједнице. Нека им je лака зсмља и вјечна награда у рајском насељу! Рахм. Х а с а н а га Гујић Прошла главна годишња скупштина. Лањска 25-годишња главна редовна годишња скупштина одржана je 12 јула 1931 године. Лањска скупштина претстављала je снагу Гајретове o p raнизације no многобројним делегатима из свих дијелова Гајретова домена, преттављала je и великим бројем и моралном и интелектуалном квалитетом делегата, најдостојније културну и националну свијест муслиманског дијела нашег народа. Лањска je скупштина била величанствена манифестација националне свијести и патриотског осјећања као и одраз најширих концепција нашег националног схнатања, те одраз живе покретљиве и искрене тежње за сарадњу са осталим саплеменим друштви ма за остварење опште народних циљева. Ha лањској je скупштини Гајретов рад означен као културни и национални покрет међу муслиманским дијелом нашег народа, a за Гајретов будући рад истакнуто je спонтано и одушевљено гесло: За Краља и Отаџбину. О лањској скупштини, о њеној бројној посјети, дисциплини, виталности и живахности дискусије, спонтаности и једнодушности закључака, изразила се je штампа најповољније и најпохвалније. Штампа je запазила некоје интересантне моменте, који се у кроничарском новинарском извјештају нису могли забиљежнти, јер требају већу опширност, a међу тим моментима запажено je одлично техничко вођење скупштине, које je допринијело да се за релативно кратко вријеме продискутују онолика актуелна питања и сврши огроман материјал, све строго у оквиру друштвеног статута, све озбиљно, отмено и достојно Гајретове идеологије. 275 �ЗДКЉУЧЦИ ПРОШЛЕ ГЛДВНЕ СКУПШТИНЕ И ЊИХОВО СПРОВОћЕЊЕ. A) П о п р е д л о г у Г л а в н о г о д б о р а : Сарадња са Просветом. светина библиотека на расположење и Гајретовим члановима, одржана су заједничка предавања и сијела. Брчко je поздравило заједничку сарадњу и затражило делегате Главних одбора, да би се замисао сарадње увеличала и њен први корак манифестативно означила. У Бос. Кобашу донесен je закључак о оснивању заједничке школе за домаћице, a у Бихаћу изабрана je секција за оснивање заједничке читаонице и донесени су закључци о сарадњи обају интерната, те je састављен и програм о заједничким предавањима, прославама и заба вама. Према овом се види да и у.народу сазријева тежња за сарадњом, за заједничким животом и да je ова замисао сарадње већ у првој години рада дала задовољавајуНе резултате. Beh од дужег времена тежња je . Гајретових радника да Гајрет ступи у ужу везу и сарадњу са друштвима истог програма и идеологије, у циљу успјешнијег рада на просвјећивању ширих народних слојева. Ha предлог Главног одбора прошла наша главна скупштина je донијела једнодушан закључак да се приступи у сарадњу са Просветом у свима за једничким питањима на подизању народне просвјете и привреде. Овај закључак скупштине Главни je одбор спровео несамо међу члановима Главних одбора Гајрета и Просвете, него и међу друштвеним организацијама обају друштава и ова братска сарадња уродила je већ у свом почетку благородним Преуређење листа »Гајрета«. плодом. Између Главних одбора Просвете и Гајрета иКако je у прошлој години за издавање листа забран je један заједнички акциони одбор, који je »Гајрет« потрошено око 200.000 Дин., главна je одржао 4 сједнице, на којима je дискутовано и за- скупштина донијела закључак да се лист »Гајрет« кључивано no свим питањима, која нас’ заједнички ‘преуреди укидањем литерарне стране, како би лист тангирају, те je са cjeAHHu.a.M3Aat комуникеј у но- постао еминентно друштвени орган, доносећи само извјештаје о друштвеном раду и раду друштвене винама. Ha пр.вој заједничкој .вједници утврђен j e про- организације. грам сарадње у правцу заједничких интерната, сузГлавни одбор je извршио овај закључак, али се бијања неписмености, одржаван?а популарних пре- je у току године осјетило да »Гајрет« оваквог фордавања, просвјећива*ва *жене, приређивања зајед- мата не може бити лектира широким народним слоничких забава и прослава. Све мјесне организације јевима, која би придизала знање, културу и живот су обавјештене' о сарадњи и затражено je од њих народа, те која би уопште репрезентовала и интеда према својил^_ локалним приликама отпочну за- лектуалну дјелатност муслимана. Обзиром на неједничким радом. Извршено je упознавање и збли- достатак штампе у нашој средини, уредништво листа морало je пропустити и no који чланак о актужавање питомаца обају друштава. Ha другој сједници прочитана су акта којима елним нашим проблемима, чиме се опет није у велису организације обају друштава поздравиле зајед- ком опсегу прекорачио закључак главне скуп ничку сарадњу. По томе je рјешавано о заједничкој штине. сарадњи са осталим друштвима исте и сличне кул- Б) П о п р е д л о г у М ј е с н и х о д б о р а и Потурне акције, о извршавању .ауторских права код вјереништава. приређивања друштвених забава, о редукцијама Предлози Мјееног одбора у Стоцу. школа гдје се налазе друштвени интернати, о подизању заједничких интерната у мјестима гдје ће Прошла je скупштина у начелу усвојила да сс извјесно остати средње школе, о потреби једнолич- оснује Гајретова Кредитна Задруга. Главни одбор, них уџбеника за све врсте школа и т. д. коме je стављено у дужност да наставе у правцу Tpeha сједница констатовала je да je зајед- остварења овог закључка, није га могао извршити ничка акција са највећим одушевљењем примљена јер се je одмах послије скупштине почела у пуној у народу. Расправљало се je no томе о подизању мјери осјећати финансијска и привредна криза, која заједничких читаоница и књижница и рјешавана су je онемогућила сваки рад у овоме правцу. приспјела акта. По питању оснивања Гајретове кредитне заОдјек заједничке сарадње био je велик. Скоро друге Главни je одбор одржао више сједница, с а сви мјесни одбори одржали су заједничке састанке слушао je мишљења стручњака и управио je питањс и многи су донијели и провели врло важне за - свима Мјесним одборима, да се изјасне: да ли су кључке заједничког интереса, као на пр.: у Тузли под оваковим приликама за оснивање, те пошто je о оснивању заједничког народног универзитета и добивен већи број негативних одговора, Главни je заједничкој прослави Краљевог Рођендана. У Би- одбор донио закључак да се оснивање задруге одхаћу су шнтернати заједнички прославили рођен - годи до бољих прилика. дан Њ. В. Краља, у Љубушком су приредили врло Предлог Мјесног одбора у Власеници. успјелу заједничку забаву, у Невесињу су донијели закључке о оснивању заједничке читаонице, о одрСкупштина je прихватила предлог Мјесног оджавању зајсдничког аналфабетског течаја, зајед- бора из Власенице да Главни одбор изашаље своје ничке забаве и заједничких популарних предава - делегате, који ће контролисати рад друштвених орња, у Зворнику су закључили одржање предавања ганизација, али како су наступиле абнормалне и о заједничкој акцији Гајрета и Просвете. Исто тако тешке привреднс прилике, Главни одбор из финану Калесији и Вуковијама. У Зеници ставила се Про- сијских разлога није могао слати нарочите дслега- 176 �те, н'его се je скупштински закључак извршавао од згоде до згоде у оним мјестима, у која би претсједник или други чланови Главног одбора путовали својим приватним или којим другим јавним пословима. Предлог Мјесног одбора у Дервенти. Мјесни одбор у Дервенти упутио je лањској скупштини два предлога, која je скупштина усво јила. Предлог да се Главни одбор обрати Вакуфу да овај позове све вјерске службенике на сарадњу са Гајретовим Мјеним одборима и повјереницима, je настојањем Гајретових радника, чланова у В акуф.-меариф. Вијећу, донио лијеп резултат, јер данас имамо у Гајретовим првим редовима велики број наше духовне интелигенције (улеме), као најодушевљенијих и најнеустрашљивих поборника и остварача Гајретових идеја. Предлог да се позову све организације, да што живље пораде око смјештања дјеце на занате и трговине ван Гајретова шегрт. дома, извршио je Главни одбор на начин организације рада преко својих повјереника. У свим бившим окрузима Главни je одбор споразумно са Привредником имс»9вао no неколико повјерсника, који су у име Гајрета самостално стајали у Be3it са Привреднцком. За смјештање омладине на залате и трговине били су ови Гајретови повјерећин>1: Дервиш Плевљак, Хасан X. Халиловић, Ахмет Ђикић, Салко ПекушиН, ЕсадбеГ- Алибеговић, Алија Орман, Мехмед Салихспах^ћ, Геџеп Хајровић, Са бпт Чампара, Мустафд Мулалић, СЈјлејма^ Р ф ф , Саит Сурулиз. -ЈГЈ -_____ Ови повјереници удутили су пре P ре ка 83 дјеце на занате и трговине ју. Предлог Мјесног одбора у Маглају. Предлог Мјссног одбора у Мостару. Лањска je главна скупштина овластила Мјесни сдбор у Мостару (у смислу његова предлога), да за прикупљање материјалних сретстава за саградiby заједничког дома Просвете и Гајрета у МостаРУ изабере акциони одбор, али je Мјеснн одбор у Л^остару морао од те акције одустати ради привредне кризе и одгодити je за боља времена. Предлог Мјесног одбора у Пријепољу. Такођер из финансијских разлога није могао Главни одбор изаслати своје делегате да пропутуiy Санџак и Јуж. Србију, a нити je могао апеловати на чланове Главног одбора да на властити трошак пропутују, јер су у овој години биле заиста тецже прилике, како за Гајрет тако и за сваког појслинца. У овој години могли смо само мислити на уздржавање и сачување онога, што смо постигли досада у’ нормалним приликама. ГАЈРЕТОВА ОРГАНИЗАЦИЈА. Проширивање Гајретове организације нијс врпјсно у оном живом темпу као прошле и прегпрошле године, јер je на сваку акцију привредна криза бацала своје рсперкусије. Али што je главно, вр П!ено je продубљивање организације, високо je подигнут дух организације међу Гајретовим члановима, као никада до сада. У овој години Гајретова организација није имала знатних проширивања, али je имала знатног унутрашњег учвршћења и ројачања оне духовне кохезије, која везује чланове и јединственост vу једнодушност Је д н и д у ш н о с т и 1е д и т . i н ен и ш акције, ак ц и е, у у фалангу ш а л а н гу f, Силу, потребну за што брже здрављење прилика и П0СТИзавање циља. Нови Мјесни одбори основани су у Аладини ћима-Црнићима, у Броду-Закмур (срез Фоча), у Закључак скупштине да ke у смислу предлога Годи.мљу (срез Рогатица), у Котор Вароши, у Мјесног одбора у Маглају подузме акција за очу- Плевљу (женски), у Подгорици, у Рогатици (женвање Шер. гимназије у Сарајеву, извршен je са ус- ски), у Тешњу (женски), у Урошевцу и Рудом пјехом. За ову акцију ангажовала čfc је^читава Гај- (срез Вишеград). ретова организација, те сва остала муслиманска Нова повјереништва основана су у: Алибунару културна удружења, читаонице,’ пјевачка друштва; (Војводина), у Батову (срез Чајниче), у Баткушиангажовани су сви Гајретови чланови и поборници, 1шма (срез Вишеград), у Добоју (срез Тешањ), у који су и народни посланици, na и наша академ- Голешу (срез Травник), у Гор. Тузли, у Јабланици ска омладина ставила je на расположење своје (срез Коњиц), у Караули (срез Травник), у Кљуснаге. чу, у Лукавцу Тур. (срез Тузла), у Миљену и МиУ циљу очувања Шер. гимназије одржано je летковићима (срез Чајниче), у Ораховици (срез више конференција како међу народним представ- Билећа), у Оштрељу (срез Бос. Петровац), у Панмцима, a Гајретовим поборницима, тако и међу лама (срез Сарајево), у Ваљеву, у Врелу-Исток. нашом академском омладином. Гајретова организација концем ове годинс Предлог Мјесног одбора у Плевљу. Сроји преко 20.000 мушких чланова и око 4.000 Ha предлог Мјссног одбора у Плевљу да се женских чланица, укупно око 24.000 чланова, a од отвори заједничка Ткалачко-ћилимарска школа тих су. 3 почасна члана, 18 легатора, 207 добротвоГајрета и Кола Срп. Сестара у Плевљу, Главна je ра, 1085 утемељача и преко 22.500 редовних чланоскупштина одобрила Мјесном одбору 10.000 Дин. ва-ица. као каритативан улог у заједничку акцију, али МјеПословима Гајрета руководи и Гајретову идеосни одбор — биће ради тешких економских прилилогију у живот спроводи 152 мушка и 18 женских ка — није свога предлога остварио. Према предлогу Мјесног одбора у Плевљу, a и мјесних одбора, те 120 мушких и 4 женска повјеno својој иницијативи Главни je одбор подузео код реништва. Укупно 170 мјесних одбора и 124 повјенадлежних власти кораке да се око 30 учитеља- реништва, дакле 294 организације. Од ових друшмуслимана поразмјести no муслиманским мјестима, али тај корак, обзиром на утврђену просвјетну по- твених организација 108 их je no градовима и велитику — није у свима случајевима могао успјети. ћим мјестима, a 186 no селима. 177 �Мјесни одбори и п ов јерен и ц и налазе се у овим м јестим а: Aladinići-Crnići (srez Stolac) Mjesni odbor: Halil Balavac, Nazif Opijad, Hakija Šetka, Mustafa Serdarevid, Hasan Hanid, Ah med Pejak, Hakija Soldin, Mehmed Golo?, Moro Vide, Atif Opijad Alibunar: (povjerenik) Hamid Hadžizukid Arslanagića Most (srez Trebinje) povjerenik: Azim Arslanagić Avtovac (srez Gacko) Mjesni odbor: Arifaga Hasanbegovid, Zado Pašid, Sajto Pašid, Šerif Hasanbegovid, Zejnil M. Pašid, Mumo Hasanbegovid, Sabit Brkovid, Oamil Pašid, Mustafa Pašid i Diemal Hasanbegovid Babino (srez Zenica) povjerenik: Nezir ef. Pašalid Babuš (srez Nerodimski) povjerenik: Mejaz Vejsilovid Banović (srez Tuzla) povjenik: Šaban Mujkid Banjaluka (muški Mjesni odbor) Fehim Kurbegovid, Hasib Imamović, Rifat Džinid, Edhem Bekić, Mahmut Dizdarevid, Safvet Kapetanovid, Salili Jusufovid, Naim ćejvan, Ing. Omer Kajtaz, i Ing. Uzeir Biser Banjaluka (ženski Mjesni odbor) Fatima Gjumrukdid, Duda Bekid, Emina Mphurdarević, Nazifa Kovadevid, Olga Kasalnvić,.Tifa Kajtaz, Senija Dizda­ revid, Ifakat Salihagid, Hasnija Džinid i Ifeta Kulenovid Barakli (srez Strumina) povjerenik: Sejfulah Ahmetović, (p. Valandovo) Batkušići (srez Višegrad p. Međeđa) povjerenik: Omer Čevro Batovo (srez čajnide) povjerenici: Hajraga Karovid i Marko Midevid Berisalići (srez Kladanj) povjerenik: lemet Karić Bihać (muški Mjesni odbor) Osman Redžid, Ing. Božo Božić, Sulejman Redžid, Veljko Mandid, Abdulah Vehabović, Esad Softid i Nurija Midžid Bihać (ženski Mjesni odbor) Redžid Saida, Hjula Mi­ džid, Hafija Krupid, Sejida Redžid, Fatima Saradevid i Ajiša Redžid Bijeljina (muški Mjesni obor) Muhamedbeg Preljubović Ibrahimaga Husagid, Halil Hujdurović, Ali ef. Aliefendid, H. Muharembeg Pašid, Asim ef. Mehmedagić, Hamdija Resid, Mehmedbeg Fidahid, Hamid Imamović i Mujaga H. Beganovid Bijeljina (ženski Mjesni odbor) Šefka Pašid, Nura Pa­ šid, Asija Kavazovid, Zlata Preljubović, Ulvija Pašid, Sadeta Dautovid. Ajiša Pašid, Hašmeta Toplid, Nervesa Osmanbegovid i Mina Pašid Bijelo Polje (Mjesni odbor) Murat Burdžović, Jovo Lazarevid, A. Pantazijević, Mulo Muzurevid, Ibrahim Dobardžid, M. Hašić, Camil Hota, Šemsudin Zedevid, Abazbeg Zejnilovid i Aleksander Crnojevid Bileća (Mjesn odobrij Salih Omer Dr.hođžić Salih E)rIjevid, Murat lsovid, Fehim Babović, ćam il Arnautovid, Obren Ivkovid, Šadir lsovid i Omer Halilhodžić Bioštica (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed Mešid Bitolj (Mjesni odbor) Milivoje Momdilovid, Fahrudin Demirović, Dimitrije Prenovid, Kemal Ismail, Hasan Hamdi, Huseju Talat, Jovan Datlid i Akif Alijevid Bivolje brdo (srez, Mostar) povjerenik: Hasan ef. Kebo Bjelemić (srez Konjic) povjerenik, ltašid Trnka Blagaj (srez Mostar) Mjesni odbor: Mustafa LehoAbdaga Gjankić, Ibrahim Ajanovid, Ibrahim Drljevid, Alija Krpo, Meho Kamerid, 'Omer Husagid, Alibeg Velagid, Omer Obad, i Avdo Memid Blatnica ( srez Tešanj) povjerenik: Mustafa Fetahagić Borač (srez Gacko) povjerenik: Alija Loga Bos. Brod (srez Derventa) Mjesni odbor: Mehaga Hadžisejdić, Hilmija Hadžić, Ismet Hadžiagid, Fehim ef. Rizvić, Sabit Mujkanović, Sejid Bajramović, Muhamed Bićakćić, i Halim Čutić Boš Dubica (Mjesni odbor) Rifat Lelić, Milan Praštalo, Vejsil Drljaćić, Mehmedalija Bećirević, Avdibeg Cerić, Hašim Jahid, Mustafa Pezić, Dušan Bižić, Uzeir Seferović i Muharem Mašić Bos. Dubočac (srez Derventa) povjerenik: Agan Sinanović Bos. Gradiška (Mjesni odbor) Mehmed Sokol, Hasan Bećirević, Kasim Džumhur, Avdo Dubićanac, Veselin Gvoić, Vladimir Malić, Halim Mujadžić, Avdo Buzaljko, Mehaga Muhurdarević i Edhem Huseinović Bos. Kobaš (srez Prnjavor) Mjesni odbor: Dr. Ham­ dija Bravo, Rizabeg Alibegović, Orhan Kapelanovid, Husein ef. Huremović, Mehaga Dizdarević, Petar Gjekić, Hrusto Alibegović, Mustafa Kapetanović, Josip Marek i Damjan Gjurica Bos. Kostajnica (srez Bos. Dubica) Mjesni odbor: Mehmed Tihić, M. Alija Arnautović Rajko Karan, Dušan Roknid, Idriz Aganović, Mehmed Valjevac, Šerif Begić, Hasan ef. Muratović, Mirko Pavić i Milan Gjorgjević Bos Krupa (Mjesni odbor) Amet Šehić, Boško Zelj* ković, Murat Šuvalić. Ferida Pašlić, Abdurahman, Alešević, Emin Tirić, Smajil Bišćević, Osman Kabiljagić, Hasan Mesić i Luka Semić Bos. Novi (povjerenik) Mehmed ef. Ibiševid, (povjere­ nica) Tahira Cerid Bos. Otoka (srez B. Krupa) povjerenik: Osman M. Topić Bos Petrovac (Mjesni odbor) Sulejman Jakupovid, Ali­ ja Hujid, Jahija Kulenovid, Teofik Šehid, Arif Hromalid, Meho Hujid, Ibro Kulenovid, Muharem Vajizović, Munib Hezdarević i Hamdija Kerenovid Bos. Samac (Mjesni odbor) Dr. Džafer Mehmedagid, Ali Riza Salihovid, Mustafa H. Alibegović, Mu harem H. Jusufovid, i Mujaga Repićić �Bratunac (srez Srebrenica) povjerenik: Abid ef. Gjozić Brčko (muški Mjesni odbor) Sulejman Hadžialiagić, Haf. Husein Hasanefendić, Fehim Kučukalić, Fehim Sejdić, Ibrahim Šabić i Ahmed H. Selimbegović Brčko (ženski Mjesni odbor: Nafija Kučukalić, Tahira H. Edhemović, Avnija H. Bukvica, Šuhreta H. Ajanović, Emira Kantardžić, Šerifa T,ebinčević, Pemba Hadžialijagić, Hanumica Edhemović, Neslija Dedić i Zineta Mujanović Brekovica (srez Bihać) povjerenik: Gjulaga Dedić Breza (srez Visoko) Mjesni odbor: Ćamil Karahodžić, Osman Herco, Junuz Tanović, Omer Dinarević, Iemet Suljić, Suljo Silajdžić, Meho Silajdžić, Hamdija Mandić, Arif Herco i Lutvaga Maratević Brka (srez Brčko) povjerenik: Derviš Dervišević Brnjevica (Bos. Svinjar) povjereuik: Hf. Mustafa Hodžić Brnjica (srez Zenics) povjerenik: Salih ef. Kobilica Brodarevo (srez Prijepolje) Mjesni odbor: Sulejman Salihović, Aziz Šehović, Lutvija Ćengić, Šerif Bašić, Savo Zindović, Hrustem Kriještorac, Todor Lazović, Huso Špirtuvić i Nazif Bećirovlć Budimlić Јарга (srez San. Most) povjerenik: Hf. Derviš Ališić Bugojno (Mjesni odbor) Ahmet Sadiković, Ibrahim. Hadžiomerović, Mehm®d Mutevelić, Ahmot Salihbegović. Redžeb Hegić, Smajil Filipović, Ibra­ him Karadža, Ahmet Boso, Stevo Vučić i Mehmed Ždralović Bukinje (srez Tuzla) povjerenik: Ferhatbeg Azabagić. Buna (srez Mostar) povjerenik; Iemet Alikalfić Bužim (srez Bos. Krupa) povjerenik; Ibrahim Mustafić Carevo Selo (srez Štip) mjesni odbor: Ćazim Haliđ, Risto Zlatković, Mehmed Nuri Alijević, Svetozar Pekić, Mahmud Ališan, Emin Omerović Careva ćuprija (srez Kladanj) povjerenik Mehmed ef. Hadrović Cazin (povjeienik': Husein Ćoralić ćajniče (Mjesni odbor): Nedžibeg Prašo, I. Ajanović, Mustafa Sarajlić, Edhem H. Smajlović, Vehbija Memišević, Hamid Smajlović, Hamid Herenda, Edhem Velić. Boris Ćasov i Ejub Smajlović Čapljina (srez Stolac) Mjesni odbor; Alija Humo, Dr. Nikola Priuoip, Alija Sarajlić, Ahmetaga Kapetanović, Izet Zvizdić, Omer Šehović, Salih Kazazić, Ibrahim Kazazić, Husein Begić i Hadžo Šoldo Čelić (srez Brčko) povjerenik: Ahmed Sulejmauović Čelinac (srez Banjaluka): povjerenik: Selim Šabanović Ćudi (srez Kladanj) povjerenik: Atif Bubić Derventa (muš. mjesni odbor): Esadbeg Alibegović, Omeraga Udžvarlić, Alija Husedžinović, Salih efGjozić, Mustafa Tirić, Hamdija Elezović, Džemaludin Ruždija, Šemsibeg Abdulahefendić, Gjuro Plećaš i Muhamed Dukatar Derventa (žen, mjesni odbor): Emira Alibegović, Bahrija Smailbegović, Tajiba Bećirović, Razija Tirić, Paša Husedžinović, Almasa Lemešević, Šaćira Alibegović, Alema Tirić, Vasva Halilović, Ćama Ruždić Doboj (srez Tešanj) povjerenik; Elmaz Sarajlić Dobmja (srez Tuzla) povjerenik: Redžep ef. Mujkić Dogladina (srez Zenica) povjerenik: Čamil ef Gračić Donja Drežnica (srez Mostar) povjerenik: Hasan ef, Polić Donji Vakuf (srez Bugojno) mjesni odbor: Hf Mustsfa Basara, Smail Tupara, Smail Verem, Osman Trto, Nurija Cero, Muharem Adžemović, Omer H. Omer agić, Hamdibeg Kurić i Muharem Cero Donji Zalukovik (srez Vlasenica) povjerenik: Omer Berbić Domanovići (zrez Stolac) Mjesni odbor: Husejin Muratbegović, Ćamilaga Šehović, Hajdar Lizde, Mu­ stafa Hanjevac, Ibrahim Fejzić, Mustafa Koso, Ibro Hasić, Mujaga Hasić, Ahmet Lizde i Mujo Hajrović Dorfulija (sv. Nikola) povjerenik: Mustafa Čamdžić - Dubrave Tur. (srez B. Gradiška) Mjesni odbor: Nedžib Čatak, Mehmed Hatić, Salih Šehović, Mujo Cimiratić, Smajil Mulalić, £min Fauković, Mujo Numanović, Bećir Kovačević, Ibro Rizvanović, Juso Raković i Osman Lović Dživar (srez Trebinje) Mjesni odbor: Salko Behramović, Meho Duraković, Halil Spahović, Hamdija Fazlinović, Murat Erkočević, Abas Busuladžić, Edhem Budalica, Zahir Busuladžić, Ahmet Hadžović i Junuz Bešović Foča (mjesni odbor): Salih Hasić, Omerbeg čengić, Hasan Ljubunčić, Muhamed Avdagić, Ahmet Trhulj, Jovan Hamović, Alija Selimović, Muhamedbeg Zulfikarpašić, Gjuro Mitrović i Arif Arslauagić Fojnica k/K (Mjesni odbor): Dr. Hueeiu Raljević, Mu­ hamed N. Salihagić, Derviš Salihagić, Enes Varešlija, Svetozar Brkanović, Munibeg Buljina, Našid Huseinbašić, Mihajlo Jakovljević i Ahmed Rezaković Gacko (Mjesni odbor): Šefkija Muftić, Adem Šaković, Ahmet Ćampara, Bečir Pašić. Mahmut Čampara, Hamdija Hrustanović, Nazif Kurtović, Avdo Zvi­ zdić, Meho Nurković i Osman Zvizdić Glamoč (povjerenik): Salihaga Gasal Glasinac-Novoseoci (srez Rogatica) povjerenik: Ćamil ef. Karić Giljani (Mjesni odbor): Jusuf Zija K. Jakubović, Adem Prekić, Božidar Marković, Sulejman Agušević, Ilija Nešić i Mehmed H. Šabijević Godijevo (op. Slatina Sr. Foča) povjerenik: M. Šuvalija Godimlje (op. Borička sr. Rogatica) Mjesni odbor: Emin Hajdarović, Ibrahim Zilić, Mehmed Barlov, Ilijas Tafro, Nazif Oprašić, Nazif Heljić, Ahmed Šetić, Zulfo Dumanić, Zejnil Hodžić, Hamid Mešanović, Ismet Agić Goleš (srez Travnik) povjerenik: Reuf Tihić Goražde (srez Ćajniče) Mjesni odbor: Omer Begović, Osman Rašidkadić, Salih Omeragić, Ibrahim Sijer179 �JSić, Šahin Herenda, M. Alija Fazlagić,. Mustajbeg Sijerčić, Mujaua Kamenica i Mehaga Mujković Gor. Rahić (srez Brčko) Mjesni odbor: Halimaga Kasumagić, Omer Čevn', Sokol Hercegovac, Hasan Hasanbegović, Meho Islamović, Ahmet Atič, Bećir Delić, H. Husejin Halilović, Selmo Levid, Hasib Ibr’d Gor. Tuzla (srez Tuzla) povjerenici: Abdulah Saračevid i Džemal Demirovid Gor. Vakuf (srez Bugojno) Mjesni odbor: Muhamed ef Muflid, Mustafa Ljuta, Sulejman Gavrauović, Halidbeg Teskeredžid, Hašimaga Gavranović, Mesud Ridžal, Smail Reažebašid, Ahmed H. Jusufovid. Abdulah Barjaktarevid, Anto Vilie i Zulfo Gaiid Gor. Zenica (srez Zenica) Mjesni odbor: Husein Pašanbegovid, Osmanaga Durmo, Abdulah Alispahid, Redžep Pjanid, Osman Gjulid, Agan Bjeloglavid, Avdo Šuvalić, Resko Pašanbegović, Rasim Ali­ spahid i Bajro Gjulid Graćanica (muš. Mjesni odbor) Asim Alikalfić, lbrahim Halilbegović, Mustafa Žiško, Muhamed Tanović, • Dušan Rakid, Sulejman Fazlić, ćamil Sulejmanović, Hamid Kajmaković, Sabrija Prohić i Šefko Mujačid Graeanica (ien. mjesni odbor): Fatka Alikalfić, AžaVejzagid, Šemsa Kurtagid, Zulejha Žiško, Ljubica Nikolid, Danica Žokalj, Emina Hahlbegovid, Asim Alikalfić, Hamid Vejzagić i Adil Kadid Gradačac (muš. mjesni odbor): Hajribeg Gradaščevid, Agan ef. Mešanovid, Mustafa Rustanbegovid, Danku Kabiljo Mustafa Huseljid, Jovo Arežina, Mešaga Jašarevid, Petar Kuki<3, Alija Šakid i Osman Džaferovid Gradačac (žen. mjosoi odbor): Šamija Jahid, Pemba Imamovid, Hatidža Ćišić, Razija Nezid, Emina Gradaščevid, Safeta Mahmutbegovid, Šemsa Midžič, Futneta Gradaščevid, Haša Hafizović i Rašida Nezid Gradišće (srez Zenica) povjerenik: Muhamed ef. Ćerim Gurdići (srez Kladanj) povjerenik: Zildžo Gurda Đakovica (povjerenik) lbrahim Palaska Hadri (srez Kladanj) povjerenik: Hamid ef. Hadar Han Pijesak (srez Vlasenica) povjerenik: Stevo Todorovid Hisardžik (srez Prijepolje) povjerenik: Sulejman ef. Pačaris Hrušli (srez Nevesinje) Mjesni odbor: Salko Krpo, Rašid Merzić, Meho Merzić, Ibro Šenđro, Bešir Ka­ jao, Selim Čopelj, Selim Eminovič, Meho Kasumović i Salko Pajević llijaš (srez Sarajevo) Mjesni odbor: Hf. Husein Ekić, Mijat Kuraja, Abduselam Jelečković, Mujo Dervišević, Smajil Mešić, Mehmed Matoruga, Šaćir Fejzović. Vinko Larise Jablanica (srez Konjic) povjerenik: ćamil Krvavac Jajce (muš. Mjesni odbor): Mehmed Alibeg Kapetano­ 180 vih. Salihaga H. Osmanović, lbrahim Kršlak, Der­ viš Mulaomerović, Dr, lbrahim Brkić, Salihaga Sarač, Čeda Katić, Bećir Hadžialić, Edhem Jbrahimkadić i Mustafa Agić Jajce (povjerenica) Safija Softić Jakeš (srez Derventa) povjerenici: Bego i Atif Zahirović Janja (srez Bijeljina) Mjesni odbor: Muharem Ć^merlić, Simo Lazić, Osman Gruhonjić, Ahmet Alibegovid, Hamza Ćoralić, Mehaga Musemić. Emin Tuzlak, Aleksa Stanković, Nikola Petrović, H. Ha­ san Huremović Jeleč (srez Foča) povjerenik: Mustafa Mulabdić Kaćanik ^povjerenik) Abdulah Hasanović Kakanj Doboj (srez Visoko) Mjesni odbor: Mustafa Dog dibegović, Nazif Džafič, Ešref Uunnić,Ago Mujagć, lsak Dano, Ago Grga, Nezir Durmić Merđan, Husein Jašarspahić, Salih Merdan Kakanj Zgošča (srez Visoko) Mjesni odbor: Mustafa Mulić, Mehaga Neimarlija, Hajrudin Prolić, Ahmed tf, Dervić, Husein Bliznović, Zulfo Prolić, Nazil Djokić, Salih ef. Alajbegović, lbrahim Ganibegović i Zulfo Halvadžić Kalesija p. Tuzla sr. Zvornik) Mjesni odbor. Osman Gazibegović, Avdo Hrustić, Naim Pašić, Hasan Hadžić, Mustafa Gizibegović, Alija Ključanin, Omer Pjanić, Hasan Hadžić, Smail Imamović i Smail Mehmedović Kamen grad (sr. San. Most) povjerenik: Agan Badnjević Karaula (p. Turbe sr. Travnik) povjerenik; Faik Bahtić Karbinci (Mjesni odbor) Stanoje Nedeljković, Mahmut Ibrahimović, Jovan Koščanin, Mustafa Fazlijević Ahmed Eminović, Ahmed Ibrahimović, Sejfulah Redžepović, Husein Mustafović, Demir Mehmodović Kasapović (srez Travnik) povjerenik: Haf. Arif Hamzić Kičevo (povjerenik) Ismet Uzunović Kladanj (Mjesni odbor): Šefkija Čamdžić, Tajib Đozić, Emilija Golubović, Mahmud Kadić, Avdo Hasić i Ejub Čamdžić Rifat Hasić Kladnica (srez Sjenica) povjerenik: Omer M. Ibrović Ključ (povjerenik): Hilmo Selimović Knezina (srez Vlasenica) Mjesni odbor: Milivoje Jeftić Osman Bećar, Vojislav Dimić, Husein Tihić, Ha­ san Imamović, Hajdar Sarajlić, Milovan Radić Kočane (povjerenik) Milosav Djorđević Konjic (Mjesni odbor): Eminbeg Begtašević, lbrahim Gavranović, Abdurahman Sadiković, lbrahim Hadžizukid, Mustafa Kreso, Atif Dizdarevid, Hasan Nuspahid, Jusuf Mutevelić, Uzejir Hadžalić, Safet Alagić Koraj (srez Brčko) Mjesni odbor: Sakib Agić, Abdu­ rahman čauševid, Džemal Azabagid, Muharemaga Salihagić, Dušan Jovanović, Hasan Begić, Redžep Muharemović, Faik Begid, Aliaga Begid i Drago Jovid Kos. Mitrovica (Mjesni odbor): Rade Vasiljević, Miro- �elav Kostid, Omer 'Čobrid, H. Rašiđ Tvrdkovid, Livno (ženski Mjesni odbor): NafijaGagid, Azemina LaIbrahimaga Čerkez, Mustajbeg Boljetinac, Isak tifid, Iza Brkid, Alija Nikšid, Đula čupo, BinaziKoen, Šaban Čolakovid i Alija Kadragid ja Jeleč i Rabija Piragid. Kotorsko (srez Derventa) Mjesni odbor: Agan ef. Sina- Lokve (srez Stolac): Alija Svinjar, Omer Opijač, Salko novid, Kasim HrnČid, Muharem Pujagić, Alija šator, Hamza Šator, Muharem Šator, Ibrahim PiAlagid, Ramo Halilovid, Hasan Uzeirbegovid, Hugo lavdžid, Ćamil Zekid, Džafer Šator, Mustafa ŠuHlubna, Omer Huskid i Vaso Miljkanovid nje, i Mujo Heljid. Kotor Varoš (Mjesni odbor): Hilmija Numid, H. Husein Loznica (Mjesni oobor): Lazar Nikolid, Osman lkanoTabakovid, Hilmija Omerkadid, Sabit Hasid, Sevid, Alija Suljid, Maksim Mrainovid, Avdija Vralimaga H- Selimovid, Husaga Zaimovid, Hasib did, Alija lkanovid, Zaim Krcid, Huso Ikanovid i Spahid, Zaim ef. Osmandevid, Hašimaga Korid i Živan Paid. Omer ef. Jelčinović Lukavac lur. (srez Tuzla) povjerenik: Abdulah Berbid Kozarac (srez Prijedor) mu?. Mjesni odbor: Adem Ba­ Lukavica (srez Gradanica) Mjesni odbor: Husein ćurid le, Muharem Midžid, Bedir Balagid, Ibrahim Klju­ Hf. Mahmut Ćurid, Omer Mujkanovid, Ibrahim ef čamo, Izet Prusac, Husein Cerid. Ibrahim Arif Subašid, Atif Alihodžid, Hueein Omerovid, Ibra­ agid, Galib Osmanagid, Husein Tadžid, i Sulejhim ef. Hodžid, Hf. Mehmed Develić, Muharem man Bešid. Develid i Mustafa Ćosid. Kozarac (srez Prijedor) Žen. Mjesni odbor: Zumreta Ljubija (srez Prijedor) povjerenik: Nail Bašid. Dedić, Azemina Šerid, Slavka Banjac, Olga Jova- *Ljubinje (Mjesni odbor): Mustafa Serdarevid, Pero Hanović, Radija Cerid, Ešrefa Midžid, Zumra Balić movid, Aziz Serdarevid. Mehmed Karabeg, Stan­ Kozluk (srez Zvornik) povjerenik: Abdulah ef. Batijako Novakovid, Boško Bijelid, Bedir Sarajlid. Alija novid,. Serdarevid, Ilija Perić, i Meho Grebo. Krčka (srez Tuzla) Mjesni odbor: Ing. Ibrahim Saćir- Ljubuški (Mjesni odbor): Alija Orman, Abdurahman Sadikovid, Mustafa Dizdarevid, Derviš Mahid, Ka­ agić, Risto Đukić, Mustafa Kurbašid (11), Franjo sim ef. Sadikovid, Sulejman Gujid, Abdulah ef. Smole., Rudolf Kren, Hasan Omazid, Mihajlo Geсг. Lud-,^1jL>c Sadikovid. Alija Mesihovid, Atif Muminagid. orgijević, Mustafa Kurbašid .(I), Franjo Belcr,LudMaglaj (srez Gradanica) Mjesni odbor: Krzid Ibrahim, vig Hoge. * сЧ t . Х__ KrekamSolara(srez Tuzla) Mjesni odbor: Ahmed ТЛ DžamMuharem Krajinid, Mehmed Alija Lokmid, Ibrahim ćejvan. Mehmed Bašid, Osman Terzimehid, bid, Mujo Suljatovte, Abdurahman H. PecidjJ ■hFadil Muradbašid, Sulejman Muradbašid, Aziz 0 med Horozld, Salko Omazic, Nuraga Gatic, Adem mersoftid i Mehmedalija Smajid. Smajid, Drago Đikid-Stefanovid, Ragib HajdarhoMiljeno (srez Čajnide): selo Kazagidi Donji povjerenik: džid i Hašim Bedirovid. Mujo Kazagid, selo Dukatovica Rijeka povjerenik Kruvanj (Mjesni odbor): Svetomir Vasiljeviđ, Zejnil Salih Bižo. Avdid, Ale Ahmetović, Osman Duđić. Memiš DurMiletkovići (srez Čajnide) povjerenici: Musbfa Lagummid, Salko Durmid, Bego SakiČ, Smail Dudid, džija i selo Strgadina: Sabitaga Zuko. Mujdin Sakid, i Sadik Selimovid. Kula Fazlagić (srez Gacko) povjerenik: Ibrahim Muje- Miljeviči (srez Kladanj) povjernaik: Ibrahim ef. Dedid Mioče Uvac (srez Višegrad) Mjesni odbor: šahin Ejuzinovid, bovid, Arif Bahtovid, Murat Fazlid, Hamid Lagum Kulen Vakuf (srez B. Petrovac) povjerenik: Atif Zame džija, Šahin čizmić, Redžo Hasedid, !bro Mahid, tica. Bekir Lagumdžija, Dedo Bahtovid i Džafo Hadžić Kumanovo (povjerinici) Azeni Latifovid i Ramadan Se­ Modrić (srez Gradadac) Mjesni odbor: Muhamed Hadži limovid. Kuprcs (srez Bugojno) Mjesni odbor: Sakib Maudžukaaliagid, Hasan .Hadži Alibegovid, Safet Pašid, Ali Hf. Nazif Heljid, Ilija Popovid, Milan Spremo, Ka­ ef. čauševid, Muhamed Softid, Ibrahim Ganibegosim Kadid, Ahmet Brdid, Rajko Dimitrijevid, Pavid, Mehmedalija Suljid, Omer Mehid i M. Gan vid Brajovid, Stevo Spremo, i Zaim Kosterovid. begovid. Lastva (srez Trebinje) Mjesni odbor: Ibrahim Salkovid Modrić (srez Gradadac) povjerenica: Ifeta Tahmaz Sadik Ćerimagid, Kasim Demirovid, Ali Riza Muš- Mostar (Muški mjesni odbor): H. Ibrahim Slipidevid, Salih Ćišid, Huscija Kurt, Mustafa Alikalfid, Ali tovid, Hf. Husein ef. Zubdevid, Jusuf Duiakovid, ef. Velid, Hasan Ćišid, Vehbija Imamovid, Ahmet Murat Bedirovid, Hakija Habul, Nazif DemiroviĐikid, Sulejman Krpo i Mehmed Bukić. i Hašim Barakovid, Mostar (Ženski mjesni odbor)’čamila Kapetanovid, FahLipnica (srez Tuzla) povjerenik: Maso Kovadevid. ra Milavid, Fikreta Behlilovid, Atifa Kurt, Šemsa Lisičići (srez Konjic) povjerenik: Hidajet M. Drače. Kajtaz, Fahra Haožiosmanovid, Šamija Kurt, HaLivno (Muški mjesni odbor): Muharem Nikšid, Musta­ tidža Ćišid i Vrgora. fa Mulalid, Nurija Dizdar, Salih Džendžo, Derviš, Mravinjac (Goražde) Mjesni odbor: Hasan Muratspahid Maelid, Muharem Šeremet. 181 �Savo Marković, Meho Džebo, Anto Drakula, Junuz Šiljak, Risto Delić, Ibrabim Pjano, Arif Hrelja, Alija Krdžalija, Omer Briga, Turulja Huso, Turković Salko, Adil Kanlić, Mušan Dudić, Murat Kovadević, Alija Mašid, Ibro Mašid, Kasina čengić, Halil Tonjo, Numo Pozder. Mrkonjić grad (Mjesni odbor): Ibrahim Šehovid, Ibrahim Košmić. Rasim Arnautovid, Zuhdija Aorid, Bedir Gadid, Hamdija Borid, Tahir Bajraktarevid, Alija Šehovid, Hamdija Borid i Hatko Smajid. Mušici (srez Kladanj) povjerenik: Atif Sirdo. Nemila (srez Zenica) Mjesni odbor: Husnija Osmanefendid Jašar Omerdid, Salih Imamovid, Adena Mutapdid, Nikola Ivid, Mustafa Halimid, Zulfo Telalovid, Marko Mašid i Mehmed ef. ^oftić. Nevesinje (Mjesui odbor): Derviš Korkut, Alija Omersof tid, Muhamed Balid, Adem Begović, Hakija Omerovid, Ragib Muslibegović, Avdija Kukolj, Sulejman Hajrovid, Arif čanovid i Ante Albijanić. Nova Kasaba (srez Vlasenica) povjerenik: Hifzija Muftid. Novi Pazar (Mjesni odbor): Alibeg Begovid, Hf. Hifzo Škrijelj, Asim Riđešić, Suljo Mekid, Salih Kamaudanin, Ahmet Daća, Mehmed Pećanin, Alija Salihovid, Šaban Mekid i Nazim Kavraid* Novi Šchcr (srez Zepde) povjerenik: Emin Alispahid. Nova Varoš (Mjesni odbor': Nail Begid, Franjo Vuid Fahrudin Hadžid, Mustafa Bilalović, ćamil Krcovid, Daut Bilalagid, Vlado Ristid, Osman Hadžid, Mehmed Beciragid i Drago Brašanac. Odžak (srez Bugojno) Mjesni odbor: Mustafa Merdža novid, Mula ef. Imamovid, Muhamedbeg Sulej manpašid, H. Mustafa Rustanpašid, Osmanaga Kadunid, Nurija Sejfid i Huseinbeg Kapetanovid Odžak (srez Derventa) Mjesni odbor: HuSeinbeg Kape tanovid, Miodrag Milovanovid, Hf. Arif Džanano* vid, Sulejman Ramid, Nazif Hadžid, Hdino Karid, Karlo Kiršenbaum, Ferhatbeg Kapetanovid, Mehmedalija Ademovid i Dedo Dejid. Ohrid (povjerenik): Rifat Mehmedbeg. Olovo (srez Kladanj) Mje ni odbor: Fehim Jamaković, Ramiz Imamovid, Šahbaz Degirmendžid, Uzeir Kljaid, Marko Radulovid, Zuhdija Jamaković, HaШ Osmanagid, Mustafa Degirmendžid i Šime Rudelić. Orahova (srez B. Gradiška) Mjesni odbor: Sejfudin Ku Dglić, Sulejman Bešid, Zaim Mašid, Omer Lelić, Aziz Dudakovid, Vlado Sladojević, Božo Priča, Joko Kontid, Azija Sekić, Suljo Gabelid, Orahovica (srez Bileda) povjerenik: Sajto Bajramovid. Orašje n. S. (srez Brdko) Mjesni odbor: Husejin Čehajid, Ibrahim H. Omerović, Ahmed Paćuković, Smajil Serezlid, Hasan Kadić, Sulejman H. Ome­ rović, Izet Čehajić, Zijah M. Spahić, Mustafa Rašiđović, Alija Bećirović Ostrožac (srez Konjic) Mjesnj odbor: Mustafa Ćurić, 182 Omer Ćampara, Bećir Buturović, Ahmetaga Idrizović, Mujaga Ribić i Fetah Alikadić. Oštrclj (srez B. Petrovac) povjerenik: Sekula Mimović Ozrcn (srez Sarajevo) Mjesni odbor: Eminbeg Šahinpašić, Bego Čelik, Avdo Fazlić, Arif Gljiva, Rašid . Šečić, Suljo Spahić, Atif Šabić, Atif Fazlić i Mu harem Kahriman. Pale srez Sarajevo povjerenik: Bedir Kišić. Peć (Mjesni odbor)i Nedžibeg Balić, Šerif Lihović, Ćamilbeg Crnoglavić, Radivoj Zoojić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić,. Pećigrad (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Mušić, Plav (Mjesni odbor): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš, Salih Redžović, H. Nušović, Đoko Jokić, Šaban Redžepović i Simo Đorđević, Plevlje (Muški mjesni odbor): ćamilbeg Drnda, Muha­ med Hadžismajlović, Ibrahim Biogradlija, Alija Kerken, Teovfik Tahirbegović, Ahmed Čaušević, Safvetbeg Mušović, Omerbeg Selmanović, Sejfi ef. Sećerkadić i Šućro Muzurović, Plevlje (Ženski mjesni odbor): Poćitelj (srtz Stolac) povjerenik: Muhamedaga Resulović. Podgorica (Mjesni odbor): Šaid Mujadžević, Mnrad Pokrklić, Derviš Ramadanović, Smail Krnić, Hamza Kemalović, Bajram KoSkić, Ahmed Hajđaragić, Hamid Turković, Saćir Lačević i Šukrija Bu lić, Podzvizd (srez Bihać) povjerenik: Jusuf Mahmutvić. Pojska (srez Zenica) :povjerenik: Osman ef. M. Spahić, Pokoj (srez Bihać) povjerenik: Musaga Hodžić. Ponijerka (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed Imšir. Potoci (srez Mostar) povjerenik: Derviš ef. Hodžić, Podžeplje (srez Rogatica) Mjesni odbor: Ibrahim Bogu nić, Hašim Gušić, Sekid Alibeg Sudeska, Huso Hadžić, Emin Čardaković, Šahin Sućeska, Rado­ van Alekeić, Ibrahim Agić i Matija Marković. Praćo (srez Rogatica) Mjesni odbor: Muhamed Jahić Mušan Ahmetbegović, Meho Hota, Fehim Ahmetbegović, Atif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Kaljanac, Đorđe Cerovina, Sejfo Barudija i Bećir Muhović. Prijedor (Mjesni odbor): Dr, Mehmed Hajrović, Hf. Hu sein Cikota, Midhat Pašić, Salih Babić, Dušan Živković, H. Ahmed Ališić i Asim ef, Zgodić. Prijedor povjerenica: Latifa Karavdić Prijepolje (Mjesni odbor); Hasan Hasić, Ćamil Selmano vić, Pašanović Abdulhalim, Ibrahim Kratović, Be ćir H. Hasanović, Vukosav Kijanović, Sejfudin Šehović, Jakša Bogdanovid i Savo Benović. PШер (Mjesni odbor): Kirilo M. Popović, Hajrulah Ha­ mid, Ing. Safet Efendić, Murat Sefo, Daut Džemail, 1smail Sulejman, Antonije Džoljić. Ing. Ru dolf Gornik, Zehra Sefo i Mahmut Kapidžid. Priština (Mjesni odbor): Dr. Rašid Teofik, Dobrivoje �Jovičić, Branimir Porobić, Riza Muratović, Miloš Čepić, Redžo Alagić, Vejsil Vajzović, Avdo AraDragović, Ahmed Salihović, Ilijas H. Džemailović povlć, Hamdija Bašić P rizren (Mjesni odbor): Mihajlo Filipović, NusretGalib Sanski Most (žen. mjesni odbor): Fadila Šerbić, Neira Avdo Tanković, Šaćir Berberkić, Dušan Milosavljeyić, H. Berbić, Vukosava Stakić, Razija Krupić, Olga Raeim Abidin, Adem Ševket, Ejub Hasao, Muha Pišteljić, Divna Pašić, Hanka H. Hukić. Vasvija med Muderizović i Milan AnronovićH. Jakić, Ajiša Alagić i Sojka Marjanović p rnjavor (Mjesni odbor': Aliaga Odobašić, Abdurozak Sjenica (Mjesni odbor): Mehmed čingić, Ćemal Mumić Z, Tatarić, Salih Đođić, Ahmet Karić, ĆBmil Ba Ramo Houić, šefko Omanović, Emin Čerkez, HukBlbašić iNazif Bajramović. so H. Ašerović, Šućro Guzonjić, Hf. Smail BeProzor (Mjesni odbor); Zaim Nešet Muminagić, Musta ćiragić. Bećir Bićević, Vehbo Hubanić fa Omanović, Ibrahim Šereme , Ibrahim Šaškić Sjetlina (srez Rogatica) Mjesni odbor: Fadil Dobrača, Murat Nuhefendić, Mirko Tomić, Ibrahim Prcić, Mustafa Muminović, Asim Redžović, Matija Mas Puraćić (srez Tuzla) Mjesni odbor: Mehaga Ćamdžić, lovac, Mujo Gačanin, Alija Borčak, Ferhat Do­ Petar Božić, Munir Jahić, Mujo Fatušić, Mehbrača, Abid Bra larić, Niko Batinić, Ilija Kalaica. med Fatušić, Mujo Sarajlić, Hasan Hodžić, Su- Skendervakuf (srez Mrk. grad) povjereuik: Rasim Ima­ lejman Karabegović. mović. Radovište (Mjesni odbor): Mehmed ef, Udovičić, Stra- Skoplje (M esni odbor): Gen. Vladimir Pavlović, Derviš hin Džitušević, Ragib Viteškić, Šerif Rušid Sećerkadić, Dr. Bećir Novo, Hilmo H- AhmetoDževadbeg Šamija, Isrnail Hasanović, Đorđe L )Zvić, Idrizbog Šahin, Dr. Asim Kulenović. Sabit nalijević, Osman Džafer j Aco Novitović. Tunjić, Dr H. Bojadžija, Vojin Varoščić i A h­ Rakitnlca (srez Rogatica) Mjesni odbor: Dervo Pašić, met B,enjović. Ćamil ćatić, Ramiz Dobrača, Adil Mušović, Baj SIjedovići (srezRogatica) povjerenik: Idriz 0. Ajanović ro Vukanović, Arif Harbiuja, Arif Ćutahija, Ne- Soćice (srez Priboj) Mjesni odbor: Sejfo Bajramović, lbro Terzić, Stjepan Babić, Hasan Kreso, Љго zirbeg Bianković, Sinan Grabovica i Nail Mušo­ Sejerović, Mehmed Turkušić, Ilija Ostojić, Šemvić, 8o Strain i Emin Strain. Raščice (srez Plevlje) povjereuik: Derviš Hadžialić'srez Rogatica) Mjesni odbor: Zaim H. Hasano­ Rlbnica (srez Tuzla): povjerenik: Ibrahim ef. Kudui vić, Sulejman Salihagić, Ramiz Dobrača, Bećir vid. Osmanović, Nurija Suljagić, Omer Eminović, Su­ Ričica (srez Zenica) povjerenik: Rašid ef. Imamovii lejman Karić, Osman Feriz, Hašim Kadrić i Ah­ Rivao (srez Bihać) povjerenik: Mustafa Ibrahimpašii med Šuvalija Rogalica[ muški Mjesni odbor): Ahmed Pašić, Dr. ASokolovići (srez Rogatica) Mjesni odbor: Mijat Mijatolija Tomić, Tajib Pašić, Mustafa H. AhmetoviĆH vić, Arif Džindo, Šemsudin Babić, Numo Šehić, Smajo Osmanagić, Edhem Hafizović, Zajko AjaMustafa Hamzić, lbro Džindo, Abdurahman Banović, Vlado Marić, Osman Daidžič i Hamdija karić, Adil Džindo, Fehim Škaljić i Sabrija Hamzić Šahinpašić. Rogatica (ženski Mjesni odbor): Hajrija Šehović, Emi- Srebrenica (Mjesni odbor): Ismet Begović, Hakija Sirućić, Zuhdija Klaučević, Marko Jovanović, Hrusto na Hadžidedić, Bedrija Tafro, Nezira Vajzović Begović, Fadil Klančević, Suljo Mehmedović, Dra­ Behija Tomić, Vehbija Branković, Ferida Čapljina goljub Adamović, Rajko Savić i Abdulah Gojačić Fatima Šihinpašić, Jelena Spahić i Nurka KadSrcbrenik (srez Tuzla) Mjesni odbor: Mustafa Suljkano rušićnović, Alija Mujčinović, Hasan Jašarević, Ibrahim Rožaje (srez Berane) Mjesni odbor: Murat Radonjić Jukić, Omer čizmić, Ahmet Džanić, Mehmed IbMeto Murić, Ćazim Crnovršnik, HakijaFeleć, Farahimović, Ahmet Mujadinović ik Zejnilagić, Adem Kurtegić, Hasan Kukeljić, Stari Bar (Mjesni odbor): Ismail Omerbašić. Jašar Ka* Milo Kastratović, Hueein Šabuvić i Buka Bajić rađuzević, Jusuf Kacil, Derviš Omerbašić, Mehmed Rudo (srez Višegrad) Mjesni odbor: Krčiković, Mahmud Salković i Hasan Šlaković Sanica Gor. (srez Ključ) povjerenik: Ali ef. Lemeš Sarajevo (povjerenici): Kasim H. Begić, Bećir Krvavac, Stari Majdan (srez San. Most] Mjesni odbor: Uzeir Šarić, Muhamed H. Sulejmanović, Tajib Avdagić, Fehim Imamović, Salko Hasanbegović, Dr. BehaHamzalija Pašalić, Hamdija Bešić, Ibrahim Kuduija Salihagić zović, Šefkija H. Ahmetović, Ahmed Šarić, HilSarajevo (ženski Mjesni odbor): Đul h. Lutvo, Hajrija mija Avdagić i Safet Mujić h. Biserović, Vida čubrilović, Fata Košarić, Sabira Krehić, Hasna Hadžić, Hafa H. Šahinagić, Stolac (muš. Mjesni odbor): Mustafa Rizvanbegović, Smail Serdarević, Edhem Bićkalo, Mustafa Šarac, Zehra h. Ćurčić, Ferida Kukić, Dr. Katica Jakšić ćamil Hadžić, Munib Behmen, Gojko Hamović Radulaška, Maida Sulejmanpašić i Atifa Kulenović Sanski Most (muš. mjesni odbor): Ahmet Hukić, Ibra­ Stolac (žen. Mjesni odbor): Dženka Sarajlić, Čamila Šarac, Jelena Topalović, Fahira Kosović, Halima him Babić, Aziz Rešić, Abaz Krantić, Mahmut 183 �Burina, Murta Mehmedbašić, Abida Koeović, Aiša Hadžić, Haška Pitić, Nazika Mehović, Muniba Brkić i Munira Nikšić Strumica (povjerenik): Muhamed Kemura Slupari (srez Kladanj) Mjesni odbor: Hasan Vejzović, Ibrahim Hodžić, Sabit Rustemović, Branko Pajkanović, Mustafa lmamovid, Mujo Hajdarovid, Ibro Halilovid, Sulejman Vejzović, Šedan Hodžid i Adem Hamzid Sabac (Mjesni odbor): Milivoj Isaković, Persida Petrovid, Mahmud Mašovid, Vejsil Ekmekćid, Boro Josipović, Zorka Milorad, Omer M. Cicvarid, Sveta Stefanović, Sadik Egenovid, Ibro Ramić Špionica Tur. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Gjulaga Slanjankići Nezir Jahić, Osman Bajraktarević i Mehmedalija Ademovid Stip (Mjesni odbor) Ahmet Nazim, Daut Idrizovid, AlRiza Ibrahimovid, Jagoda Obradovid, Milica Antić, Aziz Sarvan, Mile Nedeljković, Venijamin Taušanović Miroslav Todosid, Mikajlo Kalamatijević Talinovac (Uroševac) povjerenik: Hf. Omer Semsuđinovid Tarevci (srez Gradašac) Mjesni odbor: Vejsil Muratbegovid, Mustafa Meš^n, Y\lija Avdić, Hf. BećirSendijar, Murat Muratbegovid, Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Hf, Husein Kadrić, Asim Širbegović i Esad Širbegović^, £ Teocak (p. Kozluk) povjerenik: Hf. Šerif Mujakovid Teslić (srez Tešanj) Mjesni odbor: Mehmedalija Handžić Omer Ferizfregović, Mustafa Smailbegovid, Zijad Galijaševid, Dušan Blagojević, Milan Ninkovid, Zvonko Kezid, Avdo Ferizbegović, Nikifor Bojid i Milan Popović Tešanj (muš. Mjesni odbor): Fuad Dervid, Osman H. Jusufovid, Hamdija Kahvić, Rizah Smailbegovid, Mehmed Lalić, Ishak Smailbegovid, Muhamed Hadžić, Hasan Bajramović, Aširaga Mujičić i Dra­ gutin Tanasić Tešanj (žen. mjesni odbor): Šemsa Mulalid, Rabija Smailbegovid. Sejda Lalić, Esma Hanđanagić, Ša­ mija Mulalid, Bahra Mulabećirović, Mujesira Ho­ džid, Emira Ferizbegović, Lenka Levi i Zejoeba Dervid Todorovo (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Delić Tomislav grad (Mjesni odbor): Muhamed Krivošid, Mahmud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid Šaran, Salih Pehlivanovid i Osman Ahmić Travnik (Mjesni odbor): Trebinje (Mjesni odbor): Mehmed Zubćević, Ljubo Babid Dušan Grubajid, Husnija Sadovid, Mehmed Aruautović, Mustafa Kapetanovid, Arif Begović, Ahmet Cvijetid, Muhamed Korajković, Ilijas Karamehmefović i Zaim Volić Trešlanica (srez Tuzla) povjerenik: Hasan Smajlović Trnovo (srez Sarajevo) povjerenik: Hilmija Tafro Turija (p. Puraćid, sr. Tuzla) povjerenik: Mehmed ef. 184 Imamović Тмг. Janjari (srez Biieljina) Mjesni odbor: Salih ef. Muminović, Rasim Merid, Sadija Šerifović, Mujaga Korajkić, Fehim Ahmefovid, Osman Dervišević Lutvo Alagid, Abpulah Islamovič, Hajriaga Ikanovid i Ramo AdembegOvić Turske kolibe (srez Derventa) povjerenik: Ferid Lemeš, Tuzla (muški Mjesni odbor): Džemalaga Telalbašić Mustafa Berbić, Mehmed Salihspahić, Hasan Sijerćid. Mehmedalija Džinić, Dr. Hazim Muftić, Ah* med Šerbić, Husnija Šehović, Mehmed Zaimović. Džema! Kunić Tuzla (žen. mjesni odbor): Ajiša h. Mutevelić, Vasva Ćenanović, Mukelef h. H. Efendić, Raifa H. No­ žić, Hajrija h. Šerbić, Habiba h Azabagić, Alije h. Konjhodžić, Fatime h. Ibrahimkadić, Dževahir h. Vilovlć, Najla h. Džindo i Fatima h. Bebić tJlcinj (Mjesni odbor): Derviš Đođić, Džafo Alibegović, Nikola Mirović, Rifat Alibegović, Vaso Đurašković, Hasan Ljuća, Ćamil Numanbegović, Velimir Drecun, Ago Bušatlić i Riza Sadik Uroševac (srez Nerodimski) Mjesni odbor: Hamdija Ismailović, Metuš Murtez, Milan Vojinović, Bahro Arifović, Mustafa Selim, Ramiz Remzić, Alija Hasan, Halim Imerović, Husein Grezdić i Milorad Jov'čić Ustikolina (srez Foča) povjerenik: Mehmed Omerbašić Uslipraca (srez Rogatica) povjerenik: Abdulah Karahmet Valjevo (povjerenik) Husein Jahić Vareš (srez Visoko) Mjesni odbor: Muhamed Saletović, Hamdija Imamagić, Hamdo Karamehić, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Aliaga Mulić, Ahmed Hasanagić i Avdija Hasanagić Veles (povjerenik) Ali Riza Sadiković Velika (srez Derventa) povjerenik: Fehim Porobić Vel Kladuša (srez Cazin) Mjesni odbor: Hasan Rizvić, Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulejman Aganović i Džemal Keserović Visoko (Mjesni odbor): Hamdija Tahmiščija, Sibrija Limić, Dževdet Hodžić, Muhamed Muzaferija, Šemso Duraković, Muhamed Ahić, Zuhdija Omerović, Hamid Mrkonjić, Mustafa H. Mehmedagić i Hazim Maglajić Višegrad (muš. Mjesni odbor): Hasan ef. H. Halilović Mahmud Behmen, Murat Čengić, Omer Jukić, Branko Branisavljević. Idriz Karišik, Halid Ploskić, Jefto Petrović, Jusuf Mulahasić, šerif Rudalija Višegrad (žen. Mjesni odbor): Sabira Behmen, Sofija Vlah, Zejneba H. Halilovid, Zlata Popović, Fatima Kurt, Zekija Ustamujid, Šaćira Osmanagić, Ljuba Nikolić, Nura Hfisanbegović i Vilma Kušner Vitina (srez Ljubuški) povjerenik: Nurudin Kapetanović ViduŠa (srez Zenica) povjerenik: Abdulkadir ef. Kadid Vlascnica (Mjesni odbor): Zuhdija Hasanefendić, Redžep Taljić, Sejfo Taljić, Sejfo Šahbegović, Pašaga Topčić, Abdulah Klempić, Esad Kurtagić �Vranduk (srez Zenica) povjerenik: Sulejman ef. Ima- Zelinja Gor. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Mehmedbeg mović Kapetanović, Ibrahim Sarajlić, Lazar Gjurović Vranići (srez Čajniče) povjerenik: Ibro Pjano Dragutin Radić, Ibrahim Halilović, Halil Udovičić Vrbanja (srez Banjaluka) povjerenik: Jusuf Ajdinović Mehmed ćerimović, Đorđo Radić, Muharem Vrelo-Istok (op. Radovačkr) povjerenik: Avdulah S. Tokić Mavrić Zenica (Mjesni odbor): Mahmut Mamić, Salihaga VojVrnograć (srez Cazin) povjerenik: Smail Buljubašić vodić, Džemal Serdarević, S»brija čaršimamović, Vućkovac (srez Gradačac', Mjesni odbor: Husein SilihAhmed škrgo, Muhamed Kundalić, Zuhdija Mućehajić, Mehmed Daić, Muhamed Trnkić, Mujo jagić. Abdulah ef. Serdarević, Abdaga HarmanKurbašić, Bajro Jukan, Mujo Koro, Stojan Mili* dić i Sulejman Karić ćević, Abdulatif Kurbašić i Abdul Fazlić Zvornik (Mjesni odbor): Ibrahimaga Kurić, Sabit KonVukovijc (srez Tuzla) povjerenik: Osman Atić džić, Abdulah Mujezinović, Hakija Krdžalić, HaZakmur (srez Foča) Mjesni odbor: Husein Čengić, Su­ san H. Ahmetbegović, Mustafa Rezaković, Adem lejman Lojo, Uzeir Pilav, Džemal Alihodžić, Meh­ Huremović, Alija Gujić, Dedaga Zejnilagić med Pekušić, Derviš Durić, Kasim Bečković, Žepa (srez Rogatica) Mjesni odbor: Šaban Begić, ŠaMuhamed Šošević, Avdo Muslić, Gavro Milanović ćir Tabaković, Sarija Hadžić, Nurija Delić, Mu­ stafa .Pandžić, Zavidovići (srez Žepče) Mjesni odbor: Dr. Fuad Idrizbegović, Pašaga Dedić, Hakija Raljević. Osman Žepče (Mjesni odbor): Gjulaga Dervišić, tff. Nikola KiDžakić, Hf. Hasan Odžečkić, Salko Mačković, sić, Abdulah Hulusija. Sulejman Pašagić. Mustafa MagSalko Pekmić, Salih Nović, Omer Parić i Zahir Iić, Hasan Čavdar, Hazim Muftić, Velimir РороUljić vić i Nezir H. Nalić. ' i '% //• Р а д ГаЈрета на просвЈећивашу народа Р ад и а ш коловањ у омладине Г аЈретов и н т е р н а т Прошла наша главна скупштина фиксирала je (»poj питомаца-ица, који he се примити у друштвспс интернате. Taj број ckopo у свима интернатима морао je Главни одбор прекорачити no захтјеву и •m onv многих M u n ru v nодбора n f in n a uи п пв1иприм ка апелу повјереника. Главни одбор уложио je све силе да у овој тсшкој години одржи интернате ća свим бројем гитомаца, које je примио на одгајање и школовање tokom ове године, не предвиђајуђи приврсдну депрссију и подбацивање прихода. У овој години уздржавали смо 8 интерната и један заједнички са Просветом у Требињу. Ти интернати налазе се: 1) Мушки интернат у Сарајеву кроз који сс прошло 125 питомаца под управом r. Алије Хромића. 2) Женски интернат у Сарајсву кроз који je прошло 88 питомица под управом гђс Фатс Кошарић, Бегајете Арифхоџић и Милице Грбић. 3) Шегртски дом у Сарајеву кроз који je прошло 66 питомаи,а под управом г. Хусеина Хам шића. 4) Мушки интернат у Мостару кроз који je прошло 39 питомаца под управом г. Ахмеда Ђикића. 5) Мушки интернат у Бањалуци кроз који je прошло 51 питомац под управом г. Едхема Бекића. 6) Мушки ингернат у Тузли кроз који je прошло 48 питомаца под управом г. Мехмеда С алихспахиНа. 7) Мушки интернат у Бихаћу кроз. који je прбш ло 46 питомаца под управом r. Сулејмана Рерића. 8) Мушки интернат у Плсвљу кроз који јс прошло 35 питомаца под управом г. Ибрахима Биоградлије. 9) Заједнички интернат Гајрета и Просвсте у Требињу кроз који je прошло 11 питомаца под ЗајеДНИЧКОМ уПраВОМ. Кроз друштвене интернате прошао je у школској години 1931/32 слиједсћи број питомаца 125 питомаца Мушки конвикт Сарајево 88 питомица Женски конвикт Сарајево 66 питомаца НЈегртски дом Сарајево 51 Мушки конвикт Бањалука 46 Бихаћ 39 Мостар 35 Плевље 48 Тузла 23 Требиње 521 питомац Укупно Опш ги научни успјех у свим Гајрстовим ин тсрнатима био je задовол>авајући. Дисциплина и понашање Гајретових питомаца били су на високом степену. Гајретови питомци-ицс били су и ове године у свим школама међу првим ђацима, a врло мали их je број пурифицирано или опоменуто. Управа интерната руковођсна je no нарочитом правПлнику, у коме je детаљно одређен начин васгштања, куНни ред, економија и админисграција, na je узорно техничко функционисање интернатских управа допринијело овако великом успјеху. У свим интернатима посвећена je била сва пажња како националном и друштвеном васпитању омладине тако и верско.м и моралном одгајању. У 185 �свим интернатима свечаио су прослављени како национални тако и вјерски празници. Хигијенски услови за физичко развијањс питомаца-ица, иако немамо властитих модерних домова, били су задовољавајући. Поред добрг и здраве хранс пазило се je на физичку културу na je здравствеио стање било врло добро. Заразних болести није било, na интернати преко читаве године нису затварани. Тешкој болести подлегао je Гајретов бивши питомац рахм. Исмст ФехимовиН, један од најбо љих ученика средње техничке школе, који je био достојно испраћен и ожаљен. Здравствену службу вршилн су у сваком интернату итернатски љекари. Мушки интернат у Сарајеву налази се у Ва куфској згради, која има 32 просторије, 4 учиониде, 9 спаваоница са 98 коевета, трпезарија, кухиња и остале потребне споредне просторије. Све просторије интернатске су довољно велике, али ипак не одговарају савременијим .хигијеиским прописима. У интернату основано je ђач^о литерарн^ умјетничко друштво »Авдо Карабеговић«, у ком су најстарији питомци одржавали недељна предавања: »Васпитање и обрЗзовање омладине« М. Садиковић VIII разр. гими., »Важнбст путбвања« М. Геџић VIII. разр. гидо., »Соколство« М. Плевљак VIII разр. гимн.,' »О картама и плановима« X. Вехабовић I разр. геод., »0 важности стенрграфије« Ф. Чаушевић I. разр. геод., »Наша народна поезија« И. Сердаревић VII. разр. гимн., »О меницама« A. Музуровић II. разр. трг. акад., »Арапи у Шпанији« Е. Рамић VII. разр. гимн., »0 значају 1 децембра« М. Чишић IV. год. препар., »Грађевинство и хигијена« И. Кадрибеговић IV. разр. технике, »Осећање дужности« X. Мулаосмановић III. разр. 'npen., »0 Њег. Вел. Краљу Александру« Т. Омић IV. разр. техн., »Исламска архитектура« У. Колудер IV. разр. техн., »0 земљи и земљишту« A. Лончаревић I. разр. геод., »0 слободи воље« С. Бишчевић III. разр. препар., »Школа и живот« М. Салман IV. разр. препар., »Критика уопште« A. Никшић II. разр. препар. и »ЈМодерна« Џ. Крвавац IV. разр. технике. Сарајевски интернат прославио je у заједници са питомцима Просвјетиног мушког интерната националне празнике Дан Уједињења и Рођендан Њег. Вел. Краља. Интернатска књижница je врло добро ујзеђена и броји преко 1.400 књижевних дјела из наше и стране књижевности. Заједничке екскурзије нису приређиване. Женски интернат у Сарајеву смјештен je у вакуфској згради, која je у хигијенском погледу доста задовољавајућа, a има б спаваоница са 80 кревста, 3 учионице и остале потребне простбрије. Женски интернат нема свог литерарног дру штва, na су питомице припадале друштвима својих школа и тамо похађале предавања. Националне празнике интернат je у својој средини прославио, којом приликом je питомица Магбула Филиповић Одржала пригодна предавања. Дан Уједињења и Po - 186 ђеидан Њ. В. Краља питомииte су прославиле у За једници са пмтомицама из Просветиног женско^ интерната. Женски интсрнат има своју књижницу a приређиване су заједничке u1етње у околици градЈ’ Женски интернат није имао ове године .. .. Rio^ ' еког васпитача, na су ту дужност на задовољство Главног одбора вршилс префектс гђа Фата Кошарић и гђица Бегајета Арифхомић. Шегртски дом у Сарајеву налази сс у зградц приватног власништва, a састоји се од 5 спаваоница са 53 кревета, учионице, трпезаријс и осталих нузгредних просторија. Како се питомци Шсгртског дома уче занату код разних мајстора (послодаваца), то се je у До. му нароМито пазило на опште образовање у науци и друштВености, na су редовно држана предавања о Југос^овенском Вароду, 0 Краљу и Отаџбини, о Гајрету и његовом дјеловању у народу, о занатима и т. д. Приређивани су често међусобни разговори пптомаца, на којима су питомци давали своја мишљења о разним темама, a под надзоро.М управника. Приређено je 16 полудневних екскурзија no околи4Ј.И града, музеју, творницама и т. д., a сви су питомци похађали редовно вечерњу шегртску школу. Шегртски дом je имао свога вјерског васпитача, али љекара није имао, јер су питомци били чланови Окружног уреда за осигурање радника. НадзОр над практ^4ним радом питомаца врШен је'Пбсамо no доти^ним мајсторима, него и no префекту, који je имао дужност да барем једанпут мјесечно обиђе све мајсторе питомаца. Гајретов мушки интернат у Бањалуци смјештен je у вакуфској згради, довољно пространој за 40 питомаца, са 2 учионице и 4 спаваонице и свима осталим потребним просторијама, те врло лијепим и пространим двориштем. Хигијенски услови зграде су прилично добри. Рад овога интерната у току године био je врло жив. Ha врло свечан начин прослављен je Краљев Ро1јендан и Дан Уједињења са пригодним академијама, на којима су питомци Смаил Пузић и Нурудин Шишић одржали предавања »0 историји Ослобођења« и »0 личности нашег витешког Краља«. Веома je успјела приредба мевлуда као и три посијела, на којима су одгаравани комади из народног живота и читана Гајретова рамазанска предавања. Школски рад питомаца помагали су врло пожртвовно професори г.г. Кемал X. ОмерспахиН и Наим TiejBaH, који су у интернату одржавали посебна предавања из разних научних предмета. Интернат има свОје литерарно друштво »Осман Ђикић«, у коме су приређена многа предавања. Сви су питомци Соколи и трезвењаци. Интернат има своју књижницу, a питомци су прочитали око 2000 научних и белетристичких ДЈС' ла, те су приређсне 4 екскурзије у околину градаГајретов мушки интернат у Бихаћу смјештен je у згради која je власништво вакуфа са 3 спаваонице, 2 учионице, те осталим потребним просторијама. У интернату постоји литерарно друштво »Ос* ман Ђикић«, коje располаже са 559 књига. У литерарном друштву одржана су многа предаваша. �Осим научних и културних предавања питомци су одржали и неколико вјерских прсдавања о односу Ислама према другим религијама, толеранцији, ахлаку, полигамији, посту, хаџу, те о Исламу ii социјализму. 3 Интернат je приредио 4 заједничке екскурзије, a интернат су посјетили одличнији гости: претсједник Главног одбора г. Др. Авдо Хасанбеговић и г. Урош Врбић, начелник Банске управе из Бањалуке. Гајретов мушки интернат у Тузли смјештен je у масивној и солидно грађеној вакуфској згради са довољним бројем великих и здравих просторија, међу којима 4 спаваонице са 35 кревета. Све вјерске и националне празнике интернат je прославио на свечан начин, како са пригодним предавањима, тако и са другим бираним програмима. У интернату не постоји литерарно друштво, али су држане често литерарне конференције, на којима су предавали осим питомаца и тамошњи јавни радници г.г. проф. Мехмедалија Џинић, Др. Хазим Муфтић, Рудолф Црнић, Др. Асим Ћемерлић и Живорад Поповић. Интернат je приредио више заједничких екскурзија. Од одличнијих посјетиоца зариљежен je поред гимназијских професора и претсједник Главног одбора с. Др. Авда ХасАнбеговић. Мушки Гајретов иитернат у Ј^оетару смјештсн je у двјема приватно изцајмљеним' зградама, од кајих једна не одговара погребама интерната, док друга одговара дјеломично. Ј1о^тоји вјеЛРпц потреба да се створи могућност^ибмјене ових вих зграда. Мушки Гајретов интернат у Плевљу смјештсн je у вакуфској згради, солидно грађеној и врло прикладној за интернатске сврхе. Овај интернат има 11 просторија, и то: 2 учионице, 2 спаваонице, трпезарију, кухињу, смочницу, канцеларију, те стан управника са осталим нуз-просторијама. У спаваоницама су 32 кревета. — Питомци су прочитали у интернату 249 дјела, a одржано je б предавања. T okom године посјетили су овај интернат г.г. Шукрија Куртовић, народни посланик, инж. Шериф Бубић и Салих Хасић, претсједник Гајрета из Фоче. Заједнички интернат Просвете и Гајрета у Требињу je под заједничком управом, нема литерарног друштва, али има књижницу, na су питомци прочитали 325 што књижевних што научних дјела. Предавања нису у дому држана, него су питомци похађали предавања која су у Соколу др жана. У свима! Гајретовим интернатима било je мсhy питоМцима и питомицама дружељубље на врло високом степену, a нарочито се ово мора подвући у'заједничком интернату у Требињу. Г а Ј р е т о в е с т и п е н д и је У смислу закључка прошле главне скупштиие, a на основу препорука одбора и повјереника, Главни je одбор подијелио 108 стипендија и то слушаисламског теолошког универзитсга у /ге ђацима свих средњих и стручних школа. Јежаокпатие потпорс у школско.ј годпип 11)31 32 Мјесто школе Здакле е Разред Динара 500 ЛокмиН Хусеин Маглај студ. права Београд ДервишешН Ениса Тузла гимиазија Тузла I 250 ДедиН Изета Бијељина Бијељина II 300 200 Хасанбашић Теуфик Бањалука Баљалука III Хасанбеговић Садија Сарајево Сарајево IV 155 Дрљевић Мехо Сарајево IV 200 Филиповик Магбула Сарајево VII 250 Џепар Назиф Дивно VIII 4С0 МешановиК Мустафа Рогатица грг. акад. I 535 Мариновик Љубомир Сг^рајево техн. школа II 150 Сжбитовик Осман Скопље вел. медрсса VII 50 Бишчевик Емина Сан. Мост гнмназија IV. 150 Ораховац Саит Подгорица II. 115 Травањкик Хајрија 100 187 �Стипеидиje за годппу 1931/52 Редни ИсплаКе- 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 U 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 188 Име и презиме АјановиК Салко ЕкиК Ахмет Хусеџиновић Фатима Хебиб Мустафа КурговиК Шукрија Чемо Разија ЋоровиК Нафија Хасанбеговић Нашид Кравић Атиф Коњхоџић Сулејман КрилиК Асим Махић Мухарем СарачевиК Орхан ТопиК Хамдија Зекић Реуф АзабагиК Невреса АзабагиК Теуфик АјановиК Ибрахим БакшиК Ахмед Чечо Невзета ХасановиК Рефки Кураја Звонимир Мешковић Мехмед Пашић Субхија Селесковић Харун Штркљевић Рабија Шаран Хајрудин Зуканов-иК Лејаа БлекиК Мухиба Дервишевић Енес Дедајић Мехмед ЕкиК Џемалудин Силахић Шемса Трновљаковић Ахмет Гушић Бедрудин ХромиК Бењамин КобашлвК Наил ШариК Нвјаз БахтијаревиК Фикрет Мулић Фауд Прачић Хилмија Сарајлић Енвер ЋеримпашиК Абдуселал КарабеговиК Осман Лутвић Ибрахим МаглајлиК Кемал ДураковиК Хасан СелимбеговиК Алија КапетановиК Салих Цвијетић Муамер Мурсел Муневера Глоговац Милица Марков^ић Петар Солаковић Аиша Глоговац Драгица ГлухиК Мустафа Зукић Мидхат Кишевић Але Пертев Селим Ашчерија Смаил ЧеркиК Есма Мешанов’иК Салих Мјесто школе Сарајево Високо Бањалука Високо Сарајево Сарајево БихаК Плевље Требиње Тузла Сарајево Сарајево Бијељнна Б. Градишка Сарајаво Тузла Тузла Тузла Школа Динара шерпатска гил\, гимназија 1000 100 1000 500 1000 750 1000 1000 300 750 1000 300 1000 Није подизао Huje подизао 1000 С арајеп о Призрен Високо Тузла Скопље Тузла Сарајево Треби Башал Бања Тузла Тузла Високс Бањалукг Тузла Бањалука Сарајево Бањалука Сарајево Башалука Сарајево Тузла Сарајево Бањалука Бањалука Призрси Бањалука Сарајево Брчко Сарајево Сарајево Сарајево Нови Сад Сарајево Сарајево Нов-и Сад Тузла Сарајево Б. Петровац Сарајево Вареш Мостар Тузла Примједба \ Грађанска 1000 500 500 400 1500 750 1000 1000 1000 750 1000 750 1000 1000 1000 375 500 750 1000 1000 1000 2000 2500 750 2000 1000 1000 2000 400 1000 1000 1000 1000 1500 1500 400 1500 1000 1000 750 1000 1000 1000 1000 750 750 1000 300 Обуст. ради неуспеха у науци Обуст. ради слаба успјеха Обуст. ради слаба успјеха Обуст. ради слаба успјеха Обуст. ради слаба успјеха �Име и презиме Место школе Школа Динара 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 ПрачиК Фатима Тузла Салчин Емина Мостар Хајлаковић Фадила Сарајево Хусић Абдулах Котор Фазлић Идриз Бакар филиповиК Нусрет Сарајево Дрљевић Хатиџа Мостар Лакишић Дика Мостар ЕркочевиК Мустафа Требиње Мешић Ахмед Тузла Беврња Суљо Лесковац ЉубовиК Ахмед Сарајево Поњавић Ферид Фридберг Добрача Касим Каиро Бахтија )ев«ћ Кјазим Загреб Имамовић Хусејн Београд Хаџиабдић Мухамед Завмов-ић Фехим Миџић Алија АлимановиК Хамдија АхметановиК Абдулах Босовић Мехмед ДиздаревиК Дервиш Хумо Авдо Мехмедбашић Расим МиџиК Сакиб Л u Нурикић Халис " Соколовић Омер СмајиК Рифат Таљић Исмет Хавала Мустафа ■ : Вцсокп Абдулахефендић Нази. Делалић Мехмед Дерв-ишевић Абдулах . Хаџајлић Хасан ХафизовиК Атаулах Халиловић Ахмед Љубов-ић Зулфо Мешак Хамдија Сефо Шериф ■ Танчица Салих Сарајево Башић Сулејман Дедић Мехмедалија Пертев Осман Ралић Салко Сарајлић Сакиб Л < Грађанска Пом. акадеи. Трг. акацем. Стручва Медреса 1000 750 750 2000 4000 1000 750 750 500 Примједбе Ннје подизао 1000 Текстилна Сред технич. Виша технич, Ел Азхар Ст. фарм G t . мед Геодез. 950 750 5000 Обуст. ради слаба успјеха 10000 4000 4000 800 Одуз. 30/Х1 1931 2000 L i\ ожарска Т“ L £ Заначија Елек. механ. Заначија Зуботехничар 3200 2500 4000 4000 4000 4000 4000 400 4000 4000 2500 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 750 1500 750 525 1500 Од 1/Х1 1931 Одуз, 30/Х1 1931 Одуз. 24/IV. 1932 789 �Г аЈретове Је д н о к р а т н е п о т п о р е У ванредним потребама a на онову друштве ног прорачуна Главни je одбор ове године подије- лио 14 једнократних потпора у укупном износу рд 5 555.— Динара и то за набавке школског прибора, за одијевањс сиромашних ђака, за путне трошкове кућама и у школе. ; Р ад Гајрета н а просвећивањ у н а р о д а СузбиЈаше иеписмености Сузбијање неписмености и одржавање анал фабетских течајева била je у овој години нници јатива државне просвјетне политике. Али порсд тога, Гајрет je вршио и у овом правцу своју дје латност преко организација у мјестима, гдје просвјетна власт није доспијевала. Гајретова популарна предавања. Како je Министарство Просвјете преузело на се иницијативу одржавања аналфабетских течајева у народу, Гајрету се je отворило друго широко поље рада на просвјећивању широких народних м а са: одржавање популарних предавања. У овбј je години одржан читав низ Гајретових предавања у свим крајевима Гајретовог домена. Теме предавања су се односиле на сва актуелна питаља, која тангирају животни интеред муслимапског дијела на шег народа и, која условљавају Љегово материјално и културно вОдизање, тр нлционално просвје ћивање. У овом правцу Гајрет je овс године радио истим темпом као и прошл^ године^али како није било довољно матерпјЗлшТх средстава, ове године се та предавања рису могла штампати, na je из едиције рамазанских предавгкња изашла| само једна књижица са садржајем: Др. A. Буквица: »Сифилис«; Др. A. Буквица:/»Туберкулоза«, Хамдија Мулић: »Зашто се тужимо на своју дјецу«^ЈДр. Антоније Вуковић: »Употреба пића које опија«. Гајретова предавања у главном су сс држала приликом рамазанског поста, када међу слушате љима влада такво психичко расположење да своје мисли и дјела посвећују cai^o ^обрим дјелима, na су имала добар и учинак и резултат. Гајретова предавања држана су.како у простосторијама културних друштава, тако и no џамија ма, a држала их je како свјеговна тако и вјерскадуховна интрлигенција, са истим маром и са истим еланом. Ове године je запажена на овом раду велика и свесрдна узајамност свјетовне интелиген ције и илмијје, те није био риједак случај да je свјетовњак држао вјерско, a алим свјетовно пјаеда вање. . Осниваље домаћичких школа. Домаћичке су школђ у р а д у показале позитпвне резултате. Оне су оспособљавале женску омладину не само за добре и разумне дОмаНице, него су сиромашним полазницама давале сигуран хљеб у руке, давале изучен занат, оспособљавале су их у Јаучном раду. Свима сироМашним полазницама je овај^занат доносио лијег1у зараду и многим je фамилијама обезбиједила добар, поштен н ; благосовен живот. УгледјуИи се у полазнице домаћичких школа наша се je женска омладина дала на; рад, na смо путем домаћичких школа створили бд нашег женског подмлатка озбиљног привредног фактора м сарадника кућним старешинама, a где такв^х нема, створили смо сиротим фамилијама добре кућне старешине. Може се рећи да су домаћичке школе позлати1 ле руке многМм полазницама, створивши међу њима велики број тако вриједних радница, чак ii правих умјетница, чији се рад дапас добро цијепи n плаћа, a то je све на понос и радост Гајрета. Гледајући благодарним очима у такав благотворан рад домаНичких школа, Главни je одбор све силе уложмо да се отвори 'iiifo више домаћичких школа. Р ад Гајрета н а привредном просвјећивањ у и подизањ ујнарода ГаЈретов задружно пољопривредни течај. У сврху задругарске пропаганде, задружног васпитања народа и рационализације пољопривреде у народу, Гајрет je у прошлој години отворио, a у овој години завршио Задружно-пољопривредни течај. Сви су наставници наши познати задружни идеолози и практичари. У течају су одржавана предавања no овом распореду: Прије подне: Од 7— 10 сати: књиговодство — наставници: г.г. Никола Тришић и Н. Ранков; Од 10— 111/2 сати: рачун — наставник: г. Мурат Синанагић. Послије подне: Од 15— 16 сати: задружна администрација — нлставници г.г. Никола Тришић и Н. Ранков; 190 Од 16— 17 сати: пољопривреда — наставник инг. г. Шериф Бубић; Од 17— 18 сати: задругарсгво, задружна пракса и остало — наставници: г.г. "Боко Перин, М. Илић, Др. Уџварлић. Хигијену предају г.г.: Др. Остојић и Др. Асаф Шарац. Недељом: посјета музеја, кина, Пољопривредне школе у Бутмиру, шетња no Сарајеву, преглед имања узор ратара, академија задружног дана и ванредна предавања. Течај je почео 1 јула 1931, a завршен je на свечан начин у присуству Главног одбора, изасланика власти и корпорација, те наставничког збора на дан 31 јула 1931 године. Успјех течаја je био јединствен, као што je и његова организација и идеја била јединствена и прва појава у нашој Отаџбини. Ну практична при- �мена течаја у народу била je нажалост у овој го - љивост у нашем елементу, да би се лако и брзо из^ дини онемогућена појавом опште економске кризе, нашло и отпремило што више честитс дјеце, Главни na се та корисна примсна, осим случајсва гдјс je одбор je no свим ранијим окрузима имсновао повјеипак џсшто успјсло, 1у\ордла одгодити за брља вре- реџ.ике, који су стајали у директној вези са При мена. вредником. Гајретов Шегртски дом. У овој години коз Шегртски дом je прошло 66 пиУслијед превеликог бррја срењих школа поја- томаца, од којих je 11 свршило занат. вила се je у посљсдним годинама хипердродукција У вријеме када питомци нису на практичном интелигенције, a како je ова базирала своје, е.кси - учењу заната код својих мајстора, бавили су се стенције на школским квалификацијама у чинов - прописаном лектиром, приређивана су им предаваиичком сталежу, и како интелигенција ријс научена ња и разговори о свим питањима савременог жи у слободним звањима тражити ексистенције и сво- вота и заната, да би им се подизало опшге зиањс јом спремом унапређивати слободна звања на д о - и способност за рад и живот. бро и културе и привр.еде a и друштва, почела се и Због тога je и наша просвјетна политика моракод нас појављивати незапосленост школованих ла скренути у правцу стручног образовања омла људи. дине, na je досљедно тој проевјетној политици моУ шегртском дому омогућена je потпуна on - рао и Гајрет посвегити велику пажњу занатској оскрба занатској омладини, која долази на изучава- младини. Први корак био je оснивање Шсгртског ње заната из провинције и омогуНено joj je поред дома. С врш ени ци Г ајретова учења заната и опште васпитање, које џе могу добивати као обични шегрти код мајстора. Шегртским домом управљао je до 14 октобра 1931 године г. Хазим Крехић, учитељ, a од тада г. Хусеин Хамшић, учитељ. Смјештаље муслиманске дјеце путем Привредника на модерне занате и трговину. Српско привредно друштво »Прквредник« од прошле године указујс Гајрету своју велику брагску сусретљивост, преузимајући од Гајрета велику бригу око смјештања муслиманске дјеце на занате и трговину. Према овој сусретл>ирости исказује Главни одбор, као и читава Гајретова организација свесрдну и топлу захвалност. Благодарећи Привреднику смјрстили смо дјеце на модерне занате и трговину, ,који he, дадМ* мо се, за кратко вријсме бити честит(и грађани и занатлије. Да би се популарисала Привредпикова сусрет- Гајретови питомци на кожарској школи у Високом. Пратећи успјешни рад Кожарске школе у Високом Главни je одбор стекао увјерење да je ова школа веома корисна за нашу омладину, na je и ове године послао извјестан број питомаца на образо вање у кожарству и крзнарству. Kako у кожарској индустрији немамо још до вољног броја стручних радника и заначија, a ова индустрија у нашој земљи има врло добре услове да се раз.вије, то je Гајретовим питомцима који сврше ову корисну школу загарантована лијепа бу дуКност. Поред Гајрета као лијеп примјер истакнути je име трговца из Сарајева, који из свога зекјатног фонда уплаћује Гајрету мјесечно no 400.^— Динара, a Гајрет даје као стипендију Танчии,и Салиху, ђаку кожарске школе у Високом. f ајретова ћилимарска школа у Новом Пазару. �друге, a и ван ње и f o разне дебљинс и шири„е ткања. У ту сврху јс задруга набавила два велиКа модерна стана, који су смјештени у радионици. У Задрузи je запослено ове године око 60 жена> већином муслиманки које израђују све врсте ручног рада као пирлит за завјесе, креветне дсКе столњаке, и везењем хаљина, блуза, јастука, ка пица и т. д. Поред унутарњег рада у самој задруги задруга добива радове и изван Сарајева: Ливна’ Тузле, Острошца, Вишеграда, Завидовића и т. Раднице су према врсти рада лијепо плаћене тако да имају код задруге већу зараду, него у којој Дру. roj сличној установи. Задруга излаже своје радове у БеоградУ, з а_ гребу, Дубровнику, Новом Саду, Великом Бечкереку и другим мјестима. Прошле године задруга је излагала своје радове у ПрагУ са врло лијепим Успјехом. Радови се већ сада добро пласирају и у Паризу. Иначе су радови Задруге изложени и У неким бољим сарајевским радњама. Задруга je показала •добит у прошлој години Дин. 14.484.81. Управни одбор Задруге у овој години je овај: Претсједница гђа. Лесковац Лепа; потпретсједница Шахинагић Хафе х.; I тајница гђа Крехић Сабира, Задруга Кола Српских Сестара и Гајрета у Сарајеву I! тајница Хауић Хасна; благајница ПејановиН Ma­ Задруга Кода Српских, Сестара и Гајрета ос- lta; одбор - „ . . r и надзорни одбор . сачињавају .. гђе: . Самарнована je прије Јвест година cd циљем, да помогне дџ и ћ Лепосава, Поповић Мица, Травањ Мила, ВУншим сиромашним сестрама .без разлике вјере и да колић Даринка, Цвијетић Драгица^ Васиљевић Ma­ ce још више зближимо. Задруга се у главном задр- • pa, Деспић Даринка, Мичић Милка, Ш Ушљић Теожала У изради народних-мотива који сУ цијењени не дора, Крсмановић Вера, Ченгић Шемсе х., Ханџић само код нас, него.и на страни. Поред народних кЕмине х., Арифхоџић Хајрије х., Бушатлић Хабибе мотива у радионици се израђУјУ и друге врсте р у ч -Ј|х ., БахтијаревиН Зулејхе х., КукиН Ферида, Ризваниих радова, к&о: филе, бијели вез, миритј и др. Be-J ^беговић Решиде х., ТановиН Фата, Карамехмедовић ћином се ради no безу који сје тка у радионици за-S 1Сеније х. Гајретова Т1илимарска школа у Новом Пазару навршила je 9 година свога успјешног и корисног рада. Ова школа није само Установљена за изобразбу полазница за ткање ћилима, него je ова школа и радионица, која у току године изради лијеп број предмета, за покрићс школске режије. Дакле no ред стрУчне изобразбе ученица и поред произвађања ћилимарских предмета, ова школа има задатак, да у крају у коме дјелУје, оплемењује лијепе народне мотиве и шаре. Школа има задатак осим свега да систематски подиже корисни и лијепи кућни обрт и домаћу радиност, у којој долази у обзир H a ­ ma женска омладина. Школом управља учитељица МазлУма Ајето Bnh, која се плаћа из бУџета Зетске бановине, a њену помоћницу плаћа школа. У овој години, ради владајуће кризе, полазницама je плаћано no м2 израђеног предмета 80 Умјесто 100 Дин., a осим тога свима полазницима су исплаћивани сваког радног дана мањи хонорари. У т0кУ гОдине ова je шола израдила' 1 халију,' 3 ћилима, 11 тепиха, 20 завјеса, 4 драперије, 9 столичица, 9 јастука, 2 миндерлука, 2 ташнице и 2 фотеља. Р ад Гајрета н а вјерском просвЈећивањ у ДЈело Г ајр ета im ствар ан .у саврем еиог св е ш т еи ст в а Гајрет je култУрно и просвјетно дрУштво и пре- К о р к у т, данас дјелује као наставник на Шер. ма својим правилима у народу дјелУје на културном суд. школи у Сарајеву, a Мухамед Ф о ч a к се на просвјетном подизању и напионалном освјешћава - лази послије свршених наука у војсци на регулисаiby. Али у помањкању акције мјерОдавних на савре- н>у~војне дужности. Ове године завршиће »Ел Азменом вјерском просвјећивањУ народа, поред Ва - хар« Гајретов питомац Касим Добрача. Нови ГајкУфа као еминентно вјерско-просвјетне Установе, ретов елазхарски стипендист МУстафа КамариИ, утемељене на јаком капиталУ и иметку, Гајрет je пошто није регулисао пУтне исправе, још није от.морао преузети на себе и т У дУжност да УлажУНи пУтовао у Каиро. највећи напор створи и у народ пошаље образоваГајретова вјерска предавања. но, савремено народно свештенство, које he сачу Данашњица од нас императивно захтијева да вати све оне тековине исламске културе, које се да- имамо добре, способне и савремене мУалиме и иманас налазе у пропадању. ме матичаре, који he се бринУти за све народне Ове године Гајрет je подијелио двије стипенди- бриге, како то чини свештенство наших саплемсније слушаоцима теолошког факУлтета »Ел Азхр« у ка друге вјере. Док Гајрет узмогне преузети на себе Каиру, и то: и дУжност образовања и овог свештенства, засада Мустафи Камарићу и Касиму Добрачи. у помањкању истога, стара се да просвјећује народ Тако су Гајретовом помоћи досада свршили 'преко добрих ваиза у савременом духу, a путем теолошке факултете у Каиру и АлжирУ и вратили вјерских и моралних предавања. су се у народ да своје стечено високо вјерско обраГајретова предавања у погледу просторија низовање компетентно примјењују на вјерском и кУл- су наилазила на разУмијевање код високих надлеж* гурном подизању мУслиманског дијела нашег на - них вјерских фактора, али су наишла на пуно рарода три питомца, и то: зУмијевање и одушевљење многобројних и Гaјрету Г. Др. Мехмед Б е г о в и h, који сада дје -И оданих вјерских пионира у народу, наших имама и лује као доценг универзитста за катедру ширеат- муалима, који чистим разумом и бистрим очима a ско правних ;иих иаука (r. Др. БеговиН je заједнички и са много више осјећаја посматпају прилике у питомац нашег иашег и београдског Гајрета) Гајрета); r. Бесим јима данас живи наш елеиенат 192 �Гајретови радници у Вакуфском вијећу. Kao прсдставнии културног живота и рада mv слиманског дијела нашег народа и Гајрет je за ступљен у Вакуфско меарифском вијећу са неколико својих радника и преставника, a ти су Г.г. Др. Авдо Хасанбеговић, Есадбег Алибсговић, Осман Реџић, Инж. Суљага Салихагић, Др Сулејман Хафизадић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић и Хамид Кукић. Сви су чланови у Вакуфском вијећу, a Гајретови радници и пријатељи, радили у реформистичком духу, у духу Гајретове културне, просвјетне, привредне и социјалне идеологије, али су у раду наилазили на неразумијевање чак и на отпор илмије, која упорно придржава и у Вакуфу старо стање. Благодарећи раду Гајретових чланова у Вакуфском вијећу, као и осталим Гајретовим пријатељима, Вакуф je ове године закључио да се Гајрету подијели прилог од 20.000.— Дин. Гајретови he радници у Вакуфском вијећу и надаље живо настојати да нашу високу илмију убиједе у корисност Гајретовог рада no исламски дио нашег народа, a и сам he Гајрет уложити сву енергију да придобије према себи боље располо^кењс илмије на високим положајима. Гајретови Мевлуди и дове. Ириређивање Гајретових мевлуда, који су мајуспјелији и на којима се читав муслимански живаљ на ибадет састаје, постали су у свим крајевимл обичај. Нарочито су свечано и манифестативно при ређени мевлуди у: Бихаћу, Фочи, Бос. Градишки, Стоцу, Рогатици, Вишеграду, Бијељини, Градачцу, Мостару, Дервенти, Какањ Добоју, Сарајеву, Тузли, Миочу, Бањалуци, Жепчу, Челићу, Требнњу, Годимљу, Црнићима, Власеници, Згошћи, Џивару и т. д. Није толико упадљиво што наша илмија са високих положаја занемарује и избјегава Гајретове забаве и друге свјетовне приредбе, али je одвишс упадљиво њихово бојкотовање и вјерских приредаба, ну народ се није обазирао на каприце, na je вјерска предавања и мевлуде посјећивао у пуном броју. Да-би се исламска свијест, култура и друштвеност што видније манифестовала, Гајрет je у појединим мјестима приређивао и локалне свечане до; -ве, посјете гробовима и турбстима, na су и ове свечане -дкрске приредбе како бројем народа тако и учествовањем улеме из народа веома успјеле. Р ад 1'ајрега на социјалном подпзању народа Са великом бригом и са болним срцем Гајрег je пратио у овој тешкој економској и>дини живот наших пасивних крајева, je* поред својих ос галих брига морао на себе преузети у извјесној мјери и дужност социјалне скрби. Гајрет je живо настојао око испословања допремања и подјеле хране пасивним крајевима у Дринској бановини, коју je држава дијелила. Исто тако уложио je сва настојања на изналажењу и стварању могуНности упослења *и зараде нашим многобројним незапосленим радницима a користећи се братском сусретљивошћу Привред- ника, како je већ речено, смјештао je на занатс сиротну дјецу. У правцу социјалног подизања народа Гајрст he у будуће преко свих својих организација појачати акцију и даће joj у свом дјеловању видан и npвенствен значај. Женски Гајретови одбори водили су бригу да у својим мјестима прошле зиме одјену сиромашну школску дјецу; сабирале су у ту сврху прилоге, приређивали нарочите приредбе, a и из својих сретстава придонашали, na je овај њихов социјални рад заслужио свако признање и похвалу. Остале Гајретове културне акције Гајретова пЈевачка и музичка дру ш тва Муслимански дио нашега народа као елеменат сснтиментално профињених ocjehaja проводи добар дио живота у пјесми, na од природе има иако примитивну, али ипак здраву подлогу музичке културе. Далеко су познате босанске севдалинке, у којима се наш човјек и рађа и одгаја и живи. Мањкала нам je само здрава иницијатива да се ова музичка култура у нашем елементу оплемени и подигне. Гајрет je и у овом правцу дао иницијативу, na je посљедних година учинио велик корак на оснива њу пјевачких хорова. За кратко вријеме Гајрет je успио да у неким градовима оснује несамо мушке него и мјешовите хорове као у Мостару, Ливну и Сарајеву, који су хорови на пољу репродуктивне хорске музичке умјетности дали врло добре резултате. Мјешовити Гајретов хор у Сарајеву иступио je приликом овогодишње Гајретове забаве са великим успјсхом и бираним програмом, дајући доказ да наш свијет има и смила и душе a и материјала за хорску умјетност. Оснивање овог мјешовитог хора има се заблагодарити агилном раду и настојаљу и женског мјесног одбора Гајрета у Сарајеву. Гајретов мјешовити хор у Мостару, који се може и no својој квантитативној и квалитативној снази убројити међу прве наше хорове, имао je намјсру да приреди минулог прољећа своју турнеју и да у Сарајеву одржи велики концерат, али je ту своју жел>но очекивану накану, усљед тешких економских прилика, морао одгодити. У свим Гајретовим пјевачким хоровима гоји се несамо умјетност, него и душтвеност. Међу пјевачима и пјевачицама владају најбратскији односи и узорна дисциплина. Пјевачка друштва имају и своје читаонице, у којима се омладини даје добра, здрава и поучна лектира. Инструментална музика није још узела правога маха, засада се гоји само тамбурица, као наш 193 �домаћи инструменат, na у свим мјестима, у којима постоје Гајретове читаонице, домови и пјевачка друштва, имамо и тамбурашкс оркестре. Једино у Фочи постоји Гајретова плсх музика, која даномице показује све всћи напрсдак. Гајретове читаонице и клубови. У циљу подизања друштвености и одбијања омладине од дангубљивих и штетних локала, у свим крајевима оснивају се Гајретове читаонице и клубови, у којима се Гајретови чланови састају, о б а вјсштавају о дневним приликама, поучавају у са владавању свих потешкоћа живота, na се у овако организованом друштву много лакше пресађују у народну душу Гајретовс идеје. У Гајретовим читаоницама и клубовима гоји се несамо знање, него и умјетност, na свака читаоница има своје дилетантске секцијс, пјевачке хорове, музичке оркестре, витешке и друге секције. Досада je основано око тридесет Гајретових читаоница и клубова. Гајретове манифестације у народу. Гајрет свуда манифестативно испољава своју позитивну националну свијест и тежње, далеко^од, сваког шовинизма и са пуно братске сношл>ивостн. Свуда искрено и предано маиифестује своју свијест о народном и државном je димству, утјеловл^еном . и за^арантованом у узвишеној личности Hai^er^ Милог Краља Алсксандра Првог и у личности' узвишеног нам^пргг^ тектора Прсстолонасљеднир Петра као залогс и узданице наше сретне_ будућно'сјгП>чСвЈ Гајрсдоа^, приредбе су национажГе манифестацијеЈ у којима иема границе одушевљењу. Нарочито су величан ствено проведене у нароДу Гајретове маш|фДО1-!' ције у БијељинИУ Дервенти, ГораждуЈ 1нр0ду к/Фоче, Новој Вароши, ЈСоњицу, Гацку, Какњу итд. Прославе Гајретова дана. Ове године je читава Гајретова организација најсвечаније прославила »Гајретов Дан«, који пада na дан рођсња Њег. Kp., Вис. Престолонасљедника Петра, т. ј. б септембра. Гајретов Дан прослављен je ове године у виду свечаних академија, свечаних сједниЦа, дова, на родних манифестација и бакљада, a у многим мјестима на тај дан приређиване су и забаве, тефе ричи, коњске трке и т. д. Прослава Гајретова Дана, a уједно и рођендана Гајретовог Протектора je велики празник м услиманске школске омладине и подмлатка, na je ове године омладина узела у прослави видног учешћа. Нарочито je свечано прослављен Гајретов Дан у Завидовићима, Приједору, Маглају, Стоцу, Великој (Дервента), Гацку, Сочицама (Прибој), Брчком, Високом, Чапљини, Љубињу, Бихаћу, Котор В арошу, Калесијама, Сјеници, Домановићу-Локвама, Тузли, Челићима, Бос. Кобашу, Мостару, Жепчу, Грачаници, Миочу, Гор. Вакуфу, Блатници, Новој Вароши, Пријепољу, Тодорову, Зворнику, Тур. Јањарима, Гор. Рахићу, Коњицу, Рудом, Плевљу, Бугојну, и т. д. Гајретове забаве. У посл>едње вријеме Гајретове су забаве, како у Сарајеву и нашим већим културним центрима, та- 19i ко и у провинцији несамо најпосјећеније, него и no свом умјстничком програму најуспјелије. Ового дишња Гајретова забава у Сарајеву била je почашћена прсвишњом пажњом Узвишсног нам Краља, na je присуство Његовог Изасланика на Гајретовој забави јасан доказ колико мјссто заузима наш елеменат у Његовом очинском срцу. Забава je била живо коло раздраганих срдаца, пуних вјерности и захвалности своме Краљу. Ова висока пажња од звонила je у захвалним срцима читавог муслиман ског дијела нашег нароа, a нарочито многобројних Гајрстових чланова и поборника. Програм ове з а баве, кога су изводили Гајретови питомци-ице био je и својим избором и својим умјетничким извође њем достојан превишње пажње, na се je Гајрет како са својим питомицама и питомцима тако и са пр вим наступо.м Гајретовог мјешовитог хора пред лицем Изасланика Њег. Вел. Краља високо поно сио. Великим маром и као никад досада великим напором Гајретових радника, Гајретове забаве у провинцији нису ни no својим моралним ни мате ријалинм успјесима ништа изостајале за овом ве лмком успјелом забавом у Сарајеву. Свуда су пзвађани бирани и Гајрета досгојни програми. Свуда се чуда^милозвучна национална нота, свуда се поди зало дастојанство Гајрета, свуда се манифесговала национална и културна свијест Гајретова. Немогуће je у извјештају набројити све npn рсђене Гајретовс забаве, јер су многобројнс n јер хуг у м()ралном погледу свс успјеле, али како су I ајретове забаве главно врело 1'ајретових прихода, набројаћемо најуспјслије овогодишње забаве: у Te­ č a n ^ , Бос. ДуОичцу, Билећу, Бијељини, Пријсдору, Стоцу, Чапљини, Љубињу, bnxahy, Сјеницп, Гузли, Џивару, Бос. Кобашу, Мосгару, Жепчу, Ј1оквама, Зеници, Гар. Paxnhy, Бугојну, Корају, Дињем Вакуфу, Какањ 3rouihii, Братунцу, Ластви, Б. Пе тривцу, Осгрошцу, Прњавору, прозору, boe. Гра дишки, Гацку, Рудом, Јајцу, Невесињу, Власеиици, Грачаници, ДобоЈу, Тодориву, Коњицу, Бањалуци, Високом, Авговцу, Требињу, Тешњу, Љубушком, Дервенти, Фочи, Гур. Јањарима, Бос. Дубици и т. д. Осим забава приређивани су у овој години многи тсферичи са разним програмима, a у многим мјестима том приликом приређиване су коњске грке. По свом нарочитом успјеху свраћају на себе паж њу приређени теферичи у: Какањ Добоју, КакањЗгошћи, Сјетлини, 1 ацку, Прњавору, Автовцу, Власеници, Умољанима и Бјелемићу, Кључу, Завидовићу, Сочицама, Вучковцу, Брчком, Високом, Ka лесији, Грачаници, Миочу, Гор. Вакуфу, Пријепољу, Зворнику, Тур. Јањарима, Гор. Рахићу, Коњицу, Бугојну, Вишеграду, Фојници и т. д. Успјеле музичке концерте приредио je Гајрет у Мостару, Требињу, Гацку, БихаИу, Ливну, a чајанке и сијела у: Тузли, Сарајеву, Бањалуци, Градачцу, Дервенти, Ластви, Бихаћу. Гајретова ногометна утакмица приређена je у Дервенти. Учешће госпођице Бахрије Хаџић, примадоне бео градске опере на Гајретовој годишљој забави у Сарајеву. Муслимански дио нашег народа, благодарећи Гајрету на буђс1ву народне свијссти за школу и знање, не окудијева више мушким интслектуалним �снагама, али још нијс доспио да подигне културни Учешће гђицс Бахрије несамо да je имало веи просвјетни ниво муслиманске жене на којем се лик умјетнички дојам, него je имало и велико знаналазс њене сестре других вјера. Тек у посљедним чење за нашу омладину, која je у њој гледала добар годинама почсла je наша женска омладина поха- примјер, имала je и значај за будући Гајретов рад ђати школу, na пролазећи кроз исту и брижљиво и још боље расположење жснске омладине према васпитање Гајрстових интсрната, почела нам je и Гајрету. наша женска омладина улазити у друштво, у јавни Конкурс за драмске комаде. живот и рад, почела нам je давати своју нову позитивну снагу и придоносити je општем напретку. Гајретове забаве не служе само материјалној Са успјехом наше женске омладине, која je по- сврси, не приређују се само зато што су добра и сислије свршених школа дошла на терен са свим сво- гурна врела Гајретових прихода, него се са програјим свјежим расним вреднотама и са највсћим ела- мом Гајретових забава постизава онај морални циљ, ном, можемо се поносити, a нарочито са онима чији којем Гајрет стреми no својој идеологији. Читав су лични успјеси подигли културни ниво читаве за- програм сваке Гајретове забаве бира се у духу Гајједнице за неколико степена. Успјех Гајретове с а - ретове идеологије. Међутим како се велик број Гајраднице гђице Б а х р и ј е Х а џ и ћ дао je увјере- ретових забава одржао, исцрпели смо читав репертоар Гајретовој идеологији погодних позоришних комада, na je Главни оДбор дошао до увјерења да je потребно расписати конкурс за израду неколико позоришних комада. Ти позоришни комади ималм би својом како умјетничком страном тако и тенденцијом испољавати Гајретову идеологију и окупљати око себс свеколике Гајретове пријатељс пружајући иај, корист и умјетничко задовољење. За Гајретов драмски конкурс има доброг интересов^њЈки ако у’ награде минималне (5 награда у износу од 5.000 Дин.), na се je надати да ће сс наши мјссни одбори извући из неприлике код би рања програма за будуће Гајретове забаве. ^Осим ових разлога, за расписивање драмског конкурса Главни одбор je руковођен и разлозима ауторских права, т. ј. да позорпшни комади, који се буду приређивали на Гајретовим забавама, не би били подвргнути плаћању приноса за ауторску цснтралу. ' Г ђица Бахрија Н ури -ХауиК ње чак и умјетничким центрима Европе, гдје су се рађали музички генији, да je средина из које je Бахрија потекла, расно здрава и високо културна, na се може замислити, како су Сарајево и Гајретови пријатељи са сузом радосницом дочекали њезин наступ. Појава ове наше прве прослављене умјетнице није значила само као манифестација симпатија прама њој, одушевљење које ју je поздравило и њене програмске тачке читаве вечери пратило, имало je значење националног карактера, јер je са Бахријом наш елеменат дао од себе музичкој умјетности прву пионирку и протагонисткињу. Гајретове награде студентима за најбоље темате. Да би сс нашој акадсмској омладини у Београду дао јачи полет и да би joj се пробудило боље интересовање за наше проблеме. Главни je одбор расписао пст награда за најбоље студије и саставе на Београдском универзитету no следећим темама: 1) Улога муслиманског дела нашег народа у борбама и напорима за Ослобођење нашег народа; 2) Значај севдалинских пјесама; 3) Умјетни занати у Босни; 4) Богумилство и исламизација племства у Босни и 5) Улога Вакуфа у вјерском и свјстовном просвјећивању наших муслимана. Наша академска омладина јако се je заинте ресовала овим темама, na je у живом раду на прикупљању података. To интересовање омладине даје увјерење да ћс ови темати бити дубоко проучени и написани као праве дисертације. Београдски Гајрет, његова омладина и отварање дома Двадесет година no оснутку и благотворном и успјешном дјеловању Гајрста на територији бивше Босне и Хсрцеговине, једна група културних радника из Београда основа у јесен 1923 год. друштво, коме дадоше име Београдски Гајрет »Осман 'Бикић«. Детаљније одређен циљ овога да помаже школовање студената тиме одстрани све оне неприлике, омладина наилазила школујући се ђења на Универзитету. друштва je био, муслимана и да на које je наша послије Ослобо- 795 �Ништа није било природније, нсго што je овом новом београдском друштву, чији јс циљ школовање муслиманскс омладинс на Универзитету, дато име »Гајрет«. Гајретова идеологија која je у току пуних 20 година, некад брже некад спорије, освајала терен и срца свих муслимана, већ je тада представљала један искристалисан покрет, чији дјелокруг није био круг рада обичног свакидањег просвјетног друштва, него je у себи наговјештавао, обличавао и јасно истицао тенденцу духовног, економског и националног препорода муслимана у Југославији. Један члан управе Београдског Гајрета »Осман Тзикић« je приликом једне свечане приредбе овдје у Сарајеву потпуно тачно рекао и апосгрофирао ове ријечи: »Београдски Гајрет продужује рад овдашњег Гајрета, јер у истину ондје гдје Гајрет престаје, Београдски Гајрет »Осман Ђикић« наставља. Један помаже средњешколску и занатску омладину, a други студенте. Ова се два друштва идеолошки идентификују и програмски употпуњују«. Фактички уз сва настојања Гајретов рад no Ослобођењу није био потпун, јер je силом прилика о универзитетској омладини водио мало рачуна. Такво je стање настало нарочито после рата, када Гајрет посвећује пажњу понајвише средњешколској омтадини и старању око васпитања и ствараша [еДног ваљаног занатског привредног подмлДгка. Школовање муслиманске омладине на Универзитетима, међути\^/било je баш рослије рата много теже усљед економских шрцлика, него прије рата. Број државних стипендија био je минималавгТГ~бд-' ређен за најбоље ђаке. Сјгуденти муслимани, који нису успјели да добују отипендију или би одустајали од студија или би се уписивали на оне факултете, гдје није потребно похађати предавања. Они, који су остајали у мјесту, гдје се je налазио универзитет, излагали су се у већини случајева слабом и оскудном животу, који je неизбјежно морао оставити неповољне трагове на тијело и душу тих младих људи. Ове прилике нијесу могле избацити један потребан број високошколски образованих људи, који би се бацили на културно-социјални рад међу муслиманима и т^ко их за заједничку сарадњу са грађанима других вјера припремати. Београдски Гајрет je отпочео свој рад са отварањем свога дома у Београду у јесен 1923 год. У тај дом je примљено 20 питомаца. Од тада, na до данас он стално проширује свој рад тако да број само његових питомаца-студената износи преко 90. Године 1926 Београдски Гајрет отвара и свој женски интернат. To je учинио за то, што већ у 1926 год. почињу одлазити у Београд на универзитет и у више стручне школе и муслиманке из наших крајева. Тим младим дјевојкама потпуно неискусним, пријетила je особита опасност велеградског живота. Стога им се морала посветити нарочита пажња и осмгурати заштита, што je Београдски je са тешким напорима успио да заврши изградњу Гајрет учинио основавши свој женски интернат у Београду. У септембру мјесецу прошле године »Гајрет« свога великог дома, чија зграда претставља монументалност и за сам Београд. Дом има два крила са 2 улаза. У једном крилу je смјештен женски интернат, a у другом се налази студентски дом. Распоред просторија je и у муш- 196 ком и у жснском одслељу исти. Сама зграда зпузима простор од 750 м-, a има сутсрсн, приземље и два спрата. У сутерену су смјсштене кухиње, т р пезарије, собе за послугу и централно гријање. У приземљу се налазе учионице, собе за одмарање, библиотека, канцеларија и џамија. У првом и д р у гом спрату смјештене су собе за спавање, бање, умиваонице и амбуланте. Загим дом има терасу и велико двориште. По своме хигијенском уређају и распореду просторија дом даје изглед каквог модерног санато ријума. До сада je Београдски Гајрет ишколовао преко 100 омладинаца-студената и девојака-студенткиња и ученица виших средњих и стручних школа. Међу њима има љекара, судија, проФесора, инжињера разних струка и т. д. У току ове школске године, Гајрет je издржавао 96 студената и преко 35 студенткиња и ученица виших стручних школа. Гајретова омладина у Београду je веН у велике*.стекла симпатије и наклоност Београђана због своје* вриједности, скромности и лијепог понаша ња. Осим тога Гајретовци се истичу као најбољи студенти на свим факултетима, чиме су стекли признање и повјерење свих својих професора. Сваке године no који од Гајретових питомаца добије светосавску награду. Тако су у току ове школске године 3 однијела прве награде, a један од њих je добио чак највећу награду на београдском универзи\тету. Затим Гајретова омладина у Београду јако се истиче својом активношћу no свим студентским стручним и нестручним удружењима, почевши од Академског пјевачког друштва »Обилић«, na до Академског одбора Јадранске страже, кога су Гајрстовци чак основали. Они такођер узимају јаког учешћа у готово свим грађанским београдским хуманим, културним и националним корпорацијама, као Црвеном Крсту, Народној Одбрани, Јадранској Стражи и т. д. Ha тај начин се наша студентска омладина, поред других стварних користи, још за вријеме студија вјежба за будући смишљен и организован рад у народу. У самом Дому питомци имају своју Социјалну секцију, Дебатни клуб и једно опће удружење под називом: »Удружење питомаца и питомица Београдског Гајрета Осман Ђикић«. Са нарочитим задовољством истичемо, да су прије 2—3 мјесеца основали и своју задругу мјешовитог типа, која међу њима врло лијепо напредује, a у свим београдским задружним круговима изазива одобравање и дивљење. Готово су сви питомци чланови те задруге. Може се само мислити, од каквог he васпитног значаја бити та задруга за нашу студентску омладину, која сутра ступа у живот и у народ, гдје задругарство треба и мора да узме предоминантну улогу у националној привреди. Рад Београдског Гајрета пратио je наш Гајрет у овој години са највећим интересом и са највећим задовољством, na наше чланове можемо извијестити да je у овој години тај рад протекао са врло великим успјесима. Забава Београдског Гајрета у Сарајеву, коју je наш Гајрет и морално и материјално помогао, била je срдачно поздрављеиа. �Рад Гајрета у јужним крајевима. Наш рад у јужним крајевима није ове годинс донио задовољавајуће резултате, једно ради саме кризе, a друго што je Гајрет за онај свијет новост, која се не може одмах пригрлити, као што се није могла пригрлити нити у нашим крајевима у годинама његовог оснивања. Потребан je чешћи поход јужних крајева, потребно je ближе упознавање, a потребно je ради еклатантнијег упознавања Гајретових циљева, реална акција у јужним крајевима као отварање домова, течајева, дијељење стипендија и т. д. Али у овој години то се je морало ради кризе изостати и одгодити за боља времена. Нашим радницима, који су тамо на терену, и нашим т а мошњим пријатељима били би топло и свесрдно благодарни кад би no својој иницијативи агилниЈе и интензивније развили Гајретову акцију, док то Главни одбор Гајрета буде могао у пуној мјери развити и док за то буде имао потребна сретства. Гајретове едиције. Према закључку прошле главне скупштине лист »Гајрет« излазио je у ограниченом опсегу, износећи само извјештаје и вијести Гајретове организације. Лист »Гајрет« престао^је тиме би,ти п^ава лектира породице, служио je аа обавјешт^ње-о стању и раду организације Гајретовим радницима, na се je осјетила неодољива потреба да лист износи и no који актуелни чланак. Премда je лист с у ж ^ иЛак су издаци <Ука гова излажења бш\и велики и у толико љивији, што се претплатом нису могли покрити, му се je ради штива смањио и број претплатника н интерес читалачке публике. Излажењс листа ко шгало je 133.260.90 Дин., a претплата je убрана у износу од Дин. 33.627.80. Ово искуство са листом даје Главном одбору повода за размишл>ање како he лист у будуНој години уредити да би био лист наше обитељи, a и репрезентант културног и националног, интелектуалног и литерарног живота и дјеловања наших муслимана. У прошлој години ради владајуће кризе нијс био велик број Гајретових едиција, na се je Гајретова библиотека повећала само са једном књижицом »Гајретових предавања«. Главни одбор Гајрета сматра за своју дужност да, подносећи овај извјештај о раду своме и својих одбора и повјереника у минулој години, искажс срдачну захвалност свима члановима и пријател>има, који су-потпомогли Гајрет било морално или материјално. Нека je хвала сваком оном појединцу који . je допринио и најмању жртву за наш Гајрет, својим ' -^ичним радом и пожртвовањем, живом или писа ном рџјецју, новцем, прилогом у нарави или ма којим другим начином. Исказујући им топлу хвалу и признање, Главни одбор их моли да и у слиједећој години не забораве\воје мезимче, да му указују _Cgpjy помоћ и пажњу, не скидајући никада с ума да he муслимански дио нашег народа путем Гајрета и .егова рада заузети онај положај у друштву и наioj' заједници који он мора да заузме no своме . јоналном позиву, no својој вриједности и no своjoj виталности. I ■! I II V Списак питомаца Гајретовог и Просвјетиног мушког конвпкта у Требиљу 19 Ч О <u a D-.TO Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 Баић Ратко Бајрамовић Сабит ЗубчевиН Енвер Кудуз Виде Муминагић Џемал Самарџић Божо Семиз Стојадин Ћишић Ибрахим Милошевић Ратко Скочајић Новица Џоџо Пајо Виђен Кадрија СадиковиН Халид Хајров-ик Мухамед Милошев^ић Ристо Пашић Фадил Иопадић Ратко Шаровић Војик Солдин Назиф Трухар Вилим Тртак Дервиш Шеледа Момчило Пашић Фздил a Bt s а CL, к н Б (3 s ti rt Ч 0) О. D. rt 1 1 1 1 1 1 1 I u 11 11 ш 111 111 IV IV IV IV 1 IV IV IV 111 Име оца, ма)ке или старатеља Mjecro боравишта Илија Ариф Идриз Перо Атиф Драго Перо Салих Обрен Симо Сока Сул>о Сафура Смајил Никола Мустафа ЈБубица Павле Нура Фрањо Мехо Нора Бешир Чапљина Фатница Џивар Џољице Љубушки Клечак Љубушки Мостар Рудо Пољс Нилећа Дражин-до Гомиљани Љубушки Мостар Гацко Автовац Фоча Степен Љубињв Билећа ЈБубиње Столац Гацко Примједба 197 �Crnicaк пптомаца Гајретовог мушгсог копвпкта у Сарајеву s S IO a (X 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 198 et a m rt (X Име оца, мајке или скрбника Чекро Шукрија 1 ЧенгиН Енес 1 СалетоЕмћРешад I СердаревиН Асаф I Агановик Мухамед II АлибеговлН Исмет rt II Џиндо Расим II Џивдо Едхем 11 S Хаџрхалиловик Енес 11 Махик М\харем 11 Зечевик. Салих 11 rt Халиловик Фадил III Курбеговик Мчтхат IV Даутбеговик Џемал IV S Дрљевик Мехмед IV Муминовик Салих IV Сужањ Хамид IV (н Чекро Смаил V Пашић Сафет V , Шехвк Халил V Дубичанац Муниб VI r f ffi Лојо Енв^р VI Хајлаш Салих Vll Мемишевик Нусрст Vll Прачик Ибрахим u /VII Сердаревик Изет Vll Софтик Сулејман Плевљак Мурат Реџик 'Мухамед a Ступац Мухамед Vili 1 Мирјаник Раде t Тузлик Салих * 1 —= Реповад Ибрахим VI Садиковик Му*амед .f Vili Ра.мик Екрем Шер. ги н. Vll Арсланагик Хајрудин 1 ) Диздаревик Зпјах 1 Мулалик Ахмед 1 Шабулик Ибрахим 1 g Шахинпашик Касим 1 Никшик Алија 11 a Никшик Муле Бишчевик Смацл * 111 Јагањац Зајко 111 Мулаосмановик Халид 111 Чишик Мехмед IV Кривокапик Јован IV Салман Мурат IV Шуљак Сулејман IV Муцик Халим V Чавкик Ејуб Ковачевик Мустафа rt 1 "s Ковачевлк Момчило 1 0) Латифик Ибрахим 1 rt Кавазовик Реуф 1 rt Хаџмсели.човик Рцфат 1 rt Мешановик Мустафа 1 Er Прљача Џемаил 1 ffl Рашидкадик Сулејмаи 1 Салетовик Акиф 1 H Деиировик Неџиб 11 Хускик Шукрија li Хусеин Смаил М\хамед Мујага Мустафа Асим Ћамил Хајра Хасан Хамид Ибрахпм Мустафа Адем A. Хусеџиновик Шерифа Осман Мехмед Хусеин Име u презиме о a ^Адил Хасан Рамадан Рашид Ајна Ремзија Васвија Хабиба Лахму Митра Митра Сејда Али Риза Мустафа Мухамед Шефкија X. Ахметбеговик Мухамед Идриз Фирдуз Осман Јусуф Кулеповик Емина Дервиша Фатима Спаргтац Стана Ђулсема Ибрахим Хамша Муцик Хава Џемила Анастасије Хусеин Мелка Ибрахим Миралем Сејфо Осман Мухамед Ахмед Хасан Мјесто боравишга Столац Фоча Вареш Лзубиње Сарајево Дервента Рогатица Кнежина Вцшеград Љубушки Високо Дервента Тузла Добој Гацко Вареш Чевљановићи Столац Чајниче Столац Б, Градишка Фоча Мостар Чајниче Б Грацишка Лзубиње Високо Фоча Бихаћ Мостар Подроманија Подроманија Коњиц Велес Травник Билећа Лзубушки Зворник Бихак Рогатица Сјенице Б. Поље Сан. Мост Бцлећа Градачац Мостар Цетиње /Бубиње Требиње Сарајево БихаН Коњиц Пријепол>е Травник Приједор К. Варош Рогатица Плевље Горажде Вареш Б. Лука Ливно Примједба прсмсштсн у други интср. пре.нештен у други интер. истуиио истуиио премеииен ј друп< интср. �Pe дни 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 о Име u презиме Латифић Алија Музуровик Асим Делировик Јусуф Суљкановик Назиф Захировић Асим Фетахагик Ахмед ХаџиН Сафет Капиџвћ Ариф Муштов-иН БеКир Сердаревић Менсур Соко Хилмија Горак Салих Ханик Ахмед Хуремовик Шефкија Прашо Сафет Сеферовик Узеир Верем Алија Шукалик Асим Демировик Сулејмаи Кадрибеговик Ибро Колудер Узеир Крупик Енвер Омик Теуфик Буразеровик Цемал Чакловица Абдулах Хамбираловик Хамдија Латифик Мустафа Питик Сулејман Шабанац МехмеД Фехимовик ,Адем СлипичевиН Реуф Мићијевик Адем Абдузаимовић Енвер Бекташевик Џемал Диздаревик Сулејма\1 Хусеинбеговвк Суљо Идризовик Мехмед Имширпашик Мехмед Касумовик Шаћир Кршлак Касим Кујунџик Хајрудин Пашагик Ферид Садиковик Мухамед Саханик Мехмед Ајановик Абдулах Бајрик Хифзија Бурџовик Хилмија Беговик Енвер Бушатлија Мухамед Крвавац Џемил Алиефендик Мустафа Церик Есад ЧаушевиК Теуфпк ХамзиН Хифзија Халеповгик Абдулах Ибруљ Мус.тафа Југо Мустафа Куртов-ик Дервлш Лончаревик Ахмед Ппњо Шефко Рамхусовик Сефер Смајик Исмет Вехабовмћ Хусеин a 3 a. 1 о н јјј u в а> л о. f- * м g о 2 a a м sr о 3 * 3 3 a & > h ° U a н S 0J 11 11 IV IV IV 1 1 1 1 1 1 11 11 11 11 11 11 11 IV IV IV IV lv 1 1 1 11 11 11 ш 111 IV 1• 1 1 ■ 1 1 1 1 1 1 1 1 11 11 11 11 11 IV 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Име оца, мајке или скрбника Зејна Осмо Дуда Фатима Хасан Мустафа Ибрахим Хамдија Рабија Абдулах Смапл Ибрахим Хасап Хусеин Тахвр Узевр Идриз Зацм Ахлед, Хусегш Ибрахии Алија Мухамед X. Мумин Салих Зејна Халил Ибрахим Назифа X. Ибрахвм Мехмед Хетиџа Зцба Мустафа Авдо Салих Емин Ибрахим Ибрахнм Шаћир Сафура Хасап Мехмед Хасан Мурат Сејфулах Сабнра Дервиш А л и еф. Мухазем Хасан Арпф Смаил ХалеповиН Др С. Омерхоџпк Мухаоем Бешпр Хусепн Рашпд Пвњо Муратдана Мехмед Алија Мустафа Мјесто боравишта Б. Поље Столац Лукавац Острожац Високо Пеочак Сарајево Билека Зеница Бијељина Орашје Пријепоље Чајниче Б. Дубица Д. Вакуф Мостар Столац Мостар Б. Крупа К. Вакуф Приједор Зворник Зворник Ливно Столац Мостар Ливно Мостар Мостар Тешан. Коњиц Љубушки Купрес Бугојно Д. Вакуф Бихак Јајце Хрипавци Б. Нови Љубушки Зворнпк Рогатица Добој Б Поље Дарвенга Бугојно Сарајево Бијељнна Приједор Козарац Травнпк Дервента Билека Невесиње Гадко Травник Високо Беране Маглај Травник Примједба вступио иступио нступио ист. из гаколе р«ди болестн ист. из школе радн Солссти нступио 199 �Сппсак пптомпца Гајретова Женског конвпкта у Сарајеву Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 200 БајриК Мукелефа Беширевић Насиха Велагић Сабира Зечевик Фатима Екић Ајиша Ибрахимкадић Хидајста Корић Ифета Кукољ Фахира Лагумџија Мулија Мехвћ Ферида МоћиК Загорка Мулахусић Зумра Махић Садија ПоробиК мујесира Сарајлић Фатима СмајилбеговиК Едиаа Татарагић Рефија Ђурић Силвија Фазлагић Ениса Хаџисмајловић Хапкнја Хаџиагић Свдика Агановик Васва Ђођић И§ета Јукик Бехија t Ч' , Кланчевик Бахрија Љубовић Назпфа Манџука Мрхра Мујичић Разија Омановик Емина Прохић Хајрија Садиковик Ајиша Сиручић Хаша Слипичеввк Хатиџа АђуловиК Бисера АлићехајиК Ханифа Арнаутовик Емира Зечевик Адила Кљако Хашмета КајимоЕ-ић Невзета Мићић Савета Мулалић Сенија ХаџихалиловиК Ениса Хоџић Ениса Муфтић Ремза Џинић Асрија Тихић Хаша БашагиН Хајрија Бешик Сафија Коњхоџик Зејна фвлиповик Магбула Гајик Ангелина Арнаутовик Џемила Ганик Халима Гребо Џавида Зајимовик Васвија Нухефнедик Фатима Орман Сенија Хаџимешик Рамиза Пашалик Васва Жујо Хабиба Алијагик Васва Име оца, мајке (скрбника) Зиба Хрустанбег Алибег Алија Хусеин Едхем Ариф Авдија Халил Омер Јованка С. Јелачик Алија Мурат Мустафа Тахпр Алија Салко - Алија Суљо Мехмед Сулејман Салих Омер Зухдија Нура Авдо Осиан A. Мусик Јованка Ахмет Хасан Васва Омер Нејра ф. КуртагиН Хатиџа Ајиша Фахра Махмут Без скрбника Р. Караџик Фатима Авдо Емин Мурат Алија Сафија Ферида Јусуф Фатима Мјесто боравишта Мостар Б. Петровац Благај Високо Илијаш Јајце Прњавор Невесиње Власеница Модрича Власеница Сарајево Љубушки Дервента Семизова ц Тешањ Фоча Рудо Чапљина Чајниче Дервента Љубушки Прњавор Вишеград Сребреница Невесиње Купрес Мостар Прозор Ускопље Коњиц Сребреница Мостар Б. Брод Тешањ Сарајево Високо Мостар Травник Власеница Маглај Вишеград Јајце Фоча Жепче Власеница Невесиње Приједор Љубушки Кључ Сарајево Брчко Н. Пазар Љубиње Козарац Прозор Љубушки Фоча Б. Крупа Зеница Дубочац Примједба 24. XII. наоустила школу 74. XII. напустила школу Напустила школу Напустнла школу Одсгран.сна одликои Г. О. Г ради неуспјеха у иауцн Ha боловању од 15. III. 0 'с т р ан .е н а одлуком Г. О. Г. ради неуспеха у науци �Име оца, мајке, скрбника Име и презиме 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 Дубииовић Сенија Ђурић Ениса Хаџиалијагик Мурувета Марковик Надежда Симовик Живана Туцаковик Даница Ресуловик Шевала Талик Земира Тихик Зухра Чаушевић Џемила Муфтик Есма Фазлагик Енвера Арнаутовић Шефика Бехмен Фатима Крстановић Јованка Травањкик Хајрија Реџик Зејна Чапљик Сејда Пашик Сафија БишКевик Емина Диздаревик Зенка Церик Нафа Туралић Хаснија Пашик Алија Бркик Нафа Чечо Нура Касумовић Зекија Салих Зухра Сулејмаи Стојан Стеван Драгиња Назиф Андромаха Куртагик Ф. Нурија Омер Алија Шериф Мурта Лука Ахија Осман Модрича Мостар Брчко Крагујевац Закута Честин Скопље Б. Нови Власеница Метковик Фоча Чапљина Сарајево Столац Бугојно Бтчко Бихак Рогатица • Модрича Сански мост Љубушки Бос. Дубица Тешањ Модрич СтЧзлац Фоча Градачац Р а ги б Сафет Хрустаибег Сабит Шемсибег Алија Сафет $1 Мјесто боравишта Примједба \A ..наОонтвХ ,<швс1 q&јноуХ ..удоА Л тв ш н ц б Н 5 г ж ч 1 А » .п .и u in .iiZ Л и н о н ат зп ал izbijo N ЛваоиетбпаМ ДокхаМ <fiiaoTBqM Ш 111Л A ПБХЗМ ОТ^Б ЦБПО>1 iJuaanuiuik Bimqoi6[ q9j_BMi.3A~ [входчок бдн ■ ЈОЗН •Лд SyH ,дд 1фугзу <-ДО .N IH9l ннз н qo[s; ,иа01Ш[бмЗ .j /2нжо< i 111'£П О >1 q9qM9n.fi (ЈнаошЦБмЗ ] BR6H<1 ВДМТЈЛОЧ (lnr.f БШИЈ .M o [ol' OdlNTROj i ЛнаомБдн 1 оаозн8 (јвтзо М Hiil'.lJ Д Б иО тЗ BBaoqr3l2 Mjisq34 iuoqn8 ./! ilHMNRSjČi НОМБгЛ Hfjpqa .М [БКБЛП. .Н oaiuds! Tsaqo; ЗНННЈБР .ТИ9Г.З .моп .-iqT lOBOa .T3Hii qsasqd НБХЗМ .no јБТШНЗаЗ] . OdlHTHOj уТ .1 IIHSjiJJ сНБШЗТ Б.Н Б1 qsMim •I НЗО) TBKq4l ,оФ FE(pqa qEr.fl93 .Н6Х9М ОТуБ ,i,3 бОп ; гТ Л.(ЏБ i .шззч ЈЗБМг. 1 НБЗБ ( ДИг.К i мнхб i fl.i89qsAq9 i q s. отз FSjpqa qBRA33 HB[Hq9 .НБХЗМ .R9 qsROT3 •НБХЗМ .R3 H6ioqa .N наз L .НБХЗМ .R9 ElNy99q9lJ I Hqx9M ОТ1(Б qeauq9 TBaqo вднвмоиоту, i НБХ9М отув -НБХ9М .R9 •£, НЛНН« ,M dioiiii qsusqd аодоа .тнзн oain9i; цуИЈДвЛ 009qM anrv9uquil ЛинуГ* докхеМ Л и аоаои вК j-фвтоуМ M£<r.mqH i.uuO Лш$ав.\М д н зв Х rfuRaqoO q n »9yX ЛпглО дпг.вТ ЛмшвП вјнг.А d rn ie m e ll su[uli ЛнјнјП вфаТоуМ Д апа'] КЈНДХОМ Лн80П9Џ9'1 I'jhik -I Л вш вп аБ тоу' I бн1вЧ Лнду11 TBqyM ДнмаЧ д 9 мхА ЛнаодБО r.uMBiT нвџвЗ Jlj_«l8M9CI /i N'lBZHRfiU н и еоуХ ЛнаарвфвО б аовХ ZaFq9iH J »|9фз0 rfHt-q9[n ) zirr.yqi.eX /fH i'qo[u') вф втоуМ lluB.ll ) q a a n 3 Д наочибднкЗ д уозМ Д ниои.) ивк^вг.уО и в ј . позГ Ј д«и>а Днаонвтг-ЧЗ вф втоуМ Л и ј ЈЗл О .Ј .з Ш Л и аонБ кхвШ oq6N ji/:q filll омг.Б’0 Л пхаШ н в ко О дкчвг.уж >Ш м т в М Л н аом вбвТ 19КуН ДиаонвТ r.uCir.’J Лпноиј.О!8 201 �бпој Редн! Описак питомаца Гајретовог шсгртског дома у Сарајеву Име u презиме Алибеговић Хилмија Арпаутовић Хплмпја Аџомовић Сулејман Аждоровпћ АхмеД Бапић Махмут bernK Зикро Бркпћ ОСман Вучук Асом ЋебО Мустафа ЋајиК Адем Ћурнћ Мустафа ДемировиК Хајруд Динберовић Ибрачш Добрача Ибрахв.м Дрнда Х«сан Ферхадбоговвћ Еивер Филиповвћ Дерввш ФилипорпК Јакпја Гасал Ејуб Гребо Салко Хаџибеговић Ахмед Хаџвефеадвћ Миссуд ХауимуснК Хилмија Хаџамусић Рашид ХатнбОвић Абдуреаак Хубвјер Рамвв ^ * ИбрвшагиК Абдулатвф Капетановвћ Еввер Капетановпћ Халвл Каветановвћ Ибрахим Кратоввћ Мехмед Кресо Кадрвја Луквћ Борислав Мавововвћ Мехмсд Крпгљак Мустафа Мулабдић Ocuau Обралић Хасиб Оглић Хусевр Пашвћ Талвб Пашалвћ Алвја Прцвћ Нвјав 1’еппћ МусТафа Реџеповић Мехдија Руставпашпћ Еивер 1’удвћ Рагвб Раивћ Мурат Садовнћ Ахмед 48 Саџак Иамил Салихагић Ремввја Сарачевић Хусевв Сијерчвћ Хасвб Сијерчвћ Сефер Сијерчвћ ХаЈрулах - 4 Силвћ Мустафа -- Смилбеговвћ Енвер Скоквћ Месуд Скопљак Сулејмав Султаповић Есад Спахвћ Мустафа Шахмаиоввћ Шел>. Hlapa ц Ибро Шехпћ Салко Швкуларац Осиан Табаковвћ Кпсии ТановвК Исмет З јоллсовмК Смa iiл UG Учи занат бравар ел. мех. седлар бравар сахачиј. стр. бр*в. браваз бријач кројач умј. брусар бравар ел механ бравар ел механ. умј. брусар бравар аут механ бравар - •i« —* ковач стакл. кројач кројач сл механ. равар стр . бравар ел мехен. - „ — 1 <ројач равар g« П осло д а в а ц |з У с п је х У раду И м е оца с кр б н и ка ) М је с то б о ра в иш та Крпан М. Солтерер Загорииа A. Алтарац Сахачић Крњаић Хорват Вукосављсви)Булак Ј. Maj ep Пицељ М. Божић П. Алтарац Леви И Град. елстр. Леви И. Мзјер Зан. шкод^ Хорват К[5пан М. II II I II вдб. дб. вдб. вдб. ili вдб. вдб — вдб. дб. вдб. Мухарем Анша Алија Адем Нура Сулејмаи Мухамед Мехмед Мујо Мујо Алага Салих Абнд Девлија Омербег СулРјман Хусеинбег Фахрудинбег Салих Дервента Билећа К ључ Тузла Кључ Вишеград Мостар Требиње Семизовзц Кључ Б. Поље Кључ Грачаница Рогатица Плевље Рогатица К ључ Језеро Гламоч Љубиње Копчић Г. Paxnh Фоча II II II III ii 11 v>. II дб. Д^- 1 'II II 11 1 II II |i II 1 ili III II ОДл. вдб. вдб. -нсоиј. Ojl*— f вдб. — вдб. вдб. дб. — дб. — вдб. — одл. озл. ОДЛ. — III II! 1 Кабнљо И. инст. воцов Пирнат бравар Хорват ел. механ. Божнћ Левенштајн Монтиљо rro.iap Калемрер кројач X Смајиловић седлар Фиала бријач Балић ел. механ. Чојо М. столар Монтиљо сл. механ. Видаковић кројач Сердаревпћ сл. механ. Леви И. ауто мехрн Шербеџија бравар Хорват ауто механ Аутокоманда ел. механ- Финци Д. бранар Пицењ М. иснт. водов Кабињо Ј. — дб. дб. • вдб. II 1 1 Инж. Ehll.'lOBill. НајериН:-----Ногић Вуковкћ Мон ти ји о Крпан Н. Дир. п олта Чојо М. Финци Д. Сердагевић Зан. школа цицељ М. ауто механ Аутокоманда колар кројач Миличевић седлар Загорица ауто механ. Еделмајер лимар Мордохај елект. Леви И. тр г. пом. Кајор и син кројач X. Смајиловик Коен Ј. ел. механ. — 11 вдб. "д б " 1 дб. ОДл. 11 вдб. II II дб. дб. дб. 11 11 1 111 111 вдб. вдб. вдб. дб. Алија З а јш Едхсм Ибргхим Хилмо Ахмед Мукслефа Абдулах Мухамед Хабиб« Дервиш iyxpa Евдокија Махмуд Ибрахим Салих Хусеин Мехмед Наим Ахмед Решида Медан Јунуз Бамила Мустуфа Рахпма Алија Ахмед Дервнш суњ о Ферхад ш Језеро Горажда К. Варош Чапљина Почитељ Модрич Пријепоље Билећа Модрич Плевље Јајце Тешањ Маглај Сголац Рогатица вдб. вдб. дб. завршио Фојница Г. Туела Копачн Рогатица Цазин Авдо Високо Халид Захим занршио завршно Столац Сијековац Требиње Фатима Сулејман ШаБира Хаџ».ћ Ћчмил Хусеин Елмасч завршио завршио К. Варош Сребреница дб. 111 1 11 1 11 ЈусуФ Примједба Петровац Верани К. Варош Гламоч П рсш .у муш.кок �Снисак питомаца Гајрстова копвпкта у Бањалуцп | тD. Ч «\о D1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 Име и ирезиме « е; О М 3 «1 Смаилагић Наил Бишћевић Атиф s Хенић Идриз JCФејзиК Сафвет D. С— i Мујичић Хусеин Херцеговац Халид КапетановиК Елим СилахиК Алија Османчевић Асим ЈогиК Фадил КадиК Абдулах ЧалкиК Енвер ГушиК Сакиб МаслиК Мујо ИбрановиК Едхем Хрустић Мустафа Ахметашевић Хајрудин Ајановић Екрем Омановић Ахмед te Шахбеговић Халил Б Рустемовић Мусдафа т Сужањ Халил ДаутбеговиК Џеиал с ДрљевиК Мехо Шехерћехајић Харим s с Херцеговац Шефкет Козарчанин Хакија u, Пашић Сафвет Вучетић Хамдија Софтић Сулејма11 Хаџиселимовић Алмаз Лакић Абдулах Бегташевић Тахсин Бркић Хасан Мујагић Салих ХаџиагиК Ризах Ђонлагић Рифат Шишић Нурудин Шашић Хајрудин Доламић Хусеин ' Сулејмановић Сафвет Јусуфовић Смаил стЈ Глухић Омер Леви Рафаел Чаушевић Сафвет s Чизмић Мустафа Шерић Фадил >> Тановић Хамид ПузиК Смаил Харамбашић Енвер ШехиК Касим стручпа 5 a (X I I I 1 II I II II 11 II 111 III III III III III III III IV IV IV IV IV IV IV V\ V VI VII VII VIII VIII VIII Vili Vili Vili Vili VIII VIII I I III III III IV IV IV V 1 I Име оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта Ејуб • Едхем Хатемииа Бањалука Тахир брат Прњавор Сафвет Зулка Заим Котор Взрош Садик Мустафа Расим Мејра Незир Мустафа Мехмед Илијас Мехмед Бешиб Асим Сабит Мехмед ХусеџпновиК Смајо "-n , Сејфо Алија Сулејмаи р ж Салих Ибрахим Хатиџа Емин Махмуд Мујо Мехмед Атифа Мустафа Мустафа Јусуф Мехмед Смајо Зинета Самуел Алија Емина Мустафа Суљо Ахмед Мумин Авдија Орашје Вакуф Гор. Прњавор КладаН) Бпл.ешево Козарац Баљалука Тешап. Орахово Дервента Кладап. ЧевлЈаповић Дервента Гацко Јајце Б. Градишка Б. Градчшка Вишеград Б. Косгајницс Радовље Котор Bapouj Прпјепољс Башалука Лпвно Козарац Дервента Дервента Зеница Зеница Тешањ Брчко Приједор Тузла Зворник МодриК Ливно Б. Дубица Гацко Мостар Саница Гор. Б. Петровац Примједба Пскључсн IS-I-IU32:>.чднсла- Искључсн 18-1 1&32ради с а24-Х 1931 отншао кући и није ССBlune повратно Иткључен 14-11932 ради гла25-X1931отпшао у capajcuски конвикт Истуиио 10 Х1-1931 19 Х-1931 отпшао у бихачкн Приватиста Пскључсн 18-1 1932 ради слабог успјсха у науци Исгупио 24 I.-1932 203 �Описак тштомаца Гајретова мугпког конвикта у Тузли Име 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 204 u презиме Хај ровик.Сенд ИсламбеговиН Фаик Корајкић Бешлага Сарачевић Едхем Сарајлик Асиф Суљагик Алија Џевдетбеговик Асим Шеховик Мустафа Церибашик Хасан Чизмик Ешреф Грабоњик Реуф Хасанбеговић Шефкија Ибрахимагић Мехмед Конџцк Хал-им Реџић Мехмед X. Хасановић Суљо X. Јусуфовик Ризах Скопљаковић Енвер Муратбеговик Мвдхат Османовик Пашага Хатуник Мустафа Мулабегодик Махмут Крџалик Ремзија Муфтик Исмет>- • Бајрактаревик Фуад Џафик Хасан Јарановик Хусе^н Крајиник Шефпк Мухнк Исмет Мујик <£евзија Зураповик Шаћир Арнаутовик Џемил Арнаутовик Шефко Борић Мухамед Дегирменџик Рефик Рачић Едхем Медић Хусеин Селман Касим Спахалик Сафет Сулејманпашик Нафиз Башовик Алија Ћефо Салих Ччушевик Мустафа Ибрахимпашик Исхак X. Јусуфовик Едхем Китовница Хамдија Љубовик Шемсудин Мујезиновик Шефкија Име* оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта Трцбинг? Абдил Хата Јусуфовић Омер A Хилми Зеница Тур Јањари Т. Тузла Кнежина Брчко Крачаиица Р. Тузла Бос. Ш.мац Бос. Шимац Модрича Власеиица Смилућа Зворник Тур. Јаљари Зворник Бос Шамац Зворник Градачац Пурачик Мвричина Дервеита Бихак Градачац Авдо Орашје Завидовићи Мвглај Махоје Ст Мајдан Бос. Шамац Билећа Билећа Мркоњик rp Олово Мркоњик rp. Мркоњик rp Котор-варош Брчко Бугојно Пријепоље Лввно Мидрича Тешањ Гор. Вдкуф Зворник Невесиње Зворник Примједба Пгешао са родб. у Трсбвц,« Искљ. раднел усп унауци Пстунио сааовољно �Редни Описагс питомаца Гајретова гсонвигста у Вихаћу 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 Име оца, мајке или скрбника Име и презиме АјановиН Едхем Беглер Фадил ГгфибовиИ Осман Зел>ковиН Боривој Ковач Мустафа Липовача Хилмија Мешовић Шефкија Ђемаловић Асим Фртуна Сезд Хаџиселимовић Ахмет Алагић Сејид Билић Абдулах Бајић Ћашиф ГрадашчевиН Хусејин Дедић Хусејин ДелиН Р. сим Кадуни^ Исо Ибрахимпашић Џ.фер Ковачевић Адем . Кудић Сулејман Кулаузовић М\харем Поздерац Хакија Фејзић Асим Зељковић Војислав ПоиовиН Мурат Хрустић Мустафа ЋоралиН Теуфик Чзлкић Енвер ГалијашевиН Сул>о Дедовић Муха .ем Ђонлагић Алија Куленовић Хајрудин Мујчиновић Ибрахим Мулахусић Фуад Мустафић Омер Ширбеговић Хамза Бушатлија Махмут АрсланагиН Хамдија Дубичанац Муниб Херцеговац Адем Мемишевић Нусрет Пашалић Сеал Ресулбеговић Есад Софтић СулејманХумо Авдо Ченгић Сафет Илијас Хамза Ибрахим Бошко Ђемила Шеро Емин Мехмед Тешањ ТеслиН Врнограч Бос Крупа Коњиц Ргпач Сирајево Цазин Теслић Прњавор C d ЛКО Бећир Ђула Ахмет Смаил Хајрија Ђулага Хусејин - и 111 IV ч П З V VI Рч Vll Примједба иступио због болести Ни!е се могао упиг. у п нступио својевол.но Искл,. због HeiMiahui.ai Кољиц Томислав-гр Кључ Вејсил = f Мјесто боравишта М Ибрахпмпашијј Омер Мустафа Ахмет Мехмед Ахмет Бошко Ддил Шаха Хусејин Мустафа Ханка A. МемиН Хасан Рашид Хасиба G Јелачић Ибрахим Мухамед Хусејин Мустафа Рамадан Алија Ремзија Разија Ешрефа Салих Салих Хусејин II Хан Витез Брековица Т Гата Заносовићи Рипач Т Дубраве БуЖИМХу Острожац Чскљ. абог непл кркнино Исгупио својемо Ц аЗИ Н Сарајево Бос Крупа Чајниче Козарад Цпзин Г. Вакуф Тешањ Ст. Мајдан Дервента Б Петровац Гнре С рајево Бужим Тешањ Бугојно Са јево Б. Градишка Б. Градишка Горажде Жепче Требиње Радовље Мостар Фоча е u na гимназије н у Б . Луку 205 �С писак питом аца Г ајр етов а мушког копвикта у Мостару к l 'š . _ 'G Рч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 206 Име и презиме 6 3 Нарцис Батлак Осман КолаковиК Авдо Муминагић Абдуселам Пралић Музафер Спужић Мустафа Латић Хајрудин Мехмедбашић Ибрахим Мехмедбашић Михајло ПокрајчиК Ибрахим Муминагић Фахрудин Ормаи Хамид Пашић Енес Садиковић Хасан Вукотић Хајрудин Арслапагпћ Муслија Авдић Исмет Чевро Ахмед Мулалић Мустасра Шат^ор, Адем Харачић Муле Никшић Мехмедалија Ођмановић Есад .Бакшић Омер ГлухиК Зајко Јћгањац Изет КуртаЛиК Мехмед Мехмедбашп k ћамил Ножић Јунуз Шатор Захид Еминић Сафвет Фазлагић Ибрахим Имшпрпашић Ибрахим Лика Халим Муцић Омер Питић Махмуд Зекић Салих ЖилиК Шукрија Хасанбеговић Осман Загић oj * Ч a, т nj (X I. II. II. II. II. III. III. III. V. VI. VI. VI. VII. VII. I. -I. I. I. I. II. / , ж ш. \с ш. ш. III Т IV. IV. IV. V. > v. V. V. V. V. V. V. Грађанску I. Занатску III. Име оца, мајке или скрбника Мехмед Шерифа Атиф Сабит Мухамед Хасан Мухамед Махмуд еф. Јованка Але еф. Але еф. Садик Касим еф. Муниба Мехмед Шађир М. Алајбеговић X. Ахмедбеговић Мехмед Омер Осман Јсман Пашана Зинета Емина Беган Азија Ћумурпја Хасан Хаснија амиџа Алија Ћамила Бекир Дјечији дом Зејна Назиф Садик Омер Фата Осмић Мјесто боравишта Цавтат Благај Љубушки Љубушки Модрич Чапљина Столац Столац Коњиц Чагшина Љубушки Међулићи Лзубушки Медаиићи Билећа Горажде Мостар Зворник Столац Какаљ Љубиње Мостар Мостар Љубушки Примједба ксључен због неплаћања Иступпо драговолно Иступио драгоиол.но �О п н с а к п п т о м а ц а Г а јр е т о в о г м у ш к о г к о ш т к т а у ТГлевљ у Име ii презима 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 Челик Ибрахпм Чепгић Енес ХчџовиК Сзлко Имамовић Мушан Кадић Нурудин Рнчић Адем О ћ еск а Реуф Шувалија Мехмед ф^злиК Еивер Дорић Шефик Хаџисмајло :ih Медо Хаџихалиловик Р.гсим Тафро Нурија Велетовац Хасан Акијевик Мустафа ЋатовиН Мехмед Фелаховик Тафил Кријештарац Хчмдија Лојо Р а М И З Радончић Салих Реџепагић МалиИ Сариџић Мидхатс СултановлК Рагдб Ајановић Рамзија ЧенгиН Вејз ХаџајлиН Елко БегиН Шукро ^r Добарџик Садик Ибруљ Енвер Лојо Енвер t ЉубовиН Мпралем Реповац Ибрахпм Бахтијаревик Исмст Кујунџић Бранко Бојиио :ih Стеваи 6 a $ >. G « f. U еб * i) аз £ 'о n a OJ ti Имс оца, мајкс или скрбипка Сејфо Смајнл Хасан Фехим Едхем Рагиб Сејдалија Мустафа Мурат Емина Мухимед 11 Мехмед Мухамсд Мејра Назмнја Велијеви1| Ћана Ума Ђуле Paimft 111 —Ал.б ■"s Хусејип Сулејмаи Хилмо Рагиб Ајанови IV Омер /Муле VI Vll Иб. Добарџ i Елрсфа Рашид Сејда Сејла Ш> хрета Мпра Јовап Мјесто боравишта Примједба Т^сбешево Фоча БољаииКи Првање Hci/љ. р-шеи.ем Глав.Одб. Дачац Гајретабр: 176од 13.1.1932 r. Вшиеград Напуст. иитер. јер иије прим. БерковаКи у школу абогстарости Гадјено Својеаољно напустио инМиоче 1С1НЛГ ншно i Рудо Плевл.е Вишсград Фоча Б. Ј.година Бистрсчшца Сјспица Миоче Битинс Фоча Г\син.с Плав Сарајспо Искл>. решоп.ем Глаи. ОдУ Чајииче i Г а јретабр:17бод|3,1932. r. 1l a T iie h ir ' Оџак Напуст. ink. и интер. ради Лознице бол. Умро у Б. Пол-у Н. Влрош Hck.i.. ријеш. Глар.Одб. ГајБијело Пол.е рста бр: i70 од 13 1. 1932. г. G a p a jc B O Фоча Которско Коњиц Београд Брбица Урошеиац 207 �Red. broj || | с о ч о 5 о > ^ с « м - | Red. broj S u m arn i p regled p itd m aea-iea �Списак у ч е н и ц а Г аЈрстове ћ и л и м ар ск е ш к о л е у Н овои п а за р у I годиште: Р ах и ћ Н урија, М удеризовик Ћ улсум а, П илица Зејн еба, Х оћаш ш Ф атима, К ам еш и ач авп н Џемка. II ГОДИШГв А л иш иреви к Махија, Годов ац С ам ија, Х ајдараги ћ Ф агима, М ехмустафић Ф атим а, Д рож анин Зариф а, Ћ ар о в ац Кумрија, К о ст и ћ В ерослава, М еховић Х авка, Р вачанон М ухра, Т Н у кл ури ц а Џ емка, Х амидовић Н ока. III ГОДИШТв: Х удовпћ Неџиба, Б ајрактар ев и ћ С ади ја, М ароњ ка Уфа, Ш крп јел Ким ета, М еховић Ч еб а , Х у си ћ Н урија, И совић Н ока IY годиште: У р и т к а н и н Џрмка, Ћ илерџ и к Е м ира, П л у н ц ев и ћ Н еџиба. Списак у ч е н и ц а Г а Ј р е т о в е ћ и л и м а р с к е ш кол е у Н. П а з а р у к о (е с у з а в р ш и л е о в у ш колу А јди н аги к М азлума, Е ју б его в и ћ Ф икета, А гу ш еви к М емнуна, М ухединагпк Саида, М увџић Ц ем ка, Кошгсо^^ц 8убојда, Д раж аш ш Џ аоида, Коничании Есм ана, Б оки ч ан и н Рамиза, Л о јв ћ Н авиф а, А јд и в аги к Н усрета, Ш н р енкапић З у м а, Ч олаковић А бида, X. Ахметовић Х ајрија, К оничанин Зубејда, Мојдраги ћ С адика, Г у с в њ а ц З у к а , Б у х и ћ Сафета, Ш ар у к п к У л ф ета , Ж ар л ч ев и к Р ам и за, Зејнелов и к Р ам иза, Г одовац Х етка, Б и х о р ац Емина, Б и х о р ац Зум а. Списак М у с л и м а н с к е д ј е ц е и њ и х о в а м Је с т а р о ђ е њ а к о |у Je П р и в р е д н и к с м је с т и о н а за н а т с и тр говину до д а н а с. Ш е х и к Х амдија Р ипач , П аш и ћ Раш ид М уљи, А либеговић А лија Јањ а, И брахимовић Х алил Ж и ровн и ц а, Имамовић Ахмет Добој к/К ., Х аџ и авди к Хилмо Т рстен ц в, К арахоџик С улејм ан ITposop, Б ећи рсп ахи ћ Х усви ја Прозор, Џ ем ат Ф ехим Cposop, М урселовик Асим K opaj, С алиховик Ф ер х ат K opaj, А лагик Е мин K opaj, Мехшсик С алнх Kopaj, Б еп и к Ну- срот Kopaj, К љ учаш ш Омер Витииа, Хећимовик Суљо Градачац, Џ в п и ћ Р и зах О цак И брахвм овик М ахмут Р ипач, Софик М ахмут Маглај, Махмик Ибришим У лиш њ ак, М атик, Асим Кладањ, Махмик Ш еф ко У лвш љ ак, Маслик Х асан Провор, М уминагпк Мидхат П розор, Д упановик Мехмед Р ипач, М ујик Мухарем Рппач, М устрић Мехмед К љ уч, Хаџисејдик Зајим Рввовица, Ш ех и к Рам пз Кључ, Имамовик Але К отор Варош , А лагпк Р еуф Сански Мост, Мехмодбашик Б]сад Мостар, Аликадик Сулејман Сеоннца, Омеркехајик Алија Б ос. О тока, Х оџик Мехмед Острожац, Д и8даревик Х асиб О строжац, Б еш иревик Мухамед О строж ац, Б урви к И брахпм ОстрожацК авара А бдурахман Ч аплл n a, Алибеговик Мехмедалија Јањ а, Д едик X . Фехим Модрича, Г у т и к Х асан Модрича, М есиховик Сафет Доетељ, К ап етап ови к Садик Иочител.. П ашалик И смет Б ос. К рупа, М ахмутовик Мујо Л у к в а ц ту р ., Ју н у зо в п к А бдулах Д. Вакуф, Х аџовик Алија Коњ иц, И ски к В ејсил Брон8. М ајдан, А лијановик Х асан Б ос. Отока, Д аутбеговик И лијас Д уге, К арабеговик Алија Модрича, А јановик Сулејман Тош ањ , Х авик Н езир Бос. К обаш , Д одик Сабрија Б ос. Кобаш , Х оздик Џ ем ил Б ос. К обаш , Мивић Хамид Сисак, А либеговик И см ет Ј а њ а , П р ц п к Хамид Д ервента, Р еџ и к Расим Бос. К рупа, Д ел в к Ј у с у ф Л у к ав ац Т у р . Омердик Асим Ц рвено Брдо, К рки к А бдулфетах Козарац, Б ал ал и к М устафа Б л ага ј, А базовик Салих Мојетир, П аш и к Н ури ја Оџак, Салих Ш аб а в Коратманово, К арајлић Ш еф ик К љ уч, Капетановић М ахмут Кљ уч, Османчевик Оалих К љ уч, П розорац Мујо Б о с. Кобаш , Берибак Ахмед Јаб л ан и ц а н /Н .. Б ер и бак Х асан Јабл ан и ц а н/Н ., П едик Мехо С кендер Вакуф, А лајбеговик А лија Б и х а ћ , Весељ овик Кадрија Б ољ етин, Х усеђин овик Асим Д ервента, Б е ги к Х усо Б род к/К ., Т и чи к Ф ехим Требиње, Т и ч и к Смајо Т ребињ е, М оштро М устафа Добој к / К , Д и8дареви ћ Осман П левљ е, К уленовик М есуд К лиш евик. Укупно je смјештено 83 дјеце. 209 �lzv$ešla) b l a g a j n i k a Gajret se u ovoj godini oslonio samo na svoje radnike i prijatelje, oslonio se na narod i od naroda dobivao je sredstva za izvršenje postavljenog zadat­ ka. I ako su sva ostala vrela Gajretovih prihoda pre sahla u ovoj teškoj kritičnoj godini, ovo glavne vre­ lo narodno ne samo da nije presahlo, nego je vrelo bujnije nego ikada. Kako je agilnost i požrtvovnost u prikupljanju Gajretovih prihoda zadivila kod većine mjesnih odbora i povjereništava, tako je zadivila i svjesna darežljivost i pregor naroda, građana i selja­ ka, bogataša i siromaha, inteligencije i neškolovanih ljudi. Na ovakoj svijesti i ovakom radu društvenih organizacija Gajret može da polaže svoje nade i vje­ ru da je budućnost Gajreta osigurana. Prošla naša glavna skupština usvojila je prora­ čun za 1931/32 godinu u sumi od Din, 2,235.000.-Među­ tim već odmah, u početku minule društvene godine iGlavn odbor je došao do uvjerenja da se taj budžet neće moći ostvariti, obzirom na pivrednu depresiju, koja se je počela još od avgusta pr. god. ispoljavati na svima stranama. Radi toga je Glavni odbor Gaj­ reta morao nastojati de društveni proračun pribl žno uravnoteži, kako Se ne bi utrošila veća suma iz društ­ vene imovine. P R I H O D I I. Od redovne članarine imali smo prihod Din. 167.379 86. Proračunom je'bio predviđen prihod od redo­ vite članarine od 250,000 Din, prema tome manje je primljeno oko 80.000 Din. II. Od članžrina dobrotvora i utemeljača Gajreta primljeno je u ovoj godini Din. 85.792.- dok je pro­ računom predviđeno Din. 100.000. Prema tome ova članarina podbacila je za Din. 15,000- Ovo podbacivanje prihoda u članarini jest dosta osjetljivo, a može se pravdati donekle materijalnim poteškoćama Gajreto­ vih članova, i naroda uopšte a u izvjesnoj mjeri i nedovoljnom aktivnošću nekojih društvenih odbora i povjereništava. III. Od zabava i teferiča primljeno je Din. 417.736.93, dok je proračunom bilo predviđeno Din. 400.000-, pa je tako više primljeno od društvenih priredaba za blizu Din. 18.000.IV. GajretovDan dao je prihod od Din. 107.671.25 dok je bilo predviđeno Din. 100.000.-, pa je i ovdje postignut višak od Din. 7.000. V. Od raznih darova i dobrovoljnih priloga pri mili smo Din, 312.642.18 a proračunom je predviđe­ no Din. 300.000.-, što znači da je ovdje više primlje­ no oko Din. 12.000.VI. Od priloga u naravi primljeno je Din. 5.705.25 a predviđeno je bilo Din. 50.000. Zašto je ova stav­ ka u ovoj godini podbacila, jasno je svakom Gajretovom radniku. VII. Od Gajretova cigarpapira primili smo sve­ ga Din. 53.461,73 a bilo je predviđeno u proračunu 2 \0 Din. 100.000.-, pa je na taj način manje primlje,u , okruglo oko Din. 47.000,- S t žalošću ovdje nioran,0 konstatovati, da Gajret gubi jedno od najjačih svojih vrela prihoda, koje je neprekidno izviralo punih 25 godina. Uprava Državnog Monopola u ovoj godini je ukinula daljnu izradu cigarpapira pod raznim etike, tama, pa je tako ukinula i izdavanje cigarpapira Pocj etiketom društva Gajret. Polučeni prihod u ovoj g0. dini od Gajretova cigarpapira uslijedio je od t0ga Što je u tvornici, u kojoj se je izrađivao naš c g^r.’ papir, preostala izvjesna količina nerasprodata Gaj. retova cigarpapira, koji je preuzela Uprava državnih monopola, te je od brutto prodajne cijene toga pa. pira isplatila Gajretu 1% VIII. Od kamata na društveni novac, uložen u raznim bankama i od dividende na društvene dioni­ ce, koje su iskazane u posebnom iskazu blagajničkog izvještaja, imali smo prihod od Din. 153 248.42 a previđeno je bilo 160.000.- Ova svota bi bila još veća da smo primili dividendu od društvenih dionica Banke Gajret. IX. Od obskrbnina pitomaca u društvenim inter­ natima primili smo ukopno Din. 470.32650 prema to me manje za Din. 300'A- nego što je to proraču­ nom predviđeno. X. Od predplata na list „Gajret" primljeno je Din. 33.627.80 pa je prema tome manje primljeno oko Din. 16.000.- Nažalost i pored svih nastojanja Glav nog odbora i društvene kancelarije, pretplate se veo ma slabo uplaćuju. Glavni odbor je u više mahova urgirao pismeno pretplatnike da plate dužnu pretpla tu, a takodjer je apelovao i na Mjesne odbore i po vjereništva da se i oni zauzmu za društveni list i za naplatu pretplata od pretplatnika u njihovim mje­ stima, Polučeni prihod od pretplata pokazuje nam da se listu GAJRET nije poklanjala dovoljnja pažnja. XI. Od značaka, razglednica i zidnih kalendara primili smo Din. 22.543.-, a bilo je predviđeno Din 25.000,- Ove godine izrađen je po prvi put Gajretov zidni kalendar, a također su izrađene i Gajretove raz glednice. Prihod sa ove strane ovoga puta nije bio velik, a uz požrtovan rad društvenih organizacija mo­ gao bi biti daleko veći, tim prije što se Gajretovi članovi i prijatelji služe drugim vrstama kalendara i razglednica, pa su dužni, u prvom redu nabavljati za svoje potrebe Gajretove razglednice i kalendare. Prema tome, ukupni prihodi u ovoj društvenoj godini iznašaju Din. 1,830.134.92.- Kako se vidi iz ukupno polučenog prihoda u ovoj godini budžetom predviđena svota od 2,235.000.- Din^ nije se postignula i to okruglo za Din. 400.000.- Na prvi pogled ova suma izgleda dosta velika, ali ako se uzmu u obzir materijalne teškoće, koje su vladale u narodu u minuloj godini, naročito ako se ukaže na činjenicu da Banka Gajret, prema svojim statutima, nije ispla­ tila društvu Gajret ni u ovoj godini dužni doprinos �Gajretu od njene čiste dobiti, koji je u našem p ro XIV. Na administrativne troškove(kirija, 'ogrijev računu bio predviđen za ovu godinu od 200.000 i osvjetlenje, izrada raznih vrsta štampanica za kancekada se uzme u obzir da smo izgubili prihod od ci- lariju, društvene konvikte i Mjesne odbore i povjere' garpapira proizlazi da je približno polučena suma ništva, poštarina, telefonski razgovori i takse, putni prihoda predviđena u društvenom proračunu za godi- troškovi i dr.) izdato jo 115.381.68 a bilo je predvinu 1931/32. đeno u svemu 80.000.- Din. Pored svih nastojanja ovi izdaci nisu mogli bi­ R A S H O D I Uvijedjevši Glavni odbor, već u početku društ­ ti manji. XV. Na plate i osiguranje društvenih namješte vene godine, da neće moći ostvariti predviđenih pri­ hoda, nastojao je da i društene rashode, po moguć nika izdato je u svemu Din. 157.385,60 a bilo je pred­ viđeno proračunom Din. 200.000.- Suma od 200.000. nosti, dovede u sklad sa prihodima. 1. Na društvene internate utrošeno je u svemu Din. predviđena je radi toga što je Glavni odbor za­ Din. 1,260.856.23 pa je prema tome manje utrošeno, mišljao da u interesu veće aktivnosti društvene kan­ nego je predviđeno proračunom Din. 74,000.* Ova celarije i proširenja rada postavi još jednog činovni­ razlika u izdacima društvenih internata nije nastala ka, ali usljed teških ekonomskih prilika, odustao je nikakvom redukcijom pitomaca u konviktima, jer u od te namjere. konvikte je ove godine primljeno više pitomaca nego XVI. Za održani Gajretov Zadružno poljoprivred i jedne druge godine kako se to vidi iz izvještaja ni tečaj u‘ Sarajevu u julu mjesecu prošle godine u sekretara. Ova razlika je nastala stvarno usljed stro­ trošeno je Din. 67.560.76. ge ekonomije, koja se je zavela u svima internatima, XVII. Za štampanje pete sveske Gajretove bi­ kao i usljed jeftinoće živežnih namirnica. Koliko je- blioteke izdali smo Din. 2.000. utrošeno na izdržavanje pojedinog internatu vidi se XVIII. Za nagrade studentima Beogradskog uni iz tabele prihoda i rashoda (stavka 1-9) verziteta za najbolje izrađene temate doznačili smo X. Za anafalbetske tečajeve .utrošeno je svega Beogradskom univerzitetu Din. 5.000- a ta je suma Din. 744.- i to za otposlate bukvare. /^ T B M ž e to m odobrena. XI. Za stipendije đacima raznih srednjih i stručXIX. Ostali društveni izdaci iznose Din. 57.123.59 nih škola kao i za 1 stip^ndijif jednom studentu^g^era <|je svote izdato je za isplatu utužene tražbine Kairu (Džamiul Azhar) ,izdato je Din. 187.131.45.- pre- ДНје Gjukića trgovca iz Bihaća prema konviktu ma tome više oko Din. 30.000.- nego što je predvkj u Bihaću, radi koje se je tražbine vodila parnica na đeno u proračunu. sudu već 8 godina, Din. 36,289.59. Ostali izdaci u XII. Na potpore izdato je Din. 5.555.ovoj sumi u glavnom otpadaju na štampanje kalenXIII. Za štampanje i za uređivanje lista »Gaj- dara 1 ~i razglednica. ,nA~> " Ukupni izdaci iznose Din. 1,992.001.21 Proraču­ ret“ izdato je Din. 133.262 90 dok je bilo budžetom nom za minulu godinu predviđeni su izdaci 2,235.000 predviđeno 125-000.- Din. Ta mala diferencija nastala je radi toga što su nekoliko brojeva lista Gajret štam­ pa su prema tome rashodi manji za Din. 240.000Iz čega sa sastoji društvena aktiva i u koje je pana u većem formatu i što su se donosili, po traže­ nju odbora i povjerenika, fotografije Gajretovih rad­ novčane zavode uložen društveni novac vidi se iz tabele „Pregleda društvene imovine". nika i raznih društvenih priredaba. 21/ �Prihodi i rashodi na dan 2 0 juna 1 9 3 2 godine Red. broj Pojedince Dinara PRIHODI Manje primljeno ■ 167.379 85.792 417.736 107.671 312.642 5.705 Muški konvikt Sarajevo . Ženski — „ —т»» — r ^ \ Šegrtski dqip— f n - . . Muški konvikt Banjaluka . — » — B hać . . — „ xr Mostar . . — „ — Tuzla , . — „ — Plevlje . . — * — Trebinje Analfabetski tečajevi (bukvan S t i p e n d i j e .................... P o t p o r e ........................ Izdavanje lista „Gajret* Administrativni troškovi . . . Plate i osiguranje namještenika Zadružni t e č a j ............................ Gajretova predavanja . . . . Nagrade studentima za najbolje R a z n o ................................. . Dnara P 86 93 25 18 25 - RASHODI 212 P od Redovne č l a n a r i n e ..................................., . . . Uienieljača i d o b o t v o r a ............................. Zabava i t e f e r i č a .............................................. Gajretova dana .................................................... Darova i dobrovoljnih p r i l o g a ............................. Prilozi u naravi . : ............................................ Cigarpapira .................................. ........................ Kamata i d iv id e n d a ...................................................... O p s k r b a ................................................. .... . . . . Pretplate na list . ........................................л . . Razno: značaka, razglednica i dr................. .... . L 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Ukupno P R E D M E T na U B lH ” i '1ШЦШ; i 253.171 86 525.408 18 318 347 53.461 153.248 470.326 33.627 22.543 1,830.134 161.866 1,992.001 43 73 42 50 80 92 29 21 ч M 267 021 231.108 215 924 107.223 98 555 123.787 113 434 80.600 23.200 187.131 5.555 23 67 43 98 86 16 90 45 1.260.856 744 192.686 133 262 115.38! 157.385 67.560 2.000 5000 57.123 1,992.001 23 45 90 68 60 76 59 21 �Raeun imovine na 20 juna 1932 godine Red. broj c (1 m e t Blagajna i konvikti . Poštanska Štedionica Banka G-jret Gradska Štedionica Zemaljska banka . . . Prva Hrvatska Štedionica Varda, industrija drveta Musi. trgovačka banka Sarajevo Sarajevska banka Sarajevo Kreditna banka Ljubuški — „ — Tešanj Banka Ferizbegović Hipotekama banka Sarajevo Islamska štamparija Dionice i vrednosni papiri Zajmovi Inventar Predujmovi Zaliha hrane . . . " Razni dužnici . - - Nekretnine . . Cilimarska škola Garancije Početna imovina 20 juna 1931 Gajretov dom Garancije Više izdato 213 �Popis vrijed. papira društ, Gajret na dan 20 juna 1932 god •O тз 0) £Ж Kom. Vr s t a Nominalna vrednost Dinara P Ukupno (uplaćeno) Dinara Nalazi se u depo u kod: D Račun efekata 1 Ratni Zajmovi 2 Srećke Elizabete Post. štediona Sarajevo 22.625 15 22625 10 1 1/4 \ 2/10 1 12 225 275 25 25 1 25 25 50 12 50 Banka Gajret 3 Prva Hrv. Štediona 4 Muslim. trg. obrt. banka 5 Nar. Kredit, banka Tešanj 6 7°/o drž. inv zajam 567 56 700 56.700 .. 7 4% agr. obveznice 173 19.: 00 19 500 i« 8 Priv. Agr. Banka Beograd 117 58.500 58.500 9 Sarajevska banka 27 2.700 2.460 10 Musi. Prom. banka Krupa 25 625 625 11 Prometna banka Sarajevo 30 3.000 1500 12 Udjeli kola i G ajeta. 24') 24000 24000 13 Srp. Prom. banka Sarajevo 5 500 500 14 Kreditna banka »Livno 500 15 2V* o/srabia šteta 20 500 2.000 1 000 16 6% begd. obveznice 17 Dionice Gajret4 banke 18 Musi. Trg. Polj Tešanj 19 Nabav. Zadruga Tuzla 20 Marke Ukupno . . < »* - b 11.000 5500 3 )22 352200 391 075 3 250 350 » Musi banka Tešanj ' serije 100 100 u blagajni 500 500 u blagajni 554.987 50 585.953 50 �Izdaci Gajretovih konvikata u društvenoj Opšti Uzdržav. Uzdržav. canc. trošk zgrade i nabavka i školski i bašte namještaja čišćenje pribor Din. |p. Din |p. Din. |p. Din. |p. Pranje Hrana M j e s to Din Muški konvikt Sarajevo Ženski konvikt Sarajavo Muški konvikt Banjaluka 5. 159.338 50 142.389 36 55.696 38 1 22.175 68 4.511 35 529 50 7.67ojo5 789 V 8327 50 2 024 40 N 4.778 5.871 50 713 50 16.126 75 381 50 8.627 06 2.934 60 Muški konvikt Ogrijev i rasvjeta Din. P- Din. Plate upr. Plate nam ješte­ konvikata vjer. vaspinika tača i dr P Din. P- Din. IP- 9000 27.015 15 7.000 11.100 2 800 3.418 80 107.223 43 10 269 40 1.800 1.699 50 14.421 56 1,800 3.884 84 123 787186 9.403 80 2.010 13.711 30 6 600 ' 4.115 Mostar 60.884 19 8 531 27 585 2.430 2 339 Plevjje 49.619 85 2.798 50 642 5.020 50 2 864 7.882 50 Tuzla 61.388 76 9.986 75 2.050 50 7.078 50 487 ^ .9 8 4 4 90 8.136 25 " N l912 Muški konvikt Trebinje 22 000 Џј 9.000 5.595Ј14 231.108^ л 119.021 62 12.916 20 1.014 U kupno. . . 708 709 73 70 548 75 7.284 10 Din. P 1 1 4.1166C 267.021 23 IP- 36 536 3.757 50 Sarajevo Din. 6 068 60.371 07 Šegrtski dom Ukupno Razno 1 28.702 50 Bihać Muški konvikt Kirija 1931-1932 i 19 262<§0 ko 960 60 Muški konvikt godini 359 25 i 98.555 98 80 60C 90 2.286 45 113 434 23 200 16 23 200 9.200 40 3 486 75 14.953 25 31.168 50 19 250 30 2.960 1.953 65 215 924 67 64 480 76 19.295 75 A 99.808 90 75.236 50 141.907 51 2 6970 46 514 23 1.2GD85G 23 �m j e s t i m a Č 1 narine Mj es t o Srez Dobrot. i ulem. Redov­ nih Din. Din. P Prilozi 7abave Din. Din. p Banjaluka (muš.) Banja­ lučki 4 .4 5 0 _ 30 0 Značke i razgled. Din- I d Din. I p _ . _ Alibunar n Cigle doma 120 7 .3 9 8 •:6 3.931 80 24.011 — 1.014 — 5.05 _ _ 703 - _ Banjaluka (žen.) Čelinac _ — 23X00 - 3 .3 7 0 — Beograd 100 6.110 — M 0 2 30 5.889 25 Bihać (muš.) 470 Bihać (žen.) 3. - 1.188 _ _ 122 Brekovica _ __ _ 15 — 9 Pokoj __ _ _ — 1.110 10 Ripač 11 Bijeljina (muš.) 84 0 _ 2.773 50 440 - 11.759 25 _ — 12 Bijeljina (žen.) 669 495 — — — — 13 Janja 341 _ — — — — 14 Koraj 760 — _ 1.000 - f — — 1.129 15 Tur. Janjari _ — 758 50 i e Bijelo Polje 893 17 Bileća 1.260 — . 923 130 — 5 663 18 Orahovica 106 19 Bos. Dubica 1.355 57 — ш з {. Dubičlci 20 Bos. Kostajnica — — — — — 404 . — 21 Bos. Gradiška 4.350 — 500 - 8.685 50 _ _ __ — 420 22 Dubrave Tur. 23 Orahova 24 Bos. Krupa 3.121 386 B. Krup25 Bos. Otoka 20 \ y > slfi 26 Bužim “ 28 40 27 Bos. Novi (muš.) 193 28 Bos. Novi ^en.' I 2!' Bos. Petrovac 4.302 278 Petroзс Kulen Vakuf B.vački — — — — 93 — 31 Oštrelj _ — — 277 833 69 — 32 Brčko (muš.) 200 444 2 946 274 33 Brčko (žen.) — 2.758 : _ 34 Bos. Šamac 2.129 1.000 200 35 Ćelić 118 540 50 609 36 Gor. Rahić 3 415 2 000 37 Orašje 137 — 1.132 440 38 Bugojno 1.000 — 3.645 - 1.295 — 12.802 — 30 Donji Vakuf Bugo­ 40 Gornji Vakuf janski — 6 9 / 50 50 - 1 471 — 41 Kupres — — 842 — — — 190 42 Cazin — 1.250 20 — - 1.271 85 43 Pećigrad — — — — — — 195 85 44 Todorovo 860 — 257 — 100 — 460 45 Vrnograč 40 — — 46 Ve'. Kladuša 47 Čajniče 280 2 - 1.263 130 _ 260 _ 48 Goražde — — Čajnički 85C _ 514 — 1 378 _ 49 Mravinjac — — _ 550 _ 500 — 50 Derventa (muš.) 45 4.082 — 1.729 25 9.270 25 51 Derventa (žen.) — 2.063 50 422 50 2528 52 Bos. Brod 650 — 3.200 — 53 Bos. Dubočac __ 313 I 54 Kotorsko — — 712 50 — — 114 50 55 Odžak — — 786 247 68 565 _ 5(5 Velika — -i100 — 39 — 40 57 lakeš — — —. — — 30 — 58 Dorfulija — — — ■— — — 50 — 50 Foča 260 — 3.105 50 1.000 - 3.6H4 60 Brod — — — . — — — 1.410 61 Godijevo 300 ~ — 216 _ _ _ _ 190 ■ 28 370 17.91'j 55 1690 122 15 1260 16.822 75 1164 341 824 2193 1701 50 7876 106 6480 454 64 300 14.485 30 100 100 150 100 150 100 100 75 305 120 104 2320 50 400 2625 25 300 100 50 420 156 3537 620 3183 1550 666i f>( 7101I 50 118 1279 4264 2758 3429 1402 50 2415 1834 19.572 25 20 125 230 _ _ 40 200 150 250 62 125- ■ 41.634 39 100 Ukupno 20 550 100 750 IJ-J. i 5 Razno (Kalenda ri) Din. 150 900 1.150 1195 _ _ List „Gajref 20 25 49 3597 2401 1052 3872> 05 295 1977 40 180 2178 2846 1050 20.071 50 5062 4365 313 1127 17381 68 179 55 50 8740 1410 300 �£ a •a a 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 78 79 80 81 82 83 84 85 89 90 92 93 04 96 97 98 99 101 102 103 105 107 108 112 114 115 116 IV 119 12 122 12. 124 Mj e s t o Srez Ćl »nar n e Dobrot, Redovi utem vnih Prilozi Zabave Cigle doma Značke i List razgled. .Gajre Din. JeleČ Zakmur Fojnica k/K Gacko Fočanski p.1 Din. | p. Din. | p- Din. | p. Din. | p- Din. | P- Din. 1p. — — _ 96 75 33 _ 120 100 50 ___ Gatački __ 1.725 75 — — 1375 _ _ __ 575 500 — 2.178 25 Gračanica (m ) Gračamca (ž.) Gračanski Maglaj — — Gradačac (m.) — — Gradačac (ž.) — — Modrič (muš,) ’a •a — — Modrič (žen.) — — Špionica Tur. 6 — — Vučkovac — — Zelinja Gor. Jajce (muš.) — Jajački __ Jajce (2en.) — — Kičevo Kladanj Kla’danjski 1.000 Olovo — — Stupari Ključ (muš.) Ključki — Ključ (žen.) — — Sanica Gor. —*/ — t — Konjic Konjički — Bjelemić —J — -£■ — Kotor Varoš 50C — Livno (muš.) — — — — Liubuski Kumanovo — Matejić Mostar (muš.) 6.200 Mostarski -тBlagaj k/M . — Potoci — Mrkonjić grad 150 Nevesinje Nova Varoš — — Ohrid __ Peć Plevlje PlevaljsKi — — — — Strahov do Priboj PribojSKi — — __ — Sočice — — Podgorica Prijedor 92C — Kozarac (m.) Prijedorsk 2.620 — Kozarac (ž.) — — Ljubija lsi. Prijepolje Prijepoljsk — — Komaran — — Prilep — — Prizren — — Prnjavor PrnjavorsK — 1.00C Bos. Kobaš Lišnja — — Prozor — Radovište — 65C Rogatica ( m ) Rogatički — — Rogatica (ž.) Glasinac — — 1.099 285 321 — 810 — 132 — — — 150 — 2.728 z — 1.091 50 132 — 701 50 70 — — __ 974 50 1 — — 1 312 — 1313 50 — — — — 6 053 — 260 736 — 254 20 200 — 3.697 20 12.989 50 1.079 56 5078 75 514 3711 75 400 — — _ 2.715 326 50 — — 75 — — 210 _ 127 — 75 _ — — — — 876 — - - — 875 — 900 — — — — — — — —. — — — 8984 — — 100 z 812 — — -- n— — — 13 999 75 — — 257 — — — — — — 325 — 100 — 450 598 140 ~ 80 — — 1.164 75 —/ -=■ 31C — [— — 19 -цГг — 854 1 615 25 200 t i | _ lll Ш 1.522 - — - — — — — — — — — — у' — — 100 — — — — — — — — — — — 3 900 — 1.000 — 23.070 2б 100 — — — 40 — 34 — — — 520 — 639 — 298 — 600 — 650 — 2.312 90 4.161 10 — — — — 76 — -7 — ;— — 3.911 50 — — 270 50 500 — 399 30 — — — — — — 40 — 7.878 25 979 50 50 — — 82 — 85C — 310 — 9.421 75 — — 82 32 — 125 — 885 — 219 — 200 100 50 80 _ — 15 — — — 705 — — — 335 -Л 2.250 — 876 — 2.496 75 276 — 5.307 2.400 16.71) 75 353 — 106 249 — — 80 — — — "— 441 '— 1— -- — 12C — — — — — 150 —' — — — 100 — 300 — — — — — — 1.430 — — — — — — — — — — — — — 135 — — — — — — — — 100 — 232 — — — 320 — — — — — — 801 — 2.567 — — — — — 1.208 — 1.128 — — 4.136 — 516 132 — 7b — 3.416 — — — — 3.237 — 130 — 3.950 — 231 — 4.482 — — — — — — — — — — 327 3.063 — — — 5.892 72 53 ~ 30 — — — — — ' — г— ■ — — — 18 — — — 350 — — — — — — 100 137 — — — — — — — — — — - — — — — 167 50 — ' 50 125 100 200 — — — 150 — — — — — — — — — 140 — kalenda­ Ukupno ri) Din. | p. Din. i D. 40 439 75 55 50 15 6.043,95 15.499 50 1.3487518.221 800 - 59 105 — 35 — — — 30 __ — 125 z — — 65 3 200 1.711| 1,332 2071 1.751 1 255 12.527. 812 598 — 3.45925 212 — 106 — — — 115 — 850 — 327 — 3-123*25 — — — — 775 — 30( — — — 610 — — — — — 335 — 25 — 10.642 50 50 — — — 25 1.001 — 5< — — — 4712 75 43C — 86; 25 4616 — 10C — — — 6,107 — — — 25 — 2425 — 75 — 25.341 75 83( — 100 — 700 — 27b — 35.145 25 — — — — 140 — — — — — 630 — — — 25 — 1662 — 100 — — — 7.724 — 1.676 — — — — — 1.284 — 750 — 240 — — — 15.313 25 — — — — 82 — 150 — — — 307 — — — 1.474 50 100 — — — 700 — 100 — 100 — 9829 55 125 — 50 3.699 50 — — — 320 — 68 — — — 161 — 75 — 3.591 — 100 — 250 — 100 — ■ — — 1.251 — — — *6279 — 475 — 100 — — — 4.180 — 100 — 25 — 7.146 — 135 — 175 — 25 — 4.528 — 150 — — — 150 — 888 — 50 — 12.111 2 2 133 — — — 702 — 100 262 — — — — — 150 — ‘Г 2 /7 �■O Mjesto Srez ar 12 12 12 12« 12c 13C 131 13: 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 158 159 160 161 162 163 161 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 17/ 178 179 180 181 182 183 184 183 186 187 218 Ć an a r i n e Dobrot. Redov­ nih i utem. Din. Godimilie Podžeplje Sjetlina Sijed ovići P Din. P Din. 5H - Rogatićkl 6C — Prilozi _ Zabave P Din. P Din. P — — — — 2( _ 22" 46? 50( — 1.78 — — п — — — 215 194.67 7, 16.634 50 187.565 8.150 — 2.000 — 1.350 — to: — 1.713 5( 1.586 — — — 2 80C — — — 152 __ — — 2C __ — 12/ __ __ — 1.391 _ __ — — 30 — 37 _ 267 — — — — __ _ 61 — — — 1.595 — 23.277 Sarajevo G. 0. — Sarajevo (ž,) 630 __ llijaš — Ozren 2 — Pale сл — Pazarić Trnovo — San. Most (m.) o — San. Most (ž.) — Budimlić Japra <0 — Kamen grad — Sjenica Sjenički __ — — Kladnica — __ s _ 2.000 Skoplje c v 40 — 1U Slav. Brod — Srebrenica Srebre97ђ 570 U 272 _ nički __ — — Bratunac 200 — __ _ _ _ 2900 Stari Bar л 4.000 — Stolac (muš.) 1.209 — 920 — 7.799 1.002 — . ■ — — Stolac (žen.) 536 >o __ — Aladin.-Crnići 570 — 556 CO 1-050 — 2 694 Čapljina 7.418 — — Domanovići 15 524 — Lokve — 1.641 400 — — Počitelj iti 200 __ __ Trijebanj 116 T i — — Strumica __ Šabac 50 406 _ Loznica 884 189 Štip 10.500 — — Tešanj (muŠ.) 1.805 1.196 15.367 — — — Tesanj (žen.) 760 Blatnica i 810 — _ 530 D^boj £ 2.445 75 1.130 — 4.107 — Teslić 930 -4 1.103 — — — __ Лetovo 2.U00 — — — 1 ravnik Karaula Travnički — 695 — 70 — 150 — — — Kasapovići 151 87 700 — 1.075 — Trebinje 20 — 9.526 Arsl. Most —— Trebinj293 — ski Dživar — __ — 2.464 890 Lastva — 731 — __ — 2.022 1.U00 — 5.204 75 11.018 — 1uzla (muš.) — Tuzla (žen.) — 1.861 — — 1.389 м 1U0 — 219 50 Gor. Tuzla 25 — Kreka 75 6.602 Kreka-Solara «з ; - i 697 203 Lukavac Tur. 90 150 N — Puračić 585 _ 439 — a — Srebrenik 408 E— Turija 30 — 12 30 _ Uroševac NerodimI 8.000 ski Babuš —. Kačanik 200 Veles — . :■ 1 — — 250 880 Visoko 1.884 6.672 230 1 838 Visočki Breza - 1-500 _ Ugle doma — — — — 4f — — — — — — — — — — — — — — — — __ — , — _ __ __ 50 50 40 25 60 - I _ — — — _ — — _ — — __ — — — —. __ — — —i . . — _ __ 4 10 _ _ — — — — 47 I _ —. —• — _ _ — __ _ — _ __ _! __ 25 25 _ — — • _ - - _ 25 — —I 154 50 — *т — — 134 50 - 100 — — — — — — 220 - — — — — — 75 — — — — — — — — — — — 310 10 — 160 425 — — — — 45 423 — i — — — — — — — — — — — —• — — 45 87 — 200 т 45 — — — — — — •— — — — — — '— — •— — — — — ■— 310 — 1— - 1.688' _ 2.379 2.0251— 55 1 1 .7 3 5 65 — — 539' ~ — — 2.26 |25 — — 200 — — — 170 30 — 105 — — 406 '50 — — 1.073 — — 1.020 — — — — — — — — — 50 75 — 2 8 .8 1 8 711 — 2 355 — — 8.652 75 — — — 2.000 — 200 — — — 200 — — — 4.182 — 525 — — — - . 915 — 288 — 50 — 420 — 20 — 1 2 .0 6 7 25 —*■ _ — 293 100 — 25 — 3524 25 — •25 — 2.865 ■862 50 100 — 3 7 .4 4 8 25 50 3.295 — — — — — 1.293 — 1.638 — — 250 — 6.927 — — — — 1.900 — — — — 240 — — 1.208 — __ 184 — — — — 408 •— i — - —• . 72 — — — 8.100 — 100 -* — — — — 100 — — *— — • — 200 — 400 150 — 1.680 300 — 75 — ll.siol S5 1.500 — -| — — — w �219 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/79de1d197689b947a30bf3eab5109029.pdf 1dc15774616bf2ea7cdd261c216c9538 PDF Text Text ГОД. XIII ГАЈРЕТ Сарајево, 1. а в гу ст а 1932. Докумеиаг рада и успјеха Гајретова годишња скупштина Срдачно захваљујем na топлим изразима оданости u желим да Тајрет свој родољубиви u предаии рад, усајешпо продужп na среКу u моралпу величипу пашег парода. АЛЕКСАНДАР. „Родољ убиви и предани р а д “ — то су ријечи ив цитиране депеше коју je примио претсједник наш ег друш тва, ča Н ајв и ш ег мјеста, од Онога који будно и неуморно прати сваку акцију која иде на корпст народа Југославенскога. Ово при8нање, кратко и убједљиво, вевано y s Н ајвиш у ж ељ у: Да Г а јр е т СВОЈ род о љ у б и в и и п р е д а н и р а д у с п је ш п о п р о д у ж и н а с р е ћ у и м о р а л п у в с л и ч и п у н а ш е г н а р о д а , — ето, оно je уједно н ајјач и и н ајаутори тати вн и ји потстрек свима Гајретовим радницима да од сваке годиш њ е скупш тине учи не мапифестацију успјеха, биланс рада и докуменат ку л туре која кров разгранати рад Г а јр е т а вахвата све слојеве муслиманског дијела наш ег народа, вахвата град и варош , варош ицу и село, све д р у ш тв ен е редове. П осљ една Гајретова годиш њ а скупгатина, no своме достојан ству сва у оквиру једног кр у п н о г рада у народу, б ал а je, као и оне раније, слика једнодуш н ости и ж и в е ж е љ е : д а се и у будуће оправда и још јаче документује оданост и благодарност м услимана в а увиђавност која долави са Н ајвиш ег мјеста. П рисуство И засланика Њ . Вел. К р аљ а н а писљедњој скупш тини Г а јр ета било je и ове године докав д а Г а јр ето ви радници у народуим ају пуно право на понос и н а гордост, јер њихово дјело, нееебично и велико, родољубиво и предано, наилави на пуно разумијевањ е код О нога који no М илости Бож јој и Вољи Н ар о да поспјеш ује свако подизиње народне свијести, свако ку л ту р н о стреиљ ењ е, свако социјално — препородно прегнуће, свако прогресно настојањ е. П осљедна Г ајретова годиш нњ а скупш тина, no своме рад у и дневном реду, претстављ а јо ш једап п л у с у богатом и разноврсном билансу рад а д р у ш т в а sa које je с пр авом речено да je постало једав читав покрет. Д а je то тачно свједоче и најновија к у л ту р на и напредна струјањ а која се јавл>ају у редовима м услимана. T a ст р у јањ а су зн ак јсвног јач ег п о к р ета: да се идеје нап ретка и к у л туре, онако како су оне нагл аш ен е у девивама и дјел у Г ајретови х идеолога, — да се те идеје п ретресу, д а се sa њ вхово остварељ е н ађ у платформе и програми, да се, укратко, сви муслимани у наш ој О таџбини крену стазам а прогреса и живе утакмпце на свима пољима ја в н о г ж ивота. Ова ст р у јаљ а в е ћ се у велике осјећају у наш ој ја вн о с ти ; она су ваинтересовала чак и оне ф акторе који су до данас били, и8 ра8них равлога, прилично удаљ ени од правог схватањ а и р азум и јеваљ а стварних потреба муслпманског дијела н аш ег парода. T o je свакако колико сим п ати чн а и похвална појава, толико и врло карактери сти чн а као докум енат рад а и успјеха Г ајр ето ви х �т„ „ „ ■ . . Гајрет, уносећп лучу вросвјете в напретка у сва радввка п вдеолога. Јасво je да )е 1 ajp , у будЈ,ћвоств, a ва свој рад авгаЖ(Ј ља муслвмавске давашљвце, у све проблеме ваше иуду r аЖова„ све ” У“ - ; ; ег Ј ав^ - 5 л е т и = г = 0' 0^ бв ВсКу п в ,Тв ве Г а јр ет а в б в л ав с р ад а у о р о ш л о ј д р у шт s = f r ^ 7 . з г = ^ s r = = : r s £ 5 * ; , = а ^ - i в д - . з ? » ј та ш в в а болГе б у д у ћ в о етв , - то je најрјечвтпје в р вв в ањ е ко,е вв в а р о д а д о л ав в да аа# буде п послуж п као потстрек ва вове подввге, ва вова вастоЈањ а, ва нови р ад у васту па. ју ћ о ј Гајретовој го д в н в . И риввањ е оа Н ајв в в м г мјеста п одвив вв н а јш п р в х слојева нар0. да, најбољ в су докум еват в а ш е г рада в в аш е г у сп јех а. Р а д е ћ а под т и и в в а к о в в и а , Г ајрв. това посљ едњ а годиш ш а ск у п ш т и в а je јамство, да ће у б у д у ћ е в ск а в в в а тв н о в е докумевте трвум ф а в аш е снаж ве вдеје, в д еје н ав р е т в а в в у в е аф врн ац вје в а о м у сл вм ан а. У ОСЛН ИШ ГПп 222 �Записник XXVI редовне главне годишње скупштине друштва Гајрета, одржане 17. јула 1932. r. у просторијама Гајретова иушког интерната у Сарајеву. Скупштини присуствују у сми(*,лу прописа дру25) Фоча: Мухамедбег Зулфикарпашик, Хасан штвених правила делегати Гајретових одбора и по- Љубунчик. вереништава из слиједећих мјеста: 26) Плевље: Теуфикбег Тахврбеговић. lj Горажде: Нурија Рашидкадик, Оиер Беговик, 27) Кључ; Смаал еф. БојиК. и Азиз ХубаниН. 28) Џивар: Хамдија Фазлиновић. 2) Љубушки: Алиеф. Ормап, Гујик Сулејманага. 29) Не*есиње: Алија Омерсофтић. Мустафа еф. Церић, Сабитага Пролик, Јусуф Шу30) 7 ешањ: Фуад Дервик. калик, Мустафа ДелалиН, Муниб Делалић, Мустафа 31) ' Вггш&рад: Хасан еф. Хаџвхалиловић, МуДвздаревик, Џемал СелимиН. ратбег Ченгик. 3) Столац: Џемал Алихоџвк, 32) Mocmap: Проф. Мустафа АликалфиК, Хаџи 4) Бос. Кобаш: Др. Хамдија Đpaeo, Хфз. Хусе- Ибрахвмага Слипичевић, Ахмед ЂикиК, Бећирага Биједић, Вехбија Имаиовик, Салих Кајтаз. ин еф. Хуремовик. 33) Илијаш: Хаф. Хусеан Екић, Мвјат Кураја, 5) Тузла: Муратбег Заимовић, Мехмед Ножик, Џемал Мухаремагик, Мехмед Салихспахвћ, Мехмед Абдуселаи Јелечковић, Мујо Дервишевић34.) Цсраснта: Есадбег АлибеговиК, Агик МехX. Латифагић. мед, Јусуф Песах, Сејфулах Беговић. 6) Лукавац: Абдула^ Бербић. 7) Бањалука: Етхем Бекик 35) Ливно: Мустафа Мулалик. 8) Завидовиби: Пашага Дедик, Хусеин Ханџик. 36) Лризрен: Бејтулах Рамиз, Мухамед Садик. 37) Грачаница: Хифзо Хвфзиефендик, Шефик Хафиз X. Оџечкик, Хакија Раљевик, Нуман Османефендик, Ибрахвм еф. Чамџик, Мухарем ХукикБешлагик. 9) Бијелина: Мухамедбег Прељубовик. 38) Бос. Брод: Фавк Хаџиагић. 10) Чаиљина-. Алија Сарајлик. 39) Власеница: Хивзибег Твхић. 11) Домановипи: Хасан Алагик. 40) Јравник: Мухамедбег Шаћирбеговић. 12) Требиње: Мехмедага Зубчевик, Мустафа 4 1 ) ПурачиК: Јоцо Божик. Садовик. 42) Билеба: Салих Дољевић. 43) B u c o k o ’. Абид Фртуна, Мехмед Хебиб, Ед13) Мравињац: Хасанага Муратспахвк. 14) Сребреница: Шабан Бегик, Абдулах еф. хем Маглајлић, Салем Хамзић. 44) Зеница: Сабрија Чаршпмамовик, Зухдија Гојачик. 15) Кладањ: Авдага Хасик, Шефкија Чамџвк. Мујагић. 16) Жепче: Абдулах Хулусија, Ђулага Дервишик. 45) БихаЛ: Реџвћ Осман. 46) Бужим: МустафаКудик 17) Бјелемиб: Дервиш Чукле. 47) Фојница: Др. Хусејн Раљевић 18) Добој: Сарајлик Елмас, Алија Хаџвмујагик, 48) Рогатаица: Синанбег Бранковић Хаф. Сулејман Ужичанин. 19 Коњиц: Мехмедалија Хаџвк, Смавлбег КоПретставнице женских одбора! совац, Сулејман еф. Соколовик, Абдурахман Са49) Тузла: Равфа Ножић, Васфија ЋенановиК диковик 50) Сарај&о: Ђул х. Лутво, Хасна Хаџвћ, Фат20) Острожац: Хасан еф. Захвровик, ме х. Јеловчић, Тахире х- Селесковић. 21) Сеоница: Ахмед еф. Узуновик. 51) Љубушки: Фахира Орман. 22) Гор. Тузла: Абдулах Сарачевик, Харис X. Скупштини присуствују чланови Главног одбора Мехмедовик. вз и нзван Сарајева, чланови Главног надзорног од23) Крека: Мустафа Курбашик, Ахмед еф. бора, те замјеници чланова Главног одбора и друЧамџвк. штвени повјереници из Сарајева, 24) Бу?ојно: Мехмед Мутевелик. Скуаштина почиње радом у 9 сати прије подне. № 223 �отворење скупштнне Претсједник г. Др. Лвдо ХасанбеговиЛ: Отварам 26 редовну годишњу главну скупштину друштва Гајрет. Констатујем да je ова скупштина благовремено сазвана и објављена. Ha тај je начин удовољено санкцијама друшгвених правила. Констатујем да je на овој скупштини довољан број делегата дРУ' штвених организација, те према томе ова скупштина може да ради и да ствара правоваљане закључке. Господине изасланиче Њ. В. Краља! (поклици Живио!) Госп. Бане! (Поклици: Живио!) Много поштована господо и драга браћо! Отварајући ову скупштину ja знам да ћу подијелити с Вама једнако врућу жељу, aко своје прве ријечи, своје прве мисли упутимо Ономе, који у читавом Своме животу, у читавом Своме раду прати будно читав рад и напоре нашег народа. a прати и рад нашег друштва Гајрет (Поклици: Живио Краљ! ) Наш узвишени Владар дао je доказа и овом приликом колико ирати рад овог друштва, na je на нашу скупштцну взаслао Свог цзасланика у особи нашег уваженог и позиатог пријатеља дивизијског генерала г. Јована Јовановића (Живио!) с Господиие изасланиче Њ. В. Крал>а! Ja Вае молим да изразите на Највишем Мјесту нашу топлу благодарност еа овој високој пажњи и да увјерите нашег Г осподара да ће Гајрет и у будуће неустрашиво и бескомпромисно ићи оним иутем, којим je показао читавом свијету да треба да иде и који je наоисао на својој внсокој застави. Вјерни своме надиомалном програму, ми вршимо своју дужност према Крал>у и Отаџбини и од те дужности нас нико не може одвратити. ИздржаКемо у том раду, јер вјерујемо изпамо да радимо за добро Краља и Отаџбине, Господо! Мени je особито пријатна дужност да на нашој скупштини можемо да поздравимо нашег Бана Дринске Бановине г. Велимира Поповића (Живио!) који je и прије садањега свог високог положаја пратио рад Гајрета, јер je разумио његову високу и велику мисију и указивао му своју помоћ и своје разумијевање у свим момевтима Ja м-у у име свих Гајретових чланова и радника на његовој свакндашњој пажљи и бризи и овом приликом најтоплије захваљујем (Живио!) Госп. Министар просвете Др. Драгутин КојиК као син наше велике Шумадије (живјела)! хтијући да покаже колико цијени рад овог друштва, изаслао je на ову скупштину свог изасланика у особи начелника г. Милана Димовића (живио!) коме ja са овог мјеста благодарим. Госп, Министру просвјете нарочито благодарим што je изаслао на ову ску- пштину човјека, који прати наш рад одавио и кој0 he се овдје, na лицу мјеста увјерити што заача рад Гајрета на просвјетном, културном и националном пољу. Хвала му! (Живио!) Ja знам, господо и пријатељи, да je нама свима драго п пријатно да у нашој средини можемо да поздравимо наше пријатаље, представнике наше посестриме Просвјете (Живјела Просвјета!) који су дошли да са нама и овом приликом заједнички paде и сарађују. Наш овогодишњи рад заједно са нашом посестримом Просвјетом у свим правцима показао je да наш елеменат разумије потребу нашег заједничког рада, na смо и у томе раду имали видне резултате. J a xohy да вјерујем, кад буде довољно воље и разумијевања, да he ти резултати бити још и бољи. Мени je особито пријатна дужност, да у нашој средини поздравим Команданта Бос. дивизијске области, генерала г. Стојана Милорадовића, као пptTставника наше славне војске и да нарочито истакж?м, да ми треба да будемо срећни и захвални, да наши војсковође, који су на бојним пољима стварали ову нашу драгу Отаџбину, прате наш рад (Живјела војска!) Дужност нам je, браћо, да поздравимо и нашу штампу, која прати рад Гајрета и да joj заблагодаримо за све оно, што чини за наше друштво, молећи je у име свих Вас да објективно, онако као и досада, прати наш рад и да га региструје онако какав и јест. Вама, браћо делегати и делегаткиње, који се овамо потрудисте из далеких крајева да са нама заједнички вршите несамо своју редовну дужност него и један велик и тежак посао, такођер благодарим, јер посао који вршимо јест тежак, али јесте и спасоносан за наш елеменат и немојте, браћо, ни за један час да клонете у свом раду и послу јер једино вдући овим путем моћи ћемо да крочимо напријед колико су и наша остала браћа у свлм правцима народног живота пред нама напријед, Мени je особито драго, да у овом великом скупу могу да поздравим нашу уважену илмију (живјела1) јер je њихово бројно присуство данас овде доказ, да се наша свјесна илмија упрегла заједно са свима нама у овај спасоносан рад за наш елеменат, доказ je да je илмија прегла здушно да послужи нашем народу преко Гајрета на културном, просвјетом и националном пољу. Мени je драго, да у нашој средини могу да поздравим и претставнице Гај јстових женских организација, које у свом дјелокругу раде на васпитању наше жене и на тај начин врше један дио Гајрстовог програма. Завршујући ово неколико ријечи и прелазећи на дневни ред ja се надам, браћо, да ћемо и данашњим нашим радом доказати сву висину, озбиљност �a стварност рада нашег друштва и да he се иаш рад к ^стати у облику достојанствене дебате. При крају свог говора дозволите да упутимо са овог мјеста поздравну депешу нашем узвишеном Владару, који и овог момевта прати наш рад п очекује што ћемо да учшшмо за добро народа: КАБШЕТСКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ Њ. ВЕЛ. КРАЉА АЛЕКСАНДРА I. Б е о г р a д Данашњом свечаном u манифеппатоивном скупшшином улази Гajpem светла образа u достојпо лревишњег иротектораша ушридесету годину свог националног u културног деловања uocefiu високо заставу своје идеологлје u здраве на живом o?n,y пационализма прекаљепс pacne cna.lt муслиманскоГ дијела нaiuel naрода. Преко многобројних делегата Гајрешово свеколико чланство везано једном мишљу u једним осеАоњем патриотизма шаље ceoje одушевљене из/aee вериогти u лубаеu me IpoMoeume иоклше tri} a 7г паша заштита Живео КГАЉ Жпеео ЛРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК nama ш да 1Гретс)едник: Ријеч има Изасланик Њ. В, Кра* ља, дивизијски генерал г. Јоваи ЈовановиК! (Живио!) Генерал г. Јовап ЈовановиЛ'- Господо и браћо! По налогу Њ. В. Краља ja Га данас заступам на скупштини Гајрета. У вме Његово ja благодарим на овако лијепим и срдачним изјавама вјерности и оданости друштва Гајрет за добро наше отаџбине. Надлежним путем пзвијестићу Нз. В. Краља о раду Гајрета и том приликом нарочито протумачићу жеље изражене за добро Њ. В. Краља. Желећи успјех и сталан напредак друштву Гајрет који служи само за добро народа и државе, ja мислим да ћемо сви и овом приликом спојити све наше жеље у једном узвику: да живи Њ. В. Краљ! (Бурни трократни поклици: Жввио Краљ!) Претсједпик: Потрсбно je да взаберамо два верификатора, na за верификаторе предлажем гг. Јусуфбега Пашића и Салку ХасанбеговиКа (Прима се) Извјештај секретара _ Лрешфдшг. Прелазимо на другу тачау диевног рсда: Извјешгај секретара. Са<Р™«Г г' КУ*“Л: Вама >е' ™ n a ,. взвјештај о раду друштва прије осам дана и Ви сте Претседник Гајрета имали прилике да га врочитате и проучите. Међудр. Андо Хасанбеговић тим, впак ми дозволите да ra изнесем у најкраћим , 'Г Г ^ \ / .уЈ^дртезрма. , (Скупштина je саслушала стојећи читање noОва je друштвена година, као година свеопште здравне дапеше, кличући, Ш. В.. Краљу и Kp. Дому) светске кризебила за Гајретов рад тешка перипетија, Прије него пређемо на другу тачкудневног реда, ■ али*је Гајретблагодарећи свести својих чланова и нетреба да с е сјетимо Свих оних, који су дјеловали у устрашљивости својих раднвка, получио неочекиванашем друштву и неуморно радили, али вх je не- но велике успехе и достојно взвршио cboj задатак како према народу тако и према својим Општим умолна смрт отела вз наших редова. Ja морам ме- културним n националним тежњама. ђу њима свима да нарочито са болом у души наСвојим поборницима Гајрет на овом успеху гласим губитак члана нашег друштва, члана Главног пзјављује свесрдну благодарност. одбора рахм. Велије Садовића. Нико не зна колико У овој друштвеној години Гајрет je вмао око je Гл. обор Гајрета изгубио сарахм.В СадовиКем, 20.000 мушких и 4.000 женских чланова, од којих a да не говорим колико je у њему взгубила његова су три почасна, 18 легатора, 207 добротвора, 1085 удвиљена породица, да не говорим колико je њего- утемељача и 22,500 редовних чланова. вом смрћу изгубила омладина, коју je васпитао у Гајретова организација броји 152 мушка и 18 школи. Не можемо на жалост ништа друго да му женских месних Одбора, 120 мушких и 4 женска зажелимо него: нека м-у Бог даде на другом ^вијету повереништва, укупно 294 организације, оно штосамо он може да даде (Алах рахмет-ејлеје1) У ред нових легатора ступио je г, Мехмед Секретар г. Хамид Кукиб, чита имена осталих Дервоз са улогом od 10.000 Дин. и Али еф. Смавлбеговић ća поклоном једне куће и 3 V* дунума рахметлија: Мурат Синанагић, Рвзабег Капетановић, Изет земље. О лањској скупгатини писала je најпохвалније Пертев, Хајдар Фазлагић, Сулејман Мурсел, Атанасије Крстић, Др, Касим Двлберовић, X. Мухамед како наша локална тако и пресгоничка штампа. О свим закључцима прошле скуа еф. Бахлиловић. Наил еф. Бегић, Мухамед Захировић, Хасанага Гујић, Спахо Свјамхоџић, Мухамед штине Главни одбор je водио строго рачуна, те сви су взвршени колико je било мо • Џумхур, Смаил Прачић, Осман Топић, Мехмедага X. Мујачић, Милорад Личанин, Здравко Јовановић, Ду- гуКе, обзиром на владајуће тешке прилике. Тако je шан УгреновиК, Салих Фазлиновић, Навл еф. Бе- врема прошлом закључку лист „Гајрет" n суређен. гић, X. Суљага Хрњић, МахмутбегКапетанотиК, Лу- По предлогу Стоца у погледу оснивања Гајрстове твага Сарачевић, Муниб Салихефендић, Иво Ловре- Кредитпе Задруге настојало се свим силама на љенои оствчрењу али услед опште финансиске кризе новић, Коста КојдиК и Бокор Атиас. �та настојаша нису могла успети, na je ово актуелно “Гајретово питање морало бити одложено до бољих и нормалнијих врилика. Предлогу из Власенице да се изашаљу делегати Главног одбора ради контролисања месних одбора удовољило се je, у колико су чланови Главног одбора вмали у појединим мјестима своје властите вли какве друге јавне дужности, како путни трошкови не би падали на т е х т Гајрета. У духу предлога Дервенте за сарадњу верских службеника са Гајретовим радницима, чланови Гај^ста који су у Вакуфском Behy живо су се залагали У погледу смештаја омладине на занате Главни одбор je ступио у везуса Привредником, коме свесрдно благодаримо на братској сусретљивости. Смештено je 83 деце. По предлогу Маглаја да се учува Шериатска гимназија Главни je одбор са свим Гајрстовим радницима те са Гајретовом омладином успешно взвршио свој задатак. По предлогу Плевља за оснивање ћилимарске школе у заједници са Колом Срп- Сестара Главни je одбор ставио на расположење плеваљском месном одбору 10.000 Дин., али вх овај није искористио ради тешких владајућих прилика. Предлог Мостара je такођер одгођен за боља времена, јер- нису згодне Брилике да се у овој години тешке економскс депресије пође са зидањем Гајретова дома. Предлогу Пријепоља да се шаљу далегати у Санџак и Јужну Србију није се могло, нажалост, из фпнансијских разлога удовољити, јер je Гајрет у овој годнни био заузет најпречом бригом да уздржи бројну омладину у својим интернатима. У погледу рада на вросвеКивању школске омладине Гај :ет je вздржавао 8 интерпата и један заједнички са Просветом у Требињу. Кроз ннтернате прошло je 521 питомац-вца. Општи успех Гајретових питомаца у науци био je Одличан. Дисциолина и међусобно дружељубље питомаца те марљивост била je на високом степену. Здравље питомаца било je добро. У свим внтернатима много се je полагало како на школско, световно и друштвено тако и на верско васпитање. Скоро у свим вптерна тима основана су литерарна друштва и питомци су одржавали предавања о разним нашим актуелним темама. Све националне и државне празнике прославили су Гајретов« внтернати најсвечаније, a осим ових свечаности приређиване су у ‘внтернатима и верске свечаности, мевлуди и верска предавања. Осим уздржавања внтерниста, Гајрет je поделио у овој години 1C8 стипендија у взносу од 187.131.45 Дин, те за набаву школскихпотревштина и путних трошкова поделио je 14 једнократих потпора у износу од 5.555.- дин. Ha просвећивању народних маса Гајрет je деловао преко популарних предавања. Издата je у овој години једна књижица предаваша, обзиром на тешке финансијске прилике. Код Гајретових предавања и у овој години показала се je свесрдна узајамн0Сг свјетовне u духовне внтелигенције из народа. ОсИм предаван.а дјеловао je Гајрет на подизању опште просвећености народа путем оснивања домаКичквх гакола. Ha привредном просвјеКивању народа Гајретје дјеловао одржавањем Задружно пол.опривредног течаја, уздржавањем шегрхског дома, стипендирањем ђака кожарске школе у Високом, те уздржавањем ћилимарске школе и ЗадругеГајрета и Кола Срп. Сестара у Сарајеву. Задружни течај показао je одличан успјех који нажалост није у овој години могао бити примијењен, јер то владајуће прилике нису дозвољавале. Кроз Шегртски дом прошло je 65 питомаца о* којих je 12 завршило са задовољавајућии успјехом занатско науковање. Ha кожарску школу у Васоком подијелио je Гајрет 10 стипендија. Ћилимарска школа у Новом Пазару са великим успјехом подиже врпвредну свијест међу тамошњим нашим женским свијетом, a у овој години взрадила je лијеп број радова. Поред тешких прилика Задруга Гајрета и Кола Срп. Сестара у Сарајеву всказала je ове године чист добитак од 14.484.81 Дии. Ha вјерском вросвјећивању Гајрет je у поман.кању позваније иницијативе повео акцију за стваран»е савремене духовне внтелигенције и свештенства, подијеливши неколике стипендије за теолошки факултет Ел Азхар у Каиру. Вјерску просвјету подизао je Гајрет приређивањем мевлуда, свечаних дова и вјерских предавања. Ha овом пољу рада Гајрет нажалост није навлазио на потпору Улеме, која заузима високе вјерске положаје, али са задовол>ством истиче да je навшао на свесрдан пријем како код народних маса тако и код наше народне улеме. Ha социјалном подизању народа Гајрет je у овој години учинио добар корак, приређујуКи забаве и сабирне акције за сиротињу и одијевање сиромашне школске дјеце. Нарочита захвалност у овом раду припада нашим женским одборима. Међу осталим културним акцијама Гајрета успеле су у овој години акције на оснивању и одржавању пјевачких и музичких друштава, осниваљу и одржавању Гајретових читаоница и клубова. Све Гајтетове приредбе у овој години биле су свечане, националне и културне манифестације. Прославе народних благдана и Гајретовог дана биле су праве свечане академије. Гајретове забаве биле су свуда елитне. Овогодишња Гајретова забава у Сарајеву била je једна од запажених културних и нациоиалних манифестација. Ha помагашу литерата и унапређивашу литературе, Гајрет je могао у овој години учинити незнатаи корак, али поред тешких прилика расписао je један драмски конкурс и подијелио je награде за најбол,е студеитске тем,ате о нашим актуелним npoблемима. У овој години нису биле бројне Гајретове �едиције, прилике су нам дозволиле да штампамо само једну књижицу рамазаиских предавања и да вздајемо „Гајрет", дајући м-у више форму друштвеног органа. Са највећим весељем пратили смо рад београдског Гајрета, који je у овој години довршио и отворио свој монументални дом, кроз који je ове године прошли 130 питомаца-ица. Београдска студентска омладина показала je ове године живу активност на свим нашим питањима, a нарочито на питању очувања Шер. гимназије. Услијед владајуће економске кризе Гајретов рад у Јужним крајевима није био у пуној мери развијен, јер су зато потребна много већа средства, него што их je Гајрет у овој години могао прик-упити. Претсједник', Господо, взволите чути бана i Поповића. (Жпвио!) Lan е. Велимир llovoeufi: Господине взасланиче Нз. В. Краља! Поштоване даме, браКо и пријатељв! Ja вам топло и усрдно благодарим на топлим поздравима, које сте ми изразили вреко вашег драгог г. вретсједника. Ja сам се трудио и трудићу се у својим могућностима да помогпем' напоре у ралу за Гајрет. Али, браћо, сваки бан, na ма ко то био на положају бана Дринске баноиине, ако xohe да савесно одговори својим дужностима, мораће да помаже, можда и у већој мјери, ваша настојан.а п ваше напоре, биће дужан да то чини. Ja бих се и поред тога, не само као члан, него и као грађанин v ' ' i •: i и као друг и као брат трудио да покажем сво)у оданост према вашем раду и моју љубав према вама (Жввио г. Бан!) Али ми Кемо се, браћо и пријатељи, чешће овако састајати и виђати, чешКе ћемо изражавати' нашу љубав, наше братство и Ha­ rne лругарство. Довољно je да се погледамо, na да се разумијемо. И као бан и као личност ja вам топло благодарим на вашим великим настојањима, на вашем раду и труду, који улажете са пуно успјеха у рсредовима браће м-услимана. Ко год осмотри ваш рад и ваша наетојања, не зна коме да се више диви: да ли вама браКо вз иајудаљенијих крајева или вашем водству. Сви сте на свом вослу и раду са пуно снаге и воље, мара и одлучности и за то су ваши успјеси велики и ми им сви одајемо пуно признање и хвалу. Ja вам са овог мјеста взражавам пуну захвалност на таковом раду. Али сте, драга браћо, на пола пута. Kao што видите, вма једно „а л и “. Има још много напорада се учини да Гајрет триумфује потпуну и пуну побједу. ПосматрајуНи досадање ваше настојање и вашу снагу, увјерен сам да Кете ви и оно што још преостаје да взведете. ви знате шта све још вма да се ради, ви знате то много боље од мене, јер боље познајете живот наше браће муслимана него ja. Ви миого боље знате њвхове потребе ц шихово craibe. И мислим да ћемо се сло жити да ваши напори треба да буду још већи и да једног дана можемо сви овако братски са задовољством констатовати, да je и код вас браће муслимана завладало оно стање, у ком може једино да живи један човјек, један грађанин. Ja hy да напоменем двије важне дужнасти. To je, 6paho, нациоиално пнтање. Ту ли порало crh да лного радило, да нацвоналну евијест ујед иачило и да ona буде једна иотиуно те вста у свим знјеловипа пашег народа. Ииа много заблуда. Често у животу морамо да вравимо разне компромисе само да дођемо до усајеха. У том правцу ви лафовл, ви борци кма да издржите највеће напоре и највећи труд. Можда ћете доживјети и понижеша и потсмјехивања п погрде, али ви #не смијете да поклекнете, јер ако би поклекнули, изневјерили би велику улогу Гајрета у всторнји нашега народа. Браћо, у том вравцу Гајрет -пише једну велику историју и Гајрет и Гајретови радници морају да знају да су у том правцу велики апостоли, велики трудбеници и да као апостоли морају да буду чврсти, божанствени са снагом великог Бога, да никада ие поклекну na дошло не знам каково понижење - мора се вздржати. Нарочито то треба да чипн Српско мусливапско друштво Гајрет“ . Друштво иосн назнв Сриско луслилаиско. na’c, који прииадапо српскол илелеву, иуна је н слатка ријеч, али не смијело да заборавнло дабаш за то, што je другатво Грпско мусличанско, да лора битп претеча у пастојању да изједкачвло пашу иационалпу свијест да ona буде Југославенска националиа сввјест. Многи ће вал предбацити, али баш за то ви вашип трудол покажите да као српско друштво радите за велику Југословепску националпу сввјест. Знал, да вал je ово ua срцу, кад ово говорнл, ne лвсллл да вас упутил пли поучпл. Зиал ja добро да ви то зпате. Ви вмате велику сиагу и нека вам je одвас сваком поједином хвала! Има још једно пространо поље рада, али које очекује баш вас, искључиво вас, a то je: интензиван рад, пун и одап у сваком погледу, рад који нзискује пожртвовања! Неиа веће дужиости једпог грађанипа, a пого* токо једног овако лвјепог в велпког друштва uero да ради ua подизању човјека. Треба да пал je дужност, да сви тежило да иостигнело крајљи ци.в у тол иравцу: да свакн од нас жнви животол достој* nun једвог човјека. A bui браћо, знате како je код вас. Тешке су прилике и треба много труда да се то постигне. Ми смо чули са колико je одлучности, пожртвовања и марљивости радио Гајрет у прошлој години. To смо чули из ријечи г. Секретара. Ja желим да тај рад буде шнри, већи, обимнији, да се свугдјена сваком мјесту види упечатак великог не* �Ja vam iz Lijevna donosim srdačne pozdr v уморног рада Гајретовог. Стога, у тој жељи ja вас поздрављам са: „Живјели!" (Поклици живио баа г a osim toga donosim i blagodarnost naročito na aH 6 su pretsjednika g- Dra. Hasanbegovića. Ovu zasw ' Поповић!) Претсједник г. Др. ХасанбеговиЛ; Господо, ријеч držim da dijeli i Gajretova kancelarija, pa mi je д имаизасланик г. Министра просвјете, начелник г. žnost da i g. Hamidu Kukiću, koji je kao sekretar n”' umorno radio, iskažem svoju zahvalnost. To mj .* Милан Димовић.. Г. Милам ДимовиИ: Господине Изасланиче Њ. bila dužnost kao delegata da kažem. A sada da kažem neka svoja lična opažanja В. Краља! Господине Бане! Господо и браћо! Дозлите ми да вам уграбим један кратак тренутак од Uvažavam da skupština ima pred sobom velik pOSao Вашег драгоцјеног рада и да вам кажем неколико pa ću nastojati da budem što zbijeniji. Gospodo, ka(j ријечи. Заиста ми je велика част и велика радост, pomislimo da ulazimo u 30-tu godinu rada, vidimo da што je Госп. Министар Просвјете изволио мене од- je to jedan velik period. To su tri decenija. Evolu. редити као свог изасланика, на — како ви кажете čijom postizavaju se veliki uspjesi. Govoreći o 30. go­ — главну скуаштину, вјероватно за то што je тако dišnjem radu, kad znamo kakovo je stanje kulturno i предвиђено у статутина, на читаву малу вашу све- nacionalno bilo u onim godinama kad se društvo osni­ valo, na kakove se poteškoće nailazilo od strane чаност. Ова част и радост, коју осјећаи у толико je konzervativnih naših masa, može se kazati da je us­ већа, што се ja ирви пут налазип на скупштини pjeh za ovaj period bio više nego ogroman. Ovakove међу вама, иеђу претста^ицима друштва, чија дје- uspjehe ne bi mogao postići niko drugi pa ni kod латност улази готово у пословацу и чији су напо- naše braće drugih vjera. Međutim, mene ovakav uspjeh pu донпјелп такове плодове које je тешко наћи ni malo ne veseli. J a to otvoreno kažem. Ja sam код других друштава. ви који сте активно учество- ''Uvijek takav da ne dajem važnosti uspjehu, jer uvijek вали у овоме раду, ви зпате да овај nyj није гла- znam da može da bude i bolje. U početku rada bili smo društvo, koje je imalo дак и није без преоона, које се не могу глатко уклонити и које се уклањају великим напорима, a dužnost da dijeli stipendije đacima, a zatim da често пута и знатном мјер(ом личног пожртвовања. prosvjećujemo mase i da ih nacionalno osvještavamo i J a мислим да баш у вашој жилавој отпорности и у podižemo njegovu privrednu snagu. (Glas iz skupštine: тој узвишеној родољубивости и лежи сва љепота. To je predavanje, pređimo na kritiku. Ako bude tako Ja вам изражавам дубоку захвалност на том раду nećemo nikad svršiti). J a bih htio da napomenem ka­ у вме Министра Просвјете г. Др. Којића, којега kove su nam bile greške i koje zapreke nismo mogli имам овдје част заступати. Поздрављам вас са нај- spriječiti. U koliko se pak zahtijeva da o ovom ne go­ срдачнијом жељом, да у свом раду истрајете са vorim na skupštini, ja ću se tim pozabaviti u štampi. истом одлучношћу као и до сада. Ja мислим, при Moram međutim reći da imamo vrlo mršavu štampu. концу, да смијем рећи, да Господин Манистар Про- Tako na pr. naš list „Gajret “ jest vrlo uzak On je sve­ свјете неће престати да вам и даље указује своју den na formu društvenog organa i mi nismo u stanju помоК у свакој прилици. Живјели! (Поклици: Жввио!) da u njemu izrazimo svoje misli kako želimo. Dozvo­ Predsjednik g. Dr. Hasanbegović otvara diskusiju lite mi stoga da ovdje govorim. Inače ja ću da pišem u onim novinama, gdje vam to neće biti milo. Ja ne po izvještaju sekretara: G. Mustafa Mulalič, delegat Livna: Gospodo, ja ne­ želim da pred našim manjkavostima i slabim stranama mam Bog zna kakovih primjedaba na izvještaj sekre­ zabadam glavu u pijesak kao noj. Prva greška u Gajretovom radu jest ta, što smo tara, ali bih htio da stavim nekoliko primjedaba opće­ nite naravi na rad društva Gajret u jednogodišnjem išli u svim pitanjima sa nekom bojažljivošću. Pitali periodu, a koliko mi bude moguće i o čitavom radu smo se šta će reći naša ilmija i naše konzervativno za 30 god. njegova opstanka. U prvom redu, ja bih htio shvatanje. Ja bih htio da u Gajretovom radu bude da izvršim jednu dužnost kao delegat grada Lijevna, od­ više kuraži i da u svim problemima nastupamo otvo­ nosno njegovog mjesnog odbora, t. j. da konstatujem renih očiju i vedra čela. Prvo je nacionalno pitanje, na skupštini, da je rad društva Gajret u prošloj godi­ Mi kao da se i danas stidimo što smo prije 3 godine ni, koja je bila u znaku sveopće svjetske ekonomske istakli svoje nacionalno obilježje u imenu društva. i duhovne krize, upravo zadivljujući i ogroman. Podvlačim da se ovo ne odnosi na delegate, već na U vrijeme ekonomske depresije nastupa i duho­ širu masu. (Glas iz skupštine: Držite se dnevnog reda.) vna depresija, dolazi jedna psihoza u kojoj se čovjek g. Kadić: Ovo je na dnevnom redu, govornik se više egoistički ispoljava, pa manje mari za kakav potpuno drži dnevnog reda. društveni rad. Hvala Bogu, blagodareći neustrašivom Pretsjednik: J a bih apelirao da diskusija bude na radu i velikoj energiji našeg dičnog pretsjednika g. visini i ozbiljna, pa bih molio da ne prekidate govor­ Dra. Hasanbegovića, Gajret je u ovoj teškoj godini nika, jer on govori o onom što treba. Ako treba ne­ polučio zadivljavajuće rezultate. ko da mu odgovori, neka se javi za riječ. 228 �g. Mulalić: Tu skoro izašao je u beogratskoj »Po­ litici« članak od g. prof. Popovića. On tu govori o našem zastoju u kulturi, nacionalnoj nesvjesnosti i baca neke aluzije na Gajret i njegove radnike. Ne slažem se u svemu sa g. Popovićem, ali u njegovim izvodima ima dosta procenata istine. Kad pogledamo naše stanje, nemamo se čim pohvaliti. Društvo čini velike napore, ali ne nailazi na susretljivost kod <itave naše mase. Nailazimo na poteškoće kod visoke ilmije, koja od velikih trbuha ne vidi bijedu naroda Mi se bojimo da uđemo u diskusiju sa onima koji smetaju naš progres. Ja mogu reći da Islam nije re­ ligija koja hoće da gleda muslimane u zastoju « mraku. Islam je religija koja hoće da vidi svo­ je sljedbenike na prvom mjestu u svakom pogledu. Bila mi je namjera da Vam kažem, da mi ne ulazimo sa potpunom kuraži u borbu sa ljudima, koji od velikog trbuha ne vide bijedu naroda. Ja bih htio da naša skupština do­ nese zaključak, da mi Gajretovi radnici možemo slo­ bodno i putem štampe da upozorimo na sve ijašenevolje i greške. Bolje da mi to sami iznesemo, jer pogledajmo naša groblja i flaše Vakufe. Svak to svalju­ je na inteligenciju, a inteligencija ^feće to da snosi. (Tako je!) G. Mustafa Alikalfić: (delegat Mostara) Smatrao вг,т da je danas na dnevnom .redu izvještaj Glavnog odbora i zato sam tražio da se ova stvar to jest di­ skusija g. Mulalića prenese na eventualije. Inače se potpuno slažem sa g. Mulalićem, da treba sva naša nacionalna, socijalna i druga pitanja da se tretiraju na glavnoj skupštini. Iz izvještaja Glavnog odbora vidi se da je u pro­ šloj godini rađeno mnogo na saradnji Gajreta i Prosvjete; održane su mnoge Gajretove i Prosvjetine zabave i proslave i formirani su zajednički odbori. Samo se nig-l e ne spominje Mostar. Vjerujem da je to nehotice ispušteno. Mostar je zajednički proslavio Rođendan Nj. V. Kralja sa Prosvjetom. Osnovali smo zajednički narodni univerzitet, na kome je održano 50 predavanja. Želim da se konstatuje u zapisniku, da je i Mostar sarađivao sa Prosvjetom. Sad ću da kažem o preuređenju lista „Gajret". On je za nas skup. Izdali smo za njega 133.000.Din. Nesamo da je skup zbog ove cifre, nego i zato što svojim sadržajem je daleko od širokih slojeva na­ roda i što ne odgovara svojoj svrsi. Stoga bih pred­ ložio konkretno da bi se on usavršio i da bi odgova­ rao interesima socijalnim, nacionalnim i kulturnim, naravno u granicama progresa i evolucije, da se ob­ razuje i formira redakcioni odbor od 5 lica. U odbor bi trebao da uđe sekretar i 4 profesora sa ovd. gim­ nazija, koji bi besplatno uređivali list prema našim interesima i koji bi nas sigurno jeftinije koštao, nego li nas košta ovako sa 133.000 Din. Iz izvještaja vidim da su neki mjesni odbori, na­ ročito Tešan i Ljubuški, i mimo pravila, dakle protu- pravilno ulagali novac u lokalne banke. Time je do­ vedena u pitanje svota od 70.000 Din. Međutim u pra­ vilima izričito stoji, da mjesni odbori imaju novac do­ značivati Glavnom odboru. Stoga tražim i predlažem da se Glavni Odbor poštara da se onih 70.000 Din. osigura, a drugo da u buduće mjesni odbori ne smi­ ju raspolagati sa novcem, nego ga imaju upući­ vati Glavnom Odboru: inače moraju svi članovi mjesnog odbora da snose za novac moralnu i ma­ terijalnu odgovornost. Moram da izrazim naročitu zahvalnost prefektu sarajevskog muškog internata g. Aliji Hromiću, koji je u toku prošle godine osnovao literarno društvo ,,Avdo Karabegović", čiji je cilj da naše pitomce uputi na samoradnju, da im vaspitava kritički ukus. To literarno društvo održalo je mnogo predavanja. Apeliram na druge prefekte, da se ugledaju u lijepi primjer g. Hromića. Osim toga imam da primijetim jednu neznatnu Stvar. Vidim da se za kancelirijske troškove konvikata Mostar-Sarajevo dalo 500 D in, a trošak Tuzle iznosi 2.050 - Din. Mislim da bi se tuzlanski prefekt imao ugledati na Mostar i Sarajevo- Upada mi u oči da je konvikt u Banjaluci potrošio 16.126 Din. za popravak zgrade, iako Gajret plaća 7.000 Din. kirije. Ja sam jučer o tome govorio sa g. Pretsjednikom. Vidi.) sam da Gajret mora popravljati zgradu, koja je vakuf­ ska. dakle naša islamska socijalna i kulturna ustanova. Izgleda da Vakuf nema puno razumijevanja za naše potrebe, pa nas prepušta nama samim, da iz naših siromašnih fondova trošimo na uzdržavanje nje­ govih zgrada. Ja bih apelirao na Vakuf da nas po­ štedi ovakovih izdataka i da nam ustupi besplatno svoje zgrade, da ne plaćamo kirije, a mi ćemo te zgrade popravljati. G Kukić: Na primjedbu prof. g. Alikalfića u po­ gledu izvještaja o saradnji Gajreta i Prosvjete u M staru, koliko se sjećam Mostar nam nije poslao kra­ jem ove godine zatraženi izvještaj o svome godišnjem radu Usljed toga nije mogao biti uzet u obzir pri redigovanju godišnjeg i (.vještaja o cjelokupnom radu na­ šeg društva. U pogledu preuređenja lista „Gajreta", Vi ć»te čuti i mišljenje Glavnog odbora u diskusiji povodom predloga budžeta A imaćete priliku da vidite i nacrt naših novih pravila, koja predviđaju da se u Glavnom odboru formiraju naročite sekcije: prosvjetna, za dru­ štvenu propagandu itd Jednoj od tih sekcija moći će se povjeriti i uređivanje lista „Gajret* . Na kraju, ka­ ko po svima tako i po ovom pitanju skupština ima pravo da donese svoju odluku. G. Alija Omersoftić: (delegat Nevesinja) Ne mo gu da se složim da naše mase nisu nacional­ no svjesne, kako reče g. Mulalić. Radom Gajreta kroz dugi niz godina mase su se dovoljno nacionalno vaspitale. Najbolji je 229 �lju. Gajret je uvidio da bez ekonomskog napretka ne­ ma ništa. Stoga se je bacio na ekonomski rad prosvje­ ćivanja sela i dizanja poljoprivrede. Nije naš musliman u B. i H. nikad bio beg, ve­ leposjednik i aga, on je pukim istorijskim slučajem došao do velikih kompleksa, ali je u svojoj suštini uvijek bio seljak. Vidite ga i danas kako i pored najte­ žih prilila napreduje. U prošlogodišnjem Gajretovom zadružnom poljo­ privrednom tečeju ja sam održao nekoliko predavanja, promotrio sam taj r.iš svijet, pohadače tog tečaja, i vidio sam da imadu snnsla za ekonomiju i za sve po­ ljoprivredne grane.Ekonomskim podizanjem našegsvijeta mi ubijamo jednim hicem dva zeca. Meni je vrlo žao što ove godine nismo mogli da održimo ovakav tečaj, ali će se svakako s tim nasta­ viti. Na sitnom poslu dostižu se krupne stvari. Naša ilmija treba da iz našeg svijeta istjera mnogo prazno* vjerje iz poljprivrede, onda treba da dođe inteligenai da mu kaže, kako će empirijski obraditi i iskoristiti komad zemlje. Gajret bi se trebao u tu Svhu obratiti Min. Poljoprivrede i Ban. upravi u svrhu pomoći. Naš narod se može ekonomski podići najbolje zadružnim putem. Kad ekonomija bude jača, biće lakše i prosvje­ ćivanje. Mi imamo Sivez Srp. zemljoradničkih zadruga, pa bi bilo suvišno osnivati jedan novi savez, jer bi nas to koštalo n nogo novaca. Nadam se da će Gajret u tom pravcu mnogo poraditi i uzdajući se u Boga da će biti blagoslovlj n i naš ekonomski kao i nacionalni rad, ja pozdravljam Gajret i njegov rad. Pretsjednik: Od strane g. Alikalfića postoje tri predloga: Prvi je za preuređenje lista »Gajret«, drugi da se društveni prihodi koji postoje kod mjesnih odbo­ ra bezuslovno šalju Gl. odboru i da za upropašteni novac snose materijalnu i moralnu odgovorno t mjesni odbori i povjerenici, treći je predlog da se umole va­ kufska tijela da za zgrade koje Gajret iskorišćuje za svoje internate, ne naplaćuju kirije, nego da, ih ustu­ pe Gajretu be platno. U pogledu prvog predloga govorićemo kasnije jer će se o tome govoriti u jednom naročitom refaratu. Da li se skupština slaže sa predlogom da za sav no­ vac ubran na terenu, odgovaraju mje ni odbori i po­ vjerenici. (Slažemo se. P rim ase) J a razumijem g. Ali­ kalfića da je uzeo riječ specijalno u tom pitanju. Vama je poznato da je glavna kancelarija stalno upozoravala mje-ne odbore da mu šalju sav novac svake godine. Bilo je međuti r, naž lo.t, nekoliko mjesnih odbora, koji ni* su taj dio svoje dužno,ti obavljali, nego su novac iz epecialnih razloga ulagali u novčane zavode, koji su tokom vremena propali i time je Gajretov novac do­ rođeni nacionalist'. Trebalo ih je samo dovesti svi­ šao u pitanje. Mislim da ćete se složiti sa mnom ako jesti iz podsvijesti; To je učinio Gajret Dobar Srbin, biće svakako dobar Jugoslaven. Ali radi se u-vojimo predio- g. Alikalfića i ovdje donesemo nao nečemu novome. Uviđavnošću našega Gajreta i nje­ o I^ n^ u đluku' đa svi funkcioneri Gajretovih mje­ snih odbora i povjerenici materijalno odgovaraju govih pionira započelo se je i radom na ekonomskom po­ za novac skupljen za Gajret. (Prima se jednoglasno. jnak taj, što u provinciji đoživljujemo to, da mase do­ laze na naše zajedničke zabave u velikom broju. A to je najbolji znak da su mase primile ime, koje smo pred 3 godine dali našemu društvu. To sam htio da primijetim, kad je već nabačena riječ i o tome. Moram da zamjerim kancelariji i sekretaru što kod saradnje između Prosvjete i Gajreta dešava se da ne odgovaraju na vrijeme na pojedine dopise iz provincijskih mjesta. Kao delegat iz Nevesinja moram također zamjeriti kancelariji, što nam nije na vrijeme odgovorila na jedan dopis Bili smo u neprilici kako da postupimo. Braća članovi Prosvjete u Nevesinju tražili su da dođe do spajanja društvenih čitaonica. Bili smo u neprilici, šta da radimo ako se osnuje tre­ ća čitaonica i ne dođe do fuzije. Kako nismo dobili odgovora, nismo mogli održati zajedničke sjednice. G. H.imid Kukić' Na predlog mjesnog odbora iz Nevesinja i Konjica Glavni odbori Gajreta i Pros­ vjete su na svojoj zajedničkoj sjednici zaključili da porade na tome da se u izvjesnim mjestima formiraju zajedničke čitaonice Gajreta i Prosvjete. Ta je sjedni­ ca izabrala mene i još jednog delegata u naročiti od­ bor za izradu nacrta pra\ila^ za formiranje zajednič­ kih čitaonica. Isto tako je i Prosvjeta izabrala^sarsvcr-. je strane dvojicu članova. 1 mi smo zajednički izradi* li taj nacrt pravila z a tv a ra n je zajedničkih čitaonica Prosvjete i Gajreta, ali plenumi oba Glavna odbora još nisu definitivno usvojili ta pravila na svojim sjedni­ cama. Radi toga s«. nije jnoglo odgovoriti NevesinjuG. Mulalić: Želio ЈзЉ da odgovorim g. Omerso* ftiću. Mene veoma veseli i raduje da su se članovi u njegovom mjestu lijepo složili i Јл rade u nacion 1nom duhu, t. j da su se nc.cion Ino Osvijestile i šire mase. Stoga pozdravljam g. Omersoftića. G. Alija Ormari, delegat,iz^Ljttbuškog: Dužnost mi je kao delegata i pretsjednika mjesnog odbora u Lju' buškom da zapitam g. prof. Alikalfića: kad je Gajret ulagao taj novac u Kreditnu Banku u Ljubuškom jer to za ovih zadnjih 6 godina nije bilo. Prctsjdnik: To je još iz ranijih vremena. To je bilo prije 8-10 godina, dok je još bio pretsjednik Gaj­ reta u Ljubuškom sada jedan rahmetlija. G. Edhem Bekić: Odgovoriću na primjedbu g. Alikalfića. On je rekao da u drugim internatima ne­ ma literarnih društava, Međutim п mom internatu ta­ kovo društvo postoji. U banjalučkom internatu održa­ vana su predavanja o naučnim, nacionalnim i vjerskim temama. G inž Mehmedalija Jalovičić: Iz dosadanjih izla­ ganja i mog iskustva, ja tvrdim da je naše nacionalno kulturno društvo Gajret faktički dosada uspjelo u na. cionalno prosvjetno n pogledu. Muslimani b. h su JdoO �PreHednik komtatuje da je predlog primljen jedno­ glasno. G Vehbija Imamović [delegat Mostara): Ja bih predložio jednu nadopunu ovom predlogu, t j da se minimalne svote zadrže u mjesnim odborima. Pretsjedniks Drugi predlog g Alikalfića glasio bi Stavlja se u dužnost budućem Glavnom odboru Gajreta da zamoli mjerodavne vakufske uprave, da one svoje prostorije koje Gajret iskoriSćuje u svoje svrhe, ustupaju Gajretu besplatno ov ak o : Prima li se predlog? (Primal) Pretsjednik: Da li se prima izvještai sekretara? (Prima se jednoglasno). Pozdravne depeše Glavnoj skupštini Sekretar g. Kukić, čita pozdravne depeše iz po­ jedinih mjesta: Banjaluka: Uz puno priznanje na dosada ostva­ renim prosvetno kulturnim zamislima Gajreta i sa po­ jačanom nadom u njegovo širenje i korisnost u životu srpsko muslimanskog dela našeg naroda odazivam'se na Vaš bratski poziv srdačnim pozdravom i vrelom željom za srećan rad glavne skupštine — BanVrbaske banovine Svetislav Mihsavljmć (Živio!) Kotor Varoš: Zapriječen doći'lično pozdravljam^ u ime Vakufsko Mearifskog Vijppa glavnu skupštinu Gajreta društva koje tako uspješno i požrtvovno radi na kulturnom i mearifskom preporodu našeg naroda. Pretsjednik Vakufsko mearifskog vijeća Inz. Sulejman Salihagić. (Živio!) Beograd: Zaslužnome Gajretu čestita rad najljepše uspjehe u duhovnom i materijalnom pum.an,u naše drage muslimanske brice. - Pomoćnik М,nistra Prosvjete Dragoslav P. Đorđević. 1Živio!) Zagreb: Današnju skupštinu Gajreta najsrdačnije pozdravljam i želim najljepše uspjehe. — Dr. Savo Ljubibratić, pretsjednik Glavnog Odbora Prosvete. Sanski Most: Sa puno povjerenja pozdravljamo skupštinu. — Mjesni Odbor Gajreta. (Živio!) ВодаТ: Duhovno učestvujem skupštini i želim uspješan rad Živio Gajret! — Derviš Plevljak (Živio!) Prijedor: Veoma žalim što sam zaprečen službe­ nim poslom pa ne mogu prisustvovati današnjoj glav­ noj skupštini. Pozdravljajući sve učesnike skupštine želim da zaključci iste još više podignu polet i elan u radu za dobrobit našeg naroda u duhu svijetlih tradi­ cija Gajretove ideologije. — Dr. Mehmed Hajrović. (Živio! mama. Da li su svi ti novci, koji su s mukom skup­ ljeni, ekono neki utrošeni? Ja ne su i njam ni u koga i znam da je Glavni odbor radio i pri tom bio ruko­ vođen sa najboljom štednjom, ali bih ipak htio da nešto predložim. Naime održanje glavne skupštime sa­ mo u jednom danu ne daje nam dovoljno vremena da razne stvari pojedinačno prodiskutujemo. Stoga predlažem da se dan prije budućih skupština održi jenna zajednička predkonferencija. Tu bi se mogla prođiskutovati detaljno sva pitanja. Izmijenila bi se detaljno sva mišljenja, pa bi nam bio lakši rad na sa­ moj skupštini. Ja mi-lim da bi se i Glavni odbor mo­ rao obvezati da je i oi. moralno i materijalno odgo­ voran za novac koji ulaže u banke. Novac bi se tre­ bao ulagati samo u sigurne banke. G. Pretsjednik• U koliko sam ja razumio g. de­ legata, on je zatražio ja miju situaciju o utrošku ma­ terijalnih sredstava, kojima Gajret raspolaže. Prešao ie odmah na1 d a g u stvar i zaželio da se u bubuće održavaju predkonferencije. Načelno nemam ništa pro­ tiv toga, ali^g delegat nije rekao konkretno, kako bi mi trebali dati jasniju situaciju u pogledu utroška novca. G. Dervić: Ja ne sun njam da je novac trošen neekonomski, pa bih predložio da se održi ta pred­ konferencija, o čemu bismo bili o tome detaljno iz­ vještenu —у , Pretsjednik: Gajretov godišnji izvještaj nije samo iz­ vještaj o radu Glavnog odbora, nego i izvještaj o radu svili Gajretovih funkcionera, i kad bi se sve to detalj* io iznđj Io, trebala bi nam za to knjiga, koju ne bi lospjeli brzo da pročitamo. I za ovakav izvještaj, ko_ _ nam љ je ža„. Nama je „,|а , na skupština odobri!a budžet ; mi , m0 se u granicama toga budžeta držali. A ko želi da bude detaljno obaviješten u što je šta potrošeno, ima uvijek pravo da dođe u kancelariju pa da to vidi. Što se tiče'predloga da i Gl. odbor treba da od­ govara i meterijalno i moralno za Gajretov novac, ja se s njim potpuno blažem, Međutim \а з mogu uvjeriti da je Glavni odbor o tome vodio n nogo računa, gdje će uložiti novac. Mi ovdje imamo i državnih novča nih zavoda. Ja se blažem stim e da u predlog uđe i ova sankcija o odgovorno.ti Gl. odbora Prima li se taj predlog? (Prima se jednoglasno). Izvještaj glavnog nadzornog odbora Ispred Glavnog nadzornog odbora g Dr. Ejub Ademović podnoj izvještaj. Izvještaj blagajnika Slavna skupštino, Predsjednik: Vi ste dobili oštampani izvještaj bla­ Čast nam je izvijestiti glavnu skupštinu da smo gajnika prije б dana. Imate ga i sada pri ruci, pa vas molim d aše izjasniteda li ste za to da se čita blagaj­ prema drušvenim pravilima više puta pregledali gla­ nički izvještaj, (Glasovi: Pročitali smo blagajnički iz­ vne i pomoćne knjige, kao i ostalo po lovanje društva vještaj — prima se) Konstatujem da je primljen i bla Gajret, te smo našli da je cijelo po.-lovanje kao i vođenje knjiga bilo u redu. gajnički jzvještaj jednoglasno. Pređi ženu bilansu sravnili smo sa glavnim i G. Fuad Dervić (delegat iz Tešnja): Iz izvještaja blagajnika vidim da su rashodi svrstani globalnim su- pomoćnim knjigama i našli da je i ta potpuno u redu, 231 �Predlog budžeta za poslovnu godinu 1932/33 Zatim sekretar čita predlog- novog bužeta. Prošla naša godina, obzirom na sveopštu krizu, pokazala je osjetljivo opadanje kod nekih Gajretovib prihoda prema ranijim godinama, kao kod članarine, zabava, priloga u naravi, cigargapira, dok glavni pri­ hod od Banke Gajret potpuno je otpao Međutim, rashodi društveni o.-tali su i =ti kao i ranijih go­ dina, tako da se je ova društvena godina svršila sa deficitom od Din. 161.866.29. Kako nema izgleda da će se u idućoj godini po­ boljšati materijalno stanje naših članova kao i uopšte materijalno stanje našeg naroda, to bi bilo potrebno približno uravnotežiti budžet za godinu 1932/33, kako ne bi i u idućoj godini morali trošiti iz dosadanje dru­ štvene imovine. To uravnoteženje budžeta postiglo bi se na taj način da se reduciraju izdaci lični i mate­ rijalni kod konvikata, te materijalni izdaci kod dru­ štvene kancelarije. 1. Prihodi za ovu godinu predviđaju se u budže­ tu sa svotom od Din. 1,677.100 Din. Te prihode pred­ viđamo prema lan jeki m prihodima, a naročito prema materijalnom stanju našega svijeta. Sve stavke priho­ da predviđene su manje neg3 što je polučenomu lanj­ skoj godini, kako će se to vidjeti iz predloženoga na­ crta budžeta Jedino .stavka opffirbnina povećata je za 80.000 Din. više rfeffo što je to ubrato lanjske go­ dine od pitomaca. O.-tali prihodi zavisić^ svakako od materijalne mogućnosti Gajretovjih članojva ji od rada društvenih organizacija. II. Rashodi. Društveni ra«hodi predviđeni su , istom svotom kao i prihodi tj. sa Din. 1,677.100. — Većina društvenih prihoda \l/3) troši se na društvene internate. Radi toga bi bilo potrebno reducirati neke Za „ n „ » >* » " » muški konvikt Sarajevo — ženski „ „ — šegrtski dom „ — Muški konvikt Banjaleka » n Mostar — n » Bihać — * » Tuzla — » » Plevlje » Trebinje — Da bude -lika jasnija natu lanjske godine: Muški konvikt Sarajevo Ženski „ „ Šegrtski dom „ Muški konvikt Banjaluka „ „ Mostar — „ „ Bihać — „ „ Tuzla — „ „ Plevlje — „ „ Trebinje — Л — -— — — — — — r— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — lične kao i materijalne izdatke u konviktima, te kVe sti broj pitomaca na minimum. 1. Lični izdaci kod internata mogli bi se sinanjiti na taj način da se ukinu svi honorari upravnicima Honorari upravnika u prošloj godini iznašali su Din. 26 970.- dok bi prema njihovom predlogu za ovu godinu iznašali 31.300 Dinara. U koliko je koji uprav­ nik oženjen pa želi da se hrani van internata, mogla bi mu se dati primjerena hranarina 2) Potrebno je smanjiti broj osoblja (pomoćnica, kuharica, podvornika) na najpotrebnije, tako da manji internati ne mogu imati više od jedne kuharice i jed­ nog podvornika, pa bi se i na tome uštedilo najmanje Dinara 20 000 - Materijalni izdaci smanjili bi se na taj način što bi se primio ove godine manji broj pitoma­ ca a i vođenjem što bolje ekonomije kod konvikata. Za sve društvene internate predviđena je svota o $ .'1,137 100 Din. i to za 381 pitomca, koji su kon­ ce n godine bili u internatu, odbivši one koji su svr­ šili ili su totalno propali. Kao bazu za proračun potroška pojedinog internata uzet je potrošak svih inter­ nata u lanjskoj godini, pa je prema tome proračunato koliko će koštati svaki pitomac. Kod internata koji plaćaju kiriju, kao što je to slučaj kod muš. i žen' konvikta te Šegrt-kog doma u Sarajevu te konvikata u Banjaluci, Mostaru, uzeta je još po vrhu i kirija. Osim toga uračunato je ženikom konviiđu više 10.000 Din. jer ovaj konvikt stvarno troši više na pojedine artik­ le hrane kao što je to: mlijeko i pranje rublja. I to tako uračunato je Din. 6 000 konviktu u Mo taru i 4 000 konviktu u Plevlju, jer nekoji glavni artikkao što je krumpir, kupus i dr. mnogo su .-kuplji kod njih. Prema ranijim podacima trošeno je 6 0 % na hranu, a 40% na ostale režij ke troškove, pa se je tako i za ovu godinu predvidilo: £ 80 pitomaca predviđa 73 pitomice „ 60 pitomaca „ 32 pitomaca ч 35 pitomaca „ 32 pitomca „ 44 pitomca „ 25 pitomaca „ 38 pitomaca „ se — — * — — „ — — , — — „ — — „ — — „ — — „ — — „ — — — — — — — — — — — navešćemo potrošnju lanj-ke godine prema broju pitomaca koji su — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 86 pitomaca prosječno Din. — 69 pitomica „ — — — 62 pito ic a „ „ — — 34 pitomca „ n — _ _ 29 pitomaca „ „ — — 33 pitomca „ в — — 38 pitomaca и — — 24 pitomca „ n 8 pitomaca „ — — — — — — _. — — — — — _ — — — — — - Ukupno Dinara 232 222.000 Din. 225.000 „ 216.000 , 92.400 „ 100.900 „ 86 400 „ 118 800 „ 71 500 „ 24 000 „ bili u in ter267 02133 231 108- — 215 924.67 107.223.43 123,787.86 98.555.98 113 434.16 80600.— 23 200,— 1 26085621 �Koliko je koji pitomac dnevno koštao vidi se iz ulijedećeg: hrana rež trošk Muški konvikt Sarajevo 6.16 4.19 6 89 Ženeki „ * 4.34 6.31 Šegrtski d o n n 460 Muški ko .vikt Banjaluka 5.39 5.00 „ „ Bihać 5.99 3.79 „ „ Mostar 6.88 7 01 „ . Plevlje 6.73 4.20 „ „ Tuzla 5.43 4 60 ukupno 1035 11 23 10.91 1039 978 13,89 10.93 10.03 Kako se iz gornjega vidi. svi su intern ti skoro podjednako trošili o‘im mo tarskog. Ta diferencija na­ stala je radi toga što mostarski konvikt plaća 22.000 Din. kirije. a mali je broj pitomaca. O im toga, kako je napred navedeno, i mnoge živežne namirnice znat­ no su skuplje nego u drugim internatima (krumpir, meso itd). lako je lanj ke godine izdato na stipendije Din. 187 131.45, ove godine stavljeno je u budžet Din. 100.000 O im toga ima i drugih pitomaca koji su o. g. svršili školu ili zanat U koliko ne bi mogla ova svota doteći, m ka se uzme iz stavke potpora, koja se pred­ viđa sa Din. 20,000.— Potrošeno Predviđa se Pisaći pribor — — — — 7.489.80 5.000.otampanice za kane., konvikte odbore i povjerenike — 11.325.— 10.000.Poštarina i telefon, te brzojavi 21.957 88 20.000.Oglasi u novinama (društvene objave) — — — — 3.949.— 3 000Takse i bilježi — — — — 863.— 2000.Provizije i pristojbe za novčane doztuke — — — — 1860.57 1.500.Ogrijev i rasvjeta — — — 8.376.— 8.000.Kirija — — — — — — 24.000,- 24000.Potni troškovi putovanja člano­ va Gl. O. iz Sarajeva i izvan Sarajeva, u Beograd i na m a­ nifestacije u provinciji, revizi­ ja konvikta i slično — — — 21.419,— 20,000.Prilozi rtunim društvima prili­ kom zabava — — — — 1.990.— 1.000.Ra/.ni honorari r— — — 3.600.— 1.000Nabavka knjiga — — — 2 905,— — Razno— — — — — — 5 646.43 115.381.68 100.000- \ Na plate i o iguranje namještenika dru-tva Gaj predviđeno je Din. 160.000.-, što t>dgovara izdajanj ke godine. Din 42.000'lata sekretara 30.000.knjigovođe 23.724.činovniku 22320.čivnovnici 9.600.pisarici 13.200.inkasantu 9.600podvorkinji Ukupno Din. 150444.- Izdavanje lista „Gajret" neminovna je društvena potreba. Za iduću godinu pfedfiđaju se troškovi izdavanja lista Din. .120.000- Toko.n minule go Gl- O. je došao do uvjerenja da društveni list i gla nik, u kome se izndsi rad društvenih organfzat-,ne može zadovoljiti naše potrebe. Zbog toga se nameće potreba ponovnog zavodejja i literarnog štiva u listu, kao i donošenje članaka, kojima će se treti­ rati svi naši životni problemi. Ranijih godina kao i ove minule sa ubiranjem pretplata išlo je vrlo teško iako su se vrlo često opominjali pretplatnici da izvrše Ovome treba dodati još Din. 9.556.-3 za živo­ svoju dužno :t, kako direktno tako pute n društvenih od­ bora i povjerenika. Nameće se potreba da se u bu­ tna osiguranja i osiguranja kod »Merkura« i Okru duće ubiraju pretplate za list »Gajret« putem društve­ žnog ureda za oziguranie radnika. Za razne izdatke predviđeno je Din. 20.000 nih odbora i povjerenika. Gl. O. će dostavljati tvima Prema tome za iduću godinu predlaže se druš­ organizacijama spisak .pretplatnika, a poslaće i,n i na­ ročite priznanice u tu svrhu. Da bi se pojačao broj tveni proračun kako slijedi: čitalaca našeg lista Gl. O. je predložio u novim pra­ vilima da dobivaju list besplatno svi oni članovi na­ Predlog proraluna za godinu 1932 33 šega društva, koji uredno plaćaju mjesečnu članarinu Prihodi od Din. 10. Razumljivo je da će dobivati list besplat­ no i članovi koji plaćaju veću članarinu od ove. U ko­ 1. Redovne članarine — — Din. 150.000 — liko će uslijed toga izdaci na list biti veći, u toliko 60.000 — 2. Utemeljači i dobrotvori — će se poboljšati i prihod od članarina. 250.000.— 3. Zabave i teferiči — — — . 125.000.— 4. Tombola — — — — — » Na admini trativne troškove kancelarije predviđa 100.000 — 5 Gajretov Dan — — — — „ se 100.000 Din., prema tome za oko 15000 Din ma­ 200.000,— 6. Darovi i dobrovoljni prilozi „ nje, nego što je to lanjske godine potrošeno 20.000 — 7. Prilozi u naravi — — — . Iz čega se sa toje ti administrativni troškovi, na20.000.— 8. Cigarpapir — — — — „ što je sve potrošeno u proHoj godini i koliko se 150.000 — 9. Kamate i dividende — — „ predviđa za iduću godinu, vidi se iz sledećeg: 233 �10. Opskrbe — — “ 11. Pretplata na list »Gjjret« 12. Gajretovi kalendari, kašice, Ukupno Din. 550.C00.— 30.00Л 2 2 .1 0 0 1,677.100.— Rashodi 222.000,— Din. 1. Muški konvikt Sarajevo 225.100 2. Ženski * „ — — 216.000.— „ 3. Šegrtki do n „ — — 92.400.„ 4. Muški konvikt Banjaluka — 86.400. „ 5. „ „ Bihać — — 100.900.— , 6 . „ Mostar — — 71.500 — „ T „ „ Plevlje — 118.800 — 8. „ , Tuzla — — „ 24000.— — „ 9. „ „ Trebinje 100.000 — „ 10. Spipendije — — — >— 20.000 — 11. Potpore — — — — — — 120.000 — 12. Izdavanje lista »Gajret« 100.000— 13. Admini .-trativni troškovi 160.000 — „ 14. Plate i osigur. namještenika 20.000 — 15. Razno — — — — , > c ^иЦирmo Din. 1,677100 — Pretsjednik: Iz o v o ^ refereta sekretara vi ste vi­ djeli i konačnu cifrti/koju vam predlažemo Mi smo na-tojali da na 9vaki način smanjimo rashode. Mi ni-г smo nipošto ht&eli da vam donesemo jedan fiktivni budžtt iz jedno tavnog. razloga, Isto bi morali zagrabiti u naše male i plitke gotovina, koje bi se brzo Lcrpile. Stoga je pametnije i razumnije bilo da na vrijeme nastojimo da svoje rashode komprimiramo i reducira­ mo, nego da jednoga dana društvo Gajret ostane bez sredstava. Trebamo da stvarnosti gledamo u oči. Da Bog da, da se prevarimo i da nam iduća godina ne bude teža nego što nam je bila ova. (Poklici: Amin!). Mi svi znamo da su prilike teške, naročito kod na­ šeg elementa. Rbdi toga trebaće i velike i jake volje i istrajnog rada na terenu kako bi mogli ostvariti i ovu cifru koju smo Vam predložili. Ja znam da je te­ ško dočekivati svijet na terenu i tražiti da doprinese za Gajret. Cak je teško to i sa onima koji daju svo­ ju djecu, pa treba i sa svoje strsne da nešto doprine­ su. Moramo vaspitavati svijet da nešto doprinese, ako već neće za opštu stvar, a ono barem za školovanje 8Voga djeteta. On u tom treba da vidi kapital i rentu za svoju porodicu, kad mu se dijete hkoluje. Mi pri­ mimo po 80 pitomaca gotovo besplatno ili sa vrlo malom op krbom, a Gajret crpe svoja finansijska sre­ dstva iz naroda i ne pada mu iza brda. Ja va9 molim da sa ove tačke gledišta posmatramo predloženi budžet. G. Džemal Alihodžić delegat Sloca: Stavljeno mije u dužnost da progovorim ovdje nekoliko riječi i da 234 predložim da se za vrijeme ramazani-šerifa ne daju drugima dozvole za igranje tombole. Gl. odbor bi tre bao da organizuje igranje tombole tako, da se ne do­ godi da se u be.-cijenje prodaje. Odbori u Banjaluci ' Tešnju radili su na tome svojski. Međutim tim Se stolački odbor ne može pohvaliti. Stavljeno mi je u dužnost da dobijemo obavještenje da li Gl. odbor sma­ tra utemeljačem, koji daju akcije Privilegovane banke Je li to jednako vrijedno, kao kad neko plati u g0’ tovom. U nekojim mjestima opaža se neki nehaj u ra­ du za Gajret. Trebalo bi tome ispitati uzrok. Stolački odbor javno osuđuje mnogobrojnu inteligenciju, kako stolačku tako i drugh mjesta za ovaj nehaj prema Gajretu, koji je izveo toliko mladića na put. Naivno čast iznimkama. Pretsjednik: G. delegat moli u ime odbora da se poradi na nadležno n m jeđu da se za vrijeme rama­ zana ne daje dozvola za igranje tombole drugim drusvima. Formalno je teško to tražiti od vlasti. Mi ne­ mamo patenta na tombolu. U pogledu organizacije igrSnja same tombole, biće govora povodom nekih predloga. Što se tiče pitanja o akcijama, da li one imadu važnost u nominalnoj vrijednosti, i po tom posto­ ji jedan pređlog. (X. Edhem Bekić: Što se tiče tombole, u Banja­ luci je postojalo za vrijeme Ramazana 5 raznih tom­ bola. Ja sam sa predsjednikom mjesnog odbora bio delegiran da ispitam teren, kako bi najbolje prodrli s tim i našli zgodne prostorije. U Banjaluci nismo mo­ gli naći podesnih prostorija za to, pa smo bili pri-iljeni da je prodamo. G. Alihodžić: Tražim da se moli da se tombola dade samo Gajretu. Pretsjednik Nemojte molim Vas to, ne možemo mi udariti patent na tombolu. Prima li se predloženi proračun? (Prima se je­ dnoglasno). Promjena dvuštvenih pravila Pretsjednik: Prelazimo na predlog: Izmjena dru­ štvenih pravila. Sekretar će Vam ukratko o tome iz­ nijeti referat. Sekretar g. Hamid Kukić', U cilju proširenja dru­ štvenoga rada u narodu i uvlačenja što većeg broja naših pozitivnih snaga u rad Gajreta kao i u cilju podjele rada Gl. odbor je predvidio da se u admini­ strativnim srezovima, pored mje nih odbora, kreiraju . i sre.-ki odbori. Društvo Gajret teži za tim da sve prijatelje, sve muslimane i svu o.talu braću, koja žele s nama da sarađuju, privuče u redove Gajreta. Većina članova Mjesnog odbora iz sjedišta sreza^sačinjavala bi sreski odbor; 6 članova iz mjesnog odbora u sjedištu sreza plus 5 članova izvan sjedišta sreza došla bi u sreski odbor. Taj bi se odbor starao za sav kulturno pr°* �6vjetni rad u svome trezu, Pored toga predviđeno je i proširenje Gl. odbora, u kome je dosada bilo 14 čla­ nova iz Sarajeva i 6 članova izvan Sarajeva. Želeći da uđu u aktivnu saradnju i drugi radnici. Gl. odbor je predvidio da se taj broj od 14 povisi na 18 iz Sa­ rajeva, a iz provincije od 6 na 18 Predviđen je i veći broj zamjenika iz Sarajeva i provincije. Pored toga predviđena je podjela rada u Glavnom odboru na sek­ cije. Zatim je predviđeno biranje i zamjenika Glavnog nadzornog odbora. Ideologija društva, organizacija nje­ gova u admini trativnim i materijalni.m pogledu os­ taje i3ta kao i do sada. Sreski odbori ne bi imali niš­ ta sa materijalnim stvarima, ali bi se imali da stara­ ju, da društvo dođe do što većih prihoda iz njihovih srezova Pretsedavajući g. Kadić: Prima li se ova izmjena društvenih pravila koja imate umnožena u rukama? (Prima se bez debate jednoglasno) _ _ _ 0 С Т Н Л Н П Р 0 Д Л О З И ГЛш © Д О О - 3 Прелази се затим на остале предл<'ге Главног одб>ра које чпта и обра?лаже г. Кукић: 1 П р е д л о г з а л и к в и д ц р а њ е Г а јр е т о В И Х п о т р а ж к ' dtt>a. Како се види из благајничког извјегатаја, пз прегледа Гајретове имовинв| друштвена потраживата налазе се и код оввх банака: 1) Код Сарајевске Банкв у Сарајеву Дии. 36.650 2) 3) 4) 5) Код Мусл. Трг. и Обрт. Банке, Сарајово Код Кредитне Банке у Љубушком Код „ , у Тешњу Код Б анке Ферпвбеговпћ м др."у 1сш »у Дпн, 1.250Дпп. 29.960 Дпн. 39.880Дии. 10.227 - Укупно ДчН. 117.967 - Ад l) Потражпвањо код Снрајевгкс Банке настало je отуда што je Счрајевска Бангса при свом оснутку у 1923 год. предвидпла у си> јпм правплнма да даје друштву Гајрет годишње пзвјестан проценат од своје чиете добити. Ман>и дпо отпада на добровољне прилоге Гајрету sa забаве у Сарајсву u na банчнне огласе у листу иГајрет“. Од године 19^6. тадањи Главпи одбор настојао je да подпх-не onaj повац од Сарајевеке Банке, те je за то овластио свогд правног заетупника Др. Запма Шарца, да настоји ликвидирати ово потраживање. Међутим, Сарајевека Баика дошла je убрзо иза тога у положај да нпје могла удовол.пти својим обвезаиа и исплатити горње Гајретоно потраживање. Поменута банка нема данас никакве uмовине, те су сви вјеровнпцп, који су против н>е водили судски поступак за наплату свога потражпвања остали безуспјешни и имали су ni врху да плато еудске трошкове. Због тога се ни Гај|:ет није могао упуштатп у судски процее, да бп пзбјегао непотребне парничке трошкове. Ад 2) Потражпвање код Муслпманске трг. и обрт. Башсе настало je од друштвепих полога. Гл'вни одбор благовремено се побринуо na je подигао од ове банке скоро цијели улог тако да je преостало потраживање према њој у свему дин. 1.250' — JJanKi се налези под стечајем, na je то Гајретово потраживање најављево стечајној маси. Ад 3) Потраживање прша Кредитиој банци у Л>убушком потекло je отуда што je повјереник Гајрета односно претсједник Мјесног одбора Гајрета у Љубуипсом улага ) у ту бшку друттвене приходе из мјеста Повјереник односно прегеједник Гајрета био je истодобно и претсједник поменуте банке. Главни од бор још npnje 6 годпна настојао je да оеигура друш твенс потраживаље, али смрћу претс.једника Гајрета, који je био ii предсједник ове банке, бапка je пропала и тако je друштвено потраживање остало неутјериво. Ад 4) Потраживање према Кредитној банци у i-Тешњу паст*ло je на исти начип као и код Кредитне Банке^у Љубугаком. Ова банкч била je у најужсј пословној вези са Банком Гајрет, na je Главни одбор настојао да Д’ ђе до наплате друштвених потражпванл. Међутим, бангса je поетала нелпквидна, те je Главни одбор морао пристати да прими нек >је мјенпчтражбине банчпне, које су утужене путеи адвокаT£ S j Тешњу. Свн су међутим изгледи да се д0 наплате овог Гајрет.вч потражпвања неће доћи. Ад 5) Потражнвање према Банки Феризбеговић и настало je као и код Креднтие банке у Тешњу п Л>убушкои. ГГропашНу ове банке п ова je тражби на оетала неутјерива. Главни одбор Гајрета предлаже Главној сгсупштини да овластп Главнп одбор да у наступајућој друттвеној годппп лшсвидпра горња дубиозна потраживаља. II П редлог за о тп и с в р и је д н о с н и х папира. У друштвеиој iiMORiiHii иеказују се сваке годпне друштвенп вријвдноснн папири, који су ове годпне ne­ nasilni у суми од Дин. 585.953' - Koje врете су ти папири види се из „Пописа вриједноснвх паппра у благајничком извјештају. Међу овим папирима има некојпх за Koje се не може установити скоро ншсаква вриједност, a ти су: a) Ратни зајмовп у нзносу од Дин. 22.650.12.50 б) Срећке Елпзабете у изное.у од Днн. ц) Дион. Нар. Кред. банке у Тешњу 25.Двн. номинала д) Дионице Сарајевске банке Дин. 2.460.уплаћено е) Тридееет дноннца ЕГривредне 1.500.банке у Сарајеву, уплакено Дип. £35 �2) Да се организацпја акци]е око игран,а ГајрвТо ф) Пет дионица Српске ЕГрометне ве томболе боље организује и no могућноси да СаМ(Ј банке у Сарајеву, Дин. 500. одбори и повјереници у властитој режвји у буду^ г) Марке у суми од Д ин500- играју томболу, чиие ће се и приходи од исте знатi лавни одбор предлаже да се горњи вредносни „о повећати и неће сс дозволити да приватници На папири отпишу и да се воде у еввденцвји на тај на i суме него се Tjа1Рету истој зарађују куд и камо чин, што ће се исказивати у друштвеној активи са плаћа. Дин. 1. Ад 1) Главни одбор са захвалношћу ирвма 0- III П р е д л о г з а о т п и с в и ш е у п л а ћ е н о г и зн о с а о д н о м и н а л н е в р и је д н о с т и д и о н и ц а Б а н к е Г а јр е т . Већ приликом оснввања Банке Гајрет друштво. Гајрет je уписало извјестан број њевих акција. Приликом сваке емисије новвх дионица ове банке, друштво je уписивало даљни број дионица тако да сада располаже са 3.522 дионице у номиналној врвједности од Дин. 352.200. * Међутим, друштво je платило за ове дионице Дин. 391.075.50, према томе за Дан 38.875.50 више него што износи номинална вриједност. Taj вишак настао je на тај начин, што се при упису дноница ове банке плаћао трошак око уписа и пздавања дионица, те плаћања вишка прпликом ноBiix емиснја. Главни одбор предлаже да се више уплаћени износ од номннале на дпоппце Банке Гајрет у нзносу од Дин. 38.875.50 отпшпе и да се у друштвеној активп исказује номиналпа вриједност дионица Банке Гајрет. IV. О т п и с 2 0 °/0 о д в о и је д н о с т и и и в е и т а р а Крајем сваће друштвене године отписује се од друштввног инвентара 20 % врнједности. Усљед нових набавака инвевтара у друштвеним интернатима, тај отпис не долази до изражаја у друштвеној бпланси. Ha основу тога предлажемо да се овласти Главни одбор да сваке године отписује 20 °/о од врвјед ности пнвентара, исказаног у друштвеној вмовини. Горње отписе Главни одбор птедлаже с разлога што je потребно да се исказује у друштвеној бвланси фактично стање друштвене имовинс. Претсједник: Прима ли скупштина прочитане предлоге Главног одбора са образложењем сскретара г. Кукаћа уиме Главног одбора? (ЕГрвма се) Нретсједник: Сви се предлози примају, како je то образложио главни секретар. П р е д л о зи м је с н и х о д б о р а . Прсшло се затии на предлоге мјсснвх одбора и повјсренвка, које чита секретар г. Кукик: Столац: Да се стави предлог да главна скупштина донесе закл.учак да се свима одборвма и повјереницвма стави у дужност да повсду акцвју да се упвшс Што ввше чланова утемељача и добротвора са 6 % обвезнвцама или акцијама. Привилеговане аграрне банке, чвме ће Гајрет добити један сталви годвшњи приход од камата и инати резрвни фонд за градњу дома свога ко]и му je најпоттебнији. вај прелог одбора у Стоцу и предлаже д* скуттвна стлви у дужност будућем Главном одбору д* према предлогу поменутог мјесног одбора одиах поступи. Ад 2) Главни одбор првдлаже да скупштвна ус. воји и овај предлог мјесног одбора у Стоцу, будуНн ће се, како нам то казује досадање искуство. организовањем и вграњем рамазанске томболе у властитој режији поствћв далеко повољнији материјални резултати, него када се издаје томбола под закуп. Кључ: „Гајрет прима једну зрло 8натну своту од забава, a зна се да je главна хачка програма сам комад, na да би се према томе требао Главни одбор побринути, да првбави сам познатвја и за наше прилвке за првказивање погоднвја драмска дјела, na да вх препвше no улогама, да то све среди у иалу библиотеку, да уреди однос са аухорима односнвх дјела ради првкзаивања и да у случају похребе може одмах сваком одбору или повјеренвку послахи погодан комад са готовим препиоаним улогама, којо би се на кон првказивања поврахиле Главном одбору'“ Како je то и у штампаном извјештају реферисано. Главни одбор je распвсао нахјечај за израду 5 позорвшивх гсомада, 'којн ће бити прикладни за приказивање на Гајретовнм забаваиа, a који ће истодобно послужити и друштвеној пропаганди. Ha тај начвн Гајрет ће доћи до својнх 5 нових актовки, којиua ће иоћи располагахи све Гвјрстове органвзацвје no своме нахођењу. Главном одбору може се ставити у дужност да његова канцеларвја умножи улоге оввх актовки, како поједини одбори и повјереници ни с те стране. око преписивања ,улога, не би ималн потешкоћа. Што се тичо другвх поворишних комада, који нису власнвштво Гајрета, a чији су аутори чланови Удружен.а југосл. драм. аутора и под заштитом закона о ауторском праву, Главни одбор може извпјестити да je предузео кораке да оклопи колективан уговор са Аутор централои за првказивање позорвшнвх комада чланова поиенутог удружења. Главни одбор се нада да ke се тај уговор uokn у кракеи врсмену пер фектуирати. У том случају Главни одбор ke сввђати обрачуне са Аутор централом директно испред сввх друштвеннх органвзација за све позорвшве комаде чланова удружења Југосл. Драм. аутора. Prijedor'. 1) „Da u buduće Glavni odbor daje Stipendije i potpore samo onim mjestima gdje se ra­ di za Gajret i u razmjeru prema prihodima dotičnog �mjesta. Od ovoga načela da se može odustati u onim odbora ta je korist znatno veća nego u mjestima gdje slučajevima gdje se dokaže pasivnost dotičnog mjesta, je igranje u vlastitoj režiji nemoguće. Tu se tombola kao i mali broj muslimana te kod talentovanih mladi­ da bi od nje bila bar kakva korist izdaje u zakup i • ća. Stipendije i potpore imadu se davati za buduću od nje najveću korist ima zakupac. godinu prema prihodima postignutim u ovoj godini a Međutim igranje tombole na način kako je kod da i oni ne bi podbacili, imadu garantovati funkcione- nas uobičajeno u novac je pravi hazard. Za jedno ve­ ri dotičnog mjesta. će igrajući sa dvije karte može se izgubiti preko 100 2) Pošto je očajno stanje muslimana u vjersko- Din. Kad bi tu tombolu igrao elemenat dobro situiran prosvjetnom pogledu, glavni razlog je tome pomanj­ koji lako novac zaradi, to bi se moglo oprostiti, no na kanje sposobnog i savremeneg svećenstva, pa da se iz žalost tombolu igra naš najsiromašniji elemenat, koji ovog stanja izađe, moli se glavna skupština da zatra­ в teškom mukom zarađuje svoj nasušni hljeb, nesviži da se svi muslimanski vjerski zavodi bili oni pod jestan, hazardira ne da bi utukao vrijeme, nego da bi državnom ili autonomnom upravom, reorganiziraju sa eventualno dobivenom premijom popravio svoju tako da zasada isključivo daju sveštenike a naročito i- jadnu situaciju bar za jedan dan i koji obično gubi a mame i mualime. Irelevantno je da li će dosadašnji da ne debija- I vrlo su česti kod nas slučajevi da se vjerski zavodi ostati pod državnom ili će preći pod proigra čitava mjesečna zarada i mjesto hvale i pri­ upravu islamske vjerske zajednice koja bi potonja bila znanja društvu čuje se kletva ucviljenih gladnih fami­ prirodnija i svrsi shodnija. lija. 3) Da se prvenstveno daju Stipendije učenicima Kako je prema § 3. društvenih pravila cilj druš­ stručnih škola. tva i ekonomsko podizanje muslimana to bi u intere­ 4) Da se ukine Gajretov konvikt u Bihaću f)oš- su tog našeg najsiromašnijeg elementa bilo potrebne to u istom imade samo gimnazija i .da se na kojem zabraniti igranje tombole uz Ramazan. drugom mjestu otvori a poželjno bi bilo u Sandžaku U koliko to ne bi bilo moguće trebalo bi zabra­ ili Makedoniji." niti igranje tombole uz novac. Tombola bi se mogla Ad 1) U smislu ovoga pred loga Glavni odbor igrati na slijedeći način, samo ako se to ne bi zloupo­ postupa već od ranije. U pogledu podjele mjesta trebljavalo: konviktima, stipendija i drugih pomoći kao i u pogle­ Kupio bi se neki predmet za koji bi se igralo du škola u koje se imadu upućivati pitomci Gajreta i onaj koji dobije premiju dobije predmet; novac os­ prošla naša glavna skupština donijela je rezoluciju pre- taje društvu. To bi se moglo ponoviti za jedno veče kojoj će se i u buduće postupati. nekoliko puta, društvo bi imalo istu toliku korist ko­ Ad 2) Po ovome predlogu Glavni odbor ima da liku ima sada, a gubici koje bi snosio pojedinac izno­ kaže ovo: Pitanje stvaranja našeg svećeničkog kadra sili bi samo nekoliko dinara, ne bi bilo posrednika jest pitanje od prvoklasne važnosti i zadire duboko u koji bi zarađivali masne sume, ni prigovora humanim život islamskog dijela našeg naroda. To pitanje zahti­ T prosvjetnim društvima, da ovako pomažu hazard, jeva duboko i svestrano proučavanje i njime bi ima­ koji im svakako ne služi na čast, premda im donosi li da se pozabave svi dobronamjerni muslimani, i in­ lijepu korist." teligencija i ilmija. Za riješavanje tako krupnog p ta­ Organizovanje i igranje Gajretove tombole za nja trebalo bi da dadu inicijativu i to neođložno poz - vrijeme Ramazana postalo je jače vrelo društvenih pri­ vani vjerski naši forumi. Gajretovi radnici spremni su hoda. Uz požrtvovan i smišljen rad svih Gajretovih da doprinesu sa svoje straue riješenju ovoga pitanja organizacija, ovaj bi prihod mogao da bude još veći i sve što je u njihovoj snazi, te će svaku inicijativu u mogao bi da nam nadoknadi i đosadnji prihod od ovom pravcu svesrdno pomoći. Gajrdova cigapapira i od Banke Gajret, koji smo mi Ad 3) Gajret je i dosada nastojao da uputi što izgubili. Igranjem tombole na dosadanji način jedino je veći broj pitomaca u stručne škole, pa će to i u bu­ omogućen dobar prihod Gajretu, dok svaki drugi na­ duće činiti. čin bio bi nepovoljniji. Ne slažemo se s time da je Ad 4) Glavni odbor se ne slaže sa predlogom da tombola hazardna igra, jer ona služi više za razonodu se ukida konvikt u Bihaću i da se prenosi u Sandžak i zabavu za vrijeme ramazanskih večeri, nego li za ili Južnu Srbiju i to radi toga, što je postojanje Gaj- materijalnu dobit onih koji učestvuju u tomboli. 5) Studenti Beogradskog Univerziteta: »Kao čla­ retova konvikta u Bos. Krajini od velike važnosti a s druge strane u Sandžak se ne bi mogao ni рге novi Islamske vjerske zajednice i kao budući pioniri na izgradnji bolje i sretnije budućnosti muslimanskog mjestiti, jer samo u Plevlju postoji gimnazija, dok u drugim eaudžačkim mjestima ne postoji. Međutim u dijela našeg naroda, smatramo svojom dužnošću, da pratimo sve vjersko prosvjetne i kulturno-socijalne po­ Plevlju postoji već od ranije društveni internat. Banjaluka: „Gajret kao i druga društva ima od jave među muslimanima Bosne i Hercegovine, naro­ ramazanske tombole nesumnjivu korist. U mjesti­ čito rad naših vjersko prosvjetnih predstavnika od či­ ma gdje se tombola igra u režiji društava ili mjesnih jeg rada zavisi naš brži progres i napredak. 237 . �svesrdno zauzmu zaopstanak Šeriatske gimnazije i ,], se jedanput skine sa dnevnog reda ovo iuaCe nezgoj. no pitanje. Gracanica- BU potpunosti se solidarišemo sa sta­ vom Glavnog odbora društva Gajret u Sarajevu u p0g. ledu uređenja Šeriatske gimnazije i njezina opstanka. Najenergičnije protestujemo i ne odobravamo postupjk naše neke uleme i predstavnika vakufa, koji insistiraju odnosno zauzimaju stanovište, da pomenuta gimnazija pređe u ruke naših vjerskih i yakufskih vlasti. Odobravamo stav članova Glavnog odbora Gaj­ reta i molimo da konsekventno ostane p ri svome predlogu (t. j. da gim nazija ostane u državnim гц. kama), jer je to jedini spas naše islamske sirotinje, koja može jedino preko Gajreta i ovoga zavoda doći do-svoje egzistencije i školovanja." Plevlje: „Mjesnom odbofu Gajreta u Plevlju sa svoje redovne godišnje skupštine čast je podnijeti sli­ jedeću rezoluciju: Poznavajući sve teškoće, koje su prebrođene u ra­ du stvaranja Šeriatske gim azije u Sarajevu, te bud­ Maglaj• „Mjesni Odbor Gajreta u Maglaju uputio no prateći nastojanje izvjesnih krugova, da djelovanje je prošle godine APEL na glavnu Gajretovu skupšti­ te škole svedu s tračnica, nama Gajretovcima iz biv­ nu u Sarajevu, da se Gajretovi [-radnici sa Glavnim šeg Sandžaka stežu se i zebu srca, zbog naopakog odborom na čelu, najenergičnije zauzmu za opstanak rada baš one gospode, koja su najzaduženija ljubomor­ Šeriatske gimnazije, koji je, kako je već poznato, bio no štititi ovaj specijalno muslimanski srednjoškolski ozbiljno doveden ^u pitanje. Kako se već predviđalo, zavod. Novo doba naše slobode i samostalnosti dalo ova je želja mjesnog odbora naišla na opće simpatije nam je željeni zavod, za kojim smo čeznuli odavna i i razumijevanje, pošto se ona ticala opstanka našeg čija je potreba nasušna. Radu Šeriatske gimnazije u modernog zavoda, čija je egzistencija usko vezana sa Sarajevu naši krajevi poklanjaju najveće nade, jer iz te škole imaju ponići one generacije muslimanskog našim kulturnim progresom. Ovom prilikom Mjesni odbor izriče veliku zah­ Svećenstva, koje će znati voditi muslimanski dio našeg valnost Glavnom odboru Gajreta sa Dr. Hasanbegovi- naroda putem općeg progresa. Takvom radu ne smi­ ćem, koji zaslužuje specijalnu hvalu, da je lično inter je biti smetnja, a po gotovu ne odande, odakle bi taj venisao na nadležnom mjestu povodom ovog pitanja. rad trebao da crpi maksimum potstreka. Također su dostojni velike hvale gg. narodni poslani­ Svraćajući pažnju na postavljeno pitanje opstan­ ci Gajretovi radnici. Oni su se mnogo interesovali za ka šeriatske gimnazije u Sarajevu, molimo redovnu ovu stvar i sa muslimanskom akademskom omladi­ glavnu godišnju skupštinu Gajreta, da ovom pitanju nom u Beogradu detaljno pretresli ovo pitanje na za­ posveti najveću pažnju. U časovima potkopavanja te­ jedničkom sastanku i na nadležno mjesto uputili od­ melja ovoga našeg srednjoškolskog zavoda, gdje je lično obrazloženu rezoluciju. — Sav ovaj rad, kako živ vrutak, gdje pulsira nov život i spremanje onih, nam je poznato, završio se time. da je osiguran op-* koji će najkorisnije poslužiti narodu i Otadžbini, u tim stanak ovog našeg zavoda bar za ovu budžetsku go­ časovima svi članovi Gajreta moraju izreći i svoju dinu. Ali pitanje opstanka šeriatske gimnazije još nisu riječ po ovom pitanju, a ta je: ne dati dirati u mukom skinuli sa dnevnog reda oni, koji su na žalost ne sa­ stečene narodne tekovine, ne dati ometati rad Šeriatsmo indiferentni prema našem napretku, nego ga čak ke gimnazije u Sarajevu." koče, a koji su najviše pozvani, da rade na izobražePo ovim predio iima bilo je govora i na prošloj nju muslimana. Oni još uvijek rade na tome da ovaj našoj glavnoj skupštini, te je naša glavna skupština naš moderni zavod pretvore u dvije (Merhemića) me­ tom prilikom donijela jednodušan zaključak da Glavni drese; dakle od propresa — regresu — evolucija u odbor uime svih društv. organizacija poradi na nadlež­ nazad! nim mjestima, da se Šer. gimnazija kakva je*t ne uZato Mjesni odbor Gajreta u Maglaju i ovom kida i da ostane pod upravom države. Glavni odbor prilikom apelira na sve Gajretove radnike sa Glavnim je izvršio taj zaključak pa je spreman ako mu glavna odborom na čelu, da se svi angažuju u ovoj stvari i Skupština dade i ove godine ovlaštenje, da se ispred U pitanju opstanka Šer. gimn, i njenom prelaže­ nju iz državnih ruku u nadzor naših vjersko-prosvjet nih organa mi smo nekoliko puta u rezoluoijama člancima i na raznim konferencijama iznosili u jav­ nost svoje gledište. Smatrajući Glavnu god. skupštinu društva Gajret značajnim faktorom u našem kulturnom životu gdje su sakupljeni pretstavnici i delegati iz raznih krajeva Bos. i Herc., molimo GI. odbor da pred dele­ gatima opetovano povede pitanje ove škole i kod nad­ ležnih faktora nastoji, da se šer. gimn. ne pu~ta iz državnih ruku. Duboko smo uvereni da bi tim gestom nadlež­ nih faktora bila upropaštena značajna prosvjetna usta­ nova čije dosadašnje djelovanje ne mogu da ospore ni najokorjeliji pobornici njene »reorganizacije." Želimo našim odgovornim vjerskim faktorima mnogo uspjeha na dobrim namjerama oko reformira­ nja Gazi Husrevbegove medrese, ali im istovremeno poručujemo, da ne diraju u ono što je još daleko od njihovog opasnog domašaja." Studenti pitomci jB. G- »Osman Đikić«1 238 �Gajretovih organizacija i radnika zauzme na nadležnim onome mjestu koje je eventualno uskraćeno da dosta­ mjestima da se Ser. gimnazija ne ukida i da ostane vi molbe iz svojih mjesta. i nadalje pod državnom upravom. (Tako je! Prima se!) Derventa: l) Predlažemo da se stvori obligatan Čapljna: „Mjesni odbori i povjerenici su najbolje zaključak za sve Mjes. odbore i povjereništva Gajreta upućeni i obavješteni o imućstvenim prilikama pitoma­ da pristupe odmah osnivanju tzv. harmanskih odbora ca iz svog mjesta i njihov predlog je pravo objektiv­ koji će sada kada je žetva u toku, moći da mnogo i no mjerilo, pa je ovom odboru čast skupštinski zaklju­ uspješno porade na sakupljanju živežnih namirnica za čak toj skupštini pismeno predložiti, i to: Gajret. U ove harmanske odbore trebalo bi birati na Neka se respektiraju predloži mjesnih odborai prvom mjestu ljude iz mjesu. odbora i povjereništava prilikom rješavanja molbi za jednokratne potpore, sti­ i proširiti ih prema potrebi uglednim ličnostima doti­ pendije, inte natska mjesta i da u tom slučaju ne budu čnog mjesta odnosno kraja. Ovako svake godine čini nikakve pismene ni usmene intervencije, nego da o derventski mjes. odbor i pri tome je uspjeh zajamčen svakoj pojedinoj molbi da svoj jedini objektivni sud samo treba izabrati zgodne ličnosti, koje neće žaliti nadležni mjesni odbor ili povjerenik. (Veza člana 46 c truda da obadu sva sela u svome srezu. Ovako radeći, Gajretovih pravila\ Svaki nenadležni put i pozitivan derv. mjes. odbor sakupio je po neki puta i po vagon uspjeh u tom pogledu stvara neraspoloženje među čla­ hrane, iako derventski srez ne broji više od 18 hilja­ novima odbora, a u očima ostalih nepovjerenje, sla­ da stanovnika muslimana. Ako bi sve Gajretove organi­ zacije (170, mjes. odbora i oko 130 povjerenika) ukup­ bost. nemoč i o.naložavanje upravnog odbora. Molimo Glavnu skupštinu da naš predlog primi no oko 300 organizacija, sakupile svaka po 500 kg. jmine, to bi iznosilo godišnje oko 15 vagona hrane. do znanja i pridržavanja." Glavni odbor pridržava se pri podjeljivanju po­ Međutim do sada se na žalost malo pažnje posvećiva' moći p eporuka društvenih odbora i povjerenika. Pri­ lo ovome važnom poslu, te Gajret nije imao moguće rodno je da se pri rješavanju molbi ne mogu sve ri­ više od 2-3 vagona hrane sakupljeue kroz cijelu godi­ ješiti povoljno, jer za to ne postoji..irtaterijalna moguć­ nu. Ako se ovaj zaključak provede, i primi svojski od nost, pa iako su preporučene od mjesnih odbora i pov­ svih Gajretovih organizacija, on bi donosio stalan i jerenika. Mnogi odbori i povjerenici dostavljaju Glav­ znatan prihod društvu. Ovo vrijedi naročito u tome nom odboru u julu i augustu mjesecu višestruk iJPjii slučaju, ako se hrana bude sakupljala u vrijeme žet­ ći broj molbi za podjelu društvenih pomoći, nego li ve, kada je seljak najviše ima. im pripada pravo po njihovom radu. Tokom godine 2) Kako se vidi iz ovogodiš. izvještaja Gl. odbo­ desi se da ostane upražnjeno po koje mjesto u društ­ ra, rad u nekim mjestima je znatno nazadovao pre­ venim internatima, pa nije isključeno da se nije desio ma onome od prošlih godina. To se vidi naročito kod koji slučaj da je to mjesto podijeljeno kojem đaku na Travnika (koji je lanjske godine iskazazao prihod od preporuku nekog zaslužnog Gajretova člana i prijatelja. preko 18000 dinara, a ove godine ga u rubrici priho­ Ovom prilikom nam je napomenuti da se često deša­ da uopće nema). Također je i Bos. Brod kao i neka va da pojedini Gajretovi radnici i članovi odbora zau­ druga mjesta opao znatno u prihodima. Postoji zak­ zimaju se za podjelu pomoći nesamo d,ece iz njihovog ljučak, da u ovakovim slučajevima članovi Glavnog mjesta, nego i djece iz drugih mjesta. Nije isključeno Odbora proputuju dotična mjesta, u svrhu oživljava­ da se tokom godine u takovim slučajevima, a gdje je nja rada, ali izgleda da se taj zaključak nije provodio bila stvarni potreba, izašlo u susret preporuci. Inače Radi toga apeliramo, da se ova akcija provede u no­ je Glavni odbor voljan da u buduće ne primi i ne ri­ voj društvenoj godini. ješi ni jednu molbu koja nije prošla kroz sjednicu Odlaskom članova Gl. odbora u sva ona mjesta Mjesnog odbora. gdje je rad nazadovao, uvjereni smo, da bi se stanje Pošto je Glavni odbor za minulu godinu podije­ poboljšalo, što bi se na ovaj način na licu mjesta is­ lio maksimum mjesta u društvenim internatima, kao pitali uzroci nazadovanja rada za Gajret u tome kra­ i stipendija umolio je sve društvene odbore i povjere­ ju. nike da ne dostavljaju daljnih molbi, jer da im nije 3) Polazeći ia stanovišta, da je naš Gajret naj­ moguće izaći u susret. Nu i pored te molbe jedan pozvaniji da radi na prosvjećivanju širokih masa mus­ broj društvenih organizacija dostavljao je i nadalje limanskog dijela našeg naroda, pri čemu je najvažni­ molbe đaka iz svojih mjesta, kojima se nije m>>glo i- je itanje upisa djece u osnovne škole - predlažemo zaći u susret, jer je njihov broj iznosio tokom godine slijedeće: Neka svi mjei.ii odbori i povjereništva Gaj­ oko 300. Stoga molimo društvene organizacije da u reta odmah pristupe prikupljanju popisa i podataka buduće, nakon popunjenja mjesta u internatima i po­ 0 svoj onoj djeci, koja bi trebala po zakonu o početdjele stipendija u augustu mjesecu, ne dostavljaju dalj­ nastavi da pođu u toku nastupajuće školske godine u njih molbi tokom godine. Za slučaj da se u internati­ osnovnu školu. Ove popise može se dobiti putem ima­ ma ukaže po koje upr.žnjeno mjesto, a bude postoja­ ma matičara, te po istima se onda može konlrolisati la materijalna mogućnost. Glavni odbor će sam javiti 1 rad školskih odbora, da li su isti postupili po zako- 239 �h'u pri upisu djece u školu. U koliko bi se opazile neisprovnosti škol. odbora, ima se to prijaviti nadlež­ noj uprav, vlasti. Ovako radeći derventski mjes. od­ bor Gajretov postigao je lijepe rezultate, pa je u ovoj školskoj godini na ovaj naćin broj muslimanske djece u prvom razredu osnovne škole veći za 50 °/o nego je bio prošle škol, godine. Pri ovoj akciji (upisu djece u osn. škole) derv. mjes. odbor je naišao na punu potporu upravne vlas­ ti, koja je na sve one roditelje, koji nisu htjeli da upišu djecu u školu primjenila zakon, kazne. Ako bi se ova akcija povela u svima mjestima gdje posto­ je Gajretovi mjes. odbori i povjereništva, broj musli­ manske ženske i muške djece u osnov. školama bi se silno povećao, Rad u ovom pravcu je olakšan i ti­ me, što u gotovo svakom mjestu pa i većem selu postoje i djeluju Gajretovi mjesni odbori i povjere­ ništva. 4' Kako je poznato, naš je Gajret mnogim ljudi ma podijelio tokom prošlih godina zajmove za dovr­ šetak škol. studija, te je priličan broj onih, kojima je na laj način omogućen dovršetak studija i da nije bi0 Gajreta oni ne bi nikada dovršili studije. Jedan i to veći dio te gospode nije sve do danas izvršio svoju obvezu prema Gajretu, za koju su date pism. obveze Pa premda su ti ljudi bili i moralno dužni, da ove zajmove povrate, јоп» to ne htjedoše učiniti iako znaju da je Gajret ovaj novac skupljao paru po paru, da bi mogao da pomogne ondje gdje pomoć treba. 0 ni se oglušiše svojoj dužnosti, premda im mora bili poznato, u kako teškim prilikama danas Gajret živ vodeći brigu za preko 600 naše djece. Radi toga predlažemo i molimo, da se danas stvori zaključak da se sva ta lica za dug utuže, te da im se osim toga i imena na javnost iznesu. Prema onima, koji se ogriješiše o svoju obvezu i koji onemo­ gućuju plemenitu akciju Gajretovu, ne treba imati nikakovih obzira/ Ad 1) Ovaj umjesni predlog mjesnog odbora u Derveoti pozdravlja Glavni odbor i predlaže skupštini 1 gg. delegatima da ga u cijelosti usvoje i da stave u dužnost svima društvenim organizacijama da odmah sada još tokom ovoga mjeseca, a najdalje do polovine idućega mjeseca izvrše organizaciju sakupljanja živež­ nih namirnica u korist Gajreta i da u tu svrhu obra­ zuju harmaneke ili hambarske sreske odbore, koji će se pobrinuti da u svome srezu izvrše sakupljanje ži­ vežnih namirnica. Od ove akcije Gajreta treba da se iščekuje vrlo mnogo, obzirom na nestašicu novca i ob­ zirom na činjenicu da je našem čovjeku mnogo lak­ še dati svoj obol Gajretu u naravi, nego li u novcu. Dobrom organizacijom, požrtvovnim i smišljenim ra­ dom ova akcija bi mogla da nadoknadi prihod od Ban­ ke Gajret i da se tim prihodom izdrže 2-3 internata. Ad 2) Predlažemo da skupština usvoji ovaj pred­ log. 240 Ad 3) I ovaj predlog našeg vrijednog odbora ц Derventi treba pozdraviti, pa predlažemo da skupština stavi u dužnost svima društvenim organizacijama da učine sve što mogu u pogledu upisa muslimanske dje­ ce u osnovne škole. Ad 4) Glavni odbor predlaže da se usvoji i ovaj predlog s tim da se prethodno pozovu pismeno i рц. tem novina svi oni, koji su nekada dobivali zajam od Gajreta, te da se upozore, ako to ne učine, da će 8e njihova imena objaviti i da će se tužiti. (Skupština prima odnosno odbija sve gornje predloge onako kako je to obrazložio sekretar g. Kukić) Izbor novog Glavnog odbora Prelsjednik: Dolazi na red izbor novog odbora. Ma da po pravilima ovaj odbor koji je izabran po društvenim pravilima prije 2 godine može o tati na upravi društva još godinu dana, Gl. odbor je donio ,o'dlđku da podnese o tavku na tvom položaju u dru­ štvu, moleći skupštinu da ovu ostavku primi. Rukovo­ đen Vašim lanjskim i prekl. nj kim povjerenjem, stime 'da'fe teška situacija i da je teško raditi u ovim ča­ sovima, mi smo željeli da pružimo našoj -kupštini da ona primajući našu o: tavku pojača i obnovi snagu Gl. odbora, kako bi bulući Gl. odbor bolje i uspješ­ nije mogao da izvrši svoju dužno t. Osim toga, Vi znate da u Gl. odboru u ljed smrti te pnm eštaja ne­ kih članova, imade praznih mjesta. Današnja je skup­ ština primila nova pravila, prema kojima se proširuje Glavni odbor, pa prema tome i iz tih razloga treba da se primi ostavka. Blagodareći Vam u ime Glavnog odbora, ja Vas molim da primite na znanje našu ostav ku i da izaberete novu upravu, kojoj će se taviti u dužno t. da izvrši ove današnje zaključke. (Prima se). J a mislim da bi najzgodnije bilo da izaberete jedan kandidacioni odbor, koji bi Vam za vrijeme pa­ uze sastavio i predložio li;tu. G. Kukić: U kandidacioni odbor predlažem gg; Fehima Musakadića, Saliha Tufru. Hamida Kukića, Sejfulaha Begovića, Esadbega Alibegovića, Muratbega Zairnovića, Nuriju Rašidkadića, Vehbiju Imamovića i Osman ef. Redžića. Poslije pauze od 10 minuta kandidacioni odbor u fmi lu člana 20. dosadanjih Gajretovih pravila pred­ laže lijedeću listu članova Glavnog odbora iz Sarajeva: 1) Dr. Avdo Hasanbegović, potpred-jednik Na­ rodne skupštine 2) 3) 4) 5) 6) 7) Husein Kadić, narodni .poslanik Dr. Ibrahim Hadžiomerović. pomoćnik Bana Dr. Mahmut Mehmedbašić, posjednik Fehim Musakadić, upravnik Policije O.-man Selesković, bankovni direktor Dr. Asaf Šarac, ljekar 8) Muhjudinbeg Fadilpašić, po.-jednik �9) Salih Tafro, viši činovnik 0 . U. Z. 0. R, 10) Mustafa Spaho, poljoprivredni referent 11) Hamid Kukić, direktor Gajreta 12) Salihaga Fočo, veletrgovac 13) Salih Muftić, pravni referent Direkcije željeznica 14) Fehim Škaljić, sudija Članovi Glavnog odbora zvan Satajava: 1) Hadži Ibrahimaga Slipičević, trgovac z Mo tara 2) Esadbeg Alibegović veletrgovac iz Dervente 3) 0 man Redžić, školski nadzornik u penziji iz Bihaća. 4) Mustafa Mulalić, narodni poslanik iz L'vna 5) Ing. Suljaga Salihagić, pret jednik Vakufskog vijeća iz Banjaluke 6) Džemalaga Telalbašić, posjednik iz Tuzle 3) Ali ef Orman, gradonačelnik iz Ljubuškog 4) Teufik Tahirbegović posjednik г Plevlja 5) Ahmet Sadiković, ire-ki veterinar iz Bugojna 6) Hamdija Bašagić, sudija iz Travnika .7) Hasan ef. Fhdžihalilov.ć, Šer. sudija >z Višegrada 8) Mehmedalija Hadžić, trgovac iz Konjica 9) Salih ef. Hadć po-jednih iz Foče 10j Mehmedaga Zubčević veletrgovac '■/. Trebinja 11 Mustafa Zuhrić, Šer. sudija iz S n. Mo ta 12) Hamdija TahmDčija. srećki sudija iz V sokog U srni lu čl 23. novih pravila predlažemo još dva zamjenika članova Glavnog odbora iz Sarajeva: 1) Beha ja Salihagić, sudija 2 Ismet Zidžić, privatni činovnik i dva zamjenika članova Glavnog odbora izvan U smislu člana 23. dosadašnjih pravila predla­ Sarajeva: žemo glavnoj skup tini zamjenike članova Glavnog 1-) Dr. Hamdija Bravo, ljekar iz Bos. Kobaša odbora iz Sarajeva: ,2 Dr. Huse n Raljević, ljekar iz Fojnice 1) Mujaga Sarajlić trgovac U srni lu člana 24. novih društvenih pravila pred­ 2) Mujaga Hardaga, veletrgovac lažemo 5 za . jenika članova G1 Nadzornog odbora: 3) Sulejman Saridžić, građevni preduzimač ’l)"Salko Uze ragić, bank činovnik 4) Ali ef. Lutvo, penzioner 2) Hajrudinbeg Kapetanović, po jednik 5) Jusufbeg Pašić, posjednik 3) Ibrahim lmširović, Šer. sudija 6) Asimaga Arslanagić, veletrgovac 4) Ing. Mustafa Slipičević, opštin ki činovnik Zamjenici članova Glavnog odbora zvan Sarajeva: 5) Dr. S nan Mušanović, ljekar. 1) Nurija Rašidkadić, trgovac rz Goražda Vrelajednih. Da li skupltina ima da primijeti što2) H fzo Hifziefendić, trgovac iz Gračani . predloženu li rtu? (Glasovi: Nema!) Da li skup.3) Bakija Selimović, trgovac iz Brčkog prima ovu IMu jednogla-no? (Prima se jedno4) Smajil Gjulkić, trgovac iz Prijedora 5) Ibrahimaga Kurić, veletrgovac iz Zvorniu-. 6) Faik Hadžiagić, trgovac iz Bos Broda Eventualije U šmi-lu člana 24, dosadašnjih pravila predlaPrekjedmk Prelazimo na eventualije: žemo slijedeće članove Glavnog nadzornog odbora: l ' . G A.IikaIfić Р ° |м > 1 P»<H«S « redakciji li.ta 1) Hamdija Uvejs, finansij ki nadsavjetnik »Gajret« i dr. koji glani. 1) Današnji Gajretov list ne odgovara svojoj svr i, 2) Neziraga Ahmetašević, veletrgovac kojoj je namijenjen, jer je svojim sadržajem daleko 3) Mehaga Čomara, posjednik od širokih slojeva narodnih, pa predlažem da se ob­ 4) Ejub Ademović, Drž. tužilac 5) Salko Hasanbegović, činovnik Dir. Rud. Pre- razuje jedan redakcioni odbor od 5 lica na čelu sa sekretarom društva, koji će onda be-platno usavršiti duzeća Pošto je današnja glavna skupština usvojila po li t tako da će odgovarati našim nadom Inim kul­ Glavnom odboru nova predložena pravila, pa se u turnim i socijalnim interesima. Izvršenje ovoga zak­ emi-Iu novih pravila ne može daniš birati novi odbor, ljučka stavlja se u dužno?t Glavnom odboru Gajreta. 2) Pošto neki m jesni odbori Gajreta protupravilpredlažemo skupštini da nakon odobrenja tih pravila . po nadleždoj vlasti dodu u Glavni odbor još slijedeći no i protuzakonito raspolažu sa novcem G jreta, ula­ članovi Glavnog odbora iz Sarajeva (u smislu čl. 20 žući ga u lokalne banke a time dovode u pitanje imo­ vinu G jreta, predlažem da se u buduće striktno po­ novih društvenih pravila): štuju društvena pravila i da se ubrani novac u smi lu 1) Derviš Tafro, profesor gimnazije propisa pravila šalje Gajretu u Sarajevo, u protivnom 2) Mehaga Kučukalić veletrgovac 3) Ing Mehmedalija Jelovčić, poljoprivredni nad­ sluča u funkcioneri dotičnog Mje?nog odbora odgova­ raju i moralno i materijalno za novac. Ovo isto da savjetnik važi i za G1 0 , Gajreta u pogledu uloga Gđjr. novca 4) Hamdija Kapidžić, prof. Šer. gimnazije 3) Pošto se G jretovi internati nđaze u vakuf­ Članovi Glavnog odbora izvan Sarajeva: : skim zgrad ma, za koje plaća G jret kiriju, г pošto 1) Sabit Čampara, sre-ki načelnik iz Konjica 2) Muhamedbeg Preljubović, gradonačelnik iz se te zgrade nalaze u vrlo ruiniranom stanju, koje Gajret mora popravljati svake godine, predlažem da • Bijeljine :'w 241 �skupštifli G .jreta zatraži od vakufske uprave, da te /.grade Ustupi G.jretu besplatno. Vakuf ]e to dužan uči­ niti jer je i vakui kao i Gsjret iedna i lamika soci|alna i kulturni ustanova. (Skupština ponovno prima gornje predkg'.) Prima se i ponovljeni predlog g. Vehbije Jmamovića o održanju predkonferencije buduće glavne skupštine G.Beslagić : G. Alikallić je najprije preJlagao da u redakcioni odbor uđu 4 profesora, a sada nije^ re­ kao da to trebaju biti profesori. Ja se ne slažem s time da mogu biti u redakcionom odboru samo pro­ fesori. Međutim, ako g. Alikalfić ima ta 4 profesora, neka ih predloži. G. Esadbeg Alibegović: Predlažem da se uputi g. Ministru Prosvete predlog da se uči elji, bivši pito.r.ci Gajreta, koji su sada Smješteni u sredini gdje ne mo­ gu raditi za Gajret, premje te u mjesta u kojima bi mogli da djeluju za Gajret. Vidili smo iz izvještaja, da je potrebno razviti djelatnost društva što više. Gajret je pomogao mnoge učitelje, pa oni treba sada da Gaj­ ret pomažu. Povodom članka g. Prof Popovića, na Univerzi­ tetu u Beogradu, štampanog u »Politici« p o l naslo­ vom »Naši Muslimani«, djtjži da je potrebno da sa današnje naše skupštine, na kojoj su po delegatima prestavljene sve irganizacije G jreta, odgovorimo g. profesoru. Da je ovaj članak izašao u jednom malom listu, i od jednog bbičnog čovjeka ne bi se trebalo na nj oivrtati, ali po-to je ovo napisao jedan profe­ sor Univerziteta i u najraširenijem Ii-tu naše države, smatram za potrebno da predložim poH. skupštini da protestira i izrazi žaljenje n a l ovako netačnim i po­ vršnim pisanjem, koje je uvrijedilo sve radnike Gaj­ reta kao i s Ine legije muslimanske mteligencije pa i cjelokupni naš elemenat. G. profesor je nedavno po prvi put došao u Bo­ snu, gdje je proboravio 4 dana kao izaslanik Min. Proivete na i-pitima u iranj. gimnazaji u Visokom. Za 4 dana se ne mogu pročitati ni svi godišnji izvje­ štaji Gajreta, kojih je dosada iziđo 29 i toliko go­ dišta lista „Gajret- i mnogobrojne edicije, u kojima je ocrtan rad Gajreta. Kada bi prof. g. Popović sve ovo proučio, ne bi ngurno mogao tvrditi da Gajret priređuje samo teferiče i štampa imena članova, ne­ go bi se uvjerio da je Gajret po broju svojih organi­ zacija i cijeloj voj-ci od 24.000 članova najjače pro­ svjetno društvo u Kraljevini, koje je dosada spremilo u život 5.000 inteligenata, koji danas korisno djeluju u svome narodu na svim poljima javnog života. Svo­ jim plodonosnim djelovanjem na kulturno prosvjetnom 1 ekonomskom pridizanju i nacionalnom osvješćivanju muslimanskog dijela našeg naroda, Gajret je zadužio cjelokupni naš narod, bez obzira na vjeru i pleme. Radi toga je za žalenje da se našao jedan unive­ 242 rzitet-ki profesor, koji je onako neobjektivno i neta. čno mogao da piše o и šem Gajretu. G.Pretsjednik' Prvi predlog g. Esadbega Alibegovića, da se obratimo Ministru Proavete glede , re. mještaja učitelja u krajeve gdje bi mogli djelovali i raditi za Gajrtt, t’ržim da možemo primiti (Prima se). Što se tiče napomene za članak g. Profesora Popovića, mi možemo samo da požalimo da je jedan univer. profesor sa ovolikim nepoznavanjem stvari, mogao da iziđe pred javno t. Može biti da nam je univer. profesor g Dr. Popović ovim člankom i ne­ hotice učinio uslugu i da ćemo mi, kori-teći se tim netačno tima, razviti sada u javno .ti jednu disku iju i pokazati što je sve Ga.ret za muslimanski elemenat učinio u nacionalnom socijalnom itd. pogledu. G. inž. Mustafa Slipićević: Hoću da se osvrnem na izvode g. Mulalića. Kazaću ovo: od dola-ka tur­ ske. imperije u Bosnu mi muslimani zadržali smo sve nacionalne elemente, a usp.eli smo da to zadržimo i za* silne tur ke imperi.e. Nismo im popustili niti za jednu dlaku. Također nDmo popustili niti katoličkoj au tri>koj državi, uvijek smo o tali na braniku svoje domovine, svojih običaja i nacionalne svijesti. Mi smo nacionalno svjesni, zdrav elemenat, koj no i u sebi spoznaju svoje nacionalne svijesti, a ne jedne tričave firme. Stoga držim da bi trebalo zauvi­ jek skinuti sa dnevnog n d a godišnjih Gijretovih skuština ovakova pitanja, G. Mulalič: G. inž. SlipiČević zaduži me za od­ govor. Ja nije sam govorio o pitanju da li je musli­ man u B. i H. nacionalan Taj nacionalizam se nalalazi u podsvijesti. Ja sam rekao samo da mi nijesmo svijesni nacionalizma S.ljak naš nije još posve nacionalno osviješten, i to ne samo musliman nego ni pravo-lavni Srbin. Mt-ni je danas više da govorim o drugim problemima koji tište našu zajednicu. Ja sam to napomenuo de se nacionalizam nalazi u podsvi­ jesti. Pretsjednik'. Po-to se niko više ne javlja za ri­ ječ, dozvolite da na zavržetku naše današnje mani­ festacije progovorim nekoliko riječi. Prilikom predloga o prošin-nju odbora mi smo bili rukovođeni time, da u Gl. O. uvučemo što više novih snaga, i u vjertni da će prošireni Gl. O. pokazati mnogo bolje materijalne rezultate. Ja Vam uime novog Gl. odbora zahvalju­ jem na ponovnom povjerenju, uvjeravajući Vas da će Gl. odbor i u buduće učiniti sve žrtve i sve napore da izvrši tešku misiju i dužnost koju ste mu stavili u zadatak Međutim, on neće moći učiniti ništa sko ga vi svojski ne pomognete. Ja moram da progovorim ne­ koliko riječi i o Vašem odnosu prema meni. Mogu Vas uvjm ti da se na mene danas obraćaju mnogi lju­ di u raznim pitanjima. Ja činim koliko mogu, ali je današnjica u svim pravcima tako teška, da ne mogu udovoljavati svim molbama, željama i zahtjevima. Usljed te nemogućnosti i tih negativnih odgovora, koje �po nekoji od mene dobiju, bo im se da ne bi uslijedile reperkusije na Gajret i njegovo djelovanje, da se ne bi zamrzio Gajret zbog toga što njegov pretsjednik nije mogao nešto da učini. J a sam .morao da ovo iznesem pred vas, jtr sam formalno opsjednut molba­ ma. Ne tražim ništa drugo od vas n go da vjerujete da ću ja kao pretsjednik Gajrcta i kao njegov član svakomu izaći u susret, gdje to mognem. (Živio!) Blagodsreći Vam još jedamput na radu ja vas molim da sa ove skupštine ponesete svim našim od­ borima našu blagod. most na dosadašnjem radu i da i n kažete Što ste ovdje čuli i vi jeli, kao i to da im kažete d i ih iduće godine čeka još teža dužnost. Hva­ la vam i do viđ nja! (Živio!) Time je skupština zaključena u 1 30 sati po9li «*. podne. Perovođa, H n m l d K u k l ć s. r. Pretsjednik, D r. A v d o H a s a n b e g o v l ć , s. r. Verifikatori, J u s u f b e g P o š i ć s. r. S a l k o H a s a n b e g o v l ć s r. '.•išT' 243 �Наша гробља Нашем јавнои раднику господпну Едхему Muралему морам топло заблагодарити на интересовању за овај наш проблем, a нарочвто за његов објективан суд и оправдавање разлога иоме чланку у предпрошлои броју „Гајрета“. Благздарећи и ценећи његово културно и реално гледање на зкивот наших прошлих муслимана у садашњости као и његово живо настојањс око утирања сигурног терена боллј и сретнијој бу • дућноств, надаи се да he и муслиманској јавности за њен хаир дати још коју идеју и упозорење на све оно што наи no данашњици a ни no ислаиу није похваљено. Такођер се надаи да he се акцаја наше интелигевцнје из Вакуфског већа прошпрнти на све наше иногобројне интелектуалце, како бн се једанпут створила у народу свест да не асивимо у духу наше ве ре, јер својим животом бацамо у њу љагу несавремености. Ha чланак г. Мнралема могао бпх само peha (наравно да a надаље остајем упорно код свог мишљења u јер je тачно па иакар бвло a екстремно изражево) да ми своју јавност нпсмо никада обавештавали и упозоравали на оно што наи не ваља, што нам не функцнонише како треба, нисмо ]е васпитали у слободнијем духу да размшвл>а и расуђује о свему што нам не вал>а, нисмо свој елеменат васпитали као праву једвницу у Вакуфу и свакој нашој јавној установи која регулвше жввот заједнице. Наша масл je мвслвла о оном што не вал.а, дч мора тако бвти — нвје ее бољем научвла. У оном који управља заједнвчкои виовином гледа неприкосновеност; никада joj нвје узгајан нвти потицан крптички дух, све прииа, на свему благодари и виче: амвн! Преиа Вакуфу на пр најрепрезентатввнијој внституцвји наше културе, нашег морала, нчшег знања и умећа одгојили смо наш елеменат у пунои индвферентвзиу, пасивној резистенцији, па нвје нв чудо да се je у Вакуф ув* лачвло no које вешто лнце које je злоупотребљавало дезвнтерессваност народа, нарочито у вреиену за и поеле светског рата. Та апатија народа преиа Вакуфу довела je дотле да су и легислативни и егзекутивни чинноцв, наредбодавци и рачунополагачи бвли једни те исти људи, што je знак крајњег ех 1ех-а, неуставноств в бесправности. У овој години ииаио благодарећи интелегенцији једну врло еволвционарну појаву .вмамо један мали корак успеху: први пут нзађе на пр. буџет исламске верзке заједнице на бејан, а до сада наша заједнвца, чак и некојв функционери и вакуфске организације нису ни појма виалн како се газдовало са јавнви вметком. Изгледаће да не говорвм о насловнои предмету, али ресренгврати однос улеме u интелвгенције може се предходнви дедуктивнвм установљењем узрока о244 вој пестрпљивости, дисхармонвји а у овои бат u ле. жв тај узрок. Гесло je оставити све масе у мраку да joj се не бн критнчкв дух ослободио, како би у таком безопасном стању народна маса била далеко од Вакуфа и виеоко положајнвх органа. За то, ако се већ говори о односу ове илмије и интелигенције, онда се мора првенствено говорити о Вакуфу као фактору узрочнвку. Овом приликом желим нарочито подвући категоричан цвљ савремене муслпманске интелвгенције; упознатв народне маее са њенвм правима и упозорити их на лоше посљедвце које су поницале пз њеног самосвјесног непоимања права у вјерској заједнвцп, да би народна маса једанпут изашла вз овог хала Народ треба једанпут жвво заннтересовати за све јавне, проблеме заједннчке да би пратио рад оних фактора који од јавног рада живе, а кад ови греше да не би вшие био вечвти генерозни прашталад. Дакле, то сзм ја имао peha на чланак госп. Миралема а осим овога спреман сам као поједннац да визои чланака уђем дубље у тамни лабиринт читавог јавног жввота нагае вероке заједницн, осветлавајући без икаквих сугестивних претензија све заблуде a препуштајући здравои расуђивању народа, да ce'no новии и саврененам схватањима у жввоту управТако мчслвм да je неопходно потребно u да je једанпут дошло време да се детаљно проучавају сва питања која регулишу, унапређују или напредак спречавају. као питања наших Вакуфа, свештенства, џамија, мектеба, верске и световне просвете, Вакуфске еко* ноиије н адмвнистрацвје, споиеникн исламеке културе, гроиаља и т. д како бв се нзнашчо онај клвн, Ko­ ja je зауставио точак културног прогреса наше заједнице. Taj точак морамо наново покренути не само из материјалних разлога да бн нсм бвло удобније живети, него и из моралних, јер једанпут морамо бити свесни своје културне улоге у Европи, као најзападнији иуслииани. Овои прилвком проговорићу две—три речв о нашвм гробљима, јер ии за то даде повода скорашњи Гајретов теферич, који се je како je нознато, одржао пролазећи иимо величанствена гробља свију осталвх вероаеповести на Ћурчића Ввли у Кошеву. Колико ив je познато ни једна религија не наглашује више бесмртност душе као Иелам Баш ради те тако уверљиве тезе о реинкарнацвја Ислаи je створио да не речеи култ мртввх a оно дубоки и инстински пвјетет, у колико га eeh и caua л>убав преиа рахиетлвји u сеНање на његона добра дела и лепе успомене, није код поједвнца a и целине стварала. Тврдимо да je иелаи донео цивилвзацнју a циввлвзација познаје љубав блвжњег преиа ближн>ему( јер што je год круг л.убави шари и што се односв �на већи број људи, тим je ступањ цивилизације, вели се, ввшв; дакле, Ислам и no самој својој цвввлвзацији познаје високц култ гробова и дубоки пијетет спрам мртвих. Па како да га Ислам не би познавао кад су га познавали чак и полуцивилизовани народи јер су наи оставвла силу древних споменика свога култа a за тим наи je и најсаарвја цивилизација оставила као доказе култа своје огромне пираииде богумвлске машате, маузолеје и т. д. И Ислаи нам je од евога почетка na преко свога цветања оетавпо безброј тих споменика, турбета најдрагоцјеније архитектонске вредности као знакова култа. И данас што je год култура већа, то je и култ гробова већв. Свуда no културним земљама видимо она места на којима се похрањују мртви. да су евојим брижним уређајима и њезв најдостојнија култури, да су то најДивнији паркови, цветњаци и уметнвчкв музеји, да су места која својом лепотом и хармонијом вањскОг изгледа те тајанствении миром најсличнија рају. Ta велика пошта телесних остатака мвлих рах* метлија у толикој се иери са културом усавршава, да се у великим варошима подижу чак и величанетвени крематорији у којима се телеса спаљују и пепео похрањује у драгоцене кутије као какви адвџарн.да се не би, закопавајући у зеиљу трулежом и дрввма скрњавили. Код сввх вера и народа, na на којој в на каквој ввевни морал стајао, в како се морал повмао, култ гробова će све већма подвже, осви код нас Југоеловенских муслвмама. Тако недавно идући на тефервч пут Кошева, сусретао сам чатаве групе муслииана в муслиманкв paeнога доба в разне спољатпности, разног временског духа, no оградама вноверсквх гробља у посматрању лепоте, реда и чвстоте у гробљвма. У римокатоличком гробл>у ввдјели су диван ред и поредак гробова украшенвх уметнвм споменвцвма у лвк број раднвка, који свакодневно ииају посла да овај велачанствена ред уздрже. Ha вратвма од гробљанекоји су на глас читала встакнуту опоиену, већ која сама показује на како се врло једноставан начин, без вкакве нарочвте генајалноста може завести овакав ред, na да гробље буде о граз колектввне душе једне верске заједнвце, да буде одраз њене културе. Ta опомена гласа: „Сва власници гробова дужни су да асте чим првје у ред ставе в сталном његом докажу право тгосједа вствх. Власници резервних мјеста вмају своје доказе за асте жуп. ууеду на уввд донајета и након доказне исправноста одмах оградити. Запуштене гробнице в неограђена мјеста сматрају се слободним a служвта ће овом уреду sa даљне сахране* ^ Дакле нашвм суграђанвма рвмо- католачке вере нвје требала накаква генвјалност a још мање богатство (јер међу њвма виа наравно свромаха), нпје требало нвкакввх авкета, конгреса внтелектуалаца п т. д. na да овако давно u овако доетојно уреде своје гробље. Ha десној страна ввде се два трв мррморна гроба сва у цвећу.сва обрасла у швмширу a мирвсном баљу једне мале, у Сарајеву незнатне верске заједни* Е в ан гел и ч к о г робљ е це: евангелистичке јер ова и ако je мала исказује на овај једини начин, захвалност и љубав према својии покојницима. До евангелистичког гробља! валаза се протес- Р и м о -к а то л и ч к о гробл>е којима су уклесанв стиховн љубави потомства према онима који у гробу мирују a обраслих у читаву гору расцветалих ружа в љиљана; нису ввдели нвгде корова, нигде трна, свуда je брижљива рука засадила најплеменитије цвеће. Проматрали су часне сестре како no највећој асеги полевају, његују и обрезују цвеће, тужне врбе, шимшире, ципреее, a истодобно гледали оу ове- П р отестан тск о гробљ е танско кроз чију се лепу ограду види иети ред( иста брвга и пажња. Beli сам улазии натпис „Friede Bei '245 �mit euch!" показује њихово дубоко поштивање овог вечитог дворшнта које изгледа као прави зеиаљски рај, a тек натписи на споиенпцима као: »Die Liebe hOret nimmer auf“ (Л>убав je непролазна) показује истинску љубав живих преиа покојницима који су док су живели за њвхов индивидуални и колективни живот барем нешто значили. Српеко павославно гробље, ограђено давнои ог- Српско православно гробље радои са капелои у средини, да]е заиета величанствену слику, a сами гробови, самр оно море цвећа свих боја и мириса, na оне беле песком посуте стази: жљиво однеговано симболично чемпреси - доказ су колика je ше, колика динамика срца живих, одне1 кове љубави npeua покојницима. И Јеврејска заједница, ног пролазника. коју сам чуо: »Благо њима, кад им је овако лијепо . Колико наши суграђани јеврејске заједнице др. же до реда на гробљу казује ова опомена: „Херва Кадиша умољава да се на гробовима ne пале свијеhe, јер се кваре од воска. ЕГосматрао сам дојмове нашег света којц je вадивљено гледао гробља свих вероисповестц п одгонетао саи мисли пуне критике за нашу Верску аајед* ницу, јер сам директно видио да у мислииа праве упоређења. У то време прошао je уздигнуте главе, скривајући очи наочалима, да не гледа ову ле поту, један наш високи верски достојанственик и алим. По његовим шапутавим уснама погађао сам да учи: „Кул ja ејјухел кјафируне". али не прииетих да се од тога ишта затресе и ико главои потуче. Мало иза тога враћао сам се са теферича и пролазио саи мимо пуста муслиманска гробља. мизериих и испретураних „башлука* (да не речем споиеника), обраслих у коприву и зову, којима се од змија и гуштера не може ни приступати. Боже иој, како то јадно излледа, кад једна заједница изгуби поштивање саме себе. A зашто je тако? Зашто ее у нашим мезаристанима впше пази на ону Јвдан од најлетиих детаља муслиманског гробља, који aro се чосматра са архитектонског гледишта турбета много вредп али са гледишта реда u стања у ком се налазн, види ее да муслимани ие иризнају иш орију као учитељицу иити њене еиоменике као огледало културе Јеврејско r p o 6 .b e њенвх чланова (има и муслимана богатих!) много no* лаже. троши и труд улажв на лепоту свога гробља, na вас одмах на улазу задивп ред и нагиа вас на пун респект и пиетет спраи оних покојника, који ту у комадићу paja почивају. Редови акација са њиховии кугластии фориаиа, затии читаве пирамиде шимшира, сјај мраиорннх споменика са натписои пуних нежности, вере и наде. чисте ставице са клупаиа, на којима се могу болом схрвани за губитком покојника одмарати, обиље цвећа и све то оправдава ону изјаву јед- 246 траву, која се има продати и којаће дати у жива уста који „дробљен“ халве( но на саие гробове и na само поштивање оних јадника који у такпм гробовима леже? Зашто no гробовима уиесто ружа и цвећа спју rpaxt вал>да ie слатка грахова чорба од тог граха, који на гробљу расте? (У центру Сарајева за велебном палатом Хвпот. банке). Зашто се наши мезарие.тана не посећују, не уче на гробовима јасинн* шерифи. a затто су опет пноверска гробља пуна публико и затто у њима блистају у свако доба капдила и веч* не ватре? Ja мислии да je зато што онај који јо позван да се бриие за душе чланова заједнице, за њен �духовни живот, за њен морал и т, д. нема код нас оне истинскс љубави и оданости према својој заједници. јер се не брипе првенствено за добро заједнице, него за све индивидуалне прохтеве, јер нема пред собом један узвишен идеал за који би фанатична ду~ ша жртвовала своје личне прохтеве као што je то код других вероисповести. Наравно да je за ово наше стање н>ших гробаља одговорна наша илмија на високим положајвма, јер се ова не може изговорити да није материјално ебезбеђена и да од превеликих брига за обезбеђење свога живота не доспева да се за мртве брине. рајеву има око 80 муслиманеких гробаља), што значи да на једног члаич зајсдинцо долази з» кабур најмање ио l i ma, док за најраскошннју обвтсљвку гробницу са читавим цветњакои и споиеницим i, није впше noтребно од 5 m2, na кад гледамо овај огромнн простор, који се у главном налази на таквим местима да смстају еваку грађевну делатност градова и прогрес заједнице, није се ни надати неваквом раду и пекаквој лепоти. Оволики проетор не само да со не може no правилима еститике уредити, него није ни чудо да ни сам наш ионтифеке максамус није мезаристан гробље пооетио можда за дуга низ година Детаљ једног муслимапског гробља у сред једне живе улице a иред џамијом која се фреквентира. Посмахорач се нехотичио mirne: како верници могу иристуиити џамији. ■Један детаљ муелиманског гробља иред иалатом Земаљске банке, гледап кроз демир аенџер кроз који кад ве из радозналости ировири обузима човека неки срклет u мора да верујв у приказе. Рекао саи да су_ гробља одраз колектввне душе сваке верске зајенице. Како свака i ерска заједнвца код нас има достојно уређено и са пуно иара, пажње, пиетета, њежности, одњегована гробља, осви ми муслимани, знак je да у нашој колективној души влада онаква пустош као што нам гробља изгледају иуста. Oko овога тробља водила се ирсд три год. велчка камиања иоводом намере бившес вакуфског директора д а се изграде на њему дубанн. Не може се рећи да je баш наша читава заједнида без културе, без естетског смисла и без култа гробова, али појединци не могу дати израза својим осећањима пиетета, нитп својим естетекнм тежњама,, јер би један гроб са ружама и са достојним спомеником у неограђеном гробљу, обраслом у жари н ко прцви био сиешно чудо, које се не би одржало нити цигла два дана. Заједница мора једзмаут да се трси, да сама учини корак, да сама дзде иницијатпву кад они горе позвани неће, na ето и ja напнсах u илустровах са неколико рвчп за упоређење n оцену народа, шта вал.а a шта не ваљаДакле, истином на светло и напред ка прогре' су, јер интелигенција, којој je стало до народног хајра н која народ води хајру и прогресу - неће више дозволитн овакав нехат, јер свакЈг свесног члана заједниДетаљ муслиманског гробља у Сарајеву недалеко велике палате ле болн у души кад гледа своје дедове и очеве поХииотекарне банке, зарасло у трњу u дивлој травуштини — џунгла, бодликавом жицом (Drahthindemisse) огра$ена, која wom- копане у нереду чак и не знајући где им се гробови налазе, na увераваио меродавне да he о оправдании заcefta на фронталне иоложаје ратног иодручја. хтевнма интелигенцијв - хтелп не хтели - морати воАпрокспмативно прорачунаваи да у нашвх пе- дитп рачуна. дееет градова и касабица има no прилици 1000 гробаМустафа Мулалић. ља у поврпшни од барем 2000 хектара (само у Са* �Наше рахметлије кој борби за културну афирмацију муслимана. Аллах рахмет».,;;е! * 14. јуна о. г. преминуо je Велија Садовић, директор Шеријатске Гимназије, преселио се на ахирет у часу кад смо се томе најмање надали, после једне кратке али п о д мукле болести, у напону своје снаге, у 46 години живота, у најмужевнијем добу, у сред рада који je за наш народ, првенствено за Гајрет, претстављао максимум напора, максимум културног обола што га мож е да даде заједници један културни радник, један просвјетни неимар, један човјек од воље и труда, од идеје и дјела, од замаха и прегнућа. Умро je Велија Садовић на бразди коју je био дубоко заорао на нашој њиви, на којој још има корова назадњачке традиције, џбуња предрасуда, негативних и у толико теж е искорјењивих. Умро je један риједак културни неимар, риједак човјек прогреса, ријетка скромност, готово незнани ју- Рођен у кршној Херцеговини, у Т ребии.у (1 8 8 6 ), рахм. Велија има занимл.ив и борбен ж ивот, биографију са пизом интересантних појединости. Школован у Цариграду (на фатиху у »Кулали«), он одмах no свршеној школи бива ухапшен. После двогодишњег тамновањ а, услед својих реф ормистичких назора, он се враћа у родни крај и посвећује учењу препарандије. После анексије Б осне он одлази у Париз и Швајцарску. У Паризу he год. 1912. завршити науке н а Сорбони и у Стаџбину донетп културу и идвје аапада. У 1913. он he се оженити, у Требињ у, са Атијом Фетахагић, са којом he изродити ш естеро дјец е, од којих he петеро изгубити хранител>а после непуних 20 година. Н епосредно прсд Светски Рат рахм. Велија je дипломирао на париској Сорбони, после чега добива намјештење за економа и наставника. на Ш ер. Суд. Школи у Сарајеву. 1915. положио je проф. испит на Оријенталној Академији у Бечу. Наставничку служ бу je прекинуо 1921, кад je изабран за народног п осланика. Од 1923 д о своје смрти рахм. Велија je noceehcH педагошком звању, на полож ају професора Ш ер. суд. школе и дирек¥ора на Ш ер. Гимназији у Сарајеву. З а свој национални рад одликован je орденом Белог Орла петог степена. * Џеназа земних остатака рахм. Велије Садовића обав'љ ен а je сутрадан no смрти, 15. јуна о. г. Огромна пратља, у којој су, поред г. Бана Поповића и помоћника м у г. Др. Хаџиомеровића, били и претставници свију културних, нацоиналннх и витешких корпорација и друш тава, као и комплетан Главни одбор Гајрета, те импозантан број претстав»ика свију редова нашега друштва, — та џеназа je била одаваље последње поште једном честитом, културном и просвјетном раднику. Прије него што je спровод кренуо из Мртвачнице Држ. Болнице, са рахмстлијом су се опјзостили г.г. Хамид К у к и h, секретар Гајрета, и Абдуселам Б а л а г и ј а , с т у д е т , питомац Београдског Гајрета. Опраштајући се са неуморним васпитачем омладинс у смислу Гајретове идеологије, г. Хамид К у к и h je одржао следећи говор: Рахм. Б ели ја Садовић нак у једној тешкој борби коју je као Гајретов радник водио на више фронтова: у јавности, у друштвима, у школи и око ње. Умро je на великом и замашном послу васпитаља муслиманске омладине, у једном од најодговорнијих и најважнијих завода, у Шеријатској Гимназији, оној која треба да даде неколико нараштаја културних и вјерско-просвјетних прегалаца. Умро je у часу кад je свој рад био широко разгранао, кад je имао већ утапкану стазу својих напредних тражња и стремљења, кад je израђеном Гајретовском идеологијом крчио својом лучи таме на путањама кроз које продиру с просвјетом и остали Гајретови радници. Умро je Велија Садопић, да остане у најљепшој успомени као риједак примјер прегалаштва и самопријегора, пожртвоваи>а и борбености, одлучности и неустрашивости у великој и тсш- »Хоћемо д а наш ђак буд е културан, интелектуално развијен као и све њ егове колеге у осталим школама, д а ни у једном предмету, ни у једној вјештини не заостаје иза других; хоћемо да он буде морално васпитан као д обар rpaђанин; хоћемо да он упозна своје грађанске дуж н ости , да упозна шта све дугује својој отаџбини и своме народу«. Ово су ријечи које с у изговорила уста нажалост јучер изјутра занијемила за увијек. Јер јучер изјутра пренеразила нас je грозна вијест д а je преселио на ахирет Вслија Садовнћ, једно од најпознатијих имена, једна од врло видних, и ако no своме раду ни мало рекламисаних, фигура у најновијој културној историји муслимана у овим крајевима. Споменуте ријеч рахм. Велија Садовић није нажалост ни стигао да их сам изговори приликом посљедњ ег свечаног мевлуда у Ш ер. гимназији, јер je тешка и подмукла болест онемогућила његову снажну и отпорну вољу д а сам узме учешћа у свом сопственом дјелу. Јер je рахм. Велија заиста и својим радом допринио д а je слављен мевлуд на нашем народном језику, у школи у којој се васпитава наша духовна будућност, јер je у тој школи Вслија Садовић био onaj, који je стрсмио напредним стазама, које с у већ утап- �кане давно на културном Западу. Kao културни и националнародном просвјећиваљу, у Шер. гимназији, у свима м аim радник рахм. Велија je у Гајрету и љеговом дјеловању пифестацијама националне културе и напретка муслимана; нашао жариште напретка и упориште за своје смјеле и нарад интензиван и систематски, без тражеша аплауза и припредне идеје. — Дошавши са високих школа Запада он je у знања; рад у свима правцма у којима дјелује Гајрет и no нашој средини, сасвим природно, тражио свој идеолошки и коме je друштво постало покрет — сав тај рад je међу сворадљиви наслон у друштву које je успјело да у нашој најјим главним и најспремнијим подстрекачима имао увијек на новијој културној историји постане несамо фактор, него и видном мјесту рахм. Велију Садовића. покрет. Kao интелектуалац и јавни радник показивао je увијек И сасвим je разумљиво да je ушавши у колосјек и поље живо и интензивно схватање данашњице, нарочито проблерада Гајретова рахм. Велија својим снагама и одушевљеме исл. вјер. заједнице, било као говорник, некада у Нар. н ем , које није било обично али je зато темел>ито и несумскупштини, било као писац предавања и чланака, било као н.иво, прионуо да својим великим способностима убрза и предавач или наставник. поспјеши успјех идеја Гајрета на свима пољима јавног Смрћу рахм. Велије Садовића Гајрет губи између своживота. јих редова једну од својих дичних перјаница, неимара риНесебичан, пожртвован, тих и миран у раду, али тејетких врлина и ријетког карактера; губи личност која je мељит и трезвен, рахм. Велија je у сав свој рад у Гајрету била свјесна свога дјела; губи једног од својих честитих и уносио оне одлике, које су морале од њега да најзад створе искрених, несебичних и иелакташких радника, који су тако крупну фигуру у Главном одбору Гајрета. пријеко потребни нашој данашњици. Али кад шегове трошне земне остатке предамо мајци земл>и и искреном довом У једној средини, као што je наша, у којој културне ноодамо посљедњу почаст рахметлији, ми ћемо се вратити вотарије и реформистички напори наилазе на природне пресвојим домоеима, ма колико били погођени и ожалошћени иреке и сугестије из традиције — рахм. Велија je уочио да успјех Гајрета зависи на првом мјесту од непоколеби- -над губитком овога човјека — ипак озарени увјерењем, да иости љегових неимара, од непопустљивости и снажне кич- ", ће^ нараштаји којиЧ:у слушали живу ријеч рахм. и у н ему увијек ^ле^али узор поштења и културе — да he ти нарамености његових радника, од одлучности да се с .ручом штаји настав41ти са зидањем велелепне грађевине наше кулсвјетла продире кроз предјеле таме. туре у чије je темеље рахм. Велија узидао цијелу своју личЗнао je рахм. Велија да ће његов рад као и рад останост и цијело своје крупно дјело. лих истакнутих радника у^Гајрету нацћи на те препреке; Аллах рахметејле! знао je да ће бити и оних који hfe пјЈотив тога рада исту^. пити не јавно, него споредним заобилазним путевима. И Испред нове и напредне- муслиманске омладине, са рахније само да je знао, него je чак и 'н а своја£кож и осјетио метлијом се ie опрбстио студент г. Балагија сљедећим рипосљедице извјесних занемар 1{в5ш>а/ која су његову педаго\ / шку каријеру пратила са стране оних, који су чак били поДанас ћемо испратити на вјечни починак једну значајзвани да н>егово културно дјело несамо правилно оцијене и ny личност иашега Ш ехера; значајну личност нарочито за разумију, него чак да га ^a то дјело и награде, ако ничим нас муслимане који оскудијевамо у школованим људима од другим, a оно бар признањем. иницијативе, као што je био наш Велија. Али рахм. Велија није се о"свртао на оне који не умију Његовом смрћу губи Шер. гимназија свога вредног и или нсће да оцијене његова културна и напредна стремљсња; доброг директора, a Гајрет једног од стубова, дугогодишније се освртао ни на свој положај у каријери можда занењег сарадника, али највећи губитак осетиће рахм. поромареног човјека, него je свом снагом своје невјероватне дица и многобројни штићеници, којима je био други отац и еиергије, свом истрајношћу своје дивне марљивости и састаратељ. вјесности стремио напред у правцу оствДреља својих идеја Заиста ретко ћемо срести управника једног завода, и културних начела. И највше признање, којб je зато имао, који се са толико љубави и преданости залаже за своје биле су посљедне посјете мевлуда, нарочито ова недавна, ђаке, који je у њима видио будуће пионире на изградњи која je јасно и на устук свима сумњалима доказала да су љепше и срећније будућности наших муслимана. Са млаидеје Велије Садовића нашле своје плодно тле, несамо у дићским заносом чувао je и штитио свој завод од многонајмлађем школском нараштају, него и у душама родитеља, бројних нападаја. Чувао ra je јер je био свестан да од н,еотаца и мајки тога нараштаја, несамо у Сарајеву, него моговог опстанка зависи будућност двесто педесетеро нез жда још и више у унутрашњости. бринуте и сироте дјеце. Ово га je довело више пута у Београд, и кад би се саEto to признаше, исказано хил>адама душа, које су постајао са нама омладинцима, ведар и насмејан, увек би нам хитале да учествују несамо једној вјерској манифестацији говорио: »Ja с а м с и г у р а н д а ј е и д е ј а з а к о ј у на народном језику, него и национално-културној — то и с е б о р и м п а л а на п л о д н о тло, ј е р he и м а т и ништа друго и није желио више рахм. Велија Садовић. к о д а j e и у б у д у ћ е б р а н и ! « И имао je право. Историја која буде праведно и савјесно водила рачуна и Јер оно што je Велија бранио и зашто je жртвовао све што биљежила степене и етапе културног развитка и напретка je могао биће од данас наш идеал, наша звезда водиља. муслимана, та историја ће — увјерени смо — име Велије Његово дело наставиће млађи којима he служити за узор Садовића истакнути онако, како he joj диктирати његово пожртвовање Велијино. дјело. Истакнуће га у прве редове Гајретових бораца и исПрије неколико дана посетио сам га код куће да му трајних радника. И тако he те свијетле странице ући у опизразим своје дивл>ен>е за онако организован и сјајно усшту заједничку историју културног напретка свих Југопео мевлуд. вена. Био je тада много расположен, причао je о свему, и на Далеко би нас одвело, a ова прилика и није зато, да концу кад сам му ставио нека питања рекао ми je весело: истичемо појединости у дјелу једне крупне личности, као »A ko Б ог д а о т о м е ћ е м о о п ш и р н и ј е р а з г о што je био рахметлија, којем овог тренутка одајемо посв а р а т и ј е с е н а с , кад се д о б р о опоравим«. И љедну пошту и кога испраћамо на пут вјечности. ето иза неколико дана оте нам га вечност из наше средине. Рад у Главном одбору, у Гајретовим конвиктима, на �нас повести оиим правцем, који си joj Ти дао. Опраштамо се посљедњи пут с Т обом . Т уж пи смо. Али ми T e однесосм о у срцима својнм испуњеним синовском љубављу и благодарношћу. У тим младим срцима Ти ћеш вјечан. увије бити жив. Аллах еманет! Опраштајући се с тобом пл. Велија у име твојих драПосљедњи говорник био je r. Бумбић, који je. испред гих омладинаца, за сва твоја добра дјела нека ти je слава професорског збора Ш ер. Гимназије, од ао рахм. посљедњу u хвала. пошту сл>едећим ријечима: Посље тога пратња je кренула до Бегове Џамије. Ту се Драги наш директоре, je са рахм. опростио, испред његових бивших ђака г. МухаМени je пала у д ио часна д уж н ост д а се овдје с тобом мед С у џ у к a, судија. Њ егов топли говор освјежио je усопростим испред наставничког збор а гимназије којом си помену на педагошки лик и дјело рахм. Велије Садовића. Ти управл>ао. Сарађујући с Т обом д у ж е времена, на велиПрије него што je тијело рахм. Велије предано матери ком послу културног и националног прогреса који си Ти земљи, на Грлића Брду, са њиме су се опростили још: ђак започео, ми наставници Твоји, имали смо прилику д а из нсШеријатске Гимназије г. Фадил И м а м о в и ћ и г. Алекса посредне близине осјетимо сву д убин у Твоје душ е, доброту Б у м б и ћ , проф. Шер. Гимназије. Необично дирљив говор Твога срца, широке, видике Т воје интелигенције, и јаку и je био ђака Имамовића, који je изазвао многу сузу над менесаломљиву вољу, да послужиш корисно својој држави и заром рахм. Велије. Г. Имамовић je рекао: своме народу, које си много волио и дубок о носио у своме Драги директоре и старатељу! срцу. Данас се с Тобо.м опростише заувијек Твоји пријатељи Рад на овом широком пољу Т вога дјеловања теж ак je ii моштоваоци, опрости се несебична и непристрана омлаи наперан, пут д о успјеха трновит. Али на тој стази, пуној дина, која je правилно оцијенила Твоје настојање и Твој препрбка^и неразумјевања, Ти ниси заостајао, него си увијск рад, с Тобом се опростише и Твоји бивши ђаци, којима си са пуно вјере- у успјех ишао своме циљу. дао правац у животу. Сви су болна срца и много T e жале. Омладина, к оју си Т и васпитавао и сви други Твоји A ево сада над гробом Твојим стоје и ђаци Твоји, Твоја с а р а д т ц т на многоструком пол>у Т вога рада, чуваће свидјеца. Овдје нисмо сви. Једни одоше својим кућама да се јетлу успомену на Твоју личност, наставл>ајући Твој запопослије тешког рада одморе, a ми, који смц још овдје, изчети посао. морени заморним испитиМа, стојимо као скамењени. НеоНаставнички збоф Ш еријатске гимназије највише почекивана смрт нам je пЈгобола с^>це',И ми не мож емо да се снађемо. Кажу да иза Т ебе остаје Ш^стеро дјеце. Не! Opraje-— гођен Твојом смрћу, чуваће исто тако успомену на све Твоје високе одлике и жалити вјечно за Тобом. nx више, много више; остаје их .250. T oj дјеци треба наћи Нека Т*Не>слава и нека Ти je земља лака! другог оца, који he их повести путем cpetre-и напретка. Tpi Након тога су земни остаци рахм. Велије Садовића npeдјеци треба много бриге и чмбкнје. A Ти си увијек много и једног, и другог. Шеријатску си гимназију Дани датери земл>и. Рахметуллахи алејхи! повсо правим и једимим њеним правцем, јер тако вођена она Многобројна сирочад са својим тужиим мајкама оплакују једну племениту душ у која у напону. свога стварања напушта овај свијет, да би се населила у други љепши и сиособна да дадне ђаке спосдбке и корисне за муслимане| и читав народ. Koca Ти je рано осиједила. Кад бисмо je посматрали, ми смо знали и осјећали, да je no неколико сиједих длака у њој због бриге за сваког појединог од нас. И заиста, Твоја брига за ђаком била je превелика, Твоја л>убав очинска. Ни у најтежим часовима Ти ниси престао да мислиш на своје ђаке, ниси престао да се бринеш за нас. Неколико часова пред саму смрт говорио си слабим и испрекиданим гласом: >/Шта ли je с мојим ђацима, како су прошли? Како he матуранти положити испите? Куда he послије матуре, шта he с њима бити?« Убрзо затим Твоја племенита душ а се преселила на бољи свијет. Сва та питања Твоја су и наша питања. Наше бриге су биле Твоје бриге. Остављаш и нас и школу у незгодном положају. Али ми се тјешимо. Данас смо најбоље увидјели да си нас повео правим путем и да има много људи, који су правилно оцијенили Твоја настојања око Ш ер. гимназије и н>ених ђака. Када би Ти могао сада проговорити, знамо да би Ти највећа жел>а била, да нам Бог дадне некога на мјесто Т ебе, који he нас повести правим путем. Тако he и бити ако Бог да! Нама сузе навиру на очи, али оне су и превелике и многобројне, a да би могле одједном истећи. Проћи he још д у го времена, a оне he нам при помисли на Т ебе, навирати на очи. Ми не наричемо над Твојим гробом, али дјеца моРају жалити свога оца. Из дубина 250 младих и чистих срдаца вију се молитве свевишљем Аллаху, да Ти подијели Фирдевси ала џенет. И док Ти се душ а буде одмарала у ијечном рају, Бог he одредити некога, ко he нашу школу и 250 t MERHUM HAJDAR FAZLAGIC i I Jedan od prvih i najstarijih naših narodnih uči­ telja i prosvjetitelja bio je merhum Hajdar. Gotovo je danas među nama rijetko naći čovjeka, koji je po znavao i pratio rad naše starije inteligencije, a da g; nije poznavao i poštivao. Skroman, miran i već u pr vom poznavanju s njime, rahmetli Hajdar privlačic e k sebi mnoge prijatelje naročito svojom dobrotom i rijetkim čojstvom. Rođen je u Trebinju 1867, gdj< •e kao dječak pohađao osnovnu školu. Zatim ga пјв' gov bistri svjesni otac šalje u mostarsku gimnaziju poslije koje, nakon svršena četiri razreda, mladi Haj dar pun poleta i zanosa stupa smjelo na prvi učitelj­ ski tečaj u Sarajevu. To je njegovo školovanje bilo tada, kada se u nas prstom pokazivalo na školova­ ne mladiće. I koliko je god naš konzervativni narod još tada nemilo gledao prve naše „školce", u mladon Hajdaru svatko je vidio ozbiljna mladića, puna lijepa kućnog odgoja i ahlaka, da ga je i najkonzerva­ tivniji naš čovjek rado zavolio. Bez sumnje ovaki st čestiti školovani mladići bili našemu neprosvjećenom narodu najbolji primjer i dokaz da škola ne smeta dinu i rodoljublju, nego naprotiv da svoje odgajani- �ke još više oplemenjuje i podiže na pravi ljudski i islamski život. Hajdar kao takav učnio je mnogo već time, što je slobodno mogao uprijeti prstom u se, da škola unapređuje mladog muslimana, koji će samo biti na diku i ponos svojih roditelja pa i svoje zajed­ nice. Ovakav Hajdar je mnogog našega čovjeka br­ zo kanderisao da školuje svoju djecu. To je Hajdarova velika zasluga. Učiteljevao je u Mostaru, Sarajevu, Travniku, pa opet u Sarajevu u kojim je tnjestima dao prvu i os­ novnu naobrazbu stotinama naših omladinaca. od ko­ jih danas neki stoje na najvećem položaju u javnom i privatnom kulturnom radu. Osim što je bio vrla dobar učitelj, ispitivač na učiteljskim ispitima, škols­ ki nadzornik i t. d., ostavio je najljepše uspomene kod svakoga. Merhum Hajdar svoj je prosvjetni rad raširio i dalje. Eno ga prve godine po osnutku Gajreta medu prvima i naš Hajdar ef. brižljivo i najozbiljnije misli kako će pomoći našoj siromašnoj omladini na sred­ njim i visokim školama. Sjećam se kao da je bilo ju­ čer s kolikim zanosom sa prve Gajretove skupštine ide naša tadašnja inteligencija napred. To je bila borba o opstanku: hoće li se osnovati Gajret ili ne. Bog dade, pa smjela i mudra riječ merhum sijedog Reis uleme Mehmed Tevfik ef. Azabagića, da se u ime nauke Islama i opće kulture slobodno pokrene Gajret i razvija na sreću i spasenje našega naroda. Tada sam vidio i rahmetli Hajdara moguće najrados­ nijeg u životu. Odmah prvi osnivači prelaze na djelo. Konstituiše se odbor. U njemu je i Hajdar. Sa pu­ nom ljubavlju i voljom radi se, znoji, muči i odušev­ ljava u tome radu dok se je prokrčio taj teški put. I on ne ostavlja Gajret, kao i svaki naš pothvat na kulturnom podizanju muslimana, do zadnjega daha. Isto tako naša starija inteligencija prije trideset i tri godine uviđajući da treba našem narodu dati i štivo lijepo i poučno, koje će ga prosvjećivati, osni-va književni list ,Behar“. Među prve saradnike .Behara" spada i naš merhum Hajdar. On u zanosu svoje plemenite duše i žarke ljubavi prema narodu i otadžbini pjeva pjesme u prozi. I njegova svaka knji­ ževna stvarčica odavala je Hajdara ćutljiva i plememenita. Njegove pjesmice u prozi bile su čisto kao poslastica poslije onih ozbiljnih radova naših prvih kulturnih pionera. Zadnjih godina, nakon s\ og četeresetgodišnjega rada za narod potpuno se povukao u mir živeći sa svakim lijepo, desno i lijevo, ne pazeći da li ko pri­ pada ovoj ili onoj struji ili partiji negj je u svakom čestitom i vrijednom čovjeku vidi ) svoga i narodnog prijatelja. To je pravo svojstvo kulturnog čovjeka i jav­ nog radnika, koje bi svojstvo trebao da u duši nosi svaki intelektualac uopće. Nije čudo da je rahm. Haj­ dara svak štovao i da ga danas svatko žali. Da mu Bog da svoje ahiretske milosti i nagrade. Hamdija. 251 �ГаУретов гласник Гајретове приредбе Гајретов тефернч у Завидовићу Б ез обзира на опш ту кризу која се осјећа у свпма мјестима a највише у оним гдје постоји индустрвја, наш мјесни одбор у Завидовићима приредио je свој теферич на 6 км. пруге „Нашићке* шумске индустрије код села Синановића на дан у недељу 5. јуна 1932. г. Колико je Гајретова идеја продрла у све слојеве овдашњег свијета најбоље се je одразило баш на овоме теф еричу, јер и поред тога што je тежачки посао у највећем јеку, на мјесто теферича похрлилн су бројни тежаии како из ближњих тако и из удаљених села, док су се и Грађани у врло лијепом броју са својим фамилијама одазвали. Нарочито je за истакнути да се je примјетило врло лијеп број чиновнлштва „Нашвћке" паропилане као и браће Православнвх и [евреја са својим обитељима, Програм je отпочео са популарним предавањем о просвјетном и културном раду Гајрета међу нашим народом, које je одржао предсједник мјесног одбора г. д р . Идрисбеговић, иза чега je слиједио један вазу-насихат којега j e држао завидовички имам-матичар Хафив Хасан Ођечкић, a потом се отпочело са даљњим иввађањем програма као трке, нишан и. т. д, које' се je претворило у прзво н а родно весеље. И ако се je са овим теферичем више ишло за постигнућем моралног успјеха ипак ни матерпјални успјех није изостао, што служи на част колико нашем мјесном одбору толико и свјесном грађанству и тежаш тву Завидовића и околине. И хсан . У Брчком: 1 јула т. г. одржао je женски мјесни одбор Гајрета у Брчком свој теферич, који>је успио морално и материјално. За овај успјех иде захвалност на првом мјесту г. Хусејн еф. Требинчевићу, који je драговољно ставио одбору своје имаље на располагање у близини Брчког. Бифе су даровале слиједеће госпође-гђице: печено јанје Ш ериф х .Требинчевић, хурмашице: Емир х. Кантаруић, Нафије х. Кучукалић, Мулије х. Сејдовић, Садије х. Зел>ковић, Пембе х. Хаџиалијагић, no севдиђан: Садбер х. Мехмедагић, Тахире х. Др. Симитовића, Рабије х. X. Мехмедагић и Селма х. Кадић; no улутму: Ифет х. Глинчевић и Зинет х. Гаврановић; шећерли локуме: Зумрут х. Џафербеговић и 10 ком. хљеба Ешреф х. Новалић, те сирницу Зекије х. Хасанефендић. Свима племенитим дароватељима искрена захвалност! У Зелињи Гор. Гајретов теферич у Јеловче селу одржан je 19 јуна т. г. и постигнут приход о д Дин. 300.— . Одбор се осјећа дужним да се јавно захвали rr. Кавазовић Хусеин еф, имаму у Јеловче селу и Дједовићу Мехмеду сеоском старјешини, Удбинчићу Хасану, трговцу, Мујчиновићу Омеру, начелнику Зелињске општине и Радићу Драгутину, општ. биљежнику, који не зажалише труда, како би теферич што боље успио, узимајући у обзир данашње без новчано вријеме и тешку ситуацију нашег свијета. Надаље свима осталим хвала који су радили било око чега, на програму, на расподјели гостију, као и онима који дароваше 252 у новцу лијеп прилог, те у нарави за побједиоце на теферичу. Скупштине Гајретових организацн|а Успјешан pao Гајретова пјевачког друштва у Туалн У недељу дне, 6 јуна одржана je у Тузлв редовна годсшња скупштина Гајретова пјевачког друштва у Тузли, које постоји скоро век двије године. За кратко вријеме свога опстанка ово младо друштво показало je видне резултате на челу са својим вриједним претсједником г. Др. Хазимом Муфтикем. Након прочитаних извјештаја појединих функционера могло се разабрати, да друштво и«аде 105 чланова, утемељача и преко 40 извршујућих чланова. За вријеме од октобра 1931 до јуна*1932 пјевачки збор друштва наступио- je у Тузли 5 пута и у Грачаници на Гајгетовој забави 1 пут. Друштво имаде 15 добро увјежбаних пјесама мушкога збора од разних наших компописта. Материјална страна друштва такођер je добра, те као такпо и ако младо имаде све услове за даљни успјешан развој. Живо се ради и на томе да збор постане мјешовити. Након разрешнице старом одбору скупштина je изабрала аклаиацијом слиједећу листу: Претсједник: г. Муратбег Заимовић, Потпретсједнпк: г. Др. Хазии Муфтић, Секретар: г. МустафаКуноспћ, Благајник: г. Хасан X- Хасановић, Домаћин: г. Мехмед Салихспахић, Архивар: г. Ахмед Шербпћ, I. Одборник без функције: г. Абдулах Мулаосмановић, II. „ „ „ „ Ибрахим Имшироввк. Одборскк замјеници: Г. Мухареи Мујезиновић, г- Јуеуф Ћилимкопић, г. Бекир Пашик, г. Мехиедалија Џиник, Омер Јогуник, Надзорни одбор: Г. Мехмед-еф. Кахвеџић, г. Абдуселам Поњавик г. Рифат Омазик. У Љ убушком: 15 јуна т. г. одрж ао je мјесни одбор у Љ убушком своју редовну годишњу скупштину. Скупштину je отворио претсједник г. Али еф. Орман и захвалио се присутнима на лијепом одзиву, јер тиме показују колико им на срцу лежи наш Гајрет и његов културни рад. Након г.одул>ег говора претсједника, г. М устафа Диздаревић, секретар одбора изнио je тајнички извјештај, из којег се види да je tokom године одржано 6 редовних и 2 изванреднс сједнице, приредио je 2 забаве, те je морални и материјални успјех обију забава био одличан. З а вријеме рамазана приређена je томбола, чији je приход био знатно велик. Одбор броји 192 члана. Благајник r. Дервиш Махић извјестио je скуп- �штину, да je укупни Примитак у овој години износио Дин. 26.904.75. Након извјештаја Надзорног одбора и подјеле апсолуторија старом одбору, у одбор су изабрана слиједећа господа: Касим еф. Садиковић, Али еф. Орман, Мустафа Диздаревић, Ђулага Лалић, Ибрахимага Јакић, Дервиш Махић, Сулејман еф. Чешко, Ибрага "ћеримовић, Ахмет и Сабитага Пролић. Замјеници: Атиф Муминагић, Мехмед Ђеримовић, Дерво Невесињац, Абдулах Осмић и Јусуф Шукалић. Надзорни одбор: Мустафа Назечић, Мустафа еф. Ћерип и Мустафа Јакић. Са скупштине je отплослана депеша Главном одбору, у којој je изражено саучешће приликом смрти рахм. Велије еф. Садовића, једног од најбољих Гајретових радника. У евентуалијама je говорио Хасан Муминагић, апс. мед. о потреби држања предавања из медицине, те се сам ставои одбору на расположење, на чему му се скупштина топло захвалила и ставила у дужност одбору да организује грађанство да овим предавањима у што већем броју присуствује. — Салих Хрњичевић говори о потреби предавања из осталих грана друштвеног живота, a нарочито истиче потребу вјерских предавања, те предлаже да се поради код Вакуфског повјеренства да оно изнађе предаваче. Предлог je скупштина прихватила. — Мустафа Назечић говорио je о потреби и важности народног везива, na моли све Гајретове раднике да помогну акцију Соколског друштва, које намјерава основати задругу и тиме помогне муслимански сиромашни женски свијет. t, , нић, секретар Едхем Бекић, благајник инж. Мустафа К р а јишник, одборници Мујага Казаз, Махмуд Диздаревић и Едхемага Бахтијаревић. Надзорни одбор инж. Узеир Бисер, Салих Рамић и инж. Омер Кајтаз. У Рогатици: 15 јуна т. г. одржао je Мјесни одбор своју редовну годишњу скупштину у просторијама Сокола. По отворењу скупштине са стране претсједника г. Ахмета Пашића, предлаже да се упути поздравна депеша Кабинетској канцеларији Њ. В. Краља, што скупштина једногласно усваја и кличе Крал>у и Крал>евском Дому. Уједно се скупштина cjeha рахметлије Мурата Синанагића и кличе му »Слава«. — Секретар г. Тајиб Пашић извјештава да одбор броји 2 добротвора, 22 утемељача и 138 редовних чланова. Одбор je одржао 16 одборских сједница и једну конференцију. Приређен je један теферич, који je успио и морално и материјално. Присуствовало се прослави Спомен Костурнице и прослави 10-годишњице владања Њ . В. Краља. Одржан je Гајретов Дан на Тичијаку, a зимска забава на 2. јануара. З а вријеме Рамазана играта je томбола, која je имала лобар успјех. Надаље je одржан концерат на Курбач Бајрам и»сакупљен приличан број курбанских кожица. — Из благајничког извјештаја види се да je укупан приход био Дин. 12.654.37. Надзорни одбор извијестио je о прегледу књига и тражи да остане и надал>е стари одбор, али н е који 'чла?*0 ви не могоше се поново примити дужности, те je потом изабран нови одбор: гг. Јусуф Горушанин, Синан Бранковић, Тајиб Пашић, Смајо Османагић, Ахмет Акш амија, Исмет Сијерчић, Рамиз Добрача. Замјеници: Незир Ферхатбеговић, Зајко Ајановић, Мр. Санто Папо, Мурат ПаУ Бос. Градишки: 12 јуна т. л . одржана je редовна roшић, Милан Поповић. Надзорни одбор: Владимир Марић, дишња скупштина мјесног одбора Гајрета^у просторијама М устафа X. Ахметовић и Едхем Бранковић. Хотел Сава. Скупштину је^>отворио претсједник г. Сокол Мсхмед и предложио да се упути поздравна депеша Њ . В. У Бугојну: 12 јуна т. г. одржана je редовна скупштина Краљу, Бану Врбаске бановине и претсједнику Главног одМјесног одбора у Бугојну. Скупштину je отворио претсједбора г. Д ру Хасанбег^вићу, што je скупштина и усвојила. ник, поздравио присутне и захвалио им се на одзиву и пред— Секретар г. Касим Џумхур поднио je секретарски извјелаже да се упути поздравна депеша Њ. В. Краљу и претштај, из кога се види да je Одбор одржао 9 одборских сједсједнику Гајрета г. Д ру Хасанбеговићу. Скупштина једноница. Одбор je играо рамазанску томболу, приредио забаву, гласно прима предлог претсједника. — Секретар г. Мехмед основао Гајретов пјевачки хор t a 24 извршујућа члана и суМутевелић извјешћује да je одбор одржао 8 сједница. У с дјеловао код осталих хуманих приредаба. Надаље je припркос постојеће привредне депресије, одбор je својом акређен први женски мевлуд, који je мимо очекивања успио, тивношћу успио да повећа приходе и чланство, те тако сада донесавши знатну материјалну корист* — Благајник г. Авдо броји 2 добротвора, 2 утемељача и 97 редовних чланова. Дубићанац извјештава да je цјелокупни приход износио Дин. Сјећају се умрлих чланова Косте Којдића и Бокора Атиаса 19.950.50. Друштво броји 144 члана, a од тога су 11 доброи кличе им се: »Слава им«. Поред распродаје Гајретових твора и утемел>ача. — По извјештају Надзорног одбора, успредавања, календара, разгледница, сакупљања курбанских вајања предложеног буџета и подјеле апсолуторија, изакожица и прилога, одбор je приредио велику забаву, играо бире се нови одбор, у који су унишла гг: рамазанску томболу, пригодом јесенске сабирне акције no селима одржавана су предавања. Благајник г. Ахмет ИдризМехмед Сокол, Хасан Бећиревић, Касим Џумхур, Авдо беговић поднаша благајнички извјештај, из којег се види да Дубичанац, Гвоић Веселић, Владимир Малић, Халим Мујаje цјелокупни приход био Дин. 20.393.— . Испред Надзорџић. Замјеници: Ахмед Кудузовић, Ибрахим Февзи Алагић, ног одбора г. Мехмед Ждраловић извјешћује скупштину о Сејдо Пелић, Адем Топић, Хивзо "Ћехајић. Надзорни одбор: прегледу књига. Авдо Бузаљко, Ахмет Плетилић и Ибро Фишек. К томе још гг. Мехмед Топић, Алија Херцеговац и Фаик Селман. Г. Ибрахим Караџа предлаже да се поведе брига о оној У Бањој Луци: 12 јуна т. г. одржао je мјесни одбор у дјеци која су приспјела за школу, a њихови родитељи нс Бањој Луци своју редовну годишњу скупштину. Секретар показују воље за школом. Предлог се прима. извјешћује: да je tokom године одржано 16 редовних сједПретсједник предлаже да се упути предлог Главном одница, 1 конференција и 4 заједничке сједнице са женским бору да се благајнику г. Ахмеду Идризбеговићу за његов мјесним одбором. Приређен je Гајретов дан на Рођендан неуморни рад изда писмена захвала, што скупштина усваја. Гајретова Протектора. Ha свим прославама државних празОдбор се je конституисао како слиједи: Претсједник: ника одбор je узео видна учешћа. Зимска забава изведена Ахмед Садиковић, потпретсједник Ибрахим Хаџиахметовић, je на опће задовољство, јер je то била једна од најуспјешсекретар Мехмед Мутевелић, благајник Ахмед Идризбегонијих забава прошле године у Бањој Луци. — Цјелокупни вић, одборници: Абнд еф. Учамбарлић, Смаилбег Филипоприходи износили су у овој години 41.257.86 Дин. Одбор вић и Садулах еф. Никшић. Надзорни одбор: Мехмед Ждраброји 8 добротвора, 33 утемел>ача и 160 редовитих чланова. ловић, Стево Вучић, Раиф Сулејманпашић. Замјеници: ХаОдбор се je конституисао како слиједи: Претсједник кија Нуманкадић, Амир Раповић, Станко Ђурасовић, Ђорђе проф. г. Кемал Хаџиомерспахић, потпретсједник Рифат ЏиКисић и Ибрахим Караџа. 25 3 �у Чапљини: 13 јуиа т. г. одржана je скупштина одбора у Соколском дому, коју je отворио претсЈедник г. Алија Хумо, поздравио изасланика власти и делегате ПросвЈете. Чита депешу претсједника Гл. одбора Др. Хасанбеговића, нашто скупштина кличе »Живио претсједникс. — Секретар г. Алија Сарајлић извјештава о пожртвовности и раду те потешкоћама око изналажеша материјалних сретстава у минулој години. Нарочито осуђује родитеље, који уживају благодати Гајрета a не одуж ују се ни у ком случају Гајрету, na моли одбор да у будуће о том поведе рачуна. Надал»е апелира да се у одбор бирају вал,ани и активни те подесни л.уди, који he радити и одржати Гајрет на његовој досадаitoj висини. — Благајник г. Капетановић извјешћује да je у onoj години дозначено Гл. одбору преко 11.000.— Дин. — Након извјештаја Надзорног одбора скупштина изјављује да je задовољна с радом старог одбора и моли да исти одборници остану и даље, што сви једногласно прихваћају. — Одбор je у овој години приредио Гајретов Дан и годишњу забаву, те одржао предавање »Династија Карађорђевића«. Накнадно се je одбор конституисао овако: Претсједник Салих Казазић, потпретсједник Др. Никола Принцип, секретар Алија Сарајлић, благајник Шалдо Хаџе, одборници Изет Звиздић, Ахмет Капетановић, Фазлија "ћибер. Надзорни одбор: Омер Шеховић, Хусеин Бегић и Ибрахим Казазић. Зур, Хасан Зјајо, Лутпо Арнаутовић, М устафа еф. Кадрић и Мустафа еф. Бубрић. у Старом Бару: 5 јуна т. r. одрж ана je мјесна ск у ц ШТИНа у Старом Бару, коју je отворио претсједник Омербашић Дервиш. — Секретар Карађузовић износи рад друштва у ТОку прошле године. Благајник извјсштава д а je у овој години било 1.665.80 Дин. прихода. У нови одбор улазе гг: Претсједник Дервиш Омербашић, потпретсједник Реџеп Шеховић, секретар Јашар Карађузовић, благајник Јашар Крчиковић; одборници: Влада Ратковић, М ахмуд Загам ора и Бећа Бегзић. Замјеници: Јосип Тагић, Ибрахим Загаљ ора, Ттмил Тоскић, Саит Хамзић и Мулаћ Хасовић. Надзорни одбор: Хф. Хусеин Карађузовић, Хасан Шлаковић и Јусуф Кацил. У евептуалијама предлаже Карађузовић д а с е оснује Гајретова читаоница у Старом Б ару, истнчући важ ност ове установе за наш муслимански елеменат. У Сребреници: Ha 11 јуна т. г. одржана je овогодишља скупштина мјесног одбора, на којој je изабран нови одбор како слиједи: Претсједник Абдулах еф. Гојачић, потпретсједншеХрустемага Беговић, секретар Сулејман X . ХафизбеговиН, благајник Ш абан еф. Бегић; одборници: Хакија Сиручић. Авдо Сиручић и Сул>о Мехл\едовић. Замјеници: Едхем еф. Абдурахмановић, Исметага Беговић и Јунузага Р еџ еп овм ^ Надзорни одбор: З ухдија Кланчевић, Фадил У Прозору: 9 јуна т. г. одржана je главна редовнр скупКланчевић, Марко Јовановић. штина мјесног одбора у Прозору. Скулштину je отворио претсједник. Секретар je извијестио о одржаним сједницама, У Стоцу: Женски Мјесни одбор у Стоцу од рж ао je своју раду одбора и приступу нових чланова — Благајник je сагодишњу скупштину, na којој je изабран нови одбор, како општио да су приходи износили *Дж). 4.382.— . Одржано je — слиједи: Претсједница Џеика Сарајлић, потпретсједница гђа једно предавање са 56 слушалаца. Тема je била »Заслуге Чампара, секретарица Јелена Топаловић, замјеница секретаГајрета у културној и просвјетној'^врхи »^раду«. Конференрице Фахира Косовић, благајница Тзамила Ш арац, њена поција je било 5. Одржане су 3 забаве и теферич, a упућсно моћница Мухиба БркиН и Ћамила Ђатовић. Одборнице гђа je 5 дјеце Привреднику. — По извјештају Надзорног одбора Дра М ахгћа, Аиша Алишић, Халима Бурина, Тиџа Ш ехић, и разрјешнице старом одбору, прешло се на бпрање одбора, Фатима Махмутћехајић, Назика Пашалић. Надзорни одбор: који се je конституисао дако слиједи: Аиша Хаџић, Рабија АјаниИ и Алмаса Меховић. У М остару: Мјесни одбор изабран на годишњој редовПретсједник Мустафа Омановић, потпретсједник Муној скупштини конституисао се на сједници од 10 јула овако: рат еф. Нухефендић, секретар Ибрахим Ш еремет, благајПретсједник X. Ибрахим еф. Слипичевић, п отп ретсјед ник Ибрахим Шешкић, одборници: Идриз Делић, Хашим Грник Ахмед Ђикић, секретар Салих Кајтаз, благајник М у цић и Мустафа Мулахасановић. Замјеници: Алија Самарстафа Аликалфић, одборници: Хуснија Курт, Вехбија Имаџић, Алија Хасанефендић, Алија Пиролић, Шериф Чатић, мовић и Бећирага Биједић. Мехмед Карахоџић. Ревизори: Смаил Чемаловић, Салих ЛаУ Стоцу: Мушки Мјесни одбор изабран на својој г о кишић и Авдо Пиролић. дишњој скупштини 19 јуна т. г. конституисао се je и то: Надаље je скупштина закључила одржањ е мевлуда на Претсједник Сабит Чампара, потпретсједник М устафа дан 12 јула, као и то да Алија Хасанефендић оснује књижМ. A. Ризванбеговић, секретар Едхем Бићкало, благајник ницу Гајрета и да ради међу члановима на просвјетном М устафа Ш арац и чланови М ухамед Ш ехић, Халил М ехораду у Гајрету. вић и Џемал Алихоџић. У Јајцу: 12 јуна т. г. одржана je редовна скупштина У Бијељини: Женски Мјесни одбор конституисао се je Мјесног одбора у канцеларији Вакуфског повјеренства. овако: Претсједница Ш сфка Пашић, потпретсједница Нура Претсједник Мехмедалија Капетановић отворио je ск уп Пашић, секретарица Асија Кавазовић, благајница Злата штину и захвалио се присутнима на одзиву. Са скупштине Прељубовић, одборнице: Улвија Пашић, Сафста Даутовић je отпослана поздравна депеша Њ. В. Краљу, и претсједнику и Ајша Пашић. Надзорни одбор: Хашмета Торлић, Невреса Гајрета r. Д ру. Хасанбеговићу. — Секретар г. И. Кршлак Османбеговић и Мила Пашић. извјешћује да je у минулој години било 96 чланова, затим je У Коњицу: Мјесни одбор Гајрета, изабран на редовној одржано 9 одборских сједница, 1 забава и 1 теферич на годишњој скупштини 12 јуна т. г. конституисао се je обако: Гајретов дан, те играна томбола за време Рамазана. — БлаПретсједник Мехмедалија Хаџић, потпретсједник Смајилбег гајник г. Дервиш еф. Мулаомеровић извјешћује да je било Љубовић, секретар Абдурахман Садиковић, благајник Ибраприхода укупно Дин. 13.712.— . Иза извјештаја Надзорног хим Хаџи Зукић, чланови: Ибрахим Гаврановић, Смајо Коодбора и подјеле апсолуторија прешло се на избор новог совац и Еминбег Бегташевић. одбора, који се конституисао овако: Претсједник Мехмед Замјеници: Јусуф Мутевелић, Јунуз Вајзовић, А хиед Алибег Капетановић, потпретсједник Др. Ибро Бркић, с е Хаџизукић, М устафа Кресо и Авдо Софо. Надзорни одбор: кретар Ибрахим Кршлак, благајник Дервиш еф. Мулаомерсвин"3" C0K“ ° ”"h' Хаса|' н У™ми1> и Атиф Д издаровић; одборници: Смаилага X. Османовић, Салихага С а рач и М ухамедбег Агановић. Надзорни одбор: Бећир еф. Хаџналић, Мујо Агић и Чедо Kam h. Замјеници: Акиф Му- 254 У Зворнику: Главна скупштива Мјвсиог одбора у Зворник, одржана je 26 јува т. r. у градској вијеИвивд Скуп- �штину je отворио потпретсједник г. Курић, a потом су проодбор: Др. Борис Косов, Ејуб Смајловић и Ахмо X. Смајчитани извјсштаји благајника, секретара и Надзорног о д ловић. бора. Након подјсле разрјешнице старом одбору изабран je У Гацку: 5 јула т. r. одржана je скупштина Мјесног однови одбор у који су унишла rr.: Претсједник Сабит Конбора у Гацку у просторијама Гајретове читаонице. Претсједџић, потпретсједник Хасан X. Ахметбеговић, секретар Авдо ник Муфтић отворио je скупштину и поздравио изасланика Мујезиновић, благајник Асим Кртичић, чланови: Мехмед власти г. Ћетка Дедића, среског начелника. Извјештаје сеМулабдић, Азем Хуремовић и Садија Идризовић. Замјеници: кретара, благајника и Надзорног одбора скупштина je једИбрахим Китовница, Сејдалија Барјактаревић, Хасан Саханогласно примила на знање. Одбор je tokom године одржао иић, Муратбег Ризванбеговић и Леви. Надзорни одбор: Ибраједан теферич и једну забаву. Ha првој сједници одбор се хим Курић, Алија Гујић и Дедага Зејнилагић. je конституиеао овако: Претсједник Шефкија Муфтић, потУ Илијашу: 8 јула т. г. одржана je редовна скупштина претсједник Хасан Шаканић, секретар Ахмед Чампара, блаМјесног одбора у Илијашу. По отворењу скупштине, претгајник Бешир Пашић, одборници Коста Главан, Муниб Пасједник се je захвалио присутнима на одзиву и уједно на шић и Хамдија Хрустановић. Надзорни одбор: Зикрија Омердатом му повјерељу у минулој години. — Секретар r. Јеагић, Осман Звиздић и Сабит Бисе. Замјеници: Махмут Чамлечковић укратко излаже рад у току минуле године, којег napa, Авдо Звиздић и Хаџо Тановић. скупштина прима. — Благајник у свом извјештају износи У Високом: 5 јула т. г. одржана je скупштина Мјесног да je бруто приход у овој години био 5.439.— Дин. Госп. одбора у Градском парку. Претсједник извјешћује да je ово Кураја испред Надзорног одбора извјештава да су преглеизванредна скупштина за то, што се већина чланова Мјесног одбора, изабраних на 12 јуна т. г. пригодом одржавања дане књиге и рачуни и у реду пронађени. Одбор се je конредовне годишње скупштине, није хтјела примити д уж н оституисао овако: Претсједник Хусеин Екић, потпретсједник сти. Претх<ЈДно je одржана једна конференција, према упуМијат Кураја, секретар Абдуселам Јелечковић, благајник та.ма Главног одбора. Претсједник пита да ли има когод лиМујо Дервишевић, одборници: Мехо Алић, Шериф Ф ејзосту лица, која би имала да уђу у Мјесни одбор, нашто се вић, Ненад Николић, Мујо Мешетовић. Надзорни одбор: Чебо Хашим, Урош Попић и Винко Лариса. јавла Мухамед еф. Ахић и прочита листу, коју je ск уп У Озрену: Редовна годишња скупштина Мјесног одбора- штина једногласно примиЛа. Овај се je одбор конститувсао овако: Претсј^дник Абид Фртуна, потпретсједник Ибрахимодржана je 12 јуна т. г. у просторијама опћине. ПретсјеДбег Зечевић, секретар Хилмија Тафро, благајник Хазим Маник отвара скупштину и поздравља присутне те предлаже глајлић, одборници: Незир Хаџинуманагић, Салем Ханџић, да се упути поздравна депеша протектору Гдјрета Њ. Kp. Рашид Пињо. Замјеници: Хамид Мркон.ић, Расим Дурајлић, Вис. Престолонасљеднику Петру. Насподив претсједника секретар и благајник поднијели су своје извјештаје, које i e ^ 'О м ер Зечевић, Алија Хасанбеговић и Ахмед Бајрамагић. Надзорни одбор: Мухамед еф. Ахић, Хамдија Тахмишчија и скупштина узела до знања. Г. Атиф ЦЈабић извијестио je да су прегледане књиге и у реду пронађене. Кандидациони о д -, Шемсија Дураковић. — Надаље предлаже г. Фртуна да се г. Тахмишчији на досадањем дугогодишњем пожртвовном бор предложио je листу о д б о р а /к о ја je једногласно у с в о и несебичном раду за Гајрет искаже писмена благодарност, јена, a који се je конституисао овако: што je скупштина с великим одобрвањем и једногласно приПретсједник Бего Челик, потпретсједник Атиф Шабић, мила. секретар Милорад Ђурић, благајник Авдо Фазлић, замјеник У Бос. Дубици: Редовна мјесна скупштина одржана je благајника Атиф Гљива. Чланови; Атиф Фазлић, Ибро Pana, 12 јуна т. г. у просторијама основне школе. Захваљујући Мујо Шабић. Замјеници: Ибро Спахић, Сул>о Спахић иГСаирисутнима на оваковом одзиву, претсједник позива чланове лих еф. Грбо. Надзорни одбор: Еминбег Шахинпашић, Мехо да овом згодом одају признаље недавно умрлом члану и Девић и Абаз Рамо. Нови претсједник г. Челик моли да се присташи Гајрета Милораду Личанину и кликну »Слава мус. проведе што боља пропаганда међу пријатељима и чланоСви присутни устају и кличу покојнику »Слава му«. Говори вима, како би се организација Гајрета прЛиирила и у најо Гајрету, његовом дјеловању и резултатима у народу, na забитније крајеве овога одбора. Надље предлаже г. Челик апелира на све присутне да се својски упрегну у Гајретова да се г. Еминбег Шахинпашић, обзиром на рад и заузимање, кола како би он у свом корисном и племенитом подхвату џзабере почасним чланом овог одбора, овај предлог наишао што боље успио. — Секретар Вејсил Дрљачић подноси слиje на одобравање, те je једногласно примљен. једећи извјештај: Одбор je приредио теферич на Гајретов дан и забаву на Курбан бајрам. Одржано je 14 одборских У Чајничу: Главна редовна годишиа скупштина одрсједница. Надаље je сарађивано са Просвјетом и осталим жана je 20 јуна т. г. у просторијама Омладинског друштва хуманим друштвима. Благајник Мехмедалија Бећиревић из»Уједињење«. вјешћује да je цјелокупан приход био Дин. 8.069.50. У име Скупштину je отворио претсједник, те je извијестио да Надзорног одбора Узеир Сеферовић извјешћује да je п р еje и ове године кретао се рад скромно и у најужим гранигледао књиге и у реду их пронашао. По разрјешењу старе цама, чему je узрок привредна стагнација и тешки м ат еуправе изабран je нови одбор, који се конституисао овако: ријални положај грађана овог пасивног среза. Све предвиПретсједник Хашим Шерић, потпретсједник Душан Бижић, ђене забаве и остале приредбе остале су неостварене. — секретар Рифат Лелић, благајник Мехмедалија Бећиревић, Секретар извјештава да je друштвени рад био слаб, a узроке одборници: М устафа Пезић, Тахир Лелић и Омер Делић. je споменуо сам претсједник. — Приходи у овој години били Надзорни одбор: Јово Милжовић, Едхем Долић и Узеир Сесу 2.128.— Дин. Надзорни одбор похвал>ује напоре управног феровић. одбора, који je ипак учинио колико je могао. По подјели апУ Тузли: Главна мјесна скупштина у Тузли одржана je солуторија старом одбору, изабран je слиједећи одбор: Прет’ 12 јуна у просторијама клуба. ГТретсједник отвара скупштисједник Неџибег Прашо, потпретсједник Исмет Ајановић, ну једним кратким говором, захваљује члановима на посекретар Мустафа Сарајлић, благајник Едхем Смајловић, сјети. У исто вријеме захваљује одборницима као и чланоодборници: Хамидбег Херенда, Хамид Фочо, Ибро Смајловима на помагању и раду. Са скупштине je послана депеша вић, Алекса Вујичи1\, Хамид Смајловић. Замјеници: МушаКабинетској Канцеларији Њ. В. Краља. Секретар г. Салихновић Хамшо, Велић Едхем и Вехбија Мемншевић. Надзорни �спахић извјешћује да je овај рад према лањском нешто подбацио, али то je несумњива посљедица опште економске д епресије и кризе у свијету. Програм рада био je сам о »учвршћивање Гајретове организација у граду и околини. Уе- У управнн одбор дошла су слиједећа господа: Претсјед иик Елмаз Сарајлић, потпретсједник Аган Бешлагић, секретар Ахмет Градашчсвић, благајиик Ш емсудин Сарајлић, 0дборници: Д р. Изудин Џанановић, Едхем Омерсофтић и Алија Мјесни о д б о р Г&јрета у Т у зл и н а ч е л у с а п р е т с је д нико^! г. Џ ем алагом Т ел алб аш и К ем (х) љ ед тога се није тежило з% нсшЛм члановима, него се ишло за тим да се одржи бар стари број чланова. З а вријеме Рамазана су одржана свега два предавања, Гајретов Дан са вртном забавом, мевлуд, на „Рођендан Њ. В. Краља. Надаље je одржана зимска забава, која je посве успјеД^ЈЗ? сваком погледу. У току године одржано je 17 одборских сједница и 3 конференције. Извјештај секретара примл>ен | 7 е једно Г Ч 1 /Ч 1 Л Затим Ч ч т н и се Л 1 1чА*га ■IIIT-'I поздравна nAm nlDin депеша, ПИпАпп упућена \rn irk d n a од Л H стране гтп аи р гласно. Главног одбора из Сарзјева. Извјештај благајника такођер je примљен једногласно. Иза подјеле разрјешнице п р едл ожена je листа новог одбора, која се не прима. Након паузе прима се нова листа одбора и то: Мехмедалија Џинић, Д р. Хазим М уфтић, М ехмед еф. Ножић, Ахмет Ш ербић, Џемал Телалбашић, М урадбег Заимовић, одборници: Исмет X. Ефендић, Османага Бојкић, М устафа еф. Бербић, Адем еф. Аждеровић. Надзорни одбор: М ехмед Кахвеџић, Рифат Омазић, Јусуф бег Јашарагић. Замјеници: Садик Жилић и Ш укрија Чустовић. Ha предлог г. Ножића изабран je г. Х у с нија Ш еховић, дугогодиш њи заслужни Гајретов радник, a који je сада при одласку, за почасног претсједника надзор. одбора. У Д об о ју : 15 јуна т. г. одржана je скупштина повјереништва Гајрета у Д обоју, коју je отворио повјереник г. Елмаз Сарајлић, поздравио присутне скупштинаре, изабрао перовођу и верификаторе. Повјереник je прочитао рачун билансе и попис чланова. Приходи за вријеме од 1. децембра 1931 до 13 јуна 1932 изнашали су Дин. 7.865.75. Благајнички извјештај примила je скупштина једногласно. Повјереништво броји 78 чланова, a да га je у раду помагао г. Ш емсудин Сарајлић. Госп. Д р. Џафер Даутбеговић предлаже д а се r. Елмазу Сарајлићу као повјеренику за његов рад и получени у сп јех како у материјалном тако и у моралном погледу изрази захвала и о том е д а се обавјести Управни одбор. Предлог сви скупштинари једногласно прихваћају с тиме да повјеренику Главни о дбор изрази за њ егов рад признање, a тако и сто и г. Ш емсудину Сарајлићу. '256 Хаџимујагић. Надзорни одбор Д р. Џафер Д аутбеговић и Хасан Салихбашић. Новоизабрани претсједник г. Сарајлић се захваљује на указаном му повјерењу позивајући присутну браћу да га у раду помогну. Д а би се приходи увећали, мишљења je да се одрж и једна шпортска утакмица у корист ^ајр ета са даро.м »Гајретов пехар«. Исто тако да се одржи теферич код М/|||ПШП a m mшто m mv и и п ш т и и а nодобрава. n n fin aR a Мошина vхана, му гскупштина Г. Д р. Изудин Џанановић, срески љекар из Добоја пријављује се за члана утемељача Гајрета. У Грачаници: 11 јуна т. г. одржана je мјесна скупштина у Грачаници, коју je отворио г. Асим Аликалфић, поздравио присутне чланове и захвалио им се на доброј посјети. — Секретар М устафа Жишко подноси следећи извјештај: Одбор je получио и ове године доста добар успјех, обзиром на материјалне прилике народа. Рад je био пуно бол>и него лањске године, a подбацивању прихода није крив одбор, него су криве саме прилике. У овој години одрж ано je 16 сједница, 4 конференције. T okom године био je приређен један теферич, једна забава и академија приликом Гајретова дана, a за вријеме Рамазана играна je Гајретова том бола у заједници са Нар. библиотеком. — Благајник г. М урат Ф етахагић подноси извјештај из којег се види да су приходи у овој години износили Дин. 7.268.75. Број чланова кретао се °А 40— 70, a редовно je уплаћивало чланарину 4 0 чланова. Госп. Хамид Кајмаковић, претсједник надзорног одбора изајештава да je прегледао све књиге и у реду их пронашао и предлаже да се даде разрјешница досадањ ем одбору. У одбор су унишла слиједећа господа: Асим Аликалфић, Димитрије Митић, М устафа Жишко, Ћамилага Сулејмановнћ, Шефик Бешлагић, Мехмед Хусић, Мурат Ф етахагић. Замјеници: Ђулејман Фазлић, Ш ефко Мујачић, Ибрахим Уставдић, Хазим Фазлић, Осман Хаџић. Надзорни одбор: Хамид Кајмаковић, Хасан Поздерац и М ухамед Сарајлић. У Билећи: 3 јула т. г. одржана je мјесна годишња скупштина у Билећи, коју je отворио претсједник мјесног одбора г. Д р. Салих Омерхоуић. — Извјештаји тајника, благајника �И ревизора примљени су од стране скупштинара са задовољством. Књижничар извјешћује да су кљиге у доста лошем сташу, na предлаже да се увежу и доведу у ред. У управни су одбор изабрана слиједећа лица: Др. Салих Омерхоџић, Ћамил еф. Арнаутовић, Мурат Исовић, Назиф Кресо, Фехим Бабовић, Хасан Прохић, Емин Хауић, Ђамилага Селимовић. Надзорни одбор: Шаћир Исовић, Исмет Фазлић, Хамид Капичић. Замјеници: Насуф Шеховић, Хашим Овчина, Хакија Хаџић, Зајко Авдић и Абид Јагањац. Ha скупштини je пао предлог да се оснује Гајретова читаоница, што je скупштина једногласно усвојила. Јусуф Толић. Замјсници: Асимбег Бишчевић, Реуо Алагић, Азиз Решић, Мехмед Алагић, Абаз Крантић. Претсједник се захвал>ује на повјерењу, молећи чланове да га потпомогну, у раду, те да сви покажу да су пријатељи Гајрета, ширећи његову идеју. У Плевљу: 12 јуна т. г. одржана je годишња скупштина Мјесног одбора у Плевл>у у просторијама Гајретове читаонице. Скупштину je отворио претсједник г. Ћамил Дрнда, a у свом говору сјећа се Њ. В. Краља и Протектора Г а јрета, те предлаже да се упути поздравна депеша Кабинет. канцеларији и претсједнику Гајрета г. Дру. Хасанбеговићу. — Извјештај секретара г. Ибрахима Биоградлије о раду у прошлој години примл>ен je на знање. И извјештаје благајнкка и ревизора узети су једногласно до знања. Госп. Саит Сурулис предлаже да се уведе повјереништво у знаку што јаче штедње, али се тај предлог није прихватио и изабран je слиједећи одбор: претсједник Ћамил Дрнда, потпретсједник Теуфик Тахирбеговић, секретар Ибрахим Биогра^лија', благајник Мујо Каракањ, чланови: Сафет Мушановић, Ибро Мекић и Авдо Карахметовић. Замјеници? Ахмед Чаушевић, Хајро Авдичевић, Шућро М^зуровић, Алија‘Муловић и Рамиз Булић. Надзорни одбор: Омер1' СвЈЈмаНовић, Сејфо Ш ећеркадић и Вехбија Катана. У Гор. Вакуфу: Редовита годиЈиња скупШтина мјесног одбора у Гор. Вакуфу одржана^е 3 јула 1932 год. Потпретсједник Мустафа Љ ута отворио je скупштину и саогштио да претсједник г. Мухарем еф. Муфтић није присутан,'"ге да га он замјењује. Нато Чви скупштинари устају и кличу Њ. В. Крал>у и Краљевском дому са »Живео«. Благајник Тескереџић устаје и чита билансу, која показује приход од Дин. 2.403.— . Зулфо Гафић испред надзорног одбора извјешћује да су прегледане све књиге и у реду пронађене. По подјели разрјешнице старом обору, изабире се нови одбор, који се je конституисао како слиједи: Претсједник Мустафа Љута, потпретсједник Хусеин Хауиабдић, секретар Хашим X. Гаврановић, благајник Решид Кирлић, одборници: Халилбег Тескереџић, Смаил Реџебашић. Надзорни одбор: Мустафа Мишић, Хасан Дрино, Ахмет X. Јусуфовић, Мустафа Гегић и Хамдо Љута. У Санском М осту: Главна мјесна скупштина у Сан. Мосту одржаиа je 12 јуна т. г. Претсједник отвара скупштину, образлаже њен слзив и позива присутне да кликну Њ . В. Краљу, Протектору Гајрета и Краљевском Д ому, што скупштина бурно прихваћа, те устајући кличе трократно »ЖивеОч^. З ап.м се читају депеше, које he се упутити Kaбинетској Канцеларији Њ. В. Краља, Бану Врбаске банивнне и претсједнику Гајрета. — Секретар образлаже о досадањем раду, изјављујући да je одржано 8 одборских сједница и одржан je један теферич. Благајник саопштава да je укупан приход био Дин. 1903.75. Г. Вајзовић изјављује да je пронашао све књиге у реду и предлаже да се старом одбору даде разрјешница. Након краће паузе кандидациони одбор прочитао je листу, која je једногласно усвојена. Одбор се je конституисао како слиједи: Претсједник Мустафа Зухрић, потпретсједник Сафет Капетановић, секретар Теуфик Арнаутовић, благајник Ешреф Шабић, одборници: Џафербег Беширевић, Џафербег Бишчевић, Мухамед Новкинић. Надзорни одбор: Милан Праштало, Вејсил Вајзовић и У Требињу: Редовна годишња скупштина мјесног одбора у Требињу одржана je 3 јула 1932. Скупштину je отворио претсједник Мехмед Зубчевић и позвао секретара Садовића да поднесе секретарски извјештај. Благајник г. Наил Бегић извјешћује да je на 6. септембра т. г. прослављен Гајретов дан са свим члановима и пријател>има из мјеста, те са члановима околних мјесних одбора и повјереништава и то корпоративно под својим заставама. За вријеме Рамазана приређена су бројна предавања у кафани Централ. Истодобно je играта томбола и приређена два мевлуда за женске у Османпашиној уамији, на којима није изостала ни једна муслиманска породица из града и околице, a да није посјетила ове мевлуде. Ha Бајрам je приређена годишња забава, која je врло лијепо успјела. Надаље je основана Гајретова, .читаоница, одржана je 21 сједница одбора, упи'сано je 24 нова члана. Извјештај je примљен са одобрава, њем. Благајник г. Арнаутовић саопштава да je цјелокупни -лриход био Дин. 12.384.34. Г. Карамехмедовић извијестио je о прегледу књига, нашто je скупштина подијелила апсолуториј стар&М одбору. У управни и надзорни одбор дошла су слиједећа господа: Мехмед Зубчевић, Љубо Бабић, Мустафа Капетановић, Хуснија Садовић, Алија Чустовић, Мустафа Садовић, Мухамед Бакшић, Адем Капетановић, Илијас Карамехмедовић, Т1 амил Хујдур, Мухамед Караиковић, Ахмед Цвијетић, P^jen Хајровић, Заим Волић и Асим X. Хасановић. Ha предлог г. Хајровића упућена je поздравна депеша претсједнику Главног одбора и бившем секретару г. Душану Трубајићу, пеш. капетану. Надаље износи г. Хајровић заслуге рахм. Велије Садовића, подвлачећи да тиме губи Требиње, као његово родно мјесто много, јер се je он свугдје заузимао и посвећивао пажњу своме Требињу. У Сарајеву: Женски мјесни одбор у Сарајеву подијелио je свој рад на просвјетно културни, социјални, приредбе, и сарадња са осталим друштвима. a) Ha просвјетно културном пољу радило се у главном преко предавања, која су одржвана у друштву. Преко својих сијела и чајанки одбор je своје чланство упознао међусобно као и са узвишеним идејама Гајрета. Преко читавог Рамазана клањала се je теравија у друштвеним просторијама, које су биле лијепо декорисане и тиме се давала велика важност вјерског момента код читаве заједнице. б ) Уз Рамазан су одржана 2 сијела у корист облачења сиромашне дјеце. Обучено je 11 дјеце и то Гајретова шегртског дома 5, из женског интерната 3 и из града 3. Одбор je у више махова даровао сиромашне раднике или их je упућивао удружењима, која би им могла евентуално помоћи. в) Д а би друштво дошло до материјалних прихода и да би својим чланицама дало прилике за р азоноду, приредило je tokom године 1 мевлуд, годишњу ч а јанку и сваки мјесец no једно сијело или ћетенију. Ha мевлудима су увијек просторије биле дупком пуне чланица и пријатељица Гајрета, a учила их je була Хајрије х. Јајичка. Трошкове око мевлуда подмиривале су одборнице међусобно. Један дио прихода утрошен je за материјал, од којега су одборнице и чланице радиле разне радове за Гајретову годишњу забаву. Ha чајанкама су биле и делегаткиње многих сарајевских женских друштава, a свирао je тамбурашки збор Гајрета. Ha сијелима су обично одржавана и предавања no чланицама или позваницама. Још je одржан теферич за ужи круг чланица. г) Ha ванредној сједници прочитан je предлог за сузбијање моде и луксуза, којег je изра- 25 7 �дила гђица Чубриловић. Ha овој конференцији заступана су no делегатима скоро сва сарајевска женска друштва. Набављене су значке »скромности«, које су већим дијелом распродане и растурене међу чланице Гајрета и других ДРУштава. Одбор je судјеловао код многих приредаба осталих друштава, a заступане смо у »Фидаку«, у »Нар. женском савезу, у »Гајретовом пјевачком хору« и »Женском П о кретус, те задрузи Гајрета и Кола Срп. Сестара, Соколу, Цвијети Зузорић и сл. У Новој Вароши: 12 јуна т. г. одржана je скупштина Мјесног одбора у Новој Вароши. Из извјештаја секретарп внди се да су tokom године одржане 23 сједнице на којима су се рјешавали текући послови. Приређене су двије забаве, које су успјеле како морално тако и материјално. Гајретов дан прослављен je на свечан начин са бакљадом, предавап>има. Број чланова износио je 65, a број утемељача се повећао са једним чланом. — Благајник извјешћује да je цјелокупни приход био Дин. 11.623.— , од који je своте послано Гл. одбору 1.676 — Дин., док je ћреостатак утрошен на Гајретову читаоницу за кирију и остале потребе. Извјештај Надзорног одбора манјка, јер je претсједник отсутан из Нове Вароши. Нова управа конституисала се je овако: Претсједник Хф. Мустафа Ибишбеговић, потпретсједник Врањо В ујић, секретар Нијаз Шећерагић, замјеник Наил Твртдовић, благајник Хајрудин Бербовић, .ланови: Д аут Билалагић, "Ћамил Крџовић и Сабит Л аш ић. Замјсници: Хајро Мујагић, Хакија Софтић, Асим Јјегић, Фахрог ХоЈЈић, Тзамко Софтић. Надзорни одбор Теуфик Ибишбеговић, Мустафа Билалагић, Хајрудин Хаџиибрахимовић. Скулштина ставл>а у дуж ност новој управи да мало бол>е поведе рачуна о друштву и да га поведе бољим путем, те^да t e што прије сачини примопредаја дужности. У Приједору: Редовна мјесна скупштина Мјесног одбора у Приједору одЈ^жана je 2 јула т. г. у просторијама хотел Балкана. Претсједник -гЛДр. М. Хајровић отвара скупштину, поздравља присутНе, споменувши и имена умрлих чланова, којима присутни кдичу Аллах рахмет ејлеје. Прије дневног реда претсједник чита поздравне депеш е Гајретовом Протектору, Бану Врбаске бановине, те п ретсједнику Главног одбора. Претсједник затим говори о Гајрету, његовој идеологији и о његовој потреби за муслимански дио нашег народа. Претсједник констатује да je одржано 12 сједница и ријешено преко 100 аката, да су чланови одбора ревно вршили своју дужност. Надаље напомиње да je одржан Гајретов дан, који je одлично успио у сваком погледу. Гајретова томбола за вријеме Рамазана такођер je успјела, a то се има захвалити одбору и његовим помагачима. Гајретова предаваља преко Рамазана одлично су успјела и била многобројно посјећена, тако да су мектебске просторије биле увијек дукпом пуне. Затим je одржана Гајретова годишња забава, која je нажалост слабо успјела. Надаље je одбор судјеловао у свим осталим приредбама у мјесту. Благајник г. Салих Бабић извјешћује да je овогодишњи приход износио Дин. 12.814.— . Госп. Нурудин Агановић извјештава да je прегледао књиге више пута и установио исмравност истих. Скупштина подјел»ује апсолуториј старом одбору. У међувремену претсједник напомиње да Гајретове функције не смију бити никакове декорације, него je то једна патриотска дужност, која захтјева великог пожртвовања и РаАа- Он истиче да би било пожељно да један мјешћанин заузм е претсједничко мјесто и да се он не мож е више примити претсједништва, али да he пратити рад Гајрета и наетојати да исти не ослаби. Скупштина закл>учује да се мјеето одбора оснује повјереииштво и предлаже досадашљег 258 благајника г. Салиха Бабића, a да д о њ егова постављења текуће послове води досадањ и одбор. Затим се усвајају предлози за главну годишњу скупштину у Сарајеву, те на концу претсједник апелира на учеснике д а раде на ширењу Гајрета, јер да им je на концу то у првом реду њихов лични интерес, јер и Гајрет уздрж аје њихову дјецу у својим интернатима. У Коњицу: Ha редовитој годишњој скупштини 12 јуна т. г. секретар je поднио слиједећи извјештај: Одмах у почетку морамо нагласити, да одбор није могао очекивати велике успјехе ради силне новчане и економске кризе. Усљед овакова стања материјални успјех je подбацио према прошлој години, али не у оној мјери, како се обзиром на то лоше стањ е могао предмијевати. Б ез обзира на ово стаibc одбор je радио и настојао свим силама, д а задовољи својим дуж ностима. Одбор je од рж ао 18 сједница, a ријешен 81 акт. Приређен je Гајретов дан са теферичом и концертом, те велика годишња забава на Курбан бајрам. Одржана су 4 предавања и одрж ане 3 конференције. У мјесту постоји Гајретова читаоница, која je претворена од бившег Југославенског клуба. У Хаџићима: Ha скупштини 17 јула т. r. изабрат je у Хаџићима Мјесни одбор, који се конституисао овако: Претсједник Ахмед Беговић, потпретсједник Рамо Гачановић, секретар Асим Зубчевић, благајник Сабит Хрњић, чланови: Ибро Д уповац, Салих Човић и М ухамед Гачановић. Замјеници: Мирко Ш варц, Суљо Човић, Т}амил Д уповац, Мухарем Решидовић и Осман Гачановић. Надзорни одбор: Љубомир Анђелић, Мухарем Низић и Касим Ш ећеровић. Код Мјесног одбора уписало се je одмах у почетку 62 члана. П оздравнедепеш е предсЈеднику Гл. одбора Б угојно: Са редовне скупштине поздравл>амо Вас као представника Гајрета желећи много среће и усп еха у Вашем раду на културном подизању муслиманског дела н а шег народа. Председник: С а д и к о в и ћ . Дервента: Са данае одрж ане главне скупштине ж ен ског и мушког мјесног одбора у Д ервенти топло B a t поздрављају као првога раденика Гајретова и највећег п и онера културно проевјетног и економског подизањ а муслиманског дијела нашег народа. Претсједница женског одбора: Емира Алибеговић, претсједник мушког одбора: Есад Алибеговић. Плевље: Гајретови чланови у Плевљу са редовне r o дишп.е скупштине поздравл>ају Вас пуним срцем господинс претсједниче и слиједе Ваш примјер вјерности Гајретовој идеологији. Претсједник: Ћ а м и л Д р н д а . Брчко: Са наше овогодишље главне скупштине шаљемо Вама као и свима члановима Главног одбора наше искрене поздраве. Претсједница: Ше р и ф а Т р е б и н ч е в и ћ . Тузла: Господине претсједииче Гајрета, неуморни радннче, примите наше сестринске поздраве са четврте годишње скупштине женског пододбора Гајрета. — С к у п ш т и н a р к е. Коњиц; Поздрављају|>и Вас и Главни одбор са скупштине “јесног одбора Гајрета Коњиц, желимо срећу и напредак у раду на подизан.у наше заједнице. Претсједник скупштине: Иб р а х им Г а в р а н о в и ћ . Нључ. Чланови и пријател>и Гајрета срдачно Вас поздрављају са своје годишње скупштиие. Сс л имо в нћ . �Фоча: Са редовне скупштине чланова Гајрета поздравл>ају свога претсјсдника са пуно захвалности за велики и неуморни труд од чега бере плодовс наш драги Гајрет. Претсједник: С а л и х Х а с и ћ , секретар: Љ у б у н ч и ћ K a ­ c a н. Љубушки: Чланови Гајрета скупљени данас на главној скупштини шаљу Вам најљепше поздраве желећи Вам дуг живот на дику и понос свију нас. Претсједник: О р м а н . Кладањ: Са годишње скупштине Гајрета присутни чланови поздрављају свога претсједника Др. Авду Хасанбеговића желећи му дуг живот на дику и понос свих нас. Претсједник: Ч а м џ и ћ . Из Травника: Госп. Хамдија Башагић у заједници са г. Вехабовићем сакупио je своту од Дин. 1150.— , коју своту дароваше гг: По Дин. 100: Хидајет Кулиновић, Тома Јурин, Др. Сулејман Алечковић и Мустафа Маунић; no Дин. 50: Асим Брајић, Др. Мехмед Руждић, Др. Марко Котларић, Салих Сујолџић и Хамдија Башагић; no Дин. 100: Салом Жак, директор фабрике шибица и Никола Фуфић; no Дин. 40: Мустафа Вехабовић; no Дин. 30: Јосип Пожар, Мухамед Хасанбашић, Браћа Картал, Др. Јосеф Конфорти; no Дин. 20: Хидајет Арнаутовић, Суљо Лолић, Јакуб Врсел>, Занм Звиздић, Станко Турудија, Божо Поповић, Милан Кондић. Свима дароватељима топла хвала! Приједор: Учесници Гајретове годишње скупштине у Приједору срдачно Вас поздравл>ају и изразујући Вам дубоку хвалу и признање на раду за Гајрет. Претсједник: Др. М ехмед Хајровић. Из Кључа: Приликом клаљања Бајрамнамаза, повјереник Гајрета г. СелимовиН сакупио je 708.75 Дин. добровол>них прилога и дозначио Гајрету, a коју му своту уручише, и то: Требиње: Са данашње годишње скупштине мјесног одСмаил еф. Бојић, држ. имам у Кључу Дин. 235.— , Мубора Гајрета у Требињу поздрављамо Вас господине претхарем еф. Караџић држ. имам у Саници Дин. 191.— , Али сјениче, опробаног културног радника, са жељом да и на сф. Аџемовић, држ. имам у Кл>учу Дин. 103.— , Хусеин еф. даље водите сигурним правцем наш Гајрет. Претсједник: ОмановиИ, држ. имам Дин. 83.— , Ибрахим еф. ХарамбаМ ех м ед Зубчевић. шић, држ. имам Дин. 36.50, Мухарем еф. Субашић, држ. Претсједник Главног одбора г. Др. Авдо Хасанбеговић лм ам из Биљана Дин. 32.— и Мустафа еф. Бајрић, држ. овим путем изјављује своју срдачну захвалност свима од-~ имам Дин. 28.25. борима, који га поздравише приликом одржаваља ГајретоСвима- сакупљачима и дароватељима искрена благових редовних скупштина, молећи их да и у будуће као и дарност! досада поклоне сву своју Ч1ажн>у Гајретову раду и шал>ући Још дароваше мјесто курбанске кожице у готовом Атиф им пријатељске поздраве. Филиповић, трговац из Растоке Дин. 25.— и Хамдија ХаИз (.екретаријата Гајрета. физовић, тежак из Растоке Дин. 25.— . Хвала! Из Тузле: Закључком главне мјесне скупштине у Тузли Добровољни прилози »дУ .мјесто брз. поздрава претсједнику Гл. одбора, a на поздравну депешу Глав. одбора, међу скупштинарима je сакупљено Прилози за Гајрет из Тузле Дии. 79.— добровољних прилога и дозначено Главном одЗа »енски ГајретОв теферич, одржан у Туалн бору — у знаку о:тедн>е. Из Сарајева: Ha муслиманску нову годину подијелио 7 наја т. г. приложише прологе слиједеће rije: no Дин, 20: Најфа х. X. Мехмвдоввк и Џевахир х. Ви- je г. Але еф. Агановић питомицама Гајретова женског инловик; no Дин. 10: Рефије х. ПТехановић, Зејнебе х терната нарануе, ораха, смокава и чоколаде. И овим путем топла благодарност г. Агановићу! Хајдаревик, Сафет х. Чамџик, М ејре х. Ахметоввк, Алије х Коњхоџик, Хабвбо х. Дубравик, Хасније х. Демироввћ> Фатиме х. Шеховвћ, Фадила х X. Халиловић, Тахире х. Селесковвк. Хабиба х. Азапагик, Разије х. Мехмедбашвћ, Ајвше х. Мутевелик, ЕГаше х. X. Хрустик, Рубејде х. X- Хруствк, Свба х. Делибеговић, Бшеф х. Моранкић, Рајфе х. Ножић, Хајрвја Шербвк и Бехвја Ченановик; Дин. 8: Џеивле х Кахвеуик; Двн. 6: Хаша х. X. Хасановвк; no Двн. 5. Алиаса х. X. Ефендик, Мукелеф х. X. Ефендвк, Асифе х. Спахић, Ајша х. X. Мустафвк, Аза х. Калесик, Хане х. Хека иоввк, Кадвра х. Мршвк, Фахире х, Жунвк, Џемила х. Џиндик, Најле х- Бешлагвк, Девлет х. Жигвк Алмаса х. Филнповвк, Фахрвје х. Завиоввк, Ајвша хКоњхоџик, Двка Шербик, Хабиба Трновљаковик; no Двн. 4: Рагвбагинца Чорбвк, Фадилбеговвш Циндик, Мехагинца Мабагвћ, Зввет х. Мабагик, Хасибе х. X. Ефепдик, Хасвбе х. Арнаутоввк, Хасвбе х. Мукик, Ибрахаиагннца X. Ефендвк, Девлета Бешлагвк; no Двн. 3: Рефија х. Камбероввк, Мехиедоввк, Расвиа Мустачеввћ, Нунета Хусвк; Освм тога неке су дале no Дин. 2. a накнадно дадоше no Дин. 10: Садета Салихспахик н Фатииа Ибрахвнкадвк. Свпма дароватељицама нскрена благодарвост 1 НатЈечаЈна приЈем пигомаца и питомвца у ГаЈретове конвикте За слиједећу школску годину 1932/33 Главни одбор Гајрета подијелиће буџетом предвиђени број мјеста у друштвеним интернатима као и стипендије. Кандидати имаду поднијети власторучно написане молбе Гл. одбору Гајрета најдаље до 10 августа т. г. Молбе, које дођу Гл. одбору послије овог датума, као и оне које се не доставе путем најближег одбора (повјереништва) Гајрета, неће се узимати у претрес. — Молби треба приложити посљедње школско свједочанство, родни лист, увјерење из 1931 год. о висини плаћања посредних и непосредних пореза и љекарско увјерење. Увјерење о порезу мора да буде испостављено на родитеље молиоца, a у помањкању ових на самог молиоца. — Пошто he се подијелити минималан број бесплатних мјеста у конвиктима, потребно je да сви молиоци наведу у својим молбама колико могу доприносити за плаћање опскрбе у конвиктима. Опскрбнина износи 100— 700 Дин. мјесечно, према имовним приликама молиоца. Ђаци, који буду примљени у Гајретове нтернате, биће при наступу љекарски прегледани, na у колио се нађу да су болесни, биће отстрањени из конвикта. Ђаци који се након љекарског прегледа задрже у конвиктима, морају донијети са собом потребну им одјећу и обућу, као и рубље. Без тога 259 �ce неће моћи задржати у интернатима, што ce ставља до знања свима одборима и повјерсницима. Препоручује ce свима одборима и повјереницима да.п ри достављан.у и препорукама молби појединих ђака из својих мјеста воде рачуна о буџетским могућностима друштва и да достављају Гл. одбору онолики број молби, којима ce стварно може удовољити, a у сразмјеру са приходима појединих мјесних одбора (повјереништава) у прошлој г о дини. — Прошла главна Гајретова скупштина знатно je редуцирала друштвене расходе, na су тако и расходи на д руштвене интернате и стипендије сведени на најмању мјеру. У поједине друштвене конвикте примиће ce слиједећи број питомаца-ица: Сарајево (муш ки) 80 питомаца, Сарајево (женски) 73 питомице, Сарајево (шегртски дом ) 10 питомаца, јер су остала мјеста у шегртском дому попуљена, Бања Лука 32 питомца, Мостар 35 питомаца, Бихаћ 32 питомца, Тузла 44 питомца, Плевље 25 питомаца и Требиње 8 питомаца. За све стипендије у овој години буџетом je одобрено свега Дин. 100.000.— . Молбе за стипендије као и за мјеста у друштвеним Интернатима имају поднијети како нови молиоци, тако и досадањи Гајретови питомци, који нису завршили ш коловање. ПРИЈЕМ ПИТОМАЦА-ИЦА У ИНТЕРНАТЕ БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА »ОСМАН ЂИКИЋ«. Управа Београдског Гајрета >Осман Ђикић« извјештава нас како слиједи: У шк. години 1932/33 примиЦ друштво Београдски Гајрет »Осман Таикић« 100 питомаца — студената, и^гТШ ^" томица — студенткиња и ученицр виших стручних школа. Сви рефлектанти досадашњр. каи и нови имају да поднесу своје молбе најкасније д о 1932. Уз молбу, у Ko­ joj унапред потврђује ^да he поштовати правилник дома, од луке управног одбора и наредбе управе, кандидат треба да поднесе: a ) уписницу, a послије I семестра још и свједоџбу о писменим радовима, вјежбама у семинарима, колоквијама, a затим и свједоџбу о испитима на вријеме положеним. Кандидати који тек ступају на универзитет или вишу стручну школу, морају поднијети свједоубу о положеном испиту зрелости, односно свједоџбу која ce за дотичну школу тражи. б ) Увјерење о имовном стањ у и плаћању пореза. в) Увјерење о броју чланова у породици и њиховим занимаљма. г ) Увјерење о здрављу. д ) Тачну адресу свога пребивалишта. Управни одбор Београдског Гајрета »Осман Ђикић« ће према поднесеним подацима одредити који he бити примл>ени бесплатно, a који he плаћати од 200— 600 Дин. мјесечно, према своме имовинском стањ у. Поред тога сви примљени кандидати плаћаће no 50 Дин. мјесечно наиме инвентарских трошова. Од пријављених кандидата примаће ce у првом реду Југословени исламске вјере. Кандидати биће у своје вријеме извјештени кад треба да дођу у Београд и шта треба да донесу. Дефинитивно he бити изабрани кандидати no доласку своме у Београд, кад их друштвени л>екари прегледају. ђани и тежаци. Поред манифсстативне стране Гајретов дан има да донесе Гајрету и ш то већи материјални приход. у прорачуну за ову друш твену годину предвиђец je приход од Гајретова дана у суми од Дин. 100.000.— . Увјерени смо да he Гајретови радници настати да ова сум а буд е и прсмашена. — Главни одбор Гајрета доставиће свима друштвеним одборима и повјереницима једноличне Гајретовс откупне значке, које he ce на дан 6 септембра распродавати. Програме свечаности Гајретова дана нека утврде мјесни одбори и повјереници благовремено према локалним приликама и могућностима. Разне виЈести ТРАЖИ CE ТРГ. ПОМОЋНИК. Госп. Касим Алечковић из Требињ а траж и једног дечка, поштена за трговачког помоћника, којега би примио као своје дијете и т о снроче, само поштено. Колико нам je познато, г. Алечковић je д обар и поштен човјек и трговац, коме ce мож е повјерити дијете. Он нарочито жели д а то дијете буд е сиромашно али поштено, na би г а .о н поред изучавања у трговини д рж ао код куће као своје и пазио на њега. Понуде нека ce шаљу директно на г. Алечковића или на ' Мјесни одбор у Требињу. ИСПРАВАК. У годишње.ч извјештају, поднесеном главној скупштини, погрешно je изнешеи управни одбор у Љ убуш ком, који треба да гласи: Претсједник Али еф. Орман, потпретсједник Касим еф. Садиковић, секретар М устафа еф. Черић, благајник Салих Хрњичевић, чланови: Мујо Делалић, М устафа Диздаревић, Дервиш Махић. Надзорни одбор: М устафа Назечић, А бдулах еф. Садиковић и Ибрахим Гујић. Замјеници: Сулејман Гујић, Атиф Муминагић, М ехмед Латић, Сабит Пролић и Ибрахим Ибруљ. Молимо д а ce горње уважи. Из уредништва: Због преобилног материјала моралп смо у овом броју изоставити многе актуелне чланке као и важне иввјештаје иаших мјеснпх одбора о току главних скупштина у Бањалуци, Жепчу, Завидовићу и т. д., што молпмо да ce уважи. Подмирите претплату ПРОСЛАВА ГАЈРЕТОВА ДАНА. 6. септембар сваке године као Рођендан Гајретова Протектора Њ . Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, прослављају сви Гајретови одбори и повјереници као »Гајретов дан«. T aj дан они прослављају у виду академија, поворки и манифестација, предавања и концерата, забава и т е ф е рича итд. Гајретов дан треба да б у д е у свима мјестима рсви Гајретових спага и у њему тр еба д а узму учешћа гра- 260 Оглашујте у листу Гајрет! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e458762c9cc9bc02a90f5e349306cdbe.pdf 119dd3c9ddcc4bb87e3fa43113494b92 PDF Text Text СараЈево, 1 . септем бра 1 9 3 2 . 6 . с е п т е м б а р — Г а јр е т о в д а н Ј о ш неколико дана растављ а нас од вначајног дана, од 6. септембра, Рођенданч Њ е г . K p. В исочанства П рестолонаследника П етра, П окровптеља д р у ш тв а „Г ајр е т“ . Колшса je, с једне стране, радост свију нас, опш та, јер П рестолонаследник П етар, челенка наш е бу ду ћ н о сти u узданица наш ег нап ретка, ул ази у десету годпну свога ж ивота, у последњу годин у п р в о г деценија, — ^толика je и радост свију нас муслпмана, јер смо у з тај вначајан датум у Д ом у К арађорђеви ћа управо ми мусдиманм, који смо у Г а јр е т у и око љ ега, к с зп л и једну широку народну оветковину — Гајретов дан. П рви дани септембра, први р у мени вијесници ране јесеви, први плодови ж етве и рода н а родној нам гр у ди , — то je симбол наш е, Г ајр ето ве, ж отве, симбол светковањ а и пра8нован>а у сп јех а у р ад у и плодова иросвјете, који су у Г а јр е т у и њ егову раду в ећ толико замагани, да претстављ ају максимум ку л т у р н о г стремљеш а у цјелокупном јавнои ж и в о ту муслимана, a с тиме у вези у цјелокупном јавном ж и в о ту Југосл ави је. К ако ћемо најсвечаније прославити Г ајретов Д ан, као симбол укавивањ а н а плодове једног интензивног п м ногоструког рада у свима правцима ја в н о г а ж ивота? Ово je питањ е које нам се намеће уочи празновањ а Г ајр ето ва Д ана, уочи светковањ а Р о ђ ен дан а наш ег П окровитеља. Ово питањ е се намеће сваком Гајретовом раднику и неим ару, 8наном и незнаном, оном Ју великој варош и и оном у касаби, оном на селу и оном у неприступној планини. Јер, Гајретов Дан треба да буде поновна, величајпа мани- фестација рада, триумф напора, огледало успјеха, биланс стварања, диктат свијвсти, постулат воље и ефекат жеља свију вас муслимана који кроз Гајрет и на линији његове идеологије издашно пунимо странице културне историје нас муслимапа, додајемо свој обол оиштем културнод! подизању нашег на]>ода, дајеио своје камење у дозиђивпњемонументалнезграденанреткаиблагостања ЈугославијсK ao и рани јих годива, али овај п у т још спон тан ије и одуш евљ еније, ми ћемо прославити Г а јр ет о в Д ан у оном оквиру и ‘ оним достојанством које je одлика уввиш евости Г ајр ето ве н ац иовалне идеологије, које je 8намен.е Г ајретови х п р егн у ћ а и настојањ а, које je кар актер и сти ка њ егове ул оге у народу, карактеристика н>егова вамаха који акцији наш ег д р у ш т в а даје обил»ежје једног покрета народних маса, који струји кров све др уш твене слојеве и класе. 6 септембар — Гајретов Дан просдавоћемо најбољ е ако се сви нађемо уједињ ени у опш тем празновањ у, ако се сви загрпјемо и заузмемо за моралнн и м атеријални успјех равних приредаба које ћ е на тај дан у стал асати све крајеве и све оне који у р аду Г а јр ета виде р ад на добру ваједнпце, рад на нап ретк у и бл агостањ у наш е народне цјелине. A те приредбе ћ е, увјерени смо, бити ра8новрсне. Академије и концерти вечери и матинеје, поворке и бакл»аде, вабаве и теферичи, — све су то згодне и прикладне прилвке да се ва Г а јр е т и њ егов Д ан в аталасају и спонтано о д у т е в е сви они који су и досада предано и 'пстински, несебпчно и пскрено служ или идејама Г ајрета. П оред моралног 261 �v ie m h a на Гајротов Д ап he ce, како у С арајову тако п у овима крајевнм а у в у . тр аш љ осш , продавати о тв у п е е ввачке Г а јр е т а п ск уи љ ати прилови у р аввим о б л и ц ц ц ^ како би тај дан донио користи д р у ш т в у у свима правцим а. Увјеренп д а ћ е гапроки слојевп муслиманског д и јел а п а ш е г н ар о д а сх вати ти 6 септембар — Г а јр ет о в Д ан као оп ш ту н арод ну радост и о св јетл ати обрав Г а јр е т у , ми свима својпм пријатељ ом а и члановима, најближ пм п најдаљ им, кл п ч ем о : Сви Hft OKyiI, Hft ВСЛИКу Овстковиву Гајрегова Дана! Ahmcd Kemura J e d n a u z o r n a Na tuđem groblju nije potrebno suze liti. A na­ ročito to nije potrebno kada za to nema razumna ra ­ zloga. Dok neki muslimanski dobroželjitelji s bolom uzdišu i ukazuju nam na našu pkorašnju propast i istrebljenje sa ove naše rodne grude, dotle na? svet, i pored današnje sveopHe privredne stege, ne samo da ne klonjava ni duhom ni telom. nego se bori za svoj opstanak i za svoj napredak Za tu borbu nisu našem „adži“ naše n „sebilju" ni našem „amidži* sa sela ne­ ophodni ničiji saveti. On se protiv vremenskih nedaća lafofski bori, potdi'eknut jedino svojim instinktom sa­ moodržanja I gore su nje^a nevolje trle, pa je opet ostao živ i uspravan. Životna snaga. našega elementa je na selu. A naš, muslimanski seljak je rađen, skroman, s malim zadovoljan, štedljiv, ustrajan i, na treću, veoma malo, ili nikako zadužen. Teškoće i „propadanje" našeg živ­ lja je samo relativno jjK toliko naime, samo, u koliko je ekonomska i finansjska depresija zahvatila i ceo ostali na? narod. Za muslimanski deo našega naroda ona nije ni lakša ni teža. Može se, međutim, mirne duše ustvrditi da musliman i varošanin i zemljoradnik s manie teškoća podnosi posledice privrednog zastoja jer su njegove potrebe i njegovi prohtevi skromniji i, što je od velikog psihološkog značaja on veruje u bo­ ljitak i prolaznost teške sadašnjice. Ne može se danas govoriti o muslimanima sa teritorije b. Bosne i Hercegovine, kao pre 30, 20 pa i 10 godina. Naročito se stanje i vitalnost muslimana ne sme prosuđivati po utiscima, koji se dobiju, kad se prođe kroz praznu i pustu čaršiju koje bosanske kasabe. Dremež i učmalost jednaka je i po gazdinskim magazama, kao i po aginskim ćefencima. Samo što, začudo svakome, za oko zapne najpre crveni fes i bela brada „adžina*. Izgleda, da kad ne bi bilo ovih spoljnih obeležja niko ne bi ni govorio o našem „na­ zadovanju". Danas čitava jedna legija univerzitetski i srednjoškolski obrazovanih muslimana aktivno deluje u našem narodu razasuta po čitavoj zemlji. Većina . ovih pionera ne nosi spoljne „muslimanske" oznake, pa se, eto, njihovo postojanje i njihov rad i ne vidi. Ali se on oseća i osetiće se. Muslimanski zanatlija, radnik, trgovac, po.-rednik i proizvađač postepeno i 262J u s t a n o v a bez nagljenja ulazi u sve vrate savremene i moderne privrede. On ni na jednom području ekonomske ili kulturne delatnosti neće i ne zaostaje iza svoga su­ građanina nemuslimana. Istina je to da musliman opre­ zno pristupa svakoj novotariji, nije mu danas do ri­ zika vabankiranja; svakakve su ga guje klale pa se i gušterova pribojava. Zadrugarstvo je pojava novijeg vremena, naro­ čit« u našim krajevima. Ono se danas propagira i širi diljem ćele naše zemlje. U zadrugarstvu gleda se jedan spasonosni novi privredni sistem , koji je sebi posta­ vio za cilj da na bazi samopomoći i na principu uk­ lanjanja posredništva između proizvađača i potrošača, te kapitala i dužnika stvori bolje uslove za ekonom­ sku podelu dobara. Zadrugarstvo, kao i svi ostali kori-ni pokreti, često puta se zloupotrebljava i profaniše. Među našim, muslimanskim življem u ovim kra­ jevima zadružni pokret takođe nije nepoznat. On je, međutim, nažalost poznat, ali ne ba? po dobrom gla­ su Bivši Jugoslavenski zadružni Savez u Sarajevu (skoro isključivo muslimanski) bedno je završio usled toga što se pokušalo da se taj pokret iskoristi i za one ciljeve sa kojima zadrugarstvo nema ništa za­ jedničkogaIako je zadrugarstvo isključivo ekonomski i etič­ ki pokret, ni ono u našim krajevima nije ostalo bez plemenskog, ergo i verskog obeležja. Tek zakonom od 1925- god. ustanovljen je nov tip, ali samo kreditnog zadrugarstva, u kojemu i muslimani-težaci uzimaju vidna učešća. Oni su se, bar do danas, pokazali kao vrlo uredni, savesni i ispravni zadrugari, Ne zato što je kod njih zadružna svest razvijena — o njoj jedva da imaju pojma —, nego zato što je mentalitet musli­ manskog seljaka takav: poštenje, ispravnost, štedljivost. U Tuzli, privredno n i kulturnom središtu severo-istočne Bosne, osnovana je među muslimanima pre skoro 10 godina jedna ustanova o čijem delovanju i postignutom uspehu imam nameru da progovorim, Za­ služni narodni radnik rahm. Šefkija Gluhić i ff. Dr Ljubomir Peleš osnovali su u Tuzli Muslimansku pri' vrednu zadrugu i Srpsku privrednu zadrugu. Cilj ove zadruge je da^ „privredno prkliže materijalno stanje svojih članova . Zadruga je osnovana na principima �Šulce-Delićevih kreditnih zadruga: privredna samopo- ulagačima udela, a razume se, i svima ulagačima na moć seljaka, obrtnika, sitnog trgovca. Sredstva zadru­ običnu štednju i na tekuće račune. Danas zadruga ge se stvaraju sopstvenom snagom: udelima, štedov- plaća 7'/2°/o kamate na uloge, što kod jednog sigur­ nim ulozima, a po potrebi i kreditima. nog zavoda kao što je ova zadruga, pretstavlja visok U toku svoga desetgodišnjog rada ova ustanova kamatnjak. je svojim ispravnim i solidnim radom steklazamerno Na vanrednoj godišnjoj skupštini, koja je održapoverenje ne samo u Tuzli, nego i čitavoj bližoj ^do­ ta u maju ove godine zadruga je donela zaključak da njoj okolini svoga sedišta. Davanjem meničnih kredita se u buduće iz godišnjeg viška prihoda (dobitka) ne po tekućem računu uz najpovoljnije uslove zadruga dele tantijeme članovima uprave i personalu, nego da je zaista postigla svoj cilj; mnoge svoje članove je se ceo viš.ak zapisuje rezrevnom fondu. Pored toga stvarno pomogla i sačuvala ih od bezdušnih ruku ze- rešeno je da svaki zadrugar, bez obzira na broj upi­ lenaša a mnogome svome članu omogućila da pomoću sanih udela, ima pravo na jedan glas na skupštini. povoljnoga kredita obnovi i podigne svoje domaćin­ Ovim skupštinskim odlukama zadruga je učinila jedan stvo ili radnju. veliki korak napred u pravcu čiste zadružne ideologije. Zadruga je pored pomaganja svojih članova u Danas zadruga broji preko 700 članova. Oko 3l4 svakoj prilici priticala u pomoć i našim kulturnim članova su poljoprivrednici. Ovako velik broj članstva društvima, Gajretu i ostalim. najbolje ukazuje na popularnost i ugled, koji zadruga Postepenim sitnim ali stalnim ulozima svojih čla­ uživa na svom području. nova, zadruga je u deset kola udela, samo po 2 din. N a čelu zadruge nalaze se najugledniji trgovci mesečno po jednom kolu, uspela da prikupi kapital Khbrtnici iz Tuzle sa pretsednikom g. Salihdm Azaod blizu 700.000 dinara. Uplaćeni udeli pretstavljaju* bagićem,. a u upravi zadruge vrlo aktivno učedvuju osnovni, vezani kapital zadruge. Pored toga su ulozi gg. Alija Ponjavić, Ka draga Kuno-ić, Muharem Šehana običnu štednju i po tekuć računima iznašali, kra­ nović, Dr. Bahrija Kadić, Salih Redžić, O.man Selejem prošle godine 1,100.000 dinara. .Danas su ti ulozi -sković i mnogi drugi. Upravitelj i glavni knjigovođa nešto manji, što je i posve razumljivo jer se i štedi" zadruge je već više godina veoma vredni, agilni i po­ za ovako teške dane. Ovom prilikom treba staći jed­ žrtvovni G aretov radnik g. Abdulah Kuno iić. Svojom nu retku prednost ove zadruge, đ to je da je ona umešnom taktikom, lepim i otmenim ophođenjem te ovoj godini, kada su i mnoge velike banke sa ogrom­ godinama stečenim poverenjem g. Kunođć mnogo je nim sredstvima obustavili isplatu uloga, redovno i udoprineo razvoju zadruge. redno isplaćivala svoje ulagače a istovremeno odobra­ Da bi svoj korisni rad što jače intenzivirala za­ vala i nove kredite. Ovo znači da je zadružni] kam|! druga se je ove godine obratila Priv. agrarnoj banci tal pametno i razumno plasiran i da se uprava zad­ i zatražila jedan poveći kredit. Nakon izvršenja izvesruge nalazi u dobrim rukama. nih manjih modifikovanja u po lovanju zadruge ona Rezervni fond zadruge iznosi danas nešto preko će obilnijim kreditima Agrarne banke moći da u pot­ 82.000. din. Za desetgodišnji uspešni rad zadruge ovaj punosti udovolji potrebe svoga član tva. •rezervni fond, nije velik, ali nam on najočitije doka­ Ovako koristan i plodan rad jedne ustanove u zuje to, da je zadruga poslovala solidno i zadovolja­ vala se sa malom razlikom između aktivnog i pasiv­ našoj sredini, vođen bez velike reklame i krupnih zvona trebalo bi da posluži za ugled svima nama — nog kamatnjaka. Treba istaći i to da je zadruga sva­ ke godine raspisivala kamatu svima svojim urednim ne samo muslimanima. Firuz Muftić: O fikhu. (Po F e v a ijtlu - M isklji) Svi su ashabi u glavnom poznavali ustanove isla­ ma jer im je Alejhiselam svaki ajet iz Kurana £a. z.)l proučio i protumačio. Osim toga Kur-an ( a. z.) je bio na arapskom jeziku, kojim su ashabi govorili, a uz to su poznavali ashabi „sebebi nuzul i muktedelhal“ po prilikama u kojima su živjeli i po tumačenju Alejhiselamovu. Prema Božjem naređenju: „Ve ma etakjum urresulu fehuzuhn ve ma nehakjum fentehn", ashabi su dobro pamtili tumačenja Alejhiselamova i ispravno lh prenosili. Kako je bilo ashaba oko 124.000 tako je bio i veliki broj hadisa, oko 4000, ali je po Ibni Kajimu svega 500 iz kojih su se izvele ustanove: dog­ matske, rituelne i šeriatsko-pratne. Od 124.000 ashaba bili su fakihi, koji su kadri bili davati fetve ( riješenja u dogmatskim, rituelnim i š. pr. pitanjima ) samo 142 muška i 20 ženskih, jer su zato bili teški uslovi, koji su se kašnje Usuli-hađisom popisali. �IJ prvom su redu bili jaki Fakihi Hulef-Rašid pa uz njih Ubej bin Kjab, Muaz bin Džebal, Zejd bm Sabit, Abdulah bin Mesud-el-Huzeli, Ebu Musa-el-E" žari i Ebuđ derda. Pored ovih bilo je još drugih koji hu bili dosta jaki u fikhu. Medu ženama su znamenite Aiša, kći h. Ebu Всkira, pa Fatima, kći Alejh'selama, Hafsa, kći h. Omera Umi-eeleme Umi Hubeibe, Kama kći h. E. Bekira i Umihana kći Ebu Taliba. Tokom vremena izumrli su mnogi .fakihi i nji­ hov se broj proredio tako, da su ostali samo takozva­ ni »abadila« u koju su spadali Abdulah bin Abas, Ab­ dulah bin Omer, Abdulah bin Zubejr, Abdulah Amir bin As. Svijet se za fetve obraćao ovima i oni su ih davali. Kad bi ovi fakihi dali složno koje riješenje to se je isticalo u islamskom svijetu i pamtilo. Kad su izumrli i ovi fakihi, za fetve su se bri­ nuli pojedini namjesnici, koji su uza se imali po ko­ jeg uvaženog fakiha. U Mekji je bio glasoviti fakih Ah«, u Jemenu Tavus, u Jemauiji Jahja bin Ebi Kjesir, u Basri Ha- san el-Basvi, u Kjufi Ib'ahim en Nehaij, u šam u Mekjhul, u Harasanu Ata el Harasain, u Medini Seid bin el Musejib i još petorica. Iza toga opadanja dolazi veliki porast fakiha u ko­ me su se pojavili mezheb sahibije i drugi i to Ebu Hanife Numan bin Sabit-el Kjufi, Ebu Abdulah Sufjnuu-Sevri, Ebu Abdulah Maliki bin Eues-el Aabahij, Ц. bu Abdulah Muhmed bin Idris eš Šafij, Ebu Saliha Ahmed bin Hambes eš-Sejbani iE buSulejm an Davur ez Zahiri. Još za vrijeme , Alejhiselama Kjatibivahj su napisali K uran (a. š.) i tokom vremena umnožen j e u vi­ še primjeraka. Hadis još nije bio napisan. Tefsir, Hadis, fikuh i drugo istom se je počelo pi­ sati nakon 120 godina po Hidžretu. U Mekji je prvi napisao zbirku hadisa AbdulMelikj bin Abdul-Azir bin Džurejh. U Medini je. prvi napisao Muheta Malikj bin Enes i t. d. Od tada do dana današnjega neprestano se piše i knjige množe o tefsiru, hadisu, fikhu (usulu i furuu □sulud dinu, ilmi kjelamu, iltni tesaovufu, hutbi i t. d. Hafiz A. Bušđtlic Vrhovni šcrijat. sudac - Sarhicvd Jedno pogrešnu shvaćanje i nepravilno knjiženje kod „Evladijet vakufa11 u Bosni i Hercegovini P o d „ E v la d ije t v a jip fim a " ra z u m je v a ju s e oni v a ­ kufi (zaklade — z a d u ž b in e ) u k o jim a je v a k if (zaklad a te lj) iz m e đ u o s ta lo g o d redio, d a n jegovo izv jesn o u v ak fiji (z a k lad n o j isp ra v i) is ta k n u to p o to m stv o im a p ra v o n a iz v je sn o k o riš ć e n je od t a k v o g v a k u f a „h a k i s u k jn a " (p ra v o n a s ta n o v a n je u u v ak u flje n o m objek tu ;) p ra v o n a » te v lije t« — (u p ra v u s a ta k v im v a k u fo m ) p ra v o n a »fazlu« (p r e te k o d p rih o d a t a k v o g v a k u f a i t. d.) S v e z a k la d n e is p ra v e ta k o v ih v a k u fa u g la v n o m u to m su sm islu s tiliz o v a n e .1) P re m a to m u n a ta j n a ­ čin i s a ta k v im u slo v im a (m e š ru ta to m ) u v ak u flje n i ob­ je k ti n ije s u v la s n iš tv o z a k la d e te lje v a p o to m s tv a , nego su v la s n iš tv o ju ris tič k e o s o b e z a k la d a te lje v a v a k u fa . jci UI j «Jl l.»< I J j, j J £>- V V »_i-»( j! I j Vjl j I^J I ( т . л — r u j o 'j \y аШ 'j L * J> • jš - tUU) J I Ј дј I V j ч-дJ l_jl I <KL ^ • (t 4 # т «d>- J j ) J L'aul Stoga zakladateljevi potomci nemaju prava sa takvim vakufskim objektima raspolagati po slobodnoj volji kao sa svojim sopstvenim imetkom, pa prema tomu ne mogu ga otuđivati ni zalagati bez pristanka i doz­ vole nadležne vlasti a ne mogu ga ni nasljeđivati. Nu i ako je u stvari tako, vlada jedno neosnovano mi­ I <И! U I cUk« je- J j <-š j J I jvJ >vifl- šljenje kod potomaka tak i li zakladatelja, a i kod j! I d!U*Yj. I dfl- Ј' Jiri*j ' jj* Јл У I jA,i* nekih pravnika, da su takove vakufske nekretnine sopstveno neogranično vlasništvo zakladeteljevih po­ tomaka. pa stoga da oni imaju pravo sa takovim va­ ') Primjerice da navedemo sadriinu jedne zakladnice evladijet vakufa Ali Gaiib paše Rizvanbegovića iz Mostara iz go­ kufskim nekretninama neograničeno raspolagati, otu­ dine 1845. On je tom zakladnicom od 3. Redžena 1263. po H!džri pred šerijatskim sudom u Mostaru uvakufio izvjesne svoje đivati ih i zalagati isto onako kao i svojom sopstvenckietnine i između ostalog odredio, da tim vakufom imaju u- nom vlastitom imovinom. pravljati njegove dvije žene dok su žive sa pravom na pretek Na tako pogrešno i neispravno mišljenje potom­ od prihoda tih nepokretnina, ? po njihovoj smrti da uprava (tevHJetJ nad tim vakufom pripada njegovoj muškoj djeci sa istim ke zakladatelja tih vakufa zavelo je i zavodi pogreš pravom na pomenutu fazlu — pretek prihoda. 0 pravu posjeda no provedena gruntovna uknjižba takovih vakufa- Na­ i vlasništva nasljednog reda u pogledu tih uvakufljenih neloetime skoro svi t. zv. evladijet vakufi kod nas u Bosni nina u toj zakladnici a ni u drugima nema ni riječi, a kad bi i Hercegovini proknjiženi su prigodom sastavljanja grun­ slučajno u kojoj vakufskoj zakladnici i bilo riječi o tom, ne bi to imalo pravne valjanosti, kako će biti dalje izloženo. tovnica u vlasništvo zakladateljevih, u ono doba po* �stejećih potomaka — u via«tovmci, pa oni iz te po: grešne uknjižbe povlače sebi dotične pogrešne zaklju­ čke i drže, da je njihovo odnosno mišljenje o slobod­ nom i neograničeno njihovom raspolaganju sa tako­ vom vakufskom imovinom opravdano i na zakonu o novano, stoga što su oni u gruntovnici uknjiženi kao vlasnici takvih nekretnina. Takovoj pako pogrešnoj uknjižbi dalo je povoda neosnovano i pogrešno shva­ ćanje § 24 Gruntovničkog zakona za Bosnu i Herce­ govinu iz goJ. 18842*) Naime po tom §-fu „nekretnine od kojih posjednik samo povtor&vajućn (povratnuopetovnu) se daću ili godišnji zemljišni danak (miikatai zemin) vakutu daje, ali inače sva prava inulkovnog vlasnika vrši, valja upisati na ime posjed­ nika kao mulkovnog vlasnika, pak treba ujedno daću ili godišnji zemljišni danak na korist dotič­ nog vakuta kao realni teret po ustanovama § 29. upisati". „Ako bude pridonesena zakladnica (vuklija) koja uređuje red nasljedstva, valja kod imena za vlasnika upisanog posjednika dodati i njegovi na­ sljednici glasom zakladnice, nalazeće se u zbirci isprava." Kako se vidi iz citiranog § 24. naročito iz nje­ gova drugog dijela sastavljači gruntovnih knjiga sma­ trali su da pod gornje propise spadaju i evladijet va­ kufi, pa su ih knjižili u grunfovnim knjigama u smi­ slu tih propisa, Međutim ni evladijet vakufi po svo­ joj konstrukciji i suštinj, a naročito po sadržaju sa­ mih njihovih zakladnica ne spadaju u onu vrstu ne­ kretnina, koja je navedena i opisana u prvom dijelu § 24. pa je s toga provedeni postupak sa knjiženjem takovih vakufskih nekretnina u vlasništvo vakufovih (zakladateljevih) potomaka pogrešno proveden u zem­ ljišnim knjigama. Naime „Evladijet vakufia nastali su na isti na­ čin kao i drugi vakufi. s) Svaki zakladatelj u želji da ostavi iza sebe za spomen i Božiju milost kakvo vječ­ no dobro djelo 4*) pred šerijatskim sudom na propisa­ ni način, uvakufljavao je (zavještavao) svoju imovinu za vječna vremena prenašajući je iz svog vlasništva u vlasništvo svog vakufa sa voljom da ta imovina po uvakufljenju postane u neku ruku kao Božije dobro,°) bez ičijeg prava na njeno dalje prenašanje na ma koga bilo, a sa svrhom, da se prihod od njegovih uvakufljenih nepokretnina ima trošiti u po zakladatelju od­ ređene dobrotvorne ciljeve, odnosno u izvjesno koriš­ tenje od prihoda uvakufljene imovine po njegovim u vakfiji označenim potomcima Sve zakladne isprave bilo običnih t. zv. evladijet vakufa u tom su saglasne. Između običnih t. zv. samostalnih i evladijet vakufa razlika je samo ta što kod prvih zakladatelj upravu svog vakufa i korišćenje nije vezao za svoje potom­ stvo, a kod drugih što jest vezao i uslovio upravu svog vakufa za svoje potomstvo kao i fazlu (pretek priho­ da), odnosno i drugo korišćenje. Prema tomu kako god obični vakufi nespadaju pod pojam prvog dijela zakonskog propisa pomenutog § 24. Gruntovničkog zakona, pa su knjiženi u vlasništvo zakladateljeva va­ kufa nespadaju ni evladijet vakufi pod taj pojam, pa je trebalo i njiha kao i samostalne vakufe knjižiti u ■vlasništvo zavještačeva vakufa a ne u vlasništvo nje­ govih potomaka kao upravitelja i korisnika tih vaku­ fa, kako je- rađeno pri sastavljanju gruntovnica, jer zakladateljevo potomstvo tih vakufa kako je gore re­ čeno ni po šerijatskim propisima ni po sadržaju samih zakladnih isprava nemaju prava na vlasništvo takovih vakufskih dobara. Njima pripada samo u zakladnici navedeno korišćenje a ne i vlasništvo takog vakufa, pa se on ne može kao njihovo vlasništvo ni knjižiti. Takova imovina pravno valjanim uvakufljenjem®) izlazi iz zakladateljeva vlasništva bez prelaza u ma čije dru­ go vlasništvo te sačinjava jurističku pravnu osobu za­ kladateljeva vakufa za vječna vremena Stoga evladi­ jet vakufi kao i obični vakufi vlasništvo su zaklada­ teljeva vakufa, pa je u principu ne mogu otuđivati, ni zalagati,7) a njihovo je nasljedstvo isključeno. Zakladateljevim potomcima evladijet vakufa pripada samo pravo odnosnog korišćenja prihoda vakufa kako je već u kojoj zakladnici označeno a nipošto i pravo vla­ sništva i naređivanja tih vakufskih dobara (Vidi Hindiju svez. li. Durul Muhtar i Redul muhtar svez. II. Bahri raik svez. V. lsaf i Ahkami evkaf mesela 119.) Ni pravilno shvaćeni propisi pomenutog gore citiranog § 24 ne naređuju, da se evladijet vakufi knjiže u vla­ sništvo zakladataljevih potomaka, jer i ako ti potomci na temelju zakladnica imaju pravo na upravu i izvjes­ *) Taj 24 § ostao je na snazi i po novom Zakonu o unu­ na korišćenja od tih vakufa, oni ne daju vakufu Bpovtrašnjem uređenju, osnivanju i ispravljanju zemljišnih knjiga iz toravajuću" daću nego izvršuju vakifov mešrutat (nagod. 1930'. § 87. (5). *) Vidi meselu Ш . u Ahkami evkafu. 4) U plemenitoj namjeri da udovo!|i onom hadisu koji glasi: Kada neko umre njegovo djelovanje prestaje osim u tri slučaja: i.) kada iza sebe ostavi dobru 1 valjanu djecu — po­ tomstvo koje će ga se sjećati; 2.) naučna djela od kojih će se svijet koristiti i 3.) uvakufljenu imovinu od prihoda koje će se naraštaji koiistiti. U ova tri slučaja ni poslije smrti takvih lica njihovo đielovanje ne prestaje, (Ahkami evkaf od Hisafa). ') Vakuf je arapska riječ i prvobitno znači zastoj-ustava, a u prenešenom smislu znači uvakufiti (imovinu) uhapsiti je i staviti je izvan prometa i prenašanja na ma koga bilo te njen prihod-opredijeliit u glavnom u dobrotvorne svrhe. (Hindlja sve­ zak II. str. 296. i Ahkami evkaf mesela 1). o) Vidi mesele 43 i 77. Ahkami evkafa. ’) Otuđivanje i zalaganje vakufa dopušteno je samo u iz­ vjesnim slučajevima i pod određenim uslovima i to po nadlež­ nim vlastima, a ne po potomcima zakladatelja i upraviteljima njihovih vakufa. (Vidi meselu 346 —349 i 416—420 u Ahkami evkafu). Oni mogu kao upravitelji lakim vahufa da sudjeluju u takim transakcijama, ali bez prava na odluku neodlučuje pri tom njihova volja, nego vakufski „maslahat” — shodnost — utvrđen po nadležnoj vlasti (§ 165 Ahkami evkafa) i dopuštenje te vla­ sti za provedbu zaključene transakcije. (Vidi Ustav isl. vjerske zajednice) 265 �Grunt. zakona uručivali zakladateljevim potomcima u ređenje) i za to primaju izvjesne prihode; ofti nijesu slučajevima, gdje bi koji od njih kao suvlasnik umro niti mogu biti posjednici (držaoci) nepokretnina tako­ obratio se je vakufsko-mearifski saborski odbor u god. vih vakufa, osim jedinog- slučaja uslovljenog prava na 1917. na bivšu zemaljsku vladu u Sarajevu sa žalbom stanovanje (hakisukna) u takovoj vakufskoj nepokret­ nim. Oni samo upravljaju takovim vakufskim dobrima i molbom, da se tom na zakladnici i inače neosnova­ i koriste se njihovim u vakfiji zapisanim prihodima i nom knjiženju vakufa učini kraj i da se provede is^ to ne kao posjednici ili vlasnici tih dobara nego kao pravak i pravilno knjiženje evladijet vakufa. Na tu žalbu zemaljska vlada je izdala jednu op­ njihovi upravitelji i korisnici. Oni ne vrše niti mogu vršiti prava mulkovnog vlasnika, nad takovom imo­ sežnu okružnicu broj 212454/Ш od 24/12.19l7 kojom vinom jer takovo imanje ne mogu sami sobom ni otu­ je svratila pažnju na tu stvar Sreskim i Šerijatskim điti ni založiti, a ni nasljedstvom ga dobiti, jer je u sudovima u Bosni i Hercegovini i tumačeći §§ 1, 23 principu neprenosivo Nijedna zakladnica tih vakufa i 24 Gruntovničkog zakona iz godine 1886. kojom je ne uređuje red nasljedstva takovog vakufa, nego među naredila, kako se ima postupiti u ovom pitanju pri­ ostalim uređuje izvjesna prava na njegovo korišćenje. znajući time i sama da su zbilja evladijet vakufi pro­ Stoga se ni obzirom na propise § 24. Gruntovnog knjiženi u opreci sa njihovim zakladnicama i ne sa­ zakona evladijet vakufi nijesu smjeli knjižiti u vlas­ svim u skladu sa propisom § 24 Gruntovničkog zakona. ništvo zaklađateljevih potomaka, nego kao i obični „ U toj okružnici tumačeći § 23. Grunt. zakona vakufi u vlasništvo zakladateljevog vakufa, a u tere- veli se: „Ро § 23. Grunt zakona može se upisati kao tovnici mogla su se knjižiti odnosna prava njegovih vlasnik nepokretnine samo onaj, koji je v la stan ras­ potomaka. Prema tomu samo tako Knjiženje ovakih polagati njom po vlastitom pravu, a nipošto onaj vakufa bilo bi ispravno i na zakonu osnovano. koji je izvršavao sam o kakvo prav o k o rišće n ja ili Evladijet vakufi nijesu štc^l „lidei komisi" os­ poslužja, ili kome iz dohotka imanja pripada daća novani na zapadu, kako to 'itmpgi -naši na zapadu ob­ što se ponavlja, a niti staratelj ni skrbnik ni sekves­ razovani pravnici neosnovani misle. Stoga se glede tar ni upravitelj. „Pravni položaj mutevelije (vakuf­ njih kod uknjižbe vlasništva i drugih transakcija ne skog upravitelja) nije prema tomu nik ad a pravni na­ može postupiti u smislu prppisa cTfidei komisima, jer slov po kom bi se mogao upisati k ao vlasnik. „А zakladatelji evladijet vakufa, na način „fidei komika’*; ' tumačeći § 24. Gruntovnog zakona u toj okružnici (da se nasleđuju hepokretnine) ne bi mogli po šerijat- kaže se: „Odredbe § 24 samo su specijalni slučajevi skim propisima pcavno Valjano takav svoj vakuf ni u kojima se primjenjuje načelo naznačeno u § 23. zasnovati, pošto je kod^vakufa nasljeđivanje isključe­ Gruntovnog zakona: na njim a se ne osniva pravo no. (Vidi Redul muhtar II. sv. str. 506 i Isaf str. 11 i vlasništva nepokretnina za onoga, ko nije i onako Hindiju svez. II. str, 299 ), osim jednog jedinog slučaja vlastan raspolagati njom po vlastitom pravu, t. j. kod t. zv. Idžaretejn vakufa, (Vidi načela 188 Ahkami ko nije već otprije bio vla*nik. Naročito ne vrijedi evkafa) koji je nasljedan. to za mutevoliju." Pošto su glede evladijet vakufa zavladala gore „Те su odredbe posve formalne naravi i nijesu istaknuta pogrešna mišljenja i zle namjere pa čak i promijenile ni m aterijalno pravno!!; položaja dotič­ zahtjevi potomaka tih vakufa, da se ti vakufi tretiraju nih nepokret. ni pravne naravi, koju imaju po duhu kao njihova slobodna dobra, pa da se potomcima za- domaćeg prava." kladatelja takovih vakufa pripuste vakufske nekretni­ „Da se nepokretnina može po 1. rastavku § 24. ne na slobodno raspolaganje8) i pošto se je pojavom tih mišljenja i zahtjeva opazilo, da su ti vakufi ne­ Gruntovnog zakona upisati na ime pobjednika kao vla­ pravilno proknjiženi u gruntovnici, odnosno pošto su snika, treba da posjeanik „vrši sva vlasnička prava", i šeriatski sudovi kao ostavinske vlasli u datim slu­ t. j. da je vlastan raspolagati nepokretninom po vla­ čajevima" takove vakufske nekretnine u smislu § 24.*i stitom pravu kao što kaže § 23. Gruntovnog zakona". „Isto načelo vrijedi i za forme zemljišnog posje­ ") I kod izrade Ustava Islamske vjerske zajednice nasto­ da što ih ima u nas a poznate su pod imenom »Evjalo se je, da Ustav ne obuzme evladijet vakufe, a mislilo se je ladijet vakufa"*) i na to, da vakufska uprava pogodbom sa zakladateljevim po­ tomcima takih vakufa izvjestan dio nepokret. tih vakufa pre­ uzme sebi, a drugi dio da prepusti njima na slobodno raspo­ laganje. Treba odmah istaknuti, da bi taka pogodba bila protu­ zakonita (po бег. propisima nedopustiva), jer bi takovom po­ godbom bili nepravedno oštećeni u svoin pravu korišćenja ne­ izmjerni broj zaklađateljevih dolazećih potomaka, pa bi time bila i vakifova namjera (da vakufsko dobro ima ostati i trajati za vječna vremena pod istim uslovima) povrijeđena, (Vidi meselu 161 i 165) 266 °) Termine samostalni (musteki!) vakuf i evladijet vakuf šerijatsko pravo ne poznaje. Ono uglavnom poznaje jednostavuu inštituciju vakufa bez gornjih atributa sa razdiobom na muessesati hajrinu (dobrotvorne ustanove), koje ne nose prihode (dža­ mije, medrese, mektebi j t. d.) i na mustegalat (koristonosne), koje nose prihode. (Vidi meselu 178 i 17d Ahkami evkafa.) Ter­ mini samostalni i evladijet vakuf nastali su u narodu u cilju da se razliku vakufi u kojim zakladateljevu potomstvu nije ništa određeno (samostaln,) i oni u kojem je vakifovu pojvmstvu od­ ređeno izvjesno korišćenje. �„Stoga bi sasvim pogrešno bilo, kad bi se uze­ lo, da je svako, ko se poslužuje evladijet vakufom, vlastan raspolagati tim vakufom po vlastitom pravu i da bi ga dakle trebalo kao vlasnika upisati. U stvari je protivno: ako je onaj što se poslužuje evladijet vakuf­ skim zemljištem vlastan da njim raspolaže po vlasti­ tom pravu, onda i to samo onda moža se on upisa­ ti kao vlasnik, a to se utvrđuje po zakladnicama10) očito je, da nema uvjeta za takav upis, kada zaklad­ nica uređuje samo nasljedstvo u službi mutevelije, a ne nasljedstvo u vlasništvu evladijet vakufa1*. „Pravno su pogrešni upisi i mogu se ipraviti, ako ne odgovaraju propisima zakona što su naprijed razlagani a naročito oni upisi, koji se osnivaju na tom e što je na m jesto prava na upravu vakufskog zem ljišta pogrešno uzelo da je po srijedi pravo n a sam o vakufsko zem ljište (vlasništvo)". Dakle i prema ovim autentičnim tumačenjima §§ 23. i 24. Gruntovnog zakona jasno proizlazi da je na­ ša gornja tvrdnja o pogrešnom knjiženju evladijet va­ kufa u vlasništvo zakladateljevih potomaka (mutevelija i korisnika tih vakufa) posvema osnovana, a pro­ tu mišljenja da ne posjeduju nikakve osnove ni na šerijatskom pravu, ni na zakladnicama,- ni na Gruntov­ nom zakonu11') Nu pošto te pogrešne uknjižbe kod evladijet va­ kufa decenijama u gruntovnim knjigama postoje, p ase ispravci na jednostavan način ne mogu provesti, bivša zemaljska vlada citiranom okružnicom naredila je Sreskim sudovima „da najdalje do 6 mjeseci pošalju va­ kufsko mearifskom saborskom odboru izvadke o svima evladijet vakufima, da vakufska uprava mogne prosu­ diti, je li gruntovni upis evladijet vakufa odgovara za­ konskim odredbama § 24. Gruntovnog zakona, da će Sreski sud provesti izvide, pregledati operate o osni­ vanju gruntovnice, naročito raspravni zapisnik povje­ renika za osnivanje gruntovnice i zakladnicu, preslu­ šati učesnike i u svakom pravcu objasniti stanje stva­ ri, te eventualno na osnovi dragovoljnih očitovanja ispraviti gruntovničke upise (Raspis od 5:11.1907. broj 153 280)“. »Ako dođe do raepraVe, valja pređiagača uputiti putu pravde. Taki je naređen postupak u pogledu onih po­ grešno provedenih upisa zakledateljevih potomaka ra­ di iepravka tih pogrešnih upisa, a u pogledu umrlih potomaka u okružnici se veli: „da treba dotične nepokretnine predati naljednicima po nasljednom redu kako je utvrđen u zakladnici’s') i upisati na njih pra­ vo vlasništva s dodatkom propisanim u § 24. Grun­ tovnog zakona rastavku 2.“ Po ovom propisu izgleda kao da glede umrlih uknjiženih zakladateljevih poto­ maka netreba provesti gore navedeni postupak, nego u ostavinskom postupku postupiti isto onako kako je pogrešno postupljeno kod prve uknjižbe t. j. vakufske nekretnine uručiti (oprečno zakladnici i šerijasldm propisima) i dalje na zakladatelj eve potomke. U ovom pogledu sam protivnog mišljenja. Ja držim, da i u ovom drugom slučaju ost. šerijatski sud može prije uručenja provesti Sreski sud, pa ako nasljednici dadu privolu Ha upis u vlasništvo vakufa ima se to izvr- šiti sudskom odlukom, a ako r.edaju take privole, imade se postupak obustaviti, a vakufska uprava upu­ titi na put pravde1*) jer bi drugačije postupak bio kako je gore rečeno protuzakonit i oprečan i zaklad­ nici i šerijatekim propisima, naročito stoga što imo­ vina ovakvih vakufa nije nasljedna pa se ne može U ost. postupku m na vakifovo potomstvo prenositi. Prema tomu, dosadanjem pogrešnom stanju kod knjiženja ovih vakufa kriva je bile prijašnja Vakufska uprava, koja se nije dovoljno brinula, da ne dođe do dotičnog pogrešnog knjiženja ove Vrste vakufa. Da se tomu u buduće stane na put ne preostaje ništa drugo nego da sadanja vakufska uprava posluži se gornjom neredbom, pa da zamoli sreski sud, gdje ima takih vakufa da se ta naredba u život privede i preuknjižba bilo pristankom vakifovih potomaka, bilo sudskom presudom sprovede. Uz to bi još trebalo legalnim p u ­ tem isposlovati prestilizaciju poraenutog § 24. Grunt, zakona u svrhu otklona dotičnog pogrešnog shvaćanja i nepravilne primjene tog § kod ove vrste vakufa. На.чшЈЈ РесуловиЛ: У леиа и ш колована интелигенци|а 0 горшој теми пикад није сувишно писати и диекутовати. Изношење добрих као и рђавих страна једних и других, у објективном и непристрасном облику, може бити само од неоцјењиве користи no оријентацију и даљњи развој у културпом, екоиом- ском ii социјалном гфавцу мусЛПманског жирл>а у пашој отаџбипи. Да je наша улема, пзузимајући вриједне и часне појединце, у великбм броју ради своје непристуПачности европској цивилизацији, несУваТаља no- ,0) Mi smo gore dokumentarno utvrdili, da ni s jednim vak tom ne može niko raspolagati po vlastitom pravu, jer mu to pravo u vakufskim ustanovama nije ni po šerijatu ni po zaklad­ nicama dato. La juba ve Ia juhebu, ve la jurlienu ve la juresu. (Durul muhtar). 11) Tako je stanovište zauzeo i Vrhovni šer. sud u Sarajevu u jednom konkretnom slučaju (Vidi rješidbu od 2/3. 3l. br. 46 31.) ’*■) Primjećuje se, da ni u jednoj zakladnici tih vakufa nije utvrđen, niti bi se mogao sa pravom valjanošću ii nju unijeti nasljedni red u pogledu vlasništva takih vakufa, Jer je njhovo nasleđivanje nedopušteno. Utvrđena su samo nasljedna prava korišćenja od takih vakufa. ' * ' ) Tako je stanovište zauzeo i Vrhovtli šer. sud u Sa­ rajevu U polhenutotn Hješenju broj 46 3l.- �треба..врем;ена у, К«ме живиад, много-крива просвјетној декаденси и заосталости у с в и м а правцима нашега народнога живота, то. je ван сваке сумње и, да ffflje потреба с тиме упозиати млађе иараштаје и широке слојеве народне, не би било вриједно даље о томе говорити и тупити перо. To je најбоље познато оним јапним радницима који су, улажући све своје умпе п физичке способности на културном придизању свога народа. с назадном улемом муку мучили u копља ломили да прокрче пут напретку и прогресу. Једна свјеснија група наоретком задојене вјерске интелигенције узима влдна учешће у промицању културних идеја у широким народним масама. Неу.чорно ради са полетном школованом цнтелигенцијом на народним пословпма и, мјесто похвала и признања, од званичне и незваничне илмије свакодневно прима пријекоре и приговоре. Оза агилна млађа права народна духовиа внтелигенција, . којој свака част и признање, не треба да ореза и да клоне пред приговорима na п анатемама људи који no" својој духовној конституцији не могу, у данашње доба, ца с<г снађу п макну од давно минулих стољећа мрака и летаргије. Посијано здраво сјеме дубоко хвата кошен на још довољно необрађеној њиви народАој, гдје сву интелигепцију чека неодложан и мнтевзиван посао, дивно ниче и буја и обећава лијепу u богату жетву. Л | j j j j j | | | | Наравно да свашг патриоту буне и револтирају сви они погубни гестови и сва несмишљена настојања најстарије плмије, да омете и укочи сав културни и социјални. прогрес бос.-херц. м-усличана и тенденција о укидању двију најбољих нашпх просвјетних институција? Шериатске судске школе и Шериатске гимназије. Ове њихове „омашке* a и насртаје на благотворне просвјетне и социјалие напоре. које Гајрет несебично улаже на пољу прогреса и препорода муслимана у Југославији, народна интелигенција неће никад заборавити и на њихов заторнички рад нове Ке генерације стално опомињати. Тако стоји са радом духовне интелигенције у нашој домовини. Има један добар дио школованих људи који ништа не дају народу. A шта je са оном инертнсм интелигенцијом која ne миче од „зелеиог стола* и не управља ход свој селу и народу? Гдје je та интелигенција која стално приговара само духовницима да ометају и коче муслимански прогрес и шта je сама урадила и створила у широким народним редов'Има; у погледу љихова културног, економског, моралног и социјалног придизања? Изузетак чине Гајрет и његови вриједни радници који меустрашиво крче пуг нашем нациоиалном напретку. Међу самим чланкописцима у штампи и часописима о узроцима. наџ1 е з^остал.ост.11 • пма који нвсу ништа урадили за своју заједницу осим што су. написали понеки чланак и окренули паљбу на мрачшаке. Huje довољно само критиковати туђи рад Вли нерад, него ваља сам засукати рукаве и притегнута опанке na заћи у народ, у село, и тамо га упуНивати и просвјеКивати, Хоће се много ситног рада да широки слојеви на послу упознају своју народну интелигепцију. Прави народни трудбеници ц 1.скрени његови доброжељитељи често залазе у свој народ и, васпитавајући га у свему што je лијепо и корисно, буде у н>ему и развијају смисао и интерес за послове н>егове naporne и вјерске заједнице. To народ с оравом тражи и захтијева од оних који хоће да се називају његовом интелигепцијом. Велпки п неопрости* ви je гријех на народ и шегову заосталост гледати у'*пози посматрача-критичара иза шаховских п клупстолова и снебивајући се сваљивати сву кривицу за то само и једино на теологе vДакле, право и објективно говорећи a гледајући стварне чињенице, заосталости нашег ксламског елемента поред конзерватиене илмије доста je крив и један дио старије и млађе пасивне интелигенције која на пољу опшге-народних ствари и потреба није готово ништа учинила нити je икад показивала масакво озбиљно интересовање. Спорадични и часовити изливи негодовања не могу се сматрати активним и реалним учешћем у националним пословима. Тим се путем не стреми ка прогресу и npeпороду. Код таквог стања ствари природна je иосљедица да су народни послов1^ вођени и дириговани од савременој култури неприступачне улеме, морали теКи у правцу регреса н окончавати се neгативним резултатима. 1 Св’ијести, прегалаштва и збијања у густе редове на путу што активније дјелатности интелигеицији je свагда и неминовно потребно. Све своје настојање да упути рушењу пре.фека п освајању no* зиција у борби за културни, морални, економски и у осште социјални напредак и препород народни. И духовна и свјетовна интелигенција мора ићи руку под руку, правилно схвативши свеколике народпе потребе, и без предаха крчити пут у стремљељу ка бољем животу и националном прогресу. Вазда и на сваком мјесту наустрашиво, у гигантском замаху, ne обзирући се на оне који не могу да правилно осмотре и разумију потребе и дух данашн»ице, u који упиру тужне погледе прохујалим вијековима назатка, пепомично тавкајући na мјесту. Обостраним несебичним радом једних и дРУ' гих утире се пут љепшој будућности муслимана у Југославији. Тим путем вал>а крепути и успјех je сигураи. Радом, и то интензившш радом, добија се битка над непријатељима. �Г ајретов гл а сн и к Г ајрехове при редбе Вепики Га јр е то в теф ерич у Дервенти Kao и сваке године тако и ове Мјесни одбор „Гајрета у Дервенти у заједници са Женским Мјесним одбором приредио je у недјељу 3. VII. о. г. велики Гајретов теферич на познатои и врло лијепом мјесту Жировина, које je од самог града удаљено тек 2 километра. Одбор се je побринуо да je мјесто Tf ферича било као и сваке године уређено и украшено са славолуцима, ложама и т. д. Ha самом теферичу приређене су мотоциклистичке трке, која je приредба за нашу околину као и за нас саме једна новина. Ha овии мотоциклистичкии тркама, које су изведене no свим прописима наведеним у пропозицијаиа зацеетовне утрке. које je израдио мотоклуб из Брода н/С — судјеловали су мотоциклисти из Брода н/С-, Тузле, Бања Луке и Дервевте. Цестовна1' тркалишна стаза била je одређена у дуљини од 18 километара састартом на иосту у селу Дажницп код прелаза жељезничке пруге, a циљ je на раскрсници пута према Оџаку иза саме Жировине. Ово je прва цестовна трка ове врсте у нашој бановини, a г.оготово у нашем с зу те je за ове утрке посве разумл>иво владао вел! интерес. Предсједник шпортске комисије за изв! ових мотоциклистичких трка био je г. Милош Павловић. t.pmv и његовом и.рронпм вић, соески срески начелник те аахваллпуки захвал>ујући tњему надзору ове мотоцпклистичке трке изведене су на свеопће задовољство, без икаквог инцидента или какове несреке тако да je мотоклуб из Брода н/С. одмах констатовао и похвалио комисију за утрке признавши, да оваковс организацвје и дисциплине нијесу имали прилике да виде ни у Загребу. na ни у другии мје стимз. Ha лвјепој стази од етарта na до циља на главној цести Брод — Сарајево био je за вријеме трка обустављен промет, a за ред су постављени на цијелој стави посебни одборници као и суци на завојима и раекрсницама те се овој господи нарочито има захвалити да није на прузи дошло ни до каквог инцидента. У овоме одбору су гг. Хилмибег Градашчевић, Муратбег Поробик, Ризах X. Агик, Рифат Зонлагик, Махмут Лемешевик, Хазим X. Агик, и др. Жири су сачињавали гг. претсједник Милош Павловик ереекн начелник, Асимбег Алибеговик сенатор, Адембег Капетановик, Стево Свачко, Др. Бранко Јузбашнк, Халид Шерик, Хамди еф. Елезовик и Смаил Хакија У1>варлик. Ha овии цестовним тркама побиједили су и то: у I* категорији мотору од 350—500 цм. побједник гоеп. Максо Жагар из Брода н/С који je превалио стазу за 17 м. 6 секунди. У II. К1тегорији мотору од 250—350 цм. побјед* ник г. Југ. Хајнцл Јирасек из Брода н/С који je превалио стазу за 15 минута и 4 секунде и тиме je постигао најбол>е вријеме и награђен je са спедиалнои наградоиУ III. категорији мохори до 250 цм. побједник гос.п. Станко Илијер из Брода н./С преваливши стазу за 19 минута. У IV. категорвји мотори са приколицама до 1000 цм. побједник je госп. Бошко Тасовац из Дер венте са сувозачем г. Еминбегом X. Хасановићем, који превалише стазу за 19 минута и 3 секунде. Сви су побједници награђени са плакетама односно медаљаиа предвиђеним за поједине категорије. Ha самом теферичу свирао je глазбени збор жељезничара из Бос. Брода са 25 глазбеника на челу са диригентом г. Сулке, који je овај збор врло лијепо увјежбао. И покрај тога што je исти дан Хрв. пјевачко друштво „Зрињска“ приредило свој теферпч овај Гајретов теферич посјетише бројни муслимани и муелиманке, a од виђенијих госта били су запажени гг. Осман еф- Сикирић судски савјетник, Др Мухамедбег Куленовић адвокат, Османбег Османбеговнћ посједник, Ахмет еф. Захировић судија( Александар Гвоздареввћ индустријалац, Јово Павичић претсједник срп. прзв. дрквене општине, цео одбор Кола Српских Сестара на челу са својом претсједницом пђом Дујић, Станко Баучевик, Ибрахимага X. Омерагик и јога многи други. Ha теферичу je била богата томбола женских ручних радова, које дароваше чланице и прпјатељпде Гајрета, a који je узорно уредио и водио наш агилнп одборник г. Авдага X. Дервишагик. Такођер je био обилан бифе који су узорно воднле чланиде Женског мјесног одбора. Овај теферич посјетише и иноги други пријатељи Гајрета са стране и то гг. Остоја Пандуровик нз Бос. Брода са госпођом, Фаик Хаџиагпк из Бос. Брода са неколико својпх пријатеља, М. Капетановик претсједник општине из Бос. Кобаша, Аган Синановик повјереншс Гајрета е з Б. Дубочца, Хрнпчик Касим учптељ из Которског и још многи гости из Брода н/С Тузле и Добоја. Ha благајни код продаје улазница била су гг. Асимбег Алибеговик сенатор, Мустафа еф. Халиловик гаер. судац и Милош Павловик срееки пачелникМјесни Одбор „Гајрета“, у Дервенти овпм најљешпе захваљује свима даровитељима томболе, бифеа, те свој господи која нас помогоше у раду за овај те- 269 �ферпч Krio р сппи поејстпоцииа који својои ПоојеТом увелпчаше опу нашу ирпрсдбу. Материјалнн уепјех ове првреАбе je преко Дин. 8000.— Тоиболу дароваше олиједеке госпође и госпођице: Кулсноппћ Мпхрпџ н 2 јастукч, Тајиба Бекиревик јас.тук, Делна ГГоробић једну слику ручни рад п марамицу. Фахрпја Хаџпс фендпћ јастук и мар чмпцу, Мујееера Бсговпк 2 таблетпИа и слику, Фатнма Градчшчевић 2 јастука n тацну, Ajiiuia X. Дервцшагик таблет н марампцу. Хајра Халеповић столњак, Зпнета Tnpnh јастутг. Мпна Карабеговић мвл>е, Захида Халепоппк јастук п кошуљу, Сидика Руждија миље и 2 јастука, Ilejpa Уђнарлик мил>е, Бегзада п Мубера Халиловип столњак п мнље, Зехра Хоџцћ јастук п таблетић, Мина и Ханумица Мулабеговвћ јзстук и ммље. Мина Ма^ковпк јас.тук и марамицу, Хатпџа Али jaruh 2 ^аблетића, Шефпка Тирић шаинју, РЈмина Уђварлик пешкир и марамицу, Мвна Уђварлвк шамвју ii таблет, Бахрија Сманлбеговик схолњак, Зинета Тирик јастук, Зухриа Огманагвк хал>ннрцу, Мина п Мубера МулабеговиК кефњак и ми.Ђв. Ајиша X. Омерагик јаг.тук и марамицу, Нађвја Укварлик хаљиницу и јастук. Фата Мулабеговик таблет н мар-мицу, Ружа Предраговик јастук и вазу, Емнна Карабеговик таблет, Емина Алибеговвк два јастука, Емвна Алвбеговпк два јастука, Ш&кира Алибеговпк јастук и миље, Атифа Цернк јастук и марамицу, Алмаса Лемошевик столњак u мпље, Фахпра Муфтик пешкир, Хатађа Дрљача таблет u марамиду, Елкиеа Скопљак декицу и марампцу, Фахвра Градашчевик марамицу и цвијет, Нура Поробвк декицу, Н- Сиаик шамију, Мелка Бакшвк пешкир ii марамицу, Асија Јусуфбеговвк хаљвницу п марамицу, Зејфа X. Aruk конбине и јастук, Xal)a Рамадановвк аешквр, Шефка Сејдвк пешкир, Хаснвја Соколоввк јастук и таблет, Асија Хафизоввк таблет и мзрамнцу, Тифа Налвк јастук и таблет, М. Тарабар пешкпр, Шукра Чејван иарамицу, ХатиџаХ. Arak јастук, Тахира Халеповик 1 чарапе, Шахзнја Тбрвк таблет и деквцу, Васва Ђонлагвк миље и марамицу, Ајиша Јусуфбеговик пешкир, Хасвба и Ссмија Јуеуфбеговик 2 ввтраже в јастук, Бехија Алагик два миљеа, Омерхоџик Хајрија конбвне и марамида, Фервда 'Бикић јастук, Зухра Мулабеговик конбино, Хатиџа Нуриквк мил>е, Васва Османбеговик шал u марамицу, Џемила Лебвк миље и марамицу, Фаднла Халеповвк таблет и марамвцу, Селвета Ђозвк хаљпниду и таблет, Зумра Хусејнкехајик марамицу, Хати* уа X. Хасановик јастук, Гђа X. Абдик јастук, Ениса Капетановпк миље, Васва Диздареввк јастук, Алија Исакагск јастук, Хата Омербеговик таблет, Сабрвја Пслешик јастук и таблет, Бесвма Чарџик јастук и марамвду, Васва Југ.уфбеговик јастук и марамиду, Рабија Т>онлагик таблет, Дервиша Патагик марамицу, Наша Кудик мил>е u марамиду, П ата X. Омерагвк 6 чаша, Субхвја Алијагик чеврму; Ђулес.ма Нурикик '70 ачију, Шемса Капетановвк јастук, Паша ХусеџИн0B u k јастуК| Ехлнмана Мулабсговик јастук( Нура ц а. јазетовик флашу химбера н флашу ракије, Фатвма И«амоввк 4 марамице. Bacei Пашагик чеврму, Рајфа Очановик мараинцу, Мина Мливик пешкир, Бигера Мулабеговпк јастук и Мина Поробик јаотук. За бвфе дароваше и то: Хафнз Мехиед сф. X- Arnh, Муг.тафа еф. Tnpnh, Мурзтбег Поробик, Махмут Ломешевпк. Хусејнбег Јусуфбеговик, Шемсибег Абдулахефепдвк, Оморага Уђварлик, Ахмет сф. Захировик, Авдага X. Дерпптагик Ферида Тлпсвк, Асимбег Алпбеговик, Еоадбег Алибеговвк, Шукри еф. Алагик, Ибрахим Т»онлагик, Халилаганица Уђварлик, Алија Хусеџвновик, Мустафа еф Хадиловвк. Сввма дароватељима најљешпа хвала. Г а јр е то в теф ери ч у Д о б о ју Овај мјесни одбор Гајрета на с.војој сједнпцц од 24. јуна о. г. закључио je да се приреди тсферич гдје год прпродп са разнпм народнвм нграма тсако би се на тај начпн иатеријално Гајрет помогао, a оепц тога, да бц се што ввше и међу сељнчкии евпјетои популарисао. У ту je сврху одређена башта код Мошина хана (сада Синана Капетановика), a дан саиог теферпча одређен je бао за недјељу 10 о. м. Иако je цијелу недјел^у дана дред тсферич владало врло лијспо вријеме, уочи тсферича у суботу навуклп су со густи облаци, те су сни мислнли да ke невријеие омести ту нашу првредбу, односпо да кемо бити приевљени одгодити je до пдуке недел»е, ка>;о je било предвпђено. Међутим je осванула недел.а не додуше сунчана, али кише није било, те су танкп облацн, који еу прекривали небо, били управо no вол»П| јср р.у нае штитили од превелике жеге. Bek од раног јутра свијет сс je почео скупљати на мјесту, гдје се je имала одршати тркч. Још нијесу завршени задњи декоративни радови око славолука на чијеи прочељу стоји у ввјенцу попрсје Високог Гајретова Протектора у соколској унвфории, a већ ее je маса сељакч скупила из свих околних села. ЕГочели су пристизати и тркаки коњи као и бициклиети. како би прије трке разгледали стазу. Погато je теферич заказан за 2 сата послије подне, то од грађана још никога нема на мјесту оеим одбора, који окончава задње припреме. Bek у 12 сати сгсела, која je требчла превозити посјетиоце на ону страну Босне, те која je била окикена заставам.1 , била je крцата првих посјетнвка вз Добоја. Ту се je могло видјетв жена, дјеце n муиис«*раца из сввх слојева в у разним одијслима, да je било милина погледати то шарепило. У 2 еата било je приеутно 2.000 особа. Добој није запамтио Соље nocjekeну првредбу. �Тада се je приступило извођељу програиа. Нај- другог . разреда Шериатске гииназпје. чије je учење првје су одвсдсни коњи на стазу. Док су аранжерн као дечка од 12 година остављало трочито располоприпремали коњску трку, дотле су сегости забављали жење ua све присутне. М н um овим путем изричемо у хладовини, играјући коло или частећи се младом нарочиту хвалу да су се примали учења мевлуда. jato'THHOM, пивом или кабезои. Ha знак .да су коњи на . Hlekep за мевлуд даровали су поједини чланови помолу све je скочило на ноге да види чија ће бити „Гајрета“ na нека им je срдачна хвала. трка. Интересантно je било погледати нервозна лица Чист приход од мевлуда je динарч. 1089.— власника кои»а a нарочито иаркантног Хаџи Османа Gajretov teferič n Bos. Dubici. Mjesni odbor Клокића из Бријеснице. A к»да je његова кобнла зби- Gajreta u Bos. Dubici u zajednici sa Kolom Srpskih љ* изашла прва на мету, те огрнута чохом и праћена Sestara iz Bos. Dubice održao je teferič na 7 augusta t, бубњевпма и зурлои стала да поиграва и гриска ђем g. Moralni uspjeh je bio veoma dobar. Opširniji izvješ­ машући главом, Хчџвја да се растопи од милине. taj dostaviće se naknadno. После тога je слиједила бициклпстичка трка G ajretov teferič u Travniku. Mjesni odbor pri­ Дуљина стазе je одређсна на 2500 м. Први je дошао redio je 7 augusta svoj veliki godišnji teferič na Sta­ на мету г. Ирфш Мулалпћ за 2 мин. и 55 сек. Даље rom Gradu. Prostorije Starog-Grada su toga dana oži­ je слиједила комична бицшслистичка трка на стази од vile, jer je teferič posjetila sva elita Travnika, a na­ 100 м. Г. Ирфан Мулалић однио je и ту трку дошавročito je bila dobra posjeta sa strane muslimanskih жн задњи на мету (односно једини, јер су сви осталп gospođa, što se je naročito opazilo. Teferič je potrajao попадали са точкова). do u kasnu noć, jer su gosti uz dobru muziku, obiУ ие])уврсмену су дјевојчоце продавале цвпјећс - lan bife i razne priredbe provodili vrijeme u ugodnom и шаљиву пошту. raspoloženju- Moralni i materijalni uspjeh teferiča je У том je надошла ноћ, љетна ноћ што изненада zadovoljavajući. и брзо надолази те су многи гости отишли кућама G ajretov teferič u Umoljanima (srez Konjic) весели да су тако добро провели A ми млађи, ма ^održatK je u mjesecu augustu t. g. te je čist prihod омо остали још дуго, дуго до у касну ноћ. Чист приход забаве no одбптку свих трошкова bio 260.- Din. и такса износи Дин. 1005.— те се може сматратп као GAJRETOV TEFERIČ U VUČKOVCU održan врло добар. je 21 augusta t, g. u Srnicama Srp. sa sledećim proВриједно je споменути да je фирма БрЈћаПесах gramom: konjske, pješačke i biciklističke trke, nišan из Добоја даровала чоху за кон,ску трку, фирма Браšišanama, skakanje na mijeh i dr. ћа Авдић из Добоја даровала je кошуљу и пешкнр, GAJRETOV TEFERIČ U DOBOJU. Mjesni odbor Елмас Сарајлић даровао je печену торту (која je ли- Gajreta u Doboju priredio je godišnji teferič na 10 цитирана) Аган еф Бешлагић даровао je печену патку jula o. g., a čist prihod bio je Din. 1256. — Od ve* (лицитир.) Ахмет Градашчевић даровао je печену ко- ćih darovatelja prilikom održavanja teferiča spomenuti кош (лицитир.), фма Корзорција Добој даровала je папт- nam je g. Boška Savića sa prilogom od Din. 100 i H. •Ђшсу спилеру за значке одбора. Osman Klokić sa Din. 100, te općiua Stanić rijeka Захваљујемо овим путем свим посјетноцима нашег (srez Gračanica) Din. 100.теферича, кзо и свин дароватељнма кчо и онин, кији GAJRETOV TEFERIČ U FOJNICl k/K Mjesni макар на који начин допринесоше да je овај теферич odbor Gajreta u Fojnici priredio je na 7 augusta t. g овако морално и материјално успео. u bašči »Memine b.anje« svoj godišnji teferič sa za Добој, 12. јула 1932. Мјесни одбор Гајрета bavom, koji je u svakom pogledu moralno i materijal Цобој no odlično uspio. Program se je poslije podne sasto­ jao iz narodnih igara, kao: gađanje u nišan, pješačke Га јр е то в мевлуд у Требињ у trke odraslih i djece itd., a na večer u 9 sali davat Мјесни одбор Гајрета у Требињу приредио je у je šaljivi komad »Miš«, u kome je iz blagonaklonosti четвртак на вечер 28. јула о. г. у овдашњој „Осман I rema Gajretu igrala glavnu ulogu gđa Ljubica Dra□auiBHoj џамији" мевлуд за муслвманско женскиње, gić, članica Osječkog Narodnog pozorišta, koja se ov­ који je био врло бројно посјећен тако да су прост- dje nalazila na banjskom lečenju. I ovom prilikom Mjes­ ране посторије џамије биле дупком пуне. За нарочпту ni joj se odbor najtoplije zahvaljuje na njezinom su. je похвалу да je и поред оволике посјете мевлуд одр? djelovanju kao i njezinom partneru rg. Jakovljeviću Mihajlu, sreskom ekonomu u Fojnici, članu Gajreta. жан у највећој тишини и савршеном реду. Нријс почетка мевлуда мујезин Осман-Пагаине Također se odbor zahvaljuje gđi Nataliji Jojkić, gđi џамије учио je салавате, a мевлуд су наизменично Delijanis i gđi Prnjatović, koje su se radi Gajretova учили Шефик Каппћ .свршени матурант Шериатске teferiča naročito duže zadržale u Fojnici i dosta truda гммназпје, Хафиз еф. Бешовић те Мехмед Цвијетић, ђак uložile da teferič što bolje uspije. Teferič je trajao 271 �čak do zore U najboljem raspoloženju bez ikakva in­ cidenta. Na teferiču su se mogli primijetiti najugledniji gosti iz Sarajeva, Visokog, Zenice, Travnika itd. kao i građanstvo iz same Fojnice, tako da se računa da je bilo preko lOoO gostiju. Bruto prihod bio je Din. 5701. ВЕЛИКИ ГАЈРЕТОВ НАРОДНИ CACTAHAK У ГОДИЈЕНУ У Годијену седишту слатинске општпне 12 ки далеко од Фоче приредио je Мјесни одбор Гајрета из фоче свој агитациони теферич, који je посетило око 500 фочана и неколико хиљада сељака из околних села. По 80 година стари људи из ових крајева твр де да нису упамтили оваке и оволике састанке. Осеhai братске раздраганоети носе посетиоци читавог жи вота у живој успомени са овакових састанака какав се je доживио у Годијену. Ови Г a јретови теФеричи нису н и к ак о уск о схваћен и теФеричи, који hoće у себи обилеж је р азо н о д е бесп осл и ч ара. Ови Г ајрегови теФеричи носе у гл ав н ом д в а о билеж ја; и л и сл уж е за осни вањ е нови х јед и н и ц а Г ајрегових ил и осв еж ав ају и ја ч а ју снагу за б уд ући рад, јер je читав теферич пспуњен сећањпма на рад и п,аодове Гајретове гато подгрнјава снагу рчднпцима Гајретовии. И овај теферич у Годијену имао je сврху оснивања Гајретове јединице, буђења свести за^Гајрет и Прошпрење Гајретнва рада на селу. Toj својој сврси теферич у ГодијеВу посве je удовољио. Осим тога S ia теферичу оу се изводиле разне народне игре, међу којима су сс еа особити интересовањем иратиле коњске и пешачке трке- У првој трца од 14 коња победу je однео коњ Гавре Тапавчеви ha, тежака из Калиновика. У поновној трди утекао je коњ Мила . . . . тежака в з Зава та. Ha теферичу су за Гајрет приложили no 30 Д. гг. Каровик Мустафа еф, Куталија Јусуф, Хаџимешић Хасан и Крто Ибро, го 20 Дин. гг. Тахан Џафербег, Тахирбеговић Османбег. Тафро Хајдар a Шоро Тахир no 10 Дин. гг. Нукиц* Осман, Нукица Шабан, Башик Авдија, Башић Авдан, Селимовић Еадо, Похара Халнл Крето Ибро, Ћосо Ибро, Бабић Саво и Дивјаи Сабит no 5 Дин. гг. Бекирбаишћ Бећир и Башић Рашид, Осим поменутих даровали су за Гајрет: Шувалија Мустајбег овна, Смајкан Хајро овцу, Бекан Хасан 1 кг масла, Коленда Халил јање, Ахмић Ахмет јање, Салихић Ибрахам јање, Чанкушик Аган 1 кг масла Пашалик Мујо 2 кг меда и котуљу, Калопа Хасан јање, Шувалија Авдибег јан>е, Тарамин Хусо јање Пашалик Мемиш јање, Tiamco Хусеин 1 кг меда, Хаџимешик Бекирага 3 кг иеда, Бекирагик Бекирага 2 кг меда, Вејс Зулфага 1 кг медз, Клинац Меша јање, Бдбић Халил јан>е, Хамзвк Хасан јање. Хамзик Хамза јање, Лепер Халил jaite, Круџија Салко јаре, K u ­ pnja Авдо јаре и кокош. Свииа прилагачима се одбор и овим путем најлепше захваљује. Нарочите заолуге за успех и органзацију овога тегерича заслужили су: Мустајбег Шувалија начедник слатински, вредни бележник Фехим Муфхик и пиам матичар Мустафа еф. Пашалик те Мијага Ца. шалик. Од6 јр им се и овом приликом много засваљује. Такођер се много захваљујемо и вредним и заузимљивии члановима Едхему Хаџимусику и Смаилбегу Ченгику, који су много допринели великом успеовога теферича, радеки неуморно. С купш тин е Г аЈр ето ви х о р г а н и з а ц и )а У Завидовићу: Главна годишња скупштина одржана je 12 јуна т. г. у просторијама кафане »Босна«. Претсједпик г. Др. Идризбеговић отвара скупштину и поздравља скупштинаре, те предлаже да се упуте поздравне депеше Покровитељу Гајрета и претсједнику Главног одбора г. Дру. ХасанбеговиИу, што скупштина одобрава. Претсједник износи у главним контурака рад одбора од када je претсједTibk. Наводи да je одбор имао лијепа успјеха с обзиром на тешке прилике под којима je радио. Захваљује се одборницима на преданом раду као и члановима и моли их да настоје'д а скупштина протече у миру и достојанству. Секретар^г. X. Раљевић раздваја рад Гајрета у Завидовићу на двије периоде и то од оснутка одбора до ванредне скупштине и од ванредне скупштине 6 марта до данас. До 7. јула било je у Завидовићу само повјереништво, na обзиром да je овај одбор врло млад, одбор je постигао завидне резултате. Искоришћени су сви моменти, који су могли допринијети моралном и материјалном успјеху, прослављен je Гајретов дан, када je најбол>е манифестована Гајретова идеја, a за вријеме Рамазана организована je томбола и одржана неколика предавања. Продаване су откупне значке, цигле дома, бајрамске честитке, календари и остало. Цјслокупни приход био je 14.000.— Дин. Иза изванредне скупштине уписано je доста нових чланова, одржано 7 сједница и једна шира конференција и приређен теферич у једном оближњем селу. Ha концу извјешћује секретар да му je рад био отежан услијед тога, што не станује у Завидовићу, него у селу Чардаку, 9 км. удаљеном од Завидовића. Благајник г. Цакић изјављује да je задовољан са материјалним приходима, и захваљује се помагачима на сакупљап.у чланарине. Испред надзорног одбора саопштио je претсједник да су књиге у реду рпонађене. Након подјеле разрјешнице старом одбору, изабран je нови одбор са слиједећим лицима: претсједник Др. Фуад Идризбеговић, потпретсједник Салих Пекмић, секретар Мухамед Хукић, благајник О. Цакић, одборници A. Муфтић, Мухарем Бргуљак, Хакија Раљевић. Замјеници: Гаврић, X. Мухић, И. Кабиљо, И. Делић, И. Мешић. Надзорни одбор: Haiiiara Дедић, -3. Уљић и С. Мухић. Пошто Пекмић и Хукић нису присутни, на њихова се мјеста бирају Нуман Османефендић и X. Оџечкић. У Жепчу: 19 јуна т. r. одржана je скупштина мјесног одбора у Жепчу у просторијама Грађанске читаонице. Претсједник отвара скупштину, поздравља присутне, преставља изасланика власти и предлаже да се упуте поздравне депеше Њ. В. Краљу, Министру Просвете и претсједнику Гл. одбора. Секретар Хулусија чита извјештај, из којег се констатује да je одбор имао пред собом једну часну али тешку и претешку задаћу, јер je економска криза захватила читав свијет, свих пет континената. Није поштедила-ни једие држане, na наравно ни нашу. T a криза дошла je и у наше Жепче и још није' отселила, јср je још сви осјећамо. �Усљед те кризе рад Гајрета био je сведен на минимум. Ha Ро1)ендан Гајретова Протектора одбор je уприличио три приредбе. Прослава je спојена са учењем мевлуда и тако je на те двије прославе окупљен цијели наш исламски свијет. Затим je приређена забава, која je такоџер успјела и у моралном и материјалном погледу. За вријеме Рамазана играна je Гајретрва томбола, која.је друштву донијела лијепа ма•геријална прихода, a играчима много разоноде. Одбор je одржао 12 сједница и ријешио преко 80 аката. Благајник г. Пашагић саопштава да je цјелокупни приход износио Дин. 9.215.24. У мјесто надзорног одбора претсједник изјављује да je опуномоћен да извијести скупштину, да су књиге npeгледане и у реду пронађене. Скулштина једногласно одобрава прошлогодишњи рад одбора и подјељује му разрјешницу. Ha предлог г. Аврама X. Кабиље, да сав стари о д бор остане и за слиједећу годину, скупштина je једногласно почела викати » Ж ирио стари — нови одбор«. Ha овакав енергичан став и захтјев скупштине, чланови одбора примише се и надаље тешке, али часне задаће за идућу годину. Једино на мјесто замјеника г. Хифзе Муфтића изабран je Мехмед еф. Мулалић. Ha концу се захваљује среском н ачелнику г, Александру Жељићу, који je својом посјетом увеличао и почастио ову скупштину. У Бањој Луци: Женски мјесни одбор одржао je. своју редовну годишжу скупштину 13 јуна т. г., на Kojoj је/*секретарица изнијела слиједећи извјештај: Иниццјативом г. инж. Суљаге Салихагића, пријатеља омладине и Гајрета oćноват je мјесни одбор у фебр^уару 19gl. фДбор броји 90 чланица редовних и 3 утемељачице. Врије‘дне одборнице марљиво су купиле нове чланице и на сједницама их убиљеживале у именик чланица. Иако je тешко матејријадно стање, ипак je наш свијет откидао и дабао*за своју чланарину и баш оне чланице, којима је,на данашњем времену било врло тсшко. Одбор je непрекидно сарађивао са мушким мјесним одбором, те су одборнице но хрђавом времену купиле no граду дарове за томболу. Надаже су чланице на Гајретов дан продавале откупне значке no свим важнијим мјестима Бања Луке. Надаље je одржан Мевлуд са предавањем, који je био одлично посјећен. Ha дан УјеДињежа одржана je свечаност са предаваљем, декламацијама к глазбом. Иницијативом одбора основан je Гајретов пјевачки мјешовити хор, a преко Рамазана одржавана су предавања и приређене чајанке, коју je посјетила и гђа баница. Одбор je сарађивао и са осталим хуманим друштвима, a нарочито су помагале одбор Кола Српских Сестара и судјеловале на Свеславен ској забави у прекрасним скупоцјеним муслиманским костимима.. Одбор je имао и свог делегата у друштву »Фидак«. Ha концу се секретарица захваљује r. Бану на љеговом свагдањем заузимању и помагаљу за ово друштво. — Изабрани одбор конституисао се овако: Претсједница Фатима Ђ ум рукчић, потпретсједница Дуда Бекић, секретарица Вахида Тетарић рођ. Црнкић, благајница Шида Хусеђиновић, о д борнице: Кајтаз, Арифа Табаковић, Бућо и Ајановић. Надзорни одбор: Сенија х. Диздаревић, Емина Мухурдаревић и Тевхида х. Бегташевић. К о нститу исањ е М јесног одбора у Фочи. Ha годишњој скупштини, одржаној 19 јуна о. г. изабрана су слиједећа господа: Управни одбор: Салих Хасик, Омер Ченгик, Дика Пилав, Алија Селимовик, Мухамед Авдагик, Хасан Љубунчик, Ахмед Трхуљ и Ариф Ареланагик. - Надзорни одбор: Јован Хамовик, Митровик Грујо, и Мухамед Зулфакаршшшк. - Управни одбор конституисао се je овако: претсједник Оиер Ченгик( потпрех- сједник Хасан ЈБубунчик, секретар Ариф Арсланагвк. благајник Ахиет Трхуљ. Одборници: Дика Пилав, Салих X- Мусик и Мухамед Авдагик. О снивањ е Гајретова одбора у Јаб л ан и и и . 31 јула т. г. одржана je Гајретова конституирајука скупштина у Јабланици, којој je присуствовало 40 чланова и делегат Мјесног одбора из Коњица госп. Абдурахман Садиковик. Скупштину je отворио досадањи повјереник Гајрета г, Ћамил Крвавац, изнио рад Гајрета уопште, a no том листу одбора, која je једногласно примљена. После скупштине одбор се je копституисао како следи: претсједник Осман Мрдахз, потпредсједник Ћамил Крвавац, секретар Љубомир Црногорац, благајник Јунуз Хаџиахметовик, чланови Милан Бјелица, Хасан Туфек и Салко Зеко. Надзорни одбор: Хафиз Аган Хоџик. Јово Михак и Хасан Зеко; Замјеници: Ахмет Халилхоџик, Ахмет Зебик, Беган Чичак, Ејуб Оиерагик a Салко Беговик. Са скупштине je отпослана поздравна депеша г. ^Др. Авди Хасанбегов.аку, претс. еднику Гдавног одбора. ^ Гајретова ск уп ш ти н а у Н евеснњ у одржана je у недјељу 3 јула т, г, у просторајама друштвене читаонице. Скупштину je отворио претсједнак. uoздравпо присутне и уједно замјерио осталвм члановима, који не дођоше на данашњу скупштину, премда су били правовремено обавијештени. Говори о евреп. значају и раду Гајрета за корист нашега народа и Отаџбине, те моли црсутне да и у будуке пораде на што бољем подизању овога културно-просвјетног дру пргиа. - Секретар г. Галик подноси извјештај о раду Гајрета и читаонице, који je једногласно примл>ен и усвојен. Благајник г. Беговик подноеи благајничкп извјештај, којег скупштина такођер прима и усваја. Члан надзорног одбора г. Алби аник извјешкује о прегледу пословања Гајрета и читаонице, којег je у потпуном реду пронашао. Изабрани одбор коистиауи* сао се je овако: претсједник Дервиш Коркут, сотпретеједник Aлија Омерсофтик, секретар Мухамед Балпк, благајинк Хаквја Омероввк, одборнвци: Адем Беговик, Аско Кссовнк и Ђулепа Јунуз, Замјеницч: Арвф Чановнк, Салко Махмуткехајик. Мехмед Емрик, Шефко Пекушвк и Зулфо Казазвк. Надзорни сдбор: Анто Албијаник, Рагиб Муслвбеговик и Сулејман A. Хајровик GAJRETOVA SKUPŠTiNA U KREKI održana je 23 jula u gostioni Franje Jurjevića. Pretsjednik otvara skupštinu, pozdravlja prisutne i poziva ih da pozdrave Nj. V. Kralja, što prisutni prihvaćaju te kli­ ču trokratno: Živio! Pozdravljaju Protektora Gajrela i pretsjednika Glavnoga odbora g. dra Hasanbegoviću. Ujedno se sjećaju vrijednih članova, koje je smrt od­ vojila od njih, a to su: Šućrija Br.tčkovlć i Sulejman Kavazbašić. Prisutni kliču: .Slava im!“ Sekretar izvje­ štava o radu društva u minuloj godini: održano je 7 273 �sjednica, a primljeno 26 dopisa. Izvještava o održanim predavanjima, te o konferenciji Gajretovih predstavni­ ka u Tuzli, te o fuziji Mjesnih odbora Kreke i Solare. Sekretar napominje da uslijed ekonomske krize nije održana ni jedna priredba. - Blagajnik izvještava da je početkom godine bil° 185 članova, a tokom godine pristupilo 8. Tokom godine otpremljeno je Gajretu D. 6.177 -, dok je saldo u blagajni Din 1.272'- Mustafa Kurbašić uime nadzornog odbora izjavljuje da je pre­ gledao blagajnu i pronašao u ispravnom stanju. Svi izvještaji primljeni su jednoglasno, a po tom je pred­ ložena lista novog odbora, koji se konstituisao ovako: pretsjednik ing. lbro Šaćiragić, ppretsjednik Ahmet Džambić, sekretar Mustafa Kurbašić blagajnjk Fra­ njo Smolej, odbornici: Mihajlo Georgijević, Hoge Ludvig i Mehmed Horozić. Nadzorni odbor: Rudolf Kren. Mustafa Kurbašić i Mujo Suljetovič. Mustafa Kurba­ šić predlaže da se osnuje čitaonica i da nađu pogod­ ne prostorije. GAJRETOVA SKUPSTI NA U CAZINU održana je 31 jula t. g, u prostorijama Hotel Beograda. Pred­ met je: konferencija članova i prijatelja Gajreta u svrhu intenzivnijeg i uspješnijeg rada u korist Gajre­ ta. Prisutno 39 građana, te izaslanik Glavnog odbora g. Osman Redžič iz BthaŽa. Pretsjednik g. Mehmed ef. Jakić otvara konferenciju i podjeljuje riječ g. Redžiću, koji govori o sv/si GalretaK njegovoj urošlosti uopšte, a u caziristom srezu naročito. Ističe, da je Gajret sviju nas i da nam je neophodno potreban. Po4 sebno cazinski cPrez treba ovo društvo i treba svi za Gajret da radimo, pa da on može udovoljavati našim potrebama. U posljednje vrijeme je u ovom srezu rad za Gajret podbacio, pa moli prisutne da nađu načina, da se taj rad oživi i pojača. Kandidacioni odbor pred­ ložio je listu, te se je upravni odbor ovako konstitui­ sao: pretsjednik Mehmed ef. ИакМ, ppretsjednik Alija Pozderac, sekretar Husein Ćoralić, blagajnik Mehmed Pozderac, odbornici; Mahmut Džaferovič, Ahmed Čemalović i Hasan Toromanović. Zamjenici: Husuibeg Corović. Hasan Hajrlahović, Muharem Kapić i Ahmed Pašić. Nadzorni odbor: Mehmed ef. Kozarčanin, Muha­ med ef. Burzić i Ejub Topić. Nadalje je sastavljena jedna rezolucija o potrebama cazinskog sreza, koja je dostavljena Glavnom odboru sa obrazloženjem. G. Redžić se nada da će Gl. odbor rado izići u susret po­ trebama ovog sreza i apelira da se svojski otpočne raditi za društvo, a tada će se lakše dolaziti do obo­ stranih ciljeva. GAJRETOVA SKUPŠTINA U RUDOM održana je 24 jula t. g. u prostorijama Gajretove čitaonice. Pretsjed nik Ćurić otvara skupštinu, govori općenito o stanju u društvu. Između ostalog veli: „Gajret je kroz 30 godina dao trideset generacija inteligentnih ljudi, koji danas drže na visini muslimansko društvo i od kojih je naš dio naroda dosta primio i iskoristio. Kako god 274 je potrebna hrana ljudskom tijelu, tako je potrebna [ hrana duhu a to je nauka - i već možete odmah da vidite da je ta sredina odakle ćemo da hranimo svoie duhove • naš Gajret*. Poslije toga iznosi svoj izvje staj tajnik Teofik Limić, koji u kratko iznosi rad od­ bora i naglašava da je neophodno potrebno više volje i pomaganja odbora sa strane članova, jer bez toga nema ni pravog rada niti uspjeha. Blagajnik Kasirn Smajlović da je odbor otpočeo s radom kada je u ve­ like kriza zavladala i da radi toga nije bio ni materi­ jalni uspjeh velik, ali je zato moralni uspjeh daleko jači, jer ostavlja u narodu duboki korjen poštovanja i zagrijanosti za njegove ideje. Iznosi u ciframa prihode i rashode odbora, a po tom podnosi izvještaj nadzorni odbor i podjeljuje se apsolutorij staro n odboru U novu upravu dolaze: pretsjednik Ibrahimaga Cosović, potpretsjednik Salko Ćurić, sekretar Teofik Limić, blagajmed Kreho, Murat Gotovuša i Salih ef, Strofović. Nad­ zorni odbor: Džemil Resić, Fetah Bajramovlć i Osman Imširagić. ту Po tom uzima riječ Janko Aruaut, poz­ dravlja skupštinare i želi da se produži u radu, jer je Gajret uzeo uvelike maha na prosvjećivanju i nacionalizovanju naroda i njegov rad žanje mnogo ploda. Gajret vrši u našem narodu među muslimanima hu­ manu dužnost, govori da su učitelji muslimani žarište za širenje prosvjete i duha među muslimanima, stub i garancija za uspjeh u tomu radu. Govori o saradnji Prosvjete i Gajreta da bi se pokazalo više vol/e i da se nesuglasice izglade ako ih slučajno ima. — Po tom je zaključeno da se održi zajednički teferič sa Prosv­ jetom na 6 sept. ili zabava. G. Arnaut predlaže da se izradi plan rađa i plan o održavanju predavanja kako u Rudom tako i njegovoj okolini. GAJRETOVA SKUPŠTINA U PRIJEPOLJU odr­ žana je 14 augusta t. g. u društvenim prostorijama Pretsjednik otvara skupštinu, zahvaljuje prisutnim ua posjeti i predlaže da se uputi pozdravna depeša kabinetskoj kancelariji Nj. V. Kralja, čije čitanje skupština popraća ustajanjem i oduševljenim Živeo. Zatim se­ kretar čita svoj izvještaj, iz kojeg se vidi da je druš­ tvom vladala opšta dezorganizacija i da članovi upra­ ve, usljed svojih ličnih poslova, nisu pokazali dovolfno volje i ietrajnostt u radu za Gajret. Iz blagajničkog izvještaja vidi se stanje prihoda i rashoda u toku mi­ nule društvene godine. U pogledu na blagajnički rad razvila se neobično živa debata. Nakon poduže diskusije o radu blagajni«a i ne­ aktivnosti nadzornog odbora, koji u toku cijele godine nije niti jedamput pregledao blagajničke knjige, predlo­ žena je lista novog odbora, u koji su unišla gg: pretsjednik Ćamil Selmanović. pretsjednik Latif Pašanovid, sekretar Sait Hašimbegović, blagajnik Hasan KadribaSić, odbornici: Mirko Jevđević, Alija Čantrić, Arif Skadrak, Mustafa PaiSanović i M ahmut Čičid. Zamjenici: �Mehmedalija Hodžić, Hanefija Ičenić i Murat Avdagić. Nadzorni odbor: Milić Arsenijević, Musa Musabegović HaSan Hanić. у Тузл и : У недељу 12 јуна о. г. одржана je ред. го* дишња скупштина мјесног одбора Гајрета и Гајретова клуба, која јепротекла веома лијепо и достојанствено. Број чланова који je посјетио данашљу скупштину интересовање за исту, као и достојаиственост и озбиљност рада, која се показала на скупштини, улијевају наде да je свијет у данашње доба још јаче убијеђен у аотребу Гајрета, да му je он велика нада и уздање. Апатичност сввјета у данашње доба в неинтересованост за многа витална питања — na u за просвјетна друштва — забрињавал« су Гајретове радиике у Тузли, јер je прије Гајретове скупштине једно слично друштво „са великои традицијом“ одржало годишњу скупштину на којој je било свега 13 чланова заједно са одбором. Хвала Богу, Гајретова скупштина била je посјеКенија и достојанственија него прошлогодишња, што ће без суиње новоме одбору дати joiu ви:ие полета п воље, да свој рад развију u појачају у свима правциua Гајретова дјеловањз. . Извештаји функционера били ру веома лнјепн и стварни, након чеги je сваки фугЈкцИонер дугии аплаузом био награђен. Одмах у почетку скупштине прочатаиа je поздравна депеша Њ. Kp. Височанству Престолонасљеднику Петру, коие je скупштина одушевљено кликнула три пута: Живио.! Затим je предсједник г. Џеиалага Телалбашић прочптао поздравну депешу коју je скупштина доби* ла од председника Главног одбора Гајрета г. Др. A- Xa-l санбеговића Ha предлог одбора мјесто брзоЈЈ ради штедње - свупштина je закључила, да се одашаљо писиеиа захвалница г. претсједнаку Хасанбеговићу као в цпјелом Главнои одбору, a да се мјесто из датка за депешу од присутнпх убере добровољни прнлог. Тако je на скупштини убрато мјесто депеше 99.* динара. Након саслушаних извјештаја из којих се разабире плодан иинтензиван рад одбора, разрвјешена je стара управа, na je скушвтвна на предлог кандидационог одбора усвојила једногласно ову лвсту: 1 Џемалага Телалбашвћ, 2. Мехмед еф. Ножвћ. 3. Мехиед Салихспахић, 4. Др. Хазви Муфтвћ, 5. Завмо вић Мурадбег, 6. Џннвћ Мехиедалвја в 7. Ахиед ШербаН; замјенвцв: Бурина Сафет, Исиетага X. Ефендвћ, Охманага БојквН, Мустафа еф. Бербвћ, и Адем еф. Аждереваћ; надзорни одбор: Мехиед еф. Кахвеџић, Јашарагвћ Јусуфбег, Оиазић Рвфатбег, заменвци: Ж влвк Садвк и Чустоввћ Шукрвја. Нови одбор у коме су у главном остала иста господа из старог одбора пружају гаранцвју, да he рад у наредној годцни бити још плоднвји, Z a h v a le Gajreiu Potpisani učenici Geometarskog otseka srednje tehničke škole, pitomci doma đaka geometarske školo - Gajretovi stipendiste, pri završetku svoga školo* vanja osećaju se dužnim da izjave iskrenu zahvalnost svome dičnom Gajretu na očinskoj dugogodišnjoj mo­ ralnoj i materijalnoj pomoći. Završivši škplu, koju bez Gajretove pomoći ne bi mogli završiti, ili bi je završtli po cenu nadčovečanskih napora pa možda i po cenu svoga zdravlja, mi se polazeći u život evo zavetujemo da ćemo svugde i na svakom mestu širiti Gajretovu spasonosnu ideju — ideju pomaganja sla­ bih i nejakih, ideju prosvećivanja širokih muslimanskih narodnih masa, ideju ostvarivanja Jugoslovenskih ide­ ja za dobro svoga Kralja, Otadžbine i NarodaU to ime kličemo: ŽIVEO NJ. V. KRALJ ALEKSANDAR! ŽIVEO, POKROVITELJ NAŠEG (IAJRETA NJ. V. PRESTOLONASLEDNIK PETAR! ŽIVEO NAŠ DIČNI GAJRETI Beograd 1 jula 1932 Abdulah Ahmetanović, Mehmed Bosjvić, Derviš Dizdarević, Fehim Zajmović, Hamdija Alimanović, Halis Nurikić. Rifat Smajići Omer Sokolović, Avdo Humo i Mustafa Havala. 1I 3 Модрича: Борислав Лукић, бивши Гајретов иитомацшсгрт послао je Главном одбору допис слиједећег садржаја: »Као Ваш питомац узсх да Вам се захвалим, што сам ио код Вас 3 године на издржавању. Много Вам се захвал>ујем ja као и мајка«. Из Бакра: Матурант поморске академије у Бакру и бивши етипендист Гајрета уиутио je Гајрету слиједећу за- Ш хвалу: »Овим извјешћујем много циј. наслов да сам занршио своје школовање на овд. Држ. поморској академији и положио испит зрелости с врло добрим успјехом. Велика ми je жеља и дужност да се што више захвалим моме добротвору на помоћи, коју ми je пружао кроз читаве 4 школске године мога школовања на овд. академији и тиме ми, својом издашном помоћи помогао да остварим своју жељу и дођем жељеном циљу. Божијом, Гајретовом помоћи као и помоћи осталих неких добрих људи, њих врло мало, побиједих. Оставши 1918 године п отпуто сам, без родитеља, кућног крова и комада круха, бијах гурнут у живот слаб и нејачак. Године су пролазиле, борио сам се и школовао. Са годинама расла je и жеља за нечим не свагдањим. Ta се je жеља претворила у чежњу за морем. Опет сам био сам и сиромашан. Мољакао сам да ме помогну у овој ствари. Преко г. Халидбега Џинића из Бања Луке прими ме Гајрет под своје окриље и преузме половицу терета на себе. Другу половицу je преузео други и ja сам могао наставити свој рад иа зидању зграде и своје будућности. Велики наш Гајрет je савјесно и тачно вршио своју обавезу. И могао сам мирно и без т р зан.а даље радити. Да није било помоћи, уваженог наслова, тешко бих био оно што сам данас, јер јс прва помоћ стигла од .нашег Гајрета, a друга je тек иза н>е дошла. Наиме прву руку помоћницу пружио ми ју je Главни одбор, a затим се 275 �je и друга рука полако.отворила. A сад је.циј. наслове.ред на мени да вратим мило за драго. Кад будем ишао пловити бићу слабо плаћен, 'ја нећу .моћи враћати no мало оно што ми je угледни Главни одбор дао, него hy ипак гледати да скуцам коју пару na да je пошал>ем свом добротвору, тим с већом радошћу да ће та иста napa утрти коју сузу сиромашног, изгладњелог ђака, који he je негдје у својој собици очекивати као зраку сунца A— знам то из свог искуства. Кад, једанпут постанем часник, Mohu ћу враћати свој дуг с истом могућом тачношћу као што сам помоћ примао. Па зато умољавам циј. Главни одбор да ми јави како и којим начином ћу то радити«. Идриз Фззлић. Хатме у Автовцу Прплпном аавршетка школске годиив, иаш вријоднн п у. важеии имам матичар г. АВДУЛАХ КУРСПАХИ Г>, муалам ц »јероучвтељ аавршио je школску годвну cm хатмама. H a дан 16. jy H:i ове годпне ou je саавао народ, да у овдашњеј уамији прп- суствује тим хатмама, пошто се првредба нвје могла одржати у о дашњем иектебу услед мале просторвје. После подпе намааа „ пошго су дјеца свршвла хатме, он je првступио испитивању дј0. це. Прво су дјеца учила у Курану a. в. в Кураиу no теуввду, а ватвм ђацв 111. в IV. раврода осноане школе учвли су у Тухветулихвану, a I. раврод у Арапској почетнпцв. Д јец а су нспптвваиа И8 Мурселова Илмпхала, и школска и мектебска ваједно. Д јец а су на сва пвтањ а одговарала врло добро в на опште R azn e vijesti вадовољство сввх првсутних. Испвт je трајао 2 сата . муфтаје, вспиту je присуствовао Испред претседник сроског вакуфског Органпзнција Гијретове раднонице за нзучавнње н псвјоревства г. Абдулах еф. Гаврановић шер. судвја иа Гацка, конзраду ручних радова у Требињу. jn je такођер испвтивао 1>аке. Мјесни одбор Гајрета у Требињу извршујуЈш ^ И овом првлпком ваш вмам г. Курспахвћ покааао je, да Гајретов програм. a вођен жељом да што вишс учпни je аапста пеуморио радио са дјецом в ако под иајтежпм околкорнсти иуслиманском елементу у овом напи м пж-ив" ноствма. Пошто наш веома об.Ј,убл>еви и врвједив шеријат. судином крају приступио je организацији „Гајрет«. »е-р^ди- ја г. Гаврановвк вјерском одгоју посвећује нарочпту пажњу и у онице за изучавање и израду ручних радова у Тре свижа првликама се внгересује за опстанак и напредак мектеба бињу* гдје ће се муелиманеко женсквње стручно ос- то се аадано да ће псти настатв да се овдашњи мектеб лопранп пособљаватн у кројењу, пшвању као и другим д«ма- в доврде у ред, како бв се дала прилика г. К урспахвку да нас-. ћннскни пословииа. fc Л • ■гавв несмогано с а радом в а вјерскои образоваљу наше дјеце. Г. У сврху организације радионице сазвата je у Гаврановвћ већ je отпочео са акциЈом око поправка мекгеба, али петак 29. јула о, гч дос^ије џуме намаза скушј обзвром ua слабо стањ е овдашн.вх мјештана, теш ко да убра, Гајретових чланова и пријетеља која je успијо у своие подхвату. бројно посјећена и којој je взнешен пр оора у погледу отварања радионице. В јенчањ е Скутптина je иредлог једноглаово првмила те изразпла нарочиту хвалу мјесном одбору на овој плеОвих дана вјенчао се у Дервенти г. Халид lileмеиитој шшцијативи, изабравши из своје средине још 70 грађана који имају са Мјесним одбором да пораде рик грунтовничар и члан Гајретовог мјесног одборч са г-ђицом ФериДом Ђвкић, наставницом у струч. na што бржој организакијн радионице. Послова на оргавнзацвји радионице у пуш>и cv ihколu Кола Срп. сестара u секретарвцои Гијретовог јску те се надамо почетком школске године да ће ра- женског одбора у Дервенти. дцона иоћи отпочети рад. Наше срдачне честитке! DALJNI UPIS UTEMELJAĆA GAJRETA. Tokom posljedna 2 mjeseca upisaše so za članove utemeljače slijedeća gg: iz čapljine: Mustafa ćerid, iz Dob«ja: Dr. Izudin Džananović, sreski lekar, iz Grečanice: Ha-, mid Kajmaković, iz Bužima iČaglice): Abid ef. Meh medović, imam, iz Stoca: Smail ef. Serdarević, šer sudija, Ajiša h. Serdarević, supruga Smail ef, Ajiša b. Hadžić, supruga ćamil ef., Mustafa M. A. Rizvaubegović, uprav. sr. pripr. zaklade, Mustafa Šarac, uprav, pošte, Munib Behmen, uprav. grad. škole, Halil Mehović, inonop. činovnik i Edhem Bićkalo, opšt. bla­ gajnik, iz Drinovaca: Fahira Orman. učiteljica iz Podgorice: Mustafa šarkić, rahm . Tahir Kapisazović, Os. man Paćuka, Šaćir Lačević, Said Mujadžević i Hamza DelalićI ovim putem srdačna hvala svim novoupisanim utemeljačima Gajreta. Подмирите претплату! Оглашујте у листу Гајрет! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d7abb416ac0744bfd67a2266358b448.pdf 00058231468cb31e14e25fb069a5cb0a PDF Text Text БР01 17 ГОД. XIII. С арајеио, 15. сеп т ем б р а 1932. „ Н а ш и м у с л и м а н и " Одговор н а ч лан ак др. Д уш ана Ј. Поповића У „Политици" од 15. јула о. г. изложио je Др. ипак у љему не можемо гчедати „тежиште целокупДушан Ј. Поповић в. проф. београдског универзи- ноК проблема“. Taj проблем вма шире димензије тета своје мишљење о нашем муслиманском про- Он дола^и ji3 сукоба двају опречних култура, ориблему. Он je покушао да прикаже наше данашње јенталне п западне, различитих начина привредног стање и д& његову карактеристику у најважнијим живота, друкчије структуре друштвеног и политичцртама. Мора се признати да & уганку има доста ког живота, губитка ранијег привилегованог полојош многих узрока у којем je национални тачиих опажања, али ипак изгледа нам да je ув^жени г. професор био сувите оштар унеким сво- проблем био саио једна компонента. Шта више и данас широке муслиманске масе налазе се пред јим судовима. Ово je моглр^доћА из непотпуноГ по^ј знавања сгвари, које ртоје у вези са постављеним много тежим проблемима који директно задиру у проблемом. Ha почетку чланка г. Поповић конста- његов духовни и привредни живот и због тога оне тује да je у хисторијско!« развоју Босна успела да су моментано „апатичне“ према националном питању. Окупацијом Босне и Херцеговине ми смо од најбоље очува своју словенску значајку, што он изводи из чињенице да се Босна налазила на међи господујућег сталежа постали робујући. Мп смо сиИсточног и Западног Римског Царства, na у њој стематски запостављани ц економско морално подније била проведена чврста државна и вјерска орга- ривани. Свесно су аустријски водећи кругови ишли низација. Нама пзгледа да у томе не лежи прави за постепеним уништавањем муслиманског елемента. узрок тој њеној словенској значајци, јер остатци из 1878. г. босаиско-херцеговачки муслииаии нису били римскога доба доказују да je Босна имала једнако у стању да спрече аустријско освајање Босне п државно и верско уређење као и остале покрајине Херцеговине. Они су напрегли сву снагу, избацили Римскога царства. Прави узрок, што je Босна оста- на бојиште све шго су имали али нису били дола најдуже словенска лежи у чињеници, да je била расли, и поред херојског отпора, да се одупру боље другим јужно-словенским државама одељена од не- спремљеној и надмоћнијој сили. Пре окупације они посредног додира са Римом и Цариградом, na ни су поносно одбацили султанову одлуку да се Босна њихов утицај није могао бити толико јак и непосре- преда Шваби. Веровали су у своје јунаштво и снадан као н. np. у средњевековној Србији и Хрватској. гу, али се показало да су сувише слаби за једну Свакако je за нас најважнији и најинтересант- европску велесилу. Они су взгубили тада поуздање нији део чланка оно место, где уважени г. профе- власт и положај, били су запостављени n презрени сор расправља о националним расположењима по- и није им преостаао ништа друго, него нада на сулјединих делова нашег муслиманског друштва Он тана у Цариграду. Погрешно je мислити, да je та сматра да je пационално питање, које je за наше нада задржала бос.-херц м-услимане да се не отсемуслимане постављено на дневни ред окупацијом ле, како то хоће г. Поповић. Она je била само њиБосне и Херцеговине, изазвало велике психичке и хова лабудова песма, a њих je у Босни задржала моралне поремећаје, a преко тога и необично јако огромна љубав према рођеној груди, која иде скоро утицало на материјално пропадање наших муслииан- до обожавања, Бошњаку се je било лакше опростиских редова. Свакако се не може оспоравати, да ти са животом него са завичајем. У питању нашег националног осећаша погрешje и национално питање посредно деловало на тежак положај у којем се ми данас налазимо, али но je полазити од момента окупације. Треба погле- 277 �дати мало боље у прошлост. Тачно je да су босан,херц. муслимани саосећали са Турцима с којима их je везала вера, државна заједница и друштвени положај, да су они према иноверцима и странцима можда били и „Турци4, али onu никада ни за тренутак нису пресшали да унутар Турске Царсвине у националном иогледу не буду Бошњаци. Да би се уверили колико je била јачина њихове националне свести, вавешћемо само неколико чињеница Ниједна етничка група у Турској Царевини, различита од осмавлијске није успевала да асимилира и претопи у себе све стране елементе, који су дошли у Босну и Херцеговину. Има случајева где се већ у другој генерацији, a посигурно у трећој потомци досељених арапа, татара, турака и других, толико претопили да нису знали ни језик својих отаца. Хо* he се често да прикажу огпори бос.-херц муслимана према каснијој турцизијарућој политици Цариграда искључиво као брига да се очувају извесне привплегије. Свакако да je било друштвених слојева, можда и водећих, који су се р^ководили својпм интересима, али на позив да je Босна у отасности дизали су се против Цариграда u они, којима je то било очигледна штета. Onu су били високо свесни таога да Бошњак nefie и пе треба да иостане 7 уркуша. Наше сиромашне девојке устручавале су се удавати за турске офццире и чпновнике, и радије су полазиле за свој? оиромашне и скромне занатлије. ВеК десетинама година у појединим мало-азијским градовима одржавају се наша насеља, која се нису претопила V доморотце, него чувају своју материњу реч. Могло бичсе навести још мвого и много примера, који би очевидно показали са колико су се упорности и боишачке „тврдоглавости“ одупирали бос.-херц. муслимани, кад je било у питашу њихово национално расположење. Ми можемо с поносом тврдити да смо високо држали нашу националну заставу и у оним тешким временима, кад je код наше истоплемене браће морала погнути своју главу. Четрдесет година робовања аустријском окупатору свакако je приклонило наше старе необразоване генерације да почну више него раније „турковати**. Ми се слажемо са тим да je потхбан дуг и мукогрпан рад на народном просвећивању и економском придизању, na да се поново изазове јако национално осећање у нашем народу, које нипошто није изгубљено, него je пред тешком свакидашњидом само потиснуто, али једнако снажно и у својој латентности. Још најтежа je примедба, коју прави г. Поповић муслимаиским интелектуалцима у националном погледу. Сваки босански м-услиман, чим добије основно образовање, долази до сигурног увереља, да je он сип ове зе.чл»е: овог народа, као што су и љегова иноверна браћа, која припадају српској или 278 хрватској националној оријентацији. Исто тако 0а види да те оријентације не почивају ни на каквим битним различностима, него да су у суштини исте. Заиста он мора да je у недоумици, када га живот ставља у искушење да се врикључл'је једној ИЛа другој. Што се тиче турске na и мађарске ту 0 ца. ционалној оријевтацији муслиманских интелекту алаца не може бити говора, него једино о политичким наклоностима појединаца, какв,их je било и код наше иноверне браће. Потпуно je неоправдано предбацивати нашој внтелигенцији да није на чисту са тим коме има „више да се приљуби, да ли уз оне са којима je везана налионалном или за оне са којима je везана верском везом*. Она je већ одавно на чисту са тим да je вера ствар прошлости у погледу државног и друштвеног живота и да je само нација у томе одлучујућа Уважени г. професор тврди, a да се не упуш*га у образложење и доказивање, да наше „широке м-услиманске масе нису до сада од наше интелигенције вмале готово никакве користи Најмање су имале користи од оних који су себи правили највишу корист баш од муслиманства“. Свакако je ова по> следња реченица сасвим оправдана и на месту, јер су та да их назовемо „муслиманофили" били noзвани, познавајући прописе ислама, највише да раде у том погледу, кад пм je уз то њихово „муслиманофилство" осигурало врло завидне и уносне положаје у нашем друштву. Њихов став може се разумеги само na тај начин да су они хтели да угађају лнстинктима непросвећене масе, што им ни у коме случају не може служити на част. Томе се мора додати да je управо та група наших интелектуалаца уживала потпуно поверење муслиманске масе и могла их je повести путем духовног и материјалиог напретка и препорођаја. Па ипак г. Поповић сувише je оштар када тај суд уопштује. Бцло je a и има знатан број муслиманских интелектуалаца, који се свесрдно и срчано бацају на тај мукотрпни рад. Taj рад се не своди како г. професор тврди на издавање листа „Гајрет“. Треба завирити у прошли број пГајрета“, na видети колико je то друштво само у једној години учинило за муслимански елемеиат Лако се може уверити да je то друштво једно од пајвебих, најбројнијих u најактивнијих културних дру~ штава у целој Југославији. Осим тога не сме се губити из в^ида да код нас има штампе и осим „Гај* рета , да имамо и да смо имали своје часописе, седмичнике, библиотеку, та да je много тинте утрошено и много труда уложено за националио и културно придизање нашег народа. Интели1епција није крива што су ирепреке u сувигие тешке, шшо иосао лагано напредује. Cee оно што има духа u срца у noj са cmрахом прати да наш полаки прогрес не буде судбоносан sa пашу будуКност, да живот ne буде б у Јни од нас u да т с ne ирегаии. Ми смо свесни да �би бројна, здравствена, економска и морална статистика од окупације до данас била поразна, али ми против тога не можемо ништа. Kao ученику уваженог г. професора позната ми je његова искрепа наклоност и симпатије према м-услиманском елементу и свестаи саи да je његов чланак имао најплеменитије намере. Ja осећам искрену благодарност што je пријатељски у пајбољој намери указао на тешке проблеме који стоје пред босанско-херцеговачким муслиманима, нарочито пред нашом интелигенцијом. Сматрам да je исто тако по- требно изразити благодарност и вПолитици“\ која je тим нашим муслиманским проблемима придала необичну важност штампајући чланак на једном врло угледном месту. Желити je да тај чланак буде озбиљни мементо за сву муслиманску интелигенцију. Ми имамо израђене програме, сада требамо само радника. Гајрет je био u ocmafle главни сшуп тога радо, a о нама зависи да ли бемо његово илеменито u кориспо деловање још кише повебати u разгранати. Зато на окуп, на рад! Фуад СлипичевиА канд. филос. Hasan Ljubunčić Rad naših vokulsk o^mearifskih organa Izveštaji o radu Ulema-medžlisa i upravnog odbora Vakufskomearifskog veća u Skoplju. Dobili smo dva izveštaja i to: Ulema-medžlisa i Upravnog odbora V. M. veća iz Skoplja, koji su. po­ red svojih iscrpnih statističkih podataka, vrlo objek­ tivno prikazali očajno stanje versko-prosvetno tamoš­ njih muslimana i težak položaj skoro Upropaštenih vakufskih dobara u kojima su ih'“zatekli prigodom os­ nivanja Ulema-medžlisa i V. M. veća u Skoplju. Na prvoj stranici izveštaja Ulema-medžlisa ista­ knute su dužnosti Ulema-medžlisa i tako svaki čitaoc izveštaja može lagano da oceni, koliko je tim svojim dužnostima Ulema-medžlis udovoljio. Sam taj pasus u izveštaju jasno otkriva psihološku pozadinu iskrenosti u radu i nastojanjima Ulema-medžlisa. Ulema-medžlis u Skoplju i ako je morao da pre­ brodi velike osnivačke tegobe i da se bori sa velikim versko-prosvetnim poteškoćama, ipak je u tekućim podovima, do donošenja izveštaja, ostao skoro bez zaostataka. Osnivačke tegobe bile su tim veće, što je Ulema-medžlis u Skoplju bio i bez prostorija za srneštaj i bez i kakovih agenada i arhive i bez potrebnog činovništva punu godinu dana od osnutka. Arhivu je trebao primiti od Vrhovnog Muftijstva iz Beograda čiju je funkciju u glavnom i nasledio. Sto se tiče versko-pro^vetnih poteškoća, one su u izveštaju u glavnom svedene na teška pitanja veroučitelja, sibjan-mekteba i drugih versko-prosvetnih škola. Velika redukcija veroučitelja i njihovo preno­ šenje na proizvoljni opštinski budžet izazvalo je ve­ like poteškoće za osiguranje verskog vaspitanja mu­ slimanske dece u školama. Ali se je ipak uspelo da se popuni 371 veroučiteljsko medo dok je još odalo 120 praznih veroučiteljskih meda Pitanje sibjan-mekteba također se razvija pra­ vilno, jer je Ulema-medžlis spreman, da poduzme sve što je potrebno, da se ove korisne versko-prosvetne ustanove otvore i uspodave. Kako se vidi iz izveštaja, i u drugim verskoproavetnim pitanjima Ulema-medžlis je radio i nasto­ jao, da ih povoljno reši. Ventilirajući pitanje veroučitelja i sibjan-mekteba izvještaj je protkan iskrenom ljubavi i velikpm voljom da se ta pitanja povoljno reše, što u čitaoca izveštaja stvara poverenje prema Skopskom Ulema-medžlisu, Pomenuta iscrpnost i objektivnost izveštaja, jasno svedoče da je Ulema-medžlis u Skoplju dobro i isprav­ no shvatio svoju dužnost i da je dorastao da joj udo­ volji na opšte dobro muslimana na svom području. Žalimo što nam i Sarajevski Ulema-medžlis sa ovakim štampanim izveštajem nije dao priliku da se upoznamo sa opštim versko-prosvetnim stanjem mu­ slimana na njegovom području. 1 kad ne bi Ulemamedžlis bio dužan po § 71 U dava 1. V. Z. podnositi izveštaj vrhovnom verskom starešinstvu, smatramo ipak da je bar moralno obavezan prema članovima svoje zajednice, da ih obavesti o opštem versko-prosvetnom stanju zajednice, kao i o svojim nastojanjima u tome pogledu. Žao nam je i radi toga što nismo mogli zagle­ dati u izveštaj jednog Ulema-medžlisa, čiji rad sa n e­ koliko decenija seže u prošlost i koji je bio u daleko povoljnijem položaju za otpravljanje tekućih i opštih poslova od Skopskog Ulema-medžlisa. Izveštaj V. M. veća u Skoplju bilježi početak svoga rada sa septembrom 1930 i sa velikim osniva­ čkim poteškoćama i borbama oko povraćanja uzurpi­ ranih vakufskih dobara te uklanjanjem nesavesnih mutevelija sa samostalnih i evladijet vakufa, koji su bez skrupula, vodeći računa o ličnim interesima, upro­ paštavali vakufska dobra Uz to su još imali da cen­ traliziraju samostalne i u mnogo slučajeva samovoljne sreske vakufe. Nekadašnje bogate vakufe preuzeli su u najharabatnijem stanju sa velikim dugovima za porez. Uza zve pomenute poteškoće upravni odbor V. M. veća u Skoplju dospeo je da otpravlja i redovite svoje tekuće poslove i da donese razne pravilnike. Centralni Vakufski budžet iznosio je 11,661.477 Din. prihoda i isto toliko rashoda. Budžetiranje poje­ dinih vakufa i sreekih V. M. poverenstava na terito­ riju V. M. veća u Skoplju kretalo se je ovako: prihodi 3,324338 Din. a rashodi 3,241.131 Din. Suvišak 83.207 Din. �U statističkom delu izveštaja nalazi se popis svih prijavljenih vakufa na području V. M. veća u Skoplju kojih ima 682 i popis od 42 područna džemata sa drugim podatcima iz kojih se vidi, da na području V. M. veća u Skoplju živi 841 636 stanovnika muslimana. Na svakih 2008 stanovnika muslimana otpada po je­ dan imam matičar, a na 744 muslimana ima jedna dža­ mija U svemu imaju 419 imama matičara i 1.131 džamiju. Ovaj kratki prikaz donosimo radi čitaoca Gajretova lista, koji ne budu imali prilike da pomenute izveštaje pročitaju. Gospodarenje Vakufa u Skoplju Znajući da će naše čitaoce mnogo interesovati materijalno stanje Vakufa na području skopskog Ule­ ma Medžlisa, prenosimo iz izvještaja Upravnog odbo­ ra u Skoplju slijedeće: Pregled kretanja tem eljne va k u fske glavnice o d 'p re u z im a ­ nja poslova do 31 III. 1 93 2 g. Gotovina. Primici: 1. Primljeno od Ministarstva Pravde (saldo bivšeg centralnog vakuf, fonda) Din- 1,563.074.— 2. Glavnice uzapćenih vakufa „ 26‘.800.50 3. Otplate zajmova - — 28.602 — Svega: Dm. 1.618 476.50 Izdaci: 1. Isplaćeni zajmovi Din. 120.218 — 2. Zajam za adaptaciju 2grtfde vakuf, direkcije „ 182.406.50 3. Pozajmica za izmirenje potreba budžet g. 1930/31. Din 146458.70 cd toga primljeni prihodi 20.236 20 J 4. Pozajm'ca za izmirenje potreba budžet, god- 1931/32 250.000.— 5. Privremene pozamnice iz godine 1930/31. Din 4,797;— odbiv otplatu , 3 353— „ 1444Svega Din. 680.291.— R E K A P IT U LA C IJA : Primici . . . . Din. 1,618.476,50 Odbiv izdatke . . , _____ , 680.291 — Ostalo saldo gotovine na 31 III. 1932- Din. 938.185 50 Pregled celokupne aktive: 1. Gore iskazana gotovina Din. 938.185.50 2. Zajmovi pojedinim poverenetvima i vakufima . . . „ 429.91565 3. Zajam za adaptaciju zgrade vakuf, direkcije . . . „ 182.406 50 4. Pozajmice za izmirenje potreba budž. godine 1930/31 Din. 126.222.50 1931/32 „ 250.000.— „ 376.222.50 5. Privremena puzajmnica ._____. _ 1.444.— \ tfS S S ffc U h u m u Sveukupno Din. 1.928174.15 Pregled dugu jutih zajm ova centralno] va k u fsko j z aklad i 1. Sresko vakufsko mearifsko poverenstvo u Plevlju isto Belom Polju Vučitrnu Strumici „ Prištini Uroševcu Tetovu Prijepolju 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 280 Din. 9 ш 113,191.99 112.558.19 33.872.58 36.761.— 6.000.— 100.— 65,000.— 55.915.89 ; 9. 10. „ Kumanovu „ Koćanima_______ ._______ 720.— . 5.796.-i S v e g a : Din. 429.91~5~бК Zajmove pod l', 2), 3) i 8 izdalo je Ministarstvo Pravde. Stanje depozita na 31. m arta 193 2. godine. K O N T O Burmali džamija u Skoplju Hajdar baba vakuf u skoplju Sresko v. m. poveren. u Plevlju Vakufska Direkcija u Skoplju Evladijet vakuf lsmail ef. u Radovištu Sresko v. m. poveren. u Prilepu Službenički porez Džem at medžlis u Кг. Palanci Vakuf Donjo-Ćaršij. džam. u Dinara U hartijama od vrednosti P <om Din. P 268.385 20.000 107 2.334 81 — 31 — U gotovu 5-401 — 13.601 82 2.504 — 5 18.430 — 3.210 60 Sresko v.m. poveren. u Strumic1 422 — Sultan Murat džamija u Sjenici 1.996 52 41 Sresko v.m. poveren. u Nišu •>50 — 1C Sresko v.m. pov. u N. Pazaru 5.630 -• Sresko v.m. poveren. u Kavadar Hoča džamija u Prizrenu 1.305 30 9.200 2i Muhtar Babia vakuf u Velesu 3.000 — Vakuf džam ja u Čič^vu-Veles Vakuf Hadži Ahmet-Stip 34.810 6( Vakuf Leskovci džamija-Štip 1.000 — Sres. v.m. pover. Resan. kaucije 450 — Sres. v.m. poveren. Stip 1.000 — Vakuf Junuz Vojvoda i Hadži Durgut u Ohridu 299.410 8( Vakuf medresa u Plevlju 121 25 Vakuf Husein paša u Plevlju 23.185 9U Vakuf Odobaša u Plevlju 6.226 05 Vakuf Rizvanija u Plevlju 1.0.3 30 Vakuf Alija Prizrenac u Prizrenu 470 — Vakuf džamije Budakovo-Bitolj 475 — 1S Sres. v.m. pov. Bitolj-A:auri/e 39.628 5' 2 Vakuf Kumsal džamije Veles 1.000 — — 59 Vakuf Mesdžidli džamija Bitolj Sres. v.m. pover. u Bitolj u 1.250 — 191 Vakuf Aiše Hatun u Skoplju 62.358 — Vakuf Ibnl Kodžadžik u Skoplju 103.639 5( Vakuf Faik paša u Skoplju 17.000 Vakuf Ibni Pajko u skoplju 135.512 25 Vakif Jelen Kapan u Skoplju 23.000 — Sres. v.m. pov. u Skoplju 78 157 Baščaušević Mustafa (steč. masa) Sarajevo 775 02 Dr. Kajon Jakob, adv. Sarajevo 309 — Zanatska banka. Beograd 396 Grujičić Petko Okančič Pavlović Stanojka, Kumanovo 240 _ Kazne 4-i Sreski šer. sud Orahovac Činovnička Zadruga 175 Singer društvo za prodaju šivač. mašina Opšt. Kalauzinska-Radovište | Otkup ličnog rada 20.264 05 Sres. v.m. pover. Štip-ka u cije 6.051 50 Porez na poslovni promet Vaki f džamije Ramna-Bitolj Vakuf džamije Medrese-Bitoll Vakuf džamija Ishak efendi u Bitolju Vakuf džamija Arpadži lamailaga u Bitolju 24.170 16 Vakuf džamija Šenđul u Bitoliu Vakuf džamije Plavske-Gusinie Hamzić Fevzija adv. Skoplie Aleksandar Ristić. Vranie 1.000 41 Ukupno: l,247.90l|97 330 2.500 41.000 10.00C 19.0о( 2 000 59.000 194.00C _ — _ _ _ 327.5UL �Pregled odobrenih budžeta ia 1931-32 god. pojedinih Sreskih vakufsko-mearifskih povjerenstava 1 samostalnih vakufa. 41. Tetovo 42. Uroievac Beograd Berane Bijelo polje Bitolj Valandovo Veles Vučitrn 9. Gnjilane 10. Gostivar PRIHODI: 47.592 — 42.182 — 5.410 — 64.878 — 64.738.— 140 — Neutrošeni prihodi iz prošle god. Dinata 109460.— 102 802 — 6,658.— Mueekafat 2.535— 1 .8 0 0 735 — Kirije 37.572 — 22.430 — 15.142 — Zakupnine 6,620 — 6.620 — Murabehat 12.465 — 12.445 — 20.— Uzeti zajmovi 60.484. - 56.220 — 4 264.— Povraćeni euvišci 11. Gusinje 13. Đakovica 24.870 — 57.808 — 24.845 — 53 380 — 14. Kavadar 5.330 — 5.330.— Ostali prihodi 25.— 4.428.- U Ukupni prihodi Din. 2.056. - Dinara 19. K. Mitrovica 71.200 — 65.832 — 5.368 — Troškovi na nekretnine Popravci koristonosnih nekretnina 20. Niš 56.^15.- 47.141 — 9.474.— Javne dažbine 21. Novi Pazar 22. Orahovac 232.838 — 2 2 7.28815.253 — 15.253 — 5.550,— Verske svrhe Prinadležnosti džamijskih službenika • 23. Ohrid 212.035.— 198.244— 13.791 — 96.103 — 96.103 — 197.514 — 190.307.^ 29.600— 29.229.— 7.207.— 371.— 18.635.— 16.983.— 1.652.— 15.517.— 77 — 15.594.— 30. Prizren 118,239 — 95.924.— 22.315— 31. Prijepolje 52.030 — 51.426 — 604.— 32. Prilep 30.280 — 30.274 — 6.— 370.934 — 370.934 — 34. Radovište 81.909 — 81.075 — 834 — 35. Resan 36. Rožaj 36.485 — 30.072.— 6.413 — 41.108.— 40.617.— 491.— 37. Sjenica 38. Skoplje 39. Strumica 40. Štip „ „ 3,324.338 — 644.552 — 644.552 — 8830.— 8.830 — 194.055.— 194.055.— 322.307 — 296.138,— 1,131.342.— 587.754.— Materijalni izdatcii za verske sveča* nosti, rasvetu i t. d. Izdržav. džamija i dr. verskih zgrada . 100.586.— 198.051,— Prosvetne svrhe Medrese 29. Priboj 33. Priština 5.000.-48.196.— 121.126.— Materijalni izdaci 58.780 — ' 26. Podgorica 27. Podujevo 28. Preševo 113.892.— 67.418,— Upravni troškovi 58.780.rv 25. Plevlje 2,570.846.— 327.614.— RASHODI: 17.040 — C14,984.— 50 045,— 24. Peć 1 S1 .37S — - i* 15. Kačanik 16. Kičevo 4.214 — 53 — 3,324.338.-3,241.131.-- 83.207 — | ' - 1 CELOKUPNI PREGLED Prihod Suvišak Rashod 95.336 — 120.999.— 25.663.— 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 134060.— 138.214— 15654,— 15.601— Mektebi Dobrotvorne svrhe i imareta „ n Razrez na prihode po § 84 Ustava l.v.z. „ Naslednicima vakufa pripada dio prihoda Otplata zajmova Za osiguranje Ostali rashodi » » Ukupni rashodi Din. 38.600 — 26.800 — 41.636 — 298.813 — 23.967 — 14.220 — 30.066.— 10.725.— 3,241.131,— REKAPITULACIJA: Prihodi Rashodi Din. 3,324.338 — » Suvišak Din. 3,241.131 — 83.207 — 281 �Pregled džemata na području Vakufsko-mearifskog veća u Skoplju Bar sa Ulcinjom BeogTad Berane Bijelo polje Bitolj 4 1 2 1 2 3 6 5 IO; 12 13. 14 15 16. 17. 18. 19. 20 21. 22. 23 24. 25 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32 33. 34. 35. 39; 37. 38. 39. 40. 41. 42. Gusinje 7 4 6 5 4 4 4 Niš Peć Plevlje Podujevo Pbdgorica Preševo Priboj Prizren Prijepolje Prilep Priština Radovište Resau Rožaj Sjenica Skoplje Strumica Stip Tetovo Uroševac , Ukupno: i, 7 6 3 7 8 22 12 2 4 1 3 6 6 2 2 6 3 3 1 7 2 3 5 1 1 3 1 8 1 6 1 116 1 1 7 4 5 11 1 11 10 1 11 6/ 10 1 8 3' & 1 1 1 18 1 1 9 10 4 8 10 25 18 7 11 10 6 5 10 /} 9 15 7 17 12 9 17 I 1 5 m u 4 i 10 4 2 3 6 12 3 i 6 20 9 i 299 17 i 13 1 1 9 8 4 8 9 25 18 7 10 10 6 5 10 7 8 '14> 7 17 12 9 17 9 10 5 10 6 28 7 7 15 5 3 6 7 20 c 48 1 2 12 43 28 28 9 46 49 9 18 37 51 10 3 31 22 17 4 31 28 36 31 И6 20 11 26 6 73 9 30 38 30 11 15 5 3 6 7 7 20 95 4 4 21 7 6 35 26 25 82 11 27 11 432 1 419 |1.131 muških 1 2 3 4 5 Sedište muftijstva Bitolj Novi Pazar Plevlje Prizren Skoplje Ukupno: ženskih K A A) Ukupno 6933 7325 14 262 159 3042 3 201 798 786 1.584 316 6858 7054 13.912 2598 7018 7127 14145 2873 2774 2627 5.401 1121 6104 6225 12.329 2352 11048 12119 23.167 3195 27961 30308 58.269 8386 16159 15843 32.002 5507 33/0 3990 7 360 1298 4981 5461 10442 2477 16243 33.494 17251 4480 3215 3241 6.456 1046 5603 5923 11.526 1713 9423 9593 19.016 3337 5228 5518 10.746 236'1 9482 9766 19.248 2598 15829 17441 33.270 4745 6960 6936 13.896 2852 15487 31.608 16121 5355 15331 16354 31.685 2229 8548 17.827 9279 3557 20080 41.436 21356 5349 9.864 4855 5009 2029 26.765 13326 13439 3586 6176 2851 3325 1062 20.568 10017 10551 3309 2993 6156 3163 1223 32138 31230 . 63.368 9986 6030 12.161 6131 2462 6684 6397 13.081 2325 15879 15657 31.536 4818 4097 8.048 3951 1513 5.045 2656 2389 918 7069 7000 14.069 2138 8473 8013 16.486 2503 24572 25170 49.742 8418 6.614 3200 3414 1299 6021 11.119 2044 5098 50.709 8234 25231 25478 12121 23.847 3421 11726 I 134.113 1 429.380 I 412.256 1 841.636 3081 Pregled osnovnih Škola i oerouiitelja na podruijii Ulemamedžlisa. Po muftijstvima: Red br. 11. 14 1 o Q Br. veroučit. 1. 2. 3. 4 g ra d ­ Br. osnov. škola 'dO) E Z R S T A N O V N I (M U S L 1 M A > E ЛАТА seos­ mešo- Ukup­ skih kih vitih no 1 1 C Ž S Broj musliman. dece 79 55 59 151 247 54 48 37 114 3775 3924 118 2722 8292 7775 491 371 26488 Broj upražnjenih veroučiteljskih mesta 25' 7 22 37 29 120 �Омер ИбровиЛ, Сјеница Вапаји вјер оучи тељ а Тешко je наћи примјера да један сталеж улаже више напора у свој рад, као што то чине вјероучитељи из јужних крајева, a да за тај рад и жртве које допринашају исламској вјерској заједници нису никако награђени. Већ годину дана вјероучитељи из ов-их крајева за свој рад не добивају никакве награде ни плате. — 0 потреби вјероучитеља сувишно je говорити. To зна свако na п најмање дијете, као и они који их постављају. Али да je потребно да буду плаћени од некога, у томе се не може нико да снађе, особито у срезу сјеничком. Стање вјероучитеља у овоме срезу je заиста за жаљење. Мислим да се не би више смјело ни часа чекати и отезати са регулисањем вјероучитељских принадлежности и вјеронауком. Од доношења новога Закона о нар. школама, вјероучитељи и не знају хо je дужан да nx плаћа,јерни законске одредбе. у том погледу нису потпуно јасне. Поред појединачних молби, вјероучитељи из среза сјеничког, упутили су заједничку претставку ради регулисања њихових платд, ј Вакуфском вијећу у Скопљу, приликом његова довљедњег засиједања. Међутим, до данас они нису взвјештени о повољном ријешењу њихове молбе, na су почели губити сваку наду у регулисање овог^њихова питања. Ha тај начин наши. вјероучитељи су^-приморани да обвјају прагове, да преклињу ко би им притекао у noMoh, да им властита дјеца не угину‘од глади и то у моменту када они још увијек обавл»ају редовно своје вјероучитељске дужности. Претставка коју су упутили вјероучитељи среза сјеничког Вакуфском вијећу у Скопљу, гласи: „Знајући да je гг. влјећницима врло добро познато стање вјероучитеља и да ће се вијеће без сумње бавити тим питањем, ми потписани вјероучи* тељи среза сјеничког, принуђени својим управо биједним стањем — које траје већ годину дана — вршећи дужност a не примајући никакве плате, одлучисмо се напоменути Вијећу слиједеће: 1) Закон о народним школама који je судбину вјероучитеља само површно ријешио и предвидио да вјероучитеље плаћају општине или сами ђачки родитељи (без одређивања висине плате и начина всалате) наишао je на различита тумачеља код on* штинских судова тако, да појвдине општине неће ни да чују за плаћање вјероучитеља, док су поједине општине на молбе и вапаје вјероучитеља и њихових породица пристале на уношење у буџет no неке мизерне суме као помоћ од 80-100 дин, Док школски служитељи у истим школама плаћени ćy no 600-800 дин. мјесечно. О томе да ли he се плаћати вјероучитељи као и висвну њихових илата( одлучују већине у општинским управама којима не мора да буде стало до исламске вјероиауке. Стога: оставити вјероучитеље и вјеронауку на милост и немилост општина, или необавјештених и несвесних грађана, значило би посве осудити вјероучитеље и њихове породице, a поред њих и исламску вјерона* уку на вјечити неуспјех и коначно ишчезнуће из нашег елемента, 2) Стаље нас вјероучитеља превазилази стање највећих биједника, јер смо дошли дотле да смо ове зиме морали за огријев својих no* родица да ложимо долафе, хамаме, сандуке, столице и т. д. За садањи Бајрам ни један од нас нисмо имали ни брашпа у својој кући. ДржеКи да смо и ми чланови исламске верске заједнице, и.да смо пред Законом и Уставом тре* бали бити равноправни осталима, те држећи да и пас чека један узвишени позив у нашим дужиости-* ма према припадницима ислама и према осталим суграђанима и држави (јер без вјерски п морално одгојеног човјека нема ни ваљаног држављанина нити члана друштва уопште), ми се обраћамо Впјећу с молбом, да се наше питање изДесе на дневни ред Bnjeha и да се наше стање регулише. 3) ВијеКу he бити познато да су се надлежпи форуми поетарали пА, се збрину сви други исламски службеници осим вјероучитеља. Ha пр. имами матичари, који ćy далеко мање везани за дан и час своје вмамско матичарске дужности и који нмаду и иЗвјеСних других прихода од својих џемата, редовно су исплаћиванИ) a висину њихових принадлежности ријешилису надлежни према могућностима и нису их оставили на милост и немилост нити џемата нити општипа. 4) Нас управо чуди како je дошло до овога стања ствари: да вјеронаука и вјероучитељи буду на no* сљедњем мјесгу. Ми сматрамо да je то требало обратно да буде т. ј. требало je у првоме реду регулисати основна питаша, збринути вјероучитеље, na вћи редом до врхова исламске заједнице, будући невина младеж мора почињати од првог басамака уза степенице, na исти басамаци ваљда требају да се редом утврђују. 5) Сматрамо, a гг. вијећници то боље знају, да je вјеронаука у основним школама у сибјан-мектебима прва основна спознаја најнужнијих нсламских прописа и начела и да се без ње не да ни замислити каково даљње напредовање ни једног муслимана; шта више сматрамо да нећемо претјерати ако напоменемо да су сви данашши вјер* ски службеници и претставници, који сачињавају ева тијела наше исламске заједнице. DpBO иЕузу и бесмеле", чули пред вјероучитељима и да he требати и у будуће да сваки муслиман најприје yho* зна исламско вјеровање и морал и да he исламским покољењима и у будуће требати вјерских службе* нпка и претставника. 6) наш муслимански св'ијет je конзервативнб сироМашна маса, na će од њега не може очекћвати да се сам побрине за вјеронауку, нити се смије полагати и најмања нада у његово самопрегорјевања. Априла 1932 год. (Потписи вјероучитеља) Сјеница 283 �Fž^fpeT O B г л а с н и к Zahvalnost Njegovog Veličan­ stva Kralja Na brzojavnu čestitku upućenu povodom rođen­ dana Protektora Gajreta Njegova Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Petra, pretsjednik Glavnog odbora g. Dr. Avdo Hasanbegović primio je slijedeći odgovor: Gospodine, primivši sa zadovoljstvom čestitke i lepe želje o danu rođenja Njegovog Kraljevskog Visočanstva Naslednika Prestola, Njegovo Veličanstvo Kralj blagovoleo je narediti mi da Vam izjavim za­ hvalnost. Ministar Dvora: B. I. Čolak-Antić s. r. Konstituisa je Glavnog odbora Gajreta. Na sjednici od 18caugusta t. g. G lavnijzsršni odbor Gajreta, izabran na glavnoj godišnjoj skupštini 17 jula 1932, konstituisao se je kako slijedi: Pretsjednik: Dr. Avdo Hasanbegović, I. ppretsjednik: Dr. Ibrahim Hadžiomerović, 11. ppretsjednik: Husein Kadić, sekretar: Hamid Kukić, blagajnik: Sa­ lih Tafro. Članovi bez paročite funkcije: Dr. Mahmut Mehmedbašić, Fehim Musakadić, Osman Selesković, Dr. Asaf Šarac, Muhjudiobeg Fadilbašić, Mustafa Spaho, Salihaga Fočo, Salih Muftić, Fehim Škaljić, Der­ viš Tafro, Mehaga Kučukalić, lng. Mehmedalija Jelov* čić i prof. Hamdija Kapidžić. Гајретове приредбе Велики Гајретов теферич на Броду код Ф оче И ове године одржан je уобичајени Гајретов теферич на Броду 3 километра далеко од Фоче. Теферич су посетили претседник Главног одбора госп. Др Хасанбеговпћ са г. Кукићем секретаром Гл. одбора и још некнм члавоввма Гл. одбора. Госте су 12 килонетара пред Фочом дочекали претседник Месног одбора г. Омер Ченгић и претседник Просвете прото М. Кујунџић са чланом Гл. одбора г. Салих еф. Хасићем. Ha половици пута између Устиколине u Фоче пред госте су изишли многи коњаници. Ha уласку у башчу где се je теферич одржао предала je претседнику Гл. одбора г. Хасанбеговићу 2 84 кћерка Оиербега Ченгића, Адила киту цвека, изговорпвиш при томе ове стихове: Дични тгретседнте драгог нам Гајрета! Ваша брига за нас мале Завређује велике хвале Прим’те цвеће у знак хвале ТТТто су мале руке бралеИза тога je поздравоо претеедник* г. Хасан Љубунчић овии речима: Госиодине претседниче! Сваки напоран и плодан посао тражи разоноду. Ради тога и наш Гајрет приређује своје летње тефериче, који су прирасли уз славенску душу. И ми приредисмо овај теферич да се у овој ведрини, у овом сунцу, у овои мирису и свежу ваздуху и у небројеним природним лепотама не само разонодвио него и окрепимо и нађемо нове снаге за будуће потхвате драгог Гајрета. Наше снаге ће устостручити и Ваше присуство, јер ии у Вама гледамо нашу дику, наш поиос, нашег великог културног хероја, који се свесно и јуначки на челу Гајрета бори са заблудаиа, предрасудама и укорењеним навикама. Ваш културн хероизам, жртве и прегор јасно говоре колико Ви љубите odaj наш народTa велика Ваша љубав sa народ, разлог je да сте Ви Езабрали најселиднију базу за рад - култур* но и просветно препорођавање народа. To поље рада, иако je најблаготворније за народ, не доноои pa ши* цима за живота никакова признања, него шта више завист, критику и сметње. Ви данас с поносои високо дижете победоносну заставу Гајретову, на којој je живот и рад исписао ово гесло: „Културом и просветом лепшој национал* ној будућности". Ви сте јуначки очували свето достојанство Гајретово проводећи га, у блиској прошлости, кроз много трње, што су га сејали раанин амбицијама ваведени људи. Ваша велика л,убав у перспективама будућности осветљује велике препороде и бујан живот код муслицааског дела нашега народа. Ваша красна и племеннта дела у свести и савести грију наи душу. Ми верујемо да ће од тих и такових дела зарудети зора лепше будуНности и да he остати јалова прочочанства, која нас називају болесникои на умору и Ht*M поручују да he нас живот прегазити и сирвити. �Господине претседниче за све Вам велика хвала! Не могу да пређем преко једне тужне ноте. сре ко сметња на које Гарет наилази у своие раду. Te сметње ce обично изражаваји у пасивном држању, личној реакцнји u иразном критиковању, коју чине неки наши интелигенти. Mu им иоручујемо, да je задње време, дa ce upo ђу којекаковог културног забуишвања, иразних критика u лености Прпрода зна само за једну девпзу: „Радити или исчезнути“. Није доста само добро мислити, него треба добро и чинити, јер ce вредност мисли цени према учињеним делииа. Саио они људи ко и ништа не почињу радитп, ништа неке ни довршити. Рад и само рад je пресудан чинилац напретка и ципплизације. Радои и само радои ce изводи друштво и народ из незнања, заблуда и варварства. Радом и само радои ce ствара култура. Рад, a не леност и забушавање, од пустсши и пакла направиће перивоје и рај, из сиротиње и беде створике задовољства и богаства. A прави рад није себични раД за ce него рад За друге за друштво. Ову опоиену наметнуо je живот, nfi ]е не иогох прешутити. Госиодине претседниче! Примнте још једампут наше изразе захвалности за свој плеиенити ц вредни рад, што сте га чини ли у прошлости, Што га чините сада и што га намеравате чинити у будукности за драги нам Гајрет с чим ми идентификујемо сва наша добра. Примите изразе захвалности и за ову посету на* шем месту, за ову велику пажњу. Верно кемо чувати успомену на ову посету, она ке наше снаге подмлађивати, она ке нас окрепл>авати кад ce иађемо на послу за Гајрет. Д о б р о нам д о шл и ! Затим je претседник срдачно ce испоздравњао са појединцима разговарајуки о потребама Гајрета и места. Умољен од месног одбора г. Хасанбеговик je одржао један говор, који je био пун симпатичног одушевллвања за слогу и братску љубав у чему треба издржати ако хоћемо бол>у и лепшу будукност. Затим je претседник подвукао да je он син овог краја и да je рад овои крају бити на услузи кад год му устреба. Иаа говора г. претседника узео je реч г. Инж. Јаловчик, који je говорио о новим смерницама Гајретовим, које ce односе на Гајретово економско и привредно придвзање наших села. Делегат месног одбора Просвете г. Милош Брајовнк наставник грађанске школе одржао je говор ове садржине: Госиодине иредседнте! Госиодо u браИо! Особита ии je част, срекан ce сматрам, шго мо fy данас на овоме скупу, у име просветних чланова из Фоче и у име своје, поздравити Вас, поздравитн чланове братског Гајрета на челу са уваженим господпном Хасанбеговикем, председником Гајрета ипрвим потпретседнвком прве Народне скупштине у драгој нам отаџбини Краљевини Југославији. O bou приликом, боље реки овом згодоМј иорамо ce са дивљењеи и захвалношку сјетити огромног труда, напорног рада и одличних резултата, које je Гајрет постигао код муслиманског дијела нашег народа. Тачно je, са сигурношку ce иоже тврдити и реки, да je Гајрет фактор, који je за посљедњих 30 година дана највише учинио на просвекивању и културном подизању наше no крви и језику браке муслимана. Један добар дио управо највеки дио иуслииаиСке интелигенције, хоку реки школованих л>удп, има за своју наобразбу — за своје школовање да захвнли и заблагодари једино п само Гајрету. Ти Гајретовн питомци, ти просвекени људи, наоружани знањем и умјењем! вракају зе у ннрод ради његова просвекивања, те на тај начин одужују дуг захвалности Гајрету, који нм je омогукио да ce баве тим племенитим и узввшеним послом, да буду мисионери и културии препородитељи свога народа. A хо и јест Гајретов цил>, — одабирате, развијање и формирање интелпгенције, али такве која ће све своје силе сагорети на ломачи народног подизања. Друштво кога данас имам част претстављати, има исте смјернице — исти циљ. Просвета je такође повукла дубоку бразду на њивп народног Просвекивап.а код православног дијела нашег народа. Гајрет и Просвета су за духовни живот Херцег Босне исто што и со и хлеб за фнзички живот појединца- Гајрет и Просвета ke н даље радити на стварању народне интелигенције, внтелигенције која ke у душама дјеце и људи посијати сјеме љубави и братства, једнакости и равноправности, слободе и гордости. Гајрет п Просвета радике на формирању интелигенције која ke настојати да угину све клице које су вјековима раднле на духовном, вјерском, политичком и економскои paeједињењу. Гајрет и просвета створике интелигенцију која ke срушити и претворити у прах и пепео све преграде, које су вјештачкп стваране и створене код нашег истовјетног народа. Гајрет и Просвета стараке ce за интелигенцију која ke одбацити стари беспослени такт, na ступити новим и бољим стазаиа. Гајрет и Просвета омогуки ke интелигенцију која ke створити један заједнички — хоиогени аип на цијелој територији Краљевине, a то значи извршнти духовно јединство и створити Југославена у Југославији- Taj Југославен бвке вопнја најбољег оригинала кога имамо, бике отисак наших најбољих утисака. Гајрет н 2 85 �Просвета умјеће одабратп и развити интелпгенцију, која ће црпити снагу вз дубине народног организма, која ke чувати јавнн п приватни морал, која ke волети свој народ изнад свега, која ke се постарати да изнутра взградпмо ову вјековвма очекивану зграду коју су нам претци и мп створили крвљу и напорвма свога генија. Гајрет и ГГросвета гледаке да такву интелигенцију одгоји и створи, јер je само таква интелигенцнја вужна Краљу и отаџбнни. У знаку таквог рада ja желим господину Хасанбеговпку, одличном претставнику Гајрета и осталпм члановима добро здравље, дуг и срекан жпвот. како би усијешно пзраднли задаку коју je Гајрет себи ставпо у дужност. Будите увјерени поштована господо и драга брако, да ke Вас на том и таквом путу подржавати и икп с Вама руку под руку наша Просвета, na због тога кликниио: Жпвио Гајрет и ЕГросвета! После овог задњег говорника настало je народно весеље, a претседнпк je за читаво време свога -боравка мењао мисли са појединии грађанима п еељацима, давао савете и упутства поједннцпма и првиао иолбе од неквх. Када je сутои почео да пада на земљу, кад су запламсале теферичне Ba'Tpe' и почеле расвјетљавати околпцу, претседник са члановпиа Главног одбора оетавио je Врод уз пратг^у музике и бурне овацвје. Гајретова забава у Брчком. Ha 16 јула о. г. овдашњи одбор Гајрета приредио je своју годишњу забаву уз добровољно судјеловање београдсквх студената — пвтомаца Гајрета „Осман Ђикић“ из Кораја, који су за вријеие чвтаве забавс до зоре свирали и публику развеселплн. — Нека им je хвала испред чланова Гајрета. a од драГог Bora награда. Програм забаве бијаше: I. Жввио Краљ од Илвћа рецитовала je гђица Хајрвја Травњак питомица Гајрета; II. Гајретов поздрав Протектору Гајрета — рецитовао je г. Сафет Спахалик, питомац Гајрета; III. Севдалинке пјевала je соло Зумрета Мујквћ, ученица II. мј. нар. осн. школе. IV. Севдалинке — пјевали су чланови(це) и питомци(це) Гајрета; V. Севдалинке — пјевање соло тенор уз пратњу хармоника. Пјевао je г. Нијазија Кучукалвк, бивши питомад Гајрета, a на хармоникама га je пратио г. Касииага Мујкик, овдашњи трговац. VI. Противници, драиа у I чину с пјевањем од Муратбеговика. изводили су: гђице Шефвка Дервишевик, Мурувета Хаџиалијагић, Садета Кучукалик, Музејна Сулејиановик, Сафија Плекик, Хафа Хауиабдик, Сафија Јазвин и Незиха Кучукалик, те г. г. Нијазија Кучукалнћ и Атаулах Хаџиадвјагвћ. 286 Све су тачке програма изводене прецизно и на свеопште задовољство свих гоети. Поздрављамо младе пјеваче(це) и дилетанте(це) и молимо да и надаље устрају досадашњои челик вољом око рада за наш 1 ајрет I Хвала Bas; сестре и брако! Хвале je вриједно споменути, да су забаву Посјетиле нарочито многе муслиманке. што uu се овои згодом захваљујемо! Међу гостииа запажени су на овој забави г. г. Јован Станисавл>евик ср. начелник, Гаврило Поповик ср. школски надзорник, Стево Макспмовпк трговац, Артур ГГађен директор овдашње филијале Земаљске банке са својом госпођом, Др. Ризах еф. Дубиновик адвокат са rocno^oM. те Др. Абдулах Буквица, градски физик са госпо1)ОиДужиост наи се je захвалити г. Ибрахим еф. Хаџику овдашњеи шерпатском судцу. који je са претседникои овдашњег Гајрета сакупио добровољних прилога у износу од Дин. 1420. Добровољне прилоге приложише; no Дин. 250 филијала Земаљске банке „Б^чко. — no Дин. 100 г. Самуел Клпмпл и Српска Трговинска банка Брчко; no Дин. 60 Стево Максимовик; no Дин. 50 Хаџи Мехага Кантарџић, ГГрва Муслиманске банка, Абдага Кучукалић, Хрватска Посавска банка, Јован Станисављевик ср. начелнпк, Перо Павловвк, Н. Н . Реба и Натаоик, Мухаремага X. Сломик и Милнвоје Хених; no Дин. 40 Ивпца Семпер, Н. Н. и Хусеин еф. Бехмен; no 30 Дин. Мехмедалија X. Мехмедагик. В. Ристић, Гојко Лукик и Хамдага Шехик; no Дин. 20 Перо Недић, Др. Евгеније Максимов, Саво Ћеловик, Брака Цвјетковик u Ибрахимага Шабик; no Дин. 10 Печик, Хафиз Сулејиан еф- Табаковик. Хазии Галијатовић. И. Едхемовик, М. Омеровик и Хуснија X. Селимовик; no Дин. 5. Н. Н. и Н. Н. Хвала Дароватељима, a и честитои и вриједном Ибрахим еф. Хаџићу. Госпођица Селма Кадић, чланица овдашњег ијесног одбора Гајрета са питоиицом Гајрета г!;ицом Муруветом Хаџиалијагић сакупила je лијеп број дарова за бифе. За бифе у нарави дароваше: гђа Авнија X. Буквица торту, Садија х. Зељковић торту, Пађеа торту, Божана Маријана апотекарица торту, Бобаревик торту, гђа Сејдик кајгану, гђа Хаџиалијагик кајгану, Олга Мошунг колаче, Тсуфик Сулејмановпк сирница, г. Д. ЈанчиКик сир, г. В. Јанчикик, V« кг. бутера; док у готову дароваше г. Јован Станисав.т.евик ср. начелнвк Дин. 20; г. г. Зајтлер Дип. 10, Гојко Гукик Дин. 10, Мухамедбег Смаилбеговић Динара 10, Сучвк Двн 10, Мајсторовић Двн. 10, Е. Б у љина Дин. 10, Н. Н. и Н. Н. no Дин. 10. Хвала даровател.ицаиа и даровател>ииа те гђици Селми КадвкЈош се захва. F-ујемо овдашњој гр. ошптини за бесплатно електрично освјетљење. �Иако je забава првређена у затвореним просторијама на овој жеги ипак бијаху расхлађене и гости су УДобно провели у игри и умилатој пјесми. Поново се мјеснп одбор захваљује свима дароватељвма и гостима a помагачвма ове забаве. Претеједник мјвсног одбора Гојрета ХаџиалијагиИ . Гајретова забава у Бугојну Мјесни одборГајрета у Бугојну приредио je забаву 6. ов. иј., на рођендан Н>. В. Ирвјестолонасљедника. Ова забава, према опћем увјерењу свих посјетиоца, спада у ред најуспјелијпх забава, које су првређене у Бугојну посљедних година- Иако су услови ове године за давање ма какове приредбе кудикамо тежи него икада усљед тешке привредне ситуацијз, ипак je захваљујући свијести Гајретоввх пријатеља и пожртвовном настојању агилнвх Гајретоввх одборнвка успјело одбору да даде првредбу, која в моралнвм в материјалним уепјехои одскаче од осталвх. Бруто првход je премашво своту од Двнара 9.000.што звучв невјеројатно када се узме у обзвр да Б у гојно не броји на пуне 2000 становншса, од којвх je процентуално најмање муслвмана. Посјета je бвла рекордна. Све посјетвоце нвје било могуће смјествтв у пространу дворану Српског дома, гдје се взводио програм забаве. Из самог сусједног мјестанцета Куиреса дошло je 40 посјетноца' i врејоднни« и з а е л у ™ Гајретовнм и нацаоналнви радникои r. Ахметои “ гавкем, управвтељем вспоставо. Из Горњег Вакуфа i шао je лвјеп број посјетвоца, a нарочвто je бво упадно велик број муслвманског тежачког сввјета. Из Бугојна je забаву посјетвла готово сва елата и лвјеп број муслвмансквх дама. Са взвјесне стране се покушало органвзврати бојкотовање ове забаве, али je тај цокушај остао без видна ефекта. Отсутност бојкоташа се нвје ни запазила, чак су нехотвце учвнвлв услугу првређавачвма, јер су вх рвјешили бриге, гдје би вх у препуњеној дворани сијестнлв. Ипак, док нам je потпуно разумљвво што je зазоран рад Гајретов онвма, којв на националвзам уопће, a спецвјално на напредак Муслвмана гледају штадлеровсквм очвма не можемо разуивти како се с њвма нађогае на истој лвнвји a наша брака, која no свом вјерском одгоју немају са њвма нвшта заједнвчког. Освм улазнвца и добровољнвх прилога добавена je знатна свота од бесплатно сакупљеног бвфеа a тоиболе. Томболу су сакупвло гце Хабвба хан. Бушатлвја и Зенка Хаџиалик, a нарочвто je велвк број лвјепвх женсквх радова и других врвједнвх предмета сакупио Гајретов шатомац Идрвзоввк, ђак техн. школе у Сарајеву. Програи je био састављеи у главном вз тачака, icojo одговарају внтвнцијама Гајрета. Отпочео je са декламацијом „Сан или јава“, коју je лвјепо извео V Гајретов пвтоиац Идрвзоввћ. Затви су двлетанти госиођице Клвндо, П- Шулаја, М. Шулаја, Д- Туцо, Л. Туцо, М. Гаврвћ в A. Васвл>еввћ, те господа И. Хаџвахметоввћ, И. Р. Караџа, Л. Бјелокосвк и Ђ Квсвк взвелв драиу *ПРОТИВНИЦИ“ од Мурадбеговвка и шаљвву сцену „КИЈАВИЦА" од Бр. Нушвка. Двлетантв су одвгралв своје улоге в показала културу професаоналнах глуиаца. Ужвввлв су се у своје улоге, одлвчно погодвлв правв тон и дикцвју, те својом глуиом потпуно задовољвлв гледаоце. Иза програма je отворен плес са Краљевим колом. Настало je невезано весеље, које je трајало све до 6 сатв ујутро, када су се посљедни посјетвоци почелв развлазвтв у најбољеи расположењу. Ha 18 ов. иј. одржаке се велвкв Гајретов теферач. По припремама које се још сада чвне за овај тефервч сви су взгледв да ke својви успјехои преиашити сва очекввања. Првредвке се велвка коњска, бвдвклвствчка и пјешачка трка са знатнвм наградама, Осви тога бпке разне народне веселице и атракцвје нарочвто за швре слојеве. До сада еу се најаввлв бројни посјетвоци из сусједнвх срезова, a особвто велвк број вз Травнвка, којв доводе собом в глазбу. М. Б. _ _ .» . . . .. . _ T e f e U t U K O IIS t Л Х аШ Ц е I G a i f e U 2 augusta 1932 godine na incijativu povjerenika g. Čukle Derviša, učitelja, priređen je veliki narodni teferič u Bjelemiču (u mjestu zvanom Pokoj do), koji je kako moralno, tako i materijalno vrlo dobro uspio. Teferič su posjetili osim okolnih sela i nekolici­ na uglednih građana iz Konjica, na čelu sa g. M. Terzičem, sreskim načelnikom. Teferič je priređen u ko­ rist Gajreta i popravka džamije u Bjelemiču. čist pri* hod sa teferiča iznaša 800 Din., od koga je otpalo Din. 400 na popravak džamije a 400 Din za Gajret. Dobrovoljne priloge za teferič darovaše u novcu: Din. 100 Pero Bolid, po 20 Din.: M. Terzlć sreski na* čelnik, Smailbeg Ljubovid, načelnik opštine Konjic, Ibrahim Gavranović, sres. veterinar, Suljo lmamović Meho Voloder, Ferhat Tinjak. Po Din. 10: Rašid eff Trnka, imam matičar, Nikola Đokić, Mujo Bostanđžija Mujo Bozalija, Halil Tucakovič, Hilmo Šurković i Omer Biber. U naravi: Po 1 janje: Meho Sokolović, Hamid Podumljak Salko Mujan, Ferhatbeg Šurkovid, Omer Biber, Džaferbeg Šurkovid, Nikola Đogid i Mujo Bostanđžija Jedno ja re : Mumin Nišić. Da je ovaj teferič uspio ima se zahvaliti Ferhatu Kurtoviću, opštiuskom načelniku u Bjelemiču, Rašid ef. Trnki i Hidajetu Drači opšt. bilježniku u Bjelemiču koji su u radu pomagali tamošnje povjereništvo. 287 �После тога прегвло се на подчотење извјештаја о раду у прошлој друштвеној годвни, из којвх ce јасно ввди да прошлогодвшња управа као целвна Ha­ je урадила онол^ко колико je требала и могла да уГодишња скупштина Гајретова ради. Успеси су, и у моралном и матервјалном погле* Мјесног одбора у Мостару. ду незадовоњавајуки. Tora ради развила ce врло жи. 'Годишња скупгатина Гајретова мјесног одбора у ва двекусвја у којој je учествонало ввше чланова. Мостару одржана je 3 .'јула 1932 у просторијама Гај- Сви су у главном говорили о потребн јачег, внтејГретова интерната. Скупштину je отворио претсједник зввнвјег и савеснијег рада- Двскутована су многа и- о. г. X. Ибрахии еф. Слшшчевић, поздравио пралокална питања, која заеецају у савремени живот мусутне и захвалио им се ва одазиву. Секретар друштслвмана и no њима донети закњучци, чије je пуно ива г. Курт поднио je извјештај о раду друштва. Из извјештаја секретара могло се je видјети да je рад ли деломично извођене скупштина ставила у дужност ново-изабраној управи. Гајрета био активан. Друштву je успјело отворити Затии ce прешло на треку тачку дневног реда, у Мостару за муслиманске домаћице Домаћичку школу, коју je са успјехом завргаило 24 ученице. Рад за na пошто je дата разрешница старој, изабрана je ноотворење другог течаја већ je у току, те ke у најкра- ва управа, у коју су ушла следека г г .: Претседник кеи времену бити отворен. Гајрет je сарађивао са Селмановик Ћамил. ппретседник Пагаановик Латиф, оекретар Хапшмбеговик Сајит, блафајник Кадрибашик Просвјетом и Напретком у раду Народног универзи тета, који je показао лијеп успјех, одршавши 25 пре- Хасан; одборница Јевђевик Мирко, Пашановик Мудавања. У onke рад одбора показао je добре реаулта- стафа, Чантрик Алија, Скадрак Ариф и Чичик Махмут. Заменипа: Хоџик Мехмедалија, Ичелик Ханефија, те. Благајник г. Аликалфик поднио je извјештај о Авдагик Мурат. Чланови Надзорног одбора: Милик стању благајне. Обк извјештаја саслушана су са паж- Арсенијевик, Муса Мусабеговик и Хасан Ханик. Ново изабрани претседник г. Селмановик захвалио ce њом и примљена су без дисЈсусије. Пошто je подвјељена разрјешнца старом одбору, затим у име своје и у име другова из Управе, на упрешло се на бирање новог одбора, те су једногласно казатом им поверењу, после чега je претседавајуки изабрана слиједека горпоДа: Претсједник X. Ибрахим закључио скупштину. \ / -м Ј ‘’ еф. Слипичеввк, потпретсједник Ахмед Ђиквк, секреProslave Gajrelova dana тар Салвх И. Кајтаз, благајнпк Мустафа A. одборнвдн Бекирага Биједвк, Хуснв]а Курт, Вехбвја С к у п ш т и н е Г а јр е т о в и х о р га н и за ц и јa Proslava Gajrelova dana u Mostaru. 'iiJUllLl; l Mjesni odbor u Mostaru ove godine je naročito svečano proslavio Rođendan svoga Visokog Protekto­ Годишња скупштина Гајрета ra Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra. Proslava je у Пријепољу. trajala dva dana, Имамовић. . Редовна годвшња скупштвна Гајретовог мјесног одбора у Првјепољу одржана je 14. августа у просто* ријама друштва Гајрет. И поред тога што je место јако сиромашно, што je свет у љему услед незапаике* не привредне крвзе и сувише заузет бригом за грубом сваквдашњицом, интересовање за ову скупштину било je доста велвко. Нарочвто треба подвуки за овај пут. велвко учествовање омладине на скупштнни, њено заузвмање за ствари културно-проеветног значаја, њена решеност да Оомоку Гајрета своје друштво крене бржим темпои у културу и прогрес. Скупштину je отворво са бвранвм речпма претседавајуки г. Хасан Ханик, топло захваљујуки члановвма на овако лепом одзвву. Прве речи иза тога у* пукене су Њ . В. Краљу, највекем првјатељу Гајрета, затвм Њ. Kp. Ввсочанетву Престолонаследнику Петру, Протектору Гајрета, као и целом Краљевском Дому. Читање поздравне депеше упукене Кабвнетској канделарији Њ . В. Краља скупштина je саслушала стојеки и попратала je са громким и опонтаним: „Живео!" 288 U nedjelju 4. septembra je organizovana sabirna akcija u gradu prije podne, a po podne je priređen teferič u bašći kafane „Ruža". Teferič je bio odlično posjećen a posjetioci su ostali u veselju do u kasnu noć. U utorak 6. septembra je održana svečana aka­ demija u 11 sati prije podne na koju se iskupila elit­ na publika. Na akademiji je g. prof. M. Alikalfić odr­ žao vrlo značajan patriotski govor o značenju ovoga dana za našu naciju uopšte i o njegovu značenju za Gajret specijalno. Pri koncu njegova govora priređene su oduševljene manifestacije Prestolonasledniku i ci­ jelom Kraljevskom Domu. I ova priredba i manifestacija G ajreta dala nam je novog dokaza koliko i kako je ideologija Gajreta primljena od svih građana jednako i nepodijeljeno. 1 pored teške ekonomske krize, koju potencirano oseća naš grad, građani Mostara najpripravnije su se odazva li i svoje priloge davali. Radi toga je ovogodišnji ma­ terijalni uspjeh nadmašio lanjski. Zbog toga neka je i oyim putem naša naročita hvala i priznanje našim pri­ jateljima. �Žao nam je što smo prisiljeni da na ovom mje­ Nakon toga je poglavar sreza predao Previšnja stu moramo registrovati i jedan nemio slučaj preko odlikovanja Dobrovoljnom vatrogasnom društvu, te koga ne možemo preći, jer nam on najočitije dokazu­ pojedinim članovima istog društva. Komandant vatro­ je. da nažalost ima i u ovim za nas sve preozbiljnim gasnog društva predao je odlikovanja Čehoslovačkog vremenima ljudi, koji nisu uspjeli da se emancipuju vatrogasnog društva u Pragu, starom i uvaženom č.aod sitnih i malih stvari. nu Gajreta g. Dr. Sulejmanbegu Hafizadiću, lekaru iz Mostarski advokat g. Dr. Cvitan Spužević prola­ Travnika. Na večer u kafani Jugoslavija, bio je veliki zeći mimo žare za sakupljanje, odgovorio je jednom narodni teferiČ uz obilan vatromet. Gajret se ovoga funkcioneru, kad mu je ponudio otkupnu značku: „Ne- puta odrekao prihoda od tefeijča a u namjeri, da što dam za muslimansku prosvjetu". - Ovaj ispad nas ni­ svečanije ispane proslava, jer je isti u sporazumu bio malo ne bi čudio od g. Spuževića, jer je njegovo ras­ određen za gradsku sirotinju. Preko dana prodavane položenje prema Gajretu poznato svakome, ali nas to su Gajretove značke, te ih je prodano za oko 1000 Din. čudi od g. Spuževića kao advokata - a da i ne govo­ rimo kao intelektualca - jer od onih lijepih i debelih Proslava Gajretova dana u Prijepolju. para, koje je g. advokat uspio da skupi za srazmjerno Mesni odbor Gajreta u Prijepolju bio je zakazao kratko vrijeme, jedan dobar dio otpada i na muslima­ svoj veliki teferič u opštinskom parku, na dan 6 sep­ ne. Radi toga smo mišljenja, da bi takav čovjek bio tembra ove godine, za koji je već od duže vremena dužan bar nužnu obazrivost - ako neće da dade pri­ vladalo ogromno interesovanje. Da bi što bolje uspeo log - prema ustanovi, koju 99 procenata muslimana učinjene su sve potrebne pripreme i spremljen gosti­ smatra svojom i voli je. Ovo ne iznosimo radi g. Spu­ ma obilan i biran program. Međutim jaka kiša, koja ževića, nego radi muslimana kojima treba advokat. je počela padati upravo pred sami početak teferiča, I drugi slučaj zaslužuje da se zabilježi, iako su onemogućila je njegovo izvođenje, što je izazvalo veliko ovdje po srijedi „principi". G. Voja Popović šef te­ žaljenje u celome građanstvu. hničkog parka 7. vazduhoplovuog puka, rekao je da Odmah iste večeri zakazano je Gajretovo sijelo iz principa ne daje za Gajret. I ako je ovaj gospodin u ovd. hotelu BKorzo-u“ koje je bilo odlično posećeno vrlo kratko vrijeme među tama, ipak nam je dao pri­ osobito od strane braće pravoslavnih, na čemu im i like da se već upoznamo sa nekim njegovim p^h.cU* ovom prilikom najtoplije zahvaljujemo. Sijelo je otvo­ pinta, ali u ovom slučaju ne možemo da shvatimo rio pozdravnim govorom pretsednik g. Selmanović kakav je ovo princip i zašto dolazi do izražaja baš Ćamil, istaknuvši značaj proslave Gajretova dana i na dan proslave Gajretova Visokog Protektora. zahvalivši se gostima na lepoj i bratskoj poseti. Sekre­ Smatrali smo potrebnim ovo registruvati, ali će tar mesnog odbora g. Hašimbegović Sait, održao je nam ovo ostati kao dokaz da je naše djelo na pravo­ me putu i da nas čeka još mnogo posla na obrađiva­ zatim predavanje o postanku društva Gajret o njego­ vom dugogodišnjem patriotskom radu, upućenom uvek nju naše njive. Mjesni Odbor Gajreta i samo dobru svoga naroda, kao i o smernicima nje­ u Mostaru. gova budućeg delovanja, koje su gosti s velikom pa­ žnjom saslušali. Zatim je nastalo opšte veselje i ra­ Proslava Gajretova dana u Travniku. spoloženje kakvo se gotovo ne pamti. Obilan i probran 6. septembar kao Gajretov dan proslavljen je u bife, bogata lutrija, šaljiva pošta, odlično sviranje Gaj­ Travniku na vrlo svečan način. Na incijativu novog retove tamburaške sekcije i dr. učinili su da se ver načelnika g. Arnautovića, koji je član mjesnog odbora selje uz igru i produži do pred samu zoru. sazvani su pretstavnici svih kulturnih društava. U sporazumu sa svim pretstavnicima određen je sledeći Proslava Gajretova dana u Srebrenici. program: Mjesni odbor Gajreta u Srebrenici priredio je Bogosluženje u svim bogomoljam. Nakon toga veličanstvena povorka, koju Travnik do toga dana nije dne 6 septembra 1932. g. na Gajretov dan teferič u vidio. Povorku je pozdravio načelnik g. Arnautović znak proslave rođendana Njegovog Kraljevskog Visopred opštinskom zgradom. Pred kafanom »Lipa" po­ čanstva Prestolonasljednika Petra Protektora Gajreta, vorku je pozdravio pretstavnik Sokola. — Zatim je te je na uobičajeni način u 9 s. pre podne održato povorka krenula kroz grad, te se svrstala na prostra­ svečano blagodarenje u ovdašnjoj Srpsko-pravoslavnoj noj žitarnici. Tu je govorio pretstavnik Gajreta, koji crkvi, a u podne u 12 30 s. svečana dova u čaršijskoj je iznio svrhu Gajreta kao kulturnog društva, te nje­ džamiji uz prisustvovanje celokupnog ovomjosnog čigov polet od dana, kada je došao pod moćni Protek­ novništva i većine građanstva, gdje se je molilo Sve­ torat. Na kraju govora pozvao je prisutne, kojih je višnjeg Alaha za dug i sretan život Njegovog Kra­ bilo nekoliko hiljada, da Miknu Nj. V. Kralju, te Pro­ ljevskog Visočanstva Prestolonasljednika Petra, Njego­ tektoru Gajreta Prestolonasljedniku Petru, što su svi vih Uzvišenih Kraljevskih roditelja i cijelog Kraljev­ skog Doma. prisutni sa oduševljenjem prihvatili. �U 2 sata poslije podne bile su konjske i pje­ šačke trke na vašarištu kod Srebrenice, koje je bilo posječeno od ovdašnjeg građanstva i okolice, a koji su teferič posjetili u većem broju i braća Srbijanci iz Ljubovije sreza Azbukovačkog. Na konjskoj trci bilo je 8 trkaćih konja, od kojih je prvu nagradu dobio konj Radivoja Stjepanovića, trgovca iz Srebrenice i to vola, drugu nagradu dobio je konj Jusufage Verlaševića, trgovca iz Bratunca i to ovna, treću nagradu dobio je konj Hrustemage Begovića posjednika iz Sre­ brenice i to janjca. Na pješačkoj trci odnio je prvu nagradu Miodrag Vasiljević, zvaničnik sreskog suda iz Ljubovije i to ovna. U 7 sati na večer priređena je svečana bakljađa uz sudjelovanje svih ovomjesnih društava i korpora­ cija i to: Sokola, Prosvete, Jadranske Straže, Kola Srpskih Sestara, Srpskog zanatlijskog udruženja, Lo­ vačkog društva i celokupnog građanstva bez razlike vjere, te je povorka, koju je predvodio g. Sulejmanbeg H. Hafizbegović, krenula ispred čitaonice „Zrnajevac“ kroz ceo grad, neprestano kličući, da Svemo­ gući Bjg poživi Našeg Premilosjivog i Uzvišenog Vladara Kralja Jugoslavije Aleksandra I. Karađorđevića Našu Uzvišenu i Premilostivu Kraljicu Mariju, Njego­ vo Kraljevsko Visočanstvo Našeg Prestolonasljednika Petra Protektora Gajreta i Vrhovnog Starješinu S o ­ kola i cijeli slavni i Uzvišeni Kraljevski Dom Kara­ đorđevića. Povorka je stala pred ovomjesnim hotelom, gdje je brat Šaban Begić održao dulji govor ispred Sokola i u tome prikazao današnju neophodnu potrebu o ra­ zvitku Sokolstva i t. d., a zatim se je povorka uz najveće i najoduševljenije poklike povratila pred čita­ onicu „Zmajevac", gdje je g. Abdulah eff. Gojačić održao dulji govor o razvitku, radu i napretku Gajreta i zahvalio se svima prisutnim, koji su prisustvovali povorci, te na svršetku pozvao sve prisutne, da svi zajednički kliknu, da Svemogući Bog poživi Njihova Kraljevska Veličanstva Kralja Aleksandra 1. i Njegovu uzvišenu Kraljicu Mariju, Prestolonasljednika Petra i cijeli slavni i uzvišeni Kraljevski Dom! Iza toga se je povorka razišla, te je nastalo sijelo i igranka u bašći čitaonice „Zmajevac" sve do kasno u noć. G ajretov dan 6. sep te m b ra kao što svake tako i ove godine, proslavljen je u B. Luci svečano. Na 4, septembra održan je teferič koji je potpu­ no uspio. Na teferiču je sudjelovalo Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo" i g. lrfan Karabegović. „Jedinstvo" je bilo burno pozdravljeno pri na­ stupu i završetku вуаке pjesme, jer ih je izvodilo na sveopće zadovoljstvo. Naročito valja istaknuti ženski zbor „Jedinstva", koji je ovog puta sa pjesmom od Bošnjakovića „Pjesme iz Bitolja" ostavio odličan uti­ sak. 290 Glasovni materijal „Jedinstva je vrlo dobar, a j pjesme su vrlo dobro tehnički dotjerane i izvedene. Za ovako lijep uspjeh „Jedinstva* najveća zasluga рг,. pada njegovom odličnom horovođi g. prof. Vladimiru Miloševiću. I g. lrfan Karabegović kao uvijek i ovog puta, 0stavio je sa svojim ljupkim glasom snažan utisak. Pored drugih odličnih gosti teferič su posjetili komandant mjesta đeneral g. Stamenković, pretsjednik vakufskog mearifskog vijeća ing. g, Suljaga Salihagić, 1 gradonačelnik g. Hasanbeg Džinić. Na 6. septembra svi su odbornici prisustvovali u 10 sati svečanoj dovi u Ferhat-pašinoj džamiji a ц 2 sata poslije podne priredili su pitomci akademiju u internatu. Preko dana prodavane su Gajretove otkupne znač­ ke, a oko rasprodaje mnogo se angažovao ženski od­ bor Gajreta. Prihod Gajretova dana bio je 5.114. 25 Din. Proslava Gajretova dana u Trebinju. Kako svake tako i ove godine Mjesni odbor Gaj­ reta u Trebinju sa svojim članovima i prijateljima sve­ čano je psoslavio „Gajretov dan". Preko cijelog dana prodavane su Gajretove znaČ ke, a na večer je održan, koncarat pred kafanom „Pod Platanima". Na koncertu je održao predavanje o „Gajretu i njegovom radu" Muharem Resulbegović prav­ nik, a učenica Salahović deklamovala je „Pozdrav Gaj reta Prestolonasledniku Petru*. Na koncertu je svirala Vojna muzika. Moralni i materijalni uspjeh proslave „Gajretova dana* je zadovoljavajući. Razne vijesti Uspjeli rad na organizaciji Gajretove radionice za izučavanje i izradu ručnih radova u Trebinju. Dana 2. septembra o. g. održana je mnogobrojno posjećena skupština (preko 300 osoba) na kojoj su po­ slije održanih govora od strane pretsjeđnika Mjesnog odbora Gajreta g. Mehmedage Zubčevića, Hafiz ef. Buturovića imama-matičara, Tahir ef. Pozderovića vje­ roučitelja i Redžep ef. Hajrovića sudije, koji su prisu­ tnim skupštinarima obrazložili značaj ove ustanove i umolili ih da odmah pristupe u članstvo i svakom prilikom pomažu radionicu, jednoglasno primljena pra­ vila „Gajretove radionice za izučavanje i izradu ruč­ nih radova u Trebinju". Poslije prijema pravila skupština je izabrala u* pravu radionice koja se konstituisala ovako: Pretsje­ dnik Muharem ef, Kulenović šer. sudija, ppretsjeđnik Mehmedaga Zubčević trgovac, Sekretar Sađović 0Mustafa drž. činovnik, blagajnik Čuetović Alija drž �činovnik, odbornici: Mahmutaga Zubhevih trgovac, Mujaga Kapetanovih penzioner, Smailaga Hajdarhodžić tr­ govac, Murataga Kabil trgovac; zamjenici: Jusufaga Mursel trgovac, Hifzija Bakših trgovac, Zejnil Begovih trgovac, H U80 ćatovh obuhar. Sa skupštine je poslana pozdravna depeša pretsjedniku glavnog odbora Gajreta g, Dr. Avdi Hasanbegoviću. Kao dobrotvori radionice sa ulogom od 1000 Din. upisala su se slijedeha gospoda: Braha Kabil, Omer Resulovih, Braha Zubhevih, Arif Begovih i brat, H. Husaga Šahovih. Kao utemeljaći sa 5oo Din. upisala su se slijede­ ća gospoda: Avdo Kabil, Braha Cvijetih, Jusuf Salahovih, Abdurahman Arslanagih, Smajo Zubhavić, Murat Bilalovih, Mustafa Ćatović, Hasan Zubhevih, Braha Bakših, Muharem Kulenovih, Salko Sadovih. Hajrovih Redžep, Berhamovih Salko, Hasan Karađa, Arnautovih Mehmed, Mustafa Jakupovih, Braha Oatovih. Kao dobrovoljni prilog upisaše po 250 Din. gg. Smail Fetahagih, Omer Tihih, Mustafa Begovih, H. laga Salahovih, Adem Kapetanovih, Mustafa Kapetano­ vih, Ilijas Karamehmedovic, Sabitbeg' Resulbegovih, po 240 Din. Sajto Dilic, po 200 Ј)Ц . 'Čustović Alija, Hadžiahmetovih Mustafa, Had 1ovih Ahmet, Osman Selimovih, po 150 Din. Mustafa O. Sadovih, Zelihih Sma­ jo, Brahkovih Alija, Zejnil ^ejiih.'po 125 Din. Jusuf Mursel, Braha Busuladžih, po 120 Din. Ibrahim Zubhevih, Hadžovih Huso, Rokolj Ajdin, Osman Alehkovih Avdo J. Fetahagih, Husnija Ćatović, Fešo Hadžovih, Osman Alibegovih, Hafiz Hasan Babović, Zubheviž АЧ lija, Zahir Viđen, Karamehmedovih Huso, Hakija ćatovih, Edhem Mulalih, po 100 Din. Maho Volić, Salko Misirlih, Hadžijahovih Hazim, Ahmed Dizdarevih, Husein ef. Dizdarevih, Smajo Arslanagih, Huso Arslan­ agih, Husnija Durakovih, Avdo Volić, Arif Galijatovih, Osman Alehkovih, Jusuf Babović, po 60 Din. Salko R jkih, Ahmet Busuladžih, Zaim Resulovih, Mahmut Ar­ slanagih, po 50 Din. Muharem Biledih, lbro Ćatović, Ibrahim Koho, Hasan Omeragih, Hasan Kapetanovih, Ahmet Omanovih, Braha Haverih, Mehmed Durakovih, Dizdarevih Muhamed, Derviš Vranić, Zaim Zubhevih, 30 Din., po 25 Din. Derviš Ćatović i 300 Din. Višo Asim. Dosada upisanih hlanova je preko 200. Napred iznesene cifre najbolje svjedohe sa koli­ kom je voljom ovdašnji muslimanski svijet primio o vu od Mjesnog odbora Gajreta u Trebinju poieklu inicijativu kad je u današnje teško doba ekonomske krize u pasivnom Trebinju moglo da se nakupi prilo­ ga preko 21.000- Din. i sa kolikom željom ishekuje, da vidi njen plodonosan rad. Гајрет омету. Алн доласкои г. Мустафе Зухрића шер судије у Сански Мост, a нарочито његовим избором за претсједника тамошњег мјесног одбора, рад за Гајрет кренуо je опет на ново, јер je г. Зухрик познат већ од прије са својим радом као повјереник Гајрета у Цазину. Г. Зухрић отпочео je рад од ,,елифч , јер сав рад до 1 јула о. г. требало je спужвом пзбрисати адактирати и у заборав бацити. Поред г. Зухрића, у одбор су унишла неколика вриједна, вољна, сабрана и добра члана, na се уздати иишаллах, да he све кренути на боље, што се то век и до сада опажа. Kao почетну тачку свога рада заказан je био и приређен у заједници са вакуфским повјеренством и свесрдном искреном сарадњом честитих гра^ана овогодпшњи Мевлуди*шериф 16. јула т. г. на вечер уочи недеље који je тако успио да се овдје не памти Сва оближња села џеиатиле су на исти дошла. Џчмија je била тако пуна, да су’ сви сеџду чинили на леђима пред собои у сафовима џематлија. — Прзо je г. Зухрик одржао предавање о рођењу и животу Мух-шед A. с, упозозоривши муслимане на наше мане, нерад, летаргију непросвекење, неодгој и друго што води пропасти на овом и другом свпјету. Осврнуо се и растумачио непе узвишене ајете из Курана који упукују императивно и траже од муслимана рад, просвјету, 8анате, чистоку и уредан живот, јер то води ереки овога н опога свијета. — Иза тога je 7-8 имама у најљетпе освјетљеној Хамзабеговој џамији проучило мевлуд на нашеи језику, a кроз мевлуд су се низале са лијепим гласом неколицине хафиза ашаре и илахије арапски и појсдини одлоици Башагикева мевлуда. — У дотвем боју no софама и у харему je било начичкано све мушких, a горљи бој све саме жене и то без дјеце ради бољег реда. Кроз читаво вријеме у џамији владао je одличан ред. Осим 8 имаиа шербе се дпјелило и осталим no свршетку мевлуда и дове. Шербе je до бивано и no 2—3 пута ко je желио, a доста сиромашних фамплија донијели су и no ибрик куки. Иза мевлуда отишли су сви у Гајретову читаоницу, гдје се остало у весељу и задовољству до 2 сата no поноки. Ту je опет г. Зухрик одржао један пригодан говор, позвавши све, да се ухвате у Гајретово коло и да риједак случај u неваљао одметнички примјер не смије биши никоме запрека u запорка просвјсти u раду који води cpefiu u бољитку. Г. Зухрик позвао je и упозорио градску омладину на ред, рад и озбиљност, на плакање чланарине те да грађани лијепим примјсрима и приредбама настоје привуки наше добре тежаке у наше редове. Ha то су се чуле ријечи од тежака na и стараца: „Ми за оваке приредбе не би жалили пјешке у Сарајево отики.“ — Шекер за мевлуд даровали су чланови Гајретов рад у Санском Мосту. Ha селу a и у вароши Сански Мост рад за читаонице, од којег je шербетом протекло. — До доГајрет био je прошле године посве заиро, јер су му- ласка г. Зухрвка у Сански Мост Гајретова читаонипа, нафици бургијади и сдужиди се свачим, да рад за њене просторије, кн>иговодство, ормари и др. сличило �retova pjevačkog društva pridonio je ne samo moral, no nego i materijalno. Okupiti omladinu i zainteresovati je za kakvu kulturnu akciju nije nitko umio 0nako kao »naš Husnija". Ova njegova sposobnost na­ ročito se osjetila u Gajretovom pjevačkom društvu. Gajret cjeneći njegov rad izabrao ga je jedno­ dušno na ovogodišnjoj glavnoj skupštini počasnim pret sjednikom nadzornog odbora. Građani grada Tuzle, prilikom njegova odlaska u Čapljinu, kao njegovo novo mjesto boravka pokaza­ li su svojim ispraćajem na stauicu da znaju cijeniti Pozdravne depeie pretsedniku Gajreta. vrijednost i agilnost valjana člana zajednice. Cazin: članovi i prijatelji Gajreta sakupljeni na I ovom prilikom Gajretovi radnici iz Tuzle že­ proslavi rođendana svoga visokog protektora i na kon­ le g. Šehoviću ugodan boravak u novom mjestu i mo ferenciji o radu za nas Gajret pozdravljaju Vas želeći limo ga da s ovdašnjim organizacijama ostane barem da i nadalje uživate plodove svoga rada na ponos svi­ U duhovnoj vezi, a da u Čapljni isto tako kaoi u Tu­ ju članova i prijatelja muslimanskog napretka. zli plodno i agilno razvije svoj rad za naš dragi GajPretsjednik: Jakić. sekretar Ćoralić je t. Jablanica: Prilikom osnivanja Mjesnog odbora Gajreta u Jablanici pozdravljaju Vas članovi Gajreta. Рад женског одбора Гајрета у Брчком Medar. Мјесни одбор Гајрета у Брчком дозначио јо Гл.одбоPrijedor: Proslavljajući na najsvečaniji način de­ seti rođendan Njegovog Kraljevskog Visočanstva Presto- ру своту од Дин- 313, од које своте отпада Дии. 163 lonaslednika Petra kao Gajretov dan sa svečane akade- на забаву, коју су приредиле ученице мјешовите наpozdravljamo pretsednika s1 toplim izrazom hvale i že- родне основне школе још на 29 новембра у корист lje za daljni nacionalni i patriotski rad. Гајрета, a Дин. 150 искупљено je 3 децембра на свадOdbor. би г. Хифзе Хаџвка. Осим тога још je дозначена сво Srebrenica'. Pododbor Gajreta u Srebrenici proslavljavajući rođendan svoga uzvišenog Protektora Nj. та од Дин. 174'- Од те своте Дин. )24'- укупљено Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Petra po­ je од курбанских кожвца, које дароваше: Смаил X. zdravlja svoga dičnpg pretsednika želeći mu svako Мехмедагић (2), Др. Абдулах Буквица, Сулејман Хаџиdobro i sreću. Živeo! алијагић. Авдага Кучукалић, Хамидага Шехић, Хф. Pretsednik: Gojačić. Мустафа X. Мехмедагик, Фехим Кучукаллк, Parao Trebinje: Sa brojno posjećene skupštine za osnu­ Зељковвк, Хф. Осиан еф. Зељковвк, Фехии Сејдик, tak Gajretove radionice ručnih radova pozdravljamo Vas želeći mnogo uspjeha vaŠem^ radu na kulturnom Бешлага Шеховик. Ha 16 јула о. г. праређена je забава, која je до! ekonomskom podizanju muslimana. Pretsednik: Zubčević нијела чист приход од Дин. 113616’je некии старинским киљерима и ашчиницама. -Г. Зухрић je одмах нашао најљепшв приземне просторије на најљепшем мјесту. те руши све што не ваља. Ha 17 јула у недељу читаоница je приредила свој теферич на Бараци (Чапље) изван С. Моста, који je такођер материјално a нарочито иорално успио. Теферич су посјетили гости из Приједора и то претсједник одбора г. Др. Хајровик те лијеп број грађана и тежака већином муслимана. Ispraćaj jednog vrijednog Gajretova radnika. Dne 5. avgusta napustio je Tuzlu dugogodišnji Gajretov radnik g. Husnija Šehović, penzionisani knji­ govođa I. Hrvatske štedionice. Prije dvanaest godina došao je u Tuzlu kao bankovni knjigovođa i odmah je ušao u društvene organizacije, gdje je radio potpu­ no nesebično - zdušno i davao je maksimum onoga što jedan član zajednice pored svojih privatnih i slu­ žbenih poslova može dati. 1, za g. Šehovića zaista nije moglo biti većega priznanja i satisfakcije, kada je bio penzionisan, da je šest društava u kojima je sarađivao uputilo njegovim mjerodavnim faktorima peticiju da se g. Šehović re­ aktivira u službi. Gospodin Šehović naročito je mnogo dao Gajretu i Gajretovom pjevačkom društvu. Za osnivanje Gaj- 292 Даљњи упис утемељача и добротвора T okom мјесеца августа уписаше се слиједеки добротвори: из Коњица: г. Ибрахим Гаврановик, ветерин&р. из Стоца: г. Мире Мичевик трговац, Инж- Ћемал Ризванбеговик шум. референт, Ћамил Грљевик званичник поште, Авдо Ј. Мехмедбашик посједник, Расим Ј. Мехмедбапшк, свршени геометар, из Сарајева: г. Др. Реља Кашиковик, љекар дра«. болнвце. Prilog iz Travnika. Još u mjesecu junu t. g. doznačio je travnički mjesni odbor Glavnom odboru Gajreta svotu od Din. 100 kao prilog Brade Ibrahimpašid. Hvala i iivilil � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f954917cd9d091393461e87710622c8.pdf c5394a87b6110c6d6a9b2c12f3cecad8 PDF Text Text ЈРЕТ ГОД. XIII. БРОЈ 18 Сарајево, 1. октобра 1932. Одгој наше омладине 26 августа ose године Главни извршии одбор Гајрета уиутио je иретставку Врховном старјеминстеу исламскс ejep• ске заједнице, којомје иреиустаио исламским вјерским властима вјереки одгој омладине у ceu.ua Гајретоеим кошиктима. Ту претставку достаеио je Главни одбор Гајрета у иреиису u Улема меџлису као u Уаравном одбору Вакуфског eujeRa у Сарајеву. Садржај иретставке еласи: „ Д р у ш т в о Г а јр е т , о сн о в а н о п р и је 3 0 г о д и н а са в адатком д а п р и д и ж е исламски дп о н а ш е г а н а р од а у св је то в И о м 'п р а в ц у , има и д а н а с гл а в н и в а д а т а к : д а ш к о л у је ом ладп ну и д а с т в а р а к адер п сл а м ск е и в т е л и г е н ц и је , т а ј в е о п х о д н о п о т р е б в и ф а к т ор sa и вгра дњ у бољ е б у д у ћ н о с т и в а ш е г ел ем ен та. П о б р о ју ом л а д и н е к о ју ш к о л у јв и о с п о с о б љ а в а за сав рем ев и ж и в о т Г а јр е т j e д а в а с н а јја ч е д р у ш т в о у н а ш о ј К р а љ е в и в и . О д с в е у к у в в о г б р о ја дававЈљ е м у сл и м а н ск е и н т е л и г е н ц и је Г а јр е т je ш к о л о в а о п р ек о 6 0 % • Д о С в је т с к о г ра та д р у ш т в о Г а јр е т j e ш к о л о в а л о м у с л и м а в с к у о м л а д и в у п о д је љ у ју ћ и jo j м јесеч н е с т и п е н д и је и в о т в о р е . П о с л и је н а р о д в о г О сл о б о ђ е њ а у У јед и њ ењ а , к ада j e Ц е в т р а л в а в а к у ф с к о м еариф ска ваклада у С а р а је в у би л а п р и с и љ е в а да, у с љ е д с в о ји х т е ш к и х ф п н а в си јск и х в епр илик а, р а с в у с т и с в о је ср е д њ о ш к о л ск е к о в в и к т е у С а р а је в у , М о с т а р у , Т у з л и , Б а њ а л у ц и и Б и х а ћ у , д р у в х т в о Г а јр е т п р еу зи м а с в е т е к о в в и к т е о д т а д а ш њ е в а к у ф ск е у п р а в е с а ц је л о к у п н о м ом л а д а вом која с е т а д а н ал азп ла у п о м е в у т и м и н тер н а т и м а . T ok o m д а љ њ ег с в о г а рада д р у п зт в о Г а јр е т о с в и в а у С а р а је в у ј о ш и ж е в с к и к о н в и к т и Ш е г р т с к и д ом , т е к о в в и к т е у П л ев љ у и Т р еб и љ у . Т а к о се д а в а с в е ћ и н а Г а јр е т о в и х п и том а ц а ш к о л у је п у т е м Г а јр е т о в и х ср ед њ ош к ол ск и х и в т е р в а т а , д о к се м ањ и д и о ш к о л у је п о м о ћ у Г а јр е т о в и х м јесоч н и х сти п ен д и ја . Г а јр е т о в и к о в в и к т и в ал а зе се у ов и м м јести м а : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) М у ш к и к о в в и к т С а р а јев о са Ж евсва » п Ш е г р т с к п дом » М уш ка ковви к т Т у зл а * Б ањ алука „ М оста р , Б ихаћ „ п » П л евљ е „ . V Т р еби њ е » V „ „ 1 0 0 в и то м а ц а 80 п и т ом и ц а 60 в и то м а ц а 40 40 35 40 33 „ „ , „ 10 9) У 9 Г а јр е т о в и х и в т е р н а т а см је ш т е н о je 4 3 8 У с љ е д п ом ањ кањ а в јер ск е о б у к е у осн о в в и м ш к ол а м а, као и с л а б о г к у ћ в о г и в је р с к о г о д г о ја , у Г а јр е т о в е коввикте д ол а зе ч е с т о п у т а д је ц а са сел а и из г р а д о в а , без икаква в је р с к о г о д г о ја a в је р ск е и в обр а збе. И а к о j e д р у в !т в о Г а јр е т с в је т о в в о , о н о je н а с т о ја л о д а пр ем а св о ји м м а т ер и ја л в и м м о г у ћ в о с т и м а п р о б у ф у је и в ак а л ем љ у је и в јерски о д г о ј и о с је ћ а њ е ea в је р с к у в а јед в и ц у к о д ом ладин е у Г а јр е т о в а м к онвик тим а. У т у с в р х у д р у ш т в о je у з а м а д о и ц а р о ч и т е в је р ск е в а сп и т а ч е sa с в о је к он в и к те. T a в је р ск и ва сп и та ч и , 293 �и з р е д о в а ил м ије, в р ш и л и с у н а д з о р н а д в р ш е њ е м в је р с к н х о б р е д а о д с т р а н е п и т ом а ц а -и ц а т е isy, п о р е д т о г а , о д в р ем ен а д о в р ем ен а одр ж а ва л п п и т ом ц и м а -п ц а м а п р е д а в а њ а ив и сл а м ск е н с т о р и је и и с л а м с к о -е т и ч к о г о д г о ја . И п о р е д о в и х н а с т о ја њ а д р у ш т в а Г а јр е т да д а д е с в о ји м п и т о м ц и м а и п и т ом и ц а м а ш т о б о љ и в јер ск п о д г о ј, д е ш а в а с е п о н е к а д а д а с е п р и г о в а р а с а о з в је с н и х с т р а в а д р у ш т в у Г а јр е т д а н е п о с в е ћ у је д о в о љ н у п а ж њ у в је р ск о м о д г о ју . Ф у н к ц и с н е р и д р у ш т в а I а јр е т , у н а с т о ј а а у и н а п ор и м а о к о в је р с к о г в а с п и т а њ а Г а јр е т о в е ом л а ди н е, п р е т р е с а л и с у о в о п и т а њ е у п о сљ ед љ е в р п јем е в и ш е п у т а , а а je т а к о Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а 8акл>учио д а п и т а њ е в је р с к о г о д г о ја ом л а д и н е у с в о ји н и н те р н а т и м а п о в је р н нагапм и сл а м сх и м в је р с к и м в л а с т и м а . У том ц и љ у з а к љ у ч а о je Г л а в н и п в в р ш в п о д б о р д а се о б р а т п м о с а о в о м м о л б о м в п с о к о м С т а р је ш и в с т в у и сл а м ск е в је р с к е 8 а је д н и ц е д а o n o и 8 вол и и з р а д и т и н а с т а в н и п л а н sa в је р с к и о д г о ј ом ладин е у Г а јр е т о в и м к о н в и к т и м а и д а п м е в у је , из р е д о в а и с л а м с к и х в а јб о љ и х т е о л о г а , в је р ск е в а с п и т а ч е у св и м а Г а јр е т о в п м к о в в и к т п м а , к о ји ћ е се б р и н у т и з а и з в о ђ е њ е т о г а в је р с к о г п л а в а п з а в је р с к и о д г о ј у о п ш т е . Р а с п о р е д ч а с о в а в је р с к и х п р е д а в а њ а и в је р ск е о б у к е у п о је д и в и м и н т е р в а т и м а у д е с и л и б п в је р ск и в а с п и т а ч и с п о р а з у м н о с а у п р а в а м а и н т е р в а т а т а к о , д а ч а с о в и в је р с к е о б у к е в е б и к о л и д п р а л в с а ч а со в и м а у ш к о л и . Б у д у ћ и je п о ч е т а к ш к о л с к е г о д в н е в а п р а г у , Г л а в н о м и б в р ш в о м о д б о р у Р а јр е т д ч а с т je ов п м у ч т и в о за м ол и т и в и с о к о С т а р је ш и в с т в о д а n o о в о м п р е д м е т у д о в е с е с в о је х и т н о р и је ш е њ е и д а в а с о т о м р и је ш е њ у и з в о л и о б а в в ј е с т и т п “ . Реформа средње вјерске каставе (медреса) у границама бивше Босне и Херцеговине Претсједник Вакуфско Аеарифског вијећа инж. г. Суљага Салихагић, upecao je приликом посљедiber засиједања Управно!, одбора Вакуф. вијећа у Сарајеву слиједећу оретставку Управном одбору: „Пош то досадања настава у мусли.чанским вјерским заводима, a нарочито медресама, ни издалека не одговара потребама Исламске вјерске заједнице и заостаје за савременом наставом и вјерским заводима других конфесија, то поднашам предлог Управном од бор у Вакуфско-меарифског вијећа да се cee досадање медресе укипу, ш да се но подручју овогa Улема- меулкса оснују три средње медресе. Молим да се овај предлог вретресе још tokom садањег засиједаља Управног одбора, na да се достави надлежном Улема-меџлису, да исти изволи у својој компетенцији усвојити га na да тако у заједници с вакуфском управом реорганизујемо нашу средњ у вјерск у наставу, која je темељни и битни у сл о з за опстанак Исламске вјерске заједнице у овим крајевима. Образложење: Ж алосна je, али истинита чињеница, да je вјерски одгој и морал Исламске вјерске заједнице у нашим крајевима у посљедњим деценијама ишао све на ниже, тако да се сви пријатељи нашег вјерског васпитања и опстанка м орају озбиљ но позабавити узроцима тога назатка и потражити начина, да се наше вјерске наставе и то како на основном , тако u на средњ еш колском. A ово je стањ е резултанта културног назадовања источних исламских народа, од којих см о n ми црпили св оју снагу и великог прогреса западне културе коју см о ми стално алн безусп јеш н о кушали да одгурнем о о д се б е . Ja Ку бити сл ободан, да се овога пута, како то о у предлогу стоји осврнем сам о на нашу средњ у наставу. Hama средња настава сконцентрисана je у главном у нашпм медресама. Ми см о у Босни и Х ер цеговини пмали до недавно 29 такових М1едреса, a сада их имамо 18. Т у je као прва и најважнијаГази Х у ср ев бегов а медреса, која je знатно преуређена и модернизирана. За тим 5 такозваних „реф орм ираних“ м едреса у Тузли, Бањој Луци, Бихаћу, Травчику u Зеници и напокон 12 старих м едреса: Мерхемића и Атмејдан у Сарајеву, т е м едресе у Грачаници, Градачцу, Коњицу, Ф очи, Виш еграду, Брчком, Бијељини, Рогатици, Зворнику и В исоком . Ове м едресе лиферују нам у главном наше имаме и муали.ме, већином no касабама и селима. К о je имао прилике изближега да посматра ов е пионире нашсг вјерског васпитања, којима je повјерен одгој младежи, на којима треба да остане наша будућн ост, и који треба да руководе цјелокуш ш м душ евним пан културним животом нашега вслам ског народа, о с о бито на селу, тај je могао да уочи у м ного слу- ти узроци отстране и да с е уп отр еб е нова средства за очувањ е u подизање Исламске вјере и морала у овим крајевима. Д а см о дошли до оваквог теш кога стања у задаћи и када в х упоредимо са свеш теницима дРУ* овом гих 2 94 погледу, кривња je на цјелокупном систем у чајева једну жалосну чињеницу, да 0 В'И многи имами u муалими нису ни близу дорасли повјереној им конфесија, опда тек видимо, да иаши имами и �Јц.уалими не могу ни взблиза да издрже паралелу с овима. Овоме су криви наши вјерски заводи, који нам нису кадри да лиферују онакав имамско-муалимски нараштај, какав нам je у данашње вријеме у нашој Отаџбини неминовно потребан, a то су наше медресе. A ko само погледамо површно многе од ових наших просвјетних завода, у нама се одмах узбуде осјећаји срама, стида и бола и сваки културни муслиман ocjeka се пониженим, када види те своје просвјетне заводе. Не зна се шта je горе. Или нехигијенски ур< ђај зграде или методе рада мудериза-настанника и талебе-ученика. Ш та више имамо no неким мјестима и ту аномалију: имамо мудериза, a да немамо медреса, као у Бугојну н Чајничу. Многе су медресе до сада пале жртвом дезолатних приликом у које су запале. Тако на примјер Мостар, који je до недавно словио као првокласно мјесто у погледу вјерске наставе — нема сада m i, једне медресе, као што ни сва остала Херцеговина осим Коњица, чија медреса постоји још само no имену. Ова je медреса дотле довед^на^ да )е деградирана од стране самог високог Улема меџлиса на интернат за сеоску дјецу, која тре^а ту да прено- / кивају. Ш та више Улема меџлџс je лишио својим једним ријешењем ову медресу њене квалификације као медресе и на тај начин, тиме. што je дозволио, да се у ту no имену медреоу могу примати дјеца u без основне школе, као што u -без друге основне вјерске наставе. A ko размотриио у погледу буџстском тих наших 18 медреса, видимо међу њима једну огромну разлику, коja не допушта никакве ко.чпарације. Буџет овпх медреса почиње са циглих 2.000 Дпн. roдишње (укупно за личне и материјалне издатке!) код Мехмедпашине медресе у Фочи, или са 2.900 Динара код Свирачке медресе у Градачцу u поменуте коњичке медресе и достиже цифру од 982.777 дин. код Гази Хусревбегове медресе у Сарајеву. Bek се из ов'Их наведених цифара види јасно ужасна и неприсподобива дисхармонија између наших средњих вјерских завода и век ове цифре јасно говоре, да се ове аномалије морају отстранити. Јер шта се може очекивати од једне медресе — средње школе — чији je гоцишњи буџет свега 2 00 0 Дин. и то 1.600 дин. личних издатака и 400 дин. материјалних?! Зар није сувишно констатовати, да се с оваквом сумом не може издржавати (изв-инита ми за израз) ни један ћумез, a камо ли један средњи вјерски завод Исламске вјерске заједнице Краљевине Југославије! Какве резултате може давати један вјерски завод, то je свакоме мисаоном човјеку јасно. A какво стварно и даје, то в-идимо често пута no нашим се- тима, гдје сусрекемо иаше вјерске душобрижнике, који не само да се не знају ни потписати нашим националним писмом, него ли ни арапским писменима, на којима су тобож е примали вјерску знаност и културу. И како овакви наши вјерски претставници могу да послуже своме народу и оној сврси, којој су намијењени и којој служе њихове колеге других вјера са средњом и вишом свјетовиом и теолошком спремом — no гдјекада факултетском са докторским титулама — то може свако да просуди и очигледно види Beh ово што сам навео, јасно говори, да ne смијемо апсолутно више чекати, него да морамо одмах Бриступити темељитој реорганизацији наших средњих вјерских завода — медреса. И то тим прије, што je број муалима и имама, који су свршили укинуте средње вјерске заводе: Дарул-мувллимина и Окружне медрере — готово посве вшчезао. За то je иој предлог у погледу ликвидираља досадањих медреса посве дозрио na нам je апсолутно потребцо^ докинути ове медресе, које су взгубиле дарно право na оастанак и на њиховим рушев^инама истодобно изградити нове, савремене n цјелисходно распоређене средње вјерске заводе — Ј вб д р есе^ Moj предлог и^е за тим, да се све досадан>е ликвидирају, односно тако преуреде, да се оснује, односно реорганизује и прошпри медреса у Тузли, Бихаку и К оти ц у (пли М остару) као средњи вјерско-просвјетни заводи у којима ke се no ш ест година подучавати вјерска и свјетовна настава коју треба у овим заводима а.чалгамисати. Да с е надал>е у Сарајеву постојека Гази Хусревбегова медреса преурсди као висока медреса ~ Алијја — као што je и преуређенз. Овај rope наведени распоређај медреса у Тузли, Б ,ха к у п Кољицу односно М остару одговарао бн потпуно u потребама наше средљс вјерско просвјетне наставе и географском распоређају иас м-услимана, a мислим да би се и буџетска могукност могла наки. Тузла je u њена околица, наш и бројно и матерпјално најјачи крај. Он има медресу, коју сам лично видио и која прилично одговара иашим потребама. Ha ту се м едресу трош п данас 84.800 дин. и то 6.200 на материјалне и 78.600 дин. на личне издатке. Ова сума материјалних издагака када се успореди са личним, доста je ниска и незнатна и овде би требало буџ ет неоспорно повекатн п измијенити. К од тузланске медресе нијесу унешени у материјалне трош кове они бројни дарови у нарави, које тамошња ехалија допринаша томе вјерском заводу. Друга би м едзеса требала да буде у Бихаку, у цевтру наше јуначке крајине, која je исто тако густо насељена м/слиманским становништвом, као 295 �ш то u Посавина и које за такав завод лмаде u врло подесну зграду, која данас лежи празна. Tpeha би медреса требала да се даде Херцеговини, која би требала да вма исто једну медресу. A ko погледамо буџет наших 18 медраса онда видимо да те медресе све скупа стоје 1,306.447 дин. од чега отпада 757.072 дин. на материјалне издатке и 549 375 дин, на личне вздатке. Од ове укупне сум е од 1,306.447 дин. ош ада на сам-у Гази Х у ср ев бегову медресу у Сарајеву 982.767 дин. ш то износи готово двије трећине цјелокупног буџета свих медреса бивше Босне и Херцеговине. Све остале. м едресе трош е годишње динара 323.680 од чега отпада на материјалне издатке 43.700 дин. и на личне издатке 279 980 динара. Moj предлог иде надаље за тим, да буџетске ставке свих досадаш њих м едреса распореде се на буџет ових нових преуређених медреса. С формалне стране мислим да не би било непремостивих тешкоћа. Шарти-вакифима би*хе удовољило на тај начин, ш то би њ ихов« вакуфи били стварно употребљени у сврхе медреса. којима с у u намијењени. Тиме што би »re медресе биле локално друкчије распбређене, мислим, да не би било оправдане шеријатско-правне запреке. У буџетском погдеду било би взвјесних потешкоћа, ш то би суд1а »од 323,680 дин. нас буџетира 17 м едреса) распоређе; с Khalid Banning: I I ШФ' дресе била прилично ниска, ако би се ове м едЈссе хтјело, — ш то je и моја накана да поста&и gg савремену базу. Али обзиром на факат, да тузлав. ска медррса са 85.000 динара мож е прилично да удовољава својим потребама, мислим да би суме 0 no 110.000 дин. за поједину м едресу биче приллчао достатне. A у колико не би биле достатне мишл*. л>а сам, да би наша вакуфска управа требала За оваке еминентне наше потребе потражити сретстава рсдуцирањем неких других мање важних потребад налажењем нових финансијских врела у ову сврху У осталом би се могло и од буџета Гази Хуср евбегове м едресе неш то уш тедити за ова ДруГе 3 м едресе, јер би ове вршиле исту улогу и Газиној медреси, као впсокој — Алији — давале материјал који би она требала даље да усаврш ава и тако исту растеретивале — као ш то с е мале ријеке саливају у велику. Обзиром на св е он о што сам навео слободан сам најусрдније замолити Управни одбор Вакуфско меарифског вијеКа. да ов у ствар узме у најозбиљнији ттретрес и да замоли високи Улема меџлис да овоме иницијативном предлогу поклони св оју пуну пажшу, M oje je лично, скром н о мишљење да би нова вакуфска и илмијанска управа учинила велику услугу нашој народној вјерској просвјети ако би овај предлог узела за подлогу решавања овог нашег најкрупнијег и највиталнијег питања, које стоји на днерном реду и које вапије за св оје решење. I Unutrašnja i spoljašnja religija. Prava bit religija ne sastoji se u spoljašnostima nego u svom čistom obliku predstavlja najvišu m oral­ nu pokretnu silu koja m ože da uhvati korjena u ljud­ skim srcima, pri čem u cerem onijal i ritus igraju sp o­ rednu i podređenu ulogu. Religija koja obredima i spoljašnim formama pridaje odlučujuću važnost sliči jed­ nom praznom orahu, šupljoj ljusci i ni malo nije u stanju da čovječanstvo unaprijedi niti da brani poje­ dinca od neprijatelja u njemu samom, kao i od štetnih uticaja njegove okoline, niti da ga vodi njegovoj životnoj svrsi i da ga približi pravoj sreći. O d svih religija Islam je najmanje zapao u for­ malnosti. Doduše za vrijem e dugotrajnoga propadanja, tako u doba krstaških pohoda i za vrijem e posljednih stopedeset godina pred svjetski rat, opaža se takođe u Islamu jedna rastuća tendencija da se gubi u sp o­ ljašnostima. D ržalo se praznih formi i zaboravljalo na pravi smisao. A li ipak i u doba najdubljega pada ni­ kada se nije m ogla uništiti unutrašnja jezgra. I ma da je on dugo bio jedva primjetan, ipak je on drijem ao u pozadini svagdašnjih političkih i gospodarskih prilika, uvijek spreman da se probudi i da se pridigne za no­ v a djela. T ak o mi u Islamu nalazimo velike religiozne lič­ nosti i u vrijem e najdublje d ek ad ence i poremećaja, kada se činilo da su osjećaj jedinstva i m isao daljega razvijanja g otovo iščezli. P erioda krstaških ratova iz­ nijela je za prim jer ljude kao što su Nur-ud-din i Sa lah-ud-din Ej zubi*, koji su utjelovili pravi duh Islama i učinili da on iza svoga pada opet zasja u svom nekdašnjem sjaju. Također je u Turskoj, gdje je usljed podvrgnuća duhovništva pod državnu vlast, što je u činio Sulejman Veliki, religija ubrzo postala oruđe za političke svrhe, došlo na neko vrijeme do potpunoga v jeck og obamiranja. Tada je Islam značio još neki prazni ritual. I us­ ljed osobitoga položaja, koji je Turska kao sijelo halifata uživala u islamskom svijetu, prešao je ovaj religiski marazmus od nje i na ostala islam ska područja A li usprkos ovoga za Tursku tako štetnog religiskog opadanja, koje je bila potpuno okljaštrilo dalje širenje Islama, zahvaljivala je zemlja baš toj religiji, koju je bila zanemarila onu čudnovatu i zapanjujuću moralnu Salahudina je opjevao Kessing u svom dramatskom spjevu: „Nathan der Weise“. — q p - prev. �šna^u. Jer Islam joj je dao podlogu, na koju se osla­ njala i pom oću koje je Turskoj uspjelo da kroz sto­ ljeća podnosi navale gotovo čitavoga svijeta, da pre­ živi vrlo slabe uprave unutar zemlje, da prebrođava preokrete za preokretom i da se uvijek nanovo reor­ ganizira. Mi vidimo kako ovaj veliki turski narod, ko­ ji po hrabrosti i srčanosti ne ustupa ni jednoj drugoj naciji, poslije iskušenja koja bi uništila svaku drugu naciju i poslije neuspjelih ratova s Italijom i balkan­ skim državama stupa u svjetski rat. Mi sm o svjedo­ ci njegovih besprimjernih djela na Dardanelama i u Pa­ lestini. Konačno po svršetku svjetskoga rata Turska leži do temelja razrušena. A li odmah poslije toga ona se sna­ lazi i bez tehničkih sredstava, bez novca i bez prija­ telja, ona potpuno uništava grčku vojsku koja je bila opskrbljena tekovinama modernoga doba i koja je bi­ la podupirana moćnim prijateljima. Turci su se pouz­ dali u Boga i u svoju vlastitu krijepost i na ovoj ba­ zi utemeljili jednu novu državnu tvorevinu među osta­ lim državama. Ništa ne mijenja na ovoj činjenici da su neki žurnalisti, koji su bili slabo obavješteni o pra­ vom stanju stvari i koji su više računali na zabavu svojih čitalaca nego na istinu, upotrijebili glupe iz­ vještaje koji su katkada ticali i pitanja hilafeta i to samo na to da bi dokazali da se nova Turska odrek­ la Islama. 0 tome dabome nenja-ni* govora. Naprotiv u Turskoj se govori: k a d ,su taka djela koja su ne­ davno izvršena moguća u momentano ukočenom e Is­ lamu, kako će tek v eća u tm duće morati biti djela, koja će omogućiti nanovo probuđeni Islam, koji se oslobodio one mreže praznovjerja i spoljašnosti koju su znali jednostavni i neuki skolastičari i sveštenici da opletu oko religije! Poznajemo čuda koja su potek­ la od bož. poslanika i njegovih sljedbenika. A ova čuda će se obnoviti vraćanjem natrag čistom Islamu koji potpuno odbacuje svešteničke dodake i sofizme. Ali za proces podmlađivanja, koji je zahvatio Islam, svjetski rat čini osobiti preokret. Jer on i mirovni ugovori izazvali su pometnju u tom da Islam u današ­ njim prilikama ide zaokolišnim putem. T o uključuje u sebi bezuvjetni povratak prvobitnom neiskrivljenom vjerovanju koje naučava Kur-an i Muhamed a s. kao i odbacivanje one gomile mutljaga, koji se u toku vre­ mena pomiješao sa čistom naukom i koji nije ništa drugo nego djelo ograničenih i uskogrudnih sveštenika. Čista nauka Islama nema ništa ukočenoga nego je u opreci sa svakom drugom religijom, sa neobičnom sposobnošću prilagođavanja svakdašnjim prilikama i daje slobodan put svakom razvijanju, a da ipak ne izgubi čvrsto tlo i moralno uporište. Pošto se okrenuo prema današnjim prilikama, Islam je istupio iz periode ukočenosti zadnjih stopedeset godina. A privlačnu snagu, koju je privremeno bio izgubio, opet je neumanjenu zadobio. U A frici naime po svršenom ratu broj novo pridošlih islamskih privrženika iznosi na milione. A li također u Carigra­ du ne samo da ima veliki broj ćrk a , nego također i Rusa; pa čak i nekoliko francuskih enlente - oficira koji su prešli na Islam. A ko je sada u čitavom svijetu Islama, poimence u Turskoj, živo nastojanje da oslobode religiju od uko­ čenih. spoljnih formi i da joj daju unutarnji karakter, kakav i odgovara biću Islama, to ova nastojanja nai­ laze u dva pravca na otpor. Za neke je, naime, bor­ ba protiv spoljašnosti jednaka diranju u samu religi­ ju. Oni ne žele niti jedan trunak napustiti od staroga, jer se boje da ne bi potkopali samu zgradu vjerova­ nja. Drugi bi naprotiv htjeli da napadnu na samo jez­ gro pobožnosti, sve pod izgovorom da, kao protivnici obreda i svega što je spoljašnje, istaknu svu važnost onoga unutarnjeg. I kad bi sve išlo po njima od čita­ v og Islama ne bi ostalo ništa. P o našemu mišljenju ne smije se učiniti nikakav po­ kušaj da se ma kakom silom odbace formalni propi­ si Islama ili njegovih obreda. K o hoće, može ih zadr­ žati, ali to mora biti dragovoljno. Naprotiv ovo nesmije više biti kao opća obavezna norma. Treba samo da onaj obavlja formalnosti koji ih još nalazi kao zbi­ lja punovažne. U ovom pogledu doživljavamo često puta neobične slučajeve. Poznavao sam n. pr. u Turskoj nekih ljudi koji su pohađali kršćanske škole gdje se naravno sve moguće pokušavalo da ih odvrate od Islama. 1 usprkos tome ovi su se ljudi redovno molili i postili Ramazan. Druge naprotiv, koji su posjećivali islamske škole odbijalo je jalovo i neproduktivno po­ našanje sveštenika. Budući da su u toj školi silom tje­ rani, nikada im nije padalo na pamet da obavljaju molitvu ili da poste uz Ramazan. „U vjeri nema sileveli se u Kur-anu. I jedna religija koja ide samo za spoljašnostima i ne hvata u srcima dubljega korjena, koja se uzima samo da se javno pokaže, i koja se ne vidi iz samog našeg djelovanja, nema nikakve vri­ jednosti i, onda je kako Kur-an uvijek naglašava, Bog samo strašilo. Mora li se sada u svega ovoga što je rečeno razumjeti da se obred u opće može zanemariti i da su uredbe kao: molitva, post, h od oča'će, abstinencija itd. samo uredbe drugoga reda preko kojih se po vo­ lji može preći? T ° nije naše mišljenje. Jer svi ovi ob­ redi imaju svoj dobar smisao Mi se dakle ne borimo protiv toga da ih vršimo, nego protiv toga da ih sa­ mo formalno vršimo! Mi ih moramo vršiti ali s punom sviješću njihove važnosti po jačanje volje. Jer ov o je polazna tačka: u Islamu je obred, kao ni u jednoj drugoj religiji, u uskoj vezi sa podizanjem i jačanjem volje. Nikakav drugi postupak ne djeluje na volju ta­ ko osvježujući i čeličeći kao pranja koja Islam propi­ suje. Molitva zove vjernika pet puta dnevno od svakdašnjeg posla pred njegova Stvoritelja. Time ga također podvrgava strogoj disciplini njegove volje i energije. Samo pomoću discipline mogu se stvoriti velika djela. 297 �i zajedničko molenje s ostalim vjernim u općini (džematu) vrši na svakog pojedinog člana disciplinsku i zauzdavajući moć. K oliko je mnogo trebao discipline mali i divlji arapski narod da bi ga ona učinila spo­ sobnim za ona velika djela za koja je bio određen. Jačanje volje je također onaj smisao što ga ima post u mjesecu Ramazanu. Dugo mučenje uzgred nanovo oživljava užitak i tako je ono jedan odličan palijativ protiv svake nećutljivosti (tuposti). Uzdržavanje ^ žestokih p ića je također jedan zahtjev koji služi ču. vanju naše slobodne volje. Ovaj zahtjev Islam dijel; sa propisima i porta. K ao svaki borac u sportu upra. v o isto tako mora i musliman, k oji je na duhovnom i kulturnom području b orac za najviši cilj. u svako doba biti trezven i čuvati vlast nad samim sobom. S njem : M u stafa P a šić lbnul-Ajn: O d g o v o r Um ije Pogrešno je držati inteligencijom sve one što su skinuli fesove, a još je pogrešnije držati alimima sve one, što su natukli turbane. T o je samo vanjština iništa više, a prije nego se upustimo u tretiranje ovog pitanja, treba da raščistimo pojam i jedn og i drugog. Ko je svjetovna inteligencija to je dovoljno po­ znato. Budući da nema klera u Islamu ili posvećenog lica, to ni naši klimi nisu sveštenici u pravom sm i­ slu riječi nego obični Jjuđi, koji više poznaju Islam i njegove propise. U jednom od prošlih brojeva lista „Gajreta" g. Mustafa M ulalić-otvorio je paljbu bez iznimke na svu ilmiju, a za njim se je poveo i g. dr. Malik K ulenović. Zapravo članak g. Mulalića nije ništa drugo nego čitava serija nejasnih misli, koje je poplavila b u ­ jica internacionalnih fraza. Još da se pri tome nije malo izjasnio, ne bi mu se imalo ništa odgovarati, dok članak g. Dra Kulenovića, zaslužuje više pažnje. Kao što ni sva inteligencija ne dijeli u cijelosti m išljenje spomenute gospode (g. E. Miralem, ima ih kao on dosta), tako ni sva ilmija ne dijeli m išljenje Ulema- medžlisa i ostalih članova duhovne inteligencije (pravije ilmije) Vakufskog sabora, za koje ni ja lično ne bih ni pera smočio, da se ne radi o jednom čita­ vom staležu. P o riječim a g. Mulalića, zahtjeve svjetovne inte­ ligencije u Vakufu redom ću navesti i popratiti oprav­ danim protuzahtjevima ilmije, a to su: „Ona (svjetovna inteligencija) hoće da stvori od m uslimanskog elementa u Jugoslaviji evrop ejce savremene i sposobne za današnji život...“ „Inteligencija hoće, da jugoslavenski muslimani budu žive i oduševljene, fanatično uverene nacionalne jedinice..." — Ilmija želi, da se vakufska dobra upotreblja­ vaju u one svrhe, koje su u testamentu dotičnog vakufa spomenute, prepuštajući pojedincim a, školama i dru­ štvima nacionalni odgoj djece. A ko pak inteligencija hoće, da se vakufi, koje ona bude zavještala u naci­ onalne svrhe, upotrijebe u iste, neka to striktno u svojim testamentima odredi — mi nem am o ništa pro­ tiv. Svoju želju potkrepljujem o time, što i druge vjeroispovjesti smatraju želju zavještaoca neprikosnovenom. „Naša inteligencija ne m isli se upuštati u ралislamske utopije..." — Ako ilmija želi održati duhovne veze s osta­ lim islamskim svijetom , to ne znači da ona sanja o nekom panislamizmu. D ovoljni su razlozi ovoj želji navodi o Vaseljenskom saboru i Euharističkim kon­ gresim a g. E. Miralema, u čiji nacionalizam i patri­ otizam niko ne sumnja. „Inteligencija ne želi biti sam o čuvar grobova minulih vekova..." — Ilmija želi biti kako čuvar islamskih tradicija tako i grobova. Znam, tivcima, reakcionarima, da nas za to držite konzervaali to ništa ne smeta kad im adnemo čast imati iste nazore kao što ih ima na* rod čiji su pogledi na život u ovom pitanju najrealniji. caine Paul de Rousiers u svom djelu „L a vie ameri(am erički život) veli: „U N ew -yorku na neko­ liko koraka od Equitabla i Suretya nalazi se crkva svetog Pavla okružena grobljem , čiji najmlađi grobovi datiraju iz 1840 godine. N e nalazim ni jed n og Vankea — Ilmija želi da pom oću vakufa stvori od m u­ slimanskog elementa dobre muslimane, a ne samo muslimane po im enu. Svoj zahtjev opravdava time, što je islamski vakuf čisto vjerska institucija, a nje­ g ovi su skoro svi testamenti za vjerske svrhe. Crkve­ njegove ogrom ne vrijednosti. Tako isto u Bostonu u W ashington slreetu oko crkve »O lđ Suth Church« na dobra bilo katolička bilo pravoslavna, služe samo u crkvene svrhe, a njima raspolažu sveštenici dotičnih cr­ gantnijem kvartu pokazali jedan zapušten park, kava, pa zašto ne bi i ilmija kao najupućenija u islam ­ ske propise vodila glavnu riječ u našem Vakufu. 298 da bi m u palo na pamet da iskoristi ov o tlo unatoč etere se jedno staro grob lje, čija je tišina Čudan kon­ trast buci velegrada. U istom su m i gradu u najele* koji je zavješten pod uvjetom , da se u njem u ništa ne mi­ jenja. Zavještaoc je htio da priušti sv ojim sugrađanima slobodan užitak. O vo nisu rijetki slučajevi u Americi- t �Velika bi bila zabluda držati Amerikance neprijatelji­ „Slobodna riječ sa svojim vijestima ne samo da inma tradicije.« Ne m ogu, a da ne navedem u origi­ teresira muslimane nego i druge konfesije, pa to bilo nalu riječi istog pisca, koje se na ovo odnose: Les po volji g. Mulaliću ili ne. intentions exprimees dans le testement sont respectćs A sad ću da uputim par riječi i g. Dru Kuleavec une tel scrupule qu’on laisse les passants s’ecnoviću. rasser dans une rue adjacente, plutot, que de prendre Snebivao sam se od čuda, kad sam pročitao čla­ sur Ia superficite du jardin Г espace necessaire pour nak g. Dra Kulenovića. Pitao sam se: Bože moj, otkad Г ćlargir (Želje izražene u testamentima poštivaju se se ovo u njemu nađe ovoliki nacionalizam? Zar dugo s tolikom skrupuloznomu, da bi rade pustili da se vremena stenjao u okovima turske diplomatske disci­ prolaznik zgnječi u tijesnoj ulici, nego da se uzme pline, pa kad su ga oslobodili od ovih „strašnih" oko­ za njezino proširenje jedan dio parka va eksplodirao onakom strašnom detonacijom. Uzrok ovoj tačnosti objašnjava spomenuti autor Čekaj g. Doktore, i u ilmiji ima nacionalizma i pa veli: S neobičnom skrupuloznošću poštivaju se že­ patriotizma- Nijedan od teologa, bilo azharskih, bilo lje utemeljača, čija djela spomenuh, izgleda radi toga, carigradskih, ne etupi u tuđu službu nego se svi vrada se okuraže buduće generacije primjerom, kako se tišc svojoj dragoj grudi da joj pomognu. I među ilispunjavaju volje prošlih generacija ne bi li se i ove mijom bilo je nacionalista ne kad je nacionalizam, u njih ugledale. postao udica za lovljenje kariera, nego kad se je pla­ Neka su se Vak. povjerenstva, na čelu kojih je ćao arađskim kazamatima i frontom (r.Sakib ef. Korkut). bila svjetovna inteligencija, ogriješila o ovo, pa ie da­ Pustimo ovo na stranu i pređimo na predmet. lo povoda da je g. Sulejman ef. Kajmaković u Tra­ Nije ngi namjera ispitivati uzroke evropskog pro­ vniku zavještao svoje imanje u Muimul-adžezu, s či­ gresa, a još manje braniti kršćanski kler, koji ima jim imanjem raspolaže Šer. sud, a ne vakuf. dovoljno svojih advokata. Vidim g. doktore, da si malo primirišio Orient, pa bih Te molio, da me obaImajući u vidu onih sedan\ milijuna što su ne­ tragom iščezli, ilmija se boji, da gradeći mlin s tur*'" vjestiš, gdje je i u kojoj godini održan „famozni kon­ gres islamskih teologa" na kojem su zatvorena „vrata binama ne ostane i bez bungura. Nerentabilnost Vakufa ni u kojem slučaju ne smije idžtihada", da i ja udopunim svoju skromnu riznicu znanja sa jednim tako važnim događajem iz šer. za­ se pripisivati samo ilmiji, kad je s Vakufom većikonodavne islorije. Je li idžtihad zatvoren ili se je sam П"гп upravljala svjetovna inteligencija. zatvorio ili je još uvijek otvoren? I ilmija hoće, da budemo dostojni prestavnici Prije nego što odgovorim o trebamo znati, da islamske kulture, samo što je riječ „kultura" neodre­ ima više stepeni, idžtihada. Stepen. na koju aludira g. đen pojam, pa se mi razilazimo u shvatanju ove riječi sa g. Mulalićem. Dr. Kulenović, poznata je pod imenom „idžtihad muAko je kulturno uzimati u zaštitu alkohol, ma tlak" (apsolulno crpljenje Šer. presuda iz islamskih izvora) Ljudi, koji su deduktivnim putem došli do gdje se on uživao, onda im amo čast da smo nekul­ općih principa i pravila u crpljenju presuda zovu se turni kao amerikanci i neke evropske države; drugim apsolutnim muđžtehidima. riječima, da su amerikanci u svojoj prohibiciji alko­ Nijedan od poznatih apsolutuih mudžtehida kao hola u cijelosti primjenili „nesavrem eni" hadis: „Leanel-lahu fil hamri..." V elim , da je ovaj hadis nesa- što je Ebu-Hanife (rođen 80 umro 150 po H.) Malik (93— 179) Šalii (1 5 0 -2 1 4 ) Ahm ed b.Hanbel (164—241) vremen i stvarno on je još za većinu Evrope još ta­ Sufjan 8evri (97— 161) Ebu Sevr ( , . . — 240) Evzai kav, ali prema aktivnosti trezvenjačke lige mogao bi biti skoro i u cijeloj Evropi savremen. Osvrnuću se (80 -1 5 7 ) Davud Zahiri (202— 270) Taberi (204—310) na to kojom zgodom s naročitim člankom. Sramota ! nije zatvorio za sobom „vrata idžtihada* nego ih je Nečuvena je sramota, da ima muslimana pa još me­ jazom otvorio. Dakle, mora da je neko od mukalida đu inteligencijom, koji podržavaju ovu socijalnu bolju, (protivno mudžtehidu t. j. koji samostalno ne crpi presude, nego se služi gotovim ). Ebul-Hasan El-Karhi ovu mater zala (Ummul habais), dok je znatan broj bagdadski učenjak hanefijskog pravca (230— 340) ko­ kršćana digao protiv nje kuku i motiku, iako im je mu se pripisuje da je rekao ovu presudu: »Pošlje alkohol skopčan s obredom. što se tiče emancipacije žene, kako se ovo pita­ Ebu Hanife i njegovih učenika nema idžtihada«. Ovu Šer. presudu ili je primio od svog apsolutnog m udž­ nje u nas shvata, naći će odgovor onaj koga to bude interesiralo u m om e članku, koji je 'prije 3 godine tehida, komu se pripisuje a to je Ebu-Hanife ili ju izašao „Hikmetu" pod naslovom „Zlo koje i nama je sam iz vrela iscrpio. Prvo nije na temelju spome­ prijeti i u prijevodu članka velikog arapskog publi­ nutog; drugo nije mogao jer nije priznat a i sam pri­ znaje da nije apsolutni mudžtehiđ. Dakle logički sli­ ciste princa Šekiba Arslana. jedi da ih nije mogao, sve da je i htio zatvoriti. što se tiče naše štampe, osobito „Slobodne ri­ Pored spomenutog dokaza ova presuda ne važi ječi" u kojoj je veom a malo saradnika od ilmije na­ kad uzmemo u obzir, da je poslije Ebu-Hanife došao dam se, da će odgovoriti g. Mulaliću, samo ću to reći: čitav niz apsolutnih mudžtehida. 299 �Ne preosfaje drugo nego: ili su se vrata sobom zatvorila, (t. j. da se niko potlije spomenutih mudž* tehida nije smatrao dostojnim toga imena) ili su otvo­ rena. Većina islamskih teologa zastupa prvo m išljenje a ima ih koji zastupaju i drugo. Dakle, g. Doktore, tvom usamljenom mišljenju nema mjesta! Čujm o šta valja u im e istorije govoriti g. Doktore: »O d toga vrem eoa (idžtihada) stvoren je bio put sa­ m ovoljnom sektaštvu.« Ovako tvrdi g. Doktor i ovako m ože tvrditi onaj, koji nem a pojm a o islamskoj hi­ gencija nije dijelila u duhovnu i svjetovnu. Na prj. mjer najveći arap. filozof Ibn-Rvšal bio je ujedno i slavni malikijski kadija u Spaniji; tako isto i veliki istoričari Ibn Kaldum i Makvizija. A kasnije kad su 8e storiji. Baš naprotiv, dok je svako m ogao po svom e ćeifu navlačiti kuranska ajeta, dotle je i cvalo sam o­ rih slojeva i ovu su svoju misiju, dok su bili na vi­ sokoj stepeni morala dostojno i vršili. A gospodin doktor stavio bi im u dužnost * pored ov e velike mi­ sije još i nadzor nad hanovima i aščinicama (!) voljno sektaštvc. Upravo tri stoljeća po Hidžri, u sto­ ljećim a velikih apsolutnih mudžtehida, postojala je sva sila sekti i to: sunijf, šiije, haridžije, mutezillije, rafidije, m urdžije, nidžarijje, džeberije, huebulije i m ušebbihe. O d svih glavnih grana, imala je skoro svaka svu rilu podsekti, tako da ih je bilo oko sedamdeset. Počam od 4. stoljeća ovaj se je broj počeo postepe­ no smanjivati da je spao na dvije i to sunije i šiije. znanosti proširile i umnožile, kad su se ljudi morali naročito posvetiti proučavanju arapskog jezika da upo­ znaju islamske propise, tad s e j e od ovih ljudi formi­ rala duhovna inteligencija, te nije pravo sravnjivati je s kršćanskim klerom. Zapravo to su jedna vrsta orijentalista, koji su postali kopča izm eđu Islama i §i_ Baš sad ilm ija ima najcrniju sliku Orienta, na koji g. D oktor aludira i kojeg prestavlja zemaljskim edenom. S jednu stranu ateističko-nacionalna Turska tvrdi, da je ona laička država kao i francuska i da nema nikakve veze s vjerom , a s drugu stranu otima vakuf religiji i lišava je glavnog vitalnog sredstva. D ok Francuska daje kleru pored vakufa (crkv. do­ bara) još i druge beneficije, dotle Turska om eta i pri­ »Karakteristično je ustanoviti, da je baš od tog do­ vatnu incijativu. Ima m ogućnosti da Turska i uzna­ ba (?) kulturna dekadenca islamskih naroda..« preduje, samo nama po vjeri muslimanima, a naci­ U riječima g. dra Kulonovića ostaje nejasno, koja onalno svjesnim Jugoslavenima, ne bi trebala da bude su to doba. Je li to od kongresa, kojeg vjerojatno uzor. Turska kao takva, što je jača, to m i u njoj im am o v ećeg neprijatelja. niko živ ne zna kad je bio ili misli od konca arapske Prošle godine pričao mi je u Carigradu g. Muvladavine t. j. od kada su Bujevići preuzeli političku zafer lm am ović učitelj iz Trakije, koji je bio u komi­ vlatt u svoje ruke? Ja ću pretpostaviti, da je to od siji za prim anje muhadžira, da Turska naseljava jugo­ ov og posljednjega jer su Bujevići preuzeli vlast u Bag­ slavenske m uhadžire u najzabitnije i najnezdravije dadu na desetak godiua poslije smrti Taberije (321) p. H. krajeve Anadola, jer su Čuli za našu nacionalnu ak­ K o pozna kulturnu povjest Arapa i povjest arap. tivnost preko „Gajreta* i opom injao m e da je toliko ne ističemo. Na to sam ja odg ov orio: Da nisam ni­ književnosti, ne bi m ogao ovako nešto tvrditi. Život kad mislio biti „G ajretov" radnik, bio bih sada, samo većine islamskih filozofa i naučnika pada u Četvrto, da odbijem muslimane od selidbe. peto, pa i šesto stoljeće po H., dakle iza smrti zad­ Što se tiče kongresa u Palestini, dovoljno je njeg priznatog m udžtehida Taberije. Evo nekih, čija pročitati m oj prijevod članka „A ngora prema sveislamse imena s pietetom spom inju u Evropi: Ebun-Nasr skom kongresu" od princa Š. Arslana u ovogodišnjem „H ikjm etu" i prcglas jerusalem skog m uftije u »SI. El-Tarabi (Alfarabus)1 poznat kod arapa kao drugi R iječi«, pa da upozn* čiji je i ko ga je pokrenuo, a Aristotel (um ro 339) Ibni Sina (Avicenna) (umro 428) ujedno će saznati kako držanje im a Angora prema najuniverzalnija glava sv og vrem ena El-Gazali (504) Islamu. Ebu Bekr ibn Badže (Aven pače 533) El-Bettani (AlMuslimani žale što je Hilafet dokinut, a ne što batagenus 317) Ibn-Hejsen (Alhazen 430) Ebu Kassim nije u turskim rukama, kao što bi žalili katolici cije­ Ezzehravi (Abulkasis 400) Ibn- Rušd (A verroes 595,) log svijeta, kad bi Musolini dokinuo papstvo. Ali Musolini to neće učiniti, jer nije dovoljno kulturan kao koji je na vrhunac digao arap. filozofiju i t. d. Kemal i pristaše njegove. Ova slavna imena nem aju sebi ravnih u drugom Napokon g. D oktor dokazuje: »Nas sam o čudi, i trećem stoljeću po Hidžri, dakle stoljećim a idžtihada. da ti ljudi (teolozi) ne m ogu da uvide, da su oni i N o ako bi se nešto već m oglo o zatvaranju idžtihada previše elabi, da bi m ogli zaustaviti nem inovan točak istorijskog razvitka događaja i zahtjeva novog doba tvrditi, to bi lakše m ogli tvrditi, da je to posljedica koje proživljavam o « dekadence nego li uzrok. Nism o nažalost svijesni svoje slabosti, ali kogod Ja što ćeš reći, dragi doktore, kad Ti reknem, hoće, ako se ne boji Boga, m ože činiti što hoće, samo da su vrata idžtihada i dan danas kod. Šiija otvorena, nek ne traži od nas da m u m i još i povlađujemo. pa ipak su na m nogo nižem kulturnom n ivou? S negiranjem i ograđivanjem od onog, što se protivi načelima Islama skinula je savjesno ilmija odgovornost D ok je arapski jezik bio pristupačan širim slo­ prema Bogu i ljudim a sa sv og vrata i umirila savjest. jevim a, dok je svako m ogao preko arapskog jezika Na ono što se protivi Islamu reći ćem o: „ne"l upoznati šeriatske propise, dotle se islamska intelii u skrajnoj rezignaciji sažeti ram enim a i pustiti vre­ menu nek vrši svoje. Ne daj mi Bože doživjeti vrije­ ') Pod kojim su imunom poznati u Evropi. me, da prestane g n jev ateistički nastrojene inteligencije 300 �Гајретов гласник Резултат Гајретова дранског конкурса Ha св ојој посљедњој сједпнци одржаној 30 септекбра т. г. жири за оцјену п избор дралских дјела за Гајиетове иаграде изабрао j e слиједећа дјела: 1) прву награду од Дин. 1.500- добио je г. Џе вад Сулејиапиашић. публпциста и познати Гајретов радник за дјоло „Зелени ч ов јек "; 2) Д ругу паграду од Дии. 1.200 добио je г. Душан Стевонићјазинннз Београда задјело „Г и јрет“ ; 3) трећу иаграду од Дни. 1000 - добио j e г. Васко Хаиовпћ, сликар из Стоца за дјсло „В у к одлаци или Џолбосаппја хоџе Тртка“ ; 4) четврту награду од Дин, 800- добпо je г. Исиет Бајгорлћ пз Скопља за дјело „С н ас у певољи“ ; 5) Пету паграду од> Днн (>00- добио j e г Д Плаповпћ ii3 Зеиице за дјвло уДокрет4'. Поред горњих набројених дјела жири j e препоручио Главном одбору Гајрсђга да откуип неколико ненаграђених дјела, Kuja својом обрад« садржајем могу да иослуже Гајретовим oprai цијама при одржавању друштвених тш реда б Гајретове приредбе Рад Гајретс у нашен Санџаку П р осл а в а Г а јр е т о в а д а н а и св е ч а н а з а б а в а Г а јр ета у П л ев љ у И поред тешких поељедица опште привредне кризе( која je у плеваљск’Л1 срезу и бившем Санџаку нарочито п^јачана великои неродицом прошлог љета и тешком лањском, — рад Гајрета у Ллевљу и околици ни ове године, бар кроз прво тромјесечје, ве заостаје иза досадашњих богатих година. Ш та више и надмашује их у материјалним резултатима, док у моралном погледу отскаче у обратнои сразмјеру према оскудици животних срестава и зараде, под којом овдашњи народ пати и очајава. Тежња за културним усавршењем, за испуњавањеи националних отаџбеничких дужности, за потпунии отрјежњењеи и за што вишим уздизањем Гајретовог стијега видно се повећава, те из дана у дан све више разграњава своју дјелатност. Ta Гајретова свијест тим je значајнија што она осваја не само градско становништво него в наша села. Могло би се рећи, да су пожртвованост и рад за Гајрет у нашем крају досегли висину и најагилнијег среза у подручју Гајретове дјелатности. T o би се могло рећи тим прије, када се има у виду да од непуних 30-000 етановни- ка нашег среза једва их je десет иуелиманеке вјеропсповјести na да од тих нема готово ни једног учитеља, професора, судије, лекара, полнцијског. или пореског и т. д. чиновника — муслимана. Гајрет у плеваљском срезу почива не на раменима муслнманске интелигенције, јер je на жалост нема, eeil на ceuje­ čmu, u тжртвованости натсг малог лословног човјека. У осталом то je пајбољи докак снагс u животности Гајрета u чврста залога ГајрстовоХ још успјешнијег дјелања у пашем крају. Овогодишња нагаа прослава Гајретовог - дана и свечава забава, која je приређена на вече 6. септемЛзpa, били су, не какав „теферич“ у значењу назирања г. Брофесора Др. Поповвћа, што Гајретово приредбе нису ннкад,ни престављале. — него једна жива и снажна манифестација наше одлучности за културним усавршавањеи, за еманципацијом од свега зарђалог u преживјелог, за преузимањеи што јачег удјела у напору чистог и здравог националног освјештења нас муслимана, православних и католика. 10гогишњи Гајретов дан за наш крај je знача;атум не само no Гајрет и муслимански елеменат за цио наш живал» onaj варошки као и сеоправославни као и муслииански. Данашње наше »ације нису запамтиле топлијег, иокренијег и одушевл>енијег братииљења нашег свијета, него што je то било пригодом овогодишњег Гајретовог дана. Утркивале су се сестре и браћа обје вјеропсповјеети да дочарају и увеличају светост и свечаност дана; да му придаду заједничко календарско и нразнично значење, као гато га има дан пуног буђења природе — Ћурђевдан или дан берићета - Алиђун, Илиндан. Гајретов дан биће дан освјежене братске слоге и љубави, дан напора за бољукултурну и соиијалну будућност свију нас, дан заборави и праштања свију старих као и скоријих наших задјевица з међусобних заијерака, дан завјетовања за несебичну службу Нацији и Отаџбини, Краљу и — Гајрсту. Јутро 6. септембра освануло je свјеже и весело. Очш ледно и Природа je хтјела да ивлије своје симпатије преиа Свијетлои Дану. Још рано грађанство и наши гости из села у свечанои руху и ведром расположењу похрлили су на заставаиа искићену главну улицу наше вароши. Након првог дијела свечаности, благодарења у богомољама, приступило се јо другом дијелу, академијн, приређеној у Гајретовој читаоници. Читаоница je била окићена извана зеленилом и заставама, a изнутра умјетничкии творевинаиа младог сликара г. Бехудина Селмановића! ђака 6. разреда овд. Гимназије- Међу изложении сликама нарочито 301 �je падао у очи пор^рет нашег дпчног и обљубљзног претседника г. Др. Хасанбеговпћа, чпја je u посјета Плевљу за тај дан била најављена, али je због не* предвнђенпх запрека нзостала. Све просторије читаонице биле су дупке пуее најугледнијои и најотменијом публиком, a нс мањи број грађанства задржао се je пред просторшама, пошто у читаонпци нпје било вшпе мјеста. АкЈдемију je отворио потпретседник плеваљског је с пранзвором свијета и законим^ живота. ()на 0племењује срца и душе. ЈБуди који искрено п преда. но слиједе наук п упуту ма које наше вјере, међусо. бно he се само вољети и приближавати, трпити ц По. магати. Оно што протуријечи оваковом исходу вјеро. исповједања наје плод саме вјере, него њезиног пакарадног схваћања и проповјодања. Можда за ово није највећа кривица иаших свештеника, али je највећа и најбогоугоднија дужност љихова, ријечју и дјелима м јесног'п члан Главног одбора Гајрета г. Т . Тахирбеговић. Говором, којег je публика пажљиво саелушала својим да исправе у народу оно што протуслови духу и бурно поздравила, учинио je пријатан дојам на све посјетпоце академије. Говорник je взмеђу осталог ис* такао: „да су били многи разлози који су прије 30 смета нашем приближењу Б огу и што успорава брат- годпна једну малу али свјесну и храбру чету муслпманскпх омладннаца извели на сретну мисао да осну- П ретсједниш тво од б о р а наше вјере и слову свих Светих Књига, што ску сарадњу и иеђусобну љубав. Један од главних задатака Гајрета јест u тај: потстрекнути и помоћи сво наше свештенотво у тој дужности. У колико се пак оно буде показало недорасло том позивУ, онда he Г ајрета и дилетанти Г ајр етове ваб аве у Плевљу 6-1Х-19з2 ју Гајрет. Најкрупнији од тих разлога су : нехај нашег свијета за школовање, недовол>на међусобна љубав нашег становништва истог националног корјена a paзних вјера, те распарчаност нашег народног терито* рија. Требадо je ојачати сазнање потребе и користи солиднвјег и савременијег образовања, отклонити размирице међу нашии свијетои, гајити братску љубав и међусобну сношљивост, развијати и изједначавати национално осјећање и племенску свијест, na тиме припремши тло за стварање заједничке државе, као подлогу далљеи и успјешнијем нашем културном и социјалном напретку. В&љзло je тада тријебнти заблуде, да вјера, правилно схваћена и исповиједана, спотиче иржњу, размирице и нетрпел.ивост. Није u не може битв ни једна наша вјера сметња слоге и л.убави ни ме1јУ људииа разних pača, a камо ли ие1^у нама крвнои и језичнон браћом. Вјере су што u филозофскс и уијстничке школе. Оне служе бол»еи и бржеи изналажењу Иствне и љепоте. Bje pa нал упозна- 302 сваке Гајрет и мимо њега, мимо свештенства, a при нужди и противу њега испунити ту дужност. He презајући пред тешкоћама, не клонећи се труда и жртава Гајрет и Гајретовци су часзо и са пуно успјеха кренули и језде путем којег су себи прописали. Свијесни су да јога и данас пнево.г>е љуте, које су довеле нас аио - да лед пробијамо“ , нпсу посве ишчезле. Још наш свијет није довољно усг чио снагу и нужност савремене образованости и ако емо сљедбеници вјере која науку и крепост взнад свега уздиже. Још братска слога и национална свијсст није потпуна. Нисмо се довољно још срокили и сљубили. Премда смо под једним државнии кровои и на вјетрометини разних плима и осјека, не здружујеио чврсто своје снаге и своје напоре у повитивно конструктивном сијеру. Своју стару рушилачку навнку. K° iy i® Р°бован>е туђину одњеговало, не иапуштаЈГО! Hei о je тУ и таио у овом и оном правци и облику подржајемо и продужујемо, као да већ иисмо своји на �свои; пресадисмо je у партијске Програме, да je хучно испољујемо na рушењу не већ туђе превластн, него своје сопственв снаге и слободе- Без обзира што смо са свих страна окружени завидљивим и грабежљивим сусјвдима, што једна нова, onke свјетска неман - вривредна и соцајалиа криза пријети нам са тешкии искугаењима, још нисмо чврето један уз другог, jom нам се снаге не сливају у један неуиољив покрет. Свјесни тих невоља Гајрет и Гајретовци упрежу све своје сваге. да без бојазни и без компроииса продуже и појачају вапорви и благотворни свој свој рад. Дужност je сваког нашег човјека, иуслииана нарочато, да нас својски помогне, чиие ke се вајбоље одужити према Богу н према своие човјечанскоме познву ... и Арвф еф. Скадрак, велетрговац; вз Мел.ачке општине: гг. Ибрахим еф. Ш љвво и Дерввш еф. Хаџиалнк вмами, Вејз бег Ж ига, Ибрага Кожо, Ог.ман бег Б јв чак, Латиф ara Кожо, Вејз бег Тахирбеговвк; вз Потпека Ариф бег Ченгвк и иноги други. Нарочито долазак и боравак драгог наи г- Мустафе Мулалвка, народног посланвка в члана Главног одбора Гајрета взазвао je буру одушевљења. Својом посјетои овом крају на свакога посјетвоца с којвм je г. Мулалвк дошао у дотацај за врвјеме овога краткога бављења овде, оставво je најбоље дојмове, које je иогао учинити само правв и дисцвплвновапв Гајретовац. A T3KtB je бво наш милв брат г. Мулалик, ко ja не штедевшв се трошка ни ззхмета, поклони нам своју пажњу. Нека му je братска хвала! Tpeka дио наше приредбе, забава, как) са взвођењеи зналачки и укусно бираног програма, тако и са многобројном в отмјеном посјетои и са раздраганошку, која je за сво врвјеме владала гоствма, у□раво крунаеала нашу свечаност Програм забаве je био: декламације - Младом соколу, Молвтва Богу, Хиина југославевска и Ha водама албанскин - које су извелв: Мушоввк Хајрудан, Акбеговвк Хампјета, Побрик Мујесира в Бајроввк Кемал; Соколске взведбе: Вече на Ш кољу и Напреј; те позоришни комад ,Ч а р рамазанеке нока“ од Мустафе Мулалвка. Соколсквм вјежбама управљао je начелник плеваљског Соколског друштва брат Јоеип Ж вц, a осталим дијелом програма управник Гајретовог интерната п тајиик MjecHor одбора Гајрета у Плевљу г. Ибрахви БиоПриређивачки о д б о р ГаЈрегова теф ерича (у Д обоЈ у дне градлвја- Код позоришног комада еуфлирао je г. Вла10. VII. 19з2.) са претсједником Е. Сарајлићом (у среди- де Лучик| деловођа Ошптине града Плевља, a улоге ни сједи X ) су глумили: г ц е Лела Дучвк, Аигелка Самарџнк, Славка Хорђеввк, Станвмврка Џинџик, Драгица ТоКада се je жарко и срдачио клицало највећеи доввк, Милојка Радоввк, Цана Лазареввк, те гг. ДиГајретовцу Њ. В- Краљу, протектору Гајрета и уздако Грујвчвк, Миливоје Милинковик, Велвмвр Јаквк в ници нашој Њ К. В. ГГрестолонаследнику Петру и ве- Ахмет Селиановнк, студенти. уморном стјегоноши Гајрета г. претседнвку Др. Авди Дарежљивост наших госпођа и госпођица у приХасавбеговићу, војиа музика 48. пеш. пука попрааила лозима за бифе и укуснвм ручнвм радовнма за лутриje говор ннтонирањен државне хвине. Прп тои небо ју прешла je очекивагве- Нарочато смо зато захвални се je раздрагало, na je у знаку услишања наших тогђ&ма и гђицама: С. М. Јовановвћ, 3. Акбеговвк. Јаплих молитава окрунило свечаност са благом сптном Kaki Трхул»| С. Зечеввк, Војноввк, Бајрактареввк, кигаицои-рахиетом. По свргаетку говора н након чаш- Шиљак, Бајроввк, Јаничијевпк, М. Дрнда. Петроввк, ћења гостију са слатквн н цигарина, остало се je у Векслер, С. Дрнда, Беневенистп, Мушеввк, Павикебратском разговору још сат - два. За то je вријеме ввк, Ш уловик. М. Селмановик| Спахик| Ћатоввк, Бамузика свирала најљешпе комаде, док су г-це X. Aic- трвчеввк, М. Дрнда, Хаџоввк( Пијаловвк, Божоввк, беговић, М. Грујичић, Р. Невадик н М. Побрић, про- Сулејмановвк, Л>уца| Пијевоввк, Мршвк, Meicuki Кердавале звачке „Гајретовог дана“ у сали чвтаонвце, a кен и многим другима. no tou у чаршчји и no улнцама. Међу посјетпоцима првредбе запажени су: сресЗаносно и свечано расположење нашега града и ки вачелнвк г. Вујик са гоопођом и чановннцама свијета повекано je поклоњевом нам паасњом и посје- Срева, Командант 48. п. пука г. Доленц са веким бротом гостију ne сусједнвх варошв u нашвх седа. Међу јем гг. официра, претсједник Првостепеног суда г. Јопосјетаоцима иримјекени су: вз Прабоја: г. Али еф. вановвк са гоепођом, директор гимвазије г. Свасик еа Бегановвк шервјатскн судвја, из Пријепоља: гг. Сајит госпоЈђом и гг. ваставвицима гимвазије, вретсједвик опбег Селмановвк п. пуковник у пензвји, Мухамед бег штиве г. Селиановнћ, судија г. Лабовик са госпођом, Хашвмбеговвк, посједнвк и бввши вародни посланик старјешнна совола г. п. вуковвик Коцик, шеријатекп 303 �еудија г. Шекеркадић, г. Др. Војновик са гоСпођоМ, Ханефи бег Акбеговвк, Мухаиед Хаџисмајловик са госпођом, госпође Каја Вукојичик, Тахирбеговик, Биоградлија, Хаџовик и госпођица A. Селмановик, потпуковник у "пензијп г. М. Јакик, г. Др. A. Бенвенисти са госпођои, жандар. поручник г. М. Спајвк са госпођом, гг. свештеници Петровик, М. Вукојичик, Ш иљак и Крезовик, г. Ј. Јаникијевик са госпођом, упра вник Народне основне школе ča веким бројем гг. учитеља и учитељица, гг. чланице и чланови У дружења студената Плевл>ака, гг. 0 . Хаџишаћировик, X. Дрнда, Р. Бајровик, Ф. Хаџиатлагик, С. Сурулиз, III. Абдичевик, М. Скикик и многа друга господа као и веки број дама. Gajretov dan u Tuzli 1 ove godine Gajretovi radenici proslavili вц svečano rođendan svoga m odnog pokrovitelja Nj. Vis. Prestolonasljednika Petra. Preko cijelog dana bilo je sve živo, svečano i veselo. U zoru su pucnji topo­ va oglasili, da svanjiva dan svečan i radostan, od če­ ga je cijeli grad plivao u radosti i raspoloženju. Gaj­ retovi odbornici požurili su da posvršaju konačne pri* preme oko „vrtne zabave i narodne m anifestacije*. U zakazano vrijem e prisustvovali su m olitvam a u svima bogom oljam a, koje su činjene u zdravlje i napredak M odoog Pokrovitelja Gajreta i N jegovih uzvišenih ro­ ditelja. P oslije blagodarenja u bogom oljam a, odbornici i odbornice sa nekoliko pitomica i stipendista proda­ vali su otkupne značke „G ajretova dana . Poslije podne priredio je Gajret vrtnu zabavu sa narodnim veseljem u gradskom parku. Na ulazu u park bila je istaknuta velika slika N j. V is. Prestolo­ nasljednika Petra sa velikim napisom : „Ž iv io Pokro­ vitelj Gajreta, Nj. K r. Visočanstvo Prestolonasljednik Petar!" Zabava je trajala p oslije podne i na večer, i ako je bilo hladno, do iza pola noči. Park je bio za ovu priredbu naročito osvijetljen i dekorisan, a vojna muzika i radio uveseljavali su publiku naizmjence. Raspoloženje je bilo odlično. Za prestavnike vlasti, raz­ ne odličnike i korporacije bio je udešen naročiti se­ pare, zastrt skupocjenim ćilim im a i ukrašen slikom N j. V . Kralja i Nj. Vis. Prestolonasljednika Petra. P red večer je bila ilum inacija parka i vatromet. Za­ Г ајретов теф ерич Д о б о ј 10. 7. 932. Ha к оњ ск ој трц и наpažena je velika posjeta m uslim anskog ženskog svijeta. грађ ени коњ са власником г. Хаџи Клоком (X ) Поред посјете академије и забаве, помогоше нас овом приликом и са добровољним поклонима у новцу гг. Мустафа Мулалић, дин. 100*“ срески начелник Ву* ић, дин 60'- Лазар Ш ећеровић и Мухамед бег Хашимбеговић. no дин. 50 - Лазар Бајвћ, Ђош а Борисављевић и Ш абан Хаџиатлагић no дин. 3 0 - Скадрак Ариф еф., Богдан Бојовић, Урош Милинковић, Вишњица Биоградлија, Дрнда Авдо и Душан Ивовић, no дии. 20 Материјални укупна приход био je дин. 4760'што je обзирои на новчану стегу управо огроиан приход. Морални пак учинак приредбе поуздан je предзнак, да he наш свијет без разлике на вјеру у будуће још јаче пригрлити Гајрет и помагати га сваком згодом и приликсм. У скратике себи и скромније разоноде да би могао Гајрету више ударити. Рад за Гајрет и помок Гајрету бике му прва и најдража брига. У то сио чврсто увјерени и зато много благодаримо свима који нас и приликом овогодишњег Гајретовог дана помогоше обилно и с одушевљењем. За Мјесни одбор Гајрета у Плевљу: Осм анага Б ојки ћ дугогодиш њ и Г а јр ет ов радник иа Т узл е Zabavu su posjetili: okružni inspektor g. Petar Cvjetković sa gospođom , sreski načelnik g. Borivoje Aleksič, gradski načelnik g. M uradbeg Zajm ović, se­ nator g. Prota Matija P opovid sa gospođ om , П ретседник: Тајник у з. и благајник: Ћ . Дрнда Ш . Музуровик 304 gim nazije g. Dimitrije Jankovič, pretsjednik odbora Prosvjete g. Dušan Đerid, direktor direktor oblasnog rudnika g. �ing. BraDko B u d im ir, direktor tv orn ice špirita, g. Dr. Гајретова забава у Пријепољу P lo n , d irektor solara g. K olu đ rović i drugi. Ha други дан Курбан-Бајрама, т. ј. 17. априла I ova Gajretova priredba po svojoj posjeti i pom­ тек. год. одбор друштва Гајрет у Пријепољу, приреpoznom izgledu, uspjela je naročito u moralnom po­ дио je своју годишњу забаву у просторијама хотела gledu. Materijalni prihodi iznosili su preko 5000 di­ »Корзо«. Програм предвиђен на овој забави, изведен nara, dok čisti prihod od svega iznosi 4331 dinar. je на опће задовољство публике- Публици je приказат Kao i uvijek naš se svijet rado odaziva »Gajretu« комад „Орден од Екрема, који je од стране наших i ako nisu ružičaste perspektive za ma kakvu prired­ дилетаната изведен чисто глумачки и та глуиачка bu, svijet se ipak odaziva posjetom, pripomoći, radom способноет je задивила публику. Ha забави je судјеi darovima za bife, koji je ove godine bio preobilan, ловао тамбурашки збор друштва Гајрет под управом bolji nego ikad dosad. вриједног капелника Мехмедалије Вељовика, брице из Gajretovi radnici podjednako su se trudili i na­ Пријепоља. stojali, da se i ova njihova priredba kruniše što boljim У моралном погледу забава je успјела врло добро uspjehom. Ali, ne m ožem o propustiti priliku, a da ne ако не и одлично, док у материјелном погледу, мимо istaknemo u našim redovima vrijednog, skromnog i свако очекивање успех je био приличан, с обзивои да agilnog Osmanagu Bojkića, koji već đecenijama su­ je ова забава била скопчана ca извеснии материјалним djeluje u Gajretovim odborima i priredbama neumor­ издатцима, те се донекле овај мннимални успјех, доno — bez traženja časti, slave i položaja. G. Osmanaводећи ово у везу за данашњом привредном кризом, ga Bojkić je od one naročite vrste savjesnih i vrijed­ која јеГ сиецијално захватила ове наше и иначе пасивnih ljudi, koji najsavjesnije shvaćaju odborske funkcije не крајеве, може и објаснити. Но и поред тога, забаi povjerene im dužnosti, pri raznim priredbama, iz­ ва je у цатеријалном погледу подбацила и ради тога, vodi ih vazda tačno na opšte zadovoljstvo, te i ako што су некоји наши еуграђани просто на један само sa priličnim brojem godina, m ože svojim radom da њима својствен начпн одбили да присуствују овој заposluži kao primjer m nogim našim mlađim ljudima, баВи и да тиме допринесу ма у којој мјери бољем koji se primaju dužnosti, a ne izvršavaju ih. »Naš je материјалном успјеху ове забаве. Од браће православOsmanaga« naročito spreman i pouzdan kod priredaba них на забави je било само неколико чиновника, док za m noge tehničke poslove, .koje on svake godine i од грађана скоро нико. Ca асалошћу овде морамо да svake priredbe obavlja veoma savjeeno. Prvi je na констатујемо да овој забави није присуствовао нити poslu a posljednji odlazi sa priredbe, kada je sve svr­ један од учитеља-просветних радника и ако je сваки šio kao što valja; jer se nije jednom dogodilo, da je од њих добио поеебне позиве. Извешће се лако заOsmanaga vršeći neku dužuost na zabavi probdjeo ci­ кључак на какве све потешкоће наплази овај одбор jelu noć, uzeo abdest i otišao u džamiju na sabah. у свом раду око просвјећивања n како га у томе поRijetki su ovako savjesni Iju li, koji jedne te iste po­ мажу они, који су на првои мјесту позвани својпм поslove u Gajretovim priredbama obavljaju po više go­ ложајима да шире Гајретове идеје. Овај гест наших dina^ dok bi današnji naši mlađi kazali: »ne m ogu ja учитеља, нас je јако изненадио, јер им ca н ате страto svake godine raditi, neka to preuzme ko drugi.« не за ту тако pehu саботажу Гајретовог рада није нико дао повода. Но поред свега тога, сматрам да je успјех забаве и у материјалном као и у моралном погледу био ипак задовољавајући, с обзиром на околност, да je већина овамошњег становништва заузета свакидањпм личним објезбјеђењеи . издржавања и исхране своје и своје породице. Ca Гајреточих утакмица у Дервенти Svojim dugodišnjim radom g. Osmanaga Bojkić doprinio je m nogo kako moralnim tako i materijalnim uspjesima Gajretovih priredaba i zadužio Gajret, da ga na ovom mjestu spomene. Želimo da Osmanaga Bojkić proživi još dugi niz godina među nama, poradi za Gajret i posluži mla­ đima kao primjer radinosti i požrtvovnosti. У новцу су на забави дали прплоге: г. г. Милић Арсенијевић срески пол>опрпвредни референт 100 дин. Драгиша Боричић, директор гимпазије 30. дин., Јакша Богдановић адв. 20 дин., Сретен Ћорђевић, срески начелник 20 дин., Бјелић Јован, шеф пореске управе 15 дин-, и Беговић Сава управник поште 10. дин. Овом приликом одбор сиатра за своју особиту дужност, да свима дароватељима искаже своју топлу захвалност на учињеним прилозима, a нарочито велика хвала г. Арсенијевићу, којн je имајући у виду високе ндеје Гајретовог покрета и овом приликом као н црошлог пута показао колико цени рад Гајрета. 305 �Proslava Gajretova dana u Konjicu U Konjicu je proslavljen Gajretov dan na rođen­ dan Veliko* Protektora Gajreta, na 6 septembra na najsvečaniji način. Prije podne toga dana održana su bogosluženja u svim bogom oljam a, na kojim a su prisustvovali čla­ novi Gajreta, a u l i sati održana je svečana sjednica odbora, sa koje je poslata pozdravna depeša Kabinetskoj kancelariji Nj. V. Kralja. U večer u 19 sati organizovana je povorka građan­ stva sa školskom djecom i bakljadom uz pom oć ovd. Vatrogasnog društva kroz cijeli grad kojoj je skoro sva građanstvo prisustvovalo. Poslije povorke priređen je koncert, na kojem je svirala glazba Vatrogasnog društva. Koncert je u sva­ kom pogledu dobro uspio. — Preko cijelog dana pro­ davane su otkupne značke. Čist prihod bio .'je Din. 57250 Гајретов дан у Острошцу прослављен je 4 септембра и то првррдбом Гајретова тефе da je Gajretova ideja prodrla i m eđu naše m ajke i se­ stre, koje su kod nas — na žalost — do sada hile potpuno pasivne. Radi toga je ovaj teferič pretvoren u pravu Gajretovu manifestaciju, u kojoj su učestvovali svi pri­ sutni mještani bez razlike vjere i spola, što je sa za­ dovoljstvom istakao u svom g ovoru naš poslanik g. Dr. Vladimir Stanišić, advokat iz Bijeljine. Pored našeg poslanika teferič su posjetili odlični gosti i prijatelji Gajreta iz Bijeljine: Sreski načelnik g. Kosorić Veselin, gradonačelnik g. M uham edbeg Preljubović, apotekar g. L jubom ir Pantić, opštinski činov­ nik g. Halil Jlujdurović sa gospođom , trgovac g. Der­ viš Lipničević sa porodicom , trgovac g. M iodrag Đukanović, posjednik g. M urat-beg Pašić i st. prava g. Dušan Bogdanović — na čem u neka im je ov om pri­ likom najljepša hvala. - Naročitu zahvalnost du gujem o gospođam a: D. Petrović, R. K okić, M. Lazić, T. Vasić, H. Ćemerlić, E. Ćemerlić, E. ćora b đ ić, S. A libegović, Š. Gruhonjić i S. Hurenbegović, koje darovaše bife, kao i gospođicama 'Asiji Kavasović, učiteljici u Johovcu i Zori Bo- рпча, којп je како у иор&лнон тако в у маторијалном погеду у- gosavljević, učiteljici u Janji, спио. Јвсвшп у обзир тешке матервјадне првлвко, у којвма се m nogo doprinijele za ovaj teferič. Organizaciju teferiča pom agao je g. Gruhonjić Abdulah, pisar sr. načelstva u Rogatici, pa je stavio ссоски сввјвт валавв. Ha 6 свптембра навече одбор je у ааједнпцв са соколском чстом првредво академвју Рођеждана Н>. Kp. столоваследника Пвтра. Д и летанти Г а јр етове вабаве у Б ос. К обаш у 6. 9 32 Gajretov tefertt u Janji Mjesni odbor Gajreta u Janji priredio je teferič na dan 25. septembra o. god., koji je i pored toga, što su ovdašnji seljaci — koristeći lijepo vrijem e — bili zaposleni berbom kukuruza, bio vrlo dobro po­ sjećen. Materijalni uspjeh — radi današnjih teških pri­ lika — nije onaki, kako bi se očekivalo, ali je za to moralni uspjeh odličan. T o je prva priredba, koja je m nogobrojno po­ sjećena od našeg muslimanskog ženskinja, što je znak, k oje su svojim radom raspolaganje i svoju šumu za dekoraciju trebni materijal. bašče i Д ил етанти на ГајретовоЈвабави у Б угојн у са одборницим а Bašču za teferič ustupila je Zahida-hanuma, udova rahm. H. Dahmage Užičanina, na čem u im opet svima, kao i svim učesnicima i prijateljima Gajreta, hvala i živili! ODBOR. Proslava Gajretova dana u Lastvi (Trebinje). Kao i svake tako je i ove godine Mj. O dbor Gaj­ reta u Lastvi proslavio Rođendan Nj. Кг. Vis. Prestonasljednika Petra. O vogodišnja proslava je bila veličan­ stvena, na kojoj se najbolje manifestovala nacionalna �svijest ovdašnjih muslimana, a ovo je ujedno najbolj dokaz blagotvornog dejstva društva Gajret u ovomi pogledu. Ovakovi i slični momenti nam najbolje go­ vore o potrebi osnivanja mjesnih odbora Gajreta pa nijedno mjesto, gdje ima muslimana, ne bi smjelo da bude bez ove organizacije. Kod ovdašnje osnovne škole zakazan je sastanak, gdje se je formirala povorka, koja je u 10 sati krenula prema džamiji. Prije polaska održao je veoma lijep i pun patriotizma govor g. Kasim Demirović tajnik mj. odbora i inače poznati nacionalista i agilni radnik u svim ovdašnjim humanim i kulturnim društvima, či­ ja je najbolja zasluga za onivanjem ovamošnjeg m je­ snog odbora. Nakon pažljivo saslušanog govora klicali su prisutni oduševljeno Protektoru Gajreta, Nj. V. Kralju i Jugoslaviji, što je nastavljeno cijelim putem do džamije. Poslije blagodarenja u džamiji pozabavili su se prisutni na Kapetanovića vrelu, gdje su se i otkupne značke prodavale i u najboljem raspoloženju razišli se svojim kućama noseći sobom nepokolebivu i tvrdu vjeru u konačni veliki uspjeh Gajretove organi­ zacijeAli - Riza Muštov-ić učitelj. годарењу у овдашњпм богомољама, a послије благодарења продаване су Гајретове откупне значке. Приређивачки одбор и овом се приликом најљепше захваљује свима који својим присуством придонијеше да и овогодишња прослава Гајретова дана овако свечано прође. Razne vijesti Одобрење нових Гајретових правила Нова Гајретова правила, која су примљена на прошлој Гајретовој главној скушитини, одобрила je Краљевска банска управа дринске бановине 9 аугуста 1932 г. II. Бр. 20577/32. Ta еу правила отштампана и отпослата на употребу свима одборима и повјереницима Гајрета с тим, да их проуче и да према н>иховим одредбаиа у будуће постушју. Важније одредбе нових Гајретовпх правнла састоје „ се у слиједећем; I. Подјела рада у Тлавном одбору пзвршиће се избором секција и то: a) секцаја за интернате, стипендије и потпоре, б) секција привредно финансијска, ц) секција за народно просвјећивање и друштвену пропаганду. Поред ових секци;а могу се бирати и друге, a међу њима ће бити и једна, у смислу закљуПрослава Гајретова дана у Вишеграду чка прошле главне скупштине, за редакцију листа Kao сваке тако и ове године Мушки Мјесни одбор Гајг'' „Гајрет“ . Свака секција имаће свога прочелашса и рета у Вишеграду прославио je Рођендан Њ. Kp. Височанреферента. Дјелокруг рада појединих секција одредцства Престолонасљедннка Петра на врло свечан начин. Ту he Главни извршни одбор посебним правилником. прославу взвршио je ове иодине у ваједници са братским II. Према чл. 68 нових правила мјесни одбори друштвом „Просвјета*. u повјереници нису овлашшени ни под којим условима У суботу 3. септембра на вечер приређен je концерат numu околношима да издају у зајам друштвспи no у башти Хасапа Карчића, a у недјељу велики народни теферич у Косовом Пољу са обилним програмом и уз судјеловац. Ова одредба у новии пршилима предвиђеш ј Група посјетилаца Гајретовог теферича у Вишеграду вање Соколске фанфаре, тамбурашког збора Југославенске Читаонице и чувених впшеградских мехтера. Посјета je била веома добра a и материјални успјех с обзиром на данашње тешке економске прилике био je врло добар. Пјесма и свирка уз братскв равговор чула се je до касно у ноћ. Ha 6. септембра присуствовали су чланови одбора бла- ради тога што се je дешавало у прошлости да су некоји одбори и повјереницн на своју руку, и мнмо знања Главног одбора, подјељивали из друштвеннх прихода позајмице појединим странкама, na je у неколико случајева тај друштвени новац, кривицои одбора и повјереника, био упропаштен. Издавање друштвеног новца у зајаи у будуће je, према новим пра- 307 �вилима, вабрањено. :— Пошто се у прошлости деша* вало да je друштвени новац код некојих одбора и noвјеренвка п иначе упропаштаван, то je прошла главна скупштина закључнла: да су одЊворни лично функционери друштвсних одбора u повјерсннштава за сваку na u најмању суму, која у смислу upovuca друштвених правила не буде дозначсна Главном изнршном одбору Гајрета. Спровођење организације Гајретових среских одбора. Једна од најважнвјнх одредаба новвх Га. ретовнх правнла јест образовање сресквх Гајретових одбора у свима сједиштима административних срезова. У сиислу прописа чл. 82 Главнп извршн одбор Гајрета позвао je све друштвене одборе и повјеренвке да изврше органвзовање сресквх одбора најдаље до 15 октобра т. г., заказавши претходно среску скупштину. У емпслу чл- 84 мјесни одбори и повјереница одредиће делегате за среску екупштвну u то на свакнх 10 пуноиравнпх чланова једног делсгата. 0 раду тпх скупштпна и о взбору среских одбо^а Д' ставвће се взвјештај Гл. извршном одбору. Иницвјативу за образовање среских одбора треба да даду мјесни одбори . у ^једиштвма административннх срезова. Функција сресквх' бдбор^је врло важна обзмрои на потребу појачања друштвене организације и њеног продубљења у најшире народне олојеве. Због тога су умољени сви о^бори и повјерееици да овој новој устаноси, која je предввђена новии друттвеним правилвма. посвете пуну своју пажњу, како би се увлачењем најшврих слојева народнвх у редове нашега Гајрета, поетвгли они резултати у нашему раду за којима сви uh тежвмо. Организацији среских одбора и њпховоме раду треба посветити тии већу пажњу, што je Главни одбор заједно са свпма одборвиа н повјерелнцчма нреузео на се у данашњим временима врло тсшку и делвкатну задаћу. Путеи среских пдбора лахко ће се моћи да прошнрн друштвенч организацнја у свииа срезовпм* и да се повећа број д р у т т вених одбора и повјеренвка. Озбиљним и преданим радом и старањем свих друштвених органвзација и ереских одбора моћц ћемо остварити овогодишњи ГајI етов ђуџет, a у противном елуча>у мораће св да у. т р о т е и оне мале резерве Гајретова готовог новца, које су заштеђене у повол«нијим материјалнии приликама нашега сви ета. Управе Гајретовнх интерната у школ. годинн 1932/33. У овој друштвеној години у уиравама Гајретових интерната налазе с.е слшедећи наставнпии-це: 1) мушии KOHBBicT Сарајево: управник Мустаф* Дрљеввћ проф. шер. гимн. a префекти Алија Хромик учитељ и Хајрудин Х ур ић професор, (Г. 'Бурић ни е join настуаио м:ее,то у интернату) 2) женски конвтгт Сарајево: управница Фата Когаарик, наставннца rpak школе, a префекте Бегајета Арифхоџић и Зејнеба X . Х а - 308 лиловвћ Тоурић учитељице, 3) шегртеки дом СарајеВо; управшпс Хусеин Хамшић» учитељ, 4 ) конвшст у Мостару: Ахмед Ђикић, учвтељ. 5) конввкт у ТузлИ: Мехмед Салихспахнк, учптељ, 6) kohbbkt у Бан,алуЦИ: управник Едхем Бекић. учитељ, 7) конвикт у ky: управник Суле ман Реџик, учитељ, 8) iohhuкт у Цлевљу: управнпк Ибрахим Биоградлији, учитељ 9) зЈЈеднпчки iohbbkt са Проевјетом у Требињу: упр;>в. ник Мустафа Назечлк, професор. Podjela rada u Glavnom odboru Gajreta na sekcije U jednoj od posljeđnih sjednica izvršena je djela rada u Glavnom izvršnom odboru Gajreta po­ na sekcije, i to: 1) Sekcija za internate, stipendije i potp ore: prof. Derviš Tafro, Dr. Mahmut Mehmedbašid. Salih ef. .Muftić, prof. Hamdija Kapidžić, Dr. Asaf Šarac, Sulejman Saridžić i Hamid Kukić 2 ) Sekcija privredno - finansijska: Dr. Mahmut Mehmedbašid, Inž. Mehmedalija Jelovčić, Mustafa SpaRcf, Mehaga Kućukalić, Salih Tafro, Mujaga Hiruaga i Hamid Kukid; 3 ) Sekcija za narodno prosvjećivanje i društvenu propagandu-. Dr. lbrahim Hadžiomerovid, Fehim Musakadid, prof. Hamdija Kapidžid, Inž. Mehmedalija Je* lovčid, M ujaga Sarajlid, Ismet Zildžid i Hamid Kukić; 4) Sekcija za saradnju s P rosvjetom : Husejn Kadid, Hamid Kukić, F. Musakadid, Salih Tafro, Dr. Asaf Šarac, Muhjudin Fadilpašić, Fehim Skaljid i Jusufbeg Pašid; 5 ) Sekcija za list „ G a j r e t : Hamid Kukić, prof. Derviš Tafro, prof Hamdija Kapidžić, Mustafa Mulalić, Salih ef. Muftić i inž. Mehmedalija Jelovdić. Većina sekcija ot oćela je radom još tokom sep­ tembra. Svaka sekcija bira sebi pročelnika i referenta. Svi počelnici sekcija zajedno izradiće ovih dana pra­ vilnik, kojim će odrediti djelokrug rada pojedinih sekcija. Из уредништва Р а д и п р е о б и л н а м а т е р и ја л а у о в о м м ора ли главни х см о бр оју и в о с т а в и т и м н о г е и в в је ш т а је са с к у п ш т и н а , ш т о м о л и и о д а се ува- ж и. И зл а зе у сл и је д е ћ е м б р о ју . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b226d527deece218442681114767f6c6.pdf be5ca9a794eac04baebc48ebcbd01e1f PDF Text Text ГАЈРЕТ ГОД. XIII. С а р а ј е н о , Ш . о к т о б р а БРОЈ 19 1 9 3 2 . Проф. X. С. БркиЛ: Гази Хусревбег (П ов о д о м 4 0 0 - го д н ш њ и ц е Га з н Х у с р е в б е го в е џам ије) Прва половица шеснаестог стољећа донијела je југославенским вемљама на Балкану мпр и затишје. Крваво коло које je почело исторпјсквм освојењем Галипоља a заврпшло Мало je политичке мудрости требало да ово мирол>убиво расположење постапе 8дравом и солидном основицом културнога 8идан>а и ивграђиваља. Требало je л>уди гаврока Г а з и Х у с р ев б его в а[џ а м и Ја С а р аЈев о се — у колико се тиче наших вемаља на југу — великом побједом Турака код Мохача године 1526, помјерило се сада на сјевер у Подунавл»е, да тамо продужп борбу ивме^у исламскога истока и кршћанскога запада. H a­ rne вемл>е на југу, ивморене и до крајности исцрпљене борбама, хараљем и уништавањем које их je трло преко стопедесет година, чевнуле су sa миром. погледа, јаког осјећањаи снажне активности? требало je личности sa нову ситуацију. Такове лачности могла je дати у првом реду она наша југословенска средина која je била најсвјежија и најмање истрошена и цој[а:.је no својој дотадањој духовној концерцзји, имала доста сродностп са начелииа; ое* јећањем и схватањем којим се рукоббдћМа нова управа. Зато je посве разумљиво Je �наша богумилско босанска средина прихва* тила нову ситуацију и постала њезин носилац, тим прије што joj се сад, no први пут у пстopиjи,,, пружила прилика да пспол>и своје конструктивне осебине. Југославенски расни по8итивизам, увдигнут и облагорођен вјерскпм” осјећањем, могао je сада да се пспољп Још прије Кооовсве битке су Т у р ци д боко залавили у наше крајеве, особито у 8вмље Сандаља Хранића и њ еговах насл>една. ка. Године 1388 водио се љ ути бој код Би— леће пзмеђу Влатка В уковића и турскога војсковођо ТТТахина. Сигурно су већ тада п о ч р л п Гужи додири ибмеђу Т урака и nanio ТриЈем^Хугреваегове^џамиЈе као снажан културни фактор и да, цијелим Н И 80М својих дјела, испише најсадржајније странице н а т е културне историје управо у оно доба када су на западу хуманпвам п ренесанса ударали основицв нововјеке културе. Ивмеђу сввх неимара овога богатог и стваралачког перпода горостасно се издиже Д во ри ш те Гази Хусревбсне џамиЈе с а ш ад р вано м . лик Гази Хусревбега, надвисује али не васјењује остале своје претходнике и посљеднике, 8ау8имм положај првака и вође у једвој хармоничној цјелинп, управо вао што се видно али скромно истиче витка мунара његове џамије међу својим осталим посестримама. 310 травунске властеле којој je била до8логрдила анархија у 8емл»и. Ти су односи, и8међу осталога, ревултирали прелавом једног дијела травунске властеле на ислам, међу љима je вал»да био и брат кнеза Радивоја a ХуСревбегов отац Ферхатбег. Није искључено да je он као дијете доведен и у исламу одгојен и no војнички васпитан. Свакако je тачно да je Ферхатбегов прелав на ислам сматран великом политичком аквизицијом, јер се то догодило у доба кад je предстојало освојење Херцеговине. Фер* хатбег, no својој лози племић ив угледне породпце, могао je лако да постане ветом сул- �тана Вајавита II, јер je повнато да су се турски султани, руковођени политичким интере« сима, радо срођивали са нашим угледним великашким породицама које нијесу прешле на ислам a поготово су то чинили са онима Ko­ ja није тежила sa националном, него само sa политичком и вјерском асимилацијом. Ив такве ередине могао je да иврасте уман и племенит дух са снажним стваралачким осебинама, религиован и човјекол»убив, муж који МаХфил у ХусревбеговоЈ џами|и ји су прешли m» ислам п ступили у служ- je инстинктивно осјећао своје доба и саврбу цара. Kao син султаније и једнога углед- шено проживљавао своју улогу. Нова власт и управа могла се je ствоног царскога генерала Хусревбег je бпо опредијељен на дворско васпитање, на дјетпњско рпти и раширити ратовањем и политиком друштво принчева и царевића. Турском двор- али се није могла тим средствима и одржати. ском васпитању ударио je темеље умни сул- Треба културнога рада и стварања na да се ^У нутраш њ ост Хусревбегове џамијс са мимоером Ј тан Мехмед II Елфатих, те je сигурно одржи ма које ново стање и нови поредак. Цпда je Хусревбег васпитаван свим савре- јело дјеловање Хусревбегово докавује нам да je меним васпитним средствпма a у идеја- н»ему ова чињеница не само била јасна него да ма и идеалима турске државне политикејко- му je она била основни покретач у раду. �Врло je карактеристично да Хусревбега no првп пут вапажамо у једној дипломатској миспји у Москвп године 1500. Нема сумње да му je ова миспја у дио пала на само ради његове сиособности и дипломатске вјештпне, него у првом реду ради његовог словенског поројекла које je он довољно испољавао и које ra je квалификовало да сједи за царскпм столом творца новоруске државе Ивана III првога „цара н самодржца свију Р уса“ и да с њпм претреса политпчка питања. без челобитње и церемонпјалног проскинезоса (падања впчпце пред владаром), него скоро интпмно и другарски. Доласком на владу султана Сулејмана II (1520-1566) почиње Турска поново са јаком ратничком политиком на 8ападу. Прва да Хусревбегова снага не лежи у његовом војничком талевту, пввршио je одлично уЛо. гу која му je била намијењена. У цијел0и нпзу внаменитпх бојева учествује он са својом војском, сам или иреко свога пријател>а и одличног генерала Муратбега Тардаћа, ро. одм ne Ш ибеника. Побједу кодМ охача 1526 год., освојење Јајц а 1528 год., освојење Класа 1537 год., побједу над царском војском геверала Кацпјавера 1537 годпне, све су То војни успјеси ea које, посредно или непосред. но, прппада заслуга [Х усревбегу. Витешки елан једнога потомка травувске властеле у. једпн»ен са великом војвпчком дисциплином којом су Турца побјеђивали ва све стране, борпо се лавовска и успјеш во sa идеале којв je у души носио. Побочно Крило (ђ ен ах ) Х усревбегове џамиЈе. У д н у м а х ф и л , с а с т р а н е м а х с у р е фава тих борба вахвата доба од освојења Београда 1521 године, до битке код Мохача 1526 годиве. У СоИм овим борбама Хусревбег се истиче као врстав царски генерал. Послије освојења Београда Хусревбег je no, стављен у Босви као царски вамјесник. Али сви су ови успјеси ва бојном пољу нреслаби били да вадовоље душ у овога племевитог човјека, јер он није био no својој природи ратвик и освајач. Д руги су сважвпји и П 081- Т и в в и ј и мотиви покретали њего* ву племениту душ у и челичили његову во- Угарско хрватски краљ Матија Корвин послпје пада Смедерева (1459) u Босне (1468) успоставпо je једву обрамбеву ливију која се протезала од Сења ва Јадраву до Београда, који je био у рукама Маџара. Кад су Маџари и8губили Београд, тежиш те борба ва љ у. спомевутом појасу било je пренесево ва eaпад у Босву, вато je у Босву sa савџакбега био послав вајврсвији царски геверал. Прем313 Ж елио je да буде својој отаџбиви користав, вато je тежио да добије Босну да њом управља, њу подпже и ввграђује. To je од цара молио и добио; и кад je, како варод пјева, пукла пушка од Ц ариграда да убијо Хусревбега, кад су га вавидви душмави код цара оптужили п ea веко вријеме макли из л>убљене отаџбиве, ов: je изгарао од чешње �8a и»ом и Ви]е се смВрВо Док 66 tlotroBo, на* кон много тр у д а u оапора није повратио у н>у да настави своје корисно дјеловање, посв ећ у у ћ и све своје умне и материјалне снаге надобро своје 8вмл>е u свога народа. Т ује она чиста и ничим неослабл>ена расност и повитивност која овом умном човјеку и великом патриоти и родољубу даје одлично мјесто у наш ој народној историји. 6Ти према Свевишљем Алаху и свпм његовпм здањима. Са својим архите^гонским одликама које je ставл,ају у ред првих грађевина K o ­ je je изградила Синанова ренесанса у Царпграду, Гави Хусревбегова џамија не би ни ивдалека била толико позната да joj глас нпјесу пронијели управо они мотиви, којима се je руководио њезин умни 8авјегатач. По saмпсли свога добротвора џамија je требала да постане жариште новог културног живота п центрум једнога новог друштва; она je v псто врпјеме имала да постане зборним мјестом свјесних грађана једнога великог и моћног насеља, једне метрополе, имала je да постане са'мосталним расаднпком исламске културе и цивилизацнје са утјецајном сфером ua сјевер до крваве Крајине на југ до некадањвх посједа моћне травунске властеле. vi r ■' ■ I - ii т -ш Ш Ш адрван „ Н а н д и љ " у Т р и јс м у Г а з и Х у с р е в б е г о в е џ а м и је Са ријетком устрајношћу и разумијевањем Хусревбег се латио посла, дапопримјеру својих претходника, али са много више концепције и консеквенције Сарајево учини културним, политичким и привредним центром вападног дијела Отоманске империје a у срцу своје љубљене отаџбине. Kao човјек дубоке религиовности, a широке концепције, са савременим хуманистичким наворима и без фанативма дограђује он 1530 године своју архитектонски дивно сложену џамију, вјечити споменик Божијем Јединству, храм скрушене молитве п бескрајне љубави и одано- Занесен овом сјајном перспектпвом Газп Хустевбег je, као човјек рпјетке унутарње хармовичности, допунио својим осталим устаиовама почетно своје дјело. Ув своју џамију je одмах подигао Ханиках за дервише, неку врст манастирске више теологије, са задатком да окупља људе одане Богу побожности и спремне да цијели свој живот посвете вјери и вјерским наукама. Поред ове чисто теолошке школе основао je он мало кашње ys своју џамију другу школу, медресу Куршумлију, са најширом научном основом. У својој гласовитој завјештајници учинио je умни вавјештач научну основу ове школе вјечито савременом, јер je у8 предмете, које je ставио у наетавни програм, додао клаувулу са жељом да се уче „и остале науке sa које буде мјеша u обичај буде тражио* 313 �Д а sa навијек осигура правилно функционисање овим својим културно просвјетним установама и да у исто вријеме вбрине социјалне и комерцијалне привредне потребе града, којега je у перспективи својих жеља и нада гледао, Ј^ази Хусревбаг je основаоуз ове своје установе и свој имарет, којему je ставио у дужност да се, у првом реду, брине sa исхрану цијелог особља које je или службом или науком везано sa његове установе; поред тога имарет je имао да sa три дана бесплатно угош ћује све путнике и намјернике који долазе у град no трговачком или ма којем другом послу. Наравно да je овакав домицил у првом реду служио социјалним интересима и био нада и потпора градске сиротиње. Овако комплетирану вадужбину овјековјечио je велики добротвор завјештањем огромних имања чији приходи служе ивдржавању и унапре^ивању свих његових инстптуција. (дворишту) Бегове џамије, није никада ведо. стајало грађанске свијести и мужевне 0д. важности да се одупре насиљима и самовоља долазила га она макар из царских сараја. Оставивши себи овако диван споменик преминуо je Гази Х усревбег no свој прилнци у Сарајеву године 1541. Уз џамију Ва скромном мјесту стоји данас његово турбе (гробница); поред њ ега сахрањен je н»егов одлични сарадник и пријатељ Мурадбег Тар. дић. Ови свјетли гробови у џамијском харему (дворишту), са цијелом Хусревбеговом eaдужбином, били су живо врело моралне снаге која се толико п ута у вначајним историјсквм данима манафестовала на вборовима на којима су падале смјеле одлуке, одважно в бев страха од свнленог гајтана, чашице отрова пли џелатског мача. У сваком озбиљном часу знао je сваки гра^анин да му je прва дужност да се нађе на вборишту у харему Бегове џамије, гдје се стварају одлуке и дају пароле. Гази Х усревоегово и М урадбегово турбе Преко религиозности, хуманости и племенитости овога нашег великог добротвора испољила се je његова широка државничка концепција, васнована на љубави према ро^еној груди и на тежњи да својој отаџбини створи све услове ва самосталан културни и друштвени живот. Њ егове вадужбине постале су јевгро око којега се je развијало насел>е, пуно животне снаге и активности, и8никао je и ивградио се град свјесног и способног трговца и еснафа, који je са највећим еланом одржао побједу у привредној утакмици и спрвјечио странцу да се утврди на тржиштима отаубине. У друштвеној средини која се je обравовала и васпитала у харему 314 Ово вдраво гра^анско и друштвено васпитање се није 8адржало само у Хусревбеговом Сарајеву. Утјецај његов je био снажан и жпв у цијелом босанском вилајету. Талеба (^аци) Гази Хусревбегове медресе су га проносили у остале крајеве отаџбине. Видна улога у том погледу припадала je и сарајевском трговцу и еснафу, јер су сви код својих муштерија у провинцији уживали одличан углед и од њих у озбиљним данама очекивао и примао савјет и упуто, a и у данима еређеног живота су они служили у сваком послу као ysop. Ha пољу источне науко и књижевности прославио се je внатан број ђака Гази Хусревбегове медресе. ГВихова дје- �Ла су махом написана арапским пли турским је8Иком; то нас ни мало не треба да чуди, кад се вна да су ови јв8ици у ово доба, варочито араиски, сматрани као интеркњ иж . сретство у источној к ул тури и цивилизацпји исто као ш то је 'у то доба вриједио лативскн јевик sa вападне књ иге којим су се служ или многи н аш а учељ аци и књижевници и8 наш их приморских градова. И сто тако из Гави Х усревбегове медресе je ивашао велики број наш е улеме која je васпи тавала иводила народ и чијв нам) васлуге најбол>е илустрира велики ау торитет који je она у народу уживала. Д а je још ова улема трајно водила пдеју савремености у науци и наставв [како je то била жељ а м удрога и племенитог до- ; t, чвнител»а. Не може, јер je његово дјело куЛтурно просвјетног карактера, a култура и просвјета су општа добра којима се не могу стављати викакова ограничењаЈ не може ни вато, јер je његово дјело стварано ea средину, из које je потекао сам доброчинитељ, створено je ва вемљу и sa народ кому je припадао сам доброчинител> који je управо ошш својим дјелом документовао своју љубав према свом народу и својој ро^еној груди; коначно Гази Хусревбегову дјелу даје оптте народни карактер непобитни факат да je љегова институција стољећима утјецала на васпитање варода дајући му моралву свагу, с којом je могао да кроз петстогодишши живот саЗтуђивом исте вјере, очува све своје -f* * f* * " " ' • • 3" .... .L У нутраш ш ост Гази Х усревбегова турбгта бротвора, сигурно je, да би и утјецај овога научног института u у нашој недавној прошлости a и у нашој садашности био много вначајнији a и много кориснији. Гави Хусревбег je био прави син свога вијека. Оплемељен и уввишен вјерским ваносом снажно се издигао пзнад своје средипе, држећи својим јаким умом, равнотежу ивмеђу духовног вјерског осјећања и потребе стварног живота. Љубав према ближњем a нарочито према својој рођеној груди и јасан и уман поглед унапред, сачували су од неактивног мистицивма и упутила га на ставу рада и стварања ea Славу Свевишњег Алаха a на добро и корист свога народа. За то се Гави Хусревбегово дјело ни no мотивима ни no ревултатима, не може и не смије посматрати само као дјело једнога вјерског добро- расне и народне одлике и одржи јаку свијест своје народне осебујности. Ако се још варочито подвуче и нагласи да je ов ако не баш први оснивач a ово сигурно стварви ивграђивач нашег диввог шехер Сарајева, мјеста, које спада међу ваш а прва културва и економска средишта и које снагом свога живота стварво и подржаје хармонију у цијелом визу контраста, овда je посве јасно да вме овога велпког добротвора и културво просвјетног неимара спада међу прва имсва културне историје вашега варода. Наша кул* турна историја je дужна да Гави Хусревбегу даде ово признање. Сарајево, град л.убави и дјела овога умног доброчинитеља обвезано je да се достојно одужи овом свом весумљиво нај8аслужвијем мужу и то Сарајево бев равлике вјере и племепа. �Гајрет као наша вациовалва в културпросвјетна уставова, ставља со данас у ррве редове да се покловп успомевп овога великог добрОчинитеља и културно просвјеЖ'»С. тног неимара и да у овим данима проола,, четпрвстогодншшвцо шегове џ аи и,е у 8ие 8вд. вог у чвв]ћа и ода достојан п о Ј е т е т п р в о м а најваслужнијем грађанину шехер Сарајеви, Сећањ е н а рахм. Авду ■ "i Кроз двадесет и неколико година нашег позванства, друговања и заједничког рада на јачању ■н&ционалне мисли међу нама, ja сам познавао рахм. Авду као човјека јаког карактера и као несавладива борца за своје идеале. Ми смо имали доста прилика да радимо заједно и у свакој тој прилици рахм. Авдо се истицао као добар и ваљан национални радник. Он није никад у свом животу скретао ни десно ни лево од оне линије, коју je већ унапред себп у свом раду одредио и којом су пшли сви тадашњи осведочеви националисти. У том свом": раду ииао je доста презрека како од тадањег црдог рс- џарске Монархије. Том су приликим били .чноги омладинци Брогањани на анектираном подручју и да би се уклонили овим прогопима, многи су раније отишли у Беч на студије, да би се у том милијунском граду могли слободније кретати и радити на народном послу. Тада су били омладинци муслвмани удружени у три академска муслиманска удру. жења u то у друштво „Звијезда“, које je слозило иао српско друштво ,Свијест“, друштво академпчара Хчвата муслимана и треће je било клуб иационално неопредељених бкадемичара муслимана, које смо касније за време балканских ратова А радски м ученици 1914 - 1915 год. жима аустро-маџарског тако још више од својих другова, који су том режиму као верне слуге и служили. Ради тих врепрека у свом раду за свој народ страдавао je кроз цео свој живот u на крају га изгубио у арадској тамници. Да би бар донекле могли видети замашитост рада рахм. Авде, потребно би било многе ствари повратиги сеНању, али то je немогуће у једном пригодном чланку. Овде Ку га изнети као академског грађанина за време анексионе кризе. У октобру 1908 год. вроглашена je анексија оосне и Херцеговипе од стране бивше Аустро-Ма- 316 прозвали именом Ччталџа'1 no имену ратне линије између Бугара и Турака код Цариграда, хтејући тим истапи љихову анационалност. уахм. Авдо сарађивао je у друштву _3виЈезда и за време његових студија у Бечу најГ ™ ’е „ ДеЛ0 омади»а«а У друштву »Звијезда« П " а непр" !м вањ У авексије Босне и ХерXHie У тпмА °1ране виБше Аустро-Маџарске Монарсе nDBiamm^5" раХМ' ,е v '° неУстрашиа и први де ван Avf-rn Д Г' ИПЖ’ УаршРом Чекром да иугњетача О РИ,С 11 припРема терен за рад вротнв Б ео го а Г ? Г ' е тада У дауииву г. Чекре обишао ладвне т^!аРИГРаД У " же 6oca»clIe академсве омадине „n Taj његов тадашњи рад na „деји Ослобо- �ђења донео м-у je касније за време светског рата тамницу, где je u заиршио свој тешки али часни живот. Он није остајао no страни ни код других тадањих вкција друштва. „Звијезде- као и других академских друштава. Његов рад у Сраском академском друштву „Зори“, те у „Р аду\ друштву академичара вз Босне и Херцеговине није заостао ни у ком погледу иза његовог рада у друштву „Звијезди“. У овим je друштвима врипадао увек радикалној групи, која није хтела никаква компромиса у питању нашег ослобођења, na није гледала ни трпела, да се исто врши у оквиру двојне монархије, него да се изврши потпуно наше уједињење са тада слободном нашом браћом. Његов се идеал испунио, али уједињење своје браће рахм, Авдо није дочекао. Након завршетка својих студија рахм. се Ав: до вредао опет народном послу, те je након смрти неумрлог Османа Ђикића заузео његово мјесто као секретар нашег Гајрета. Он сада удвострученим силама ради на ширењу националне свести међу омладином, са својим друговима; ствара тајне омладинске орнизације. те након тешке борбе и у самој тадањој управи Гајрета побеђује. Гајрет није могао тада наћи погоднијег радника за свој рад, који je започео рахм. Осман од рахм. Авде Да je био овај pa1* Гајрета на правом путу, доста je напоменути, да je у самом друштву првог дана рата заведен комесеријат и управа Гајрета предата вакуфској дирекцији, a главни секретар рахм. Авдо, душа народног Гајрета, заточен у арадску тамницу. Јован Палавсстра Бохем и мученик СЈећање n a Авду Сумбула Упознао сам га прије којих двадесет година, и можда још која „no врху*. сјећам се више да ли то бјеше на Кеју, у некој кафаници, или што je највјероватније — код Семиза-или Јефтана Хаџи Лелечића, већ блажсно-почившег, као и многи који су у вези мога познаиства са Авдом Сумбулом, негдашњим „философом* в бохемом, добрим човјеком и родољубом — Србином, без мане-ц' страха, али и без себерекламисања и бучне фразе, којесу тада биле доста честе. Te године 1912, ако се добро сјећам — пискарали смо фељтоне и још којекакве списатељске „надобудности- : Јевтић Боро, Варагић Јово, Мрас Драгутин, моја маленкост, Никола ВасиК и још понеки. Варагића и Мраса, двојице најталентованијих тадањих вјесника, нема В'Ише међу жпвил1а. Погинули су годину-двије дана послије Авдиног одласка „на ахирет“. Сваки на свој начин: Варагић негдје на рум-унском фронту; Мрас разнесен њемачком гранатом наДунаву (као српски добровољац), Авдо Сумбул, као Србин заточен у Араду, умрије од тифуса, хиљадити no реду у арадским казаматима . . . Аллах рахмет ејле и Бог да им душу прости! Редакција „Гајрета" налазила се je тада — 1911, 1912 u 1913 — на Кеју, одмах испод данашт е нове куКе г. Божића. У приземљу, где су данас приватни станови, налазила се je соба уредништва. С обале се je лако могла назрети фигура ракм, Авде: омалена раста, усуканих рамена, главе утонуле у мршави врат који се губио у дуплом тврдом крагну. Овај крагн je био једна од недужних слабости, често пута својим сјајем у супротности са поабаношћу одијела, вли „хаљке", како je он то говорио. Ha столу пред њим хрпа „шлајфни' од тек приспје- ле коректуре, лли отисци цијелих страница за ре впзију . . . Крај њега редакцијски кош — никад npaзан . . . Ту. су налазили тиху и невидовну смрт почетнички стихови; једино што пм je продужавало живот био je хумор који je Авдо издашно расипао у рубрици „Одговори уредништва". Ти одговори, кратцИ и духовпти, лишени сваке злобе и пакости, давани лако и неусиљено, одавали су бохемску и само на Брви поглед циничку фпгуру уредника „Гајрета“, Авде Сумбула. Тако, на примјер: .Добили Ć m o Вашу пјесм-у. Кад други пут пошаљете, јавите, да пошаљемо кош на — станицу". Или: „Из Вашпх се стихова види да Вас je спопао љубавни јад. Чело Вам гори, и глава Вас боли. Добро je за ту бол привити на чело — спрових кромпира". Како je било онима који су читали ове одговоре, умјесто да су гутали очима своје штампане стихове, — то могу да знаду једино они који су некад били — литерарни полетарци. Неко he, можда, помислити да je Авдо Сумбул био пакостан, кад je могао да овако „убије многе таленте*. Али то не стоји. Напротив, он je у кн>ижевности заступао тезу искрености. Говорио би: Млади пјесничкп почетници су као и дјеца; треба ux „ишибати" и заптити, na he бити нешто од њих. Замишљам како би Авдо данас прошао са својом .тезом", ако би je примијенио на данашљи најмлађи пјеснички нараштај! * Посјећивали смо га у редакцијп скоро сваког дана; обично послије подне. У ходнику тишина. Служитељ Сеид, са бијелом ахмедијом око феса u са нанулама на ногама. — Je ia господиа уредник у канцеларији? Сеид утиша глас: 317 �— Авдо рад-и... Има хин пунО унутра. У стзари то je била сједница уиравног одбора на којој je Авдо војевао за буџет и трошкове листа. Јер, нас неколицину je хонорисао, повремено, од 5-20 круна, за ондашње цоба издашва сума за наше ђачке џепове. Имао je једну црвенкасту »техару“, впше дувањару него новчаник. Погледао би једнога од нас, взвадио »техару- , раширио je: — Зар опет! Шворц, a ? И извадио би, уз лаки осмјех човјека, боема који разумије: — Ех, да знаш какву ja муку мучим док искамчем од хоџа одобрење за хонораре. A и јест м-учио муку. Hnje ни чудо. Наши су прохтјеви били повелики, као и сарадња у листу што оригинална, што преводна, у прози и стиху, слободном и римованом. Стихови Мраса и Взрагића, Уптмена и Мисеа, Вере Симићеве и Хатиџе, Бодлера и Рембан; проза Борина и моја, Стриндберга и Мопасана. Мраса и Варагића, Куприна ц Киплинга, Чехова и Превоа, Тургењева и Бјерндона, Ибсе- • нова драматика и још многа „литература одломака* — то су биле странице књижевног и забавног штива, поред чланака и рацова>млађих инајмлађих интелектуалаца тога времена. Ми „Власи“ радили смо и објављивали иод псеудонимима. Ja бијах Фаак или Садик, ВарагиК „-Неџати"; слично и други У питању je да ли бисе био нашао, тада, други уредник који би био прегао да .чуслимапском ревијом иде, бар њеним књижевним дијелом, упоредо са осталим ревијама Словенског Југа. Али, Авдо je био боем и разумијевао je боеме и „писмену сиротињу".1 Тако то би и потраја кроз цијелу 1913-туидо 1914-те. Догађаји раздвојише пас сараднике Гајрета од његова симпатичиог и увијек срдачно расположивог уреднака. Поново смо се срели у арадским казаиатима, под зиму 1914-те. Ja, са још неколицином другова, међу њима Варагић и Јово Шошић, доспјех у „Лондон-абтајлунг“. Авдо je био у тз. „Иителигенц-абтајлувгу1* са осталим, међу којима знам: Смају Ђема- ловићаДДр. Шхмеда Зилџића, Хасаибегов-ића (0ца г. Др. Авде ХасанбеговиКа), ХамидаСврзу, БехџетаМувелића, Пејановића, Алексу Родовића и многе друге. Како смо провели ту зиму у заточењу, 0вдје није за спомињање. Тек једнога дана, почетком jaнуара 1915, у нашем одјељењу се прочуло за тешку бочест Авде Сумбула. A та зима била je једна од најочајнијих. Дневно je подлвјегало тифусу 0д 30-70 људи, жена нли дјеце, вз Босне или из Србије. Фамозни бездушник, пук. Хегедиш жарио je и палио; бараке и „тунели* тврђавски пуни болештина и гамади, невоље и глади, безнадежности и очајања. Ha све стране утученост н ужас. A сваког дана све већи број оних које, у гомилама, спуштамо у огромне, подводне рупчаге крај Мориша.. Онога дана фебруарског, када су у Сарајеву умирали на вјешалима пњих тројица“, Данило, ВељК9 п Мишко, кроз сва одјељења je брујао глас да je ,Авдо Сумбул скратио“. Издејсгвовао сам дозволу за взлаз из једног одјељења у друго. Тамо у њеtpajjM одјељењу, у једној малој соби, немоћно je лежао Авдо Сумбул. Очи дубоко унале, сасјајемкоји je саи од себе сагријевао, са лицеи које je било тамно п суво, са раменима усуканиц, на којима су испод поабале тканине ппрчале суве кости, — Авдо je био већ ослабио до крајње мјере. Ha столици до његове постеље стајала je флашаса млијеком. J a погледах, час у њега. час у флашу Ои прпмијети мој поглед, уморно се осмехну н проциједи кроз зубе који су се још свијетлили: — Шта гледаш друже? Млијеко? — Па, како се ocjeham, Авдо? упитах нешто суморан. Он се осмјехну иронично, први путш тојазиаи и надода. — Ех, мој брате, како се осјећаи? A зар бих пио млијеко да се добро осјећам! Здрав хумор из клонулог организма! Насмијах се, и ja и остали. И он се насмијао. Taj осмјех још je свјеж у моме сјеНању. A то би наше посљеди>е виђеље. Неколико дана касније — 8. фебруара — Авдо Сумбул je однесен на заје^нвчко тробље крај Мориша. Prof. Derviš Tafro: Nacionalni rad Behdžeta Mnievelića Inačije i bundžije bili su odvajkada naši pređi. 1 brane svoje pradjedovsko ognjište protiv mrskog zavo­ oni bosanski Bogumili, što se onako žilavo borahu pro­ jevača, prkoseći na taj način i Turskoj i svim evrops tiv katoličke crkve i vlasti mađ irskih kraljeva, i ona kim velikim silama. Pa i za naše Oslobođenje i Uje­ bosanka vlastela begovi i age, ajani i kapetani što se dinjenje pridonesože muslimani svoj obol, iako u dos* vrlo malo ili nimalo ne povinjavahu zapovjedima i a s romnoj mjeri. Njih je bilo i među zavjerenicima i željama visoke Porte i njenih namjesnika, nego živIjahu po svom ćeifu, svojim običajima i navikama sa* taocima, medju mučenicima i zatvorenicima kobne 1914 godine, dok je cvijet njihove školovane omladine, nji­ čuvavši sve bitne odlike slovenskog karaktera. A kada hova nada i uzdanica, nošena uzvišenom idejom na­ Austrougarska monarhija na Berlinskom Kongresu do­ bi mandat da okupira Bosnu i Hercegovinn, jedino oni cionalnog vaskrsa dobrovoljno stavila svoj život na kocku u Dobrudži i na Solunskom frontu i pripomogla od čitave naše nacije odlučiše, da s oružjem u ruci usjehu i slavi srpskoga oružja. 318 �Svi ovi pregaoci za našu opštu stvar a na prvom mjestu onii koji svjesno prinesoše žrtve za oslobodjenje i ujedinjenje svoga naroda zaslužuju priznanje i vječitu zahvalnost nacije. Ovo priznaje i zahvalnost duguje njima u prvom redu muslimanski dio našega naroda, jer mu oni sačuvaše čast i obraz pred potom­ stvom i istorijom, koja bi inače, o tome nema sumnje osudila nas muslimane zbog posvemašne pasivnosti u sudbonosnim danima stvaranja naše velike države. Medju ovim zaslužnim ljudima nalaze se i dvojica Gajretovih radnika dva aradska mučenika, dvije žrtve austromadjarskog bijesa rahm. Avdo Sumbul i Behdžet Mutevelić, čije je kosti Gajret prenio iz Arada u Sa­ rajevo i podigao im spomenik, koji će ovih dana biti otkriven. Nacionalni rad Behdžeta Mutevelića pada u go­ dine neposredno pred sarajevski atentat i proteže se poglavito na muslimansku srednjoškolsku mladež. Da bi se bolje razumilo pod kakvim je okolnostima radio Behdžet i njegovi drugovi i zbog čega je dopao tam­ nice u kojoj je tragično svršio sa svojim mladim’ ži­ votom, ja ću se letimice, osvrnuti na prilike medju muslimanskom srednjoškolskom omladinom u Sarajevu pred veliki svjetski rat. B k £ K ad je austrougarska okupirala Bosnu i Herce­ govinu bili su joj odani jedino naši katTdreliskreno, a Jevreji iz računa, dok su joj muslimani bili svom du­ šom i čitavim bićem svojim protivni. Za pravoslavne okupacija znači promjenu gospodara, ali oni Austriju mrze iz nacionalnih razloga. Zato je trebalo pređobiti pravoslavne i muslimane pomoću crkve odnosno sveštenstva i škole. Ali presizanje vlasti u vjerske prilike urodi borbom za vjerskoprosvjetnu autonomiju najprije kod pravoslavnih a zatim i kod muslimana. Ova kul­ turna borba promeće se postepeno u političku za us­ tavne i gradjanske slobode i zbližava muslimane i pra­ voslavne protiv zaiedničkog neprijatelja. Tim više nastojahu tudjinske vlasti da svoje namjere ostvare pre­ ko škola, koje će fabricirati njima odane kreature. Pošto su pravoslavni bili nacionalno opredeljeni, to je ovo nastojanje poglavito upravljeno na djake musli­ manske vjere, koje je škola trebala da napravi pioni­ rima protunarodne austrajanštine. Na prvom mjestu trebalo je spriječiti prirodnu nacionalnu orijentaciju muslimanske mladeži, kako srpsku tako i hrvatsku mislim onu pravu naprednu hrvatsku. Tako se n. pr. naš jezik nije smio nažvati svojim pravim imenom, nego mu je službeni na’ iv bio zemaljski, bosanski nacionalni jezik i t. d. Mjesto toga austrjske vlasti na­ turale su našoj mladeži nekakav surogat narodnosti, koji su one nazivale hrvatstvom. Medjutim ovo austro-bosansko hrvatstvo imalo je sa onim pravim slo­ bodarskim hrvatstvom zajedničko samo ime a dru­ go ništa. Jer biti Hrvat značilo je ovdje mrziti iz dna duše Srbiju i sve što je srpsko a Austriju voliti i bi­ ti joj pod svaku cijenu odan i lojalan, dok su pravi Hrvati sve onamo od ilirskog preporoda težili za du­ hovnim jedinstvom i bratstvom u prvom redu sa jedokrvnim ljudima a onda i sa svim Slovenima. Sada ćemo razumiti zašto su oni muslimani, koji su se priz­ navali Hrvatima bili a priori protiv svakog po narod korisnog a po austriske interese štetnog poduhvata. Zato ih je narod prozvao mehkišima, a mi smo ih zvali frankovcima. Osobito jaka frankovačka propaganda vodila se u Sarajevu, političkom i kulturnom centru Bosne i Hercegovine. Sredstva se nisu birala, radilo se i mi­ lom i silom, kako je gdje trebalo. Organizatori ove propagande, medju kojima je nažalost bilo i srednjo­ školskih profesora djelovali bi preko svojih pouzdanika-djaka i u školi i izvan škole a naročito u vakufs­ kom konviktu, gdje bi se o Srbiji i Srbima govorilo u najpogrdnijem i najprezrivijem tonu. Frankovački agenti gledali su da u klici uguše svaku pojavu, koja bi i najmanje mirisala na srpstvo. (Sjećam se dobro da su me jednom još kao prvoškolca istukli što sam slučajno sa ram. Hasanom Bitevijom zapjevao - u gajdama gajde ječe, u Srbina čaše zveče.) Ali uza sav organizovani teror frankovaca, koje su podržavale vlasti, nije se dao spriječiti prirodni proces buđenja srpske nacionalne svijesti kod pojedi­ nih muslimanskih omladinaca. Svijest o jedinstvu na­ roda i težnja za Oslobođenjem uzima polako ali sigurno sve više maha osobito onda, kada egzekutivni od­ bor stupi u tješnju vezu sa srp3kopravoslavnim poli­ tičkim vođama. Ovaj fakat imao je izvanrednog psi­ hološkog učinka na tadanju muslimansku mladež. On je stvorio mogućnost da pojedini nacionalno svjesni omladinci prave protufrankovački srpski front. U to doba provedena je i aneksija Bosne i Hercegovine, Srbi pravoslavni i muslimani dadoše na vidan način izraza svome ogorčenju .'zbog ovoga međunarodnog zločina, a njihov protest posluži tadašnjoj srpskoj vla­ di kao važan argumenatza njezinu diplomatsku akciju. Tada narodnjaci preuzeše Gajret u svoie ruke, a za poslovođu pcstaviše rahm. Osmana Đikića. Tim srpski nacionalistički pokret među muslimanskom omladinom dobiva svoj centar i svoga vođu. Osman skuplja oko sebe istaknutije omladince, druži s njima, raspravlja, ubjeđuje, hrabri, oduševljava, raspaljuje. Ovi razvijaju živu akciju među svojim drugovima, ali tim izazivaju protjv sebe groznu mržnju vlasti i frankovačkih tero­ rista. Program u školi, otstranjivanja iz škole i kon­ vikta, fizički napadaji po ulicama i u konviktu bila su tada uobičajena sretstva pomenutog terora. Ali ispunjena odvrateošću i prezirom prema oni­ ma, koji su poglavito zbog neupućenosti i lošeg vaspitanja postali slijepo oruđe u rukama tuđinske vla­ sti, a zadahuuta mržnjom na tuđina i osvajača i opojena uzvišenom misli o slobodi i jedinstvu naroda, muslimanska nacionalistička omladina prima borbu srčano i hrabro ne prezajući ni od najvećih žrtava. Pored rahm. Hamiđa Svrze, koji je bez sumnje po svojoj inteligenciji i spremi i po jačini nacionalnog osjećanja i po oduševljenju za nacionalne ideale zau­ zimao prvo mjesto među nacionalističkom omladinom jedan od najistaknutijih i najagilnijih nacionalnih rad­ nika bio je Behdžet Mutevelić. Još kao mladi petoškolac svojim odvažnim istupom Behdžet svraća na se pažnju starijih drugova, koji ga objeručke primaju 319 V �u Svoje kolo i Upućuju na rad oko organizovanja taj­ ne đačke družine. A za ovaj posao teško bi se onda mogla naći podesnija ličnost od Behdžeta. Vrijedan i solidan, čestit, pošten, stekao je onda simpatije i po­ štovanje svojih drugova, a dobar i vrijedan drug imao je velik broj ličnih prijatelja. Njegova mržnja na tu­ đina osvajača i njegova velika ljubav za slobodu i ve­ ličinu naroda davala mu je podstreka, snage i poleta da se sav preda radu oko suzbijanja štetnih protu­ narodnih podviga zalutale braće iz protivničkog tabo­ ra. Ubjeđen u pobjedu prava nad silom dao se je pre­ dano i neustrašivo na prikupljanje novih članova đač­ ke družine, u kojoj su se nacionalno osvješćavali i pripremali za velike događaje novi naraštaji. Sam optimista znao je i svojim drugovima uliti nadu u konačno ostvarenje nacionalnih ideala, sam smion i odvažan pojačavao je i kod svojih drugova pouzdanje u se i vjeru u nesalomljivu snagu našeg naroda; sam spreman na stradanja i žrtve za svoje uvjerenje цбј0 je i svoje drugove, da se ne plaše stradanja i žrtava za dobro i sreću svoga naroda. Ovako pregalački i ustrajan rad Behdžeta i nje­ govih drugova nije ostao bez dobrih i korisnih rezul­ tate. Ovome radu ima da se zahvali, što je mnogi muslimanski omladinac aktivnu sudjelovao u oslobo­ đenju našeg naroda i stvaranju naše lijepe prostrane države. Ovom radu ima da se zahvali, što danas mi ogi čestiti musliman s voljom i ljubavlju radi na konsolidovanju prilika u našoj državi i što je u svako doba gotov da prinese najveće žrtve za državno i na­ rodno jedinstvo. Neka bi spomenik, koji je Gajret podigao ovome velikom patrioti, podsjećao sadanje i buduće genera­ cije da ispravnom i poštenom građaninu mora biti nešto draže i svetije i od samoga života, a to je slo­ boda i sreća naroda iz koga je ponikao. Alah rahmetejlej Pitanje školskih udžbenika Glavni odbor ^Gajreta upptio je početkom ovog tanka za IV. rz. osn. škola*, 6) M. Vujanovac „Čitan­ mjeseca pretstavku Pretsjedniku Ministarskog savjeta ka sa slikama za 1 rz. osn. škola*, 7) M. Vujanac Gospodinu Dr. Milanu Si*škiču po pitanju udžbenika „Bukvar" (izdanje latinicom i ćirilicom), 8) M Jović osnovnih i srednjih škola. Tu pretstavku dostavio je w!storija za III, i Istorija IV. rz. osn. škola*, 9) M u prepisu njegovoj p^euz^'išenosti Reisul-ul-ulemi j^r( Jović „Čitanka za 11. rz. osn. škola*, 10) M. Jović G Ministru P rosvjete^retstavka glasi: . 5r.N ovi Bukvar.* 11) „Čitanka za lV. i osn škola*, Jedan od najvažnijih zadataka društva Gajret 'izdanje Državneštampaje u Sarajevu, 12) Stanojević jest nacionalno buđenje i osvješćivanje muslimanskog Stefanivić „Čitanka za !П i Čitanka za IV. rz. osn dijela našeg naroda, la p o ri Gajreta u tom pravcu škola*, 13) Protić Stojanović „Čitanka za 11, Čitanka davali su u prošlosti, a daju i danas, rezultate kojima za III i Čitanka za IV. rz. osn. šk 14) Milan Dukić se raduju i koja pomažu svi istinski prijatelji narod­ „Bukvar za osn školu*, 15) Drag llić „Gjačko pje­ nog dobra i narodne nam zajednice vanje igre i deklamacije*, 16) M. Stanojević „Narod­ U zadnje vrijeme, međutim, društvo Gajret nai­ na istorija Jogoslovena*, 17) M. Ković „Čitanka za IM lazi u ovom pravcu svoga rada na smetnje, koje, ako rz osn škola*. 18) M Jović, „Čitanka* (Cvcće za se ne uklone, mogu da nanesu Gajretu i njegovom početnike), 19) Popović „Čitanka za II. rz. osn škola** radu na buđenju nacionalne svijesti i učvršćivanju na­ B) Udžbenici srednjih škola: Suhotin Vulić „Isto­ rodne sloge velike štete. Te smetnje, i prepreke nas­ rija staroga veka za V. rz sred. škola*, 2) J Prođatale su usljed toga što su se pojavili, naročito u pos­ nović „Čitanka za I. Čitanka za 1Г, Čitanka za IV. ljednje doba, udžbenici državnih škola, u kojima ima rz. sred. škola*, 3) Stanojević ..Istorija Srpskog naro­ članaka i napisa, koji nesatno da nisu podesni za da* i ,,[storija Jugoslavena" 4) šević-Čuković ,,Čitanka muslimansku djecu, nego koji čak i vrijeđaju vjerske za I. rz. sred. škola*, 5) V. Lapčević „ 0 našim mus­ osjećaje muslimana. Toj pojavi u državnim udžbenicima limanima^ 6) L. M. Suhotil „Istorija starog veka„. 7) osnovnih i srednjih škola, kako smo izviješteni iz mnogih Dr. S. Srkulj „Povijest novoga vijeka*, 8) Dr. V. Po­ mjesta u Bosni i Hercegovini, pridaje se vrlo velika pović „Opća istorija Novoga veka*, 9) M. A. Kostić važnost, o njoj se svakodnevno diskutuje, dok zlo­ „Istorija staroga vijeka*, 11) T. Radivojević „Zemljo­ namjerni pojedinci, .kojima rad Gajretov nije nikada pisna čitanka za srednje prađ. i stručne škole*. ni konvenirao, vežu tu pojavu i za Gajretova nasto­ Povodom istaknutih činjenica kao i povodom janja, Organizacije društva Gajret dostavile su ovom žalbi, koje se neprestrano upućuju ovom Glavnom od­ Glavnom odboru spisak udžbenika, koji ne odgovaraju boru, slobodni smo Vas zamoliti Gosp. Pretsjedniče: za djecu islamske veroispovijesti, pa smo ih slobodni 1) da se izdaju potrebna naređenja o zabrani nabrojati: svih gornjih udžbenika u krajevima, gdje muslimanska A) Udžbenici osnovnih škola: 1) Nazor-Bosanac djeca polaze škole, „Čitanka za I. rz. osn, škola*, 2) M. Rabrenović ,ls- ... . ^ da se dadu Glavnom prosvjetnom savjetu pri torija za III. i Istorija za IV. rz. osn škola*, 3) M. Ministarstvu prosvjete uputstva i naređenja, kako ovaj Vujanac „Znanja o veri za III i Istorija za IV rz. osn. . odobravao one udžbenike, koji su svojim sa­ škola*, 4) M. Vujanac .Istorija za III, i Istorija za IV držajem nepodesni za muslimane i muslimansku dje­ rz. osn. škola*, 5) M. Vujanac „Čitanka za III, i Či­ cu, 320 �3) da se u Glavni prosvjetni savjet imenuju ne­ kolika istaknutiji pedagoga muslimanske vjere, koji bi mogli upozoravati na sadržaj u pojedinim udžbeni­ cima državnih škola pri njihovom odobravanju u Glav­ nom proivetnom savetu, a koji sadržaj može da ome­ ta pravilan razvoj nacionalne svijesti i narodnog je dinstva Gospodine Pretsjedniče, uvjereni smo da ćete u najskorijem vremenu preduzeti potrebne korake, da se ovoj nepodopštini u udžbenicima državnih škola stane na kraj i da se udžbenici koje su gore pobro­ jani zabrane u svima školama koje pohađaju đaci mus­ limani Blagodanmo Vam unapred na predusretljivosti i molimo Vas, Gospodine Pretsedniče, da izvolite pri­ miti izraze našeg poštovanja. Гајр е т о в гласник D o b r o tv o ri i u te m e lja č i G a jr e ta sa d r ža v n im v r e d n o s n im p a p irim a Po predlogu stolačkog Gajretova odbora prošla Ре д о вна годиш њ а скупш ти на у Д ервентн 12 'jjaa 1932 одржао je Мјесни одбер Гајрета у Дервенти glavna skupština je zakljuMa da se n ilanetvo Gaj- S ' J S f e ‘ l ' ™ ’’ ^ ■И д а " r Ј ‘ Е садбег А либеговић. П рије прелава u a дневни ред предложво je retovih dobrotvora i utemeljača može u buduće upi дретсједвик да се са ове скупштвне упути повдравна допеша претсједвику у . Дру Авда Хаеанбеговвку, као и протектору Гајрет* šivati i sa državnim vrijednosnim papirima u njihovoj Њ. Kp. В. Престолонасљеднику Петру, што присутни јодногласио nominalnoj vrijednosti i to: sa 6% beglučkim obvez­ прихваћају. Претсједпвк у кратким цртама В8НОСИ рад овог одбора nicama, 7% -ш т državnim invest. obligacijama, akci­ минулој друштеио) години И ј е рвјеч секретару да подиесе и jama Privilegovane agrarne banke i dr. Budući mpe*" вјештај о раду. gi pojedinci, pa i Članovi društva Gajret raspolažu sa Секретар Алија Хусеџиповвк подноси иввјештај, којег скупгрима на виан.е, a такођер првма и вввјештај благајвнка ovim vrijednosnim papirima-,'umoljavamo sve odi .јввчком руковаљу у прошлеј годвнв. Претсјеавк надаорi povjerenike i prijatelje Gajreta da u svojim Ј$Р5$в ног одбор! •. Шемсвбег Абдулахефепдвк иввјештава да су преглеvima povedu propigandu za upis daljnjih dobrotvora дане књиге одбора и пронађене у роду. По подјељењу апсолуторија старом одбору, кандидационв одбор удаљује i utemeljača Gajreta s tim papirima, kako bi i na taj након 5 мввута пауве предложена je листа новог одбора, која je način njihov materijalni doprinos za Gajret bio eto једногласно прихваћена. Нововаабравв одбор конствтувсао се je 6 veći. Скупштине Гајретових организација Р е д о в н а го д и ш њ а скупш тина у Град ачцу Одржана je 8. септембра о. г., на којој je ивабран новн одбор, који се je конституисао овако: Претсједник г. Алвја еф. Даутбеговик шер. судвја, потпретсједнвк г. Нурудин еф. Бегић суд. првправник, секретар г. Шефпк Диадар општ. ппсар, благајвик г. Осман Џаферовик општ. пвсар. Члавови одбора гг! Ибрахвн еф. Топчагик, Мустафа Хасел>вћ в Садвк Мулахалвловвћ. Надворив одбор гг; Иаетбег Јахвк, Абдулах X. Шаквћ в Мохага Јашареввк. Замјеници гг. Сулејман Ибрвк, Хусевн Ковџвк, Ахмет Мешавовпк, Мухпбвја Морањак п Ахмет Букваревик Подмирите претплату! Претсједввк Есадбег Алвбеговпћ, ппретсјодввк Сејфулахбег Беговвћ, секретар Алвја Хусеџввоввк, благајпик Смапл - Хаквја Уџварлвћ, одборввци беа фввкцвје Авдага X. Дервишагвћ, Хамдв еф. Елевовик в Халвд Шервк. Ззмјеницв: Абдулах еф. Соколовић, Раде Јоввчвћ, Мехмедалвја Јусуфбеговвћ в Мустафа еф. Тиpak. Надаорнв одбор: Шемсвбег Абдулахефевевк, Муетафа еф. Халиловпћ п Тзуро Плекаш. Р е д о в н а го д и ш њ а скупш тина у Љ уби њ у одржана je 7 августа о. г. у просторвјама народве читаонвце. Претсједник Мустафа Сердареввк отворво je скупштвну 1 сат каснвје, поштО нвје било довољво члапова. Секретар одбора Аввв Сердаревик ианоси рад аа прошле дввјв годиве у којвма je одржано 8 сједвица и дввје аабаве. Број члавова bshocb 55. Благајник вЗвоси благајвпчко стање т. ј. прихода je бвло 401555 Секретар још ианоси околност ва верад и мјесве првлвке чланова. Скупштвна првма И8вјештаје с твм да je ea верад Гајрета у првкупљању члаварвне крвв каво одбОр тако и сви чланови. Скупштвна вакључује да нови одбор пОкуша ваплатвти дужне члаварвне, a у колвко ве буде могуке да се отпише в то да вриједи само ва овај пута,*а у будуке да се неке опраштати. Лутво Тртак предлаже да остане стари одбор, a да се само иамијеве мјеста оних одборника, који нису данас приеутви ва овој скушптвви, алп Се одборннци но слажу о твм и вато je предложева нова листа одбора, у којн Су унвшлигг: зт �јер би неупукенима, можда, могло изгледати оснвван,е опецијалнвх Гајретових читаоница као неко cenapBcaн>е, a поготово у Приједору гдје постоје још двије сличне установе. Ha концу je г. Каравдик замолио присутне за извјесну помок, како би се могли макар донекле ц0О с н и в а њ е Г а јр е т о в е ч и т а о н и ц е у крити трошкови око отворења читаонице. Овој су се П р и је д о р у . молби сви присутни спремно и готово преко очекиваУ Нрвједору се већ дуже вреиена ocjeha потре- ња одазвали, тако да je одиах укупљено око 700 Д„к. ба једне установе, гдје бн се могао сакупљати и са- свота врло велика за данашње прилике. Осим многостајати овдашњи муслимански свијет. Ова je потреба бројних дарова дароваоца који еу приложили и чија тни оправданија када се напомене да у Приједору je имена тешко изнијети ради краткоке простора, спојкиви неколико хиљчда муслимана и да je још у 1907 менукемо само веке прилоге: Османбег Селимбеговик години била основана Кираетхана, која je 1922 год. 100 Дин, Сулејманбег Селимбеговик 40 Дин; no 20 завршила са својпм радом. Дин: Маиш, Миодраг Матик, Ханачек, Никола Ћосвк, Овај недостатак су осјећали нарочито Гајретови Нурудин Агановик, Бране Вујасиновик, Др. Бабунораденици и пријатељи, те je на овогодшпњој скуп- ввк Вукашин; no 10 Дин: Саво Стојановвк, Хилмвја штини закључено и стављено у дужност новом одбо- барајлик, Хасан Селимбеговвк, Др. И. Остојик, Мико ру да оснује Гајретову читаоницу. Нови одбор, који Брковвк, Смаилбег Беширевик, Осман Мурселоввк4 je и иначе развио велику и успјешну акцију у раду Раде Стојановик, Коста Комљеник, Едхеи Мвџик b i Гајрет, овај je закључак скупштнне реализовао и Смавл Ђулкик, Зеленика Ђоко, Инж. Балвк Мехмед, на 1. септембра о. г. свечано отЕорио Гајретову чита- Ђурик Перо, Шамик Мидхат, Хасан Карахоџик, Таоницу у ГГриједору. таревић Омер, X. Хусеин Цикота, Сефер Селимбеговик Ово отворење било je уистину свечано, јер je Алишик Смаил, Сул>о Трто, АлишВкгИбро, Хапшм Зе" било присутно преко 200 грађана, међу којима je би- чић, Трто Ибро, Сулејман Дрналик, Мухарем Софтик ло већина муслимана, a то je доета риједак случај у Наил Трежик, Салих Бабик, Божо Кајик, Алекса РаГГриједору да се окући оволики број муслимана. Из- дошевик, Ахмо Зечик, Авдо Каравдик. међу осталих овом отворењу присуствовали еу гг. Послије овога, окупљена омладина продужила Матић Миодраг срески начелник, Бранко Врањешевић je са свирком и пјесмом све до 12 часова, када се je професор и претсједник „Виле“, Др. Иван К. Остојик завршила ова свечаност. адвокат и књижевник, Мајиш шеф жељезничке станиИз свега взнешеног може се с ноуздаљеп за* це и многи други истаквути грађани ГГриједора. кључити да je успјех Гајрета у Нриједору потпуОву свечаност je отворио наш вриједпи претсје- но осигуран в да ће Првједор доћв у овој годпни дник г. Осман Селимбеговић, трговац и посједник међу прва мјеста у раду за Гајрет. који се je са бирании ријечима захвалио присутнима Некаје хвала и признање свима Гајретовим члана тако великој посјети. новима и пријатаљииа, који су рвдили и учествовали Госп. Каравдић Авдо, професор, секретар Мје- на ово: свечаности. ног одбора, изнио je у кратким цртама интенције оснивача као и сврху и резон детр Гајретових O s n iv a n je G a jre to v a p je v a č k o g z b o r a читаоница уопште. Он je нагласио да су оснивачи u P r ije d o ru дубоко увјерени да са овим актом чине видан напреKako su posebne prilike i potrebe diktirale osnu­ дак и постављају темељ једној установи, која носи и ме нашег драгог Гајрета, a то je најбол>а гаранцоја tak Gajretove čitaonice u Prijedoru, tako se je osje­ да ke се читаоница моки и морати одржати и да ке ćala velika potreba jednog pjevačkog zbora sa pretež­ неустрашиво ики постављеним циљевима не обазиру- nom većinom muslimana. I ovom Dedostaku su Gajки се ни десно ни лијево, као што je и Гајрет кроз retovi radnici nastojali da doskoče, te su ovih dana три деценије радио. И као што се Гајретови неимари pristupili osnivanju Gajretova pjevačkog zbora. Osni­ и раденици нису никад дали смести ни повјеровати vači ovog zbora su više nego sigurni, poznajući ov­ често пута неоснованим ц злонамјернии примједбама dašnje prilike, da je ovo najbolji način da se okupi појединаца, некемо ни ми; и ми кемо пустити да за omladina, koja je pokazivala dosta slab interes za Gajнас говоре дјела, као што су то радили и остали ret i njegove ideje. Oni su uvjereni da se osnivanjem Гајретови. раденици. ovakvih zborova zagrijava omladina za Gajret i GajНадаље je госп. Каравдик нарочито подвукао то retovu ideologiju. да je Гајрет послије великог размишљања приступио Radi toga je Mjesni odbor Gajreta ovih dana оснивању оваквих установа са једном једином жељом pristupio upisivanju izvršujućih članova i uspjeh je да ове читаонице буду као претспрема, као нужна bio neočekivan: upisalo se je 34 člana, koji pokazuju степеница ка зближавању и приласку муслимана сли- veliku volju i interes za ovu akciju. Tim je povodom чним институцијама остале наше браке, за које наш Mjesni odbor zakazao na 19 septembra o. g. sastanak свијст пема и није могао имати довољно разумијевања. na koji su došli pored članova odbora i svi izvršuju* Оснутак ове читаонице има се схватити само овако, ći članovi. Ovaj sastanak je otvorio sekretar odbora претсједнпк Алаг« Сердарввић, ппотпретсјадник Неђо Пи' чета, секретар Мухарвмага Сердаревић, благајник Салихага Пекушић, одборници 608 функцијв; Смаил Бакшић, Авдо Сердареввћ Надворнп Одбор: Мујага С. Сердаревић, Лутво Тртак и Омер Дивдарвћ. �g. Karavdić, koji se je zahvalio prisutnima na velikom odzivu i zamolio ih da saslušaju g. Šamića Midhata, profesora i budućeg horovođu. G. Šamić izrazio’veliko zadovoljstvo da je i mus­ limanska omladina osjetila potrebu i dala ideju za obrazovanje pjevačkog hora i ukratko izlož'o stupanj muzičke kulture kod ostalih Slovena, a specijalno Čehoslovaka. Između ostalog rekao je: „Danas, kad svi kulturni narodi broje stoljeća muzičke kulturei ka­ da smo i mi Jugosloveni u posljednje vrijeme uzeli vidnog učešča u stvaranju muške kulture, musliman­ ski dio našeg naroda, nažalost, do danas u tom pog­ ledu nije ništa doprineo izuzev nekoliko rijetkih i usa­ mljenih pokušaja. Uzrok ovoj pasivnovsti muslimana ne leži u njihovoj nesposobnosti, kada je poznata či­ njenica da su Sloveni, pa razumljivo i mi Jugoslove­ ni, nadareni osob to za horsku muziku. Uzrok bi tre­ balo tražiti u tom, što se nije našlo vođa da predvode, nego je naša narodna pjesma, u kojoj se nalazi neis­ crpivo originalno ali još sirovo blago, prepuštena sa­ moj sebi". Kada je g. Šamić završio sekretar je zamolio pri­ sutne da se ovaj sastanak pretvori u skupštinu — što je jednoglasno primljeno i poslije obavljenih formal­ nosti izabran je odbor Gajretova pjevačkog društva u Prijedoru. Prema raspoloženju i volji članova kao i prema glasovnim kvalitetima nadat' se je da će ovaj hor kroz kratko vrijeme postići vidne rezultate i dokazati tvrd­ nju g. Šamića da su i muslimani nadareni osobito horsku muziku. !*■**'• Na koncu treba istaći da ide velika zaluga Šamića, profesora ovdašnje gimnazije i bivšeg pit< ca Gajretova, da je došlo do osnutka ovog pjev društva. On je ujedno i ljorovođa i to besplatno ra se i o drugim potrebama za ovaj hor. Разне вијести S p is a k d a ro v a za b ife G a jre to v e za b a v e 6 9 1 9 3 2 u T u z li: Gospodin Dr. Alija Mehmedbašić jednu tortu, g. Adem ef. Azderović hurmašice, g. čustović Šukrija ef. tepsiju bureka, g, Nožić Mehmed ef. pečeno janje, Gosgođa Tije h. Deftedarević hirmašice, Gospođa Fatime h. Deftedarević tepsiju bureka, Gospodin Rifatbej Omazić, tortu, Gospođa Alije h. Konjhodžić tepsiju bureka, Gospođa Nurhanuma Čamdžić tortu, Gospodin Zilić Sadik, tortu, Gospođa Cenananović Vasve h. tep­ siju bureka, Gospođa šemse h. Žunić sevdiđan, Gos­ pođa Tenzile h. Telalbašić, hurmašice, Gospođa Zinet h. Gluhić, burek, Gospođa Azabagić Zinethanuma, hur­ mašice, Gospođa Dževahirhanuma Vilović hurmašice, Gospođe Atifehanuma Jašaragić divitbaklavu, Gospodin Džinić Mehmedalija tepsiju bureka, Gospodin Salihspahić Mehmed tepsiju bureka, Gospodin Prcić Aziz, tor­ tu, Gospodin Šerbić Ahmed sevdiđan, Gospođa Telal­ bašić Džemila hurmašice, Gospodin Ibrahimkadić Teufik ef. beklavu, Goepođa Azabagić Mustabegovca, tor­ tu i Gospodin Ismetaga H. Efendić burek. Svima darovateljima odbor i vom oprilikom naj­ toplije se zahvaljuje. P r e tp la tn ic i lis ta „ G a j r e t " sa il a n a r in o m o d D in . 1 0 m j. U novim društvenim pravilima predviđeno je da dobivaju list , Gajret" besplatno svi oni članovi, koji uredno plaćaju članarinu od Din. 10 pa na više mje­ sečno. Na osnovu te odredbe nedavno su pozvani svi odbori i povjerenici Gajreta da dostave Gl. izvr. odboru spisak takovih članova. Članovi sa Din 10 mj. koji budu dosada uredno plaćali članarinu, dobivaće list „Gajret" besplatno. (рескиГајретовиод борн (Извод из нових Гајретових правила) Чл. 45. Срески одбори састоје се из 11 чланова. Сједиште je среског одбора у сједишту адмшшстратнвног среза. Чл. 46. 11 чланова среског одбора бирају између себе претсједннка, потпретсједнпка и секретара. Претсједнше и секретар среског одбора морају бити из сједишта среза. Чл. 47. Среска скупштпна бира у срески одбор претсједника ca 5 чланова мјесног одбора из сједишта среза и 5 претсједника мјеснвх одбора нли повјереника изван сједишта односног среза и то онпх којц имају највише пуноправних чланова. Чл. 48. У случају да je ван сједишта среског мјеста мање од 5 мјесних одбора илн попјереника, среска скудштина бира у срески одбор за толико више чланова из ијесног одбора из сједишта среза. Чл. 49. A ko у једнои срезу нема могућности за образовање среског одбора, у смислу члана 47 и 48, тада he мјесни одбор из сједишта среза вртити дуасност и среског одбора. , 50. Срески одбор се бира на годину дана. скушптина бира, поред среског одбора и 11 [ка чланова среског одбора, такођер на годину Чл. 51. У случају промјене претсједшка мјесног одбора или повјереника, који je истодобно и члан среског одбора, на његово мјеето долази у срески одбор нови претсједник илн повјереник Чл. 52. Срески одбори врше ове послове: а) раде на проширењу u учвршћењу Гајретове организације у својим срезовима, б) предлажу Главном извртном одбору нменовање нових повјереника, ц) достављају Главном извршном одбору молбе за помоћи ђака из својих срезова и дају своја мишљења no тим молбама, д) дају директиве свниа мјесним одборима и повјереницима свога среза за сав културно просвјетни рад у своме срезу, a у духу ових правила и Гајретове идеологије, те одржавају с њима везе и врше надзор над читавим њиховим радом, е) предлажу Главном Извршнои одбору смјену неактивних повјереншса и разрјешење неактивних мјесних одбора, ф) подносе 3-мјесечно извјештаје Главном Извршнои одбору о своме раду и стављају предлоге Главном Извршнои одбору и главној скупштини. г) воде бројчано стање свих врста чланова у своме срезу, х) воде евиденцију о свима оним појединцима у своме срезу, који су добивали материјалну поиоћ од 323 �Гајрета у коме било облику и ига захтјев достављчју .њихова имена, занимања и боравишта Главном Из.вршвом одбОру, 1 в) no налогу Главног Извршвог одбора и no з ••кључку своје сједннце прегледавају административно и рачувско пословање мјесних одбора и повјереника у своме срезу. ј) отарају се да сви мјесни одбори и повјереници из њвховвх срезова изашаљу, у смислу члана 76 делегате за главну скупштину. Чл. 53. Редовне сједнице среских одбора одржавају се свака 3 мјесееца no позиву претсједника са ннзнакои дневног реда. Ванредне сједнице заказаће се no позиву претсједника, на писмени захтјев најмање 5 чланова среског одбора, или no налогу Главног Извршвог одбора. . Чл. 54. Сједница среског одбора одржаће се ано се састане најмање 6 чланова, међу којима претсјед ник или потпредсједник. Сједнице срееког одбора о•државају се у мјестима, која нађе претсједник среског одбора као најподеенија. Закључца сједаица среског одбора су пуноважни, ако су прим.Ђени са натполовичпом већином присутних чланова. Ha сједницама се води записник, icojn по^писују сви присутни чланови. Чл. 55. Птетсједнвк среског одбора зас^упа друштво према сеоме дјелокругу у јавности, код мјесних влаети, сизива сједнице среског одбора n претсједава им, те иотписује са секретаром све списе која спадају у дјелокруг среског одбора. Чл. 56. Пбтпретсједник среског одбора замјењује i тсутног претсједника у свима правима и дуаеностима. Чл. 57. Секретар води записнике сједница и екупштина и саставља друштвене списеЧл 58. Трошкови среског одбора подмирују се из прихода Мјесног одбора у сједишту среза, a обра* чун се шал>е Главном извршном одбору на одсбрење. б Редовна годишња среска скупштина. Чл. 82. Сваки срески одбор сазива редовну сресву скупштину у посљедњој недјељи јуна мјесеца 324 Претсједник: среског одбора јавља дан и дневни ред СК уП Ш Т И Н е ГлЗВ Н О М ИЗВрШНОМ О д б о р у И МјвСНИМ ©дбоpuua и повјереницииа у своме срезу 8 дана рани:е. Чл. 83’ Редовна скупштина среског одбора’ одржаће се ако се састане половица делегата мјеснпх одборк и повјереника из чвтавог среза, аначе се 0д. гађа на 1 сат, na ћв се тада одрасати без обзира на број присутних делегата. Чл. 84. Делегате за среску скупштину одређују мјесни одбори и повјереници и то на сваких 10 пунопр внвх чланова једног дедегата. Чл. 85. Редовна годишња среека скупштина врши ове послове; а) претреса извјештаје среског. одбора о његовои годишњем раду, б) подјељује апсолуториј срескои одбору, ц) бира срески одбор у смислу чл. 50 ових прчвпла. д) расправља и усваја преддоге које мисли, поолати редовној главној годишњој скупштини. Чл. 86. 0 раду среске скупштине води се записник, који потписује претсједник, секретар и 2 овјеровљача, крјв скуџштона изабере. Препис^тога записника нма се поелати Главном Извршном одбору у року од 8 дана. Чл. 87. Сви закључци скупштине доносе се iaвним гласањем к натполовичном већином присутннх делегата. . . > Чл. 96. Ванредна среска скупштина сазива се no закључку среског одбора, no наредби Главног Извршног одбора или no писменом захтјеву већине мјесних одбора и повјереника из среза. Ha њој се расправља дневви ред, што га предложи срески одбор, нареди Главни Извршни одбор пли затражи споменута већина мјесних одбора и повјереника из среза. Технички се води као и редовна годишд>а среска скупштина. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9087f313e2496ceefc2ac1cbc1608344.pdf ac308a3a3f2a777d1b39925d2a8560a9 PDF Text Text Др. Малик КуленовиЛ: Један одговор Јав н е полемике о иввеснии социјалним проблемима имају увек нарочиту важ вост, јер се на тај п ач ав пруж а прилика свакоме, ко ooeka за то воље и смвсла, да учествује у таком укргатавањ у вдеја и вазора, чв ја резулта н та престављ а једно пречиш ћаваљ е појмова о различитом схват^њ у и разнвм погледима na ж аво т Н ова времена доносе собом нове идеје и нова појмања. Оно, Лпто нам je јуче_ пзгледало постојано и непромевљиво, данас већ прима д руге контуре_ и друп к обел еж је. Томе закону вечвтог преображења подвргнута je свака ж ива јединка на свету, n a и социјалн а с гр у к ту р а јед^е друш твене целине, сх; аћена ју р в д ач кв као један ж ввп организам, не може б в тв вечно стацвовврава. Н аш е муслиманско друш тво у Б осни налази се баш у ово време у једном видном и значајном п р еввр ањ у . Ми прежављујемо дан ас једну тегпку, како економску тако> и соцвјалву кр и зу у опш те. С тога je свако јавно претресањ е и разбвстрввањ е ноједвввх наш пх друш твен их п в тањ а — било то са гледи ш та верског, в а у ч в о г или привредног — сада можда актуелније и корисвије него икад. С а сврхом да изазовем једну та кв у јавн у полемику, ja сам пре виш е месеци изнео у „ Г а јр е т у а је д ан напис под наслозом: H a­ m a интелектуалци и наш и теолови. П ретресају ћ и то п втањ е са разних становвш та, у ту полемику ступ в лв су каснвје господа Назпф Р есу л о в вћ в Едхем М вралем преко „IV jрета^, господвн М. И аш в ћ преко „Слободне Р и је ч а “, a тај поменути чланак п рен ела je поеле у целоетв и сарајевска „Југославенска П о ш т а“. Сама околност, да je тај мој напвс взазвао интересовањ е како поменуте господе, тако и једне угледне редакцвје, учврствла ме je у у верењ у, д а су овакве расправе врло потребне и корисне. Ж алио сам та д а само, да се нвко од наш вх уважених теолога нпје наш ао л о такв у т, да о том пвтањ у взнесе у јавност a своје м втљ ењ е. Ме^утвм, после готово ш ест месеца једног, ваљда, дубоког a стручног* размишљања, ступа у ову полем аку једно лвце аз редова наш е улеме a, под псеудонамом И бнул А јн објављ ује у „Г ајрету" један чланак са насловом: Одговор алмаје. У почетној реченаци тога свога напвса увмженв И бнул Ајн урвр ђу је, no његовом маш љ ењ у, једну основну дефинпцвју о самоме предмету, a вела дословно: „Погрешно je држати интелигенцијом cee one, што су скиmjJiu фесове, a још иогрешније држати алимима cee оне, шшо су нат укли турбапе“. H a ову почетну взреку свога сабеседнака морам напоменути, да je, у своје време, један од меродавнах наш ах верских претставнвка, кад се повела она фамозна полемика о фесу a ш еш вру, казао ово: И слам je a преваш е yeваш ен а н аук а, a да ба се обазврала какво одело носе њ езвни првврж ен вц а. — Носле овог познатог, ауторвтативн о г објашњ ењ а, у ас тан у je суввш но увл ачи тв увек у озбаљ на расарављ ањ а ово безначајно питаље, n a бисмо a пош тованом И б н у л Ајину била захвалнв, да нам je ускратио то вадовољство, да a опет слуш амо ст ар у песму. А ла впак. ова н>егова ко н статац вја je врло тачна, a менп je мало, да ју je барем ставво na тако видном, почетном м есту, — да се не вагуба у дал»ем изл агањ у, у којем мој уваж ена сабеседпик, a поред намерно встакн уте у чевоств, в и је успео д а буде ув ек овако јасан a категорвчнн. Овој ц атар ан о ј речеввца пош товавог И бвул А јна ja бвх могао додата само ову малу, ала потребну в а д о п у в у : Moje je маш љ ењ е, да je код в ас у Б о св в мвого мање алам а под турбавом, него интелвгевцвје под ш еш аром. — 325 �Н осити само вањ ску 08н ак у алима, то јест л»ути онда мој сабеседн ик в њ егово д р у ш т в о ’ у чењ ака, није у и с т и н у довољ ан докав и пра- ш то смо ми приморани д а тврдим о, д а ми в о га илума, тојест внањ а и образованости. ваправо м немамо илмије, и д а видно разлиМоји истомиш љ енпци и ja тврдпмо, и остајемо кујемо н а ш у св етовн у и н т е л и г е н ц и ју од д у . при својој тврдњ и, д а ми д а н а с у Б осни нема- ховне. Љ у д е , је д н о г ваправо и с т о г стал еж а, мо илмије — у правом смислу те речи. (Ч аст не би тр еб ал о у и с т и н у м еђусобн о диферени пош тов ањ е извесним поједонцима). У томе ц и р атп , ал и наж ал ост д ан ас се т а п о д е л а код п леж и комилихованост овога п а т а њ а . Б п т и н ас не д а оспори ти. — Ако ми у н а ш и м к р и т и о накав алим, какви су н е г д а бплн исламски кама пступим о некада мало о ш тр и је н е г о ш т о би алим и, значи бити човек ш вроке верске и треб ал о, то je само дока8 н а ш е г огорчен»а светске наобразбе, чије се внањ е н е своди са- према п рили кам а у којим а се налави м о. У мо на елем ентарно п о знавањ е исламских ш ар - томе т р е б а гл ед атп у првом р е д у н а ш у жета, него човек, који има у в и д а у све посто- л»у, д а нагпа о п ш та ст ва р пође ш т о п р е бојећ е н ауч н е дисциплине. Mu трвж им о од ме- л>им п утевн м а. К р и т и к а je вр л о к о р и сн а и родавнпх да нам ш то upe и зведу на п ов рш и н у п о тр еб п а у сваком р а д у , n a и онда, к а д а je један кадер ф акул тетски б разован е духов н е она н еп о ћ у д н а ономе, на ко га се односи. Moj пош тов ан и сабеседн ик, у н аш им доб* интелигенцпје, која ће нам а и наш ој деип п рикази вати И слам онако, како рсшамррним критикам а, не н ал а зи н и ч е г друсу то негда ради лв правп нсламскп али- го г o c u m , како он и зр и ч и т о каж е, „гњ е в а ами. Ми смо у в ер ев п да, исп равно с-хваће- те п стп ч ки н ас тр о јен е и н т е л и ге в ц п је “ . И ако на, псламска р ел и гвја мора бити вечно са- нам je н еп о зн а то , ко се кр и је по д овим псеувремена. Н аш а в ера je нама н ајвећа м орална донимом, добвјам о у т и с а к , д а je овај наш с н а га у ж ивотвој борби и њ р н о изучав ањ е анонимии полем ичар је д ан човек, који n o своне ск е бити прип уш т^нц љ удима, чи ја огра- јпм способиоствм а о дскаче од с в о га д р у ш т в а. ничена в ерска сх ватањ а иду у раскорак са 1Бегов гр ех je тим в ећ и , кад без у ст еза њ а наш им кул турви м п р о в р есо м ^ У зал у д ћ е нас а л п а д а у . свесн у или н ес ве сн у п о гр е ш к у , иму веравати пош товани И б д у л А јн, д а в аш а п у т и р а ју ћ п н аш ој и н т ел и ге н ц и ји некакво aдан аш њ а И лм и ја удов>л>ава тој својој мисији теистичко (бебверско) р аспо л о ж ењ е само вато и да je можемо см атрати „једном врстом ори- ш то о н а има смелости д а јавн о ж и го ш е све јентали ста, који с у постали коп ча изм е^у оно, ш то кочи н а ш к у л т у р н и прогрес. Врло И слам а и гаирих слојева". — K ao је д ан ja je комотно разбац и в ати се такви м инсинуасан докав ове н аш е тврдњ е нека вам послу- цијам а и сти ц ати н а тај н ач и п п о п у л а р н о ст ж и овај с л у ч а ј: познато je, да je пре четпри код ш ирих слојева. Р ах м етл и М урсел je догодине, вакљ учком бивш ег В акуфског сабора, казао својим примером, д а су н аш и интелекбио распнсан кон курс са роком од виш е ме- т у а л ц и , у најм ањ у р у к у и сто толи ко добрп сеци, sa ивраду поч етног верског уџбеника и учени муслимани, колико и многи нап ш (илмпхал) sa прве равреде основних ш кола. самозвани алими, само ш то они р етко ко га T aj кон курс био je објављ ен путем новина см атрају ком петентним , д а им n o сил и аутои путем Вакуф ских повјеренстава, na су пре- ритета, којега претстав љ а ту р б а н — ивдаје ма томе о овом к он курсу били обавеш тени леги ти м ац п ју о њ иховом м у сл и м а н ств у . сви преставн и ц и илмије у вемљи. И ш т а смо Moj увалсени сабеседник у п ер и о je ош твидели? — Од толико н аш их муалима, м у- рицу св ога уче њ а ч к о г м ача прем а м ени на дерива, чл ан ова улем а меџлиса, м уф тија, ха- јрдвом тер ен у , s a који мисли, д а ми je сати ба и т. д. не нађе се нико, ко б а се осе- врш ено непо8нат. T o je п и т ањ е о в атв ар а њ у ти о способан и позван, д а нап и ш е то скромно ф амозног „б аб у-ел -и џ ти х ад а“ . У до в о љ ав ају ћ п исламско делце онако, како одговара потре- жељи то га свога аноним ног к р и т и ч а р а , чда бама д ан аш њ ег времена. Т у дуж н ост преуве му обогатим ри зн и ц у њ еговога г н а њ а " — на себе и опет један човек us редова светов- која, у и сти н у , не и згл ед а м ного п р етр пан а, не интелигенције, из редова оних љ уди , које н а ово п и таљ е морам се нар о ч ито о св р н у ти . р азни И б н у л А јни и И б н у л Г а јн и , врло коИ ознато je д а у 4 в е к у после Х иџре, мотно и на сваком кораку набивају атеи сти - исламски теолоби у св ајају д о та д а њ а ту м ачема! Taj напз вредни и н тел ек ту ал ац , тај алим љ а Х адиса и К у р ан а онако како су их И8у правом смислу, био je рахм етли Сулејман лагали велики, привнати теолови п р в и х веМ урсел, који није по8навао арапски , него je кова (апсолутни муџтехиди). П осле 4 века н ап и сао свој И лми хал према извори ма на бпло je исламских у ч ељ ака на д р у гн м в а у ч ф ранцуском и немачком јевику. Н ека се не пим пољнма, али je тачно д а ива т о г а вре- 326 �мена нема виш е опш те при звати х апсолутних м уџтехида. З а то се и р ач у н а да je у том времену иџтихад ватворев. По исламској тради ц и ји један докринарски правно теолош ки закљ учак (иџма) могао je бити донеш ен изричво или прећутно. П ревађајући буквално изр аз „иџмаи у м ет“ (сагласност ислам ских научењ ака о једној ствари) ja сам то схватио као један формални вакљ учак исламских теолога донешон н а једном вбору (џемат) изводећи значењ е речи „иџма‘‘ о дгл агола „џем еа“ . З а то сам ватварањ е иџтихада објаснио буквално као закљ учак створен на једном кон гресу. Није међутим, важно, д а л и с у в р ата иџтихада затворен а изрично путем конгреса, или прећутн о, одустајањем исламских правни ка од 4 века n a надаље, да изравно тумаче К у р ’ан и хадио. Важно je за нас само то, да врло истакн ути исламскп научењ аци но ви јега доба в аступ ају мишљење, да би „иџ тихадску капију“ требало отварати. П ревиш е je смела тврдњ а уваж еног' И бн ул А јна, да -.моме усамљеном мигпљењу нема м еста.“ Нека ми дозволи, д а' му напоменем само неколико великих имена, која су иисал а о том п р ед м ету: ТПераг Али, ГС$вд Амер Али (индпјац), М уса Бегеоф (рус)ј, С ухра Верди (познат са својим делом н а немачкии јези к у : E ine k ritische JP rufiing der Quellen dee islam itischen Rechtes), n a вапокон толико познати Ш ејх М ухамед А бдуху. J a сам миш љењ а, да би мој сабеседник у питањ у, које претресамо, учинио бољ у ус л у г у својој тези, да се je више заустави о на оној реалној страни разних п аш их актуелних проблема, које третирамо, a мање нам дао прилике, да се уверимо о њ еговој великој стручној способности у теоретском претр е сањ у исламске прош лости. Н е ж елећи се у п у ш тати у разна теоретисањ а, ja бих свога анонимног полемичара ж елио још само да потсетим н а једну околност. П риликом боравка емира Ш ек и б а А рслана у наш ој средвви, ималисмо прилике да чујемо, да je тај велики исламски учењ ак рекао о босанским муслиманима, да су они данас у културном поглед у један од најнапреднијих муслиманских народа на свету. J a бих молио свога сабеседника д а нам каже да ли се овај н аш скромни ку л ту р н и ниво, до коje r смо се подигли, може п р ип исати рад у наш е духовне или световне интелигенције ? Толико о предмету, о коме смо водили реч. И ако нерадо, присиљен сам да се сада осврнем на једав посебан пасус у ивлагањ у мога уваж еног полемичара у којем je ваљда у недостатку других ефикаснијих аргумената, учинио атак п на моју личност. Како сам вели, пош товани И бнул-ајн, „снебивао се je од чуда и питао, од кад се ово у г. К у л енови ћу пронађе оволики национализам? Зар дуго времена стењ ао у оковима ту р ске дипломатске дисциплине, na кад су г а ослободили од ових страш них окова, експлодирао онаком страшном детонацијом.“ Морам у првом реду да напоменем, да ja у своме чланку о којем je реч, нисам нигде споменуо нити било каковом „детонацијом“ истицао и говорио о пвоме нацпонализму. J a сам у неколико реченица прихазао само, да . je вал националног освеш тањ а обухватио све земље на О ријенту, na бисмо и ми требали да пречистимо н аш а појмања о нашем нацпоналном 0С1'ћ а њ у . To je дало повода моме врло поштованом сабеседнпку да, оспоравајући меви право на^ћационално осећањ е, направи са горњим речима ал узију на моје некадаш е 8ваље хонорарног тумача у турском конзулату -у—С^опљу. И вгледа, да овом ученом алиму н в је позвато, да у готово свима страним претставниш твима у Б еограду, Загребу, Сарајеву и т. д. дуж пост тум ача врш е наши љ удч, као ховорарни намештевици, na тај њ ихов позив в е даје никоме иовода, да доводи у питањ е њ ихову вац п о вал ву свест. З ахв аљ ујући једвој случајвости и ja сам се прпвремево био цримпо овога звањ а у жељи да, боравећи у ц ев т р у в аш ег муслпманског ж ивота из Ј у ж в е Србије, a у дотицају са претставвиц им а ове земл>е, која je у прош лости оставила код нас тако дубоких тра‘гова, упозвам тај св ет из вепосредне близиве. Онако, како ja схваћам и исповедам свој вациовализам и своје муслиманство, ja сам о томе в а једвом другом месту дао доказа. М еђутпм закрш авнјући ове ретке желио бих да се позабавимо мало с ановпмношћу уваж евог И б в у л А јв а . — П озвати њемачки филозоф А ртур Ш оп евхау ер , у својој расправи о писањ у и ствл у, бпо je врло огатар у осуђивањ у авовимвих писаца. У једвој од најблаж ix својих изрека о томе нредмету ов вели: „А вовимвост просто служ и да ослободи од одговорвоств овога, који није у ст ањ у да докаже ово ш то говори. Је р , весумњ иво, вечасво je авовимво вападати људе, који в и су авовимво писали. Ко авовимво пиш е и полемише, тај ео ipso, има против себе претпоставку, да му je вам ера обманути публику, или без опасности no себе, ваш кодити туђој части .и (Види, А ртур Ш о- 327 �п ев х ауер: О п в сањ у и сти л у . С тран а 96 и 99. П ревео: М илан Вујаклија. И вдањ е Енциклопедиске библпотекв у Б еограду.) Т ако каж е Ш оп ен хауер. J a сам међутим миш љењ а да, када се један н ау ч н и р ад е и к у овојим расправам а и делима служ и псеудонимом, ж ел ећ и тиме вбог извесних ра8лога вадрж ати у тајности своју ли чн ост — т о се донекле даде оправдати и равум ети. А ли, кад а један човек, о т у и а ју ћ и у ја в н у п о л ем и ку , под пДа. ш тем псеудоним а пам ф летистички кап ад ав д . весне појединце, који су пм али смелости, да под пуним пменом и знео у п р ед јавн о о тсво је миоли u наворе, онда нам та к в и нападајв веома личе ју н а ш т в у и з м рака, a нага много пош товани И бнул-А јн, и згл ед а, д а je багц имао нам еру, д а б у де гл ав в и м јунаком ових који п роповедају м рачш аш тво. Mustafa Mulalić llmifa i inteligencija Nikakav ateista. Cak se moja pretstava о'Apso­ lutnom sa svim atributima potpuno "podudara sa (vjerovanjem Islama. Moji nazori o moralnom životu se u cijelosti podudaraju sa propisima Islama. U alkoholu' gledam najvećeg dušmanina društva. Fanatičan sam apstinent, no, bez ikakvog afektiranja; slepo se poko­ ravam ovom najsocijalnijem islamskom propisu. To svoje načelo ne namećem međutim pametnim ljudima, jer ih smatram apsolutno samostalnim u izboru nači­ na života, ali ne uskraćujem od svoje strane saveta onima, koji su postali fobovi alkohola, da bi ih oslo­ bodio i, u tom pravcu sam postigao nekoliko uspeha, možda većih, nego li ih je postigao mnogi naš hodža i vaiz. (U ovon^ momentu, ne želeći ni najmanje biti zajedljiv, setih se jedne pripovetke o sedam hafiza i sedam pečetlija ruma, i one lepe naše narodne :: sme: .Efendija_kam'ti .ahmedija, sinoć ti je na astalu bila*). U apstinenciji i upokoravanju strasti ja idem i dalje i kažem da je duhan i kafa s ccijalno naš bo­ sanski dušmanin, pa se i od ■toga uzdržavam. (Dozvo­ ljavam da naša ilmija sama iskalkulira i iskombiniraj kako bi se. taj izdimljeni novac mogao u korisne, na­ predne svrhe iskoristiti.) Na dlaku tačno po islamskim propisima volem čistoću duha i tela. U tom sam fanatik. Najenergičnije se borim, a to smatram dužnošću, protiv malaksalosti, plesnivo ti, učmalosti duha, pa sam se oslo­ bodio svake letargije, melanholije, rezignacije i lenosti. Moj duh će uvek, tako sam uveren, raditi kao bistro vrelo, naravno prema mojim intelektualnim spo­ sobnostima, u kojima se ne želim hvaliti. Isto tako moj razum mi je vrlo .trog sudija, a podređen je strogo mojoj save ti. Pre nego se poslužim dugim lo­ gičnim razmišljanjem, nisam [nikada donosio površan sud, a pri tom se nikada nisam dao zavoditi ma kakvim'oportunitetima, niti sam svoja načelna mišljenja branio tuđim mislima. Ničiju misao o javnim poslovi" ma i pitanjima, nisam pre duboke oćene nipodaštavao a protivnikovo mišljenje nisam nikada bagatelisao da bih sebe podigao. U ra pravama nisam nikada ci­ tirao Sopenhauera, ni Pitigrillija ni tako dalje, a o a­ 328 meričkoj prohibiciji nemam volje razgovarati, jer je ona politička stvar. U *vojim socijalnim nazorima sam također vrlo blizu propisima islama, čak idem i malo dalje pa ve­ lim: i četrdeseti je groš premalen zekjat u današnje ^Joba u kom se nalazimo, jer naša zajednica traži mnogo više samopomoći, a da bi se rigurno postavila na zdrave noge. Smisao za celinu sam visoko odgo­ jio. J a sav pripadam celini i smatram dužnošću sva­ kog muslimana da svim bićem pripada celini zajednice i nacije. Disciplinovan sam i u privatnom životu, kao što smo disciplinovani po propisu vere pri molitvi Ja sam uvek duhom u džematu i slepo eleduje n onoga vođu za koga smatram, da je dostojan mihraba. Volem rad nada sve. Rad je moja molitva, a nije retko ni moje obraćanje Bogu i ako me razne bigote ne vide često među sobom. Ne volem prazan razgo­ vor, cenim i žalim vreme. ako uludo prolazi Nisam nikad želeo pisati i govoriti, voleo sam raditi i realizovati svoju makar i malu f nagu. Posmatrao sam naše alime i video sam da mnogo eglendišu, teorišu, ali nikad ne priginju stvarnom radu. Sav taj ilum rasplinjuje im se oko zagrejanog šilteta u dimu duhana. Dakle sa punim pravom i sa punom kvalifikaci­ jo n ušao sam u polemiziranje o odnosu i mije i inte­ ligencije, naravno sa dobronamernim nastojanjem da ukažem našem elementu sve greške i uzročnike na­ šeg savreraenog hala. U svo u članku u »Gajretu« ja sam istupio iskreno (dana* se i od strane ilmijje iskrenost osuđuje) i nisam se ni najmanje ženirao reći da imamo takvih grešaka koje sramote našu zajednicu, jer nam čitav svet iza leđa govori o tim greškama, a mi ih tobože sakrivamo da ne iziđu na bejan. Rekao sam, da se ne bavim pisanjem ni retoriKom, ali čitajući izveštaj o radu Vakufskog veća i držanje visoke ilmijje prama inteligenciji, te videvši da u svojim nazadnim shvatanjima savremenih problema zajednice stavlja najve­ će prepreke progresu, nisam mogao otrpeti, da i ja svoj glas ne dignem. Tim člankom nisam imao nikakvih literarnih, a još manje naučnih pretenzija, nu imao �sam u vidu samo praktične i korisne težnje, koje se mogu meriti sa svakim članom zajednice i ako nije hafiz. Ja sam u našoj vjerskoj zajednici opazio ovo: Zajednica se je odaljila od islamskih propisa jer ih merođavni interpretiraju na netačan i nazadan na­ čin, Išla n nije nazadan on je za sva vremena savremen, jer ako to ne bi bio, njegov bi se kraj video u u perspektivi, članovi zajednice su apsorbovani pred­ rasudama i praznoverje im je pomutilo realno gleda­ nje na život, ubilo volju za utakmicu u unapređivanju života. Nacionalizam je živi pokretač utakmice a naši su članovi toga pokretača pohranili u potsvest, ne dozvoljavajući mu nikakvu svesnu manifestaciju i afir­ maciju. Treća naša slabost je vakuf, koga smo zane­ marili, skrenuli sa njegova puta ka cilju, uveli u njega oligarhiju, stvorili u njemu kler a prama korupciji po* kazujemo se tolerantni. Prve dve slabosti zahtevaju či­ tavu broširu, a o trećoj se imam nameru ovoga puta zabaviti, jer je Vakuf naše centralno pitanje i stožer oko koga se okreće i naš duhovni i prosvetni i kul­ turni život zajednice. Najfatalniji rušilac našeg Vakijfa je ilmijja, koja je uzurpirala položaje na osnovu jedne netačne tvrdnje da je takav šeriatski propis, i da civilna lice nije u stanju ižvršavati oporuke z^eštjfča pojedinih vakufa. Ilmijja koja se je u Vakuf usidrila, stvorila je od sebe kler sa svim negativnim stranama, koje koče progres. U svojoj klerikalnoj uloži ilmijja se je postavila kao klin između naroda i narodne inteligencije, napravilasavršen rascep i onemogućila da inteligencija za na­ rodno dobro uloži svoju pozitivnu snagu. Nije u pita­ nju sa kolikim je individualnim i kolektivnim žrtva, ma narod proizvodio svoju inteligenciju od koje danas smetanjem ilmijje nema potpune koristi i kojoj se mirne duše može predbacivati sa izvesnih strana^pročitavši članak g. profesora Popovića) da je odnaro­ đena, da je pasivna i apatična. Zaraza stvaranja klera polazi od vakufa i u na­ še selo i mi se nalazimo uskoro pred jednom crnom falangom, koja će zapečatiti našu budućnost, ako in­ teligencija ne nastupi ofanzivno. Nepobitna je činje­ nica da islam zabranjuje kler, da je islam u svom in­ ternom odnosu sledbenika najdemokratskije ustrojen, čak da se bira i predstavnik verski, koji ne mora biti nikakav zaređeni klerik, ali eto posmatrajući unutarnji život vakufa jasno gledamo u stvaranje hodžinskoga klera. Zašto je to potrebno, to je jasno. Da bi se izvesne muktedžije očuvale na visokim položajima i brali nepojmljivo velike plate, oni se staraju da na­ prave svoju obranu živim telesima socijalno podređe­ ne dobroćudne sitne ilmijje, na koju se moj prekor nikako ne odnosi, čak kojoj uvek idu moja najbolja osećanja, da ih u njihovom bednora položaju uzme n u svaku zaštitu. Prijatelji, ovakom visokom ilmjjom, niti ćemo raja na ovom ni na onom svijetu. Neću nabrajati sve istorijske neuspehe visoke ilmijje počevši od vremena od kako se počelo meriti metrom a ne aršinom pa do danas, jer kad se obazremo vidimo žalosnu prazninu. Počinjajući od dža­ mija, grobalja, medresa i mekteba do imama i hodža, vidimo svuda očajno stanje, nedostojno onoj velikoj kulturi koja je nama prethodila. Ali, ovu prazninu in­ teligencija nije mogla popuniti, jer joj je put bio pri­ kraćen sa poznatim razlozima. Ovom prilikom velim: inteligencija se ne bori za Vakuf da u njemu zauzme unosne položaje, nego da ga na kori t zajednice ure­ di i unapredi, kako bi se njim u savremeno doba po­ stavljeni cilj mogao postizavati. Inteligencija se ne bo­ ri da pobaca hodže i imame, nego da im modernim uređenjem i racionalnim iskorištenjem vakufskih do­ bara poboljša život i podigne njihov socijalni niveaux I radi toga, samo radi toga ušao sam i ja u ovu polemiku, pogrešno je shvatanje da inteligencija u svom moderno n shvatanju teži dvama ušpesima: da naturi šešire i da otkrije žene, jer ovo nisu uopšte postavljeni problemi. Ova dva pitanja su apsolutno lične naravi, koja će svaki pojedinac sam po sebi i po svom nahođenju i dopadanju rešiti. Inteligencija ima pred sobom mnogo i mnogo jače probleme. Čak bi bilo i neozbiljno da se kod toliko prečih pitanja bavimo u ovako teškim vremenima ovakim sitnicama. Čak je za današnje vreme najzgodnije da Se ide gologlav, jer jer i fes košta oko stotinu dinara što naravno treba teškom mukom zaraditi, U pogledu naše žene je najsporedrtije pitanje rjeno otkrivanje, ali je za inteligenciju vrlo važno pi­ tanje, da se našoj ženi dadu ona prava koja joj šeriat dodeljuje. Po islamu, žena je ravnopravno biće. Ona ima pravo na život i u borbi za što bolji život ne­ mamo je prava sprečavati. Ona nije rob kao Što se to interpretira. Njen brak je osnovan na ugovora, po­ štivanju i ljubavi. Žena u braku nije po islamu nemo­ ćno ptiće, koje otvorenih usta čeka na milost muža. Njoj je u životu slobodna borba za opstanak. Ako je muž nije u stanju beslejisati, ona je slobodna čak da se otkrije onoliko koliko je po moralnim ehvatanjima okolice dozvoljeno i da prigne radu. Da bi naša žena bila svesna svojihlšerijatskih prava, treba obrazovanja isto tako. da bi bila čvrst stup porodice, prava majka i drugarica, opet treba ob­ razovanje. Zašto joj ilmija nije nikada davala potreb­ no obrazovanje, da bi se u ovakom milijeu i u ovakim prilikama mogla probijati kroz život? Ilmija je u svom vaspitnom radu uopšte bežala od žene. Nju je prepu­ štala samoj sebi, i naša žena koja je dolazila ispod takvog zanemarenog vaspitanja u brak, donosila je samo telo i ropsku trpeljivost. Danas nije dovoljno za život porodice što je muž u stanju zaraditi. Danas mora svak raditi. Pa i ona naša sestra, koja ne želi 329 �slobode, koja želi ostati u jašmaku, može prigeti pri­ vrednom radu i u svom žaru, za svojim mušepkom, ali nama je cilj da ona prigne radu. Neka je i otkrije ako tako mora biti, ali neka ostane čestita. Koliko ih je u žaru i feredži, koje crne obraz zajednice, pa ih ilmija ne gleda, pušta ih kao otpatke ne pitajući za uzroke njihovome padu i ne proučavajući metode u predupređivanju zla. (Ne naterujte me da napominjem bezbroj primera!) Dođite gospodine Abdul-Ajne, Vi legitimni branioče zasluga naše visoke ilmije, pa vi­ dite kako nam po beogradskim ulicama svetlaju lica zabuljene seke, koje se potucaju od nemila do nedraga! Dakle, mi ženu želimo osloboditi duševnog rop­ stva, a zar je njena lična stvar. Ni meni nije stalo da traži šminku i cigaretu, da se ekscentrično oblači i dekoltira, da ima nepristojne manire i da samo pleše. Meni je naprotiv, stalo da žena bude jaka u odbija­ nju svih nasrtaja pokvarenih muškaraca pa makar taj muškarac imao i ahmediju, kao što je bilo mnogo pri­ mera. Kad posmatram vaspitanje muškaraca i ja, bih bio za pokrivanje žene, lako već ne b i bilo načina da se žena vaspitanjem naoruža za pariranje tim na­ padajima. Zato s^m da se pitanjč otkrivanja žene rešava onda, kada za to naš .^nuški svet bude sposoban da u otkrivenoj sestri ili nazovite je ženi vidi druga u radu, i da njena prava poštuje. Odu-jka se mpra da­ vati savremenim težnjama čoveka jer inače disciplina se remeti, ali toj odušci treba davati vaspitan i moralan kalup. I£ad dođu kakvi novi sviri® i čengije u kakav provincijski Jiotel, ili čak i zloglasan lokal videćete oko hotela i po prozorima čitave čopore za­ motanih muslimanki. Osim policije i njegovog pend­ reka na ove sestre niko ne obraća pažnje, dok se čitava prašina digne, ako se koja smelo usudi i lepo kao pošteno čeljade sedne u hotelu za sto i poruči kahvu. Dakle, u vakufskom pitanju ne gleda inteligen­ cija svoj glavni cilj otkrivanje žene i oblačenje še­ šira, nego teži jednoj opštoj kulturnoj reformi, isto onakoj, kakvu je Gazi Kemal proveo u svojoj Tim­ skoj i sa kojim se naša ilmija danas bespravno po­ nosi, govoreći, Kemal je kulturan čovek. Jest kulturan, čak je i velika istorijska ličnost, najveći branilac isla­ ma, koji se je u Timskoj u pravoj svojoj vrednosti ispoljio, ali zašto se njegovim delom i mi, koji bi tre­ bali pred čitavim islamskim svetom napretkom pred­ njačiti, ne poslužimo? Kad se u društvu inoveraca hvali Kemal i kad se govori o velikoj snazi sada male Turske, pa kad se kaže da Turska nije nikada manja a nikada jača bila kao sada za Kemala, svima Vam se brci smeju i podižu fesovi, svi se ponosite, jer se jedan islamski narod pametnim reformama i strogom nacionalizacijom svoga društva podiže na zamernu kulturnu i privrednu visinu. Ali kad Vam ti isti sagovornici predbace, zašto i vi ne uvodite Kemalove reforme, stištete zubima i pesnicama kao prama najvećim dušmanima. 330 U Vakufu trebamo radikalnu reformu. Imetak vakufski mora biti jedan živi i rađeni privredni orga­ nizam - mašina koja će stvarati novac, a taj bi činio na svim područjima svoje. Vakuf treba osloboditi na­ zadnih uredaba, koje nisu temeljene na šeriatu. Treba rušiti učmali mutevelijski sistem, koji neracionalno guta ogromne prihode. Ne radi se o tom da se ne izvršaju zaveštanja nego naprotiv da se ona u pot­ punosti putem jednog strogo centralističkog uređenja izvršuju. Mutevelijski sistem koči svaki rad. Od kud su se stvorile najedamput mutevelije? Da li su njihove tantijeme šeriatsko pravo, koje je osnovano na oporukama Vakifa? Izračunaj mo, koliko mutevelije pojedu novca a koliko se utroši na materijalne troškove re­ cimo za uzdržavanje džamija, mekteba, uređenje grobalja, turbeta, učenje hatama i svega toga što bi mo. glo razne oporuke sačinjavati. Računajte' koliko bi se toga troška reduciralo ako bi svim vakufskim do­ brima upravljao jedan inžinjer i jedna kancelarija. Zar se mora kirajdžiji ići na dućan i u ime vakufa moliti ga da plati kiriju i zar je za to potreban mutevelija? Zar kirajdžija nije dužan sam da uplaćuje u kancelariji ili poštom doznačuje kiriju samo jednom poštenom činovniku? Koliko mutevelija ima samo jed­ na mala kasabica? Uporedite opet koliko mutevelija imaju recimo trapisti, koji su u Banjoj Luci podigli čitavu industriju svetskoga glasa, pa sa njom živi čitava okolina. Sa kolikim oni imetkom upravljaju i na koji način? Šeriat nije ni jedno ni drugo odredio, šeriat je odredio samo to da se mora poštovati i ispu­ njavati oporuka Vakifova. Da li se ona sada ispunja­ va ili bi se tek onda ispunjavala, kad bi Vakuf imao i previše novaca? Osim racionalizacije vakufa, želja nam je da se u Vakuf unese malo više demokratizma, kako ga Islam propisuje, U islamu nema virilista. Tačno je da imaju prvenstvo oni, koji bolje islamske propise poznaje, ali to je stvar izbora Masa se opredeljuje za najboljega kad se poštuje njena volja. Poznavanje tih islamskih pro­ pisa za Vakuf ne sastoji se u ezberleisanom Kuranu, poznavanju šartova i ilmihala, te koja je sura na ko­ jem rekjatu najefzalnija. To poznavanje o islamu je pristupačno svakom muslimanu, pa m akar se taj svr­ stao u tabor inteligencije. Islamski propisi obuhvataju i poznavanje savremenih prilika u kojima muslimani žive. Ne bira se samo sabor radi pretsednikove plate ili radi mujezina neke džamije u Vranduku, jer se za ovake stvari najmanje brine, nego za mnogo krupnije stvari, koje duboko zasecaju u život članova zajednice. Isto tako želimo da se u upravljanju sa vakuf­ skim imetkom uvede kontrola, jer kad se može pro­ voditi malverzacija u jednom malom vakufu na de­ setke i desetke hiljada, - kakva se može provoditi u ve­ likima gde hesapa nema. (Ne aludiram ni na koga, no kontrola ipak za" svaki slučaj treba.) Ovo ovoliko odgovaram gospodinu Abdul-Ajnu (neću ni njemu skinuti žara kad voli biti pokriven) i ostaloj visokoj ilmiji moleći g ada mi ne podbacuje da sam svu ilmiju uzeo na nišan i da moje misli sofiz­ mima ne izvrće. �П р и в р сд а Za veću potrošnju grožđa i voća ka naprednih zemalja Evrope primila je te proizvode s mnogo simpatija i oni već odavno nailaze na dobru U našoj se državi već godinama pokušava po­ prođu. Uviđajući sve to počeli su vinogradari i voćari moći vinogradate i voćare. Naročita se pažnja posve­ u mnogim zemljama Evrope — Švajcarskoj, Nemaćuje onim krajevima koji žive od vinogradarstva i vo­ čkoj, Italiji, Francuskoj, a ponešto i u našoj državi — ćarstva. Jugoslavija je gotovo sva pogodna za te gra­ da prelaze na bezalkoholnu preradu grožđa i voća. U ne poljoprivredne proizvodnje, pa su one, prirodno, u Švajcarskoj nekoja gospodarstva proizvode po 4/5 bez­ nas mnogo raširene. Površina zasađena vinovom lozom alkoholnog, a tek 1/5 alkoholnog, prevrelog soka od iznosi 176,180.000 hektara, a voćnih stabala ima u grožđa t. j. vina. U Švajcarskoj već ima i velikih po­ našoj državi nekih 70-80 miliona. Naši vinogradi daju duzeća koja godišnje proizvode po 1-2 miliona litara godišnje 7-8 miliona kvintala grožđa, a godižnji prinos bezalkoholnog soka od grožđa. U Nemačkoj radilo je voća ceni se na 10-12 miliona kvintala. Najveći deo prošle godine oko 160 stanica za bezalkoholnu prera­ našega grozda i voća pretvara se u alkoholna pića, vino du grožđa i voća, nekoje s kapacitetom od preko — oko 4-41/* miliona hektolitara — i razne vrste ra­ 200.000 litara godišnje. Ukupna proizvodnja iznosila je kije. Sam narod malo zna o drugim načinima prerade oko 20 miliona litara. Čitava ta velika proizvodnja naa merodavni nisu još stigli da ga upute na nešto no­ - laži svoje potrošače. Danas u Švajcarskoj i Nemaćkoj vo i bolje. Gotovo sve mere za pomoć vinogradarima svaka bolja trgovina ima na prodaju bezalkoholne sokove u našoj državi kretahu se dosad starim, utrtim ali sla­ od groždjeк ј voća, čak i po seoskim gostionicama i krčmama toče se ta pića i nalaze dobru prođu. Poče­ bo uspešnim putevima. U glavnom se pažnja posve ćuje samo alkoholnim produktima. Ulaže se velik trud lo se skromno s malim sredstvima, bilo je i neuspeha u to da bi se poboljšala jedna proizvodnja koja danas _u početku, no danas Švajcar^ka i Ntfmačka mogu već nigde na svetu nije naročito rentabilna, uvedene su da se podiče lepo razvijenom proizvodnjom i potroš­ olakšice i nagrade za izvoz, pokušavalo na sve mogu­ njom bezalkoholnih sokova od grožđa i voća. Ti se će načine ojačati domaću potrošnju vina, radilo se sokovi spremaju ili filtriranjem sveže šire u azbestnim mnogo, no teške prilike naših vinogradara slabo se filtrima koji ne propuštaju gljivice vrenja ili pasterizopoboljšavaju- Ostaje nam sad jedino da tražimo nove vanjem, zagrevanjem šire na 60-70° C kod koje tem­ putove — stari su pokazali slab ili nikakav uspeh. perature ugibaju gljivice, a sok se ne menja. Filtriran ili pasterizovani sokovi nisu jedini bez­ Jedan od ovakovih novih puteva kojim napredne d r­ žave u Evropi već odavno idu, pretstavlja sto veća po­ alkoholni proizvodi koji se mogu dobiti od grožđa i trošnja svežega grožđa i voća i bezalkoholna prerada. Na voća. U Francuskoj i Italiji mnogo prave zgusnuti sok taj način postizavaju se dva cilja: uvećava se potroš­ od groždia, koji sadrži eve prirodne sastojine grožđa i nja vinogradarskih i voćarskih proizvoda i tako poma­ voća, a ima tu prednost da zaprema malo prostora že narodna privreda, a s druge sirane se čuva i unapre­ stoga se lako i jeftino pakuje i prenosi, a veliki prođuje narodno zdravlje. cenat šećera čuva od vrenja, pa može polagano da se Grožđe i voće su odlična hrana koju ljudsko telo troši. Zgusnuti sokovi spremaju se ponajviše zagreva­ lako i brzo iskotišćuje, a pored toga sadrže u pogod­ njem u naročitim posudama s niskim pritiskom, gde nom obliku mnoge materije neophodno potrebne za se voda brzo isparava. život, tzv. vitamine. Svojim ugodnim ukusom i miri­ Na sličan način proizvodi se i pekmez od groždja. som uvek privlače mlado i staro. Nauka je već odav­ Ovi načini prerade grožđa i voća zahtevaju pri­ no utvrdila hranljivu i zdravstvenu vrednost grožđa i ličnu spremu i 8 početka nameću troškove oko novih voća, a svest o toj vrednosti postala je svojinom širo­ uređaja i aparata no jednom učinjene investicije ispla­ kih narodnih slojeva svih naprednih država. U isti mah ćuju se pristojno kako to najbolje pokazuje primer modemi način života, osobito sport i brza prometna sred­ Švajcarske i Nemačke. I u nas mnogi polagano prela­ stva slabo podnosi uživanje alkoholnih pića, pa bez obzi­ ze na bezalkoholnu preradu, ali zbog pomanjkanja ka­ ra na zabrane ili ograničenja potrošnje ljudi danas iz vlastitih pobuda ta pića sve manje i manje traže, a pitala potrebnog za veće investicije i današnjih teških nikog se ne može prisiliti da ih troši. Zbog toga je ekonomskih prilika ta prerada još nema naročitog zna­ svako nastojanje da se poveća potrošnja alkoholnih pi­ čenja i moći će tek polagano da se razvija. Međutim, postoji jedan jeftin i lagan put da uća unapred osuđeno na neuspeh ili tek povremeni uvećamo potrošnju naših vinogradarskih i voćarskih speh. Ostaje dakle, kao praktičan i koristan novi put po­ proizvoda, a lo je smišljena propaganda za što veću većanje potrošnje svežega groždja i voća i bezalkoholnih, potrošnju svežega grožđa i voća. Veliki deo naše po­ preradjevina koje polrošaću pružaju nepromenjene sve hran- trošačke publike još i danas grožđe i voće smatra Ijive i ukusne sastojine groždje i voća. Potrošačka publi­ tek dečijom poslasticom, ne ceni mnogo hranlivu i 331 �zdravstvenu vrednost — i slabo ga kupuje. U nas n. pr. radnici troše oko 51/* puta manje vo6a nego radnici u Nemaćkoj, gde je voće znatno skuplje. Isto tako sa­ mi vinogradari i voćari nisu dovoljno upućeni o vređnosti svežeg i sušenog grožđa i voća i o naćinu pakovanja, sušenja i transporta. I tu je već nešto učinjeno, no još uvek se u toj stvari otvara široko polje rada poljoprivrednim školama i organizacijama, zadru garstvu, narodnoj prosveti, štampi i trezvenjaćkom po kretu. U stranom svetu uživa naše grožđe i voće, sve že i sušeno lep glas. Prošle godine izvezli smo oko 6.600 vagona grožđa, voća i voćnih proizvoda. Među­ tim potrošnja u zemlji još uvek je i suviše mala I za nas vredi ono što je gosp. Leon Duarš, pretsednik Internacionalnog biroa za vino rekao za Francusku: „Kad bi svaki Francuz pojeo godišnje 30 kg grožđa što ne predstavlja preteranu količinu, francnskom vi­ nogradaru bilo bi odmah pomoženo*. Država je po­ mogla vinogradare uvođenjem vina u vojsku, još bi više mogla da pomogne vinogradarstvo i voćarstvo uvođenjem grožđa i voća u vojsku, državne vaspitue ustanove, kaznene zayođe, bolnice itđ'., a bez štete za potrošače. Već je ranije bilo govora o dvostrukoj ko­ risti ovakih nastojanja. c Л • Potpisane organizacije odlučile su, da svim po­ godnim sretstvima i načinima razvijaju propagandu za naše grožđe i v o ć e .'fa propaganda vršiće se u pr­ vom redu priređivanjem predavanja o zdravstvenoj koristi grožđa i voća u školama i narodu, priređiva­ njem uzornih izložbi grožđa i voća, preduzimaujem ostalih pogodnih mera da se za naše grožđe i voće stvori što širi krug potrošača u našoj zemlji i da svest o važnosti voća za dnevnu ishranu prodre u najšire slojeve naroda. Uvođenje voda za redovne obroke u vojsku, bolnice i vaspilne ustanove smatrade se jednim od najvažnijih ciljeva ove akcije. Isto t,k . će ova ak čija idi za tim, da ee svežeul groždju i voiu, kao i njihovim bezalkoholnim preragjevinama osiguraju naj­ veće moguće olakšice u pogledu prevoza, proda je i tr­ govine u samoj zemlji, kao i u pogledu izvoza u inostranstvo. Upućujući ovaj apel čitavoj našoj rodoljubivoj javnosti, očekujemo da će nas u ovoj akciji potpomo­ ći naročito lekari, sveštenici i učitelji, vinogradari i sve vinogradarske organizacije kojima je stalo da na­ še vinogradarstvo i voćarstvo reorganizovano na savremenoj osnovi, opet procvate na korist krajeva koji žive od te proizvodnje i na korist celokupne naše narodne privrede i narodnog zdravija. Beograd — Zagreb — Ljubljana — Split Sarajevo Oktobra 1932 Jugoslavenski savez trezvenosti (Zagreb), Savez trezvene mladeži (Beograd), Protialkoholna zveza „Sve­ ta vojska" (Ljubljana), Klub jugoslavenskih liječnika ap3tinenata (Zagreb), Згрзко lekarsko društvo (Beo­ grad), Zbor liječnika (Zagreb), Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga (Beograd), Središnji savez hrvatskih seljačkih zadruga (Zagreb), Kmetijska dru­ žba (Ljubljana), Zadružna sveza (Zagreb), Zadružna zveza (Ljubljana), Zveza slovenskih zadruga (Ljublja­ na), Zadružna Matica (Split), Hrvatsko gospodarsko društvo (Zagreb), Srpsko poljoprivredno društvo (Be­ ograd), Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, filijala Zagreb, Savez srpskih zemljoradničkih zadruga (Sarajevo), Sadjarsko in votnarsko društvo (Ljubljana) Svečano otkrivanje spomenika aradskim mučenicima - Gajretovim radnicima Odbor za podizanje spomenika (turbeta) arad­ skim mučenicima rahm. Avdi Sumbulu, sekretaru Gajreta i Behdžetu Muteveliću izabran je prije 3 godine. Na čelu toga odbora bio je g. Asimbeg Mutevelić gradonačelnik, a članovi odbora su bili gg-: Dr Avdo Hasanbegović, Dr Ibrahim Hadžiomerović, Dr Mehmed Zildžić, Hamid Kukić, Šukrjja Kurtović, Sulejman Saridžić, arhitekt Tomašević, a umrli su članovi ovog odbora: Mustajbeg Halilbašić i Jakubeg Filipović. Na predlog g. Mutevelića odbor se saglasio da se otkrivanje spomenika rahmetlijama izvrši prilikom proslave 400-godišnjice Gazi Husrevbega. Sam dan otkrivanja određen je na treći (posljednji) dan Gazine proslave poslije podne. Odbor za podizanje si omenika izdao je ovom prilikom poseban proglas, koji donosimo u prepisu: 332 B rać o , Ovih dana zbiva se u našem šeher Sarajevu ve­ liki događaj; zbiva se jedan od najvećih događaja, posljednih decenija u životu našeg naroda. Ovih dana proslavlja se 400-godišnjica osnivača Sarajeva i naj­ većeg zavještača u užoj nam domovini Gazi Husrev­ bega, čija su dobra djela poznata širom velike nam otadžbine Kraljevine Jugoslavije. U okviru programa ove proslave izvršiće se Svečano otkrivanje turbeta (spomenika) Aradskim mučenicima i Gajretovim radnicima rahm. Avdi Sumbulu i Behdžetu Muteveliću u petak 21 oktobra o. g. poslije džume namaza, u 3 sata posli;e podne, kod Alipačine džamije. Otkrivanje turbeta (spomenika) izvršiće prigod­ nim govorom g. Asimbeg Mutevelić, pretsjednik Od- �bora za podizanje spomenika; zatim će govoriti o aradskim mučenicima kao Gajretovim radnicima pretstavnik društva Gajreta, njegov pretsjednik g. Dr. Avdo Hasanbegović, a ispred drugova govoriće g. Dr. Mehmed Zildžić. Ašere i dovu proučiće tom prilikom naši uvaženi alimi gg: Hadži Ali ef. Aganović i Hafiz Džemaludin ef. H. Jahić. Otkrivanje spomenika Avdi i Behdžetu za naš današnji naraštaj pretstavlja dužnost i zadatak kako prema istoriji našeg naroda tako i prema pojedinim velikanima, koji su u posljednjih 100 godina činili za ovu zemlju sve ono što je dostojno velikih ljudi. Proslavljajući njih i osvježavajući uspomenu na nji­ hovu ličnost i njihova djela mi istovremeno odužu­ jemo naš dug i drugim velikanima u našoj istoriji. naročito onima koji su u raznim krajevima naše uže otadžbine stalno isticali nacionalnost ovih krajeva i suzbijali sve najezde i uticaje tuđinskih država da bi na taj način sačuvali nacionalni karakter ovih po­ krajina. Proslavljajući uspomenu na Avdu i Behdžeta mi proslavljamo i odajemo čast oslobodilačkoj misli i svima onima, koji su joj predano služili i koji su svoj nacionalni zavjet ispunili. Ugledajući se na ve­ like primjere požrtvovanja i odanosti naciji u našoj najnovijoj istoriji, mi najbolje izgrađujemo našu na­ cionalnu svijest i držimo na okupu sve slojeve mu­ slimana uporedo sa onom ostalom braćom, koja imdu isto tako veliko poštovanje prema žrtvama, učinje­ nim za našu veliku otadžbinu i prema velikanima, koji svoje živote uzidaše u njene temelje. Odbor za podizanje spomenika Avdi i Behdžetn stupio je u vežu sa svima onim našim kulturnim i javnim radnicima, čiji je rad istaknut i dovoljno poznat svima nama, naročito u društvu Gajret. Na taj način Odbor za podizanje spomenika je osigura0 čisti nacionalni karakter ove proslave, uvjeren da s a ­ mo nacionalno-kulturni radnici mogu najdostojnije da se oduže sjenima onih, koji u aradskim kazama­ tima ostaviše svoje kosti i na taj način svoje žrtve za otadžbinu izjednačiše sa bezbrojnim žrtvama na bojnim poljima, na vješalima i u tamnicama. Stoga Odbor za podizanje spomenika ovim pro­ glasom poziva sve muslimane u našoj domovini da svojim učešćem uveličaju ovu rijetku svečanost i da kratkom dovom zamole Svevišnjeg za rahmet dušama onih. koji uporedo sa ostalom braćom dostojno odužiše svoj dug domovini u danima njenog bola i nje­ nog ponosa. liča ovu proslavu jer ona ima da bude još jedan do­ kaz više da nacionalno šeher Sarajevo i Bosna ponosna štuju i cijene sve one žrtve, koje su učinjene za nje­ no oslobođenje i njenu nacionalnu budućnost. Na dan otkrivanja, već u 2 sata popodne saku­ pilo se pred haremom Alipašine džamije i u okolnim ulicama oko 10.000 građana i gostiju sa strane. Oko 3 sata bilo je prisutno preko 15.000 duša, građana i težaka, ilmije i inteligencije. Lijep broj i braće Srba pravoslavnih našlo se tu na okupu da sa braćom mu­ slimanima odaju posljednju poštu zemnim ostatcima aradskih mučenika. Naročito je upadno bilo mnogo­ brojno prisustvo uleme, čije su se bijele ahrnedije isticale među šarolikom nošnjom ostalih koji pohita­ še da odaju dužno poštovanje rahmetlijama. Dužnost nam je konstatovati da su ovoj nacionalnoj manifestaciji izbjegli da prisustvuju gg. članovi Ulema medž- 333 �iisa kao i muftije. Iako ovo njihovo osustvo nije za­ paženo, niti je njihovim osustvom izgubila o«a sve­ čanost na svojoj impozantnosti i efektu, karakteri­ stično je samo to, da se pomenuta gg. ne povedoše za narodom iz svih krajeva, koji pohita da prisust­ vuje ovoj značajnoj nacionalnoj manifestaciji. Oko 3 sata popodne našli su se na tribini, specialno podignutoj za ovu svrhu: Izaslanik Njeg. Vel. Kralja General g. Mumdžić, Ban Drinske Banovine gT Velimir Popović, pomoćnik Komandanta Armije General g Jovan Jovanović, Izaslanik Min. Pravde g. Milivoje Simić pretsjednik Vrh. suda; zatim izaslanici Nar. skupštine, narodni poslanici: gg. Dr. Bogoljub Kujundžić, Husejn Kadić i Franjo Markić, izaslanici Senata, senatori gg. Atanasije Šola i Asimbeg Alibegović, te odbor za podizanje spomenika. Tačno u 3 sata, pretsjednik odbora g Asimbeg Mutevelić održao je ovaj govor: Braćo 1 Govoriti na grobovima umrlih, znači govoriti živim pokoljenjima, ne radi mrtvih, nego radi živih. Ljudi umiru, prolaze, ali njihov značaj i zasluge osta­ ju kao putokaz nama živima, na zemaljskim stazama. Otkrivajući ovo turbe^ ar.adskih mučenika, mi otkrivamo pravac i pobjedu njihov.h ideja, ј л koje su bila njihova mlada srca .i za koje su dali svoje živote. gp f Terorom 1914 nacionalni polet naših omladinaca trebao je da bude skršen uz cijenu njihovih života. Gruba tuđinska sila^htjela je u njihovim dušama da za navjek zbriše ljubav prema svome rodu, ljubav prema njihovoj slobodi i samostalnosti. Stotine naših omladinaca, u ono vrijeme, bez razlike vjere nemilo­ srdno je pozatvarano i proganjano, i mnoge od njih stiže sudbina ove dvojice rahmetlija. Šta su htjela ova dvojica rahh^tlija? Svome ro­ du sunca na zemlji, svome rodu slobode bez razlike na vjeru, bez razlike na stalež. Htjeli da svi slobodni ujedinjeni, slobodno da živimo u svojoj otadžbini, složni na svom rodnom ognjištu. Neprijatelj je pobjeđen, sloboda je tu i sada je na nama da zajednički zidamo našu zajedničku kuću, za koju oni žrtvovaše svoje živote. Avdo! Behdžete! Vaš prah počiva sada mirno, jer Vaše duše znaju, da su Vaši ideali postignuti i da ćemo i mi putokazom, kojim Vi za života pcđoste, grediti našoj boljoj budućnosti. Vaši su ideali bili veliki, oni su veliki i danas i za sva vremena. Sjećajući se Vas rahmetom, dok smo živi, lebdiće nam pred očima Vaš ideal: bratska sloga bez razlike na vjeru i slo­ boda jugoslavenskog naroda. Neka je rahmet Vašim plemenitim dušama! Zatim je g. Dr. Bogoljub Kujundžić održao vrlo lijep i temperamentan govor o aradskim žrtvama, Avdi i Behdžetu. 334 Kao treći govornik bio je g Hamid Kukić, sekretar Oajreta, koji je održao ovaj govor: Živo! i djela rahmetlija Avde i Behdžeta, koji. ma danas otkrivamo ovo spomen-turbe, pripadaju onim godinama i onom dijelu istorije našeg naroda a prvenstveno istoriji bivših pokrajima B. i H. koji je stvarno koliko najbolniji s jedne strane, toliko i najponosniji s druge. Ličnost i djela Avde Sumbula i Behdžeta Mutevelića spadaju u one stranice naše istorije koje su jasno i oštro ocrtane u opštoj istoriji. I Avdo i Beh* džet, ma da po godinama u znatnoj razlici, pripadaju onom naraštaju muslimana, nacionalista omladinaca, koji je još od đačkih klupa bio obilježen nacional­ nom ideologijom, onom istom ideologijom, koju je Gajret neposredno pred Svjetski rat bio gromko i odlučno afirmisao i za koju je kroz svoje potpore i pomcći vaspitavao cijele plejade omladinaca musli­ mana na bazi integralnog nacionalizma, borbenog i uvijek vedrog, nekompromisnog i uvijek spremnog na žrtve, ma koje vrste. I Avdo i Behdžet, prvi kao sekretar i urednik „Gajreta", a drugi kao student omladinac, urezali su svoja imena na najljepšoj stranici naše istorije onim djelom i onim obolom koji je najdragocjeniji za na­ ciju i otadžbinu: dali su svoje živote za to oboje. Rad jelnoga i rad drugoga, sistematski i pole­ tan, kretao se je smjernicama, koje je neminovno diktovao zakon istorije; kretao se je smjernicama, koje su jedino mogle da kroz Gajret izgrade nacionalnu istoiiju muslimana i da postepeno i uz mnogo na­ pora, potisnu sve ono, što nije b valo u tradiciji iza onoga, što je diktovala istorija. Rahm. Avdo kroz stupce lista „Gajreta* i d ru ­ štvo Gajret; rahm. Behdžet živom riječi omladinca, učestvovali su u jednom djelu, borili su se na jed­ nom frontu od mnogih, koje je vojevao naš narod za svoju nacionalnu i državnu današnju fizionomiju na slovenskom jugu. Jedan i drugi živo i duboko su osjećali i znali sve ono, što je potrebno bilo, a što je još i danas potrebno — da krenu muslimani iz učmalosti i izvje­ snog nehata ili nerazumjevanja za sve što je kultur­ no u nacionalnom smislu. Po primjeru na lik neumrlog Osmana Đikića, prvog i neustrašivog radnika, koji je obilježio prve stranice nacionalno kulturnog rada Gajretova i dao mu temelje smjernice, rahm. Avdo i Behdžet su na­ stavili da izgrađuju epohu nacionalizovana muslima­ na, epohu kulturnog podizanja i socijalnog osvješći­ vanja. Taj rad, nažalost često puta nepriznavan do­ voljno ili nikako, imao je već unaprijed spremljene i nuždom istorije diktovane tegobe i teškoće; imajući pred sobom elemenat prilično nepovjerlfiv prema sve­ mu, što je dolezilo sa zapada, Gajretovi radnici su nailazili na prepreke, koje bi možda mnogoga obe- �shrabriie i koje bi i snažniju ličnost dovele do kole­ banja. Ali i Avdo i Behdžet, napojivši se snagom uvjerenja na vrelu one ideologije, kojom se rukovo­ dio rahm. Osman Đikić, obarali su prepreke, rukovo­ đeni mladenačkim zanosom i požrtvovanjem, čestitim i poštenim nacionalnim uvjerenjem, gvozdenom odlučnošću da ne žalje ni najveće napore. i sutradan njegov mladi saradnik rahm. Behdžet Mutevelić. Ali iako oni nisu dočekali ispunjenje i ostva­ renje svojih ideala, oni su se preselili г.а ahiret s jednom dragom i toplom vizijom bliske budiićnosti svoga naroda, sa vizijom svoje velike samostalne i nacionalne države. I premda su tih dana stizali crni Spremni na sve žrtve, oni su bili unaprijed osu­ glasovi sa srpskog fronta, obadvojica rahmetlija su đeni na političko ispaštanje za svoja djela u onda­ bili sačuvali nepokolebivost svoga uvjerenja i svoga šnjem austrougarskom režimu, uporedo s braćom dru­ vjerovanja u konačnu pobjedu. I umrli su sa uvjere­ gih vjera, onom braćom, koja su iskreno i istinski te­ njem i znanjem kako daju svoje živote otadžbini. I žili za svojom nacionalnom državom 1, razumije se znali su zašto ih daju. Svojom smrću oni su sebe nagrada koju je Austrija servirala u vješalima i tam­ upisali na najsvetlijoj stranici nacionalizma muslima­ nicama svima nacionalnim elementima onoga doba, na i cstali kao uzor naraštajima, da se napajaju i nije mimoišla ni pretstavnike nacionalizma musli­ hrabre njihovim djelima. I kad ti naraštaji budu prolazili pokraj ovoga mana. turbeta, koje pretstavlja nagradu i priznanje rahme1 rahm. Avdo i rahm. Behdžet ruku pod ruku hmetlijamf od zahvalnog naroda, t' naraštaji će imati sa još nekoliko Istaknutih Gajretovih radnika, pošli da se na djelu rahmetlija i na istoriji rada Gajretova su u susret stradanju, uvjereni, da austrijski režim ni*: oduševljavaju ze sve ono što je nacionalno i što je malo ne razlikuje njihov nacionalizam od naciona­ ponos. *ц£е otadžbine. lizma braće Srba i drugih pojedinaca, koji su se isti Neka je Avdi i BehdŽetu rahmet 1 slava 1 cali u borbi za samostalnost naše države. Tako su Četvrti je govorio g. Dr. Mehmed Zildžić drug naišli dani dovoljno poznati, kojj^su ža Avdu i Behdžeta početak velike epopeje našega naroda, dam - rahmetlija iz aradskih kazamata za vrijeme Svjetskog rata. On je u svom govoru kazao: bola i ponosa, dani stradanja i veličine, dani poraza \ / i r r u 'g o v i , b r a ć o ! i triumfa. Sudbina nam dosudi, da se u kratkom vremenu I kad je jednog dana u aradskim kazamatima naišla neka komisija austrijskih oficira, da vrbuje po drugi put sastanemo na ovim svijetlim grobovima, aradske zatočenike muslimane za dobrovoljno stupa­ na ovom dragom i časnom mjestu, gdje počivaju ko­ nje u tursku vojsku, tada 'sč rahm. Avdo smjelo i sti mučenika umrlih za čast naroda i otadžbine. Ovi muški isprsio pred komisijom, izjavivši poznate i du­ mučenici mogu da posluže kao školski primjer, kako go komentarisane riječi: „Gospodine pukovniče, re­ treba služiti velikoj misli. Коо što svijeća potpuno kao je on tada famoznom Hegedišu, komandantu izgori služeći svojoj svrsi, tako su i oni do posljed­ Aradske tvrđave, — mi nemamo veza s Turskom, jer njega daha služili svome narodu, njegovali bolesne mi smo Srbi muslimanske vjere — austriski podanici.* od tifusa i zarobljene srpske vojnike. Služili su na­ I nije tada razumljivi bjes i gnjev austrijske rodu i velikoj misli s ljubavi i stradali; trpili su s soldateske nimalo zbunio rahm. Avdu, nego je od­ nadom u bolja vremena i ta ih nada nikad ostavila lučno nastavio da faktima i istorijom obrazlaže tač- nije. Kao što alem nad ovim grobovima ponosno nost svojih riječi. A to je bilo dovoljno, da koman­ strši u vis i blista u svom sjaju, tako je isto blista­ dant zatočenika primjeni i na Avdu, kao i na zato- la i blista ideja vodilja, kojoj su služili, ideja oslobo­ čenise Srbe — pravoslavne — najstrožije mjere No đenja i slobode. to je upravo bilo ono što je u rahm. Avdi čeličilo Braćo ! Po drugi put se sastajemo na grobovi­ nacionalni ponos, ono što mu je ozarilo dušu i mi­ ma ovih časnih boraca za slobodu, da njima i svima sao uvjerenjem ono što je godilo njegovom srcu če­ odamo počast i priznanje za njihov rad i da se sa­ stitog i ispravnog rodoljuba i nacionaliste. Spreman mi nadahnemo snagom oduševljenja za novu borbu da za svoje uvjerenje i načela podnese i najveće žr­ u ovim teškim vremenima, za borbu i rad na spas tve, on se je, shrvan patnjom, u rano proljeće 1915 naroda i oslobođene i ujedinjene otadžbine. Ja mislim godine opasno razbolio od tifusa. Omražen od vojnih da Vam govorim iz duše. ako predložim, da nam od vlasti u aradskom kazamatu, on je ostao bez potreb­ danas ovi svijetli grobovi budu zborište, koje ćemo ne njege, koja pripada svakom bolesniku; upućen na dan rođenja naše uzdanice, našeg Prestolonasljed­ jedino na pažnju svojih prijatelja, on ipak nije mo­ nika, Gajretova pokrovitelja, svake godine posjećiva­ gao da svoj inače slabi organizam uputi pravcem ti, da nam budu žarište na kom ćemo se napajati ozdravljenja, nego je kopnio i vehnuo, mučen pod­ snagom oduševljenja za novi i intenzivniji rad na muklom zarazom, sve dok jednog dana nije ispustio čast Velike Jugoslavije. Jer narod koji mrtve štuje na svoju plemenitu i mučeničku dušu na isti način kao prošlosti budućnost si snuje- 335 �Tebi omladino, za čije su dobro i napredak ra­ dili ovi mili i dragi nam drugovi preporučujemo, da vječno imadsš pred očima one ideale, koje su oni imali i da vječno stremiš onim ciljevima, kojima su oni stremili. Oni su savjesno i sveto kao i hiljade drugih izvršili svoje dužnosti prema narodu i domo­ vini tako, da čitava zemlja treba da ovo sveto tlo, na kome smo se sakupili u ime svih, smatra bogo­ moljom jugoslavenskih mučenika. I stoga omladino, uzdanico naša, s pravom od tebe tražimo, da danas ovaje položiš zavjet, da ćeš kao i oni savjesno i pre­ dano raditi za naše velike jugoslavenske ideale, za našeg uzvišenog Kralja, narod i otadžbinu. I kao što alem nad ovim grobovima ponosno se u nebo diže tako i ti ponosno digni čelo te neustrašivo i smjelo stupi u borbu za veliku, slobodnu i nedjeljivu Jugo­ slaviju. A vi drugovi počivajte u miru, jer je otadžbina slobodna i u čvrstim je rukama njena budućnost. Mir pepelu Vašem ! Alah im rahmetejleje! Zatim je g. Mutevelić zahvalio mnogobrojnom narodu na veličanstvenom odzivu ovoj velebnoj ma­ nifestaciji. Također se zahvalio inženjeru g. Tomaševiću, te majstorima Rebhanu, Matijeviću i radnicima. Po tome se formirala veličanstvena povorka, na čelu sa Gajretovom muzikom iz Foče i krenula pred zgradu Kr. banske uprave. Kada je bio ispunjen cio prostor pred Kr. banskom upravom sa mnogim hilja­ dama naroda, pozdravio je gosp. Bana narodni po­ slanik g. Šukrija Kurtovič. U svom govoru umolio je g. Bana da pred uzvišenim Prestolom Njeg. Vel. Kra­ lja bude tumač sinovske ljubavi i odanosti svih učes­ nika ove manifestacije. G. Ban se zatim toplo zahva­ lio na pozdravima i izrazima ljubavi i odanosti pre­ ma uzvišenom Kralju, a zatim se urnebesno klicalo N j.!/. Kralju i Kralj. Domu. Time je ova lijepa manifestacija završena. Прослава Гази Хусревбегове 400-годиш њ ице Ових дан а одрж ан а.је тродн евн а п рослава 400-годиш њ пце Г^.зи- Х усревбегове у Оар ајеву . П росл аву су посјетили муолнмг1 вп пз свпх крајева наш е отаџбине. В рој посје :.тиоца попео се je CKopd- до 20 000. Особито мп|а бројно п осјети л а ову арославу. П р о сл аву je посјетио преу8впш епи P o i ул-улема, делегатп С ен ата и делегатп Н ар. скупш тине. П рви д а н п рославе био je д о ч е к г о с т и ју н а обје ж ељ евничке станиц е, који су посебним возовима при сти зал и у С арајево и од стр ан е п ри ређавачког одбора разво^ели и смеш тан и . Д р у ги д ан у ју т р у у Г ави Х усревбеговој џам ији, проуч и л и су хатм у |а ц и Г ави Х у ср евбегове медресе. O k o подне дочекан je свечано преуввиш ени Р еи с-у л -у л ем а код ф абрике ду х ан а, докле je дош ао посебним b o s o m . К ад с у се изредали поздрввнп говори, н а које je npeysв и т е н и одговорио, у п у т и о се Р еи с аутоиобилом кроз н еп регледн и свет, који je био н ачи чкан с обје стран е А лександрове улице. Он се je читаво вријеме зад р ж ав ао у Р и јасету , где je у в и јек бао оп сед н у т са посјетиоцам а. T o ra д ан а ива ја ц и је нам ава приређен je м евлуд у Гави Х усревбеговој џамији, који je био необично посећен. Т р е ћ и дан прославе, у ју т р у , одрж ан а je вр л о у сп јел а свечана академ ија у Н ародном ри 336 позо|риш ту, к о ју je отворио г. ннж . Сул»ага СалЕ1х а ги ћ , п ретсед н и к В акуф ско-м еари ф ског Biijefia у С а р а је в у . , Ha академ пји с у го в орили: Г . А симбег М у тев ел и ћ , м у тевели ја Ј^ази зевбегова в ак у ф а о „Г ави Х у с р е в б е гу “ . М ухамед еф. Д издар, д и р е к то р Г а в и Х усревбегове медресе о теми » И сл ам и в ва н о ст в. Д р А бдул ахбег Б у к в и ц а о теми »И слам и хигијена«. Д р. Ш а к в р еф. С и к ар п ћ о теми »И слам и тол еранци ја«. Н арочи то су в ап аж ен а и с интересом праћен а п ред авањ а »И слам и вн ан о ста и »И слам и тол еранци ја.« T a j д ан у подне, по ш то јо био п ет ак , к л ањ ал а се je необично п о сећ ен а џум а у Б е говој џам и ји, којом пригодом je одрж ао вав п ресви јетли Р еи с, чи је су ријечи прен о ш ен е мегафоном у д в о р и т т е и н а Б а ш ч а р ш и ју , гд е je бно велнки број м у сл вм ан а, који н и су могли стати у џ ам и ју . T a j д ан no подне о тк р и в ен а с у спомен т у р б е т а арадским мученицим а, рах м етл и А вди Сумбулу и Б е х џ е т у М у тев ел и ћ у пред А липаш ином џамијом*. О во свечано откривање т у р б е та отворио je г. А симбег М у тевел и ћ , и за кога су одрж али пригодне го во р е: •) У 2 часа no подне формирала се je поворка оред I ајретом, ко,а je кренула према Алипашиној џ ам и ји саГ ајретовом музиком из Фоче на челу и васлужним Гајретоввм радницима из свих крајева. �г. Д р. Б огољ уб К у ју в џ и ћ , народни noсланпк испред Н ар. Скупш тине; Г . Хамид К уки ћ о арадским мученицима и љиховој сарадњи у Г а јр ет у ; Г . Д р. Мехмед З и л џ и ћ о арадским мученицима и њиховој идеологији. И за фатихе и рахиета, свијет со je раз п т а о носећи у душ и пи етет према овнм родол>убпма, који помријеше у арадским казаматима за слободу и уједињење. H a вечер иза јацаје, као заврш етак прославе, приређен je врло успели први ж евска м евлуд у Г а зи Х усревбеговој џамијп, који je био необично посећен. З а сво време прославе у народном позори ш ту су се давали прикладни комади из вародн ог ж ивота. З а читаво време прославе необично je задввљ авал а посетиоце илуминација Г а зи Хусрсвбег-аве џамије. Сарајево je било оки ћеао заставама, a улице с у биле ув ек претрпане. Ч и т а в а прослава je протекла у потпу- Га|р »■о * ♦ Свима мјесним одборнма Гајрета у сједишту адмнстратнвннх срезова! М евлуд je проучио имам џамије г. *Хасан еф. А либаш ић. М евлуд je био веома добро поејеБили су позвани сви Мјесни одбори, који се ћен тако д а je била п у н а џамија и пространалазе у сједшптима административних срезова да Ro џам ајско двориш те. H a м евлуду je придо 15 октобра о г. организују среске одборе, пред- мјећено нарочито много ж енског свијета са виђене новим друштвеним правилима. Како се je стране, п ош то се je у то врпјеме налазвло врло мали број Мјесних одбора томе одазвао, ов'ИМ много стран ац а у Д убравам а, као из Мостнпоново позивамо све Мјесне одборе, који се нала- ра, С тоца и Ч апљ ине. Том ириликом у куп зе у сједиштима административних срезова да овој љено je добровољ нпх прилога за Г а јр е т 166 одредби нових правила што прије удовоље в о дипара. П ослије м евлудске свечаности настало учишеном. поднесу извештај Главном одбору. je народно весељ е у з свирањ е п и гр а вк у све до н а вече. H a пространој зеленој лввади у Гајретове приредбе близини џам ије било je лијепо погледати шаренило свијета: сељ анке обучене у бијелом Гајретов мевлуд у Речицама. п л ат в у и грађан ке у нарочпто з а мевлуд М јесни одбори Г а јр е т а у Л оквам а и До- спремљеним тоалетама. М евлуд са стр аве посм&новићима приредили с у дне 16./IX 1932. јети ш е пзмеђу осталих и г. г, Д р. Мзхић у петак послије џуме нама8а у џам ији на срески л>екар, Едхем еф. Б и ћ к а л о опћ. чиР ечици н а врло свеч ан н ач ин мевлуд-ш ериф новник, А лагић учител> и мвоги другв. 537 �I И ако у овом пасивном кр а ју вл ада теш» ка привредна крива, ипак се н а ш народ много интересира sa н аш Г а јр ет . У спркос неких несавјесних љ уди који ом етају р ад s a Г а јр е т ип ак св ака Г ајретоп а приредба веома добро у спи је. И ма наж ал ост љ уда, који носе звањ е наш их вјероучитељ а, којим а баш тако не прија Г ајр етов успјех, n a кад им се понуди сарадњ а, то 6es и к аква р азл о га одбијају. Т ако je п о ну ^ено једном овдаш њ ем имаму матичар у д а пр оуч и мевлуд, ал и je и сти то одбио са овим изговором: „Н е могу се прим ити да ироучим м евлуд пош то з а то морам имати њу то je Гајрет, пратећи напредак шегрта на занатунаишао на mhoi'6 конкретне случајеве у којима се протузаконито поступало са шегртииа и тим наносила штета њиховом стручнои образовању и моралном васпитању. Руковођен овим конкретним случајевима и добронамерном жељом да се васпитање шегртског под млатка што боље унапреди, Гајрет je сазвао конференцију свих установа чији дјелокруг обухвата и питање шегрта, na je том пригодом дао иницијату за анализу многих незаконитих поступака са шегртима. По том питању одржане су двије конференције у Гајрету и закључено je да се донесе у јавности следећи комунике: O tk r iv a n je s p o m e n i k a a r a d s k l m m u č e n i c i m a в ар о ч и то одобрењ е од М уф тијског у р е д а “ . T a j исти еф ендија именован je од стр ан е Г л а вн о г одбора Г а јр е т а s a повјереника има двије годин е који до сада није н и ш т а уради о 8 a Г а јр ет ! Д у б р ав е, м јесеца септем бра 1932. A. Шатор РадГајретов на васпнтању шегртског подмлатка. Међу осталим важним културним питањима којима се бави Га;реТ| питању васпитања доброг шегртског подмлатка Гајрет поклања нарочиту пажњу. У том диљу Га:рет je основао и свој Шегртски дом, досад једину уставову ове врсте код нао. Како je велик нееразмјер између молиоца за ше гртски дом и мјеста у Шегртском дому, Гајрет се je побринуо да сваком шегрту који се обрати Гајрету омогуки смештај на ванат. Према томе je Гајрет и no питан>у збрињавања шегрта код нас најјача усаанова. Како смештај шегрта на занате не значи прекидање сваке даљње бриге о шегрту и његовом васпита' 338 Питање научника Иницијативом Главнсг извршног одбора друштва „Гајрет“ састал суи се у дане 5 и 14 охстобра 1932 изасланнци Краљ. Банске управе, обртничког отсека Градског начелства, Инспекције Рада, Трг. и Обрт. Коморе, Радничке Коморе, Окружног уреда за осигурање радника, Савеза занатлијског удружења. Удружења Занатлија, Трг. удружења и хуманих друштава „Гајрета*, „Срп. Трг. и Зан. омладине", »Хуријета“, Вакуфског сиротишта п Хрватског радише у циљу расправљања питања ннучника или боље речено питања услова под којима данас научници раде у радн. 1 ' ма појединих привредника. Све наведене институције заинтересоване су у великој мери no овом питању и ако може бити с разних полазних тачака. Хумана друштва интересују ова питања зато, што су прпмила на себе из хуманих мотива дужност да се брину о намјештању научника у разним привредним струкама и да надзиру положај научника за време док се ови налази у науковању. Послодавачке организације заинтересоване су због тога, што њихови чланови примају научеике у своје радње и брину се за њихозу с.тручну изобразбу. Управну власт питање научника интересује са опће тачке гледишта као и контролну власт. �И ако je питање научника један опсежан проблем који има многе фразе од којвх свака може да сачињава једну засебну студију, представници напред наведених установа задржали су се у главном на пвтан»у услова под којима ее данас научници налазе на науковању. По овој материји најизразитији je однос научника и њихових послодаваца, У овом погледу нарочито представници хуианих друштава која раде на пољу збрињавања научника у разним привредним гранаиа приговарали су појединим послодавцима да искоришћују своје научнике било на тај начин што их употребљавају у незанатске послове или што ии чине сметње код похађања шегртских школа, задржавају их прекз вреиена у послу a избегавају да научницима даду скромну заслужену награду. Забиљежени су поједини конкретни случајеви али je у ралном погледу. 0 поетупку послодаваца у велико овиси, да ли ke истесати из тих својих научника телесно здраве и душевно снажне друштвене јединице или ће од њих створвти физички и морално дегенерисане чланоие друштвепе заједнице. Досада je била препуштена сва ова васпитна акцаја доброј вољи саиог послодавца, међутим je нови Закон о радњама прописао извесне норме за научнике. Овим прописима фиксиране су обостране обавезе. Одређен je одношај научника према својии послодавцииа a исто тако и односи послодавада према научницима. Предвиђене су и кззнене секдије за занеиаривање дужности како са стране послодаваца црема научницама тако исто са стране научника према послодавцииа. Али ове казнене санкције нека буду крајња средства којииа ће се служити послодавци једнако као и скрбници научника. Природнија je тенденција да се створи ближи одное између N a k o n o t k r i v a n j a s p o m e n i k a a r a d s k l m m u č e n ic im a p r e d z g r a d o m Kr. b a n s k e u p r a v e p o c d ira v lja an g o sp . V elju P o p o v lć a n a r . p o s l. g. Š u k r ija k u r lo v l ć исто време констатовано je да су то ређе појаве које се ни у ком случају не могу генералисати. Исправни послодавци свесни су своје одговорности кад прнмају научнике у свеје радње. Они су свесни своје дужности која je двојаког карактера: ваепитног и стручно-изобразбеног. Ови послодавци знаду да су младићи које примају у своје радње као научнаке махом деца сиромашних родитеља који одгоју своје деце нису могли поклонити дужну дажњу. Дајуки их на науковањо родитељи очекују да ће послодавци преузети на себе даљњу бригу за одгајање и стручно изображење њихове деце Улога послодаваца који примају научнике у своје радње ваома je значајна са економско-социјалног гледишта. Младићи који им се поверавају на науковање обично су у доба када организам почиње да прима коначни облик како у физичком тако и у мо- послодавца и научника на добровољној п разумној бази. И баш овим другим смером т. ј. у правцу зблвжења послодаваца и научника закључили су изаславици у уводу наведених установа да упуте јавни апел на све послодавце као најпозванијег фактора да посвете дужну бригу одгоју, поступку и стручној взобразба научника од којих има да се створи кадар бу* дуких привредника. Једнако се усућује апел и родитељима ових младих људи, који се налазе на науковању да посвете веку пажњу својој деци, јер настојања самих дослодаваца остаће без жељевих резултата, ако их не помогне родитељска рука. Подмирите претплату! 333 �Razne vijesti Револуцнја чланова Гајрета у Прнјепољу. Управа овог месног одбора сазвала je на дан 15 октобра 1932 год., приликом доласка делегата Главног одбора Гајрета из Сарајева, ширу конференцију Гајретових радника, на којој су детаљно прздискутована сва пигања, ко;а тангирају културно просвјетни живот санџачквх муслимана. Ha првом месту го* ворило се о културнои животу санџачких муслимана и сви присутни Гајретови пријатељи и раднпци c iгласили су се у томе, да су муслимани ових крајева у културно-просветном погледу јако заостали, a њихово економско стање je исто тако сотпуно незадовољавајуће и пружа врло лоше перспективе у будуКност. Услед тога, a нарочито због минималног броја домаћвх школованих људи, рад на културно просветном пољу je до крајностн отежан, na у ипого случзј* ва н немогућ. Оваково he стање остати све дотле, док Санџак не буде имао добар број домаће муслиманске пнтелигенције, која he се у својој средшга зд Гајрет и његову идеологију потпуно зчложвти, те he својвм радом за 1'ајрет, a помоћу Гајрета муслвмане ових крајева покренути с мртве Лгачке на којој се данас налазе. Конфере^ција није никако могла да поверује у то, да свакому широи нагае отаџбвне тежак положај санџачких муслвмана, a на слиманима осталих покрајина чији je полс камо бољи од нашег, na нас нарочито чуди, како je могла на прошлој Главној годишњој скупштивв Гајрета пастп одлука: „Ко више даје, више добива“, a да се у томе погледу не изузме сироиашни и заосталп Санџак. С обзиром на горе изложено конферендвја je решила да Главном изврганом одбору Гајрета пошаље следећу резолуцију: Резолуција донешена на конференцијв Гајретових пријатеља и раденвкз, одржаној 16 октобра 1932 год. у просторијама месног одбира Гајрета у Пријепол>у у присуству делегата Главног одбора Гајрета: l ) Моли се Главни Одбор Гајрета, да од своје идуће главне годишње скупштине издејствује решење да се закључак прошле годвлње скупштине: „Ко више даје за Гајрет више од њега помоћп добвва“ не примењује на Санџак и да се из свих места из Санџчка за идућу шк. годину прими у Гајретове внтернате један добар број питомацч (најмањз 100ј којима би се обезбедило пуно школовање, a који би се ииали no ззвршеном школовању упутити у Санџав. Само једнои овако осетном помоћи могло би се унеколико помоћи Санџаку, и ово би била најсигурHiiju полазна тачка и најбЈЉИ и једшш начин да се муслииани ових крајева пробуде из своје учмалости и поведу у суерет бол>ој будућности. С обзиром на горе изложено потребно je да сви иуглиманп Краље- 340 ввне Југославије учине за Санџак једну овакву жртву на челу са Гајретом и да спасу Санџак, јер би то било муслиманскп* гајретовски и човечански. Секретар, Хашимбеговиб Саит, с р. Ћамил Њ'ретседнпк, СелмановиП, с.р. Смрт заслуж ног просвегног и иационалног радника у Грачаници Грачаница 1 новембра 1932 г. Hohao je нагло преминуо у 42 години живота наш суграђанин Мустафа ЖишкО| срески школски надзорник и бански већник оставивши иза себе жсну са седиеро незбринуто деце. За живота се видно истицао са својим просветним и националним радом.. Родио се 1891 год. у Ливну где je свршио основну и трговачку школу. Жед>ан прооветног рада отншао je у Учитељску школу, воји je са успехом завршио год. 1913 у Сарајеву. Учитељевао je у Гламочу, Ливну, Шијама (срез тешањски), a од 1924 год. У Грачаници. Kao вредан просветни радник брзо je 'узнапредовао и постао 1930 год. срески школски надзорнпк. Ширио je просвету у селу и граду. Нациовалнвм радом иетакао се у Соколу, Гајрету и многим другии друштввма. Успоставом банског већа взабран je за банског већника за срез грачанички. Пропопедао je братску слогу и љубав према Краљу и Отаџбини. За ревносан и исораван рад одлзкован je ор' денои Св. Саве V степенн и Југославенске Круне V рвда. Начело његова живота било je: „Све за друге’ ништа за себе . Увек в свагде подчињавао je личне инт. peče на рачун ошитих. Таковим радом етекао je леп глас, много пријатеља и поштовалаца. Данас му je приређен величанствен погреб којем je успркос лошег времена присуствовало сво ожалошћено грађанство и леп број сељака без разлике на веру, да одају задњу почаст милом Рахметлији и даду видан знак своје дубоке жалости. Ha гробу су се са Рахиетлијои опростили: испред ожалошћеног учитељства г. Шефик Бегалагић учвтељ; испред грађанства г. Димше Неделковвћ бански већник, те испред Сокола, Гајрета в другвх мес них друштава г. Мустнфа KaMapah, двпл. правнвк. Његовом смрћу Грачаница губи доброг организатора, културнонацноналног радника, a породвца вредна члана и узорног васпитача. Рахмет му души! И. Л. Исправка Омашком у прошлом броју „Гајрета* у взвјештају о одржаном тефервчу у Бањалуци, вспуштено je међу запаженимгостима вме уваженог господина дра Ејуба Мујезвноввћа, претсједника Л>екарске Коморе за Врбаску бановвну, бившег претсједнвка в велвког прнјате.Ђа Гајрета, Одбор Гајрета у Бањалуил*. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ad304c128ee1e1348e4b357f6c31ad4.pdf c7fe64b8e75cc53f96b291a39db6ec7f PDF Text Text БРОЈ 21 ГО Д . XIII Capajcno, 16. новембар 1932. Dr Hazivn Muftti llm ijc i i in te lig e n c ija Našu generaciju čeka rješavanje mnogih prob­ lema kulturne prirode. Spada tu primjerice pitanje reorganizacije naših vakufa, pitanje našeg prosvjeći­ vanja, specijalno vjerskog, kao i još m nogo drugih stvari. Ali pretpostavka za ispravno riješenje svih naših pitanja jest svakako pravilan odn os između naše ilmijje i svjetovnjaka-lntelektualaca. T o je cen­ tralni problem, od kojega zavisi čttav s'klop stvari. Napokon i razumljivo je. Jedna zajednica samo onda m oći napredovati i odbaciti iz sebe zdrave ele­ mente, ako su snage sviju člapove te zajednice upra­ vljene u jednom cilju. Čim to nije slučaj, ne samo da nema uspjeha, nego je siguran i nazadak. Pa tako dokle god postoji ovoliko razmimoilaženje između naših saruklija i feslija, i školovanih ljudi — a fakat je, da ono postoji — dotle ćem o stajati uvijek na m itvoj tačci, a ako to po nesreći potraje duže, otići ćem o i nizbrdice. Ovom e problemu treba prići vrlo oprezno, jer su u ovom pitanju naročito naši hodže tako osjetljivi, da svako raspravljanje smatraju nekim napadajem na sebe i tome „napadaju14 pridaju staleški karakter. 1 zaista ova osjetljivost velika je a možda i glavna prepreka, da ne može da dođe do mosta iz­ među navedena dva faktora. Izvan svake je sumnje da to ne bi sm jelo biti. D okle god se ne dopusti jedna objektivna kritika i dok le god se hladno ne raščiste pojedina pitanja, jaz će se sve više otvarati i mi ć e ­ mo imati jednu seriju polem ičkih članaka, u kojima će jedni drugima predbacivati i sumnjičiti se, a sve to bez stvarnog rezultata. Osjetljivost i žučnost mora se pustiti po strani. Unošenje tih subjektivnih m om e­ nata i nehotice stvara zastor, koji priječi pravilno gledanje na stvari. A ni hodže ni intelektualci ne smiju da zaborave, da je njihova odgovornost i pred Bogom i pred historijom velika, jer su oni pozvani da izvedu našu zajednicu iz neprilika, u kojima se ona danas nalazi. Znanje, koje je inteligenat stekao u školi, a saruklija u medresi nije njegova lična svojina, koju on p o vo­ lji može upotrebljavati. T o je amanet, koji ima da posluži zajednici. Historija nam pruža nebrojeno do­ kaza o tome, kako je teška kletva potomstva. Naše mase, a pod tim pojm om razumjevam sve naše društvene slojeve, koji se ne mogu ubrojiti ni u hodže ni u inteligenciju, nalaze se u jednom pre­ viranju. M oderno doba donijelo nam je krizu čitavog poretka: moralnog, socijalnog i ekonom skog. Ljuljaju se temelji familije, te osnovne jedinice, koja je do skora bila najjači osnov islam skog morala; kriza vje­ re uzima sve više maha i jednom riječju uzdrmane su vrjednote, koje su stoljećim a smatrane kao apso­ lutne. Naše društvo je na prekretnici i pokazuje ten­ denciju, da izmijeni čitavu svoju strukturu. Put, kojim se je pošlo, nosi u sebi revolucionarne oznake. B o­ jati se je, da masa ne uzme maha i ne uništi i ono što je dobro. Zato je potreban jedan lagan i postepen prelaz, koji će iz naše sredine izbaciti ono, što ne odgovara ni današnjem vremenu, ni istinskoj nauci Islama i što nam koči napredovanje, a s druge stra­ ne opet zadržati i razraditi sve one osobine, koje su se pokazale kao pozitivne i stvaralačke. Ovu deli­ katnu misiju imaju da obave staleži, koji su pred­ metom ovih naših razmatranja. Zar se na primjer može pomišljati na reorganizaciju naših vakufskih kapitala, dok i jedni i drugi ne budu imali iste p o glede u toj stvari? Zar se može kulturno pridignuti naše selo, naša čaršija, dok fes i saruk, ruku pod ruku, ne uđu u svijet ? Zar ćem o mi moći izgraditi društvenu svijest i osjećanje solidarnosti, dok muftija, muderris i imam sjede odvojeno od suca, profesora, liječnika itd. ? Valjda usljed toga, što Islam ne pozna hijerar­ hije, što joj je dapače i protivan, godinama su se sasvim slobod no formirale generacije hodža onako, kako su htjele. Pogrješno shvaćeni demokratizam u Islamu om ogućio je svakom da sjedne na ćurs, da bude imam, mualim itd. Vrlo često dovoljno je bilo proučiti šuruti -salat i bergiviju, omotati ahmediju, pa steći uzvišeni naziv „hodža*. Pošto je dakle bilo om ogućeno svakome da se utisne u hodžinski stalež pojm ljivo je, da je Islam tumačen i shvaćan u mno­ gom pogledu potpuno formalistički. Običaj i tradicja 341 �potisnuli su sve drugo u stranu, jer kod nas nije bilo foruma, koji bi budno pazio na rad vjerskih funkcionera i tumačenje vjere. Zato se je i m oglo desiti, da je veliki dio naših „h od ž a " imao i ima tek m aglovi­ te pojm ove o srži Islama, o njegovoj prošlosti i filo ­ zofiji. S v o se je njihovo dociranje svodilo na to, da propise vjere valja vršiti za to, jer je to farz, vadžib, sunnet itd. Kritiku pojedine Islamske ustanove teško da bi mogli dati, jer za to je manjkala jedna duboka stručna sprema. Bez d ob rog poznavanja arapskog jezika, bez mantika (logike) i usula to ne ide, a za ov o je potreban jedan dugi studij, baziran na savr­ šenoj m etodici. Nikad neću zaboraviti ov e slike: D ok su još poreske uprave isplaćivale sveštenstvu skuparinski doplatak, zatekao sam se jednom zgodom u Poresko upravi u G. Pred šalterom u hodniku čučnuo imam iz jedn og v ećeg sela, pod vio džube i čeka, da ga zovnu i da mu kroz šalter isplate dodatak. Činovnici u uredu i ne obraćaju na njega pažnju, nego -marlji­ vo rade svoj posao. U isto vrijeme ulazi katolički župnik baš po istom poslu. Sam šef usta'je, nudi mu da sjedne i odm ah mu isplaćuje dodatak. Župnik odlazi praćen naklonima sviju, a imam sjedi i č e k a . ......... 0 ovom događaju m islio sam dugo i napokon ga shvatio. Župnik je svršio teologiju i na fakultetu učio čak i arapski. P rošao je klroz'iiistoriju i prirod­ ne nauke i godinam a se vježbao i u govorničkoj vještini, da danas — sutra m ože svojoj pastvi suge­ rirati što hoće. Izgrađen čovjek, koji s pravom traži respekt u društvu. Da navedem sam o još jedan d og ođ aj. Prije de­ setak godina muftija dbša.o da inspicira medresu u jednom našem bosanskom mjestu. Ž elio je da čuje kako sohte uče logiku. Đak, na koga je kocka pala da odgovara, ni makac. Prilazi s^m muderis da p o " m ogne i osok oli zbunjenog sohtu, pa počin je: »K ako da ne zn a š? Ezzatijju — zatima la jedhulu — što nije dahil — fi hakikati džuz - ijjatihi — u svog džuzijata hakikat itd. * Pored ov og pretežnijeg tipa naš.h vjerskih predstavnika form irao se je tokom vremena i drugi T o je tip saruklije, koji je d u boko zagledao i u tefsir i u hadis, ali koji je ostao samo teolog ili u naj­ bolju ruku jo š i poznavaoc šeriatskog prava. Vrlo često kod ovih ljudi nedostajalo je i ne dostaje pozna­ vanje sv og m aterinjeg jezika, a nepoznavanje histori­ je,Tgeografije, literature i filozofije kočilo je njihovo, intelektualno razvijanje i priječilo, da oni stvari po smatraju — ne jednostrano nego sa više gledišta. Ima doduše u našoj sredini i sjajnih alima, k o­ jima ni u koliko ne manjka ni svjetovno obrazovanj e ali ti su tako m alobrojni, da ne dolaze u obzir kao tip. O vako bi se po m ome mišljenju m ogla klasifi­ cirati naša ilmijja. Ona ni u koliko nije homogena- 3 42 Pri ovoj klasifikaciji bio sam na strogo objektivnoj visini i ne mogu preći preko činjenice, da su i onj naši imami i muallimi ipak našem elementu učinili velikih usluga time, što su Islam makar i formalno naučavali i tako ga sačuvali u našem svijetu. Oni su radili optima fide i nisu krivi, što je zajednica dopu. stila, da oni uđu u prve redove kao vjerski učitelji. U o v o pitanje nitko nije sm io ozb iljn o da darne, a bilo je i u prošiosti prilike da se to učini. Nešto na­ ša poznata neaktivnost odn osn o prilično razvijena apatija prema interesima zajednice uz hipertrofiju indivindualističkog načela, nešto i razni obziri doveli su dotle, da se još nikad nije provela ozbiljna vjerska reorganizacija u našim krajevima. Kad je jedan i da­ nas živi član bivše hodžinske izborne kurije u g od i­ ni 1913 ili 1914 u istoj nabacio pitanje p o ovom predmetu i predložio, da se unište svi sibjan-mektebi p o selima, da se m noge nepotrebne džam ije zatvore i da se organizuju vjerske zajednice od 300 — 400 dom ova s jednom džam ijom i iptidaijjom , s obrazo­ vanim imamom i muallimom, jedan Utema - M edžlisa nazvao ga je član tadašnjeg »pokvarenim ". Prije rata m ogla se je barem započeti takva reorganizacija jer materijalnih sredstava je bilo, Zar se jo š davno nijesu m ogli stvoriti vjerski zavodi, koji bi liferovali potrebne vjerske fu n k cion ere? Meni nikako ne ide u glavu, da je svaka akcija u tom pravcu promašila cilj. Pokušaj s dar - ul - mualliminom je propao, isto tako pokušaj s reformiranim medresama. Čini mi se, da se je ova stvar uzimala uvijek površno, da nije bilo detaljno izrađenog plana i da su manjkali ljudi željezne volje, obuzeti jedino dobrom zajednice i lišeni svih drugih obzira. M ožda je u ono vrijeme, a i danas donekle, to b io odiozan p osao i da je i ta činjenica m nogo smetala. Ali ov o baš naj­ bolje argumentira moju m alo prije izrečenu konstaciju. Ugađanjem masama u m nogom pogledu je i doprinijelo, da je trebalo dugo vremena, da se u na­ še mektebe uvede tabla. D aleko bi me odvela daljnja izviđanja p o ovom pitanju. Zato ćem o se vratiti na naš predmet. Dali sm o u glavnim potezima sliku naše ilmijje, pa bi sa­ da bio red da se zaustavimo na našim „intelektual­ cim a". Prije svega da napom enem o, da je naša Inte­ ligencija, obrazovana na izvorima zapadne kulture, stalež, koji se je pojavio tek iza okupacije Rosne po bivšoj Austrougarskoj. U ono doba nije se ni znalo kod nas za krizu vjere, pa su om ladinci, koji su p ošli u škole, ponijeli iz svojih roditeljskih kuća du bo­ ko ukorjenjenu pripadnost islamskoj vjeri, te su lo­ gično i kao svršeni ljudi, na uglednim položajima vršili obrede svoje vjere i čuvali je. Međutim sve tješnji dodir — u školama a i u životu — s kulturom zapada počeo je slabiti tradicije, koje su đaci nosili iz svojih kuća, i m alo po m alo javljaju se intelektualci, koji „kritičkim " okom gledaju i na svoju vlas- �titu religiju. Kad su još ovi ljudi stupili u život, pa pogledali na našu vjersku dezorganizaciju i na naše predstavnike, kojima je u većini slučajeva manjkalo i znanje i autoritet, oni su se jo š više udaljili. Slaba a često i nikakva vjerska nastava u mektebu i zane marenje vjeronauke u srednjoj školi s jedne strane, izučavanje svjetovnih predmeta po naučnim metoda­ ma kroz godine s druge strane, oduzelo je omladini u školama tokom vremena smisao za vjerske proble­ me. Našim intelektualcima ostala je sakrivena prava islamska nauka, jer i oni koji su od kuće ponijeli u srcu usađenu ljubav prema Islamu, nijesu mogli da ga proučavaju usljed nepristupačnosti izvora. P osve­ mašnje primanje zapadnjačkog načina života, pa uticaji materijalističke filozofije u savezu sa naglim ra­ zvitkom prirodnih nauka djelovali su bez sumnje na to, da se je desinteresement za vjeru pojačao. Inteligenciji se je otvorio jedan novi svijet — svijet zapada — pa kako je ona stekla svoje obrazo­ vanje baš na vrelima zapadne kulture, razumljivo je, da je počela i operirati samo s pojmovima, koje je ta kultura stvorila. Otuda je i pojam »kulture" gledan kroz prizmu evropskog pdjmanja te riječi. Za to je i došlo do toga, da su se intelektualci u većini uda­ ljili od svoga svijeta i počeli živjeti sami za sebe' Mnogi od njih, kad su dolazili svojim—roditeljskim kućama, osjećali su se tuđini,' jer im se naš dotada­ šnji način života u poredbi Bs onim drugim" činio inferiornijim. I roditelji takvih, kad su vidjeli đa su se njihovi sinovi posve promijenili, prenerazili чи se i zamrzili — školu. Ja ću ovdje en passant izreć* jednu tvrdnju: da sm o ponajviše mi intelektualci kri­ vi, što je naša sredina pokazala onoliko opiranja prema školi. Mi sm o se udaljili od svojih roditelja, od svoga svijeta, zaboravivši na to, da živimo na raskrsnici dviju kultura i da je baš naša zadaća kritičko ispi­ tivanje vrijednota i jedne i druge, da se nađe sinteza koja će odgovarati i našem vjerskom, moralnom a i socijalnom poimanju. Zanemarili sm o gotovo p osve­ ma vjerske dužnosti naglašavajući i suviše jako, da je to privatna stvar pojedinca i da čovjek m ože biti dobar musliman, ako i ne vrši vjerskih obreda, samo ako socijalno djeluje. Kad su sve ov o vidjele naše hodže, ustale su g otovo jednodušno protiv inteligencije. Inteligencija opet, imajući pred sobom hodžinski stalež onakav, kako sam to već izložio, okrenula im je leđa i jaz je bio gotov. A ko je od toga trpio i trpi? Masa, koja nije ni kriva ni dužna. Tem eljno pitanje, koje po mom mišljenju treba da^u sebi raščisti svaki inteligenat jeste pitanje Jm ana“ .Dokle god se bude gledalo na Islam kao na fi­ lozofski sistem jednog velikog čovjeka, dotle će i postojati shvatanje, da se prema mjesnim i vremen­ skim prilikama mogu natezati i mijenjati pojedine vjerske ustanove. Nije dovoljno reći: Islam je savr­ šena vjera. P o toj vjeri valja i raditi i u duhu na­ čela te vjere udesiti i način života. Sigurno će mi se reći, da sadašnji način života, kojim živi naša in­ teligencija i dosta svijeta po gradovima, ne smeta, da oni budu i ostanu dobri muslimani. Ja na to od ­ govaram : Evropski način života nastao je pod uticajem kršćanstva i on se ne može u c i j e l o s t i p o p r i m i t i . Kod svakog naroda pri stvaranju na­ čina života imala je i te kakav uticaj njegova reli­ gija, jer ako se misli živjeti u duhu i načelima te religije, mora se i način života saobraziti tim nače­ lima.. Mi treba da primimo od zapada samo ono, što nas nefts dovesti u sukob s propisima Islama, a mislim, da se mnoge i mnoge stvari, koje smo uzeli sa strane, baš k iše sa propisima šeriata. Ne smije se zaboraviti i na to, da je Islam jedina vjera, koja je dala propise za sve životne odnose: Ne samo za unutarnji, nego i za vanjski život čovjeka. I svi ti propisi imaju jednaku vrijednost jer ni propise o po­ slovanju u vjerskom životu „muamelat" nijesu stvo­ rili nikakvi koncili, nego su oni dani Kuranom i hadisom. Da zaključim o: po najboljoj savjesti — sine ira et studio dao sam sliku i ilmijje i intelektualaca. Utvrdili smo, da je napredak zajednice nemoguć bez sporazumnog djelovanja i jednih i drugih Treba da­ kle, d i se jedni drugima približe. A kako? Neće se to postići nikakvim kongresima sazvanim u tu svr­ hu. T o bi bez sumnje promašilo cilj. Zbliženje ća doći samo onda, ako se počnu tražiti međusobne veze u pojedinim mjestima. A za to su potrebni ovi uvjeti: Saznanje da i jedni i drugi griješe, te svijest o tome, da su interesi zajednice iznad svega. Kad se u svakom kraju budu u pogledima zbližili imam i učitelj, profesor i muderis, lako je jedinstveno istu­ pati u većim forumima i stvarati zaključke o kultur­ noj regeneraciji našeg elementa. Treba i jedni i drugi da puste po strani, ko ima pravo. Neka ih ujedini misao: d a s a m o z a j e d n i c a i m a p r a v o . Dixi et salvavi animam. Poduplrlfe i šlrife „Gajref" 343 �Суада Муфтип, учитељица Гајрсг и просвјећивање муслиманки ) Прослављајући рођењ е Божијега љубимца М ухамеда a. с. дозволите, пош товане госпође и госп ођице, да проговорим о неш то о Гајрету и њ егову раду на просвјећивању муслиманки. Позната je ^стина да je добар дио нашег елемента помоћу Гајрета стек ао св оје образовањ е и иошао напретку. Гајрет je то м огао учинити јер je иаилазио на прилично разумијевање и помоћ. Али Гајрст je наилазио и на м ного преарека у свом е прегаралачком раду. О ве с у м у одувијек давале но-ве снаге и потстрека за даљни рад. Примјерна нздржљивосг рахметли Османа Ђикића у почетку, и трајна ii несебична активносг дра. А вде Х а сан беговића данас, била су увијек ж и :а примјер који je нехотично, сугестивно дјеловао на њ ихове сараднике. — Ови с у понекад могли осјетити већу вли ма- У домаћинским школама обећаје нашадјевојка својом практичношћу. и својом марљивошћу да ће једанпут бити вал>ана домаћица п мајка. У тим школама она показује лијепим ручним радом свој смиса о с умјетничке стране. У кусно комбинујући разне облике ii боје, доказује да има и фантазије и интелигенције да да пзразе св оје душ е. Т у се настоји да се њене сн особности профињ ују, усаврш авају, a уносећи народне мотиве тежи се да с е традиција нашег народа учврш ћује и преноси с кољена на кољено. Нарочито ов о треба да схвати и ирими Ha­ ma жена. Својим ручним и другим радом у кући и ван ње. дјечијим васпитањем и, најважније, својом јечи прво својим ближњим a онда и свакоме другом св оје национално југославенско осјећања у духу Гдјретова програма. Такова мајка муслиманка. свјесна, толерантна Југославенка одгојиће дјецу која њу наклоност, или чак ненаклоност поједпнаца према себи, али кад се отстрани т о лично, субјективно, оста је неш то н ц о заслуж ује олш те признање u поштовање, остаје свијетлф Гајретова идеја, мисао, ваљда неће доживјети предбацивања која се на жал ост још и данас дожиељавају з б о г мањка у наци- Гајретове рада. оналном васпитању. — Такову жену, д обр у муслиманку, националну и радину, толерантну и просвје- намјере, и видни, живи знаци Гајретова Гајрет je у cfeoj оосеж ни дјелокруг рада узео и жену да je ш то в-лше дигне и образуј^|-|^|Да см о уистину прилично заостале иза наших сестара других вјера, a у јцјто доба да саме -за то ;]НИСМ0 криве, о томе нема сумње. Али главно, да см о се већ покренуле, да идемо напретку, захваљ ујемо нарочито Гајрету. A уколико би од сада било спрјечавања п кочења просвјећивања морала би наша жена да сн оси за то одгоћорност, јер joj je дата потпуиа сл обода образовања. Нарочито послије наш ег О слобођењ а и Уједишења, a и Гајрет у том погледу предано помаже државу. Гајрет има већ лијеп број својих питомица које завршише разне средње и стручне школе, a још већи нх je које су на путу да ux заврше .Али т у ne престаје његов рад. Гајрет иде све дубљ е у народ и даје прилике одраслом женском свијету да ирошиРУЈУ и обога ћ у ју знање и св оју умјешност. Гајрет оснива св оје књижнице u читаонице да би побудио љубав према књизи. Аналфабетским течајевима, с пуно воље, Гајрет шири — толико важну — писменост, т е на тај начин одузима нам полагано оно теш ко осјећањ е заосталости наше жене иза других. Али наша муслиманка показује у свима правцима просвјећивања да има и смисла н љ убав« за напредак, a та je од необичне важности.*) ћену — Гајрет одгаја. Ово четверо, здруж ено с узвиш еним моралним одредбама Ислама, узвисиће муслпманку п потпуно култивисати њен дух. A баш то je највиши и крајњи циљ Гајрета; култивисати у пуном см ислу и оплеменити женин дух, a лице — спољни њен окв-ир било покривено гли не, — нити ће смањивати нити повећати унутарњ у вриједност жене. Зато треба да нас се ш то више окупи око нашег пационалног, просвјетн ог жаришта Гајрета како би ii сами уживали, колико толико, задовољства да си о u ми дио оног снажног нокретача културног ати м е и економ ског напретка,— дио Гајрета. Свакако, на првом мјесту, за сваки хумани рад треба неш то пожртвовања. Каже се: док ниси жртвовала док ниси откинула од себ е, ниси ни учинила, нисп ни дала. — A зб о г великог, корисног рада Гајретова ми му сви као чланови исламске заједнице — дугујем о захвалност a ту треба да манифестујеио материјално и морално. У ту свр ху оснивају се и наши женски нододбори, a тиме je Гајрет истовремено указао св оје поштовање и повјерењ е пррма жени да u она м оже да ради на подизању и просвјећивању муслиианки. т ов а ж ен ск ог одбора у Сарајеву, приликом ирославе 400-го- Ж ена je no својој природи склона добру, na рад з а Г а јр е т м о ж е највећим дијелом да joj годи; затим да његује и развија похвалне особ и н е као: paдиност, пожртвовност, друш твеност и друго. С друге диш њ ице Гази Хусревбега. стране друштво сузбија рђаве склоности, и не трпи *) Предавање 3 44 одрж ано на Гајоетовом мевлуду Гајре- �лијеност, нетачност, оговараље, злобу и т. д., једном ријечи: васпитава жену. Зато Гајрстове раднице уживају и личну, моралну корист која no својој лепоти надмашује материјалну. Стога би билопохвално да се што више шире и оснивају женски Гајре* тови пододбори у сврху упознавања ц потпомагања Гајретове вдеје с једне стране и у сврху образоване наших жена, мајки с друге стране. — Недовољан број обвазованих мајки н помањкање кућног одгоја свакако je међу најважнијим узроцима једне ружне појаве која нас се болно доима a та je да се ту и тамо нађе и no која наша школована дјевојка која нам не може да послужи на дику. Ш кола даје много, али не све. За изграђивање личности од исте je важности Брирода појединих и кућно домаће васпитање. Своју природу може кћи да наслиједи од 'мајке, a и не мора, али одгајање стиче скоро искључиво од мајке. Немила појава коју спом енух не смије да буде разлог да са неповјерењем почнемо гледати на школу, него да тражимо начина да се што темељитије образујемо, култивишемо, i» морално уздигнемо тако, да би у мајкама дјеца имала прави примјер и потћору n да не би годинама лутала, a можда и посрКала, ng з&ајуКи, a тражећи Један лијеа начип иросвјећивања, образивања наћи ће наша жена радеКи у Гајретовим женским друштвима и залазеКи у њих. Наш мјесни одбор у Сарајеву пружаће од сада својим чланицама и пријатељицама још једну угодну разоноду, приређујући састанке на којима he се одржавати no које преданање, рецитовање вјесама, затим концертне тачке, чиме желимо да нашу жену упознамо са народном историјом, књижевношhy и тиме да je васпитамо и у националном духу. Драге гошКе, изволите посјетити нас још који пут, док ст е у Сарајеву. Дођите да осјетите дух, атмосф еру у којој се налазимо и one чисто фамилијарне Односе који владају међу наиа. Т у, крозпријатељске разговоре npoi-лаче се полагано мисли о раду за Гајрет и његов напредак. T o све, na који савјет п упута од стране нашег одбора, потстаћи Ке можда коју предузимљиву госпођу да н она у своме мјесту покрене рад за -Гајрет, како б и с е што више културно п економски Ђодигле наше широке м-услиманске масе п на тај начин рсј^тиле срећу у нашој слободној n лијепој ЈугослашЈЈи. A са i. поштовапе госпође u госпођипе, кликиимо: да живи наш велики и умни Краљ Алексан. _ . . . . . дар даи iI Карађорђевић!: /_ Да i,q живи mnnn покровитељ nu Гајрета добро. Ври|е.,но je истаћи да би такове ма]ке биле ПрИјесголонасљедник Петар! Да жив-и пр^тсЈедник у стању одржавати u толико norpg6ny харГајрета др Авдо ХасанбеговпН, наш вођа којелу монију пзмеђу куКе u ш к о ^ ' ^ ^ Ј ^ Ч Ј д а ј у »н ог е заслуге за Гајрет. Смаилага Ћемаловип ^ 1 Муслимани у Бугарскор) д о л а о м Т у р а к а н а Б а л к а н г д е су Т у р ц и посл е зау8им аљ а Б а д к а н с к о г П о л у о с т в а в рш и л и к о л о н и з а ц и ју к р а је в а к о ји с у 8а т а д а ш њ у Т у р с к у им алп в ел и к о ст р а т е г и јс к о зва ч ењ е. Н а п р ед ов а њ е т у р с к е в о јс к е п р а т з л о je св р о м а ш н о т у р с к о с т а н о в н и ш т в о , к оје je н а п у ш т а л о б е с п л о д н е к р а јев е Мале А з о је и т ра ж и ло п о в о љ н и је у с л о в е за ж и в о т у осв ојен и м к о је н ам с т о је н а р а с п о л о ж е њ у , п р и л и ком пи вемљ ама. П о с л е п р в о г т а л а са Т у р а к а И8 Маса њ а о в о г а ч л ан к а, в а ћ в ћ е м о с и г у р а н о е л о ле A e a je , д о ш а о je и д р у г и т а л а с к о ји се н а ц о в о м и ш љ е њ у и в н осећ и ж а л о сн е прилике с п у с т и о у к р а ј н зм еђ у С л и вен а и Ц р н о г Моу Б у г а р с к о ј п о д к оји м а ж и в е та м о м у сл вм ани. ра, и д у ж Ц р н о г Мора, с а вадатком д а п оИ а к о с е Б у г а р с к а п р е д и н о с т р а н с т в о м п р ет с т а н е в ева п р е к о Д о б р у џ е с а крим ским Т а т а ставл>а к а о в е р с к и и н а ц и о н а л н о х о м о ге н а рима. Л о ч е т к о м п е т н а е с т о г а ст о л е ћ а Т у р ц и д р ж а в а , са н езн а тн и м м аљ инам а, је д а н б р з с у п оч ел и д а п р о г а њ а ју ив г р а д ов а Б у г а р е . погл ед у ст а ти сти к у њ еног ста н ов н и ш тв а п оО ви с у б и л и п р и си љ ен и д а се п ов л ач е у пл ак а в у је д а у Б у г а р с к о ј ж и ви велики б р о ј и н он и н е, у С р ед њ у Г о р у и у 1Јод оп е. Т а к о пив е р с к о г и и н о р о д н о г ст а н о в н и ш т в а . ш у б у г а р с к и и ст о р и ч а р п . П у т н и к Г е р л а х П р ем а б у г а р с к и м и ст о р и ч а р и м а т у р с к о с т а н о в н и ш т в о у Б у г а р с к о ј п о т и ч е И8 врем ен а )• (1 5 7 8 г о д .) п у т у ју ћ и к р о з П л ов д и в п и ш е, да je у г р а д у н а ш а о сам о 2 5 0 гр ч к и х к у ћ а , док •) Доносимо горњи чланак из пера познатог народног с у с в е о с т а л е би л е Т у р с к е . 0 Б уг а р и м а н ије борца, још за вријеме туђпна, г. Смаилаге Ћемаловића, којв je прошле јесени дуже боравио no источним балканским б в л о н и п ом ен а . С л вч н о je би л о и ca осталим М е ђ у н а ш п м м у сл п м а ш ш ч пргдапањс-м je р а с п р о с т р а њ е н о ii п о б и а т о м и ш љ ењ с о 6vг а р ск о ј н е т р п е љ и в о с т и п р ем а м усл п м ан и м а , па ч а к и п р ем а он и м а к о ји с у ч п с т и Б у г а р и . З а т о je о д в е л и к о г и н т е р е са д а с е п о д и гн е з а в е са с а п р и л и к а п о д којим а у с а д а ш њ о с т и ж и в е м у сл и м а н и у Б у г а р с к о ј. И з ч и њ ен и ц а , државама проучавајући прилике у којима се налааетамошњи муслимани. г р а д ов и м а у Б у г а р с к о ј. 34о �Д о л а ск о м Т у р а к а у д а в а ш њ е к р а јев е Б у г а р с к е и бм ењ ен а с у с к о р о с в а с т а р а им ен а се л а г р а д о в а , пол>а и п л а н п н а т у р с к и м н ав ивим а. П о с л е о с л о б о ђ е њ а Б у г а р с к е у ч и њ е в о j e м н о г о , д а се Т у р с к а и м ен а б у т а р и 8 п р а ју али и п о р е д т о г а д а н а с в и ш о о д п о л о в и в е в а с е љ е в и х м е ст а у Б уга р ској н осе Т ур ск а и м ен а, д о к je б р о ј р е к а и п л а н п н а с а т у р с к и м им ен и м а д а л ек о јо ш в ећ и . У б у г а р с к о м мин и с т а р с т в у с п о љ н и х п о с л о в а ж и в о р а д и је д н а к о м и си ја к о ја и м а sa з а д а т а к , д а с в а пм ена насељ а у Б у г а р с к о ј бугар и ви ра. Занимл>иво j e к р е т а њ е м у с л и м а н с к о г с т а н о в н и ш т в а sa п о с љ е д њ и х ч е т р д е с е т г о д и н а у Б у г а р с к о ј. ЕГрема б у г а р с к о ј в в а н и ч в о ј с т а т и с т и ц и и з 1 8 9 2 б и л о je у с в е м у н а т а д а ш њ о ј т е р и т о р и ји к н е ж е в и н б Б у г а р с к е 6 4 3 .2 5 8 м у сл им ан а. У и д у ћ и х о са м г о д и н а , д о 1 9 0 0 м у сл и м ан и н е п о к а з у ју с к о р о н и к а к а в п о р а с т . T e г о д и н е њ и х о в б р о ј и з н о е и 6 4 3 .0 0 0 ; ш т о 8начи 1 7 . 1 8 % ц е л о к у п н о г с т а н о в н и ш т в а . Д о к je гр о м у сл и м а н ск ог ст а н о в н и ш тв а у Б у г а р с к о ј о д 1 8 9 2 д о 1 9 0 0 с т а г н и р а о н е у с л е д см а њ ењ а ра ђ а њ а м у с л и м а н с в о г ел е м е н т а н е г о у сл е д и сељ а в а њ а , д о т л е м у сл и м а в с к и е л ем ен а т о д 1 9 0 0 д о 1 9 0 5 п о к а в у је з н а т а н и б р з пад. 1 9 0 5 им а с в е г а 6 0 3 .8 0 7 м у с л о м а н а a sa и д у ћ и х п е т г о д и н а , б р о ј м у сл и м а н а о с т а је с в о р о н е п р о м е њ е н т . ј. 6 0 2 .0 8 4 . П о с л е р а т о в а , иак о j e Б у г а р с к а - д о б и л а т е р и т о р и је с а в ел и к ом б р о је м Т у р а к а б р о ј м у сл и м а н а п п а к в н а т н о о п а д а . П о з в а н и ч н о ј с т а т и с т и ц и о д 1 9 2 0 би л о je у Б у г а р с к о ј 5 2 5 .2 4 4 м у сл и м а н а Т у р а к а и 8 8 3 9 5 м у сл и м а н а Б у г а р а . У з р о к ов о м см а њ е њ у м у с л и м а н с к о г е л ем ен т а у п р в о м р е д у je исел>авањ е з б о г ц р и л и к а к о је с у sa њ их п о с л е р а т о в а н а с т а л е . Н а јн о в и ја с т а т и с т и к а п о к а з у је о с е т а н п р и р о д а н п о р а с т м у сл и м а н а . П р ем а б у г а р с к и м 8 ва н и ч н и м п о д а т ц п м а н а д а н 1 д е ц е м б р а 1 9 2 6 г . б и л о je у Б у г а р ск ој у с в е м у 7 8 9 .2 9 6 м у сл и м а н а ш т о п р е т ста вљ а 1 4 .4 1 % целокупног ст а н о в н и ш т в а . М е ђ у т и м б р о ј с т а н о в н и ш т в а о д 1 9 2 6 д о дан а с п о р а с т а о j e в а 8 2 5 .0 0 0 , о д т о г а б р о ја 6 0 7 .7 3 п м а ју ва м а т е р п в с к и је 8 и к т у р с к п , д оста л п бу га р ск и . П оррд т о га тр еба им ати у ов и податци звави ч н е в и д у , д а Су б у г а р с к е ст а т и с т и к о п р ем а к о јо ј т р е б а б и т и р е в е р в и с а н , н а р о ч и то к а д а с у у п и т а њ у м а љ и н е, п о ш т о je о в а од у в е к би л а и в с т р у м е н а т б у г а р с к е ш о з и н и с т и ч ке п о л и т и к е . Г р о м усл и м а вск ог ст а н о в н и ш тв а у В у- г а р с к о ј о к о 3 0 0 .0 0 0 д у ш а , н а јв е ћ и м дел ом м и р в и х и п о к о р в и х се љ а к а , ж и в и у с е в е р о и с т о ч в о ј Б у г а р с к о ј у t s b . Д е л и -О р м а н у . П о с л е г р а ^ а в с к о г р а т а , 1 9 2 3 . г о д . м у сл и м а н ск о с т а н о в в и ш т в о Д е л и -О р м а в а б и л о j e и з л о ж е н о в е ч у в е н о м т е р о р у ра8ни х п а т р и о т ск и х opraн и 8 а ц и ја и ш и к а н а м а в л а с т и , у ц и љ у д а м ус л и м а н с к о с т а н о в в и ш т в о в а т е р а д а с е и сел и к а к о б п Б у г а р с к а п о с т а л а х о м о г е н и ја д р ж а в а . Т о ' j e б и л а п а т р и о т с к а ф ор м а д а б и п о је д и н е б у г а р с к е ч о р б а џ и је и ш п е к у л а в т и д о ш л и јевт и н о д о м у с л и м а н с к и х и м а љ а . У н аси љ и м а п р о т и в м у с л и м а в а г л а в н у je у л о г у и гр а л а о р г а н п з а ц и ја „ Р о д в а 8 а ш т и т а “ ч и ји с у ш еф о в и г е в е р а л и С к о и н о в и Ц а р а к ц и је в , који с у ст а ја л и у од л и ч в и м в е за м а с а в л а д и н и м и в о јн и м к р у г о в и м а и би л и с п р о в о д н и ц и њ ев и х ж ељ а г а н и з а ц и је и п л а н о в а . Л о к а л н е в о ^ е о в е орвећпном с у р езер вв и бу гар ск и о ф п ц и р и , д о к с е к а д а р о в е о р г а н и з а ц и је сас т о ји у г л а в в о м , о д н а р о д њ а к а и н а ц и он а л л и б о р а л а и а к о ]е са м а „ Р о д н а в а ш т и т а " п р огр а м ск п п р от и в п ар лам ен тари зм а и дем ок ра т и је . М у с л и м а в с к и л и с т о в и у Б у г а р с к о ј д о н о с е ч и т а в в и з н а с и љ а к о ја с у в р ш е н а н ад м у сл и м а н и м а . Ч а к je ј е д в а д е п у т а ц а ј а м у с л п м ан а п р е д а л а г . А н д р е ји Љ а п ч е в у , д о к je б и о п р е т с е д н и к б у г а р с к е в л а д е , о п ш в р а н м ем о р а в д у м , у к ом е с у н а в е д е н и с в и с л у ч а је в п п р о г о н а и в л о с т а в љ а њ а , у б в с т а в а , п љ а ч к е, п р е б и ја њ а , с и л о в а њ а , п о т п а љ и в а њ а џ а м и ја и д р . к оји м а с у б и л и и з л о ж е в и м у с л и м а н в у Д е л и -О р м а н у , али с у с в и т и п о с т у п ц и би л п ува л уд н и и беск ор и св и . (Н а с т а в и ћ е се) Neka se i ovo zna! „ K a t o lič k i T je d n ik " org a n V r h b o e a n e k e n a d b is k u p ije za k a to ličk u o b n o v u , k o ji izla zi u S a ra jev u v e č 1 1 -tu g o d in u u s v o m e b r o ju o d 11 sep te m b r a , b r. 37 u ru b r ic i „ i z n a če d r ž a v e " a p o d n a slo v o m ,J e U to zgodno ? “ d o n o si d o s lo v n o slije d e č e : „ Čitamo u novinama kako su u Bugojnu imala održati zajedničku ljetnu zabavu hrvatska društva- Katolički 'Napre­ dak" i muslimanska „ Narodna U z d a n i c a N e znamo, čija j e to ideja Samo nam se iskreno kažem o ni malo ne svigja. Nemamo ništa protiv solidarna nastupa tih društava u općem narodnom radu. A h kad se radi o ovako intimnim priredbama kakve su zabave onda miješanje nije na mjestu 1 uz složnu nacionalnu ideologiju Katolički su i musliman­ ski vjerski i zivotno-kulturm ideali odviše različni, da bi mogli u društvenom životu doći do jedinstvena izraza/a bez štete p o dobru stvar. Mislimo, da nas se razumiie ■ B ez komentara / 1 346 �O k o vaspitanja om ladine u Gajretovim internatim a U jednom od ranijih brojeva našeg lista donijeli smo pretstarku Glavnog odbora Gajrela upućenu StarjcHnstvu islamske vjerske zajednice. Ovih dana Starješinstvo j e odgovorilo na tu pretstavku, d .v ši svoja upulstva za vjersko raspitanje u Gajretovim konviktima i zatraživši izvje­ štaj koliko te društvo G ajret plaćali vjerske vaspitaće u Gajretovim konvik­ tima. Glavni odbor Gajreta tim povodom odgovorio je Starješinstvu ovim pism om : Na dopis visokog Starješinstva br. 1285. od 5 novembra o. g , upućen ovom Glavnom odboru kao odgovor na njegovu pretstavku od 26 augusta o. g., a po pitanju vjerskog vaspitanja muslimanske omla­ dine u Gajretovim konviktima, čast nam je učtivo odgovoriti ovo: Društvo Gajret nije, nažalost, u tako srećnom materijalnom položaju da može određivati, danas, iz svojih sredstava plate (honorare) licima koja će vršiti dužnost vjerskih vaspitača u Gajretovim konviktima. Visokom Starješinstvu je poznato da je društvo Gajret svojevrem eno preuzelo od Vakufa 6 njegovih srednjoškolskih konvikata, čime j e Vakuf rasterećen ogromnih godišnjih izdataka. Na taj surnačin pom og­ nuta, od strane Gajreta, nastojanja Vakufa da mogne razviti svoj rad u čisto' vjerskom pravcu. Pored tih G konvikata društvo Gajret je tokom daljnjeg svoga ra­ da osnovalo 3 nova srednjoškolska konvikta, tako da danas troši na svih 9 internata sa blizu 500 pitomaca-ica kao i na 100 stipendija đacima raznih škola* te ostalih izdataka koji su u najužoj vezi sa ovim radom — blizu 2 milijona dinara godišnje. Upravo iz tih materijalnih razloga, kao i u žd ji (Ja se musli­ manska omladina u Gajretovim konviktima odgoji što bolje u vjerskom duhu, ovaj Glavni odbor bio je slo­ bodan da svojom pretstavkom od 26 avgusta o. g., upućenom visokom Starješinstvu, prepusti u cijelosti vjerski odgoj omladine u Gajretovim konviktima p o ­ zvanim islamskim vjerskim vlastima. Glavni odbor Gajreta, koji je preuzeo ovako ve­ like materijalne odgovornosti oko izdržavanja i ško­ lovanja muslimanske om ladine, mišljenja je da su pozvani svi muslimani, a ne samo Glavni odb or i uprave Gajretovih konvikata, da vode brigu o vjerskom odgoju među om ladinom, koja se školuje putem G aj­ retovih konvikata. Oni su to dužni, jer su Gajretovi pitomci njihova djeca i njihova nada. Oni o tome vode i vodili su i dosada brigu, ali se u tome prav­ cu najviše oslanjaju i svoje najviše nade polažu na Ustavom predvigjene islamske vjerske vlasti. Islamske vjerske vlasti raspolažu, u tom pogle­ du, sa budžetima, dotiranim pored ostalih prihoda od dobara Islamske vjerske zajednice i sa prihodom od vjerskog prireza za koji doprinašaju svoj ob ol svi muslimani. Na osnovu toga, oni imaju pravo i duž­ nost da zahtijevaju od nadlešnih vjerskih vlasti, kako je to i Ustavom I. v. z. predviđeno: a) da se staraju o vjerskom i moralnom vaspitanju i obrazovanju is­ lamske mladeži u svojim, državnim i drugim školama, b) da sljedbenike Islama unapređuju vjerski i među njima šire vjerski moral, a po tome ih i kulturno podižu i v) da obraćaju punu pažnju kulturnim i prosvjetnim ustanovama islamskim, a zatim da na­ stoje da se poznavanje islamske nauke Širi među muslimanima propovijedanjem i obukom i da se mo­ ral što bolje utvrdi. Glavni odbor Gajreta blagodaran je visokom Sta­ rješinstvu na uputstvima koje mu je dao pomenutim svojim pismom u pogledu vjerskog vaspitanja u Gaj­ retovim konviktima. Nu, kako već napred navedosmo, društvo Gajret nije u materijalnoj mogućnosti da plaća, pored velikih svojih izdataka u današnjim teš­ kim vre'meTHma u kojima se nalaze sva društva pri­ vatne inicijative, i vjerske vaspitače koje bi postavile nadležne naše vjerske vlasti. Radi toga bi bilo naše mišljenje ov o: da se u svakom Gajretovom konviktu postavi vjerski vaspitač iz redova državnih imama (matičara) koji i inače imaju dužnost da vrše pored svoje matičarske službe i nastavničku, kako se to već praktikuje po osnovnim školama u kasabama. Ovi imami bili bi svakodnevni vjerski vaspitači u konvi­ ktima, te bi se imali da pridržavaju u svome radu u Gajretovim konviktima svih onih uputstava, koje je visoko Starješinstvo nabrojilo u svome dopisu. Pored toga, postoji potreba da povremeno d o ­ laze u Gajretove konvikte i naši najjači i najistaknu­ tiji alimi, kao na pr.: gg. članovi Ulema medžlisa, muftije i druga ulema koja vrši nastavničku službu u višim vjerskim zavodima, da održavaju Gajretovim pitomcima vjerska predavanja. Ta potreba se ukazuje, tim više što đaci u višim razredima uče među osta­ lim disciplinama i filozofiju, pa je radi ovih đaka po­ trebno da održavaju vjerska predavanja povremeno i veći vjerski autoriteti. Glavni odb or je mišljenja da bi ovo bio jedan od najboljih načina, obzirom na postojeće prilike, za riješenje ovoga pitanja. Glavnom odboru je dužnost istaknuti da mu je stalo vrlo m nogo do toga da se ovo pitanje u svakom slučaju riješi, pa obzirom na izloženo molimo visoko Starješinstvo da prema svo­ me nahođenju i u najskorijem vremenu ovo pitanje riješi povoljno na zadovoljstvo Islamske vjerske za­ jednice. Glavni odb or Gajreta slobodan je izvijestiti vi­ soko Starješinstvo da je već početkom ove školske godine, t.j. prije pomenutog odgovora visokog Star­ ješinstva, dao upravama svih Gajretovih konvikata slijedeća naređenja: 347 �Upravnici-ice konvikata su dužni da do konač­ nog riješenja V rhcvnog Starješinstva, po našoj pretstavci, vode svakodnevno nadzor nad vršenjem vjer­ skih obreda od strane Gajretovih pitom aca-ica. Bar jedan on 5 dnevnih namaza imadu odrediti da vrše pitomci zajednički (džematiie) u internatu ili u džamiji, ako je ova u blizini internata. Osim toga namaza, koga će vršiti pitom ci jedanput dnevno zajednički, upravnici internata imaju se starati da se vrše i ostali vaktovi. U koliko pitom ci ne idu petkom u džamiju pod pratnjom školskih vjeroučitelja, uprav­ nici su dužni da vode pitom ce toga dana sami u dža­ miju i da s njima zajednički izvrše vjerski obred-džumu. Postu (ramazanu) ima se pokloniti puna pažnja. Svi pitom ci, koji su po vjerskim propisim a dužni da poste, imadu tu dužnost ispunjavati. Proslavi oba Bajrama ima se također pokloniti puna pažnja. U svakom konviktu ima se tokom godine proučiti M evlud“ . Hasan LjubunČić-. U slu žb i G a jre ta po S a n d ža k u Kad sam krenuo vozom iz Sarajeva za Sandžak, u duši su mi se p očele redati misli i osećaji, koje re­ dovito imamo kad polazim o u nov, do tad neviđen kraj. Tad se obično pred duševnim očim a pojavljuju slike poznatih krajeva kom binovane i doterane pre­ ma onome, što sm o čuli i pročitali o tim novim kra­ jevima. O ve zamišljene slike mogu da bhdu daleko od stvarnosti, jer č^sto puta po koji dogođaj nadvla­ da sva saznanja naša i diriguje oblik tih slika. K roz dočaravanje ovih slika u mojoj dpši se~ je sve jače ispoljavala rodoljubiva težnja, da upoznam deo dom ovine, gde su, nicale naše prve narodne dr­ žave; gde se je u davnim i teškim vremenima rascepanosti slavenske pomišljalo i na širu narodnu državu gde su posejane tako lepe zadužbine ti zaslužni no­ sioci kulture i prosvete, i gde su boravili veliki li značajni ljudi naše prošlosti. Bio sam istina svestan i toga, da je neumitni hod vremena i vekov a mnogu spomen zbrisao i razorio. T e m oje vedre osećaje, koji su se penjali skoro do gordosti, mutila je pomisao, da ću na svom putu naići na tragove, koje je u bli­ skoj prošlosti ostavila mržnja i zavada među braćom rastavljenom verama. O va pom isao uvek mi je jače navirala iz zakutaka diskretnih, kad bi nas zastao mrak tunela kroz koje nas je provlačila željeznica. U tim mislima približili sm o se i maloj varošici Rudom, koja je pobegla u brdo radi opasnih poplava. K ao vidan spom enik te opasnosti, ostala je munara bez džamije na mestu gde je pre bila varošica. Od Rudog penjali sm o se novim putem na Č e­ merno odakle nam je pred očim a pukao veličanstven i prostran vidik. Pred nama se pružila planina Ljubišnja, a preko nje u maglovitoj daljini ocrtavale su se konture ponositog Durmitora. Desno se je video Km ur sa svojim šiljatim vrhom, a levo Krupica. Silazeći niz Čemerno obarao nam se je pogled na Plevaljsku kotlinu u kojoj se je blistala vijugava Čehotina i b elio put Plevlje-Čajniče. Malo za tim sa jedne okuke ugledali sm o varoš Plevlje u koju sm o za desetak minuta prispeli. 348 Plevlje je m alo dalje, na desnoj strani, od Čehotine. K roz Plevlje protiče mala rečica, koja izvire pod brdom Borovcem i sleva se u Ćehotinu. Izvor ov e reč ic e ' nazvan je Bezdan radi toga, što je neuki svet držao da je taj izvor bez dna. P o tom izvoru nazvata je i rečica Bezdnica. k oje se im e među građanstvom Slabo upotrebljava nego je nazivaju sam o rekom . Vele da se je i varoš nekada nazivala p o rečici Bezdnik. Sadanja varoš postala je negde u X V I vek u na raz­ valinama rim skog grada koji je valjda bio podignut radi zaštite puta rimskog, koji je tuda prolazio i bio ugrožen od hajduka. Ime Plevlja vele, da je ov a varoš dobila p o m no­ goj pljevi, koja je padala iz razvijanog žita na gum ­ nima, koja su se nalazila negde u sredini današnje varoši i po kojim a se i danas jadan deo varoši na­ ziva Gumna. T urci su ovu varoš nazvali Taslidža (Kamenar) po goletima i kamenju u ok olici Plevalja. U životu i razvoju Plevalja u zadnje doba pri­ daje se naročita zasluga Paši Bajroviću. Z a njegova načelni kovanja opština Plevaljska osobito je lep o cv etala. On je m nogo unapredio Plevaljski vakul, koji je uz redovito svoje budžetiranje 1913 godine, podigao novu munaru uz Husein pašinu džamiju za 40.01)0 di­ nara današnje vrednosti, jer je staru munaru b io grom srušio. Sadašnja munara je n eobično lepa, vitka i v i­ soka. Džamija Husein pašina m alo zaostaje za B ego­ vom džamijom u Sarajevu i A ladžom u F oči. Osim ove građevine lepa je i medresa, koju je vakuf sa­ gradio i u kojoj je sada sm ešten G ajretov konvikt. U konviku ima 23 pitomca, koji pohađaju gimnaziju. Pi­ tom ci su iz raznih mesta i najvećim delom iz San­ džaka. Veom a se ugodno osećaju, jer vredni upravnik g. Ibrahim Biogradlija sa m nogo pedagoškog takta i obazrivosti s njima postupa i konviktski život im pretvara u porodični. I G ajretova čitaonica smeštena je u jednoj va­ kufskoj zgradi, koja se nalazi na lepom mestu, a p o ­ desna je za čitaonicu. Čitaonica ima i svoju p ozor­ nicu sa lepom salom za davanje zabava i akadem ija �Čitaonica raspolaže i sa lepim inventarom. U njoj se okuplja pokraj uglednih starijih ljudi skoro sva Plevaljska mladež. Iz razgovora sa mnogim Gajretovim prijateljima osetio sam, da je ispravno primljena Gajretova ideo­ logija i da Gajret u Plevljima ima lepe uvete za ra­ zvitak. samo ga malo pometa opšta kriza u materi­ jalnim uspesima. Kad sam bio u poseti kod muftije g. Hadži Ajni ef. Bajraktarevića simpatičnog starca, u duši su mi se budile uspomene na njegovog prcdšasnika rahmetli muftiju Taslidžaka, koji se je onako junački borio proti austrijske vojske u okolici Doboja. Ostavljajući Plevlja osetio sam u duši zadovolj­ stvo, jer je rad Gajretov uhvatio lep koren i ima lepe izglede da se u buduće mnogo bolje razvije. (Nastaviće se). Шефкија КапиЛ, студ. права Шериатска гимназија и потреба наш е вјерске ннтелигенције. Госп. инж. Суљага Салихагић, предсједник вакуфског вијећа у Сарајеву био je љубазан, да нас питомце Београдског Гајрета приликом свог недавног боравка у Београду посјети п лроведе с наиа у пријатељском разговору неколико сати. Ми смо м-у захвални, што нам je указао ову пажњу, и радовали би се сличном примјеру сваког нашег гсламског претставника п јавног радника. Овом ориликом дошли см о у разговор^и о Ш ериатској гимназији. Ради извјесног размимбплажења, ч које je настало о њеиом будућем облику, право јс да се чује у ја в ^ ности и глас њених бивших ђз»а, к о ји с у лично искусили и видјели сво дјеапрање овога завода. Ж елимо да се ова ствар расчисти на најдостојнији начин прије него дође у коначни претрес на вдућем засиједању вакуфског '-вијећа у Сарајеву и прије, него падне коначна одлука Мг.нистарства просчјете no овом питању. Још од назад двадесет ut више година, одкако су се м-услимани Босне и Херцеговине почели оријентисати у новој средини, иокрснула je потреба да наши високи вјерски интелектуалци, који заузимају наше водеће положаје, као професори вјеронауке и оријенталних језика на средњим школама, војни имами, шериатске судије, муфтије итд. стекну претходно прије специјализирања у теологији пуну гимназијску наобразбу. Да стекну ошпте знање из свих модерних наука и свјетских језика, да би могли у см ено и писмено сарађивати у јавној акцији и својом спремом одговорити свом е позиву. Тада се je јавила и прза идеја о оснивању Ш ериатске гимназшје. У новој држави послије ослобођењ а ова je потреба само појачана. И Ш ериатска je гимназијаосноваиа са циљем, да даје исламске омладинске генерације са потпуном гимназијском спремом, гдје he се у з то предавати арапски и турскп језик и вјеронаука са појачаним бројем сати, и ти људи да бу ду спремни и сп особни студирати високе теолошке науке с почетка у иностранству, док се у , својој држави не осн ује всламски теолошки факултет. Сад да видимо, да ли je Ш ериатска гимназија цо сад одговарала овој сврси, и шта joj с е све при- говара. Ha првом мјесту да се осврнемо на взмјену њеног наставног плана. Ради се само о укидању турског језика, иначе je све остало исто. Наиме од шк. год' 1925 26 одлуком Министарства просвјете укинут- je турски језик као облигатан предмет, a мјесто њега je прпдошао “ гемачки језик. Биће да je тб у.с вед пренатрпаности градива. Осии тога данас се арапскп језик, п псламска вјеронаука не мора као прије |:Ндиректно проучавати преко турског језика, a у том слутају може обилио користити и "Њемачки језик, који je свакако важнији од турског. Још joj се приговара, како се у н>ој посвећује мало пажње вјерском одгоју. Ш то неки њезии ђак не зва нешто проучити око намаза или слабо р.рши |јерске дужности, то нпје кривица Шериатске гимназије као установе, него појединаца, наставника и васпитача. l p томе су се морали старати наши водећп вјерски функционери, u сигурно би добили пуну сатисфакцију, да су no овој ствари пнтервенисали код надлежних државних власти. 0 томе, ко he биги префект у интернату. xohe ли се с довољно пажње предавати вјеронаука и арапски језик, ту je одлучујућа внтелигенција наших вјерских органа u држава им то право неће никад оспорити. Међутим они се ^згледа нису ни^покушали корпстити овом привилегијом, јер ja колико знам, кроз осам година нпје нас нико вз Муфтијства вли Улема Меџлиса обиш ао у интернату, a у школу нам je свегаједанпут у седмом разреду једно пет минута на час вјеронауке дош ао један члан Улема-Меџлиса. Приговара се затим свршеницима Шериатске гимназије, ш то се не посвекују вјерском звању, него студирају касније чисто свјетовне науке као: право, ш умарство, филозофију, медицину и др., или траже ванвјерске службе. Шериатска гимназија није досад била никаква стручна школа, него само припремна средња школа за студирање теологије. Ш то нису ск ор о сви њени свршеници отишли на више теологаке науке у иностранство, то je зато, јер нис у од се б е могл-и, јер су били у огромној већини сиромашни. Ja мислим да Гајрет нити je морао, нити je могао, нити je дужан био оволики трошак п а се- 349 �de узети. Наша вјерско-вакуфска сам оуправа била je у овом најиозванија, јер и устав исламске вјерске заједнице ставља у дуж ност вакуфском вијећу поред осталог , да даје штипендије ученицима средњих п високих школа*, на првом мјесту, разумије се — шгипендије за теологију и шериатско ираво. Требало je ту цстина и прпватне потпоре. Ми би данас тако цмали лијеп бр ој младих одлично наображени теолега, који би нам служили на дику п понос, који би оборуж ани савременом знаношћу могли најбоље бранити установе исламске. Овако с у ови људи морали тражити другог пута али опет као судије, лијечници и п р оф есори м огу са свог положаја само користити муслиманима и всламској заједници. С друге стране треба стварно вризнати, да данас ми оскудијевамо млађим и то спремним вјерским школу, равиу CB'iiM осталим факутелтима, кадр а је само држава, a она je то u задужена кад издржаје и један православни и два католичка теолош ка факултета. Планом, да се управа Ш ериатске гимназије пренесе на нашу цјерско-вакуфску сам оуправу, и да њој држава сваке године преда одговајући буџет, no нашем мишљењу не би се ништа постигло, ако се не би још пзгубило. Прво, тиме би ми сами компромитовали и запечатили оснивање цсламског теолош ког факултета од стране државе. Д руго, no том плану кад би се отприлике он о исто учило, што се данас учи u у нижим разредима Гази Х у ср ев бегове м едресе у Сарајеву a можда и Б ехр а м бегове медресе у Тузли. О сим тога питање je да ли би држава то хтјела учинити, јер ако не би њом управљала не би била дужна ни њен буџ ет сносити. И службеницима: имамима и вјероучитељима. Откако je укинут Дарул-муаллимин, није било принове у хоџинском сталежу. К о ће знати на ком je кривица, - свакако на свакоме мање више од нас. - али све богословије с у у државним рукама. Наша вакуфска уорава взкршила би најдостојније св оју ми- je жалосно, да оваки један завод ми све досле нисм о обновнли. Реформиране fcy пеке медресе али с у и т е стварно бстале Јшреформиране, како нам je изјавио и сам г, Суљага Салихагић. Неки^ее туже да су данашње вреостале Јцедрес^, које су настале спајањем више њих у- једЗом мјесту г С. СалихагиК Бањалуци, Тузли, Б вхаћу n Травнику за се о с к е е маме, као и то да регулише одавно висеће питање сам нам je навео, за овакав прпмјер Ф ерхадијја медресу у Бањалуци — нехигијенски уређене и да им je буџет мизеран. -Ко je томе крив, ако није вакуфска уврава? Зар сви вакуфи у Бањалуци, Тузли, Бихаћу, Травнику u М остару не би могли достојно издржавати no једну нижу медресу ? У Сарајеву пак наша je срамота, у каквом je стању u на каквој je висини такозвана .Атмејдан м едреса" и ,М ер хемића м едреса*. Требам о поглелати истини у очи. Зар се ти приходи њима намијањени не би могли спојити с вриходима намијењеним Гази-Хусревбеговој медреси, na да онда вз ове три вмамо један достојан „Дарул-муаллимин*? Не желим ов^им приговарати Гази-Хусревбеговој медреси, јер je то впак најбоља од постојећих наших медреса, али овако je стварно боље. У станова пак „М едресеи алијје" јест сам о утопија, и она je већ до сада показала све резултате. Држати овај завод као високу теолош ку сију, када би могла како треба вздржавати једаи Дар^Л-муаллимин у Сарајеву и за градске имаме и имаме матичаре и no једну нижу м едресу у М остару њихових вринадлежности. Ш ериатску гимназију најбољ е je задрж аш у данашњем облику, a м ож е joj се дати више вјерски тон. М јесто тога да сви утицајни нашп људи и фактори пораде, да м јесто Ш ериатске судачке школе у Сарајеву држава осн ује један теолошкоправни факултет, гдје ће нћи свршени ђаци Ш ериатске гимназије, a који he давати н ове шериатске судије н исламске теологе. Тако би најсретније ријешили ово наше највиталније питање, од кога зависи будућн ост муслимана у Краљевини Ј угосл а вији. Овдје сам изнио мишљење, које, увјерен саи заступају не сам о сви бивши ђаци Ш ериатске гимназије, него и сви искрени иријатељи нашег културног, духовног и материјалног наирелка Далеко од тога, да с ов-им чланком вмам намјеру неком натурати своје скромно мишиљење, али ми бивши ђаци Ш ериатске гимназије држимо, да имамо право ако тражимо, да се ов о питање без нас u иреко нас не ријеши. Podmirite pretplatu 350 �Гајретов гласник ГаЈретове нрирсдбс Sa p ro s la v e o tk riv a n ja s p o m e n ik a a ra d s k im m učenicim a Kako je poznato, prilikom proslave 400-godišnjice Gazi Husrevbega otkriveno je spomen turbe aradskim m učenicima i Gajretovim radnicima rahmetli Avdi Sumbulu i Behdžetu Muteveliću. P o završenoj svečanosti otkrivanja mnogobrojni narod sa preko 15.000 učesnika krenuo je od turbeta kod Ali-pašine džamije prema palati Kralj. Banske uprave, na čelu sa Gajretovom muzikom iz Foče. Kada se je ta ogromna masa svrtala u Kralja Aleksan­ dra ulici pred palatom Kr. Banske uprave, ispred1pri­ sutnih uzeo je riječ narodni poslauilg'g. Šukrija Kur- tović, koji je održao slijedeći govor: Gospodine Bane'. Sakupljeni na hiljade iz Svih mjesta naše mile otadžbine na ovoj veličanstvenoj proslavi 100-godišnji­ ce neumrloga Gazi Husrevbega, velikog dobrotvora i osnivača Šeher Sarajeva, nošeni kao uvijek onim ide­ alima i idejama, sa koje ćam o i dolazimo, gospodine Bane pred Vas, da Vas predstavnika vlasti u našim krajevima i kao osvedočenog našeg prijatelja. M olim o Vas, da podnesete pred Previšnji Presto Njegova V e­ ličanstva Kralja našu najveću vernost i odanost i ne­ pokolebivo i oni naši uverenje, da smo mi svi isto onako, kao m učenici pripravni uvijek da svoje živote položim o za Kralja i otadžbinu. Potpuno smo uvereni da ćem o pod vrhovnim vodstvom Njegova Veličanstva Kralja postići maksimum nacionalnih ideala i da će naša lijepa i mila Jugoslavija cvasti i napredovati za­ jedno sa svojim Kraljem i Njegovim Uzvišenim Dom om Za sreću i slavu N jegovog Veličanstva Kralja i Kraljevskog Doma, mi skromno, ali iskreno dižemo svoje m olbe Svem ogućem Bogu. Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj i ceo Kraljevski Dom 1 (Burno kli­ canje Njegovom Veličanstvu Kralju, Jugoslaviji i Go­ spodinu Banu Drinske Banovine). P o završenom klicanju uzeo je riječ Ban gVelimir Popović sa balkona Kr. Banske uprave i održao ovaj govor: 1 ako smo pripadnici različitih vfera, mi smo sinovi jedne majke i kao takvi pozvani smo da dije­ limo zajedno i dobro i zlo. Vjere naše neće da nas razdvajaju i otuđuju; one nam, naprotiv, otkrivaju velike istine, koje nas spajaju i ujedinjuju, jer nas uče ljubavi i bratstvu. Volimo svaki svoju vjeru i sljedujmo odano i.jenim učenjima ali poštujmo i druge, jer su to vjere braće nare, a brat je m io ma koje vjere bio! Ja sam radostan isto tako što ste mi stavili u dužnost jednu veliku i časti vrijednu poruku, da na najvišem mjestu, pred Prijesto našeg slavnog i veli­ kog Kralja, podnesem uvjerenje vaše najdublje vjer­ nosti i odanosti. Tu rijetku čast izvršiću nadležnim putem. dadoše i svoje živote, oni naši m učenici i drugovi sa čijih se evo grobova vra­ pozdravim o kao najvišeg Draga braćo! Zahvaljujem vam na toplim pozdravima. Rekoste mi, preko vašeg govornika, da me pozdravljate kao vašeg poznah g prijatelja! Ali, ja sam se trudio od uvijek da se svojim radom i držanjem pokažem ne samo kao prijatelj — jer se prijatelj traži u stranu čovjeku — no kao brat, kao vaš najrođeniji, koji zaedno s vama dijeli i ojjeća sve vaše radosti i sv e vaše patnje. Kao što nam je do sada naš ljubi.eni Kralj, svi ma svojim djelima, pokazivao očinsku brigu i staranje za dobro sviju nas i naše Otadžbine, isto tako očeku­ jem o i u buduće sa tih visokih strana najveća nasto­ janja, puna ljubavi za sretan i miran život naš a za slavu i veličinu Otadžbine naše. Najveća zaloga za takva nastojanja našega velikog Kralja to je naša ne­ pokolebiva odanost i topla sinovlja ljubav prema nje­ mu i Njegovom Slavnom Domu. Izrazimo našu ljubav još jednim poklikom: Živio naš Kralj Aleksandar I 1 Živio Kraljevski Dom ! (Burno klicanje). Велико Га јр е то в о славље у Клад њ у Тешко je установита од када и ради каквих раз лога се ходочашће врши na Пећиии код Кладња, алн кад се и ово место види, кад се впди она величајна лепота природе и саме пећине, долази се до јасног откровења; на оваквим местима je човек најближи Божанству, .ep пред собом заиета види величину Његове стваралачке свемоћи у најмаксималнијој афирмацији. Лепота Кладањске природе прекрасног шумског 351 �paja, пуна сввх чарв што в х непатворена и невзвештачена прврода може датл, та.анственост Пећвне заиста екзалтвра срца и редак je онај који пред овом лепотои в велвчином не пада у ентузвјацам. У овакој природв се пскрено мислп на Бсжанство и пред овакви Делом човек се скрушено моли. Није ни чудо да су старп Кладљаци ходочастили пекину и вроз њену тајанственост стављалн своје мисли и ocjehaje са Божанством a вјерујем у Mdk лепоте оввх места, да ke се та традпција Бог зна докле очувати. Сптан би био разлог те непрекинуте јаке традицвје само она легендарна прича о девојци која je за окладу дошла у Пекину no ноки да за доказ забоде вретено, na прабодавши га кроз своју кошуљу од страха умрла; њена трагедија нема у себи ништа јаког да би нагнала покољења да ходочасте њен гроб у пекиHU( алп лепота пекпне je магачна снага која чува ланац трагедије. П ред nekuiiou одржао je ииам вазу наевхат, пун логике u иствне с којии се мври сваки здрав разуи. Свечано ходочашке завршено je беседои претседднвка г. Дра Хасанбеговика и Мустгфе Мулалика о Гајрету na je поворка у весељу и сесмв кренула на коњима кроз дивне шуме у Кладањ. који je сав буктво од в€сел.а и палво прангије. Ha вечер je бвла свечана Гајретова забава, успела као нвкад дотада, a no свршеном програиу се развео братскв разговор међу старвјииа, a млађи су своја одушевљења носилв на својам веселвм ногама. Програи je одлвчно изведен a што одушевљава и што весели je чвњеница да je Гајрет мил»еник в немуслимана доброжелвтеља муслвманског дела нашег народа. -.е л ? Ш а М Ш ш Са в ел ебн е Гајр ето ве м а к и ф е и а ц и ј е у П ећкн и к о д Кгадк>а. (У (редини пр етсјед иик r. Др. А в д о Х гса н б е го в н ћ ). Ове годвне ходочашке се извршпло у знаку Га,рета. Свеколвко Гајретово чланство и подиладак под водством претседника г. Авде Хасанбеговвка кренуло je на коњвма у дугој поворцн да ходочаети ове феномене прпродне лепоте и у скрушеној молитви изразило je своје дпвљење и велвчање Дела Створитеља. Огромна маса народа ушла je у ГГекиву еа горуквм лучама, a њенн текбири оу одлегзли о ста* лактате у тајанствоном еху као да на њ вх одговара ју подземни дуси. Ha врху Пекине, који стотинак метара у утроби земл>е поредалп су се безбројни сафокн и скрушено су молили предвођени мелодвчнвм уче* њем вмама, a на сеџди нрекидале су тајанствену гробну шутн>у капнице са сталактита и жубор неких подземнвх поточвка као највеке оргуље. Текбири су зва- Прослава рођендана Гајретова Протектора У Љубушком 6. септембра о. г- овде je прослављен врло достојно рођендан Њ еговог Kp. Вис. Престолонаељедника Петра. Град je био прилично искикен заставама; осветлење и грување топова наговештавали су да се овога дана грађанство спремило да са пуно весеља взрази своје најгорљиввје жеље Свеввшњем прослављајуки рођендан нашег двчног Престолонасљедника Петра. Рано ујутро ожввео je н бпо у кретању чвтав град. Upe подне су се одржала богослужења у Р.-катол. и у Срп. Прав. цркви, a у 11 сати била je дова у џамнји „Г ож у љ “ , којој je при- кад суствовао скоро еав муслиманскв свет, да би тако заједно упутилв искрену молбу Свевишљем 8а д у г живот и добро здравље Слављеника. о,е свршило и кад je огромна поворка са зубљама. величанствена пзлазиле вз црне дубине на плаво светло дана. лвца су изгледала препорој^на и надежна. ности учинио je све да ианифестатввно ода своју захвалност и оданост своие високом Покровитељу. Д уго ЛИ| називали, и дух 352 преносвли Божанству( a Месни одбор век одавно запажен у својој агпл- �су прнпремали забаву за тај дан желеки, да највидније суделују у овој прослави. Програм забаве био je добро биран и успео je как> у моралном тако в у материјалном погледу, јер je свак, ко осећа за Гајрет придонио што je иогао и ако су врло тешке животне прилике. 3»бава je отпочела у 8*/* сати поздравним говором г. Хасана Муминагића, апс. мед. У главном рекао je ово: Заблагодарио je, што су се Гајрптови пријатељи искупили v обилнои броју да оиогуће Месном Врнједни претсједник Гајрета у Љ убуш ком г. А лн еф, 'О р м а н са д и л е та н ти м а 6-1Х 1932 одбору да примерно прослави свој дан као рођендан Гајретова Протектора*, упукује најгорљивије жсље Свевишњеи за дачног 'Црестолонасљедника на дику и понос Високчх Р одитрљч, на cpehv народа и на славу отаџбине; износи Гајретов рчд кроз екоро 30 голина, који осваја терен и opna овпх муслимвна у Југославији; указује на Гајретову улогу и пздвже га изиад обичнвх проеветних друштава, јер му je намењена замиеао еконпмског, духовпог и пационалног поепорода муслимана у Југославпји; хвали рад водCTRa и чеетита му тпто je псцппно пружпо пва васпитпа еретства пвојој омладтти; паговетта потпун Гајретов успех подвлачеки пстинг. да ie Гајретједино формирано и искристалпеано друштво међу муслимчнима у Југославпји. ГГпсле тога свирао ie тамбурчтпки збор „На дан свечара", a n o tom декламује Шервфа Сздиковпћ уч»ТБеговои Краљевскои Височапству Престолонасљеднику ГГетру«. Приказап je комад: „Чар рамазанске ноћи од г. Мулалића. Дилетанти су завидпои уиетнош ћу одпграли своје улоге. Нпје никога зачудпло, што je гђица Сидика Пролић домпнирала у приказивању, јер се у разним улогаиа и много пута показивала; алп je интересантно споменути д& су све остале дплетантице биле први пут на поворници, na да су нас ипак све задивиле схватањем својпх улога и њпховии извођељем. Гђице Дуда Махић и Паша Меспховић у улогама странкшва биле су савршено прикладне и своје су улоге дивно извеле. Пјице Ешрефа и Ајнша Сади- коввћ, Ешрефч Алендар и Хидајета Кадрагвк нис> нимало за њвма заостале na су све скупа обекале, да за нашу средину неће више бити проблеи „Како keио изкупити дилетантице?1* Мушкарцн су бчли век познати no своме раду, г. г. С- Хрњичеввк, С. Черик, С. Муминагик н М. Диздаревик. Сви су запажени са својом спрехношку, али збиља г. С. Хрњичевик међу њима je предњачио noici3yjykn своју природну духовитост, појављујуки се у Османовој улозн, вешто маскиран и необично спретан так > да су многи пожалили што у борби за живот није потрефао свој дар na се нашао тамо негде изн ппзорншних кулиса и т. д. После одмора бно je плес иза којег се свак мо гао лепо расхладцти, да се онда попне у оделен.е бафеа. Бифз je био за дшашњс времс и ретко овако обилан, na хвала свииа којц су свој прилог у бифзу придонели. Сбе je било врло весело захвал,ујуки г. Тоши Шеници управитељу, na je нок прошла у врло угодном разонођењу, како je то уопште могуке у провинцвји. Не знаио, како бисмо појединцвма захвалили на присуствовању и сатрудбенпштву, али прибегавајуки њиховој ж “љи да се имена ne износе, ми им свима од срца захваљујемо в желимо да увек у њима иађемо ~све оно, што од њих очекујемо. „Гајретов дан“ je no својој приредби одлично успео. II овога пута, вако су данашње економске прилнке тражпле рад и бригу само за одржање голог жипота, показало се ипак, да су сви пријате.ги све с.наге искорпстили да буду запаженч у поставл.аљу 29 темел.ца нашег једпног ynopnuiTa Гајрета. V rtn a za b a v a G a jre to v ih pitom aca s tip e n d is ta u V is o k o m . U nedelju 2. oktobra o. g. priredili su Gajretovi pitomci, đaci Drž. Stručne Kožarske škole u Visokom vrtnu zabavu na „Hadžinoj-vodi — , bašti veoma ro­ mantične okoline. K ao što se je i očekivalo, zabava Гајретовн п и тон ц н стмпеидистк у Високом са ниж. r. Гав р ил ов ић ем . диреитором Д рж . Кож . ш коле н r. Абидом ф р тул ом , претсједником Гајрета у В исокои. je moralno i materijalno uspjela, jer ne samo da su uložili trud pitomci i ovdašnji Pododbor Gajreta za što bolje uspjehe, nego je i svjesno građanstvo izašlo 3 53 �u mnogome u susret podarivši u ovu svrhu lijepu tom ­ bolu, bife, kao i novčanim prilogom. Vrijedno je istaći lijepi gest ovdašnjeg „S o k o l­ skog društva", koje je dobrovoljno uveličalo ovu pri­ redbu sa svojom muzikom, kao i „Muslimanske čitao­ nice", koja ja dala svoj tamburaški zbor. Zabavu je otvorio sa pozdravnim govorom m la­ di G ajretov radnik g. Mulalić Ismet, istakavši ukrat­ ko dosadašnji G ajretov rad, njegove ciljeve, uzgred dotakavši i našu ženu, kojoj Gajret najviše posvećuje pažnje, skinuvši joj vječiti okvir skepticizm a u njenu sposobnost. Pri svršetku govora g. Mulalić poz­ dravljen je burnim aplauzom. „Putnika" od P. P reradovića recitovao je, kao drugu tačku, pitom ac Ata H afizović sa m nogo znanja. U trećoj tačci, na koju se nestrpljivo oček ivalo, nas­ tupio je mladi tenorista g. Mulalić Ismet sa dvije so­ lo pjesme: „Vjetar duše" . . . i „A h , divna si". I ako mu ne dostaje tehničko znanje ipak je uspio da sv o ­ jim zvonkim glasom , punog talenta, što mu osigurava lijepi budući uspjeh, zadovolji publiku, koja ga je bur­ nim i dugim aplauzom podarila. не у породицн као васпитлчице у националном духу. Цело предавање саслушано je са највећом пажњом ц на концу награђења je учитељвца Муфтић френетичним аплаузои. Гајретове питомвце из Гијр. ЈК. Конввкта рецвтовале су две песме Алексе Ш антвћа и то Јединство и Остајте овде. Сви присутни саслушали су у највећеи душевном задовољству рецитовање младвх ученвца, које су у снажне речи Ш днтвћа унеле и целу своју душу и л,убав. Нублвка в х je на концу поздравила еилним аплаузом. ЕГосле Мевлуда настала je игранка и песиа a тамбурашки збор П евачкогдруштва Гајретовог забављао je госте до 12 сати ноћу. Старо и младо отишло je са Мевлуда са најљепшим утисцима носећи у срцу појачану љубав за рад у Г ајрету и његове идеје. Бвфз за мевлуд даровале су упрапне чланице Мееног Ж енског одб. Гајр товог у Сарајеву и то: Ђулхан Л утво: хурмашице, Хајријехан. Јамаковвћ: бурек, Фатвма хчн. Јаловчвћ: бурек, Хабибе хан. Х а физбеговића: зељаница, Хамиде хан. Мудеризоввћ: јаланџидолму, Тахире хан. Селесковвћ: поховану пилетвну, Дуди хан. Арсланагић: печену јањетину, Хи- K očićevu dramu „Jazavac pred sud om , izveli su pitom ci dobro sa m nogo vplje, 1 požrtvovanja. Poslije program a nastupilo je pravo veseljeTZvuci sokolske muzike, tamburaškog zbora, pjesm a „sev dalija", poklici m ladeži;-iz'uztalasanih „k ola ", sve to бе хан. Тафро: заливену патвшпању, Ф твме хан. Кошарпћ: патишпању, Зибе хан. Кршлаг;: патишпању, Фатииа хан. Берберовик: торту, Абвл.с хаи. Хајдаро* вик; 2 кг. крушака, Атифе хан. Сефик: патншпању, Н. Н.: један бурек. pomiješano zabrujilo je kroz tiho predvečerje i tek kasno u noć sve se utišalo. Za kraljicu ljepote ove zabave izabrana je gđica Fahra A lagić, kojoj su pitom ci darovali lijep dar. I pored današnjih teških prilika, ipak je čisti prihod ov e zabave 1.500 dinara. Tu je svotu P od-odbor podijelio pitomcima. O vako veličanstveno uspjeli teferič je jedinstvena priredba za V isoko i ponosni sm o da su priređivači bili pitom ci Gajreta. Tim e su pokazali da su svjesni svo ‘ р Dobročinitelja i da trebaju da budu ugled G ajretov oj omladini. ostaloj Годишњн мевлуд Месног Женског одбора Гајрета у Сарајеву. Ha 18 октобра 1932 године одр ж ш je гјдишњч М евлуд Месн. Ж - Одбора Гајретовог у Сарајеву. Мевлуд je одрнсчван у друштвении простори ја т- Ha no" зпв друштва одаазвале су се готово све чланице М. Ж . Одбора Гајретовог у Сарајеву и многе romhe које ру тога дана биле у Сарајеву ради прославе Газц Хсревбегове џамије. У препунвм просторвјама учила je була Jajnk мевлуд који je пропракен са највећвм ужввањем и версквм пвјететом- Иза Мевлуда одржала je предавање млада учитељица Оуада Муфтвк. Тема Гајрет и просвјећивање муе.лвманки. Предавање je на писано са пуно љубави за Гајретов рад на просвећивању жена. Особито добро нагдасила je дужност дае* 354 Мјеснн одбор Гајрета у Турским Јањарима. Ниже потписане госпође даровало су добровољни прилог на мевлуду: Капетановвк Зумрет х. Дин. 30, Н. Н. Дин. 3, Градашчевик Екпна х. Дин. 40, Пакаревик Шефика Дин. 5, X. Хасановвк Сенија Дин10, Хасановнк Изета Д ин. 15, Мујагик Фатима х. Дин. 20, Н. Н. Дин. 20, Ш ербик Двн. 4. Н. Н. Дин. 2, Н. Н. Дин. 9, Ибруљ 6, Алајбеговвк Дин. 2, А в _ дагвк Дин. 2, Чалквк Дин- 10, Сарајлвк Двн. 10» Сафо Дин. 7, Делвк Двн. 2, Ш ер вк Ема х. Дин. 20. X. Мухамедовик Дан. 6, Ахметашеввк Дин. 20, Хоџвк Кана Двн. 4, Карахусик Дин. 4. Х оџ вк Рабија Дин, 3, Ш екибоввк Дин. 2, Бабик Дин, 1. Шекибо- �вић Алмаса Дин. 1, Шећинонић Мулпја Дин. 2, X. Хасановић Аиша х. Дин 10, Б јрвћ Асил ефендиница Дин. 5, Н. Н. Дин. 2, Чавдар Ш ухрета Дин. 10, Побрик Атија х. Дин. 4, X Ахметовик Ђаза Днн. 2, Црнчевпћ Бехвја Дин. 2. Папплак Разија Дин 2, Дервик Хајрија Дчн. 2 X. О тер оввк Узе.фа 20, Џуихур Васви х. Дин. 20, Салат.вик Аиша х Дин. 20, Имамовик Насиха Дин. 20, Сагсик Хабиба х. Дин 10 Салатовик Сабра дин. 10, Џумхур дин. 2, Ђикнк Васвија Дин 10, Захироввка Захида Дин. 4, Захвроввк Шефха дин« 4, Мујагвк Васва дин. 8, Златар Фазчла х. дин- 10, Агановвк дин 2, Смаилкадик Шевала дин. 3, Руждик Фахрвја Дин. 3, Хаџоввк Ћамила Дии. 10, Хромвк Xajpnji Дин. 2, Буеулхоџвк Аиша х. дин. 10, Н. Н. двн 1, Нвкшвк Сејда дин. 10- Сијело Гајретових питомаца у бањалучком иитернату којег су приреднли питомци, У суботу у вече, 8 о. иј., приредили су питомци Гајретова бањалучког конв. врло успјело сијело. Тачке програиа биле су: Предавање: nO одгоју дјеце“ које je прочитао питомац Чизмвк Мустафа. Затии су изведене дввје декл!мацпје, два моно лога, двије тачке свирања и двије тачке пјевања. Све су ове тачке взведене са прецвзношку в на задовољство присутних Сијело су посјетили: претсједница и претсједник Мјесног одбора. Пјевала je гђвца Ферида Катана и том прилвком нас уоознала са својвм љупквм и ли- Кукик Ферида х Дин- 20. Курт Хашема х Дин. 20, јепвм гласом. Вејзоввк Фазила Дин. 10, В-.јзовић Ћаиила х. ДинОвом приликом сакупљено je 340 Динира при10, Кадрибеговик Ш емса х Дин. 10, Салетовик Зумрута дин. 5, Салесковик Садета Дин. 5, Пвшик дин, • лога. ко;е ke пвтомци употријебитв за набаву н укорцчење друштвених књига. 5, Пашвк двн. 10, Омерсофгик Нур х. дин. 20. X. Kapak Дин. 10, Карик Дин. 10, Зубчеввћ Адила х. дин. 20, Кршлак Ениса Дин 5, Косоввк Дпн. 2, Талачевик днн. 3. Сарајлвк Дин, 5, Ш ерифоввк Фатвиа Nove knjige: E lk u r a n u l-h a k im u - Treća k n jig a х. 10, Смаилбеговвк Дин 10. Ајановик дин. 2 0,xK sr сумагвк дин. 10, Ахметзшеввћ Дин. 20, Халпмнк дин. 10, Куленоввк Дин 10. Мујичик дин. 10, Арсланагик G osp. Šukrija Alagić, uputio nam je ov o pism o: Мунира дин. 5, Арсланагик Атије х дин. 10, Кзрахасановвк Хајрија дин. 3,*Ш ахвнпаш вк дин 5, Кобвк Зекија х . дин. 10, Ајановик Хајрија х, дин. 20* Bog da, gotova do konca decembra o. g. Цепвк Рашида х дин. 20, Јелквк Фадила х дин. 10’ Коњхоџск дпн. 20, Ж вга к Енцса двн 4, Халиловвк Ш ефкет х. двн. 20, Решвдбеговик дин- 10, Решидбеговвк двн. 10, Решвдбеговик Мујесира дин. 10, Бегнк Хатвџа дин. 2, Церик Сенвја х. 21, Куленоввк Емина х. дин. 10, Куленовик дин. 5, Арсланагик Севда х дин 6, Вранвк Фервда х дин. 20, Bpemik Нур X . двн. 20, Мулалвк двн. 5, Аличехајик дин. 5, Ђе* маловвк дин. 5, Солаковик Муниба х. 10, Алвкалфик Аиша х- двн. 10, Сикврик Ашиде х. двн. 20, Мухтик Ешша х. дин. 5, Н. Н. двн. 2 Крзоввк Разија х, двн. 2, Карахасановвк дпн. 5, Н. Н. дин. 2, Тикппна Ш ефика дин. 4, ЈБубовик дин. 5, Пузик аин. 5, Н- Н. Двн. 4, Талашоввк двн. 3, Дубравик двн. l0 , Беземен дин. 10, Н. Н. дин. 2, Мехик Еиина х. 10, Балвк Аиша х дин 20, Јаловчвк дин. 2, Јаловчвк Аиша дин. 3, Драгник д е н . 4, Џабија Нура дин. 4, Халиловвк Фадила двн. 5, Басарвк Бахрија двн. 3, Алвк дин, 10, Капет,новик дин. 10, Спузввк дин. 20, Софтвк дин. 19. Од непознатих госпођа 102. Ha мевлуду je пало добровољних прилога и за продани бифе 1567 динара. Друштво je све ирисутне госте почастило шербетом- Служиле су све одборкиње н чланице М. Ж . одбора Гајретовог у Сарајеву D ao sam u štampu dir. gimnazije u penziji Treću knjigu i biće, ako Budući da se troškovi štampanja moraju pokri tokom štampanja i kod svršetka knjige, molim Te da u krugu svojih prijatelja i pošalješ priloženom sakupiš što više pretplate uplatnicom Islamske dioničke štamparije. Na uplatnici naznači »ZA KURANU. T k o nema čeka. neka novac šalje na istu adresu sa istom oznakom poštanskom uputnicom. Broj pretplatnika molim T e javi meni u Derventu. Prve knjige nema više, ali bih je ponovo Štam­ pao, ako se prijavi barem 200 novih pretplatnika koji će uzeti i drugu knjigu kojih imam još priličan broj (oko 400). Pretplatu za prvu knjigu ne treba naplaći­ vati, nego neka mi se samo javi broj onih, koji je žele imati. Pretplalna je cijena Din. 32'— od komada sd poštarinom za one, koji sakupe najmanje 5 komaa3 a za 1— 4 komada plaća se po Din. 35'— od koma­ da. Sakupljačima dajem za svakih 15 komada jednu knjigu na dar. Uzdajući se u Boga i u našu islamsku svijest nadam se da će me svi, koji iskreno žele islamski napredak, u ovom mom radu poduprijeti. 355 �1 XXXV коло Српке књнжевне задруге. Разне виЈести У месецу септембру о. г. издала je Српска књижсвна 3 'друга X X X V коло cbi P ris tu p n o p re d a v a n je g . D ra И . B e g o vic a јих редовних нзданл. У њему су, као обпчно, седам одабраних књига: l ) Изабране песме Д. Васиљева, с предговором В. Ж п BOjuHOBiiha, 2) Пршиветке С. Сремца, 3) Приповетке A- М. Костића, 4) Вукова књига I, с предговором Т. U četvrtak 17 novem bra o. g održao je svoje pristupno predavanje na katedri Seriatskog prava na Р. ЂпрЈјевнћа, 5) Чланци и предавања о књпжевности, уметности, језвку, и моралу од Богдана Иоповића, 6) beogradskom Univerzitetu Кроз поларну област, од Др a М. Петровића п 7) ГГриП"ветке вз Инднје, од Р. Киплннга у преводу М. Ан* vanja je bila: „Izvori šeriatskog prava". — Povodom pristupnog predavanja Glavni odbor Gajreta uputio je туновнКа Коблишке с предговором X. М. СтајнфилдПоповвк. g . Dru Begoviću brzojavnu čestitku na čem u se je on 6;ip глас, да je њпма нпје потребне нарочито препоручавати. Њпма jg> доста с«цо јавити за нова задругпна вздања. Али je потре&го рчдп онпх, који досад нпсу упознатп са Задругнним рчдом. Њима je потребио свратити пажњууга-је ова од 1S92 године, кад je основзна, растурпла у " нарсјд близу два милиона Begović I Z a h v a la G a jre tu Српека књпжевна задруга основана je пре четрдесет година, те je својпм пзднњпма у 35 радовних к )ла са 238 књига, 24 Забавник! у 32 књиге, 6 књиге П омбних пздања стеклп међу својвм читаоцнма, к<’јп знају да цеве вредност добре књиге, толико до- M ehm ed također brzojavno zahvalio. Овогодпши.е коло je једно од најбол,их 3*другиних кола. r.i поучника, 2 к\иа Савременика у 8 к њ н гаи4књ и- g. Dr. docent Univer. i bivši Gajretov p tom ac. Tem a preda­ Bivši G ajretov pitom ac «vić, iz Rogatice a g. Ibrahim sada učitelj, Ferhatbego- uputio je Glavnom odboru Gajreta ov o pism o: „Za cijelo vrijeme m og 9 -g od išn jeg školovanja uživao sam blagodati našeg dragog Gajreta internatom tako i sa stipendijam a, kako sa te ne m ogu pro­ pustiti da se na tim velikim predusretljivostim a naj­ ljepše ne zahvalim. Zahvaljujući se Gajretovim pionirima ča sn o obećajem , da ću svud i svakom prilikom raditi na Т Ј 5м ideologiji G ajretovoj, a svojom skrom nošću neću ža­ liti ni truda ni sretstava u izvođenju ciljeva njegovih. Molim odb or Gajreta da primi ovu moju iskre­ nu zahvalu i obećanje. Sa osobitim poštovanjem : Ibrahim Ferhatbegović učitelj iz Rogatice. G a jre to v a ra d io n ic a z a iz u č a v a n je i iz ­ ra d u ručnih ra d o v a u T re b in ju ovim raspisuje konkurs Abdulah ef Kurspahić, imam u Avtovcu vrijedni Gajretov rad nik одабравнх књига нз наше, Срнске, ua шире југослапснске п стр не књижевности. Има доста млађег нар:пптаја. Koju. иако цене вредност Задругш тх издања но набав.Ђчју пх. изговчрчјући се што немају пређашњих. — A баш због тога не би требало да иропуштају, јер iiito внше година пропусте, бвће им све теже да поиуне пропуштено. A то je свакако штета. Задруг.та издања најлакша се набављају преко поверенпка, код којих се свако може информисати и о набавци пређашних издан>а, које Задруга има.ХХХУ 1соло стоји 100 Дцн. Збб za popunjenje mjesta stručne učiteljice ručnih radova u sv ojoj radionici, Reflektantice imaju svoje m olbe poslati najdalje do 25 novembra o. g. odboru radionice, naznačivši u istoj uz koji m jesečni honorar pristaje da radi priloživši m olb i: 1. Svjedočanstvo o svršenoj školi; 2. Uverenje o vladanju; 3. Ljekarsko uverenje; 4. Uverenje o sadanjem zanimanju. Prvenstveno pravo imaju vješte krojačice i one sa višegodišnjom praksom. Učiteljica dobija besplatan uredan stan. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6de01cc19d52ffe4d1097f570e847ab8.pdf 5058d139c33b5ad333d91d0c88c5ccbd PDF Text Text БРОЈ 22 ГОД. XIII. Сарајево, 1. дец ем бар 1932. Д-р В. КујунџиЛ — Београд. Б еоградски Гајрет „Осман Ђикић’ Улазак Аустрије у Босну и Херцеговину (1878) обећавао je унос културе у те непросвећене покрајине Балкана. Народни инстинкт оличен у револту Хаџи-Јамаковпћа, ХаџиЛоје и другах, није поклањао вере у Аустрију. И имао je право, јер je Аустрија, pito je сасвпм било и природно, фаворвзирала само no вери себи најсродније елементе, док je православне и муслимане остављала њиховој судбини. Низ година je протевло у борба народа sa верску и црквену аутономију, na кад je та борба била приведена крају, почели су угледни људв у народу помишљати и на културно подвзање своје околине. Жввећв под стегом освајача группсали су се напш народни људи у велака и јака удружења. Тако се 1902 основа „Оросвета" sa културно и просветно подизање православног дела нашег народа, a не прође ни година дана оснива се велико и моћно друштво „Гајрет“ 8а културно и просветно поди8ање муслимана у Босни и Херцеговини. Уласком рахметли Османа Ђвквћа у „Гајрет“ учврстио je он као главни друштвени секретар темеље друштву са нациопалним обележјем. Тако су оба ова друштва и Просвета и Гајрет од свога постанка збирали омладану no конвиктима и интернатпма и давали joj могућности, да сврше средње школе, гвмназвје и стручне, стварајућв вишо народну интелагенцвју, која се враћала у народ да настави дело просвећивања. A Аустрија, која je добро процеЕила вредност просвете потлаченог народа, с великим неповерењем je гледала на родол»убвви и национални рад оба ова друштва и одмах у почетку Светоког рата обуставила je сваки рад соколских и просветаих друшта- ва, тражећи у њаховвм првим редовима своје огорчене противнике. Ha срећу нашег народа Светски рат нам je донео ослобођење и уједвњење, и сада у (^лободи рад просветних друштава je могао бвти .удвостручен и обилно помаган од надлежних фактора у вемљи. Прилив муслиманске омладине у Београд, као у жвжу целокупног нашега народа, био je из године у годину све то јачи. To су били свршени средњошколци са жељом да студирају и највише универзитетске науке. nm r ’s^ in r « д a ц ц ц ji < !! lili. Ii I '>] si R j'l R H П f! .. ILljJLiLii ЈЈ п ii i» 3- гг ч ij.Д.О. В е л е б н и д о м Б е о г р а д с к о г Г а јр е т а „ О с м а н Ђ и к и ћ " Београдска угледни муслвманв Хасан Ребац a Абдуселам Џумхур, долазећв у додир са том омладиаом увадели су, да je о« младини била пеопходно потребна помоћ, да joj се омогући што лакше школовање у овпм тешким даннма, na су, имајући већ стечених небројених веза и познанстава у Београду, често у кругу својих пријатеља и8носили тегобе муслиманскпх ђака, растурених no свима крајевама прошареног Београда. У једном таквом кругу пала je једна вдрава мвсао о установл>ењу једног 357 �средишта sa муслиманску академску омлади- органивацвја, na и нашег Гајрета. Пуее трв године водвла je г-ђа Трифковић управу бену. Једног јулског дана 1923, у новинар- оградског Гајрета и њевом je васлугом пр0ској соби онлашњег парламента, окупило се бвјен лед, na je у Београд на науке почела било двадесетак одабраних Београђана, по- долавити и женска муслиманска омладива, внатих no њиховом дотадашњем јавном и одвајајућп се тешко ив своје патријархалне опште корисном раду, и ови увиђајући пре- и консервативне средине и предајући се с ку потребу донесоше једногласно одлуку: да пуно поверења београдском Гајрету. Годвне 1928 ивабран je sa претседника се од нове школске године установи у Беобеоградског Гајрета г. Ђурађ Јосифовић, генеграду конвикт за студенте - муслимане. Тнко je Београд, као престоница целог нер у пензпји. Генерал Јосифовић, који и народа, пспунио једну своју дужност, да данас Стоји на челу нашег друштва, спада створи вредној и ваљаној муслпманској омла- у ред оних генерала, воји кад се престану дпни средиште, где ће она моћи да нађе по- бавити чисто војничким стварима, добију родвчно огњиште, пријатељске и родитељ- вољу да своје слободно време посвете другим хуманим и културним пословима. Благост и ске савете и свесрдну помоћ и старање. родитељска л.убав 8рачи са претседника на све питомце нашег интерната. Његове очинске речи: „Дијете“, којом ословљава питомце у Дому, сећаће се сви и мушкарци и девојчице још дуго, кад Дом напусте као свршени чљуди. Број се питомаца из годвне у годину појачавао. Брвге наше управе бвле су све теже. Сваке јесени морали смо велвки број мллдвх л»уди одбијати јер у скупо вакупљеubm домоввма није било ввше места. Интер нати су били одвојени, женски 8а себе, a муписи sa себе. Преглед и надзор није могао бпти довољан и поред добрих васпитача и У н у т р а ш њ о с т и а н и ј е ј у д о м у Б е о г р а д . Г а јр е т а управнвка домова. A две кујне, две послуге Ради духовне везе са Гајретом у Сара- умножавале су поред високе кирије и иначе јеву, усвојило je ново друштво исто име са велвке И8датке преко месеца. Стога je сасвим додатком великога имена муслиманског омла- логично догало до свестраног равмвшљања динског националца рахметли Османа Ђикп- како да се издатци смање. ћа (1879-1912). Тако je ново друштво добило име: „Београдски Гајрет Осман Ђиввћ*. Још на првом састанку ивабрасмо међу «■ * нама управу са Тодором Станковићем на челу. Претседник Станковић (1852-1925) je рођен био у Нишу и имао je родбпнских вева са Јужаом Србијом, где je још у турско до6a конзуловао у Приштини, Скопљу и Приврену. Доцније као народни посланвк био je стожер sa све невољне из подјармл»ених пашвх крајева a радом у Народној одбранп н у друштву св. Саве истакао се као велпки национални раднвкПо смрти Тодора Станковића избором на друштвеној скупштини 1925 претседниЖ е н (к а :т р п е з а р и ја чко je место ваувела ročnoga Mapa Трифковић. Поред свога супруга пок. Марка ТрвфИ решење je пало: Ивдатци ће бити“ове ковића, који je и пре и после ратова ваузи- веНи, вко се остане под дотадашњим условимао највиша места у држави, налавила je ма, са два дома, два надзора и две режије. Г-ђа Mapa Трифковић увек и воље и време- Зато редовке скупштина београдског Гајрена да се посвети напретку многих женских ■та 1930 донесе једногласно одлуку да се при358 �ступп свима предходним мјерама sa подизање и ивградњу друштвеног Дома. И цела Управа даде се на посао. Београдска Општина, која je увек имала благонаклоности према свима хуманим и културним друштвима, на молбу београдског Гајрета поклони 8емљигате на углу једног од својих простравих имања, у Далматинској улици, a у величини од 1395 кв. метара. Друштвене уштеђевине било je свега неколико стотина хиљада динара, што je било доста само sa темеље новога дома. Морало ce стога приступити скупљању добровољних прилога, чему je проглас Управе београдског Гајрета од 15 фебруара 1930 много допривео, да ce појединци, општине и одбори разних установа и вакуфских добара одавову многобројно и свесрдно. За овај рад je требало и више л»уди. Зато je управни одбор проширсн био претставницима многих хуманих друштава у Београду. Читав ни8 седнпца утрошено je на припреми планова и раснореду одаја новога до ма, sa чије ce старање подузео побвати бео градски архитект и доцент универзнтета г Богдан Несторовић. A кад су планови били готови ни, још^јеЈвећа^брига била наићи на д« и"поштена мајстора, који ће водити rpaljei После дузвег саветовања на неколико Грађење je дома брво напредовало. Зграда je ва углу и обе страве су добиле своје васебве улаве. У сутерену су смештеве кујна, купатила и ва обе стране no једва прострава трпезарија. Ту су и станови ва послугу, подрум sa дрва и угаљ и ивсталација парног цевтралвог грејања. У високом приземљу су смештеве учионипе и с једве и с друге стране a у средиви баш ва углу вала8е ce друштвеве канцелирије и одаје за управвика Дома. Осим тога ту je и велика дворана sa друштвеве свечаности. М уш ка учионица седница, одлучепо je, да ce грађење дома повери Грађевинском друштву „Рад“ у Београду са инжењером Вељком Милошеввћем на челу. И месеца маја 1931 рад je отпочео a 14 Ју н а je могао Гајретов одбор иввршити освећење темел.а једном пригодном скромвом прославом. j a д р у ш т в е н е сје д н н ц е спрат су одређени ва становање питомаца, no среди je иввад друштвене кавцеларије пространа одаја за домску џамију, у коју ce улази и са жевске и са мушке страве. 11од вградом je 700 кв, м. земл>ишта. Зграда je добила своје централно грејање п била je готова sa становање 1 децембра 1931. Гајретови питомци су већ пуну годиву у b o b o m друштвевом Дому. Грађевпвско предузеће je иввело зидање ва потпуно вадовољство Управе. Ова 1932 годива je употребљена за довршавање и употпуњавање потреба и намештаја у Дому. Тако je кавцеларија добила пригодан босански намештај, џампја je украшева ћплпмима и осталим потребама, двориште je попуњено и нпвелвсано и у њему навидана 8градвца за перионицу п друге потребе. Имање je огра^ево и потпуво уређево. Дом броји сада 150 нових кревета са потпуно новим постељним стварима и потребвим ормавима ва гардеробу, sa свакога питомца понаособ. Дом има потпуво уређеву кујну, потребве учионице, умиваонице и купатила. Мушко оделење броји 100 постел>а и над8орничку службу врши управвик Дома 359 �Мухамед Ћемаловић, члан Управе београдског Гајрета. За девојчице je одређено 50 постеља a надборница je г-ца Ирена Јовановић, дугогодишња заводска васпитачица. Ha подизање Дома и његову потпуну инсталацију утрошено je око 3 милиона динара. Добровол»них прилога je добијено у Је д и а о д с п а в а ћ к .. соо а , За првих девет година интерната београдског Гајрета свршило je своје студије и вратило се у народ да му послужи у просвеги и култури свега 108 питомаца. Од њих су 16 свршених лекара, 26 свршених правника, 22 свршена професора, 7 пол,опрувредника-шумара, 3 свршена техничара, два питомца са свчшеном сликарском школом, 7 питомица са свргаеном Учитељском школом и 25 пптомица са свршеном Вишом ванатском школом A ови свршени млади људи неосоорно су непобитан доказ, колика je насушна потреба била остварење и постојање једног оваквог студентског вавода, као што je београдски Гајрет „Осман Ђикићи. Управа београдског Гајрета, 8авршивши срећно и успетно једну своју најпрешнију задаћу: подизање властитога Дома, спрема се^да дана 27 новембра о. г. взврши и cseчано отварање Дома. Том ће се ириликом одужити свима дародавцимаЈи јавно покавати новцу један милион и педесетј* хиљада a у материјалу око 50.000 динара, што чини све га један милион и c t q хиљада динара. М е ^ у прилагачима видимо на првом и највиднијем месту Његово Величанство Краља Александра, који je као осведочени пријатељ и високи 8аштитник свеукупне a напосе муслиманске омладине, битио допринео омогућењу да се видање Дома на време 8аврши. Државна Хипотекарна Банка одобрила je дугорочан вајам од 1.370.000 динара. To чини са горњом сумом 2,470.000 дин. Трошкови до 3 мнлиона попуњени су из готовине београдског Гајрета. Кретање питомаца било je овако: У школ. 1923-24 1924-25 1925-26 1926-27 1927-28 1928-29 1929-30 1930-31 1931-32 1932-33 год. бнло je питомаца „ „ „ „ „ „ „ „ м „ „ в „ 20 30 40 50 питоиица 15 60 „ 20 70 „ 28 70 „ 30 90 „ 30 90 35 100 „ 50 У м и в а о и и ц а и куп ати л о свему културном Београду, да je и муслиманска омладина у погледу модерног и хигијенског становања достигла своје раније преходнике: Студентски дом и остале ^ачке интернате. Podupirife i širife „Gajref' 360 �Dr. Matik Kulenovic: Katedra šeriatskog prava na univerzitetu u Beogradu. U toku kulturnog razvitka naše sredine zabele- žio doktorat i dobio od alžirskog univerziteta naro­ žen je ovih dana jedan krupan događaj. Na pravnom čito priznanje za svoj rad. Гекап g. Spasojević pofakultetu prestoničkog univerziteta otvorena je ka­ delio je zatim reč g. Begoviću i umolio prisutne da tedra za šeriatsko pravo, a posebnim rešenjem M in i­ poklone svoju pažnju pristupnom predavanju ovoga starstva prosvete izučavanje šeriatskog prava postalo mladoga naučnika. je obavezno za sve redovne slušaoce toga fakulteta, M i ćemo, na ovom mestu, za čitaoce „Gajreta" bez obzira da li su oni islamske veroispovesti ili ne. izneti u glavnim, makar u sumarnim, potezima sa­ Tako je ovoj naučnoj disciplini priznato ravnopravno držaj toga predavanja onako kako smo ga zadržali mesto sa ostalim predmetima koji se nalaze u pro­ u sećanju. gramu toga fakulteta. Na ovaj način je najviša proPredavanje g. Begovića ncsilo je naslov: 0 svetna ustanova u zemlji dala neosporiva dokaza i z v o r i m a š e r i a t s k o g p r a v a . U uvodnom koliku važnost i značenje pridaje izučavanju šeriat­ izlaganju predavač iznosi važnost šeriatskog prava skog prava, na osnovu kojega se regulišu familijarni, za našu državu, u kojoj je 7 10 stanovništva islamske ostavinski i zadužbinski odnosi oko milijon i pet veroispovesti. U smislu Sen-žermenskog ugovora o -miru naša je država primila na sebe obavezu da će stotina hiljada državljana naše Kraljevine. se obiteljski i ostavinski odnosi muslimanskog dela U petak 18. novembra izvršeno je svečano ojvanašega naroda regulisati po propisima šeriatskog ranje ove katedre pristupnim predavanjem našega prava. Ta povlastica sankcionisana je i Ustavom od vrednog naučnika g. Dr. Mehmeda Begovića, koji je 3. septembra 1931. godine. Posle toga predavač iz­ kako je poznato, postavljen ^а (jdcenta šeriatskog nosi definiciju šeriatskog prava i prikazuje razliku prava na beogradskom univerzitetu. Toga dana, vJrf između svetovnog prava (kanuna) i verskog prava sati posle podne, dvorana pravnog fakulteta, u kojoj (fikha). Prelazi, zatim, na prikazivanje izvora šeriat­ je g. Begović zakazao svoje; prvo predavanje, bila je skog prava. dupkom puna. Pored .velikog broja studenata ovom v . . . i „ . i , , uBilo je to naročito zadovoljstvo slušati kako značajnom predavanju prisustvovao je celokupni prov , . v Д v, fesorski zbor pravnog fakulteta, na Jelu sa dekanom ova| ,naš ''г'=аш па“ £шк' sa ia l" < f “ ^ e n o g g. Dr. Živanom Spasojevlćem, i znatnim brojem pro- *егшка' a ргеС12мЖи ' str°*°ć°™ d°ktrmara, iznosi svuje misli. — Prvi i najznačajniji izvor šeriatskog fesora sa drugih fakulteta. Među ovima poslednjim prava je Kur’an, koji je za muslimana neprikosnovena bio je prisutan i vanredni profesor za orijentalne objava Božja. Predavač prikazuje Kur’an sa njegove jezike na filozofskom fakultetu g. Dr. Fehim Bajrakmaterijalne i formalne strane i utvrđuje ove kon­ tarević, a od strane subotičkog pravnog fakulteta bio statacije : je naročito delegiran profesor g. Dr. Čeda Marković. 1.) da je Kur’an usvojio jedan deo starog, Od uglednih muslimana, koji žive u prestonici, zapa­ arapskog običajnog prava; žen je referent Ministarstva vojske g. Abduselam 2) Kur’anom su stvorene neke nove pravne od­ Džumhur, urednik Glasnika Islamske verske zajednice redbe koje nisu postojale u tome pravu ; Derviš ef. Korkut, beogradski šerijatski sudija g. Mu3) u Kur’anu ima relativno mali broj pravnih stafa Kulinović, Upravnik Gajretova doma g. Mu­ odredaba i od toga broja jedan deo je dokinut; hamed Ćemalović, imam Bajrakli džamije g. Abdulah 4 ) ima izvesnih pravnih ustanova koje nisu Hadžić i t. d. Osim pomenute gospode ovoj sveča­ predviđene Kur’anom n. рг. pravo kupovine — š u f a nosti je prisustvovao i znatan broj narodnih poslani­ vakufi i t. d.) ka među kojima gg. Mustafa Mulalić, Hazim Čoha5.) Kur’anom je naročito normirano porodično i džić, A lija Selmanović, Husein Kadić, M ilan Božić, nasledno pravo, jer K u i’an smatra porodicu kao Hasan Toromanović i t. d. osnovnu socijalnu jedinicu. U 5 i 15 časova (po isteku akademske četvrti) Predavač izlaže, zatim, da Kur’an pretstavlja ulazi u salu dekan pravnog fakulteta g. Dr. Živan opšte pravne principe ostavljajući kompetentnim fak­ Spasojević u pratnji profesorskoga zbora i g. Dr. torima mogućnost da prema prilikama i vremenu re­ Mehmeda Begovića, burno pozdravljeni od prisutnih. gulišu nastale odnose. Propisi Kur’ana imaju moralni Dekan g. Spasojević prestavio je novoga docenta g. karakter kojima je zagarantovana dvostruka sankcija: Begovića, naglasivši da je on diplomirao sa odličnim sa strane Božje na ovom i na onom svetu i sa stra­ uspehom pravni fakultet u Beogradu, a potom je oti­ ne državnih faktora. Kur’an zastupa u pogledu krivi­ šao na studije u A lžir da se specijalizira u Šeriat- ce princip individualne odgovornosti, a u pogledu skom pravu, gde je iz toga naučnog područja polo- kazne mešoviti sistem: sistem kompozicije i sistem 361 �zastrašivanja, t o su glavne karakteristike Kur’ana pravna škola) koji su osuđivali upotrebu kijasa (kijasi akli-a) i t. d. i t. d. promatranog sa materijalne strane. I ako je ovo predavanje bilo jedno stručno, Ispitujući Kur’an sa njegove formalne strane predavač iznosi da je Kur’an objavljivan u rimova­ uvodno predavanje u. studij šeriatskog prava, u ko­ noj prozi na arapskom jeziku. Njegovo objavljivanje jemu su mnogi termini i izrazi za veliki broj slušalaca b ili potpuno novi i nepoznati, ipak je g. Begoizvršeno je postepeno prema razvoju svesti prvih muslimana. Iza toga predavač je govorio o kodifika­ vić uspeo da do kraja izlaganja održi svoj auditorium u punoj napetosti. Zaobljeno u jednu celinu ovo ciji i podeli Kur’ana. predavanje pretstavlja uistinu jedan uspeo uvod u Drugi izvor šeriatsko-pravne nauke je s u n e t . šeriatsko-pravnu nauku, koju će g. Begović da raz­ U svome izlaganju g. Begović podvlači razliku koju pravi islamska nauka između suneta i Kur’ana. On rađuje u svojim budućim predavanjima na poverenoj govori opširno o ovome izvoru i prikazuje kakve su mu katedri. Čestitajući od srca našem vrednom na­ učniku na ovom zavidnom uspehu, mi gajimo nadu zloupotrebe nastale, iza smrti Pejgamberove, širenjem apokrifskih hadisa. Govori o velikim sakupljačima da će on, kroz najkraće vreme. znati uzdići ovu na­ autentičnih hadisa i na koncu izlaže značenje poje­ uku na onu visinu koju prestonički univerzitet i naša dinih pravnih ustanova u našem pozitivnom pravu, muslimanska zajednica od njega očekuju. Imenovanjem g. Dr. Begovića za docenta ove koji se osnivaju na ovome izvoru šeriatske nauke hoyoosnovane katedre najviša prosvetna ustanova u (vakufi). zemlji je, na kategoričan način, obesnažila onu beTreći izvor šeriatskog prava je i d ž m a i - u m e t , to jest saglasnost priznatih islamskih pravnika u somučnu kampanju, koju su izvesni pojedinci iz rejednom pitanju. Predavač govori o značenju ovoga cUjva naše starije ilmije, sa prozirnom tendencijom, izvora i nalazi njegovo opravdanje u ovim hadisim a: poveli proti njega. Pod uplivom tih pojedinaca done­ 1. ) „ N a u č n i c i su n a s j e d n i c i B o žsena j e g je i ona kolektivna anatema proti jednog nau­ čnog rada g. Begovića, koji je bio prožet dubokim p o s l a n i k a " (el ulemaeu ^eresetul embijau). osećanjem i ispravnom naučnom doku­ 2. ) „ M o j a s e z a j e d n i c a n e ć e s l o religioznim žiti u j e d n o j z a b l u d i " (la idžtemiu umeti fi dala- mentacijom. Ova prozirna kampanja tih pojedinaca leti). koja je, na žalost, im ala dejstva kod naših vrhovnih U toku daljeg izlaganja predavač govori o na­ verskih faktora, nije ostavila nikakvog utiska na čla­ učnicima kojima se priznaje pravo tumačenja Kur’ana, nove onog drugog merodavnog foruma, koji sačinja­ o poteškoćama koje su u ovom pogledu u praksi va akademski senat beogradskog univerziteta. I g. nastajale i t. d. r } Begović imenovan je docentom. Njegovo pristupno Četvrti izvor šeriatskog prava je k i j a s (prav­ predavanje koje je, sa svojom brojnom i biranom na analogija). 0 ovom izvoru predavač govori vrlo posetom, dobilo naročito svečan karakter, dalo je iscrpno i prikazuje zloupotrebe koje su odatle pro­ ovom zaslužnom naučnom radniku punu satisfakciju izlazile. Govori zatim o reakciji zaharija (posebna za one nepravde koje su mu učinjene. E. Miralem Naša duhovna i svjetovna inteligencija Polemika između naše duhovne i svjetovne inteli­ gencije koja je obilježena kao konzervativna i napred­ na nastavila se je u listu »Gajret« iza dosta dulje šut nje. Tretira se problem našeg kulturnog i nacionalnog razvitka te rada pojedinaca i grupa u raznim lu šim kulturno-prosvjetnim institucijama a naročito u vakufu Ja sam u ovoj polemici već uzeo učešća i iznio moje poglede u jednom napisu u „Gajretu". Veseli me da je moj stav i moje pisanje bilo tako iskreno, taktično i po mogućnosti objektivno, da ni jedna strana nije imala šta da mi ospori ili da se ozlojedi. I ovaj put sa istom željom, samo da poslužim dobrom cilju i interesu našeg kulturnog napretka, dajem i ovaj rad. U 18. br. ov. g. „Gajreta" objelodanjen je jedan napis „Odgovor ilm ije" sa potpisom Ibnul-Ajn. K o je 362 taj Ibnul-Ajn meni nije poznato. Da li je on iz redo­ va ilmije i da li govori sva naša ilmija na njegova usta i to je jedno pitanje. U svim javnim polemi­ kama, a naročito pri tretiranju ovakovih važnih pro­ blema, običaj je da se ne piše anonimno. Stvar gubi od svoje vrijednosti koja je nepotpisana. Nu pored tc manjkavosti, te anonimnosti, obzirom da pisac voli da govori u ime ilmije, vrijedno je pozabaviti se tim napisom. Ko ovaj problem shvata ozbiljno i ulazi u njega sa svim osjećajem i htenjem da bude nepristran, neće ga taj napis Ibnul-Ajna zadovoljiti, upravo će ga razočarati. Napis je više ličan nego načelan. Piscu kao da je glavna namjera bila da se pozabavi samo ličnošću g. Dr. M. Kulenovića, jednog od glavnih sa- �učesnika u toj polemici, inače poznatog javnog rade- zdrave i napredne jprincipe i stvari iz ogromne islam^ nika. I ako se iz pisanja g. 1. Ajna može zaključiti ske nauke, koje će u ovo današnje doba previranja da je obrazovan i dosta upućen u vjersku i svjetsku koristiti, olakšati i ubrzati kulturno naše uzdignuće. nauku, pa kao takav mogao bi da u ovom problemu Neka stvarno kritikuje i upire prstom na eventualne bude jasniji, opširniji, da uniđe u suštinu stvari, pa pretjerane gestove naših svjetovnjaka, kad nije njihov da obilježi put kako bi trebalo da se radi na našem rad i postupak u skladu sa pravom islamskom nau­ kulturnom pridizanju, on se stvari dodiruje površno, kom. Takav njegov rad će biti pozdravljen i biće od govori o onome što nije važno ni aktuelno, prelazi na koristi našoj islamskoj zajednici. lični teren i tu se u glavnom zadržaje. Metnimo ruku na srce i priznajmo da se ima G. Ibnul-Ajn jedino što se je od cijelog, tako mnogo opravdana razloga, što svjetovna i napredna važnog i obimnog pitanja, kao što je postavljeno u naša inteligencija prebacuje i okrivljuje sadašnju i napisima gg. Dr. M. Kulenovića i M. Mulalića dota­ prijašnju ilmiju radi reakcionarstva i životne nespo­ kao, jest idžtihad-kapija a to baš nije u ovo doba sobnosti. Mi vidimo da skoro u cijelom svijetu islam­ važno ni potrebno pitanje. Da li je idžtihad kapija ski narodi stoje na dosta niskom stupnju kulture i da otvorena ili nije,ne radi se o tome. Radi se o tome su u apsolutnoj većini politički zarobljeni, a znamo da kakva je naša duhovna inteligencija (ilmija) u sada­ je sveštenstvo uvijek imalo presudnu moć u narodu, šnjosti i prošlosti; je li i koliko je skrivila kulturnom pa je sasvim logično da na njeg pada veliki dio kri­ opadanju nas muslimana; u koliko danas smeta ili ne vice za io Žalosno stanje islam kih naroda širom svi­ smeta naše n kulturnom napretku; da li je naša svje­ jeta. Nu što je bilo u prošlosti, treba zaboraviti jer tovna inteligencija ateistički nastrojena u koliko nje­ Se živi za budućnost U interesu napretka naše isl. zin rad nije u skladu sa islamskom naukom i još zajednice ritje da se bori svjetovna i duhovna naša mnogih drugih detalja iz glavnog problema bilo je na inteligencija, između sebe, i da se snaga u to troši. koje se je trebao g. lbnulrAjn dotaknuti.pa da je od­ Treba nastojati da se nađe platforma zajedničkog rada govor doličan — odgovora ilmija. (\ • a ne da se jaz produbljuje između glavna ta dva fak­ Ništa od ovoga svega g. 1. Ajn se nije dotakao. tora naše zajednice. Jedino „idžtihad kapije” i n?što malo litmiice dodir­ Još nešto što je zamjeriti g. ibnul-Ajnu, kao i nuo se je vakufa. Veli da se moraju poštivati želje mnogim drugim našim javnim radnicima, a to je što vakifa, izražene u vakufnamama i da se ne smije u svakoj prigodi kada se govori o raznim problemima ustupiti uprava vakufa svjetovnjacima, jer je. koji zasijecaju u naš život i kulturni razvitak, uvijek poznato da je za vrijeme uprave svjetovnjaka upro­ se mora dotaknuti i uvući ime Mustafa Kemal-paše i pašteno sedam milijuna dinara vakufskog novca. njegove modernizirane Turske. Izgleda kao da sve što Što se tiče želje vakifa, držim da ni onaj naj­ ekstremniji svjetovni naprednjak ne bi imao smjelosti tražiti da se ponište vakufname ili ne izvršuju želje vakifa Nu osim toga mnogo rada ima<u vakufu i mnogo bi se moglo pomoći zgodnim i dobrim radom vakufu, a opet vakufi kulturnom razvitku naše isl. zajednice, a da ipak želje vakifa budu izvršene. Nu, 0 tome ću drugom prilikom opširnije govoriti. Za one netragom iščezle — kako veli IbnulAjn — vakufske milijune, nije opravdano praviti iz­ vjesne aluzije, ni za to optuživati mladu i poletnu našu inteligenciju i kulturne naše radenike Tomu je kriva izvjesna politička klika ljudi, među kojom — budi uzgred rečeno — bijaše zastupan u dobrom broju 1 hodžinski stalež. Stvarna polemika o svakom problemu potrebna je i korisna. U sukobu pogleda i ideja iskrsava istina, nu samo bez ličnih napada i zadjevica. Gledajući na spremu g. Ibnul-Ajna mogao bi dosta korisna učiniti svojim javnim radom za našu zajednicu i ako oponira naprednoj našoj inteligenciji. Samo treba da se malo izdigne iznad razine običnih ličnih polemičara, da ne reknemo — svađalica. Neka iznosi i obelodanjuje se kod nas dešava u pogledu javnog i kulturnog ra­ da l—* kojeg naši konzervativci nazivaju „reformaštvom “ — čini se po ugledu na Kemalpašine reforme i uređaje i kao da je to u nekoj vezi sa modernizi­ ranom Turskom. A baš stvarno nikakove veze u to­ me svemu nem a! Svi se mi dobro sjećamo da je kod nas započeo pokret za emancipaciju žene, za nošenje šešira, odmah iza svršetka rata, kada se još za Kemala nije ni znalo. Spominjem ove dvije stvari koje uostalom i nijesu cilj ni glavne tačke programa na­ šeg kulturnog pokreta, radi kojih se najviše napada. Kemal paša, a da i ne govorim o drugim našim kulturno-prosvjetnim pitanjima, koja ne mogu imati ništa zajedničko ni jednako sa današnjom Turskom. Smi­ ješno izgleda kad izvjesni naši javni radenici odobra­ vaju ili ne odobravaju rad i reforme Kemalove, kao da ih on pita za savjet i polaže na njihov sud! Tre­ balo bi već jednom da se manemo jalova posla, da se ne brinemo za ono za što nije*mo pozvani, nego da gledamo kako će naša islamska zajednica u našoj narodnoj i slobodnoj državi da napreduje kulturno i ekonomski da bar iole držimo korak u tom pogledu za osfalim našim sugrađanima. �Смаилага Ћемалови£ Муслимани у Бугасркој (Наставак) знање. „У балканском рату 1912-1913 го^ диве када су наше војске заузеле родопску област и варобиле армију Јавер паше, наши су официри, војници и на срамоту нашу, свештеници крштавали оружјем и насиљем. Помаке од Алије у Илију, од Асана у Асен. Рушили су зграде, рушили џамије, a стари муслимани погнуте главе и дрхтавих усана, г’оворпли су: „Е, ^аури, не рушите нам џамије, доћи ће дан да их правимо не камењем него ђаурским главама". Дов je муслиманско становништво у Дели-Орману иввргнуто прогонима „Родве заштитеи, дотле су у ново присаједињеним крајевима Бугарске, муслимани ивложени шиканама власти услед нејасних правних односа о својини бемље. Питање власништва у там крајевима било je регулисано 1921. нарочитим ваконом који je неколико пута био кењан и подешаван према шовинистичким жељама водећих кругова, којима je био једини циљ да натерају муслимански елеменат на псељавање. Према одредбама тога закона проглашена су државном имовпном сва она имања чији су сопственици sa време балканског рата побегли и нису се повратили до публиковања овог вакона. Учињеп je изузетак sa оне избегле сопственике који се врате до 27 јула 1925 год. и који буду могли доказати no нарочито^ црописаном поступку, право сопствености. Али je процедура врло вамршена и спора тако да ie врло мали број муслимана могао да докаже своја права и да буде враћен у посед. Турско-бугарски уговор о од 1925 садржи као додатак један протокол који треба да дефинитивно регулише право сопствености. Али погато Бугарска и Турска неједнако тумаче одредбе овога протокола, то се он не првмењује до коначног споравума. Ни Муслиманима који су чистокрвни Бугари, звани Помаци, и који говоре искључиво бугарски није ништа боље; sa њих сами Бугари нривнају да су најпоштенији и најчеститији у сваком погледу од целокупног становништва у Бугарској. Настањени у плавинским крајевима, 6es икакве везе са осталим светом, они су и8ложени мржњи хришћанског становништва и прогонима рђаве администрације, у толико више што со налазе на врло ниском културном ступњу. Због тога je велики број тих Помака ма да ве говоре турски био присиљен да се исели у Турску. Уосталом о насиљима, која се врше над муслиманским живљем, даје интересантне податке бугарски писац Иван Караиванов повнати шовиниста у својој књиви „Национално васпитање". Ћустендил 1931. Ивмеђу осталога у овој књиви налави се и следеће при- * Ha првом конгресу муслимана у Бугарској, новембра 1929 год. донета je резолуција о школама, у којој се каже: a) прирев ва и8државање муслиманских школа несравмерно je велики према непосредним поре8има те неки пут износи 300—400% непосредних пореза које плаћа муслиманско становништво држави. Муслиманско становништво сматра да су ови прирези тако велики једино 8бог тога, да се муслимани материјално упропасте и присиле на исељавање; б) често школски управници повећавају школске кредите, који превавилазе стварне потребе школе; в) школске 8граде и вемља конфисковани су и pasдељени бугарским сељацима; г) муслимани учитељи ввложени су више пута денунцијацијама; в) неколико десетина муслиманских шксла 8атворено je вбог тога, што становништво није могло да плаћа велике школске прирезе или тобоже вбог тога што неке гпколе не одговарају хигијенским условима. Конгрес je у исто време истакао да иввесни чиновници и неодговорне органи8ације чине насиље над муслиманским становништвом, које вбог тога мора да се исељава. У 1931 год. према 8ваничним иввештајима муслимани су имали у градовима Бу* гарске 53 основне школе, a 869 школа no селима (мектеба). Школу посећује 47.254 муслиманске деце, док je број муслимана наставника (урачунавши сеоске хоџе) 1801. Поред тога муслимани имају у Бугарској 27 троразредних гимназија са 1483 ђака и 55 професора. Бугарски јевик, бугарску историју и географију предају у тим школама бугарски учитељи. Већина муслиманских школа не одговара ни ив далека хигијенским условима, јер су вграде ниске, често 6es uposopa �и бе8 патоса. Муслиманско становншптвб вбог слабог материјалног стања није у могућности да гради нове школе, које би одговарале хигијенским условима. Школе ивдржава бе8 икакве државне помоћи само муслиманско становништво. Земљоделски режим пок. Стамболијског ишао je доста на руку бугарским муслиманима, оснивајући бројне муслиманске школе. После пада земљорадничког режима и доласка Демократическог 8говора на власт настао je преокрет. Бугарска je влада желела како тврде муслимански листови, да на сваки начин онемогући отварање муслиманских школа и вато je проналавила равна средства као што су тешки школски приреви, нехигијенске вграде, неиоувдани учитељи и т. д. Затвараље муслиманских приватних ш ксјла ивузев sa време Стамболијског режима, врши се деценијама За вргме балканских ратова затворен je велики број тих школа. После светског рата политика затварања тих школа се наставља. Тако су од 1923 године до данас Бугари ватворили око 250 муслиманских приватних школа у Ооманаазарском и Шумепском округу иако муслииани сами издржавају своје школе 6es вкакве потпоре од стране владе. Муслиманску децу натерују У бугарске школе где их однарођу]у. 1923 године влада je ватворила и једину муслиманс*еу учитељску школу у Шумену. (Свршиће се) Хасан ЉубунчиЛ: Из Плеваља прек& и*дег и Прнбоја у Нову Варош Ha повратку из Плеваља одри^али смо у Рудом неким местима пут je просто усечен у стену. која конференцију са неким Гајретовим пријатељима-у—-qe нашоси на пут и пзазива страх и језу код проГајретовој читаоници, у којој има леп тамбурашки лазника. Доле, под нама, у неколико десетака меia у дубокој јарузи, тек бисмо no гдекада углезбор и која се налази. «а лепом месту у ва| по који млин, иначе je долина Бистрице врло Необично леп дојам учинио je на нас либера; слабо насељена. Пред самом Новом Вароши насевредни прехседник 90 годишњи старац г. Ибра: љеност се нешто повећава. Ћосовић. И ако јесуспјех материјални Џ ] прошле године био слаб„ ради опште кризе, ми верујемо, да ће агилност садањих чланова одбора уклонути све препреке, које сметају, да се получи добар успех. У разговору о Гајрету и његову радууРудом сачекали смо и воз, који нас je повео према Прибоју уз Лим. У Прибоју смо се обавестили о животу п раду Гајретовом од нашега повереника г. Праше Захира трговца, који са својим резоновањем просто задивљује, и кога необично боли, што Гајрет у његовом месту не може лепо да цвета услед опште кризе. Ми смо впак стекли дојам, да ће Гајрет у Н ова Варош Прибоју процветати, јер то обећају љубав u разумевање г. Праше. Кроз Зебиновац унишли смо у Нову Варош. Из Прибоја смо пошли лаганим успоном уз Куће су старог стила босанских дрвењара. Покривене су шимлом. Око кућа су ограђене авлије, a Лим. Романтична долина Лима необично je лепа и башча има врло мало, јер надморска висина не допуна лепих природних појава, које су нам се испред звољава успевање сваковрсног поврћа. очију редале. Ha петом километру одваја се пут за Нова Варош добила je свој назив после пожара иознату прибојску бању, a на двадесетом, код ушћа који се je десио кад je Карађорђе ове крајеве оБистрице у Лвм, одваја се пут уз Бистрицу за Но- свајао. Веле, да се je давно некад ово место звало ву Варош. Taj пут je нов и недовршен, јер на ммо- Дервента. До пре 100 година ово место je важило го опасних места нису још поставили колобране. као грговачки центар на калдрмисаном путу који je Ha том путу смо видили много сиромашног света, спајао Травник са Цариградом. Ha ту пијацу су докоји тучом камена зарађује хлеб свакидашњи. Ha носили из читаве околице разну робу. 365 �Нг,ву Bapoin очекује лепа будукност, ако се успоставе боље везе саобраКајне, јер je зрак леп, na би место могло да служи за ваздушне бање. Необично je симпагична појава братске слоге и сношљивости, коja влада међу браћом двеју вера — православним u муслиманима. Ta њихова слога има свој корен у прошлости. јер су стално једни друге чували u бранили м никада се једни другима нису замерали. Гајрет у Новој Вароши нма лепу читаоницу, кроз коју, скоро сви чланови, сваки дан бар no je- данпут npoby. Интимност и повезаност између члапова похвалва ie. A кад засвира шихов та«бурашаа чбпо онда nDocTO заборавите, да сте у Једном забаченом месту. И у овом Ке месту Гајретона засада лего процветати јер има људи, који су врло вривржени I ajрету и који Гајрет i скрено воле. Остављајући Нову Варош све су ми више бледили ocehajn, које je цзазивала интимност, a ja сам се све више увлачио у се што смо дубље продирали у осамљену долину Бистрице. (Наставике се) ГаЈретов гласник Гајретове приредбе Величакствена свечаност Београдског Гајрета Свечано отварањ е дома^ Б еоградског Г ајрета „Осман Ђ и к и ћ 1* Београдски муслимани имали су последњих дј нарочито задовољство да присуствују двем! муслиманекпи свечанослчша. које вмају општн за све муслпмане у^Краљевини. Тек неколш после приступнос предавања госп. Др. М. БеговЈ да je п формадно заузео катедру Ш ериатског^ на београдском Унвверзптету и којем je присуствов! духовна елита Београда, про<Јлавл,ена je ј< ш јед1 манифестација не мање значајна и корпсна. У недељу 27 новембра отвофен je на најсвеча нијп начин Дом Београдског Гајрета „Осиан Ђикаћ" као круна вишегодишњег напорног рада његових прегаоца, као понос свих муслимана у Југославији и као опомена себичним и стерилним како се најбоље слу жи народу и државиОва хумана установа сазидана ситним прилозима добрих муслимана и патриота из Београда и дру" гих крајева, данас je најбоља муслиманска задужбина на,савременији вакуф за збрињавање оиладиве жељне науке, која je до скора na донекле и данас сматрана антиисламском и јеретичком. Ta je фама дефинитивно сахрањена победом знања и светлости над мракои, што je потврдио у свои говору упућеном омладини стари Хаџи Реис еф. са речима: „Ислан цени науку и учење те даје предност ученвм пред осталии људвма у вођењу послова своје заједнице...* Свечаност отварања Дома била je такођер манифестација Гајретове идеје која je дошла до изражаја на видан начин приводећи у дело некадашњи сансирсматнвх студената. To je још један конкретан при366 мер како треба реализовати све економске и моралне предности које припадају општем добру наших муслимана. Многоструке приче позваних и непозваних о нашим актуелним проблемвма празне су речи као што je неалодна и дуготрајна борба двају подељенвх табора који сваљују сву одговорност на свога противникз. Саио овакав рад као што je Београдског Гајрета, ,алеко од сваког полемизирања, нетрпељивости u глоомогућиће да се пође бржим корацима путем (апретка и препорода. Од коликог je значаја ова прослава за сам Београд види се no томе што je н»ој присуствовао великл број најугледнијвх личности из Престонице. Тачно у 10 часова пре подне у велвкој сали новосаграђеног Домд отпочела je свечиност у присуству Изасланика Њ . В. Краља армвјског генерала госп. Милана Јечменвћв, првог ађутанта и његове преузвишености Хаџи Хафвз Ибрахии еф. Маглајлвћа, Реие-ул-улеме. Између осталвх угледних гостију бвли су присутни: Господвн Др. Влада Петковић ректор Универзитета са професорвма гг. Др. Фехимом Бајрактаревићем и Др. Миланом Бартошем( затим Др. Хамдвја Карамехмедовић министар без портфеља, Др, Авдо Хасанбеговвћ ппретседник Народне Скупштине и претсједник Главвог одбора Гајрета, сенатори гг. Емило Гаврнла, Осман Ввловвћ и Др. Урош Крул>( народни посланици гг. Шукрија Куртовић, Мустафа Мулалвк и Омер Кајнаковић. Изасланик Мин. просвете Госп. Др. Главинвћ, взасланик Мвн- војске и морнарвце ђенерал госп. Ђорђевик, први секретар Чехо_ словачког пославства госп. Др Сатмари, взасланвк Кола Српсквх Сестара гђа Продановвћ, изасланвк .Просвете госп. Др. Душан Пелеш и взасланици многвх другвх муманнх и нацвоналних друштава. Свечаност отварања Дома почела je говором Реисул-улеме који су првсутни као и дову стојећи саслу* шали. Ревс-ул-улема je рекао: �Говор Реис-ул-улеме. Веома сам задовољан што ми се пружила ова прилика да суделујем у свечаности отварања овог лепог и импозантног ђачког дома и да том приликом упутим неколвко топлвх речи сакупљеној омладини, тој вади и узданици нашега народа и отаџбине. Дарежњпвости добрих и племенитих људи, радом и напорима искрених родољуба, подигиут je овај Дои и посвекен нашој омладини која се бави наукои. Наука je моћ и извор мудроети, која открива све истине и омогукава човеку да на првом месту уаозна ону апсолутну. највећу и најсавршенију истину, Бога Џеллешану-ху, његова велика дела и чудеса. Таквим упознавањем долази се до правог верозања у Бога, које даје све оно што јс лепо и племенито у човеку П О л а гњ е т е м е љ ц а кам бпнн. Ви Једва чекате момент када кете моћи развитн делатноет за добро Краља и отаџбине. Ако ви докажете својим делима да сте религиозни и морални, да сте карактерни и честити, онда се о вама може говорити као о људима који су у правом смислу социални, који имају право да се у народу истичу као његови вођи. Уверен у вашу добру вољу, родољубље a исламску свес-г, држии да ke овај Дом под Божјом заштитом одисати духом братства, љубавп и толеранције п ваше благодарности преиа онима који вас уче и труде се да што боље и угодније дане у њему проводите. После тога Реие ул Улема изговорио је н а а patiCKOM језику нарочиту молитву — Дову, коју je он написао специално за ову свечаност. У Дови се му- н а Б е о г р а д . Г а јр е т а „ О с н а н Ђ икића** у м а ју о в е го д и н е . јако и живо, високо и узвишено, једнои речи све оно елимански поглавар моли за Краља, народ, отаџбину, што човека чинн узорним у побожности и иоралу, ка- среку и напредак. рактеру и поштењу. Прегседник Београдског Гајрета ђенерала госп. Затим се Реис ул Улема обрака омладини и Ђура Јоевфовик потом je одржао патриотски говор у вели: коме je рекао: — Ти cef омладвно, налазиш на стази науке и Говор прстседника Београдског Гајрета госиодипа тежиш да се наоружаш солидним знањем, окптиш мо* Ђуре ЈосифовиЛа ралнни врлинама онако како то потребе нашега наГосподине ђенерале, изаславиче Н>еговог Велнрода и отаџбине траже' јер ви сте ти неииарн и бучанства Крал>а> господо мпнистрп, Ваша преузвишедуки просветитељи нашега народа. Ислам цени науку и учене те им даје предност ности, господо преставнвци и изасланици, господо u пред осталим људима у вођству послова своје зајед* госцође. нице и тражи од њих да се од тога не устежу. Београд, наше национално средиште, срце наКако видите, иила моја децо, вас чека велики шег културног живота и политичког опстојања, био задатак( да предузмете улогу народних вођа и про- je још давно пре уједињења духовни центар, жариште светвтеља и да се тако одужите свом роду и отаџ- нацноналне свестп и веснпк блиске слободе. 367 �Mama брака ca сввх страна наше данаш8.е простране и драге нам отаџбине упирали су поглед и полагали своје наде у Београд као звезду водиљу п као мајку слободе. Они су увек веровали, да ће овај град постати престоница моћне државе, то се осећало једнако у Црној Гори, Боки, у Војводини као у Босни, у Хрватској као у Словеначкој, Далмацвји и Херцеговвни- У свима оввм покрајинама пробудила се национална свест која je својом џвновском моћи и заногом рушила пред собом препреке и прсбудила наду у најзабаченијим крзјевима у скоро ослобођење и уједињење Југославије. Омладина била je највзразвтији преставннк и израз овога заносг. Омладина je веровала в страдала за идеал националног ослобођења који je вспуњчвао њихову душу и њихов рад. 0 томе најбоље сведоче многобројни процеси и запостављане националне омла* дине ca стране непријатељских власти. Ни наша браћа исламске вере нису заостајала, и они су свој нациовалви понос и свест показали у борбама против непријатеља. Из њихових редова створила се једна јака група свесне и борбене омладине. која je ca омладином другвх вера радила на делу национ-лног буђења в васпвтања. Ова je омладв^а била загрејана борбенвм духоМ| уверена да tie слоб »да не поклања нвтв добвја већ се она осваја, задобија. Највзразптнјн преставнвк ове групе код.наше браће всламске вере бво je Осман Ђвкић, који je преставл.ао олвчеље нацвоналве свести в напора. Кроз његове песме провејава дух јаког и непоколебввог веровања Цу скоро ослобођење и уједвњење. Оа ca својии песмама будИ надионалну свест в храбрв у раду за народно з( зблвжавање в подвзање. Ta се свест најбоље сцртава у овам ствхивш ивима пунвм вскрене наде, ч«жње в заноса којв гласе: „Ено сввће зора и ко златни савци, просвпљу зраке свјетлости и моки, да и нашв сура загрвју се станцв, послвје дуге таме, послвје дуге ноћв“. „Ох не плачв ввло утрв горке сузе, јер век сунце мвло в наше се рађа, брат се с братом грлв, престануке свађа- . С вером у Бога, мудра владаввна блаженопочввшег Краља Ослободвоца, Његовог Велачанства ГГетра I. и нашег омвљеног в ввтешког Краља уједвнвтеља Александра I., војнвчки подввзи в победе српске в југословенске војске, које су задвввле првјатеље в непрвјатеље, све ово довело je наш народ до Ослобођења и уједвњења. Алв ту се нвје стало. Ту нвје извршена н»ционална мвсвја. Она се једноставно претворвла вз револуциоварне мвствке у мврнв стваралачкв рад. Ту je опет предњачво Београд, јер je псчео пре него што je всцелво своје сопствене ране да мвслв и 368 ради за своју драгу оиладвну. Он, хтео je да узДигне свс наше крајеве на исти степен културног и економског стварања да ое тако наш народ може успешно развијати упоредо ca другвм народима. у круговвма београдсквх културних раднвка понвкла je такођер мвсао да велвку пажњу треба поклањатв нашој браки исламске вере, a нарочито њвховој омладвни која ke бити носвлац националне свеста и културног стварања! a свгуран мост и спона нагаег зблпжења в једвнства. Овп културни раднвци такођер су увиделв, да исламска омладвна која долази у Београд на студвје оскудвјева в дошли су на племенвту мвсао да ту омладвну треба помоки и заштвтитв. Ta je замвсао нашла свој взражај и остварење у годвнп 1923. кад je створено друштво Београдски Гајрет „Осман Ђоквк . Ово je друштво добило вме Османа Т>иквка да омладвна у њему ввди узор националне свести и оличење несебвчног рада и стваралачких напора за народно васпвтање. Семе посејано, пало je на плодно тло в дало je за оввх девет година добрвх плодова међу којима и овај дом, чвје отварање данас свечано славимо. A за његово стварање вмамо на првом месту да благодарвмо нашем највекем добротвору Његовом Величанству Крал>у ^живео и дуготрајно одобравање). Так) всто благодарвмо велвквм добротворвма и првлагачвма вз Херцег-Боснв| Београда и осталвх нашвх крајева. Благодарвм и престоничкој општвнв, која нам je подарила бесплатно земљиште за овај дом од 1395 м*. Благодарвм Његовом Величанству Краљу и свима драгим нашвм гоствма, који су лачно вли прек) взасланства својим црисуством увеличалв ову нашу свечаност. (говор je бурно поздрављен). Госп. Јосвфоввк прочвтао je телеграм упукен Њ В. Краљу, који гласи: Његовом Велвчанству Александру Југославвје Првом Краљу Београд Управа Београдског Гајрета „Осман Ђиквк" првлвком прославе свечаног отварања Гајретова домапоздравља свога највекега добротвора Нзегово Велвчан* ство Краља в клвче вз дубвне душе: Живело Њ е_ гово Велвчавство Краљ Александар ГГрви и Његов Узввшени Дом! Претседнвк Ћурађ Јосвфоввк Чвтање телеграиа Њ. В. Крал>у пропракено je одушевљенвм поклвцвма Краљу в Његовом Доиу. Пошто je хор пвтомаца и пвтомаца отпевао народну хвмну отварање Дома поздраввло je неколвко делегата. Директор вакуфз у Скопљу госп. Хасан Ребац изручује поздраве Вакуфско-иеарифског већа, Дирекцвје u ових муслвмана Вардароке л Зетсве бановиие. Госп. Ребац каже: �— Муслиманц на Југу без обзира на националну припадност виде у овој свечаносии остварење једног врло великог ако не и највећег еакуфа, који noчпва на љубави Боограда, и коме je цил> да васпита младе генерације југословенских муслимана на извору наше држевве и вациовалве мисли на извору вајвв' швх културних и просвесних установа, где ke, спремајући се стручно за свој позив, упознати с Југославенима са свих страна и научнти се међусобвој л>убави и трпељввоств. Од ове велвке задужбвве има већ видннх резултата, a у будућности ke их бити још много више. Врло леп и темпераментан говор одржао je народни посланик г. Мулалић. Он je између осталог рекао: диио, да то беше добро, јер се из оваке удаљености могасмо спознати и јер радом наших националних прегаоца и неимара, с једве и Гајрета с друге стране, бацисио се у братски загрљај тако чврето тако г чеввто. да се ввше међу нас нвшта не може поставвтв. Ввше међу нама нема препреке нв приговора. Све недаће прогалости првписасмо немвновности судбвне в за хатор будуке среће, предасмо забораву. Православље нв вслам не деле нас впше, в једно в друго уједвњује нас у заједначком нацвоналном вдеалу. Она ввтка мвнарета, која тако дввно u тако чаробно красе нашу отаџбвну! наша су, наша нациоонална. јер су в она знак духовне снаге наше pače, као што су нам заједнвчка својвна оне релвкввје надвоналне нам моћи и славе, сачуване no Иоздравни говор народног посланика госп. МулалиЛа класвчном Југу. Са једнвм в другвм наша бвстра в Господине изасланиче Његова Велнчанства Краља, несебнчна национална свест поносв се a дичи. много поштоване даме и господо! И ево нас на заједнвчком мосту. у драгој нам Било je у хисторији народа, према којима je * престоници, у овом белом националном храму, делу судбина била заиста свирепа; било их je који еу трнашвх.ду^отрајнвх вапора, храму, којв данас блештв пели тешка искушења, доживљавали трагедије, a и светлом славе заједначке нам прошлоств, које блештв васкрсења, a било нх je в који су чак нестајали, засветлом узвишеног лика нашег Краља, да поделчмо тирали сваки траг, прогутала их je асвмвлаторска абратска дужности на сачувању асторвјских тековвна ждаја јачег, већег n мокнијег твранвна, да um нпсу в взграђивању наше будућноств в да делвмо братски остала ни парампарчад органског ни духовног. Судбина нашег народа као да je била кроз пуних пет све мвлоств, које у взобвљу взввру вз очввског срца векова уклета. Наша искушења грновитим путем ва- узвишеног нам Крал>аЕво сам и ja обдарен сгећом да овом свеч иом скрсењу превззпђоше мок човека и уђоше у легевду херојства. Патили смо обоји. И онн потлачени п они часу првсуствујем као делегат Глзвнвг одбора Гајрета вз Сарајева, да Вам донесем поздрав Херцег-Босне фаворизовани; потлачени одмах непосредно a други трајно и поколењима. Зар није трагично и уклето и да се са вама поклонвм онвм тешквм напорвма нарађати се на једној груди, отхранвти се једним мле- жвх прегаоца, да неимарвма овог дома вз кога ke взком, однихати се у једној колевци и одгојити једном вврзти еманација свега онога, што je лепо, племенито, мајчинои слатком песмом, a не познавати рођеног бра- •1 обро, здраво и национално, свега што je Богу и Кра* та, гледати га за туђвна и не видети у њему исто- љу мвло a домоввив в нацвјв подобно и корвсно, у ветности крви и језика. Зар није страшно, кад се на вме многобројног Гајретовог чланства у ивјелој Крато мисли вама данашњим поколењвма стаје дах и ле- љеввнв свесрдно чествтам в да вашој омладввв зади се крв, једнои мајчином ри;ечју вређати срце бра- зажелвм, да вастава нате дело вствм еланом, встим та и у служби туђвва чак пролевати и братску крв. завосввм вдеалом, евтузвјазмом, да још сважввје в Зар није жалосно кро8 векове дизати туђу славу и крепчвје вего ми, корачи сволуцијом в препородом у давати туђиву своју дивовску снагу тела, духа и ума? златву будуквост, носекв у чиствм ерцама амавет: Зар није уклето кроз векове се не моћи код једног Све за Краља и Отаџбвву ! језика споразумети с братом? Говор г. Мулалвка je био ввше пута прекидан To je хтела судбина и тако je морало бати. Мо- бурввм одобравањем и поклвцвма. жда je и морало тако бити да доживимо ово што даПрославу je поздравила врло топлвм речима гђа нас вмамо. Продавоввк у вме Кола Српсквх Сестара. У вме nIIpoЈедно je било cpeka: свете“ поздравво je госп. Др. Пелеш. Пошто су свршепв поздраввв говори мјешоввУ дубини наше замагљене потсвести говорило нешто јако, нешто велико, моћно, нешто исконско, ра- тв хор пвтомаца и пвтомвца отпјевао je веколвко врено, што нам je улевало у срца одвратност према ту- ло добро увјежбанвх првгодних п';есама под дврвгова* ђину и његовој асимилацији, што нас je бодрило на њем госп. Бравка Драгутивоввка ваставввка музвке. борбу, И ево векови прођоше, a ми благодарећи томе Гђвца Сафија Филвповик питомаца отсвврала je ва живои исконскои нагону, сачувасмо све лепе особине клаввру са велвквм успјехом једву тачку. Иза заврсвоје pače. Велвке културе( чвје je поприште бвло шеве свечавости гоствма je сервврзва богата закуска наша домоввна, бацвше нас у две крајности али ви- у једној од дворава дома. 369 �У току евечаности приспео je велики број теле* грзфских честитки Управи Дома између којих ћемо навести неке: Сарајево — „Учествујући духом у Bamoj прослави желимо да Дом као дело братске љубави Београда и дело несебичног и преданог рада Гајретових радника остане вечитим спомеником братства и жр 1 ве за национални и културни програм наше лепе Југославије. Честитамо и живели! Хусеин Бркић, Азиз Сарић, Др. Заии Шарац, Др. Јусуф‘Тановић Шериф Бубић и Шефкија Бубић“. Сарајево — „Доцкан обавештени о свечаном отварању Дома жалимо^што не можемо присуствовати те Вас срдачно поздрављамо и уверавамо да смо сви идејно с Ваиа са жељои да Ваш рад дочека што бо ље успехе на националном и културном пољу.' Вапти бившв питомци, професори: Капиџић, Дрљевић, Ножић, Ђурик, Бубић Мурсел, Инжењери: Башагић, Ха сандедић, Хреља, Чокић, Вуковић, Дубравик, инспектор вакуфа Бубић. судије: Лукачевик, Суџука, Ђе мерлик, Ристик, Поповик, доктори Софтик -и.Идризбеговик . Бан>а Лука —^ У име Вакуфско меарифског Be­ ka поздрављам најтоплије отварање Дома драгог Бесградског Гајрета, захнаљујем прегаоцима који су омогукили његово стварање и желим да наша омлади* на нађе у томе Дому уточишта и потетрека у служби своме народу и Краљу. Суљага Салихагик. Крагујевац — сУ име грађана града Крагујевца поздрављам велико и племенито дело Управе Гајрета и желим пун успех на великом народном послу у но воме Дому. Претседник опттпне Војислав Калановик. Мевлуд Женског одбора Гајрета у Мостару Ha 13 овога мјесеца Женски одбор Гајрета у Мостару прославио je на врло свечан начин рсђење Мухамед пејгамбера у просторијама Гајретова интерната. ГГросторије Гајрета биле су нарочито украш-'не и удешене за ову прославу. И ако je време било вр ло рђаво ипак ову прославу посетиле су наше најугледније породице. Мевлуд je учсла госпођица Рухија Диздаревик, која je својим топлвм и милозвучним гласои изазвала код присутних многу сузу. Can ирибор и све трошкове око мевлуда преузела je добровољно председница одбора госпођа Ћамила Капетановик, супруга нашег пријатеља и Гајретова радника госп. Хусе Капетановика, директора Духанске творнице. И овом приликом сматрамо својом дужношку да се .у име Гајрета захвалимо нашој вредној председници на прилогу и пожртвованом раду. Добровол>не прилоге дароваше: no 100 динара госпођа Фејик, госпођа Табаковик, и госпођа Хакало, no 50 динара: госпођа Хаџиосмановик, no 30 двна. 370 pa: госшфа Кајтаз, no 20 динара: госпођа Ђикић, гоепођа Бијегик, госпођица Мехмедбашвћ, Џемила Ћвшаћ, гоепођа Сефић, no 10 дниара ročnoga Шегетало госпођа Хаџирапшд, ročnoga Хаџшшеровик, госпођа Калајџић, гоопођа Салаховић, ročnoga Такмаковић, (једну махраму) госпођица Курт, гоопоЈјвца Мрав госпођица Бркић, гоопођица Драче, госпођа Чевро, roč­ noga Хрвић, госпођа Требовик, и гоепоЈјИца Kojnh, no 5 динара ročnoga Шегетало, ročnoga Пптић. госпођида Колудер, госпођа Жуљевић, Ђикић, Капетановић. Чвсти ириход взноси Дин. 586. Скупштина Женског одбора Гајрета у Мостару Ha 20 овога мјесеца Женски одбор Гајрета одржао je своју редовну годишњу скупштину у просторијама Гајретова интерната. Испред мушког одбора као делегати прасуствовали су i t . Слипичевик и М. Алпкалфик. -^}купштина je била добро посекена. Претседница госпођа Ћаиила Капетановик отвара скупштину и зчхваљује се присутним на одзиву и поеети. После поднешених извештаја секретарице и благајнице одржао je наш старина Хаџи Ибрахим Слипичевик кра~ так говор у којем je нзнео важност Гајрета за нахп економски просперитет, a напосе за просвекивање нашег женског подмлатка. После тога прешло се je на избор управе и једногласно су изабране следеке госпође и госпођице: Претседница госпођа Ћамила Капетановик, потпредседница I. госпођа Сампја Курт^ потпредседница II. госпођица Шемса Ка таз, секретарица: Шерифа Колудер, благајница Атпфа Курт, одборниде: госпођа Вргора, госпођица Фахра Хаџиосмановика, гиспођица Зејна Омерагик, госпођида Атифа Тоикик, Ремза Бехлиловик, у надзорни одбор госпође: Т>икик, Имамоввк и Кајтаз. Oživljenje Gajreta u Odžaku Budući je u posljednje vrijeme bio rad za Gajret u Odžaku skoro zamro, to je otputovao član G’avnog odbora Gajreta g. Esadbeg Alibegović iz Dervente u Odžak u svrhu oživljenja toga rada. Na njegov predlog sa ziana je skupštna članova i prijatelja Gajreta, a uz potpo­ ru g. poglavara ispostave Guz ne, u prostorijama Musli­ manske čitaonice. G. Alibegović je prisutnima održao govor, razložio im svrhu dolaska, progovorio im o Gajretu i upczorio ih na potrebu da se nastavi s ra­ dom. Nakon diskusije zaključeno je da se zasada iza­ bere akcioni odbor, koji će upisivati članove i nakon upisa dovoljnog broja sazvati skupštinu i izabrati mjesni odbor. Na Samoj skupštini upisano je oko 40 Članova, osim ranijih. U akcioni odbor su unišla gg! Ibrahim Brk'ć, Sulejman Rasmić, Džemal DžananoviĆ, Sulejman čeliković, Nazif Hodžić, Safvet Borić, Nedžib �Dejanović, Safvet H. Efendić, Mustafa Jupič, Gojko Guzina, Hamdija Šaćirović, Sejfudin Maglajlić, Huseinbfg Kapetanović. Akcioni je odbor obećao da će s«kupiti barem 2500 kg hrane Iza loga je g. Alibegović u društvu sa gg: Halilovićem i Đurom Plećašom, dlanovima mjesnog od­ bora u Derventi, otputovao u’ Jakeš, gdje su također održali sastanak i odredili ljude, koji će nastaviti sa sakupljanjem hrane. Prilikom sastanka sakupljeno je 1500 kg kukuruza i nešto graha. Gajretovi pitomci u Bihaću u radu za Gajret Glavni Odbor Gajreta u Sarajevu starajući se o tome, da se njegova omladina po internatima vaspita i sprema za budući život i opštekorisno djelovanje u našem narodu riješio je, da se u njegovim interna­ tima osnuju mjesni odbori Gajreta. Tako su i pitomci ovdašnjeg internata održali svoju osnivajuću skupštinu dana 8 oktobra 1932 i izabrati svoj odbor na čelo koga su došli kao: pretsjednik Esad Tašahć i potpresjeđnik Safvet Čengić, maturant. Kao sekretar Her­ cegovac Adem i blagajnik Munib Dubićanac, sedmcškolci a ostale funkcije poptfnili' su pitomci prema društvenim pravilima. Izabrani odbor riješio je, da u toku godine održi više kućnih sijela sa biranim programom za članove i članice Gajre a, čime da doprinese Gajretu moralne i materijalne koristi. ^ Tako je 12 novembra ov. god. priredio ргт---- : jelo sa programom za članice Gajreta. U lij ukusno dekorisanoj sali sa pozornicom, izveden je program pred dupko punom prostorijom našeg žen­ skog svijeta. Program se je sastojao u slijedećem: 1 Pozdravnu riječ održao je pretsjednik Esad Pašalić, pretstavivši publici organizaciju pitomaca i značaj ove Gajretove akcije a ujedno zahvalivši se našim uglednim hanumama na pažnji koju su uvijek pa i sada ukazali Gajretovoj omladini, završivši svoj govor sa poklikom Nj. Vel. Kralju i Kraljeviću — Protektoru Gajreta. 2 Zatim je pitomac Hercegovac Šefik, V razred recitovao pjesmu „Otac“ od Voj. Ilića ml. 3 Potom je pitomac Čekić Safvet, maturant z veo monolog „Trajče travar", na zadovoljstvo publike. 4 Iza toga je uslijedio pozorišni komad „Zlatni bardak* od Muratbegovića, kojeg su izveli pitomci: A. Humo, E. Pašalić, S- čengić, M. Ljubović, M. Dubičanac, koji je bio nagrađen aplauzom. Poslije programa produženo je sijelo uz crnu kafu i igranku sve do pola noći, kada su se mili gosti razišli svojim domovima izrazivši želju, da se ovakve priredbe češće obnove. I ovom prilikom naše hanume sjetile su se Gaj­ reta sa prilozima, među kojima napominjemo: Raziju Ili hanumu Softić Din 20; Ašiju hanumu Krupić i g-đicu čelebiju Krupić Din 15; Vasvu hanumu Jusufhodžić, Fatimu hanumu Krdžalić, Sejidu hanumu Redžić, te gospođice: Diku i Ekiku Ibrahimpašić i Šahu Redžić po 10 Din; i ostale, na ćemu neka im je najtoplija hvala. E. Pašalić. I. Прослава Гајретова дана у Невесињу. Како сваке, тако и ове године, месни одбор Гајрета у Невесињу са својим члановима прославио je 6. септембар, као Гајретов дан, ва тај начин, што су тога дана распродаване Гајретове значке no изласку вз џамије и што je имам матичар г. Мушановић пре дове проговорио неколико речи o звачају 6. септеибра за „Гајрет". Пошто je тога дава било кишовито време, одложен je Гајретов теферич за недељу, дне 18 септембра 1932. II. Гајретов теферич у Невесињу. Месни одбор Гајрета и Гајретове читаонице у Ннвесињу прпредио je у недељу, две 18. септембра 1932 на месту зв. „Соларевива“ Г»јретов теферич на коме je било присутно око 4000 душа. С обзиром на многобројну посјету тога теферича, можемо нагласити и подвући, да je Гајретова идеологија примљена код грађана и сељака са симиатијама. III. Р ад месног одбора Гајрета у Невесињу око сакупљања хране за „Гајрет" Ha једној од својих седница, a схвакајуки тешке материјалне прилике, у којима се налази nГајет“ око збрињавања муслимвнске сирочади закључио одбор, да се одмах пође кроз села и з .тражи помоћ у храни. До сада су претседник г Коркут Дервиш, подпредседник г. Оиерсофтић М. Алија и секретар г. Беговик Аееи прошли кроз села: Оџак Жил>ево-Постољани-Бијења-Сопиљи Хрушта Лакат-Кљуни и Пресека, na су свугде постиглп прилачан успех, јер су сељани, премда живе у паскввим крајевима и у тешким материјалним прилвкома далп за Гајрет прцличну количину хране. Сакупљено жито похрањено je у Невесињу на сигурном месту, na ће се првом приликом уновчити и новац отпремити Главном Одбору. Ha овом месту молиио и остале шерпјатске судије као и друге интелектуалце, да пођу кроз села и покупе храну за Гајрет, јер сио сигурни у њихов успех с обзиром на околност, да ke прикупљати храну у богатијии крајевнма, него што je Невесвње. Gajretovi Mevlud u Vitezu 4 novembra t. g. mjesni odbor Gajretu u Trav­ niku održao je džume namaza Gajretov Mevlud u Vitezu. Prostrana strana džamije u Vitezu, koja je stara 371 �preko 400 godina, bila je dupko puno sve uglednih domaćina iz obližnjih sela. Domaćini su mirnom du­ ševnom razpoloženju u svečanom ruhu hrlili toga dana u grupama u Vitez, jer su znali da će čuti pjesmu u slavu rođenja Najodabranijeg. Učenje mevludi šerifa počeo je svojim zvonkim glasom g. H. Begović gost, jer su svi osjećali Veličinu Onoga, koji je svijet preporodio. Iza svršenog Mevluda posjetioci su se sastali i porazgovorili sa radenicima Gajreta. Interesovali su se za Gajret i njegov rad, što im je bilo protumačeno. Mnogi su rekl’, da Gajret može najbolje svoje ideje proširiti i na selu, ako bi odpočeo sa Mevludima i bratskim razgovorima. Molilu su odbor iz Travnika, da češće dolaze među njih i da se porazgovore o opštim potrebama, što im je naravno draga srca obećano, a obećanje će ako Bog da i izvršiti. Ovom pšilikom ističemo da je Odb.or u Travniku odlučio, da tokom ove godine (zime) obiđe sva veća muslimanska sela, održe Mevlude, te se porazgovore o potrebama, jer drži da je skrajnije vrijeme, da se naši težaci što bolje upoznaju sa Gajretom, njegovom idejom i ciljevima kao i značajem. Na inicijativu samih posjetioca Mevluda, sakup­ ljena je svota od 361 Din za Gajret. Srdačna hvala svim^- darovateljima! Р азне виЈести: Vjenčanja Saradnik našeg lista g. Fuad Slipičević, đipl. st. filozofije, sin člana Glavnog odbora Gajreta g. H dži Ibrahimage Slipičevića iz Mostara, vjenčao se 10 no­ vembra o. g. sa gđicum Sadetom Kapićevom (rahm. Smailage). Gospodin Ibrahim Hadži-Zukić, vrijedni radnik Gajretov u Konjicu, vjenčao se 10 novembra o. g. sa gđicom Fatimom Sađiković, članicom i prijateljicom Gajreta iz Ljubuškog. Mladencima srdačno čestitan o ! Premještaj g. Salke Ćurića, potpresjednika mjesnog odbora u Rudom Ovih dana jo premješten na svoju novu dužni st u Hum g. Salko Ćurić, nadzornik pruge. Mjesni odbor u Rudom gubi mnogo u osobi g. Čurića, koji je znao i htio u svako doba rado prido­ nijeti sve za ideju Gajreta. Njegov petogodišnji rad u Rudom, najpr je kao povjerenika, a onda kao potpredsjednika ostao je za­ pažen kod svakoga prijatelja našega GajretaMi žalimo njegov odlazak iz naše sredine, ali apdujemo na našega Salku da uvjek i na svakom mjestu bude onakav kakav jo bio kod nas pa će mu Gajret biti uvjek zahvalan. Srećno ti novo mjesto dragi Salko, i srećan po­ četak novog rada u duhu Gajreta. L. Merhum Hamidaga Čampara I Na dan 14 o. mj. ispustio je svoju plemenitu dušu u 75 godini života Hamidaga Čampara ugledni posjednik iz Gicka. Ugledna starina, ukrašena velikim i b'strim umom, bio je pretsjednik opštine punih 40 godina. Kroz svo to vrijeme rahmetlija je bio dobar savjetnik i uzoran organizator te vrlo dobar domaćin. U njemu je ovdašnja sirotinja gledala svoga dobrog oca, na svakom koraku moćna zaštitnika i plemenita dobročinitelja. Zato se je munjevitom brzinom proni­ jele vijest, da je rahmetlija nakon kratke bolesti pre­ selio na ahireb Ova se vijest duboko dojmila ovdašnjeg građan­ stva bez razlike vjere i sa suznim očima se upitala: Zar u istinu nesta našeg dobrog Hamidage! Ogledalo rahmetlijine dobrote, plemenitosti i dobročinstva bila je veličanstvena dženaza, kojoj je prisustvovalo mnogobrojno građanstvo sa pretsjednikom avtovačke opštine g. Ristom Đurićem, te sinom rahmetlijinim sreskim načelnikom u Stocu. Dženazu su izvršili svi imami Sa g. Kurspahićem lamom matičarom, muallimom i vjeroučiteljem. Na kaburu se je sa rahmetlijom ispred građanstva oprostio učitelj g. Ibro Mujezinović kratkim i dirljivim govo­ rom, iznijevši rahmetlijine mnogobrojne zasluge i njegova mnoga dobročinstva, u glavnom istorijat nje­ gova plodonosnog rada. Govor je učinio dubok utisak na prisutne, kojim,sjetivši se uspomene na svoga dobroči­ nitelja i gušeći se u suzama napustili je merhumov kabur. Rahmetlija ostavlja iza sebe suprugu od ugledne porodica Kurtovića iz Gacka, 2 kćeri i 5 sinova od kojih je jedan sreski načelnik u Stocu, 1 u'službi kod Poreske uprave u Gacku, a 3 kod kuće na posjedu. Neka dragi Allah ožalošćenim da potpuni sabridžemil, a rahmetliji firdevsi ala dženet. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasiah ! IV. Премеш тај подпредседника месног одбора ГаЈрета r. Омерсофтића М, Алије Услед премештаја no потреби службе отишао je на своју нону дужност подпредседник нашега одбора г. Омерсофтић М. Алија среском суду у Фочи. Жалимо, да губиио из наше средине г. Омерсофтића, јер je за цело цело време*свога службовања у Невесињу бринуо се и радио за Гајрет, a потпомагао je и сиротињу овога краја. Г. Омерсофтићу желимо сваку срећу и напредак. Мјесни одбор Гајрета у Невесвњу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8360a483f6b0f9c9b6a95996cc31f63.pdf d898ba310572f63acb00915faa89879e PDF Text Text Г О Д . X III Б Р О Ј 2 3 -2 4 Сарајево, 16. децембар 1932. У служби Fafpeia no Санџаку Из Нове Вароши преко Пријепоља у Нови Пазар Пут према Пријепољу био je на много мјеста преплављен муљем, јер je изложен иаглим бујицама, које су тога дана надолазиле, услед сталног падања кише. Монотонија, која за кишних дана облада и пуни људске душе сетом, продуљила je и наша лииа и давала нам изглед учесника на жалости. Млдд сапугник, ваљда заморен сетом, иа домаку Пријепоља, са оживелим осећајима, прокида монотонију са оном познатом песм ом: п за овај доста високи мост. Вода Милешеве хучно и са клокотањем вал>а се преко нанетог камења у кориту. Од овог дрвеног моста, na до каменог моста на Лплу, води пут кроз дугу опевану прпјепољску ^чаршију, која јопг дуља изгледа, кад je на киши незаштцКени прелазимо. Пријепоље je добило своје име no томе што се некад ова варош налазила у пољу мало дал е уз Лим. Кад je била у пољу звала се je Ивањ-Град, a М о ти в из Новог Пазара Колика je у Пријепољу чаршија, чаРшија, Још je већа у мог драгог авлија, авлија и т. д, Путници оживише кретњама и почеш е погледима тражити Пријепоље, у песми споменуто. И заиста, према себи на јужној страни угледасмо ПриЈ€:пол>е на подножју присоја. Тек ш то см о зашли међу куће иријепољске, заустависмо се пред Гајретовом читаоницим, која се налази na самој обали Милешеве. Читаоница je смештена у пространој, али ипак неподесној вакуфској згради. Од читаонице дрвеним мостом прелази се преko брзе Милешеве, чије бујице знаду бити опасне послије кад je прешла^из поља увукла се je у ње* но нме успомена на ono, где je прије варош била. Пријепоље je учинило ову се о б у сигурно ради потребе бољ ег обрам беног положаја. Верско просветне и onhe просвегне прилике м-услпмана у околици Пријепоља су врло слабе и невероватне. Недостатак школа u још већи вероучитеља u ’ добрих имама учинили су просветне Dpnлике оваковима. Te лоше прилике, још нам се више тм-уре и заиагљују! кад чујемо о 'срам ош им делима неких који су позвани да просвећују. Да би с е овом непросвеКеном свету помогло, да би му се изградили верски осеКаји са моралном 373 �подлогом, потребно би бпло: појачати школску мрежу са учитељима идеалистима; и населити више верских вредних службевика, који би и нимо р^довиту своју джност, предано радили на подизању верско-пгосветном тамошњег сеоск ог света. И сва културна и гросветна друш тва требала би, да свој рад управе у правцу културног u просветног подизања овог заосталог сеоск ог света. М јесни одбор Гајрета много oceha за ов о питање, али не сме да се задовољи само са констатацијама и болом. нити сме да изгуби веру у коначну победу добра, него треба да се јуначки ухвати у коштац са злом и користећп сваку, ма и незнатну прилнку, треба да Ђурђев*дан 1809 на та врата ум акао силан ЧавиК М устајбеже, пред потером Крајине Николе и Мутапа Лазара. Иста песма помиње да с у око града, у т о д о б а , били велики бедеми, који се сада не виде. Сјеница je мало мјеставце, с а ош тром i лимом, богато стоком. О во je м јесто једво о д вајјачих наших сточвих пијаца. Две задње годиве oceh a се криза и ва овој пијаци, јер стоке бива св е мање на пијаци ради слабе потражк:?. Пролазнику запиње з а о ч и о г р о м н а џамија ,Валиди Султан", која je оволика ваправљена ради велике војске коју с у Турци држали у Сјеници. Џамија je покрај огром вости и лепа. У н>ој je била стално делује у правцу народног просвећивања. Само тако Ке се Гајрет у Пријепољу одужити своме позиву ii својој сврси. Вредни u свесни одборници монтирава и велика пећ, коју с у одвели аустријав- дају довољно јамства, да he с е Гајрет у Пријепољу развити у снажно друш тво народног просвећивања. приличито замро, ради тога ш то je вредни Гајретов Бејаше ведро и свеж е, после-кишно јутро, кад смо с е упутули из Пријепоља у Милешеву, да je након кратке вожње пређемо и да се по^вемо у спињати уз Јадоввик све до њ еговог врха К обиље ци за време рата. У овом м есту рад1за Гајрет у задњ едоба би о je радвик Чивгић поболевао и вије м огао да посвети Гаф^ту ов у пажњу, коју м у je пре посвећивао, О во замирање рада Гајретова веће с е продуљити, јер с у сада ва чело Гајрета у Сјевици дошли људи са много агилвости в сп особвости. Раво, ујутру. сталво запахњиаави Главе. Кад см о год.' на овом е серпенгинастом путу от тр и м зраком повезли см о се били на источним окукал^а, лгћек см о пред очима имали дпвну слику светлеКих кубета Милешеве. Овај, много пута описани шризор, просто опчарава Новом Пазару. П ут je најпрво водио преко сјевичке гледаоце и потврђује ц&лШа смисао наших старих, са којим су они .знали изабрати најљепша м јеста за своје грађевине. Мало више, на окомитој стени, виде се рушевлне cta pora града Милешеве. Под самим градом иалази се сел о Хасарџик са једном витком м-унаром. свеж им из Сјевице и према висорав- ни, a овда см о с е свустили у плодну долину једве речице, низ коју см о сишли у Нови Пазар. Ha путу см о се сталво морали пробијати к р о з св е т и ст оку, који су журили да приспију на пазар. Тек што смо овај дивни призор изгубили вз вида u прешли на осојн у страну брда, пред очима нам je опет пукла неописиво ,леп а слика Велике Ж уп е, кроз коју се блистао Лим као сребрена змија. У даљини су се примећивала села : Грачаница Орош ац, Водница, Лузи u друга. Очи нам се в р осто нису могле да оделе од ових дивних призора, испреплетених сјајем сунчане свјетлости, али впак см о морали оставити ове љепоте, јер см о замакли у шуму. Даљни пут водио je преко висоравни, на којима су пасла стада оваца, све до Сјенице. Кад см о угледали Сјеницу приметили см о одмах велике старе напуштене турске касарне, које с у вам побудиле успомену на ону приповест о турском војнику који je 7 година служеКи војску очекивао љето у овој висоравни, na га не дочекао. У једном делу ове касарне сместила се je сточарска задруга, која м оже да има врло лепу будућност у овим крајевима. Ha улазу у Сјеницу поклекла некадања велика градска врата са тешким захрђалим звекирииа, Ko­ ja опевана и вародна песма 374 н спомиње, да je на Улица[у Новон Павару Кад смо се примамакли Новом Пазару, висмо м-у могли сагледати целовиту слику, јер je тек ту и тамо, између лисватог дрвећа, вирио no који кров и мунаре. Дуго смо се возили и пробијали кроз уске калдрмисаве и сведеве улице Новог Пазара, док смо приспели до хотела, где смо одсели. Нови Пазар je веће и живље место. Стари мотиви грађевина a нарочито чаршије, који се no* �мин»у у народној песми. (Куршумли хан) још с у са* чувани, али полагано ничу нове модерније куће K o ­ je се мешају са овим старим мотивима и чине слику још шаренију. У Пазар^ постоји Гајретова ћилимска школа, којом управља Мјесни одбор Гајрета. Ш колу са 4 разреда похађа око 45 ученица, које израђују веома лепе ћилиме. Наручбе им долазе са свих страна. Имали с у 1'едну већу наручбу из Француске, a сад с у добили једну већу из Скопља у висини од 45.000 динара. За ћилиме употребљавају босанске и пиротске мотиве a често пута вх и мешају. О снову обично употребљавају домаћу, a потку француску. Ученице поучавају две учитељице. Школа имаједнулепу уш теђену своту, с којом намерава наиравити властиту зграду. Наше je мишљење, да би се много корлсније тај новац употребио, кад би се набавиле. справе за пређење и модерни станови, јер би се с тим посао знатно унапредио, са градњом зграде. што није случај Рад за Гајрет у Пазару je локализиран. Све ш то ураде за Гајрет, задрже за своје место и обилују са захтевима код Главног одбора. Ово место би у свом раду могло да дадне u за другасиромашна места, јер ћемо само, у добру нашем опћем, моћи да нађемо право своје добро. Али се надамо.да ће одбор, кому je сада на челу вредни начелник среза, располагати у свом раду за Гајрет с маловиш е алтуризма и жртава и за оне који не живе у Новом Пазару. Ha завршетку молим оне, којих сам се дотакао у овом е свом взлагању, да ми опросте,-ако je била која горка, све je било у доброј намери, са искреном жељом, да Гајрет увеличамо, да га оснажимо, који би нас онда још више обасипао са својим културним плодовима. Хаспн Љубунчип r r > Смаилага ЋемаловиЛ Муслимани у Бугарској (Свршетак) Муслиманско становниттво у Бугарској има врло мало школоване интелигенције. Иителигенцију претстављају већим делом коквервативне хоџе у које народ ипак ила Ka­ me поверења пошто су они одлучни противници Кемалових рефорама. Универ8итетски обравовани л»уди, у колико их има, највећим делом не остају у Бугарској, јер не могу добити службе, него одлаве у Турску. Оставши без своје интелигенције муслиманн немају никаквих политички ивра^ених стремљења и њихове масе не води нико, ивувев покушаја напреднијих, Кемалових оријенталиста мла^их људи. Они чак не живе ни некпм својим нарочитим одвојеним културним животом. Чини се да живе само sa то, јер умрети не могу, једини животни циљ им je продужење феле у бедном трајању ивгледа, до пуног дотрајавања. Томе душевном расаоложењу муслиманских маса може се приппсати факт да се никад нису бунили против власти и да су понизно трпели све што им je било одувето. Чак су sa време рата са Турцима били храбри војници бугарске војске. Треба 8абележити да у Бугарској нема у државној служби ни једног муслимана на истакнутом положају ни у управнвј струци ни у правосуђу ни на универвитету, ни ва гимнавијв, a у војсци не само де нема ни једног официра него вема ни једно§ ни uo- дофицира. У целој Бугарској има свега неколико лекара и адвоката муслимана који врше праксу већином у сиромашним муслиманским крајевима. Турска као држава, било вванично или приватно, држи се у односу на сноје сународнике савршено лојално према бугарској др ржави. Не обраћа никакву пажњу на своје cai.племенике и не пружа им никакву матери']алну ни моралну помоћ. Муслимани у Бугарској имнју неколико листова. Једни листови ваступају напредне идеје, док други нападају рефирме Кемал паше, у чему их помажу кон8ервативци из Турске. Главни лист напредних муслимана je „Дели Орман“ , који се штампа латаницом на турском језику. L hct у свему ваступа идеје првог гореспоменутог конгреса. Осим „Дели Ормана“ излаве још листови: „Рехбер" „Достлук“ , „Халк Сеси“ , „Родоп“, ЈењиОл“ и „Инћибах“ . Према броју муслвманског становниттва у Бугарској требало би да буде у парламенту барем 25— 30 народних посланика. Ме^утим у Народном Собрању од 1920 било je 10 народних посланика муслимана, доких данас има свега 4. Пошто муслиманско становништво у Бугарској стоји на ниском културном нивоу, у његовим слојевима најјачи утицај врти свиштенство. Иаво муслимани у Бугарској имају �верски статут на папиру, влада ипак постав- борввио у Бугарској, општина у Варна j e ља и главног муфтију и остале муфтије и муслпманима одузела вавуфоко вмаае на кодиректора вакуфа бев икаквог народног учо- mr je бпло неколвко кућа и велико гробљр. шћз, тако да свака влада, мање више, може Имање вреди ово пет мвлиона лева, a опћида преко њих рачуна на муслиманске масе. на je sa то имање дала вакуфу свега 60.000 Према статуту муслимана у Бугарској глав- лева. ног муфтију бира верско аутономно тело. Највећи део муслимана у Бугарској баМеђутим бугарска влада je декретом поста- ви се пол»опрпвредом, која се налави на врвила a садашњег главног муфтију, за кога ло ниском ступњу. Земља се обра^ује истим ми рекоше муслпмани да je неспссобан и 6es методама, истом сретствима, као ш то се обпотребнох квалификација sa његов положај, рађивала пре једног стољећа. Од стране влајер je свршио само неку медресу пре о5 го- сти није ништа предузето, да се мусломандпна. Влада га je довела на тај положај је- ckii сељак упутп у рационално обрађпвање дино што je присталица демократске стравке. 8емл>е, док су сељаци немуслимани, у8 обилОн данас од Бугарске владе прима месечну ну помоћ државе, много напредовали у моплату од 4500 лева (1800 динара), a од ва- дррном обрађивању 8емље. Муслимани који куфа 10.000 (4000 динара). Пошто je главни живе no варошима баве се најситнијим noмуфтпја потпуно завпсан од сваке бугарске словвма (раднвци, кочијаши, ситни бакали и владе, он се, равуме се, потпуно повињава сл ) нисам могао дознати н и ваједног муслиувек само интенцијима сваког режима бев кана великог трговца. обзира на жел>е и тражења муслимаиског ста^Две године после првог конгреса муслиновништва и на одредбе међународ^их угомаиа у Бугарској из 1929 год. муслиманско вора о верским мдњинама. становништво у масама и без ичијег постиКако je жалоспа судбина муслпмана у Бугарској то добро ил^уо^рују још неки upu- цаја довело je резолуцију у градовима и семери. У градовима Крђали, Егри, Дере, Ку- лима са десетинама хиљада иотписа, којима шук, Кавак и Мастанли има 90% муслимана; je тражено да се сви спорови око имања, међутим ни у једнОм том граду нема муслп- туторства и наследства пребаце на грађанмана претседника општине. Тако je и у гра- ске судове, јер немају поверења у непридовима Разграду,.Шумену, Провадији п Сви- страност својих муфтија. Тиме je муслиманштову, где има 5Q% муслимана. У све те ско становништво хтело да се одрекве свеградове Бугари у посљедње време колонпви- чано једне привилегије у 8емл»и, да му се saгарантује ма какво правосуђе, али вавелику рају бугарске ивбеглнце И8 Тракије. Ш то се тиче вакуфа вредност њего их жалост, овај њпхов вахтев био je одбвјен. имања данас je једва око 350 милиона лева. Ова укратко ивнесена слшса стања муЈош пре 20 гооина вакуфска пмања у Бугар- слимана у бугарској довољно илуструје њиској ценила су се на милијарду данашње хову судбину. Ова слика je, свакако потпувредности бугарских лева. Један мањи део нија, када се истакне факат, црпљен И8 једвакуфских имања једноставно су присвојили ног најверодостојнијег иввора на лпцу места бугарска држава илп општине. Други много да je sa последних 20 година у Бугарској већи део вакуфских имања присвојиле су ,др- пасилно покрштено око 20.000 муслимана; жава и општине уз минвмалну отш тету. Ha колико их je, међутим приликом покрштава пример, баш недавно, ових дана кад сам ja побијено — нисам могао довнати. Podmirite pretplatu �N ek a se i o v o zn a ! Časopis „Jeka iz A frik e", koji izlazi u Zagrebu kao mjesečnik u korist katoličkih misija u 6 broju za mjesec juni ove godine, donosi isveštaj nekog Benediktinca iz Istočne Afrike pod ovim naslovom; »Rasvijetli one, koji se još nalaze u starom sujevjerju poganstva ili islama” . U tom štampanom izvještaju stoji među os­ ta lim : „Nauka o križu potiče i prave pristaše Muhameda da razmišljaju. Tako je na večer 5 kolovoza 1931 došao neki musliman i rekao m i: „O če. meni je dosadila prazna vjera Islama pomozi mi iz nje, izvedi me iz n je !“ T o se i dogodilo sledeće nedelje pred svima kršćanima. — U taboru proroka iz Meke počinje eto svitati: Svake nedelje dajem po sabranoj kršćanskoj općini obavljati molitve da se povrate zalutali kršćani i da se prosvijetle i obrate muslimanska braća. Ne dvojim da će mnogi drugi slijediti gornji primjer. Svake nedelje i blagdana pohađa službu Božju 200 do 400 crnaca. Dolaze i stari muslimani i ulaze u crkvu, što iz radoznalosti što od duševnog glada i čude se što smo snošljivi i ne potjeramo sve strance, kao što to čine muslimani. Onda počinju razumjeti i shvaćati da je upravo ova vjera za sve, da je katolič­ ka Pred nekoliko dana dov eo nam je neki musliman svoga sina u našu školu.” Iznosimo gornji primjer otvorene i bezobzirne netrpeljivosti katoličke crkve prema Islamu i prema muslimanima. Izgleda da pretstavnici katoličke crkve neće da znaju da je Islam jedna, po našim državnim zakonima, od priznatih vjera, te zaboravlja da je džavnim zakonima zabranjeno vrijeđanje Islama. Skrećem o pažnju našim islamskim vjerskim vlastima, da povedu računa o pisanju gornjeg zagrebač­ kog časopisa i da se postaraju, da se u buduće ovakove uvrede Islamu spriječe. Г а јр е т о в Прославе дана гл асн и к ђења и Уједињења У Бањо] Луци U Sarajevu Prvi decem bar 1932 proslavljen je zajednički i; među pitomaca-ica triju sarajevskih Gajretovih inter­ nata u 4 sata popodne sa sledećim program om :— 1) Predavanje o značaju prvog decembra držao je pitomac Gajretova m uškog konvikta Salman Muratučenik V razreda učiteljske škole, poslije kojeg su pitom ci-ice otpjevali državnu himnu; 2) „U jedinjenje" od A. Santića deklamuje pitornica ženskog konvikta Beširović N ; 3) „Kako um ire Dalmatinac", od V. Ilica mlađeg, deklamuje Korać Branislav. učenik VIII rz. gimnazije; 4) „Na Gazi Mestanu", deklamuje pitomac šegrt­ skog dom a Brkić Osman; 5) „Frajla Sašau, deklamuje pitomica Smajilbeg o v 'ć E. Iza programa je tamburaški zbor Gajretova m uš­ kog konvikta svirao razne komade kao i razna kola, — Ovoj svečanoj akademiji prisustvovao je pretsjednik Gajreta g . Dr. Hasanbegović sa svojom gospođom i sa članovima Glavnog odbora Gajreta. Ovoj sveča­ nosti je pored m jesnog ženskog odbora Gajreta prisu­ stvovalo još nekoliko gospođa i gospode prijatelja Gajreta. Oko 7 sati gosti su Se razišli potpuno zadovoljni, čestitajući upravama na ovako lijepoj izvedenoj i uspjeloj svečanosti. Kao сваке, тако je и ове године у овои кон* викту врло свечано прослављен највећи нацнонални и државни празник 1 децембар — дан народног ослобођења и уједињења. У 10 сати присуствовали су еви питомцп са управником свечаној дови у Ферхадаагаиној џамији a у 3 сата носле подне приређена je врло успела акадеиија у једној учионини, за ову оригодну свечаност нарочито украшеној и врло укусно декприсаној са богатим ћилвмима и сликама. Академији je присуствовао подбан г. др. Зец са свом гг начелницима Бавске управе, градоначелнпк г Хасанбег Џинић, директор Трговачке академије г- Павловић, директор Зандтске стручне школе г. Дившек, члановн мушког и женског одбора „Гајрета , новинари гг. Хамдвја Халиловић и М- Ганибеговић, a од других одличних грађана присуствовали су гг. пнж. Узеир Бисер, Али еф. Капвџић, Смаил Хафпз Смајић, Мухамед Јусуфагић, Лутфо Шехвћ, Мустзф1 Турчинхоџик Џафербег Куленовић, Хамдија Мемага u ДР Присуствовао je, поред питомаца, добар део н>и* хових другова без разлике вбре. Академпју je отворио управник конвшста г. Едхем Бекић пригодним говором, поздравивши г. под* бана и друге присутве, a затим je у даљем концизнои излагању приказао значај овога дана, a нарочито под- ■377 �букао заслуге елавае династије Карађорђевића и храбре српске војске за народно ослобођење и уједињење. Ha конду говора клицало се Њ ег. Вел. Краљу и снажној нер здељивој отаџбини Југославији, након чега су питомци отсвирали државну химну. Затнм су изведене следеће тачке програма : 1. Предавање о значењу 1 децембра и о напо* рима за народно ослобођење и уједињење одржао je питомчц Хамдија Вучетић, које je оставило врло добар утпсак на присутне. 2. „Југославији" од Трифуна Ђукића, вао je питоиац Кишевић школс. Алија декламо. уч. III. разр. Грађ, 3. Рецитацију „Алија" од Зиаја Јована Јовановића, извели су питомци Муратбеговић Мидхат уч. I разр. учит. школе и Кадић Абдулах уч. IV разр. гим4. Карабеговвћ Осман уч. VIII разр. гимназије стипендпста Гајрета, отпевао je једну севдалинку. 5. Гђица Куленовић Исмета извела je декламадију „Браћа" од Змаја Јована Јовановића. 6. „ Браћа" дијалог од Назифа Ресуловцћа извели су дитомци Хердеговац Хамид уч. II разр. гимназије н Билић Сулејман уч. I разр. Грађ. школе. 7. „К осово" отсвиралд су питомци. 8. „Н а Ш ћедан Граду" од Османа Ђикића, декламовао je питомац Хусеии К ључо уч. U разр. Трг. академпје. 9. Једну севдалинку отдевала je гђиц« Катана. 10. „На Ј е л а ф " од Анте Ковача, де питомац Махиут Бушатлија уч. VI разр. гимназмје. 11. Једну севдалинку отпевао je Осман Карабеговнћ уч. VIII разр., чиме je акадеиија завршена. Све су ове тачке оставиле најбољи утисак на присутне, a нарочито певање гђице Катане и г. Карабеговића, као и рецитација „Алија" и декламација „Југославији". После свршеног програма гости су се разишли у одличном расдоложењу носећи врло лепо мишљење о васпитању Гајретове омладине. Навече je приређена академија, специјално за муслиманке са истим програмом, уз мању измену. Овом дриликом показало се je да су обадве учионице премалене да приме оволики број гостију. После свршеног програма развило се je врло угодно расположење у игри и песми. Преко целога дана конвикт je био у внаку великог славља, a на 8гради се je триумфално ледршала југославенска застава. У 11 и no сати дре додне удравник je са претседницом женског одбора и дотдретседником мушкш одбора Гајрета ишао г. Бану на честитање. За ручак су добилии питомци, поред редовног јела, још и халву. Тако je овај свечан дан оставио снажан утисак у младим душама дитомаца, да их потсећа — како се je скупо откупила слобода и народно јединство и 378 упућује како ће са ]ош већом пожртвованошћу ваата чуватн државно и народно јединство — радећи у правцу потпуног духовног народног јединства. У правник: Е. Бекаћ U T u z li U prostorijama konvikta u 4 sata posle održana je veom a uspela Akadem ija G ajretovih podne pito* maca. Ceo program ove svečanosti izveli su pitom e i Prostorije su bile prekrasno dekorisane i osvetljene. Tačno u 4 sata Akademiju je otvorio prigodnim patriotskim g ovorom upravnik konvikta g. M. Salihspahić. P osle uvodnog govora deklamovali su: pitom ci R. G rabonić »Moja otadžbina", H. Ceribašić „D om ovina", N. Sulejmanpašić „Plava g robnica" i Safet Spahalić „G ajretov pozdrav Prestolonasljedniku". Posle veom a lepo izvedenih deklamacija održao je preda­ vanje: „Istorija našega ujedinjenja i važnost 1 decem ­ bra" pitom ac Refik Degirm endžić. Predavač je uspeo sa predavanjem u svakom pogledu, jer je nagrađen frenetičnim aplauzom , a uz to još prim io je m noge usmeno čestitke od prisutnih. Na kraju predavanja kli­ calo se je dugo Nj. V . Kralju i celom e Kraljevskom domu, a zatim je s dubokim pijetetom izrečena slava i hvala svima onim nebrojenim žrtvama, koji ^ ži­ vote svoje uzidali u tem elje naše velike i slobodne Jugoslavije. Na kraju celog programa pitom ci su pod dirigovanjem upravnika ponovno otpevali državnu himnuOvu lepu i uspelu svečanost. Gajretove omladine posetili su izm eđu ostalih gradonačelnik g. Muradbeg Zaim ovič, direktor gim nazije g. Vasković, ceo Gajretov ženski odbor na čelu sa gospođom Nožić, te muški odbor Gajreta sa pretsednikom g. Džemalagom Telalbašićem . Ova svečanost Gajretove om ladine i Gajretovih radnika, bila je velika manifestacija patriotskih osećaja, koje Gajretova omladina njeguje u svojim dušama za svoga herojskog Kralja i dragu joj Otadžbinu. P osle programa, mnoga su gg. posetnici zadržali se u dom u u razgovoru sa upravnikom i pitom cim a, pa su bili počašćeni crnom kafom i cigaretama. Napušta­ jući prostorije konvikta m nogi su čestitali uspeh uprav­ niku u uverenju, i sa najlepšim pojimanjem o nacio­ nalnom i patriotskom odgoju omladine. У Б и хаћ у Дне 1. децембра ов. год. месни одбор питоиаца Гајретова конвпкта заједно са управои интерната прославио je дан Уједињења на свечан начин. За ту прославу изабран je у свакои погледу пригодан и потпуно успео програи, који се састојао у следећем: 1. Охворење академије извршио je пријазнвм ре- �ЗиМа уДравник конвикта и ^ретсеДвик оВДаЛњег одбора Гајрета госп. Осман Реџвћ. 2. Декламација „Ж ивео Крал>“ од Boj. Илика ил., коју je рецитовао питомац Ш . Херцеговац, V . разр. 3. Предавање: „ 0 значају дана Уједвњења* које je одраеао питомац Есад Пашалић, VIII. разр. 4. Д иалог: „Браћа“ од П. Прерадовића, који, су успешно извели питомци A. Херцеговац и М. Д убвчанац, седмошколци. б. Позоришни комад: „Спас у невољи* од Исмета Бајгорића, који су одиграли питомци: Е. Пашалић, С. Ченгић и A. Хуио, уз учешће гђица: Р. Захироввћ н Н. Салпхоџић. Сав програи, затим игранка, чашћење кафом в чајеи, све je изведено врло прикладно са правим значењем прославе великог дана. Укратко и ова приредба потпуно je успела, a то се ииа уписати у васлугу питомцима и управи интерната И овога пута нека je хвала нашим гостима, којц својим присуствои увелвчаше ову нашу кућиу свечаност. П. U M o s ta ru . Ujedinjenja 1 decem bra kao dan Oslobođenja našeg naroda kao i prošlih godina proslavljei ovom e konviktu sa sledećim programom : 1. 0 značenju I decem bra kao danu oaše| E n « tiоаспкоdinjenja, održao je predavanje pitomi vić, maturant gimnazije. 2. Državnu himnu svirali su pitomci 3. Na obalama Jadrana od Bojića, deklamovao pitomac Abdulah Mumingid. 4. Kako umire Dalmatinac od Voj. llida m lađeg recituje pitomac E. Sadiknvić. 5. č e r g o m oja čergice, izvodili su pitomci. 6. Pred osvit od 0 . Đikića, deklamuje pitomac Osman Kolaković. Posle svršenog programa nastalo je veselje, te su se pitom ci sa gostim a malo poigrali i zabavili. A. Đ. У Требињ у Пвтомци Гајрета и Просвете одржалв су у нашем ђачком дому академију на дан 1 децембра. Програм су взвелв пвтомли ys опште одобравање. Програм je био овај: 1) Поздравна реч, говори питомац. 2) Хвмна, певају пвтомди. 3) Теасак, од A. Ш антвћа, декламује пвтомац. 4) Орач, од В. Назора декламује пвтомац. 5) Карађорђе, од В. Илвћа млађег, деклаиује пвтомац. T om првликом су дом посетилв сви претставници војнвх в цивилнвх власти, најугледнији грађани нашега града в многобројни пријател>и Гајрета и Просвете. Прослава je у сваком погледу одлично успела. Ga)relove priredbe H e v lu d že n s k o g o db o ra G a ir e ta u B a n jo j Luci. ŽeDski odbor Gajreia u В ш јој Luci priredio je m evlud na 4 novembra o. g. u prostorijama konvikta, koji je u svakom pogledu potpuno uspeo. Prostorije konvikta za ovu svrhu su bile naro­ čito udešene i dekorisane sa lepim lehvama i slikama. Prisutne je pozdravila ispred odbora pretsednica gđa Fatima Đumrukčić i tom prilikom istakla značaj pro­ slave rođenja Muhameda a. s. i iznela nekoliko korisnih hadisa. Mevlud su učile članice odbora gđa Vahida T etarić bivša Gajretova pitomica i gđica Čelebija Bučić, lepo odenute u skupoc nu narodnu nošnju. llahije i Salavate su učile učenice Ženske Zanat­ ske škole „Budućnost* također odenute u vanredno lepu narodnu nošnju. Dok su odbornice same drlile šerbe i šećer, dotle se, prostorijama raznosio ugodan miris upalje­ nog udagača i đulsije. Ovom prilikom sakupljeno je za Gajret 622 din. Šećer za mevlud darovale su čla­ nice odbora. Priloge su dali po 100 din.: gđa Hakat Salihagić kćerke presvetlog Reis-ul-ulem e g. Ibrahima Maića. P o 30 din.: gđa Čelebija Midžić; po 20 din.: ,Ja Mujage Kazaza, gđa H. Omerspahić, gđa HuseŽIDOVić, gđa Aiša Đumrukčić i gđa Švraka, gđica pfaJida Turčinhodžić i gđica Vahida Maglajlić; po 10 din.: gđa Munira Dedić, gđa H. Efendić, gđa Bisera Cejvan, gđa Jusufović, gđa ćejvan, gđa H. Dedić, gđica Atifa Maglajlić, gđica H. Hasanović, gđica Ajanović, gđa čelebija H. Halilović, N. N. i gđica Fetaba Dedić. Ostale ispod 10 din. u iznosu od 123 din. Ženski odbor Gajreta И з л е т п и то м а ц а Г а јр е то в о г к он викта у Б и хаћ у Главни Одбор Гајрета препоручио je управама својвх конвиката екскурзије питомаца у околна Me­ d a . Главна/.сврха вм je да пвтомцв дођу у контакт са народом в да упознају његово стање. Поводом тога су пвтомцв овога конввкта, дне 20. новембра ов. год. посетили Рипач под водством унравнпка госп. 0 . Реџића. Полазак je био у 9 сати у јутро, тако да су взлетници били у Голубићу око 10 сати. Т у смо разгледали воденице на Уни и пошли на чај код госп. Хусевн еф- Мујакића, вмама матвчара. Исти нас j e врло л»убазно примио у своју кућу. Погато смо се мало одморвли кренулн смо на обалу Уне.^где смо скелом прешли на другу страну. Одатле смо пошлв уз веселу свврку и песму путем Рапча, у који смо ствгли око 11 сати. Пред нас je взашао госп. Мустафа Ибрахвмпашвћ, школски управитељ, 379 �повереник Гајрета у Рвпчу, са неколицином углед нвх мештана. Доброхотност и гостопримство госпИбрахимпашића задивнло нас je. Одмах сио под водством поверенпка, домаћина, разгледали сав Рисач, нарочито „О ток“ , који je иначе познат због својвх великих слапова, остатака сојеница и других археолошко-историсквх ископина. У 12 сати пошли смо заједнички према основној школи, где нам je био резервисан један разред врло лепо загријан и комодан. Одмах се je питом цнма поставпо врло обилан ручак, који je припремно госп. Ибрахимпашић: јањетине и осталих кућннх јела било je на претек. ЕГет питомаца, три матуранта и два седмошколцч ручали су са Госп. управником у кући госп. Ибрахимпашића. После ручка настало je весеље, игра и певање све до 3 сата, када су патомци са најлешпии у тв ском пошли у Бихак. И тада се je госп. Ибрахимпашић показао необично сусретливим тии што нас je испратио прилачно далеко од Рипча. Исти се- je, погато су му се питомци најтошшје захвалилп, вратио у Рипач. Ми смо продужили и ве^ у 5 сати били смо у конвнкгу. ,. Нека je и овом приликом најискреннја хвала Гајретовпм радницииа и пбве^еницима гг. Мујакику и Ибрахимпашвку. П. V e lik i u s p je h G a jr e t o v a d a n a u P r ij e d 6 septembar — rođendan Njeg. Kr, Vis. Pres­ tolonasljednika Petra — proslavljen je ovdje na naj­ svečaniji način, tako da ovogodišnji Gajretov dan spa­ da bez sumnje medu najlepše i najuspelije priredbe u poslednjih nekoliko godina. Pripreme za Gajretov dan počele su prije na 15 dana, a u priređivačkom odboru,, osim svih Gajretovih odbornika, uzeli su vidnog učešća »dbornici »Prosvjete« i Srpsko pjevačkog društva »Vile«, na čemu im se i ovim putem najljepše zahvaljujemo. Sam dan, 6 septembar, osvanuo je vedar i lijep upravo onakav kakva su bila i lica i srca svih Gajretovih prijatelja i saradnika. U 7 časova ujutru to­ povski pucnji su najavili svečanost, a u 9 časova prije podne prosvirala je kroz grad ovdašnja Blehmuzika zanatliiskog udruženja do pred pravoslavnu crkvu, a po tom pred rimokatoličku, gdje su se obavila blagodarenja uz veliko učešće građana. Nešto oko 11 časova proučena je dova u čaršijskoj džamiji, poslije čega su svi učesnici otišli na svečanu akade­ miju u hotel Balkan. Velika dvorana hotela Balkana bila je dupkom puna svijeta, te su se mnogi morali i vraćati. Akademiju je otvorio predsjednik Mjesnog od­ bora g. Osmanbeg Selimbegović, posjednik i trgovac, pozdravivši prisutne i zahvalivši im se na velikoj posjeti. Nadalje je zamolio prisutne, uvjeren da šuto i njihove želje i osjećaji, da pre riječi sa ove impo­ zantne proslave uputi Onom čiji se rođendan proslav­ lja i pročitao je slijedeću depešu: „D /orskoj kancelariji Njeg. Vel. Kralja Aleksandra 1 Beograd Proslavljajući najsvečanije deseti iođendan svog Uzvišenog Protektora Njeg. Kr. Vis. Prestolonasljed­ nika Petra kao Gajretov dan, Mjesni odbor Gajreta u Prijedoru, ispred mnogobrojnog građanstva, moli Vaše Veličanstvo da izvoli primiti izraze naše nepo­ kolebive vjernosti i odanosti Vašem Veličanstvu i ci jelom Domu Karađoiđevića — u to ime kličemo: Živio naš Kralj! Živio cijeli Dom Karađorđevića!" Ovo su prisutni saslušali stojeći uz burne ova­ cije Kralju i Kraljevskom Domu. Zatim je pretsjednik zamolio posjetioce da se ovom prilikom pozdravi zas­ lužni dugogodišnji pretsjednik Glavnog odbora G aj­ reta g. Dr. Avdo Hasanbegović— što je jednoglasno usvojeno. Poslije ovog govorio je o značaju i ulozi Gaj­ reta g. Karavdić Avdo, profesor. Govornik je u počet­ ku govora naglasio da bi trebalo mnogo više vreme na pa da se ražrootri uloga Gajreta i njegov značaj za muslimanski di našeg naroda, jer bi zapravo, go­ voreći o tome treba govoriti o kulturnim i prosvjetnim prilikama muslimana u A. i H. za poslednjih 30 godina. Stoga je predavač u najkrupnijim crtama prika, zao zasluge Gajreta za naš narod, zadržavši se naj­ više na radu poslije oslobođenja. Najveća zasluga Gajreta, rekao je g. Kaiavdić, svakako je u preporodu muslimanskih masa, a to se najbolje vidi ako se isporede prilike i život muslimanskih sredina danas i unazad deset godina; opaziće se ogromna razlika, a to se uglavnom ima pripisati Gajretu. Pod uticajem Gajreta i u muslimanskim masama se počelo uviđati da su nerazvojni dio našeg naroda; i muslimanske sredine su počele osjećati potrebu za zajedničkom saradnjom sa ostalom svojom istokrvnom braćom. U prilog ove tvrdnje predavač navodi jedan primjer sa skorašnjeg otvorenja Gajretove čitaonice u Prijedoru, na kojem su bile i „adže* i hrišćani, koji su na ta­ kav način raspravljali o svojim zajedničkim potreba­ ma, da bi samo onaj koji nema duše ni srca mogao reći da to nisu braća. Ali direktni uticaj Gajreta opaža se, svakako i u prvom redu, u inteligenciji koju je Gajret vaspitao i koju vaspitava kroz svoje internate. Broj Gajretovih pitomaca, koji su prošli i koji sada prolaze Gajreto­ ve internate prelazi 5000. Gajret je prvi počeo da podiže i da u savremenom duhu odgaja i muslimansku ženu, te je i na tom polju polučio vidne rezultate. Ovakav rad Gajreta, eminentno kulturan 1 naci­ onalan, zapažen je i priznat od svih rodoljuba i pri­ jatelja našeg napretka; ovaj rad Gajreta je priznat �i na Najvišem Mjestu, jef je naš Uzvišeni vladar Njeg. Vel. Kralj Aleksandar I uvažio molbu Gajreta da nje­ gov Sin, prvijenac i Nasljednik Prestolja, postane vi­ soki zaštitnik Gajreta, dika i ponos sviju Gajretovih radenika. Iz velike ljubavi i zahvalnosti svome Pro­ tektoru, Gajret je svoj veliki praznik, Gajretov dan, ujedinio sa slavljem cijeloga naroda, sa proslavom rođendana svog Pokrovitelja. Svi Gajretovi saradnici očekuju 6 septembar nasmijani i veseli, jer je slavlje oko Gajretova dana najtešnje vezano uz datum ro­ đendana Gajretova Protektora. Poslije ovog govora prijepodnevna proslava je završena. Po podne je priređen besplatan narodni teferič, a od 7 do 8 časova na večer bakljada, u ko­ joj su, osim mnogobrojnog građanstva, učestvovali i učenici-ce gimnazije i osnovnih škola. Bakljada je Г. Џ е м о Иурић, уте ие љ ач ГаЈрета у Дугој Пољани (Санцаи) prošla u savršenom redu kroz sve glavne ulice kličući Kralju, Protektoru, Jugoslaviji i Gajretu. Pred Skupštine Gajrelovih organ izacija Sreskim načelstvom je ispred prisutnih, g. Savo Stojanović trgovac i odbornik Gajreta, pozdravio sreskog O s n iva č k a s k u p š tin a u P la n o j (B ile ć a ) načelnika g. Matića Miodraga i zamolio ga da na 11 ^novembra okupili su se mještani sela Plaue Najvišem Mjestu bude tumač želja i osjećanja okup­ radi osnivanja mjesnog odbora Gajreta u Planoj. — ljenog građanstva za dug i srećan život našeg Pro­ Izabrani pretsjeđnik g. H. Ahmet Avdić otvara zbor tektora, Njeg. Kr. Vis. Prestolonasljednika Petra kao ~ва nekoliko riječi i objašnjava da je zbor eazvan da se cijelog Doma Karađorđevića. G. Matić se je/kao na njemu osouje mjesni odbor, koji će kao i sve ostale delegat Kr. vlade najtoplije zahvalior6ajretu koji je organizacije u zem lji biti pod Visokom zaštitom Nj. ovu bakljadu organizovao kao i ostalim okupljenim Kralj. Vis. Prestolonasljednika Petra. grč danima na njihovim patriotskim osjećanjima. D jelovođa bivši povjerenik g. Uzeir Avdić čita U 9 časova na v^čer priređen je koncerat u ho­ G ajietova pravila, što skupštinari jednoglasno usvojiše, telu Balkanu. U izvođenju programa dobrovoljno su . v , it , o a potom izabrase odbor, koji se je na prvoj redovnoj učestvovali 1) sviranjem: gg. Midhat Samić, Ivan Ban, к Ii:_. ,___ Јл __^t J___ j _ :,_^_u._ т sku »štini konstituisao ovako: pretsjeđnik Tahir J. Avdić, dić (klavir), Pavle Žitecki profesori i Sveto Radetič| ppretsjednik A bid ća tović, sekretar Uzeir Avdić, bla­ bank. činovnik i 2) horskim pjevanjem Srpsko-pjevačgajnik Ahm ed Kusturica, članovi odbora: A rif Gjapo, ko društvo „Vila", na čemu se odbor toplo zahvaljuje. M urjt Kustuiica, Bajro Avdić. članovi nadzornog od­ Iz gornjeg programa može se zaključiti da je bora: Šaćir Dreca, Zajka Avdić i Salko Avdić. Zamje­ ovo bila rijetka zabava u Prijedoru, jer su pomenuta nici: Zajko Avdić, Dervo ćatović, Hasan Gjapo, Hasan gospoda prvi put istupila i to samo radi Gajreta. Ve­ Kusturica i Šaćir Avdić. lika dvorana hotela bila je prepuna, a među prisutnim Na koncu skupštine pretsjeđnik se zahvaljuje sa moglo se zapaziti najuglednije građane Prijedora. Za­ nekoliko riječi prisutnim i obećaje požrtvovan zajed­ bavu su posjetili i prijatelji sa S. Mosta i Kozarca. nički rad i kliče: da živi Visoki zaštitnik Nj. V. Kralj Iz S. Mosta su došli na ovu zabavu: g. g. Zuhrić Mui N jegov Kraljevski Dom l stafa, Kapetanović Safvet, Novkinić i gđica Fadila Šerbić ne žaleći ni truda ni troška došli su automo­ O s n iv a n je m je s n o g o d b o ra u bilom, jer nije bilo želj. voza. Ž iv in ic a m a (Tu zla ) Ova je zabava uspjela izvan očekivanja kako u moralnom tako i materijalnom pogledu. Prihod sa za­ član Glavnog odbora Gajreta iz Tuzle goapodiu bave i od otkupnih značaka iznosi preko 2000 dina­ Džemalaga Telalbašić obišao je sa sekretarom sreskog ra, velika svota u današnjim prilikama teške eko­ odbora g. M. Salihspahićem povjereništvo Gajreta u nomske krize, koja se naročito osjeća u novim kra­ Živnicima, koje do sada nije ništa radile*. U dogovoru jevima. sa tamošnjim predsjednikom opštine i direktom pilane A. K. — tvornice, isti dan (28 novembra), sazvali su izvan- Poduplrife i širife „Gajref" 381 �rednu skupštinu članova i prijatelja, te donijeli zaklju­ va, blagajnik’ Šerbič Nusret stud 'Sum . ,'k n jiin iča r BaJ- čak da se povjereništvo likvidira i da se osnuje mjesni odbor. Direkcija pilane primila je ovu akciju veom a simpatično, ponudivši i trojicu činovnika u odb or sa obećanjem, da će se m eđu radnicima i činovnicim a jazija stud. prava. Članuvi uprave: H. Hasanović Ha. kija kand. tehnike i Filipoviđ Hajrudin stud. šumarstvu. Nadzorni odbor: pretsednik Filipovi« Mahmut razviti što jači rad. Isti dan na osnivačkoj skupštini izabran je slijebeći mjesni odbor: Pretsjednik Šalihbeg Hašim begović, načelnik opštine, ppretsjednik Smajl ef. Divanefendič, učitelj, blagajnik Derviš T erzić predradnik, sekretar Himzo ramović Asim etu I. Sum., 2 knjižničar ftesu lov ič Ni- kand. prava, članovi Mursel Enver stud. prava i Kapetanović S d k o stud. prava. Zam jenici: Muharemapić, Salih atud. prava i Mehič Mustafa stud. šum . Bešlić, činovnik tvornice, odborn ici: Z ejr Merđanović, Milan M ilojević i Zebić Muhamed ef. Također je iza­ brano još 7 lica kao zam jenici i članovi nadzornog odbora. Ova je promjena izvršena u sporazumu sa bivšim povjerenikom, jer isti nije m ogao sam preopterećenosti službenim poslovim a. raditi usl,ed R e d o v n a g o d iš n ja s k u p š tin a m je s n o g o d b o ra u K u p r e s u Održana je 13 povem bra t^'g. u 2 sata popodne u vlastitim prostorijama. Po otvorenju skupštine 'o d strane pretsjeduika Sakiba Mandžuke, izjavljuje da bi rad odbora kao i članova trebao da bude štp više jaUtiv.an, što i skup­ ština sama konstatuje. — 'P ošto blagajuik nije prisu­ tan, to pretsjednik podnosi blagajnički izvještaj, a iz­ vještaj sekretara, koji je također otsutan, čita mjesni učitelj Miloš Tom ašević. Jtđ podjeli razrješnice starom odboru, bira se novi odbor i to: Pretsjednik Nurko Alajbegović, ppretsjednik Stevo Spremo, sekretar Miloš Tom ašević, blagajnik Dževat Idrizbegović, odbornici: Ahmet Brčić, Dr. Stjepan V i­ đali, opš. ljekar, Asim Mandžuka. Zam jenici: Nazif ef. Heljić, Ivo Bojanić, Fuad Mandžuka, Pavić Brajović i Rasim Mandžuka. Nadzorni odbor: Matko Meštrović, G jorđo Spremo i Sakib Mandžuka. Novoizabrani pretsjednik predlaže da se sve ne­ plaćene članarine brišu, a u buduće strogo pazi na pravila, t. j. ko ne plati za 3 m jeseca članarinu od­ bor ima slobodne ruke isključiti ga. R e d o v n a g o d . s k u p š tin a p it o m a c a s tu d e n a ta в . G . 0 . G j. U nedelju 13 novem bra 1932 održana je druga redovna godišnja skupština Udruženja pitomaca stu­ denata Beogradskog Gajreta „О зт а п G jikić1*, koju je otv on o dosadanji pretsjednik udruženja g. Abduselam Balagija, apsolvent prava u prostorijama novoga doma i posle opširne diskusije po izveštajima kao i drugim pitanjima, izabrana je sledeća uprava: pretsednik H um o Salih kand. šum., ppretsednik Hajrović Safet stud. prava, sekretar Mulić Muhamed stud. agron., 2 sekretar Sadiković Muhamed stud. pra­ 382 Гћа Ћамила Капегановић, вредна претседннца Женског одбора Гајрета у Мостару Разне вијести А к ц и ја Г а јр е т о в о г ж е н с к о г о д б о р а у С а р а је в у Месни женски одбор Гајрета у Сарајеву отпочпње циклус својих предавања која су намењена васпитању и стручном образовању. Свако предавање бике преписано и послано свима Месним женским пододборима и поверсницииа Гајретовим у нашој домовини a након претходне цензуре no Главнои одбору. Предавања he се читати у вече нарочито за време рамазанских и зимских ноћи. Ц и.ђ je Месног одбора Гајретовог у Сарајеву, да путем предавања унесе просвете, звања и светлости у многа питања за сада женама неразумљива. Одбор жели да упозна жене и женску омладину с основнимпринциаимаизсвију грана науке, којису женамакао мајкама, васпитачицама н грађанкана одвелике важности јер задиру дубоко у породични и друштвени живот. Мјесни женски одбор Гајретов у Сарајеву ради на оживотворењу програма Гајротовог просвећујући мусмиманске жене јер полази са становишта да ће зкене само просветом и радом постићи сву слободу, равноправност, коју заслужују с обзирон на привредни васпитнв и социјални рад жене у кући и ван куће. Југославенске жене раде сложно, интелектуалне раденице са мануелнвм, сељанке, домаћице без обзира на вере, све су сложно прегнуле да раде на културном и просветном подизању народа, за просвећивање ши- �£оквх слојева жена, jćp Су уве{Јене да ke југославенгки skih muslimana je jedinstveno nesebično tlelo u ovoj народ бити онда тек напредан. сложан и сретан кад teškoj današnjici. T o nam delo najbolje dokazuje šta ћшроке женске масе буду просвећенеsve može učiniti privatna inicijativa i ljudi od akcije, Предавања почињу овим редом: . požrtvovni i radini. Na tom delu što je vrlo značajno, l) о досадањем раду Гајретовои на стручном обр sarađivali su svi čapljinski muslimani bez razlike n i зовањуи васпитању жена. Предавач: Вида Чубриловић -profesiju od seljaka, radnika, zanatlije, trgovca do naj­ višeg činovnika. Duša čitave akcije bio je odbor z> И з и с г о р и је : Главни моменти из живота Југоproslavu na čelu sa vrednim i agilnim pretsednikom славенског народа од сеобе старих Словена до осло g. Avda-gom Šarcem i svi skupa ovom prilikom dali бођења и уједињења, предавач Муфтић Суада, учиsu dovoljno dokaza i patriotizma, volje i ljubavi za тељииа. И з з е м љ о п и с а : 0 љепотама наше домовине, bpštu stvar. вере, обвчаји( занимање становниттва, управна подела држ^ве, врсхе школа, предавач учитељица Шерифовић Зекија. Из књизкевноети: 0 развитку нашег језик«, о књвжевн<'стн a нарочито о нашим народним уиитворинама. Предавач проф. Анка ЕћимовићИз душ евног васпитањ а: Душевни и телеснп одго, детета, предава, Хасна Хаџић, у™тел,ица. Старе i нове генерације, предавач Јованка Шиљак, шсф оделења за заштиту младежи код Kp. банске управе. Из привреде : Улога жене у народној припреди, предавач Внда Чубриловић. 0 женским рукотворинама r к , и њиховим љепотама и значају, предавач Марпца Прица, дирсктор фабрике беза ii веда.— 0 вредности и познавању р о б е : преда Дамјановпћ, дир. жен. грађ. школе. 0 рациоиалиои вођењу газдиоства : ; Вида Чубриловић, бан. секретар. Технику орвамента и пародног веза обрађује практичио и теоретски П. ЕНимовић, учитељица стручне школе у Сарајеву (обучава у просторијама друИз Хигпјене: Хигијена жене, пубертет, трудноћа, порођај, бабине, климактеријум, женске болести, предавач Др. Катица Јакшић-Радулашки, градски здрав. саветник. 0 венеричнии болестппа : Др. Стака Бокоњвћ, здрав. савегник, лекар венеричне амбуланте. О туберкулози: дечијии заразним болестима, предавач Др. Шевала Зилџић-Иблизовић, прив. лекар. Из наследног права : предавач Др. Смиља Кршић. Из породичпог права; предавач Вида Чубриловић, бан. секретар. Муслиланска жена и ново доба : предавач Арифхоџић Бегајета, учитељица. V e lič a n s tve n a p ro s la v a i o tv o re n je m e k te b a i d ža m ije u Č a p ljin i čapljioaki muslimani proslavili su na vrlo svečan način otvorenje mekteba i džam ije dana 1 decembra. Mekteb i džamija sa munarom sazidani su fizičkim ra­ dom i sitnim prilozima svih muslimana. D elo čapljin- I naravno za ovu retku radost i proslavu vladalo je ogrom no interesovanje kod našega sveta u Brezovima mostarskom, stolačkom, trebinjskom i ljubuškom. P ro­ slavi je prisustvovao i izaslanik Njeg. Vel. Kralja pukovnik g. Čedomir Kopčalić, izaslanici : pretsednika vlade, bana i reis-ul-uleme. Proslavi je prisustvovao korporativno mesni odbor Gajreta u Mostaru, kao i i* đsM* ,c' iz Stoca, Liubuškog i Trebinja i mnogi poverenici iz ostalih sela. Taftno u 12 h proslavu je otvorio u džamiji pretsednik g. Šarac koji pozdrav l,a izaslanika Nj. V. Kralja i sve ostale izaslanike i pretstavnike raznih , . . . . . . v. , . ., . , . , .. društava, zahvaljujući svima na odzivu i bratskoj saradnji Iza govora g. Šarca mostarski muftija g. Hafiz Omer ,ao je predavanje o značaju 1 decembra za naš i ulozi i radu dinastije Karađorđevića u toku istor je u ostvarenju našeg narodnog i državnog jedinitva. Posle toga prešao je na tumačenje džamije i mekteba i munare, odavši priznanje odboru mekteba na njegovom plemenitom i nesebičnom radu. Sa ove proslave poslan je brzojav Njeg. Vel. Kralju i reis-ul-ulemi. Posle proslave odbor je piiredio banket kojemu je prisustvovalo preko 300 ljudi. Na banketu među ostalim govorio je ispred Gajreta g. Vehbija lmamomovič, sekretar Gajreta u Mostaru, koji je među osta­ lim rekao: Gospodine izaslaniče Nj. Veličanstva, gospodo i braćo ! Današnje slavlje uveličano je činjenicom što se ono proslavlja zajedno i na isti dan kada milijoni Ju­ goslavena proslavljaju svoj najveći dan 1 decembar, najveći dan u istoriji njihovoj. Ova proslava mnogo­ struko je uveličana, što se ona proslavlja u prisutnosti izaslanika našega velikog Gdspodara, koji nije propu­ stio ni ove prilike, da nam dokaže kolikom očinskom ljubavi nas voli i koliko se raduje svakom našem dobru. Radi toga molim izaslanika Nj. Veličanstva, da bude tumač na Najvišem Mjestu našeg najvišeg odu­ ševljenja i blagodarnosti, te da i ovom prilikom uvjeri našeg ljubljenog Vladara o nepokolebivoj ljubavi i oda­ nosti koju gajimo prema svom e viteškom Gospodaru. (Živio !) Draga braćo; čestitajući vam ovaj veliki uspjeh kojim je krunisan Vaš trud i rad u ime mostarskog 383 �Gajreta i njegovih radnika i prijatelja, dozvolite da na ovom svečanom i biranom skupu učinim neke napo­ m ene, koje su po našem skromnom mišljenju od pre­ sudne važnosti. Konstatujući današnje teške prilike u kojima živim o, svjesni da naša kulturna njiva ima još korova koji čeka marljive ruke da ga očiste, a uviđa­ око даљег напретка Гајретоиих раду наћи једнодушне идеја у којем ћете сарадње и потпоре и могу- L hocth , од стране потписатог одбора. За Мјесни одбор просвјетно-културног друштва „Гајрет“ Секретар, ГГретсједник, Халид Мапдић jući da i ekonomski položaj naš nije naročito zavidan, mlađa inteligencija želi da na ovom lijepom i brojnom Мујаџевић Б пха ћ: Бројни делегати среске скупш тине „Гај- skupu proklamuje da ona smatra prvim i najprečim рета“ свесрдно поздрављају Главни одбор на челу са složan i zajednički rad. Hoće da naročito podvuče po* treba da se što prije i što tem eljitije em ancipujem o нпк: Реџић- od svih sitnih i malih zadjevica i nesuglasica, koje u najčešće slučajeva nisu ništa drugo, nego obični inad. турно просветног друштва Гајрет поздравл>ам Вас Го- Hoće naročito da naglasi da je apsolutno protivna Росподином Др. Авдом Хасанбеговићем. — Претсјед- Урош евац: Са данашње годитњ е скупштине кул- da сподине Министре као великог пријатеља и сарадника se u radu za opšte dobro dijelim o na Umiju i svetovnu inteligenciju. Smatra i traži da i ilmija i inteli­ друштва „Гајрет**. Молимо Вас да изволите л овом gencija danas više nego ikada osjeti potrebu što tešnje saradnje, tražimo da i inteligencija i ilmija zajednički седник Месног одбора, срески начелник Бабић пот- zađu u narod i da, s njim zajedno прилпком примити нзраз нашег поштовањч. ЕГрет* претседник Дедоввћ. čineći jednu ne­ N o v o im e n o v a n i razdvojivu cijelinu vodi ga, upućuje i pom aže mu. Kao Gajretov radnik želim da se u radu za naš kulturni i ekonomski progres nađemo svi na jednoj * srezu kljućkom: Ram o Kujundžić p o v je r e n ic i G a jr e t a O m er Čaušević za Rastoku, putar, za Vel. giće, Ibrahim Kujun- liniji i na zajedničkom poslu, stojeći na stanovištu da d ž ć učitelj, za Hripavce, Husem Im am ović im am, za je Gajret uvek bio i mora1- da ostane izvan i iznad svega. On treba da bude magnet koji nas privlači • Kamičak i Hisan Dedić težak, za Crljeni. okuplja oko sebe, jer izvođenju njegova velikog pro­ grama potrebne su udružene sile sviju nas. dokuski džemat, Mursel Bahović za Zatonski džemat Ejub M ehović za Lozanski džemat, Rašid Dizdarević Prosvijetli gospodine, muftija, stavljajući ov e пекг^ like napomene na si$e sviju nas, obraćam s e ; V am a, za Bistrički džemat, Abdulah N juhodžić za G ubavački džemat i Adem Međedov Ć za Resavski džem at; koji ste uvijek imao puno razumevanja za sve što je od opšte koristi, da uzm ete inicijativu u svoje ruke i da ponovo kao uvijek dosada hercegovci i Mostar budu oni odakle će nići svaka dobra ideja i zamisao. Samo tako zbijeni u čvrstu falangu, a duboko prožeti svijesti o našem kulturnom i ekonomskom stanju, samo tako ćem o m oći da pom ognem o i pridignemo svoj elem enat a istovremeno da se odužim o i našoj naciji. Sa svoje strane, uveravamo Vas braćo i prija­ telji, da ćele uvijek naći nas i naše skromne sile spremne da se stave u službu opšteg dobra. G ovor g. Imamovića nekoliko je puta prekidan burnim i oduševljenim odobravanjem i nagrađen je uzvicim a „Živio*. Na savršenom redu i disciplini odboru i čapljincim a iskreno čestitam. M. A. П о з д р а в и п р е тсе д н и к у Г л а в н о г одб о р а Г а јр е т а r . д р у Х а с а н б е г о в и ћ у Подгорнца : Ново конституирани одбор „Гајрета" у Подгорица пригодои прве редовне годишње скупштине одржане, дне 13 новембра т. г. једногласно Вам изражава захвалност на Вашеи неуморнои раду око унапређења „Г a ј р е т а“ желећи Вам да и надаље останеге на челу Гајрета u у свом великом заувииању 384 U srezu bijelo-poljskom: Hafiz N juhodžić za Na- U srezu konjičkom: Alija ć o l ić za Č elebiće, lbrah:m Š jšić В«јго za Glavatićevo, Šać r K oso za R ep ovce, Hadžović za Seon:cu i Mehmed ef. Bandić za Umoljane. U srezu bos. petrovačkom: Derviš Buljugić ačicu, Suljo Srneticu. Ajanović za Potoke, Beć r B išćev ić za U srezu bihaćkom: Šefik Tatlić za Ga*u, Ali tf Mehić za Brekovicu, Husejin ef. Mujakić za G olubić. Mujo Selim ović za Vrstu, U srezu Sanski U srezu tuzlanskom: Most: Mehmed Havić za ča p lje Hakija Sm ajlagić za D obo- šnicu. U srezu pečkom: Arif Abazović za D ubovo opšt. •novoselska. U srezu sjenićkom: Ram o Honić za D ugopoljanu, U srezu focanskom: D žaferbeg Tahmaz za Saš. U srezu stolačkom: Nazif O ručević za ViŠiće opšt. čapljiuska. Za Niš: Mustafa šećeragić Za Debar: Asim S. Kovačević. D o b r o v o ljn i p r ilo z i i z S toc a M,fsni odbor Gajreta iz Stoca doznaJio je Din. 4 9 3 6 0 koju su svotu sakupili Šuirija L eto iand. na­ rednik i Husnija Begović iz Dabrice u novcu i iitu koje je prodato. �Darovatelji su slijedeći’. Dio. 20: Čućrija Leto, Din. 12'50: Alija Zugar, po Din. 10: Dušan Ivanković, Stanko Pakraljac, Ahm et Medar, Mujo Begović, Đuro Papac i Salko Klarić, Din. 6: Milan Jelačić, po Din. 5: Hanvid Smajlhodžić. Omer Bajgorić Muho Sm ajlho­ džić, Ivan Andabak, Jovo Katić, Ibro Žugar i Sule Sm ajlhodžić, Din. 4: Alija, Sokać. U žitu darovaše 35 kg: Velaga Beganić, 20 kg: Hasan Bajgorić, 17 kg: Hamaija Smajlhodžić, po 15 kg: Mujo Bajgorić, Mujo, Medar, Mujo Klarić, Murat Omanović, po 13 kg: Ahmet Pehilj i Adem Bajgorić po 10 kg: Salko Omanović, Huso Medar, Salko Sakoć. Salko Medar, Šaban Medar i Hsnija B egović, po 5 kg: Dervo Žugor, Mujo Smailhodžić, Alija Pehilja i Dervo Mravić. D a ljn i u p is d o b r o tv o r a i u te m e lja ia Tokom mjeseca novem bra upisaše se za članove Gaireta slijedeća gospoda: za dobrotvora: g. Hifzija Ko Košarić, iz Sarajeva darovavši 2 dionice (6 % obvezniceu iznosu od. Din. 1.000;. za utemeljača: Kod mjesnog odbora u Banjaluci upisao se za člana utem eljača g Fehim Kurbegović, šef suda u Banjaluci. P r i lo z i G a jre tu iz C azina Prigodom venčanja g. Hašimage Sulejmanovića trgovca u Cazinu sa gđicom Eminom Džankić saku­ pljeno je dobrovoljnih priloga 195 Din. a dai sledeći: po 50’— Din. Sulejm anagić Hamiš trgovao i Sulejmanagić A jka udova Arifage; po 20‘— Din. T oromanović Hasan narodni poslanik; po 10'— Din. Sueim m agić Sm aj'l trgovac, Jakić H. Mehmed aer. sudija, Ćoralić Husein gruntovničar, Burzić Muhamed uprav, pošte, Alagić H u s e ju 'trgovac, Pozderac Muhamed trg’ Delalić Suljo; i po 5'— Din. Bešlagić Nazif, sud. o fi cijal. Ukupno je sakupljeno Din. 195 — . Mladencima čestitamo, a darovateljima topla hvala ! Д е л е га т Г а јр е т о в а м је с н о г о д б о р а из Д е р в е н т е н а с в е ч а н о м о т в о р е њ у д о м а Б е о г р а д с к о г Г а јр е т а „О с м а н Ђ и ки ћ “ Прилвком свечаног отварања дома београдског Гајрета „Осман Ђ вквк* добао je мјесни одбор Гајрета у Дервенти позвв, да учествује на овој свечаности. Мјесни одбор Гајрета, делегврао je као заступнвка за ову свечаност свога члана г. Мустафа Еф. Халвловвћа, шераат. судвју из Дервенте, који je на властвтв трошак отишао у Београд и првсуствовао овоме свечаноме чину. Is p r a v i! U članku »Ilm ija i inteligencija" od gospodina Dra Hazima Muftića, koji je izašao u predprošlom broju lista „G ajret", potkrale su se 3 krupnije greške, koje kvare smisao pojedinih rečenica. U prvom stupcu u J0 retku odozgo m jesto riječi „zdrave" treba da stoji »nezdrave ; u istom stupcu u 15 redu odozgo iza riječi „feslija" treba da stoji crta a ne slovo „i". U 6 stupcu u 20 retku odozdo mjesto riječi „u vjerskom" treba da stoji u „vanjskom". Књижевност А л и а н а х сарајевске средњ ош колске ом л ад ине Сарајево 1932. — Цвјена Дин 10 Ми знамо да je наша предратна средњогаколска омладина била врло поуздана, радна и револуционарна. Нарочито je њен рад запажен на полвтвчко нацвонзлном и литерарвом пољу. Таквом су je чиниле upaлаке у којпм je жвввла и у којим се je разввјала, a психолошкн je разумљиво да je требала да буде тлква и да се њен рад креће правцем такве идеологије. Међутим, ’двнас се на делатвост послератне средњошколске омладвне посматра кров призму укора a наподиштавања. Нису ретки напвса у дневној штампи како се наша омладвна кналифику,е као неврапотека a неспособна да ствара a да взграђује крупнвја дела. Али, супротно од тога, ако у њен начин жввота и њена стварања уђемо малко дубље a објектввнвје, доћа ћемо до закључка да je тај суд неоснован, јер a у круговвма послератне средњошкслске омладине aua, као a првје рата: активних омланпнапа иста a полетараца, који с љубављу прате еоиијално кнлтевне и остале појаве које се збпвају на арени нашега живота. Стварају и прате стварања. Помно се групирају и пра својвм школама формпгају своја лвтерарна удружења. Из такввх удружења често се взвајају таленти, a овв талента, добввајући моралну и материјалну потпору од својих удружењч, ч» сто публикују своје алманахе као свој заједнички рзднн ианифест. Taj случај je и са средњошколском омладвном у Сарајеву Позвтввнвје омладанске снаге из појединчх таквпх школских лвтерарнах удружења 1*итаипале су алиавах са пралозвма вз прозе и пјеснвштва. У овои алманаху. што одмах уп«да у очи, поред почетнвчких радова aua a радова књвжевно првлично успелих, a што je најинтересанхавје, и у толвко најсимпатачније: ту су видно, као сараднвце, заступљене и неколвко муслвмансквх средњотколских ученвца. Случај занвмљвв a похвалан. Похвалан у толик> ввше, што радова ових ученвца, носе на себи сва обележја и елементе здраве поч^тначке уметноста. Ту je језвк a технвка дсшла до првлвчно рељефног взраза. Kao првмер навеств ћу пјесмицу ханумвце Злате Салчић препарандвствде: C A H Чудан сам, чудан, снввала сан: У земљу нашу дошао мај И птвце с њим. A њвхов глас Силно, кроз наш се opao крај 385 �И багпта натпа процвала сва, A у њој пасу пауна три, Чобанче гласно пјева низ луг И све у сјају и пјесмп ври. davno štampana i vrlo je retka — to su pesm e koje je sabrao pok. Košta Herman — pa je skoro nem oguće do nje doći. Rahm etli 1. Pertev pokušao je da štampa drugo izdanje, znajući koliko su te pesm e važne za И запста у овои ализнаху све ври у широко распјеваној младости — распјеваној: час мекше, a час naš živalj. N o nemila smrt je taj njegov rad presekla. Mi sm o odlučili, da sa nekoliko prijatelja m usli­ бунтовнпје. mana, izdam o I, i II. knjigu tih junačkih pesama. M olimo, stoga, sve prijatelje naših narodnih mu­ Саит Ораховац slimanskih pesama, da se zauzm u kod svojih prijatelja Је д н а к о р и с н а , с в а к о м е п о т р е б н а н врло п о уч н а к њ и га ГГо разним крајевима у нашем народу постоје у живом народном говору различити називи лица срод* ства. Понегде увукли су се у наше народне назвве и туђинскв назнви за то сродство, na je потребно да упутимо наше читаоце, чии се могу поиоћи у томе, да упознају и науче праве називе сродства. Код Срба и Хрвата, код Југословена уопште, досад ј е п р в о и ј е д и н о штампано д е л о о тии називима рад Јоша Фил. Иванишевића, у Сар>јеву, i da je svuda preporučuju. Cijena će knjizi biti 100 Din-, a iznosiće oko 800 stranica. Ko želi da se pretplati neka potpiše narudžbe­ nicu, pa će platiti knjigu kad izađe pou zećem . A ko se odmah prijavi dovoljan broj pretplatnika, knjiga će izaći još ov e godine, polovinom Ram a.ana, tako da će dobro doći kao poklon za Bajram. Neka ne bude ni jedna muslimanska kuća bez o v o g bisera naše narodne pesme. Alija Kurtović, Jakša Kušan, knjižar. Одобашина 86. To његово штампано дело практцчногџепног формата, на фином папиру, стоји само’ 10 динара, a зове се „ Народпи називи родбине u сродбине Госп- Иванишевик у поменутоМ штампанои делу дели сродства н а : р о д б п н у, a то je једижрвно сродство, мушка лозчi дебела крв илп родбдна no очиној крви; с р о д б и н у , својдбу, које се у napo; сродство no танкој крви, танка крв, женска ло&а Г. Иванишевпк je првп учпнио ту поделу: равл чите. нарочите називе за- мушку и женску лову у ср' »дству. ЕГлеменити je цил> ове књнге : да у нашој јединстпеној националној држави буду јединствени правп народни називв лица, родбине u сродбине. Сви ми треба да се старамо да из иародног и усменог и писменог говора избацимо туђанске назвве липа родбине и сродбине a да употребљав&мо праве нар >дне називе. T o од нас захтева и наш народни понос. За то je потр«бно да сваки од нас набави ту књвжвцу, да je ш жљ иво прочита и запамти no н»ој све те народне н змве. Књижаца се добвја код писца у Сарајеву, a цена ioj je — без поштарине — саио 10 динара. Обратите со писмено на писца: Јошо Фил. Иванишевић, Сарајево, Одобашвна 86 в уз наруџбу унапред му пошаљите новац. К о наручи и пошаље новац на 10 комада, добије књигу 20% јефтиније. K n již e v n i o g la s Г а јр е т о в и х а м б а р и у П р и је д о р у Месни одбор Гајрета у Приједору развио je ве- лику акцвју и интензивно ради за Гајрет и његову хеологију. Кроз врло кратко време овај je одбор осно»о Гајретову читаоницу и певачки хор, a сада je установио и Гајретове хамбаре. У сп ех око сакушвања животних намирница био je неочекиван. Скупљено je отприлпке 90 метара кукуруза у клипу, 10 кг граха и 103 динара у новцу. Дароваоци кукуруза су већином тежаци, што je од особите важности кчда се има у виду да je досадашњи рад Гајрета, у главном, био у граду. Осим материјалне користи, коју су овом приликом постигли Гајретови радници, јога je већи моралнн успех, јер се je на овај иачин и наш тежак упознао са Гајретом и његовим спасоносним идејама. Да je и тежак приступачан за велике идеје Гајрет< ве, да и он зна да цени и воли оно што je добро и што иде на корист наше заједнвце, види се најбоље из ниже наведеног пописа дароваоца, чији je број прилично велик. Ш та више знатан je број и таквих који не само да су дали свој дар sa Гајретов хаибар, него су још сами са којим одборником Гајретовим сакупљали кукурузе, a неколицина су још дали и бесплатно кола за превоз кукуруза. Имена ових свесних тежака и Гајретових првјатеља, који су много допринели овако лепом успеху, јесу : у селу Чаракову: Механовић Бајро, Аган Хоџић и Ибрахим еф. Беглербеговић; у селу Ризвановићима Хасан Мусик учитељ и Сеферовић Ибрахим еф.; у Бишчанима Мехиед Мркаљ; у При- II. izdanje HOrmanovih junačkih реваша једору Сиаилага Црналвћ, Смаил Ђулквћ, Сулејман ЦрналиН; у Ћели М ухо Терзвк и Салнх М ети ћ ; у Odavno se kod nas oeeća potreba dobre zbirke m uslim anskih pjesama. Istina ta zbirka postoji, ali je Брезичанима Муфтар; у Чејрецвма Салихбег Беш иревик (дао и бесплатно кола), Ш абан Чиркик и Ах- 386 �мед Пушкар; у Пухарској Ибрахпм Ђ ајвћ; у Хамбаринама Осман Фикић, Мустафа Сикврвћ и Осме Сикирић (дао и кола бесплатно). Вредно je споменути и Алагу Насвћа који je иа себи донео еепет кукуруза из села, јер није био ониј дан када су ее купили кукурузи Осим свих одборника Месног одбора Гајрета у Првједору, који су живо радили код овог сакупљања, у села су ишли: Хаџи Хафиз еф. Алвшвћ, Мустгфа еф. Дедић, Наил еф- Трепић и Каравдик Авдо. Али највећвх заслуга o k i сакупљања кукуруза ииа Хусеин Авдагик, јер je он ишао у сва села и са горе поменутим заједно с«купљао кукурузе. Ииена племенитих дароваоца јесу: 1) Дародавци кукуруза из села Ризвановики: Хасан еф, Мусик, учитељ 5 кг граха и 1 сепет кукуруза у клипу, Фејзага Кадирик 1 сепет, Мехо Дуратовик 1 сепет, Рамо Ш враквк 1 сепет, Караџик Алија 1 сепет, Ризвановик Мухарем 5 кг кукуруза' Ибрахим Ризвановик 1 сепет, Дервиш Рвзвановић 1сепет Латиф Пелак 1 сепет, Окан Ризвановик 1 сепет; Фејзо Омер Караџик 1 сепет, Суљо Дуратоввк 1 сепет, Хасан Дуратоввк 1 сепет, Ибрахим Дуратоввк 1 сепет' Х усе Карагвк 1 сепет, Мурат Хоџвк 1 сепет, Мухо Хоџик 1 сеает, Реџо Кадврвк 1 сепет, Аган Хали* ловвк 1 сепет, Дуратоввк 1 еепет, Хусени Халвловвк 1 сепет Шврака Хусевн l 1/* сепет, Дуратоввћ Рамо 1 сепет, Ш врака Реџо 1 сепет, Хасиба Рвзвановик 1 сепет, Дедик ЈСалвх 5 кг кукуруза, Ш абансввк Рашим 1 сепет, Кадирвћ Ш ер вх 1 сепет, Алагвк Ислам 2 сепета, Карагик Салко 2 ceiieTa Сгфероввк Ибрахим еф. 5 к г гр а х а , Шабановвк Мух > lVs cenei. Укупно 10 кг граха, 33 сепета, 10 кг ку курузаУкупно 850 кг кукуруз . 2) С е л о Ј у r о r ц и: Бороввк Смавл 10 кг, Мехо Чауџеввк 1 сепет, Чаушевик Мустафа Хасвн 1 сепет, Цикотик Бекир 1 сеп. т Хава Љуповик 1 сепет, Хасе Чаушеввк Салвхов 10 кг, Смаил Мухик 1 сепет, Ибрахим Паџан 1 сепет, Мујо Фазлик 1 сепет, Салко М утик 10 кг, М. хо Мухвк ум, Омера 1 сеп*т, Шарик Паџан (Аган Хамулвк) 1 сепет, Осиан Хамулвк 1 сепет, Мустафа Хамулвк 1 сепет, Ш еро Мухвк 1 сепет, Тајвк Х".сан i сепет, Мухарем Ферхатовик 1 сенат, Хамид Мулалвк 1 сепет, Хасан Хајдурвн 1 сепет, Ибрахвм Хајдурин 12 кг. Смајо Демироввк 12 кг, Мухарем Ж ервк 1 сепет, Омер Јуповвк 1 сепет, Ибро Чаушевик 1 сепет, Осман Чаушеввк 1 сепет, Смавл Фикик 12 кг, Осман Фвквк 1 сепет, Каранфил Боговад 5 кг, Мустафа Свкирвк 1 сепет. Осме Сикирвк 100 нг 42 сепета 215 кг. 42 сепета отпрвлике сваки сепет no 30 кг Укупно 1475 кг кукуруза. 4) Darovaoci iz sela Ćejreka: P o 1 sepet darovali s u : Mujo Dželatić, Ruste Mašić, fclasan Pilipović, Salko Puškar, Salih Bego Pu­ škar, Avdo Gredelj. Hasan Kadunić, Avdo Kadunić, Avdo Puškai, Huso Ramić, Aganbeg Beširović. Hase Pilipović, Rifat Pilipović, Omer Pilipović (10 kg) Šaban čirkić, Fatima Čirkić Ahmed Puškar, Meho Gre­ delj, Huso Gredelj, Mujo Kadunić, Muharem Kadunić, Alaga Nasić, (donio iz sela sepet)). Salihbeg Beširević 2 sepeta, a Murat Gredelj 10 S li n i r a . Svega: 23 sepeta po 20 kg, i 10 kg zasebno iz nosi 470 kg kukuruza u klipu, i 10 dinara u novcu. 5) Darovaoci iz Donje Puharske. Po 2 sepeta darovali su: Abas i Osman Kapeta nović, Ibrahim Džafić 1 sepet Meho Džafić 1 sepet, Hasan i Sulejman Karahodžić 10 din. u novcu, Razini Sokočević 5 din, Sefer Selimbegović 10 din., Hasan Џемал бег Капетановик 100 кг кукуруза, Малибег Iv петановик 40 кг кукуруза, Мухарембег Церик 30 кг кукуруза, Каранфилбег Цервк 50 кг кукуруза, Бмин Хегвк 15 кг. кукуруза, Хусевн Хегвк Јб кг, Selim begović 10 din. Salih Selimbegović 10 din, Hakija Bašić 10 din., Hase Džafić. Stari 2 sepeta ku­ kuruza, Ahmet Suljanović 2 sepeta, Meho Suljanović 2 sepeta, Pašo Kurtović 2 sepeta, Ibrahim Suljanović 1 sepet, Mehmed Čepić 1 sepet, Spahija Džafić I se­ кукуруза, Арвф Х егвк 15 кг. Укупно 265 кг кукуруза pet, Ibrahim lmanović 8 dinara u novcu; 3) Дародавцв кукуруза вз села Хамбарвне: Svega 15 sepeta 63 dinara. Svaki sepet otprilike 20 kg., 15 sepeta po 20 kg. Ахио Хабибоввк 1 ceneTi Суљо Хабвбоввк 1 сепет to je 300 kg. kukuruza. Назвф Паџан 1 сепет, Стојан Мутвк 1 сепет, Хусевн Хабибоввк 1 сепет, Салвх Мујвцвк 1 сепет, Осман 6. Darovaoci iz Gornje Puharske: Зубовик 1 сепет, Када Вуковвк 1 сепет, Рузванчеввк Abid Kurtović 2 sepeta kukuruza. Dervišbeg 1 se­ Хасан 12 кг. Паџан Хасе 11 кг, Паџан Фехвм 7 кг. pet, Huška Kurtović 1 sepet, Huća Kurtović 1 sepet, Медвк Хасе мухтар 1 сепет. Брквк Мујо 1 сепет, Беквр Медвк 12 кг, Хасе Свкврвк 1 сеш т, Х уге Свки- Hasan ef. Bajraktarević 1 sepet, Ibrahim Ćajić 1 se­ pet, Ćamil Delkić 1 sepet, Smail Bejtović 1 sepet, рвк 1 севет, Осман Ибро Свкврвк 1 сепет, Але Тајвк 1 сепет, Мухо Тајвк 1 ceneTi Јасии Хорвк 1 сепет, Muho Delkić 1 sepet, Murat Delkić 1 sepat,. Huse Delkić 1 sepet, Bećir Delkić I sepet,. Šaban Delkić Мустава Вуковвк 1 сепет, Хасе Иишпроввк 1 сепет 1 sepet, Bego Delkić 1 sepet, Huso Blažević I sep t ЧаушеввН Хасе зв. Зец 1 сепет, Чаушеввк Хусе 2 кг 387 �Murat Eelkić Husin 1 sepet, Avdo Biažević 1 sepet, Hamed D elkić 1 sepet, Adem D elkić 1 sepet, Ibrahim Deikić 1 sepet Safet Delkić 1 sepet, Uzeir Kurtović 2 sepeta, Huse Čepić 1 sepet. Svega 25 sepeta kukuruza. Svaki sepet po kg. to je 500 kg. kukuruza. Бего ГорзкиН 1 сапет, Мехиед Хоџић 1 оепет „ Ибрахвм Хенић мухтар вв 1 сепет, Махо Memnh 2 сепета, Хасан М етић 1 сепгт, Селии Мешвћ 1 сепет, Мујага Хзлукић 2 сепета, Ибрахвм Халукић 1 сепет, Суљо Јакуповвк 1 сепет, Ахмет Махмутоввћ 2 сепета Б егта теввћ Д едо 1 сепет, Мехиед Модрањин 1 сепет, Сманл Халукић 1 сепет, Му- 320 кг кукурузч. 9. D arovaoci kukuruza iz sela Bišćani. Husein Gluhić 1 sepet kukuruza, Mrkalj Hanua 1 sepet, Mehmed Mrkalj 1 sepet pet, Omer Avdo M alić Mrkali 1 Se. Mrkalj 1 sepet, |Ibrahim Mrkalj 1 sepet, Him zo M rkalj l sepet . K ekić 1 sepet, RamJ Kekić 1 sepet, Osman Kadić 1 supet, Selim Kadić i sepet, Ibrahim Vojniković 1 sepet, Ibro H egić i Mus- стафа Реџвћ 1 сепет, Расим Кајдвћ 1 сепет, Сафет Јакуповвћ 1 оепет, Ахмо Јакуповић 2 сепета, Рашид hadisa: „Poslan Терзић 1 сепет, М ухо Терзвк 2 сепета, Хасан Ћорић 1 сепет, Х у со Ћорић 1 сепет, Ибро Терзик 1 сепет Алија Ћорик 1 сепет, Хусеин Рамик 1 сепет, Алија nauke pa makar i u Kini. Više vređi jedan моз Алија 1 сепет. Оиик Мехиед 1 сенет, Пашо К љ учанпн 1 сепет, Сулејман Рамић 1 сепет, Мустафа Рамик 1 сепет, Заим Дејисић 1 сепет, Осман Кликик 1 v»-k nego stotinu дузоввк 2 сепета, Але Кудузоввк 1 'кепет Бејдо Хараибашвк 1 сепет, Адеи Кајдвк 1 сепет, Мехо Палвк 1 сепет. Хашим Мешвк 1 оепет, Мине Терзик 1 сепет Ахмет Кличвћ 1 сепет, Ахмо Токалвк 1 сепет кукуруза. Укупно 81 сепет кукуруза. Сваки сепет взноси отприлвве no 22 кг. Према томе 81 сепет no 22 то je . . 1782 кг 5 кг Свега укупљено у Ћели 1787 кг 8) Дароваоци вз села Брезпкани: Ибрахим Кучковвк 1 сепет, Мехо Кучковић 1 сепет, Салих Кучковвк 1 сепет, Рамо Драчвк 1 сепет; У зевр Драчик 1 сепет, Алвја Кучковик 1 сепет, Сулејман Драчвк 1 cea iT , Хуснија Гарамбашвк 1 сепет Мехо Драчвк 1 сепет, Ибро Драчвк 1 сепет, Осман К учковвк 1 сепет, Ибрахии Надареви 1 сепет, 3 88 usavršim i moral. Sveta je muslimanke, da traži učen {0- bogom oljaca. L ju b a v prem a domo- P osle govora pretsednice, pitom ac Bušatlija Mahm ut recitovao je pesm u: „M uham ed a.’ s.“ od Oemana Đikića, a iza toga je jedna učenica Ženske zanatske tafa 1 sepet, Sejdo K adić 1 sepet, B ejdo Kadić 1 se­ pet, Ibro R am čilović 5 kg., P ašo V ojn ik ović 10 kg, Hasan V ojnik ović 1 sep et,R am u lićS m ajo 5 k g , Omer K a d ić jr sepet, Mustafa Šabić 1 sepet, Agan Kadić 1 sepet, Junuz Kekić 1 sepet. Svega 20 kg. i 20 sepeta u klipu kukuruza. Jedan sepet otprilike po 25 kg. 25 po 20 to je 500 kg, ukupno 520 kg. kukuruza. Модроња 1 сепет, Ахмо Даутоввк 5 кг, Мустафа Даутоввк 1 сепет, Халукик Ибрахим 1 сепет, Ооман Кудузовик 1 сепет, Кајдик Расим 1 сепет, Ибро Јакуповвћ 1 сепет, Авдија Јакуповвк 1 сепет, Сафет Јакуповвк 1 еепет, Ахио Јакуповик 2 сепета, Рашид Терзик 1 сепет, Смаил Кудузоввк 1 сепет, Су.го Терзвк 2 сепета, С*лих Мешпк 2 сепета, Босна Ку- da vin? je sastavni deo vere i t. đ. сепет, Хасан Рамик 1 сепет Авдо Рамвк 1 сепет, Алвја Рамвк 1 сепет, Омер Рамик 1 сепет, Хуеевн Хзлваџик 1 сепетГ Осман Халваџик 1 сетлг. Рамо Мешик 1 сепет, Ибрахвм Демвровик 1 сепет, Окан sam dužnost svakofi muslimana Раиик 1 еепет, Мехмед Терзик 1 сепет, Реџеп Лешић, Селви Терзик 1 сепет, Јусо Терзик 1 сеает, Ибро Терзик 1 степен, Хухе Ћупвк-Ћнркик 1 сепет, Xaсан Токалик 1 сеОет, М ухо ■'Б.упић 1 сепот, Беквр Даутоввк 2 сепета, Шериф Халимоввк 1 сепег, Вар- ‘ Су дали. Сваки сепет заузима отирвликс no 20 Rp ЈЈрема томе je сакупљено 16 no 20. Свега укуПље8о' 7) Дароваоци кукуруза вз села Ћеле. Ахмо Терзвћ 1 сепет кукуруза, Дерввш Алукић Брезичан« | Укупио 16 сесета. У овом селу свега 16 к Л л л е ’ 10. D arovaoci iz Prijedora : Rešić M uho 1 sepet kukuruza, H ergić Sulejman 1 sepet, K urbegović Mustafa 1 sepet, C rnalić i Derviš 2 sepeta, Selman M eho 1 sepet, M andić Jasim 1 se­ pet, Hrustić novcu, Omer 1 sepet, Z a čić Juso 10 dinara u H ebilović Bajram 5 din, Jahić Muho 5 din, G rozdanić Suljo 10 din, M edić Alija 1 sepet, Berbić Smail 1 sepet, Salih Alić 1 sepet, Mumin Habibović 1 sepet. Svega 12 sepeta kukuruza i 30 din. u novcu. Svaki kukuruza. sepet 11. otprilike p o 25 kg. to je 300 kg. D arovaoci iz G o m je n ice : Hatidža Ćurić ud. Esada 2 sepeta kukuruza, Suljo D elić l sepet, Karanfil K urtović 1 sepet, Hasan Bajrić 1 sepet, Mahmut i M eho T arzić 4 sepeta, Himzo R ošić 1 sepet, Ahmet Sarajlić 1 sepet, A hm o Hošić 1 sepet kukuruza. Svega 12 sepeta u klipu kukuruza; Sepet po 30 kg. 12 po 30 to je 360 kg. kukuruza, (Svršiće se) � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1932 Description An account of the resource Br. 1-10; 14-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1931 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 218f0d71-85a0-4c30-8435-3dfaa3ca79bc