https://kolekcije.nub.ba/files/original/ccc428fa36ad16d51489f431c97d52f4.pdf e75874cb0ca667cf292b9fc15670bbb0 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ Sig. Im. С А ДР ЖА Ј : , Г Т / 1 Wac|ona'na /I ■ iW uriy^ l s k a ' WMr=M»BiH| ša k a j ^vol Уредништво: Поводом ул агка у XII годину ir.uu;i;fihii члгоппса »Гајрет«-а и заш тита уопгате Ш еф ии ја Буб ић, проф: Слободна трговина КЊ ИЖ ЕВНИ М ухамед ПРИЛОГ Коњ ичанин: И з* м уш ебаКа (црико^етка) М ун и р Ш а хи но в ик-Екр ем ов : Хафиз Кустура М устаф а М ул али ћ : Због евлада ОЦЕНЕ И П РИКАЗИ: с љ -j Х у с е јн Брни(|, np<xf>.: Јодан добар прилог нашој народној псторији, Душан Ј. Поповпћ: 0 хајдуцпма, I део, Народна ш тампарија, Бео- Здрављ е: Црвени паразитн код деце л а селу Сточарство: Заразно запалење очне рожнице код говеда п овада Г А ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К Прослава Рођендана Њ . В. Краљ а Александра I у Гајретовом мушком конвикту у Сарајеву, у Гајретовом женском конвикту у Сарајеву; Прослава l. децембра у Гајрстовом мушком нитернату у Сарајеву, Прослава Рођендана Њ . В. Краља у Гајретовом шегртском дому у Сарајеву, у Гајретовом конвикту у Бањ алуди, Свечана прослава 1. децембра у Бањалучком конвикту, Прослава рођендана Њ . В. Краља у мостароком конвикту, Прослава д ана ослобођења и уједињења у Гајретовом конвпкту у Бихаћу, Прослава рођендана Њ . В. Краљ а у Тузли, у Козарцу, у Гајретовом Ентернату у Плевл>у, Прослава l. децембра у Гајретовом интернату у Плевл>у Прослава државног и соколског празника 1. децембра у Високом, Гајретово сијело 1. децембра у Кладњу, Гајретов мевлудпшериф у Високом, Гајретов мушки и женски мевлуд у Кладњу, Чајанка Гајретова женског одбора у Тузли, Р ад просвјетне секцпје Гајреса у Тузли, Рад Гајретова одбора у Високом, Мјесни одбор Гајрета у Тур. Јаљарџма организује три аналфабетска течаја, Утемељач и добротвор Гајрета, Одговори на поздравне депешс, Из канцеларије Њ . В. Крал>а, Из кабинета претседмника владе, Из кабинета бана Дрннске баиовине, Инна лиллахи! 1 ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1931 БРОЈ 1 И зд а је Глави и о д б о р ГаЈрета у С а р а је в у — У р еђуЈе: Х а м з а Х ум о 'j > �Oglašujte u listu GAJRET »Gajret« je n a jr a š ir e n iji časopis među m u s lim a n im a i s v a k im danom d iže se b ro j n jego vih p re p la tn ik a , na­ ročito otk a k o je povećao svoje g ra ­ d ivo . I u buduće. » G ajret« će nastojati da z a d o v o lji što š ir i k r u g s v o jih p r e ­ p la tn ik a i da p ro d re i u n u jza b itn ija m jesta. Iz o v ih ra zlog a , b ilo b i u in ­ teresu n a ših trg o v a ra da o g la ša va n je s v o jih l i r n ii v rše p re k o » G ajreta« , a tim u jedn o v r š ili b i i s v o ju p a trio tsk u i h u m a n u dužnost. R a d n ic i i p r ija t e lji G a jre ta tre b a da po rad e u svojoj s r e d in i k a k o b i trg o ­ v in e i p rc d u ze ć a iz n jih o v ih m jesta o g la š a v a li u lis t u » G ajret« . Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. о. j. u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 ° /o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časo vi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , л и с т Г а јр е т а д р у ш т в а з а к у л т у р н о и ек о н о м с к о п о д и з а њ е м у сл и м ан а, и з л а зи 1. в 16. свак о г м е с е ц а , a ц е п а м у je з а н а ш у О т а џ б и н у 100 д и н а р а н а год и н у, a з а с в е о с т а л е з ем љ е п р ек о гр ан и ц е 200 д и н а р а . 'Б ац и д о б и в а ју л и с т у п о л а п е н е к о д Г л а в н о г О д б о р а ил и к о д у п р а в а Г а јр е т о в и х к о н в и к ат а. П оједини б р о ј с то ји 5 д и н а р а . Д и ректор Х ам ид Н укиН В л а с н и к д р у пггво „ Г ајр ет". — Г л а в н и и о д го во р н и у р е д н и к : Х а м з а Х умо. о д г о в а р а Ј о с и п Енгл. У редник Х ам за Х умо З а ш т а м п а р и ју „ Б о с а п с к а П о ш т а“ �год.хп ГАЈРЕТ С а р а је в о , 1 ја н у а р а 1931 У р е ђ у је БРОЈ 1 Х ам за Х у л о П ошодој * ул а си а у X II г о д и и у и зл а ж ењ а часописа »Гајрет « Овим бројем, »Гајрет« улази у двапаосту^грди- да je Снага-идеала пајјача, a то се доказало као иеfty свог излажења. Фаде кроз које je Pir пролазио оборива чињеница увек у историји, као што се поможемо да означимоострелицач ( у огравцу нашег казало астварељем" нашег вековног идеала, иашим напретка. У овом стремљењ^ н&пред, не обазирућд_ ЛЈслобођсњем, a показало се и у досадањсм раду се на приговоре оних који нису дорасли за данаш- друшгр.а Гајрст и у успесима које je он постигао. j£T »Гајррзч<7 т т о глас нашс најјаче клутурне ииље време, лист »Гајрет« чврсУо се лржао саж> једног прггнцггаа у свом делбваљу, a тај je принц удије, ои јсчтс и треба да буде и реч и трибина рад na националнозвг освсштавању нас м.услимана свјгх свесних пријатеља нашег напретка и нашс бои иа постизавању н^шег културног и економског ље будућности. Кроз његове ступце треба да ирође папретка, a тим, у овом правцу, и на изједпачењу f садка корисна мисао, a љегов глас да доире и у са браћом других вероисповести у Уделу на нзсра- најзабитнији крај где ми живимо. ђивању опште нам народнс зајсдиице, љеног јачаПотребпо je бити свестан улоге једног оваквог ња и процвата. часопжа у културпо заосталој срсдини као што je Taj циљ, који je лист »Гатет«! себиЛрставио »Inik, a још je потребније бити свестан примене у као највећи идеал, мора се постићд напорима свих њему написане речи на потребе иаших ширих слонас, јер je он и највећи идеал наше националне јсва. Прошдо јс врсме романтизма кад се улога лизаједнице. И са онгша који још нису упГлп у круг ста »Гајрст«-а сводила na то да својим штампаним овог нам великог и заједничког идеала, ми треба ступцима одгаја своју читалачку публику, углавда рачунамо, јер ће Гајретов рад, напослетку, и пом, иричама и иародним благом, преводшга роњих убедити у исправност свог правца и свог ко- мана из источпс књижевности, хикјајама, ребусирисног деловања. II оии ће сами увидети да рад ма и сличним. Лист »Гајрет« je постепеио показиГајрета води једино могућом смериицом иагаој бо- вао тендспцију да се рети тог правца и да се по: свети кориспијим папиеима по своју средину, у љој будућиости. Снага данашњег културног стања нас мусли- чему je напослетку и успео. Јер, данас ми стојимо мана, наш напредак и наша стремљења у помену- пред много значајнијим потробама, осећајући наше том правцу најбоље се огледају у листу »Гајрету«. педостатке у свим појавама данашњег социјалпог Ове што имамо од гсултурне вредности, прошло je стања. И управо из тог разлога, лист »Гајрет« je добрим делом, нролази и проћи ће кроз гвегове заузео смер нс само да забавља него и да подучава, ступце. Јер »Гајрет« живо прати све наше иајпре- обавештава и да крчи нове путевс. Ни сенка демаче иотребе и иостеиепо, али сигурно, нриближује гогије no пада ira љегову писану реч, јер за његово се свом циљу. Све сметње на које он наилази, сви одржање и деловање и није потребна демагогија, нестварни пршч>вори на љсгову путу, то je сам^ пошто он ради несебично и уперена погледа у бумрежа од паучине на коју се он и не обазире и дућност, a у прошлост само у толико у колико ona иеће се тш гд im обзаирати, јер идеал за којим он може да иослужп као лоука за будућност. A све тежгг стоји изнад свих тих приговора A ми знамо само ради тс наше будућности која je изложена �сасвим супротним утицајлма и потребама него ли што je то била наша недавна прошлост. Зато, млоги од нас којима наша прошлост не дозвољава да виде нашу бољу будућност, наћи ће увек замерака нашем писању. Али, ми ice иећемо ни обазирати на њих, јер они гледају кроз ниски пенџер, a ш с високе планине. A у ова два видокруга велика je разлика, a та разлика и једина je разлика међу нама. Сви ми аселимо наше добро, само многима je узак видокруг, јер са пенџера виде веома мало, на разуме се, не могу ни да разумеју оне који глсдају са иланине. Али кораци ових са иланине већ су их прешли и само за љиховим стопама остајс утрт пут у будућност. Идући за тим да удовољи нашим потребама, и у будуће, ЈШСТ »Гајрет« настојаће да доноси што више наше изворне и оригинаЈгне nairoce, a специјално оне који третирају чисто наше социјалне лрилике и који указују на путеве којима треба да крећемо. У то име, »Гајрет« позива све своје сарадпике, као и оне који се још нису јављали у листу, на iiito обилнију сарадњу, a иријатеље на ширење листа и разношење њсгове речи у народ. Уредништво Ш ефкиЈа БубиЋ , проф . С л о б о д н а гр го п и п а и заштита уопште Међународни трговачки односи довели су по- ц т. д., које имају хиперпродукцију важних светједлне народе до мање или веће економрке овис- ■ских^артикала (салитра, кава, памук). Сличан je ности, чија се јачина у новије време најбоље очи- значај имао извоз жита за Румунију, Канаду, Артује у сталном порасту светбке трговине. Тако je гентину и Русију, — жита риже и памука за Инн. ир. спољна трговииа Велтаке Британије износила дију. вуне и матела за Аустралију, памука и багодинс 1830. у увозу 675.0p0.000.— златних-динара, кра за Удружене Државе Северне Америке. У у извозу 1125 милијона златних динара a године овим дакледу1учајевима ради се о одвозу опих про1912. ове се бројке пеи»у'па 16,25 и 12,50 милијар- изведених добара који се не могу да потроше код куће, a чим би се повећао домаћи конзум опао би ди златних динара. Узроци овако великог пораста леже вромени raj одвоз. У другом случају т. ј. код удела светскс техничких, психолошких и социјалних услова који производње на домаћој пијаци, онемогућује се прасу наступали кроз 19. столеће код појединих наро- вилан и рентабилан развитак домаћих продуктивда, у мањој или већој, мери према разноликости вих снага услед чега падија постаје овисном од pače, природног лоложаја, ступња културе и т. д. светске производње. Укидање еспафских ограличења, унутарњлх цариПрема томе међународна трговина или баца у на, патената и привилегија, .развитак продуктив- овисност народну производњу од светскс потрошнлх снага, оргапизацпја и подела рада, развитак ње или домаћу потрошњу од светске производње. саобраћаја, ширеље светског тржлшта и т. д., све Да би се од тога поједини народи одбранили, они je то довело у везу поједине народне привреде. К у првом случају дају својој трговини потпуну слотоме још треба додати напредак у пауци са њези- боду, a у другом настоје да je заштите. ном тако важном спознајом природпих материја и Зато слободна трговина и заштита заузимају слага, л1то je много утицало на техничкл напре- прво место у економским вештинама појединих нацак. Не сме се na овом месту такође изгублти из рода. Зато ће и овој расправи бити цил> да сс уповида познаваље страпих језика, чиме je паравпо зна са вештином и једног и другог правца код побио олакшан особпи и економски додир међу по- јединих народа у историји прошла три столећа. јединцпма разних народности. И један и други систем показивао je разне Beh na почетку 19. века роба појединих држа- мидификације, прилагођавајући се приликама мева почиње плавити светска тржшлта услед чега ста и времена. Заштитни ситем јест вештина напостадоше поједипе пародпе лривреде све више рода на нижем ступњу данашњег привредног разовисније једпа од друге. Ступањ те овисности на- витка, и за то се он појављивао прво у виду строго родне привреде од светског промета условљује се од заштитном или нрохибитивном. Строгс забране овосад с једпе страле уделом домаће производље na га система изазвале су слободну трговииу, a ова светској пијаци, a с друге стране светске производ- je опет дала ловода умереној, више васпитној зап»е na домаћој пијаци. ттити. Ова се ne престаде ограничавати na индуНајвипте трпе од ове овисности државе првога стријску произоди.у иего обухвати и остале привтипа, као н. пр. Чиле, бразилске државс, Египат редне граие, поготово земљорадње, истичући у свр- �jo j одбранИ осик економских и циљеве Политичке самосталности свога народа. Тако наилазимо и на аутаркичну заштиту Да би се сваком овом систему у оквиру овога рада дало одговарајуће место које му припада у теорији и пракси екопомске политшсс, потрсбно се појединачно упозпати са мерама овога или оног система, које су предузимале државе у области економског жшзота народног, у циљу подизања његовог благостања. Ове icy мере у главном до данас биле тројаке, ii њима одговарају три систсма: М с р к a ir т и л н и, си с тем с л о б о д п е т р г о в и н е и заш ти тfiи с и с т е м . КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ MuOamed Konjičanin Is a m u šeb a k a »Daruj', hanuma, neka svemoćni Alah i tvojoj deci daruje lepotu lepe Vasve« — prosjačila je stara ciganka Hatidža. A momci venu]i, sagorevali od sev­ daha i, kasno u noć, setna, bojažljiva pesma zami­ rala starim mahalama: »Lepa li je Bećirbega Vasva; lepote joj u svoj Bosni nema, u svoj Bosni ni Hercegovini«. 0, ali sve uzalud 1.Ko krhka i plašljiva haremska hanumica, skrivala se lepa Vasva iza gustih muše­ baka, a zidovi oko njene avlije bili su viši od gradskih bedema ■¥ r P dvoje dece, žena mu ko vila, a on se propi i ženu otera, sve radi nje, kažu. Okani se, sine, majka tebe jedinog ima! Nije ona za tebe. Ona je begovska! — Mjjko, tako ti Boga, ostavi svetska nakla­ panja! Zar možeš to verovati? — Sine, mladost je mladost. • т : Ostavi, majko! Majka zaćuta. Krajičkom šamije utra dve-tri suze na smežuranom, ali još uvek lepom, dobroćudnom licu i tiho izađe. — Eto, takav je svet. Znao sam ja to. Hahaha! ali samo da,jedanput položim! — govori Salem .аш sa sobom. — Zar čovek mora biti beg? Gde to stoji? Zar nije dovoljno biti čovek, čovek u pravom . , . pošteno x. .. raditi, „ J . . pomoći ___ -. drugome, sta­ smislu: ziveti, rati se z a . . . Tu na čas zastade, a onda opet, kao prešavši preko nečeg, nastavi: Bećirbeg će popustiti. Naposletku otići ću mu sam. Reći ću mu sve. Uostalom, on već znade. Hoće, hoće, popustiće on. Majka se sad boji. Ne zna ona Vasve. Posle će se primiriti. Biće joj drago. Voleće je. , . , ,л _ . . Saleme,’ sine,* sta Jie tebi? Ti si se rpromemo. Bled si. Kapi krvi nema u tebi. Ne jedeš skoro ništa, a i ne spavaš, čini mi se. Sinoć sam, da Bog na dobro okrene, sanjala strašan san. Skočila sam kao luda i dugo stajala pred tvojom sobom, osluškujući dišeš li. — Mnogo učim, majko. Spremam se. — Evo, donela sam ti nekakve knjige. Našla sam ih jutros u bašči, niže duda. Sve su mokre; sinoć pokisle. — A, znam, to su neke stare knjige. Spusti tu, II. majko. — Vasvo, noćas sva mirišeš. Mirišeš nekim Majka je spustila knjige, rastrebila stol i punu pepeljaru ispušenih cigareta i pepela sasula u staru, čudnim, lepim mirisom, a lice ti vrelo. Evo i grudi ti zemljanu peć. Zatim se blago osmehnula i dodala. vrele. Sva si vrela. Plamtiš. Jest, miriše. Danas se jagom namirisala. »Sevap — Mnogo pušiš, sine; ne valja. — Majko, nisam već pet dana častio pepeljare — se jagom namirisati. Jag se s Ćaibe donosi«, rekla joj majka. kaže Salem. Salem se osmehuje. Osmehuje se srećom. OsmeMajka samo odmahnu rukom i pođe ka vratima, huje se i miluje Vasvu. Miluje i ona njega. Miluju a zatim opet zastade, kao da se nešto domišlja. — Jah, eto umalo nezaboravih: Soljaginica mi se i vole se. Srećni su. Stari dud u Bećirbegovoj bašči spustio nad njima dolazi juče i kaže kako joj je neko pričo da te često viđa po noći, s onu stranu reke. Pregaziš, kažu, vodu, svoje grane, a plodovi mu dozreli. Crveni su i sočni pa uz Bećirbegovu bašću. Dočuo za to i Bećirbeg, pa ko usne devojačke. — Saleme, nana mi sinoć pričala: »Davno, nekad, neku večer, kažu, hteo devojku zaklati. Prođi je se, iz dva razna sela, koja je rastavljala samo jedna mala sine! Dosta je ona majki, a i žena, u crno zavila. Eto, Ibrahim, momak ko zelen bor, jedini u reka, volelo se dvoje. Seljani bili u zavadi i, već više majke, oboli i umrije. Hasan-efendija, oženjen čovek, . godina, jedni drugima nisu dolazili u sela. A oni se 3 �voleli. Voleli se jako. U predvečerje, svakog dana, dolazili oni na obale reke i gledali se. Gledali se i domahivali cvećeun. Domahivali se nekoliko godina. Jednog dana, u njenom selu bila moba. Ona sva znojna došla na reku da se rashladi. On je gledao s druge obale i nije mogao više odoleti: preplivao je reku. Jedno čobanče videlo kad su se poljubili i, sutradan, nju zasuli u kamen.« — Eto, tolika je sramota i greh kad momak po­ ljubi devojku pre venčanja! A ti mene, Saleme, ljubiš svake noći — šapće Vasva. Salem se samo osmehuje. Osmehuje se i miluje Vasvu. Miluje je, a oma sva strepi. Strepi i sve se više pripija uz njega. — Vasvo, ti se bojiš? Bojiš se da i tebe ne zaspu u kamen? 0, ne boj se, srce moje! Ono je samo priča, izmišljotina — šapće joj Salem i uzima je u naručaj. — Ne, ne bojim se. Hladno mi je. Dimije mi-Qđ burundžuka, tanke. Pogledaj, kao da ništa na meni nema — šapće tiho Vasva i zatvara pčd. Sabahski vetar. Hladan, fto^a pada. Padaju i dudovi. Padaju oni i bez- vjetra. Padaju jer su već zreli. U Vasve kosa puna rose, pa se čini kao da je biserom posuta. — Pusti me, dragi^ eno petli pevaju. Sabah će skoro — šapće Vasva. — Neće, dušo>(neće. To mesec izlazi, na oni mfcle da sviće. — Eno, proviruje mesec kroz dui Obasjaće nas skoro. Pusti,me, dragi! Tužno zacvileše zardžale baglame n baštensldm vratima, a Vasva sva protrnu. III. Došla zima. Sneg zasuo. Salem više ne dolazi uz Bećirbegovu bašču. Ne smije, videće mu se stope u snegu. A Vasva sedi uz pendžer i veze jagluk. Veze zlatom i peva: »Snijeg pade, drugi zapadoše ...« Peva Vasva, a majka je kara: — Lenja si, Vasvo, lenja: Eto, jagluk ti sav učadio, otkad ga vezeš. Sramota je ko vidi. — Nisam lenja, mojko, nisam. Krupne grane, a vezem bajberekom. Ne mogu brže — kaže Vasva. — Jesi, Vasvo, tiha si, tiha — govori majka i osmehuje se, a Vasva je vise i ne sluša. Gleda Vasva iza muše-baka, negde tamo u gornje mahale. Gleda i csmchuje se. Razmišlja o nečem lepom, slatkom. 0 nečem što majka ni naslutiti ne može. Razmišlja Vasva dugo, dugo razmišlja, a onda se trga, trga se kao iza sna i postaje setna. Postaje tužna i nešto je steže u grlu, guši je. 4 — Plakaće majka, plakaće, znam ja — šapuće Vasva tiho i pravi se kao da veze, a suze same naviru i upijaju se u napeto platno na đerđefu. — I nana će plakati, a babo će biti ljut, biće besan, znam ja njega. Ali odljutiće se om. Hoće, odljutiće se. I Salem kaže da će se odljutiti — šapuće Vasva i opet se osmehuje. Majka sedi na sećiji i niže tespih od merdžana. Ne zna oma ništa o tome. A Vasva razmišlja i veze jagluk, dok sneg pada, pada. I Salem razmišlja. I on se osmehuje. Položio je već davno, a od prvog će dobiti i nameštenje. Veseli se Salem, veseli, drago mu, ali opet je nekako ne­ miran, ne može da se staloži. Nekidan je bio odlučio da ne ide Beoirbegu, da nikog, i ne pita, nego da dođe po noći i da je odvede. Tako se bio i sa Vasvom dogovorio. A jutros, opet, sve šc promenilo: -х: Zaprosi je, sine, ne valja da je ukradeš. Svet će reći: »Bogata, pa je ukrao. Znao je on da mu je Bećirbeg ne bi dao.« Zaprosi je, sine. bolje će biti — rekla mu majka. I Salem prihvatio. Majka već našla i ženu da ode Bećirbegovim. Sutra, rano, dok je još i Bećirbeg kod kuće, otići će žena da zaprosi Vasvu. IV. — Razgrni, Huso, barem do ahara i do magaze, d može proći — rekla begovica, jutros. A Huso razgrće i sam sa sobom razgovara: — Prošlo leto, prošlo. Došla i jesen, pa i jesen prošla. Tako ti je to. Sve što dolazi, to i prolazi. Alah je samo večan. Evo došla i zima. Sneg pao. Ne bi sad čovek rekao da je ikad bilo one žege i prašine. Nu, pogledaj ti samo šta ga ima! A beg mi sinoć reče: da je negde, blizu nas, napadao sneg za čitavu munaru. Ih, ljudi, božjeg davanja! Božje moći i kazne! Ne daje to Alah onako, ne daje. Sve su to ljudi zaradili — govori Huso i odmahuje glavom. — A ima ga, evo, i kod nas. Ima ga samo u mu­ škoj i u ženskoj avliji, ja mislim, neću slagati, preko sto vagona! Da ga je na Ćabu, barem polovinu spre­ miti! Hadžibcg kaže da oni tamo i sada skapavaju od vrućine — govori Huso i pljuje u ruke. Razgrće Huso tako i pljuje u ruke, a Bećirbeg, u svojoj odaji, sedi na šilti. Gleda preda se i odbija dimove na dugi, šareni čibuk. Bećirbegovica sela do begovih nogu i skida mu pepeo sa čibuka. Tiho je u sobi. Beg ćuti. Ćuti i dimi. Ljut je. Đegovica je zabrinuta. Plašljivo i često zagleda u begovo lice. Gleda je li se i malo raz­ vedrilo ono široko, naborano čelo. Jesu li se podigli �oni teški kapci na očima što se uvek spuštaju kad bega mori kakva nepravda i ljutina. Gleda begovica i strepi, a tišina raste. Beoirbeg razmišlja. U staroj hrastovoj gredi oču se crv. Grize. Oču ga i Bećirbeg. Podiže glavu. Beoirbeg ostade sam. Crv grize. Grize sve jed­ nako, a Bećirbeg ga sluša. Sluša ga Bećirbeg i gleda u crne grede, a onda se naglo diže. — Daću je njemu, Ibrahimbegu! Ibrahimbeg je star, ali neka. Svako će ostariti. Ostareće i onaj šugo, neće se do sudnjeg dana kicošiti! — govori Bećirbeg i hoda po sohi. Crv grize. Grize sve jasnije. Bećirbeg korača ve­ likim koracima, lupa nogama, samo da ga ne čuje. Da ne čuje crva. A crv grize, grize sve jače. — Usrećiće se ona! Ibrahimbeg je čovek bogat, od familije, beg! — viče Bećirbeg, a krupan znoj oblio ga po čelu. Crv zaćuta. Bećirbeg se osmehnu i prošapta: — Hoće, hoće, usrećiće se Vasva. — Neka ga, neka grize! Neka sve izgrize! Neka ih je stotina, hiljada, sto hiljada, pa neka sve izgrizu, čitavu kuću! Neka i mene izgrilzu, ali moje ime neće! Moj »rz i obraz«! Neće, neće! Bećirbegovica strepi. Boji se. Ne smije da ustane, da ode. Ne smije da govori, da pita. Strepi begovica i šapće molitvu. Šapće molitvu i tiho plače. — Hajde, zatvori je! Zatvori je u magazu! Nek svisne, nek krepa! Ne dam je za onog šugu, pa čitav *** svet kad bi se prevrnuo; čuješ li! Ne dam! Biće kako Prošla i zima. Sve prolazi. Alah je samo večan. ja hoću! Hajde, diži se! Hajde, kad ti kažem! Što si Došlo i proleće, pa i proleće odmiče. Sve izbeharalo, se skamenila! Što sliniš! — kao besan, razdera se -z^belilo se. Avlije naše pune su behara. Mahale mi­ Bećirbeg na begovicu i odgurnu je nogom. rišu, miriši^ beharom i prolećem. Došlo proleće, Begovica ustade i ponovo se zaplaka. došlo. Devojke sade cveće. Sade cveće i pevaju. — Stani! Kazaćeš još Husi, neka trkne do Ibra- Pevaju onu staru pesmu, pesmu o Bećirbegovoj Vasvi, himbega. Neka mu kaže da je beg poručio da odmah o njenoj lepoti. Pevaju i sećaju se. Sećaju se Vasve. dođe. '''ТЗебаји se i pevaju, a glas im postaje mekan, pa setan, Begovica samo kimnu glavom i tiho izađe. pa sve tiši, t i š i . . . . c (Ш>|, . .. . ђ. Munir Šaf)inović-Ekremov .11] u siu ra Doišao je Švabo! Te kobpe r i j e ^ ____ mučno svakom u duši, uvlačile se u srca i grčile ga i stezale. Uvukao se svako u se i podnosio jaram okupatora, kako je znao, bez riječi, bez jauka, samo bi pokatkad gnjevno sijevnulo bojovno oko i škrinuli zubi starog Bosanca i tad bi tamo negdje u Švapekoj zakukala majka, jedna, dvije, t r i . . . A i ovamo, niz pitome ravni i ustalasale, zelene brežuljke, tužna majka i ucviljena ljuba, iza mušebka na demir-pendžeru, očekivale su zlokobne potmule tutnje iza kakve pitome šumice, čekale su pucnje švapskih mušketa koji će biti posljednji odraz života kakvog Mehe ili Halila, boraca za slobodu domovine. I tako iz dana u dan, iz mukom prtrpljene jedne godine u drugu, još mučniju, još ubijeniju poniženjem i patnjom. A muškete i tanahna vješala po živopisnim okrajcima šehera i kasaba pjevali su tužnu pjesmu o poniženom ponosu, o žrtvama za čast imena i do­ movine, a vihor, lelujajući o konop obješena tjelesa, raznosio je ovu tužnu pjesmu širom Herceg-Bosne, ponižene i sputane u okov sramnog ropstva. I godina za godinom bježi u vječnost, a ophodnioe švapske obilaze šehere i kasabe, i sela i proplanke pitome i ubave, a izdajice i potkazivača kukavni pre­ daju glave mučenika boraca pred cijevi plamene muškete i u šake krvnika da ih podigne na vješala tanka. A svijet ćuti i, s pogledom u nebo i sa nesvje­ snom riječju molitve na usnama, čeka na bolje dane, dane za koje se nada da će skoro doći, da će sinut sunce odnekle sa istoka, ili svejedno odakle, samo da sramotni jaram omrznutog Švabe skine sa po­ nosnih leđa drevnog Bosanca. A prvaci, od usta do usta, od uha do uha, krišom šapću vijest punu nade, punu nekih nesvjesnih čežnja odmazde za pretrpljene sramote, šapće se, sa čudnim komentarima, da je devlet iz Stambola na­ redio knezu srbijanskom da istjera Švabu iz Bosne. — Dosta je, vele, njegovih zuluma! A Švabo sveti se i tlači, jer su ga složni Bosanci kod Brodske ćuprije dočekali mjesto solju i hljebom, prahom puščanijem i olovnim sinđirlijama. A prvaci krišom šapću: o novim vremenima, o sili devleta u Stambolu. Hadži hafiz Kustura, mršav i poguren ko mumija, sa hodžinskim džubetom podignutim u šaku i iskrpljeniin postolama, kao sjena trči od ćepenka do će- �pouka, od kanalu do kanatia i kazuje kuko je kratko s»vabino u Dosni. 1 očima užarenim od tajanstvenih govora, i ru­ kama, koje čine gestove najvećeg skrivanja i podozrenja, i raskuštranom bradom, koja se, pod hitrom, prigušenom mimikom usta, trese, nastoji ubijediti nepovjerljive i ustreptale građane Sarajeva o neiz­ mjernoj mržnji koju on gaji spram omrznutog Švabe. Što je u davna, klasična vremena u Ateni bio mudrac Diogen, to je, u mučnim godinama poslije okupacije, u Sarajevu bio hafiz Kustura. Skroman do skrajnosti, pobožan do samozatajivanja, mudar, mi­ losrdan i uviđavan, ali nepokolebiv i neustrašiv poput mitskih junaka. Takav je bio mali i neugledni riadži haliz Kustura, sa olinjalim džubetom, iskrpljenim postolama i rijetkom razbarušenom bradom. On se bavio hodžalukom i zapisima. Nekad bi kog mrtvaca i gusul učinio i opremio ga, gdjegdje prouči tevhid ili mukabelu i što god bi mu dali bio je za­ dovoljan: — Berikjet versi. Neka ti Bog plati! Kod Alipašine džamije u Ć.emaluši imao malenu potleušicu, iskrpljenu pocKlačcima i limom od pe­ trolejskih kanti i u njoj sobicu, nisku, mračnu, u kojoj je zapisivao. Bio »seveplk fiđće i svijet hrlio njemu. Pričaju ljudi, kojima se mora vjerovati, da su viđali u gluho doba noći haliza Kusturu na Obhodži više Sarajeva kako se šeće ispod ruke sa Gazijom a oko njih obasjao nur. Nikad hafiz Kustura nije o tome ni riječce pro­ zborio, ali je svo Sarajevo znalo da se on druži sjp džinovima, evlijama i »dobrima koji iz kabure ustaju. Svijet je pouzdano tvrdio da je Hafiz Kustura »evlija«. I u mučnim danima, u danima poniženja i žrtava poslije okupacije, kad su pred mušketom i vješalima zanijemili veliki duhovi, a pokolebali se tvrdi zna­ čaji, onda je hafiz Kustura bacio rukavicu zavoje­ vačima. Ali oskudna su sredstva bila kojim je raspo­ lagao hafiz i on je u svemu propovijedao pasivnu rezistenciju od svega u čem bi Švabo mogao imati udjela, širio je neposluh, došaptavao nove vijesti, krijepio klonule, bacao anateme i kletve na Švabu. Kažu stari ljudi jednom je skupio šejtansku dairu i sutra dan po ovom umro je naprasnom smrću kapetan auditor Jerinek, koji je osudio Mula Mustafa efendiju, muderiza na smrt, bez ikakvih razloga. I јов mnogo drugih, običnim smrtnicima nedostupnih stvari pro­ nosio je šapat niz Sarajevo i, od uha do uha, od sijela do sijela, stvorila se fama o mudrosti i moći hafiza Kusture. A on je huškao i bunio protiv Švabe i već je davno bio notiran u spiskovima vojnih sudova i samo je tražen kakav bio uzrok da Kusturi odrube glavu. 6 Jednom je bio radi nekih riječi uhapšen i držan okovan u tomrucima u starom sarajevskom zatvoru. I ako tvrde tamnički stražari da su ga osam dana pomno čuvali u tamnici, ipak su svi posjetioci, koji su dolazili da im hafiz Kustura otabiri san, ili dn savjet, ili opet da načini zapis svojom sevepli rukom, svi bi oni mogli da se zakunu da su ga kroz tih osam dana vidili u njegovoj niskoj sobici u Ćemaluši kraj Alipašine džamije. Hafiz Kustura je evlija! U to nije moglo biti sumnje. Građani Sarajeva su se ponosili njim, a Austrijanci pobojavali, pobojavali se mistike Istoka i njenih podzemnih moći. A Kustura je bio Austrofob; zakleti, očajni mrzilac Švaba i narod je huškao protiv njih. Takvog čovjeka, među građanstvom, nije mogla đa trpi vojna uprava, nije se smio trpiti ni njegov svetački autoritet koji je u Sarajevu uživao, nije se smjelo čekati na njegovu prirodnu smrt. Zdrav je -Jo ^ b io hafiz Kustura i dugovječan. A kult njegov svetački i fama o nadnaravnoj moći njegovoj dostigli su fantastične razmjere, a agresivnost njegova, u ispadima protiv Švaba, bila je više po upravu nepodnosiva. 1 da su se svi svirepi demoni združili i paklenu osnovu sklopili ne bi bila tako podla, tako zliko­ vačka, kakva je, od strane zavojevača, sklopljena da se riješe hafiza Kusture. Jednog dana dode mlada Švabica pred Kusturimi potleušicu, dok je hafiz pred vratima klečeći uzimao abdest. Švabica je bila mlada i lijepa, čudnog pogleda i utanjena u struku. Bila je to prva strankinja, prva Švabica koja je zastala sa nekom namjerom pred Kusturinim kanatima. — Oprostite, gospodine, jeste li vi hodža Kustura? upitala ga je čudnim glasom, popraćenim pogledom iz kog su se zrcalile neke neobične namjere. — Ja sam! malo začuđeno pogleda hafiz pridošlicu. — Molim vas, imam tešku muku na srcu, nadam se da ćete mi vi moći pomoći. Molim vas da mi na­ činite zapis, a ja ću vam dobro platiti. — Dobro, uđite, samo znajte da ne zapisujem radi novca nego što hoću da pomognem. U svojoj poštenoj prostodušnosti, visoko uzdignut iznad gadosti svjetskog ološa, sa vjerom kao zvi­ jezdom vodiljom pred sobom, pustio je da mu zavodna Švabica prekorači prag. Pola sata poslije istrčala je razbarušena Švabica iz Kusturine potleušice. Iz vrata joj je tekla krv. Zapomagala je na Ćemaluši: ~ Pomoć, Hilfe, er hat mich tbten wollenl �Svijet se je štrcao i došla je švapska vojna pa­ trola. Djevojka je bila razbarušene kose i činila se kao da dršće. Kad je patrolni kaplar upitao šta joj je, odgo­ vorila je: — Onaj turski hodža, tamo u onoj kući, uvukao me je u svoju sobu i milovao me j e . . . — Po tome je htio da me britvom zakolje. Patrola je nasrnula u nisku kuću i našla hafiza Kusturu na namazu. Kaplar ga strgne sa serdžade, veza i otjera na vojnu komandu. Svijet se začudi. Švabica se sama malo okrznula britvom. Pukla je osuda hafizu Kusturi: Smrt na vjesalima! A Sarajevo je dobro znalo da je to sve urota protiv hafiza Kusture. Jedan Arnaut, halvedžija, vidio je da hafiz nije Švabicu uvukao u svoju odaju, nego da ga je ona zamolila da ude. I to se je čulo po'Sarajevu. I ugled hafizov doseže nevjerovatnu visinu, a još višu mržnju protiv Švabe. 1 ako je prijeki sud bio vec ukinut, i ako delikt, za koji je nevin Kustura optužen, nije po zakonu tražio smrtnu kaznu, ipak je, sutra u jutru imao biti*; obješen hafiz Kustura, jer su ga se Austrijanci bojali, jer jedan takav čovjek nije smio ostati medu građanstvom koje je trebalo pridobiti za sebe. W Na sudu hafiz Kustura bio je rezignirano miran, u svoju obranu rekao je-samo ovo: — Nisam kriv! Moj život od prije mi je najbolji svjedok da ne bih mogao učiniti ono za što me optužujetel i t! i Mogao je vrli hafiz Kustura dati ne znam kako iscrpnu i dokumentovanu obranu, on je morao umri­ jeti, jer je on živ smetao zavojevaču, jer je bio velika smetnja i fabula o njegovoj moći i nadarenosti, koja bi poslije njegove smrti ostala i ovom paklenom za­ vjerom mu je imputiran sramni zločin, tako nedo­ ličan jednom evliji. Ali nisu mogli podvaliti Sarajlijama. Svak je znao da je to bio način na koji će samo biti smaknut Kustura. Jednog sunčanog jutra, u samo praskozorje, do­ vezen je svezan hafiz u običnim vojničkim kolima na jednu poljanu za Vratcima. Na sredini bila su podignuta vješala, a kraj njih je stajao mrki đelat, čekajući da mu predadu žrtvu. Miran je bio pognuti hafiz, ni žilica na staračkom licu nije mu zatreptala. Cijelu noć je on proveo u molitvi, časove posljednje svog života posvetio je Svevišnjem, moleći ga za oprost njegovim mučite­ ljima i za spas svoje braće. Putem je glasno, muževnim glasom učio ilaliijo, a svijet koji je sretao povorku glasno je plakao. — Imate li kakovu posljednju želju? — Jednu! Priznajte barem kroz pedeset godina na kakav ste me podao način otpremili sa zemlje. Da zagluši pred okupljenim utisak ovih riječi, predsjedatelj viknu: — Krvnič, vršite pravdu! Zalelujalo se nevino staraoko tijelo hafiza Ku­ sture kroz vazduh, pun jutarnjeg ruja i kao da se je nesvijesni vapaj dizao sa optužbom put neba sa zemlje natopljene krvlju žrtava. Kao da su još do­ pirali krikovi hadžije Bakarevića prije deset godina obješenog na Gorici, kao da se je čuo njegov mu­ ževni glas: — Vkj haluna Šeher Sarajevo, vaj haluna-a-a. . . Tu su ga kraj vješala i zakopali. Bez biljega da mu se i posljednji trag zaimete. Hadži Ahmed, mujezin u džamiji na Širokači, pod krk-jeminom priča da je te večeri okujišući jaci ju sa munare vidio da na Vracima, na grobu hafiza Ku­ sture gori nur, svjetlo na grobovima pravednika i bogougodnika. Posljednja je to bila žrtva čiji je spomen do danas ostao, jasan kao jutarnje sunce, a varka kojom Švabe nastojaše ubiti glas teg čovjeka pobožnog, bi odmah otkrivena. I 1111111lili Uovom broju prilažemo poš­ tanske čekove našim pret­ platnicima da podmire dužnu pretplatu za prošlu godinu 1930 i z a obnovu nove pret­ plate z a iduću 1931 godinu S v im a o n im a k o ji d u g u ju p r e t ­ p la tu v i š e o d g o d i n u d an a, a n e p o d m ir e je n a jk a s n ije d o IO ja n u ­ a ra , o b u s t a v i ć e m o im d a l jn je s la n je lista, p o ­ č e v š i od b r o ja 2 7 �Мустафа М у л а л и ћ З б о г е-вла да Наставиће се. Х а с н и ј а : Због евлада! Н a ф и ј a: (плане) Због евлада којег никад неће имати, јер je он сав свој евлад расијао no Мађарској и no јазбинама којекаквих свјетских протуха. Е с а д : Знам ja да je то само један формалан азговор да би се пронашла каква законска форма која би одобрила развод. Шта више, увјереља сам да су баш његове здравствене прилике криве да нема евлада. Али no нашем адету извршилац законских норшг не мора се упуштати у тако темељито испитивање разлога. Н a ф и ј a: Кад би и имао његов изговор оправдање, опет није морао напустити жену. Е с а д : Мислите, можда, да би у овом случају требало одобрити бигамију. По мом схватању бигамија je не мање^зло и увнјек је'боље раскрстити, ако се изгубио брачни скдад. Можете ли замислити живот таквог брака^у.^бигамији и однос двију иноча. Једна мора бити ионижена. To je прави пакао. Н a ф и ј a: Ипак^се могла наћи која солуција. 14 Е с а д : Ово je најбоља, алп само када <m муслимавска жена била опособна за самостални вкивот. Поставите се на објективно становиште и noсмотрите живот једне европејке и живот наше муслиманке, na повуците комапарацију између живота оног na пољу, модерног бучног, у живом темпу, јурњави и пихору модернв тезунике, и овог овдје у овој мемљивој соби са решеткама. Чему би се ви привољели. Замислите сад нашег мугакарца кога je тај вихор цивилизације захватио и жену која je, закукуљена, остала за овим решеткама. Н а ф и ј а : Само једну примједбу. Пардон! Наши људи не гледају узор бољем животу у европејоким фамилијама, него темпо модерног живота осјећају само у каванским и барским атмосферама, међу голим балеринама u т. д. За то не бих жељела да правите компарације између живота у нашој фамнлији и оног no европским баровима. Е с a д: И тамо госпојице. Баш у баровима како ви кажете. Свугдје, гдје се културан свијет састаје, свугдје се ocjeha једап темпо. Умјетност оних балерина и уопште умјетност може само код примитивног човјека изазвати страст и 1животињски осjehaj. Што се тиче нашег свијета лмам исто мишљење. Наш свијет, са тог иримитивног гледишта, посматра живот, јер je још у почетној фази европејизирања, na je као мајмун наклољен опонашању. 8 Сјај Европе je наш свијст заблеснуо. У том сјају примјетили смо само сјеиовите стране и пошли смо љиховим путевима. Зато тражимо узорпе форме културног живота у каванама и баровима. Међутим, није ствар у том. Питање je да ли je наша жена снособна да она баш буде центрифугална сила која he такве мушкарачке тежње привући само на себе. Питање je да ли наша жена може имати толико тјелесног и душевног чара, шарма, грације, да мужа одвраћа од слијепог тумарања у тражен.у cpehe. Н а ф и ја : Нећете ваљда још од нас захтијевдти.да будемо балеткиње! Е с а д : (упада) He разумпјемо се госпођице! Ja бих.-.А ' a ф и ј a: (отима му ријеч) To je жалосна чињеница да наши мужеви бјеже злу од добра; бјоже од својих жена icoje куд и камо посједују боља овојства идеалне жене него ли све оне које су та својства у вртлогу живота истрошиле, na их надомјештају неискреним намјештепим финесама друштвене углађености, као што и трагове грдобс и старости замазују шминкама и ружевима. Е с а д : Видите како ме нисте правилно схватили. Ко je крив нашој жени да своја лијепа својства не умије иокористити у борби за очувањем мушкарачке наклоњености. Душевне врлине, племенитост и тјелеона љепота наше жене су исто што у земљи закопано благо. Мртав кагштал. J a сам чуо и за Алијине везе са оном свирачицом, чуо сам шта впше да he je и узети, али знам, да je и Алија овјестан тога факта да овирачица ни издалека нема моралних ни физичких квалификација да би могла надомјестити ову племениту жеиу. А ли. . . (ужме tce у раменима). Н а ф и ја : Ух, оно je наказа, гротеска културне жеие. Трсћи дан ће нобјећи, јер joj Алија неће моћи на.удовољавати хировима. Њ у не узимајте за иримјере. Оно није уопште тил културне жене, он^ je биљка са дна живота којој су онакви незадовољници као Алија створили репутацију у нашем граду. Ух да сам власт.. . Е са д : Али она je била тако вјешта да изложи макар и умјетно намјештеие финесе, помоћу којих je залудила половицу нашег шехера. Оставимо то. Ми смо зашли у дубоку расправу, na изгубисмо вријеме. Расправимо ми шта ћемо са нашом новом штићеницом. (Хаснији) Имаш ли иког од рода? X a с н и ј a: Немам . . . имам. . . и немам. Н a ф и ј a: Овдје нема никог. �Е с а д : Па ником се ниси обратила за заштиту или савјет? Х а с н и ј а : Осим на вас двоје, обраћала сам се још и Садулахефендији. Поодавно, док нисам ове ханумице ни позиавала. Молила сам га да се заузме за ме. Е с а д : Па? Н a ф и ј a: Хахахахаха! Наша улема лијечи оваква социјална зла записима! Х а с н и ја : Да. Он ми рече да су ми сихири подбачени под кућни праг и даде ми неке записе да их ставим у ибрик из ког Алијага пије и умива се. Велд да he се опет повратити кад попије. Ja сам све чиншга како je рекао, али сав његов илум, како видите, остао je узалудан. Ja остадох на сокаку! (Заплакује се.) Шта ћеш, мала, да ти кутгм? Ципелице на штиклице? Ил’ свилене чарапице? Е с а д : Шта je то? X a с н и ј a: To je онај хамал што ми га сваки час иашиљу да ме до крајности понизе. Ето га опет иде. Можда и он иде са свирачицом, јер ми je поручио да ће око икиндије доћи и да га не смијем дочекати (плаче). Е с a д: Па ништа нека дође. Ми се можемо Ma­ no склонити у другу собу и до краја ћемо се споразумити. Да ли ти je исплатио мехр? X a с н и ј a: (критикујући) Петстотина динара! He би му га ja ни лримила. (Овирка се боље чује.) X a с н и ј a: (усплахирено са страхом) Ja бих рекла да долазе! Једа и д об а р п р и л ог наш ој н ародн ој и с го р и ји Д у ш а н Ј. П оповић: О хајдуцим а, I д е о , Народна штампарија, Б еоград , 1930 Наша народна историографија, нарочито она која обрађује нашу нововеку историју, није још успела да се ослободи ромаптизма. Сомисао за чисту историју, за истраживање чистих историских истина, тешко се пробија напред. Васпитна и национална улога народне историје још je и сувише доминантна, премда би данас већ било време да се изврши потребна реорганизација у правду научне историје. Наши старији историчари ће тешко моћи извести тај преокрет. Они су свој научни реноме и сувише везали за стари правац, a да би га се могли одрећи. Зато ова важна улога пада у дело нашим млађим историчарима, Изгледа нам да у књизи г. Д. Ј. Поповића »0 хајдуцима« имамо један леп прилог који нашу народну историју, макар у појединим питањима ослобађа од предрасуда романтизма. Овдје у првом рецу мислимо на коректуру мишљења о Турцима коју je писац конзеквентно извео. Пошто г. писац доста документовано ослобађа Турке од кривње за насиља, то je онда морао наћи кривца. Писац je покушао да се суздржи од децидираног суда али no грађи коју je писац изнео, главни би кршзци били помуслимањени Срби. Ми би на ову грађу имали да приметимо следеће: Михајло из Островице, Курипешић, Дершвам и сви остали писци, na чак и 9 �фр. Г. Мартић, представљају једно мишљење, које Ко добити своју вредност пстом онда кад се провери и успореди са мпшљељем савремешгх извора које су нам сачували турски и домаћи архиви, специјално они који се налазе на терену Босне и Херцеговинс. Мн овде мислимо спсцијално на т. зв. »сиџнле«, т. ј. деловоднс протоколе које су в о д и јш кадије у турско доба и у којнма сс налази обилна изворна историска грађа. Да још овде наломенемо да иародиа песма којом провејава дух верске нотрпељивости, може дати само грађу за психолошка ii социолошка разматрања. С другс стране, ми мислимо да би требало проучити и проверити иасиља, мотиво иасиља, објектс и субјекте насиља, те свс то проматрати иаралелно са историским духом и расположењем, које je резуртирало Вартоломејском Hohir, мадридским аутодафе, пасиљима црнога војводе Албе, трагичном судбином Нориска, крунпсањем на Марковом тргу у Загребу, сечом великаша у Бечком Новом Месту и ледптм ни:*.ом историскнх заблуда ове врсте. Само овакво објективно проучавање 'сведр би' на праву меру насиља те преми' томе кориговало идеализоване ликове хајдука. Овакве i&pt'KTvpe су иама^дандс силно иотребне, јер je факат да се још данас, под утнцајем тенденцпозне шгторије и идеализа 1 дука, у десетерцу пева no наррдним ф , бојнику Maju Вујевићу. Такво раснолож( де, нажалост, још одјека у народпом »kdcri Ha основу горљега ми мислимо да je грађа коју je нзнио г. Поновић врло вредна, тим пре, што je писац није употребио ни за какве закључке, него je само ставио историји на росположење. Критика о овој књизи, која je нама до сад позната № . Ср. Попадић у »Животу и раду«), истакла je да je неоправдана подела хајдука на добре и зле, те одрекла идеалне мотиве хајдучије. Држећи сс нашсга папрсд истакнутог мишљења, ми gmo уверени, да су те грешке настале само ради тога, што писац није био у стаљу да дође до грађс која би одговорила начелу; audiatur et altera pars. Ту услугу нашој народпој историји дугују наши стручњацн муслимани који владају туроким језиком. Када г. Поповпћу буде приступачна и друга грађа, он ће нам, сигурно, са својом научњачком објективношћу дати пуни и непристрасни одговор на цсли низ питања noja je погтавио у својој књизи. " Уз горње примедбе које се односе више онћенито на нашу хисториографију, ми налазимо у књизи г. Лоповића један одличан прилог нашој народпој хиоториографији. Књкга je писана лепим језшГом u течним стилом, a подељена na привлачне и забавне теме које држе читаоца чврсто п пошчу на размипгљаља. Поред жеље и чежње за исторнском истином писац се одликује једнаком љубављу према целом народу без разлике на његову историску улогу. Ми препоручујемо нашим читаоцима кљигу г. Поповића, јер сс у њој, поред разноврсне историске грађе, налази један лепо изграђени смисао за схватаље нације преко и одвојено од конфесионалпих преграда. X. X. И ли /ас Д о б а р џ и Ћ : П есм е н и з д о л о п е У издаљу иишчеву, у Оарајеву, нојаћила се у књижарским излозима укусно и за нате пралике, могло би се pehu, лукк-.узпо опремљена кн.пга пе- 10 сама Илијаса Добарџића, сарадншса и иријатеља Гајрета. Пре пего што иређемо na нриказ о овој вњизи, напомонућемо само ово: Ma колико год извесни наши књижешш кругови настојаЈк да стварају дела ио обрасцима других европских народа, то још не успева. Снага траднције, снажна иота оригивалности нашог народа и jom недиференцирани социјални односи коче елаи том правцу. И у колико се стварало но узору Евроие, то je досад далеко остало иза узора. Haupoтив, што се стварало из даха наших средина и што носи њихов неизбрисив печат, то усиева много боље. Шта више, ми видимо да се сви иаши литс1*>• ни таленти одлично сналазе у овој атмосфери и И)Ихово стварање je од куднкамо Behiu’ значаја no пашу књижевпост. UpehoM, r. Добарџић изабрао je овај нут и наimm свој соиетвеии израз. To т т о on даје у е.војим �посмама авучи еумирном и жалобном, a каткада и лрегалачки крвавом нотом, пониклом из атмосферс и пршшка у њсгону крају. Oceha се нсшто у стариии, у прошлоети, што стежс душе ланцима и као ироклетство лежи на љима. ГЈисац je разделио ову књигу песама у чстири циклуса: Песме виз долове, Туга с чардака, У механи мсђу јаранима и У данима суморних сазнања. У ирвом циклусу ева радоот, ширина пејсажа и младости притуљена je болом и тугом његова краја. Ta бол и туга иије само у овим песмама, она je и у пародној песми Сапџака, она je у свим душама. Њ у je г. Добарџић осетио и дао joj одговарајућу форму, са толико проосећане једноставности, звука и топлине. Тугу с чардака пева девојка. Она je символ чежн.е на нустим чардацима. У н>еном везу и чекању, г. Добарџић дао je трагедију затворене муслиманке Ko­ ja, уместо у радости, свој век цеди кроз тугу и чежње. У мехатга међу јаранима: Орца нам плачу, боле нас ране. Девојко, донеси нам ракије! Данас смо пијани, сутра смо болни, na после нека нас није. Радост je рагваљена пићем. Чежња je слрмљена тугом за лрошлошћу. Будућнодт je црна. Пијмо! У овом кратком и крњем циклусу г. Добарџић je само наслутио ову трагедију и покушао да je да еа дватри оштрија потсза. Ту најболинију страиу љегова краја и љегових ужих земљака трсбало je много мужевније подвући. Али, г. Добарџнћ je првенствено чисти лирик и нри том само оетаје. Исто je то остао и у последњем циклусу у ком je н&јбоља песма »Hanie порекло« и у којој се најбоље примакао суморним сазнањима. Не би се могло pehu да ноезија г. Добарџића делује почетнички, али да je још нсизрађена о том нема сумње. Али ова замерка далеко заостаје иред талентом г. Добарџића и пред оригиналном свежиnoM која бије из његових песама. Желети je само да овај млади песник развије своје способности и да му хортгзонат пређе преко уоких граница његове средине која je уистину уока. I 'Књиг.у je илустровао г. Ромап Петровић својим познатим Дубоким смислом за цртсж. Цена je књизи ДшкТО.—, a добива се у кљижари Јакше Кушана, Сарајево. ПОПУЛАРНА СТРАНА — Hamdija Mulić K a k o O m e r p ro sveću fe n a rod Od prijatelja ne Čini neprijatelja. Ј р Ш U našoj varošici u Gakića kući sinoć se sabralo Veliko sijelo. To je .u nas obično čim nastanu duge zimske noći. Sada smo u Gakića, a onda je sijelo u паз, pa tako redom. Velika Gakića soba puna ko šip muška, ženska i djece. Samo što su ljudi za se u jednom kraju za­ sjeli po seciji, a žene se zbile u drugi kraj pa jedni i drugi za se i razgovaramo. Ko i svagdje. Ljudi imaju svoje poslove a žene opet svoje, pa ako neće ovdje koju progovoriti, ne znam gdje će. U peći gori vatra i gnije sobu. Domaćini ne žale drva sad ja ikad, da sijeld/ije ne ozebu. Istom u neke svi osjetismo da lampa o zidu poče kunjali. Domaćica odmah skoči lamipi da vidi što joj bi. Za­ vrnu fitilj, pa opet odvrnu tako nekoliko puta a lampa opet kunja. U njoj petroleja dosta. Šta li joj bi? — Otvori ti vrata, pa će lampa odmah prosvi­ jetliti — reče Selim Omeragić a domaćica odmah posluša. Kada ona otvori vrata lampa prosvijetli ko nkiad prije. Svi se začudiismo. — Stanite svi — zavika Omer Lakić —, da vas nešto upitam. Svi začutjesmo i pogledasmo u njega. Ш Znati li što se je sad dogodilo? - . . šutimo. — E ja ću vam svima kazati. Vidiš ti, moj brte, što će reći raditi sa pametnim ljudima. Vi znate da smo u vojsci imali za to k’o neku školu. Čim se ko razboli, ubije, čime udavi, počne dušiti i tome slično, naš je bio posao, da mu poletimo u pomoć. Jest ali treba znati kako ćemo mu pružiti prvu pomoć. E, to su nas učili doktori. Vidite ljudi ovo večeras s lam­ pom sve se događa u našoj h a v i, kako mi kažemo ili kako se pravo ziove z r a k ili v a z d u h ..V i znate svi da nije vazduha mi ne bismo mogli živjeti. Za­ čepi ti sebi nos i usta, pa si gotov. Uniđi u sanduk koji si zatvorio i dobro začepio da ne ulazi vazduh, pa si opet gotov. To znamo svi je li tako? Vazduh mi ne vidimo, a eto opet znamo da ima i da u njemu živimo. Učeni su ljudi i vazduh upoznali. On je sa­ stavljen iz nekih tijela, koja mi također ne vidimo, ali ih osjećamo. Najglavniji su ti njegovi dijelovi dva važna tijela koje mora znati svaki čo’jek. To su k i s i k i u g l j e n a k i s e l i n a . Kada velimo da bez zraka ne možemo živjeti, onda se to misli samo bez č i s t o g z r a k a . Čisti je zrak samo onaj u kome ima dosta k i s i k a , a nečist je zrak onaj, u kome 11 �opet ima puno u g l j e n e k i s e l i n e . Mi zato đišemlo da unesemo u krv što više kisika a da ujedno uklonimo iz našega tijela škodljivu u g l j e n u k i ­ s e l i n u . Ugljena kiselima ima u sebi otrov koji g u š i pa ga zovu g u š i k o m. Taj dušik guši ljude i životinje, a u njemu ne može ni svijeća da gori. Najljući je on kada gori ćumur. Eno onaj plavi plamen od ćumura najžešći je otrov. Zato je mangala opasna. I kad obična vatra gori razvija se dosta dušika. Mi smo večeras pregri­ jali sobu pa još se više razvija da i lampi škodi. Da nije odžaka i osim dima sve bi nas pogušio. Osim toga mi ovoliki u sobi izdižemo iz sebe toliku ugljenu kiselinu, a pošto je soba zatvorena, nema kuda da iziđe toliki nečist vazduh pa ne samo što guši nas, nego evo ni lampi neda da gori. Otvorismo vrata, nečisti zrak izađe, a lampa progorje. Zato eto svi treba da znamo ovo: Valja što češće otvarati prozore i provjetriti sobe da unjih uniđe što više čista zraka ili vazđuha. Inače je vrlo rđav običaj ne otvarati prozore u sobi ili još gore kdo što se u ЗАДРУГАРСТВО Х ус еи н Хамши& nas u nekih događa, posve zalijepiti penđžere i na­ činiti od ovake slobodne sobe sebi tamnicu. Krivo je mišljenje da će sa zalijepljenim prozorima u sobi biti toplije. Stotine se ljudi razbolilo zbog nečista vazduha u sobi, a krive za to studen. Pa moji ljudi, pomislite kad nečist vazduh guši lampiu kako neće našu krv. Mi smo preko zime najviše među četiri a d a pa ako ci­ jele zime ne zračili ili n e vjetrili svoje sobe, onda nije čudo što smo mnogi na proljeće blijedi ko krpa, a na ročito naše ženskinje i djeca koja manje izlaze na polje ili na šetnju. Eto sad kako vidite vazduh može da bude naš naj­ veći prijatelj i to samo čist vazduh, a može da bude i veliki dušmanin kao što je nečist vazduh. Zato je do nas da od prijatelja ne činimo neprijatelja. ^ — E baš ti Omere, hvala kad si nas tako poučio. Vidiš nije on džaba išao sa doktorima — reče zado­ voljno domaćin a Omer nam obeća da će nam drugi put još koješta pričati i kazati nam što nam je pot­ rebno a nijesmo do sada poznavali. A - О з а д р у з и и важ ност и з а д р у га p e r u a у наш еЈ* е е л у ) ГЗЕ У сваком нашем муслиманском, на и 'у најзабитнијем селу читају се' данас разни листови и новине које обилују чланцима о задругама и задругарству. Па тако je и код над}. To ми све читамо и слушамо, али, нажалост, у највише случајева, никад о тим задругама и задругарбтву и не проговоримо, него, једноставно новине у долаф — да се нађу за сваку потребу, као н. inp. за облепити ггрозор, или чак и за савити цигару. Тако буде с новинама, a ми на посао no старом калупу и на стари дедовски начин. A где и како живимо? Завиримо ли у већину од наших кућа, наћемо само јад и беде и ништа друго. Собе мале, мрачне и влажне. Простирка, у колико je има, отрцана и бедна. Често ћемо наићи и на кућице сједном просторијом, која служи и за кухињу и за спаваћу собу — a зими, чак служи и за сушење покисле одећс и об.уће. У соби ееди, у највише случајева, жена блсда и испијена и, исиијајући каву, размишља о будућем поселу у комшинице, где убија досаду. Стварно joj je досадно, јер нема стана у соби *) О во je н р е д а в а њ е о д р ж а в о о а у т о р нри о с п и в а њ у С рп. зем љ о р и д , з а д р у г а у Т у р . Ј а њ а р и м а и Т е о л а к у . 12 ни ђерђефа. Није joj потребно, јер место досадашљег беза узеће »басме банкуше« која je много лепша и модернија од беза. Тако она мисли, a не зна да криво закључује, јер док je ткани без, за што било употребљен, трајао најмање годину дана, дотле басма траје 4—5 месеци — na и мање. Није боље у овакога земљорадника ни у пољу и осталом господарству. Тик уз кућу, a понегде и под истим кровом, налази се нека старудија, блатом облепљена зградида, коју домаћин назива стајом за стоку. Ова je, ето, стаја облепљена блатом, без иједног прозора — који најпосле иије ни потребан, јер има шупљина около и превише. Унутра je опет беда. Мршава стока гуши се у смраду којег овде има увек, јер се ђубре и мокраћа мало кад добро ишчисти. Разуме се, о ноду у стајама ни говора нема. Ето, то je, како вели домаћин, наша »домаћа пасмина«. Међутим, та бедна стока не поседује већ ниједне одлике ни од какве паомине, јер и при доброј храни она даје дневно свега 1—2 литра млека. Сличну слику одаје његов воћњак, ливада и њива. Воћке, непоткресане и пеочишћене, суше се из дана у даи. Ливада никад очишћена и огра- �ђена. A усеве сеје, обрађује и жање и он као и његов дед, — негде с променом том, што je место pa.ua узег плуг. Дакле, све још no старом. Али само му се тај рад данас не исплаћује као ире његовом деду. Јер, док je љегов дед за приход од производа подмиривао све потребе, a често нешто и у »чекмеџу« остављао, дотле он данас, од овог прихода, не (само да не уштеди, него не подмири ни потреба, те ради тога се задужује. A дуг je зао друг, јер ко се једанпут задужи, тај се тешко данас одужи. Да je то судбипа сваког несавременог и незадружног земљорадника, узроци су разни, a понајглавнији јесу: прво, што су данашње животне потребе много веће него пре, a друго, што савремени земљорадник својс производе, обрађене машинама и другим савремсним иољопривредшш оруђем продаје јефтиније него несавременим. A опет више стече него он. A што je још важније, савремени и задружни земљорадник не мора продати своје производе одмах на њиви. Он чека бољу цену. A ако му je потребан новац, подигне зајам пз јЈвоје задруге. У савременог je земљорадника стока од племените паомине и rf. пр. крава, боље одгајана, даје пет пута више млека, цегр^ крава у несавременог земљорадника. Његову стоку, ако се разболи • не лечи баба ни хоџа-врачар, дого лекар-ветеринар. У њега не траје слава илд какав други теферич 7 дана, него само толпко колико се најмање мора. воћака, здраво и боље семе, расплодну стоку и иначе све потробе земљорадника. To она дели својим члановима и на вересију, али поштену т. ј. на таку, да he задругар добити робу код своје задруге јефтиније на вересију, него код трговца за готово. За пример навешћемо ципеле. Исте ципеле које ће задругар добити код зардуге за 180.— дип. na вересију, те he он платити код трговца најмање 220 .— дин., a некад и више. Тадсо стоји и са другим предметима које земљорадник набавља. Многи од богатијих тежака вели: »Memi за сада није потребна задруга, јер имам новаца«-. Настојаћемо да то побијемо и то лримером који се даномице догађа. Потребан je н. пр. томе богатом тежаку трактор кли нека друга пољопривредна маишна. Радп To­ ra се он.обрати најближем препродаваоиу или заступнику неке твртке. Овај му прода трактор na ^ т е м добије 5.000, a некад и 10.000 дин. Huje ретко да Му место нове машине подвали већ употребљену али префарбану. To све неће се догодити ако се то набавља путем задруге, јер he то задруга набавити изравно из творнице, a ова he joj послати увек добру робу, јер зна да je свака задруга добар муштерија. Ha тај je иачин и богатији тежак добио добру робу. A и много. јефтиније, јер je задруга све оне руке, кроз коje прође машина од творнице до земљорадника-потрошача, прескочила. Овако стоји и i ,? са сви1 беше, у штедшпе јоште више!« na ради тога штеди. радник радник као потрошач. У њега je дом чист, a све^могуће производе и С друге стране опет, земљорадник се користи требе раде укућани. A најважније je код oi ijoM задругом прилпком продаје својих произвоземљорадника то, — да, шта не може један наба* да. Продаје ли појединац своје производе, он je вити или учшшти, њих се вшпч е здружи и набаве приисљен увек да их прода неком трговцу, који при то заједнички. Свега тога нема овде. у нашев земљорадника. том увек рачуна na своју зараду, ради чега увек Он, не само да неће помоћи свога комшију, него га јефтиније плати. Продаје ли, међутим, задругар своје производе задружно са осталим задругарима, у више случајева одмаже. A шта je узрок овако велтсој разлици у жи- тада he их увек скупље продати и то зато, што he воту данашњег савременог и задружног и несаврс- то задруга продати изравно самом -потрошачу, a меног незадруженог тежака, кад оба имају душу и прескаче све оне трговце, који увек рачунају на тело? Одговорити je лако: Узрок je, углавном, то, ■ своју зараду. Износимо за пример задруђкно прошто je код нрвог развијена задружна свест, a код давање жита, пгго he Главии Оавез Српских Земдругог, иако je има, она спава. Први се у раду ко- љорадничких Задруга у Београду већ ове године јег не може сам да уради, обрати своме друштву — отпочети. Он he жито продавати војсци, дакле иззадрузи — за помоћ, коју му она пружи, јер joj равно потрошачу. Тако се исто могу задружно проje то дужност. Треба јги му новчана помоћ да на- давати и други предмети као jaja, млеко и т. д. бави стоку, купи комад земље или сагради кућу, он се ne обраћа бапци, нити којем приватнику, него својој задрузи. Ona му ^а зајам уз мале камате, или упути задругаре да му помогпу у доградњи куће. i Осим наведених користи које земљорадник има од задруте, има и рдугих. Задруга набавља тракторе, магаине и друго пољопривредпо оруђе своје чланове. Она набавља саднице племепитих E t o , to су, углавном, послови које врпга једна земљорадничка задруга у селу. Задруга се темељи углавном на томе, да што ne може учинити појсдинац то могу сви из једног села, може др.уштво — задруга. У задругу се удружују људи такођер и зато, да се задружно одвикну и злих навика као nnha, картања, врачања, предуживања и т. д. Задруга, може се рећи, присили поједиица на умерен и трезвен живот. 13 �ТТрома томе види ео да je данас задруга у солу шзтребна исто толико. колико и школа, јер иоред y.\n'ha и ттамети ттотребна су сваком. na и зомљораднику средства за рад. Важност задруга п задружног рада најбоље су схватили западни, културни народи. У Немачкој je u. iip. задругарство толико развијено, да дана« не постоји ниједно село у коме нема бар једна задруга. Зато i i јест у Немачкој задрувкни капитал 24 милијарде динара, којег je немачкл тежак створио од гвршетка С-ветског рата до данас. После ове долази Чехословачка, чији je задружни капитал G милијарди. Наша држава има око g .ooo разних задруга, од којих понајвише има кредитиих, које се баве издавањем зајма члановима и земљорадничко-потрошачких задруга које се баво. поред даваља зајмова, још и иабављаљем и продавањем TKMbonpnвредних производа.*) За наша овдатњ а села понајбоља je земљорадничка задруга, која се бави с.вима пословИма који су потребни нашем тежаку и то зато, -што у нашим селима., бар за сада, једва нађеш пшзмених људи, који су потребни за управди н надзорпи одбор. Кад je тако,'- онда je д&јбоље основати једну задругу која са својим сеКцпјама, под истнм-^Јдбо^ ром може обављати све те, послове. Истих дана, задруга отпочне/ с дословаљем одмах можр. помоћи свога члана и то толпко,*) П о п р е д а в ^ њ у Г. Ш т и б л е р а ш е ф а реви зи о н о г о т с е к а П А Б , о д р ж а н о г н а К о н гл ссу С а в е з а Cptr. зем љ о р а д н . з а д р у г а у С а р а је в у f 1>ијељини д п е рј lX 1930. да се он сам зачуди. Ево како: Потрсбна je иеком ii. пр. крава.' Д а je набави потребан му je зајам. Тражи ли га код банке или неког нриватника он, ако га и добијс. добије га иод тешким условима. Мора платити камате најмање 22% и, што je јога теже, у највише олучајева само на 3 месеца, a да продужи отплату, потребно му je мољакати н банку n своје јамце. Међутим, узмс ли тај зајам од своје задруге, онда плаћа највипге 14% камата, дакле за сваких 100 динара ч динара мање, a, осим тога задруга даје зајам пајмање за 1 годину. Немогпе ли задругар исплатити зајам за 1 годину, онда му задругин одбор то продужи. Колико значи з динара разликс најбоље се види из овог примера Узмимо наше село. Ono броји 220 кућа. Узмимо да je :вака кућа дужна, односно задужи се to k o m године проеечно ио 4.000 динара, — што je и тачно. — To износи 430.000 дииара Узме ли се тај зајам из иеке баДк<£'онда се плати камата, по 22% , 193 000 дин. Али, Ako Me то заду!жење било у задрузи, онла камати изпосе само 123.000 динара, дакле, за читавих ?о.ооо.д1шара мање, a то je управо толико, да би се могли лоиравити сеоски путеви, набавити расидодни бикови и друго. A осим тога у том елучају новац остаје у кзелу, a ne иде у град, у неповрат. Завршујући ово излагаље, позива.м вас свих. да заједнички оснујемо нашу заједппцу - - зе.мљорадничку задругу, која ће нам донети еамо Олагоерњ е n напредак, јер су и челе и мрави увидели да задруга доноси опас, a камо ли да ми људи не Д °' ЗДРАВЉЕ Dr Čirić C r v e n i parassiti K o d d e c e n a s e lu Z dravlje d eteta na selu izloženo je najraznovrsnijim opas­ nostim a. D a ne govorim o o raznim zaraznim bolestim a kpje se vrlo često jav ljaju , s obzirom n a nedovoljnu higijensku prosvećenost našega n aro d a — deea n a selu naročito boluju od p a ra z ita rn jh bolesti, a m eđu ovim a poglavito od g lista u crevim a. Gotovo n em a d e teta, koje nije, ili n ije bilo žrtva raznih »bubina«, »pantljika« i t. d. Kod dece se najčešće javlja jedna b e la — dugačka g lista — dečja glista, slična kišnoj glisti. Naš narod pun je su jev erja i zabluda odnosno uzroka ove bolesti. Ponajčešće se o k riv lju je m leko da se zbog njega jav­ lja ju i »bubine« i »pantljika«. Ovakvo verovanje postoji, čak i kod n e k ih školovanih ljudi. M eđutim naučno je nesum njivo u tv rđ e n a činjenica, đa je uzrok pojavi glista sam o nedovoljna čistoća. R uke dečje nisu n ik ad a dovoljno čiste. Ono se prlja igraju ći se po zem lji. A zem lja je puna svega i svačega. Tu su k lice zaraznih bolesti i jaja raznih gotovana — parazita. Ja ja dečjih glisla (bubina) n ajviše se nalaze na površini zem ­ lje. D ete zagadi svoje ru k e zem ljom , pa s njom i jajim a ovih p a ra z ita . Čim d ođe kući uzim a da jede. N eoprezna i nedo­ voljno upućena m ajka d a je m u parče hleba na vodeći računa 14 o njegovim nečistim rukam a, i tako ovaj m ališan, sa p arce­ lom h leba, pro g u ta i izvestan broj g listinih jaja. U želudcu i crevim a iz jaja se izlegu gliste koje mogu toliko da se naninože da dostignu broj od 50—60 kom ada kod jednog d eteta pa i više! — T rbuh d etin ji n ab rekne, postane nesrazm erno veliki prem a sitnom , bledom licu i nerazvijenom telu . V rlo česti bolovi u želudcu, povraćanja, rđavo v aren je postaju uvod u neko trajno obolenje organa za varen je. Takvo dete teško fizički n a p red u je a kad telesno n ije zdravo, ne može se ni um no razvijati. — Ova su deca pravi mučenici. M eđu­ tim sve te njihove m uke m ogle su se izbeći n a vrlo prost i jedinstven način. Deci treb a p rim e ra ! Ni odrasli ne p eru uvek ru k e p re jela a kak o li će tek deca to učiniti. T reb a d akle dete navići da p re je la dobro o p ere ru k e sapunom . H i­ gijenska k u ltu ra najlakše se stiče u detinjstvu. J e r dete je k o ­ mad testa, govorio je D ositej, i od njega možete n ačin iti što hoćete, čistoća tela a naročito čistoća ru k u najbolja je predobrana protivu crvenih glista. Razum e se, da tre b a voditi ra ­ čuna i o čistoći životnih nam irnica, koje dolaze u d o d ir s.i zemljom, �P ored dečje gliste — bubine — vrlo Cesto se javlja ne sam o kod o draslih već i kod dece i jedna druga parazitarna bolest u crevim a a to je p antljićara ili pantljika kako je narod zove. Ni u pogledu p antljičare naš svet nije dovoljno obavešte n ni kako se dobija, ni kako se može izbeći. Upotreba m esa nedovoljno sušenog (pršuta, sušenice) a koje nije pret­ hodno kuvano, učinila je da se pantljićara neobično rasprostre u narodu. S vinje i goveda vrlo su često bobičavi i pršuta od n jih sprem ljen a raseje pantljičaru m eđu široke slojeve potrošačke publike. — Strog nadzor nad izradom životnih nam irnica nam eće se sam po sebi. Meso bobičave stoke treba potpuno odbaciti iz upotrebe u ishrani. Odista najveća nesavesnoet i najveći greh je i prem a sebi i prem a drugom e pro- daja proizvoda dobivenih od bolesnih životinja. — Istina je da se uvek ne može utvrditi bobičavost svinje, b a r to nisu u stanju učiniti nestručna lica — za to ne treba nikada jesti meso koje nije dovoljno kuvano ili pečeno a po gotovu ako je to meso sumnjivog porekla. — Deca na selu, kao napređ napomenusmo, dosta često boluju i od patljičare i to je za njih u toliko opasnije, ukoliko se ta bolest da teže iskorenit'. Ali je za to i ovde predobrana uspešna i pristupačna svakom e bez razlike: izbegavati upotrebu bobičavog m esa m a u kom obliku to bilo; nikad n e treba jesti meso nedovoljno pečeno. Za sp ra vijanje pršute i sušenice treb a uzim ati sam o apso­ lutno zdravu stoku. НАРОЛНО СТОЧАРСТВО Z a r a s n o ssapalenfe o čn e r o ž n ic e k o d g o v e d a i ovaca Iak o ovo n ije n ikakva sm rtonosna bolest, ipak ima od nje stu i septem bru. S početka se može samo videti da goveče dosta štete i k v ara rad i toga, što je bolesno grlo izvesno vre"Suzi. Bistre mu suzč teku niz lice, pa naprave čitavu brazdu m e skoro nesposobno za ozbiljniji rad, što ga bolest uzneniz^-obraz i skvadi dlake7 ispod vilica. Koji p ut teku suze. tako m iriva pa n eko vrem e slabije jede i preživa i što često bolp^no' jako dS nepM ^tano kaplju n a zem lju ispod b rade, goveče drži grlo potpuno izgubi po jedno oko, k atkad i oslepi na oba oka. oko ili sasvim zatvoreno ili katkad tek malo pogleda. Obično Istakosm o da je ovo neko »zarazn« za^alepje, iako to još oboli s prva sam o jedno oko, pa se misli da je nešta upalo govečetu u oko, ili da g a jevnešto udarilo, »opanulo«, po oku. nije dokazano bez daljih prigovora. Ip ak , ako' imamo u vidu da se bolest znade toliko p ro širiti Ла u ' onom k ra ju u kome R etko suze oba oka na jednom i tada goveče obično žm iri i se b o lest jednom pojavi obole skoro sva goveda bez razllkćT beži od svetla u hlad. No ne prođe dugo i već se opaža »beoda se bolest obično pojavljuje пајрге/ kod onih goveda / kja na« na oku, prek o -b p lesn o g oka prevuče se bela s početka su g onjena na n e k e sajm ove U ^.vašare, da nastaje izvesna još prozirna, no k asnije neprovidna »navlaka«. Obično u sreotpornost kad goveče jednom preboli1 ovu bolest, pa je b a r u -djni te »navlake« vidi se tam nije i m utnije žućkasto ili zagatoj godini obično više n e ilobiva, sve to pokazuje, da \je i ova sito-m rko m esto koliko zrno od ječm a koje o staje po više bolest prelazn e p riro d e. t dana pa ili se povrati i lagano nestaje ili se »prokine« i ostane Malo je teško protumačitV tu činjenicu, dal se skoro Ш Ј г na rožnici oka m ala »grizlica«, m ala ranica, koja se lagano očisti i zaraste. Za svo to vrem e vidi se oko očne rožnice jače ne može opaziti da zdravo goveče p rim a bolest od bolesnog. ili slabije ispoljen crven rub, crven obruč. No često ova grazMožda je tom e krivo to, što se’ p rv i slučajevi bolesti obično prev id e, pa se bolest prim ećuje tek tonda k ad je već polovina lica postaje dublja pa se provali i oko iscuri. Obično je tad a oko za n avek izgubljeno, no može se po koji p u t i od toga da goveda već zaražena. opdravi i da zaleči, ostane sam o u rožnici na m estu gde je K ako b ilo da bilo sigurno je to, da se bolest vrlo naglo bio čirić neprovidna m rlja. V rlo se retko kad dogodi d a takvo širi i k ad se n a jednom m estu nađe bolesne goveđi skoro je oko počne da gnoji, zatekne i životinja jako p ati od toga, k at­ sasvim sig u rn o da je sav taj k ra j zaražen. J kad. i ugine. Kod n as je najčešća i najobičnija kod govedj, no dođe koji p u t i kod ovaca. Obično ne prelazi bolest sa 'goveđi na P R E U P R E Đ E N JE BO LESTI ovce i o b rn u to s ovaca na goveda, već se širi samo među grli­ vrlo je teško, jer, kako smo videli, b olest se vrlo naglo širi, m a iste vrste. a prenose je i m uve i d ru g e »bube« k oje se vrlo često skup­ Englezim a je uspelo da ukapljivanjem suza od bolesne ljaju i kod zdrave stoke oko očiju. Radi toga mi bi prepo­ .ovce p re n e su bolest na dru g u ovcu. Isto im je uspelo da dodi­ ručili da se svako jutro, za vrem e dok tra je zaraza, svako rom p re n e su bolest na zdrave ovce, ako diraju prstim a bolesne goveče pere, »umiva«, hladnom vodom. T reb a da m u se dobro oči ovce, pa n eopranim ru k am a diraju po očima zdrave ovce. operu i očiste k rm elji, a da se sva glava posuši čistom k r­ Oni tv rd e da n a taj način muve raznose bolest u zaraženom pom. Mogu se krm elji počistiti i n a jp re mokrom krpom ili k raju . To je svakako čvdno što se boleet najviše širi i naj­ spužvom (sunđerom ) a po tom suvom posušiti. G lavno je da više je ima u m esecim a avgustu i septem bru, dakle u onim se očiste k rm elji je r se tad a n i m uve ne sk u pljaju oko oka m esecim a kad su najjači rojevi muva. i ne prenose bolesti. Za v elikih vrućina i dok se m uve roje. Englezim a je uspeo i ovaj malo čudan ogled. Na jedan najbolje je držati goveda u zračnoj no zatam njenoj štali, nam ali »ćair« sa visokom travom pustili su na kratko vreme pasati ih po noći i iz ju tra dok n ije jako zagrejalo. bolesnu ovcu, pa su iza toga pustili u isti ćair dve zdrave ovce, jed n u sa jakom ćupom po čelu i između očiju i drugu LECENJE gde je ćupa b ila k ratk o potšišana. Ova je potonja dobila bo­ T reb a bolesno grlo držati što čišće i svaki mu dan izalest. Z am azana trav a mogla je da dođe do očiju ove ovce i da pi rat i oko, no mnogo trljan je oka n ije dobro. Bolesna grla je zarazi. treba po m ogućnosti zadržati u štali i ne puštati ih, oso­ ZN A C I BO LESTI s bito za velikih vrućina. Iz štale treb a izvaditi i v rata i pro­ zore, ali ih zastreti m okrim platnim a, platna češće nakvašavaObično se bolest javlja tek u leto i ranu jesen. Nastaje ti. Pošto se bolesno oko opere i posuši tre b a u njega malom već u ju n u m esecu, no najviše slučajeva bolesti Ima u avgu- 15 �lupom štrcaljkom (рге je otkuvati) u k ap ati n ekoliko k a p i ove tečnosti: N atr. biboric. 3,0 A qu. A m ygdal. A m ar. 15,0 Mucilago C ydoniae 75,0 A qua d e stilla ta 100,0 za oči Ovaj se lek može da dobije u svakoj apoteci i ubrizgava se u bolesno oko svakog ju tra i večera. Ako se pojave n a o ku grizlice i ćirevi tre b a p ita ti vete­ rin ara. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П рослава Рођендана Њ . В . Краљ а Але>:сандра I. у Гајретовом м уш нпо м к он в и к ту у Сарајеву. Рођендан Њ . В. К раљ а А лександра прославио се у овом интернату н а најсвечанији начин. У искићеним просторијама, a у вече освијетљеним, приређена je академија, која je отпочела у 10 сати прије подне са пјесмом »Живио Краљ«, коју je декламовао Абдулах Муминовнћ. Послије дскламације пптомцп су отпјевали химну. 0 значају и заслугама Њ . В. К раља, одржао je предаваљ е Исмет Капиџић, питомац. Послнје предавањ а слиједила je декламација »Југославија« коју je лијепо декламовао Енес Хаџихалиловић. »Ha рођендан Њ . В. Краља« о д Тониа децламовао je Мухарем Махић. »Пјешак и тобџија« од Војиславж И лића мл. декламовао je Теуфик Омић. П ослије академ ије питомдимД1 je подијељ ена халва, a затим je отпочело свирање које je трајало до 12.30 г а и г П п д а ''' су питомци морали поћи на дову у Бегову џамију. П рослава Рођендана Њ . В в и н ту у Сарајеву. Краг.а у Гајретовом женском кон- У права овог конвикта с.г.Уштомпцама прославила >jei на свечан пачпн К р а љ е в ^ о ђ ен д а н . У права je првредвла свечану академ ију са бираним ирограмом који се прилаже, а» у очи Рођендаил у п у ти л д ^ је поздравну депешу Дворској Канцеларији. Од 6—8 сати у чере читава je зграда 6rtna освијетљена. П рослава 1. децембра. у Гајретовом м у ш к о м интернату у С арајеву Д ан наш ег народног Уједињења прослављен je на свечан начин у овом интернату. Омладина интерната свјесна тога дана, д ал а je п зр аза свом полетном националном расположењу, приредивш и свечаност са предавањем о значају овог великог дана. Предаваље je попраћено патриотским деклам ацијам а, пјеомом и музиком. У расветл>еним и искићеним просторзјама. питомцн су пажљ иво саслуш али питомца М урата П левљ ака износећи врло лијепо предаваљ е о борбама з а Ослобођење и уједињење наш ег народа и велику историјску улогу Динаетије Карађсрђевића. Послије предавањ а питомци су отпјевали химну, a затим су слиједиле деклам ацнје: Мухарем М ахић пјесму »Пред освит« од Османа ТЈикића, Енес Х аџпхалнловпћ пјесму »С клином у руци« од Владисл ава Петровпћа; Расим Џиндо пјесму »Ha облама Вардара« од В ојислапа Илића; Лојо Енвер пјссму »Падајте браћо« од Ђ уре Jaiu u n h a. Прослава Рођендана Њ ег. Вел. Краљ а у с к о м д ом у Гајретовом Ш егрт- Дне 17 -децем бра нрославЉен je најсвечаније рођендан Њ еговог В еличаиства Краљп. У очи самог рођендана истакну та je д рж авн а застава. Tora истога д ан а отпослата je брзоја вн а честитка IberoBOM Величанству Краљу. w Ha 17. децембра питомци чисто п пристојио обучени присуствовалн су са уггрдвником довп у БеговоЈ џамији. H a вечер je одржата свечана дкадемнја овим ред ом :. 1) Поздрдв Краљу, декламује Арнаутовпћ Хилмијд, питомац дома. 2) Преддвање »Краљ Александар I.« држ и Осман Б ркић. питомац. 3) »Алексаидру I.« декламује ГОељак Ш ахмановић, питомац. 4) *Државну химну пјевају питомци дома у једном гласу. Прослава рођеидана Њ . В. Краљ а А л ек сан д р а I. у Гајретовом к он в и к ту у Бањ алуц и ^гТрава бањалучког интерпата je са питомцима најсвечаније прославила рођендЈан највећег Оииа ндлпе велЈикв отаџбине, иашег јуначког Крдл>а А лександра I. Карађорђевића. Прослава je изведенд овако: Уочи 17 децембра упућена je поздравна депеш а уиме управе и питомаца интерндта, путем Кабинетске канцеларије Њ . В. Краљу. Депеш у je претходно прочитао управник питомцима који су je помпо и стоjehu саслушдли, a заврш етак попрдтили радоспим гитицаљем Краљу п цијелом свијетлом Дому Карађорђевића. Тдда je и конвикта лграда окнћепл. заставом. Сутраддн, у 10 сати, сви су иитомци под водством управника прпсуствовдли свечаној дови у Ферхадији-џамији, a у 10 сати приређепа je свечана академија у укусно декорисаној учионици конвиктоке зграде са овим програмом: Акддемију je отворио управнии дома г. Е. Б еклћ, прик а з а в т и tom ттриликом, утфатко, зндчај овога д ана и улогу коју je играла велика династија Карађорђевића у стварању Југослдвије. Уједно je изразио нарочито задовољство, д а нд овој свечаности види лијеп број омладине, без разлике на вјеру, која je дошла да са питомцима прослави овај велнки дан и д а се с њимд провесели н а дан рођења Краљд натпе крви, највећег заш титника слободе, братства и јединства народнот. Говор je завршио с клицањем Краљу и цијелом узвингеном Крдљевском Дому, након чега су питомци отпјевали врло лијепо државну химиу. Здтим je питомац Х асан Бркић одржао опширно ir добро обрађено предаваље о лпчкости Њ . В. Краља и значају 17 децембра. Послије овога редале су се ове тачке нрогрдма: »Боже живи Александра« од Ндзифа Ресуловића — декламовао питомац Сафет Ченгић; »Оро кличе« — отовирао тамбурашки збор питомаца; »Бели opao« од Алексе Ш днтића — декламовао питомац Менсур Сердаревић: »Каришик« са нашим пародиим мотивииа — отсвирао тамбураш кп збор пптомацч!. »Живео Крдљ« од Boj. И лића — дскламовао питомац Поробић Н урудин; «Ој Словени« отпјевали питомци. Ове су ове тачке извсдене добро и na задовољетво присутних. По сврнгетку програма настала je игранка и вееел.е. У 18 сати питомци су присуствова-ли бакљади, којом су приликом у клицањ у и у манифестацији дали израз своје ве- �ливе радости и о дугаевљ вм аа свог Јјш иког Краља m l a n r Криљсвског Д оиа и ноћне таш бл га Југош ш ије. 3» вријвне бакљаде вонвикшса аграда бшга je освијетљена. Свечана прослава 1 децембра у бањалучком конвикту. У права бањалучког конвикта са својим питомицама je врло свечано прославила највећи и најзначајнији дан у Ha­ rnoj националној историји дан нашег народног Ослобођења и уједињења. Уочи 1 децембра окићена je конвиктска зграда заставом, што je потакло питомце на угодно сјећање на дан 1. децембра 1918., када je у ослобођеној нашој Отаџбини про- једну импозантну н лијепу слику те тшсо и приличила овој свечаиости. Чим je стигао заступник Баноке управе почело се извађањем врло бирапог и за ову вслнку свечаност нарочито удешеног и прикладног програма. Академнју je отворио управник конвикта г. Едхем Бекић. Ha првом мјесту поздравио je и захвалио се гостима на посјети и на пажњи према Гајрету н његовим питомцима, a затим je у свом кратком и језгровитом говору приказао значај Првог децембра за ваш народ и улогу коју je играла династија Карађорђевића и храбра српска војака у стварању Југославије. Говор je завршио клицањем Краљу, читавом Краљевском Дому Карађорђевића и Југославији. Након тога су питомци отпјевали n a опште задовољство државну химну, коју су за кратко вријеме увјежбали са својим управником. Иза тога je ученик V. разр. Учнтлељске пгколе Ибрахим Ферхатбеговић одржао опширно и врло успјело предаваље о зиачају 1 децембра, у којем je изиио и све главне историјске моменте, патње и жртве нашага народа за наше нотпупо ослобођење и уједињење. Предавач je награђеп дугим аплаузом. Послије овога редале су се ове тачке програма: »Ново покољење« од A. Ш аптића, декламовао пнтомац Н. Шишић; ■»Ко покида«, отпјевала гђица Мухиба Блекић, уч. III. ралр. гпмназије; »Отаџбина« од В. Илића, декламовао питомад Омер ТухићТ^чРадо иде Србин у војнике«, отсвирао тамбурашки збор питомаца; »Bpaha« од П. Прерадовића, извели иитомци Халид Адемовпћ и Ченгић Сафет; »Потпуковникомо срце« од В. Илнћа, декламовао питомац Менсур Серда- реВић. Г Р У П А С О К О Л А И С О К О Л И Ц А С А С В Е Ч А Н Е П Р0СЛ А В1 Д Р Ж А В Н О Г И С О КО Л СКО Г П Р А З Н И К А 1. Д Е Ц Е М Б Р А У ВИ СОКОМ Програм je заврпген са пјесмом »Oj Словени* коју су отпјевали питомци. Све су ове тачке одлично изведене, a парочито je госте лијепо забавила гђица Блекић са својим умилним гласом отпјевавши пјесму »Ко покида са г р л а ...« са доста разумијевања и воље. Управа joj дугује велику хвалу на добровољном судјеловању у програму. Диалог »Браћу« извели су питомци са глумачком спо- Сједи Старјеш инство, с лијева на десно: брат Просветар инж. М иленко Гавриловић, дирежтор Кожарске школе, брат Haчелник М ирно Вукојевић, банковни ирокуриста; брат Стареш ина и осо П ла в ш ик, велетрговац; сестра начелница Матилда М ихалчек, брат Подстарешина Х а м ди ја Тахмиш ћија, судија; брат та јн и к М устафа Џафић, банковни директор. (Ова два потоња брата су чланови Месног Одбора Гајрета) клаловано наше народно Уједињење, na су се о томе код њпх одмах развиле дискусије у врло угодном расиоложењу и у очекивању радости сутрашњог дана. Рано у јутро свечана их je пуцњава топова пробудила, na радосни и лотресени овим најзначајнпјим догађајем у историји нашега народа, хитали су да се што љепше спреме и уреде за овај свечан дан, кога дана прије дванаест година се роди слобода и јединотво народно. У 10 сати прије подне свн су питомци са својим управннком присуствовали свечаној дови у Ферхадијп-џамнји. У 4 сата поподне одржана je у конвпкту свечана академија, којој су присуствовали од стране Банске управе начелник општег одјелења г. Кочић, од стране војске помоћник команданта дивизије ђеиерал г. Стаменковић, a испред општине начелник г. Х амзага Хусеђиновић и подначелник г. X. Џинић. Академији су пирсуствовали и чланови Мјесног одбора Гајрета као и мпоги други одлични гости. Сала, у којој je приређена академија, била je ванредно лијепо и укусно декорисана са раскошннм ћилимима, који еу били окићени сликама Њ . В. Краља, Њ. Kp. Внс. Престолоиаследника Петра, еликом Војводе Петра Мркоњића, Османа TJuKHha п другим лијепим елшиша, na je приказивала собношћу, a љихово коначно измирење и загрљај изазвао je код присутних велико одушевљење и расположење. По свршетку програма настала je пгранка до 6 сати, када су сви питомци са својим управником отишли да присуствују бакљади и великој манифестацији Крал>у и Југославији. Зато вријеме копвиктска аграда била je сва освијетљепа. По доласку са бакљаде питомци су саосталим својимдруговима без разлике на вјеру наставили игранку и пјевање до касно у ноћ. 17 �.... Unu. п|мкл,1Ш1 OCU c.vmh.o (-лида у ријетке иросдпвв лоој« i:мн ш.ј.сно н лзведоно манифестацнје з а Крпља н Отаџбнну, која јс код нрнсутних изазвала необично задовољство, a код шгтомаца оставнла дубок утисак о слали н вслнчшш овога даип, Иссумљнпо, д а je ид еја Гајретл у onoj свсчаиој npoславп' iiaiiiJia врло добар нзраз. Прослава Рођендана Њ . В. Краљ а А л е ’ сандра I. у Гајретовом к онв икту у М остару. Рођсндан Њ . В. Крлља А л а ч а н д р и 1. ирослављек je као ii досадањнх годпна у ивоме копввкту na свсчан начпп. Уочи П РО СЛ АВА РО Ђ ЕН Д АН А Њ ЕГО ВА В Е Л И Ч А Н С ТВ А Н РАЉ А А Л Е К С А Н Д Р А I. У Г А Ј Р Е Т О В О М К О Н В И К Т У У БИ ХАЂ У О ву прославу приредила je управ а конвикта са својим питом ц и м а a у з а јед н иц и са М јесним одбором Г ајрета у друш твеном нон ви кту. З а ову прославу посебно с у позвани сви представниц и власти, установа и д р у ш та в а у Б и х а ћ у , a у јед н о и грађанство ок р уж н и ц а м а среског начелства и градског поглаварства, које с у о к р уж н и ц е издане од п о м енутих влг.сти, a у погледу опш те прославе тога дана. Рођондана уиућсна je поздравна депеш а Кабпнстској канцс16. децембра на вечер у п у ти л а je у прав а ио нвикта пол арвји у Бсоград. Ha cau д аи рођења, у fi сатп у вечер, приздравну д еп еш у путем Кабинетске К анц ел ар ије Њ еговом Версђена je свсчапост са obiim програмом: пи чанству Краљ у А л е к с а н д р у I. Цредавање о слдвиој Д ииастнјп Карађсрђевића драсао je 17. децембра тачно у 4 сата no подне над с у д ош л и попмтомац ILI. Паиџо т;шо ллјено и иопуларно. да су му еви звани у нарочито за ову свечаност приређену к о н в и н т с ку учиврпсутни чсститали. 2. Послнје »Државне хпмнс« пптомци 0 . Колаконићон уu на Гајретову а ка де м ију у почаст тога дана, устао je подпретсјед ни к М јесног одбсра Гајрета г. Захир овић М у х гм е д еф. Ф. Ормаи декламовали еу патриотске пјесмс о Краљу Алеки отворио свечаност. У свом поздравном говору поред остасандру од Алексе Ш антпћа п Н. Рссуловића: лог .истакао je г. Захи р овић си м п ати је Њ егова Величанства Питомац 3 . Нмшшћ рецитовао je нјесму Поздрав К родо Краљ а за наш Га јрет и заврш ио са покликом: »Да ж и ви Њеод Димитријс JcBTiiha-Полннца, тако прсцвппо, да су ra свн гово Величанство Краљ А лен санд ар l!« , »Да ж иви Њ егово Ви ирнсутни похвалплн. ссчанство П рестолонасљ едник Петар!«, »Да ж и ви цео КраСвп су гостн uo4aiuheuii ка(|н)м п цпгарсгама. a iiiitomп>евски Дом!«, ш то с у п рису тн и стојећи попратили са »Жици чајем н сухпм воћем вио!«. И за овога je гимнг.зијски мјеш овити пјевачки хор од Свечаиост су посјетплв од влаоти r.r. 1’а.шидОег Фпли80 пјевача отпјевао х и м н у под водством свога хоровође г. СерiioBiih, зам јеник окруздног пнспсктара. i r Салих-еф. Ilauinh. гија Красовског, који Гајрету сваком прилином у сусрет изкапетап градске иолицдје, као ii ДЈјеснп. »дбор 1’ајрета и мнолази. гп други прпјатсљи и радсиндп ,тј»утитпа 1’ајрет. Сада je литомац Ченгић Х а м д и ја , м атуран т одрж ао врло У вравна влаот затраж ила je од овс управе иредавањс успјело пригодно предавање, које je публииа најпаж љ ивије 1'ајретова пнтомца Ш укрнјс I i i i p e , jv o je ie од р ж саслуш ала и наградила ф ренетичним гплаузом. Рођсњ а на кућној свечако^га.гда га ради примјера ТвртЈп će љшмарг 1к^ м « !в *!|^ је’ 11 ( { ) Д Г \ с в р ш етк у овсг предавања частир je госте управ н и к Једџ BiiiuHM властима ............... ...... * ‘ огл^д. m најљспше предавпн.с' од l'biijĆI д р у гн х ] која су ua otv-» ј даи коивиита са ^PH0M каФом и цигаретама. a л итом ц и с у се у одржана. r\ т ' другим У нрава je драге во. е у ф у л и л а iipc.une П |4дава1м. ’jep то Гајрету може служнти < 4 о n a ч<1н П Р О С Л А В А Д А Н А ОСЛОБОЂ ЕЊ А И У ЈЕ Д И Њ Е Њ А РЕТОВОМ К О Н ВИ КТУ У Б И Х А Ђ У У ГА Ј- По уобичгјеном н а чи н у прослављен je овај дан у конвииту, али због сок о лск и х п рограмних тачаиа тога дана као и због ги м н а зи јске аиадемије ова прослава ни је могла имати онај опсег нао ш то je то обичавано прош лих година већ je иста одрж ана са д р у ш тв ен и м п и тсм ци м а a у п р и с у с гз у цјело к у п н ог М јесног одбора Гајрета. 1. децембра у 4 сата послије подие кад се je сачупи о одбор отворио je свечаност у п р а в н и к нонвинта. П оздравивш и одборнике к а с најбоље Гајретове сараднике нагласио je велич и н у окога дана као и заслуге народне Д и на стије Карађорђевића за остварење овог наш ег Ослобођења и Уједињ ењ а, a посебно заслуге нашега љубљенога Краљ а А лекса нд ра I., позвавш и п ри су тн е на лоилик; »Да ж и ви Њ егово Величанство Краљ А л ек са н д а р I.!« »Да ж и ви цео Краљ евсни Дом!«, што с у сви једногласно попратили са троиратним »Живио!« Иза овога je питомац Бузаљ ко М устаф а, м атуран т одржао предавање с народном Уједињ ењ у, које je од при су тн и х паж љ иво са слуш а но и попраћено аплаузом. Ha ово предавање узео je ријеч потпредсједник одбора r. З ахи р ов и ћ М уха м ед еф., са в је ту ју ћ и питомцима, да им ови у п редавањ у истаи н ути п римјери б у д у вазда путоназ у њ и х о в у будућ ем ж и во ту, и похвалио предавача. По с в р ш етк у ове академије одрж ана je сје дн иц а цјелон у л н о г одбора, на којој с у расправл>ане теиуће Гајретове ств ари . H a вече истога дана ц јел окуп ни je одбор посјетио сои о л с к у забаву. 18 кон в и тски и м просторијама СВ°ЈИМ ДРУГ0ВИ' ' 8 и Д Р У и р а ц а м а забављали - игранком екстернистима, са ш то je све т РаЈало Д° 6 сатиО ву Гајретову саечаност поред одбора и осталих посјетили с у г. г. и гђе: Витас Исидор, ок р уж н и инскетср, Катић Богосгв, п у к о в н и к ном андант мјеста, Периновић В л гд и м и р . директор гимназије, И ли ћ Бош ио, срески начелник, Ју с у ф хсџи ћ Омер, градоначелнии, Јовановић А нђел ија, претсједница Кола С р п с к и х Сестара, З ја к и ћ Расема, учитељ ица испред ж снско г М јесног сдбора Гајрета, В у јатов и ћ М ихајло, претсједник срп.-прав. цркв. опш тине, С удчевић М илан, претсједник Просвјете, Реџ ић М устаф а, шериатсии с у д г ц , Чекрпија Ристо, ш у м с к и савј. испред соиола, К у ш т р и н о в и а Петар, командир град. полиције испред Удруж ењ а резервних сф ицира и т. д., na нска им je свима најљ епша хвала и на овој, са њ ихове стране, у казано ј паж њ и спрам нашега Гајрета. Прослава Рођендана Њ . В . Краља у Т у зл и Нознато je, да у проеторлјама Гајрстова конллкта у Тузлп нема већлх просторија, које бл прпмллс rn-hn број грађанства u лрстсталпнке војллх n цнвплвлх влаети, те разнс корпорацнјс. Због тога je ул рава конвикта заједпо са Мјссним одб01>ом ГаЈ1>ета одлучила да заједппчки, у врлсуству ллгомаца, прос.1авс Рођелдал lb , В. ICpa.ba у ироеторијама Гајретова клуба, n a тако je u било. 18. о. мј. у 4 еата no подке свечано je лрослављен Рођендан 11». В. Краља у просторпјама Гајретопа к луба у присустпу прсставпика евих иојних и цивплпих власти, окружног муфтије n долегација разпих мјесипх хуманих и културних друштапа. Грађан« тво. a naiio4iiT0 муслимапи n и.нхова омлаД1ша, одазвалп су се нозиву 1'ајрета у толиком броју, д а су просторије билс претијесве д а приме огромап број посјетиоца, �од коЈих Milom нпјееу моглн ybn у салу. него су стајали v ходннку. У иа1и,чпто за ° “У прилику декорисапој еали. :,а.;Тртој лијепнм ћплпм им а и серџпдама, уз дскордцију слнкс Њ В Краља ii Нротектора 1’пјрста, тс рахм. Османа ЂикиЋа, отпорена je академ ија у ндјсвечапијем изгледу. <;а слиједећим програмом: 1. Отварање пкалеиије и читање п о в д а ш и дгаеше Њ. И Крпљу, те поздрав и захвалу н а мпогобројиој поејстн нлвршио дн he на мјеродавнпм мјеогу пзпијвстпгп о овој лијевој маиифестацнји, коју су приредплн Гајретовп радплцн u пнтомци 1L>. В. Крал.у. Ha иам Рођепдји врцсусгвовали су ивтомцн учсњу еве'uuco довс у глагпој џампји, a у вечср просторнје су биле ■клшјетљено. Прилнком бакл.адс кроз град судјеловали су и питомци као u соколскн • нараштај. У јутро 17 децембра иослана je иочдравна деиеша Њ . Н. Краљу, коју je претсјсднВк Мјесног одборд прочитао на академпјп. Академнја, коју су овом ирнликом нриреднли иптомцн са Мјесшш одборам Гајрета у част 1’о1)сндапа свога Краља, љепша je н нмпозатнпја од сввх досадашн.их, јер сс до сада нијс имало одговарајућих иросторија з а оличис црнредбе. Прослава рођендана Њ. В. Краља Александра у Козарцу Мјссни одбор Гајрста у Козарцу иа овдавш>ом Онштином •џјсчпно јо^ррославво Рођеидан lb . В. Краља Алсксандра 1. Још l'o n j. иослије иодно су сс ночелс кптити куће ^државиим заеАшама. Ошвтина je такођер окитила главиу 7 Д1Гцу државнвм тробојпнма, иоредавшц још дуж главие улпце .малс зелене јслиће. Ујутро јеЧ р ад оевануо у свечаном изглсду. Pauo ујутро иуцањси праигија, најавл.ен je свечаи даи u празник, a у 10 сати завочела су свечаЦа богослужења у з учеш ћс многобројаог rpabancTBa u овдаЈпњсг чвиоввиштва. Нлјнрпје у срвеко-православнрј цркви, a иотом у џамији, којом je згодом овдаш њп вмам-матичар г. Хафиз-еф. И нж . агрономије С А Ф Е Ј Е Ф Е Н Д И Ћ , ^ЧЉчитао дову п одрагао лијсн првгодан говор, сио^мснувчш у н>сму привржсвост и одаиоет муслимана иашем чиновнин монополске опитне станице, бивши питомац Гај узвшнеиом Краљу и Дому KapnMpbeisnha, закљ учујући свој и досадањ и Повереник Гајрета у Прилепу клЈА.ом: »Да живи Њсголо Величапство Краљ Ллек|<1цдар ir Ibei'OB Дом!« je иретсједипк Мје< 30 сати започело je цримпи.е u честитање у ошитицбапшћ. реду. у Честптке je примао подпачелник општине rodi. Послије чнтаља депеше и одув!евл>еног клуцати Њ .j алл гић. В. Краљу Гајрстов пјсвачкп збор ^тнјевао je химну. 3. »Жнвот и рад lb . В. Кра.га LV.ioi;cair,ipa«, чмтао je еастав пнтомац Мурадбеговнћ Мцдхат, уч. Ш. рачр. гимна- .шш зијс, којега су прпсутнп одушевл>ено ^озвравили те френетнчнвм аплаузом нагрлдплв. Питомац je наЛвао и читао овај cacrran са пуно умјетнпчког заноеа. iiaTpnoTiror жара ii љубави тако, д а je ирт.утне спојим оду1иелл.еним патрнотиомом до суза гануо. 4. »Братске речн« од Назифа Реиуловића извео je iniтомац Рашпдклдић Мехмед. 1>пк I. ралр. гпмназије. 5. »Moja. отаџбина« од Милићевића — ијссма у ирози — рецитопао je ивтомац Грабонић Реуф, уч. 1. разр. гимназије. 6. »Плава гробцвца« од М. Бојићл, декламовао je са иуио темперамента внтомац ВашоввН Аллја уч. III. год. <тр. зан. школе. 7. »Oj Словенн« отпјевао je Гајретов хор, који je еппавл>ен од пптомаиа н омладнпс. Са ових 7 тачака евечаност Лроелаве Рођендана Њ. В. Краља била je завршена. Гости -су-се и послије академијс аадрж алк у клубу. a почмпћепп оу црном кафои, чајем и цигаретама. • Омладттна je у спбредним проеторијама наставила свнрку и пјесму. Претсједнику Мјесног одбора п управннку конвикта еви еу с одушевљен.еи честпталн успјех академнје с изразом ппјљешпег поимања о патрнотском раду u ваенитању lajротове омладинс. Окружнн ннспектор г. Мнлјн Јакш нћ био je нарочито ОДЈ П1СВЛ.РН овом нрпредбом. те je опраштајући се нагласио, П0Д0ДБ0Р ГА ЈРЕ Т А У И Л И ЈА Ш У Ha всчер, у проеторпјама Браће Балића, npHpebeHO je свсчано сијело, добро посјећено. Ha том сијелу су ученддп-це овдашњс основне школе декламопалн исколико патриогских вјесама, Meby којим а н пјесмнцу: »Ha PobeH;iaH Његова Всличанствд Краља«. коју je учепик III. разр. оси. школе Вазиф 19 �ВалпИ, син Hauicr симпатпчиог цретсједнвка овдаш љег Мјеснор одбора Гајрета г. Лдема Балнћа, оддскламовао са пуно разумијевања и топлине. Иза тога je та јн н к овдаш њег Мјесног одбора 1'ајрета г. Б. Балагић одржао предаваљ е о теми: »Наш Краљ«, којег су присухни саслуш али са пуно пажњ е и иптереса. Послије je настало свираље и играње до зоре. И овог се пута могла констатовати дубока свијест К озарчана з а Гајрет, јер je и н а овом свечаиом сијелу сакупљено добровољних нрилога 400 динара. Д а je сијело успјело, и морално в материјално, заслуга je Гајретових одборника и пријатељ а и то: гг. A. Балнћа, И. Кључацина, X Церића, И. Арифагнћа. Ф. Снтлице, Е. Зајим овића, Г. X . Османагића, Е. Балића, И. Прусца, М. М нџића, Џ. Б аљ ца, М. А рнаутовића и осталих. ueirruo предаваљ е »0 зпачају 1. децембра« иросвјетар брат ннж. Миленко Гаврнловић, да га сврш и са фрепетичним поклицнм а Њ ег. Вел. Краљу н Краљевском Дому. Редале су се тачке по утврђеном програму. Нарочито je свечано проведено иолагање завјета свих приоутних чланова и чланица, на коме je узео учеш ћа велики број чланова Гајрета. Ha вечер je одржана соколска забава, која се je развила у иатимно вече и потрајала до дубоко у ноћ. У концертном дијелу узели су учеш ћа брат Теофик Селнмбоговић и сестра Едита Лебенхарт a у позоришном комаду дплетантсва секцпја Сокола и извели све тачке н а нотпуно задовољство. Доносимо једну групу Сокола са горње црославе. Гајретово си јело 1. децембра у Кладњ у П рослава Рођендана Њ ег. Вел. Краљ а у Гајретовом интернату у Плевљ у У права овога интерната, уочи Рођендана Његовог Велпчанства К раљ а А лександра L, упути ла je слиједећу поздравну депешу: »Кабпнетској К анцеларнји Његовог Велпчанства Краља Београд. У име управе Гајретовог конвикта у Плевљу и твеговпх питомаца слободан сам д а поднесем Његовом Величанству Краљу А лександру Првоме најодушевљенџје честитке Рођецдана. Непоколебивом Лшовском од&ношћу и љубављу кличемо: Д а ж нви Њ егово Величаистве Краљ А лександар Први! Да ж иви узвиш ени Краљевски ^ом ! Мјесни одбор Гајрета у Кладњу на. дан У једињеља одржао je сијело у Хотел Дрпљачи, које je било преко сваког очекивања посјећено. Сијело je отворио претсједник Гајрета г. Тајиб ТЈозић. Поздравивш и присутпе одржао je говор, у којем je истакао в е л ^ у . важ ност државног и националног празника 1. децембра као дана Уједињсња свих Срба, Хрвата п Словенаца. Након сврш етка говора клицало се Њ . В. Краљу Александру I. и цијелом Краљсвском Дому. При почетку и сврш егку тов орш ^уц але су прангије. З а мис Гајрет изабрапа je госпођица Мила Хаџивуковнћ са 493 гласа, a замјеница мис Гајрета госпођнца Мелћа Ајановић. Игранка и весеље трајало je до зоре. Чист приход од сијела изиоси 921 динар. У правник конвикта Иб. Биоградлија*. H a Рођендан Њ ег. Вел. К цаљ а присуствовали су свн томцн са управом интерната ';вечаној дови у џамкјн, a noслије дове корпоратлвно увеличачн прославу. коју je ириредио Мјесни одбор Народне Одбраие у з учеш ће осталих овдашњих друштва. H a вечер биле су освијетл.ене просторије интерната. Ha вечер око осам сати одржана je кућна свечаност са овим распоредом: 1) Значај прославе дана Уједињења, темат питомца Бучана Реџе, ученика VII. разреда гимназије. Темат je поменути обрадио лијепо, прочитао га уз општу пажњ у и задовољство питомаца. 2) Народну химну отпјевали су сви питомци, и 3) Деклам ације: a) Мргви Југовићи, о / Д . Ј. Филиповиha, декламовао пнтомац Бојковић Стојан, ученик I. разреда; б) Л ула, од М. С. Стојковића, декламовао Тафро Нурија, учени к I. разреда; д ) Р а тн а песма, од М. Ћ урчина, декламовао Рсџепаш пћ М алић, ученик II. разреда, и д) Свршено није, од П. Јовкића, декламовао Прљача Џемаил, ученик IV. разр. П рослава 1. децембра у Гајретовом ин тернату у Плевљу ' Д а н У једињења 1. децембра о. г. прослављен je у овом интернату свечано. Прије подне тога дана присуствовали су иитомци свечалој дови у овдашњој главној џамији. Прослава д рж а в н о г и соколског лр азнин а 1. децембра у соком Ви- Соколско друш тво Високо, прославило je на врло свечан начин д рж авн и и соколскн празник 1. децембар. Beh раним јутром поплавиле су црвене кошуље прооторије Соколаие и грађанске касине те главну улицу, гдје су имали збор д а корпоративно крену у богомоље. Послије обављепих богослужења повратили су се Соколи пјевају ћ и патриотске пјесме у Соколану, гдјс je тачно у 11 и no сати са државиом химном отворсна свечааа сједннца. Б у р и о акламовљп одржао je ријеч старјеш ина Сокола б рат Јо си ф П лавш ић a пакон тога je одржао врло Teuneiia- 20 Гајретов М евлуди-ш ериф у Високом Д ана 11 о. мј. у вечер одржао je Мјесни одбор Гајрета cbum просторијама овдашље Текије свој мушки Мевлудит ер и ф . Све просторнје биле су дупком пуне. Мевлуд су учили на нашем језику Х афиз Х усни еф. Седларевић те бившн Гајретов питомац учитељ Н азиф Оручевић, чији еу звонки иелодични гласови нзазвали многу сузу на око. Учење Мевлуда no бившем Гајретовом питомцу изазвало je велико динљење, нарочито међу старијом гсперадијом, јер je опетовано доклзано д а Гајрет поред националног полаже много и на вјерско васпитање. Учење М евлуда пратили су иллахијама дервиш и овдашње текије у кругу са својим поштованим X. Хафизом Хусни еф. Нуманагићем, умировљеним травничким муфтијом, које су изведене са добром дозом вокалне умјстности. Послије довргаења Мевлуда служилн су Гајретови одборниди пг. Хамдија Тахмишћија, суднја, М устафа Џафић, банковни директор, Џевдет Хоџић, геометар те Салко Сарачевић, трговац, са шербетом и мевлудгким бонбонима. Гајретов Мјесни одбор hc уекоро организи.рати и женски Мевлуди-шериф. Гајретов м у ш к и и ж енски мевлуд у Кладњ у. Мјесни одбор Гајрета у Кладњу прнредио je na дпн 16 о. мј. у главној чарш ијској Хадим-Алипа1циној џамијп Мевлуди-шериф за мушке н и за џ ум е-лам ам na жепке, г.оји je бно врло добро посјећен. М евлуди-шериф учили су наш и надбољи алимл р. >1. X. Смајил-еф. Машић, мудерис; Мехмед-еф. Ђ ошћ, X . Распм-оф. Хасић, X. Ахмет-еф. Гогић и Ибрахим-сф. Берберовић. Прије учења Мевлуди-шерифа одржао je говор r X . X. Смајил-еф. Машић о значају М евлуди-шерифа, те гв замгално приређивачима Мевлуди-шерифа и овом приликом иогакао ,е рад и сврху Гајрета, a иарочито показапе успјихе у nornoмагаљу муслиманских ђака, који се ш колују помоћу Га]р(-та. Међу присутиима био je велики број '•е.вака из околних села, као и з Гојсалића, Гојаковића, Равпи, Ступара, Ота- �рик«, Т јхојм . н Врптељевића твко да до M sa5 ,1нјадшЈ , влул У Крадњу нијс био толико посјећен г;ао ов.ч Kao што je уобичајено и овом прплаком нрисутпч cv били почаш ћени шећером, Ј Ha 19. о. u. врвређев je жевеки Мевлудв-вмрвф у Алибеговој џамији. М евлуди-шериф учили су г.г. Мехмед-еф. -Возић, и Ибрахим еф. Берберовић. И овај мевлуди-шериф je био’ врло добро посјећен. При сврш етку ових мевлудв-шернфа свкупљево je oa присутних 363 динара. Ч а ја н к * Гајретова ж енског одбора у Тузли Новоконституисанн женски одбор Гајрета у Тузли, желећи д а удовољи познву Главног одбора Бр. 4211 од 21. но- вембра о. г., прпредио je у просторијама Гајрстовог клуба иа дан з. децембра о. г. своју чајаику, која je нспала како у моралном тако и у материјалном погледу изпад сваког очекивања. Да би се овом ириредбом получпо што бол>н успјех, Гајретово одбориице не само д а су уложпле сав свој труд, него еу још даровале и обилан бпфе п то: претеједпица Знбе-ханума Кргала® дпрова.па. je торту; I. потпретсједница Мукелеф-ханума X. Ефендић баклаву; Н. потпретсједница Тензпле-хипума Телалбашић хурмашице; одборннце: Емпне-хан. Сијерчнћ днвпт-баклаву; Емииеханума ('ердаревић севдиџац; Наиле-хавума Бешлагић патпш пању; Васфијо-ханума Чеиановић колаче; Алпје-ханума К'он.хоџнћ хурмашице; Садет-ханума Салнхспахнћ колаче; Мунпре-хапул1а Чамџић 2 кутијс no 20 цнгарста; Ханумицахаиума X. Jauiapu n ih хурмашнце; Тнје-ханума Дервпшсфспдић колаче; Рефијс.хлпума Поњавић торту п Фадилаханума Имшировић торту. Ову црву овогод ii niiby приредбу женског одбора посјстиле су све угледније госпође и rocnobimc, n то не само муслимаиске, него н других вјера, те je неоштсиво весеље и играииа трајала од 6— 12 сдти у nohn. Коло Срнских Сестара претстављале се на овој приредби гоепође Јоваповић н Секулић са својнм кћеркама, a Хрватска Ж епа одазвала се добровољним нрилогом. Одобрнице Гајрета na овој приредби иоказале су гостина без обзира на вјеру и сталеж, сву своју љубазност и сусретљивост, и тиме доказали, да свака честита грађаш;а има мјеста у друштву Гајрет. Овакав поступак одборница није остао незапажен од страле посјетиоца, јер се послије тога више њих изразило, да he се и саме уписати з а чланице Гајрета. Приход од ове приредбе и ако у тешкој економској крпзн износи: од добивених добровољних прилога Дин. 776.— од продатог бифеа . . . Укупно » 392.— Дин. 1.168.— Д а би сс гости ове нриедбе што угодннје разонодилп. a да бп се ипак уштедили нздатцн за музику, претсједнпц* гђа Телалбашић дала je у ту сврху свој грамофои и хармонике, a тајннца X. Имшпровић евој радио. Свима горе паведсним вслика хвала и благодарност. Добровољнс прилоге овом приликом дароваше: По Дин. 50.— : Џсвахире-х. Виловић, Хрватскр. Жена; no Динв 30.-—: Млађенкл Јовановић и Челсби-хан. Алагпћ ( још и бифе); no Днн. 20.— : Н. Дслибсговић, Техвиде-хан. Метиљевић, Разије-хап. Мехмедбашић, Атифе-хан. X. Јашарагић, Зулеха-хан. Понјавић, Енпсе-хан. Кршлак; no Дин. 15.— : Девлет-хан. Ж ншћ, гца Рахела Алтарац; no Дин. 12.— : Н. Ахметовић; no Дин. 10.—: Паша-хаи. Мулаосманоиић, Рајфа-хан. Ножић. Сепа-хан. Ариаутовић, Тнфа Спјерчић. Азема Мухаремагић. Мнлева Panh, Драгнца Лазаревић, Љ убиц а Јовановић, Милена Секулић, Паша-хан. Мујезнновнћ, Хајрија-хан. Тахмазовић, Магбула-хан. Бишчевпћ. Рассм-хаи. Тахмазовић, Чимета-хап. Чомић. Ђ улса-хан. Ефсиднћ, Хасннја-хан. ДЈ'бравнћ, Паша-хп. X. Хрустлћ, Рефпја-хаи.* Мукпћ, Шехрезадехан. Tponinh. Шемсс-хан. Ж уннћ, Фахнре-хан. Ж унић, Хапумица-хан. Дедић. Фах. еф. Кесић, Ибр. Пеипћ, Есма-хан. Хафпзовпћ. Ханумпца-хан. Крџаллћ, Хафије-хан. Шеремет, Умнхаиа-хан. Муфтић, гђа Лагтрић, Заде-хан. Баралпћ, Бахрија Ваеарнћ; no Дин. 6.— : гђица Девлета Бешлагић, Аснфа- 21 �Хан. Спахнћ; no Дип. ђ — : Ш емса-хлн. Х рустић, ДевЛетд, Џивдо, Музафера Бегић, Фадила X. Ефендић, Пдша-хан. Механовнћ, Фатнме-хан. Бојкић, гђица Б ехнја Ченановић, Аиш а Коњхиџић, Сенија-ха. Х укић, Абида-хан. Муфтић, Фатимехан. Ж илић, гђца Ф ахира Ножић, Џемила-хан. Ж упић; no Дин. 4ž— : Џемила Трновљак. Н, Мостаћ, гђ цаЏерида Ибришнмовић. А иш а Мустафић, Рабија-хан. Окоруп, Дервише-хан. Никшић, Емина-хан. Табукџић, гђца Б ејда Хоџнћ, Најфа-хан. Ибришимовић, Сабера-хан. Ибришимовић, Бегзаде-хан. Азабагић; no Дин. 3.— : Паша-хан. Омазиз, Расема Мостачевић Сафија-хан. Ш ехановнћ; no Дин. 2.— : Џемила Фазлић, Фадила Чамџнћ, Севлета-хан. Смајлефендић, Хабиба,хаа. X. Ефен. дић, Сахба Пспић, Тензила Ибригаимовић и Ш евала Јаш арагић. РАД Предавања П Р О С В ЈЕ Т Н Е С Е К Ц И ЈЕ Г А Ј Р Е Т А У Т У З Л И и организовањ е аналф абетских течајева Ha 17 децембра, послије јације-намаза, одржано je друго предавлн>е Просвјетне секције Мјесног одбора Гајрета у Тузлн у просторијама Гајретова клуба. Како je баш н а тај датум било уочи »Леи-лен Мираџа«, то je претсједнпк Проввјетне секције г. М. Џинић, професор, замолно г. Хасан-еф. Смајловића да одржи иредаваље о важпости и значењу поменуте свете вечери »Леи-леи Мираџ«. Г. Хасанефендија Смајловић, управитељ медресе у Тузли, био je. .љубеза«, те се je позиву одазвао о д свега, срца. П ре^ дупке пуном салом нублике одржао je г. 'Смајловић врио вјеш то и популарно горе наведено предавање, na чему му одббр Гајрета и овим путем изриче своју благодарност. ‘О вв’ су’ предавање посјетали_муслимани, нарочито омладина, којој je и било намијењено — занатлпје, трговцп н чиновиици. Tpehe предавање ДросвЈетне секције заказано je з а дељу 28. децембрр, у - 7.30 сати n a вечер. Тема je »Хоџе и слиманска интелигенција«. Ово трећс предавање држ аће г. Хазим Муфтић, суддЈа, члан Просвјетпе секције Мјеоног бора Гајрета. немуДр. од- Одмах почетком школеке годипе Просвјетна секција вастојала je, д а даде иннцијативу оа отварање зимских аналфабетских течајева у што већсм броју муслим анскнг-села. Због тога се обратила секција н а муслимане учнтсље и муалнме, имаме-матичаре д а овако у своме к рају организује аналфабетске течајеве. Ha молбу Иросвјетне секције извјештени смо од стране наведене господе, д а су аналфабетски течајеви отпочели са радом: Р а д Гајретова одбора у ВисокоМ Иоводом дописа број 4153 од 18. новембра 1930. године Главног одбора овај je Мјесни одбор н а својо сједницп од 4. децембра т. г. сдставио олиједећи програм р ад а за годину 1930./1931. 1. Д а одржи за вријеме Рам азан а неколижо иопуларних предаваЈБа о разш ш темама, у коју he сврху ангазковатн неколико предавача, који му стоје na расположен.у. 2. Д а оснује аналфабетски течај специјално з а муслиманке, у коју je сврху писмено замољено Среско вакуфскомеарнфсжо повјеренство у Високом, да уступи просторнје овдаш љег женског мектеба з а одржавање течаја, као и то да преко управе овог мектеба позове сву одраслу женску децу да ее безуветно упиш у у течај. Затраж ен je писмено и од Муслиман. читаонице исказ шених неписмених чланова, којн еу вољни да науче писати, n a he се no томе настојати и н а оснутку мушког аналфабетског течаја, који би no програму имао почети одмах поолије Рам. Бајрам а, (Позивом na дапис број: 4309 од 3. децембра 1930. којег je Главни одбор у Сарајеву разаолао свпма пододборима извсш тава се наолов, да he ова-i пододбор поступити no упутама тоои доииеа). 3. Р е т е н о je да се почне са оснутком домаћнчке школе. у којој бп муслиманке училе поред осталих предмета и кројењ^Тг шивање. Но међутим, како међу овдашњнм муслиманкама вл ад а елаб интерес за радове ове врсти с једне стране, a н муслнмански елеменат овог к р аја je осим малобројпих изпим ака прилично назадан и конзервативак с друге стране, то би овакав течај поред потеш коћа у скупљању учеиица донео и ма^еријалне лотешкоће ради тога, што би течај ио мшиљењу овога одбора морао бити апоолутно бесплатап, ако je жеља д а се скуни извјестан број ученица с којима би ce течај могао отпочети. У недостатку дакле срсдстава одбор као сигурно рачуна с тим, д а he имати бесплатно учитељицу течаја као и издатке које he течај тражити. I 4. Овај je одбор решио n a својој седпицн, д а 11. о. м. одржн муш ки Гајретов М евлуд у џамији Ш адрван, где he норсд оеталих хоџа суделовати у учењу М евлуда n a нашем језику н бвш н Гајретов пптомац г. Н азиф Оручевић, учитељ нз Моштра. Припреме око овог Мевлуда су у току и наслов he о његовом успјеху бити у наскорије времс извештен нотицом за наш гласник. 5. Будући, д а je у програму играње Гајретове томболе з а време Рамазана, то се умољава наслов д а naii иипослује у Тупковићу, срез тузлански, са 60 полазпика, у течају ' дозволу за то, јер смо мишљ ења д а би требало с тим почети ради учитељ г. Салих Дурић; већ пре Рам азан а барем н а 10 дана, јер je потребно мали у Сребренику, срез тузлански, са 60 полазника, у течају увод у то овдје тим више, што he се томбола играти у овради учитељ г. Мехмед Ибрахимовић; дашњој касини гдје he у доста великом броју и иновјерци у 'Бурђевику, срез тузлански, са 60 полазника, у течају судјеловати у игри. ради учитељ г. Смаил Диванефендић; 6. Решсно je д а се почетком марта 1931. одржи 1’ајретоу Својату, срез тузлански, са 50 полазника, у течају ради в а забава, n a су у ту сврху делегирани г. Мустафа Џафић муалим тамошње иптидаије г. Расим сф. Селимовић; п г. Хамдија Тахмпш ћија д а првговарају са просветаром ову селу Дубравам а чине се такођер припреме а а почетак дашњег Сокола, ради дилетаната и комада, a н а следећој течаја. седници која he се одржати на 7. о. м. у недељу у 8 сати пре П росвјетна секција преко цијеле зиме наставпће рад и подне створиће се програм забаве. одржаће и из предвиђенпх предавањ а за народ. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 22 �▼ М јесни одбор Гајрета у Т ур. Јаш арама органиаоаао ia три аналф абетска течаја. Kao што je већ путем »Гајрета« јављено, овдашњи Мјесни одбор Г ајрета приступио je још tokom октобра о. г. организовању аналфабетских течајева како за мушке тако и ва женоке. З а добар резултат тога рада много je користио § 153 Закона о ндродним школама, no којем je за све одрасле неписмене обавезан полазак течајева. Тако je одбору успјело да организује д ва пнплфабстска тсчаја за мушке при мјесној Прилог Градске опш тине у Прачи Прачанска општнна дозиачила je Дип. 500.— као свој годишњи допринос Гајрету за годину 1930/31. U T E M E LJA C I DOBROTVOR G A JR E T A Gajretov saradnik i p rijatelj od početka njegova osnutka, g. Ibrahim ef. Hadžiom erović iz O rašja, dosadanji utem eljač Gajreta, upisao se prilikom posljednje posjete društvenoj kan­ celariji i za člana dobrotvora G ajreta s a svotom od D inara 1 .0 0 0 ,- (hiljadu.) Koliki je on p rijatelj našeg n ap re tk a i požrtvovan rad nik za našu b o lju budućnost, vidi se i iz ove pretstavke, up u ­ ćene V rhovnoj vakufsko-m earifskoj upravi u Sarajevu. P retstavka glasi: Vrhovnoj vakufsko-m earifskoj upravi u Sarajevu. P risiljen okolnostim a prinužden sam obratiti se naslovu sa slijedećom prestavkom : Moj pram deda, rahm etli Sulejm an, sin rahm . Hadži Omerov bio je 'jo š u U ž i c u kao m uezin u čaršijskoj džam iji, a njega je, po njegovoj sm rti, u tom zvanju naslijedio njegov •sin, a moj djed, rahm . Ib rah im H. Omerović i služio je 53 godine neprekidno kao m ujezin; ovoga je opet, po njegovoj sm rti, u tom^mozivu naslijedio njegov sin, a moj otac, rahm. Sulejman, koji je u O rašje doselio kao »muhadžir« iz Uzica, god. 1862. i, po naslijeđu, b io im enovan iz C arigrada od sul­ Госп. Ј У С У Ф Б Е Г П А Ш И Ћ , посједник, гђа Ф А Т И М А ханума tan Aziza ukazom B erata žh Azizije držam iju u O rašju i tu П А Ш И Ћ , Ф У А Д П А Ш И Ћ , сви утемељачи Гајрета и сваком - je dužnost vršio n ep rekidno od 1862. do 1895. god. Mog. rahm. приликом најбољи пријатељи Гајрета. oca sam naslijedio ja i tu đ- žnost mujezina obavljam od god. 1895. do danas neprekidno. народној основној школи, које\; лолцаи 115 младвћа из села, Prem a svem u navedenom , izlazi da sam ja poziv muje­ Тур. Јаљ ара и Атмачића. П р в ^ т е т а ј отпочео je радом .^днв zina naslijedio prosto, tako reći, autom atski od m ojih predaka, 1. новембра о. r.. чији јеАдосадашљи успјех задовољавајућв, a to će reći po tradiciji (a to je istina kao što je dan as dan). a други je почео l. децембра. Сваки ће течај трајати no четири Slučaj je htio da sam ja, sopstvenim požrtvovanjem i nadмјесеца, a изучаваће се, по{»ед читаиа и писања и све четири čovječanskim naporim a, uspjeo m oje m aterijalno blagostanje рачунске операције, национална- нсторија и географија Ју гославије, те предавања из хнгијене, пољопривреде п задругарства. Полазници се, поред тога, дсористе и радио предавап.пма које чссто слушају и прате са великим иатересом. Отпочео je, даље. у мјссном мектеоу и течај оа женоке, којег полазп нреко 30 дјевојака и5 Тур. Јањара. Заврш ене су такођср прииреме за'ж енски течај у селу Лтмачићима, којег he похађати око 30 тамошвих дјевојака. Овај h c тсчај опточсти радом још tokom .'ф сеца двцсмбра. Отвори лн се у селу Глињима друго одјолсље овдашр.е oeuoBiie школе, онда ће ее приступити оргаш1зовгг.у аналфабетског течаја и у том селу. Мушке течајеве водп г. Хуееин Хамшић, мјесни учитељ, a руководи и женскп течај у Тур. Јањарима у којем ради r. Салих-еф. Мумпновић, мјесни имам, те у Атмачлћима у којсм he радити r. Емин-еф. Болић, тамошљи пмам. Д АЉ Њ И У Т ЕМ ЕЉ А Ч И Г А ЈР Е Т А И Б Р А Х И М ХАЏ И О М ЕРО ВИ Ђ Нови утемељачи у Б у ж и м у Код повјереника Гајрета у Бужиму г. Ибрахима Мустафића уписао се за члана утемељача Гајрета г. Спахо Сијамхоџић, умр. Сиахе из ЈТубарде. Нови утемељач у Урош евцу Код повјереника Гајрста у Урошвцу уписао сс за члана утем ељ ачаг. Сулејман Даутовић, трговац нз Урошсвца. Прилог Градске ош птине у Дервенти Општина града Дервсптс дозначила je Гајрегу 1,000,— као свој годншњи допринос. Дин. podići do skoro zavidne visine, tako da sam m oju egzisten­ ciju za opstanak osigurao e dru g e strane. Uslijed toga mi je m ujezinska p lata, od ra ta ovamo, postala od sporednog značaja. S tega eam se, kao što gore rekoh, našao pobuđen, a htijući iz pijeteta prem a mojim i dalje služiti b e s p l a t n o ovoj džamiji, ali pod slijedećim uslovim a: da m e za ovu besplatnu uslugu, koju nudim džamiji, a to će reći vakufu i mojim su­ građanim a, naslov izvoli postaviti mutevelijom Azizije dža­ mije, t. j. V akufa, je r ja tvrdo m islim da ja, kao ovdašnji 23 �građ an in , po rođenju i tradicionalni m ujezin, im am na to zva­ nje »m uteveliluk« p rv en stv en o pravo. U jedno im am čast pred lo žiti ovo: M ujezinska p lata i m utevelijska provizija, koja bi m eni u konkretnom slučaju prip ad ala, da se u p o trijeb i za o p ravak i opšte ispravno održavanje ovdašnje A zizije džam ije, je r je džam iji neop­ hodno potreb n a, i to u skorom vrem enu, o p ravka širili razm jera, pošto joj je k ro v k o n stru isan po starom stilu i p re m a tom e je nesrazm jern o težak, tako d a tom cijelom svojom težinom čini ogrom an p ritisa k n a zidove, a ovi, pod tom težinom , naročito su u zadnje vrijem e popustili i po­ pucali, te p rije te opasnošću. 0 tom , svakako m islim , da im adete zapisnik o stručnom m išljenju i pregledu. ■ J a k ao sad an ji »a s Božjom pomoći« i budući trgovac, svakako da ću i sam om vak u fu v iše m aterijalno pomoći nego što je to slučaj sa ovim m utevelijom . U slučaju d a je V akuf. M earif. U pravi za niuteveliluk p o treb n a m o raln a i novčana, ili p ak pism ena garancija, gotov sam joj p o tre b ite jam ce, ili pak bankovne garancije, dati. Molim V as im a jte u v id u da su gornji navodi čiste i jed in e moje d o b re h u m a n e želje koje nem aju n ikakvih m ate­ rija ln ih pozadina, a do V as stoji da ovo p itan je reguli sete onako k ak o to pro p isi zakona zahtijevaju, i in teresi V akufa, te želje ovdašnjih građ an a. R adi tačnog p re g le d a cijeloga p redm eta moje pretstavke, u k ra tk o , želja m i je, molim" V a s ,/d a m e izvolite postaviti m utevelijom ovdašnjeg vakufa, a ja s e obvezujem d a ću ovdašnjoj džam iji b e s p la tn o g b esp rek id n o i do moje izne­ moglosti k ao m ujezin služiti. Istovrem eno mi je čast izv ijestiti V a s da je ovdašnji m utevelija i đžem atbaša, što je poznato i laik u da takav odnos n e bi sm io bjti.C pa izvolite moje go rn je navode p ro ­ v jeriti prek o V aš;h organa, pa ćete se u v je riti u istinitost istih. U nadi da će glav n i naslov mojoj prednjoj molbi udo­ voljiti i m ene b esplatnim m utevelijom i mujezinom postaviti. U O r a š j u , 26. X II. 1930. N ajp o n im iji si. naslovu: , Ibrahim HADŽIOMEROVIĆ, trgovac m anufakturne i m ješovite robe na m alo i veliko, O rašje n . S. Одговори на пвадравне депеше H a поздравне депеше отпослане са главне годншње скупш тине Жеиског Мјесног одбора Гајрета у Сарајсву, претсједнила Шемое r . Ченгић. добила je елиједеће злхвале: Из канцеларије Нј . В. Kpaiwa: Госпођо. Њ егово Велнчанство Краљ je примио еа задовољством и зразе оданости и вериостн, поднессне са годишње скупштиие женског месног одбора Гајрета у Сарајеву, п благоволео јс наредитн мн, д а учесницама скупш тппс изјавпм захвалност. Мннистар Двора Јевтић в. р. И з кабинета П ретсјвдника Владе: Примнвши топле лоздраве члаиица Гајрста из Сарајева, са годншње скупштнне, Господин Претсједник минвстароког савета изволео je наредити м и д а учесницама изјавим његову захвалност. Ш еф кабинета Претоедника министарског савета Свет. Хођера, в. р. Из кабинета Б а н о Д р и н ск е Бановине: Господип Б ап наредно ми je. да Вам најлепш е захвалим н а поздраву који сте му упутили телеграмом са годиње скупштине Гајретовог женског месном одбора с поштовањем Свет. Пепгаћ в р. шеф кабинета Б анд Дринске бановнне. / И н на лил лахи ! л 1 Рахметулахи алејхп рахметен васиах! Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 24 i Д ан а 25. децембра о. r. у јутро догодио се у Високом несрећан случај, чија je трагична ж ртва једал м лад и вриједаЈГ^човјек, који je обећавао најљ енш у будућност. Гајретов питомац a вриједни ђ а к овдаш ње Кожарске шволе Ахмет Тескереџић син Асимбегов нз Рогатице. погпнуо je од електричне струје. Ахмет je pano пош ао у школу, л а како je било велико блато држао се upaja цесте. Држао се je за плот, на којем je ви снла п рекинута ж ица главног електричиог вод а високе напетости од које je са криком пао на земљу. Превежен јс одмах у амбулалту, гдје je срески падл,екар r. др. Љ уд евит Бергер у присуству чланова Гајреховд одбора цодузео све д а Ахмета спсасе, али су сви та напори остали без успјеха. Слиједећи д ан 26. о. мј. обављ еиа je џсназа, послпје џуме-намаза уз велико учеш ће грађанства без разли ке вјере, Соколског друш тва — чији je рахметлија био члан — ђака Кожарскс школс и чланова Гајретова Мјесног одбора. Н ад гробом се са рахметлијом опростпо врло дирљивим рнјечима његов друг Исмст М улалић родом и з Л нвна. Послијс н,ега узео je ријеч п>егов претпоотављепи директор Кожарске школе ипж . г. М иленко Гавриловић и са очима пуним суза опростио се од рахметли Ахмета. Ha џенази je узео учеш ћа отац рахметлије Аслмбег, којп je н а обавијест Гајрета одмах допутовао. Нека je испред Гајрета најљ еиша хвала г. дру Љ удевпту Бергеру н а њсговом великом труду, затим на очиноком старањ у директору Кожарске школе г. инж. Гавриловићу. као и свем грађанству Високог. �m r Med. Univ. SVAKI MUSLIMAN T R E B A D A K U P U JE Df. I I specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne :::::: SAM O GAJRETOVI C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t ” OO©©OO0OO0OOOOOOOOQOOOOWOO0OOOQQOOOOOOOQ Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaeeg' materijala OOOGOOOOO00OO0OOOOOO i S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gairet u Sarajevu ašujte u „GAJRETU” P O £ t£ ш там париза: И З Р А ћ У ЈЕ Н А Т О Л зЕ CBE ШТАМПДРЕКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ С Т Р 0ЈЕ 8И СТЕРЕО ТИ ПИЈА РОТДЦИОНН СТРОј cinkografija : IZBAOUJE KLIŠEJE U JEDMOJI VIŠE BOJA 3EDIMA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJIUKSUZNIJE 1СИАОЕ �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1280fafbda072af56771f05cfb4c2d54.pdf a0ced39de52c3fd681695c23d8ea17a7 PDF Text Text ГЛАСНИК К УЛТУРН О -П РО СВ ЈЕТН О Г ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж А Ј : В. Садовић: Гајретова иопуларна предаваља Проф. X. С. Бркић: Проблем на'те лјерске гамоуираве Проф. Шефкија Бубик: СлоЛоднЛ 'грговина н анштита уопште КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Џ. Крвавац: Трзај Шукрија Панџо: Чежња за канатнма Мустафа X. Грабчановик: Идила Шефик Бешлагић: Хајра Оеманова Мустафа Мулалик: Због f " ’ «"« П О П У Л А Р Н А С Т РА Н А Хафиз A. Бушатлић: По Хамдија Мулик: Како О Н АУКА iu u iiiiJ Ing. Сл.: Нешто о ене П РИ В РЕ Д А Јт- Мехмедалија Фазлагић, дипл. агр.: Наука о врћарству ГАЈРЕ Т О В ГЛА СН И К Даљње проширење Гајретове организације: Осннвање Гајретова одfiopa у Бос. Кобашу, Избор новог Мјесног одбора Гајрета у Ластви, Главна тодпшња скупштина Мјесцог одбора Гајрета у Ластви, Жива акција Мјесног одбора Гајрета у Дервенти, Оснпваљу Гајретове читаоннцс у Пурачпћу, Оеннвање Гајретова мјееног одбора у Ораховн, Ширење рада за Гајрет у Теочаку (Зворнпк), Успјешаи рад Гајретова мјесног одбора у Bor. Крупи, Нови повјсреницп Гајрета у срезу пријепољском. — Остале вијести: Рад Гајрета на сузбнјању непнсмевости, Гајретов рад у Тузли, Нови утемељач Гајрета у Коњицу, Нови утемељач Гдјрета у Козарцу, Свршене ученице I домаћпчске школе у Тузли која je отворена заузиман>ем Мјесног женоког одбора Гајрета, Упис у домаћичску школу у Сарајеву, Једна нлеменита геста према Гајрету, Мевлуд Гајретоких женских чланица у Boe. Новом, Рад лнтерарног друштва питомаца Гајретова конвикта у Вањалуци — Пристулање »Трезвеној Секцији«, Разнц добровољни прилозн, Захвала концеларијс Ih. В. Краља Мјесном одбору Гајрета у Илнјашу, Заслужно прнзнпње, Омерага Уџварлић. Захвала Гајрету, Поздрави иретсједнику и Главном одбору Гајрета. 16 ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1931 l / БРОЈ 2 И а д а |е Г л а в и и о д б о р Г а )р в т а у С а р а Ј е в у — У р е ђ у Је : Х а м з а Х у м о �Oglašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju rfitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z ad ru ga i Š ted io n ica s. o. j. u ;vu ' V * -L , | ; ||U U » *. • II I ®m i Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U redovni časo v i od 8*12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is te dobiti d a je u k u ltu rn e i p ro sv jetn e svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месепа, a пена му je sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све оотале земље преко границе 200 динара. 'Ваци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Хам ид Н ун и * Х ам за Х ум о Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ГО Д . XII ГАЈРЕТ C a p a je s o , 16 ја н уа р а 1931 > Б РОЈ 2 У р е ђ у је ЈСамза ЈСумо B'. Садовић\ ч л а н Г л а вн о г о д б о р а Гајрета Гајрет ова п оп у л а р н а преда-вањ а Главни рдбор Гајрета обратио се многим интелигентним муслиманима д а популарним стилом напиш у предавањ а из својих схруда! л д а у њима обраде oua питањ а у која трсба да се упуте нај^" шири слојеви муслиманског елеМента.— ^ улеме, и у предавању познатог књижевнива и шериатског правника г. Османа Нури Хаџића. . Ш та треба д а зн а и д а ради иаш сељак, задатлија, трговац и иривредник, које било врсте, то ће, се наћи у исцрпним детаљним и врло лопуларним Свјестан овега онога штб нашем свијету.не жј& нредавањима наших младих стручњака у тим пистаје у моралном и материјалном погледу, Гајрет, тањима: Ш ерифа Бубића, Ш евкијс Бубића, Ахмета Кемуре и других. у својој просвјетитељскф мисији иде за један корак даље: прош ирује свој цивилизатороки терен за још Како треба д а родитељи одгајају своју дјецу једну етапу. у најранлјој доби, д а би им дјеца била здрава, паУздржавањем конвиката и шегртских домова, мотна, пристојна и сачувана од свих лоших утјеГајрет просвјећује наш у омладину, наш у сутраш- д аја улице и других злих фактора? To ће научити њ ицу. ШШ L—_ из предавања искусних педагога г. г. Хамдије МуРастурајући у народ поиуларћа дредавања, дића, Мурсила и дргих млађих интелигената чија отварајући аналфабетске течајеве и помажући до- ће се предавања разаслати у народ. Ш та треба д а наш муслиман мисли о себи, о маћичке школс, Гајрет хоће да отвори очи и старијој генерацији, хоће д а освијести данашљицу. . својој етничкој припадности, о свом поријеклу, о својој прошлости, о части и ионосу и свим другим К ултурни народи, a и наш а браћа других вјера, моралним и националним врлкнама својих дјсдова, дрсстигли су н ас у сваком иравцу и нијесу стали тб ће им, у свом предавању, казати дугогодшпњи д а иуту д а нас чекају, него јуре даљс у освајац>у ирофесор иогорије г. Дервиш Тафро. културних тековдна. Ми се не омијемо задоволдгги Как-ва je и колика je наш а отаџбина, гдје и у •тдме д а корачамо истим темиом као и они, јер би каквој клими и у каквим природним приликама у том случају уви јек остао исти размак између нас Лчивимо, то ћемо сазнати из иредавања г. X. Бркића и њих: они пред нама, a ми за н>има. Требамо удво-4 нрофесора те струке. етручити кораке, требамо ое пожурити д а их стиКако се види обрађене су све важније теме, 'гнемо. И зато Гајрет у з школовање младежи хоће су упуте о свим актуелним питаЈвима. .шш уларним нредавањ има да школује и шире на‘родне слојеве и помаган>ем: дом аћи ч ки х ш ко л а да образује и иаше жене. ' Ш та треба ра)дити да би смо се културнб по-дигли, ш та нам намеће еавремени живот, како, на ' дримјер, -треба. схваћати вјеру и њ ене.лфкнципе? iHa. тачтш тањ а наћићемо- одговор у 'предавал>у лреузвкш . : г / X . Џ. Чауш евића, бившег Реис-ул- Гајрет се je са највећом озбиљнос-ти дао на овај иосао, n a очекује д а и наш свијет са највећом озбиљношћу прихвати ову ствар. A ko ћемо убјеђивати вултурним разлозпма, рећићемо да нам je најнотребпије да знамо uira хо‘ ћемо, како да радимо, како да надокладимо .оло ■што, смо досад дропустшш и како да стигнемо своју 25 �6pahy другпх lijepa, jup бсз тога ileiia оист&нка. Апелујемо n a сие вријадис Гајре*ове радвпк*Вријоме тече н нелшлосрдпо гази све ono који не д а загри ју иаш свијет за ову ствар и д а иораде д а иду с времсном. Огаро со руш д u 'обара,' ново со n a сваком предавању буде што више слухпалаца. гради и диже. Несавремепа ехватаљ а, о зимљорадН ека предаваљ а држ с људи који he знати јаоно и н»и, о одгоју дјеце, о друш твепом животу, о увриразговјетно н како ћ с за слушаоцс битн дббро рајежепим обичајима, о н ачипу р а д а з а м атеријаллц зумљпво, којн hc знати објасзшти евентуалнс neопстанак уонште, ne вриједе виш е, убитачна су. схватљ иве ставове и који h e знати одговорити на Н аш ли смо се у колу иаиродлих народа, живнмо постављена шггаи>а од epane публшсс. Нрка се иоу Евролп, тал ас п апрстка залљ ускује и вас. Или всде дискусија о излож еш ш темама и н ека се нронам јо пловнти, или нам се утопити. воцгера струјаљ с мисли м?ђу слушаоцима, н ска се Ako ћемо увјеравати вјерским разлозпм а цнсвак покрене n a размншљаље, јер he то покрепути тираћемо хадвсе и ајете: »Тражи зн ањ е од бешике н n a озбнљан и корнстаи рад. до м о п гкек a ето у Гајретовим п редаванлш а знањ а, Н ије довољпо чутн и сазиати irciiiTO корисаш. ето упуте и савјета, ето свега што je потребно знати о вјери и ж ивоту, о дуњ алуку и ахирету, о м оралу Треба и стечено знање претворити у дјбло. To се и интересу, ето правог и лум а н а који нас уп ућује мнсли кад сс у Илми-халу каже: »Huje 'довољно горњи хадис. <гшати илума, иего треба иматп и амела. Д акле, најИслам je вјера објављ ена зато д а своје сљедnpiije: знатн, a оида по-најбол>(‘М зиањ у радити. бенике усрећи н а оба свијета, a за постизан>е cpehe -Апелујемо n a млађу шггелнгенцију, n a млађу и задовољства и а оба свијета, потребтго je позна- .ид^шју, д а пастоји д а ндеје нзложене у предававати суш тину вјере и њ ених п р инципа (како то њима допру у најш ирс слојеве народа, јер су дужни у својим предавањжма и зл аж у г. г. Чауш евић и д а д окаж у оцравданост народне пословице: >На Х аџић) и потребно je познавати принципе модсрм лађим а свијст остаје!« ног живота, слиједити боље и културније од нас, Навијестнвш и растурањо Гајретових ноиулари ћи утртим путем. П редавањ а ће ж одмах i a n J ^ v ш тамцу; Уочи н и х предавањ а, свима муслпманима честитамо наступ Рамазани-ш ерифа и желимо 'да у пуном задорам азана еви he ^ајретови мјесни одбори добнти вољству проведу идуће мубарек дане и д а се у п рву књ и ж и ц у са три ггредавања. једно о вјери, друго о привреди, треће о одгоју. Д руга h e књ ига свакој прилици сјећају Гајрета, свога највећег дослиједити у првој хефти рам азана и т . ^ Ц | брожељитеља. i r ' Ш P r o b l e m n a š e v j e r s k e sa m o u p r a v e P r o f. Н . S . B r k ić Donošenjem Zakona i U stava o Islamskoj vjerskoj zajednici i njihovim sprovađanjem u djelo provedena je kod nas reorganizacija vjerskih i vakufskomearifskih vlasti. Ma koliki značaj imale te promjene, ipak njima nije ni započeto rešavanje naših samoupravnih problema. Zakonom je regulisan odnos Islamske vjerske za­ jednice prem a našoj državi, određeni ciljevi samoupra­ ve i ustanovljeni organi koji će vršiti samoupravnu vfast. Ustavom je određen djelokrug pojedinih samoupravnih organa, ustanovljen njihov međusobni odnos te fiksirana načela, po kojima će se vršiti samoupravna vlast. Sve ove promjene nijesu nšta drugo nego potrebne predra­ dnje za rješavanje glavnih problema naše vjerske samo­ uprave. U čemu se sastoje dakle ti problemi? Općenito, kod nas se ovo pitanje shvata vrlo jednostrano. Kad je go­ vor o oviim pitanjima, obično se i vrlo skučeno misli na pitanje uprave vakufskom imovinom i njezinim rentabilitetom, kao da u tom pitanju leži čvor svih naših 26 vjerskih pitanja. Pa i u tom se grdno griješi, jer se taj dio našega samoupravnog problema shvata nerealno. Vrijednost vakufske imovine se precjenjuje, a kad je go­ vor o njezinoj rentabilnosti, ide se do fantastičnih kom­ binacija koje sa stvarnom mogućnošću plasiranja nema nikakve veze. Kako smo mi po svojoj prirodi skloni maštanju, većina takvih kombinacija spada u carstvo sanja koje djeluju negativno, jer kod neupućenih stv a­ raju loše uvjerenje i odvraćaju ih od lične žrtve i stvarne aktivnosti. Ovakovo štetno i nerealno shvatanje stvorilo je kod mnogih trezvenijih uvjerenje da bi bolje bilo, kad mi ne bi imali nikakve vakufske imovine, jer bi se u tom slučaju pokrenula živa narodna snaga koja bi inicijativom, žrtvom i radom brže došla do sred­ stava koje iziskuju naše vjerske potrebe. Ne prelazeći posve preko ovoga mišljenja mi sma­ tramo pitanje iskorišćavanja vakufske imovine samo jednim dijelom problema naše vjerske samouprave. Mi bi međutim htjeli da te probleme u cijelosti skupimo i �da izdvojimo ono što je najhitnije, htjeli bi da nađemo jezgru, iz koje kao izdanci izbijaju sva ostala pitanja: i patanje uprave vakufa i pitanje vjerske prosvjete i vjerskih škola i sva druga važnija i sporednija pitanja. Do ovoga osnovnog pitanja dolazi se samo jednim stvar nim i jasnim pogledom u našu sadašnjost i našu buduć­ nost. Treba dakle jasno uočiti ko smo mi, šta smo i ka­ kvi smo u odnosu prema našoj sredini i u kojem se prav­ cu krećemo sa našom sredinom. U ocjeni toga stanja moramo biti realni i bez sentimenta, jer historijski i sociološki zakoni ne poznaju sentimentalnosti. Ova navala vremena osjeća se moćno kod svih slo­ jeva naroda i kod svih vjeroispovjesti. Sve vjerske organizacije nju osjećaju i nastoje da Joj se sa što ma­ nje žrtava prilagode. Kod nas muslimana ova se navala vremena osjeća ne samo u našem javnom i privatnom životu nego ona zadire duboko i u naš vjerski život i poredak. U prvom redu pred njom se ruše spoljašnji vjerski znakovi. Vjersko javno mišljenje koje je kod nas do nedavno postojalo i vršilo kontrolu nad vjerskim životom, danas je već izgubilo svoj autoritet. Mlađi se naraštaj na njega više ne obazire. Po jeziku i ostalim etničkim osebinama mi smo dio Ovo su fakta koja treba bez sentimentalnosti pri­ srpske, odnosno jugoslavenske naaije koji je u svojoj znati. Iz njih jasno slijedi da se naša vjerska individu­ istoriji rijetkom rasnom snagom i žilavošću stekao veli­ alnost, u koliko se ona oslanja na spoljašnje znakove ke zasluge z {l naciju, jer je. rasno i etnički sačuvao na­ vjerske pripadnosti, ne može održati. Ona mora nemi­ seljeni teritorij od tuđe invazije. Po svojoj kulturi mi novno postati plijenom novoga vremena, novoga načina smo najčistiji. produkat miješanja južnoslavenske nacio­ života i novlih društvenih odnosa. Ko to ne osjeća, ne nalne kulture sa kulturom islamskog orijenta. Po logici vidi i ne priznaje, taj ne respektira vrijeme kao naj­ ovih etničkih, istorijskih i kulturaoistorijskih fakata, a moćniji faktor, života. Šta više, u ovom pravcu je svaka još više po logici današnjega stanja nas vežu naši naai- borba iluzorna, jer se taj proces rastakanja naših pa­ onaPni i kulturni ideali i naši stvarni interesi za Jugo­ trijarhalnih društvenih uredaba nalazi u punom toku i slaviju tako moćnom vezom, da ta veza pretstavlja naš napreduje, progresivno; u gradovima je već posve za­ osnovni životni nerv. gospodario a osjeća se i u selima. Po vjeri mi smo pripadnici islama. Ptetstavljamo Kad stvar ovako stoji mi je moramo da priznamo u stvari jedan mali otočić u vehkoin m oru hrišćanske i da iz toga povučemo nužne konzekvencije. Ne treba braće. Jezično, etnički, nacionalno i interesno povezani spašavati ono što se ne može spasiti, pa kad bi to bilo smo sa svojom hrišćanskom braćom vezom istih život­ i esencijalne vrijednosti, a kad se još uzme u obzir fa­ nih ideala i crijeva, istovjetnih- potreba i interesa. Ta kat da je većina tih spoljašmjih oznaka rezultat poseb­ nas veza upućuje na zajedničku saradnju kojoj životna n ih navika, onda se tek ukazuje pravi put kojim treba dinamika stalno razmiče granice. I krenuti. Predstavljajući relativtio jedan neznatni broj u na­ Nastojanja za očuvanje naše vjerske individualno­ šoj naciji i državi mi želimo i nastojimo da u tom za­ sti treba uputiti na ono polje rada gdje se mogu postići jedničkom životu očuvamo svoju vjersku individualnost. nesumnjivi i trajni rezultati. Taj rad treba da se skonNaša vjerska individualnost ispoljava se ne samo u centriše na podizanje vjerske svijesti koja će se ogra­ formiranju našega privatnog života \i duhu religijski i ničiti isključivo na vjerske potrebe i koja će biti toliko moralno etičkih načela islama nego se ojia proteže i na snažna da će se moći održati i bez onih spoljašnjih zna­ naš socijalni život, zadire dulboko u njega i daje mu po­ kova koji nijesu u suglasnosti sa stvarnim životom. Sve sebni kolorit. Naročito se u socijalnom životu ističu spo- ostale potrebe koje ne zadiru u vjerski život, treba iz­ ljašnja obilježja. Sporedno je pitanje da li su te spo- dvojiti iz kruga vjerskih potreba i uputiti Ih u krug ljašnje oznake esencijalna sadržina islama ili ne, fakat opštih narodnih potreba. je da su one tu i da ih većina još ne razdvaja od nepro­ Treba znati da je asimilaciona snaga života i vre­ mjenljive sadržine vjere. Šta više, ti spoljašnji znakovi mena tako moćna da se od nje može spasiti samo ono dobili su prevagu nad unutarnjim religioznim životom; što imade vječnu i trajnu vrijednost. Te trajne vrijed­ oni su zapravo kod širokih neprosvijećeni! slojeva glav­ nosti nalaze se samo u području religijskoga vjerova­ na sadržina vjerskoga života. Nije nimalo rijedak slu­ nja, religijskoga morala i religijske etike. Zato sadržinu čaj da se kod čitavih sela vjerska pripadnost ispoljava te vjerske svijesti mogu podržavati samo te trajne vri­ u prostom priznanju da su pripadnici islama i u nekim jednosti. spoljašnjim formama, poglavito u nošnji i imenima. Prem a tome osnovni problemi naše vjerske samo­ Međutim cijeli naš narodni život se danas nalazi uprave sastoje se u istraživanju metoda i načina koji­ u jednom previranju. U nacionalnom, kulturnom i so­ ma će se naša vjerska individualnost postaviti i zasno­ cijalnom pogledu vrši se jedna nagla transformacija koja vati na jednoj čisto vjerskoj i samo vjerskoj svijesti, da daje društvenom životu nove oblike sa novom sadrži- mi kao pripadnici islama nećemo ni u kom pravcu do­ nom. Stari patrijarhalni odnosi sa svojim isključivo vjer­ laziti u sukob sa savrememm, nacionalnim, kulturnim, skim koloritom se ruše i postepeno uzmiču pred novim socijalnim i privrednim životom i njegovim potrebama. Odlučnim i smišljenim rješavanjem ovoga osnovnog zahtjevima vremena, 27 �problema mogu se stvoriti povoljni uslovi za održanje naše vjerske individualnosti, tim prije što je odnos naše vjerske zajednice prema našoj'd ržav i posve normiran i što ste strane ne može biti zapreke. S tv ar je dakle po­ sve u našim rukama, te smo u stanju da sami ravnamo svojom sudbinom i da trasiramo sigurnije staze za bolju budućnost. Tu, u tom poslu treba dosta smjelosti i mu­ ževne odlučnosti. Treba djelom i stvarnim i smišljenim radom dokazati da je islam sveopšta i v je č n a Vjera koja ne pravi zapreke kulturi i civilizaciji nfcgo im može poslužiti kao najsigurnija baza. ' 1 ‘ Sretnim rješavanjem ovoga osnovnog pitunja’ OtVbriće se pravi putevi i za rješavanja pitanja čvTste vjer­ ske organizacije i za rješavanje pitanja vjerske prosvjed te i nastave i za rješavanje pitanja uprave vakufskom imovinom i povišenjem njezina rentaibiliteta; Шефкија ВубиЋ, проф. С л о б о д н а тргоЂина и заштита уопште ПРВИ ДЕО М Е Р К А Н Т И Л Н И С И С Т ЕМ Економске прилике у д о б а меркантилизма Ни у једно доба економске историје нису културне држ аве толико туторисале евоју нутарњ у ii спољну трговину као у 17. и 18. столећу. лодврга-; вајућн прпвреду својих становтгака одређеиим униформисаним начеаим а п правилпм а. Скуп свих тпХ начела и правила:' носи н ази в м еркалти лн и ' систем, Kojir у ствари н и је ннштЈЈ друго до,- у с-уштани својој, теоријски и зраз практичних деЛатпости тога времена, и д а н ароди ПуДржав^ Тгису дош лн н а тај систем руковођенп каквом научном миш љ у него пх je n a њ уп утп ла спла спољаш њих околиости и посматрање најобцчнијих ф ак ата трговачко-фштансијске природе. a) Трговачке прилике меркантилног доба В изантијски трговпи довели су у везу европску трговину са културним истоком. A к а д а je трговачки зн ачај В изантије почео све више д а опада, тада су се као њ ени наследници појавиле галијаноке вароши, које су у савезу са јуж ним франдуским градовима прокрчили самосталап пут за псток. Д елокруг тадаљ е трговшге помало се преноси са истока н а зап ад, за што je било од нарочитог зн ачаја откриће морског пута кроз Гибралтар (у 14. веку). A у првим деценијама 15. века етвара се cja jn a периода португалских открића. Португалски морепловци свесно су траж или путеве ттомоћу којпх би могли заобићи с бока Веиецијатгце и преотети им трговпну ra истока. Пробивш и се н а Атлантоки океан трговина се све витпе ослобођава сувозештих путова и све одлучније се у даљ авала од мотхжих обала. Њ ен им новим погребама одличпо je послужио једап од влликих техпичких лроналазака тсрајем средп.ег вока: ттш мепа магпетоке ćkaзатБке за мооска тттговатва. Са особттам а магаггГоке игле билл cv се упозттали jom Аратпг тгреко ТСитгеза. А.ли тек i;pnjnM 14. в^ка к а д а су етсоттомске п о г ^ е :») гониле Европљане n a морску . пучину магнетска сказаљ ка добија своју практичну примеиу, учвршчује се н а вертикалној игли и претвара у компас. ј, З а пола века Ш ртугалија je прош ирила своје трговачке операције дуж афричке и азијске обале дуж Индијског океана. ПиратерИја je играла у оно доба важ ну улогу a трговина робљем заузи м ала -штше -\raxa. Лисабон се прегворио у главно тржиш те и годишње сс продавало од 10 до 12 хиљ ада робова. И за португалске трговине ступа н а позоргагцу nm aњолска трговина, која добија пајвиш е полета откри ћем ' Америке. 4 ' • • Тадањ е привредне лрилике у ТПпанији биле су врло рђаве: Накоп изгона Арапа земљорадља се запуш та, племству се л д е н а р уку п , стварају се латифундије, на којима се гаји сточарство: обрт се потлуно у н тп та в а: изгоне се Жидови. Њ ези н а трговина и привреда у освојеним амвт ричкиЈ! колонијама иочивала је’ mi иЈБачци природпих богатстава новобткрпвепих крајева. Ово богатство већином у драгим металима, дотерано у Ш папију, чини земљу привидно богатом. Огромле колпчинс злата .на домаћој п и ја л д изазнвају падањ е цена. Страни взровници п предузимачи задобијају права над шпањолским рудницима, но: љима и трговином, услед чега извлаче из Ш паније злато и сребро у облику кам ата и добитака. Т аква непродуктивна кол о п и јаш а трговина п овукла je за собом у пропаст и шпапоку индустријску производњу, a упоредо са ти м .је већ крајем 16. века отпочело no свима лииијама опадан>е штгаиске мореке и политичке моћи: Сјајни колонија.лии успеси Португа.тпјс и Ш ианије могли су само за извеспо врсмс д а потпсиу у позадину ове огромпе привредпе тековипе које су постиглз Х оландија, Енглоока п делом Ф ранцуска. благодарећи своаг упутарљем прирредпом развиткуБлагодарећи свом повољиоМ' пЈо^рафс-ком- полбж ају, својој текстилпој ипглуогрији n 'рпбарогву Х олапдија je од друге половипе n a до кр аја �1C. века обапљала врло рентабилне свстске трговачке поолово. Овде се стицала роба из разнјих колонија, одавде су одилазиле огромне лађе натоварене европским производима, који су сс иродавали затим португалкжим и шпансклм трговцима. Услед великих поргугалских и шпаноких географских открића целокупна трговина ееверо-западне Европе и злази сада на Атлантски океан. Тиме ce Холандија иретвара у трговачког посродника између југа ti севера јер су све природне надмоћности на њеној с-трати. Антверпен je представљао врло важ ну светеку станицу на путу између пиренејских пристаништа с једне страле и Енглеске, Немачке, Скандинавских земаља и Русије с друге. Антвертген осгаје до краја 16. века за северну Европу оно, што je био у то доба Лисабон за јуж ну Европу, што je. била на Средоземном мору Венеција у 13.—15. веку. вачки дух обузима све Холаиђане тако да će они лаћају и монополистичких средстава у трговини: ограничавају се путовања годишња у Индију на 40: спаљују се читавс насаде no колонијама; бацају се у море читаве лађе робе. Концентрисањсм капитала помоћу светске т1>говине отварају се индустријска предузећа: фабрике дувана. шећера, дрога (оловно белило). Регулисање новчаног иромета на скоро свим европским тржиштима преузима n a себе Амстердамска Банка (1609 год.) која се бави с а мешгчним, депозитним и жиро-пословима. У исто доба пада и опстанак А м с т е р д а м с д е б у р з е . Али мала Холадија ннје ce могла дуго такмичити са великом Енглеском, која je такођер имала веома повољан географски положај и почела гајити текстилну индустрију. < У почетт^ 18. века Л о н д о н замењује АмОд друге четвртине 16. века сазрева нов пре- стердам n постаје светски трговачки центар. Енврат у светсклм трговачким односима. Врше ce си- глеока je најпре почела присвајати холандеске костематоки покуш аји да се заобиђу Лисабон и дру^а -лоније. А . у ^ 10ловгаш 18. века Енглеока je већ попиренејока пристапишта. Амстердам врло брзо за- стала јединп наследник португалских, шпанских узима самоста.шги положај, и главни услов за ње- и холандеских колопија, и првећала их северним гов економски напредак je цртпуно уншптење делом америчког континента. шпанске и португалске морске владавине. Већ ce v-^" Енглески трговачки монопол на светској питу сврху ствара године 1602 »Н ^озем скаисточнојац и почиње највише д а ремети Француска. Светиндијска компанија« са тса^талпм од 6 м илијот ■вина овтгх држ ава и њихов унутарњи при®итак сачтпвавају главно поприште захоландеских форината р управом од 17 директор) ера меркантилног система. са 6 хиљада чиновнтпса у самој Холандијп. КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ ilUllllA Џ. Крвавац 'рзај Заспало je село. Не чује ce глас ниједног живог створа, само негдје у близини пјева мала горска ријека и рекао би да со од те пјесме и само село успавало. Јодини je он лутао занесен. Дошао je до старе дрвене ограде, наслонио ce 1на њу, гледао у небо u размишљао. Тихо и узвишено плови мјесец. Он ce ocjehao сломљен, биједан, јадан и осамљен. одбачеп и забачен занавијек из опог живота. Тако би лутао иеко вријеме, a онда би ce опет враћао под стару гранату круш ку и дуго. дуго плакао. Погдјекад би му ce отео из уста болан уздах. Ту под крушком доводио je у памет своје дане, дане када му н и каква туга не раздираш е његове дјечјо груди, кад није имао никаквих мислп. када je, у несташлуку. onaico. босоног. прескакао onaj поток и чисто му ce чињаше да види отиеке својих пета. отиоке опога дјетињства. Пиромах. мислио je. пати ли ce ико као он. Ето и ферије су при крају, a он ce исцрпио радећи цијелога љета, те ове године неће тгмати снаге да учи добро као некада. Тако je мислио, a мајка би га затјецала у његовој Јјалој, сиромашној собици туж на и залтишљена. Још je пет дана док ce пође »трбухом за крухом«, kako му рече његов стари пријатељ Рагиб. Ђаци ce дотјерују, kako би изгледали љепши и скупљ ају што више поваца да би ce боље провелп на путу. — Мајко! Још сјутра треба д а ми то рубља опереш и сложиш, с а ош ш књигама; боље je да ми je све спремљено: зш деш . ваљда. да прексјутра путујем. Сестра и м ајка су га гледале онако слаба и измучена, na им je прн души било веома тешко. те су га ж алиле, a помоћи му нису могле. Ето, пред пет-шест дана умро им je отац. те су остали без кгдје ишта. Ко д а им помогне? Да ли малн Хасан 29 �кс-ме je тек једанаеста година? Он се иретворао и гледао д а их разговори, говорећи: — Д оћи ћу ja, мени he бити добро. Свануло ујутро, угодно и умивено. Но стрништу пасу овце и говеда, a из њих пастир пребира на двојенице. Соближ њ е горске косе чује се глас сељака. И он сашао с малим Хасаном на цесту, д а чека н а друштво. Чинило му сс д а he му бар тугњ ава аутомобилског мотора растјерати ове тужне мисли. Х асан je гледао' у његове ствари, пун жеље да се возн дуго и далеко н а оним финим сједалима од кадифе, a сиромах н ије ни знао како м у je бр п у у душ и. Чекали су. Д ок je Х асан мислио, зашто га брат тако гледа, дотле je он, ку ју ћ и планове за Ш укрија П анџо Ч еж њ а и за к а н а т а М оје.лале беле, к ’о анђелске душ-е, сумбул к ’о два ока, и лава и дубока, отворите круне, и иросиито-^шрис мдааости и зрења; н а мојој су душ исзад;р2гале струне, зајец ала пссма. не^геш них бдеља. . Соке моје беле; плава Moja браћо, лехе ваш е сцрне, бузама |сам ли У сновима вездЗк$1Де ок< реле. Ђ утали су гордо капиџици ци сур сури, ш крииутале браве, s клеиетали 1сључи, у сехари сјали- гривне б б^љури. K’o окрушено нтиче испод свел ' гране, јецала je С еллт крај ц већа у баигш, a бехар je падб н а косе joj вране: J a желим блистави свет, кб нежан и млад расиуиан цвет. што ж уди за зракам суица. Ох, да ми je онагу; да полупам ка.иате. на Да прхнем кб тгтиче из гпезда, и винем сс у бескрај/ до блиг-та.вих звезда, • да мотрим град, улице и виооко белс палатс. Ох. да ми je снагу да нолуиам канате! Издерала бих фереџе,. зарове и вела; ропче са.м. убого што слободу оања, гата, — зар нико не чује мога уздисања, 30 будућност, мислио па брата, на овог драгог Ха<-ана за кога ето иде у свијет. Хасан му je једини ицеал, он се само бори за њега, хоће д а из њ ега иотеш ; човјека да не посрне у борби за живот као што je он. И з тих мисли, трже га пјесма његових ш колских другова која се разлијегашо мођу брежуљцима, око оне старе, туж не ћуприје. Јодногласно се заори кроз ваздух: »Eno наиит старог разговорџије«! A он иољ уби малог плачног брата, то онако,.овлаж емих очију, сједе међу весслс другове и гледаше како остаје ријека, са својим брзацима и водопадима, док их није изгубио из вида. a с њ и м а и Хапана. — Д оћи h y ja, менв ће бити добро. — Звотшле су м у љегове сопствене речи у ушима. зар ћ у д а будем јссења лала увела? ' Мздераћу, о издераћу фереџе, зарове и вела. Чујг' вани лшвот ко земзен извире, , и течс блеском, грца радошћу, ггрича о смоху душ а, певајућ бесжрајну срећу; 0 , туго pana, умрећу! •a X . ГрабчановиЋ И ди л а У шуми подне дише подне планинско, врело У густиш тихи се сплело. Над друмом грање сс н»ише. Пастири ходе кроз шуме, пастирке зову кроз фруле. Пастирке негдс их чуле, настирке беле и врело вриснулс ведро крај крда. Попјлго су с нлша у брда •у тиха брда. кроз шуме . остала расута тсрда. И подне зраке je сплело. Н ад тихом ссиицом врело. И свуд je мир Низ стране тек брза сребрп вир. Иан се смеје кроз гране. �Š efik Bešlagić Ha fra Osm anova i. Ali od toga ne beše ništa. Jednoga dana u Osmana Halibegova osta samo — Ja sam akran. Ne možeš ti meni ni na ruke polevati rekao bi Osman na sva usta u kiraethan: kada se pola kuće u gradu, Vasva i petgodišnja Hajra. Hajru je zavadi sa tako isto zajedljivim begčetom ili kakvim voleo mnogo. Donosio joj je kolača od Arifa Arnauta i uslobođenim mladićem. tepao joj. Upirao bi prstom na Vasvu koja u budžaku Svak je znao da su oni bogati i zgodni. Imaju ada odžaklije, savila skute, i polugalsno govori neke nera­ i begluka. Koliko je samo njihove zemlje u Barama. A zumljive reči. — Gledaj, gledaj tvoje majke, Pogledaj kakva je na selu? Barakovac, pa Rudina. Selišće. Zabranice. Sve je to njihovo. Čini mi se više od trista kuća kmetova ružna. T i nisi onakva. Ona nije tvoja majka, je Г de, imao mu je babo. I na Osmanu se to vidi. čim on petkom Hajro? Vidiš da je ona budalasta. Gledaj oč’ju kako su niz mahalu očuje se šapat iza taraba i kapija: eno ono je joj pokrvavile. A Vasvu paraju ove reči. Ne može više da izdura. Halibegov Osman. — Je / onaj Zejno, je Г. Onaj što no ima vezen Nešto joj hladno prođe telom i dimije joj se zatresoše. Veđe joj se uzdigoše visoko i ukazaše se zakrvavljene fermen? — Jes’, jes’ onaj crnomanjasti sa brčićima. Onaj ženske očjv Učini joj se da je dobila neku novu snagu i gotovo da prekipi. crnih očiju. Eno, gledaj, što no zaturio fes. M ušebd se potresoše — Vasva je ustala. Navalila Emina popravi šamiju i otegnu kere. je na.O sm ana i jednom rukom zgrabila Hajru. Povuče — Vallahi eto ga vamo. Hajd’ da zamandalimo^ ka­ je u svoT bucUžak i oseti kako joj nešto govori: udavi je, piju. — Neće jadna, neće se on ni prikučiti.- Ima on Vas- udavi, nek je nema, nek je nema nikako. Mala Hajra se zacenula. Nije znala kome pripada. Htede da zavuče vu Hadžibegovu. t ^ 1, —glavu u majčine dimije ali je odvuče ruka pijanog oca. — Ma koju Vasvu? Je Г sa Orašja? — Jes’ jes’. Neda ona njefriur'^ona, пеЦа. ./ IV. I tako nastave devojke ^ženjfe iza taralb'a ili rhušeine noći opet Osman nije došao. Vasva je tada baka o Osmanu. . iala nekakav nož i vežbala se kako će se zaklati ofi dođe. Te noći baš Osman nije došao, a u jutro ji. u kadiji i odreši Vasvu od nićaha. Babo je Osmana bio spremao u gimnaziju, ajli je izbacila dušeke i jorgane. Zveknula su dvaumre i Osman dođe kući. Podelila su se braća tri đuguma i sahana o kaldrmisamu avliju. Zaboravila je Osmanu dode glavno tamo preljo Ukrme. U gradu spustiti veo i eno je odjutli ko furija niz Маћ sokak. imao samo polovinu kuće, nešto bakrenog suda i pet-šest sarajevskih čekmedža. I Osman je uzrastao i oženio se. Hajlra vrišti a ona je izdigla za ruku i mlaca je o nerav­ Doveo Vasvu Hadžibegovu. Vasva se upela-, i za selo ni nu kaldrmu. Osmanu se učinilo ko da je streso teret sa prsa. Po­ da čuje. Osman ubrzo ode u rat. Lumpovao^je sa ofici­ rima i noći uz šampanjac i »čardaš« provodio rsa Mada- žalio je samo Hajru. ricama. Vasva se nosila po modi u gradu. I Osman dođe kući, alsi ko da girom puče između njih. Niko ttfšta i dalje n je radio, a oboje troše. Po heftu dana Osman ne dođe kući. Prebije leskov prut o Vasvu i nema ga opet po heftu. Ona se zaključava po sobama i ne da ženama da joj dolaze. Počela je da govori neke mahnite reči. Veli kona Duda da bi joj trebalo zovnuti Mula-Husu da kupi dairu. »Bogme sam jutros vijdela gdii drži nož u ruci i pokazuje ga meni kroz pendžer« — veli kona Duda. Ш. Nestade Čaira. I Zabranice neki dan prodade Muhi Bećinom. Zemlja je neplodna a potroši na kopanje i ora­ nje više nego što poberem u jesen — govorio bi Osman kada ga ko upita: »Šta to uradi, bolan?« »I daleko je, pa nema ko da pazii. Ne isplati mi se, pa eto ti. Za te ću pare uzeti ovde u polju« —govorio je Osman. V. Vreme je prolazite ko nabujao potok. Prilike su po­ stajale sve gore i gore. Bez imanja, bez posla... Osman se kucao u glavu i kajao. Sada je postao i pametniji. Prošao se pića. Trčkarao je dugo, moljakao i preklinjao i eno ga jedva dobio mjesto na željeznici. Vasva je iz inata pošla Zejnilu starijem seoskom trgovcu. Pošla je ona njemu najviše zato što je znala da će Osman motati da prolazi ispred prozora njegove ča/rdaklije. — Hoću, hoću, sediću po vazdan i čekaću dok on prođe. Nakiitiću se 'bolan, objesiću pet gužvi bdsera i opet čelibare, pa ću se smijat, sm ijat. . . ha, ha, ha. Hoću. drago mi je. Nek pukne od muke, nek crkne — govorila je Vasva kad su bili na selu kod Mujagmih. Osman se zaustavljaše'baš ispod njezinih pendžerova. Sedio je podlakćen na kočnici vagona. Zakrenuo bi uvek glavu. Mučilo ga je nešto. Mučilo ga je što ne 31 �može đa se sakrije gđe god dok prođe čardakliju, da se zavuče m akar u vagon, јаГ što. Ne, ne, to bi ga još gOre mučilo — ona bi se tada još više rugala. iNeče on da bu­ de kukavica. On je sada i pametan. Odvrće Osman ruč­ ku i ne može da ne pogleda ispod željezničarske kape na Hajru kada voz počne da se izvlači iz stanice. Vasva je Hajru izmolila na pendžer, uklepala joj ne­ kakve ohrdane harmonike i iza žara razvlači joj pomamno. Njemu se, mili Bože, nešto na duši nagomila, nago­ mila i nikako da se osi'obodi toga. Teško mu je. U glavi mu se šire Hajrine harmonike, šire, šire i čini mu se sad će mu glava puči. A reci ga Vasvine prže. Zaboravio on i da koči na okukama. Eno ga doziva onaj ispred njega, maše rukom uokolo i opominje ga da k o č i. . . Vreme ide, Osman napreduje u službi, a Vasva sva­ ki puta tako. Njemu dodijalo. Bolelo ga je srca za Hajrom. Tražio je od muftije da mu se Hajra dopremi, ali Vasva ni da čuje. Zato ona još više sa pendžeta dovi­ kuje: — Crknućeš ti budalašu stari! viče ona jačo^nego ohrdane harmonike. Hajra poodrasla. Vrijeme je da ide u škoju. Ali mu­ ftija k ’o da je oduljio sa onim Osmanovim. Čuje se da je zi- mus od Zejnila i bibca dobio. Osman jednako po sudo­ vima. Od nekakvog suda došla naredba da mu se H ajra uruči, jer mu po zakonu pripada. No, oni ni progovoriti o tome. Kako, Zejnif bii i glavu dao samo da je ne odve­ du. Muftija opet nešto zavrzava. Kada nije mogao da dokaže da majka ima pravo na dete i da je otac rasip­ nik, izdao je nekakvu fetvu po kojoj tetka treba da do­ bije devojčicu. On je, valjda, hotimično zaboravio da tetka nije neporočna. Osman pohitao. Onaj drugi sud izdade ponovo nalog. Jutros su Osmana blatom lepili sa Zejniloviih pend ž e ra . . . I došao onaj od suda sa torbom. Ispružio naređenje, ali da vidiš galame. Skočili svi k’o cigani. Sekire i nože­ vi. Dreka. Osman se osmehuje iza jednog čoška i u sebi progpvara: čekaj, čekaj, daćete vii nju, dat’ . . , Preksutra бе patrola nju da otme i da je dovede meni u g r a d . . . H a jfa '^ e 'ta d a da rasteže ohrdane harmonike, a on ^ e ^ n j o m da se igra. Da joj donosi kolača od Arifa Aroj te pa... nauta i da joj tepa Мустафа Мулалић ° f f ' 'i —. e f б >1 Појава 5 c Jyćo сам. Ј у с о : (Још из ва!на пјева, a у Izi ком прати га ц и ганска музика.) (Улази, оркестар престаие.) A што icaM се нак^ке (штуцне н акеке руш ио' накеке (штуцне), фушио« A што сам се н а (штуцне) н а .. Лштуцне) напио. Хехехехе! Не видим ни леђа. Гдје ћу оотавити боце. (У дара no боцама у корпи.) Глеадј их само ко мсрзери уперени н а инсана, na са.мо мало мрдни, a из њ их п р а с н с . . . A што сам се н а к е к е .. (штуцне) У овој кући нема ни хастала д а човјек остави овај божји нимет, a ко бајаги долази у ку ћ у Шва|бица. Није, iraje Ш вабица, него М аџарица. По MOM' мишљењу, он je требо најприје к у ћ у уредити ала франга. Избацити димије, n a онда довеоти фистане. (Опусти корну с а боцама код нећи.) Е нисам се овако напио од аграрне реформе. Лијеио ироведе пир све под ала ф р а н . . . (штуцне) га. Ове за хасталом. Би ло je св акакв а јела и пића. Па онда цигаии свирали, a ona пјевала. Поеле тога ее и играио ono у д в о је . . . *п аоко л о . . . ч а р л . . ч а р л .. ч ч ч ч . . . Х ехехехе!. . . Ona се у з љег нрипила ко пијавица. a on се љој подвуиао ко јазавац. Мора 32 Га д а 2 д к /је А лији било вруће ко у фуруни, јер н а onoj би се ф уруни могли огријати сви наши ф акини. што има рахван! Брате мој ко јагаз мог рахметли бабе штоно га изпријека кулио. Носи преко :але ко вила. Рапш рила сапе a он их лодухватио, a стадоше трескатн a м узика свира 1 A што сам се накокерушио Накекерушио Накекерушио. (Јусо опонаша игру, a м узика оо иоиовио чује долазећи све ближе.) Тресни ona сад једннм крајем, тресни он другим. Он се ве више подвлачи ко пиле под квочку, трссни ona, врцни on, врцпи ona, треснп on, док ти мепи ne дође нешто мило na и вриснух (врисне). Одох ти ja у џехепем у опапцима! (Музика све ближе долази. Чује се арија валцера из Кнегиње чардапш. •Јусо пајпријс no м узици направи неколико ковртљаја, a затим се сруппг у з neh међу боцуне. Алкохол подузима своје најјаче. дсјство, n a се Јусо иаслоии n a пећ и бори се још последљом снагом.) Јест му ж иво ко у nanio. Волио би му М аџарки иего ли све cnoje кметовс. Лопг ме руж е niTO пијсм, ма пропио би ее кад видим у другога. iiito у мене пема, n a л и козом сс no орало. Ие п и .. Н«! ни в и л а .. не пуш и д у х а п а .. не јаш и хајвана, о опда куд ifMo приспјели. Пи рала док ne по- �шијеш u своју крв. (Пије, стрега се, алкохол чини f-Bojc и Јусо се ко мејит сруши за пећ.) М узика je већ саевим јаена док на концу оркестар који прати Алијагу и Беби не наступи на noзорницу. Насту-п je у трочетвртингком такту музике.) Даступају Беби и Алијага огрл.елш и погтављају сс n a средину позорпицс, Андраш и Фереиц као два ћелавца n a десну страну, a Дуца и Пишта n a леву страну позорнице. Још споља музика свира. Кад оркестар вани одсвира улазс n a позорницу Беби и Алијага загрЉ(,чш. Беби носи букет цвећа белих хризантема као Појава 6. симбол певиности. Ход им се талаеа n a крилима П ређатњ и, Алијага, Беби, Цуца, Аидраш, Иишта валцера и састављеног ћеифа. и Фернц. Слиједећи став музика свира a глумци фићу(Алијага као цвијет послије мраза, бег послије кају и крећу се прама опрсдјељеиим мјестима. arpapne реформе. Коза крепаје али репом врти. Још Код става означепог са звјездицом ларови се ее нсда. Лијетпгх јс мапира, наображен, али no све- ратсављају и у такту се кокетно једно од другог му се види, да je наобразбу пакупио no каванама. одаљују и то кроз два такта, a кроз два ко мачкице Б с б и ж ена савремепе лимије у којој се крије приближују док. n a мјесту означепом са двије звјссексуатгаа привлачпост. Тип потеициралгог израж аја здице, гдје музика постизава дииамички кулмен чарлстонског кубизма. Жена са бубикопфом. Успа креш чснда/В^би пане страсно у загрљај Алији и б еттаво ружираиих еваки чае квашених, д а пмају гласпим цмоком cg пољубе. To исто учини Пишта и свежииу попут трептње и.тп малине. 'Нашмтгнкана, Пуиа, док со А н д р а т и Ференд глупо погледају и као воштана дјева из ауглага. Интеизивно навар- -у д ар е л с ђи ш . Остали став до копца пролази на фнмисаиа, Обрве бријане и црнилом ттавучене у etif- мјесту у музичком смијеху. Читав се овај облик лу тутанкамен мумија. vСукња у <горњ£м крају опетује. ч јако дисцип.лшговала одОболе 'фр.рме,0 a у доКад се читава репетћција поновно опетује сви н.ем крају се. раширује у глокн. *На)ма.н>и поветарац <гзтшл>у положаје ад либитум и остављају инструпроизвелеп неким иокретом рашијГујс глокн, na e ć мвнте. To ее обави уз веое.лу галаму из које се чује разоткривтју облине к о љ е п а и оних места којима ni глас Бебин. не приличи дања светлост^азбткривА овоје дисБ е б и : Хол вана бор шер палинка? — Диган! кретно царство. Горња Чатмша je јако деколтована,ј Гдје je вино? Јесте ли за вино? д а се разазпају форме ^ребрепе бисте a помакои А н д р а ш : Некем палинка! руке указују меки чуперци паздха. Просто иронкја п и ш т a: Некем бор! етидљивости и чедттости. Гдупа догтојапственост. l i Ф е р е н ц: Некем шер! ! Гротсска грацијс. A и д р a ш: Некеи палинка! Ц у ц а : je само no иотреби"службе залуФала у П и ш т а (виче): Бооор! овај евирачки конште, јер треба н^ко да пева алт. Ф е р е н ц (виче): Шееер! To je паше чељаде, које сс лагЈо енал^зи међу сваA н д р a ш: Палинка! ком нацијом. Код ље се оукњ а футурпстечки приЦ у ц а (и ona писне): Бооор! љубила у з TC.no, a nocmeaiRa кулмсн краткоће. Тип С в и (илепФу, диж у руке у вис и вичу): Бооор! Жозефине Бекср. Гипка млохавост, блажена про-’. (Ту галаму заврпш хор.) стодушност. Хор: Апдраш, Пишта. и Ференц су прави маџарскп Ј у с о (у трансу тражи флашу): Флашу амодај! Цигани. Један у смокипку, други у салонеру, a С в н : Оооо! Циган! Хођ ван? трећи у ж акету, чија се хисторија огледава у њихову Ј у о о : Х ај, Флашу амо дај! сјају. Од белога затекло се n a н>има еамо коле, пшБ е б и : Ад иде a похарат! роке тврде маншете и зуби. (Дуца узима чаш е и флаш е са вином иепред Наступ овс веселе групиде — конгломерата Јусе и лијева. Свак узима чашу напуњепу вином и гвију нација изводи се na крилима алкохола, a no диже ју у вис и пјевају у хору): такту арије Ramepa из Кнегиње Чардагаа. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 33 �ПОПУЛАРНА СТРАНА H aiiz A. BuSallić P o v o d o m n a s tu p a fu ć e g lla m a s a n i-šerifa „Savm Kutibe alejkumu-sijamu. (Kur-an) (Naređuje vam se pošćenje.) Sumu tesihu! (Postite, ozdravićete!) Hadis. Ljudsko tijelo iziskuje izvjesnu vremenitu dietu i pehrizenje, pa je i tomu s vjerske strane posvećena lijepa pažnja. Propisan je post (savm). Postiti iako je mučno i skopčano sa poteškoćama, sa etičke i zdravstvene strane post ima veliku važnost kako za one koji poste, tako i za društvo. I poščenje spada kao i klanjanje u vrstu tjelesnih i duševnih vrše­ nja Božjih dužnosti, a ponajglavnija mu je svrha du­ ševno i tjelesio ozdravljenje, okrjepa i postizavanje s v je ­ žine za krjepostan i uljudan život, dobivanje jače ЛоТје za napredan i koristan rad, zadobivanje Во&јр milosti i naklonosti s kojom se postizava sreća na oba svijeta. Pod pošćenjent se razumijeva u smislu islamske vjerske nauke ustezanje (imsjtk').u određenom vremenu i na propisani način od siju uživanja, kojih s«r"za vri^ jeme posta treba posvem a 'odrećL-M jesec Ramazan u godmi dana određen J^ z a * mjesec pošćenja, a dnevno pošćenje u tom mjesecu sastoji se u tom, što se iv a k f ko posti m ora ustegnuti od jela, pila i spolnog općenja, te zabranjenih djefe, svak( dan počam od ^pojave prve zore do zalaza sunca isfO^ dana. Postiti je dužan svaki umno zdrav i odrastao itao musi man, bez obzira na spol. Izvjesni putnici na rai ainazanskom putovanju (musafir) nijesu dužni postiti, alili su du-ižni naknadno napostiti propušćene dane posta, kad se vrate u svoj dom. Za vrijeme' mjeseinih perioda (hajza) i u određenom vremenu iza porođaja (uifas) žene nijesu dužne postiti, ali su kasnije, poslije tih zapreka, dužne te nepošćene dane napostiti. Ili lB U lllt I u slijedećim slučajevima dopušteno je nepošće­ nje Ramazana i to: 1. U slučaju bolovanja (maraz), i to bez obzira na to, kakve je vrste to bolovanje. Treba samo da je to bolovanje takve prirode, da postom donosi ozbiljno i si­ gurno pogoršanje bolesnikova zdravlja. Teška glavobo­ lja, očna bolest i rana teže prirode, a osobito otvorena sušica, kada vode pogoršanju zdravlja i tjelesnom oslabIjenju u slučaju pošćenja, spadaju u bolesti koje dopu­ štaju nepošćenje. I oni, koji bolesnika poslužuju spadaju ovamo, kada im ta služba otešćava pošćenje, pa i oni mogu da ne poste. 2. Noseće žene i dojilje (makar i tuđeg djeteta) isto tako mogu da ne poste uz Ramazan, kada su u strahu, da ■)lz r a d n j e : Pet: islamskih vjerskih obvezatnih dužnosti [Suruti islam] (Njihova karakteristika i značaj). 34 P o s / " 1; će im pošćenje prouzrokovati i donijeti umnu oslabljelost (noksani akl), zđrastveno dojiljno ili dječije stra­ danje (helać) iili kakvu bolest njoj ili djetetu. 3. U ove ruhsate (dopuštenosti) spadaju i ona lica, koja nijesu u stanju da izdrže dnevni glad ili žeđ bez posljedica po svoje zdravlje, pa je i njima dopušteno nepošćenje uz Ramazan, ali i u ova sva tri slučaja (od 1—3) valja kašnje napostiti. 4. »Herem« također spada medu one slučajeve do­ pustivosti (inubah) nepošćenja uz Ramazan, a pod »lieremom« treba razumjeti čovječiju tjelesnu totalnu i vječnu ofpmjlpst (adžzi mahzi daimi). 1 taka lica, bez obzira na dobu godina, mogu da ne poste. A pošto kod njih napašćanie nije u izgledu, oni njesu dužni ni napašćati u (акшп stanju nepošćenjem propuštene dane posta, nego su dužni za saki dan. davati t. zv. »f i d j u« siromašnom licu koja se sastoji u jednodnevnoj ohičnoj ishrani toga siroromašnog lica. Ovu »fidju« su dužni davati mogućna 1‘ica, a lica koja su i sami siromašni i nemoćni, nijesu je dužni ni davati. Oni će se za ta nužna svoja propuštanja vršenja Božije dužnosti posta Bogu moliti za oproštenje. Javno kršenje ove dužnosti kažnjava se policajno kao Ijavna sablazan za ona lica, koja to izazovno čine. Vjerski dužni post valja izvršavati svima onim »koji su obavezni da poste u određenom i propisanom arapskom mjesecu zvanom R a m a z a n u svake godine. ar rapski miesecovi, kako je poznato, spadaju u mjesečnu sferu, a ne u sunčanu, pa se računaju po mijeni mjeseca, sf. koju treba za svaki arapski mjesec ustanoviti, ili viđe­ njem (rujetom) ili propisanim računanjem (hesabom). Po­ što mjesecovi mjesečne sfere bivaju ili po 29 ili po 30 dana, to je potrebno o tom voditi računa. Vođenje o tom računa spada stručnjacima. Ali u slučaju zapošćenja Ra­ mazana, nastupa Sevala i Zilhidžeta usljed izričitosti autentičnog dotičnog zapovjednog hadisa (Sumu li rujetihi, ve eftihu li rujetihi, fe in gume alejkum fe ekmilu Sabane selasineO, viđenje (rujet) mla­ đaka ima prednost nad kalendarskim računanjem sfruunjatka i to samo i isključivo sa raziHkom od jednog dana. Kalendarski pronađeni mlađak ne može se u svakom slučaju uzeti u obzir, jer se mjesečna mijena događa u svako doba dana i noći, pa kad bi po kalendarskoj m jeni mjeseca valjalo zapošćavati ili mrsiti, onda bi se moralo u svako doba dana, čim mijena mjeseca po kalendaru nastupi zapašćati ili mrsiti, a tako po vjerskim propisima nije određeno, nego je precizno naređeno, da se pošćenje ima vršiti na prvom m jestu’ sa viđenjem (irujetom) mlađaka (hilala), a u slučaju nevidenja, da se ima zapašćati ili mrsiti (bajramovati) sa na v r­ šenjem 30 dana Šabana u pogledu posta, a prvog Ocvala �i desetog. Zilhidže u pogledu bagrama prema njihovu važnosti-po međusobni dr-uštvehi žfivot,- .pa je prema to-, utvrđenju rujeta ili prema kalendarskom računanju nji­ mu ovo propisano vjersko pošćenje potrebno -i u inter* hova prvog dana. Drugačiji postupak nije dopušten2) su samoga društva. Za.to -se kršenje ove dužnosti i kažr 1 ako je pojedinac dužan zapostiti slijedeći dan čim ■ njava teškim Božjim kaznama. vidi ramazanski mlađak, nijesu to dužni učiniti i ostali Bog dž. š. za post veli u jednom hadisi kudsiji: muslimani bez sudskog riješenja u propisanom obliku. ( E s a v m u l i v e e n e u d ž \ t i h b i h i.) Post je rrierii Stoga su svaki musliman i muslimanka moralno dužni mio, (meni pripada) i sam ć u ’ga ja nagraditi! Božja je paziti na pojavu mlađaka u određeno vrijeme mijene dakle velika volja da še post izdržaje, pa je1za njega mjeseca, pa to odmah dostaviti šerijatskom sudu, a ovaj stoga odredio i specijalnu nagradu na oba svijeta. S toga je ureda radi odmah dužan na to provesti propisani po­ će svaki pravi musliman, koji je po vjeri obvezan Ra­ stupak i donijeti riješenje o nastupu obrednih dana. mazan postiti već i po toj samoj Božjoj velikoj naklono­ U protivnom slučaju (kada nema rujeta) šer jatski sti tu Božju zapovijed vršiti iz dužne mu blagodarnosti sud može izdati riješenje u smislu gornjeg izlaganja i zahvai'nosti prema Bogu, koji se je pobrinuo i za njegov upotrebom pouzdanog kalendarskog računanja. etičan, estetičan, zdravstven i krijepostan žiot, a time Sudska riješenja o postu i bajramima uglavnom su će ujedno vršiti i svoju obvezatnu podložnu dužnost, te obvezatna za sve muslimane bez obzira na horizont (me­ vršenjem te dužnosti izbjeći neminovne teške kazne i tali), njihova stanovanja od istoka, do zapada. Božju nemilost, koja je namijenjer^t svima onim, koji i tu Kod utvrđenja »hilali« Ramazana (mlađaka) dosta­ dužnost ne jVršfe' i tijem griješe ^ p re m a Bogu i prema tan je jedan pouzdan i pravedan svjedok muškog ili žen­ društvu. skog spola, a kod ustanovljenja mlađaka Ševala i Zilhi'Nepostiti znači ne manifestovati svoju pripadnost džeta radi nastupa Bajrama potreban je propisani njislamijetu. Takav postupak povlači za soboni, osim te­ sahi šehadet (brojni svjedoo ), koji - vrijedi za, suđenje škog grijeha, još i to, da je u takvog grješnika oslabio kod sporova u parnicama. ' iman i privrženost svojoj vjeri što ne bi smjelo biti, јет Kad je horizont (ufk) jasan ('berjik) potrebna je veća Je_lQLŠtetno i po njega ( islamsku zajednicu, pa i po sa­ brojnost (džemi gafir) svjedoka, a kad je tmuran i obla­ mo lujdstvo. čan (magmum) dovoljan je jedan odnpsno dva svjedoka Disciplina je U sVemu potrebna i važna, a u vršenju za valjanost riješenja. vjerskih dužnosti ^neminovna i neophodna je u interesu Kako se vidi i post^u sebi sadržaje jedan Božji same društvene zajednice, kojoj {'■pošćenje kao i drugi i b a d e t, pun pogodnosti za sposobne postače, koji kada obredi donose neizmjerne moralne i materijalne koristi. se sa srca i predano vrši, donosi za sobom razne gore Post u sebi ima još dosta drugih ljepota i blagodati, nabrojane Božje blagodati vrlo potrebne i korisne za 1‘judstvo. Tim nastaje usrdna predanost Bogu i čišćenje pd ifi treba svaki mđslini‘da iskoristi, fe sumu ja ejuliel 1 ' ;• duše, stvara se s njiim etičan i socijalan život u društvu ihvan! R a m a z a n i š e rif m ubarelt 've m esud i tom dijetom popravlja se zdravlje, kpje je neminovno potrebno za pojedinca, a za skupinu od velike socijalne o i s oiri •' V • ■ 2) Trebalo bi raspraviti i po mogućnosti donijeti ob­ vezatno riješenje, pošto je astronomska nauka u velikoj mjeri napredovala i u detalje u praksi točna — da li se može u slučaju neutvrđenog viđenja ramazanskog mlađaka, kada je šaban po pouzdanom kalendarskom računanju oz­ načen sa 29 dana, oglasiti slijedeći dan za prvi dan Ramazana. Hamdija Mulić Ako bi se dalo tako autentično riješenje donijeti izbjegli bi se svi poznati prigovori i trzavice koje se redovno po­ javljuju u pogledu zapošćavanja Ramazana,- p a bi se posti­ gla i u tom potrebno jedno-obraznost postupka u vršenju ove vjerske dužnosti. Donešenje ovakvog riješnja držim da spada u kom petenciju V-jhovnog vjerskog starješintsva. K a k o O m er p r o s v e ć u fe n a ro d 2. Upoznavanje samoga sebe. Mnogi ruže naš narod što neće tobože da primi sa­ vjet i pouku. Spočituje mu se, da je neznan i da ne p ri­ ma ništa što je napredno i dobro. Svi ti koji tako go­ vore, a ujedno sami ne nastoje pa makar i usput u svo­ joj okolici da narod pouče, silno griješe. Naš je Ome<r to dobro uočio i uverio se posve protivno. Mi jedva čeka­ mo kada će nastupiti duge zimske noći da se oko njega saberemo i da ga čujemo. Omer se ne drži kakvog od­ ređenog reda u svome poučavanju, nego slobodno priča o onome što do dođe samo po sebi na red. Stara nana Mešićka upita našega Vejsik za Saliha Demirovića, kako li je ovo danas jer Salih boluje ima pet-šest dana pa su mu čak zvali i doktora. — Pa bolje je hvala Bogu danas— veli Vejsil. — Ama šta ga boli?,.— neko .priupitala Vejsil ka­ že da mu je doktor kazao sh u , da Salih borta od ne­ kakve upale »ključa«. . — Šta li mu je sad opet to? — pita nana, uprijevši pogled u Vesii'a. — Neznani b’rte, duše mi — veli ovaj, a onda svi pogledasmo u Omera, koji se u sebi osmjehivaše. — Eto — veli Om er —, što smo ti mi ljudi neuki, i , neznani.. Ne -poznajemo ni-sam i sebe. Ne umijemo da 35 �kažemo ni šta nas boli. Vidiš moj h rte , kako je dobro čitati knjige koje dotkori pišu. Ja to čitam pa da i v a­ ma pričam. Njemu nije doktor rekao da on boluje od upale »ključa«, nego od upale p l u ć a . To vam je ono što naš svijet veli »u vatri« i sandžaje. Samo su sandžije žigovi u leđima, a upala pi“uća posve je drugo. A šta su to pluća? Vidjeli ste u bravčeta bijelu džigaricu. Eto ta bijela džigairica u nas ljudi, zove se plu­ ća. Ona stoje u prsnom košu, a razdijeljena su na dva Pluća 1 dušnik, 2 desno pluće, 3 lijevo pluće. ili koji stanuju u Čardacima a pod njima štala, za kravu ili konja. — A šta je najbolji lijek protiv upale pluća? — pita Om era stara Gakićka. — Najbolje je odmah pozvati doktora. A ako je doktor dafeko, dok on dođe, treba bolesnika dobro utopliti, čuvati ga od prehlade i metnuti mu mokre dobro izažete obloge (mokru maramu) oko prsa i leda, pa po tome obaviti suhom maramom. Samo voda u kojoj se oblog (marama) potaplja treba da je zastajala u solbi, ne smije biti studena. Tada, dok bolesnik drži oblog na sebi, ne smije se otkriti ili rashlađivati. Osim toga ako je bolesnik »zatvoren«, odmah mu valja dati neki otvor kao: gorke soli, gorke vode, sefamećije ili riđine ulja i t. d. Bolesnik ne smije ništa da jede osim malo čaja ili malo mlijeka. Između oba plućna krila nalazii se s r c e . Velik u* nas kao šaka. U srcu se skuplja naša krv i razvodi p i l i m a po svemu tijelu i ono vazda radi. Plućima i srcu škode isti naši neprizatetji koje mi kupujemo za svoje pare. Ko previše p u š i i pije c r n u k a f u, taj kvari oboje. Ko pije r a k i j u , taj truje i pluća i srce. i krila; desno i lijevo кгЦо.-Pluća su šupljikava, puna ne­ kih sitnih grančica, koje se završavaju sitnim' mjehu­ rićima. Prošli put kazivao sam vam da mi исјУУто u se zrak kroz nos a dišemo na p l u ć a . Naša pluća uvSjek rade: u se primaju čisti zrak a iz sebe opet vraćaju is­ trošen, pokvaren zrak. Bez č i s t a z r a k a nd bismo mogli živjeti i da naša pluća ne povraćaju iz sebe is­ trošeni (pokvareni) zrak. Zrak daje našim plućima sna­ gu, krv. Ako se prehladimo ili jđš što je najgore, ako se ugrijani i znojni rashladimo, može se lako dobiti u p a ­ Organi za varenje hrane 1 usta, 2 jednak, 3 želudac, 4 crijeva. l a p 1 u ć a. To je u nas prilično česta bolest, a vrlo je opasna. Teško je nama poznati u p a ? u p l u ć a . To somo umiju doktori. Mi nagađam o da neko ima upalu pluća ako ima v e l i k u v a t r u a ne zna da kaže gdje ga boli Zato ko hoće da ima zdrav a pluća (zdrava prsa) neka se čuva od prehlade a naročito neka živi što više na čistu zraku. Vidite, mnogo griješe oni, koji ne otva­ raju često prozore u sobi, osobito gdje spavaju a još više griješe oni, koji suše mokru obuću u sobi k raj peći 36 A šta biva s našim hranjenjem? Treba i o tome da se progovori. Najprije hranu mećemo u u s t a . Usta prime zalogaj, zubi ga grizu, j e z i k ga prevrće a p l j u ­ v a č k a razm ekša, da se lakše sažvače i proždre. Nije za naše zube svaka hrana. Zubi se lako kvaire, a naročito ko običaje s njima da pregrize ono, što 'bi tre ­ bao da čini nožem ili kliještima. Oni, koji redovito jedu meso i slatkarije, a n e i s p i r a j u č e s t o u s t a , kvare zube. Seljaci jedu smok i biljevnu hranu a to ma­ nje kvari zube, naročito ako se usta izapiru čistom vo­ dom. Cuii ste zašto i pljuvačka nama treba. Zato je vrlo štetno bez razi'oga pljuvati. Inače to je i gadan običaj pljuvati po podu, putu i okolici gdje se sjedi ili čak i spava. Nairočito bolesnik neka pljuje u jednu posudu koja se zato pripravi i često pere. Iz u sta hrana ide kroz �jednu cijev koja se zove je U n j a k . On je spojen sa ž e l u c e m ili stomakom, pa kroza nj side ižvakana hrana u želudac. Sve je to jedna mudra naprava koja ide svojim stalnim redom, da mu se čovjek mora da divi. Samo, samo ako to čovjek sam od sebe još čini pametno i razumno kako valja. Divna je naprava ljudski želudac On je pružen povrh trbuha. Želudac je duguljasta, kožnata kesa. U njemu se ku­ ha naša hrana. Ako je hrana l ' a h k a i z d r a v a , naš želudac tu hranu lahko i svari i probavlja. Cim nešto pojedemo preteško ili nezdravo, odmah želudac prestane da lahko radi, a mi onda velimo, b o l i n a s t r b u h . I od prehlade može da nas zaboli u želucu. U. želucu se hrana pretvara u krv, koja drži naš život. Ono što pre­ ostane od hrane ide iz želuca dalje kroz t a n k o c r i ­ j e v o , odakle također ide hrana u krv, a iz tankog cri­ jeva ide dalje u d e b e 1 o c r i j e v o, iz kojega prolazi nečist na polje. Svaki čovjek treba r e d o v i t o da se hrani. Samo to hranjenje treba da bude u m j e r e n o a sama hrana treba da bude h r a n j i v a i naročito č i s t a . Razuman čovjek dobro na to pazi. Naročito ne treba nikada s uma smetnuti, da ruke treba prije i po­ slije jela dobro oprati barem čistom vodom, a još bolje sapunom. Na pošljetku da napomenem ono što sam rek'o da kvari pluća i srce nesretna rakija, to i ovdje velim: želudac i crijeva ruakija izjeda i truje. 1 to ona izjeda želudac i crijeva tako polagano kao crv drvo, što mnoge pijanice ne osjećaju sve dotle, dokten ne bude kasno. Kada više za to nema nikakva lijeka ni pomoći. Rakija je opasan i podmukao neprijatelj. НАУКА Ing. SI. N ešto o en erg iji Svirha prošlih dvaju članaka^ bila je , da se publika pedeset m etara na više ili . iznad pet atmosfera slove napose naši ekonomi obavijeste o prirodi ‘energije uop- kao postrojenja, sa visokim vodnim pritiskom. šte, a osobito o prirodi vodne energije, koja u poljopri­ Naši ekonomi upotrebljavaju u glavnom vodne ma­ vredi i ekonomiji igra najvažniju ulogu. Zatim, d a /še šine sa najnižim pritiskom t. j. sa padom vode od jedan upute u računsko baratanje sa vodnom energijom, a da dOrdva metra, da ne spominjem mlinove sa vodnim pone trelbaju preduzimati skupie^po&use i na sreću očeki­ '^опотр, koji iskorišćuju znatnije padove. To su vodna vati povoljan, ili nepovoljan rezultat. kola, koja natapaju bašče i bostanluke, dok se mašina Daki'e kako smo spomenuli efekat je; vodopa^a^jpg- iznad dva do deset metara rijetko viđaju, a ako se uponak: L = 10 X Q X .lT Ako promotrimo gornju formulu, rezultat |<e, Љ!£Л isti, ako .imademo velike vodene mase sa malim padom ili imademo visok pad vode sa' malim vodenim kvantom. Na primjer: deset kubnih metara vode na sekundu sa jednim metrom pada daće L = 10 ‘ 10 '<1 — 100 HP (konjskih snaga), kao što ćemo isti rezultat dobiti, ako imademo pad vode od deset m etara i pritok od jednog kubnog m etra na sekundu, dakle L = 10 ’ 1. * 10 = 100 HP (konjskih snaga) isti ovaj rezultat postići ćemo ako imademo pad vode od stotinu m etara i pritok vode od stotinu litara na sekundu prema tome L = 10 * 0,1 • 100 = H P (konjskih snaga) trebljavaju to su u upotrebi kod šumskih pilana. Mašine U svim gornjim primjerima dobivamo stotinu konj­ iznad deset m etara pada vode može se reći opšte su skih snaga efektivnih t. j. upotrebivih, jer se u samoj nepoznate. formuli kriju gubici vodne mašine od 25%. Gornja činjenica karakteriše neekonomiju naših po­ Prem a visini pada vode imademo vodna postroje­ ljodjelaca, jer se nijesu usudili da iscrpe potpunoma re­ nja sa visokim, srednjim i niskim vodnim statičkim pri­ zervoar prirodne energije. tiskom. Poznato je da stupac vode sa visinom od deset Taj nehaj ne smije im se uzeti za zlo, jer nijesu m etara imade pritisak od jednog kilograma po kvadrat­ poznavali drugih mašina do primitivnih vodnih kola za nom centimetru ili jednoj atmosferi. Tehnika je udarila granice za postrojenja sa niskim natapanje. Zato ćemo preći na kritičko osmatranje mašina, vodnim statičkim pritiskom do deset metara pada vo­ koje se upotrebljuju i nastojaćemo da svaki put u koliko de ili do jedne atmosfere od deset do pedeset metara pada vode ili od pritiska od jedne do. pet atmosfera dosadašnja mašina nije svrsishodna i rentabilna da ju zamijenimo ekonomski savršenijom t. j. racionalnijom. broje se postrojenja kao sa srednjim pritiskom, dok od 37 �Uporedimo li trošak investicije sa efektom, to do­ lazimo do rezultata da ga svaka konjska snaga stoji 150.000 : 12 == 12.500 dinara. Isti rezultat mogao se postići sa puno jednostav­ nijom i jeftinijom instalacijom t. j. da se je napravio to­ čak brzog hoda od 2 do 3 m etra promjera, koji bi mu dao bolji efebat usljed umanjenja dimenzija i s tim u Visina podizanja vode potpuno je ovisna o promje­ vezi raznih trenja; ali u našem primjeru neka bude ru točka i manja za cca 20—30% od istoga t. j. alko isti efekat od 12 HP, jer je kvantum vode, koja protječe kolo imade promjer od deset m etara može se njime u sekundi ostao isti, kao što i pad vode, te da se voda dizati voda na cca 7—8 metara. crpla pomoću elevatora. Točak od tr i metra promjera, kad bi se i od željeza Prem a tome ako hoćemo da dižemo vodu na veće visine od deset m etara, to vodno kolo zauzima ogrom­ izgradio ne bi više stajao od 15.000—20.000 dinara sku­ ne dimenzije, kao što mu i cijena enormno skače a sve pa sa građevnim dijelom. Dok bi elevator za dizanje na štetu rentabilnosti. Ovako skupo drveno kolo od cca vode na 20 m etara visine skupa sa građevnim dijelom 20 m etara promjera nalazi se niže M ostara podignuto stajao cca 20.000—28.000 dinara, dakle ukupno cca od g. Mihe Peške, koji je bio u stanju da finansira sku­ 48.00Q dinara. Prema tome bi iznašali troškovi po insta­ pocjeno postrojenje, te ga je stalo preko 150.000 dinara, liranoj konjskoj snazi 48.000 : 12 = 4.000 dinara. Dakle dok mu uzdržavanje zahtjeva i dan danas prilične sume u najgorem slučaju mogio se je postrojenje sa istim novaca. Navedeno kol'o ne iskorišćuje niti 1.5 metara«' efektom izvesti ša svotom ispod jedne trećine cijene u pada vode, a uzdiže vodu na cca 18 metara, .*koja se prošloTHH.slučaju. upotrebljava za kulturu ?uka arpadžika Л zelenja. Gest Namjerno sam u prošlom članku rastavio vodno g. M. Peške podizanjem navedenog kola je u savkom kolo od naprave za- dizanje vode, jer mi izgleda, da je pogledu hvale i priznanja vrijedan, .jer je otvorio nove tragedija zastoja u razvoju vodnih mašina u našim kra­ vidike i privredna vrela u pasivnom području. jevima baš u sretno pogođenoj konstrukciji domaćeg ,kola za natapanje. Tako je ta kombinacija postala naPored sve svoje ogromnoSfi gornjrtočak imade prg •im patentom u kojeg se niko* nije usuđivao dirati, porcionalno vrlo malu snagu.'Pretpostavim o li i gdje se ono nije moglo primijeeniti nije bilo nikakva de pad vode od 1.2 m etra i da ždere cca jedan m etar vode na sekundu, to je njegov e fe k a u jlJ lJ ijeka. 10 ■ 1-2 ■ 1 = 12 HP. L Slijedeći put o elevatoru. 1. Domaće kolo za natapanje konstruisano je ta­ ko, da iskorišćuje vodnu energiju od pritiska pola do najviše dva metra. Voda gurajući u lopatice pokreće kolo, dok drvene kutije pričvršćene na kolu i prema­ zane katranom si*uže za crpanje vode. U novlle vrije­ me upotrebljavaju se mjesto drvenih potpuno iste lime­ ne kutije, koje su kud i kamo bolje. iiiuiiu ПРИВРЕДА г~ % џ Mef)medaHja F azlagić, upravnik rasadnika u G o raždu N a u ka o v o ća r stv u Dijeli se na poznavanje ustrojstva i života voća­ ka, uzgoj sadnica, njegu voćaka, iskorišćavanje voća, te napokon na Sustav i opis pojedinih v rsta voća. Sustav i opis voća uvodi nas u poznavanje vanj­ skih i unutarnjih svojstava pojedinih vrsti, te razliku između samih v rsti i sorta voća. Nauka o poznavanju ustrojstva i života voćaka uči nas, da poznajemo iz čega je voćka sastavljena, kako se hrani, plodi, raste i živi. Tu nam je isto potrebno da se pobliže upoznamo i sa zemljištem, koje je jedan od glavnih uslova uspješnog voćarenja. Prem a plodu voćna stabla i grmlje dijelimo u če­ tiri familije: 1. z r n a t o , i l i j a b u č a s t o 2. k o š p i č a v o v o ć e , Uzgoj voćaka (prisada) upućuje nas kako ćemo uzgojiti sve vrste voćnog girmlja i drveća do njihove presade na stalno mjesto, voćnjak. Njega voćaka — voćarstvo u užem smislu uči kako treba odgojene prisade saditi i voćnjak njegovati. Iskorišćavanje voća uči nas kako se voće najzgod­ nije iskorišćuje i unovčuje. Dava nam upute o branju i spremanju svježeg voća, te konačno i o samoj razno­ vrsnoj preradi. 38 3. l u p i n a s t o , ili 4. j a g o d a s t o voće. voće, jezgrovito Voće i U zrnato voće dolazi. a) Jabuka. Stablo raste preko 10 m. visine. U na­ šim šumama ima ih dosta divljih. ljih. b) Kruška. Raste i do 16 m. visine. I njih ima div­ i. c) Trnja (dunja). Polustablo ili grm, visine 3—5 m. Domovina Južni Kavkaz. �d) Mušmula. Orm 3 - 4 m. visok. Domovina joj je Perzija e) Oskoruša. To je stablo do 15 m. visiine. Imade ih više vrsta; jarebika, mukinja, ibrekinja i dr. U košpičavo voće: a) Breskva (šefteliia). Polustablo, 3—6 m. visoko. Domovina joj je Perzija. b) Kajsija. Polustablo 3—6 m. visoko. Iz Armenije. c) Trešnja. Stablo 12—16 m. visoko. Kod nas ih imade divljih. d) Višnja. Polustablo, 4 - 6 m. visoko. U Primorju nalazi se lovor-višnja. U rod višanja dolazi divi'je ras­ tuća rašeljka (sremsla, trenusla, magriva), koja je kao podloga za trešnje i višnje osobito preporučljiva. e) Šljiva. Dijeli se na: okruglice i duguljače (cjepače). U okruglice spadaju: Tenki'otke, mirabele, džanarike, trnošljive (crnice) i dr. u duguljače (cjepače) spada: domaća šljiva (požegača, mađarka, bistrica, bosanka, savka, modrica), dalje bjelošljiva, talijanska šljiva L ir. U a) b) c) d) lupiinasto voće (jezgričavo) ubraja se: Orah. Stablo preko 16 m. visoko.Lijeska. Orm 3—5 hf? visok. Kesten. Stablo od 15 m. visind^ 7 Badem. Stablo do 8 m. visin^. B e z d u š i č n e m a t e r i j e sastoje se: iz uglji­ ka, kisika i vodika, te tvore: s t a n i č e v i n u (celulozu, škrob, nešestu) š e ć e r , k l o v a t i n , m a s n a u l j a , v o s a k , e t e r i č n a (mirisna) u l j a , b i l j n e b o j e i p e k t i n. A. Ugljohidrati (ugljikovodici). Najveći dio organskih dijelova sastoji se iz staničevine, škroba i šećera. Te tri materije imaju isto kemičko složenje: ugljik vodik i kisik, pa ih i zovemo u g l j i k o v o d i c i m a . U tijelu biline šećer se ptromjenjuje u škrob ili obratno. Staničevina tvori kostur stabla, a ima je i u osta­ lim dijelovima, kao u korijenju, lišću, plodu i dr. Starija staničevina otvrdne izdrveni. Škrob (nešesta) nalazi se u formi zrnčića u pojedi­ nim dijelovima stabla. U korijenju, deblu i sjemenima nalazeći s e ’škjob s proljeća uplivom vode pretvara se u šećer, pomoću koga opet stvaraju se i hrane novi pu­ povi,' mladice* Mće'. i cvijetovi. Šećer tvori važan dio Minskog soka. Klovatina se nalazi raspuštena po ćelicama, a često izlazi van kao smola i stvrdne na zraku. Ima je kod košpičavog voća. -----Pektin je sličan ugljikovodicima, nalazi se u Min­ skim sokovima, osobito u nezrelom plodu. U jagodasto voće s p a d a j t B. Biljne masti. a) Dud. Stablo od 7c.pa i do 15 m. v Nalaze se u Minskom tijelu osobito u sjemenima, b) Smokva. Grm i do 8 m. y)sine. isima ii lješnicima. Vosak je srodan mastima te se nac) Malina. Grmlje do 4.5 m. yisine. j cvijetnom prahu (peludu), a često obavije mnoge d) Kupina. Vere se uz plot,dostigne do 2 m. >ve bilinske, osobito plod. e) Ogrozd (angrešt). Grm oko 1 m. visine. f) Ribiz. Grm do 1 m. visine} C. Bilinske kiseline. g) Jagoda. Nalaze se u soku svih zdravih bilina, a u većoj h) Vinova loza množini opet u plodovima. Što plod više uzrijeva, to je i) Američka loza. kiseline manje, a šećera opet više. Po berbi davamo vo­ će u komore. Ležanjem raspusti se pektin, a škrob se Šta se sve nealazi u stablu? Ako spalimo drvo dobićemo nešto pepela. Materije mijenja u šećer. Plod je usljed toga sladi i mekši. U koje su izgorile zovemo g o r 'i v i m m a t r i j a m a sočnim plodovima je j a b u č n a k i s e l i n a , dok u (b i 1i n s k i m i l i o r g a n s k i m ) . U elemente bffin- kori stabla, o'rahovoj lupini i plodu, te kod nekih klaskih sastojina spadaju: ugljik, vodik, kisik i dušik, a oni pavih krušaka, mušmula, oskoruša i dr. prevlada t a1 i i, se međusobno spajaju. N e g o r i v e m a t e r i j e (p e ­ n i n . D. Bilinske (boje. p e o ) potječu od raznih minerala, koji su Minskim so­ L i s n o z e l e n i l o (h 1o г o fi 1) igra najveću ulo­ kom iz zemlje prispjeli u dijelove biline. Negorive ma­ terije zovemo i a n o r g a n s k i m te ukratko m i n e ­ gu i daje zelenu boju lišću i mladicama. Pomoću njega, r a l i m a . U bilitti se nalazi: kalij, vapno, magnezij, fos­ sunca i soka rastavlja se ugljični dvokis na ugljik i forna kiselina, kremična i sumporna, željezo i manja kisik. množina ostalih minerala, koji ne sagorijevaju nego os­ E. Bjelančevine (proteini). tave pepeo. U M ju su manje zastupljene od ugljikovodika. Ima Organske (Minske materije) kemija dijeli u d u š i č- ih rastopljenih u soku biline negdje u krutom stanju, n e — ako imaju u sebi dušika, i b e z d u š i č n e — kao u sjemenju. Nalaze se u protoplazmi mladih čelica. Najviše je raširen a l b u r n i n . L e g u m i n se opet na­ ako ga nemaju. D u š i č n e m a t e r i j e sastoje se: iz ugljika, ki­ lazi više u sjemenu. Kao u ostalim kulturnim bilinama, sika, vodika i duška i tvo'ret: b j e l a n č e v i n u , b i l j ­ bjelančevine općenito u voćkama nijesu toliko raširene, ali ipak bez njih ne bi moglo da bude. ni a l b u m i n , l ' i j e p a k i b i l j n i l e g u m i n . 39 �F. Minerali. Najvažniji je: kafij. sodik, vapno, magnezij i fos­ forna kiselina. Sumpora imade u bjelančevinama. Želje­ za ima u maloj množini, a on je osobito potreban za stvaranje lisnog zelenila, a tim i za asimilaciju. I kremika se u drvetu nalazi. Svi navedeni m inerali potreb­ ni su za život i zdravlje stabla, nedostatkom jednoga od njih nastaje izvjesno poremećenje. Minerale u zeml'ji raspuštaju jake kiseline kao što je kiselina ugljična, pa ih onda u vodi rastopljene korijenje upija i dalje spro­ vodi. Unutrašnja grada stabla. Prvi početak stabla je sićušna s t a n i c a (č e 1i c a), koja se nalazi u cvijetu matične biline. Celice se ne vide prostim okom. Njihova veličina različita je, čini do 0.001 mm. Pod jakim povećalom vidićemo da se stanica sa­ stoji iz jake s t a n ič n e s t i j e n e , u kojoj je sluzava živa tv ar zvana p r o t o p l a z m a . U protoplazmi jer tjelešce zvano s t a n i č n a j e z g r a . Stanična stijena je m rtvi dio stanice, a protoplazma je živa, shizava 1 -zr­ nata. U protoplazmi imade bjelančevine Г nešto ugljiko- ' vodika, te biljne masti u^-fotmi^-zrnaca. To je matična ćelica, koja se ko<yđ'ijajuće i ras(tiće biljke d i j e l j e ­ n j e m razm nožava. U živoj /JeRpi prolazi bez prestan­ ka bilinski sok, te zakonom prirode — e n d os4jfćTzo~nN prolazi kroz staničnu stijeml. —^ Kako su stanice *Wzeife jedna na drugu, medu nji­ ma pomalo nestaje m e đ u s t i j e n a , to se red stanica pretvoiri u p r o v o d n e c i j e v i . Cijevi tvore s џ (J~ p i ć e .i tako prolaze cijelim stablom od korijena do vrha. Negdje stanrce .irnadu svoju okruglu formu, ne stješnjuju se, pa nastaju m e đ u s t a n i č n’f Tč a n a 1 i, koji služe za izmjenu z ra k a / a u| mnogim stablima su opet ispunjeni klovatinom. ’ Unutrašnjost stabla sastpji ^se.4z raznih staničnih tkiva. Pni prorezu prostim okom u sredini vidimo s r ž . On je obično sastavljen iz okruglih ili'oblih mekih će­ lica, koje žive po neku godinu, pa izumru. Srž je čvršće drvo zagasite boje. Oko srži nalazi s e s r ž n i k o l u t , a na vanjskoj strani b j e 1. Na sržni kolut pripajaju se uži i širi krugovi, koje nazivamo g o d o v i m a . Kod buj­ no- rastućega stabla ti godovi su širi, kod sporo rastu­ ćega opet uži. Po tim krugovima sudi se koliko je drvo sta'ro. Od srži prem a kori polaze s r ž n e t r a k e , koje su- obično napunjene škrobom i drugim materijama. Izravno na najmlađem drvetu složen je vrlo važan sloj stanica, koje se zovu k a m b i u m. Prostim okom se ne vidi. Medu b j e 1o m i l i k o m kambium pravi m e z g i n k i r u g iz čega se u proljeće p r e m a u n u t r o š n j o s t i s t v a r a b j e l , a p r e m a v a n i 1 ik o. Nad tim tkivom, kao zaštita nalazi se s l o j k o r e , koji je trostruk. Unutrašnji sloj je 1‘i k b , a u njemu se kreće sifazna mezga. Nad likom je drugi tvrdi dio zvani k o r k o v i n a ( p l u t o ) . Ovo, pluto kod mladih stabala je glatko, kod starijih hrapavo i istrgano. Pluto služi 40 kao zaštita liku, kamb ju i bjelu. Treći i zadnji sloj zove se p o k o ž k a (k u t i k u i' a). Ova se kod starijih debala potpuno izgubi. Na kori se nalaze g u b i c e za isparavanje raznih plinova, koji se u bilini nagomilavaju. Organi stabla su h r a n i d b e n i : korijen, deblo, pup, grana i list, te r a s p l o d n i : cvijet, plod i sjeme. Hranidbeni organi. a) K o r i j e n . Služi za učvršćenje stabla i primanje hrane iz zemlje. On je dalje prenaša u stablo, te je i glavno sabiralište (magazin) rezervne hrane. Cjelokup­ no korijenje jednoga stabla zove se k o r j e n o v a k r u n a , a prelaz između debla i korjena zovemo k o r j e n o v i m v r a t o m . Korjenova kruna sastoji se iz g j ^ a v n o g a k o r i j e n a , te više p o b o č n i h k o r j e/h (»v a. Na vrhovima najtanjih korjenčića nalaze se ^rlo nježne k o r - j e n o v e d l a k e . Glavni korijen je produžena osovina stabla, a glavni mu je zadatak da d a d ^ ta b lu čvrst i protiv raznih nepogoda otporan te­ melj. Korjenove dlake primaju u vodi raspuštenu hranu i dodavaju deblhyZa to svako đubre mora da se u vodi rastopi, da ga može korijenje u se primiti. Korijenje is­ pušta jaku k i s e l i n u koja rastopljuje raznu krutu, a biljci mjžnio-hranu. Korijenje se najbolje razvije tamo gdje je dobro pognojeno zemljište i gdje se nalazi na raspolaganju potrebna vlaga. Za to je nužno za pravilno razvijanje korijenja, da se sade voćke samo tamo, gdje su za to uslovi, jer o tome je zavisan daljni uspjeh. Kad fce korijenje sastoji iz samoga glavnoga korijena i iz kratkih sporednih korjenova, često se dogodi; da tako stablo u dubini namjeri na jalovu nepropusnu i mokru zdravicu, usljed čega nastaje zakržljanje ili gnjilež ta­ kvog korjenja. Za to se pri presađivanju glavno i spo­ redno korjenje kod stabla prikraćuje. Tim će se korjenje Vi še razgranati u vodoravnom smjeru, dakle u gor­ njem sloju rodne oranice. No, u krajevima gdje vindaju jaki vjetrovi, kao i u suhim mršavim zemljištima, bolje je glavni korijen ostaviti malo dulji da voćka bude ot­ pornija i da se bolje opskrbljuje vodom i hranom. O razvoju korjenja zavisi i razvoj krošnje, kao i obratno. Kod široke razgranjene krošnje stablo ima i pravilno razvijeno korjenje. Krošnjom dobiva stablo svoju hranu iz vazduha, a korjenjem opet iz zemlje. b) S t'a b 1o. Ono je spojka između radnih organa voćke: korjenja i lišća. U svojoj visini 1.5 do 2 m stabi'o se grana u jaču granu p r o d u l j n i c u , te u s p o r e d ­ n e g r a n e . To je k r o š n j a (kruna). Ista je prema vrsti i sorti razne forme. Kod kruške je piramidalna ili vretenasta, kod jabuke široko povijena ili kuglovita, kod šljive duguljasto zaokrugljena. Stablo je kanal kroz koji struje sokovi, iz korijena u list, iz lista opet u korijen. H r a n a i z z e m l j e i z ? a z i b j e l o m , a silazi ooet likom. Kad u proljeće pupovi istjeraju svi su dijelovi na �deblu ili grani jako sočni iz čega se zaključuje, da sok sunčano i toplo vrijeme. Kišno i hladno ljeto ne jamči kola po svim živini mjestima stabla. nam za dobar rod u slijedećoj godini. c) P u p . On je početak stabla grane i ljetorasta. Pupovi na mladici postavljeni su izmjenično i tvore Raspoznavamo: 1. o v r š n e , 2. s p o r e d n e i l i p o ­ k r i v u l j u ( s p i r a l u ) , koja od prvog do šestog oka b o č n e i 3. s k r i v e n e p u p o v e . Iz ovršnih pupova tačno obrde dva puta. Prvo i šesto oko se kriju, a ostala produžuje se stablo, grana i ljetorast. Sporedni pupovi četiri nemaju međusobni smjer. Ovo postavljanje pupova nateže se većinom u lisnom pazuhu, a služe za razvoj važno je da uoči svaki voćar, jer tako će znati odgojiti nove grančice. Skriveni (a d v e n t i v n i) pupovi nalaze kirošnjicu kod mladog prisada. Valjanim rezom dobiće se pod korom na stablu ili grani, probiju koru i razviju pravilnu krošnju od jedne glavne grane produljmce i se u mladice. Navedene pupove zovemo d r v e n i m pet pobočnih, jednako rastavljenih grana. p u p o v i m a . Ovršni pupovi, kao i spvredni pupovi kod d) G r a n a . Ona nosi list, cvijet i plod. Prema ve­ mladih gfančca zrnatog voća razviju se obično u mla­ ličini, položaju i na sebi nosećim pupovima grane i mla­ dice, a poznaju se po svojoj tankoj na vrhu zašiljenoj dice dobiju i drukčija imena. Dijelimo ih na: d r v e n e formi. Ovršni pup deblji je od pobočnog, te se iz njega ( j a l o v e ) i p l o d n e g r a n e . razvije i najveća mladica. U drvene grane spadaju: p r o d u l j n i c e sa spo­ Mladice voćnih stabala u jednoj vegetačnoj do!>i rednim mladicama, p o b o č n e m l a d i c e , m l a z e v i iinadu dvije periode svoga rasta. Prvi ili p r o l j e t n i (v o d o pi j e), te t r n o v i . r a s t završuje se u junu, neko wiieme iza toga naP r o d f r l i n i č e izrastu iz ovršnog pupa. Na sebi stav ja se i j e t n i r a s t , koji se završi u septembru ili ^ est0 nose sporedne mladice, koje su usljed bujnog raoktobru. Cesto se dogodi da usljed mokre i hladne je- sta odrvenjele. seni takve mladice ne dozore, pa se ni njihov oyršnt P o t r e b n e чШl a d i c e su jake i slične propup ne razvije. duljnici. L i s n i p u p o v i razviju se,u tanke1mladice, koje M l'a z e v i ( v o d o p i je). To su vitke, bujne i kasnije nose cvijetne pupove, t ' , dugačke mladice, a najviše ih imade na starijim gra­ C v i j e t n i p u p o v i su tupi i dublji od drvenih. nama, gdje su se razvile iz skrivenih (adventivnih) pu­ Kod zrnatog voća razviju se na starijim rpobočnim gran­ pova. Viđaju se također i po mlađim voćkama. Troše čicama. Vida se,, ikako rijćAo, $ia jednogodišnjim mla­ mnogo hrane, štetne su. pa ili valjan voćar uvijek oddicama, kao ovršni pup. Kod košpičavog voća na jedno- stranjuje. 4 ч godišnjem mladicama dolazi kao pobočni pup. Tr t i ' j e. To su kratke bodljikave zašiljene mlakoje viđamo kod šljiva i krušaka. Cvijetni pupovi s t v a r a j u s e o d j u l a d o di s e p t e m b r a , a da ih se stvori što više, potrebno je ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ------------ ------- ----- прош и рењ е Г а /р е т о в е о р г а н и з а ц и је Д аљ њ е Оснивање Гајретова одбсра у Бос. Нобашу Ha дан 2s. нришлог мј. одржпаа je скувшпша иовјсрепиштва Гајрета у Бос. 1»оС>ашу. Скупштину je civiBdo досадаHiH новјсреиик г. Рнзабег Ллнбеговић у споразуму са г. Др. Хомднјом RjaiMoM. л.екаром н Гчтшим иретеје.шиком Гајрета у I'iiixahy. nojn je недпвио иремјсштен у Бое. Кобаш. По отворсњу скуивтше r. Алнбеговић захвалио се прпоутнима na вслнком идзппу. те објаенио да сс приступа избору Mjccuor одбора Гајрета ношто je уписано преко SO чланова, a о друге отрапс ми шгдпмо да еви дијслови. numera mрода u наши ганлемешацп мичу ne п нсшто радс na je n пама i-вста дужиоет да што жппље иорАДИМи за luime мезвиче Гајрот. Затнм je узео ријеч i'- Др- Бриво, који je вр-'io уоједљиво истакао зиачај Гајрета п na-roiia врло успјенша наетојања око Ш ПШ 111»>™ј«С. K.V-1T.V1«! » ШЦИММ.11К 'Ш.ЈОСТП m a m i .....cm иирод« mio и » i m о уншрт- мјчзшшшжм b0H,y 11 ИОДИМНЛ- eKOIlrtMniOM. Ппомвнувши Впгакп Upoieiiтор.т KOJU Јс лопмо и » п |.м м м » Г»Ј|~Т01* рах « H" » " шег Мјеуто. пиавао je приеутне да кликну: Жниио Љер. Велпш ство Краљ. < ш а Пјигммр ГаЈрет« н ' ег' к >*љ' Bm'- Престодонасдедник Петар, жшвио цео Краљевскн Дом. што су ирисутпи јсднодупр|о прихватили н громогласно rpn пута клнкнулИ. Иаа тога je кандидационл одбор предложпо слнједећу ливту na Мјеенн одбор Гајрета: Др. Хамдија Врово, РКзабег Алпбеговић. Хусеин Хуремовић, Орхан Каиетановић. Петар Ђсклћ. Мсхага Диздаревић, Хрустапбег Алибеговпћ: Муетајбег Калетановић, Јосип Mapi:, 'Вурица Дамјап; ЗАмјешпџг. Дервишбег Алибеговнћ, Рнфатбег Капетановић, Мехата Деднћ, Владо 'Вурнћ, Хаеан Вехабовић и Абасбег Алвбеговпћ. Ова листа je акламацпјом примљена и поздрквљена, na je поново узсо рнјеч r. Др. Rpauo којп упозорапа присутнс на широко поље |>ааа u дужиост одбора да упрсгну <ве спле и тако да ломогну онштем пам добру, јер ће тимв радитн уједио л за добро Краља u Отаџбинс. Потребно je. вели r. Др. Браво, да сс t im чврсто ухватнмо заједпички у једпу нсиробојну фалангу иред којом мора све да пада и да <:с рушн што смета Huni наиредак n љспшу лам будућност до које мн можемо •доћи еамо кроз Гајрет п са Гајрстом. Чатим je доеаддњп повјереиик r. Алибеговпћ закључио окуцштину, ааказавши иоштптунрајућу сјсдпицу одбора. • Избор новог Мјесног сдбора Ггјрета у Ластви Дана 20. прошл.м' мј. одржана je скуиштина чланоВВ Гајрета у Ластвп у кафанп Омера Черимагнћа. Скупштину' je отворио r. Ибрахнм Салковић cn ријечнма: 41 �Поштована госиодо! Пошто je присутал довољаи б[>ој чланова за доношење ваљанпх закључака, то отварам прву редовну годпшњу сжупштину и проглашавам правоваљаном. Прије него пређем на дневни ред. предлажем да се изаберу двојица верификатора аа овјеровљење запдсника н то гг. Мурата Краввћа и Хаеана Демировнка, које скупштина једногласно прима. Затим претсједник позива секретара Касима Демнровпћа да скупштинн прочита поздравне депеше Њег. Величанству Краљу и Главном одбору, те да поднесе свој годишњи извјештај. Секретар Касим Демнровнћ устаје и чита поздравну депешу Њег. Велнчанству Крал>у, a накоп прочитане депеше присутни устају и кличу: живио Краљ и цио Краљевскн Дом! Затим секретар чнта поздравну депешу Главном одбору на што прпсутни такођер жличу: живио Главнп одбор и претсједник г. Др. Авдо Хасанбеговић! Секретар даље подноси свој годишњн пзвјештај, који скупштнна једногласно ирима, без примједбе. Даље подносп свој годишњн извјештај благајллк. г. Шаhnp Салковић, који скулштина такођер без примједбе прима. Затим je подијељена разјешнлца старом одбору и ирешло се на бирање новог одбора, у којп су једногласно нзабрана господа: за претсјсдник Ибрахим Салковић; за потлретсједннка Садик 'RepiiManih, за тајлила Касим Деипровић. за благајника Мурат Кравпћ; за одборнике: Суљо Дураковић, Садик Бећировић и Халид Беговић. За Надзорни одбор: Шаhnp Салковић, Aro Шеховић и Ахмет Хаџимановнћ; за замјеннка Бајро Бећнровић, Хакија Хабул, Омер Ћеримагић, Хасан Демировић н М устфа HIexoniih. Са слпушшне je упућем брзојапин поздрав Н>. В. Краљу и Главном одбору 1’ајретл. Пошто се je подијелио алселу АрћЂ старом одбору. прслази се на биран.е новог одбора, те се у н о в и одбор бирају: за прегсједника <r. Садика Ћеримагића. за сеа:ретара Касима Демировића, за благајника, Мурата Кравића, за чланове одборнике: Суљу Дураковића, Садика Бећировића и Халнда Беговића; за надеорни одбор: Шаћира Салковића, Агу Шеховића н Ахмета Хаџимаховића; за замјеиике: Бајру Бећировића, Хабула Омера Ђеримагића. Хасана Демировића и Мустафу Шеховића. Затим се претсједник захваљује на ноновном избору. те моли да се присутни побрину зд што бољи п угпјешнији рад за Гајрет и залључује скупштнну у 2 сата послије подне. вима Мјесног одбора нз /1,ервеитс r. г. Хафиз Салих 'ВозиИсм. шер. судијом и Мустафа еф. Ттрићем, порезнлком у Котороком, селу са 350 муслиманских домова. Осим ]\оторског иоменута гг. на челу са r. Алибеговићем обашлл су Бос. Кобаш ii •Бос. Дубочац, гдје оу одржали веома успјсле колферениције и том приликом смсуилли, како у овим мјсстима тако u у Дервснти досада 0.000 кг кукуруза, пшенице и граха п у готовом око 3500 Дил. Одбор 1’ајрета у Дсрвенти још није завршио акцију око прикупљања жив. намнрница за Гајрет, на he он ту акцнју ових дана наставитн у свима околним селнма п мјестима. Главна годишња скпуштина Мјесног одбора Гајрета у Ластви Ha дан 29. децембра 1930 г. одржана je прва редоина годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Ластви. Накои што je претоједник г. Ибрахим Салковић отворио скупштину и прогласио правоваљаном, прешло се je на другу и трећу гачку дневнога реда т. ј. извјештај тајника и благајникп. Тајник je у кратким лотсзима поднио свој извјештај скушптини и оцртао noTeuiKohe у овогодиппвем раду одбора. Затим јо благајник поднно свој извјештај г.куиштини из i;ora сс види да je материјални успјех уза све иотешкоће и слабо материјално стаље члалова у овом крају добар, јер je Главном одбору послато 5.347 динара. 42 Жива акција Мјесног одбора Гајрета у Дервенти Руковођец одлулом Гл. одбора Гајрета да чланови Гл. одбора, како нз Сарајева тако и из покрајине, обилазе околна мјеста у циљу друштвене пропаганде н појачања друштвеног рада. претсјсдник Гајрета у Дервентн и члан Гл. одбора r. Есадбег Алибеговић проиутовао je ових дана разна околна мјеста, гдје je одржао врло успјеле састанке. Ha дал 4. о. мј. r. Алибеговић одржао je конферслцију у друштву са члало- Оснивање Гајретове Читаонице у Пурачику Дана 27. јануара. 1931. год. ударен je темел. Гајрстовој читаоници у Иурачићу. Тада je лаиме, ударен темсљ установи, која he међу овдалш.им муслиманима ширитп П1>освјсту, зиаље, културно и економски подизати их, освјеотити их u уопће водити их na бол.с иутеве ка бол.ој будућности. Да се оваки задаци узмогпу лостигиути неонходно јс било иотрсбно OTBapaibe Гајретовв чжгаонице у ПурачнНу. Длна 29. дсцембра 1930. ова je читаоница одржала своју гловиу скупштину, на којој je лрисуствовало надиоловични већини чланова u која je мигла лесметаио да створи правоваљаие залсључке. �Диевни рсд ове скупштине био je: 1. Извјештај тајника ja«, врло радо одаувао познву и том лриликом пред пуном о раду друштва, 2 . Извјештај благајника о стању друштва; општииском салом одржао je предаван.с о важности задруге и 3. Избор одбора уираве и дисциплинског одбора; 4. Продаја задружно града у селу у коме je лзнио све добити којс земновина у пол-а годинс, и 5. Евентуалије. љорадник добива кад постане члан задруге. A то je потврдио Главни закључци скупштине: Скупштина закључује да излесавши благостаље њемачког села и сел& осталих држава се пошаље брзојавки лоздрав г. Др. Авди Хасанбеговику, као културног Запада. нретсједнику Гајрета, који je одмах и отпослан. Али г. Хамшић није ни овом приликом заборавио да у Затим je тајннк Мунир Јахић, учитељ поднио извјешће лијепом говору изнесе важност рада за Гајрет, за које му о раду друнхтва, у којем je истакао главне закључке доса- je друштво, изгледа, најмилији рад. Рекао je: Имаћете увијек дан>ег одбора и рад читаонице у ошптем добру муслимана сву помоћ коју вам ja могу дати само у том случају, ако ове околине, лозивајући их, да се скупе око стожера нашег постанете свјесни важности нашег друштва Гајрета у којем и Гајрета, који заиста ради за добро и напреда® цијелог мусли- о војем овиси наш спас и благостаље. Te топле ријечп г. Хамманског елемента у нашој Краљевини, поготово када je нашеп* шића уродиле су плодом, јер су се тога дана прлјавили сви Гајрета Покровитељ узвишени Син Њег. Величанства Краља чланови задруте и за чланове 1’ајрета. Закључено je такођср Александра, Престолонаследник Петар. Настаје дуго клицање да се и у будуће сваки земљорадник, којј приступи за члаиа и Живио! ове задруге упише и за члана Гајрета. С тиме je рад за Гајрст Послије тога поднио je извјешће благајник Мујо Фату- и у овом селу, гдје досад и поред наотојања овдашњег повјсшић, које се извјешће прима на знаље. реннка био заспао, сада осигуран. Изабрана je нова управа одбора како слиједи: Овом приликом захваљујемо г. Халгаићу у којем смо уви1. Претсједник: Мехага Чамџић јек, откако je у нашој близини, имали пријатеља. X. Ш. М. 2 . Потпретсједник: Петар Божић Успјешан рад Гајретова одбора у Бос. Крупи 3. Тајник: Мунир Јахић, учитељ Одбор' ОЈЉског муслиманског друштва Гајрет у Boi:. 4. Благајнтс: Мујо Фатушић ^ЈСрупн. лравилно схвагајући евоју дужност, развио je кроз ову - 5. Кућепазитељ: Хасан еф. Хаџић ^оЛлну дана застлвЈМштеи-зивног п систематског рада. несамо 6. Књижничар: Џемал X. Фазлић Одборници без функције: Мехмед Фатушић, општнћски биљежник, Мујо Сарајлић, Хашим Алиџић" и Мехмед Мумпновић. У дисциплински одб^р дошли cjfr' lCej&o Хандановић, СадЕК Тињић и Сулејман КарабеговићГ' У овом одбору вирилни qy чланови управног претсједник: Мехага Чамџић и тајнМ: Myi По продаји новина, пар ј^иак^учак забава на Хаџи Бајрам и да се за то дилетанти доб] a тамбурашки збор добро увјежба комаде ' ’ 3“6d свирати. ^ Иза тога се je скупштина рае^ла Hocehi при ci вољу за наш Гајрет и увјерење "J" легов добвр и пло: рад. Оснивање Гајретова Мјесног одбора у Орахови 13. прошлог мј. повјереништво ГаЈрета у Орахови орез Бос. Градишка одржао je у народној основној школи скупштииу Гајретових чланова у сврху иабој^ Мјесног одбора Гајрета. Поред осталих многобројних чланова скулштину je ночастпо својом посјетом и среса:и начелник из^Бос. Градишке г. Гајић те општиноки начелник г. Гвојић, затим вг. Хасо 3. Бечиревић, велетрговац, Мехмед еф. Соко, порез. чиновник. Ha скуппггини je изабран одбор акламацнјом у који су ушла слиједећа г. г.: претсједник Сејфудин Кулаглић муалим, нотпретсједник Сулејмал Белшћ трговац, секретар Заим Машић трговац, благајник Омер Сељић; одборнпци: Азиз еф. Дудаковић држ. имам, Владо Оладојевић трговац н Божо Нрица трговац; замјеници: Хасо Брадарић посједник, Ибрахим Дудаковлћ посједник, Халим Халлмовић трговац, Хасан Софтић мухтар и Раслм Голубпћ фризер: надзор1ш одбор: претсједник Јоко Контић учитељ. одборници Суљо Габељић посједннк и Азија Серкић. Новом одбору желимо много успјеха у љеговом патрнот(жом раду. Ширење рада за Гајрет у Теочаиу (Зворник) Недавно овдашњи оснивачи Српске земљорадничке задруге нозвали су г. Хусеина Хамшића, учитеља и иретсједника Мјесног одбора Гајрета из Тур. Јаљара, да им приликом конституирајуће акупштине задруге одржи једно иредавање о задругарству како би ондашњи задругари били бар у неколико упућени у важност задруге. Г. Хамшић се, као и увн- ГЂИЦА. ФЕРИ ДА П А Ш АЛИЋ , УЧИТЕЉ ИЦА, бивша питомица Гајретова, a сада секретарица Мјесног одбора Гајрета у Бос. Крупи у мјесту, околним мјесткма, општинама, већ и uo оближњим срезовииа. Овај одбор, вјерујући да се и приређивањем прослава, забава са националним позорншним комадима, патриогским 43 �пјесмама ir дскламацнјама. музикон, нрирсђивлњом аналфабетскнх течајева. много доприносн културном и кросвјетном подпзању народа. a ндрочито иациопалном осветтен.у — сву своју снагу упугио je у томе правцу. Осиовавши дилетантску сскцију. енабдјевиш iix мотрсбном гардеробом н првокласним пнструментпма, одбор je приредно велвку нацноналну манифестацију п забаву у Отоци на дан 15-годпшн>нце одбране Београда. Овај дан je за пас Крајишнике врло круиан и зпачајал. Великн пријатељ натега народа нокојнн ИЈ10ф. A. Р. Рајс, опиеујући ове херојске часове у својој књизи »Што сам вндно u ii јк>жиimo у велцкпм длнпма« каже међу оеталпм п ово: IМ I \ ■ СРПСКО ИШИИанСКО tij; S g S a n p e rji љевском Дому. Претсједннк општине г. Хасан сф. ТоромалоBid^ одржао je зоиоедн говор, захваљујућн Вогу да je обдарио иотребном снагом оружје српске војскс. чији су врхови оотварили вјековну завјстну мнеао нашсга народа. Све тачке програма извеле су обе 'секције уз бурно одобраван>е, a поздравни j’OBop r-це Пашалићсвс оетавво je врло лубок дојам. Ш. У славу Рођендана Њ. В. Краља на. дан 17. децембра приредио je одбор велику н свечану аабаву у Бос. Крупн. За ову забаву може се слободио рећи да je рекордна У сваком иогледу. Препуне просторнје хотела »Крупе« <а хЈногобројним евештенством, браћом обију вјера, проламале су се од заносног одушевљеља, a долазак велпког броја грађана из Отоже са банским вијећииком г. Суљом' Суљнћем и претсједнкком општнне г. Никлфором Кнежевпћем, уиио je још једну златну жнцу у општи талас народног одушевљеља. Поздравне ријечи претсједника одбора г. Ахмет-еф. ГОехића, шер. судије, да je културни препород и нацноанално освештење пнтерес егсиетенције и будућнос-ти наше, да ни стољетни живот под Турцима као ни живот под Аустро-Мађарима пије био у стању да дбршрс п угушп наше национално обиљежје, да нисмо никакав на!>однп сувишак већ да смо једна недјељива цјелнна српског, народа, да нам муслимани изван вашпх гранпца заввде ua оволикпм вјерским слободама, захваљујући 'евввииц^ем Богу којн нас je обдарио са Краљем који прије кратког времена пред цнјелнм свијетом рече: »Кажите муелимашша да сам ja њихов најбољи пријатељ!« изазвале су буру одушевљења. Слвка, Протоктора Гајрета електризирала јс публику у \оликој 'мјера када je мала Нафија Хардмбашић еа евојим иоднгнутим ручпцама рекла: »Гајрет Te поздравља! Да жввиш, да растеш у наручју Чвојд шајке!. , i j ' у i • . ' Т А М Б У Р А Ш К А С Е К Ц И ЈА Г А ЈР Е Т О В А ОДБОРА У Б. КРУ П И Чепшшг, доб]»овољци има$у сроју ааетаву« To je ona жста застава коју су носили босаискп \добропол>ци за врпјеме Босапског Устанка под командоЈ} Петра Карађорђевића. тада Петра Мркошића. данас Петра 1. Краља>Србије.«: У часовнма, кад еу се бкупљали жиВи учсоницк.пз доба херојскпх борби у одбраии гордог Београда да_ се ноклоне сјевама иалнх јунака, еииови Мркољпћеве Крајиие одали су у дубоком иијстету дужну пошту вслнканима народа и Отаџ/шне ноноснп и горди што су у тим славннм подшшима дали свој обол. Непрегледна иоворка са Гајретовом за&гавом иа челу у иајвећем одушевл>ењу пролазнла je улпцама Отоко. кличућн lb, В. Краљу, Државн. Једннству a вееело лепршаље аастава. оевјетљеан нрозори. paeKoiuair ват1н>мет, нуцљава прангија. давалн су још величанственијн плашт ивој запста великој манифеетацнји. У вече je била аабава у " просторнјама Друштвеног дома са лозришним комадом »Хеј Словенн!« снизода из свјетеког рата од Ристе Одавиће. конце1)тпим тичклма тамбурашке оекцнје. деклемацијама. тоилнм и заносним севдалинчама које je отпјевала г-ца Ферпда. Паталвћева. II. Kao ii у On mu тако ju и у Цлзилу приређеиа велнасл иародна манифестпцнја и зцблва na дазг 1. децембра. дшг оетварења вјсковног сна најшФих умова nainera народа. Иред споминпком Великог u Беемртног Крал.а Оелободиоца окушгло ее. иоред школс.ке дјеце, чиновннштва ii свештеветва, eno rpabaiicTBO без ра;)лнке вјере маинфеотујућп евом спичапошћу душе евојо oejehaje безгрпнпчне л.убапп према Kjia.hV-u Кра- 44 Н АФ И ЈА Х А Р А М Б А Ш И Ћ , рецитујући »Гајретов поздрав Престолонасљеднику Петру« била je бурио аклл.чиранл a еузне очи п>ене. заиета риЈ-л'ко кптелигентне ir у сваком погледу идсалне мајке, милујуЈш '•iioje мезимче изазвале су сузе евима прие.утним. «Три Хпјдукн«. Фсрнз itnjua са евојом кадуиом; ^Хеј ОловешГ«, захваљујући одллчном режисеру r. Сави БилчаревпћЈг, човјеку1 Јгијетких еиоеобноети и гвоздене волл. дш;а- �зали су и овом ..приликом да јака воља i i неоебичав рад не позиајс препрека. -..-i • , ; . Кроз ову годииу д ,„ , одбор ј8 прн дпо 1ШПВ ; предаш м, Koja оу била „х,„ добро посјећспа, , брЧ »шшока « 25 подигао je иа lio, naeehi, добро да се , редоее Гајрета i,e у в в д лица и „ траже фабетеки'Tfe4aj за муслимаПек'Д женскп евИјвт ■који je :вавршила са одличним успјехом ирНШГвши призИаље за свој напорни труд и мпоге непријатности. 1 Нови ловјереници Гајрета ' По предлогу Мјссног одбора Гајрета у Пријетгољу Главпи одбор Гајрета именовао je у срезу Прнјепољском три Гајретова повјеренпка и то: . i У варошици Бродареву г. ЛуТфи еф. Ченгића,; вјероучитеља; У селу Комарону г. Махмута Ралчанинл, економа; У селу Хисарџику г. Сулејман еф. ПачарПза, - имамп-матичара. Ост але в и / е с т н Рад Гајрета на сузбијању неписменоети Г. САВО БИЛЧАРЕВИЂ, В Е Л И К И 'TIPtfЈАТЕЉ ГАЈРЕТА, оснивач Гајретове дилетантске сенцијв и режисер свих позоришних комада Одбор je сматрао да рад н4 јгољу нлродДог просвјећиван>а не би смио бити једцостран, јер сви разлрзи који foeope i;, корнст проевјећивања мушкарца дако псто, ако не још и више, говоре у корист проојуећиваља жене, јер je она ia у којој.је оличена: мајка, супруга ј д^жаћпца; ona уносн у колијевку првог стражара људксог покољења. — како то у својој књизи лијепо каже Комеиски, ona усађује у душу дјетињу теилоту a у ерце свјежпиу. она je 1»рвк учитељ и васпитач У посљедње доба Гајретови мјесни одбори и повјереништва развили су жпвахну акцпју око сузбијања пеиисмености међу муслимапима. Како су недавиом одлу|;ом Мниистарства аналфабетсчш течајеви проглашени редовним држав1џш шпола^д то оу мјеснп одборн н попјереницп Гајрета no позиву Глдвно/ одбора упрли све cuare да би се уЛшмгоао што већи број муслимана у аналфабетске течајеве, који се сада бонивају у свима народннм ооновнпм школама. У току прошлог мјецрца Главнп одбор Гајрета отпослао je на многе молбе прско шЛ) буквара за течајево и то у ова мјеста: Бос. Кобалг 39, у Церовшгв 27, у Сгијену 40. у Добрљу 50, у Тодорово 72, у Боће 80, у Радобље 57, у Гор. Рахић 150, у Штурлнћ 40, у Јању 100. у Хајдаровиће 50, у Јелвнић 30, у Лукавицу 100, у Кулу Фазлагића 60, у Прпјепоље 50 буквара. И овим лутем позивају се сви друштвепп одбори и повјереднци да настану што живље na уписпваљу муслимана и муслпманки у аналфабетске течајеве те да се обраћају Главном одбору за потребан број буквара. озиачнвши у којем ппсму желе букваре (чирнлицом пли латиницом). ; Гајретов рад у Тузли Након одласка г. Османа Селесковнћа у Сарајево претјседничку дужност Мјесног одбора Гајрета у Тузли преузео je потпретсједник r. Џемалага Телалбашнћ. трговац. Својим пожртвовнии и несебнчшш радом иетицао се г. Телалбапшћ у свнм мјееним културним и хуманим друштвпма и заузимао je разпе одборничке функције. Нарочито му je био на срцу Гајрет, гдје je и као одборник п сада као претсједник показао највећу активност. Mjecnu одбор Гајрета у Тузлн на челу са r. Џемалом Телалбашпћем, пз дана у дан. показује све већу активност оеповавши Гајретов клуб, Гајретов пјевачки збор. те Гајретову просвјетну секцију, која je одржала нстолико предавања и организовала неколпко аналфабетскнх течајева у срезу тузлап- ском. ГАЈРЕТО В ЖЕНСКИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У Б. КРУПИ, који je организовала и одржапа гђица Ферида Пашалик дјетета, na ју сасма разумљиво, да оу миоги народи иолит гли се иа ввсок ииво.културе и цшшлпаације. јер су потрсону иажњу посветили систематском раду na иодизаљу н иросвјећнвању жепе. — na je' cBoj рад упутисг u тнм правцем.:Поелије забаве na воју, сс јеокуипо у великом броју- женсви свијот, opronitaoiMJa је п одрзвала г-ца Ферида Цишалнћева анал- Главнн одбор Гајрста захваљује се г. Џемалаги Телабабапгаћу н његовпм сарадницима на њиховом пожртвовнолг раДу na пм од срца честита и клпче: Жнвили! Ha 17. децембра пр. годппс Мјеони одбор Гајрета у Тузлп прцрсдио je са пптомцпма у Гајретовом клубу еВечану академпју na којој je г. Телалбашпћ, као претсједнпк Мјеспог одбора Гајрета. поздравио присутне и олржао сдпједећп говојс »Дапас се шпром наше миле Отаџбнпе прославља рођендан Љ. В. Краља. Даиашњпм даном свечапо улази Н>. В. Краљ у 43. годипу Свога испвота. Необичпо сам сретлл што мц сс нружилн рпјетка Ирнлика.'* да као претсједПпк Мјеопог одбора Гајрета у Тузли поводол! рођепдана Њ. В. Краља Александра I. отворим ову свечапу аклдемпју. Огварајући ову аладемпју »озарављам Вас и тоило Вам захваљујеМ' na бројном едаиву. Ваша посјета доклз je вјер- 45 �ности и љубави коју мп сви овдје, ua овоме свечаном окупу, маннфестујемо према нашем узвншоном Владару. Да одјек наше вјерности, оданостн и непоколебиве отаџбепнчке љубави према Њ. В. Краљу досппје. у Краљевске Дво- Џ Е М А Л А Г A Т ЕЛ А Л БА Ш И Ћ , претсједник Мјесног одбора Гајрета у Тузли ре у драгу нам престоЈЛт^у Београд. слободан прочитам брзојавнуl честитку коју смо данас упуг ларији Њ. Вел. Кралд: Кабинетској Канцеларијн^ Jfc. Вел. Краља Бвоград Мјесни одбор Гајрета у Тузли са својим пптомцима одржавајући свечану академију у част рођепдана Њ. Вел. Краља Александра молн. да Њ. В. Краљ Александар Т взволи поводом данашњег Свога рођевдава примпти лаше евесрдне честнтке и искрене нзразе поданнчке вјервостп. Нека живгг Љ. В. Краљ Александ^р I! Нека жвви Њ. В. Краљица Марија! Нека жпвн моћнн затптитпик Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљедник Петар! Нвка живи цио Краљевски Дом! Претсједник Гајрета у Тузлп: Џемал Телалбашлћ. Госпође ii 1‘осподо! Поводом свакога славља у нашем Краљевском Доау. na и данас, Гајретови радежици имају нарочито весељс. јер сс Гајрет већ седам годива. налазв под моћном заштитом славног нам Владалачког Дома. Његово Величанство Краљ Лложсапдар, цпјенећи велике напоре Гајретоввх радешпса око културног прндизања и нацповалног освјештења муслвмана у пншој Краљевваи,- дозволио je, да Гајрет ступи под моћну заштиту Нсговог Првијепца a пашега драгога Престолонасл.сдника. Од тога момента Гајрет je почео ранидпим кораком да i'e развија и да доппре и у пајзабитнвјс муслвманско напеље. Гајрег je сретан п пресретан што се о њему и љеговом иацвопалном и културном раду води брига пл вајмјеродаиnnjeu мјесту и што Њ. В. Краљ, норед огромнвх i војих државиичких послова, са вајвећом љубавн пратп рад Гајрета. To Његопо очипско гтарап.с дпје Гајретовим ралсницпма join jii- 46 чег пмпулоа, да свој скромнн рад развију оа још више воље и полета, и да буду иожртвовни и ревноснн помагачи Њ. В. Краљу у раду за добро народа. Историјскл. je срећа, да се je у нашем народу родио Човјек одличан војсковођа у рату, a мудар n одважал државнвк у миру, који je са својим народом и за свој народ учинио епохална дјела. Сви се добро сјећамо растрованнх времена прије 6. јаунуара п 3. октобра 1929. године, када je народно јединство и држава била угрожена. Тада се јавља поновно народни Херој са бескрајном љубави за вародве ocjehaje и његово добро, Човјек који у шфнаенијсм моменту нартвјскс заслвјепљеноств једпим херојскнм и снажиим вокретом заустави земљу, која je срљала у пропаст. У Своме манифесту. који je. тада Краљ упутио Своме народу, стоје и ове ријечи: »Моју Душу раздпрао je вапај наших народних маса радних п родољубивих, које су већ одавно назирале, да се више не може ићи путем, којвм се досада пгпло.« Te народне ваппје Он je слушао из године у годину и у прави час створио je одлуку да подметпе своја јуначка плећа под један сграховпто велик терет, који Му neke вигае допустиуи ^гаједап безбрижан чае. Због огромних жртава и херојсквх дјела која je Њ. В. Краљ Александар чпнио и чинн Своме народу, данас на Његов рођендан мора да устрепти свлном радости срце сваког и&среИог патрпоте, еа дубоком молитвом Свевишљем, да нам Га драгц Бог поживн много в много година, да сретно проведе у дјело све оне спасоноспе идеје које нам je у Овоме поторијском манифесту објавио. ......... С тога Вас ice иолим, да сви на овоме свечаном скупу из дна душе кликнемо: Да живи Њ. В. Крал. Александар I! /Да живи Њ. В. Краљица Марија! Да живи Њ. Kp. Впс. Престолонасљедник Петар, моћни 1аштитник Гајрета! Да жлви цно Владалачки Дом славне Динасгије Карађорђевика! Нови утемељач Гајрета у Коњицу Г. Ибрахим Гаврдповпћ, срески ветеринар у Коњицу уинсао се код тамопгњег Мјеепог одбора за члана утемељача Гајрета. Нови утемељачи Гајрета у Козарцу Г. Муниб Арнаутовић, кројач у Козарцу, уписао се за члана утемељача Гајрета са свотом од Дин. 500.— Свршене ученице I. Домаћинске школе у Тузли, која je отворена заузимањем Мјесног женског одбора Гајрета. Kao први резултат усијеха ове устапове био je тај, да се јавио огроман 6јк>ј ученица за други гечај Домаћинске школе. који јс отпочео са радом концсм мјесеца октобра. Огромну важност оваквих установа иарод je већ уочно п сам моли дл му се кки илп сестра прпми, док смо за први тсчај пола годнно купвли дјевојчице, да имамо потребан број,-да се може молнти Мшшстпрство да иам одобрп отваран.е ове гаколе. , Домаћннеко гаколе образоваће пајбоље и најбрже муслиманске жене н лјевојке, no iucaOana п сслима. које пису ималс прплнкс да похтђају друге школе, na од срца npenoручујемо свима лскренпм ноборнпцима панретка муслшинске жене. да порадс п na томс. да се муслиматчсс дјевојке no селима и варошицама уииеују у домаЈтнеке тколе. Упис у Домакичиу школу у Сарајеву вршн се у капцеларији друштва Гајрет, сваког дапа од S — 12 сати прије подне u од з—6 сатп послије подпе. Упи- �Г1,»ЖС Ц Ч Н » ЛО in. 0. »i. - t U n U « Ш Ц М Ш да » ■ М М Ш Г 1Д И а ф м ™>ј упич, ј,ф he mirnu дом 1 фебруАра т. г. Из Канделаријо Главног одбора Гајрета. ЈЕ Д Н А ПЛ ЕМ ЕН И ТА ГЕСТА ПРЕМА ГАЈРЕТУ Нед»втш je једап мрајевсш посједпд _ „едум ,,*,,, . . цијвиоћи гад Гајрета иа Еултдао-просјш,™ n ооцнипш « °“вс“ 0 « « W m се к о „ „ enojc ј ш ј в д и . “ ■ да he аЈрсту дшотп крга u годипа ем ке loiuiie na и,., />Lay<|ojero.ti!rli, rth е у л м и ј« 1taneT.ni.-jmh. ИуЛт.чппја V. Kaneгпнивић-Церић, Вшлшја Хаџић, Ссими Шували, Фитп*а Ц<l»uh, Мика иафирбсговиБ, Фаттша КлДић, Челебдја Кр.чичбоroBBh. Нура Хрнчић, Фатима Кадић, Фатима Мсмић, Емнна Џанкпћ, Mnna Ди-здаревић; no Дпи. 5.—: Хапма Рпзвић, Техиида ЈНувалнћ; no Днн. 4.—: Ајиша Хаџн Мулић. Земпра Tnли, Хаокија Лелнћ, Кадира Ибрпшимовић, Џума Хрустић, АЈ.пфа Церпћ, Ajnina Џапкић, Иаја' Цпфербеговић, Дсрвиша ЛхистаиовнИ; no Дпи. 3.—:' Зумра' Халановнћ, Сафета Бнш■lernili, Џума Курбогопић. Г. ШсхнЈк му.Мим, сакуппо јс 20.— С В Р Ш Е Н Е УЧЕНИ ЦЕ ДОМАЋИЧСНЕ ШКОЛЕ У Т У ЗЛ И KOJA JE ОДРЖ АН А ИНИЦИЈАТИВОМ ЖЕНСКОГ МЈЕСНОГ ОДс> ' БО РА Г А ЈР Е Т А У ТУЗЛИ дана нрије Курбан-бајрама' своту од Дин. 1.130 са зкољрм да Гајрет ту своту употреби ga© награде спроиашним пичомцима 1'ајретова мушког конвикта у Оарајеву. За случај смртп илеменитог закладатеља, његови иа^љедпици нмаду у рову од мјесец дана иплатити све join недоспјелс иброке Гајрету, који he ову своту употребити само у наведсцу сврху. 0 овоме je сачињено и судско очитовање, које je уступљено Главном одбору Гајрета. Племенити дароваоц из своје скропносги чак не дозвољава ни да се његово име јавно истиче пити да му de захваљује, што ми, наравно, морамо да иоштивало. A да ово ипак, n овако исгичемо, разлог je тај што желимо да о овом случају размисле многа имућнији муслимани. ue бн ли им срце омзкшало и не би ли се повели за овим племенитим дароватељем. Мевлуд Гајрвтових жвнсних чланица у Бос. Новом Овдашња повјеренида Гајрега гђица Тахира Цернћ, у петак, 26 т. мј., приредила je мевлуд у просторијама мептеба. Посјета je била неочекивапа. Бнло je присутно ono 150 муслимансклх жена и дјевојака. Повјереница je присугним одржала говор у коме je изнијела значај друштва Гајрета које спашава и изводн na пут нашу сиромашну дјецу и уопће na културном подизању и просвјећиваљу муслимпна у нашој држави, a потом иршсазала зиачење мевлуда. Нза тога се прешло ua учен>с мевлуда. Гостн су били почишћенн шербетом и намирисашг мирисавом водом. Одушеп.геље међу присутннма било je толико да je било жена које су дирнутс овом заједннчком манифсстадијом слоге и љубавп од. драгостп плакале. Добровол.них прилога бћло je у новцу н нарави. Прилог у новцу дароваше rbe: Зумрута М. Церић Днн. 70.—, Еиина Мемвћ Дин. 50.—, Себила Топнћ Дин. 35—, г-да Есма Муфтић Дин. 30.—, гђа Ферида Meitnh Дин. 20.—, г-це Девлета Церић Дин. 20.—, no Дпп. 10.—: Џемпла Цери. Ђула U динари. dl.— динара даровашс неке пријатељнде под ознаком Н. Н.; укупно Дин. 460,— Шећер за шербе дароваше гђе: Разија Абдагнћ 3 кг. no 2 кг Зумрута М. Церић, Фрајнфелд, Фериза Мемић, г-ца Дсвлета Церић no l ко гђе: Вдсвија Хаџић, Султанпја ЦерићКапетановић, X. Церић, Олавица Џанкић, Ђула Јусуфбеговић, Рахима Хаџи Мулић, no пола кг: Султанија X. Капетановић, Фатпма Кадић, Напла Џафербеговић, Фатима БерберовиН. Ајиша Шувалић, г. Омер Церић, Ук kp г-ца Хасиија ЈТелић. Укупно 2 0 ^ -вг. Гђа Васвпја Хаџић даровала мирисаву воду од ружида a г. Смајпл Мемпћ боду колоњске воде. Прп раду око приређиваи>а мевлуда много су помогле г-дс: Халпда Чаушевић, Фатнма К. Церић, Зипурка Капетановић, Хаснија Церић и Белебија Џанкић, на чсму им иајљепша хвала. Тако исто хвала свпма који се одпзвашс позпву п прпложише прилоге за Гајрет. Рад литерарног друштва питомаца Гајретова конвикта у Бања Луци— Приступање »Трезвеној секцији« Литерарно удруисењо дитомада овога шперната »Осман 'Бпкић*, којег су члановн сви пнтомдп, одржаје сваке суботе. за вријеме вечерље корепетиције, своје лптерарпе вечерн, ua Kojuua се држе предавања пз разннх научнпх грана, затпм дкламације- рецитадије, реферати, орнгинални радови п т. д., послпје чега се обично развије диокуспја. Тако су до сада одржапа ова предавања: »Јохан Волфганг фон Гете«, »0 животу«, »Човјек«, »0 Иви Војновићу«, »Постадак и развитак нашвх народних пјесама«, »Крпза западне културе«, »Мухамед a. с.«, »Поводом зивиге на запану иишта ново«, »Поезија рБанка Радичевића«, »0 исламу« и »0 алкохолу«. Подовом одржаног предавања »0 алкохолу«, којег je лиjeno обрадио питомац Лакнћ. на предлог управиика свп су питомци обећалн да he увпјек остати трезвењаци н да he свугдје и сваком приликом пропагирати трезвен жнвот на добро '47 �Кародо n отадбине н да ho с«л прретупитн у tpeiBeffcajKe се-кцнје, које сс налазе прп њиховим школама. • Накои тога клпцало се с одушевл.ешем трсзвенацим-* р. трезвсњаштву. i . Разни добровољни прилози ! О М ЕРДГА У Џ ВА РЛ И Ћ 'Омврага УџварлиИ, тргивац и лоојеДнш;, рођец" je у Дорвенти годкпе 18S2. из углсдне породпце Уџварлића, a дугогодишњп ■je члан Гајрстова Мјеоног одбора у Дервентп (коју .част и данас обцаша). • Иа н у рна несретпа времсиа убнтачднх иолптнчко-партпјскпх борби, када je за Гајрет раДнти, значнло — грнјеХ,' Оксрага се mije дао поколебатн у раду за Гајрет, ои je остао' досљедаи у увјсрсљу, да јс рад за Гајрст, hop6a за културно-просвјетпн u економсин nporpco муслимапа, тс' рад за пацнонално освјсттеш е. цашег заоохалог муслдмашжог .елемента. Дапле и у тсшкпи временима, Омерага Уџварлић осгаје вјераи прнјатељ Гајрета п његове идеологије. Gau без »од срца порода«, иаш je Омерага преко Гајрета пригрлно очннски мпогобројпу иашу дјечицу, међу којом je анатан број дјеце из Дервонте. ј Знадем да повређујсм урођену оћрбмност пашег Омераге износећн- ово, а.чи сматрам дажиорћу, да макар са ово иоколико редака оцртам личност једцога пожртвовног Гајретрра пријатеља, п жегов родољубпв^; за нашу најважнију кЈлтуршЈ-просвјегиу нно^иуццјуз^е да му испред н>еговИх другова и пријатеља. као п,.,^слред Гајрета зажелим дур и срехан. жпвот! ' Из Вишеграда: Г. Муратбег Чсигић, oaiik. дцректор. који je нсдовно нмспован за грлдоначелника Вншеградске општнне даровао je Гпјроту своту од Дин...1р0 .— умјссто одговора на честитке којп je добио овом iipli.nнком од многобројиих е.цојих' прпјатеља. Из Оџака: Мјесном одбору Гајрета у Оџаку дароваласу евоје нрнлогс олиједећд госнода: Др. Велимир Гојиннћ, ероски лијечник Дин. 50.— и Н. Уставдић, учитељ у Грачаници, Дпн. 10.— Из Коњица: Градска општпна у Коњицу дозначила • je Главном одбору Гајрета прнлог од Дии. 200 .— Из Тезлића: Енглеоко-Југославеиска Дестилација дрва д. д. предала je повјеренику Гајрета у Теслнћу своту од Дпн. 1.000— као свој прнлог • Из Осове : Г. Мехмед Барлов убрао je пригодрм једне свадбе прилог за Гајрот Дпн. 21.— и тод ирндиком paenpoдао 15 цнгала Гајретовог дома. Из Илијаша: Пригодом свечане дове на рођецдан-Њ". f; iV I E. Вел. Краља у џампјц у Илпјашу, срез сарајевскн. сакупљеж) je Дпн. 158.50 доиропољнос’ прилога, које дгцкжаше (-лиједећа Захвала Гајрету гоопода: Дпн. 2 u.— Мијат Кураја; npj'/inff. 10.—: С- Бурзић, Бивши ГаЈ1>отов пптомац 0>гер; X.' Татаревић, жељезA. Божић u М. И етров^ no Дин. 7.j—: Машић, М. Лазарсвић и И. Кутпи; Днн. 7 — У. Đonili;, Дан. 6 — Ш- Фсјзовић; ■иичкл чиновпик у Сл. Броду доставдо je Тлавпом одбору Гајno Дин. 5.—: 'Б. Ђеиић, Тодор Шебић, Фејзовић, А.^УдоичпЕГ рета nitcMo слиједећег. садрзцаја: »Свјестап свога дуга rtpcrni Гајрету као бпвши његов no Дин. 4.— : 'Букнћ, М. Радић,Ди. Дервпшевић; no Дин. a.-—: ■нитомац u мувллмаи, a уједпо жслсћп се одужптп рахметли М. Бајић, Ј. Mnjirh, Ннколцћ; цр Дин. 2 .—: Божић, Т. моме драгом оцу, молим Главни одбор да би изволео уписати Махунага, Милановпћ, С.ЧИешетовић, k . Суша, М. за добротвора Гајрета рлхметли Хусенна Татаревића из ЦаДин. l.—: Д. Драгичевић, Д. Бјечић. • \ зпиа, за крга hy редовно у‘ топу од 25 мјесеци уплаћпвати по' Из Дервенте: Мјесни одбор Гдјрета у Дервенти до^начио 20 динара. je Главном одбору Гај^Гета Дјн. 3.269.— п то ДшШ.ООО.— као Истовремено се претплаћујсм на дист »Гајрет« од 1. јаприлог Градске општине у Дервентн аа прошлу годпну, Дин. irj’apa 1931. г. и молим Главнп.одбор да мп ne узме за зло, 1:600.— као преостатак оД прихода Гајретова дзпа, a Дин. mio се до даиас пнеам ингде јавпо, јср сам био у школи и 669.— од члапарина. војсцп, далеко од свог родног краја. Желсћи Гајрету пуно Захвала Канцеларијв Њ. В. Краља Мјесном одбору Гајрета epehe остајем увпјеж љегов трајпн и нскреии пријатељ?. , Главнц одбор 1’ајрста лгслп, рвом бпвшсм Гајретовом пиу Илијашу ..... : . / Ha поздравни брзојав, упућен ba педавне скупштнне томцу сваку opchy и н.шредак у љеговом ддљи.см животу.. Мјесног одбора Гајрета у Илијдшу (срез Сарајево) Њ. Вел. Поздргви претсједнику и Главном одбору Гајрета Краљу, претсједнш; Мјесног одбора Гајрста, г. Хафвз Екић, Требиње: Гајретовн члаиови окуиљеии na својој главној добио je захвалу путем Министарства Унутратљих Дела. скупштипп у Ластвн изјављујућп своје прпзнате поздррвљају Главин одбор Гајрета на челу са г. Др. Авдом ХасанЗаслужено признање Мјесни одбор Гајрета у Дервенти, цијенећи дуиогодишњи беговићем. — Претсједннк Ибро Салковић, в. р. рад г. Мустафе Ибруља, шернјаоког судијс, за Гајрет, овнм му Пурачић: Са данашље главне сг.упттине Гајретове Чпсе најљепше захваљује на љеговом пожртвованом раду н жели таонице у Пурачићу поздрављамо Вас као претсједиика Главму сваку срећу и бољитак иа његовом новом службеном поло- ног одбора Гајрста са жељом да Вас Овемогући пуно годпла пожпви. Жпвнли' — Иопред скупштппе Чамџић и Јахић, в. р. жају шеријатског судије у Сарајеву. Овај Мјеснп одбор, опраштајући се са својпм бившим претсједншазм. a у задње доба вриједним одборншсом, констатује да у г. Ибруљу Дервента губи једног врспог поборнлка за национално освјештавање муслимана. П о с /е ћ у /т е ЗА МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У Дервенти: Претсједник:. Секретар: Есадбег Алибеговнћ. : ■ј Алија ХусеџииовиХ 48 Г о / р е т о в а р а м а за н ск а п р едавањ а! �Med. Univ. Dl lim specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova - г Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ŠKPMEVO SVAK I M U SLIM AN TREBA OA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret” Narudžbe: <§> Tvornica cigarpapira S. D. ALKflLflJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ašujte u „GfllHETU” Р© $Т £ ш т а м п а р и за : ИЗРАЋУ1Е НА7БОЉЕ CBE ШТАИПАРСКЕ ПОСЛОВЕ УЈ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОЈЕВП СТЕРЕОТНПНЈА POTAUHOHH СТРОЈ c im k o g r a f ij a : IZBAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA �MaŠleiia općine grada Sarajeva Trgovačka Banko d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 & C\ C ° Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000*у Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovolinije kamate. ( Dr. Omer Bahtijarević 1 dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000H j^|јјјјјЈI Prima u l o š k e na štednju, vrši kšiUllll znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p oslije podne . Interurban te le fo n i broj 60S, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ( u Aleksandrovoi ulici br. 45 B a n k a G a jre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i tnostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e8a00d0558c4aa9733589d8c887a550e.pdf 76c2ea349448aa348aac9ad640123a2d PDF Text Text С А Д Р Ж A J: Џевад Сулејманпашић: Задаћ.! Гајрети v иародио.ј иривреди Проф. Вехбија Имамовић: Кочнице Проф. Шефиија Бубић: Слободна Tpivnima н ааштнта у.липте КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић: Јесен н i-eFaMfftj у жив<»ту Омера' Танл Месуд Јамаковић: Под пенџ**роч Мустафа X . Грабчановић: ЈСањпреље Мустафа Мулалић: Због евлада П О П УЛ А Р Н А С Т Р А Н А Бадић Сулејман, учитељ: Примјер у одгоју Хамдија Мулик: Кажо Омер цроовећује народ Марија Трахтова: Одјећа иаук Л • r r s ,- / ‘ С. Фируз Муфтик: Кратак преглсд ujn-.in шериатског иравц ПР И В РЕД А I Мехмедалија Фазлагић, дипл. агр.; Наука о иоћарству ПОДЛИ СТАК Мунир Шахиновић Екремов: Авдо »Јаручица Назиф Ресуловић: Утјеха Севдалинке: Лакишпћа Злата. Are Capu janje. .АлиОеговица ГА ЈР Е Т О В ГЛАСНИ К Гајрвтова предавања: UrpoMdii уоајех Гајретовнх иридашш.а. Глаг сови na Автовца. ira Маглаја, из Модрнча. лз Старог Мајдано. нз Kopaju, нз Гор. ЗенлЈке. Лз Орашја, Успјех Гајретових предавањз у Бпјељипн. Мјссни одбор Гајрета у Впшсграду. Мјссно одбор Гајрета у Стоцу. .УпуCTBii за одржавање Гајретовпх иредаваља. Рад на даљњем проширењу Гајретове организације: Жнва Гајретова акција у народу, Рад Мјеспог одбора у Фојпицп. Оснивањс Mjocuor одбора у Которском. Коистнтунс.1и>е Мјесног одбора у Бос. Кобашу, Рад Мјесног одбора у Тузлп, Рад Мјсоног одбора у Градишци. Пзванредна главна скупштина Мјесног одбора у Плевљу; Новопменованп повјереницн Гајрота у: Домановпћима. у Бродареву, у Коморану. у Хпслрџику. у Бијелом Пољу. Остале Гајретове вијести: Сијело Жекског мјесног одбора у Тузли Даљњи Гајретови течајеви за непнсмене: у Кули Фазлагнћа. у Брода реву, у Поджепљу, у Корају; Добровољии. прнлози: пз Тузле, из Сребре ника, нз Штнпа, из Гацка. из Приједора. из Сребренице, из Вуковара из Сјенице; Дал>њи упис утемељача Гајрета: из Жепча, пз Тур. Јањара из Тузле, из Рогатнце, нз Сарајева; Иосјета муслимана Шумадијп под водством Гајрета, Премјештај Гајретовнх раднпка из Дервенте, Позлрална депеша претседннку Гајрета. Б И Љ ЕШ К Е: »Просветно културно друштво« у Новом Селу Струмнчком. Мерхум Мухамед Захировић. 1 ФЕБРУАР САРАЈЕВО 1931 БРОЈ 3 И з д а је Г л а в и и о д б о р Г а Јр е т а у С а р а је в у — У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о \ �Oglašujfe u listu GAJRET »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju riitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o. jp-u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U red o v n i č a s o v i od 8-12 i o d 2 i p o d o 6 ča so v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti daje u kulturne i p rosvjetn e svrhe. ГАЈРЕТ, лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Бапи добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Појединв број стојн 5 дивара. Директор Х а м и д Н ук и + н Уредник Х а м за Х умо Власннк друпггво „Гајрет". — Главни и одговории уредник: Хамза Хумо. — За штампарнју „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈР C a p a fe n o , 1 ф е б р у а р а 1931 ^ БРО Ј 3 Уређу/е Х а м з а Х у м о Џевад Сулејманпашић За да Ћ е Гајрета у н а р о д н о ј п р и в р е д и У целом свету глада jcunca кри§а у народним привредама. Узроци, појаве и послдцице те кризе које Гајрету са његовом разгранатом снажном организацијом стоје на расположењу за тај посао, с у л ш ш и и г р у М Ј И раУНОЈЈрОНС, B ell Д рсМ а ф о р м и фИбиће говора у овом чланку. нансиокога, економскога, културнога и политичкогдг Интрнационализовање националних привреда стања појединих држ ава и нароДа. К р р а Ј е негде захваћа све шири терен и улази у све већи број тежа негде лакш а, негде њ енћ узроди леже прете- грана материјалнога продуцирања. Међународне жно у границама соистаене државе a негде су upe- трговачке конвенције и уговори гомилају се из дана ш ли из других држ ава^ Истражити тачно све те у дан. Главни артикли који се највише троше на узроке и поставити их на ираво место у једној целом свету, например жито, гвожђе, угљен и превољно исцриној слици светске економске кризе, да рађевино петролеја, налазе се под пуном коптролом би се, онда, могле иронаћи и ираве методе за њено интсрпациопалних група. Наш иарод то засада отстрањивање, ствар je врло компликована н о то- oceha најосетљивије у ценама аг|>а.рних продуката. ме се данас скоро у свим цивилизованим државама Сада се наш а јавност трговачка оваки дан брине из дан а у дан воде хитне и често дута врло жучне за цене житарица на чикашкој бурзи. Од аграрних продуката. у главном, живи наш народ и држава. и разрожне дискусијс између најкрупнијих и најTa плућа народнога привреднога орг&низма не позванијих личности у тим питањима. Према томе, не може ни бити намера овога чланка да, испиту- дишу више посве слободно: Количину ваздуха им јући задаће Гајрета у народлој привреди, најпре великим делом одређује страни свет. Аграрне конференције источних европских држ ава у Букуиспита, како би то требало ради потпуности, с в е узроке наше привредне кризе која je у многоме ве- решту, Варшави, Београду и Прагу потврђују то, и зана са општом светском кризом. З а тај посао не на тим конферендијама наша држ ава хоћс да порасполажем нити стручном квалификацијом нити стигне у главном тај циљ д а овај ваздух буде што потребним статистичким материјалом. Међутим, и je могуће веће и сталније количине. Коллко ће се лаику који прати макар и површно и издалека пи- у томе успети, не може се данас предвиђети са нисањ а светских и наших стручњака као и преду- каквом сигурношћу, јер још увек стоји no страни зете или намераване мере разних држ ава против велика непознаница у економском погледу, Совјетска Русија, која je дал а свету већ сувише много те кризе, указују се неке појаве које су заједничке неугодних изненађења. У односима сњ ом свет још свуда и које се зато могу узети као исправно утврђене те бити издвојене и примењене н а наше при- није нашао одређенога и јаснога правца. Техничко усавршаваљс материјалне продук- лике. 0 тим општим, лако уочљивим и заједничким ције и стално олакшавање преноса у најдаље краузроцима и појавама те кризе у нашој народној привреди и о начинима кажо би се оне могле пре- јеве, иде такође међу узроке кризе, према којима дуореоти или отклонити, односно барем припре- смо ми засада најнемоћнији, јер смо и у једноме мати њихово отклањање, у вези са могућностима и у другоме јако заостали. Стога ће интернацио- 4Q �иас самнх, држ аве и народа, Краљ вској ВЛад1Г треба иуно Ј>азумевање љеиих мера и најпожртво. ванија еаради.а народа. Овдо могу узгред д а ciioмснем д а сс тек у ово доба теш ке кризе, када је одчучност, енергија, смишљеност, једнодуш ност и брзина у извођењу иредузетих м сра потребпија више него ншта друго, може најбољо оценити благодат коју уживамо што нас но теЈХУги нш сакав нар. ламонат у коме се, с јс д н е сртане, треба,чо но вишс годнна за о/кивљењс и каквог безначанијег закона, a с друге стране, доморализовало и а ^ д партијоким лудилом. Гамо та велика пјмјдност што je имамо нрсд осталим светом, што имамо једну ничим нес м т н у енергичну, мудру и д алековидну владу, омогућава нам да rf поред великих недостатака у културном и техничком стању народа осећамо ту евстоку привредну кризу сразмерно лаасше него мlitre државе које у гом погледу предњаче свету. Ha и иа io>ie иољу се од G. јан у ар а прош ле године много учинило. Од тога д ан а до данас je у држави са^рађено и нројектовано више цеста и подигнуто више народних основних ш кола него у целом период^у несрећном државном нериоду пре тога датума. Д а ће се на томе иуту и даље наставити најбржим и најенергичнијим темпом, јам чи нам Краљевска Влада која нам je д ал а јавних д о каза о Ciiujuj uiioanaju д а у свегскоЈ иривреној угахшици 2. Н ајш ира и најдубљ а копцентрација свих iiajuojbe нролази ona држ ава у којој, к а д су осгали грана м атријал^е производње истине у вези омо- услови исти, ж иви најиросвећенији и технички гућена потпуна контрола; [ h i l U U L f c l најбоље опремљени народ. Сада не можемо да уиитамо ш та у овим тим 3. Смањивањ е трош кова производње стварањем држ авних или концесионирапих новчаних за- паиорима и иословима Краљевске Владе и народа вода за кредитирањ е производње са што мањом може д а учини Гајрет. Д иректао и материјално — нрилично мало, али индиректно и морално, радом кредитном каматном стопом; који je неопходан као предуслов за пун успех тих 4. Д иректна продаја, са што мање посреднжка послова Краљевске Владе и народа, — прилично између продуцента и протрош ача. У ту сврху хитно много, сразмерно своме делокругу. организовање сваковрсног поралелло и споразумно Гајретов просветни рад и успеси тога рад а су функционирајућег задругарства и в-злики. To им мора свако д а п ризна и д а цени 5. Смањивање пореза н а народ и п л аћ а држав- тај рад. И такав рад, у првом реду помагање школш ш службеницима. ске и занатске младежи и апалфабетски течајеви, И наш а д р ж ав а чш ш велике напоре за убла- треба д а и надаље остане његовом главном задаћом. ж авањ е привредне кризе. Иоред споменутих аграр- Нривредни Гајретов рад, директан и материјалан, них конференција, н а којима наш и представници засада je мален и врло тешко може д а буде већи. имају за задаћу, као што рекох, д а иокуш ају отстра- Али ту треба нарочито истаћи д а немају право они нити оне тако теш ке и одлучне вањ ске узроке наше који стоје на томе становишту д а се духовно приаграрне кризе, основана je пре две године Приви- премање народа за бољи привредни рад може легована аграрна банка, ф аворизира се и форсира врш ити само досадањим начином Гајретовог npoсветнога рада. Н е м о р а ч о в е к б и т и н и с м е н развитак задругарства, чине се олакш ице народу у илаћањ у пореза, ириређују се аграрнс изложбе, a д а и и а к м о ж е р а з у м е т и и к о р и с т и т п с с паметним предавањима. Гајрет оснивају течајеви за рационалну савремену пољопревреду и т. д. Ти напори п о казују већ лепих т р е б а д а о с н у ј е с в о ј е н а р о д н е ш к о л е успеха, али то je све врло м али део онога што се у м е с т у с в а к е с в о ј е о р г а н и з а ц и ј е , н а т а ј н а ч и н што he се с в а ки х о сам д а н а има безусловно још д а учини. Д а би се дошло до успешнога краја, у колико je то овисно само од n a п о д е с н о м м е с т у п р о ч и т а т и к о р и с н а нални упливи на нап1у иародну привреду битп више н а штету него од користи свв дотле док се у томе не изједпачимо са стањем оних држ ава које продуцирају житарице. To двоје, дакле, интернационализовањо и технпчко и комуникационо усаврш авањ е имало je за носледицу најпре трговачко окупирање свакога продајнога тржиш та на целој земаљској кугли, затим нревелику производњу и, опда, падањ е цена, ограничавање продукције, отпуштање радника, незаиосленост и велико осиромашење радшгчкога и тсжачкога свста, Услед тога порасле су у многим иидустрноки ианредпим државама, например Енглеској u Немачкој, ш д ац и за разн а социјална осигурања n a рачун државе, што je опет знатно увећало буџетске пасиве. У жалосном контрасту с ти м е стоји н а другој страни нан редак оних индустрија које служ е готово искључиво луксузу, на иример филм а и радиоапарата, што такође директно и индирекгно нооштрава скономску крузу. Индиректно тиме што слабц духовне и етичке квалитете филмске, јер уж ивањ е луксуза такве врсти ум ањ ује и радну и ум ну снагу, храни похлепу за новцем и онеспособљава за приношење ж ртви добра људске зајбднице. Мере које се предлаж у за отклањ ање неких од тих зал а биле би овр: . 1. Ш тедња; 60 �Нредавања ira то онштс групе, кад- бн Оила добро обрађена n с л>убављу написана, тако да их свако рзум-з, сигурно би отворила јако интересовање за иредавања из специјалне груие која би могли израдити стручњаци. Главни услов за усиех тих предавања лежи у ооавезпосш њиховог иосепиваља. Ta ои обавезност оила сигурно проведива, с обзиром на велики морални дроош ж к о ј и 1'ајретов р ад и резултати тога рада уж ивају код нашег света. Њ ом би се савладала она опасна индиферентност широких народнпх слојева, a нарочито сељачких, често пута врло оправдана, прсма свому ономе што им »учени« љ уди имају д а каж у као њихови учитељи и доМатеријал за предавање би се могао поделити брожолитељи. Иотпуном изградњом и успехом тих у две групе: у општу и специјалну. Општа група би предавања no њиховој квалитети постигли би се имала за задаћу иобудити вољу и интересовање, неоцсњиво добри резултати у сваком погледу. Поверу и поуздање у предавача и у корист предаред извршене духовне и моралнс припреме народа вања. Затим би она тробала много полагати на то за напреднк иривредни рад, већ сама та чињенида д а се код нашег народа, нарочито код муслимала, д а ojt^ce nap стотина иредавача сваких осам дана појачава све више смисао за националну заједни ц у, састајало оа народом н а једном добронамерпом свих Срба, Хрвата и Словенаца н-љубав за^општо нослу, значила би један ж иви народни иокрет унадобро те заједнице, н а тај& ачи н што ' б и с с нракпред, из кога би се у оваком случају морале иотично доказивало да je привроднн иртсрсс и поје- кристализовати само добре отвари. динца најбоље заштићен у напретпу опште наСасвим исцриан доказ за велику хитност породне привреде. Ta би група, ме£у осталиу, обутребе тих предавања могао би се дати само тиме хватила например ове теме: či> Ш та жели Гајрет што би се ушло у опширнији нацрт сваког тога постићи својим предавањима, 2. Положај појединца споменутога предавања напосе. Овим члашсом сам у општој народној привре^цној заједнци, 3. Сељак мислио и желео д а дока-жем iy хитност бацајући као главни привредни фактор у држави, 4. За- кратак поглед на светску економску кризу која и другарство и банкарогво, 5. Занатство према ин-iJ нас захваћа и чије решавање се no целом свету — дустрији, 5. Аграрна производња $ цивилизованим у Јуж ној Америци су због тога биле четири реводржавама, 6. Производња и цена производа. луције са промјеном владе — узима као животно 7. Удруживање капитала, 8. Ш тедња као темељ питање овакога народа. Moje je чврсто уверење да свако привреде, 9. Х игијена (више предавања) итд. je хитност тога посла и за нас животно питање. и !• а з у м Jb U в a it p e д a в a њ a, к n j a h e ir зp a д и т и Г л a в нu од бо р Г a ј р ст a и к ој a т р е б а о б а в е з н о д a п о х а ђ а ј у с в и њ ег о в и ч л a u о в и. Од колике су важности та iipeдавања, види се већ и no данашњим преким~потребама народа за најпрм итивш фм просветом, али њихова важност искаче ираво нред очи тек онда када w дадс јсдан макар и иовршан проглед материјала за иредавање и ка д се тај материјал оцсни no његовој неопходности баш за оно припремно духовно оопособљавање народа у оветској приврздној утакмици у коју he он — хтео не хтео — морати свс дубљо залазити. Ve Obija Imamović, profesor K o č n ic e Ко pročita naslov ovoga članka, mogao bi na prvi mah pomisliti da se ovde radi o željezničkim kočnica­ ma, koje nalazimo po vozovima i koje služe za zaustav­ ljanje. Međutim daleko sam od toga, a to mi ne spada ni u struku, nego mi je ovde namera da progovorim o jednoj drugoj vrsti kočnica sa kojima se susretne svaki onaj, koji je ma šta preduzimao da radi korisno i dobro. Tih kočnica ima svako mesto i što je markantno, sve one imaju i iste osobine. Svi se odlikuju tim da sami nisu u životu ništa radili ni uradili, da su u principu protiv svakog korisnog i naprednog rada, a što je naj­ gore, oni se ne zadržavaju ni na tome, nego smatraju svojom prvom dužnošću da koliko mogu i ne mogu koče i ometaju svaku korisnu akciju. Kada čovek naiđe na nekog neukog seljaka, ili na nepismenog građanina, koji u svojim starijim godinama nije sposoban da pojmi vreme u kome živi i sve nje­ gove potrebe, pa je stoga nepristupačan svakoj na­ prednoj akciji, to još može nekako da i razumi oprav­ da. Ali ako ti na put stane onaj koji je prvi pozvan da te pomogne u radu za opšite dobro, ako ti koči rad onaj koji bi ti bio i morao biti prvi saradnik, ako ometa svaki korisan posao onaj koji hoće svakom prilikom da dokaže da se lupne šakom u prsa kako on gori od želje za islamskim dobrom i napretkom, to onda nikako ne možeš da razumeš i ne nalaziš prosto nikakva raz­ loga tome njegovu držanju, pa se samo iščuđavaš kako ni veliki svetski rat ni današnji savremeni život sa svo­ 51 �jim zahtevima i potrebama nije bio u stanju da ргоmeui te ljude i njihova naziranja. U našem radu u Mostaru, n a žalost nama oko Gajreta ne stoji na putu možda konzervativna čaršija, jer mi je hvala Bogu i nemamo. Naš svaki građanin bez razlike svestan je važnosti blagotvornog delovanja na­ šeg Gajreta i svaki potpuno ispravno shvata savremene potrebe života i oseća nužnost koracanja sa vre­ menom. Mi u svom radu nailazimo na nerazuiaevanje kod izvesnog dela naše ilmije, koja do danas ni jednom ne stade s nama u red i ako je nekoliko puta pozivana i imala prilike da to učini, nego je čak u svakoj prilici dala nam jasno razumeti da neće s nama. Za ovu trvdnju neka mi bude dozvoljeno da nave­ dem dva krupna momenta iz našeg rada na zbliženju sa tim delom ilmije. Pred skoro godinu dana, pozvali smo i zamolili jednog našeg alima, da po svom položaju sa­ zove jednu konferencju svih imama i veroučitelja. Za­ daća ove konferencije bi bila da proventilira sva tako rekuć viseća pitanja muslimana u ovim krajevima. Pr-^ venstveno bi se bavila pitanjem zadrugarstva, pitanjem škola u. pojedimjn selima, pitanjem nepismenosti, higi­ jenskim prilikama i svjm-,drugim, koja tangiraju musli­ mane. Dakle, na dnevnom redu su bile stv a ri,o p rav o koje spadaju u dužnost toga alima da on o njima vodi računa. I kad srnd'gS zamolili da on sazove tu kon­ ferenciju i kad smo mu rekli da naši ljudi imaju već i spremljene referate po svim ovim pitanjima, on nam odgovara crno "na belom — dakle pismeno — ništa ma­ nje, nego da nema vrem ena za te stvari. Drugo. Gajret u M ostaru već godinama muku muči sa pitanjem podesnih prostorija u kojima bi mogao skoncentrisati sav svoj rad u svim pravcima. Konačno je došao na ideju, da zamoli jednu muslimansku auto­ nomnu instituciju, da mu ona ustupi jednu praznu salu koju ne upotrebljava u jednoj od svojih brojnih zgrada. Pošto se ta prostorija nalazi u prilično ruiniranom sta­ nju, to se Gajret obvezao da će je na svoj račun ure­ diti i električno svetio uvesti. Isto tako naročito je u molbi istakao da će u svako doba salu na zahtev vla­ snika isprazniti. Sala bi imala biti centar svih kultur­ nih akcija Gajreta u našem gradu. Pošto nije bilo ni­ kakva razloga da se ova molba odbije, niko nije ni po­ sumnjao da će ona biti nepovoljno rešena. Međutim mesec i všie je prošlo, a rešenje ne stiže. Konačno Gajret šalje svoje delegate da traže rešeoic. Gospodin koji je na čelu te ustanove — jedan uvaženi alim i viši državni činovnik — odgovara delegatima: »Rešenje ćete dobiti pismeno, ali Vam moram reći unapred, da je ono nega­ tivno, jer je ispod dostojanstva zgradi u kojoj se uči i vjeronauk da se u nju useli Vaše tam buraško društvo«. Dakle Gajret je za tog gospodina tam buraško društvo! Na ovom mestu bih trebao d a završim i da metnem tačku, jer držim da nikom živu ne bi trebao ništa više reći. Ali koristeći dobrotu redakcije nastaviću da iz­ nesem samo još jedan fakat, koji je u tesnoj vezi sa ovim. Hoću naime da na ovom mestu i sa gornjim argumentima dam odgovor svim a onim, koji su pred kratko vreme na dugo i široko tretirari pitanje saradnje svetotvne inteligencije sa ilmijom i koji su bacali krivicu na intelegenciju, kao d a ona ne želi zajednički r^d. Ja sada ovde kažem da je taj rad pokušavan si­ gurno i u drugim mestima, ali sam isto tako siguran da je ovako kao kod nas i prošao. Sledi dakle da smo mi ^va sveta i badava su svi pokušaji. Ovo naročito vredi za naš rad za Gajret. ne uračunavajući ovde one časne iznimke, naročito među mlađom ilmijom, kojih se hvala Bogu opet nađe. Pri koncu bih zamolio gospodu naše alime, da mi sa stanovišta Islama obrazlože šta bi to bilo štetno po Islam, da mi u mektebskoj zgradi držimo analfabetske tečajeve, ili da skupimo muslimansko ženskinje i da im držimo predavanje na pr. da nije emancipacija odre­ zati kosu, obući šešir, pa ići po plesovima i lokalima, pa čak možda i piti, nego da je emancipacija naučiti čitati i pisati, čitati lepe i korisne knjige, naučiti ručne radove, biti skroman i čedan, osposobiti se za privre­ đivanje i na taj način olakšati svome ocu, bratu ili mužu da lakše podnese ove i onako teške dane ekonomskog žiovta. Neka nam gospoda dokažu da je Islam jedna takva vera čijem ugledu i dostojanstvu škodi ovaj i ovakav rad, pa da bar povučemo konsekvence. Mi smo mislili da bi nam oni kao dobri poznavaoci Islama, u ovu svrhu dozvolili čak i džamije, jer pret­ postavljamo da im nije nepoznato kakvu su ulogu imale džamije u istoriji kod najkulturnijih islamskih naroda. Ali i pored svega toga mi nećemo klonuti, nego ćemo udvostručiti svoje napore, da ćemo uspeti da sve kočnice, pa bile one i od željeza maknemo i pregazimo, jer s nama je vreme. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? �Шефкија Бубић, проф. С л о б о д н а тргоЂипа и заштита у о п и г ге Финансијске прилике у д оба меркантилизма Овакав трговачки развитак западно-европских народа имао je за последицу стварање новчане привреде у свим земљама где год су продирали трговци. Место трампе јављ а се куповина и про'даја помоћу златног и сребреног новца, тако да су н. пр. Португалци наплаћивали штоф Африканцима у дукатима. Продирање новца повлачи за собом стварање кредитне привреде која већ одмах у почетку наступа у организованом облику, у разним кредитним установама. Оснива се године 1609. »Амстердамска Банка«, године 1619. »Хамбуршка Банка« a године 1694. »Енглеска Банка«. У ову новчану привреду увлачи држ ава своје филансије. Т ада су државе биле већ дентралистички уређене у којима je владалац саломио моћ феудалне господе, a појављује с ^ ј ф Ц општа држ авн а власт, са својим чиновницима, регуларном војском, сталним у новду израженим порезима, својим кредитом, и организованбм финансијском администрацијом. Д рж ава преузима из надлежности феудалног племства војну, судску и полицијску службу, a добија затим нове просветне, привредне и социјалне задатке. Све je то умножавало држ авне издатке и силило државу на изналажење нових врела прихода. Д рж ава треба новаца и опет новада. Карло V., који je у ово доба владао Ш панијом, гледао je да унесе у земљу што>више злат -1 и сребра из америчких рудника, што je сглочетка репрезентирало Ш ланију као набогатију земљу. С тим у вези све нације почињу увиђати да je такво богатство везано за велике количине злата и сребра. Овакво схваћањ е богатства, сталан дораст држ авде потребе за новцем, огроман развитак Ban­ čite трговине, — све je то изазвало тадање државе д а домоћу свога ауторитета загарантују народу добру привреду ,која ће онда и држ ави донети добре финансије. Д рж ава присваја себи неограничедо драво интервенције у све, и најситније гране социјалног живота. Ствара се тако зван а полиц и јска држава, која себи присваја право интервенције у све гране лривредне радиности и која себи ставља у дужност д а потпомаже развитак земаљске радиности, и да у интересу исте употреби своју и ф ипансијску и политичку снагу. Ово су главне лрилике које су имале пресудан утицај на стварање меркантилног система, 4) Политичко-економска начела Меркантилизам je наследио идеје и начела претходног градског система, заводећи нова политичко-економска схваћања, која су одговарала духу тадање трговине. Феудални господар поставлш монарх, суверен савремене државе, наставио je ону исту политику, која je вођена у средњевековним градовима. Како je главна брига била монарху да се брине око исхране градова, то je и у модерној држави остала његова дужност. Ова je политика исхране иш ла за тим д а градове снабде са нужллм животним намирницама, као н. пр. житом, стоком, и т. д. У туЈзе сврху гледало довући што веће количине хране џ вароши, a да би се то достигло з.гбрашгвао се извоз намлрлида из области, наређлвало -се продуцентлма д а своје производе дотерују једино на пијаде, a н а овима се опст давала предност конзумептима и домаћим трговдима. За случај неродиде трпано je жито у варошке хамбаре и т. д., у главном и у модерној je држави.преовла-. давало схваћање д а се з а економске прилике народа мола старати сам монарх. У Ш панији сусрећемо кроз 14. и 15. столеће забране извоза хране са стране кратвева. У Француској се у отшоланпама Ф иллпа ГУ. забратвује извоз, a Hapehvje прегледаватве лијада. У 16. веку могло се извести жлто из Франлуске једило путем извозлида, a већ тапифа од године 1614. садржаје даршту на извоз жита. У 17. и 18. веку су ови пролиси још строжији. Земљолалдттаи не смеју жито випте од 2 год. ллжати у хамбару; градови се морају олскрбити за лајмање три године; трговли не смеју куповати жлто у градској околлни од 2 миље. a око Париза од 7—8 миља. У Енглеској се CTaoaiv краљеви ло лаводној пвлвледл од Хетштгка ТТТ. Б овле лаллавтткто в а ствога огватптчв^а твговлтте са жттвотвттлт тгамш>нипама. Од лоба Е.дттвабете долазд до комлвомттса изmpItv глалсктгх конзуметтата и сељачких ллодтпената. забпане се ублаж ују з а . времена оладаља цена житу. Из овога се ствара политичко-економско лачело, д а економски субјекти имају п р а в а на. п р о и з в о д њ у и т р г о в и н у у к о л и к о их за то монарх овласти, намећући им уједно извесне дужности: с в а к а е к о н о м с к а д е л а т л о с т м о р а б и т и п р и в л л е г о в а н а . З а ове птжвллегије моради су гра^ани делити своје. западе са монархом, који je за новцем био све похлепнији у колико су расле потребе модерне државе. 53 �Монарх je још долазио до новца путем пореза и зајмова. У ту сврху гледало се д а новца остане што више у земљи. К о л и к о з л а т а и с р е б p a — т о л и к о и д р ж а в е . Једно без другог није ишто. Са новцем јс требало привреду тако организовати, да никакви ратови и блокаде не могу д а спрече подмирење свију обичних земаљоких imтреба. Тиме je већ настала новчана политика модерних држава. Д рж авна похлепа за новцем била je основ свима меркантилистичким политачарима, меркантилистичкој теорији и меркантилистичкој пракси. У колико се каспије ово начсло мењало, то су била само р азн а схваћањ а око начи н а како ћс се новац најлакш с прибавити. У Енглеској сусрећемо у i 7 столећу теоријске сукобе изм еђу »бијониста« који стајаху на становиш ту директпог у ти ц аја н а довоз и одвоз драгог метала, и м еркантилиста, који бијаху за индиректно регулисањ е путем трговинске билансе. У задњим годинама Ш ту ар та победило je оно мишљење које je било за повећањ е количине метала путем индустријског развитка. (Наставиће се.) КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџи-ћ Ј е с е н и и cjetkaif*c у ж и в о т у О м ер а Т а њ а Д вије године послије него што je д олазио да мири устале и непокорљ иве Калиће, Шемси nama je ненадно опет дош аб у Аково. Te године дош ао je рано с јесени (чим, су се почели жњети кукурузи) са ш еснајест табора аскера и п рош ао за rpaницу да угуши надирањ е Црногораца који су наваљивали од Таре ка граници и да казни рају што не брани Црногорцим а да пропадају] fc ову страну. Б и о je мрк, таман и ћутљив, љут на рају. У очима му п одрхтавало нешта дрска, и осветљива. Овај обичан сељак који je ради тога, јер je био близу Арнаутлуку, a био je родом из крај Ронсаја, Бишевац, добио je без ш коле и заслуга титулу и чин паше у војсци и ради тога напињ ао се д а покаж е пред народом сву своју снагу и уздрж љ ивост у теш ком послу ш то му га je султан повјерио. n o ­ ćenje je био дирек султан Хамиду ко no један. Био му поуздан као свој човјек у свима султановим тајним и јавним потребама. Висок, планинац, очију натмурених из којих сија ж удњ а за славом и осветом, улијевао je својом појваом страх и поштивање. Обијесни, лукави, ш еретли Калићи, и други Колашинци, бојали се њ ега као сабље под грлом. Ни поглед му нијесу могли издрж ати, a не протусловити му. Б и о je он страх за њ ихове несмирене нарави и чудне појм ове о султану и суду. И оне године, када je отиш ао да их стишава, мрко их je погледивао и савјетовао да буду мирни и снисходљиви, покорни султану и суду, na ће њиховим жељ ама бити удовољено. Говорио им с прва очински, меко и вјеш то, a послије када их je потчинио, излио je сву јарост на њих. П овезао их у ланце и свео у касабу. Ишли су високи, покуњени, спори у ходу, a около њих и за њима били су аскери кор- 54 дунаши. Поредани, обучени у бијеле и црне сукнене хаљине, корачали су, a очи им некам о зверасто, потуљено и са осветом сјале и погледавале касаблије и аскере кордунаш е о ко њ их. Би ли су гњевни на касаблије ш то су Шемси паш у довели и на аскере, ш то их спроводе. И у том е сопственом е стиду пред самим собом, пред свим о ко њ их и у њима што се догађа, они су приж ељ кивали само једно, да побјегну, д а се дохвате горе и х ајд у ч и је na n o ­ š n j e нека Шемси nam a Биш евац пош аљ е на њих и сто табора аскера, они ће мирно све т о сачекати и супротставити се то ј гомили љ уди, ш то je робски покорна лукавоме Биш евцу. Чинило им се тако. A двије године иза тога, када Ц рногорци запосједош е утврђењ а на граници, почеш е опсиједати села и примицати се касаби они д ругчи је помислише. Страх пред нечим страш нијим о д онога што се прије двије године д о го д и л о и брига за своју ситну и незаш тићену чељ ад, малољ етне, остареле, за женама, сестрама, браћом, м ајкам а и другима својама, прекиде сву срџбу на Ш емси пашу. Тако они брзо, и од једанпут изгубиш е борбеност и одлучност на све м огуће обрте и начине K o ­ je су замишљ али само, да се супротставе и даду крвави отпор сиједоме паши. П ромијениш е се они, промијени се касаба, a највиш е Омер Тањ о. Он те јесени, као и првих постаде ћутљив, жалостан, увучен у себе и неки њему, само њему познати свијет. И те јесени ни једне ноћи не усни сан као луђи и ж иве сатвори. Простењ а, п росањ а сан, теж ак јесењи, пун уж аса и страве. Таман д а заспи, a сабља му сину пред очима, он се преплаш и, прокричи се и пробуди. Види све je као прије. Соба, сама, пуста, тихана. И он сам, самцат, тужан, увучен у себе. И све тихано, туж но несвјесно. Лесен у �башчама, јесен у гранама, јесен у њ еговој соби и души ш еговој, јесен у цијелом Омеру Тању. Заболи га та јесења туга и он зажели смирење бар у сну. Опет сањари, a сабља му се у сјају пред очима сија и савија, превија и бљешти у ломљењу и вијању. Омер послие види у сну како му оца воде на стратиште, црвени се на вису горе више граничних ханова као маков цвијет његов фес, a Омер слути на крв и бојеви му у глави прођу свјежи, као што му их je д јед безброј пута препричавао у дјетињству. Послије Шемси паша дојахује, вија се под њим коњ , као под сламком, лако му и поскакује a Шемси паша га плаши и пријети му. Убићу и тебе као оца ти. Он није слушао султана na ни ти. Стићи ће те очева судбина, зато, почуј ме, о почуј ме Омере Тањо! Све тако ноћу снијева, a дањ у распреда снове. Кад границом проломи топ и јаук од чељади пређе на ову страну, у њему се нешта тешко, гломазно, a тужно стропошта. Оћута он то и поблијеђе. Зажали за прошлим данима и јесен му пролазаш е са тешким мислима у глави. Јесен je била родна, топла и суха, без киша. a пуни се касаба КолашинЦима. Доважано je жито, сијено, поврће и воће. Ситне ^ кјрупне сељачке ствари. Дојављивана стока, овце, козе, говеда, коњи, све се то слегло у касабу и касаба je урнеберно врела од тог придоласка сви^ета: људи, жена, дјеце, рањеника, болесника и онемоћалих старих жена. Дош ли су дани прибојавања да ће све проћи, читлуци, њиве, куће, цијело имаће, a врх свега главе људске. Зато ова јесен и није била као прошле јесени у касаби. Замуча јесен, завали се нека туга у странама и бол закорачи свуда. A прве јесени долазиле би као радости и освјежења од љета, спарине, послова и општих брига. Замирисали би сокаци од сијена рано покош еног још зеленог, у колима што се проносило, друга би кола зацичала под теретом жита, запуцале би под ногама пролазника шпице од разнога воћа, дјеца би узврискала трчећи за колима, дјевојке би закликтале, зарадовале се, осјетиле радост живота и снагу миловања и јесен би зацаревала нашом касабом. Запјевале би дјевојке пјесме о јесени, о сјетви и жетви кукуруза, о брању и роду воћа, о ашиковању, женидбама и удадбама и младост би још подмлађена уш ла у њ их као радост и занос за живљењем. Тада би уздахнуо само Омер Тањ о. Уздахнуо теш ко и заплакао се. Заж алио би за прошлим љетним данима као за својим познаницима, за својим помрлим оцем и мајком, за онима на чија имена и сјенке у сјећањ у, уживоту сјетно и појмљ иво зажалимо што нијесу међу живима. Тако би заж алио за љетним данима проведеним у пијеску крај ријеке у сунчању, када се тијело испарава и постаје покретније, глађе, смоластије и еластичније. Јаче за похотом и уживањем. Распаре се еви дамари, окрућа снага, младост се појави у различитим жељама и Омер би тада хтио д а то кључање крви и младост угаси. Скакао би у ријеку, ронио, послије прескакао с крш а на крш и у сунчана љета радост му се поновно разлила свуда, у њему, изван њега, no води, треперела понад воде и налазила одуш ка у пјесми. Лијепо ти je рано уранити ђе бећари пију амберију, амберију и љуту ракију хеј, Зарф о, хеј! Момци би прихватили пјесму и уздигли je. Лим би био ријека што гаси разуздале младости и набрекле дамаре. Послије са момцима акшамлучио, јах ао коња, иш ао у лов, волио ђевојке и живот га свега испушавао. Био je богат, млад, a лијеп. Завољ ељ е га дјевојке. Хтио je послије, да се смири, ожени р изроди децу. М ајка га проклела. Сине, не узми Емиру Ш ахинову, тако ти мајчина млијека. Не уведи ми сиротињу у кућу. Послушао « н мајку и не оженио се с Емиром. Послије бећар Турко запросио Емиру, Омер га страшно замрзио и прве ноћи, када су мледенце хтјели да сведу у ђердек он убио Турка, дјевојку пробо ножем и од-лежао у затвору пуно година. И тада полувијечан почео да размишља о ж ивоту и прошлости, о љетима сунчаним на ријеци. Зато сада у јесен он као и прош лих јесени о д тога случаја, осјети неку жалбу за животом, ш то му пролази досадно, увијек једнако, a пусто. Јесен би му дош ла као смрт на главу, утањила му боразе, утушила радост и сјај у очима, a стрепњу и страх засула у срце. Осјетио би хладноћу и страх пред нечим што га гони и што ће да му се догоди.. Поблиједио би, покуњио се и заволио самоћу. У те дане када je почео сељачки свијет збјежавати у касабу, он наслути како ће и на њих једнога дана тако реда доћи. Узврпољи се на челу му се набра мноштво бора и мисао му побјеж е некуд далеко у прошло. Сјећао се како je као шеснаестгодишњак пребјегао овамо са својима, из Никшића. Како je оставио њиве родне, ливаде зелене велике, окружене водом, a no страни гајем. Чардак бијел висок, што надвисује све куће махалске. И та помисао из дјетињства још га више забрину, зажмуре, очи му се још више набраш е и непрестаде д а плаче. Ајах, смрти слатка ти си, ама те нема. Прошла работа! Отишао Никшић, отишла и Мећедонија! Мучили се, не мучили наше je прошло! И лице му бива жутуњаво и блиједо, a очи му мирно жмиркају, уста се једва примјетно помичу и он no Бог зна који пут изговара. Ехе, Шемси паша, дико Ha­ ma, гдје си био, гдје си војску изгубио. И тако суморан и жут проводи јесен у тешким мислима о рату и бјежању, о Колашину и предаји Никшића. A та јесен пуна рода, злокобних сдут- 55 �њ а, пуна језивих прича о граничним нападима и сукобима, утули у свијету сваку помисао о бол>ем. Настаде страх и прибојавањ е као пред теш ки тренутак, пред судњи час, смртни декик. Сви се сневеселиш е и осјетиш е, како им у нутринама нешта бијесна ровари и лупка као сат брзо. Taj немир унишао у њ их и бат се успиње д о мозга и можданих дамара. Чини им се. М исао се тули у заво- јим а и кида. Стрепња јо ш виш е расте, јесен страхом понијела. Види Омер велика ко л а кукуру3а промичу сокацима. Вреће нем арно претурене и натрпане, кола ш крипе и цијучу п о д теретом , a дјеца се играју рата. Б ац ају се камењ ем и ш пицама од шљива. Д о зи вају се. Д игли др вета у вис и опонаш ају ратнике с пуш кама. (Н аставиће се.) М есуд Јамаковић П о д п ен џ ером И ш ао je преко пусте баште, хватајући се за гола стабла, док су му ноге, пробивши смрзнуту кору над снегом, дубоко упадале у снег. Из уста су му излазили м лазови nape, a испод ногу je наруш авало ту дубоку ноћну тиш ину пуцкетање коре над снегом. Неколико звезда трептало je на ведром небу и улепш авалоно. Ни нашто, се ниje Ахмет обизрао, него je иш ао даљ е, гледјаући у ноге, док није стигао д о ограде и прескочивши je, нађе се у другој башти, у .ч и јо ј се позадини налазила кућа, обавијена у таму, уреш ену једним осветљеним пенџером. Лице Ахметово се разведри угледавш и пенџер. Са некбм особитом лакоћом, пређе он баш ту и нађе се п од пенџером. П од овим пенџером много je часова пробдео Ахмет са својом Рам изом ноћу у сјају месеца, у там ној сенци црних облака и п од стрехом, сакривен од тихе кише. Па ни сада му није сметао ни пали снег, нити зимска ноћна хладноћа, да посети своју драгу, да у њеном друш тву проведе неколико часака. Закоп ча боље капут, јер осети јаче зиму. Пође једном оближњем стаблу, на чију грану, која бејаш е спуштана д о земље, седе, наслонивши се на једну другу. Овако скупл>ен није дуГо чекао и гледао на празан пенџер, јер се на њему ускоро појави нека прилика, која, отворивш и пенџер, прош апта у тмину: — Ти си то, Ахмете, je ли? — Да, Рамизо! — Једва сам чекала када ћеш доћи. Ала je вечерас хладно! Хоћеш ли причекати д а се идем чиме огрнути. A када се Рам иза поврати, рече он: — Ах, када he већ једном ова зима престати, na да разговарам о без икакве сметње. — Има д о тога још дуго (погодивш и д а Ахмет мисли на зиму и хладноћу), али ja мислим д а љубав нема никаквих запрека. — Да, право кажеш , a поготову наш а љубав. Рам иза се на ово само осмехну, раздрагана речју »љубав«, док je Ахмета већ прилично ухвати- 56 ла зима стојећи п од пенџером, али je ип ак и он био сав сретан, задубивш и се у мисли. — Ш та би био ж ивот за мене ако би га проводио без тебе. Ниш та, не би се м огао ни назвати животом, започе Ахмет р азговор д а би прекинуо насталу тишину. — Ахмете, заш то си сада тако говори о. Зар сумњаш д а би те a могла некада изневерити. — He д а ј Бож е, Рам изо. Само ми je то некако пало на памет. Нема силе ни везе к о ја би нас могла раставити. И даље би Ахмет говорио, али н ије м огао. Зима га све јаче и јаче стезаш е. П окрену се, n a се затим умири. У даљини се je чуло зави јањ е пса, a негде ближе неко певаше дрхтавим гласом тиху песму, намењену љубљеној својој. Ta песма п родре у душ у Рамизину, која тргнувш и се и погледавш и Ахмета, рече: — Ахмете, вечерас ди je превиш е хладно, a и теби како видим. Д оста смо били заједно, n a ћемо други пут ако Б о г да, наставити.Ја одох, — Алах еманет! Ахмет једва подиж е главу, управи очи према пенџеру и тихо одговори: — Алах еманет! Рамиза затвори пенџер, који одаваш е о д себе тихи шум. Ахмету се чињаше овај шум као последњи поздрав од Рамизе, упућен њему. Глава му постаде врло теш ка и клону на прса; покуш а да отиде, али није могао. Напослетку му се прсти почеше кочити, a затим и остали делови тела. Неколико je звезда и даљ е весело трептало на небу, као д а и не виде беднога Ахмета. Пас je престао завијати. Последњи звуци песме умукоше. A у Рам изиној башти, док je она спавала са благим детињим осмехом на уснама, Ахмет je стајао као црни кип у тој белој природи. Сутра дан, када je зимско јутро објављ ивао петао својом песмом, Рамиза се je пробудила и устала из душ ека. Нека е сила вукла пенџеру. �Н ајзад се препусти то ј сили. Прилазећи пенџеру, помислила je: — Д а баш погледам где je мој Ахмо синоћ стајао. Али када je пришла џаму и наслоњена на н>ега погледала тамо, где je Ахмет синоћ стајао, a где je сада стајао укочен, ухвати се за главу, крикну и сруши се на под. Мустафа X. Грабчановић С а њ а рењ е Сваки дан тако, с главом уроњеном у руке Детињски, драго у тихе снове ронимо; С болом до умирања волимо боје, звуке, И све je драго нам кад се од јаве склонимо. Срећни смо тада. Радост се венама шуља. Камичак сваки волимо ко срце своје. Под нама седај се ко чудна љуљашка љуља Све плови некуд с нама кроз дугине боје. У нама никну чудни, волшебни светови, Стварност се одрони и немир и бол и брига. Крај нас будућност je ко отворена књига, Душ у нам занесу мирисом чудни цветови. A кад свест приђе: душ а нам чудно зебе. Стварност нас тргне и срце сетом нам полије. Очај крик следи и, сиви, пуни меланхолије, Грцамо Дуго и сами жалимо себе. Мустафа МулалиЋ З дог евлада (Хор пева. Код последњег тактј® уз сплет руку куцну се чаш е и звекну као сребрни звончићи.) Ј у с о : (у пијаној екстази диже 1Г~оНчСврју флаш у). Д е гуцни! (гркља и пролева у недра). Б е б и : (говори на маџарски акцентујући) Tgби, слатки мужићу, наздрављам ез похар борт sp срећан живот! (Испије са Адајагом чашу, затим се пољубе. Остали вичу »Браво« и они испијају). А л и ј а г а : Слатка Беби! Хвала ти! Ти ћеш знати мом срцу угодити! Браћо, са мојрм сам срећом безгранично задовољан. Са никим на свијету неби се мијењ ао. О вој владарици срц& мрга (пребаци руку преко Беби. Беби намигне Пишти, a Пиш та Цуци) дао би све благо свијета кад би м оје било! Тако ми je срце пуно! (Ференц и Андраш се значајно погледају и намигну, a да би овај гест забаш урили, маш у Беби руком и вичу »Браво«). х 3) ja, нема удварања и кавалира, али кад je љубав no сриједи може се живјети и у затвору. П и ш т а : /Ц у ц јГ п о ти х о на ухо) Д а није побјегла у брак не би jo j затвор мањкао. Полиција ју свуда прогони. Ц у ц а : (се подсмешљиво и хистерично смеје) | £ ј , бИ : Андрашба), и , Како ми нија Ваа жао, кад сам више на вашем крилу пресједила, него ли иа фотељи! А н д р а ш : (раздрагано и добродуш но хихоћ е ). Б е б и : (Андрашу) Са вама да испијем једну чашу! Ц у ц а : (им налијева) А н д р а ш : Д рага Беби! Ja само могу д а кажем, д а je моја капела била сретна са вама. Док није било вас, моја je капела свирала no пајзлима, Ј у с о: Д е гуцни! али кад сам примио вас, ваша умјетност и спретБ е б и : (глади Алијагу no образу и сва му се ност подиж е глас капели и ми смо радили у најунијела у лице) Како те волим! Како те само во- бољим локалима. Д оста смо с вама провели велим (намигне Ференцу) пош ла би за тобом на крај селих ноћи, доста загријали срдаца за вино, пјесвијета, a камо ли не би у овај харем са решетка- сму и љубав, na и моје je срца са вама некако вема. Остављам и своју капелу, којом се теш ка срца село било! Ваша љубав нас je свију у капели грирастајем, јер сам са њом много добра и зла про- јала, na ће гријати и ефендију. Ефендија, ja вам живјела. Сто пут се потукли, a безброј пута по- честитам! Оваку женицу није још нико имо. Ми љубили. вам ју предајемо и желимо да будете њоме сретни Ј у с о : Ж ивила Бебинка! као што смо и ми били. Ељен Беби! С в и: Б раво Беби! С в и : (урлају Ж ивила Беби. Ференц кима глаЈ у с о : Д е гуцни! вом на Андраша одобравајућ како je лепо говоБ е б и: Ж ао ми се растати од моје капеле, јер рио.) Ј у с о: Де гуцни-t брачни ж ивот нема оне веселости, нема лумпаци- 57 �Б e б и: (испија чаш у са Андрашом a за тим се са њим пољуби. Алија мало окрене главу у страну, а-Јусо случајно обриш е усне.) Б е б и : Видите оног Ференца, оно добродушно магаре! Ф е р е н ц : (одушевљен тим епитетоном у задовољ ству превуче гудалом no бегешу, кога je био у зео да га нагоди.) Б е б и : Онај ме je један пут спасио од отворене смрти. Али јуначки. Ради мене се потукли бези у једн ој кавани. Разлупали свјетло и у сали настао мрак. Само се чула ломљ ава стакла и крхање столица. Мене дви је кригле смирише у леђа. У страху сам врискала и очекивала, кад ће се читав плафон сурвати на м оју главу. Осјетим д а ме неко зграби и однесе собом. Више нисам ништа знала за се. Освијестила сам се у Ф еренцовој соби на њ еговом кревету. Он je видио д а сам у лош ој ситуацији, a примјетио да иде полиција, na ме зграбио и сакрио у свој стан. Како ме je те вечери лијеп о утјеш ио. Ф еренцбаћи и с то б о у да испијем једну чаш у на растанку! Ф е р е н u ( добродушно хрж е) И сад ми се од оне вечери знадесчвора на глави. Ну ви сте ми мећали топал облог, na je одмах прошло. Ц у ц а : (налијева) Б е б и: (испија са Андрашем чашу, a затим се и са њим пољуби. Алија окрене мало главу у страну, a Јусо обриш е уста.) Ј у с о : Х ај чаш у дај! (зграби своју флашу) Де гуцни! (пије). Б е б и: A онај Пиш та! — Видите га онај"ми je човјек у почетку био јак о досадан. Био je јако насртљив, вјечито сам се од њ ега морала бранити. Послије ми се смилио, јер.,кад би била у најтежим часовима, кад би се сјетила своје мајке и кад би плакала, он би ми д ош ао и онако уплакану би ме слатко љубио. П јевао би ми своје пјесме и ja бих се осјетила у з њ ега тако угодно, као на венецијској годноли. Он je био наш пословођа. Он je водио рачуна о мојим каваљерима, о даровима које би добивала на презент о рандевуима. Он je био душ а наш е капеле. Знате како ми ra je ж ао оставити. Оди овам о одојче једно мало, да и с тобом попијем чаш у на растанку. Ц у ц a: (љубоморно окренула леђа, na неће да улијева чаш е). П и ш т а : (Цуци полако) Не буди смијешна! Ц у ц а : Нећу! У лијевај сам! П и ш т a: (улијева чаш е) Б е б и : (са њим испија и као горе љуби се. Алија опет закрене главу, a Јусо обриш е уста.) Б е б и : A ти Ц уцо свирачицо, пјевачицо, играчицо, ш то се ти копуниш . Зар и данас хоћеш да се ухватимо за косе. A Цуцо. Д оста смо коса 58 једна другој почупале, али сад их више немамо сад je буби и ала бекер. Ходи да се пол>убимо' (загрле се и пољубе, али не та ко вруће као реци’ мо са Пиштом и осталима) Ј у с о : (се придиж е и гледајући око себе прИмјети да више нема никог за љ убљ ењ е, na он пође у сусрет Беби таручи усне) Д е цмокни! Б е б и : Сад сви д а се к у ц н е м о ! Ц у ц а : улије редом чаш е. К ад су чаш е наљевене образују се опет парови. Ha средини Алијага и Беби под руку загрљ ени наслоне једно другом главе. Ан фас. Десно Пиш та и Ц уца дос-а д0 у профилу дигнутом стопалом Пиш та леве a Цуца десне ноге на кољ ено a об ратно лијевој страни Андраш и Ференц. Ц уца почим а песму: х ор прати:) X о р: Д ва су цвета у бостану расла . . . (Дижу се у вис чаш е и испијају.) Ј у с о : (одуш евљен д ом аћом пјесмом) Хај, чашу дај! А л и ј а г а : Е хвала браћо, д а нас тако достојанствено испратисте. Je не знам како да се господину капелнику одужим! А н д р а ш : За наш у Беби све би учинили! Je ли тако? C-Bja: Тако je! Ј у с о : Тако je! Ж ивила Бебинка! П и ш т а : (на ух о Беби п оти хо) З а стару љубав, хоћеш једну пјесму. Б е б и : Немој, јер срце ће ми пући. Нећу се више моћи савладати. П и ш т a: Ћути. Ова кућа ти je н ајбољ а тврђава. Може полиција да ју оп си једа колико хоће, али освојит je неће, јер тебе сада ш тити имунитет брака. Гледај да б р зо наговориш М ују на брачно путовање. Нећемо се у Пеш ти. Иш тен шегитшен! Сад да ти једну од срца отпјевам . (Намешта гитару и пева. Д ругу строф у пева читав хор.) Откако си туђа жена . . . Беби: (баци чашу и разби је ју о под. За тим извади марамицу и бриш е сузе.) A л и ј a: Беби, превиш е пијеш . T o те узбуђује. Ц у ц а : (je већ у почетку песме побегла Андраш у и Ференцу) (ш апче Андраш у) Б ољ е би било да идемо, јер ће направити какав гиксер, a знаш глупе Бош њаке. М орамо jo j приш тедити такве моменте, барем док се заборави на њен траг. A н д р a ш: Е ф ендија ће до зво л и ти да ми одемо, јер вријеме je д а се младенци одморе. Je ли тако, друш тво? С в и: Тако je! Б е б и ( у екстази): Не! П јевај ми, Пишта! П и ш т а : Не, Беби! Збогом ! Вријеме je да се одмарате! (полако) П ази се д а се не одаш, али свакако гледај што прије у Пешту! �Б е б и : Минден рендбен! Иштен сегитшен! П и ш т а : (љуби jo j руку) Збогом! (Алији) Збогом, ефендија! Хвала лијепа! A л и ј a г a: Збогом! (рукује се) А н д р а ш : М икор јенн хозанк? Б е б и: Холнап! Беби: Зап јевајте ми још једну на растанку. (хор пјева) Je л’ ти ж ао што се р астајем о ... Ј у с о (разлупа чашу) Беби: Фарад вађок! Иштен шегитшен! С в и р а ч и : Шштен веле! Збогом! Хвала лијепа! (узимају своју инструменте и одлазе) А н д р а ш : Јејјен, ха лехет, холнап хоззам! Ј у с о : Још само једну цркавицу, na одох и Б е б и: Јован! ja! (попије) Д ај ми још запали цигарету! (Алија А н д р а ш : (љуби руку) Збогом, ефендија! му даје) Збогом! Кистијант! Хвала на исти начин! Хвала лијепа! (Одлази и он тетурајући. Чакшире скоро што му А л и ј а : Вама хвала! Збогом! (рукује се) нису спале) Кад мени није ништа остало, нека ни (И остали се рукује) иза мене ништа не остане! (Нестане га) (Наставиће се.) ПОПУЛАРНА СТРАНА B a d ić Sulefman, učitelj P rim jer u od goju Dobro uzgajati djecu vrlo je težak posao, koji izi­ Važnost primjera u odgoju poznata je u istotiji pe­ skuje mnogo truda i strpljivosti. Razni su nazori i na­ dagogije od najstarij h vremena. Vrijednost njegova pri­ čini, po kojima se djeca uzgajaju, kao^i prilike pod ko­ znata je još onda kad ni škola nije bilo. Od uvijek se gle­ jima se vrši to uzgajanje. Ima roditelja, koji imadu do?^" dah) na to, kakav su primjer davali i bili roditelji svojoj bar način uzgajanja, po kojem odgajaju svoju djecu d jed u odgoju. uzorno, što im svakako služi na diku i ponos. Drugih Primjer se osniva na nagonu za podražavanjem ili opet ima, koji odgajaju $voju djecu na način, za koji imitiranjem. Ovaj nagon nije samo kod djece, on je i misle da je doba'r, ali se poslije uvjere, da su bili na kod odraslih. Ono što vidiš da čini neko drugi, činiš sam krivom putu i u zabludi. Ndjviše ih ima takvih, koji ima­ bez etičkog rasuđivanja o vrijednosti onog što drugi du sasvim kriv sud o uzgoju djece, pa obično kažu da čini. Razumljivo je, da primjer ne utječe na svakoga jed­ je dijete mlado i ludo i da će doći pamet kad bude sta­ nakom snagom, jer svak nema jednako razvijen nagon rije, a u pravom dobu odgajanja, U dobu djetinjstva, pu­ za podražavanje. Os'm toga taj je nagon jači zo ono za ste ga da se odgaja samo — na ulici', u rđavom društvu što dotični ima sklonosti. N. pr. ako je neko sklon svai pod raznim okolnostima. đanju toga će primjer jednog svadljivca i prznice više Kad bi se roditelji malo više zanimali za odgoj svo­ da osvoji i više će mu se dopasti, nego li jedan, koji ima ga najdragocjenijeg blaga, soje djece, ne bi to bilo baš suprotne sklonosti. Također na onoga, koji je umno i tako teško kao što se misli, a društvo bi dobilo dobrim moralno zreliji manje utječu primjeri, a naročito loši, jer odgojem dobre, valjane i korisne članove ljudske za­ je isti manje povodljiv. Vrlo će 'teko zavesti zao drug jednice. i loš primjer svako dijete, kao \ odrasla čovjeka, koji je Treba im ati na umu glavna pravila u odgouj djece moralno i umno slab, dočm će moralno savršen čovjek i njih se dosljedno držati, pa še biti više uspjeha. Kažem hladno i mirno promatrati svako zlo i saki zao primjer, dosljedno, jer bez dosljednosti ne može biti dobrog i a da se za njim ni malo ne povede. Prema svemu gor­ pravog odgajanja. Treba malo više razmisliti o dječijim njem primjer utječe sa svom svojom snagom najviše na željama, o moći i važnosti navike, dječijoj laži, znotione, koji su moralno slabi, koji nemaju svoje volje, a željnosti, dječijem društvu, razgovoru odraslih pred to su djeca — dak-'e, oni koje treba uzgajati. Radi toga djecom i o tom, kakav primjer dajemo djeci mi samli. kao primjer i jeste od velikog značaja u odgoju. odgajači. O svakom ovom pravilu ili ogranku odgajanja Djeca najvole da rade ono što vide od drugih, naro­ treba upoznati odgojitelje i uputiti ih na dobre i loše strane pojedinog ogranka. Naročito s ovim treba upo­ čito od svojih najbližih — oca, majke i drugih ukućana, jer ih najvole. Primjer onih, koje djeca vole i poštuju znati roditelje, kao prve i najvažnije odgojitelje i vasp'tače, budući da oni daju temelj daljnjem odgoju. Ja sam jeste najjači. Iza osoba u roditeljskoj kući dijete voli već pisao o moći navike, jer ini se učinila najmoćnijim svoje vršnjake, drugove i drugarice, budući s njima ima činiocem u odgoju, a sada ću reći nekoliko o tome, ko­ sličnosti u mišljenju o isjećanju. Prema tome, kao pri­ liko roditelji sami kao odgajači utječu dobrim ili lošim mjer služe sva lica s kojima dijete opći, pa bilo to op­ ćenit namjerno ili shičajno. primjerom na odgoj svoje djece, 59 �Kolikom snagom primjer utječe na odgoj djece, o tome se svaki nas mogao toliko puta dovoljno uvjeriti. Dijete već od godine dana, dok još ne zna govoriti, dok još ne hoda, iradi ono, što vidi od svojih. Počnite pred njim kakav bilo rad ono će nastojati da taj rad opo­ naša. Ono ga etički ne Tasuđuje — je li dobar ili nije, nego samo vidi da ga drugi radi i nagon za podražavanje ga sili, da i sam to čini. Uči se govoriti podražavanjem. U prvim danima ne shvaća značenje tih riječi, i ono ih izgovara samo zato, jer je to čulo od drugih. Počnite pred njim nešto kuckati ono će nastojati, da vas oponaša. Samo će od kakvog komadića drveta na­ praviti sebi čekić i početi kuckati Počnite sebi četkati odijelo ono će vas oponašati. Napraviće četku od čega bilo i počeće svoju košuljicu da četka. Majka mu pjeva pjesmu uspavanku, ono će i nju oponašati. Počeće svoju pjesmu sa jednim jedinim glasom a .. d. Svu stfu po­ slova dijete oponaša u prvoj god:ni života, kad je još potpuno zavisno od drugih. Л о с / е ћ у / т е Г о јр е т о п а р а м а з а п с к а n p c / f a n a bo! fj \ \ Nije samo jedno dijete počelo motati cigaru, jer je vidjelo da mu roditelji to rade. Pa ako nije imalo pravu cigaru, našlo je kfckvu klipu i metnulo u usta oponaša­ jući i sve pokrete kao i izražaj Гса svojih roditelja kod pušenja Tako isto i psovka, koja se nažalost čuje iz dje­ tinjih usta, najviše je puta došla baš otuda, što je dijete negdje čulo da se psuje, pa ono to oponaša. Još se kod takve velike greške, za koju je dijete najmanje krivo, ne poduzima ništa, da se ne bi ponbvild, jer dijete »ne zna još ništa« i tako, malo po malo, ono se, nauči onome što ne valja, i od njega s vremenom postane član, štetan po svoju zajednicu. Već sam napomenuo, da djeca podražavaju najviše one, koje najvole — dakle, u prvom redu roditelje, pa onda braću, sestre, rođake, svoje drugove i drugarice, te istom onda druga Иса. Dakle, od svih primjera, naj­ jače utječe na odgoj primjer roditelja. Svi smo čuli onu: »Sta irade djeca? Sto vide od oca!« Roditelji, a naro­ čito majka, najjače i na najrazličitije načine utječu pri­ mjerom na odgoj svoje djece. Oni kao odgojitelji moraju biti ono, što žele da budu njihovi odgajanioi. Ako su ro­ ditelji, kao odgojitelji, u svom radu i vršenju svih mo­ ralnih zapovijedi na svom mjestu, djeca će smatrati da im je dužnost da toudu i sama takva, pa će ih slušati, poštivati i slijediti njihov primjer. Badava su riječi ako se djela roditeljska ne slažu sa r'ječima. Roditelj duhandžija nikad ne može odgojiti neduhandžiju. Govori ti njemu koliko hoćeš da to ne valja i da nije za njega. Svako dijete, a pogotovo malo 60 odraslije, rezonuje, misli, važe i pita s3m sebe: »Kako da njemu nevalja? Zašto meni brani ono što sSm čini? Kad meni ne valja, ne valja ni njemu« i t. d. Najp0slije dođe do toga zaključka, da mu roditelj to zabranjuje, jer ga mrzi. Ono u svom ocu i majci vidi neiskrenost i ne­ pravdu. Ne možeš ti natjerati svoje dijete, da se kod kuće Bogu moli kad u kući ne v'di da to iko drugi Čini. Još ako ga silom goniš na to postignućeš baš obratno, makar ono i izvršilo tvoju zapovijed, jer će steći sa­ svim loš sud o tebi. Sad neka svaki roditelj i odgojitelj sam donese sud da li ima pravo nagoniti silom svoje dijete na ovo i slično, kad sam to ne čini i treba li za neposluh dijete ukoriti i kazniti. Ja mislim da nema pravo, a što se tiče kazne, drž'm da bi trebao jedinog sebe kazniti. Dakle savjeti i lijepe riječi imaće utjecaja i vrijedno­ sti po dječiji odgoj samo u tom slučaju, ako se djela od­ gojitelja potpuno slažu sa njegovim riječima. Inače on služi'kao rđav primjer, jer djela uvijek imaju jači utje­ caj nego И riječi. Zbog svega ovoga roditelji i uopšte odgojitelji moraju biti plemeniti, savjesni, vrijedni, ure­ dni, pravični, radfni i u svemu onakvi, kakvi hoće da im budu njihovi uzgajanici. Inače će odgajanje poći po­ grešnim putem, ako onaj koji uzgaja nije dobar primjer some uzgajaniku. Koliko god utječe dobar primjer, još više ima utje­ caja rđav primjer, 'budući je dijete od prirode više sklono zlu nego li dobru. Naročito rđ av prim jer jako utječe od onih, s kojima se dijete mnogo druži, od djeČijih vršnja­ ka. I nigdje se djeca ne mogu tako lako naučiti svemu zhi kao u društvu svojih dirugova i drugarica. Odgajačima je dunžost, čim vide, da su rm odgajanici u društvu rđavih primjera, da nastoje otkloniti te rđave primjere. Ali često puta je nemoguće otkloniti rđ av e primjere. Stoga treba poraditi na tome, da dijete imadne što više dobrah primjera, koji će nadmašiti rđave, za koje treba predočiti sve posljedice i time kod djece izazvati odvrat­ nost i gađenje prema rđavim primjerima. Na taj će na­ čin dijete slijediti i podražavati samo dobre primjere. Ti dobri primjeri trebaju, a po roditeljskoj dužnosti moraju, da budu u prvom redu njihovi roditelji — otac i majka, koje će slijediti ne samo dijete, uzgajanik, nego i drugi ukućani. Zato, roditelji, ako hoćete da vam djeca budu dobra, budite na prvom mjestu vi sami dobri, pa će vaša želja biti ispunjena, jer poslovica kaže: »Kakva v iba takav klin — kakav otac takav sin!« Из уредн и ш т р а Оћим ор о /е л , о п р а ш т а м се са са р о д н и ц и м а и ч и т а о ц и м а »Г аЈрет а« и м о н за м енику ж елим ус п ех у б уд ућ ем уредничком раду. Х ам за Х ум о �Hamdija Mulić K a k o O m er p r o s v e ć u fe n a rod Makni korak naprijed! naša nemarnost. Gledao sam seljake koji su kupovali Sinoć smo sijelili i bili na mubareću u Mehmeda mladi luk u čaršiji — u po ljeta. Osmanovića u novoj kući. — I još nešto, oprosti što ti upadam u riječ — na­ Omer je odmah kao najpametniji medu nama, otpo­ stavi domaćin — tako ti je i u svakom poslu. Evo, reci­ čeo irazgovor o kući, da još bolje omili novu kuću na­ mo, moj zanat. Ja sam nekad krpio dolame, ječetme, šemu komšiji Mehmedu. Sto je nama odijelo — priča džemadane, fermene i čakšire. Danas te haljinke nisu Omer — to je porodici kuća. Svoja kućica, svoja slo­ više u modi. P a dobro, ja ću za to podučiti ono što se bodica. Samo kažem za ovaku kuću kao što je Ahmed danas traži. Zato ja ono neke godine odoli u Sarajevo na sagradio. A ne za one naše neke potleušice što im .ko­ moderni krojački tečaj. Meni to valjade. Banska uprava priva udara u prozore a vlaga podilazi zidove. Vidite, otvara na primjer p o l j o p r i v r e d n i t e č a j . To oso­ ljudi, ovaj naš Mehmed, da mi oprosti što ga javno isti­ bito vrijedi za one, koji imaju svoje vlastite zemlje. E, čem, on je čovjek bistar i pregalac. Tri su važna svoj­ koliko se nas za to javilo? Koliko nas je poslalo dijete stva dobre kuće. Prvo je da bude na suhu zemljištu i da to nauči? Eto, ovakih primjera ima dosta. Zar je sra­ opet odignuta makar metar od zemlje; drugo je, da je mota i narrfa građanima prihvatiti za motiku i iskoristiti prema suncu izložena i da se u njoj sobe mogu pro- naše bašče i njive. vjetriti; treće je, da je prostrana unutra i da s polja — Makni moj brate, korak dalje u svačemu — na­ ima dovoljno sve što kući treba — dvorište i baščti. U stavi opet naš Omer. Razmišljavaj i odluči se da kreneš Mehmeda sve to ima. Baš mu je u kući dobar r a s p o­ korak da’ije napretku. Ne ćeš se kajati. Što god vidiš r e d a j . Zna mu se s o b a z a s p a v a n j e , zna z a novo, a lijepo je i korisno prihvati i zadrži kao svoje o d m o r a znade i za p o s i e t e. I ono je 'pametno što vlastito. Ne ostaj na jednom mjestu, nego izgraduj daje uredio jednu sobicu za kuhinju. U njoj je š t e d ­ -dje-usavršavaj, unapreduj, ne ćeš se kajati. Hoćete li n j a k , gdje više neće biti dima kao u našim starim ku­ još primjera? Eno u varošici V. prije dvadeset i više ćama A što mi se još naročito sviđa Mehined je čitavu godina došao jedan čovjek isprijeka. Tu otvorio kovačjednu sobicu cimentirao i uđSsio za b a n j u . U njega nicu da popravlja kola i potkiva konje. Radio, znojio se nije više ona mala naša bamica. Znaš da mu ta banja i napredovao. Prođe tuda voz, a kola prestadoše. On valja kolik kuća. E, pravp mi recite, koliko bi u nas izgubi tu posao. Jest, ali ako je tu izgubio kolarski po­ ljudi moglo da podigne ovaku kućp ili barem da popravi sao on prihvati drugi. Nabavio čovo s početka dvi-tri staru, kao naš Mehmed. Ne velim odmah ove godine da krave, pa otpočeo prodavati mlijeko. Otvori mu se tu to učinimo svi, ali polagano pripremajući se kroz par dobar posao. Eno sad vele, da ih ima pet-šest sve malgodina —koliko bi nas moglo da to učinimo? Sebi ra- dovanki a posao mu razgranat na četiri strane. Nije li­ hatluk da udesimo i svojoj djeci. Jest, ali nama mno­ jen da po pune džugume mlijeka nosi i vozom od sta­ gome fali ono što je naš Mehmed pokazao. On i inače nice do stance. Šta ćeš, stiče i čuva mušterije. I dok ne stoji ondje gdje je bio prije deset-dvadeset godina, ili on ovako, mnogi naši pred kućnim pragom objesili ru ­ čak gdje mu je bio rahmetli otac pa i dedo. On je uvi­ k e . . . Vidiš Mehmedu i Mehmedovu drugu nije ispod dio da ništa ne stoji na svome starom mjestu vječno, časti ni lijeno uzeti «ibret« i od ovak.h stranaca. Nema, nego se miče, usavršava, unapređuje. Upamti: D a n a s veli, ništa gotovo, sve valja da čovjek razumom i tru ­ č o v j e k t r e b a d a b u d e d i j e t e s v o g a d o b a , dom sam zaradi. A pregaocu i Bog pomaže. kao što su i n aši s ta r i bili djeca svo jih v r e m e n a . Evo mi smo do sada na primjer zasađujući voćnjake, bez reda, trpali voćke, pa od toga vidjeli malu korist. Napredni domaćini to čine sve po koncu, svakoj Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini voćki ostavljaju potreban prostor, pa voće i bolje rađa i Knjižara Jakša Kušan, Sarajevo (Kralja P etra ulica daje ljepši plod. Tako ti je u svačemu, sve traži r e d — prije Bašagiča knjižara) preuzela je od g. Perteva 1 r a z u m a n n a č i n . I opet prosvijećen, pametan čo­ daljne izdavanje Narodnih muslimanskih pjesama koje vjek nikad ne miruje. Ne može ovdje da dobro uspijeva je sakupio Košta Herman- Dosada su izašle 3 sveske a voće, pa može povrće. Koliko u nas ima mjesta pa ni o dalje će ubrzo izaći i ostale, tako da će se prva knjiga Aliđunu ne može čovjek da vidi na čaršiji luka, zejla, popuniti do juna ov. god. Cijena je svesci Din. 4—5 pre­ krumpira, zelenog graha i tako dalje. A sve je to kriva ma vefičini. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 6i �M arija Tra£>tova l x n a u k e o d o m a ć em g o s p o d a r s tv u Odjeća. Ako hoće čovjek da sačuva svoje zdravlje, potre­ bno je da riiu tjelesna toplota bude stalno jednaka. Tje­ lesna toplota zdravog odraslog čovjeka jest od prilike 37.5° C. U raznim zemljopisnim položajima naše zemalj­ ske kugle toplota je vazduha različita. Zdrav čovjek lakše podnosi ovu raznoliku vanjsku toplotu pomoću odjeće, djelovanjem svoje kože i umjerennom ishranom. Najveći dio tjelesne toplote izgubi čovjek utjecajem vanjske toplote, te zato gleda da odjećom zabrani pre­ veliko gubljenje toplote iz tijela. Odjeća zato ima za­ daću da održi tjelesnu toplotu na umjerenoj visini, a dalje odjeća treba da odgovara zahtjevima ćudoređa (morala) i društvenog položaja. Ne smije nrkako biti na štetu tjelesnih organa i ljudskog rada. Sve tkanine iz kojih se naša odjeća pravi moraju biti slabini vodičem topline, porozne (šupljikave) i da se daju lahko Čistiti. Najmanje tjelesne toplote zadržaviju tanke svilene tka­ nine, iza toga u prvom redu tkanine lanene i pamučne, zatim tkanine vunene, a^ na^ kraju dobro očupane tka­ nine, koje zadržaju mnogo vazduha, kao vata pamučna i vunena, koža, perje i t..<J. Također i boja tkanrne ima svoj upliv. Svijetle bpje-hvtaju manje sunčanih zraka nego tkanine tamnih boja, ali manje toplote izdaju. Od­ jeća koja je zgotovoljena iz dvostruke, makar i tanke, tkanine toplija je od odjeće, koja je zgotovljena iz jedno­ struke, m akar i jače tkanine, pošto je sloj vazduha, koji se nalazi među objema tkaninama, slab vodič toplote (i tako čuva gubljenje tjelfesne toplote). Odjeća treba da je pozorna (sitno šupljikava), da bi vazduh mogao pri­ laziti tijelu i da se ne bi otežavalo korisno ispairavanje kože. Odijela napravljena iz neprodušnih tkanina mogu da nam dadu obranu na kiši, ali nisu za stalnu nošnju. Veliku važnost u zdravstvenom pogledu ima 1 to, kako tkanine primaju a kako puštaju vodu. Lalene 1 pamučne tkanine primaju vodu mnogo brže nego vu­ nene, a i lakše je isparavaju. Manje mogu da zadrže vodu u svojim porama (malim šupljinama). Lanene, pa­ mučne i svilene tkan'ne vrlo brzo se napune vodom, dok tkanine vunene postanu m okre istom poslije dužeg djelova nja vode. Pošto se usljed toga lanene, pamučne i svilene tkanine mnogo brže suše, lakše se u njima nahladimo nego u mokrom odijelu lanenom. M okra odjeća štetna je ne samo zato što voda koja se isparava oduzima tijelu toplotu, nego i radi toga što zabranjuje pristup vazduhu do tijela. Po trajnost1 mogu se tkanine razdijeliti ovako: koža, lan, pamuk, vuna, a na kraju svila. Gusto otkane tkanine trajnije su od rijetko otkanih. Čvrstoća tkanine .zavisna je od dužine i jačine vlakna iz kojeg je tkanina otkana. Čvrstoću ispitamo, ako pokušamo raskinuti ko­ madić tkanine ili pojedinog vlakna. " Nečistoća prijanja nejednako na raznim tkanina­ ma, pa se prema tome tkanine lakše ili teže peru. Naj­ lakše se peru lanene tkanine, za njima pamučne, a naj­ teže vunene. Što se tiče boje najlakše se peru tkanine bijele, pošto se mogu otkuhati, a kod pranja može se uzeti soda i sapun. Obojene tkanine moraju se vrlo opre­ zno prati, pošto neke od sode i sapuna mijenjaju boju. Izdaci za odjeću iznose veliki dio naših godišnjih izdataka. Zato se moramo kod kupovanja držati nekih pra­ vila. Negospodarski je kupovati tkanine najjeftnije, pošto vrlo malo traju, pa su radi toga i najskuplje, pošto se moraju češće obnavljati. Cijena tkanina određuje se kao i cjen a ostaloj robi: ponudom i potražnjom. Iz tih raz­ loga su tkanine modernih boja mnogo skuplje od tkanine iste jakosti ali čija boja ili m ustra nije najmodernija. (Nastaviće se) Sa češkog preveo Ing. Šerif Bubić. НАУНА б . F iru z M uftić K r a ta k p r e g le d vrela š e r ija t s k o g p r a v a I. Pravne norme, kojima se uređuje vanjski život ljudi u društvu (el-muamelatu), apsolutno su nužne za ljudsko društvo. No da ljudi žive, kako je čovjeka do­ stojno, valja djelovati i na njihovu savjest. Islam je ure­ dio i ovu stranu ljudskog života sa svojim normama o »itikadatu« (dogmaticO i »ibadatu« (obredima, odnosno ljudskim dužnostima naprama Bogu), u koje prema šerijatskim propisima spada i moralka. Pravila »itikadata« i »abadata« vezana su sa »muamelatskim« time, što imadu istu svrhu, naime usavršenje 62 i napredak ljudi, pa se zato međusobno podupru. Itikadat, ibadat i muamelat sastojni su dijetovi »fikha«, t. j. nauke o vanjskom i nutarnjem uređenju ljudskoga života. Pravnici i teolozi do 2. stoljeća po Hidžr. izvodili su ustanove iz kurana i hadfsa t. j. iz riječi i djela Muhamedovih (a. s.) te su riješavali vjerska (itikadat) prav­ na (muamelat) i obrednička (ibadat) pitanja. Rješidbe (letva = responzum) unosili su samo šeiatskopravni suci (kadije) namjesnici (amili) i upravni činonvnici �(hisbe) u svoje posebne knjige (sidžile). Kada su već punio i modificirao, a gdjegdje se od njili i udaljio. On bili izumrli asliabi, Muhamedovi drugovi, počeli su se je kuranske ajete i hadise razredio u opće i posebne, javljati u Islamu različni duševni smjerovi, te je na­ valjane i detoglrane. Rastumačio je, kada se iii-adu ajeti stala opasnost, da se na temelju filozofskih spekulacija i hadisi uzeti u užem, a kada u širem smislu, te Iznio skrene sa prave staze. Iz Perzije i drugih krajeva na- pravila, kako se može razlučiti pravi hadis od apokrif­ došlo je islamskih učenjaka, koji počeše da unose filo­ noga i time postavio temelje Usuh-fiklm. Umro je go­ zofsku natruhu u Islam. 1 tako je nastala filozofsko- dine 204. po Hidžr. pravna škola sa raznim filozofskim smjerovima. Pravo­ Alimet ibni Haiibel sastavio je najobilniju zbirku vjerno nastojanje odupiralo se tomu, da se vjera ne hadisa. Umro je godine 241. po Hidžr. prometne u filozofski sistem, te je napokon u tome i II. Obrednička, dogmatska i pravna pitanja musli­ uspjelo. Ortodoksija je snažno pobijala slobodne na­ mana uiredena su kuranom, hađisom, idžmaom i kijasom. zore o namjeri, o radu, kao i o tome da li čojek radi Sva ova četiri izvora nisu spočetka bila, nego su od njih neovisno o Bogu. Vođe ortodoksne škole bijahu Imami dva posljedna kasnije nadošla. Kuran je knjiga Muha­ Harnad i Hasan BaSri. Slušač ovoga potonjega imenom medu od Boga saopćena »v a h j o m« (objavom), koju Vasiii ibni Ata prvi osnova raskolničku škol'u. Za njim se je Alejhiselam narodu saopćivao. »Vahj« se dijeli na povede i Al:-el-Džubai, koji je pobijao predavanja svoga dvije vrste: na »metluv« i »gajri metluv«, od kojih prvu učitelja Hasan Basrija, da dolazi od božje strane, što se vrstu čini kuran, a drugu »hadisi-kudsi«. Što je Mu­ događa. Njega je slijedio Hasan-el-Ašari, ali se nakon hamed u smislu »vahja metluv« i gajri metluv« kazivao, nekoliko godina povratio ortodoksni. Halifa Ebu Džafer- tumačio, radio i odobravao tuđi rad, to je » h a d i s i n eel- Mansur lati se u isto doba posla, da formulira vjer­ b e v i«. Muhamedovo 'vladanje i navika zove se ske istine propise o vršenju vjeruskih obreda i šerijatsko » s u n - n e - K Vahja metluv (kuran) je ajet (odlomak) po ajet ob­ pravo. U tu svrhu pozove sve tadanje uvažene učenjake, da u njegovoj prisutnosti raspravljaju, te da na temelju javljivan, a završen je za 23 godine. Čim bi Al'ejhiselam koji ajet iz kurana sa svojim drugovima proučio i rastukurana i hadisa ustanove temelj Islaipa.^To se i izvršilo. Za šerijatsku jurisprudenciju i nauku o obredima -mačio, oni bi ga većinom na pamet naučili, a neki i na­ pisali na predmetima podesnim za pisanje. Oni, koji su najzaslužniji su ovi imami: Numan ibni Sabit, kasnije ptojp/an Aman- Azam- ebu stalno pisali kuranske odlomke čim bi ih čuli od AlejhiHanife, iz Arabije, postavio je metodu i usavršio sistem, selama, zvali su se »kjatibi vahj« (pisari* objave). Po­ po kojem treba izučavati temeljna vrela islamske juris- slije smrti Alejhiselamove je hal'ifa Ebu Bekjir naložio prudencije. On je fikuhska preporna pitanja rješavao |u kjatibi vahju Zejdibni Sahit el-Eusariji, da prepiše ku­ zboru učenjaka. Zaključak je zapisao jedan njegov uče­ ran sa pojedinih predmeta na listove. nik u zbirku, koja je bila za to određena. Raspoređenje Nakon smrti halife Ebu Bekjira preuzeo je taj pre­ fiikha je on uredio i svojom rukom -napisao odlbn^k o pisani kuran u pohranu halifa Omer, a nakon njegove samostalnom djelovanju ljudske volje (jndeterminizam), smrti njegova kći, a Alejhiselamova žena; Hafsa. Treći gdje pobija deterministu Hadzin ibni Sufjana. Znameniti halifa Osman preuzeo je taj kuran od Hafse i odredio 12 su njegovi učenici Imami ebi Jusuf, koji je osim »Na­ lica, da napišu više primjeraka kurana i da ga po novo­ putka za suce i sudove« izradio jednu zakonsku novelu osvojenim krajevim a rasture. Takav prepisani kuran o odnošajima nemusl'mana, te kojoj su postavljena na­ danas mi imamo. Za vrijeme vladanja prve četvorice čela, po kojima muslimanska vlada u vjerskom duhu halifa (t. j- do 35. godine po Hidžr.) rješavaju se dogmat­ treba da postupa u upravi države. Umro je 172. po Hidžr. ska, obrednička i pravna pitanja svim četirima gore na­ u Bagdadu. Imam Muhamed ebu Abdul-lah ibni Hasan vedenim izvodima, t. j. pored kurana i hadisa postoji još eš-Šejbani, koji je napisao veliki i mah zbornik, u ko­ »idžma« t. j. zaključak (consultum) svijuh mjerodavnih jima raspravlja o tome, kako valja po zakonu živjet:; islamskih učenjaka jednoga vremena, izveden iz smisla posebnu radnju, u kojoj kazuje, kako se ima u ratu po­ kurana i hadisa (radicije) za pojedina dogmatska, obred­ stupati i t. d. Umro je godine 189. po Hidžr. nička i šerijatskopravna pitanja zatim »kijas« t. j. pri­ Imami Malikj ibni Enes bin Malikj bin ebi Amir el mjena (analogija) jedne Šerijatske odredbe (iz kurana ili Esbahi sakupio je zbirku hadisa pod imenom »M u v e t- hadisa) za stanoviti odnošaj na slične prilike s jednako­ t a« koje djelo često ubrajaju među njige o fikhu. On je sti razloga. Budući da se time stvaraju na neki način temeljio svoje predavanje o fikhu na kuranu i hadisu i nove norme, to se i kijas uzima kao četvrto vrelo za fikh. mjesnim običajima Medine. Umro je 179. po Hidžr. Imami Safi napisao je >xR i s a 1u« o temeljnim zasaBudući da su se muslimani u godmatskim, ritual­ dama šerijatskoga prava i »Um« (mati), koja obuhvata nim i šenijatskopravnim pitanjima bili razišli, osjetila se potreba, da se popiše hadis, koji je tumač i nado­ sva pitanja zakona; zatim knjigu o »H a d ž d ž u«, te go dine 197. glavno djelo »Ei'džedid« (nova nauka). Njegov puna kurana, — da se dogmatska načela, obredne i prav­ sistem obučavanja je donekle samostalan. Proučio je ne norme formuliraju i popišu. Na ritualnom i pravnom malićinski i hanefctski mezheb (ritus) te ih donekle upot­ djelu fikha radila su spomenuta četvorica imama. Imami 63 �Azam ie racionatista, jer je izvodio zaključke iz samog kurana, služeći se vi5e kijasom (analogijom) nego hadisom (tradicijom), dok su ostala trojica trdacionaliste, jer su više pos'zali za liadisom (tradicijom). Shvatanie islamske ortodoksije spomenute četvo­ rice imama razišlo se u četiri pravca (mezhebi) s malim razlikama u pogledu vjerskih obreda i jurisdikcije. Prav­ ci, što su ih navedem imami uglavili, danas se ovako dijele po velikom prostoru 'islamskoga svijeta. Najviše je raširen pravac (mezlieb) što nosi ime imama Ebu lianife (Imami Azam) i to u cijelom otomanskom carstvu, u srednjoj Aziji i Indiji. Safijski prav ac nahodi se naj­ više u donjem Misiru, južnoj Arabiji, istočnoj Africi i „ indijskom arhipelagu. Malikjov pravac dbulivata sje­ vernu Afriku čak do m eda Saharskih, a velikim djelom i gornji Misir. Dok je u Spaniji vi'adao Islam i ovamo je dopro Malikjov pravac. Možemo reći, da je ovaj рга. vac osobina zapadnoga dijela Islama. Hanbelovaca bi­ jaše do XIII. vijeka mnogo u fraku, Siriji i Misiru. Od tada im je broj postao rjeđi, pa se sada nalaze na okupu ponajviše u Nedžbu na visoravni Arabije. ПРИВРЕДА MeOmedahja Fazlagić, upravnik rasadnika u G oraždu Nauka o voća rstvu Plodne grane su raličite duljine. Kod nekog košpičavog voća su dulje (kod ibresaka 50 do 80 crn), kod jabučastog grace 6—J2 ^ сш dugačke plodne mladice zovemo s t a p k ama. One su glatke, pobočni pupovi %u im sitni, a na Vrhu se razvije krupan ovršni gup^ifi s t a p c i c a . Nalaze se kod jabučastog voća. Prstenaste bodlje su 3—fLgm dugačke prstenasto naborane grančice,- a- oVršni pup im je ili cvijetni Ш lisni. P r s t e n a s t e s t a p č i c e su do 3 cm dugačke grančice. Dok izraste i njen pup procvate treba često i nekoliko godina. P1 o d n j a k. To je odebljali dio na osnovici, gdje je ranije bio plod. Tu tse je nagomilala izvjesna količina rezervne hrane koja je bila namijenjena plodu, pa tako mjesto izgleda kao otečeno. Iz pupova toga pfodnjaka razviju se s t a p k e iz s t a , p č a c e . Negdje se stvori lišće, a u pazuhu lišća i cvijeci. K i t n e g r a n e . Dolaze kod košpičavog voća (n. pr. kod trešanja). Kratke su nose na svom vrhu više pupoljaka. Srednji pup je šiljastiji te se razvije u mla­ dicu. Ostali pupovi su tuplji, te ocvatu. e) L i s t . Sastoji se iz p e t l j e i l i s t i n e . Petlja je sužen list. To je snop ćellca koji se kao mreža raširi u listinu. Tako imamo l i s n e ž i »e ( n e r v e). Srednjoj i najjačoj žili kaže se r e b r o . Među ner­ vima nalazi se p l a s t i n a l i s t o v a , a u ovoj opet 1i s n o z e l e n i l o . Petlja imade r u k a v a c , kojim se pričvrsti za mladicu. Usljed suše, zime, slabe ishrane ili kakvih štetnih upliva otpada flst zajedno sa svojim rukavcom. Lišće prema vrsti i sorti voća imade i raznu for­ mu; jedno je dulje, a drugo kraće, jedno je okrugllje, a drugo uže. Kod oraha je opet razdijeljeno. Obrub lišća je isto različit. Površina lišća kod jednih je glatka, kod drugih opet gruba i navorana. Izravnajmo lišće na drve­ nim i plodnim mladicama, pa ćemo i tu vidjeti razliku. 64 L i š ć e je g l a v n i o r g a n z a p r e h r a n u , ono i s p a r a v a v o d u , b e r e i z v a z d u h a h r a n u , a tu opet sa tekućinom koja dolazi iz korjenja, p r e r tu l i u nove biiinske m aterije. Stalnim primanjem hrane iz zemlje, te isparavanjem vode u ibilini zaostanu mineralni dijelovi, od kojih se pri sagorijevanju stvori pepeo. Lišće p o d a n u p r i m a ( u d i š e ) ugljični dvokis, a ј-гсГПГе k i s i k . U n o ć i t o čini obratno, u d i š e k i s i k , a iz d i š e o p e t u g l j i č n i d v o k i s . Čemu nam služi ugljik to smo već govorili. Pomoću njega stvaraju se ugljikovodici (staničevina), škrob i šećer, klovat'na (smola), masna ulja, vosak, eterička ili miri­ sna u.'ja, biljne boje, pektin, te bjelančevine. Tako lišće bez prestanka v r š i p r o m j e n u v a z d u š n i h m a ­ t e r i j a . Sto su p 1u ć a za čovjeka to je l i s t b i 1i n i. U lišću se pomoću svijetla pridošla s u r o v a m e z g a p r e p l a v i j a u g r a đ e v n u , te je tako lišće istodobro i ž e l u d a c b i l j k e . Pri isparavanju vode i pri stvaranju bilinskih ma­ terija vidnu ulogu igraju dvije stv ari u listif-: 1. P u č i i 2. L i s n o z e l e n i l o . Na d o n j o j strani lista nalaze se m a l i o t v o r i , koje zovemo p u č i ( p o r e ) . Na te otvore L i š ć e izd i š e i i s p u š t a v o d e n u p a r u . Tih otvora ima bezbroj, tako da na površini od 1 mm2 dolazi ih 300 do 700. L i s n o z e l e n i l o ( h l o r o f i l ) je zelena boja. Sastoji se iz ojedinjenih ili spojenih z r n č i ć a, koji su postavljeni na u n u t r a š n j o j ! s t r a n - i s t a n i č n e s t i j e n e . Zahvaljujući hlorofilu btfjni dijelovi su ze­ leni. Isti imade v e l i k i z n a č a j p r i s t v a r a n j u n o v i h b i l j n i h m a t e r i j a , a to se događa samo u onim biljnim dijelovima gdje se on nalazi i gdje sudje­ luje s u n č a n a e n e r g i j a . Niče li sjeme ili klijaju li neki bilinski dijelovi bez pristupa sunca, tada dobivamo sve forme bez hlorofila. Isto tako kod zelenog lišća koje više sunce ne obasjava, neće se stv arati nikakve nove �biljne materije, nego će se trošiti one koje su prije stvorene. C im v i š e j e d n o s t a b l o n o s i n a s e b i z d r a v i h l is to v a , a čim su ov i i z l o ž e n i sun­ č a n o m s vje tlu , tim će se t a k o s t a b l o bo­ lje i s h r a n i t i i j a č e i z r a s t i . Za s t v a r a n j e n o v i h b i l i n s k i h m a t e ­ r i j a potrebno je dakle da imademo: z e l e n e b i l j n e dije lov e, ugljični d v o k is, d u š ič n e spo­ j e v e , v a z d u h , s v j e t l o i t o p l i n u , a još k tomu spomenute m i n e r a l e 'k o lji s to k o m i z z e m l j e pridolaze. Ako u zemlji nema dovoljna množina biljci potrebnih minerala, ili dušičnih spojeva, to se već na lišću poznaje. Hlorofila nestaje, lišće gubi svoju li­ jepu zelenu boju i žutne. Osobiti upliv pri stvaranju hlorofila imade * ž eI j e z o ; ako se isto ne nalazi u zemlji, u stanju kojeg biljka može da primi, lišće požuti, pa dodamo li ga bilini u drugoj kojoj formi, vidimo da je lišće opet poze­ lenilo. ПОДЛИСТАК Munir ŠaO'mović^Ekremov A vd o Jabučica (Slika iz mučnih dana). Otišao je carski nizam. Kršle i konaci ostali prazni. Hadži Hafiz Lojo jedva spasio glavu carskom namjes­ niku Ahmed Muhsar paši i, poslavši mu u pratnju pe­ toricu svojih kavaza, uspio je da ga prebaci preko Goražda do u Sandžak. A sarajevske ehalija čula da je paša izdajica, da je bez sultanske dozvote pustio Švabi Bosnu iz šaka, a da ni jedan kuršum nije prozujao, da ni jedna kap švapske krvi nije protekla od oružja osmanlijskog nizama. I uzbunili še građani ponosnog šehera i jedva je posljednji paša kutarisao goli život svoj i porodice svoje. S njim j e umakao i zloglasni Grk, njegov timar-defterdar, Koštan paša. A stari Lojo htio je pod svaku cijenu da paša ode iz Bosne netaknut. Bio je uviđavan sijedi Lojo, nije htio da se na ustanike digne još i turska ordija ako bi Bošnjaci ubili carskog vezira. Pobjegao je posljednji namjesnik carski u Bosni ponosnoj. Četiri je vijeka unatrag upravljao namjesnik Bosnom u ime devleta i četiri stotine godina Bosanac je kroz njegove riječi i zapovijesti slušao volju čestitog sultana. P a ga eto više nema. Čudno je to bilo svakom; Bosna bez vezira? 1 Ali je tako bilo. Sramnim bijegom da spasi rusu glavu i život goli, napustio je paša Bosnu. A krv bosanska je uzavrela u nekoj nesvjesnoj srdžbi, čudna situacija u koju su upali tako nenadano, tako neočekivano- hitrina promjene i raznolikost sud­ bonosnih događaja uspalila im je svijest i krv onog praiskonskog viteštva i domoljublja koji su isplivali na površinu njihovih osjećaja. Nizam je otišao! A Ismet paša Uzunija, komandant sarajevskih gar­ nizona, odveo je posljednje ostatke nizamske vojske, odnio sve što je za nošenja bilo. Ali topove, velike i snažne, što ih je posljednji paša prije dvije godine nabavio od švapskog česara i koji Л su bili na Žutoj tabiji i na tabiji više Strošića, nije mo­ gao odnijeti paša. Tvrđavski topovi teško su se kretali a put preko Gof&žde, vrletan i izrovan, nebi ih ni pod­ nijeti mogao. Ismet paša Uzuija bojao se sile ustaške, a zapo­ vijed iz Stambola bila je izričita: — Što prije evakuisati Bosnu, što prije otpremiti carski nizam u Sandžak. Ustaše su već dočekale Švabu kod Broda. Taslidžanski muftija je istjerao Szapary-a iz Tuzle. I Ismet paša, slušajući zapovijed carsku, napusti Bosnu i to­ pove na Žutoj i Strošićkoj talbiji. Ali da tabijski topovi ne bi učinili zla zavojevaču proti ustaša i okupatoru Bosne, naredio je svom puš­ karu da povadi igle sa okidača i da ih tako učini ne­ sposobnim za boj. Držao je da u ustaškim redovima ne­ ma zanaćije koji bi znao popraviti moderne topove. I dok je u Bosni vrelo i kipjelo, on se je sa po­ sljednjim taborima nizama spuštao niz vrletne obronke prema Drini, gdje je još vladao car iz Stambola. Dopro Švabo do Vranduka uz Bosnu. Već se tri dana bije ogorčeni boj pod Vrandukom. Švabo nava­ ljuje svom silom i žestinom, ali se i Bosanci opiru ju­ nački. Grčevito brane grudu svoje domovine. Šišane i džeferderi prazne se i vatreni kuršum rijedi redove Švabe, a. s vremena na vrijeme, otisne se po koji bu­ ljuk niz obronak kakvog visa i krv neprijatelja pljusne potokom po prodalinama i merajama Herceg-Bosne. Ljuti handžar zaigra jezivo kolo po švapskim glavama a glasnik odleti u Beč s viješšu: — Ne daju se Bosanci! Ali je sila Švabina golema, teška topovska džunleta razbijaju busije ustaša, otimlju im položaje i oni uzmiču stopu po stopu, ginući junački, zaljevajući svaku grudu rodne zemlje vrelom krvlju. Sarajevo se sprema na otpor. Grozničavo i užur­ bano skuplja se džebhana, kupe se momci i opravljaju �bedemi. A prvaci po sijelima i skupovima, po ćefencima i džamijama vatreno sovore o bosanskom juna­ štvu i ponosu, o sjeni viteških djedova koji prate ove sudbonosne događaje, odozgo sa visina i ulijevaju hrabrosti borcima. — Sedam je teških topova na našim bedemima! Izginuće Švabo pod Sarajevom, tvrd je orali šelier Sa­ rajevo! Tako govori čaršija i ehalija. Te vijesti pune srca borbenošću i ruka se sama hvata za pojas za kojim reži dugi handžar sa bijelim kamzama, a oči sijevnu borbenim plamenom i duša ustrepta. Ali ne misli tako Hadži hafiz Lojo, duša i srce ustanka, ne misle tako Hadžijamaković i Kaukčija, sa­ rajevski prvaci, ne misle tako Bakarović i Turhanija, Upućeni su oni dobro da su topovi na tabijama bez vrsnog majstora, koji bi ih popravio, samo staro gvož: dže, nijemi i umukli u boju koji će se odigrati kroz koji dan pred vratima Sarajeva, jer je Vranduk pao, a Šva­ bo nadire uz dolinu Bosne. Još koja zora dok svane, Švabo će svojim kunda­ kom kucnuti nawvrata sarajevskih bedema. A treba ga dočekati junački! Te misli more Hadži Loju, te brige taru njegove prijatelje. Sjede u Turbinoj berbernici u Saračima i šute, pušeći duge čibuke. A misli teške i turobne ukr­ štavaju se i množe, srca se grče od bola i jada nad ne­ voljom domovine, a duša titra i trepti željom za od­ mazdom drskom zavojevaču, šuti Hadžf jllđi&i ‘Šuti mu j družina. Stari befber Turbo, prislonjen uz vrata, pre­ bire nešto teško u pameti. — Selamun alejkum! — otvoriše se vrata. U berbernicu uniđe Šaćir, Hadži Lojim kavaz. — Hadži Hafiz efendija, jedno vrano momče od jutros te traži, hoće s tobom da prozbori o nekim stva­ rima. — A gdje je? — prenu se i zmisli vođa ustanika. — P red berbernicom. — Bujrum, neka uđe. Skromno pozdravivši, stupi u mračnu berbernicu momak, visoka stasa i garave puti. Kao u djevojke pri­ kladno lice, rumeno kao jutarnji ruj, gorjelo je vatrom i viteštvom. — Hadži Hafiz efendija, je li izun da progovorim dvije riječi pred tvojim licem. — Govori, momče, kakva te sreća do mene vodi? — Ja sam Avdo Jabučica, Sarajlija, sin Junuzage kazaza. Prije tri četiri mjeseca sam došao iz Latinluka. U Šibeniku sam, u vojnoj školi učio puškarski zanat. — P a? — iznenadi se Hadži Lojo. — Čuo sam da ne možete naći majstora koji bi po­ pravio topove na Taibijama. Mislim da ću ih ja moći za boj opremiti, pa, efendum, ako vam trebam stojim vam na usluzL 66 Momče to izgovori laganim odmjerenim glasom. Hadži Lojo se udari po koljenu i od radosti skoči i za­ grli Avdu Jabučicu. — Hej, aferim Jabučica Avdo, Sam te je Bog spre­ mio u posljednji čas. Uzmi halat pa hajde na tabiju. Tamo reci da sam te ja poslao. I božjom pomoću, na dam se, moj sinko, da šeš topove u red dotjerati. Izva­ đene su im igle što u hevze udaraju. Tvojom pomoću ćemo din-dušmanu zadati ljutili rana. Stari ljudi pričaju da Hadži Loju nisu nikad vidjeli veselijeg kao tog dana. Avdo je opravio sve sedam topova i kad je prvo probno džunle grmnulo i prozujilo kroz vazduh sa tabije na Strošićima, sijedi Lojo je zaplakao kao dijete od pregoleme radosti. Sav drhćuči od uzbuđenja, okre­ nuo se je prema Pašinom brdu i Panjinoj kuli, pa vik­ nuo ogorčeno i gnjevno staračkim glasom: — Hej, Švabo, bujrum sada dođi! A probna džunleta iz topova su izlijetala i odjeki­ vala daleko, d a le k o ... do Vranduka, odakle su po­ sljednji ustaši uzmicali prem a Sarajevu. Bio se je ljut boj pod Sarajevom. A sedam teških topova sa Žute i Strošićke tabije sijali su sm rt po re­ dovima Švabe. A šišana i mala puška, m artinka i dže-: fefdar izbacivali su hiljade kuršum a i smdžirlija i op­ kopi oko gradskih bedema napuni še se mrtvim i ra­ njenim. Filipović je bio ljut kao ris. Ismet paša mu je javio da topovi na tabijama nemaju igala, da su za boj nesposobni. A ovamo rane zadadoše ljute. Posljednji se bije boj za čast i slavu domovine, po­ sljednji put Bosanci, puni v iteštv a i ponosa, padaju bra­ neći rodnu grudu, posljednji put pucaju topovi sa tabija i posljednji borci, padajući grle tlo otadžbine. Puši se krv iz tijela junaka. Bio se je ljuti boj pod Sarajevom , bio se je i do­ končao. Utišalo se. Klonuli su lavovi, braneći dom svoj i ponos svoj, malaksali su pred ogromnom silom dušmana. Sarajevo je palo slavno. Nepregledne hrpe mrt­ vih po opkopima gradskim svjedočili su to jasno. Kobni glas sove odjekivao je po zgarištim a širom Bosne po­ nosne. * Pala je Bosna, osvojio je Švabo. Ali je osjetio ve­ ličinu ljubavi Bosanca prem a domovini. Hiljade i hilja­ de svojih vojnika izgubio je Švabo, vojujući protiv ži­ lavim ustašama. I ponova zakuka bosanska majka. Svetio se je Švabo. Vješala i m uškete umnožiše uciljene majke. Svetio se Švabo! Jednog sunčanog jutra provela je švaska patrola niz M edreseta vrano momče, crna, plamena oka. Ruke su mu bile krvnički stegnute tankim tenefima. A kod kuće ostala je ucviljena majka nad razrovanim ognji­ štem. �Bio je to Jabučica Avdo. Filipović, zapovjednik austrijskih trupa u Bosni, kad je zauzeo Sarajevo, potražio je onog koji je, po­ pravivši turske topove, zadao mu neprebolnih jada. Podli je izdajica prokazao Avdu i prijeki ga je snd osu­ dio na smrt. Smrt pred mušketama. Prolazio je Avdo kroz Sarače i Ćemaiušu gordo i oholo, okružen Švabinim bocama, prolazio je ponosno Avdo Jabučica u smrt, a za njim je plakala sarajevska ehalija. Niže Crnog vrha, s onu stranu Gorice, kud vodi cesta u Velešiće, a gdje je danas vojna bolnica, bila je iskopana raka. Prije smrti pomolio se je Avdo Svevišnjem, klanjao je dva rećata. — Feuer! Oficirska sablja je sijevnula i projurila kroz jutarnji vazduh, bubnjevi su zabubnjali, a m uškete planule. Pao je Avdo Jabučica, a krv njegova je natopila rodnu grudu. I danas mu je tu grob. Svetio se je Švabo! Ali su bile to žrtve koje su kao nebeske krijesnice u mučnoj historiji ovih dana ostavile svjetao, neizbrisiv trag potomstvu, ostavile su spomen o umiranju bez grča i plača, za čast i slavu domovine. Slavna su to imena u historiji Herceg-Bosne, možda najslavnija, jer su žrtve njihove bile najteže, jer su djela njihova pronijela svijetom ime Bosanca i njego­ vog viteštva, Bosne i njenog ponosa, koje u dušama našim još uvijek neugasivo tinja i gori i puni nam dušu poštom i udivlienjem nad životom i smrću očeva i dje­ dova naših, junaka, dičnih, bez mane i straha. Nazif Resulovic Utje£>a Tu Ma/ra bolno zajeca, a potokom joj suze navriješe iz očiju. Neprestano se gruvaše pesnicama u grudi, ponavljajući i spominjući grijeh svoj i djetešce svoje. Hamzu ovaj nemio slučaj, jer se zadesio u nj hovom do­ mu na konaku, dovede u nezgodnu situaciju i gledao je da na bilo koji način utješi Maru, ili da se nekako odatle udalji i na drugom mjestu potraži noćište. U tome pre­ mišljanju sinu mu kroz pamet jedna vrlo utješljiva misao, pa će Mari: — Hajde, jadna Maro! Mome je ocu bilo sedamde­ — Što ti je, Maro, pa tako jadikuješ i plačeš? — Kako šta mi je? Umrlo mi, moj Hanza, prije set godina kad je umro. Uvjeravam te, umro je u tim godinama i — nekršten! nekoliko dana, dijete p a ... O va Hamzina dosjetka Maru za momenat utješd. Ni­ — . . . Ma, ostavi plač, Maro! Neka ste vas dvoje kako nije m ogla u pamet da dozove misao da je pred živi i zdravi, daće Bog djece! — prekide je Hamza. njom čovjek, čija vjera ne priznaje znamenje Hrista, i ako — Ama sve bi lahko bilo da nisam zgriješila, pa da slavi Boga jedinoga, te da stoga Hamzin otac nije ni mo­ imam s čim pred Boga stati! — odvrati Mara. gao biti kršten. Duboko uzdahnuvši, osjećala je kao da Hamza je začuđeno promatraše, pa će prostodušno: joj se neka stijena, čitavo brdo skotrljalo sa srca, što joj — Zar poslati nevino djetence Bogu i nemati mje­ pritiskivaše dušu poput more. Sva blažena, Mara usklista kod njega? Batali, molim te, besposlicu! knu: — Duši bi mi olaknulo, dobri Hanza, da mi jadno — Hvala ti, Gospo, kad pred lice Božje nije otišlo dijete ne ode nekršteno! samo moje djetence nekršteno! Neki naš dobroćudni Hercegovađ; iritenom 'Hamza, kupovao po Konavlima zejtin i svlačio gu u mijehovima na konjima i magaradima u Trebdnje na pazar. Tako jed­ nom omrkne u nekom konavskoni Selu i zakonači se u kući svoga poslovnoga prijatelja, katolika, kojemu prije kratkog vremena bijaše umrlo novorođenče. Žena toga domaćina, Mara, plakaše i jecaše za izgubljenim djete­ tom. Hamza, ne znajući o smrti djeteta ništa, upita je ljubopitljivo: Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 67 �СЕВДАЛИНКЕ L a k i š i ć a Z la ta Zaljulja se m ostarska munara, Potrese se m ostarska ćuprija, Mujezini učit’ prestadoše, Zašutješe softe u medresi Kad zapjeva Lakišića Zlata, Sve odjekne po kršnu Mostaru P a niz luke i niz kadiluke. Svak se čudi Lakišića Zlati, Ponajviše do tri mujezina. Karala je ostatjela majka: »Fato šćeri, da od Boga nađeš, »Jedna pjesma stotinu harama, »Jedna kajda stotinu grijeha. »Kad te čuju do tri mujezina »Ufate ih derti na munari, »Pa ne uče namaskog ezana »Već slušaju tvoju pjesmu, Zlato. »Kad te čuju softe iz medrese. »Bace derse, zatvore kitabe, »Pa posluhnu tvoju pjesmu, Zlato. »Nemoj, Zlato, činiti harama, »Nemoj, šćeri, prokleće te majka!« Progovara Lakišića Zlata: »Ne kuni me, moja mila i »Ja ne pjevam porad mujt »Nit softama dersove razb Ja ne činim božjega hara »Već ja svoje kahare razl »Kad zapjevam s Luke ii’ »Pjesma ječi do carske tabdje, »Do onije carskije nizama; »Međ’ njima je gonđe Mehemede. »Kad začuje pjesmu na tabiji, »On se sjeti svoje jauklije, »Jauklije Lakišića Zlate »Sto ga čeka tri godine dana »Dok joj Meho iz askera dođe. »Stog’ ja majko svoje pjesme nižem »Da me čuje gonđe Mehemede. Lakše mu je carski asket biti.« A g e S a r a jlije Pivo piju age Sarajlije Na Ilidži pokraj Željeznice, A pred njima Panjo Mustaj beže Sa B istrika do dva Merhemića, Sa Vratnika do dva Džin-Džafića, S Ćemaluše Sarić Salihaga, S a Kovača aga Očaktana, Ispod Hrida Džinić Sulejmane, Sa Hiseta dvojica Penjava, Iz Caršije Kaukčija Mujo. 68 Piju age derte razbijaju. Služila ih M ara Ćebedžina; Kako kome čaše dodavaše Svaki joj se pod grlo hvataše, Ponajviše Kaukčija Mujo. Govorila Ćebedžina M ara: »Aman, aman, age Sarajl je! »Ako svakom mogu sluga biti, »Ja ne mogu svima ljuba hiti!« Na to skoči Kaukčija Mujo: »Srce, dušo, Ćebedžina Maro, »Mlad sam momak od sojli plemena; »Eto tebi srm a i dukati, »Hoćeš li mi vjerni ijuba biti?« Postiđe se Ćebedžina Mara, Postide se, potiho besjedi: »Ne ću bogme, Kaukčić Mujaga. »Na poklon ti srm a i dukati. »Što je soja i što je gospode »Najljepši je Panjo Mustajbeže; »Lijep aga, ja ljepša djevojka; »Vako dvoje u po Bosne nejma!« .llib e g o v ic a Ja kakva je sjajna mjesečina Još je ljepše iza gore sunce, Od sveg ljepša Alibegovica. Ona rodi devet djevojaka Devet šćeri devet labudova, A deseto nosi pod pojasom. АГ je mučno begu Alibegu Što on nejma sina od poroda. Devet šćeri porodi mu ljuba, Devet šćeri a ni jednog sina. To je begu plaho teško bdio, Pa kad pođe beže u čaršiju, Progovara svojoj vjernoj ljubi: »čuješ Li me, moja vjerna ljubo, »Viš’ kuće ti badem drvo raste, »Niže kuće D'rina voda hladna. »Ne rodiš li desetoga sina, »1Г s’ objesi il’ u Drinu skači!« Reče beže, ode u čaršiju, Osta mučna u konaku ljuba. Ni po sata nije zuhar bilo Ona rodi desetu djevojku, Pa je. uze na bijete ruke, ■ — P a je povi u kumaš i svilu. Pođe tužna baščom i merajom, Dok ne dođe plahovitoj Drini, Baci kćerku u studenu Drinu: Baci kćerku pa zaplaka tužno: »Hajde šćeri i majka će doći!« P a se vrati svome bjelom dvoru �I doziva devet šćeri svojih, Oblači im svilu i kadifu I kose im ptočešljava zlatom, Češljajući njima progovara: »Čujete Г me mile ššeri moje, »Kad vam 'babo iz čaršije dođe, »Rec’te babi otišla je majka, »Ot'šla je da se ne povrati.« Ode tužna AUbegovica, Šve do Drine baščom i metajom. —Allah! — reče pa u Drinu skoči. Osta tužan beže Alibeže, Osta tužan u svom bijelom dvoru I sa njime devet sirotica. Pribilježio: M. б. Ekremov. ГА ЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г а /р е тов а п р е д а ва њ а ОГРОМАН У С П ЈЕ Х ГА ЈР ЕТ О В И Х П Р ЕДАВАЊ А Посљедња замашна акција Главног одбора Гајрета у циљу свестраног придизања и просвјећивања муспимана путем растурања и одржавања Гајретових популарних предавања наишла je на огромно разумијевање и одушевљење народа. Гласови који су већ приспјели поводом првог предавања, доказују нам то најрјечитије. Ти гласови јасно нам казују да муслимани ишчекују препород цјелокупног свога живота од Гпјрета и од његових спасоносних анција у свима правцима. За доказ те наше тврдње цитираћемо ниже извјештаје и то из неколико забаченијих мјеста: Гласови из Автовца: »Послата предавања 1. свеска^са расписом број 241/31 бд 18. I. т. г. примили смо и у свему поступили no Башем распису. Вечерас (23. I.) у 8 сати одржао je предаваље »Вјера« од Џемалудина еф. Чаушевића, Алија X. Пашић. Слушаоца je било 56. Предавање je наишло на ћуно разумијевање и одобравање присутних. Вођена je дебата, у којој je учествовало доста присутних. Предавање je читано полагано, те je предаваоц сваку тачку објашњавао заједно са нашим имамоиг Абдулах еф. Курспахићем. Предавање и дискусија трајала je 1.20 сати. Предавање »Будимо задругари« држаће се 24. о. мј. тс ће исто бити добро посјећено. Молимо да нам се ова предаван>а и даље птаљу, јер je ово зла-то за nac.« Гласови из Маглаја: »Јучер послије џума намаза, у Коршумлији џамији прочитао je предаваље од r. Чаушевића, Хусеин Локмић, студ. права, питомац Београдског Гајрета »Осман 'Вдкић«. Пошто je био лијеп дап, a и млади петак. џамија je била пуна грађана и сељака; било je присутно 4—500 људи. Дискусије није било.« Гласови из Модрича: »Према Вашој окружници бр. 241/31. од 18. јапуара, одржали смо прво популарно предавање о »Вјери« од г. Џемалудин еф. Чаушевића јучер иа дан 2. ов. мј. у просторпјама Мектеб Ибтидаије na вечер послије теравије. Предавање je одржао г. Хафиз Мухамед еф. Спужић, имам матичар, који je разговијетно. са иајвећим разумијеваљем тумачио Ислам, п.егово лијепо прпчањс о дужностима сваког муслпмала, тако јо noMiio и са najnchoM вољом саслушано од стране слу- шалаца. Предаваље je трајало од 7 и no na свв до 8 и no сати. Након завршетка настали су разни упити na које je г. Спужић увијек приправан као и на ове дао тачан и јасан одговор. Присутних jty било 198. свп муслиманске вјере. na овај број у наптем малом мјесту показује, да наш народ ocjeha и внди гдје Гајрет и Га1ретова идеја свакпм дапом продпре све дубл;е' и дубље у народ и сваком прлликом иде ва наттретком свих муслимана. По овом свему и no причаљу тпх слупгалапа након сврптеног прелаваља падале су тако лаокаве рп1ечп у прллог Гајрета и изјаве да je овај корал који je Гајрет учипио за на^роЈГ^^~јвдпо добро дјело и да му се дугује мпого. Ми одбор поздрављамо тај Ваш подхват и желнмо и Biei>yieMO у све боље ycniexe, тс са оваким предавањем бике Гајрет као ппопв>етио друштво све вптпе и више завољено у наооду, јер своју дјелатност и корисне резултате показује na сваком кораку. Остала два предавања изврптићемо no одређеном реду. ком смо нарочитим огласима објавили.« Гласови из Стапог МаЈдана: 24. I. Miecnn одбор Гдјоета одпжло je ппелавлн.е послато no Главиом одбору. Плттсутних je било 42 чотИека. Гатоетова читаоница била je лупком пуна тако. да чов?ек до човјека nnie могао стати. ТТпедавач je био r. Ахмед erfi. БилалбеговтЛ. импм-матичар. ITrinie него птто je почео читаги ппелавање »Bieoa« растумачио je у кратким потезима знача? ГаЈрета и алеловао на присутне да и они колико су у стаљу и морално и матепијллно помогну Гашет. тс да помажуЈш ГаЈоет. помажу себе a и Гајрет he мојш лажпте да остварп свој задатак. За BpnieMe члтања ппелавања пписутпи су ra ввло пажљиво слуптали и на конпу су изразпли заловољство и захвалност Гајрету. птто им омогукује ла се упознају са стварпма Koie су им потребне а.тги непознате. Ппиг.утнима je обивљено да he се одржатп впше прела,ватва. за вптпеме Рамазана и за.молили их да истом ттрлоуствују. птто су и обећали. Након тога je било дискуеије о предавању, те се je поисутнпм много допало. изјавившп да je то требало још одавно чинити. Предпвању су присуствовали у великом броју тежаци, a било je и илмије, н.пх пет на броју, a међу н.пма и овдашп>и грађанип и профссор у бихаккој медреси г. Ибрахим еф. Пашалик« Гласови из Кораја: »Синоћ 22. ов. мј. одржано je прво Гајретово предававе »Вјера«; од X, М, Џемалудина Чаушевића. 69 �Предавање je одржано у просторнјама овдашље читаонице »Слоге«, no г. Ибрахим еф. Бегићу, овдашн>ем имамуматичару. Истн je предавање прочитао с опширним тумачеи>ем и разјашњавањем, a и наводећи поједина ајета из Курана, која су се истог тицала. Присутно je било 40 слушалаца ради тога што je пошта врло касно око икиндије стигла, na није било времена да се објавп свијету, иначе би било више, јер je за ово предавање владало велико интересовање. Након одржаног предаваља овдашњи имамп X. Сеид Зенуновић и И. Бегић су све то још једном претресли, успоређивали какви смо сад и какви бн требали да будемо, и како би се све грешке исправиле. Нарочито се задржали на оном дијелу гдје се говори о нашем заостатку и напретку браће других вјероисповјести. 0 том се говорило подуго, na се je прешло и на говор о Гајрету, те je усмено закључено да се пма основати Мјесни одбор Гајрета још tokom Рамазана, те се je њих неколико уписало и за чланове. Садање стање чланова јестЗб, na су добри изгледи, да ће се моКи основати Мјесни одбор.« пуна. рачуна се. да je било присутно предаваљу преко 500 лица свих грађанских слојева. Предавач je лпјепим и акцентуалним гласом прочптао предавање, што je на присугне учннило необичан дојам, тако, да су се чуле изјаве многих, да no првп пут у свом животу слушају овако лијеп и савремеп вазу-насихат о својој вјери. Предавање je било без дискусије ради пнјетета самог мјеста. Послије прсдпвања, шериатски судија X. Мехмедагаћ апеловао je на прпсутпе, да помогну Гајрет п његове циљевс. јер се Гајрет брине не само о одгоју паше дјеце, него и о одгоју свију нас ширењем овако лијепих својих предавања, па треба сваки од нас да се Гајрету одужп п да му будс лахвалан на овако једној племенитој акцији. Ове ријечи попраћене су одобраваљем и рпјсчима старијпх људи: »Жпвн бпли и здравп п ви и они, којн се брину п за нао за нашу пејаку дјецу, хвала Главном одбору Гајрета, пска нам почссто погааље овако лијепих вазова и насихата«. a млађи свијет je распитивао, да ли се могу добити ова предаваља као књиге. Потом je исто прсдавање no закључку Мјесног одбора одржао благајник г. Али еф. Алиефеидпћ. имам-матичар и то у Омладпнском клубу, »Зори«. Овом предавању присуствовало je око 150 лица, већипом омладинаца. Прпјс предаваља претсједник кпуба г. Мухамедбег Прељубовпћ објавио je присутпим продузету акцију Главног одбора Гајрета ширењем сво^ и х популариих предавања и у најширс слојеве иашег наГласови из Гор. Зенице: рода, похвалио ову племениту акцију. дао ријеч предавачу п »Повјереник Гајрета у Pop. Зеници г. Хусеин Пашан- замолпо присутие да ra саслушају. беговић, муалим, одржао je у уектебу иза теравпје-намаза Предавач^. Алпефендић попратио je своје предавање предавање о »Вјери« од г^Вемалудина Чаушевића. Присутних слушалаца je било преко 70, чланова и пријатеља Гај- овим уводом: »Драга браћо! Нама je свпма ман>е-више познат рад Главног одбора Гајрета на културно- просвјетном пољу. рета.« Taj одбор je упрегпуо све своје силе. да муслимански дио наГласови из Орашја: шег народа који je културно и просвјетно пуно заостао за »22. јануара одржао je Мјесни одбор) Гајрета у Орашј; Орашју својом браћом других вјера, придигпе. освјести га, јер ocjeha потребу, да се морају уложити дупле силе у рал. ла би се у просторијама Грађанске читаонице предавање о »Вјери« X. М. Џемалулина Чаушевића. Предавању je присуствовало постигло у што праћем року све оно, што се je деценијама 70 особа, a предаваше je прочитао г. Хусеин Ћехајаић. За година пропушћало у летаргији и нехају. вријеме читања присутни су помпо и са задовољством праЗато Главни одбор Гајрета имајућп у впду. да су потили садржај предавања. Како je исто писано лаганим стипуларна предавања такођер један ол многих начина. којим се лом, то je за сваког било разумљиво, те послије завршенога може пуно придонпјети културно-просвјетном и етичком пречитања није било пикакове дискусије. Завршетак je свршен породу нашег свијета. предузео je акцију и у том пиљу и у шгицањем. циљу да Гајретова мисао продре и у кајииже народне слојеве. И поред тога што je Орашје мало, било би довољно да што je иаравно једна врло похвална п племенита акција. сс предавања одржавају на једном мјесту, ипак на жељу ехаПрпје прелаза na еамо предаваље, бићу слоболан да лије, предавање he олржати и другу вечер у другом локалу.« вам рекпем нешто о предавањима с вјерског гледишта. Има један ајети-керим у Курани аз. m. који у нашем језику знаОвом прнликом с радошћу констатујемо да у свима ко- чи: Опомињите и савјетујте се, јер то користи муслиманима, рнспим акцијама, нарочито у акцији Гајрета узима видна у истом смислу н један хадисп-шериф: Једап од главних паучешћа иоред интелнгенцнје п напредни дио наше клмије, чела вјере јест да се муслпмппи мсђусобно савјетују. a мп зашто joj и овом прнликом одајемо захвалност и признање зпадемо из иекуства. да такве опомеие п опвјете ндјрадпје na иснравном схватању н>ене вјерско просвјетне и патриот- слугаамо u примамо к орпу преко овпких популарних прелаваља. ске мисије у муслнмаиском дијелу нашег народа. Главни одбор Гајрета водећи рачуиа у циљу опћенитс користн за народ, обрдтио се je многим иашим јавним радВелини успјех Гајретових предавања у Бијељини ницима u стручњацпма од вриједности с молбом да обраде Према распиоу Главиог одбора од 18. јануара о. г. бр. раппе теме у облику популарних предапппл из на.јазажпијих 241/31 извјешћујемо Главнн одбор, да je у четвртак на 22. грана iiniiietr јавног жпнота. гато су ne готоио гви томе позиву о. мј. послије теравије одржато прво предавање »Вјера« и то најприпрпвније одазвали, тапо, ла he Главнп одбор бити у na два мјеста. Једно нредавање одржато je у Главиој џамији, могуЈшости. да још у току овог Рамазапа пздд у облику броa друго у просторнјама Омладииског клуба »Зора«. шура једцу серију таквих пред!гваља н та прсдаван.а преко По закључку овог одбора предавање у џамији одржао je својих оргапизација у унутратн>ости прошпрн међу nim г. Мехмедбег Фиддхић, судски савјетник н члан иадзорног свијет. одбора Гајрета. To предаван.с објавио je у џамијп г. Лсим еф. Мјесии одбор Глјрета у Впјељини. добпо je lteh једну X. Мехмедагић, шер. судија и члаи Уравног одбора 1’ајрета та.кву брошуру са трн upeaimniba. међу којима заузима прво замоливши присутнс, да се ne разилазе послије теравије, што MjecTO »Вјера«. Ово нредаваље обрадио je наш уваженп алим су присутни једнодушно послунмлп. Џамија je била дупком n чувени пјерски кпиппитет бившп Реие-ул-улема г. X. Т,Тсм. Гласови из Љубиња: »Мјесни одбор у Љубињу олржао je 22. ов. мј. предаван>е у 20 часова на вечер у народној читаоници. Предавач je био г. Азиз Сердаревић, a број присутних je бно 42. Преддвање je саслушано пажљиво и мирно.« 70 �Чаушевић. Он je У овом свом предавању у кратким цртама, али ВРЛ0 схватљиво и стРУ',њачки обрадио главне ггринципе 'исламоке вјере, проткане у преведеним цитатима из Куранн аз ш. које hy ja no вашој жељи и у оригиналу цитирати. Сматрајући за особиту част, да ово предаваље одржим У омландииском клубу »Зоре« чији сам и ja члан, поздравл>ам ову акцију Главног одбора Гајрета, те вас молим да помно саслушате ово предавање, a у вези с тим, ако вам пгго не буде јасно, да то прибиљежите. na ћемо послије предавања отворити дискусију о TOM.« Потом je предавач прешао на само предавање, које je пратио оригиналнпм цитатима из Курани аз. ш. a које je саслушано у пајвећој тишини. По предаваљу присутни су акламирали предавачу. Главном одбору Гпјрета и аутору предаван-а a потом je отворена дискусија о самом предавању. У овој дискусији стављена су на предавача слиједећа питава, на која je он одмах одговарао: 1. питање: Каква je сврха поста и зашто се пости? Одговор: Пост je једна Божија императивна заповијед, али само за здраве и одрасле муслимане. a вегова je сврха не само етички да препороди једног човјека, него и здравствено. Баш у данашњем броју Гајрета изашао један чланаж о посту од г. Хаф. A. Бушатлнћа, na вам скрећем пажњу на тај чланак. У њему ћете наћп све што вам je потребно да знате о сврси нашега поста. ' 2. питање: Шта би било с вјбронауке, да су се наше дресе и мектеби претворили у модерне школе, гдје' би се она подучавала? Одговор: Аутор je рекао у модерне конфесионалне школе што зндчи, да би ми данас школоватги кроз такве школе посве другачије стајали и у вјери и 'у свјетовним знаностима. Треба имати на уму да модерце конфесионалне пгколе кључују ни вјерску ни свјетску знаност, него би се те обе пауке паралелно предавале у тшшим заводима, као пгго случај са шериатском гимназијом и друпнм сличним заводи у нашој држави. 8 питање: Зашто су неким пејгамберима олати китаби — писмене објаве, a неки то нису добивали? Одговор: Периода једног шериата обухвата дуги низ година (500—1000), a људство би чешће пута tokom толиког m i­ sa година залутало, na je било потребно, да у том раздобл>у људство неко опомиње и упућује у прописе постојећег шериата, a то су били пејгамбери, који су тумачилп већ постојећи шериат и људство одвраћали од зала и неваљаштине. Кад се указала потреба, да се постојећи шериат мора проширити, нешто измијенити, a нешто према духу времена додати, онда су долазиле нове кљиге оним пејгамберима који су живили у том периоду. 4. питање: Како су пејгамберп добивали објаве (Вахјиилахи) посредно или непосредно од Бога џ. ш.? Одговор: Вахји-илахију пејгамберн су добивали највише посретством Џибриели-емииа, који je пејгамберима саопштавао Божије објаве и подучавао их Божје наредбе. Бнло je изнимних случајева, гдје су неки пејгамбери добивали такве објаве и непосредно од Свевишњег Бога џ. ш. б. питаље: Какво гледиште заузма Ислам у погледу рођења a. с.? Одговор: По исламској науци Иса a. с. рођен je без оца. a роднла га je хз Мерјема no Божијој вољи и наређењу бсз да je имала одношај с каквим мушкарцем. Ово na први поглед изгледа несхватљиво и у опреци са природним процесом. али ако се мало помније размисли. долази се до закључка. да то није ствар немогућа, a ево зашто: Ако човјек као прави муслиман вјерује у Бога. и тврдо зна, да je Он свемогућ и да све може пгго хоће. да je створио из иишта овај цио свијет, створио и оно, што мп вииимо и не видимо. зар je онда чудо. да тај исти Бог џ.ш. може да створи и ‘једног човјека без оца! Кад je могао створити хз. Адема и без оца и без мајке, зашто пије могао створити хз. Адема и без оца и без мајке, зашто редба, нека послужи п овај примјер: Ми дневно читамо у новинама, да се овдје или ондје догодило неко чудо, које човјек не може просто да схвати и вјерује (т. зв. вгра природе) a ипатс се то уистину догодило, na зар нпје могла та игра природе дд се догоди и у том случају, na да се једанпут и дијете роди без оца! 6. питаље: Какво je вјеровање било прије објаве Курана? Одговор: Адо сте помно пратили ноћашње предавање, тамо će вели. да је>од Адем a. с. до Мухамед a. с. владала увијек јсдна вјвра. a то je Ислам. јер су сви приндшш објавл.епих вјера иетовјетии a то je: вјеровање у Бога џ. ш. као Тв-°Г’" а свиЈ.ета свиЈета’ вјеровање у живот послије смрти. глЈе he сваки 39 cw>ja ДЈела бити олговоран. Само je та вјера tokom дугог времена усавршена према приликама и д у х у оног времена, нешто je из старијих шериата узимано, нешто забраљивано, али главни принципи остали с у исти и све Je једна вјера Ислам. 7. питање: Затто муслиманп држе петак као седмичпи празниж, a не који други дан? Одговор: Ha Истоку. специјално у Арабији, прастарп je обичај, да се петак држи као седмични празник, дан када би се стаповнипи Арабије састајдли и измјељивали мисли и своје потребе. Taj прастари штхов обнчај доласком Ислама нпје укинут, него je једним ајети-керимом изричито наређено, да се тога дала муслимани састају, дд пуму клаљају и да се о другим својим потребама здоговарају, пгго се тамо сматрало седмичним хаџом. Какогод je муслимапима прописан годишH.n хаџ прпликом Курбан бајрама, тако je прописана џума свзкаг петка, a има исту сврху у минијатури као годишн.и хаџ. 8. питање: Какав je морално-етички приндип у Исламу вао што кршћани пмаду: Љубп ближњега свога као самог себе? Одговор: У Исламу оваких примјера имаде сва сила, a пајвећи прнмјер јест сам жпвот Мухамед a. с. који свакако треба да буде примјер сваком муслиману. Он je више пута рекао: »Бисту лп утем-миме мекјаримел- Ахлаки«, што значи: Ja сам послат да усавртавам морал. na куд he већи принцнп, него значење те његове мудре изреке-хадиса?! Усавршаваљем морала, постизавају се све етичке врлине човјечанства. пд и то Љуби ближњег. . . 9. питање: Je ли намаз и пост у уској вези и изостављање једног, смета ли другом? Одговор: Како год je намаз једна од главних дужности Ислама, исто je тако и пост. Te двије дужности немају међуообне нераздвојне везе, тако, да би на пр. изоставл>ан>ем Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 71 �намаза био покварен пост и обратно, него je и једна и друга дужност Божија строга заповијед те je сваки муслпман дужап и једну и другу да обавља. Овим одговором завршена je дискусија no овом предавању уз бурно клицање предавачу, Главпом одбору Гајрета, претседнику Мјесног одбора Гајрета, који je у исти мах и претсједник клуба, уз изјаве, да ће им од сада бити једини циљ помоћи Гајрет свагдје и свуда. Сматрамо, да посббан записник пије потребан, јер je у овом извјештају у главном све речено, na би записник био сувишан. Молимо Главни одбор, да ово прими на знан>е с молбом, да се овај извјештај no могућпости штампа у листу, ако не у цијелости, бар у одломцима. По одржатим другим предавањнма послаћемо посебап извјештај. Мјесни одбор Гајрета у Вишеграду у смислу окружнице Главног одбора одржао 18. о. мј. прво предавање »Вјера« у просторијама Југославепске читаонице. Предавач je био г. Хасап еф. Хаџихалилвић, a присутних je било око 40 слушалаца. Слушаоци су пажљиво саслушали предаваље, које je г. Хаџихалиловпћ на посебним мјесгима и са своје стране образложио и разјаснио. Ha присутне je предаваље учинило врло лијеп утисак. Након предавања развио1 се je разговор, те je једногласно констатовано да већина муслимана своју вјеру не позна, a кад би je боље ттознавали многе би ствари друкчије гледали и no се, равнали. Мјесни одбор Гајрета у Стоцу извјешћује нас да ha за вријеме Рамазана одбор приредити слиједећа преДабаља: Предавање у читаоници на 25. јануара »0 хигијени«. Предавање gr читаоници на 30. јануара *0 штетности алкохола«. ј Мупгки мевлуд на 3. фебруара са предававем о вјери и рођењу Мухамеда a . р. Предавање у читаоници на б. фебруара »0 задругарству п пољопривреди«. Предавање у читаоници на,12. фебруара (Предавање Гл. одбора Гајрета). Женски мевлуд на 15. фебруара са предавањем »0 узгоју дјеце«. УПУТСТВА ЗА О ДРЖ АВАЊ Е ГА ЈР ЕТ О В И Х П Р ЕД А В А Њ А Приликом разашиљања прве кљиге Гајретових предаван.а Главни одбор je упутио следећа објашњења и упутства: Свима Гајретовим одборима и повјереницима » Сигурно je већ познато Гајретовим одборима и повјереницима да je Главни одбор Гајрета закључио да растура у народ путем своје организације популарна предавања из најважпијих грана нашега живота. У ту сврху обрагио се Главнн одбор свима нашим јавним радницима и стручњацима као и илмији с молбом да обраде предавања из области вјере, хигијене, пољопривреде, трговипе занатства, воћарства, задругарства, историје неашег народа и познавања Отаџбине. Досадањи одзив je свакако задовољавајући. Према закључку Главпог одбора, сва предавања, која задовољавају својом обрадом штампаће се у форми књижица. na се na тај начин заводи Гајретова Библиотека. Прва књига neh je оштампапа са слиједећа три тгредалања: 1. X. М. Џ. Чаушевић, бивши Реис-ул-улема »Вјера«, 2. Инж. Шериф Бу- 72 бић, директор Пољопривредне школе »Будимо задругари« и 3. Хамдпја Мулић, школски управитељ »Одгој наше дјеце«. У смислу закључка Главпог одбора, прво предаваље »Вјера« имаду одржати свп одбори и повјеренпци Гајрета уочи петка, 22, о. мј., друго предаваље уочи недјеље, 24. о. мј., a треће предаваље уочи уторка, 26. о. мј. ПредАваља која ће се послати у другој књизи »Гајретове Библиотеке« нека се одржавају прекодал истим редом. Гајретова предавааа треба да допру у најшире слојеве нашег елемента. Због тога je потребно да сви одбори и повјереници проведу што јачу пропаганду и да свако предчваље афиширају на згодним мјестима, озпачивши сваки пут тачно вријеме почетка појединог предаваља. Потребно je да Мјесни одбори и повјерепици Гајрета изнађу за предаван.а најприкладније локале, што je могуФе пространије л no могућности у центру мјеста, гдје ће се Mohn да сакупи што већи број слушалаца. Одбори и повјереници треба да одаберу за свако предавање најподесније предаваче. Ако један предавач може са , уепјехом да одржи само једно предаваље нека се за друга дда предавања одаберу нова двојица предавача, који су no cnojoj спреми или искуству најпозпатији са темама које сс обрађују у дотичним предавањима. Одређени предавач треба најпрпје сам да простудира. предаваље које fce одржати (читати). да припреми објагањења за one ставове које публика евентуално неће моФи схватити ка.да се буде читало. Нека предавач припреми одговоре на евентуалне упите који-ћс му се стављати no 'овршетку предавања. Одбори и повјереници нека се побрину за ред и тппшну за вријеме предаваља и нвка упозоре слушаоце да у току предавааа не стављају никаквих уппта. тако да се излаган>с предавача нпчим не омета. Слуптаоцп предавања нека. себи биљеже евентуалне примједбе које ће стављати послије свршено<г предавања. Нека се послије сваког предавања отвори диокусија. пека се потажне струјаве и измјена мисли; нека се у току разговора уочи данаган.е наше стаље у сваком погледу и нека ое исгакне какви смо и какви би требали дд будемо. na онда нека ее пређе на акцију, на рад било оснивањем залруга, било т то јачом пропагандом за Гајрет и школу. било којим лругим хаирли послом. Нека се шири вдеја напгега Гајрета како би се што випге оснажио пркступањсм све већег броја чланова. Главнп одбор je закључио ла етави у дужноет свима евојим Мјесним одборима и повјереницима да за вријеме прелавања воде записпик у који ће унијети: 1. гдје се олржаје ппедавање. 2. име и презиме предавачч (читаоца). 3. број присутних слушалаца, 4. да ли се je водила дискугија no прелпвању и колико je трајала, 5. какве су све мисли набачене у дтгскуоији, 6. какав je уотпте утисак направило предавање. 7. да ли je предавање потакло на какву озбиљпу акцију и уоптпте да се унесе у запиопик еве ono што je искрсло на површпну приликом предавања a. врпједпо je да се забпљежи. Надаље. Главни одбор je закључио ла затражи од сзих . Јееиих одбора и повјереника да одмах, сутрадан no одржа"°и пРела'Ван.у пошаљу капцеларији Главног одбора Гајрета детаљап извјештај о сваком одржаном прсдаваљу. ТТотребно I Шаљите редовно Г л а в н о м ! шодбору убрану чланарину! I �ie да ce c тим извјештајем ни најмаље не закашњава него нека ce напишу док су још у свјежем сјећању т. ј. непосредно нза одржан>а сваког предаваља. Према горњем службеном распореду, предавања ce имају иржати сважог прекодана. Мпшљеље je Главпог одбора да ce с.ва предаваља одржавају tokom Рамазана послије теравије. Овакако бп било добро да ce сутрадан одржи исто прелавање на коме другом мјесту за one који због удаљености или којсг другоп’ разлога нису моглп присуствоватк предавању првс вечериПотребно je да ce no могућности одржавају овд предаван>а и за наше жснскиље, гдје he и за н.их бити доста лијсис поуке било из прпвредс, вјере одгоја и др. Било би врло пожељно да ce пађе no који напредпијп ццтелигенат нз редова наше илмије који he у џамији с ћурса одржати и објаснити ова предавања. Главни одбор je чврсто увјерен да ће сви друштвепп одбори ову нову аг.цију Гајрета свссрдпо поздравпти и пригрлити, тс да he учипити све што je у њиховој спази да ce овом акцијом што вигае корпсте онп којпма je она намјеп,епа. У то име и у том очекиваљу поздрављамо све наше одборе и повјеренике, честитајући им наступпјуће мубарећ дане: Р a м a з a п и-Ш е р и ф мубарек о л с у н! Прослиједивши пут Бос. Кобаша и тамо je олржан велики састанак, гдје je rogopno г. Алибеговић Есад бег о развитку Гајрета и заслугама г. др. Хасанбеговпћа; г. др. Браво. љекар, о раду у Гајроту; г. М. Капетановпћ о вшпем узнман»у учешћа народа у Гајрету. и г. Ђозић о Гајрету у Бос. Кобашу, Koieir je основао и na својим плећима изпно г. Ризабсг Алибеговић. да ce je могао устројити Гајретов одбор. ТТледпpajyhn na присутпе заинтересовао их je да ce сакупило 10 мотара хране, запгго ce има захвалнтм горс паведепој гпсподн. Наставивши даљну акцнју упутплп су ce са г. претсјелпиком и г. 'Бовићем и господа Мустафа еф. Халпловвћ. кадија. n Шемсибег Абдулахефенлић из Дервентс у Оцак, гдје je г. Хусешнбег Капетановић. учптељ и претсјелннк Мјесног одбора Гајрета и г. X. Арпф еф. Данаповић, имам-матпчар. завлзао састапак Гајретових чланова и пријатеља, тс истп отворио и госте поздравио. давши ријеч г. Есадбегу Алпбегопићу. који наставља: Драга браЋо! Главпн одбор Гајрета у Сарајсву. на својој сједнипи од 24. новембра пр. гол.. створио je закључак: да чланови Главдог одбора радн што бољег упознавања наптсга свпгета са великпм и племепитим диљевима Гајрета. — пмају пропутовати бва мјеста у својој околицп, и на састапппма n ковдепенпијама са пријатељима Гајрета. да измнјенс мислп како 'би ce рад за ово name најважнпје n no евојим досадтшп.ттм успје($гма>нссуми>иво најве^е лрутптво — птто вптпе развпло n ојпчлло у Оџаку^и п.еговој околицп. Ралп тога сам. са мојим друговима n члановпма Mjecnor Д аљ њ е пропгнреље Г а јг -тове пдбооа Гајрета у Лепветттп. госполом калтшма Халиловићем о р г а н и з а ц а је /ИГ^Возићем. n ТТТемсибегом Aблулахегћенлпћем и лоптао к впма. ла измтпрнттмо мпсли. ла проговоримо о јелној na moj жтгвотЖива Гајретова акција у народу ној.н^греби, a то т-Тајгјбт, — око кога треба да ce сви окупПоводом закључка Главпог од<Гора Гајрета да ce ni љамо. и које лрупттво треба да еви без разлике потпомажемо. обићи сва околна мјеста no .члановима Главног одбора Иако данас немп нпти најмањег муслиманског лјететп. приликом ce боље упознати са народом и мисли изнијет^-те које није чуло за Гајрет n шегов благотворни рал. ja hy активније за Гајрет порадити,‘-долалком у нашу средину ка- ла вам речем не<колико pnienn о улози коју je Гајрет имао у дије г. Ђозића. познатог Гајретова^даденика, ј е р су ta - , ттроптлости. те о велпким задаћама Koie on још има ла изврдије у првом ре д у п озв ан е на к ор и стi шп oi:o културно-просвЈетног. na и привредпог прерооода нас у н а р о д у , наш je одбор одредио да обиђе сва наша околна муслимана. Кроз вријеме ол двпдееетосам голина. от мјеста до Рамазани-шерифа. зијаретећи их да и храну са- naito постоји, — Гајрет je пружпо noMoli (тто потпорама. што купља. Обишавтпи град Дервенту упутио ce напт врло агилни ппдржаватвем no својим многобројним кнтернатпма — коппретсједник и члан Главног одбора, .велетржац, г. Есад бег виктима) препо 5000 дјепе. од којег броја су ланас љих веАлибеговић, ča г. ТЈозићем и Мустафа еф. Тири^ем у Которско лика већина олрасли љули. запослени олносно намјегатени гдје су одржали конференцију са народом и сакупили 15 ме- у разним лржзвним с.лужбама и пркватним зватвима. n Гајтара хране, при чему су судјеловали гг. Мухарем Пујагић. ретове бивше питомпе налазите у свима зван>има лпжавне повјереник Гајрета; Хасан еф. ПрохиЂ, шеф жељ. станице у управе почам ол канцелисте na ло поглавара среза. управитеКоторском; Касим еф. Хрнчић, учитељ. и Алагић опћински л.а сула. љекчре. na из релова Гајретових бившпх питомапа биљежник. Уједно je г. Ђозић говорио о потреби осниван>а вилЈелп емо их и na највишим мјестима у лржавној управи, Гајретових читаоница, те je и успио да су до мало времена на положајима министара. своју читаонипу претворилп у Гајретову, што je сваке хвале Га сигупнотпћу могу устврлити. ла je 80% иапге пткодовриједно. ване пнтелигенпиЈе Гајрет полигао и птколовао. Нагочито веКасније су ce гг. Алибеговић н Ђозић упутили у Дубочац лпке успјехе Гајрет получује. како je на челу лпупгтва лоптао и тамо са пародом мпсли измијенили сакуппвши 8 метара као претсједник познати nara културно-просвјетии раднпк и хране. na je оваке хвале вриједно споменути рал г. г. Синано- иациокални бопап r. Лр. Авдо Хасаибегови^. чпЈем нееебпчвића Мухамеда, начелника. и Агана Оипановића. повјереника ном n патриотском раду муслимани имају ла мпого захвале. Рајрета у Дубочцу. Како je Дубочац старо трговачко мјесто, голико je и шта je све уралп-i овај човјек за натп Гајрет. a тако ce впдн рапндпо падањс љегово, na и дотичне џамије, о тиме и за nara опћи напрелак — то ће моћп да оппјснс -какојој je било говора да je поправе. те je народ макнут са снија поколења. Све своје слободно вријеме. које му прсостајс ол напормртве тачкс, јер му je џампја симбол вјерс, a ко пема вјере иог рада. као подбану Дрпнске баповппс. — употребљујс овл ј нема ни живота. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 73 �гглемсннти човјок уппнређењу п раду за Гајрет п за нашу учећу омладину. којс се данас налази до 500 у осам Гајретових интерната. За вријеме предсједпиковаља г. Др. Авде Хасанбеговића Гајрет je усрећсн једном великом и скупоцјеном тековином, јер се je за високог љеговог покрпвитеља примио Њ. Kp. Вис. иаш Престолопагљедлик Петар, чиме je Гајрету за увијек оспгурана будућност a то je уједно и пајбољи локаз, како впсоку пажљу и загатиту ужпва Гајрет код Њ. В. натпег л>убљеног Краља Александра I., који очински воли нагау дјецу и сваком приликом се интересује за рад Гајрета. Наш љубљенн Владар je уједно и највећи пријатељ и заштитник муслимана. Ове године je Гајрет уз noerojehe иптернате, отворио и два иова, у Требињу, п ГОегртски дом у Сарајеву, у кога je већ ове прве годинс прпмљено 70-еро лјеце, која похађају и ло круха пммснјто, ког» к и нмшсмм, ... »н нm » »orao « « Гајретову u вашега куслимми, т о г а м ијЉ љ е „0„ „ ћују успјешна оснгаава т о г п х прторедних тежашшх задруга » ј г а * je и раа: еаопомско сиажепс и потпоиагав« ™ „ „ а н а тежалш. Путеи Вашвг мјесног одвора »ожете „ вд да оснујете овакову амругу, npn в™У ■ " » > na нај. већу потпору в државе. к°Ја тав0,,ер ™T" 0M5Be овУ »ДОТЈУ, јер здрав в еокиомскл онажан тежак je вајвоља потвора л чржаве п породице. Захваљујући потпори народа, који je право схватио велику лдсју Гајрегову, в благодарећн noiiohn, коју on паим у свакој прилицв на вајввшвм врховпма важе Државе, Гајрет je постао једно од најактввнвјих в пајјачлх, a скоро n најјаче културно.просвјетио друвиво у напгој велвкој Отавбвди. п Лрој од 25 хил.ада чланова свједочв најбоље љегову сндгу и н.сгово рапндно ширен.е те оамах у широкпм муслиманскнм пародним маспмл. Данас пема готово ни најмап.ег мјеета у Југославнји. гдје живи nam евијет. a гдје не бп постојалл Гајретова организацпја, коју су провели или проволе прплип л свјеснп Гајретови раденици. , Ово тто сам Вам ja рскао, није иити блпјела слика онога изучавају разне модерне занате у Сарајеву. Од ове дјеце има- тто je (jpe Гајрет учинио. и гато све има још да учини! ћемо за три годинс савремене и модерне занатлије, *од којих Да бп Рзјрет узмогао вршитп своју велику и племениту he и они као и љпхове породице, a тиме и сви мн, 1Јмати козадаћу. потребна су уз моралну потпору нашу и материјална ристи. У свијету посвуда дапас модерни "зан^глија претстЉ‘ с^Ства; без новаца се не може пишта постиЈш, a издржаваље л.а једну јажу народну сддгу л вдпитал, na оваковим смо па500 дјепе стајаће Гајрст само за ову годпну око два и no рочито мн потрсбии- у Босни п Херцсговини, јер познато je да милијопа дпнара. Помпслимо, браћо. колпко стоји нас nojeми муслиманн најМаљс нмамо |Добрнх и квалификованих задинце труда и новаца издржавање само једног дјетета na патлија, a крај тога старћ hSm запати пропадају из дана у дан, јер су потребе и начин данашљег живота посвуда друге школама. na ћете пгтом онда моћи просудитп, шта значп (данас н. пр. нашс тераиИ не могуимати зараде и круха, водити бригу за 500 и више дјеце, како то има да Гајрет јер мало je данас о н љ р om носс чакшпрс и фсрменЈ). Дакле, води п издржи п ове. као и будућих годипа. Средства Гајрета. којима он има да итколује, изобрази и Гајрет јс уз брпгу за шголоваљс дјеце, преузео на себе и бригу око пзучаћања односно даванл муслнмалскс дјеце и на na селамот пзведе тај велики број наше дјеце јесу: члантринс које свјеоии члановн нагае зајелнице редовито мјесечно плазанате. Оснм шегртског дома у Сарајеву, Гајрет je повео у своме hajy (према пмовном стаљу), приход од цигар-папира. који крилу још једну нову -Икцпју, за смјештаље дјеце на изуча- би морао сваки муслиман да троши, јер то носи користи Гајваље трговине л запата no нашим трговачким и занатским рету, a без да се осјети. олвжаван.е разних забава,, прирецентрима: Београду, Новом Саду, |Сомбору п 'т. д., те je ова даба и теферича. продавање Гајретових цигала за дом (1 пигла акција Гајретова којој je дао повода Мјвсни одбор Гајрета у l Динар) помпслите: када би сваки бос.-херпег. муслиман (има Дервентн са својим прсдлогом на прошлој главној скупштини иас 600 хил>ада) гамо једпу ову циглу односно блок купио у Сарајсву — имала вр!ло лијеце успјехе, јер je смјештено преко голине. могли би смо сазидати кроз 5 толлна Гајретов за 6 прошлих мјесеци 'опо 60 дјеце на занате и у велике трго- дом у Сарајеву, од 3 милијона динара! Осим горе наведених вине, a можемо да још смјестимо tokom даљљих 6 мјесеци још ставки. Гајрет добива олносно црпн своје приходе из: сакуп140 дјеце, толики број мјсста имамо папмс оспгурано, na до љап.а курбалских кожица, играња Рамазанске томболе, која нас самнх стојп хоћемо ли се користити овом корисном и no ће се овога Рамазана играти no цијелој Босни п Херпеговини, живот наше дјеце кориспом стварп. Зато когод пма дијете a једино знатно врело прихода je нашем Гајрету. сакупљаље способно за знат, нека га предложи Гајрету (путем свога мје- односно дариван>е у парави (жпвотне нампрнпце тптеница. кукуруз и друго). оиог одбора или повјеренпка) биће иамјегатено. Уз горн.е задатке: смјештан.е дјеце na занате и изучаМјесни одбор Гајрета у Дервентп повео je у овим краван>е трговине, те пзучавање разних школа, почам од струч- јовпма ту акцију. сакупљање живежних иамирница, те су инх na до свеучилитнпх, Гајрет пгаље no неколпко питомаца члановп истога одбора обашли већ неколико мјеста у ту na пајвншу исламску вјерску micony у свијету. a то je »Џа- сврху. п свуда je олзив нашег свијета био преко очекивања миул-Езхар« у Капру, пз које пзлазе највећи namn вјерскп добар, a тако и треба да буде. јер и ако су тетка времеиа, научењацп. те коју су прошле године еврпгпла и три Гајре- ипак сс јопг п данас даје за многе луксузе новац; промислимо това питомца, са врло добрим успјехом. колико ес тога издадне само на пнће, духап, палпр и др. ПреДакле наш je Гајрет преузео на себе брнгу и око обра- ма мојој отатитстици муелимани у олмоме дервентском срезу зовања спремних и савремепих хоџа, на којима je код нас попуше духана тодишље за 2.500.000 дипара. највећа оскудица. При опису разноврсних акција. које je Како je у Дервепти. ппје боље у том погледу ни no друГајрет ca успјехом повео, мора се споменути и Гајретове те- гим мјестпма; ова ставка ако би joj прирачунали издатке за чајеве за неписмеио, у коју сврху je само за ову годину одре- алкохол изнијела би још троструку своту. Радп тога требамо ђена овота од lOO.OOO дннара na je tokom птдње 2—3 годинеи жртвоватп н за Гајрет, којп није ппкакав луксуз, Beh једна na овоме пољу Гајрет много учинио за иаш опћи лапредак, животна потреба, те je опдје питаљс које сс тиче наше дјеце јср je im oniiM течајеппмд иаучило читати и писа.ти неколико п њихове будућности. то je, дакле, пптан.с свих нас. хил.ада људи. Ha овпј je начип Гајрст омогућио многом муI . Алибсговић, бурно поздрављен, npemao je на сакуполпману. да се дал.о корпстн н иаобрижава. a мпогоме Je и л,аље хрпне и уписпио je 15 мстара храпе na Гајрет. Овом 74 �тпсхУ M,loro су лопринијели г’ Милодраг Миловановић, упра- Оснивзње Мјесног одбора у Которскои витељ испоставе. 9. јануара о. г. повјереник Гајрета у Которсжом г. МуДошавпт у Модрич маса свијета je дочекала Гајретове харем Пујагић сазвао je скупштпну члапова Гајрста у сврху рАдаике под водством познатих патриота Ибрахимаге и Муосниван.а Мјесног одбора п претвараља ондашп.е чптаоннце у хаМедаге X. Алијагића, те су у читаоници одржали Гајретову Гајретову Читаоницу. к0нфеРенциЈу- коју је OTBOpU() претсједнпк Мјесног одбора ГајУ одбор су изабрана слиједећа гг.: рета г. X. Алијагић. Поздравившп господу делсгате подијелио je ријеч г. Еевдбегу Аллбеговлћу. Овај je у свом врло исцрпПретсједннк Аган сф. Синаповић, имам матпчар; пот„051 (говору прпказао рад Гајрета п љегов непроцјењивп рад. прегсједнпк Мухамсд Хускнћ, начелнтас општнне; сскретар wKo Д» Jc Ланпс света лужиоет сваком муслиману радптп за Касим Хрнчпћ, учптсљ; благајник Мухарем Пујагпћ, трговац: Гајрет. ЈРР Је сам0 У просвјети коју води Гајрет, наш с.пас. члановп: Хуго Хлубна, жељ. чин., Хеџић Суљо, трговац. ДуР Алнбеговић je толико дјеловао на присутне да су п ако раковић Сулејман. тежак. Надзорпи одбор: Алијп Алагић, бпнстежаци одмах уписали 10 метара храпе, обвезавши се nohn љежник. PdMo Хплиловић, трговац и Bnoo Мнљкпновић. жел,. међу сељаке-тежаке и наставити са сакупљаљем. чин. Након тога je говорио г. кадија Ђозић о досадањем раду Гајрета у народу. a сад треба развитп јачс дјеловаље и пнтен- Констиуисање Мјесног одбора у Бос Кобашу зивинјн рад народа у Гајрету. Истп je говорио о оспивату Ha коиститупрајућој сједнпцп пзабрапота одбора na Гајретоввх чптаоница као свог огљишта на коме би се сви окупштинп одржаиој 23. децембра. одбор je раздијелио Функкрнјепплп п зубљу просвјетс више расплаиулп. Прспоруча- ције како слиједи: вао да се све радп са џематом и споразумом што п сами уз Претпједник др. Хамдија Браво. срес. љекар; потпретвпшени Ислам то тражи. Измпјенившп миели еа народом до сједник Ризабеа А.дпбеговић, трговац; гекретар: Орхан Капестојио су господа била код гг. X. Алијагића naromhena и на тновић. кројач; 'блЛгпјннк Хусејин еф. Хуремовпћ. имам; одкон тога. отпутовала у Јакеш, гдје их je народ као кажве noсланикс дочекао и ако нетребају и ne траже куглица, него бордпцп: Мехага ДПздаревић. трговап, Петар Ђекић. посједли упућују заосталп народ на школу п спасавање школом нпк л чХрусто Алибеговпћ. трговац. Надзорнн одбор: претсјелонога, што се спасит даде. Ту су исти одржали коттферел-. нпк M>TTai1'e t КцЈтетаповић. начелник оппттине. члапови: -Тоцију, гдје се Гајрет растумачио и његово дјелова*>е у све- сип Марек. ПРИВ- чин. и Дамјпл Ђурица. свештепик. страном правцу, онда се препЈло на уписпвћље хране, те je Конститупрајућа сједница. претпорена jc иза тога одмах под водством r. Тахир еф. ЗлУировнћа^ уписато š метлра хра- прву сјелнипу. те je г. др. Брап® апсловао na чпепптптво да ne. Поразговоппвши се са народом г. Ђозпћ ’je у невезаном се-одмах paзпђу међу познате у спрху прикупљања храпс, говору апелирао на сељаке да им je еамо спас у оснутку што се нмаЛоблвчти у року од осам лапп, јер je већ и иначе Гајретове чнтаонпце сада прско мубаМк Рамазани птерифа. ха ствар закаснила. пгго јб од страпс одборнпка врло радо n вада се годишње скупштпне одр^ввај?. јелнодуптло пркмљепо. те. су се подијелнлп у рајоне. Мушафера (здоговор) јо света ства-р, a та се неможе п * f t ... . Ј лучити, a ннтп до разумпјеваља доћч, ако се nehe у народ Рад MiecHor одбора у Тузли у првом полугодишту поћп п њега видити п упозн&гп na његовом дому. зато нека „ ..............Поглте годччпвс екупштпис Mmcnor одбора Гајрета „у ■ « ■ » ' ”™°“ ™ * » » ГлI t o m Ј Г В Д с. у ншег неуморног Есдбега, im note У народ н ј г а mojfc muhe обилна ycniexa у раду за Гајрет, ? и својој hc лужности удовољитп. Дивећп се г. Бсадбегу и љеговом заузимању за ово наше спасоносно друштво, ми му жблимо све што си n сам најбоље желп. na нам се овакови множили. Живио Ееадбег! Досалашп.н резултагп сакупљања хране јесу око 10.000 кг. пшенице и кукуруза те у готову Дин. 3500— Сакупљан.е се наставља. Рад MiecHor одбора у Фојници У првом полугодишту друштвене године Мјесни одбор Гајрета у Фојницп одржао je седам сједница, на којима су се рјешавала разна питаља. Кроз ово вријеме одбор je прчро.дио тефереч са забавом у прпролп. који je донио прихода 3011 дин. Ha рођендан Њ. Вис. Престолопаследнпка Петра 6. септембра 1930. одржан je. Гајретов дан те je том прилпхом убрано укупно 566.— лин. Од чланарпне je убрано 800.— дин. Надаље jc одбор закључио да се преко зиме одржавају попу•чарна предатшва те je тако предавање већ и одржао претсједник одбора г. др. Хусепи Рпљевпћ »0 заразшш более.тима и н>пховом еузбијап>у«. Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а јр е т о в а цигарпапира T73m ж „ ссГ„ гт„ „ 0 , ДУЖН0С1. т лостојпо прослави п „ п т т клуб п„„т р л , Гајветов: да оснује Гајрстов пјевачкп збов: да прпкупља чланове na селу u граду: ла оргапнзује аналфабетске течајеве на селу: да реорганнзује п настави рад своје просвјетне секције. Да су ronn>e тачт:е програма бар допекле изврптене види се из слпједећег: Ha G. IX. nmipehena je Гашетова вртна забава за чпстим приходом од 10.414.— динара. Истог дана продаване су значке Гајретовл дана п то no први пут продавалс су те зпачке муглпмапске. жеие и лјевојкс. којојм се прнлпком видјело ла и наше муслнманке могу корисно послужитп у културно-просвјетне п хумане сврхе. У мјсссцу сеитембру успјело je Гајрстовим радннцпма у Тузлп да Мусдимапеки клуб претвопе у Гајрстов клуб. Почетком октобра у клубу je прлређеи Глјретоп Меплуд који je веома добро успио. Ha 12. новсмбра основан je Гајрстов пјепачкл збор. којп je одмах п отпочсо са радом Оснивлљем Гајретова о у б а дата je могућпост женском одбору дл оплје одржлвл евоје е.једнице. сијела и лруге приредбс. Ha 17. децембра. у члет рођондапа Њ. В. Краља. приређеиа je у Гајретовом iuiyoy са питомцима свечана академија: која je лзвчнредио успјела. Том приликом пстулпо je no нрви пут Глјретов пјевлчкп збор. Преко свога одборипка г. Омсра Омазлћп. успјсло jc Мјееном одбору, да na еелпма ушгше нреко 300 редовних чланова, који уредно пллћлју чланлрипу. те ono 30 утеме.т>ачл n добротвора. 75 �Оеим тога Мјесни одбор има своје повјеренике у селима: Добрњи, Вуковијама, Лнппицп, Рибнпци. Трешетенпцп. Сребренпку и Рапатниип. којп од чланова убиру чланарину и полажу je одборнпку г. Омазићу. Мјеснн одбор у Тузли имд 601 члана a од тога je 91 утемељач и добротвор. Надаље je одбор потпцао на рзд Гајретове одборе у Тур. Лукавцу. Букпњама. Пурпчпћу л Гор. Тузли. ТТиосв!етна секдпја одржала je до сада 4 прелавапл a иста су ппелвпђена п преко nniene зиме. Аналфабетскп тсчајевп отворенп су у: Добрп.п. Својату, ТупковпЋу. 'Вурђевппу п Сребренику. ТТрдход одбора у првом полугодтпту пзпосп Дтг. 29.657.— И овпм путем захваљујемо одбору и н.отовпм радппцпма на н.еговом успјеху и желпмо им и надаље плодоногатт рал за Гајрет. Рад М :есног одбопа у Бос. Градишки у првом полугодиш^у У току првог полугодшпта друштвене годпне иниппјдтпвом Mieenor одбора у Бос. Градпшки. оспован je Мјеснп одбор у Ораховој. те сс јс при оспутку потог уписало за чланове утемељачр ат. Мехмед БептттК трговац, и Селии СелиК погједппз из Орахова. Налаље je Мјеспи одбор имао зч залата« ол протле главне скупттине. ла оправи тупбе »Гаиб еф.-. које се налази у От. Градиптди крај cgMor Казпенор здвогга. За овлј рад одбор je делегирао г. г. ^Јдхмела Cojiojia л Халима Мујаџићп. ла сакупе лобровољне прплогсаг лр рад поголе са Казпепим здводом. Споменута госпола сабвала су 1000 липара^прилбга,, док остатак од 900 дипарч (јер je рал погођеп за 1900 лпн.) покупиће се од граћлна. до^ турбе буд^готово. тако да ппихо.тп Miemor олбоОа^неФр тротпитп. ТТалаље je oii6op испогловао ол Впбасле бптговтпте пштпомоћ од 90.000 динати за оппавку пгколе у Дубравама Тур. одкоопо за новогпалвл-. до^; ће остатак допрггнести сељаци ссчЛ H obi Тополд и ЈТамтпКш. Гпална овс тиколб у пуном je Је.ку. те je већ под кровом и биће јелпа од највећих и пајл.ептих школа. у срезу Бое. Грп литттком. Одбору je уе.пЈело ла удитпе у аналфабетеке течајеве око 40—50 муелимапских жепокпња, које ће похађати те течпјеве. a који имају отпочети токојс овог мјесеца. Укупнк приход Мјесног олбора у првом полугодишту пзнио je Дин. 10.933.50. Изваноедна главна скупштина MiecHor одбора у Плевљу У смислу споразумд Ппоеветног културиог двуттва »ТТокпет у Плевљу. са М>есним олбором Галрета олржали су за1елничку ванреллу скупгатипу на 27. депембра 1930., са лневним редом: Оснивање заједничке читаонице и биран.е иове управе за читаонипу. Скуштттину je отворио ппетсЛелвпк МЈесног олбопа г. Озит Суоулис. ттоздтмвљајујш ТБ. В. Кпаља. Н>. Вис. ТТоестолонаслелника Петра. као и пи!ели Кваљевски Дом. За тим иаволи разлоге и побуле с коЈима се je ова управа руковолила прп склапању и утаоћивзп>у мећусобног спооазума Гајрета и »Покрета«. По прочптању тога стторазума сви приеутнп чланови с највеЈшм одутевл>ен.ем одобравају тај чпи. По том се бира нова управа »Гајретове читаонице« и то како слиједп: претсједнпк Саит Сурулис. трговац: потпретсједник Мухамед Дрнда. трговац: секретар Шућро МузуроBiih. трговац; благајник Осмо Ћатовић, трговац: ломаћип Авдо Трхуљ. општ. благајник; кн.ижничар: Бећир Бухар, пор. чпновник: олборници: Тефпгбег Тахирбеговић, Ибро Мекић. Ибрахим Биопаллија. Фаик Селмаповић, Алија Муловттћ. Ахмет 4 aymeBnh. Нлдзорни одбор: Омербег Селмановпћ. ТТТерифата Абдичевић и Шефкија Селмановић. Ново именовани повјереници Гајрета. Tokom мјеседа јануара постављевв су повјерепипп Гај- рета: у Д о м а н о в ц и м а г. Хусо Муратбеговић; у Б р о д а р е в у (срез Прпјепоље) г. Лутфи еф. Ченгић: у К о м о р а н у (срез Пријепоље) г. Махмут Рапчапин: у Х п с а р џ и к у (ерез Пријепоље) г. Сулејман еф. Пачариа; у Б и ј е л о м о ТТол.у г. Мурат Бурџовић. трговац. t *^ Га/ретове потоедбе Сијело женскога Мјеснога одбора у Тузли б. јапуара т. г. женски одбор Гајрета у Тузлп приредпо je у свим ттросторпјама Гајретовог клуба жепоко сијело, са ћетенијом. Ha. ово сијело олборнице су лично позшале чланове н пријатеље друштва Гајрет. те je посјет био врло доблр, што доказује. да су сусретљивост олборница напрама поојетпоца прогалога сијела. као и сама приредба учинили на чланове и пријатеље најбољи утисак. Олборнипе су н овом прдиликом доказале. колико «м na српу лежи лобро Гајрета, те су за ово сијело о свом тротпку приредиле ћетенију Koia се за необично кратко ввпјеме parпролала. За изралу ^етеније дале су потребпи шећер и брашно слшелеће олбоппипе: гђе Сијерчић, Сепларевић, Беталагић. Кољхопић. X. Ефеплић. Чампић. ЧенановпЈ1. Хаџи famaparnh и X. Имтировић претселнпца гфа Крптлак лала je у ту сврху 50 Дип. у готовом, a остале олборнтше гђе Телалбаппћ. ПоаавтФ. Салихспахић. ЗахимовиФ и Дервипгефепдић даровале су сухо месо. сир. цигарете и крух. Kao и на прошлом сијелу, за музику се нису уччпллн никакви издатци, него су за разоноду гостију дале гђа Телалбапгаћ ceoie хармонике. a гфа X. ИмшировиФ свој радио. чиме су гости потпуно задовол>ни били. тим више што су na хармоници свирале саме одборнице. Сијело на којем се играло. пјсвало и веселило до миле воље. трајало je до иза пола ноћи. те су многе ол присупшх изразиле жељу, да се овако лијепо сијело опет ускоро оцржн. Укупан приход сијела изнио je Дин. 867.— бруто. Да je на одржаном сијелу постигнут тако лијеп, како материјални тажо и морални успјех, одбор се најтоплије захваљује свима посјетиоцима, који својим долавком и добровол.ним прилогом допринесопте овом успјеху. rafj>eronH течаЈеви за н еп и см е н е Аналфабетски течај у Поджепљу (срез Рогатица) I Органнзујте аналфабетске ]| I течајеве и домаћинске школе! || 76 Ha основу расписа Главног одбора Гдјрета, као и на основу наређења Kp. Банскс управе Дринеке баповипе у Сарајеву, отворен je при иародној осповној школи у Поджепљу течај за неппсмене. У течај сс je уписало 30 полазника. интервенцпјом повјереника Гајрета г. Ибрахима Boryn>nha. Teчај je отпочео са радом 10, децембра пр. г.. �Аналфабетски течај у Кули-Фазлагића (среа Гацко) 11ри иародној основној школи у Кули-Фазлагића opraпизован je течај за неписмене у који се je уписало bo uoлазника. Булваре за полазцике течаја отпослао je 1'лавни одбор Гајрета на управника г. Мујезиновића. Аналфабетски течај у Бродареву (срез Пријепоље) У варошици Бродарево отворен je аналфабетски течај ио нарсђењу Министарства Просвете, a букваре за полазнике течаја отпослао je Главни одбор Гајрета, јер су полазницп течаја сви муслимани и сиромашног су стања. Полазника се je уписало 60. Аналфабетски течај у Корају Повјереник Гајрета у Корају г. Џемал Азабагић, као наставннк ондашње основне школе оргаиизирао je аналфабетскн течај у који je уписано 40 неписмених. Течај je отпочео са радом на 15. новембра 1930. Р а з н и добровољ ии п р и л о з и з а Га/ pei вић из Шпиоиица Тур., Мустафа Хогић из Сребреника, Ибрахим Алиефепдић из Шпионице Турске. Ио Дин. 5.—: Ахмед Софтић из Сребреника, Осмо Ибрић na Шпиопице, Ибро Ибрић из 'Иехаја, Шевалија Хоџић из (Јребреника, Омер Туфекчић и Бабуновића. По Дин. 4.—: Јашар еф. Јашаревић из Сребреника, Мујо Фејзић из Шпионице Турске. По Дин. 2.—: Мустафа Ибрахимовић из 'Иехаја, Хилмо Херцеговац нз Сребреника. По Дин. 1.—: Авдо Ибрић из Шпиопвце. По Дин. 5.—: Хасан Мујезиновић, Ахмет Софшћ; no Дин. 3.—: Ахмет Мујединовић, Мехмед Мухаремовић; no Дин. 2.—; Халил Кавгић, Мујо Џанко, Џемил Одобашић, Хуиејин Џафић, Шаћир Мујединовић, Салко Салковић, Селим Софтић, Зулфо Турсуновић, Суљо Сул>ић u И Ибрахим Хурен. Прилози из Штипа Командант мјеста у Штипу предао je Мјесном одбору Гајрета као добровољни прилог суму од 114.— Дин. укупљену од гг. офнцира штипског гарпизона. 9 “ ; Најтоплија захвалност. Пуилози иа Тузла Г. Омер Омазић дознеачио je Гајрегу Дин. 225. — и Дин. 130.—, које износе дароваше Слиједећа гг.; no Дин. 10.—: Салих Форчаковрћ цз Зукића, Мујо Бачић из Пурачића, Алија Мујић из Кова^а, Aro Хајдарбеговић из Дубрава, Суљо Суљић из Морањака, Бехадер Ћехајић из Брњичаиеа, Авдија Селимовић из Сво^ата, Мехмед Зенуновић из Брњиде Тур., Хамид Салаичаћ' из Пасаца, Назиф Клапдћ из Прилука, Мехо Муратовић из Добошнице, Мустафа Мустафић из Никача и Тале Џамбић из Добошнвце. по Днн. 100.—: Ћамил- Палаврић из Шевара; no Дин. 10.—: Решо Мурселовић, Мујо Саркћ из Гривнца, Мујо Мемишевић из Башиковаца, Назиф Ћосић из Модраца, Мехо Аљић из Прокосовића, Мујо Халиловић из Лукавца, Мусгафа Фркић из Пољица, Алија Зекић из Пожарнице. Шахдан Мухаремовић из Лукавца, Емин Суљић из Illnha, Мурат Муратовић из Морањака, Мујо Ферхатовић вз Кикача, Халкл Ведић из Куљена. Прилози из Сребреника Г. Осман Јашаревић , повјерепик Гајрета дозначио je Гајрету Дин. 290— коју je своту сакупио нт хатмн Касииа Џанића, Зејчира Мустапића и на ручку Хилае Хердеговц.1. Дароваше слиједећа гг.: Мухаремага Халитовић Дпп. 25.—; no дин. 10.—: Ибрахииовић, учитељ, Ачија МујчиноBiih, Хасан Јашаревић, Касим Џанић; no Дин. ii.— : Му;о Даnnh, Атиф Јашаревић, Аган Абдулаховић, Мехмед Хоџић, Мехмед X. Хоџић, Хусо Хоџић, Ахмет Џанић, Ахмед X. Данић, Шахбаз Џанић; no Дин. 2.—: Мустафа Џанић, Мујо Салкић, Хасан Хоџић, Хашим Хоџић, Осман Сарајлић, Ибрахим Хазић, Нурага Бјелић, Ибрахим Абдулаховић; no Дин. 3.—: Мујо Хидановић н Мујо Абддулаховић; no Днн. 1.—: Адем Џанић Мујо Серајлић и Мушо Хоџић. По Диц. 20.—: Мухаремага Халиловић; no Дин. 10.—: Ибрахимовић, учитељ, Мустафа Суљкановић, Осман Јашаревић, Абдулах Хасић из Шпионица Тур., Мехмедалија Адемо- Прилози из Гацка Српска штедиопица у Гацку даровала je Гајрету своту од 500.— динара. Топла хвала. Прилози из Приједора Мјесни одбор Гајрета из Приједора дозначио je своту од 500.— динара као добровољни прилог од г. Ковачевића Душана, трговца. — Захваљујемо. Прилози из Сребренице Г. Зухдија Кланчевић, грунтовничар дозначио je Гајрету Дин. 269.— који je износ сакупио na свадбн Пашалића Мехпеда. Даровалн су слијеећа гг.: Пашалић Мујага Дин. 20.—; no Дин. 10.—: X. Вердошевић Јомпаха, Пашалић М., Абдурахмаповнћ Едхем еф. Шаhnparnh Назим еф., Гојаић Абдулах, Хафизбеговић Сулејиан, Беговић Исметага, Беговић Хрусто, Рустанбеговић Ибрахимбег, Клаушевић Фадил, Клаушевић Зухрија; no Дин. 5.—: Табаковић Сул>ага, Кумрић Ибрахнмага, Травничанин Расим и Мујчо; Делић Алипага 4__Дин. По Дин. 10.— гђе: Вешлагић 3., Селманагић Б., Абдурахмановић X., Пашалнћ И., Гојачић С., Хапиш иеговић A., Клаушевић A., Пашалић М.; no Дин. 5.—: Клјнчевић Н., Муjarnh Р.; no Дин. 2.—: Беговић III., Табаковић X., Агошић A., Бајрактаровић 3., Беговић X., Малић М., Мујагић Б., Мехољић Ф., Делић Ф., Устић TI. Г. Кумрић U. Дин. 3.— И овим путем нека имје топла хвала. Прилози из Вуковара По препоруди г. Ибрахима Хаџиомеровића из Орашја послао je Први аутоматскн млин »Славија« из Вуковара друштву Гајрет једну врећу брашна производ тога млина, na и овим иутем изрнчемо управи млина топлу благодарност. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 77 �Прилози из Сјенице Премјештај Гајретових радника из Дервентв Мјесни одбор у Сјелици дозиачии je 1'ајрету Дин 250.— коју еу своту прикукали као добровољви прнлог за Гајрет Хабиб Колашилац, кмет и угледни грађапин Халил Paxuh, оба из села Тријебна, a i;ojy су суму именовани прсдали Мјссном одбору, сакупљсну од rpaljami опшгине Трлјсбллске. Уољед иовс иодјсле шер. суднја дошли су у Дервенту двојица нових шериатоких судаца и то гг. Муотафа еф. Халиловић, велики иријатељ исламског напретка н Салих еф. 'ВозиН, познати Гајретов радник, те ho са овом двојицом гг. Гајрот у Дервенти моћи да развијс још јаче своје дјеловањо у свима лравцима. Г. Хамдија Елезовић, наставник ондашњо грађанске школе, такођер je иознат као Гајретов радшЈК, тс се тако obu првјатељн Гајрета у Дервевти вессле да еу горња rr. премјештева у Дервеиту. Досадањи одбориици н игилии радници Мјесног одбора rr. Мустафа Ибруљ, Сулејман Нашагнћ и Ллнја X. Алијагић премјештеии су из Дервенте тс сс надамо да he и у новим мјестнма боравишта ваотавнти плодоносан рад у корист Гајрета. ДаллК>и у п и с у т е м е љ а ч а Г а јр ет а Tokom мјеесца јануара уинсаше се за члановс добротворе и утемељаче слнједећа господа: и з Ж е п ч а : Мехмсд Мулалнћ; н з Т у р . Ј а њ а р а : Дедага н Мујага Kopajinih; и з Т у з л е: Мехмед Малкочевнћ; и з Р о г а т и ц е : Јусуф Горушанин; и з С а р а ј е в а : Вилим Терибах. I Уписујте даљ њ е добротворе | : и утемељаче Гајрета! : О ст а л е ви/ести Поход муслимана у Шумадију под водством Гајрета KaiKo je познаго једна од најважнијих тачака, нрограма нашег Гајрета јест буђеае налиовалве мисли међу муслиманима и њихово пуно духовно амалгамисање/ са њиховом истокрвном браћом. £ / * У циљу појачаи>а друштвеног рада на извађа!by ирограма у томе погледу, међу осталим ведавво je закључно Главив одбор Гајрета да орЛшизује у априлу ове године велики поход у сва важнија мјеста. Шумадлје, у коме he ућествовати неколико стотина муслимана из свих срезова бивше Босне u Херцеговине. У товм походу биће заступани |сви сталежи интелигенција, илмија, трговци, занатлије и тежацн. Стотину Гајретових питомаца и око 50 питомица са Гајретовим пјевачкнм хором претстављаће у овом походу млађу генерацију муслиманског дијела вашег народа.' Цил> je овога похода: непосредним додиром и међусобним упознавањем наших муслимана са браћом из Шумадије, пробудити и погријати пријатељске ocjehaje, који he у братском загрљају једиих с другима ударити чврст темељ духовном стапању. Овим актом Гајрет хоће да престане битп границом Дрина која вас je вијековвма растављала, ue само у државним законима, него да и у нашим срцима и душама пресахне Дрина као граница. Наши људи искористиће ову прилику да одају искрено признање и захвалност јуначкој браћи из Шумадије на љиховим надчовјечанским жртвама и напорима, којн су довели до нашег Ослобођења и Уједињења у велику нашу Отаџбину под славном Династијом Карађерђевића. У исто вријеме наши људи изразиће жел>у, да нам узврате посјету 6paha из Шумадије, како бисмо и у нашим домовима обновили братску љубав и загрљаје. У ствари овог нохода Главни одбор je делегирао ових дана у Београд своје чланове г. r. X. Кадића, потпретсједпкка, Д. Садовића, члана, и X. Куквћа, секретара. Ови делегати су посјетвли мјеродавве кругове у Београду в обавијесгили их како о циљевима ове посјете, таа«) и о програму в вачвву њевог извођења. Мјеродавни су вајгоплвје поздравили овај вови корак Гајрета, ввдећи у в>ему истинска вастојања Гајрета н његових сарадника u прист&ша око буђења вациовалве свијеств муслимава. 7S Поздравна депеша претсједнику Гајрета Грачаница: Члалицс Гајрета сакупљене на Гајретовом мевлуду поздрављају свог уваженог претсједника са жељом, да још дуго пожшш на понос и дику Гајрета. — Женски одбор. Н а јн о Ђ и је Г а јр е т о в е ви/ести Гајретова предавања у Џивару (срез требињски) У недељу вече, на 25. ов. мј., овај одбор првредно je одржање предавања »Вјера« од r. X. М. Чаушевића у просторијама Муслнманске чптаовице у Бнховвма (општ. Џивар). Нредавање je одржао овомјесви учитељ г. Фазлиновић Хамдвја. Нредавање je отиочело у 8.15 (иза теравије), a присуt ствовало му je преко 60 особа. Првје врелаза на иоменуто вредавање г. Фазливовић Хамдвја у свом дужем предговору встакао je присутвима 2 како Гајрет будвим okom прати све ведостатке међу нашим муслиманским елемевтом и како настоји свим силама, материјалинм и моралвнм, да бв давас сутра, и мв муслимави моглв постатв што адстиввији и свијесвијв члавови, ирво ваше вјерске, na затим народне и државве заједвице. Гајрет се — ваводв даље предивач — иије само задовољио на отварању усгавова (конв. и шегрт. домова) у којима he ва што сходвији начии одгајати вашу омладиву, ту вашу будућвост, в стварати љихов будућа возвв — егзистенцвју, већ ов xohe и вастоји живо да првдигве и освијести ваше шире слојеве no градовима в селима. У ту сврху Гајрет je, уз материјалву в моралву помоћ, освивао ааалфабетске течајеве в домаћичке школе у којвма се je нарочито просвјећиаво ваш жевски подмладак. Али се, браћо, 1’ајрет ввје само оадовол>но предњим мјерама за вросвјећнвање шврвх слојева ваших. Ов je пошао даље. Пративши будво све ведостатке који валдају у вашем муслимавском свијету ов — Гајрет — je уочио да већи дио вас муслимааа ипје обаввјештев и увозват са многим најважнијим савременим, тако peha животвим витањима, са иојима давас мора имало свјесввјв човјек бити упозват, a да би само лакше u безбједвијс жввио у давашњем времеау. Па у колвко смо мв в познатв са веким саврсмевим животвнм питањима мц вх често схваћамо погрешво и ве постуиамо no н>има. Истиву рекућ, веhaaa je тих главввх савремевих питања са којима још висмо упозватв. Да би укловио овај вресудвв ведостатак код nac муслимава и упозвао нас са иајважнијим савремевим животввм пвтањина, Гајрет je ево предузео вову акцију која у вс- I Прошнрујше јш сш „Гајреш“ у I Вашем мјесшу и околпнн! \ �лико употпуњава љегов благотворни рад na проспјстно-културном придизању нашег муслиманоког свијета. On се je, наиме, обратио многим нашим ученим и отручним људнма с молбом да што савјесније обраде сва важнија животна нитан>а са којима треба кваки савремени n свјеспнји муслнман бити упознат. Tu позвани нашн учењаци су се свосрдно одазвали позиву 1'ајрета u обрадилн ио јсдио питаи.с са којии су, као стручљацн, добро упозиати. Тако je Гајрст оакунпо одабрана ирадаваша паишх стручњака, штампао их у књижицс и послао ux својим одборима и пријатсљнма широм нашег муслиманског евијета да их ових мубарек nohn одржи пред скуном муслимана. Браћо: 1'ајрет je ову своју нову акцију иредузсо еа најплеменитијим жељама, те ja поздрављајућн ову акцију Гајрета и свеордио прихвагивши je, дођох ево, да пред овако лпјепни иашим скупом одржим нрво прсдавање. Ово ирсдавање »Вјера« еаставио јо наш добро познати вјерски научник и напредњак г. X. М. Џ. Чаушевић. Из овог предаиања hc сваоси пажљиви елушалац увндјстц шта би нам све требало лредузети да се културно придигиемо, те како да схватино иашу вјеру и њене прииципе. За ваљаноет овога прсдавања, мислим, да je довољна гаранција еама лнчност пншчсва. По овом иредговору, којп je с одобравањем прцмљеи^лоиенути je отпочео са предавањем. Предавање je излагано д ш -' сно и чисто. Одлични садржај предавања чинио је да je сваки присупга слушалац са највећом пажњом и -дисциплином пратио његово излагање. По одржаном предаванбу отпочела je жива дискусија. Из цјелокуиног дојЛа е' утјецају иредавања на присутне и дискуснје која се no љел водила, увидјело ее, да je предавање иостигло у максимуаф свој ладљ. Прииутпи су, на подстрекивање предавача, урчили своје данашње стање и своју просвјетно-културну заосталост нза осталих својих саплеменика, и поред тога'што наша вјера Ислам у највећим мјерама препоручује науку и прогрес у сваком правцу. Овом приликои пало je мишљење Једног слушаоца да су овом муслиманском изосганку иза саврсмепбсти у миогоме криви нашн недовољно образовани досадашњи вјероучитељи, ко ји су непотпуном наобразбом о Исламу u његовим пралшм прпнципима, a без довољно свјетоке наобразбе, долазили међу муслнманеки свијет n више пута, тачније реч^не често пута, ради свог нетачног схватања, умјесто напретку, ако не назатку, a оно бар застоју служили. Овому су проистицале разне причице и анеа-доте у прилог предњег мишљења. Сиже дискусије no предавању био би: жеља да се побољша кадар наших вјероучитеља са правилним схватањем вјере и њених принципа вао и осталих актуелних животних питања a која се могу једино правилно уочити нзучавањем и у осталим гранама знаности, сем вјерских. Још једна чињеница, која ее јасно очитовала на pacnoложењу прнсутних иза одржаног предавања и дискусије, јета да се овим и с п р а в и л о п о г р е ш н о м и ш љ е њ е неких необавјештених и конзервативних личности о Гајрету u створило опште мишљење да je Гајрет наше једино друштво које збиљоки ради о напретку муслиманског дијела нашег народа, те да га треба свагдје и у свакој прилици помагати. Уједно се ооавјештавате да he исто предавање бити одржано н на другом нодссном мјесту гдје je скуп иаших чланова и пријатеља, јер теренске су неподеености учиниле, да овом првом прсдавању нису могли присуствовати сви позвани за територије нашег одбора. Р А М А З А Н С К А У П У С Т В А СВИМ А У П Р А В А М А ГА ЈРЕТОВИХ И НТЕРНА ТА Свима управама Гајретових конвиката! Рад конвиката за вријеме Рамазана Поводом паступајућег мјсесца Рамазана, Главнн одбор 1’ајрета иа евојој сједници нашао je за потребно да свпма управама друштвенпх коивиката доетави слиједећа упутства: 1. Сви питомци, којн су према вјерскнм пронисима дужнн да постс, имаду да обављају ту дужност иајтачније. 2. Ифтар н ручак у конвипту пма се нрппрематн према вактији жоји управе конвиката треба да приправе. з. Најмлађи питомцн, који нису дужни да посте, могу поетитн, ако за то изразе нарочиту жељу. Али ако то не могу, онда се за њих може нрипремати јсло као u обичшш данима, изузев ручка. Управе конвиката имаду водпти најстрожије рачуна да ови ннтомци ne би јели јавно и извап конвикта. 4. Сваку вечс, цитомцц морају ићи у џамлју na теравију, иод водетвом вјерских васпитача у коивпктима. Свм ти нитомци, када иду у џамију, имају носнтн фсс na п-лави. Управе' кЈнвиката дужне су да воде рачуна о влидању иитомаца за врнјеме пзлажета из копвикта, при поласку na ' те{*авију, те за вријелс са.ме теравпје и повратка из џамије у конвикт^б^Има ес водитн најстроисије рачуна да се литомци, за цијело вфијеме Рамазана,.!како у копвнкту, тако и изван конвикта, не бп un најмаше гријешили о ocjehaje нашег свијета. За евсптуалне прелршајс имаду сс питомци пајстрожије кажњавати, односно одстранити из конвикта. 6. Ни у којем случају није дозвољепо пнтомцима да na всчер излазе у град него имају под пратњом отићи корпоративно из конвикта ua теравију и након тога вјерског обреда имају се одмах повратитп у поивикт. Питомац, који би то прокршио, пма се смјеста искл.учитн из коивикЦ Питомцима који желе да уче између нфтара и теравије, нмају управс конвикта да за то одреде варочпту учиону. Управе конвпката треба да припаае на ?о да се при устајању за ручак ne би узнемиривали и будилн они питомци који ннсу дужни да посте. Физички слабо развијенп ннтомци могу се no увиђавности управника конвиката упутити на лијечнички цреглед и на основу љепарског налаза могу се ослободити од лоста. За питомце православне вјере има се удесити прехрана као н за оне питомце који нису обвезани да посте. За вријеме Рамазана укидају се два безмесна даиа, гако да питомцн у свима конвиктима свакодневно имају у току Рамазана месну храну, a уз то се имаде за ручак у тожу Рамазана давати пптомцима уз остало јело и хошаф. Питање плаћања обскрба за вријеме зимских ферија Некојс управе нитерната затражиле су упутства од Гл. одбора у погледу наплаћивања обскрбннне за вријеме прошлих божићних празника, којојм су приликом многи плтомдн били код својих кућа. По том питању Главни одбор je дискутовао на својој посљедљој сједници; те je донио закључак да управе интерната имаду наплатптп од пптомаца обскрбнине за вријеме минулих празника, што се овим ставља управама до знања и равнања. § Јесше mi дозначили дужну § § прешалашу за лисш „Гајреш“? 8 79 �БИЉЕИлКЕ I М ухам ед ЗахировиЛ | »Просветно културно друштво« у Новом селу Струмичком Са циљем просветног, националнаг и економско привредног препорода и напретка места и околиие у icojoj службујемо, основали смо: »Просветно културно друштво« у Новом селу Струмичком. Важност и потреба овакове установв од неоспорне je вредности, a поготово овде на тромеђи, где смо од Бугарске удаљени свега 7—8 1Ш. Врло добро нам je познато са колико je варварства и дивљаштва у току неколико последњих деценија вршен притисак на становништво овог краја од стране крвождених бугарских пљачкаша и плаћеника у диљу однарођивања нашег елемента. Нстина завидног успеха нису имали, али рад им није без последица остао. Просветно културно друштво* као полазну тачку у својој акдији имаће: првенствено сузбијање и искорењеље још no где-где заостаих заблуда, наметнутих од стране ових крводочника и плаћеника, да народ овога краја no своие менталптету и етичним особинаиа нпје компактан са осталом браћом Југословенииа.. Друштво he настојати и радити на просвећивању широких народних nača: путем одржавања аналфабегских течајева, путем отварања нарочптих курсева оа домаћлце, шегрте, за соколство и путем образовања дилетантског друштва и припремањем и одржавањем предаваља за народ и т. д. После овога, друштву je циљ да омладину, која из дана у дан све више греже у пороке, одбије од кафане, јер кафану сматра као легло н извор свих зала, разврата и порока. За остварење овага и тешког и деликатног задатка, за сада од народа не можемо тражити помоћи, јер смо очевидди да се и он бори са тешком економском кризом. A да би имали успеха у раду, треб5 материјалних издатака са којима ми за сада, не располажемо. За народну књижниду и читаоницу до сада je добијено око 200 комада књига. Намештаја немамо. Месна школска управа ставила нам je na расположење једну салу у својој новој згради за читаониду и књижниду. Овај оглас публикујемо преко цењеног листа и тиме стављамо до знања свима родољубима и пријатељима просвете, да нас као будне чуваре нашега Југа у овоме просветно-културном раду, материјално помогну, јер ea сада, у почетку нашега рада, помоћ дародавца једино и условљава успех. Надамо се, да неће ни један Југословен, који буде у могућности, пропустити и дозволлти, a да нас у овоме тешкоме задатку не помогне, na ма и са најмањим новчаним прилогом, јер и најмање прилоге, са највећом захвалношћу примамо. П рош ирујте чланство Гајрета и проп агирајте њ ег о в е с п а с о н о с н е идеје! 80 Бихаћ, 21. јануара 1931. Синоћ je рано на вече послије кратког боловања умро Мухамед Захировић, професор гимназије. Оахрана je рахметли Захировића извршена данас no подне у з сата. Спровод се je кретао од болниде покрај Велике Гимназије, гдје je г. дир. Перииовић, одржао дужи опроштајни говор хвалећи вриједност рахметлину. Од Гимназије даље спровод je ишао према »Фетији« гдје je џеназа клањата и гдје се je у име Гајрета опростио са рахметлијом г. Осман Реџић. Овоме je спроводу присуствовао скоро цијели Бихаћ, a нарочито сви ђади и професорски збор те чиновници свих надлештава. Рахм. Захировић рођен je 14. децембра 1886. год. у Модричу; он je ту свршио и Медресу. Па je касније након студија no исламским просвјетним заводииа био постављен за муалима у Тузли. Накои тога он полаже стручни катихетски испит у Сарајеву н у год. 1922. примљен je у државну службу цао професор. Он je од тада na све до смртн наставниик овдашње Гимназије. И као муалим на исламским аутономним заводима, или као професор на гимназији, рахм. Захировић покаонвао je неизмјерну активност, несаломљнву радиност и необазриву искреност. Он je сав живот свој сматрао неким поклоном кога ваља ближима дати. Покрај свих својих дужности, он je посвећивао већи дио свога времена опћим и културним ствариua. За вријеме партијског живота, он несебично лише иолемичке чланке у »Иршаду«. Али ту се не може увидити пупа његова активност, јер партизаиски живот не погодује његовој честитости. Он се појављује као један он најбољих сарадшша у теолошким расправама. Зато су ступди »јЛајрета«}, »Новог Времена« и др. испуњени његовим чландима. Он je ту дао сву своју душу, радио je са свим жаром који je достојан њему као радипу човјеку. У тим својим у главном теолошким расправама,, он je био полемичан, али и убједљив; na покрај све своје конзервативпости будио je поштовање у противника. Кад су му пријатељи настојали да га ублаже у тим његовим полемикама, он би nu одговарао: »To чиним једино да спасим муслиманску породиду од хрђавих страна вападне цивилизације.« Његова несебичност била je велика као и његове жртве заједници. Кроз цијели живот бити дјелотворан и радин, имати срда за све гато je добро и племенито, стећи љубав пријатеља и поштовање противника, то je одиста вриједно успомене. л ; Са рахметли Захировићем одлази једна важна фигура из нашег јавног живота, јер je on био познат као добар професор, као писац у вјерско- теолошким стварима и као тражен друг и риједак пријатељ. Покрај удвиљене породице, која броји 6 чланова, њега жале сви који га познају, јер у њему губе ријетко радппа и способна човјека. М. Ш. I �SVAKI M USLIM AN T R E B A DA K U PU J E i SA MO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” )OOOOQOOOQOO0Oi O0OĐO00O00OOOOOOOOO0OOO0O00OOOOOOO0OOOO0 Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopšić Sarajevo, Strosmajerova e—' Telefon 619 $. D. ALKALAJ. Sarajevo i može se naručiti i preko društva G a jre t u S arajevu • preporučuje bogato skladište^ pisaćeg i risaćeg m aterijala 0000000000000000000© oooooooooooooooooooo s Oglašujte u „GAIRETU” ~W S fcA P O S T * ш там париза: И ЗР Л Ђ У ЈЕ НАЈБОЛ>Е CBE ШТДИПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А ГА Ђ И С Т Р О јЕ В Н С Т Е Р Е О Т И П И јА РОТАЦНОНИСТРОј cim kog rafija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA ■JEDINA N A JUOU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r �i| Temeljna glavnica 40 ,0 0 0 .00 0 '- Dinara Čekovni raču n kod P o štan sk o g čekovnog zavoda filijale Sarajev o broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■ lllllllllllllMIlIlIlIlilllllllllllllllllllllllllHlIlIIIIIinilllllllllillllMIlllllllllllllll lllllllllllllllllill Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. I Dr. Omer Bahtijarević I Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik D rž. Bolnice, operater i spe­ cijalista zaoperativnebo­ lesti, asistent chirurškog odelenja D ržavne Bolnice P otpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000* Rezervni fond D in 7,500*00' ........ nmj i Prim a u l o š k e na šted n ju , vrši doznake u u n u trašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka p o d u zeća [] " Ordinira od 1-3 poslije podne = “ ч Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, NoviSad, Tuzla, Split |u Aleksandrovoj ulici br. 45 I ■ llllllllllll................................................................III....... Illlll.....Illlllllll ■ Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizme i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. £973 E fc® ГсУрј Od čiste dobiti daje 6°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ПГо Ч И (] ГоЧИ tcJ/fr] C5j7p] [Sfl ft � https://kolekcije.nub.ba/files/original/610824ec8a39ed6e2eb84e6145082ab7.pdf 8ad11656d0e8480613718daf2d8b51ec PDF Text Text ГАЈРЕТ ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Уредништво: Бајрам Уредништво: У знаку љепше будућности Проф. М. Аликалфић: Проблем нашег просвјећивања Проф. В. Имамовић: Права и лоша еманцтшадија Проф. Шефкија Бубић: Слободна хрговина и заштита уопште КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ 3. Ж.: Сијело Илијас Добарџић: Јесени и сјећања у животу Омера 'Гање Мустафа Мулалић: Због евлада П О П УЛ А РН А СТ РА Н А Хамдија Мулић: Како Омер просвјећује народ П РИ В РЕ Д А Инж. М. Фазлагић: Из наукв о воћарству Севдалинке: Лијепа Хајрија., Виш’ Травншса Бојна. Гонђе Абдулаху Г А ЈРЕТ О В ГЛ АСНИ К Неочекивано велики успјеси Гајретових предавања: Гајретова предавања у Вишеграду, Власеници, Невесињу, Острошцу, Модричу, Гор. Тузли, Прнјепољу, Теочаку. Itopajy, Касаповићима, Козарцу, Гацку, Лукавици, Почитељу, Санском Мосту, Урошевцу, Дервенти, Локвама, Камичанима, Автовцу, Оџаку, Билећи. Поздравие депеше Гајрету и претсједнику Главног одбора г. Др. A. Хасанбеговићу: из Домановића и Џивара. Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: у Ораховици (Бос. Градишка), Приједору, Сарајеву, Травнику, Козарцу, Урошевцу, 'Бурђевику (Тузла). Рад Гајретове организације: Наставак рада Гајретове просвј. секције у Тузли, Гајретов мевлуди-шериф у бањалучком конвикту (апстиненцнја улеме од' мевлуди-шерпфа), Гајретов мевлуд у Осгрогацу, Рад Женског одбора Гајрета у Тузли, Гајрет у Гор. Тузли, Гајрет у Козарцу. Проширење Гајретове организације: Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Домановићима, Нови Гајретов одбор у Власеници, Измјена функција у Мјесном одбору Гајрета у Приједору,. Нови Мјесни одбар Гајрета у Острошцу. Разни добровољни прилози Гајрету: Прилог Гајрету у мјесто бајрамских честнтки, Пнтомци Гајретова конвикта у Бања Луци сакупљају прилоге за Гајрет, Прилози из Сарајева, Прилог општине плеваљске. Остале Гајретове вијести: Отворење домаћичке школе у Пријепољу, Рад Задруге Кола Српских Сестара и Гајрета, Веллка Гајретова забава у Звпици. 16 ФЕБРУАР САРАЈЕВО 1931 И зд а је Г лавии о д б о р Г ајрета у С а р а јев у БРОЈ 4 �Oglašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslim anima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što š iri krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in ­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno v rš ili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i p rijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna • Z ad ru ga 1 Š te d io n ica z. s. o. j• c . .. ЛЧ i’ SARAJEVU u л -MILI Bavi se svim u ^ : ' • V bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Podjeljuje* zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji kamatnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 °/o agrarne obligačije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U r ed o v n i č a s o v i o d 8*12 i o d 2 i p o d o 6 č a so v a . Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: jUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti d a je u k u ltu rn e i p r o s v je tn e sv rh e. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизањ е муслимана, излази 1. и 16. сваког иесеца, a ц ена му je s a наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђацн добивају лист у п ола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвшсата. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Н у н и -fc Власник друш тво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид К укић — З а ш тампарију „Б осанска Пошта" од говара Јосип Енгл. �С а р а је -в о , 16 ф е б р у а р а 1931 Вајрам Испостисмо рамазанске мубарек дане. Прође шехри-рамазан, за којег се вели: „Еввелу-ху рахметун ве евсатуху магфиретун ве ахиру-ху иткун минен-ниран" (У почетку рамазана као киша пада божји рахмет на муслнмане, у средини рамазана Бог опрашта њихове гријехе, a на крају рамазана Бог их ослобађа од казне и џехенемске ватре). Прође шехри-гуфран у којему су сити и богати осјетили глад и властитим искуством упознали како je онима који немају шта да једу, који гладују; a кад имућни на себи осјете како je гладовати, срце им смекша, самилост према сиротињи порасте, и баш кад су у том расположењу, Бог им шаље другу заповијед, која je фарз као и пост: „Дијелите зећат!" „Видјели сте како je бити гладан, a сад не жалите него дајите гладнима". Прође рамазан, у коЛе je муслиман ухапсио свој необуздани нефс, обуздао своје страсти, очистио своје срце од зависти, охолости, смутљивости, оговарања, клеветања, муфсидлука и музевирлука као и свих других пакости које су мрске Богу исто као и вино, бинамазлук и слични прекршаји. У овом прочишћавању срца, у овом моралном провјетравању душа наши су муслимани угодно и корисно провели рамазанске вечери на којима су се држала Гајретова предавања у џамијама, у клубовима, читаоницама и на кућним сијелима. Мјесто самоће, шутње и зијевања, мјесто беспослице и бескорисног разговора, мјесто гибета и оговарања, мјесто ифтире и клевете . . . и т. д. — дошла су Гајретова предавања о вјери, о исламу и просвјети, о одгоју дјеце, о привреди и задругарству, о хигијени и чувању здравља, о животу, поносу и части наших старих и т. д. Дошла су та корисна предавања, читала ^ е , тумачила и дискутовала пред десетинама хиљада душа старих и младих, мушких и женских, гдје je било и трговаца и занатлија и чиновника и сељака и свих других сталежа. Према извјештајима који сваки дан приспијевају Главном одбору Гајрета види се полетни дух учитеља и других чиновника, вјероучитеља, муалима, имама и других вјерских службеника, који су свесрдно примили на се улогу предавача и своју најбољу интелектуалну снагу уложили да растумаче предавања, да нашем свијету отворе очи, да му распрше мрак и да му покажу прстом гдје му je боља будућност. Истина, заостали смо иза културнијих слојева нашег народа, али овим предавањима и дискусијама које су на њима вођене, упознали смо ту своју заосталост, постали смо свјесни те наше ране и махане; a упознати себе то je најкорисније знање, упознати своје рђаве стране и недостатке јест први корак напретку. Ко не зна за своју махану, тај je неће никад ни поправити, a ко зна шта му фали и гдје у чем храмље, тај ће се onaметити и почети да се поправља. Ево нам и бајрама! Богу се одужили постом и зекатом, срца очистили неваљал* штина, осјетили милосрђе, освјежили се исламским ахлаком, продрмали своје мозгове Гајретовим предавањима, разбистрили појмове о нашем халу и ахвалу, упознали узроке до* садањег назатка, увидјели шта треба радити за наш напредак ето, такви дочекујемо бајрам. ЖелеКи да га проведу у пуној срећи, весељу и задовољству, кличемо свима муслиманима: Бајрам мубарек олсун! 81 �У зн а к у Л јС/ш к: будубности (Поводом Гајретових предаваља) Х ајрун-наси меп јонфеуи-насе ш ерун-ласи мсн једу-рун-иасс. (Хадиси шериф) (Најбољи и најодабранији je онај од ivora им а највиш е користи, a најгори je онај ко паноси ш тету другима). Посљедња замапша акција Гајрета за придизаље муслиманског дијела нашег народа путем Гајретових предавања наилази даномице на све то всћи нријем и одуигевљење међу овима друштвеним слојевима. Овако Гајретово ппедавање слушају на досетке хиљада муслимана и муслиманки у 300 мјеста; слушају га како старији тако и млађи, како no градовима тако и no забаченим селжма. Еф екат предавањ а већ досада je више него задовољ авајући. У првом реду, наш свијет еве виш е отвара очи и уви ђа д а ће се из данаш њ е евоје учмалости лодићи само у Г ајрету и с Гајреток, исгодоОno одајући његов^ш раденицпм а пуно и заслуж ено призпаље. Због тога ice (дневно ло в ећ ав а број Гајретових при сташ а и '■чл&нова свију врста као и број Гајретових организацкја. To п ојачава н аду д а he Г ајрет м оћи с а сигурнош ћу д а испуни ова шдчеки в ањ а муслиманс-ког елемента у свима гранам а његовог ж ивота. У другом р^ду, сам а предавањ а [окусија која се води no њ им а д а ју п отицаја за! но р азмиш љањ е и з а стваран и савремен рад ; правцим а. Т у се износе све наш е лотеш коће и све кочнице које ометају и које су ометале у прош лости правилан развој цјелокупног наш ег, как о духовног тако и материјалног 'живота. ,3 a .све те наш е ббље и невоље инстиктивно ocjeha народ д а ће н аћ и утјехе и помоћи у Г ајрету и ра-ду за њега. И заосећи јавно ове чињ енице — које најбољ е иотврђују и звјеш таји и з свих мјеста — радосни смо, што можемо у казати н а још јед ан зн а ч а ја н Гајретов успјех, који je постигнут љеговим предавањима. T aj успјех саотоји се у томе, што су Гајретови раденици ica овим предаваш има у ш л к и у џаШ је, испели се н а ћу р с и ту, у тим светим нашим мјестима држ е п редаваљ а и ноу чавају народ о узвишеним засадам а Ислама, о м оралу, просвјети, хигијеии, одгоју наш е м ладеж и, трговипи, пол>опривреди, занатству, воћарству, задругарству, национ алној прш гадности м услим ана, у н о зн авањ у домовине и т. д. T a п редаваљ а одрж ава у џ ам ијам а како свјесн а савремена и лм ија тако и интелигенција. H a тај начии, no први пут накоп толико стољећа наш Гајрет заводи праксу д а се у џамијама, поред вршења вјерских обреда, расправљ ају и тумаче у њим а животне потребе нас муслимана, као што je то било у првим стољећима послије Мухамеда a. с. Наш е џамије служиле су у посљедњим стољећима скоро иокључиво за вршење вјерских обреда, a не и као састајалиш та за лретресањ е и 1свију осталих наш их животних потреба. Би ло je ваи за који су проповиједали са ћурса у џамији поред истинских и непатруњених засада И слам а и саврсмсни р ад у ду х у времена и прилика. Таквих има и дан ас n a се ми дичимо с њима. Али они наж алост иш чезавају у броју оних који најчеш ће пута пуне главе нашем заосталом свијету перзијским и индијским бајкам а и многим другим фаталистичким натрухама које немају нш пта заједничког с а узвишетгим прописима Ислама и које код слуш алаца убијају сваку вољу за земаљским животом. Сматрамо за нарочиту дужност д а укажемо на ову нову појаву која je н астала посљедњом акцијом Гајрета с намјером и жељом д а се не зауставимо n a овоме — како би наш е џамије постале састајалиш та наш е савремене вјерске и свјетовне интелигенције и сви ју осталих муслимавских слојева и како би наше џамије постале, поред светишта за обављање вјерских дужности и ж арш пта културе и напретка*). Истичући ову зн ачајн у појаву дуж н л омо д а нагласимо и подвучемо још једну чињеницу: Ham Гајрет дао je н а овај начин и иницијативу з а сарадњ у наш е свјетовне и вјерске интелигенције, a без д и скусија и споразумијевања у јавпости. T a инпцијатива и та братска сарадњ а не б азира на празним причањима него н а стварном раду, n a рад у за опште добро муслимана. Најновији потхват Гајрета ica његовим популарним предавањ има поздрављ ају и прихваћају сви слојеви муслимаиски. Отрежњавање и приступање стварном раду отпочело je n a овим линијам а Гајретовог програма и његових настојањ а. Радници Гајретови, приступите још ближ е народу, ослуш кујте ове жељ е и потребе његове, осокољ авајте га и упућујте, не ж алите труда ни жртава, n a ћемо бити сигурпи у успјехе и у н аш у љепш у будућност! *) (Етимолошко значењ е ријечи , јест: мјесто саст ајањ а и сакупљ ањ а). ( C'r> Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 82 �P ro f. M. A likalfić P r o b le m n a š e g p ro svje ć iva n ja Problem narodnog prosvjećivanja nije kod nas ni malo nov. Bilo je ljudi, koji su mu još u predratno doba žrtvovali sve svoje slobodno vrijeme, a često l sav svoj život, radeći, sarađujući u raznim časopisima I izdajući knjige za narod. Njihova je glavna briga bila, da u svojim člancima pruže narodu sve što je njegovom unutarnjem životu potrebno: poneku njemu pristupačnu pjesmu i pripovjetku, poučne članke, iz kojih je on mo­ gao da nauči, kako se racionalnije obrađuje zemlja i čuva od zaraznih bolesti u vijesti, koje su njega' mogle da interesuju. Ti su ljudi onda postizali mnogo, vrlo mnogo uspjeha. Rijetka je bila seoska kuća, kojoj te knjige nisu bile poznate, U časovima besposlice seljaci su u tim knjigama nalazili zabave, a u časovima tuge. bijede i očaja, one su mu bile utjeha i narodna potpora. Tim knjigama najviše dugujemo za duhovnu nacionalnu svijest, ljubav prema otadžbini i oduševljenje i polet sa kojim je naš seljak išao u borbu protivu svojih nepri-’ jatelja. Međutim problem nalrodnog prosvjećivanja i njegova moralna obnova kod. nas muslimana ostavljena je samom našem elementu, da ga oit rijbši, kako zna i umije. Naša inteligencija gledala je u tome radu za svoj elemenat kao na profanaciju svoga tafenta. Naš elemenat je za njih prestavliao kao nezgodan balastj, nezgodan za njihov razvoj i napredak, i oni su bez oklijevanja presjekli svaku vezu Između sebe i elementa. Pos/ieđice ovoga su se brzo osjetile. Danas mi ne znamo, da li mi muslimani više zaostajemo i£a naše braće drugih vjera po duhovnoj ili materijalnoj kulturi. Da li pro­ centom nepismenih ili grdnim pomorom djece. Da li po nečistim seoskim kućama, po zakorovljenim poljima, ili zanemarenim voćnjacima. Da li opštom prosvećenošću i socijalnim ustanovama? Redak izuzetak dostojan svake hvale učinio je Gajret. Imajući u vidu da moralni i duhovni preporodaj na­ šega elementa zavisi o broju pismenih, i ne želeći da ostane na delokrugu jednog potpornog društva, nego da obuhvati sav kulturni rad, Gajret se je počeo unazad ■2 godine da razvija na širem terenu. Gajret sad želi da pošto je osvojio inteligenciju, trgovce i zanatlije, prodre i u one najniže, da i tamo razvije što jaču akciju i da za našega seljaka uradi sve što može, kako bi ga digao do nivoa ostale njegove braće i stvorio od njega ono, što on po svojim sposobnostima treba i može da bude. Posao je zamašan. Teškoće su velike. Ali zato tim prije treba se latiti ozbiljno posla. Tu je potrebna pomoć sviju nas. U tom cilju treba da svakim od nas ovlada težnja za radom, za kretanje unaprijed jednoj savršeni­ joj i snažnijoj sredini sa više kulture, prosvjećenosti i morala. I t a t e ž n j a t r e b a d a p o s t a n e n a š n o v i i d e a l . Naravno da sistem i metod rada ne mo­ že se primijeniti na sva mjesta. Tu treba udešavati rad prema svojoj sredini. Ja ću ovdje biti slobodan da izne­ sem neke konkretne predloge. Prije svega u nas gde je analfabetizam opšti mora se povesti najenergičnija akcij£ u koliko to bude moguće da sve svede na najmanju mjetu. To će se najbolje postići održavanjem analfabetskih tečajeva i ž a muške i ženske. To je primarno. Isto tako je jedan od glavnih uslova za uspješno djelovanje u radu na prosvjećivanju nesumnjivo popularna knjiga i brošure. Knjige određene u ovu svrhu moraju biti takve da privlače i osvajaju čitaoce, p ored knjige važan je faktor za rad na prosvjećiуапјц predayimJe, živ govor. To je naizgodnW načilli jer oyim se do neposred„og uticaja na naš Predavanja treba da Ш а iz raznih oblasu nau. ke: o tuberkulozi, o zadrugairstvu, o štetnom uticaju alko­ hola, p odgoju, o životu uopšte i iz naše storije. Naravno da je kod predavanja glavni predavač, koji mora da po­ znaje svoju sredinu, malje, svu njezinu psihu, njene po­ trebe i način života i da nastoji da predavanje pored sadržajne vrijednosti dobije i tehničku savremenost. Stoga predavanje treba da drže ljudi od struke. Iz ovih razloga pozdravljam akciju Glavnog odbora u cilju ra­ sturanja popularnih predavanja, koje će narod moći shvatiti i njima se koristiti. Naravno za ovakav posao moramo se naći na posta svi, ako hoćemo da ovu ak­ ciju stavimo na sigurne osnove i da ova akcija posrane jedan pokret opšti. t_ _. ________ , Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 83 �prof. UeObija Imamović P r a v a i lo š a em ancipacifa") Prije nego što predem na samu stvar o kojoj ću govoriti, dozvolite mi da Vas upozorim da ne očekujete neko možda naučno predavanje. Ja ću samo pokušati da Vam iznesem dvije fotografije. Pokušaću da Vam iznesem fotografiju žene emanicipovane i napredne, ko­ ju rese sve odlike u pravom smislu emancipovane žene i fotografiju žene, koja se zamišlja emancipovanom, a koja stvarno nema ništa od toga, nego je ona poprimila samo negativne stvari zapadne civilizacije. Da sam odabrao 'baš ovu temu natjerale su me na to svakodnev­ ne pojave iz našeg života sa kojima se susrećemo i u kući. u familiji, u našim društvima, na ulici i uopšte svugdje, gdje god susretamo ženu. Odmah hoću da na­ glasim također, da se ovo ne odnosi možda samo d is­ ključivo na muslimanku. To ne. I kod drugih se susreću ova dva tipa žene, samo što je kod nas emancipacija žene tek u začetku, pa nam je dužnost da sve -upotrebimo i preduzmemo, da se u početku ne udari pogreš­ nim putem. Naša inteligencija počam «d prvih generacija, a na­ ročito ona koja je aktivno radila u narodu, te kojoj je ležalo na srcu da i muslimane pridigne u red ostale braće, odmah je osjetila potrebu da paralelno sa pro­ svjećivanjem m uškarca m ora ići i prosvjećivanje žene, ili čak još i više, jer je žena ona koja odgaja djecu, pa ako ona nije u stanju da ih odgaja kako treba, šta će onda moći biti _i od djeteta koje izađe iz njenih ruku. Jest, ali je to bio tvrd orah, u koga nije bilo tako lako zagristi. Nije bilo lako djelovati u ovom pravcu ni kod muškaraca, a pogotovo je bilo teško preći preko kućnog praga ili ženu povući iz kuće. Radi toga se vrlo malo moglo učiniti u ovom pravcu, a naročito malo u pogle­ du stvarnog prosvjećivanja naše žene. Čekalo se bolja vremena t. j. dok se konzervativni roditelji bar toliko osvijeste, da osjete potrebu da i žena mora da preuzme svoju pravu ulogu u familiji i društvu i da ne može i ne smije ostati potpuno pasivna prema svemu što se oko nje događa. U posljednje vrijeme, mi smo mogli da zabilježimo izvjesnu revoluciju u ovom pogledu, a naročito od Oslo­ bođenja ovamo. Riješenjem agrarnog pitanja, muslima­ ni su se prenuli iz davnašnje letargije i rukopipateljno su se osvjedočili da je nadošlo vrijeme, da se mora pristupiti >radu, a naročito školovanju i zanatima. To je mnogo doprinijelo i sasvim drukčijem shvatanju o ženi i njenoj ulozi u društvu, pa kroz srazmjerno kratko vri­ jeme i naša se je žena sve to više oslobađala svega ono­ ga, što joj je dotle priječilo da se uopšte pojavi u dru­ štvu i javnom životu. Počele su se peče i feredže ba*)■ Predavanje održano 1 februara o. g. na čajanci Gajretovog ženskog odbora u Mostaru. cati u dolafe, a iz dana u dan postajao je veći broj onih naših žena koje su se emanicipovale. Upravo ta emanicipacija i način kako je nju shvatio jedan veliki broj naših žena, natjeralo me je da o ovo­ me govorim, jer se na žalost pokazalo da se ona shva­ tila upravo onako, kako se ne bi smjela da shvati. Emanicipacijom se zva?o skinuti zar i peču, podrezati kosu, obući šešir, manikirati nokte, pa čak piti i alkoholna pića, a-da i ne govorim o pudeTisanju i šminkanju, koje je dan danas postalo dnevna potreba moderne žene. Emancipacijom se na žalost smatra i to, da se moraju imati najskuplje svilene čarape i haljine, bez obzira na to, što nam to ni iz daleka ne dozvoljavaju naše mate­ rijalne prilike. Emanicipacija zahtijeva i to, da se osta­ ve sitna djeca sa sluškinjom ili čak i bez nje, a da se ide u ljetne bašče shišati ciganske muzike i ostajati do i z a s l a noći. Emanieipovanom ženom ili djevojkom se smatra i ona, koja komotno može da gleda da njen otac, brat ili muž, izlazi na ulicu neokrpljen, poderan i zamazan i nimalo je to ne smeta, da ona nacifrana po naj­ novijoj modi prolazi pored njega i ne zacrvenivši se. Ne vršiti nikakve islamske propise i šta više sve ih javno ismijavati i omalovažavati, i to se sm atra eman­ cipacijom. Ta nazovi emancipacija žena nije se 'emanicipovala od onoga, što baš najbolje karakteriše primitivnu i zaostahi ženu, a to je u prvom redu nerad i ljenčarenje, onda trač, ogovaranje, zavist i netrpelji­ vost. Sve ovo je zadržala i ta t. zv. emacipovana žena. Sve ove pojave zaslužuju da se o njima povede oz­ biljna računa. Ove pojave jako zabrinjuju svakog iskre­ nog prijatelja i dobroželjitelja nas i našeg progresa. Efekat ovih i još gorih pojava — koje čak nisam htio ni mogao da sve spominjem — toliki je, da nam daje po­ voda, da se ozbiljno pitamo, da li toli nam možda bolje bilo da smo ostali ondje gdje smo i bili. Nama i našem napretku ne samo da nije od koristi ovaj i ovakav tip emanicipovane žene, nego nam je on od velike štete. Stotinu puta smo došli u položaj, da nam je pojedini roditelj kada smo ga nagovarali da svoju kćerku dadne u školu, odgovorio: »Šta, zar da i ja dam moju, pa da mi bude kao ta i ta« i pri tom bi nam pokazao na koju t. zv. emanicipovanu, koja je svo­ jim nepromišljenim ispadima pravila upravo strašne stvari. I što ti pričaš godinama, što zrno po zrno sazi­ daš, uloživši puno muke i truda, ona ti za jedan sat sve poništi Prošle godine proveo sam ferije u Turskoj repub­ lici. Prije nego što sam otišao, bio sam naročito znati­ željan da vidim modernu Turkinju. Pravo da kažem, ni­ sam sebi zamišljao nimalo ružičastu sliku, naročito u pogledu morala. Proboravivši duže vremena i obišavši �osim Carigrada, još i neka druga mjesta, silno sam se iznenadio. U svim mjestima naišao sam na tursku ženu i u društvu i na ulici i u kancelariji i uopšte svugdje gdje god i muškarca. No pored toga svugdje sam naišao na punu ozbiljnost, skromnost, revnost i marljivost, žurbu i punu predanost svojoj dužnosti. Ni traga nema onoj raspojasanosti, znatiželjnosti i što me iznenadilo, nigdje kicošenja i cifranja, što se kod nas skoro na svakom ko­ raku sreta u društvima. To sve ima da znači, da je tur­ ska žena pravo shvatila svoju dužnost i turski narod može da bude siguran, da će ga samo ta i takva žena preporoditi. I nama ovde treba da bude jasno šta je prava emancipacija, koja je jedina korisna i koja jedina znači pravi napredak. Emamcipovanom se smatra samo ona žena, koja je uspjela da se emancipuje od svih onih stvari koje su je smetale da učini ma što, što bi bilo korisno prvo po nju lično, onda po njenu familiju i cijelu našu zajednicu. Šta je to prvo i osnovno od čega se moramo emancipovati? To je neznanje. To je prvo čega se moramo otresti i radi toga pristupiti odmah radu i to intenzivnom radu na sticanju znanja /ili inte­ ligencije. Bez znanja ili inteligencije mi ne možemo ni­ kuda, odnosno kud god pođemo, pada^epio. Dužnost nam je dakle da se počnemo emancipovati sa čitankom prvoga razreda osnovne škole, t. j. sa učenjem čitanja i pisanja. Kad je to gotovo, onda.se tek može pristupiti sticanju znanja. Čitanjem Jijepih i korisnih knjiga, naći ćemo upute za sve što nam za život treba. Ono će nam pokazati pravi put, kuda tteba da pođemo. Paralelno s tim. ima se savrem ena žena da osposobi u svome fahu u svojoj struci, kako bi mogla da bude prava domaćica i majka. Treba dakle da se osposobi za sve, što zahti­ jeva svaremena familija. Mora da se upozna sa osnov­ nim stvarim a iz higijene, kao glava kuće i majka djece, jer se od nje zahtijeva da odgaja djecu 'predia onom principu što ga je već davno postavio jedan od ashaba našeg pejgarrubeta a v. kad je kazao, da odgajamo našu djecu ne za ono vrijeme u kome mi živimo, nego za ono vrijeme u kome će oni živiti. Emanicipovana i savre­ mena žena odlikuje se uljudnošću bilo u kuši, bilo u dru­ štvu ili na ulici, čednim držanjem, a naročito skromno­ sti u svakom pogledu. Ona svoje zahtjeve podešava strogo prema svojim prilikama u kojim živi. Ovo je naročito važno obzirom na to, da je žena glavni faktor u kući i da ona kuću i teče i rasipa, te obzirom na da­ našnje teške prilike u kojima ona i njezini žive. Ona posvećuje najveću brigu svojoj djeci i svojoj najbližoj okolini, a onda i cijeloj zajednici. Emanicipovana žena ima da se osposobi za privređivanje ma u kom pravcu, kako bi postala jedan aktivan činioc u društvu i na taj način pomogla ocu ili bratu da lakše podnesu ove i ona­ ko dosta teške dane privrednog života. U isto vrijeme s tim postaje samostalna i prestaje biti ovisna od dru­ goga i prestaje biti muhtač da je drugi hljebom hrani. * Kada ovako naoružana znanjem i osposobljena stupi u život, onda je Isk'jučena mogućnost, da pode krivim putem, ili da radi ono što ne bi trebala i smjela da radi. Takvu je tek smatramo zaista emancipovanom i korisnom za društvo i tek takva nam može služiti na ponos. Sve dotle dok se potpuno ne spremi za život i dok ne bude u stanju da se posve samostalno snalazi u njemu, sve dotle je ona dijete koje još nije prohodalo i sve doti'e se ona mora vrlo oprezno voditi za ruku i nikad ne pustiti da sama pođe, jer svi znamo da će od­ mah pasti. Na ovom mjestu dozvolite mi da skrenem Vašu pažnju na još jednu pojavu, koju susrećemo dnevno i zbog Jto je mora svaki obrazovani musliman i muslijnanka da pocrveni. To je ono nesretno skupljanje onih velikih gomila^earova pred svakom zgradom u kojoj se ma šta bučnije radi pa bilo da se u kafani svira, bilo da na trgu vide ma kakvu neznatnu stvar, prvi su ža­ rovi. Zamotane u žarove, u kojima ili niko ne može pre­ poznati ne zadržavaju se samo na tome da posmatraju ili slušaju, nego pod zaštitom zareva prave najneuljudnije primjedbe prolaznicima, a naročito otkrivenim mu­ slimankama. Događa se slučajeva, da ti žena dođe iz čanšije popljuvana od nekog skupa zaruša. Ovo je jedna pojava, koja baca vrlo loše svjetlo na našu ženu i nje­ zin odgoj, pa bi bilo korisno da se ovo ako nije drukčije moguće, policajnim mjerama spriječi. Radi svega istaknutog potrebno je, da svi, koliko god nas ima sposobnih i muških i ženskih, na svakom koraku suzbijamo ono što nam1 ne valja i upućujemo i popravljamo. Potrebno je da naročitu pažnju obratimo odgoju i vaspitanju našeg podlatka i muškog i ženskog, kako bi on potpuno odgovarao duhu vremena u kome će živjeti. Pri koncu želim naročito da naglasim, da se istak­ nute pogreške i loše strane emancipacije ne odnose na jedan veliki dio naših čestitih žena i sestara, koje svo­ jim ponašanjem i držanjem ne daju povoda ni najbeza­ zlenijoj kritici. Istodobno molim da se sve istaknuto shvati samo kao dobronamjerno i da svi kao jedan na svakom koraku nemilosrdno žigošemo sve što ne valja i upućujemo na ono što valja. U Mostaru, januara 1931. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 85 �Z. £ S ije lo davala i zarađivala grdne pare, a Mejra nije ni o Bajra­ mu nikad dobila nove haljine, već uvijek nešto iznošeno. Tako je Mejra bila mučenica. Starica je poznavala vrlo dobro njezin život, i nije čudo, što je stoga bila u v e­ likom strahu za svoju unuku. Pravedni Alahu! micale se opet staričine usne. Ne prepusti toga, a i Mejru izbavi skorijih dana. Zvijeri onoj pJati, kako je zaslužila. Ipak se malo utješi i napo­ kon zaspi. Zlatka je nepomično sjedila na pendžeru i U siromašnoj sobici, Zlatka je sjedila na pendžeriću neprestano zurila na ulicu. A tamo je bilo sve živo ve­ i znatiželjno na ulicu gledala, kako svijet prolazi. Sa selo, pa joj mlađahno srce pucalo, da i ona ode među očima punim suza opet će Nani: A što mi nikud ne djecu. Kad je vidila da Nana spava, obuče brzo čarape, idem o?... Rekla sam ti ne m orem o... Ti dobro znadeš, da u tvoje Nane ni kahve, ni šećera nema, pa nirja ne 'b g m e boščicu i polako odšulja se na ulicu. Bila je hlad­ na zimska večer, snijeg je propadao, radova?a se snijegu mogu nikoga zovnuti. i hvatala ga ručicama. Svijet je pokraj nje prolazio u — P a nećemo im ni peći kahve, brbljala je mala - 1ц^а.та. Ona jednu curicu potegnu za šal, — kuda ćeš dalje. to? — Idem tetki na sijelo. — Uh! Na sijelo, uzdahnu — Ne valja dušo tako! U-.tvojp Nane ima Obraza, Zlatka. — Pa-hajde i ti s nama ako hoćeš. — Njoj se zar tuđe izjesti, ne vratiti? Jok džanum! Zl'atka je gledala u Nanp' i, gutala svaku njezinu ri­ oči zasjaše, srce joj je od veselja lupalo. Curica je uhva­ ječ. Tako je ona vazda radila, kad joj Nana^fogod^ftK tila za ruku i pođoše. Bila je ljepušasta, pa se svakom sviđala. mačila. — A sad pile cfoje,’ siđi s pendžera, pa legni uz / — Mala. čija si, upita je curičin Babo. Nanu. — Nana! Lijepa Nano! Nemoj, molim te, pusti — Nanina! me još malo. Zlatka je bila jedina utjeha, jedino: Veselje — Hajde, vrati se, tražiće te Nana. Ne moreš ti s svoje dobre Nane, ali također i njezina velika briga. I nama, mi ćemo dal'eko. sad evo od te brige nije mogla da zaspi, već se u svo­ Zlatka stade i udari u pi'ač, a oni odjuriše naprijed. joj kukavnoj postelji, amo-tamo vrtil'a. Šaptala je po­ Nije ni pomislila da se vrati, već polako pode za njima. lako da unučica ne čujet Alahu dragi! Ne daj da umrem Dosta je dugo tako išla, dok se nije umorila, i u jednoj prije dok je na noge dignem i uhljebim. A ona je i zaslu­ pustoj ulici sjede pred jedna Vrata, — i kako je bila žila tu njezinu ljulbav i pažnju, ^'er bijaše dobJro dijete — odveć umorna, zaspi. Snijeg je neprestano padao, a kud je Nana okom, tu bi Zlatka skokom. Zlatka je slatko spavala i usnila divan san: Da je sa Starica se te večeri nikako nije mogla da umiri, materom i babom išla Nani na sijelo. Bože! Kako su neprestano je mislila, šta će biti od djeteta, da njoj dođe samo bili krasno obučeni. Svi u novim haljinama, a Zlatsmrt. Suza za suzom tekla je na dronjavo uzglavlje. ka je imala još i nove sniježne cipelice. Babo ju je vodio Bože zakloni! Da mi ne dođe u zle ruke. ko što je si- za ruku. Svako je nosio po punu čevrm u: babo kahve, rotna Mejra, pa da mi je biju i za one pletenice vuku, mati šećera, a ona kadaif i naranče. Pred sobom su višto ih Nana tako brižno češljala i njegovala. dili veliko svjetlo, što se sjalo ko žarko sunce. To je Uz njihovu kućicu nalazila se kuća jedne zgodne, bio Božji Meleć, što je nosio fenjer. Snijeg je padao sve obijesne udovice, kojoj nije, kako se kaže, manjkalo ni gušće i više, a Zlatka se nije probudila. ptičijeg mlijeka. U nje je bila Mejra. Uzela je sebi kao U jutru našli su je u snijegu smrznutu. I odoše da posvojče, ali zapravo bila je hizmećarica ili bolje — rojave Nani žafosnu vijest. Ali ih niko ne čuje, niko im binjica. Sto god bi joj pai'o na um, to je morala Mejra ne otvara, — i nju nađoše hladnu i ukočenu. izvršiti. Nije pitala, moreš li, umiješ li, jesi li zdrava ili bolesna, — ne — već joj je valjalo uraditi. U kući voda, a ona je šalji po pola sata daleko da donese hladnije. Đuguin težak, pa se pod njim savija, ko vrbina šipka. MUSLIMANI, UPiSUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE Usred zime bez čarapa, a noge joj se crvene ko rume­ PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU — Nano! Hoćemo II kuda večeras na sijelo, pitala je mala Zlatka jedne ram azanske večeri svoju nanu. — Jok, oči moje! A zar bi ti sine htjela ići? Ne more se. Prošla su vremena, kad je tvoja Nana po sije­ lima išla, uzdisala je stara, milujući svoju unučicu. Zlatka je bila siroče. Nikog na svijetu nije imala osim Nane — očeve matere. Kukavno su životarile. Bito je dana, da u kući nisu ni kore hljeba imale. na jabuka. Hanumi halva, Mejri krumpira, lianumi ulutma, Mejri pura. Mejra je naučila divno vesti, pa je iz­ rađivala krasne "rupčiće i druge stvari. Možda mislite, da je za se vezla? Varate se! Udovica je te stvari pro­ 86 Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obligacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. �И л и ја с Д о б а р џ и ћ Ј е с е н и и сеЋ а њ а у т ипот у О м ер а Т а њ е II. боравио се и мисао му била само ту, међу дјецом и A у касиу јесен, кад а се све почсло смиривати нигдје више. Дијелио je међу дјецу халву, питу и и к а д а су устаници узмакли, касаба се ослободи друга јела (чувајући се, да oit ни залогај од свега од страха и стрепње. Омер се још више покуњи. тога њиховог јела не узме), забављао се са њима и Осами će, оћута тада више него и када како м у мје- каткада као д а не би био он Омер Tamo, човјек у сто нскадаљ е среће и н а д а т а , нешта сјетна поди- четрдесетим годинама, пего мали Омер, мали, сасма л ази душ у и он се у те jeceme дане cjehao безброј мали. Тада су га дјеца задиркивала и викала му: ситних и крупних догађаја из свога живота и дјеОмерица, беца, уловио зеца. тињства. Догаао je рано из Н ш ш ш ћа са страхом и зобњом за живот и опстанак у неиознате стране, И помислио би д а je он ту истински Омер Танрано осјетио туђину и одвратност према туђима и чица, сестрина клетва и мајчина стрепља у иетој гонешто га још тада жално заголицало у срцу и гла- дигги свога живота. И то дјетињство проведено у ви. Послије ica овојима једно вријеме лијепо про- Никш ићу и питомој жупи, гдје га je отац са собом живио, a онда дошао onaj несретни дан. Остао без водио када je игаао у трговину, имао би у глави, својих, поумирали од жалости за својим сином, као да je то све.сада, баш мало прије било. И тај за љим, Омером Танчицом, што je узносио памет његов прижељкивани мир отргнут од сјећања што свима касабалијским дјевојкаама. Каснијс je поку- га боли Ј 10 ЈЦ)ајао би, док не би дошла повиша дјеш авао да штогод окући, промпјенио je пуно a ra у ца: Осмо, Махо, Селим (звали су га Селчо нанин) и служсњу, био миран, послушан, невесео (као д а je Јонуз (звали су га Домуз баша, јср je био немиран, у мислима в азда носио Једну блиједу слику о Ники вођа дјсце из цијеле махале), која би заврискала ш ићу и плодној Никш ићкој жугга). 'Тако радио и. 'т а д а - у сав глас: вазада мислио n a жепидбу. Ca^t за себе м,умл>ао, Хоће Омер д а се жепи у вијек се са служинчадима. ра^говарао о дјевоЈкаa и м ајка вели мени ма већином слуигкињама, еиромаппгим праљама, да и и доведе невјесту. малим и незнатпим сиротицама, Мучио се и тешко j j a j1CM0 0рТат1КИ крбати,* рскао би Селчо, a осуиутар стварао пеки ссој гш јет, љсму позрат и 11хала прихватила, ортачки, ортачки кркатп. опокојан, н а м а туђ и necxBiijjpPB. Само би се papa- ј ј ј ^ Омср Тањо покуњен, половину стар, сив од Довао о мевлудима, свадбама, бајрамом и у брига и година као остарјели миш, оносио би с®а зап. Заж аморила би кућа. и авли ја од свијета. Дру- та дјетшва забадањ а без увреде и не обазирао се n a га се авл и ја упунила од дјеце. У зврискала би, за- њих. Волио их неком благом, дјетињом, чистом љусмијала се, зац ичала и зарадовала се. Чуло -Св-.у- бављу. Живио тако сам и са дјецом, био вазда исти, ку ћ и горе поспрсмање, жене оу готовиле јела, слу- a сјећањ а му у јесен била чиста и непомућсна. Прошкитвс излазиле у авлију, товариле пуна наручја даворио je много година, балкански рат зна, добро, дрва, узносила их горе и опет се једна с £ другом као да je јучер био, у њему je као коморџија учеевађале ради послова. П рали се подови и цакљели ствовао. Сада je стар, мало говори, пуно мисли, a од иопрашости. По неколико дана пред свадбу или причања еу му мудра. Један пут ми je причао о бајрам прале би варошанске подове и гребле мре- једном сукобу са Црногорцима, у коме je оп учежом да буду жући, свјетлији и бољи за бајрам. ствовао. Био je мирап, и n a часове весео, када ми Хтјеле оу да све замирише од чистине и испраноje ово причао. Л иде би му се промијенило, кад а ми сти. По које од дјеце изапгло би из куће у авлију je причао о етрашилу рата и молио je тад а Бога, да са халвом, питом, месом или другим јелом у руци, Бог пооијс љубав међу људима, мсђу ближљим и a друга би се узрадовала и сва к а њему пошла. По- својим. Молио сс усрдно Омер Tamo, a лице му слије би допирао мирис јела. А влија би забрујала било суморно и очи пуне плача, за пропалим царод дјеце и жамора као кош ница пчела. Омер je са ством. дјецом сједио пред хамбаром н а јап и ју ослоњен. (Свршиће се). Причао са њима, забављао се, узврискао понекад и он еам и само тада би заборавио na оно што се ш ш т ш ш ш ш ш ш ж ш ш догодило са њим. К ако je убио Т урка и Емиру ироПроширујше лисш „Гajpem“ у бо ножем, како je послије био ио затворима и како je он виоок, лијеп, таи ак О.мер Тапчица постао одВашем мјесшу н околини! једанпут чим je изгубио имање и својс родитеље Омер Tamo. Т ада ои то све ne би пи помнслио, за- 87 �Шефкија БубиЋ, проф. С л о б о д н а тргопмна и заштита уопште Економско-заштитна политика Овакве нотребе модерне држ аве за новцем изазвале су посебну привредну полптику, чији с у се циљеви иоклапали са тежњама трговине 17. и 18. столећа a средства еу била она и ста којима су се служили и čam i трговци. Све држ авне мсре спровађане су тако као да се држ ава састоји од самих трговаца и инлустријалаца. Вањ ска екопомска политика почивала je на прилципу, д а троба <:а противником подржавати такве везе, како би се домаћа роба њему натурила што скупље a од њега се куповало што јефтиније. Трговци се нису само задовољили монополисаљем домаћих пијаца, пего je држ авна дипломација морала да склапа трговачке уговоре са осталим држ авам а како би со искључил а утатагица других иарода н а странигм лијапама. Колонијама се забрањ ивало да воде 'тјјј-опину еа другим европским народима ocira својих мотропола, Kojima су оне &авале илтл племенитп метал или сировино, a у зам ену за^то, Добивале њихове израђевипе. Зато je касније од лротивника (А ./Ш ит)~п^ назвата ова. политика м б р кал тш ти или/трговачки систем. Њ ему je би.це^заттита само срелегво тадање држ аве да лутем упапређењ а домаће радпности повећа овоје приходе и да се што потлуннјв еманипигптра од лностранства. Старија меркантилистичка држ ава (Ш панија и Португал) r a j e иш ла овим путем, него je племените метале сматрала као једини облик богатства Л здто rc гледало да с е унутар граница народне иривреде задрж е што веће количиле злата и сребра. Међутим остале лржаве (Енглеска, Ф ранцуска, Хола.ндија и др.) постизавале су своје циљеве потпомагаљсм домаће ироизводње. Да би се домаћа радинорт што бољо развила, меркантшгисти су иарочито обратити паж њ у спољашњој трговитш и улагали су о.ве напоре д а између народпе размене држ ава и народна лривреда извуку што веће кориети. •Тедла земља ако хоће те ,да постигне и да поетане богата, ако хоће д а има iJiTo више новаца. треба што вштте добара д а изведе на етране пијацс и да вредност тога извоза буде већа од вредпости увезегах добара. To je так'зван а теорија активног трговинског биланса, тго коме се ц е га приврсдни развитак ол]>еђене државе. Разн а су средетва меркантилиоти лредузимали за постогппуће активпог трговачког биланса. Једно од најваж нијих средстава била je з a пг т и т a о којој н а овом месту може бити говора. Овде ми први ттут сугрећемо изграђене в а ш т и т п с ц а р и н е . Дажбине које je држ ава иобирала n a покретну имовину гшале с у кроз читав средњи век карактер 88 такса које оу се к а и ш је лретворилс у iroprae феудалних госиодара поједигах вароиги. To j e б и о ј е д а н г е н и ј а л а н п р о н а л а з a к, д a с е т е ф и н а н с и ј с к е ц а р и н е с т а ве у с л у ж б у з а ш т и т е д о м а ћ е рад и п ос т и. Када je први пут заведена такова заш тита не може се тачно одредити: може бити или веЈхтатно то je било дело новчане политике тадањ е модерне државе. Историја je забележила многе заш титне царине у Француској и Em^iecKoj кроз 10. столеће; у Енглеској могла би се назвати тарифа од 1534., у Француској тарифе од 1564., 1577. и 1581. као првс задпјртне царинске тарифе. Заш титло-царилоки оистем нашао je н ајпунију своју примепу у тарифама Колберовим, од године 16б4^до 1767.: високе царине на сировине, високе увозне царине на готове фабрикате, олакш ице за увоз сировина, ловластице н а извоз готовхгх фабриката. Ове je цариле ематрао Колбер само као привремене и он упоређује заштитну царину са штакама, ломоћу којих занатлије ваља да научс ићи, a noсле да их могу одбацити. Меркантилиопгма г а с у само биле довољне ове царине у циљ у заштите домаће инду 1с тријске и занатске радиности, њихове су мере у много случајева биле п р о х и б и т и в н е . Забрањивао се увоз свих луксузних артикала, a тако исто и увоз свих ф абриката који се у земљи могу производити; забрала извоза хране у тежњи, д а се појефтини живот, те да би индустријека и занаткса радиност добила јефтипу радну снагу; извоз домаћих сировина забрањ ује се из разлога, д а би дом аћа лредузсh a добила сировине јефтипије, како би могла nj>oизводити у з лиж е иродукциопе т|к>шкопе. Д а би се све ове мере привеле у дело заводило се фивгиран.е контигелата који су одобрени за увоз или за ироизводљу; облигатно се жигосали домаћи фабрикати са државним или лризиатим жиговима дотичног фабричког предузећа; забрањ ивала je упутрапива трговина са робом, која не би била сиабдсвела жигом; и за случај грешења роба сс конф исковала и унипггавала. Ivao најтипичнији пример ових забраиа бшги су Кромвелови »Пловидбели акти«. Економска заш титна политика меркантилдога доба имала je у виду само индустријску и занатск.у радилост, док je земљорадњи била иотлуно занемарена. To je последида лридаван,а већег зл ачаја опољашњој лего унутрашљ ој трговини. Иидуст 1 >ијеки се л|»едмети лакш е извозе и )гису изложени �Квару као земљораднички производи; земљораднич- ском радиношћу, дозвољавају много јачу густину ка се производња ne може вештачким држ авш ш налељености но чисто аграрне државе. У главном, мерама регулисати, јер стоји у врло великој завис- земљорадша не би била у стању да задовољи новности од природе земље са развијеном индустриј- чану политику тадање меркантилне државе. (Наставиће се.) Мустафа Мулапић 3 Q or евлада ПОЈАВА VII. A л и јa и Беби A л и ј a: (Пошто je испратио свираче, баци се уморан н а сећију.) Знаш Беби, да сам се од овог лумпераја страигно уморио, Читаву ноћ и дан. Чудим се сам себи како мог.у издржати. A ти опет? Ја к а си као див. Б е б и: (се такођер повратила од исираћаја. Ha вратима сз још види како шаље пуслице. И она je у^орна n a се свом снагом, али ne изгубљеном кокетеријом сруши Алији н а крило,) J a рам научна. Сад би већ могла подузети брачно ттутовање. A 4) сљедњс двије беглучке њиве, д а би новац уложио у такав ж ив посао. Б е б и: To морамо. Морамо продати и ову кућу, јер ja у овој смрдљивој кући не могу ос-тати. Погледај какви 0 само прозори. П а видиш какав je само намјештај. Ту се не би могао лијеп намјештај ни иоставити. Немаш ни стола, пи тоалетиша, ни ормара за моје хаљине. П а немаш ни спаваће собе. Гдје ћемо спавати? A л и ј a г a: П а туј н а поду, простру се лијепи душеци, П&, д ^ в и д и ш како je меко. Б е б и: Али морамо ипак имати неки нахттиш, 'збиља Аллја, да лп ћемо^неку^ отпутовати? Сад ЈеР Ја не М0ГУ no ноћи... ___AAj лi и ji aa rгaa:• А Аал ti аа .. Не треба ти то. Има у нас у Боони згодније. Има у нас калајисапих леђења. ДаА л и ј а г а : Далеко си ти то.^аниш анила! кде само м ало/стрп ^ењ а, иабавићемо ми и лијеп Б е б и : Или знаш ш таТ^Д а-идемо у Будимпешту! Што би се тамо ^лијепо провели. Посјетили модеран на.мјештај, који ћ е одговарати свим твојим би моје рођаке и не би нам требало нш пта трошити! потребама. Главно je д а си ту у својој кући и да Имали би све бесплатно! Че ли да ћемо ићи? (умИ- ! смо ону отјерали! љ ава се као мачка). | | 1 ^1 ® J e ли већ отишла була^ А л и ј а : Треба најприје да свршимо са вјеиА л и ј а : Ona je отишла, али још joj нису чањем. Знаш то hc ићи маио по^ешко, јер за вјен- отвари отиш ле. . . чање треба привола твог жупнгаса, a гдје je тај? 1 Б е б и : J a je не трпим. Она мора отићи. Избаци Ко би то стигао! Видиш зато сам позвао неке љ удз ј°ј ствари, ja н ећу д а je видим. Мени се га д и !. . . н а вечеру, који би нам могли у том ^о& о ћ к А л и ј а : Ти буди мирна и уж ивај! Х ајде да Б е б и : К ад би отишли у Пешту, могли би тамо се побринемо за вечеру, јер код нас je обичај, да и остати. Ти свакако ту немаш никатгва упослења! се на вечеру позов? прије мрака. Моглс би доћи комшије: хоџа, мухтар и Салихага, n a би н ас могли A л и ј a: A — ja Босне ни за какво благо н затећи неспремпе. Од њ их се много надам д а ће живот не остављам. Теби нсће са мном кривати! nac код вјенчањ а помоћи. Треба зато д а их добро Немој д а се бојиш! логосгимо. Б е б и: Не бојим се ja, али би опет било добро Б е б и : Онда морам д а се и ja уредим. д а се споразумимо о нашим будућим приликама и A л и ј a: Т и си уређена, злато, шта ти треба приходима за живот. J a мисллм, да би најбоље више! 1 било, да отворимо какву лијепу елегантну кавану Б е б и: Вал>да нећу увијек, у истој хаљ ипи притт г^гто^ач n a да ^абавимо добоу музику и немати! Промијонићу хаљину. Гдје ми je кофер? колико келнерица. To би била већ моја ствар како би муштерије намамила. A л и ј a: Баш ради комш ија ne би требала да се облачиш. Они као скромпи љ уди и воле видјетч A л и ј a r a: To je колосална идеја! Сјајно! скромно одјевено чељаде! Браво! Д а тс зато пољубим! (пољуби je, a ona се Б е б и: Видиш, ти ми још ниси купио вечерњу сва истеже ум иљавајући се). Божанствено! Казао тоалету! еам ja да од наших за.кукуљених була нема ништа. A л и ј a: Б и ћ е и тоалета, апи само ми će ono Узми ти културну жену, n a се ne бој за живот. Бидиш Беби. ja сам одмах мислио n a то и ево д а пекако не с в и ђ а . . . Б е б и: (пудерише се) Ш то ти се не свиђа? ти докажем (вади новчарку), продао сам и оне поAn би Ктттгг. бил» лијепо, рецимо у Ницу! ' 89 �Д ај A л и ј a: Ншпта, ништа. Само оиако кажем. m u кључ од кофера! Б е б i i : Али шта? A .ч и ј a: Ta ништа, дс. Онако вслим не свиђа ми се онолико љубљење са сваким. Б •' б и : (захихоће) Бош њак! Види се д а си Босанац! A л и ј a: Онако због хигијенских разлога! Б о б и: Тп мораш, драги мој, кад си узео једну културну Јксну, д а се излијсчиш од босанске љу- боморе. Бсби, a Бсии cupcBio затвори кофер и новчарку.1 Ко куца? А л и ј а : (пође према вратима собе) Слотодно' Ко би сад могао бити? ПОЈАВА 8. Пређаииви, Ксад, Н а ф и ј а и Х а о и и ј а Е с а д : (улазн из собе) Извините, молим вас, ако у иезгодном момекту буш ш. Присиљен сам, јер ме овуда води пут, д а провсдем своју ш тићеницу и A л и ј a: Кажем само због хи ги јен е. . . Б е б и : Ти мораш бити џентлмсн! J a сам интелигентна особа и прама себи морам достојно удеш авати манире, које и зискује савромени бон-тон! понесем њезине ствари. A л и ј a: (послије моментаног изиснађепЈа, naвали м у кроз све живце страот бијзса. Сва му ирв навре у лицв.) Каво? Ви се још усуђујете затварата се са којекаквим жентуринама no мојој к у ћ и и без A л н j a : Дс, ето добро! Кад je то no закону боптона онда се не љутим, него онако само кажем, да се ради хоџа и хаџ и ја не би требала пресвлачити, a нарочито не у ноћне хаљине. Опи неће замјерити. ако будеш и окромније обучепа. J a д а еам с тдбом, ja би радн њ их и леђа заогрнуо шало<г. мога знања! (пође му ближс). ’ Е с а д : Извините, ja се нисам затварао са Ж‘> ном, него сам дошао с а још јсдним свједоком, да спасим једну биједницу, која je остала без к,рова главом. Ево- вам доказа. (Отвара , собиа врата. ДШД --------- — Излази Х аснија и Нафија. X aciinja већ завијена у Б е б и: (je већ отворила кофер и буца no њему. И звлачи сад прљ аву хаљшху, сад кошуљу. сад погуж ван комбинезок, сад Подвезицу од чарапе. Нсрвн ра се.) Немам ништа, испеглано. Т у пема пегла! Опда сс не могу пресвлачити. Орамота! H a концу добра ми je u ова хаљпна. (Окреће се ко рибица и гледа се и сприједа и отрага. Т раж и no зи д у оглодало .али н и тРг нема..) Фуј! Нсма пи огледала. У коjoj к ући постоји дама, ту мора бити огј А с т и ј а : Ето, огледало ћемо прво ш T u сама можош поћи у чарш ију u купи кол год треба. Н ек се можеш -сва од пете до главс дати. Б е б и: Требали би м акар само јодап комад за тоалету набавити. Видиш немам гдје оставити ни своје драгоцјености. J a имам прстења. Видиш тај са бриљантом, тај je јако скуп. To ми je успомена на мајку. (домисли се) А ли no треба за сада тп п та . Кад одемо у Пешту набавићомо све тамо. Сад се можемо послужити мојим кофером. (отвара га и нешто проба) Видиш, овдје у коферу имам једап згодан претинац који би нам могао елуж ити за све ;шагодијепости. Morao би и ти остављати свој новац. зар и са валом на лицу). Б с б и : (ш>дбочи сс љутпто о кукове) Б и л а ту! Јесам ли рскла да ју пећу да видим. Напол.е! W issa A л n ј a: J a обично носим новац у за се. Б е б и: Али то je смијешно. В уцати новац, да ти џепове отеже. Видиш управо може стати и моја кутија за прстенове u твоја новчарка, игле за кравату и маншете. Д ај дор да пробамо. A л и ј a: (лежерно даје новчарку). Б е б и: У право као д а смо мјерили. (пољуби га). (У том моменту неко n a побочиој соби закуца. А лија заборави n a новчарку. устане и згледа се na 90 ki az ajtoot! Н а ф и ј а : Извините госпођо, тако ви можете рсћи вашем псет.у али ne једиој часној особи. Б с б и : Алијо! Избаци joj ствари панољс! Халотта с? Избаци joj ствари! Н a ф и ј a: Ma чујете ли ви, надувен а ћурко. не избацују се тако ствари напоље, јер ова сирота имаде сада заштиту. Б е б и : (вриснс) Мит монд? (А лији) Ч у ј шта ми каж с ова гуска штркљава! A л и ј a: (издере се) Ш та мислите ви? Још да напосите увреде госпођи у њеном властитом дому! Не усуђујте се ј е р . . . Е с а д : (помирљиво) H uje потребно толико објаш љавање. J a сам вас замолио како се пристоји. д а ми извинете што сам био присиљен, д а овуда прођом. Ми ћемо узети ствари и више ништа. Уосталом није ми сад вшпе ни ста.ло з а вашим извиљењем него бих молио господипа, д а би био добар исплатити дугујући мехр овој сироти! А л и ј а : Не разумијем такву дрскост, господино. Без и как ва овлаштеља u пуномоћја заступати туђа права. Госпођи стоји просто, да дођс и д а замоли. д а се њезино исплати. Е с а д : Госпођа није д у ж н а д а вас долази молити, иего сто ви дуж ни д а joj то одмах исилатите и то били сто дуж ни д а то учините, прије него ли сте joj отворили врата и побрииули се д а н>?ио упрпжљено мјесто попупито, �A л и j a: Hc дозвољавам никакву критику, нарочито од непозваних! Е с a д: Господине, као Гајретов радник и noборник позван сам и већ као такав имам пуномоћје, да осуђујем и спријечим сваки онај случај и поступак, који руши општи интерес наше заједнице. Нарочито имам овлаштење од ове напуштене и прегажене сироте, да заштитим њен интерес и част, јер сз сада налази у заштити Гајрета. A л и ј a: Зар тај Гајрет мора свугдје имати свој иос? Зар мора бити сваком лонцу поклопац? . . . Е с а д : Рекао сам, свугдје гдје je повријеђен иитерес и углсд наше заједнице, a нарочито гдје се ради о заштити оваквог јетима чију неспособност за самосталан живот не уваж ава формална страна закона. А л и ј а : В и себи, господине, за је д н о 'с а Гајрстом уображавате неку власт. H a такав начин велим вам д а вам нећу дати т т о тражитс, него -тражим од вас, да напустите мој дом, ако не жел^те, да се са вама н а други лачи н обрачунам. Е с а д : Ништа, пишта, госДодине. J a се нећу са вама обрачунавати. (Хаснћјиј’ Koje су ваше ствари? (Алији) J a ћ у се за кратко повратити са судским налогом. (скупља _У ас^и јиие Гствдри). Б е б и: (која je за ово вријеме нервозно с: чала и пјенила као бијесно псето. Нафији) Сраш г се! Улазитс у собу једноцдаме, коју сте могли затећ: v неглижеу нли инфланграшги са љетгим супругом! To je скрајње неваспитање. Е с a д: Ви нешто кажете? Н a ф и ј a: Не би били -први m i поеледљи који би били саблажњени вашом голотиљом. Б е б и: (пограби за ф л а ту ) ТТростцјсушо! Оад ћ у ти главу расцопати! А л и ј а : Вуците се напоље, покондирена сифражеткињо, јер ћете наглавце избројати степениде! Е с a д: (прави се хладан) Само не будите плахи господино. Охладите ваше живце, јер бисте ви могли пребројати звијезде! A л и ј a: Напоље! Простачка бандо! Б е б и: Б улс напоље! Е с a д: Hc вичите и не вријеђајте, јер ако будете дрски знаћу д а вас физичким начииом умирим. Пустите нас д а мирно одемо! Ta нећемо ваљда остати овдје, д а вас гледамо и вашу (иронично) звијезду! Б е б и : Полиција! Полиција! Бандити! Лопови! Полиција! Разбојници! Напали наш стан! Полидија! (и т. д.) A л ифа> (прекипио je од љутине, n a сав блијед j i запјетРен копа л о задњем џепу од панта,лона). Е с a д: (хитро извади револвер) Ако се само маклете,- п удаћу у вас! (упери рево.пвср na Алију). A л и ј a: (угледав цијев од револвсра прама соби задрхти у ко љ е ш ћ т и гграви стратегијски узНе вичи Бсби! Нама пс троба ншсаква помоћ. J a сам вриједан д а нас сам заштитим. J a ћу се ja &им обрачунати. (Беби иепрестапо виче и грчава прозору, д а виче с прозора. To je за -...-.ју добра згода д а напусти дуелски положај, na “ччи за Бебом и одвраћа je од прозора. Не вичи лрозора! Е с a д: (ставља револвер у џеп, за тим кал видп д а je наступило примирје, узме Хаснијину сахару ii са Нафијом ју пзноси. Прсд љима излази Хаонија. Види се како иопод за р а јеца.) Обрачуиаћемо се доцније! (одлазе). (Наставиће се.) ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić K a k o O m e r p ro s v e ć u je n a rod O LIJEPOM VLADANJU. Ovako mi i u petak večer zasjeli na sijelu pa benetaj sad o ovome, sad o onome, dok se i zašutjesmo. Ne bi nam Omera, pa ne bi ni vrijedna razgovora. U neke dođe i Omer. Zabavio se, veli, u kući zbog nekog posla. Odmah sijelo oživje. Mešan Pobrić priča kako je u našu varošicu došao nekakav stranac čudnovato obučen, s torbom na leđima i s velikom motkom u ruci. Zbori nekim tuđim jezikom, pa ga nijesmo mogli razumjeti. Jedva, veli, rastumači nam neki činovnik što hoće. Pošo čovo u naše planine, pa moi'i, da ga neko nekoliko pu­ tem isprati, u koliko ibi ga samo uputio, da ne zađe s pra­ vog puta. Duše mi se, veli Mešan, ne htjede niko da javi u džaba. Svako traži da mu se plati, jer, veli, nije pravo krhati po sabata hoda uzalud. Pogodismo se za dvije 'banke — nastavi Mešan — pa ga ja taman odvedoh i uputih. — 'Е, ibrate, čudne naše bruke — otpoče Omer — molim te, vazdan si se klatio danas po kafanama i nijesi mogo čojeku strancu da besplatno iziđeš u susret. Eto de, šta bi ti bilo da si to učinio? Malo se prošetao 5 očilio a strancu ostavio jednu lijepu uspomenu o sebi, o našoj varoši i o našemu narodu. Bolan, ti bi time uči­ nio čast cijeloj Jugoslaviji. Stranac bi pričao kakav je 91 �V naš narod pitom i usfužan da i drugima dade povoda da posjećuju naše krajeve. A ovako! E, baš si nezna­ lica! Osim toga što je naša čovječanska dužnost biti uslužan svakome, od stranaca ima koristi naša zemlja. Stranac dođe medu nas pa potroši novaca, priča o lje­ poti naše zemlje, govori o pitomosti našega naroda, a to je sve naša opšta korist. On to priča svojima pa ih eto lijep broj u naše krajeve. Vidite da imam pravo što često napominjem, da naš neprosvijećeni svijet valja odgajati ko odrasto djecu. Eto, gdjegod sjedeš i pogledaš opaziš, da se neki naši ne umiju lijepo da vladaju. A znaš šta je lijepo vladanje? Ogledalo tvoje duše. Valja zato uvi­ jek imati na umu da si ti čo’jek i to čo’jek pitom i ople- rijemu i učenijem, to je naša dužnost. Pa onda, molim vas, gledajte ih šta rade ulicama, naročito po noći. Ne­ maju obraza mnogi ni ko M uratov liso. Na svakome kraju Čuješ psovku ili koju drugu gadnu riječ, da čo jek s obrazom ne može da trpi. A eto to su sve naša djeca, naš obraz, pa gledaj kakvo im je vladanje. Ja moram da se večeras malo i ljutim, jer mi taman dade povoda JVLešan a i onako sam ti pun naših mama i poroka. Zato ljudi gdje god sjedite, progovorite koju i o lijepom vladanju, naročito našoj omladini i neuku svijetu, jer lijepo vlada­ nje odaje čo’jeka od finoće i čestitosti, što je opet po nauci z n a k p r o s v j e ć e n o s t i i c i v i l i z a c i j e . Ljudi se po finoći svoga vladanja poznaju, budu pnstupačni u lijepa društva pa im se odaje čast. A to mmogo čini. Ljudi se od časti cijene, odlikuju gdje treba i biraju u važne poslove, č o ’jek rđavih kretnja i prosta vlada­ nja ne trpi prosvjećeni svijet, pa se poslije zalud tuži što ga nigdje ne biraju. Niko ne da, da mu se društvo sra­ moti. Evo da uzmemo u o|b zir trgovca ili zanačiju. Ako oni svoju mušteriju prime uljudno, čestito i pošteno po­ služe, pa to bilo za najmanju zaradu, koliko oni time pri­ vlače mušterija i to mušterija finih, otmenih i gospod­ skih. Trgovcu koji preko vojje prima mušteriju ili ga za malenkost ne štedi, ostavlja mušterija, jer niko ne trpi da se vrijeđa za svoj dinar. Uljegneš u voz, pozdraviš, naprimjer, one saputnike koje si zatekao, oni će ti bez sumnje naći mjesta. Nastoj i ti biti fin i uslužan prema drugima, Vidićeš, da se ljubav vraća za ljubav i milo za drago. Ovo je sve za .nas važno i mi treba da o tome če­ sto puta promislimo. Zato ja često puta džaba ne govo­ rim o ovome našoj omladini. Da našu omladinu podgojimo uistinu u tome pra.vcu, danas je najbolja prilika osnivati za to Jugoslavenski Soko u svim našim grado­ vima i selima. U Sokolu će omladina naći sebi najlakše čestitu uputu kako će se i lijepo vladati i umjeti kre­ tati u prosvijećenom svijetu. Ali o tome drugom pri­ likom. menjen. Vidiš meni samu više puta dodijaše mnoge rđave navike neke naše čeljadi. Eto ih pljuju po podu i po putu, nimalo ne misleći da je to ružno. Koliko sam ih vi­ dio pa se oseče rukom, a onda ruku tare o haljine. Zar to nije gadno? Koliko sam ih vidio pa mu se uzriguje i ne gleda pred kim je zino. A sve to ne valja i ne spada u lijepo vladanje na koje (bi trebao svako da pazi. Ima toga još dosta, što mi činiimo rdavo, pa time i sebi i cijelom našemu narodu činimo štetu. Eno lanj­ ske godine gledao sam, na mašoj stknici gdje neki bakal podvali strancu pokvaren*-sipi i još mu naplati skupljeTo je opazio jedan naš prijatelj, pa znate li šta je učinio? Pozvao policajca pa ga upozorio na to. Ovaj odmah izvide stvar, ispriča šo'strancu a bakala odvede u bajbok. E znaš, ko >da me je ćurkom zagrno. Neka, da ne bude tražiti pljačke i to na takav rđav način, pa još od stranca, da ovaj priča kod svoje kuće kakili u nas ima varalica, je li tako? Kakvo je to žalosno vladanje? Tu skoro opet došao naš zemljak malo k nama na ; viđe­ nje, čo’jek star, učen i priznat u velikim gradovima, pa eto ga među nas, pred neku kafanicu, da se malo od­ mori i progovori sa svojim zemljacima. Tu sjedilo neko­ liko mladića i dva-tri starija čo’jeka. Stariji ljudi odmah skočiše na noge, a ml'ađarija ni da repom makne. A što b rate? Šta bi im bil'o da su i oni ustali? Odati čast sta(Nastaviće se) СЕВДАЛИНКЕ C ije p a H a jr i ja Procvjetala ruža i sevlija — Bol boluje lijepa Hajrija — P o d orahom i pod jorgovanom -7Bol boluje godinicu dana. Žale Hajru sva gospoda redom Ponajviše tri dilbera mlada. Prvi veli: »Boluješ li Hajro? Je Г ti mučno bolovati samoj?« Drugi veli: »Bolovo bih za te! Da znam da ćeš ozdraviti. Hajro«. Treći veli: »I umro bih za te Kad bih znao da ćeš umrijeti« 92 Progovara lijepa Hajrija: »Niti bohij, niti umri za me Skidaj fermen, pa lezi uza me. Pa mi razbi muke i dermane — I Bog znade lakše će mi biti«. Viš* T r a v n ik a b o jn a Ja kakva je viš’ Travnika Bojna, Valja Bojna Biograda Stolna. Po njoj šeta Pemba Atlagića Zasukala uz ruke rukave, A uz noge đanfezli dimije. Bjelje su joj ruke od rukava Rumenije noge od dimija �/ lbrik nosi, pošla do bunara. Gledalo je momče s one strane, Gledalo je za njom uzdisalo: »Srce dušo, Pembo Ati'agića Sevdi sene, pogledaj na mene Ja 1’ odvrati na ruke rukave Pokri noge danfez dimijama Sapni puce, puknuće mi srce! G o n d ž e A b d u lla & u Na bejanu na Vratnik—Mejdanu Pod orahom i pod jorgovanom Pije pivu gondže Abdullahu, Pije gondže pivu i rakiju. A tamburom dertove razbija. Kaharli je lica i pogleda Tužna zbora žalosna govora, Karale ga hodže i hadžije: »Što je tebi gondže Abdullahu, Pa ti piješ pivu i rakiju Pa ti činiš Božjega harama?« Odgovara gondže Abdullahu: »Prođ’te me se hodže i hadžije, Nije meni ni do moga nama A kamo li do vašeg harama — Sinoć mi se udai'a djevojka, Sa prstena i ispod jemina. Udala se moja Umihana, Udali je babo i maćeha Za suđena аГ za nelj ubijena. Jutros meni prvi haber stigo Pa me teški jadi poklopili. Nije šala tri godine dana Gledala me mlada Umihana, A sinoć je za drugog udana. Stoga pijem pivu i rakiju, Njima svoje dertove razbijam, 6stay!te me hodže i hadžije Dosta mi je i kahara moga A kamo HWašeg razgovora. Pribilježio: M. S. Ekremov Ш Me0medalija Fazlagič, ирраЦћЈк'rasadnika u Goraždu Nauka o voćarstvu RASPLODNI ORGANI VOĆNOG STABLA., Tu dolazi): cvijet, plod i sjeme. Plodnica (sjemenik) je odbeljala, i ima u sebi sjemenite zametke ili j a j a š c a . Nad njom se nalazi tanki nito1. Cvijet. Kad je potpun sastoji se iz č a š k e, v j eTt-viti i šuplji dio, Vrat. Na vratu je njuška, koja je ljepč i ć a , p r a š n i k a i p e s t i ć ’a. — Čaška i vjenčić su kava i prihvaća peludni prah. • Kod oplođenja je potrebno da peludni prah padne sporedni dijelovi cvijeta, i bez njii može biti oplodnja. na njušku koja u isto doba ispušta neku 1‘jepivu šećeraČaška je obično zelena i od 5 dijelova. Vjenčić se sa­ stoji iz 5 latica, koje su kod kruške, šljive, trešnje i stu materiju. Prah se tako uhvati na tom ljepilu, raspu­ sti se i klijajući prodre vratom do pl'odnice, gdje nastaje višnje bije’.'e, kod jaibuka crvenkaste, kod’ bresaka i ba­ oplođavanje. Ovo oplođavanje vrši vjetar i kukci. Kukci dema opet ružičaste. Čaška služi kao zaštita unutrašnjim traže med i na svojim krilima raznose peludna zrna, te dijelovima cvijeta. Vjenčić (naš narod ga zove beharom) služi kao mamac kukcima, koji kako znamo oplođuju nam tako čine jednu veliku uslugu. Ako se u jednom cvjetku nalaze i prašnici i pestići, to je s l o ž e n c v ivoćke. Cvjetni behar svojim mirisom i upadnom bojom namami na sebe razne kukce, koji traže u voćnom cvi­ j et . Tako je kod jabučastog, i košpičavog voća, jagoda, malina i kupina, te vinove loze. Ako su u cvijetku sami jetu nalazeći se medni sok. Taj sok izlučuju žlijezde u dnu čaške, pa kad ga kukac bere dotakne se krilcima prašnici, to je m u š k i c v i j et, ako je unutra samo pe­ stić, to je ž e n s k i c v i j e t . do prašnikove glavice i njuške pestića, te tako nastaje oplođavanje. Kod džamije u Vranićima (fočanski srez) nalazi se jedna stara jabuka okalemljena na divljaci. Odakten su kalem-grančice donešene ne zna se. Origi­ nalno je kod te jabuke to, da je ista bez vjenčića i u proljeće kada cvate nema behara, pa se nevještu čovje­ ku čini iz daljine da ona uopšte i ne cvate. Ta Jabuka donosi po gdjekoji plod čija vrijednost nije osobita. Prašnici (muški) i pestić (ženski) glavni su spoljni dijelovi cvijeta. Prašnik se sastoji iz tanke niti, na ko­ jima je g l a v i c a ili p e 1 u d n i c a. Peludnica se sa­ stoji iz dvije p e l u d n e v r e ć i c e . Pestić je u sredini cvijeta, te se sastoji iz: p I o d n i c e,v r a t a i n j u š k e . Kod oraha i Iješnika, te smokava, muški i ženski cvjetovi su odijeljeni iako su na istom stablu, pa lake vrste voća zovemo j e d n o d o m n e , . D v o d o m n o s t se nalazi kod nekog šumskog drveća i dudova, a opet neka stabla nose samo muške, druga samo ženske cvje­ tove. Kod oraha, lijeske i dudova prašnički cvjetovi skupe se u m a c e , koje se poslije sasuše i opadnu. Ljeskove mace pojave se u jesen, a ženski cvijet (pestić) je sli­ čan pupu, iz kojega u proljeće provire njuške. 2. Plod. Po oplođenju plodnica se razvije u plod a jajašce u sjeme. Plod se sastoji iz tri glavna dije'.'a: 93 �vanjskog, srednjeg i unutrašnjeg. Vanjski sloj je zaštitni sloj ploda: kora kod jabučastog voća i bobulja. Unutra­ šnji dio kod jabučastog i košpičavog voća te bobulja mesnat je i sočan. Unutrašnji dio obavija sjeme kod ja­ bučastog voća, a kod košpičavog to je košpica. Kod jabučastog voća prem a tome plodu kažemo jabučina, kod košpičastog koštunica, a kod bobuljastog voća воIbica. Plod oraha 5 lijeske je orah, a kod pitomog keste­ na roška. 3. Sjeme. Sjeme se sastoji iz l j u s k e i j e z g r e . U jezgri je k l i c a i s u p c i . Jezgra je brašnovita, te služi za ishranu i razvoj klice. U klici je k o r j e n i ć, s t a f c l j i č i c a i v t š n i p u p o l j a k . Kod košpiča­ vog voća sjeme je zaštićeno košpicom, kod oraha ljupinom. Da sjeme proklije i nikne, potrebna je vlaga, to­ plina i vazduh. U zemlji, gdje je sjeme došlo pođuboko, gdje je suho i studeno, sjeme neće niknuti. Klija pri 5—б C°. (Nastaviće se.’ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Неочекивано велики у с п је с и Га јрет ови х предавањ а тсл.у, у Гајретовој чптаоници. a у кафали no г. Зухдпји Хасанефендићу. Наведсна предаваља учинила су добар утисак Већ у прошлом броју нашег листа извијестили смо о успјесима и одјеку Гајретових предавања која се шаљу у издању Гајретове Библиотеке. Истодобно смо донијели извјештаје из ненолико забачених мјеста. Данас настављамо са извјештајима и из других мјеста. на грађане како млађе тако и старије, те су изјавили захвалнонст Главном одбору Гајрета на поведеној анцији и замолили да се наставе предавања. Гајретова предавања у Вишеграду Гајретова предавања у Невесињу Ha 23. о. мј. одрдсало je предаваље »Вјера« у просторнјама омладинске читгГсшице »Мезајлил«. \ Предавач je био r. Хдсал еф. Хаџихалнловић, a било je присутпо 30 особа. Предаваље je веома пажљиво и са одобраваљем саслушано. Даље je на 4.о. мј. одржано предаваае ЦшиУм и npoсвјета« у просторијама Југослнвенске читаонице. Предавач je био г. Мурат Ченгић, а' просторнје су биле дупком пуле слушаоца. Након предавања развила се дискусија ји братскл разговор и трајао до касно у ноћ. Како je на овом предавању било присутно u неколлко бдличнихјих сељака општине Жлијеб, то су они изразили жељу да им се дадне прва књига предавања, да би их одржали н о&и нк селу, што им je удовољено и препоручено да обрате нарочиту пажњу на предаваље »Будимо задругари«, јер je за н>их веома важно. За недељу 8. о. мј. пријавио je предавање г. Селам Абдулаховпћ, учитељ. из исторпје Босне, a r. Др. Лазар Ђупина, срееки љекар, најавио je предавање о заразним болестима. Ha коицу напомпњемо да je na 27. пр. мј. одржано у Југославеиској читаоници предавање о Мухамеду a. с., a предавач je био г. Амир Плосплћ, студент права. У^смислу Вашег расзиса јављамо Вам да смо no истоме поступили и предаваља одржавамо редовито. Прво предавање г. Џемалудип еф. Чаушевкћа »0 вјери« одржао je г. Мухамед Балић, школоки управитељ. у очи пепка, 22. о. м., у Гајреотвој читаоници пред 35 слушалаца, a на захтјев грађанства исто предавање je одржао у петак 23. о. мј. иза џуме у џамији пред 250 слушалаца. Предавање je направпло међу присутлима најбољи утисак. Друго предаваље г. Хамдије Мулића, »0 одгоју дјеце«, одржао je г. инж. С. Омановић у суботу, 24. о. мј., у Гајретовој чптаоници пред 36 слушалаца. И ово je предавање врло добро успјело. Гаретова предавања у Власеници Примили смо први број »Гајретове бпблиотеке«, те смо отпочели са прсдаваљима у просторијама Гајретове читаопице као и кафанв Хусеина Феризовића и то: 1. 0 Вјерп. 22 . о. мј., предавао je г. Мехмед Хаџиомеровић, овдашнл шервјатски судија, на ком je било 40 слушалаца. Предавање je налравило врло добар утисак. Исте вечери одржано je исто предавање у кафани Феризовића мсђу старијлм људима no предавачу г. Зухдији Хасанефендићу, на ком je било присутпо 50 слушалаца. Утисалс je био врло добар. Ha лстим мјестима одржано je друго Гајретово предавап.е 24. о. м., a треће 20 . о. мј. no г. Латифу Пралш, учи- 94 Гајретова предавања у Острошцу, срез Коњиц Ha 28 . јапуара о. г. одржало je прто Гајретово прсдавање no г. Мухарему Камерићу, учитељу, у просторпјама Мјесле читаонице, a тема je била »Вјера« од г. X. X. Џемалудин еф. Чаушевића. Предавање je посјетило 35 особа. Предаван.е je направило на присутне врло лијеп утисан, помно je саслушано и наишло на велико разумијевање. Ha 28. јапуара о. г. одржапо je прво Гајрегово предава- друго предаваље na истом мјесту с тсмом:» Будимо задруга.ри«. Предавање je поејетило 28 особа. Послије предаnan,a вођела je дпскусија. Пошто су у мјесту и околпди постојалс двије земљораднпчкс задруге icoje су врло рђаво свршиле, дискусија je била врло жива, na којој су присутпи у главаом констатовали да задругарство доноси велике користи B iih али да наш народ нема задружне свијести и да нам мањка савјесности у раду. Гајретова предавања у Модричу Изјалљујемо да смо синоћ 24. јануара Пза теравије одржали друго Гајретово предалан.е о пољопривреди и задругарству. Предаваље je одржао на пашу молбу стручљак г. Ма.рко Пелицарић, управлик баповипског добра »Пстар Mpito- �imA« у Модричи, који je '-bojom стручпом спремом ono прсдавањс о пољопривреди, воћарству, сточарству и зздругарству с највећим разумијеваљем од присутних одржао разговјетио, таасо да су сви присутии са пајвећим интересовањем слушали ово предавањс. Г. Пелицарић нарочито je истицао да наш муслимански земљораднички свијет треба да се групише путем задруга нако би свој економски живот што боље подигао, наводећп пеколико примјера о задрупама које су земљораднички свијет подигле на завидну висииу, као н. пр. задруге у Словенадкој, Данској и т. д. Надаље je истакао да je Модрича као и сва околина искључиво воћарски крај те je препоручио да се у што већој мјери воће засађује прописно и обрађује рационално, те je обећао да ће он сам свакоме ко буде то тражио показати како треба воће садити и узгајати. Још je препоручио да се баве што више сточарством као и пернатом живади наводећи како та грана привреде доноси велику хасну. Предавање je веома добро успјело и налшло на потпуно разумијевање, na како су неки појединци и-зјавили, имаде изгледа да ће се моћи овдја у Модричи основати једна воћарска задруга. Наше треће no реду предававе »0 одгоју наше дјеце« одржали смо 26 . о. мј. на вечер послије теравије са добром посјетом. Предавање смо повјерили г. Омеру Мехићу, управитељу основне школе, којн je потпуно разумљиво, са лијепнм примјерима, поучавао присутне шта je све ио?ван родитељ и шта има он све да ур£ди како би своје дијета што боље васпитао и упутио га да лостане добар и користан човјек. Нарочито je истицао потребу да fce м?>ра' посветити већа пажња женској дјеци, будућим мајкама да узмогну своју" будућу дјецу што боље васпитати и научпти их-да не буду код очију слијепи, него да их науче домаћинским пословима Накои одржапог прсдавапл настала je дискусија, те je том прилш;ом г. Мухамсд еф. Њуховнћ објашњавао иојединс ставове предавања. Г. Хафиз Рувејд Накпћ, муалим, приговарао je иптелигенцији која, када сврши студије, окреће л<-ђа своме народу и пзбјеапва вјерске обичаје и ако ux je парод издржавао док су били на школи. Г. Салих Мехнчић говори о томе ко je крив назатку муслимана код нас, na je он мишљења да су томе кривп бивши посједници. Г. Њуховпћ одгоnapa да нису криви само бегови него н улема и скочимо заједничкп да исправљамо наше грешке и тражлмо лијека. Дискусија je трајала до 1 сат. Предавање je зставкло дубок утисак на присутне. Друго Гајретово предаваље »Будимо задругари« одржао je г. Абдулах Сарачевић, пословођа Тежачке задруге у Горњој Тузли. Присутних je било 37 слушалаца. У 8 сати отпо* чело je предавање. Одмах иза прсдавава je настала дискусија о задругарству. Г. Хафиз Ибрахим Itapnh говори да дапшпља тежачка задруга у Гор. Тузли не може опстојати од обвезатне штедље појединих члапова, a задругари нијесу у стању да себе сами помогну. Требали би приступити задрузи п осталн сталежи. Г. Абдулхамид Кушљугић говори о оснивању привредне задруге у коју би се онупили сви сталежи: тежаци, радници, занатлије и трговци. Он образлаже при- сутпима користи те задруге. Послије говора Кушљугића редалп су ’ce вовашици, na су једни заговарали овакву задругу, док су други опет говорили да задруга није за наш народ. Предаваље je завршено у 10 сати. Гајретова предавања у Пријепољу Претсједник мјесног одбора Гајретај након завршетка, захвалио je присутнима на посјети и истакао потребу да нашу Мјесни одбор Гајрета објавио je да ће се одржати прво Гајретово предавање »О-вјери« у Великој џамији послије теравије 22. о. мј. Имами су у свима мјесним џамијама послије теравије-намаза саопштили својим џематима да he се прсдавање »0 вјери« од г. Чаушепића одржати у Великој џамнји, те су препоручили џематлијама да га посјете. Оддах послије теравије окупило се у Великој џамијп око 200 слушалаца, како старијих тако и омладине. Прсдавач г. Салих Длажић, шеријатски судија, поздравио je слушаоце пригодним говором и захвалио на пажњи и поојети, a затим je истжао значај предавања и циљ установе — нашег Гајрета, чијом се иницијативом ова предавања одржавају. Нарочито je истакао н до1сазивао да Гајрет тежи и ради да му- муслиманску сиромашну дјецу треба више слати на школе и занатз прекоривши неке родитеље, што нису дали своје дјеце Привреднику, да изуче занате, те да у будуће сваки настоји слимански дио нашега народа подигне не само на културнопросвјетном пољу него да посвећује и велику пажњу и да га вјерски учврсти, свјестан да je вјера најчвршћа иодлоо-а и да чим има дијете подесно и са свршеном осиовном школом, најбоља гаранција за сваки друштвени напредак. Приликом предаваља предавач г. Длаашћ дуго je објашљавао поједине пасусе поткрепљујућп их живим и јасним примјерима. Нарочито je истакао да ислам не забрањује већ напротив упућује своје сљедбенике да се свјетскд образују. Поред тога г.Длакић je. позивајући се na ајете из Курана u Хадиси-шерифа препоручивао муслпмашша да живе у слози и љубави, јер да je слога и љубав извор свих благостаља. и да их шаљу на школе. Након предавања била je диокусија, јер су се некл муслимански тежаци обратили ^претсједнику Мјесног одбора Гајрета с притужбом ради слања дјеце у школе, мејтефе,* да неким нису дјеца прпмљена ради тога што су зелсаснили, тажо да смо још данас неколико случајева исправили код школског одбора те су дјеца примљена иако je школа отпочела много раније са својим редовним радом. да га одмах пријави Мјсеном одбору Гајрета да га овај отпреми на занат. До сада смо отпослали преко Привредникова по- вјереиика г .. Мехмеда Салихспахића, управника Гајретова конвикта у Тузли двоје муслиманоке дјеце на оанат, a ових даии, уздамо се да ћемо моћи још двоје отпремити. Ha овом предаваљу било je присутио око 150 грађаиа муслимана и потрајало je од 7.20 да 9 сати на вечер. Предавање je оставило одличан утисак на слушаоце. Гајретова предавања у Горњој Тузли .Прво Гајретово предававе »0 вјери« од X. X. М. Џемалудиш еф. Чаушевпћп. одржали омо 22. јануара тачно у 9 сати na вечер у просторијама Исламске читаонице. Предаваље je држао г. Џемал Демировић, школски управитељ. Гајретова предавања у Теочаку. Повјереник Гајрета у Теочаку г. Мујпковпћ извјегаћује: Прво Гајретово предавање о вјери одржао сам 22. јануара у сали X. Халила Накићевића. И ако je naine село M U S L IM A N I, s e lil e s e m u s li m a n s k o g j a v n o g g la s ila „ N o v o g V r e m e n a " i s a b ir it e n o v e p r e t p la t n ik e s a v r i j e m e b a jr a m s k ilj -------------------------------------------— ---------------- -----------p r a s n i k a ! ■— ■ -----------95 �HftnMa раштркано, a врпјоме било иеугодно. ипак јс било присутно на лрсдавању преко 100 људи. Иредаваљс јс почело иза теравије, a одржао га јс наш ириједнн ir агилии Хафиз Фехнмага Наклћевић. трговац. посјодиик и претсједшнс IILkojicitor грађевлшчког одбора у Тоочаку. Исти je елушатељима разложио предавање. a овн су га помно пратили, те je за цијело вријеме предаваља владала велика тнпшна. По евршетку вредавања повео се разговор о науци и шноловању наше дјеце, те су неки стари људи етављали предавачу упите: Зашто то нама није прије казивато и тумачено о науци, na да ми не будемо ћорави код очију. Ето чујемо шта нам наш Куран каже. Ha та питања предавач je одговорио: Видите и чујете iuto нам наш узвишени Куран и Пејгамбер a. с кажу, да ми само учимо и радимо, a то све није касио, јер ако смо ми заосгали и нснаучени, требамо наше млађе, нашу дјецу и-звести на добар и прави пут нека они не остану у мраку. Мухамед a. с. каже: тражи науке од бешике до мотике. — 3&тим сам ja као повјереник Гајрета узео ријеч и рекао: Видите, браћо, како наш Гајрет се брине за нас у нашој вјерској и свјетској науци иакако нам шаље оваио лијепе поуке и насихате и упућује нас на добро овог и оног свијета. Стога, драга браћо, и ми треба да што боље допринесемо и помогнемо томе друштву, a то ћемо учшшти тако ако се « ш уппшемо за чланове Гајрета. Кад наш Гајрет није заборавио на нас, не смијемо ни ми заборављати на њега. Затлм je преда-, вач г. Накичевић замолиалрисухне да се упишу у чланство Гајрета они који још нијесу уписани. ma што се je одмах јавио лијеп број Hoefix чланова дећином старих људи — домаћина. Још се je водио разгођор о новоградњи наше шноле, коју смо започелп градати na наговор г. Хафиз Фехимаге Накичевића још прије три- Године, pasjom je до данас нијесмо завршили. Узрок je тај, што je наше село сиромашног стања, a и градља je доста велика. Затим су стављани упити: Шта je са нашом школом, дајте ви пипште (jjamoj браћи у Главном одбору Гајрета кад се они оволико брину за нас, нека нам и у овоме помогну нод надлежних за помоћ коју смо ми затражили од Банске управе, како бнсмо могли довршитн нашу школу ове године, да би нашд дјеца пошла ^ школу, која се данас скитају улицама. Ми вас молимо опиицЈте им наше сиромашно стање, a нарочито послије ове четврте године од како су нам сс посушили и ноншнтнли шљивици. Пишите им наш братскл селам и реците им да су и наше жеље да наша дјеца буду са очима и ако смо мл остали код очију слијепи. Ha то je г. ХафизСедимага Накичевић рекао: Ja сам сигуран да he нашим жсљама наш Главни Одбор Гајрета изаћи у сусрет, али и ми требамо да што више допринесемо према нашим могућностима нашему заједничком добротворном друштву Гајрет. Друго Гајретово предавање о задругарству одржано je 24. јануара на истом мјесту. И ако je и ове вечери било лоше вријсме ипак je било присутних на предавашу преко 60 особа. Предавање je почело иза теравије, a предавач je био г. Синан Халиловић, који je предавање објаснио a нарочито о оснивању задруга с тим да се приступи задругарству и да се што виши број задругара упише у нашу недавно основану задругу иницијативом г X. Фехимаге Наклчевића и преда- вача г. Халиловића. Присутни су пажљиво пратили предавача и гутали сваку љегову ријеч. По свргаетку предавања повео ее велики разговор о задругарству, те су присутнн питали: Шта су задруге, како могу основати задругу, ко може водити задругу, нашто им je рекао предавач: Ми сви требамо радити и удруживати се, na he све бити лако ако се ми сложимо и будемо сви за једног a један за све, јер пословица вели: Сложна браћа иове дворе граде, a несложна и старе обарају; Зрно до зрпа погача, камен до камена палача. Један човјек не може све учиннти, a сви људи могу све учи- 96 HiiTii — Зптпм спм ja icao повјсрник Гајрета узсо ријоч и pe­ leno: Виднте, лрага браћо, колико нам ш.мжке nam Гијрет, itaiue култуpito и ироспјетно друштво које издржмјс уз све оеталс овоје пословс 700 муслимпла »a школпма и заиатима од којих h0M0 ми сви имати користи. Л ко Гајрет потпомажс ir уздржава? Помаисе га 1га1>од са својом чланарином, са својим прилозима, неко je утемељач a неко добротвор његов. Стога браћо не изостајмо ira ми иза остале наше браће Beh стунајмо у чланвое Гајрета. И ову вечер уписало се je neколнко нових чланова. Гајретова предаван.а у Корају, срез Брчко 24 . јануара послије теравије одржано je у овдашњој мје(iiroj читаоници »Слоги« друго Гајретово предавање »Будимо задругарп« од г. HI. Бубића. Предавање je одржао повјереиик Гајрета и учитељ г. Џемал М. Азабагић. Присутно je било 45 чланова чнтаонице. Након предавања развила се дсбата о предавању. Пошто неким члановима није било јасно шта je циљ праве задруге, то je предавач још једаннут по_ новио то поглавље предаваља и упоредио трговину и задруiryf те су исти етокли јасне појмове о задрузи. За тлм се прешло на изналажење начина како би се и у нашем мјесту основала задруга. Најприје су изнађене наше заједничке махане које нас ометају да будемо прави задругари и закључ»но je да he свакн од слушаоца настојатн да те махане истријебе и отстраие од себе, na да би тпјсо били с времеиом прави задругари. 26 . јануара одржано je у истим просторијама у исто доба треће Гајретово предавање » 0 одгоју дјеце«. Предаваље je одржао исти предавач, пошто није нико био међу приоутнима позбанији да споменуто одржи. Прсдавању je присуствовало 37 слушалаца. Узрок да je био мали број јест хрђаво вријеме и велика тама, na многи нпјесу могли доћи. Затим се je no предавању ра-звила дебата о правилном п иеправилном одгоју дјеце. Говорило ое о родитељима, злу и добру примјеру родитељском, дјечијем неваљалу п добру друштву, мајци као одгојитељици и најзад о грешкама у одгајању. Гајретова предавања у Касаповићима, срез Травник Повјереник Гајрета из КасаповиНа извјешћује: 1. Прво нредавање о вјери одржао сам ja Хафиз Хамзић, послије теравије у џимији села Касаповића. Присутних je било око 70, који су предавање примили, урезујући га тврдо у своја срца. 2 . »Будимо задругарн« одрнивао je Хивзо Хамзић, ђак 6. разреда шериатоке гимназије у моктебу истог села. Предаваљу се одазвало око 50 слушалаца, којима je читаоц веома екладио објаснио предавање. 3. »0 одгоју дјеце« одржао сам предавање у мектебу женама. Гајретова предавања у Козарцу У одлично посјећеним лросторијама Југоелавенске читаопице у Козарцу одржао je предоједник овдашњег Мјесног одбора Гајрета г. Лдем Балић прво Гајретово попуЈгарно предавање »Вјера« од г. X. М. Џ. Чаучевића и то дапа 22 . јануард послије теравије. Само име ir. Чаушевића као и тема предавања привукли су многе слушаоце који су са великом пажњом саслушали предавање и скоро сваку ријеч предавача (читаоца) управо гутади. По прочитаном предавању присутни су били ванредно задовољни, манифестујући своје вђлико задвољство једнодушним покликом: Да живи Гајрет и његови вриједни радници, који се брину да нас муслимале у сваком погледу проовјете као и да живи аутор предаваља. �Meby ирисутним чуло сс да Гајрет трсба помоћн сВим силама, јср како један рече: за Гајрет и са Гајретом поћи, значи надати се лијепој будућности и доћи очитом нашем спасу. У присуству Мјесног одбора Гајрета одржао je г. Ф. Ситница секретар Гајрета предавања »Будимо задругари« и »Одгој наше дјеце« у селу Камићанима, 2 км удаљеном од Козарца и то 29. јапуара послије теравијс. Kaico je број слугаалаца прекорачио 100, то су се предавања морала држати и то у двије кафаие, које су биле душсом пуне. Присутни су били очито ганути, прво доласком члапова мјесног одбора Гајрета из Козарца у пуном броју, друго самим предавањима из којих су много добрих ствари чули, која су предавања баш њима највише и намијењена, како то рече један тежаж послије предавања. Затим се je развила дискуоија у којој су судјеловали многл тежаци, дошавши до закључка да су се они бар мало држали овакових упута, да би куд и камо боље пролазили, изјавивши уједно да још није касно п замоливши наш одбор да се наврати још који пут, те да изразе Глдвном одбору Гајрета у Сарајпву п.кхову захвалност на бризи око просвјећивања тежачког свијета. Гајретова предавања у Гацку Прво Гајретово предавање »0 вјери« одржаио je 23: јанауара у Гајретовој читаоници у присуству 120 људи, a нредавач je био г. Абдулах еф. Гаврановић, шериатски судија. Након предавања водила се дисдусија и 'тр^јала i и no сат. У дискусији су набачена питаља нгга јв узрок да се приговара свјетовној интелигенцији да нста у великом броју не врпш лсламских обреда те какав je ути$£к на масу када то она Taico чини. Затим je набачено .пит^ње који су узроци удаљаваљу муслимана од Курана 'Ttf' његових прописа и Ba­ nuo се Курански прописи до данас код uac нису тумачнлн у духу данашњег времена. Затвм je говорено о животу муслимапа на цијелом свијету ok" појаве Ислама na до данас — у вјерском и културном шгледу^а. специјално у нашој ужој домовини. Дискусију о томе водшш су гг. Ахмет Чампара, Шефклја Муфтић, инж. Махмут Балић и шериатски судија Абдулах Гаврановић. Предаваље и дискусија помпо су саолушанл и бурно поздрављени од слушаоца, те су пожељна и даљња предавања. Међу присутиима створило се расноложење и одлуке да се у ндшим крајевима озбиљно поради на вјерском одгајању иаше младежи. Предаваље »0 задругарству« одржало je 25. јануара у Гајретовој читаоници у ирисутнсога 80 људи, a предавач je био инж. г. Махмут Балић, директор сточне станице. Након предавања трајала je дисжусија једал сат. Утисак je предавања добар, те je пожељно да се чују и добију и друга предавања. Предавање »0 одгоју дјеце« одржано je 28. јануар>а на вечер у Гајретовој читаонлци у присутности 85 људи, a предавач je бно г. Шефклја Муфтић. Гајретово лредавање о »Исламу и иросвјети« одржано je 30. јануара на вечер у Гајретовој читаоници у присутности 135 људи, a предавач je био г. Абдулах еф. Гаврановић, срески шер. судија. Дискусија послије предавања трајала je 1 и no сат. Изражева je жеља од слушалаца да Гајрет настави са предавањима и послије Рамазани-Шерифа нарочито о вјери и вјерским питањима. Гајретова предавања у Теочаку Треће Гћјретово предавање »0 одгоју наше дјеце« одр* жано je 26. јануара на вечер послије теравије. Предавање je одржао г. Ф. Накичевић, ђак Бехрамбег-медресе у Тузли. И ако je било лоше вријеме предавању je присуствовало преко оо чланова, већином домаћипа старих л>уди. И ову вечер предавање je праћено с великом пажњом. Међу прпсутним се иовела дискусија о узгоју наше дјеце те повјереник Гајрета искористио je и ову прилшсу да укаже на Гајрет, његову задаћу те колино се Гајрет стара и брине за муслимане и упућује их на добро у сваком погледу. Гајретова предавања проузрочила су да се све више народ интересусје и загријава за Гајрет. Гајретова предавања у Лукавици. Гајретова предавања у првој књизи »Гајрет;ове библиотеке« одржана су 28 . јануара у просторијама народне основне школе »Милош Обилић« у Лукавици у 8 сати на вечар. Присуствовали су сви чланови Мјесног одбора Га|рета и преко 200 слушалаца. Пошто je село Лукавица врло рашгркпно и махала o.i махале доста удаљена, a због кратког времена да се свако предавање одржи у овакој махали, то je Мјеснн одбор Гајрета замолио управу шк«скпе да дозволи у ту сврху школске просторије као најзгодније мјесто за поучна Гајретова предавања, што јР. r. управитељ драговољио изишао у сусрст и примио се да он ђдржи једпо предавање на чему му се овом нрилшсом шјљешпе захвдљујемо. " Шслије теравије милина je бнла погледдти свјетлуцање фењера у мдаку како се промичу кроз горе, В1уме и лугове, журећи једној т^чци, која их je привлачила, освјетљеном храму просвјете, који je хвала драгом Богу нашим великлм напором отворен ових дака. За крапко вријеме школска сала са прево 200 људи залљескалачје када je ступио на катедру -1блади'~ђ'-да кратЈсо вријеме омиљени учшгељ г. Осман Масник, који je у свом кратчсом и језгровитом говору изложно присутпима улогу/Иашбга Гијрета. Том приликом споменуо je протектордт Гајретд те су присутни бурно клиљнули noкровитељу Гајрета Његовом Kp. Височанству Престолонасљедншсу Петру icao н цијелом Крал>евском Дому »Живио!« Затим jei | образложио важност вечвраши.ег састанка, давпш ријеч г. Хусни еф Ћурићу да одржи прво предавање »0 вјери«. Предавање je помно саслушано са великим интересовањем, те je јако дјеловало на присутне тако да су многи расплаканих очију одобравалп предавачу који je своје предавјање врло лијепо тумачио поткрепљујући љегове наводе Ајети-керимима из узвишеног Кураиа. Ha посљетку je ракао да наша узвишена вјера Ислам не трпи незнања a тмпне те je радн тога позвао присутне да своју мушку и женску дјецу школују у сврху просвјећиваља и утврђиваља наше вјере Ислама. Пошто je предаваље врло лијепо растумачио које je трајало сат, прегало се na друго предавање »Будимо задругари«. Предаваље je одржао r. Сафвет Пашић општински биљежник, који je уједио бивпш ђак г. Бубића аутора предаван>а. И ово предавање je побудило нарочито шггересовање јер у овоме селу постоји задруга na су сељани као задругари били заинтересовани. Ha крају предавања почела je днскусија те je сељак Ибрахим X. Субашић заллтао: Заштч) у нашем селу задруга слабо напредује и не фупкционише као у Чепшој и Данској? Ha то питаље одговорио je Хусеин еф. Ћурић као пословођа те задруге. On иаже да наши задругари нијесу још вастгатанл и немају смисла за задругарство ради тога што су сви na кривом путу да je задруга само крава музара, да joj нико нншта не даје a да свак од н>е тражи. Сељани су то усвојили и признали своју кривицу, обеhajyhft да he се поправити угледајући се на браћу Чехословаке и Словенце. Предавање je дјеловало одгојно, a трајало je оат и no. Затим je одржао предавање о одгоју дјеце г. Осман Мас' ник, којн истиче питање одгоја нагае дјеце као нагае живот- 97 �но пнтање с тим да се својски заузмемо Како бисмо одгојили нашу дјецу као добре члаиове исламске заједнице и као добре држављане наше моћне Краљевнне Југоелавије. Својим нзлагањима размекшао je родитељска срца, тумачећи одломак no одломак предавања. По одржаном предавању присутпи су молили предавача да nu још које слично предаваае одржи. Гајретова предавања у Почитељу Предавање »0 вјери« одржано je у овдашњој џамлји нза теравије 26. јануара. Предавач je био имам r. Бећир Капић, a број присутних износио je око 100 особа. Утисак на слушаоце био je добар. Гајретово предавање »0 задругарству« одржано je тажођер у овдашњој џамији послије теравије 28 . јануара, a предавач je бно исти док je присутиих бнло 60—70 особа. Утисак je био врло добар. Исте вечери послије предавања отворена je дискусија у просторијама Муслиманске читаонице и Соколане о задругарству, те je у већине слушалаца било расположење дд се и код нас оснује задруга. Предавање »0 одгоју дјеце« одржано je иза теравије у просторијама Читаонице и Соколане 31. јануара a предавач je био г. Мухамед Алагић док je број присутних био 4<Č—50. Утисак je био врло добар. норнсти na ради тага n a m ira да приступит. и , panoa, задруга. . . Након тога je г. Шабпћ одржао предавање Koje je саолушано са великом пажњом н na прнсутне учинило велшш дојам. Присуствовало je преко 100 особа, пајвипшм дијелом нашег тежачког свијета. Tpehe Гајретово предаван.е »Одгој наше дЈеце« одрж* ) je 26. јануара секретар мјесног одбора Гајрета г. Теуфшс Арнаутовић у Гајретовој читаоници. И то предавање nocjerao je великл број слупгалаца. У 8 сати г. Арнаутовић отворио je састанак пригодним говором, апелујући на присутне да се свесрдно заузму за Гајрет и да га оваком приллком помажу. Затим je одржано предавање г. Мулића, лоје je са пажњом саслушано, уз велико одобравање присутних. Гајретова предавања у Урошевцу Прво Гајретово предавање »0 вјери« од г. Чаушевића одржано je у Гајретовим просторијама 22. јануара од 8 10 сати на вечер a било je присутно мноштво грађана, нарочито >омладине. Предававе je одржао г. Ибрахим X. Чичић, бивши вјероучитељ, које je на присутне слушаоце учинило јак дојам па-се je након тога повела диокусија о разлозима заосталости муслимана у просвјети и напретку — када нам то узвишени Ислам ставља у дужност, a не спречава. У дискус и ји дошло се до закључка да je овом назатку муслимана Гајретова предавања у Санском Мосту Дана 22 . јануара састалр се нза теравије мноштво свијета у Гајретовој читаонкци(мо>ја се за час дупком напунила. У 8 сати отворио je састанак претсједник надзорног одбора Гајрета г. Хафиз Мехмед еф. Јакић, срески шериатски судија. У почетку срога совора осврнуо се на рад Гајрета, који дјелује на културном и просвјетном пољу дуги вшз година. Нарочито' се осврнуо на рад Гајрега који пом|аже на просвјећивању ђака како свјетски тако и вјерски, те je н tom приликом апеловао д а се што више присутних упише за члапове Гајреха и да помажу Бајрет. Затим je одржао предаваље »0 вјери« које je саслушано са великом пажњом и на присутне учинило дубок утисак. Присутно je било око 100 особа. Друго предавање одржано je 22. јануара. Предавач je био иредсједник Мјесног одбора Гајрета г. Ешреф Шабић, који je уједно секретар-благајник мјесне задруге. за пољопривредни кредит у Санском Мосху. Предавање je отворио г. Шабић овим ријечима: Драа-а браћо! Гдје год постоје мјесни одбори и повјереништва Гајрета вечерас се одржавају предавања о задругарству. Ta предавања се одржчвају ипицијативом и заузимањем Главног одбора Гајрета у Сарајеву. Сами зиате и чули сте више пута шта je Гајрет и шга му je циљ. Гајрет се брине за наше сиромашне ђаке н шег^те, школујући их бесплатно свјетски и вјерскч. Гајр»:т ее не брине само за ђаке, он пшри и иросвјету међу најнижим сталежииа нашег свијета. До сада je његовом иницијативом одржано стотинама аналфабетских течајева, те су на хиљаде слијепих, који не знадоше читати ни писагч одједном прогледали својим очима. Једном ријечи Гајрет сз брина за снакога, за нашу младеж, за будућност нашу, за сиромаха, тежака, занатлију и трговца. Зато браћо насгојте ла еваком приликом помажете Гајрет те да c-i шго више уиасуј^те у редове чланова Гајрета. Вечерас ћу ja одржати друго Гајретово предавање >,Будимо задругари« од г. инж. Ш. Бубића, директора иољопризредне школе у Бутмиру, човјека који познаје задругарство и што се њиме може постићи. A колика je корист од задруга, то најбоље знају сами члллови наше мјесне задруге која je основана иницијативом Гајрета и која je за непуну годину помогла многе своје чланове и имала завидна успјеха, a која ће у овој години допринијети својим члановима много веће 98 крив конзервативни дио илмије, ноја сваки прогрес и напредак у духу новога времена сматра да су противни начелима Ислама, те je пожељно да ћемо у скором времену у духу новог Устава о Исламској вјерској заједници видјети као вође и учитеље муслимаског прогреса у просвјетном, економском и социјалном пољу — нашу напредну и интелигентну илмију. Гајретова предавања у Дервенти Вашом окружнидом достављена нам Гајретова предавања иримили смо са одушевљењем те je 21 . јануара у овдашњој џамији Доње махале одржао уважени г. Салих еф. ТЈозић прво Гајретово предавање од г. X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевића »0 вјери«. За ово горедавање владао je у граду Дервенти велики интерес, a нарбчито међу муслиманским женспињем, јер je г. Чаушевић једном приликом боравећи у Дервенти као реис-ул-улема одржао један врло успјели вазу-насихат нарочито за муслиманско женскиње. Ha овом првом Гајретовом предавању било je присутпо око 400 душа тако да je џамија и ако доста просграна бшш дупком пуна a нарочито се je залазило много муслиманског женскиња. 29. јануара г. ТЈозић, сресљи судија, одржао je друго Гајретово предавање у џамији Градске махале од г. Хамдије Мулића »0 одгоју наше дјеце«, itoje je такођер врло добро услјело те je на истом било присутно што женскии.а што мушжиња око 400 душа. 1. фебруара исти предавач г. Салих еф. ТЈозић одржао je као треће Гајретово предавање од ir. Осман Нури Хаџпћа »Ислам и просвјета« у Горњој џамији. Обзиром на мањи npoстор у овој џамији није могло приеуствовати o bo u предаваљу онолики број слушалаца као на прва два, али je ипак било присутно преко 300 душа. Сва трипредавања одржала су у главне три џамије у Дервенти те су ово до сада најуспјелија предаваља у Дервенти уопште, било које врсте. Предавања су направила врло лијеп утисак на слушаоце, тако да се je послије предавања много препричавало о предавањима. Гајретова предавања у Локвама, срез Столац Предаваља која смо примили одржаћемо у нашој џаиији no реду како их примамо. Предавање »0 вјери« icao н �предавање »Исдам и просвјета« одржао je бивши повјереник Гајрета г. Салко Шатор. Ha предавању je било присутно око 70 људи. Оба предаван>а су саслушана са великим интересом и одобраваљем. Рад Гајрета у овом правцу од велике je користи и има огромно значење, јер je наш свијет ту акцију свесрдно noздравио. Гајретова предавања у селу Камићани код Козарца Ha молбу села Каттћана крај Козарца поновно je одржано Гајретово предаваље »Будимо задругари«. Предавање je прочитао члан управног одбора овдашње воћарске задруге г. Фехим Ситница у присуству претсједника споменуте задруге г. Мехмеда Балића и то 1. фебруара на вечер иза теравијс. Било je присутно 80 слушалаца. Народ je необично задовољан са предавањима и пун je хвале за Гајретове вриједне раднике. Гајретова предавања у Фојници Друго предавање одржао je 30. јануара иза теравије у мектеби-илтидаији г. Ариф Хафиз Џанановпћ »0 вјери« од пресвијетлог г. Чаушевића, a било je присутпо преко loo слушалаца, na им je све предавач лијепо растумачио и савјетовао да увијек питају оно што не знају било то у вјери или којем другом занимаљу. Треће предавање »0 одгоју дјеце« одржао je у Читаоници иза теравије 3. фебруара г. Капетановић, предсједник Гајрета, коме je присуствовало преко 80 слугаалаца, који су предавање мирно саслушали и у дискусији признали нашу заосталост у одгоју, обећавпти својски се заузети за поправак у одгајању. Како видите, лед je пробијен, na ћемо ако Бог да и даље иаставити. a Вама најљспша хвала na упутствима. Гајретова предавања у Гацку Гајретово предавање »Ко су бос.-херц. муслимани« одржано je у Гајретовој читаоници. Предаваље je одржао г. Зићрија Омерагић, банковни чиновник. Присутних je било 60 људн. Предаван>6 » 0 задругарству у Краљевини Југославији« одржано je 4. фебруара у Гајретовој читаоници no г. Махмуту -Балику. инжињеру. Присуствоало je 60 слугаалапа. Дискусија и разна питааа трајала су 1 сат. Према распису Главног одбора Гајрета можемо Вас извијестити да смо примили Вагаа предавања, свеску прву и другу и да се предавања одржавају рвдовито no програму у овдашњој муслиманској читаоници. Предавање »0 вјери« од г. Џ. Чаушевића одржао je г. Едхем Сикирић 20. јануара. Исто предавање одржао je" 22, Гајретова рамазанска предавања у Билећи јануара г. Дервиш еф. Салихагић, државни имам и блаЈгајЈош од прошле године свијету су оотала у живој успоник Гајрета. мени Гајретова рамазанска предавања. Народ их je с одутпевПредавање »Будимо задрусари« одржао je Енес Ва>решљењем и заносом слупгао впсоко цијенећи љихову важпоет. лија, секретар Гајрета 25. јануара, a пре.тавање »0 одгоју ^То je дало повода да су и овогодишња рамалапска предавадјеце« одржао je исти предавач 28 . јануара. ња жељно очекивана, na овдашњи Гајретов пО’ЛОдбор радо Приликом предавања биле су пр^сторије читаоннце се je жељама својих суграђлпа одазвао. Изабрао je неколт;о дупком пуне a интерес je публике.за овд, предавања био веиредавача између угледнијпх граћлна n с предавањпма отлики. иочео другп дан рамазапа. Успјех je управо рскордан. одуПоред ових предавања одржана су сваке суботе на. вешевљење у народу врло велико, a посјета толииа, да су прочер и предаваља, која су према ранијем закључку овог Мјесторије одређене за предавања биле премалене. To je лаао сног одбора заказана. Тако пфедавање je одржао Ибрахим потстрека и самим предавачпма тако, да су и они одушевеф. Борић, државни имам »Ислам д,н>егово познаваље«. кољено долазпли na своја предаванл богати интересантним мајом je приликом истакао важност поучавања народа наротеријалом it потпуно сшурпп. да he у својој великој задаћп чито ових мубарећ дана. Ono предавање одржано je 10. ј а н ^ потпуно успјетп. НајбОљу посјсту и интересовап.е поетпгла »pa. Друго прсдавање одржано je 24. јануара. a одржао na je су предаваља из хигијене п чувања народпог здравл.а. шја овдашњп уважени алим Ферид еф. Хусбашвћ са темом: »Туредовито сваку другу ноћ одржаје овдашњи срес-кп љекар мачење Мевлуди-Шерифа«. Прије прелаза на само предаваг. Др. Салпх Омерхоџић. On je toicom овпх прошлих десет ње упозорио je присутне на велике користи које имају мудана рамазада одржао седам предаваља. слимани од друштва Гајрет, те да je света дужност сваког муслимана да ступи у његове редове. Још torom проп1логодишп>их предавања грађани су оејеHa 31. јапуара одржао je предавање г. Др. Хусеип Ратили, да би иста продаван.а била од велвке важноетп п за љевић »0 алкохолу и н.еговом штетном дјеловању на човјењихове жене. домаћице. na су одмах почетком овогодипш.ег чији организам«, које je било отручно n поучно обрађено рамазана једнодугано предложили споменутом љскару. да одте je побудило разумљив интерес присутних. мах отпочне с истпм предавањима. Наравно. да се je са страПосјета на свим Гајретовим предавагвима била je мноне љекара свесрдно изишло у сусрет тим жељама грађана. гобројна. A како су жене прихватиле и како су се одушевпле за та предавања, то je вриједно сваког дивљења. Њима je говоГајретова предавања у Автовцу рено такођер о хигијени, али много опширније и обрађеније. Мјесни одбор Гајрета у Автовцу одржао je у Гајретонего ли Н.ИХОВИМ мужевима. To je учињено ради тога. јер ступ вом клубу предавање од 8—10 сати из друге »Гајрстове бихигијсне нашега лома и свега, што се у нашем дому нал-дзи, блнотеке »Ислам и просвјста« од г. Осман Нури Хаџића. Препретставл>а жена — домаћлца. И жене су важност пстих предавач je био г. Абдулах еф. Гаврановић, шер. судац из Гацдаваља тако схватиле, na je њихова посјета б п и управо ка. Приоутних je било 90 слушалаца. Предаваље су присутни неочекивана. одушевљеље сјајно, a разумјеван>е управо зд.саслушали са велилшм задовољством. дивљавајуће. Гајретова предавања у Оџаку Сматрајући да je из медицине хигијене за наше граПрво предавање »Будимо задругарн« од г. Бубића одрђане и њихове домаЈшце најважније упознати се барем прижао je 27. јануара у читаопици Муслиманско Јединство г. ближно о заразним болествма, љиховом преношен.у, сузбпХусеип Капетановић. продсједник Мјесног одбора Гајрета, на јању и препознавању. рада тога je тој грани хигијене са страком je присуствовало oico 50 слаушалаца. Предавач нм je не предавача посвећена прва и особита пажља. Да би разуполагано прочитао и растумачио предавање као н one мисли, мјевање са стране слушаопа било што лакше и боље, прекоје ne би присутпи схватили, те ИМ je на концу савјетовао давач je све заразне болести груписао у три најглавније да приступе оснивању задруга. групе уочивши na првом мјесту one заразне болести, које 99 �пајвише у овим крајевима владају. У прву групу узете су оне болести. које се највише преносе дисањем, дакле плућне заразне болести, a као најјачи преставник тих болести особито je наглашена тубервулоза, растумачивши уједно љезпне страшне посљеднце као ооцијалне болегти. У другу групу узете су оне болести, које се преносе највнше храном, дакле цријевне заразне болести, a као њихови најчешћи преставнгаци у овим крајевима споменути су и подробно растумачени: трбупши тифус, дизентерија и љетни дјечји прољев т. зв. дјечја колера. У трећу групу заразних болести узсте су оне болести, које се преко наше озлијеђене коже преносе у крв, дакле крвне за.разне болести, a као најизразитији и најчешћи преставник те групе заразних болести узет je пјегави тифус и маларија. Наравно да се предавач није задрж-ао само код ов-их горе наведених болести, он je споменуо и о н>има подуље говорио и остале заразне болести којпма je човјек извргнут на којигод било начин. Kao нешто најглавније мора . се споменути, да je посјета особито оа стране жена била изванредна. Скоро одмах иза сваке вечере почињете сретати мнаге групице наших вриједних и знатижељнпх домаћпца. иду на предавања и само о њима говоре. Д 1»уги предавач био je до оада наш вријоднп учител. г. Абдулах Кољхоџић. Он je говорио о задругарсхву еноме: нувши најпрво оснутак прве задруге на свбјету, њезино значење и важност. Нагласио je, Да je ea муслимане особито у данашње доба свеопште привредне кризе задругарСтВо најбољи и најједноставнији н^чијј,1да се из наше материјалне кризе извучемо. Морални усЛјех и овог предавања бтго je потпуно задовољавајући, a предавач паграђен једнодушним одобравањем. Трећи предавач 6ио'је наш вриједни и on] имам Ћамлл еф .. Арнаутовнћ, који je одржао предиваше ј «з вјерских прсшиса о рамазанском пооту. направивши napaлелу између тих прописа п модерног схвата»41о Чуваау народног здравља. И ово предавање, као и свако друго Окићено je својим врло добрим успјехом. У овнм крајевима, г.гје je интересовање за друштво Гајрет у порапшм годинама било замрло, сада се поновно буди искрени осјећај за то наше једино културно друштво и свак хрли и жели, да томе друштву притече у помоћ. Наше женскиње нешто и од прије, a особито како се je одушевило овим предавањима много се занима и пропиткује за Гајрет. Ha њиховим ноћним рамазанским сијелима много се прича о Гајрету, договарају се, како he то наше друштво помоћи. Kao проба, да ли je то баш тако. на једном предавању међу иаппш женама говорено je о Гајрету. Опоменуто им je, да наш пододбор Гајрета приређује na бајрам своју уобичајену годишњу забаву, na би било врло лнјепо и похвално, кад би и оне, наше домаћице, пзишле у сусрет пододбору са својим мклодарима, да би tako материјални успјех забаве био што бољи. Harne вриједне ‘ домаћице су то скоро једва дочекале и свака се радо јавила, да прилаже свој дар за Гајретову забаву, уписавши своје милодаре, које he сс употријебити na дан забаве за лутрију, која ће без сумње донијети једап добар дио прихода наше забаве. Овај свесрднп одзив нашнх врпјсдиих домаћица спомињем овдје само као узгредно, али ипак као врло важну појаву, да се je и међу нашим жешжињем почео будити ocjehaj за своје братско друштво Гајрет. Социјалпи ocjehaj нашега свијета познат je. a и признат, a ондје, гдје још није постао изразит, ne значи. да га ту ни нема, чежа и један најмањи повјетарац, да га распири и распламти. Ово истичемо и ради тога не би ли и остали наши братеки пододбори покушали, да ту социјалну ica.uiy свијест и одлику размашу и подигну. Све се може, само ако je добре воље. 100 Гајретова предавања у Модричу Овџме Вас извјешћујело, ла сно заврзшв« л ДРУГУ групу предавзњд на 6. on. мј. иза теравије п.тоY a. Прво предавањо од ове друге груле M P*30 Ј® Хаф" 3 Муламед еф. Служлћ иа 2.. 0. мј. У одређешш лросторлјала овдашње Медресс лза теравлје са ч ш »0 ЛЈ'«РП м , од Осман Нури Хаџика, које je веома добро успЈело. Лруге предаваље je одржао г. Осшшвег Абазбеговлћ из Модрнче ,0 лорлјсклу бос.-мрц. луслилалв* од г. Дервиша Тафре, које je такођер еа веллким шиересовањем садлутаао. а ово je предавањс одржано на 4. о. мј. у Медресн. Tpchc предавање одржао je данас на 6. о. мј. г. Марко Пелицарић, управнпк Бановпискаг добра из Модриче »0 задругарству« и корпсти, icoje добро задругарство друштву доноси. Г. Пелицарић je као стручњак свестрано разјаснио какова. je важна ствар задругарство и пгга се може све удружењем постнћн, тако. да су ш сви присутни са великим интересовањем и разумијевдњем саслушали. Након тога позвао je присутне да ствар озбиљно схвате и да се промисле, те да лр у што крађем року групигау и да оснују једиу взћарску задругу, којз бп била најподеснија за ово мјесто и отадлину. ЈТрисутни су обећалп. да he озбиљно на томе порадити и да he за иеколгако дана резултат јавити. ^ Прсдложени еу гг. Селим Карабеговић и Сабит Хердић, да се код њпх у ту задругу уписују којп би хтјели бити у тој задруги. \ П озд р ав н е д еп еш е Поздравне депеше Гајрету и претсједнику г. Др. Хасанбего■ику ДоманоеиЦи: Гајретови пријатељи и радници скупљени у Мјесни Гајретов пододбор испоручујемо Главном одбору братскп поздрав из Домановића. — Хусеин МурадбеговиК Џивари: Са бројно nocjehene главне скупштине чланова Гајрета у Џивару. лрез Требиње, поздрављамо Вас господине претсједниче као вођу пашег прагреса са жељом за дуг жнвот и успјех у раду за добро Краља. народа и отаџбипе. — П ретсједит Салко Берхамовић. Д а љ њ и до б о о тв о р и и уте ле љ а ч ги Tokom прве половнце мјосеца фебруара уписагае се за члаковс утемељаче Гајрета слпједећа гоопода: из Орахове: Мехмед Bemnh и Селим Селић. • из Приједора: Лбдулах Каравдић. из Сарајева: Фсхим еф. Башчаушев^. из Травника: Др. Салих Татаревић уписао je за члана утемељача свога рахм. оца Алагу Татаревића и одмах уплатпо износ од Дин. 500.— из Козарца: Малан Алагпћ п одмах уплатпо износ од Дии. 500.— и Муниб Арнаутовић те Едхем Балић. зи Урошевца: Сулејман Даутовић, из Ђурђевика, орез Тузла: Оалихбог ХашпмбеговтЉ уписао се за добротвора Гајрета, уплатнвшл у готову Дин. loog. Р п д Га / р е то в е о р га п лгза ц в ге Настзвак рада Гајретове просвјетне секције у Тузли У четвртак 8. I. у 8 сати ка вечер одржао je г. Bchnp еф. Пашпћ. наставник стручнс занатске школе у Гајретовом клубу предавање »Занатство и индустрија«. Преда.вањс je било пршшчно посјећено. Уочи петка 15. I. у 8 сати на вечер одржао je г. Шукри еф. Алашћ. длректор гимназије у просторијама муслиманског занатлијског удружеша »Сена-ат« предавање »Тумачен>е Ајета из Курана«. �“ “ Ч И Ч ™ « r. A a r a t . т његмшм кп,нпш »Тефснрул Курапнл К ец ти I. II.« ово „редаВ|1ш, бш10 )с јодно од наЈпосјећеИијих прсдмш и ове i n e . Присутио je «ш о хот, интелигенције, ошшдште, тркпмвд, змштлгф 11 радннка. Сала удружења Лвла je дугага« пуиа. Предмшм je оставило у сшма редоигаи највољи ушеак, јер je оно јединствено вјерсет предммље, пакво се ншада пије луло у Тузли. У суботу 24. I. у 8 сдти на вечер г. Хамид еф. Чамџкћ. учитељ, одржао je у Гајрстовом клубу предавање »Друштвеност и симпатија«. И ono предаван.е било je релатчвдо добро посјећсно обзиром да je Рамазап и да се у многпм локалима држи томбола куда свијет радо одлали. Предавач je награђен дугим аплаузом публике. У четвртак 5. II. у 8 сати na вечер одржао je r. ГПугрија Чуотовић наставник стручпо занатске школе, у просторијаМа »Сена-ата« предаваље » Трговачко-обртничка к.шора ч трговачко-обртнички сталеж«. Ово предавање посјетиле су нарочито занат шје г трговци, и оставило je лијеп утисак — несумњиво и лшеп vo­ nje*. За 14. П. у просторијама »Сенеа-ата« закаиао je п>едавање г. Адем еф. Аждеровића пшолског упраг.и гел>а, т■*«,!: »Алкохол, рак pana нашег иарода«. Тако je у овој зимокој сезони одржано шшцијати^ом Гајретове секције о с а м прсдавања. Свако ттредтп.е отворио je претсједник просвјетне рекције г. Мехмедалија Џинић. профееор, захваливши ое предавачу g цлблици, a затим замолио г. предавача да изволи почета. Предавап.а Гајретове просвјетие ■сокције примљена су од тузланске публике веома лијецо, ц изгледају као народни уннверзитст у малом. -^ Иза ових предавањд na реду су штампана предавања, која je послао Главни одбор, која he се редовно одржав?Рги сваку другу вечер у граду k околици. Гајретов Мевлуди-шериф у бањалучком конвинту — Апстинениија великог дијела улеме Мјссни одбор Гајрета у Бап>а Луци цриредио je са управом н питомцимд конвикта у славу и величину Мухамед a. с. в. на. врло свечан начин Мевлуди-шерпф на -5. о. мј. иза теравнје у просторијама конвикта. Сала (учионнца). у којој je ова приредба извршепа, била јс врло укусно декорисана, na су се прнсутнн дивили овако смишљеној изведбп декорације. Посјета je бпла одличna, тако да се je напунила, поред учионице одређене за ову спечпност и друга учиошша, a доста je свијета стајало и у ходишсу. Ову прлредбу почаогили су својом посјетом: ди. ректор гамназијс г. др. Васо Глушац и дпректор Учитељсте школо г. Вељко Вујаопповик са овојим иаставничклм зборовима. 'ИснрсД општине био je г. Хамзага Хусеџиновић, uaчелник са подначелнпком г; Хасанбегом Џинићем. Присуствовали 'су ii многи други угледни грађапи и пријатељи Гајрета. Примјетити je да од овдашње илмије није присуствовао ниио осим хафиза који су учили Мевлуд, шеријатеког судије г. Мујезиновика и вјерског васпитача r. професора М. Алихоџика. Програм евсчаности отпочео je са предавањем пптомца С. Чснгнћа о Мухамеду a. с. в. п значењу Мевлуда. које je прло добро обрађено. на су га ирпсутни с велпком пажшом ('.аслушалк. Поелије тога изрецитовали су пптомцл врло добро пјесме: 0. Глухић »Мухамед a. с. в.« (друга пјесма) од Османа 'Бик.ића и Хасан Bpunh »Н’ат«. од Мусе Ћазлма Ђатића. Мевлуд су проучили na српском језику Хафиз Изет МуфпЉ и Хави Хафиз Мустафа Кеновић »Ашере« и »Фе- тахна« училп су Хаџи Хафнз Муотафа Кенеовић. Али Хафиз Деннћ, Гозић Мустафа. Хафип Изет Муфтић и питомци. Салавате су нзвађали питомци. За цлјсло вријеме учења Мсвлуда сва je конвиктока зграда бнла освијетљена, a у сали, гдје се je учио Мевлуд ширио се je угодни мирис удугаче и ђулсије. При крају свечаности војни имам г. Капиџић захвалио се je. испред присутаих, прпређпвачима на овој лијепо изведепој свечаности и зажелио, да и даље наставе свој рад овим лијепим и корисним путем. Мевлуд je завршен клпцањем Њ. В. Краљу. Овом приливом сакупљено je 1193.50 динара добровољних прилога за Гајрет. Ова ријетко морално успјела свечаност огтавила je у душама присутштх снажан утиеак иа сјећаље на Мухамед a. с. в. и појачала симпатије према Гајрету. Гајретов мевлуд у Острошцу. 27. новембра 1930. уочи мубарсћ всчери »Лсјлеи-регаиба« Мјссни одбор Гајрета у Острошцу приредио je Гајретов Мевлуди-шсрнф. који посјетише сви ppabaiin исламске вјере обојога сиола. Мешлудп-шериф je проучсн na српском језпку на најсвечаннјп начин, што je na прис.утне учинило велики и Ivi'ioj; дојпм. Tom п ртнком je одржано предаваље о живот>’ МуХамед a. с. Ha овом мевлуду сакупљеио je за Гајрст 205 динара добровад.ЈШХ прилога. Рад женског Мјесног одбора Гајрета у Тузли Градска отптина у TV^iji дала je ове годппе као гаоју рсдовну помоћ за одјећу и обућу сиромагапе школске дјсце — ~свкма женским друштвима, ла прикупивши још псшто, no свомс пахођењу, о.ЈЈену пајспромпшпију ппсолску дјсцу. Тим поводом, за муслиманску дјецу no првп пут ове године пропорцпоналнп дио добпо je Мјесни женски одбор Гајрета своту од 9000.— дпнара. Досадаљпх годипа ову помоћ општине добивало je мусл. попгорно друштво »Добротвор« na би уз овај прилог општпнс додао један дио својих прихода и тако одјели и обули лпјеп дио птколске гпротиље. Када je женски одбор примио одобрепу споту општине бно je свјестан своје тешке п делнкатне задаке. a уз то још. да јо примљени прилог општиие ма-пен да ес ма шта честито набави и сва попиоана (жротип.а ма чиме прсд Рама.тан обрадује. Зато су одлучиле, ла од гра1)аиства сакупе добровољнс прилоге, у чему еу получпле управо рскорлан успјех Два дана no највећем нсвремепу п студени купиле су ол боршгцс добровољне. прплоге од rpabaiicTOa. баиака и инду стрија, и сакупиле су своту од прско 0.5оо.— динара. Сакуи љена свота у данашње доба претотавља огроман успјех који би тешко получпо и који мупткп одбор у року ол два дапа. Прннцип им je бпо брза помоћ лвострука помоћ. За добивени новац одмах су пабавиле 95 пари ципела. неколико етотина метара штофа., пархета, басмс, да тиме обрадују 200 сиромашнс школсже дјеце. K i k o je било врло хладно вријсме и мокрпна није се чекао ни Рамазан a ни Бајрам. како су некс предлагале, него je лан прије Рамазана. 18. јапуара у зградп I. основне пшолс подијсљсна дјеци сва пабављепа одјећа и обућа. Подјелу су нзнршиле чланице женског одбора у прпсуству град^ког биљсжнпка г. Имширагића те п|1етсједнтгка н тајнпка Мјссног одбора Гдјрета. Накоп подјеле олјеће и обућс извршено јс фотографираље. n претсједнпк Мјесног одбора г. Џсмалага Телалбашић одржао je дјсци говор у којем je нагласио, да им je пружена ломоћ од женског одбора Гајрета и градске општине, да од сада још боље уче да ое лијепо владају, те кад узрасту и постану своји, да не забораве Гајрет и да буду ваљанл и честити rpabami. Оваквим радом женског одбора помогнуто je у право ■ вријеме снромалшој школској дјеци боље него прошлих го- 101 �Да je ова забава успјела морално најбољп je локал. лл дшга. Осим тога олажлгано je мјесном потпорном друштву су вслнке и простране просторпјс Соколског домл. илс ду пком »Добротвор« који je na себе преуаео сиромашну мектебску пуне веселе публпке, a о материјалном успјеху ове зд аве дјецу. Поводом овим. a заслугом женског одбора, помогнуто ronopc цпфре прихода из којих ее води. да je ово Једпа од je муслиманеској сиротињи како оној у основним школама, тако и оној у мектебима т то досадашњих година није било. иа.јуспјелпјих забава наше провинциЈе. Овакав племеннти и хумани рад женског одбора у ТуРад Задруге Кола Српских Сестара и Гајрета зли заслужује сваку хвалу и признање. Знамо, да ћемо се огријешнти о скромност уважених У педељу, 8. о. мј.. одржапд je годишнл скупштина Загоспођа из женског одбора Га.јрета, које не траже ни части. друге Кола Српскпх Сестара и Гајрета у Сарајеву. Из извјени славе. него раде из чистог увјерења, na ипак не смије се . штаја поднесеног скупштини впди се да je Задруга у прозаборавити да су се у овоме тешком и одговорном послу најшлој годипи упослила око стотину жепа и дјевојака и да je више истажле: Тензиле х. Телалбашић, Фадиле х. Имширочнсти добитак око 20.000 дииара. Резервни фонд Задруге извић и Мине х. Сердаревић. ноеи данас око 80.000 динара. Дал Бог да се и друге жене угледају у овај примјер и, На скуппшгни je пзабрана нова управа. у коју су да их до године још видимо иа пољу хуманог и културног ушле: претсједница Мпца Поповпћ. потпретеједшша Зулејха рада. И ово je маркантан примјер да наше жене умију, могу БахтијарешЉ. I тајница Фпта Komapah, П тајница Зокпја ПТеи sohe да раде на културном и хуманом пољу. рифовић. I благајница Рокеанда Тодоровић. II благајнчца Лагано али снгурно напријед' Мица Пејановић; одборнице: Радмила Бракус, Дарттнка ВуПрегаоцу Бог помаже! ковић. Дарпнка. Деспић. Персд Гргић. Милка Мичић. Лепа С. М. Лесковац. Даринка Цвијетић, Хафа х. ПТахинагић. Шемсе х. Велика Ггјретова забава у Зеници HfRrnh. Хабиба х. Бушатоић. Хајрије х. Арпфхоџић, Зехре х. TIj’pnfth, Сафија х. Чекро. Сабира Kpexnh, Емлне х. Хапџић. Ha рођендан Њ. В. Краља Алеоссандра Т. дне 17. децемМплтса Стефковић; Надзорни одбор: Вјера Крсмановић, Pnбра 1930. приредно je Мјесии одбор Гајрета у свпм јцјостошида xi Рпзванбеговић. Теодора Шугаљпћ. Шехзаде х. Баријама великог Соколског дома, која je у сваком погледу, a и мимо свако очекивање одлично како морплпо., тажо и маи Босиљка Благојевић. тернјално успјела. Гајрет у Горњој Тузпи Забаву je отворио члан Гајрета г. Хрљичевић Халил. рударски пнжињер. поздравившк рриоутне и приказавши тоНастојаЈвем четворпце млађих људи покрепут je у Гор. плим ријечима рад и циљ ‘-Гафета у прогалости и садилтТузли рад за Гајрет a тај покрет пиче у здоговору баш 28: п>остн. јула 1929. Tora дана ти људи констатоваше, да je велика Затпм je као друга тачк:| npoamjia дошла декламација срамота, до, у- том раду и помагању велпких и благотворних »•Ha рођендан Љ. В. Кро^а Александра I. 17. XII. 1830.« од циљева не учествује и Гор. Тузла. Од тога дана почело се раБогумила Тони-а. коју 'je дежламацију са гмјелошћу извела дити за Гајрет n наилазећи na велики пријем и разумијеваТалнћ Есма, ученп^а 1П. разреда основне школе. Затим je на н>е код нашег свијета именовани повјереник Аблулах Сарввиблшш гђа Маркић уз пратњу гласовпра гђппе JI. Лвблпнг чевпћ успио је.да се за непуна три мјесеца оснује Мјесни одсвпрала Бернот: »Фаптазие, балет«. a потом je тпвоо смјело одрор Гајрета. докламацију »Пјесма јединству« од јБл. К. рЈктића. БабахУ том одбору непл функцнонери за кратко вријеме na мвтбвић Осман ученик IV. разр. осн школе.И " жалост показаше се паопвпим у свом ралу и na тај пачпп Kao други дио забаве цргселп оу члановп Гајрега и чла- ■ н-астаде стагнација еа неколико мјесеци. Али доптла je глпвitoBit Југославенског сокола, позорншпи комад »Упесите па скупштнна на којој су' изабрапи људи који he у иетипи мртваца« од A. Мурадбеговића na свеоппгге зпдовољство. радити. који су свјесни својс дужности и т;ојпма лежи na У одигравању naponnio су се, истаклп од мушкпх дисрцу Гајрет. летаната г. Стајић Петар: управћик поцГте и г. Авдић Заим. Тако je нови одбор na својој радној сједници олрсдио општ. чиновник. a од жепских гђа MaMirh Зора. гђица Ројнов план свога рада. подузимајуКи све ono како тај рол гато иик Тилда и гђица Млађсновић Анка. плодопоснпји могао пзаћп. na je прије свога проучеп мевлуИза доврпге1гог програма настала je nrpaniea и распроЛЈт-шернф. приређено врло лпјепо Гајретово onje-no. Међугпм даја Гајретове томболс, те je тако у пајбол.ем раеположељу заказанд je и бајрамска забава (21 . фебруара о. г. и то први паетављено забављање до ране зоре. пута заеебно као Гајретова забава). За ову забаву чини приБруто приход ове забаве био je 19.740 дилара и 50 na­ рсђивчш одбор ве.лике припреме, нарочито у сакупљању томpa, a расход 4.529.— дпнара тако да je чиот приход изпосио боле из женских ручних радова. добровољног бифеа и др. 15.217:50 динара. Много помаже Мјеспом одбору г. Кадрн еф. Хајдцревић. Добровољне прилоге дароваше: Претсједник Мипистар1«)ји сваком згодом тумачи потребу рада за Гајрет Meby паr.Kor гавјета и мпиистар унутрашњих дјела. почаенп ађутант пгим свијетом. Поред осталих Гајретових пријателл такођер Њ. В. Крзл>а, армпјски ђенерал г. Петар Живковић 500.— ради за Гајрет овдапга,и учитељ г. Џемал Демировић. У сводшг.. Земаљска Баш;а у Зенпци 100.— дин.. инж. Лукман ме стану прави сијела, окупља Гајретове прпјатеље, na којиХанс 200 днн.. Ошптипа Страњањска и Биљешево no 500.— ма се расправљају питанл у главпом о раду за Гајрет. Гђа дин.. Општнпа Горн>о-3ешчка п Брњичка no 200 .— дип.. a Х а п т ја Демировић такођер je спремна вазда ридигги врло оем тога поједишг пријатсљн и раднлци Гајретови сакупили предано и помагати одбору и баш уздајући се у оваковс. еу међу својим пријатељима и познаницима 1.700.— дин. одбор je зада.их ддиа отпочео и са упиеом жена у чланство прилога за ову забаву. и тако сада има већ неколико цијелих фамилија уписаних за чланове Гајрета. TI овом приликом мјеспи одбор Гајрета сматра евојом дужношћу, да се најтоплије захвали свима посјетиоцима, Велика би била незахвалност a да ne споменемо и докао и дароватељпма. који допринесоше за уопсјсх ове забаве. лазалс Абдулхамвда Кушљугића доброг трговца за члпна ГајНарочпта пак хвала братоком Југославенеком Соколском друрета. Г. Г. Кушљугић повећао je број чланова и добрпх ii|ie;iштву у Зеници п његовом отарјешини г. Вељки Гргуревпћу. лога дао од чега Гајрет може имати веллке корпсти. » који пије жалио труда irn муке. a ни времеца. еамо да ова Оада се може рећи, да je Мјесни одбор Гајрета у Гор. забава поотигне свој циљ, Тузли ппкон HcicBS перапетија отпочео песмстапо рад има- 1 102 �јући добру подлогу и вјерујући, да се путем l'ajpeta најбоље сар&ђује за Краља и отаџбину. Гајрет у Козарцу Благотворни Гајретов рад на подизашу муолимана на културно-проовјетном пољу, као и љегов рад na буђењу нациоиалне свијести наилази сваким даном све више и више на признање код овдашњег свијета. Људи се управо такме, ко he више да учини за Гајрет било морално, било материјално само да га помогну у његовим племенитим циљевима. Држе предавања, приређују забаве, сијела, оргавизују течајеве и т. д.,све у циљу да се народ просвјети и да се овом згодом упозна са циљевима Гајрета. Па како je Гајретов рад и такав (уздржава огроман број ђака и научнвка na школама и занатима) којн изискује и новчаних средства, и томе ово мало мјесто Козарац према својој економској снази потпуно удовољава и цружа Гајрету новчана средства у разннм облицима. Даје новчане добровољне прилоге, разне животне намирнице, чланарине и т. д. У времену од једне године дана уписао се je 21 утемељач no 500 динара, од којих су петорица одмах уплатили цијелу своту, док остали уплаћују у мјесечним оброцима no Осим тога 60 редовних чланова и то no 2, 5 и 10 дипара плаћају своју члапарину посве уредно. Ako би Бог дао један добар род шљива, Коварац не би жалио подиијети још новчаве жртве за свој Гајрет којега воде сигуршш путем његов енергичдн, десебичнн н способнн предсједник г. Др. Авдо Хаоанбеговић и његови најближи сарадниди. A и Гајрет у Козарцу може бити потпуно задовољан са радом својих одборника који члЧиаавају овдашп.и Мјесни одбор Гајрета и то гг.: A., Балић, Б. Балагпћ, И. Кључг И. Арифовић, X. Церић, М. Миџић, Т». Бањац, Г. Oci Ф. Ситница и Н. Прусац. u - Отворење домаћичке школе у Пријепољу ж Инидијативом агилног одбора Гајретова отворена jt Пријепољу домаћнчка школа, у којој je отпочео рад 10. јануара о. г., a трајаће 5 мјесецн. У ову школу уписало се и похађају je 20 муслимаских дјевојака и дјевојчица. Ово je прва домаћичка школа за муслиманне у Санџаку и Јужној Србији. Дјевојке се обучавају практички и теоретски: о кухању, шивању, кројењу домаћинству и у опште у свима кућнлм пословима који су потребпи савременој домаћиди. Надаље се предаје о васпитању и одгоју дјеце, хигијени, пауци о исхрани, конзервирању воћа и поврКа, повртларству, ппсмености и рачунању. Наставнице су гђице Милка Ражникова и Андрасеја Царцарачевић које су према муслиманкама врло љубазне и у служби ревносне. К р е г а њ е Г а /р е т о в е о р г а н и з а ц и ј е Оснивање Гајретова одбора у Домановићима Иницијативом г. Мурадбеах)вића Хусејина учиггеља, основан je у нашем мјесту 1’ајретов Мјеспи одбор. Још од прије се покушавало на томе, али из Бог зна којих разлога, пије се успјело. Одушевљеност г. Мурадбеговића Хусејина којом je on причао у касарнама na и у џамији о Гајрету привукла je све одличне домаћиие овога мјеста у крило Гајрета, тако да се до данас успјело сакупити око 60 чланова, управо толш«) кодико je потребпо да се образује Гајретов пододбор. Кал повјсреник Гајрета г. Мурадбеговић je заказао скупштину у у кафааи г. Алије Шоше, те предходно одржавши своје друго предавање о Гајрету, истакао je значење Гајрета у прве дане свога оснутка, љегову прву дјелатиост упоређујући га са данашњим стаљем, те о будућности његовој у коју on чврсто вјерује Како сАм кажб: друштво Гајрет под вИсОкнн ПЈнзтекторатом Његова Височанства Дрестлоиасљсдпижа Петра, те no свјесним Гајретовим радницнма који воде Гајрет ne може бити, a нити je јеоенмсн гљивица коју ћс првн мразови умртвити. Гајретова je садашљост, a још боља будућност, iKoja зависи о нашем раду! To je дјеловало на присутпе иечланове Гајрета na су се и они одмах уписали. Послије предавања прешло се на конституисање пододбора вршено акламацијом. Дредложеки, како слиједи, примљепи су једногласно и то: претсједник Хафиз Мухамед еф. Крпо, који he ту дужност привремено обавл>ати, јер се ове године спрема na хаџ, a no његову одласку претсједничко he мјесто заузети г. Мурадбеговић, за потпредсједника je бнрап г. 'fiaмнлага Шеховић, за секретара г. Хајдар Лнзде, једап од најупућснијих мјештана у овоме послу, за његова замјеника бираи je г. Хасан Хаоић, за благајника биран je г. Мустафа Хаљевац, трговац, a њему за замјеника г. Алија Крпо. За ревизоре избрана су гг. Ибрахим Фејзпћ, Мустафа Koćo и Ибро Хасић, a у надзорни одбор дошла су гг. Мујага Хасић, Ахмет Лизде и Мујо Хајровић. Г. Мухамед еф. Kpno ииаче агилан Гајретдв радшпс, захвалпо се лијепим говором на указаном повјерењу. За узор морају се истаћи неке личности, које се уллcame itao чланови и том приликом уплатише чланарину за читаву годинј^ јшо г. Мујага Хасић, муктар, Хајдар Лизде, Ахмет Лизде Хасанов, Мустафа Хаљевац, Мустафа Хациомеровић Алија Бараковић. Међу члановима je било и таиових који уписаше и своје мале синчиће (да су им здрави и жиrh) за чланове Гајрета, као г. Алија Бараковић, који уједно уплати чланарину за читаву ц-одину, те г. Омер Хајровић уплати за 5 мјесеци. Све су ово похвални гестови свјесних шмаша овога мјеста, који he уз сарадњу својих вјерских и просвјетних првака моћи допијети велике вористи за паш Хајдар Лизде. Г новог Гајретова одбора у Власеници Мјесни одбор у Власеницн одржао je своју годишњу скупштину 25. јануара о. г., на lcojoj je изабран слиједећи одбор: иретсједник: Зухдпја Хасапефепдић; потнретсједник: Реџеп Таљић; секретар: Салих Јашаревић; благајник: Сејфо Тал.ић; чланови одбора: Абдулах Клемпнћ, Омер Хасанбеговпћ, Мухарем Ибрахимпашић; замјепицп: Хивзо Тихпћ, Латиф Прашо и Сејфо Шахбеговић. Измјене функција чланова Гајретова одбора у Приједору Ha одборској сједнпци Мјесног одбора у Приједору усвоjoua je оставка секретара г. Абдулаха Каравдића, пошхо je исти запријечен службенвм пословкма, na не може вршити своју функцију. Ha његово мјссто постављен je члал одбора без функције Мехмед еф. Драчо. Надаље je посгављен ем, благајпика први замјеник Хасан еф. Карахоцић, будући je досадањи благајник г. Ћулкнћ заузет приватним пословима. Г. 'Вулкнћ задржап je у одбору као члан без функције. Анатлфабетсии течај у Гор. Зеници Мјеспи одбор Гајрета у Гор. Зеници оргапдзовао je аналфабетики течај за одрасле у просторијама мектеба. Течај je отночео 15. јануафа. Дневно се предаје 2 пута и то 2 сата прије подне и 2 сата послије подпе. Течај похађа 45 ученака. Нови Гајретов одбор у Острошцу. Ha дан 27 XI. 1930., послије Мевлуди-шерифа, изабран je нови Гајретов одбор и уписивани су даљњи Гајретовн чланови. У одбор су изабрана слиједећа господа: Мустафа еф. Ћурић, шеф жељ. станице за претсједника; за потпретсједиика Асим еф. Џаферагић; секретар Мухарем Камерић. управитељ micoae; благајник г-да Захида Захировић; чланови: Хасан еф. Захнровић, имам; Џаферапа Џенетић, претсједник опliKiiuKor вијећа. 103 �ТРазни д о & р о в о љ н и п р и л о з и з а ГаЈреп УМЈЕСТО Б А ЈР А М С К И Х ЧЕ СТИ ТА КА — ПРИЛОГ Г А ЈР Е Т У Госп. Хусејн Кадић, вакуфско-меарифски директор даровао je прилог Гајрету од Дин. 100.— умјесто честитки приликом наступајућег бајрама. Питомци Гајретова конвинта у Бањалуци сакупљају приносе за Гајрет За вријеме прошлнх божићних празнлка питомцн овога ннтерната сакуплли су у својим мјестима 839 Дии. добровољних прилога за Гајрет и то: Шахиновић Халил у селнма: Јоховцу, Которску и Великој оакупио je 149,— Дин. Даровали су слиједећа гг. no Дин. 10.—: Хасан Прохић, Мухарем Мујагић, Касим Хрњчић, Хусеии Хрњчић, Салих Касумовић, Алија Цеко, Хамза М. Кадић, Фехим Поробић и Залм Агановић; Дин. 7.50: Јусуф Кадић; no Днн. 5.— : Хуго Хлубна, Аган еф. Синаповић, Суљо Дурадсовић, Аллја Алагић, Шефко Муртезановић Хусо Бегићевић, Мехо Хамзић, Кадрија Хамзић н Салих Поробић; Дин. 4.—: Василпје Милкановић; Дин. 2.50: Хуоо Бегоповић. Мујо Исић у Новом Шехеру уз помоћ имама Хафиза Распма Медића сакупио je 128.— Дин. Даровалн су*-слиједећа гг.: Дпн. 30.—: Сеид Алиспахић; no Дин. 10 .—: Р&сим Медић, Шефик Муласмајић, Крсто Ракочевпћ,, Мујо Драгонић, Салих Исић и Емин Алиопахић; no Дин. 5.—: М. Мезетовић, Ахмед Алиспахић и Абдулах Бајрић; no Дии. 2.—: Салко Мезетовић, Дедо Муласмајић/ Мехмед Муртезановић, Јусуф Чампара, Хнмзо ХајдЛровћћ Хусеин Исић, Хасан Муртезан, Хусеин Муласмајић, Осмо 'Бухера, Салих Башић fe Мујо Грачо; Дин. 1.—: Фермо Фермић. Субашик Фаик у ДрбртЈину сакупио je 106.— Дии. Даровали су сллједећа гг.: no Днн. 10.—: ХшЈиЈЈС^Џшић, Миладин Глумац, Љубиша Поповић, Бујић и Замоло; Днн. 9.—: Укропина; no _Дин. 5.—: Светозар Лукић, Петар Хофман, Иван Шаерен, Лончар, Наранчић и Крамер; Дин. 4.—: Иван Стипић; no Днн. 3.—: М. Поповић Перо Млакер и Маpeu; no Дил. 2 — : Бранко Поповић и Шурласн. Абдулах Кадић сакугшо je у Орашју 79.— Дпн. Дароuium су слиједећа гг.: Дин. 10.-\: Садкк Кадић; no Дип. 5.— : Хасиб Кадић, Симо Мљксимовић, Марко Живковић, Мдка Жнвковић, Марко В. Живковић, Браћа Твида и Цвјетко Семизовић; Дин. 4.—: Алија Исић; no Двн. з.—: Ахмед Реџеповић и Осман Нуриспахић; no Дин. 2 .—: Хасане Тувуљ, Абдурахман Нуркић, Узеир Рашидовић, Осман Тукуљ, Јозо Трогрлић, Фехим Хећимовић, Илијас Црвењак, Осман Исић, Мустафа 'Бафић, Саллх 'Бафић и Осман Халиловић. Мујо Маслић сакупио у Кладњу 69.— Дин. Даровали су слиједећа гг.: no Днн. 10.—: М. Смајловић и љубиша Крстић; no Дин. 5.—: Ј. Алатарац, X. Гонџић и Д. Савић; no Дин. 4.— : Мухамед Берберовић и Иван Ваножић; Дин. 2.50: М. Кафеџић; no Дин. 2.—: Г. Ђозић, И. Мухић, И. Рустемовић, ’O. Прцовић, С. Бербић, X. Николић, С. Хасић, A. Хаоић, Р. Хабибовић, Рифат Хасић и Ћ. Рушћуклија; Дин. 1.—: М. Хабибовић и Дин. 0.50: И. Ивезић. бакнх МујагиК m p m i” У .^ Р В Д ш су слпјелсћл гг.: Дви- 2” - : b' ,“1Лић' 1,0 *■ “ v • Мујо Мешнћ и пБхто Mcninh; no Дин. 5_ : Кадрија Ариау. товић Салих Кахвеђић, Г. X. ОошшвЉ и Myjo МуЈагаћ. ■ Рифат ХаџиселимовиХ »ху.шо ja У Котор-В.рош, И ._ Дин. Даровали су слиједећа, гг.: no Дпн. 10. ■ 0е™ “ х '10“' | елимовић, Мехмед еф. ТураллИ « Хилшц« Hy.t«h, ло Лнн. Смаилага Алагаћ, Мускфа АгаиОсгмнћ, ТаОаковик,. U r.int Хозпћ и Мухарем Караоелимовцић. Нурудин Шишић савупио je у Зсинцп 50.— Днн. прнлпком одржавања иредаваша: »Шта мисле вел.ши људн о Исламу« и »Компарација данашњсг живота са начелима Ислама«. Даровали су сллједећа гг.: no Дин. 5.—. ■ алчнповић, Е. Исламбеговић, С. Чоршимамовић, A. Хармандић и И. Мутапчић; no Дин. 2.—: Хазим lIIecTiih, A. Шесгић, A. Мујкић, С. Узуновић, A. Табаковнћ, Фарајлић, Аоим Шсстић, Дервиш A., Салих A.. Е. Мутадчић, X. Куленеовић и A. Солченовић. Енвер Скопљаковић сакупио je у Зворншсу 50.— Дни. Даровали су олиједећа гг.: no Дин. 10.—: Хаклја Крџалић, Нсђељко Зарић. Рсџеб Хајровић Сеид Алија аБјрактаревић u Фатима X. Скопл>аковић. Ахмед Омановић сакуппо je у Орахови 34.— Дин. Дцровали су сљнједећа гг.: Дин. 10.—: Мусгафа Сарчевић; Дин. Азија Сејкнћ; Дин. 6.—: Брдарић Сејфо; no Дин. 5.—: Омцр Селић и Халлл Халиовић. Мустафа Рустемовић сакунио je у Кладњу 24.— Дин. Даровалл су слиј^дећа гг.: no Дин. 5.—: Сабит Рустемовић н Емин Рустемовић; Дшг. 4.—: Ибрахим Халиловић; no Дин. з__: Мухамед Џоаић и Мујага Рустемовић; no Дин. 2.—: Тајиб Џози^ u И. Гонџић. Сакиб Гушић сакупио je у Лишњи 20.— Дин. Даровали су слиједећа rr.: no Дин. 10.—: Мехмед Бахтнћ и Расим Гушвћ. Фадил Шерић слкупио je у Б. Дубици 15.— Дип. Даровалн су слиједећа пг.: Дин. 10.—: Хасап Шерић и Дии. 5.—: Мујага Шерић. Нека je свим дароватељима срдачна хвала! Прилози из Сарајева Улрава Гајретовог жснског тмшвикта у С-арајеву njmмила je накнадно од фирме Бнјрамага Фочо и др. 59.50 метара штофа за питомнце, те им се и овим путем изриче топла хвала. Прилог општине Плеваљске Суд општине у Плевл.у исплатио јо Гајрету Дни. 5000.— као свој прилог за 1930. год. Тонло захваљујемо! VLASNICIMA AGRARNIH OBLIGACIJA NA ZNANJE! Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica u Sa­ rajevu isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija. Daje besplatno sve informacije u pogledu prodaje, za­ loga ili posuđivanja agranih obligacija. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 104 �Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima ag rar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. Direkcija Jugoslavenske privredne zadruge i šiedionice Sarajevo. SV A KI M U SLIM A N TREBA DA KUPU JE SAMO G A J R E T O V C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpaplre a potpomaže i „ G a j r e t ” 3000000000000000000000000000000000000000 Papirnica Hamdija Kopčić i * « « Narudžbe: m Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ш та м п а ри за : МЗРДћУЈЕ НАЈБОЉЕ СВЕ ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕЗИ СТЕРЕОТНПИЈА РОТАЦИОНН СТРСј cinkografija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJIUKSUZNIJC �Temeljna glavnica 40.00 0 .00 0 ' Dinara i ii МаМn i i Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IG U općine grada Sa ra je va f ^ 3 L . J - J . J r -X- T- a n t т х -1Г т т l t koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale' dragocijenosti uz najpovoljnije' kamate. » » »п |JBosansko Industrijolna i| Ј 0 г . Trgovačka Banka d. i Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 d u g o g o d iš n ji li j e č n ik B o ln ic e , Potpuno uplaćena dionička glavnica D im 7,500*000* Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća o p e ra te r i D rž. spe­ c ij a lis t a z a o p e r a t iv n e b o ­ 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * — l e s t i , a s is t e n t o d e le n ja Rezervni fond D in O m e r B ahtijarević c h ir u r š k o g D rž a vn e B o ln ic e j [ Ordinira od 1-3 I poslije podne § Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Oin 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. O vlaštena ]e za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire ra zn e kulturne' i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ' i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ada5d8e06441b840a151272556aaa76e.pdf 6de2b8576dcfaa3a9f8daf1165922a59 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Проф. Вехбија Имамовић: Муслимани и Соколство A. Кемура: Здранствено задругарство Проф. Шефкија Бубић: Слободна трговина-и заштнта уопште КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић: Јесени и с.јећања Мустафа Мулалић: Због евлада у животу Омера Тање ПО ПУЛ А РНА СТ Р А Н А Хамдија МулиН: М. Трахтова: Tla Како Омер просвјећује народ fiayi;e о домаћем господарлтву ПРИ ВРЕД А \ Инж. М. Фазлагић: Из Вауко.о воћарству ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК / При(ЈОј.у (Санлак), Вродареву (Санџак), Билећл. Касуповнћлма (Травник), Модрићу, Фочи. Љубушком, Плевљу. Челићу (Брчко), Бос. Новом. Автовцу, Нлевљу. Лукавцу Тур.; Почитељу. Ракптницн (Рогатица). Касаповићима. Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: из Сарајева, Билеће, Козлука и ИЈпиокице. Разни добровољни прилози за Гајрет: Добровољни прилози на Гајретовој забавн у Љубушком, Прилози из Загреба, Модриче, Домановића, Дјелимпћа, Сарајева. Котор-Вароша. Сјснице, Требиња, Козлука и други разии прилозн Брзојавне Бајрамске честитне претсједнику Гајрета r. Дру Хасанбеговићу: од Мјесиог одбора Гајрета из Тузле, Бихаћа, Зенице, Сгоца, Тузле (женски одбор), Бугојпа. Тјладља, Бпхаћа (управа конвпкта са imтмоцима), Плавља Баљалуке, Тузле и Сарајева, Захвалност плтомаца Гајрегова туз.1К11гског ко1ш т:та претсједнику г. Дру Хасанбеговпћу. Поздравне депеше претсједнику и Главном одбору: из Пала. Љубушког, Сребренице. Градачца. •Један риједак примјер. Гајретови течајеви за неписмене: у ПјаниКима и Скендер Вакуфу. Остале Гајретове вијести: Вијести из Зворника, Рамазанска вечер у Братунцу, Ифтар за пичомце бањалучког конвикта, Дужне пртплате листа »Гајрет«. 4 1 NIAPT САРАЈЕВО 1931 И зд а је Главни о д б о р Гајрета у С ар а јев у БРОЈ 5 �Oglašuife u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju rtitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna г\ Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. о . С ' V* ј. p B A JE V U 1 1/ I ‘~ \ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Podjeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligačije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва s a културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je ea наш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола пене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Нуки+н Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 5 C a p a f e -во , 1 м а р т а 1 9 3 1 Prof. VeObija Imamouić, Mostar M u slim ani i s o R o lsiv o Soko je već kao viteška organizacija odmah još u naročito je konveniralo i bilo privlačno za muslimane, svom početku vrlo oduševljeno primljen od cjelokupnog "КојГ šh^pp Oslobođenju u 99 procenata bili jugoslaven­ našeg naroda, koji već po svom mentalitetu voli vi­ ski orijentisani. Radi toga po Oslobođenju sve to češće teštvo, natjecanje i uopšte tjelovježbu. Prije rata je oik, susrećemo u raznim sokolskim društvima muslimane bio ne samo društvo za ^kulturno i fizičko vaspitanje, kao marljive sokolske radnike i vatrene pristaše jugo­ nego je soko bio žarište svih nacionalno-revolucionar- slavenstva. nih pokreta. Ovo je neobičrto privlačilo sve one koji fšu! No pored svega toga učešće muslimana u sokolu nacionalno mislili i osjećaiS, pa je 'zato soko bio centar ograničilo se i dalje samo na pojedince i to isključivo svih narodnih i patriotskih’ akcija. samo školovane ljude, dok je naš zanatliski, naš srednji Poslije Oslobođenja na soko je pala teška dužnost, i trgovački stalež, a pogotovo naše težački svijet ostao pasivan w nije pristupao u sokolske redove. Ovome su da — osim svoga zadatka iz čisto sokolskog programa ~ još tupi i plemenske oštrice i okuplja ^ к о sebe sve "Ttrive u glavnom tadanje političke prilike, koje su bile one koji su spremni da rade intenzivno na pravom du­ cio naš narod bez razlike, toliko ga zaokupile i toliko hovnom jedinstvu našega naroda. Prem a tome Soko je uhvatile u svoj vrtlog, da nije imao vremena ni da raz­ već tada jedina organizacija većeg značaja u kojoj su mišlja šta je dužan da učini sebi i svome pođmlatku. svi Srbi, Hrvati i Slovenci sviju vjera, samo braća i Ju­ Sve što je imalo pravo glasa bilo je angažovano u par­ goslaveni. Ovo se naročito jako afirmiše, dolaskom prve tiji i partiskom poslu, a samo najidealniji medu njima, Jugoslavenske vlade — danom 6. januara — kada so­ koji su bili u stanju da se izdignu iznad toga i takog kolska jugoslavenska ideologija dobiva puno priznanje ambijenta, oni su radili u sokolu i poimali njegovu važ­ i sa Najvišeg Mjesta i kada se na čelo njegovo stavlja nost za naš nacionalni preporod i pravo narodno jenaš viteški Kraljević Nj. Kralj. Vis. Prestolonasljednik dintvo. Petar. Do svjetskog rata i muslimani su kao i njihova bra­ ća drugih vjera osnivali svoja sokolska društa u raz­ nim mjestima. I ta njihova društva bila su većim dije­ lom nacionalna — srpska ili hrvatska. Poslije Oslobo­ đenja, posve razumljivo, prestala je potrelba daljnjeg po­ stojanja ovih separatnih sokolskih društava, pa se ona — kao posebna društva — medu muslimanima nisu ni javljala. Osnutkom Jugoslavenskog Sokolskog Save3a i njegovih društava — muslimani sokoli su svi od reda pristupili u ovaj soko. Jugoslavenstvo novoga sokola Velikim i mudrim gestom Nj. Vel. Kralja od 6. ja­ nuara 1929. god. učinjen je tome kraj. Prestalo je medupartijsko trvenje, nestalo je plemenske netrpeljivosti, a na svim poljima državnog života nastala je nova era era rada, reda i snošljivosti. Blagotvorne posljedice ovo ga velikog djela, naročito je osjetio soko i njegovi rad nici. Tada je udaren temelj Sokolu Kraljevine Jugosla­ vije u koji su se okupili svi sokoli u državi, ma gdje prije bili i ma kako dotle orijentisani bili. Soko je otpo­ čeo svoje veliko djelo na preporodu naroda kako u kulturnom, tako i u ekonomskom pogledu. Naročito se �intenzivno počima sa radom u širokim slojevima na­ roda. Počinje se sa radom na selu. U ovom radu najviše bi nam mogli učiniti i narod uputiti pravim putem, naši učitelji, a naročito imami, mualimi i vjeroučitelji. Razumije se da bi prvenstveno morali oni sami da pristupe sokolu i to ne samo da se ograniče na prosto plaćanje članarine, nego da se pri­ stupajući sokolu malo jače užive u njegov rad, kako bi postali njegovi aktivni radnici i propovjednici njegove ideologije. Ne bi smjelo biti nijednog našeg učitelja, imama i mualima, koji prvo nije sam u sokolu, a drugo koji i aktivno ne saraduje u njemu. Naročito bi to mo­ gao svaki onaj koji radi i živi na selu i koji dolazi ц direktan dodir sa širokim narodnim slojevima. Trebao bi da svakom zgodom ukazuje na veliki i blagotvorni rad sokolski i da radi na što jačem širenju sokolske misli na selu, te da privuče što veći broj našeg naročito te­ žačkog svijeta u sokolske redove. Muslimanski dio našega naroda ima naročitih raz­ loga da u svim mjestima, bilo u gradu bilo na selu, u što jačem 'broju ulazi u sokofsku organizaciju. To tim više, što baš njima treba najviše rada na svim poljima koja obrađuje soko i njegovi radnici. Osim tjelovježbe i fi­ zičke kulture, u sokolu se radi i na svim drugim g ra­ nama kulturnog i ekonomskog pridizanja našeg naroda. Pored rada na pravom duhovnom jedinstvu našeg na­ roda, pored širenja drugarstva i bratske ljubavi, pored demokratskih i drugarskih odnosa unutar same organi­ zacije, soko još širi pismenost, pridiže nacionalnu higi­ jenu, upućuje narod u osnovnim stvarim a iz narodne ekonomije, privikava ga štednji i razumnoj trošnji i t. d. Ko bi htio da vidi uzoran rad, sokolski rad u svom pu­ nom obimu, taj bi morao da iz bližeg prom atra rad Nažalost na ovom mjestu moramo da podvučemo, naše sokolske župe m ostarske, pa da se uvjćri šta је' da naši imami i vjeroučitelji do danas ne pokazuju ni­ sve u stanju da učini smišljen rad rukovođen rukofti kakva interesa za sokolstvo, niti su upoznati sa njego­ punom volje, energije i fanatizma. Da vidi naštji^edam deset sela sa njihovih sedam deset sokolskih četa.- da vim osnovnim principima. Isto tako bi nužno bilo da i vidi šta su te čete radile i uradile. Da vidi -njihove so­ njihovi neposredni starješine muftije, više pažnje obrate kolske domove^ da vfdi o*he -hiljade plemenitog voća na soko i njegov rad, a da onda uvidjevši njegovo bla­ zasađenog raaom sokplsifih, četa i njihova vodstva, da gotvorno djelovanje za napredak našeg svijeta, od svo­ vidi one brojne biblioteke, selekciona smrrtehaT~štedne jih potčinjenih u gradovima i selima traže što inten­ zivniji ja d u ovom pravcu. Ovo naročito i radi toga, fondove i t. d. Radi svega išfekiAtog, muslimani — ne samo radi što je sadanju sokolsku zastavu razvio Prvijenac na­ toga što inu je soko pristupačan radi svoga idealnog šeg Gospodara i Kralja Nj. Kralj. Vis. Prestolonasljednik jugosi‘a venstva — radi toga što on okuplja У |svoje re ­ Petar, pod čiju zastavu trebaju da stanu pored ostale dove braću sviju vjera, što je svaki brat jednak i rav ­ svoje braće i muslimani bez obzira na to, da li žive u nopravan, nego i radi toga što je soko organi3acija koja gradu ili na selu. vodi velikog računa i o svim drugim manjkavostima Uspijemo li da i naš elemenat, a naročito naše ši­ bilo u kulturnom ili ekonomskom životu našeg naroda, roke slojeve zainteresujemo za sokolstvo i da ga pri­ muslimani su dužni da listom i bez iznimke stupaju u vučemo u njegove redove, onda ćemo moći reći da smo sokolske redove. Naročito treba posvetiti pažnju tome, da se naš seljački svijet obavijesti o važnosti sokolske nešto uradili za naš svijet, jer moramo biti svjesni da organizacije i da se u što većem broju okupi u soko. U je preporod našeg naroda moguć samo preko i putem ovom pravcu naša sokolska župa je imala velikog uspje­ sokolstva. Radi toga ćemo se svi kao jedan truditi da ha, jer u svojim sokol'skim četama ima i jedan priličan se pokaže u ovome radu što bolji uspjeh, jer ćemo sc broj i muslimana, a i sokolskih četa u muslimanskim tako najbolje odužiti sami sebi i otadžbini, a naročito selima, gdje su svi težaci do posljednjega članovi svoje, prema najvišem dobroželjitelju našeg cjelokupnog na­ čete. roda Nj. Vel. Kralju. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? �Д. К ем ура З д р а н с п ж н о задр угар ст п о Иако наш јужиословенскл народ припада мла- јело одморити; излијепио и онако мале прозоре ђим, недегенерисаним ограицима људске pape, ипак иенџерлијом или јагњећом чапром, д а срче не су здравствене прилике код нас још на врло ни- плаћа, a кад сз »одобровољи« части пуну мејхану. ском, често пута жалосном нивоу. Док се свима Жене му знају купити бјелила, a собни дувар и осталим животним иојавама нашега народа поклања дјеца оу му црна. »Седам ку ћ а a осам бунара, доста велика пажња и постижу знатни резултати, Па им опет жеие неопране.« дотле се у погледу општег хигијенског подизања нашега народа до сада врло мало урадило. Скоро Д јевојке ибришимом везу и рукавце и »амбресва досадања наш а јавн а здравствена акција сво- лиће« носе, a на голој земљи леже и дроњавим сс дила се н а сузбијање и лечење већ посталих и ра- губером: покривају. Кад >трулом газди< адјом приширених болештина, док сс иревентивним мсрама, ликом у кућу сврне капетан, љекар, инжиљер, поиретходној одбрани од болести и хигијенском вас- резник или који други од »господе« нема н а што да нитан»у најш ирих народних слојева није посвећи- еједне, нема из чега воде д а се напије; нема гдје да .јегне и преноћи. вала потребна пажња. 0 и[>етепу, свадби, моби и даћи вола ће заСви смо ми свакидаљи сведоди и »мирнодушни носматрачи« на хиљаде здравствоних мизерија, које 'клати, нала села нахранити и напојити, a ђаче отсусрећемо на сваком кораку н а селу и у граду. Ме-- ' правфа с пројбм и луком, д а целу недељу у школп ђутим смо сви ми оиет хитрији и опремнији, д а у проведеГ боЈГвснику неће jaje д а обари, пиленце да сваком мзсту »оснујемо “и организујомо« дилетант- закоље. Пун му n млекар и ћилер; и димњак и ско, певачко или футба^око друцјтво, него да упу- иушница; и подрум и трап; али му се оир умацио Кујсмо неуки свијет н а хигијене^ији живот, да тџг- и укварио; купус усмрдио; турш ија прозукла; одвратимо од многих штетних, п уобичајених im­ кромпир проклијао... enica и заблуда, да скрешрго* пажњу надлежни ino je код љега, тако му je код е.усједа и ириздравственим органима на многе немиле и нех јатеља; тако je no цијелом еелу, n a можда и у цијејенске појаве, или, ш та више, д а објаснимо наро, лом крају. Обичај je таки, с.ви тако раде, тако им и свесрдно се залождмо за осниваље з д р|аЦ4од старипе остало, у то су огрезли, n a и не виде, с т в е н и х з а д р у г а . CaM#Weicapn и јавне здрав- да je то недостојно за углед; штетно no напредак, ствене установе не могу подмирити све хигијоноко a веома опасно за живот и здравље. Кад им кажеш потребе народа. Т у j e п о л * р е б н a ш и р a a к- да то n e ваља, одговориће ти: тако нам je »суђено« ц и ја нар о д н их пријатељ,а и прегаоца. >божја воља«, >тако je у нас обичај«. Какво je код нас, малне у свима крајевима дрМеђутим кривица не лежи до самога сељака. жаве, хигијенско стање на селу, најбоље нам казују Он се у тим приликама родио и одрасгао; он циова и с т и н с к а о п а ж а њ а н а ш е г а - н а р о д јелог свог вијека није ништа боље ни видио. Кринога соц и ја л н о -зд р а в ств е н о га борца вица je наша што смо се од њега и од његова дома r. Д р . М. Ј о в а н о в и ћ а - Б а т у т а : отуђили, чим смо се у бољим приликама нашли, и >Ударио je на с-збе срму и злато, (сељак) тјера што смо га само онда тражили, ка д нам je био поскупоцјене коње у »правом фијакеру«, н а жзнска- требан за наше личне или партијске диљеве. За дији му звецкају цванцике, талири и бијеле меџе- осуду смо сви ми просвећени синови ове земље. дије a пр ,гдјекада блистају и дукати и оуфурини. што смо основу народне и државне снаге и живот Размеће кзз, бацајуКи банке гајдашу и циганину на сељака у порбдици и на дому, из вида изгубили. ћемане, само да се на сабору и састанцима покаже, д а не кажем још оштрије сасвим занемарили и да се послије о њсму прича, како je >трули газда«, просто слепом случају оставили. Одговорни смо сви како, je чувен и виђен . . . a у кући живи са стоком ми, што смо до сада парод мало н сувшпе једнопод једним кровом, или баш и у једном простору, страно проучавали: сабирањем и проучавањем д а један другом дах дишу; плаза сз и грчи no пра- крајњ их огранака и посљедњих изданака тога жишини, блату, поздеру, и пепелу; лута као сдијеп no вота; његових прича и пееама; пословица и гатки: мрачном, чађавом, задимљеном, загушљивом и пу- здравица и поскочица; ш ара и везова, игре и забаве; стом простору, у коме се чист и уљудан човјек не празничних и сватовских обичаја и т. д., a заобиби хтио ни окренути. . . Пали лампу-чађавицу од лазећи корјен и стабло народие снаге, материјалну 30 napa; нема ни ногара, камо ли крзвета и при- културу његову и свакидашње прилике у кући и стојне постеље, гдје може ноћ провести и уморно ти- животу масе народа.« 107 �Ироучавајући дуж е Bpeifoiia ове и још ж алосније хигијежже u уоишхе ж и в о ш е дрш ш ке под којим а ж иви наш народ, a нарочито наш сељ&к, док. Др. Г а в р и л о К о ј и ћ , лекар америчке мисије ио (Јслобођењу, тражио je и дуго времеиа испитивао начин, како би се народу н ајеф икасније помогло у овом правцу. Резултат овога п роучавањ а био je о е н и в а љ е з д р а в с т в е н и х в а д р у г а год. 1922. Задруге ове врсте су наш југословенски специјалитет, a њ их je и за зв ал а п р ека потреба. Главни мотиви који су руководили пок. Д р а К оји ћа д а лутем задруге реш и ово наЈвиталније здравствено литањ е села, с у ови: з а д р у г а j e о р г а н и з а ц и ја самопомоћи, сељ ак сам активно у ч е с т в у ј е н а з а л 1т и т и и л о д и з а њ у свогаздравља, задругаподиже оплии к у л т у р н и и х и г и је н с к и ниво својих ч л а н о в а . З д р а в с т в е н и з а д р у ж н и покрет почива на истим п ринципим а, као н с в е п о љ о п р и в р е д н е з а д р у г е : з-^ Јед н и ч к и м н а п о р и м а п о б о љ ш а в д х и стање сваког п о је д и н а г задру^ара; из заједл и ч к и х с р е ^ т а в а с н а б д е в а т и с в е пот р е б е . У д р у ж е н ^ чч и ч н о с т и (задругари) у ч е с т в у ј у к о л е к ти вн о у упоаТ љ аГ^у ови м а лословима^задр-уге. Овај покрет имао je, ирвих година, вел и к број противника, н аж алост и у редовима самих лекара, али je он као фцрава и живјотним лотребама изазв а л а појава, лобедио и одржао се. Д ан ас лостоји и С авез здравствепих задругауБ еог р а д у с а 54 ч л а н д ц е . Здравствено задругарство наш лло je н а пајбољи пријем у гралицам а предратне Србије гдје да н ас постоји и ради 41 здравствена задруга, иако потребе з а оваковим установам а нису, ни у колико мањ е у осталим крајевим а државе. У Јуж н ој Србији, Војводини и Д алм ацији лостоје no 4 и у Босн и (Бос. Свињар) l здравствена зардуга. У с в к м а о в и м з а д р у г а м а з а ч л а њ е н о j e д а н а с о к о 1,7.000 п о р о д и ц а . A ko у з м е м о д а с в а к а пород и ц а б р о ј и n o 5—6 ч л а н о в а , з н а ч и , д а се з д р а в с т в е н е з а д р у г е б р и н у з а одрж а в а њ е . з д р а в љ а и с в е х и г и ј е н с к е noт р е б е з а о к о 100.000 љ у д и . Задаци здравствених задруга, лрема њиховим правилима су слиједећи: да ш ире смисао з а здравствени покрет и д а свима савременим срествима ш ире здравствену пропаганду; да се труде, д а околина у којој задругар живи. одговара прописима здравствене науке; д а својим сроствима врш е заједпичке набавке свих срестава који служе за одрж авањ е здрављ а 108 задругара (лијекови, препарати, хигијш кже п о т^ б штине, разне маишне. и т. д.), д а за случај болести задругара п руж и овоме што бржу, сигурнију и јевтинију љекарск.у помоћ; д а пруж и задругару новчану позајмицу з а c.nyчај болести и смрти. Свака здравствена задруга оснива своју здравствену станиду или здравствени дом, којом као л свим осталим пословањем задруге управљ а управни одбор у чијем саставу je и љекар. У задруж пој станици, дому, задругар добије љ екарску помоћ, потребне лијекове као и ову осталу помоћ, a no потреби, и материјалну. У станиди се подиж е н а р о д н о к у п а т и л о , према мјесним приликам а и материјалној могућности задруге; комплетује се задруж на апотека и хигијенско слагалиште; отварају 'Х е н а р о ч и т и д и с п а ж з е р и з а з а ш т и т у о д о ј ч а д и и м а л е д ј е ц е , a за ш колску дјецу п р о т и в т у б е р к у л о з е . Дуж ност je здравствених станица д а и с п и т у ј у н а с е љ а и в о д у з' а п и ћ е , да с,е боре п р о т и в ш и р е њ а з а р а з н и х б о л е с т и , д а воде з д р а в с т в е н у п р о п а г а н д у , да п р о у ч а в а ј у и побољш а в а ј у с та н б е н е и п р е х р а н б е н е прил и к е својих чланова. Задруж ни здравствени дом je стјециште народа из читаве околине, у њему задругари траж е и добивају п о т р е б н а и м у п у с т в а ; у њему се^ држе корисна х и г и ј е н с к а , просвјетна, пољ опривредна и остала п р е д а в а њ а ; здравствени дом je поред општине, богомоље и ш коле н а ј б о љ и у к р а с с е л а или варошице и видан д о к а з к у л т у р н о г н а п р е тк а тога краја. Задругарство je, данас, најсаврш енији облик социјалног осигурања, јер претстављ а не само осигурање у случају обољења, него чак и осигурање хигијеноке заштите здравља. Здравствено задругарство претставља језгру н о в е с о ц и ј а л н е о р г а н и з а ц и ј е о с и г у р а њ а , постављене на најздравијим основама демократског удруж ивањ а и свјесне солидарности. С а в е з з д р а в с т в е н и х з а д р у г а , који he кад а се уваж е потреба и овај корисни покрет проширити no цијелиј држави, оснивати п о д с а в е з е и ф и л и ј а л е , има за зад атак д а се брине за стварање здравствене материјалне к у л т у р е се л а и сељака, да н а б а в љ а з д р а в с т в е н е п р е д м е т е за појединачпу н заједничку употребу, д а и сам ироизводи те предмете, д а о т в а р а ш к о л е и т е ч а ј е в е (домаћичке, нудиљске и друге) и уонште д а најиш рим слојевима народа, a у првом реду члановима здравствених задруга о м о г у ћ и с а в р е м е н о , ј е в тино и опште лијечење. �Проблем здравствеиог стања и хигијенског подизањ а народног, није оно уско, лично здравље и иоука о чувањ у здрављ а појединада, како се то обично и једнострано схвата. Са здравственим npoсвјећивањем и са хигијеноком културом ш ире се и животне потребе, те сљедствено томе, морају се тражити могућности да се сгворе што већа сретства за такав живот. Хигијенско подизање народа повлачи за собом и потребу за савршенијим начинима производње у сеоској привреди. Природно je и посве разумљиво, да се здравствено задрутарство најбоље разви ја и н a ј б о љ е у с п и ј е в а у о н и м к р а ј е в и м а , г д ј е j e з ад р у ж н а свијест у н ар о д у већ ухват и л а д у б љ е г к о р ј е н а т. ј. у крајевима, гдје већ постоје и успјешно дјелују други типови задруга: кредитне, произвађачке, набављ ачке и остале. Посматрајући рад здравствених задруга у Орбији, констатовао сам, да je највећи број н>их основан од стране чланова других, старијих при"вре!дних задруга и да су те задруге и.најббље. Т ер и то р и ја здравствене задруге ле протеже се, у правилу, само н а једно село или само н а једну општину, него н а в и ш е с е л а , n a ч a к и в и ш е о п ш т и н а , које свс заједио ч и н е ј е д н у з д р а в с т в е н у о п ш т и н у , без обзира на политичке границе села и општина. Величина подручја здравствене задруге зависи од густоће насеља, конфигурације терена, имовног стања становништва и што je најважније од њихове задруж не свијести. Kao и у свим другим јавним пословима, тако и у погледу оснивања и ширења здравственог задругарства лична предузимљивост и прегалаштво поје!дипаца главни су покретачи ове необично корисне јавне установе. У овом напису имао сам намјеру само да укажем н а потребу акције у овом правцу међу наигам свијетом, а . у првом реду међу наппш сеоским живљем и д а ' скренем паж њ у н а постојање и досадање успјехе овога покрета, a н а позванијим н стручнијим љ удима je д а ову ствар још боље разраде и популаришу. Б е о г р а д , 24. јан уара 1931. г. A Ш еф кија Б уб и ћ , проф . f a и заштита уo n im e С л о б о д н а трг< ro-вина П РЕ М И РАЊ Е З А Н А Т С К О -И Н Д У С Т Р И ЈС К И Х П РЕД УЗЕЋ А Заш титне царине и прохибиције упливисале đy~ на стварање многих занатоко-индустријских предузећа у државама меркантилног система. Гдје није приватна иницијатива била довољна-,»Д рж ава се сама показивала као предузимач. У Француској сусрећемо: узорне фабрике намеш таја под водством сликара Л е Брена, фабрике чипака и огледала венецијашже врсте, енглеских чарапа, хола^деског сукна, немачких лимених в месинганих производа. У Немачкој се развија доласком Хугенота производња свиле, броката, рукавица, шешира и чипака. И пак држ ава није могла у свим привредним гранама да преузме н а себе иницијативу, него je морала за све те послове путем разних привилегија, повлаотида и потпомагања загарантовати приватницима добар услтех. Све се ове државне потпоре могу једном речју назвати премирања, помоћу којих су се приватници или изазивали н а предузимањс какве радиности или им се давала прилика,- у колико су већ произвађали, д а дођу до великих профита. Сам овај начин заштите домаће радиности нас у толико више интересира у колико се мпоге данаппво, иШдустријоке државе лаћају сличних средстава у циљу јачањ а конкурентне снаге домаће производње на страним пијацама. Оретства овога премирања била су веома различита, a у главном оу се састојала у давањ у разних припомоћи и права подузетницима и радницима. Тако су подузетници примали наследно племство, смањиваше увозних и извозних царина. бескаматне зајмове н а више година, годишње пензије, дозвола производњс пива за себе и раднике, бесплатна земљишта за радионице, ослобођење обртног надзора итд. Раднтицима се подељивало мајсторско право и опраштало их се пореза. Осим ових повластица многи су примали премије у готовом новцу из држ авне касе. Te су суме у доба Колберове владе у Ф рандуској зиале бити прилично велике. По неким прорачунима (Сомбарт) ове су субвенције индусггријских предузећа од године 1664. до 1683. око 1,800.000 ливра, не узим ајући у обзир државне мануфактуре koje су саме стале држ аву 3,000.000 ливра, не рачунајући куповине Л у ја XIV. у овим предузећима. У Енглеској оу биле познате премије н а извоз готових фабриката где су н са.мв краљеви преносили своје разне регале н а приватна предузећа. Све ове мере постале су стално правило, у појединим европским 'државама сусрећемо их све до 109 �конца 18. столећа. 'Аустрија je од године 1760. давала сваке године 50.000— 80.000 форината премије. И данас у многим држ авама сличне премије нису никаква реткост. Оне су у век имале веома добро заштитно дејство. ПОСЛЕДИЦЕ М ЕР К А Н Т И Л Н Е З А Ш Т И Т Е Меркантилне заш титне мере нису ни у једној држави предузимане систематски, него од времена ирема приликама к а д je требало заш титити ову или ону грану производње. Зато и последице овакове заштите нису могле бити користоносне no општу народну прлвре)ду: заш тита je добро дошла извесним предузећима, државној каси, и нотиомогла je стварање нове капиталистичке привреде. To су у главном и изискивале стварне политичке прилике времена, к а д je пра.к.тикована ова заш тита. И мајући то на ум у мораће нам и последице меркантилног система изгледати опште корисне.рПрохибитивна je заш тита створила хомогене царинске обласги, са једном јединственом царинском границом, с а униформнраном царинскбм тарифом. Укидањем унутарњих цари на i улазе све области и градови у заједничку држ ^вну царинску о б л а с т,а радиност читаве држ авне територије поче се испољ аватц у развитку џародне пржвреде. Заслуга овога система у главном се састоји у томе што je имао у виду заш титу народне радиности и зато се у историји економске нолитике сматра овај систем првим протекцијонисипким . Запггитне мерс нису у свим држав^ исте, n a су према томе 'ћ последиде диферен: према појединим народним привредама. А лј je главно пракса меркантилне запггите уверила je економске политичаре, заш то у некој држ ави ne може д а напредује ова и ли оиа индустријска или пољопривредна производња. Тако се н а пр. у једиим земљама неке гране производње нису могле ра-звити због географских прилика, јер су потрсбовале нарочито земљиште, или нарочиту климу. као: свиларство, гајење оваца са фином вуном итд. У другим земљама извесне гране производњ с нису имале предуслова за свој разви так због одсуства, или рђавог својства појединих минерала, и л и због оскудице горива око м ајдана ти х минерала. Тако су се могле лончарска, порцуланска, стакларска производња и разне гране металургијске производње тамо добро развити, где с у постојали одговарајући минерали и горива. У трећим земљама поједине врсте производње су спречаване у своме развитку због промењљивих историјских прилика, због пролазне коњунктуре. због рђавих саобраћајинх сретстава. Најзад се у неким земљ ама споро развијала произ[!Одња, јер тамошње становништво, због разних историјских околности, нпје уопело jom д а 'Стекне извесне техничке способности и потребпо знаље. Истина, меркантилни систем узет у целини (о чему овде није ни реч) имао je својих кобних последица: велике количине новца произвеле су револ^цију цена у меркантилттстичким држ авама, тако д а су цене за 15 пута порасле; настале с у разне бурзовне спекулације, многи су крајеви опустошени, н а чпји су се рачун подигли неки индустријски центри; настао je касније застој у привреди и т. д. К аснија критика меркантилне политик.е, ко ја кулмипира у радовима Адам а Смита, н ап ад ала je до најмањих ситница држ авно мешање у народну привреду. Самоме се систему приписиваху у грех тадањи ратови, застој разних привреднттх грана, напупггање земљорадње. слабе радничке падгагце, поскупљиваље животнпх намирница итд. Међутпм све те замерке меркантилној заш тити писане еу под посве новим економским тгриликама, које више пису потребова.лс ппкакову заштиту. М еркантилпа je заш тита одговарала стварним потребама тадање апсолутистичке држ аве и своју je нах>одно-привредну улогу са, за она времена, доста великим успесима одиграла у исторпји. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Д о б а р џ и ћ Ј е с е н и и сеЋ а њ а у ж и в о т у Омe p a Т а њ е Кажем ja теби, Османе јадан. Рођени смо да патимо. Оаздани да трпимо. Претурамо ти ми горчине и недаће даномице преко леђа, преко ових наших згуроних и отрпелих леђа као перушке. A опет о ф ћ а м о како нам бива све то мање живота, Нестајемо, чилимо (постајемо мањи). постајемо туђи и сами себи. Жалујемо, a опет се нечему као надамо. Помишљамо, е доћи ће још једном, доћи ће тај дан жељени. Граница нас je у заранку живота крвљу и осветом задојила. Муке смо претрпјели, јадили се, мучили сс. Проскитали се, раскућивали се брале. Тешке су нам тегобе, не бисмо их могли поднијети, да су нам срца као планине. Рођени смо на пушкомет од границе. Родиле нас мајке брзо, бојале се прећи he границу, надале се доћи ћ е , , стреијеле загуриће бој. Живот нам je прошао у ' хуки и зујањ у курш ума; к&> да смо б и л ж у рову. На крв смо се иавикли као н а воду л ме!д. Окрвавили смо се као касапи. Поживинчили смо се, јадан! И животиња има душ у и сп&Јој, a р к ј е н е-/ мамо. Немамо, кажем ja теби. И -^ивотиње се смире, a ми немамо смирења. Н ^ д а дахнемо као људи и ж иви створови. Ни да зас^гемо. Таман да притврдимо сан, a пуш ке зачујемо градидом. Љ у д и noбјесне и подивљају и јаук проломи странама. Грапица се запали и небо према запаљеним ватраЈ i a f чудно засјаји и засветлуца. Заж ари се и зацрвени. Планинама завлада очај и мук, a катуни се узврпоље, оживе. Сви се окупљају :домаћитш, жене, дјеца, чобани, сва чељад.' И они тада забораве на љето, проведено na широком планинском вису. A све се то 'догађа изненада. овако. К ад наши полДјежу, они се довуку и упале први. Послије ми. n a они и пуцњава проломи ноћ. Није ни ова земља као друге. Проклета je, уклета као нпкаква. Крвљу освојена, к.рвљу заливена, крвљу откупљена. Попрштени смо крвљу као касауп. Крвави смо ми п н а Bora када помишља1Мо. Крвавп, велим ja теби. iie бије злато и жутина но ж еравица.И мао je бркове као велпке прамони вуне, a нос, као у орла, орлушаст, носоња je био. Очи му час мирне, зажмири, n a као д а притаји, сакрије тада сву јарост под канцима, a послије провири из њега љутина и засвјетлуцају му као искре из камена. Насо je био јунак као ниједан с ову страну. Кољ му и пије био коњ. Вила, ђаво, ж ива сатвар, што иде земљом и једва дотиче тло. Б и л и су то соколови, јунади и кољеновићи. Ж алим их ja јадан, као себе, као тебе, као све оно, дпто нам je прошло онога дана, када нам će царство' сурвало. Па ме т а ж алба мори, стеже и претешко ми бива у нутрини. Ехе, јадни мој свијету. јадЈш твој лијету, боколе, Наоо, јуначе, брате! Свакога^самч-оплако оне црне ноћи. З а свакога no прегршти суза искапо. Зап ала ноћ, тепгка и крВава, дрна н а бојишту бе^\радости. Претурам љеш тае_2 гледам, распозпајем их. Видим Салва. Ej 'балко, јадна ти ма.јка и ка д те посла. Пошо ти да спадри^,султана,/ дап м у одвратиш змтј.у и отров, да м у лтомогнеш. Ш та ти г.ада помаже, будало, ја|а ж а л е! Леле! Тешко твојој мајци од сад na до вијека. Куку! Њ ојзи! Усне му као још да живе, помалшо му се у страиу, n a као д а би хтјеле д а каж у н ш ђ ^ е н у рану. куршум их погодио и оне окаме'љ ене>остале. Очи упрте, зелене невеселе. Гледају пут, куда га je мајка испратила, pano у јутро, пуно туге и тешких надања. Покупилп су све саме младиће, неожењене. јако ожењене, јединке. Пошли су у киш у курш ума као у башчу код дјевојака. Са осмјехом на уснама, сјајем у очима и вјером у свој.у снагу. Били су стаситп, гледни, соколови. (Јадне им мајке што остадоше без својих крила.) A то јутро свп су уз бубањ полазили, са пјесмом их дјевојке и сп раћале. и прдс-јећале да им се поврате. Махнуле се махрамама про махала. Tora јутра кагаба je била ср ш р н а као jecen. Љ у д и су увијени у туг.у и бол корачали са бригом у стопу. Све се neСве о том размшпљам и мие.ли ме воде у бтаро. куда опремало, помјсрало, уж урбавало се и мијрОбијеле дањ у рудине бјелилом вуне од оваца. a. њало. Са, гранпце су долазиле вијести што плаше, говеда замучу'брдом. A поћу? Утиша ноћ, угдш а еа бојишта писма ттупа т.\те. Радиф а се купила, a n a као да прах сипи са успомена. помичу ми се велпки таботг аекера, бијесних похотљивих Лазова године, повраћају се у етаро, уназад. Завалим се • долази.ти. Овраћали у каеабу, пролазили за грау шилтеј a мисли ме воде у старо. ТТомитл.ам na нииу и носили са собом језу и пеку иаслућену бојеве и јунаке. na оружје и кон>е. a све ми је'дан.' етрепњу. Народ je био у очајан.у и неизвјесности. no један васкрсавају. ТТасо, висок као бор. силовит, Завладао je мук и касабалије се забринуле. Запјак као див. Чакшире му кратке до кол>епа, оа вра- тије су пекуд из касабе одлазиле, n a се поновно гептама од кољепа доље. (Џамадан чохани, дрвеп, враћале. ТТТпбали кандијам а коље, знојаве. -велтш?. ]>езсЈг од злата. диити, сјаји, сјаји као да из. п.ега који су плопарали са плочама теппсо n звонко. По- 111 �каци су на часове постајали пусти. Била се раја са аскерима. Пробијали Црногорци са других страна, a Брзава горсла као жерава. Спремала се на посљедњи отпор. Хтјела je 'да дадне посљедњу снагу и да више не нагази Турчинова нога на њихову земљу, док су они живи, na касније ако изгину, нека преко њих мртвих све запале и побију, они ће мирно чекати дан освете и слободе. Мисле тако Бр. завци и јурише. Јурише као да су од олова. Јуре у ватру и кишу куршума, a снага им малаксава. Послије долазе појачања. Границом прашти, кордунаши дају посљедњи отпор и зора црвена, крвава пролије границом руј. (Крај.) Мустафа М улалиЋ З б о г епл а да Појава 9. ( Бе би и А л и ј а с а м и ) A л и ј a: (кад je већ Есад изишао виче за њим) Захвали Богу да. je било на мом огњишту, . .. али Боже здравље, наћемо се на згоднијем мјесту. (Враћа се Беби која се сва задувала). Умири се. Видшп као ти срце туче као у преплашене птице. Знаш да ми није тебе, да се ти не би пршлашила. удавио би ону хуљу. Ноктима би му гркљан извадио. Б е б и : (дИше иЈзаћЛажује ое) Ja нисам на оваке шкандале научена! A л н ј a: Знам Боби! И_зато шта сам могао учипити? Да м е ^ н В је тебе, цријевима би се ja данас љеговидо опасао. Умири се! Боље да je овако намирно прошло. Могло je зло бпти. Нек je само њу ђаво одни^г Устани! Хоћеш мало воде? Хоћеш чашицу вина? (дајс vjoj) Ha! Мани! Добро je било! Б е б и: Како су у Boemi прости људи! Знаш да je с мене спало барем два кила, a имала сам очувану линију. A л и ј a: Боже здравље исправићемо линију. Уз.чашу и пјесму све се надокнади. Развесели се. Запјевај мало! Зар нам нису сватови (гледа ју, a ona њега испод бубикопфа као мачкица) Пјевај, нек, и они na сокаку чују, да смо весели. Нек им срце пукне! Б е б и: (бебиња се) Али не могу пјевати. A л и ј a: Де молим те! (милује ју). Б е б и: (мази се) Не могу! A л и ј a: (даје joj на силу гитару) Де, јањешце моје! ’w Б е б и: (се још неколико нећка, али ју Алија коначно савлада и она најприје потихо куцкајући у гитару, a за тим гласно запјева два три такта неке маџарскс пјесме, али ју Алија прекине.) A л и ј a: Немој увијек те пјесме Беби. Запјевај мени за вољу једну лашу босанску, јер знаш макар и глупа била, како ти кажеш, ипак мене дарпе у срце! (Сједне joj под ноге na ћилим n обухвати joj ного.) 112 5) Б е б и : (пјева) (У таквој пози затиче их Садулахефондија и др.) Појава 10. Пређашњи, Садулах ефендија, Ибро мухтар и Салихага (Садулах ефендија je no вањштини и одијелу дип ефендије али његова ахмедијом умотана глава 'вргтједи толико колико и свака друга мисирача. Човјек који je узурпирао свештенички чпн на основу тога што je научио неколико сурета напамет, a популаритет je стекао тиме, што je у Јунузовој кахви пекоје школаре побио, да земља није округла, него бива равна ко демек тепсија. Веома je добро упућен у џенет и џехенем и о хуријама, na je одржао неколико вазова и то му дакле даде ттраво. да обуче џубе и замота бијело око главе. Бави ее no мало и илаџима na и записиваљем, јер му то доноси средства за уздржавање ц то му даје потпору за научно теолошки рад. Његови заштси пмају 'гудотворну моћ. Нек он само умочи у мурекјеф и запише ма пгга било, илаџ je божијим емером сигуран. Најигбалнији су му записи, које напите са крвљу од црне кокоши без биљега, али он мора кокош заклати уз неку дову. Кокош се иаравно не баци на ђубре. И б р о je мухтар у касаби. Тип улизице, a уз то ахмачива пар екселап. Мухур му je увијек при рупи и мухурлеисаће и на мртву главу ако му сс бива дође од куће. . О а л и х а г а je опет nm бакалџије, који се je послије рата прирођеним титизлуком спашао и лиjeno живкари. Има око главе везену ахмодију ради помпозпости, која му створи и извјестан углед у граду, na je у свим меџлиеима те и у гамом џематском меџлису.) Са дул ах: (теменахајућ na улазу) 0 машалах! Машалах! Прави бива зевак. Селамун алејкум и клаљам се ročnojице! А л и ј а : (скочи) 0 ђела машалах! Бујрунуе. бујрупус ефендум! Б е б и: (такођс-р екочи) Кези чоколумј �О а д у л а х : Машалах! Баш ти Алијага бивакарце кршна госпојица. Још иншалах ако буде божији емер, те ти дадне оно што желиш, биће хаиртги ако Бог да! (оједа на шилте подвијајући ноге). Ибро: Јашта ефендија, Ми будаласти Бошц.аци и не знамо што ваља, Живимо ти ко стока. Гледај мехабета и рахатлука. A код нас? (сједне на сећију). d a д у л алс: Још само велим, ако ми Алах поклони евлад од срца јер je брак без евлада ко њива без плода. Ибро: Оно лијепо je ефендија бива кад се има евлад, ама демек кад се евлад оспе ко код мене, није баш велика сласт. Бога ми je метти дошло, да своју Зејну пушћам, да ми не товари више белај на главу. С а д у л а х : Мани болан не гријеши душе. Не буди џахил! Алах џелеталуху даје сваком махлукату нафаку, a камо ли неће инсану. A л и ј a: Тако je ефендија. Ибро: Бога ми ефендија, да ти зн^деш како je са џехепемским зебалијама деверат, узео би какав било ила., кад би само тахпортојао, само да их више не кецају. Ma не знаш ти то ефепдија. Лаr тешпих ко мачићи. To ти je немогуће исказати. О а д у л а х : Ох, машалах. Теби je на ахирету мјесто ослгурано. A оно бива што се тиче илаџа за то je лахтсо. Зпам ти ja тра.ву, која демек има у себи четердесет илаџа ' џ А л и ј а : Што Салихага није с вама дош [omaof (нуди цигаретама, Беби им тфлпаљује и заттухује их мирисом свога парфема. Опажа се да рапгарују ноздрве.) С а д у л а х : А х т и знаш да код Jiao демек imje тачност сифат-лејисана. A ja брате кад ме се зовне, na макар то био пир. сунетлук, зијафет, ифтар. нејсе, ja бива најволим доћи тачно. Б е б и: To je красно својство! ЈБубити тачност! (цери се безразложно). С a д у л a х: Додуше илмијја je позвана да бива буде у том погледу тачна, али и лруги би требали бити тачни. A л и ј a: Све једно доћо и Салихага. Можемо до вечере мало промехабетити. (Беби) Беби, забави госте. a ja идем видјети je .лп комшинка осигурала вечеру. ~ ^ И б р о: Хајде ти за послом. Можемо ми мехабетити, има вала еглсна даттас. да га не можеш папрттравити. Боље je 'да одеш да не загори. Нек иопред мене боље помасти. A л и ј a: Наредио еам хурмаџипе, na се бојим да нс би учем омалила. A кажу, да je ова моја комшинка Јусуфагашпта прпви мајотор у хурмаџтрша. С а д у л а х : Е вен такав. Прсте одгризати. Ал иј а : А фе д е р с е н ! (изађе). Беби: Извините, ja још ваше обичаје не познам. Хтјела би вас послужити. Имам слатко... Ибро: Ааа, слатко je хоџама драго. Б е б и: Знате мислим слатко вино. С a д у л a х: Не, зијадола ročnoјице. Ако je што год друго од слатка пекје, али вино je код нас харам. Б е б и: Не пијете? И б р о: Забрањено. Ко веле попије једну кап гориће четерестхиљада година у џехенему. Б е б и: (се саркасгично смије). С а д у л а х : (се згледа са Ибром и намигну). •Беби: (кроз смијех) Ja не познајем муслиманску вјеру, али само знам, да муслимани највшпе вина попију. Ибро: (Садулахефендији) Ну joj пос-т ћаћии! (Веби) Ли^па je наша вјера госпоја, само je ови што носају тијес.не хаљине не коланишу и не возе no закону. Беби: Кад би ja прешла на муслиманску вјеру, шта би морала научити? JI б р о: Па сират ћулрију! С а д у л а х : Куд ти одмах на сират ћуприју! £Беби: Шта je то? Ибро: Па ja шта. Кад пређеш преко н>е, онда Je све лахко. С а д у л а х : Камо ти болан иајприје кијаметИбро: Ама то ти je лахко. Кад она знадне ono оштрија од сабље. тања од догаке и мрклија од ноћи, na зпадие како се може ттреко такве ћуприје иријећи, она ће претурити и кијаметски дан. С а д у л а х : Па треба госпојици најприје казати, пгга je џехенем a шта je џенет. У џенет да долази улема и овако бива илумли људи, a у џехенм динсузи и џахи.ли. Б е б и: Ja ништа не знам. Шта je то џенет? О а д у л а х : To ти je госпојице мучно казати. Tora на дуњалуку нема. Ето демек једна башча пуна ђулова и свакаквог зсрзевата. Одмах кад унидеш има један бунар, na кад се тога бунара na­ mijeni никад више не можеш огладнита. Беби: Па не пије се вода ради глади него жеђи. С а д у л а х : Знам. Ама бива та вода има два тшгс.ума. II за глад и за жеђ. И онда бива пођсш отале путем кроз башчу. Имаш шта видити. Отворио ти се мерух са свих страна. Свакаква мива уродила na волити ов.у или ону. Шта ти год душа зажели. Ама бива у тој башчи нема земље. Мјесто земље ти je тамо све сама халва, a мјесто каменпца Ш �нутеви посалиџани све самим хурмаџицима, Нејсе. Сједнеш ти у хлад и номислиш: јараби д а лги je сад чаш а шербета, ама демек, д а je са ђулсијом размућено, a Божијим емером, пред тобом се створи гола хурија. Само н а њој тан ка свилена кош уљ а и донесе ти пуну маштрафу. К ад те та х ури ја погледа — знаш само okom п огл е д а . . . И б р о: Е вјере m i -?фендија ти би потурчио васбутум дуњ алук. С а д у л а х : Упутнћу ja госпојицу< биће ona. нрава муминка. Одакле ти оно бијаше? Б е б и : Ja ? Из Мађарорсаг. С a д у л a х: Д а си ж ива и здрава, крш н а ои. (Беби га погледа ексцентричном кокетеријом, a Садулахефендија поглади браду.) Не може, болаи Ибро, у нас ни бити овако крш но чељаде. II б р о: J ok ефендија валахи. Тамо ти код њих рађа свакаква мива n a и крш на чељад. ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić K a k o O m e r p r o s v e ć u fe n a ro d Došao je red i na zaboravljene. — Gdje ti ovo bi, ove dvije-tri večeri? — pita Os­ mim Cvijetić našega Omera. Baš je neobično bez teb£. — Bio sam u selu Obrima. Pozvao me tamo "Dervo Soko. Sjedinjuje se njihova opština sa Doljansko'm, pa žele ljudi da im se tp- razjasnilo četfiu se radi. — P a šta bi? — upita'•Mčtimed Trkljaš. — E, šta bi? — otpoče Omer po izdaljega. Kada sam uljegao u selo Obre.,pa /azgledao u kakvom sg^stanju ono nalazi danas, TČada negdje u napred^M r^s^lu; polje se iskorišćuje', kao što iskorišćuje dobar baštovan; kada negdje i u pojatama svijetli električno svjetlo i kada neka sela više n a l i č j a moderne gradove — znafe, li, kako mi je bilo? Jedna mi se strana lica zapalila od stida i muke, a druga od teška osjećaja prema onome nedužnome svijetu,' koji toliko .pati i strada. Mnogi jadi biju našega seljaka. Oni to i sami osjećaju i.- samo se katkad nesvjesno sami medu se jadaju. Imaju pamet — i oni su ljudi — ali kada ta pamet nije prosvijećena. Imaju usta, ali koja fajda, kada ta usta ne'umiju da kažu ono, što ljudima fali, gdje ih tišti. Život im je pun če­ mera, pod teretom neznanja, 3a!biluda, praznovjerice i raznih poroka. A do juče, što ’no riječ, niko o njemu nije vodio računa. Mi smo se o naš seoski svijet silno ogriješili. Osobito naši pametar-i išli su krivim putem. Bavili se o svojim više puta i malenkostima, a o selja­ ku nisu imali brige, što no riječ, ni u peti. Ja sam ljudi, vi to znate, dosta proputovao svijeta. Vidio sam svojim očima toliki napredak u nekim, da ne bi nikad vjerovao, da nisam vidio svojim očima. A kad sam od stanice pregazio one naše zapuštene puteve, kriveći noge do Obara i jedva došao pred Obre, preda mnom se ukaza selo. naše zapušteno selo, u kojemu se nasadilo k ’o privremeno nekoliko kućica, koje više sliče pojatama nego domovima, gdje ljudi žive. Do u samo selo put pun rupača i šljunka, da nemaš gdje nogu mir­ no postaviti, pa kako je tuda ići po noći, kako li tuda vuka ona teška kola jadni volovi! Pred kućama čitave rn hrpe đubreta i lokve od gnojnice, pa se još na ljetnoj sparini ne može tuda od smrada da prođe. A oni tu kraj tih đubrišta provode cijeli vijek. Pa još neko pita što ,su neki naši seljaci, osobito seljačko ženskinje, tako blijecli^ifl^čak žuti a žiye na selu, na otvorenom zraku. Gledam im domaću stoku kada izlazi iz pojata na pašu. Svuda je ulijepljena đubretom i, što je najgore, uvuklo se glupo vjerovanje među naš neuki svijet, da to stoku goji. A kako i neće. Naš neprosvijećeni sviet uopće, a seljak pogotovii, nema još pravog pojma o čistoći i ču­ vanju 3dravlja svoga vlastitog, a gdje će onda da pazi na higijenu pojate. Jeste li ikad ulazili u seosku kuću? Ako niste, onda niste ni vidjeli sliku bijednog stana gdje jadni ljudi žive. Većinom su to male sobe, više puta i bez poda naročito u selima planinskim, gdje osim peći, sanduka i ponjava nema nikakva drugog namještaja za udobnije življenje. Po strani sobe, pod šišetom pružen je srg, gdje se drže haljine, koje poslije metenja kupe prašinu koja se godinama tu kupi i okužava. Više peći opet manji srg za sušenje obojaka, čarapa pa čak i opa­ naka. I, kad se još pomisli, da u toj maloj sobi sa ma­ lim ulijepljenim prozorima koji se nikad ne otvaraju, spavaju duge zimske noći po pet-šestero čeljadi, onda je samo čudo, koliko je naš čovjek tjelesno jak, da se sve ne poguši. U takim sobama naročito se lako gnijez­ de »sitni neprijatelji«, stjenice, uši i buhe. Pokraj ovoga svega, što satire i postepeno ruši život našega seljaka, kako je tek onda, kad zavlada kakva zarazna bolest koja prela3i s čeljadeta na čeljade. Nastane čitav po­ mor, osobito kad se take bolesti zataje. Kada naš neuki seljak živi ovako u bijedi svoga doma, taka mu je i hrana. Osim onog veselog kruha, nešto sira i mlijeka, ostalo je sve prosto i nimalo paž­ ljivo spremljeno za zdravu hranu. Kod svoga neumijeća, neurednosti i nečistoće, naš seljak ne može nijedan svoj mliječni proizvod čestito da proda. Najgore, što se ne pazi na čistoću. Nečistoća ubija naš svijet više nego neka bolest, jer čim se bolest javi u selu, dočuje to Ijekar ј strogo postupajući, stane joj na kraj. A nečistoću �u seoskom svijetu niko ne suzbija. Naravno, čeka se prosvijećenost u seljačke duše, pa da sama vida svoje ljute rane. Ja sam vrlo si'ab zemljoradnik, ali ipak kad vidim one puste njive u selu Obrima, stisne mi se u duši, na pomisli šta će tu jadni seljak da požanje. Plitko se ore, zemlja gotovo nikako ne gnoji, pa nije čudo, da se lje­ tos vide žita rijetka, zakorovljena i kao da plaču na ne­ marnost. 0 pčelarenju, živinarstvu i vrtlarstvu nema tu ni govora. Naravno, da su taki lijeni i voćke gajiti. O zadrugarStvu u Obrima nema narod ni pojma. I tako ti je sve, s koje god strane promatraš našega seljaka. A kakva je duša u seljaka u Obrima? To su ljudi većinom mirni, povučeni, pa kao što su potišteni, kao da i sami žele da budu 3abačeni. Naši su seljani pobožni ljudi, ali ta pobožnost sastoji se većinom od kulta, od prirode, sa mnogim primjesama praznovjerja. Vrlo su prijazni i gostoljubivi, lijepo bi dočekali gosta da se ne stide svoje golotinje i bijede. Pošteni su do nevjerovatnosti i silno čuvaju svoj obraz. I ako u selu Obriin^ nema nijednog pismenog čovjeka, ti-ljudi nisu glupi a u razgovoru s njima, vidi se, bi se brzo mogli preporađati. Ovdje naročito upada u očiy št® su naši pametari dobro uočili prostodušnost našega seljaka pa ga često puta izrabljivali u političke i ine Mprhe, amikada nisu pokušali, da makar u mislima điiblje zađu u proučavanje njegovih slabih osobina i da ga prosvjeduju. U Obrima ni danas još nema š k o le j vele. da im do danas nije u selo došao učen čovjek, pa kako će naši seljaci imati Marija Tra@iova i pojma što znači opština i rad u njoj. Eto to je meni ovdje jedan razlog da istaknem koliko grijeha leži na duši naše uleme, inteligencije i svjesnijih građana što, dok druga sela postepeno primaju prosvjetu i unose njene napredne strane u rad i život, naši n a r o č i t o m u slim a n i seljani većinom još i danas čame u g u s t o m e m r a k u . Drugi je raztor ovim mojim riječima o selu i seljacima, da barem danas uprem prstom na jednu lijepu pojavu koja se eto tiho bez buke i galame i u našim zapuštenim selima po­ lagano pomalja. To je prosvjetni rad našega Gajreta. Makar se i zakasnilo vjerujem, da će taj prosvjetni rad Gajreta skoro dati dobar zamah i u seljačkom narodu, jer u redovima Gajretovih radnika po cijeloj provinciji vide se s v e v i š e i v i š e agilni i svijesni ljudi koji su ozbiljno pregli da pobuđuju sav naš narod na napre­ dan rad i savremen ižvot. To je eto u današnjim našim teškim priliKante j e d i n a ž i v a ' u t j e h a . Ondje se daje savjet i uputa kako će seljani najprije doći do ško­ le ^ s v o j o j općirti, onamo negdje i u zabačenom selu ođržaje se -Gajtetov analfabetski tečaj. Isto iako narod­ na predavanja, razne zadruge, domaćinske škole pola­ gano prodiru i u naša sela^pa kada se ovako u početku svojski pođe pravim putem, poslije će istom da se po­ krene obnova života i rada na sve strane. I, ko još u tome divnome radu nije pošao ovim skromnim putem ^&renikom , neka pođe, jer dobro učiniti svome narodu, ^jSje nikada kasno. A kada se naprednom sistematskom radu dade ozbiljan zamah, taj rad brzo kreće naprijed 1 v ide se divni uspjesi. ■ /ж n a u k e o d o m a ć e m g o sp o d a r stu v i . . Kako ćemo se uvjeriti, da li je tkanina čisto lanena? Lanene tkanine teže su od pamučnih. Bucamo li i'anenu tkaninu, buca se Iahko prema nitima, iz kojih je sastavljena; lanene tkanine bucaju se vrlo teško, a ako upotrijebimo -na bucanje dosta snage, tada se bucaju jako nepravilno, zato se mora uvijek strići (izvučemo iz tkanine nit pa prema njoj otstrižemo). Lanene niti bucaju se sa praskanjem a na prekinutim komadima po­ kažu duža vlakna. Pamučne niti bucaju se vrlo i'ahko a prekinute površine pune su kratkih zavijenih vlakana. Također ovo ispitivanje možemo provesti i sa uljem: odreske tkanine natopimo do ulja od repice ili od drveta. Zatim gnječimo ih u posušilu za tintu, da bismo su­ višan ulja otstranili. Ako sada položimo tkaninu na Crnu dasku, laneno vlakno postane prozračno, a pamučno neprozračno, tako da nam prozračna lanena vlakna izgle­ daju tamnija nego vlakna pamučna. Pranje rublja Pranjem rublja nastojimo da otstranimo nečistoću sa rublja. Najbrže postaju nečistim oni dijelovi odjeće koji su neposredno uz tijelo. Zato se rublje mora često mijenjati; najmahje jedanput za nedelju, a radije i češće. Prljavo ne smije se nipošto ostavljati zamotano, nego se mora ostavljati na prozračnom mjestu, da se ne bi upljesnivil'o. Ne smije se ostavljati dugo neoprano. Du­ gim ležanjem prione nečist tako uz vlakno pa se ne da labko oprati, a rublje ostaje žuto. U nekim kućama pere se nedeljno jedanput, pošto se tako rad lakše vrši. Drugi opet peru svakih 14 dana, da bi se zimi u drugoj sedmici mogli ostali poslovi oko rublja lakše svršiti. U prljavštini uvijek ima nešto masnoće. Ova se ne topi u vodi. Zato kod pranja uzimamo sretstva koja pomažu da se masnoća i nečist rastope: to su uglavnom soda i sapun, a u nekim slučajevima salmiak, petrolej, benzin i t. d. Za pranje treba uvijek uzimati kišnicu. jer se samo u mehkoj vodi sapun raspušta i pomaže da se nečist raspusti. U tvrdoj vodi spaja se sapun sa krečom u tvrdi �ne/raspustivi sapun krečni, koji u komadićima pliva po vodi, Čime ne samo što se sapun badava troši, nego i ovaj nerastopivi sapun prione čvrsto uz rublje te se ne može lahko otstraniti sa rublja. Ako nemamo meke vode (kišnice), onda je umekšamo dodavanjem sode. Koliko ćemo dodati sode, to zavisi od njezine tvrdoće. Čim voda postane glatka i klizava, dosta je umekšana. Mjesto sode uzimamo također lužinu od drveir.oga pepela. U tome lugu raspušten je potaš (kalium karbonat) koji djeluje kao so­ da. Djelovanje sapuna zasniva se na tome, da sapun, topeći se u vodi, odvaja jedinjenja kalija i natrija, koja mast rastapaju. Time što se m ast rastv ara nečistoća se odvaja od irublja i lahko se spira vodom. Ako još rublje taremo, stvara se pjena od sapuna, a ova pošto je lakša odnosi nečistoću od tkanine. Kod pranja radimo tako, da rublje razdijelimo na tri vrste: na rublje bijelo, rublje bojadisano i rublje vuneno. Svaku ovu vrstu rublja moramo napose i na svoj'način prati. Bijelo rublje razdijeli se na nježnije, grublje i jako prljavo. Treba ga najprije potopiti nekoliko sati u stude­ noj vodi, zatim se iscijedi i dade u vodu u, koju je do­ dana soda i nešto raskuhanog sapuna. Ako je rublje Jako prljavo, može se zasapunitj ili dodati na 20 litara vode 1 kašiku terpentina i 1 kašiku splmiaka. Tada se rublje os­ tavi da leži nekoliko sati. Potapanje rublja/ o b a v IIa ^ e x obično po podne ili na večer prije m anja. Rano u jutro doda se vruća voda, u kojoj smo rastopili sodu, pa še ko­ mad po komad pere, kod čega se prljava mjesta safunjaju. Isprano rublje daje se u studenu vodu. u kojoj se istrlja, na prljavim mjestima nasafunja, zatim se stavi u kotao da se iskuha u sodnoj vodi, nanovo se ispere, za­ tim se polije vrućom vodom i ostavi neko vrijeme da se pari. Između toga vremena obično se pere bojadisano rublje. Kada se je rrtblje dobro isparilo, mlati se najprije u toploj, zatim u studenoj vodi, a na kraju se modri a neki komadi se i škrobe. Kao i pranju tako i mlaćenju mora se posvetiti velika pažnja. Naročito se ne smije štediti sa vodom, nego se mora što češće mijenjati, da bi se otstranili sa rublja svi ostatci sapuna, sode i prljavštine. Ako je rublje otkuhano u prljavoj vodi, a ako se ispira u maloj množini vode, tada će ostati žuto i im a neprijatan miris. Najbolje je rublje isprati u tekućoj vodi ili u velikoj po­ sudi za vodu. Kada smo ga isprali i poškrohili, nastojimo (Јћ ђј se što prije osušilo. Ako se suši na zraku i na suncu, ima rublje uvijek ljepšu, bijelu boju (bijeljenje rublja na suncu). Bojadisano rublje pere se na isti način, samo što se ne otkuhava i ne pari. a ne smije se ni mnogo sode upotrebljavati, pošto od svega toga trpi boja. Novo bo­ jadisano rublje m ora se uvijek prati i istrati sa mnogo vode, pošto i najljepše i najstalnije boje nešto puštaju boju. Rublje koje priliježe uz tijelo ne smije se škrobiti. •S češko g : Ing. še r if B ubić ПРИВРЕДА MeOmedalija F azlagić, upravnik rasadnika u G oraždu N auka о ' vo ća rstv u (Nastavak) ŽIVOT VOĆKE Kao što sam ranije spomenuo, cijela voćka se sa­ stoji iz sićušnih ćelijica. Iste tvore tkivo, a tkiva razne hranbene i spolne organe, koji vrše radnje, potrebne za život voćki. Tu dolazi: klijanje, hranjenje, rast, cvjeta­ nje i oplodavanje. Klijanje. — Piri dovoljnoj vlazi, topi'oti i zraku, za­ sijano sjeme nabubri, a hrana, koja se nalazi u sjemenoj jezgri, postaje prikladna za ishranu klice. Iz klice prema zemlji prodre korjenčić, a prema površini zemlje stabljičica. Ta podiže na sebi lupinu i supke. Supci se rašire nad zemljom. Isprva su bijeil, a kasnije pozelene. Kad se pojave listići, supci otpadnu. N a korjenčiću se pojave dlačice, koje počinju upijati hranu iz zemlje. Hranjenje voćaka. — Mineralnu hranu crpi voćka iz zemlje na korjenove dlačice u rastopljenom stanju. Korjenje ispušta svoju kiselinu, koja je tako jaka, da te minerai'e rastopi. Za to vidimo, da korjenje prodire i kroz kamenje. Pritiskom iz korjenovih ćelijica, rastopina se potiskuje u debfo, prolazi bjelom i dospijeva U 116 lišće. Lišće prima iz vazduha ugljični dioksid, te po­ moću sunčanog svjetla, toplote i lisnog zelenila izvršuje se p r e r a d a , pri kojoj postaju ugljikovodici a od ovih kasnije bjelančevine i druge materije. Ovako zgotov­ ljena hrana silazi Лкот u razne dijelove biljnog tijela; da ih hrani, održi ili da se stvaraju novi dijelovi. Pretek od te hrane sprema se u razna mjesta za iduću godinu (korjenje, sjemenje, pod koru, u sržne trake). To puto­ vanje neprerađene i prerađene hrane: iz korjenja lišću i iz lišća po stablu, zovemo k r u ž e n j e m h r a n e . To kruženje najživlje je s proljeća. Sunčana toplota utiče na koru debla, pa se usi'jed toga mnogo vode ispari i žile podražuju n a što jače sisanje hrane iz zemlje. R e­ z e r v n a h r a n a ovim pridošlim novim sokom razblaži se i počne strujiti kroz voćku. To strujanje zo­ vemo p r o l j e t n o m m e z g r o m . Tim strujanjem rastvori se u pupovima nalazeći se škrolb, pa nastaje izbijanje pupoljaka, lišća, cvjetova i mladica. Od juna do augusta nastane u voćci zastoj, mladice završe svoj rast. Nastupom povoljnijeg vremena nastaje ponovno kruženje hrane, koje zovemo l j e t n o m m e z g r o m . �Mladice se počnu ponovno razvijati, zelenije su i soč­ nije od proljetnih, lišće je krupnije. Ljetna m ezgra je važna za voćaira, jer o njoj obavlja kalemljenje pupovanem. Rast. — Vidljiv znak strujanja je tjeranje pupova. Ljuske oko pupova otvore se, te tako nastaje tjeranje pupa. D i j e 1e n j e m starih ćelijica, nastaje rastenje u dužinu i debljinu, rastezanjem. Debljanje počinje od kambia, gdje se stvaraju nove ćelijice lika i bjela. Stva­ ranje ćelijica u bjelu završi se za vrijeme svake rnezgre, te se od proljetnog i ljetnog sloja stvori g o d i š n j i p r s t e n (ljeto). Kod girane nastaje prvo rast u duljinu, pa tek onda ista deblja. d) Njega. — Kad se voćnjak pravilno njeguje (veže, čisti, đubri i okopava, štiti od' bolesti Štetočina) onda on dođe i prije na rod. — No, voćke se ne smiju ni preveć dubriti, jer bi im rast bio prebujan pa bi one- kasnije rađale. Cvjetanje i oplodavanje. — Kod nekih voćaka preko ljeta utjecajem povoljnog toplog, suhog vremena, cvjetni su pupovi dobro izgrađeni i krupni. Takve voćke prije ocvjetaju pa onda izlistaju. U nepovoljnim godinama događa se obratno, pa n. pr. šljive cvatu i listaju u isto vrijeme. To je znak loše godine. Povećana i ustaljena toplina ubrza cvatnju. Na cvatnju utiču: starost, pod­ loga, sunce proši'e godine i njega voćke. Kod oplodnje cvijet se uspravi, a prašnici otvore. Sitni zrnci peluda padnu na njušku pestića. tu se zali­ jepe, klijaju i vratom padnu do plodnice. Tako nastaje plod i sjeme. Pčele su vrlo korisne, jer .t nekim kraje­ vima, nije •Se>ni voćarstvo moglo razviti dok se nije podiglo pčelarstvo.. u drvo. Šljiva kalemljena na džanarici opet je preporučiva u mršavim brdskim zemljištima* jeT je} džananka vrlo otporna i skromna. c) Sunce utiče na stvaranje cvjetnih pupova. U svijetlim i toplim godinama biće pupovi bolje i izgra­ đeni. Posljednja godina igra najveću ulogu. Nakon po­ voljnog ljeta dofazi pravilno i po voće rodna godina. Stare a inače zdrave voćke obično mnogo iscvjetaju a plodovi se ne zametnu. Uzrok je iznemoglost i nedostatak hrane u zemlji. Pomladi stablo, te ga dobro pognoji. Potrebno je još dodati i umjetno đubre u formi superfosfata ili Tomasove drozge. Fosforna je kiselina neophodno potrebna za formiranje cvjetnih pupova 1 ploda. Vrijeme cvatnje zavisi od toplote u zraku i viage u zemlji. Cvatnja zavisi od podneblja i položaja voćnja­ ka. U dolini i sunčanoj strani voćka cvate ranije, u brdu i suncu manje izi'oženom položaju kasnije. Toplije, mirnije i beskišno vrijeme pogoduje cvatnji. Vlaga u tlu općenito je potrebna za razvoj biljke. Preobilje vlage zakašnjuje cvatnju, a može biti i štetno. Pomalo vla­ žan zrak pospješuje oplodnju. Cvijet se rijetko oplodi svojim vlastitim peludom, opl'odnja a e ^ r š i p e l u d o m d ru g o g cvijeta. a) Starosti. — Mlada zasađena voćka ne cvate, ona Odlike sjemena su nestalne, pa se malogdje uzgajaju prvo mora da izgradi svojtf krošnju. Zrhato (jabučasto) voćke izravno iz sjemena plemenitih sorti. A ni za pod­ voće treba dulje vremena za izgradnju cvjetnih pupova, logu sjeme od pitomog voća nije preporučivo, jer su pa kasnije i procvate (i do 8 godina). Košpičavo v o ć t ^ podloge od divljake otpornije, zdravije i izdržljivije. procvate i ranije. Svi se cvijeci n o oplode, po cvatnji se voćka čisti. b) Podloga. — Kod bujnije^podloge stablo jače' ra^*. Velike kiše i poh?adno vrijeme ne gode cvatnji. Toste i kasnije stupa na ro^. Na tunju kalemljena kruška prije cvate i donese plod nego ako. je kalemljena na div­ -jTR|ilk v rući južni vjetrovi mnogo naškode u doba cvat­ lju krušku. No, kasnije rađajuće voćke imaju i tu pred^ nje, te su uzrok lošim voćnim godinama. Cvijet ili cvje­ nost da je njihov život obično dulji. Svaka podloga nije tni dijelovi se sasuše. I hladni sjeverni vjetrovi uzrok ni dobra za pojedina tla, pa tako n. pr. naša šljiva Po- su lošoj cvatnji, osobito kod šljiva, gdje počinje oko žegača kalemljena na džanarici u jakoj baščenskoj zem­ 8° C. Zato ne valja nikad saditi šljive na one položaje, lji slabo rodi, a takovo stablo se napadno krupno razvije gdje su izloženi sjevernom vjetru. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 117 �ГAJPETOB ГЛАСНИК Г а јр е т о в е п р и р е д б е Г а /р е т о в е заб ав е Велика Гајретова забава у Мостару Из дана у дан, пз годппе у годину, Гајрет иде из једног усијеха у други и na свим пољнма се јасно манифестује, да je љегова ндеја дубоко иродрла у најшире народне слојеве. Ово «ам најбоље повазују Гајретове забаве шнром наше Краљевине, које окупе еве шхо мисли и ocjeha за народ и његов напредак. Наше Гајретове забаве јасно попазују да je данас и најзабитније село свјесно великог значаја Гајрета, a наше приредбе у Мостару показују да дан-данас ништа није у стан»у да заустави и омете оиупљање под Ггјретов бајрак муслимане свих слојева од нгјсиромашнијег до најбогатијег. Цџо- рамазал се јс интеизпвно радило и спремало да забава шго боље уепије у сваком погледу. Образован je нарочитн забавни одбор састављен од преко тридееет Гајретовпх радника н пријатеља Посебно je радпо женаСи одбор који се старао за израду што богатнје томболе. Рамазаиске' вечери су искоришћсне лскључпво у Гајретовом пђслу. Поред. рсдовнпх сједница, енјела, чајанки и' канфереицЛја, рсдовно te састајао' забавнн одбор н оргаттзовло све прплрсме* за забаву. Ha другој странн je -вјев^чкп хор, koju no броју женских и мушкиЈЕ гласов^. иаДмашује све пјевачие зборове у Мостару, лод дариговање«^ ћеуморног н обљубљеног хоровође канелника г. Бочека, шрљиво вјежбао све_дачке-еа. којима je мислио исту1|итн, Иовјереник и нрочелник пјевачког хора г. проф. Салко Т1пшић, гредтзио je сваке пдрбе са пјевачима n пјевачиЈдот 'старајућн се за ур^дло долажење, дисциплину, послушност и уопште бринући се о свему што захтијева једна овалса органг.зација. Женски одбор ва чслу са агилном претцуедницом гђом Капетановић, супругом директора фабрике духана^ неуморно je радио. лрга^^зован>у израде ручних рддовд за Гајретову томболу, као аЈјлто богатији бвфе, поред свога редовног рада 1М)ји je за вријеме рамазана био врло плодан. Када се je пркближио ^ ан забаве, тачно се je знало до у танчине шта ко има да ради, na je све шпло као у пчелињаку. Велшса кућа »Хрвоја« врвила je иа дан забаве од марљнвих руку, које су се натјецале ко ће љепше и савјесније извршити своју дужност. Пред сами почетак забаве заиста нијеси знао чему бн се впше дивио. Да лп декорацији сале или уређењу ложа искићеним најбогатијим ћилимима и халијама, које су наши стари и неуморни »техничари« г. г. A. Велић и Ф. Миловић тако укусно и — како то само они знају — удесили и декорисали. Ова господа су такођер са пуно смисла и укуса декорисали и подрум »Хрвоја« који je изгледао као неки чаробни харем из приче. Ha цио сат прије почетка забаве пред зградом »Хрвоја« искупила се велика маса свијета и тражила пошто пого да добије још onaj мали остатак карата који je остао, јер су ицаче сва мјеста већ на три дана ирије забаве била распродана. И ако су ложе са пет мјеста биле 200 .— Дин. то су већ нрви дан биле разграбљене, na je одбор био просто бомбардовап молбама да се гради још ложа. Било их je више, који су се иудили да сами од својих ћилима лраве ложе и, нудллл одбору лајвише цијене, али простор није дозвољавао да се изађе на сусрет њиховим жељама. У 8 и no сати je цјелокупла кућа била искоришћена до посљедњег кутића. Нешто прије почетка дошли су преставпици власти и то гг. командант дивизије ђенерал 'Гомић, његов ломоћник ђенерал Силвио, командант артилериске бригаде ђенерал Миловановнћ, окружни инспентор Стилиновић, градоначелник Фејић, </76 срсски лачелник Поповлћ, ie лреставницн соколске жулс, Просвјсте, Напретка, Кола српских сестара, директори банака и иајугледиијл грађани Mocmpa. Исто тако забаву je посјетила једна овећа група Сарајлија, Сточапа и 1ајретових пријатеља нз Д1>угих околних мјеста. Тачно према распореду, програм je отлочео са првом тачком пјевања »Домовино« од Лас-а, коју je хор отпјевао na пуно задовољство, a одмах нза хога »Кад ja пођох« од Ф. Маћејовског. Kao трећа и чехврта тачка слиједиле су двије хачке нашег младог умјетник.1 г. М. Шамића соло на виолини n то Фнбих »Посме« и Шуберт »Пчела«. Обје ствари je младн умјетшш извео са управо мајстороком рутином и много доирлнио моралном услјеху забаве, на чсму je одбор naрочито благодаран. Пета тачка je Вилхаров »Босган«, кога je хор отпјевао са највсћом прецнзношћу. Иза тога je наш познати п обљубљени барптонпста г. Др. Ибро Бркић отпјевао Цавпћеву »Зашто смо се срели« уз пратњу оркестра војне музике, a иза њега je поновно хор отијевао »Чини не чиiM« од Биничког. Hanon овога оу наотуииле пјевачице из xojia гђице Мевлида Гребо u Ђсмка Гашевпћ, које су у дуету oтnjeвaлб, пђзнату Дворжакову »Пошл|д. дјева«. И гђица Гре^јина (сопранј и гђица Гашићева (алт) отпјевале су ову до^га тешку отвар изванредио, зашто. су бпле награђене аплаузом cbidl присутннх. Иза н.их je поновно настулио г. Др. Ибро Бркнћ ir отпјевао на евсопште задовољство »Севдах« од 0. 'BuKirha (iwun. Коњовић). II ирву n другу пјесму отпјеB.io je наш Ибро тако. цца je морао неколико пута да понавља. Бркић je много задужио мостарски Гајрет јер je ово већ друга забава да се on врло радо одазива и судјелује у програму, na смо му зато много благодарни. ICao посљедњу тачку прије комада отпјевао je хор нашу опецијално мостарску »Емнну« од A. Шантића (комп. Ђесаревић), коју je хор морао да два пута пјева. — Иза овога лриказан je комад »Еманципована жена« који je израђен од чланова Мјесног одбора. Комад je нарочито актуелан и врло подесан за ову прилику, јер третира проблем праве и лоше еманципације жене. Комад су прпказивали чланови пјевачког хора н одиграли га врло добро, што je заслуга доброг режирања г. проф. Аллкалфића. Нарочито je са пуно смисла одиграна улога Алмасе (Гребина), Нафс (Џиновикева) и Селме (Лакишићева), коje су се потпуно уживиле у своје улоге и својим наравним наступом и гестама задивиле публику. Мушке улоге су такођер одигране врло добро. Сада je тек настало право расположење и забава. Ha свим странама груписала су се већа и мања друштва. Украшени подрум за час се напунио и сви столови били су заузети од старије господе, док je ова млађарија остала у сали да уз музику заплеше, набадује се балонима, шријандолима, серпентинима и na друге пачине се забавља. Одмах послије свршеног програма отпочсла je ралпродаја томболе, na je за непун сат била потпуио распродана, јер се већ неколико дана прије забаве у граду говорило о томболи и све, и младо и старо, се je спремало да окуша срећу. Ради тога je свих 3200 бројева распродано како рекох за непун сат. Чим je нестало томболе, приступило се распродаји гласовница за из- VLASNICIMA AGRARNIH OBLIGACIJA NA ZNANJE! Jugoslavenska Privredna zadruga I štedionica u Sa­ rajevu isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obiigacija. Daje besplatno sve informacije u pogledu prodaje, za­ loga ili posuđivanja agranih obiigacija. �бор крпљнце вочериј itoja je имлла Опти проглалпена у 2 сата. Дру-корп i;y ишли од стола до стола и нреиоручиинли својо кандидаишн.с. Са иелнким нсстрдљењем се очекивало два еата, када je једаи од члаиова одбора објавио, да je за крал>ицу љепоте нзабраиа гђица Садета Пашић са 380 глаоова. Краљпци je уручен лкјсп букет цвијсћа, а дпјела сала je поздравила в.ен избор. За дијело. врнјсмс je био опсјоднут богатд буфст на коме су наши гурмани ималд довољио ирдлике да со задовоље, на чему се нма захвалпти господи која дриложише: Браћа Сајхнер торта, Алајбеговнћ Омер еф. торта, К&јтаз Салих баклава, Вољсвица Авдо баклава, Џабић Муста<1)а двије тортс, Дадић Смаил еф. баклава, гсшетан Матијаш торта, X. И. Слппичевић тортд, капстан Маркеш торта, дирсктор Васојевнћ .торта, Коен Ерна колачи, БијсдиН еБћнр бурск, Исуфл Иван.Џон пршут и суђука, гђа Омерагић хурмашице, Куртовић Алага баклава,. Шанп 1'исто баклава, ГаврановиИ Адем хурмашнде, Данило Ваеиљсвнћ торта, Ахмет 'Бшсић баклава, Нурпја Шаћнроваћ торта, Хаџи сф. Бехлиловић хурмашице, Авдо Делалнћ бурек, Ахмет Бехлнловнћ торта, дпрсктор Капстановић зсљапнца, Драшко ПавнИ хурмашнце, Алајбеговић Ахмст бакла.ва п 10 л. винл, Ибрахнм еф. Фсјнћ 100 дидара. Забава je дотрајала до ујутро, ш да су се почсла друштва разилазитд, задовољдц u вееели, јср су npouenii занста једну лијепу н угодну noh. Са најкомпетентпнјс странс je изражено одбору лудо нцизнаље на цјслокуиној организацнји, као ii одлнчном ир^граму. о Исто тако je забава и успјеласу јЈатеријалном погледу, чему мноро допрнпссошс елиједећа гг. еа својни добровољним прилозима: no Дии. 500.—: Фејић Ибрахи^ еф.; no Дин. 400.—: Хафиз OirŽp еф. Џабић; no Дин. 300.—: Putfro Сјеран, Браћа Авдић. Иб| сф. Рибида; no Днн. 200.— СмаилНта Ћемаловић, Ристо Шаи) јага Арпаџпћ Axmct.u u Ефица и Ибрахнм Хакало; no Дии. 150.—: Гајрет банка, Богдан Богдановић, Ђорђ( Пешко и Алага Куртовић; no Дин. 100.—: Шпедидија ЦХотрлћ и др. Иво Андри јевић, Петар Шотрнћ, Канцеларија Спужевић—Колбе, Мили сав Милушић, Др. Тамбић, Дјј. Aj Мадирасса, окружни ин спектор СтилиновиН, директор Васојовпћ, ђбнерал Томић, Ав дага Вољевица, Просвјета, Салихага Дсмировпћ, Коло срп оестара, Налредак, Шпиро Докнћ, Давид Коен, ХАсанага Вр гора, Творница Кнежлћ, Гавро Папо, Ђемаловић Ахмед, ђе иерал Миловановнћ, ђенерал Силвио, Божо Самарџић, Ше риф еф. Арнаутовић, Салих еф. Бакамовић, Ибрахнм Ага повић, Др. 0. Хадровић, Чедо Мнлић u др., Срнска централ na банка, I. хрв. штедионица, Земаљска банка, Југославеенска креднтна банкд, Хилмо Селимић u Др. В. Семиз. no Дпн. 80.—: Салих еф. Удовичпћ; no Дин. 50.—: Мплош Ивковић, Јово Гредић, Рихард Пахср, Владимир Зубац, Андрија Иванковић, ТЈорђе Обрадовић, Младен Јелнћ, Коста Костић, Др. Хусепн Раљевић инж. Вученовић, Младен Мнлутиновић, Соколска жупа, Бла roje Лозо, Салко Ilaiunh, Рашидбег Фпллловић, Мартин Су тон, Душан Тамннџнћ, Н. Н., Др. Божић, Др. Шимуновић, Крпо Сулејмаи, Бајгорић Ибро и Камерић Салих; no Дин. 40.—: Др. Перо Мандић, инж. Шериф Бубић и Ристо Чоловнћ; no Дип. 30.—: Фата Крпо, проф. С. Назечић, Мирзо Балнћ, Мухимед Муглнбеговић, Хасандга Жугор, Педо Омер, Колаковић Вејсил, Н. Османовић, Смаил еф. Дадић и Ибро Карабег; > no Дин. 20.—: Ристо Буквић, капетан Јоксимовић, Рифат Звонић, Maiiro Рамиз, Н. Нашић, Ћамил Ножпћ, Сабит Бпјавица, ХаџалиМ Мухамед, Хаџић Хусо, Xpeiriv Мустафа, ЗелихиИ ('a.niio, ХаџнК Дврвџш, Н. Н., ИехлиловпК Ахмет, Др. Ш. Балић, Хуго Хаџиомаи, Војпн МмличевпИ, Лозсф Фромер, Душан Маринковић и Зиба Џпновић; no Дин. 10.— Мујссера Гучјлковнћ, Caua Шипииовић, проф. Мујо ДрљевиЕ, Хаџовнћ u Бојаичпћ Смајо. Према свему изложеломе забава јс уопјсла изпад сваiior очекнван.а н матерцјално n моралпо, na je бруто приход нревазншао Дин. 32.000.— Радн тога одбор пајтоплије бдагодарц како свпд нрнлагачпма, тако н свима пријател.нма Гајрета, који ма na који иачин допрнпееоше успјеху Вслика годишња Гајретова забава у Љубушком .Ha даи 3. јануара о. г. у 8 сатн na вечер, Мјесни одбор Гајрета нриредио je своју волику годпшњу забаву у евојим просторијама. ПРИРЕЂ. ОДБОР Г А ЈР ЕТ О В Е ЗАБАВЕ У Љ УБУШ КО М Забава je отворена са спирадем као прва тачка нрограма жалу«. Након овога декламовале су двије учеиицс основне тколе. Одиграна су и два позоришна комада н to: »Ратна жена« n »On п н.пх двнје«. Оба комада су изведеиа са пуно глумачке вјештнне. У програму узела je учешћа омнљена гђица Саднја Шернфовнћ, Гајретова питомица, ученица V. ■разр. Учитељске школе, која je на опште задовољство свпх присутннх отпјевала пјесме: »Садих алму« ГЂИЦА З Л А Т А НИЧЕТИЋ, љепотица на Гајретовој забави у Љубушком СKl 19 �н »Вечерњп зпон«. уд внолииску прагн.у r. ТводоЈ« Швницс, иуравитвља осноннс школе и млрљивог сараднпка свнх мјесних хуманнх устлнова. ‘ Ирограм je завршсн у 23 ivmi, наасон чега се je отнорпо плес, којн je потрајао све до пред зору. Међу овнм врсмсиом бнрана je крал.ица љепоте за 1931. годину, na je изабрпнл nama суграђанка. онмпатнчна гђица Злата Ничетаћ, nhepua умировл»еног порезника. Успјех забавс у еваком иогледу je незапамћен. Дворана je била преиуна што се никад не памти. Чист нриход забаве био je поред накнадно нридошлих ioo динара, Дин. 10.453.— Да je ова забава овако лијепо п пеочеклвано у сваком погледу исиала, има се захвалнтн ирнређивачком одбору, који je био саставл>оц, поред овомјесног одбора »Гајрета«, још и од најугледнијих грађала: Ибрахима Гујнћа, грздоначелнлка, Милића Николе, чиновничког аспирапта н новјереника »Просвјете«, Мустафе еф. Ћерпћа, имама н претоједника Југославенске читаолпце, Мујаге Делалића .посједнпжа u претсједннка Погребнаг друштва, гђе '1>о,тнме Хрњичевпћ и гђице 'Гатле Муминагнћ, те сталнпх Гајретових раденпка и дилетапата гг. Салиха Хрњичевића, Абдулселама Ћсрића, Сабита Муминаruha и Гајретових лптомица, вриједнпх наших суграђалки гђцца Фахире Орман и Сидпке ПродлЛ, којн вршећц своје дужности нису аоалили труда ни своје фамнлијарне удобности, само да бн ова прнрадба испала онако. пако -долнкује великој Гајретовој културдо-просвјетној хшсији. Нарочнто сс међу горе наведении. истакао г. Накола Милић, који je са великом агилношћу к пожртвоваљем мпого упливисао и допршшо моралном и материјално* успјеху ове забаве, ua чему му и овом прилнком Мјесии одбор Гајрета најтоВлије захвал>ује. Не смије се заборавптч^ а^да се не пстакне, заузимл>пвоет старог Гајретовог раденика r. Ибрахлма Гујића, гр^доначсднлка, којп je n овол приллком уложио све силе да заиова имадне што бол>и ^спјех. Напосе Мјесни одбор Гајрета задужплеј зивом ц пожртвовањем Тђице Михић Впдосава и Ничегић Злата, које судјеловавшл у комаду »Ратна жена« и разумјевајући правн циљ којем на1и вода Гајрет много олакшаше у попуљењу женскнх улога са којпма нарочпто Љубушкн доста оскудијева, — mi чему им одбор такођер изражава срдачну |tIW" , Ј v . - .... ,;- Ј Ј Гајретова забава у Д. Вануфу Ha Рођендан Њег. Вел. Крал*, 17. децембра прошле годпне новооснованл Мјесни одбор Гајрета у Д. Вакуфу, ириредио je своју ирву забаву у просторијама Народне оеновне школе, која je како моролно тако и према приликама мјеста материјално одлично успјела. У заказано вријеме забаву je отворио са поздравним гавором г. Хафиз Мустафа Басара, претсједник Мјесног одбора Гајрета, у којем се у име одбора захвалио присутнима на млогобројном одзиву и укратко приклзпо рад и циљ Гајрета од оснутка na до данас. Нарочито je шгласио, да je идеја Гајрегова као у многим тако и у иашем мјесту пробуђена, зооју треба слиједити и no моралној и материјалној могућности потпомагати Гајрет и његове раднике јер тиме he се иотпомоћн onu који ће блги прави родољуби Нације, Крал>а и Отаџбине. ЗавргаујуНи свој говор позвао je присутис да ноздраве Њ. В. Краља и Краљевски Дом са поклицима »Живио« што су се сви присутпи позиву јодноглпсно и одазвали. Затим су слиједиле остале тачкс програма:. »ГпЈретив поздрав. Њег. Краљ. Височанству Прсстолонасљедпику Нетру«, којег je лијепо извео Сулејмал Палагија, ученик IV. разр. осв. школе. 120 .г » ј|« ш |» хмим« ОД Мкрас Спфнота, коју i« j a Лурно цилаудирање n y * i« o д с н д и о ш т , (k rn ja Кулдаодик, „ с ница IV. разр. ocu. школе. »Мухаџири« од Ахмеда Мурадбвгонића, iooju су на свеonhe задовољство и ПЈ)напав.е публиве извелн вријвдни дилетантас и то: г. г. Ибрахим Спахић, Сулејман Трто, Мехмед Аџсмовић, Ахмст Хаџиахметовић, Оалих Н. Басара, Хафиз Нурија Плаћо, Мехмсд Порвчаввн, Ибрахим Балагија u Мухарем Кахвеџић. »Златив Бардак« од Ахмеда Мурадбсговића, којег су однгралн хвалеврлјсдип днлетаити, и то: г. г. X. Смиил Всрем, Сафст Балагија, Асим Хаџпахистовић, Ceunu Миралем и Халнд Церо, којв су ва свршетку билп бурво од публнке акламирови. Послије свршеног пј>ограма прешло се на распродају бопате томболе која се веКшом оастојала из домаћих ручних радова, коју су сакупиле вриједва ri>a Ђула Церо в гђица 'Вехва Балагвја no кућама. Бифе Kojii дароваше г. r.: Ооман И. Трто, Смавл еф. 'Гулара, Хафиз Омер Омервгић, Махмуд Хаџиомероввћ, Хафџз Мустафа Baca pa, Нурија Церо и Мустафа Биволџић, састојао се je нз разноврсних бираних слагких и слалих јела који јо уз иизерву цијену носјетиоцнма пружио лијепу закуску. Посјствоцс аабаве много су веселили својим добрпм Свпрааем тамбурашк муслиманског друштва »Скопље«. Материјални уснјсх забаве био je чист приход 4.125.— динара, са добровољним прилозпма, icoje приложише слиједећа г. г.: Никола Вуковпћ 100 Дин.; Владо Ивица 80 Дин.; Bpaha Курбеговић, Фрањо Медвед, Др. Ахмед (Аидиковић и Бећирбег Курић no 50 Двв.; Махмуд Хаџиомеровић 40 Див. Фахирбсг Миралем, Аугустин Мурсало, Раде Костнћ и A. Ал тарац no 30 Дин.; Мустафа Даутбеговпћ, Зумрута Мпралем Xajoirja Ковач, Ибрахим еф. Хаџиахметовпћ, Мехмсд еф. Му тевелвћ, Свето Ружвк, Лазар Катић, обитељ Вутсовнћ, Ни кола Ивггца п Салпх Хаљета no 20 Див.; Хаслн Вајрвћ Ибрахим Беговић no 15 Дин.; Јован Ј. Обрадовић, Омер По рпчанин, Коста Iloij’uuh, Курић Њшм, Касим 'Грто, Н. Н. Јовановнћ Гојко, Крстав Јовановић и Шемспбег Имширпа пшћ no 10 Дин.; Сарач Нанм, Чамвл Омерагић, Јакуб Омеparnh, Пливчвћ Мухарем, Калић Мухарем, Јунуз Церо, Осман Ч. Трто, Церо Незвр, Валагвја Мехмед, Чајдо Ибрахим, Ввнко Гудац, Бајрић Ибрахим, Црљеница Стојан и Верем Мујо no 5 Дин. Ову забаву поред мјесне господе увеличаше са својом посјетом још и господа из Бугојна и то: г. г. Љутоввћ, срески еудац са госпођом, Др. Ахмет еф. Садиковић, срескв теринар, Мехмед еф. Мутевелић, поштански чиновиик, Ре џеи еф. Хегић, муплнм, Ибрахим еф. Хаџиахметовић, суд канцел., Пашић, пол. пристав, Хаквја еф. Нуман Кадић, сре ски званичник, Наим еф. Курвћ, порескп чиновшпс п Смајл бег Фнлиповић. I За добар исход ове забаве одбор се овим путем најљепше захваљује свима г. г. дилетантима и њиховом режисеру r. Мула еф. Хаџиахметовићу, те посјетиоцима в првлагачима забаве. Успјех Гајретове забаве у Прњавору. Ha дан 23. фебруира о. г., трећи дан Рамазан-Бајрама. приредио je Гајротов пододбор забаву, itoja je црско сваког очекиванл како морално тако u материјално уснјела, јер je сала била тако пуш , да се вишс није вмало мјоста ии за стајање. j Свс тачке л!*ограма взведене су иа onhe задовољство публике a нарочито су се истакле у декламацијала Менсура Татарић и Муаира Дујсић учениде IV. равреда осн. школе �Иаиођсљсм симигА комада »Хаџп Лоја* днлетанти. čy покааали праву глумачку способпост и пуио рааумијевамл тако, да je комад на onhc звдрвољсгво изведен. Са нарочитнм задовољстиом je истаћи да je ii међу наше муслошанке лродрла свијест за Гајрет, јер су се чдсто натјецалс која he бољи дар за Гајрстову томболу даги тако, да још ннкада до сада боље u обплцнје томболе нарочито са народким везивима mije бнло. За овоко cjajau успјсх иарочита, захвалност идс претсједннху Гајрета г. Алнјаги Одобашлћу, који je скоро цио рад око припреме забавс к иоред својнх толиких послова орпшнзовао a с њнме и сва омладина са одушсвњем радпла je на томе, како Гш забава што величнаственије испала. Истаћи je да гг. чииовннцв a нарочито иаставиици u наставнице овдашње државпе основне школе ову забаву ue посјетише као ни браћа Хрвати пако су сви од реда на забаву позвани. Зато свијест и ндеја Гајрета иродрла je мсђу муслимане и у најз&бачснпја села јер из свих околних села забаву су муслимави у обилном броју посјетилн na им на том нека je свака хвала. Свечана Гајретова забава у Висоном У суботу 21. фебруара приредио je Мјесни одбор Гајрета у врло увусно декорислним просторијама Соколане и Грађанског Касина своју свечану годившу забазу. Елнтна поејета како из мјеста, тако н л з околиде, дапала je пуну гаранцију да he цабава како у моралном, тако и материјалном погледу успјетн. И збпљв, Забава je бнла апимнрана као никада до сад. Забаву je почастио својом посјето*« баноки савјетчик г. Благојевић. Нарочито je упала у очд ј*ка посјета Фојнпчана на челу са среским иачелником г. Бркаповићем, градекви) iu* челником г. Чохаџпћем и шбр. судијом г. Myciaj6er<>BiiheM н другнм угледним грађанпма. Из Вареша je прзсуотвлто управитељ. среаке испоставе ?. ДервиЈп Плевљак са г. Ур.' Герстлом, a из Какаљ-Добоја угледип; грађанн са г. Хуленпјбегом Јашарспахићем. Забаву je отворио претсједшгк r.l Хамдија Тахмцшћпјл, судија, изложившч псцрпан исторнјат Гајретова лјелоиава, од његова оснутка до данас. Образлаже у цифрама његове успјехе, како на културно-просвјетном пољу, ,тако и na општем приди-зању муслимансвог днјела нашег п&рода. lloздравља изасланнка Баиа сресчмга начелника г. ДЈгшана Ружића те госте са стране. Позива ирисутне да једнодушно клнкну нашем узвпшеном Владару Њег. Вел. Крдљу Александру I., Попровитсљу Гајрета Њег. Краљ. Биеспшотпу Насљеднпку Пријестоља Петру, те читавом Краљевек >м Дпиу, што прксутни бурно прпхваћлју са френегичким трократним »живио!« Жнву слику »Живио Краљ« уз прпгодио iienmijBaiBe гђице Леле Лимић, ученице IV. разр. гиаиазије, извеле су чланпце Гајрета на велико задовољстоо прпоутнпх. Лијело je било видити велику Крал.еву слику нскнћену тЈкЈбојкама и лсаруљама, око које су се окупилп чланови ;i члапице Гајрста у народној ношњи. Музика je интонирала државну химну, послије чега je настало бурно клицање Кралу и Краљ. Дому. »Идилу« од Јох. Кафке, извеле су четвероручно на гласовру гђице Едита Лебенхарт и Нпвес Крилс, бурно поздрављене. »Буру на Језеру« и »Растанак« на гласовпру je извела са добром дозом умјетностн гђпца Ениса Карахаоановкћ из Сарајева уз буран апалуз, која се не жалећн труда ни материјалних жртава радо одазвала позиву Гајрета и извела ове лнјепе сгври. »Њкх троје« од Пецпје Нетровића пзвелп оу са разумчјевањем члановк сикилске дилетантске секције, међу којима се нарочито истичо учитељнца гђица Љубица Бошковић. Иоред остале разоиодо на забавн je свирао одличан жаз-оркестар војне музике. Богата томбола те слатки н оланн бифе билп су обнлати као пи на једној забави. Ha забави je бирана »Мис Гајрст« за годину 1931. na je прву паграду добила гђица Криста Макеић a другу Славица Реснер из Новог Сарајева. Дарови за обадвије изабране билн су укусни и скупоцјеии. Забава je потрајзла до зоре уз врло угодно расположење. Мјссни одбор Пајрета овнм путем пајљепше захваљује свима горе споменутим, којн омогућише да ова забава лијело вспадне. Нарочито je упала у очи ове године јака посјета нашега свијета из чаршије. Иотербно je још нстакнути, да су се око сакупљаља и организирања томболе много жртвовали г. г. Незир X. Нуманагић, Мустафа 0,руч и Чазим Пашић трговци из Високог, na чему им овим путем захваљујемо. Гајретова забава у Невесињу Ha дан 21. о, мј., на Бајрам, одржана je годишња Гај* . ретова забава, која je у сваком погледу најбоље успјела. Свјесно грађанство и чиновништво разумјело ja потпуно културно-просвјетну сврху овог највеКег исламског друштва, na je без разлике вјере и племена похрлило, да се одазове друштвеној обавези показавши тиме јасан примјер узајамног потломагања, солидарности и братсне слоге, на чему одбор најљепше захваљује. Бруто износ обс Забаве био je: 3806.50 Дин., a чист ириход 2534.50 Дин., пгго je за ово мјсстанце од замвшно вриједности. Одиграван je комад »Чизме« од Пеције Петровића, na овом прилпком истпчемо нарочиту захвалност госпођама: Љ. Балић и A. Ром, које нпјесу жалпле труда, да бн своје додпјељене улоге лзвеле на свеопће задовљство и одобравање. ' И поједине рецптацпје: »Алија« од Змаја Ј. ЈованоBiiha, »Гајретова хпмпа« од др. Сафветбега Башагића и »Мудре нзреке« из Народног блага, изведене су нв свеопће задовољство. Послије првог дијела програма настало je цраво другарско весеље са нгранком уз свирку тамбурашког збора до рано у јутро, na je свави гост могао понијети дојам да je ова забава прошла као једна од најуспјелпјих, a приређивачп под управом Мјесног одбора показали су право разумијевање за културно просвјетни прогрес нашег Гајрета. Свпма посјетиоцпма ове забаве најљепша хвала! Инж. Салих Омановић. Гајретова забава у Прњавору »Зора пуца, бпће дана!« Ове значајне ријечи падају на ум сваком пријатељу исламског напретка кад види при каквој псламској манифестадијл нли каквој приредби гдје се манифестује културно просвјетна свијест. Ове се ријечи могу прнмијенити na бајрамску забаву код нас, .кад се извела на најсвечааији начпн и пред многобројhou посјетом самог исламског свијета, таио да све досадање забаве и лрославе ова надмашује, a њен моралнп и материјални успјех je изнад очекивања. Све тачке програма су изведене на свеопће задовољство. Декламадија Менсуре Татаpnh и Мунире Дујсић, na дијалог и глума у »Хаџи Лоји« г. Алијаге Одобалшћа, све надмашује и баш у овоме нам се велн »Зора пуца биће дана«, јер нам овај и овакав подмладак н младост навјештава велику нашу будућност, да Камо за пар година бити у стању сами све моћи у духу вре- 121 �мена извести. Како у свему, тако и овоме иду само заслуге Гајрету и његовим пионерима, јер овако нешто у стању je само Гајрет приредити, a и публику, нарочито муслиманску, за себе приљубити. Овај пут као.никада до сада није се у у оволикој мјери наш свијет одазвао нити икаквој вјерског каражтера мапифестацији, jej> je Ссколана бнла пренатрпаџа муслпманским дијслом народа, иомијешана са мвлим бројем нновјерске браћс, a никако чиновништва на жалост. Ну успркос томе, живља забава никада се у Прњавору до сада није провела, a у најбољем реду. Сваке хвале вриједно je споменути поијету Коњуховча, Бабановчана, Мравчал«., Галиповчала и Лижамјаца у великом броју као и посјету г. г. Митровића срегког начелннка, Станковића градоначелника, нроту Јовановића банског савјетника, трговца Кабнље и X. С. еф. ТЈозића шер. судије из Дервенте, те се с пуним иравом може честптати прнређнвачком одбору Гајретове забаве, a нарочито г. Одобашићу Алијаги na ова1свом успјеху. Прогресиста. Забава Мјесног одбора Гајрета у Орахови Мјесни одбор у Орахови уз судјеловање држапне основне школе приредио je забаву у суботу 21 . о. мј. - у сали осн. школе са олиједећим програмом: -1. »Сироче«, позоришни комад у l чинт од -Налифа Ресуловића. 2 . »Смех као лек«, шала у( з чина. од Ж. Ковачевића. 3. Томбола и би ф е, игранка др‘ зоре. Чист приход намијефеЦ je , у корист Гајрета и Ткчког дома у Бос. Градишцп. Редатељ забаве била је^Учит5л»ииа гђа Ивапка Кантић. ( Сијело Гајретовог женског одбора у Вишеграду У дупком дауним просторнјама мектеби-ибгидаије у Вишегреду одржао je наш агнлни женскд одбор Гајрета на вечер дне 9. фебруара о. г. Гајкетово "сиј6ло* које je уопјело и у мојјзД^ом ii у материјалном погледу шшо сваког очекивања. Мектебоке просторпје окптиле еу и декорнсале наше вриједне одборнице врло укусно. ПодоЉ су прортрли шароликлм ћилимима, a зидове Застрли скупоцјеким серџадама и различлтим народним везом. Нарочито се je истпцала н у очи унала на застртим зидовима слика Гајретовог Протс^тора. Његова Краљ. Височанства Престолонасљедиика Петра у впјенцу од ружа п. зимзслена међу многобројннм и разновронпм ручним радовима ča народиим мотивима. Нрије почетка сијела специјално за муслиманке одржао je вазунасихат. односно предапање о теми »Пост у Исламу« изасланлк и иретседник Гајретовог мушког одбора г. Хаоап еф. Хаџихалнловић. Предавач je врло вјешто и na лако схватл>ив начин образложио и приказао значење поста са вјорског. хнгијенског и еоцнјалпог гледишта. Предавање je врло помио оаслушано од свих присутних na које je оставило дубок утисак. Сијело je отворила ноздра.вним говором нретсједиица гђа Сабира Бехмен. Бнраним ријечима поздравила je приоутне захваливши им се на тако многобројној посјети, образложила потребу рада за Гајрет и међу муслиманским жеиокнњем, те истакла да je рад за Гнјрет рад за своју властиту будућност. Затнм je одржала врло успјело предавање о васпитању лодмлатка гђица Зејнебљ Хацихалиловић, учитељица стручне школс и бивша Гајретова питомиир. Ona je. у свом предавању врло згодпо навела све дужности родитсља нри васпитању дјеце и методе, којима се постнзавају пијбол>и успјеси, истакла важноот кућног одгоја и потребу да кућни одгој треба да помаже школском васлитаљу. Г1редаван>е je попраћено са одушевљеним аплаузом. Након тога развнла се je невезана забава у угодном рпзговору уз послугу бифе-а 122 и уа ајесму n нгрпн.о дјевојака до у клсиу noh. Ocnn му. слишнскнх хаиума и .џеиојака cnje.no су посјетнле и иајугледније гђо других вјероисповјести. За уопјех забаве има се захвалити предоједницн гђн Бехмен. нодпредсједницп гђн Влнх п одборницама Рамић, Есми Абдулаховнћ, Џевахири Туфекчић и ЗејнеГш Хаџихаљиловић. Добровољне нрилоге у новцу дароваше: no Дип. 30,—: Бехмен. Костић и Алтарац; no Дин. 20 .—: Ибрахимбег Тврт. KOBnh, Паднћ, Бранпоављевнћ, МуслибеговнН, Имамовић и Јовановић; no Дин. 10.—: Хасанбеговић, Хаџихалнловић, ШеhejioBiih, Курт, Влах, 1Соџо, Мулахасић, Пецо, Лукачевић, Хасечпћ, X. Оомалашћ, Абдулаховић, Мезилџић, llauinh, Јукић, Хунић, Јовновић, Тежереџић, Марјановић Цнлер, Кубеш, Баранац, Поповић, Плоскић, Хаџихалпловић, Аљушевић, Хасан еф. Хаџнхаллловић, Плоскић, Абдулаховић, Чавкушић и гђица Османагић; no Дин. 5.—: гђе Устамујић, 'Вирло, Хајдаровић, Ризвановнћ, Cnpho, Османагић, Бороваћ, Пашић, гг. 'Гопаловић, Тескереџић, П])охић и Јукић; no Днн. 4.50: Ибрахпм Кадић; no Дин. 4.—: Бућо и Мердановпћ; no Дин. ^•,3.—: Баждар, Јамак, Сакић, Ђпно, Репак и Карчлћ; no Дип. ' чЛ1 десетак госпођа и госпођица. Бист нриход пзнио je Дин. 810.— ^За'бифс дароваше: орах-баклдву гђа Бехмен; ио хур. машнце: Абпда Твртковпћ u Хвсапбеговић; no торгу: X. ОсMihtaruh, Влах, Абдулаховпћ, Џевахпра Туфекчнћ; гурабије: . гђа Јукић. Гђа X. Халиловпћ Дин. 20.— п Рабнја Тескереџић Дин. 10.—\ з а буфет. Сијело са предавањем у бањалучком конвикту Питомци бањалучтог конвикта приредилн су друп! лан Бајрама, 20. фебруара, кућно сијело са предавањем. Посјета • je била рекордна, a нарочито од стране женског свијега. ; Прпсутне, којих je било нреко 200 особа, поздравио je . кратким говором управннк г. БекпК и том лриликом одржао иредаваше »Васпитање у породици«, lcoje je прпно саслушано n паишло на »елико одобраваite код ирисутнпх. Iljeдавач je у своме оиширнијем излагању изнио погрзтке нашег васпитаља у лородици, које отеисавају и даљњи с-кпитни рад у пгколи. Затим je изнио начин и методе, како he се породично васпитање нобољшати, a као пајглавипји и иајмоћнији фактор за рад у овомс правцу нагласпо je питребу наобразбе муслиманске жене. Послије овог иредапаша ирочитао je присутним u неке одломке из III. књиге »Гајретових предавања«. Након тоаа питомци су изрецитовали деклааације X. Адемовић: »Како умнре Далматннац« од В. Илића чл. и 0. Глухић: »Три хајдука« од Змаја Јована Jouaiioiiuhu. Питомац И. Ферхатбеговић извео je монолог »Оамоубадч«. Све трн овс тачке ирограма изведене су на задовољсгво грисутних. Затим je иастало угодно располежење у игр« н свирци. И овом ириликом уиисало се je 30 чланица n чланова у Гајрет. Добровољних нрилога сакупнло се je 1.092.50 Дин. Мевлуди-шериф у Домаиовићима Нашим извјештајем од 2. фебруара т. г. обавјеотили смо Влс да канимо приредити Мевлуди-шериф у корист Гајрета на други дан Бајрама иза џуме-намаза у џамији na Речици. У ту сврху били смо задржали од унлаћеие чланарпнс своту ид Дин. 250.— (за шећср и др.) Међутим, na сједници коју смо одржали na десетак дана иред Бајрам закл>учили смо: да uiehep сакупцмо између себс и сељана, a само што евснтуално нс би дотекло, да куиимо за друштвени новац. Усијело пам je те смо сакупили око 20 кг mehepa, a само смо 4 кг купили за друштвени повац. �Ha 8 дана иред Бајрам објавилн смо Мевлуд плакатима н позивима на оусједие Гајретове одборе. Beh на неколнио дана пред мевлуд зннла je цијела околица као и столачки срез те Чапљина и нека села из моитарске околице за нашу сисчану нрирсдбу Мевлуди-шерифа. У петак, на дрги дан Пајрама, већ од jianora јутра хрлиле су маее народа еа свнх страна црама Речицама и џамији, a било их je доста, којн оу из удаљенијих села дошли и дан upnje са породицама, као из Габеле, Почитеља, Моотара и других мјеста. Мјесни одбор се je иобринуо да буде узоран ред, који се одавно не памтн на сличнпм приредбама, поставивши довољан број људн као редаре. Џуму сам клањао ja као мјесни имам a послије џуменамаза, пошто je врпјеме бпло врло лијепо, као у прољеће, то Ио свршетку мевлуда настала je одушевљена пуцњава из пушака и револвера, те je на тај начин дато одушка весељу и одушевљешу народном На излазу je био одбор поотавно стол за добровољне прилоге које су цримали г. г. Мустафа Хаљевац, друштвенн благајник, Хусеин МудабегоBiih, повјереник и ја. Колики je учинак нлало нредавање па нрисутне довољам je доказ за то, што су се датадањн отворени противници Гајрета натјецалн који he прије даги добровољни ирилог, а било их je који су се том приликом упиоалн и за чланое, на и женске. Било je доста старих сељачких жена које су давале радо добровољни нрилог, а један je стари седамдесетгодншњи сељак из сусједнрг села Опличића уписао свога малог четиригодишњег унучића као члана Гајрета уплативши чланарину за дијелу годину унапријед и купившн му зиачку Гајретову, давши уз то и добровољнн ЖЕНСКИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У ТУЗЛИ СА СИРОМАШНОМ ШКОЛСКОМ ДЈЕЦОМ, КОЈУ J E ОДЈЕО И ОБУО сам на дворишту џамије одрчфо предавање о сврхи прнредбе и животу Мухамеда а. с. апелујуЈш на све присутнв да својим добровољним прилозима што^обплније помогну ГпЈрет и да и у будуће раде еложно за Гајрет н исламоку заједницу; да се међусобно иазе као opohiv (цптирајући им ајет из Курана: »Ии-немел-му'минуие ихветан^.) и т. д. Послијс предавапл наступио je мали врнједнн свнчнћ још врнједнијег оца, Мухамед Кебо, сии Хаоан «ф. Кеое, имама-матичара јз Вивољег Брда, иначс учешгк IV. разред ооновне школе, са дивном декламацијом »У очи Мевлуда« од мерхум Рефика Жабића, коју je нравим декламаторскии топом н са пуно ocjehaja и живота декламовао, да je заслужио френетични аплауз и гроиоглаени живпо из стотпне грла. За овакав успјех малога Кебе носи заслугу његов вриједни отац, који je риједак примјер имама-матичара, један од оних вриједних вјерских службеника, који потпуно схваћа данашњн дух времена у коме жнвнмо, те према томе времену и одгаја како евоју toico и туђу њему на одгој новјерену дјецу, — н.егове ученике-це. Послије декламације ja сам почео учити Гашевићев мевлуд у средкни џамијс код отвореног прозора. Џамија je била дупком пуна као и велико двориште и околина сеоског н грађанског свијега. Рачуна се да je било око 1000 ду* niti, мушка и жепска. , . . Ja сам .у џамијн учно но једно поалавље a на двори, шту г. Хасан еф. Кебо друго н тажо je рсдом ншло до »Ми раџа«. To се јс зато пзмјењивало, да би свак могао чутн, што вначе не би било, дл се je учило само у џамнји. Мираџ сам . проучио из.мевлуда г. дра С. Башагића, који се je јако дојМИО приеугних слушатеља. Иза тога еам проучио агаере н ’j ДОву, a онДа се je дотле ирпсутннм иоднјелио uiehep. Шербе иијесмо хтјели давати из хигнјеноких разлога. прилог за Пајрет. Овај свјесни старн сељак зове сс Мсхо Шејтовић. На каси je том приликом пало чистих 900.— динара добровољннх прилога, а joui je уз то продато 31 комад брончаних u 10 комада порцЈтлал зна.чк.и у врпјсдности 255.— динара те уплаФено члагогркне 44 динара. ___ Hama приредба овога дана ono je ирави трпумф Гпјретовн мнсли н нрави одраз нслалоке н братске слоге. братства и јединства. У бвај наш прнмјер требали бн да се угледају и сва остала браћа муслимашг iiihik>m Бо< не н Хе|)ЦСговпне. Овако опширан извјештај Вам н шаљем за то, да бн овај наш рад послужио добрим примјсром овдкоме б]>ату муслнмалу: да ue пожали нп труда ни трошка. него да п морално и материјално свугдје и сваком прнликом помаже н радп на корист Гајрета н исламоке заједнице. Желећи нашему Гајрету да буде најјаче муслиманско друштво свијета и да користн дијеломе ехлн-псламу својим благотворним радом, биљежнм се уз братскн селал Хафиз Мухамед Крпо, првдсједвшс Мјес. одборз. Гајретов Мевлуд у Џивару Према ранијој својој одлуци овај одбор Гајрета приредио je дана 9. II. о. г. евој Мевлуд у просторијама Муслиманике читаонице у Бнхову. Мевлуд je огпочео у 8 и no сати на вече (пза Теравпје). Пред великим бројем прпсутних мушких и женскнх особа у највећсм реду н пажњи ПЈадучила оу Мевлуд слиједећа г. г. Зубчевић Хусепн еф. имам матичар, Еркочевпћ Мусгафа слушалац Дар. Муалимина, гђица Спаховпћ Аиша н Хусеин Алијагић. Мевлуд je, што се могло очитовати на расположењу присутних, постигао одличан морални успјех. Па ни матернјална страна, која се састојалл у окупљању добровољнпх 123 �npu-nora, trnje изт-тала. Онкуил.енп jc у лвсму 297 дццарз, no одбитку трогака око Мевлуда (шећера 100 дннара) осхаје чист приход од добровољних прилога 177 динара. Р а д Г а јр е т о п е о р г а н и з а ц и ј е Оснивање Женског одбора Гајрета у Бањој Луци Потреба што плтслзишшјсг рада na лросвјећивању mi­ rne женс, дпктовала je већ дуже времепа осниван>е овог одбора. Радило се истппа и досад на том пољу али raj рад без учсшћа паше женс није давао нарочптих резултата. Надајући се, да he се на том пол.у моћи уопјсишнјс у заједничкој сарадњи раднтп Mjeciui одбор Гајрста закључно je, да се покрене акцнја за осннвање женског одбора. Пршшке су бнле повољнс. У мјесту je бпло доста врпједипх гоепођа и дјсвојака, које би могле н знале радити. Саетанак je сазван на 12. о. мј. послије тсравнје намаза у просторпјама друштва »Будућност«. Ha састаиак су позване све досадашњс члакице Гајрета н многе угледле даме како муслиманке тако ц осталих вјера. Скупштини je прпеуствовала као пзаслаиица Кола Срп^ скнх Сестара гђа Олга Касаловпћ a од Мјссног одбора Гајрс-/ та г. г. ннж. Саллхагнћ Суљага, претсједннк и Хаџиомерспахнћ Кемал, тајплк. Посјега je бпла изнад-очеклвања. Пред б_0 нћ.Југле-днпјнх дама из мјеста, скупштину je отворио* нретсједннк MjN сног одоора. Поздравља^ћн присутие захвалио 'mi се у пме Мјесног одоораЈЈа овако, великој^ пажв>и према друштву. Излажући какав je цил> ^анццшвег саетанка поставио je пдтање да ли су присутие зато да се оснује Ж енстпЈдбоо Гајрета. Присутне су се са.љдушевљсњем једпогласно изјасниле за оснпвање одбора. Настаје краћа'--ј(иокусија. Гђа Кас&ловић пспред Кола Ceciajpa сутне желсћи им много ;успјеха у раду. Ha концу Ч;е прпма предлог, да се И31 онн одбор, који he црОдложити листу одбора. У овај одбор се бирају гђе: Џинић Пашекада, Ђумуркчић Фатима, Диздарев^ћ Сенија a од прпсутнпх претставника одбора претсједнлк. Послије краћег споразумијевања лредложена je лпста од 15 лица, која je једногласно примљепа. Скупштина je затим прекинута, да би се одбф м^гао одмах конституисати. По наставку скушптлне саоппгген je овакав резултат конституисања: гђа 'Бумуркчић Фагима, претсједница; гђа Курбеговић Шухрета, потпретсједиица; гђица Мухурдаревна Емина, тајница; гђица Ковачевић Назифа, благајница; гђе Касаловић Олга, Кајтаз Тифа и Диздаревић Сенлја, одборнице без функције; гђе Салихагић Ифакет, Џинић Хаснија и гђица Куленовић Ифета, ревизори; гђица Маглајлић Ашпда, гђе Муфтић Нађија, Галијашевић Ајша, Хулбеговић Субхија н Дедић Мунира, замјенице. Како се послије саопштеног резултата нико није јавно за ријеч претсједник je закључио скупштину зажелившп у цме Мјесног одбора новом одбору много среће и успјеха у раду. Одбор je одмах приступио раду. Све присугне уколико нису биле чланице уписале су се на самој скушптлни. За утемељаче су се уписале: гђа 'Бумуркчић Ајша и гђа Хусеџиновић Џехва. Закључено je затим, да се одмах приступи ирдкупљан>у ручних радова за томболу. Огроман успјс« Гајротм« раднииа г. Ом.ра Омазика нз Тузла Ипвн дан Бајрама 19.. о. мј. noćne Бајрам m m упу. ■гпо оаи се у Брезик 25 m . удаљеи »Д Туале на гииу a , ЛРЈчптву a Алмјом Бербићсм ц ш м и "ож т , јер „ „ је ваљао и треОао у друштву ( a што je и npiijc чинио). „ „ . У 2 чаш. послс подне сам у Брсзику одржао I аЈретов састанак, где саи саиупљенпм тежацпиа, којих Je бпло om 40, прочптао и разјаснио предавање »о вјсри« и ујсдпо их замолио, да будућа Гајретова прсдаваша посјећују у колнко буду имали дрллике да пх у својој близинн чују. Ha овоме састанку уплсашс се за чланове утемељаче: Авдага Субапшћ, умр. Мухарем are, Осман Дедић из Брезика и АбдЈглах Хоџпћ из Подорашја, те још око 20 чланова помагача међу којима п цеколшсо жспа. Нреноћквшп код Хафиз Халила Субашића, сутра дан сам се унутпо у Сребршгк 14 км удаљеи од Брсзпка, где сам у оеновној школи na 20. фсбруара (27. годшшвпцу осиутка Гајрета) одрлгао састанак са тс;кацима, којих je било око 50 a где су бплл н Гајрстовн пријатељп н радаици учнтељ Мехмсд еф. Ибрахимовић н иаш повјерсиик члан уте>сл.ач имам матичар Осман сф. Jsiiiiapeiinh. Ha овоме састанny гчворили смо о драгом нам Гајрсту, гдјс ме номогоше и уците.д^ ц/ повјерсник као и подиачелнпк Мустафа Суљкановић. *4 Овдјс није било нужио читати предавања, јер их je one што jc добпо чптао и тумачио иаведени повјсреиик n то у џамијл за вријсмс рамазана и бајрама, као и иа спјелима ii разннм еа<Јт>шцнма, a о чему гашо ипје Глашш одбор извјепгтавао. Овдје се уписа за ’M.aua добротвора Мустафа Суљканоmih^TiTj•^'ребрника, за утсмсљаче учптељ Мехмед еф. Ибрахлмовић, Хафиз Ахмсд Мулахаллвић, Ахмед Џалић, Муетафа Хоглћ, Јашар Јашаровпћ, Алнја Мујчиновлћ, Омер Члзмип н још око. 30 чл.шова помагача, међу којпма такођер и неколико лгепа. Из Сребрнлка уиутло сам сс пјсшке (вратлвшл кола у Брезик) са учлтељем и подначслником Суљкановпћем у Шпп оппцу 8 км. удаљену од Срсбрллка, гдје смо такођер одр жалл cacTalmit у општилл са тсжацима, којвх je било око 50 II овдје се такођер осјећало н радлло већ одавло за Гајрет a који jc рад водло лачеллл.к Абдулах Хаслћ н биљежнш Tjyaara Слањанклћ. Ha овом састанку' уллсаше со за утсмељаче Абдулах Хаслћ, 'Булага Слањалклћ, Мехмед Бајрактаревлћ, Мхемед аллја Адамовлћ, МујЈоел Муратоллћ, Нсзир еф. Јахлћ и Ос манага Бајра.ктареплћ пз Шллонлце. Мујо Суљагић, Xyceji Суљагић лз Ћсхаја тс још око 30 члалова помагача. Ga овога састалка су лрисутнл зажелили као н ct стакка из Сребрнпка, да депелтм честптају бајрамске благ гдане нашем уваженом лредсједнику, na су заједлички де пешу саставшш и упутули. У вече смо кренули из Шпиолица у друштву са учитељем, Мехмедагом Колрићем, Агалом Кетстовићсм нашим члановлма добротво[шма у њихово ссло Рапатлицу удаљену 9 км. од Шнионицс (јер су потол.а двојица пред мсне у Шпионицу изашли), a гдје са.м већ прољетос ради Гајрета био, али сам тамо сада крелуо јер ми je туда пјешачки пут за Ленобуд био. У Рапатници смо ноћили код Мехмед are Копрића /код кога сам исту ноћ у лрисутности многих иаших лријатсља прочитао и разјаснио такођер предавање о Вјери. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 124 �И овдје се уппса за повог члаиа утсмељача Салкан Кешетовић из Рапатнице. Сутра дан 21 . фебруара кренуо сам са мојим салутником таио пјешке у Горњи Ленобуд 2 cara удаљен од Рапатницс, гдје сам у l сат послије подне одржао састанак са тежсцима којих би око 20 на броју, a гдје се уписаше за утемељаче: Ахмед Карић умр. Бећира, ТПабан Детагић Осма- гиле свс наше угледпе хапуме и ханумицс. a учпла je позната хоџа гђица 'Вемка Башић, која je својим толлим и милозвучним гласом изазвала сузе код многих жена. Том приликом je пало за Гајрет Дин. 1.142.— T okom рамазана овај одбор je приредио јсдну чајанку и једно сијело са предавањем у дворани градске бање. Црсдавање je одржао проф. г. Вехбија Имамовнћ о правој и ло- -''ПИТОМЦИ ГАЈРЕТОВА КОНВИКТА У ТУЗЛИ нов, Бего Окић Омеровић умр. Јусуфа, Мухарем Хусарић, Абдулах Јунузовић умр. Хасаиа, Мула Назиф. еф. Суљвћ умр. Ибрахима и још неколико чланова помлгача. Гдје год сам на овим састанцима бно, побринуо сам се да нађем подесне лнчности, које he наствити и проширити рад за Гајрет у колико их тамо до сада није било, a које hy накнадно јавити. Своту од 3000 динара сам наслобу јучер дозначпо a која се односи на примљене рате уписаних утем^ћача. na овоме моме путу п члапарине чланова помагача. Из Ленобуда сам се упутио на Брезик п продужпо за Тузлу на коме сам путу упиоао за члана добротвора Мујагу Дедића из Дубрава, који je подожио своту од 1000 дннара одмах, a коју сам данас наслову дозначио. Извјештај у коме he стајатн. колнко су који утемсљачи положили доставпћу каеније. шој еманцпнацији жене. У свом предавању изнпо je на врло убједљив начин двије фотографије и то приказао je праву емандиповану жену и жену, која се сматра еманципованом. a стварно нема нншта од праве еманципације и ttanpem . Обје прпредбе су успјеле и морално и материјално, a na каси je пало чистих Дин. 903.— Овом приликом сматрамо својом дужношћу да се захвалимо градоначелнику г. Ибрахим еф. Фејићу, који je и овај пут са својом уобичајеном предусретл>ивотћу уступио беоплатио просторпјс Градске бан.е. Омер A. Омгзић. Активност женсног одбора Гајрета у Мостару Новоизабранп женеки одбор Гајрета у Мостару показао je за кратко вријеме велнку активноот иарочито на тлpeiLy Гај[)етовп мислп међу нашим свијетом. У ту сврху прославио je на врло свсчан начпи Рођење Мухамед a. с. одржавпш мевлуд у иросторпјама Гајретова пнтерната. Гајретовс просторпје су бнле иарочкто декорисане за ту прославу ir OKuhciic могим халијлма н серђадама. Мевлуд су посје- I Проширујше лчст „Гајреш“ у Ц У Вашем мјесшу и околинн! У ЖЕНСКИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У МОСТАРУ с ј е д е с лијева на десно: претсједница Ћамила Капетановић супруга дирентора фабрине духана, потпредсједница гђа Сидина Омерагић; с т о ј е с лијева на десно: гђице Зејна Драче, Атифа Нурт, Енеса Бехлиловић и Фахра Милавић. 125 �Даљње проширење Гајретове организације T okom мјесеца фебруара постављени су за повјеренике Гајрета слиједећа господа: У Јакешу (срез Дервента): Бего Захировић, трговац, Сердар Рахман, мухтар и Атиф Зафирбвић, тежак. У Тријебњу (з. п. Домановићи): Мухамед С. Патковић, учитељ. У Куманову: Хафиз.Даут Салимовић и Хафиз Рамадан Нумановић, државнл нмам. Скупштина Мјесног одбора Гајрета у Сребреници S. фебруарл. одржина je главна годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Сребреници. на којој je нзабрат слиједећи одбор: претсједник Етхем еф. Абдурахмановић, шеријатски судија; потпретсједннк Абдулах еф. Гојачић, пмамматичар; тајншс Хакија Сиручић. пие. шшпрант среског суда; благајник Сухднја Кланчевић, грунтоввичар; одборници без фуикције: Назим еф. Шаћирагић, шеф пореске управе, Вукашпн Вуковић. полиц. управ. чиновнлк и Авдо Сиручић, .шаничншс пореске управс. Замјенпци: Исметага Беговић, Марко Јовановвћ, Хрусто Беговић, Свето Лаларсвић и Фадил Кланчевпћ. Надзорни одбор: Драгољуб Адамовић, Али еф, Селманагић н Салко Халиловић. истом мјесту одржала предавање са темом: »Просвјећивање жене и одржаваље ручних радова«. Предавању je присуствовало око 80 жена. Tpehe предавање одржао je управник лнтерната г. Едхем Бекић. Тема »Одгој у породици. Предавању je присуствовао врло мали број слупгалаца, једва око 30. Слиједеће предавање иребао je одржати г. Хасиб-бег Имамовић, али се предавањс није одржало јер je оснм члднова одбора било пргосутно свега 10 лица. Како je ту био већ и крај Рамазана нисмо више ни покутавали, да одржимо које предавање. Послпје овог неуспјеха и искуства можемо само додати ово: Рачунали смо на интересоваље нашег свијета na смо хтјели, да нам он дође на предавања. Он се међутнм и уз нашу добру агитацнју није могао заинтересовати na нам не остаје други пут него са предавањима тражити слушаоце a не да они траже цредавање и то све дотле док они не увиде корист, коју од тог имају. Сад су се рађе завлачили no к&фанама него ншли на предавања. Да смо могли предавања држати у Ферхадији џамијл, тбд би сваком предаван,у присуствовала која стогина људи. Гајретова предавања у Високом Реконструкција Мјесног одбора Гајрета у Горажди ч Прво лредавање (0 вјери) од г. Џемалудпла Чаушевића одржао je дле 25. I. претсједли1с овдашњег Мјеслог адбора Гајрета г. Хамдија Тахмишћлја у просторијама Мусллмалске читаолпце лзложпвшл прије тога зпачај Гајретових предавања у опште. Предавању je присуствовало око 50 слушалаца, који су лреддвача пратили са велпким пптересом в одобравањем. Друго предавање (0 одгоју паше дјеце) од г. Хамдије /Мулића одржао je г. Салих Шабаловић, овдашл>и учлтељ дпе 31. I. такођер у просторијама Муслиманске читаоплце. Овом предаваљу прпсуствовало je око 70 слушалаца, којл О г р о м н и у с п ј е с и Г а ј р е т о п и х п р е - с-у с великом ггажњом слушалн- ово вјешто и стручњачко разлагање лредавача, које je on попратио са врло лијепим и д а в а њ а слпковитим примјерима из свакпдашњег живота, упозораваГајретова предавања у Бањој Луци јући присутне на лош поступак прп одгоју дјеце и упућуУ вези са вашим двјема окружпицама no предмету ра- јући их на важност доброг одгоја дјеце у млађим годинама мазанских предавања ми Вас можемо укратко извијестиги шта који je безувјетно потребан као тсмељ ишолској и занатској се no тој ствари подузело код,нас. изобра-зби. Прнје Рамазана ми смо се обратии на све наше јавне Tpehe и четврто предаван.е (Будимо задругари и 0 зараднике како свјетовне тако и илмију. Нажалост мали број другарству у Краљевини Југославији) одржао je 7. IT. г. Муњих се одазвао молби. . . . стафа Џафић, банковни директор 'u члан Мјесног одбора ГајКако нисмо имали подесних просторија у средишту рета у лроеторијама Муслкмапске читаонице. Ради што боље гдје би се могла предавања држати обратили смо се мјеро- прегледности и појмова о задругарству уопште, a у нашој давним факторима, да нам дозволе. да се та предавања држе држави напосе, оба преда.вања су одржана на једанпут у у џамији Ферхадији иза Теравије намаза. Нису нам изашли продужењу или надолуни једно другоме. Предавање je поу сусрет, односно изашли су утолико, да се могу држати трајало око 2 и no сата али je попраћено са великом пажпредавања само религ. садржаја a остала не. њом и пуним разумијевањем. Госп. Џафић je стручњачвом Премда се могло одржати које предавање и са религи- вјештином излагања пред 00 слушалаца успио, да прикаже озвим садржајем ми смо лакључшш, да се ни тл предавања потребу и важност задруга и задружног пословања на сване држе у џамији. ком пољу и у свакој струци. Том прилнком je позвао приБаш тих дапа. овдашње друштво »Будућност« добило сутне, да послове свију ст]>ука организују гдје им je то м о je од Вакуфа у мектебу једну учионицу за своју стручну гуће на задружној бази, јер данашњица тражи безувјетно шволу. Причека.ли смо, док се ниоу изврпшле потребне ре- задружан, сложан и смишљен рад од нас, ако хоћемо да иарације и увело елечстрично свјетло. na смо у споразуму са опстојимо и да се натјечемо са ближим и даљим сународњаовим друштвом заказали предаваља у овим просторијама. цима и савременицима, a нарочито са својом браком друге Прво предавање одржао г. Мухамед Алихоџић п.роф. вјере, за којима смо и на том пољу заостали. Поред тога са темом »Вјера«. Предаваи>е je било одлично посјећено и што je предавање дуго трајало. ипак je едслушано са велииажљиво саслугаапо. Било je присутно око 150 мугаких и 50 ком к.шсњом u одушсвљсњем. женоких. Сала више пије могла ни нримити. ТТошто je овдашњи свијет највећим дијелом занатлија Како je тих дана боравила у Бан>ој Луци гђа Злата и иошто je преко цијелих вечери уз Рамазап запослсн са Ковачевић Лопашић и одржала једно предавање na Народ- евојим послом то je овдашн.и одбор закључио,' да се остала ном умнверзитету оамолили емо je. да одржи једно преда- иредавања одрже нослије Рамазана сваке недеље, да слу* вање ha наше желе. Ona се в,рло радо одазвала позиву пај е na шаоци не губе у радном времену .које je окупоцјепо за њих. Ha ширем састалцу Гајре,товнх чланова, одржатом 30. јануара т. г. Мјесни се je одбор попунло како слиједи: за нретсједника je јеДногласно пзабран г. Др. Сабрија Карамехме довић, управник банск^ бдпниде; за потпретсједника Омер Беговић, трговац; тајник Осмо Рашидкадић, земљорадних; благајник Салих Омерагн1». каф ездт; претсједннк надзорног одбора Мустајбег Љјерчић. градоначелншс; одборнпци: Мујага Каменица. Mesara Мујковић. Нурнја Харлач, Хајро Боровац. Муста^а Кумрић и Ахмед Бешлија. Гиш 126 �Исто je тако закључено да се нека од ових предавања одрже У џамијама, a предавање о одгоју дјеце има се према заклучку овог одбора одржати у једној џамији специјапно за женске. Гајретова предавања у Тодорову (срез Цазин) Н-а 19. фебруара, први дан Бајрама, у Сукнји џамијн у Маглају, одржао je предавпве правник г. Бскир ОиерсофTiih, питомац Београдаизг Гајрета »КгакО трсба да' живе n раде муслимани«, a на[и>чито о потреби иросветног рада и потреби подуиирања Гајрета. i;oje муолвмапе Југославије просвјетом води бољем живоку и напретку. Предавање je саслушаио с највећим интересовањем, a било je ћрисутно око 350 л.уди. Ha 21. фебруара прочнтао je г. Хусевн Локмић предавање »Задруа-арство« у Југославенском клубу. Било je ирисутно преко 100 људи. ■ Послнје предавања настала je дпскусија, у којој je учествовало више слушаоца. И ово предавање оставило je на слушаоце добар утисак. Предавачи су у уводу слушаоце потојетили да паш Гај-рет овим иредаваљима проширује своје дјеловање и на широке народне слојеве. Предавања у Тодорову одржавана иу у мектебским иросторијама на 1., 2. н 5., фебруара. Предавач je био учт.сљ Сулејман Дслић, a уједно и повјереник Гајрета. Предаванл су била необнчно посјсћена тако, да je при сваком гредзван>у било увијек до loo слушалаца. Прво предавање »0 вјери« необично je задовољлло ирисутне. Посллје одржлцог нредавава трајала je диску :ија око дола еата. Згодним питањима предавача, довело се je и до дискусије о Гајрету кпо другатву које ради .ia пол>у иодизања муслимана у свдком погледу и том се ,-е агодзм истакнуо рад друштва у гл.шним дртама све од оснчвдва na до данис. У диокусији je иредавач нарочито истицао да ј-однтељи таљ у своју женску дјецу у школу, јер ћемо само путем Гајретова предавања у Домановићима Предаваше »0 вјери« од г. Чаушевнћа од]>жао je г. Хф. школе и науке корацати иапред. Свн су посјетноци бнли необично расиоложеии и прсда- Мухамед Крпоч имам н муалихг. a уједно претсједник Мјесног вање je саслушано у гробној тишини тано, да je иредавач одбсфа Гајрета/^-^у џамијп на Речицп на 22 (рамазапи) пред увјерен да he бити од великог значења. за преобрат у миш- дупкол пунол џамлјом. у којој je бпло иреко 100 слушалаца. љен>у о школама. Друго предавањс »Вудимо задругари« одржано бруара изазвало je код енијетд необично пнтересоваве о задругарству. По одржаном преда^ању пала оу.мнок/ пимња, U3 којих се хгогло разумјетн д а Ј д се у овом селуч'могло лпко доћи до оснивања задруге. Tpehe предавање »Одгој дјеце« одржуо je г. Делнћ п попратно га еа искуственим доказима из свог учитељовант. Прадавач je изнио пред очи прииутним 'све гадке~Јмнс icyhног одгоја наше дјеце. a највише e*5je задржао код тјсдесног одгоја наше дјеце. Оборио ре je ka л,редрасудс n иразновјерице у подизању иаше дјеце, које kyš прожелк наш жИпот н- постале насљедне. Надаље j t изнио деколико мвцжантнЈгк иримјера наших празновјерпца, a крик^цу je бацно на нвг~ свјећсне сеоске жене. Зато код ндс дјеца највнше yiu% умнру више него код многих другнх народа. Предавлље je бКЛО боље него и једно иосјећено. Предавач je поелије одржаног нредацања говорно тако убједљиво о одгоју дјеце, да ни један присутних није иМао шта да приговори, него се je чуло евесрДно одобравање: »Ta-ко je'« Предавач др!ки. да je ouu намисао. потхват, да се одржа- SS % вају овакова Гајретова предавања у селима, један од најуспјешнијих потхвата за ријешење стављеног задатка друштву, јер he друштво све више узимати маха и иорјена баш у оном дијелу нашег народа, за који се и ради, те he га народ и завољети, јер дјелатност своју и успјех показује свагдје и на сваком кораку. Ta су предавања утјецала на срце и душу нашег народа нао мелем-лијек болеснику, који цијелог свог живота болује. За послата предавања испред мјештана села Тодорова, јер ми je то стављено у дужност са стране њихове, захваљујем се, a они Вам најискреније изјављују да he у смислу саслушаних предавања удесити свој живот, одбацити досадан>а стара неразумљива мишљења и да he сваки Гајретов потхват паздравити са жељом и да he они, у колико буду моhHH, на сваком потхвату бити судионици и помагачи. Гајретова предавања у Маглају 23. јануара т. г. на иницнјатнву Мјесног' одбора Гајрета ирочитао je предававе »0 вјери« од г. Чаушевића у Куршумлији џамији г. Хусенн Локшгћ, студ. права, пнтомац Београдског Лајретн, noja je билп пуна слушаоца. Било je присутно око 400 људи. У предавању je опширно мЈЈотумачио неке ставове. Још једно предавање »0 алкохолу« одржао je пред Бајрам-намаз, истичућн на оба прсдаваља заслуге Гај[>ета, шта je све учпнио од свог оснутка до данае исламском елементу, препоручујући свакоме да ради еложно са Најретом на прогресу муслимана и na доб|>о иоламске заједннце. Нарочито je ставио на срце члановима Мјеоног одбора као и другим члановима н нријатељима нашег Гајрета a и свим присутним — апел, да ннтензивно раде у корнст Гајрета, јер помнжући Гајрет, помажу сами себе и своју заједницу. Гајретова предавања у Сјетлини Овомјвсни одбор Гајрета према окружници Главиог одбора одржао je слиједећа в.редаван>а: Дне 23. I. тема: »Вјера«, предавач г. Фадил Добрача. Дне 24. I. тема: »Буднмо задругарн«, предавач г. Ферхат Добрача. Днс 26. I. тема: »0 узгоју дјеце«, предавач г. Асим Ре- 127 �Дне 28 . I. тема: »Ислам н просвјета«, предавач г. Асим Реџовнћ. Днв 2 . I. тема: »Ко су бос.-херц. муслимани«, предавач г. Фадил Добрача. Дне б. П. тема: »Задругарство у Краљевинн Југославијн«, предавач г. Селим Диздаревић. Дне 9. II. тема: »Пет исламских вјерских обвезатних дужности«, предавач г. Асим Реџовић. 12. П. тема: »Из хигијене«, предавач г. Фадил Добрача. Дне 15. П. тема: »Напомене за кућни одгој дјеце«, предавач г. Ферхат Добрача. Дне 18. II. тема: »Задругарство«, предавач г. Асим Реџовлћ. Сва наведена предавања одржана су у просторијама Гајретове читаонице, за која je владао велики интерес те јо сваком предавању присуствовало до 150 слушаоца, који су предавања пратилн са великим интересом. Предавачп су бпли чланови Мјесног одбора Гајрета. Надаље нам je напоменутп да je овомјесни одбор органпзовао један велики Гајретов Мевлуд на дан 29. I. у Гајретовој читаоници, коме je присуствовало преко 200 особа мушких п женсклх. Учење Мевлуда je учинило велпки утисак на присутне слушаоце. Гајретова предавања у Прибоју (Санџак) У вези Вашег расписа части ми je известити наслов о следећем: за време Рамазанл шерифа одржата еу следећа Гајретова предавања у Прнбоју: »Вјера« од X. Џемалудин еф. Чаушевића, »Одогој .гцеце« од Хамдије Муллћа, »Ислам и просвјета« од Османа Н. 'Хаџића п »Исламоки шартови« од Бушатлића X. Абдулаха Ова су предавања одржата у одређено време у Прпбојској џамијп иза теравије, тако да je цели свет остао и ^ћ а прсдавању. Предаван* je одржао Алија X. Бегааовић, шерпатски судија и иста протумачно разним ајетима н хадисима. Свако предавање слушало најмање 150—200 особа. Ова су предавања врло добро успела, народ их je радо слушао и велик су утисаи оставила. Велика je штета била што потписати није могао наћи 8годну личност и за друга предавања. Гајретова предавања у Бродареву (Санџак) По наређењу Главног одбора Гатјрета под бр. 241 од 18. јануара 1931. год. ово повереннпггво Гајрета одржало je предавања у селима и то: Гостуну, Заступу и Бродареву. Предавање у селу Гостуну одржапо je 29. I. »Вера и одгој наше деце« у просторпјама »Сибјан Мектеба« пза теравије у присуству 45 слушалаца. Почетак предавања у 9 сати. Како сам ja изабран за привредног повереннка Гајрета у општиггн Бродаревској, na како није имало другог нредавача, то сам ja одржао предавање. 27. ноћ Рамазани шерпфа проучен je Мевлудп шериф иза теравије a предавање одржано »Ислам и просвета« у нросторпјама Сибјан Мектеба у присуству 55 слушалаца. После предавања одржао сам један говор n истакао цпљ Гајрета и замолно присутне за помоћ, којом je приликом приложено 140 ока кукуруза који прнложпшс у корнст Гајрета. У селу Заступу одржано je 17. II. предавање »Ислам и нросвета« иза теравије у присуству 32 слушаоца, почетак предаваља у 10 сатп и том приликом пало je у корист Гајрета 84 оке кукуруза који даровпше грађани села Гостуна. Предавање »Ислам и лросвета« одржато je 2. дан Бајрама у варошици Бродареву у џамијн прнје џума-намаза у присуству 200 слушалада л том приликом поздравио сам елушаоце и истакао циљ Гајрета, што je на присутне учи1гило јак утисак како у варошлци Бродарево тако и na осталим меегпма где je иредаван.е одржппо. 128 Приликом купљсња прилога у корист Гајрета којои je ириликом пало после џума-намаза 50.25 динара a иза бајрам-намаза 82.25 динара. Приликом посета од Бајрама т. ј. повереника прикупл>ен je прнлог у корист Гајрета у роби од гђа и гђица и то: једанест комада пешкира, једна везена чевра, шест рубаца и два napa мушких чарапа и 9 дннара у новцу. Гајретова рамазанска предавања у Билећи Рамазанска иредавања тслсом других десет дана т. ј. од 1. до 10. II. одржана су својим редом и no постављеном програму, свалсу другу ноћ. Са задовољством се може вонстатовати, да су и ова предаваља са страпе слушалаца редовно н с вољом посјећивана. Просторије, у којима се предавања одржавају, редовно су пуне, a no некад п прешлере. Први предавач био je дпректор овдашњс Грађанске школе г. Перо Дивљан. Наслов предавања био je: »0 постаику Југославена исламске вјере«. Други предавач бпо je г. Др. Салих Омерхоџнћ, срески љекар, a предавао je о хигпјени здравља и стана, које je та.кођер са задовољством саслушано. И овога пута je он предавао већином женама. a како су наше жене озбино схватиле важност тих предавања, доказ je то, што су просторије одређене за предавања, биле увијек дупком пуне. Ова предавања су међу иашим домаКицгма толико популарисана и уважена, да je с њима Гајрет добио много, сваиа na и најмања и најсиромашнија кућица о Гајрету понешто зна и прича. Предавач, tokom својих предавања, покушао je сакупитн неких милодара за Гајрет, na се je том прилпком увјерио, да je одушевљење за то наше друштво управо огромно. Свака домаћица, слушател.ица предавања, натјсцала се je једна мимо другу, да својнм даром поча/гги Гајрет. Приликом сакупљпља тих мплодара предлвач je дожпвпо дпрљивнх момепата, na за примјер навађам овај моменат: Једна жена, старица, самохраница, без игдје икога, редовито посјећује предавања. Међу осталим женама устаје и она, пружа 10 динара с ријечима: »Ево ти, господине, за Гајрет и халал ти их било!« Кад ју je предгвач покушао од тога одвратити, она je на то са сузним очима одговорила, да би била увријеђена и понижена, ако joj се тај дар не прими. Трећи предавач био je г. Салко Дрљевић, учитељ. Тема je била: »Одгој дјеце у школи и у дому«. Предавање je било изванредно посјећено, са пнтересовањем саслушано, a предавач награђен једнодушним одобравањем и аплаузом. Четврти предавач био je Ђампл еф. Арнаутовић, nara вриједни имам. Тема његовог предавања била je: »Ислам и данашњп друштвени поредак.« Предавач je много говорио о алкохолу с вјергамхг становишта. Предавање je саслушапо са одобравањем. Kao пети предавач био je пајављен г. Абдулах Грухоibiih, чнновшгк среског начелства, али нажалост ради претрпаности својим званичним послом иије могао одржатп најављено предаваље. Гајретово предавање у Касуповићима (Травнин). Повјереништво Гајрета у Касуповпћима одржало je сва предавања из треће п четврте књиге »Гајретове библнотеке«. Предавачи су били повјереник г. Хамзић и љегов спн Хивзо Хамзић, ученик шеријатске шмназије. MUSLIMANI, UPISU.ITE UDIELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obllgacljama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. �Гајретова лредавања у Модричу Мјесни одбор мвјепЉује m c ш je п ред м и м о .ЗдравЛ.у« од г. Др. A. Буквицс одржао на дан li. фебруара у сри1СДУ У просторијама мектеба. Предаваие су повјерили општинском љскару г. Др. Давиду Фрајнду, који je као добар стручњак п добар љекар са највећим разумпјевањем протумачпо како и на којп начин треба човјек чувати своје тнјело од којскаквих зарачних болссти, кал;о које долазе и којим се чутем најлакше преносс. Шта треба свс човјек да учинн те Ла има здраво тијсло и здраво потомство. Како треба обратити пп;к1ћу на чпстоћу домова н чнме се нхгаду дсзинфнцпрати РАДИОНИЦА З А Д Р УГЕ ГА ЈР ЕТ А И • * веким бројем љекара и њиховог излажења у сусрет. Чуле су се н друге иедаћс којс су као упечатак данатн.ицс на нашој лјеци. Предавпње »Ислам и просвјета« одржао je Мухамсд Муфтић уз присуство 72 члаиа. Дебата je била. Предавање »Ко су муслимани Босне и Хсрцеговинс« одржао je Хасан ЉубунчиН, уз које се je појавила дебата са питањем: »Kano јс постало име Србик u Хрват. Затнм je примјећено да je предавање у почепсу слабо обрадило тезу о дола«ку нза Карпата. Исто тало je примјеНено н то да je трсбало вншс докумепата о раашм особннама муслнмана, које КОЛА СРПСКИ Х С Е С Т А Р А У С А Р А ЈЕВ У li закужене просторије. Предавање je (хжбшо усијело, јер су га сви потпуно разумјели н трајало je од 8—9.30 сати на вечер. Слушалаца je било око 120. Друго предавање о »Одгоју дјеце« од,г. вулејмана Мурсела одржано je на 13. фебруара у истим просторијама и у псто вријеме. Предавање je одржао г. Омер еф. Мехпћ, школскн управитељ. Предавањс je лијепо извео п добро nporj'мачио кааоо треба нашу дјецу одгајати да постану добрп и ваљани грађани. Предавању je присуствсквало 140 слушалаца. Предаваље »5 исламскпх вјерскпх главних дужности« од г. Хафиза A. Бушатлнћа, које je одржао Хафпз Мухамед Спужпћ, пмам, иа дан 14. о. мј., уочи гвсте 27. liohn, у иегпм гореспоменутим иросторијама, лијепо je нротумачпо шта све треба и шта je све дужан муслиман да чинп и како he Богу нбадет чинитп, како да буде праведан и псправап човјек. Ово вјерско предаван.е лнјепо je nocjeheno. као и увпјек. да емо се сви задивилн, јер Модрпч je мпло мјесто. a овај пут je предавање посјетило око 200 особа. Taj број показује да naметно тумачење налази увијек свога мјеста. Гајретова предавања у Фочи Прсдавате о »Вјерн« одржао je у Фочи г. Мухамед Муфтић, потиретеједник Мјееног одбора уз присуство 49 чланова. Дебате ннје било. Предаиање »Будимо задругарп« одржао je такођер Мухпмед Муфтић уз присуство 52 члана, исто без дебате. Предавање »0 одгоју дједе« одржао je Абдулах Мули1> уз приеуетво 54 члана са дебатом у којој се je чула жеља за су^рекли нашн компетентни паучннцн: Јоваи Цвнјић, Владимир Шповић и Димитријевпћ. Том приликом je један дебатер доказивао да Богумилн нису само примили Ислам из разлсхга да нм остаиу добра у рукама, како je то у предавању речено, но да су то оип учннпли под пснхичким околпостнма које су иастале усл.ед ирогоиа, којс су онп од католика и православних доживл>авали. Присутннх je бнло 09. Предавање »Задругарство Краљсвипе •Југослишје« одржао je Хасан Љубунчић уз присуство 5? чланова. уз које се je појавила прнмједба да je предуго н да се многе <тпари понављају. Свидила су се мјеста која дају практична упутства о оснивању задруга. Гајретова предавања у Љубушком У кафанн Алпје M.ixiiha на Гожуљу одржано je предаваље »Ислам п просвјета« na 5. II. 1931. Предавач je био г. Абдулсолам Церић. зпаппчинк; ирнсутннх слушалаца je бнло 40, диекусије ннје бнло. O iiih t u утисак предаван,а бпо je добар. Предаван.е »0 вјерн« одржано je 25. II. у џамијп Жабљак no г. Каеим еф. Садиковићу, шср. судијп. Број приеутннх слашдлаца нзнооио je 49. Пре;шван.е je оотавнло врло лпјеп утнсак u видјело ес je да се одмах слушооцн ннтерссују за даљња предавања. Исто предавап.е одржано je 28. I. у џамијп Гожуљ, послнјс теравије, нсто no г. Каснм еф. Садиковићу. Прнсутно je било 105 што мушких што женских слушалаца. Само предаваље направило je одлнчан утисак na прпсутие те су мцогп похв.иала Гајрет, koju en je onor 129 �посла латно. Код свих слушалаца видјела се жеља о лреводу Курана на наш језих. Предаван>е »Будимо задругарн« одрждо je 4. II. у Југослоиснској читаоници »Гожуљ«. Предавач je био г. Салих Хрљнчеви!), nopeci;n чиновник. и начелник Оогаола. Пршутно јс бпло 86 особа. OnniTii утнсак ирло добар. Првлнком предавања искрсло je питање за оснивање задруге у нојој би били сви чланови земљорадници и земљопосједници. Предавач им je рекао да се за вријеме рамазана организују и здоговоре те да ће се одмах no Бајраму лристулити послу. Гајретова предавањз у Плевљу 27. ноћи Рамдзана одржао je г. Ћамилбсг Дрнда. наставник гимнааије, предавање »0 ралвитку Ислама« и »Иелам и алкохол«. Поејета je била одлнчна, око 300 слушапаца, a већи број просторија Гајретове читаоннце ннсу ни могле примвтн. Интерееонан>с je бнло огромно и ово he предавање прло корнститн »i бољн успјех предавања, које he Мјесни одбор послије Бајрама одржаватв. Г. Дрнда запатересовао je слушаоце горњим темама тако да су два сата љеговог преданачин дотакао ее je и пптаља алкохолизма. Читаво предавање бнло je образложено како с вјерске стране таво и са научне. Нарочито се je овим предавањима одазвао млађи свијет, радничие класе. Onu су са толико иажње праЈНли читав гок предавања. Ga њиховнх Јшца читало ^се je велпко задовољство и одушевљење’: С/ ° v / о Гајретова предавања у Челику (срез Брчно) Предавањд из прве njm re ева су ирочпЂша у мјесецу јануару и то у размаку 2—h иоћИј-€ва су предавања читала у Народној читаоншш^осТш првог предаваља. »Rjcpa«. Ово предавање je чптдо ловјеренЈп; Гајрета г. 'Сулејмановпћ осим У Читаониди и у Народцој — мало бол,ој кафани^ cđ састају највише (дарпји и одлнчвији људи. Ово предавање иолучнло je код слушаљда врло добар ефекат, што се је^ могло разабрдтп из усменнх захвапа X. Репо ефендлји. који5 се je потрудио и naimcao ово предаван.е. i;ao и иннцијаторпма тих предавања. na и повјеренику, који нм je предавање образложно и разумљиво прочртао. Олушаоца je било 85. Предавање je одржано 22. јануара нослије теравије. Предаваље »Будцмо -задругари« t прочитано je у Народној читаопици. Чжгао га je Мухамед Ибрахимовнћ. ученпк V. разреда шер. гимн. Слушалаца je бВдо 35. Бфекат повољан. Дискутовало се и расправљало послпје иредавања. Предавање »0 одпоју дјеце« прочнтао je г. Сулејмановић у Народној читаокици пред већим бројем слушаоца (oico 40). Након чита1ћа настало je расправљање, a нарочито о тјелесиом узгоју дјетета у сиромашнијој обнтел>и. Ефекат je бно добар. Предавање из II. свеске читао je повјереник у џамији послије теравије т. ј. »Пет исламских вјсрепих дужности« и то на два пута, двпје ноћи. Ефекат ii интересовање врло вслико. Друго предаваље из III. књиге читано je у Народиој читаонпци нсто на два пуга. Слушаоца je бнло вазда зо—40, a на првом у џамији 60—80. Гајретова предавања у Бос. Новом. Повјереник Гајрета г. Мехмед Ибишевнћ одржао je три иредаваља и то »Вјера«, »Ислам и просвјета« и »Пет исламеких вјерских обпсзатних дужности«. Такођер je г. Хаеанбег Церић. школеки управитељ, одржао предаваље »Будпмо задругари« и г. Муниб Бехмен »Одroj наше дјеце«. Детал.ан изпјештај о уснјеху предпванл нзиијећемо нлвнадЕО, 130 Гајретова предавања у Автовцу 5. фабруара т. г. пригодом званичне дужности у Кључу одржао je благајник Мјесног одбора г. Шериф ХаеанбтчВЈИћ нредавање »Вјера« од X. М. Ц. Чпушевића. Присутних je било око 80, a олржано je у кући Хасанаге 'lvcTOBnha од 8 до 12 сати у вечср. Ha 'коцу свршеног предавпња настао je опшнран разговор о Гајретову рад у.1 Гајретова предавања у Плевљу Од 26 . јануара до I. фебрулра т. г. одржана су у Плевљу |'лиједећ|а предавања: -------- 'У~прбсторијама Тајретове читаонице a *уз ирисуство Гпјретових чланова као и осталлх грађапа н пријатеља, којих се je број кретао око 100 евакс вечери, одржано je предавпње »0 вјери«. Предавач je бно г. Ћамилбег Дрнда. Дискусије није било док je пнтересовање бнло осредње. Друго предаван.е »Будимо задругари« одржао je г. IIIyhpq Њуховић. баиковни чнновнлк. треће »0 одгоју дјеце« г. Ибрахим Впоградлнја. учитељ. „ Акција ових преда.ваил у Плевљу нпје. могла доћи до •бо^ег изражаја ради тога што ее у пстим просторијама nirpaла томб(Јла, na се није могло довољно времена препустити н посветитц,' самим предаван.нма, водећк рачуна и о што већпм ус.пјесима томболе. Одбор je Behu дио предавања одло. a.itn- рза рамазана, педељно један пут, када he имати довољно времена за пзвр1пење што јаче пропаганде. Гајретово предавање у Лукавцу Тур. 16. фебрулра т. г .су џамнјп иза теравнје одржано je предавање »Вјера« од X. М. Џемалудин еф. Чаушевпћа. Пред.тан.е je одржло мјешћанин г. Пашпн еф. Кехон.нћ, ђат; шер. школе у Сарајеву. Предавању je присуствовало преко loo особа. Иза предавања ннје се иикаква дискуспја водила. Продпваље je дало добар утисак na народ. Гајретова предгвања у Почитељу Повјереинк Га.Ј1»етп у Почптељу г. Мухамед Ресуловнћ одржао je сва Гајретова предавањд онако, iai«o je то захтијевао Главви одбор Гајрета. Гајретова предавања у Автовцу Мјеснп o;i6op одржао je у селу Муљима предаван.а у просторијама мектеба. Г. Beho Пашић одржао je npc,4anuiiie »0 задругарству Краљевние Југоелавијс«, г. Сајто Ilaninh »Ко оу босански-херцегог,ачк1П муелимпни«, a. г. Шернф Хасаибсговић »Ислам н просвјета«. Прсдавање je трајало од 8 еати на вечер до 2 сата. Слушалаца je бвло 120 особа мушкнх п женских, те су сви иажл>нво саслушалп п опет затражилп да пм се дође другу. вечер са другим предаваљима. Предавање Tajpeia у Ракитници (срез рогатични) 5. фебруара одржао je Мјесии одбор Гајрета у Ракитннци предаваљс »Будимо згдруго.ри« од г. инж. Шернфа Бубићд у просторијама Народне књижнице н читаонвце. Предаван,с je nim nrao г. Рлзим Добрача. 30 слушалада помно су саслушалн предашње. Присутни су признали да би задругарство користило и унапредило лодизање села. 1. фебруара у џампји Иза теравије одржано je предавање »Вјера« од г. X, М. 1.1. Чаушевића. Предаваље je одржао г. Рпмиз Добрача. Вазунаспхат je наигадо на пуно разумијеnnn.c присутних. Дебата ивје вођена. 7. фебруара одржано je предавање »0 одгоју дјеце« од г. X. Мулићд. 20 особа je прису<лвовало опом иредавпњу. којег je прочитао г. Рамиз Добрача. �« Дебата je вођсна. Конститовало' се да јо пезнаље узрок нозатку н запуштености дјеце. Гајретова предавања у КасаповиКима Предавања из друге евеске одржао je иовјереннк Гајрета k a k o слиједи: »Ислам it прогвјета* одржао je Хф. Арнф Хамзић у џамнји. a прнсутннх je било око 105. Днпкусијс није било. »Ко су босажжо-харцегопачки муслимани« одржао je ђок VI. разреда шер. гимназије Хивзо Хамзић. »Задругарство у Краљевини ЈуихпиЈавији« одржао je такођер Хивзо Хамзић. Дискусије није било; прнсутннх слушала било je 60. лић Омер, Коњхоџић Ибрахим, Шеница Тошо, Бећлровић Хасан, Махић Мујага. Хрњичевић Салих еф., Кадрагић Мустафа. Муминагић Сулејман, Беширевнћ Шућрија; Таслиџа Алија, Аралица Ћурх), Махић Џемал еф., Maxnh Оулејмаи, Ружнћ Марица, Божнковнћ Фрањо, Шукалнћ Јусуф, Буквић Владо, Гујнћ Абдулах, Бнлић Хасан, Мехнчевнћ Осман. Павловић порезни, Kecnh Антон, Ћурчнћ Вејг.пл, Костлћ Ацо, Журовац Рнсто, Брлетић Огефан, Диздаревић Мугтафа, Будимлић Мехмед еф., Далипагић Едхем, Ђернмовић Ахмет, Хрњичеић Ахмст, Ђеримовић Накиф, Ћеримовић Мехмед, Фрањић Мир- Д а љ њ и д о б р о т -в о р и и у т е м е љ а ч и У ;ipyroj ноловици мјссеца фебруара уинслше се за чланове добротворе и утемељаче слнједећа господа: из Сарајева: Едхем Абаџић. за добротвора, уплатнвши одмах Дин. 1.000.—; из Билеће: ШаФир ИссшнН Ибро Селлмовнћ, Зојко Авдић, Идриз Бушатлнћ н Абнддга Мујачпћ — сви за утемељаче. Посљедни je уплатио цијели члански износ; из Козлука: Фехимага Бегташевић, Суљо Бањажжпћ. Јусуфага Алиспахнћ, Мустафа Бањпнопнћ. Абдулах еф. -fwi ibaiiOBiih, Војиолав Марковић и ЈовфД1. Лазиревпћ. АГИЛНИ МЈЕСНИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У ПРИЈЕДОРУ Нови утемељачи и добротвори из Шпионице Сједе (слијева на десно) г. г. срески начелник Живковић, су Мустафа Суљкановић, Мехмед Ибрћхимовић, Хафиз Ах- дија, Др. Мехмед Хајровић (претсједник (Гајрета и шер. сумед Мулахалиловић, Ахмед Џннић, Мустафа Хогић, Јашар дија г. Бутуровић Јашаровић, Алија Мујчиновнћ из СрА^рнша, јАбдулах Хасић. ТЈулига Слшванкић, Мехмед Бајфиггар^впћ. Мехмедалија АдрДиздиревић Мухамед, Диздаревић Авдага, Будчнћ Никомовић, Мурсел Муратовић, Незир Jaxuh, Мујо Суљагић, 1ШИИ- t Лавијер Тонко, Розман Конрад, Делалић Авдо; no Дин. сеји Ибрић, Осман Бајрактаревпћ. Хусо Суљагнћ из lllirai J4.r-i Н.| Н.; no Дин. 10.—: Хумо Фатима, Барбарић Иван, пице. Садиковић Дуда, Коњхоџић Ибрахим, Танчица Салпх, Ормал Дуда, Омран Физа Ормал Нура, Дирдаревић Зенк<1, Делић Р а зн и д о б р о в о љ и и п р и л о зи за Станка. Диздаревић Мидхад, Махић Омер, Ћерић Хазим, ГуГ а јр е т jnh Салко, Омсрхоџпћ Ибрахим. Зухрић Аллја, Бијавића Авдо, Мујановић Хава, Орман Захида, Н. Н., Загић Зехра, ЛаДобровољни прилози на Гајретовој забави у Љубушком Добропољне ирплиге у новцу »приложише сгитједепа го- лпћ Али еф., Мехичевпћ Омер, Буковац Смајо, Драгнчевпћ Влатко, Лалић Мујо, подворник; Махић Алпја.. Невесињац спода: Дин. 150.—: Садшшвић Оадик no уДин. 100.—: Хаџо. Невегпњац Халили, Фазлиновић Ахмет, Гујић Алија, Орман Алија, Мушић Смаил, Гујић Хасанага, Делалић МуЛалпћ Вехбија, Коњхоџић. Сафет, Гујић Хамлд, Садиковић стафа, Гујић Ибрахпм, Назечић МустафЈ; no Дни. 60.—: ЈаМуниб, Оадиковић Мустафа, Јакић Алија, Буквић Љубо, кић Мустафа; no Дин. 50.—: гђа Гујпћа Ибре, Приморад Иван. Кључанпн CajrKO, Орман Арифа, Myjicnh Салко, Лалић ХплПрлић Сабптага, Kapan Милан, Кордић Никола; no Дин. 40.—: мнја, Загнћ Омер. Ћерпмовић Хусо, Хајдаровић Салко, МуБилић Мехмед, Дробац Дане, Др. Петрић Перо, Муигић Мујезпновић Салко Лалић Тиџа. Дауповић Мехо. Махић Зидан, хамад еф.» Михић Впто, Садиковић Каеим еф., Днздаревић Садиковпћ Мурат. Смешкал Вилим, Мујкић Сулејман, Гујић Мустафа; no Дин. 30.—: Кољхоџић Фахра, Муминагић Атпф. Каоим, OcM,nh Хаоан, Ковачевић Нико, Мујаповић Ибрахнм, Диздаревић Ћазим Мумпнагић Сабит, Фазлнновпћ Салих еф., Бећировпћ Муло, Новић Сулејман, Месхиовић Ахмед, Ђулић HoBiih Салих, Јелнћ Алсксл, Диздареаић Аган, Оодпковпћ Мехо, Садиковпћ Ибриппш, Месиховић Фатима, Бошљак БуАбдулах еф.. Садлковић Мустафа Бопгиревпћ Сулејман, Јакпћ ба, OcMirh Рабији. Ћурић Бега, Ђурић Бега, Месиховић Паша, Ибришим, Јакић Ибрахим. Кадрагић Шућрпја. Нпчстић ПеГујпћ 'Вемал, Пролић Назифп. Таслиџа Чашиф, Хаџагић Мсхо. тар, Курп Фрап>о, Милнћ Ннкола, гђа Грабовац, Ћук Богдан, Алендар Ћамил, Cpejnh Љубо; no Дин. 7.—: Н. Н.; no Дин. Делалић Смајо , Ибруљ Ибрахим. Несепнњац Дерво, Ћерпмо0__: Н. Н., Н. Н., Ћеримовлћ Фехо, MaiKcnh Едхем, Н. Н.. nnh Мустафа Фрањпћ Мате. Гашпар Петар, Каттвпћ Мате. no Дпн. 5.—: Хштллћ Ахмет, Семиз Мили, Н. Н.. Терзић АхМикоји Ннко, Кларпчпћ Мате: no Дпн. 2о,—: Пролпћ Хабиб, мет, Махић Хасо, Н. Н., Турић Шевала; no Дин. 4.—: Алендар Ћерић Мустафа еф. M«xnh Онлпхага, Даупопић Имширага, Мехо; no Дин. 2 .—: Н. Н., Н. Н. Орман Иб|>ахим, Лалић Махмутага. Алендар Оалко, Петрлић Добровољнп прилози у готовом новцу које су сакуппли Драго, Таслиџа Хасн. Проконнје Мулина. Mymnh Аспм, Ла- прнгодом купљеп>а бпфеа: претсједншс Мјесног одбора Гајрста Алија Орман и повјереннк Проевјете Никола Милић. ra гђом Фатпиом Хри.пчевић и гђицом Татлом Муминагнћ, a приложи слиједећа господа: По Дин. 100.—: Леон Е. Пало, Салих еф. Хрњнчевић, Садик еф. Садиковић, Др. Петар Hynh. ФрањсвачЈси спмо(тан Хумап, Ибришим Јакнћ, Bpah.i 'НвриMOBiih, Фетах и Абдурахман Диздаревић, Хасанага и Салиха- Уписујте даљње добротворе и утемељаче Гајрета! 13! �* t * га Дпздпревић, Сллихага Дпздаревнћ 110.—, Фрп Аугуотин Матић 100, фра Сарафпн Додиг, Мсђугорјо 200, Андрпја Сиврпћ п друговн, Међугорје G14, Павао Ковач 200; no Дин. 60.—: 'Вурнца Павлица, капетан; no Дин. 50.—: Антс Гавран, Гооподарска задруга, Крнжан Буноза, Изст Хоџић, Витина Уирава Томислаграда; no Дпи. 40.—: Махић Ариф. Браћа Ковач, Фрањо Маднраца, Авдо Делалнћ, Саво Пузић; no Днн. .4 0.— ; Махмутага Лалић, Оабнт Кољхоџић Зпонко Влсиљ, Смајо Делалић., Др. Радослав Мијушковић, Салко Алендар (Аић), ilja Мпледорфер, Инж. Оалпх еф. Цицо, Стипан Хсрцег, инспоктор Павао Грчар, Перо Виштица, Ралнхога Махнћ, Др. Морозов Симеун, Kop;i|iih 'Гома, Никола Бабић, 'Гопко Псрвап, Вргорац, Мплева Лучић, Сумбул Папо Макарска, Заим Мехичевић; no Дии. 25.—: Ахмстага Фазлиновић; no Дин. 20.—: МујкнИ Сулејман, Ибрахпм еф. Коњхоџић, Мсмншага Махић р. Мујаге, Абдулах Гујић, Сгојап Милош Мешгшага Махић р. A., Катииа Рађа, Мартинац Никола, Ацо Костнћ, Светозар Јелић, Антон Кесић, Хамдп еф. Бутуровпћ, Марко Муцпћ. Јуре Гаџе, Попггар Габало. Ахметага Кадрагић, Муниб Делалић, Марпја Illemau. Мехмед Ћерпмовнћ, Бариша Ереш, Рпсто Зуровац, Мпјо Грђан, Драго Грабовац, Шућрнја Кадрагпк, Ђулага Лалић, Емил Гргурић, Грго Мишетић, Мпрко Рогпћ. Перо Грубишпћ, Јурпћ Златка, Ића Бебек, Знјдбег Капетанови, Винпна, Хфз сђ. Месиховић. витнна, Решид еф. Диздаревић, Витина, Благо Рашнћ. Внтина, Славко Херцетотва, Ју^' суф Шукалић, Злата Нпчетнћ. Иван Мштчевићг* -no Дин. 10.—: Мехмед Ђулић, Загић Ofrlip, Арђм Мушић, Халнл Бећнровић 10. Коњхођпћ -Адем, Кидрагпћ Хајро; Иирахпм Терзпћ, Мухамед Бећпрошш IO, H£paxjđi Муминагаћ. Сабит Маxnh, Хасан Бплић, Мехо Латић, "Помпслав Шипић, ЈћубапГњато, Хамо Фазлпновић, Мартшг Вучпћ, Анте Борас, Хаcau Бећпровпћ, Мплоиг Божовн^! ЛукаГВрбор, Љубо С ред ^ Булс Никола, . Лукл Бошња< Јурчпћ Јаков, Јуре Мишетић, Шућрпја Терзић, Отојка Јелић, Мумин Чолић, Стипан Прхшћ, Томо Лучпћ, Дуганџић Впце, Ивап Чувало, Ахмет Фаздиновић, Омep Махпћ, ВасоСВитковић, Станко Леко, IAnnjžfc; Рујић, Муно Гујић, Васо Једић, А вд\Л Мехичевпћ, Зорка Тупајић, Халпл Бећировић, Фехим Крехпћ. Омер Јарић, Андрија Грим, Салко Лалпћ, Вптпна, Меснховић Тахир, Витина, Сафетбег Капетановнћ, Вптшш, Ахметага Диздаревпћ, Вптпна, Илија Пехар, Внтина, Перо Бебек, Витпна. Мујо Лпвња.1;, Внтина, Карачић Мате, Витпна. Анте ■Брбор, Витина, Мехо Рупић, Витина. Резика Аннћ. Вптпра, Матр Мишетлћ, Внтнна, Лазар Чолак. Внтина. Ива.ч Мајпћ, Вптшга, Мехмед Месиховић, Вптпна, Диздаревнћ Мсмпшага, Вптина. Стишгп Борас Анић. Бнтниа. Гпљс Хасал, Вптииа, Фрањо Борас п. Јуре. Витинл, Махмутага Месиховпћ. Витппа. Анте Гргић, Вптппа, Мате Буидар. Пробој, Мате Медпћ. Радшпићп, Млтар Поповпћ, Иван ТТавловпћ, Фраљо Вас-иљ. Ииколпца Впсиљ, Али еф. Махнћ, Фето Билал. Мухареи Гујпћ. Милица Семпз: no Дин. 5.—: Перо Халнловнћ, Јуре Грнзољ, Селпм Фејзпћ, Лиiiii.au Ћахшл, Внгпна, Иван Бебек, Bnnriia, Аите Чувшало, Пробој, Мате Мпкулпћ, no Дшг. 4 .— : Мате Мишетић. Исти сакушвачи сакупишс за бифе у наравп; Алија Орман баклалга. Никола Кордић торта, Мустафа Лалић кокош. Мустафа еф. Tiepnh бурек, Алпф Мумннатић бат;лава, Дервишага Невссинлц копош, Хасаиага Гујић баклава, Муетафа Садпковпћ хурмашпцс. Мухамед еф. Далипагић бурек, Мустафа Додалпћ. печспи тукац и 10 кг. хл.еба, Фахра Кон>хоџић исчепи тукац, гђа Анка Вебер патипшању, Сабитага Пролпћ баклава, Касим еф. Садаковић бурек, Мемишага Диз- даревић баклава, Савка Аарллица бурек, Марнца Ружић патишпања, гђа Шеннца торта, Мехмсд бег Бушатлија, Витина, бурек; Хафиз Раншд Меоиховић. Витнна, Печени голубови; Мухамед Диздаревнћ, Витнна, морац; Мулага Дауповић морац, Сулејман Мумпнагић icokoui. Ибрахпм Гујић и Муста4>а Диздаревнћ печени јањац, Мустафа л Осмаи Јакић бурек, Салихага Диздаревпћ баклвва. Омер Лалић бурек, Муминагнћ Сабит сф. бурек, Дпвдаревић Саблтага кокош, Милан Kapan колачи. Прилози из Загреба Госп. Шевклја Куртлшћ сакупио јс мсђу прпјатсљпма своту од Дин. 1.200__за друштво Гајрет. Дароватељи су слиједећи: no Дин. 100.—: Вејсил Мусакаднћ, Авдо Авдибеговлћ, Нурнја Авднбеговић и Шефкпја Куртагнћ; no Дшс. 80.—: Тико Tiyphnh. no Дии. 50.—: Сафет Кунуспћ, Мухамед Ханџпћ, Ристо Шутић, Машо Варцарац, Дане Леви, Морпц Флеш н Вјвкослав Дилберовић; no Дин. 30. : Јулпо Оалцер, Бранко Радоваповпћ; no Дин. 20.—: ГСарло Цирннг, Стјепан Зелеппо, Илпја ОршолиИ, Авдо Окерпћ, Буки Левиг Адем Соколовнћ, Темес Херман, Фадил Куртагић, Милан Heižuh, Мехо Canepomih, Жарко Капппсовић, Бо-ро АнтопиК, Авдо Оалпхоџић п Лео Фромер; no Дип. 10.—: Антои Кокога, Жига Мплер, Перо Бимбашнћ, Хасан Кунуспћ, Гаpmap Фирт, Руде Жавгр, Салих Каралић и Ахмед Одобашић. СакУпљачучлЈ дароватељпма топла хвилд! Прилози из Модрича: Прилнком посјсто члана Главног одбора Гајрета из Дервенте г. Есадбега Алибсропнћа, сакупљена je за Гајрет свота од Дпн.,§90.—. a коју дароваше гос-пода: no Дин. 110.—; Мсхмед Ганнбеговић u Ибрахпм Хаџ.налпјагић; no Дин. 70.—; Мухарембег Карабеговпћ и Јусуф Лусуфбеговић; no Дин. 50.—: Хафпз Мухдмед Спужић н Мухамед Хаџиалијагић: Дин. 40.—: Осман Абазбеговић; no Дин. 35.—: Хасанбег Хаџиалибеговић и Мехмед Суљнћ; no Дпп. 30.—: Омер еф. Меxnh; no Дин. 15.—: Мустафа Карабеговић, Ибро Ганибеговић, Ибрахпм Хаџиахметовић, Али еф. Чаушевић, Џемал Цунић и Соид Тахмаз. Даро1вател>нма пекреиа благодарпоет! Добровољни прилози из Домановића Днн. 15.—: Ђамнл Сејдиновпћ; no Дин. 10.—: Хамнд Хаџнћ. Мемишага Шатор, Салнхага Бућ, Омерага Опијач, Мухарем Шатор, Хамзо Шатор, Ахмед 'Бонко, Ибрахим Фејзић, Дервишага Алпћ, Халил Салчпн, Ахмед Салчин, Мухарем Хаеић, Аллјд Шетка, Ахмед Опијач, Хаџе Шетка, Нухан Бербе, Садик Шун>е. Васва Ссрдаревић, Мујо Трбоња мухта,р, Мехић Фатима, Хајрудии Оннјач, Хусо Торло, Адем 1‘опеша, Хасаи Xarnh, Салихага Оманнћ, Пирнја Хусо, Војчић Хасанага, BojnnJi Хусепнага, Мујага Табаковић, Behnp Хаалћ, Хусеин Пепава. Мехмедага Крпо, Алија Хаснћ, Мурат еф. Mapnh, Алага Бараковић, Всјсил Крпо, Хасан еф. Ксбо, гђпца Шемса Хљгић, 'Гпквеша Мехо, Хаљевац Мугтафа, благајник; Дин. G.—: Асим Koćo Боганов, поштар. Прплоге no 1, 2, з, 4, 5, и ниже од 10 дшгара нисмо писали. Свима онима који дадоше какав било прилог, nama срдачна хвала и живили! Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 132 �* • „ 1 1 Добровољни прилози из Бјелимића (Коњиц) Други разни прилози Лрвп даи Бајрпмл, заузимањем доле навсдсних пријатеља Гајрета, достсшљена je Глпвном одбору свота од 493— динара и то: Г. г. Ћамил бсг Шурковић, Рашидага Сирбубало в Ферхат Куртовић omiiT. иачелник продашњом бифса сакупплн су своту од 270.— дннара. У задн>е доба дозиачонп су Гајроту слпјодећн добровољнп прилози: Мјеснп одбор 1’ајрста Гор. Зслин.а Дин. 210.— Mjecmi одбор Гајрста Гор. Тузла Дип. 50.—; Мјеснп одбор Гајрета Згошћа Дии. 350.—; Аган Спнадовић, Бос. Дубочац, Дпн. 52.—; Куртовнћ И. Трнка, Бјслемпћ, Дпи. 493.—; Рудолф Шутеј, Сарајсво, Дии. 300.—; Конвпкт Баљалука разнп прилозп Днн. 1304.50; Жепачка општина Дпп. 500— ; Љубљ^нска Кредитиа Балка, Сарп;°во. Днн. 500— ; Зухднја Клалчевнћ, Сребренпцл, Дпн. 209.—. Жаид. наредиик Ристо 'Геиурић сакупљањем добровољприлога допринно je евоту од 154— динара Дароватељи су: no Дии. 10.—: Фетах Аликадић општ. биљ., жалд. цар. P hoto 'lcnypnh, М. Дероња, Мујо Грапуло, Зеј1шл Тарахпја, Џафер бег Шуркоппћ. Омср Глухо и Хамнд Подхумњак; Дин. 30— : Рпшпдага Снрбубало; но Дии. 5__: Асим Шурковнћ, My»inu Himiiih ir Алија Бнбср; Дин. 4.—: Салко Трнко; no Дин. 3.—: Дуран Володер, Хајдар Трнко и Бешир Туцаковић; no Дшг. 2 — : Азиз Шурковић, Џафер Шурковић, Мехо Володср, Сллко Калајџић, Мурат Јусуфбсговић, Салко Оидран, Суљо Имамоинћ и Халил Грануло. Осим тога продавањсм блокова за Гајретов дом сакупили су г. г. Ћамил бег Шуркоппћ 41.— динар и рашид Тршса 28— дииара. Дароватељима н сапунл.ачнма најљспша хвала, те их молимо, да се и у будуће сјете ове корисне нсламске устајшзс Прилози из Сарајева Угледна трговачка фидоа Исламага ВраДић ii спн, даровала je Гајретовом шегртском до^у комада фесопа да се исти подијелс снромашним шегртпма. И овај пут je -------угледна фирма поназала евоју •накллност према Гајрсту, a овај племенити гест ncra. пос.лужи ,за* углед Пнтомци Гајретова шегртоког дома захпалфјуГсе г. Вранпћуч my Вслетрговац г. Аснм^АреланаиЛ поклоп шегртском дому 20 иг крпсталиог ipehcpa. Захваљујући се г. ApĆ.ianarnfrV na да' „ жњу и OHHua којк могу, да се угледају у ввај лиј( мср, тс да и онп помогну ГајреУ у остварењу његовнх цм својим оболом. Прилози из Котор-Вароша Mjecmi одбор Гајрета у Котор-Варошу дозначно je Fajрету своту од Днн. loo.—, коју je сакупЂо -Г\ М. Љевљак, пмам из Врбањаца. V Прилози из Сјенице Суд општнне Дугоиољанеке, среза сјепнчког д«1ровао je Гајрету уиме noMohn за годину 1930. своту од Дин. 500.—, коју нам je своту дозначио Mjeeiui одбор Гљјрета у Сјеници. И овим путем нзрнчемо нашу благодарност! Дар Гајрету из Требиња Ограда око ТЈачког дома Просвјете п Гајрета бнла je порушена, те je заузимањсм г. г. Спмс Пстровића, Томе Вулетића п Драге Бубрешке обновљена. Троткови су нзносили Дии. 4.000— , те je заузпмањем поменуте г. г. п личним материјалним допрнносом ограда уређена. И овнм путем нзражппамо поменутој господи нашу топлу захвалност! Прилози из Козлука Ha Бајрам сакупљено je na сергије свота од Дпи. 135.— за Гајрет na предлог повјсрснпка Абдулаха Бањановића. Свпма дароватељпма nama хвала! Даљњи прилози Гајрету Г. Шефкија Kaimh из Чапљнне сакупио je Дин. 120. . Г. Сеид Алиспахић, Нови Шехер послао je Дин. 125.— Г. ЏЕМАЛ ЕФ. Х УЛ УСИ Ћ , Удружења имама матичара и агилан Гајретов радник е ч е с т и т к е П р е т с /е д н и к у Г а јр е т а Прплнком прошлог рамазанског Бпјрама примно je претсједник Главпог одбора Гајрстп, г. Др. Авдо Хпоанбеговпћ, од Гајретовнх одбора и повјереника слиједеће брзојавне честитке. Тузла: Своме вођи и претсјединку најсрдачнпје честита бпјрамске мубарек дане молећн Бога ;ia Вам подари дуг жпвот за добро и напредак свих муслимана. — Женски одбор Гајрета. Бихаћ: Након успјешно завршеног Гајретова рамазанског рада хитам да Вам у нме овдатљпх Гајретових раденпка и пријатеља поднесем бајрамсу честптку оа жељом да Вас Бог поживи још много и много година на дпку н понос нашега Гајрета. Претсједник Мјесног одбора Осман Реџлћ. Зеница: Сретне бајрамске празшп;е желпмо Вам! — За Мјесни одбор Гајрета Беширевић н Мамић. Столац: Наступајуће бајрамске пра-знпке најсрдачппјс честитамо са жељом да Вас Свемогућп обдари здрављем дугп низ година на понос нашег Гајрета! — Мушки и женски одбор Гајрета. Тузла: Одушевљенп свсстраним успјехом Гајрета под Вашпм мудрим водсгвом срдачно Вам чсститамо данашњп Бајрам са жељом да Вас Бог пожнви дуго годпна за добро муслнмана! — Претсјоднпк: Телапбашић; секретар: Оалихспахпћ. 133 �fi Бугојно: У u m u одбора и чланова Гајрета чеитита м Бам бајрамске празнике — Претсједник Садмковпћ. Кладањ: Мјесии одбор Гајрета свима -својнм - члановима честита Бајрими-шериф! — Претсједник Ђозић. Ha честитке унућене о Бајраму питомцима-ицама ГаЈретових пнтерната, иретсједннку r. др. Хасанбеговићу узвраhene су брзојавно честихке, u то; Бихаћ : Улрава Гајретова конввкгга са повЈеревчм joj питомцима хита да Вам као најбољем иријатељу н поборнику Гајрета u шегове ндеје a напосе оцу исламске оиромашне омладнне поднесем најнскрсннје ба.јрамокс честитке са жељом за. дуг н срећан живот a на дику и поноо исламеког днјела нашег народа. Гајретовд омладина обећаје Вам да he бити достојна жртава које наш народ чини кроз Гајрет за своју омладину! Уз израз многопоштовања — Управнлк и нитом^и. . Плевље: Честитајући Бајрам управа интерната са питомцнма жели успех.и благослав у .раду за: Гајрет! — ИбраxuM Биоградлнја. Бањалука: Управа н пптомци честитају и желе сретне н угодне барјамекс празнике своме дичноме и драгом иретсједнику н цпјело.м вриједном одбору! — Управник Beinih. Тузла: Упрлва Гајретова конвикта са. иитомцима^лајердачлије Вам честита Бајрам еа тоилом . молитвом драгсГм Богу да Вас дуго годвна поживи за добро и ouifC муилимапа! — Управник Салпхспахић. Сарајево: Управачкенског конвикта ‘ са својим иитомицама честита бајрамо^е нраз^ике сво-ме драгом и дичном иретоједнику ca жељом да Bife ljir иоживи много годвна! — Штефа Хромић. Сарајево: Управа лнтердога са, дштоцима честита Вдм бајрамске нразнике желеК^, ди^Вас Бог иожнвп много годлна сллједећп Ваше стопе које he нам бити као стаза водила у будућности! — -Унравиик- Алнја-Хромић... I Захвалност претсједнику Главног одбора Гајрета на бајрамској честитци Питомци Гајретова конвлкта у Тузли поводом бајрамске брзојавне честитке, коју i,y добили од црстсједнлка Гајрета, упутили су г. Др. Авди Хасанбеговпћу, По.моћшп;у Ba­ na и Претсједиику Главног одбора Гдјрета, слиједећу писмену захвалу: »Радосни и одушевЉени В£шом ввликом пажњом, коју сте нам указалн овогодишљом телеграфскол честитком рамазанског Бајрама, као и трајном очинском пажљом, коју ево кроз дуги ннз година нама указујете, даје нам полета и воље, да се што боље u што више спремнмо и оспособимо за велика дјела, која нас у животу чекају на пољу препорода муслимана и да на тај начпн олравдамо Ваше наде, које гледате у нама, Гајретовим омладинцима. Вама и Вашим сарадницнма, којнма дугујемо велику благодарност за благодати које нам пружате и који нас учите, icano се радп за свој народ, Краља u отаџбипу, овим путем ниже потписани, исказујемо најдубље иоштовање, захвалност л оданост.« — Мујезиновић Шефкнја, Чаушевић Мустафа, Ћефо Салих, Китовница Хамдија, Градашчевић Алија, Арнаутовић Шефко, Сманлбеговић Мурат, X. Јусуфовић Едхем. Муфтић Иомет, Мусемнћ Хајрудин, Башовић Алија, Силман Касим, Арнаутовић Џемил, Сулејманпашић Хафиз, Љубовић Шемсудин, Тановић Фндил, Оомановић Палгага, Медић Ху- uejiiH. Борнћ Мухамед. Догирменџић Рефик, Муминмгнћ Ибрахнм, Спахалић Сафет, Kaibiih Рамиз, Соаго Хилмија, Мулабсговић Махмуг, Чалић Абдулах, Хасанбеговић Шсфклја, изMiih Ешроф, Мурадбеговић Мидхад, Конџић Халим. X. Јусуфовић Ризах, Реџић Мехмед, Ттмо Алнја, Мујић Фсвзија, Салихбеговић Екрем Грабошић Реуф, Церибашић Хасал, Ибрахимпапшћ Исхак, Гачпћ Едхем, Арнаутовић Шефкпја, Градашчсвић Хусеин. П оздравие д епеш е Поздравне депеше Главном одбору Гајрета и претсједнику г. Др. Хасанбеговићу Пале: Скупштинари ново основаног Мјеслог одбо,ра Iajрета у Шлама поздрављају Bat; као ное.ноца те идеје желећи да ла том положају остаиете дугл низ година на понос л днку нашиг покрета. Претоједник Хаџалнћ. секретар Новаковић. Љубушни; Вашом иницнјатнвом јучер je оонована ирва муслиманска земљорлдничка задруга у Љубушком те Вас yiPT»yuhu одбор ик-лред цјелокуивог чланства најиикреније noзд|>авл?а a оиобнту хвалу нстиче претсједнику Др. Авди ХасанбегОвнћук молећи Вао да нас у раДу помогнете. — Прет| јсдвПк А[у("г&(јф, Церић. пмам. Сребреница: Ол главне скупштиив,- иододбора Гајрета лоздрављамо свог днчног прстеједника. — ПрсЈсједник Адамовић Драгољуб. >■ • Градачац: Beh дуго заказанн жељно' лшчекивани Гајретов састанаж онштнне Шнионнце одржасмо донао на ivojH нам дође Омазпћ из Тузле те се потппеашг ла.овом састанку : асм0 ^зај'члановс добротворе односно. утемељаче нашег ipaa’or Гајрега одакле Bali гоеподинс нретсјвдаиче-честитамо Г»ајрпмске благдане клнчућн Бајрам мубарек олсун и жеaehn да Вао велпвл, Ддах' волгавл. још много п. мпрго. година Hii днку н поное свих нас ширбм .миле. Отаџбнне: Мустафа Суљкановић, X. Афиз. Ахмет 'Мулахалиловић, трговци,'Муста(1>а Хогнћ, Јашаревић Алнја, МајчитовиК Омер,. Фсзовнћ, те| жаци, Мехмед Ибрахимовпћ, учптељ из Сребренице, Абдулах Хаоић, начелник. Суљага Сломчевић'. биљбжнцк, Мехмед 1>ајрић, Мехмед Бајрактаревић,. мухтар, Незлр Јахнћ, имам. Мехмсдалнја Адамовић, • Османага , Бајрактаревнћ, трговци, Мурсел Муратовић. Хусеин Ибрић. Мујо- Суљагрћ.. теж,1ци нз ИЈинонице. Ј е д а н р и је д а к п р и м је р (8 разреда гимназије, матура и докторат медицинског факултета за 6 година и 5 мјесеци.) Ових дана je на Меднцинско-м факулхету Београдског Универзитета промовн«ш на част доктора целокуине медицпне г. Асим Ћемсрлић из Јање. Огроман увпех, којн je ir. Ћемсрлић постигао у једном релатшшо врло кратвом времену тако je маркантал, да не могу a да ra нарочито не истакнем. Тим пре што сматрам да би усиех госп. Ћемаловића могао да нослужл као одличан у:зор н путоказ свпма оиим, који бачени у вртлог тешког послератног лрпвреднрг живота, погоршаног joui незгодним решељем аграрне рефбрмс, не могу да се снађу и препуштају се судбпни. Пример г; Ћемерлића je бвз сумње један јасаи изрпз интслектуалнс јачинс, жилавости Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 134 �- {i иагомиланс еиергије, коју муслиминсв« доо иаши.д ни|н)да пмн u коју треба crnio поиренути и вешто joj дати смериице. Носле Ослобођења госп. Иемерлић je, јако оштећен аграрiiom реформом, вочео да се бави трговпћом. Иико je имао уг.пеха у позиву, који изнеиује »moro смслостн, »рсдузнмљн- Др. м ед . O C T d J ie В И / е с г и Вијести из Зворника Ha 18. јануара о. г. чланови Mjecnor одбора Гајрета гг. Хш;аи X. АхметбеговпК, Сејид-Алија Бајраитаревић и Авдо Мујезнновнћ заиутилн <:у се у Козлук ради оакуиљања хране за 1'ајрет. Прнлпком њихона доласиа у Козлук дочекали еу их гг. Фохнмага Hcrrauiouiih, носједиик, u Абдулах еф. Бањаноuiih, имам-матичар » повјереник Гајрета га лијепнм бројем иаугледиијих козлучких тежака. Ha иннцнјатнву Фехимаге Бегташевића н A. БањаноB iiha сазвата je конфереицнја иа којој ее je еаиуинло доста тежаља и ако je био радии даи. Конферонцију je отворио претсједник Мјееног ОДбора Гајрета из Звориика г. X. АхметбеroBiih , те je дао ријеч Сејид-Алији Бајрактаревићу, шер. при- АСИМ Т ЕМ ЕРЛ И И . »оети, елаетичноети и окретности, ан je о^етио један jau iieдостатак: школу. Основна школа, колнш/је до тЛда уно *вршпо, била му je недовољиа и on je то добро зшА> if>ocehao. Жсл>а за зна' шем u школом иостепено јс расла, дрк иије ниетала tovtGo јака, да je госп. Ћсмерлић иабавно t f e вњнге аотребне m гпииазију н почео иа једном ироалодишом шј.ђом пнтеизивш учитн, како за дућаноком вртећи ц даље еавеонс уснешно евој познв, т«к<#'и код куће до дуроио у iiph. 1 У раду je наилазио na огромне тешкрће u али без инстру|К1ч»ра и 6dir ичије помоћи он je најтеже делове гнмназиског градидл. Резултат тога напора: je био тај, да je rocii. Тгемерллћ, који je у августу ГЈ24. године имао еамо 4 разреда основнс тко.|е, у авз-усту 1025. Родине завршно свих 8 разреда гимиазпје ii аоложно ucitirt зрелоети. После тога он ее одмах ioao иитомац Београдгког Гајрета »Осмлм 'Бикић« уписао за слушаоца медицппског факултота на Београдском Универзитету. Одавига^есХлвЛетудијама мецицнне, он je константно радио пуних 5 годшга. И заиста je и ту лостигао cjajau и завидон успех: он — самоуЦ — од 150 својих колепа с којима je дошао на студијс медицине, првн завршава и први бива промовисан na част доктора медицнне. A сад желимо, да гоеи. Др. Ћсмерлић буде иото толш;о вредан ii у свом новом иознву на добро целог. a специјално муслиманског дела нашсг Шфода, којему je он најпотребнији. Не сумњајући ни мало, да he ou такав н бпти, мн смо уверени, да у њему добнјамо једног новог, младог и вредног Гајретовог радника. Нека му je сретно! Мустафа Е. Карамик, канд. права. Г а /р е то в и те ч а /е в и за н е п н см е н е Анолфабетски течај у Пјаникима (срез Фоча) Учитељ и повјереник Гајрета у Пјанпћнма r. Мустафл 1ош 1зовић организовао je течај за непиемене, у који ее je уписало 17 полазника. Букваре му je отлоелио Главни одбор. А Б Д У Л А Х ЕФ. БАЊ АН О ВИ Т Козлук, срез зворнички в" нравнниу, којн je у ндјљепшим цртама прнказао цпљ и сврху рада нашег 1’ајрета, што су присутин са одушевљењем сислушаЛн говорнкка. Након тога прпстуиило се уписивању чланова, гдје се je одмах уписало за чланове преко 40 мјештана од којих je 5 утемељача и који су одмах уплатити прва рате. (Утемељачи су донешсни на другом мјесту овог Гласкика.) Рамазанска вечер у Братунцу Још од дуже времена ocjeha се јачање свијести за Гајрет у слмом Братунцу као и његовој околици међу свим муенлмаиимп, a нарочито се то опажа код г. Салпхаге Налића, тргавца. Ha 6. фебруара позвати су од стране Братунчана г. г. шер. еудија Абдурахмановић Едхем еф. као и шеф пореске управе Назим Шаћирагнћ, те градоннчелинк Алл еф. Селмана1гић, Хрусто Беговић и Абдулах еф. Гојачпћ на пфтар. T om прнликом, послпје клањања теравије, у дупком пуној џамнјн Назпм Шпћирагпћ oiprnio je значај и рад Тајрета и одрисао ГаЈретово предавање из »Гајретове бпблиотеке« »Вјера«, које су ирнсутнн помно саслушали. Позвао je прнсутне да се окупе око Гајрета, да се у што већем броју упишу за чллнове, како би се могао основати Мјесни одбор Гајрета у БратунцЈ'. Исто тако замолио Аналфабетски течај у Скендер Вануфу У мјесецу фебруару отворно je учител. н иовјереник Гајрета у Скендер-Вакуфу г. Расим Имамовић течај за ненисмснс, у који се je уписало 15 муслимана полазника. Букваре за аналфабетс доставно je Главнп одбор Гајрста. Организујше аналфабешске § течајеве и домаћинске школе! ј 135 �jfi прпеутне да се i-jo-ro Гајрета са прл.позпма., na јо том прпллком сакуи.гено 224 дниара, a даровашс слнједећа госнода: Дин. 50.—: Салих Нллпћ; no Дии. 20.—: Ибрпхпмага Буљубапшћ и Јусуфага Верлашсвпћ; no Дии. 10.—: Мустафа Буљубашпћ, Х атнага Ефендпћ, Мујага Мујчпћ, Лутво Салнховић, Хакнја Џашгћ н Халил Ахметовић; no Дин. 5.— : Бскто Лхмнћ, Мсхага Мујић, Осмап Дагић, Медо Глухнћ, Aro Џаипћ, Салпх Хаеаиовић, Сабрпја Сточсвнћ n Авдо X. Авдпћ; no Дин. 4.—: Салчпн Реџић, Алпја Сулејмановнћ и Расим Авдпћ; no Дпн. 2.—: Хусо Реџић, Хакија Хоџнћ, Салкић Омер, Осмаиовнћ Расим. Осмап Bemnh, Бајро Бркић, Ибро Бешпћ. Авдо Ахметовић, Салко Хусић. Идеја Гајрета развићс сс ускоро у Братунцу, само дај Божс да нам поагиви Салнх еф. Налића који he сигурпо својим радом окупитп гве Братунчане у коло Гајрета. Дароватељнма најљепша хвала и пуно cpehe у длљљом раду, шпрењу н јачаљу Гајрстових пдеја. Ифтар за питомце бањалучког конвикта У понедељак всче прирсдно je претсједник Мјссног одбора Гајрета у Бан>а Луцп r. ннис. Сул>а1га Салихагпћ богато еерви рт нфтар за свс нитомце Гајретова бањолучког копвикта. Пптомце je дочекао сам r. ппж. Суљага ГалнхапПг врло л>убазно, a послнјс пфтара одржао je кратак^д^значајагг-^поздравнп говор, у коме je ларочито иагласио р^дшку улогу' омладинс у сгвараљу паше Ј>реишје бу;јућности. Нспред питомаца захвалио му fte je пптомак X .. Адсмовнћ, завршнвши '•вој говор са клпцаАта г. СалпхјШићЈ"' и његовом дому. Након тога пптомци су се лрпиреЈгилЛ за ш маз и свп зајбдццчки к.чан>алп. Послије тога ндстало’ je нарочито ржлголожење у4угодном разговору, пјсвању -н свираљу. Питомцп су мноп^ј# 1хв£лни г. Салпхагићу вој госпођи na врло срдачном дочеку и пажњи најљепше утисже са ове всчери. i "Г" i врнјемс pastaсјетпди су их се r. Д^.»Ејуб Мујезпновдћ, пославшн им за ифтар двије тепсије хурцашица, и г. К. Хаџиомерспахић, професор, пославши list двије тспсије ружипа*— Питомцп су na na^iBii. врло благодарни. = Шаљите редовно Главном = I одбору убрану чланарин у!| Д у ж .в е иретплатс листа >»Га/рет<< Главни одбор Гајрета упутио je ових дана спискове претплатника — дужника писта »Гајрет« свима мјесним одборима и повјереницимг Гајрета, мопећи их да наплате дужне претплате у својим мјестима. Према тим списковима укупна свота коју дугују претплатници за лист »Гајрет« у разним мјестима износи 87.000 (осамдесет и седам хиљада) динара. У тој суми садржани су дугови претплатника који данас добивају лист »Гајрет«, док су дугови претплатника из ранијих година, којима je ради неплаћања обуставл>ен лист — далеко већи. Дужне претплате no мјестима изгледају овако: Бања Лука 3.430 Дин., Бихаћ 1.860, Бијељина 1.747, Бијело Поље 947, Билећа 265, Битол. 700, Бос. Брод 800, Брчко 1.220, Бреза 580, Бугојно и околна повјереништва 1.540, Цазин и околна повјерништва 2.000, Чапљина 1.520, Бос. Дубица 200, Доњи Вакуф 100, Дервента и околна повјереништва 2.420, Добој 7С0, Фоча и околна повјереништва 775, Фојница 100, Бос Градишка 950, Ђаковица 580, Гацно и околна повјереништва 380, Гњилани и околна повјереништва 2.135, Гламоч 508, Горажде 1.150, Гргчаница 1.110, Гор. Вакуф 150, Градачац и оиолна повјереништва 2.525, Хан Пијесак 380, Илијаш 250, Јајце 1.489, Бос. Крупа 590, Какањ Добој 150, Какањ-Згошћа 100, Кладањ 450, Кључ 2.260, Коњиц и онолна п с е јереништва 720, Котор Варош 200, Куманово 140, Ливно 1.400, Љубушки 730, Лесковац 215, Љубиња 150, Маглај 770, Модрић 1.000, Мостар 3.500, Мркоњић-Град 100, Бос. Нови 715, Нови Пазар 595, Невесиње 50, Нова Варош 200, Олово 150, Оштрељ 75, Озрен 350, Орашје 30, Бос. Петровац 425, Пазарић 225, Приштина 110, Пећ 1.675, Плав 250, Плевље 200, Подгорица 175, Прозор 275, Приједор 1.350, Пријепоље 75, Прилеп 100, Прибој 300, Призрен 535, Прњавор и околна noвереништва 3.520, Подлугови 170, Иожаревац 100, Рогатица и околни мјесни одбори 2.390, Радовиште 50, Рожаје 115, Сански Мост и околна повјереништва 2.300, Сјеница 700, Сјетлина 475, Скопље 1.360, Бос. Шамац 50, Сребреница 300, Столац и околна повјереништва 1.770, Струмица 1.150, Штип одбори 930, Тетово 300, Томислав Град 660, Тешањ и околни одбори 280, Травник 1.545, Требиње и околни одбори 2.790, Тузла и околна повјереништва 2.400, Вареш 425, Велес 100, Вел. Кладуша 350, Високо и околна повјереништва 2.820, Вишеград 870, Власенице 545, Завидовићи 260, Загреб 675, Зворник 772, Зеница и околна повјереништва 1.554, Жепче 550, разна мјеста 1.805 динара. Умољавамо све нгше одборе и повјеренике из горе набројаних мјеста да настоје свим силама да у што краћем времену уберу и наплате дужне претплате у својим мјестима, те да и ту покажу своју велику активност и разумијевање за Гајрет као што то чине и у другим гранама Гајретова рада. 136 �m € f i A Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. J.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ratam a n a ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a ag rar­ nih obligacija, d a Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. Direkcija Jugoslavenske privredne xadruge 1 štedionice Sarajevo. SV A K I M U SLIM A N TR EBA DA KUPU JE SAMO JGAJRETOV Ć l G A R P A P t R jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" © o o o o o o o o o o o o o o o c)O Q © o o o © o o e)o o o c)o o o o o o o o Q Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova - - Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaceg materijala C» oooooooooooooooooooooooooooooooođoooooog siffiSr Narudžbe: • Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAiRETU” p © $ t£ ш там париза: ИЗРАЂУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТДМПДРСК* ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А Г А К И С Т Р О јЕ В И С Т Е Р Е О Т Н П И јД РОТДЦИОНИ СТРСЈ cimkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDtIOJ I VIŠE BOJA JEOIliA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a : POVEZUJE KNJIGE 00 * NAjlUKSUZNIjC �ш ш općine grada Sarajeva Bosanska Industrijolna i Trgovačka Banko d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000-^ Rezervni fond D in Temeljna glavnica 40.000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji rasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ;Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. i Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo- I lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500-000- Prima ul o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split 5 u Aleksandrovoj ulici br. 45 B a n k a G a jre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*š B a n k a se b a v i svim u b ankovnu struku spadaju ćlm poslovim a. O vlaštena Je za trgovanje sa valu tam a i devizam a. Zavo d Je tako đ er i pupila m o siguran. O sniva, o rganizuje i ru ko v o d i k re ditn e i p riv red n e ustanove. O sn iva i podu­ p ire razne k u ltu rn e i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. Sve doznake п dom o vin i i lno stra nstvu o b av lja B a n k a O ajret najb rže i natku lan tnije. U lo ške uka­ m aću je n ajp o v o ljn ije i isplaću je iste u sv a k o doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/36b406f01b0f5fe544f730e057b38f42.pdf 15a0608ebbdeaa3cf199af4e6d04bf4e PDF Text Text , ГПACHИККУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГДРУШ ТВАГАЈРЕТ С AДР ЖAЈ : Уредништво: Побједа Гајретове идеологије Проф. X. С. Бркић: Питање наших вјерских КЊ И Ж ЕВНИ ПРИЛОГ службеника „ - G. A. Бурина: Осмех среће Велијине Мустафа Мулалпћ: Због евлада П РИ В РЕ Д А Проф. Шевкија Бубвћ: Слободна трговина и Инж. М. Фазлагић: Наука о воћарству заштита уопште П О ПУЛАРНА С ТРАНА _ /Хамднја- Мулнћ:. Како Омер просвјећује народ (Смјернице сонолског рада) КЊ И ГЕ И ЛИСТОВИ ■— Из живота Његова Величапства Краља — Једад добар прилог за народну просвјету —. Лснивање Удружења имама матичара ГА ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К Гајретове забаве: Величанствена Гајретоиа забава у Сарајсву, Гајс ретове забаве у Травнику, Грачаиици, Вишегред, Козарцу, Рппчу, Јајцу, Горажду, Власениди. Локвама. Згошћи—1Сакњу, Благају, Озгепу, Гацку, БосТКобашу и Автовцу. Гајретова предавања: у Ливну, Бос. Кобашу, Локвама, Модричу и Санском Мосту. Даљње проширење Гајретовв организације: Нови Гајретови повјереници: у Сочицама (Санџак), и у Врбањи: Оснивање Гајретова одбора у Палама (срез Сарајево). Рад Гајретове организације: 1'ајретов успјешни рад у Бихаћу (Реконструкција Мј. одОора, l. Конфвренцнја Гајретових радника, Гајретова предавања, 2. Гајретова конференција, 3. Гајретова конференција, Ифтдр грађана и Гајретових питомаца у конвикту, Теравија у Гајретовом конвикгу), Великп успјеси Гајретова рада у Требпњу, Инхензиван рад за Гајрет у Кулен-Ваљуфу, Гајретови Мавлуди у Ластви. Успјех Гајретове томболе у Вишеграду и Грачаници, Годишња окупштина Гајретова одбора у Џивару (Требиње), Оснивање Соколског друштва no Гајретовом одбору у Орашју. ___________ . Апвл Гајретових радника претсједнику Главног одбора r. Дру A. Хасанбеговику Добровољни прилози: Прилози за забаву у Сарајеву, Прилозн у Дервенти, Илијашу, Сребреници, Умољанима, Вишеграду, Гласинцу. Гадку, Бос. Кобашу,' Ластвп, Тузли, — Ифтар Гајретовим питомцпма у Тузли — Пажња ирема Гајретовим питомцима у Плевљу — Бијрамока закуока војницима муслиманске вјере у Плевљу. Остале вијести: Мустафа Камарић: »L’ ćvolution du droit musuiliiiaii en Yougoelavie« од Дра Мехмеда Беговића — Конкурс за економску литературу. 16 МАРТ САРАЈЕВО 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р Г а )р е т а у С а р а је в у БРОЈ 6 �Oglašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diše se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug. svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju ifitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z ad ru g a i Š ted io n ica 7 V- ^ z. s. o. j. u SARAJEVU ' * Bavi ^h li u bankovnu Г Ј struku ' ‘ spadajućim se isvim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ G Сарајево, 1 6 марта 1931 i/об/еда Гајретове и д е о л о г и је Манифестопана иа с-вечаној за б а в и \ . спјех једне велике и плодоиосне идеје ци. ое нрема броју личности које- je прихваћају, ■i снази њеног корјена који ое шири, моћно и '0, у утроби терена на коме Je она нашласвојаЈ ^..^гварење. To нарочито.важи за оне идеје које ру•^ководе један широко засновани, искрени и несе' кчни рад у народу, лишен тепденција, себичних • 1ли ситно-политиканских. To, посебно и нарочито, ^важ и за идеје Гајрета које су освојилс не само угледне и образоване појединце и скупове Муслнјмана у нашој Краљевини, него сучапсорбовале за јсебе једно радооно оојећање заједнице д друштвено формирање најширих слој“ва муслиманског живља, V свима крајевима гдје тај живаљ ocjeha пГотребу културног удруживања и просвјетне 'друштвености, цивилизоване заједнице и општег стремљења ка афирмацији у јавном животу. Овогодишња велика и свечана Гајретова забава, у свима просторијама Народног Позоришта, пружила нам je свима једну драгоцјену поуку, a уједно и моралну сатисфакцију и подршку свима идејама којима се руководи Гајрет у своме национално културном и социјално просвјетном раду. Импозантност учешћа муатимана на тој забави, незапамћено велики број тих учеонвка, из Сарајева и покрајине, то je пружа.ло једну слику која остаје незаборавна,. која дјелује животодајно и поучава н најокорјелијег сумњача у слиједећем: 1. Гајрет je муслимански, општемуслимански, у најширем и најдословнијем смислу ријечи; 2. Гајрет je иостао једна неодољива и несумљива, витална и гласна потреба свију мус.тама.на . који ту потребу оојећају као пријатност и задовољство; ^г-Еајрет јгобеснажио' и онемогућио све друге утидаје међу муслиманима; у упорној и жилавој борби Гајрет je побиједио све оне утицаје који с.у доскора водили ка дезоријентацији или личним прохтјевима и рачунима; 4. Гајрет je једном за свагда увјерио и сугестивно освједочио све муслимане да су његови циљеви јасни и одређени, да су лишени свега што би могло потсјећати на раније амбиције иојединаца; и 5. Гајрет je снагом овоје идеје, поштењем и несебичношћу својих неимара, у Главном одбору и у великом кадеру својих иододбора и повјереништава, увјерио да je он постао жариигге културе и напретка, искреног родољубља и националности, центар сваке акције у народу, луча просвјете и хуманости, једнодушна афирмација муслимана у геслу: За Краља и Отаџбину. E to , те поуке и те констатације су биле очигледне за сваког онога који je пажљиво посматрао ред и дисциплину, радост и свесрдност заједнице незапамћено јпуЈне дворане Народног Позоришта, на великој забави Гајрета. Требало je, ослобођен сваке сумње и злобе, a усредоточен на јасно гледање и посматрање, погледати у д у х и д у ш у , нерв и идејну у ст ал аса н о ст у ч е сн и к а н а о в о ј з а б а в и ; требало je видјети достојанство и културно-умјетничку озбиљност програма; послушати онај спонтани аплауз послије сваке тачке; требало je осмотрити расположење при .137 �лице оиих који, ограиичени сумп.ом или упаучени у Јшцемјерству, нерадо глсдају успјсхс великих идеја. Гајрет напредује. . . Гајрст цвјета. . . Гајрст побјеђује. Њсгови успјеси су успјеси цјелокупног нашег народа. Триумф Гајрета je триумф свијести о потреби културе, просвјећености и напретка. Једно велико и свијетло, истинско и вјерно огледало тога триумфа бнла je и свечана Гајрстова забава. игранци и левезаној забавн, — овс je то требало лажљиво погледати, na се освједочити да су свс горо наведене поуке и констатације сасвим тачне u несумњиве, утјешне и радосне. Стога: овогодишња Гајретова забава претставља свијетлу круну у ловоровом вијенцу успјеха Гајрста, најљепши кликтај у пјесми његових осунчаних побједа, најљепшу и најкрупнију јагоду у грозду његових плодова. Ова забава je доказ, најрјечитији и најубједљивији, који обара све смица- P r o f. Н . S . B r k i c P ita n je naši/) v je r sk ih s lu ž b e n ik a Vj,ersko-prosvjetni, kulturni i privredni život naše braće i sugrađana drugih vjeroispovijesti raz­ vija se i kreće naprijed uz snažno učešće njvhoyih sveštenika. Osim hijerarhijske organizacije preko koje se njihovi sveštenici ispoljavaju kad jedna vrlo aktivna jedinica, javlja se među njima kao pokretač jaka nacionalna svijest koja ,proširuje aktivnost sve­ štenika sa područja vjeVskbga i na područje nacio­ nalnoga rada. Katolički i pravoslavni sveštenik nije samo du­ hovno lice koje zbrmjuje duhovne potrebe svoje sredine; pored svoga glavnoga svešteničkoga poziva sveštenik se baca i na polje nacionalnog rada. On sarađuje u svim nacionalnim, kulturnim, humanim i privrednim organizacijama, te svojom inicijativom i svojim radom daje ituh i pravac rada tim usta­ novama. Taj rad, pun ljubavi i požrtvovanja, pribavio je ovim sveštenicima veliko poštovanje i jak autoritet u redovima njihovih vjernika,, ali se jasno izdvaja autoritet koji počiva samo na vjerskim motivima od autoriteta koji je rezultirao iz nacionalnog rada pojedinaca. Sveštenik koji je uz redovno vršenje svoje duhovne dužnosti obavezao svoje vjernike ra ­ dom na nacionalnom, kulturnom i privrednom polju, postao pravim miljenikom svoje sredine; uz njegovo ime i rad veže se često puta zavidan kulturni i pri­ vredni napredak pojedinih sela i krajeva. Primjeri ovako vrijednih i pozitivnih narodnih prosvjetitelja nijesu rijetki ni u skoroj prošlosti, a u današnjici oni postaju sve češći, jer su vjerske organizacije naše braće i sugrađana posvetile najveću pažnju pitanju svoga sveštenčkog podmlatka, te se pobrinule da što bolje spreme i što bolje osiguraju svoje sveštenike. U ovakovoj sredini živimo danas mi muslimani sa potrebom, pa i sa željom da jednomjemo kora­ camo na svim poljima narodnoga života sa ostalim svojim sugrađanima. Međutim, prilike pod kojima se mi razvijamo kao vjerska zajednica, živa su 133 opreka onom stanju, u kome se nalaze vjerske za­ jednice naše braće i sugrađana drugih vjero­ ispovijesti. U pogledu vjerske hijerarhije kod nas nije bilo 'n i 'prije drukčije. Islam načelno ne priznaje hijerar­ hije, te radi toga nije kod nas nikada ni moglo doći do hijerarhičke organizacije sveštenstva. No ta hi­ jerarhija nije ni potrebna, čak se, historijski posmatrano, može dokazati njezina negativnost. Da sveštenstvo i bez hijerarhije može vršiti svoju veliku kulturnu misiju, dokaz je upravo naša istorija. Kod nas je gotovo sve do okupacije sveštenik bio najkulturniji čovjek. Stalež ilmije bio je jedini kulturni radnik, pa makar se njegov rad kretao samo na području vjerske prosvjete. Pojedini imami, vaizi i muderizi bili su ličnosti od velika ugleda. Njihov upliv je često prelazio granice mjesta u kom su djelovali, a pojedinci su uspijevali da se nametnu kao arbiteri u pitanjima opštega karaktera, koja su zasijecala u interese cijele zemlje. Carski veziri su izbjegavali sukob sa ovakovim autoritetima, a moćna bosanska vlastela se otimala o njihovu naklonost. Ovu snagu tadanjoj našoj ilmiji nije davala moć hijerarhije, jer te hijerarhije nije ni bilo. Visoke intelektualne i moralne odlike koje su resile tu ilmiju bile su podloga njezine moći. Po svojoj spo­ sobnosti ilmija je bila dorasla zadatcima koje je na nju stavljao savremeni život, i ona je te zadatke sa­ vjesno i odlično ispunjavala. Tadanji naš kulturni život se razvijao jedino i isključivo u pravcu vjer­ skih težnja i nastojanja, dakle u istom pravcu u komu se je kretao život i ostale naše braće drugih vjera. Naša ilmija je bila u stanju da posve zbrine te potrebe života. Međutim, kad su se pod utjecajem najprije za­ padnog racionalizma a po tom pod utjecajem fran­ cuskog revolucionarnog nacionalizma javile pored vjerskih težnja i nacionalne težnje, narodni život se počeo da mijenja. U manjoj ili većoj mjeri svugdje I ��se javlja narodni osjećaj kao nova komponenta u pobijcđivaii su utjecaj mišljenja, koje je ilmija imala narodnom životu i ispoljava se kao novi pokretao o školi te su se pojedinci oslobađali ispod duhovnog ropstva svoje ilmije i polazili u školu. U redovima naroda. Sveštenstvo tnemuslimanskih vjeroispovijesti kao našega građanskoga staleža formiralo se novo i slo­ glavni kulturni radnik znalo je da nacionalizam i bodno mišljenje o školi i prosvjeti. Iz toga novoga njegove težnje izmiri sa svojom vjerom i da ga za­ mišljenja rezultirao je Gajret i cijeli niz kulturnopravo stavi u službu svoje vjere, te da se pojačano prosvjetnih organizacija. Skoro bez učešća i utjecaja naše ilmije razvijao sa jednim novim motivom i jakim pokretačem za­ loži za kulturne i nacionalne interese svojih vjer­ se naš kulturni život zadirući u sva područja na­ rodnoga života više nego li u područje vjerske pro­ nika. Naše muslimansko sveštenstvo, moćno i autori­ svjete. Prije rata, pa i poslije rata, kulturno-protativno kako je bilo, zauzelo je upravo oprečni stav. svjetni rad u širokim slojevima naroda razmicao je Reformni pokret u školstvu koji je pokušan kod nas makar koliko svoje granice. Javljali su se rezultati, pod konac turske vladavine, nije našao ni razumi­ ovdje u većem, ondje u manjem razmjeru. Jedino jevanja kod naše ilmije a kanio li da ma se je ona područje koje je ostalo skoro bez ikakovih vidnih stavila na čelo. Razlozi koji su tadanju ilmiju ruko­ rezultata, bila je i ostaje naša vjerska prosvjeta. Na vodili u njezinoj opoziciji prema turskoj i novoj tom području je upravo toliki zaostatak da je on školi, mogli su, možda imati i svojih političkih mo­ zabrinuo i nas svjetovnjake, kojima se sa strane tiva, te bi se možda, s.toga gledišta mogli i ražu- ' jednoga dijela ilmije ne priznaje ni dobra volja ni mjeti, ali sa kulturnoga i nacionalnoga gledišta-oni iskrena namjera u vjerskim pitanjima; mi danas kao se ne mogu ni razumjeti ni pravdati. svjetovnjaci prelazimo pireko neopravdanih i neza­ Držanje naše ilmije prema, novpj školi i prosvjeti služenih inkriminacija, pokrećemo pitanja naše poslije okupacije^ njezina odlučna i nepomirljiva vjerske prosvjete i doprinosimo svoj obol za po­ opozicija prema svemu Цо' je novo i što dolazi sa voljno i savremeno rješavanje tih pitanja. Uz! mnogo­ zapada nosila je na sebi karakter jednog nerazumnog brojne druge dokaze dovoljno je navesti da poje­ prkosa i opozicije, kojim se l^ori slabiji i nerazum- dinci J 2L redova svjetovne inteligencije napisaše i niji prema jačem S posobnijem . To je bila borba najbolje vjeronaučke udžbenike. Živeći u avakovim prilikama, mi kao vjerska novog vremena, koje moćno kuca na vratima sa starim vremenom, koje je svjesno svoje nemoći, zajednica, pored svojih ostalih specijalnih pitanja, svoje slabosti i^podređenosti, ali koje je bilo gordo najviše trpimo od toga što ne možemo da povoljno na svoju tradiciju, a nesposobno da uspostavi konti­ riješimo pitanje svojih vjerskih službenika. nuitet života u novim prilikama. Prikazujući položaj i ulogu sveštenika naše I dok su se naši sugrađani u novim prilikama braće drugih vjeroispovijesti te ističući vidnu ulogu i uz mnogo teže uslove putem škole i prosvjete raz­ koju je [naša ilmija igrala u našoj istoriji do pred mjerno vrlo brzo pridigli iz, teškoga stanja i opšte okupaciju, mi smo dovoljno objasnili šta znači auto­ zaostalosti, dotle smo mi, uz vrlo povoljne uslove ritativan i vrijedan sveštemički stalež u životu jed­ sve više i više padali. Škole i sve druge kulturne i noga elementa. Danas, u današnjim prilikama, trebao bi nama, privredne ustanove nicale su oko nas a mi smo ih obilazili nabacujući se na njih blatom mržnje i možda više nego ikad takav stalež narodnih prosvje­ prezira. titelja. Međutim stanje u kom živi naš sveštenik da­ Naša ilmija koja je gospodarila našim duho­ leko je od onoga stanja u komu se može da rađa vima, nije razumjela svoju novu ulogu. Umjesto da jaka avAjest o prosvjetiteljskim dužnostima. se u novim prilikama savremeno a u duhu islamskih Sa onim sposobnostima sa kojima danas raspo­ širokih kulturnih načela orijentiše i nastavi svoju laže bar jedan znatan dio naših vjerskih službenika, kulturno-prosvjetiteljsku ulogu sa pojačanom aktiv­ mogla bi se da pokrije mnoga narodna potreba, kad nošću, ona uzima ulogu jednog neumoljivog kriti­ bi se njihov rad razvijao uz sređene materijalne čara koji ne prima i ne priznaje ništa, što se ne okolnosti, i kad bi se on kretao po jednom sistemu. poklapa sa načelima koja su bila već davno pre­ Ali u njihovom radu manjka i jedno i drugo. živjela svoje doba. i koja su, prema savremenim Materijalne okolnosti, pod kojima radi većina životnim prilikama, postala negacijom života. U naših službenika, upravo su bijedne. Mnogi naš vjer­ ovom stavu negacije djelovala je naša ilmija puna ski službenik, a naročito oni koji žive u selu, mora tri decenija poslije okupacije. se zadovoljiti sa tako bijednim hororarom da to vri­ Pozitivni rezultati nove škole i novoga života jeđa dostojanstvo čovjeka. U takovim teškim prili­ kod naših sugrađana druge vjeroispovijesti počeli kama prestaje idealizam, i mnogi, posve razumljivo, su pojedincima pomalo otvarati oči. Zahtjevi života vrši svoju ulogu samo u toliko, u koliko je potrebno, 140 �da se sačuva pravo na to teško i mučeničko zvauje. Naravno i posve razumljivo da će većina tih službe­ nika svoje slobodno vrijeme upotrebiti za zbrinja­ vanje svojih potreba na drugi način, kad mu ih već samo zvanje nije zbrinuta. Rad će se njihov ogra­ ničiti na vršenje vjjerskih dužnosti. Pa i pored ovakovih teških životnih okolnosti mi možemo konstatovati da se veliki broj ovih naših vjerskih službe­ nika odlikuje doličnim patriotizmom nalazeći vre­ mena za sarađivanje na kulturno prosvjetnom polju. V e l i k i b r o j i z m e đ u n j i h i s t i č e s e m e đ u v r i j e d n i m i p r i z n a t i m Gaj i r etovim pionirima. Što se tiče sistema po komu rade naši vjerski službenici, on je upravo takav da tu i nema sistema nego se tu ravna rad prema ličnoj invenciji i sposob­ nosti pojedinaca. Naravno, za ovo pomanjkanje si­ stema snose odgovornost naše više vjerske vlasti, koje rade tako sporo da čovjek dobija dojam da tu spo­ rost prouzrokuje jedino nepomirljivost prema novom vremenu i njegovim potrebama. Naša osnovna vjeronaučna nastava je bez si­ stema, jer način po kojemu se ona danas predaje, nema u sebi ni traga kakovog sisfemd. Učenje huitbe u petak je još posve stereotipno, nerazumljivo i bes­ ciljno. Džamijski vazovi, sa rijetkim iznimkama, su upravo polja ličnih i pojedinačnih produkcija, u ko­ jima se, katkada, javljaju najveće anomalije. Jednom riječi, našim vjerskim službenicima u njihovom vr­ šenju čisto vjerskih dužnosti i гд širenju i učvršći­ vanju vjerske prosvjete nije određen i razrađen je­ dan sistem, a rad bez sistema teško može da urodi pozitivnim rezultatima, a vrlo lako može da prouz­ rokuje negativne posljedice. Prema svim našim gornjim izlaganjima pitanje naših vjerskih službenika je pitanje hitne i neodložive reforme u našoj vjerskoj prosvjeti. Vjerske pro­ svjete nema bez dobrih vjerskih prosvjetitelja. Zato je najpreča dužnost svih nadležnih da se pitanje naših vjerskih službenika temeljito načne. Dosta je više skanjivanja i »Studiranja«1', jer, bar u tom pi­ tanju, nema nejasnoće. Ako se želi da vjerski služ­ benik uspješno radi, treba mu obezbijediti život i ri­ ješiti- ga osnovnih životnih briga, i treba mu dati sistem, po konvtreba da radi. Postići i jedno i drugo nije teško, ako se samo riješimo da težimo za onim, što je beznslovno nužno i4riješimo se onoga, što se evidentno jajvilja kao balast i samo koči i ometa rad a usporuje napredak, «S. A . B urino Osm ei} si (O d lo m a k i z ro m a n Pred nekoliko dana pozvao Veli ju kadija sebi. Rekao mu da ono imanje po testamentu ne pripada njemu. Njegovo je da ga obrađuje dok se, ne javi pravi nasljednik Velija Ahbabović, koji je* već po­ odavno otišao u Jedrene. A on siromah morao ise­ liti. Došao i beg. Mlad i lijep momak, ali mnogo oslabio. Ubio ga možda i neuredan život u tuđoj zemlji. . . tamo gdje nije imao nikog svoga i gdje gotovo nije nikog poznavao. I morao odmah u po­ stelju. Vratio našeg Veliju u kuću. Da mu on sa svojom Rukijom hizmet čini. I pomaže mu, ako ozdravi. Ne može on sam. Ovoliko imanje. Kuća ve­ lika i pusta. Nije lahko živjeti. Naročito u časovima ovako teškim kao što su ovi. Pozvao beg Veliju i go­ vorio mu: »Vidiš: Imaćeš blaga. Ovo će sve tebi ostati. Ja osjećam da neću dugo. Idi u kasabu po hećima.« Velija je skočio. Uzeo svoj drenov štap, svog vječnog nerazdvojnog druga i odšepao niz potok. Ni svojoj Ruhiji ne bi bio hitriji. Beg mu hasta. A ipak je u sebi osećao neku pritajenu radost. Predosećao je sreću u nekoj nesreći. Tih momenata bio je egoist, beskrajni egoist. Ispoljila se u njemu ona će Velifi elifin e Утот šibani") judskog karaktera, koja u otsudnim momentima diriguje čovekovom podsvesti i izaziva u životnim dubinama njegovim neku skrivenu, neuzdržljivu silu prisvajanja i života samog sebe i nikog više. I ta sila smešana sa predosećanjem nečije ka­ tastrofe, terala ga je da juri što brže može u kasabu, da bi se što pre vratio na begluk. Posle pola časa lekar je bega našao u vrućici. Buncao je. Puls mu je bio jako ubrzan. Sav je goreo. Diagnoza: Zapalenje mozga. Ubrzan proces. Opasno, klimnuo je glavom lekar. Mokre zavoje. Evo recept. U apoteku. Velija je odjurio. Iza jednog sata vratio se iz kasabe sa lekovima. Kasno je. Šta ćemo. Nije mu se moglo pomoći. Izjavio je na smrti da tebi ostavlja sve. Velija se oradostio. Ali se setio težine situacije, uozbiljio se i odjurio gore da ga još jednom vidi, i da ga poljubi. Jer on je makar i mrtav njegov spa­ silac. Lepo ga opremio. Na dženazi je bila ćela ka­ saba. Sve malo i veliko. Jer je sve poštovalo porodicu Ababovića. 141 �Velija sedi u bašti pod smokvom na ćilimu. Drži svest mu je krila neku tajnu predstavu i razotkrivala u naručju svoga malog sinčića. Tepa mu i niše ga stvar, koja bi ga opet mogla baciti u kolotečinu bede, u vrtlog nemilosrdne zle sudbine što ubija bezbroj na rukama. — Eto Haso, sleca jopet svanu tvom babu. Ti njih potištenih i bednih. Evo baš ovako je on nihao si mu slecan. Dete se smeje, pa plače. Otac ga umi­ malog Hasu kada mu je došao poziv od kadije. Ru­ hija je baš kao i sada pobegla na čardak da je on ruje. — Ćuti, ćuti Haso. Babo će ti svasta donijeti. — ne grize, ne ujeda od milosti i uzavrele krvi. Pokuša I tako se on zabavlja sa svojim malim sinčićem, a da se podigne ali kao da nije mogao. Telo mu je njegova Ruhija na čardaku tka i brine se za kuću. drhtalo. — Velija, Velija. Evo poziv od kadije. Odmah da Lupa čunka sa stana odjekuje čardakom, a mlada jedra žena peva. Radosna je što je zdrava pa može ideš, oslovi ga neko. Bio je to sudski glasnik. Velija da radi dok joj dete čuva njen dragi Velija. Gleda je okrenuo glavu, pogledao poznatog čovjeka, nabrao ga kroz prozor i smeši mu se. On je kao dete. Ljubi čelo i bez reči ustao. — Odmah. . . zaustio je samo. Dohvatio je svoj mališana i spušta ga na tle. Zove Ruhiju. — Hodi, boja, doli. Šta mi se preguljuješ. Ona štap i odjurio preko potoka. A mali Haso je ostao silazi a on je grli i miluje. Nežno je miluje. Iza zida plačući na zemlji. »Šta li je sad jadniče, mislio je uz begluka je potok. Begovice sa susednog begluka se put. Hoće li opet kakva nesreća«. Bojao se. Dogodilo kupaju. Čuje ih on. Čuje im kikot i prskanje. Veseo sp to baš kao i prvi put. Pa se plaši. — Hej, kućeviću. Ne da ti se baš zabeglučiti, mladenački smeh. Ali on voli svoju Ruhiju nego sve' njih. Seća se on tu prvih dana njegovih na ovom kaže kadija. — Ama šta je efendija, po Bogu si brate. E sad begluku. Dok nije ni znao Ruhije. P ea se po duvaru. i krio u smokvovu lišću da ga one, begovice, iz vode ne može biti druge, ono je sve samo moje, je li da jest. ne vide. — Opet zakon. Gledao ih on jedre sveže, kad iz njihovih grudi — Kakav zakon? bije mladost i snaga. I pomišljao da prosi jednu od ==. JSvo sarajevska Landes-banka sekvestrira sve njih. Ali ga je sreća odnela drugim pravcem. JgI*one\ begovice, a on »fukara«. Nikad sloge. Ovako sa Ru- nekretnine i vas pokretni imetak tvoj. Rahmetli Ve­ hijom on je tako zadovoljan i srećan. Seća se on i lija Ahbabović se kod njih zadužio dve stotine hiljada scene u vinogradu kad su ga one zadirkivale, a on dinara. Žirirao jednom svom prijatelju. Kako nema im odgovarao : Čekajte begovice, čekajte, sve ćete vi testamenta kojim tebi poklanja imanje to naravno na moju udicu. Pa njihova zvonka i sveža pesma od­ banka ima pravo na njega. To je njeno vlasništvo. jekivala je nad modrim lozovim morem i zamirala Bijedo, opet po tebi. negde daleko u dnu Kupice. Sve te slike prolaze nje­ Veliji oči zableštaše. Otvori vrata i kao lud po­ govom glavom i osvježuju mu časove prvih zadovolj­ juri prema Brezovu potoku i opet je čuo za sebe stava životnih u blagu i bogatstvu. A i one strašne podrugljive glasove čaršije. scene koja je ubila za momenat u njemu sve što je , — E beže, beže, odmota ti se trabolos. Došao je čovječansko. Scene sa kadijom koji mu je saopštio da kući sav izmoren od puta i duševne oronulosti. Ma­ ono imanje po testamentu Alibegovu ne pripada lodušnost je potpuno ovladala njime. Pao je pred njemu nego Veliji Ahbaboviću, bratiću Alibegovom kućom. Žena je štrcala s čardaka. a da on samo obrađuje i koristi se u potpunosti njim — Opet smo propali Ruho. Ama za uvijek. Pro­ dok ne dođe pravi naslednik. pali. Proplakao je kao malo dijete. A žena Ruhija Ta nemila uspomena ga malo potrese. Pokuša ga tešila. A kad je pao sumrak, otišao je na čardak. da je zaboravi. Ali kao da je bila nešto najstrašnije Da nastavi sa tkanjem. Jer samo je u tom mogla da u njegovom životu. Zatreperila je svim njegovim li­ nađe pravi spas za sebe, svoga Hasu i dragog Veliju, cem. I donosila neko neugodno pređosećanje. Pođ- kome evo begovat nikako nije bio suđen. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 142 �КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ М уст аф а М у л а ли Ћ Због снлодо Б е б и: (хвалисавом лажи) Ja сам кћерка грофа Еетерхазија. С а д у л а х : Види се да си господског соја. Иб р о : (за се) Тухаф инсана боже мој. Оставити грофовију, na доћ у Босну за Алију! Б е б и : Ко млада дјовојка имала сам велику љубав за тоатар. Овс моје жеље биле су доћи на даску. И б р о: Велике ми мукс и хуњера попет се на даску. Б е б и: И постати звијезда. О а д у л а х : Естагфирулах! И б р о: Што je je ћуфурлук разузо. Б е б и : Али то моји грофовски родитељи нису дали. Нису хтјели ни да чују. Па и како би то изгледало, грофовска кћерка na да дође на дабк^. И б р о : (за се) Шташ на- даски хцбзуху те било?! Б е б и : Једнога дана на^ђе; 'испред нашег замка једна путујућа трупа и ja са њима по^ бјегнем. ' ri Иб р о : Оигурно са ко^вЈИдпјашина? > Б е б и: Одмах мс директор заволи и пође ми давати важпије улоге. Једпе лијепе вечери поклоним ja њсму свјежу руку, а -он мени Десдемону. Од такада сам сваки дан давала ружу, док се 'Ни* сам у нашој трупи попела на част примадоне. Пређемо са трупом најприје у Сл&вошгју, a за тцм у Босну. Jao сфендијо! Што сам у Босни доживјела триумфе. . . To се описат ne може. To су вам све млади бези, код којпх није обичај сла£и букетз, него гривнс од бисера и дуката, To вам -je била публика! . . . И б р о: Бен тако. Имали су и коме. (За се) Ja би са Зејие згулио и оне двије три рубијице na би ти дао. Каква ли je онда била? (уздахпо) Пусто турско!) Б е б и: (прича о лаживој хисторији, дпже ју na крила ужнтка na je занос мало no мало приближи ефспдијама, те сједе на сећију између љих и кабаретским гостом анимирдаме извади цигарету и запали je. Отпухне неколико димова који се извијају као е.јећање пеких дпвних епнзода младоети. У забораву запухне гад Садулахефендију сад мухтара. септпменталивм гестом Гретс Гарбо. (Отросе грациозно пепео) У редној босанској вароши заљуби се у мене једап млади бег. Кад je трупа пошла on ме na кољеним мо.ли, да останем и иуди ми гав г.вој иметак, A био je силтто богат. Тако ja остапем иза трупе, 0) Иб р о : (баци no који поглед на њезина гола кољсна (За се) Сва je она округла ко шљивица. Б е б и: Живјела сам у једном хотелу као права грофица, Имала сам посебан апартман за се. Ујутро сам се дизала у l i сати и купала би се до подне у купатилу. 1 Ч? И б р о: (за се) Да ми je било провирити кроз кључаницу. Б е б и: Бег je долазио сваки дан, плаћао моје рачуне и доносио ми свакакве дарове. Али једпога дана изостане, пошто je изгубио кредит. Ja сам неко вријеме живјела сама и пошто ми je било досадно, ст^дим у капелу, која je тада у мом хотелу свирала, -и наотавим турнеју no Босни као пјевачица. Пјевала сам ефендијо no читаве ноћи и заносила ^ам ваше беговс на широку пучину севдаха. Moja у^јетноот била .је тако снажна, да су се од ње чардакови рупгали. О а д у л а х : (плепше Беби no голом кољену сасвим случајно и у најбољој вјери) Аферим! Ja ти na дуљалуку ne налазим прилике долпш права хурија. (J a ) , Б е б и : (извуче тијело ко тигар и кокетно запухне димом Садулах ефендију). И б р о : (плешће Бебино другом голом кољену сасвим случајно и у најбољој вјери) Хурија ефетгдија задајем ти вјеру. Оно што у ћитабу пише о њиховом зевку, ево ово ти je. Б е б и: (запухне димом Ибр.у и мало се попротегне). С а д у л а х : Хај машалах! Иб р о : Па ročnoja, како довле дође? Б е б и : Ja пмам красно грло. Пјевала ca>r док сам била са трупом прави колоратуртпт сопран n иаступала сам у Грофици Мариди, Кнегпн>п Чардапта. Jao што сам у Кнегиљи акламована. . . To je био ужитак и с.лава! Кад бих г.амо запјевала ону дивну арију (пова). (Овпрачи. мало понаппти су врлудали сокацима и у овом моменту су наитплп испред Бебиттх прозора na уместо серенаде овттрају исту арију из Кпегиње Чардаша.). (У половшттт пјесме у пајвећој екстази пребаиује голе руке преко рамепа Падулахефендијиног и Ибрпног. na се са н>тша оттаво сједећи љуља no такту чардапта. У почетку се Оадулахефепдпја згледава стидетл>иво са Ибром. а.лтт топлина Бебшгих руку то-лптсо дјелова. na п.ихово расположење. да се пођоше спонтано л>у.л>ати. Оадулахефепдпја no тпхо извија. из дупте с.воју олтл>епу �С а д у л а х : (задихано и збуњено) Осанисо се арију »Неђезел с’н« a мухтар Ибро затурлуче онакоф , од срда »Закукала етара мајка Џафербегова«. Kao брате чекајућ вечеру. Саће акшам a још вав нема. људи без музичког слуха не дају никакве мелодије, Таман усред вечере морао би остављат и ићи у џамтју. Сједи, сједи, онако подавијених ногу, na ако na се њихова пјесма не може нити нотирати.) С а д у л а х : (већ je остентативно положио ћеш бивакарсн, утрнуше ми ногс од дуга сијела. руку на Бебино голо кољено и не подиже je). Рекох мало да их попротепгем (хода no соби и проКад неби знао да сам на дуњалуку, мислио бих да теже ноге). И б р о: Утрнули брате и зуби, a камо ли неће су ме бива кудрет деве пренијеле у џснет! И б р о: (исто тако остентативно положио руку ноге (хода и он). A л n j a: (je донио са собом округлу софру, коју на Бебино кољено и слиједујс страсним одушевљењем љуљање). Д а ме сад види моја Зејна (стреее ће поставити na сред собе и онако ћутећи прави се сав, као да je попио чокањ припеке). Ох! Мила себи мјесто). Зар и теби мухтарага могу утрнути мајко! Али нема ту ништа! Joj младости! (хтједе ноге. Па ти терзијаш no ваздан у дућану окрштених обгрлити Беби, али Беби у том моменту подбодена ногу. И б р о: Ma оно колико и нису утрнуле, адет je јаким осјећањем, које joj je музика пробудила, скочи). да се устане кад се старији дигну. Б е б и: (скочила je и насред собе занесено, ко „ А л и ј а : (поставља софру). у неком ентузијазму, страствено настави у такту r > Б е б и: (зачуђено пита Алију) Шта je то? музике играти чардаш. Сукњица се под вихром А л и ј а : Ово je софра! подиже и разоткрива им своје скривене тајанствеие Б е б и : A зашто то служи? чари.) '""•чА л и ј a: Ha овоме се код нас у Босни вечера. 0 a д у л a х: Јпремда га. је Беби пустила, он се Б е б и: (прасне у смпјех). још налази у истом креталђу) Хај машалах! О а л и х а г а : Гоопоја се смије нашој софри, a И б р о : (као и С&дуЈгахендија) АфешмЈ___ да зна колпко се на љој појело јемека. . . Б е б и: (се окреће као на игли). Б е б и: (још увијек се смије) Смијешно ми како С а д у л а х и И б р.о: (ташггу рукама no такту, ћу ja подавит ноге. (Алији) Ти морапг бити мој a кад се Беба т о л т о завртила, да се г ш к т џ ра- визави! пгарила скоро'у хоризопталну линију око и>еног И б р о : Подбацићемо ти шћемлију. струка, кликпусрба у исто врпјеме:) ti ill U u * » А л и ј а : (поставио je већ софру) Е бујрум Ет, ет, ет, џанум. сто ти вјера! компгаје драге. Посједајте. Сад ће Јусуфагшгаца (и пљувачка жм навре науста. Још су ма.ло потап- донијети захпру. та л и рукама, алп и љкх подбоде неки силал опггар 0 a д у л a х: Пекје, пекје ефендум, али најосјећај, кога осјетише изчножног палца, na и они прије требамо један адет испунити. Ham Алијага скочише и пођоше се окретати око своје оси. Саду- се je бива оженио због евлада, na je ред да му га и лах еф. деоно, a Ибро ллјевб. Отвори ее уједанпут ми прије вечере зажелимо. Зато ja ћу дову, a ви балетски трио. Садулахефендијин^, се џуба рашче- амин! пурила, a Ибрини се пасови одмотавају као серпенИ б р о: Таман вала, ja сам са абдестом. тине. У највећој тој ротацији чују r* гласови с вана) С a д у л a х: (диже руке на дов.у и учи, остали A л и ј a: (с поља) Бујрум, бујрум, Салихага! со поиздижу на ноге и прате га са гласним »Амипс. 0 a л и х a г a: Афердерсн! Ja мало закаснио. Сви се објема рукама погладе no лиду). (Балетски трио као на команду се устави, као да И б р о: Перите руке! сс неко 'дотаче чаробног дугмета. Ове три балерине Б е б и : (се већ комично поставила за софр.у, заузеше збуњено позе). na се завалила од смијеха). A л и ј a: Ништа, пишта, баш ни Садулахефеи(Чују се корапи ходником, a за тим купање. дија тгаје давно дошао. Бујрум! (отвара гобна врата Сви уперили поглед прама вратама). i i улази са Оа.лихагом). A л и ј a: Ко je сад опет? Слободно! Појава 12. Пређашњи, С ал их ага и А лијага С а л и х а г а : (улазећи) Тек сам дућан затворио. Муштерије пред акшам навалише ко мухе. Нисам их мого отјерати. A л и ј a: (зачуђено блене у збуњени заустављени балетски точак) ПТта je ефендија за Бога? Куд си се надигао? 144 (Наставићс се.) дШаљите редовно Главномд родбору убрану чланаринуЦ �ПРИВРЕДА Ш еф к и ја Б у б и ћ , п р о ф . С л о б о д н а rp rou n n a и заштита уопште (7) ириврженика у образованом свету, (Ингрем, Историја Политичкс Економије, страна 48). Kao моћио СИСТЕМ СЛО БО ДНЕ ТРГО ВИ Н Е срество за постигнуће овога циља истицана су ова Појам и прве,појаве система слободне трговине. два начела: 1. да сваки поједипац, следећи своје Меркантилна политика створила je врло јаку личнс интересе, ради у интересу целине, и 2. да оиозицију и код теоретичара и код извесних при- he природни ток ствари, довести народе до највредних класа, и та опозиција подвргава оштрој већег благостања, ради чега се одбацују државна критици свс тачке у програму меркантилизма. Кри- мешања не само као непотребна него уједно и тика je најпре уследила од појединаца и класа, као штетна. Ова начсла добише у Француској чији су се интереси сукобљавали са тадањим пре- друштвено-етичку платформу, постадоше вероиспотераним државним ограничсњима. Поготову су гест једне схранке, уливаше протест против постобили незадовољни трговци, који су у више махова jetmx установа и тражаше брзо извођење рефотражили од 'државе да преда њима и њиховим prt«a у практици. Овде je иајпрво покрет избио на почетку 17. еонафима у руке монопол и регулисање трговине извесним артиклима. Тврдило се да државна orpa*- столећа ’ за ушостављањем слободне трговине изничења нису ништа друго^ него просте отАмачине међу појединих покрајина, што je нашло год. 1623. слободе трговања, јер ова' припада сваком грађа- теоретског изражаја у \дел у француског писца нину. Други су опет доказивали, Ј?ако услед др- Emeric de Lacroix. Дело носи наслов »Le nouveau жавних монопола зарада прелази у спољној трго/ Супее ou discours des occasions et moyens, d’establir вини у руке странада. Колитф су привредни кру- une paix generale et la libertć du commerce par гови тежили за слободном 1фговпном најбоље c e đ to u t le monden, и у њему писац »Оправдано je кнез узима дохотке од робе која се увози или види из одговора једно^а трговца Колбсру Колберу na i из његова подручја; али мора бити олакгово питање, које би мрре ваљало предузетв) Iдај се развијс трговина: ми хоћемочсамо слободу кре- шан промет животних намирпида, као жита, вуне, тања и рада, помоћи државне не требамо, ми само соли, меса, рибе, лана, коже, како би трговци с ттш од државе тражимо да се не меша у на.шу трго- слободпо трговали, јер би тако народ дошао до њих јефтино«. випу. ' \\ “ Даље он желп да читава земља постане заКритика постојећег прохибитивног система н једничка отачбина, али je он са својим етичким и жеља за слободном трговином били ćy у>главном тема тадањих писаца економске литературе. Цело- политичким тежњама остао усамљен. Почетком купан систем разних мера којима се спутаваше 18. столећа покрет за слободном трговином у слобода рада, као што су: прохибиције, заштитне Француској није био обична тежња појединаца. царине, премије за извоз, моиополи, привилего- него je просто владало друттвено уверење, да ће ваие корпорадије, све дакле оно што европске само онда наступити опће благостаље ако придржаве беху створиле и увеле тобож у интересу родан ток ствари не буде о г р а т т в а н и уједно им напретка индустријс и трговиие — у чему се у се буде веровало у његову хармонију. Taj je екооеталом највише испољава противност новога си- номски правац најјаче заступао Боа Гилбер, a стема према старомо — сад се одбацујо и оглагаује формулисао најједноставније Marquis d’Argenson пре као јсдпа смстн.а него као једно средство за (1654—1757) рсчима »moins gouverner« т. ј. мањс развијање тих грана, и удара се нарочито глаеом закопа и ограничења. Колевка система слободне трговине јесте неna то, како троба увеоти слободу рада и кретања као једну преку потребу. Taj круг мисли избијао сумњиво Енглеска, a остала га je Европа упознала je наравно поступно на повргаину, и љегови нај- преко Франдуске. Само покрет у Енглеској ппје рапији претставнипд у скономској лнтератури био онако друштвено исповедан као у Франдуској, схватају га уопште непотггупо п бране са неком он je овде базирао na индивидуалној критиди вларозервом; али та пова струја сгално je продирала дај.ућих доктрина, критици која се заснивала na напред и добијатта све већи значај, пошто су joj бољој и стварнијој апализи факата и појмова. били наклопи, управо за н»ом се повелп, пајвшии Имена веома зиаменитих економа 17. столећа узела умови д пошто je натглазила na nelin број својчх су учегаћа у овој крптиди: Меп ( 1621. 1628.) тражп ДРУГИ ДЕО. 145 �слободан извоз сребра како би енглвска нација постала госнодарица посредне трговине у Европи, — Пити (1662.) критикује заштитни систем упоређујући државу са опрезним лекаром, — Норс (1691.) претресајући питање о слободи трговипе, доказује како често појединци узимају свој личии интерес као мерило добра и зла, и како би хтели, ради свога интереса, да лише друге, који имају иото толико права да купе и продаду, и да je свака корист дата једном интересу или једној грани трговине над другим гранама штетна no опште интересе, — Никола Барбон ( 1696.) везује благостање нације за систем слободне трговине, и многи други. Сва ова ипдивидуална критиковања меркаитилног система уродила су зачећем новог схватања, схватања који се засниваше на потпуној и привредној слободи за сваког појединца, пуној једнакости свих радиности и слободи трговине уоппгго. Политичка економија француских физиократа и енглеског економа Адама Омита довела je у један систем ово ново схватање народне привреде које je унраво одговарало новим економским приликама западно-европског друштва тога доба. Поопагиоајте задругарство! М е ђт еба И ја F a z la g ić , u p r a v n ik r a sa d n ik a u G o r a ž d u N au ka o voćarstvu ' (Nastavak) Razvoj i dozrijevanje ploda., Oplođena plodnica pri umjerenoj toplini poene rasti. Po hladnom vre­ menu razvoj zastaje, voće^elabo zrije. U sušnom ljetu korijenje ne može da svugdje doda vodu, pa voće opada. Nezreo plod j&'zelen, sadrži mnogo kiseline. P ri zrijevanju mijenja se boja; zeleno postaje bijelo, crveno, žuto i dr., a množina šećera u plodu pribiva. U toplim i umjereno suhim godinama kvaliteta voća je najbolja. U vlažnim godinama i tlu voće biva krup­ nije ali i lošije, kiselije i manje izdržljivo, te često strada i od raznih bolesti kao n. pr. truleži, čađe i dr. Kakvoća voća zavisi od, sorte, kraja, podneblja i zemljišta, gdje se uzgaja. Zato je potrebno, da se u pojedinim krajevima sade samo one sorte voća, koje tu daju dobru kvalitetu i obilno rode, te se inače i na tržištu traže. Prema vremenu dozrijevanja voće dijelimo na: l j e t n o , j e s e n s k o i z i m s k o . Zreo plod se dade lako otkinuti. Potpunu kvalitetu voće ne dobiva na stablu, nego treba da još neko vrijeme odstoji. U ubratom plodu nastaju kemičke promjene u boji, tvrdoći i mirisu. Kod ljetnog voća razmak između dozrelosti i do­ spjelosti je oko 24 sata, kod jesenskog nekoliko sed­ mica, kod zimskog nekoliko mjeseci. Zavisi od sorte i voćnog spremišta. U toploj i svjetloj prostoriji do­ spjelost se ubrzava. Zimsko voće čuva se u tamnim prostorijama, uz ustaljenu i nisku temperaturu, te uz čestu ventilaciju. Kad voće prezrije, ono je posve meko i brašnavo, te brzo i trune. 146 USLOVI ZA ŽIVOT VOĆAKA su: zrak, sunce, voda, položaj i tlo. Zrak. U glavnom je smjesa dušika (4Д) i kisika (Ч& ). Kisik udiše biljka. Bez njega ne može ni sjeme da klija, лШ bi bilo lisnog zelenila. Bez njega ne bi bilo ni asimilacije ugljika, niti pretvorbe hrane u biljci. Vezan s mineralima pravi razne biljci potrebne soli. Kisik je prejak, pa ga dušik razblažuje i čini pristupačnim. U zraku nalazi se još ugljični dvokis (dioksid), vodena para i amonijak. U ugljikovu di­ oksidu je ugljik i kisik. Od ugljika i vode pri asimi­ laciji stvaraju se ugljikovodici. Amonijak se sastoji iz dušika i vodika. Iz zraka ga kiše snesu u zemlju, gdje korijenove dlačice prime dušik. Amonijakom zasićena voda rastvara minerale. Kiša je blagodat za voćke. Sunce. Ono nam daje svjetlost i toplotu, ono je glavni izvor svega života. Asimilacija ugljika bez njega u listu bila bi nemoguća, biljka ne bi mogla da se hrani i raste. Zato svaki voćar koji hoće da ima dobar, zdrav i rodan voćnjak, treba odmah pri sadnji da predvidi što jače djelovanje sunca na razvijena voćna stabla. Kakav rod iščekuješ od voćnjaka, koji je pregust, koji izgleda kao dubovik? U taku zbijenost ni sunce ni vjetar ne može da prodre, voćke jedva životare, bore se jedna s drugom o ono malo hrane i vlage. Takova stabla lako obole i štetočine ih tamane. ^ Drži se pravila o sadnji voćaka i ne budi škrt prema voćci. Bez sunčane toplote bio bi vječni mraz i led, ne bi bilo života ni roda u voćci. Neke voćke traže manje neke opet više toplote. Orah, kajsija. badem i breskva osjetljiviji su pd tre- �sanja, jabuka i lijeske. Često puta preko zime izmrznu nedozrele mladice, a uslijed kasnih proljetnih mrazeva (prva polovina maja) i cvijet. Zato se pre­ poručuje, da se u takvom kraju sade dockan cvatuće sorte (n. pr. Senabija). Voda. U zelenoj biljci ima 8/ln vode. Korijenove dlačice usišu samo hranu u vodenom stanju. Taj sok izlazi u lišće i djeluje pri asimilaciji ugljika. Suvišnu vodu biljka isparava. Položaj. Kvaliteta roda jedne te iste sorte voća zavisi do položaja. U glavnom prisojne strane daju najbolje i najsočnije voće. Jabuka, kruška, trešnja, višnja, orah i kesten traže otvorene položaje, pa se tako i rasadnik osniva. U otvorenu rasadniku mladi prisadi očvrsnu, te se kasnije lako snađu i u druk­ čijim položajima. Svaki položaj ima svoje dobre a i loše strane. Na južnom položaju voće najranije uzrije, rod je ugledan, mirišljiv i sočan; ali tu voćke cvjetaju ra ­ nije pa im često cvat prozebe. Južne strane su često - i suhe. Istočni položaj sunce ‘"obasjava do podne, a u zemlji imade dovoljno vlage. I tuje.f>f>asnost od pro­ ljetnih mrazeva, a voće uzrije nešto docnije. Taj р о ^ ložaj voli kruška. Pri zapadnom položaju: SunCe grije od podne; taj položaj osobito pogoduje jabukama, kruškama i šljivama. Sjeverni položaj, otvoreni visoravni manje su podesni za uzgoj voćaka. Mladice ne dozre. Voćke kasnije ocvjetaju i manje trpe od poznih mrazeva. Voće kasno zrije, mnoge sorte i ne dozore. Treba uz­ gajati rane sorte voća. Jabuka dobro uspijeva u ravnicama i na brežulj­ cima. Općenito tamo, gdje je za nju dosta hrane i vlage. Na južnoj strani treba joj teže tlo. Najvoli jugoistočni i sjeveroistočni položaj. Prema sjeveru izdržlijvija je od kruške. Kruška zahtijeva topli, zaklonjeni i južni položaj, te pjeskovitu ilovaču. Suviše vlažne i presuhle polo­ žaje ne voli. Oskoruša traži prisojan položaj i osrednju zemlju. Trešnja uspijeva najbolje u toplom i sunčanom kraju, lako se prilagodi i na uzvišenijim mjestima. Može podnijeti i pliću pjeskovitu i krečovitu zemlju. U boljoj zemlji bolje i rodi. Šljiva traži prisojne položaje i dovoljno vlažno, snažno i osrednje zemljište. Vlažnu i tešku zemlju ne voli, jer trpi od mrazeva i smolice. Mnogi se svijet žali, da mu šljive ne rađaju. Uzrok je loš položaj, mršavo i nepodesno zemljište, te slabe sadnice. Kajsija i breskva zahtijeva topal položaj i dobru baštensku zemlju. Osjetljive su prema zimi, pri ve­ likim mrazevima strada cijelo stablo. Ne vole ilovasto i vlažno tlo, obole od smolice. Orah uspijeva u ravnicama i po brežuljcima, a i po šumama do 900 m. nadmorske visine. Suviše teške i suhe zemlje ne voli. Osjetljiv od težih mra­ zeva. Pitomi kesten uspijeva svagdje gdje se sije ku­ kuruz. Hoće zemlju duboku, toplu i propusnu. Dud traži prisojno mjesto i jaču zemlju. Lijeska je najbolja u snažnoj i prisušnoj zemlji. ПОПУЛАРНА CTPAHA H am dija M ulić K a k o O m er p ro sveću fe narod Smjernice Sokolskog rada — Ono ti, Omere, obeća nam skoro, da ćeš nam nešto pričati o Sokolskoj organizaciji — reče jedan od nas, a Omer nastavi: — Jest ja, obećao sam vam, samo sam htio naj­ prije da iznesem neke prilike koje vladaju u gradu i selu u nas, pa onda da time bolje istaknem potrebu te ustanove i u nas, jer će nam Soko u popravci toga stanja mnogo pomoći. Sokolska misao nije od juče. Ona se odavno po­ budila u našemu narodu još za tuđinske uprave, a nama je došla iz Češke. Samo su onda i u nas i u Čeha bile druge prilike pa je i Soko imao i posve drugu zadaću, nego što je danas ima. Živili smo pod tuđom upravom, ali zarobljeni i to ne toliko tijelom, nego dušom. To ropstvo tištilo je naše prosvijećene ljude i oni su tražili načina, da se polagano dižu tuđinovi lanci i okovi s naše duše. Zadaća je bila Sokolske misli, da u omladini po­ buđuje svijest i želju za Slobodom, pa su naši Sokoli, za naše Oslobođenje zaista zajedno uz napore naše hrabre vojske i oni mnogo pridonijeli. Mi smo danas u oslobođenoj domovini. Sada naš Jugoslavenski Soko ima drukčiji posao pred očima. Naš je narod, i ako sada ujedinjen, do skoro bio ras­ cjepkan. Valja to ujedinenje učvršćavati i sljubiti. Naša je država mlada, nova. Pune su ruke posla oko njena uređenja a tu mi svi treba da pregnemo na posao. Da budemo jaki i napredni. Naš je narod ne­ prosvijećen, valja ga prosvjećivati. Ali to nije baš 147 �lagan posao, a još manje kratkotrajan. U Sokolskom radu, vidite, i to je na redu, a tako će se najlakše i najbrže unositi prosvjeta u široke narodne slojeve. Soko se uči pismenosti a onda čita knjige da se i knjigom prosvjećuje. U Sokolu se drže različita pre­ davanja u kojima se narod uči radu i napretku. Ja vama skoro govorili o lijepom vladanju. Eto u Sokolskoj nauci to dolazi također na red. Sokoli se uče da budu čestiti i uljudni, čisto ee odgajaju da budu fini i plemeniti ljudi. Da vidiš samo tu bratske snošljivosti, međusobnog pomaganja, pa reda i rađa. Zajednički se brinu za dobro svoje i svoje zajednice, zajednički osjećaju napredak svoje domovine. Vidiš na primjer, ja se prošli put potužih na bijedne prilike u našemu selu. Kada i u sela zađe Sokolska misao, onda će sami seoski mladići kao Sokoli uočiti bijedno stanje svojih domova i s a m i p r e g n u t i s l o ž n o n a u r e đ e n j u s v o g a s e l a . To će oni činiti sve po redu kao po komandi. Svi za jednoga, a jedan za sve. Sokoli se poučavaju o čuvanju zdravlja'i čistoće, jačaju se tjelesno raznim vježbama i zabavljaju korisnim poslovima mjesto da idu u birtije i od sebe prave ruglo. КЊИГЕ и — Pa hoće li svi Sokoli biti zajedno bez razlike po vjeri? — upita jedan mladić. — Eto, to je ono baš — reče Omer — što je su­ ština Sokolske misli. S o k o n e t r p i n i k a k v i h r a z l i k a . Znaš brate, kako je u našim mobama u selu. Tu zajednički složno rade svi bez razlike. Među se pomažu se svi. Tako je i u Sokolu. Bratstvo i jed­ nakost tu se naročito štuje. A to nama bas i treba. Zato gdjegod je Soko osnovan treba savjetovati naš mlađi svijet da se u nj upisuje. A dobro će i plemenito djelo učiniti onaj, ko na novo osnuje Soko u gradu i u selu, naročito među muslimanima. Ne treba tu gledati nikakvih razlika. Jedan nam je jezik, jedna domovina, jedan narod, pa zašto da se dijelimo. Dijelenje je bilo i prošlo. Kao što našu stisnutu šaku drže složno naših pet prsta, onako mi treba da se složno zbijemo u redove našega Jugoslavenskog Sokola. Šta treba raditi i kako treba Soko osnovati, neka se javi Gajretu i upita, Gajret će svakome sigurno dati savjet i naputak. Međutim i uti ćemo se o tome ovdje još koji put bratski porazgovoriti. (Nastaviće se) \ л и с т о в и /ж š iv o ia N jeg ov a V eliča n stv a K r a lja (Neues Wiener Journal — Beč, 8. II. 31.) Podanici lueoslovensko? Kralja Aleksandra i ne Niegovo sjaino pamćenie fizionomija. On posle mnogih slute, da ?e nlibov Krali već davno na nogama, kada godina poznale lice osobe, kolu ie samo iedanput video mnogi od nilh tek oo^mu svoi posao. Već pre osam i o koioi tačno zna mnoge pojedinosti. Tako na Svojim časova nalazi se energični Vladar u Svome kabinetu za putovanjima no Južnoj Srbiji, kolu naročito voli i porad. za pisaćim stolom; do tog vremena moralu svi iz- sećuje, u koliko mu to dozvoliava Niegovo odmorno v*eštall. pisma i doolsi iz ćele K»-a4evine biti sređeni. vreme, uvek prepoznaje svakog pojedinog od Svo’ih To odgovara iednoi s*arol navici kola se 1 na mdovanni bivših ra*nih drugova sa solunskog fronta, i to ne samo vrši. Puna dva časa posvećule Monarh čitanju izveštaja oficire nego I proste vo’nike, što mnogo doprinosi Nje­ i Hs*nva i pregledu pošte. Ništa ne umakne N’egovoj govo! popularnosti. pažnil. Nema ni leđnog geografa Mi tooografa, koii hl zemZatim roćinle prijem stranaka. U nonedellak nrlma Hu tako dobro poznavao kao Krali Aleksandar. Krali ie Krali Aleksandar kao prvog referenta šefa generalštaba, Strašan turista. коН sa otvorenim očima putuie kroz zatim komandanta mesta u Beogradu i upravnika grada zeml’u. interesuiućl se za ekonomske osobine poiedine Beograda. U druge dane prima članove vlade, deouta- pokrajine, traži obaveštenla o tome koje drveće 1 biljke сИе i ostale reference, to trate oko tri ?asa. Posle led- tamo najbolje usnevaiu i često u mnogim mestlma za­ noe Časa u podne počmie priva*nl život Kralja Alek­ ustavlja svol auto da bi save*ovao stanovnike da li sandra. Tek tada vidi On svoju stiorugu Kraljicu Mariju, treba da selu hrastove ili kestene, kruške i topole, Ili sa kolom u društvu dežurnih of’cira. mčava. Od 2 do drugo drveće. III pak on traži detaline izveštaie o po­ 4 časa Kralj dozvoliava sebi odmor koji obično posve­ rodičnim prilikama meštana 1 u mnogim slučajevima ćule šetnH, Izletu automobilom i jahaniu. ali ponalvišei posle niegove posete stiže prilična svota novaca. I ina­ šetnji sa Kraliicom. Tačno u 4 časa le Kralj opet u Svom če upotrebljuie Kralj Aleksandar jedan znatan deo kabinetu gde da’e zakazane auđijencUe do 7 časova! Svoje civilne liste za unapređivanje kulturnih 1 humani­ uveče. Čak i pri svečanim audiiencijama stranih posla­ tarnih ustanova, Hi za pomoć siromašnim studentima, nika Kralj Aleksandar se drži sasvim ležerno, sam i bez a često se dešava da Jedan siromašni zemljoradnik kod koga je Kralj na Svojim izletima primetio drveni plug prisustva dvorskih činovnika. Koji su imali prilike da budu primljeni od Kralja, uskoro dobi’a moderan gvozdeni plug kao Kraljev po­ očarani su njegovom ljubaznošću 1 neusiljenim drža­ klon. njem. Za svakog ima on po koje lično pitanje i uzima U 7 časova napušta Kralj Aleksandar svoj kabinet učešća u sudbini dotičnog lica. Upravo neverovatno je za rad i šeta neko vreme u dvorskoj baštl ili, pod 148 �ruku sa Kraljicom, Ide u kratku šetnju po ulicama Beo­ grada. Kralj Aleksandar i Kraljica Marija su veliki lju­ bitelji filma, te zato je u novom ljetnikovcu na Dedinju kod Beograda, sazidana velika sala za filmske pretstave, gde se prikazuju pojedini čuveni filmovi pred Kraljevskim Parom i Njegovim gostima, pre nego što budu prikazivani širokoj javnosti. Kraljica Marija se oduševljava svim vrstama sporta, te se tako dešava da se rezultati važnih futbalskih utakmica i drugih zanimih sportskih događaja pre svega javljaju Dvoru; i kad je Kraljevski par na putu saopštavaju Mu se naj­ novije vesti telefonom ili telegramom. Kralj Aleksandar neobično voli lov i pecanje ribe. Često se dešava da Kralj Aleksandar, uveče, posle odlaska gostiju i u porodičnom krugu, seda za klavir i neko vreme muzicira. Ponekad se Kralj Aleksandar od­ mah posle ručka povlači, da obavi ili svoju privatnu korespondenciju ili se bavi Svojom znatnom kolekcijom raznog novca. Osobito iuteresuju Kralja arheološka i istoriska dela. Kao i Njegov pokojni otac Kralj Petar, i Kralj Aleksandar je strastan bibliofil, te danas raspo­ laže bibliotekom od preko 30.000 svezaka. Kada se bavi u Parizu posećuje antikvarnice na Senskom Keju, gde je isto tako dobro poznat kao što je bio nekad Anatof France. Pored dvorske biblioteke ima Kralj Aleksandar i Svoju ličnu biblioteku, odmah pored Svog kabineta za rad, u kojoj se pored klasika svih kulturnih naroda na­ laze i najnovija izdanja nauke, politike i sa vremena dela. Pošto Kralj svaku knjigu, koju nabavi za Svoju biblioteku, i pročita, to je razumljivo da On svako veče, dockan u noć, posvećuje čitanju. Narod zna, da je Kralj Aleksandar prvi i najsavesniji sluga države, i to je, kao i Njegova prirodna i neizveštačena ljubaznost u opho­ đenju sa Svojim podanicima, izvor popularnosti i obo­ žavanja, ko'e Kralj Aleksandar uživa u svima sloje­ vima stanovništva u Jugoslaviji, što se jasno ispoljilo u poslednjim manifestacijama u Zagrebu i u celoj zemlji. J ed a n d o b a r p rilo g s a narodnu p rosvjetu Nedavno je izašla iz štampe i»Jugoslavenska či­ tanka« g. Hamidije Mulića, učitelja u Sarajevu. Knjiga je namijenjena .narodnoj prosvjeti i to u prvom redu onima, koji se po svršetku analfabetskog tečaj? upute u pis­ menost, da se čitanjem mogu dalje4-satni prosvjećivati. Nama su veoma potrebne ovake lijepe poučne knji-, ge za narod, pisane na zanimljiv način, lakim stilom/i lijepim narodnim jezikom. Ali osipi toga knjigu g. Mu­ lića treba pažljivo pročitati, pa će se odmah vidjeti koliko je samo u njoj najkorisnije pouke iznesene sa toliko topline, ljubavi, patriotizma i uvjerenja u našu snagu i našu lijepu budućnost. Zamišljajući pred sobom onoga, koji je istom naui alfabet, upućuje ga, dla se sada sam prosvjeduje pomoć knjige u kojoj je sadržana nauka, a to je ono što nam treba, da možemo živjeti kao napredni i razumni ljudi. Upozorava ga na izbor valjana štiva kazujući koje su to knjige i poučava ga na koji način treba čitati. Ovo je zaista i trebalo reći u prvom redu,' akb -sb želi, da pismenost i čitanje dlonese željenu korist. Koje su dalje pouke u knjizi može se vidjeti рб ovim naslovima Članaka: »Svi tražimo čovjeka, Živite u miru i ljubavi, Naša zemlja ima krasnu budućnost, Hoću i mogu da radim. Naše zlatne ruke, Zakrpa, Čuvaj sinko našu opću kuću, Moba, Čudna belaja, Od prijatelja ne čini neprijatelja, Čovjek je skuplji i osjetljvijii od sata, čuvaj obraz svoj i svoje djece, Upuštena djeca, Bože, daj nam svijetla (igrokaz) i Kako se izgrađuje napredno selo«. Na zanimljiv i ubjedljiv način poučaie nas pisac, kako se treba naukom oplemenjivati, razumno živjeti i raditi držeći se vjere i morala, međusobno se voljeti i pomagati, raditi složno za narod i otadžbinu i o napretku se brinuti. Poučaje nas kako treba lijepe narodne psebine i običaje čuvati, djecu vaspitati o uklanjanju onog što ne valja i Štosm$Ja napretku. Šemsa i Danica paze se kao dvije sestre. Nedavno su svršile domaćićku školu i sada se živo brinu o tom kako će upotrijebiti ono što su naučile i kuću bolje ure­ diti Niko Perić i Salkan Žiga prijateljski se razgovaraju ; uviđaju oba, da je uzrok novom belaju, koji se desio :lu alkohol, koji se toči u seoskoj birtiji gdje je prije nije bilo. Treba dakle zajednički pregeti pa o dobru misliti i raditi. Ono nije daleko od nas, da se ne bi moglo po­ stići, samo treba volje, da se krene naprijed, treba nam ono »hoću i mogu« a za sve je glavni pokretač ljubav koja spaja, povjerenje, razumijevanje jedan drugog i međusobno pomaganje. To možemo, a to i hoćemo. Ovakav potstrek dobiva čitaoc iz Jugoslavenske čitanke. Ljudi smo, braća smo po krvi i jeziku u ovoj našoj miloj Jugoslaviji i ona je, kako pisac kliče: »Naša zemlja, naša domovina, krasna je i blagoslovena i imaće još ljepšu budućnost«. Zato Jugoslavensku čitanku, koju nam je napisao naš iskusni pedagog i narodni prijatelj možemo samo najtoplije preporučiti. P. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 149 �O sn iva n je U d ru žen ja im am a m a tiča ra Već odavna osjećala se je potreba osnivanja orga­ nizacije imama- matičara, koja bi štitila i promicala interese imama-matičara, odnosno svojih članova. Pri­ likom instalacije njeg. preuzvišenosti gosp. Maglajlića u Beogradu, našli su se na okupu skoro svi imami-matičari, i na inicijativu g. Džemal ef. Hulusića, imamamatičara iz Zvornika, iskorištena je ta prilika na taj način, da se je 31. oktobra 1930. god. održao širi sa­ stanak imama-matičara, na kojem je izabran i radni odbor, na čelu sa agilnim pretsjedmikom g. Džemal ef. Hulusićem koji je neumorno radio na pripremama oko odr­ žavanja osnivačke skupštine, razaslali su se cirkulari svima imaminia-matičarima, izrađen su pravila i napo­ kon zakazan je dan skupštine za 25. februara 1931. u Sarajevu. Za ovu skupštinu vladao je među našim vri­ jednim imamima-matičarima koji su u ogromnoj većini aktivni Gajretovi radnici i pristaše, veliki interes, što se je jasno vidjelo i po velikom odzivu, mnogobrojnim punomoćima, i mnogobrojnim pozdravnim depešama, koje su toga dana za cijelo ivirijeme zasijedanja sljupštine neprestano stizale. Pretsjednik sazivačkog odbora g. Džemal ef. Hulueić. otvorio je u 9 i 20 časova skupštinu sa slijedećim po­ zdravnim govorom; Gospodo! K§p pretsjednik. osnivačkog odbora Udruženja imama-matičaca чра .teritoriju Ulema-medžlisa sarajevskog otvaram konstituirajuću skupštiflu^pomenutog udruženja. * 4 Pretstavljam vam. izaslanika pvlasti u osobi g. Izet ef. Tahmiščića. • C Pozdravljam* vas sve skupa, koji ste pohu^jCsirvh'r tili svoj današnji položaj da dođete na ovu važnu našu skupštinu ne žaleći truda ni materijalnih JžmVa, pa Vam na tome srdačno i tbplo zahvaljujem. Zatim g. Hulusić kratko ali jezgrovito obrazlaže potrebu osnivanja staleškog udruženja. Poslije toga g. Hulusić nastavlja: Smatram za prijatnu i svetu dužnost, da se sa ovog mjesta sjetimo vrhovnog državnog kormilara Njegova Velićanstva Kralja Aleksandra *PrVog Karađorđevića, pa vam predlažem da Mu u početku rada naše skup­ štine uputimo našu slijedeću pozdravnu depešu: Kancelariji Njegova Veličanstva Kralja ALEKSANDRA PRVOG Beograd Sa današnje konstituirajuće skupštine Udruženja imama-matičara se teritorija Ulema-medžlisa sarajev­ skog prve naše misli upućujemo našem ljubljenom Go­ spodaru Njegovu Veličanstvu Kralju Aleksandru Prvom sa poklikom: Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj! Da živi Uzvišeni Kraljevski Dom Karađorđevića! (Urnebesno živio!) Isto tako smatram za dužnost, da sa ove skup­ štine pozdravimo depešom prvog saradnika Njegova Veličanstva Kralja pretsjednika Kraljevske vlade g. Petra Živkovića: Pretsjedniku Kraljevske vlade armijskom generalu Gospodinu Petru Živkoviću — Beograd Sa današnje konstituirajuće skupštiie imama-matiča­ ra sa teritorija Ulema-medžlisa sarajevskog upućujemo Vama, kao prvom saradniku Njegova Veličanstva Kralja 150 naše srdačne pozdrave sa željom da Vas Bog poživi na dobro Kralja i Otadžbine. (Gromko živio!) Naša je dužnost, d!a se sjetimo i našeg vjerskog starješine Preuzevišenog gospodina Hađži Hafiz Ibrahim ef. Maglajlića sa slijedećim pozdravom: Preuzvišenom Gosp. Hadži Hafiz Ibrahim ef. Maglajliću, Reis-ul-ulemi Kraljevine Jugoslavije Beograd Sa današnje brojno posjećene skupštine imama-matičara sa teritorija sarajevskog Ulema-medžlisa po­ zdravljamo Va slkao Vrhovnog vjerskog poglavicu sa željom, da Vaš rad urodi napretkom i procvatom islam­ ske vjerske zajednice. (Živio!) Predlažem vam da pozdravimo resornog nam Mi­ nistra pravde gospodina Ljubomira Ljotića sa slijede­ ćom depešom: Gosp. Ljubomiru Ljotiću, Ministru pravde — Beograd ■ Sa današnje konstituirajuće skupštine imama-ma­ tičara sa teritorija sarajevskog Ulema-medžlisa po­ zdravljamo Vas Gospodine Ministre sa željom da Vaš rad unodi dobrim plodom za dobro Države i Islamske vjerske zajednice. (Žiivio!) Zatim se prešlo na biranje pretsjednika skupštine (izabran je g. Hulusić), perovode i dvojice verifikatora, a poslije toga prešlo se je na popis prisutnih i čitanje pozdravnih depeša. Oko delegata g. Džaferovića nastaje pitanje, da li on može kao neimam-matičar prisustvovati skupštini, te se nakon žučnije debate otstranjuje iz sale g. Džaferović. G. Ali ef. Sefić iz Mostara protestuje protiv toga i zatim govori o svim fazama ilmijanskog staleža i na­ pominje, da ovu oragnizaciju ne vode pravi imamimatičari i da se iza njihovih leđa krije sasvim neko drugi. Predlaže, da se ožive organizacije u Hercegovini, Travniku, Tuzli, Bihaću, a protiv je osnivanja organi­ zacije po teritorijama Ulema-medžlisa, već po muftijstvima. Nastaje debata u kojoj učestvuje g. Hulusić i g. Smajil ef. Mujagić iz Bihaća, koji povlači svoju punemoć. Kad je bilo govora, da se iza leda ove organi­ zacije nalazi neko drugi i kad neko spomenu Gajret, svi prisutni oduševljeno povikaše: »Svi smo za Gajret, naš je Ga’ret!« G. Sefić i g. Mujagić sa nekolicinom de­ legata napuštaju salu, ali se za kratko vrijeme Sefić i ostali povraćaju. Pošto je na dnevnom redu čitanje pravila, g. Hu­ lusić podjeljuje kratku pauzu. Poslije pauze poziva g. Hulusić, da se ko želi uče­ stvovati u diebati prijavi za riječ. Nastaje i opet pitanje o prisustvovanju g. Džaferovića i napokon se većinom glasova dozvoljava g. Džaferoviću da moše skupštini prisustvovati, ali samo da govori u ime onih, koji su ga opunomoćili. Prije čitanja pravila nastaje debata u kojoj učestuje i g. Nuhefendić Murat ef. iz Prozora, koji apeluje na prisutne na ljubav, slogu, zajednički rad, upozoravajući na prošlo teško stanje ilmijanskog sta­ leža, primjerice mualimskog udruženja. Govor gosp. Nuhefendića burno je pozdravljen sa »živio«. Zatim g. Hulusić u 12 i po časova prekida zasijedanje skupštine s tim, da se ista nastavi od 13 i po ča­ sova. Poslijepozdnevno zasijedanje otpočelo je sa čita­ njem pravila, koja su sa nekim izmjenama i nadopu­ nama usvojena. �Pravila .su precizno izrađena, a zadatak je udruže­ hamed ef. Bjelan iz Foče i Hamid ef. Herenda iz Gajnja, icLa sve imame matičare, koji služe na službenom niča. području sarajevskog Ulema-medžlisa udruži u jednu Kandidacioni odbor bio je predložio, a skupštinari cjelinu kako bi udruženim silama poradili na razvijanju i usvojili, da u odbor udu i g. g. Hfz. Zubeir ef. Vranić njihove staleške svijesti kao i o unapređenju vjero- i Sulejman ef. Selimović, ali su ovi svoja mjesta dra­ naučne nastave u mektebima i narodnim osnovnim ško­ govoljno ustupili mladim. lama, te na valjanom uzgajanju islamskog podmlatka Poslije toga g. Hulusić izjavljuje: kao i na kulturnom, ekonomskom i vjersko-prosvjetuom G o s p o d o ! Smatram ovaj današnji naš skup od podizanju muslimana uopšte, te na buđenju nacionalne ogromne važnosti kako po naše lične interese, tako i za svijesti medu muslimanima, a naročito na čuvanju ste­ opštu našu stvar. Udruženi u staleško udruženje moći čenih prava imamsko-matičarskog staleža, poboljšanju ćemo raditi i na našem obrazovanju, moči ćemo uspješ­ njihovog pravnog položaja i materijalnog stanja i zašti- nije i sisiematskije raditi na našim dužnostima kao ćavanju udova i siročadi ostalih iza umrlih aktivnih imami-matičari i kao pravi pioniri narodne i vjerske članova. Sjedište je udruženja u Sarajevu. U slučaju, prosvjete, pa prema tome i narodnog napretka. da udruženje likvidira ili ga vlast raspusti, imovina se 'Držim, da je potrebno, da ovom prilikom javno iz­ deponuje kod Vakufske direkcije u Sarajevu, jdlok se ne nesemo naše želje i namjere i da to izrazimo u formi osnuje drugo slično udruženje. Ako se u roku od 10 go­ jedne rezolucije, te da tu rezoluciju dostavimo nadlež­ dina ne bi slično udruženje osnovalo, imovina pripada nim faktorima i da je javno publikujemo. Vakufskoj direkciji u Sarajevu, koja će istu upotrebiti Ja vam predlažem slijedeću rezoluciju, koju sam iz­ u svrhu školovanja siročadi imama-matičara. radio sa nekolicinom prijatelja: Poslije toga prelazi se na biranje Uprave. Prije Imami-matičart na teritoriji sarajevskog Ulema-me­ nego što se je prešlo na biranje uzima riječ g. Sefić, džlisa na svojoj konstituirajućoj skupštini održanoj 25 koji između ostalog veli, da g. Mahinić, koji se krije iza februara 1931 god. donijeli su i usvojili slijedeće zaove organizacije, hoće s naših leđa da skida plod. Za­ ^ključke: • * tim u ime jedne petine delegata podnosi slijedeću iz­ 1. Imami matičari smatraju da je današnji njihov javu: materijalni položaj kao i položaj svih ostalih vjerskih »Pozdravljamo svaku akciju, koja ide, za tim da službenika islamske vjerske 'zajednice doveo u pitanje okupi svu ilmiju kao imame-matičare.'-jep smo uvjereni, daljno vjersko prosvećivanje islamskog dijela našeg na­ da bi time još lakše udovoljavali svojim svetim duž­ roda uslijed toga što ogromna većina ovih narodnih nostima kao imami. službenika nisu ni približno materijalno obezbijeđeni Odobravamo osnivanje i pozdravljamo takovo kao što je to slučaj vjerskih službenika drugih vjero­ udruženje, ali smatramo za shodhije i za dalji rad us­ ispovijesti, dok su poslovi i dužnosti islamskih vjerskih pješnije, da se ta akcija i udruživanje sprovede u krugu službenika daleko veći i teži od službenika drugih vje­ teritorijalne nadležnosti postojećih muftijstava. Dok roispovijesti. Zbog toga skupština imama matičara ovo predlažemo, držimo na umu uzakonjene propise za zahtjeva od nadležnih faktora da o ovome povedu nenašu vjersku upravu, te što su takova udruženja pri­ ođložno računa i da prilikom prvog zasijedamja vakuf­ stupačnija članovima i što ih je lakše sprovesti obzirom skog vijeća saniraju materijalni položaj svih vjerskih na sastav uprave za rad na polju postavljenog cilja«. službenika a naročito imama matičara. Davši ovu izjavu g. Sefić sa nekolicinom delegata 2. Da nadležni faktori prije nego što donesu defi­ nitivne zaključke u pogledu regulisanja materijalnog po­ napušta skupštinsku salu. Iza toga izabire se kandid!acioni odbor za biranje ložaja vjerskih službenika i njihove pragmatike zatraži uprave, te u tu svrhu pretsjednilk g. Hnlusifc podjeljuje predloge i mišljenje udruženja imama matičara, u po­ gledu regulisanja njihovih prinadležnosti. pauzu. Poslije pauze kandidacioni odbor čita listu uprave, 3. Udruženje imama matičara je vjersko i patriot­ kojoj na čelu predlažu, obzirom na velike zasluge i ne­ sko udruženje te je dužnost svih članova udruženja da rade kako na vjerskom podizanju i prosvjećivanju mu­ umorni rad g. iDžemal ef. Hulusića. G. Ćehić Omer ef. iz Stoca, predlaže da se za pret- slimana, tako i na širenju patriotskih osjećaja kao i na sjednika izalbere g. Abdul Aziz ef. Tafro. što se napo­ razvijanju i jačanju ljubavi prema Kralju i Otadžbini. kon a na izričitu želju i molbu g. Hulusića jednoglasno 4. Pošto se nalaze u neposrednom dbdiru sa svima usvaja, tako da su u odbor ušla slijedeća gospoda, koja muslimanskim slojevima kako na selu tako i u gradu su se na svojoj konstituirajućoj sjednici od 26. o. mj. to se pozivaju svi imami matičari da podižu svoje suvjernike kulturno, prosvjetno i ekonomski imajući pred konstituisaii ovako: Pretsjedlnik: g. A. Aziz ef. Tafro iz Visokog, potpret- očima veliku današnju zaostalost muslimanskog ele­ sjednik g. Mehmed ef. Polić iz Sarajeva, tajnik g. Mu- menta iza drugih vjera, te da ispomažu svakom prilikom stafa ef. Varešanovič iz Sarajeva, blagajnik: g. Ali ef. sve one ustanove koje uspješno djeluju na ovim poljima Ljubunčić iz Sarajeva, knjmžičar g. Sulejtnan ef. Bulbul narodnog života. 5.. Tražimo da se u smislu šeriatskih propisa obav­ iz Sarajeva. Članovi bez funkcije: g. g.: Džemal ef. Hulušić iz Zvornika, H. Hasan ef. Odžakčić iz Zavidovića, ljanje vjenčanja ponovno vrati u ruke imamata radi Džulejman ef. Fazlić iz Gračanice, g. Abdulah ef. Soko­ olakšanja poslova imamata kao i naroda, te šariatskih lović u Derventi, Husein cf. Tabaković iz Kotor Varoši, sudova kako je to i samim knjigama stavljeno u dužnost Omer ef. Čeliić iz Stoca, a za njihovie zamjenike g. g.: imamatima. 7. Imami matičari moći će uredno vršili svoje duž­ Hasib ef. Fazlić iz Sarajeva, Tajib ef. Balta iz Crne Ri­ jeke (Sarajevo), Arif ef. Pekič iz Butmira (Sarajevo), nosti i dostojno reprezentovati islamsku vjersku zajed­ Ahmet ef. Aganović iz Jezera, H. Mustafa ef. Lelič iz nicu u svojim džematima samo u tom slučaju ako nad­ ležni faktori bezodvlačno regulišu u prviom redu njihovo Mrkonjić Grada, Rašid ef. Imamović iz Zenice. U nadzorni odbor došli su gospoda: za pretsjednika materijalno pitanje a zatim ako udovolje i svima osta­ Ali ef. Alicfenđić iz Bijeljine, a kao članovi g. g.: Mu­ lim njihovim zahtjevima. 151 �da se u rezoluciju unesu i riječi koje je rahm. Sakib ef. S. tražimo <xl nadležnih vlasti da prelazno stanje iniamskih beriva sa budžeta Ministarstva pravde na Korkut na kongresu intelektualaca 1928 god. u Sara­ jevu rekao o imamima-matičarima. Predlog se usvaja. budžet Islamske vjerske zajednice bude tako regulisano G. Aliefendić ef. iz Bijeljine predlaže, da se skup­ da imami ne osjete te promjene, te da se tome za vre­ štinari ograde protiv one imputacije g. Šefica, kao da mena predusretne. 9. Osobitu pažnju treba posvetiti korekturi propisa je ova skupština uperena protiv nekih pretpostavljenih. o disciplinskom i kontrolnom pravu nad vjerskim pro­ Predlog se jednoglasno i uz oduševljeno odobravanje .. , svjetnim službenicima, tako da rad imama i prosvjetnih usvaja. G. Hulusić zatim moli sve imame-maticare, u ko­ službenika ne smije se kao dosad prepustiti nekvalifiliko koji nije član »Gajreta«, da se začlanl, u koliko se kovanoj i hirovitoj kontroli sela i čaršije, nego mora ko’em ponudi funkcija kakva, da je svrsrdno primi, jer biti ocjenjivan samo po stručnjacima. je J Gajret naše društvo, koje na selamet izvodi našu Preko je potrebno zavesti red i disciplinu medu ovim službenicima, ali je isto tako potrebna i njihova djecu, našu siročad i apeluje da svi rade za Gajret. Svi imami-matičari to su sa oduševljenjem prihvatili i obe­ puna zaštiti od sadanjeg, često vrlo nepravednog i silno ćali raditi za naš Gajret. štetnog šikaniranja. Napokon g. Hulusić moli prisutne, da šire »Novo Bez samostalnog i od šikanacije obezbijedenog vjer­ skog i prosvjetnog službenika nema brzog i sigurnog Vrijeme« i apeluje, da se svi na ovo naše glasilo pret­ plate. Svi su prisutni ovaj predlog prihvatili. našeg kulturnog preporoda. G. Mustafa ef. Lelić iz Mrkonjić Grada predlaže da To je danas najčedniji a mogao bi biti najkorisniji činilac u kulturnom našem preporodu pa je preka po­ se odmah otpočne u radu za pokretanje staleškog gla­ treba, da ga osovimo i što više osamostalimo. Danas je dila, te da se odmah osnuje fond, a on obećaje sa svoje sužanj, i hoćemo li napred, onda mu se moraju skinuti strane pokloniti u tu svrhu jednu agr. obligaciju i moli da to i drugi, koji mogu, učine. Pošto se više niko negve i bukagije. Iza g. Husića još su neki skupštinari govorili, a g. nije javio za riječ, to g. Hulušić zaključuje skupštinu u Hifz Husein ef. Tabaković iz Kotor Varoša- predlaže, 18.45 časova. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове з а б а в е ВЕЛИЧАНСТВЕНА ГАЈРЕТОВА 3AI САРАЈЕВУ С ПРВИ УТИСАК ||ј| Ulili 1 што су ra имали пофтноци при улазу у зграду Народног Позоришта био je вигае него јединствен. Beh око 8 сати пристнзали су први посјетроци изненађени на степеништу Позорпшта укусном декорацијом, да се одмах нађу у декирпсаном вестибилу који je, сав у ћилимпма, пружао слику удобностн п пријатности, топлине и интимности. Чланови приређивачког одбора вршили су беспријекорно своју дужност. Ha свим странама огледало се доетојанство и отменост. Угледне госпође у сјајним тоалетама, ročnoда у црниии, затим жене из народа у скромнијој одјећи, али веселе и ужурбане, старе и младс хануме и веселе дјевојке, — сви су они хитали у дворану која je свијетлила у једном нарочито свечаном изгледу. Стране ложа и балкона биле су искнћене ћилимима. Десно и лијево на улазу гледалишта налазили су се најразноврснији и шарени прегледи згодитака од томболе. Три пространа одјељења фоајеа била су сервирана и аранжирана као три пријатна изненађења за разоноду и забаву послије програма. Одбор за декорисање нарочито се je побринуо за десни дио фоајеа који je бљештао у мору сијалица, јер je претстављао један интиман кутак за разоноду под сијалицама и старинским каиделабрима између стубова љубичасте или мермерне боје. Декоратери су се послужили нздашним поједипостима позоришне реквизите и украспли тај дио фоајеа на начин који je био веома пријатап свакон посјетиоцу. У средљем дијелу фоајеа сервирани су бифеи, a у лијевом кафана. Неколкко минута прије дсвет сати цијела дворана била je дупком пуна. Али na жалост и њезина просторност није могла примити све one које je na ову забаву довсло одугаевљеље и расположеље да својим учешћем увеличају њезину свечаност, јер се je много од посјетилаца вратило, по- 152 \ што je дворана била незапамћено пуна као никада до сада нн на једној забави било којег друштва у Сарајеву. Међу угледним присутним примјетили смо слиједећу господу: Начелник Ђенералштаба, ђенералштабни ђенерал г. Петар Недељковић са госпођом, Командант Дивпзије ђенерал r. Милорадовић, претставннци вјероисповјости: гг. Зимоњић, Др. Шарић, провпндијал Маркушић, надрабинер Др. Урбах и бивши Реис-ул-улема Чаушевић; бивши министри гг. Др. Хамдија Карамехмедовић и Др. Владимир Андрић са госпођом, затим министар н. р. г. Атанасије Шола; Инж. Суљага Салихагић; градоначелник Асимбег Мутевелић са подначелником г. Др. Душаном Јефтановићем; коизули: чехословачки, епглески, талијански, те почаснн конзули француски и аустријскп; ђенерали: гг. Светозар 'Букић са госпођом и Коста Антоновпћ са госпођом, луковник Блажо 'Букановић; начелннци Kp. бапоке управе: rr. ТЈоко Ковачевић, Бора Станпсављсвић са госпођом, Др. Бранко Сунајковић, Др- Maatc Долезил са госпођом; директор Фпнансијске дирекције r. Др. Јапко Рајачић, Др. Boja Бесаровић, Др. Срећко Перишић, Др. Ивица Дурбешић са госпођом, директор рударских предузеha rocn. инжињер Вељко Јовановнћ, r. Шериф-ефендија Арнаутовић, г. Аврам Мајер Алтарац, претсјсдник јеврејске општине са госпођом, r. Анте Ковачевић дир. Прве хрв. штедионе са госпођом, г. Едвин Јили дир. творнице духана, r. Едо Штамбук шеф пореске управе, г. Чедомир Милојковић начелник дир. жељезница са госпођом; претставници братских културно просвјстних друштава: гг. Др. Саво Љубибратић са кћерком гђицом Цветом испред Просвјете; Анте Алауповић претсједпик Напретка, Др. Јакоб Кајоп претсједник Беневоленције, Исметбег Гавран Капетановић испред Народне Уздапице; шсф Пресбироа у Варшави г. Коте, директор градске штедионице r. Др. Birra Кајон; затим претставници Кола Српских Сестара, Задруге Гајрета и Кола Српских Сестара, Народне Одбране, Мерхамета, Новинарског Удружеља, Савеза Добровољаца, Слоге, Освитанл, Хумани ��дада, Хуријета, 'ЈЈерзелеза, Учитсљског Удружеша, Трезве- ћенн тражсћи просвјету н свјстлоот коју им лружа и даје ности, Ел-Камера и Сарајевског Клуба; претставници сара- 1’ајрет. У средлли сцене налазила се je Једна велика лалма јевсжс и београдске штампе: Југословенске Поште, Вечерње Поште, Јуиославенског Листа, Новог Времена, Југословен- сва утонула у жбуње и листове. Ha деспој страни налазио се je лик моћног заштитнлка Гајрета Њег. Краљ’. Вис. Преског Гласннка, Политике, Правде и Времена. • Бивши лретсједник Гајрега г. Алија Куртовић са ročno­ ехолонасљедпака Петра, a преко цијеле сдене били су m u, срески начелннк Градомлр Живановић са госпођом, Бе- постројени Гајретови питомци и питомице, затим Гајреhnp еф. Мехмедбапшћ са госпођом, г. Шукрија Куртовић са тов лјевачки хор и Гајретовл радлицл, резервни официфигоспођом, г. Хусеин Бркић са госпођои, г. Др. Махмуд Бех- добровољци из Овјетскога рата у униформама на челу са меи, г. Мујага Шахннагнћ са гоолођом, врх. швр. судац г. лретсједником Гајрета г. Дром A. Хасанбеговићем, чије су Хафно Ајни Бушатлић са госпођом, г. Едхем Бичакчић са груди ресиле ратна и поратна одличја. Позадина сцене претгоспођом, г. Неџадбег Сулејманпашић са госпођом, г. Др. стављала je лривредни рад и напредак који je Гајрет омоМахмуд МехмедОалгаћ са госпођом, г. Азиз еф. Сарић са го- гућио мусллманском тежаку и неимару: у јутарњем сунцу спођом, г. Др. Сафет Кучушишћ са госпођом, г. Хилмибег влдјеле су се над плугом погнуте и упослене фигуре орача Калетановић, г. Хајрудинбег Капетаиовић са госспођом, г. и пољодјелаца. Тренутак je био толлко лијеп и заносан коДр. Мустафа Хајдаровић са госпођом, г. Др. Хусеин Машић лико и узбудљив, кад су се огласили троје сирочади и пис породицом, г. Ризабег Чепгић са госпођом, г. Вејсилага Ша- талл каква се то свјетлоег «ао огањ жари, на што je Гајретов питомац гимназист Мурат Плевљак са сјајним рецитахннагаћ са госпођом и т. д. Забаву увеличаше својом посјетом Гајретови радници торским заносом изговорио стихове у којима je изнесена идеја Гајрета у којима je у једној ведрој пјесничкој дикцни присташе из унутрашњости и то: из Рогатице: г. Галиб еф. Хафизовнћ шер. судац, г. Омер еф. Шеховић с породи- ји, /едром и снажном стиху израђен и наглашеи сав националли и културни, социјални и привредни рад Гајрета. Са цом, г. Галлбага Чалљић трговац; из Вишеграда: дв&пајсторица Гајретових радннка на челу са претседником Рајрета примјетним надахнућем и понесеношћу која je била диктог. Хасан еф. Хаџихалиловићем и градоначслшгсом г. Мурат- кв а |» пскреним осјећањем, питомац Мурат Плевљак je ре6eiroM Ченгићем; из Олова: г. Фехпмага Јамаковић, инду- цитовао слпједеће стихове: стријалац; из Горажда: инж. Мехмедалија Фазл.игић са гоУђнте, драги сирочиЈш мали! слођом; из Вареша;' г. Дервнш Плевљак лретсједднк ГајреTo 1ајрет, децо, свуд буктиње пали! та; из Сјетлине: г. Фадил'- Дођрача, претсједник Гајрета са И кроз ноћ искре к’о семе сеје! двојицом чланова; из Мостара: г. Хаџиибрахимага СлнпиИ њим вам душу и дух ваш греје! чевић претсједник Гајрета. /и г. Мехмедбег Хаџиомеровић Приђите ближе огњишту томе, претсједнлк ијевачког .друлигва Гајрет са сеотром; из ВисоОгаишту старом, агњишту своме! ког: г. Хамдија Тахмишчнја претсједник Гајрета и Мустафа Сем жарког огња сред сјаја дуга, Џафлћ баиковнн ‘ директор; из Тузле: г. Мехмедбвд МоранТу ћете наћи и светлог друга! iiHh—Тробег; лз Зенице: г. Мутапчнћ начелник <ииптине и (Сирочићи излазе на позорницу, на којој се лалази г. Махмут Мамић; из Пала: Вејсилага Хаџиалић индустрислика Њег. Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра обасјана јалац и прстсједлик Tajpela; из Озрена: г. Еминбег Шахинсвјетлошћу.) пашић претсједник Гајрета и г. Бего Челик; из Кнежине: Гајретов питомац: (показујући на ПрестолонасљодниАсим еф. Сарајлић претсједшш општине; из Власеннде: г. кову слаку) Суљага Кадић посједннк. Дигните очи до драгог тог лика, Међу присутним мнагобројним претставницима и угДо слике Гајретовог заштитника! ледлим посјетиоцима запажено jf осуство чланова УлемаK’o соко високо Меџлиса, ма да су свима улућени позиви као. и другим Он шири крнла претставницима. И чује сваки Извођење програма Ударац била Програм забаве био je састављен од неколико тачака, Дубоко сред срца нимало заморних него пробраних и саображених могућностиРођене груде, ма оних који су те тачке изводили. У сваком случају прва Где песме живота и завршна тачка биле су оне које су дупком препуну двоИ мртве буде. . . рану изиенадиле како с оригипалношћу своје замисли тако Откуд и жнви извођењем, које je на махове лревазилазило свако очекива— Соколи сиви — ње. Несумњиво je na« да je прва тачка жива слака »За У јату хите Краља и Отаџбину« била једна од лајефектнијих и најимДо нових мета, пресивнијих што их je вкада имала позорница Народног Где нови живот Позоришта у разним приликама. У споразуму са г. Андром Свуд бујно цвета. . . Ћурчићем, чланом Народлог Позоришта, Главни одбор je Дигните очи до драгог тог лика — замислио укусну и успјелу алегорију са рецитовањем, лјеДо слике Гајретовог заштнтника! нањем и музиком. Ta жива слика »За Краља и Отаџбину« пршсазала je у живописној алегорији идеју и развитак ГајВлагослов с Њиме на Гајрет сиђе — рета, његовог националлог, просвјетног те културног и приБалгослов неба, каг Алах даде — вредлог рада под моћном заштитом Њег. Краљ. Виоочанства И Гајрет цвета, a рад je његов Престолонасљедлкка Петра. Декоратерски дио и сценограЗа род наш — дело вере и ладе! фију за ову живу слику израдио je са много духа и смисла сценаграф г. Крнжек. Кад се je завјеса дигла сво гледали(Показује на слике) штв било je изненађено пријатлошћу лрвог утиска: Ha лиОрачи, гле, ору и новим плугом < јевој страпн сцеле налазила се je једна тамна пећина чије Црниду плодну лемешом секу — су литице биле осупчане словима која су сасгављала ријеч И громае се песме оре под лугом »Гајрет«. Из пећине су лзлазнли сирочићи и ненросвијеБогата жетва je у јеку! 154 �Ратник nam славни плодове збира, Плодове труда и свога зноја — Гајрет му даје оружје мира — Tom борцу — после крвавог боја! : (Показује на ратнике) Са крвљу он je бранио слеме, Са крвљу он je бранио њлву, Гајрет му даје сад ново семе, Оружје ново просвету живу! ције за мушки хор: БајиКева »Пјесма соколова«, Вилхарова »Pacru ружо« и Петровићеве »Пјеоме из Босне«. Извођење ових пјесама било je на висини једног солидног мушког збора. Окретном и талентовалом диригенту г. Јунгићу успјело je да кроз неколико мјесеци марљивог насгојања увјежба и длсциплииује овај хор до једне замјерне внсине и да га To семе рука детета бира — To ново семе — то семе мира, — Улрав’те поглед томе дечијем лику — Кликните Гајретовом заштнтнику! (Показујући на палму) A тамо, гле, палма шири своје гране И к’о стража мира лред престолом бдије Њен корен je hhrh’o из крваве рале Ал, тек круна њела сва у сјају сије Над главом Оног, ко сам круну носи (Под палмом се указује слика Њег. Величанств Краља). И палму мира држи место жезла — Барјаке наше рука му je везла, Рука јунака, што све 6ptare To Краљ je витез — витез ми>р& Kom мач у боју огрезну Ал’ после борбе Он све И дело води к’о Под палмом тамо ено Му Палмине гране плапА су Тек у час суђен и мач Знати he увек где ударит’ Витеже — Краљу — Отац Ту палму мира — Ота1 Ал’ у час суђен то свет Палмине лране к’о мач h Ове he се пренут И у бој кренут За Тебе, за Крал>а и за Отаџбину! Кулминација одун1евљен>а у гледалишту je била у ономе тренукку кад je питомац изговорио слиједеће стихове: Под палмом тамо ено Му лика Палмине гране плашт су нашег Краља, након чега се je наједаред раскрилило палмино жбуње и лишће, a умјесто тога обасјан у свјетлости појавио се лик Њег. Величанства Краља док еу Му са стране ciajana два жива расцивјетана грма, двије Гајретове питомице. Урнебесан аплауз проломио се двораном, који je трајао непрекидно неколико тренутака. A кад су замукле и завршне ријечи рецитације диригент Гајретовог грађанског хора г. Белуш Јунгић, који се налази за пултом у оркесгру подигао je палицу и огоомни Гајретов мјешовити хор уз пратњу оркестра запјевао je државну химну. У истом момеиту подигло се je сво гледалиште, a тамо на позорници су пет рагника добровољаца, Гајретових неимара принијели десне руке сунцобранима од качкета. Пјевање химне и њен завршетак пропраћени су бурним слагким и сланим бифеом, за којн Гајрет дугује захваллиште. i , -,^u. Затим су сљедовале остале тачке првот дијела програма које je извео Гајретов грађански хор. To су биле компови- Г. Д р . А в д о Х а с а н б е г о в и ћ п р е т с је д н и к Г л а в н о г о д б о р а Гајрет а оспособи за вокална извођен.а која су у стилу умјетничких тежња и настојаља. Хор je показао нарочиту пажњу за динамитска лијапсирања, за сигурност интонадије и за фразнрање у једној мирној линији и у јасној дикцији. Све три пјесме отпјеване су на опште задовољство дворане и попраћене дуготрајним бурним аллаузом. Четврту музичку тачву извео je оркестар сарајевске филхармоније под палицом г. Јунгића који je дириговао своју познату и веома успјелу »Четврту Југословенску Свиту«. Тиме je завршен први дио програма забаве, након чега j<s заказан одмор од неколико минута. У томе моменту огоомне масе носјетилаца нагрнуле су у споредне просторије да се освјеже ићем и пићем, раз» ним аплаузом који je неколико иренутака проламао гледаност угледним Сарајкама и Сарајлијама. Ako je прва тачка програма жива слвка »За Краља и Отаџбину« била једно сјајно изненађење оку и срцу гледалаца, слично изненађење приредиле су питомице Гајретовог конвикта, извођењем Ђоровићевог једлочина »Он« са музиком и пјевањем. Сав од нежреболног севдаха прошаран пјесмом и ведрим младеначким љубавним хумором, затим дертом и ашнклуком, — овај комад од Светозара Ћоровића 155 �Завршстак Крал>свог ico-rfa дочсјсаи je лклаузом, imKoi. тралш и од глумаца доста na да буде доиссеп и извсдсн пјсрно и ca свом нотрсбпом дозом- шаренила, са свим иојс- чсга сс je развћла анимнраиа игранка, no утврђоиом риду „ лрограму. ИримјсКсно je ca задовољством да су na реду игара днностима фолклора. У неуморној и лажљпвој, ириљежној режији г. Андре нмала првснгтво natiia народна кола. И док je до зоре п дс свапућа трајало расположељс п играллса, дотле je у споЋурчпћа овај компд су извеле иптомпце са оним одушевљењем које јс тпко својотвено младпм почстницпма у глуми, редним просторијама анимо иепсзанс забавс и разоиоде раca сланом и залооом којс ј» кпрактерногнчцо код дилетаиата стао до пулмпмацијс. Истопрсмсно су вриједнс н пожртвовие којп у евоју игру уноее нскрсно саживљ-аваље ca текстом члапнце жснског пододбора Гајрста као и питомци н imT0и ca радљом, ca ндејом и динамиком комада. Свака од њнх мнце 1’ајретових конвшсата нобрнпули се за што бољу npoljj ностарала се je да у смнслу реднтељсвих упутстава збрнне томболе и карата ca лпковнма Гајретовпх nciuiipa u р1!Д. за ссбе што љепшп и жнвописннјн народип костпм, пасто- ника u фотографијама питомаца. Onoj млађарнји и уздавицн jehu да пјелокупиој појави нс мањка ни једиа карактеристк- Гајрста прииада захвалпост и ирнзналве да су поред прц. чна ноједнност у одијсвању муслиманске дјсвојке. U завста хода од улазппца н доброволлшх прилога много допришцели je била ванредно лијсиа слнка када сс јс завјеса поднгла, матервјалпом усијеху овс забве, јер су имали дозољио a на сцени се појавпла вслика група укусно костимлраних окретпости и такта, умјешностп и начина да распродају све дјевојака ведрих u насмијаннх, распјевалпх и пимало збу- карте и томболе, чмс п миого више no urro се je предвиђ.шо. Међу OTMCiuiM ц укусним тоалстама примјсћене су слии.ених, него као да се налазе na теферичу у једаој од своједсће: гђа Дра Хасанбсговића, зелеии брокат ca окупоцјејих башча. Уз нратн.у оркестра, a под дпригован.ем г. Јунniha оне су складио и боз трсмс, звучно н запосно отлјс- шш крзноним порубом, гђа генсрала Недељковића, бнјели иале неколпке пјесме које су служиле као уводнс сдене у жоржст, гђа генерала Мнлорадовића, плави банфанд, гђа Стакомаду. И како у томе почстку комада, тако су ове младо нпсављевић, црне чнпкс, гђа генерала Антоновића, црна чипднлетантице оталс ирисебне и сигурие све до краја комада? JfTd ca златннм камплеом, гђа др. Куртовић, дрна чипка, гђица чувајућл жпвахиост сцсне и пазсћн строго na cjjp one сит- Ема Лутво u гђа дра Хајдаровића зеленн крен-башо, гђица нице у којпма пх je савјеено поучио реднтсљ r. "Ђурчић. У IifftX3if^XAuynh кред-жоржет крем, гђа Рамиза Махмутћехапгри се нарочито истпкле чстнјш х*иуме. госиођш{с:. llle-r - су -----................................. ------------------------------Kjten-iiaibo бордо, гђа Ферида Кукић креп-жоржст бнјерифовић, ГрадашчевпИ u Пролић, тв дјевојке. Дудија, Алмагђа Бнчакчић креп-жоржет настел плавп, гђа Садета Ma­ c a и А ј н и ј а , 1Г о а д о ђ п ц с : Ф н з д а Г и ћ , l l a u i n h и Т а л п ћ . Н о с а м о nrah крсп^Јмржет брауд, Шсрифа Фадиллаишћ креп-жоржет, с е n o с с б и p a ;g i< liiijo д а Ч љ л с в е о с т а л е у ч е с п н ц с д о п р ш ш зеленн, гђа ллфа Шахииагнћ црна чпика н још много укује л е д а с в о јо м с л о б о д и л м п п р и б р аи п м п асту ио м сачуснпх u анартких тоалета. Прнмјећено je такођер да су се в а ј у у с п је х ц је л и н е и и г р у п р и в е д у iq ia jy , л ^ Т и п и т е з а д о многе гђндс укусом у тоалетама натјецале ca тосдођама. в о љ с т в о д в о р а н е к о ја n jq je н а г п а д и л а д у г е т р а ји п м а п л а у з о м ^-У ^-п јссм у п музику, разговор и шалу, уз причу и коо д у ш е в љ е њ а н р д с л о л а ж е њ п . Н е к о л ш с о /пута^ш еј& ј& А j e ментаре о успјеху забаве и програма, уз прпјатсљски и друп о н о в н о д а д и г н с m i n j ć ' i i , ј е р j e n y 6) i i i H a гарскн еглен н пошалиду, вслики дио публдке остао je док а к о п р о т а г о М и с т с . т а к ^ u о с т а л е д и . т е г а п т а & > Д а и х ј о ш ј сванућа и на крају напустио зграду Позоришта у уверењу ј е д н о м п о з д р а в и u т а и ш а љ е м ј н а г р а д п ! з а сав њ н х о в т р у д да je овогодиш&а забава Гајретова била најимпозантнија и к о ј н с у у л о ж т е д д и о в а з а В р ш и а т а ч к а п р о г р а м а забаве најпослећенија од свију досадашњих сличппх јавних маннб у д е к р у н а у y c n je « y v н з в е д е и о г а п р о г р а м а . фестадија Гојрета. У кафаиама и no улицама ирепричавало ПОСЛИЈЕ ПРО ГРА М А се je и говорило о овој забави која je својим програмом и По завршеном пресраму настало je у дворани располо- његовим извођењем, својим содтојанством и дисциплином, свожење публике за нгранку. Огромне групе посјетилада нагр- јом отмепошћу и угледом премашила сва очекивања кало нуле су у споредне просторије. Најугледнијим учссницима, Главног одбора, тако и публике која ју je посјетила. претставницима војних п цд^илннх власти, конзуларном кору и претставнпдима д^уштава^ука-зана je нарочита пажГајретова забава у Травнику. iLa послужењем у споменутом декордсаном десном одељењу Афирмација Гајрета као друштва у нашем муслиманфоајеа. Паркетска публши, одмах се' je растурила no споредним просторијама да би се могле дићн столиде и цио ском свијету, постала je већ готов чин. Четврт стол>ећа рада у том правцу, дало je позитивне резултате. паркет припремитн за свечану игранку. Обим и занос ca којима je изведена велебна прослава Када су звуци из оркестра наговијестили да he почети двадесетпетгодишњице, указала je јасно, да рад треба да »Краљево коло« наједаред je из споредних просторија у двоизиђе из оквира обичне друштвене дјелатности, и да узме рану нагрнуло мноштво, да види како he угледне муслимансразмјере једног јаког идејног покрета. Одтада, безброј маке повести »Краљево Коло«. Јер ово je први случај, на овој - Гајретовој забави да су искључиво угледне муслимакке из нифестација Гајретови мисли дуж простране отаџбине, учвршћују у нама увјерење, да се поступно улазл у фазу социСарајева повеле и поиграле »Краљево Коло«, то je било први пут на једној јавној свечаности и то управо na onoj забави јалног покрета и да Гајрет, као централни орган нашег кулГајрета. Коловођа je бпо г. др. Авдо Хасапбеговић, претсјед- турног живота прикупљајући и остале снаге содијално- екодик Главног одбора Гајрета ca гђом Генсрала Нсдељковића. номског живота, има да изврши ту велнку задаћу. Одмах до њпх су се ухватиле слиједеће госпође и господа Потреба Гајрета као друштва какво je, није данас нигдје парови: гђа Дра Хасанбеговнћа — генерал г. Мплорадовић, предмет дискусије. Свијест о томе и једпнствено гледаље на гђа генерала Антоновића — г. Ђоко Ковачевић, гђа Бракус то, постоји. Лична и ситна локална разилаженл елимини— г. Мутевелић, гђа и г. др? Хајдаровић, а-ђа н г. Кукић, гђа шу се пред радом за Гајрет, који има да створи, јер ствара др. Куртовић — г. др. Саво Љубибратић, гђица Ханџић боље услове живота пашем елементу. г. др. Хаџиомеровић, гђа Сулејманпашић — г. дир. КовачеУ таквом природпом стицаљу прилика, долази и na­ вић, гђа Ата КуленовиИ — г. Салко Хасанбеговић, гђица Ема ma забава одржана дне 7. марта ове године, као један јасан Лутво — г. Мустафа Џафић, гђа Цепић — г. Алија Курто- доказ више. впћ, гђа директора Ковачевића — г. Неџад Сулејманпашић, Цио паш мали градић, посјетио je забапу. Уз озбиљне гђица Шерифа Фадилпашић — г. -А. Салихбеговић и гђа и угледне грађане, скупила се и весела младост. Уз радника, Крехић — г. Едхем Бичакчић као редитељ игара. занатлију и трговца дотла je и интелигенција тако, да je 156 �лространа дворана Градсжс општинс бнла пуна. Јсдиако, наш женски свијет посјегао je ову забаву у одличном броју. Међу осталим, забаву су посјетили ореоки начелник г. Младен Дунђеровић, командант места пуковник г. Берах. градскл начелннк г. Сујолџић, велшси жупан у миру г. М. Храсница, директор овдашње фабрике духана г. Славић и многи други угледни грађани. По успјешно изведеном кратком програму забаве, развила се врло угодна, анимирана забава која je потрајала до у рано. јутро. Tok и расположење je било одлично, јер je забава одржана са квалитативно добрим плех-оркестром као и тамбурашким збором Муслиманскоп' друштва »Трезвеност«. који je извео неколико новијих модерних шлагера, врло успјешно. Ha забави je бирана и Мис Гајретове забаве. Изабрата je гђа Славић. супруга директора фабрике духана, док je no броју гласова иза ове добила највећи број гђица Зилха Маунић. Оба избора отмене гђе Славић и симпатчине гђице Маунић дворана je бурно поздравила. Успјех забаве je у сваком погледу, моралном и материјалном, изнад сваког очокнвања и може се сматрати, најуспјелијом забавом у нашем мјесту. Мјесни одбор радостан je што je могао констатовати овакову свијест која je донијела овај успјех. Пријатељима, кбји пружшпе радо своју помоћ најљепше се захвал>ује. Нарочита захвалност гђици И. Казазевић и увијек сусретљивој нашој сарадниди гђици Зилхи Маунић, које прикугшгае' обилан бифе који je донио и осјетљиву ставку у ћри^одима забаве. Изграђујућп и на овом успјеху будући план за пгго бољн рад, можемо очекивати и даљње позитЉне реаултате и користи. Гајретове Бајрамске забаве у Грачаници Овдашњи Мјесни одбор ГајреТау заједиици cil одбором Народне читаонице приредио je врло^^спјелу Бајрамеку забаву на 20. фебруара у просторијама хотела »Босне« уз велико учешће најодличнијих грађана, a .дне 21. фебруара забаву за женскиње, коју су доста бројно посјетиле наше највиђенпје даме. Ha првој забави многи су гости остали без улазнице, јер су сва мјеста била унапријед заузета. Забава je усијела одлично. Врло ласкаво су се пвразили поједннци о добро изведеном програму, о узорном реду те вечери и о лијепо урешеној и украшеној сали и позорници. Праграм обију забава био je исти. Опточсло се Гајретовом химном, icojy je декламовао Џсвдет Фазлић, ученик IV. разреда овдашњс основне школс. Послнје тога изведена je »Сплитка«, актовка из саврсменог београдског живота, a као задн>а тачка програма, одиграт je Екремов »Ђаво под чергом«, шала у 1 чину, из живота херцеговачкпх сељака. Д И Л Е ТА Н ТИ HA ГАЈРЕТО ВО Ј З А Б А В И од 20. фебруара 1931. У ГРАЧ А НИЦ И Послије програма уз свирку развило се анимпр.шо всШш ш и гранка. Обе забаве су права манифестација Гајрстовс мпсли, као што су н све досадашње Гајретове приредбе у Грачаници. Одата je највиша почаст узвишеном Протектору Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљеднику Петру и видно je признат рад Гајрета на националном и културно-просвјстиом подизаљу нашег народа. Овај одбор захваљује се у првом реду г. Шефкији Бешлагићу, учнтељу овдашње основне школе, који се je свесрдно примио да режира забаве и својим радом доказао да je одан пријатељ Гајрета, те je завриједио да му се изрази захвалност и прпзнање. Исто тако изразујемо захвалност госпођама: Хермана Кучере и Андрнје Шнобла, које c© примише улога у програму, те свим дилетантнма и осталој господи који нас помогоше при прнређивању ових забава. Гајретова забава у Вишеграду ПРИРЕЂ ИВАЧКИ У ОДБОР ГА ЈРЕТО В Е ГРАЧАНИ Ц И ЗА Б А В А С лијева на десно (сједе): гг. Сабрија Прохић, Ибрахим Халилбеговић, Асим Аликалфић (претсједник Мј. о. Гајрета), Мустафа Жишко и Хамдија Вејзагић. Стоје: Хајрудин Бујукалић, Џемал Халилбеговић, Ћамил X. Сулејмановић, Мухамед Тановић и Шериф Бешлагић, Ha 21 . пр. мј. одржали смо у сади код Далматинца Гајретову забаву, чији je успјех кад се узме у обзир да je прије на ноћ одржана забава Омладинске читаопице »Мезалпн, те да су садљих дана одржане двије-три забаве. потпуно задовољавајући. Просторије »код Далматинца« биле су дупка пуне најодабранијег ирађанства .a пешто п тежака. Забаву je отворио Хусепн Јукић, учсннк III. разреда основне школе декламацијом: »Протектору Гајрета«, те je на свршетку бпо бурно поздрављен. Остали дио програма изведен je на потпуно задовољство присутнпх. Након програма настала je игранка и весеље те би потрајала и до зоре да нису чланови тамбурашког збора морали у 4 сата ујутро bo­ som у Миоче да судјелују на забави тамогањег Мјесног одбора Гајрета. Добровољне прилоге дадоше слиједећа господа: Дин. 200.—: »Варда«, ипдустрија дрвета; no Дин. 100.—: дирек- 157 �top Махмут Бехмен и Меркантилнја Трговачко д. д.; no Дин. Милић, љекар из ПриЈедора; Земаљска банка фнлијала Приво.—: директор Стошсић и Земаљскса банка; no Днн. 50.—: јвдор; Др. Вукашин Бабуновић, љекар из Приједора; Bpaha Велимир Жиковић. срески поглавар; Коло Српсжих Сестара, Pannh, трговцп: Милдн Цвјетан, Бања Лука; милан Алагић, Саламон Папо, Леон Папо, Др. Лазар 'Вупина. Крилић и ипдустријалац: no Дин. 80.—: Драгутпн Остојић, трговац из Катић и Арсенпје Мирковић; no Дин. 30.—: Љубпца Нико- Приједора; Аш;а Церквеник, бонпчарка; Хасо Мујагић, Гралић. Дико Миловановић, Јефто Петровић, Херман Еренфрид; доначелник; Махмут Миздаревић. судац из Бања Луке; По no Дин. 20.—: Алибег Тескереџић, Алија Садовић, Расим Ba­ Дин. 25.—: Саламон Меорах из Приједора, Дапиел Штерн, jnih, Берта Сигман, Гавро Шећеровић, Милан Костић. шеф. трговац из Приједора; no Дпн. 20 . : Селим СелимбеговиИ, жељ. станице; Светозар Влах, судија, директор Статин и полит. пристав; Др. Фран>о Штродл, зубни љекар; Мухарем Јакшић; no Дин. 15.—: Хусеин еф. Мезилџић, Хамид и Ра- еф. Миџић, шк. управитељ; Ашса Главовић, пошт. чииовница; доје Мурковић; no Дин. 10.—: Мустафа Туфекчнћ. Рсџо Кур- Фехим Таџић. заналија; Халшја Мулалић општ. биљежник; спахпћ, Душан Јовановић, Јожи Ицковић и Ђоко Мнрковић; Ибрахим Арпфагнћ, надстражар; Фехнм Ситница, илжи&ер; Дервиш Кадунић, посјседннк; инж. Мехмед Балић, шум. реф no Дин. 5.—: Ибрахим Твртковић и Мустафа Хећнмовпћ. За бифе дароваше слиједеће госпође: Цимер 1 тањир ко- из Приједора: Бранко Милошевић, Прпједор: Кључапин Иблача; Турудић пола килограма пршуте; Ицковић Ana г фла- рахим; no Дин. 12.—: Мухарем Балић, посједиик; no Дин. гае русли; Османагић Паша Дин. 20 .—; Мпловановић Мила 10.—: Заим Хошшћ, uecap, Миле аМндић, тежак; Мехмед флашу шљпвовице; Папо тањур колача; Кубеш торту; Бех- Хасуфовнћ, пмам; Кадрија Трнаутовић, трговац; Изет Пру. сац, занатлвја; Антун Саљавскн, жанд. наруедник; Хусенн мен тањур баклаве; Ченгић Алмаса 1 кг. пршуте и флашу шљивовпце; Хаџихалпловић 1 теглу меда; Има.човић Мула Церић, подшумар; Мустсафа Захић, посједник; Mamo Форић, мухтар; Ариф Оофтић, мухтар; Ибрахим Mecnh, посједпик: тањур хурмашице: Бијдпћ печену кокош; Мезилџпћ Џехва патишпаљу; Бранисављевић Фима флашу шљивовице; Кун- Смаил Оушић, трговац; Салих Кафеџић.трговац: Хуска Гробић, трговац; Хасо Баптић, занатлија; Шериф Јакуповић. пошнер таблу сендвића; Јукић печену кокош; Коза торту,,1' Сирћо торту; Хунић печену кожош, те господа: Јован Топа- сједник; Бећир Балагић, учитељ. Нека je свима дароватељима најљепша хвала! ловиш флашу жплавке, Стевап Барапац флашу кфвака, Абид Велетовац 4 круха; Крилић н Катић 2 флаше вермута; Шаћир Османагвћ тањир баклаве. ■ ^Гајретова Бајрамска забава у Рипчу (Бихак) Дароватељнма као и свима који потпомогоше да забаЗа наш Гајрет одавно се зна у Рипчу. Али датум 20. ва успије одбот> се најтоплије захваљује! фебруара 1931. годпне остаће звачајан дан у аналима Гајрета, јер je ткга дана мјссни повјерепик Гајрета г. Мустафа с Д/ ? Гајретова забава у Козарцу Ибрахимпашић, учитељ, уз сарадљу Гајретових прнјатеља, Ha 21 . фебруара ТШ31. тодине, трећа дан Бајрама, при- одржао прву Гајретову забаву у Рипчу, тачно на дан 28-roредпо je овдатњ р. Mjgcim одбор Гајрета забдву -с а слије- дишњице опстанка Гајрета. дећпм програмомг^ТГ Гајретова химна од Мпрзе Сафета, деЗа Рипач je овај дан значио Гајретов аБјрам. jep je «;ваи кламује Васпф Балић; 2 . ПадаЈјмо Браћо, одГ$уре Jaiunnha, жељлно исчекивахо дан забаве. декламује Беспм Беглербеговић; 3. Јатаган, од С. Силвија Да би се омогућило и исламског женскињу да впда n Крањчевића. д^гкламује Вахид Јакубовић;(|4. Два начелника, чује ко je и шта je Гајрет, повјереник je ттрви дан Бајрама, комедија у з чпна одЧЗкрема. 19. П., одржао гепералну пробу у 8 сати на вечер, na коју По свршеној декламацији коју су с врло добрим успје- je позвао жснс-ки свијет, na ie већ њпхова посјета била одхом пзвели наведени ученици овдапгае основне тколе, наш лично мјерило како he сутратња забава успјети у еваком вриједни претсједник г. Адем Балић поздравио je присутне погледу. Te вечери, на генералној проби. програм je изведен и захвално им na доброј посјети, честитавти им уједно Бај- са највећом озбиљношћу у цијелости, што je na nam жеиски рамске празнике. свијет учиннло дубок утисак, a нарочито стога jep им je Послије поздравног гово\>а ддигран je таљпви комад повјереник г. Ибрахимпатпић одржао предаваље о Гајрету, »Два начелника« са врло добрим успјехом. Дилетантипа г-ца о његовој културно-просвјетној и иационалној улози у исламСтоја Вујичић као и дилетантл г. г. к . Заимовић. ПТ. Суљпћ, оком дијелу irarner народа. По свртеном прогрпму настала je М. Чаушевпћ, A. Ханкпк, A. Илијашевић, X. Кључлиип, X. игранка л интимгга сједељка до иза. пола поћи. Дјевојке и Таџић, X. Фазлић и М. Смиљанић, како горе рекох, са успјемладе жене. na чак и старије, играле су весело и једва гу хом су одпграли своје уло<ге и тегако бп било поједнпца n* пошле својим кућама, носесћи најбоље успомене о нашем такнути Ипак се мора истаћи Е. Заимовић, режисер и дт Гајрету. летант, који je својим знањем и трудом највптпе придонво Други даи Бајрама. 20 . фебруара, посјета je била мимо да се je забава са завидним успјехом свршила. Такођер ми очекиван.е. II лко je Бихак далеко 9 км од Рппча ипак су je споменути нашег вриједног тајника овдаптљег учнтеља ову забаву поојетили: директор гимназије. г. Вл. Периновић г. Бећира Балагића који својим знањем и искуотвом даје са госпођом: школски падлорпик г. М. Судчевић, тумски пницијативу еваком ралу у корист н атег Гајрета. савјетаик г. Р. Чекрклија са госпођом; префект Гајретова Одборници г. г. М. Мнџић. ТЈ. Бањац, Ибрахпм Кључа- конвикта г. С. Реџик са гоопођом; г. Jano Леви, трговац. са нин. М. Прусац, М. Арпфагић Ф. Ситница и X. Jepnh тако- госпођом; г. X. Дупаповић. имам; г. Б. Четић н г. A. Реџић, ђер су придонијсли да се je забава са успјехом свршила. трговцп. Из Голубпћа имам г. Мујагпћ довео je лпјеп број Обзиром на ланатњ у кризу као и to да je ово тежачко ■мјеттана a из Притаке дотла су ова господа наставннци-пе мјесто, забава je како морално тако и материјалпо врло до- осиовне н домаћпчке школс са jom доста мјетптана. Нз бро успјела и може ое peh ir да je једна од најуспјеллјих Гпј- самог мјеста Рипча бијаше толика поојета, ла се млађп — ретових забава које су до дпнаг, олржане у Козарцу. уступајући свсја мјеста отаријима, међу којима бијапте BeЧист приход износи 1.600.— динара. nrat број стараца који први пут у животу долапе un забаву — морадоше вратити кући. Добровољне нрилоге дадоше слиједећа господа: no Дин. 100.—: Петар Теслсић, индустријалац из Сисска; Bpaha БаЗабава je држана у овдашњој основпој школп. Сала у лић. трговци; no Дин. 50.—: Јоцо Оимић, хотелиер пз Прије- којој je забава изведена била je укуспо декорисана са hnдора; .TanoB Меворах, трговац из Приједора; Др. Љубомир лимима и г.пјгнцима. тако да je no своме уређеи.у одговп- �рала и већем оресвом мјесту, a камо ли једном селу, те се у свему огледала гарецизност и умијеће приређивача. Поздравну ријеч одржао je повјереник Гајрета г. М. Ибрахимпашић захваљујући се свима посјетиоцима, a нарочито г. г. из Бихаћа и околних сесла. Затим je истакао благонаклоностс Њ. Вел. Краља према Гајрету те замолио лрисутне да из дубине душе кликну Њ. Величанству Краљу, протектору Гајрета Њ. Kp. Вио. Престолонасљеднику Петру и цијелом Краљевоком Дому, што су присутни од свег срца прихватили, те се сала проламала од клицања. 0 Гајрету je рекао слиједеће: »Данашњи дан значајан je датум у животу Гајрета, јер je овог истог дана т. ј. 20. фебруара 1903 (године, ударен темељ Гајрету. Од тога дана кроз пуних 27 година Гајрет неуморно рали на лодизању и npoсвјећивању муслиманског елемента. Да ми муслимани имамо данас лијеп број ниже и више школованих људи, једина je заслуга Гајрета и аеговпх раденика. Поносан сам што могу рећи. да je Гајрет дана« у нашој Краљевини no броју питомаца најаче друштво: a да се подигао на овако завидан степен. заслуга je свих Гајретових пријатеља л радепвка, али свакако највећу залугу за Гајретов налредак носи љегов прстфдник уважени т. Др. Авдпбег Хасанбеговић, који je уложио сав свој труд и положлј, да Гајрет постигпе онај циљ којем je памијењеп. »Живио Др. ХасанбеговиФ!« (Бурпо клицање). У данашњеи тешком стању Гајрет нздржаје око 700 ђака и шегрта у својим домовиш, и ои je Једина свијетла тачка у данашњицд нас муолимана. Похрлимо стога тој свијетлој тачди, ухватимо се у братско колр, које воде вриједни Гајретови турдбеници! Ми'имамо оиугуран пут напретку. a тај нам пут указује Гајрђт. ( i 'ti Потом се прешло на извођење лрограма. Импровизирана жива слика »Загрдена браћа«, уз atсим, декламовао je »Добар ђак« керој^м симпатичном појавом и рецитовањем изазвао je бурал аплауз. Импрввнзирала жива с&ика »Загрљена 6pnha«, уз jiefкламацију »Слобода«, такођер je изазвала дуг н буран аплауз. Нарочито длвљење изазваао je зборно двогласно пјеван>е: »Карншик народних пјесама«, којнм je дирпговала вриједмна и агилна учитељица гђица Деса Овука. A још веће дивљеље побудило je њсно соло пјева^е: »Шта je севдаж« ш аплаузу није било краја. Позоришни комад »Емина« изведен je одлично. Ta трагична драма нз босанског живота приказује старо уобичајено удавање кћери за оног, кога joj строги ж неумољиви отац одреди. Емипд у свом младеначком залосу севдаха за младим учитељем Хатибом, хоће да жртвује свој живот, јер не може да сломпје вољу свога оца, који joj налаже да се уда за богатог трговца Ахмета. У моменту кад с ножем у руци Емина хоће да одузме себи живот-, спасгава je Хатиб. У таквом стаљу затиче их отац Адем-бег и накол борбе са самим собом увиђа своју погрешку, прапгга им и оставља их. Док младепци славе побједу љубави, отиже глас да je Еминип отад погипуо, чиме се комад завршује. Улогу Емине одиграла je симпатлчна гђица Дсса Овука умјстничи и са много заноса, уносећи своју младу душу у севдах пуп туге, чежње и страдања. Кроз цијелу драму провлачп се симпатична улога В°ћирп, коју je одиграо г. Мујо Мујић са мпого умјетничког разумијевања. Такођер се истакла гђнда Дервиша Ибрахимпашић у улози мајке, која je и ако још млада схватила сву озбнљлост своје улоге. Праву несломљиву вољу оца приказао je г. Смалл Ибрахимпашић у својој улозп. Сви дилетанти и ако првп пут на позорници, одиграли су своје улоге без и једне грешке. Послије завршеног програма гледаоци су честитали дилетантчма, a na свачијем лицу огледао се одраз добро изведепог прогрлма. Изд тога je пастала весела играпкд. ТТалсњу и захвалност заслужује пожртвованост г. Сулејмана Реџића, префекта Гајретовог асонвгакта у Бихаћу, који je довео ла забаву свој тамбурашки збор питомаца и тиме дао забави веселији живот и бољи ток. Тек на молбу пред саму зору разишли су се гооти са пајљеппгим утисцнма. Да je ова забава у свему успјела нарочита заслуга иде повјеренлку Гајрета г. Мустафи Ибрахимпашићу, учитељу, п учитељици гђици Деои Овукиној. која и да je Гајретова литомциа, ие би влше уложила труда ово забаве како у позорпшном комаду, тако и у пјеваву и осталом, те je ona заиста била душа цијеле ове забаве. Са похвалом мора се признати, да je гђица Деса Овука и ако млада учитељица потпуло схватила свој учитељски позив, држећи се оне пародпе пословице: »Брат je мио. које вјере био!« Благо пароду и школи, која има оваквих учитељица, јер правом патриоти сузе су наврле na очп када je вндно, гдје у једном селу православиа учитељица у колу својих сестара исламаке вјере ужива оноллке сиштатије и поштовање. и може да послужи примјером и старпјим учитељицама капо ваља радити у свом народу. Повјеренпку г. Мустафи Ибрахимпашићу може се na оваком раду и уАЈјеху честитатп, који je својом умјешношћу и лчинским благим савјетом кроз Гајрет похватао у једно коло браћу и сеотре обпју вјера. Гајретова забава у Јајцу Овај одбор je одржао дпе 1. Марта о. г. опћу, a дне 2. марга женску забаву. Морални успјех обију забава био je одошчан, a и материјални није изостао. Рецитовање Гајретова поздрава. Љ. Kp. Височанству Нрестолонасљеднпку Петру — извела je Фапза Макнћ na свеопће задовољгтво. Дилетантпце и дилетанти извели су коиад »Ајиша« са бурним одобравањем публпке. Д И Л Е ТА Н ТИ HA ГА ЈРЕТО В О Ј З А Б А В И У ЈА Ј Ц У у средини са режисером r. Дервишем Мулаомеровићем Редптељ ових забава био je Дервиш еф. Мулаомеровић. друштвени благајвик, и његова je нлјвећа заслуга да je забава овако сјајно испала. Нарочито су се. истакле у пожртвованости купећи прилоге и продајући улазнице гђице: повјереница Гајрета и учитељида Сафија Софтпћ и учитељида Ћамила Хоџић. Забава je била врло добро посјећена кажо од стране грађанства тако и чиновништва. Чист лриход обију забава изнаша Дин. 4.016 Гајретова забава у Горажду Мјесни одбор Гајрета у Горажду одржао je своју забаву трећи дан рамазанског Бајрама у просторијама Српске читаонице, са лозоришним комадом »Атабег и Шефика«. Оа правом се може рећи да то није била забава пего Гајретова ма- 159 �нифестацијд. Прије почетка на цио сат сала je била испуњена са гостима без разлике вјере. Особито морамо истаћи долазак господе Фочана, којп су својим доласком увеличали нашу вабаву, нежалећи труда и не гледајући што je зима, њих 2б на броју. У поздравном говору претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Др. Карамсхмедовић пзнио je цио нсторијат Гајрета, гдје je био прекидан са аплаузом са стране публнке. Декламовале су ученице основне гаколе Олгнца Алобта и Хабиба Ралгадкадић, прва Гајретову химну a друга »Посвећено нашнм муелиманима« на свеопће задовољство публике. Да су овако испале декламације мора се захвалпти учитељици гђици Иблизовић, која их je извјежбала. Забаву je отворио Др. Карамехмедовић Краљевим колом са гђом Натом Теодоровић, супругом старјешине испоставе, која je имала врло укусну тоалету од свиле кафе-браун. И остале даме и госпођице ималс су дивне тоалете. Гђа Костпи од црне свиле, гђица Иблнзова од свиле наранчастс боје, гђица Тања Козлов од црне свиле. У комаду главну улогу играла je госпођица Иблнсовпћ и Шахзо Хаџпћ. Госпођица се je показала као права трагеткпња и оставила дубок утиеак на присутне госте; режисер je генерал г. Васлљев, који се увијек радо одазива и помаже сва културна друштва. Ha забави je свирао тамбурашки збор Српске читаонице, пошто није могао судјеловати збор Занатског удружења због ненадане смртп утледног старине Хаџи Сејдибега Сијерчића, који je имао много фамилије. Чист приход износи 2500 динара. Овај одбор се захваљује свима тсоји су придонијели да je ова забава успјела морално и материјално. Ј'*- vnpaBe; Бобар Душан прото no 60.— дпнара; Беговић Paспм, Перковић Михајло, порезник; Алтардц Хајмо, X. Омеровић Мехмед еф., шер. суднја no 20.— Дин.; a прилоге по‘слали, усљед болесит нису присуствовали оабави, господа: Алтарац Лезо, трговац 30.— динара; Жеровник Андрија 30 динара, Петровмћ Радован 30 динара; Фсризовић, Батовац Војислав, Bajarnh Глишо no 20.— динара; X. Бегановић Азиз ефендија 15. —днн., Мићић Сима 10.— динара, на чему им се овај одбор најљепше захваљује. Такођер најљепша хвалд дароватељима који дадоте прилоге зд бифе и to гг.: X. Омеровић Мехмед еф., Ибрахимпашић Мухарсм, порсзнпк; Аксен Адолф, Ангека Рот, Халиловић Ибрахнм сф, Алберт Алтарац. Куртагић Мухарем, Куртагић Гдлиб. X. Вегановић Азиз еф., Мустафа Хусо, Хасапбеговић Омср. Аликздић Мех. Хасанефендић Зухдија, Куртагић Фајик. Салахаровић Едхемага, Талић Реџеп, Тихић Муjara, Куртагпћ Суљага, Лагумџија Халил, Чалмић Марко: Куртагић-Ђулић Салихага, Алтарац Сумбул, Куртагпћ Есадara и Кадић Рагибагд. A најљепша хвала гђицн Најифи Тнхић, која се побринула око распродаје бифеа и тиме одбору врло помогла. A , Особита хвала г. Халилу Лагумџији, који се нд сваки позив одбора Гајрета свим и свачим одазива, те не може се замислити без вегове дјеце забава ни теферич, који у дилетантимд увијек no 2—3 узимају учешћа, a такођер и посјету, теферича тако и забава, чини са цијелом својом обитељи тако, да његове лијепе кћерке вазда поред других красе наше забаве и тефериче. Гајретова забава у Локвама Гајретова забава у Власеници 21 . фебруара о. rv од Л сати Гна''ветер дочелр^^У^Рдас зити гости тако, да j e ^ 8 еати већ била сала С-оаолане, која je no најбољем укусу декорисана, пуна. Тачно у 8 сати забава je отпочела и претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Хасансфендић поздравво ie присутне госте и укратко оцртао рад Гајрета од оснутка 10 дапас, a нарочито истакао рад од ослобођен.а, када je дошао у руке данашњих гл. вођа Гајретових, те 8ахваливши се публици иа помоћи и одзиву. Уједно истакао je доброчинства Гајрегу п надзор над истим од стране нашег мвлог Злддара Крал.а Александра I. и кличућп заједно са публиклм еа дуг и сретан живот нашем милом Владару' a цнјелом Владалачком Дому, и тнме je свој говор завршио. Послије тога одржао je доклдмдцију »Боомпччца. од Авде Карабеговића Хасанбегова, свршени ђак трговачке пгколе Хаоанефендић Суљо, на свеопће задовољством публике. Иза тога декламацију и мополог одржао ie Е';дд Узуновић, ђак П. разреда шер. гимпазије исто na евеопћс задовољсгво присутних. По томе одигран je драмски комад »Противиипи«, драма у 1 чину са пјевањем од Ахмета Мурпбеговнћд, a којн су извели дилетанти: Хасан Кртпчић, трговац; Хаеаг Хаганефендић, ђак VI. разр. Гази Хусревбегове медресе, те гђрце Фатима Хасаиефендић, Хаснија Дурмвп, Тифија н Дулија Лагумџић п Шефка Кичић. Комад je одиграл na свеоиће задовољство публике. Поред сваког очекивања усљед кризе и епидемије грипе која хара код нас, забава je успјела кахо у моралпом тако и материјалном погледу н била je посјећена од стране грађана, чиновника и муслиманског женокиња, те наше овдашње илмије, којима најљепша хвала што својим присуством увеличаше ову нашу забаву. Вруто приход забаве je Дид. 3.703.50. Прилоге T*fi каси дароваше господа: Хаџић Лутво Дин. 100.— Ђуровић Павле, срески начелник: Кадић Раги|ага, Сунарић Манојло, Мићић Ђ. Јово, Крмвк Љубомир, шеф пор. 160 20. пр. мј., други дан Бајрама, одрждо je Мјеснп одбор Гајрета забаву, која je материјално п морално добро успјела према мјеснпм приликама и кад се узме у обзир го, да су у сусједним мјестимд (у Стоцу, Чапљипи и т. д.) биле нд Бајрам три забаве. Бруто приход паше забаве износи Дин. 1.739 од тога смо имали трошка Дин. 589. Чист приход je од забаве Дин. 1.150.—. Нд забдви je приказиван комад »Злаган бардак« од A. Мурадбеговића, којег су дплетанти, члановп Гајрета, на опште задовољство извели. Монолог »Јеврејски митинг« извео je врло добро (г. Бранко Михић. »Матери земљи« од A. Мурадбеговића декламовао je Ибро НТатор, ученик II. разр. трг. школе, који je био бурно аллдудиран. Особито дирљив моменат je био кад се на позориици појавила мала Ајиша Зекић, уч. П. разр. основне школе, која je декламовала »Гајрету« од Симпћа. која je издзвала својим милим гласом вслико одобраваље. Предавање о Гајрету одржао je питомац Гајретовог конвикта Јунуз Шатор, учитељслш приправкик, Забавд je у најбољем расположењу потрајала до зоре. Овим нам je дужност најтоплије се захвалити г. г. Омеру Ћерићу, Исмету Кудри, Асиму Хаџићу и Незиру Малохоџпhy, који су из Чппљине са инструментима дошли и за цијело вријеме свирали на забави. Гајретова забава у Згошћи-Какњу. Ha 20. фебруара 1931., други дан Бајрама, одржана je прда Гајретова здбава у просторијама јамаке прозиваоне Државног руднижа у Зготћи-Какљу. ДокламоваЈве домородних п поучних пјесама извели су учешгци овдашље народне осповне школе врло добро. Соло сцена »Огари нежења« такођер јеизвео г. Тановић Јусуф на onhe задовољство евих присутних. »Јазавзц нред судом« од Петра Кочнћа одиграли су одлично слиједећа господа: Капшковић Неђо, Бакшић Хасан, Мулић Фуад и Черкић Исмет. Моралип. страна ове забдве испала je оддично и иандл пвавог очекиплм.а. јер су про>.торијс јамске прозиваонице би- �ле лрепуне посјетилаца ове забаве, који čy већином сељаци сао прпређивача ове забаво дошла je каено, тск пегпаест муслимани лз околних села, што je знак да je Гајретова иде- дана прије приредбс. Прнређичави еу сјетили у себп велику ја и љегов рад на културно-просвјетном пољу и у најзабпт- снаЈгу, да учине све. што je потрсбпо да забава успнје с моралне и маторнјалпе страпе. И нс могу жалити свога трула. пија овдашња села продрла. Материјална страна ове забаве не изостаје много пза јер je збиља успјех задивио. моралне, особито када се узме у обзир, да je лањске године харала туча иад усјевима овдашњих тежака који су главна врела тежачких прорзвода. Забаву je посјетио директор овдашњег Државнаг рудniusa г. инж. Ервпн Пшорн са готово свим вишим чиповнпштвом, неколико грађана, a јога су била заступљена и братска друштва: Соко, Просвјста и Напредак. За овако лијеп успјех ове прве забаве захваљујемо се свим посјетаоцима, затим Дирекцији државног руднгака која нам je око приредбе ове забаве ишла у сусрет, те Гајретову пријатељу г. Неђп Кашиковпћу, којн je добровољно одиграо одлнчну улогу Давида. Прилози у нарави: гђа Пшорн Ада торту, гђа ВуканоBiih Вера торту, гђице Сивиец С. и A. торту, гђа Мулић Емнна бурек, гђа Тановић баклаву и гђа Чехајић хурмаџике. Прилози у новц: По Дин. 80.—: ижн. Пшорн Ервин; no Дин. 50.—: г. Груица Костт; Дин. 40.—: Садо Данон; no Дин. 30.—: дђице Сивиец С. и A. Мехага Чобо, Владо -ДргР" гић; no Дип. 20.—: инж. Живорад Поповић, гђа Гпна Враголов, гђа Расема Бакшић, Мопнх Данон, Фран>о ЧовМ, Иво Периа, Хакнја Хамидовић, Заи^овнћ Алија, Ахмед Дервпћ, Узеир Алић. Ладислав Кисељаж. Дугаан UDanph,. Иван Пенса; no Дин. 10.—: Абдулах Чехајић, Илија Влаић, Имамовић Дервиш, Алија Гога, инж. Бранко Вукадорић, Абдулах Ш е-/ хагић, Узеир Ахбабовић, ишк. Ндкрла ^Враголор, Војислав Мнјатовић, Ннкица Чабрић, Мато ''Кариван, Вејсил М&хип, > Фсрдинанд Рубчић, гђица Зора Јанковић, гђица Вера Јаиковић, Сбнага Чехајић, Дервиш Бербић, Ђуло Хасагић, ГЂИЦА С А Д Е ТА ПАШ И Ђ Шемсо Ђокић, Мустафа 'Бокић,с,Селим Мехић, Мирко Хрибарник, гђнца Марија Замоло, Омер Бећирхоџић, Миралем краљица вечери, изабрана на Гајретовој забави у Мостару 21. II. 1931. Сердаревић, Нумо Заимовић, Хасан Ганић, ХасанЂокић н^ Хусо Кубура; no Дин. 5.—: М. ХасагиН, Ибро 'Вокић н Беhnp Хаџић. Програм забаве био je скроман, a ипаж je изведен врло добро; публижа je била потпуно задовољна: Чист приход забаве био je око 2.916.— динара. 1. Посјетиоце ове забаве поздравио je претсједник Мјесног одбора Гајрета г. М. Лехо слиједећим ријечима: Прва Гајретова забава у Благају н/Б. Поштоване госпође и господо,. Други дан Бајрама, 20. фебруара о. г., приређена je у просторијама Светосавског дома у Благају прва Гајретова Необично сам задовољан, што Ва« могу поздравитп na забава. Гајретову забаву приредити у оредини каква je Бла- првој Гајретовој забави, која се данас приређује су Благају. гај, значн много. Ha путу су стајале многе препреке. које Приређивачима ове заба.ве било je стало до тога да дшсажу je требало уклонити илп заобићи, a то није било лако малом евоју солидарност са иаеологијом н радом овога друштва. броју људи, који у овом мјесту раде за Гајрет. Самп нахгпГајрету дугују му&лпмлпи иаше пацпје велшсу захвалност, што се имају в ким н чпме репрезеншратп као културни п национални радницп. Три деденија успјешно дјелује ово друштво и сваке године задивљује свнјет евојим новтг и већнм успјесима. Гајрет пздржаје 8 мушкпх n један женски интернат, у којнма помажс велшш број нашс младежи да се школује, да изучп занат илп да на други начин осигура себи егзитсенцпју. К])оз Гајрет je, смнјем са етурногаћу тврдитн. прошло вншс од половице цјслокуппе данашње муслиманске пнтелигенцпје у нашој отаџбини. Гајрет пема свога иметка, од кога бн могао пмати прихода да покрнјс малсар једну дееетипу својих трошкова. Hajuefair дио прихода долази овом друштву од љегових свјес нпх члапова. Врло захвалаи су посао u Гајретове забаве Вриједнп чланови Гајрвта развпјају преко годиие а:п ву акцију за помоћ Гајрету тако, да je ово друштво у ста ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГА ЈРЕТО В Е ЗА Б АВ Е У Б Л А Г А ЈУ н.у да предвиди годип1н.е издатке око 2.000.000 динара. le i �Од овог новца не помаже Гајрет само ђа.ке и гпсгрте, симпатични учитељкси кандпдати били су атракцпја за мунего се стара и за народно просвјећиваље. узима учешћа у слнм. дјевојке, које први пут посјеИују овагку приредбу. Лука cpehe, оа коју су покупљени прилози у Мостару уналређешу народне привреде и т. д. и Благају, играла се послије изведеног програма. Гајрет заснива своје аналфабе}теке течајеве, заузима Прилози у новцу сажупљани прије забаве у Мостару се п помаже огварање домаћинских школа, редовно издаје и на дан забаве на каси, поасазују, да Гајрет има својих часопис »Гајрет« a »Гајретова библиотека« популарна препрнјатеља п поштоваоца и у obou економски пропалом давања. Гајрет активно сарађује са нашим Соколом. Ово друштво много се стара око тога, да се љегови мјесту. Овдје ћу иавести један маркалтан примјер пошточланови упишу .у задруге да би на тај начпн средили и ваља према Гајрету: Дан прије забаве купљени су прилози унаприједилп своје економско стање. У јулу и августу 1931. за луку среће no дућатш а у Благају. Погато je сваки дао понешто, прллазп ми млалтћ Салко Диздаревић, који ол год. отвара свој пољопривредни курс у Сарајеву. За овај н овакав свој рад Гајрет je добио признање са своје физичке зараде издржаје себе, два своја полубрата и Највишег Мјеста. Наш узвнгаени Краљ дозволио je Своме сестру п каже: »Зашто од мене не тражпте прплог?« и изПрвенцу натем Престолонасљеднику Њ. Краљ. Вис. Петру вадп кутију рахатлокума kao »н>егов« прилог за луку cpehe. У раду око ове забаве нарочито су се пстакли: Алида буде покровитељ овога друштва. Откад je Гајрет добио ово одлЈтковаље, може са више полета да ради на своме бег Велагић, Омер Хусагић, Смајо Алпкалфић. Мустафа Вепрограму. И мп радницгг Гајре/гови вјерујемо, да ћемо пот- лагић и другп дилетанти и чланови Мјесног одбора. Велику захвалност дугује овај одбор одбору срп.-прав. пуно известн муслимански дио нашег народа. пз незнања и данашње биједе н привестп га бољем и сређенпјем животу. црквене општппе у Благају, који je најприправније устуУ свом раду налазимо одушевљења видећи успјехе, које пио салу светосавсшг дома за ову приредбу. Добровољне прилоге дали су: гг. Ристо Ојеран Дин. Гајрет побпре. Овим успјеспма радује се сваво. ко je пријатељ културног напретка. 100, Драгоје Мпрло 30, Шппро и Гојко Дакић 40, Лазар МиИма нажалост још и данас људи, који неће да узму ’ .ir^nrnh 20 . Српска привредла банка 50, Мехмед X. Омероучешћа у раду за Гајрет из неких необјашљивиЈ_ разлога. ' Biih 50; Хлмо Се.тлмпћ 50. Тотпо Дујуњпћ 30, Богдан БогОнп. рекао бнх. траже какав било начин, да докажу^дл су jfaHOBTih^ 50. Младен Јеллћ 10, Bpaha Аликалфић 10, Пеу праву, кад xohe да остану дембели, дЈГ^^нв- мттчун, д(и. - ja p Муса 10, Градска општина 100, Kpm Доктур 20, Спнови р^бтсе ТПахпна 40,. Лазар Брсгпна 10, Оимо Тица 20. Мојо ништа не ураде за народну ствар. Ми у свом мјесту не мсдаемо 'се похвалитн са већпм Милошевпћ 20. Михо Пешко 30, Зулфибег Колаковић 5, успјесима за Гајрет. Ипак ,се може рећи. за ово врпјеме, Алага Млкел.Ш! 5, Хилмлја Тасламаи 10, Авдо Шело, 1, откад постојп Мјесни одбор Гајрета, mije прошло сасвим Ибрахимага Буљубашић 10, Салихага Трновац 5, Спасоје узалудно. Алп je потребно да се рад и успјех за Гајрет Гачић 5. Омер ТТецо 20, Мпстафа Диздаревић 5, Лазар Окоповећа. Гајрет треба нана (Више него мп н>ему. За то je поч чајић25. Ј1брахим Лика 8. Душан Катић 25, Мухамед Алитребно да се окупцчо <жо свог културно-просвјетног дру- калфић k Ђopbo Скочајнћ 35. Смаил Кајан 2, Исмет Калајгатва у што већем 4l5pojy да бисмо Motora ""^јјЈЈГ џић 10. Ахмед еф. Дувљак 10, Шериф Кајан 5, Марко Церјед ка бољем животу. Ja Вас молим, да се одадивате онима, гарац 10. Халттл Ден.о 5, Аимс Ђуђа 2 . Тофнк Велагпћ 10, који Вас позову да помогнете Гајрет. јер je у раау Гајре- Франо Бараз 5' Ахметага Ћумурија 5, Оелимага Камернћ тову за нас велика cpeha. 50. Хусо еБхрам 2. Саллх Tj'pajanh 2, Мустафа еф. ЛакпЗа Благај je једна од пријеких потреба читаоница. mnh 10, A. Jaiirih 10, Периша Далматинац fi, Ахмелага Југо Гајретов одбор и прпређивачи ове забаве одавно су осјећали 5, Душап ITomih. зо. Шпиро Гачић 30, Кади.јевић 20, Ибро потребу за ову установу. Кокутавали су више пута да ос- Палдур 4.50,. Мехо Кукурузовпћ 2. Халпл Бјелпћ 4, Оафет нују Гајретову читаоницу, али су наллазили на запреке, Велагић 4. Зулфо Дрљевић 2, Мехо Бјелић 2, Омер Диздакоје се нису могле савладати. Радећн на овој забави уви- ревић 5, My.k> Батлак 2, Салко Берберовић 2, Мухамед Нодјело се je, да има довољно расположења да се оснује чи- во 2. Ибро Дуркић 1. Суљага Крпо2, Ахмед Бсрберовић 2, читаонвца и чини се, да ће се ово бстварити, ако се и чла- Омер Мемић 3. Алија Шемић 1. Ибро Берберовнћ 2, Салко нови Гајрета одазову, кад дође вријеме за уписивање у Кебо 2, Селима.га Камерић 10, Салко Јашаревлћ 1, Хусо чланство чптаонице. 0 овомв даље не смијем ништа више бо 2. Алија Дуркић 2, Н. Н. 2. Н. Н.1, Арслан Мемлћ рећи; бојим се да не одем далеко у својим жељама и иа- Момик 2 динара. дама. Овај одбор лијепо се захваљује свима прилагачима. Дозволите ми, да Вам се у име приређивача ове забаве срдачно захвалим на овако бројној посјети. Моллм Гајретова забава у Озрену (срез Сарајево) Вас да у овој приредби не тражите умјетне вриједносги. 21 . фебруара одржао je Мјесни одбор Гајрета у Озрену пего жељу и осјећај да се помогне Гајрету. Надам се дакле, да Ваша крптика неће блтн оштра према овим почетни- своју зимску забаву у корист друштва у просторијама Нацима. који из љубавп за бољим животом дају свој обол. родне читаонпце и књижнице у Подролу са позоришним комадом »Омербег Љубовић«. Још једанпут хвала на посјетл. Ова je забава, обзиром иа забитпо мјесто. материјално 2. »0 путнпче«, од A. Шантнћа, декламовала Ђ. Обад. и моралпо добро успјела. јер je чвсти приход забаве бпо ученица TV. р. осн. школе. Дин. 1.160.— 3. »Mojoj Истрл«, декламовала С. Веллгић, ученица IV. И овим путем испред Мјесног одбора истичсмо захвалр. осн. школе. ност Обраду Маржовићу, Милораду Ђурићу. Томи Невје4.. »Доктор без дапломе«. тпаљиви мополог. извео г. G. стићу, Роберту Крафту, Давилу Шпаравалу, Игпацу ШтарАллкалфић. клу и отсалпм дилетантима, који су се трудили и помогли 5. »Лукави опанчар«. комсдија у 2 чина. ол X. Бјелавца, пршсазалп дилстгшти гг.: Мустафа Велагпћ, Ахмед одбору око одржата забаве. Велагић.Мехмед Велагић. Смајил Алшкалфић. Авдо Фејзић. Ибрахим Пецо п Алија Клепо. Ha забапи je свирао тамбуратпки збор муптког Гпјрскопвикта из Мостара. Чланови овога збора. млади и 162 Гајретова забава у Гацку Први дан Бајрами-терифа одржао je мјесии одбор у Гацку своју забаву, која je успјела каг.о морално та»о и �м&теријално мимо свако очекивање, кад се узме у обзир да je исти дан одржавана Гајретова забава од стране одбора у Автовцу. Ha забавн je одиграван комад »Ћорав рачун«, који je нарочито добро одиграл, a особито су се истакли гђа Омерагић Шефика и гђица Пашић Фадила, те им и овим путем захваљујемо за њихов труд. Прије почетка забаве поздравио je госте претсједник Мјесног одбора г. Шефкија Муфтић, a у комаду je био реiitiicep г. инж. Махмут Балић, те и њему изричемо захвалност на његовом труду ово припреме забаве. Налосе нека je хвала цијелом одбору који je проко цијелог рамазана (no два члана) дежурао т. ј. одвграо томболу као припрему око забаве. бођења. Приход забаве прешао je нешто 3000 динара, шхб за Кобаш чини рекорд. Приликом забаве ^аровашо многи добровољие ирн-' логе (описак на другом мјесту). И овим путем нека je хвала Гајрета свим пријатељима који не спадају у Мјесни одбор, a који га много помогоше и задужише, a то су гђе Лесек, Дивићн Алибего- Гајретова забава у Бос. Кобашу. 21 . фебруара — трећи дан бајрама одржана je бајрамска забава у Бос. Кобашу. i;oja je крај јшогих обољсља ОВИЋ у Бос. Кобашу 21. II. Гајрета МЈЕСНИ ОДБОР Г А ЈР Е Т А У БОС. са претсјвдником г, Дром Хамдијом од грипе и крај шжлада ипак толико успјела, да се рачуна да je то како материјално тако и морално п својом отменошћу — била најуспјелија забава у Кобашу послије Осло- г. г. Дивић Jlece®, те гг. учитељима овзабавп биле су no први пут и некоје je претсједник Мјесног одбора г. Др. у своме поздравном говору нарочито истакао и захвалио се у име Гајрета. Забава je трајала до у рану зору у пуном и пријатељском расположељу. Гајретова забава у Автовцу ПОДМЛАДАК г а ј р е т а у б о с . к о б а ш у изводи ритмичие вјежбв на Гајретовој забави 2. фебруара са гђицом Марен (X ) Мјесни одбор у Автовцу одржао je први дан рамазанског бајрама забаву са врло бпраним програмом. И ако je Автовац мало мјесто ипак je успјех забаве био врло добар, јер je чист приход био Дин. 2180.—. И ако je било доста труда око припрема за забаву, ипак су се највише заузели за урсђај и режгсју rr.: Шерпф X. Хасанбеговић, Мујо Хаеаибеговић н Алија Пашнћ, иа им и овим путем пзричемо испред Гајрета као н Мјесног одбора топлу захвалност за њихов труд п заузимање. Добровољне прплоге дароваше гг.: Дпн. 60.—: Пук. Божидар Савковнћ; Дин. 50.—: Вехбија Пашић; no Дин. 30.—: Панто Рундовић, Гашо Самарџић н Шабан Окаљић; no Дин. 20.—: Арифага Хасанбеговпћ, Омер Хасапбеговић, Ристо Ћуковнћ, Јово Говедарица, Похер, ппоруч. Дудуковић, Ајднн Пашић, Владо Самарџић; no Днн. 15.—: Р. Комненовић, Авдија Хапгамовић; no Дин. 12.—: Шериф X. Хасанбеговнћ; no Дин. 10.—: Мујо М. Хасанбеговић, Радован Зеленовпћ, Нпкола Говедарица, Митар Мољовић, Мрд.и: Вјоковић, Ибро Фазлагић, Спасоје Ненадић, 163 �I Омер Hannih. Лдем Пашнћ, Зећир ITauuih, Сабир Хасанбеroiiiih, Остоја Капор, Нопак Алексић, Мујо Хасанбеговић, Ахмет Дилберовић Мустафа Паганћ, Смајлбег Ресулбеговић, PircTO Ребнћ. Др. Лејман, М. Зеленовнћ, М. Радојчић, Иван Б.гранов, 3aho Пашпћ и Зејнил TLuniih. Остали дароваше no Днп. б, 5, 4 и 2 Дин. Га/ретсгва п р е д а в а њ а Гајретова предавања у Ливну Гајретова предавања одржана су са највећим успјехом. Може се рећи, да су постигла свој намијењени циљ. Предавања су у главпом одржапа са hypca у двема главним џамијама: Перкуши и Миошњику. Свим предавањима je присуствовао задовољавајућн број слушалаца као н муслнманских жена. a парочито je било много жена на предавањима о дјечијем узгоју. Предаванд су одржавана и у муслнманстсом пјевачком друпггву »Слога.« Гајретова предавања у Бос. Кобашу Предаваље »O вјери« одржано je у Мектебу 24. 1. no г. Хусеину Хуремовићу, имаму. Прнсутних je бпло 36. »Будимо задругари« одржано у мектебу 26 . I. no r. Мустајбегу Капетановићу, иачелнгеку општине. "Број- прпсУг-, них 24. »0 одгоју дјеце«. на 27 Г I. y r- мектебу no г. Др. Брави, среском љекару. Бррј- присутнпх 46.. »Ислам и просвјета« нд. 29^Т.,у мектебу no г. Хусеину Хуремовпћу .Број присутних 32. »Ко су бос.-херц. муслпм|1Ш?« na 2 . II. no г. Др. Брави у мектебу. Број присутцдх 30. »Задрупарство у ^ аљ св и н и Југославијн« na 4. II. no г. Муотајбегу Капетаиовнћу. Број п »Пет исламских фарзова« на 7. II. у gaji Бравн. Број прнсутких 52. »Из хигијене« у џаааји na 9. II. no r. др. Брави. Број присутних 52. »Напомене за кућни одгој« на 14. П np'^r. др. Брави у џамији. Број присутних 34. »Задругарство« на 16. П у мектебу no Ризабегу Алибеговцћу. Број присутиих 281 »Али Паша Ризванбеговић« fca’ ^8. П. на сијелу no Мехмед хоџп Мешановићу. Број присутпих 24. »0 алкохолизму« на 17. П. у мектебу no г. др. Брави. Број присутних 32. »0 сполнин болестима« на20. II. у мектебу no г. Др. Бравп. Број присутних 19. Успјех ових предавања je велик, са ј.гким интерееом и жељом да се то продужи односно настави п без рамазана. Мјештани много благодаре Гајрету. Предгвање о раду Гајрета, које je одржао на забави Јунуз Шатор, учитељски приправник у Локвама Поштована господо, драга браћо н сестре! Вечерас као и прошле године Мјесни одбор Гајрста у ЈТоквала приредио je забаву с циљем, да што више заинтересује свијег за Гајрет. a и да оддтле види што већу моралну и матсрнјалну корист. И баш вечерашња ми je забава иоказала то све. na сам зато ионосан што имам част да ју отворим и веселн ме, што видим овако велику посјету. Значп да се за наш Гајрет народ интересује и да му je стално до његова шшретка нс лсалећи труда и потпоре. Зато, браћо и сестре, у нмс своје i.ao питпмпц Гајрета и испред иашег одбора пајсЈдачније вам се захвал.ујем и иоздрављам вас желећи, да се ua вечерашп.ој забави угодно осјећато н најљепше сироведете. 164 Дозволићсте. драга браћо и сестре, да Вам бар у неколико проговорим о нашем Гајрету, њсговом раду и улози коју je преузео на себе око културног, економоког и националног поднзања муслнманоког дијела нашег народа. Ви сви, браћо и сестре, знате да Гајрет ради na томе, да нанг народ просвјекује н пацконално подиже. Љегов je рад велик и заправо не може се иоказатн важност Гајрета. Данас у свима мјестпма Херцег-Босне и цнјеле мпле нам Огаџбине постоје Гајрстови одбори п повјеренигатва, с истнм циљем као пгго je и сама управа чнтавог друштва Гајрет. Нема данао човјека који није чуо за Гпјрет. то највеће муслиманско друштво, које дагпра од 1903. тод. што значи прије 28 година. Како се ви.ли. постало je у оно доба. када je наш народ патио од туђпна. тог немилосрдног угњетача — одатље Аустро-угарскс мопархије. Ваш тај латум, мпого je важнији за нас свију што се je то национално друштво јавило опда када je нашој нацији и уопште нагаем цијелом народу пријетила велика опасност. Јављају се људи са јаком вољом u свјесни гато пх чека од неимаштине и туђег утицаја, na оснивају друштво Гајрет, које као нова звпјезда ^че^сјати п никада се неће углсити. Али и поред тога има нажалост пзвјестан број људп којн, не поча^у Гајрет и који се не иптересују за љегов рад n 'н.егово обилно дјеловаље. Они нпоу свејсни тога да T’pffjeiie тече пепримјетно као каа;ва ријека, и оставља за собом траг. Остајемо ми који понекад и сами видимо да иам живот тече монотоно и без нкакве сврхе na ако се joiu не тргнемо из тога сањарења, гдје ћемо онда остати? Онда треба да сс латимо онога што he бигги на корист како појединца тако и заједнице т. ј. да интезивно радимо у друштву као што je н. пр. Гајрст и друга друштва. Помиолимо само колика je важност Гајрета када on у )јим пптериатпма има преко 600 питомаца, све сиромашнс дјеце које о свом трошку издржаје, a која похађају разне школе. Осим тога Гајрет има Шсгртски дом у којем je такођер смјештен један дио најсиромашнијс дјеце noja изучавају разне модерне залате. Дакле стара се да пијсдио сиромашно и незаштићено дијете ne остане без пгколе или заната. Знате браћо да смо ми сви дужни помагаги блпжњег свога, јер нам то и вјера налаже. Народна je пословица: »Брат je мио које вјере био«, зато треба да су наше жеље и жеље свога ближљега, да један другога помажвмо и да се наше душе слију у једну. Поред тога што сваки паметан и поштен човјек треба да се држи тога прннципа, јер му и његова савјест то налаже. људп су организовани у разна друштва и увидилн су да je људоки живот na земљи једино условљен у смислу што већег удруживан»а. У Главном одбору Гајрета у Сарајеву иалазе се ћајспремнији културни радинци. који су гав свој живот уложпли да муслимански дио нашега народа подигну бар до нпвоа 6pahe осталнх вјера који су у културном погледу донекле премашили нас, што нажалост морамо и сами прпзнати. Главни одбор Гајрета нарочиту je пажњу обратио селу. где се налпзи 80 посто нашсга народа који je већином још неписмен. У ту сврху Главни одбор Гајрета обратио се je свим пријатељим«! Гајрета да уложе све силе да се нашом селу путем предавања. аналфабстским течајевима н т. д. нросвијете и оспособе за живот. Ми знамо да нагаи оинови. 6paha. ne могу бити доктори, суци, или адвокати. али могу да науче бар читати и пнсати. Када буду знпли да читпју п пишу, пружиће им се прилика да добију добре кп>иге н да их читају, што he их оспособити да се снађу у свакидашљем животу. Наш народ то увиђа, na зато оснива Гпјретове одборе u читаонице. Тако се je и у нашем селу ипјило свјесних �.ч.ули. KOJU зшцду u цијено рад Гајрста, iia -jy jlpaiujie 10днне основалн Гнјретов одбор са сјодиштсм у Локвама. Оваки дан види се прогрес у прошнриваљу Гајретових идеја, те се све внше увиђа у иароду похреба да осннвају одборс Гајрета. Тако исто и у сслу Рсчицама назад иеколико дана оспован je Гајрсхов мјссин одбор, на чсму нмамо највише да захиалимо иојсдинцима, шшцпја.тоЈЖма Гајретових идеја. Да не бих одуљно са овнм говором, иремда 6u нмао још дуго да говорим о 1’ајрсту и његовом циљу, сжратићу овај говор апелујујћи на све присутне, да не клоисте духом, да се мало више заинтересујете за Гајрет и да, се мсђу вама нађу што внше ичицијатора ових всликих Гајретових идеја, да се што више заипхерсоујсхс за Гајрет и да се муђу вада uabe што нас. Нешто важно требамо још сиомсиути, a то je да je данас Гајрет постао најзнамешггнје друштво у цијелој Југославији тим више што je под пајвишом заштитом Његовот Kp. Височашлва Прсстолоцаследхшка Петра na свали час налредује icao птица крилатица. Још једном захваљујући овако лијспој иосјети и желећи Вам да се угодио провеселите, устанимо и кликнимо (три пута), дра.га браћо п сестре, Њ. В, Краљу Александру I живно! Живио Протектор Гајрета Преетолонасљедник Петар као п цио Краљевски Дом Живјели! Гајретова предавања у Модричу. lUiipCH.e itcroBc лијсп« идеје. Iia иред.шаи.-у jn бп.ло приг.уиго oimi 100 особа. Дне 8. II. 1931. г. одржано je шесто Гајретово предаваше »Задругарство у Краљевинп Југославијп« од г. Шефкнје Бубића. Ово предаваље одржао je иза теравнјс у просторијама Мјесне задруше за Пол.опрнврсдци Кредит г. Еш- Т А М Б У Р . ЗБОР ГА ЈР Е Т О В Е ЧИТАОНИЦЕ У САН. МОСТУ заједно са претсједнино;и Мјесног одбора Гајрета. Са лијева на ^есно, сједећи: Зборовођа r. Ибрахим Бабић, Ешреф Шабић, гТретсједнш; Мјссног одбора Гајрета; г. Хасан Хукић. — Стојећи: rr. Сафет Куртагић, Ибрахим Хаџиахметовић, Авдо Мујаџић, Нијази Арнаутовић, Хасан ЈЗебаћ, Хусеин Бербић. — Озада: Сефер Алагић. У низу Гајретових предавања која су ^одржаћа за вриjeue рамазана, a која су нмац^ огромнбг усрјеха. у пароду, и наш je одбор одржао још неколико. пдрдавања за народ. Добар Гајретов радшгк, народни учитељ -из Јакеша г. Абду^ лах Даиџић, одржао je за вријеме ]Ш1азана у просторија- реф Шабћћ, претсједник Мјесног одбора Гајрета u секретар ма Муслиманске читаонице у Модриу неколјшГ'емјих/по- Мјесне задруге за Пољопривредшг кредит, воје je пажљиво пуларних предавања за народ. ^ ' \ саслушано од најмање 100 лица. Иредавање о »Штедњв« којим je лијепо приказао |ка!tfpSSB ' Иговомј лриликом истажнуто je присутнима, да се што треба шхедити u шта све лпедња доносн породици, друјштћу| више уписују у чланство Гајрета и помажу Гајрет у сваи државн, све поткрепљујући лијепо суретима из КуЈфааЈ ком погледу. Дне 12. II 1931. год одржано je седмо предавање: »Пет и хадисима. Предавања je цо-Чпо саслушали 55 особа. Предавање »Куда ћемо са дјецом?«, које je такођер лијепо исламских обавезних вјерскнх дужности« од г. X. A. Буобрадио и подијелио доста савјета родитељима, како и куда пгатлића, Ово предавање одржао je потпрегсједник Мјесног да шаљу своју дјецу. И овога пута Мусллманска читаоница одбора Гајрета г. Ћамнл еф. Камарић у Градској џамијл пред више од 200 слушалаца. била je дупком пуна свијета. Предаваље je саслушано са великом палсплм и одобраДал>е je одржао три предава селу ЈаДетпу упросховањем. рнјама сеоокс кафане н то: »0 вемљорадн.11«, <"30 лошим и Дне 14. Ц 1931. год. одржано je осмо предавање: »0 добрим особинама муслимана« и »Будимо задругари« од г. Ш. Бубића. Сва три предавања била су добро Восјећена, хигијенн« од г. Др. A. Буквице у меитеби-ибтндаијн, пред што се и сами одбор увјерио преко свог изасланика, a н.ит- великим бројем слушалаца. Ово предавање je одржано г. Теуфик Арнаутовић, секретар Мјесног одбора Гајрета. шла су на потлуно разумијевање међу сел>анима. Дне 16. II 1931. год. одржано je девето Гајретово предавање: »Наломене за кућни одгој дјеце«, од г. 0. Мурсела, Гајретова предавања у Сансном Мосту у мектеби-ибтиданји пред много слушалаца. Ово предаваљс Овомјесни одбор Гајрета одржао je даљња Гајретова je одржао претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Ешреф предавања и то: Шабић. Дне 4. II. 1931. «\ одржао je лредавање »Ислам и ПроДржањем ових предавања и ииаче. радом овог Мјесног свјета« од г. Османа Нури Хаџића у Градској џамији пред одбор Гајрета, овдашњи свијет има сасма другачије мишљевихие од 200 слушалаца лотпретсједник Мјесног одбора Гај- н.е о Гајрету те се je надати, да ће 1’ајрет у овом мјесту рета г. Ћамил еф. Камарнћ, шериатскл вјежбеник из Сан- имати великог успјеха, а иначе у моралном погледЈ’ успјех ског Моета. je досада био завидан. Предаван.е je пажљиво саслушано, a предавач je ујеНајзадње Гајретово предаваље није нам било могуће дно алеловао за што веће присуствовал>е за упис у члан- одржати, јер смо били запослени код томболе те he се нсто ство Гајрета. накнадно одржати, а уједно he Мјесни одбор Гајрета, чим се Дне 6. II. 1931. год. одржао je пето Гајретово предава- укаже лепше вријеме, насхавити са предавањима и у остање »Ко су босаноко-херцеговачки муслимани« од г. Дерви- лим мјестима среза, те he се накнадно извјешхај о успјеху ша Тафре, у мектеби-ибтидаијн иза теравије, г. Теуфик Ар- исхих поднијехи. наутовић, секретар Мјесног одбора Гајрета. Предавање je било врло добро посјећено a предавач je прије предавања П р о ш и р у јте ч л ан ство Г а јр е та и п ропригодним говором нагласио .важност ових лредавања те бригу Гајрета за просвјету нашег заоеталог свијета и апеп аги р а јт е њ е г о в е с п а с о н о с н е идеје! ловао je на п,рисутне да сваком приликом помажу Гајрет и 165 �Дал»п»с п р о ш и р е њ е Г а / р е т о в е о р г а н и з а ц и је Даљње проширење Гајретове Tokom мјесеца н а р та Гајрета слнједећа господа: организације постављени су за новјеренике , _ . „ у Сочица Сочнцама (a. п. Прибо,): г. O m a сф. Скорупш, државни вмам; у селу Врбањи (срез Бањалука) Јуоуф Ајдиновић, учитељ. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Палама Ha 20. фебруара т. г. одржана je у Harf&Ma изванредна скупштина, на којој je изабран мјесни одбор. С-купштина je одржана у проегорнјама кафане Хоџвћа, a отворво ју je повјереник г. Всјсил Хаџалић в поздравио присутие чланове. Првје прелаза на дневнв ред г. Пвлав говорио je о- културно-провјетном раду Гајрета у прошлоств и о његовом позвву у будућноств. У одбор су изабрана слвједећа господа: Претсједнвл: Вејсил Хаџпалвћ. ввдустрпјалац; потпретсједпик Арвфага Орташ, трговац; секретар: Душан Новаковић, тррвац; благајнвк: Бећвр Кишвћ, лугар; одборницв: Хилмо Ченгпћ, Рашвд Кадрић и Ешреф Паповић; замјеници: Муло Олбвчнћ, Илвја Блепгаћ, Ибрахим Јашаревић, Јусуф Рамчић в Ашвм Хоџић. Надзорвв одбор: Милош' Спахпћ, Иван Рагуз в Мухамед Медпја. Ha предлог г. Пвлава tpa ^кудштине je отпосјшн поздрав Дворској канцеларијн и иретсједнику Главдог^одбора Гајрета г. др. Хасанбеговвћу. ( По обављењу дневдог реда приступило се упиоиваљу нових чланова. 4->r v \ / ције, којп ј« вољпл д« се прнви Гдјротови пр»д«ш ,а 0 Рамазапу. I. конференција Гајриових рвданика. Ова конференција одржанк ja у Гајретову вонвикту 26 јануара о. г„ Kojoj су врсуствовалн ва одбора г. г. Реџић Осман, Софтић Есад, Хацић Мехиед, Хасић Муотафо, Рецвћ с ' н ^ Вншћт1!ћ 0 «ербег и Вехабови!. Аблулзх, п шЈолбора г. Татлић ВеИнр, Сиајић Мухмвд, Шувадвћ MypaTi Вузаљко Љшил, Шехић Ахнет, Мујавић Смајил в Ћехајић Садик. . Рад ове конференцнје био je распоред ГаЈретових предавава no џамијама и другим локалвма за широке народне масе и предавања спсцнјално за женске у Г.ајретову конвикту. У току рада no овоме предмету г. Реџић Сулејман, управиик конвикта учвнио je овај предлог: »Служећи се искуством прошлогодишњвх предаваша није се скоро ни у чему видво успјех тода рада, всћ напротив видн се да тај наш свијет у истој мјери пјанчује, бесполичари u остало мпого чини што га упропашћује. Стога оам мвшљењл да упоредо са*предаван>вма приступимо и неком стварном раду из кога i^e впдјетн резултати na привредном подизању народа. Зато предлажем, да одмах приступимо осннвању једне женске радионице везива и тквва на задружној основи, јер je itaoajnua женског свијета која се тим послом бави a свој рукорад у бссцење даје и тако минимално зарађује. Савезно тому, да се такођер оживи рад у постојећим земљорадничким задругама«. Овај предлог г. Сулејмана Рвџића nao добар и смвшљен примљен je једногласно n закључено, да се убрзо сааове шира конференција внтелектуалаца и осталих виђснијих грађада свих сталежа који he донијети заг-вучке no тој ствари. Тиме je ова конференција била закључена. _ . ^ Ц ИСИВа“У Т°ј Р а д Гајрето-веЧорганизације 1931. Лмвоког Рамазана 1930. год. Гајретови рад ени и одржалп су бко 70 цредавања ш разшш мјеспша у „ароду. (Ввди »Гајрет« год. 1030. сгр 6Ž.) Овагодкшњег Рамазана одбор Гајрета са осталим својвм раденицима в пријатељима бво je реалнији, јер поред формалнвх предавања, која су одржавана у народу приступвло се в стварвоме раду тсао посљедицл лањских и садањвх предаваља и осталог Гајретова рада који ћемо овде изложвти. Реконструкција Мјесног одбора Гајрета. Поводом премјештаја зретсједника г„ Др. Хамдцје Браве у Бос. Кобаш и смртв рахм. Мухамеда Захироввћа др. п. претсједнвка 20 . јануара о. г., Мјесвв одбор je одржао своју сједницу 22. јануара 1931. на којој je взабран за претсједнвка г. Осман Реџић школскв управвтељ, a за потпретсједнвка внж. г. Божо Ботић, шеф техничког оделжа, док су ва упражњена одборнвчка мјеста унвшлв у одбор г. г. Хаџвћ Мехмед, вјероучвтељ, в Бишћеввћ Омербег, посједнвк. Уједво je на овој сједницв рвјешено вграње Гајретове томболе и учињен распоред рада no овој ствари. Још je закључево, да се хитво сазове шира сједнвца одбора в на всту позове взвјесан број духовне в свјетовне интелиген- = 166 Гајретова предавања. Ha састанку од 26. јануара сви су предавачн били , упућени да сваки на уводном мјесту проговори о акдији Гајрета поводом ових предавања и његову раду на културно-просвјетном п економском придпзаљу исламског ди)ета нашвга шт0 Је ” Предавања су одржана no овм е расдореду: 29. ,ануарз о. г. r. Хаџић Мехмед, вјероучитељ, »0 вјери« у џамиЈИ Фетији; било присутно до 150 особа. 30 јануара г. Мујакић Смајил, вмам, одржао je ово всто предавање у Фетвји џамвји за грађане; бвло прпсутно до 100 особа. Истога. дана одржао je ово предавање г. Хаџић Мехмед у џамији Бакшавш; било првсутно преко 100 особа. 10. фебруара г. Вехабоввћ Абдулах, шеријатски суднја, »0 вјери« држао у Ићхвсар џамији; присутно око 100 особа. Хаџић Мехмед, вјероучвтељ о теми »Ислам и просвјета« у џамији Горње Прекоуње; присутпо преко 100 особа. Реџић Осман, шк. упр. »0 васпвтању дјетета« држао у Гајретову конввкту за женске; присутно 58 особа. 11. фебруара г. Татлић Бећвр »0 хигвјени« у џамији Ићхисар; присутио npeico 100 особа. 12. фебруара Реџпћ Осман »0 васпитању дјетета« држао у џамији Фетвјв ва пазарнв дан у подне за сељаие; прнсутно до 100 особа. 13. фебруара г. Мујакић Смајил у џамији Фетија о теми »Ислам и просвјета«; присутно до 100 особа. Реџић Осман »0 хпгвјенв« у Гајретову конвикту за женске; првсутво око 80 особа. Татлић Бећир о теми »Одгој дјетета« у џамвјв Горње Прекоуње присутно преко 100 особа. 14. фебруара Зјаквћ Расема, учитељица, о теми: »Ислам в просвјета« у Гајретовом конввжту за женске; првсутно Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak - �ЛаДО 100 оиоба' 1>cyuh 0cMd,t 0 теми: »Калфишжа опрема аа иајотор0« У Занатлијокој чнтаовици, a no молби »Хуријста* из Сарајева. 19. фебруара. о Бајраи-наиоау држали су продавања r. г. Мујакић Смајвл о темн: »Пех нсламских вјерских обавезвих дужносхи« у џамијн Фствјц; присутио до 205 особа; Хаџић Мехмед »Ислам u ироевјеха« држао у џамији Доње Црекоуње; присутпо до 150 особа. Ћехајић Садихс, студент, о теми: »Пет исламских вјерских обвезатних дужносхи« у џамији Горње Ирекоуње; присутно до 200 особа. Тиме су била закључена Гајретова Рамазанска вредаваша. II. Гајретова конференција м.ворадаичЈсип задругама ii хо: Југоолавеноке теисачке aiiдруго за град и срез Бихаћ, noja je својим радом дошла у дсфидит и Југославенске земљорадиичке задруге оа град Вихаћ, која je иза свога оснутка застала својим радом. По овој стварл говорио je г. М. Ибрахнмпашић, који je мшпљеiba, да обе uocrojehe задруге ликвидирају, a да се оснује нова задруга са ограниченим јапсхвом. Захии je говорио г. Тахлић Koju износи разлоге зашхо су обе задруге дошле у хако цепожељено стање. Надуго разлаже систем задрупарехва, na je и on мишљења да се оонује нова задруга оа огранпченпм јамством. Једии су били мишљења да се иостојећа задруга за град Бихаћ оживи, јер je незадужена a ona друга за град и срез да ликвидпра. Након дуже диекусије закључено je да ее и за ову схвар изабере ужи одбор који he je проучнхи. У хај одбор нзабрана су гг. М. Ибрахимнашнћ, Софтић, Јусуфхоџић, Татлић и 0. Реџић. Затии je закључено да оба изабрапа одбора no завршетку свога рада заједпички сазову још шнру конференцнју и io у првои реду од привреднвка на коме he се обе ове ствари расправити у дехаље и доиијетн похребии закључци. Тиме- je ова конференција била закључеиа у 1 12 сати* ноћу. Ова je конференццја иазвана no закључку конференције од 25. јануара 1931. Позив оу потписали г. г. Софтић Есад, шеф среског суда; Смајић Мухамед, окружни судија; Татлић Бећир, учитељ, и Реџић Осиан, школсви управнтељ, за дан 30. L 1931. у Гајретовом конвижту. Од позваних присуствовали су г. г. Ибрахимлашић Мухамедбег, члан Трговачке и обртничке коморе, Реџић Џафер, бански вијећник; Јусуфхоџић Омер, rpaдоначелннк; Софтић Есад, срески судија, Смајић Мухаивд, суднја; Ћетић Бећирага, трговац; Реџић Сулејман, управник Гајретова конвикта; Шехић Ахмет, чниновник окружног инспектората; Делић Ибукић Хасан, хрговац; Миџић Рашид,> III. конференција у Гајретову конвикту 11. фебруара 1931. Одбор са задатком да учини припреме за осиивање оптшински чиновник; Татлнћ Бећир, учитељ; Хаџиабдић Фехимага, посједник; Ибукић Салко, посјодник; Делић Сма- Женске радионице обрахио се сличној усханови, бањалучком јил, судија; Салихоџић Назиф, надпорезнихц Кекановић Му- удружењу »Будућност« за правила и упухсхва no овој схвахамед, посједнвк, Вехабовић Абдулах, шер ’ судија; Алагнћ рп, -а-хавођер и на инж. г. Узејира Бисера, бан савјехпика Дервиш, посједник; Хаџић Мехмед, вјероучихељ; Мујакић у Б. ЛуцШ\ Г. Бисер искО'рисхивши згодну прилижу свог Омајил, имам; 3eho Алагић, посједник; Шувалић Мурат, со- службеног пуховања јавиа се Гајреху, да he cinhn у Biixah 11. фебруара. Ha хо су оба ужа одбора одржали своју сједлицилахор; Бншчевић Омербег, пбсјједа&к; Муслић Јуоб посједннк, и Осиан Реџић, претсједник Мјесног одбора ГаЈ- S»40ш * (8.' фебруара и закључили да се одржи поповна icouрета. Тако су били заступанн сви стадежи и сви дијелови фереиција na 11. фебруара на вечер у Гајрехову конвикту. града. С Одзив je био неочекиван. Близу 80 особа ирисхупило Ову конференцију отворио je г. Софтић захвалившн се je овоме сасханку, који je отворио судија г. Софхић, поздраприсутнима на одзиву и инзнесаввдхГ сврху састанка. Затш присутпог инжињера г. Бисера, који се на хоме no- • je присутне умолио да се поведе дискусија о општем при- здраву срданно захвалио a no хоме зажелжо чухи наш рад вредном стању нашега народа, Први се јадио за ријеч су- о стварима за које су му писали. Ријеч узима г. Осман Редија г. Смајић истакнувши зле навике нашега народа и по- џић и вели да будемо од реда иредлажем да obou сасханку требу што јачег рада ва његову придизашу у сваком по- прехсједа г. Софтић, a записник да воде гг. Татлић и С. гледу. Затим je говорио г. 0. Реџић. Он детаљно, разлаже Реџић. Захим насхавља и вели, да he лоднијехн исдрпаи повод овога састанка; излаже потребу рада на задрутарству, извјештај о досадавем раду за који смо се сасхали и хо јер да je то једини пут и начин којим he се народ економ- колнко због г. Бисера бившег прехсједника »Будућносхи« и ски подићи. Мишљења je да се раслравља о закључхсу I. схручњака no предиехима расправе, холико и због великог конференције и за то je да се у мјесту оснује Женска ради- броја грађана којима тавођер иије познах наш рад у пооница веза и ткива на задружној основи на удјеле. Вје- јединосгима. Износи рад na оснивању женске радоиице рује у успјех рада ове конфереиције обзиром на разноли- наглашујући како велик број пашег женскиња бавп се накост присутних лица no ралијим својим погледима на наш родним везом и хкивом, a колики опет број без зараде као културно-просвјетни, ооцијални и полнтичкл живот. Зало служннчад служи у грађанству за кору хљеба, a да нико свесрдно поздравља овај састанак. По томе je узео ријеч г. о н>ему не водн рачуна гдје и пошхо служи. Замјерава Ha­ Татлић Бећир као искусни раденик на задругарству, хе из- rnoj опшхој апахији, na ако мнслимо да осханеио своји и носи злу праксу наших задругара у задружном раду. Са- на своме мораио се прегнухи на рад. Надаље исхиче нехај глашава се са предговорницнма хе je и он за хо да се оснује взвјесне инхелигенције као да нијесу синови овога варода женска радионица. По овоме предмеху још су говорили гг. и схога апелује на оне, који су свјесни хога да помогну Ибрахимпалшћ, Салнхоџић, Џ. Реџић, Јусуфхоџић и Веха- своме народу нарочихо у данашње доба, када су све залреке бовић, a no хоме je донесен закључак да се пзабере ужн од- за сложан рад охклоњене. Мишљења je да се женсжа радибор, који he прпбавихи похребна правила и упутсхва за ос- оница оснује na задружној основи a не како некн мисле uo нутак ове усханове. У хај су одбор изабрана гг. Смајић, Џ. узору »Будућносхи« са мјесечном чланарином. За ту усханову похребии калихал да буде прикупљање упиоаних акРеџић, Салихоџић и 0. Реџић. Иза тога предсједахељ г. Софхић позива присухне да ција Привилеговане Аграрне Банке, жоје смо сви уписали, се поведе разговор о ожнвохворењу рада у постојећнм зе- a нарочихо чиновници и служебници којих у Бихаћу има Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 167 �Ллиау ion, na да rtu <;о na raj иачшг Morao стћорити icjuih- Kaiha друшгиеинх иптомаца, rtn ггзра-жгна жеЛл т г« ирирадл ифхар за пигомце заједнички са грађанима Ова je тал од својпх 50.000 дцмара. Нредлаже да сс у иринципу жеља свесрдно била прпхваћена na je приређен ифтар за усвоји оснивање речене радионице и да се одмах взабере оснивачки одбор којн he израдитп иравила н лодннјети све питомце na који je такођс позвано п око 40 rpaJjana. надлежној власти на одобрење. Иза тога говори р. Бисер. Управник конвккта r. С. Рсџић са нарочитим одбором учиУ лрвом рсду хвалл овакав рад и брлгу за свој народ a ло иио je све лотрсбне лрипреме за овдј ифтар na je у ту томе излажс оргалпзацнју н пачип рада бан.алучке »Будућ- еврху уродио п дежорисао парочлтс просторИЈС. Столови су лостл«, која лпјеп број муслиманског жснскиља залослује. билп тако лостављсни да унаколо сједс узваницс a спрам Затим као стручњак говори народним јсзиком опшпрно о њих Гајрстонп пигомцн шхо je личило правоЈ роднтељокој задругарству, истпче кризу, a напосе лошс еколомско ста- софрл. Од узваних били су присутии rr. И. Витас окружни ље лалгога народа. Велн, ко je пријатељ ларода тај ne га инспектор, В. Перниовпћ директор гимнапкје, И. Ф1.ангер упућпвати na задружнл жнвот, јер му je само у томе спас, пуковник Б. Илић срески иачелник. П. Радошевић срески ако xohe да се одржи л сачува своју самосталност. Судија агроном н У. Бпсер бансшг савјетник, те Софтић, Јусуфхођнћ Џ. Реџпћ. М. Ибрахпмпашић, Вехабовић, Чстпћ, ТатСмајић пита да лп бл. се одмах прцступило уплсивању удјела пли би се чекало до примитка акција П. A. Б. __ лић, С. Реџић. М. Хаџић, X. Ибукић, Н. Мнџић, С. Ибукић, Г. Бисер на то вели да су потребле предрадње за оснутак Ф. Хаџпабдић, Хаеић, С. Хаџић, Д. Пиралић, Хајрулахоове установе и док то буде, стићи he и акције П. A. Б. — Buh, Шувалић, Касумовпћ, Глухалић, Селимовић, Мујакић, Г. X. Сарачевић велн да се чим прије отпочле рад и то на A. Реџић, 0. Реџпћ и М. Ибрахнмпашић из Рипча. По завршеном ифтару прп црној кави, присутне je лодлози правлла »Будућности« a ж.ад се приме акцпје могу се и друштвена правила измијсннтн ла задружној основл. поздравно прсхсједнлк Гајрета г. 0. Реџић захваливши се у Г. Татлић ле слаже се с тнм већ да се одмах релепа радп^, име Гајреха како претставницима влоети којн својнм прионица оснује на задружлој ослови са ограпнченим јамством'. -^уством увеличаше ову Гајрехову свечаност, ха.ко и грађаСудија Делић образлаже са законског стаповишха да ова пима. који ne само што својим оболом приредпше ову сјајустанова не може битн на задружлој основи ^шГ^-удјеле нз ну ccrcfip^ за Гајретове питомце — нашу наду и будућносх, разлога што би саме раденице морале Qmiv задругарке^а већ шхо н својим присуством исту увеличаше. Надаље исове су слромашле. Стога je мишљења да се ради на под- ' Хтђгче потребе Гајрета и све присутне моли да се својоки лозн лравлла »Будућпостлв^-Уједно заговара фузлју свпх заузму зач ово наше најјаче друштво у Краљевнни, које друштава у мјлСту да 'се, на la j лачин омогући опстанак нашу омладаЦЈу васпнта у вјерском и нацноналиом духу и подиже je na власгите nore као корисне и врнједне члалооваклх корисних у стаи ев^ Ш томе се ншкон краће дискуве друштвене заједнице na je за то Гајрет n na Највишем снје усваја осливање желске радпонпце и и ш Г Ч З и р а одбор који he проучнтз^ ствар и предложити правила на мјесту. ^добио признање за гвој рад хе позива присугне да задружпој основи рли џо узору »Будућносги« са мјесечном клнкну највећем пријатељу Гајрота Његовом Величанстпу члапарином. У ов- a j одбор изабрана су ова гг. Смајић, Ју- Краљу Александру I., што су присутпи прихватили са громсуфхоџпћ, Џ .' Реџић, Софтић, М. Ибрахпмпашић, С. Реџнћ, ким трократним »Живно!« Послије тога се иаставио угодан Татлић, См. Делнћ, Сарачевић! столар,] Чегић, См. Хаџић, разговор све до теравије када je глас мујезина позвао na Мујагић, X. Ajferah, X. Дслпћ п 0. Реџић. Пошто je завр- молптву. За овај пфтар од близу 80 особа придонијели су јело шена ова тачка дневног реда длје се одмор. u i i i i i i > Послије одмора г. Софтић износи 2 . гачку дневног ре- ова гг. Џ. Роџић, М. Ибрахпмпашић. Јусуфхоџић 0., Четић, да, питање рада и опсганка посхојећпх земљорадничких за- Н. Миџић, Р. Мпџић, Ћ. Мнџић, Вехабовић, См. Делић, Софдруга у Bnxahy. Ријеч узима г. Бисер и вели да су му те rnh, Др. Куленовић, Д. Пиралић, С. Реџић. Xacnh, Хајрузадруге познахе из његова службеног рада. He желп да о лаховић, Шувалпћ. Касумовић, Хаџиабдић Ф., Мујакић, С. љима напосе говори, јер Бихаћ има свог сресжог агронома Ибукић, 0. Реџпћ, Татлић. Салихоџић, неа чему им je Гајинжињера г. Радошевића, вриједна s агилна раденика на рет благодарио. Теравија у Гајретовом конвикту овоме пољу, na je увјерен да he он у свему бити на руци Управншс г. С. Реџић побринуо се у врлјемс Рамазана да се корисно ријеши питање ових задруга. Он хоће да на оволикоме скупу проговори о пољопривредним задругама у за нарочитог имама који he клањати теравију питомцима у опште. Износи све оне мане задруга које су чиниле Савез просторијама конвикха и то у особи бпвшег пмама r. АхЈугославенских Земљорадничких Задруга и обог чега су оне мета Реџића. Умиљати глас Ахмет еф. привукао je ne само питомце, у апсолутној већини пропале. Затим говори о сточарским, него и многе Гајрехове пријатеље и радепике да je конживинарским и произвађачким задругама. Након предавања г. Бисера претсједатељ г. Софтић пита какав he се закљу- виктска џдмија парочито за то удешена, за вријеме терачахс донијети no овој тачки дневног реда na се након тога вије била много пута п претијесна за џемат од око 60 осаба. Тако je Гајретов конвикт у врпјеме Рамазана био стјебира одбор који he споразумно са објема постојећим задруцишхе рада на општем добру нашега народа, јер су се одргама наћи пута и начила да оне свој даљи рад и опсванак жавала предавања и конферснције и расправила многа и подесним начином ријеше на добро и корист својих задрумнога пихања од општег значаја како за женски, тако и за гара, У овај одбор бирају се гг. Џ. Реџић, Ф. Хаџиабдић, мушки свијет, na he се no Вајраму да иастави рад и нл См. Делић и A. Ибрахимпашић. По овоме je био завршеи рад ове конференције у 2 сата ноћу, коју предсједатељ г. селу одржаваљем предаваља и оснивањем корисиих устапова. Било сретно! Софтић заасључује и моли све присутне за моралну и материјалну помоћ свих у свему no донешеним закључцима те завршује са покликом: »Жпвили!« М Ифтар грађана и Гајретових питомаца у нонвикту бруара 1931. 12. фе- Како je стјециште свегд Гајрстова рамазанског рада био Гајретов конвшот и у томе многи раденици и прсјвтиоци пратећи рад конвнктоке управе око васпитлл.а и издржа- 168 Ш Ж Ш р Ж Ж е К И IПроширујше лисш ~Гајрет“ у | I Вашем мјесту и околинн! g �успеси Гајретова рада у Требињу ""иаеја, УвеРен>е и посебно истР ф н рад три су најважелемента за један успех. Ти фактори донели су поjft рајретове идеје у Требињу, јер оно што je овде за t i последњих рамазанских дана постнгнуто за Гајрет 6iie и сва очекивања и најзагрејанијих Гајретових поборcjiaa” | '4 Кафана »Централ« овог Рамазана није била I наклапања и игре, него место на коме су |иХ илМИја, трговци, занатлије и сви сталежи ,а' елемента заједнички радили на промицању место обииителигенмуслимани учврш- рељел Месин je одбор отклонно иривремено љеио успостављање са жељом, да се оснивање читаонице поставл на потпуно солидал основ и да читаоница буде tokom времена жариште целокупног Гајретовог рада у Требињу. Уз то je било врло важно пнтан.е погодних просторија, које се у месту не могу лако наћи. Ha 4. II. 1931. године i u нннцијатпву Месног одбора Гајрета прнређен je женски ГаЈ1>етов Мевлуд у просторијама јЈја ја Ш јјШ Гајрета и његоае идаје. 3Редовно су се одржавала Гајретова предавања за која мирне душе, може рећи да су врло добро успела. To ее ражавало на сталном пропиткивању, које je предавање на eBHou реду, као и no великом броју посетилаца. Гајреи радници и поред најбоље воље нису могли одржати предавања, јер посао, који су тог времена имали, био п сувнше огроман, a са друге стране у том су их омеле ii атмосфероке прилике. Предавања су држана следећпм редом: 1 (»Вера« п{редавач Кадић Шефкија, срееки судцц. Г, рпсутннх 136. 2. »Будимо задругари« предавач Толић Хусеин, полит.. датав. Присутних 116. 3. »0 одгоју деце« предавач Хујдур Ћамил^чиГељ. рисутних 128. 4. »Исламски прописи о одгоју деце« цредјикд Тахир i. Поздеровић, вероучитељ. Приоутних 148. 5. »Ко су бос.-херц. муслимани« предавач. Бегић Наил, 1итељ. Присутних 110. 6. »Ислам и просвета« предавач «^сеДн Толић, пол. шетав. Присутних 132. 7. »Пет исламских обавезних верских дужности« пре1вач дрвог дела Хафиз Хасан Ба£овић, другог дела Му•афа Садовић, чиновнпк Ортопедског заврда. Присутпих на рвом делу 130, на другом 156. Ово je предавање одржано Осман-пашиној џамији, док су остала у кафани »Цен>ал«. 8. Разлике између новог и старог кривичног законппа поступника« предавач Кадић Шефкија, срески судија. рисугних 96. 9. »Оистеми у одгоју деце« предавач Поздеровнћ Eireep, гудент права. Присутних 92. Поред тога одржана су поновно два предавања у џаији у селу Придворцнма. Било je присутних 53 мушка п женских. Предавање »Вера« одржао je Кадић Шефкија, »Ислам и просвета« Толић Хусеин. Уз ово су расправљана поједина привредна питања Придвораца и околпне. Ди:усија je настављена у месној муслиманској читаоници. После већине одржаних предавања вођена je жива ди:Усија, a највише о одгоју деце. где су се оцењивале месне рилике у овом погледу. Сарадља интелигепције и народа имала je и другог [едосредког успеха, јер се no ипицијатввн чланом Вакуфповеренства и Гајрета расправљало о- уређењу модер°г гробља, пошто садање ни најмање не служп na углед услиманима, a и попуњено je. Изабран je посебни акцион одбор са заддФом да нађе место и срстства, no утврђеом иачину за оствареље овога посла, и тај je одбор до сада ‘Упио око 25.000 динара за израду модерних мезара. Коицем јануара ове године ликвидиралб je муслиманомладшкжо друштво »Будућност« у Требнњу, п сву В°ЈУ имовнну са књпгама н инструмептпма устунило je lm Месн°м одбору у оврху оснивања Гајретове читаонпце. лк° се била повела жнва пћцнја за осппвап.о ове чптао'*е од стране грпђанстна и стајало се пред љеним оства- ЈЕ Д АН ДИО ГА ЈР Е Т О В Е ТОМБОЛЕ изложен прије забаве одржане 20. фебруара у Требињу. Меатеби-иптидаије. Основан je посебни приређивачки одбор у који je ушло неколико најугледнијих ханума и хаиумица. Бвло je одлучено да се Мевлуд одржи са следећим програмом: | ј »Вера« предавач Хафиз Мухамед Бутуровпћ, имамматичар. 2. Учење Мевлуда са илахијама. 3. »0 одгоју деце« предавач гђица Рефија Поздеровић. Међутим сав муслиманскп свет из моста и околине желео je да присуствује Мевлуду, те су за врло кратко време трн велике просторије Ме-ктеба биле испуњене тако, да се велнки број морао повратитп. Природно je да чланице прпређивачког одбора нису магле одржати потпун ред при сволнкој посетн, коју нико нпје очекивао, те се услед велике стиске морало одустатн од читаља предавања и проучен je само Мевлуд, којп je пажљнво саслушан. Мевлуд са илахијама учило je неколгако ханумица, ia посебно je врло леп утисак оставпла на присутне са својим умнлним тласом гђица Бакетић—Бабовић Азиза. Ha Мевлуду je пало добровољинх прнлога у пзносу од Дин. 1883.50 те je no одбитку трошкова остало ва Гајрет чпстпх Днн. 1399.— T okom Рамазана младеж je прикупљала. ручне радове за Гајретову забаву и успех je био већи него н једне roдине до сада. Осим тога стално je играна у властнтој режијп Гајретова томбола после одржаних предаваља, која je донела Гајрету чпсти приход од 4255.75 Дин. За препоруку да би се и у другим местима у будуће поступило, овде можемо швести да смо накнадно увели продају цигла за Гајретов дом добнтницима на томболи, што je донело овом одбору приход- од 306 Днн. Да се одмах у почетку са овим почело корнст би бпла много већа, a кад би се ово код свих одбора применило лакше би се дошло до тгодизања Гајретовог дома. Са посебпом радотћу истичемо, да се за време Рамазана уписала и 54 нова редовна члана Гајрета, a уз то се за 169 �утемељача уписао г. Хајдархоџић Авдо, трговац из Требиња. За цело време Рамазана вршене су припреме за Гајретову забаву, која je одржана 20 . фебруара о. г. у Хотелу Наглић. Забава je одржана са следећим програмом: 1. Поздравна реч, * 2 . »Гајретова хнмна« од С. Башагића, декламација, 3. »Химна победника« од Ј. Дучића, декламација, 4. »Златнн бардак«, комеднја вз мусл. жнвот од A. Мурадбеговића, пут одржана у навсденим нросторијама. на што паш свиЈет није научио na je отпала посета муслиманског женског света, ипак поред врло доброг моралног успеха постигнут je и врло добар матерпјални успех, јер je на забави пало Дии. 9995.50 те je no одбитку трошжова остало чистих динара 8254.25. у немогућности смо да износимо имена свих онпх који су прилогом или радом допринелн за успех ове забаве, него им се и овом приликом свима скупа најлепшс захваљујемо. Поред свега наведеног истичемо, да су грађани no својој иницијативи приредили две тепсије баклаве и за време Бајрама их послалп улрави заједничког дома Гајрета и Просвете у Требињу. И са наше стране им се иајлепшс захваљујемо. Да завршимо: Цело време Рамазана Гајрет je био тема свих ргзговора. Каиав je морални успех од овога не треба ни истицати. Са лруге стране узме ли се, да смо од 20. јануара до 20 . фебруара о. г. осим чланарине прикупили за Гајрет чстих Дии. 14.270—, што je врло велика свота обзиром на рапиднп скономски пад у месту, јасно je да ни ма•геријални успех није изостао Интензиван рад за Гајрет у Кулен-Вакуфу Сада no нрви пут пружила се прилика расадницима "^Уе велике п највеће културно-хумане установе, т. ј. Гајрега, да н у забитним мјсстима наше прострапе отаџбине, где je вековЦ>а владао туђнн и тама, да прошире Гајретову идеологију. Без сумше грађани Ваасуфа били су толкко година на беспућу како у просветном, тако и у сваком погледу. Наравно, до тога су их довеле болесне амбиције и егоизам УЧЕСНМЦ И И УЧ Е С Н И Ц Е експонената свих некадашњих партија. Све до значајног 6. у комаду »Он« и »Златни бардак«, који су давани на Гајјануара, ти су л>уди из дана у дан пропадали и били су ретовој забави у Требињу 20. фебруара.о.||ј;| доведени до најниже тачке. Сиров елеменат, вичан на прегарања и пун енергије, б. »Он«, актовка из мусл. живота од Светозара Ћоровића. није клонуо и верује у судбину, која му проповеда Куран, те тражи виталних услова за борбу и у дванаестом часу. Забаву je отворио са поздравном речи г. Ресулбеговић Мухарем, студент права, који je у једиом концизном го- Ти и такви људи морају егзистирати. вору изнео рад Гајрета, a присутни су га наградили бурПремда им иикада није конвенирао Гајрет, данас приним аплаузом. лазе к њему, хватају се у братско коло, око којет су се Савршеном вештииом декламирао je Дучићеву »Хим- ухватилв сви муслимани наше простране и лепе Југославипу победника« Садиковић, пиЛжац заједпичког дома Г ајрет је. Данас су сви муслимани свесни, да су Гајретове интени Просвехе у Требињу. ције ‘здраве и да je Гајрет једини комлас и путсж&з, који И остале тачке програма оу врло добро одигране, те he их водиги ка бољој, лепшој и идеалнијој будућностн. се у »Златном бардаљу« посебио допала игра гг. Карамех- To прнступање у редове поборника Гајретових идеја видно медовића Илијаса и Садовића Мустафе, a врло вешто су се je манифестовало и на забави^ коју je приредило повеодиграли своје улоге у комаду »Он« гђица Ешрефа Караи- реништво Гајрета у Кулен Вакуфу на трећн дан Бајрама ковић као Аиша-ханума, те гђе Рабија Карамехмедовић и т. ј. 21. фербруара 1931. год. Ђулса Толић, прва као Дудија a друга као Алмаса. У пеЗабава je била ванредно добро посећена. У дуцке пувању су се истакле гђа 'Вулса Толић и гђпца Фернда Омер- иој сали најотменијих грађана, запажено je доста гостију агић. са стране, како из околних маљих места тако н срезова: После програма развила се игра и забављаље, које je Бос. Петровац и Доњи Лалац. Од угледнијих личности запотрајало до зоре. Ове године била je предмет удивљења баву су посетили следећа. гг.: Срески начелник из Б. Петомбола, јер je, жако je већ напред наведено, надмашила тровца г. Јосип Цезнер, срес. сан. референт Др. Перо Мирсве досадање не само no броју ручних радова, неач) и no ковић, начелник општине г. Гојко Ракић, управитељ школе љиховој лепоти. Нашс девојке натецале су се која he дати о\ Хасан Диздаревић са госнођом, старешина испоставе г. лепши рад. Много би простора заузело када бисмо нх све Иван Топаловић са госпођом. оппшшски лекар Др. Софија наводили, али међу најлепше радове спадају милије Ћато- Ласковска, дентнст из Д. ЈГапца Хинко Орешковић, Мр. вић Вехбе и јастуци Карашсовић Ешрефе, Зубчевић Муза- фармације Вељко Торбица, начелник општине г. Милан Стафере, Чустовић Азизе, Бакшић Дике, Шаховић Рефије, Ви- кић ради болести у фамилији није могао посегити забаву ђен Хатиџе, Ресулбеговић Фадиле, Зубчевић Фатиме и мно- него je послао прилог. гих других. Посебно се нстицала ташна везена народним Нрограм забаве и ако није био велкк, био je врло довезом, дар овдашљег терзије Хаџијаховића Азима. бар. 1осте са стране и грађане поздравио je кратким и леИако je у Требиљу за непун месец дана одржано 6 пим говором г. Атиф Заметица учитељ, који je уједао био разних приредаба, a само од 15 до 20 . фебруара Гајретова арашкер ове забаве. Усвом говору осврнуо се je на најje забава била трећа no реду, те поред тога забава je први маркантпије Моментс из мрачне историје Бос. Херц. мусли- 170 �toM » «aP0™, ° N j « * « M n r t n . Меенп i Ш ц ц ж т об»Р « водогвм г. И. Кулмтвића одишрм je врдо ,Каришик« и »Пустињаково звонце« што je код присутних взазвало френетичан аплауз. Затим су дилеганти и дилетактице одиграли комад .Оиербег Љубовић. од Ваадвслава Тмуже, драиска СЛШ1, у једном чину. Догађа се у Гацку. Комад сам no себи je одличан, jep је писац изнео борбу бос.-херц. муслимана против насиља турског, који je у Ј овим крајевама, з&тим настојање муслиманског елемента да се ослободи лошег утицаја Истока, и прсвслика тсжша за вултивисањем и еманципацијом у духу савременоети. Нарочито je иотребно и вредно истакнути н овом прилнкои да je гђа Милева Диздаревић, учитељица, извела улогу цнганке на опште задивљење, као и г. Хамдија Човка улогу Омербега. Забава je протекла у најбољем расположењу, где се играло и плесало не само до касно у ноћ, него до 9 сати изјутра, када су били исцраћени и гости са стране. Ha забавн je изабрана за »Мис« симпатична гђнца Бела Сарк, учптељнца женске занатеке школе. Морални као и материјални успех ове забаве je добар. Нека je и овом прилпком хвала свима оиима, који ма иоле допринесоше за ову забаву. Жнвио Гајрет. Грађанин. Гајретови мевлуди приређени за вријеме рамазана у Ластви (срез Требиње) Мјесни одбор Гајрета у Лаетви приредио <је зд, врџјеме Рамазана Гајретове Мевлуде уоЛелу: СЦч^грму^ Жупи, Гранчареву и Ластви. Мевлуди су у селу проучени послије теравије у џамији. Поред многих Јгезгода, 'Koje владају у овом крају, Мевлуди су били вео£ф добродосјећени./ Послије Мевлуда у сваком селу одржан# су сијвлаГ^а ко/ juua се живо расправљало о Гајрету h његовф раду, за onSie добро и напредак иуслЉ кског елш кта. Ha cnjeaV i су такођер чнтана и приспјела Гајретова предавања, кој; су присутне много заинтереоовала и 4ала им повода д; друкчије мисле, осјећају и раде у жи^иту. Присутни су се са сваког сијела раашпли пуни наде н уздања у Гајрет и његов пожртвовни рад за onhe наше дрбро и сваки налредак свих нас. Овом приликом сакупљено je за Гајрет 495 диц&ра. Успјвх Гајретове томболе у Вишеграду л Мјеснн одбор у Вишеграду отпочео je са пграњем рамазанске томболе одмах у почетку Рамазана у просторијама Југославеноке читаонице и у кафани г. Свете Вранића. Кажо сс на та два мјеста ннје могло нродавати више од 10 карата, покушао je одбор да игра и у Омладинској Читаониди »Мезалин« и кафани г. Меде Јамака, али није ишло најбоље, na je одбор на m два мјеста престао играти. Чист приход од томболе био je no одбитку трошка Дин. 4.017.—. Не можемо a да овом прилнком не подвучемо да највећи дио заслуге за успјех томболе припада гг. Хаснбу Мулахасићу и Омеру Јукићу, који су се готово свакодневно старали о продаји и остајали до у касну ноћ, настојећи да успјех буде што бољи, na им одбор на том најљепше захвал>ује. Успјах Гајретове томбола за вријемв Рамазана у Грачаници За вријеме рамазанских мубарек-вечери сшај je одбор ириредио играње томболе у заједници са друштвима у Грачаниди и то: Народном читаоницом, Народном Библиотеком и Сожолским Друштвом. Обзиром на то што je наш иарод у тешкој новчаној кризи у овој години, него лањскс године, изгледало Je у n,v чешу Рамазана, да овогодишња томбола неће ни издалека бацнти приход као што je лавске године. Благодарећи на- ОДБОР КОЛА СРПСКИХ С ЕС Т АР А У ДЕРВЕНТИ шој омладинн и свијести нашег грађанства, нмајући у виду општи и хумани рад нашег Гајрета, и ова je тодина допијела исто толико новчане припомоћи од играња томболе као и лаљске године. Приход од томболе у овој години био je Дин. 5.248.—, a исту су суму добили и горе поменута друштва, jep je Гајрет с њима игрдо напола. Сарадницима' ojto томболе нека je иајљепша хвала, a нарочито г. МуХамеду Тадовићу, студенту права, који je за цијелоЈ Рвмазана неуморно радио, да буде што бољи успјех -то11бол$''к није жалио сваке вечери остати до 2 сата послије пола ноћи, изв^ачећи бројеве. Годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Џивару Редовна годишња скпуштића Мјесног одбора Гајрета у Џивару одржана je 31. јануара к г. у 8 сати на вечер у зграДи- Нектеба на Оболици. Скупштини je присуствовало '68 чланова. Скушпхину je отвориб претсједник г. Мехо Бешовић, констатујући да je довољан број чланова за доношење закљусвудвтш е je оиислан певдрав претсједнцву Гајрета дру Хасанбеговићу. Оекретар г. Илијас Зубчевић изнио je у свом извјештају рад и погхвате одбора у минулој години. Г. Хамдија | Фазлиновић, уз дужи говор, изнио je пред скупштину извјештај о приходима и расходпма друштва. — Шкон дискусије изабран je слиједећи одбор: претсједник: (Јалко Верхамовић; потпретоједник: Мехо Дураковић; секретар: лалил Опаховић; благајник: Хамдија Фазлиновић, учитељ; одборници: Еркочевић Мурат, Бусулаџић Абаз, Будалица Едхем, Хаџовић Хусо и Хаџовић Шућрија. Надзорнн одбор: Бусулаџић Захир, Хаџовић Ахмед и Бешовић Јунуз. Скупштина апелује на нови одбор да што енергичније поради на привођењу у дјело Гајретова програма. Оснивање Соколског друштва no Мјесном одбору Гајрета у Орашју У смислу окружнице Главног одбора Гајрета од 14. маја прошле године, Мјесни одбор Гајрета упро je све силе за оснутак Соколског друштва у свом мјесту. Постепено радећи, сазвао je одбор почежом јануара о. ir. оастанак, који je одржан у школсжој згради. Одзив je био врло добар, a будући je одбор имао при руци и правила, то су иста одмах и прочитана. Сви присутни уписали су су за чланове, a потом се прешло на бирање одбора. Акламацијом једногласно je изабран слиједећи одбор: Претсједник: Хусеин Ћехајић; тајник: Ибрахим X. Омеровић; одборници Ахмет Пачуковић. Смајил Серезлић, Хаоап Кадић, Сулејман X. Омеровић и Изет Ћехајић. Замјеници; Јосип Пури, Ибрахим Тукуљ и Никола Госппћ. За начелника je изабран Симо Максимовић, a за замјеника Марко Џ. Живковић. Надзорни одбор: Зајим М. Спахић, Мустафа Рашидовић и Алија Беширевић. По одржаној скуппгтини о току скупштине извјештен je власт, т. ј. Среско начелство у Брчком и Соколска жупа у Тузли. ____ ...................... 171 �Л п е л Г а /р е то в и х р а д н и к а П рет с/едн ик у Г л а в в о г о д б о р а ГаЈрета Г осподиву Д ру Д в д и Х а с а н б е г о в и ћ у Поводом скорог cacTdiiKa Влкуфског mijeha пронесена je вијест у свима мјестима бивше Босне и Херцеговине да се je лретсједннк Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговнћ повукао из чланства Вакуфског вијећа. Ta вијест нарочпто се болно дојмила многобројних Гејретових радннка и лнчних пријатеља и поштовалаца г. Дра Хасанбеговића. Г. Есадбег Алибеговић, велетрговац и дугогодшпњи вођа Гајрета из Дервенте. сматрао je за потребно да обавијести о наводној оставци г. Дра Хасанбеговнћа у Вакуфском вијећу Гајретове одборе у свима већнм мјестима Б. и X., умоливши пх да се и онп солидарпшу са Дервентом н да апелују на г. Дра Хасалбеговића, да у интересу правнлног и савременог рада за муслимане у Вакуфу повуче своју оставку. Г, Алнбеговић je истодобно умолио Редакцију »Гајрета« да објавп дервентски апел претсједннку Гл. одбора г. Дру Хасанбеговнћу. Ппсмо г. Алпбеговића гласи: »Поводом дагађаја у вакуфско-меарпфском вијећу -у, Сарајеву, те уочившн велике задаће које нас чекају у раду за наше Вакуфе, a цијенећн Ваше нвизмјерне заслуге за исламски дио народа, што сте нарочито доказалп“Вашим истрај-' hum, несебнчним н успјешним радом у_ Гајрету — mu не можемо пи замислити хајирлн н успјешан рад у Вакуфу без Вас. Ради хрга апелујемд на Вас у име овдашњег муслиманеког свпјеу', који еелу. великом броју окупно око Гајрета, да не предајете оотавне у Вакуфском Biijehj . Ваш ловратак Међу Ваше истомншљенике у Вакуфу од прегудне je важноотн no насбос.-херц. муслимане, јер Ваш натрпотскл pag^jr Грјрету, којн тежн за што већим иапретком свију друштвених слојева муслиманских, као и Ваш родол>убиви и успјешни рад у овој најважнијој и најјачој културно-прос^јетној инсгптуцпјн муслвмана Југославијв, задиBito je свакога. Л Цијенећи Вас као нашег вођу. који посвећује цијели свој живот препороду нашег запуштеног н конзервативног свијета, иадамо се' да ћете се нашсм апелу одазватн и да ћете се повратити међу своје другове у Вакуфско вијеће, јер Вашн другови у Впкуфском пијећу потребнн су вођи.« Слпчан апел упухшЛје ц Дру Хасанбеговићу и претсједник Гајрета из Приједора г. Др. Мехмед Хајровић судија, повјереник Гајрета из Бос. Новог г. Мехмед Ибишевић шер. судац, затим испред Гајрета у Прњавору гг. Алпјага Одобашић и Aro Софтић, у Бос. Петровцу гг. Јакуповић школ. управитељ и Теофик Шехић, одбор Гајрета у Тешњу, гг. Др. Сабрија Карамехмедовић п Осман Рашидагић испред Гајрета у Горажду, г. Мурат Синанагић директор грађанске школе и Н. Шахпнагић иолред Рогатице, гг. Мухамедбег Прељубовић претсједник Гајрета и X. Хујдуровић испред Гајрета у Бијељини, гг. Асим Аликалфић банк. директор и претсједник Гајрета и Мустафа Жишки бански вијећник испред Гајрета у Грачаницн, г. Др Хамдија Браво испред Гајрета у Бос. Кобашу, г. Судија Јахић претсједник Гајрета у Бос. Дубици са г. Вејсилом Дрљачићем. Од Гајрета из Ливна послата je г. Дру Хасанбеговнћу слнједећа депеша: »Догађаји у Вакуфу све пријатеље Гајрета жалосте, осјећамо потребу Ваше присутности, акције и директнве у Вакуфу, na Вас молимо да не отступите од залочете борбе, јер мора да носи наш препород«. Од г. Османа Pepnha, претсједника Гајрета у Бихаћу приепјела je слиједећа депеша: »По приватним вијестима сазнајемо да као члан вакуфског вијећа намјеравате поднијети оставку — што би пожалила цијела Гајретова Крајина и поводом овога овај одбор моли Вас да то не чините, јвр смо увјерени да само Вашом сарадњом рад 172 y „ nnanllPM који fce користити исламско* Ваиуфа може кренути правцем, који дијелу нашег народа«. Од Гајрего« одбора jr Модричу р т Ф * » " * £ * • » пеша: .Цијенокн В»ш имцкшлни u жр у т % слиманима миле наи Отаџбине, a иа р =. t m , m m o В * У В а ц гф д а « м m eky » вучетс, јгр Baiuiiii иссудалошикм у Ваиуфу. " маж1-п •» народа много губи. . .......... Дспсше ,[ писма CMUior оирж аја прислијепају n«,|. стано г. Дру Xiu либеговпћу. НА ЈМ ЛА Ђ И УТ ЕМ ЕЉ АЧ Г А ЈР Е Т А М У С ТА Ф А Б РА ЈИЋ , син r. Асим еф. Брајића, шер. судије и опробаног присташе и раднина Гајрета у Травнину Г. Др. А Л И Ј А ТОМИЋ, љекар у Рогатици са својом супругом гђом БЕХИЈОМ — нови добротвори Гајрета �Д о б р о в о љ н и ДОБРОВОЉ НИ добровољни п р и л о зн ПРИЛОЗИ ЗА САРАЈЕВСКУ ЗАБАВУ: прилози примљени у канцеларији Гајрет Г. г.: Новалија даровао je Дин. 200, Др. Бокоњпћ ioo, Др. Павлиновић ioo, Др. Мутевелнћ 200, Иво Вралић ion Салих Мухтић 100, Салпх Тафро ioo, Акпф Саханић 044! Рашид Рашидагић 100, Др. Вјуб Адсмовић 250, Хатпбовнћ 00, Мујагић 30, Черовић 500, Незирхоџић 200, Рагаб Бшшревнћ 100, дирсктор аБзина 50, Јован Полиндавпћ 200, Браha Бесаровић 100, Салпх Цицо 480, Мухамед Музур 300, Срп. Центр. Прив. Банка Сарајево 1000, Касим Хаџибегић 030.50, Творница цигарпаппра С. Д Алкалај looo, Фолиерт 300, Др- Шаћир Сикирић 50, Др. ФерД0 Прен. 80, Салих еф. Башић 100, Моисе Д. Салом 500, Др. Жпрко Праштало 100, Bpaha Нанић 300, Јусуфбег Пашић 200, Срп. цркв. прав’. општина 200, Чехословачки конзул 130, директор М. Николuh 40, Енглески конзул 100, Хамдија Увејс 80 и Хасанага Хаеанбеговић Дин. 100. Добровсљни прилози ноји су пали на дан забаве у Позоришту Добровољни прилози сЗкупљени ml надлештвима у граду Сарајеву У Финаниијској Дирекцнјн сакупио je повјереник Гајрета г. Хамднја Увејс Дии. 80.— У Дирекцнјн Потптд сакупно je повјеренпк г. Каеим Хаџибегнћ Диц. 030.50. У Творнпцп Духана савупио je иовјервннк г. инж. Салих Цицо Дип. 485.— У Градској штедионнци сакупио je иовјсреник г. Авиф Саханнћ Дпн. G44.— У Окружном оуду сакупио je повјереник г. Бехаудип Салихагић Дин. 256.— Г. Ејуб Адемовић сакунио je прилпком раздјеле позива за Гајретову забаву Днн. 530.—, коју своту дароваше no Дин. 100.—: Дервишбег Миралем, Др. Бплић, Др. Јово Бокољић, Др. Драгутип Павлшговпћ; no Дпн. 50.—: Милош Гргпћ п Вукан Каблар; no Дин. 30.—: Др. Никола МсдаKOBnh. »Шнпад« Инду'стрија Дрва, даровала je приликом Гајретовс забаве прилог од Дин. 1000.— Г. г.): Барух Јозеф Дин. 200, Шемсе х. Бенгић 100, То- Бифе за Гајретову забаву 7. марта дароваше слиједећа r. г.: мић 50, Ченгпћ Дервишбег 50, Машић 50, Мутапчић 30, Др. no бечено jau*e: Др. Махмут Мехмедбашнћ, Др. Авдо Хајдаровић 100, Савез Добровољаца IOO, »'Берзелез« ioo,J -Халтбеговнћ,- Др. Зачм Шарац, Мухамедага Музур, ИсламМутевелпћ 100, Есад Бегтагаевнћ 100, Курбеговић бОт^Ажи зга Bpannh и Хамднја Копчић. еф. Хоџић 100, Шехић 20, Др. 1Сарамехмедовић looof 'Др. no 8aii3J!h»y: Омерага Ужичанин, Алн еф. Лутво, ДерToMiih 100, Дутварић 30, Плевљак' 50, Сарачеввћ и Шишпћ вишбег Чспгић, МухудаЈибег Фадплпашпћ, Ибрахимбег Љу100, Ковачевић 100, Др. £Јехмед Ikiuiih 200,' »Хуријст« 200, бовић п Мехага Чомара. Псрковић 100, Миловаиовић so, Др. Џ^ртцвић ioo, Панџа 30, no хурмашице: Мустп(ра еф. Ибруљ, Сејфулах еф. АриАрифхоџић 50, »Освитање« 100, Др. 'Андрић 300, Просвјета " фовић, Вели еф. Садовпћ. Хусејп Брклћ, Али еф. ДЈгкатар, 300, Велимир Поповпћ бане 400, »Олога« 100, Мандрада 30, Алп еф. Јаловчпћ и Др. Асаф Шарац. д ^ ,п о бурск: Вефнк Tonnh, Мустафа Спахо. Др. Mapa Шарац 30, Др. Најшул 50, »Народна Узданица« 200, Н. Н. 50, Песерле 100, »Ел-Камер*^Т)0/Абаџнћ 50, Х \ OvienpMgC Kj'pTOBith, Хусепн A-inh, Шемспбег Салихбеговић, Бећпр еф. из Мостара 200 , Неџадбст и гђа Сулејманпашић 3001 "Шж! Мехмедбашић. Зекија х. Кобнћ. Хазим Kpexnh, Асим Курт, noBtth 30, ЗимоњпИ 250, Др. Illapnh надоискуп 200, Тано- i А Ц к Kapnh, Нурага Музур, Маида х. Оулејманнагапћ п uiih 20, Др. Бехмен loiv Др. Бесаровнћ 100, првтфдвЖх Јусуф еф. Мухић. no туица: Азиз Сарић, Хусејн Ханџић, Османе Селесјеврејоке општине Алатарац Репс-ул-улема Чаушевић 100, »Трезвеност« 100, Др. ЧустоВпћ 50, Цуколнни 200, Пје- ковнћ жусуфбог Пашић. Каиет х. Фадплпапгић, Хафе х. Шавачко друштво »Петар Кочић« 100, Др. X. Урбах 100, Др^ хпнапгћ п Фсхкм Шкал>и11. ifo торту: Bpaha Ахмоташевпћ (и сандук наранчи), Зечевић 300, Мешнновић 500, Ааташвнћ 100, Ђен. Ђукнћ 100, Др. Јефтановнћ 200 Асимбег Мутепелић 1000, »Мерха- Хамднја Увејс, Ахмет Сефић, инж. Слпнпчспић, Др. Чустомет« 150, гђа Др. Бахтијарсвића £0, диреглвр-дуЈбшк^-тввр— Biih, Јозсф Барух (и кутнју бонбона), Салко Хасанбеговић, ннце 100, Крзовнћ 20, срески, начелнрк too, ^танасије Шо- Алија Хромић, Ибрахнм Имшнровпћ, Асаф Дсфдердаревић, ла 200, Днр. PucTiih 200. Хусеин CeMiih 40, »Хамднја Кова- Др. Ејуб Адемовић, Др. Мустафа ХајдаровиИ (2), Хамид чевић 20, Трбнћ 30, Н. Н. 5, Н. Н. 20, Челпв Бвго 50, Фаз- Фазлагпћ, Каспм Хаџибегнћ, Мехага Бпчакчић, Фервд Мулић Авдо 20, Гљива Атпф 20, Хардага Изет 50, Ха.џн Ибра- тапчић u Јарослав Трнка. no јаланџи долму: Мухјудин Фадплнашић, Дервиша хим Слипичевић 100, Мехмедбег Mopniiunh (тробег) 200, Алпја Куртовић ioo, Ахмед Садиковнћ ioo, Цвптковпћ Дапе 50, Тулпћ и Махмут Бахтијаревић. no зељаннцу: Мехага Кучукалић, Салих еф. СердареИсмет Чомара 100, Коло Срнских Сестара 50, Фалплпашић 100, Хаџиалић 50, Ајни сф. Бушатлнћ 100, С. KaMepnh 50, вић, Заде о. Туњић и Ризабег Ченгпћ. no снрницу: Сулејмане Сарнџић п Мехмсдбег КалеШериф Арнаутовнћ 300, Н. Н. ioo, Н. Н. 100. Чурчнћ 100, »Народна Одбрана« 100, пнж. Г1*оф 100. Др. Хоровпц 200, тановић. рахатлокуме: Ахмет Табаковпћ п Хајрудин Дардаган. Др. Долезнл 150, Станнсавл,еввћ 150, Мехмедбагаић Behnp сендвиће: Ибро Шахинагић, Бехаудин Салихагнћ, Му200, Др. Рајачић 100 Франнчеиић ioo Цннјстић 50, Суљага Салихагић 200 друштво Напредак 300, Комацдант Армије јага Хардага n Абдурахман Мешић. no улутму: Авиф Сахашгћ и Са.лих еф. Capnh. 100, Златар 100, Др. Иванпшевпћ 2on. Мј. одбор Јадраиске спр: Муниб Грцић и Имшнр Коњхоџлћ. Страже 100, Станнпуковић 40. Дир. »Спаг-а« Хуесџшсовић 100, Оснгуравајуће друштпо »Спас« ioo, Дпр. Иванишсвпћ питуљице Мухамед Браио, један сандук нпранчи Асим 100, Др. Леви бо, Књнжара Фпнци 10, генерал Н. Н. 300. АЈ^ланагнћ, један лонац Хаоан Зупчевић, шаибурек Ајни Ковачевић Анто 200, Н. Н. 10, 'Bjpnh Владо 100, Днмитри- еф. Бушатлић. смоквице Јусуф Имамовић, ружнце Др. Мујевић 50, »Ла Хуманидад« ioo, Чсдомир Мплојковпћ 150. стафа Денишлнћ. гуџук Осман Камерић, кајчив Ахмед Нодирсктор Петровић 50, Н. Н. 20, Едо Штамбук ioo, Др. Иви- валија, бонбона браћа Арифовнћ, гурабије Др. Хуо-ин МаЦа Дурбешнћ ioo, Др. Кајон Внта 100, Салом Данлсл 20, шић, гуску Ахмет еф. Bopnh. Аблажовић Исмет 20, сБглеровнк Мухамед 20, Мешановић Сафет 20, Халилбашић Acnv 20, Махмутбеговнћ Илијас 20, Дарована томбола за Гајретову забаву у Сарајзву За Гајретову забаву одржану ?. мартч у Гарајеву, цаЛалић Абдулах 10, Н. Н. 10, Н. Н. 20, Н. Н. 20, Ораховац ровани су слиједећи предмети за гомб-)лу: 10, Дардагане 10, Н. Н. 10, дир. Мешић 100, Н. Н. 50. 173 �Кајон И СИи: 8 сптиПх комада (чарачс п капи;;е\ Шсм-. r.e х. Ченгић: готои илетенн јастук, Задруга Kom Срв.ских Сестара л Гајрста: један везени јастучић, 3. Најер- 1 тл едалце, 2 дрвене таблице, 1 сталак оа ишбице, Металум: 1 дрвену херенду, l млин за бнбер, 2 кашике од алуминиума, l месимгану кашнку, l цједиљку, 1 брешер, 2 калуфа за кекс, l шећерњачу, 1 чирак, 1 пепелњачу, 1 фишоклук, Роубичек: 4 комада обрисача за цинсле. Гђа Шсмса х. Ченгић сакупила: од гђс Нејре Бенгић једач шлингиин јастук, од гђе 'Вулхануме Ахметашевић једну чеврму од Хајрије Бпсеровић 1 чсврму. Вазија Семиз даровала l всзснн јаотук, Хабиба х. Чаушсвић l возени јастук, Нафија х. Сарајлић јастучић везснн. Гђица Нафија Баљак слкуинла слиједеће предмете: од »Оовнтања« један јастук везени, од гђе Арнаут један рупчић, Н. Н. један милијс, од гђнце Нанчћ један златии учкур, од гђе Каменице један рупчић, од Расеме Кучукалпћ један пешкнр, од Рефике Пријепољац један рупчић, од Нуре Ајднн једну мараму, од Дике Туранчнћ једну мараму, од Есме Тукур једиу пезену мараму, Емина Хаиџић два рубца, 'Бул х. Лутво један рубац Саннја ЈГукачевић табаклук плетени, Сабира Арифовић 2 рубца, 1 чеврму и l мараму, гђа х. Tvibiih један мали чилимчпћ за столицу, Шернфе х. Тунлгћ један сннлсии рупчнћ, гђа Тслалбашић двије чалгте, Qaфнја Тановнћ једаи рупчић, Ј. Имамовић једну чеврму(^£аџибеговица Калетановић један рупчић, Хјаснија ТЗерберо- * Birh један руичић кераии. . i Г. Тилер даровађ je једне шпешухе 4 крагне и 2 кравате; г. Живановић 1 прслук. > ( Гђа ТЈул х. Лутво сакЈ^илХ сЛиједеће предмета од гђа: Мунире Кршлак рубац, Оабрпје Идризовић чеврму, Нурн х. Бнчо пешкир, Сидика Буљуг^ћ чевриу, х. Кавазовић пешкнр, Похољ х. чеврму^БелРпчик х. 3 дин., Сечибоваћ С. рубац, Смајиш Ајиша 4 дин., Cupio Зубејка рј?(Јца, Хусејинагић Фадима х. мараму, Миројевић Селимбег рубац, 'Банић сапун, Шабан ЈБубо огледало, Црнчевић рубац, Хамзић Нури х. кутију рахатлокума, четку, Ђ. Авдић прашак за зубе, Хоџић A. чеврму, ЛЗуЦо Шемса чеврму, Хатвбовић рубац, Хибе х. Сврзо пешкир, Зумрут х. Капетановић јаглу«, Хајрије х. Чомара чеврму, Атија Лого чеврму, Зулејха Сврзо рубац, Зумрут х. Мисирлић два рупца, Емине х. Љубунччћ рубац, Нафије х. Семиз рупчић, 'Вул х. Сврзо једну слику, гђица Сарајлић шољу, Фатце х. Ватрењак двије тацне, Сада Зилџић рубац, гђица Заимовић дозу за пудер, Фатиме х. Јаловчић папуће, Хајрије х. Ченгић јастук, од х. Мутевелић кошуљу, Каните х. Бркић јастучиицу, Есме х. Фехимовић два рупца, Фвксет х. Аатагић вунену мараму, Шахсена Тањаш мараму, Ђул х. Бурек рубац, Исмет х. Брка шољу, гђица Љубовић керанирубац, Мула Дефдердаревић чеврму, Каните х. Месиховић мараму, 'Вул. х. Косовић јаглук златни, Шефике х. Арифхоџић мараму и један мотив, гђица ТЗула Фиљ свилени рубац, Шмсе х. Мујкановић везену мжраму, ТЗул. х. Лутво миље. Добровољни прилози из Сарајева Приликом Гајретове годишње забаве у Сарајеву, даровали су браћа Радослав и Перо Тшровић Гајретовом m j e ­ rom конвикту једну врећу брашна број 5 од 85 кг. Приликом Гајретове забаве у Сарајеву даровали су гг. Браћа Крајзл једном питомцу и једној питомици no једне ципеле. — И овим им путем најљепша хвала. Прилози из Дервенте Мјесни одбор Гајрета из Дервенте послао je своту од Дин. 425.—, која je сакупљена на бајрамским сергијама, a еакупио je г. Алмас Халеповић Дин. 140.—, Мустафа Тирић Дин. 10.—, Салихбег Капетановић са Мохмудалибегом Јусуфбеговићем Дин. 185.—. 174 Добровољни прилози из Илијашб Нриликом бајрамских празника цаш хвале вријсдиИ члаи Мпјат Кураја, којсму има наш Мјесни одбор да захвалн за свој опстанак сакупио je 420. Дчн. коју своту достављамо Главном одбору. Г. Мијат Кураја je уопште један најагнлнпјн члан и као стари радник Гајрета код свих нашнх потхвата највише се истнче u стјечс највшие заслуга за Гајрот. Своту коју je сакупно да 1«)валн су с.лпједећа господа. Суљо Салкић, Ахмет Саллнћ. Осмаи Салкнћ, Осман Салкпћ lf., Салко Омерхоџић, Псјкј Epuh, Алија Омерхоџић, Ариф Омерхоџнћ, Мвхмед Табаковић, Бего Омсрхоџић, Алнја la 6a®, Салко Кулић, Мехмед Омерхоџпћ, Богољуб Цигановпћ, Станиша Epuh, Којо Epnh. Muho Ерић н Томо Epuh no Дин. 10.—; Авдо Омерхоџнћ Дин. 15.—; Мешан Авдукић Дин. 8 . - и Омер Салдић Дин. 6.—. Сви из села Избод срез Високо. Г. Мујо Дервпшсвнћ всома пожртвовни радник Гајрета и једап icojn се од млађнх највише истиче и који je код осннвања био један он оннх који су највише допринијелн оеиутку нашег Мјесиог одборп, сакупио je своту од Дин. 276.-1,' коју су даровалн слчједећа г. г.: Ахмет Салчнновнћ имам, Вукан Бајић, Трнфко Ерт, Митар Радић, Ариф Хоџнћ, Мехмед, Динар, Суљага Салчииовић, Омер Салчиновић, Салнх Салдк, Ибрахпм Ћосић, Bojim Бајић, Алпја Имамовнћ, ^уљ^-Ковач, Ибрахим Мунутовић, Мехо Чобро, Ибро Омерхоџић, СулејмАђ Муратовић и Рамо Салак no Дин. 10.—; Мехо Салак и Мустафа Хоџлћ no Дии. 6.—; Ћамил Муратовпћ Дин. 5.— п Бего Муратовић Дин. 4.— Прилози из Сребренице 1 3a врИјеме Бајрама сакупљено je у Сребренпцп добровољних прилога Дпн. 178.— Прилози из Умољана (срез Коњиц) Начелник општине, Аљовић Дерво приликом Бајрама сакупио je у Умољанима од пријатеља Гајрета своту од Днп. 440.—, коју су даровали: Дерво Аљовић и Јусо Милижић no Дин. 50.—; Салих Хаџнмушпћ и Хампд еф. Рамук no Дин. 20.—; Мустафа Рамук, Омер Пи-нџо, Мухамед Гучкин, Мујо Жилић, Алија Измић, Авдија Ескија, Ахмет Џилан, Хамид Кустура, Мухо Фајић, Дервиш Аљавић, Мујчић Аљавић, Зулфо Аљавић, Арнф Аљавић, Мушан Аљавић, Салих Пинџо Суљо Хал>ан, Мујо Елеповић, Осман Фатић, Халил Кореш, Ариф Гучкин, Хамид еф. Банедић и Дерво Татаревић no Дин. 10.—; Мехмед еф. Бандић Дин. 50.—; Зејнпл Аљовић, Пашо Гучкин и Емпн еф. Ба-ндчћ no Дин. 5.—; Хамид Чомар Дин. 3.— и Омер Чомар Дин. 2.—. Добровољни прилози из Вишеграда Српска Прометиа Банка у Вишеграду послала je своту од Дин. 250.— као свој годишњи прилог. Добровољни прилози из Гласинца Повјереник г. Ђамил Карчћ оакупио je првд џамијом о Бајраму своту од 82.— Дин. a даровали су слнједећи: Бећировић Омер 6 Дин.; Цврк Авдија 5 Дин.; Хаџић Бећир, Цврк Бајро, Шеховић Шахин, Бећир Салко, Карић Ћамил, Хндрка Незир, Kapnh Муетафа, Селмановић Мах- MUSLIMANI, UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obligacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. �мут u Шахмановић Идри« no 4 Дии.; Цврк Зејнил 3 Дии.; Цврк Омер, Хаџић Бећнр, Захрагић Омер, Шеховић Хазиб, Кон&ковић Абид, Катица Алија, Катица Хусеин, Хоџић Јусуф, Захирагић Мушан, Карић Омер, Бајрактеревић Гамо, Катица Мехмед. Kapnh Хамид, Шалака Ибрахнм и Маслнћ Ибрахим no 2 Дин.; Селмановић Бећир и Селмановић Aro no 1 Дин. банка д. д. у Јајцу; no Дии. 100.—: М. Димнћ, оиружни инспектор; Градска општина у жајцу; no Дин. 70.—; Мухамедбег Агановић; no Дин. 60.—; Јво Љубез Марков; no Дин. 50.—: Хрватска банка д. д. Травник, подружница Јајце; инж. Душан Косовљаннн, Др. Даудбег Агановић; no Дин. 40.—: Теодор Шајмер, директор творнпце; no Дин. 30.—: Др. Мића Бранисављевић, Мустајбег Кппетановић, Душан Пурић; no Дин. 25.—: Протић Јефто, пошт. управннк; no Дин. 20.—: Прилози из Гацка Магковић Лдислав, судија; Антон Рожпћ, творнпчки чпн.; Мјесни одбор Гајрета из Гацка послао je овоту од Дин. Јосип Багари, творн. чин., Јулије Белнћ, банк директор, А200.— којн су нзнос сакупилн за вријеме Рамазана r. Зићрон Алтарац, Сарачевић Лутвага, Анџукпћ Анто, Пајић Спарија Омерагић п г. Махмут Чампара. соје, Хатибовнћ Мехмед, Алексић Саво, пор. управник; Цајнко Отон, суд. савјетник; Ибрахимкадић Едхем, 'Гопаловић Прилози из Бос. Кобаша Рашид, Хаџалић Хашим, 1Сапетановић Накибег, X. ОсмаПриликом одржања забавс у Бос. Кобашу даровани новић Фахрија, Видони Штефан, Витић Божо, Тузлић Мусу слиједећи прилози: харемага, Јоснп Ј. Филиповић, Ана Мсц, Гојковић Вуксап, Р. Турчића сниовн д. д. КаоДн Дии. 200.—; Ризабег Марјановић Симо, Ракита Милаи, свештеник; no Дин. 15.—: Алибеговић, Петар 'Бикић, Есадбег Алибеговић и Остоја ИвФрањо Шварц; no Дин. 10.—: Тадић Анто, Кнежевић Аугует, KOBiih no Дии. 100.—; Неђиб Диздаревпћ Днн. 60.—; МустајХас Михајло, Синановић Ахмет, Кудрначек Емил, Прскало бег Капетаисовић и Коота Ђикић no Дин. 50__; Димић ЈоДале, X. ОоАтновић Хасан, Лавш Виктор, Pounh Гавро, Жвиno и Ђорђић (надлугар) no Дин. 40.—; Смиљанић Илија и цер Стеван,' ЈВубез Илин Иво, Барешић Јозо, Араповић ИГрннхут Мавро no Дин. 30.—; Херцег Фридрих и Армут Н. дија, Имамовнћ Мустафа, Матковић Томо Хасић Мехмед еф., no Дин. 25.—; Шегина Иване и Бановић Драгутин no Дии. Majnh Мијо, Гафић аСлих, Бурек Хаџи; no Дин. 5.—; До20.—; Краус Лео Дин. 15.; Илпнчић Ваеилпје, Павслић _ДаOTaHOBuh Абпд, Бубрић Мухарем, Миловаповпћ Жика Нонавао, Рибарић Јозо и Илнћ Марко no Дии. 10.—; Макс1>мо-' ја РамнзЛЛ1а^*ајлија Рашнд еф., Мецо Мехмед. Касумовић вић Радован, Диздаревић Мехага, Клпстановнћ Хамдибег, Хасан. Керезовнћ Симо, Капсгановпћ- Рифатбег, Томл.<?повић Марко и Бертолинп Н. no Дин. 5.-*^ Укупно Ди|г. 1080.— Дар Гајрету t ft i _____ Поводом женидбе н вјепчаља, г. Алпјагс Бсћировпћа, Добровољни прилози сакупљени за вријеме Рамазана у трговца из Бос. Градишке, са Фатимом Уџуварлић из угледЛастви (срез Требиње) не куће Омераге Уцуварлпћа из Дервенте, наш кадија г. Настојањем агилног Гадретовог урадника и благајнпка Хафвз Салих 'Возић. убрао je од г. Бећировића ддр за Гајрет Мјесног одбора Гајрета у ЛаствУг. Мурата Кравића, оакуп- од Дин. 100.—. Хвала Вам младенци и живилп! љен je добровољни прнлог 'за Гајрет у пзносу|ОД 100 динара,,Гa дароваше: no 10 динара гђпце: Шерифа Биједић, Мннета Ифтар Гајретовим питомцима у Тузли Салковић, Шћаира Кравић, ЧРабија Салковић, Ћампл&ЦЋда* У очи Леи-леи-Кадра дао je тузланским Гајретовим римагић, Ђулса Ћеримагић, Ваг.тшја Ботовић. Хабиба Ше- пигомцима обилну вечеру »пфтар« познатп Гајретов доброховић, Фатима Капетановић и Ћамила Демировпћ, на чему твор и пријатељ г. Кадрага Куносић, посједнпк из Тузле. им Мјесни одбор Гајрета у Ластви најтоплије захваљује. И овим иутем пзричемо испред питомаца захвалност на доброчинству н пажњи г. К. Куносићу. Добровољни прилози из Тузле Госп. Омер Омазић сакупио je слпједеће прилоге за Гајрет: По Дин. 20.—: Јакуб Демировић «з Тузле, Сефер Ибришимовић из Сеоне, Бего Лисичић нз Осјечана, Хилмо Мулаосмановић из Тузле, Мустафа Салиховић из Тузле, Оабрија Алијевић из Тузле; no Дин. 10__: Осман Аљић из Прилука, Шевалија Хоџић из Срсбрсника, Адем Смајловић из Ћехаја, Ахмед Ризвић из Вишћс, Хашнм Смајловић из Фалсшћа, Накић Талетовић из Петровица Горњих; Салнх Јукановић из Вуковија, Мустафа Mycnh из Слосела, Салих Дукић из Вуковија, Омер Мујкић из Грнвица, Сулејман Малкић из Пољица, Мухарем Абдибашић из Брежака. Салкан Кавгић из Тузле, Назиф Клапић из Прилука. Јусуф TanoBiih из Тузле, Емин Суљић из Шпћа, Назпф Ћосић пз Модраца, Селим Јакубовић из Вуковнја, Алија Гутић из Омазића, Халпл Нуркић из Својата, Осман МуЈ1сановић из Сељубља, Мехмед Хујдур из Храсна, Хусејн Рибнћ из Добошнице, Халил Бедић из Кулена, Бпјро Хоџић из Лукавице, Мпјо Мнјић нз Драпнића, Ахмед Сарајлић пз 'Бурђевитса, Авдија Селимовић из Својата, Ахмо Дајић из Лукавпце, Јусуф Османовић из Прокосовића, Шашан Мујабашпћ из Пасаца, Авдо Хоџић из Башиговаца, Салко Џамбић из Берковнце, Осман Мујкановић пз Храсна, Абдулах Емкпћ из Пасаца, Салих Јунузовпћ нз Кулена. Укупно Дин. 500.—. Добровољни прилози из Јајца Пригодом одржаваних забава дне 1. и 2. марта 1931. у .Тајцу, пали су слиједећи прилозп: По Дин. 400.—: Босанско д. д. за електрину у жајцу; no Дип. 200.—: Прјвредна Пажња према Гајретовим у Плевљу питомцима за вријеме Рамазана Мјесни одбор у Плевљу апеловао je на све пмућнпје овдашње грађане да преко Рамазана подаре питомцима овдашњег Гајретовог конвикта, no једно слатко, од којнх су се одазвали слиједећа господа: Сурулић Санд баклаву, Хаџпсмајловић Мухамед халву, Биоградлија Ибрахим кадаиф, Чаушевић Мехага урмашице, Карахметовнћ Абдулах кадајиф, Дрнда 'Намнлбег двопек, Бајрактаревић Хаџи Ајии сф. хурмашпце, Шећеркадпћ Сејфи еф. кадајнф, Селмаиовић Омербег кадајпф, Хаџиатагић Мујага хурмашице, Музуровнћ Смаил баклаву, Кадрибашић Кадрија баклаву, Ivapaxaсановић Ибрахим кадајиф, Халилбеговић ОЈ'Л>а1га реваиије. Бајрамска закуска војницима муслиманске вјере у Плевљу Мјесни одбор у Плевл>у прпредио je први дан Бајрама закуску војницима овдашњег гарнизона муслиманске вјере и том прилшсом их je почастио са кафом, рахатлокумима, цигаретама и са no једном баклавом, сланом питом и сухим месом. У ову сврху даровали су: баклаву г. Мехо Каракаш. елану питу г. Рашо Чаушевић, сухо месо г. Саит еф. Сурулиз и г. Шућро Музуровић. I Организу/ше аналфабетске 1 Iтечајеве ч домаћннске школе! | 175 �Остале ви/ести Мустафа Камарик, канд. права: С ТРА Н А К Р И ТИ КА 0 ТЕЗИ: »L’ evolution du druif musulman еп Yougoslavie« ОД Г. Др. М Е Х М Е Д А Б ЕГО ВИ Ћ А Лично немам ништа нарочито реки. Још кпо студент нећу да узимам себи слободу и да дајем суд о оисме, што чека критику лризчатих стручњаиа. Овдје хоку само да снромно нотирсм оно што други нажу; али не наши, него страни. Наши неке да се огријеше о старо правило наше: да треба странце саченати, да нам они кажу што нам je доГ>ро... И док страни часописи првога реда доносе врло ли- Даље констатује са задовоп>ством, да je код југославенских муслимана полигамија врло ријетка и да ова установа иод народа пада све више у заборав. Затим говори похвално о обичајима југославенских муслимана, који строго осуђују неоправдано отпуштање жене. Поред тога, професору Буске-у упала je особито у очи улога наших шериатских судова, ноји су учинили много са разним превентивним Mjeрама да се уклоне злоупотребе шериата и да се тако заштите женина права. Једном ријечи г. проф. Буске запажа, да се шериатско право у Југославији развија на начин, који се слаже и са духом Ислама и са економским и социјалним захтјевима данашњег времеча и лрилика. Ово je опажање од особитог значаја за нас, јер ми дакле поступамо исправно и развијамо се постепено и правилно, настојеки измирити наше мишљење са вјерским принципима и социјалним захтјевима времена. Госп. Бусне, излажуки критички и остале стране тезе, на концу закључује, да ke његова излагања помоки читаоцу да правилно оцијене сву вриједност овог изврсног дјела г. Др. Беговика.' Мишљсње, вели он даље, младог и хвалевриједног југославенског муслимана сасвим je јасно: »Муслиманско право, које je век у Југославији доста напредовало, мораке претрпити и у будуке важних измјена.« Ова je критика једно ново признање вриједности г. Др. Беговика, који je успио да уз све потешкоке положи донторат из шериатсног права са најбољом оцјеном, и да стенне симпатије нод својих професора. Ово не само да чини част њему, него и свим оним, који су се за њега заузимали вјерујуки у његову вриједност и његов ноначни успјех. јепе нритике о дјелу г. Др. Беговика из пера призиатих ауторитета и професора универзитета, дотле нод нас још нико не покуша ни да позорност сврати на дјело, нојим' смо ми муслимани, без имало претјераности, постали познатији у научном свијету. Професор Универзитета у Алжиру и познати социолог пише у »Rerue algerienne, tunii&iennc et шагосадпе« Bousquet (свеска за мјесец август и септембар 1930. год.) о тези госп. Др. Беговика тако, да сматрам за своју дужност да то npeведем, увјерен да ke те ријечи у многоме изаззгги бар онакав утисак, накав сам ja имао, кад сам то први пут читао. Ha страни 203. тога листа, који je стручни орган Правног Факултета Универзитета у А лж иру госп. Буске каже: »Госп. Мехмед Беговић, један отмени муслиман из Југославије, бранио je сјајно на Правном Факултету у Алжиру своју докторску тезу под насловом: »L’ ćvolution du dpoit musulman en YougosIavie«. Његово дјело заслужује свану похвалу, јер се види да je писано од једног човјека бистра и научена, човјека, који врло добро познаје своју ствар. Ово je једна од најбољих и нгјинтересантнијих теза, које су уопште брањене иа факултету. Шта више његова књига преставља за час нарочиту вриједност, јер нам она даје обавјештењг о миогим врло значајним питањима из породичног права југославенских муслимана и ево ради тога ми улраво сматрамо за дужност да обратимо пажњу на ово дјело нарочито правницима из Сјеверне Африке.« Професор Буске, на страни 204., 205. и 206. улази у анализу тезе и подвлачи све оне установе, ноје су код нас претрпиле извјесну промјену, било под утицајем обичаја, било под утицајем судске праксе и заиона. Тако на пр. особито истиче чињеницу нако југославенски муслимани непримјењују готово никаио установу жебра (иџбара), принудие бракове малољетника, установу која je дала мјеста многим злоупотребама код других исламских народа, a нарочито нод муслимана у Сјеверној Африци. 176 Конкурс за економску литературу Редакција економског часописа »Банкаротво« организопала je другн конкуре за економску литературу у коме he битп подељене две награде у суми од 5.000 динара за најбоље радове из области југословенске привреде. Право учествовања нмаду сви Срби, Хрвати п Словенцн, a радове (у опсегу од шеснаест страница) писате машином, треба у два прпмерка доставити Редакцији »Банкарства« у Загребу, најдаље до 1. маја о. г. За кошсурс влада вели« интерес. Др. М. | Вијести из Домановика Наш млади учитељ и велики Гајретов пријатељ г. Хусејн Муратбеговнћ, заручио се je са дражеспом госпођицом Захидом Куртовић. Честитамо! Јавна захвала Осјећам за дужност, да се исиред сиромашне мектебске дјеце путем јавности захвалим Браћп Ђехајнћ, ■који се стриктио држе оноруке њиховог рахмегли оца, те након смрти истог беспреки.оно сваке годинс лијеп број сиромашне мектебске дјецс обвеселе са одијелом у најподесније вријеме т. ј. кадл je највећа зпма. Особито су ове годпие притш;ли у помоћ сиромашним ученицима и ученицама, јер су подијелили io одијела најсиромашвијој дјеци a осим тога доставнли су Управи мектеба 8 ком. Мусхафн Шерифа. >да се и то иодијели најширомашпијој дјеци у мектебу. Опаручника хумале устаиове нека Свемогући иагради са Фнрдевси Лла Џенетом a извршиоце опоруке нека иратн свака cpeha. Амии! — Ибрахим Г о р а к , I. муалнм. — У Орашју 5. марта 1031. | Јесте ли одржали I Гајретову годишњу забаву? I �Posjednicima agrarnih obligacija . Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica • W u Sarajevu, Cukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligacija tako d a svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrarnih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e l c c i/ a J u g o sla v e n sk e p rivred n e x a d ru g e i š te d io n ice Sarafevo. I S V A K I M U SLIM A N TREB A DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t” 5>©00© OOOOOOOOOOQOĐ© OOOOOQOOOOOOOOOOQOO©0 ~ 0 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala sI * . m EV0 Narudžbe: m Tvornica cigarpapira s. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu šujte u „GAIRETU” штампаргпа: ИЗРАЋУЈЕ НАЉОЛј Е СВЕ ШТАМПДРЕКЕ ПОСЛОВЕ V3 К Ш Н ТН Е ЦИЈЕНЕ С Л А ГД ^ М С Т Р О Ј Е В Н С Т Е Р Е О Т Н П И ЈА РО ТД Ц И О Н К СТРСЈ cihkosrafija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U ЈЕОПОЈ I VIŠE BOJA OEDIMA MA JUOU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJE KNJIGE 0 0 r �Temeljna glavnica 40.000.000- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filiiale Saralevo broi 2172 B avi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Illlllllllllllllllll Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cje n osti uz najpovoljnije kamate. lllllllllllllilillllllllillllllllllllllliiiB Bosanslta Industrijalna i ј T rp * Banka 1 Ц Dr. Omer Bahtijarević' Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in o D in u dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice | 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 ■& P I \ / Rezervni fond 7,500*000*ft аД Ј ! I I - ~ i ||M i | I Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 poslije podne | Interurban t e l e f oni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ju Aleksandrovoj ulici br. 45 i iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii M /ri j j SK® И/И tcj/đ ПКШ [)№Љ)КШ {č>7c$ Г5>7£1{§} 1 Banka Gajret d. d Sarajevo 1 Akcijski kapital Din 40.000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Sj bd SJ rđ ^ S3 ’g} Banka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, ОЛбЈ [cSVbl{O /p ) (0/ 0 ) O d Č is te d o b i t i d a j e 6 % K u l t u r n o m ; p r o S t»je t n o m d r u š t v u f i a i r p *” 1 • 'r o & v je m o m a r u b i v u , , u а l r e i . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba [O /p ) [ o /p ] [o7p] П п foSM№/р>) 1O /p ) [ O /p ) МУа) [O /p ) № \М Г31 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/511ad236bbe4f590fef470345682bd70.pdf 1e8c859c75c6eb6b4c9b0fcb6be7c570 PDF Text Text 1'ђа лм * • ‘ Г' ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТКОГ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ СА ДРЖ АЈ: Проф. X. С. Бркић: Демократизација наше вјерске просвјете Хамдија Мулић: Како се најлакше и најбрже народ просвјећује Хајруднн Tiypnh, капд. фил.: Један одломак из босансно-херцеговачке историје 19. века Мустафа Мулалић: Због евлада Проф. Шевкија. Бубић: Слободна трговина и заштита уопште Инж. Мехмадплија Фазлагић: Из науие о воћарству \ НОВЕ КЊ ИГЕ Д р.‘-МеХмед Беговић: »0 цоложају и дужностима муслиманке исламској науци у духу даналиљета времена« према ГАЈРЕ Т О В ГЛА СН И К I ајретова сијвла: ж е нско г одоора у i радачцу, у ieimt>y к <• рошевц.у. Гајретов Мевлуд: у Грачаници и Бијељини; Гајретова предавања: у Бкјељини, Гламочу и Томислав Граду; Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: у Дубравама, Коњицу. Брезшсу, Подорашју, Сребрншсу, Рапатници, Гор. Ленобуду, Бањалуци, Варешу, Сребреници, Ливну. Сјеници, Вишеграду, Литшпци, Дорфулији, Требињу. Ејос. Кобашу, Внеоком и Челићу; Гајретови течајеви за неписмене: у Бијел>ини; Доборвољни прилози Гајрету: из Врнограча, Котор Вароши, Boe. Кобаша. Плевља, Тешља, прилози у парави из Тегања; Рад Гајретових организација: Рад и успјеси Гајретова одбара у Бијељиии за вријеме Рамазана и рамазанског Бајрама, Полугодишњи извјегатај о раду Гајретова одбора у Бијељини. Уопјешан рад женског одбора v Стоцу. Рад Гајрстова одбора у Матејчи, Наставак рада Гајретове просвјетне секције у Тузли: Нове Гајретове организације: Оснивање жеиског одбора Гајрета у Бијељини, Оснишње Гајрехова одбора.у Коморапу; Остале Гајретове вијести: Београдска штампа о Гајрету. Ееоградски гимназијалци мсђу питомцима Гајретова баљалучког конвикга. Издања Гајретове бнблиотек* 1 АПРИЛ С А Р А Ј Е В О 1931 И здаје Главни о д б о р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 7 �OSlašujte u listu GAJRET »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diše se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da tadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretac, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. -Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listn »Gajret«. / Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica Vr z. s. o. j. чц SARAJEVU avi se svim u bankovnu siruku Jspadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друпггва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а наш у Отаџбину 100 динара н а годину, a з а св е остале зем љ е преко границе 200 динара. 'Бацв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Н у н и -ћ Власник друш тво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта* одговара Јосип Епгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 7 С а р а је в о , 1 а п р и л а 1931 П р о ф . X . С. В р к и -ћ Дехократвзаци/а н а ш е н/ерске лросв/ете Ислам као вјера иодаде одлучну предност пред осталим религијама понајвише рвојим општим демократизмом. Он тражи од својих сљедбеника примјену демократских начела у лбдјели ирава и дужности. Општи интерес зајвднпце нретпоставља сс свим другим интереоима и учвршћује општом jeднакоправношћу. Зато вјерски нрописи вежу ког појединог сљедбеннка ислама на обаввзно 'rihвршавањс извјесних социјалиих дужности којима je сврха међусобно помагањ а Зећат еадакаифитр и свака друга милостиња јееу или обавезна или препоручена дјела која су изрази побожности и побожнога живота муслимана. По истим начелима no којима су* муслимани обавезани на међусобно иомагање у обезбјеђивању материјалнога живота, треба да се руководи и међусобно помагање у обезбјеђиван»у и унапређењу духовнога живота. Ширење просвјете, a специјално ширење вјерске просвјете, обавезно je за сваког појединца. Ова обавеза je изражена и у самом Курани a. ш. и у цијелом низу хадиса. Наравно, ондје гдје су муслимани организовани у једну вјерску заједницу, преузима заједница и њезини органи на себе бригу и дужност д а се стара о општим интересима. Вршење те своје дужности морају органи заједнице удешавати према основним начелима ислама. Општи интерес заједнице мора љима бити стално пред очима. Обезбјеђивање тога иптереса мора се руководити искључиво демократским начелима. Имовина вјерске заједнице као и сва друга средства могу се и морају једнако употребљавати за обезбјеђење општега интереса заједнице. Ова ооновна начела утврђена су Законом и Уставом Исламске вјероке заједнице: Тако чл. 6 Устава гласи: »Циљ je Исламске вјерске заједнице д а сљедбени!^ Ислама унаиређује вјерски и међу твима шири исламски морал, a ио томе их културно водиже«. Члан 9 Уотава говори о имовини Ислам'■ке вјерске заједнице: >11мовина Исламске вјерск« зајСднице служи само њсзшшм циљевима, и не може сс ни под којим видом од ње одузимати нити на које друге циљеве употребљавати, осим случаја експропријадије предвнђоне законом. Д а логледамо сада, у колико фактично стањо одговара овим начелима, одноено у колико се наша вјерска заједница руководи овим општим начелима и са колико демократизма она збрињава наше вјерско просвјетне иотрсбе. Посматрајући наше прилике са овога гледишта јасно he нам избити огромна оирека између града и села. Сви наши градови су препуни џамија које скоро у свим мјестима премашују иотребе грађана. У иеким мјестима, тај je број тако велик д а je већ данас велики број џамија затворен и, онако постепено подлијеже зубу времена. У многим мјестима, на умјетан начнн одржају се многобројне џамије. чији се џемат састоји од пет до шест џематлија или сусједних обртника који и не спадају томе џемату. Дотичне мутевелије, из властитих рачуна, боре се да што дуже одрже те џамије. Надаље у скоро свим градовима постоје, уз државне оановне школе, и мектеби-ибтидаије. Дјеци грађанских родитеља даје се могућност д а се вЈерски васпитавају, понајприје у мектебу a no том у /77 �осиовној ШКОЛИ. У з то још у лшогим градовима noУопоредивши овако ирилшсе mirne вјсрскс ирОстоје rpaljaircKo ородњс и отручиб школе, у којима свјете у граду u н а селу, добивамо јодно сташе icoje грађанска дједа уиотпуњују и прош ирују своје никако не одговара начелима, no којима мора да вјерско васгштање. се руководи рад наш с вјерске заједнице и које je Све ове вјерске институдије и вјерске школе и а очиту штету оптшег интереса наше заједнице. уздрж авају се у огромиој већини од прихода појеС вака заједница je обавезаиа д а се једнако диних вакуф а, дакле од имовиис ко ја прииада Исбрине за интересе својих чланова. У погледу збриламској вјерској заједници. И сламска вјерска зањ авањ а вјерсклх потреба разумљиво je да се граду једница je пруж ила грађанима муслиманима домора посветити нешто више пажње, јер градски вољно средстава д а обезбиједс својс вјорске иотребс ж ивот ируж а виш е опасности no вјерски морал nero . и д а се вјерскн иросвјећују. л и и т в о т n a селу. Но и поред те оправдаие потребе Погледајмо сада ирилике н а селу. H am a су р азл и ка између ссла и града не омије бити оволика, села већпном разбијеиога типа. Насељ а и станови су како je случај код нас. H am a вјерска заједница јако раш тркани. К тому je још доста чест случај трош и огромни дио својих прихода n a град, док за д а муслимани н а селу ж и ве изм ијеш аии с а немусело остају мрвице. Иосљедица je тога д а имадемо слиманским становништвом. Број села ко ја имаду н а селу доста муслимана који се само no имену и своју џамију доста je риједак. В ећина села иема матичпом регистру исказују као прштадиици вјере своје џамкје. (Јељани морају д а и д у no виш е кии K(^jii усљ ед општег незнањ а и пепросвјећености лометара док дођу до прве џамије. Мектеби Дбти- представљ ају пајзаосталији дио наш ега села уопд аи ја имаде врло м али број села. M nora села им&ду ште. Уољед поманлсања вјерске просвјете видокруг основне ш коле али н ем ају свог вјероучЈггеља; или такбвих запуш тених сел>ака тако je у за к д а он исако га имаду, он je тако удаљ сн бД школе, д а једва 1ивучује ч а к и. оне додире с а сељанима иеисламске усиије д а се у пе^баест д а н а појави у ш коли. Осим вјере о којима зависе велики и крупни интереси имама м атичара који cyfcу ^ о б и је доба иостављени, његова свакодневиог живота. наш е село не добива готово н ш пта в и п д к о д своје Kao оправдањ о овакове р азлико у стањ у вјерске вјерске заједиице. Издамд матлрчари оптерећени су цросвјете н а селу и граду може се узети ф акат д а вођењем матице толМГо д а они јед ва усиију д а под- je огромна већина вакуф ске имовине у градовима мире вјерске п 8требе свога сједишта! и своје наји д а je т а имовина намијењена нотребама дотичнога ближе околице. Од њ их се коначно не може ввгше града. ( ниш та н и захтијевати. Са претиоставком д а je то ф акат који би био Д а се некако н адокнади ова вели ка мањ кавост вајн дискусије, и пак се не може доказати д а нема у промицањ у вјерске просвјетр н а селу, заведени могућности д а се стање наше вјерске просвјете на су такозвани сејјар-муалими. Међутим, како спрема селу може побољшати. тако и р а д ових м уалим а тавве je вриједности д а Ми имадемо no градовима доста случајева гдје се слободно може поставити иитањ е д а ли р ад ових су потребе појединих ваку ф а утрнуле и л и су у љ уди виш е ш коди и л и користи селу. To су махом ствари утрнуле, a само се још умјетно и n a штету љ уди без икакове вјерске спреме, скоро редовно не- заједнице подрж авају. У з то имадемо један опћенит писмени; знањ е њ ихово често се пута састоји из случај гдје je no градовима стварно, ако не форпознавањ а н а и зуст неколико сура из К у р ан а и из мално, у трн ула једн а потреба ко ја je предвиђена у врш ењ а вјерских обреда; к тому још д олазе њихове многим вакуфнам ама. To су мектеби-ибтидаије. По »хићаје«, које су редовно п ун е празн овјерја које je свим наш им градовима постоје основне ш коле у Ko­ у отвореној опреци са основним начелим а ислама. jim a се згодним и стварним наставним планом може Р а д окакових »просвјетитеља« je редовно негативан, посве подмирити потреба основне вјерске нросвјете. јер они одрж авају н арод у најтеж ем конзерватизму У з такове прилике je стварно утрнула у свим грап одрж авајући и сам и ш ирећи празновјерје које je довима потреба мектеба, и ми вјерујемо д а би сваки у отвореној опреци с а свим савременим културним ш ериатски судија који јасно гледа н а иаше порадом у селу. Нарочито je важ но напоменути д а су требе, дао своју приволу д а се одредбе такових ваови муалими често п ута били узроком д а се сељани ку ф н ам а сматрају као утрнуле и д а се средства, муслимани нијесу п ри друж и ли оснивањ у какове предвиђена за подмиривање тих потреба могу упосеоске задруге у заједии ц и са сељ аним а других вје- требити у друге сличне сврхе. Н адаљ е, no многим наш им градовима имаде роисповјести. Исто су тако познати случајеви д а су овакови сејјар-м уалим и ради ли против подизаљ а џ ам ија коje су већ изгубиле свој џемат и ли се, како основних ш кола у појединим селима. Јасн о je да- смо горе истакли, умјетно одрж авају. Такове џамије кл е д а рад овакових љ уди може бити само нега- имаду своје ваку ф е који, у неким случајевима, представљ ају велику вриједпост. Приходи такових тиван no дотично село и сељане. 1 178 �вакуф а могу се слободно и без запреке употребнтн у друге сличне сврхе. У з овакове могућности постоји још једна општа могућност повећањ а прихода. Управа наших вакуф а оптерећена je многим издатцима, a најтежи и најмање оправдал и нерентабилан издатак иде на мутевелије. Нашој вакуфској управи би много лакш е било управљати вакуфском имовином директно преко вакуфских повјеренстава као овојих органа. Ради тога би општа потреба била да наш а вакуф ска управа чим прије започне настојати за елиминисањем мутевелија из управе вакуфском имовином. Уз велике уштеде то би joj прибавило унутарњу јакост, јер би се елиминисањем мутевелија уклонили лични моменти и лични интереси који много шкоде нашој вакуфокој управи. З а рад мутевелија постоје јасни шериатски прописи којих се мутеве.тије морају држати. Према захтјевима тих прописа и према раду и поступцима већине мутевелија стаље je данас тако д а би врло мали број тих мутевелија могао остати у службн. Једна ригорозна контрола би несумњиво за кратко вријеме одстранила из вакуфоке управе велики број мутевелија и вакуф ску управу ослобоДила тешкпх и пекорисних издатака. Све горе иаведене методе и.начини неоумњиво би били у стаљу да прибаве.средства која би бил) довољна да се наш а вјерска просвјета н а се-лу прави. Па чак кад и то не би било достатно. oni интерес који je оправдан, не би се заставио ни н а другим промјенама које би,- можда само на oro, биле незаконите, али би у ствари биле дозвољене, јер иду за истим циљем. Вакуфп и имања нијесу и не могу бити сами себи сврхом. Бесмислено би било стално увећавање имовине једнога вакуф а и »користоносно улагањс свих ibcгових сувишака«, a д а истодобно муслимани ближс околице тога вакуфа немају свога имама и вјероучитеља и ради тога остају без основног вјерског васпитања. Ако би таково управљање једним вакуфом одговарало формалним захтјевима вакуфнама, оно не би одговарало идејном смислу no кому je настао такав вакуф. Ради тога je нес/мњиво да би правило схватања и спровађања шериатских прописа нашло могућности да се дође до законског ријеш ења овакових питања. Општа и демократска начела no којима се, како смо напријед истакли. мора равнати вјерски и јавни ж ивот муслимана, нијесу код нас дошла ни у најмањој мјери до израж аја. Ради тога страда велики број муслЈш ана н а селу, a преко н>их страда и наша вјерска заједница опћенито. Ово зло се може и мора поправити. Ради тога je најпреча дужност наше вјерске самоуправе и свпх њезиних органа да у свом раду"крену путем демократизма и д а у циљу обезбјеђивања општих интереса употребе све методе и сва располож ива средства, како би се што више посветило паж њ с нашој вјсрској просвјети на селу. Нити je оправдано нитн je корисно no вјерску заједнипу д а наш и градови нерацио^ално искориш ћују огромна средства наше вјерске заједнице, док села остају скоро посве незбринута. Такав начин рад а из основа je противан начелима исламског демократизма, и он се мора мијењати. Свако закаш љ ењ е носи велику пггету не само пашем селу него нама свима скупа. Hamdija Mulić K a k o s e n a jla k š e i n a jb r ž e n a ro d p ro s v e ć u je Kadgod se sastanu naša dva iole prosvjećenija čo­ vjeka, između ostalog razgovora progovori se i o našim životnim prilikama. Tu se sad, obično, nabrajaju naše nevolje i nedaće, pokori i mane. I uvijek se dođe do jednog istog zaključka da je naravno na prvom redu svemu kriva neprosvijećenost naše mase. To je eto uočeno toliko puta i, počelo se i u nas, ne samo da se o tome govori i piše, nego da se i radi. Osnivaju se analfabetski tečajevi po svim kraje­ vima, polagano se nastoji da se u prvom redu dade na­ rodu pismenost. Jest, pismenost je prvi uslov za daljnju opštu naobrazbu i narodnu prosvijećenost. Dva su načina, danas u nas najpogodnija da se širi prosvijećenost u narodnim redovima. U prvom redu do­ lazi ž i v a r i j e č (predavanja za narod) a onda p r o ­ s v je ć iv a n je č itan jem knjiga. Oba ova na­ čina i u nas polagano djeluju u narodu. Naročito pro­ šlog Ramazana u nas, Gajretova akcija u tome pravcu. — prihvaćena je objeručke po cijeloj provinciji. Odziv je, može se reći. upravo divan. Sjećam se, prije dva­ deset godina u nas, prilikom Ramazana, nije se u svoj Bosni i Hercegovini godišnje održalo ni po 10—20 pre­ davanja, a već ovoga Ramazana održalo se preko č et i r i s t o t i n e različitih predavanja za narod. Eto to daje lijepe nade, da naš narod prima rado, i to odušev­ ljeno prima što mu se daje korisno i dobro. To znači, da naša m asa apsolutno ne bježi od nauke i prosvjete. Pokušava se, da se u šire narodne redove unosi i knjiga, da se naš narod uči čitati knjigu, njome sam sebe da prosvjećuje. U to je ime naš Gajret i svoja p r e d a v a n j a štampao u sveskama, da se rašire u narod. Uzgred napominjem, da je i pisac ovih redaka, 179 �uočivši tu potrebu, i s2m skoro izdao svoju malu knjigu Jugoslavensku čitanku, da mnogome, koji je naučio pi­ sati i čitati, bude p r v a č i t a n k a , prvo štivo, koje će mu otvoriti put samonaobrazbi čitanjem knjiga. U širenju poučnih i lijepih knjiga u nas, ići će se tako i dalje, a narod će primiti tako štivo, svjestan da je to njegova korisna duševna hrana. I ako ovo sve rado podvlačimo, ovaj da kažem no­ viji koristan pokret u narodu, ipak ima se još mnogo i mnogo posla, da se dođe do nekog vidljiva uspjeha. Ši­ roka narodna prosvijećenost naime o g r o m a n je i t e ž a k p o s a o koji opet naročito traži, da se radi intenzivno, svojski i brže. Vr i j e m e ne s t o j i . Svaki dan koji prolazi znači, da je vrijeme jedan korak pošlo naprijed, a to znači opet, da je jedan korak i našega rada prošao korisno, ili propuštajući prošao je uzalud. Da se uvaži ovo oboje, i taj teški posao i upotreba vremena, trebalo bi sa ovom akcijom narodnog pro­ svjećivanja, poši još ne samo jače, nego i b r ž e j^sis t e m a t s k i potpunije. Zato ćemo ovdje iznijeti Jos jedan predlog. Uz osnivanje toliko potrebnih ^analfabetskih tečajeva, koji treba što prije i marljivije da zađu i u naša sela i uz uno|enie dobre knjjge u narod, vrlo bi bilo korisno, mislim ovdje najpotrebnije, s obzirom na pogodnost i vrijeme, da se prosvjećivanje ž i v o m r ij e Č i još bolje primjeni i iskoristi. Predavanja za narod trebalo bi naime da ss> si$em atski održavaju, jednim metodskim stalnim redom. To drugim riječima znači, trebalo bi i u nas. da se u narodu osnivaju n a r o d n e š k o l e z a o d r a s ' l e koje, bi se osnivale i održavale isključivo privatnom inicijativom. Da ovu nasušnu po­ trebu i u nas jače potkrijepimo, spomenućemo malu a^ kulutrno jaku državu Dansku, gdje je natod za kratko vrijeme postigao zamjernu kulturu. Tu privatna inici­ jativa radi u dva pravcai: na jednoj strani podižu se n a r o d n e š k o l e z a o d r a s l e . 4 na drugoj osni­ vaju se z a d r u g e u različitim smjerovima. 0 zadrugarstvu se u nas piše, govori pa po nešto i radi. Mi­ slim da bi se i taj rad na zadrugarstvu još bolje razvi­ jao i napredovao, kada se pokažu uspjesi narodnog prosvjećivanja putem analfabetskih tečajeva i naročito, putem narodne škole za odrasle. Podizanje narodnih škola za odrasle nije težak posao. Treba samo mnogo dobre volje i uspjeh bi bio zamjerno golem i blagodaran. U jednom se mjestu (grada, većemu selu) sabere nekoliko prosvijećenih l j u d i d o b r e v o l j e i između sebe raspodijele posao po predmetima. Ne m ora se u svemu tražiti stručnjak po profesiji, naročito kada tih nema nego svaki prosvjećeniji čovjek naročito kada se pripravi za predmet, može da odabere sebi jedan pred­ met za koji ima najviše volje. Dobro je, naprimjer, da 0 higijeni predaje liječnik ili 0 gospodarstvu agronom, ako tih u jednom mjestu ima, ali ako ih nema može i svaki dobar ekonom da našemu seljaku dade. upute kako se racionalno obraduje zemlja, gaji stoka i t. d. 180 Koliko intelektualaca živi po pravilima higijene, pa bi mogli da dadu pojam i uputu u tome pravcu i našemu neprosvijećenom čovjeku. Međutim i u tome pravcu mi imamo i našu higijensku literaturu, gdje se može naći pouke i upute kao što imamo literaturu i iz drugih struka. I Gajretova štampana predavanja ovdje dobro do­ laze. Naravno, ta bi predavanja bila udešena u kratkim crtam a i to što je napotrebnije, a predavalo bi se posve popularno, to jest prema shvatanju slušalaca. Škola bi trajala 3—4 zimskih ili ljetnih mjeseci, već prema prili­ kama tamošnjeg naroda. Nastava je besplatna i posve slobodna. Eventualne manje troškove n. Dr. za rasvje­ tu, mogli bi snositi i sami slušaoci. Nema tu upisivanja, nema udžebnika, nema ni pribora za pisanje. Gdje se god javi deset slušalaca, tu otpočinje škola. Škole se podižu posebno za muške i ženske, a prema tome se i predmeti primjenjuju. Održaje se u prostorijama kul­ turnih društava (Gajretovih čitaonica, klubova, huma­ nih udruženja i t. d). pa i u školama i mektebima. I ako , bi bio taj rad za predavače nenagrađen, ne bi bio te­ ža^. T>osta je da jedan predavač predaje 1—2 sata sed­ mično, a to ne bi bila baš opterećenost u poslu. Kada čovjek čini neki plemenit posao iz l j u b a v i z a n a ­ r o d , tad ga posao goji, krijepi i oduševljava. Predmeti u n a r o d n i m š k o l a m a z a o d r a s l e bili bi ovi: 1. Narodna književnost, to jest dati slušaocima pojam o narodnoj i umjetnoj knjizi, o koristi čitanja knjiga, upoznavati ih sa dobrim štivom i voditi kontrolu nad čitanjem knjiga. Knjige bi se mogle dobiti iz raznih biblioteka. 2. Narodna istorija. Preći kroz našu istoriju u k rat­ kim potezima od seobe naših pradjedova do danas, podvlačeći markantnije istoričke pojave i lica, politička i kulturna. 3. Zemljopis. Upoznati sJušaoce sa Jugoslavijom kao cjelinom sa razdiobom na. b a n 0 v i n e. P r i v r e d n o b o g a s t v o n a š e d r ž a v e . Odziv bi u budućnosti bio sve bolji. 4. R a č u n s obzirom na praktičnu primjenu sa 4 vrste računa. Upoznavanje se geometrijskim oblicima naročito s obizrom na muške i ženske ručne radove. Ovdje treba naročito uzeti u obzir naše narodne motive i ornamenta, a ne tuđe kao u mnogo slučajeva (n. pr. u rezbarskoj industriji, u vezu ženskih ručnih radova i t. d.) pa je takove predmete teško i unovčiti, jer i stra­ nac u nas traži samo Čisto naše domaće. Osim toga mi smo dužni i inače čuvati svoj nacionalni karakter. Ovdje trebaju školska tabla, neke geometričke sprave, koje imaju sve škole, te još slike sa narodnim motivima. 1 5. Prirodne nauke i to u glavnom u vezi sa pozna­ vanjem h i g i j e n e , s o d g o j e m d j e c e , te sa k u ­ ćanstvom i gospodarstvom, i �6. Zadruga rstvo, davši temeljile pojmove u struci, naročito s praktične strane. Tu su na redu razne zadruge: mljekarske, zemljoradničke, zanatske zdrav­ stvene, veterinarske 1 t. d. Kako gdje potrebe iziskuju onako se i uzimaju u obzir. Osim toga ovdje je nužno upoznati slušaoce i sa v o đ e n j e m k n j i g a i b l a ­ gajne. Pomagala za različite predmete kao karte, slike i dr. mogu se dobiti sa dozvolom školskih uprava u svakoj školi. O va akcija izgleda moguće na prvi mah poteška, ali bi se u praksi pokazalo da tu nema kakvih poteš­ koća. Jedino treba više jake volje i čovječanske svi­ jesti naše inteligencije uopšte. Napominjemo još jednom, da ova akcija neće ni ukoliko omesti dosadašnja Gajretova predavanja koja se održavaju samo za jedan sat, pa su zbog kratkoće toj vremena samo u nekim predmetima jasna i korisna, dok za neke predmete kao književnost, račun, zadrugarstvo i t. d. nijesu potpuna i zgodna, jer tu se može da izloži s a m a t e o r i j a a ne i u p u t a u p r i m j e n u te nauke. Osim toga napomenusmo i to da s ovakom školom ide b r ž e , p o t p u n i j e i i n t e n z i v ­ ni U e u radu na prosvjećivanju naroda. Ovu akciju za osnivanje narodnih škola za odrasle mogu da osnivaju sva naša kulturna društva po svoj domovini, gdje će gradovi pomoći i ovdje naša naro­ čito obližnja sela, a u prvom redu ova bi akcija našla najbolji odziv kod naših G a j r e t o v i h p o d o d b o r a koji su i inače upregli sve sile i do sada u raznim prav­ cima, da rade na podizanju našega naroda ka sreći i napretku. Time bi naš Gajret poveo u narodu još jednu ko­ risnu i najzamašniju akciju, koja bi se od mila zvala G a j r e 16 v o m š k o l o m . Hajrudin Ćurić, kand. fil. * Jedan odlomak. l s b o s a n s k o -h e rc e g o v a č k e Istorlfe 19 vek a Prva polovina 19. veka> ispunjena je u Turskoj reformama i borbom protiv reforama. Sultan Mahmud П. Reformator (1808.—1839.) hteo je da uvede potpuno za­ padni duh u svoju državu.cNjegove reforme naišle su na otpor kod konzervativnih i rellgiozno-fanatičkih Tu­ raka. Ne samo janjičari nego i feudalna birokratija i čitave pokrajine ustale su protiv roforama -Đaur-sultana«. Najveću je opoziciju pravila Bosna. Bosansko plemstvo, koje je od pada Bosne uživalo Drivilegije, kojem se skoro uvek gledalo kroz prste i koje je uvek branilo osmansku imperiju, ponosno na svoj polažaj, a u isto vreme zadojeno starim duhom, ustalo je protiv novotarija i prigrabrilo vlast u svoje ruke. Carski namesnici — veziri — postali su igračke u rukama bo­ sanskih kapetana i janjičar-aga. Na sve ovo Porta je u početku mirno gledala, jer su joj Bosanci bili potrebni u borbi protiv Srba. Ali kada su utišani srpski ustanci, Porta je prema Bosni zauzela drugi stav. Posle neko­ liko slabih vezira, koji su se izredali u razdoblju od 1813.—1820., sultan Mahmud II. odluči, da u Bosnu pošalje jednog čoveka, koji će biti u stanju da je dovede u red. Takvog je čoveka našao u osobi energičnog Ali Dželaludin-paše, nekadašnjeg hodže, koji je za vreme svoga kratkog vezirovanja, služeći se krvavim merama, dao pogubiti oko tri stotine muslimanskih prvaka. Pred njegovim besom pobegoše Ali-aga Rizvanbegović i Smajil-aga Ćengić. Godine 1826. desio se znameniti dožađaj u Cari­ gradu. Sultan Mahmud II. dao je smaknuti oko 6.000 janjičara, zatim je izdao naređenje, da se u celoj care­ vini ukine janjičarska vojska i da se po zapadnoevrop­ skom uzoru uvede moderna vojska — nizam. Uz ovu reformu sledile su reforme finansiskog i administra­ tivnog karaktera, koje su naročito tangirale Bosnu. Bo­ sanci su bili ogorčeni na Portu. Dželati novog bosan­ skog vezira Abdurahman-paše imali su pune ruke po­ sla. Kao posledica ovoga krvoprolića bilo je (begstvo Abdulah-paše pred pobunjenim Bosancima iz Sarajeva u Travnik, posle čega je smenjen. Novi bosanski vezir Namik Ali-paša pokušava 1828. god. da zadovolji Bo­ sance i poziva ih da pomognu Porti protiv Rusije. AH sve to nije mnogo koristilo. Bosanci se otvoreno dignu protiv reforama i na sastanku u Tuzli 1831. god. izaberu za vođu ustanka Husejin-kapetana Gradaščevića iz Gradačca. Ovim izborom otvara se jaz između Bosne i Her­ cegovine, koje se podeliše u dve stranke: jedna je bila protiv reforama na čelu s Husejin-kapetanom, a druga za reforme na čelu s Ali-agom Rizvanbegovićem. Ima­ jući na umu da će, ako bude uz sultana, dobiti bolji po­ ložaj u zemlji i ne slažući se s Husejin-kapetanom, Aliaga nije pristao uz pobunjenike.*) Na svoju stranu pri­ dobije Ali-aga veći deo Hercegovine, dok je hutovski gospodar Hadži-beg, njegov polubrat, bio protiv njega. U početku svoje akcije protiv reforama imao je Husejin-kapetan uspeha. Meseca jula 1831 god. potuče on s organizovanim Bosancima na Kosovu vojsku ve­ likog vezira Mehmed Rešid-paše, koja je htela da za- *) Zanimljivo bi bilo ispitati sve uzroke radi kojih je nastao ovaj rascep. Za tu stvar potrebni su izvori, koje je, nažalost, veoma teško dobiti. 181 �"V vcclc red u Bosni. Iza ove pol>ede v raća se Husejin u Bosnu, gde ga, rneseoa oktobra iste godine, njegove pri­ stalice proglasiše vezirom u Sarajevu podelivši mu titulu paše. Pred ovakvim stanjem stvari morao je car­ ski namesnik, vezir Naniik Ali-paša, bežati iz Travnika u Stolac, gde je kod Ali-age našao sklonište. Saznavši za ovo Husejin-kapetan pošalje na Stolac jedan odred vojske pod vodstvom Turan-bega s nai'ogom da uli vati ili žive ili mrtve muselime skupa s vezirom i da pobuni narod protiv reforama. Turan-beg dode s vojskom na granicu nevesinjskog okruga i tu se utabori. Saznavši za ovo vezir i muselimi skupiše na brzu ruku raju i izi­ doše u susret Bosancima. Potaknuta govorom Hasanbega Resulbegovića, da se smelo bori »za časni krst i svetog Jovana«, da će je car, ako pobedi, izjednačiti s Turcima, raja se zaista hrabro borila. Bosanci budu potučeni i s mnogim gubicima ostave bojište. Tek što je Namik Ali-paša napustio Stolac i otišao u Skadar, udara na Hercegovinu druga bosanska vojska sJTimarijem na čelu. Ovoga puta pridružiše se bosanskoj voj­ sci Mostarci i ostali hercegovački Turci J.u d a riše na Stolac. Smajil-aga Cengić, Bašaga Redžepašić, Hasanbeg ResulbegovićЛ kapetan Ijubuški pobegoše iz Her­ cegovine, a Ali-aga, ne mog^v^i se odupreti bosanskoj sili, zatvori se u stolačku tvržavu 15. oktobraJ83lT godv Po Čokorilovom pričanju •pobegao J e Hasan-beg Resulbegović u Dubrovnil^>vome prijatelju Niki Dragomanu, »koji je tumačio i pisao turski«. Njih dvojica počnu pi­ sati fermane, u kojima, tobože, sultan Mahmud javlja da šalje na Bosnu vbjsku iz Rumelije »i da će dati prava svakome ko za njega pbđe na vojsku«. S druge strane tih vrlo veštih falsifikata stajalo je na srpskom : »Hrišćani moji pravoslavni! Ustajte za krst časni, ne dajte se buntovnicima! Držite se junački i udrite se s neprija­ teljem dok ja ne dođem s vojskom. Nikola Pavlović, car ruski.« gov polubrat Hadži-beg, gospodar Hutova. 1 ovoga puta bebu neprijatelji novoga paše potučeni, a među poginu­ lim bio je i Hadži-beg, kojem se Ali-paša u zadnjim ča­ sovima narugao: »Bijedni Hadži! Sta je to s’ tobom bilo? Kao da te je izbola koza s rogovima!« — Iza ove pobede sazva Ali-paša svoje pristaše na zbor. Tu odredi da se Mostarci prognaju iz polja nevesinjskog 1 da uopšte sve neprijatelje i otpadnike careve treba uništiti. Za usluge koje mu je činiJa raja obeća je nagraditi. Ka­ da je ostatak njegovih neprijatelja pobegao ispod Stoca, Ali-paša pode s vojskom u nevesinjsko polje i protera M ostarce iz Nevesinja. — Meseca aprila iste godine po­ sla Husejin-kapetan još jednu vojsku pod vodstvom Mujage Zlatarevića na Ali-pašu. Uvidevši ovaj da se ne može s neprijateljem na otvorenom polju sukobiti, za­ tvori se opet u Stolac. I ovoga puta svi napadaji Bo­ sanaca bili su uzaludni. » U isto vreme dok je ova vojska opsedala Stolac, kretao se novoimenovani bosanski vezir Kara Mahmudpaša sa svojom vojskom protiv Husejin-kapetana i nje»gtMijli pristaša. Na glas o njegovom dolasku u Bosnu ostaviše Bosanci opsedanje Stoca. O događajima u Bo­ sni saznade Ali-paša potajno od glasnika mostarskog vl'adike Josifa.*) Ne oklevajući ni časa Ali-paša pohiti s vojskom u Bosnu i u zadnjem času reši bitku na P a ­ lama u korist Kara Mahmud-paše, 17. maja 1832. god. Literatura: A. Maikov: Istorija srfoskoga naroda (Beograd 1858. — štampan Čokorilov: Ljetopis hercegovački 1S31.-T 1857.); U. Pamučina: Žizn’ Ali-paši Rizvanbegovića stol’čanina vizirja gercegovinskago (u Giljferingovom zbor­ niku »Bosnija, Gercegovina i staraja Serbija«, S. Petersburg 1859.); Dr. S. Bašagić’: Kratka uputa u prošlost Bosne i Herce­ govine (Sarajevo 1900.); Ove »fermane« poslali su oni hercegovačkim mu- D. Pavlović: Pokret u Bosni i Albaniji protivu reforama selimima, koji se vrate u Hercegovinu, pročitaju ih raji Mahmuda II. (Beograd 1913.); 1 dignu je na ustanak. Dok je Ali-aga bio opkoljen u Dr. M. Prelog: Povijest Bosne u doba osmanlijske vla­ Stocu, dođe mu glasnik s carskim fermanom, kojim se de (II. dio — Sarajevo); Ali-aga imenuje pašom. To je bilo m eseca februara Dr. St. Stanojević: Narodna enciklopedija srp.-hrv.11332. god. R azabravši od svojih ljudi da njegovi nepri­ slov., knj. 3. (članak Dra Ćorovića: Rizvanbegović jatelji stradaju od gladi i zime, odluči da izvrši napad i Ali-paša). da se rešl opsade. Noću između 26. i 27. februara 1832. *) Ali-paša je bio u dobrim odnosima s ovim vladi­ god. otvori tvržavu i navali nenadno na neprijatelja. kom; slao ga je kao izaslanika sa svojim sinom Hafiz-pašom Medu njegovim neprijateljima bio je ovoga puta i nje­ Omer-paši Latasu. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 182 �Мустафа Мулалић З б о г е& лада Појава 13 — Пређашњи и стражар. С т р а ж а р (всома зшишчиа брката noja na janног реда и лоретка. У руцк иоси noirvq>eic. Поздрави jio стражарску, али некако силовито): Добар >вечер, људи! Ибро: Ооо! Добар вечер, господин Перо! Ови (оздрављају): Bor тс помого! С т р a ж a р: Овдје се у овој кући иалази нека Јулитка Иштван, звана Вебинка?! Б с б и: (сва протрне). Ови: (ce заглсдају и погледају сумљиво Веби). А л и ј а (ступи пред стражара): Тако сс моја супруга зове. Беби joj je умјетнички псеудоним, a лраво joj je име Јулишка. Што вам треба? С т р a ж a р: Имам наређење власти да je no закону предведем у полицију, a на основ.у лараБ е б и: Jao! (цикне као гуја у ироцијену) Jao! Mene у полицију као уда£у госиођу! 'Шкалдал! Зар сс у овој зомљи тако са дамам^ пмупал A л и ј a (Јако изненађен): У полицију? Зашхг вам треба? С т р a ж a р: To су надцр (Жвари. По лрави,^ службе, нисам дужан да вам дајем објашњење, je ствар строго иов. (Ово пов није сктћепп ријеч) Госпојица Бебшгка мораЧгонијети и сврје стваШ' Алија (брани ce): Али шгнемате нитта с њоме. Она je сад моја супруга, na ако власт нешто од ње жели имаде мене да позива. С т р а ж а р (врло достојанствепим гестом попут каквог Наполеона): A би ли ви мо^им вас за н>у лежали у затвору? Ибро: У затвору? Е то онда imcy чиста посла! Са д ула х: Барем да смо вечерали. А л и ј а : У затвору? A зашто? Ona je ne само лојална него и држатворан елемснат!... Беби: Ja ћу ce жалити na министарство. Алијо, како дозвољаваш да ona рсдарска битаига опако поступа са мном!? С a д у л a х: Естагфирулах. Ja сам, брате, наглух мало, мене но узимљи за овједока! С т р a ж a р: Научен сам ja на оваке тичице. Ове ce оне мало праћакају у мојим рукама, али ни јодна ne може да ми исклтстне између прста. Стари сам ja дисац. A л и ј a: Ако je иотто за вријемс њспог пријаniibcr зваља nerto na п>у палагао na ce no можс оправдати. И б р о: Може бити ифтире, алг како joj ко пасјсдне... (7) А л и ј а : У стан»у je ona сада платити глобу, колико год закоп осуди. Ja мислим, да ce једна часпа Дама не може на такав пачип предводити пред власт. Уосталом није никако био ред, да нам у ова доба бунит('. кућни мир и како видите госте.. ............. ............ С т р a ж a р: Mene ce пишта ne тиче je ли ко частан или нечастан, пити гам ja дужаи но правилу службе да ce са странкама објашњавам и да дајсм изјаве ако je у продмету строго пов. Ja сам дужап да Јулиипсу звапу Бсбипну, a то je та дотичпа особа mro уз вас стоји, ухаисити и отражарно ciii>oueсти 01;ружном Суду, јср тамо има да одговара за један круиан злочип крађе, злочип иреваре, злочин злоупотр^е, озледе у једној тучи, иокушаја самоубојства- отровањем и шта ja знам свега шта још iDia, a кад ce све сабсре ne гиби joj ссдам годпна топткс, робије. Кад дотичиа особа искуси закопску казну, онд^можете са њом паставити ваш часпи брачни жнвот. (Мучан дојам изнепађења присутних. Алија глвда сад редара сад Бсбиику, која ce je сва упу!;ла у ce, и пролазе га ладни жмарци. Беби ce баци њеоко врата, зарбје му главу у њедра и очајно зауртшче: Недај ме, Алијо!) Б е б и : Недај ме, Алијо! Овај редар лаже! On ми ce само освећује јср му нисам хтјела изићи у сусрет и јер сам му залупила за носом врата, кад je једанпут насрнуо на моју собу. Он je простак! С a д у л a х: Знао сам ja да њој није махане, док ce она на игли врти. И б р о: Зијан пост joj љезин. Како je ићрамли, маго би човјек сваки дан на зијарет, на кахву и мехабет! С а л и х а г а : Двије сам муштерије отјерао, ira још рсзилук! С а д у л а х : A ja ce ваздан лехризио! A л и ј a: (забезекнут, поблиједио, бсз крви je и без иигмента. Дубока упреда га убила у мозак, те један моменат ne може пити да мисли. Буљи у неодређеност). С т р а ж а р : Дакле уимс закона прсда.миом! Бе би: (ce увија Алији у њедра и урла неке маџарске псовке) С т р а ж а р (подузимље брахијалшу мјеру): Шта би ce ja с тобом натезо. Полази! (поиушава, да je одгули од Алије, алп ona ce лршшла ко пијавица). A л и ј a (у њсговој ce лупш куха и будк. Будп сс понос, кога му je страст пога шла, na у једанпут ce трже и енергично, грчевито, свом снагом одчупа Бсби и гурне je na стражара, a onaj je дочо.ка na овој пендрек): Курветина! 183 �Б е б и : (цијукне жаловито): Зар тако? Ти ме одгурујеш? Зар јс то љубав? Турчине! Пуститв ме, да се убијем, д а прережем жиле. Л изола ми дајте! (Грчевито се отима) С т р а ж а р (чврсто je стисно у своје шатсетине па je дрмуса): Не дери се већ купи ствари! (Гурис je n a поље пошто je она стгретно пограбила свој кофер. Редар за њом изл&зи пуцкетајући лендреком no паиталопама.) Добра noh, људи! (Наставиће се.) Шефкија ВубиЋ, проф. С л о б о д н а трго&ина и заштита уопште Р А З В И Т А К И Н Д УС Т Р И ЈС К Е П РОИ ЗВО Д Њ Е И С Т В А Р А Њ А С В сТ С К О Г П РОМ ЕТА Још у 17. столећу преовладавала je у заиадпоевропским држ авама м ан уф актурна и х у ћ н а лроизводња, која je у главиом могла подмиривати потребе локалне пијаце. К ада се производњ а и пијаца у овнм држаљама у толикој мери разви ла и ироширила, да je м ануф актура са својим ручним-фадом престала д а подмирује друш твене потреое, опда се почела осећати све јач а теж њ а за усаврш еним средствима производње, за које he требати све мање љ удскога р а д а .^ а je теж љ а tf зачела мисао о примени науке, специјално' математике и лриродгагх наука, у производњ и у р ти те . Солидан темељ ударио je развоју мацтинерије Ш утбн са својим законима мехашгке. Л авоазје својом теоријом гороња определио je н аучн и правац хемије. Роберт М ајер са законом о д р ж а ^ а енергије, Л ибих с-а његовим учењем о храни биљ ака и н а јза д Пастер и други осливачи бактериологије, д ал и су моћни подстрек развитку пндустријске л пољопривредне производње. Сада се сваки процес ироизводн>е р асчлањ ава на најпростије појаве, уопостављ а се узрочна в еза међу њима, теж и се д а се он »јасно протумачи, д а се уп озн а његова неопходна, природна законитост, и д а ice уклони при том п роучавањ у ове оно што je случајно и споредно. H a овај н ачин je н. пр. бактериологија усп ела д а изврш и читав преврат у схватањ у лојединих процеса лроизводњ е (виноградарства, пиварксе индустрије и т. д.) Н екада je земљорадник одређивао кл а с у зем љ иш та пилањ ем, no мирису, простим посматрањем. М еђутлм савременп агроном сада оперише са научним инструментима — ретортом, млкроскопом л т. сл., и иомоћу њих и зраж ава как воћу земљилгга у тачним бројевима, који нам говоре о садрж ини влаге и различитих минералних састојака. К ем ија и ф и зи к а н ал азе све већу примену у металургији, технологији и осталим гранама индустријске производњ е и стварају тш 1е читаве преображаје у целокуиној производњи. Подела рада у мануф актури била je једно веома моћно средотво за примену механике у дроизводњи, она je товорила хирерархијску расчлањену радионицу за производњу усаврш ених алата, она je срои звела машнне. Познато je д а je п арла м аш ина биЛа пронаЈ)ена још крајем 17. века., али она ииак није створила никакву промсну у производњи. Зашто? Зато што м ануф актура тад а није прштремила све техничке предуолове e a из!>аду машине, није створила потребан број извежбапих, искусних мсханичких радпика, и што механлка није б лла довољно развијела. К ада je ироширење евролских пијац а побудило људе д а лронађу маш лне, онда се и појавила машина. Епоха м ануф актуре крајем 18. века лиферовала je већи број опособних механичких радиика. 'Уз то je још било и таквих вештих занатлија, који су заједно са м ануф актурним радницлма нзрађивали примитивне маппше. Све ове чињ енице несум|Н>иво су утицале н а п рон алазак парне мапш не Џемса У ата. К ада je била пронађена прва вели ка м аш ина за предење, тад а je отпочела производњ а за оветско тржиште. H a светско тржиш те није се могло изаћи без потпуног одстрањења меркантилне политике л зав ађањ а потпуне слободе трговине. Тако рећи даљње продирање индустријске лроизводњ е било je у велико уветовано завађањ ем овога новог система. To су особито осећали енглекси трговци, који су хтели под сваку цену и д а буду посреднчци и уједно продаваоци домаћих индустријских ф абриката н а светској пијаци. Учествовање Енглеске н а светским пи јац ам а бивало je из д а н а у дан све веће. Изгледало je, д а he Енглеска постати фабрикант читавог гвета, noготову к а д а почеше избијати на површ ину даљњи лн дустријски проналасци. Проналасци у једној индустријској грани изазваш е промене и у другим индустријским гранама. Индустријоки налреци пову- Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 184 �/ \ кош8 за ico6om пољопривреду, a ови скуиа изазваш е огроман развитак саобраћајних средстаза. К рупна иидустрија лотребује брзи превоз сировила и фабричке робе. Огуда je наступио развитак бродарства: уместо једрилице пароброд; у копленом саобраћају уместо кола железница, уместо курира телеграф. Наоружавгаи се.овим новим оружјем трговц и сада превозе пољопривредне производе из разних делова света у Европу, a лиферују младим колонијалним земљама своје индустријске производе. Ове мере које с у могле имати за резултат кочење редовног тока овога међународног промега почеше се помало укидати н ирокламова се погиуна слобода и унутрашње и спољашње трговине. Томе следствено тражило ее Свих мера, које би imaле за циљ било ограничење, било фаворизоваље ма које врсте трговине. Почеше се укидати све забране и цариие за увоз сировина и хране и за извоз готових фа|бриката, a тако исто и премије и друге олаклтице, icoje je уживао извоз фабричких производа. Систем слободне трговине јелино се могао ломирлти са фиекалном царином, т. ј. царином на увоз потрошних артикала који се ие могу производити у земљи. MeOmedalija Fazlagić, upravnik rasadnika u Goraždu Nauka o voća rstvu (Nastavak) ZEMLJA tešku opet sa pijeskom, krečom i laporom ili đubretom. Djelovanjem topline (mraza, vode, zraka i obradom b) U d r ž a n j e v o d e . Iz sitnih dijeiića sastav­ zemaljske površine razno kamenje se vjetra, raspada i ljena zemlja držače dobru vlagu, kao što je to tako se stvara zemlja. Negdje tako> zemlja ostane na istom mjestu, pa joj kažemo m a t i č n a z e m l j a . Kiše, kod glinovite i humusne zemlje. Pjeskovite zem­ rijeke i potoci, te usovi snesu je na niže položaju, pa je lje su suhe. Bez vode nema biljci života. Naj­ zovemo n a p l a v i n o m . t bolja je ona zemlja, ako ima u selbi 20% vode. Snage i svojstva zemlje. Stalnim vjetranjer.i \ Ibl P r o p u s n o s t . Isparavanjem ili propadanjem dom zemlje biva dublja, snažnija. U plitkim zemlji u m rtvicu voda se gubi. Isparavanje zavisi od uspijeva još šijiVa i jagoćtasto voće, u dubokim osL... topline i vlage u vazduhu, te konačno od sa­ voće. Obrađivana zemlja ima dVa sloja: o r a n i ć j i stava zemlje. U težim zemljama voda se gubi m r t v i c u . Oranica se dade prepraviti za sadnju vo­ manje, u lakim opet više. ćaka. Kamenita, šljunkovita i pješčana mrtvica mora d) K a d i I a r i s t a. Voda i u njoj rastopljena mi­ biti zamijenjena dobrom oranicom, a mršava i jalova neralna hrana iz donjih slojeva prilazi svima zemlja još i podubriti. Mrtvica je za uzgoj voćaka do­ slojevima oranice. Najveća je u humusu i glini, bra, ako glinovita oranica leži na propusnoih Japoru ili pijesku manja, u šljunku nikakva. drukčijoj mrtvici, te kad lakša i propusna oranica leži e) U g r i j a v a n j e . Zemlja prima i drži toplotu, na manje propusnoj glinovitoj ili laporastoj mrtvici. a to je ovisno od njene boje, sastava, vlade i Zemlje suviše vlažne moraju se pred sadnju voćaka mekote. Zemlje tamne boje, suše, mekše i gru­ isušiti. U dubokoj i plodnoj oranici možemo s pravom blja na povrhu, više se zagriju i drže toplotu; očekivati i dobar rod. Neke voćke traže bolju zemlju, neke su opet skromnije. pješčane i krečne zemlje ugriju se brže, ali U čemu se sastoji plodnost zemlje? prije i ishladnu. 1. U p i j a n j e (absorbcija). Iz vazduha i vodenog Vrste zemalja. taloga zemlja prima u sebe raznu bilinsku hranu i drži, Zemlja je postaja iz raznih vrsta kamenja, pa je da je voda ne otplavi. Iz vazduha prima: vodene pare, ugljični dvokis, dušik, ugljičnik amonasti, te amonijak. prema tome i sama raznolika. To je glina, pješčar, ‘.hIz minerala dobiva: kalij, kiselinu fosfornu, kreničnu i por, krečna zemlja. Truležom Mlinskih otpadaka postaje sumpornu, vodik, kreč i željezo. Glinovite i humusne crnica (humus). Sve te zemlje obično su pomiješane. VUILL (crnica) zemlje imaju veću sposobnost upijanja, pješča­ nici manju. Prvi su i rodniji od drugih. 2. Fizička s v o js t v a zemlje: a) M e k o t a. U sitnu i meku zemlju lakše ulazi toplota, voda i zrak, stablo se bolje ukorjenjuje. Teške i kompaktne zemlje mokre su i tvrde. Previše meku zemlju treba miješati sa glinom, Prema udjelu u toj smjesi imamo: 1. L a p o r a s t u z e m l j u . To su većinom ulomci neizvjetralih kamenja i oko V* gline. Nije zgodna za voće. 2. P j e š č a r , pješčanik. Ima 80 % pijeska. Ako ima bar 10% gline dobra je za trešnje, kesten i ribizle. Glinovit, dubok i rodan pješčar (20% gline) dobar јб 185 �gotovo za sve vrste voćaka. Potrebno je ćesio dubrenje, to su gladne zemlje. 3. I l o v a č a ima 60% gline, ostatak je pijesak, kreč i humus. Teška ilovača ima i 90% gline. Obična ilovača (65% gline) ako je duboka i propusna dobra je za šljive, jabuke i kruške. 4. G 1i n o v i t a z e m l j a , g l i n a . U njoj je 30— 50% gline, nešto kreća i humusa, te dosta pijeska. Do­ bra za uzgoj svih voćaka. 5. K r e č o v i t a z e m l j a . Ima u sebi 7 5 + kreča (vapna), te oko 20% gline 5% pijeska. Ilovasto-krečovita i glinasto-krečovita zemlja dobra je za kruške i trešnje. 6. C r n i c a ( h u m u s ) . Nje ima dosta u dolinama, blizu rijeka i potoka kao naplavina, te po šumama. U njoj je od 8—2 0 % crnice, ostalo je glina, kreč i pije­ sak. Pristupačna je svima voćkama. Crnice ima i u barama, ali za voće nije dobra. Hrana, koju daje zemlja voćkama je: 1. K a l i j . Dobiva se vjetranjem ; rastojiljiv- postaje, krečom, sadrom, čestim oranjem i kopanjem. Ilovača i glani imaju ga dovoljno, dok su krećne i pješčane zemlje siromašne, 2. K r e č ( v a p n o ) . Njega obično ima dovoljno u zemlji, siromašne su kisele zemlje, bare i slatine. Ovim isušenim zemljama treba pridavati kreč u formi pijeska, paljenog kreća ili sadre. 3. F o s f o r n a k i s e l i n a . Nje imade malo. Računa se, da na 3.000 kg zemlje dođe 1 kg fosfor­ ne kiseline, dok u 25 kg zemlje nade se 1 kg kalija. Zato je potrebno da se voćna stabla prignojavaju umjetnini fosfornim gnojivima. 4. D u š i k se stvara u zemlji pri gnjiležu organskih (bilinskih ili životinjskih) dušnili materija. Njega nema nikada u zemlji suviše, zato treba do­ davati stajskim đubretom, pištevinom, te umjetnim dubrivima kao što su čilska salitra, a od nje je još bolji sulfat amonijak. 5. -Ostala hrana je: sodik, lilor, željezo, kremična i sumporna kiselina. Oni obično ne manjkaju u zemlji. (Nastaviće se.’ КЊ ИГЕ И Л ИСТОВМ Д р . М е х м е д Б еговиЋ »О п о л о ж а ј у и д у ж н о с т и м а м у с л и м а н к е п р е м а и с л а м с ч о ј н а уц и и л у х у да на ш њ ега в р е л е н а « (Београд, Графични умјетнички завод »Планета«, 1931 Цијена Дин. 8.— ) Под горњим насловом објелоданио je r. Др. Мехмед Беговић низ својих предавања ноја je држао питомцима у Женском интернату Београдског Гајрета. Женско питање je код нас у главном до сада третирано као социјално питање. Оно je било предметом посебнога реферата приликом конгреса интелентуалаца за вријеме Гајретове прославе у год. 1928. И прије конгреса a нарочито за вријеме дебате на самом конгресу истицала се лотреба да се друштвени положај муслиманке утврди према науци ислама. Наша илмија која ово питање позна са те стране, нерадо се изјашњава о њему. Кад je бивши реис-ул-улема г. Чаушевић о овом питању у јавности дао неке конкретне изјаве, дигла се je лротив тих изјава конзервативна улема и са познатим »такриром« покушала да обеснажи изјаве г. Чаушевика. Тим поводом je још јасније избила потреба да се муслиманска интелигенција сама упути у ово питање. Први и успјели локушај у том правцу учинио je г. Др. М. Беговић који у предговору сам каже: да тема није свестрано обрађена и потпуно осветљена«. Ипак велики број чињеница, историјски и правних, које нам je писац саопшгио, за шире кругове je новина која на наше женско питање баца посве друго свјетло. При обради теме писац се, уз многобројно цитирање куранских ајета и хадиса, послужио изворним и признатим дјелима, арапских теолога и правних историчара као Бухаријом, Таберијом, Кудуријом и Халебијом те закоником »Ахкаму Шерије« и многим другим дјелима. У з ова дјела писац на више мјеста цитира разне евролске оријенталисте међу којима се нарочито истиче Голдциер са својим дјелом 186 »Le dokine et la loi de l’ islam« и E. Moutet ca дјелом »L’ islam«. Проучавањем нашега женсног питања на основу Курана, хадиса и цитиране литературе писац je већ овим успио да ca онога питања скине завјесу којом je наша илмија прикривала до сада право стање и друштвени положај жене према чистој исламској науци, У првом свом предавању предавач je приказао биједно и рспсно стање жене у предисламско доба, доба џахилије. Потом je изложио како je ислам од жене-роба нгправио слободно грађансно лице ca пуном личном и друштвеном слободом. Већ овдје јасно избија контраст између постојећег правнсг положаја наше жене према пракси шериатскога права код нас и лравног стања које je учвршћено Курани a. с. и хадисом. Taj контраст још јаче избија у другом предавању у ному je предавач, no утврђеном социјалном лоложају жене према исламским изворима, прииазао како je историјском и социјалном динамиком настао данашњи друштвени положај исламске жене. Наведени су и објашњени страни утјецаји на покривање муслиманке, утјецај суфија грчких и хришканских филозофа на запостављању жене у друштву, те настојање поједииих исламских владара који су својим одредбама проузроковали да се je исламска жена повунла из друштва и одрекла друштвених права иоја joj je ислам дао. Писац je утврдио цијели низ злоупотреба шериатског права ноје се неовлаштено чине на рачун жене, a нарочито злоупотребе у шериатском брачном и наслел>дном праву. �У трећем предЕЕању предавзч je приказао вјерске и друштвене прилике код босанско-херцеговачких муслимана ионстатујући да се нод нас ислам испољио више у свом вјерском формализму него ли својој религијској културној и ссцијалној битности. Четврто предавање je апел на нашу омладину да се преда раду на просвјећивању нашега друштва a специјално наше жене, јер се само путем културног и просвјетног придизања могу уклонити заблуде од којих пати наша жена и цијело наше друштво. Поред драгоцјене грађе коју садржаје књига г. Др. Беговића писана je лијепим и чистим језиком и забавним и убједљивим стилсм, те, и поред свог студијсиог карактера, не замара него угодно забавља. Kao специјална студија ова нњига имаде лијепу научну вриједност a као књига ноја je намијењена просвјећивању нашега жеисксг подмлатна она je управо драгоцјена. Ради тога ми препоручујемо свим Гајретовим раденицима не само да je набаве и прсчитају него и да je рашире у народу. Књига се може добити нод Београдског Гајрета, Доситијева ул. 4, Београд. Књижари добију књигу уз уобичајени попуст. X. Б. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ГаЈрет ове п р и р е д б е Успјела Гајретова забава у Бос. Новом Ha 21./U. 1931. прпредидо je Повјереништво Гајрета у Бос. Новом Гајретову забаву у просторпјама »Кнно Парндс«, која je у сваком погледу, a нарочнто у моралном, мимо свако очекпвмвс успјела. Забаву je отворио Повјереннк <д Мсхмед Шпшеиић, <кадија, поздравнвши присутпе 4t пригодшш 'говдром нодвукавшц нппредин Гајретов рдд уИ^рошлостн \u садашњостп, као и племсннту идеју п задаћу Гајретов^ к^нагласивши потребу органнзоваил п зблпжења како у нацноналиом тако и ^у културно-просвјстном u економсжом. гогледуг ЈЗатим je као друга тачка програма била слпјЈдеН«: Декламацпја Рсфи Цсрић, ученице трговачке школе »Гајрету« од Пстра СпмвЈ Ешгс McMiih, уч. трг. nm fte: »Гајретова хнмна«. »Нова Химиа «r. X. Хуме, пјева дупли квартет. Овдашши учитељ глазбе, г. Сеад Фрајденфелд, ст&вио се je иа раополагање, »na *6 прло успјсшпо изучпо нјеваче, liejh су отпјевали »Гдјретову хнмну«, д и сам je са гђицом Косовком М. Нииолнћ нзводпо на виоллни уз пратњу клавира умјетничку тачку: »Цх. де Берио: »Аир Варпе«, која je нарочито' бпла задовољавјућа. Дилетантама који су врло успјешно одигралн своје улоге, како и пјевачима, Повјерспиштво: Гајрета и приређивачви одбор са својим режисером г. Мунпбом Б^хмећом, професором, изрнче најљепшу захвалу, јер су својскп и одано пружили своје силе Гајрсту. Повјеренипггво Гајрета сматра дужношћу да овнм путем изрази признаље п овдашњој претсједници »Кола српсаснх сестара« гђл Mapu Прибићевић, јер je пста пружила у раду издашну потпору. Hama вриједиа повјереница гђнца Тахпра-ханума Церпћ, у друштву са гђицом Халидом Чаушевић, сакупила je обплан бифс, који дароваше слиједеће госиође и гооиода: Гђе: Фрајденфелд, Султанија Каоетановић, Хаџић, Шолц, Чаушевић Милсна, Унгарн, Собо, надаље rr. Перковић 'Гома, Др. Савић, Ољача Милан, Брајднћ, Шефик Османовић, Залмбег Церић, Мухамедбег Крлнчбеговпћ. Ибрахим Муфтић, Раковић Хусејн, Мујо Ka.nrh, гђица Фатима Иирахимбсговпћ. Осим овог дароваше за бифс у готову н то: гђе: Дин. 30.—: Јовапка Цвнјетојевнћ; no Днн. 20 .—: Даринка Рајлпћ, Злата Гоце Гучетића, Петровпћ, Meh, Бергер; no Дпн. 10.—: Лела Тодић, ‘Средпћ, Грубаиовнћ Кратсна гђа Симе Тодпћ, п г. Урош Ољача Дин. 20 .— Добровољпе прилоге за забаву даромаше: Ио Дин. 100.—. rr. Браћа Муфтић. Фрањо Петровић; Дин. 60.—: Урош Ољзча; no Дип, 60.—: Зпошшир Дујмовпћ, Васплнје Јапковић; Дип. 40.—: Др. Н. Цвјетојевпћ; но Днн. 30.—: Мплан ГрубаnoBiih, Душап АдамошЛ, Др, Дозе Гучетпћ, здпокат 4 0 —; no Дин. 20.—: Лука Николић, Илпја Качавешм. Дугаан Штековић, Бергер, Хасан Даутчехајпћ, Шарић Ахмет, Дрљача Душак, PađtoijHh Хасиб, Средпћ Алекса, Михајло Голубовић, Туралп, 'урчнтељ; Браћа Чаушевић, Карановић Ђ. Симо, Даутчехајпћ Мухарем, Војновпћ стројовођа, Чурак Адам; no ДДл. 10.—: Д. Дрљача Перо, Ибрахпмбсговић бпљежннк, Рпзвнћ Хаопбд^Цр. Фнгаер, Спмо Риђучпћ, Крлпчбеговпћ Мехмед. Цсрпћ Хасанбсг, Штековић Свето, гђа Узелац, Јоваиоnnh Петар 10.— и нола метра дрва, Кондић прото, Радоман Вељко, Бастаја Раде, Аспм еф. Шехнћ, РаЈ:ановић Салих, Ра-i«anh 'Борђо. Субашнћ Хилмија, Н. Н. п Дпн. 5.—: Рајилић Јово. \ Накаадно врипослаше: Срл. банка у Двору Дпн. 100.—, Двора no г. Дру Барачу свега 50 Дпп., r. Миле Тубнн 20.—, X. Хази« Хаџнћ зп— , Алија еф. Кличић, пмамматичар у Сухачи 20 .—. Бруто прнход ове забаве пзносио je око 5.000.— дшира a нсто прнход Днн. 3.102.50. Напомиље се, да се мптсријални прпход nnje могао очекпвати у всћој мјери, јер je нспосредно у кратком врсмсну одржано впше забава, алп поред евега тога успјех je, k a k o што je истакнуто с моралне стране впше него задовољавајућп. Гајретова бајрамска забава у Горњој Тузли. Мјесин одбор Гајрета у Гор. Тузли прпредпо je своју прву забаву na трсћи дап Бјрама. За ову забаву владао je велшш пнтерес kako у мјесту тако и околицп. И ако je тога дана била покппшца, одзнв je био изнад сваког очекивања. те je пространд сала основне школе бпла дупком пуна публлгке. Нарочпто je запажека посјета пз околних: села Храсна и Сељубља, пз чега се видп да je Гајрет кродро п у иајзабитннје село. Ашлнн приређнвачки одбор од пет лпца иеуморно je радио да она што боље усппје, те je збпља и иепунио своју жељу. Сваку вечер Гајретови раденици рддилн су око ове приредбс. Не само да cu били заиоолени муипчарцп, него су узеле учешћа и асене, које оу се пајвише истакле у сакупљању женсвих ручних радова за томболу. Te Гајретове раденпце које су се нстакле, a које су се и до сада истицале јесу гђа Хаснија Демнровић, оупруга овдаша.ег гаколског унр;шптеља, затим Фатима Шеховић, супруга мјгcuor општниског биљежншса. Ове двпје приједпе rocitobe iiuсу жалиле труда да обиђу цијело мјоото, н да сакупо што више предмета за томболу. Пред сдму забаву приређивачкл одбор имао je највпше посла око декорисања сале. Заиста јс бпло лпјепо поглсддти дивно уређену н доста пространу салу народне осаговне школе. Позорнпца je била окпћена зелснилом u ћнлпмима, За декорисање спле има се злхвалптп Суљи Кушл>угићу и Мујаг« X. Мујагићу. Да na забави будо што удобнвјс посјстпоцима, одбор со je побринуо u за столице, noje увијск upu- 187 �годом приредбн на сслу маакају. Отолпце je, како до сада тако и овај пут, драговољпо дао г. Мехмедбег Моранкић звани »Тробег« из Тузле, na чему му Мјесни одбор Гајрета најтопллјс захваљује. Уједно мјеснн одбор захваљује се г. Мујаги Селпмовићу, који je бесплатно превозио столице, као и Зејћиру Ћатибушићу, који je такођер бесплатно довукао бину из Симина Хана. Нарочито се захваљује одбору Нар. кц>лжнице п читаоиице у Симину Хану, који je овом пршшком позајмло бнну. Преко цлјелог Рамазана, скоро сваке вечери, одржаване су дилетантске пробе, на које су редовио долазили дилетантп. За ову марљпвост дплетаната највишу захвалу заслужује .г Џемал еф. Демировић, школскн управптељ, који je одлтчно извјежбао дилетанте, да се сни покажу како треба. Ha сами даи забаве билд je велика ужурбаност. Још зарана иочели су стизавати сељаци из околних села без разлике вјеро. За велшсу иосјету сељака треба похвалитп овдааињег бпљелшнка г. Бсћира Шеховића, којн je много иропагирао међу ссљацнма да ову забаву они у што већем броју посјете. 'Гачно у 8 сати на вечер огпочео je праграм забаве. Ha позорницп се појавио мали Мустафа Шеховић, ђак IV. разр. основне пгколе, који je веома лијепо декламовао етихове »Живио Краљ« од Boj. Илића млађег. Друга тачка програма бно je монолог »Мића као војник« којег je залста умјетпички пзвео Хајрудин X. Мехмедовић, заслушии Гајрехов рададгкк. Ha трећој тачцп прнказан je позорпшни комад »Пуинца*, шала у 1 чпну од Екрема. Гдавпу улогу Џафера пзвео je г. Јусуф Шеховић na овште задовољстао, Поред r. Шеховића истакао се je у улози мухтара г. (Хајрудин X. Мехмедовић. Затим истичу се Емин Шехћћ ,У улози »Ханифе«, Дервиш Дервшпагић п Абдурахмаи Кушљугпћ.. При свршетку комада дилетанти су бурно аплаудпрани^и no други пут изазвапи на позорницу. Други дио забаве, била je томбола. Карте су биле скоро све распродане, још прије почепка, забаве. По свршеној то^боли пастала je игранка, која je трајала до зоре, Јсада су се п^сјетиоци задовољни, задржавпш добре утиске, разишли куФама. Од угледних личиости na забави су прнмјећени гг. инж. Јосип Фаршгк, управник рудаикд са госпођом, Ибрахим еф. Гојачић ,шер. судија из Кладња, Кадри еф. Хајдаровпћ, шер. судаја из Тузле, Латифагић, командант тузланске полиције, те још много другпх углсдних личности. Добровољне прилоге са, стране послаше г. г. Др. Иван Томљеновић, бившп Бан Хрватскс и Славоније и претсједник »Монтаније« д. д. у Загреб Дин. 500.—, Милан Попић, велетрговац из Тузле Дин. 100.—; no Днн. 50.—: Прва Хрватска штедионпца подружница у Тузли, Земаљска банка филијала Тузла, Др. Алпја Мехмедбашић, адвокат из Тузле, Павле Бауер, управник жичпс жељезнпце »Мајевица«; no Дпн. 30.— 'Вазим еф. Рушчуклија из Кладња; no Дин. 20.—: Апотека »Звијезда«, Драго Јовановић, фотограф, Тузла; no Дин. 10.—: Јосип Рац, Анте Камељашевић, Тузла, Душек сластичар, на чему им одбор најтоплије захваљује. Добровољне прилоге за бифе од својих кућа послаше господа: Абдулхамид Кушљугић 1 патигапању, Абдурахман Кушљугић l бурек, Мујага X. Мујагић l хурмаџик, Зејћир Иатибушпћ 1 хурмаџик, Дервипг Дервишагић 1 хурмаџик, Абдулах Сарачевић 1 баклаву, Џемал еф. Демиропић 1 бурек, Мухамедага X. Мсхмедовић 1 хурмаџик и Незирага X. Мехмедовић 1 хурмаџпк. Укупни приход забаве био je Дин. 4.821.75. Да je ово све овако испало имдде се захвалити и члановнма прнређивачког одбора г. г. Незираги X. Мсхмедовићу, тртовцу ДТемал еф. Демировићу, пжолском старјешини, Абдулхамиду Кушљугићу, трговцу, АбдЈ'лаху Сарачсвићу, по- 18S словођи Тежачке задруге, п Већиру ПТсховићу, општипском бпљежнику. Гајретова забава у Тешњу Мјесни одбор Гајрета у Тешњу приредно je 28. фебруара о. г. своју годишњу забаву у свпма просторијама читаонпце »Зрињски« у Тешљу. Како сваке, тако и све године забава je успјела у моралном и материјалиом погледу. Све просторије читаонице бнле су дупком пуне посјетиоца домаћих, из околице и са стране. Забаву су посјстплп у великом броју нарочито грађани муслимани, ну п грлђанп осталих вјера билп су знатно заптупани, као п сва мјесна културно-просвјвтна друштва. Забаву je посјетила и најотменија публика града и околице. Све тачке програма извсдсне су na потпуно задовољотво публике и проираћене бурним аллаузом. Kao прву тачку нрограма нзвела je ученица основнн школе X. Јусуфоштћ Ралија, декламацпју »Поздрав ILeroвом Kp. Височанству Протектору Гајрета Простолоиасљеднику Петру« од Редакп/ије »Гајрета«, a затпм je још са шест ученица основне школе складно отпјевана химна »Боже Пррвде«, коју je публпка заносно стојећи саслушала. У другој тачци програма пзвела je сеоска соколска чета из Шнја у народним нО'Шњама. просте вјежбе. Kad трећу тАчку програма извели су чланови и пријатвљ л^ајрета комад »Хаџи Лоја« од Б. Нушнћа. Цијели ток трајаља комада чпнпо je на публику аубо жутнсак и гледала je пред собом у жиппм оликама хнсторпјгЈсп догађај из далеке прогалости покосне Босне. X. Лоја, Ристо Вујак п Грга Шишић претстављалп су алегорнчну слику братства и јединства и добро се чуо узвик Гргпн: »ако нас вјера може дијелити пред олтаром црквенијем, не може чред олтаром Отаџбине«. Цијели комад изведен je управо умјетшгчкл, a нарочито главне улоге. Томбола je била врло богата и састојала се je већлм дијелом из народних ручних радова, те je била за тили час распродата. Бифе такођер био je обилан. Ha забави je изабрата за Мнс гђица Сејда Лалић са веКинои гласова, тс je награђена са веома лијспим даром, a сам њен избор био je поздрављен и од публике. Истакнути нам je нарочито, да се je за што бољи успјех ове забаве нарочито заузео вриједни и заслужни пријатељ Гајрета, начелник среза г. Радомир М. Чађевић и Мјесни одбор дугује му свесрдну захвалност. Надаље су се око ове приредбе истакли својим радом и то око прикупљаља томболе: Г. г. X. Јусуфовић Осман, Лалић Мехмед, Смајлбеговић Исхак, те начелник опћнпе Теслићке г. Вуковић Дугаан, a од женских: гђице Кма и Зухра Мујчпћ, rba Картал Фехма. гђа Ајаповић Хава и гђица Лалић Оајда. Надаље су много придонијели својим радом и то: за извођење 1. тачкс програма учитељице гђица Леви Ленка и гђа Мулалић Шемса, при раду око бифса тђице Мађаревић Штсфпца. Хапданагнћ Есма и Чубелић Нада, a за извођеље 3. тачке програма г. г. Смајлбеговић Исхак, Дсрвић Фуад, Шехагић Алија, Галијашевић Исмет, Даутефендић Алија, Бајрактаревић Омер, Сркаловић Хакија, Хаидапагић Бурхо, Албахари Јусо, Ибрахимпашић Мухамед, Мулалић Џемал, Кахвић Ннзамија, Сркаловић Мустафа и Шкољпћ Ахмет. Иначе су миого у свим пригодама око ове приредбе придонијели г. г. Мујчић Ашрага, Лалић Мехмед, Смајлбеговић Ризах, Мехипагић Хамдија и потпретсједпик Мјесног одбора X. Јусуфовић Осман еф. Мјесном одбору такођер je изишао у сусрет и цијели олбор читаоницс »Зриљски« давгаи за ову прпредбу све своје просторије нд располаган.е, длвгаи уједно Гпјрету као до- �бровољни пркнос 10% припос од чистог прпхода, KOju би joj према закључку припадао пригодом овакових приредаба. Свима горе наведеним лкцима који порадише око ове прпредбс, као и свима дароватељима и посјетиоцима забаве Мјоонп одбор Гајрета у Тешњу свесрдно се захваљује, јер оваковим нстинским радом за Гајрет бити he морални и материјални успјех свпх Гајретових приредаба увијек осигуран у мораном и материјалном погледу. Коначно нам je напоменути, да je забава протекла у у најбољем реду и да су посјетиоци остали ове до зоре у најбољем расположељу. Да je ова забава успјела не само морално него и w теријално свједочи приход од ooto 9.000 дин. Глашш одбор Гајрнта такођер захваљује се свима oicuма који узсшс учешћа у опомеиутој приредби било с моралне или маторијалне стране. Асим? Да, он je награђен пољуицима u миловањем мпогпх дама, a љегови присутни родитељи срдачним честиткама. Праграмне тачке пјевања, извела je »Србадија« умјетнички u na опште задовољство такођер бурио иоздрављена од присутиих. Овдје морамо нарочито с похвалом истаћи патриотски рад овог нашег старог пјевачког друштва, које у Гајретова згбава у Бијељини Иако je Мјесни одбор за вријемс Рамазана интензивно радио, да Гајретов кулггурно-просвјетнн програм што јаче продре у најшире народне слојеве, у исти мах je такођер жнво радио, да његов рад у том правцу буде окруњен онаквим материјалним успјесима, како одговара економекпм приликама овога краја; имајући у виду велике Гајретове потребе у том правцу. Једио од главнијих врела ГајретОвнх прнхода сватако су његове приредбе. У суботу/ 21 . фебруара дакле трећи дан Бајрама, Мјесни одбор je рриредио велику u свечану Гајретову забаву у пррсторАјама хотела Дрине. Програм забаве бно je врло бпран, протеан патриотским кама, ради чега je кроз цијело вријеме владало релико интересовање међу грађаиством, нарочито међу прнјагељима Гајрета. Коликогод je одбор^предвиђао, да ће ова забава обилно посјећена, ипак u та предвлђања надматпила cj кпваља u naјопгим исгичнцјих одборника, тако, да ( сторије хотела не само биле дупком пуне, пего су тијесн. гато je заиста рвјетко видјети у нашој cpej тога се je приређивачки одбор нашао у једној туацнји ради недовољног простора,' na су се многи нији посјетиоцн — плативши прво мјесто — задовољпли стајањем негдје у прикрајку u с највећом i [ пратили ГЂИЦА Х А Л И Д А ЂУМИШ ИЋ, »МИС« ГАЈРЕТ, БИЈЕЉ ИНА пзвађан.е мбавног програма, koju се je састојдо из ових тачака: свим Гајретовим лрпредбама добровољно наступа и својпм 1. »Живио Краљ!« — жива слижа. приказује Гајретова омладпна, a ријечи рецитовао je Асим Јолдић, учешгк Ш. заиста умјетничким пјевањем увелнчава Гајретове приредбе, на чему нашој »Србадији« свака чист и хвала! разр. основне школе; Трећу тачку програма »Милосрђе«, деиламовала je врло 2 . »Државна химна« — пје®а мјешовитн хор Српског темпераментно мала Атифа Липничевић, која je такођер жипјевачког друштва »Србадије« из Бијељине; во u зорно приказала велико мнлосрђе важлх раи>ених рат3. »Милосрђе« од Војислава Ј. Илића — декламује Ати- ника према непријатељским рањеницпма, што je на присутне фа Липничевпћ, ученица осповне школе; произвело риједак дојам и симпатије према нашој јуначкој 3. »Југославенска хпмна« — пјева псто пјевачко дру- војсци. штво; Задњу тачку програма »Противнике« од Ахмета Му6. »Македонске пјесме« — пјева мушки хор истог дру- родбеговића управо умјетннчки су извеле дилетантице муштва.; слнманке. noje су првп пут јавио наступиле на позорници. 6. »Противници« — актовка од A. Мурадбеговића с Овај комад г. Мурадбеговнћа, како je већ познато. п potkah je Гајретовим колом од гђпце Асије Кавазевић, која лично су- народним севдалпнкама u та севдалпнка заноено je одјекдјелује у овом комаду. нула из груди нашпх еманципованнх дјевојака u навјестила Прву тачку програма извела je Гајретова омладина на побједу Гајретове идеје, прогрес u духовно ослобођење мусвеопште задовољство тажо, да човјек запста није знао чему слпманског елемепта наше пације. За вријеме нзвађаља ове би се mirne дивио: величанственом прпзору живе елике уоп- тачке програма у сали je владала гробна тишнна, јер гостп ште, импозаптној фигурп Југославије у лпцу наше вриједпе просто ннсу зпали да ли да уживају слушајући замамне Гајретове радпнце гђпце Рађије Пашић, која je са својом по- мелодије иаших севдалпнкп или би сс више дивили раскошјавом и држаљем евратила опгату пажњу публике нли ми- ном докору позорнице u њезином чаробном освјетљешу! Дилозвучипм ријечима малог Асимп, који je многе до суза га- зањем застора пред гостима се je указала раскошно уређена нуо! Свршетак овог ријетког прпзора фрепетично je поздрав- босанска соба са двије младе муслималке замишљепе у своје љеи дуготрајним пплаузом и чесгитан.ем извађачпма, a мали дјевојачке сан>е и чсжње за нечим неочекиваштм потом je 1S9 �6 цШаљите редовно Главном I одбору убрану чланарину! 190 11111111111111111 из љнховнх груди одјгашула пјесма иуна чежље и сердаха истичемо, да je о овој нашој прчредби п о другом раду Мјесног одбора донно поеебап члапак са слнком liamer претза нзгубљеном cpehoM, a салом je ирострујао глас уздаха, сјсдника бсоградскп Југославеиски Гласшгк као u то, да je као што то обнчно бпва када се угледа какви риједак припоелије ове забавс п успјсшног рада у Гајрету, н а т претзор. Нарочнто je на стралце произвела необпчан дојам раскошно уређеиа босаш-ка соба, коју пнсу ималп прилике до- сједник г. Прсљубовнћ одликован пзбором у миога локалпа тле видјетн, те су no спуштању заетора некл иоиовно ку- културпо-просвјетпа, прпвродпа, хумана, тпортска и витешшалп да кроз застор још којп час гледају тај уређај. Сврше- ка друштвп. Тако na прнмјер у најскорије вријеме изабраи je: за претсједника спортског клуба Зоре, за претсједника так комада поздрављен je бурним аплаузом тако, да су динадзорног одбора Мјесне задруге за пољопривредни кредит летанти п дилетаитпце морале поновити епилог комадд: Гајретово коло с пјевањем од гђнце Асије Кававовић, која ie у Бијељини и њезиним делегатом у Сарајево, потстарјешином Соколске чете у селу Чађавици, једном чисто православном лично то коло водпла. сслу, одборником Соколског друштва у Бијељини, одборниДа je ова тачка извсдена овако лијепо, a позорннца умјотпичкл и раокошпо декорисана, имаде се na првом мје- ком Друштва за народно просвјећивање и чување народног сту захвалитп режисеру г. X. Респћу, једном вриједном Гај- здравља за град и срез Бијељину и одборником Друштва за ретовом радннку, воји mije зкалио труда ппти свога слобод- заштиту дјеце и младежи, a то je најбољи знак пажње према ггилним радницима културног прогреса и општег повјерења иог времеиа, да ona Гајретова приредба испане што љешпе ii онако, каво долнкује Гајретовој великој идеји, затим дилепрема њима. тантпма и дилетантицама, нашим вриједнпм ханумидама, које су такођер преко цнјелог Рамлзана и no ноћп и no дану Приликом ове Гајретове забаве приложише веће доброредовно долазпле на пробе не ждлећи своју фамиллјарну вољне прилогс слпједсћа г. г.: По 100 Дпн.: Мплорад Иукзудобност ii у оппм чпсовима, шада je cbsiiko m човјеку послије новиђ* Срескп палелпик Алскснћ, Н. Н., Душан РесановпК днсвног поота потребан одмор, na чак н опда. када су мпоге грунтовнј»чар, Мнхајло Јоваиовпћ, Фплијала земал.ске баш;е оболиле од грипе п болеспе долазиле na пробе, како бп ова ii ЗаШтлијсжо удружсње; 70 Дин. Хасанбег Хаџић из Т. 'ГрГајретова приредба што љенше н што свечанпје пспала; 9a- 'и аве; 00. Дин. др., В. Ксцмановпћ; n o .50 Дин. Михајло Потпм нарочпта хвала госпођама: Рнфатбеговпћ п Азапагић. повЈц, Душа.11 Поповац, Дервиш Липничевић, Душан Алсккоје су Гајрсту ставиле на расположење своје богаде босанeiVh.' Mrjara X. Бсгановић. Михајло Макспмовић u Рудолф ске вамјештаје и овима оним, који активио ^узешс учешћа у Кобеља; no 30 Дии. Јохан'Мнлер. Хусејнбог Пашик МнкоБаовој Гајретовој ириредби,*' спсциј^лно 'наишм вриједним од- бић, Михајло Стаиковпћ, Јово Бидаковпћ, бпљежпик Ашчсборницама женског одбора, који nolijtaiiine богате ручне раiiih. Алијага Имамовт, М. Атанацковић и Мухзмедбег Људовс од нашпх угледних хапума заТајретову томболу т-до-— ^Јрвић; 40 Дпн. Јусуфлга Грапчаиовпћ a мпоги no 25. 20 н маћа јсла' за бифе. . Ј z' шЧДин. норед улазнпне, noja je предвиђена измсђу 15—40 Послије свршеног првог ди.Го^а програма рвзвило се .je,,, J[n ir\ no мјесту.' шггимно весеље и коло све 7 g p n ујујтро. Ноло јс отворио Ј. g.v omj)C даровашо слиједећс хануме: no торту: Злате х. претсједник нашег о.н^ра г. Прељубовић са гоопођО Прељубовић, Рабије х. Хусагић. халумица Соко, Емпне х. начелника г. Лукића Србијанкоч^ a потом су сејнадб^ј шице j y | yiJ Нејре х. Имамовнћ п сластичарна прохасиа; no бамијењала друга народн^кола и окретне пгре. У том међу^ i Сафст lx. Да.утовпћ, Атифе х. Зулфнкарпашић, Фавремену распродавата je томбола п карте за избор краљице тпмс jji. Kapuli; хурмашиде: Азе х. Фидахнћ, Џемиле х. Имазабаве. За ову тачку програма вчадало je међу млддежп ве- мовић, Нејре х. Салнхбеговић; маснс улутме: Садпје х. Липл>и;6 интересоваље и штјецање у избору појединих љепоHiriemih ii Peijinue х. Хорјћ; no бурек: Емине х. Имамовић тнца тако, да се je резултат мсђ>ао прогласити. тек у 3 сата ii Расемс х. Хн.јриЋ; севдиџан: Нура х. Пашнћ; колаче; Нсјno поноћи. З а краљицу љеноте Пзабрата je гђица Халида IjP х. Оеманбеговнћ; тукда печена; Шсфкст х. Пашић ii 'Бумитпћ. за почасне даме 1фицс Велпда Салпхбеговић п прссшд: Зинст х. Фпдахић. Сенија Peciih, којнма je Мјеснп одбор>иод^јслио спупоцјепе to у новцу, ручни.м радовима и Свима прилагачи Гајретове дарове састојећс се из козмстичиог прибора a које у јелнма најљепша хвала и жпвили. Ието тако хвала свој су послије тога френстнчно поздрављсне од ^осгпју. tojn морално донринесоше, да овд оној госноди ii госпођа Ову забаву посјстили су миогн угледпи грађаип и претане овако лијопо и доетојио Гајрета Гајретова приредба ставиицн појсдшшх културно-нросвјетнпх и других друштаii п.оговпх циљева. ва, већнм днјслом са својпм госпођама п onaj иаш свпјет. комс Гајрст највпшс поевећујс своју пал:н.у. Међу одличним Гајретова забава у Жепчу гостпма запаженп су гг. пуковннк Варјачић, срески пачсл7. марта т. г. одржао je Mjcorai одбор у Жепчу, Гајреник Алекснћ, градски начслшпс Лукић са супругом, Хифзи- тову забаву уз судјсловатс искојс r. г. грађаиа који су са бег Ђумишић с нородицом, Стсво Ншсолић претсјсдинк Haљубављу уложили доста труда за добар успјех забаве. Ова родце Одбране ii пјев. друштва »Србадпје«, директор гпмна- je забава морално сасвим уипјела, са напомсном, да су joj зије Перц. адвокат др. Чалдаревнћ, Хпфзибег Зулфпкга1рш1- нревшпе малу пажњу поклонили онп, који су je специјално шић с норолицом, Јусуфага Гранчановпћ иомппдант ватротрсбали поклонита. Матерпјалнн je успјех забаве био пригасне четс. Асимбег Фпдахић с нородицом, прога Катапнћ, лпчно добар ако се узму у обзир тсшке еасономске нрилтсс др. Кецмаиовић срески љекар, X. Бегановнћ Мујага с nopou сиромаштво грађана. Чист приход од забаво бно je Дии. дицом, Душан Поповац са супругом, Мплорад Ђупановнћ и 2.082.— многи другн, што je свакако лијеп знак пажље прсма Гајрету, и знак, да je ззбава у моралиом погледу ванредпо успјела, a исто тако н у маторијплном ногледу. Г>1>уто приход @ ® Ž c > 6 ^ c)6 ^ > 6 ^ )(S ^ S ) износи 10.715 дииара, што je ирсма овдашњим прилпкама ванредан усијех, јер свс досадашн.с приредбе мјеспих и иајпопуларнијпх друпггава, нпеу получнвалс ш пп «.ono дкн а р , тс сс ради тога oiihciiuro мисли, да je ona Гајрстова забава једна од најбољпх п иајусијслијих прире.даба ne само у onoj сез-пш. nero од много годппа уиазад. Д а јс то тачно �Рамазанско сијело женског мјесног одбора у Градачцу ГајретовсЈ сијело у Урошевцу Ha 12. фсбруара т. г. женоки одбор Гајрета у Градачцу прнредпо je своје сијело. Ivano у мјесту нема згодних просторнја, гдје би се могло иаше женскиње сажупљати и међу собом се забавити, то je друштво присиљсно да овакове приредбе одржаје no приватппм кућама, na je за одржавашс спјела својевољно уступпла свој стаи претсједница Женског мјеоног одбора гђа Санија х. Јахић. Ha 21 пр. мј., трећу ноћ Бајрама, приређеио je у Урошевцу друштвепо спјело са игралком у »Хотел Централу«, које je, обзиром да je владала neлima елемептарна нспогода ii да je ту ноћ одржаваиа још једна забава, било одлнчно посјећено, н у пријатном и веселом расположешу трајало до 3 часа послије пола ноћи. Tom прпликом поздравио je носјетноце и одржао прн•годни говор о цпљевмма u раду Гајрета г. Бешир Пинтул. О БУЧЕН А ДЕЦА - УЧЕНИЦИ ПРИЛИКОМ Б А ЈР А М А 18. II. 1931. ГОД. У У РО Ш ЕВЦ У II ако су одборнице саме позива/ле гостег-цосјете /није било много, a само зато што je ;£jie дбба у мјрсту грипа бнд& у јеку, na многс због болести се шгоу могле одазватн. Гђица Хатиџа Тигшпћ одржала пм je предаваље »Улога мајке у кући п њен васпитии утицај на одгој дјетета«. Предавање je бнло поучно и разумл>ив<\ 'па je у-Ј велнку пажшу иопраћено све до свршетка п ндграђено аплаузом. Потом je гђнца Славпца Колакрвнћ, учжтел>иц.а, отсвирала неколлко пјесама иа клавиру na задовољетво нублике. Ha захтјев гостнју гђица Хатиђа Tinmihs отпјовала je солопјесму »Млада Јелка« уз пратшу на квдллру гђпцс Славице Колаковпћ. Претсједиица je устунила свој радно и грамофон, a уз хармонике je евирала чланица Шухрета Мулаосматтић, na je весеље било велико и сијслнло се до нза пола ноћи. Гостн су бнли почашћени лимунадом, кафом, цигаретама и хуршашицама, a које еу даровале слнједеће одборннце: Емина х. Градашчсвпћ, Футметд х. Градашчевпћ, Хасиба х. Градашчевић, Мухелефа х. ШеЈккчет, Шемса х. Мнinrh, Пемба х. Имамовић, Рашида ii Разија Незнћ, Изста п Саннја х. Јахнћ, којл. je уз то даровала још лимунаду, кафу и цигаретс. Морални успјех био je одличаи, a матерпјалпи задсшољавајуКн. шеријатскц судија из^Качанпка, препоручивши нарочито муслпманима, да своју младеж проовјсћују, и у слози и љубавп живе са својом браћом других вјера, чији je говор од ирисутних пажљиво саслушан и аилаудиран, na чсму му и овим путем најљепше захвал>ујемо. Нрпход онјела' изно je Дпп. Одбор се иајљешпе захваљује евпма онима, који сијело поејетише и длроваше добровољни прилог за Гајрет. ЈЕД АН МОМЕНАТ ПРИЛИКОМ ИГР АЊ А ГАЈРЕТОВЕ ТОМБОЛЕ У У РО Ш ЕВЦ У Гајретово сијело у Тешњу Како je Мјеснп одбор Гајрета у Тсшњу био у нсмогућnocni за вријеме Рамазани-шернфа диекутовати опшнрније са слушаоцима Гајретових вазова, јер je био запослен око нрпредбе забавс. те томболе. то je одлучио ових дана сазвати Гајретово сијсло, на којем he се одржати одрсђеиа Гајретова нрсдавања н дати прплкке публици na дискусију. Рсзултат јавиће се накнадно. 474.— Гајретов Мевлуди-шериф у Грачаници Мјесни жснски одбор Гајрета у Грачаницн нрпредио je 18 јануара у стану г. Асима Аликалфпћа Мевлуд за жешже. Одзнв je био велик, што je добар доказ да су наше муслиманке свјесне важности Гајрета no каш исламски елеменат. Присутне je у имс одбора иоадравила претсједнпца госнођд Алпкалфић са топлпм и бираннм рпјсчпма и захвалнла um се на многобројпом одзиву. 191 �V 'Вриједпа и агилна претсједница п овом приликом позвала je оне, које се још нису уписале за чланице Гајрета, да то чим прије учине, те да и оне својим мишшалним мјесечнпм допрпносом помогну Гајрет у остварењу љегових тежibir и циљева. Затнм je на љезин предлог послан поздравни брзојав протсједнику Гајрета господину Дру Авди Хасанбеговићу. Послије свршеног Мевлуда претсједница гђа Аликалфић почастила je све присутне шербетом, кафом, цигаретама и осталим на властнти троша.к. Tom приликом сјетише се Гајрета прилогом слиједеће госпође: no Дин. 30.—: С. Кајмановић, Ш. Кадић, С. Прохић и 3. Жишко; no Дин. 20 — : И. Халилбеговић, X. Касумагић, Зукић, A. Вејзагић; no Дин. 10.—: П. X. Мујић, ,Х. Суман, С. Мулабећпровић, М. Халилбеговнћ, X. Демировић, A. Спахнћ и гђице Решидбеговпћ Сафида, Кадић Мемнуна, Кадић Лејла и Аликалфић Фуада; no Дин. 8.—: гђа С. Чубриловић и гђица III. Мехиновић; Дип. 9.—: М. Шавовнћ; no Дин. 6.—: Р. Жуннћ п X. Хубсановић; no Дин. 5.—: гђе: A. Сарајлић, II. Сарајлић. М. Моралић и гђице Р.Хифзпефендић и Н. Заимовпћ: no Дпи. 4.—: госпођице Р. Суман, X. Бахић, Р. Тутунџић и X. Хаџиалијагић: no Днн. 3.— госпође 0. М. Мехпћ, Н. Мехиновпћ п гђица Е. Пашић п Дин. 2.—: гђа М. Ширбеговић. тику Прпвилегованс arpapire баике, која je педавно и њиховој задрузи подијелпла један Behn зајам, чиме су се многи задругарн у најпотребније вријеме користили без обзира, што се у тој задрузи купе готово искључиво муслимански тежацн, a да се — всли, — нарочпто не истиче врпједност здругарства у посгледу штедње п стварању властнтог капитала, допуњујући то ријечима: »Данас, када благостан.е многих европских држава почива на задругарству, ne би смјели ни ми остати скрштених руку и своје народие снаге дијелити у јединице, те тако и у будуће срљати у очиту окономску пропаст; морамо слиједити дух времена, a путовођ у свему томе нежа нам буде наш Гајрет и његовн стручни сараднпци, нарочито вриједии и агилни наш пољопривредни стручњак г. Ш. Вубић. On je у свом лијепом предавању одлично приказао вриједност задругарства, његов иостанак и развитак, na вас молим, да то предавање помно саслушате«. Предавач je потом прешао na читање предавања допуњујући исто потребннм објашњељима према мјесним приликама задругара ове задруге, које je саелушано у највећој тишини, a потом бурно поздрављено. Ово предавање направило^-је један необичан дојам и расположење међу присутним тако, 'да>Су многи већ одмах најпрвправније изјавили, да ће се уписати- у ову задругу, у колико дотле иису били уписани. \ r t 3 • Пошто je међу присутннм завладало опптте раоположење, за^1ол>ен јечпредавач, да прочита н прво Гајретово преГ а /р е т о в а л р е д а в с њ а даваље под наеловом »Вјера«, а.ли пошто je исти бпо уморан, то je предаватРе прочитао тајник Мјесног одбора, X. ГгјретовЕ предавањз у Бијељини 1 Хујд.уровић, које je такођер получило необичан утисак :r Покушај Мјесног одбора, да Гајретова популарна-тгЈге^ ''жеље присутних. да се и слиједећа Гајретова предавања чавања. нарочито ona вјерске садржине, одржаје нослпјв те- одржавају међу њима,. Предавања су била без дискусије. равије у џамијама, уродио je добрим плодом. Ilpfeo преда^ алл су прпсутнп умолили одборнике, да Гајрет или дадс ваље под нисловом »Вјера«- егфржато 22 . ј Рамазана у Главној иницијативу или у властитој режији преко зиме одржаје поџамији у Омладиноком клубу »Зори«, наишло je на ошнте љодривредне течајеве у оним мјестима, која су већим дијеодобравање. како смо то већ лриказали у 3. бргјју- »Гајрета« лом тежачка, што je наравно симпатично прихваћсно од приод 1. фебруара о. r. С сутнпх Гајретових функционера. Друго предаваље под наеАовом »Будимо задругари« од Како смо већ у свом полугодпшњем извјештају пзвијег. Ш. Бубића, одржао je наш претсједиии г. М. Прељубовић стилп Главнп одбор. ова Мјеола задруга основана je пнпциу просторијама Мјесне задруге ,за пољопривредни кредит у јатпвом предавачп г. Прељубовића и једног напредног теБијел>пнп и то у суботу вече, 24. истог мјесеца. Иако то п ре-; жака, који су у нсто доба и тлпвпи фупкцпопе.ри те задруге, давање није најављено раппје, него' тек на 2 оата прпје n.i- донешен je још отпрпје закључак Управног и надзорног одчетг.а, ипак je посјећено од напгах теж&ка у толиклм '|C jy бора исте задруге, a исти једногласно акдептиран na извалда су просторије те задруге биле премклене, na je предевач редној њиховој скупштнни, да сваки члан те задруге треба морао прећи у сусједпе веће просторије, a то je најбсл.и до- да буде у исто вријеме и члан Гајрета, што je наравно једна каз великог интересовања пашег свијета за trna предавдп>з. лијепа добит и у моралпом и у материја.п.ном погледу за Предавач je претходно враткпм и језгровитлм топом објас- Гајрет, уз то и добар знак развијене свијести nanier тежака иио присутним слушатељима, којих je било na броју преко за Гајрет и љегове ннтепције. 200, циљеве друштва Гајрета, љегову веллку оригу отсо свеТреће предавање под насловом »Одгој naine дјеце« од општег културног и екопомског препорода муслимаиског еле- г. Хамдије Мулића. одржао je 26. јануара у псто вријеме и мента, нарочито н>еговог тлавног језгра — муелимаиског те- у истим просторијама, г. Ибрахим Даутовић, учитељ и стари жака, истакнувши да Гајрет ннје више обично културно Гајретов раднпк. Да je и то предаваље одржато у истим пропросвјетно друштво мањих покрајипских димепзија, пего да сторијама разлог je тај, што се у тој Задрузи највише купе je то сада један културни покрет, у који треба да ступе ови напга старији људи, кућни домаћини тежачког сталежа, комуслимани у свом сопственом интересу и у пптересу на- ме je пајвнше потребпа noyi«i у сваком погледу, a специјалродне цјелине, ако мисле да егзистирају као људи и као гра- но у одгоју њихове властите дјеце. ђани иаше миле отаџбине. Kao и друго предаваље и ово je такођер бројно посјеTom приликом je предавач парочито иагласио смјерннце ћено баш од оиих лиц.а, којима je предаван.е и намијељено. друштва Гајрета пшрењем својих популарних предаваља ове Предавач г. Даутовпћ прије прелаза na читап.с и потребпо врсти у циљу развијања задружне свијестл и економског објапхп.еље овога предаван.а, рекао je у главпом ове ријечп: подизања муслиманског тежака, воји да-пас највттше економ- »Главни одбор Гајрета свјестан евега оног, што шшсм свиски страда у овом времепу опште пољоприврсдне кризе. У јету недостаје у моралном и у материјалном иогледу, издристи мах свратио je пажњу присутним, да наш витешки жаје многе Јсонвикте и шегртске домове, у којима су нашли Владар и Љегова Крдљевска влада као и све државне вла- пуну заштиту многн сиромашни ученици као у свом очппсти и устаиове водећи рачупа о општем благост.ш>у зсмљо- ском дому, a у којима се уче свалом добру. Гајрет отвара и радшгчког сталежа. једнако и обплпо помажу п муелиман- многе аналфаботске течајеве, у којпма иаучс читати п инеатп оког тежака, у колико се on зпаде кориотити прпицппима старији муслимани. a од колике je то њвма користи, то пезадругарства. Наводи кпо еклатантап примјер задружиу поли- треба нарочито пи цетицоти, јер то сваки од и.их најбоље ( . 192 �una. 1ajper je ето нреузео н ову племеииту акцију, да и ма. Предавач je био г. Рахмија Хускић, учитсл. иародпе осшнрс !’лојсвс iiamer сппјета својпм ионуларним предаван.нма ковнс Hiictuie. Освм тпгљ држао je предаван.с у Гајреховиј нроевјсћује, a то јс иаравпо један племенити гест нашег Гај- чихаоници н Адем еф. Мујчииовић, муалим. Ha овим предарета, na треба да хо увиде и они, који су од н>ега до сада вањима било je одушевљеио iuinn,aH.e од мпогих слушаоца. подалеко стајали, треба да увиде, да je већ скрајње вријеме Гајретова предавања у Томислав Граду да се сви окупимо око Гајрета и да га помажемо. Досадапга>а Гајрехова предавања, која су одржали цеки Mjecmi одбор Гајреха у Томислав 1’раду одржао je Гајвриједни чланови овдашњег Мјесног одбора, получила су за- рехова предавања за вријеме Рамазана у Муелиманокој чимјерне успјехе, a мепи je као насхавнику и као старом Гај- таоници као најподесиијем: мјеету. Предавање »Вјера« одржао ретовом раднику nania у дужносх тема »0 одгоју наше дје- je у очи nexica 29. јаиуара у вечер, иза херавијз, секрехар це« од вриједног и иародпог узгајатеља г. X. Мулвћа из Са- Mjecuor одбора г. Махмуд Балић, у присухву од 50—60 слурајева, na вас молим, да и ово предавање саслушате истом шалаца, које je предавање осхавило јак ухисак међу присухним. Иза првог предаваша одржано je сваке друге вечерн пажњом као и ona прва«. Потом je предавач ирешао na чнтаи.е прсдаваша допу- no једно предаваље у истим просхорнјама, u увпјек je бнло н>ујући га овојим богатим искусхвом у насхавничком живогу, присушо 50—60 слушалаца. Предавања су држали секрехар које je дакако најпомпије смслушано, a no свршстку поздрав- Махмух Балић и члап г. Дервншбсг Капехаиовић. л>ено уз изјаве захвалносхи како аутору, тако и нредавачу, Иза свакох предавања новсла би се дискусија, коју би a царочито Гајрету и његовом Главиом одбору, те су и овом редовихо потицали одбориик Халпд еф. Шаран u муалпм приликом замољеии Гајретови одборници, да сва таква и Хасан еф. Курховић, хе би п.нхово лијспо разлагање оеобнхо сличиа предавања и иадаље одржавају у њиховим простори- ;деловало на слушаоце. Од одржаиих девех предавања за јама и у њиховој средини. <ћријеме P^Ut^ana, највнше еу дјеловала предаван.а »Вјера«, Овим предаваљем je исцрпљепа прва књига Гајретових »Одгој дјеце«, »Ислам n просвјеха«, »Иет исламоких вјерских популарних предаван>а no одређсиом распорсду, али су пста. ^обавезиих дужносхи« u »Напомена за кућни одгој дјеце«. предавања у међувремену обнављана и у другим махалама, Осим Гајрехових предавања прочихане су у чнхаоници која су наравно получила један иеочекивани уопјех тадо, да кроз неКолпко вечери књиге: »Крахка повијесх Ислама« и Мјесни одбор ннје имао више похребе да тражи слушаоце »Кулхурна повијесх Ислама«. no махалама и оннм кафанама, гдје се налп свијет у групама 0 мубарек вечери »Лејлеи-Кадер« проучен јс у Муслисакупља, него je ради ефик^снијег попударизираља слиједеманској чихаониди Мевлуд. na нашем језику у присухносхи ћих предаваша, јавшш плакатима ђбја^љпвао мјеста и хеме нових предаваља. Начпц je добро успно. Свијет je јатимице —иреко 120 чланова н грађана. Иза мевлуда одржано je поновно предавање о »Пех исламских вјерских обавезних дуж-* хрлио на она мјеста и у оне махале гдје јеб и л о заказано које предавање, жељан да и ^д^ље« слуша топле и поучне носхи«, које с у ' пр1Гсутни помно саслушали и жоје je код њих оставило јак ухисак. ријечи муслиманских инхелекхуалнтс првака, који су та npe0 Бајраму дала je Муслпманска чихаоница Гајреху додавања обрадили, да слућ1а ријечи правих и несебичних бровољни прилог од Дин. 100.— на чему joj и овим пухем родних пријатеља, оних људи, који су нивли из на| најлепше захлаљујемо. свој цио живот и рад ш^Светили просвјећивању рода и његовом културно-просвјетбом и економском прогресу Циклус слиједећих предаваша под насловима »Ислам и Д а љ њ и доброт иори и ут емељачи просвјета« од г. 0. Хаџића, »Ко еу б.-х. муслимани« од r.'l Tokom мјссеца марха уписаше се за добротворе Гајреха Д. Тафре, »Задругарство у Краљевинн Југославији« од г. Ш. господа: Бубића, »Пет исламских вјерских обвезатних дужности« од из Дубрава (Тузла): Мујага Дедић; г. Бушатлића и тако редом одржата су тачно no распису из Коњица: 1уоуф Мухевелић, грунховничар; Главног одбора и то у просторијама: Омладинског клуба »Зоре« и »Слоге« те Мјесне задруге, захим у махалама: Пашине За чланове ухемељаче слиједећа господа: Башче, Гвоздевићи и у Веџихи пашиној џамији. Предавачи Из Брезика (Тузла): Авдага Субашић и Осман Дедић; су бшш: прехсједник г. Прељубовић, хајник X. Хујдуровић, из Подорашјг (Тузла): Абдулах Хоџић; благајник A. Алиефендић, одборници Мехмедагић и Даутоиз Сребрника (Тузла): Омер Чизмић; вић. Сва предаваша била су бројно посјећивана и најпомније из Рапатнице (Тузла): Салкан Кешеховић; слушаха, хе су получила исхе успјехе као и прва серија. Нека су била са дискусијом, a нека и без дискуоије. У дисиз Гор. Ленобуда (Тузла): Ахмед Б. Карић, Шабан 0. кусији учесхвовала je понајвише омладина a и неки старци, Дењагић, Бего Ј. Окић-Омеровић, Мухарем Хусагић, Абдулах којима извјеснн схавови нису били довољно јасни. Епилог je: X. Јунузовић и Мула Назиф еф. Суљић; одушевљени изрази захвалносхи Гајрету и његовом Главном из Бања Луке: Гђе Ајлша 'Вумрукчић и Џехва Хусеџиодбору, a жеља, да у серији будућих предаваша буде обра- новић; ђспа и хема о нашим новим географским јединицама — баиз Вареша: Хамдо Карамехић и Салих Имамовић; новинама. из Сребренице: Мустафа Сиручић, Назиф Кланчевић, Вукашин Вуковић и Авдо Сиручић; Гајретова предавања у Гламочу из Ливна: Душан Томовић, пор. чиновник; Приликом рамазанских дана одржаиа су Гајрехова преиз Сјенице: Ђорђе Зафировић, апохекар; давања у просхоријама Гајредове чихаонице у Гламочу, једанпух у селу Малжочевцима и једанпух у селу Ковачевцииз Вишеграда: Јефхо Пехровић, ресхаурахер; Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 193 �из Острошца: Мухамед 'A.vpnh; из Липнице (Тузла): M.vjara Сарлјллћ; из Дорфулије (en. Ннкола): Мугтафа Члмџнћ, учлтељ; из Требиња: Мурат Ka|UMCXMo,ioniili; из Бос. Кобаша: Мнрослапа Алибоговић; Мустафа X. Мехмедлгнћ, Захид Хардчпћ, Салнх Шабановнћ. Абид Фртунп, Хуосни Xajpn’n, Хасаи Шаr.iih п Зухдпја Арнаутовнћ. из Челића (Врчко); Хаџага Бегић п Муса Кехпћ. из Високог: нпм ирилшкша прнлнчпо ус-ијела. Чн«г добнтак пзпоеи 1726 дннара. Порсд тога материјалног уснјеха, Mjccnii одбор ja npiiMiio од старог Глјрстоног добротвора u прпјатеља г. Хпфзибега Алпшпћа пз Адапааара г.00 дниара icao добровол»нп прилог Гајроту аа сноја дпнја кћсрп. Онај обнлаи прплог je тнм ;фагоцјспнјн, што нотичс од човјока нз туђине, acoju нн у туђппп ис заборавља cnoj род. Хвала му вслшса и дај Боже да њсгово дјсло будс примјером п осталпм пашим нмућним људима како у домовшш, тако п изван н>е. Д о б р О Ћ О Л зН И п р и л о з и Прилози из Врнограча Повјероннк. Гајрета у Врнограчу г. Сулејман Топић, савупио je Дин. 51.50, које су даровалп слпједећа господа: Ha Cepnrje пред џамнјом 27.50; Бехнћ Муатафа. Траљашнћ Мехмед, Eaaioiiiih Мехмсд no Дип. 5.—: Сул.о Mccuuh, Абдија Кудузовић, Бајро Ђеримовнћ, no Дип. 2.—: Осман Кудузовић Дин. 3.— Прилози из Котор-Вароша Прнликом продавања г. Сулејмана Салнхагпћа у овдашнској читаонвци сЈж упио je Мјесин одбор добро- 140,— Сергију пред чаргаијском џамијом сакун- одржану 21. фебруара сакуппо je биљежпик опћпне из Бос. Свињара, даровала слиједећа господа: гђа Дралжња Ђнрић; но Др. Трумбић, Нтсола Васиљовић Сулејман Межншевић. та.» изнешено je. да je г. Којо a Патар 'Beuiih Дпн. 50.—. Мст. ј. г. Петар TJcuiih Дпн. 100.— у Плевљу даропао јо питомцпма 62 кг меса. Taj дар дават je прско чптавог рамазана, н први дан Бајрана no 2 кг меса дневно, као појачање хране питомцима за вријеме поста. Бајрамски прилози из Тешња ГОСП. С А Б И Т Ч А М П А РА , срески начелник у Коњицу и дугогодишњи Гајретов раднин Г а јр е т о Ђ И теча/еви з а н е п и с м е н е Ivaко cifo neh у свом полугодпшњем изпјсштају лзвијеcTiLiii Глашш одбор Гајрста, отворена су иочстком мјесеца децембра трн Гајретова аналфабетска тсчаја у Бнјељини. Ти тсчајеви усцјегано су завргаеии 8. марта о. г. што je такођер једна вслика добит у нашем културном животу, a похвала онкм 1'ајретовим нрегаоцима, којн не жалсћи труда и своје фамилнјарне удобиости, допринссоше успјешном запргаетку ових течлјева. Завршетком ових течајсва Мјесии одбор лрелазп иа другу етапу свога културно-проспјетиог и економског програма: oeiLHBii!.}’ Гајретопе читаонице, Гајретове домаћичко тколе и Гајретовс трикотажс, што сс одбор нада, да ћс и тај дио спогд лрограма успјсшно нривести у дјело. З а вријемс Рамазана Mjccira одбор je прнрсдио у неколико пећих кафапа Гајретову томболу. која.је нрема мјес- 194 Пригодом рамазансжог Бајрама, иза бајрам-намаза, сакушглн су члновн Гајрета и то г. г. X. Јусуфовић Осман еф., Дервић Фуад еф., Смајлбсговић Исхак еф., Махинагпћ Хамди еф., Даутефснднћ Али сф., Ајановић Илијдс сф., Хсрић Хаки еф. и Шкољић Ахметага Днн. 673.— добровољних прилога, na одбор овим путем господн еакупљачима п свпма да110вател>пма нзражавл. своју захвалноет. Гајретова томбола у Тешњу Мјесни одбор Гајрета у Тешљу иригодом рамазалских вечерп оргавизовао je играње томболе н у ту сврху добпо je на располаган.е просторијс Сокола у Тепш.у. Дворана je била свако вечери дунком пуна чланова Гајрета и Гајретових прпјатсља, те су сс тако угодно забаиљали до icacuo у noh. Пригодом тнх вечери сакупљсно je што добЈкладљпих прилога nrro прихода од томболе преко о.ооо дннара. ! Органчзујше аналфабетске I I течајеве и домаћинске школе! | �fino томболс Jiajnmiie оу Рорадплп приједпи члановп Гпјpctii r. r. IlLnoJbiili Ахмст, Хаидагаашћ Бурхо, Мсхипагпћ Хамдпја, Даутсфеидпћ Алија и Смајлбсгбвпћ Ризах, na пм стол-а Mjernu одбор овнм пзрпчс своју дубожу захвалпост. Прикупљањс прилога у нарави у Тешњу Мјсспп одбор Гајрета у Тсшп.у организовао je рад за прикупл.аље хране no селима у паравп п то пригодом пркгодних иредаваља н вазова које одржавају Гајретови прија тељи, na je тај рад потсазао се врло ycnjeiuiniM. Од л.ота прошле годиие, na до даиас сакунљено je преко 40 метара сптиога кукуруза. Овај рад na сакупљаљу прплом у парави сада je пнтспзивније настављен. Одбор се разлијелио у групе н тако he поједнпе групс у својим додјељмшм рајонима држати поучна предаваља и купити прилоге Ова-ј рад Гајретова одбора у Тешњу можс елужнти за углсд п узор и било би пожељпо да na овом раду отпочиу и онн одборп, који то до сада бпло с којих разло/а ne учанише. ILnniriu нзлагаћл код 'прпоутних inuia i-y na (лно разумијсвање н опште одобр. lipu крају свога пзлагап>а гђа Папгаћ јс апеловала на ирнсутпе ланумс, да се и one углсдају у примјср својпх • ол.-лра у другим naumu iteliuM мјестнма, те да ir one, уппе.тгпп се за чланпцс Гајрета, оснују жснскп Мјеени одбор, што јс такођер једкодушно прихваћоно. Том прнликом одмах се je упнсало прспо 60 чланица и то већпм дпјслом првога реда, што јс талођер Р а д Гајрето-ве орга низац ије РАД И УСПЈЕСИ МЈЕСНОГ ОДБОРА ГА ЈРЕ Т А У БИЈЕЉ ИНИ З А ВРИ ЈЕМ Е Р А М А З А Н А И РАМ АЗА Н СКО Г Б А ^Р А М А ОВЕ ГОДИНЕ. Гајретов мевлуд и оснивање женског одборт Гајрета У циљу духовног н етичког ф гчф а ,и ширења Гајретове мисли и међу муслиманско женсжнње ов) a краја, Ivhpeinrодбор приредпо je 18. јаунра о. г.^дјретов мевлуд за/муслиманско женскиње у овдашњој женс.кој' [меТгтеби-идрддапјп^ Овај мевлуд успио je изваЈ^бваког очепрвања у Мош погледу: посјетило га je- прево 200 муслижачеЕНл унен^. ц | . из најугледнијпх наших породица, тако и из Hajtilnpn^, 1Иг родних слојева тако, да Je то запста бплл једна ријетка uaнифестацпја заједнпчког рада пдр1ег женског злпке рода и сталепмсог поријекла. Мевлуд je саслушан у по-тасарј тапшни. од ћремена до времена прекндан јецајем и еузама старијих жена iiapr-l чито у оним одломцима, у којама јв писад na дирљив Ka­ nuu приказао рођсње нашег. Дезлетшје a. <•. To мг~и i.ojмл>иво, јер само женско срце. може cuiafrurl) мајчлпу д>убаз према свом чеду у оним свотии чаеовнма тарођаја. Мајчнна je љубав бсзгранична и све те сузе наших етарпцг cni vj но су сузе иекрене и од орца, преносећп их у мпслима у ona давна времена, када je сретна u.i|na родииа iiajope.Tiiujei сина и зато je рсфрен »Прпхвати ме једна итица блјсла, Опет мепн дође снага ииједалnonpahcn оалаватнма u благозлавом оног златиог чеда, које je угледало свијст н обавијеетило ног.у епоху и епас залуталом човјечанству. Послијо проучоног мевлудх, n a m Еријодиа Гајрегова радница, гђа Шсфка Пашпћ, сдржала јз i;parno предаваље о зиачси>у Гајрста и п.еговим плоаспвтпм иатеицнјама naрочпто у поглсду друштвеног препорода .чуслимаиоке жсне. Ж ЕНСКИ П 0Д 0Д Б0Р ГА ЈРЕ Т А У ГРАДАЧЦ У pa.iocHtT^nžijaBa исправног схваћања Гајретовпх коп/круговима нашпх жсна. Иако Мјеени одбор, приређујућп овај Гајретов мевлуд. ДиоЖтЈф ннје ^ачунао на Цатеријалну страну евоје приnp редбе, ипак je нз срсдине прпеутних ханума nao прсдлог, да cej поред уппса за чланпце Гајрета, покупе и добровољни прилозп за Гајрет ради покрпћа трошкова мевлуда, те je п raj предлог једнодушно прпхваћен. За Гајрет je приложено одмах у готопом око 700 дпнара, a поред тога за приредбу мевлуда даровалп су п то no 2 нг mehepa: Хесејнага и Јусуфага X. Салпхопић. Браћа Шеховић н Ибрахнмага Хусаrnh; 2 кг. бонбона И. Хусагпћ, 1 кг. бонбона Хасанага X. Салпховић, na чехгу племепптим дароватељкама н дароватељпма ■најљепша хвала. Од добровољних прплога Mjecnn одбор je по-дмирпо даљне тротковс, a остатак од 435.50 дпнара остаје чпсто у корист Гајрета. Пошто je овом прпликом уписан довољап број чланица за осннвање женског Мјесног одбора, то je госпођа Паm nh na 25. нстог мјессца заасазалд скупштину у истнм проеторпјама, на којој je ударен тсмељ новом одбору и тиме окруљени успјехом naiiopn мушког Мјссног одбора. У тај одбор изабрате су с.лиједећс наше врпједнс хапуме: Шефкета ханума ITauinh, претсједницл.; Нур-ханума Пашнћ. потпретсједница; Асије-хапума Кавазовпћ. учитељпда из Јоховца, хајница; Злате-хаиума Прел.убовпћ, благајнпца; Ga' Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �фет-халума Дпдонпћ, Нумица .Ллвмаиовић н Елвије-хапума Uauiuh, одборкице бср функције; замјеницс: Емлнс-хаиума Јурук, Риссме-ханума Хајрић. Лјшие-халума Ilaiiiuh, Субхије-ханума Лпшшчевић н Шефике-ханума Пашнћ; у надзорнп одбор: Хашмет-ханума Торлић, Неврссхацумд Осмапбеговнћ ii Емннеханума Д. Пашпћ. Имсна изабранпх ханума најбоља су гаранцнја, да he оне својим радом испуиити оне наде, које се у п>нх полаже. У то име поздрављомо иови одбор и желимо му мноа-о усијеха у раду! Извјештај о раду за I. полугодиште 1930.31. Почетком I. полугодпшта 1930/31. друштвено годиие, Mu­ čim одбор Гајрета у Бијељиаи, бро;до je у свему 96 (Војнх редовнтих члаиова. У иочетку тога полугођа чланарина није редовито убпрата, јер су тадашњп главни фушсционери бнлн отсутнн no својим имаљпма и na љетоваљу, a neim као државни чиновннци премјештенн у друга мјеста, ради чега je одбор био непотпун. Надопуном и реконструкцијом Мјесног одбора у мјесецу августу те године. одбор je отиочео пнтензпвио радитн на убирању заостале чланариие н уннснвању повнх чланова, у чему се je највише истакао претсједннк одбора г. Прељубовић, којн je углавном готово сву заосталу чланмрнну лјјчно покупио и лијеп број иових чланова уписао тако, да Мјеснп одбор концем I. полугодпшта бројп 210 чланова, о чему he će предложити списак заједно са спнском нових чланова, icojn су се улисали у II. полугодишту one" друштвене године. Рад на проширељу /Гајретове ^оргашзаццје међу пајшире народне слојеве, вршл се интснзпрно, те je одбор мишљења, да he у току ове годпне већп дно грађанства бити уписан за чланове Гајрета, јер н иајвећи, вротпвницн Гајрета и његове културно-просвјетне н нацџотуне миснје међу свијетом увиђају, да се вал Гајретовеч-т1деје неда иичпм зауставати и да he бити прегаженп сви они, који се трме валу јсупроклаве. Поред проширеља Гајретове оргажпзације, Мјесни одбор je у мјесецу септемфу тога полугођа, на нарочито свечан начин прославио Гајретов дан, о чему je у листу Гајрету та прослава опшнрно приказана; уз ту ирославу одбор je радио много на зближешу и заједнпчкој сарадњи пзмеђу муслиманске жене и н.езиних сестара других вјера, ie су у тои полугођу одржавате заједнлчке коиференцнје n предавања. на којпма je увијек био присутан добар број наших жена, што je утјешљива појава за јачање духовће снаге наше жене, њено освјешћпвање n прогрес. Упоредо с тим, Мјесни одбор je развијао Гајретову идеју међу женама, радио много на осннвању женског Mjecuor одбора Гајрета и налокон тај одбор основао у П. полугодишту, о чему he се посебно извијестити. У истом полугодншту Мјесни одбор je радио и на културно-просвјетном и привредном подизању муслиманског елемента овог краја, a нарочито на освјешћивању муслиманског тежака, који сачињава гро овдашњег грађанства. Почетком мјесеца децембра отворена су 2 мушка и 1 женски Гајретов аналфабетскн течај. Ове течајеве полази преко 150 неписмених лица обојег спола, a исти се одржавају у народној основној школи н у женској мектеби-иптидаији, коју je Градска општина освијетлила електричним свЈетлом. Kao наставипци ових течајева фунгирају г. г. Ибрахим ДаутоBiih н Јуре Штрк. оба учитељи из Бијељине и добри Гајретови радници, тс гђпца Јиречек, такођер учитељица из Бијељине, пријатељица Гајрета и добра културна раденица, Одбор je мишљеша, да he сс ови течајеви успјешно свршлти, што he наравно бити од великог моралног успјеха за Гајретову мисао, јер he сви полазннци увијек бити захвални Гајрету и њоговпм радекицима, који су им омогућили, да прогледају својим очима као остали л>уди. 196 . ЛргаиизираЈБу ових тсчајева иоред г. Даутовипа, миого je допртшо п лично претс.једиик Mjecuor обдора r. ПрсЉубовиН, Koju je у својетву подначелиика Градске општИне службсно лоппсао сва пеплсмепа муслнмапска лица обојег спола п ларедио л.ихов полазак у овс течајеве. Ha припредлом пољу Мјссли одбор je такођер развио жлву акцију мсђу овдаши.им тежашшм свијстом ирогшгирање задругарства п развијаи.ем задружпе свијести уопште. Иннцпјативом прстсјсднпка п једпог шшрсдног тежака, нначе доброг Гајретова прпјатеља, осиована je у том полугодншту. Mjccna Задруга зд пољопрнврсдли креднт, у жојој je окулљел добар дпо лашег тежачког свијета, a за кратко вријеме лзглсди су, да he у ту пољопрлвредну задругу бити уплсалн готово свн овдашљи тежаци. Што je пајглавније иа једној нзвапредлој скупштпни дотлчне задруге допешел je закључак, да свлкл задругар треба да буде и члан нашег Гајрета према својим имовнпсклм лрнликама, што je наравло од великог моралног и матерпјалног успјеха за fajрет п њсгове интепцијс, псто тако и од велике привредле користи за налпег тежака и њсгов прогрес. Mjeciiii одбор je поред истакнугах резултата свога рада имаб v пројекту, да у том лолугодишту оснује Гајретову чцгаоницу, Гајретову домаћнчку школу, Гајретову тршкотажу и другв Гајретове помоћне секције за развијаље Гајретове мислп п духовно јачаље нашег свијета, али ради извјеснцх техничкпх потешкоћа, тај се план у цијслости плје могао остварнти у овом полугодишту, те се одбор нада, да he то све остварлти у другом полугодишту. To су у краткнм потезима резултати Hameir рада у моралном правцу, у I. полугодишту a сад да истакнемо наш -рад и у материјалпом погледу. Нови Мјеспи одбор преузимајући дужност од старог одбора, преузео je то у тешким економским ириликама, у времену, када je општа пољошривредна криза нарочито логодила овај као еминентио економски крај, те наши материјалнп успјеси пису могли бити баш онакви, као у неклм нндустријским и сточарским крајевима, али ипак одбор je задовол>ан и овам, клда се успореде оне благословљене roднне, жада je овај крај имао у изобиљу свега, na ипак за 1'ајрет лкје се оволико доприносило. Стање благајне нонцем децембра 1930. A. Примања: 1. Примљело у име чл а н и р и н е................... Ции. 3.953.— 2. Добровољни прллози ............................ » 1.483.— 3. Лрослава Гајретовог д а и а ........................ » 13.452.50 4. Продате јубиларне значке ................... » 450.— 5. Продагге Гајретове публикације................. » 410.— 6. Разно .......................................................... » 2 .— Укупно Дип. 19.750.50 Б. Расходи: 1. Послато Гл. одбору Гајрета 31. VII. 1930. Дин. 1.383.— 2. Прллови разним локалним забавама издати no старом одбору » 400.— 3. Припомоћ Гајретовим делегатима ш. Брдо Гучево приликом оовећењат костурнице > 300.— 4. Гајретов вијенац лоложен иа ту костурницу > 300.— 5. Писаћи прибор и поштарина > 195.— 6. Трошковић прославе Гајретовог даиа > 2.381.— 7. Разни ситни трошкови и послуга > 20.— 8. Послато Главном одбору 6. X. 1930. » l i .071.50 Укупно Днн. 16.080.50 Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте њ егове спасоносне идеје! �ОДБОР-НОЛА СРПСКИ Х С Е СТ АРА У ДЕРВЕН Т И У РА Д У ЗА М УСЛИ М АН КЕ Одбор Кола Српспих Сестара у Дервенти нарочиту naжњу посвећује просвјећивању муслиманСког женскиња тако, да су многе муслиманске дјевојне свршиле стручну школу Кола Срлских Сестара, a сада ту школу похађа преко 20 муслиманских дјевојчица. Нарочито због муслиманског женскиња одбор Кола Српских Сестара тражи учитсљицу муслиманну, и добива je, те je сада као учитељица на овој стручној школи гђица Ферида Ђикић. Одбор Кола Српских Се- стара и иначе помаже сваком приликом рад за Гајрет и све Гајретове приредбе издашно помаже. Ha челу овога вриједнога одбора je госпођа Даница Дујић као претсједница, na joj се заиста може честитати на ованом успјешном раду, a ми Гајретсви раденици овом цијелом одбору захваљујемо се на досадањем раду и желимо да овај харирли рад за народно просвјећивгње овај вриједни одбор и даље настави. Ц. Рекапитулација: Capaj.iiih, учнтељице. Прије учења мевлуда одржао je предаван>е »0 вјери« Омер еф. 'ћехић. овдаипћи нмам и матпчар. који je од страме пржутних помно саслушаи. При концу свога предавања опоменуо je наше женске, да мјесец Рамалан п1>оводс што внше у ибадету н Богу угодним дјелима. Свршетком мевлуда подијељени су фишеци q;i шећера. T o m ириликом еакунљено je за Гајрет 450.— Длн. Ж ет ко енјело одржано je 22. ноћн Рамазаиа у пјкк-торијама I. Мјеш. ндр. осн. школе, којег су посјетиле не само наше жецске нз града Стоца, него и његове околпце. Сијело je отворила н присутне иоздравпла гђица Џенка Оарајлпћ, претсједшгца, захваливши им се на многобројној посјетн, те укратко пзлолгила потребу рада за Гајрет, молећи присутне, Успјешан рад женског одбора у Стоцу да укломе неке занречсе, које ометају овом. пододбору бољи Мјесни Женскц одбор у Стоцу tokom Рамазана прнре- напредак. -Затнм je одржала подуље предавање о одгоју дио јо за женске мевлуд и сијело. Мсвлуд je приређен у* дјеце. Царевој џамији, icojor оу a н салавате и млахије училјг учеПослије њеног ирсдаван.а декламонале су двнје ученнци-це I. Мјешои. нн|>. oni. школе у присугтву !ђице Џенке ннце, нза којих je r. Хамнд Диздар ирочитао гвоју нову а) Примитак .................................Дшк 19.750.50 б) Издатак ....................................Днн. 16.0S0.50 Саддо концем децембра 1930. Дии. 3.070.— Словом: Три хнљаде шестс тотина и седамдесет дннара, која се свота данашњом ноштом шаље Главиом одбору с тпм, да добровољни прпмитци иотичу u то 1.3S3 од иродате хране, a 100 дин. од г. Juue Милишића, адвоката из Бијељине. мјесто Бајримске честнткп г. Др. Хаеалбогопнћу. Прсма томе до сада je послато Главном одбиру у гвему Днн. 10.124.50 као допринос за I. полугодиште 1930./31. год. У Бијељини. 10. фебруара 1931. 197 �прпчу »Трговци пз Огоца«. Познавајући присутни лица у овој прпчи, a к тому још дивећи се згодном приказивању г. Днздара, његов свршетак je попраћен одушевљеним аплаузом. Одмах пза тога отпочела je уз пратњу грамофона игра дјевојала. Присутне су почашћсне рахатлокумовима. За врнјеме забављан>а претсјсдннца je обишла сваку од прнсутних п сазнавшн да пнје чланица Гајрета, љубазно Махмута Рапчанина, повјсреника Гајрета у Комарану. Ha скупштини je бнло прпсутно око 40 чланова. Према правилпма u упутама Главног одбора Гајрета, повјереник т. Махмут Рапчанин, разложио je присутним скупштинарима, да између себе бирају Мјеснн одоор, у којв су једногласно изабрана слиједећа гоопода: Претсједник Махмут Ралчанин; потпретсједник Дерво Башагић; секретар Заим Бјелак; благајник Хаџн Бјелак; члаиови: Саво Дуловић, X fсеин Ралчанин и Јусуф Рапчаннн. Замјеници: Радослав Томашевић, Осмо Корнла, Хајро Џухнћ, Авдо Башовић и Мехмед Нуковић. Надзорни одбор: Будимир Пирић, Рашид Нуковић и Шабаи Козица. Рад Мјесног одбора Гајрета у Матејчи. Мјесни одбор Гајрета у Матејчи у првом почетку свога рада није могао показпгги велнке успјехе, јер врло тешко наилази на пријем код муслнманског живља са својлм акцн - 1 јама, но »пак je прплпчно успио да бар један дио тога живља освјести и да га увјери о корпсном дјеловању, идејама и циљевима Гајрета. Осим тога , много je допринио осниваљу Сеоске соколске- чеуе у Матејчи, јср су ово осииваље извели чланови Мјесиог одбора Гајрета, са учитељима мјесннх основннх школа, и други јавни функцнонери, и та чета сада пма око 150 чланова, од којих, поред помажућих чланова, нараштаја и дјеце, 20 чланова вјежбача п 12 чланица вјежбачица. Аналфабетскн течајеви на подручју овога одбора отворени су у Матејчи н Отљп, од опшгинске власги n просвјетних установа, али je п овај одбор много допринно да се онн отворе и да се у њих упишу сви нописмени муслимани до 25 година етарости. Д Е С А Н К А О ВУ КА, У ^И Т Е Љ И Ц А V: сарадницг Гајретова одбора у Р и п ч у г Ј ^ Je у чланство позваЈа. Te поћи уписано je 33 лове чланице. Ha овом сијелу много се^лрпчало о| Гајретовој забавн коју he ириредтгги на Хаџииски Бајрам мушки п женски пододбор. I J.'l' Да би горе поменуте забаве била лутрија што богатија гђцца Џенка Сарајлић je у споразуму с мушким пододбором утрошила једну суму новаца из благајне овд. пододбора у материјал ручиог рада- и 'равдијелиа међу учеииде обје школе, да везу. Почимајући um радове гђица учнтељица Сарајлић причала им je о Гајрету, те 6 тој забави и н.еној лутрији, која he дан прије забаве бити изложена. Сада дјевојчице везу радове и такме се, која he што љепше и чишће израдити. Овом прилкком учзници су зажалили, што и они не могу придонијети Гајрету какав дар. Похвалнвши их учитељица рекла им je, да he од њих бити велпки дар, ако оплету од лика корпице, што су ђаци с весељем отпочелн радити. С овом расподјелом рада учиљена je двострука корисг: l. што he лутрнја на забави бити богата, a 2 . што се с оввм пружила прилнка и неким сиромашним ученицама да нешто извезу. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Комарану. 20. фебруара т. г. одржана je прва скупшгина Мјссног одбора Гајрета у Комарану, срез Милешевски, у згради код Наставак рада Гајретове просвјетнв секције у Tysn* До сада смо извијестили, да je икицијативом Гајретове просојетне секције до 14. фебруара одржано пвега 10 предавања, која су изнесена и у гласнику лвста »Гајрет«. Ha 27. фебруара одржао je у Гајретовом клубу у Тузли 11. предавање г. Јосип Гулешић веома лијеио и поучно предавање: »0 љепотама Јадранског мора и важкосги Јадранске Сграже». Ово предавање попратио je г. Гулешић са слнкама најљепших предјела Јадрагожог мора и његова оточја, послуживши се скиоптиконом дома Народног здравља. Жнва рвјеч попраћена са скиоптиконским слпкама оставила je на преисутне веома лијеп утисак. Присутно je било преко 100 особа. 12. предавање одржао je на 13. фебруара члан просвјетпе секције г. Чустовић Шукрија, иаставнид. предавање »0 узгоу дјеце«, које ,е наппсао за »Гајрет« г. Хамдија Мулић. Ово предавање одржао je г. Чустовић у једној кафани у Тузли, у којој се скупљају овамо досељени Херцеговци. Предавање je одржано у 10 сати прије подие, a било je присутно око 100 слушалаца, мушкараца. 13. предаваље одржао je г. Ђамил еф. Салкнћ у Гајретовом клубу у Тузли у недјељу 1. марта у 10 сати прије подне. Тема je била: »Пет исламсжих вјерских обавезних дужности«, које je за »Гајрет« написао г. X. A. Бушатлић. Попгго се због опшпрности нијс могло сврпшти, настављено je у недељу, 15. марта. Ово предаваље посјетило je преко 50 слушалаца. У току марта и априла, na и преко љета за Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 198 �ћријемс довА, којс се овдјс у околшш свлИМа преко љата одржавају, просвјотна секција искористнћс прилнку да се сва нослана преддвања, као и она која јо сама еекција у своме програму ирсдвидила, одрже и да од ових предаваша имадну користи баш они за које су и намијењена. Пошто су предаваља мало закаснила то се није успјсло, да се ма и јодно одржи у џамији за вријемс Рамазана. О ст а л е ви/естн јо Зпдруга за пољоиривредни крсдНт, док су у пројекту »Гајротова« домаћичка школа, трикотажа, читаоница u т. д. Овај илодни исриид рада завршсн je нсдавно јсдиом забавом, која je прпређеиа 21 прошлог месеца са својпм модерним југословенским програмом, у чнјсм je извођењу узело видног учешћа и оцдатн>с Српско псвачко друштво »Орбадија«. Ова забава спада мсђу најбољс забаве које je »Гајрст« до сада прнрсђнвао. За »Muc Гајрет« изабрана je симпатична r-ца Халида 'Бумишнћ, a за почаспе дамс г-ђнце Велида Салихбеговић и Сонпја Pecnh. д# б . Београдска штампа о Гајрету Београдоки »Југословенски 1'ласник« од 7 марта о. г. број 165 доноси о раду Мјссног одбора Гајрета у Бијељинн са фотографијом претсједника тога одбора, г. Мухамеда Прељубовића, слиједећн чланак: Ееманципација босанских муслимана Идеја »Гајрата« све више продире у народ. Београдски гимназијалци међу питомцима бањапучког ионвикта 10. октобра пр. године преноћила je у баљалучком конвикту једна група ђака, љих 17 на броју, \ГП. п VIII. разреда београдске гнмназијс, којн су се у Бањалуку свратили прнликом своје екскурзије. Управа и питомци, укаоали су им најљепшу пажњу. За доручак им je приређен кажао са — Биланс полугодтнњвг рада месног одбора у Бјељинн — Бијељина, 5. марта. — Нема сумње да идеја »Гајрета«, идеја националног освештавања и културног-просветног noдизања муслимансжог дела нашег народа, узнма све размере, продире у све слојеве н осваја све душс. Као_доказ може нам послужити и рад и успеси месног одбор^v»Iajрета« у Бијељини. Рад овога агилвог одбора није лак, и зато су постигнути резултати твм драгоцснији, a. љнхови трудбеницн заслужују тим веће^ризнаље. Доласком оговодпшње улраве на ^ијем челу отоји г. хамед Прел>убовић, иодначелник, »Гајрет« развија инте: ван рад у свима правцима духовч-г и екононског no муслимана. Увиђајући да je недисменост главна сметња с? ду, отварање аналфабетоких течајева била je једна задаћа. Захваљујућн г-ђи Јсрић, и ft г. Штрку и учитељима и »Гајретовнм« приј^тељима, аналфабетска течаја, која похађа преко 160 лица, разнага доба и узраста. Интересантно je видети, младих девојака с таблицом n булваром у руци, школу и отарије жене. A када науче њихово нисмо. To није обично ллсмо, то то je народни вез. У свим просветно-културинм макифестацијама »Гајрет« узима ввдног учешћа. После од-тично успелог Гајрстовог дана, јавља се жеља и тежњд за сарадњом између муслиманских жена и њихових сестара осталих вера. У томе циљу одржавају се заједничке конференције, предавања, састанцп којима je увек прнсуствовао и леп број муслиманки. Нарочито je жељена сарадња са Колом српских ссстара и конференција, коју je одржало у Бнјељини Шабачко Коко српоких сестара, била je од муслиманки бројно посећена, што може да служи као радосна појава и предзнак будућег заједничког рада. Месни одбор радио je такође и на осниваљу женског одбора и напори су крушсани успехом. Фебруара месеца основан je женски одбор »Гајрета«, који има 80 чланова и на чијем се челу налази агилна поборннца за еманципацију муслиманске жене, г-ђа Шефкета Пашић. Овој рад одбор »Гајрета« упутио je и у правцу економског подизан.а муслимана. Његовом пнвцијативом основана У БАЊ АЛ УЦИ БЕКИЋЕМ ЂАЦИ БЕО ГРАДСКЕ ГИМ НАЗИЈЕ У ПОСЈЕТИ КОД ГАЈРЕТО ВИ Х ПИТОМАЦА У БАЊ АЛ УЦИ пецивом. Окоро цијели дан били су у друштву са питомцима и измијеншш с њима братске мисли и осјећања. Tom приликом фотографирали су се пред конвиктом, заједно са управником и пптомцима — пзмијепивши прв томе капе са фесовпма пптомаца. Из ковикта су понијелн најљепше утиске о гостопримству и братској колегнјалности питомаца. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �V Лросвјетин буквар за одрасле нелисмене латиницои. Добили смо Просвјетпн буквир за одраеле иеиисмене латиницом те гп можемо топлп ирепоручити учитељима течаја. У борби прогив иепиеменоспт, Оарајеве.кд Просвјета учинила je до сада нпјвнше. Разаслала je учнтељима течајева за неписмене у грађаиству п у појеци до 'iou.ooo својих буквара. Овај Просвјетин буквар за одраеле непмсменс јсдаи je од најбољих буквара код нас, no опћем суду учитеља који одржаше течајеве те je уједпо најјфетинији — иеколпко пута јефтппијн од ма кога другога. Стаје само Дин. 1.50 са опремом. Свога буквара штампана латшгицом Просвјета није до сада имала, него je елала Абецедарку за поучаваше одраслих неписмених, Загреб 1029., која je стајала 5 дннара. Сада je израдила Просвјета и буквар за одр.асле иеписмене латиницом no истим мето.чама као и ћирилицом. II овај буквар еамо Дин, 1.50 са опремом. Овим je подмирена једна велика културна потреба и аналфабети су добили <воју прву Из »Јгдранске Страже« Лутрија. Умољавају се сва лицл (која су продапала epeliке ове Лутрије, a кбја иису ‘до сада послала коначан обрачун, да то до краја овог, мјеееци учине. Листа вучењп разашиље се на захтјев бесплатно. Глпвно вучен>е одржаће се 8. септембра о. г. Прво вучење 12. о. мј. у дворани Днрекције Државних Дугова у Београду, под контролом Државних власти, извршено je прво вучење Лутрије Јадранске Стражс. Званпчна листа објавиће се 20. тек. мјесецп. јер до тог рока продавци срећака имају доетавити коначап обрачун! Издавање згодитака вршиће Извршни бдбор Јадрпнске Страже у Сплиту, рдс ее имају извучене ерећке слати. Поопагирајте залругарство! књигу у оба пиема. X И здањ а Г а ј р е т о п е би бл и отек е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5'- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 'U 200 �Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. ].) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija n a svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratam a n a ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a ag rar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. D J r e i c c i / a 1J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e i š te d io n ic e S a r a je v o . I SV A K I M USLIM AN T R E B A DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t" N arudibe: Papirnica ^ Tvornica clgarpapira Hamdija Kopšić S. D. ALKALAl, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajerova > - Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijal; u „GAiRETU” 0OOOOOOOOOOG0OO0OOOG OOO0OOOOO0OG A P © št& Ј К ' ш т а м п а р и з а : ИЗРЛђУЈЕ НАЈБОЉЕ СВЕ ШТАМПДРСИ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А Г А К И С Т Р О ЈЕВ И С Т Е Р Е О Т И П И ЈА Р О Т А Ц И О Н И СТРСЈ C ltiK O G R A FIjA ! IZBACUJE KLIŠEJE U JEDtIOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE . k njig o vežnica: P0VEZUJEКИЈ|С£ 00 MflJLUKSUZNIjE iZCADE / �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga Ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. • ! Illllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Bosansko Industrijalno i Trgovačka Banka i d. Dr. Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmsjerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik D rž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena djonička.glavnica cijalista za operativne bo­ D in 20,0 )0.000 lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*00,0. - Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća i Ordinira od 1 -3 Q p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605 , 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split | § U Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G ajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9900f82d5655f54a022557e87f2949e0.pdf ec8a42724ed12938ded9007c3357845f PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж А Ј : Уредннштви: Нови легатор Гајрета X;ijрудпн Ti.vpnh: Соколство и васпитање школске омладине П|х>ф. Шевслји Bvftiih: Слободна трговина и заштита уопште Хамдија Јмулнћ: Кано Омер просвјекује народ — Хајрати Мустафа Јпулалкћ Због евлада (спршета^ Резолуција муслиманске студентсне омладине на Београдсном »ГЈИТГГУ ---- Мерхум Хаџи Хафиз Х ус |Ц Универ- „ h mi ГА ЈР ЕТ О В ГЛАСНИК ротвор (легато) Гајррта IOBOM великом Гајрета Гајретова хатма ново... - -дОбротвору ш гтг~ Рад Гајретове организације: Вшфедна скупштина Мјесног одбара Гајрета v Мпочу —- Тајретове вијести из Шабца, Бијелог Поља (к/Моотара), Борча (Гацко). пз Оребрепика. Даљње проширење Гајретове организације: Оениваше Гајретова одбора у -Бнј^лом' Пољу {Оанџпа;). Постављање Гајретових повјереника у срезу плеваљоком. Нови новјереник Гајрета у Лиснчпћима. Оснивање Гајретова одбора у Сребренику (Тузла), Нови повјереник Гајрета у Блатнпци, Гајретове вијвсти из Тсочака (Зворник). Даљњи упис Гајретових добротвора и утемељача у Бихаћу, ВиooicoM. Тесллћу. Оарајеву. Требин.у, Кичеву. Пријадору. Сребренвци и Београду. Разни добровољни прилози за Гајрет: Прилоои из Власенице, Гацка, Кичева. Тузле. Маглаја. Дар Гајрета ученицама донаћичке школе у Жепи (Рогатица). Гајретова забава у Стоцу Поздравне депеше претсједнику Главног одбора Гајрета Издања Гајретове библиотекв 16 АПРИЛ САРАЈЕВО 1931 Издаје Главни од бо р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 8 �Oglašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojib pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaea da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna л/ Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o. j. u SARAJEVU с> г YJ ’TpsSi-* 'Ж А Bavi se svim u bankovnu struku [spadajućim poslovim a. O rganizuje i potpom aže razne privredne (zadruge. — .P o ­ djeljuje zajm ove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju iiz otkazni rok i bez otkaza uz n ajpovoljn iji! ka­ matnjak. — Podjeljuje zajm ove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosim a uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u C u kovića ulica br. 9 1 kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10°/о čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва за културно и економ ско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за наш у Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђ ацв добивају лист у пола цене код Главног О дбора или код управа Г ајретових конвиката. Поједини бр ој стоји 5 динара. Директор Х ам и д Н уни* Власвик друш тво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Б осанска Пошта“ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 8 С а р а јс в о , 1 6 а п р м л а 1931 Н о /ш л е г а т о р Г afpera Р а хм ет л и А / е х л е д К а р а м е х м ед о Ђ и Ћ Увијек je било добрих људи. Људц чија су дјела била свијетли примјери другима. показивали см исао за љепоту душе и разна доброчинства, Ти племенити људи To су увијек биле ријетке појаве, које су, ипак с времена која су други од својим сјајем да расвијетле помрачалу околину. И покажу на вријеме, знале да лективне успјехе наше увијек својим свијетзаједнице. Тим људима лим трагом љепше пуje увијек и на сваком теве и нова надања. кораку на срцу д обро Било je, велимо, увиближњега свога и свијек таквих људи . . . ју нас. Међутим, има и £ Опет нам je ових хвала Богу, и данас! To истичемо са неким \9ГЂ: Дана један од оваквих нарочитим поносом , '* _ ж племенитих људи своса једним великим оду'g јим лијепим поступком шевљењем, јер нас те ’ jp свратио позорност на појаве, ти ријетки и V 1' се бе . Тим лијепим и свијетли случајеви преi . хуманим гестом свра* ну увијек из о в е сваi 1 ^ тио нам je на свој покидање учмалости и j" ' \ Л ступак пуну пажњу и стерилне равнодушно: ј i-, f * ми, задивљени, радости. Ти случајеви уви\ 1 ?. / jf Ж А . сни, захвални, гледамо јек нам докажу, да .1 Jј * ^ тогалучонош удоброте ми имамо у нашој среЈ / / <§'*£•?'.. и истинског разумиједини још он и х великих £ Ж f % •• вања, na онда, наједхероја духа, људи који Jf ^ Р ном, захвално, у један посједују љепоту душе 7 .. f глас, каж ем о: Живио, и један велики, искре______________________________ '___________ бр ате! Таки нам се ни см исао за индивиоаћали! дуална прегнућа „ кор* * иетли мехмед кардмехиедовии ра^ OBflj 40BjeKi 0 коме вам ето говорим о, наш стари знанац и искрени пријатељ и сарадник Гајрета и свих добрих и племенитих акција које су никле међу нама, било иницијативом његовом или некога другога, је ст господин Др. Хамдија Карамехмедовић, управник Државне болнице у Сарајеву и бивши министар. Он je ових дана послао Главном од бору Гајрета своту од Динара 10.000са молбом, да Главни од бор упише у с в о је књиге њ егова брата рахметли Мехмеда КарамехмедовиКа, који je умро прије двије године, као свога великог добротвора. 201 �Веома je интересантно излагање госп . Др. 'Карамехмедовића поводом о в о га уписа у писму које je том приликом упутио Гајрету, a које у цијелости дон осим о на другом мјесту нашега листа. Он каже, да жељу, коју je њ егов рахметли брат М ехмед одавна имао, a та je , да постане великим д обр отвор ом Гајрета, испуњава сада на овај начин. Нарочито то чиним и ради тога, што je пред св о јо м најближом родбином преузео на се б е дужност, и то на дан рахметлијине смрти. да ће му у име с в е родбине подићи скроман споменик. „Т о чини сада, пише госп. Др. Карамехмедовић, пригодом двогодиш њ ице смрти њ егове на тај начин, да га упишем за великог д обр отвор а Гајрета, ј е р с а м у в ј е р е н , д а ј е т о н а ј б о љ и и најтрајнији споменик м ом е рахм етл и брату". To je кратак извадак из тога писма. Реците, зар то нису племенити осјећаји? Зар т а нису генијалне мисли једн ог ријетког филантропа? Зар из свега тога не одиш е она велика љ убав за наш Гајрет и, према томе, за с в е нас, да п росто оста јем о изненађени и завичем о: Има још д обр от е у свијету! Има јо ш племенитих људи! Племенита геста госп . Др. Карамехмедовића нека буде свијетао примјер многима другима, који су у материјалној могућности да пођу његовим путем, a њ еговом брату рахметли М ехмеду, н овом легатору Гајрета, нека je рајско насеље! Мерхум Мехмед Карамехмедовић родио се у Требињу ночетком године 1870. Основну школу похађао ,е у Т-ребињу, средњу у Сарајеву, гдје je године 1889. поДожло исппт арелостн на учител>ек<џ школн. У уо доба свршио je п ње* гов старпји брат TteiMgpr гимназпју. те / у н>нх двојица браће — двојица најстарнјих муодимфнодих интелектуалаца из Босне п Херцеговине. a Њихов отац, рахм. Деришага, био je врло налредан човјек који се није дао <*мест« хајком која се од стране конзервативног свијета у онУдоба дизала против модернот^образовања муслиманскб младежп. И ако човјек веома побожан ннје се дао смести набацивањем противнцка да he му се дјеца у школи »покаурити«. И ако богат и углвдан није вјеровао у паролу онога -дФЗа да je пгкола само за сиротнњу. Весео и радостан нослао je старијег сина на свеучилипгге у Беч, a млађег као једног од првих муслиманских просвјетних пионира, као учитеља, у претежно муслиманско мјесто Добој. Прве године учитељског рада ^ipoeeo je млади Мехмед у Добоју, у Тузли и Сарајеву. Убрзо je својом спремом, великим педагошким талентом и силном агилностп свратио на се пажњу својих претпостављених, те je већ године 1895. иробран као један од најспособнијих учитеља и послан на високу педагошку школу у Беч, гдје je остао четири године. Вративши се са високо-школсклх студија поетављен je Мехмед за професора трговачке школе у Сарајеву, a мало за тим премјештен je у Брчко. To je било баш у доба Џабићева покрета. Млади муслиманскн интелектуалац пратп тај покрет свим срцем и свом душом, краде се свакодпевно преко Саве да бп се дочепао »Србобрана« и ловосадске »Заставе«, који су листови са велнком симпатијом пратили сваки и најситнпји догађај у мучној борби босаиско-херцеговачких муслимапа зд своју вјерску и просвјетиу аутономију. Пред окупаторским властима није се могло сакрити ово интерссовап>е Мехмедово за вјерско-п1»освјетни и политички аитиаустријски покрет њсгове браћс и млади професор би изнсиада у напону сво.е снаге и стваралачког рада — иензионисап! Огорчен овим постушсом прелази Мехмед iuio бјегунац, без пасоша, без пензије, без средстава, преко границе црногорске и након кратког времена налази се као политички »иеовлаштени исељенпк« зајодно са Џабићем у Царифаду. 202 Прогласивши га неовлаштеним исељеннком аустријоке вллсти забраннле су му за вазда повратак у домовину. ^ а д а су наступили тешки дани за Мехмеда. Туђега језнка ne зна, средства sa жииот врло оскудпа. Али несаломпва енергија Мехмедова не малал:сава, он се лнћа инструираша у њемачком језику при чему полако савлада и турски језик тако да je убрзо могао бити примљен као чиновник у министарству просвјете. Ни у туђем свијету не одрнче се жнви и напредни дух Мехмедов својнх особина. Живахно учествује у младотурском покрету, чак га видимо гдје оружан маршира са солунским четама да руши натрижљачки реакционарии режим Абдул Хамидов. Лијепе фразе о братству н једнакости свих народа турскога царства брзо су исплављеле. Мехмед као Славен би редуциран. Оставши поново без службе гура се храбро кроз мучни живот, обучавајући no пашинским коиацима дјецу у љемачком језику. У то je у Боснп након признања ашжсије од стране Турске и европских велесила почео да дува други вјетар. Фпрдус и Арнаутовић успјешно приводе крају питање вјерско просвјетне аутономије. Отвара се 1910. ач>д. и босански сабор. У сабору je и Мехмедов најмЉђи брат Хамдија којч се са својим братом живо дописује. Мехмед чезне за отаџбином, алн као »неовлаштени исељеник« не смије патраг. Политички уплив братов ипак му je омогућио да се врати у отаџбину, гдје се je опет поовстио овојој старој струци и свом најмилијем познву: просвјетном уМду у школи и ван школе. Ван школе живо агитује за шиљање муелиманске дјеце на науку и занате и свуда заговара и потпоможе спасоноснп рад нашега Гајретл. Често би рекао брату Хамдији да му je врућа жеља да се упише за Гајрстопа великог добротвора, чим му то материјалне прилике допусте. Ta му се жеља није, na жалост, за жпвоти испунила. Охрван тегаком болести, од које je боловао псколико задн,их година живота, умро je 9. априла 1929. у болпици у Сарајепу и оахрањсн на Бакијама (Ha Грличића брду) raje he му друштво Гајрет као своме добротвору уз припомоћ родбино и приЈатеља подићи и скроман споменик од камепа. �P rof. H usejn S. B rkić K a d V a k u fsk o g vijeća I Gajret i njegovi radnici poklanjali su našoj vjer­ skoj samoupravi uvijek veliku pažnju. Fakat je da je naša vjerska samouprava, njezine institucije i cjelo­ kupni njezin rad vrlo važan faktor u našem kulturnoprosvjetnom progresu. Rukovodeći se tom spoznajom i tim uvjerenjem Gajret i njegovi radnici su uvijek po­ kazivali spremnosti i volju d a . sa svoje strane učine sve što bi bilo od koristi pozitivnom radu i napretku u .našoj vjerskoj samoupravi. Prilike su se međutim razvijale u posve oprečnom pravcu. Odnosi između naše vjerske a naročito između naše vakufske samo­ uprave i Gajreta postajali su sve teži- i nepovoljniji; istina sam Gajret, zahvaljujući svijesti i radinosti svo­ jih .radnika, nije od toga trpio; glavnu i veliku štetu trpjela je naša vjerska samouprava kao inicijator \ podržavaoc tih loših odnosa* M ože se reći da su primanjem vakufskih internata od strane Gajreta u god. 1919. odm?si između vakufske uprave i Gajreta postajali sve slabiji, i to isključivo krivnjom onih koji su upravljali yakuforfTj5ostavili sebi, princip da Gajret i njegove 'radnike isključe posve iz saradnje u vakufskoj upravi. Takav nezasluženi po­ stupak bivše vakufske ijprave prema Gairetu i пјф®vim radenicima nije ipak bio u stanju da oslabi pažnju koju je Gajret uvijek poklanjao našoj vjerskoj i vakuf­ skoj samoupravi. Čim je Gajret uspio da svoj rad sta­ bilizira i okrene jednim sigurnim pravcem, on je od­ mah pojačao svoju pažnju na rad naše vjerske i va­ kufske samouprave. Put kojim je Gajret krenuo u ovim svojim nasto­ janjima :bio je put organizovanog i smišljenoga rada koji vodi temeljitom i stručnom upoznavanju svih pi­ tanja i problema koji se odnose na našu vjersko-prosvjetnu i vakufsko-mearifsku samoupravu. Akcija Gaj­ reta i njegovih radnika u ovom pravcu došla je do punog izražaja prilikom proslave 25-godišnjice društva na kongresu intelektualaca. Sva važnija pitanja naše vjerske i vakufsko-mearifske samouprave pretresena su na ovom kongresu putem referata koje su podnijeli najbolji i najkompetentniji stručnjaci u svim pitanjima naše vjerske samouprave. Na tom kongresu podnio je referat o stanju i pitanjima naše vjerske prosvjete i vjeronaučke nastave sami tadanji reis-ul-ulema uz koreferate i drugih stručnjaka po ovom pitanju. Stanje va­ kufa i vakufske samouprave tretirali su referati odlič­ nih stručnjaka u vakufskim pitanjima rahmetli Sakib ef. Karkuta i tadanjega direktora vakufa g. Huseina Kadića, te drugih koreferenata. Ovom prilikom Gajret i njegovi radnici dali su po prvi put inicijativu za temeljito 1 stručno pokretanje i proučavanje svih problema koji se odnose na rad u našoj vjerskoj samoupravi, a uz to je ukazan jedan novi put kojim se do tada nije išlo; to je put saradnje izme­ đu naše inteligencije i naše ilmije. Naša inteligencija, a specijalno Gajretova inteligencija, odlučno je mani’festovala svoju volju i spremnost da sarađuje u rešavanju pitanja naše vjerske prosvjete i naše vakufskomeatifske samouprave. Odlične i savremene metode rada kojima se je, zaslugom Gajretovih radnika, kon­ gres Gajretovih intelektualaca afirmisao kao jedan jav­ ni faktor, probudile su javni interes za sva tretirana pitanja u tolikoj mjeri, da se utjecaj rada kongresa ubrzo osjetio i u tadanjoj vakufskoj upravi. Prvi -rezultat ovoga rada bio je izvještaj bivšeg Sa­ borskog odbora koji je podnesen bivšem Vakufskom saboru na njegovu posljednjem zasijedanju. U tom su izvještaju, po prvi put, tretirana pojedina krupna pitanja naše vakufske uprave na način koji se znatno odvaja od prijašnjih metoda ф о kojima se je primalo sve što se od uprave serviralo. Već u tom posljednjem saborisanju javio se je jedan novi zamah, istina još slab, da dođe do punog izražaja, ali ipak toliko jak da se primjeti i da se o njemu povede računa. Interes Gajreta i njegovih radnika za poslove naše vjerske samoupra­ ve probudio je uspavane odgovorne savjesti i pokre­ tao ih na življi rad. U takvom razvoju prilika došao je novi Zakon o Islamskoj vjerskoj zajednici kojim je započela nova faza u životu naše vjerske samouprave. Gajret 1 nje­ govi radnici, svojim dotadanjim interesom za pitanja naše vjerske samouprave te svojim velikim uspjesima u kulturnom radu, skrenuli su, naravno, na se veliku pažnju mjerodavnih faktora. Kod organizaqije nove vakufske uprave i njezinih organa, Gajret i njegovi radenici nijesu mimoiđeni, niti su se mogli mimoići, iako nisu došli do izražaja u onoj snazi koja bi im, po njiho­ voj vrijednosti, pripadala. Tim je započela nova faza u životu naše vjerske i vakufske samouprave. Prva bil'anca ovoga rada iznesena je prilikom zasijedanja Va­ kufskog vijeća. Posmatrajući dosadanji rad naše nove vjerskoprosvjetne i vakufsko-mearifske samouprave, prosuđu­ jući taj tad koliko u vezi sa izvještajem Upravnog od­ bora toliko u vezi sa samim radom Vijeća, dobiva se dojam da je u našoj vjerskoj samoupravi započelo jed­ no jako i životvom o previranje sa sigurnom tendenci­ jom ozdravljenja. Puno znakova govori da nova upra­ va posjeduje dosta volje za rad i plemenitih pobuda u .radu. Prema izvještaju Upravnog odbora vidi se da je uprava, u srazmjerno kratkome vremenu, uspjela da razmotri sva važnija vjersko-prosvjetna i vakufskomearifska pitanja. Naročito se mora priznati i podvući da je u. mnogim pitanjima od kojih naročito pati naša samouprava, ustanovljena prava diagnoza i pokazan 203 �put koji vođi sanaciji. Međutim ovdje se mora odmah dodati da se upravo u ovakovom radu osjeća i jako pomanjkanje odlučnosti. Neki stihijski pritisak koči novu upravu i oduzima joj potrebnu odlučnost i elan. Uzmimo jedan primjer. Upravni odbor je u svom izvje­ štaju upravo sjajno dokazao da je uprava samostalnih vakufa po mutevelijama jedno strašno zlo. U izvještaju je utvrđeno da su mutevelije mahom nesposobni, čak mnogi nepismeni, da su mnogi neuredni i nemarni, da se kod mnogih mutevelija nalaze znatne količine vakuf­ skoga novca za koji nije dat obračun; utvrđeno je slo­ vom i brojkama da je mutevelijska uprava bez ekono­ mije i jako skupa; nadalje je utvrđeno da vrlo mali broj mutevelija imade pravo na mutevelijsku službu na osnovu vakufnama i da ogromni broj mutevelija po­ stavljaju organi vakufske uprave. Uz ove činjenice iz­ ražena je u jasnim propozicijama prednost kolektivne uprave samostalnih vakufa te utvrđena potreba ukida­ nja mutevelija. Kraj ovako jasne situacije ovo pitanje ipak nije riješeno; ono je ostavljeno uredbi o upravi samostalnih vakufgi koja još pije ižrađena a kojoj je, svakako, bilo mjijeto među prvim uredbama koje je Vijeće donijelo. Neodlučrtost' Upravnog odbora još više ilustrira njegova izjava da je on smjenjivao neke mu­ tevelije i na njihova mjesta postavljao druge. Među­ tim ako je Upravni odbor u načelu za kolektivnu upra­ vu samostalnih vakufa putem vakufskih povjerenstava, on je trebao da £о svoje utvrđeno načelo odmah pri­ mjeni kod promjene spomenutih mutevelija. Nama izgleda da Upravni odbor, pa ni samo 'Vi­ jeće nisu još posve načisto sa ovim pitanjem. P ovod za ovo mišljenje daje nam predlog Upravnog odbora za osnivanje građevnih skladišta u pojedinim većim centrima i uposlivanje stalnog, tehničkog i radničkog osoblja ц vakufskoj upravi. Samo formulisanje ovoga predloga a još više njegovo obrazloženje odaje da no­ va uprava, pored svega što je rečito i drastično rekla o mutevelijskoj upravi, namjerava da sa takovim na­ činom uprave samostalnih vakufa traži neki kom pro­ mis. Naše duboko uvjerenje, stečeno na osnovu či­ njenica i brojaka koje sadrži izvještaj Upravnog od­ bora, i na osnovu dosadanjeg iskustva te na osnovu principa moderne ekonomije ne može se i neće se niukoliko promijeniti. M i smo uvjereni da taj kompro­ mis neće uspjeti, niti će upravi samostalnih vakufa pomoći, a može vrlo lako donijeti grdnu štetu. Ovo je pitanje suviše jasno, a put njegovu riješenju od­ ređen. P osve je suvišno komplicirati ga nekim pokus­ nim kompromisom. Sličan slučaj ispravnog rezonovanja i stvarne diagnoze vidi se i kod tretiranja mekteba te uopšte kod tretiranja pitanja vjetske prosvjete. U izvještaju su mektebi osuđeni a naročito je tvrđena njihova suvišnost u mjestima gdje postoje osnovne škokle. U iz­ vještaju je utvrđena potreba prenošenja vjeronaučne nastave u obim i program nastave osnovnih škola, 204 da se na koncu ipak reče da će se u mjestima gdje postoje osnovne škole uspostaviti jednorazredni mek­ tebi! i Isto tako je rečeno i utvrđeno da nespremni vjer­ ski službenici mogu više da štete, jer su oni rasadnici praznovjerja koje stoji u otvorenoj opreci sa osnov­ nim načelima vjere, — da se ipak na koncu utvrdi opstanak ovih postojećih medresa, premda medu tim medresama imade i takovih u kojima je rad tako pri­ mitivan i neorganizovan, da one mogu da daju samo nesposobne službenike, za koje je u izvještaju otvo­ reno rečeno da je njihov rad štetan. Ovdje istina, postoji jedna okolnost koja je mogla da zadrži odluku o konačnoj organizaciji viših vjer­ skih škola. Mislimo naime na zahtjev da se Serijatska •gimnazija i Šerijatski sudačka škola, sa svojim bu­ džetima, predadu Islamskoj vjerskoj zajednici. U na­ čelu, ova je misao dobra, jer su ov i zavodi i stvoreni u svrhu odgajanja svešteničkog podmlatka te su i izdrzhvani na račun odnosnih kredita. Opravdano je nastojanje da ovi zavodi sačuvaju svoj prvobitni cilj i da se kao takokvi, sa odgovarajućim budžetom, pre­ dadu našoj vjerskoj samoupravi. Samo kod izvadanja ov og prelaza i kod organizacije našega višeg škol­ stva, prema planu koji je iznesen u izvještaju, treba biti jako oprezan i voditi računa o stvarnim potre­ bama naše vjerske službe. Dok su Upravni odbor i Vijeće, radi pomanjkanja odlučnosti, pojedina pitanja ovako polovično tretirali, u mnoga druga pitanja su unijeli nejasnoću. Tako pri­ mjerice u pitanju starih groblja i u pitanju zapuštenih i suvišnih džamija nije, zapravo, ništa rečeno. Dojam se istina dobiva da im ta pitanja lebde pred očima ali se oko njih obilazi sa jednom opreznošću koja gra­ niči sa slabošću. Pored pitanja koja su tretirana povodom izvje­ štaja Upravnog odbora, Vijeće je još pretresalo cijeli niz predmeta koje spadaju u njegovu kompetenciju. Ovdje želimo da naglasimo srećnu činjenicu da je u Vijeću vladala harmonija i jednodušnost. Odvajanja ! razilaženja, u koliko ih je bilo, uslijedila su samo po­ jedinačno ne dajući nikada karakter kakovih naro­ čitih grupacija. Članovi Vijeća slijedili su rad sa v e­ likim interesom; osobitu živahnost i pokretljivost u debati unosili su Gajretovi radnici, naročito gg. Dr. Hasanbegović, Salihagić, Alibegović, Redžić, Kukić, Sikirić, Fejić, Bušatlić i dr. U svim debatama, možda na iznenađenje mnogih, jasno je utvrđeno da naša inteli­ gencija imade i volje i smisl'a da, sa lijepom spremom i upućenošću, ulazi u raspravu naših vjersko-prosvjetnih i vakufskih pitanja i da tim pitanjima poklanja svo­ ju punu pažnju. O vo je dokaz da je naša inteligencija svjesna svojih prava i svojih dužnosti koja joj daje i nameće islam sa svojim demokratskim načelima. Islam osuđujući i zabacujući klerikalizam daje jednaka prava i dužnosti svim svojim pripadnicima. S ovoga načel­ �nog stanovišta treba da se vode poslovi naše vjerske samouprave. Konačnu pobjedu ovom e stanovištu treba kod nas da pribavi sama inteligencija. Put koji vodi toj pobjedi jest put kojim su sarađivali Gajretovi radnici prilikom zasijedanja Vijeća. Idući za ovim ciljem Gajretovi su radnici s puno prava zahtijevali da se isprave greške koje su učinje­ ne prilikom postavljanja vakufskih povjerenstava, gdje su mimoideni mnogi vrsni Gajretovi radnici a uzimani pojedinci kojima nebi trebalo biti mjesta u vakusfkim povjerenstvima. Isto tako su se Gajretovi radnici zauzeli za poboljšanje položaja imama i u tom pitanju uspjeli da zainteresuju cijelo Vijeće. nost i volju da se vakufski poslovi krenu iz mrtvila. Ono je upjelo da odabere sebi pogodna saradnika u osobi direktora g. A'rnautovića, te je svojim cjelokup­ nim radom ostavilo dojam da se, u buduće, od nove uprave mogu očekivati lijepi rezultati. Hitnost i neodložnost mnogih naših potreba izvršiće nesumnjivo, u slijedećem periodu rada, na novu vakufsku upravu svoj neodoljivi pritisak i tim joj dati veću smjelost koja je potrebna za brzu sanaciju prilika u našoj vjerskoj sa­ moupravi. Načela neodoljive nužde okupila su oko Gajreta cijelu legiju naših javnih radnika. Ti radnici, sa svojim iskustvom i svojom prekaljenošću stupili su da­ Pored ovih pitanja Vijeće je donijelo i tri uredbe kojima se reguliše poslovanje pojedinih organa samo­ uprave. Uz ovaj organizatorski rad doneseni su važni zaključci koji se tiču gradnje vakufske palate u Banja­ luci, odobreni su proračuni svih samostalnih vakufa te riješena još mnoga važna pitanja financijske prirode. U ovom cjelokupnom radu Vijeće je pokazalo sprem­ vjerskoj samoupravi koja ih je primila i dala im ugled­ nas djelomično u redove aktivnih saradnika u našoj na mjesta. Radi toga se, s pravom, može očekivati da će slijedeći period rada nove vakufske uprave biti karakterizovan onom smjelošću koja dolikuje glavnjhn pokretačima toga rada, u prvom redu Gajretovim rad­ nicima koji sarađuju u našoj vjerskoj samoupravi. Hajrudin Ćurić, cand . pf)H) S o k o ls tv o i va sp ita n je š k o l s k e om la dine ' e- * \/ Vaspitanje koje daje škola nije potpuno. Ono treba da se iz dana u dan pgpunjuje i proširuje. T o popim|f|| vanje i proširivanje školskog vaspitanja daje društvo, u kojem se kreće pojedinac. Kakvo je to društvo, takvo će biti i popunjavanje vaspitanja. U tome pogledu ima prednost Sokolstvo, koje svojim radom neumorno po­ maže i popunjuje vaspitanje školske omladine. Svako sokolsko društvo ima svoje prednjake i prednjačice, koji vaspitavaju u sokolskom duhu. Od njihove spo­ sobnosti zavisi i upotpunjavanje vaspitanja školske omladine. Oni trebaju da budu drugi učitelji omladine. Sada nam se nameće pitanje: na koji se naćin vaspitava školska omladina u sokolskom duhu? Da počnem od školskog deteta. Školsko dete, kada dođe u Sokolanu i postane član velike sokolske zajed­ nice, treba odmah, i u prvom redu, zadobiti /.a Soko?stvo. Treba ga pohvaliti, recimo zbog urednosti, tačnosti, lepog ponašanja, vežbanja i t d. Na taj će se način stvoriti u detetu samopouzdanje i želja da se uvek u nečem istakne. Kada se to postiglo, rnda vaspitač i vaspitačica, ili sokolski rečeno prednjak i pred­ njačica, pristupaju svome vaspitnom radu. U prvom redu deci se počnu držati lagana, pristupačna i intere­ santna predavanja iz sokolske ideologije i drugih grana znanosti, koje decu naročito interesiraju i što će im ostati u trajnom pamćenju. Iza svakog predavanja, koje se održi, dužan je predavač da ispita one kojima drži, šta su zapamtili. T o je neophodno potrebno zbog toga, što se u detetu stvara smisao za lično rasuđivanje o pojedinoj stvari. T o je s jedne strane. S druge strane \f ~сЛ 1 , I dete se koristi tim predavanjima, koja nije moglo u školi čuti ili koja je čulo u drugoj formi i na taj način popunjuje one praznine, koje je prouzrokovalo samo školsko vaspitanje. Kad su prednjak i prednjačica održali nekoliko takovih korisnih predavanja, onda po­ činju s drugim delom vaspitanja. Taj deo počinje de­ klamacijama i recitovanjem. Pojedino dete dobije po koju pesmicu da je deklamuje, najpre pred ostalim svojim drugovima, a ako se istakne, onda i na kojoj društvenoj priredbi. Time se u detetu otklanja priro­ đena bojažljivost i ono postaje slobodnije i hrabrije, što će mu u životu mnogo koristiti. Iza deklamacija, a i uporedo s njima, daju se deci laki domaći radovi iz područja sokolskog života. Recimo: jednom se detetu dade da samostalno sastavi izlet i slično. Drugom se, opet, dade mala tema, recimo: »Zašto idem u Soko?«, »Moja najmilija sprava«, »Zašto volim Sokole«« i t. d. Trećem se, opet, dade jedna mala pripovetka iz sokol­ skog života ili jedan prikladan životopis da pročita i ukratko sastavi L t. d. i t. d. Prednjak i prednjačica du­ žni su svaki rad da pregledaju, poprave 1 upozore po­ jedino dete na greške. To će biti detetu od velike ko­ risti u svakom pogledu. Onu decu, koja se budu naro­ čito istakla u sastavljanju domaćih zadataka, treba pred ostalom decom pohvaliti. T o je dužnost i pred­ njaka i prednjačica kao i sviju članova upravnog od­ bora, koje će prednjaci i prednjačice stalno obaveštavati o svome radu. Na taj će način deca postati marIjivija, redovitija i tačnija, što će im se. kao budućim muževima i ženama, ubrajati u vrline. 205 �Vidi, naš sokolski sistem vaspitanja teži savršenstvu: Tokom svoga rada moraju svi prednjaci i predod malih hoćemo da napravimo velike, od slabili jake! njačice voditi strogo računa o sposobnosti poverene Kada dete navrši 13 godina, onda utezi u drugu im dece, čije vaspitanje upotpunjuju. Oni moraju ispi­ kategoriju sokolskog članstva, a to je naraštaj. I a jc tati svako dete, čime bi se najvolelo baviti, pored svo­ kategorija najvažnija, jeru iz nje izlaze pravi članovi ga školskog rada, a kada to saznaju, dužni su u tom sokolske i ljudske zajednice. Svako sokolsko društvo pravcu nastaviti svoj posao. koje hoće da ima dobru budućnost, mora obratiti na­ Onu decu koja pokazuju naročito interesovanje i ročitu pažnju na svoj naraštaj, kako muški, tako i žen­ smisao, recimo, za muziku, treba poveriti pročelniku ski. Doba od 14— 18 godina, koje se ubraja u naraštajza tu sekciju, ako ga dotično društvo ima. Pročelnik sko sokolsko doba, najškakljivije je skoro kod svakog je dužan da pomaže decu i da im, po mogućnosti, daje čoveka. Zato, tome treba obratiti punu pažnju. Sa onom besplatne časove, recimo, iz violine, glasovira i slič­ decom, koja predu iz sokolskog podmlatka u naraštaj, nog. Ako društvo nema takvog pročelnika, onda se neće biti teško raditi. S njima treba nastaviti započeti mora na neki način, prema materijalnom stanju dru­ posao i vaspitanje samo u širem obimu. Sa onima, koji štva, omogućiti, da deca ne zanemare ono, što im je nisu prošli kroz sokolski podmladak, t. j. koji su se od­ donekle prirođeno. Isto tako treba voditi računa o deci, mah upisali u naraštaj biće malo teže raditi- Ali to ne koja pokazuju izvesne glumačke sposobnosti, koja lepo znači,>da se n e ć e m o ć i r a d i t i . I kod naraštaja pevaju, koja se interesuju za lepu književnost i t f d. treba u prvom redu probuditi volju za Sokolstvo, a Kada se ispitaju sve dečje sposobnosti, onda treba, os­ onda nastaviti skoro sve isto kao i kod dece, samo, novati, ako v eć ne postoje, t. zv. dečje »sekcije«r.zž muziku, pevanje, glumu, književnost i t. d. £iji pročel- 1 kako^rekoh, u širem obimu i prema sposobnosti poje­ dinaca. 1 kod naraštaja treba organizovati pojedine sek­ nici treba da razviju živu- akciju i /1а upotrebe sve svoje moći da upotpune sposobnosti poverene im dece. cije za rad. Stariji naraštajci, na pr., mogu da obra­ zuju jedno pevačko društvo, tamburaški zbor, sokolsku Te »sekcije« ni u Kojem slučaju ne smiju biti strogo odeljene jedna od druge, jer se stroga od e lje n o stT T p e ^ muziku, fanfaru i t. d. Sem toga, mogu osnovati i razli­ čite sekcije, recimo: za podučavanje slabijih dakacijalizovanje samo za izvesnu granu znanosti ili umetsokola, za turizam, za letovanje i t. d. ada sam bio nosti ne slaže sa sokt^jkinr sistemom vaspitanja. Kad naraštajac mostarskog sokolskog društva, poveo sam mislim o ovome, jzlazi mi pred oči slika prvog stareživu akciju medu ostalim naraštajcima da osnujemo šine Sokola, neumrlog brata Fiignera, čije svestrano neku sekciju, koja će nam koristiti. Pošto nas je delilo vaspitanje treba da*-bude primer svima Sokolima. P o­ nekoliko meseci od VIII. svesokolskog sleta u Pragu, red toga što je znao nekoliko živih jezika, znao Je od­ zaključili smo da organizujemo nekoliko priredaba, Ka­ lično latinski i grčki, bavio se mnogo muzikom i osta­ ko bi s novcem, kojega tom prilikom dobijemo, omo­ lim umetnostima, bio je verziran u svima trgovačkim poslovima i t. d. T o je sve postigao svojim trudom, gućili siromašnim naraštajcima da besplatno odu u neobično jakom voljom i težnjom za boljim i ljepšim, Prag. Tako je i bilo. S velikom voljom prirediti smo, tokom tih nekoliko meseci, nekoliko priredaba u M o­ jer, kako je poznato, brat Fiigner']fc, voljom prilika, staru, a s novcem, kojega smo dobili, otišlo je besplat­ napustio gimnaziju, odao se trgovini i ^ao trgovac po­ stigao jedno zaista primerno vaspitanje! Takvih prino 7 naraštajaca u Prag. Ta »sekcija za Prag«, da ju mera mogao bih vam još navesti, ali to bi me daleko tako nazovem, imala je svoj odbor: pretsednika, taj­ nika, blagajnika i dr., koji je imao Vrlo često svoje sedodvelo. nice. Te su sednice koristile svima nama, jer smo Kao što rekoh, sekcije ne smiju biti strogo odvo­ raspravljali 0 mnogim stvarima iz područja sokolske jene jedna od druge, one moraju zajednički da kola­ ideologije, koje su pojedincima bile nejasne. Uporedo boriraju. Jedno dete, recimo, iz sekcije za muziku može s tim radom organizovali smo jednu sekciju za podu­ i treba da bude član sviju sekcija, kako bi se, na taj način u njemu razvile sve sposobnosti u mani™ Ш ve­ čavanje slabijih đaka-sokola. Od društva smo dobili ćoj meri. Prirodna je stvar da će dete najbolje uspejednu prostoriju, nekoliko stolica, stolova i tabto, navati u onome zašto pokazuje naročito interesovanje, menjenu specijalno za računske zadatke. 0 svemu tome ali će se i u ostalom, za što pokazuje manje intereso­ vodili smo strogo računa: u određeno vreme morao Je vanje i smisao, koliko toliko usavršiti. Najzgodnije bi predavač doći i čas je u naboljem redu svršen. Naš bilo u dane, kada su deca slobodna da se, prilikom rad je naišao na odlično razumevanje kod našeg nara­ malo duljeg školskog raspusta, održi deci neka vrsta štaja i članova upravnog odbora. Kada sam ostavio tečajeva, koji bi im bili od neprocenjive koristi. Ti te­ Mostar i otišao na studije, primetio sam, prateći sokolčajevi moraju biti u neku ruku stručnog karaktera. U . sku štampu, da je u Mostaru naročito razvila rad sek­ njima trebaju deca da upotpune sve ono, što im škol­ cija za letovanje, što je također dobro i pohvalno. sko vaspitanje nije mogto dati. Šta će se na tim teča­ Tyrš sSm preporučuje kretanje na čistom zraku i jevima predavati, zavisi od pojedinog društva i od vežbanje leti na letnjim vežbalištima. I sokolsko leto­ sposobnosti njegovih članova. Kako se iz svega ovoga vanje treba iskoristiti za upotopunjavanje vaspitnaja. 206 �Samo u ovom slučaju moraju vaspitači voditi računa o raspoloženju dece i naraštaja. Pogrešno, je recimo, skupiti decu na morskoj plaži i po najvećoi žeei držati im predavanje o moru i dr.! Sav rad na letovanju tre­ ba da se vrši u najlepše vreme, a to je, recimo, pre iz­ laska ili posle zalaska sunca. Moram da naglasim, da taj vispitni rad na letovanju ne srne biti dug i umoran, jer deca su došla na more ili negde na drugo mesto da se odmaraju, a ne da se umaraju! Zato svi nagovori, sva predavanja i slično, u toku jednog dana, neka bubu što kraća i interesantnija! Kada je govor o predavanjima i nagovorima, da spomenem i ovo. Kad sam bio vođa naraštaja beograd­ skog Sokola II, uveo sam među svojim naraštajem, skoro svakog časa, predavanja. Ta sam predavanja držao i sam kao vođa te kategorije i davao sam poje­ dincu izvesnu temu da je obradi u roku od nekoliko dana. Kad bi je doneo, ja bih je pregledao, ispravio i dozvolio mu da čita, nakon čega bih pozvao naraštajce. da kritikuju rad. Ako dotični ne bi doneo u određeni dan svoj rad, ne bih mu dao da vežba: učio sam ga. tačnosti* toj »sestri reda, majci rada i uslovu slobode«. Kada se deca i ostali članovi vrate sa letovanja, onda se opet nastavlja rad u Sokolani. U zadnje vreme primetio sam, da neka sokolska društva otvaraju svoja bioskope, što je također dobro. Razume se, da se u tim bioskopima trebaju davati specijalno naučni komadi, a nipošto komadi, koji se kose sa sokolskom ideologi­ jom! U onim mestima, gde postoji pozorište, treba članove Sokola voditi i tamo, a naročito na pretstave iz nacionalnog života. Iz ovoga moga kratkog razlaganja mogli ste videti, koliki je sokolski rad i šta Sokolstvo hoće da na­ pravi od pojedinca. Pojedinac i pojedinka, koji prođu kroz sokolske redove i koji se svom snagom odaju sokolskom radu, biće od velike koristi i svome narodu i svojoj državi. Zato je velika greška roditelja ako pre­ če svojoj deci da idu u Soko! Jer, budite uvereni, što je u našoj državi više Sokola, time će njezina buduć­ nost biti bolja! Zato, stupite u naše redove, u p u t i t e v a š u d e c u п S p k o , pojačajte i učvrstite naše fa­ lange !л Domovina u vas gleda, a Sokoli vas očekuju raširenih ruku! \ Ш еф ки ја ВубиЋ, проф . заштмта у о п ш г е С л о б о д н а т, К ласичн и предст авници ш к о л е с л с б о д д е трговине : Систем слободнс трговиие могао je да ј своју победоносну. побе’ду над старим тишшм једино у научном кжриљу индивидуал i стичке школе. Ова се школа испољава у великим дслнма своје епохе. Тако н.»пр. 18. век дао je читав низ таквих дела која су била скро^ прбжета чистим индивидуализмом. Сва просветна деларгост Волтера, Монтескија и других епциклопедиста бнла je посвећена борби за права личности. Економска учења физиократа и Адама Смита довела су у један систем ново схватање народне привреде, која je била подигнута на идеји, да je личност јединп субјект економског деловања, a лична корист њен једини регулатор. Творци и следбсниди ових економоких учсља продужили су управо системагичније ове радне напоре у корист ослобођења лрпвредне делатности од разних веза и ограничења, који су већ били започети пре појаве Физпократа у Француској, и Адама Смита у Енглеској. Нрокламоваљем личне економске политичкб и моралне слободе ставља се солидан темељ систему слободне трговине: »сваки je човек слободан да иредузмс и упражњава ону грану радинос-ти, за коју има највише воље и способности, и која му највише конвенира, a на начин и на месту, које се њему највишс допада. Овај принцип пнволвира у себи и принцил државног немешања — laissez faire, laissez passer. Државна власт се ограничава на одржањр реда и поретка споља и унутра; она се меша у ириватне односс тада и у толико, када je n у колико потребно да обезбеди слободну акцију поједипаца, она je дакле чувар и гарант приватнс слободе, и интервенише само онда, кад неко својом радњом вређа право и слободу кретања других лица.« (Тодоровић, II., 54.) Слободна се трговина тако поче паслаљати на разне теорије, које се на први поглед разликују једна од друге, али на крају крајева стварају истс привредно-политичке закључке. Sakupljajte Kurbanske kožice za Gajrel! �Физнократима je служила теорија природног права као моћно оруђе у борби против државног мешања на пољу привредног живота. Они су сматрали природним правом свакога човека да купи и прода где и како хоће, посве свеједно да ли код куће илн на страни, јер »природни поредак« не noзнаје државне границе: »Потребна je потпуна слобода трговине, пошто je слободна конкуренција и за народ и за државу најсигурнији, најтачнији и најкориснији уређај нутарње и вањске трговине, вели Кенеј. Под неограниченом слободном конкуренцијом сваки he човек најбоље сам схватити своје личнс интересе који се поклаиају са оиштим друштвеним благостањем. Како физиократи сувише увећавају продуктивну улогу пољопривреде, могло би нам на први поглед изгледати, да су представницп аграрног економског схватања. У самој ствари они су дали научни пзражај новога доба, пресгављеног у тежљи за продирањем домаће индустрије и трговине на светско тржиште. Француска je тада била претежно пољопривредна земља и због тога je за н>у пољопривреда представљала главни животии интерес. С обзиром на те чињенице физиократи су посветили главну пажњу. у^рвојпм теоријама пољопривреди, у толико пре, што je напредак пбљопри^ вреде био важан и неопходан за индустрију, јер je она потребовала земљораднике као потроптаче за своју главну унутраппву пијацу. У свом финансијском програму физиократи су захтевалж једну земљипшу порезу!" Другим речима они су тражили да се ослободи од порезе тргопина и индустрија, како би се оне могле несметано и слободно развијати. Потпуну научну целину задобија овај систем тек у економским учењима Аддма Смита и његових следбеника. До појаве првих Смитових универзитетских предавања, у којима je већ отворено n e g ­ irao за слободну трговину, мисли појединих екопома, биле су no разним њиховим радовима раштр- кане, те су се морале скупљати у циљу истицаља новога система. Аругументи којима оперишс Адам Смит у корист слободне трговине у толико се вти с испољаваху у његовим радовима у колико je најављивао јачу борбу дотадашњем меркантилном систему. Тако би се његова критика меркантилизма могла донекле сматрати као веома јака подлога система слободне трговине. Нова учења Адама Смита гонила су друштво да раскрсти са пређашњом политиком европских држава и његови аргумспти почивају на схватању, да се »природа унапред постарала за благостање друштвено тиме, што je усадила у људско биће принцип који гони човека да побољша свој положај. Свака једшгка друштвена има, no томе, у виду само остварење своје личне корисги, ну радећи тако само за себе, њу при томе руководи нека невидљива рука да постиче и помаже остварер>е општег добра, на које она сама no себи чак нпкако и не помпшља. И људи промашују циљеве својих установа када се посредством њих под изговором остварења општега интереса, мешају или бољаиду насупрот радњи тога природног приндипа. Али чим се сви вештачки или системи ограничења уклоне, тада се успоставља сам од себе очигледан и прост систем природне слободе. Трговинска политика руковођена »природном слободом«, упутиће и рад и капитал свију држава у најрентабилније гране и форме производње, која ће онда омогућити раду највећу надницу, a капиталу највећу профит. Слободна циркулација рада и капитала натераће државе да се одају оној врсти пјхжзводње, за коју имају најповољније услове, a добиће слободном међународном трговином робу коју саме не би могле произвести, односно за коју нека трећа држава има од ље повољније услове производње. Свака ће се држава на тај начин моћи посветити само извесним гранама производње a специјализирајући се у љима усавршиће технику производње и развиће до максимума своје продуктивне способности и навдоности. Svim a m uslim anim a, članovim a, radnicim a i prijateljim a „ G a j r e t a " čestita m o n astu pajuće m u ba reK dane K u rba n ba jra m a : R a fi'a m i-šerif m ubarele olsu n ! U red n ištv o „ G a jr e ta " 208. �Hamdija Mulić К а К о O m e r p r o s v e ć u fe narod Hajrati. — Ono mi ti nekad1 bio jedan narod — otpoče Omer da nam priča — koji je u svoje vrijeme bio cije­ njen k’o zlatna jabuka. Radio i trudio se i ono što bi zaradio, štedio je i samo trošio onoliko, koliko mu je bilo potrebno. Ali taj narod i ako je mogao nešto da i uštedi i ostavi za crnih dana, nije bio škrtica. Ljudi su osjećali za nemoćna brata svoga, kao što su osje­ ćali i za cijelu svoju zajednicu, da joj bude bolje. Tako, što bi im od srca poteklo, pomagali su i činid dobra djela. I sad ko ima dobro oko — ako to ne vidi — vidi tu pred sobom mnogobrojne h a j г a t e ili zadužbine, kao: džamije, medrese, mektebe, banje, imaretn kuhinje za siromahe), česme i razne zgrade koje su uvakufljene za izdržavanje tih hajrata. Zaista bijaše to narod plemenita srca... — Pa ono Omere, oprosti što ti upadam u riječ, poče Ahmet Memišagić, i mi smo nekad bili taki... — E, da o kome ja govorim."ko Ii^tl mi'ima preči od nas. Duševan smo mi „narod bili i pun ljubavi za svoga- A evo vidiš danas u kome'-snfa halu. I ovi silni hajrati što su nam još do danas čitavi ostali, počeJi su neki da opadaju, hrđaju i ruše, pa ako se ovako, ne đai Bože, nastavi, onda ćemoLP's ftme otići u zaborav. Vidiš, osim što nam je dužnost da čuvamo te hajrate i da ih uzđržaiemo. dužnost je naša i da povučemo sebi pouku: d a i s a m i s l i j e d i m o s v o j e s t a r e , pa d a p o d i ž e m o i č i n i m o p r e m a s v o j j j j j j s n a z i r a z n e h a j r a t e . Sada su vremena druga, pa bi i hajrati trebali da budu prema današnjem vre­ menu i Drilikama . . . — E. moj Omere, gdje H ondašnje vrijeme i onđašnil zevak, a gdie A danas? Lahko Je onda bilo podi­ zati hairate. kada je bilo svega i svašta — primjeti Hadži Salih Jabučar. — Hoćeš da rekneš, nekada je u nas tekao med i maslo — poče opet Omet. A vidiš i ako su nekad bile bolie životne prilike a manje narodne potrebe nego danas, narod je, moj braco, bolje bio u sebi, nego ml danas. Ima i danas među nama po koji imućan čovjek. Ima ih koji žive pod stare dane, neki čak nemaju ni od srca poroda, pa da kome najbližem ostave, pa opet S6 teško sjete na to, da mu je dužnost i da je, vrlo ple­ menito ostaviti iza sebe neki hajrat za svu braću. Čo­ vjek koji ne čini dobro bližnjemu svome, taj živi samo dok živi, a kad umre. brzo se zaboravi, pa kao da ga nije bilo. Dok ljudi koji pomažu svoje bližnje džanom ili malom, spominju se na vijekove. (Na'ročito se spominiu hair-sahibije. Narodu u kome se podižu habati i Bog daje svoje priznanje 1 berićet.. . U takih naroda zadužbine pomažu narodno blagostanje i njima se diče s ponosom. A u nas, kao da je zatrnulo srce. — E, pa dobro. Gdje bi ti danas meni upro prstom da je dobro ostaviti hajrat? — pita Zulfo Trtica, uprijevši pogled u Omera. — A moj brate, zar ti to ne vidiš! Puklo pred to­ bom čitavo polje različitih naših potreba. Samo se treba malo promisliti i otresti predrasuda, da je samo hajrat ono što se podiže kao i do sada. HajTat je, vidiš, i to pravi, ako ti podigneš jednu zgradu pa od njene kirije pomažeš mualima, da nam uči djecu, daje Stipen­ diju siromašnom dječaku na nauci ili na zanatu da ima­ mo jačih i boljih snaga. Ako ostaviš kojemu dobrotornom društvu, koja pomažu sirotinju: ako podigneš dža­ miju gdje je nema. a tu je potrebna i tako dalje, to je sve hajr. Mi tih ustanova imamo dosta, sve one dobro rade za našu zajednicu i veliki je sevab sva ta dru­ štva pomagati. Danas ne treba tazlikovati po veličini hajrata i sevaba, je li, naprimjer, hajirnije popraviti džamiju ili pokloniti neki dio svoga imetka našoj kojoj ustanovi za pomaganje mladeži na nauci ili zanatu. Glavno je pomoći ondje gdje je danas veća potreba da pomogneš bflžnjemu svome. Ono istina neki se ispriča­ vaju da bajagi nema danas kome da se ostavi zbog nepovjerenja ili kojih bilo tobožnjih razloga, ali to sve ako ćemo pravo da govorimo, nije u istinu nikakav razlog, nego samo pusta isprika. Kome srce zaželi da pomogne braću svoju, taj nema sumnje, nego radi po srcu i savjesti. Ako je po srijedi dobar nijjet, dobro će i biti, a ako ko želi da nešto učini radi svoga nama ili kakve druge lične koristi, onda je razumljivo da tu neće imati sreće. Kako je lijepo i plemenito, kako je do­ bro i to dugotrajno dobro iskreno učiniti hajrat, naj­ bolje svjedoče dična imena tolikih vakifa u našoj pro­ šlosti od kojih mi i danas imamo koristi i koje toliko harno spominjemo. Prije 300 godina dolazio je u Bosnu turski putopisac Evlija Čelebija i on tada piše za našu Bosnu: Kuda god ovom zemljom pođeš, nailaziš na ra­ zne hajrate koje su ostavile dobre duše. Kako je lijepo sada. vidjeti u jednom takom mjestu gdje narod čuva take hajrate i naše starine. Odmah se i po tome v eć znade da je tu narod pitom i svjestan tih zadužbina, kada umije i hoće da čuva i poštuje svoju zajedničku imovinu koju su stari ostavili u amanet. Taki šta više, godinama sve više i više uljepšavaju te hajrate, da se imaju čime i podičiti. Zaista je lijepo i plemenito ostaviti u svome naro­ du đjepu uspomenu, kao što je plemenito i taku uspo­ menu čuvati i njome se dičiti. 209 �Мустафа М ул ал и ћ Због евлада П о ја в а 14. ( И р е ђ а ш њ и без с т р а ж а р а и Беби.) А л и ј а : (сав схрван живчаним потресом, сраAioTOM и тешким кајањем, сруш ио се je на сећију, па се превија ко у грчу. ОстеСли се згледају и шапутајући нешто ж угају). Ш та сам ja мислио луда! Како ли сам идеалисао, какве ли сам планове стварао, a види сада. Све ми je лагала и љубав и слатке ријечи биле су сама лаж. За мене скрила je свој злочин. Зар она — Маџарица, да ми дадне свлад? 0 луде мене! (усправи се na се удари no челу). Ш то ме ви насвјетовасте љ уди божији. И б р о: Комш о драги, ми смо ти сви говорили немој, a ти де. Па видиш сад ко с ђаволом тикве сади о главу му се омлате. A л и ј a: Д а сте ме и савјетовали, ja вам не би вјерово и не би вас узбијо. С a д у л a х: Сам си хтио na си с а м и у зло tiao. ' С a л и х a г a: Да ca$t знао да ћу доћи на оваки резилук не би н и д у ћ а н а зат^арао. Сад ме je стид ii3 куће изаћи. ^1им се јтомолимо завикаће нас шбгрчад: »У см рди џигариђа«. Хајдем о љ удц-д& к , je још за вакта! (8 ) у свој кофер и однијела, na се као ошинут стријелом пљесне и тугаљиво јекне) Однијела ми je сав новац. О в и : Новад? A л и ј a: Ове што сам имао. Све ми je однијела. Ни једонг динара ми није оставила. Посљедњу њиву продао сам у намјери да са н>ом отворим биртију, да радим, јер увиђам да се без рада не може живјети. А ли ето она мп je извукла лисницу и оав новац. Jao мени несретном. Сад сам прави сиромах. Сад сам пао на најниже гране. Сад могу вреће носати. Е с a д : Ja не разумијем, шта je то било? С a д у л a х: (бојажљиво) Да није и мени што г<2д истегла (пипа се no џепу). И б р о : Тзаво би je знао у оној вртутми мозке бити je бапгпроводила какав ђозбајџилук. Јесу ли моји Повци на' мјесту (пипа се и он no џеповима). - ^ Ч ^ а л и х а г а : Ma ето брате намјерисмо се на велики резилук. Зовно ме Алијага на вечеру и ja ти затворим дућап и двојицу муштерија отјерам у акшамски сахат . . . . • С а д у л а х : A ja се ваздан пехризио. 1 СдглтГх а г a: Кад no ефендијину ročnoј у изби 0 a д у л a х: XajggM<y браћо! Кб\зна, ^•полиција и одведо je пред собом у xartcy. Вели, љегови шукунђ^ди нешто Б огу згријешшги na сад да je читаву Б осн у поробила na и А л и ју — Б ог зна on сиромах отпагава. како — изгулила сав ноВац. Сиромах! 'Б аш ми га 1 (за се) A ућехризио сам данас, не ч^-јеМ за je лгао! (за се) A к од мене има дућанеког рачуна, стомак. E to лијепо 'thr се трбух прилијепЈ|<| ly j сад могу лијепо тефтер прецртат!) ' Е с a д: Па ш та сте стали, ш то не идете за њом И б р о : Хајдем о брАћо’ Х вала ти Алијага на у потјеру. Идите на полицију, док још има вреићраму! Боже знати не заборавити! (за се) Опет мена. моје Зејне нема нигдје. Бели ће ми поиграти И б р о : Заинћариће' она сорта! Je ли она њих чардаш. само 'однијела — и халали се слободно! А л и ј а : Ma причекајте љ у д и ,-к у д сте нахиЕ с a д: (А лији) Ja ти брате нисам крив. Натили. (диже се и заустављ а и х ) Сад бати, кад ме ђите начина да дођете до свога новца, али се само je Бог заклоно зла, баш сада треба да в а с добро мора одмах исплатити дугујући мехр жени, која погостим. Сад видим да Е еад с в е право говори. Сад je пуш тена и избачена на сокак, Пошто сте у такој видим да сам био на кривом путу. ситутцији, ja hy вам од својих новаца' узајмити (Куцањ е на вратима.) 500 динара п од условом, д а ћете почети са радом П о ја в а 15. и да ћете ми постепепо дуг враћати. Ш ахитола! (П р еђ а ш њ и и Есад.) С в и : М уш ки ефендија! Е с a д: (улази) Опростите господине, да сам н A л и ј a: (прилети Есадовој руци). Х в а л а тп, опет дош ао сметати. Долазим у погледу мехра вашо брате драги! Не треба ми н ова ц .. Нећу Х асп и ји бпвше сулруге и доносим вам пуном оћје к оје je уопш те исплаћивати мехр и бићу најсретнији чолегализирано к од шериатског суда. Надам ее да в јс к на зсмљи, ако се ona поврати у св оју кућ у. ћсто овом документу вјеровати и да оном биједном Увиђам св оју к.ривљу и дубоко се кајем. Запедеи створељ у иећетс виш е запријска правити. A л и ј a: Молим господине! Мени je жао да сам вас и први п ут намучио. Е в о одм ах ћ у вам исплатити. (Маша се за џеп, али к ад види д а новчарке нема, сјсти се јаду, да ју je Б еби затрорила 210 I О рганизујт е аналфабетске I течајеве и домаћинске ш ко л е ! �сам. Младост ме je завела, a сад ме je тешко искуство освијестило. .. Е с а д : Ja се, брате, од свег срца радујем^ али ти одмах наномињем да je твоју Хаснију у.зео Гајрет под своју заштиту и смјестио ју je у домаћичку и ћилимарску школу. Ено je тамо већ се je прихватила посла и ocjeha се сретном и задовољном. Ja сам увјерен, да сс ни она сама не би . хтјела новратити пријс него ли сврши ту корисну школу. Кад Гајрет од ње направи праву жену, домаћицу и мајву кад joj у шаке даде занат и наирави je потпуно самосталном за живот, стоји joj од воље да ти се опет поврати. О а л и х а г а : Ашколсум! To je, дина ми, хаирли! А л и ј а : (чврсто стисне Есадову руку) Пристајем брате. јер сад увиђам, да све оно што Гајрет чини, чини заиста на корист нашег слемента. -Опростите ми што до сада нисам био свјестан тога и што вас Гаретове поборнике нисам разумијевао н 1гисам сматрао искреним пријатељима! Е с a д: Нека ти je просто, брате! Ja ти ираЛтам a и Гајрст ти прашта! Има времен^ наДокнадићеш ово вријеме што си га^у свом' жпјвоту' за Гајрет и свој налредак изгубио. T o cft м>гад човјек, a Бог те je обдарио здравим снособностима, да би могао себи и својој заједници користити. јГгг-си прошао свијст, видио си ж ивот'ж >дф ног залада, алг ш м П1>авили0 Р ^ ј е в а о . Пошао си м в д ш м кривим странама. Сад^си га искусио, na на том искуству зидај евоју будућнору. И б р о : (Садулахефендији) Добро овај говори, баш ми га je мило слуштти! Е с a д: Ви сте сви, браћо, мрзили Гајрет, јер његов рад нисте схватали. Г^јрет гтодиже цивилизацију, он тежи за реалним и рацноналним животом онако како дух времена тражи, a како се вашсм конзсрватпвном схвататву не допада. On иде додуше путевима западне европско културе, јер oira продводи вријеме у ком живимо, али je Гајрст пронашао н>ене праве путове. Ви то нисте paзумијевали. Ви сте само осјећали, да вас вријеме тлачи и нисте могли доћи до сазнања, да je дух у ком ви живитс раван животу данашњег хамала. Ударац за ударцем избио вас je из седла, помрсио вам je сваку оријептацију. Тешко искуство приводи вас свијести. Ево вам еклатантног примјера у овој кући. Овај ефендија je на све дозвољене и недозвољене начине нападао Гајрет и са ћурса сметао да с с муслиманске дјевојчице уписују у школу. Пнтам те сад, драги ефендија, im a би било са Хаснијом, да ју Гајрет није узсо под своју заштиту и били joj помогли ваши записи. Оихире, браћо, нс уклањају пикакви записи ни илум, сихире може уклонити новрати у ову кућу, никад joj в и те сихири nehe загорчати живот. Да није било Гајрета поред свих ваших записа Хаснију би ттрегазила улица, јср у данашње материјалистичад доба нема дарежљивих руку, a севепом Гајрета, кога стс ви сматрали дсмоном највећег зла, ено je сада срстне и задовољне. па he ако Бог да, за два три мјесеца и њен Алијага с њоме бити дичан и сретан. С a д у л a х: Ејвала ти ефендија, кад тако roвориш! А л и ј а : Твоје су ме ријечи препородиле: He могу наћи довољног израза захвалности, нсго свсчано обсћајем, да hy Гајрет свим срцсм иомагати, a твоје искрене савјете поштовати. Е с a д: Још једно ми обећај! A л и ј a: Све, све! И нека ми je дрн образ, ако све не извргаио! Е с a д: Заклећеш се, да више никад нећеш окусити алкохолног иића, јср je то пајљући душманин нашег елемента, јер нас алкохол одаљује од узвишених начела ислама. A л и ј a: He само да га ja нећу пити, пего hy и сваког свог пријатеља и човјиса. уонштс одвраћати. — a д у л a х: (потахо Ибри и Салихаги) Видисте ли ви ово? A ми се бацасмо свим погрдама na (Ибро и Салихага машу главама). -*E V a Д: Joni нешто али само теби на ухо! д л ц ј а . (му Eic a д: (пребаци му руку прека рамена и шапће Ца^ухо) A ko желпш евлад, посавјетуј се са љекаром! (Алија га гледа зачуђено али га послије разумје и кимне главом). С a л и х a r a: (док je Ес-ад шаптао са Алијом, дотле je он са Садулахеф. и Ибром п ношто су a 1 значајно договаралп) Кад тако лијепо радн Гајрст u такав нам хапр жели, ево му од менс дар! (вадн новац и даје Есаду). С а д у л а х : И од мене! Халал олсун! (даје повац). И б р о: И од мсне. (И он да-је). Е с а д: Х вала вам, браћо. Ваши дарови ми дубоко дириуше орце јер ви сте билп посљедљи, који су се освијестили. Сад хајдсмо журно, да иотражимо Алијагин новац! С в и: Хајдемо! Живио Гајрет! КОНАЦ. ' ' Iskoristite bajramske mubarek dane da što više koristite „Gajretu"! оамо способност за живот. Кад се Хаенија научена 211 �Р е з о л у ц и ја л су с л и м а н ск е с т у д е н т с к с ом л а дигне ifa Б е о г р а д с к о Ј * У н и в е р з н т е т у О г о р ч е њ е студената м усл и м а н а н а В е о г р а д с к о м Универзитету, нарочит о б и в ш и х питомаца Д р ж а в н е Ш еријат ске гим назије, п о в о д о м закЈљ учака У л ем а -м еџ л и са и В а к у ф с к о г в и / e f t a у С а р а јев у Београдски Универзитет данас има прено 100 редовних слушалаца омладинаца муслиманске вјере. Готово су сви питомци Београдског Гајрета који издана у дан заузима све већег замаха у свом успјешном дјеловању око збрињавања муслиманске омладине на студијама. Велики дио те муслиманске омладине су апсолвенти Државне Шериатске гимназије у Сарајеву, која je основана одмах no Ослобођењу. Закључак Улема-меџлиса и Вакуфског вијеНа у Сарајеву, да се ова пуна гимназија претвори у 2 медресе — »двије ниже гимназије« — са no 4 разреда изазвао je нелино огорчење не само нод њених бивших ђака, него и код остале муслиманскв студентске омладине. Поводом тога одржали су данас састаиак, на коме су подвргли оштрој нритицп рад Улема-меџлиса и Вакуфског вијећа, а нарочито обзиром на поменути закључак. На састанку je закључено, да се јавности објави слиједеке з а ј е д н и ч н о м ишље ње : Муслиманска студентсиа омладина, која се данас налази веким дијелом на студијама на Београдском Универзитету, посматрала je мирно све до сада како рад Улемамеџлиса, тано и рад Вакуфског вијећа, односно Вакуфског Сабора у Сарајеву. Иако смо гледали стрпљиво у чврстој нади, да fce доћи вријеме, кад кемо — ваљда, и сами моћи својим слабим снагама бар нешто придонијети за санацију нашег болесног стања прије. него што све пропане. Да» када Улема-меџлис и донекле Вакуфско вијеће начин кзко да поправи вјерскс лросвјетне прилике муслимана, долази до закључана, које ми обзиром на досадање њихове »успјехе« сматрамо више него апсурдним, на можемо а да не кажемо своју ријеч. ^ Нас чуди од куда Улема-меџлис долази на мисао да тражи укидање, односно претварање, једне пуне државне муслиманске гимназије са најмодернијим наставним планом и у вјерском и у општем свјетском смислу; чуди нас закључак, да се такова једна установа, која je до сада у свгком смислу показала више него довољно успјеха, претвара у 2 ниже медресе! Поред толиког броја нереформираних и запуштених медреса, које чаме у мраку и чекају позитивну акцију Улема-меџлиса и Вакуфског вијека, долази се до величанствене одлуке, да се једна и скоро једина муслиманска модерна шнола поврати назад на ранг обичне медресе. To се код нас сматра напредак?! У рјешавању нашег вјерско-просвјетног питања у коме лутамо деценијама, као да смо ријешили гордијски чвор аио и ову школу претворимо у 2 медресе. Успјех fce бити без сумње велик, јер кемо имати бар 2 медресе више. Морамо истакнути фанат, да нас таква одлука не чуди, кад бацимо поглед на то, како су се у нас вјерско-просвјетна питања рјешавала све до данас. Нама je врло добро познат историјат, циљ и услјех Дар-ул-муаллимина и Онружне медресе. Ми врло добро знамо како je Вакуфска управа ријешила питање опстанка Окружне медресе на један збиља јединствен начин упропаствиши без самилости егзистенцију толино младих и вриједних муслиманских младића. Ми смо увјерени, да нам je noзнатија каријера многих питомаца бивше Окружне медресе, него онима, к о ј и с у рјешавали о њеном постанку и опстанку. Њима, без сумње није познато, да су многи врло добри ђаци no ликвидацији те медресе постали rope, i- — ________ ________ 212 ночијаши, па и A ko се ствар зрело посматра, ни Улема-меџлис ни Вакуфско вијеке ие би могли ничим загарантовати муслиманима да слична судбина неке задесити и Шериатску гимназију. И ако оба форума рачунају и даље на државни буџет за Шериатску гимназију, ми имамо и сувише основа да своје убјеђење још једанпут подвучемо. A ko Улема-меџлис налази за потребно да у рјешавању нашег вјерско-просвјетног питања изврши и ову опасну пробу, не помишљајући на судбину 250 ђака Шер. гимн. вриједних муслимана, како из града тако и са села, који ту добивају пуно васпитање и у вјерском и у свјетском смислу, онда категорички и с пуно огорчеања изјављујемо, да то боли погађа не само нас, који најбоље знамо шта je Шериатска гимназија и шта нам je она дала, него и све муслимане, који у Шер. гимназији виде огњиште одакле треба да изађу многе генерације свјесних људи, који fce радити на свестраном препороду муслимана. Улема-меџлис прије него што ја могао и осјетити, какву fce корист донијети генерације Шер. гимназије у сваком погледу, na и вјерском, доноси овакав закључак, који у најмању руку epHjefca све досадање апсолвенте поменуте школе. Нас то непознавање и неповјерење и не чуди, кад знамо чињеницу, да je ово први пут што се Улема-меџлис заинтересовао за ту чисто муслиманску школу, no први пут то баш у намјери да je укине. Исто тако не чудим? се je неколицина чланова Вакуфског BKjefca заузела исто становиште, јер једина веза која je до сада везала Шер. гимназију и Вакуф била je закупни однос између државе и Вакуфа за изнајмљену зграду у Дугом Сокаку. Ми, који смо ту школу на своје пуно задовољство и понос свршили, сјећамо се јасно, д а с м о н а н а ш и м ч исто вјерским приредбама најмање имапи ч а с т да д о ч е к а м о наше н а ј п о з в а н и ј е вјерс к е п р е д с т а в н и к е . М и, к о ј и с м о и х с а п у н о поштовања и љ уба ви п о з и в а л и , да н а с удос т о ј е с в о ј о м п о с ј е т о и , ј о ш ни д а н а с д о в о љ н о не р а з у м и ј е м о , з а ш т о на м се н и с у о д а з и в а л и . A ko улема из Улема-меџлиса из Вакуфског вијека налазе да би гимназије требало попунити или сходнијег начина, a ако држе да поправити, онда се може наки и и нека улема и господа наставни план Шериатске мијењати, може се наки би требало и што друго љепши метод и са мање жртава за муслимане. Износи се да наставни програм Шериатске гимназије данас није онакав какав je био у почетку њеног рада Ово нам пружа још један иепобитан аргуменат колико je господи мало познат рад и организација Шериатске гимназије. Ми, који смо ту школу апсолвирали и који се и данас за њу најживље интересујемо, најбоље знамо што смо учили и шта се у њој данас учи. Ако међутим, заинтересовани кругови, којима je на срцу претварање Шериатске гимназије у медресе, сумњају у успјехе њених апсолвената на Универзитету, нека се мало више заинтересују — можда fce се и зачудити; a ако им je лроблематичан рад у муслиманском дијелу нашег народа, нека пропитају оне, који о њима воде више рачуна, na fce се можда и задивити. Ми то само напомињемо, дубоко вјерујуки да се о томе није ни најмање водипа брига, кад се je доиио закључак, да се тражи ликвидација Шериатске �гимназије, јер да се на то пазило не би тај закључак онако лано и прено дана услиједио. Сматрамо за дужност да овдје истакнемо оштроумну примједбу и бојазан господина Реџића приликом засиједања Вакуфског вијећа, да се преузимање no вакуфу Шериатска гимназије од државе не догоди као и са Окружном медресом. Али у исто вријеме подвлачимо, да нам je напросто неразумљив и загонетан одговор г. претсједника Салихагића (према »Новом Времену«): »Бојазан r. Реџића, да се и са Шериатском судачком школом и Шериатском гимназијом не дсси као и са Окружном медресом отпада, пошто с а д а д р уг и д у х п р о в е ј а в а у в а к у ф с к о ј у п р а в и и, кад ове школе не би лреузели у своје руке, з н а ч и л о б и к а о н е к о с и р о м а ш т в о « !!! Шериатска гимназија у форми медресе довела би се у везу са Гази Хусревбеговом медресом, која би no намјери Улема-меџлиса била виша медреса. Затим би се Шеоиатска судачка школа претворила у високу медресу у рангу факултета. Т у би ђаци прелазили из Хусревбегове медресе и настављали студије теолошке и шериатско-правне. Овдје нам се сама од себе постављају ова питања: ': 1. Шта je са оним »теолошким факултетом«, који je т a к о ђ е р вакуфска управа недавно основала, у који ће ранг медреса онда спадати и ко fce бити његови слушаоци? Ако се помишља и на његову ликвидацију — што резултира из посљедњих закључака Улема-меџлиса — онда нам се још више намеће убјеђење, да je ово период брзог оснивања, a још бржег ликвидирања; 2. Да ли имамо и издалека потребан број спремних професора за једну медресу, која рефлектира да буде у рангу факултета, и да буде од државе званично призната као такова. Ми сматрамо да je прије сваке одлуке требало прегледати универзитетску Уредбу, која вриједи за Универзитете и за све факултете у Краљевини Југославији; 3. Да ли je заинтересованим довољно познато, да je на Универзитету у Београду у оснутку предвиђена катедра за шериатско право и да ли се je о томе имало водило рачуна. Напокон, ако се ипак налази довољно начина и основа за оснивање шериатско-правног факултета претварањем Шериатске судачке школе, онда je no нашем убјеђењу далеко умјесније узети други систем у извођењу свега тога, не стварајући апсолутно непотребне компликације. Зашто би било потребно, да један ђак Шериатске гимназије иде у Гази Хусревбегову медресу да би стекао ту привилегију, na да се могне уписати на замишљени теолошко-правни факултет?! Какво je то знање што би га ђаци Шериатске гимназије са 4 разреда у продужењу добили у Хусревбеговој медреси?! Сматрају ли кругови са циљем да укину Шериатску гимназију, да се у Хусревбеговој медреси постигне боље знање, него у вишим разредима Шериатске гимназије са најмодернијим наставним системом и академски образованим професорима са хвалификацијама за вишу наставу и са пуном савременом педагошком спремом?! Тим пријр Шериатска гимназија није потребна услуга Хусревбегове медресе, које би њеним ђацима омогућиле теолошке студије, кад je наставни план Шериатске гимназије такав, да он својим апсолвентима те студије у пуној мјери омогукује. Taj план je и рађен има: јући у виду предстојећи теолошки факултет. Господа сумња да Шериатска гимназија даје довољно спреме својим апсолвентима, na да би могли студирати т еол о г и ј у у С а р а ј е в у , али нам изгледа, да та иста roспода не зна, да су већ 2 свршена ђака те школе. з а х в а љујући само нашем Га јрет у, д ип ло ми ра л и у К a и р у, од којих je један завршио студије прије него што се могло и очекивати. Питање: Зашто теолошки факултет, који je био предвиђен при оснивању Шериатске гимназије, није до сада осноb s h , свакако je умјесније, да га себи постави Улема-мецлие, Вакуфско вијеће и остали позвани, који су водили мавну ријеч, него ђаци Шериатске гимназије, који су се драговољно обавезали, да ће га завршити. Али не само то. И поред свијести и осјећања, да нам право високо вјерско образовање у великој мјери недостаје и да je то управо камен спотицања нашег, још ни једна Вакуфска управа ни Уледа-меџлис не нађе за потребно да ма и једног питомца Шериатске гимназије пошаље на теолошке студије у Каиро или шериатско-правне науке у Алжир. T o j e м в И ј у т и м ч и н и о Г а ј р е т , к о ј и j e у noр е ђ е њ у са У л е м а - м е џ л и с о м и В а к у ф с к и м виј е Ђ е м н е с р а з м ј е р н о м а њ е п о з в а н з а то, н а ро ч и т о с о б з и р о м на т е ш к о ћ е с к о ј и м се бо ри у и з в о ђ е њ у 'fe'B о ј и х n a т р о и т с к и х ц и љ е в а у onштем инт ересу свих муслимана. A ko Улема-меџлис хоће, да под сваку цијену провгде систем извјесне градације у теопошком образовату муслиманске омладине, гдје би један прелазни ступањ заузимала и Гази Хусревбегова медреса, онда нека у мјесто да тражи претварање Шериатске гимназије у 2 ниже медресе, оснује потпуно нове или употреби старе, којих хвала Богу има приличан број. Шериатску гимназију, међутим, оставите на миру, a њезине генерације, које тек ступају у живот, спрпвдаће Вам врло добро потребу њеног даљњег опстанка, над већ, на жалост, Улема-меџлис и неки- чланеви Вакуфсчог вијећа не увиђају то још сад. A ko Вам je жеља, да један број апсолвената Шериатске гимназије, јер сви Вам они нису ни у ком случају потребни, студира на теолошком факултету, који желите да оскујете, онда можете бити увјерени, да то питање треба сматрати кап најмање важно, јер ће их увијек бити довољан број. Н е р у ш и т е о н о ш т о j e д о б р о и с и г у р н о , да б и с т е з а с н о в а л и о н о , ч и ј и fce у с п ј е х б и т и и с у в и ш е п р о б л е м а т и ч а н ! Т а ј апел Вам и упућује му. слиманска студентска омладина, којој просперитет муслиманског дијела нашег народа стоји у најмању руку на срцу онолико колико и Вама! 8. априла 1931. год. Београд. За студенте муслимане: Мустафа Камарић, канд. права; Бекир М. Омерсофтић, Ј.ад. права; Мамајлија A . Хусеин, ст. права; Мустафа Пузик, ст. права; Хајрудин Бујукалик, студ. шумар, Um jesto Kurbana u naravi .. ., žrtvujte ,,G ajretu“ Kurban u novcu, \\ je r j e to najbolji Kurban! 213 �Sa/et S. Z eS e v ić M erlfum fia d š i Hafiss H usni e f. S u m a n a g ić U praskozorje, u subotu 4. aprila 1931. ispustio je svoju veliku i plemenitu dušu iHadži Hafiz Husni ef. Numanagić, muderis i bivši travnički muftija- Dična i ug­ ledna starina, urešena velikim vjerskim znanjem, ra­ dio je do svoga posljednjega daha, do svojih osamde­ setih godina a da nikad nije »Teko a ne izvršio«. Nje­ gova naobrazba bijaše mnogostrana i veoma velika. On je učenik triju najznatnijih islamskih gradova: Me­ ke, Medine i Carigrada. Pored toga što je bio iiafiziKur’an (a. š.) u tančine je poznavao tefsir i hadis i go­ vorio je uz materinji jezik još arapski, turski a drži se da je u perzijskom imao malo ravnih medu našim svi­ jetom. Prvu naobrazbu primio je u Fojnici, svom e rod­ nom mjestu, odakle je kasnije došao u Sarajevo i učio u medresi, a zatim u Carigradu, Mekki i Medini. Tra­ žeći nauku u dalekom svijetu proputovao je Hidžaz l Tursku i na taj način upotpunio svoje veliko znanje. Vrativši se u domovinu isprva je bio muderis na me­ dresi u Visokom. Početkom svietskog rata imenovan je muftijom u Travniku na kojem je položaju ostao sve do 1927. godine, sve do svoga umirovljenja. Tada se opet vratio u Visoko, gdje je i ostao sve do svoje smrti. Merhum je svugdje, gdje je bio sijao dobra djela koja su naravno urodila plodom, jer je sa sv eg srca radio za islamski boljitak, ne tražeći nikakve od toga koristi ni hvale, pa je zato i ostao nezapažen široj ma- si, ali će istom budućnost pokazati, koliko smo u nje­ mu izgubili. Njegova će djela jasno govoriti o njegovo] veličini i uvijek će ostati u najljepšoj uspomeni. Nje­ gov boravak u Visokom urodio je preporodom me­ drese i tekije. U Travniku je ostavio mnoštvo slušaoca svojih bezbrojnih predavanja i na novo osnovanu i prije nekoliko godina otvorenu tekiju. Njegovu veličinu ispoljava nedavno otvorena tekija u Pruscu, gdje je rahmetlija svega proveo koji dan prilikom hodočašća na Hajvatovicu. Kako malo prije spomenuh, čim Je bio umirovljen povratio se je u Visoko i počeo sa neumor­ nim radom. Obezbijeden mirovinom radio je bez pre­ stanka sve do polovice ovogodišnjeg ramazana kad je morao napustiti svaki irad i leći u postelju, iz koje se je privremeno i pomalo dizao, dok iza kratke bolestt nije preselio na bolji svijet. O vo svoje zadnje vrijeme poklonio je narodu kazujući mu i predavajući tefsir, ha­ dis f mesneviju, a da se vidi koliko su mu predavanja bila cijenjena, mnogi su ljudi redovito dolazili na njih čak iz Sarajeva. „ ^Jsmrt Hadži Hafiz Husni ef. odjeknula je nenadano, porakno. da se je mnogi njegov poznavaoc u Čudu i zaprepaštenju zapitao: »Sta b i? !» Već ranim jutrom cijelo je Visoko zamuklo nenadanim događajem i jedni su drugima izjavljivali saučešće iako nisu nikakav rod rahmetliji. Javljeno je u Sarajevo, Travnik, Zenicu i Fojnicu odakle su poznanici i poštovaoci pohrlili da odaju posljednju počast velikom ulemi i dobrotvoru. Iako se je kasno saznalo, svijet je iz okolnih mjesta pohrlio u Visoko. Iz Travnika su ljudi pohrlili u auto­ mobilima, jer nisu imali željezničke veze, ne žaleći ni velikih materijalnih žrtava. Također je iz Sarajeva, Ze­ nice, Fojnice i ostalih okolnih mjesta -došlo mnogo Ijudt i ako se je kasno saznalo i vrijeme bilo kratko do po­ greba. Cijelo Visoko snijelo je rahmetliju od kuće do pred džamiju u kojoj je najviše običavao klanjati. Za­ tim mu je proučena hatma. Svijet je šutke prolazio kraj džamije i sa poštovanjem i žalosti učio fatiliu. Po malo je svijet sa strana pristizavao. Pred džamijom je kroz cijelo vrijeme bilo mnogo pobožnog naroda, koji fatihom odavaše posljednju počast. Pred ikindiju tužno sc razliježe salla sa munare. Ustrcptaše srca ražalošćenom narodu i ljudi pohrliše u džamiju mnogo prije vremena da dobiju mjesto. Iako je džamija prostrana samo je jedan dio mogao stati, dok su ostali išli u druge dža­ mije klanjati ikindiju. Poslije dženaze-namaza krenula je tužna ali veli­ čanstvena povorka prema groblju. Nije bilo moguće prići dženazi, koja se je visoko uzdizala nad p ovor­ kom nošena na rukama. Iza dženaze su stupali rahmetlijini lični prijatelji s univerziteta carigradskog, s puta u sveta mjesta i iz njegova kruga slušaoca 1 po- Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav” ? 214 �Štovaoca. Svi prozori na kućama bili su načičkani žen­ skim glavama kuda god je povorka prošl'a. Nastupivši na novi most šeliovi su zaučili keHmei-tevliid što je još više unijelo tuge i žalosti u i onako ožalošćenu prat­ nju. Kad je prva lopata zemlje udarila u naslone, pre­ kinuli su kelimei-tevhid jecaji sakupljenih i svakome jeta moralo vratiti jer nije bilo mjesta i ako prostranoj tekiji. Poslije jacije proučen je tevliid za dušu ralimetlijinu. Pred mihrabom zasjeli su šejhovi iz raznih te­ kija i mjesta. Cijela je tekija odjekivala od zanosa pre­ ma Stvoritelju, moleći Qa da podijeli uzvišeno mjesto rahmetliji u Svome dženetu. Nakon tevhida i žai'osnih ЏЕН АЗА Р АХМ . М У Х АМ ЕД ЕФ. ЗАХИРОВИ ЋА, ПРОФЕСО PA У Б И Х А Ћ У . ГОВОР ДРЖИ Г. ОСМАН РЕЏИЋ, ПРЕТСЈЕДНИК ГА ЈР Е Т А ° УЧЕЊ Е Ф А ТИ Х Е ПРЕД ДУШ У V 4,4^ V Р АХМ . su tekle suze pri zadnjem rastanku. Za kratko vrijeme grob je zakopan, jer se je svako jagmio da što više zemlje nabaci, da što više »hizmeta« učini rahmetliji. Mnogi su kurrahi i hafizi učili iz raznih mjesta, da bi mu što višu počast odali. Nakon pogreba svijet se je rasuo, a neki su krenuli kućama, jer su nenadano ot­ putovali i posao ostavili. Još prije zalaza sunca počela se je tekija, djelo rahmetlijino, puniti. Pred jačaju je opet proučena hatma u dupke punoj sinahani tekije. Mnoštvo se je svi- •• М У Х АМ ЕД ЕФ. ЗАХИ РО ВИ ЋА У БИ Х АЂ У razgovora svijet se je razišao, a gosti šteni po kućama građana. O vo napisah, da makar u neznatnoj ovoga našega pokrivenog velikana, a što liše mlade sile da vjerno sve opišem, to se oprosti, jer mi je nakana bila dobra. su poraznijeslici pokažem mi ne dozvomolim da mi »Njegova se lica sjetimo, Djelima mu se ponosimo I za njeg fatihu učimo!« Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 215 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Н о п и в е л и к и / { о о р о т в о р (л ега т о р ) Г а /р ет а Р а д Г а / р е т о в е о р г а н и з а ц и /е Како ce то види из уводног чланка нашег листа, r. Др. Хгмдија Карамехмедовић, бивши министар, члан Врховног занонодавног Савјета и управник Државне болнице у Сарајеву, уписао je почетком априла о. r. свога брата рахметли Мехмед еф. Карамехмедовића чланом великим добротвором (легатором) Гајрета, уплативши члански допринос од 10.000 Дин. (десет хиљада динара) у готовом новцу. 22. марта т. г. одржао je Мјссни одбор у Миочу у кафаии г.. Мурата Фазлића изванрсдну окупштину члапова, којој je прнсуствовало око 30— 40 члапова. Скупштину je отворио претсједник одбора г. Шахин Ејубовић и најавио дневни ред. Ha то г. Ариф Бахтовић добива ријеч н поздралља скупштипаре и образлаже идеју и рад Гајрета. Говор п образложење примљено je са великим одушевљењем. Иза тога скупштина je бурно шхицала Њ. В. Краљу Александру I. и Покровитељу Гајрета Њ. Kp. Вио. Преслолонасљеднику Петру, и цијелом Краљевском До^му. Г. Др. Карамехмедовић најавио je овај упис у чланство великог добротвора Гајрета свога рахметли брата са слиједећим писмом Главном Одбору Гајрета: »Познавајући давну жељу свога рахметли брата Мехмеда да лриступи друштву Гајрет иао велики добротвор чим му то материјалне прилике дозволе, одлучио сам да једну обавезу, коју сам пред његовом најближом родбином преузео на ce на д«.н његове смрти — обавезу наиме, да 1sy Му ja у име све родбине подићи споменик — испуним сада пригодом двогодишњице његове смрти на тај начин да га упишем за великог добротвора Гајрета. Увјерен сам да je то најбољи и најтрајнији сломеник мому рахметли брату a сигурно je, да би и он, да смо ra за живота упитали, какав спомсник жели да му родбина нанон смрти подигне, одговорио да je најбоља врста споменика овакова, каиову сам ja сада одлучио да остварим. 9. априла о. г., кад ce навршавају двије годинс од дана смрти рахметли Мехмедове, положићу друштву Гајрет своту од 10.000 (десет хиљада) са молбом да Главни одбор Гајрета упише у своје књиге рахметли Мехмеда као свог великог добротвора. ,ј . , "| | Желећи нашем драгом Гајрету најбољи успјех у његовом велином настојању оно културног, економског и социјалног препорода'муслимана Југославије, биљежим ce с дубоким поштовањем: Др. Хамдија Карамехмедовић, управник Држ. болнице, в. р.g Гајретова хатма новом великом добротвору Гајрета Главни одбор Гајрета приредио je учење хатме пред душу новог великог Гајретовог добротвора рвхметли Мехмед еф.’ Карамехмедовића на дал двогодишњице његове смрти. Хатма je проучена у четвртак 9. априла о. г., у Беговој џамији послије клањања икиндије. Дову je учио познати Курах и хатиб Бегове џамије г. Хафиз Есад еф. Сабрихафизовић. Пространа Бегова џамија била je за вријеме хатме дупком пуна најугледнијих грађана града Оарајева, чланова и пријатеља Гајрета заједно са свнма члановима Главног од« бора Гајрета и г. Др. X. Карамехмедовићем, братом новог легатора. Нека -je рахмет души Гајретова великог добротвора мерхум Мехмед еф. Карамехмедовића! Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а ј р е т о в а цигарпапира 216 Изванредна скулштина Мјесног одбора у Миочу Затим окупштина једногласно бира у одбор: Шахина Ејубовића, Арифа Бахтовића, Мурата Фазлића, Хпмеда Лагумџију, Шахина Чизмића, Реџу Хасечића, Ибру Мехвћа, те замјенике: Осму Слатнну, Алиу Мемишевића, НЈефку Лагумџију, Ибру Мехлнагића и Раму Калафата. Надзорни одбор: Бекигр Лагумџија, Дедо Бахтовнћ )i Џафо Хаџић.. Вијести из Шапца Новоименовани повјереник Гајрета у Шапцу г. Махмут Машовић no пријему декрета и тиаканица ступио je одмах у додир са г. г. Тахиром Алагићем и Јосимовићем н отпочео аа уписом чланова и већ je уписао скоро 30 чланова, који су одмах уплатили свој улог за алрил, a до првог маја биће их 50— 60. »Подринске новине Шабац« пишу о Гајрету следеће: »Гајрет у Шапцу«. Муслимани из Шапца у друштву са браћом Србима оснивају Мјесни одбор Орпског муслиманског просветног друштва Гајрет. Желимо успеха овоме напредном просветном друштву у нашој средини«. Овим путем захваљујемо г. Јосимовићу на његовом заузимању за Гајрет и молимо га да настави с радом и сарадњом са нашим повјереником. Вијести из Бијелог Поља (код Мостара) Повјереиик Гајрета у Бијелом Пољу (Потоци) г. Дервиш М. Хоџић отпочео je с радом за Гајрет и уписао 21 члана Гајрета, a ако Бог да, биће их још више. Повјереник je чнтао послата му Гајретова предавања, и на свадсом предавању било je зо-т-60 слушалаца. Сви су присутни увијек изражавали признање и захвалност Гајрету и његовим агилним и неуиорно раданим људима. Повјереннку je највише помагао у раду за Гајрет г. Хакнја Ћурић, Вејсил Ћурић и Асим Ћурић, сва три из Хумллишана, који су одмах схватили и разумили идеју Гајрета и не пожалише труда да помогну повјеренику, те им Главпп Одбор и овим путем изрнче најљепшу захвалност с иадом да he они и надаље бити најболлм сарадницима и помагдчима Гајрета. Вијести из Борча (Гацко) Новопостављени повјереннк Гајрета у Борчу г. Али еф. Лого уложио je много труда и пожртвовности, те je први дан Рамазанског Бајрама у свом џема/гу пред џамијом сакупио 216.-!- Дин. прилога за Гајрет, те je том приликзм добио врло добар успјех, као први пут сажупљања. On увнђа да ce сваки дан у том крају све то више побуђује свијесг за друштво Гајрет. Дароватељи су слиједећи: no Дин. 10.— : Алија Лого, Делнлић Увејр, Мурат Лого, Вук Мујо, Дерво Ontepnh, Алија Гаџо, Садко Вук, њаћир Фртуна, Махмут 'Вапо,, Адем Лончарић, Алија Дервишевић, Хамид Хрво; no Дин. 5.— : Абид �Грсљо, Оалко Бајровић, Фсрхат Бајровић, Хамил Гаџо, Ибро Махнр, Мурат Алађус, Лдсм Далелић, Смајо Валодср, Ибро Вук, Бешир Валодср, Хамид' Лоичарић, Мушан Ковач, Салихага Делалић,, Мурат Таловић, Фејзо Салчин, Џамо Володер, Хамид Вук, Дервиш Махир; но Дин. з.—: Аллја Аљиспахић; no Дин. 2.— : Хусо Чорбо. Овдашњи су крајсви врло забачепи и зпиуштенн, na јо евакл почетак врло тежак, пли he сваким даном и рад кретатн na Ооље. ■ И овим путем изриче Главни Одбор сакупљвчу као r. племепитим дароватељима топлу захвалност и моли их да ct и надаље сјећају овог хајирли друштва и да га помогну, колико им je год могуће. Вијести из Сребренииа Прије неколико дапа основап je у Сребренику Мјеснп одбор Гајрета, a за претсједника je изабран г. Мустафа Суљкановић, добротвор Гајрега. Г. Суљкановић je упутжо Главном одбору један допис, у ком се жали што се за претоједника није примио њихов учитељ г. Мехмед Ибрахимовић, који се, како он вели, много заузвма већ одавно за Гајрех, na му и овим путем изриче захвалност на његовом труду a заузимању. Поменути се учитељ из свег срца заузима за ГаЈрет, не желећи да се истиче, ради чегд се није »и хтио примитн части претсједника. ^Г. учитељ не само да уписује мушке чланове Гајрета, него и жене, држл иу предавања, аналфабетске течајеве, оснива им пољопривредну задругу и сл. Г. учитељ се je такођер уписао и за члана утемељача Гајрета. Г. Ибрахимовић сваком првликом упућује тамошњи свијет како треба да ради пољске послове и да земљу пг рациовалкије обрађује. ^ f И Главнж одбор нзриче овом племенитом наворпи свјетитељу своју захвалност и моли га да и надаље просвјеhyje тамошњи наш елеменат, да помаже Гајретов Мјесни одбор дјелом и ријечју и да ширн Гајретову идеју и усађује ју у срца тамошње омладине (пгколске дјеце). Нека буде као приијер и другим својим колегама! Д а љ њ е п р о ш и р е њ е Г а /р е т о в е о р га н и за ц л /е Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Бијелом Пољу (Санџан) Претоједпик: Мурат Бурџовић, трговад; потпретјссдт1к: ЈовоЛазаревнћ, срескн начслнпк у ц.; секретар: Мрс. Коста Нантазијевић, апотекар; благајннк: Мула Музуровић, трговац; чланови: Ибрахим Добарџпћ, Милије Лапгић, дирелтор гимназије, и Ћамил Хот, трговац. Ова je листа првмљена аиламацијом. У иадзории одбор дошла су гг.: Шемсудин Зечевић, вероучитељ; Абас-бег Зејновић, трговац u Алексавдар Чсрновојскл, професор. Замјсници су слиједећи: Абаз MeKHh, Милош Раконац, Изет Карабсговић, Браико Цветић и Шабан Нухоџић. Ha нјесто г. Абаза Мекића, који се mije хтно примитн функције изабраи јс г. Ајдпн Међедовпћ. Постављање нових повјереника у плеваљском срезу У циуљ што успјешнијсг развитка Гајретове акдиЈО no плеваљским селима, a na предлог Мјесног одбора у Плевљу. Главни одбор поставио je ових дана повјереницимг Гајрега слиједећу господу: За општину Буновачку: за село Рашчиће: Ибра<цм еф. Шљивб," jimbiM, м Дервиш еф. Хаџалић; за остала села: Ејупбег Бачић, Дервиш еф. Кожо, Хакибег Бавчић, Јакуп Moheвић, Азиз Бавчић и Касум Стовраг, земљорадници. , 'к . ■' За општину Бољаникиу; за кметију Војтиле: Ибрахии еф. Мнљевцна, имам, Суљо Дељковић и Мирко Митровић; за кметију Страхов до: Осман Кубур; за кметију Бољанићи: Хааал Влаховљак; за вметију Поблаће: Омер-хоџа Хамзић и Митар Огојић; за кметиЈу Ковач: Шемсо Плакало и Новиц« Дроњак; за кметију Глисница: Ферхат Винарић, земљорадкици. За општину Мељачну: са села Прачица и Црнце: Хаџп uh еф. Хннић, нмам, и Ајдин Диздар; ела Мрчево и Норос: Алија Муховић; села Шљуке, Биједићи, Лехово Брдо и Церовце: Шахо Шљука; село: Градац: Јусуф еф. Машовић. Нови повјереник Гајрета у Лисичикима (срез Коњиц): г. Хидајет М. Драче, бил>ежник опћине. Г. Драче као бивши питомац Гајрета сматрао je за дужност да се одужл друштву, које га je извело на прави пут и дало ну хљеб у руке, да поради за добро и напредак Гајрета, na се понудио да се примл повјереништва у Лисичићима, гдје се налази као биљежник, a становништво je села муслнманско. Г. Драче обећаје да he настојати да што више поради за ово друштво и да приход буде што обилнији, те je у ту сврху већ почео попноивати курбанскв кожице за Гајрет и уписивати чланове. Желимо му сретан почетак! Досадањи повјереник Гајрета у Бијелом Пољу г. Мураг Бурџовић одржао je окупштину чланова Гајрета 22. марта т. г., у просторијама друштва »Слоге« ради избора управног и надзорног одбора. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Сребренину (Тузла) Скупштану je отворио повјереник г. Бурџовић, трговап Ванредна Гајретова скупштина повјеренства, одржанаје истичући да je функција Гајрета у Бијелом Пољу врло на29. марта 1931. год., у згради основне школе у Сребренику. предна за буђење националпе свијести и љубави npeva Присутних 52 члана. Дневни ред: просвети код простог народа. Иотиче да рад овог друштва no 1. Досадањи повјереник Гајрета у Сребрнику Осман еф. стоји у опреци са догмана ислама н да се он постарао да се овдје сгвори Мјесни одбор, пошто он сам, као повјереник, ' Јар&шерић отвара скуцштину и на првом мјесту захваљује се присутним на овако лијепом одзиву и извјештава, да не може постићи све оно што Гајрет треба да учини. имаде преко 60 чланова и чланица, na да. се првсгупи изЗатим г. Илијас Добарџић говори о историском развитку бору мјесног одбора. Гајрета и о његовом раду у прошлости na тешком путу наЗатим у кратким цртама истиче значај Гајрета и његов ционалног буђења мала и ширењу просвете. . . рад на подизању муслимана, како на проовјетном тако и Записник je водио г. Милош Раконац, профеоор. на екопомском пољу. Ha прадлог г. Бурџовића изабрана су три лица ради еастава кандидационе листе одбора, који су предло.килц слпЗатим моли присутне, да изаберу двојицу који he предједећу лиоту: ложити кандидациону листу, na се изабиру: Џанић Ахмет Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 217 �н Хаспн Мујезиновић, који се попллче и вракају са слиједсћом листом: Муетафа Суљкаповић, Алија Мујчинопнћ, Омер Чнзмић, Мухарем Хоџик, Хпшим IllnOiih, Хлслн Jaiuapomih, Сафер Џамбнћ, Хасал Мујезиновић, Алија Јлшлревнћ, Мујчнп Шернфовпћ и Мсхмед Мухарсмовић. Ова се листл лЈ^члмацијом примл. Затим узлма ријеч Мустааф Суљкановпћ н моли, да нрочита поздравну депешу г. прсдссднпку Гајрста и пита лрпсутне, да лн се слажу с тнме, да. се дспеша упутн, што re усвлја уз бурно кллцан.е жнвно председннк! • иа Сарајева: Ерхем Рустамгтаптк, чппопипк Мопополоког ннс.нектората; За чланове утемељаче Гајрета у unca ine ке глиједећа гг.: из Требиња: Авдо Хлјдархоџић, из Кичева: Риза еф. Иомлилопнћ н Аеим сф. Зулфпка- pcniih, из Приједора: Смаил 'Вулклћ, из Теслика: инж. Симо Крстић, Мустафа Фстахагпћ, гђа Ссднка Фстахагнћ и Хусејин Пашић, из Сребренице: Енвер Беговнћ (Иоточарн) n одмах упла- Днн. 600.— , После тога моли Суљклновпћ присутне. да од сада jotu боље пофаде за наш драгл Гајрет, a плрочито на идући Бајрам спкули што biiuic курбанских кожица, да и у том no. гледу Гајрету што више допринесу. Затпм сс скупштина закључује п Мустафа Оуљкапош^ заказује констптуирајућу седнпцу одбора. tuo Нови повјеренин Гајрета Р а зп и д о б р о в о љ н и п ри л ози Г а јр е т Ових дана именован je повјереннком Гајрета у Бл&тнпци (срез Тешан>) г. Мустафа Фетахагић, шум. чнновипк. Вијести из Теочана (срез Зворник) Повјеренпк Гајрета из Теочака г. Мујаковић доставио пам je допис слпједећег садржаја: Пригодом поппса пучалства ШЈСјетно' нас je наш омиљенн кадија г. Сејид^Алија. Бајрактарсвић из Зворвика и ако je био у веллком послу чша*с није заборавио за наше једино културно и просвјетно друштво Бајрет, na је ^ л е т а к з. априла т. г. након што je прручно хутбу и клањао џумунамаз, одржао једно ријетко, сдвремено предавање о просвјећнвању u узгоју, оппсујуКи Гајретову ндеју п бодрећи народ на потпомагање'ове наше важне устанопе, како у прошлости тако и у будућности, доказујући да сваки онај који иорадн и помогне Гај^ет у његовом тешком задатку, помаже сам себп, својим и Отаџбиии, улијевајући у срца љубемв на спрам своје рођене груде и узвишеног Крал>а. Нарола je у џамији бнло као на Бајрам, јер су зналв да ће г. Бајрактаревић учити хутбу, клашагги џуму и одржати предавање na су га сви помно саслушали, тарући сузе које су нм од весеља из очнју капале. Оваково савремено предавање о васпптаљу омладине поткрнјепљено Куранп-керимом и Хадиси шерифом одавно Теочак није запамтио, те je сада овакоме jacno од колике je важности за нашу будућност Лајрет, те свако о томе с љубав.гу прича и рпзговара. Нашао сам се нобуђеним да овај похвалал гест нашега кадије г. Бајрактаревића ставим до знања наслову, како би и јавност сазнала да нма људи који свом душом желе дока* зати корист поносне Гајретове идеје асоје ће безувјетно уродотп добрпм плодом. Даљњи добротворн и утелгел»ачи из Бихзкз: Г. Мухамед еф. Смајић, шер. судија уттисао се за члдна добротвора Гајрета, поислоннвпш Гајрету 10 дионнда Баике Гајрст у вриједности од 1,000 днинара. из Високог: Г. Рефик Бекташ уписао се за члала уте- мсљачд 1!ОД Мјесног одбора у Високом. Из Теслика: Омер Феризбеговић и Зијад Галијагаевић, из Сарајева: Сулејман Мурсел и Дервиш Тафро, проф. н одмах уплатнли цпјелп пзнос, из Београда: Ахмед Ксмура, чин. Прив. Агр. Бонке н одмах уплатно цијелп изпос. Прилози из Власеница Мјесни одбор обратио се посебшгм допЛсима на 7 сеоских димијскпх имама риди прикупљања прнлога за Гајрет. те се одазваше слпједећа господа: Хасан еф. Имамовић из Кнежнне Дин. 138.— Али еф. Диздар из Крушеваца Дин. 42.— Мухамед еф. Хаџић из Церске Дин. 90.— Шериф §ф. Меканић из Дервенте Дин. 00.— У Власеници пред Султан Фагнх џамијом саасупио претсједннк г. Зухдија Халанефенић и потпретсјсдник Рсџеп Таљић Дин. 124.60. У Власеници пред Хајрије џамијом сакуппо je благаЈник Сејфо Таљић Дин 78.75 У Hoboj Касаби сакупио je иовјвреншс 1’ајрета г. Осшшзга Хаџић Дин. 100.— Г. Мехмед еф. X. Омеровић, шер. судија сакупло je Дип. 90.—i a дароваше: no Дин. 10.— : Мустафа ИмамовиН, Салих Фазлнћ, ХЈаашд Џиндо, Мустлафа Кутловац, Фехим Џиндо, Едхем Хасановић, Осман Ивојевић, Хамид Мухић и Н. Омеровић из Кнежине. Иопред Мјесног одбора изриче се најљепша хвала како сакупљачнма тако п дароватељима. Њшосс изричемо топлу хвалу горе споменутим пм«. мима, који се одазваше позиву Мјесног одбора н молимр их да и у будуће раде за Гајрет и на прошпрењу јвнгових идеја. Прилог из Гациа Угледни новчани завод Српска Штедионица д. д. у Гацку даровала je Гајрету своту од Дин. 500.— те се ona сматра као најистакпутија пријатељица нашсга Гајрста у гатачком срезу. И овпм путем Гајретовој пријатељпцн шлјљепша хвала! Прилози из Кичева Повјереник Гајрета у Кичсву г. Мухамед Гаћо сакуппо je за Гајрст своту од Дии. 304__ добровољнлх прВлога ме!>у оцдашн>им грађанством. — Топла хвала! Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 218 за �Прилози из Тузле Г. Омер Омазић сакушо je Дин. 355.— призлога, a да1>оваше г. г.: Дин. 50.— : Ибро Ибрић из Ћехаја; Дин. 40.— : Алиосмад Софтнћ из Липнице; Дин. 20.— : Халил Мујабашић из Пасаца; Дин. 15.— Салко Џамбић из Берковице; no Дин. 10.— : Бајро ТЈерзић т Одоровића, Мујо Мујановић из Дједипе, Хашим еф. Имшировић из Сеоне, Фехим Јакубовнћ из Вужовија, Мухамед Шсумовић из Пољица, Бекто Суљеи- студ. пред Фазлипашином џамијом Ддц. ,43 — Суајд еф Ву. KOBiih имам из Криваје Дин. 70.25; Ахмет’1еф: 'ФаблиК," имам из Бајвата Дин. 61.—; Ариф еф.“ 'Нарнћ имам цз Вшмдића' Дин. 8.50; Сулејман еф. Хоџнћ цма« из Ораховрце ,;Дин. 45. ; Ибрахим еф. Чамџић имам д з .Јунузовића Дин. 112.—; Хасан еф. Ибрић имам из Чиновића Дин. 53__ и Хамид еф. Зилкпћ имам из Гостовића Дин. 78.—. Укупно Дин. 882.75. Сакупл>ачима и дароватељима топла хвала! ЖЕНСКИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У БРЧКОМ ...... i обуо ових дана 39 сиромашне дјеце. Међу дјецом сједв с лијева на десно: тајница Паша Мехмедовић, одборнице Зекија Хасанефендић и Ханумица Зејчировић, те благајница Месрура Кучукалић. дић из Добрње, Мехмед Разић^из Добрње, Мехмед Џибрлћ из Прокосовића, Смаил Шабановић из Тузле, Мехмед Разић из Добрње, Мујо Ханић из Пурачрћа, Осм&п Хоџић Ш Ду. брава, Салих Дукнћ из Вуковија, Ибрахим Буљубашић na Деветака, Салко Салетовић из Ободннце, Ибрахим Буљубашпћ из Пасаца, Мехмед Ћосић ш Модраца, Химзб Оемановић из Сухе, Мухарем Џафић лз Ободншјђ, -Сејфо Пирић из Ивовића, Хашим еф. Имамовић из ЛукавиЈа п Алија Брђаловић из Вуковија. Прилози из Маглаја Мјеони одбор сакупљао je пригодом рамазанског Бајрамншмаза прилоге за Гајрет и то пред џамијама, a сакуппла су слиједећа г. г.: Ибрахим Чејван и Мехмедалија Локмић пред Куршумлнјом џампјом Днн. 185.— ; Ибрахим Крзнћ и Мехмедалија Сманћ нред чаршијском џамијом Дин. 147.25; Хусеин Локмић Дар Гајрета ученицама Домаћичке школе у Жепи (срез po. гатички) Ha молбу иовјереника Гајрета у Жепп г. Мухамеда Конаковића, учитеља Главни одбор je одобрно набавку басме за 23 ученице Домачићке школс. које су врло сиромашног стања (свакој no 5 метарл). Овај je дар упућен преко Мјесиог одбора у Рогатицп, с тим да се од овот материј&ла скројд и сашије ученицама одговарајућа одјећа! •' Гајретова забава у Стоцу Мјеснн одбор Гајрета у Стоду одржаће годцшњу забаву на 1. маја у заједницц иа ‘ женокнм бдбором, a ka 3. маја са одбором из Дом«шовића у Домаиовићпма. ~.v ? Припреме за ову забаву већ се у велико чине и држи се да he у сваком погледу успјети;одлично. Ha^nporpaMj'le комад »Он« од Ћоровића. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућноСТ 219 �Г. Хуснија Косовић, О ст ал е в и / е с т н Поздравне депеше претсједнику Главног Одбора Гајрета Са скупнгпше Женског иодоДбора Гајрета у Брчком •упућујемо Вама као нретсједнику и цјелокупном одбору наше искрене поздраве. Претсједница: Нафија Кучукалић. Брчко: Гајретов чиновник, навршио je ових дана 10 годииа службе у Гајретовој канцеларији. Г. Косовић je најстарији службеник канцеларијс Главног одбора Гајрета. Своју служ- Тузла: Желећи' да Гајретову идеју у овоме крају још више нроширимо сазвасмо скунштину и изабрасмо Мјесни одбор Гајрета у Сребрнику срез Тузла те по једногласном закључку скупштине почдрављамо Вас као дичног и неуморног вођу за препород муслнмана молећн драгог Алажа да Вас поживи још много година. Мустафа Суљжамовић, Осман еф. Јашаревнћ, Мехмсд Ибрахимовић. MUSLIMANI, UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obligacijama. prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadi'e džamije. L VLASNICIMA AGRARNIH OBLIGACIJA NA ZNANJE! Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica u Sa­ rajevu isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija. Daje besplatno sve iniormacije u pogledu prodaje, za­ loga ili posuđivanja agranih obligacija. с* С бу вршио je у границама својих могућности на задовољство претпоотављених мКстарјешина. Овим поводоД Главии одбор Гајрета .похвалшо je лпсмено. г. Косовићбг-за његов марљиви f Ч ° j -1 ;iiu iiu N\ ' * f p . И з д а њ а Г а јр е т о п е б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5‘- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 220 �P o s je d n ič k im agrarnih o b liga clja Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno ee stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D irek cija J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e za d r u g e i š te d io n ic e ^ S a ra jevo . S V A K I M U S LIM A N T R E B A DA K U P U J E SA MO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” 0OOOOOOO0OOOOOO00000O0OO000OOOO0OO000O00 Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić S. D. ALKALAi. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu G Sarajevo, Strosmajerova - Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 3GGOG00OGGOOOOOOGOGG 0O 0( IOOOOO0O© Oglašujte u „GAIRETU” ш т а м п а р и ја : И З Р А Ђ У ЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОЈЕВН СТЕРБОТИПИЈА РОТАЦНОНН СТРОЈ c im k o g r a f ij a : IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VISE BOJA DEDINA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJIUKSUZNIJE �/ Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 *■ Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ t Potpuno uplaćena dionička glavnica D in ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. 20,000.000* cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D i n *•7,500*000* — . Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 - 3 | p o s lije podne i Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 iiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiia Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupila m o siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8daca26cbf425e415fdfa7c358e5410f.pdf 42eb890090ad62549c327a966027920e PDF Text Text 3 •» ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТМОГ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Уредништво: Курбан бајрам Проф. Хусејн Брк.ић: Ррд Вакуфског вијећа Муслафа Мулали^: Два наша основна проблема Хајруушн TRypnh: Херцеговачко-црногорсни сукоби Проф. ЈЦевкија Бубић: Слободна трговина и заштита уопштв Назиф Бубић: Улога наших вјерских службеника у народу ХамдИа Мулнћ: Како Омер просвЈећује народ ОЈр. Б.т Пријевод и тумач Курана a. ш. ГАЈРЕ Т О В ГЛА СН И К Армијски Генерал Светан Хаџић Гајретове прирсдбе: Гнјретова годкшња забана у Бањалуци, Забава женскол одбора Гајрета у Козарцу Уопјех Гајретбвс томболе у Љубушком Рад Гајретове организацијв: Женски Гајретов одбор у Брчком на раду Рад Лјес^ог одбора Гајрета у Кладњу Даљње проширење Гајретове организације: Оснпвање Гајретова одбора у Теслићу Остале Гајретова вијести: Југославенска читаоница у Стијени у раду за Гајрет — Најмлађи Гајретов члан у Љубушком Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: Из Тур. Чакловића. Сребреника. Високог и Левертара Добровољни прилози: Из Билс (Хан Кумпанија) Гајретове вијести из Зворника. ^ Узоран примјер у раду за Соколство Издања Гајрстове библиотеке 1 MAJ САРАЈЕВО 1931 БРОЈ 9 Ш т ^ш т И з д а Ј е Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а у С а р а је в у t �-'-'■Жк ф *» OSlašujte u listu »GAJRET« 9 S te * * * " ‘ »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o. j. u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu siruku spadajućim poslovim a. O rganizuje i potpom aže razne privredne zadruge. — P o ­ djeljuje zajm ove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajm ove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljn e uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze s e u C u kovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10°/o čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва за културно и економ ско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена м у je за наш у Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђацв цобивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хам ид Кукић Власник друпггво „Гајрет“ . — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Б осанска Пошта“ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 9 C a p a f e -во, 1 м а ј а 1931 К У Р Б А Н -Б А Ј Р А М Наступајући евечани дани Курбдн-бајрама не долазе нам само затсКда будемо раДосни јер их дочекујемо у узајамној љубавн и слози, у добруи хаиру. Јер, кад бн сви љу^ш на овом свијету били једнако задовољни ,u једнако радосни, он м би празници Курбан-бајрама били радосни за све и свакога. Али, међу нама, муслимашша наронито, na] постоје хиљаде н хнљаде биједних и забо]рављенпх, убогих и сиромашних, хшваде n хиљаде чаме мраку и незнању, биједи' и иово. би. II тим хнљадама треба помоћи. шросвјетом и прилогом у новц\% искрено и с љубављу, радосно као што то чпнимо, сви ми који можемо да помогнемо. у свечане дане Курбан-бајрама. Бог џ. ш. je протш?ао ^ а придоношсњем н клањем курбана исказујемо СВ9ЈУ љубав према ближњим својим; то чинцмо ради свога мира и спокојства, ради срца и душе својо, јер се љубављу према ближњем наша душ а најбоље препоручује Свевишњсм. Само добра дјела оспгуравају нам милост Б ож ју и величају дј?шо наше миром, те наступајуће свечане дане очекујемо са. добром вољом и веселпм срцем јер ћемо угодитп својим. чор-јечанскпм, дулчнос.тима. Остаје питање: на који начин ћемо се. најдостојније себе и овнх мубарек дана, одужитп Богу и овојим ближњпм; na к оји ’ начнн ћемо одвојити један дио задовољства свога и радости своје ir даривати сиромашне ir биједио, невољпе и осиротјеле? Досада je био обичај да то доприносом курбала чипимо na тај начин да даривамо само најближу околпгну. a најчешћо пута да даривамо one који и еами рас-полажу средствима и могућностима да за'кољу курбан. Али. запитајмо ее сада пскјкчш и без устезања: да ли Бог радије признаје и види оно што дајемо оном ко има, или радије види добра дјела која чинимо онима који немају ни хљеба, a камо ли курбана? Одговор je јасан: треба помоћи оне најт вољније./ 6не који су далеко од нас и наших задовољних домова, one које не видимо, за чије тегобе и невоље, патње n неимаштину не зпамо, оне у најудаљенијој касаби и најзабаченијем селу. To ° ни наши невидљиви ближњи који су далеко да замоле, чија je биједа далеко од очију наших, да je впдимо и у м а њ и т Па како ћемо, онда, да помогнемо те невидљиве, најудаљеније своје ближње, ближњс no вјери у Бога. којом очекујемо велики празник Курбал-бајрама? Да одговорите на ово питање треба да се сјетите Гајрета, најјаче наше друштвене организаunje у Исламској вјерској заједниди, жаришта наше проовјете и културе: средишта свакс акиије и инпцијативе за просвјећнвањс и социјално збрип>авање муслимана. Гајрет je матица — мајка icoja види и надзире и најудаљеније ближње. помаже one који су биједни и неуки, заостали и невољни; Гајрет je пајвећа просвјетплачка и културна установа муслимана; кроз Гајрет смо сазнали све наше просвјетне тг друштвене потребе; све паше невол>е казпване су Гајрету путем хпљада и хи.лкпда молби за помоћи и потпоре, етипендије и конвикте. домове и еклоншпта. T o су оне хиљаде наших neвидљивих ближљих који о Курбан-бајраму чекају помоћп и дарове. Отога. Гајрет, у име тих незбринутих и непросвнјећепих хиљада, апелује на све вао који дочекујете свијетлс празнике Курбан-бајрама у срећи 221 �r <*!***• Гајрету ви најљспше одужујете дуг Богу, и души евојој осигуравате достојно мјесто на оном свијету, и задовољству, у радости и имућу, — апелује на вас, којима на срцу лсжи добро свију нас, да овогодишњи ваш курбан пшслоните Гајрету било у новцу или у нарави. Јер, ноклањајући Гајрету. ви поклаљате свој курбан хил>адама невољних и убогих, хиљадама ваших ближњих, a тиме помажете себе и радите за добро свих нас. Поклањајући у царству вјечностн. У увјерењу да ћемо наступајуће овијетле празлике Курбан-бајрама нскориститн на добро свих нас н наше заједниц<\ кличемо: Б ајрам и шериф мубарек олсун! P r o f . Н. S. B r k ić H a d VatcufsH og vijeća II. Rad Vakufskog vijeća, kako smo ga prikazali u pro­ šlom broju, posmatran je sam za sebe, bez nan čiie ve­ ze sa našim opštim problemom. Tako posmatran, on može da pruži neku utjeliu i oživi koju nadu više. Me­ đutim Gajret i njegovi radnici ne mogu i ne smiju se svrstati u grupu posmatrača koju može da zadovolji svaka slika ili ma kakav prividni efekat. Hoće li Gairet sa svojim radnicima da izvede jedan kulturni-pokret najširih i najopštijih dimenzija, onda mora njegovo uče­ stvovanje u svakom ч-adu unositi dinamiku njegova po­ kreta. Stacionirani faci koji po^sr/om kapacitetu ne zna­ či više od vršenja redovnih poslova, nije rad kojim~se^ može riješiti naš opšti problem. T o je rad jednostav­ nog životarenja iz dana- u dan, rad postepenog ili stal­ nog ' deficita koji se pokriva podgrizanjern glavnice. T o je put kim za vazda gre se. Umiranje i smrt. Medtitim rad Gajreta i njegovih radnika hoće ži­ vot, novi i bujni život koji ima da se razvije buđenjem i angažovanjem učmalih i uspavanih energija. Da se dode do tih energija, da se one ožive i pokrenu, treba da se sa nas skine naša historijska koprena kroz koju mi još uvijek promatramo svoj položaj u našem narod­ nom kompleksu. Drugim riječimđ rečeno, treba da se pravilno spozna i odvažno prizna naš problem i da se iznađu putevi koji v ode riješenju toga problema. Osnovni problem našega života jest problem naše kulturne zaostalosti. U doba ubrzanog progresa kulture i civilizacije, u posljednjih pedeset godina kulturne istorije i naroda na Balkanu, mi muslimani — to moramo otvoreno priznati — predstavljamo posljednje hridine, o koje se još razbijaju valovi zapadne kulture i civili­ zacije. Mi. na svoju štetu, prkosimo jednoj moćnoj kul­ turnoj asimilaciji, bez ikakvoga smisla i bez ikakove nade. Skloni negaciji života, puni neke mističnie sta­ tike, mi trošimo svoje snage uzalud odupirući se neu­ moljivom točku istorije koji nas postepeno satire i mrvi. Kao opravdanje ov e naše negativne akcije uzima se općenito i bez kritike krilatica: vjera je u opasnosti. Naša naročita sklonost k misticizmu i naš jedinstveni vjerski formalizam osveštali su i učvrstili tu krilaticu do te mjere da se niko ne usuđuje da je stavi pod stvar­ nu kritiku i da ispita njezinu vrijednost. Naprotiv, ta 222 se krilatica- uzela kao glavna misao i kao prvi pokretač u rešavanju i onih pitanja koja zasijecaju u životne in­ terese kojima smo povezani sa ostalim našim sugrađa­ nima. I tu je morala naravno da dode do izražaja ova štetne^t i negativnost te krilatice. Međutim, postavimo li mi sebi pitanje, da li nam je, u našem današnjem životu, vjera u opasnosti, doći ćet q o ^ o odgovora, da nam je vjera zaista u opasnosti, ali ta opasnost ne dolazi od kulture i civilizacije, nego od borbe protiv kulture i civilizacije. Sve vjere u svom razvoju i u svom nepatvorenom djelovanju, označuju u opštoj kulturi jedan progres- Kod islama ova kulturna misija je najeklatantnija i najzamašnija. Vjere su moćan e’.emenat kulture i civilizacije ali samo dotle dok se njliova načela pravilno shvataju i stvarno primjenjuju. Vjera ne može biti samo cilj života niti samo sredstvo života; ona mora biti oboje u životu, pa da zadovolji život. Upravo radi svoje uske veze sa životom vjera, kao ni život, ne trpi ukočenosti: naprotiv ona, kao i život, u ukočenosti malaksava i propada. Bitni elementi vjere koji čine vjeru ciljem života, zadržaju svoju vječ­ nost i nepromjenljivost u svim fazama života. Ostali elementi vjere koji čine vjeru sredstvom života, imaju zadaću da formiraju život tako da se on kreće u jed­ nom stalnom progresu i napredovanju. Ovakovo shvatanje uloge vjere u životu čovjeka rješava svaki životni problem na korist života i njegova progresa. U koliko je ov o shvatanje dublje prodrlo i odrazilo se u životu kojega naroda, u toliko je taj narod doživljavao manje potresa u svom kulturnom ži­ votu i toliko je manje trošio uzaludno svoju životnu energiju. Ondje gdje se je ovakovo shvatanje smatralo ili još smatra vjerskom jeresi i krivovjerom dolazi do otvorene borbe sa životom, dolazi do antikulturnih po­ kreta koji rezultiraju negacijom, propadanjem. Tipični slučaj predstavljamo, u ovakovoj borbi i upornosti, mi muslimani u Jugoslaviji. Primanje i promjena svake nove i savremene me­ tode rada uslijedi istom onda, pošto se to plati skupim iskustvom. Nekoliko decenija stoje nam škole pred vratima, a mi ih obilazimo, posmatrajući stupidno kako djeca naše braće i sugrađana, gladna i poderana grnu �U škole da iz njjli izađu kao vrsni i svakoj životnoj borbi dorasli građani. Istom kad nas kruta zbilja živo­ ta tresne, onda se pokrenemo, ali i tada bez elana, nego tek onako, po neumoljivoj nuždi. Još i danas, nakon ovolikog i ovako skupo plaćenog iskustva, imademo do­ sta slučajeva, gdje naši roditelji dragovoljno plaćaju globe, da im ženska djeca ne idu u školu, imademo mje­ sta sa srednjom školom u kojima je muslimansko sta­ novništvo u pretežnom broju, dok broj muslimanske dje­ ce u dotičnoj srednjoj školi predstavlja jedan neznatni postotak (Bijeljina, Tuzla). O vakovo stanje dominira u našim opštim kultur­ nim nastojanjima. U pitanjima koja se odnose na život naše vjerske zajednice stanje je još gore. još očajnije. Naša vjerska prosvjeta počiva još uvijek na najprimi­ tivnijim temeljima. Osnovna vjerska nastava nije još svakom djetetu ni osigurana, a ondje gdje se ona daje, daje se uz najprimitivnije prilike. Mektebske zgrade i vas uređaj i život u njima je nehigijenski i nepedagoški; nastavnici mahom nespremni, bez temeljitog pozna­ vanja nastavnog jezika kao osnovnog sredstva uspješ­ ne nastave; nastavni plan nepedagoški; nadzor škola nikakav. Stanje medresa koje bi imale da spremaju vjerski podmladak, još je gore i očajnije, Uopšte, stanje u višem vjerskom školstvu je posve bez plana i sistema' Snalazi se kako ko može i kako ho hoće^^ Stanje ostalih vjerskih institucija odaje samo jednu tužnu sliku propadanja. Dok u gradovima veliki broj džamija propada i svojim ruševinama ubija impulziv­ nost oživjelog gradiškog života, dotle mnoga sela ostaju bez džamije i bez ikakve vjerske prosvjete. Normalni razyoj gradskog života stežu naša mnogobrojna stara neuređena groblja koja se osjećaju kao zapreka uljepšavanju i izgrađivanju gradova te izazivaju opravdani revolt koji se ne smije podcjenjivati. Naši vjerski služ­ benici žive џ najtežim životnim prilikama, izuzev one koji se nalaze na visokim položajima. Vjerska služba prestala je uopšte biti atrakcijom i za koga, Ona je, sa iznimkama, postala refugium onih koji ne mogu na dru­ gi način do dođu do zarade. Našom vjerskom imovinom se upravlja na najpri­ mitivniji način. Njezini se prihodi upropaštuju i umanju­ ju. Na oko, imovina ogromna, ali kraj ovakvog načina uprave i iskorišćavanja, ona je u stvarnosti jedna fikcija koja više obmanjuje nego daje. U ovakovo stanje došla je naša vjerska zajednica vodeći stalno borbu protiv savremenog života i njego­ vih metoda i braneći — vjeru. Međutim ovo stvarno i istinsko stanje, koje nije fikcija nego činjenica, utvrđe­ na izvještajem Upravnog odbora Vakufskog vijeća, po- smatrano sa gledišta sigurnosti i prosperiteta naše vje­ re i njezinih potreba, znači stvarno jedan siguran obrt unatrag i predstavlja jednu smrtonosnu nizbrdicu. Ne treba se plašiti ove grube konstatacije, njoj treba otvo­ reno u oči pogledati, bez sentimenta, muški i hladno. Ova činjenica je jasna svakom koji računa sa stvar­ nošću i ne podaje se sanjarenju i varljivim iluzijama. Novom organizacijom vlasti i poslova Islamske vjer­ ske zajednice u smislu Zakona i Ustava očekivalo se je i još se očekuje početak jednoga novog života i rada. Svakome je jasno da stanje u kojemu se danas nalaze svi poslovi naše vjerske samouprave, traži energične i radikalne mjere- Prva i najvažnija potreba je bila da Vakufsko vijeće kao vrhovni organ fiksira svoj tačan i jasan pogled na naš duhovni problem, na našu kulturno prosvjetnu zaostalost, te da u vezi sa rješavanjem toga problema odredi i smjernice svoga budućeg rada u na­ šoj vjerskoj samoupravi. Međutim Vakufsko vijeće to još do danas nije učinilo. Predsjednik Vakufskog vijeća g. Jng. Salihagić pokušao je da jednom svojom izjavom u dnevnoj Štampi nabaci pitanje programa rada Vakuf­ skog vijeća. Javnost i svi prijatelji našega progresa oče­ kivali su da će Vakufsko vijeće uzeti u pretres spome­ nutu izjavu g. predsjednika Salihagića, proširiti je, raz'Taditr i na osnovu nje fiksirati syoj program rada. Me­ đutim vakufsko yije£e je skoro bez riječi, prešlo preko te izjave i izgubilo se u rješavanju tekućih poslova. P o­ manjkanje jasnoće i programa osjetilo se je već u prvim sjednicama u nekonzekventnom postupku. Protiv vla­ stitih konstatacija i načelnih odluka po pojedinim pitanjima Vijeće je donosilo zaključke, koji znače podržavanje i produživanje stanja koje je izvještajem Uprav­ nog odbora osuđeno kao nezdravo i štetno. Ovakove nekonzekventnosti i anomalije ne bi se dogodile da je Vakufsko vijeće u prvim svojim sjednicama utvrdilo principijelna načela kojima će se rukovoditi u rješava­ nju tekućih poslova, a opšti utisak koji je izveo taj rad na zainteresovanu javnost, bio suviše ladan i bezbojan. Sve je značilo prema onom stereotipnom: isto to malo drukčije. Sa ovoga gledišta posmatran rad Vakufskog vijeća ne može i ne smije zadovoljiti Gajret i njegove rad­ nike. Vakufsko vijeće i njegovi članovi primili su na sebe jednu veliku dužnost skopčanu sa teškim odgovor­ nostima. U vijeću su komponovane lijepe sile duhovne i svjetovne inteligencije koja se, bar većina od njih, lijepo afirmirala u javnom radu. Uz to je Vijeće i svaki pojedinac oslobođen svih obzira prema vani. Odgo­ vornost je samo prema zakonu i savjesti- Uz ovakove okolnosti Gajret i njegovi radnici ne Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 223 �mogli đa se zadovolje radom koji u stvari ne znači ni­ šta novo i ništa odlučno. Rad cijeloga Vakufskog vijeća skupa sa Gajretovim radnicima u njemu, ne odaju di­ namiku pokreta. S takovim radom se neće i ne može izvesti naša vjerska samouprava iz opasne stagnacije na stazu zdravog i bujnog života. Ako je Vakufsko vijeće, rješavajući samo tekuće poslove, pokazalo spremnost i volju da se vakufski po­ slovi krenu iz mrtvila, ono je samo otešćalo sebi rad tim što je radilo bez programa i orijentacije. Taj veliki propust osjetićc samo Viieče u svom budućem radu. Izrada programa nainetnuće mu se sama od sebe kao netklonjiva nužda. Taj budući program mora se izra­ đivati u vezi sa rješavanjem našega osnovnog proble­ ma, naše kulturno prosvjetne zaostalosti. Izvađanje toga programa dovešće našu vjersku samoupravu u redove boraca koji boreći se za kulturu i civilizaciju čuvaju svoju vjeru. М у с т а ф а М у л а л и -ћ Д т ва ttu ih a a t iio iitia Д а бисмо могли пропаћи методе и путеве унапређења нашег савременог живота, нашег друштва, — заједнице, — лотребно je првенствено — објективно, искрено и овесно, без затајења истине пред самим собом — духом и мшпљу да прелетимо cea места, све моменте,читав друштвени, социјални, културнп, привредни, морални и духовни кблектив Ha­ rne заједнице, к^о и све ^пдибћдуалне душевне манифестације, иарактерн^ (особине нашег човека, све врлине и слабости,Lје&ном речју све шта-чжни i i карактерише ж ивот муслимана у Босни Херцеговнни. Потребно je да тај жшзот погледамо из висине у његовој целкни као и у појединоетима, да бисмо пронашли узрочнике и (узроке свим нашим неподопштинама^ к оје великим маром, великом енергијом и вољом чи^аве деценије уклаљамо као тешки камен, к оји o tfje одронио и закрчио п ут нашег прогреса, na не можемо пронаћи практичан алат, полуге, експлозив, него упиремо своје немоћпе снаге. t Пре него ли истакнемд, к оја ру то два наша основна проблема и к оја je формула, кљ уч њиховог решења, прелетимо духом наш е варошице, касабице, оне уклете махале и четврте у којима ж иви наш елеменат, у којима се заправо нити не чуЈе пулс живота, к оји je негда — д ок су м у прилике и дух времена погодовале — врео п у н песме и и н с т т т и в не жеље, нагона, да се ж иви и проуж ивају благодати природе и љ удског духа, да би се најаутентичније осведочш ш , да je живот заиста замро и да у свим својим манифестацијама лреживљ ује грозничаву кризу. Д а к онстатујем о д а je нека фаталност и мора уистину притисла ж ивот наш е заједнице, к оју чинима савременог рационалног духа морамо, пош то no то, одстранити са нашег физички и психички здравог организма. Обиђимо све основне ћслије живота и нађимо где се скрива инсекат који подгриза ж ивотну радост, пронађимо злокобном бакцилу сиромаштва и невоље антисептично средство, оперишимо без сентимента, без жалења сва болесна места и спречимо даљње трулење, к оје лре- 224 п р о б л е м а ти потпуним сушељем лајдражих нам органа, без којих се савршен, сретан и задовољан живот не може за.мислити. *Прођимо махалом, сокаком, прљавим, изроване калдр>ге, кроз алеју рушевних кућа и чардакова, нахерених стреха испод којих вире болне очи “npftsopa, сасутих мушебака, које и само време хоће да згули као копрену, као биону с ока, na уђнмо у кућ у и погледајмо прву, другу, трећу, десету, стоту и сваку нашу фамилију, као основну ћелију организма наше заједнице. ЈЗфввГје дојам болан. Oko авлиноких врата израсла коприва и пелин. a из рушевних зидова проникла зова к ао неминован симбол пустоши. Нема марљиве руке. Kao да je усахла, као да ју дамла онемогућила и не може, — хтела би, али не може — да одржи ред, да вањском изгледу куће даде весео израз, осмех лепоте, доброте, унутарње среће. Авлија, пуна помавијалих гомила старог камења, кроз к оје се веру гуштери, сакрила мраморну белу калдрму динолеумом блата и животишског измета. Нигде ни зелене софе ни гредице босиока, ни стручка невена, нл каранфила. Кућна врата расклимана. Цвили брава и разоткри бездан тамног ахара, пун лаклених илузија, без и једног хрзаја бесног хата. Само тихи шум гробног мрака кога просецају саркастични тонови симфоније страха. Басамаци сиви, плачу и криче под теретом ногу. У пространој дивапхани не игра весело коло дјевојака; н и једног јединог вриска, хихота младости. Нем& тгалина. Само леденим иростором оштро свира »бормаш ина« марљивог л,рва у изрезбареним шишетима и тробозанима, у зеленим сандуцима пуним паучине старог свилелог, златом извезеног руха. У јединој соби сем загушљивог, киселог ваздуха, преле два три сенатија јастука, изваљених трбушина, ш крилава, стеничава колевка излизаних амблема мајчине љ убави, a око старе земљане пећи окупило се јато голушаве, бледе, анемичне и краставе деце у дереж у и свађи, у свом зачетку несретне и пренезадовољне. �Никог од старијих. Отац у кахви за картама, дурени башлуци, којима зова одаје пијетет и oico-. хом далеко од породице, јер у њој нема привлачиве липом шири мирис и.ихових трулих телеса. љубави, нема разумне вкеие, срцем одабране, ј< р A друштво? деца су само плод иеодољивог инстинкта. Majica у Taj бесправни носиоц културне титуле оргија комшилуку са 1сапатницама конама, у нераду, огоу свирки тамбурида најразблуднијих песама и варању, из кавеног финџана исиија своју властиту тресе своје темел.е плесом песвесности. Ни етика пи крв. Сат на дувару својим редовним куцањем поестетшса ни друштвена углађсност немају иристун тендира монотонију, тешку осамицу. 0 дувару у тај живи осињак пун ироничних жаока. У тим мирно и спокојно виси испод старе исцрвотечене јазбинама скепсе, измотавања, глуме, не чују се рафе на кривом, закреченом клину Кур&а a. ш., поздрави долазоћих од лупе доминских костију, умотаи у дебелу кожну торбу, no к ојој јато муха котрљања шешова и пљескања спасоносних асова, везе црне истачкане фигуре. Кожна торба je херсличном саркастичном смеху вештица. У наобламетички затворила његову чудотворну моћ, која би ченој атаосфери гуетог дуванског дима назирете могла будити живот и испуњати благастањем и силуете мефистофелских креатура, чије саруке омоблажвнством. Негда je отац несвесно читао и његове тавају ореоле дуванеких колутова кроз које лемсиеразумне речи и мелодично завијање упућивао дпноки.гледају чаробие визије непољубљених Џадушама мртвих. урка. Чујоиге тешке уздахе неутажених страсти праTo je живот ћелије. ћене сркаљем дрне каве. Животна врева без гиHa авлинским вратима испраги нас лупа токЧЈања. Тресак расклапаних машина, које немају ни мака, који нам стресе мозак и пробуди тешко сазкалорија^срплине, ни снаге мрава, да се помакну нање најјаднијих прилика. с места. Ни једног лица, ни једног предмета, који Кроз баџе црних изрешетаних кровОва не повиодаје дух данаптњице који би стајао ма у на јлгањем јају се илави димови нуни мириса сваковрсних је_односу сродства са културом. ла, кроз њихове црне отворе 'ћов^ј&ју се у небеск&— Нема чланова, нема пчела радилица, све су висине само клетва и ллач. трутови, све су саме мртве и некорисне отвентарије Сокаком нас опет среуају, црне [фигуре беспоустеничсне скепсом и иронијом. Приближсње je слених жена, увијених У ' старе туманли димпје, тим неповерљивим пндивидуама искључено, na и без фереџа, јер с у бве давно тош пене у \слат&>ј најотворенијег срца, na ма носили рукопипатељнс отровној горчини кахв§ и изгориле уј опојном диму •исти na сребреном послужавншсу, јер je повердухана. Гротескно, парадокс^шшо окривају ш ioct изгубљена, јер je паметиији и могућнији иа лида и лажљиво чувају светињу стародр! адета. У оокачкој каљужи у лавежу најодвратнијих постао опасним, да ће све слатке и лепе речи ископсовка покчају се напуштена Деца. Онажне, мусристити за зидање своје каријере, стварању свога кулоене и пунокрвне девојке стоје у сенама стреблагостаља. A пгта му се жма искористити, кад ха без и једне мисли о својој фамклији, срећи, безр.ише ништа нема сем математског појма један? надежно буље у празне сокаке без и једног момка. Ништа више, јер je све бесвесност уништила. Ну без и једног страственог вриска пеоме, без и једне све оне једва видљиве фигуре представљају свака наранџе и стручка каранфила, јер су сви. младићи св оју величину. Свак упиње снагу из петних жила, у димљивим атмосферама кавана и механа, нестрда би доказао исправност својих глупих поимаља, иљиво чекајући ноћ, разблудну, пијану, да утаже Богом надарених, да колеса заједнице што пре скожеђ и глад 1страсти, без шсаква идеала, без заноса, трљају у бездан. Свак говори, нико не слуша. Гобез праве љубави и без социјалних обавеза. ворима испуњен je простор друштва као загушЧитав комшилук гори без огња свађом комљивим димом дувана. Безброј речи различите диншнка о багателе живота, о мрвице поноса, части, намшсе, висине и боје стопио се у неартикулисано порекла, племства. Најсвирепијим жељама и клетполитичко зујање, у пискутљиво третирање туђих ва-ма претресају се кости мртвих. Ншсад села, нипослова, у јецаво оговараље жена, у лајаво напакад вечере, мевлуда, рамазана, без свађе и гибета. дање напретка, знања, школе, разума, у опггро Комшилук je постао кратер најужасније вечне пшптање пасквила и т. д. icao у стројарни етотине ерупције клетве и погрде. парних локомобила, које пуштају на отворене венA џамија? тиле преобилну пару, као да се котрљају стотине Пуста, сама. Позеленила у маховпни, овијена заглушних трансмисија. паочином, бсз имало белила чистоте, обложена де(Наста.виће се) бслим слојем нраха, icao да je неостварљива теорија чистоте, к оју Ислам тако вруће пропагира. Пред Проширујте чланство Гајрета и проњом чући верпи сгари мујезин и очекује џемат, пагирајте његове спасоносне идеје! који али не долази. Џемат су му само оии испрету- 225 �\ Х а јр у д и н Ћ ури ћ , к а н д . ф и л . У С е р ц е го в а ч к о -ц р н о го р с к и с у к о б и за прн јсм с -везиро-вањ а А л и -п а ш е Р и з в а н б е го в и Ћ а Савремоник u су ссд херцсговачког всзира Алипаше Ризваибеговића (1 8 3 3 — 185 1) био јс дрногорски владика 11стар II. Нетровић Његош (1 8 3 0 — 1851). У ирвнм годинама своје владе ова два оуседа нису бшш у добрим односима. Иочетак сукоба стајао je у вези с иограничним питањима. Ради пограпичних иитања дош ло je неколико нута до затегнутих односа и сукоба између херцеговачког везира и црногорског владике. Незадовољни Алинашином уиравом одметали су се често од њега Никншћ, 1'рахово, Зупди и Дробњак, д ок су многи његови иоданидн бежалп у Црну Гору. Прогав овнх бегунаца иодузео je Алн-наш а енергичне мере. Издао je нроглас да he свакога, ко му дон есегл аву којега бегунца, закитити сребрном перјаницом и новчано наградити. Овоме се послу одадоше и муслимани и хришћани доносећи Али-паш и главе бегунаца, разуме се често Пута и невиних људи, којнма je Али-наша дитЈјо свој стан у Мостару. Памучина прича да су чобани и мртвадима откидали главе и доносили- и х везиру на откуп. Чокорило, који je, уостаЛем," објективнији од Памучине, каж е да би Али-паша, примајући главу, рекао ономе ко je донесе: »Лферим, газијо (јуначе)! За другу hy те joul боље даривата!« Петар II. писао je неколико пута Али-паш и да ирестане [р|тим, предлажући му д а се с обе стране границе поставе пограничне страже, које би спречавале бежање из једне области у другу. Тако je и било. Међутим Али-пашини пандури, који су у ту сврху били постављени на границу, наставили су и даље своје: убијали би Црногорце и спремали своме господару њихове главе. Односи постадош е затегнутији. Кнез Раде Божовић наговори неколико незадовољншса те уби ју Мурата Борчанина, иандурског буљукбаш у и још двоји ц у Турака и побегну у Грахово, које се одметло од Али-паше. Због тога Али-паш а одлучи да казни Граховљане. У војсци к оју je довео на граховско поље, у августу 1836, био je и Смајилага Ченгић, који се одликовао као присташа султанов у борби иротив Хусејин-капетана Градашчевића и због тога добио титулу царског капиџибаше (т. ј. надкоморника). Граховљанима дођу у помоћ Црногорци под водством владичиног брата и др. He чекајући навалу напану Црногорци изненада, ноћу, на Херцеговце, и то на онај део војскс, којим je командовао Смајил-ага Ченгић. У борби која je настала Црногорци бу ду потучени, a на бојном иољу, међу ооталим, остаде и владичин брат. Смајил-агино јунагатво прочу се на далеко. Султан 226 Махмуд II. имеиује га пашом. Од тога времена иостадоше односи изме1)у Али-наше и Ченгића затсгиути. (Јигурно je и овде Оио ио ореди личин момеиат. Ради иогиоије Црвогораца и убнства евога ирата владика je Оио киван на (Јмајил-агу Ченгића u чекао je згодан моменат д а му ое освети. l a j згодан моменат дошао je тек naicou 4 године. Чешчш je имао сина Руотан-бега, који, no шричаљу Намучине, н вје ниједну девојку, ииједну жену хриш ћанску на миру осгављао. дробњ аднм а дотуж и ово ооешчашћвваље хришћаиских лсена и униташ е владику за савет, како да убију Рустан-Оега. Владика џм д а д е мудар ствет, да не дирају Руотан-бега, јер нм то не би ништа иомогло, него д а у ои ју главу, т. ј. Смајил-агу, ако мисле да Рустан-бег иреетане ^са^својим неваљалствима. Дробњаци поруче Смајил-аги да не шаље Рустан-бега д а купи харач, јср да неће моћн окупити, него да сам дође, ако га мисли скуиити. Башагић каже д а je Омајил-ага случајно дошао у Дробњак. Он je био одлучио да дом оћу свога зета, скадарског везира Осман-паше Сулејмандашнћа, протера озлоглашеног Веџихидашуј босанског, a иза њега и Али-паш у Ризванбеговића. Зато je, тобоже, и дош ао међу Дробњ аке да куии харач. Смајил-ага се утабори на Мљетичку, источно од Дробњака, 5 октобра 1850 г. Ноћу између 5 и 6 октобра (23 и 24 сеитембра no старом календару) изврше организовани Дробњаци и Црногорци ненадно наиад на Смајил-агин логор, којом приликом Мирко Алексић, »у ск ок гатачкл«, убије Смајил-агу. У Гацку свет и сада ирича д а су у Ченгићеву погибију били умешани Али-пашини прсти, али то се не да доказати. Истина Али-паш а je пре Ченгићеве погибије био најмио неког Ферхата Крвавца да га убије, али му то није успело. Убивпш Смајил-агу осветишс Дробњади пораз на Ррахову, a владика свога брата. Колико год се Али-паш а радовао Смајил-агиној погибији, толико му je било криво, ш то je тиме порастао углед Црне Горе у очима херцеговачке раје. Због тога налиш е владики Петру II. 30 октобра (18 октобра no старом) писмо овога садржаја: >Заминуо си непријателижи рат и велики фесат у турску земљу у сва три пашалука, како што су и твоји Брђани и Морачани удружили се с дробњачким ускоцим а и на бож ју вјеру у царску земљу побише толико Турака и сувигае царског капиџи-пашу; и гатачког мусслима у своме зијамету по ноћи с пријеваром. И што je дивно чути, посјекош е њсогову главу и тебе je за велики дар �долијешс, како he бити невидовна рана свакоме мусулману и правоме р а ји . . . Ти се прођи рђавије(х) људи и те рђаве људе пошљи ми у Мостар. да им се суди no шеријату.« Ha томе се није могло остати. Јавно мнење хердеговачких муслимана натера Али-пашу да оовети Смајшг-агину смрт. Од Веџихи-паше затражи помоћ и овај му посла 500 људи. Наследник Веџихијин посла му 100 људи. Ha чело војске стави поред свога сина Хаф иза Смајил-агине синове Мухамедбега и Дедагу, затим Хасан-бега Ресулбеговића и још неколико других великаша. Јануара 1841 дошло je до боја, у којем Дробњаци и Морачани буду аметом потучени. Ha тај с у начин осветили Херпеговци Смајил-агану смрт. Поред свега тога, изгледа, Али-пашин положај и у Херцеговини и у Цариграду пије био баш пајбољи. To донекле потврђује члњепида, гато je месеца августа 1841 г. сазвао у Кољицу сабор херцеговачких великаша, где je закључепо, да he Херцеговпи увек бити у з ца.ра и да he га верно ттбмагати против свију буптовпила. Овоме сабору, који у погледу провођења рефорама н и је л п а к успео, присуствовао je овога пута Портгпт човек Селпм-бег,— који je као дипломата играо в^жну улогу у мировним преговорима између Алп-паше л црногорског владике Петра II. 1 и су преговори почели 1842 г. у Дубровнику. Владика и Али-паша склошппе мир и побратиметво, које. нажа.лост, траја дуго. Исте године нападе А,ли-Т1ашин баша са својим људима Граховљане. na чију владика дозволи да се у граховском пољ у .сагради тврђава за обрану од Турака. Сазнавши за ово Алипаша се страшно наљути. Месеца јула 1843 г. скупи до 15.000 људи пз целе Хердеговине и из Гапка напише писмо владики позивајући га да дође св својим људима у Никшић »да се впди е н.им липпо и утврди вјечни мир«. Владика je доб]>о прозрео Али-пашину намеру. Због тога му није ни на крај памети било да иде у Никшић, него с пар стотина својих Црногораца оде у свој манастир иод Оетрог. Кад je Али-паша видео да му je владика измакао. пошаље l i својих Сточана и Никшићана под Острог. Црногорци их ухвате и погубе. Чувши за ово паша се, љут као рис, повуче у Галко, a онда преко Билећа крене на Грахово. Владика са својим људима такођер дође на Грахово. До отвореног сукоба није дошло, све се изгладило миршш путем 28 октобра 1843 г. Владика. je порушио граховску тврђаву, за коју му je паша, у име трошка око зидања, платио 8000 дуката и углавном враћено je стање, које je било пре почетка сукоба. Тако се заврш иш е. Али-пашшш одпоеи према Црној Гори. '• / r ' л Литература: A. М a и к о в: Историја србскога ларода (Београд' 1 &5-S. — штампап Чокорилов »Љетоппс хердеговачки« 1831— 18о8. Ј. П a м у ч и н a: Жизн’ Али-паши Ризвапбеговича стол’чалина визирја гердеговилскаго (у Гиљфердинговом зборплку »Боснија, Гердеговипа и стараја О р б л ја «. С. Петерсбург 1859). Др. q Б a ш a г и ћ: Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине (Оарајево 1900). Др. М. П р е л о г: Повијест Босне у доба османлијске владе (IT. дио — Сарајево). Др. Ф. Ш и ш и ћ: Погибија Смајил-аге 4eHraha (Хрватско коло 1908). Др. О. С т а н о ј е в и ћ : Народна ендиклопедија срп.-хрв.-слов. кљ. 3. (чланак Дра Торовића: Ризванбеговић А.ти-паша). Ш е ф к и ја Б у б и ћ , п р о ф . С л оИ одна гр г о п и н а и заштита уопш те Слободна међународна подела рада допеће користи и једном и другом размењивачу, јер he обојица радати у своме интересу. Њ ихов лични интерес у међународној размени довешће до о п и т т благостања обију држава: овака држава. одајући се производљи оних артикала. за воји има најповољније услове, добија остале артиклс у путу размене no млого нижу цену, но што би je коштало када би их сама производила — она замељује, icano ее то каже, трошкове властите пропзводп.е. који би били већи, са трошковима посредпог прибављал.а, којн су увек златло мал.л. Прилцлпом једпога ^доброг домаћипа« да купује где му je лајјефтинцје a про- даје где му je лајскупље, изгледа да бл се могла РУ1СОВОДИТИ и државпа трговилска политлка. Слстем слободле трговиле био би, no Адаму Смиту, неопходан за све државе, поготову за Епглеску, која бл морала укипутл све царлне л ограпичења изузев само леколико чисто фиокалнлх царипа ла такву страпу робу, која се пуло трогаи у земљп, као впло, алкохол, niehop. духал, какао. Ове he фиокалне царпле допетл државл толико прлхода. да he joj олл ладокладитп све трошкове које he проузроковатл завађаље с.лободпе трговпле. Епглеска je угвојлла овај нредлов. и п.езил дапапивп парилски систем почива na onoj лодлозл, премда 227 �и сам Смит вероваше да je остварење потпуне слободнс трговине у Енглоској просто једна утопија. Слободна je трговина била такођер и за Давида Рикарда једно моћно средство да се успостави правилна подела добара. Д ок je за физиократе и Смита почивала слободна трговина поглавито на свеопштем увсрењ у о хармонији интереса, дотле je она Рикарду била средетво за обарање житних цена, a с тим и земљишне ренте. Разлика између становишта Омита и Рикарда потиче пз разног предмета народне економије којом су се они бавили. Адаму je Омпту била слободна трговина регулатор производље, Рикарду поделе добара. Рикардова теорија земљишне ренте игра и на овом месту видну улогу. По тој се, наиме, теорији при појачаној производњи, морају узети у обраду i i лошији терени, односно мора се улож ити у про- корист слободпе трговине. У томе се ногледу трагало до најмаљих ситница, к ојс би имало моглс оправдати овај систем, при чему нису само учествовали економски научници, него и трговци, и индустријалци, и радници, a у неким државама и сами аграрци. Тако се створила не само ш кола него и читав покрет система слободне трговине, a т т о je главно, свако ко се имало иаучно бавио екоиомским доктрипама, сматрао се позваним да о томе систему даде своје мишљење. Имена већих економским ауторитета везана су за ова ј систем, тако Ј. Ст. Мил, Бастија, Бастабл и др. Све скоро до друге половице 19. сголећа створен je један чита.в низ аргумената, којим су оперисали представниди ове школе. настојећи да не пропусте ма ни једну тачку, којом би се имало оправдао њихов програм. Поготову се истидало да слободна трговипа: пзводњ у већи рад и капитал. У оба ова клучаја },) подстрекава домаће произвођаче да «се служе продукционн трош кови повећавају се и апсолгазго свим савреемним техничким и екопомским напрети релативно. Овде дакле добија сопственпт; бољог дима у циљу смањен.а цена артиклима, како би ови земљшнта, јер ће му скочити рента на ^ ем љ у; али » не само одолити страној конкуренцији na доне и потрошач аграрнихлроизводаЈ, јер ће исти скомаћој пијади, него и да би могли конкурисати на чити у цени на дбмаћој пијДци.- Али, no Рикарду, страним пијацама; сваки слободап у воз ж и^отф јх нампрница са стране 2. ) повећава куповну моћ потрошача, држећи чини непотребним да се домаћа слабија зшЗшшта-х цене свих артикала на најнижем нивоу; обрађују услед чега 'пада земљшпна рента, a no 3. ) правилно расподељује богатство лишаватоме и цене ж и в о т ^ -х дамирнида. Падање ренте јући потрошаче плаћања разних царина које моизгледало би да наноси штете земљопоседнлцима, pajv плаћати у цени било стране, било домаће робе али Рикардо уверава противно и препоруча љима у корист произвађача; да приволе на. сл ббодну трговину, макар и губили 4.) омогућује потпуно међународну подјелу непгго из почетка: »otra не виде? вели Рикардо, да рада, јср свака земља гледа да се ода оној произсвака трговина пде за тим, да повећа производп>у. водњи, за к оју има најповољније услове; п да ово повећаље повлачи за собом опште благо5.) дејствује помирљиво на ублажење полнстање, и ако je с тим скбпчана сам о делимичпа тичких несугласица између држава (најповија. nac штета. Опће ће се бла!остањ^. no Рикард.у, очитоисторија међутим учи обрнуто, да с у тежље за ековати у бољ ој подели ра.да и виш ој економији са номскким освајањем пијаде биле главни п овод порадом, a користиће пре свега радтгашша, као политшпсих оружаних сукоба); трошачима, a онда и земљопоседницима. »Тамо«, 6.) допринсла je врло много за упознавање вели Рикардо, »где влада у трговипи слободна конисторпје. географије. содијалиих и политачтшх ипкуренција. стално су у сагласности приватни са ститудија ћ т. д. општим интересима«. I Класичне теорије о слободи међународне трговине биле су оберучке прихваћене од екопома, научника, и многих државпика ,а п оготову су се њима служили сви они којим а je било у интересу спровађаље слободтгс трговине у пра.кси. Међутим к.ласичнп аргументи н ису остали усамљени, многи доцнији теоретичари изиоеили су, на начин и no потреби својих екопомских учења, нове прилоге у Присталиде ове пжоле, у одбрапк свога оистема. пису се само ограпичили na излагање позитпвтгих а.ргумепата, него су се у врло мпого елучајева служили Иетида.твем негативних отрапа затти т п ог система. T o je у главном и била аргумо.птација Адама Омита; на тај je начии под у тт т а јем пегативпе фплозофије 18 . отолећа у о т п т е тт вођопа .борба за извојрвап.е елободие трговтпте. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 228 �N a z if R a s u lo v ić U loga našif> v je r sk i!) s lu ž b e n ik a u narodu na dostojnu ekonomsku visinu i za nerodnih i glad­ Naša uzvišena vjera je u svojoj suštini napredna, nih godina očuvale njega i njegovu porodicu od ne­ socialna, demokratska i, prema tome, savremena. izbježne pr'opasti. Osim itoga )ie su zadruge selu Islam u nebrojenim propisima i normama daje svo­ glavne žiže iz kojih proističe sa)v kulturni i eko­ jim sljedbenicima obilatu množinu šeriatsko-pravnomski napredak njegov. nih, moralno-etičkih i vjersko-uzgojnih savjeta i po­ uka. U Kuranu se upravo na poetičan i filozofski Naravno da se bez temeljne pismenosti i osnov­ način muslimani upućuju u gotovo sve grane ljud­ nog znanja iz svega onoga što nam naša uzvišena skog života, rada i privrede. Higijeni i zdravstvevjera propisuje i što je zanatliji, privredniku i se­ nosti pridaje se naročita važnost. Mnoge odredbe o ljaku od neminovne potrebe ne može ni zamisliti potrebi čistoće, higijene i zdravlja uopšte nai ivrlo ma kakav napredak. Stoga je uz akciju Gajreta i njegovih svjesnih radienika za širenje pismenosti, didaktičan način vjernicima pružaju mnoštvo pouka i upozoravaju nia kobne i rđave posljedice koje do­ održavanje korisnih predavanja u neprosvjeeenim laze od neumjerena i nehigijenskog života i od nenarodnim masama i osnivanje svih korisnih institu­ čuvanja od zaraznih i prenosnih bolesti. cija naše islamsko sveštenstvo najpozvanije,, jer je ono u uskom dodiru i neprestanom kontaktu s na: Po Islamu je muslimanima strogo naređeno da rodom. Naša ulema, specijalno seoski imami i vjerski traže nauku, znanje i prosvjećenost. Učenju i znanju se pilidaje isitia vrijednost kao i molitvi (ibadet)V službenici," S r su dužni da čine baš ondje gdje ne postoje narodne škole ili su radi prevelike uđaljeŽena se ne isključuje o d ' sticanja znanja i kultur­ nosti nepristupačne seljacima i njihovom pođmlatku. nog pridizanja. Za oba jfc' spola^ nauka i prosvjeći­ Imami su, pored vršenja čisto vjerskih obreda, dužni vanje strogo vjerski obavezno. Glavfu principi Islama da svoje stado zagriju za podizanje osnovnih škola su: znanje, rad i etika. Islam je vrjo pravično i tačno i svih korisnih narodnih ustanova i da ga upućuju odredio i regulisao položaj j-odnos svojih sljedbeu svemu što će ga kulturno i ekonomski pridići i nika prema državi, vladaocu, vlasti, starješinama-M*^,« obratno; muža premi ženi i žene prema mužu: oca ojačati. Sveštenici su prvi prosvjetitelji narodni i i majke prema djeci i djece prema roditieljima itd. oni su ti koji svojim vjernicima trebaju jasno i гаSve islamske naredbe, zabrane, pouke i savjeti, zumljivo da protumače korisne zaoovjesti božije i da ih upute u s»ve dobre i korisne grane ljudskog koji proističu iz božanstvenih propisa vječnoga Ku­ poslovanja. Ne mislim time reći da naš vjerski služ­ rana, u dosta slučajeva nalaze Svoju potvrdu u izbenik mora biti u detalje u svemu upućen i specija­ rekama (hadisima) Muhameda a. s. JColiko je lijepih liziran. Ali od niecra vrijeme i narod trazi da je ba­ i mudrih hadisa koji nas bodre i pozivaju na inten­ rem toliko spreman, da ga umiie oduševiti i uputiti zivan i koristan rad, da bi time olakšali život i osi­ gurali bolju budućnost sebi, svojoj porodici i svojoj u sve potrebe njegova rada i da razumljivim i tačzajednici! Ekonomski jak i prosvjećen musliman nim tumačoniem vjerskih zasada narod pokrene na­ može da računa na prosperitet i ljepšu budućnost u pretku i svemu što ie dobro i korisno po njegovu svojoj narodnoj zajednici. Zato je našem seljaku, egzistenciiu. zanatliji i privredniku uopšte prijeko potrebno zna­ A sada da se unitarno: Mogu li današnji naši nje za savremeni i racionalniji rad u svome svag­ imami i drugi vjerski službenici, naročito oni po danjem poslovanju. To poglavito mnogo više važi za selima, da odgovore i uđuvolie svima onim zahtje­ seljaka koji je u ekonomskom i poljoprivrednom ži­ vima koje im ie u vršenju njihwe vrlo važne mivotu i radu daleko ostao iza zemljoradnika ostalih siie viera propisala? Da li no svoioi snremi i spo­ naprednijih naroda. Da bi olakšali nabavku dobra sobnosti mogu da zađovlie i s usniohom obave sve sjemena, bolie stoke, oruđa i drugih poljoprivrednih ono delikatne ooslove koie im јр Tslam nametnuo? potreba, seljacima je kao kora hljeba potrebna seOsim maloga broia časnih izuzetaka đanašnie naše liačka zadruga ili zadruga za poljoprivredni kredit. svoštenstvo niie u staniu da notmi.no odgovori svome Takve su zadruge u drugim zemljama podligle seljaka uzvišenome pozivu. 0 usavršavanju zgodinom lek- Sakupljajte Kurbanske kožice za Gajrei! 229 �tirom i samoobrazovanju ne može biti ni govora. Istina, tome nije kriva današnja naša ulema, jer je u doba njihovog učenja i spremanja za svoj sveštenički poziv sistem učenja i metoda rada u medre­ sama bio vrlo zastario i bez ikakva smišljena plana i programa u pripremanju za rad u narodu. To je uzrokom pa naša sela grcaju u nepismenosti, poro­ cima i što nemaju osnovnih škola, zadruga i drugih korisnih ustanova. Pored jasnih vjerskih odredaba o održavanju čistoće i higijenskog življenja žalosna je pojava, da i našim seljanima vlast, često, mora da naređuje cisto održavanje nužnika, dvorišta, đubrišta i kre­ čenje (bijeljenje) kuća i domova. Za ivrijeme za­ raznih i epidemičkih ljudskih i stočnih bolesti mnogo naše selo strada krijući oboljelu čeljad i stoku, jer seljaka nema ko da pouči i vlastima uputi radi tra­ ženja Ijekarske pomoći. Naša seoska žena naročito mnogo strada i sifilisu i tuberkulozi podliježe, jer joj pred ljekara nema pristupa. Selo G. u srezu Z. nastanjeno je samim musli­ manima. U tom selu ima od sifilisa (frenjka) obo­ ljelih preko 95^4 I ako im u. selo dolazi Ijekar i besplatno ih liječi, ipak s^ s tolikom mukom podvr­ gavaju liječničkom pregledu i liječenju. Bilo je ljudi koji su se poslije pete salvazanske injekcije dosta dobro osjećali i najednom prestali sa liječenjem. Posto još nisu bili potpuno izlječeni, jer se ova bolest sporo ali sigurno liječi, sifilis je dalje razrivao orga­ nizam ovih nesrećnika. Poslije nekog vremena lje­ karni dođe jedan raniji njegov pa cijena* s povezanim nosom. Kad ga je Ijekar zapitao zašto je prestao sa primanjem injekcija odgovorio mu je da mu je to zabranio mjesni imam, jer injekcije kvare post pa bi izašao iz 4ina (vjere). Radi neznanja hodžina taj je bijednik izgubio nos i podlegao sifilisu! Eto takovi i slični slučajevi imperativno diktuju vrhovnom starješmstvu islamske vjerske zajed­ nice da se čim prije poštara, da naša sela i njihovi široki narodni slojevi dobiju dovoljan broj obrazo­ vanih, sremndh i za narodni napredak ljubavlju za­ grijanih imama. Uz postojeće medrese, koje nastav­ nim planom i programom stoje na zdravoj osnovi, bilo bi potrebno da se osnuju barem još dvije u rangu bogoslovija, kako bi se što brže spremao do­ voljan kadar mladih vjerskih službenika. Svakako da se prema njihovoj spremi i važnosti posla koji ima da obavljaju moraju i nagraditi. Stoga im se i materijalni položaj ima pravedno da uredi i reguliše. Da bi se sađanji imami i vjerski službenici, koji djeluju'■ji selima, bar koliko-toliko uputili u svoje dužnosti i spremili za koristan rad u narodu, po­ trebno je osnivanje kurseva, na koje bi oni morali obavezno da dolaze i nastavu prate. Kurseve bi u svojim središtima organizovale muftije angažujući za predavače najsposobnije alime, profesore, ljekare, ekonome i učitelje. Troškove tih kurseva podmirila bi vakufska blagajna. U tu svrhu utrošeni novac urodio bi korisnim plodom. Učinimo li onako kako smo to naprijed istakli, naš će narod ubrzo krenuti boljoj i sjajnijoj bu­ dućnosti. Skoplje. H a m d ifa M u lić K a k o O m e r p r o s v e ć u fe n a r o d NAŠ NAJVEĆI DOBROTVOR Čim smo zasjeli, otpoče Omer da priča: Prošli put govorismo o hajratima, a sada ćemo progovoriti koju o našim hajrsahibijama ili dobro­ tvorima. Bez sumnje je naš jugoslavenski islamski najveći dobrotvor rahmetli Gazi Husrevbeg. Što je Sarajevo Bosni, to je Begova džamija šeher Sarajevu. Naš musliman, od kojega bilo kraja naše domovine, kada dođe deseti kao i prvi put u Sarajevo, prva mu je želja da dođe u Begovu džamiju. Ima što i da vidi, da se divi i napuni srce! Taman se skoro navršilo četiri stotine godina od kako je sagrađena Gazi Husrevbegova džamija. Ko bi Gazi Husrevbeg? Prije četiri stotine godina dođe u Bosnu kao sultanov sandžak beg, naš Gazija i tu oko dvadeset godina ostade da njome upravlja. Za sjedište izabra sebi ovo naše današnje Sarajevo. 230 Vele, da se Sarajevo prije zvalo Vrh Bosna, a po sarajima (dvoru), nazvalo se Sarajevom. Za Sarajevo, koje je sve do danas očuvalo prvenstvo među su­ sjednim krajevima i gradovima, najveće zasluge nosi baš hajrsahibija Gazi Husrevbeg. On se rodio u Seresu u Trakiji, gdje mu je otac bio sandžak beg, po prilici oko godine 1480 po Isa a. s. Otac mu je Ferhatbeg i to brat trebinjskog kneza RadiVoja. a majka mu je Seldžuka, kći sul­ tana Bajazita drugog. Kada Husrevbegtu umre otac, uzme ga sultan u svoj dvor da ga odgaja i školuje. Uvijek je bio u društvu sa mladim carevićem Mehmedom. Poslije ga je sultan Mehmed silino cijenio, jer se Husrevbeg nakon nekoliko godina provedenih na naukama, pokaza kao vrlo darovit i bistar či­ novnik u službi turske uprave. Sultan mu je povje­ ravao nekoliko službi u raznim krajevima širokog �turskog carstva dok najposlije bi poslan u Bosnu da opsjedne Jajce i nakon toga povede silnu vojsku na Mohač u Unđurovini (Ugarskoj). da dade najveća rajska dobra njegovoj plemenitoj duši. Bože moj, kad li ćemo još dočekati da mu sve­ Kada je naime sultan Mehmed umro, dođe na čano i četiristogodišnjicu proslavimo- Nije zbog njega tursko carsko prijestolje sultan Sulejman koji je sama jer je on po djelima svojim slavan, nego zbog mnogo ratovao i širio granice turskog carstva. Ovaj našega ugleda i dužnosti, jer: »narod koj svoje velkane mrt(ve štuje, na prošlost seb budućnost snuje". podigne silnu vojsku i pođe da opsjeda Beč. Tada je i Husrevbeg iz Bosne predvodio kao vojskovođa N a p o m e n a : Opisivanjem lica i godađaja u oko stotinu hiljada vojnika. To je najveći broj voj­ prošlosti, bave se nauka, koja se zove povijest ili nika što ga je mogla Bosna dati. istorija. Istorije se pišu na temelju istinitih dokaza Ali po tome svemu, što je Husrevbeg bio moćan i činjenica, a temelje se na starim knjigama (kitavojskovođa i što je ratovao i u ratovima se proslavio bima), na raznim pisanim i građenim spomenicima kao junak i Gazija, ipak za nas on nije zbog toga to­ i na raznim predmetima iz prošlosti kao: starim liko znamenit, koliko zbog svojih silnih hajrata. On novcima, oružju, alatu, posudu i t. d. Zato pametan za vrijeme svoga vladanja u Bosni, naročito u Sara­ čovjek kada nađe koju staru knjigu (kitab) ili koju jevu, podiže veliki broj hajrata. Evo, tu je divna bilo starinsku stvar, odmah predaje vlasti, da je Begova džamija, ponos i dika bosanskih muslimana, ova pošalje u naš muzej, koji te stvari čuva a služe pa oko nje redom: medrese, mektebi, knjižnica, ku­ - i naučenim ljudima, da proučavaju našu prošlost ili hinja za đake (talebu) i siromahe, kupalište i tako prošlost naše domovine. Naučnici koji se bave istodalje. Uza te ustanove ostavi ogroman imetak rijom katvjnaukom, zovu se istoričari. Ja sam ovo za izdržavanje, koji se i danas cijeni na mnogo mi­ vama na primjer sada ispričao što su naši istoričari lijuna dinara. Kroz Gazine medrese prošlo je na hi­ napisali Dir. Safvetbeg Bašagić, Dr. ćiro Truhelka ljade softi koji kao hodže rasijaše nauku po svoj i t. d. domovina, а u njegovoj kuhinji na stotine hiljada Ono što se samo priča o događajima i licima u gladnih duša bez razlike vjere nađe tu sebi okri­ pjesmi spominje, to se zove p r e jepe da se lakše živi. Gazi Husrevbeg je slavan šjpi JJfcgjjjlosti d a j a. Predaja što opisuje to ne mora biti sve tačno, je podigao Sarajevo, što je ostavio tolike hajre' —*>ravo tu je najviše izmišljenih priča, koje idu od pa ;zbog toga njegove su zasluge općenite za sav r do usta. Tako na primjer ima više priča i o po­ narod. stanju Sarajeva. U jednoj takvoj priči veli se da je Šta je potaklo Gazi Husrevbeg! da toliko dobra ime Sarajevo postalo ovako: Kada je sultan Mehmed učini Bosni i našem narodu. Bez sumnje u prvom Fatih došao u Bosnu dođe i u dolinu ispod brda Tedu što je bio silno plemenit‘-čovjek, po odgoju po­ Trebevića, zvan Zlatni d6. Čim on tu stiže, udari jako božan i duševan, a po imetku si’ tn boga l, on podiže toliko zadužbina da mu se i danas ime harno spo­ nevrijeme te se morade zakloniti u jednu seljačku kolibicu. Tu on tada reče: » Š a r a j j e o v o « . Po minje i mnogi, koji su njegovim uzrokom postali tome ostade tome mjestu ime Sarajevo. (»Bos. Vila«). ljudi prosvjećeni i danas ga nose u srou. Ali po sivoj prilici ima još nešto po srijedi, što je on baš naro­ Tako živi još i danas u narodu oiva priča: Gazi čito ove krajeve volio, a to je, što je ova naša zemlja Husrevbeg je imao roba Matijaša. Jednom Matijaš domovina njegovih djedova, a ljubav djedovine i zamoli Gaziju da i hrišćanima sagradi crkvu. On domovine nosi plemenit čovjek u krvi pa makar odmah naredi da se podigne crkva u blizini njegove bio i u trećem koljenu. džamije. Poslije mnogo godina ta se crkva poništila pa Gazi Ahmedbeg Bošnjak naredi da se tu podigne Veliki Gazija umro je u Sarajevu 18 juna 1541 godine. Evo mu i dane grob stoji u naročitom tur­ veća crkva od kamena. To je danas stara pravoslavna betu* u haremu njegove krasne džamije i svaki mu­ crkva u Sarajevu. Ovako spominju u svojim kitabima sliman, koji tu ispred groba njegctva prođe, sa ve­ i Mustafa Bašeskija i Salih ef. Muvekit, koji su ta­ likim poštovanjem pogleda u turbe, spominjući u kođer u svoje vrijeme od zgode do zgode nešto bi­ srcu ime Gazi Husrevbega i moleći dragoga Boga, lježili, ali većinom po narodnoj predaji. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 231 �P r ije v o d i tu m a č K urana a. š. Izišla je iz štampe prva knjiga prijevoda i tu­ mača Kurana а. š. od direktora gimnazije u Tuzli g. Šukrije Alagića pod naslovom »Elkuranul—Hakimu« (Kuran—Mudri). svim narodima svijeta. To društvo je danas jedan moćan faktor hrišoanske propagande, kako među samim hrišćanima, tako i među nehrišćanima. Kod muslimana uopšte a kod nas ovdje napose Prepuštajući stvarnu kritiku stručnjacima Imi uvriježilo se krivo mišljenje da se Kuran ne može želimo da našim čitateljima, uz prikaz knjige naro­ prevesti, pa čak i da ga je grijeh prevađati. Istočni čito podvučemo i naglasimo značaj ovakove vrste islamski narodi prevađah su ili sami izrađivali tu­ knjige za naš vjersko-prosvjetni i kultrurno-prosvjetmače Kurana na svom jeziku, pa su makar koliko ni napredak. toliko mogli da upoznaju Kuran kao osnovni islamski izvor na svom materinjem jeziku. Kod nas jugosla­ G. Dr. Mehmed Begović u svojoj knjizi »0 polo­ venskih muslimana nije ni do toga došlo. Mnoga naša žaju ii dužostima muslimake«, govoreći o islamskom starija ulema istakla se je u književnom radu sviju formalizmu kojim se je kod nas, narocio u širim vrsta na evropskom, turskom i perzijskom jeziku. slojevima islam afirmisao, kaže na str. 59 slijedeće: Svoj materinji jezik nije smatrala dostojnim da njim »Tako je na pr. kod nas stvar sa Kuranom ,od piše svoja djela. U našoj otadžbini podignuto je na koga su naše mase napravile neku vrst fetiša. Oni stotine medresa koje su, u sivoje vrijeme bile ravne ga poštuju kao knjigu, kao hartiju na kojoj su napi­ savremenim školama zapada, ali te škole za narodnu sana za većinu od njih nečitljiva slova i neshvat­ prosvjetu, pa čak ni za vjersku prosvjetu nijesu ljive ideje i prema tome oni psjećaju vise da ne značile ništa, jer široki slojevi naroda nijesu od njih uvrede da ne poruže tu hartiju nego same principe vidjeli nikakove koristi. Tako se je i dogodilo da se koje izlaže ova sv&fa knjiga^ Dakle Kuran, koji je poslat da unese svetla, da probudi duhovne energije-^ je kod nas sve vjersko poimanje svelo na prosti formalizam. kod čoveka i da ih uputi u , pravcu dobra, postao je Međutim Islam kao religija daje više slobode jedno sretstvo za uspavljiv^nje duha ijedn a pn nego i jedna vjera. Islam upravo traži da za slobodno izučavanje. To su bili uzr« se vjerovanje njegovih vjernika oslanja na razumno još i danas imamo maglovite i zavijorio poj poimanje. Oivaj osnovni zahtjev islama kao religije veri, i što se naše ^hvatanje vere i verskih principa istakao je i g. direktor Alagić u svom djelu tuma­ kosi sa zahtevima živote, principima nauk|| J| zako­ čeći značenje 170 ajeta iz sure »Elbekaretu« slije­ nima napretka«. dećim riječima: »Nanrotiv, ko nešto prima bez ra­ Verujući da su gore istaknute činjenice bile zumijevanja i ko radi na makar i dobra djela, a da glavni motiv koji je pokrenuo direktora g. Alagića to ne shvata, nije mumin. јрг oravom vjerovanju na teški i vrlo zamašni posao, mi smatramo svojom (imanu) niie svrha da se čovjek odlučuje na dobro dužnošću da istaknemo da g. Alagić ovim omi zaista poput životinje.« jedno lijepo patriotsko djelo kojim -se odužuje u prvom redu svojoj vjerskoj zajednici, a uz to donosi i jedan lijepi prilog našoj narodnoj knjizi. Preko petstotna godina mi jugoslavenski muslimani ispovi­ jedamo islam a još u svom jeziku ne upoznasmo Kuran kao glavni izvor svoje vjere. Dok je Kuran preveden na sve važnije svjetske jezike u više iz­ danja, dotle preko miHion jugoslavenskih muslimana nijesu još uspjeli da sami prevedu Kuran na svoj materinski jezik. Jedini prijevod Kurana na našem jeziku potječe od Miće Ljubibratića iz 18951 godine u izdanju Zađužibine Ilije Mi'losavljevića-Kolarca. Taj prijevod je, po svoj prilici prerada jednog ruskog prijevoda, te ga većina naših stručnjaka smatra netačnim i manjkavim. Kod evropskih hrišćana postoji jedno veliko društvo pod imenom »Biblija« koje imade zadaću da Bibliju (Evanđelje — Inđil) prevede na sve svjetske jezike i rasturi besplatno što više primjeraka među 232 Međutim naši vierski vaspitači. u svom djelo­ vanju. niiesu se ni iz daleka vodili ovim načelima islama. Gotovo jedino (vasoitno sredstvo kojim su se oni služili bilo ie stalno buđenje straha pred Bovom i niegovim neizmjernim kaznama. Biieči Ku­ rana koie višekratno naoiašuiu ootrebu bojazni nred Svevišnjim, sadrže u sebi i smisao velike religiozne ljubavi prema Boivu kao naivećem Dobročiniteliu. Ta ljubav nije nigdje dovoljno naglašavana. Ovakav manjkavi vaspitni sistem mogao se da održi samo zato, što nam je Kuran kao izvor vjere ostao sve do danas nepoznat. I ne shvatajući veliku moć kuranskih riječi naši vjerski vaspitači su se bojali da se Kuran krivo ne shvati, pa stalno podržavali mišljenje da je Kuran grijeh prevađati. Čak se nijesu usudi'i ni da prevedu ili izrade koji tumač na našem jeziku. Tako smo došli do toga da je naša vjerska prosvjeta danas još uvijek posve primitivna, skoro nemoguća �i apsurdna, jer bez materinjeg jezika nema nikakave pa ni vjerske prosvjete. Posmatrajući sa ovoga gledišta djelo g. Alagića, mi u ovom djelu vidim o odličan prilog za unapre­ đenje naše vjerske prosvjete. D jelo kao takovo za­ služuje punu pažnju i potporu, kako naših nadležnih vjerskih vlasti isto tako i svakog pojedinca. Ova knjiga će vrlo dobro doći svim našim vjerskim ško­ lama a naročito našim vjeroučiteljima. K ao nabožna lektira i kućni vjerski vaspitač knjiga će dobro doći svakoj muslimanskoj familiji. Dužnost bi bila svih naših vjerskih službenika da ovu knjigu rasture u što većem broju po svim našim familijama. K ao opšti prilog našoj knjiženosti knjiga imade osobitu vrijednost, jeir se preko nje može da upozna sa islamom i njegovim načelima svaki onaj koga to interesuje. U tom pogledu, mi vjerujem o, da će owa knjiga ispraviti mnoge zablude k oje postoje kod mnogih koji islam i Kuran upoznaju preko prijevoda na tuđim jezicima. Sama ova prva knjiga, na stodeveđeset stranica običnoga formata, obuhvata tekst i prijevod te tumač cijele prve kuranske sure »Elfatihaf te 210 ajeta iz sure »Elbekaretu". U prvom dijeto knjige pisac je donio naporedo arapski tekst u transkripciji lati­ nicom i odgovarajući prijevod. Ajeti u tekstu i pri­ jevodu su numerisani. te š e 'le svakom lako snaći u tekstu i prijevodu. ' P isac se, mislimo nepotrebno, izvinjuje da niie donio tekst u arapskom pismin iz tehničkih i m atem jalnih razloga. Mi međutim mislimo da je donošenje teksta u arapskim pismenima posve suvišno. Jedino bi potrebno b ilo da ie pisac, na jednoj početnoi stra­ nici dao uputu kako se imadu izgovarati pojedina slova kojim a su transkribirana ona' arapska slova za koja mi nemamo odgovarajućih znakova. Tu se je pisac mogao zgodno poslužiti metodom koji je pri­ mijenjen u Godtjeherovoj »Istoriji arapske književnostk. U svrhu tumačenja i boljeg razumijevanja tu­ mača pisac je zgodno grupisao skupine ajeta po sa­ držim i izveo u tekstu, prijevodu i tumaču numeraciju tih skupina. Svaka, po sadržini srodna skupina ajeta, posebno je protumačena. Tumač se, izgleda nam, striktno drži shvatanja koja su usvojili priznati šeriatski pravnici. Pisac je sam tekst Kurana prevodio direktno iz arapskog teksta, dok je za tumač uzeo podlogu predavanja najm odernijeg tumača Kurana, bivšega misirskog muftije i profesora teologije na kairskom sveučilištu Džamiul-Ezher, Merhum Šejh Muhamed Abduhu. Poznavajući odličnu stručnu spremu piščevu a naročito dobro poznavanje arapskog jezika, te osla­ njajući se na veliki glas koji u cijelom islamskom svijetu uživaju »Tefsir« (tumač Kurana) spomenutog misirskog teologa, mi vjerujemo da će ovo djelo g. direktora Atagića zadovoljiti i čisto stručnu kritiku. Radi toga i radi svih naprijed istaknutih potreba mi ovo djelo g. direktora" Alagića najtoplije preporu­ čujem o svim »Gajretovim<?. čitaocima kao i svim Gajretovim radnicima da ga sami nabave i da pomognu njegovo rasturanje. Posve je naravno da će od us­ pjeha ove prve knjige zavisiti i daljnje nastojanje g. pisca da spremi drugu i slijedeće knjige za štampu. Mi specijalno, pridružujući se piscu, apeliramo na našu inteligenciju da ona shvati da je ovo djelo g. direktora Alagića djelo naše inteligencije koja sa ovim djelom dobiva noivo sredstvo u svom kulturno prosvjetnom radu k oje će joj mnogo pomoći da suz­ bija reakciju i zaostalost. Zato je naročito inteligen­ cija dužna da pomogne g. Alagića u njegovom teškom radu. Umjesto Kurbana u naravi žrtvu/te ,,Gajretu“ Kurban u novcu, jer je to najbolji Kurban! 233 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК А р м и јс к и Г е п е р а л С т еван Х а џ и ћ У четвртак 23 априла о. r. преминуо je након подуже болести Армијски Генерал, Почасни Ађутант Њег. Вел. Краља и дугогодишњи Министар Војске и Морнарице Стеван С. Хаџић. Смрт Генерала Хаџића болно се дојмила Гајрета и његових раднииа, иоје je сваком приликом потпомагао, разумијевао и бодрио на рад. Од Ослобођења na све до своје смрти велики покојник се живо интересовао за успјехе и напредак Гајрета, na се велики покојник убрајао међу прве и најјаче помзгаче Гајрета и његова рада. У њему губе неколицина Гајретових радника — чланова Главног одбора Гајрета и свога ратног старјешину из Русије, са бојишта у Добруџи 1916 гоидне, кога су необично вољели и поштовали. Нека je великом Отаџбенику и вепиком војнику вјечна слава! ГаЈрет ове п р и р е д б е Гајретова годишња забава у Бањој Луци Ha 21. марта о. г> бдржана је- у Бан.ој Луци велгека Рајретова забава. која je својим ‘•ус&хсгм моралним и материјалним надмашпла све приредбе, које смо ималп у овој сезонп. Обилна посета, какву je (ималд, дша з.абава, није већ дуго впђена осод нас. Про«трријр Хрпатског дома где^ жавала забава бпле су дупке пуне; галерија резер муслиманке била je обилно посећена од пашег женс рпјег света. Забаву су посетпли: r., Светпслав Мнлосавл>евпћ врбаске бановине, са помоћггином бана г. др. Това цом п начелницпма банске управе r. г. др. Васом Глушцем Петром Кочићем, Немаљом Љз*биеављевићем и инж. Лазаром Марковићем. г. Јован Јовановић, .дивпзис-ки ђенерал; г. Хасанбег Џпнић, подначелник општипе и многи -тгледии грађани свих вера. Ha прппремама за забаву радило се* већ дуже времеиа. Имајући одтичап гласовтпт матерпјал у месту, закључено je. да се изведе једна слика са певањем из нашег живота, na да се no тој ствари закаже један састанак девојапа, које би могле узети у том учешћа. Ако би интересоватве девојака бпло већс, да се предложи ocnimniTie женског певпчког збора. Конференцпја са-зваиа ради тог, бттла je одаично носећена; прпсутие девојке примиле су са задовољством ову иову акцију Месиог одбора, na се одмах приступило раду na организоваљу збора. За збор се пријавило око 30 девојака. За хоровођу je пзабран г. Мпховил Цппруш, учитељ. који je од много вољс п труда вежбао готово трп месеца младтг збор, којп je са својим хоровођом na дан забаве побрпо лаппдпп аплауз. Немајући подесних просторија, где би се олржавале вежбе. замолттли смо г. др. Васу Глуптца. директора гимназије и пачелтгика просветттог оделеп.а банске управе, да н-ш дозволи, да се пробе лрже у тмттазији. Kao и увек досад г. др. Глушац изашао пам je врло радо у сусрет, na чем му се одбор п овом прилпком захвал.ује. У оенивап.е збора n у n.eron успешан paw многи оу сумн.али, допекле и са правом, рачунајући na предрасуде и na свататва наптег старијег света. Рачуттали су, да ће то бтгттт један светао покушај, којп nche успети. 234 Међутим те су се сумње разбиле na вчрстој вол>и паших довојока, које су свакако с тим хтеле доказатп. да се ие устручавају сарађнватп на свим пољима упоредо са суграђликама других вера. Колика je била та њихова жељп за продуктивногаћу, може да послужл ti ова чињенидаи да je један дпо чланица збора био из онс групе девојака, које се нису још откриле и које су покривене долазиле уредпо на пробе, што пм може служити на част a с другс стране може битп леп доказ, да печа ne смета пашем шшретку n да натпа жетга и под печом може битп вредпа јавна раденица. Оснивање збора и твегов успешан рад наишао je на једнодушно одобраваље. a нарочито je популарпсао друштво међу нашнм женским светом; ту се прпчало о Гајрету више ттего икад досад, a резултат тога je био, да се тражило осниваи.е Женског одбора, кога досад нисмо имали. И непуи месец дана после оснивања певачког збора, иа обнлио посећеној оснивачкој скупштини, како je то већ обjiiBJbenđ у листу »Гајрет«, изабран je женски одбор у који су'уш ле најугледније наше даме. Жеиски одбор приступио je одмах раду на прппремама «за^зд£аву н оргаппзовао je прпкпуљање ручнпх радова за томболу. Срдачност и сусретљивост на коју чланице одбора наилазе код нашег света при купљењу томбола. најбоље су сведочили о том, са колпко су симпатија примљене последње аквије Гајрета међу ттаптим женским светом. Ручни радови. којп су поклаљани за томболу, јастуци. милијеп. везени пеш:при, чеврме, марамице и т. д. јамчилп су, да ће овогодишГајретова томбола блти једна лепа изложба свога оног гато nama кућа може сада да производи. Један дио радова дат je na израду- у Државну женску стручну школу, где je са много пажље укуспо пзрађено неколгако маљаних јастука, вазни, стаклспих кутттја n зидних слика na стаклу, којл су употпунили збирку наптих домаhnx ручних ралова. Управа се школе на тај начин и ове као и прошле годпне врло радо заузела, да томбола буде т т о боља. на чем joj се одбор и овим путем захваљује. Томбола je повећана поклопима, које су даровалп овдашљи трговцп тт зпнатлије. Пар дана пред забаву пзложепа je томбола у излозпма фирме »Шницлер и Кон« где je сво~ јим богатством. лепотом радова и разноликогаћу свратила на себе опћу пажњу грађанства.. Чести састанци одбора једпог и друпог и зпједнички рад јамчилп су, дг je све предвиђело п да ће се na забави моћи лепо забављаттт и ла he владати узораи ред. Како je за забаву владао пеитки тттгтерес, дате су улазнице у претпродају књижарн »Браћа Јактпић«. Ромињање ситие кише na дан забаве тсто и пртгатаз популарног Нушићевог комада »Пут око света« у Наролном позориптту, умаљивали су изгледе na најбољи успех. Међутим све то није могло омести велики mrrepec за забпву. Почетак je заказан за 9.15; у 9 сати mije било впше места. у сали je била права стиска. У 9.15 приспио je бан г. Свет. Милоснвл.свић, срдачно акламиран, na се одмах ттриотупило извођетву програма. Kao прва тачка изведеиа je једпа патрпотека жива елпка у чијем су извођељу: Југославенско муслиманст) певачко друпттво »Слога«, певачки збор просветног и погпорног друтптва »Братство« у иародпој ношљп, Гајротоп жспсаси певпчки збор у народној ношњтг. Гајретови пптомци Оаи,,глучког интерттата и војтта музика. Истгред зборова. ттоји су били у позплмни ттолорштце. биле су постпвл>ене слнке Њпхових Велнчапстава Крпл.а и �Краљице и слика Н>. Kp. Вис. Протектора Гајрета у средини. Краљеву илику држао je један члан «Братства» у иародиој ношњи, Краљнчину једна чланица нашег збора, такођер у народној ношњи, a слику Протектора држао je један питомац интерната. Један питомац интериата са мпого oeehaja рецитовао je једпу пригодну патриотску иесму, a после тог су питомцн ингерната продефиловали нсирсд слика, поздранл>ајући нх. Нојава питомаца на иозориици била je одушсвљено поздрављсна од читаве дворане. Bojna музика je затим ннтонирала државпу химну, коју су ирисутин стојећп саслушали. Слика je оотавила најљспши утисак на присутне na се no њеном свршетку дуго аплаудирало. Bojna музгока je затим добро icao и увек отсвирала: »Увертира народиих словенских несама« од Титла. Пред следећу тачку програма владала je у сали савршена тишпна, што ое ретко дешава. Очекивао ее са нестрпљењем и са великом радозналошћу први наступ Гајретовог женског певачког збора. И кад се дигао застор, a на позориици се појавило 27 чланица збора у богатим паролним ношњама, сала се просто проломила од аплауза. Отпевали су складно две ствари из програма: Драг. Илић: »Отаџбипо « и »Oj, Bora ти, сива птицо«. .. народна песма. Срдачно поздрављени после сваке тачке отпевали и трећу ствар од Готовца: »Да ми je- знати«. Обзиром на то, да певађице нису раПије. певале у зборовима, да сразмерно кратко’ време вежбају и да им je ово први иступ, може им се честитати на ^сп^ху. Наш локални лист »Нова штампа» о том првом иступу доноси ово: »Нарочито интересовање изазвао je и npujlrno извецадио у/свом првом наступу Гајретов женск^' левгчки хор. Хор je m Овај пут смо замолили да иступе горе поменута двојида, има их нанме више, и они су се радо одазва-ш. Мустафа je уз пратњу оркестра, a под равнаљем r. Ј. Јиранека, поручника, капелника војне музике, савршено от- М УСТ АФ А КАРАБЕГО ВИЋ из Бањалуке певао јадну арију из опсре »Марта« од Флотова. To je била најуопедија тачка програма. Хамдија je уносећи пуно oeehaja, уз пратњу саза, отахевао еевдалинку: »Садим вишњу наеред Ат-мејдана« срдачно поздрављен отпевао je и другу: »Икиидија — ja задрима«. Ha саау га je пратио Иемаил еф. Екић; и у овој тачци in еу у народним коетпмима. 1/ ГАЈРЕТОВ ЖЕНСКИ 1 ih 4 П ЈЕВА Ч КИ ХО Р У Б А Њ А Л У Ц И течно, хармонично, додуше без музичких финеса и динамичке изражајноети, алн и без нарочито упадљивих мањкавости...« 5. и 8. тачка програма били су даступи браће г. г. Хамдије и Мустафе ЈСарабоговића. Члановн угледне старе бањалучке породице познати су као одлични певачн. Својим звучнвм гласовима познати у читавој нашој околиии. Радо и често настулају на Гајретовнм приредбама и изван Бања Луке. Члаиови су певачког друштва »Слога«. 6. и 7. тачку програма изводио je певачки збор културног и просветног друштва »Братство« из Горњег Шехера. Друштво, које je врло активно, основало je пре непуну годину дана и певачки збор. Вал>аним радом под дириговањем искусног г. В. Нигла, мајора у пензији, капелника војне музике, постигли су за кражо време завидан успех и приредили оу пре кратког времена један успео концерат. Пристали су радо да иступе и на нашој забави. Ово им je други наступ. Иступају у народној ношњи. 235 �Певали су две ствари: Др. М. Милојевић: »Југоелавени« н Gr. Бинички: »Збор сељанчица« пзазвави аплаузом отпевали су још једну ствар. Последшу тачку програма певала je »Слога« југ. мусл. певдчко друштво. Друштво воћ 10 r. с успехом негује хорску музику међу муслиманима; уједначен збор под водством r Ј. Јиранека постпгао je досад завпдне успехе. Слови као најбољи збор у месту. Сваки љегов наступ je чигав музички догађај. Иступају на свим Гајретовнм приредбама, на су пступили и на овој. Певали су црву Мокраљчеву руковет и то савршено. Громко поздрављени отпевалп су и јужносрбијанску народну песму »Горо«. 0 њезином певаљу наш крнтичар доноси следеће: »Песма Слоге je сугеетивна и онакова какова je у суботу отпевана прва рувовет стоји на музичком нпвоу еа песмом академских певачких друштава »Обплић« и »Младост«. После програма прешло се на забаву и нгранку. Богата томбола и обилан бифе били су просто разграбљени. За љепотпцу вечери изабрана je са 235 гласова гђица Разпја Капетаиовић. У песми п свирци весеље се наставило до зоре. Бруто приход забаве био je преко 25.000.— Ди1|^ A., конзул Реттублике Пољске, Др. Фодор ЈТазаревић, адпокат, Вакуфско повсрсиотво, Јован Јовановић, дивизискл reнерал, Браико Нлавчић, трговац, Др. Решид Куртагић, кр. јавнн белсжпик; no Днн. 60.— : Шницлер и Кон, трговнна^ Др. Мухарем Мнџић, лекар, Др. Букин.ац 'ЈЈорђе, лекар; но Дип. 50.— : 11рва башалучка штедионлца, Едхем Диздар, трговац Котор Варош, Др. Леви, зубар, Мехапа Хаџиселпмовић, трговац, Саламоп Пољокан, трговац, Софар^ка јеврејска богоштовна опиггина,, Милан Цвјетан, трговац, Хусеии Хаџић, чиновннк банске управе, Др. Стевал Мољевић адвокат; no Дин. 40.— : Мујага Казаз, општинскл књиговођа, Петар Кочић, начелник банске управе, Џумхур Садив, муфтија; Дин. 35.— : Врдољко Стипо; no Дин. 30.— : Саво Новаковић. трговац, X. Сманл хафнз Смајић, имам матичар, Грмовић Алија. књижар, Др. Милош Бајић, суднја, Ученици 3. разр. III. мушке нар. основне школе, Шаћир хафиз Ковачевић; Дин. 25.— : Ђумрукчић Нурија, професор у пензији; Дин. 20.— : Бабић Владо, трговац; no Дин. 15.— : Ешрефа X. Ефендић, Хаџић Мехмед, чииовник. дић, Хаџић Мехмед, чиновник. Свима дароваоцима како добррвољних прплога тажо и бифеа изражавамо најтоплију захвал^ост! Гајретови одбори у Баљој Луци захваљују. се u снлш путем свима онима, који су или својим радом, вли својим перилозима и даровпма омог.ућили,овак^> леп успех забаве. Забава Женског одбора Гајрета у Козарцу Бифе за забаву ^али c y j . r.: Абдулаховић Адил, Бахтнјаревић Едхем, Б^етијаревић 'ШраЈимага, Беговић, Билаловић Селпм, Др. Давпдовн^ 3<?ха^ије, Дедић Шаћир, Инж. 'Вулбеговнћ Фехнм, 'Бумишић / Фатима, 'Бумрукчић Нурпја, Ђумрукчнћ Хуснија, Џниић М{,стајбеРг-Бкић Исмаил, Гал шевнћ Бећнр, Герловић^Длијћ. Хаџић Хуееин/ Xj Хамзага, гђа Лазд^евнћ Нада. Др. Леви. Карас« рахпм, гђа Касаловић, Ковачевпћ Illahnp хафиз, Ифета, Инж. Кајтаз Ј)мер, Др. Миџпћ Мухаре! rah Сејфудин, Инж. Салихагић СуљаГа, Суљнћ Сотир Алексије и Вехабовић Авдага. Новчани прилози за Гајретову забаву у Бањој Л у ц 1 По Дин. 500.— : г. Свет. Милосављевић, Бан Врбаске бановнне и Општина бањалучка; Днн. 406.— : Учитељи и учепици II. женске народие основ^е тпколе; Дин. 200.— : г Др. Јован Зец, помоћник бана; Днн. 150.— : г. Немања Љу бпсављевић, начелник банске управе, Рихард Викерт, управ ник града; no Дин. 100.— : гг. Др. Лауфер, директор финансијске дпрекције, Ђумрукчић Хуснија, судски саветиик, Др. Ејуб Мујезииовић управник градске благајне, Исмаил еф. Екић, општипски чиновншс у пензији, Др. Тодор Јеремић, лекар, Фехим бег Курбеговић, претседник среоког суда, Паул Фишер, трговац, Њ. преузвишеност Василије Поповић, митрополит бањалучки, Др. Васо Глушац, начелник баиске управе, Инж. Лазар Марковић, начелник банске управе, Бурда J a ja за н а с а д о д м о ји х ч и ст о -к р в н и х б и је л и х ам ериканс к и х Л е г х о р н к ок ош а к а , к о је сп ец и јал н о од га ја м за ш т о в е ћ у п р од у к ц и ју ja ja a н ар оч и т о зи м ск е н оси л и ц е н о с е годи ш њ е д о 260 к ом ада у з ц и јен у о д Д ии 3'— . Д о б и је с е к од М уст аф е К а р а б е го п и Ћ а - М о д р и ч Н а р у џ бе 236 бр зо отпр ем а , п а к ов ањ е бадава. v N^eucKH Месни одбор Гајрета у 1{озарцу приредио je na 12. апрпла о. г. сроју ’прву забаву са врло лепим и бН|рашш следећим програмом: 1. Поздравна'реч председнице. 2. Декламација Њ. Вис. Прсстолонаследннку Петру, n остале. 3. »Чобаница«, игра с песмом, коју су извеле ученицс иар. осн. школе. 4. Соло иеваље: »Некад су цвале беле руже«, певала Фахира Дедић, уч. IV. год. нар. осн. школе. 5. Позоршшш комад »Он« од С. Ћоровића, који су пзвеле чланице уз прииомоћ гђице Дервише Калеталовић учнтељице из Б. Новог и г. г. X. Церића овдашњег шумара и Ф. Ситнице економа. Ј Забава je врло добро посећена, како из мсста, тако ћ са стране. Успех како матернјални тако и морални прсма овдашњим прилнкама био je врло добар. Из Бања Луке носетила су ову нашу прву забаву г. r. Славољуб Поповић, секретар г. Bana и Шплро Боцарнћ, управник музеја у Бдљој Луци, који je том прнликом од!>жао и једно иредаваље о музеју Врбаске бановине. Осим остале господе и госпођа нз Приједора, запажен je и r. Др. Хајдаревић, судија и председиик приједорског одбора Гајрета. Ha овој забдви и ако je дан прије исти програм давмх за жене муслиманке, ипадс je био велики број прнсугних муслиманки, што то прије није било у овом месту. Из овога се види, да су и оне схватиле и разумеле задатак и циљ Гајрета. .i. Чист приход ове-забаве je што прилога, које смо добичи из Приједора, што улазница 2000 дин. Овом приликом захваљујемо се гђици Д. Капетановнћ, која je суделовала у ломаду, тако исто r. r. X. Церићу и Ф. Снтници. Затим се захваљујемо гг. из места и са страие, који посетнше ову шипу прву забаву, a исто тако и гг. из Пријодора који нам послаше прилоге. Захваљујемо се г. Браћи Балић, који нам увек na и овом приликом изиђоше у сусрет. Тако исто г. управлтељу иар. осн. школе Мухарему Миџићу, који нам je уступио просторије бесплатно за приређивање забаве. За.тим г. Ибрахмму Арифагићу, шефу полиције, који нам je исто изишао у сусрет и помогао при приредби и осталима мјештанима. �Успјех Гајретове томболе у Љубушком За времс рамазана прирадио je Мјесни одбор Гајрета у влаотитим просторијама играње томболе, које je обично трајала сваку чевер до 2 сата после попоћи. Томболом су управљалн чланови одбора као и остали чланови Гајрета, a и предеједпик je скоро сваку iroh присусгвовао до конца томболе. Братоко соколско друштво уступило нам je за време рамазана своју веливу лампу и остало покућство, те смо му у име тога даровали 1.300 динара. За набавку карата и других ствари за играње томболе 300 динара. За поправал; прозора на друттвеној сали 200 динара. Остатак од 7066 дииара 50% отпремљен je са чеком Главном одбору Гајрета. И ако je ЈБубушки пасивно и врло сиромашно место, ипак je приход био изван сваког хвали Мјесном одбору Гајрета, затим виду хумани и просвегни рад Гајрета. хвалихи (градоначелиику г. Ибрахиму Гујнћу, лио труда долазећи готово сваку ноћ са својим пријатељима на играње томболе, само да користи и увелича рад Гајрета. Р а д Га јрет о& е о р г а н и з а ц и је Женски одбор Гајрета у Брчком на раду Нови женски пододбор Гајрета на својој првој сједннци 9. IV. 1931. закључио je на предлог ггредсједнице гђе Нафије Кучукалић да се на 17. алрила одржи мевлуд као први почетак рада новог пододбора. Надаље на предлог предоједнице закључено je да мевлуд проуче саме одборнице и то на нашем језику и да се саме одборнице побрину и дарују све што je потребно око прнредбе мевлуда.. Ови су закљуци једногласно у бдбору примљени. Мевлуд je одржан 17. априла у петак у 2 сата no подне у овдашњој мектеби-ибтидаији која je била дупком пуна, no нрилици око 180 овадшн.их ханума и дјевојака. Мевлуд су училе гђе Нафија Кучукалић, Авнија Буквица и гђица Зекија X. Хасанефендић. Иза мевлуда ајета воја слиједе проучили оу гђе Ифета Глинац, Зумрета Џафербеговлћ, Рабија X. Мехмедагић, Ешрсфа Новалић п Ханумпца Едхемовић, a закључ- иу дову гђа предсједница Нафија Кучукалић. Послије учеша мевлуда развио сс жпвахан разговор у најбољем расположен>у о свим дрмаћим при.1гикама и потребама налпег onheиитог иапретка. Све су посјетитељице биле веома задовољне тим више што je мевлуд учен ua нашем језвку, који се je могао добро разумјети, a и поради тога што еу осјетиле да могу и саме мевлуд приређивати и да нису потребне тражити да им други мевлуд уче. Том приликом je одборнвца гђа Рабија X. Мехмедагић захвалила се свима у име жеиског пододбора на овако лијепом одзиву овим ријечима: Поштоване госпође и госпођице! Дозволите да Вас испред женског пододбора Гајрета у првом реду поздравим и да вам се захвалим што сте се нашем позиву одазвале и на данашњи састанак дошле. Ово je први сасганак у нашој новој години, те смо одлучили да исти са учељем мевлуда прославимо, желећи да. нам свима рад буде хајирли и од користи. Жпвили! За мевлуд je даровала предсједпица гђа Нафија Кучукалић 10 кнла шећера, no пола киле бонбона: одборнице и то гђе Емире Кантарџић, Шерифа Требинчевић, Тахира Едхемовић, Зумрета Џафербеговић и Авнија Буквнда, Рабија X. Хехмедагић, Ханумица Едхемовић, Ђулсију су дале гђице: Селима Кадић, Ханумида Зејчиревић, a удагач за мевлуд дала je гђа Ешрефа Новалић. Шербе су дијелиле гђице Паша X. Мехмедагић и Зинета Мујановић, a бонбоне гђице Месрура Кучукалић и Шухрета Ајановић, 'Булсију су noсипале гђице Селима Кадић и Хапумица Зејчиревић. Добровољног прилога je пало на мевлуду чисто 650.— динара. Предсједница: Нафија Кучукалић, Тајница: Авнија Буквица. • i *■ ; Рад Мјесног одбора Гајрета у Кладњу У свом полугодишњем извјештају, достављеном Главном одбору Гајрета, саопштава Мјесни одбор у Кладњу да je приредио мушки и женски мевлуди-шериф, који еу били веома посјећени, те искористивпга и овом приликом присутност гомиле народа, одржана су значајна и важна предаван>а о зпачају и важпости Гајрета, истакнувши дужност 237 �нас муслимана да озбиљно радимо на проширеп.у Гајретове идсје, не само пр градовнма ие ro n ио селима, осшшајући одборе, повјереништва, аналфабетскс течајеве, пољопривредне задруге и остале корисие иистнтуцпје под крилом Pau­ pera. Пригодом држ. великих празипка т. ј. Уједињеља и jV ђепдпна Н). В .. Краља, одржата <:у сијела . и забдве, icoje су нето тако биле добро Jiocjeheue. 'Матерлјадип u морални успјсх био je добар. ; , Пригодом рамазани-1џерифа исцористио je Мјесни одбор просторије џамнје, гдје ;се обично сакупљају. и сасгају муелимани нз околннх села и у споразуму; са вјерским старјешинама одржао: je управлн орбор предавање - о разшш темама и на згодал начил дстпчући значај и важноет за нас муслимапе, будућносг нашсг Гајрета. Успјех томболе бно je задовољавајућн, јер je чисти ири..... ход изнио Днн. 1500.-—И број чланова порастао je од 65 на 126, те je n овај успјех огромаи, узимајући у обзнр мјеене материјалие к ококомске прнлике становннштва. У Гајретовој читаоиицп одржана cjr два сијела, na сојима се je покренула алција за оенивање ооколеког друштва, што je и успјело. Заузимањем одбора оеновано je друг^тво Сокола, у којем су најважнија и водећа мјеста приндла l'fijретовим члановима, a исти члапбви већ <;у nći;ренуди акдију за осниваље соколског дома. Хамза Беглер. Надзорни одбор: Авдибог Феризбеговић, Ни- ' кифор. Бајнћ и Милан Hononiih. Ha концу скупштине г. Милаи Нинковић захваљује се доеадањем повјсреннку на н»еговом предаиом раду за Гајрет и постигнутом успјеху, те уједно моли нзабрали одбор да се свесрдно прими посла око ширеља Гајретових идеја, пошто je пред одбором широко поље рада. Г. Ханџић захваљује се окупштинарима на указаном му повјерењу и избору, молећд i;ai;o чланове тако и одборцике да га у раду за Гајрет и на ширењу његових узвишених циљева свесриио потломогну. Рад Југославенске Читаонице у Стијени (ср. Цазин) на ширењу Гајретових идеја Поменута читаоница са својим циљем: ширењем писмености, образал!анл и култивисања сељака, још интензивно ради на втрењ у Гајретове акције у народу. Пошто je Гајрет популарно и доста лознато друштво и пошто има стварне резулате свога рада, то и читаоиица узим«, себи у дужност, да то друштво потпомогне. , .Kaico je на селу читаоница најбоље збориште свих еељака ижако je она сједиште лијеиих савјета и поука, то се je читаоница претплатила на лист »Гајрет« icaico би ондашњи сељак и из листа мотао научити о рационалном обрај)ивању земљишта и вођењу читаве економије. Најмлађи члан Гајрета у Љубушком Исто тако, пригодом једног. интимног састанка у читаГ. Шућрија Терзић, уписао je свога сина Османа за члаоници, основано .je трезвен>ач^о ^Лиггво Гајрета и водсгао на Гајрета од дана рођења, који je рођен 3. IX. 1926. a члаje преузео агилни и национални* радаик секретар ^дбвраттг-^ је одмах уплатио од l. IX. 1926. na до 1 . априла о. Шевкија Чамџић’ г., то јест 55 мјесеци no 2 динара = 110 динара, коју je своположио на руке претсједника. Шућрија Терзић, бивши поднаредник Држ. страже сиД а љ њ е прош и рењ е рности, a сада кафеџија, иако доста сиромашан, ипак je о р га н и за ц п / е )јавио претсједнику одбора, да га je срце стегло да свога Оснивање Гајретова одбора у Теслићу сина упише за члала Гајрета од дана рођења. Ово je риједак случај, али добар прлмјер, који потса15. априла j . г. у 5 са^и послиј|е подне »држана je у зује да je свијест и идеја Гајрета дубоко продрла у народне Теслићу ванредна скупштана повјереииштва Гајрета, коју je слојеве. Према овом Осман je ностао чланом Гајрета прије сазавао повјереннк г. Мехмед Ллија Ханџић на основу чл. рођења na 3 дана, те je постао најмлађи члан Гајрета. 75 друпггвеипх правила. По поднешеном извјештају о своме раду за вријеме од 1. јануара т. г. до 15. алрила повјеренвк je прочитао депеше, које намјерава послати Кабинетстсо-ј канцеларији Њ. В. Краља, господину Светиславу Милосављевифу, Бану Врбаске бановине, Главном одбору Гајрета, које скупштина устајањем попраћа са трократним . »Живилп«. Иза тога стављен je на дневни ред: избор новог Мјесног одбора, те je предложена кандидациона листа, која je једногласно примљена. У Мјесни одбор изабрата су слиједећа гг.: Претсједник: Мехмед Алија Ханџић, тајнлк Дестилације дрва; потпретседник: Омер Фернзбеговић, трговац; секретар: Мустафа Смаилбеговић, прив. чиновник; благајншс: Зијад Галијашевић, ошпт. чиновник; одборници: Душан Благојевић, велетржац, Милан Нннковић, управник пилане, Звонко Кезић, прив. намјештеник. Замјеници: Хакија Мујичић, Мухамед Бајрактаревић, Адем еф.. Салкичевић, Хамид Пашић и Дал> 11лИ д о б р о т в о р н и уте х е л .« ч и Tokom мјеседа алрила уписаше Ое за чланове утсмељаче још ова гг.: из Тур. Чакловића (Тузла) Шабан Јахић из Сребрника (Тузла) Мехмед Хоџић из Високог Рефик Бекташ ' из Левертара (Плевље) Абид Шабановпћ Д овровољ иа п р а л о з и Прилози из Биле (Хан Кумпаиија) Г. Хасан Капић, учитељ у Бцлој (село Витез к/Трдвника) салсупио je први ,дан Рамазанског бајрама у присусгву Салиха Ризвановића л Оалиха Садибашгаћа .као бајрамски дар Гајрету, своту од Дин. 150.—. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg drušiva „Dunav”? 238 �И ијест и и з З в о р н и к а Претсједник среско вакуф.-меариф. повјеренства у Зворрнику r. Реџеп Хајровић упутио je овима- имамима, муадимим!1 ii мутевелијама на подручју среза зворничког допис •слиједећег садржаја: »Приближкли су се мубарек дани нашег великог »Курбан бајрама«, на којем he браћа муслиманп, на којих спада дужност да кољу курбана, истн закла"ги, па Ва.м се ставља у дужност од стране овог иовјерен•ства, да интеЈгзивно порадите да се кожице дарују у корист нашег муслиманског сиротишта и Гајрета. ности он je свугде постизавао успех, на соколским јавним такмичењимв na и на пољу соколске књижевности. 1925. r. постаје првак нараштаја мостарске жупе, 1926. првак југославенског нараштаја у Прагу, 1927. добија на Просветином натјецању њен пехар. Одличан лакоатлетичар брат Ћурић Зато позивам све имаме као и имаме матичаре, да лриликом вазн-н.и-ихада иротумаче на Бајрам муслиманима велике користи од Гајрета и Сиротишта, те да •ее у свакој џамији п[јост|ж есргија и покупе милодари за •споменута друштва. Новац и кожице имаде сваки имам односно сакупљач <са именима дароватеља доставити у вакуфско повјеренство у Зворнику«. Овај reci г. Хајровића врло je похвалан и требала бл и друга среска вакуф. повјеренства да исто учине и да упуте •сличне дописе евојим потчињеним имамима и мутевелијама. У зора н прим ер У београдском листу »Недељне Илустрације« од 19. априла ове г. објављен je из пера г. П. Караматијевића чла« нак под насловом: Млади студенти, соколски радници. Чланак гласи: »У соколском je духу да се нд. истиче, не хвали појединац. Овом приликом желећи да напишемо неколико ка о једном таквом појединцу, имамо намеру само да жемо на један леп пример студента, који се из Бос. Брода, која je наГајретову забаву у Бос. згодом залаже за Гајрет. Југославенског Соколског Савеза у лакој атлетици. Исте године јавља се и на соколској књижевности издавши збирку песама »Вила Соколица« о чијој je вредности брат Гангл врло похвално писао. Долазе услели понушаји писања соколских вежби. 11урићева симболична вежба »Напреј« извођена je прошле године на академији Београда II., a на садањој овогодишњој »Хеј трубачу« сванада са великим успехом. Укратко један врло похвалан рад, испуњен сав соколским идејама. БЕГО ВА Џ АМ И ЈА И С А Х А Т -К У Л А У С А Р А ЈЕ В У 'јих студија на универзитету баЕИ и Соиолским радом. Нарочито зато, што међу београдским студентима нема велиии број соколских припадника. Брат Хајрудин Ћурић je херцеговачки муслиман. 10 година већ нако соколује. У соколске редове ступа као гимназиста у Мостарски Соко одушевљен Соколством и његовом југослг.венском идеологијом. Вођен еланом младалачке буј- Брат Ћурић ове године ззвршава философски факултет. He сметају му испити активном соколском раду. Увек je загрејан за Соколство. Увек младалачког полета. Kao члан Београда II. све своје силе стгвља за успех друштва. Редовно сарађује на готово свима свколским листовима. Нарочито гаји симпатију за »Соколић« лист за Ј. С. Нараштај. Очекујемо од брата Ћурића продужетак правог соколског пута, којим je пошао. Неиа и даље ведро расположен ради за нашу ствар. Ведро, јер Соко не сме никада клонути.« Лист доноси фотографију г. Хајрудина Ћурића. Ми познајемо већ од пре брата Ћурића. Али хоћемо да истакнемо и његов успех на академији Ј. С. Београд II., која je одржана 5. IV. ове године у Народном Позоришту у Београду. Престонични листови донели су приказе те академије 239 �и сви се ласкаво изражавају о вежби »Хвј трубачу«, коју je саставио X. Ћури*. A сам r. Др. Рибар у говору којим je отворио ту академију каже: »У вежби »Хеј трубачу« изражена je готовост, наша спремност, да се на дани знак трубе, no примеру наших ослободиоца скупимо, да се бранимо против свакога, ноји би покушг.о дирнути у наше националне светиње. Довикујемо недајмо се, спремни смо да бранимо Крал>а, Јединство и Југославију.« Случај X. Ћурића треба да послужи као узоран пример. Он доназује да су се и наше снаге почеле толико да буде, да смо почели да полано заузимамо место, ноје нам припада. Ми честитамо г. Хајрудину Ћурику на његовом успеху и желимо да и даље устраје у свом раду на понос наш, и на добро народа и Југославије. В. М. X. Испра&ак. ' У . Гајретовом листу од 1. марта 1031. г. број 5 у допису под насловом »Велгака Гајретова забава у Љубушком« испуштен je између приређивачког одбора, a који je доста допринио са својим радом Гајретовој забави г. Мустафа Махпћ' председник Југославенске чнтаонице. У истом Гајретовом лисгу стоји, да je положнла добровољни прилог од 50 динара гђа Гујића Ибре, a треба да гласи гђа Гујића. Ибрахима, градоначелншса. Ието тако стоји, да je управа Томиславграда послала прилог од 50 динара, a треба да гласи, да je послао прилог од 50 динара Дервиш еф. Далипагнћ шеф переске управе у Томпславграду. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност И з д а њ а Г а јр е то п е б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5’- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 24П �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lig a c ija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e k c ija J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e I š te d io n ic e -r S a r a je vo . SVAKI MUSLIMAN TR EB A DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPiR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” 0OOOOOOOOOOOOOOQOOOQOQQOOOOGOOOOOOOOOQOO P a p irn ic a Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 Narudžbe: S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Š tflM E V 0 > r 7- <D Tvornica cigarpapira u „GAJRETU” 'A P ® $ t £ ш та м п ари ја : ИЗРДћУЈЕ НА1Б0Л>Е СВЕ ШТДМПАРШ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИ|ЕНЕ СЛАГАКИ СТРОјЕВИ СТЕРЕ0ТИШ1ЈА РОТАЦИОНН CTPGJ c i m k o g s a f ij a : IZBACUJE KLIŠEJE U ЈЕОПОЈI VIŠE BOJA 3E0INA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n j ig o v e ž n ic a : ^ POVEZUJE KNJIGE 00 r MAJIUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 4 0 ,00 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod P oštanskog ček ovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 m и Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. |illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllii:illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnici D in 20,000.000' Dr. Omer Bahtijarević 1 d ugogod išn ji liječnik Drž. 1 Bolnice, o p e ra te r i s p e - 1 cijalista za o p erativne bolesti, a sis te n t ch iru ršk o g odelenja D ržavn e Bolnice Rezervni fond D in 7,500-000Ordinira od 1-3 p o s lije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća i Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 /f Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ® f f l o ) 1 ^ 5 1 (oS&)?čjQS) ГсТч® f] u Aleksandrovoj ulici br. 45 ................................ [] &7o\E R Sj tД 7Д j №7č>)Eq\ ® p Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i - humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje б°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba (^ B C ra r3 /^ ig ^ ič^ E tra !ć^ l5 ^ t3 t^ f3 7 a tB 7 a ntci\bip!ef^fo4b1ia7^ra7<Sirč)7pVćySlW/fflt<^Sll5il � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d940033ea348ca77480d686845f569b.pdf aec62e4d120c7eec20696fb335cb143e PDF Text Text ГЛДСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГДЈРЕТ САДРЖАЈ: Уредниш тво: Гајрет и културно подизање нашег села М устаф а М улалић: Д ва наша основна проблема Проф. Ш еф кл ја Бубић; Слободна трговина и заш тита уопште Мунир Ша,хиновић—Екремов: Х а џ и Х аф и з Каукчија Сулејман Мурсед: Сунце и живот Х ам дија Мулић: У о чи нове 1350 године Х а м д и ја М улић: Ко сам ja? ГА ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К i lp сједник Гајрета — Државни савјетник Нови Помоћник Бана Дринске бановине г. Др. Ибрахим Хаџиомеровић Одржавање великог Гајретова задружног течаја Даљње проширивање Гајретове организације: Оснивање Гајретових одбора: у Ступарима, Креки, Жепи и Шабцу; Именовање Гајретових повјереништава у Кулен-Вакуфу, Брки, Калесији и Мравњацима. Рад Гајрета на сузбијању неписмености: Овршетак Гајретових аналфабетских течајева у Бијељини Гајретови аналфа^етски течајеви у Зеници и Котарском (Ро?атица) Свршетак домаћичке школе у Жепи Гајретове приредбе: Валике Гајретове бајрамске свечаности у Ливну Гајретова забава у Санском Мосту Разни добровољни прилози: Прилози /курбанских кожица у Коморану, Коњицу, Бугојну, Capaјеву и Бјелимићу1— Добровољни прилози из Умољана (Коњиц) — Поклон Гајретовом конвикту у Бањалуци Остале Гајретове вијести: Нови утемељач Гајрета у Коњицу — Гајретова предавања у Коњицу — Успјешан рад женског одбора Гајрета у Брчком — Уопјешан рад Гајретова одбора у Рожају — Прнлози за томболу Гајретове забаве у Бањалуци — Распис повјереништва Гајрета у Цазину Поздравне дспеше претсједнику Главног одбора Гајрета — Остале вијести 16 MAJ САРАЈЕВО 1931 ИздаЈе Главни о д б о р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 10 �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o, j. SA R A JE V U Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му Je з а наш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале земљ е преко граннце 200 динара. 'Вапи иобивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини броЈ стоји 5 динара. Директор Х ам ид К укић Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а шгампарнЈу „В осааока Пошта" одговара Јосип Енгл. �т Ш ГОД. XII С а р а јс в о , 16 м а ја 19 31 БРОЈ 10 Гајрет и културно п о д и з а њ е на ш ега сел а Село све више улази у сферу Гајретова доше у неку руку несамо животно уточиште рада. ЈПознато je, да je. наш муслимански ва- него и одлична замјена за изгубљене друрошки елеменат био и остао све до сада no- штвене положаје. Створити тако што већи кретачем и носиоцем свихмуслиманских јавних кадер интелигенције која ће народ водити и акција. Овај елеменат био je и остао je од- оспособљавати за нови бољи живот и за роворним чиниоцем како за привредни тако афирмацију нашу унутар нације. Ову своју и за културни напредак југословенских му- улогу Гајрет je сјајно испунио, и када се слимана. Растењем његове моКи и угледа узму у обзир све потешкоће са којим се je расла je и моћ и углед свих нас, a његове у своме раду и развитку борио, може се невоље и пад пред аустро-угарску окупацију смјело рећи, да ни једно ^наше културно друи послије приписиване су свим муслиманима, штво није показало у томе толико животне •a често пута од злонамјерних и исламу уопште. отпорности. Не може се тврдити, да je била погрешка У свима нашим досадањим муслиманским јавним акцијама наш муслимански тежак или што je Гајрет раније много више пажње поje био потпуно no страни или je био само клањао вароши. To je била заиста права вођен од наших варошких елемената, али ни- нужда, да се сачувају и афирмирају оне дивне када није био покретачем тих акдија. To, a наше муслиманске снаге, које су се готово само никако вјерске и друге разлике, довело je до no варошима налазиле. Али ново доба, нове мишљења, да југословенски муслимани уоп- прилике тражилесу исве више траже.даГајрет, ште чине неку посебну групу у нашој нацији. када je створио no варошима јак кадер културТако, наши варошки елементи основали них радника, са овима пређе на село, међу мусу и Гајрет, када су најувиђавнији од њих слимане тежаке који су били no страни, започели осјећати, да настају и за муслимане бачени од сваке културне акције и који су, нова времена, која траже несамо људе моћне силом прилика, стајали у неком подређеном no своме имовинском положају, него и обо- положају према муслиманима варошанима. ружане свима савременим, европским зна- Гајрет je одмах послије Ослобођења увидио, љима. И када чиновнички положаји поста- да интереси нације траже да овај вриједни и 241 �скромни тежачки елеменат треба да се уведе у наш јавни културни живот. Ta акција Гајрета уродила je плодом, тако да се данас налази већина Гајретових организација иа селу. Ту су ревни чланови Гајретови, који својом прирођеном сељачком бистрином брзо увидјеше велики значај Гајрета за село. Гајретове организације no селима расту из дана у дан. Ради тога и Главни одбор Гајрета стављен je пред нове задатке, који ће одговарати потребама села. Селу није потребна висока интелигенција, чиновнички кадер je пренатрпан и не може више да прима нове силе и да их плаћа, како je то прије могао. Селу je потребна основна просвјета и основна сазнања о бољим начинима рада и живота. Многобројна предавања која je Гајрет извео преко Рамазапа са великим успјехом показала су да на културном и привредном подизању села треба радити систематски, да треба људе научавати на бољи радт—На^ рочито je то показала акција Гајрета на подизању нашег сесгског задругарства. Сви Гајретови радници и чланови увиђају важност задругарства, али одмах на почетку те акције показало се je да нема код нас ни најосновнијих сазнања из задругарства, да задруге пропадају само ради тога што се нема уопће никаква искуства у томе послу. Kao почетак рада на задругарству, Главни одбор Гајрета закључио je, да овога љета, од 1 до 31 јула, у својим интернатима у Сарајеву одржи бесплатан велики задружни течај са два одјелења. У једно одјелење примиће се у првом реду учитељи и имами, који раде на селу и који имају смисла за задружни рад, a у друго одјелеље тежаци из села у којима ве1\ постоје задруге и оних у којима веК постоје услови за оснивање задруга. У ту сврху Гајрег je издао распис својим одборима и повјереницима. По до сада нриспјелим пријавама може се закључити да je међу Гајретовим радницима и члановима велико интересовање за овај течај. Ha овај начин Гајрет ће заиста врло прак* тично ријешити питање свога рада на културном подизању села. Тако ће Гајретове идеје наћи и практичне примјене и стварне користи за наше село. Без тога нема користи залазити у село, јер село живи само од стварности и не да се водити празним фразама. Сигурно ће ову одлуку Главног одбора Гајрета свесрдно прихватити и поздравити сви Гајретови радници широм Кралзевине и сви нријатељи напретка исламског дијела нашега народа. Ова акција даће им без сумње новога великог полета и снаге за даљни љихов истрајни рад за Гајрет, a тиме и за добро Краља и Отаџбине. У ствари ова одлука Главног одбора Гајрета претставља почетакједне организоване велике Гајретове акције на културном и привредном подизању нашега села. Оваквим својим радом наш Гајрет даће даљни доказ, колико му je стало да од муслимана створи конструктиван фактор у њиховој на* ционалној заједници и да овој приведе једну нову, свјежу снагу, трезвену и пуну животне енергије — муслимана тежака. Већ до сада учинио je Гајрет велике услуге нацији, a овим новим својим замашним потхватом Гајретова улога у нацији биће још веНа. Зато треба ову нову акцију Гајрета да сви патриоте свесрдно помогну. �Мустафа М улалиЋ / In a m in i a о с н о в н а п р о б л е м а A гдје јс интелигенција? Ona права се повукла, и у пасивним резистепдијам а чека прилику, да корисно п ласира својс иозитивно знање, a ona кри ва чешка инстишстс no голим трбусима маое, уж и ва благодати њене летаргичности и подржава демагоштвом хаос незнаљ а и предрасуда. оврховодитељским печатима, без да и једпог сусједа заболи у дуиш, без да му и случајно прође мозгом мисао, a срцем осјећај, д а помогне. Тако je исто и код тежака. Теж ак наш са пуним правом очекује обиље ллода само зато, што je прије него ли je у узорану земљу бацио прву ш аку жита, изговорио бисмиле. Ш та je са мектебом? A механе? J e ли оном прљавом зградом, у којој деца у Да, механе, те избе пуне смртног греха су пуно првој младости морају одлежати караптепу, д а би муслимана. Напредак je гријех, схватање духа садобила увјерење д а им je стерилизирано знање, дашњости je гријех; скидаље феса je гријех, облакако би тим уверељем могла оправдати закашљење чење модериог и савременог одијела je гријех, шкоу школе и занате? J e ли оном школом, у којој ое ловаље je гријех, просвјећеље жене je гријех, дацегатипним оДгојем дјеца заглупљ ују, д а би их Вати и натјерати муслиманку на рад и привреду кроз читав живот пратила празновјерја? J e ли оиом смртни гријех* a механа и алкохол je наш највећи школом у којој се дјсци мистифицира вјера, у којој ' и^најмоћнији прнјатељ. Оно што К урал најотрожије се вјера увија у непробојиу кору тајне? Ш к о л о ^ у забраљу-је. -само ое шали, само нам дражи већу поicojoj ћемо затећи хоџу прекрштених ноуу н а сто- ж уду и п и јем о , пијемо до нзнемоглости, до губитка лици, гдје на катедри прртире читаву хрпу контра- и оно мал0 свијести, да би иоказали достојан ребапда, опојепа његовим мирисом^^у^ом далеко от- В0Јд и гађење против оних муслимана, који хоће сутиа од неуредне Iдјеце, која су допела од к у ји Г ' да наОчЈведу у коло Европе, да иас памачкаре дисав свој иегативни одгој, д а га ifa ме.крбокој бурзи вилпзадијом ^даг нам даду утлађеноет друштвену, пласирају и у лавежу .оч&јде псовке усаврше до а пар 0чито д а нао натје.рују н а теж ак ра.д, одвратни пајмизерпије форме? Ta ш кола je узела себи\за за- р а д .. датак да одмах у почетку. убије живот! Ето то нам je летимнчна ошпта слика напгег Катсав je живот у чаршдји. међу ћефенјџгмЈД ждврта који се болно грчи у делиријуму и аготшји има ли чарш ија штгта живљу ф у т ш д ју као дио умираља. надиег колективног живота? Ш и а. И у n.oj су све h , Б а >ове страпе чујем: тако je, истипа je, али исте појаве, рефлекои фамилије, сокака, мектеба, узрок тому je а.грартта реформа! Јок! Категоричпо Оједи Мехага и Оуљага са истим еланом лијеностн _пе!^Узт>ок тому je непоима.ње времена у ком жиn a пгалтету ћефенка, само да му дрођ,е досадно шшо и које нам се je послије великог 1овјетског вријемс, и пугаи, пуши и пупш, пије кахву једну рата паметпуло. за другом, a м-уштерије оједећки п ослуж ује'У вијек Зашто видимо око себе живот осталих напшх иоти радни капитал. Ш кртост га чува, али нема сународњака у живом темпу, у благостању и матедуха m i смисла, да га умножи, да га оживи. ријалном и душевном? Зато јер je свак осим нас Роба о чав,1ш ма виси годииама непокрепута, |Схватио д ух в р е м е т и пошао свгјесно, разумно, катсо je купљена и у дућан донешена. Никад пије његовим путевима, јер се je овак еманциповао од onpaineira. никад прсмјештаиа на друго мјесто, 'да старих назадних предрасуда и у читав живот унео би се учипила макар и мала промјена, која бп na­ рационалпзма. n i j a рекламу. Овјетоки je рат донио наглу прекретницу. Кад Onaj који je опет отказао вјерп послуптност у се je утиш ала топовска рика, модерна техника поглсду ка.мата окрепуо екстрешптм тгутем лихве, диЈке заглупиту буку ма.шина, које дадоше животу отиче, гули, док му мољад "песолидности не пагризе нове мотиве, нове иачикс, нова практичпа средства. сво батгтшоте, док му их Б ахус у опојиом слатком Оствари се саи Ж ил Верна. a појавише се још фапалтсохолу ne претвори у болну успомену. тастичпије жилверпаде за. чијим остварењем поСмисла за дјелииу нигдје. Из ћефепака бије летјеше људск.и духови. Геније доба даде нове пуста саможивост. Onaj економични шкрти Мехага идеје, нове проналастсе. људстот дух раскринка ne да својој за.једнттдтт дтшара, — теш ка су вре- многе чудне и замаптне законе природе, који су мепа, — док ће за глупе спекуладије без тт једпог п зваи гранида сазнаља на.шег човјека, које примиледепог трида жаљеља и кајан.а нее.вјееио дати na тпватг човјек може приписати само ђаволу. Н аука хиљаде д хшваде. ПаДају, здтварају ое ћефенцд унеое свијетла. у религије и доруши ове појмове 243 �Koju иису у складу са логичним разумом човјо- тап je копцима предрасуда замршеиих крлво схвачјнм. Земља као цлаиета ностадс људима ужа до- ћеном рслигијом. Ми се стародревпим стоицизмом мовина, као што je нашем човјеку љегова касаба. упирсмо, д а разбијомо овај вал оилс, ми подбацуМоДорап човјек има пред еобом ревију читаву жи- јсмо своја пемоћпа лсђа, д а зауставимо јурећи стссвота ла земљи, кога мора помио пратити, јер ако ирес времена, али брзи неумгоши точковп изпосе и једатг момсиат .неиримјећено прођс, заоотаје и no n a себи крваве мрље наш их раздробљоних атома. отизава. Открише сс свстови у плавом овемиру, no Ми бијемо вјерски бој са саврсмопошћу, ми хоћемо чијим висипама дух нашег човјека ne смије да се чаролијама зауставити ф улкције маш ииа, ми хоизвија, јор би гријошио против Божаиству, против ћсмо клетвам а д а окрепемо ж ивот натраг, д а npoло1нс протумачених начела вјере. Полако сс оства- л ази опет тихим тсмпом кроз алсје паш их споха, рују комупикације са оним 6оз6јх)јним свјетовима, у којима смо доминирали, у којима смо били тајапсггвеним и проиуним чара, који се нашом чо- сретни. З а р д а ми будомо претече данаднњице, зар вјеку лричињају као оитнс мало звјездице и све д а м и држимо рсгулаторе, кормила и волане се више људима открива права величииа Створи- огромне маш ине данашљсг времена, зар д а ми батеља, коју наш човјек нити ne умије нити може у цамо под ного наш е свете обичаје, д а ми газимо заправом свијетлу и' величини замислити. коне нашс узвишопо вјоро? Бож е лас за.клопп! A Живот крену брзииои муљс. ЈБуди морадоше Ислак-, баш onaj Ислам који no пама изглеna.' крилнма духа бјежати пред номплосрдним гтеи- да јпссавремен иропагујс, иоиовиједа и жсли ком времена, јср тромаво и лијеие прегазиш^ње- /кивот рада, јер je рад највиш и морал, јор je рад рогулатор''оДноса љ уди n a земљи, јор je р ад тсмсљ гови грандиозни зубати точкови. Тсгако je схватити ово вријеме, којс изгледа Motp^ra. Ислам je запрека културе, вели Стјепап певјешту оку прави хаотични мутеж и јурњава. Радић, веле политичари, економи, паучници; што Треба се у њемуЈродити. или узгојнти у себи са- je културе, подигло ју je крш ћанство. Не! И ислам MOM нарочите опособноап^и, склоност прилагођа- нма миоију д а подиже културу, д а усаврш апа човања, na да га се схвати. У- њему су оејећаји дина- в јека и равна живот друш тва no законим а морала, али муеш ш ани су клнески зид, јер не схваћај.у мика, a разум' — чисти ■непомућени ра^ум, ек тан као два пута два летири, држи комап__ Ислам. Kao најближ и исламски парод Европи, мп заставу, држи за волап, одређује брзину ове $ржј| бос. херц. муолимани постадосмо мерило проучаи бржу. Разум човјека,.који хоће да у рвом времепЈ вањ а и ради name несвесности дозволили смо ’д а живи, ие смпје' (шти помућен никаквим; предрасу- сс н а Ислам тако теш ка ифтира баци. дама, мора бити слрбодаи као птица.ј ваздуху, E to to je јодаи наш основни проблем: и с п р а мора држати команду над осјећајима, aKo'ce жели вно сх в а т и т и н а ш у р е л и г и ју — Ислам, избјећи страховите експлозије. Па како се наши спутани духови могу снала- јор ка д нам се љегова узвиш ена н ачсла исправно зити у овој. јурњави? Трома^ост, лашега духа ие протумаче, решићемо све оитне проблеме и бићемо може се приклонути прилагођотву. Ham дух спу- a приори претече дапашњег в^земена. Ш еф кија Б у б и ћ , п р о ф . С л о б о д н а гр го и т ш и заштита уопште Олободно-трговаш^а доктрина клаеичне школе није попут миогих љ езиних тоорија, остала лроста научна спекулација, него je и за зв ал а један од иајзн ачајн и ји х локрета 19. стољећа. Њ ези н о je дело био п ознати закои од 2б. ј.уна 1846. којим сс укинуш е енглсске увозпе /китпе царине. Н ицали су у Еиглоокој закопи, једап з а другим, којим се укидаш е и остале царине, забрапе и ограничења; Д ок се то поотигло, требало je створити чи таву једну лигу олободне трговине и у њ у уирегнути' рјечитост једиога Р и чарда Кобдена, ј<!Днога Џот1а Б рајта, и многих иругих; требало je њихов предлог изнети десет- лута1) ирод парламенат, и бити у ви јек одби- 244 јен; и све ово изгледа, ne би помогло д а није епглоској нацији претила слаба ж ства и вели ка скупоћа од године 1845. Теорија слободне. трговине, која je tokom 19. стољећа даље дотјериватга од енглесвих2) и фрапцуских писапја, иапгаа je практичпу примепу само л ) Charles Pelham Villiers поднео je год. 1838 предлог порламенту да се успостави један посебни одбор који ћ е испитати житне царине, али je био одбијен. Исти je предлог поднашан из године у годину. 2) Многи су од енглеских писаца ставили сву своју вештину писањ а на пропагирање слободне трговиие. 'Гако P erronet Thompson, писац књиге „Catechism on the cornlavvs“ (1827); Ebenezer Eliot потпомагао je покрет ca својим иесничким стиховима; Miss M artineau ca својим приповеткама; Illustratlons of political ес о п о ту и многи други. �у Енглеској, и то и овде посгепено. Меркаптили- рукама. Године 1792. имађаше 10.079 бродова, са стичкс и протекционистичке мсре засецају још ду15 милијуна утовара, a годшге они су сс бројеви боко у 19. стољеће, a поготону једнострана заштита, иопели н а 24.800 бродова и 27 милијона тона утокоје се домогла енглеска политички моћна класа вара. У 18. стољећу увоз и извоз кротали су се извелепосједника у корист домаће земљорадње, могла мођу 140 и 300 милијона марака, 1791. расту iro се одстранити једино дугогодипњом истрајном бор- тгрви нут на 400 милијоиа, и досежу 1910. скоро 1.000 милијона марака. бом. Још године 1802. увађа се увозна царина на етрану вуну, a 1815. иостоје још забране на увоз Носиоци новога богатства била je класа индулшта. Године 1908. обн ављ асе забрана увоза свиле; сгријалаца и трговаца. 'Грговци који су имали скоро забрана извоза маш ина и забрана исељавањ а ква- сву свјетску посре>дну трговину у својим рукама, лификованих радника уки дају се истом 1825., a били су наравно иротивни свим ограничељима, што царине на сирови памук, које су биле завсдене у већ 1820. налази моћног и зраж аја у њиховим петпдиљ у заштите вунене индустрије, укидају се тек ц ијам а упућеним Парламенту. У тим петицијама 1831. — Позлати пловидбени акти важ или су све захтјевају од Владе скланањ е трговинских уговора до средине 19. стољећа. са страним нацијама и снижавање царииских таПостепена реформа старе царинске тарифе и рифа, Успјех њихове иреставке био je тај, што сс увађање потпуно слободне трговине у Енглеској у ПарД^монту би.ла образовала једна посебна коностигнуте су у четири велика доба: мисија? коja je имала д а испита стварне економске 1. Хускинсоиово 'доба (1820.—1832.) чини пре прилике и д а обналзодује извјештај. Пред komiiлаз умјерепој заштитној царини: поједноствљ енл сијом je Јш сац тих пстиција Тома Тук развио науку je стара, потпуио комплицирана тарифа; укинуте о слободној трговини. Внглеска индустрија није су увозне забране, извозне царинс.-изш зне забраие такође више потробсшала заштиту, јер je била у и царине на сировине.^ стаљу са својом техничком спремом да одоли свакој 2. Кобдеп-Пилово доба (1832,— 1800.) или дораг кбтнсуренцији. Али она се више није могла задоглободне трговине: У кидају cf, пољопривреднсг за- вољити само домаћом пијацом, њ ојзи су биле noштитне царинс и наговеипррно* je укидањ е индЈг- ^ ^ 8 ^ « е неизмјерне свјотске пијаце за пласиран.е -триских царина, док су и полуфабрикати и сиро- својих фабршсата. Ha п уту су joj међутим биле дог-ине ос.лобођони од царшге. Mafee нољопривреднс заш титне царине: оне су по3. Кобден-Гледстолово доба (180b.— 18'7S.) ИЛИ СКЈ -купљивале с једне странс ж ивот радника, ihto je доба слободно-трговинских-укјвора. Полазна тачка наравно нашло и зраж аја у п лаћаљ у већих падовога доба био je Кобденбв трговгшски уговор ča* ница, a с друге ст]>ане биле су еметн.а отварању Фраицуском, који je послужАо као осиова за' ре- страних трж иш та енглеским фабрикати.ча, пошто форму царииске тарифе у Енгле^кој. У овом je пе- je и енглеско тржиште било затворено страном ]шоду слободиа трговина дошла до врх.унца. Пот- ж-иту. »Између Енглескс и Европс требала je д а п ун а слободлга трговина, без и как1?их Јограничења уследи онакова подела рад а као између варош и и није оетварена ни у Енглеокој. селас, Енглеска би била радионица цијелога с-вк4. Доба финансијских царина н а чај’, духал, јета. Зато су и поборници система слободтго тргоbuho, пиво, ракију, каву и чоколаду. У најновије вине у Енг.леској циља.ли увијек. на уклатваи.е житвријеме заведена je фискална царина н а свилене них царина; у ту je сврху требало основати 1830. продукте, како би се заш титила домаћа производња године но само једну Anti cornlaw leaque1) пего и у ПЈУгикала из умјетне свиле. агитацији за ту сврху трошити годишље један mit Ове иромјене у корист слободне трговине у лијон ливра штерлинга. Лига. се састојала из индуЕнглеској услиједиле су у потнуној сагласности еа стријалаца и волотрговаиа. чија je лозинка била илдустријскким ii трговачким прилшсама тадање вавање јефтиног хљеба сиромашнијим класама a Енглеске. У доба великих ратова, на почетКу про- уједно у себи рачупаху колико ће уиттедити и прошлога стољећа, Енглеска je постала првом инду- фитирати n a надницама, ка д би дијене животних стријоком државом свијета, и у њезишгм рукама ’) О ва се лига заправо формирала 1838 из два ранија био je читав свјетски трговачки промет. Од 1790. друш тва к о ја су се била основала у циљу пропаганде почела je увозити жито услед пораета статговни- новога система: прво се друштво основало 1836 г. под штва и опадања житне производњс. (Плодне ора- именом Anti-cornlaw-association, у коме су главну улогу тшде биле су претворене у паигњаке, д а би се могла играли тадањ у напредни либерали као: Grote, Rebuck, подктрити велика потражња вуне од етране тск- Josef Hume и др. Друго се основало пред само констистилне индустрије.) Сви се технички проналасци туисањ е лиге, a његови су чланови John Briglit i Ricliard Cobden. Н ајвећа победа ових либералних друш тава била удомаћују у Епглеекој и остају извесно вријеме je онда, кад су з а члана добили свога ц ајвећег противи.озшт моиопол. Obit су мореки вутеви у н>озишш цика Sir R oberta Peela, iKGifM [ 245 �намирница опале. Овакова, дивљ ења вриједна, борба донијела je више триумф либералној школи за побједу њених идеја, него ли научним аргументацијама класичних мајстора. Познато je, д а je jeдан сличан, од Бастијата у Француској предвођсн покрет морао пропасти, и да je било потребно l.-ro- диш ње чекаше док су 1860.'године Кобден и M ir n a Ш еваље протурили трговиисви уговор. И п ак исти уговор има највиш е д а захвали личној ж ељ и Налолеона Ш . Кобден се није преварио рекавш и, д а je девет десетина свих Ф ранцуза нспријатељ ски расноложено према томе уговору. M unir Šaf)in о v ić -Е к ге т о u H a d ž i H a fiz K a u k č ija ( I z p le ja d e m u č e n ik a ) Geniji su obdareni umnim koncepcijama a često i nsshvatljivošću, ugodnici božji sugestivnom, uplivnom riječju i svetačkom pojavom, a oni koji domovinu svoju ljube suptilnom, neizvještačenom ljubavlju, oni koji su od pradjedova svojih naučili da čudnim, nepojmljivim i neizvještačenim zanosom čuvaju i cijene svaku §topu svoje otadžbine, oni koji sa čudnim praiskonskim, he­ rojskim bijesom jurnu na zavojevača ili dušipanhia koji se usudi bezvlasno taknuti grudu rođene zemlje. Nji­ hova su lica ozarerta jednipr svijetlim, gotovo božan­ stvenim plamom, svjetlom J to ip 'fascinira i privlači. A genij, ugodnik božji i yfli rodoljub, usredotočeni u jednoj pojavi, u jednoj osobi, u jednom čovjeku sumnje je savršenstvo^fcbje* priroda majka m jetko na zemlju pošalje. Ali ti Sarajevo, šeheru bjelogrudni, aleme u nizu naših dragulja, ti budi pgnpšno jer si u svom krilu odgo­ jilo sina kakvi se rijetko rađaju! Da, Sarajevo bi bilo nd vijeke ponosno što je nekad iz njegove sredine ponikao Hadži hafiz Kaukčija, Sara­ jevo 'bi sa ushitom pričalo o njemu da istorija njegova života nije dobila tužan epilog. Da nije najezda demona, gonjena nezasitnošću vječ­ nog dušmanina potakla rodoljube na očajnički grčeviti otpor, možda se vojskovođa i neustrašivi borac ne bi evocirao iz staračke pojave Hadži hafiza Kaukčije, ali da on nije postao žrtvom švapske osvete možda ne bi ovaj aureol slave, ovjenčan oko njegove glave, bio onako sjajan, onako divan kakvog njegova sjena nosi već pola vijeka i čiji će sjaj sjati sve do onog časa dok djeca Herceg-Bosne budu osjećala onaj viteški ponos, onu plemenitost duše, onu ljubav prema rodnoj grudi, koja je napajala kroz burne i tegobne vjekove srca naša i osjećaje naše. I kad je kod Broda planula prva puška, i prvo se tane, poslano bosanskom rukom, žarilo u tijelo zavo­ jevača, kad je bilo jasno da Švabo namjerava okupirati Bosnu po svaku cijenu, digao se je on, sijedi Hadži hafiz i, ogrnuvši se starinskim ćurkom, izašao iz svog doma u Džininom sokaku i spustio se, potaknut herojskom ljubavlju za domovinom, niz Kovače u Čaršiju. 246 Potražio je Hadži Loju i Hadžijamakovića u Turbinoj berbernici u Saračima i bez mnogo riječi i predloga, triumvirat, koji je upravljao ustankom proti Švabe i predvodio ustaše u boju, bio je sklopljen. ’ fjadži hafiz Kaukčija bio je muderis u Kuršumliji me­ dresi. Kad je talas ustanka zahvatio Bosnu, bio je već stupio u šesti decenij svoje dobi. Nije bilo u šeheru čov jek j^ d a nije poznavao vrlog i plemenitog muderisa Kaukčiju, nije bilo građana koji mu ne bi u prolazu na­ zvao selam pun ^poštovanja i divljenja. Nosio je na mekjanski način zamotanu ahmediju na šehovskom kauku a progrušana brada runila mu se niz prsa. Nikad д ч е oblačio šalvara. Do nogu duga anterija od debele šarene tkanine, zvana »ćitabija« bilo mu je najmilije odijelo. Preko pasa bi se opasao zelenim po­ jasom i ogrnuo latu a postule ili firale nije nikad nosio, zadovoljavao se je papučama, nosio ih je i ljeti i zimi. I tako, čak i za samo Sarajevo malo neobično od­ jeven, sa blagim smiješkom na vedrom licu i tesbihom od ćehrubara u iruci silazio je Hadži hafiz Kaukčija niz Kovače i Baščaršiju u medresu i držao ders. Preko de­ vedeset hafiza je pred njim izučilo napamet Kur-an, preko devedeset muderisa po raznim m edresama širom Bosne i Hercegovine • položilo je pred njim ispit svog znanja. Sarajevo ga je poštovalo do obožavanja. Aureol oko vedrog čela njegovog počeo je dobivati gotovo sve­ tačku boju. Bila je javna tajna da je Hadži hafiz »dobri«, da je ugodnik Svevišnjeg, da će se njegova smrt kao i njegov život razlikovati od života i smrti ostalih sm rt­ nika. I kad ie čuo da je rodna gruda u opasnosti, prvi put je htio iskoristiti svoju obljubljenost u građanstvu i postao je jedan od onih pod čijom je zapovješću kre­ nula ustaška ordija da pokaže Švabi kako Bosanac štiti svoju zemlju.. I m udri mislioc, duboki učenjak zabacio je na stranu knjige i kitabe i pretvorio se u razjarenog lava, učenjak i učitelj pretvorio se je u genijalnog organizatora j neu­ strašivog vodu, blagi očinski smiješak sa njegova lica išcezao je ustupivši mjesto borama koje su prijeteći po­ drhtavale: pobjeda ili smrt! �Ne mogoše odoljeti sili koju Austrija posla u Bosnu da skrši otpor ustaški. Dvadeset i osam' divizija, naj­ modernije opremljenih skršili su ustaše i šeher Sara­ jevo je ;palo. Ali je preko sto i trideset hiljada švapskih vojnika posijao svoje živote po proplancima i merajama Herceg-Bosne, boreći se sa žilavim i ustrajnim Bosan­ cima. — Sarajevo je palo! Ta kobna vijest zgrčila je srce i ranila dušu svakog rodoljuba, ta je vijest utrnula posljednju nadu u spas domovine. Hadži hafiza Kaukčiju su zadržavali ukućani u nje­ govom domu u Džininom sokaku da ne izlazi iz kuće. Bojali su se Švabine osvete, Čije su patrole već krsta­ Iznenađen je Švabo u svom logoru. Zamrknuti su svi, čini se malo će ih osvanuti, jer ljuti Bošnjak, raz­ rile Sarajevom. Nagovarali su ukućani i prijatelji starog muderisa da kriomice pobjegne na svoj ćifluk u Roga­ jaren kao ris, štiti posljednji svoj toprak i sveti se, za ticu kako je to učinio i Hadži Lojo. Već su mu bili konja mnoge dosadanje žrtve, na prokletom Švabi. i seiza spremili, ali on nije pristao: Upada ustaška ordija u Švabine redove i počinje —■Biće onako kako je Allah naredio! strahovito klanje. Pobjedonosni usklici bodre ustaše da Treći dan po zauzeću Sarajeva izašao je Hadži hafiz ustraju a među njima visoko uspravljen, na plemenitom iz svoje kuće^. bijelcu jedan junak odjeven u dugu »ćitabiju», mlade­ Obučen u šarenu ^»ćitabiju« i latu, sa mekjanskim načkom snagom pali male puške i odsijeca švhpske gla­ kaukom na glavi i papučama na nogama spuštao se je ve, zuje oko njega kršum ki' oštrice mačeva, a on preKaukčija niz opustjele Kovače i Baščaršiju put Begove zirući smrt, sa ljutim handžarom *U Staračkoj ruci sad Cdzam ije. Na licu mu je lebdio blagi smiješak, kao nekad punoj snage i bijesa, vodi svoju vojsku, tjera i siječe prije burnih dana. omrznutog neprijatelja. >va džamija bila je pusta. Već tri dana na njeAustrijski položaji na Klokotima su probijeni. Švaoo— n0j:oj munari ne uči se ezan. Pozatvarao se svijet je potuSen do поги. Pobjeda ustaša je pjtpuna. Švabo p0 kućama „ straIju pred gvaWnom osvet()m. se nije u bjesomučnom bijggu zaustavio sve do Šahih.htoriJJ Okrenu se dva tri put Hadži hafiz po haremu dža­ Kamena, a tu je borbu prihvatio nepobjedivi muftija mije pa onda pope se na sofu i poče ezan za podnevni Taslidže. namaz. Jedva se je pet slobodnijih ljudi iskupilo i stalo Slom Švabine vojske na Klokotima bio je nepro­ u saf za Kaukčijom. Bio je to prvi namaz u zarobljenom hodan. Sedam hiljada m rtvih; sedam hiljada najboljih Sarajevu. vojnika ostavio je Švabo na Klokotima. Bistrim valovitim glasom, punim vjere i pregaHadži hafiz Kaukčija se je pobjedonosno vratio u ranja, učio je Hadži hafiz odlomke iz Kur-ana a prisutni Sarajevo sa ogromnim plijenom. Šeher je bio u delinisu mogli ustaviti suza. Osjećaji su nadvladali njihovu riumu oduševljenja, kad je Hadži hafiz projahao, praćen muževnost. svojom vojskom kroz sokake Šehera. Pri izlasku iz džamije austrijska patrola uhapsila je Nije bilo srca koje nije uzdrhtalo, nije bilo muževnog Kaukčiju. Podli izdajica pobrinuo se je da u dušmanske oka koje nije orosila suza radosnica kad ie vidjela gdje šake padne hrabri pobjednik sa Klokota. se stari Hadži hafiz sa pobjednim glasovima i plijenom Krvnički su ga svezali i poveli niz Ferhađiju. vraća iz boja. Kao da je Svevišnji htio da spusti svoj rahmet na I Hadži hafizu Kaukčiji kapale su suze i orosile sre­ svetačku pojavu ovog mučenika; počela je rominjati brenu bradu. Bile su to suze radosnice što je odbio ne­ sitna, ugodna kišica. prijatelja sa rodne grude, što je junačkim bojem zausta­ Visoko uzdignutog čela i čudno ozarena lica stupao vio barem na kratko vrijeme invaziju osvajača. je viteški Hadži hafiz Kaukčija, vezan u tomrucima i okružen bocama. Srce mu je bilo puno neke do tada neosjećene ra­ dosti. Bio je akšam, prvi petak po dolasku Švabe u Sa­ rajevo, četvrti dan po boju pod Sarajevom, kad su pod Goricom planule Švapske muškete i kad su se ubojna Sudbonosni dani u mučnoj istoriji ustaničkoj uro­ dili su sudbonosnim epilogom. Potisnuti na svim lini­ zrna zabila u staračko tijelo Hadži hafiza Kaukčije, po­ jama Bosanci nisu bježali niti se predavali. Ginuli su bjednika sa Klokota. hrabro i bez uzdaha, otstupajući stopu po stopu, zaljeDuša njegova pravednička vinula se je u vječne vajući svaku grudu Bosne krvlju junačkom, svojom i poljane da primi dostojnu nagradu od onog koji naj­ dužmanskoip. Ginuli su otporno i slavno. bolje plaća. Bije se ljuti boj na Klokotima niže Kiseljaka. Nije jo'š rujna zora bila pomolila svoje lice iz bosanskih pla­ nina, kad je planula prva puška ispaljena iz bosanske busije a već je nečija majka u tuđini zakukala za je­ dincem sinom. — Allah, Allah! — jednoglasno, gromovito se je prolomio bojovni krik kroz strujećd zorski vazduh i bu­ jica ustaša, poput nesavladive lavine, spustila se je na Švabin logor. Puca puška a dim puščani prekriva tjelesa što pa­ daju u boju, sijeva ljuti handžar i jezivi smrtni krik uslijedi poslije njegova pada, a gargije i nadžaci svjet­ lucaju se jureći kroz zrak i zadajući rane neprebolne. 247 �Niko nije bio prisutan strijeljanju. Samo je stari Ciganin Beso gledao sa Godce kad su zakopovali izrešetano tijelo starog muderisa i kad su, poravnavši zemlju, zaineli trag Hafizovom grobu. Ali je i za to doznao Švabo i zaprijetio mu da će biti obješen ako ikom kaže, gdje je posljednje počiva-* liste 'Hadži liafiza Kaukčije i Beso je ćutao dok je Švabo ravnao Bosnom. A kad ie svanuo, dan kojim ie prestao njegov zulum za navijek, stari je Beso bio već m rtav, odiiijevši sa sobom u grob tajnu posljednjeg počivališta Hadži liafiza Kaukčije. Još jedna svijetla tačka obasjala je za duga v re­ mena najmučniji period naše istorije.. Sulejm an M ursel S u n c e i š iv o t Zaista je Sunce na našem nebu jedno od najveličanstvenijih djela Stvoritelja i o njemu ovisi sav život na zemlji. Njegova svjetlost i toplina pored zraka i vode glavni su uslovi za život svega što živi i što se razvija. Mi ga volimo i njim se često zaklinjemo kao sa ostalim nimetom, sa njegovim sjajnim zrakam a uporedujemo djevojačku ljepotu govoreći »lijepa je_ kao Sunce«, a za čovjeka pravedna čiste duše velimo~*čist je kao Sunce«. Zimi kada je nebo više oblačno, čeznem o' za njim, očekujući ga kao što se i veTi »kao ozebao Sunce«. Njegove blage zrake u p/oljeće ulijevaju nam novu snagu i radost za živen priroda se budi iza zim­ skog sna i sve počne naskoro da buji pocUrtjecajem4 njegove jače topline i svjeflostL U stara vremena dok' još ne bijaše veće kulture i dok ljudima bijaše nepoznata prava vjera u jedinog Boga Stvoritelja sviju svijetova obožavali su oni pri­ rodne sile i medu njima Sunce d prvom redu. O tome se zadržalo nekih običSja čak do danas. Dugo je po­ trajalo, dok je prava nauka objasnila sve stramputice. Danas i naša manja djeca, koja idu u školu, uče i znaju, da su Sunce, Zemlja, Mjesec i silni broj zvijezda okrugla nebeska tjelesa ,ko.ja samostalno (muallak) stoje u svemiru i koja se kreću stazama, koje su im odre­ đene. Zemlja i još neki planeti v rte se oko sebe i oko Sunca i ono im šalje svoju svijetlost i toplinu. Zemlja se okrene oko sebe za 24 sata. Kada se koji kraj zemlje vrtnjom okrene prem a Suncu, onda mu dode dan. i traje dok se opet vrtnjom okrene od Sunca i nastane noć. AH kako smo već rekli Zemlja se kreće i oko Sunca kružnim puteni uokolo koji obiđe za 365 dana. To je godina. Kako je na tom putu vazda jednako nageta na istu stranu, a uz to okrugla, ne osvjetljava je i ne zagrijeva Sunce na istim mjestima vazda jednako. Zato kroz godinu dana i imamo različitu duljinu dana i noći i različitu toplinu, a to je ono, što mi opažamo u glav­ nom kroz četiri godišnja doba: proljeće, ljeto, jesen i zimu. Mjesec se vrti oko zemlje i obiđe je za nekih 29 dana. On je po sebi taman i hladan •i mi mu vidimo $amo onaj od Sunca osvijetljeni dio, koji bude k nama okrenut. Kadgod se dogodi pa nam u danu za kratko vri­ jeme mlađak Mjesec zakloni Sunce. To zovemo pomr- 248 čina Sunca i ako u istinu Sunce nije .pomračeno. O uštapu bude pomrčina Mjeseca a tada ga zemlja poklopi svojom sjenom. Zvjezdoznanci ljudi znaju na minutu i sekundu tačno unaprijed iznaći računom kada će i gdje početi koja pomrčina i to se bilježi u kalendare. U stara vremena neuki ljudi nijesu razUHiijevali ovih pojava, pa su s tim u vezi dovodili razne nedaće, koje će ilf" stići kao bolest, rat itd. Neki su držali, da y,li^<iyhovi za vrijeme pomrčine pritišću i glođu Sunce, zato su ih nastojali rasplašiti lupom, vikom i.gađanjem iz strjelica. Prije se mislilo kao što se prividno i čini, da se Sunce kreće a da Zemlja stoji, ali je to mišljenje već davno nauka oborila i sada svak zna, da Sunce stoji u sredini, a da se Zemlja oko njega kreće. Na tom putu Zemlja je udaljena od Sunca nekih 150,000.000 kilome­ tara. Ono je 10.000 puta veće od Zemlje i 324.000 puta teže. Ova ogromna kruglja užarena je i sama vatra, tako jaka, da to ne možemo ni zamisliti. Stariim narodima kojii nijesu imali velikih daleko­ zora kao mi danas nijesu bili poznati svi planeti koji pripadaju sunčevu sustavu. Oni su poznavali sjajnu zvijezdu IVanieu Hi Veneru, zatim planet Merkur, Mars i Jupiter, ali su krivo držali da su i Sunce i Mjesec pla­ neti. Po ovom njihovom računu bilo je sa Zemljom za­ jedno 7 planeta. Na osnovu toga počeše vrijeme dije­ liti na 7 dana ili sedmicu, a svaki se dan zvao po jednom planetu. Tako je, kao što se i danas u mnogim jezicima zove nedjelja bila »dan Sunca«, ponedjeljak = dan Mjeseca, utorak = dan Marsov, srijeda = dan M erkurov, četvrtak = dan Jupiterov, petak = dan Vene­ rin, a zemljin dan subota prozvao se kasnije po starohebrejskom jeziku sabat. Ne mogosmo a da makar i u kratko ne napomenemo ove neke važne i interesantne stvari, bez kojih nam ne bi bio jasan postanak dana i noći, postanak godišnjih doba i pomrčina, te računanje vrem ena i kako to sve stoji u odnosu prema Suncu i zavisi o njegovoj svijetlosti i toplini. Kako je sunčano svijetlo i toplina potrebna bilju i životinjama o tome sc možemo Iako osvjedočiti. 'Pogle­ dajmo na pr. blijedu klicu krompira, koji je klijao gdje­ god u tami. Ako je slučajno ta klica dospjela da izviri na svijetlo odmah je na tom m jestu dobih svoju pravu �zelenu biljnju boju. Kako su blijedi usjevi za duga kišna mičući u duljini vremena. Ne valja pretjerivati u toni. proljeća ili kako je blijedo i duguljasto lnije koje raste Glava se obično omota debljini peški.om ili se drži u hladu bez sunčeva svijetla. Kada nema dovoljno pokrivač, jer je opasno, ako jako sunce upeče u mozak, svijetla i topline usjevi se slabo razvijaju i slabo do­ u zatiok i vrat, jer čovjeku može naglo pozliti od t. zv. zrijevaju. Jabuka na stablu koja je okrenuta suncu za­ sunčanice, koja unože biti i smrtonosna. Od sunčanice rumeni se i prije sazrije, a ona medu lišćem u krošnji može pasti i putnik putujući po dugu putu na zakoni zaklonjena od sunca ostaje sitna, zelena i nezrela. Zato suncu. pametan voćar prorijedi krošnje u svojih stabala da Naša kuća, naš stan, u kojemu provodimo toliko sunčano svijetlo može kroz granje prosijavati. I po- mnogo vremena, ne smije biti mračan. Mora imati više vrtar pazi na to da mu povrće ne bude gusto, a vino­ i većih prozora okrenutih k suncu, da sunčevo svijetlo gradar uzdiže lozu uz kuće, da mu lakše zriju grozdovi ulazi u sobe. Obično se i sasvim sa pravom veli, »U koju sobu ne ulazi sunčevo svijetlo, tu često ulazi obasjani suncem. Orač preore ljeti zemlju da je sunce propeče i uredi. Zna on da će biti plodnija, da će biti ljekar«. Valja znati da jake sunčane zrake uništavaju za manje divlje trave i sitne živine. Ono se kaže »Bez kiše, bez sunca osta njiva gola«. Pored svijetla i sun­ vrlo kratko vrijeme klice i najopasnijih bolesti, a tih čeve topline treba dakle rastinje i vlage i najbolje rodi klica ima oko ljudi i u ljudskim stanovima osobito gdje ona godina u kojoj se zgodno rasporedi vlaga i toplina. ima bolesne čeljadi i gdje se vrlo često ne čiste podovi, Težak veli »najbolje je kada je sve u svoje vrijeme« — zidovi i namještaj. Koliko toga samo unosimo sa ceste svaki dph liri obući, koliko li toga nanese vjetar i kada je godina godinom, jer »Đurđevska kiša i Petrov- prašina i na koliko li se načina okužavaju ljudi i nji­ ska suša ne ogladni svijet«. hovi stanovi. Duga ljetna suša u nekim krajevima, koji se ne Zato otvorimo često širom sve prozore neka sun­ mogu natapati na umjetni način više puta jako ošteti ljetinu. U tropskim krajevima gdje se uz jako sunce čevo svijetlo uništi sve kužne klice. izmjenjuju obilne kiše rastinje opet vajiredno napreduju. U nas se na žalost mnogo u tome griješi. Na selu Od koliike je važnosti sunčano Svijetlo i toplina pju —ć e š n a ć i kuću koja nikako nema prozora, ili ima samo život ljudski, mi više znamo, nego se tim znanjem ko­ jednu do dvije male pendžerice, tek da se nešto u kući ristimo. Kako je blijed tamničar ili mno^i drugi čovjek može vidjeti. Namještaj i posteljina ne iznosi se pred koji malo izlazi na sunce. '"Njegovo blijedo lice kao i kuću na sunce, već se najviše puta onako vruća po­ stelja u jutro odmah zatrpa, ili se dušek i jorgan svale ona blijeda klica krumpira kaže da mu fali svijetla, koje bi pomoglo da ima ^dravu rumenu boju. Na drugoj u musanderu. Kako se sobe ne sunčaju i ne vjetre, obično svakog zakusne onaj poznati neugodni vonj, čim strani opet poznato nam je suncem opaljeno ali zdravo i rumeno lice težaka, planinara i drugih koji se češće se stupi u sobu. Neki pred zimu zalijepe prozore u naokolo papirom i tako ih ne otvaraju nikad prije ljeta zadržavaju na suncu. Sunčeve su zrake ljekovite. To.ljekari znaju, zato i ili dok vlaga i kukcii papir ne poharaju. Pametan gospodar vodi računa i o svojoj živo­ preporučuju sunčanje ljeti mnogim bolesnicima a i zdravoj čeljadi. Istina, sunčanje nije za svaku bolest niti tinji. On zna, da ni staja ne smije biti mračna bez pro­ zora. Nerazborit čovjek misli, da je učinio sve, ako se za svakog bolesnika, zato je najbolje zato zatražiti sa­ vjet u ljekara. Ali kako ljudi većinom mogu podnijeti pobrine za jelo svojoj čeljadi i svojoj živini, a ne zna sunčanje i kako je ono većini ljudi zdravo, obično se i da je to tek jedan dio onoga, što je potrebno za život. drži kao nešto dobro i ljekovito. Sunčanje počinje po­ Zrak, svijetlo, nužna toplina i čistoća isto su tako bitni stepeno od nogu s prva 5 minuta, a onda se po redu uslovi za život. To treba uvijek držati na umu, ko hoće počinju dan za danom sunčati dalji dijelovi tijela, pri­ da napreduje. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg drušlva „Dunav”? 249 �Hamdija M uhet Kako O m er p ro s v e ć u fe n a ro d Uoči nove 1350 godine Ja ono negdje skoro spomenuh, da je Gazi Husrevbeg ideal, narodnog dobrotvora. Sada znam, da vi že­ lite znati, š ta je to i d e a 1. E, da se malo o tome porazgovorimo. Lijepo je svašta dobro znati. Govori se i piše o idealnom čovjeku, idealnom junaku, rodoljubu, pa i o idealnom životu. To hoće da kaže, d a je taj i taj uzorit, savršen, koliko se može više da bude. Ako tako nastojanje ide savršenoj dobroti i plemenitosti pa da i drugim pomogne, onda je to m o r a l n o i i d e a l n o . Idealan može da bude drugima za primjer, da se u nj drugi ugledaju i da nastoje, da i oni idu tome cilju. Svakako ne može da bude idealan, ali može da nastoji, d a . bude na putu tome, da uvijek misli o boljemu i da u svome životu uvijek gleda pred sobom viši cilj, koji bi trebao da se postigne u svome savršenstvu. Koliko god čovjek može d a bude dobar, koristan ili junačan, opet ima uvijek izgleda', da može biti još bolji, korisniji ili „odvažniji i borbeniji. Tako čovjek, koji. ima neki određen ideaji pred sobom, ne s tp jim i jednom mjestu: nego neprestano ide. naprijed. Čim osjeti uspjeh svojih idealnih težnja^ još se više o d u ­ ševljava, pa sve kreće dalje i dalje. On napreduje u dobru. Tako u istoriji cijelog čovječanstva ima divnih primjera, što sve može da učini samo jedan čovjek. On je sebi postavio jedan uzvišen ideal pred sobom, na primjer, širiti prosvjetu u narodu, činiti dobra djela, braniti čast domovine i tako dalje, pa nikad ne kloneći, savršeno vrši svoju dužnost. Takvi ljudi u kome su narodu rođeni, taj se narod njima ponosi i slave ih ko svoje velikane. Svi kulturni narodi imaju svojih ideal­ nih ljudi i ideala. Imamo ih i mi. I još jedan narod ima više svojih ideala, da ih slijedi u svome životu, taj je narod sve bolji i veći. A sad da se pomognemo primjerima u prvom redu iz naše islamske prošlosti. Nama, naročito muslimanima, najbolji je primjer moralnog ideala naš Pejgamber, Muhamed A l e j h i s e l a m . Baš sada prilikom Njegovog Mevluda hoću da vam to istaknem. Treba samo upoznati Pejgamberov život i rad, na­ ročito u prvo doba Islama, da se vidi, sa kolikom je uzvišenom ljubavlju volio svoj narod, svoju domovinu i koliko je nastojao, da čovječanstvo prosvjeduje kako Ga je sveti Kur-an učio. Dosta je reći Božji poslanik, jer Ga je Bog pomagao, ali On, Muhamed a. s., bio je čovjek i pokraj najvećeg Božjeg odlikovanja — nadah­ nuća nije nikad pružio ruke niza se pa očekivao go­ tovu pomoć od Boga. Uvijek je razmišljao, nastojao i radio da svoju dužnost i kao čovjek i Božji poslanik izvrši u potpunom redu. Taj eto fakat treba da mi dobro uvažimo. 250 On se rodio u narodu rascjepkan na plemena, dosta divljemu i neprosvijećenu u širokim redovima i, sa dosta rdavih navika u životu. Valjalo je tu silnu masu naroda ujediniti, odučiti od paganskog krivog vjero­ vanja i odgajati pravom prosvjetom i kulturom. Najviše je puta, naravno, naišao na silan otpor, upravo na bijes fanatična i praznovjerna svijeta, a do krajnosti borbena. On nije nikad klonuo, u najvećoj borbi nije očajavao, nego je upravo nadčovječanskom voljom krčio put svome idealu — vjeri u jedinog Boga i spasenju svoga naroda. ' Božji pejgambei nije nikad napadao, nego je uvijek bio napadnut i, morao se b ra ­ niti. Toliko je puta bio u životnoj opasnosti, a On je ipak sve snosio, trpio i napošljetku pobijedio. Povrh ,sve, te silne borbe, bio je uvijek plemenit, dobar i ne­ vjernicima, pa su zbog toga mnogi prešli k Njemu i primili vjeru u jednoga Boga. ■>i zaista ovakav idealan rad i život Pejgambarov, mogao je da bude uzorom i primjerom svima muslima­ nima za sve vijekove. P rv i su G a muslimani revno sli­ jedili i to sljedovanje muslimana i njihov rad i život po Kur-anu, koji u istinu preporučuje nauku, prosvjetu i xljubayr"-^ 'dokle su arapski muslimani sljedovali, dotle su bili na vrhuncu svoje slave. To svjedoči sredovjekovna islamska arapska kultura, koja se s vremenom prenosila u sve krajeve do tada neprosvijećenog Za­ pada (Evrope). Tako su prosvijećeni muslimani bili silno korisni ne samo po se, nego po cijelo čovječanstvo. A kad musli­ mani zabaciše nauku, zabaciše istinsko upoznavanje .Kur-ana i po njemu rad i život; zaboraviše slijediti primjer Pejgamberov, od onda poče da zalazi sunce islamske prosvjete. Prorjedivao se broj onih, koji mo­ ralno ideališu, koji streme ka višemu i boljemu po pri­ mjeru Najvišeg Ideala, u savremenom radu i borbi, u ljubavi i pomaganju, bližnjega svoga. Nije ni čudo onda, da se danas redom muslimani tuže na svoju slabost. Mi, jugoslavenski muslimani, u pogledu ppšte pro­ svijećenosti stojimo uporedo sa naprednijim muslima­ nima svijeta i ako nam još velik postotak nepismenosti a po tome i narodne neprosvijećenosti, još kako smeta. Ali ipak, obzirom na današnje naše opšte težnje za što bolji prosvjetno kulturni napredak i obzirom na naš rad .i nastojanje, mi smjelo tvrdimo, da ćemo skoro biti medu prvima, najnaprednijim. Tim više i brže, što mi bliže živimo uticaju mlade kulture i, što slobodno uživamo prava svoje vlastite domovine, da . sami pregnemo, da se slobodno razvijamo i u duhu islamske kulture da živimo.u kakvim su prilikama nekada živjeli naši islamski ideali. U tome nas nastojanju ne može ništa da sprečava, jer imamo sve uslove, da to postig­ nemo. I uvijek da imamo pred očima najveći islamski ideal Muhameda (Alejhiselam 1) i nauku Kur-Sna. I �Hamdija Mulić К о s a m ja ? Ovako mi pogdjekad kad se odmaramo, a da ni to drži. Dobroj domaćici često je mokra krpa u ruci, da vrijeme odmora ne ubijamo u dosadi, osim pričanja i po podu i namještaju vidi lice moje. Domaćin se ponosi nauke, i zagonetamo se i odgonetamo. Tako jednom, košuljom, na kojoj se ja ogledam a stidi se, gdjegod kad smo se siti izgonetali, zadade nam Om er ovu čud­ mene nema. novatu zagonetku: U kulturnim se zemljama zbog mene i silan novac Da što mi ti je, da što? Kažu ljudi, da sam ja po­ troši. Metu se i zaljevaju ulice, razvode se kanali, po­ stala iz najljepšeg ljudskog osjećaja. Iz osjećaja o lje­ dižu se javni, uređeni zahodi, izgrađuju se vodovodi. poti i čuvanju zdravlja. Što je koji čovjek pametniji i A to sve najviše radi mene, odnosno radi vas a da prosvjećeniji, sve me više voli. Eto me u najbližoj sam svagdje i uvijek uz vas. Radi mene su postavljene tvojoj blizini, na tvome licu, tijelu i odijelu. Eto me i i pljuce po svim prostorijama gdje pametni ljudi žive. u tvojoj kući, samo ako me voliš i cijeniš. Ako samo Mene, naime silno voli vaše zdravlje, ta ja sam nje­ znaš, koliko sam korisna. Gdje je prašina, paučina, gova dobra polovica, njegova prava i iskrena sestra. blato, prljavština i dirugi gad i nečist, tu mene nema. Gdje se otvoreno pljuje po podu i ulici, tu mene nema. Tu vlada jadna moja sestra koju vole lijeni ljudi, koju Ja to mrzim. zapuštaju nemarni da ih ona hara i obara. Da drago­ Stjenice' po kući, buhe po postelji i uši po tijelu i cjeno njihovo zdravlje ruši. Ja sam pola zdravlja, a ' kosi haraju i prave čiitav rusvaj, gdje god mene nema. moja je jadna sestra više puta ljenčinama i neznanima Ja sam im najveći neprijatelj i nikako ne možemo za­ vrata u rani grob. jedno. Neki od vas neće ni kašiku da uzmu u ruke, gdje Završujući, hoću da ti nešto prišapnem na uho: od mene nema, a neki kao--da su šllje^i i-glupi ne paze čeljadeta, koje mene ne voli i u koga nisam prionula na me i kad nasušni hljeb jedući <&ugu hranu. Zato u —z a d u ž u i razum, svako pametan bježi i kloni ga se. uređenim gradovima, zbog mene, bakali povrće peru, Tako čeljade sažaljuju, nekad i ruže i zovu ga pesinom, sir i voće pokrivaju od prašine, kruh zarrrotavaju u bijeli zamazanim, prljavim, zaraženim, ugursuzom i sto naj­ papir. Jer će samo tako kupiti robu pametan mušterija. crnjih imena. I to da pravo kažem, imaju pravo, jer U svim kulturnim ‘selima i gradovima (gdje je na­ sam ti već rekla, da sam ja tebi samo na korist, da sam rod prosvijećen), na пц_ danas silno paze. Zbog mene ti više puta spasiteljica od mnoge bolesti i nesreće, ja je izumljen safun, da me čovječe zadrži na tijelii i. odi- sam polovica tvoga zdravlja i ogledalo tvoje duše. De jelu, zbog mene je postala metla u kući, da mene iz- pogodi, ko sam! ' ' STl И з д а њ а Гајрет опе б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваКе мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 51- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 251 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П р е т с је д н и к Г а јр е т а ^ Д р ж а п н п с а -в је т в и к . Трећи дан прошлог Курбан-бајрама пронијела се Сарајевом вијест да je Помоћник баиа Дринске бановине г. Др. Авдо Хасанбеговић Указом Њ. В. Краља постављен чланом Државног савјета у Београду. Ту вијест донијели су и потврдили сутрадан сви наши листови. Сасвим je природно да je ово постављање претсједника Главног одбора Гајрета заинтересовало највише Гајретове раднике. Многобројни разни упити из појединих мјеста најбоље то потврђују. Из бојазни да г. Др. Хасанбеговић, усљед постављања Државним савјетником, не би напустио претсједништво Гајрета, многи Гајретови одбори апеловали су на њ писмима и депешама, да и надаље остане на челу Гајрета. Међу осталим апелима, изнијећемо овдје писмо мостарског Мјесног одбора Гајрета нао најјачег no организацији и активности. To писмо гласи: Господину Др. Авди Хасанбеговићу, члану Државног савјета и претсједнику »Гајрета« Сарајево. Господине претсједниче, Бојећи се да поводом постављања за члана Државног савјета, не даднете оставку на части претсједника Гајрета, хитамо да Вас сви једногласно — са иЗричитом жељом свега нашега чланства — замолимо, д а т о не учините и да надаље останете на челу нашег драгог Гајрета. To чинимо ради тога што' смо увијек у Вашој личноств имали најјачу гаранцијуоз> нЈ предак и константно развијање Гајрета. Молећи Вас да нађете начина да и надаље будете будан чувар ове наше једине установе којом се — захваљујући Вама — можемо поносити, ми Вас братски поздрављамо. За Мјесни одбор Гајрета у Мостару: Претсједшгк: X. Ибрахим Слипичевић Секретар: Хуснија Курт в. р. Ha основу свих тих упита, депеша и писама, поводом различитог коментарисања његова постављања, г. Др. Хасанбеговић сматрао je за потребно да упути писмо свима претсједницима и повјереницима Гајрета у Краљевини сли> једећег садржаја: Драги пријатељу, Како Ти je познато, Указом Њег. Вел. Краља постављен сам ових дана чланом Државног Савета у Београду. Тим поводом обраћам се овим писмом Теби као претсједнику (noвјеренику) Гајрета, a преко Тебе и свима многобројним радницима и присташама Гајрета и његове идеје у Твоме Mjeсту и околици. Сматрам за потребно да се баш у овом тренутку обратим на Тебе као и на све оне који раде истим еланом као и Ти за успјехе и напредак Гајрета. Обраћам Ти се и ради тога што постоји могућност да ће можда неко моје најновије постављање схватити као једну околност, која би могла да мене евентуално удаљи од оног рада у Гајрету којим сам се до сада бавио, уживајући пуно досадање ловјерење Гајретових радника. Међутим треба да знаш, драги пријатељу, да мој нови положај на који сам дошао Највишим повјерењем Њег. Вел. Краља, у ствари преставља за мене нову могућност, да своЈе силе заложим за рад у Гајрету са много више елана него што je то био до сада случај. Јер, ако je досадањи мој положај одузимао од мога слободног времена, којег ja поклањам 252 Гајрету и породици, na ако усљед тога можда и нисам стизавао да се посветим Гајрету онолино колико су ми динтовале савјест и воља - то ће баш овај мој нови положа, да ми пружи могућност да и поред тога што ћу бити за сада привремено просторно удаљен од Сарајева, т. ј. од централе Гајрета, посветим Гајрету много више времена, много BMige мисли, много више личне иницијативе него што ми ]е додопуштао мој донедавни положај. 0 овоме, драги пријатељу, можеш бити увјерен, na према томе очекујем да fcem Ти и сви остали Гвјретови радници и пријатељи, у што не еумњам бити потстакнут у истрајном раду за Гајрет, јер t>y ja да и надал>е интензивно и непоколебиво као и до сада заједно са свима Вама радим за Гајрет и дајем иницијативу за његов спасоносни рад у народу, који je у овим данима постигао нруну свога успјеха. Увјерен сам, драги пријател.у, да ћеш ово моје писмо схватити најозбиљније и да ће оно да Ти послужи колико за потстрек у даљњем раду, толико и за устрајност којоц ћу и ja наставити да са свога новог положаја радим за Гајрет. Ja вјерујем да ћеш и од сада као и до сада чувати упорно и истрајно углед Гајрета и достојанство његове досадање идеологије, како бисмо тим заједничким и непоколебивим радом најбоље послужили интересима Краља, Отаџбине и Народа. У тој нади и у том очекивању примите Ви a преко Вас и сви остали радници Гајрета моје братске поздраве. Претсједник Главног рдбора Гајрета: Др. АВДО Х А С А Н Б Е ГО В И Ћ . Ha пленарној сједници Главног одбора Гајрета, a поводом премјештаја г. Др. Хасанбеговића као и поводом упућених му апела од стране Гајретових 'радника констатоаана je једнодушна жеља и чланова Главног одбора Гајрета: Да г. Др. Хасанбеговић својом јаком вољом и истрајном енергијом води и надаље Гајрет; да својим организаторским духом развија све то кориснији и солиднији рад у Гајрету; да својим сомопрегором, пожртвовношНу и несебичношћу и даље служи као примјер како његовим најближим сарадницима у Главном одбору тако и свима о сталим радницима широм Краљевине. Гајретовим Ha основу закључка поменуте сједнице, ради аоавјештења Гајретових радника, са сједнице je дато путем сарајевских листова ово • САО ПШ ТЕЊ Е ИЗ Г А ЈР Е Т А . Поводом постављања претсједника Гајрета r. Др. Авде Хасанбеговића за члана Државног Савјета сванодневно CTHжу Главном одбору Гајрета као и његовом претсједнику писма и брзојави, којима с« зпелује да и надаље остане на чепу Гајрета његов досадањи претсједник г. Др. A. Хасанбеговић, јер да у његовој личности Гајретови радници виде наЈјачу гаранцију за напредак и константно развијање Гајрета. Ha овв апеле претсједник r. Др. Хасанбеговић упутио Je свима лретсједницима и повјереницима Гајрета, a преко ових и свима осталим Гајретовим радницима писмо, у ном* je међу осталим истакао да му његов нови положај у етвари пружа нову могућност да п0свети још више свогд слободног времена и труда за рад у Гајрету, замоливши све Гајретове раденике да и надаље устрају р н>име заједно у раду за добро Гајрета, a тиме и за добро Краља, Отаџбине и Народа. Ha редовној пленарној сједници Главног одбора Га;рета, одржаној 7. о. мј. нонстатована je једнодушност вако Гајре- �I Тових раднина у провинцији тако и чланова Главног одвора Гајрета на челу са r. Дром Авдом Хасанбеговићем.« Муслимански лист »Ново Вријвме« у свом броју од 9 о. мј., поводом премјештаја г, Др. Авде Хасанбеговића, донијело je на уводном мјесту чланак у кома je r. Др. Хаданбеговић приназан као човјек који je увијен исправно схваћар ocjeUje, жеље и потребе народа. Истодобно се истиче у поменутом чланку да je г. Др. Хасанбеговић објективан и енергичан виши управни чиновник, који je своју дужност вршио увијек савјесно и праведно. Г. Др. Хасанбеговић отпутовао je у Престоницу у суботу 9- о. мј. брзим возом послије подне. Ma да није саопштавао дан и час свога одласна, на жељезничкој станици нашао се том приликом већи број његових пријатеља, ко]и су га срдачно испратили. ЛГови похоћник о а н а Д р и н с к е б а н о -в и н е г о с п о д и н Др. И брахим ХаџиомероЂ ић Указом Његова Величанства Крал>а постављен je за помоћника Бана Дринске Бановине г. Др. Ибрахим Хаџиомеровмк, инсЛбктор Министарства унутарњих послова и дуго- ГГ Др. Хаџиомеровић познат je нашој јавности, јер je tno Ослобођењу заузимао видне положаје у управној служби, t на иоме je лоложају остао више година. Послије тога именован За вријеме свјетског рата учествовао je као добровољац сједник Вакуфског Вијећа и члан његова управног одбора у Сарајеву, a уз то je и члан Главног одбора Сокола Краљевине Југославије. Г. Дру Хаџиомеровићу желимо срећу и успјехе и на je судијом Улравног суда у Сарајеву, a недавно инспектором новом његовом положају. О д ж а з а њ е в е л и к о г Г д јр е т о п а з а д р у ж н о г ^ т е ч а ја данас за своју прву и највећу задаћу, да no нашим селима и варошима и међу интелигенцијом, која се бави ситним радом, изабере највриједније, најчеститије и у сваком погледу најузорније људе, да ове задружно школује, да би могли послужити као носиоци Гајретова задружног покрета међу муслиманима на селу. објавио je Главни одбор окружницом од 9 априла о. г. Бр. 1301 свима својим одборима и повјереницима, слиједећег садражја: »Гајрет je својим многобројним предавањима за вријеме прошлог Рамазана у свима мјестима наше Краљевине, гдје живе муслимани, заинтересовао муслимански свијет за стицање бољега културног и материјалног стања, помоћу јаких задружних организација. Kao посљедица изражена je са многих страна из народа жеља, да Гајрет преузме иницијативу за увођеење муслимана тежаиа у наш задружни покрет (живот), као што je увео грађане у шноле, шегртске течајеве, женске задруге и у разне друге културне установе. Исто таио нао што се данас готово сва наша национална друштва могу да ките многобројном од Гајрета шнолованом интелигенцијом, хоће друштво Гајрет да изврши и своју улогу на селу, гдје живи већина муслиманског непросвјећеног елемента, који у сваком погледу заслужује Гајретову пажњу. Напредак нашега села види Гајрет у задружном раду свих тежака без разлиие на вјеру. Ту задружну акцију на селу хоће Гајрет да помогне и да иа њој заснује свој рад на лривредном u културном подизању села. / \ за Помоћника Бана Дринске Бановине. у српској војсци у Русији. Г. Др. Хаџиомеровић je потпрет- годмшинг члан Главног одбора Гајрета. оданле je дошао за комесара општине града Сарајева, Министарства унутарњих послова, са нога положаја je дошао Најбољи успјех у тој аицији могу загарантовати спремни, свесни, поштени, вриједни и пожртовни задружни радници, који знају шта je лраво задругарство и како се води успјешно задруга. Тих људи ми немамо довољно ни међу нашом интелигенцијом која ради у народу, a камо ли у широким народним слојевима. Зато Главни одбор Гајрета сматра I ПроширујШе л и с т „Г ajpeaf' у | I Вашем мјесшу н околннн! | У ту сврху Главни одбор Гајрета одлу- ч и о je, д a у с в о ј и м к о н в и к т и м а у С а р а ј е в у о д р ж и п р в и в е л и к и з а д р у ж н и т е ч а ј о д 1 до 31 ј у л а ове год ине . У течај примиће се до 100 слушалаца који ће имати бесплатан стан и храну хао и возну карту III. разреда од мјеста боравка до Сарајева и натраг. Слушаоци течаја биће подијељени у два одјелења и то: У I. одјелење узеће се у првоме реду тежаци, који се баве искључиво са земљорадњом, a нарочито из гуето насељених од вгроши муслиманских села, a ако ових не буде довољно и они варошани ноји се поред свога другога после баве и земљорадњом и имају своје посједе, на којима би могли завести самостално господарство. У II. одјелење узеће се у првоме реду сеоски имами, a затим они учитељи и други школовани људи, који се баво ситним радои у народу иао Гајретови радинци. Из појединих општина узимаће се no могућности један у I. a један у II. одјелење, да би могла обојица касније заједно дјеловати у једном дјелокругу. Услови за примање у овај течај за кандидате у I. одјелење јесу ови: 1. да су писмени и да су одслужити војни рокт 2. да су доброг здравља; 3. да нису старији од 40 година; 4. да су похвалног грађанског владања; 5. да су вриједни, честити и добри пољопривредници, те као танови од народа признати и поштовани. Кандидати за II. одјелење треба да испуњавају ове услове: .253 �1. да нису старији од 45 година; 2. да су у сваком погледу узорни грађани и у народу обљубљени; 3. да су Гајретови сарадници у народу и да имају што више заслуга за Гајрет 4. да уопће имају наклоности за несебичан рад у народуСви горњи подаци треба да буду апсолутно тачни, како се не би десило да неко дође у течај a да не испуњава те услове. Осим тога код избора ових кандидата-за течај треба у првом реду узимати оне који се већ налазе у којо] задрузи, a нису за то задружно пословање нарочито школовани, као и из оних сеоских општина, гдје постоје извјесне задруге, a муслимани узимају у њима слабог или никаквог учешћа. п р е п о р у ч у ј е се свима Гајретовим мј е с н и м о д б о р и м а и п о в ј е р е н и ц и м а , да о д м а х р a з в уi j y ш т о ж и в љ и р а д з а и з б о р с л у ш а л а ц а т е ч a ј a, н а к о б и о в а п р в а еi е л и к a Г а ј р е т о в а задр>г ж н а а к ц и ј а ш т о б о ље у с п ј е л а и д а л а и 0 В 0 м п р и л и к о м в и д н а д о к а за о снази Гајрет ове мисије у народу. Овај Задружни течај треба да буде вијесником бољега привредног и културног живота на нашем селу и зато мора успјети. Рок je за пријаву кандидата за похађање течаја 10 м а ј а до којега рона треба да сви одбори и повјереници пријаве своје кандидате Главном одбору са детаљним описом свакога кандидата према напред постављеним условима, a no приложеним формуларима. Одбори и повјереници нена настоје да се што већм број кандидата пријави, између којих *>е Главни одбор изабрати оне, који имају највише услова да буду примљени. Сваки одбор односно повјереник дужни су, да пријаве најмање два кандидата, који испуњавају све услове. Код избора мора такођер бити сигурно, да ће изабрани заиста доћи на течај, те ради тога треба унапријед са сваким појединим да се то добро утврди и од свакога затражи писмено очитовање да ће на вријеме доћи на течај и остати на течају кроз цијели мјесец јули. Д аљ њ е п р о ш и р е њ е Г а јр е т о в е о р г а н и з а ц н је Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Ступарима (срез Кладањски) Ha други д.ш Бајрама, 29. акрила т. г., на заузимаљо ћријатеља н члапова 1’ајрета прпређен je у Ступарима тефсрич, коњека трка и нишан. Овом теферичу ирисуствовало je много народа, нарочлто тежа1са из стуиарске опигпше, a исто тако и из Кладња дошао je цлјсли управни и надзорни одбор Мјесног одбора Гајрета са осталим угледним грађанима и чиновиицима тако, да се могло видјети око 500 особа сакупљећиХ на овом теферичу. Искорнстившп овај састаиак и скуп, г. Мехмедалија Смајловић, .одржао je два говора о нашем Гајрету и иотреби шнрења вдеја овог друштва, те оснивања одбора у општини Схунарској. У свом опширном говору изнио je историјат овог друштва и љегов иацнонални рад у цијелој Краљевини. Затим je позвао присутне да се упншу у чланство Гајрета и да се оонује одбор, гдје већ постоји ловјереник г. Сабит еф. Рустемовић. Након уписа чланова, љих 46, прешло се на би^ рањ ^\правног и надзорног одбора у које су унишли следећн: претрједник: Хасан Вејзовић, тежак из Тарева; потпретсјеДник: Ибрахим еф. Хоџић; сакретар: Сабит еф. РуатемдриН. имам-матичар; благајник: Брашсо Пајкановић, грговац; одборници: Мустафа еф. Имамовић, имам; Мујо Хајдаревић: сеоски старјешииа, и Ибро Халиловнћ, тежак. Замјеници: Авдо Херић, Ибрахим Авдић, Илија Јовичић, Милорад Еркић, Халил Халиловић. Надзорни одбор: Сулејман Вејзовић, Шећан ХсмЈић и. Адем Хамзић. . Ha кон*екој трци, да којој су учествовали 7 коља, добио je наградЈ- Даут Даутовић, Хусо Јагодић и Ахмед СмаЈић. Kao прву наград\' на кшпану однио je Божо Станиш ић, a Другу Милорад Еркић. Пријатељ и члан .Гајрета a садањи благајни1с овог одбора г. Бранко Цајкановић много се je заузнмао за приређнваље овог тефејшча и скупштине, жртвујућн и материјалfia средства, што му се и овим путем захваљује! Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Креки Повјереник Гајрета у Солари у Креки г. Ахмед Џамбић одржао je окудштнну чланова на дан 25. алрила т. г. у проФормулари спискова треба да су састављени овако: сторијама кафаие г. Хаеана Зонића у Креки. 1. Име и презиме кандидата; Скупштину je отворио ловјереник г. Џамбић и конста2. Година рођења; товао довољан број чланова. Затим je поздравио позваног 3. Занимањее; лретсједнкка Мјесног одбора из Тузле г. Џемала Телалба4. Мјесто сталног становања; шића и управнака Гајретова конвикта г. Мехмеда Салихспахића и уједно им се захвалио на њиховом лрисуству. 5. Колико мјесто у којем станује има домова и колико Након тога подноси скупштини извјепггај свога рада н yqje домова муслиманских; пјех око уписа чланова. 6. Удаљеност од жељезничке станице, цесте и најближе Након краћег вијећања усвојена je слиједећа листа новароши; вог одбора и то како елиједи: претсједник: Ахмед Џамбић, 7. Да ли постоји и да ли je постојалаа задруга у његопредрадник Соларе; потпретсједник: Мујо Суљатовић, радвом мјесту; ник Соларе; секретар: Абудрахман X. Пецић, ш.нц. сш 1а; 8. Материјално стање и радиност кандидата. благајник: Мехмед Хо1»зић, канц. сила; одборници: Салко Наставиици су у овом Гајретовом течају слиједећа гг. Омазић, Нурага TiaTiih и Адем Смајић. Замјеници: Мехмед стручњаци: 'Јеллћ, Химзо Реџић, Божо Mapnh, Хасо Џинић и Шемсо 1. Др. Салих Уџварлић: Основи задругарства (недељно Капић. Нздзорни одбор: Драго Џинић-Стефановић,, Рагиб 3 сата); 2. Никола Ранковић: Задружно књиговодство (днев•Хајдархоџдћ и Хашим Бећировић. но 4 сата); 3. Никола Тришић: Задружна администрација (1 Г. Џамбић захваљујући ее скупштинарима на повјересат дневно); 4. Ђоко Перин: Задружна пракса (2 сата дневној му дужности-додјелује ријеч управнику ^јретова-конно); 5. Инж. Шериф Бубић: Пољопривреда (1 сат дневно); вккта j . ..балихрпахићу, који je одржао краћи‘ говор о' ол6. Др. Асаф Шарац и Др. Ђуро Остојић: Хигијена (2 сата штој сврси Гајреуовој. недељно); 7. Мустафа Спахо: Екскурзије; 8. Пригодна предаНапокон Ј|ретсједлик г. Џамбић предлаже' да се са' ове вања: предавачи Гајретови радници; 9. Управник течаја: скупштДне .цзразћ писмела захвалност претсједанку .Главног Инж. Бубић; 10. Еноном: Управа Гајретова конвиита.« одбора Гајрета у Оарајеву г. Дру Авди Хасанбеговићу н& Програм течаја nocnahe Вам се накнадно. 254 �U.C10B0M великом заузимању око унапређења Гајретл, што приСутни сви једногласно одобравају. Оснивање одбора Гајрета у Жепи (срез Рогатица) Ha 28. прошлог мјесеца о. г. посдије тслаљања RajpaMламаза, одржана je скунштииа чланова 1’ајрета у сврху осннваља Мјеоног одбора Гајрета на којој je дрисуствовало преко 120 чланова-. и пријатеља Гајрета. Скупштини je иоред осталих присуствовала и гђица Влдосава ЧубриловлИ. референт дом. школа. Окупштину je отворпо имам матичар и досадањи noвјереник 1ајрета г. М. Конаковић и у свом говору иетакао значај и циљ Гајрета као и потребу оснивања Мјеског одбора. Затим je присутнима претставио гђицу Чубриловић, која говори о раду Гајрета на подизању села у свима културним правцима. Послијс г. Конаковић позива присутно, да се уписују за чланове Гајрета, нашто се je уписало 80 члалова. Затим je изабран одбор, у који еу унишли г. г.: Конаковић Мухамед предеједник; Ћеско Абид нодиредсједшгк; Бетић Шабан секретар; Табшаовић Hlahnp благајник; Хоџић Capuja, Делић Нурнја и Панџа Мехмед одборницп. Замјеници: Табаковић Омер, Куловац Мехмед Мушанов, Жига Хасиб и Имамовић Мухамед. Г. Конаковић захваљује на тако лијепом одзиву и моли приеутне, да буду вриједли члинови и да у својој околици шире идеју Гајрета. 0 тим je окупштина завршена. мелти. a то еу они младлћи и дјевојке муслиманоке вјере. које Гајрет школујс у својлм колвиктима. Ујсдло моли присутне да ирема својим могућностима ломогну подизању Дома беооградоког 1ајрета »Оеман Ђкикћ«, те предлаже да се овај ирилог ле ограиичи еамо ua ову скупштину, него да се апелује и иа грађанс да номогну ову акцију. И овии путем нека je топла хвала г. Машовићу на њеiroBOM достојпом одзиву за Гајрет п љеговим жртвама које улаже за прошлрење Гајретове идеје у Шумадији. Нови повјереници Гајрета Tokom мјесеца априла и маја постављени су повјереницима Гајрета слиједећа господа: у Кулен-Вакуфу (срез Boe. Петровац) г. Атнф Заметица; у Брки (срез Брчко): г. Дервиш Дервишевић, учитељ; у Калесији (срез Зворник): г. Налм Пашић, учпзтељ; у Мравињцима (Горажде): г. Хасан Муратспахић. Рад Г а јр е т а н а с у з б и ја њ у н еп и см е ш о сти Завршетак Гајретових анГ|Лфабетских течајева у Бијел>ини ВажЈгоех, писмености једног народа, сувишко je нарочнто пстнцати. To je бар данас у ери напретка и цивилизације и најмањем дјетету познато. Колтка се je важност тој Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Шапцу потребп полагала још у 'доба псламских халифа. довољно Повјереник Гајрета у ЈШашцу" г. ^1азЛ1ух Машовић од]>_ -је~ако истакнем ohj- лознату хз. Алпну илреку: »Ко ме научи жао je скушпхину Гајреха 3. маја 1Ž31. у основној школи једно слово, учнлио ме je својпм робом. Да еу наши етарп »Вук Караџић« ради оснивања Mjecitor одбора. [једилл пролиее] своје узвпшене вјере у погледу пиемеНакои отворења скупшти^е г.’ Машовић изпоск /бид улиса чланова и пошто je дрема дравилима Гајрета ynuei више од 50 чланова, може се приотупши јшбору — хуисању Мјесног одбора. с Пошхо je прочитао правила, након враКе иауз< ложена je слиједећа листа одбора: Претсједник: Мнливоје Ђ. Исаковић, школскл ник у пензији; потпрехсједншк: гђа Персида Јове Нетровића, хрговца; секретар Махмух Машовић, чнн. пошхе; благајник: Вејсил Екмекчић, имам-матичар- Члановлћ: Бора Јоксимовић управихељ оец. школе; ф а Зорка Милорада Мојашевпha, трговца; Омер М. Циццварић, музиканх. Замјеннци: Gn­ ua« Егановић, х-да Радмнла Ж. Миловановићева,- Дветко ПоuoBiih, Сима Стефановић н Назиф Омеровлћ. НадзојШл одбор: Света Отефановић, Садик Егаловић и Ибро Ра-мнћ. Након заузпшља претсједничког мјесха no г. Исаковићу, нменова.нв иоадравља ирпсухне и захваљује нм na локлоњеном поверењу и свечано даје рпјеч да he засхупати са Полазнице Гајретова женског аналфабетског течаја у Бијеодушевљењем пдеје Гајрста У одређеном правцу којн укаљини. У средини сједе с лијева на десно: школски надзорник зују правлла, али исто хако моли и све чланове да добро П Е ТА Р СОЧО, учитељица ЈЕ РИ Ђ К А и учитељ ДАУТОВИЋ, лроуче правила и да no њима следују својлм радом и жлвокао наставник и претставник Мјесног одбора Гајрета хом. Затим предлаже да се пошаљу поздравле депеше Њ. у Бијељини. В. Краљу, претсједлику Kp. владе и претоје|дн1ик,у Главног одбора Гајрета, што прнсутни са особихим одушевљењем носгл и науке, данас би ми, њиховл потомцп, без сумње. примају. Прнсухни уз свечали завјех и одобраваље обећају заузимали доминаптан полоиај у средннп у којој живимо, пуну своју сарадн>у у Гајреху. али на жалост много се je гријешпло, много пропустило, a Послије овога добно je ријеч г. Бора Јосимоинћ управ. основне школе, који у свом говору објашњава злачај рада тп гријеси нама су се грдно осветнлн. Док су други цивнлнзованп иародп давно ријелшлп плтан.е пнсмености своје Гајрета као u потребу да се тај рад организује и тп.кав разсредпне, na чак и наша бра-ћа православни п католнци давија на кориох цијеле отаџбнне, у којој треба да имају сви леко напредовалн у том правцу, ми се још увијек морамо иодједнако ираво на ироевјећивање и усавршаваше. Излоси факат, да je мусллмаиеки живаљ проовјехно заостао и лд ее борити протпв тог највећег народног зла — неписмености, a у тој тепгкој борби, несумњиво, носи барјак наш Гајрет и хо ие смије вишр гледати окрштених руку, јор у коллко je они његовп ријетки прегоци, који су свој цијели живот и већи дио народа лросвјећенији у толико. he u приллке у своју снагу посветили, да у тој мучној борби усграју до коцијелој државп бнтн opehnuje u боље. Taj рад еиетематизује начне побједе. и упућује Гајрет. Успјех у томе раду су већ живи доку- 255 �завршило 46 иолалнпка. Рад у тсчлју отпочсо je 8. децембра Л(о1)у глм pnjcTKiiM Гајрстовпм прсгаоцима спа&ако за1030, n. aiuipincii 13 aupiuiiv 1031. Радило сс ciiiikiim ;uuiom .уаима јсдно пндно мјесто Mjonni одбор Гајрета у Бијел.шт. 1>аш ових дана тај одбор јс аавршно ирви цгаклус од 10 оеим нодел»е n лра&шних иразнкка uo два часа у вече од апалфабегекнх тсчајева кроз које je са успјехом врошло 7—0 сати. Прстеједнак комнсијс бно je. г. Стево Предраговић, ирско 500 лица обојсг спола. To je заиста једдн риједак среикн школеЈки надзорнтш. уг.пјех Гајретовпх раднпка овога краја, ријсдак u нохвалан. јор je дат внд толнким стотииама људекнх сгвороња, који С в р ш е та к у д о м а Ћ и ч к о ј ш к о л и у су дотле били лишсин те највеће благодатп — шгоменостп Л С е п и с р е з С Р о га ти ц а ) u Ч11тан.а, A лајвеКа иаграда тнм Гајретовн прегаоцима гвакако je оно душевно аадовољство, што виде свој труд Ha 25. u 26 . априла о. г. одржаи je иеппт у Домаћичкој окруљен једним маркантпнм успјехом. школи у Жепн, коja je отвореиа ичшцнјатнвом Гајрптопих Прпзиавајућн скромноет тих Гајретових радника, који радшгкл у Жени na 14. X. 1030. 1Ш1«ад не теже, да се љнховом патрпотоком раду прави po­ Испнту je приеуетвовала гђица Видосава Чубрнловић. imana у јавностн, ja ппак сматрам за своју дужиост, да као рофореит домаћпчкпх школа код Краљевске банске управе у члаи' Мјесног одбора н>ихов рад регнетрујем u нохвалим у Сарајеву, мјесни учитељ (г. Rernh, имам матичар и повјереuaiiicM »Гајрсту«, јер то они с правом заслужују. ник Гајрета М. Кока-ковпћ, a ири исиитивању мадих .ijeiiojMjecuu одбор je у с.воје врпјсмс извпјеитио, д а . су у ччца upiii;ycTBonao je поред речених и r. Душав Koivruh. onoj годиии отворсна 3 Гајретова аиалфабстска течаја: 2 мусрееки пачелник. unai u 1 женски, које je полазило и е уонјехом завршнло У овој школи учснпце су — иоред пиеочитан.а — поу170 лицл, обојег спола, Течајеве за .мушке одржали су iiaum чене о хигијени, чиетоћи тијела и куће, домаћој скоиомији, врпједнн учптељп г. г. Ибрахим Даутовић u Јуре Штрк, попол5,опривреди, вртларству, лгенском ручном раду, кројењу, зиатн Гајретови радници и пријатељи нашег прогреса, a ifcennnmaHh’. тклњу и кухаљу здрапе н јефтине хране. Први дан ••ки госпођа Јермћка, учнтељица н добра прпјатељица наученицћ су*- иолагале испит из кухиња, те je послије но. џјс 'l perua иашег муслималског женскнња, уз то наравно и лриузваницнма у школи сервирлн обплан ручак, из чега су с.ве јатељнца нашег Гајрета. У течају, у којем je радио _г. Дауучеднце иоложиле испит с одличним успјсхом. Иопиту je товић завршпло je 65 полазника, у оном у kojiAi je радпо приетућило 19ч\чекица, од којнх су 5 прошле с одличним, r. Штрк 50 лица, a у оном у'-1сојем,je радила учитељицд Је8 с врло добрим н 6 с добрим успјехом. рићка 55 полазннца. Зарвшниу; ncnuTmia у сва трп течаја За вријеме тј^јања ове школе, Глапни одбор Гајрета ирисуствовао je наш среоки^ шцокскп надзорник г. Петар доставно je П1>еко овдашњег повјереннштва Гајрета 115 меСочо. тара басме. с тнм. да се свима учеиицама скроји доетојио Госп. Сочо није био обичнн посматрач и формални прететавник проевјетннх власти na овимгзааршним течајешшо* одијело, utro јч на сиромашне ученице веома радосно дјеловало. na су еве купиле no једну 1’ајретову значку и обећале иего je no завршетку. ueliirra 'полазницима одпжао ајД астав говор, пун поуке р савјета, истичућн корпст ироевјехе n ^tnja he сваком згодном прпликом порадити за Гајрет и његову пдеју како бн ее одЈ'жиле иа указатој доброти и иажњи. просвјећивања Haineir елемента у разним правцима, a н>е* говн патриотскн говори оста^илп су дубок утисак на полазннкс, што je свакако похвално од р. Соче, тшл више, што Г а ј р е т о ш е п р и р е д б е je и овом приликом документпрао своју сгару љубав према Гајретове бајрамске свечаности у Ливну натем прогреиу псто онако, асао што je бс-збројУПута докуTpehn дан Курбзи-Бајрама, 30. алрпла 1031. прнредио ментнрао ту љубав према муслиманеком елементу и према јс Мјсснп одбор Гајрста у Лијевпу свсчану Гајретову НајГајрету уопште као срески шкодски надзорник у брчанском рамску забаиу у проеторијама Српеког пјевачког друштва срезу. Нарочито je похвалан, његов говор одржат у женском »Суидечић«. тсчају, који je похађало и миого, удатихч напшх жсна, у коИстога дапа у три сата послнје подне НЈшређена je у јем je поред користи школе и просвјећивања нашег женског емнслу окружпице Главног одборч na Топовима пред 1’лав.иевијета, нарочито истакао вриједност узгвја жснеког подцом џамтгјом свечаио клап.е Гајрстовог Курбана, појем je njuiмлатка, узвишену задаћу иаше жене као мајкс и домаћице, суствовала нснрегледиа маеа свијета без разликс njepe. Свсобећавпш своју приправноет, д а у сваасо доба пружи своју чаном 1слан>у курбана присуствовали су сви одлмчњаци и моралну помоћ у погледу просвјећивања наше жене и њефункциоиери. ног И11епорода, na чему г. Сочи свака част и хвала. Свсчаиоет je отворио претсједншс Мјесног одбора г. МуИсто тако хвала и свнма иаставпицнма ових течајева, харем Ншшшћ, вишн грунтовничар, са говором у ком je опикојн са рнјегком пожртвовношћу и еамопријегором успјепшо cjo рад и пастојаље Гајрета, a no том je имам г. Ејубхафиз довршише ове течајеве. Фехпмовић проучно дову. Курбап je прнп.лао Гај])стов одборX . Хујдуровић. nuic г. Мухарем Јарсбица. у.з иитонацију Гајретовс химне. Течај за неписмене у Зеници Ha свечаности je учеотвовао Соко са евојом музпком, При опшвној писоли у Зсници организован je аналфаna се je послнјс с.вршепог чина развило иародно весеље. бетоки течај који похађају 33 муслиманске дјсвојкс, a imВечерња je забава била (хддичио iiocjehena тако да су отавнлце течаја су гђпце Савета Мариновић и Зора Пстросе млогп n одличии гости морали noBiiarnTU, јер у великој liiih. Горњи течај иохађају муслимапже врло урсдио, учитс»Супдечићсвој« дворани није било мјеета. л.ице обавлмју дужност уредно, д тсчајнс показују врло доИзводен je слиједећп програм; бар уснјех. Рад у тсчају отиочсо je 15 јануара, a трајаће до Отвор Химном. Соколска музикл. 15. маја 1031. »Кирађорђсв дом« (декламација), Мееуд АхмнН. учеТечај за неписмене у Которском пик жшовнс школе. Бурпо1je ноздрапљсн, јер je поред u;i[iaжене енергијс изразио декламујућ мпого oejehdii>n пстинПри оеповној iiiiioAiT у Котојижом органнзовап je тсчлЈ еког n дјетињег ирема ЈГрал.спском Дому. за иеписмснс којег јс иохађало во полалника. Наставник тсчаја био je г. Каспм Хрнчић, учитељ. Течај je е уопјехом »Домопиио«, мушки хор Олагин. 256 �. »Лап ce буди«, тпмбура. икн орхестпр. који je na налиој позорници дао иешто иогова n n.no je тамбурпца нзашла na модс. »Легох да спавам«, мушки хор Слогин. »Moja матп ћилим тка«, најуспјелпја тачка прогрчмн noja je бурио нплауднpana n нопоиљеиа. Пјсиао je ту лијепу варошу нјссму учсшпс другог разрсда оеновне школс Сафет Буркић, a на клавиру га je пратила ученица трсћсг разреда. noiiouiic школе Мил.а Станишић. Обоје тек na зсмл>с израплпх, тск ce naa плаиира впде. Мпља маи>а од столице a-i плпииром. u Сафет je ад глпиу виши од клавнра, оабпљно су гхиатилп enoj.v задаТту и умјетцпчким смиелом с.у je иавелп. Мали Сафет, нема још доброг смисла аа темпо, na je интеpecaiiTUo било слушатн како ra мала Мнља убрааиап,ем ti сиорељем стиаава тако да je такт ono одлнчно очув-ш. Шта више Сафет je послије евршсиог прелудија Мил.ипог забоl'anno почотн ијесмом na je мала Мпља cuoj прслулпј нопо»нла и обојс ее одлично спашлн. Глаг, Сафетов je ппштач вснод клавпра као кларпнет. лнјевог зпукл, cnrvpan n nnс.тојан, дотјсрппог од прпроде бојом n облшпом. ИнтешгретаЦијУ je добро схватно na je na мјестима »бићс добар hiianv. i-Tiipn« бурпо анлаудпран. Ona два мала умјетинка иаачиаш c.v толпко одушеиљсља, да je no noja суза папула, ng^te- je с-јетцо moje дјечицо. »Славуј u рузка«. мушкн хор Gnomu. , »Ma|H) Ресавкшпо«, рнтмпчпа вјс*>кба'еа xtiji*ns iCM другс шдмлаткинл na ошите Мопраљчеве руконети пзвели — ........ ’iio^r IIg,: задовољство. Поелпје овога одпгран je Mv.iauihen комад np.vna« na опште аадопољстпо. ’1 Дплетанти су неколмко meTra ^одлпчпо i;n пзвслн као: paaronoR. бофуна. неколпк. ............ Mapujii ir Mape. a буру смијеха илаКала je -ђица 3 nWxa >tyr лалвћа na.Tv re je појлвиЛ im појорппцу јпиући iji ф| l f * бодно n лезкерио ira мпгарету. кдј^’ je такорер добш тило своју глумачку ролу н 611410 режпсеру у сваком nocjivinno. Улога Зарнфаге ii Фатпмс je одлпчно у Ц1 паг.едепа na нх je од емнјеха онл Расположсљс гостију послп; > riip'liiemn- KoMfi.m 'uno je то. riaiinh Нпко, Љубоја ГГикола, Љубоја Симо и Вујапбвић Мато; no Дпн. 15.—: Hy.\ruli Аспм; Бабић Владо, Инж. Царић, Мандић Ешреф. Др. Закарвја Вппко м Изет Дпздар; но Дии. 10.—: Попоипћ Byn.iih. Зел.ковић Осмап, Зубић Крсто, Љубунчпћ Мехмед. Ђел.цум Мухаром 1‘адић Илија, Бубић, Аврамо- одлично. Изпртеи je иабор ГајрстошЈ *Mnc~7TiiTliio«.)na.je илабоаna са 20 S глаеопа гђица Bnneauj I -Телсч n 15* г1)ица Оафетп ТТсфо. repiijarfnn Ona аабавп je неочекпвппо допнјела добар успје.х. Нппада до еа.да ипје владала опака поеловпа крипа у Ливну na.o у доба one забаве. алп злхваљујућп великој ,noжртвовности ГаЈ11етоппх прпјатеља ona je забава ппак cue остале у матсрпјалном погледу иадмашпла. Нриход забавс бпо je Дшг. 10.2:10. - -. a расход Дии. 2.0(!1.50. MlICT Ирпход Дии. Ч.174.50. Прпход забаве ce je састојао од улллшгца, добропол.нпх нрилога. томболс н бнфеа, a раеходн су билн нревелипп na раллога што je мјеспн одбор скројпо одијело Сафету Буркпh.v, Kiio иаграду за добро отпјеваиу пјеему (јер je еиромашаи. onu Х1мал1ша1. Осим тога илаћена најамнппа за п|кхто|>ијс lo% од прпхода паба.ие. ii од тога. je пабављеп u курбан. Добровољне прилоге дадоше: По Днн. ino.—:: Подружипца Напретка Лпвно, Крелптиа Банка, Зсмаљска Банка, Двадар Сулејмап в Мулалић Мустафа; Дии. 00.—: Ншлпнћ Мухарем; no Дии. 50.—: Бокши1\ BitiiKo. ТСујувџмћ Мплојко. Hireaniih Ибрахпм. Kpcuinh Нмко в Kanh Таде; Дии. 35.—: Тецвлазнћ Љубомпр. срескн inv челвнк; no Дни. 30.—: Kiiju.no .Tono. Мимиовпћ Мпрко капоran н Kpnmih Дервнш; Дип. 25.—: Латпфић Мухамсд: no ' Дии. 2«.—: Hoiianoniih Отепо папетан. Спахпћ Дго. Tioi-uh Ап* M ACA НАРО Д А ЗА В РЕ М Е К Л А Њ А ГА ЈР ЕТО В А К У Р Б А Н А у Лијевну. unh Joho, Шахгап Оа.т Мухалед, Радста [схмсд, Ву*ш 7ГГи TniTO Махмут; no Д 1111. 5— ДвздаЛнт n Зпјадпћ Хамид. аа За 0Ифе бифе су су даровдаровали разноврсних јела: Бркпћ МахмутШ Ттефо | Х-илиг. Ттефо 'Спахо. Чилмпћ Хасан, Диздар Сулсјмаи, Гагић Нафпја Хо Хоџпћ Мустафа, Хозо Махмут, Јаребпца Мухарсм, Јелеч Абдулах, Kjnmiih Дервчш, Bpaha Лаа-нфпВ, Mac.inh Дерппш, Смајлагпћ X. Дерппш, Huicuinh Мухарсм. Шћета Мухамед, 1,1енџо Салих, БраКа Мујчпћ, Хавала Пашо. Хафпзоиић Behirp, Ахмпћ Оома.исфешдпја. Халуллћ Ема. За томболу су даровале разних ручних радова: Мнлак Хабиба, Милак Мела;а. l’arnh Нафија. Гагпћ Caiiiija, ЛатифпТз Аземина. Л.гшфпћ Pannja, Латнфић Сапка, Латнфић Зпнеп. Латифић Емшик Латифпћ Фатима. Латпфић Арзија, Латпфпћ Ејуб. Bpunh. Иаста, Чнзмпћ Тајка, Каралвћ Када. Ће(|»о Сафета. 'Кефо Фатпма. Иефо Емнна, Никшпћ Ала, Мулалпћ Зилка, Фпрјдус Зумрута, Калулпћ Ема, Хавала Аллја n Зплха, llnpahih Рабпје. Џепар Емина. Емпна, Мулнћ Зулејка. Шерсмет Ала и Фатпма, Јелеч Муниба. Мујчпћ Kaxi»o. Пнрпја Аска1 Фехнмовић Неџпја, Љубунчпћ Дершппа, Муфтнћ Физа, ЧизMiih Хафа. Вребац Џехва, ИГахталг Henirpa. Џепџо Зпнета, ХусKirh Назифа, Tlapnja Сабиха. Дуран Мелћа п ТТлша. Чобан Зииста, Мплак Тспза, жеребпца Зејиа. Дуран Арпфагјгапца, Криnnh Ала, Хозо Халка. Шпања Азсмпна, Туфекчнћ Наила n Фнза. Чизмић Mapirja, Алшпах Зулка. Џпрло Хајрпја, Максић Сабпха, Шере.мет Знлха. Делалић Тпџа. Горушашш Хабпба, Мулић Мехмед, Дуран Ђулко. Бо]шћ Разија, Kpiranh Фата. Дуран Фатима, Дибск Мелћа. Сеферћехајпћ Хабнба. Бучо Арniija, Чобли Ханкпа, Мулпћ Емипа, Tpouh Зплха, Куленовић Haga, Хаћан Злата, Жпшко Џехва. Курбанске ножице су даровали: Ћефо Хасак. Дизд-ар Bpahn. Дпздар Мехмедагп, ЈГатпфнћ Браћа, Чпзмпћ Хасап, Бркпћ Махмутага, Фехимовпћ Ахмстага, Гагпћ Арслац бсг, Гусо Салнх, Јелеч Абдулах, Хоџпћ Мустафа, Љубупчић Емииа. Милак Мујо, Мулпћ Мехмед. Bpaha Мујчпћ, Жпшко Ејубпга, Жпшко Махмутага, Халулпћ Ибрахнмага, Сарач Арпф, Јелсч Гулејман, Знјадпћ Алвја. Календер Јусо, 257 �Гајретова забава у Санском Мос*у Дана 2 . маја ове године одржана je у С. Мосту велика Гајретова. пабава. која je са својпм успјехом како моралним тако и матернјалним премалпила све до сада одржане забаве у овом мјесту и у овој години. Om i «) велика посјета није била виђена већ одавно код нас. Просторије грааског хотела у ком се je одржлвала забава биле су већ у 8 сатп дупком пуне тако, да посјегиоци Р А З И Ј А К Р УП И Ћ ЉепоГица вечери. који су касније приспјели, нвбу ималв мјеста већ су се мо« рали задовољптп са олим на ходнику пред фјЈГОМ. 1 Ha забави je запажен лцјеп број !муслима.нки што je за ово мјесто једна велика новост. За муслиманке била су резервпсана посебна мјеста. Забаву je посјетпо г. сребки начелшшк Александар Рајковић. те друга г. г. чиновници. Особито je било лпјепо запазити наше муслтшапске сељаке из Каменграда Доњег и Горњег, 'Кијева и из још других околних села, који су својом посјетом увеличали ову лијепу Гајретову приредбу. Исто тако забаву су посјетили Гајретови прнјатељи чланови и нечланови и других вјероисповјести из мјеста. Сами програм отпочео je у. 9 сати. Kao прва тачжа био je поздравни говор предсједаика Мјесног одбора Гајрета г. Ешрефа Шабнћа, који je пажљиво саслушан и напрађен бурним аплаузом. Друга тачка декламација Њ. В. Краљу извела je на onhe задовољство Ваефија Дуљковић. Трећа тачка.: деисламација »Мајка и дјеца« извела je Анђелка. Живковић. Четврта тачка: декламација »Милосрђе« од Војислава Илића, декламовала je Шида Арнаутовић. Ове три декламације су игаведене одлично a њихов свршетак je потврђен бурним аплаузом и одобравањем. Kao пета тачка изведен je комад »Хаџн Лоја« од Бранислава Нушића. Самог Хаџн Лоју извео je на onhe задовољстао г. Ибрахимбег Церић, те му се има захвалити да je комад оставио онако велпк утисак. За вријеме извођења тог комада на многима посјетиоцима су се опазиле сузне очи. Да je забава овако успјела има се захвалнти гђици Фадшш Шербић учнтељици. Резији Крупић и г. а\ Геуфику Арнаутовићу. Вејс.илу Вајзовнћу и Реџи Алагићу, који су не жалећи труда радилп неуморно на сакупљаљу томболе. бпфеа, нродавашем улазница и др. Иото тако има сс много 258 захвалити свој г. г. дилетаптпма, да je комад оиако лпјепо нзведен. Послије програма прешло се je на оабаву. игранку, upoдају 'томболе, карата за избор љепотице и бифеа. За љепотицу вечери изабрана je гђица Резија Круппћ. Ha забави ja свирао одличан тамбурашки збор Гајретове читаонице под водством зборовође г. Ибрахима Бабића. Гајретов одбор се овим путем захваљује свима онпм ivbjn су или својим прилозима или даровпма те посјетима омогућпли овако лпјеп успјех Гајретове забаве, (која je била чисто маппфестација лнјепих Гајретовпх пдеја. Добровољне прилоге даровали оу за забаву г. г.: Хрусте Агановнћ 20 Дин., Мумин Камбер 10, Ara« БадњевтА 30, Алагић Ахмет 10, Н. Крантић 8, Зејнил Кичии 6, Оалих Карић 6, Бењамин Рајх 10, Мехмед Алагић 20, Хнмзо X. Ахметовић 5, Салих Курпгумовић 5, Марио Макиедо 10, М. Церић 10, Петар Милић 20, Огсг Скаута 10, Мехмед Ункић 10. Џафербег Бишћевић 20 . Зухрпћ 10. Н. Поздерац 10, Садик Леви 30, Н. Топаловпћ 10, Хампд Алагпћ 10, Ђуро Јончнћ 10. Џафербвг Бешпревпћ 10, Н. Чекић 5, Н. Н. 13, Миљуш Миле 20 . Заим Грозданић 20 . Бараћа Хае-он 30. Јусуф •JaK.ynohnh 10, Дјеца 4. Живковић 30. Н. Сарић'15. Химзо - Peninh 20, Мухамед еф. Бербпћ 50, Алексаидар Микеладзе 20 . Крунослав Пелнцарић 20 , Перо Гвоздеи 20 . Др. Јосип Цервјац 20 . Отоло Тодоровић 10, Српска штедионица д. д. С. MocrlihT- Ћирш^Допуђа 20 , Behnpara Хромалић 30, Ладислав Мазал 20. Стево Тонтпћ 5, Симо Зурунић 10, Перо Зурунић 20. Лука Миниго 10, Омер Алагић 10, Ввд Кукољ 20. Penmh Пашпћ Хамдија 10, Лалзо Мнлпчевић 5, Ђуро Новаковпћ 5. Јусуф Талнћ 10, Марија Ковачић 10, Др. Славко Пиштељић 40. Ахмет еф. Бплалбеговпћ 10. Хусеин ПГакић 10. Димитрпје Гавовпћ 20, Александар Митриновић 10, Мухтар из Козпода 10, Ибрахнм Шупук 10, Јово Делић градоначслнпг, Y W H- Дарови за томболу који су се састојали из ручних ра- дова: Фллпповпћ Ајпта везен петкпр, Бигаћевић Шефка всзен пошкир, Лазо Пргомеља играчку дјечију, Алагпћ Ерзумана таблет. Алагић Зарфија везен пепгкпр, Алагић Неџнја везсн пешкир, Алагпћ Ђеба пешкпр, Xy«nh Ахмет лнперпп, BnmheBiih Џафербег свјетиљку, Алагић Осман тан>пр, Паunih Peiunh Химзо папуче, Хасоп Идо ибрлчић, Шабпћ Хиба везене пешкир, Фатпма Незпревић чеврму. Чекпћ A. Нура пешкир. Беширевић Бпба везен пеппшр, Војниковнћ Зу>гра ^езеи рупчпћ. Стапболија Дершппа чеврму, Anarnh Оафа гвилеп везен пеигкир. Давид Кабнљо три разна комада, Ибрахим Незиревић мотпв п др. сввари у вргаједногтн 50 Дин., Дуљковић Фатпма везен пешкир, Агаповпћ Бисера ве- Д И Л Е ТА Н ТИ ГА ЈР Е Т О В Е З А Б А В Е У САНСКОМ МОСТУ од 2. маја 1931. год. �зеиу марамнцу, Хаџахметовић Ајша мотгев. Вајзовић Емина лијеп пешкир, Вајзовић Шефко пудер коти. Кљуњић Фатима пепгкир, Курбеговић Ханифе рупчић, Арнаутовић Тпфа везену марамицу. Арнаутовић Раоима таблет, Курбеговпћ Иза везен рупчић, Агл-новић Госпе везен рупчлћ, Талпћ Златка пешкир, Хаџиахметовић Земка свклен пепгкир, Хаџиахметовић Зејнеба свплену везену марамицу, Kapah РуЈка везен рупчић, Kapah С. везену марамицу. Kapah Зумра сввлену везену марамицу, Kapah X. везену марамицу, Елаезер Леви 500 ком. дописних карата. Јово Милинковић кгр. кекса, Исак Атијас кутију разних предмета, Мвлан Мвјатоваћ дузаау коверти и папара, Зурунић Перо 1 дозу. Раде Кокановвћ боду коњака, Маринковић Бошко боцу круагковца, Јово Делић у мјесто предмета 10 Дин. у готову, Неџпја Хаџиахметовић везен рупчаћ. P arnu д о б р о в о љ н и при лози Гајрет за Припози курбанских кожица из Коњица Мјесни одбор Гајрета у Коњвцу дозкачио je Гајрету Дан. 580.— као приход курбажжвх кожвца, сакупљеиих ва Бајрам. a које дароваше гоопода: 3 кожвце дарова Емввбег Бегташеввћ, no 2 кожаце: Мехмедалија Хаџић a Смајллбег Косовац; no 1 кожицу: Кздцшбег Бутуроввћ, Мугтафа f i r ­ mah, Хамид Џумхур, Мустафа X. Хусеиновић. С»битага Кадић, Омербег Arah, Смајвлбег X. Хусеиновић. Идрвз Бехрем, Авдага Прохо, Али еф^ Оалахкадиј!,' Рагибага Прохпћ. Мујо Kapaл uh, Ћамил Бубало, Шукрија' Алагпћ. Јусуф Хаџић, Мехо Соколовић, Ибрахим Бегић, Оулејман X. Зукдћ. Хилмо Сунагић, Зијад Бегташевпћ. Сулејмаи [^ф^Оожолрвић a Сабвт Превљак. даровптељ Оакупљачу г. Емпнбегу Бегтаотевићу топла хвала! Прилози курбанск! жица из Бугојна Мјеснт! одбор Гајрета у Бутојиу дозначио je Глапном одбору Дин. 537.50 од сакупљенпх тг проданих куроаиоких кожвла., a које дароваше гоопода: 2*кожнце: Ахмрд СадикоBnh. no 1 кожвцу: Идризбег ИдрпзбегоВџћ. Хамднја Мутевелић, Мухаремага Караџа, Аеимага ,МанџиК Ибрахимбег Сулејмаапашић, Раифбег Сулејманпашпћ, Сабпра xs Бушатлија. Хаџи Ремзнбеговица, Мулага Бећвроввћ. Мехмед Мутевелић, Ибрахим еф. Хаџлахметовпћ, Хакл еф. HvMaiiKi.inh. Harni еф. Kypnh. Хајдарбег Руотаипагаић. Сулејманбег Карабег. Салих еф. Чеиало. Абиш еф. Учамбарлић. Алвбег Рустанпаuinh и Реџеп еф. Xernh. Оакупљачпма п племенатлм дароВ)\тел>ама нскрена хвала! Осам тога дароваи1с у иарави курбалоке кожице; no једну говеђу: Мулага Kaaah. no дввје браввје: Хасан еф. Татарагић. Мухамед Музафераја и ИбЈжхнмбег Зечевић; no једну браввју: Абнд Фртуна, Мехмед еф. Чесоваћ, Мустафа Џафвћ. Мехага Kanapah a Салихага Сарачеваћ. Кожвце су уновчене за Дин. 320.—. Мјесто курбансках кожица даровашр у готовом Дин. 50.—: Салем Ханџвћ a Двн. 20.—: Мухамед еф. Ахић. Бајрамски првлози укупно взносе Дин. 1.090.— Ha рачун бајрамеких значака дароваше: no Дпн. 10.—: Др. Хајрудиа Џа minornih. Хамдија Тахмапгчпја, Џевдет Хоyah a X. Нуманжгић; Дан. 5.—: Мухамед Музафервја. Даривање Курбана Гајрету у Сарајеву Првлаком прошлог Курбан- бајрама, своје курбаае дароваше Гајретовам внтернатима у Сарајеву г. г.: Др. Авдо Хаоанбеговић. Рашад . еф. Ра,шидагић, Асимага Арславагаћ. Хајрудвнбег Капетановић, Неџадбег Сулејмавпашпћ a Азиз Сарић. Умјеслд курбана у нарави дароваше Гајрету пралоге у ибвцу r. r.: Др. Хамдвја Карамехмедоввћ Дан. 1000.—. Мухамедала Музур Дан. 500.—, Ибра.хим еф. Хазнапиреввћ Дин. зоо.—, Шецпф сф. Арнаутовић Даа. зоо,—. Атаф еф. Гоч'о Дан. 300.—. Хазам Kpexah Двн. 200.—. Др. Хајрудан Џднановић' al>Bir< oi;or Дав. 200 .—, Муааб Грцаћ Дин. 200.—, Хусејн Каавћ Дан. ion.— a Јозеф Кдмпус Дав. 1150— Свама племенитпм дароватељама топла хвала! Бајрамски прилози Бјелимића (Коњиц) Прва дан Хаџп-Бајрама сакупллп су r. r. Пирбублло Куртовпћ Ферхат, Трнка Рашид n Tanonuh Халид _ i fioo.— Дин. a то: за рагпродатв бвфе Дан. 317.—, )бровол>ввх лралога. које дароваат: Прохић Ћомнл, трго•д Дин. 100.—. Оврбубало Ра-швд Дин. 53.—. Куртоввћ рхат Дпн. 30,— nj Н. Н. Дин. 10.—. За продане блокове (з*Гајрртове пии-ле«) гакупљена je евота од Двн. 90.Дароватељпма најљепта хвала! Добровољни прилози из Умољана (срез Коњиц) Госп. Мехо Бандић сакупио je на Курбан-бајрам у Умољанама Дпн. 350.—. коју своту дароваше (горпода: no Дин. 2 0 .— : Хамид Шмук. Ахмет Џехан и Салпх X. Myoah; no Дин. 10.— : Халпл Кереш, Авдпја Чомар. Селвер Ђикић. Јусо Чомар, Дуран П|г«џо. Зејнил Аљовић. Ариф Ллжчин, Салих 'BirKirh. Алпја Трешњо. Алија Хабпбовпћ. Мугаан Чомар. Авдо HrMirh, Халил Ђггкић. Мујо Жилић. Омер Фатић. Дерво Мцлишпћ. Мехо Фатић. Оуљо Милишић. Адем Банлнћ. Мујо Бандпћ, Алија Бандпћ. Алпја Фатић. Алија HaHtijih n Оуљо Mn.uminh. Прилози курбанских ножица из Високог Прилози Гајрету из Јабланице. Мјеошг одбор Гајрета приликом Курбан-бајрама оакупио je слвједеће прилоге: Kao курбан Гајрету даровала су р.чнједр4ћа гоепода: Др. Хајрудвн ilamiiHOBiih банавааски љекар Дан. 200.—; Незиpara X. Нумаиагић трговац.. Дин. 200.—: Хамдија Тахмишчија, cjiecKu судија, Дин. 200.—, и Џевдет Хоцић. геометар Дкн. 100.— Госп. Бећир 3eho. начелнпк општине јаблакпчке. еакупио je за Гајрет међу овојим прпјатељпма прплпком Курбзлбајрама своту од Длн. 564.—. Хвала л жпвпо! Прилози из Маглаја Лрллижом Бајрам-намаза oaiKynao je Мјер-нн одбор Гајрета у Маглају придога, и то: Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 259 �Г. Ибрахпм Чојвап и Мехмедалији ЈТокмић ире.ч Курпгумлијом џамијом Дии. 123__; г. Ибрахпм Крзић и МехмедАлијц Omijiih нред чаршијоком џа.мијом Дии. 118.75, г. Gyлсјмап Мурадбашнћ пред Фазлипашииом џамијом Дкн. 23.— u г. Хусени еф. Имамовић, пмам нз Рујинце, Дшг. 60.— , укупно Дип. 324.75. Оспм тога убрано je од бајрамскнх зиачака »Бајрамлук Гајрету« Дин. 153.— Сакупљачима и дароватељлма топла хвала! Прилози у курбанским кожицама из Комарана Прплшком Курбап-бајрама сакупио je Мјеени одбор Гајрста у Комаршгу пред џампјом Дин. 70.— добровољних прплога, a од дарованпх курбанс-кпх асожица добно je Дии. 2 S0 .— које дароваше господа: Бјелак Мугао, Хаџо Бјслак, Дедо Бјелак, Мехмсд Бјелак, Махмут Ралчапнн. Руигид Рапчашш. Селим Рапчангш. Абнд Рапчашгн, Ђуле Ралчаннп, Шерпф Рапчашт. Хашпм Рапчанпн. Сннан Козпца. Осмап Козица, Оулејман Потурак. Нухо Томбпл, Најнл Туричић, 3cho Турlamiih, Џапко Бакопић. Дерво Башовић, Ћале Башовпћ1. РаiiiiE-д- Нуковлћ. Хајдар Нуковпћ, Хакпја Нуковић, Хаџо- Трељсввћ. Фејзо Прел.евић, Етхем Прељевић. Прилози из Шпионице У .кругу својих пријатеља зн вријемс Курблn-oajparfa расиродииао je претеједкик Мјсеног одбора .Гајрета у- Шшгоницп Гајретовс значке »Бајрпмлук Гајрету«, од i;6jnx je добио Днн.,75.—. Хвала^ Прилози из Гацка Прнлнком Курбан-бајра-ма Шеснл одбор Гајрета^уТадку'. рагпродавао je значкс »Бајршлук Гајрсту« u /umifo Дии. 136.—, коју je одмах дозиач n Тла вноГодб^ру■ / Племешгтим пршп ira a n ra jm пекрена хвала! / , Прилози’ из Челинца Први Дан Курб«ш-бајраМа увупно je лолјереплк Гајрста у Челинцу (орез БаљалукдХ 'г. Селнм ШабалопнН споту од Дин. S4.—, ноју евоту дароваше rocinraa: во Див. 10.—: Адевија Тетарић. Злата ТетарлК Хаиа Тлувпћ, Хпда Шабаноnnh, Злата Незнревлћ. Рештгда Незпреввћ. Шемса Незпреu iilr' л Оафет Шабаповић; no Длп. 2;— : Мухелифа Незиреniih u Хава Незпревпћ. И оввм путем вовјсренпк.^-као^г .^адватељпма пскрена благодарност'. Поклон Гајретовом конвикту у Бањалуци Бое. Дионичко Друштво за искоришћавањ!? дрвеха u иогон иаршгх nii-'iaiia у Бпвалуци, даривало je бјИћалучком коивикту cBdiKor мјесеца no двоја кола буковпх огпадака. И oBiiit иутем пека je тоила хвала управи сиомснутог друштва, a нарочито претсједнику друштва г. Макеу 'ВуркопнНу као и дирсктору r. Мироелаву Внлхелму. О с т а л е Г а јр е т о п е п и јс с т и Утемељач Гајрета из Коњица Прнје нског врсмена уннсао сс за члапа утсмсљача у Кои.ицу г. Ибрахим Гавраповић. ветерлнар, коме ir ono>t приликом тонло захваљујемс! Гајретова предавања у Коњицу За врнјеме Рамазала одржао je Мјескп одбор у Коњнцу 3 иредавал.а и то вјерско предаваше ло »г1свеиру«, a друго »0 Словеннма уопће a- лапосе о оонивању Југославлје«. Држава н њихов игторијеки зиачај до Оолобођсња no г. Атифу Диздаревићу. шк. управлтсљу. Треће лрсдавање одржао je о сузбијаљу алкохола no г. Муггафл Креси, учитељу. Прсдаваља су одржавана у Гајретовој читаоници, те je код сваког било нркеутно no 70 чланова. те je уепјех био врло добар. Рад Гатјретова' одбора у Рожају — Подизање Гајретова1 floWa Мјесеца апрпла протле годнне основан je Мјеени одбор Гајрета у Рожају п одмах отпочео с радом, a првенсгвено je прпступио пзградв>и једне скромне зграде за Гајретов дом. Одмах се je пристуннло поелу и прикуиљању прилога u помоћи радне снате. тс су тим радовнма били за пско вријеме обустављепи пословл око уписивања чланова п прикупљања чланариве. У мјееецу еептембру отпочело се je оа зидањем л .данас се дом валазн neh лод кровом од цријепа, пруим^ кровом такве врсте у овом крају. Овај дом je једна окромна зграда, иамлјељеиа. за позоришну салу, читаоннцу n сакупљаље народа уопште. Обз11ром на мјесне прпликс, Дом he, ако <-е iforiie урсдвт 1Г>у,11утраиш>оет, моћп д «1 лотнуно задовољп потребе ва]>ошице ii околине. Потребно je било много напора л матерлјалних жртава дн се дође до к 1>ова, али благодарећл разумкјеваљу од стране чгарода ппак се успјело да се стави кров, који je било и сувише тевисо претератп на товарећим коњпма, јер тамо пема коп.еких нутева. Земљпигте, камел, вијссак л дрвеи5рпју добло je одбор бадава, a осим тога сакуп>ено je око 22 .010 .— динара добровољлнх лрилога. Ради довршеља дома потребло je још око 25.000 дннара, алл будућл je народ слромашал, то се ne можс влшс иа п. рачулатл, већ he се морати u даље наетојатл срсдства л лздаткс покрити прлкупљаљеем прплога, јер питаше доврuieiba дома лајважнија je ствар, јер ако ее on ие догради и док се не доградп од организације одбора не може се мпого очскпватл. Будући се у onim крајевима mije знало за Гај1>ет, то je одбор наллазло на несавладиве потспткоће, a било je л таковнх елемената којп су кварллп на свалом кораку, алл je л та акдија на крају сузбнјела, ма да je иаппјела иуио штете како за уппслваљс члалова тако п за лодлзал.е дома. Одбор he се обратитл и Kp. Балској улрави за n-injcелу noMoli, јер без помоћтг sropahe дом оотати дуже времеиа иедовршеи. Прплогс за дом даровав1е слнједећи: Дил. l.ooo.—r Мнљан Радољнћ, пенз. из Подгорицс; no Дни. 5.00.—: Мета Mypnh, претеједнкк олштпле Бншевске; Дешо Hoiuih, претсједиик општлне Ибареке, л Илија Зечсвпћ. индустриј^глац лз Рожаја; no Дин. 400.—: Шаоовпћ Хуеепп, лидустријплад из Ибарца; Шефко Behnpanih, Хакија Фелећ, IITeho X. Алагић; no Дин. 300.—: Чедомир Павловпћ пз Београда, Адсм Хаџић, Шефко Arnh, Мујо Зејнелаruh, Химо Фетаховпћ. трговац пз Рожаја; Мустафа Софтнћ. ескретар шср. суда; Башо Љајпћ, ПТабап Дадић нз Ибарда, Panira Зсјнелагић, Мехмед Даутовпћ, Рашид Хаџић из Батолића. Жујо Дацнћ no Банџова и Бајрам Мујовић из Бато- Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 260 �3. извјештај благајнпцс лиКа; тго Дин. 150.—: Саднк Хаџић, Ампр Сутовић, Рћџо Зсј4 . подјела разрјешнтгце гтаром одбору целшги, 3ehnp Љајић. Алија В. Дацић, Реџо Алија, Кадркја 5. бирање новог одбора и ДациФ. Poico Ншсч, Рамо Даутовић, Јусо Arnh, Жујо Дацић. е. свентуалпје. Ајст Мурић Сефо Хот, Медо Ђозовић и Адем Куртагић; ио И ако je напге друштво тек основано прије годину дапа Дии. 200.—: 3eho Агић, Абаз Кадровић, Мујо Шутовић, Авииак je рад иетог био обилан a ir корист како ћете из извједул Фстаховић, Ха.саи Хукелић, Медо Пећанип, Арслан Хаштаја тајнице и благајнице чути,била je прилично велшса.те џић, Ofio Дацић, Ибиш Зекић, Реко В. Даутовић, Ајдин A. Дацић, Суло Агић, Мета Б. Дацић, Садик Дацић, Заим Хаџић, Садик 0. Дацић; no Дин. 100__: Смајо Кадровић, Емин Тарханиш, Фиодор Дпорников, Шпиро Стешевић, Милан Дрљевић, Авдо Куртагић, Ибиш Дедеић, Хусеин Мујовић, Адем Л.ДациИ, Ооман Цлкотић, Милан Попадић, Тафил A. Дацић, A k o Даутовић, Саид Дацић. Тале Ј. Дацић, Арслан Зејнелаnrh, Хусеин Никч, Хафиз Даутовић, Медо Фетаховић, Бајрам Љајић. Вуко Дрљевић, Бајрам С. Дацић, Иљаз Кадровић; ио Дин. 50.—: ТЈоле Раденовић. Селим Зејнелагић. Зенун Дацић, Истреф Вукељ, Гаљо Т. Дацпћ, Аљо Зекић, Рамо Дацнћ,. Хајро Бралић, Фазлија Хоџић, Мурат Нокић, Арслаи Миоин, A. Дацић. Шефко Зејнелагић, Дешо Халиловић, Зећо Халиловић, Махмуг Латифовић, Пашо Даутовић, Дука Хагошгћ, Керо Бралић, Рамо Дацић, Шабан Љалић, Дано Хисовић, Аљуш Мурић, Ахмед Мурић, Ешреф Фетаховић, Хајро Бралић, Бајрам X. Мујсвић, Мустафа Демнћ, Мухарем Хаyiih, Рамо Б. Фејзић, Зумбер Хасовић; no Дин. .30.—: Халит Кошутић, Хајрадин Mypnh, Лемо Мурић, Смаил Мурттћ. Халит Ђозовић, Заим Омеровић, Вејсељ-Дацић, Јониз Салихоinih, Џибо Усић, Џемо Кајевић, Иљаз Дацић; пр Дин. 20 .—: Хамид Јабланица, Салих 3a«i, Ариф Већрр Мурлћи, Хако Arnh и Фазлија Реџеповић; no Дин. fro.-r^ Мурат Јусо Бека, Арнф и Елмаз Мурићи, Зарија Јоковић,' Радисав НешовашК' вић, Бахтија.р Дацић, Зека Дацпћ, Ајро) МуриКМимо Љушо, Ајрадин и Зунун Мурићи и Д^ ш<јн ЈСирић. Дин. 500.—: Јакуб Кардовић; Дин. 350,—ј: Шшгро TlejauoBiih; no Дин. 80.—: Дешо Дацић и, Раде Кастратовић; no Д јгн. 70.—: Тафил Матовић и Муреел Љалић; no Дин. 60.—: Мета Режовић, Рустем Вукељ, Фето Дацић и! Химо Реџеповић; no Дин. 40.—: Ајдан ЂозовИћ. Рагиб 'Бозовић. Неџиб Фејзић. Из кметије Среџани Дин. 75Q.—, a из села. Калача Дин. 1290.— Предн.и прнлочи најбоље показују са колико je вољс п жртава народ потпомагао акцију Мјесног одбора Гајрета у Рожају, na и ошш путем Главии одбор се ^јтоддије захваБивши питомац и питомица Гајрета, a сада млади радници л.ујс како сакупљачима тако и плементтгм дароцдтел.нма' Успјешан рад женског Гајретова одбора у Брчком — Прва скупштииа и избор новог одбора — 11рва скупштииа женског пододбора Гајрста у Брчком одржапа je 4. априла 1931. у згради Мектеби-ибтидаије у Брчком. Дневни ред: Отваран>е екупигтнне са (говором подпредејсдпицс гђс Рабије X. Мехмедагнћ сЈшједи: Поштоване rocnobe н гоенођпцс! Kao подпредејсднпца женоког пододбора друштва Гајрст имам даст, да отворим прву редовпту главну скупшпшу и да поздравим у имс пододбора све лрисутне чланпце. Дневпп ред главнс еаушитпне je слиједећи: 1. 013)арање скуншпше 2. извјештај тајнице Гајрета, г. Др. ИБРО БРКИЋ, љекар из Мостара, и гђица Ђ А М И Л А ХОЏИЂ, учитељица из Јајца, вјенчали су се на Курбан-бајрам, 1. маја 1931. год. у Јајцу. Срдачно честитамо! се ладам, да he и нови одбор, који буде биран радпти још мпого боље н на концу идуће годнне показати још всћсг успјсха. Дужност je сваке нае, да ово друштво потпомажемо, јер иомзжући Гајрет помажемо сами себе, пошто од пашсга рада имаће nama ;цеца у будућиости спгурне корпсти, Преддажем, да се са овога збора осим пзвијешћа na Главии одбор упути п једко писмо на предсјсшпса друштва у Сарајеву, r. Др. Авду Хасанбеговића, подбала, у којем ћемо му се захвалити ua н.еговом раду, као досадашњег нредсједишса и да га замолимо, ;ia и даљс у истом правцу ради. на корист mune исламске заједнице. Живпо прсдсједник! (Жнвио!). Особиту захвалу ду- Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 261 �5. НакоК извјоштаја благајипцо Меоруре -Кучукалпћ, гујсмо cnn lmiiroj ирсдсјсднпци госпођи Каитарџић, која je и поднредсједпица гђа Рабија X. Мсхмедпгић чпта упућоно ,и;о спријечеиа својпм озбиљнпм кућним пословнма нашо пиомо главиој скупштини, иоје je писмо уиутила. предсјсддруштво овако мудро н корисно водила. Живила! nnmi тђа Емира Каптарџић, a које пиомо гласи: Такођер иека je хвала одбору друпггва Ислахијјет, које нам je пршпгком нашпх сијела дало драговољно своје просторијс Женоком пододбору Гајрста, Брчко. Ha прошлој нашој конститупрајућој с.купштини ппапра(бурип аплауз: Жпвила подпредсједпица). иа сам за предсједницу нагаег друштва, коју сам част до 2. Изабпрање прпвремене предсједнице, тајш те u два данас и обнашала. Много пута. сам иагласила дд са-м овим верифпкатора запигсшгка. За привремену предсједннцу одаизбором у врло нсзгодан положај стављена, јер моја старост, брапа je гђа Спдбера X. Мехмедагић, за тајницу гђица Мурукао и велика запосленост недозвол>авају ми. да се друштвевета Хаџиалнјагић, a за верпфикаторице заппсннка гђе ХануniiM иптересима вигае посветим, na да с тиме ne би nainc Mirua Едхемовић п Ханумица Кучука-лпћ. Исте се примају.. друштво трпило, a да даднем пагапм млађпм марљивијим и 3. Иза тога наставља тајнпца Гајрета гђица Паша X. Мехспособиијнм мјеста, захваљујем се na части предсЈедпицс медагић врло кратак преглед овим рнјечнма: нашег друштва п молпм наш одбор да ме дужпости разриПопштоване rocnobe п госпођице! Частн ми je као тајница женскога пододбора Гајрета у Брчком извијестичн Вас о јеши. Не бјежим од паше псламске зпједнице и изјављујем слпједећем раду нашег пододбора у прошлој 1години. Одкат. ла са-м спремна као одборница п надаље у нашем дпуштву je жснски пододбор оеиован схватпо je своју дужност озбиљеарађивати. Уз м. селам — Емира Каитарџпћ. ио ii радио je у свнм могућим правцлма у корист друштва 6. Госпођа Авиија Буквица која се захваљује одбоРУ Гајрета. Пододбор je одржао у протлој годпни 13 сједница a највише предоједниди која je радпла п ne жалсћи труда н иепрестаио je стајао у вези са средшиљом управом у Сан гости joj .се зпхваљују уз поклике »Живила предсједиица!« рајеву. Надаље je одржао један мевлуд. једал теферич и ;ша Н а^љ е наставила je свој говор са ријечима: онјсла. Hania преппска са Главплм одбором у Гарајеву, 5 ПсЛптоване хапуме! Пошто je данас прва главпа скуппрелоручепнх ллсама п 3 обична са којим смо лх тачпо^пштипа Гајретовог жепског пододбора то од данас ттреетајс рпд впјсстпли о лл.шом раду. Пододбор je пспословао ттоттгпру' доса1дашн>ег Пашог одбора п данас се треба да пзаборс повп од Главпог одбора од Дип. 2 .000.— са којим је ловцем- одјеодбрр.^матрам да je дужност. да се у име свију чланица одncuo 40 дјецс. (Бурпл аплауз: Жлвила тајлпца!) борница п у mre своје на првом мјесту захва-лим нашој по4. Поелијс лавађан.а тајппце ист^вилц je свој говор штованој прсдсједницн гђи Емирп Каптарџић noja mije awi.лила труда око рад^Ковог друштва као што mije жалпла да гђица Месрура Кучукаљкћ досад^ња ,благајлица жепског пододбора са рлјечлма: свој и новчани ирплог даде кад смо то год затражили. У Поттовале rocnobe п госпођнце! Част мп је7 укратко 'NncTO доба сс пајљептпе захваљујем и осталим одборпицама подлпјетп Вам стање п кретање|друштвсне благајпе за пронаЧдосадаиџвехЈ, н>иховом раду и молим вас све да н па-даљс шлу годнлу 1930. и ова трЈЈ/мјесеца 1931. г. п то како ечираднмо п уздржавамо ово друштво. Гајрет je паше друштвои једл: Укупла члаиарипа за-год. 1930. нзноси Дин.2.604..г1О. помаже само нашо сиромашне ученике и ученпце да дођу до за јалуар, фебруар rf'napT 1931. год. укупљено; je jfriaHipiine коре хљсба. Имамо и одбо^ женски Ислахијјета и ja би жсДлп. 850.—, од неклх чланица укупљено je КјшифшШ з* лила да ова два nama жекск.а пододбора ра.де заједпо r да 1931. год. члаларппе Дин. 231.—. 4. апрнла 1930. г. na дал ce мсђусобио потпомпжемо na који ћсмо начии миогу e;i|ioослутка пашог пододбора прлмило се je од бивших повјврстињску сузу да утаремо. Прн дапашњој скупттини молпм лнца у mic члаларилс Дин. 252.50, према томе укупни прнВас све да пјто бол.е и у будућој години порадпмо што Je хпд за члаларилу износп Дин. 3.998.—. Надал>е прикупито за напрадак n ерећу евију нае. Сшгма Вама хвала на o -hik m je прплога прилшсом скупштино. Мевлуда. теферича n ла заузимаи.у и живнле! Ha то су еви клицали: Живпла! евадбп уочн itiie код гђе Кантарџић н прлликом два сијела Послије нсцриљеног. говора нрелази ce na биЈшн.е иоГајрета укупло Дил. 3.943.—1'добровољпп прллог од гђе Кинвог одбора. тарџић Дпл. 500.—, добровољнн Рри.чог ф гђе Требинчевић 7. Изабира. ce иовн одбор. Изабирап^ одбора извршеио Дил. 100.—. Прсма томе свеукуплл прлходп,.зиједно са члаje акламацпјом. У одбор изабране су олиједеће rocnobe n иарплом лзлоое Дип. 8.546.—. госпођице: И-здатцп се састојс из слнједећшс Ктавки: исилаћено дјеПредсјодпица: Нафпја х. Кучукалић: подпредсједица иојцп за убкраљс члаиарине, исплаћени тјкилковл oko МевТахира х. Едхсмовнћ; тајиица: Авпија х. Вуквица; благзЈпплуда, теферпћа, два. снјсла, псплаћели калцеларпјокн троца: Шухрет х. Ајановић; одборнице: Имира х. TfnHTapi.mli. шковп и друштвепе сллкс. надаље поелато- Главлом одбору Шерифа х. Трсбничовпћ, Пембе х. Хацпалијагић, Рабија х. у Срајеву ла четнри пута, укуппо излоси Днл. 6.3 4 9 .—. ИсX. Мсхмсдагић. Ифст х. Глинчевић, Зумрут х. Џафербсгопић, плаћсно за одпјела п обућу гласом рдчуна 38 сироманших Ешрсф х. Новалија, Зпнет х. Гавраповић, Хапумица Едхемоучслпца п два курбала према одобрењу Главног ошобра a вић, НсоЈгнја х. Дсдић, Зинега х. Мујаповић. Месрура Кучуглаеом псказа Дин. 2 .000 .—, дакле свеукуинп иодатци изкали}1. Ханумица х. Зејчировић, Паша х. Мехме1дагиЈ1, Сслосе Дпп. 8.349.— . , лима х. Кадић, Зокија х. Хаџихасапефепдић. Према то.мс када свсукуппс издатке одбијемо од свеукупИстс ce примају и скупштлна пх ердачпо позд!твл.а. ипх прлмитака остаје да са далагап»им далом ттмамо у блаГђа Нафнја х. Кучукалић захваљује ce лрисутннм iuv rajim чпсто Длл 197.—. избору предсједиице друштва Рајрет. Ирпсутнп кличу: ЖпДозволнте ми, ла Вао још пзвијестим, да данас имамц вила! so члалица ш> Дил. з.— мјесечло. 19 члаллца no Дил. 5__ Гђа Авнија Буквпца предла1жс да сс гоошаљо брзојашш мјеесчло и 4 члалпце no Дин. 10,— мјееечно, то јест укупнц поздрав са скупштине г. Дру Авди Хасанбеговићу, ирсд103 чланицс. Моли.м, да rc овај мој изијоштај уведе у заiiiiciriiK u да мн се разрјешница подијелн, a ja Вам ce захваљујем, na досадатп.ем повјерсљу, хвала В-лм. (Бурни аплауз: Жпвила!). ТТослије свршстка говора предоједнпца: je прегледала е-ве досадаши.е бпљсшке и бнл»сашла je, да je свс тачно са. потписом иредоједннце и тајнице. IУписујте даљње добротворе ј I 262 и утемељаче Гајрета! I �сједнику Главног одбора Гајрета. Присутпи једаогласпо прнмају. Браојав глаои: »ДРУ Авди Хасанбеговићу, иредсједиику Главног одi'iopa Гајрета, иодбапу Дринове баиовине у Сарајеву. Са скуиштиио жешисог пододбора Гајреха у Брчком уиућујсмо Вама, као иродсједиику, и цјслокуином одбору иаше искрене поздравс.« Пошто je иецрпљеи диевни рад то предсједница закључује данатњу скупштину. МесцП одбори Гајрета захвал>ују се и овом прпликом свшма оиима, који оу евојим поклонима прндонели, да хомбола буде овако богаха и леиа. Повјереништво Гајрет у Цазину упутило je uBicMa нма&шма, мухтарпма н метевелијама среза Цазинског допис слиједећег садржаја: »Како Вам je позиато крајем овог мјесеца наступа Курбан Бајрам, a како су муслимани (муслмм&нке) задужешг да кољу вурбан уз ове велике дане и да подијеле међу своПрилози за томболу Гајретове забаве у Бањалуци је пријатеље, родбину и сиромахе поменухн курбан u курТомбола Гајретове забаве у Баљалуди имала je неколибанске кожиде хо je доље потписани одбор донио једногласiM) охотина згодихака. Све те ства.ри даровали су друштву ио закључак да и Вас оиомену на дужност еарадље са начлаиови и пријатељц Гајрета. ма за Гајрет, a Ви ћете се одужихи Гајрету химе шхо hexe Велик број лоиих ручних радова icao јастука, милијеа, пописати све оне којн he у Bauieu џемату хој великој Боручних радова рађеиих са златом као пешкира бројем вежнјој дужности удовољнти, тсурбан заклати хе да би кожицу зених, чеврма; лепи поклони овдашљнх трговаца, привласа свог курбана предали Вама за наше једиио и спасоносно чили су у излозима пажњу грађансгва. друшхво Гајрет. Од предузећа са огране ноолали су лене поклоне: »ЛиГајрех, io je како Вам je познахо наше друшхво, које иак« трговина мешовите робе, Загреб; »Мерима« творницасаваогштава - и одгаја наше хиљадама муслимапске млндежн иуна, Крушевац; Хинка Франка Синови, За-греб. (оирохиње) jmco no нашој држави хако и no ваии како овјехОд овдашњих трговаца и заначија дали су лепе стварн ^ску хако'и вјерску иителигендију. фнрме: Уједпо апелујемо na Вас као пријахеље Гајрета да иоАфган Хамдија, трговац; Биберић Нсџиб, злахар;-Bp tред сдкупљања кожнда, одржпхе предавања о Гајрету na мер, алокетар; Цнсари и друг, дрогерија; Цвјетан Милан, . уобичајепо вријеме за врнјеме Бајрама nanasia и да украхко трговац; Димитрнјевнћ Јово, трговац; Димлхријевић Коста. изложите Гајрех, његово дјеловање у просвјсхио-културпом трговац; Димвтријевић Pajiio, трговац; Фишер Емил, тргои пад1Гопалном ногледу од оснутка до данас. вац; Ивезић и Кољевић, трговци; Ивезнћ Иетар, трговац; Надаље молимо да ue остане и онај uojn није дулаш Браћа Јажшић, књижара; Јовић Звокш}, кљижара; Јовичић,, кла^И\курбана a желио би да дорринесе неку новчану покафана »Босна«; Мирковић, апотека; Пољокап X. Исав, тргомоћ Гајреху, да би иза Бајрама намаза пред џнмнјом провац; Пољокан Саламон Хаим, трговац; Радочај^Милан/апосергију/Д^хај ^добровољни прилог са сппском даровахекар; Шиицлер и Кон, хрговци^У^еновпћ Душан, ijfei кожица донесехе и предахе повјерепику Гајрета Хасаpa; Узелац кљижара; Вујић Љубо, трговац. .Јромановићу, начелнпку општине Цазинске. Осим ових трговаца лепе су поклоне дјиш и гс Молимо Вас да би иза клањања Бајрама објавпли свпм 'Вумрукчић Фатнма, Хаџихалиловић, Пољокан Ана t ». , Мухаремагић ^сим L [И ЈШ 1 муслимапима да he бнтп велижа свечаиа Гајрехова забава у ' Од ручнш радова зш ж ж е.гсу mm и=Цени: ј « „ . Ц « го с и о ђ a : Пејзан Ф ати е/ Казаз Х з Д ч ц с , M .imjM h (Јултаиије, Муфхић Наџије, МујезшшииИ Субхије, ПитаЈ Зелфе и госпођида; 'Вумишић Фахиме, Хусеђиновић Шнде, Карабеговић Аише, Ковачевић Назифе и Табаковнћ Арифе: И е ш к и р и б р о ј е м везенн са златом п свп.лама го'■иођа: Ћејвац Мнне, Ћејван Зејнсбе, ''Галијашевић Аише, MOpinmu'iih, Ибрахпмбеговић, Кајтаз Атпфе, Ковачевић. Салнхагић Ифакат, Вехабовић Алије. М п л и ј е и г о с n о ђ a: Џшгнћ Сеније, Хаџнхалиловић 'Лслебмје, Ма.глајлић Ћамиле, и госиођнца: Галијашевнћ, Кулсповић Ифехе, Маглајлић Субхнје, Силахић Мућелефе, Зембо Аоиме. Ч е в р м е г о с п о ђ а : АлихоџпИ, Баххијаревић Миие, Деднћ Мупире, 'Вулбеговпћ Оубхнје, Гушић, X. Дедаћ Халиде, Хаспћ, Кадеиић, 1£араселимовнћ Паше, Крајншннк Тахире, Мемагић, Мујезиновић Мупнре, Суљшћ, u госпођнца: Целпћ Зухре, X. Авдић Асиме, Ковачевић Рабије. К е р a н е ш a м п ј е: гђе Џинић и гђице Филиповић 'Вамиле, свилена кошуља гђе АрсЈШхагић 'Бсхве, дек.пца гђице Бурнћ Каде. Ооим ових наводеиих отвари био je joiu велнв број леiinx ручиих радова и поклока трговада, чпје би набрајањс одузело мноп-о мссха. “ * • «*"* • *"»■“ » 8 И “ ■ “ “ “ * БаЈР*“ ^ В“ ■*«»« Ц a з и н, дне 20 , априла 1931. год. Ћоралић Хаоан грунховничар, в. р.; Козарчананпп Мехмед грунт. директор, в. р.; А|дилагић Ахмед баксвк вијећник, в. р.; Темцц Хакија пол. чин., в. р.; Т1смалоп1111 Ахмет зваинчиик, в. р.; Торомановпћ Хаеап новјерспш; Гајрета, в. р.; Јахслћ X. Мехмед, шер. суднја, в. р.; Градашчевић Узенр ше<ј). пор. управе, в. р.; Бешлагић Назиф суд. офндијал, в. р. Поздравне депеше претсједнику Главног одбора Гајрета г. Др. Авди Хасанбеговићу Теслић: Учесници Гајретове ванредпе скупшхине за пзбор мјеоног одбора хопло поздрављају 1'лавии одбор a иарочихо уваженог прехсједппка господина доктора Хаоанбеговића. — Повјереншс Гајреха у Теслићу: Мехмедалија Ханџић. Цазин: Са велике Гајрехове бајрамске забаве у Цазнну на којој се je макифссховала свијест, бићу слободан да Ва.с у нме свих чланова и прпјахеља Гајреха поздравим са жнвно наш ирехоједннк 1'лавног одбора Др. Хосанбеговпћ! — Повјереник Торомановић. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 263 1 �Шабац: Новоосновлнп Мсони одбор Гајрета у ГОапцу поздрааља свога ирстседиикл a прско њсга и све one који раде на узвишеним идеалима Тајрста, — Иретседник Миливоје Исаковић; секрстар Махмуд Машовић. Чланошг Гајрета окупљеии данас на другој мјесној окуиишши, цнјенећи дажшу Гјкшног одбора иапрама овог мјеста изказују од срца своју благодарност и иоздрављају Главнп одбор са вођом Др. Авдом. — Претиједиик: Сабит Хозић, трговац. Котор-Варош: О ст але јРЕ Д О В Н А благоволео je одобрити, да се од стране Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, (Узвишеног Покровитеља Јадранснв Страже иоклонн као rJiuiniii згадитак јсдаи златаи сит. Оиим поклодом нодвучен je значај oue родољубиве ажције. Срећке за главно вучеше 8. сеитембра no цијени Дин. 10.— ио комаду набављају се код Адмшшстр. Отејока -1адранеке Страже у Београду, Космајска бр. 9. План згодитака разаишље се заједно оа срећкама бесплатно. "Привредна Ревија — најновија свеска за мјесец мај 1931. го диш њ а скуп ш тина ПРО С В ЈЕТЕ у Сарајеву одржаке се +<а Видов-дан у недељу 28. јуна 1931. у 10 еати у просторијама Срп. пјевачког друштва »Слоге «у Сарајеву, са уобичајеним дневним редом. Обласни и мјесни одбори, повјереници и чланови Просвјете, који желе да се о њиховим предлозима расправља на главној скупшти•ни, треба да пошаљу своје предлоге гшсмено Главноме управноме одбору Просвјете најмање десет дана прије редовне главне скупштине. Претходно свакано сви одбори и повјереници треба да одрже своје годишње скупштине ,и лошаљу извјештаје и то до нонца маја о. г. Главни одбор Просвјете. i/T i СКУ П Ш ТИ Н А СРПСК Е К Њ И Ж ЕВ Н Е З А Д Р У Г Е одржаће се 17. маја, у 9 часова прије подне, у дворани Треће вучење ове националне лутрије, Његово Величанство Краљ в и /е с т и гл а в н а ГО Д ИШ Њ А ,У .главном ,вучец>у hc битн дздучедо 830 згодитао, длмс1)у лсојдх вслккп 6|m.j од иелико вриједнмсги. За гпавно мушке гимназије у Беогргду, под претсједништвом проф. Универзитета г. Павла Поповића. Лутрија Јадранске Страже Како je већ било раиије јављено, Иовршни одбор Јадранскс Страже у *9плиту врши издавање згодптака првог вучења своје Лутрцје, Koji.Vjfe било орављено на Д1Ц№ | Марта о. г. Иамеђу великог броја издатпх згодитака — 50.000 Днн. ном. ратне штете добир je Доброеав Угриновић, земл>орадник из села Лопуипшка" среза Млавског, Моравске бановине; један првакллсаи 'клавир добило je Соколско другатво у Сиверићу, осим тога издат je већи Гц>ој згодитака no 5000 Дин. ном. ратне штете, бицикли,' шпваће машпне, златнл сатови, путовања, no тринедел>е боравка на Јадрану и љековитим бањама, и велики број друтих згоДитака. Између неиздатих згодитака има још један штоцикл, бицдкли, ратне штете, путовања, боравци на Јадрану, златни сатови и т. д., стога молимо сопствепике срећака, да- прегледају своје срећке и што цре подигну преостале иеподигнуте згодитке, јер je од 15. маја Јадранска Стража ночела продавати своје срећке за главно вучење. Главно вучење ове мационалне лутрије, са великим бројсм скупоцјених згодитака, обавиће се у Београд.у неодложно на дан 8. септембра т. р. нод ■контролом државиих BJKM'TH. Примпли смо најновпју свеску »Прпвредпс 1’евпЈе« oa сдалним прилогом »Туризам« у ванредно раскошном издању u ЛЈхоширеном опсегу оа 72 отране, na врло фином папиру н у бојама са одличшш сликама док, међу члалцима и раеправаша налазимо иаше истакнуте привредпике и го: Др. Бранко Шпгоерић — Утицај опћих прилика на рад и успјех ра#а у домаЉем бапкарству. Милан Дивјак — Проблем еконбмоЛб коњуистуре у међународној господарској почпитпци, Др. Рудолф Mapu — Господарско стање дравске бановиис, Славко Оијтшчевић — Наше туристичке везе с англо-саи;1им земљам'а, Др. -Иво Белин — Организација комунал-. !Дпта„хЈ1ојзе Шмуц — 0 пословнп моралп, В. Букмир — Стратегија националне ипдустрије и зкивотни етандард, Др. Армин MocnoBiih — Загребачке велике банке, Ипис. Душан Урукало — Југославенока морнарица и организација путнич1со-поштанског лромета на Јадраиу, Др. Мплан Гру~Aep — Изједначење међуиародног ириватпог права, Влада Милешсонић — Поллпривредне кризе, Проф. Др. Станко Дежелић — Јурај Деметровић, министар трговине и пндустриje /Маркантна личност савремене политике, Проф. Инж. Милан Владен — Производња олова у Југославији, Влахо Кучера. — Електрификадија и цроблем господарствекости npn1>одне енергије, Иван Улчник — Откуп личнаг рада (кулук)Мирко Твртковић — ItiUvO да спасимо село и иителигснцију. Симеон Гаћеша — Прописи о књиговодетву према пројекту noBor залсона Краљевине Југославије, Иван Чефута — Угјсцај господарске кризе na onhy привредЈ1, Тони Боцноло — Значај и важност наших линија с Леваптом. У опширпој хроники међу сталшш py6pniiaMa налазнмо: Привредна кропика, Међупародии гоепошарски преглод. Финансијски преглед, Вкономсасл преглед, Социјалпи npcглед, Статистнчки преглед, Библиографски преглед, хе оетале оитне вијеоти. Јодишша .иретллата остала je као и до сада динара 250.—. Уцрава ревије налдзи се у Загребу, Масарикова 28 a. I И сприпик У прошлом броју .Гајрета посрешно je донешено да јс прнлог дао г. Муотафа Махић из ЈВубу)шког, a треба да стоји -Мустафг Лалпћ, иретсједншс Југославелекс читаочице. 'Gajrei u svakoj kući, znači samo njezin napredak �P o s j e d n i c i m a g r a r n i h a o b l i g a c i j a Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z s. o. j.) u Sarajevu, Cukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima ag ra r­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji z a ­ voda besplatno. Direkcija Jugoslavenske privredne zadruge i štedionice Sarajevo. SVAKI M U S LIM A N T R E B A DA K U P U J E SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” 3000000000000000000000000000000000000000 o Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova -v Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOOOOOOOOOOOOO 0O0OOOOOOOOOOG narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ašujte u „GHIRETU” Р Ш * > 'Г 7- ш там париза: ИЗРАћУЈЕ НАЈБО/bE CBE ШТДМПАРСКЕ ПОСЛОВЕ П КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А ГА Т чИ С Т Р О ЈЕ В И СТЕРЕОТИПИЈА РО Т А Ц И О Н Н СТРОЈ cinkografija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNO] I VIŠE BOJA JEDINA ПД JUGU MAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJLUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosanska Industrijalna i jĐr. Omer Bahtijarević 1 Trgovaca Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 I/ ' o Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n 20,000.000*Rezervni fond D in | dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe- i 1 cijalista za operativne bo1 lesti, asistent chirurškog 1 odelenja Državne Bolnice 7,500*000*- f Ordinira od 1-3 poslije podne | Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split Iu Aleksandrovoj ulici br. 4 5 ■Hlllllllllll................ llllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllNIIIII...... . Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 4 0 ,0 0 0 .00 0 '- Rezerve Din 2,000.000'i se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba 1 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/434bfdb98dfd62895a41e1633c983b02.pdf 9f1b2d8136738619c39651c50e38e846 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж А Ј: Ишк. Шериф Гајретова акција за задругарство Проф. Шефкија Бубић: Слободна трговина и заштита уопште К Њ И Ж Е В Н И ПРИ ЛО Г с Хамид Диздар: Ha свом дому. Хајргудин Ћурдјг: Вечито питање Илјас- Добарџић: Невеста Сг1фВ(;ЋчФ. 91‘чевић: Севдалинке Хамди.п! Му'1ић: Како Омер просвјећује народ — Какву нам корист даје креч Г А Ј Р Е ТО В Г Л А С Н И К Гајрсгове приредбе ~" Гајретова годиШн.а забава у Тузли — Гајретове утрке у Бпјељнни — Гајретова бајражкгГзабава у Фочи — Гајретова aaoaua у Отоиу — Гајретов тсферцч у Семизовцу /— Гајретов теферпч у Дервенти — Гајретпн мсвлуд у Бос. Кобашу — Гајретова забава у Пријепољу — 'Ш Ш а 'у • Сребрелицч — Гајретов тлфврич у дричу — Гајрстов Курбал у Бос. Кобашу w - Даљње проширивањ е Гајретове организације Опмтан.е Гајретова одборп у Сочицама (Санџак) — Осннвање Гајретове чптаонице у Острошцу' (Кошнц) — Оснлваљс Гајретова одбора у- Б]>одареву (Прпјепоље) — Оснпван>е Гајретова одбора у Ii'opaјУ (Брчко) — Скупштииа Гајрета у Ша.пцу — Копституисаље lajjleroiiii одбора у-Сребренику Даљњи упис добротвора и утемељача Гајрета , у Capajfcn&v Бггјељинн, Бужиму н Калесији Аналф абетски. течај у -*гениЦи V fjfidtain Дарови и, гфилози Гајрету Прилоли пз блЈсиа р Велеса — Прилози женског одбора Гајрета у ГрјЈдачцу — Курбавоке’ кож и це из Бос. Кобаша — П оклон курбанских Јсожица Гајрету у Р огатици — Сакупљеда храл а за Гајрет у Бос: Кобашу — Прилози из Рипча, Острошцп. Котор-Вароши, Мпоча, Kii.T^ctrje — Курбанске кожлце Гајрету у Бужиму и Бродареву Разни други добровољни прилози Гајрету Остале вијести Поставл>ан.е^\повјеррнлка Гајрета у Сл. Броду — Жива Гајретова акција у 'HIa3tfly — Захбала Занатллјеком удружуњу у Рогатпцп — Госп. Хугћнја ШсховићУм рли радници Г^јр^та ,------ Зејна II. Дра#в — Мерхум Фадиле ханума Имшпровпћ Поздравне депеше претсједнину Главног одбора Гајрета Отворење џамије у^. Миљановцима (Зворник) 1 ЈУНИ САРАЈЕВО 1931 И з д а је Гл ав н и о д б о р ГаЈрета у БРОЈ 11 С а р а је в у �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatili ka, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim njedno vršili bi i svoju patriotek’;<* i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj eredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali n listu »Gajret«. S.: f Jugoslavenska Privredna Z ad ru ga i Š ted io n ica ■v z. s. o. j. u :‘Г \ ■»I k i t i i i 1 / ‘ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист ГаЈрета друштва за културно и економско подизаље муслимана. излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 дииара на годину, a за све остале земље цреко границе 200 динара. Ђапв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К ун и К Власвик друштво „Гајрет**. — Одговории уредпик: Хамид Кукић — З а штамаарију „Босанска Пошта' одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 11 С а р а ј е в о , 1 ј у н а 1931 $ Инж. Ш ериф Б у б и ћ Г а јр е т о п а . ■. а к ц и ја за \ ' за д р уга р ст п о Ми смо у прошлом броју јавили, да Гај- њих исмијавају сваку акцију за народно добро, рет спрема један велики задругарски курс од осим ако та акција не може њима да донесе 1. до 31. јула у Сарајеву. Сада желимо учи- какве користи. нити неке напомене за наше културне радОвој Гајретовој акцији иде у прилог и нике у провинцији. I ГЧ1Ш11.то, што су чиновнички положаји доста преПознато je, да се je друштво Гајрет зад- натрпани; у њима немају довољно сигурна њих година одлучило и прешло на просвје- мјеста ни старији чиновници, a камо ли они ћивање широких народних слојева, док je до који тек долазе или се спремају да заузму те сада главна брига посвећивана средњошкол- положаје. Али најважнији разлог за и овакав ским конвиктима — школовању омладине на Г а јр е т о в р а д лежи у чињеници, да се средњим школама. Ми не мислимо, да та улога школовањем појединаца не утјече много на Гајретова треба да престане, али свакако дизање културног нивоа широких народних треба све више да се замјењује са систематски слојева. Ови и сада, као и прије, чаме у тами организованим радом на културном и прив- непросвијећености. Напротив, дизањем културредном придизању [ш и р о к и х варошких и ног нивоа народа, пуно ће се брже и лакше сеоских народних слојева. Гајрет je помагао лифероватп људи већег школовања и веће и школовао интелигенцију не ради тога да интелигенције. Народ просвјећен сам ће тежити један минималан дио нашега народа дође до за веКим школовањем, a привредно осигуран доброг и сигурног упослења и чиновничких неће тражити ничије помоћи, него ће сваки положаја, него у првом реду зато, што се je своју дјецу сам школовати. надао, да ће школовани људи моћи п о с л у To, што je Гајрет отпочео овакав рад ж и т и н а р о д у . Te наде нису се испуниле отварањем једнога великог задружног течаја, онако како je то Гајрет и како je то народ даје најбољи доказ да je на висини садањег желио. Истина ми имамо адвоката, љекара, времена и да ће на том послу имати успјеха. професора, инжињера, али махом људи, који Ми смо мали народ малих, ситних, врло ситне само што раде за свој џеп, него многи од них привредних јединица и као такви у дана* 265 �шње доба можемо се привредно одржати само ако будемо уједињени, задружно уједињени. Друкчије радећи ми морамо подлећи пред јачим, силним свјетским привредним јединицама. A без тога сваки нам je поједи* начни рад узалудан. Могу у тој огромној свјетској јурњави и наши појединци да се нечега дочепају, али већина наших ситних привредника, сељака, занатлија и трговаца, ако буду разједињени, све ће више страдати. Гајрету, као нашој културној установи, није стало да се десетак људи подигне, него да се већина народа културно и привредно дигне. Дизањем свијести о заједничким потребама већине нашега народа, покретањем заједничких народних културних и привредних акција, Гајрет ће ту улогу најбоље извести. Гајрет je свјестан чињенице, да наш народ нема задружне свијести и да то највише смета правилном развитку нашега задругарства. У томе му најбоље мсЛке послужити искуство у досадањем раду код нас на придизању задругарства. КористеКи се тим искуством, Гајрет je с правом ријешио, да најприје развије акцију за задружно елементарно школовање, да упозна тежака широм Краљевине са циљевима и начинима рада у задругама, na тек онда, постепено, тамо гдје створи те основне услове, да отпочне са акцијом за оснивање задруга. Ми ћемо тако истина нешто касније доћи до задруга, али зато Ке наше задруге бити много трајније и сигурније, О ва Гајретова акдија за сада je ограничена само на муслимане, али постепено она ће се проширити на све грађане без разлике на вјеру, пошто се све више осјеКа потреба да Гајрет, у интересу нације таквом својом иницијативом обухвати све наше народне слојеве без разлике на вјеру. Наша смисао за организацију не смије да буде ограничена само на муслимане, пошто смо и ми од наших суграђана других вјера много кориснога научили. Још морамо овдје напоменути, да je Гајрет одлучио да овај велики течај, у који ће бити примљено око 100 слушалаца, изведе не жалеКи материјалних жртава. Материјалне жртве биће несумњиво велике. Да би се омогућио што шири даљи рад у овим правцима, треба пријатељи нашега напретка да све силе упрегну за материјално јачање Гајрета. Наше je мишљење, да одмах треба приступити организацији једнога „Гајретова дана задружне свијести" no цијелој Краљевини, на којем ће се скупљати прилози за Гајретову задружну акцију. По провинцији пријатељи и радници Гајретови, a нарочито наша школска омладина, треба овога љета што више да учини за Гајрет. Прошлога Рамазана давали смо идеје и водили смо разговоре о томе шта треба да радимо. Гајрет je приступио практичном провађању онога што je народ тражио, a сада je на народу да тај рад омогући. ПРИ М ЈЕД БА У Р Е Д Н И Ш ТВ А Чланак у прошлом броју нашега листа као и окруж н иц а Главног одбора Гајрета у Kojoj je објављена одлука Главног одбора Гајрета за једн у организовану Гајретову а к ц и ју на културном и привредном придизањ у наш ег села — изазвали су велико интересовање и одобравање код сви ју д руш твених кругова, a нарочито међу нашом а к т и в н о м интелигонцијом. Kao први глас из редова н аш и х интел ектуал ац а доносимо у дацаш њ ем броју мишљење о тој ак ц и ји познатог нашег стручњ ака и одличног Гајретова сарадника r. и н ж . Ш ерифа Б уб ика. > Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 266 �Ш ефкија ВубиЋ, проф . С л о б о д н а гр го Ћ м н а и з а ш т и т а у о п ш те Теоретске творевипе на пољу новога система могла je само да оствари у историји једна школа, a нипошто скуп апсолутних правила, која важ е за сва времена и све средине. Нема сумње д а je у доба постанка овога система исти могао наћи само примену у Енглеској и то ради њене трговачке и индустријске премоћи над осталим државама. Систем je ипак нашао присталица на континенту, поготово га у Њ емачкој прихватише извесни друштвени слојеви, чији су сс интереси подударали са опћом теоријом овога система. Д ок су индустријалци европских држ ава рачунали н а државну заштиту од енглеске конкуренције, дотле су трговци земљорадници били наклони слободној трговини. применити на Француску и да ће упропастити важне индустрије«. Интересантно je напоменути, д а су многи високи француски државници били за слободну трговину, али je нису од своје државе тражили. И остале државе нису, биле поштеђене од овога покрета, али je он свагде остао у спиоима, чланцима парламентским говорима, удружењима његових присталица (на пр. Италија и Удружене Држ аве Северне Америке) али нигде није примењен у пракси онако као у Енглеској. Енглеска je све до данас, уопркос покуш аја веома угледних политичара да се заведе барем веома умерена заштита1), задрж ала своју слобОдну трговину. Једино што се Теоретски утицај физиократа и Адама Смита може приметити у последње време, јесте тежња да био je веома јак у Немачкој, услед чега je тамо _ -се неким фис-калшш царинама поетигне заштита тежња за слободнам трговином била заузела при- домаће радиности. Тако н. пр. фискалном царином лично маха. Тако je пруски тариф од 18lSv пот- на свиленрушрапе заш тићује се домаћа производња пуно надахнут Смитовим идејама. Прак/гични no- чарапа из уметне свиле. Ипак се у Енглеској слокрет за слободном тргбрином pcerho се у Немачкој бодна трговина тако увреж ила, не само код политек 40-тих година, када су дочрли трговци, иза- тичара и економа, него у душ и енглеског народа, звати ЈТистовим деловањем за спровођење запгриТ^ те је тешко за сада и мислити н а љезино укидање. hop сустема, да оснивају у Берлину, Ш тетину и Хамбургу слободно трго^лкгг удружења. 0 П о с ле д и ц е и критика система уједно заредали подински чланци, предавањ а „ с л о б о д н е трговине ворзитетских профеоора, пова удружетва, све И Ј Класична школа, као творац система слободне циљу пропагирања слђбодне трговине. Поврет je би)о јаку теоретску подлогу на конгресу народних трговине, веровала je д а je слободна трговина најеконома који се састао први пут 185S. на коме се ис-правнија економкка политика и д а je она једнна већина народних економа изразила за слободну у стању д а подигне народе до великог економског трговину. Међутим и удружења, и агитације, и кон- благостања. Међутим посебне економске прилике континенталних држ ава, у битпости разллчне од греси, нвсу могли створили слободну трговину, она пије била уветована стварним економсвим прили- енглеских, наметнуле су јавности такав поглед на живот и свет са којим она изгубп сваку везу и кама тога доба. Покрет за слободном тртовином у Немачкој био je заправо тада замењен са личном значај и моћ слободне трговине. Нацпонални интерео не признаје више своју хармонију са приватнпм слободом, која je тада наступала. Номачке тадање прилике биле су протившост епглесклх, n a према интересима, дошло се д о закљ учка, да оу народн томе су се морали завађати и супротни евономсжо- организми посебне врсти са особитим животним принципима, са својом опредељеном индивидуалполитички систешт. Слободна je трговипа још ма.ње имала успеха ношћу, која одређује ток њиховог историјског ра-зу Француској, пгго сведочи д а су владајуће инди- вијања. »Сваки народ кроз сва времона представља видуалне доктрине имале врло мало успеха у пра- једну целину. II пошто су садаш њи параштаји naследници прошлости, то треба да им непрестано кси. Ни у јвдној земљи нису мање доктрине утилебди пред очима стално друштвено добро у буцале на политичаре као у Франпуској. Након свих теоретских учења Басти јата о идеји слободне трговине, хармонија итгтероса, беспотребном државпом мешаљу, накои његових говора у Парламенту, Француска влада и пак изјављ ује 1856. у једној својој декларацији, »да она изричито одбацује принцип слободне трговине као несносан за независност и оттгурноот једпе велпке натхије, да г.е он ne може l) Покрет за овом заштитом у Енглеској предвОлио je почетком овог столећа Јозеф Чемберлеп којп je од 1903. био развно у ту сврху веома јаку агптацију (држаа говоре на јавним скупштанама, стварао пнтересне групе, прнкуппо у свој покрет многе професоре неародие «;ономпје). Год. 1906. под паролом »Слободна илп аапттитна тр(говина« расписани пизбори за парламенат донелп су победу слободној трго* вини. 267 �дућности. Економскп живот једнога народа само je једна страна или област укуиног његовог делал>а, који треба да хармонира са вишим циљевима друштвеним; и н а јп о д т ш ји opran за оствареље те хармоније јесте држава, која, уместо д а будс, прост један апарат за делење правде, треба д а представља и оличава у себи укуиан живот народни.« Нс само да je задаћа те државе културно и национално уједиљсње, пего и свим могућим средствима подупретн сазфјевање новог ипЈпустргкчсог привреднов’ живота. Слобода приврсдног делаљ а je према томе недовољна да реши тако замашно друштвеио национално питање. С такпм ('низо.м резоновања континентални, спецнјално немачки економски писци сведоше прнвредне појаве и законе између народне средине, камо их je био одвео либерализам старе класичне школе, у национално индустријске радионице, над којима увек мора д а лебди држ авна интервенција, и да Одстрањује све ометње које њиховом напредовању стварају својом конкуренцијом старији и~богатији народи. Пре свега се оглаш ује закон слободне конкуренције на међуЈтародној пијаци као убитачан за домаЈиз радипосрги окономски слабије развијенпх држ ава. CnođoOiftija п редузећа јаче развијених држ ава потиснуће с а пи јац е ако н а њој влада слободна трговино^ ман>е Гспособне, и предузети н а се и произвбдњу и клијентелу слабијих држава. Тако hfc сва корист од слободне трговшге ирипасти економ($и и тохнички надмоћнијим државама. Ш тета ће за др у гу држ аву бити у толико већа у колико he дуж е времена требати из тих предузећа потиснути рад и капитал д а се запосли у којој другој домаћој привродној грани, a није искључено д а с-е уопшуе не упосле. Међутим, та иста слободна трговииа на унутраш љ ој иијаци, дбноси огромне благодати no народпу привроду: за конкуренцију најспособнија предузећа потиснуће са пијаце сва Maihe способна предузећа и преузеће у своје руке сву производЈБу као и све муштерије. Ш тета слабијих иредузећа није. држ авна, као што je случај при влади слободне трговине, на међународној пијаци; држ ава у овом случају добива јер je у ку п н а корист способнијих предузећа у век већа од укупне штете слабијих, од којих се може с правом траж ити та ж ртва у циљ у јачањ а народне привреде. Предмет оштро критике противника система слободне трговине била je поготово његова п олазна тачка: прнмена апсолутно слободне трговине, без обзира на привредно-политичку индивидуалност сваке поједине државе. Народни интереси не призн ају либералну филозофију са њеним схватањ има о слободи личности, о слободној трговини, те према T O fte ji нац ија почиње д а мрзи анархију међународне слободне конкуренције и за то тежи организацији своје производње, како би иста могла д а се те к д п у с ти у вртлог слободне трговине. Поготову овде почиње д а игра видну улогу домаћи каиитал који одсад траж и држ аву, која би одговарала искључиво његовим интересима. Он захтева држ аву која би царкнском и тарифном политиком обезбедила њ ену унутраш њ у пијацу и олакш ала освајаље спољних, светских пијаца. И баш ова друга т ачка у програму домаћег капитала, освајање светских пи.јаца, довела je онај првобитни строги систем слободне трговине до ублаж ења, тако д а савремене пристапице овога система чине многа отступања од првобитних захтева за потпуном слободном трговином. Под утицајем критике тако се на пр. с њихове стране у најновије време допуш та и царинска заш тита, кад je у питању опстанак и бсзбедност нације. КЊ И Ж ЕВП И ПРИЛОГ Hamid Dizdar Na svom dom u Ima čovek, često, tako čudnih odluka u životu i tako zagonetnih dela, da im se i sam ponekad začudi. To je sve uticaj navike i uticaj sredine u> kojoj je odra­ stao. Uistinu, opazio sam to više puta, sred3na stvara mentalitet okoline i psihička nastrojenja kod ljudi jed­ noga kraja. Tako je to sve usko povezano jedino sa drugim, rođeno i priraslo u dušama i deflima. Braća Goncourt, na jednom mjestu, tako uverljivo pišu: »Bo­ lesnici veruju u mesta gide čovek dobro živi, u krajeve koj] leče. Ima mesta sećanja, kutića zemlje, na kojima 268 dolaze na шп smešak zavičaja i slatka kolevka. Kao bojažljiva deca u naručaj dadilje, tako i njihove nade beže u jednu kućicu, u jedan vrt, u jedino selo, k o je'je bilo svedokom njihova rođenja i koje im neće dlati da umru.« A u stvari i jeste tako. Jedan perzijski pesnik je davno rekao, da mu je domovina onde, gde mu je dobro, a ipak se čoveku, pod tuđim nebom i oblacima, toliko puta desi, da u izvesnim momentima pomisli na svoj daleki zavičaj, to ga zabodi. Nostalgija bledih tu­ đinskih jutara propara mu prirođeno spokojstvo 1 mir. �I on postane ncsrecan. Nesrećan sve dotle, dok niiu u očima ne zablistaju vedri, malo ili nimalo neizmenjeni, pejsaži iz njegova detinjstva i mladosti. Često puta jedina sasvim obična sitnica, nešto tako beznačajno i, pravo rečeno, za izvesnu ličnost bezinteresno, bez ikakve veze sa duševnim i fizičkim zbiva­ njima i obvezama te ličnosti, pobudi kod nje tako čudna osećanjia, tako interesantne reminiscencije. se sećanjima, uspomenama, i kameno ćutala. — Sa mnom ćeš ti, majko. U Vojvodinu. — Hoću, rano, hoću. Videćeš lepote božije i bogatstva neviđena, na­ stavljao Gojko. — Dobro, dobro, rano materina, prihvaćala meha­ nički stara, a d a pri tome nije uopšte ni mislila na to. Misli joj bile na sasvim drugoj strani. Kad je Gojko sve uredio, rasprodao očevinu, spre­ A jedanput, nedavno, dogodio se ovaj slučaj: U jednoj manjoj hercegovačkoj varošici živila po­ mio novce u banku, primaklo se vreme za Odlazak. rodica starog trgovca Mihajla Krstića. Imao on ženu, Došli teški časovi bola i iskušenja. Žao joj i najmanjeg staru Milevu, rođenu i odgojenu tu, u varošici, među kamena, koji se belasao na čistoj avliji. Žao joj svega. komšijama triju vera. Pravoslavnih je bio priličan broj, Sada je tek shvatila svu težinu ovakovih rastanaka i m/uslimana najviše, a tek nekolike katoličke kuće u celoj svu ljubav, što ju je imala za ove k rševe. . . Plut nije bio baš mnogo naporan i težak, jer je stara kasabi, ako je u varošici najveći broj muslimana, a bile joj i najbliže komšije, ona se potpuno prilagodila obi­ Mileva, umorna i nenaspavana, veći dio puta prespavala u kupeu. Sin je pazio. Na putu je nije ništa interesovalo. čajima i štimungu sredine, kao i sve druge žene, koje Biila јб sasvim mirna. se odgoje i odrastu u takvoj sredini i pod sličnim! okol­ nostima. Za nju je, na primer, popodnevna šetnja, teU Vojvodini, u jednom ovećem gradu, gdje je Gojko ferič i kolo, petkom, kad muslimani svetkuju, doik je još •'obitavao, stara Mileva nije nikako mogla da se obikne mlada bila, sa muslimanskim đevojikama, obučenim i i snađe/Tužila je i plakala. Sa dvostrukom intenzivnošću nagizdanim (a takva se i ona udesi i napravi) bila obli­ proživljavala je prošlo, žalila za svojom mirnom ma­ gatna. Sasvim obična s tv a r . . . Mihajlo .je Imao i jednog halom i spominjala poznate. Sve joj ovde izgledalo sina. Gojka. Još u detinjstvujnđli1 Alnned, sin komšije drukčije, nekud okrenuto, nepoznato. Kao na drugom im Sabitage Prohića, nije hteo da ide u Mekteib (početnlu "svetu. A konac svega toga beše: vruća želja za po­ versku školu kod muslimana), jer nije tamo išao i njegov vratkom. Uzalud su bila sva nastojanja sina joj Gojka najbliži drug Gojko. Mali-Aluned je govorio ocu me mu, uzalud je bilo jedno malo lepuškasto unuče, ću tamo, kadi neće i Gojko sa mnom. A koćpi iogodišnji sinčić Gojkov, koji se oko nje umiljavao: onda hoću! nije ništa pomoglo. Sav sjaj i raskoš stana i okoline Gojko je, posle, svršio nešto škole i oda* gdje je živila, novi život i obiteljska sreća njenog sina Vini. Ofselio, za radom, čakSu Vojvodinu, a posao mu i dobre joj snaje, nisu je mogli odvratiti od namisli da išao za irukom kao malo kome. Za kratko vreme zaradio še p o v rati ogroman imetak, kupio najlepšu vilu i imanje u tim kra­ — Volim ti ja, sine, sesti pred Sabitagin kapidžik jevima ođ nekog madžarskog grpfa, koji je posle Oslo­ ili ipod Markovu kajsiju, pa se sabrati, ispiti šerbetnjak bođenja Iselio negiđe u Madžarsku. orne kafe sa komšmicama, nego išta na svetu, govorila Prolazilo vreme. Menjali se naVaštkji. Forme dru­ kroz suze stara. štvenog žjvota gubile svoje svakodnevne oblike i ra­ I opet putovanje. Automobil, železnica, pa opet stvarale se, neprimetno, u neku besformnu grimasu, u automobil. I došlo se natrag kući. Stara Mileva kao da trzaj, u očajan kirik. Sve se ugibalo i savijalo pred nečim se ponovo rodila, Sve joj postalo milo, lepo, drago. Kao grdno teškim, pred sudbinskim grčevima teške dnev- preporođena. Živi opet tu, u varošici, kod nekog rođaka. nosti. Valjalo pred sobom najerene stare krholjine, po- Upitao je neko za Vojvodimlu i život u njoj, a ona odgo­ cepane j nesigurne naprave. vorila: Vreme namučilo i čika-Mihajla, iscrpio ga do iz­ — Ah, sestro, ne pitaj. Veliš, kako tamo? Nikako! nemoglosti, i oborilo ga. Ko staru kladu. Sklopio svoje Bože me sačuvaj stanovanja u njoj. Zamisli ti samo ovo: blage, mirne oči jedne proletnje noći, kad su šipci cve>- za ćelo vreme, dok sam bila tamo, nisam čula mujezitali po okolnim baštama, i za uvek ga nestalo između nova glasa. E, pa kako ćeš? Nemaju ni jedne džamije. živih. Smilrio se gore, pod čempresima na bregu. Smrkava se, kažu: akšam. Noć. Ama kakav vam je Ostala stara Mileva. Sama. Rastužena i plačna. Obi­ alkšam, blentovi jedni budalasti, kad nemate ni munare, lazile je komšije i prijatelji, rođaci i poznanici, za ona sa koje će hodža proučiti akšam. I sve im, draga moja, dva-tri dana, dok je došao Gojko. A tada još bi malo drukčije nego u nas. Bože me sačuvaj Vojvodine! Lepo lakše. Rtzgovarao je i tešio. A ona ga slušala, zanosila naše mesto! I ovi naši kameni sokaci. 269 �Hajrudin Ćurić С евдалинке V e č ito p it a n je B feg stv o Zašto, o Bože, život mi dade: da Ii nda plačem ili da pevam, da li da patim i snosim jade ili o Sreći večno da snevam ? Preda mnom stoji praznina nema ko sfinga. A život juri, teče • .. U lutanju ne znam šta se sprema: šta mi nosi jutro, a šta v e č e... I dok Sudba tajanstvene otkriva svakom varljive sa strahom pišem pitanje »Zašto, o Bože, život mi boje nade, svoje: dade?« . . . Ilijas D obardžič л 5 ^ JV eve sta Oči su jo p ispile daljipe • jer čekala je, čekalđ* duge noći kraj otvorenog prozora u samoći hoće Ц dragi do ć(. . * Đerdant-je s tugom niz: i bolnu sudbinu klela sumornu pesmu vezla na tanka platna'bela. Suzama je bole *izvezla i devojačke rane proleća tiha, iščezla i mlade detinjstva dane. A danas kad dolame se dolom viju nevesta je svu m ladost ponela i dok je miluje zora bela radostim a je posula dolove; Zalečila je srca bolove, pesmama zalila luge (zaboravila bašče i njive i mlade čobanice druge). Svatima je dare donela dragome vreline i oči neka se mladošću smoči u nevestačkim belinama. O m e r b e g o v e lju b e Pivo piju dva mila jarana, Jaran Mujo i jaran Alija. Tud prolazi beže Osmanbeže. Govore mu dva mila jarana: »'Hodi Osmo da se napijemo!« »Prođ’te me se dva mila jarana, Nije meni ni do mene sama, A kamo li do vašega piva. Skoro sam se junak oženio, A sinoć mi ljuba pobjegnula, U po noći sa desnice rukeHajte braćo da je uhvatimo, Uhvatimo, da je upitamo: 11’ je s’ mene ili s’ moje majke«. Tad jarani na noge skočiše, S kraja na kraj gradom prohodiše, Dok je jedva jednom uhvatiše, Uhvatiše pa je upitaše: I f si s’ bega Н’ s’ begove majke?« Ona njima mlada odgovara: »Nisam s’ bega već s’ begove majke. Prvo me je jutro prekorila: Kam’ ti ruho šo si donijela? Ja sam majci mlada govorila: Don’jela sam pamet i ljepotu. Što se dvoje poharat’ ne može!« Jadi M u& am edovi »Ašikovah tri godine dana, Nit’ ja vidjeh fajde ni zijana. Tri put odoh dragoj pod pendžere. Tri put odoh kroz tri godinice. Prvi put joj odah pod pendžere, Al’ mi draga abdest uzimaše. Drugi put joj odoh pod pendžere, АГ mi draga jaciju klanjaše. Treći put joj odoh pod pendžere, Al’ mi draga dušeke siteraše. Kad ja vidjeh da će sama spavat,* Podamnom se noge uzdrhtaše, Slomiše se sitni basamaci I ja padoh u zelenu travu. Slomih desnu iz ram ena ruku I lijevu iz koljena nogu. Ni to meni jadi ne bijahu, Neg’ mi draga sa pendžera viče: »„ iMuhamede jedan muhannate, Ja da vidiš zlata oko vrata Ne bi znao bjele kule vrata. Ja d a vidiš gdje mi mendžuh kuca, Živom bi ti srce ispucalo. Da mi vidiš mukaddemu1) rese. Pod tobom se crna zemlja trese”.« *) Pasu, potpašaju. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будуКност 270 �D / e u e r M u lja m e d I A lib e g o v ic a Falila se Alibegovica U hamamu među hanu mama: »Koliko me moj Alibeg pazi, Kudgod boda za ruku me voda, Gdjegod sjeda na krilo me meće, A budi me rumenom ružicom: ..listaj srce rod'ilo se sunce!” « Niko tome mani ne bijaše. Do li jedna sumbul udovica. Ona ide svom bijelu dvoru. Obuče se štogod ljepše može, Na se meće štogod više može, Pa navlači na elif obrve, Podvlači ćaben-surmu pod oči; Narumeni ko ružicu lice, Naštrca se od zambaka đulsijom. Ona ide na oboma vrata U ta doba beže, Alibeže. Govori mu sumbul udovica: »Ne fala ti beže, Alebeže! Kad ti nemaš od srca evlada. Pusti Hasnu, uzmi mene mladu Rod;iću ti sina Hajrudina, Zlatne ruke i zlatna perčina.« Dođe kući beže, AHbeže^ P a doziva brata Muhameda: . »0 moj brate, mili Muhamede, Uzmi nevu za desnicu ruku, Pa je vodi u zeledu bašču andžtt, \ u.« U mlađega pogovora nema. On oblači zelenu dolainu, Pa uzima oštru posjeklicu, Pa je krije skutu pod dolan uUze nevu za desnicu ruku, Pa je vodi u zelenu bašču. Dovede je do žute narandže Stade nevi djever govorbi:, »Vidi nevo tu žutii narahdžu, Da se nije rodom okitila Davno bi je bratac posjekao.« #0 Џ \ SP'i: 1 Ш1Ш; .L гт \ Ne bil’ mu se neva osjetila. Pa je vodi rumenoj ružici Pa govori djever Muhamede: »Vidi nevo rumene ružice, Davno bi je bratac iščupao.« Ne bil' mu se neva osjetila. Ni tu mu se neva ne osjeća. P a je vodi vrelu studenome, Te joj kaže što je i kako je. Molila se Alibegovica, Molila se djever Muhamedu: »Pusti mene djever Muhamede, Da ja uzmem turski abdest na se. Da ja klanjam dva namaz-rećata.« Posluša je djever Muhamede, Pusti nevu da abdest uzima. Uzimajuć turski abdest na se Iz vode joj sablja isinula, Prepade se Alibegovica. U strahu je čedo porodila. Muško čedo ko zlatnu jabuku. Kad to vide djever Muhamede, On odora košulji rukave, Pa zamota to nejako čedo. Od sebe je kanicu otpaso, Pa poveza svoju nevjesticu, Pa je uze po tanahnu pasu. Pa je vodi na visoku kulu. Pa joj stere dušek po dušeku, I brusali jastuk po jastuku, I sveleni čaršaf po čaršafu, P o p o v a li soju nevjesticu. Nevjesticu — Alibegovicu. U tome se čedo rasolakalo. U ta doba beže, Alibeže. Progovara beže. Alibeže: Blago kući čije čedo plače. A kad vidje beže, Alibeže. Sipa Hasnu žutim dukatima, Muško čedo drobmjem biserom. Muhameda među oči ljubiGovori mu Alibegovica: »Kin' s’ ostale beže, Alibeže, Nisi mio ko što si mi bio. Kad bi mene u zlato zalio!« Zabilježio: Safvet F. Zečević Hamdija Mulić K a k o O m e r p ro sve ć u fe n a ro d Kakvu nam korist daje kreč »Ko bi ikad i pomislio, da ću vam ja i o kreču odr­ žati predavanje? — otpoče naš Omer. Eto, ta neznatna, obična stvar, što je možeš kupiti koliko ti treba za par dinara, veOiku doprinosi korist. Kreč se najviše upotrebljava u maltar којлп se lijepe zidovi. Njime se kreče (šer'be.te) i naše sobe. I eto, već zbog same ove upotrebe, kreč je vrlo važna naša po­ treba. Meni je ovdje namjera, da skrenem vašu pažnju na još veliku korist kreča, o kojoj vi nijeste nikad iii sanjali, Prvo da utvrdimo vrijednost krečenja naših soba. Okrečena (ošerbečena) soba bijele je boje. Bijela je boja u prvom redu ugodna oku i vrlo korisna. Ona sve ip rl j a v š t j n e o t k r i v a . Zaista su zidovi čisti samo onda, ako su okrečeni. Razne šare kojima se danas boje zidovi po gradovima i ako ih je lijepo vidjeti, ni blizu nijesu ljudi od pravog zanata, jednostavno zamiješaju dovi. Većinom po manjim gradovima same bojadžjje nijesu ljudi od pravog rahata, pa jednostavno zamiješaju boje, koje se poslije kratkog vremena suše i pretvaraju u prašinu. Ta se prašina diže i, naročito u spavaćim sobama, rasprostire se u vazduhu koji udišu čeljad po 271 �svu noć. Osim toga, u vazduhu ima dosta i z a r a z n i h kI l i c a naročito gdje ima bolesnika, a te se klice baš prilijepe o zidove, koji su obloženi masnom bojom. Osim toga obojadisane so*be nijesu zdrave ni zato, što se pušta da ta »bojama« traje po više godina. Tako se baš zarazne klice umnožavaju (kote). Međutim, sami kreč obija te klice. Naročito, kada se često šenbete zidovi. Baš je to eto š t o k r e č u b i j a z a r a z n e k l i c e , vnlo 'koristan po naše zdravlje. Zato ga i zovu domaće d e s i n f e k c i o n o s r e d s t v o to jest sredstvo, koje u'bija zarazne (priljeipčive), bolesne klice, koje u sebi kriju opasne bolesti. U nas i dan danas u mnogo gradova, a kamo li sela, nema svukud kanala, kuda prolazi đubre iz zahoda. Otvoreno se vide rupače kraj zahoda koje smrde i zarazuju okolicu. Da se tome stane barem iole na kiraj, dok se ne provedu Čestiti kanalli, vrlo je nužno i korisno poljevati zahode i rupače krečnom vodom i to što’ češće. Kreč ne samo što ubija zarazne klice, nego ubija i smrad. A koliko to koristi po naše zdravlje! Polijevanje zahoda i rupača krečnom vodom trebalo bi čak ј p r i s i l n o u v e s t i po svim mjestima gdje nema kanala. Niko se,, ne može tome protiviti, jer kreča ima svagdje i vrlo W jeftin. Još nešto vrlo važno. U kućama, gdje ima boles­ nika, naročito koji boluju od sušice, tifusa (»vrućeg«) i tome slično, treba često poljevati krečnom vodom ne samo zahod (čenifu) nego držati krečnu vodu i u sudima u k o j i m a b o l e s n i k o b a v l j a n u ž d u (veliku i malu). Ovo je osobito važno da se upamti i strogo toga drži. Tako isto vrlo je nužno držati krečnu vodu i u sudki gdje bolesnik p l j u j e jer i ispljuvci bolesnika vrlo su škodljivi po zdravu čeljad. Taj se sud često ispiražnjava, ispire vrelom lukšijom i opet »ponovno naljeiva krečnom vodom. Naročito tako treba činiti gdje leži bolesnik od s u š i c e jer on mnogo baca p 1j u v a č e koja je n a jo p a s n i j a , pošto ona nosi u sebi najviše zaraznih klica od tc teške prelazaie bolesti. Osobito su opasni suhi isplljuvci koji se pretvaraju u prašinu pa ova zarazi vazduh, koji udišu sva čeljad u »bolesnikovoj porodici. P a ­ metan čovjek treba da na sve pazi. Zdto još jednom naglašavamo: K r e č i t e s o b e , jer okrečefii su zidovi našili soba mnogo povoljniji za zdravlje nego ofarbani (malovani) koji i skupo stoje i niJesTTNlobri po zdravlje. Z a l j e v a j t e k r e č o m gdje god je n e č i s t o ć a . To činite u Interesu svoga zdrav­ lja, jer povrh svega, zdravlje je naše najveće blago. JUUIUT И зд а њ а Г а te б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5•- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 272 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г ајрет опе п р и р е д б е Гајретова годишња забава у Тузли Ha 2. маја о. г. одржала je у Тузлл пеликп Гзјрстовн ззблиа, која јс сиојнм моралник п матсријплиим уснјсхом надма.шила све овогодншље забаве. Овако огроми број поејетиоца — нарочито муслимаиа и муслпманки — ш ф одавно виђен у Тузли, ии на једној сличној приредби. Просторије хотела »Бристол« — главиа и споредна сала, те балкоп и кафанска сала — биле су претрпане разповрслом публпиом. Прије свсга ладала je у очн миогобројна носјста муслпмаиа нз свих слојева. Интелигслција, трговци, занатлије, сппјет нз чаршнјс и т. д. — што je jačan доказ, да се и ГА ЈР Е ТО В мпогнх, да je муслиналскл спсмепат неспособал, да шпта даде. Оснивап.с Гајретова пјовпчког збора н н.сгов уснјсшал рад геаишао je ua једнодушио одобраваље нуслиианеког грађанства и, jour вишс лолуларпиало Гајрст и n>erouc ирн|1едбе. Када je већ ударсл темсљ Гајретовом пјевачкои збору, icojn he од сада, у свима Гајретовим врнредбама всиуљавагн нрограм, приступило се осталим припрсмама за забаву. Позпато je већ у Тузли, да je Гајретова томбола на забавама богата н разноврсна. Да се одржи стари реноме Гајрстове томболе, мушки и женски одбор одпучно je, да овв годиие као главни згодитак за томболу паблвл с п а в а ћ у с о б у , utro je н учннно. Уз то je жепскп одбор прнкуппо no кућама богатс и разповрсис прсдмсте, ж ст ких руччих П ЈЕВАЧ КИ међу иама развија ocjehaj пдппадпостп једној заједнпцп п смисао за onhe добро. Забаву су такођер у велпкои броју поејетиле муслиманке, које и tuco већнм дијелом покривенс, сасвим оу се слободио кретале ме1)У публпком. Жао нам je да морамо конетатовати, да се нсмуслиманско гриђанпвс слабс. одазвало, но ппак претставницн војске, власти, те рпзннх културппх н нацпоналпих устллова оопм »Напретка« лосјетили су забаву. Ове годллс одбор mije пмао сиоро нпкаквпх потешкоћа oko одаблрања програма, јср je у мјееецу новеибру основал Гајретов лјевлчки збор, који je у главлом пспунно цио прогјкш забаве. Првл јавлп наступ пјевачког абора очекпвало јо грађлнство са лсллклм лнтсрссовшвем. Знало сс je, да збор располажс са одллчлим гласовннм матсријалом, a воља n дисциплиновплосг лјевача улпјевплп су наду у лпјеп успјех. И, збиллц за кратао врпјсме лоетпглут je завидан успјех, што je бесумњс заслуга како дјевача тако и самога хо1>овође г. Т. Плдошвћа. Са иетрајним радом нробуђела je код лјепача латентиа воља, те су лохи noiaiaann, да и у лама леже спаге, које еу нас клдрс културпо д лтутп л обескријспити тврдау ЗБО Р У ТУЗЛИ рлдова, док je мушкп одбор прпкуппо тапођер мпого згодпt f t K i i no грлду, који су даровалп трговци и азплтлије. Десет дана прпје вабаве, томбола je била пзложена иа впдпомс мјосту, гдје je својим богатством епраћала ппжљу цлјелога rpabancTBa. Оспм елкупљаља томболс жспскп je одбор узеп на <-ебе сакупљање н раоп|ч>дају бнфел, у чему je веома доб|к) успио. Оспм продаје бпфва жепскп je одбор рлспродао добар дпо томболе, што.јс опрапдапо, да пм ес јавпо искажв захвала п прпзнање. Ноколпко дапа прсд саму забаву прппрсмс су биле у најжлвљем току, п свак сс старло да своју дужлост што Сол.е пзведе. Декорацпју сале преузео je na се г. пнж. Богдап Ђуклћ, п г. Фрољо Ледср, ажлдемски вајар п слпкар. Овај пу.та j декорацпји сале подала je у очи и та пота, што je г. Ледер са неколико вслпкпх поома успјелпх слпка лз босанског му. олпманског жпвота дао забавл правп босалскп лгтлмунг. Дс* ко|лцпја глле п остпла постапа. бпла je једла нопост за Ту* олу, што je лосјетноцпма прпбпвпло угодно пзненађсп>е. 273 �Ha дип aartnue, одмах жн-лије иодис, иочели су гтнаатп jocni ii'i Брчког, Гор. Тузле, и осталлх околинх мјеота. Нарочнто ео овај иут у лијспом броју одалвала Гор. Тузла, иа челу са претсједншсом Гајрета г. Незирагом X. МехмедовпheM и претсједнпком општнне г. Мухамедагом X. Мехмедовнћем. Залажсно je неколпко гостнју из Брчког са познатим Гајротовим пријатељем г. Мохмедалијом Едхсмовићем. Како je сав рад око upiuipcMa био раздајељен на reisције ове je текло нормално н на задовољство публике. Нсшто иза 9 сатп отпочео je програм. Kao прва тачка изведена je жнва слпка »За Крал>а и Отаџбину« no примјеру оне у Сарајеву. У пзвођењу живс слшке судјеловалн су: miтомци, пјевачки збор, дјеломнчно чланови u члалнце (због ограниченог простора на пооорницп) мјесног одбора, те неколш;о дјевојака и дјевојчица. Уз живу слику дежл.шовао ja пнтомац Алија Башовић, a позадину за исту веома л njene, нзрадно je г. Фрањо Ледер, умјетник. Послије декламацнје уз живу слику отсвирала je војна музика државну химну, коју су прнсутни CTojehu саелушалн. Док je грајала жива слика сви су судјелов&чи гледали према позадини, гдје cj Оиле елике Њ. В. Краља и Протектора Гајрета у наравноЈ ве лпчини, na je изгледало, као да се збиља Њ. В. Краљ a Њ. Kp. Bnc. Протектор налазе међу Гајретовим радницима ti омладаном. Жнва слика била je једна новост за Тузлу, na je својом поставом, декорцијом и, изведбом на пирсутне оставила врло лпјеп патриотокц утисак, и за je од пуОлике награђена френетичним аллаузом. шхгу љежиости и Moicohe. Тако јс тенор г. X. Калссић, заланио пјсому »Ej ухпем«. Овакав успјех трсба да потакнс чланове зиора да н даље марл>иво настапе у свом пјевачком изображпважу под сигурном руком г. капелника Тугомила Видошића. Затим je извадсна драмска олика »Емина« од В. Лозе. У улози Адембега нарочито се истакао г. Хуснлја Шеховип, којему се као режлсеру комада и као дилсталту можс чсстп. тата ла уонјеху. У улозл суб.ше Бећира лстакао се г. Хасап X. Хасановлћ, a остали дллспштл u дллетантлце су такођер показали приличал успјех. Лосллје програма лрешло се на забаву u пгранку. Bo­ ram слалн u слатал блфе, који су врлједле члалице желског одбора марљиво лрикулнле — брзо je распродан, боље рећи разграбљен. У пјесми, свирди, колу и ллесу ластавило ео до ?opt>. Бруто лриход ове забаве лзлоси Дин. 24.348.— Гајретов мушки и женсчкл одбор, захваљује се и овом придак*м свлма онпма, којн су својлм радом, посјетом илв прблозима и даровима омогућлли овшпо ejajan уепјех забаве. Добровољни прилози зп Гајретову забаву од 2. маја у Тузл и. Ш 'Д ил. 1.500.—: М. Флшла Слнови, творплца шлирита л. кваеца; no Дин. 500__: Југославелока Солвај творллца; no Дии. ЗОо.—: ину. Мирко Милер, дир. Солвај творнице, Велики интерес je влада<У. н?ко 'запрву тако и за лруг> Градска онштина у Тј’зли; no Дпн. 200.—: Земаљска башса тачку. Када се дигао заетор na нозорници се je указао, no 'Njr Тупзлп, ИндЈстрпјалла б;шка у Тузли, Мнлан Попић, венрви пут у Тузли, Гајретов ијеиЕчкл збород 42 ијевача, i;oje летрговац; no Дпп. 150.—j Лутвибег Сијерчић, градоначелник, Перо Стокановић, велетрговац; no Дин. 100.—: Прва хрватje публика унапрнјед ап.г^угктч награднла. / Бпнички; »Чуј^ш душо«, и Лолка: »Ђај Tuipo« отпје- ска штедаоница у Тузлн, Српска централна банка у Тузли, вао je збор скоро без погрсшке, те je na лрцсутнв уч 1»|Ао| Др. Бахрија Кадић, адвокат, Шрајбер и мајер Загреб, ЈусуфКарло Рукнштаји,, бирошеф дојам старог и увјежбаног пјовачког збора, којн постоји дуго беговић Мурвдбег, апотекар, Крека, Поповић Матија, прото, Виловпћ Ооман еф, Љубомпр година. Јакшић, окружнл инсдектор, Михајло Поиовпћ, cpeci.u пачел Затим je војна глазба, као грећу тачку, отсвирала noник, Евгеп П1ила1с, посједник; no Дин. 70.—: Рудолф Брајзнатом вјештнном: »Збор дервнша«, док су се пјевачи одманер, швдустријалац; ио Дин. 00.—: Димитрије Јанковић, рекралн. тор, Бошковић пуковник, Флоријан Штраус, грађевннар, ПреЧетврта тачка била je пјесма руских лађара: »Ej ухнем« ica Алевсандер, комесмф 0У30РА; no Дин. 50.—: Херман Доуз иратњу војне глапбе и еоло-пјевање г. Хамдије Калесића, пањи, трговал, Рајко 'Вураповић, бравар, Др. Милан Нешкокоју јс Гајретов пјевачкн збор извео толнко музнчке и вић, љекар, Хрватска жена иодружкица, Мурадбег Заимовмћ, двнамнчке прецнзноети, да je ова тачка освојила стшлатиЈе посједншс, Џевахирханума Виловић; no Дин. 40.—: ,јр. Ардјелоиупне публике, јер се на крају nerc дУг oir дуго аплау. полд Ледерер, управник Дома нар. здравдп, Стојановић Људирало. ба, трговац и трафшсант, Bpaha Јакшић, КЈВижара, Муха.чеПета je тачка била Зајц: »У бој у бој!«. У овој пјеемл дага X. Ефендић, тргопац; no Дин. 30.—: Натан Шатнер, суд. дао je збор своју најљепшу и најуспешиију тачку, na je падсавјетник, Јусуфага X. Ефендић, трговац, Мујезнповиђ бурним аплаузом био лзазвап, да je и но другн пут отпјеви. Абдулах, студент, Кадрага Куноснћ, велетрговац, инж. ИбраШто се тиче техничке стране треба истакнути, да оу хим Шаћирагић, itocra Јовичић, трговоц, Лазар Бабић, тргосве пјесме изведоне без диеонанци. — које би квариле — вац, Лука НовковвФ, подначелник, Пољњавић Османлгн, трголажо и без напрезања. Пјевачи су успјелл показати, како се вац, Љубо Секулић, трговац,. Михалић Мирослав, управник и ча кратко вријеме могу свладати елемеити глазбе и како се поште; no Дин. 25.—: Драго Јованошћ, фотограф; но Дин. е мало воље и труда од сировнх и пешколованих гласова 20.—: Вербић Мустафа-ефендија, шер судија, 'Ворђо Ракомогу формпратп глаоови ирофиљеин и школовапи, коЈ.ч n вић, намјештелик Букнље, Шеремет Фадил, трафи1сл.нт-инвапајсуптилније прелазе у пјесми изводе с лакоћом. To се јо лид, Алијага Селимовић, трговац, Садпк Жилић, обућар; no нарочито показало у наведеној руској пјесми »Ej ухнем«. По- Дии. 10.—: Хусејн Ефеидлћ, учнтељ, Сердаровнћ Саллефентребно je напомснути, да збор раснолаже с неколико одличдија, учитељ, Бисе Адем, наставник трговачке школс, Др. iiiix тснора, који су читавој лзведби давали неку посебну Хазим Муфтнћ, суд. припр., Смпјлефеидић Illeho, omu. иамј. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 274 �Дарови за Гајретову томболу у Тузл и 2. маја 1931. Гајрвтове утрне у Бијељини Хаџисфскдић Мукслсфхаиума уптпи, 'Гелалбашић Тсн* зкле-хаиума иезенн иешкнр, Имширивнћ Фадиле-ханума t> шољнца и тацну за кафу, Сердаревић Емнне-ханума кераау шамнју. Поњавнћ Рефијс-хавума везени јастук, Оалихспахић Садет-халуми незенн јастук, Коњхоцић Алије-ханума јастук, 'Нснановнћ Васвије-ханума јпстук, Мехмедбашић Шемсеханума мушку кошуљу, Алагић Чслсби-ханума два таблета, Пољавнћ ВулсјХЈ-ханума таблет, Сијерчић Фатиме-ханума керану шамију. Снјсрчић Самнјс-хаиума чевре, Мехмедбашић Разије-хануиа чевре, Сијсрчнћ Рабије-ханума јахтук, Хафизовић Есмсхапума јастук, Арниутовић Рашидсханума чевре, Салихслахић Емина-ханума пешкир, Омазић Паша-ханумл керице, Дубравић Хабибс-ханума рубац, Талић Нејра-ханума јаглук, Џиндо Девлет-ханума рубац, Џнндо Атифе-ханума рубац, Жигнћ Девлет-ханума шаиију, Ћехајић Тајибе-ханума ручник, Метиљевић Техвиде-халума чевре, Џннић Рашидеханума чевре, Ибршпимовић Н&јфа-ханума мотив, Чамџић Нур-хаиума серџаду, Штитић Дане 1 ланчнћ и 2 тацне за лепео, Јовановић Ната Дин. 30.— у готовом, Стокановић Анка Дин. 30.— у готовом, гђа Салихагс Делибеговића чевре, Јашарагић, Агнфе-ханума таблет, Жукић Алмаса-хаиума везенн пешкир, Фнллповић Алмаса-ханума пешкир, Ималовић Ајише-халуна иешкир, X. Хас&новнћ Паша-ханума пешкир. Фазлић Фатнме-ханума пешки и рубац, MopaHipih Шухретханума рубац, Шехановић Бафнје-х&нума иотив, Машџић Емлне-халума чевре, Азабавић Нафије-ханума мотив, Шехић Хасибе-ханума свилену мар&му, Шарбнћ Хајрије-ханума чевре, Хуклћ Дерве-халума пешкир, Јувузовић АбдураиГал иешкир, Муфтнћ Зејфе-халума чевр>4 Xyc«k Фата-ханума чевре, Азабаглћ Зил-ханума ч(Мфе, ' Бербић Фатиме-з чевре, Телалбашић Дуда-халума чевре, Ибришимовкћ халума рубац, Пепић Нур-ханума рубац, ЧамџиК ханума рубац. Иљазовнћ Ф^тимехалума рубад, Азабагј бибе-халума рубац, Ибрахимкадаћ Фагиме-ханума Чамџић Нафије-ханума шамнју. Нбрилшновнћ Авдо кроде, Јовановић Млађенка миље, Мехиедагнћ Папм^халума мотлв, гђа Бенчић мотив, Кршлак Зибе-хаиуиа мртив. лесковић Сафије-ханума рубац, Кунооф Раонмс-ханума пешклр, Мујезнновнћ Сајда-халума нешкир, Прцић Фикрет-хмпума пешкнр, Омазић Дика-халума нешкнц, Ибрахнм Симичнћ-ханума лешкир, Алмаса-ханума Дрл>евић мјесто томболв .прилог од Д1Ш. 20.—, Зумрута-халума Куносић Дин. 20.—, Ннна-хннума Нншнћ Дин. 20___ Смајловић ханума Дин. 4.—, Алић халума Дин. 2 .—. У нетак, 1. маја о. г. (4. дал Курбаи-бајрана)заказао je Мјеснн одбор Гајрета у Бијељини Гајретове коњске, бициклвстичке и пјешачке трке, алн пошто je тога дана падала Kn­ ina, трке су одгођеле за недељу, 3. маја, када су — захваљујући лијепом времелу — одрж&не и валредпо успјеле. Ha први логлед могло би ие миолити, да je то обичла приредба једног одбора с циљсм материјалног карактера, али ако дубље посматрамо ову лијепу Гајрстову приредбу, видјећемо да то није тако. Мјеснп одбор у Бијељинн овом сво- Дарови за бифе на Гајретовој забави у Тузл и 2. маја 1931. X. Ефеиднћ Мукелеф-ханума бурек, Телалбашић Тензнле-халума печелн пуран, Илшировић Фадиле-ханума печени пуран, Сијерчнћ Емине-хднума бурек, Сердоревић Еминеханума севднџан, Пон>авић Рсфнје-ханума бурек, Салиспахић Садет-хапума реванију, Дефдердаревић Фатнме-ханума торту, Кољхоџић Алнјс-ханума латншиању, Ћенановић Ваеве-ханума колаче, Дервлшефендић Тијеханума. хурмашице, Ал&гић Челеби-халума бурек u ружнцу. Мегмедбашић Разије-х&нума колаче, Бабић Цала торту, Балић Воселинка хурмашлце, Нидерле Емллнја торту, Секулић Мирјана торту, Милан Попић двије торте, Жунић Џемал-еф. бурек, Биберовић Мехага печено јан>с, Јовановић Млађенка хурмашице, Ластрић Никола торту, Хусић Мулије-ханума гурабијв, 'Гелалбашић Џемилвханума хурмашице. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте његове спасоносне идеје! Г. К О М Е Ш Т И К , побједник на Гајретовој биц. утрци са Гајретовом заставом jou ирнредбом оживллва једну традиционалну усиомену свога краја и пружа ужитак л>убитељима овог старог народног шпорта. Бнјељнна, која je некада словила и далеко чувена кгш прво мјесто, гдје се највише његовао овај лијеии народлп шпорт, бнла je чувена са својпх брзпх кон>а арапске и енглеске пасмине, који су у своје вројемв побјеђпвали готово ла свим коњсасим утркама у rpsuinuaMa и изван гранпца бивше Херцег-Босне. Бијељина je у своје врпјеме носнла свуда кошије и првенства, алн у задњим децелијама престала je то бити и тај лијепн народни шлорт готово je изумро. Рнјешењем аграрног питања, које je нарочито н осјетљнво погоднло бијељинске беговске породице, које су највише његовале тај шпорт, заиукла je пјесма: Врани се коњн играли, Злаћене узде тргали, Дугу се путу надали, a остала само крута збнлл — борба за живот и егзистенцију, проткана међу старнјом генерацијом елеглчлом успоменом на Сокола в Голуба р. Мустајбега Лике, Елприлца р. Xaiui6era Пашнћо, Зеку р. Дервишбега IlamHhas Вилму Осмалбега М. Сплнхбеговпћа, Брњу Махмутбега Османбеговића и uiiore друге, који су побјеђивалн на знаменитим сарајевским утркама. 275 �Дапас jom једппи лодржлје тај лијепп ПародпП шпорт госи. Мурлдбсг Мурадбсгоппћ, нотомак сторе п yrЈ10ДИС беговике иородицс Мурпдбеговнћл пз Бијељпнс. lio и.оговој жељп Mjocim одбор оживљава тпј традиционалии иа1>од]ш шнорт у цнљу да вробуди пптсрсеоваље своје околлце за тај шнорт н у цпл>у приврцдног љсговаша росних коња међу ошгма, којн још нмпду матсријалне могућиостн за ту ГЈмиу нпјкјднс нривреде и Мјеснн одбор доОјм) успијсва. Г А Л И Б А Р Д А , побједница на првој ноњској утрц и окићена Гајретовим ловором вијенцем . Д р ж и je њен власник г * Мурадбег Мурадбеговић (1 ) Su У пнзу својих пфпредаба у овогодишљој сезош једпа од пајбол.е иосјећени^џ у моралном погледу лијих н.огошгх приредаба. Раним јутром тога даш хнљадс ii хил.аде посјстилаца према тркллпшту Језерац да :«1узму боља мјеста и љешш? видике, те се наужију овог жељеног наЈ>одног nmoi>ra ii ако Je чао утраса одрсђен члЈ no иодне. Толико интересовпп>е свијета за ове утрке надмашило je очеклвања и оних, којп су оцтивнстички били расположепп за овс приредбе. Ha тркалишту просто нвје било допољно мјеста, те су се масе поредале уздуж тркалишта, које јс изиосило око 3000 метара, a трибпаа, noja je бпла иамијсљена за оцјењнвачки одбор н боље даме, просто je залосјсдпута од народа таа«>, да je једва издржала херет, a да ct> не поруши. Тачно у одређено врпјсме — у 3 сата no подае — одржата je нрва утрка, на којој сс патјецало 4 коља, a na којој je однијела иобјоду Гајбарда, cuojnua г. Му|>адбега Мурадбеговпћа. Maca je приредпла одушовљене овације побј-здпици, a Мјесии одбор je закитпо ЕадретонИм ловор-вијснцем уз добру иовчану нагрдду, no чему je иста фотографпсана вајсдно с њезиним власником. Потом je одржата друга трка, на којој се je натјецало б коња, a na којој je однио побједу кољ г. Мехе Арифагића нз Бијељнне, којему je такођер маса ириредпла овациЈе, a 1'ајрет подпјелио новчану награду. Ha пјсотаакој тр.т олпчо ј« по%ду г. Оагр Волеотарсвпћ, тојому јс Mjecira одбор подијслпо иовчаиу иаграду. По свршеиим К0Н.СВИМ и пјешачклм утраоша прирсђеиа je бициклистичка утрка. Пошто je ово најмлађа грана ипј>одпог шпорта у овнм крајевима, разумљиво je, да je п na ову утрку владало међу свијстом огјкјмно интсрсеоваи>е. Пошто терсн, гдје су се одржале коњске и пјешачке утрке иије био подесан за ову утрку, то je ona лриређена кроз градске улице у дужнпи од 3000 метара. Народ се посгавно уздуж дотичних улица, a на свим раскрсницама Самарјанци, чланови Цревног крста, за случај какве несреће, те je и та утрка с иајвећом напетошћу праћена и очекнван резултат. Ha овој утрци BehiiM дпјелом натјецали су се бнциклиепг, чланови овдашљег бициклистичког клуба »Opao«, a побједу јс одиио г. Комсштик, којн je поред добре новчане иаграде. ocmijiio и Гајрстопу заставу. Застава je израђена од бпјелс свилс са златним обрубом, a na средини Гајретовх јубилариа значка с натписом: »Побјсдннку Гајретове бициклпдуичке утрке на дан l. маја 1931.«. коју je добропољно израдица гђа X Халумлца Осмалбеговић-Куленовић, којој •Ba­ n a'хвала. Исто тлко хвлла п оцјешивачком одбору к свима оиим, којл морално допрппсеошс, да ова Гајрстова прпредба испаne'oii^W лnjeno и достојанствено, a шрочита хвала г. пуковншгу Варјачићу, ’ којп je Мјесном одбору ставио иа росположење војничку iionoh за чување реда на тркалишту, a који п пначе заједно са Овојом госвођом радо помаже и моралпо и материјално све Гајретове приредбс, чиме га Мјеспл одбор убраја у своје најбоље пријатеље и пријател.е нашег прогрбса. , По свршепим утркама, ма/ia je изразила жељу, да Гајрет чешће пута приреди овакве приредбс, пгго je одбор закључно, да у cbou радпом програму даа пута приређује оваitiic утрке п то на дан G. септембра и у мјесецу мају, увјсрсн, да ће оваквим приредбама најлакше пласирати Гајретову идеју и погицатн народне масе на даљље подржашље тога традпциова.плога шпорта, уз то н веће иитересовање за узгајање коил добре i>ace у овом крају, што јс такођер један дпо привредног програма друштва Гајрета. Поред огромног моралпог успјеха, полученог овим утркама није иаостао такођер и добар матернјални успј-зх, пл који адбор овом приликом није много рачунао, али се у будуће нада, да he оваке приредбе Гајрету доносити много боље приходе. 0 постигнутом материјалном успјеху, Мјеснп he одбор зваиичио извијестити. У Бијсљпни, 20 . маја 1931. X. Хујдуровић, сскретар Мј. одбој>а. Гајретова бајрам ска забава у Фочи Мјесни одбор Гајрета у ‘1>очи са мношм прпјатељима Гајрета приредио je 3. дан Бајрама велику Гајретову опваву, која je врло лепо успела морално и материјално Hajeelvn дсо прикладнога ирограма заузимали су глазбенн комади вуии тонског сликаша живота и тежп.и појединих напшх крајева, који су дошли до jantor изражада у богатој нашој пациопалној мелодици. Te глазбепс комлдв ne- Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 276 �Bao je мушкп хор соколД n сћИраб Дпл-оркОстАр сПсцпјплПо прганнаовал за ту забалу.' И псвачкп хор и џаа предапо и na одушсвљељем подно je вредни учптсл. r. Алпја Сслнмовпћ. чијо заслугс на глазбеном пол»у нарочито истичемо и поднлачнмо. На* свнма Гајретођим na и другнм u jecnnir. прпредблма њепжа је.сарадпл постала иооиходна. Beh noiuianuo година тај вредни радншс у iiaine мссто преспђује на.]м>дне мслодије из роаких иаших К1*ајива, itao n Трхул. Ибро п Хаџиахметопи!! Ллија; no Дпп. 5__• Хоџић п Tampariih бил.сжници; Дип. loo.— ХлјддјЛог БототпЈи Иото тако се захвал.ујсмо ирплагачима за бнфс за lcojn су прпложили у разппм јелима слсдсћа госппда: Салих сф. Х лјСи Н, Омср Hoiirnh, Мухамед Лвдапгћ, Ахмет Трхуљ, Лриф Лрслапигић Едхсм Хаџимуеић. Хамид Муфтнћ, Фсхпм Н>уховић, Нурија Омсрхоџић и Муетафа Кукавица. Такођер сс најл.епше захвал.ујсмо na лспој поссти i:oj> су нам учиннли гости из Гораждс и Чајпича, а иарочпто ce захваљујсмо муелимаиеком жепскнн.у, којс јс npnn пут бројno посјетило ову Гајретову забаву. Гајретова забава у Стоцу Г. А Л И Ј А СЕЛ ИМ О В ИЋ , учитељ и капелник Гајретове музине у Фочи ло.пе стпарп од пашпх глазб^пп** првака и тако je иапј сто, захваљујући њему, увек сапремепо музички са културним нашим цептрима, јср скоро na свима приредбама добар дио nporjmiia иопуњавају било дечији или мушкн хоровн, 6nđo no њам ошована ( зпка, бнло разпи штрајховн^гаи, оркестјри na којима ол уморно ради. Кад ce узме у обзир да: ,>кроз музипу избпја осећање и енергнја живота и тежње за иотснцирањем снаге у нашој расп« (Коњевкћ); да ce кроз песму ваопитава љубав за Домошшу; као и то да музика може да ^аспита као и сва друra културна средства, онда су резултатн рада г. Селимовића у нашом месту много већи, иего то na први шглед пзгледају. Што ce тнче матернјалпог успеха one зобаве прсма нлшик прпликама такођер je врло лепо успела. Ha овом ce мссгу захваљујемо лрилагачима добровољних прилога којн су првложилн: Башагић Хасанбсг и Рашидкадић Нурија 130 Дип., Др. Јеличић 120 Дин., no Дин. 100.—: Г. Фазлагић срескл екопом из Горажде, Др. Џемал 1СапетановиИ, Градска општипа, Нехмен Махмут директор »Варде«; Дин. 200.—: Муслиманска Бапка; no Дин. 80.—: Хаџи Хусеинбсг Зулфикарпашић n Салих еф. Хасић; no Дид 60.—: Огјепан Булић апотекар, Инж. Ђемал Ризванбсговић, Јовал Хамовпћ срескн пачелнпк, Др. Оабрија Карамехмедовпћ и Аугустииа Роубичек; no Дин. 40.—: Авдовић Ибрахнм и Хасаибег Зулфнкарпашић; Днн. 35.—: Леви Содо; no Дин. 30.—: Огефан Грујичић п Српска црквена ошптина; no Дин. 20.—: Сулејман Њуховић, Карло Кратмајер, Милал Хаџивуковић, Ралгид сф. Лојо, Сабрибег Зулфикарпашић, Кумрић, Корошец поруч., Едхем Хатибовић, IHahnp Хаџихалиловић, Халимага Хатпбовић градски начелник, Славко Мазић, Омерхоџић Хусо, Мушановић Ибро, Др. Адалберт Лубед, Антун Стојановић, Албин Фрас жанд. потпоручник и Хамдибег Зулфикарпашић; no Дин. 15.—. Аган Фејзић, Мујо рОмебашић и Фаалагић Ибро; no Дип. 10.—: Инж. Хавас, Мехмедбег Курслахић, Соколовић Лазо, Четврти дап Курбаи бајрама, мушки и женспи одбор 1'ајрета у Стоцу прпрсдпо je сиоју подшпп.у забаву, noja je како моралпо тако н материјалио уепјела. Нарочито je у очи уиадао одио за томболу, која je пред саму забаву бпла пз. ложена a ирсд којом ce je увнјек налазила хрпа пролазника дивсћи ce укуснин радовима и закључујући да je ова лутрпја^бзпром иа квалитет и кваптитет радопа, јсдпа до даirac o,f на|бол.их у Стоцу. Да je исту овшсо уепјело сакупити нмнде ce захвалпти riju Ћамилп Шарац тс гђпцама: Пашанн Ajrnxoijnh, Хатпдп- Мехић, Фахири Косовлћ, Хасибп X. Ризвамбеговпћ u Ромзи Фестић, a папосе гђпцама Џепки Олрајлнћ и Топплоппћ icoje су велпк број радова за номепуту лутрију са учспнцама израдиле. Дарове за лутрпју даровашс: Еда Мурадбеговпћ кухпљcicy крпу, Аиша Мехмедбашић рубац, Ема Бузаљко рубац, "Мурувета Ђехић рубац, Вахнда Мехмедбашић плстени јас- ГЂ ИЦ А Џ Е Н К А С А РАЈЛ ИЋ , учитељ ица, претсједница женског одбора Гајрета у Стоцу тук, Зулка Бпћкало плетепи јастук, Бехпја Ризвапбеговић тишлајфер, Џенка Сарајлић решнје јастук, Васва Махмутовић рубац, Апша Ризванбсговић таблет, Мурта Мехмедбашић таблет, Иамила Ћатовић рубац, Сабира Бузаљад плетеии јастук, Хасанбсговнца Р.изванбеговпћ комбинацвју, Фа* 217 �тимд Вузалжо рубац. Мухиба Бркнћ јастук, Фата Ittapnh ру,Viц, Фатима Шарац рубац, Фахнра Косовић јастук и таблет, Хатнџа Шехпћ јастук, Зулка lllapiih таблет, Аиша Чоходаревић рубац, Фадпла Хромић јастук, Фатима Шарац мараму и двије машле, Хајра Премиловац јастук, Ремза Фестић таблет, Хабнба Прехшловац ногавлце, Арземпна Феотић рубац. 1’сфика Днадар плетени јастук, Хатпџа Kopjeiinh, ногавице, Нефа Рвзвилбеговић свнтљак, Абида Страњак рубац, Хабиба Љубовнћ кнтицс. Бејта Љубовић таблет, Ема Capaj-inh рубац. Хатиџа Бехмсп рубац, Алмаса Башић мараму, Аиша Алнигнћ златну четку, Е. Сердаревић јасгук, Наза Демироniih свитњак, Фата Пашалић 'рубац, Хана Грљевић рубац, Фахра Гребпђела рубац. Наза Салчић рубац, Зулка Шарац таблет, Сафнја Ходић рубац, 0 lila puh јастук, Сафа Лахура рубац. Аиша Хаџић рубац, Зпба Рсџцћ свнтњак, Хабиба Питпћ рубац, Хатнџа Махмутћехајић јастук, Мухиба Шарац глблет, Хајра Реџпћ мараму, Фатима Махмутћех&јић рубац, Арземина Чскро рубац, Захида Беговић рубац, Ћамила IITaрац јастук, Нашана Алихоџић јастук, Зсјна Мехић јастук, Сафа Бурнна мараму, Хајра Премиловац јастук, Фатима Кадрнбеговић јастук, Фатима Мехмедбапшћ таблет, Ема Сарајлић рубац, Дуда Ћелић рубац, Мухиба Бехмен рубац, Фата Мехмедбашић шлајер, и друге још које дароваше као чаше^ шоље и т. д. Програм забаве отпочео je у 9 и no сатн и то послије првог дијела оглашава се почетак другог дијела. што публику интересује n са нептрпл>е^ем очекује дпгнуће завјеса који ne у највећем смијеху дијЈрг&нтица* дпже и отпочиње комад »Он« од Ћоровића, који je са аплаузвфс више пута прекидан a при свршетку на пљесак и захтјев публике морале су све дилетантнце у заједници бар једно(коло одиграти што су и учнниле. , , у. ■ Да je комад овако одиГран одбор ne овим зах пвнма дилетантицомл iooje су са вољом редовпто irocjehi пробе чптаво вријеме и поред невремена нијесу Поолије прогрпма настала je пграПка, томбола Л т. Д. i'BO до 4 cara у јутро. Забпву с-у иосјетнли са етра-пе и то нз Чапљпле, Љубин.а u Невсснња. ТО М Б О Л А ГА ЈР Е ТО В Е З А Б А В Е У С ТО Ц У Гајретов теферич у Семизовцу ДИЛЕТАНТИ КО М АДА ,О Н « Мјеони одбор Гајрета у Илијалпу приредио je С. мајп о. г. Гајретов теферич у Семизовцу у башчи »Код веселог ловца«, чијн je влапник г. Крсто Благојевић за тај дан исту уступио бесплатио m највише домринио да јс теферич у ова ком поглоду добро успио, na чему му се Гајрет и овим путем најљепше захваљује. Чш,т ириход теферича био je Дин. «34.50. Најављени коњска трка иије <-е моглп одржати усљед помањкањл коњаШ1ка. Неутрошена купљена чоха за награду na коњпкој трцп чацржада je и искористиће се на првом тефернчу или слпчној приредби. на Гајретовој забави у Стоцу Мјесни одбор м уш ки и женски у Дервенти изостајалс, a Тако исто и г. г. Шарцу и Бићкалу који су на сваку нробу редовно долазили и подучавали дилеталтице a особито one које су no први пут истуиале na позорпиду. На[>очито сс одбор захваљује гђи Џснки Слрајлић иретсједнпцн женпког одбора, која je поред рада и труда око лутрије још ii у комаду одшгривала Дудију и бринулв. се за редовнто долажење свију дилетаптица те je исте сваку вече na одборнпцама иратила са иробе до куће. 276 ирирелјиће 7. јуна о. г. свој велики годишљн теферич уз судјеловање војничке музике 25 пеш. иука из Тузле. Припреме за овај теферич noh су у току, a интерес велик влада како у Дервента тако н у околпни, na се очекује велика посјета пз Прн>авора, Кобаиш, Bik1. Дубочца, Ол. п Bon. Брода. За ову приредбу женски Гајретов одбор у Дервепти спрсма n изложбу ручиих рпдова који he предмети послије бити na самом тефсричу као томбола. �Мевлуд Гајрета у Бос. Кобашу вала lipaTOBuh. Џсмила Ташевац. Еммна Мезилџић и Саликп ДРУга даи I/ajpaMa ио иодие аакаааи je. Гајретов Мев- Хапшмбеговнћ којс су иначс миого домрмиеле успеху one ЛУД за женсже. Beh око 1 сат no подне сакупио сс веллк бро^ забаве. Била je нарочито интерссантна и no Гајрет врло Ko­ жона u нешто дјсце кад je дошао u имам г. Хуримовић, којк ju Мсвлуд цроучво на нашем језику, a послије овршеткк pnena »Амеркканска лутрија« na којој су се na лицитацпЈи продале две укуспо израђене торте које поклонише за ову Мовлуда упозорио јс ириеутае као млјке, сеетрс u као равне мушкарцвма те и обавезне но псламској дужностл, да се брнну аа нашу опладипу, неабринуту дјецу — добрим одгојеп u васиитањем те радом и доирипосоп за Гајрет, јер нам je тнме уопјех сигуран, пошто uau једино Гајрет даје иуну сигурност да he нашу дјецу и омладину пзвести на селамет в тиме створити љепшу и угодиију будућност. Иослије говор.1 имама одзвонило je опонтано клицаље Гајрету и његовим радницима. Сада су све присутне гђе бнле nuroniheue шербетом, те су се у разговору и оа Гајретои у глави разишле својим домовима да наставе иослије овако згодна састанка -6ajpaмовање — причајућц јаку u иејаку, дјетету у колијевцц u дјеци на душежу о драгои ш и 1’ајрету, у коме нам je сав u једиии спас. lipu иоласку су заиолиле u интале ако би смјеле бар онолико колико ииају уза се да даду као бајрамлук Гајрету, што je са дииљењем u захшлиошћу црннљеио,' те je иакупљено Дии. 14b.— a дароваше: Дин. 20.—: гђа рахм. Реуфбега Алибнхжцћ; Дин. 14.—: Сибира X. Алибеговпћ; Дин. 13.—: Нура. х: Алибеговпћ; m> Дин. 10.—: Фехии Алибеговнћ, MjyecA)d Алибеговић, гђа Pnзабега Алибеговић; no Дин. 8.— : Х!ииа Капиџић, Дедлћ^В" Ховић; no Дин. 5.—: гђа Абасбега A хпбеговнћ, 0. Емина Кадић, Зухра Калетаповић; Дин. 4.5ц: Емппа Каиетановић; na Дин. 4.— : Фата Диздаревић.^ишјС, Ховин u Хафа Бојадић; no Дпн. 3.—; Дервиша 'Казић, Фата Казнп u Хафа Муминоuuh; no Дин. 2.—: Фата Нукић; Ceunja Каииџић, Нафа МуMuuobuh, Мухиба Каиетановлћ, Изета Арибеговип, 'Вузе п. Дедић,, Muna Казић, Аземвна^фминовић, Сеида Вехаоовић u Внфа Дедић; Дин. 1.50: Рамнза Јашаровић; Дии. 1.—: Х*г; ва Мујичић. Гајретова забава у Пријепољу Мјесни одбор Гајрета у 11ријеиол>у "Јдр:ићх» je бајрамску забаву na дан 3. маја о. r. у иросторнјама »Kacuue« у Г1рнјепољу. После поздравне речи претсетднцка Мјесног одбора r. Хасанбога Ханића. члановн днлегантске секдије приказалн су на опште задовољство позорншни кимад »Два начелнпlou од Екрема. lio свршеном ирограму отворена je играпка уз суделовање Гајретове тамбурашке секције и трајала до зоре. Ton прнли1Ком распродата je богата лутрија која се састојлла веhuiiOM од вредних ствари — муслпманскнх женских ручпих радова, које ствари, уз Bajpau прилпком распродаје Гајретовнх бајрамсвпх чеотитки ирпкупише no муслишшским в иравославним домовнма агилие Гајретове раднице симпатчч ne гђнце Мемнуна Кајтаз, Дудка Огупац, Емпна Ханпћ. Ule- I Проширујше лисш „Гајрет“ у | I Вашем мјесшу и околнни! g ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У П Р И ЈЕ П О Љ У H a фотографији су у првом реду који седе са лева на десно г . г.: Селмановић Ћамил, гђица М емнуна Кајтаз, Хасан Ханић, претседник, гђица Д удн а Ступац, Сејфудин Ш еховик; у другом реду с лева на десно г. r. Салих Л акић, Мухамед Хаш имбеговић, Ш уи рија Кратовац, Мехмед Аличковић, Махмут Чичић, Мустафа Паш ановић, Ал ија Чантрић, Омар Чичић, Халил Хаш ибеговић, Синан Хаш имбеговић; у трепем реду с лева на десно г. г. Бахри ја Селмановић, Ибрзхим Кратовић, Латиф Паш ановић, Мехмедалија Хоџ ић, Ариф Скадрак, Абдулхалим Паш ановик и А л и ја Агинчић. сврху Гајрету гђице Минка Рожникова и Анд1>осеја Царцарачевић учптељнце 1'ајретове домаћичке школе у ПријепоЛ1.у. Мјеони одбор ематра угодном дужности са захвалиошћу пагласити да ову Гајретову забаву посетише скоро еви г. г. чиновнцци у Пријепољу a у добром делу n остали rpaђанп муслиманп и православни. Морални успех ове забаве био je одличан и на све прпеутне оставпо леп утисак, a с материјалне етране получен je уепех какав се ннје могао очекивати с обзиром да еу ono Hia.jnaciiBUијu крајевн и у добу највсће крпзе, народ je ииак дао 1'ајрету na овој забави 3705.— дииара, што je наЈбољп доказ колпко се 1’ајрет цени н са каквом кздашношћу иомаже. Mjecnu одбор сматра за прднјатну дужност да овнм путем захмли свима којн ма чиме допринеше успеху ГаЈретове забаве јер тпме помогоше Гајрет н зајамчнше шсговом будућем налретку у овнм крајевнма којпма je идеја Гајрета водиља спасу н напретку. У нрнлогу овог извепггаја шаље Ban ее и фотогрлфијг! приређивачко1Г оабора са днлетантима међу којима се imлазп претседннк Мјееног одбора г. Хасан Ханпћ a од диле. тапата отсутаи je r. Адем Чичић. 2/9 �Гајретова бајрамска забава у СребреницИ Днс 30. апрнла о. г. no обпчају одржао je Мјеопп одбор Гајрота евоју бајрамоку забаву. Поред кипкжигог времепа забава je успјсла у оба правца и у моралпом ц материјалпом иогледу. Забава je одржлта у башчи читаоннце »Змајсвац« ;а биранпм пЈмаграмом. Од ирограмокпх тачака лајвише jb заинтересовао лублику позкати игроказ »Хаџи Лоја«. И ако дилетанти нпеу no звлл.у лпак су показалн успјех у играљу те je комад изнад сваког очеклвапл успио. Публику јл 3., Чпппћ 0., Салихоппћ 0. п Смајловпћ М. no 1 комад. — Нпдаље дароваше IJananoBiih Муитафа и Мсхо na Ооатпце no l номад. (48 комада укунно). Чист приход од кожица Дии. 036.50 Убратих ирилога лрод џамнјама на Бајрам 170 Дин. a сакупилп Лли еф. Кланчевић у Осатици Дин loo.—, 'Jioaah Лбид «мј>. у Занол.у Дии. 70.— Овим путем мјесни одбор Гајрета тоио блпгодарп како. учесннцима забавс тако н дароватсљима те сакупллчима, i. нарочито г. Абид еф 'Возићу имаму матичару na Заиоља, који пуном паром радп за напредак Гајрета. Гајретов теферич у Модричу 17. маја, у недељу, одра&ан je годишњп Гајрстов тсферич у Модричу са слијсдећим резултатом: Прнход тефсрнча бно je Дин. 3329— a од тога потро. шено je Дин. 1729.—, дажле чистн приход био je Дин. 1600.— Да je Гајретова идеја продрла у све народпе слојеве, те да je Гајрет око еебе окупио не čamo муслимане no.ro n свс пријатеи>е нашспа. народа без разлвке вјере, иајбзље ii im гвједочп вслпкнчГајретов теферич у Модричу којп je одржан 17. маја о. г. Загоиај теферич владало je велнко интерсиоh.iibc .мејјУ грађанима и еељанима, a то нлјбоље свјсдочи ОДБО Р Г А Ј Р Е Т А У С Р Е Б Р Е Н И Ц И онај број itcljn премаша 150р људн и лсена који се.тај д.и одазваше. Овдашње Соколоко друштво на челу са старјегаином додуше махом сачињавао муслиманв^и 'свнјет, али ништа- -сокола г. Јовом Благојевипем дошло je униформисало и дала не чиип пмајућп у внду 1:опзсрваушшост нашег нашда. a двпје тачке соколеких вјежби да тиме уволичају наш тефеii Глјрету je донскле главпп цил.* ha се. гнлап!ра мАу мурич. И, овом^-се ; 1П'п аим>м Мјесни одбор Гајрета н »j.i.c mi«. елиманима. f \ / захвл.ч.ује стаЈ>јсшнни 't’nuoja n члапонимл. Иа оиога ie пид« По лов|>шеном лроадаму била je твученд o^ijnn|^?w Q A’SffTOKo! л соколгод идеја пде аа тим да ротпомогџс слак> 1лла u нги-тавл>сно народно весељв\уз no 1вату п .in;eny м т кфлтјрнрј ироепједиу уетапопу. зику• »Meuiiina«. Heee.be 3ј4 »потрлјало ... , ,, 1 зу •'до •v i;.i< iin дси1а II nohii. iora дана случпЈНО била je учпгодока скуиштина Ис ...... ... ' л :ar“ m олииједаЛ^јљ г .....d ј г и г и . a M f a n г,ч д.,.|.,чве и О к * . w јр претсје.таик у ч т ш т ;ама и весеље протекло je у примјерном реду. удружеша. г. Коста Матијашевић дошао иа челу са свим Бруто приход забаве je био Дпн. 1964.— r учител>има n учитељнцама на ouaj тсферич што je од iiaродплх проовјетитеља за евалсу похвалу. Надаље je Мјеснн одбор подузео а,кцију na сакупллп.Ј хурбаиекпх кожпца, те je у граду сакупио[_19 комада. a. даИзвођен.е дрограма отпочело je тачно у 3 сата послнЈи роваше no 2 ком.: Абдурахмановић Едхем еф. Бешлагић Аб- подне. Претсједник Мјесног одбора г. Мухамед Хаџиалпјадулах еф., Ефендић Мујага и Налић Салко; no 1 ком.: Ша- rnh поздравио je госте са једним лијопим говором, у коме je ћирагић На-зим еф., Сиручић Абдулах и Хаки дф., Кланче- изнио програм Гајретов, a на крају говора настале су оваnnh Зухди еф., Ефепдић Фајко, Сиурчић X. Мујага, Kan- ције Његовом Величанству Краљу као и Гајретовом Протекџиловнћ Салих, Буљубашић И., Џанић X., Ефевдић X., Вер- тору Њег. Краљ. Вис. Престолонасљедпику Петру и претлашевић Ј. сједнику 1'ајрета г. Дру Авди Хасанбеговићу, коме je уједие упућсн и поздравни телеграм. Затим су се ређале де1сламаОсим тога je истн одбор развио живу акцију међу муслиманскпм свнјетом na селу и упутио своје замолнице сви- ције и na посљетку je дошао позоришни комад »Унесито мртваца« од Аахмета Муратбеговића, који je изведен на опма и м ам и т матпчарпма у срезу те je у том постигао лијсп улсијех и rano су до данас сакупили и то: Џозић Абид еф. ште задовољетво присутиих. Улогу Расема сјојно je одиграимам матпчар из Запоља 21 кожицу a да]к>каше: Даутовић ле гђица Оиужић Мујесира, icoja je ује/ino изабрана и з.\ Р. 2 ком., Ефендпћ Ф., Јахић X., Салиховић III., Османовић краљицу теферпча. Такођер су доб1>о 0|/џ!гралн своје улого 0., A.onh М., Даутовић III., ILunarah X., Хасановић С., На- Агиницу, гђица Спужпћ Ешрефа, Мехмсдагиницу, гђпца Мелић И. no Заполж no 1 ком., Смајловић Б., Јусић X. Јусић xnh Џемнла, Садију, гђица Дубиновић Хајра a од гооиодо A., Jj’cnh A., Османовић М., Суљић М., Ибрахимовић., Сал* добро су одиграли, улогу Османаге. г. Османбег АПазбего•Kiih Ј., ( .алихопиН A. n Мллкић X. нз Познановића no 1 ко- nnh, Решке, г. Сул.ић Мехмсдалпја. мад. — Смајловић Мула Алија имам матичар из Тохрљакз. Послије евршетка програма наотале су народпе игре n о комада a дајкжали су: Смајловић М., Смајловић И., Чивић иародно весеље. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 280 �Број посјетиоца na теферичу свјсдочи ла je морални успјех био изнад сваког очскиваша. a материјални успјех и уа najnehe нсастојање нијс се могао већи иолучитн, из разлога што у истину у овоме крају влада велика ловчана криna. Гледаћемо да септембарску природбу ако година ионесе што боље извсдемо и материјални успјех бољи получимо. Гајретов Курбан у Бос. Кобашу Mjecim претсјсдиик Гајрета г. др. Браво Хамдија куliHO јс јсдног курбана и ноклопио Гајрету, те јс одбор одлучио да ту овечано1'т издеде иза Бајрам-намаза пред Мектсбом. Оснивање Гајретове читаонице у Острошцу " 14. маја о. г. одржана je главпа годишшш скупштина Мјсене читаонице у Остротцу, тс je иста напродлог г. Мустафе еф. Ћурића, шефа жел>. стнице, једногласно претворена у Гајретову читаоницу. У управу друштва изабрана су слпједећа г. г.: прстсједник: Мухарем еф. Камерпћ, шк. управитељ; потпретс:олник: Миладин Маеал. жељ. чиновнвк; секретар: Зикриј-i еф. Карамехмедовић, тртовац; благајник: Бећирбег Бутуровчћ. обућар: олборници: Ахмст еф. Јабучар, Мехмед DIexnh п Асим сф. Џтферал-ић. Послије Бајрам-намаза одржано je са ћурса једно предапањс о Гајрету no имаму и благајнику Гајрета г. Хуремо- Оснивење М>есног одбооа Гаш ета v Бродапеву (Потепољ е) вићу, у коме je наглагпо носебичан и пожртвован рад ГајПовепеник Гајрета у Бголавеву г. Лутвпт Чешић ™ рста у свим правцима и потребама, овога мукотрпног жпвота. ap.no je скуггштину чланова na 15. маја о. г. рпди осниваља сноменув да Гајрет ради за иашу гиротињу. наш напрсдак it наш спае. Kao мали знак бригс Гајрет сво коље и свога Мјеоног одбопа. a на оонову члана 75. лпуштве.1шх правппп. По полнешеном извештају о своме рашу. т. ј. na време курбана — ma донрннесс своју жртву — са молбом драгоме Алаху за још бољи и успјешнији свој рад и што брже и од 16. јапуапа ло 15 мајп. icoie je скупштппп једногласно ппимила, п олобрила, иепрсд скупштппе захвалпо сс je г. нотпуније пзлијечеље евих нашпх зајодничких — исламскиг — непоља. Послнјс говора. позвао je све присутпс да се за- ПТегкф Башић. лосаднањсм поверенпку na п>еговом ралу n једнички упутс — na чслу са одбором Гајрета пред Меетеб, ^ааузпмаљу за Тајрет ti његове узвнгаепе цпљеве na просгдјс je извршсн обред курбана на најсвечанијп иачшг. те ■,ветном non.v. Ппе.тложена канлпдпштоиа лпгта очбора једнокурбан подијељеи СЈЦктпви. глаетру јоцримљена. те су у олбор унпшла слслсћа г. г.: По<--пнјс тога су спи присутДГн оотЛ ј! upu каФи п цигапретседнпк: Сулејмак Салвовпћ. лпж. пм»м: потппет. 1'СТИ претресајући нпше Ч1тал>е Пу.уагЈешаћ рад Гајрста, те седнпк: Азиз ПГехпкпћ: секретпп ti блпрп.шпк: ЛТvtmiija Ченov тчтжилн да пм сс одмах да.^иу ^»+куime значкс »Бајрлг гић. пероучитељ: одборвпцк- ТТТернф Батппћ претседнпк i к јајрету«, јер xohe да сс клте 'п заките иа Бајрамдвге^ m-tniie. Саво Зпндовпћ н Хру<јтем Kpin'eniTopau. Замештцп. noM »Гајрет«, прн чсму pacnijoоданс свс откупне значве Oiraeoje Гојажовпћ. Се<ћер Жнгорпћ п Живпо Јоковић НалГајретове, јпи озбор:"Т^5ор Лазовпћ, Хусо ТТТппритовпћ п Назпф POBiih. Даљње п р о ш и р с п >е Га/ретове о р г а н и з а ц п /е Оснивање Гајретова одбора у Сочицама (Прибој) 2 П. аирпла т. г. одржана je екупштниа чланоијГ Гај|к>та у Гочицамл радн оениваља Мјесиог одбора. d A n iiiT iiiiu je прпсуствовало 57 члаиова. a ’глаiroBo je поздравво г. СсјФе Бајрамовпћ и прочктао писмо* Главног одбора у кбме no здравља све чланове и жслн сретан уЛгјСх^у раду. , Ha то je г. Стјепаи Бабић. учптељ одржло прелавап.е о иосташсу Гај|>стд и његовом раау на ттодизап.у ćena. Иза тог-\ je био наотављен упис нових чланопл, a no том je повјсоеh u k г. Смапл Скорупан, држ. пмам прсчложпо члапопима eniira.K управпог п иадзорног одбора, те je na његов пргдлог нзабран слијсдећп одбор: ирстсједшпЈ: Cejtjio Бајрамовпћ. држ. имам; потпрстсједншс: Ибро Тсрзпћ, трговац; гекрстар: Стјепан Hafinh, учнтсл.; одборниии: Хасаи К]>ехо трговац, Ибро Гејфовпћ земљорадник и Мсхмед Турч;уninh земљораднпк; благајник: Гмапл Скорупан. Надзорнп одбор: Илнја Остојнћ учптељ, Шемго Страпл и Емии Страил. Замјспици: Хаоаи Окорупап, Мустафа Ахметагнћ, Јусуф Бајрамовпћ, Латпф Орапл и Мсхо Хшдовпћ. Мсхо Туркушић ставпо je предлог н апел na члановс да се ускоро поднгну п|ки;торнје за друштво, што скупштппари уевајају u ставл.ају одбору у дужност да се за то побрипу, kuko би друштво угкојН) нмало евоје просторнје. Пропагирајте задругарство! Ha коицу скупгатпно r. Heiiruh захваљује се скугштпнакпма na указаном поверсљу и пзбору. молећп тако чланове„ таКо п одборнпко ла га у ралу зд Глјрст n na ширељу ердпђ ттотпомоту. feerppni узвишејгах цпљсва Оснивање Гајретова одбора у Корају У нашом mcctv у падн.е време опазио re je рад за Тајрет мнот живахнијп. Пошто су отелољене мпоге препрскс. које <\v кочпле ГаЈпетов паппелаЈ!. то су прпјатељп Гајрета са поверенпком г. Џ. Азабагићем покренулп жнву акцију за npnк у п ј м Нвс чланова u оснутак МЈесног одбора Гајрета. У овом je највнше прпдонео одбор овлашље чптаонпце »Слоге« у којем су впаднп иационалнп радницп п пријатељи псламског напрстка. За кратко врсме впдео се je впдаи успех, јер ?е je прпкуппо довољан број члаиова и то пајвпђенијих љулп пз места, те се je за 15. о. м. сазвала скупштпна Гајретовлг члапова. Ha скупштнну су радосно дохрлплп готово сва улпсани члановн, јср су свесни да пм je само у Гајрету спао. Врсдно je споменути, да су некп пустпли п no коју гузу радоонпцу, што наше место дожпвљује оно за чим «у свп прнјатсљи иашсг псламског п народног налретка већ чдавпа жудилп. Прво je отворио скупштину поврснпк Гајрета г. Азабагнћ п укЈ)атко изнео рад Гајрста, a затпм je прочитао предавањс »0 Гајрету« г. Саклба С. Ariiha, који nnjc мога« присуствовати окупштини услед тога што je бпо спрсчсн службеинм послом. У овом предаваљу г. Агић je onuitipiinje оанеао оонутак Гајрега, нотребу његовог оснутка те љегов корисни и успешни рад све до даиас. Ово предаваље су npuеутнп с напетошћу саелушали и пропратили са громким клицањем Њ. В. Краљу Александру I., Престолонаследнику Пе- 281 �тру Протектору Гајрета те Дру A. ХасапЛеговићу, иретседнпку Главног одбора Гајрета. Иза тога се je прешло на избор претседника и осталих чланова Мјесног одбора, те се за претседника једногласно изабире г. Сакиб G. Arnh, стари Гајретов раденик, a за од борнике <г. г. Абдурахман Чаушевпћ, Џемал Азабагић, Мухаремага Салиховић. Душан Јовановић, Хасан A. Вегић n Реџеп Мухаремовић. За заменике ir. г. Рифат Узејровлћ, Сафвет Залмовпћ, Ајет Узејровић, Абаз Кифић н Рамо Јукић. У надзорни одбор нзабрани су г. г. Фанк Бегић, Алијага Н. Бегић н Драго Јовнћ. По свршетку скупштине чланови су се мирно п задопољно рачишлп тврдо обећавајући, да he много порадити за Гајрст и његове идеје. Ичабранп претседник и чланови одбора те заменнци одржллп су своју прву конституирајућу седницу данас, те Тодосић cpecKir пачелник и Мнхајло КалДЈлатијевић претседник штилске општике. Заменици: Хуснија Мустафа, Хусеин X. Реџеп, Димитрије Барушлијевић. Самарџијевић и Хусепн Бакалин. Кон сти ту ц и ја Мјесног одбора у Сребренику (Тузла) Ha сједннци од 17. маја т. г. изабрани одбор у Сребренгеку консттуисао се je на слиједећи начин: Претсједник: Мустафа Суљкановић; потиретсједннк: Алија Мујчиновић; секретар: Хасал Јашаравнћ; благајник: Ибрахим Јуш ћ; одборници: Омер Чизмић, Ахмет Џанић, Хасан Мујезпновић. Алија Јашаревић, Мехмед Мухаремовић. Замјеници: Мехмед Хаџић, Мухарем Хаџић, Сафер Џамбић и Мустафа Шерпфовић. Надзорни одбор: Осман еф. Јашареиић. Мехмед Ибрахимовнћ учтатељ и Ахмет Мујединовић. СВРШ ЕНЕ УЧЕНИЦЕ АНАЛФ АБЕТСКО Г ТЕЧАЈА У су се конститупсали овако: Претседник г. Сакиб С. Amh, лотлретседник г. Мухаремага Салиховић, секретар г. Џемал Азабагић, благајник т. A. Чаушевнћ. одборници без функције г. г. Д. Јовановић, Хасан Бегић и Р. Мухаремовић. За претседника надзорног одбора изабран je г. Алнјага Бегић. Чланови одбора донелп су неколико лепих зажључака како he се што брже и успепгније порадати за Гајрет. Kopaj. 17. маја 1931. Гајретовац. Редовна годиш њ а с к у п ш ти н а одбора Гајрета у Ш ти п у 17. маја о. г. одржао je Мјесаи одбор у Штипу редовну годишњу окушлтину у просторлјама Гајретове чптаолице. Скуплпину je отворио претседник г. Али Шефпкбег и пред ложио да се упути поздравна депеша Њ. li. Краљу Алексакдру I., a затим je секретар г. Хусеин Јахић поднио извештај о раду друштва и о успеху. После прнмљеног благајничког извешгаја, нрешлс се на бирање нове управе. у коју су акламацлЈом изабрана следећа г. r.: претседник: Хусеин Јахић; лотпретседник: Налим Ахмет. вероучнтељ; секретар: Даут Идричовић, учитсљ; благајник: Алп Риза Ибрахимовић, држ. имам; одборници: Јагода Обрадовић учнтељица. Мнлнца Антић учитељица, Ачиз Оарван прлпр. шер. суда и Мнле Недељковић пошт. чии, Надзории одбор: Еиипкон Веннјамин Таушановић, Мирослав 282 ЗЕНИЦИ СА ГЂ И Ц А М А НАСТАВН ИЦАМ А . Р а д Г ајрет а н а с у з б и / а њ у н еп и с м е н о ст и Гајретов аналфабетсни течај у Зеници У дјевојачкој основној школл у Зеннци органнзовап ј*> аналфабетски течај. Рад у течају отпочео je 20 . децембра. 1930. и трајао до 9. маја 1931. год. Настава je вршена свпког радног дана од 14—16.20 сати. Овај je течај одобрен одлуком Министарства просвјете и саопштењем и одобрењсм Краљ. бансже управе у Сарајеву. Прекида у течају није било. Испит у течају био je 9. маја, којем je присуствовало 32 ученице. Испнте je почео у 9 сати и трајао до 13 сати. Од 32 ученице положило je испнт с успјехом 29 и то: 6 ученица с одличним, 8 са врло добрим и 15 са добрим успјехом. Овај теча.ј je састављен од самих муслиманских дјевојака, које су за читаво вријеме показивале ванредло интересовање за учење. У овом течају многе су ученице савладале оба писма (ћприлицу и латиницу). Наставнице тсча> биле су учитељице гђице Зора Петронић и Савета Мариновић. И овим иутем Главни одбор се најтоплије захваљује вриједним наставницамд овога течаја. | ]есте ли одржали I Гајретову годишњу забаву? I �Аналфабетски течај у народној основној ш коли у Стијени (Ц а зи н) Ha дан 0. маја 1931. одржан je завршни испит аналфабетског течаја при народној основној школи у Стијени. Исннту je присуствовао поред наставника течаја учитеља г. Челиковнћа Оулејмана још среоки школски надзорннк г. Мплан Сучевић и чланови Мјесног школског одбора. Испит ,)е полагало 31 обвезник од којих су 29 с успјехом положили, a остала два ниеу могла задовољити. АН АЛФ АБЕТСКИ ТЕЧАЈ У ОСН. в Ш КО ЛИ У Д а р о -в и и п р и л о з и Гајрету Прилози из Озрена Мјссни одбор Гајрета у Озрену приликом Курбан БаЈpiaaia раепачао je зцачке »Бајрамлук Гајрету« н укупио Дии. 140.—. Прилози из Велеса Повјереник Гајрета у Велесу г. Алн Рпза Садикивић сакунио je п]к>шлог Рамазанског Бајрама овоту од Дип. С Т И ЈЕ Н И (Ц А З И Н ). У С Р Е Д И Н И УЧИТЕЉ Г. С У Л Е Ј М А Н Ч Е Л И КО - Ић и п р е т с ј е д н и к ш к . о д б о р а г . н а р а к о в и ћ х у с е . Како су полазници добили букваре бесплатпо од Гај- 575.— пред џамнјама за Гајрет, a прилпком Курбан Бајрама рета, то сматрају за ćeojy свету дужност да се лстом покре- .сакупио je своту од Днн. 446.—. и нсте дозначио Главном одно оахвале уз обећање^да he бити увијек Гајрртови приЈа- бору. тељи, те потпомагати и шириш н>егову акцију. И овим тгутем Главни одбор изрпче овоју здхвалност Послије голоженог и с п т Ј говорилн су: Љ ш у а т љ . г. С аджоиЛу ш i о ш м гакш ги * дароватељима. чија нам имена нису достављена п молпмо који нас je учио и Гајрет што пам je дао бесплатно букваре, пх да се и у будуће сјете Гајрета са прилогом. учинили су највеће доброчингтво Отворили су нам очи, прогледали смо, na вшпе нисмо слијепи«. И С. ч— Д а л * њ и у п и с д о б р о т в о р а и утелжел»ача Гајрет а Даљњи добротвори и утемељачи ‘ Tokom мјегеца маја уппсаше се за чланове добротворе: из Бијељ ине: г. Мустафа Џеллл Садпковић п из Сарајева: г. Фехим Селнмовнћ, влаковођа. За чланове утемељаче г. г.: из Буж и м а: Код повјереника г. Ибрахима Мустафића уписали су се за чланове утемељаче; Мупшћ Осман. трговлц пз Махмић села ii Хасал Дураковпћ, cnir Мугтафе еф. трг. из Мразовца. из Кглесије: Оиманбег Газибеговић, Муотафа Газибеговић. Смлил Имамовић и Смаил Мехмедовић. I Уписујте даљње добротворе | I и утемељаче Гајрета! ј Прилози ж еиског Мјесног одбора Гајрета у Градачцу Гајретов женски одбор у Градачцу дозначио je ГаЈрету своту од Дин. 110.— добровољног прилога. коју сакупише приликом Бајрама као бајрамлук гђице Хатиџа 'Ппшнћ и Разпја Незпћ a дароваше: Дин. 20 — Мустајбег X. Ибрахнмбеговић. no Дии. 10.—. Макеума х. Сенднћ, Хасиба х. ГрадашчевпИ, Расема х. X. Ибрахимбеговпћ. Фатнма х. X. ХлфнзовиК Хаснба х. X. Ибрахимбеговић. Шемеа х. Мпџић; no Дпн. 3.—: Џемила и Осмаи X. Ибрахимбеговић; no Дин. 7.—: Пемба х. Имамовпћ н Омербег X. Иброхимбеовић. Сакупљацима ir племенитим дароватељпма топла хвала! Курбанске кож и це из Бос. Кобаша Мјеснн одбор Гајрета у Бос. Кобашу дозначио je Гајрету споту од Дин. 155.— као утржак дарованих курбанекнх кожпца и то од г. г.: Мехаге Диадаревића, Ризабега АлпбеroBiiha. Дервишбега Алпбеговића, Реуфбега Алнбеговнћа. Мустајбега Капетановића и Гајрет-курбана. Велика хвала ir благодарност дароватељима Поклон курбансних кож а Гајрету у Рогатици Приликом прошлог Бајрама иријатељи Гајрета у Рогатицн даровпли су курбанске кожпце за Гајрет и то: 283 �a) говеђс коже: Шахиниашић Идрисбег, Шахишташнћ Занмбсг u Хаџи Дедић Заим: б) бравије кожице no 1 комад г. г.: Шеховић Едхеи, Вајзовић Хатемо х., Хафнзовић Шиде х., Пашић Мурл.тбег, Пашић Тајиб, Папшћ Ахмед-Рнза, Хефпзовнћ Решид, Хпфпзовић Абдулах, Хафпзовић Муст.гфа, Хафизовић Галиб »,ф.. Тсспереџић Едхсм, Псшто Хасан, Пешто Дервага, Пешто Рспгпдага, Лихнћ Ибрахшхага, Хафпзовнћ Едхем. Арп«утлија Хклмпја, X. Ахметовпћ Мустафд, X. Ахметопић Мухамод, Чапљпћ Рагибага. Коро Сулсјмаи. Џанановић Мухамед, Дпiiџuh Мухамсд, Данџић Ахмсутга, Дпиџић Лутфага, Даиџић Абдулах, JcrcHicomih Ахмсд еф., Дапџнћ Осман, Bparaconiih Едхсм. Соколовпћ Ахмсдбег, Тсокерсрпк Ахмед, ципелар. ШсTiih Дервпшалпја, Добраћа Мустафа пз Вратолова, Браш.о. inih Нозирбсг пз KoBiii.a. Мушовић Хамид пз За.ома; пп лвије кожпцс: Горушаппн Јусуф, Г>оровац Мехмед и Томпк Др. Алија. Свпма даропаоцима топла хвалп. Сакупљ ена храна за Гајрет у Бос. Кобаш у П ри лози из К отор В арош и Г. Едхсм Диздар сакуино je на ссргију пред чпршијском џамијом у Котор Варошп Дин.' 100.— ирилога, a од проданнх зпачки »Вајрамлук Гајрсту« добтено je Дшг. 184. Прилози из Миоча Прилнком Бајрама Mjecini одбор Гајрета у Миочу (срез Внпгеград) распродавао je 1’ајрсгове знлчке *Вај|1а.млув Гајрсту« и укупно Дпн. 160.—, a na сијслу сажупљсж) јс Дпп. 110.— iu>jy своту даровашс г. г.: Дин. 20 .—: Вехбија Смајовић; no Дин. 10.—: ТПмхип Ејубовић и Ариф Вахтовић; no Днн. 5.— : Хаџи Алнја БахTOBiih, Додо Бахтовић. Обрен Стонковнћ, Решид Опахија, Рамнз Шсхошгћ и Бајро Бахтовић; no Дин. 3.—: Шерфо Фазлић, Асим Калафат, Хамед Чаушевић п Фатилп Бахтоnnh; no Дии. 2.— : Фехим Xaynh, Шахмн Чизмић, Алија Хру(темоџић, Фернд Хасечпћ, Адем Кушевић, Сродо Новаковик, Нбро Хагечпћ, Сухбпја Бахтоиић, Ибро Смајовић, Фехим Фазлић, Рукнја Бахтовић, Алија Мсмишсвнк, Сумбула МемнmcBiih н Муша Фазлић. Mjerim одбор у Бос. Кобашу сакупно je слнједекс прплогс у нараг.и за Гајрет: Прилози из Калесије (Зворн ик) no loo кг пшенпце: Мустгјбег Капетановнћ п Ршабвг Недавно je поетавл.еп повјерснш;рм Гајрета за КалсАлибеговнћ: 5 кг: Мујо Ђукерпћ: 200 кг кукурузд: МуГтп бег KaiieTijioBiih; ion кг: Алпбсговић: no 50. кг: Ме>цга'Днз- ерју r. Наим Пашпћ, учптељ, којп je одмах ио прнмипку декрета^тоочео с радом, упоанавши впђенпје људе са Гајlapemih н Петар /Бекић;. 40 кг: -IJIeho Хајд.унтић: no 30 пг. Мехмед Девић; no 20 га* Абазбег А л п б тж п к Лдем Дедић, ретом и iboi’OBo'i идејом и отпочсо са ушкч>м члплова. До сада je уписао Sfi 4.injiona, од цојих су 4 утемељача. ПТериф Пајјжћ. МухарЛг Глухалић, iXyiVjnn Каппђић, Ај-о Ha 15 маја бнло je у селу Миљпловцвма огпорси.е џаМсхичнћ, Салко Грбић, ТСоста Т&кн% Дедо Мујпчнћ и Дтиф 'мпје (џамнја je попрапљсна),. којему су ирноуствовали г. р. M.vMiiiionnh; 17 кг: Фахнр Дрдић; ,l5 кг: Муниб Грбпк; no 11 муфпија Курт нз Тузпе n шор. судија г. Хајровнћ пз Злоркг: Ибрахпм Мухић и Галпх 'B.T'tepnh: Хусеји Зукаnonifh: 10 кг: Рамо Хо1£јЈк ?ЈГујо Т v i е р 11h \ Oiл пх. Ту je г. TlaшнVi скуппо Дпн. 154.50 дооропољппх прнnmi. Хусо Мумпнопп^ н Бладо Грумић: A Ir.f алпја 1«.Ћучаппн п Рашпд Хрн.нБ: 40 кг: Халпл Вехпбоицћ. •1w'a иа <«‘|»гијс, a п Бајрамоке значке je скоро one раси1>одао. Храпа je лпцигаццјом унопчеиа na Дпн. 1242.25 u доКурбанске кож и це Гајрету у Б у ж и м у лначсна Главном одбору Глјрпц,’ Повјереник Гајрето у Бужиму г. Ибрахим Мупафић Сакупљачима и даЈКжатсЈ^мма наша благода] pani родао je све бајрампке штчке n доздачио Гајрету Дин. 105.—, a ових je дана. дозпачио Дшг. 120__као утржал од Прилози i Рипча 5 ироданнх курбанскнх кожица. т;ојс даровашс г. г.: Ибра. Прнгодом Курбаи Бајрама |рама у џамнЈама саиуин хим X. Шахиновић, трг., Ибрахпм Б. Шахиноипћ из Ва.р. сергијп за Гајрст: ^ _ч_ Ријоке, Ибрахмм Диздарснић (Оптиица) из Вар. Ријеке, ИбХлсап еф. Реџић, имп.м џпмијс Отока* Дшг. 30.50. Омср рахим Мустафић, нопјеренпк н Хусенн Ђулић нз Мразовца. еф. Лнповача. пмам џлмије ИбрахимпаппН^ лДпи. 34.— Надал>е je повјереник г. Ибрахпмпашпћ. учитол«. oaity- Прилог у иурб. кож и цам а из Бродарева пио 3 курбангке кожице п то од ДервпшГпта Бпinhcmiha п:< Новооеновани Мјсснн одбор у Бродареву сакуппо je 4 P'iniiha (2). Бећирбег ИОрахпмиашпћ из Рипча н Смаилбет куЈиб. кожпгца прнлнком Бајрама. a да 1)оваше их г. г.: ШеИбрахимпашпћ нз Ринча no једиу, које je уповчио за Дшг. рнф Bauiiih, Решид Даутовић, Ar/ia Кријешторац, Мешо 100.— Нријешторац, XiiytTeM Кријешторац. BeViiip Садиковић, МеСакупљачима u дзропатсл.пма тонла хвала! до Подбишћашш n Рсџо Подбишћаинн. Ш Прилози из Острошца Мјеснн одбор Гајрета у 0>трошцу сажунио je прилнком Курбаи Бв-јрама своту од Дин. 05.— добровол.ннх прп. лога за Гајрет. Р азн и д о б р о в о љ н и п ри лози Гајрет за Разии добровољни лрилози Гајрету Tokom мјссеца маја дозначенн су Гл. одбору слнједећи MUSLIMANI, UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati I sa agrarnim obllgacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovlća ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. 284 прилози: Мјссни Мјеени Мјесни Мјесни Мјсешг Мјесни одб«1» одбор одбор одбор одбор Одбор Гајрста Гајрста Гајрета 1’ајрета Гајрета Гајрета Чапл>И1Еа Дин. 350.— , Битол> Днн. 100.— Бихаћ Дии. 153.— + 1434.75 Коњиц Дин. 350.— + 250.— • Вншсгрзд Дии. 910.—. Џивар Дин. 90.—, �Мјесни одбор Гајрета Сјеница Дин. 100.— Мјесни одбор Гајрета Тузла Дин. 42.— Мјесни одбор Гајрета Сребреница Дин. 33.— Мјеони одбор Гајрета Бањалука Дин. 1921.75 Мјесни одбор Гајрета Гор. Вакуф Дин. 519.25 Мјесни одбор Гајрета Љубушки Дин. 870.25 Мјесни одбор Гајрета Кључ Дин. 1340.75 Мјесни одбор Гајрета Рогатица 1237.50 Повјеревик Гајрета г. X. Ариф Хамзић из Касаповнћа Дин. 30.— Оулејман Челиковић. учитељ н* Стнјене (Цазин) Днн. благовремсно од лекара тражпти помоћ. Држава у свима већим местима осповала je Домове Здравља при ШЈЈнма се беонлатно лечи и сифилис и све опаке сличне болести, на тамо и без завора и без бојазни треба обратити. Крај предавања г. Др. Бараћа пскздрављен je бурним: Живео После г. Др. Бараћа говорио je г. Бора Jociiuounh, претседник овдашњсг друштва трезвеиости »Нада«. Јаено, како то г. Јооимовић уме, говорио je о задацима друштва трезвености, подвукао, да и Гајрет у својим правилима захтева од својих чланова, да се боре противу алкохола н повао присутне. да се нридруже великнм фалангша оипх, кохола. •ч ' Н ЕД А В Н О О С НО В АНИ М Ј Е С Н И ОДБО Р Г А Ј Р Е Т А У Ш АПЦУ СА СВ ОЈИМ Ч Л А Н О В И М А TZr И ЧЛАНИЦАМА. Најаад и наш уважиш суграђаашн г. Драгомир С. Пстровић, овдашњи адвокат, пријатно изненађен, одушевљен и раздраган расноложењем приоутних и решеношћу прнсутннх. да оваавим радом сами допринесу своме добру и својој грађанској свести, добио je реч и поздравио сложан, корисган и родољубиви рад Гајрета и иозвао прнсутне, да на овоме родол>убпвомо послу истрају, да се не осврћу ни лево ни деоно, да се.не збуњују неразумевању и несхватањем, im О ст а л е в и је ст и које he овде или онде наићн, јер оно што je н како je сада Нови повјереник Гајрета Гајрет почео у њиховој средшш то je баш оно што je наЈОвих дана именован je повјереник Гајрета ча Сл. Брод потребније п хојс ће им нееумњиво користити. Говор госпог. Омер Татаревић, жељезнпчки чиновиик п бтишш Рајретов дина Драгомира С. Петровића, довео je о;1ушевл>сње до питоиац. врхунца. Муслимаии и муслиманкс сасвим правилно су разумпли, да им najavu ауторитет ноше средине вели: — н а Ж ива Гајретова акци ја у Ш ап ц у д о б р о м с т е п у т у ! и то се читало са свих лица и иа Мјесни одбор овд. Гајрета почео je свој рад популар- свакога ока, које je и благодарно и радосно еијало. ним прелавањима. Прва су држана у претпрошли петак 15. Друга предавања одржана су, у прошлу недељу, 17. ов. о. м. у 8 и no часова у вече у бапггн г. Ибре Милића и Суље ii. у 10.3H чдеова на истом меоту и то само з а ж е п с к в . Салкића, у улпци Авде Карабсговића. Било je као што смо Улаз je био окићен заставама. Музика je дочекивала гоошчв, neh јавили првко 200 душа овдашњег муслималоког жнвља. међу којима су биле зг-ца Лепосава Ђ. Петровпћев-а, нретседHa почетку je отпевана државна химна, која je попра^ена нпца Кола сриеких сестара, г-ца Божнца Јовановићева, пробурним клицањем Њ. В. Краљу и Југославији. Претсадник фесор н зоступшгд управника овдалш>е Учитељске штсоле, М. 0. Гајрета, г. Миливоје Исаковић, говорио je о Гајрету и г-ђа МитровиНка, пензнонерка; г-1)а Др. Малојла СтојановнИ.ОГОВИМ настојаљима да муслиманске масе просвети, кул- ha, г-1)а Осмвиагићка, г-ђа Пурнватрн, г-ђа Петровићка, поттурно и национално ојача, да свесно послуже Краљу, наро- претседннца Гајрета, г-ђа Исаковићжа, г. Боривоје Оганоједу и Југославији. Г. Исаковић саслугаан je ш.јшикл>ивије n вић, директор жел>. Дриноке бановине, т. Душан С. Коњсвић, врло често прекидан клицањима: Живео Краљ! Живела Ју- директор гнмназије, г. Мплутин Милутиновпћ. геометар, г. гослашгја! Поеле г. Исаковпћа говорио je г. Др. Љубомир Ж. Гаврић, трговац, г. Д јжг. Танаопћ, трговац, Лаза ТЈорђевнћ, Барач, шеф Дома Здравља, »0 оифилиоу«, на такав начин. кафеџнја и други. Башта je била нуна женског муслиманда га je апсолутно сваки рааумео. Готово рељефно г. Др. Ба- ског свијета, a било je и мушких, који су хтели, да #чују и pah je лзнео све стрпшне пооледице ове болсоти као и то, ова продавааа. * т ? да се наука данаг успешно бори са овом ооцијалном немзни, Оастанак je отворио претседник Гајрета. г. Исаковић само треба раикинути оа. ногрешним и лажним стидом и кратким говојхом о жени, мајци, ћерци, сестри и дотреби да Шегртски дом за' П1»одане значке »Бајрамлук ГајретЈЧ Дин. 429,— Мушки конвикт Сбрајево за продане значке »Бвјртмлук Гајрету« Дин. 904.— Шегртскл дом за продану куро кожицу Дил. 50.— Среско Вак.-мсариф. повје^ из Зворника Дин. 590.50 285 �one буду просвећене. У тој намери, данашња предаваља прпређена су. Г-ца Лспосава TI. Петровићсва претседница Кола CpnuKHZ сета1>п, дпвним рсчима поздравнла je нашу плЈмла. колоког друштва, мусл. занатл. удружења »Сеиаат«, мусл. хуманог другатва »Доб|»отвор«, мусл. шпортског клуба »Змај од Босне«, чији je ујодно и претсјсдник. ђу просвегну установу Гајрет и изјавила, да he га Коло свесрдно помагати. Ове топле речи г-це Лсгронићева пзазвалв су буру клицања Колу и г-ци Петровићевој, која je и пвачс у муслиманском живљу нашега места веома поштована. Затим je г-ца Др. Јелица Бресијанац, лекер Дома нар. здравља, предавала о т у б е р к у л о з и. Ми немвмо речн, којима би описали успех г-це Бресијанчеве. Знали cuo да Ju r-да Др. Бресијанчева, не само међу ингелектуалкама n jar>Hiiu социјалнии радницима нашега краја, него и много дал>е, jetuia од најјачлх за популарисаље науке, али призшјемо, да je овога пута надмашила. Све je било јасно, разумл.нво, готово очигледно у колико то може бити речима. Свака реч je гутана. Нижо нгаје осетио, да. стоји, јер и поред јасноће, било je тако пнтересантно, да се умор нвје осетпо. Слушало се са пажњом, која je одавала култ, a нпЈе ни чудо, кад се зна, да. je међу слушатељкама велпки број оидх, којима г-ца Др. Бресијанац no својим самарићацским occh.i јима, свакодневно указује помоћ. Најзад говорнла je r-ца Зора Васнљевићева, профзгрр^ овдашнње гимназије, о п р о с в е ћ н в а њ у ж е н е . Ово jt> прво популарно предавање У нашој срединп ове симпатчзд« интелектуалке на којој je све у складу са оиим: — писам вила, да вијам облаке, већ девојка да тледам преда ре. tfcoма разумл>нвим речима, госпођица Васиљашфсва, импрееибннрала je, тако ррћи сугефграла. У глабу ггце Васиљевнћеве има нсчега токо пријатЈГог, да лнчи на Мелодију, коју бв човек пожелео да сталдо слуша;с уЛвеВој појави je толико благостп, пнтомостп, да већ само jo осваја, a кад со овомс Г. ХУСНИЈА ШЕХОВИЋ дода још и једно стручно и опште* 1емељпо, TaKopohn унивсрзално образоваље, којнм госјј^ ицЈГ Васиљевићева poene •ве године павршио je г. Шсховић 12 годиаа пожртонда није тешко зажључити, да je г-ца Васиљевићева цовдог рада за Гајрет, јер позитивно зиамо, да je са встом пажљнвије саслушана. љубави веома активно прије доласка у Тузлу радпо за ГајОвим су предаван>ц_ завршена. После тога се развнло коло, које je шарешглом орије^талног одела давало паро- рет у Брчжом, Сарајеву и Приједору. Стога Мјесни одбор сматра својом дужиошћу, да се Јавчиту драж. Ј д ш и но захвали г. Шеховићу на његовом дугогодишњсм раду, да Захвгла Занатлијском уд руж ењ у у Рогатици му честита уопјех п, да на примјер гооподипа Шеховића ГТриликом прошлог Бајрама Залатлпјско удружење у улозорп многе и многе омладинце, a иарочито оне, које je Рогатнци уступило je беоплатно _свој тамбурашки збор Мјео- Гајрет својим издашним помагањем задужио, ном одбору Гајрета на његовом концер^у, на чему нека je овом Удружењу топла хвала. У м р л и р а д н и ц и Гајрет а Х у с н и ја Шеховић Да je и овогодшиља Гајретова забава у Тузли успјела поред лијепог броја врснпх и несебнчних прегалаца, велика заслуга припада и г. Хуснији Шеховићу, књиговођи Прве хрватске штедпонпце, који je и као режисер и као дилетант и као акттш и члан Гајретова пјевачког збора уложио много труда да забава што боље успије. To je човјек, који службујући у Тузли већ 8 година неуморно ради, не само у Гајрету, него и у осталим муслиманскпм институцијама, показујући у свему веллку anmmност и несебичност. Од нарави пун здравоег хумора и животног оптимизма, on те своје одлпке уносж и у рад за наше опште муслимашжо добро. ПомоИу тпх својих одлтпса on успјешно прпкуиља око себе муслиманоку омладину, na се олободно може pehn, да. je н>егово иЈинсуство и у пјевачкоме збору бпло новод многоме омладинду, да у љсму судЈелује. Чланови Гајрета у Тузли цијенсћи пожртвопнв рад r. X. Шеховића бирају га већ ноколико година у одбор. Г. ШеxoRnh ,је врло обл.убл>ен у свима муелималским друштвима и ужива неподијељене снмпптије, како стардијег тпио и млађег свијета. He само да он гвој трул улпже у Гајрет, пего Je он врстап функднонср друштва банклвнлх чипошгика, со- 286 Зејна И. Драче Дне 15. маја овс годипе умрла je пенлдаио након краткс болестп млада и вриједна Гајретова раднида Зејна И Дра* че. Ова je вијест болпо одјекнула у цијелом грађанству Мостара, a особито међу Гајрстовнм радницима. Још болнпјс би.ао што je та вијест сасвим неочскнвано и нспадано дошла што смо je сви до пред пар дана видјелн всселу, пуну живота и воље у раду за Гајрет. Khn једие од најугледнијих породица у Мостару рахмстли Зејна je no свршеној стручиој школи у Мостару отишла у Бооград као Гајретова питомнца на даљње школовање. Након завршепса школовања одмах je с великим маром п еланом прихватила рад за Гајрет. Била je једна од најактиташјих одборница нашег Женоког одбора. Мила, ведра и пуна младости, свакога je увијеа сусретала са себи својственом љубазношћу. Ha вијест о љезиној непадалоЈ смрти, лебдило je на свим лнцима страшно запрепаштење и n питаље — зашто баш ona — зашто једпа од најбољих и наЈпедријих. И иа величаиственој џснпзи гдје су сс поред миогобројног грађшггтва окупили сви Гајретови радници, опажала се дубока и ненадана бол и отрлховито запреиаштен.*, �Овојом тугом Гајретови радници оу длли гпонтан и неуоил.еи изражај саучсшћа цијелој фамилији. Uauie драго Зојне кишо iicmu међ.У нама. Зла коб je отргнула. icj редова Гајретонп.ч радмпца п од н.е;шне тужие е А Х М Е Т Л И Ф А Д И Л Е Х А Н У М А ИМ Ш И РО В И Ћ секретар женсног одбора Гајрета у Тузли Р А Х М Е Т Л И З Е Ј Н А И. Д Р А Ч Е фамилије — али he његган садгопрегалачкИ рад и њезин ведри смијешак остати вјечито х. нмотм срцима. Сви Гајретови радници сачуваће у својим срцима успомену метли Зејну. Сјећање на њу биће вјечито сјећање на нешто благо и добро. Тужној и уцвиљеној плрбдици наш најискреније п најодаиије саучешће a (Uiaroj и доброј души рахметли Зејнс Божија милост! v Мерхум Фадилеханума i Имшировић Мушки и женскл одбор цијснећи рад гвоје рахметли сираднице приредио joj je врло лијеи испраћај до вјечне куhe зажеливши шспој души рајег.о иасел.и. Љеиом добром н I M ™ 1* 1 Тежак губитак задесио- je ових дана Женоки одбор Гајрета у Тузли, јер je 21. маја о. г. преселила се на бол>н свнјст вриједиа секретарица женског одбора, госпођа Фадилеханума Имшировић. Рахметлија je била једна од оних ријетких наших жена, које поред својнх огромних кућних послова нмају времена, срца нлечешттости и разумијевања и за културно-просвјетни и хумани 'рад и, као таква остаће у дугој усномени међу муслимаискои тузланском сиротињом и својвм другарицама из Гајретова женског одбора. Због своје племенитости, доброг срца и пожртвовног рада била je вољена и цијељена, na je отога жалост за њом још већа. Требало je рахметлију видјети зимус на послу, када je женски одбор водио акцију за одјећу и обућу — 80 сиромашне школске — дјеце, са колико je воље, љубави и материнске топлине та жена радила. При помисли, да смо je изгубили срце и тијело нам застрепи, a очи сузама оросе. Гајрет у рахметлији губи врсну силу, јер се неколико година својим радом истицала на многим Гајретовим приредбама. Ове године приликом годшпње забаве управо je жртвовала саму себе, јер je неуморно радила скоро 24 са.та непрестано. Послије забаве нагло се разболила због камена у жучи, подвргла се операцијн и, након кратке алл тешкв болести испустила je своју племениту душу. Колико joj je лежао Гајрет на срцу за илустрацију навешћемо само то, да je дан прије операције, можда у самртнни мукама, молила своје блпжље, да joj среде спискове чланица^ које су приложиле за бифе и томболу за прошлу забаву, да се исти могу правовремено објавиги у листу. Д&кле и у својим најтежим часовима била je ревна н савјесна те иислила на драги joj Гајрет. уцвиљеном мужу, кој1К ието као и његова рахметлија воли и радн за Гајрет, изјављујемо наше искрено саучешће. Успомена на рахметлију сачуваче се дуго и дуго међу С. М. љеним сарадиицима u сарадницама. П о з д р а -в н е д е п е ш е п р ет сјед н и н у ГлаЂНОГ о д а о р а Гајрета Поздравне депеше претсједнику Главног одбора Гајрета Брчко: Са конституирлјуће сједнице Мјесног одбора Гајрета у Корају поздрављамо свог дичног вођу Дра Авду да га Бог поживи на дику и понос свих нас. — Претсједник Сажиб Агић. Модрич: Са великог Гајретовог теферича у Модричу сакупљени Гајретови пријатељи и рЈдпици поздрављају Bat. н желе да Вас и даље виде у својим редовнма i;ao првог и иокреног родољуба, народног борца и свог одлпчног вођу. — Мјесни одбор. Захвалност п ретсједнику Главног одбора Гајрета Пригодом прве одржале скупштине Мјесног одбора Гајрета соларе у Крекн дапа 25. алрила о. г., на предлог предоједника Ахмета Џамбнћа, да се нзрази ппсмопа захвалноот претсједнлку Главног одбора Гајрета у Сарајеву г. Дру Авди Хасанбоговпћу, једногласно je усвојен са страпе свих прпсутних, a та захвалница глаои: Господине Претсједниче! Ново конституисани одбор Гајрета соларе у Крекл, пригодом прве своје одржане скупштине, једногласно изразује Вам овим своју најтоплију захвалност на Вашем неуморном раду око унапређења Гајрета, молећл Вас, д а и н а д а љ е о с т а н е т е н а ч е л у Г а ј р е т а и у свом великом заузимању око даљњег напретка Гајретова устрајан, у којем he те раду увијек наћи једнодушне сарадве и потпоре са стране потпиоаног одбора. За одбор: Секретар: Прегсједник: Абдурахман Хадги Прцнћ. Ахмед Џамбић. 287 �О т в о р е њ е џамије у Миљано-вцима (Зворник) У петак, 15. маја 1931., јзвршено je снечало отвореље irOBOoairpaJjeflo џамије у Миљановцима (ерез Зворник) у присутности две до три хиљаде муслиманд ma рааних мјеета и села бвише тузлангке облмти. Од стране аутономиих органа били су прнсутна гг.: муфтнја Шефкет еф. Курт, претсједник вак. повјеренства Реџеп A. Хајровић. члан вак. повјереттва Мустајбег Али- шер. суд ија и претсједник В акуф а у Зворнику иеговпћ, те вак. чи н ов н т Мус^афа X. Ахметовић. Тачно * 11 сати прије подне пенје се на направл>ону трибину претсједник г. Р. A. Хајровић, те Ши«т уобјчајеног поздрава у 'Краггким лотезима у врло лемперамеитном говору приказао je присутаим сврху овог свечаног саст&нка и' користи од Божје куће (џамије), те обаве одшхцјо извршења БожЈих заповиједи око i-зањања пет вакти-нама-за.. Затим се осврће на друштво Гајрет и потакко образлаже поотанак културног друпггва Гајрет te његово дјеловање за прошлих 27 годапта. Гајрет je нас, мусдимане уопште, препородио те да нема ГаЈрета наша дјеца остала би без школе, без заната и настао би једном ријечју дар-мар, те алелира на присутне са овим рпјеч1ша: »Зато браћо муслимани, света вам je дужност, ако желите себн н свом ближњем срећу н блаженство на обадва свијета, да потпомажете наш Гајрет, шнрите његову идеологију, a пш е ћете себи и свом ближњем помоКи.« Ових дана постављен je за повјереника Гајрета ваш учитеЛ) г. Пашић, na вас молни и позивам да се упишете sa чланове Гајрета преко којег ћете научлтга све пгго вам треба у погледу вјерском и свјетовном, јер Гајрет шаље наше ђаке и у Каи[>о (Мисир) и тиме нама мусли-чаиима даје илмиЈу, слособну и савремену, која he се држати npeua духу времена. Овај апел г. Xaj]>OBiiha оилпо je дјеловао на присутие тако да. je код иовјерсшгка до сада унисато oiw 80 члалова и четири утемел>итсл»а Гајрета. Говорник затим критпкује рад носиоообних ваиза који на вазовзша криво тумаче узвишени Ислам те опошње браhy муслимале, да се чувају и ue слушају овакове ваизе и надри-хоџе, јер овакви људи дин обарају. 288 Вазити смију само људи квалификовади. a не л>удн џахилн (незналице), којн нсмају иојма нн о чсму на иду тако далеко, да у првом реду наиадцџу на нашу свјетовну ннтслигенцију, noja нам je нотребна kao кора хљеба. Ово стање исминовно «е мора докинути, те истичо како Je у Зворнилу сроско вакуфско-меарнфско повјерештво лзддло етрого нареb(4bc cBiiiM имамимп, да не смије кико у џамлји вазити (предавати) без иретходие дозволе г. претг.једника повјеренствд Говорнлк излаже ирисутним стање вакуфа у зворничком срезу као н уонште вакуфа на тернтоЈлију бивше Восне ii Херцеговине. те оштро крнтикује рад бивше вакуфске управе. Говорнш; прнказује неспособност неклх имама матичара, који не врше савјесно и ревно своју дужност, те апелује на пригутнот муфтију, да посвети више пажње вјерckiiiM службеницима, те дд мјеродавни издаду вјероучитељима нужне упуте у погледу савремене мегоде вЈерског одгоја. Говорнпк образлзже и уједно поздравља акцију оео оснивања женског сиротишта, које нам je у овом времену од неминовне потребе, те том приликом осврће се присутним в образллже хадисп-шериф, који говори, да je обвезатна дужно«т еваа;4г муслимана u сестру муслиманку тражити знања kuro BjepiKor такл и свјетовног, na моли браћу муслимаае, да дају евоју мушку и женску дјецу у основне и друге г.орисне школе, јер то захтјева дух времена a економске приЛ1гке ши^.у-слл.ч*ша, na у том правцу морамо водитш жестоку борбу, a то je, браћо, борбу за живот. При свршетку говора моли тузланског муфтију г. Курта да мекамемунаслб пЈкзчита дову прије отворења џамлје, нашто муфтија учп дову, a из хиљаде грпа заори ријеч Аман!«. Претсједнтак иовјеренства отвара џамију и предаје кључ !веллји Мухарему Хаџићу, те на.ређује имаму Сафет еф. Софтићу, да проучи узани-мухамеднјју. Џума-шмаз н хутбу обавио je г. муфтија Курт, али нажалост прочнтао je хутбу на аралоком језику, те није лсту на српскл језик превео, што се je од истог очекивало. Након свршегаог намаза половио устаје дретоједник Хајровић. који у »ратко алп јег)Г1>овито излаже заслуге иашег Врховног Господара Његовог Величанства Краља Александра I као и Крал>евске Владе, те позива браћу муслимале, да трократно клпкну свом љубљеном Владару: »Да жлви Њ. В. Крал> Але1и:андар I на челу са цијеллм Краљевскнм Домом!« У џпмији настаде френеттачан аплауз и из хил>аде грла из свега <'-рца заори се жамијом: »Живио јуначки Краљ Алексакдар 1 Живила Краљевока Влада!«. Иза овога излази свијет из џамије те заузима мјеого у харему, јер најављује муфтија г. Курт свој вазу-наоихат. Р. A. X. J a ja з а н а с а д од мојих чисто-крвних бијелих американских Легхорн кокошака, које специјално одгајам за што већу продукцију jaja a нарочито зимске носилице носе годишње до 260 комада уз цијену од Дин 3'—. Добије се код Мустафе КарабеговиЋа - Модрич Наруџбе брзо отпрема, паковање бадава- �P osjed n icim a agrarnih o b ligacija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. q. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ire k c ija J u g o sla v e n sk e p rivred n e xa d ru g e i š te d io n ice ^ Sarafevo. ! SVAKI MUSLIMAN TR EB A DA K UPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret” OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOĐOOOOOOOOOOOOOOO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOOOOOOOOOOOGG O0 S 0 OOO0 OOQOO šTam« 0 Narudžbe: <§> Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu lašujte u „GAJRETU” P O $ f£ ш там париза : ИЗРАЋУЈЕ НАЈБО ЈМ CBE ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А Г А К И СТРОЈЕВИ СТЕРЕО ТНП ИЈА РОТАЦКОНН СТРОј c im k o g d a f ij a : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KBALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 0 0 r NAJIUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju l!lllll!lllllllllllllllllllllllllll Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin Bosanska Industrijalna i IDr. Omer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * Rezep/ni- fond D in I dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater I spe- ! cijalista za operativne bo- | lesti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice 7 ,бч»0 *0 0 0 * Ordinira od 1-3 p o s lije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleks\ *rovoj ulici br. 45 [ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiii Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupi- Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. maćuje najpovoljnije i isplaćuje ii � https://kolekcije.nub.ba/files/original/da2932dcb43f5d17f72be8e22b796371.pdf c933841ea4dbe7bb349855363f9ce2b1 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНОПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ I С A Д Р Ж A Ј: Хајрудин Ђурић: Кратка историја ссколске мисли Инж. Салих Омановић: Школски празиици и наша младеж Проф. Шевкија Бубић: Слободна трговнна и заштита уопште Мустафа Мулалић: Два наша основна проблема Хамдија Мулвћ: Разумна одгојна настава о науци у в]ери 3 Ж.: Чзненађење Портрети Гајретових радиика ГАЈПЛОК ГЛЛСНПК Велвчпнствена мавиФостацшја Гајретове снаге v Дервевтн ЧаннФестације Гајретов«* снаге у Мраввњцу код, Гораагда Остале Гајретопв приредбв Гајречова заб ава у Првједору Г ајретова заб ав а у Зелињи Гор. ' Гијретова заб ава у Кл>учу Гајретова бајрам ска забава у Цазину Теф ерич Гајретова женског одбора у Срчком Даљњв прошгтрмилљс Гајретове органнзацнјр Нони повЈереници Гајрета у Витинн и Куманову Оснивоше Гајротова одбора у КалесиЈи (Зворник) Гајретова органпаација у срезу дервентском Ппдјела диилома члановима ГаЈрета у Дервепти Оснивање соколске чете у Тур. Јаш арнма Даљњк добротпорн в утеиељпчи Гпјррта: у Мостару, Блатници, Бањалуци, Бужину и Сарајеву Га.ши доГфовољна ирвлван Гнјрсту Прилози жснског одбора у Брчком Дал>њи прилози из Сребренице Првлозп из Загреба — Прилози из Дервенто — Прилози из Вцтине — Прилози из Кључа — Прилози из Башалуке Прилози из Какан. Добоја — Прилог из Мостара — Нилози из Купреса IložApuBiu* дпм>гас> Нротгједннку Гјнввог одборн Гајрета Гајретова редовпа главна годвшња скупштина . Позив на претплату М срхуи Зари ф ага Б урзић у Будаину 16 ЈУНИ САРАЈЕВО 1931 И з д а |е Г л а в н и о д во р Г а |р в т а у С а р а је в у Б Р О Ј 12 �OSlašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da ladovolji što š iri krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta, l i ovih razlogu, bilo bi u in ­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajrcta«, a tim ujedno v rš ili b i i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radniri i p rija te lji Gajrcta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduieća i r njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o. j. u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na 4 štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 ° /o agrarne obligačije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 1 0 ° /o čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г a j P E T , лист Гајрета друш тва sa ку л тур н о и економ ско подизањв муслимана, излази 1. a 16. св аког месеца, a цена му je за иаш у О таџбину 100 д ина р^ ва годину, a за све остале земље преко гранвце 200 динара. Ђапа аобивају лист у no.i u иене ко д Главног Одбора или код уирава Гајретових копвиката. Појединм број стоја 5 давара. Даректор Х а м и д Кум иК, Власвик друш тво „ГаЈрет". —. Одговорвн ур е д ви к: Хамид К у к и ћ — З а ш там п арвју „Б о са в ска П ош таодговарп Јосип Евгл. �ГАЈРЕТ^ C a p a f e -во, 1 6 ју н а 1 9 3 1 Х а јр у д и н Ћ урић, cand. рђП. Кратка историја соколгске м и слн Историја соколске мисли стоји у уској вези с историјом чехословачког народа,, a датира од онога времена, када je покрег зе слободом обухватио велики дио Европе. To je бурна и крвава 1848. година, коју je и наш и чехословички народ добро упамтио Након угутења револуције завладао je у земљама под Аустријом страшни Бахов апсолутизам, који je претио националном опстанку аустриских словенских поданика. У Чешкој je овај режим доживео своју кулминацију Полиција je забранила штампу, протерала све истакнутије народне вође и немилосрдно гушила сваки народни покрет. Такво стање није могло дуго потрајати. Спољашњи неуспеси Аустрије били су посмртна песма Баховом апсолутизму. У том критнчном периоду почиње се национална свест код Чеха јаче испољавати Доктор Мирослав Тирш увидео je да су за одржање чехословачког иарода потребни физички здрави и морално јаки појединци и појединке који ће у сваком часу жртвовати све своје снаге за добро домовине. Он се заносио витештвом старих Грка, желео je да се његов народ ослободи непријатељског јарма и да препорођен дочека лепшу будућност. Своју мисао саопштио je Фигнеру и неколицини другова, код којих je наишао на потпуно разумевање. Радило се без буке и рекламе, јер су прилике тако хтјеле. У томе раду затекла их je зкачајна 1862. година. Тирш и прве његове присташе основаше почетком ове године, у Прагу, прво друштво, које доби назив „Соко“, израз, који су Чеси узели из наших народдих песама, као симбол јунаштва и срчаности. Под маском телесног вежбања почело je ово друштво своју националну мисију, која je била уперена против германског непријатеља. Дакле, гимпастика му je била само сретство за постигнуће циља ! Како видите, соколска je мисао никла у ропству, али то joj није сметало да се развије и распространи. Одмах иза оснивања прашког „Сокола" рашири се соколска мисао и no осталим деловима Чешке, одакле пређе и међу Јужне Словене, у првом реду међу Словенце. Словенци су озбиљно схватили улогу соколске мисли и настојали су свим силама да ту мисао рашире и одрже. И успели су. По угледу на словеначке Соколе основаше Хрвати и Срби своја соколска друштва и тако у тре^ој и четвртој четвртини прошлога века добисмо три изразита претставника нашега Соколства словеначко, хрватско и српско. Разуме се да се соколска мисао раширила и no осталим деловима данашње наше домовине. Свуда се почео осећати нови живот, a вера у бољу будућност и жеља за слободом и уједињењем обузела je свом силом читав наш народ. Државна власт ометала je на сваком кораку соколски рад. Она га je ометала, али га није могла омести. И тако je наш народ, у вечитом страховању и прогањању, дочекао 1914. годину. Револверски хици Гаврила Принципа у Сарајеву убише Фердинанда и Софију и одјекнуше no чита* вом свету. Читав свет поведе страховито, крваво, коло, у којем се истакоше и наш народ и наши Соколи. Свршетак светског рата донео je победу соколској мисли: од Триглава до Вардара, од Драве до Јадрана залепрша се застава Јадинства, a песма Слободе одјекну широм наше домовине! �У новој, слободној домовини Југословенски соколски савез настави свој рад. Taj шегов рад ометале су донекле сепаратистичке тежње појединих људи и друштава. Али, све je било узалуд. Свестан своје задаКс Југословенски соколски савез паставио je започетн посао: прошнрио je и учврстио мисао југословенског јединства у нашем народу, коју му je непријатељ хтео да нзбмје из главе. Према вани добили смо везе с братским чехословачким, пољским, руским заграиичним и лужичко-српским Соколством образовали смо са свнма овим Соколствима јединствен Савез словенског соколства. Тако je соколска мисао, поникла у ропству обухватила све Словене и снажним замахом прекииула све непријатељске планове, који су били упереии против словенскнх народних и државних ннтереса. Братска узајамиобт и словенска солидарност нађоше израза на великим соколским слетовима, који постадоше важан фактор за упознавање и зближавање словенских народа. > осле ослобођења манифестовала се соколска мисао na прашким свесоколским слетовима 1920. и 1926, године, који су За читаво Словенство значили велики иапредак. Чеси, Пољаци, Лужички Срби, Руси и Југословепи пружили су једни другима руке и загрљеии поклоиили су се гробу славног и неумрлог Тирша! 5. децембра 1929. године ступило je наше Соколство у једну иову фазу: основан je Соко Краљевипе Југославије под старешинством Њ. Вис. Престолонасљедника Петра. Под Његовом високом заштитом, и уз помоћ државе и народа, наше je Соко :ство пошло трагом, који he га довести до копачне победе. Ing. SaliO O m anović Š k o ls k i p ra s n ic i i n a ša m la đ e š Nastupanjem ljetnih daha — završava se konac školske godine. Kao što se priroda budi iz svog zimskog sna, tako je. i naša školska-, mladež užur­ bana, plašljiva i bojazna i to u svima godištima, je r se završetak' školske godine shvata ozbiljno i tumači se na razne načine sa mladenačkim osje­ ćajima i shvatanjim a., Dolaze do izražaja idealni obziri đačkog života i materijalno poimanje okrut­ nosti prirode u borbi za opstanak čovjeka u budu­ ćem zvanju i životu. Vrijedni đaci, koji su školu smatrali kao ra ­ sadnik prosvjete, civilizacije i'k u ltu re, osjećaju se moralno jači, da svoje započete studije sa tom idejom dovrše. — Ali nažalost ovakih je manji broj. — Veći broj današnje školske mladeži osjeća školu sa čisto m aterijalne strane, da što brže dođu do uhljeblja. Sa ovakim se osjećajem gubi volja za učenjem, slabo se uči i brzo se poklizne, da se iz­ gubi u talasima današnjeg života. P rem a tome, jedni su dični i ponosni na us­ pjeh i osjećaju osobitu radost, što će iduće godine preći u viši razred. G rupa onih nem arnih mladića ne nalazi potrebe tome radovanju, ako su uopće pokazali uspjeh za prelaz u viši razred, već stoji indiferentno, bez ideala, da se izgubi u postupašnosti, ne osjećajući potrebe razm išljanja o m ate­ rijalnoj okrutnosti budućeg života. Nažalost, najveći dio naše školske mladeži za­ uzima ovakav položaj prem a okolici — pa ne na­ lazi za vrijedno, da osjeti u studiju i svoje duševno zadovoljstvo, svoj duševni mir i nasladu, osobito u 290 današnjem teškom materijalnom životu — u borbi pojedinca — u utakmicama država i čovječanstva. Eto tako se primiču i školske ierije. Jedni osjećaju u tome neku slast i duševni odmor po­ slije časno provednog deset-mjesečnog studiranja, drugi ne vodi računa o značenju školskih praznika i vrijednosti slobodnog đačkog vrem ena, da se u čistoj i nepokvarenoj prirodi odmori i dolazeći u dodir sa drugima dade ono, što od njega okolica, prijatelji, drugovi i rođaci očekivaju i gledaju u njima uzore budućeg pokoljenja. Oni đaci, koji su ponosni na svoj uspjeh, mogu uzdignute glave i vedra čela stupiti medu svoju okolicu; od ovakih mladića će narod imati koristi. Lošija vrsta đaka nema ni vrem ena ni volje, da se pozabavi sa svojom okolicom, da se odmori i da „dahne dušom". Kod fiziološkog života ostaje ono za daljni opstanak i razvijanje, što je svojom tjelesnom kon­ strukcijom i dobro razvijenim organima sposobno da dadne otpora prema vani raznim bolestima, dočim sve kržljavo i slabo podlegne — nastaje proreda i priroda vrši svoje po izvjesnim svojim zakonima. Tako je isto i sa duševnim (intelektu­ alnim) životom čovjeka. Đaci, koji su slabih du­ ševnih osebina (slaba memorija, slaba volja i en er­ gija i slabog dara) ostaju za onim sa boljima kvalitetima duševnih osebina i takih đaka, na što puno utječe i odgoj — nestaje — a ostaju daći jačeg duha, intelekta, memorije, volje i energije — đaci dobra odgoja i nacionalnog vaspitanja — đaci jaka karaktera. �Prema ovim dvjema kategorijama đaka iskorišćavaće se i slobodno vrijeme školskih ferija, pa neka ovaj moj članak bude samo iskrena pažnja i dobra nam jera za sve đake, našu buduću nacio­ nalnu uzdanicu. Polje rada za vrijeme ferija je veliko, lijepo i ugodno. Preduzimanjem putovanja u raznim prav­ cima upoznaće se đaci sa prirodnim ljepotama naše lijepe domovine. Tu im se otvara duševna naslada prirodnog uživanja u čistom šumskom zraku pod gustim hladom omora, jeld i bukava, — svježi i bistri gorski potoci i vrela okrepljuju i snaže nam tijelo. Raznovrsno cvijeće, naročito na uzvisinama, na livadama, po čajirima i u šumama razvesele naše srce, gledajući raznolikost boja i šarenilo i bujanje prirode. Ostaci razvaljenili kula i tvrđava tumače nam prošlost slavnih djedova. Mnogobrojne pećine posjećaju nas na davna vre­ mena naših pradjedova. — Pusti krajevi našeg krša poučavaju nas na teški i mukotrpni život našeg seljaka. Bistre rijeke i potoci daju nam okrepe tijelu i ugodne zabave u veslanju i ribolovu Niske kuće i kolibe gorštaka uče nas na skromnost i upoznavanja primitivnog života. Eto, to je đacima jedna jeftina škola, da mnogo nauče, vide i upoznaju. To treba svaki, da što bolje iskoristi, je r mu je to nacionalna i otadžbenička dužnost kao budućeg pionira narodne prosvjete i kulture. Ш еф кија ЗубиЋ , проф . С л о б о д н а трготшна и заштмта уопште ТРЕЋИ ДЕО Заштитни снст ем у з р о ц и постанка 'заштитног система Појава заштитног система1-ускедила je као реакција индустријски неразвијених држава против слободпе трговине. Напредовање енглеске трговине и индустрије везиваше све више мање државе поготово Немачку и Удружене Државе Северне Америке Освајање немачке и американске пијаце од стране енглеских индустрија поче да спречава њихову економску, a с тим и политичку самосталност. Заштитни систем имао Je своју веома важиу задаћу у историји ових држава да их одбрани од енглеске слободне трговине и уједио им прибави путем економског развитка нациоиалну самосталност. Овај je систем упутио и још данас упуКује привредно неразвијене народе да се привредно развију подизањем фабрика иТразних других радииости, резервирањем домаћих и освајањем страних пијаца за продукте домаћега рада, природе и капитала Прве државе које путем овога система дођоше до позитивних политичко-привредних резултата јесу Уједињене Државе Северне Америке и Немачка. Kao што je Енглеска класична земља си* стема слободне трговине, тако су и ове две државе постале класичним земљама заштитног система. Ове су државе пре свега тежиле да што пре савладају своју територијалну распарчоност и да се домогну политичке самосталности. Тако je Америци на првом месту била потребна политичка самосталност како би могла да прикупи све своје природне и људске способности за стварање моћне индустријске државе И ако су америчке државе биле изашле из сфере енглеског колонијализма, ипак je довоз енглеске робе претио домаћој производњн. To понука Удружене Државе на стварање заједничког тарифа од године 1789., којим се барем донекле ограничи страни довоз. Попут данашњег индијског Гандија, који се на скупштинама пред индијским народом појављује у ношњи домаће израде, тако се тадау Америци и Вашингтону облачи уамериканско платно, како би манифестираотежње тадање америчке привреде. Од првих почетака америчке самосталности сва je њихова политика задојена заштитним духом. Beh године 1791. подноси Александар Хамилтон, државни сектетар, скупштини извештај о заштитним мерама за унапређење домаће индустрије. Сам овај извештај узима као no* лазну тачку принцип народности, одбацујући систем слободне трговине као одвише једностран. Да би уверио скупштину о неопходности заштитног система, доказивао je Хамилтон овисност земљо* радње, која je била против заштите, о развитку индустрије. За Удружене Државе Северне Америке био je тако једини излаз умерена заштита, која ју je довела до данашњег високог економског и културног развитка. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 291 �Немачка се борила такођер са истим потешкоИама, дакле првенствено против енглеске конкуренције и заштитне мере биле су joj једини излаз Она je из полиличког гледишта представљала с почетка велику територијалну распарчаност, a унутарња joj je привреда много патила од разних цеховских, еснафских и осталих варошких ограничења. Преставка, коју je Лист 1819. испред Tproвачког Удружења упутио Савезној Скупштини, набраја ништа мање него тридесет осам царинских граница унутар Немачке. При томе он није узео у обзир запреке којим су поједине државице кочиле трговину. У самој пруској набрајало се око 67 разних тарифа. У једној другој представци рече Лист: »У ствари, док други народи raje знаност и уметност, које патпомажу полет трговине и нндустрије, дотле je приморан немачки трговац и индустријалац да утроши већину свога времена на изучавање царинских тарифа и цестарина«. Прилике су биле још више погоршане недостатком увозних царина на продукте суседпих држава. Немачке су државице биле царински orpaђене, али je Немачка остала незаштићена јер није било никакве централне управе. Рђаво се стање особито почело опажати укидањем коитиненталне блокаде. Једва што je >-6110 мир закључен Енглеска преплави континент са својим продуктима, јер je за време para, отргпута ол своЈих mijena морала да „агомила у фабрака-а огромне ко„„. чш,е робе. Против .шплаве еаглеске робе Фра„. цуска се одмах осиграла јак.ш заштипшм цар„. нама, док je на слободној немачкој nnjann та роба нвшла веома добр, прођу. Енглези су робу давали no тако пиској цени.да су једва извлачили трошкове OKO производње, само да би у клици угушили сваку радиност na континешу. Немачки се трговци и ипдустријалци почеше узнемирават. Терчторијална поцепаносг и „еразвиЈеиос!, помањкање капитала и кредита, све je то онемогуИавало сваки отпор. Са свих се страна дигоше гласови за економским јединством и јединственом царинском тарифом на граници. Читаво je јавно мишљење тражило реформу, која je уједно требала да буде и први корак националног јадинства. Пруска прва оствари год. 1818. своје самостално трговачко јединствона тај начин, што све своје унутарње царине пребаци на границе и уједно успостави до 10%-ну царину ад валорем на увоз мануфактурне робе, укину сваку забрану увоза и извоза и уједно ослободи већину снровина од увозне царине. Сада су требале овај пример да следе и остале немачке државице, да‘ се створи немачки Рајх, na да заштитни систем нађе своју пуну примену(Наставиће се.) , Г а јр ет ои а р е д о Ђ н а г л а п н а г о д и ш њ а скупш т ина одржаКе се у недјељу 12 јула т. г. са уобичајеним дневним редом. Редовна главна скупштина јест скупштина делегата мјесних одбора и повјереништава Гајрета, који се одређују у смислу чл. 60 Гајретових правила. Позивају се сви одбори и повјереници да на ову скупштину изашаљу припадајући им број делегата. У смислу раније отпослатог расписа, позивају ce сви одбори и повјереници да пошаљу Главном одбору најдаље до 20 т. мј. затражене извјештају и обрачуне као и да до тог датума дозначе сав расположиви друштвени новац, како би извјештај Главног одбора, који ће ce поднијети скупштини, био вјерна слика друштвеног рада у 1930/31 години. Г л а п н ч одбор Гајрета 292 �Мустафа М улалиЋ Д в а n a m a о с н о в н а п р обл ем а Како cg коД flae схвата религија? Из застарслих и ИОСИвремених уџбеппка, тумачених највишс пута ио људима који у чисту ролиfttjy унссошо мисториј, који je заплашивао људе, снутавао н.иХов дух и каломио бакциле поеимизма и летаргије. Таквс кљиге, које нису ни ссн Ку1 >ана садржавале су основе верских начела, noja искључују свапи прогрос, која човеку не дозвољавају да МИС.ТТИ и осећа, која читав драгоцени живот прстворише у дангубу биготизма. У ентузијазму лености наши људи пуштали су браде и завијали бесправно, безразложно, уображено главс ахмедијама да би се легитимисали како само мисле на ахирет, како се заносе његовим ггримамљиво описапим чарима, које би морални земаљспи закони окатегорисали најтежим ђунахом. ТТ* т>а тече река. живота за хатур оног ахиретоклг зе<1жа. A то лстарпггно располс^кење велам цајстрожЈгје забрањује. У већини случајева «ко$ 'кас се ехвата вера само у дужностима намаза, поста, зеката курбана и хаџа (ни једне дужности -Отриктро ие иопуљавамо) и у забрани оних јелаги Тгила, noja муто човечији разум (a сами смо деда алкохола, Ба.хус je паш кућни патрон). Сва дубока филозофија вере, која je садржана у Курану те сва n.ona позитивна пачела остала су тајна. ПроИзвољне представе џахила CTBopmne од њих мистериј. Куран, тај основни закон вере, orane живота. остаде непротумачен, приступачан само оивма na чијем je језику писан. Зар те божауствене речи, пуне најдубље филозофије, пуне непобитаих иорма, најнеприкосновснијих, пуне најмуТцриЈих еавета нису намељсне босаноким муслдманима? Куран je за већину наших људи само певанка из којо иеиознате, неразумљиве стихове певамо и шаљемо душама мјкгвих не знајући, да смо изгопара.ли само премудр<^ савете како ћомо na зомљи naправити рај, клко ћемо живот унапрсдитн и усавiv­ inити i«io пајодабрапија створеља. Учење Курана, кога нисмо рааумсвали, нисмо попраћали ошш njiaвим, живим oeehan.cM. као када човек изговара оне речи, које су потекле из срца, цопзурисаио здравим разумевањом. Било je само мехапичко нзговарањс туђих речи, туђог говора, Ми не зпамо, да je Куран најсавремепији закон живота, баш kao да je писан у даиаппвс na и у будуће доба. Нс зпамо да je naмои>ен craiiM епохама. Мн не знамо, да тај заиои иајкатегоричкије искључује и забрап.ује мистичис претставе Божаиетва које нису у логичпом савезу са нашим здравим разумом. Ми не знамо, да књига садржајс изворе свезнања сваке науке, 'да je дух свих прошлих, садашљих и будуИих времена, иописао у њој своју страницу. Живимо норедтако мудре књиге у заблудама и од своје папре.дж; и вечно савремене рслигије правимо страши.чо култури и ццвилизацији; постављамо њену здраву науку na ниво предрасуда и бабнјих гатки. Не знамо, да no Свевишњој заповести — саопштеној нам у Курану — морамо осветљавати таму, дизати културу, промицати знање, шгсмепити и усавршити човечји ум, јер само велик ум може сиознати и иојмити ираву величину Бога и грандиозност Њоговог дела. Ове првенствене и основнс дужности не садржаје nam крбдо. Све *друге, na и они мизерни продукти ма.чоумника, ускогрудпика, фанатичких кукавица. супериорније су акцеитоване. Кад бис^о знали за овај божански пмператив: »Ве ензелнел хадиде фихи бе есун шедидун ве менафиу линнаси!« (хвалн гвожђе. јер кад не би било гвожђа, не би могло бити других заната) ми би 'билиГНајвећи изумиопи, највеће претече културе, ми би стварали најсавршенију технику, тгродиралп би духом у све тајне природе и оне скривене у плавгам висинама неба и оне у талппм дубинама земље, јер Бог вели: тражи гвожђе, које сам сакрио на његово место, не умртвљуј духа, тражи, истражуј«, — a овамо ми се бојимо да својим изумима, својом мудрошћу не би конкурисали Божаиству. Каква малодушност! Зар није пмпераптв дужности босанском муслиману, зар није верују као и чшшти пбадот: Ин тенсуру Валлахи јеисуркјумк (Прнхватптс за рад, Бог ће вам помоћи!) A ми? Прихваћамо бпготпзам, којп потискује рад и одузима му драгоцено вромо. To je дакле осповни проблем боеанско херцеговачких муслтшатта. Кад сви исправно схватају закопе своје вере, кад послушају заповестп Курана, биће всћ унапред оеигуран и утрт пут прогресу, мсханнчкн ће се решпти сви ситни проблеми културпи, иривредпи социјатпк. Главпо je ослободпти душ уи мозак namer човска од релпгиозпих заблуда. излечпти га од религиозног лудила, отворпти му Куран пред чистс осећаје и здрав разум, na ће бпти омогућен и рад иптелигснције, иравпх пародних прлјатеља, биће омогућепа школа, просвста, жснска слобоДа, привреда, задруга и друштееиа углађопост, верска толерапдија, трговина, запат, ипдустрија, ттаука и уметпост. Други проблем, који je овисап о првом je: наше национално освоштење. Не осећати блаженство домовпнске љубави je исто као не осећати љубав мајке. Моралан човек 293 �као п onaj кога су прплике завеле странпутицом, није изгубио осећање љубави прама мајци и домошшн, јер та je божанска искра вечна у људском срцу. Наш свст oceha се у вслнком броју, у својој сопственој домовшш сиротап, свој етнички територнј сматра туђпм, јер онај божалствепи ocohaj домовинске љубавЈг, ирави и чисти падиогтачни ocohaj, још у зачетку, у омбрију, у иошшом дотнн>см срцу туђини убшпо от|К)вом својих асшшлатоЈкжих тожн»а, свог одпародовал.а, У нашим верски заиешеним свестима туђшг нам створи вартвиве сјајно илузијо 'другс домовпне. створи нам идоал, да у тнм пепознатнм крајовнма живимо ради спаса наших душа. За нас још у раном дегињству, док join нисмо шгшта знали сем да имамо рођепу мајку чпја нас љубав грејаше, no тровашо намстљивим васпитањем: »ПТта си? Турчин, мумшг, муслим!« Зар na првом меету no морадосмо бпти оно, -лио НН no крвн, ни традицијама, ни јозику, шг обцчајима a ни осоћаљу нисмо, a ток na послсдњем ono што но вери морамо бити. Зар прва веролаучка кљига не пгари првенствено лаЦиолализам, који пашпм душама није био- сродан. Нпкад нам н и је протумачсп ајет: »Ja ејухелезлпе амену! Етиуллахе nc етиурресуле, вс улил eJipn м ипкјумк/ Зар нам се султбн нијо приказао као наслодник Пејгамбора, зар на х.удби ne морадосмо опомиљати љеговоЈГме, a ток сада виддмо какву je то у себи тенденцу крило, кад се je тај халпфатскп трои смрвио у прах и пепео. Ислам, који je дао човечанству високу културу, бпо je од оних, који су га тобожс мачем шприли, ниско омаловажен као средство имперпјалистичког турцизма. Идеалисали смо о Турској која у својој битп није псламска пого чпсто национална држава и омпг^тграпи смо тамо као грлом у јагоде, доживљујући као етранпи, као иебраћа, горка разочарања. Тому ће ватвда бити јодаппут крај. У својој властитој домовипи нећсмо и надаљс живсти при- времсно као анацлонапна мањина, ного hoiMO бити равноправнн национални грађаии, верпи чувари свог националног претставпика, свог љубљсног Краља и псћемо внше у јавном животу у културпом n приврсдиом иодизању наше државо бити иасивни, прсстаћемо бити културпо ругло пашс државо, блћомо претечо жспог папрстка, јор морамо бпти свосни, 'да свс способности вером и традицијама поседујемо. У пациопална илтапл оалазили су мпоги проото |тч,упски. ЈТави|>ало со сад јсдном, сад другом пломепу, како су встровп дували n како гу r- лсказивали повол>нији изглоди часовитих ситпих илтерсса и изгубили обострано повореље. Oic.0 nanicr пационализовања пастао jii читаи вашар. ЈТостали смо роба, која се na лолптичким napiapiiMa уз балатслне цснс продајо. Курс nanio вреджосги je 'далеко ислод номипалс, јор спалс се боји, да не купује у врећи мачка. Изјаснимо се и одгајајмо свој пациоиалпп идеад, преузчимо озбиљно дужиости, којо пам на ција даје, задајмо себи рсч, да MopaiMo na добром делу битн први^јер то je и заповест папте всре. Ради племенске разлике ne смемо се мрзити. Старајмо се за nama верска питан>а братски и са пупом поверљлпошћу, јер зпајмо, да елемепат исламске духовне културе може бита веома добрнм и корисиим фактором у подизању оппгге културс. Окупимо се чврсто око напге паиионалпе заставе, као што су се давпо окупили сви други исламски народи и оиим чистим осећап>ем nei>o одгојмо и свој пационалии ocehaj и пристушгмо узвишсном Престољу иашег дичпог па|>одпог К ралл као Љегошг најчвршћи стубопи и као пајвернпји браниоци! Кад у својим душама и срцпма решимо ова диа проблема — положили смо чврст темел.ац згради пашег иапрстка, na вас у тој жсљи братски поздрављам! Рад за Гајрет рад je за добро свију нас �Hamdija Mulić: И а хи т п а o d g o jn a nastava o nauci u vjeri Zaželjesmo, da samim naslovom istaknemo jasan značaj ove radnje. R a z u m n o m s e n a s t a v o m zove onaka nauka, koja se daje učenicima ili slušaocima uopće, kako će je najlakše shvatiti i valjano primjeniti u životu. Da to jedan nastavnik umije, valja mu osim samog predm eta koji naučava, da poznaje i druge znanosti, koje sve utječu na njegov razuman rad u nastavi. Kada se na primjer dijete naučava, ne valja to činiti tako, kao da je dijete neki automat ili recimo papagaj pa da samo nabuba i izgovara gole riječi bez razumjevanja. Dijete je čovjek i oni, koji ga naučavaju, imaju dakle posla sa l j u d s k o m d u š o m koja sama od prirode traži sve što vidi i čuje da u m o m shvata i r a z u m o m prima. Poznato je i to da taj jaki prirodni nagon ljudske duše, odnosno um i razum ne miruju, nego da neprestano otkrivaju i primaju znanje, gdjegod ima prilike. Ljudska je dakle duša željna nauke. Samo sada treba nasto­ jati da se ta nauka (znanje) sistematski i na zgodan način zbilja i daje mladoj ljudskoj duši, kako t e ­ ta nauka biti njena stalna svojina. To je eto zadaća posebne znanosti u nauej* koja se zove pedagogika (didaktika) ili za samo jedan predmet nauke, zove se m e t o d i k a . Oni, koji naučavaju drugog, чпогаји bezuvjetno da prvo poznaju zahtjeve te sistematske znanosti i njena pravila, pa da uspješno daju nauku drugome. Bu­ dući se u nastavi ima posla sa ljudskom dušom, to gore pomenuta pedagogika, odnosno metodika, zasijeca u djelokrug druge nauke, koja uči o poz­ navanju ljudske duše, p s i h o l o g i j a , čijih se za­ kona mora držati svaka metodika, koju mora da sebi primi kao pomoćnu znanost. Pedagogika je dakle usko vezana za psihologiju bez koje ona ne može biti. Drugim riječima svaki onaj, koji naučava drugoga, naročito djecu pa i masu iz naroda, mora bezuvjetno da poznaje ne samo didaktička pravila nego i zakone psihologije. Ima predmeta koji su osim toga u uskoj vezi i još sa drugim naukama. Taki je predmet baš vjerska nastava. Da to vidimo u primjerima. U vjerskoj nastavi nije postignuta potpuna svrha ako se samo kaže djeci kako se n. pr. uzima ,,abdest“, a da se ujedno i ne rastumači svrha i korist abdesta po naše zdravlje. To znači dalje, da vjeroučitelju mora da bude poznata i h i g i j e n a , nauka o zdravlju, pa da onda učenik primi pojam o abdestu sa razumijevanjem i da taj islamski obred zavoli. Isto tako i svrha „gusula" treba da bude jasna svakome muslimanu i muslimanki i kao neobhodna vjerska i kao higi­ jenska potreba čovjeka uopće, pa da se taj obred iskorišćuje kako treba. Ili n. pr. nije dosta reći omladini ili odraslijem čeljadetu, alkohol je ,,haram“. Valja ih uvjeriti očiglednim posljedicama od hrđavog utjecaja alhohola po zdravlje i život uopće. Jesmo li se n. pr. ikad zapitali, zašto društvo Trezvenost bolje uspijeva u širenju trezvenosti u narodu nego naši vjerski vazovi u džamijama? Eto tako i vjeroučitelj i vaiz kao vjerski uopće kulturni narodni prosvjetitelji moraju poznavati osim strogo vjerske nauke i sve ostale nauke, inače vjeroučiteljeva nastava ostaje prosto meha­ nički praznp, puko nauškavanje „papagaja" koji nešto govori što ne razumije ili radi, a ne poznaje svrhe zašto radi. To isto vrijedi i za vaspitanje mase naroda. A koliko je za našu masu islamska kultura do sada prijanjala, vidi svako ko ima zdrav pogled. A što znači odgojna n a s t a v a ? Mi znamo dakle, da naša nauka o vjeri nije samo u tome, da učinimo nekoliko ,,hatmi“ i da znamo nabrojiti imanske i islamske šarte napamet. Time ne možemo potpuno udovoljiti onome potreb­ nom znanju iz vjerske nauke, niti možemo postići pravu svrhu. Tako je to do sada bilo, pa u životu ne opazismo ni odgojnog utjecaja od učenja tolikih ,,hatmi“ ni od nabubanih šarta, jer je bila promašena svrha toga učenja. Uzmimo n. pr. šart, „pet vakata namaza klanjati". Svi smo mi to naučili napam et na času vjeronauke ali u životu se pokazuje ili da se taj šart vrlo rijetko izvršava, ili se vrši većinom u samome pregibanju i šaputanju riječi bez razumijevanja, apsolutno ne osjećajući veličinu i svrhu toga čina, jer se ne misli na Onoga, kome se klanja. A koliko ih tek misli, da je time, što taj šart tako redovito vrši, učinio sve svoje dužnosti i prema Bogu i svojoj zajednici, ne misleći i na svoje rodoljubne i humane dužnosti ? Koliko nas zna, da naše klanjanje treba da bude i s t i n s k a p o b o ž n o s t , koja treba da nas o d g a j a u m o r a l n o m e ž i v o t u i da nas uvijek drži pripravne na pravome putu? „Ilum (znanje) b ez a m e l a ( pr im jen e u životu i razum ijevanja) jest kao drvo b e z p l o d a", to je zlatno pravilo još u starim islamskim kitabima. To znači, sve što učinimo, da se prima našega uma i srca, da to obavljamo i iskorišćujemo na razuman način. Sva nauka koju učimo treba neposredno da utječe na dušu i srce, po tome da se živi, a to se onda kaže, da ta 295 �Tira je zahtjevima već donekle i udovoljeno nauka, odnosno nastava, odgojno djeluje na učenika ili slušaoca, to jest da ga vaspitava. K ada se ova II m i h a l (udžbenik) za vjeronauku u osnovnim svrha nauke u vjerskoj nastavi uvaži, učenik će školama gotov je i on će prem a izjavi odgovornih onda bolje poimati svoju dužnost! Tim više, jer faktora u budućoj škol. godini stupiti u primjenu učenika odgajaju i druge nauke, koje sve vode našoj djeci. Također je napisana i uvažena U p u t a jednom cilju. Vjerski život muslimana treba da u v j e r s k u n a s t a v u kako će vjeroučitelj moći ide uporedo sa općom kulturom. Jedino se tako u po njoj da udovoljava modernim zahtjevima peda­ gogije inauke o odgojnoj nastavi) i inače snaći se Islamu može napredovati. Imadosmo nam jeru da prvo ovo istaknemo kao u svom radu. Ova uputa još nije ušla u štampu, malo razjašnjenje daljnim zadacima prvoga članka. pa pošto gotova stoji u rukopisu, već drugu godinu, U nas se naročito ovih dana mnogo tretira u jav­ valjda će i ona do početka nove škoi. godine stunosti, usmeno i pismeno pitanje naše vjerske nas­ piti u krijepost. Dakle u glavnom pošlo se pravim putem i sad tave. Tome je raspravljanju i razgovoru dala povod sama naša omladina pa i čitav naš vjerski život, je dužnost naših vjerskih starješina, da se s ovim što se naime opaža, da se ni na omladini ni na ne dangubi po dosadanjoj hrđavoj navici. širokim redovima naroda ne vidi bolji islamski Za dobru, uspješnu nastavu, potrebni su još i odgoj. To mnogoga baca ozbiljno u brigu, pa se i dobri n a s t a v n i c i . A mi tih baš ni blizu nemamo pozvani faktori latili posla da se ovaj ovaki hal koliko ih treba. Kako se prije 14 godina zatvorio opširno pretrese u posebnim anketam a i sjednicam a d a r u l - m u a l i m i n , inače jedna vrlo lijepa i i da se nađe načina popravcima. korisna ustanova, od onda je dobar mualimski U raspravljanju ovoga predm eta u široj jav­ lcader posve malobrojan. A rekosmo da bez dobra nosti izbijaju upravo dva zanimljiva zaključka. Dvije mualima sve je uzalud, pa po tome ostaje još i glavne optužbe. - Naša m asa gledajući kako njen dalje pitanje darul-mualimina neriješeno i prazno. podmladak sve danomice u Vjerskom odgoju popušta Sada kada znamo kako se labava volja poka­ i ljubi islamski ahlak, baca krivicu na sam u l a b a v u zuje toliko važnoj nastavi i u kakvim je ona pri­ n a s t a v u i njene odgovorne faktore. Potpuno pra­ likama, šta tek da reknemo o poboljšanju naše vo. Odgovorni faktori opet od vjeroučitelja pa do porodice u islamskoj nauci i ahlaku, Nemamo još najvišeg vjerskog starješine, u važu ju i sami ovaj dostatno na radu spremnih mualima, niti je njihovo prigovor od strape roditelja, ali oni spočituju opet i inače pitanje riješeno, nemamo još posve uređene i roditeljima, d a s t r i n e m e k t e b a i p o v a z ­ početne vjerske naobrazbe našoj djeci, pa šta tek d a n d a n j i d e r s o v i n e p o m a ž u |Ш 'п п о da se rekne o v a i z i m a i njihovim predavanjim a z a i s p r a v a n i s l a m s k i ž i v o t m l a d i ć a , a k o narodu u duhu današnje kulture i vjerskih prilika. ga i s a m a p o r o d i č n u r o đ e n o j k ući ne I to je kao posebno pitanje u ostalom kako o d g a j a (vaspitava), je r je sve uzalud što se uči, rekosmo pretreseno i donekle zaključeno kako će ako se zaranije ne nastoji u rođenoj dječjoj kući, se sređivati, samo dugo traje, dok se ti zaključci d a s e p o t o m e i ž i v i . Imaju dakle i ovi pravo. počnu pretvarati s papira u djelo. Nama je nam ­ Tako su eto u glavnom uočeni razlozi zbog jera ovdje samo ta, da pozvanim faktorima nagla­ kojih naš islamski odgoj hram lje. S jedne strane simo, da su u tome poslu propušteni dani vrlo naša vjerska nastava, nesređena i mehanička, ne skupi, koji se ne daju nikada više nadoknaditi i odgovara svojoj svrsi, s druge strane naša nepros- da obavjestimo našu javnost o njenim potrebam a vjećena porodica sve više zanem aruje i vlastitu i šta se na tome radi i što je za javnost vrlo važno, roditeljsku dužnost u svome životu i odgajanju da joj upremo prstom na njenu naročitu dužnost svoje djece. da i sama nastoji da joj evlad bude bolji. Ovo To su eto glavni razlozi koji su svjesnijim mislim na svjesniji dio našega naroda, koji mnogo ljudima dobro poznati, a koje treba ne samo da o ovome predmetu govori, „kritizira" i jedi se, a zna, nego da i razum ije naša šira javnost. Pome- najviše puta ne poznaje prave uzroke naše zaos­ nute ankete i sjednice naših vjerskih odgovornih talosti i u vjerskom i inače u općemu životu. Za faktora nijesu ostale bez nekog rezultata. Dalo se ogromnu nesvjesnu našu masu, „svi smo svjesniji sa kompetentne strane mišljenje, da treba našu vjer­ njeni pastiri i svi smo za njenu zaostalost odgo­ sku nastavu reformisati. T a se reforma sastoji u tome vorni i krivi". što bi se 1) udžbenici ujednostavili i metodički obradili čisto na našem jeziku i 2) što bi trebalo i samoj nastavi dati razum an pravac po didaktič­ П р о ш и р у јте ч л а н ст в о Г а јр е т а и п роkim pravilima, da ta nauka što je učenik prima п а г и р а јт е њ е г о в е с п а с о н о с н е и д еје! odgojno djeluje na podmladak. 293 �z. ž. Iz n e n a đ e n je Adila-hanuma, sjedila je u svojoj sobi i gorko plakala. Nije ni čula korake svoga muža Jusuf ef. koji su se približavali. — Opet plačeš? Samo slinči, džaba ti je sve, ja sam svoje reko i gotovo, i opet ti evo kažem, tuđe dijete u našu kuću neće. Kako se tebi ne može dokazati. Danas čovjeku ni svoja nisu zahvalna, niti ima od njih kakve koristi. Ako ti je baš tako dosadno, nabaviću ti gramofon, ili možda hoćeš papagaja kao u doktorice. Adila-hanuma nije se mogla utješiti, već mu kroz plač govorila: Baš ti hvala na tim riječima, zar to meni tako! Evo već za koji dan biće dva­ deset godina, kako se vjenčasmo, kako s tobom hljeb jedem, pa mi nećeš da ispuniš tu moju je­ dinu želju, kada ja svoga evlada nemam. I drugi uzimaju tuđu djecu, pa su s njima sretni, još ne­ koji i siromasi, a mi smo eto hvala Bogu imućni. Jusuf ef. je šutio, a neka težina svali mu se na srce. Pred oči došla mu je prošlost, — njegovi momački dani. Kako jo samo mogao .da tako s njo­ me postupa. Uzeše se iz ljubavi, mladi kao rosa, ona 16 a on u 20 godini. Ona se radi njega dosta žrtvovala. Iz dobre kuće, bez pitanja ukrade se za njega, neznatnog bakalčića, a onda zasramio se od te misli, — kad joj napokon roditelji oprostiše, primi bogati miraz. Što je sad, ima dakle da za­ hvali samo njoj. — Рћ njezino zlatno srce, ga je bolesnog nježno i strpljivo dvorila, dulje mislio sve mu je bilo teže. Nije više mogao da to dulje podnosi, pa je nježno zagrli. Oprosti mi, Adila moja! Nisam ipak zlo mislio. Ovi moji živci, već su počeli popuštati. Držjm samo da je teško tuđe dijete- odgojiti. Nije za to isključeno, da ga nećemo uzeti, samo moramo paziti kakvo ćemo, ne misliš možda da možemo uzeti kakvo ciganče. Adila-hanuma bila je presretna, od velike ra­ dosti i sreće, nije ništa više vidila, nije više čula glasa svoga muža, — jedino joj bijaše dijete pred očima. Čim je Jusuf ef. iz kuće izašao, stala je do­ zivati svoju sluškinju. — Pemba! Pemba! Ona je u avliji pred magazom sjećala meso. U času svorila se pred njom. — Evo me, hanu ma! Pemba se zaprepastila kad je unišla, svi san­ duci bili su ispreturani, a haljine razbacane po ćilimu. Čim ugleda Pembu, Adila-hanuma poče je grliti i ljubiti, smijati se, a onda opet plakati. — Pemba! Pembice! Od uzbuđena nije mo­ gla da govori. Pemba se jako prepala. Držala je, da je Hanuma — sačuvaj Bože, izgubila pamet, — ali ipak se brzo snađe. — Hanuma, da mi mačka meso ne izjede, sad ću ja doći. Ali Pembi, nije bilo ovaj čas do mesa, već ona polako odmandali avlinska vrata, ako do šta dođe nek su otvorena. Polako na prstima, opet se vrati gore da vidi šte Hanuma radi. Adila-ha­ numa držala je u rukama makaze i rezala jedne svilene dimije. Pemba vrisnu. — Hanuma, ako Boga, šta to radiš? — Čekaj Pemba, da ti pričam, kako sam šućur Bogu sretna. Jusuf ef. dozvolio mi je, da uzmem dijete, — uzeću malu Đulu, pa hoću evo da joj prekrojim haljinicu. — Pembi odlahnulo. — U jutro ćemo, ako Bog da, uraniti, imaćemo pune ruke posla, moraš sa mnom i u čaršiju, kupićemo joj fine cipelice i još koješta. Samo čuješ, nemoj ništa Jusuf ef. kazivati, hoću da ga iznenadim. Fino će ju majka obući i nagizdati, pa neka ima šta gledati, tepala je sva sretna, Pemba se umirila i nastavila sjećati meso. Adila-hanuma sjede pokraj nje. — Da znaš kako sam ti vesela, da mi je nešto jla se ispjevam. — Nemoj Hanuma, čuće se. — Neće! Hajdemo u m agazu! Uđoše i zatvoriše vrata. — Hajde počni i Pemba polako zapjeva: „Telal viče od jutra do podne................“ Orila se magaza. Pemba je sitno pjevala, dok Adila-hanuma nije štedila svoga glasa, nije bila stara, a ipak imala je krupno grlo. Nije joj bilo dosta jedne pjesme, već zaredala, tri, če­ tiri. To njezino veselje ne ostade tajno. Drugo jutro, kad je odnijela Pemba pitu da se peče, srete jednu drugaricu. — Čuješ Pemba, zar ti je grlo prom uklo? Kako si ono jučer pjevala, baš ko iz badnja, ili boničko, da nije s tobom još kako muško grlo pjevalo? — Šuti, — crkla, kako muško, pro­ mukla sam. Pemba je o svemu šutila, bila je vjerna kao pseto. A imala je i zašto, jer se s njome najljepše postupalo. — Te se večeri Jusuf ef. nije za dugo vraćao. Iz kafane svratio se brijaču i kod njega se dulje zadržao. Želio je da svoju ženu razveseli i dovede joj što prije dijete. Odlučio je da uzme muško. Mislio je manje ćemo imati s njime brige, nego sa ženskim, a onda trebaće mi i u radnji, ko će mi je u stare dane voditi. Ipak Adila ima pravo, morao je priznati. Brijač mu preporuči neko siroče, bez ikog na svijetu. Dobri ljudi uzeše ga k sebi — ali ni oni sami nisu mogli živjeti. Lijep momčić od pet godina, pametno dijete, odmah mu se svidilo. Nije dugo promišljao, pristade da ga primi. Odmah , naruči za njega odijelo i sve što je potrebno. Pošto prispije kući, zakuca kao obično na vratima, a ona se ovaj put sama otvoriše. — Šta je ovo? Od kud vrata otvorena, zagrmi na Pembu. Ona 297 �problijedila, šuti ništa ne govori. — G ovori? Što je kapija otvorena? Pem ba opet šuti. U to dotrči Adila-hanuma. — Ne ljuti se, molim te, zar zabo­ ravila. — Nije istina, nije nikad to uradila. J a sam čuo, kad je za mnom zamandalila. Tako se neće raditi u mojoj kući! Odmah se kupi i odlazi kuda znaš. Adila-hanuma žalostila se, je r je bila uvje­ rena, da je Pem ba nevina. Pembu uplaši Jusuf-efendijina strogost, te ona pobježe na vrata. Sva zdvojna, ode svojoj tetki, koja je srećom bila u blizini. Nije prošlo dugo i tetka se zaputi da im sve ispriča, što se Pem ba ustručavala da sam a kaže. Smijali se, također i ljutiii, što Pem ba nije htjela ništa da go­ vori. Još istu večer, sam a Adila-hanuma dovede je natrag. Tih dana radile su u kući kao da je pred B ajram ; došla je i jedna žena da im pomaže. U kratko rečeno bilo je temeljito čišćenje suda i pokućstva, kuhale se hurmašica i baklava. Jusuf-ef. nije to bilo toliko upadno je r je kod njih bilo uvijek čisto i sve u uzornom redu. Nije ni slutio šta se sprema. Tražio je priliku da nađe Pembu samu, pa joj povjeri, kako će iznenaditi Adilehanum u. — Dakle, Pem ba .jezik za zube i da mi nisi ni pisla. Pem ba je bila u brizi, kak6^će~sd^ sve to svršiti. — Drugi dan bit^ je petak. Pred podno dovede jedna žena malu Đulu i ona je bila siroče, jedva joj je bilo 3 godine. Adila-hanuma bila je sama kod kuće. P resretna uze dijete u na­ ručaj. Ne prođe ni pola sata, kad se pojavi Jusufef. vodeći za ruku malog Omera. Pemba se našla u neprilici, šta će sada biti. Bila je prisiljena da mu sve kaže. — Jusuf-efendija! Hanuma je već dovela dijete! — Kakvo d ijete? Kao grom iz vedra neba, ošinu ga ta vijest. Đ ula je sjedila n a krilu svoje pomajke, nagizdana u haljinici od crvene svile, a dukat joj se sjajio ispod vrata. Kad je ugleda, Jusuf ef. nam ršti se. — K akav je to nesporazum ? Što me nisi pitala prije nego što si je dovela? — H tjela sam te iznenaditi. — A šta evo i ja ura­ dili, htjedoh i ja tebe. Kakva neprilika. Dvoje dje­ ce svakako ne možemo uzeti. To je nemoguće. — Onda s lu š a j! Đulu ćemo ostaviti, ali toga muškića odvedi natrag, tako će najbolje biti. — Kasno je, ja sam već na sud javio, da ću ga posvojiti. Šta bi sada ljudi o meni mislili, kakav sam ja čovjek. — Dobro neka znadeš i ja svoje Đule ne dam. Ako ona ode iz kuće, idem i ja. — P a šta ćemo ra ­ diti. Vidiš i sama, da dvoje djece ne možemo uzeti. Svakako bi bilo bolje da zadržimo muško dijete. Više će nam valjati, pa kome ću ja svoju radnju ostaviti? — Kome ja svoje dukate, bisere i almasli ka­ m enje? Tako se prepirali, dok ih iz tog neugod­ nog položaja ne spasi brat Jusuf ef., koji im stiže u pohode. Njemu se djeca vrlo svidila, bila su dražestna, Đula plava, a Omer vran. Šteta što ih nećete obadvoje zadržati, vidite kako su se sprija­ teljili ko da se već davno poznaju, grehota ih je rastavljati. Ali kad već m ora biti, ja ću vam nešto predložiti. Odvešćemo ih u bašću, pak nek trče prem a avliji, ko od njih dvoje prvi u avliju stigne, onaj nek se zadrži. Djeca su sjedila n a minderu, slatko baklavu jela. Brat Jusuf ef. uze ih za ruku i odvede u bašću. Djeco, trčite sada u av liju ! Ko prije dođe, dobiće ovu veliku jabuku. Djeca se obveseliše, uhvatiše se za ručice i dolete zajedno u avliju. Adila-hanuma raširi ruke prem a Đuli, a Jusuf ef. prem a Omeru. Ne valja, još jedamput. Ne smijete se držati za ru k e^ v eć jedno po jedno nek trči i djeca odoše ponovno i prem da se nisu držala za ruke dolete opet zajedno u isti čas. Eto vidite, dođoše opet zazajedno, ali pokušaćemo i treći puta, sada nešto drugo. J a ću napisati dvije cedulje sa njihovim imenima i metnuću u džep, pa koja se cedulja iz­ vuče, ono dijete ima ostati. Promiješa cedulje i iz­ vuče obadvije cedulje bile su jedna u drugoj. Svaki put zajedno, dragi brate! Siguno je tako suđeno, pokorite se i uvidite da je to možda volja Božja, i ne rastavljajte djecu, neće vam, nadam se, biti na teret. Oni pristadoše i nijesu se pokajali. Prošlo je ravnih osamnaest godina. U Jusuf ef. kući slavila se svadba. Oženio se Omer sa Đulom. Od svih darova što su mladenci od prijatelja p ri­ mili, bio je najljepši Jusuf-efendijinog brata, veliki skupocjeni perzijski ćilim. I on je došao n a svadbu. — Čuj me, reče svom bratu, imam ti nešto važna kazati, ali neka čuju i svi ostali, pa ako me pronađete krivim slobodno me kamenujte. Zavlada m rtva tišina. Dakle bilo je to pred osamnaest go­ dina, kada su djeca u kuću primljena. Meni je bilo vrlo žao, da se djeca rastaju, kada sam vidio kako su se zavolila, stoga sam ja smislio jedan plan, pa sam cedulje jednu u drugu miješao, tako sam ja prouzročio da su djeca ostala. — Mili brate i čestiti gosti, sada mi sudite. Nastade burno odobravanje. Sretni mladenci poljubiše ga u ruku. Klicanju i veselju nije bilo konca ni kraja. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 298 �П орт рет и Г а јр е т о в и х р а д н и к а У данашњем броју продужујемо галерију иортрета Гајретових радника са личношћу нознатог националног и културног раденика и старог ноборника Гајретове мисли госп. Салиха Ћишића, профссора и његове госпође Фатиме, бившс претсоуџшце Женског одбора Гајрета у Мостару, Господин Салих Ћишић спада у ону предратну револуциопарну геперацију Срба муслимана, који дине сваки дан он и џ>егова госпођа, која и мимо своје деце и куће, жртвује no три часа дневно дежурајући и пазећи на рад и рсд псвачица и певача. Нашсг Салку реси још једна особита црта inč­ im a карактера, a то je њсгова доброта и скромпост. За њега се слободно можс рећи, да пијс никада лико у јавиости, ни у ближсм њсгову друштву, ПРОФЕСОР Г. С А ЛИ Х ЋИШ ИЋ И Њ ЕГОВА П ЛЕ М ЕН И ТА ГЂ А ФАТИМА су отворено исповедали своје српство и ступили у борбу против Аустрије. Разуме се да je такав човек, чим je букнуо рат оптужен као велеиздајник и осуђен на 5 година тешке тамнице, коју je издржао у Зеници, a из Зснице отпослан на фронту. Чим се je свршио рат госп. Салко Ћишић иоиовно улази у јавни живот, ради без простапка у Гајрету, где за љега нома одмора ни избегавања дужностима иационалног и културног радника. Ми лојално и отворено морамо признати, да je његова заслуга да je дошло до остварења Гајретовог певачког хора у Мостару, којега je подигао на завиДну висину. Ту, у хору, већ две го- имао разлога да се потужи на какова зла дела њсгова рада ,или зле особипе његове природс. Госп. Салко Ћшиић родио сс je у Мостару из угледне трговачке обитељи. Ту je довршио средњу школу, a онда се je 1912. год. уписао на филозофсиси факултет у Загребу и Бсограду, где га je довришо тек 1920. год. После свршених студија ступа у државпу службу као ирофесор гимназијс a касније учитељске школе, на којем сс положају н дапас налази. Ми овом приликом желимо њему н његовој госпођп дуг живот и здравље на корист нашега- Гајрета. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 299 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Величанст Ђ ена Јчанифестација Г а/ретов е н а р о д н е сн а ге У Дервенти Женсни и мушки Мјесни одбори Гајрета у Дервенти заказали су 7. о. мј. велики Гајретов теферич и том приликом да се одржи велика манифестација Гајретове снаге у Дервенти. Ha ту конференцију позвати су сви Мјесни одбори Гајрета из околних мјеста и замољени су чланови Главног одбора Гајрета да овој манифестацији присуствују на челу са предсједником г. Др. Авдом Хасанбеговићем. Освануо je 7. јуни о. г. и приближаво се je час доласка изасланика Главног одбора и других Мјесних одбора, a у Дервенти си могао само чути кано ће je данас посјетити високи гости и маса свијета хрлила je на жељезничку станицу да дочека миле госте. Пред госте отишли су са аутомобилом до Љупљанице r. r. Атанасије Крстић, срески начелник, Асимбег Алибеговић и Мустафа еф. Хапиловић, који су се придружили возу у нојем су били гости. Гости из Сарајева као и из осталих мјеста стигли су возом тачно у 9.30 сати. Ha жељезничној стениц и већ раније био je окулљен огроман број грађана без разлике на вјеру, те корпорације, изасланици и представници мјесних власти, културних и националних друштава, те цио одбор Кола Српских Сестара у Дервенти на челу са претсједницом гђом Даницом Дуић. Прије доласна воза већ су били стигли многи изасланици Гајретових одбора из околНих мјеста, те су таио и они учествовали у дочену изгсланика из Сзрајева и осталих мјеста на жељез. прузи. При изласну из воза поздравио je претсједника Главног одбора Гајрета r. Дра Авду Хасанбеговића и остале госте претсједник Мјесног одбора Гајрета у Дервенти г. Есздбег Алибеговић, велетрговац овим говором; »Господине предсједниче, гослодо чланови Главног одбора и господо делегати М јесних одбора Гајрета! Дозволите да Вас у име Гајретовог женског и мушког одбора у Дервенти поздравим и да Вам у име многобројних чланова и пријател^ у Дервенети речем срдачно: Добро нам дошли! Дервента je одувијек цијенила Гајрет и са симпатијама пратила и помагала Ваш патриотсни, несебични али и тешки рад око културног и просвјетног подизања нашег народа. Успјеси овога напорног рада су огромни, те no н>има, као ц no броју својих организација које окупљају 25 хиљада свјесних чланова — Гајрет je постао најјаче културно-просвјетно друштво у нашој Краљевини. Гајретове раднике у Дервенти нарочито весели, да могу поздравити у својој средини Вас господине предсједниче, као највећег и првог раднина Гајретова, који се je до ове висине подигао једино Вашим неуморним радом. Добро нам дошли! Живјели!« Послије овога поздрава отпоздравио je г. Др. Хасанбеговић, истакнувши Дервенту и околна мјеста међу најпожртованија и најантивнија мјеста у раду за Гајрет послије Ослобођења. Захваливши се на срдачном и величанственом дочеку, апеловао je г. Др. Хгсанбеговић на присутне да још живље приступе раду за Гајрет, a тиме и раду за добро Краља и Отаџбине. По свршетку његова говора предала je г. Дру Авди Хасанбеговићу букет ружа ученица IV. разреда основне школе Сидика Хпџиагић, нашто je војна музика интонирала државну химну. Послије дочека формирала сг je величанствена поворка на челу са глазбом 25. пешад. пука из Тузле и са станице кренула je Дому Кола Српских Сестаpn, гдје je одржана конференција представника Гајретових срганизација. Овој конференцији присуствовали су осим многобројних чланова и чланица женског и мушког Мјесног одбора у Дервенти и чланова околних Мјесних одбора из ужег среза дервентоског још и делегати са стране и то; Г. ЕСАДБЕГ АЛИБЕГОВИЋ (х) позлравља г. Дра Хасанбеговића и'сстале госте при^излазу из воза 300 �Г. ДР. ХАСАНБЕГОВИЋ (х) отпоздра«ља г. Есадбе^у АлибеговиИу и захваљује на добродошлици Са манифесгација Гајрета у Дервенти (формирањеСповорке) из Сарајева: r. др. Авдо Хасанбеговић, претсједник Главног одбора, Хамид Кукић, секретар Главног одбора и Ахмет Сефнћ, члан Главног одбора, те као гости још и Хасан еф. Хаџиосмановић и Мухамед еф. Курт. Из Бос. Дубочца: Мухсмед Синановић, Аган Синановик, Касим еф. Диздаревић и Ахмет Синановић. Из Велике: Хаџић Н. имам и Заим Поробић. Из Високог: Хамдија Тахмишчија и Мустафа Џафић. Из Которског: Хасан еф. Прохић, шеф жељезничка станице, Синановик Аган и Касим еф. Хрнчић учитељ. Из Бијељине: Мухамедбег Прељубовић, претсједник Мјесног одбора Гајрета. Осим горе наведених делегата присуствовали су још и делегати из Завидовића и Маглаја и још из неких мјеста. Из Травника: Наминбег Ибрахимпашик са својом roспођом. Из Грачанице: Исхак Смајлбеговић, Ризо Смајпбсгсвик и Осман еф. X. Јусуфовић. Конференцију je отворио претсједник Мјесног одбора Гајрета у Дервенти r. Есадбег Алибеговик овим ријечима: »Гссподо! Прије него пређемо на рад ове конференције ja сам увјерен да hy погодити осјећаје и жеље свих вас, ако се у прЕОМ реду сјетимо Онога, који се највише брине и стара о свима нама, да се сјетимо Онога, који je највећи пријатељ Гајрета и његова рада, да се сјетимо нашсга љубљеног господара Његовог Величанства Краља Алексг.ндра I.« (Сви присутни бурно кличу стојеки трократно; живио Краљ!) Тумачеки ваше жеље и осјећаје дозволите ми да вам прочитам поздравну депешу, коју кемо упутити Његовом Величанству Краљу. Ta депеша гласи: Његовом Величанству Краљу Југославије Александру I. Београд. Из Прњавора: Селим Одобашић, Мухамед Софтић, Aro Софтик са своје двијв сестре, Сално Џођик и Назиф Бајрамовић. Из Добоја: Хамдија Даутбе, пзич, поштански чимовник. Из Бос. Брода: Фаик Хаџиагик, Хилмија Хоџић, Мухамед Сарајлић и Мухамед Бичакчик. Из Оџака: КапетановиК Ферхадбег и опкински начелник Хамдија Шакировик са госпођама. Из Тузле: Џемалага Телалбашик, претсједник Мјесног одбора Гајрета, Мехмед Салихспахић, сенретар, Омер Омазик, Хасанбег Сијерчик, Османага Поњавић, Хуснија Шеховик и инжињер Шакирагик, претсједник Мјесног одбора Гајрета у Креки. Многобројни Гајретови радници и присташе из Бос. Брода, Тузле, Тешња, Прњавора, Оџана, Бијељине, Шамца, �Високог, Травника, Которског, Грачанице, Прњавора итд. и представници Главног одбора Гајрета из Сарајева окупљени данас на величанственом Гајретовом збору у Дервенти упућују првв своје мисли своме узвишеном Краљу Уједчнитељу, заточнину и највишем неимару државног и народног препорода, завјетујући се да кемо у своме раду a у духу великих интенција Вашег Величанства истрајати бескомпромисно и неустрашиво, свесни да ћемо на овоме путу најбоље послужити Вашем Величанству и драгој нам Отаџбини. Да живи Ваше Величанство! Да живи Ваш Узвишени Краљевски Дом! Предсједник збора Есадбег Алибеговић. По прсчитању депешс бурним поклицима прихваћен je предлог предсјеДника г. Алибеговића, a затим су послане депеше Предсједнику Краљсвске Владе и Бану Врбгске бано' вине. Te делеше гласе: Господину Генералу Петру Живковићу, Предсједнчку Краљевске Владе, Београд Многобројни Гајретови радници и присташе из Бос. Брода, Бос. Шамца, Тешња, Прњаворз, Оџака, Бијељине, Високсг, Травника, Которског, Грачанице, Прњавора итд. и представници Главног одбора Гајрета из Сарајева на челу са својим претсједником Др. Авдом Хасанбеговићем, окупљеии данас на величанственој Гајретовој манифестацији у Дервенти, поздрављају вас господине Претсједниче, као првог сарадника нашег узвишеног Владара Његова Величанства Краља на препороду држаеног и народног добра, уверени да у Вашој личности наш Гајрет и његов рад имају свога великог и искреног пријатеља. Молимо Вас Господине Претседниче да верујете да су многобројни Гајретови радници у чије су редове сврстане све позитивне и конструктивне снаге муслиманског дела нашег народа решени да у духу иитенција Његова Величанства и Краљевске Владе неустрашиво и бескомпромисно наставе својим радом, јер су дубоко свесни да ће на том путу најјаче послужити Краљу и добру миле нам Отаџбине. Председник збора Есадбег Алибеговик. Господину Генералу Светиславу Милосављевику Бану Врбаске Бановине, Теслић, Бања Врукица Многобројни Гајретови радници и присташе из Бос. Шамца, Тешња, Прњавора,, Оџзна, Бијељине, Тузле, Висоног, Травника, Которског, Грачанице итд. и представниЦи Главног одбора Гајрета из Сарајева на челу са својим претсједником др. Авдом Хасанбеговикем, окупљени данас на величанственој Гајретовој манифестацији у Дервенти поздрављају вас Гослодине Бане најсрдачније као неуморног прегалца на великом народном дјелу, увјерени да fce Гајрет и његов рад имати увек у вашој личности одличног пријатеља и помагача. Предсједник збора Есадбег Алибеговић Након отпослања горњих депеша узима ријеч госп. Др. Авдо Хасанбеговић, бурно поздрављен од присутних Гајретсвих радника. У свом говору између осталога истиче: да овај величанствени састанак доказује свакоме да je Гајрет очупио око себе и у своје коло све што je добро и здраво, што je позитивно и конструктивно и што жели добро своме народу. Поред многих чињеница и ова данашња манифестација доказује да Гајрет врши са успјехом отаџбеничку мисију у народу. Гајрет у свом раду може ударити и на потешкоке, али он ће у свом позитивном раду ићи бескомпромисно и радити за свој народ и Отаџбину.« Осврће се затим на прилике у држави прије б. јануара 1929. na међу осталим вели: »Нико није радосније поздравио историјски 6. јануар и Манифест Његова Величанства Краља од Гајретових радника. Гајретови радници широм Краљевине, који су у ранијим временима морали да искусе многа прегарања и презире, дје- 302 л ујуки за добро народа и отаџ инв, свесрдн равили узвишену ријеч Првог Грађанина и еимара, рвог таџ еника — свог узвишеног Владара, јер су или свјвсни да е у новим приликама моћи још јаче и успјешнијв^да^припомогну својим радом подизању народа у духу интенција егова Величанства Краља.« При завршетку говора г. Др. Хасанбеговић био je поново предметом одушевл!ених овација. Затим je добио ријеч директор г. Ахмет Сефик, члан Главног одбора Гајрета из Сарајева, чији говор доносимо у цијелости: „р ад друштва Гајрет не задире само у просвјетна и социјална питања, он се креће и у правцу привредног организовања и подизања нашега народа. Привредна су питања данас осовина око које се крећу најважнија настојања великих и малих народа цијелога нултурнога свијета. Привредни поремекаји проузроковани свјетским ратом нису поштедили ни нашу земљу, они су нам наметнули тешку борбу за живот, они нас упућују на енергичан, добро организован и смишљен рад, на искреност и братску узајамност. Сваки човјек тежи да себи и својој фамилији обезбиједи пристојан живот, a то обезбјеђење изузев случајеве наслијеђеног доброг материјалног стања, постизава се радом и успјехом у раду. Успјех свакога рада овиси првенствено о самој његовој организацији. Ми живимо у доба најусавршенијих техничких сретстава, живимо у доба општег натјецања и никада као данас не доалзи до изражаја она народна пословица: »памет царује«. Сва племена, сви културни народи, све државе, мање више су привредно повезане међу собом и баш овај привредни одношај или бсље рећи интерес много доприноси да се и некадашњи најљући непријатељи приближују један другом и да под утјецајем својих интереса заборављају и најљуће ране. Некадашње агрикултурне земље међу које спада и наша држава, имале су осигурану прођу својим пољопривредним артиклима, јер су индустријске земље налазиле више добити у сројој индустрији него ли у пољопривреди. Свјетсни рат, међутим, показао je, да je поред индустрије врло важан фактор и пољопривреда a то je имало за последицу, да су се индустријске земље бациле свом силом на пољопривреду, док су се агрикултурне земље почеле бавити оснивањем индустрије. Људски умови неуморно раде, техничка се сретства усавршавају, провађају се модернизовања, машинеризирања и механизирања на свим линијама. Ha милијуне радника остаје без посла, продуцира се ма све стране, модерни начин рада показује огромне резултате, нгстаје хиперпродукција и што je најинтересантније код оеога бонлука и биједе настула криза потрошње или како je обично данас називају наступа »криза«. У оваквим приликама наступа безобзирно натјецање које сличи борби и тешко се појединац може одупријети и оријентисати, али зато теорија и пракса препоручују да се у сличним временима приступа оргачизовању разних заједница — задруга — које носе собом и организовање рада. Држава као организована цјелина увидјела je да je једини слас нашој привреди организација наше привреде на задружној основи. Цијела државна привредна политика одређена je у правцу задругарства, све државне потпоре за нашу привреду као и потпомагање државних новчаних установа, највеким су дијелом одређене за привреднике, који су организовани у којој задрузи. Ова јасна државна политика сили и нас, што je уосталом и у нашем властитом интересу, да стуламо у постојеке или да оснивамо нове задруге, јер остати no страни значи �I сам себе остранити од свих државних потпора и бјежати од напретка и благостања. Само добро организован рад и развијено задругарство може спасити данашњу тешку привредну ситуацију и може нас обранити од вањске нонкуренције. Како сваки посао овиси о људима, који га изводе, тако исамо оснивање и руковођење задруга овиси о људима који je оснивају и ноји je воде. Сваки наш рад треба да се заснива на искрености и солидности, јер су то темељи дугог вијека и доброг успјеха, na према тому и наш рад на пољу задругарства треба да je прожет овим духом. Главни одбор друштва »Гајрет« будно прати наш привредни развитан и свјестан важности данахње привредне ситуације није пропустио ни једне прилике a да не користи своме народу. Гајретови радници и одлични стручњаци изсвих грана привреде својим популарним предавањима и упутама стоје у служби велике привредне акције коју води друштво »Гајрет«. Један од главних и врло важних задаћа јест оснивање, организовање разних задруга no градовима и селима и прибављање солидног водства самим задругама. Да се задругарство што боље и солидније развије »Гајрет« je одредио одржавање велииог задружног течаја гдје tie се оспособити оно 100 наших привредника за вођење задруга, што je од велике важности за сами успјех и опстанак задруге. Задруге fce се оснивати према мјесним приликама и потребама, a то fce се изводити према плану којег су саставили стручњаци. Ову акцију Гајрета подупире и nama Југоштедиона, која je такођер заснована на задружној основи и која je поједине параграфе својих правила саобразила привредном програму самог друштва »Гајрет«. Досадашњи Гајретов привредни рад потпомаган од Југоштедионе у правцу ширења смисла за савремено организовање, показао je одличне резултате. У неким мјестима источне Босне иницијативом Гајретових радника основане су разне задруге, засађено je много племенитих воћака, засијана je дјетелина у великим количинама, засађена репа за стоку, тано, на примјер, у малом мјесту Рудом нема данас куке која није набавила саднице племенитих воћака, a они који имају ливаде засадише дјетелину и дио оранице засадише репом за стоку. У овом малом мјесту и околним селима засађено je ове године више дјетелине и репе него у 20 других срезова. Наши неуморни привредни сртучњаци раде непрестано на извађању Гајретовог привредног програма, наша Југоштедиона развија успјешно свој рад, a извршење ових програма донијеће много користи нашем народу. Ми полако али сигурно и солидно напредујемо, пружамо сваком братску руну и помоћ, презиремо неискреност, штујемо искреност. Ми не волимо да много говоримо о нашем раду, ми хоћемо да то чине дјела Гајретових радника, само молимо, да се о нашим савјетима и упутама размишља и што се пронађе за корисно да се прихвати и слиједи. При концу овога мога излагања морам се дотаћи једног нашег крупног питања, a то je питање ликвидгције аграрних оштета. Ово питање није шпецијално муслиманско како то многи погрешно схваћају, ово je питање опште народно и оно има своје дубоке разлоге нао у материјалном тако исто и у идеалном смислу, јер у свакој заједници добре и лоше појаве захваћају све чланове и стога je потребно да се овака литања схвакају и третирају без зависти, ошћенито и добронамјерно са националног, социјалног и привредног гледишта. Велика и дугогодишња напрезања у ријешењу аграра нашла су коначно свој финале у ликвидацији аграрних оштета. Држава издаје своје унамативе обвезнице, које у нашој привреди престављају капитале, са којима je требало и треба опрезно баратати. Треба ове капитале организовати и њихове власнике у пу ти ти на користоносно манипулисање. Након линвидације када су издате 4%-тне облигације и нада су њихови власници насједајуки шпенулантима у безцијсње продавали своје облигације и изгубили на течајној вриједности преко 100,000.000 динара, долази данас друга ликвидација беглучких оштета, гдје опажам исте појаве као и код прве ликвидације т. ј. власници беглучких облигација насиједају разним шпекулантима ноји шире намјерно и прорачунато неповољне вијетси о вриједности ових папира, a берзанска шпекулација води такођер рачуна о слабостима и неупућеностима власнина беглучких облигација. Капиталисти данас купују све аграрие и беглучке облигације a то je најбољи знак да оне вриједе и да носе добру ренту. Појаве неког страха и неупукености код власника arpapних и беглучких облигација нас су забринуле и им смо за времена поклонили томе велину пажњу. Путем »Новог Времена« објављивани су поучни и стручни чланци о аграрним облигацнјама, дате су упуте и савјети којих се треба држати. Ha­ ma Југоштедиона пружа многе погодности власницима аграрних и беглучких облигација. У овом правцу дјелује и за: друга .Спас«, na je највећи гријех продавати сада ове naпире, када су бездушни шпекуланти успјели да један државни папир оборе у прометној вриједности, што je свакако npoлазно. Треба бити разборит и паметан na не насједати. Свако мјесто треба да настоји да што више ових државн и х папира остаје непродато, јер они носе сталну ренту и увијеи престављају укам аћени капитал, од које има и мјесто и њсгова околица иорист. Ми смо видјели да се добро стање сељака осјети и у граду и у трговини, обратно добро или лоше стање грађана осјети и сељак. И чим смо ми оваио међусобно повезани и упукени на свакидашњи заједнични живот онда je у интересу нашег опker народног напретка искрено и братско помагање и заборављање свих свађа и задјевица. Упукени треба да савјетују неупукене и т. д. Дакле како рекох беглучке облигације треба чувати, њих треба сматрати не само својином власника него и народним добром и добром које може да носи користи привреди самог мјеста и његове околице. Стога je д у ж но с т св их нас, да ове папире организујемо и да с њима што кор и сни је манипулишемо, да и х не продајемо, јер je то атентат на саме своје интересе. Треба само промислити да за ове папире јамчи наша држава, да nnafca одређену ренту на њих да се они могу ув и је к уновчити, зал ож ити Не смије се насједати ш пекулантима ко ји xohe да на јп ри је оборе ц и је н у беглучким обвезницама na да онда hape милионе. A ko се ми не опаметимо опет кемо претрпити штету од преко стотину милијона динара и страни капиталисти резати fce купоне са аграрних облигација и уживати плодове наших дугогодишњих напора, који су утрошени око испословања ликвидације аграрних оштета, a ми кемо готов новац брзо потрошити и тако себе и народну привреду оштетити. Зар ово није жалосно и непромишљено да се у доба када стране државе т. ј. страни капиталисти који воде рачуна о свакој ситници дају нашој држави милијардерске зајмове, продају беглучке облигације са губитком од 35%. Ово служи као најбољи доказ да нама мањка организација, да многи од наших интересаната не слуша савјете или те савјете прима као неке пословне операције и сл. и тако радећи продаје лапире у бесцјење мјесто да се сви ти папири т. ј. беглучке и аграрне облигације организују у групе у појединим мјестима. Ha овај начин би се учиниле огромне користи и појединцима и привреди самог мјеста и околице. 303 �Драга брако, како видите свани закључак у појединим питањима које сам дотанао своди се увијек на организацију рада и стога ja закључујем овај мали реферат, препоручујуки да се привредно организујемо, да будемо практични, искрени, сложии, да тражимо стручне савјете, ноје морамо добити, јер ми имгмо легије наше интелигенције, која je увијвк спремиа и која мора да служи добру своје заједнице и своје отаџбине. Ми имамо данас све предувјете за напредак које нам je дао и ссигурао наш узившени Владар, ми имамо наш Гајрет, нашу Југоштедиону, наш »Спас«, ми имамо многобројне разне установе, све то мора да служи нашем напретку, не смијемо тратити вријеме узалуд. Морамо бити сложни, практични, напредни, радини, na ћемо таио постики и осигурати себи културно и материјално благостање. Оснивајмо разне градске и сеоске задруге, организујмо бсглучке облиглције, модернизирајмо нашу трговину, занатство и пољспривреду, и слиједимо стручне савјете. Захваљујемо Вам драга брако на пажњи, желим Вама и Вашем граду и његовој околици најбољу среку и напредак. Живили! послије поднс била Жировииа дулнои пуна са »«л.ада«а noсјетиоца. у з и no сата отпочело je са програмом тефорича који je програм мајсторскн изведен што се има захаллити нарочито гђицама Фериди Ђикик, учитељици стручне школе Кола Српских Сестара, Анђелији Поповик учитељици основна шчоле и г. Хамдији Елезовику, наставнику грађанске школе. Милина je било погледати 9 дјевојчица код изведби ритмичких вјежбк уз пратњу војничке музике. Све ове дјевојчице осим једне су муслиманке. Поздрав Гајретов Престолонасљеднину 'Петру, Протектору Гајрета рецитовала je нп свеопште задовољство ученица IV. разр. осн. школе Садика Хаџиагик. Ha самом теферичу била je томбола дарованих ручних радова, којн су радови били 3 дана прије теферича изложени у градској вијекници, те можемо са задовољством констато- Kao посљедњи говори г. Хамид К укик, секретар Главног одбора Гајрета из Сарајева, о потреби уже сарадње Гајрета и Вакуфа, о сарадњи илмије и интелигенције и о запрекама које коче правилно развијање живота међу муслиманима. Завршетак њггова говора бурно je поздравл>ен, a нарочито од присутиих имгма, муалима и осталих вјерских службеиика. Послије говора r. Хамнда Н уккка предсједник г Есадбег Алибеговик псдијелио je преко 50 диплома члановима Гајрета из Дервенте захваливши им *а њкховој пожртвовности, a затим заиључује збор овим ријечима: Закључујем овај величанствени скуп чланова и пријатеља Гајрета, коме су присуствовали одлични Гајретови радници, предсједник Гајрета и вођа нашег културног локрета г. Др. Авдо Хгсанбеговић са чланом Главног одбора, секретаром г. Хамидом Куникем и чланом Главног одбора г. Ахметом Сефикем, те делегатима братских Мјесних одбора из Тузле, Бијељине, Тешња, Добоја, Оџака, Которског, Грачанице, Бос. Шамца, Високог, Зввидовића, Маглаја, Прњавора, Бос. Брода и т. д. Захваљујуки свима испред женског и мушког Мјесчог одбора Гајрета у Дервенти, ми смо сретни што су нас посјстили овако угледни културии радници да заједно с нама манифестују велике Гајретове идеје. Захваљујем најљепше свима свдје присутним члвновима и пријатељима, преставницима мјесних корлорација, a нарочито преставницима Кола Српских Сестара као и свима учесницима ове коиференције. Злкључујем уједно ову данашњу нашу конференцију. За вријеме држања конференције у башки градскг читаонице, којој je предсједник r. Есадбег Алибеговик, свирала je војна музика 25. пешад. пука из Тузле, na су и сви учесници са конференције послије прешли у башчу и слушајуки муаику остали до послије лодне. Послије подне превежени су сви гости са луксузним аутом г. Махмутбега Градашчевика на Жировину, мјесто одређено за теферич гдје je свима гостима приређен пољски ручан. Мјесто Жировина, удаљено од Дервенте само 2 и no километра, овај дан добило je величанствен изглед захваљујуки техничком одбору, који je заиста заслужио свако признањо, јер никада до данас Дервента није овако лијепо уредила ово мјесто, створено за теферич, као овог пута. Милина je било погледати саграђене славолуке и ложе које су биле украшене са разноликим папирима. Bek око један сат послије подне почела je долазити публика са аутобусима и аутомобилима тако да je век у 3 сата 304 Са Гајретовог великог теферича у Дервенти (7 јуна т. г ) Гђица Ферида ЂикиК учитељица стручне школе Кола Срп. сестара у Дервенти, са ученицама мјеш. основне школе, које су изводиле разне красне „ритмичке игре", уз пратњу Војне музике. Дјевојчице je увјежбала г-ђица Ђикић. вати да je овогодишња томбола надмашила све досадање, на чему имамо да захвалимо вриједном женском одбору Гајрета који ни овом приликом не пожалише труда, a ни материјапних жртава само да помогну Гајрет и да покажу да су заиста умјетнице у своме послу. Примјетили смо и чуђење код страних гостију, a предсједник г. Др. Авдо Хасанбеговик нам je искрено рекао да овакове томболе на Гајретовкм приредбама није још видио и да je ова томбола чак боља и од томбола које се приређују у Сарајеву. Према томе дакле види се да je женски Мјесни одбор заиста заслужио пажњу као и све пријатељице и чланице М е Ш М Ж Е Ж И I Проширујте лнсш ^ a jp e n t'"y 't I Вашем мјесту и окомини! § �Cu Гајретових Манифестација у Дервенти (маса свијета, преко 4.000 душа у Жировипи) Чзложенк женски ручни радови у свечаној дворани град. општине"у Дервенти, које су радиле м поклониле за велики Гајретов теферич у Дервенти на 7 јуна, дервентске муслиманке, чланицеЈи пријатељице Гајрета Гајрета у Дервенти, na им ми овим путем најљепше захваљујемо. Многобројни бифе био je поклоњен од чланица и пријатељица на чему им најљепша хвала. Забављање гостију на теферичу трајало je до дубоко у ноћ, a затии je био свечан испракај гостију и делегата Главног одбора Гајрета, који су отпутовали у 12 сати у ноки. Овим теферичом овај Мјесни одбор постигап je огроман како морални тако и материјални успјех. Гајрет, који je захватио дубоког норјена у Дервенти и оклици, без сумње ke много ојачати овом Гајретовом величанственом манифестацијом. Приход теферича je Дин. 19.000.— Списак дароватеља за томболу у Дервенти Мехрнђана Куленовић 2 јастука, 1 ћуку (псето), Хаснлјл Ооколовић 2 мпрамице, 1 хаљиннцу, Љубида Карабеговић 1 цвијег, Рајифа X. Сејдић 1 марамицу, Дервиша Пашагнк 1 305 �1 столилк, r, салпота, -1 таблет,-1 кутају сафуна. Васва Дизјастук, Делва Хдлеповић 1 милјс, Хајра Халеиевић 1 јастук. Хајра Ћвмановић11 ‘itepe, Чама Бсрбић 1 марамицу, Фатима дерсвнћ 1 милјс, Разија Карабеговнћ 1 тишлајфвр, Хаслба Халеповић 1 марампцу, Фатима Лалпћ 1 јастук, 1 марамицу, Јусуфбеговић 1 комбине, Бигера Јусубоговпћ 1 милјс, СениРазија Рамадановић 1 ма^мицу, Мелка Мехичић 1 пешкир, ја јуоуфбеговић 1 јастук, Пајалетовић 1 јастук, Зсјфа X. Anih 1 јастук, 1 кефњак. Бехија X. Arnh 1 јастук, Седикл, Дук-пХађа Рамадановић 1 марамицу, Лзиза Хаддић 1 марамиду, Зилха Алић 1 марамицу, Шевка Сејднћ l чевру, Делва СЈсј- тар 1 хал>иницу, Мпна Мулабеговић 1 јастук, Рассма Хуссдић 1 шамнју, 1 марамицу, Хатиџа Јелећ 1 пешкпр, 1 мара- дпновпћ 1 јастук, Севлста 'Boanh 1 јастук, 1 чсвру ПТо.вка мицу, Фагга Мујптић l пешкир, Млна Поробић 1 јастук, Дел- ■ Исламовпћ 1 јастук, Штгда Смајпћ 1 јастук, А.тија Исаковић ва Чарђпћ l хаљшшцу, 1 марамицу, Шећира Алибеахжић 2 1 јастук, Тифа Нплпћ 1 шал, 1 марамицу, Ајитпа X. Омсрагић јастука, 1 комбине, Емина Алибсговић 2 јостука, 1 штрлјфну, 1 јастук, Шахлија Градагачевпћ 1 милје 1 јакугук, 1 кефљак, Делвста Поробпћ 1 милје, 1 јастук, Мујесера Поробић 1 криу 1 декицу, Седика' Руждић 1 милје, 2 салвета, Мујезера Кучукаллк 1 јастук, Мујесера Ибрахимппшнћ 1 јастук, Оабријг кухињску, Зехра Хусеџпновић 1 јастук, TTama Хусвџиповпћ Пелелић 1 мплје, 1 таблет, Фаднла X Хдлнјтовић l јастук. 1 нклје, 3 марамице, Бахрија Омајллбеговић 1 милје, 1 јаHana Часић 1 пешкир, Нура Прохпћ 1 јастук, 1 марамицу, Ha­ стув, Молча Пригаиица 1 јастуж, 1 тишлаЈфср. Берка Мулаna Хавурдић 2 таблета, Алмаса Лсмсшсвић 1 мплјс. 1 лблет, беговић 1 јаотук, Нађнја Уђварлнћ 1 јаотук, 'Волвеђара X. Захпда Халеповнћ 1 таблет, 1 тпшлајфср, Мипа Мулабеговлћ '.Дервишдгић 1 јастук, Хусиија Алнјагнћ 1 пешкир, Хађа 1 јастук. Хаиумица Мулабсговић 1 комбинс, Џсхва Хаџић 1 (Тмсрбргошјћ 1 јартук, Bacna 'Боилагпћ 1 јастук, 1 дск.ицу. Болјастук, Хатнђа Нуркић 1 јастук, Оубхнј). Лллјагпћ 1 јастув, киоа Окопл«гк. 1 тишлајфср. 1 таблетЈ', Шсмса Елезовпћ 1 јаЕмина X. Ацдић 1 декицу, 1 марамнцу. Бегллда Халлловпћ стук, 1 марамнцу. Фатима X. Дерпишапић 1 јастук, 1 мара1 јаотук, 1 марфмнцу, Мубера Халиповнћ 1 јахтук, Хатиџа мицу, Мулајпма Коиђић 1 навлаку, Асија Хафнловић 1 stiАл.ијагнћ l јастук, Еписа Кгшетановпк 1 јап ук, Мпш:а Мачpi^MИЈ1У, Фатима Имамовић 1 тдблст, 1 тишллјфср, Шахлија ковз 1 јавту«, l марамицу, Зехра Хуоеџиновић 1 мара'мпцу, Ферпда Tjiraiih l јастук, Зулфа II6piinuanih 1 пешкир, .Едиб\ '■Гнриђ 1 јастук, 1 милје, Сенија По|к>Г»и>1 1 око1»а.ну шамију, Лјиша Прачнћ 1 јастук, Ехлимана Мулабсговић 1 двкицу, Нбришагић 1 јастук, Ралија X. Ефснднћ 1 јастук, l марамн«1>ата ^улабогоиић l комбине, Мујссерп. Беговић > кефљак, цу, Ainuja X. Ефендић 1 комбпнс, Адевнја ТНварлпћ 1 'maТнјттба Боћнцсвнћ l мијле, Ђулесма Нурмнћ 2 таблета u Тамију оковану, Раллја Уђварлн)1 2 девице. Emjiii# УђварлиИ 1 јастук, Мелка Бакшнћ 1 јастук, Вмлра Алпбеговлћ 1 мапу. хнра ПоробиН 1 таблст. М а н и ф е с т а ц и је Га/ретове с н а г е у М р а ш т н ц у ко д Г о р а ж д е Хасан Мурагспахип, Гајретов повјереник општине Подхрањен, заказао je Гајретову скупштину на 7. о. мј. на коју je позвао делегате Главног одбора Гајрета из Саргјева. Седми јуна освануо je чис^ и благ, пјешаци и ноњаници почели су се сакупљати. Када се je велини број коњаника санупио у селу Мравињцу, кренули су под водством угледног домаћина Анта Драиуле из општ. Подхрањен, те Суља Тања из општ. Вранићи са бајргктарима Мурадифом Бећировићем из општ. Вранићи те Радована Беговика општ. Подхрањен, и отишли на зборно мјесто коњаника. Одређени no повјеренику сретаоци, који су отишли са аутом пред делегате Главног одбора у особама угледних домаћина Саве Марновића, Јунуза Шиљка, Салиха Муратспахика и Зулфа Букве; тг.мбурашки збор Занатсиог удружења из Горажда отишао je на зборио мјесто коњице. У то je дошао тајник Мјесног одбора из Горажде г. Осман Рашидкадић, којем су бајрактзри предали бајрг.ч у руке, нашто je исти са уздигнутим гласом рекао да буду сретни што су дочекали да су се окупили под југославенску заставу браћа без разлиие вјере и да чгснг руиа храброг Југославена држи чврсто своју милу заставу. Позвао je барјактаре да приме бајране и замолио присутне да се сврстају у редове и да манифестују југославенску мисао снгно како доликује Гајретовим члановима и пријатељима, нашто je тамбурашки збор засвирао »Херцеговци и Босанци«, a коњица je нренула под управом гг. 0. Рашидчадића и Алије Букве, са поклицима: Живио наш Краљ! Манифестујући братску љубав у најузорнијем реду обишла je градом коњица, гдје су их делегати са сретиоцима чеиали на улазу у гр?д. У томе моменту дошла je у сретање Гајретова плех музина из Фоче, која се je прикл>учила величанственој поворци коњаника и аутомобила те je поворна кренула на одређено мјесто у село Мравињац. Под дивним славолуксм дочеиало je госте од 4 до 8 година десет муслимании са сестром православне вјере Милком Беговић. Када се je искупио народ на одређено мјесто и када je изасланик политичке власти г. Никола Теодоровић заузео мјесто са господом делегатима и изаслаиицима Мјесних Taj* ретових одбора из Горажда, Чајнича и Фоче, у почасној трибини, устао je г. Хас.-н Муратспахић и рекао: Браћо и господо! Прије него пређемо на наш хаирли посао, света нам je дужност да са овако величанственога Гајретова збора, са границе Дринске и Зетсне бановине, из села Мравињца поздравимо нашег љубљеног Краља, нашто уз бурно клицање прихвакено: Живио Краљ! Г. Осман Рашидкадић лрочитао je лоздравну депешу Њ. Величанству Краљу, на што je Гајретова плех музик из Фоче отсвирала државну химну. Затим je прочитао г. Осман Рашидкадик поздравне депеше Предсједнику Владе г. Петру Живковику, уз бурно клицање Живио! Надаље je прочитана поздравна депеша Ба ну Дринске Бановине г. Велимиру Поповику уз бурно клицање Живио! Коначно je прочитао депешу нашем цичном вођи Гајретових чланова и раденииа, предсједнику Главног одбора r. Дру Авди Хасанбеговику уз бурно клицањс Живио! Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 306 �По прочитаним депешама устао je повјереник Хгсан Муратспахић и изренао слиједећу добродошлицу: Браћо! Сретан сам што Вам могу претсгавити и казати но je дошао мођу нас. Дошли су они људи нјји вишз знгју, који добро чују, који далеко виде; доипл су онн људи, који су своју снагу умну посввтили за неучи и нспросоијећени свијет, дошли су они људи који су хиљадама наше сиромашне дјеце извели на прави пут. Будимо, брако, сретни што смо дочекапи да их видимо данас у нашему овоме селу, и да чујемо из њихових уста, што je потребно и што je корисно. Ja Вас молим, браћо, отпустите ухо, отворите око. Браћо! хиљаду и осам стотина куКа из ових нрајева нису биле у стању да дадну човјека из своје средине за путара, јер нису имали човјека са свршена четири разреда основне школе. Ви знате, драга браћо, ово мјесто нако je било гдје се сада налазимо. Ми смо утрошили 280 радних снага драговољно дон смо уредили мјесто гдје fce бити народна основна школа. Послали смо, браћо, молбу нашему г. Бану и надамо се да ћемо, ако Бог да, још у овој години видјети нашу милу дјечицу гдје се одгајају како треба слушати свога Краља. Замолићу сада нашег милог познатог r. Хусејн еф. Кадића, подпредсједника Главног одбора Гајрета, да Вам рекне шта je Гајрет. — Устао je г. Хусејн еф. Кадик и ренао: Повјереник Гајрета r. Х а с а н Му р а т с п а х и К држи поздравни говор делегатима главног „Гајрета" из Сарајева са почасне трибине Браћо! Сретан сам што ми je пала част, да заступам Главни одбор на овом величанственом Гајретовом збору и кад погледам са ове почасне трибине све познату браћу Србе православне и Вас браћу куслимане, гдје сте се онупили заједнички на овом велича.чственом збору, онда добиваи јачег подсткера за што јачи рад, јер видим но сјеме даје врло добар плод. Затим je опкенито о Гајрету и његовом раду. По завршеном његовом говору, ријеч г. Велији Садовићу, Главног одбора, који je je да je сретан што види да се жи школа, јер он знаде добро да љаци хтјели да чују за школу. ци, да ћемо се заложити на добијете школу. Ja Вас позивам да силе, за напрсдак и процват Гајрет увијек изаћи у сусрет у разлике вјере«. Затим je добио ријеч г. Мујага Сарајлик, човјек упитао je je: Ил je боље са очима или без je боље бити -здрав или сакат, ил' je боље са дрвеним или гвозденим плугом орати, ил' je боље здраво сјеме Мале сељанке које су госте делегате Гајрета из Сарајева засуле цвијећем пред славолуком у Мравињцу Гости из Фоче са цијелим Гајретовим одбором из Фоче, који су дошли на збор у Мравињцу сплавом низ Дрину Девет браће Имшировића из општине Подхрањен са оцем Салком, који држи Југословенску заставу 307 �или покварено; јер Ви добро знате, браћо, да Гајрвт не ради само на просвјетном и културном пољу, него он ради и да олакша тежаку његов тешни живот. Повјереник г. Хасан Муратспахић са својим пријатељима саставио je листу одбора Гајрета, коју je г. Осман Рашидкадић прочитао и то како слиједи: Тајнин Мјесног одбора из Горажда г. Осман Рашидкадић добива ријеч, ноји каже да му je ово најсретнији дан његова живота до сада, што може као мали Гајретов радник да поздрави браћу тежане, јер да je он прије пар година прошао свано село, тражећи добровољне прилоге за Гајрет, али браћа тежаци нису хтјели тада ни да чују за Гајрет. Захвалио се je браћи тежацима на њиховом великом и бројном одзиву. Хасан Муратспахић село Мравињац, Саво Марковић село Камен, Мехо Џебо село Џиндићи, Анто Дракула село Петровице, Јунуз Шиљак село Осаница, Ристо Делић село Црквине, Ибрахим Пјано предсједник општ. Вранићи и Гајретов повјереник исте, Милован Беговић село Мравињац, Салих Муратспахић село Змајовац, Алија Топаловић и Бајро Човчић село Човчићи, Халил и Хусо Пештек село Лукавице, Зулфо Буква и Мухарем Тањо село Богушићи, Касим Ченгић село Бошин, Халил Тањо село Гочела, Нумо Поздер село Калац, Ариф Хреља село Витковићи, Алија Крџалија село Ластавице, Омер Брига село Брајловци, Хусо Туруља село Росијевци, Сално Турковић село Јаровићи, Адил Канлић село Канлићи, Мушан Дучић село Кастеник, Мурат Ковачевић село Потркуша, Алија Машић село Машићи, Ибро Машић село Градац, Халил Биједић и Омер Мирвић село Слатина, Салих Кудуз село Бачци, Четко Беговић село Камене, Ссма* Мураспахић село Мравињац, Смајл Зец село Дол. Брда, Ибро Хбџик село Враники. По примљеној листи ловјереник Хасан Муратспахин закључио je збор. Цијело вријеме скупштине записник je водио r. Љубунчић на чему му велика хвала. Мјесни одбор Горажда застулао je г. Хасан Башагић. Ручак у Мравињцу Један дио народа иа Гајретовом збору у Мравињцу Tajimк М. О. Гајрета из.Горажда г. О. РашидкадиК (х) чита листу Гајретовог одбора 308 Од трговаца из Горажда примјећени су браћа Беговићи, Хајро Боровац, Мустафа Каменица, Мухамед Ченгић и Хамид Тановић; од занатлија примјећено je да су дошли сви; из Чајнича били су г. г. Ибрахим Мушановић, Дервиш Рашчић, Хамид еф. Херенда. Нарочито морамо истакнути долазак браће и господе Фочана, којих je било на броју 60 са Гајретовом плех музиком. Међу Фочанима опажени су гг. срески начелник Хамовић, судија Богдановик, алотеиар Булић, те адвокат Јеличић; од Гајретових раденика били су из Фоче гг.: Салих еф. Хасић, Омсрбег Ченгић, Љубунчић, Мухамед Авдагић, Хифзо Зулфикарпашић. Нека je хвала Ибрахиму Пјану и његовом биљежнику малом Авдагићу. Нека je свакоме хвала ко je придонио ма шта било да je успио овај величанствени збор. Нарочита хвала иека je тајнину Мјесног одбора из Горажда г. Осману Рашиднадићу, ноји није жалио труда и напора да што величснственије испадне ова прва Гајретова снупштина у Подрињу, у селу Мравињцу. Нека je хвала комшијама и браћи православне вјере, ноји не жалише моралног труда ни материјалне потпоре, што je доказ да нема силе к<уа ће нас раставити. По свршеном збору у Мравињцу — пред почаспом трибином �О ст але п р и р е д б е Мјесни одбор Гајрета у Зелињи Горњој Ha дан 24. маја 1931. год. у иедељу, одржао je Mjeciui сдбор Гајрета у Зелин.н I'opiboj своју годншн.у Гајретову трву, коју сваке године приређује. Трка je одржана у Зелишн Доiboj код радње одборника г. Мујчиновића Хусеина. Дан je био прекрасан, na су тежаци и ако тешка срца тај дан налустили на њивама рад и похнтали да дадну видног израаа своје привржености Гајрету и Гајретовим идејама и дошли су на ТЈасу. Програм трке je био овај: , 1. Пјешачка трка. 2 . Прва коњска трка. з. Трчаље у врећама. 4. Друга коњска трка. 5. Окакаље на шјех. 6. Вађење дводанарке из пекмеза и 7. Пењање на мастан ллпић. Све су тачке програма пзведене на највеће задовољство, a награде побједиоцима бнле су одличне, како се и пристоји na Гајретовој трци. Што се нарочито мора спомеиути то je, да je одбор успио, да све награде добије као добровољни прилог од евјесиих чланова. За кратко врнјеме одбор je успио да на себе сврати по- Гајретов одбор у Гор. Зелињи (Градачгц) зорност не само својвх сељана, него и околице, a то ее најбоље иогло видити na трци, гдје се je међу Зелињацима u сељанима околпих села могло вндити прилнчан број угледиих људи из Градачда, Грачлнице, Доброваца, Вучковца, СреOeiraiui, Сриица, Шпионице л т. д. Ненадно je Бапо-винско позориште Врбаоке бановнине заказало своје гостовање у Грачаницн, баш на дан.трке, иначе би одзив био много већи. За моралннм успјехом није ништа заостао ни материјалин, јер свота од Дии. 804.— чнстог прнхода ове трке je задовољавајућа, када сс узму у обзир данашње тешке материјалне прилике нашег села. Одбор се овом приликом захваљује свим посјетлоцима нарочпто ошша еа страие. . . . Одбор сматра за дузкност да се н овом прнлнком захшиш свима племеннтим дароватељима општш1е Зелињске, icojn својлм даровима допринијеше, да награде na трци буду онако лијепе. Нарочита хвала г. г. Удвинчићу Халллу, Мујчиновић> Омеру и Хусеину, Смајићу Ахмету, Биберкнћу Омеру, Ћеримовнћу Махмаду, Шахдановићу Мехмеду, Бербићу Муји, гђи Радић Јованки, ВешИровићу Нурији и Шериф еф. Мујановићу, који на позив предсједника и секретара ие afeBnuuc^ труда и помогоше им око прнредбе. Гајретова забава у Приједору Мјесни одбор Гајрета у Приједору приредио je своју j\ žдишњу забаву дне 2. staja 1931. у cbhsi npociopnjusia хотела »Балкала« уз еудјеловање војне музике 33. п,.ешад. пува нз Бањалуке те пјевачког хора ђака овдалшве гимназије. Дворану je нарочито декорисао професор овдаште гимнааије г. Житески. Тачно у 9 сати на вечер отворио je забаву претсједник овдашње!Г Гајрета г. др. Мех*1ед Хајровић, одржавшн патрпотскл говор у kosi на npBost ијесту упућује ирве ријечн н ocjehaje наше.ч љуб-Бешш и узвишеном Владаоцу Његовом Величапству Краљу Александру I., naniest •воНном и SIHoгoвoљeнosl Протектору Iberoeosi Краљ. Впсочанству ’llpcитолонасљеднику Петру и дијелом npejacuosi До*|у славне и ловором овјенчапе народне Динасгије Карађорђевића, наглаоивши велике заслуге за наш народ и нашу државу узвпшеног Крдљевског Дома. Поздравивши присутие госте, г. претсгједцик говорио je о веллшш Hanopnsta н заслугама Гајрета за муслдмански дио _ нашега народа, о aeroBost културном, просвјетшт н соцнјалuost раду, те националлои освјештавању. Нарочито нотпче 1'ајрехову дјелатност од дана када je познапш иоторнчднм Манифестом и другим одлукама које су иза њега сллједиле кнаугурисана je нова epa, epa народног препорода и државне коноолидације. Апелпра на^свс присутне да што више пораде за напредак Гајрета и њеихше узвишене идеологије, a нарочито дужност муслиманеког днјела народа да се окупи око Гајрета, којн му-је иајбоља гаранцнја за његову будућност и који je једно најприкладније средство. и нзчлн, преко којега може мусЛ1шакски - дпо парода да узме актшшог учешћа у остварењу оних узвншенлх ннтендија Владаочеввх,' које нам осигуравају, ако се истих оудем« држали, културно, еконопеко, господареко u соццјално задовољство. Коначно sioan еве дрисутне, да устану и да клиану Његовом Величааству Крал.у Алеасаидру, Протектору Престолоиас.геднику Петру, цијслом KpaaeBcatost Дosly, Краљевшш Југославији и југославенокој ндеји, mio присутии са највеhusi одушевљењем прихваћају, клнчући Краљу, Нрестолонаиљеднику, Краљевини Југославији и г. иретсједнику Дру Хајровићу. Ha то je хор ђака отпјевао драгавну химну под дирнговаљем професора г. Краснова. Иза тога су се редале оотале тачке nporpasta. које су биле извођене на опште задовољство присутних, a нарочито je изведеиа no овдашњим ученицима гимназије жива слпка Једипства нашег народа. Уз докламацију Његовом Велнчанству Краљу, коју јс деклааховала Рајпфа Кавазовићева, ученица гимназиЈе, a no Tost je војна музика интонпрала државиу хнмну. Послнје тога настала je игра, коју je iipeic-Једнш; отворио Краљевим колом са гђом Живковићевоа, a noja je потрајала све до у рапу зору, тада се je свнјет пзчео развлазнти, носеКи у ссби најбоље ушеке, увјеравајући један другога, да еу Гајретовс прнредбе"'најбољс и најуспјелије. Забава je у cbokosi погдеду. добро успјела, иарочито када се y3ste данашње економска криза и да je забава одржала при n3staKy сезопе. Добровољне прилоге дароваше слиједећа г. г.: Дин. 500__: Градска општина у Прцједору; Днн. 150.—: Мешић Оалих трговац; iio, Днп. 100.—i Куленовић—К&петановић Алибег, посједник, 1\озарац, Земаљска банка, Приједор, Прва српока штедионица, Прлједор Муфтић из Boe. Новог и Карарић Јусо, Козарац—Трњани; Дин. 80.—: Хаџи Хафнз Алишић, градс1ш имам, Приједор; Дин. 70.—: Тодоровић Мухаsiej еф., имам у Чејреци; uo Дин. 50.—: Живковић срески на- ЗОУ �челник, Смаплбагавпћ Сулејманбег. срес. пристав, Др. Хајровић Мехмед,оудија, Др. Бабуновић Вукашип, љекар, Ханић Мехага, трговац, Драче Мехмед, nuc. оф1Гд., Рапић Смалл, трговац, 'Булкнћ Смаил, трговац, Н. Н., Мплвтић Душан, трг., 0ли1,рска; uo Дин. 40.—: Карахоџнћ Хус.еиц еф., Раловчаин, Радетлћ Тошо, градоначелиик; no Дин. 30.—: Берета Остоја, начелник општ. Љубвја, Поповић Мирко, Требовац Божо, Муjanih Хасан, начел. општ. Козарац, Гашић Славко, трговац, Н. Н., Браћа Цвијић, трг., Сротић Милал, банк. директор, Пуричпћ Душан, трговац, Јелићка—Приједор, гђа Мешић, Балић Адем, трговац, Козарац, Радетић Ј.; no Дин. 25.—: A. Бутуровић, шер. судија, Зеленика Растко, трговац, Буснови— Прпједор; no Дин. 20.—: Стојаиовић Лазар, трговац, Решпћ Сул>а1га, Радошевић Ацо, госшоиичар, Заимогаић Еминбег, roстионвчар, Козарац, Боројевић, Мехић Ибрахим, трговац, Ђела, Кадирић Фејзо, трговац, Бишћани, Долић Иван, суд. званич., Банак Жарко, гостионичар, Трефић Асим, трговац, Меворах, трговац, Агановић Нуруданбег банк. чиновник, Балић Салих еф.; Беглербоговић Ибрахим еф. матичар прилог Дин. 10.—и сакупио од џематлија Дин. 24.—; no Дин. 10.—: Н. Н., Н. Н., Капетановић Мехмедбог, посједник, Кецман Će ­ mo, трговац, Дабић Милугин, трговац, Саничани, Бафлћ Ејуб, обућар, Љубија, Peuinh Мухо, посједнлк, Алић Салихага, трговац, Меднћ Мирко, Бабић Нпко, кројач, Кабиљо Давид, трговац, Срдић Стојан, трговац, Халупа Иван, урар, Чанак, урар, Јефтанлћ Вељко, Н. Н., Ресановић, Гашлћ, Н. Н., Н. Н., Трепоћ Узелр, брицо; но Дин. 5.—: Буразоровпћ Мехмедага, кафеџијаи Калонпћ Ха'сан, трговац, Љубија. Одбор се најљепш захваЈвује'свима оннма који су л р ц ^ донлјели успјеху забаве. Гајретова забава у Клучу Овогодишња Гајретова забава, приређена \l[ и^2 . "мвЈа у просторијама овдашње српске читаонице, дала je у сваком погледу добре резулткгге. Узевши у обзир мучно привредно стање, које je настало допресијом цнјена пољопривредних производа и обуставом радова у шумској индустрији у овом срезу, успјех je забаве више него задовољавајући. Kao и све досадашње и ова забава je нмала претежно тежачки колорит, те и поред непосјете многих варошлија није се запазила иикаква празндна, a то je доказом да Гајретов пггаб у сваком мјесту треба да рачуна на нашег сеЉака и да његова акдија треба да тежи највише нашем селу. Женска забава била je нарочито посјећена те као нека смотра наше женске омладине, гдје je пажљиво око могло да уочн цвјетање вјештине у женсвим ручним радовима. која се je очитовала на изради тоалета, које су саме дјевојае пзПрнгодом мушке забаве очито се je видило вадоволство нашег сељака са изведеним програмом, a то се пма захваллти нарочито одборовој тажтици, који je програм удеспо да збиља задовољи тежаке. Декламације »Завјет« и »Плачу нам школе« побудиле су велико задовољство, a монолог »Несретан у браку« и »Хрвање с патуљком« изазвало je салве смијеха. Шала »Пакрадено грожђе«, као задња тачка програма изведена са пуно вјештине и дилетанти су добили од посјетиоца пуно принање. Материјални успјех забаве je одличан, јер брто приход од Дин. 6210.50 за мјесто као пгго je Кључ, a нарочито данас, довољно илустрира успјех. Потребно je нарочито истакнути једну врлину Гајретова одбора, која би могла да буде као примјер и многим другим одборима, a та je, да се клони код Гајретових приредаба свих издатажа, које je могуће избјећи те да су издаци минимални. Расход од 1207.50 динара, гдје je укључена свота од 300 динара за уступљене просторије, те 310 200 динара награде свирачлма као и 295 дипара за пггампање позившшца, показује се мипималан, тв чисти приход забаве изиаша Диц. 5003.50. Одбор Гајрстов у Кључу, као u ови његови члаиовп u иријатељи могу да буду задовољпи оа овогодишљии резЈ’лтатом рада за Гајрет, јер не само да нису пзгубнли задобивено мјесто у onhoj Гајреговј билак. а, uero су га ea којн creпен помакли напрнјед. Зато нека им je у име онхи, које Гајрет издржава и одгаја — у име наше омладиие — гелшса хвала и од Бога плаћа. A, К. Гајретова бајрамска забава у Цазину Ha дан 1. маја 1931. год. на четврти дан Бајрама, приредно je овдашњи повјереник г. Торомановић Хасан са пријатељима и члановлма Гајрета величанствену Гајретову Бајрамску забаву у хотелу »Београд« са овим програмом: 1. За Краља и Отаџбину. : г 2 . »Ј1уда« . о*;. • • s ■ •• 3. »Обичан човјек«. Како морални тако и материјални успјех .je био одличап. Днлетанти су своје улоге у комаду одиграли валредно. у којем су се нарочито истакле мусллшаисе у -својим улогама које no првн пут попуњују све улоге, a режисер програма je био г.- Бешлагић Назиф, којем највећа заслуга припада око техничке изведбе програма, Послије програма настала je игранка отворењем Драљева кола којег je повела гђа Хасиба Билал, повјеренида Гајрета са повјереником Торомановићем Хасаном. Игранка и весеље je трајало до зоре. Забаву су посјетили сви одлични грађаии, огроман број тежака, te овај пута су посјетили забаву сви чиновници без разлике вјере, што je у редовима Гајретових радника врло оимпатично прнмљено. Бруто приход забаве био je Дкн. 7786.— и то: Г. Ћоралић Хусејн грунтовпичар сакупио je добр. прилога износ од Дин. 466.—, a дароваше слиједећи: no Дин. 10.—: Миљковић Миладин, Шумар Мехо, МуриЉ Осман, Валић Зариф, Салкић Маше, Ћатић Мехо, Абдић Мехмед и Ахмет, Надаревић Але, Нухановић Сулејман, Алибегић Ибро, Вучета Милан, Харбаш Hlahnp, Љубијанк.ић Бајро, Мајетић Ахмет, Велић Ибро, 1-Сличић Мехо- Мулалић Мухамед, Хоџп1> Мухамед, Шумар Мехмед, Дервпшевић Хасе, Абдагић Мехмед, Ахметашевић Ређо, Смајић Омер, Вилић Миралем, Сарајлија Сулејман, М.исалевић Мустафа и Хасиб, Божић Божо, Шабић Сулејман, Пилиповић Сулејман, Даутовић Осмаи, Чажлћ Ређо; no Дан. 20.—: Кајтазовић Хасан, Мујакић Ахмет, Бенгаревић Малић, Панџић Мујо; Дин. 16.—: Хаџалић Ибрахим; Дии. 15.—: Халкић Рахман; no Дин. 5.—: Ахметашевић Селим, Шупица Милан, Харбаш Шаћир; Дин. 6.—: X. Пашић Ариф; Дин. 4.—: Садиковић Ибрахим. Г. ir. Градашчевић Узеир, шеф Пор. управе и Мурешкић Ибрахим сажупили су добровољних прилога износ од Дин. 170.—. Надаље послали су добровољне прилоге лзиос од Дин. 1040.— и то: Унгар Мориц, Boe. Нови Дин. 30, Екопорт-Имлорт Загреб 100, Елезовић Абдија 10, Топић Сулејман, имам 10, Берг Павле 20 , Влајчић Јоваи и оинови вз Лесковца 30, Ризвић X. Хасан, имам у Кладуши Вел. 50, Тенцер, велеиндустријалац из Петрие л Загребачка Иддуотрлја тјестенпна no 100, Длздаревлћ Сулсјман, пмам у Клад. Малој 10, Милжовић Хасан, мухтар у Клад. Вел. 10, Садлковлћ МехмедЗО, Мулалић Мухамед и Поздерац Нурпја no 10, Самарџлћ Омер 20 , Зулфић Хасе и Бешлаглћ Муста<|)а no 10, Радуловић Вожо п Капић Мухо no 20, Славија, творнлца кем. производа у Загребу 50, ТЈорђевић 'Ворђе, ген. инспектор Мин. унутр. дјела �вп, Леоп Л. Фннци из Сарајева 200, Задруга држав. службеншса у Цазину 150 динара. Л1Л Галих ветеринар, Tiopaanli Хесејн грунтовнпчар те многи Д1'УРИ. Из дана у дан раиидно расте идеја Гајрета у ногледу националног освјештен»а муслимана међу тежацима у овом срезу, a то се пајбоље можс видити no прнходу заб nte на овакој економској кризи и no ноојети забаве у велгеком броју тежака, тако да их око 70 поојетпоца нијесу могли добити мјесто у сали за одржаваље забаве. У нацноналном оовјештељу међу муслиматша овог среза у духу Гајрстове идеологијс сваком згодом дјелују интелектуалци овог среза бео разлшсе прпјашње партијекс припадиостп. Нека je оообита хвала ПЈШређиbsuiuom одбору ове забаве, дилстантима .itno и свим оним којн еу номогли Пјшређпвачкн одбор око прпредбе те сшш оним који оу посјетили забаву и онгем, icojn немогавши присуетвовати, Поелаше .тиЗјнјвољии прилог. Прихол од сергија и то: Сергнја Цазин 259 динара, сергија Барска 37, сергија Мутпик 122, сергија Марјановац 16, соргија Кладуша Мала 53, сергија Вргеограч 58, серпија* Платница—Штурлић, 52, сергија Плапгица—Тржац 12, сергија Хорозовићи 21 , сергија Штурллћ 50, сергија Копрмвгеа Гор. 26 , ссргнја НГабићи 20, соргија 'П&ралићи 30, сергија Гњпловац 184, сергија Стијена 50. ссргија Кудићи и за курб. кожице 110 динара. Приход од курб. гсожица износ од Дин. 1033.—, a даровншс сљијсдпКи: no 1 комад: Торомановић Хасан, Козарчании Мехмед, НТепић Хасе, Омановгећ Мсхмед Мсхагин, Пушкар Рамо„ Акмаџшћ Хасиб, Муреипсић Ибрахим, Башагаћ Ха«ш, Лунузовић Ибрахим и 0,ул>о, Мулалпћ Мухамед Хасанов и Мулалић Мухамед Хусојиов, Миџић Салих сф., П-.шшћ Ахмет, Торомановић Мустафа Мухамедов, Хајралаховић Омер, Осмапагић Сулејмап, Мисалсввћ Бећир, Поздерац Мухамод, Темин X. “ћоралиК Хатшја, Јакић X. Мехмсд, Будгемлнћ Ибрахим, Херцсговад Мураа, Бсшлагић Назпф, Мурић Хасе, Kannh Ћамил, БорбсРовић Црни, Абасовић Ба.јрам, Османчевић Хамгед, Мајотпћ Ггјретов теферич женског пододбора у Брчком Фејзо, Ковачсвић Бего. Мухелић Вехаб, ПнлипошЛ Сулсјман, Жешчл! полодбор нриредио je у петаж, 5. јуна. љетни 'Псмдлловнћ Ахмет, Оулсјманапић Хагаим; no 2 комадл: Ja­ -тефсрпч .на имању г. Авдпгс Кучукалића у блгазнни гр\д> lnih Ибрахим и Торомановпћ Бепптр, те Црни 'Боралвћ, ^iy^vap из Tlopaanha 5 комада те no 1 комад Мехмед, Ocmpiji и који je у свако^погледу jaiKo успио. Женскп пододбор je сам дао бифе као и друге чланице за о.вај теферич тако да није Бећир Клгечић. Надал>е за 6 курб. кожида МахмутооиН Јусуф еф. пз бнло скоро 1ШКЛ.КВИХ тронп.чдаа кол прнређиваља овог теферича. Beh прије подне дошао je на нмаље цпјели Жепски под Подзвпзда Дин. 70.—. —бдбор~^св. својом предсједницом гђом Нафизјом Кучукалић и Приход од кориапдола и карти игаљпгао поште износ од'" све прпредио за дочек гостију. Одмах no подне почеле су стиДин. 165__ це Гајретове и остале гђе, које су биле позватс. Повјереник Гајрета у Оотр^ЈЈЈну Торомановић Мехме; багача крај впле г. Авдаге Кучукалића бнла je скуиио je добров. прилога у изиосу од Дии. 224.— ia ханума п дјевојала п осталих гђа, тако да je овчј тефеПриход од сале Соколоког другатва Дип. 40.— \ л, ерич давао врло тајеп п шајшлш: изглод. Бифе je био врло обнлак. којп je за крапко вријеме потпуно био раепродаи. Приход на каои изпос од Дин. 3090.— Приход од бифеа изпос од Дnit-'883.—, a дароваше слп- Теферич je трајао од поинс све до на вечер и гости су се рајодећи: Јаклћ X. Мехмед, Цаљуга Др. Фраљо, Билал Салпх. зпшли у најљепшем расположењу, пзјављујући да еу сс угодно забавили. 'Hopajriih Хуссјн, Козарчагеин Мпхнед^ Торомаиовић Да je теферпч овако лијепо успио заслуга je на првом Г1«|.дашчевпћ Узејр, Сузапа економ, Миџпћ Салпх, Ђемллоnnh Ахмст, Јелинек Жарко, Поздсрац МеЛед, Нурпја и Му- мјосту г. Авдаге Кучукллпћа. којн je .драговољно u радо устухамод, Адилагић Ахмст, Сулејманаги!« Хашим, Кокогвћ Ana. nno своју башчу и све припремио као клупе и столове a и своју вилу на расџоложење етавпо. Предсједнвца гђа НаУкупно Дин. 7786.— Расходи су били Дип 1784.— тако да чист прнход us­ фија Кучукалић тплођер je много допрпкпјела својпм дочеком и пријазнпм опхођењем. да су гости били потпуно заnama Днн. 6002.— довољни. Обзиром да je у сваком погледу овај крај пасиван, a жнви само од пољопривреде, овим je постигнут одличан успјех. Овако лијепом успјеху itajniiiue je п 1|Цдонијело то што je нред Бајрам у петак повјерешпк Гај'рста г. Торомановнћ Хасан са срес. шер. судпјом Јакићем X. Мехмедом, г. Хусетшом 'Аоралићсм и Градашчевићем Узсјром сазвао конфереицнју сших селостарјешипа без рамлике вјере. прва двојпца одржали нредаваље о Гајрету нарочпто о п.оговом дјеловаљу културноиросвјетном и националном. што je учпнило јак дојам на прнсутне и то што je пригодом клаплља. Бајрам-памаза одрлсао у џамнји врло лијсп пропагандистички гооор о Гајрету н о муслнм. жснском снротишту г. Јаашћ X. Мехмед, срески mep. судија. Нарочита заузетност мора ее пстаклути пригодом ове забаве пород дилетаната, који не пожалпше нимало труда, a дд забава што боље уеппје, a то су г1>а Билал Хасиба, те гг. Козарчалии Мехмод грунт. дирсктор. Jaoaix X. Мехмед орсс. шер. судија, Гра.да.шчевпћ Узејр шсф. Пор. управе, Ђумић Милап и Темим Хак-ија, чпновпицп срес. начелства, Поздерац Алија гостионичар, Поздерчц Мехмед нензнонер. Бетлаrnh Назнф суд. офицнјал. Бурзпћ Мухамед шеф поште, Бл- Чист приход теферпча бпо je Дпн. 1516.—. За бцфе су даровале слнједеће rije и гђице: Нафија Кучукалпћ печено јаље, Емира Кацтарџпћ баклаву. Авнија Буисвпца баллаву. Хапумнца ЗејчинОвић. б<клаву. Зумрета Џафербеговпћ гевдиџап Лаклаву, ПТерпфа Требппчевић пабирњачу и хурмашпцо, Пенба Х.цгиалпјагић иабпрп.ачу, хурмашпце. Ноелија Дедић набирнлчу, хурмашице. Спдика Новалпћ набрињачу, хурмашице. Зилка Џаферчпнћ набпрн.ачу, хурматице, Рувејда Џиндић набирњачу, хурмшнице. Хллумица Едхемовић млпгу улутму. Зумрета Куленовић торту. Рабија X. Мехмедагаћ торту, Паша X. Мсхмедагпћ торту. Селма Кадпћ торту. Хидлјета Мујаилвић ружице, Разија X. Мехмедовић кајгапицу. Рејфа Mexnh кчјганицу, Шухрета Ајаловпћ клјганицу, Мес.рура Кучукллић крупне јагоде, Тахира Едхемовпћ четпрн комада. пилићл, Зубејда Сејдић бурек, Зулејха G>’6amnh бурвк, Шухра 'Нумуровић сирницу, Зехија X. Хаоаиефендић сирницу, Ђехвч Азшаm h слрппцу, Фатпма Т1.умуровнћ сат меда, Ешрефа Новалић 10 хомада хљеба. У новцу у пме бпфеа днароваше гђе: Нура Гломпћ Дпн. 40.—. Cerenja X. Мехмедагпћ Дпн. 30.—, Зинета Гавранопкћ Дин. 20 .— ц Плшагшша Мурада-гић Днн IO.—. зп �С л и к е са Г ајрет оп а т еф ер и ча у М одричу Д а љ н з е п р о ш и р е В зв Г а јр ет оп е о р г а н и з а ц п је Нови повјеренин у Витини (Љубушки) Ha мјссто дослдаљег повјоренкка у Burnim г. М утмеда Балто, који мора служитн uojirn рок, именован јо г. Нуруднибег Кипотаиоинћ, посјсдннк. Нови повјереници у Куманову. Ha мјссто Лисадањих iioiijepeniuin у Куманопу гг. Х а ф т Рачндан Hyuaiioniita и Хафиз Даут Сллимовпћа, имсиопани су ових дана за повјороннко г. г. Л.чсм Латифовић, ронтнјср и Рамадаи Селимовић, држапии имам из села Оризарс. Оснивање Мјесчог одбора Гајрета у Калесији (срез Зворкик? У ,недсл.у 31. ма.ја 6. К сазшб je notijfeptuinc Гајрота г. Пашић Наим, учнтсљ. екунштину иовјеронташтпа радн бт»juiп>л одбр]>а. која je Лпла добро nocjehena, a још бн више <‘l!.riiHtocjchcim, да тај иети Дан иије био упис дјсцс у овдашп>ој пис.олч, na.' г.у MHoni чланови морали водити дјецу да их упишу у шЈчОлу и много жале што нису могли пртуствовати скутптш цс. . Кјмљице ГЧјретова тбферича у Модричу гђица Спужић Мујесира; Члапови Гајрета, Дилетб],ти у ,/0l <ад »Унеситсз мртваца4’ С 5 г- :<лагг»г«г._ __ . - 1 Ok,vriiuTllну јв omopito V i 0.30 cafrt повјервш1к f. Пашпћ it чалхапи«) еу tipa«*y'fuii4a iia fidcje+и a грУду, jep су Mitom и Из велкке дпљпне доппп. ГЈослнјб ИбЗДрава <Удржаје mvrtt flpitсутнима предавање о Гајрету, н»еговој ндбји, jidjijf М пос-гнгнутим успјесима. кзнпјевшп петоријат (Друштва oj( ocllfTtvi његовог до данас и наглашвшп да je Гајрет наша iiajBohl Зјђбсвјетна н културна устакова, чији су уопјеси огроМни п који нам слуиси ua дику и понос. Када je предапач спомеиуо вслгеку пажну. коју ГпЈрет ужива са иајвишег мјеста. од naГајрета, прпсутап су одушевл>ено клицали Краљу, Престолонасљсдпнку н цијелом Кјмљсвском Дому. Послије мредаваља грешло се ua избор рдбора. КапдиtoHv листу прелшожену од г. г. Мустафа еф. Газибеговића, №• нмa Пашићл ti Хасавл Хаџика, приоупга јодногласно усвајају. У одбор оу тмабрата otu господа: претсједтп;: Османбег Газибеговић, трговац пз ГТрилвора: нотпретсједник: Авдо Хруetllh, трговац нз Булатоваца; секретар Напм Паџшћ. учитељ: бЛагајПИк Хасал Хаџић, мухтар из Рагенаца. Одборнлци: Мустафа еф. Газггбеговић. имам-матпчар из Прњавора: Алијчга Кључанин, iicinuoiiep пз Миљановаца, и Омер Пјанпћ трговац пз Раиноваца. ЗамЈечицв: Мујага Халиловић, тртовац из Калесије; Хаеап Хасановић. муалим из Мил>ановаца: Хасо Бороговац. трговац из Раииаца: Мехо Иоабеговић, трговац из Раинаца. и Хпигим Оморопић. теагак из 1Салегијо. Надаорни одбор: Хасаи Хаџић, тсжлис из Калесије; Омаил еф. Мехмедовић. имам-ма.тичар нз Кусоња. и Смаил еф. Имамовић, имам.чатичар из Миљановаца. Послије избора претсједнвк г. Османбег Га;)ибеговић захпа.гује се п>рлк:утн.има на нчбору и повјерен>у, нозниа присутне на сложан рал ;ia наш Гајрет, jep радеКи за Гајрет — радимо за наш напрсдак ч нрепо|>оц. Позива иово изабрали одбор да с:е у слиједсНу недељу састану, да одрже сједницу, да сс договоре о раду замоливши присутне и одбор да га свеордпо потпомажу у раду за Гајрет и његову идеју. Гајретова организација у срезу Дервентском Мушии и женсии адбор Гајретц у Дервенти данае имају око 250 члалопа. Ha територију o])c:ia Дервента дјелујс данае б .Мјссрих Фвта, од којих еу у овој годиии два осшшани. Оснм чентоки. icojii no најповијој сгаггис.тици броји едбора i ^ —•iioBMiffca, има и с noBjepeinnui Гајретн. тога срМ Дер^ :1орвенти одно1-ио срсзу н|К)Подена 12.743 мусллмапа о,. 0 ]>гани:л1ци;ја Гајрета у ^ �je готово у сваком селу, те срез Дервента no густоћи Гајрето1шх оргштзација. долазн , међу најјаче, a могуће да je и најјачи. Д а љ њ и упис доброт вора и у тел геЛлача Гајрета Из Мостара: Код Мјесног одбора Гајрит у Мостару унисала се за члапа добротвора гђа Зејиа Велшћ, уд. Мухамед еф. Џабића. која je чланскл rcmoe од Дип. l.ooo.— одмпх уплаПрилнком одржавања великв конфереиције Гајретових тила. радника и прнјатеља у Дервенти на 7. о. мј. подијгљене су Из Блатинце (Тешањ); Код повјерегака т. Фетлхагића дугогодишшим члановима и утемл.ител>има дипломе. Ових je уписаше се за члаиове утемељаче гг.: Љубомир М. Срдић, учибнло 50, те je сваком члану након конференције на евечан тељ; Сулејман БалалиК учптељ и Оуљо Арнфагић, жељезначин нредата диплома. ничар. Из Бањалуке: За члаиове утемељаче улнсаше се гг.: инж. Оснивање соколске чете у Тур. Јањарима Муотафа Крајишник, Кемал X. Омерспахић. Едхем Бекић, учитељ, Алија Гермовић и гђа Назнфа Ковачевић. Мјесном одбору Гајрета у Тур. Јањаршма успјело je да из Бужима: Код иовјереника г. МустафиКа упгоаше се међу својим чланоинма оснује еоколску чету, те je 17. маја за утемељаче: Јусо Емрпћ, Хасал Исаковић и Аган Велић. о. г. одржина оснивајућа скупштина, на којој су били присутни, поред око 50 мјештана, н изасланици бра/гског сокол. Из Сарајева: Госп. Хајрудинбсг Капстановпћ, noi-једник друштва из Бијел>ине. Досада су чланови Г&јрета били чла- и утемељач Гајрета, упис-ао je своје троје дјеце Емиру. Амира. нови оокола у Угљевику, али пошто они усљед велике удаи На|Д1ира за утемељаче Гпјрета. љености нису могли да похађају вјежбе, то je Мјеони одбор, Нека je свима ковим добротворима у утемељ&чима иаша иа иницијативу свога претсједника г. Хусеина Хамшића, _ искрена ОДвалиост! учитеља, прешао да ради на оснивању чете. За то вријемк уписало се око 40 чланова у чету међу којима u лијеп 6poj Р а зн и д о б р о в о љ н и п рилози за старијих л>уди. Изасланик Оокол. чете у Бијељини пуковник г. \Liatn Га/рет ко Варјачић, командант 6. пеш. пука, приказао je присугииПрилози Женског одбора у Брчиом ма важност соколства уопште. Своја иалагања поткријепио Одашњи Женски пододбор замолио je своје чланице да je говорник, који je иознах. <4сао стари бррац-војник n давнаприлнком Курбан бајрама дарују курбанске кожице ла Га;шњи соко, многим дожнвљајима ив свога војничкога и соретч^У ту сврху сакупљеио je 16 комада кож-лца, ‘којћ су ироколскога живота. Нарочито je истакао важност сокола са дане за Дин. 217.—, а оеим тога дато je у новду Дпн. 100.—. гледишта физичкога јачаља омладиц^. Кожице су даровале слнједеће чланице, гђе: . Паша Ајиша Послије г. пуковника roaopijo je г. Мехмед Хуакић, учн- Салихбеговпћ Ђеримагић из Орашја 2 комада; no l комад: тељ из Чађавице, којн je опет познат са радом своје чете Нафија Кучукалић, Емира Каитарџић, Шерифа Требинчевић. како у технлчком тако 'И у привредном погледу a чија je Сеннја X. Мехмедагић, Рабија X. Мехмедагић, Ешрефа Hobiчета пожњела многе аплаузе на јавним часовима. Најпослије лић, Џехва Хаџић, Аоија. Спахалић, Авнпја Буквица. и гђпце je говорко г. Хамшић о 1^росвјетном раду соколске чете на Месрура Кучукалнп, Паша X. мехмедагић и. Ханумица Зејселу, као оснивање читаонице, разних лривредних течајева чиревић. и т. д. Након тога прешло се на избор управе чете. За старУ новцу дароваше у пме кожица гђс: Ајра Пашалић јешину je предложен г. Салих еф. Муминовић, имам-матиДин. 40.—. Ханумица Кучукллпћ Дин. 30.— и Најла Мујачар, a за начелника г. Хамшић, a оотали одборници су омлановић Дпн. 30___ дннци рудари. Подјела диллома члановима Гајрета у Дервенти И овом приликом се најљепше захвал>ујемо братсвом ооколском друштву у Бијељини, које je обећало сваку помоћ, a нарочита хвала иуковнику г. Варјачићу и учитељу г. Хускићу, којег he новооснована чета слиједити у шеговом раду. Дгљни прилози из Сребренице. Хоџић Есад из Дпљегоште Веллке саасупио je добровол>них прилога за Гајрет Дин. 52.— и 12 компда кожпца које je уновчио и предао износ од Дин. 151.—. • Пододбор се овим путем г. Хаџићу иајтоплпје захвал>ује. Прилози из Загреба П р и п р ем е з а в е л и к и F a / p e т о в з а д р у ж н и т ечај Г. Шефкија Куртагић дозначио je Гајрету Дии. 550.— као добровољнн прилог за наш Гајрет, воју je своту укупио загребачкн војни свештеник г. Абдулах сф. Мухаселовић, прпликом клањања Курбал-бајрама. У велики Гајретов задружно пољопривредни течај, који се отвара 1. јула ове године, примљено je 100 кандидата. 0 пријему су обавијештени сви друштвени одбори и повјереници расписом Главног одбора Гајрета од 3. јуна о. г. Прилози из Дервенте Међу осталима лримљено je у овај течај 17 имама матичара и нематичара. На молбу Главног одбора Гајрета, Улема Меџлис својим ријешењем од 6. о. мј. број 474/31. у принципу je одобрио осуства имамима, с тим да им се предходно нађу замјеници, ноји he за вријеме течаја обављати њихове имамсне дужности. Желећп што више збллжити Гајрет са Вакуфом функционери једног и другог друштва у нашем мјесту прад Курбанба.рам су закључили на заједничкој сједници да се заједнички иступи у акцији за сакупљаље курбанских коааица n бајрамске сергије, те су у ту сврху изабрана слпјсдећа пг-: Абдага X. Дервишагић, Мустафа Тирић, X. Ибрахим Муфтић, X. Ахмед Халеповић, Абас Халеповпћ и Бего Мујкић за, соргије те су иста господа сакупила Днн. 842.—. Истодобпо су пд сабпрање и што бољу орагнпзацију курбаноких кожпца одређена господа и то за горн.п џемат: X. Мехмед еф. X. Агић, 313 �Алмас Халеповић n Мујагп Алијагић; за градоки џсмат: А«\оулах еф. Соколовнћ и Мустафа еф Tupuh, a за доњи џсмат: Мухамедл-Захируднн еф. Тараоар, Шсмсибег ЛбдулахсчЈнЈвдиИ n X. Оилих 'Боиић. Ииги иу сакупили 48 кожа. вдурбашашх, a које дароваше слвједећа гоопода: 1. Алнбеговић Аоимбег и Есадбег и Оулејмаибег Поробић no l говеђу кожу; 2. ХалепоBiih Алмас, Поробић Хифзо, Халеповић Захид, Чарђић Неџиб, Абпдов Абдулах, Мехичпћ Халил, Соколовић Абдулах, Алибегових Ееадбег Бећирбеговић, геометар; Абдага X. Халиловић Ахмед, Суљо Хоџић, X. Хамид X. Омсрагнћ, Ибрахпм 2 .Карабеговнћ и Н. Н. uo 1 брављу кожу. 3. ХаллловнИ Муотафа еф., X. X. Мехмед еф. Хапић, X. Алијагаћ, Шемоибег Абдулахефендић, Бакшић Дервишага, Омерага Уђварлић, Дрљевић, Хамдн еф., Кикидач Заимага, Уђварлнћ Халилагиница, Мулабеговић Мухамедбег, Хамза бег Ђонлаа-ић н 'Возић X. Салих no 2 овновске коже. 4. Абдулахага X. Ефендић 3 овновске коже и 5. Иоробић Абдулахага даровао 4 овновске коже. 6. Сманл еф. Халеповић даровао у новцу у мјесто курбаноке коже Дин. 20 .—. Све горње коже су јавном лицитацијом продате за 1193.— Дин. и према споразуму утржак од встих н од cepnnja располовљен са Вакуфом за Сиротиште no 1023.— Дин. Koji се свота наслову шаље. Истодобно се шаље убрати утржак од бајрамскпх милодара за распродате картице у износу од 112 Дип., -те чланарина за април и мај у висини од 632 динара. Дароватељима искрена хвала! Кожнце даровате гг.: Др. М.иџић умјесто кожице Дии. 100.—; ниж. Оул>ага Салихагић з комада; Нурмја Џумрупчић 2 и;омада; Мехмедбог Шрахимбоговић 2 icoMiuna; ло 1 комад: Бећир Галијашотић, Ajuija Гермовић, Адем Ибршшитић, Мујага Казаз и Ибрахим Суљнћ. Сакупллчпма и дароватељнма пека je наша искрена захвалност. Прилози и з Какањ -Добоја Мјосни одбор у 1Сакан>-Добоју дозначио je Гајрету Дин. 80.— од проданих курбамских кожица, које дароваше г. г.; Ху- сепнбег Јашарспахић, Мустафа Догдибеговић, Исмет Имамовић и Сулејман Имамовић. И значке »Бајрамлук Гајрету« распродао je Мјесни одбор окоро све л новац дозначио Главном адбору. Дароватељима наша хвала! П рилог из Мостара Мјесни одбор Гајрета дозлачио je Дин. 5.000.— воји je износ добио као добровољни прилог Приморске баловине. Прилози и з Купреса 22 . маја т.,г. приредио je Мјесни одбор, одпоопо Гајретова чптаонпца у Купресу Мсвлуд на пошто на Вајрам нису моглтгчиродаваги зиачке »Бајрамлу|к. Гајрету«, то су овом приликом продане за Дин. 190.—. ____________________________ Прилози и з Ви тин е: Прилози у курбансним ножицама и др. Повјеренвк Гајрета из Вптине г. Мухамед Балта дозначио je Гајрету Дин. 40.—Са'tC2 продале курбанске кожпце, жојс дарова г. Мехмедбег, Бушатлнја. Уједно саопштава г. Валта да je одржао 2 предаваша и то: »0 вјери« и »Ко су бооанскохерцеговачпи муслимани?« Ha првом предавању било je око 40, a на другом око 30 слуш$лаца. Прилози из Кљ уча: Приликом Бајром-намаза скупили су на молбу Мјесног одбора имами и то: Бојић Смаил еф., имам ив Кључа, Дин. 270— ; Аџаиовић Алп еф., niiaM из ЈЈључа, Дил. 100.—: Хапдановић Мухарем еф. имам из Красуље. Дин. 29.75; Зукановић Хамди еф., имам из Красуље, Дин. 60,50: Катмцшћ Мухарем еф. имаи из Санице Горње, Дин. 218.75; Филиповић Ћерим еф., имам из Хумића, Дин. 79.25; Бајрић Мустафа еф., имам из Гона, Дин. 64.—; Пехаџић Пашан еф., из Црљена, Дин. 35.—; 35.—; Зукановић Мехмед еф. из Дубочана, Дин. 72.50; Мердановић Осман еф. из Хрустова Дин. 100.—; ОмаnoBHh Хусеин еф. Дан. 122.—; Филиповић Али еф. из Ростота Дпн. 189.—•. Укупно Дин. 1340.76. Затим су Али еф. Филиповић и Хамдија Хафизовић из Раотоке даровали Гајрету Днн. 90.—, која свота потјече од проданих курбанских кожица које су они даровали. Прилози из Б ањ алуке Мјесни одбор Гајрета прикупио je на сергијс у џамијама Дин. 264.75, од значки »Бајрамлук Гајрету« Дин. 202 .— и за курбанске кожице Дин. 455.—. Nasiha Soko, kćerka prelsjednika'Gajrela u Bos. Gradiški g. M. Sokola Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �П о з д р а п н е д е п е ш е п р е т сје д н и к у Г л а п н о г о д б о р а Гајрета много годииа иа поиос и дику свију нао! — ПЈКлсједдик: Муфтић. Горажда: Оа динашн.сг всличанствсног Гајрстова збора у Мралињцу, среске испоставс Горажда на комс учсствује многоб1>ојни народ и присташе Гајрета из среза чајничког и фочанског по-ддрапљамо Вас, Господине Претсједниче, најсрдачintjo. ичразујући: Вам пуно повјерење народа ових крајева n молсћи Вас да и надаљс водите наш Гајрет. — Претеједник (жупштине: Хасан Муратспахић. Завидовићи: Испред конституирајуће скупштине пододбора Гајрета у Завидовићу поздрављамо Вас са искреном жељом :w и надаље будете наш културни и просвјетни вођа још дуг ннз година на добробит свих муслимана. — Прегсједник скупштине: Пашага Дедић. Вишеград: Са дапашње скупвггиие Гајрстова Жеисачг одбора салсупљене члаиице цијеиећи Ваш благотворни рад за Гајрст и народни напредак поздрављају Вас са много топлнх жеља. — Претсједница: Сабира Бехмен. Лозница: Ново основани Мјесни одбор Гајрета у Лозници лоздравља свога дичног претсједнлка. — Претсјодиики Ла:mр Николић. Илијаш: Са данашње бројно посјећене скупштине по»дрављамо Вас господинс претсједннче као опробалог националпог и културног радника и тао вођу нашег Гајрета са асељом да и н&даље водите сигурним правцем рад нашег милог Гајрета. — Претсједник: Хафиз Хусејн Екић. Плевље: Са конференције претставшмоа Гајретових> ддбора из Плевља, Бнјелог Поља, Пријепоља, Рудог, Вишеграда, Фочв и Новс Вароши који учс&твују на сокблском слету ужичкс жупе у Плевљу сматрамоЧза дужност да Вас као опробаног и нсуморног Гајретова борца поздрављаЛо ča жељом да и будуће водите наш Гајрет сигурним успјосима за добро Краља и Отаџбинс. — Прстсјадшпк плеваљског1Гајрста: Саит СурулисТешањ: Са годишље скупттине Мјесног одбора поадрављамо свога вриједног и заслужног претсједшпка изражавајући јоднодушну молбу скупштине да и даље задржите водство liauier Гајрета. Живио иретсједник, господим Др. Хасавбегоimh! — Претсједник Мјесног одбора: Осшш X. Јус.уфовић. Тузла: Са редовнс годцшНЈе скупштине Мјесног одбора Гајрста поздравлдшо Вас itao псумо^ног кулаурног и нациоиалног радника са жељом да Вас и у будућс видимо на челу Гајрота дуги низ година. јер сте нам б4ш Ви лично пајбоља гаранција за успјсшљи ]«д и вслики хизмот који Гадрет има да учшга муслимаикжом слементу. Само -под* Ваи)им водством. a иод протекторагом драгог нам Престолонасљадигика може Гајрет успјешно развијати свој спасоносни [од, живио! — Прстсједиик скупштине: Џемал Телалбошнћ. Бугојно: Са Гајретовс скупштине у Бугојну поздрављамо Вас luio претс.јсдника Гајрета желећи Вам много cpehe у раду за напродак народа. — Претсједник: Ахмед Садиковић. Кладањ; Чланови Гајрета окупљени на главиој скупштшги Гајрета у Кладн.у поздрављају Главии одбор Гајрета и његовог претсјвдни1са госмодина Др. Хасанбеговића. — Претсјодник: Шефкија Чамџнћ. Дервента: Многобројпо иосјећена редовпа главна екуиштнни мушког Мјесног адбора повдравља Главнл одбор a на|к)чито сс cjcha Вас icao вођс нашег културиог покрета и првог нсима.ра Гајретова. Желсћп да и надаље водитс Гајрст успје|:иш кличомо Вам живјели! — Претсједник: Есадбег Алибоговнћ. Тузла: Са II. годишњс сжупштиле 1’ајретова жен. одбора радосне смо што Вас можемо поздравпти као нсуморно* Гајретова претсјсдиика жолсћи да. Вас на челу Гајрма видпмо joiu дуги ииз година неуморна, адрапа и весела. Жпвио! — Претсјадиица: Тензиле Тслалбатић. Гоцко: Kao нашег дичиог вођу ноздрављамо Вас са главлс окуиштине овога вододбора са покликом жнвјсли много и Доњи Вакуф: Гајретови чланови оаунл.оии ua даишвљој овојој главној скупштини изјављујући своје призиање поздрављају Главни одбор Гјрота a на челу са ахк п. Дром Авдом Хасанбеговићем. Претсједник: Bacapa. Горња Зелиња (Грачаница) Сакупљенн чланови Гајрета у Горњој Зслви.и, среза Грачаничког ita својој годишшој скупштпни воздрављају Вас Kiio iiajBchcr Гајретовог радника те кличу Жшиглд дуго година на ноиос и дику свом народу. Ујадно"Вас увјоравају,- да јс 'Гајрст и Гај[)втова идсја, Вашом заслугом продрла. и у најзабитнпја ссла и ухватила чврст корјен. — У Горљој Зечињи. 7. јупа 1031. год. — Мехмед Капетановић. Бос. Кобаш: Усхићеии досадашњшм и увсрсмп у будући ’ Ваш пожртвовни рад Оратски Вас позд[)ављамо са годншље na ше скуџштине. — За одбор: Др. Браоо, врстседаик. P o z iv n a p r e tp la tu Dragi prijatelju! Druga je knjiga gotova i daću je ovih dana u štampu. I ovu je knjigu pregledao redakcloni odbor i po jedno­ glasnom m išljenju odbora, ova će knjiga po predmetima, koji se u njoj obraduju, i po samoj obradi biti interesant­ n ija i bolja nego Prva. Po želji većine dosadanjih pretplatnika, ajeti će i iz 1 i iz II knjige biti doneseni i latinicom i; arapskim harfovim a (slovima). Prem da će zbog toga troškovi štam panja biti veći, opet cijenu u pretplati ostavljam 30 dinara, a za poštarinu 2 d in ara - svega 32 dinara. 1 druga će knjiga biti istoga formata, i imaće 12-13 štam panih tab a k a (oko 190 stranica) kao i Prva. Polovina troškova za štam panje m ora se odmah pla­ titi, a druga polovina do k ra ja štam panja. Zato Vas, molim, dragi prijatelju, u općem islamskom interesu da se opet primite dužnosti sakupljajna pretplatnika i d a novac što prije, a najkasnije do 10 jula ove godine doznačite priloženim čekom n a Jugoslavensku Privrednu Zadrugu i Štedionicu u S ara­ jevu sa oznakom „Za Kuran“. Priloženom dopisnicom izvo­ lite m ene obavijestiti koliko ste pretplat dka sakupili i ko­ liko ste novaca poslali. Imam još n a zalihi Prve knjige, pa ako bude ko htio, možete prim iti pretplatu (32 dinara) i doznačiti zajedno sa ostalim novcem, sam o mi izvolite to posebno označiti da Vam knjige odmah pošaljem. Sakupljačima, koji sakupe najm anje 15 pretplatnika, dajem jednu knjigu na dar. P ri kraju Vam javljam da ću se do 25 ov mj. prese­ liti u Derventu, p a Vas molim da mi u slučaju potrebe po­ slije 25 juna pišete u Derventu. Unaprijed Vam se zahvaljujem na trudu i ljubavi, a Svemogućeg molim da Vas za ovaj hajirli posao nagradi iz Svoje neiscrpne riznice. Uz mahsuz selam. Sukrija Alagić direktor gimnazije u penziji. U Tuzli, 8 juna 1931. 315 �КЛАЊЕ КУРБАНА У ЗАГРЕБУ Муслимани војници са својим имамом у Загребу г. Абдулах еф. Мухасиловићем кољу курбан пред џамијом у логору Мерхул З а р и ф а г а Бурзић у В у ж и н у У понедељак на вочер. ftija’ о. г„ пресслио cejia-aimрет након одул.е болести, (ио црилици туберкулозо), Зарифага В у .р з и ћ , .трговац и .у те м ел ^ Г ајр ет а ^ Б у ж и м /. Рахмстдд' се je родпо у Мразовцу^Ј^- сАггембра Hum. Појфа. (kuhio се je .трговином noja му je доста лшјеио шц. Био je племенита срца тс јс.био наклои п памаадо je (ам}1д4 бротворие установе <а нарочито наш Гајрет. Прије неколнк мјесеци уписао се je за утцмељача нашег ГаЈ1)ета. Члан&риие Ii'-JHi :>a утсмељачииу uirje иотпуно уплаино, алн je ирлступио на iberono мјесто ibeix>B Г»1»а.т Ибрахим. Рахметли Зарифага био je омиљен како иод својих сусједа гако и код цијелог грађанства ове општине, што rc je видјело ii no доста noojeheuoj џеназн. Осгавио je иза себе мајку, етаpnjer брата, супругу и дпоје нејаке дјечлце. Уцвиљеној родбини оабри-џемил, a рахметлији фирдевсн Ала-џеинет. Рахметуллахи-алејхи рахметен вашах! И. М. I И з д а њ а Г а јр ет оп е б и б л и о т е к е Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 316 �Posjednicima agrarnib obllgacija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z s. o. j.) ц Sarajevu, Cukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obllgacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e k c ija J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e s a d r u g e 1 š t e d io n ic e S a r a je v o . SVA KI M US LIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P lR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t" 300000QOOOOOOOOQOOOOOCDOOOQOOOeXDOOOOOOOCDO Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala зоооо S. D. ALKALAl, Sarajevo može se naručiti i preko društva G ajret u Sarajevu Oglašujte u „GAiRETU” ш там п ари за : И З Р А Т Ш Е Н А Ј Б О Л Е CBE ШТДИПДРСКЕ ПОСЛОВЕ » КШНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАЋИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПИјА РОТАЦНОНН СТРОј cimkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA •JED IN A N A JUGU NAŠE KRALJEVINE 00' NAJLUKSUZNIJE �■Ч 1ш Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Bavi se svim. poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O J V IC U općine grada Sarajeva Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavrica D in 20,000.000*Rezervni fond D in koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. i i lOr. Omer Bahtijarević I dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater I spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog* odelenja Državne Bolnice 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 podne |j p o s lije Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ■1111Ш11111Ш111111111П11111111Ш111шш1111Ш1111111Н1111111111||ш1тш11Ш11ШП11Ш1Ш1Ш1Ш B a n k a G a j r e t d . d ., S a r a j e v o Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*B anka se bavi svim u bankovnu struku spađajućiru poslovima. Ovlaštena Je za trgovanje sa valutam a 1 devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podu­ pire razne kulturne 1 hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i Inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije 1Isplaćuje isto u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/625bce26d547a5f5ccc9bb9b9bfca135.pdf 8fac7bbd26f3cc265310906710e0f969 PDF Text Text !; ■ ‘ - ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С A Д Р Ж A J: ИЗЕЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА О РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОД. 1930/81 а) Иввјештај секретара б) Иввјештај благајника \ / ' , ■ [ / ' * fli \ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИБ Гајретове приредбе ГаЈретова забава у Теслићу Свечаио полигање камена темељца Београдског Гајрета „Осман Ђнкић* Поздравне деоеше Претсједвнку Главног одбора Гајрета Захвале Гајрету Слике 1 ЈУЛИ САРАЈЕВО 1931 И з да Је Г л а в н и о д б о р Г а јр е та у С а р а Је в у БРОЈ 13 �Oglašuile u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z adruga i Štedionica •v z. s. o. j. u SARAJEVU >- ! Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o ­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 % agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U red o v n i č a s o v i o d 8-12 i o d 2 i p o d o 6 č a so v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti d a je u ku lturne i p r o sv je tn e svrh e. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месепа, a цена му je за нашу Отаџбиву 100 динара на годину, a за све остале земље преко грааице 200 динара. 'Бапв добввају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К унић Власник друштво „Гајрет". — Одговорнн уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Поштд‘ одговара Јосип Енгл. �ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ О Д БО РА ГАЈРЕТА О РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОДИНИ . Г \ 1930-1931 ' i ' I •’ ��И зп Је ш та ј секретара У тек. друштвеној години Гајрет je са срећом ушао у 28 годину свога дјеловања. Двадесетосам година неуморног рада Гајретових прегалаца дало je позитивне резултате у свим правцима Гајретова програма и његових настојања. Ти позитивни резултати данас се одразују видно у цјелокупном животу муслиманског дијела нашега народа Из године у годину Гајрет иде из једног успјеха у други. Ha свим пољима Гајретове дјелатности јасно се манифестује да су његове идеје продрле дубоко у најшире слојеве народа. Полет и обим дјелатности, које показују Гајретови радници на свима пољима народног живота, доказују бјелодано да наш Гајрет, од назад двије године, све изразитије излази из оквира обичне друштвене дјелатности и све више узима сразмјере великог културног и социјалног покрета. Безброј манифестација Гајретове мисли широм Отаџбине, no градовима и забаченим селима јасно нам то доказује; то нам доказује и непрестано продубљивање и проширивање Гајретове организације и сврставање у редове Гајрета свију друштвених слојева; то нам напокон најјаче доказују активност и стварни успјеси Гајретових радника. Наша je патриотска дужност да и овом приликом истакнемо и нагласимо да je Гајретовом јачању и његовом саживљавању с народом као и његовим стварним резултатима у народу, посљедњих двију годниа, нонајвише допринио Онај, који je узвишеним Манифестом од 6 јануара 1929 год. преузео државно кормило у Своје руке и који je новео народ и државу њиховом пуном препороду и благостању. Од историског Манифеста Њ. Вел. Краља Александра Првог збрисане су многе препреке које су у ранијим годинама кочиле Гајретово дјеловање и његово развијање. Након ових констатација, када сви Гајретови раденици могу е поносом да погледају на резултате свога рада, и када су Гајретове идеје, њиховим напорима и заслугама коначно наишле на разумијевање и код ширих народних слојева, данас треба да свој рад појачају још више и своје редове учвршћују још јаче. Таковим својим радом нионири Гајретови допринијеће бржем препороду и прогресу муслимана, a тиме ће допринијети свој удио и за добро своје националне заједнице. С том жељом подносимо извјештај Главног одбора Гајрета о раду друштва Гајрета у минулој години: Глаппи оддор Гајрета у го д и н н 1930,31 Главни одбор Гајрета изабран на прошлој редовној главној годишњој скупштини 13 јула 1930 године конституисао се на својој првој пленарној сједници од 15 јула овако: П ретсједник: Др. Авдо Хасанбеговић, I. потпретсједник Хусеин Кадић, II. потпретсједник А хм ет Борић, секретар Хамид Кукић, благајник Салих Тафро; одборници б е з нарочитих функција из Сарајева: Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Џевад Сулејманпашић, Ф ехим Мусакадић, Велија Садовић, Ахмет Сефић, Мустафа Спахо, Мухидинбег Фадилпашић, Др. Асаф Шарац; одборници изван Сарајева: Есадбег Алибеговић, Осман Реџић, Мустафа Мулалић, Осман Селесковић, X. Ибрахим Слипичевић и Др. Бећир Ново. Главни надзорни одбор изабрао je за свога претсједника Хамдију Увејса, a као чланови његови фунгирали с у : Др. Ејуб Адемовић, Нези- 319 �para Ахметаш евић, М ехага Ч ом ара и Хилмо Селимић. Kao замјеници чланова Главног одбора из Сарајева фунгирали су: М ујага Сарајлић, Сулејман М урсел, Мујага Хардага, И см ет Зилџић, Али еф . Л утво и Сулејман Сариџић, a као замјеници чланова Главног одбора изван Сарајева: М устафа В ехабовић, Др. М ехм ед Хајровић, А хм ед Садиковић, Х асан X. Халиловић, Саит Сурулис и М ехмед Алија Хаџић. Пошто je члан Главног одбора Џ евад Сулејманпашић био tokom године отсутан и з Сарајева, то га je замјењивао М ујага Сарајлић. Главни одбор одрж ао je tokom ове године 23 пленарних сједница. У многим случајевима повјеравани су извјесни друш твени послови нарочитим секцијам а из чланова Главног одбора, било да ове секције саме рјешавају т е послове, било да и х разрађују и стављају своје предлоге Главиом одбору за дефинитивно ријеш ењ е. У Гајретову привредну односно задруж нопољопривредну секцију изабрани су поред иеколицине члапова Главног одбора и позиати наши привредни стручњаци и Гајретови сарадници: Ђоко Перин, управник Савеза Срп. Зем љ . Задруга, Марко Илић, директор О бласне задруге за пољопривредни кредит, Ипж. Ш ериф Бубић, управник Пољопривредне ш коле у Бутмиру и проф. Ш ефкија Бубић. Tokom ове године ријешено je 5125' аката rafperona организација У прошлогодиш њем извјеш тају Главног одбора Гајрета истакнут j e понајзначајнији друштвени у с п је х у проширивању и јачањ у друш твене организације. T e у сп јех е биљ еж и Гајрет и ове године, јер je рад нд. пррширнвању организације настављен интензивно и у овој години. Проширивањ е организације у овој години вршено je у главном no селш^а, -јер no градовима постоји већ од ранијр. Крајем ове године Гајрет броји 154 одбора и 190 повјереништава, те je прем а том е настао nbpacT за 24 нова одбора и 77 повјереништва. Међу овима број ж ен ск и х одбора износи 16, a повјерениш тава 9. Од укупиог броја Гајретових организација иалази с е 119 no градовима u 217 no селимач П рема порасту нових организадија повисио с е ове године и број друш твених чланова. Taj пораст у овој години износи округло око 5.000, тако да број друштвених чланова свију врста износи крајем ове године око 25.000. Овдје нам je примијетити д а извјестан бцој друштвених организација не убире редовно чланарину, na нам je дуж ност да и х и овом приликом упозоримо на вршењ е љ ихових дужности. Већина друштвених одбора и повјереника показали су у овој години велику активност у раду, пгро се види no броју друш твених приредаба, no приходима тих приредаба као и чланарине, no великом броју одржаних Гајретових предавања и аналфалбетских течајева, као и другом раду, који нам je друштвеним правилима стивљен у задатак. Свима одборима и повјеренидима дужни смо да овом приликом изразимо на њиховом успјешном и пожртвовном раду наш у захвалност и признање, Нарочито смо дужни да с е захвалимо нашим женским одборнма, који су показали како умјеш ност у раду тако и моралне и материјалне у сп јехе. Рад Гајрета на п р о с в /е ћ и в а њ у одраслих Гајретова популарна прецавања Чињеница д а je муслимански дио народа заостао у свим правдима за својом браћом других вјероисповијести, ставља наш Гајрет пред нове задатке и нам еће м у даномице нове дужности. Д а достигне културно просвјетни ниво браће других вјероисповјести, муслимански дио народа мора да поради убрзаним темпом и подвострученим снагама. Свјестан свега онога што н е достаје нашем елементу, Главни одбор je непосредно пред прошли Рамазан стгорио закљ учак д а путем живе ријечи, путем популарних предавања упозна најшире слојеве са свима оним питањима, која задиру у свакодневни живот 320 породице, васпитање дјеце, хигијене, lijepe и просвјете, те економских и социјалних питања. Д а би сва та питања била обрађена и образложена na начин који предмет чине занимљивим за наш свијет, Главни одбор je замолио своје сараднике и све наше јавне раднике и стручњаке у разним питањима д а обраде из своје струке популарна предавања за Гајрет. Приспјела предавања Главни одбор je штампао у 4 књиге са no 3 предаваља, a сваку књигу у 2000 примјерака. Прва књига садржи ова предавањ а: Хаџи М ехмед Џемалудин Ч ауш евић: „Вјера“, Инж. Ш ериф Б уби ћ : „Будимо задругари“, Хамдија Мулић: „О одгоју наше гјеце“. Д руга књ ига: �Осман Нури Х аџић: „Ислам и просвјета". Проф. Дервиш Тафро: „Ко су бос. херц. муслимани", Проф. Ш ефкија Б уби ћ : „Задругарство у Краљевини Југославији". Трећа кљига: Хафиз A. Буш атлић: „Пет исламских обвезатних дужности", Др. A. Бугсвица: „Хигијена“, Сулејман Мурсел: „Напомена за кућни одгој дјеце“. Четврта књига: А хм ед Кемура: „Задругарство", Проф. Хусејин С. Бркић: „Клима наше Краљевине“. Хајрудин Ђ у р и ћ : „Али-паша Ризванбеговић-Сточевић". Овогодишња Гајретова акција н а просвјећивању ширих народних слојева путем . наведених предавања наишла je не само на разумијеваље него и на одуш евљ ењ е и захвалност свију оних, којима су предавања држапа. Предавања и дискусије no њима дали су потстицаја и за стваран рад. Ta предавања још више су заинтересовала наш свијет за Гајрет и његов спасоносни рад. Извјештаји о успјеху предавања у појединим мјестима показују нам да наш свијет све више долази до сазнањ а да ће се подићи културно само преко Гајрета и у Гајр^ту., Због тога и поклања из дана у дан све више повјерење његовом раду и приступа у њ егове редове. Гајретова предавања одржавана су no градовима и сели м а; слуШали су та предавања како млади тако и стари, какр мушки тако и женскиње. Нарочитим успјехом Гајретовим сматрамо то, што су Гајретови радници у многим мјестима одржавали Гајретова предавања и у џамијама, и то како вјерска тако и свјетовна. Предавања су одржавали наизмјенце илмија и интелигенција. Било je случајева да су вјерска предавања одржавали са ћурса у џамији свјетовњаци, a свјетовна илмија. To je у ствари no први пут случај да наша интелигенција одржава свјетовна предавања у џамијама. Надлежне вјерске власти у појединим мјестима изилазиле су у том погледу Гајретовим радницима свесрдно у сусрет, зашто им дугујем о захвалност. Једину изнимку чини Бањалука, гдје надлежни вјерски органи нису дозволили там. Гајретовом одбору д а одржава у џамијама свјетовна предавања. Ha овом корисном иародном послу нашли су се, дакле руку под руку свјетовна и духовна интелигенција. У овој Гајретовој акцији показало се д а наша интелигенција несамо да позпаје прописе ислама него да je волша д а припомогне вјерске власти и њене функционере у њиховом тешком задатку, док je с друге стране илмија показала разумијевање за сва наша витална питаља и потребе. Овом Гајреговом акцијом створена je база за даљну сарадњу илмије и интелигенције на препороду наш ег народа. Оваковим радом, сарадњОм илмије и интелигенције и свију осталих позитивних јединица у нашем елементу, доприиијеће с е бржем препороду нашег елемента. Акцију за одржавањем Гајретових предавања потре -но je наставити и надаље, јер се показало да их народ свесрдно прихваћа и да je вољан да допринесе за Гајрет као протууслугу морално и материјално. Предавања су одржавана у џамијама, медресама, мектебима, читаоницама и клубовина, народним школама, кафанама и приватним кућама. Нажалост, сви друштвени одбори и повјереници н е доставише на вријеме података о одржаним предавањима. Према приспјелим извјештајима, о^држано je укупно 286 предавања пред 22.000 слушалаца. Д ужност нам je истакнути да je Гајретов одбор у Мостару у заједници са одбором Просвјете и Напретка основао Народни универзигет у Мостару. Предавања Народног универзитета, у којима су учествовали као предавачи, поред истакнутих јавних радника у Мостару, и Гајретови радници, била cv ванредно посјећена. Број предавања износи 16, a просјечан број слушалаца на предавањима износи 138. Р ад Г ајрета на сузбијањ у н еп исм ености Гајрет je отпочео с радом на сузбијањ у неписмености међу одраслим тек пред двије године. Овај рад изводи се преко друш гвених одбора и повјереника, који организују течајеве, пописују полазнике, изналазе предаваче и просторије за одржање течајева. Прошле јесени Министарство Просвете, у смислу прописа новог закона о нар. школама, придржало je себи право одржавања анафалбетских течајева. Приватној инцијативи остављено je и надаље да помаже оснивање и рад ових течајева, како би се неписменост у народу што више смањила. Тим поводом Главни одбор je дао детаљна упутства својим одборима и повјереницима, како he помагати школске власти при организовању и одржавању течајева. Након извјесног времена Министарство Просвјете je повукло своју наредбу о анафалбет. течајевима, na су тако наставили Гајретови одбори и повјереници да сами организују течајеве. Инцијагивом Гајрета течајеви су одржани у следећим м јестим а: 321 �гин лић (Брчко) ијена (Цазин) дорово (Цазин) с. Кобаш брња (Тузла' урлић (Цазин) пковић (Тузла) ебреник рџевик ојат р. Јањари р Јањари ла Фазлагић рај джепље шићи (Фоча) зндер Вакуф јељпна (3 теч.) горско знца зица Јјена (Цазин) зла ховље >њи Рахић ровншс lie јдаровићи шнићи Јаут Идризовић Ахмед Сулејмановић Сулејман Челиковић Сулејман Делић Витомир Андрић Реџеп Мујкић Грухољић Ибрахим Миљкови!) Салих Дурић Мехмед Ибрахимовић Смаил Диванефендић Расим еф. Селимовић Хусејин Хамшић Салих еф- Муминовић Мујезиновић Џемал Азабагић Ибрахим Богунић Мустафи Кавазовић Расим Имамовић Даутовић, Штрк, Јерић itacHM Хрнчић Савета Мариновић •Зора Петровић Сулејман Челиковић Из Домаћинске школе Из народне основне школе ti Мјесни одбор Гајретг 2 течаја 26—38 полазница — 64 Укупно 2.013 чолазника у 43 Из предњега се види да je рад Гајрета i правцу ове године био знатно појачан. школа јер у њима раде учитељице, позив спремају у вишој домаћичкс je домаћичким школама да за Bf наставе оспособе ученице за разу и стручно вођење домаћег га зд и т да постану вриједне и просвијеће) и домаћице. Поред тога одређеног писмене ученице се науче и писме Корист домаћичких школа огл ме што се у њима жене и дјевој. раду, кројењу и шивању. Оно штс није за нашу жену, то je хигијена вођење кућанства. Домаћичке шко; ку кућу навике за хигијенски живо , дцност и љубав према породици и i тога није потребно нарочито нагла бу отварања домаћичких школа м кама, како у граду тако и на селу. ви радници треба да дају иницијап отворења ових школа у што више У овој години основане су и о, не домаћичке школе иницијатив« радника у овим мјестима: у Цазин ца, у Жепи (Рогатица) са 23 учени 27 ученица, у Фочи са 26 ученица течаја, у једном 30 ученица a у освивању се налазе домаћичке шкс Плевљу и Бихаћу. Г а јр е т о в п р и в р е д в и р а д етов Задружно-Пољопривредни течај у Сара.јеву. У програму нашег друштва већ пред 10 roI je записано да je његов задатак да мусли:ки дио нашег народа подиже културно, прогно и привредно. Beh прије 10 година увиI се потреба за проширењем Гајретове акције завцу привредног придизања народа. И при)м Гајретове прославе 25-годишњице у Сграмеђу осталим питањима на Гајретовом кону претресана су и привредна питања и истакI je потреба систематског рада на проширењу »vrancTRa. За vrntpnm n ппр unuo Го;_ и без материјалних сретстава теш слити успјешно привођење у дјел( замашитијег потхвата у народу. Рг не управе, руковођене овом чињен приступале привредном односно за, Међутим, помањкање јаке и актив организације у ранијим годинама : једини разлог. Навала муслимана Гајретове средњошколске интерна вање и уздржавање те омладине да Гајрет посвети највећу своју na кадера Гајретове интелигенције, ко када дође у народ, задојена Гајре �1929 године, успио да постане једна од првих тежак из Градачца; Бурханудин Бегић, земљоорганизација ове врсте у нашој Краљевини, радник из Кораја (Брчко); Сулејман Касумовић, пружа му се могућност и за озбиљан рад на при- општ. биљежник из Пољица (Тузла) и Мухарем вредном јачању народа. Субашић, трговац и тежак из Брезика (Тузла); Ахмед Сулејмановић, учитељ и Мустафа АбдуГлавни одбор je одржао прошлог Рамазана путем своје проширене организације велики број рахмановић,апс. шер. суд. школе, оба из Челића популарних предавања. Главни одбор je сматрао (Брчко); Хашим. Мерић, земљорадник из Атмаза потребно да овог пута, путем предавања, по- чића (Тур. Јањари) и Салих Муминовић из Тур. клони нарочиту пажњу задругарству, које je по- Јањара (Бијељина); Назиф Бегташевић, трг. постало данас животна потреба нашег земљорадмоћник, Осман Џумхур, трг. помоћник, Дервиш ничког и занатлијског сталежа. Дискусије које су Љубовић, земљорадник и Сулејман Косовац, трг. се водиле приликом одржавања Гајретових пре- помоћник сви из Коњица; Адем Делић, тежак из давања, показале су нам да je главна сметња ши- Бос. Кобаша (Прњавор); Сејфо Крушко, тежак из рењу задругарства непознавање његових правих Шија (Тешањ) и Омер еф. Ункић, имам из Мркоциљева и незнање у вођењу задруга. Код слуша- тића (Тешањ); Ариф Бахтовић, земљорадник из лаца Гајретових предавања, нарочито оних, који Миоча (Вишеград); Мустафа Шпаго, имам и зесе баве земљорадњом, видјела се воља за осни- мљорадник из Градске (Љубушки); Ибрахим вањем разних типова задруга. Након приспјелих Фејзић, обућрр и земљорадник из Бивољег Брда извјештаја о успјеху Гајретових предавања у на- (Мостар)Г Омер еф. Мехдић, муфт. тајник у м. роду, Главни одбор je сазвао на конференцију из Старог Села (Јајце); Хусо Дураковић,. земљонајпознатије наше привредне стручњаке, гдје цх радник- и Ју^уф Дураковић, земљорадник, оба из je извијестио о својој одлуци да приступи систе- Гранчарева (Ластва)-^ Хакија Кресо, земљорадник матском раду на привреДном придизању народа, из Билеће; Сејфудин Кулаглић, муалим и Заим a нарочито на проширењу задруцарства. Након Машић, трговац и земл>орадник, оба из Орахове свестраних дискусија и након избора Гајретове (Бос. Градишка); Шакир еф. Хусановић, привредпривредне секције, закључено je да се у првом ник и муалим из Бусоваче (Фојница); Ибрахим реду приступи организовању Хајретова Задружно- еф. Бегић, имам-матичар и Рифат Салиховић, пољопривредног течаја у Сарајеву. Течај je за- земљорадник, оба из Кораја; Салим Беговић, теказан у јулу мјесецу, када су друштвени интер- жак из Мулића (Високо) и Хасиб Алибеговић, нати испражњени. У w -je примљено 107 канди- тежак из Радовља (Високо); Хф. Мухарем Љевакдата. . Хаџић, муалим и Ибрахим Алагић, земљорадник, оба из Врбањаца (Кот. Варош); Хајдар Лизде, У течај су примљени слиједећи кандидати1 Исаковић Алага, земл>орадник и Ибрахим тежак из Речица, Мустафа Koćo, тежак из ОплиМустафић, имам-матичар и повјереник, оба из чића (Домановићи) и Хусејин Мурадбеговић, Бужима; Неџип Османовић, земљорадник и вјеро- учитељ из Домановића; Мејаз Вејсиловић, имам учитељ и Благоје Стојановић, општ. деловођа, и вјероучитељ из Бабуша (Урошевац) и Рагиб оба из Матејче (Куманово); Махмут Мркоњић, Сулејмановић, пиљар из Урошевца; Нурија Шаземљорадник и Мустафа Мркоњић, земљорадник, хинпашић, земљорадник и Теуфик Тахирбегооба из Мостара; Ахмет Џаферовић, сиб. муалим вић, посједник, оба из Плеваља; Есад Омановић, из Бумбаци (Прозор); Мустафа Сердаревић, тр- држ. службеник из Цазина; Хасан Крупић, земљоговац из Црнића (Столац); Шућрија Хаџовић, зс- радник из Санског Моста; Али еф. Диздар, имамматичари Алија Коричић, тежак, оба из Покоја мљорадник из Бихова (Требиње); Авдо Еркоче вић, земљорадник из Чичева; Ибрахим Џафер- (Бихаћ); Мумин еф. Бајрић, имам из Винице (Бихоџић, ратар из Галиновца (Лишња); Ибрахим хаћ) и Идриз Делић, учитељ, Ахмед еф. Реџић, Херцо, рудар из Брезе (Високо); Хасан Махмић, имам, оба из Бихаћа; Омер Џаферагић, тежак из тежак из Улишњака (Маглај) и Хусејин Имамо- Голубића (Бихаћ); Хусеин Салихћехаић, земљовић, имам из Рујнице (Маглај); Азиз Омерсофтић, радник и вијећник и Абдул-Латиф Курбашић, кројач и Мехмедалија Смајлагић, тежак, оба из земљорадник и трговац, оба из Вучковца (ГраМаглаја; Ибрахим Кудузовић, тежак из Старог дачац); Мустафа Захић, имам-матичар из КозаМајдана; Едхем Хаџић, тежак из Нове Касабе руше (Козарац); Хасан Реџић, имам из Рипча (Власеница); Галиб X. Османагић, трг. и Хамдија (Бихаћ); Суно Фазлић, писар шум. послов. из Балић, ковач и земљорадник, оба из Козарца; Врутака (Озрен); Шериф Мехмедовић, земљоАлија Јатић, општ. деловођа из Козлука (Звср- радник из Котор Вароши; Сејфулах Ахметаноник) и Џемил Накичевић, трговац и тежак из вић, учитељ из Баракли (Струмица); Садик Е. Теочака (Зворник); Хасан Удвинчић, биљежник Егановић, трговац из Шапца и Сумбул Дервишеиз Гор. Зелиње (Градачац) и Сулејман Омерагић, вић, свршени ђак VI. раз. гимн. из Лознице; Хиф- 323 �Поједини младићи, који су смјештени на зазија Муфтић, учитељ из Жепча; Халил Хујдуронате на овај начин изучавају ове струке: 9 цИпе. вић, општ. чин. и Алија Алиефендић, имам-матилара, 2 бријача, 1 водовод. инсталатер, 5 помоћчар, оба из Бијељине; Абдулах Сарачевић, земљоника трговине мјешовитом робом, 4 кројача, i радник и Мујага X. Мујагић, земљорадник, оба молер и фарбер, 4 тргов. мануфактуре, 1 каручер из Гор. Тузле; Хасан Бајрактаревић, тежак из и лакирер, 1 штампар, 1 зуботехничар, 1 трг. Ци. Гор. Сребреника и Хасан Јашаревић, сиб. муалим пела, 1 казанџија, 1 трг. колонијале, 1 бравар, i из Дол. Сребреника (Тузла); Адем Динар из Матапетар, 1 фабрика вунених тканина, 1 стрикер, хале (Бреза); Незир еф. Пашалић, имам-матичар 1 ливничар, 1 трг. гвожђа, 1 електричар, 1 посла* из Бабина (Зеница); Хилми еф. Имамовић, имамматичар из Мошћанице (Зеница) и Абдулкадир стичар и 1 трг. галантерије. еф. Кадић, имам-матичар из Гор. Видуше (Зеница); Хасан Дервишефендић, ратар из Драпнића Гајретов Шегртски Дом у Сарајеву (Грачаница); Абид еф. Керановић, имам из Дол. Већ 2 године остварен je Гајретов Шегртски Агића (Бос. Нови); Мустафа Кудић, учитељ из Дом у Сарајеву, кроз који je ове гоДине прошло Бужима и Алија Харчевић, имам из Лубарде 70 питомаца-шегрта. (Бужим); Хасан Алагић, учитељ из Гор. Копривне По занатима били су смјештени питомци (Цазин); Јусуф Рамовић, вјероучител> из Брчи- овако : гова (Рогатица); Ибрахим Гагић, земљорадник и Бравара 12, електро-механичара 15, аутоФаик Спахалић, земљорадник, оба из Брчког; механичара 5, кројача 5, ковача 1, водо-инсталаСалих Џимхур, волонтер из Коњица; ФехПм Ха- тера 4, механичара 2, сахачија 1, седлара 2, сто санбегов^ћ, посједник из Власенице; Мегсмед Ха- .лдЈза 3, стаклара 2, токара 2, тргов. помоћника ), џић и Орхан Газибеговић, муалим из Раинаца и телеграф. механичара 1, златара 2, ципелара 3, Калесије (Зворник); Мухамед Патогија из Битрње умјетних брусача 2, бријача 1. — О д горњег (Столац); Рашид Пилав, послов. воћар. задруге броја завршило je tokom године 15 питомаца, и из Горажде; Ибрахим )?аџизукић, трг. помоћник то: 4 електро-механичара, 1 аутомеханичар, 4 кроиз Коњица и Хусеин Кавазовић, имам муалим из јача, 1 држ. занат. школу, 1 столар, 1 стаклар и Јеловче Села (Зелиња. Гор.). 3 ципелара. У течају су наставници познати наши заУ Шегртском Дому одржан je вечерњи шедружни идеолози и практичари. Наставни про- гртски течај. Поред тога одржан je питомцимаграм предвиђен- je тако, да he свршени слушаоци шегртима течај из занат. задругарства у циљу моћи успјешно водити и оснивати задруге. пропаганде за задругарство и за спремање питоПо свршетку овог течаја Гајрет ће развити маца за њихово будуће звање. У току je оснисистематску акцију у народу на оснивању за- вање >Гајретове штедовне задруге питомаца Шедруга, те he се израдити детаљан програм даљ- гртског Дома«, коју he питомци сами водити. У њег Гајретова привредног дјеловања. ову задругу питомци he улагати своје уштеђеСви Гајретови радници и пријатељи нашег вине од надница и на тај начин се привикавати напретка треба да свесрдно помогну ову нову на штедњу и рад у задрузи, што he им у животу Гајретову акцију, којом се за наш елеменат отва- много користити. рају нови бољи видици. Оваковим својим радом Гајретови радници даће даљни доказ колико им Гајретови питомци у кожарској школи je стало да од муслимана створе конструктиван У своме даљњем настојању за стварањем што фактор у националној им заједници. Већ данас већег броја привредних јединица међу муслимасмијемо смјело устврдити да je Гајрет учинио нима, Главни одбор je упутио ове године 12 пивелике услуге како муслиманском дијелу нашег народа, тако и нашој нацији, a овим својим нај- томаца у државну кожарску школу у Високом, новијим потхватом Гајретова улога у нацији биће који су раније свршили коју нижу средњу или стручну школу. У овој школи ђаци се спремају још већа. практички и теоретски у учињању и прерађивању Смјештај муслиманске омладине на занате и трго- свију врста кожа као и у крзнарству. Школа траје 3 године, a њени ђаци се упућују за вријеме февине изван Гајретова Шегртског Дома рија на практичне радове у творнице кожа. Уз помоћ братских друштава, која се баве Ђацима које je упутио у ове школе, Главни смјештањем дјеце на занате и трговине, Главном одбор je подијелио стипендије, сваком no 400 диОдбору je успјело да tokom ове године смјести нара мјесечно. Надзор над стипендистима у науци на изучавање разних заната и на трговине 50 муи владању вршио je поред управе школе и Гајслиманске дјеце. ретов одбор у Високом. 324 �Гајретова Ћилимарска школа у Новом Пазару У овој школи, која je основана прије 8 roдина, крајем ове школске године било je 58 ученица, које изучавају ћилимарство. Ове године завршава школу 7 ученица, док je у ранијим годинама завршило их 17. У школи су двије наставнице, једна коју je додијелила на рад Kp. Банска управа на Цетињу, a друга као њена помоћница јест друштвена намјештеница. Ова посљедна je бивша ученица ове школе. Tokom ове године школа je радила у 4 одјелења са 7 разбоја, те je израдила: 6 ћилима, 23 тепиха, 10 завјеса, 6 драперија и 4 столичице, укупно .49 комада. . У току.је оснивање сличних задруга између Кола Српских Сестара и Гајретових Женских одбора у Тузли и Плевљу. Смјештање Гајретових питомаца у државној жељезари у Варешу Заузимањем Гајретова одбора у Варешу смјештено je ове године 8 младића у Државној жељезари. Сви смјештени питомци у жељезари добивају, поред дневнице од преко 30 динара, бесплатно стан, огрев, осветлење и писаћи прибор. У вечерњем шегртском течају, који похађају питомци, наставници су инжињери, чиновници жељезаре. Задруга Кола Српских Сестара и Гајрета Рад на оснивању задруга Сарадња Кола Српских Сестара и Гајретова И ове године иницијативом Гајретових одЖенског одбора у Сарајеву у задрузи, која je основана прије 5 година, показала се врло прак- бора основане су кредитне задруге у Жепи (срез тичном и успјешном. Ове године у задрузи je Рогатица), Згошћи (срез В^соко), Тур. Јањарима било запослено око 100 жена и дјевојака. Ha rđ- (срез Бијељина) a у Фочи je .основана воћарска дишњој скупштини задруге показао се добитак задруга. у овој години од 20.000 динара, a резервни фонд Оснивању и проширивању задруга Гајрет ће подигао се на своту од 80.000 Дин^ра. Задруга je приступити систематски истом након свршетка отпочела са успјехом да излаже своје ручне pa/' Гајретова течаја, који се одржава у јулу мјесецу дове на изложбама у иностранству. у Гајретовим интернатима у Сарајеву. Рад Гајрета на школовању омладиие Гајретови интернати Поред раније постојећих 8 [Гајретових интерната: у Сарајеву (мушки, женски и Шегртски дом), у Мостару, Тузли, Башалуци, Бихаћу и Плевљу, почетком ове друштвене године остварен je заједнички средњошколски интернат са Просвјетом у Требињу. Kao управници-ице задржана су и у овој години наставничка лица, која су ту дужност вршила и прошле године. Сваки интернат имао je свог љекара и вјерског васпитача. Инспекцију интерната у Сарајеву вршили су на измјенце чланови Главног одбора, no двојица свако 10 дана, и no прегледу редовно извјештавали на сједницама Главног одбора. Инспекцију друштвених интерната изван Сарајева обављали с у no двојица Гајретових радника из дотичних мјеста, који су о томе извјештавали писмено Главни одбор. У свима друштвеним интернатима свечано je прослављен Рођендан Њег. Вел. Краља, Протектора Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра и 1 Децембра као Дан Уједињења нашег народа. Почетком ове године Главни одбор je израдио »Правилник« за Гајретове средњошколске интернате и Шегртске домове. Овим Правилником прописане су дужности и права управника интерната као и друштвених питомаца-ица. Истим Правилником детаљно je прописан начин цјелокупног васпитног, економског и административног рада управа друштвених интерната. Из спискова питомаца-ица no појединим друштвеним конвиктима види се, да je Гајрет данас најјаче друштво no школовању и помагању омладине. Гајретове стипендије За минулу друштвену годину било je буџетом предвиђено на стипендије ђацима Дин 50.000 и слушаоцима Теолошког факултета у Каиру Дин 30.000. Главни одбор no тражењу многих одбора и повјереника морао je прву ставку знатhq прекорачити, тако да je на стипендије у овој години подијељено 96-ици стипендиста 191.150 динара. Стипендије су подијељене овако: 43 за гимназије, 6 за учитељске школе, 9 за грађанске, 2 за женске стручне, 2 за текстилне, 2 за средњу техничку школу, 10 за геодезију (геометарску), 12 за кожарску школу, 4 за занат, 1 за усавршавање заната у иностранству, 3 за 325 �теолошки факутет, 1 за медресу, и 1 за поморску академију. Крајем ове друштвене године Гајретови стипендисти су завршили успјешно ове школе: 4 гимназије, 2 теолошки факултет, 10 геометарску школу, 3 грађанску, 1 жен. учитељску и 1 текстилну школу. Укупно je завршило школу 21 Гајретов стипендист. Гајретове потпоре Ове године Гајрет je потпомогао једнократним помоћима више ђака него je био случај „осљедних година. Укупно су подијељене 44 потпоре у износу од Дин 15.370.— . Гајретове потпоре добивали су: П студената (2 мед., 1 шум., 6 прав. и 2 филоз.), 20 гимназијалаца, 1 трг. академија, 2 средња техника, 3 учитељ. школе, 2 грађ . школе, 1 домаћићке школе и 3 шегрта. Гајретопа издала Поред Гајретових популарних предавања, мачићки течајеви, као и сви остали догађаји штампаних у 4 свеске, сваку у 2000 примјерака, вјерно су изношени у друштвеном листу. Цијелу прошлу годину »Гајрет« je штампан друштвени лист »ГАЈРЕТ« je ушао почетком у повећаном формату, т. ј. умјесто на 16 стра1931 године у XII годину свога излажења. О потреби даљњег издавања друштвеног ли- нида, на 24, 32, 36 и 42 странице. Редакција je ста сувишно je и говорити. Лист ГАЈРЕТ. je по- настојала да повећањем формата и увођењем требан нашем друштву да би и јавном ријечју нових поучних рубрика као и илустрација задонадопуно рад на остварењу постављених циљева в^љи лист нашим потребама и да изазове за њ и да би путем листа стављао д о знања јавности веће интересовање нашег свијета. Нажалост, и друштвени рад ка своме коначном циљу, т. ј. поред тога, број претплатника у овој години није културно-просвјетном и економском препороду се могао проширити. Лист се штампа у 1700 примуслиманског дијела нашег народа. ЛисГ>Гајрет« мјерака. Када би сви претплатници удовољавали требао би да одговара свима нашим духовним својим дужностима, то би претплате могле у потребама. Његорз- je* дужност да се првенствено главном да покривају материјалне жртве за изМеђутим свега нешто преко V., бави самим .друштвом Гајрет, пропагандом ње- давање листа. гових идеја, свима појавама и догађајима у претплатника редовно удовољавају својим дужоквиру Гајретбве организације и рада a затим да ностима, усљед чега су и материјалне жртве за посвети своје ступце no могућности свима нашим издавање листа велике. актуелним питањима, нашој породици, омладини Уређивање листа »Гајрет« потребно je да се и no могућности лијепој књижевности. Својим у идућој години постави на нову базу, јер данас, градивом у овој години лист »Гајрет« je узнапре- када je наше друштво у свима правцима своје довао према досадањим >годинама. Специјално дјелатности кренуло живим еланом напријед, посу приказивани и илустрирани у жему сви дога- требно je да и лист »Гајрет« не изостане у општем ђаји унутар Гајретове организације. Све друштве- друштвеном напредовању. Наш лист треба да не приредбе, прославе, предавања, забаве, мев- буде огледало, у коме ће свако видјети Гајретове луди, уписи нових добротвора и утемељача, да- успјехе. Он треба да буде наша застава и пбнос ривања у разним облицима, аналфабетски и до- како Гајрета тако и цијеле наше заједнице. Га /р е то ва п/евачка Д р уш тп а Прошле године основана су пјевачка друштва у М остару и Сарајеву, a ове године у Бањалуци (женски са 26 извршујућих чланова), и у Тузли (мушки са 42 извршујућа члана). Мостарски мјешовити хор, који броји око 60 извршујућих чланова, поред неколико иступа на Гајретовим приредбама у Мостару, извршио je турнеју у Коњиц, Чапл>ину и Столац, гдје je пожњео врло добре успјехе, a Сарајевски хор иступао je и у Високом. Овај посљедњи броји 45 извршујућих чланова. 326 У Фочи постоји одлична Гајретова Блехмузика са 18 извршујућих чалнова, која иступа при свим друштвеним приредбама и државним свечаностима. Тежња Гајретових радника треба да буде управљена и у томе правцу, да стварају што више пјевачких друштава и хорова, јер су ови о д велике користи и за Гајрет и његову пропаганду. �Га /р е то в е ч н т а о ш ц е и к л у б о в и Из потребе за што интензивнијим и успјешнијим радом за Гајрет, прошле године огпочеле су се оснивати Гајретове читаонице и клубови. Тако смо забил.ежили прошле године оснивање 20 Гајретових читаоница и клубова, и то: у Пријепољу, Скопљу, Рудом, Пурачићу, Фочи, Купресу, Власеници, Кладњу, Билећи, Невесињу, Санском Мосту, Сјетлини, Штипу, Бос. Градишки, Новој Вароши, Прњавору, Призрену, Бос. Крупи, Калиновику и Згошчи. У овој години основане су Гајретове читаоинце у Тузли, Олову, Стоцу и Коњицу. Укупан број Гајретових читаоинца и клубова износи 27. О с т а л е Г а ј р е т о и е а к ц и је Полагање вијенца на гроб Блаженопочив. Краља Петра Великог Ослободиоца По закључку Главног одбора Гајрета, приликом предаје Меншуре Реис-ул-Улеми у Београду, четворица чланова Главног одбора Гајрета отишли су на Опленац у петак, 2 новембра пр. год., гдје су се поклонили сјени блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца и положили испред Гајрета вијенац на Његов гроб. Учествовање Гајрета при устоличењу Улеме у Београду Реис-ул- Крајем октобра мјесеца лрошле године извршена je у нашој Престоници свечана предаја Меншуре Њ. Преузвишености X. Хафиз Ибрахим еф. Маглајлићу. Како je'-oea вјерска манифестација била уједно и највећи наш вјерски догађај у слободној нам Отаџбини, тим више што се она обављала no први пут у Престоници нашег народа, Главни одбор je закључио да у тој манифестацији учествује Гајрет као наше најјаче национално и културно друштво. Поред чланова Главног одбора из Сарајева и из провинције, на овој манифестацији присуствовало je неколико стотина Гајретових радника и чланова из свих крајева наше Краљевине. Гајретове манифестације у народу Да би се идеје нашега друштва још јаче продубљивале у народу, ове године су одржане неколике импозантне Гајретове манифестације, на којима су узеле учешћа велике масе народа. Нарочито морамо истакнути успјех Гајретове манифестације у Дервенти, на којој je учествовао многобројни народ из среза дервентског и Гајретови радници из околних срезова. Велика манифестација Гајретове мисли међу нашим тежачким свијетом одржана je у селу Мравинцу (код Горажда), која he имати великог ефекта за дал>ни Гајретов рад no селима, среза чајничког и фочанског. У Санском Мосту одржана je ове године прослава 25-годишњице Гајретове читаонице, на којој су се нашли, поред многобројног народа, и делегати Гајретових одбора из више срезова Врбаске бановине. Ha овим манифестацијама узели су учешћа и делегати Главног одбора, одржавши том приликом успјеле конференције са Гајретовим радницима и члановима. Гајретове забаве: И ове године морамо да поновимо нашу констатацију о замаху Гајрета у народу .■ — no моралним и материјалним успесима Гајретових приредаба како no градовима тако и no селима. Вриједни друштвени одбори и повјереници надметали су се у овом раду, na смо радосни што им, након постигнутих великих успјеха и у овоме првцу, можемо изразити признање и захвалност на њиховом пожртвовном раду. Гајретове забаве су опћенито успијевале у свим мјестима и односиле no својим успјесима рекорд над успјесима забава других друштава. To доказују извјештаји о појединим приредбама, који су tokom цијеле roдине штампани у листу »Гајрет«, a то понајбоље доказује укупна цифра прихода Гајретових забава. Ta чињеница, колико нам свима служи на понос, она нам доказује да се Гајрету поклања све више повјерење и да Гарет хвата у народу све дубље корјена. Сазнање те чињенице даје новог замаха и снаге многобројним Гајретовим радницима, да наставе свој патриотски рад са још већим одушевљењем, да би получили још боље успјехе. Сарадња Гајрета и Сокола Већ од раније постоји у многим мјестима сарадња између Гајрета и Сокола. Прошле године, након доношења закона о Соколу Краљевине Југославије, Главни одбор je и званично ставио у дужност свима својим одборима и повјереницима да ступе у што тјешњу сарадњу са Соколом, д a чланови Гајрета буду истодобно и чланови Соколских друштава и да оснивају соколска друштва у мјестима гдје ова не постоје. У многим 327 �мјестима извршен je приступ цјелокупног чланства Гајрета у чланство Сокола. Исто тако, у многим мјестима Гајретови активни радници сачињавају управу соколских друштава. Обзиром на идеологију Соколства. ^*0 и 1Ц идентичност циљева Гајрета и Сокола, Гајретови радници су дужни да и у будуће сваком приликом испомажу соколство и да с њиме'сарађују.У тој сарадњи Гајрет види залог за љепшу будућност нашег народа. мију 30 кандидата, о д ког. броја примл,еИа ,ćy свега четворица, док су остали повраћени, било ради тога што су прешли године старости прописане конкурсом, било да нису удовољили-другим усло. вима. За слиједећу годину биће потребно да noрадимо на томе да се за прелаз у Војну академију јавн што већи број кандидата, који he моКи удовољити траженим условима. У колико које мјесто упути којег досадањег Гаретовог питомца у Војну академију, моћи ће рефлектирати д а Се на њихова мјеста приме нови питомци. Гајретов цигарпапир Потрошња Гајретова цигарпапира je ове ro- Гајретова томбола за вријеме Рамазана дине у опадању. Томе je разлог, што je управа Посљедњих година приређивање Гајретових Државних М онопола ове године завела обвезатно куповање духана у з цигарпапир. Како сазна- томбола за вријеме Рамазана даје лијепе приходе Гајрету. Главни одбор je и ове године затрајемо управа Државних М онопола радн сада на томе да заведе тако зв. режим цигарета, na да се жио од Министарства Пољопривреде дозволу за на тај начин у цијелости укине продаја цигарпа- приређивање Гајретове томболе у свима мјестипира свију врста. По тој ствари интервенисао je ма гдје постоје Гајретови одбори и. повјереници. Главни одбор код Министарства Финансија, a то * М«нистарство je одговорило да je вољно изићи je исто учинида и Просвјета. Укине ли се про- у сусрет нашој молби, али претходно да уплатидаја цигарпапира, приходи како осталих друштамо за свако мјесто таксу о д 750 Дин. Како сви ва, под чијом се фирмоМ издаје цигарпапир, тако одбори n повјереници не играју томболе и како и Гајрета, биће осјетљиво погођени. Тиме ће и би уплата за цијелу организацију износила велиГајрет изгубити једно од својих највећих врела ку своту новаца, то je Глацни одбор уплатио прихода. таксу само за оне одборе и повјереништва, који су му се обрагили ради испословања дозволе. Прелаз Гајретових питомаца у Војну Академију Дужност нам je да скренемо пажњу нашим Да би што више наше омладине оспособили организациама да у будуће благовремено извјешза живот и да би та омладина дошла шго прије тавају Главни одбор о одлуцИ за организовање д о егзистенције, међу осталим радом у овом правцу, Главни одбор je настојао да се јави ове ro- томболе у њиховим мјестима, како би се могла дине што виши број ђака муслимана, нарочито на вријеме испословати за свију њих дозвола и Гајретових досадањ их питомаца, за прелаз у Вој- како би могли искористити цијели Рамазан за ну академију. У свему се јавило за Војну акаде- одржавање томболе. Н о п и п е л л к в д о п р о т п о р (л е г а т о р ) Г а јр е т а Госп. Др. Хамдија Карамехмедовић, управ- школе у Сарајеву и Брчком* Касније je учество- ник Држ. болнице у Сарајеву, уписао je свога вао у вјерско аутономној борби бос. херц. му- брата рахм. Мехмеда Карамехмедовића, на дан слимана, ради чега je и пензионисан и прогоњен, двогодишњице његове смрти за члана великог тако да je морао напустити родну .груду и пре- добротвора (легатора) Гајрета, уплативши истодобно члански допринос од Дин. 10.000.— бјећи у Турску. Ни тамо није наишао Ha боље Најновији легатор Гајрета рахм. Мехмед Карамехмедовић родио се у Требињу почетком 1870 Хамдије повраћа у Босну. Умро jć 9. априла 1929 год. Основну школу je свршио у родном мјесту, a учитељску у Сарајеву. Kao врстан наставник и педагог послат je 1895 год. на вишу педагошку школу у Беч, гдје je остао четири године. По свршетку студија служио je као професор трг. 328 прилике, na се коначно, интервеНцијом брата Др. године. ..................... Име новог легатора Гајрета рахм. Мехмеда КарамехмедовиКа ocrahe вјечито записано у аналима Гајрета. Рахмет му души! �Гајре гоп дан По закључку једне од прошлих наших скупштина изабран je Kao »Гајретов дан« рођендан Гајретова узвишеног ЗаштитникаЈБег. Крдљ. Височанства Престолонаеледвикај Петра. Тако je Шести септембра ове године велики број Гајретових организација у цијелој Краљевини свечано прославио као Гајретов дан и као рођендан свога узвишеног Заштитника и Краљевског Првијенца. ’ *Л Поред академија, предавања и манифестација у поворкама, 6 септембра су распродаване Гај- ретове откупне значке, које je израдио Главни одбор и отпослао свима организацијама. У прослави Гајретова дана узело je удјела у многим мјестима и муслиманско женскиње, a нарочито се наше женскиње истакло у распродаји Гајретових откупних значака no трговима и улицама већих мјеста. За идући Гајретов дан треба већ раније учинити све припр.еме, јер тај дан треба да буде манифестација Гајретове снаге у народу и цијелој Краљевини. 329 �Стипендије за годину 1950/51 Одо^рени s_ ®© 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 о9 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 к2 63 64 65 66 67 69 69 70 71 72 73 74 330 Име и презиме Хакиревић Абдулах Халалкић Расим Хромић Авдо Мулић Мумамед Дураковнћ Хасан Канетановнћ Салко Селимбеговић Алија Карабеговић Осман Маглајлић Кемал Џумхур Абдулах ( арајлић Енвер Филиповић Нусрет Хрљица Мустафа Кобашлић Наил Морић Џемал Сарач Разија Штркљевић Рабија Атић Мухарем Блекић Мухиба Дедајић Мехмед Дервишефендић Енис Екић Џемалудин Муминовић Салих Веиспахић Сакиб Атић Осман Чечо Невзета Кураја Звонимир Османовић Ремзија Сулејманпашић ' убхија Синанагић Ибрахим Зекић Џемила Зукановић Лејла Зелихић Салих Бахтијаревић Фикрет Чемо Разија Кравић Атиф Коњхоџић Сулејман Мешковић Мехмед Прцић Осман Шарић Нијаз Топић Хамдија Зекић Реуф Хегић Исмет Гвозденовић Љубинка Глоговац Драгица < Глоговац Милица Соколовић Аиша Марковић Петар Мурсел Муневера Бакшић Абида Хуремовић Фадил Капетановић Садија Хајлаковић Фадила Салчин Емина Ашчерија Смаил Черкић Есма Мешановић Салих Пертев Селим Дрљевић Хатиџа Лакишић Седика Чичић Хајрудин Беврња Сулејман Еркоч*‘вић Мустава Љубовић Ахмед Миџић Сакиб Поњавић Ферид Фазлић Идриз Фочак Абдулах Коркут Бесим Добрача Касим Алагић Адем Чампара Ћамил Чоходар Ахмед Фехимовић Мухарем Мјесто школе Високо Бањалука Сарајево износ Школа Примједба Динара Vili Vili Vili Vili Vll Vll VII VI VI VI V IV IV IV IV IV IV ГимнааиЈа Тузла Бањалука 111 111 1.000 1.000 2.000 1.00» 1.000 1.500 2.000 1.000 1.000 1.000 1.800 1.5 0 2.000 1.000 500 1.(00 1.000 600 1.000 1.500 Од 1 X 1930 1.000 1.000 1.000 1.000 3S 150 1.000 Обустављено 1.500 2.000 1.000 400 1.000 1.000 1.000 'зла )адишка nn Сарајево Муш. учит. Жен. учит. Грађанска Дервента Бос. Нови Сарајево Мостар Вареш Мостар Тузла Сарајево Мостар Женска струч. Лесковац Текстилна Сарајево Г. X. медреса Техн. средња Митвајда, Са Бакар Каиро Виша техн. Пом. академија Ел Азхер Београд ГеодезиЈi 2.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 5U0 1.000 2.000 1.500 1.000 1.000 1.000 1.000 1.500 2.500 150 1.000 300 1.000 Обустављено Обустављено 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 l.OuO 2.000 1.000 1.000 2.000 5 000 4.000 10.(00 10.000 10.000 4.000 4.000 4.0 0 4.000 (Дрв. одио) �ta a>© 0ч Име и презиме 75 76 77 78 79 80 81 82 83 34 85 86 87 81 89 90 91 92 93 94 95 96 Кабил Салих Крзић Мехмед Муминовић Салих Ниркић Ахмед Зељковић Јусуф Зелихић Хамдија Абдулахефендић Хазим Делалић Мехмед Дервишевић Абдулах Хаџајлић Хасан Хафизовић Атаулах Халиловић Ахмед Хаџибрахимовић Галиб Љубовић Зулфо МуратаЈић Абдулах Мешак Хамдија Сефо Шериф Тескеровић Ахмед Башић Сулејман Дедић М. Алија Рамић Салих Сарајлић Сакиб вМјесто школе Школа „ „ ” Одобрени Н 4 000 4.000 4.000 11 1 Високо Сарајево g a со CL, Научник r >, Зуботехн. 1 1 1 1 1 1 I . 1 1 •11 'Ш 11 Примједба Дииара 1 . , . 4.009 4.000 4.С00 2.000 4.000 4.000 1.200 800 4.000 4.000 1.600 1.000 800 1,000 1.800 ; Од 1 11 1931 Од 1 IV 1931 Од 1 V 1931 1 1 1931 обустављено 1 111 1931 1 X 1931 Једнократне потпоре у школској години 1930| 31 В._ =о Sa a®о 1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 Исплаћено Двнара Презиме и име Абдагић Салих Бајрамовић Асим Бећиревић Шериф Филиповић Махмут Гузина Гојко Хајровић Сафет Кундуровић Мухамед Косовић Дервиш Пеља Осман Сијерчић Ахмед Узуновић Ибрахим Абдурахмановић Рашид Аликалфић Хусеин Бегташевић Тахсин Биједић Шукрија Чамџић Ремзија Длздар Мехмед Даутовић Мидхат Фејзић Асим Хасанбеговић Садик Хоџић Асим Муратовић Дервиш Муратовић Сафет Османовић М. Алија Селмановић Ремзија Силахић Шемса Шатор Мустафа Куртагић Азиз Џиндо Едхем Хускић Шукрија Јефтић Марко Маринковић Љубомир 1лухић Омер Никшић Муле Сунић Милена Јакић Мехмед Калабић Идриз Кажинић Џемил Зенуновић Абдурахим Османчевић Хаџо Черић Алмаса Куленовић Ферид Пертев Осман X. Хамзић Учитељска шк. 500 Грађанска шк. 250 150 Примједба 200 Шегрт Видовић. шк. Гимназија Домаћ. шк. Шегрт Нримаља. 200 100 100 300 200 300 300 500 331 �Списак питомаца Гајретовог мушког конвикта у Сарајеву sa.— iЧ оQ, ®о пч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 26 27 •28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 43 49 50 51 « a a 0- Кадрић Исо Махић Мухарем Механовић Идриз Шурковић Енвер Хаџихалиловић Еаес Џиндо Едхем Џиндо Расам Зечевић Салих Поповић Мурат Сијерчић Енвер Беговић Џахид Даутбеговић Џемал Миројевић Миралем Чекро Смаил Пашић Сафет Шехић Халил Дубичанац Муниб Ибруљ Енвер Селмановић Ремзија Мемишевић Нусрет Сердаревић Изет Бекташевић Тахсин Бркић Хасан Лакић Абдулах Поробић Мустафа Плевљак Мургу Реџић Мухамед Садиковић Мухамед Табаковић Смаил Арпаџић Мухамед Алагић Сеид Домић Радован Картал Мухидин Муминагић Абдулах Назечић Џемал Васиљевић Војин Реповац Пбрахим Гарибовић Осман Никшић Алија 53 54 55 Ресулбеговић Шефкет Османовић Мехмед Бишћевић Смаил Јагањац Зајко Мулаосмановић Хамид Шуљак Сулејман Берберовић Фуад Капиџић Исмет Дујсо Шефкет Хускић Шукрија Латифић Алија 57 58 59 60 61 62 63 64 65 6fi 67 68 69 70 71 72 Мушовић Сабрија Салетовић Акиф Смаилагић Алија Цемировић Јусуф Маловић Абас Суљкановић На<иф Захировић Асим Биберић Мухарем Горак Салих Ханић Ахмед Хуремовић Шефик Карамехмедовић Енвер Прашо Сафет Сеферовић Узеир Сендић Енвер Шукалић Асим 332 сб Ч 1 Име и презиме ев S w g te « a c* л, \ ( ц _ \ k £ A ia 5' Шеријат- rt g§ a-a a 1 . Вејсил Халид 1 Мујо 1 Хашим 1 Сабит 1 Ћамил 1 Хасан 1 Ха;ра 1 Ћамил 1 Ибрахим 1 Адим 11 Ибрахим 11 Сејфулах 111 Алија Хусеџиновић 111 Зинета 111 Хусеин IV Мухамед IV Хасан IV Рамадан V Халил Косовић V v c Рашид Шериф^Косатипа V Ремзија VI Хаби^а VI Салих VI Емин Vll Махмуд Vll Хатиџа Vll Аземина Vll Дервиш Џафср Алн-Риза Vll Емина Салих v /li Ђулса 1 Срето 1 Фехма 1 Атиф Мустафа 1 Илија 111 Сејда V — 1— Ибрахим Фирдус 1 Осман 1 Илијас 1 Осман 1 Куленовић Јусуф 11 Емина 11 Дервиша 11 Ибрахим 111 V Авдо 1 :i je a Техничка школа d . 35 rt o* a S Bn i ¥ SS Име оца, мајке или скрбника 1 1 1 1 1 111 111 111 111 1 1 1 1 1 1 1 1 Мустафа Хасан Зејна Осмо Ајдин Хараповић Мухамед Ибрахим Алија Јусуф Фатима Хасан Алија Ибрахим Хасан Хусеин Махмуд Тахир Узеир Садик Заим Мјесто боравишта Примједба Бугојно Л>убушки Олово Сарајево Коњиц чсн 31-1 1931 нскључен 31-1-31 Столац Б. Градишка Невесиње Фоча Пријепоље Чајниче Љубиње Високо Бања Лука Ливпо Пријепоље Дервента Фоча Бихаћ Приједор Бања Лука Мостар Коњиц Коњиц Тешањ Љубушки Љубушки Тузла Коњиц Врнограч Сјеница Бијело Поље Требиње Пурачић Сански Мост Билећа Градачан Требиње Бијељина Премјсштен у Мостар. конвикт Премј. у Бањалучки конвикт ” Иступио абог болести 10-1V-31 Преијеш. у Бихаћки конвикт Истуиио 16-1Х 1931 Истуиио 13-111 1931 Због неуспјеха у науци искључсн 31-.-31 Премјеш. у Мостар. конвикт в Због слабог успјеха у науци искључен 31-1-31 Бања Лука Ливно Ливно Б. Поље Вареш Бања Лука Столац Јабланица Лукавац Коњиц Бања Лука Пријепоље Б. Кобаш Требиње Чајниче Б. Дубица Градачац Мостар Иступио 10-1V 1931 Због слабог учења искључен Иступио 11-1 1931 Иступио 1X11 1931 Пао на поправном испиту и искључен 3-Х-30 Иступио из школе 16-1Х-31 �Име оца, мајке или скрбника Име и презиме 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 91 92 93 94 95 96 97 100 101 102 103 107 108 109 110 111 112 113 114 Верем Алија Алиефендић Мустафа Лончаревић Ахмед Пашић Мидхат Кадрибеговић Ибро Колудер Уаеир Омвћ Теуфик Латифић Мустафа Питић Сулејман Шабанац Мехмед Фехимовић Адем Смајвћ Исмет Шкрго Сулејман Вехабовић Хусевн Мићијевић Адем Ајановић Абдулах Бајрић Хивзија Беговић Енвер Бушатлија Мухамед Бурџовић Хилмија Јамаковић Мехиед Хаџиалиагић Атеулах Халеновић Абдулах Куртовић Дервиш Крвавац Џемил Ахметановић Абдулах Алимаповић Хамдија Босовић Мехмед Бехлиловић Есад Диздаревић Дервиш Фехимовић Илијас Хавала Мустафа Хумо Авдо Хоџић Абдурахиан Заимовић Фсхим Лазић Жинојин Мехмедбашић Расим Нурикић Халис Смајић Рифат Соколовић Омер Гасал Ејуб Хасанбеговић Зајим Идриз Алиеф. Хусеин Мухарем Ахмет Хусеин Алија Зејна Халил Ибрахим ii АлиЈа Мвхмед Ахмед Мустафа Мехмед Мехмед Хасан Сејфулах Сабира Мурат Фехим Хасац Осман Халеповић Бсшир Дерввш Салих Мустафа Рашид Шемса Зајим Ејуб Занатлије Мјесто боравишта Д. Вакуф Бијељина 'Гравник Бијељина Столац Мостар Кулен Вакуф Ливно Столац Мостар Ливно Маглај Травник Мостар Рогатица Добој Дервента Бугојно Б. Поље Олово Вшцеград Дервента ^Гацко Сарајево Бос. Нови Бијељина Плевље Столац Автовац Ливно Ливно Мостар Б. Градишка Бијељина Фоча Столац Дервента Маглај Високо Гламоч Автовац Примједба Звог слабог успЈма искључен Искљ. I-IV-31 15-Х-31 иступио због болестн Искљтчен абот слабог учења 31-1-31 Иступмо 10-Х1-30 Екстернисти 119 120 Демировић Неџиб Таљић Исмет Кушљић Станко Сушић Џемал Демировић Сулејман Крупић Енвер Чаутаевић Теуфик Трговачка акадскија Геодез. Трговачка акадеиија Инд. грађ. дрв. сгтсјек 1 1 1 111 111 11 Сејфо Нико Мустафа Ахмед Нура Хасан Бања Лука Власенвца Бос. Брод Тузла Мостар Б. Крупа Козарац Искључен због слабог успјеха 333 �Списак питомица Гајретова Женског конвикта у Сарајеву s о. Он i Име и презиме Берберовић Зумрута Живковић Мира Марковић Нада Чаушезић Џемила Радуловић Љубица Ресуловић Шевала Талић Земира Тихић Зухра Муфтић Есма Пашић Фафвја Фазлагић Енвера Орман Фахира Шерифовић Садија Тафро Бедрија Агановић Васва Еквћ Аиша Филиповић Фикрета 1 1 1 11 11 11 11 11 111 111 IV V V V 1 1 1 1 1 1 В 3 3 в a Јукић Бехвја Кланчеввћ Бахрвја Ласвћ Ениса Лонвћ Девлета Љубоввћ Назвфа Манџука Мвхра Мујачвћ Развја Нуковвћ Захида Омановвћ Емвна Омерсофтић Сонија Орман Сенија Пашвћ Алвја Прохвћ Хајрвја Садвковвћ Аиша СвручићХаша Свмвтоввћ Фатвма Слипчеввћ Хатвџа Талвћ Бавса Топаловвћ Златвца Велагвћ Фахра Ђођвћ Изата Ађуловвћ Бвсера Алвћехајвћ Ханвфа Ћороввћ Навла Хаџвхалвловвћ Ениса Хервћ Фата Хоџвћ Енвса Кајмоввћ Невзета Кљако Хашмета Мулалвћ Севвја Зечеввћ Адвла Алвјагић Васва Арваутовић Емвра Џвнвћ Асрвја Фвлвповић Ифета Гаон Анвца Градашчеввћ Мубера Муфтић Ремза Арнаутоваћ Шефвка Бвшчеввћ Емвна Двздареввћ Зенка Градашчеввћ Ифета Рајаковвћ Мвлка Садвковвћ Садија Солдвв Назвфа Твхић Хаша Башагвћ Хајрвја Бешвћ Сафвја Бутуроввћ Надвја 334 1 1 1 1 1 /С ' \L t • св "Н _ В 1 L* i l l l l l l l li u u u и li ll u li ll ili HI ni ni ni ni ni IV IV IV IV IV IV IV IV V V V Име оца, мајке илв скрбника Авдо Душан Стоја Нурвја Марко Назвф Андромаха Ф. Куртагвћ Омер Мухарем Алвја Алија Салко Сулејман Хусен Алвја Махмут Садика Омер Зухдија Абдулах Хатиђа Нура Абаз Севда Заим Хапшм М. Смајвћ Алвја Зехра Хасан Абдуселам Авдо Алвја Салко Хазвм Рашвд Салко Авдвја Ибрахвм С. Филиповвћ Хасан Шаћвр Васва A. Мусвћ Осман Ахмет Авдо Хабвба Шервф Нејра Фахрвбег Бенко Хајрудан Омер Шервф Рустан Сабвт Махмут Љубо Емвна Нура Ф- Куртагвћ Хатвџа Авша Ахмет Мјесто боравишта Бвјељвна Првједор Крагујевав Метковвћ Крагујевац Скопље Бос. Новв Власенвца Фоча Бвјељвва Чављвва Љубушки Бвјељвна Рогатвца Посушје Илвјаш Језеро Дервевта Ввшеград Сребреввца Ливно Цазвн Невесвње Купрес Мостар Дервента Прозор Маглај Љубушки Гацко Которско Љубушкв Сребренвца Брчко Мостар Загреб Јајце Благај Прњавор Бос. Брод Тешањ Савскв Мост Ввшеград Травнвк Јајце Травввк Мостар Маглај Ввсоко Дервента Сарајево Жеаче Јајце Вишеград Градачац Фоча Сарајево Санскв Мост Љубушкв Дервевта Пале Призрен Љубвње Власеввца Невесвње Приједор Првједор Примједба Иступила 29-1Х 1930 Ha болов. од 1-111 1931 Испвсала се вбог болеств 15-V 1931 Иступила 23-111 1931 Иступвла 8-1V 1931 због слабог успјеха у науцв Иступвла 17-Х 1931 Истуввла 8-V1 1931 због слабог успјеха у науцв Иступвла 27-1Х 1930 Иступила 10-Х 1930 Иступила 8-1V 1931 због слабог успјеха у науцв Иступила 8-V1 1931 због слабог уснјеха у науца Истуоила 22-Х11 1930 Истуиила 20-ХП 1930 Иступвла 14-1 1931 због слабог успјеха у науцв Ha боловању од 1-V11931 Иступила 16-V 1931 Иступвла 27-Х 1930 Испвсала се вз шк 6-V-31 �Име и презиме Идризбеговић Садета Коњхоџић Зејна Куленовић Адила Филиповић Магбула Омерагих Ремза Пашалић Васвија Жујо Хабиба Церић Наила Богдановић Лепа Дубиновић Сенија Којић Анка Попаја Сенша Калесић Хиба Пашић Сафија Еминагић'Манда Прохић Садика Талић Емина Градашчевић Мујесира Касумовић Зекија Пашић Шемса Име оца. мајке или скрбника Салих Фахра Мехмедалија Махмут Хусеин Шухрета Јусуф Мехмед Сретен Салих 3. Авдаловић Хасан Алија Зехра КараосмановиИ Сабит Андромахо Хајрудин С. Кућић Хамид Мјесто боравишта Травник Љубушки Бос. Петровац Кључ Требиње Бос. Крупа Зеница Сански Мост Вишеград Модрич Сарајево Јајце Тузла Модрић Сарајево ЈБубушки Бос. Нови Градачац Градачац Теслић Примједба Иступила 31-1 1931 Иступила 26-111 1931 Искључена 14-11931 због слабог усијеха у науци Иступила 17-1111931 Искључена 14-11931 због слабог успјеха у науци Иступила 26-Ш 1931 Ha боловању Иступила 19-VI 1931 Иступила 30-111 1931 Ч B I P .1 ч\ m iU i ZSSI 335 �Списак питомица Гајрстова Ж енског конвикта у СарајеВу Н._ S° (2® 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 34 35 36 37 38 89 40 41 42 43 44 45 47 48 49 50 51 52 53 55 66 57 58 59 60 61 62 64 65 67 68 334 Име и презиме Берберовић Зумрута Живковић Мира Марковић Нада Чаушезић Џемила Радуловић Љубица Тихић Зухра Муфтић Есма Пашић Фифија Фазлагић Енвера Орман Фахира Шерифовић Садија Тафро Бедрија Агановић Васва Филиповић Фикрета Градашчевић Џевахира Хаџиомеровић Салиха Јукић Бехија Кланчеви!) Бахрија Ласић Ениса Лонић Девлета Љубовић Назифа Манџука Михра Мујичић Разија Нуковић Захида Омановић Емина Омерсофтсћ Сенија Орман Сенија Пашић Алија Прохић Хајрија Садиковић Аиша СиручићХаша Симитовић Фатима Слипчевић Хатиџа Талић Баиса Топаловић Златица Велагић Фахра Ђођић Изата Ађуловић Бисера Алићехајић Ханифа Ђоровић Наила Хаџихалиловић Енига Херић Фата Хоџић Ениса Кајмовић Невзета Кљако Хашмета Мулалић Сенија Зечевић Адила Алијагић Васва Арнаутовић Емира Џинић Асрија Филиповвћ Ифета Гаон Аница Градашчевић Мубера Муфтић Ремза АрнаутовиК Шефика Бишчевић Емина Диздаревић Зенка Градашчевић Ифета Рајаковић Милка Садиковић СадиЈа Солдин Назифа Тихић Хаша Башагић Хајрија Бешић Сафија Бутуровић Надија ев Ч оu s cd Ч О U bi Ј> ф O. s 01 l l н 11 11 11 11 111 111 IV V V V 1 1 1 1 1 - 1 1 1 1 1 1 1 1 1 lillU cd — a eo H i i i i i i i н u u u u u u u u u ni ni ih ni ih ili ni IV IV IV IV IV IV IV IV V V V Име оца, мајке или скрбника Бијељина Приједор Крагујевап Метковић Крагујевац Скопље Авдо Душан Стоја Нурија Марко Назиф Андромаха Ф. КуртагиК Омер Мухарем Алија Алија Салко Илијас Сулејман Примједба Иступила 29-1Х 1930 Ha болов. од 1-111 1931 лести 15-V 1931 Власеница Алија Махмут Садика Омер Зухдија Абдулах Хатиђа Абаз Севда Заим Хашим М. Смаји Алија Зехра Хасан Абдуселам Авдо Мјесто боравишта х —г Салко Хазим Мехмед Салко Авдија Ибрахим С. Филиповић Хасан Шаћир Васва A. Мусић Осман Ахмет Авдо Хабиба Шериф Нејра Фахрибег Бенко Хајрудин Омер Шериф Рустан Сабит Махмут Љубо Емина Нура Ф. Куртагић Хатиџа Аиша Ахмет Бијељина Чанљина Љубушки Бијељина Рогатица Посушје Илијаш Језеро Дервента Цазин Вишеград Сребреница Ливно Цазин Невесиње Купрес Мостар Дервента Прозор Маглај Љубушки Гацко Которско Љубушки Сребренипа Иступила 23-111 1931 Иступила 8-1V 1931 због слабог успјеха у науци Иступила 17-Х 1931 Истуиила 8-V1 1931 због слабог успјеха у науци Иступила 27-1Х 1930 Иступила 10-Х 1930 Иступила 8-1V 1931 због слабог успјеха у науци Иступила 8-V1 1931 због слабог усијеха у науци Загреб Јајце Благај Истуоила 22-ХП 1930 Тешањ Травник Жеаче Јајце Вишеград Градачац Иступила 14-1 1931 због слабог успјеха у науци Ha боловању од 1-V11931 Пале Призрсн Љубиње Иступила 27-Х 1930 Исписала се из шк 6-V-31 Приједор Приједор �tođg инса<Ј Име оца. мајке или скрбника Име и презиме Идризбеговић Садета Коњхоџић Зејна Куленовић Адила Филиповић Магбула Омерагих Ремза Пашалић Васвија Жујо Хабиба Церић Наила Богдановић Лепа Дубиновић Сенија Којић Анка Попаја Сенија Калесић Хиба Пашић Сафија Еминагић'Манда Прохић Садика Талић Емина Градашчевић Мујесира Касумовић Зекија Пашић Шемса &| u Музич- Салих Фахра Мехмедалија Махмут Хусеин Шухрета Јусуф Мехмед Сретен Салих 3. Авдаловић Хасан Алвја Зехра КараосмановиК Сабит Андромахо Хајрудин С. Кућић Хамид Мјесто боравишта Травник ЈБубушки Бос. Петровац Кључ Требиње Бос. Крупа Зеница Сански Мост Вишеград Модрич Сарајево Јајце Тузла Модрић Љубушки Бос. Нови Градачац Градачац Теслић Примједба Иступила 31-1 1931 Иступила 26-111 1931 Искључена 14-11931 због слабог успјеха у науци Иступила 17-1111931 Искључена 14-11931 због С!лабог успјеха у науци Иступила 26-U1 1931 Ha боловању Иступила 19-VI 1931 Иступила 30-111 1931 335 �Списак питомаца Гајретова Шегртског дома у Сарајеву^ = 5’ S t S" Име и презиме i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 3b 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Алнбеговић Хилмо Арнаутовнћ Хилмија Бапић Махмуд Бркић Осман Бехмен Омер Оегић Зикро Биједић Чамил Боровац ЗиЈа Џанановић Раиф Цимиратић Фехим Чaјиh Адем Ћурчић Мустафа Чебо Мујо Демироввћ Хајрулах Дервишевић Мухарем Дилберовић Ибрахим ilOMiih Радослав Дрнда Ретад Дрнда Хасан Ферхатбеговић Енвер Филипоиић Дервиш Грсбо Салко Хасановић Сејфудин Хаџиреџеповић Пашо Хреља Хгсеин Хаџимусић Касим Хауиефендић Мексуд Хатнбовић Абдурезак Ибришагић Абдулатиф куленовић Махмуд Кратовић Мохмед Капетановић Енвер Капетановић Халил КапетановиК Ибрахим Кршлак Мустафа Кресо Кадрија Кадунић Исмо Лукић Борислав Мулабдић Осман Обралић Хасиб Оглић Хусеин Пашзлић Алија Прцић НиЈаз Пашић Галиб Пушило Тајиб Реџепић Мустафа Рудић Рагиб Раковић Енис Султановић Есад Спахић Мустафа Саџак Чамил Скопљак Сулејман Салихагић Ремзија Садовић Ахмед Суман Хасиб Сијерчић Ссфер Сијерчвћ Хасиб Сијерчић Хајрулах Силић Мустафа Смаилбеговић Енвер Сарачевнћ Хусеин Шехић Салко Шуко Мустафа Шарац Ибро Шарић Мујо Шскуларац Осман Шахмановић Шељак Габаковић Касим Зељковић Смаил Зилић Рагиб Ждраловић Идриз Хаџиалић Хајро Бегић Мухамед 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 336 Учи занат Послодавац ta 1о u Успјех У занату Крпан Мате 1 добар ■ Солтерер A. СахчиЈ| Салих i) недовољ. Хирват Антон — Божић Перо — Крањић Куз. 11 добар Божић Перо — — Жељ. радиона — — Кабиљо Исак 1 — Хорват Анте 1 добар Мајер недов. Кеменовкћ Д. недовољ. 1 Бубак Ј. Божић Перо II добар 111 n Зан. школа 1 n Алгарац 11 Гимназија — — — кро;ач Бубак 1. Скала loc. : неоциј. бравар Левн Изидор i в. добар ел. мех. i добар умј. брус. Мајер — Хорват A. — бравар — — Ескенази ципел. Кеменови11 Д. l ■— > аутомех. — Собовић A. — столар — — Hajtp стаклар Хенда М. l недов. ковач Вукивић Ђ. кпојач li в. добар Крпан A. V — бравар Крој. В. X. зад. li бројачЈ Сердаревић — — кројач телегр. м. Дир. пошта ii в. добар Шербеџија аутомех. i добар — 1 — елек. мех. Финци Зан. школа коларски ili добар „ бравар > iu k l i i 1 Гимназија — — 1 разред Пицл Михајло 11 добар бравар Миличевић „ кројач u Загорица М. li „ седлар Кеменовић аутомех. i Левн Изидор Ii неоциј. ел. мех. Кајон и син — — ,трг. пом. <— Мордохај П. — лимар — Солтерер — ел. мех. Смаиловић Kpi јач II неоциј — Кабиљо Изид — еле мех. — инстал. Кабиљо Јос. — Видаковић Н. _ ел. мех. Сердаревић кројач добар II Хорват A. бравар II Монтиљо Вен 11 столар Бошић Перо 11 ел. мех. Пирнат. инстал. 1 — златар Браћа Златар — столар Кулендер Ф. 1 добар ел. мех. Абинум 1 кројач Смаиловић 1 неоциј. — седлар Фиала _ брица Балић механич. Левештајн 1 _ _ бравар Алтарац бравар 1 ел. мех. — Шербеџија кројач Бубак ј. токар Шербеџија Б. ел. мех. Изидор Леви 1 ел. мех. Финци иншталат. I златар Сеидић _ ципелар Ескенази ципелар ел. мех. Ивидор Леви бравар ел. мех. сахатџијс. бравар ел. механ. механички ел. мех. токар инстал. бравар умј. брус. аутомех. кројач хел. мех. колар бравар _ __ _ __ _ _ Мјесто Име оца, мвјке или србника боравишта Шефија Мал. Мустафа Нура, тет. Бркић Мухамсд Мухамед Сулејман Рустан Махмуд Омер Ата, мајка Мујо, брат Алага Мујо Салих еф. Халид Абид ■адојка Омер Омербег Сулејман Хусеин еф. Јусуф Бечир Шерифага Узир, брат Хусеин, брат Заим Хилми еф. Мукелифа Бисера Дервиш Абдулах Мухамед Хабиба Ибрахнм Хајдархоџ. Вејсил Свето, змиџа Салих, брат Хусеин v ехмед Ахмед Салихспахић Наил Мехмед Медан Мустафа Хусен Азиз, брат Зиба, нена Мехмед, амиџа Авдага Дервиш Веле еф. Хаџија С. Хајдар Ферхат Шемса, мати 1усуф Карталовић Абдулах, брат Хусо Алија Чамил Хаџић Мујо Нура, мати Јупо Хасан, от. Зајко Хусеин Бечир Фата, мајка Мустафа Дер^ента Билећа Б. Крупа Мостар Столац Више1 рад Гацко Сарајево Оџак Брњевица Кључ* Б. Пол>е Семизовац Кључ ,Мр. Град Грачаница Сарајево Пријепоље Пријепоље i огатица Кључ Љубнње Плсвље Пријепоље Рогатица Фоча Г. Рахић Језеро Когор Варош Котор Варош Пријвпоље Чапљина Чапљина Дегвента Јајце Билсћа Б угојно Модрич Тешањ Маглај Столац Тузла г*огатица Горажда Котор Вар. Столац Бос. Свињар ЧаЈниче Мостар Љубињс Високо Фојница Требиње Грачаница Konahu Копаћн Рогатица Цазин Тешањ Г. Тузла Петровац Чапљина Столац Чељево Беране Плав Котор Варош Гламоч Таревци Бугојно Плевље Чапљина Примједба 7- V 193 8V 31 о 1-V 193 ист. 15— X 1930 поб 3-Х1 1930 побј 1-XI 31 свр1 1-V 31 прем. 1-V 3 сврш 8-Х1 31 сврш. 4-11 31 кСКЉ. 5-111 31 сврш. 15-Х1 30 умро V-X 30 сврш. 3-Х1 30 побј. 5-V 31 свршио 24-IX 31 сврш 20-V11 30 побј. 20-Х 31 ист. 18-1Х 30 побј. 15-11 31 иступ 1-V11 31 сврш. 1-Vil 31 побј. �rt o км л Ime i prezime Razred broj Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Mostaru Ime oca, majke ili skrbnika Mjesto boravišta Batlak Narcis Kolaković Osman Porča Ramiz Spužić Muzafer Turajlić Haean 1 1 1 1 1 Mehmed Šerifa Mehmed Muhamed Alija Cavtat Blagaj Pazarić Modrič Stolac Hajrović Muhamed 11 Smail Aršlnović Mostar Handžar Ragib 11 11 11 11 11 11 Bećir Hasan Muhamed Mahmud Muhamedbeg Sofura Nevesinje Čapljina Stolac Stolac Stolac Ljubuški Smail Hakija Huseinbeg Split Mostar „Bugojno IV Mustafa Ljubuški IV IV IV IV V V V V M. Alajbegović Dušan Safura Mehmed šerif Kosavica Mostar Konjic Ljubuški G. Čevljanović Konjic Ljubuški Gacko Prijepolje Mahmud Dr. S. Omerhodžić Kasim-ef Omer Osman lljasbeg Pašana Began Alija Aziza Hasan Mehmed Hasnija Alija Čamila Zejna Hasan Trebinje Bileća Ljubuški Kakanj Puračić Trebinje Ljubtnje Plevlje Modrič Mostar Mostar Stolac Zenica Čapljina Bugojno Stolac Korani Suljo Nazif Hamid Sadik Ibrahim Mehmed Mehmed Bekir ef. Habiba Ramo Avdaga Salih Fata Mužević Mustafa Gacko Gacko Gacko Tuzla Seonica-Konjic Podhum-Konjic Zenica Gračanica Foča Ulog Vlasenica Avtovac Ljubuški Kutilivač-Mostar Mehmedbašić Hajrudin Mehmedbašić Ibrahim Rizvanbegović Ibrahim Sadiković Halid rt « Šarić Esad Ćemalović Džahid Bušatlija Mahmud rt Dizdarević Sulejman a — н Čevro Ismet Pokrajčić Mihajlo Sadiković Muhamed Sužanj Hamid Bektašević Džemal Orman Fahrudin Pašić Hamid c Selmanović Remzija Zećo Avdija lbrulj Mustafa <a A i _4- ' 1 Haračić Adem Osmanović Mehmedalija Resulbegović Sefket Bakšić Esad Kurtalić Izet Čaušević Safvet Mehmedbašić Mehmed Eminić Ćahid Fazlagić Safvet Imširpašić Ibrahim Pitić Omer Salman Murat Tanović Hamid Zekić Mahmud Žilić Salih o м «0 rt X * •-1 Čukle Derviš Islambegović Ferid Lika Ibrahim V VI VI 1 1 li 11 111 111 ш 111 IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V V V Pandžo Šukrija Šehović Nazif Zagić Osman Glavović Ahmed 11 111 IV Zanatska V 11 111 VpalSSf' ш Primjedba Istupio 6-111 1931 20-Х 1930 istupio dra­ govoljno 26-1Х 1930 premješten u Trebinje 26-1Х 1930 premješten u Trebinje 4-11931 isključen zbog slaba uspjeha u nauci 20-ХП 30 dobrovoljno istupio 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje % 26-1Х 1930 premj po Gl. Odb. u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 4-1 1931 izbačen zbog slaba uspjeha u nauci 4-1 1931 izbačen slab. uspjeha u 4-i 1931 izbačen slab. uspjeha u zbog nauci zbog nauci 12-1V 31 isključen zbog slaba uspj. u nauci 12-1V 31 isključen zbog ’ ba uspj. u nauci 337 �Редни број Списак питомаца Гајретова конвикта у БихаКу 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 li 16 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 338 Име и презиме Бојић Ђашиф Делић Расим Дедић Хусеин Ибрахимхоџвћ Тајиб Ковачевић Адем Кудић Сулејман Поздерац Хакија Пушкар Смајо Фејзић Асим Хгсанбашић Асим Чалма Нурко Зељковић Војислав Зулфикарпашић Савет Ћоралић Теуфик Хрустић Мустафа Чалкић Енвер Галијашевић Суљо Дедовић Мухарем Ђонлагић Алија Кујунџић Хајрудин Мустафић Омер Мујчиновић Ибрахим Мујак Мустафа Мулахусић Фухад Суљић Осман Дрљевић Мехо Кујунџић Хајрудин Липовача Хамдија Миџић Енвер Хусејинбеговић Суљо Херцеговац Шефик Шабулић Ибрахвм Билчаревић Василије Кршлак Касим Кавазовић Реуф Херцеговац Адем Вучетић Хамдија Кадић Мунир Пашапић Есад Пињо Шевко Зорић Лазар Лојо Фехим Садиковић Мухамед Бузаљко Мустафа Мулахусић Фахрудин Поробвћ Смавл Хајдаровић Мустафа Хоџић Ћамил Ченгвћ Хамднја Име оца, мајке или скрбника Смајил Хусејин Ђулага Хашим Омер Мустафа Мехмед Мустафа Ахмет Ајиша Мунира Ханкић Бошко Хасан Хусејин Шаха Мустафа Ханка A. Мемић Хасан Рашид Ибрахим Хасиба Алија М. Тихић A. Бабахметовић Разија Рашид Михајло Бећир Али Риза Нефа Рашид Сулејман Ибро С. Хаџиосмановић Азиза Мјесто боравишта Примједба Кључ Т. Гата-Бихаћ Брековица-Бихаћ Искључен 2-1 1931 због Језеро-Јајпе слабог усијеха у науЦи Турске Д. Б. Градншка БужимЈБ. Крупа Цазвн Врања Б. Лука Сарајево Бан>а Лука Козарац Бос. Крупа Фоча Цазин Козараи Горњи Вакуф Тешан. Ст. Мајдан Дервента Бос. Петровац Бужим, Б. Крупа Гаре-Жепче Острожац Коњии Сарајево Б. Крупа Сарајево Хрипавци-Кључ Рипач-Бихаћ Дервента Купрес Бос. Отока Трж. Раш.-Цагин Б. Крупа Јајце Приједор Бос. Отока Бос. Костајница Б. Лука Жепче Високо Кулен Вакуф Фоча Велес Столац Сарајево Дервента Гацко Јајце Сарајево Искључен 15-1V 31 због слаба успеха у науци Искључ. 13-111 1931 због слаба успјеха у науци Иступио 26-1X1 1930 Искључен 2-1 3931 због слаба успјеха у науци Искључ. 15-IV 1931 због слаба уснјеха у науци 20-1Х 1930 премјештен у мостарски конвикт Искључ. 15-1V 1931 због слаба успјеха у науци Иступио 30-1 1931 „ 18-Х1 1930 Умро 25-Х 1930 Иступио 17-ХН 1930 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Бањалуци н— 38. Име и презиме (2 ° i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Емин Капетановић Асим Османчевић Фадил Јогић Мујо Маслић Абдулах Кадић Суљо X. Хасановић Енвер Скопљаковић Мујо Исић Едхем Ибрановић Алија Вармаз Фаик Субашић Сакиб Гушић Ризах X. ЈусуфовиК Екрем Ајановић Исмет Ханџић Мустафа Рустемовић Салих Златкић Ахмед Омановић Халил Шахбеговић Химзо Незировић Менсур Сердаревић Мувиб Телаловић 23 Рифат X. Селимовић 24 25 26 27 Абдулах Карић Мухамед Шећибовић Хилмија Прачић Касим Смајилагнћ 28 Атиф Ситница 29 Мидхат Бахтијаревић 30 Зија Бутуровић cd Ч оu Bi a 0ч ti —• еа » S a Грађ. школа cd •— ta » cd Н 3 ч s Име оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта I l 1 u li u li 11 li u ll n li ll ll lll Ш lll lll IV IV IV Сафвет Звим ДиздаревиК Махмуд Мејра Садик Ге иК Алнја Фатима Салих Незир Емина Хилмија Расим Осман Или ас Хамид Сабит Абдулах БешвК Мехмед Асим Ибрахим Абдулах Заим Бања Лука Котор Варош Козарац Кладањ Орашје Зворник Зворник Нови Шехер Биљешево Бос.ЈГрадишка Добрљин Лишња Тешањ Тешањ Тешањ Кладањ Орашје Орахова Брезици Сански Мост Зеница Зенииа TV Ибрахим Koiop Варош IV IV V Kohi Гласинац Сеоница Орашје Araha V V Бања Лука V Бања Лука VI Приједор Сафвет Ченгић Хајрудин Шишић Нурудин Шишић Ризах Хаџиагић Салих Мујагић Сафвет Беговић Хасан Бркић Тахсин Бегташевић Абдулах Лакић VI Vll VII iVll Vll Vll Vll Vll Vll Фоча Зеница Зеница Дервента Козарац Требиње 40 41 42 43 44 Рифат Ђонлагић Vll 45 46 47 48 49 Хасан Кајтазозић Омер Глухић Рафаел Леви Нурудин Норобић Халим Халимовић 50 51 52 63 54 55 Исмет Шехић Мустафа Чизмић Фадил Шерић Смаил Пузић Ибрахим Ферхатбеговић Халид Адемовић 31 32 33 34 35 36 .37 38 39 Алија Смаилагић Решад Гали ашевић Хусеин Омерагић Тргов. s U ž § Рабија Махмут Емин Бесташеви1» Бања Лука Пријепоље Латифа Сулејман Ибрахим Фирус Хасан Дервента Дервента Агићи Тешањ БихаК 11 11 11 11 11 Самуел Рашида Ибрахим Пећи Град Тузла Зворник Дервента Гњилане lll lll lll IV V V Ибрахим Емина Мустафа Ахмед Незир Халим Тузла Ливно Бос. Дубица Мостар Рогатица Бијељина 1 1 11 Примједба Искључен ради слабог успјеха у науци13-1У-31 Својевољно напустио интернат 12-1Х 1930 Премј. у Тузлу 12-1Х 1931 Искљ. ради слабог успј. у науци и влад. 2-1 1931 Искључен ради сцабог успјеха у наупи 2-11931 Искљ. ради слабог успј. у науци 25-ХН-ЗО Искључев ради слабог успјеха у науци 2-11931 Искључен ради слабог успј. у науци 14-IV 1931 Попгго je пао на попр. испиту от. кући 20-1Х-30 Није ни ступио у конвикт Искључеа ради слабог уснјеха у науци 2-11931 Није наступио у конвикт јер je пао на попр. испиту Својевољно напустио конвикт 2-Х1 1930 Искључен ради слабог успјеха у науци 2-1 1931 Искључен ради слабог успј.унауци 14-IV 1931 Искључен ради слабог усиј. у науци 14-IV 1931 Искључен ради слабог успјеха у науци 2-1 1931 Искључео ради слабог успј. у науци 14-IV 1931 Премјештен у БихаК Није ни наступио Отишао куКи ње 3-Х 1930 Искључен ради слабог успј. унауди 14-IV 1931 Искључен ради слабог успјеха у науци 2-11931 Искључен ради слабог успј. унауци 14-IV 1931 339 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Тузли Име оца, мајке или скрбника Арнаутовић Џемил Арнаутовић Шефко Балић Абдулах Башовић Алија Борић Мухамед Бугрић Заим Церибашић Хасан Ђефо Салих Гимн. Занат. Тргов. Гимн. Занат. 340 БилеКе БилеИе Град Пријепоље Мрк. Град Пурачич 6. Шамац Ливно Примједба T om. Мостар Ћемаловић Џахид Ћамо Алија Ћизмић Ешреф Дегирменуић Рефик Дрнда Хасан Гачић Едхем Грабонић Реуф Градашчевић Алија Градашчевић Хусејин Хасанбеговић Шефкија Јусуфовић Ризах Јусуфовић Едхем Хусаковић Ибрахим Ибрахимагић Мехмед Ибрахимпашић Ис\ак Кадић Салих Кањић Рамиз Китовница ХамДцЈа Конџић Халим Љубовић Шемоудин Мусемић Хајрудин Мујезиновнћ Шефкија Чаушевић Мустафа Медић Хусејин Муфтић Исмет Мулабегови^ Махмуд Мујић Февзија Мујкић Мухарем Мурадбеговић Мидхат Муминагић Ибрахим Реџић Мехмед Рашидкадић МехМед Селман Касим Салихбеговић Екрем Смајлбеговић Мурат Соко Хилмија Спахалић Сафвет Сулејманпашић Назиф Османовић Пашага Танович Фадил Ћамил Ајиша Ахмед Махмуд Мустафа Хасан Салих Хасаи Мјесто боравишта Б. Шамац Олово 24-ХП 1930 искључен ради слабог успјеха 10-! 1931 вратио се у Мостар 16-1V 1931 отишао у војску у Мосгар Премјештен у СараЈево 10-Х1 1930 Заиат. Гимн. Занат. Гимн. Занат. Мрк. Град Бос. Шамац Сарајево Хан Комп. В. Власенице 'Гешањ Горњи Вакуф Т. Гранска СмолуКај Тешањ Зеница (Гора) Олово Зворник Зворник Зворник Јања Зворник Модрич Мрк. Град Градачац Дервента Стари Мајдан Зелина(Грачан) Градачац Чапљина Атмачики (Биј) Горажде Которварош riypa4Hh Тешањ Б. Градишка Брчко Бугојно Пурачић Какањ 24-Х11 1930 искључен ради слабог успјеха 24-ХН 1930 искључен ради слабог успјеха 24-ХН 193) искључен ради слабог усцјеха 24-ХН 1930 иокључен раци слабог успјеха 31-111 иступио no приволи оца �Списак питомаца Гајретова конвикта у Плевљу а& Име и презиме Биљаловић Хасан Бојковић Стојан Дорић Шефшс Фазлић Енвер Хаџисмајиловић Медо Хоџић Сабит Тафро Нурија Велетовац Хасан Акијевић Мустафа Ћатовић Мехмед Фелаховић Тафил Халиловић Мустафа Кријештарац Хамид Радончић Салвх Реџепагић Малић Султановић Рагиб Ајановић Ремзија Ајетовић Едхем Ченгић Вејз Ченгић Алмас Хаџајлић Елко Хуршидовић Дурмиш Фетахагић Ахмед Прљача Џемајил Акифовић Хасан Бегић Шућро Дабарџић Садик ЈБубовић Миралем Влаховљак СмајоЈ Заимовић Хамдија Авдагић Ханефија Бахтијаревић Исмет Рамизовић Халил Бучан Реџо Муловић Хуснија Име оца, мајке или скрбника Биљаловић Исмајил Младен Емина Мурат Мухамед Лутфија Мухамед Мејра Велијевић Разнија Фатовић Јакуб Фелаховић Рустен Халил Ђуле Аљо Хусејин Хилмо Ајановић Рагиб Прекић Адем Омер Јусуф Муле Хуршид Рамадан Сејфо Акиф Сулејмав Добарџић Ибрахим Љубовић Шефкија' Абдулах Мухамед Хасан Шухрета Рамизовић Шабо Vll-6 Исо Vill-6 Муловић Смајил Нјесто боравишта Примједба Скопље Урошевац Рудо Миоче (Вишегр.) Плевље Скопл.е Фоча Велетово (Виш.) Бис. (В. Неготин) Сјеница Маоче (Плевље) Штиц Битине (Плевл>е) Гусиње Плав Чајниче Потпећи (Плев) Гњилане Потпећи (Плев.) Потпећи (Илев.) Лозниаа (Биј. П.' Пусто Село (.Пр.) Високо 2-Х1 1931 својевољно Штип напустио интернат Нова Варош Бијело Поље Сутаоморе Пријеноље Бијело Поље 26.1Х 1930 својевољно Фоча напустао интернат Београд Пећи Губавче(Б.Поље) Искљ. рвјешењем Гл. Плевље Одб. Гајр. у Сарајеву зи �Spisak đaka m uslimana koji su van Gajretova šegrtskog doma n a m ie š te n iu l9 3 0 /3 1 god, na zanate i trgovjnu Namješten godine 27. 3. 1930 1. 7. 1930 2. 7. 1930 17. 8 1930 19. 8. 1930 19. 8. 1930 21. 8. 1930 5. 9. 1930 5. 9. 1930 5. 0. 1930 5. 9. 1930 5. 9. 1930 5. 10. 1930 11. 10. 1930 12. 10. 1930 15. 10. 1930 21. 10. 1930 21. 10. 1930 22. 10. 19,0 23. 10. 1930 •Љ. 10. 1930 25. 10. 1930 28. 10. 1930 28. 10. 1930 30. 10. 1930 31. 10. 1930 2. 11. 1930 2. 11, 1930 4. 11. 1930 4. 11. 1930 4. 11. 1930 5. 11. 1930 12. 11. 1930 12 11. 1930 12. 11. 1930 12. 11. 1930 12. 11. 1930 20. 11. 1930 23. 11. 1930 23. 11. 1930 23. 11. 1930 28. 11. 1930 29. 11. 1930 14. 12 1930 21. 12. 1930 6. 1. 1931 22. 1. 1931 25. 1. 1931 27. 1. 1931 31. 1. 1931 19. 2. 1931 27. 3. 1931 27. 3. 1931 27. 3. 1931 28. 3. 1931 342 Prezime i ime Alibegović Alija Imamović Ahmed Ibrahimović H. Alil Hadžiavdić Xilmo Karahodžić Sulejman Bečirspahić Husnija Džemat Fehim Murselović Asim Salihović Ferhat Alagić Emin Mehikić Salih Begić Nusret Ključanin Omer Hećimović Suljo Užikić Rizah Imbrahimpašić Mahmut Sofić Mahmut Mehmić Ibrišim Meš ć Asim Mahmić Šefko Maslić Hasan Muminagić Midhat Dupanović Mehmed Mujić Muharem ■Mistrić Mehmed Hadžisejdić Zajim Sehić Ramiz Imamović Ale Alagić Reuf Mehmedbašić Esad Alikadić Sulejman Omerćehajić Alija Hozdić Mehmed Dizdarević Hasib Beširević Muhamed Burzić Ibrahim Kavara Abdurahman Alibegović Mehmedalija Dedić H. Fehim Gušić Hasan Mesihović Safet Kapetanović Sadik Pašalić Ismet Mahmutovlć Mujo Junuzović Abdulah Hadžović Alija Huskić Vejsil Alijanović Hasan Oautbegović llijas Karabegović Alija Ajanović Sulejman Havić Nezir Dedić Sabrija Hozdić Džemil Mizić Hamid Uli 1 Mjesto i pošta odakle je Janja iioboj Kakanj Žirovnica Rostuša Trstenci Derventa Prozor Koraj Brčko Vitina Gradačac Odžak Ripač Bihać Maglaj Ulišnjak Maglaj Kladanj Ulišnjak Maglaj Prozor Ripač Bihać Ripač Bihać Ključ Renovica Prača Ključ Kotor Varoš Sanski Most Mostar Seonica Ostrožac Otoka Ostrožac Cazin Čapljina Janja Modriča Modriča Dretelj Čapljina Fočitelj Čapljina Bos. Krupa Lukavac Tur. Lukavac Donji Vakuf Konjic Kronz. Majdan B. Luka Bos. Otoka Duga Prozor Modriča Tešanj Bos. Kobaš Bos. Kobaš Bos. Kobaš Sisak Struka na koju je smješten instalater vodovoda obućar berber trg. mješ. obućar krojač. moler i farbar trgovac manufak. krojač trgovac mješ. karučar i lakirer obućar trgovac manufak. limar stolar trgovac mješ. stolar trgovac mješ. obućar obućar trgovac manufak. eolar papučar i obućar trgovac mješ. kovač krojač obućar štampar stolar zubo tehničar trgovac cipela kolar kolar kazandžija trgovac kol. stolar kovač obućar berber trgovac kol. bravar limar tapetar fabrika vun. tkanina krojač štriker obućar trgovac manufak. livničaar trgovac gvožd. električar obućar trgovac gal. poelastičar limar i bravar �Broj pitomaca-ica krajem školske godine 1930-31 po školama 343 �M jesni o d b o ri i povjerenici G a jre ia U prošloj godini društvene organizacije djelvoali su u slijedećim mjestima: Agošt (srez Giljani): povjerenik Salih Fejzulahović Aladinići (srez Stolac): povjerenica Zejna Meliić Arslanagića Most (srez Trebinje): povjerenik Asim Arslanagić Avtovac (srez Gacko): Mjesni odbor: Arifaga Hasanbegović, Zećo Pašić, Sajto Pašić, Šerif Hasanbegović, Zejnil M. Pašić. Mutno Hasanbegović. Sabit Brković, Camil Pašić, Mustafa Pašić i Džemal Hasanbegović Babino (srez Zenica): povjerenik Nezir ef. Pašalić Babuš (srez Nerodinski)/; povjerenik Mejaz Vejsilović Banovići (sre Tuzla): povierenik Šaban Mujkić Banjaluka: (muški Mjesni odbor): Ing. Suljaga Salihagić, Dr. Ejub Mujezinović, Kemal Hadžiomerspahić, Bećir Galijašević, prof. Naim Cejvan, Asim JSkopIjak, Adil Bukić, Mustafa ef. Mujezinović, Uzoir Biser i Šerif Šotrić. Banjaluka: (ženski Mjesni odibor): Fatima Đumrukčić, Duda Bekić, Emina Muhurdarević, ^Jazifa Kovačević, Olga Kasalović, Tifa Kajtaz. Senija Dizdarević, Ifakat Salihagić, Hasnija Džinić i Ifeta Kulenović Ј/ Barakli (srez Strumica)s povjerenik Sejfulah Ahmetanović (z. p. Valandovo) Berisaljći (srez Kladanj): povjerenik Ismet Karić Bihać (muški Mjesni odbor): Osman Redžić. Esad Softić, Sulejman Redžić, Božo Botić, Nazif Salihodžić, Abdulah Vehabović i Nurija Midžić Bihać (ženski Mjesni odbori: Saida Redžić, Đula Mi­ džić, Hafija Krupić, Sejida Redžić. Fatima Saračević, Ajiša Redžić i Rasema Zjakić Bijeljina (muški Mjesni odbor): Muhamedbeg Preljubović, Ibrahimaga Husbić, Halil ef- Hujdurović, Ali ef. Aliefendić, Ibrahim ef. Dautović. Ali ef. H. Mehmedagić, H. Muratbeg Pašić, Aleksandar Rajković, Mehmedbeg Fidahić i Hamid ef. Imamović Bijeljina (ženski Mjesni odbor) Bijelo Polje (Mjesni odbor): Murat Burdžović, Jovo Lazarević, A. Pantazijević, Mulo Muzurović, Ibrahim Dobardžić, M. Hatić. Camil Hota, Šemsudin Zečetić, Abazbeg Zejnilović i Aleksandar Crnojević. Bileća (Mjesn odbor): Dr. Salih Omerhodžić, Salih DrIjević, Murat Isović. Fehim Babović. Camil Arnautović, Obren Ivković, Šaćir Isović. Omer Halilhodžić Bioštica (srez Kladanj): pvjerenik Melimed Mešić Bitolj (Mjesni odbor): Milivoje Momčilović, Fahrudm Demirović, Dimitrije Prenović. Kemal Ismail, Hasan Hamdi, Husein Talat, Jovan Datlić, Akif Alijević Bi volje Brdo (srez Mostar) povjerenik: Hasan ef. Kebo Blagaj (srez Mostar) Mjesni odbor: Mustafa Leho, Abdaga Džankić, Ibrahim Ajanović, Ibrahim Drljević, Alija Krpo, Melio Kamerič, Omer Husagić, Alil>eg Velagić, Omer Obad i Avdo Memić Blatnica (srez Tcšanj): povjerenik Mustafa Fetahagić Bljačka opština (srez Vranište) povjerenik: Đuro Backović Borac (srez Gacko): povjerenik Alija Logo Bos. Brod (srez Derventa.Mjesni odbor): Dr. Kasim Dill>erović, Mchaga Hadžisejdić, Hilmija Hadžić, 344 Ismet Hadžiagić, Faik Hadžiagić. Fehim ef. Rizvić, Sabit Mujkanović. Sejid Bajramović, Muhamed Bičakčić i Halim Cubić . Bos Dubica (Mjesni odl>or): Hasim Jahić, Milan Pra’štalo, Vejsil Drljačić, Abdulahbeg Cerić, Mehmed Tihić’, Muharem Mašić. Uzeir Pezić Bos- Dubočac (srez Derventa): povjerenik Agan SinaBos.n Gradiška (Mjesni odbor): Mehmcd Sokol, Hasan Bećirović, Safet Kapetanović, Avdo Dubičanac, Veselili Gvojić, Vladimir Malić, Kasim Džumhur, Avdo Buzaljko, Mehaga Muhurdarević i Edhein Husejinović Bos. Kobaš (srez Prnjavor. Mjesni odbor): Dr. Hamdija Bravo, Rizabeg Alibegović, Orhan Kapetanović, Husein ef. Hurcmović, Mehaga Dizdarević, Petar Đekić, Hrusto Alibegović, Mustafa Kapetanović, Josip Marek i Darnjan Đurica Bos. Kostajnica (srez Bos- Dubica, Mjesni odbor): Meh­ med Tihić, M. Alija Arnautović. Rajko Karan, Du­ šan Roknić, Idriz Aganović, Mehmed Valjevac, Še^rif Begić, Hasan ef. Muratović, Mirko Pavić i Mi­ lan Đorđević Bos. Krupa (Mjesni odbor>: Ahmet Šehić. Bošiko Zeljković. Murat Šuvalić, Ferida Pašalić, Abdurahman Alešević, Emin Tirić, Smajil Biščević, -Osman Kabiljagić, Hasan Mesić i Luka Semić Bos. Novi (povjerenik): Melimed ef. Ibišević; povjere­ nica Tahira Cerić Bos. Otoka srez Bos. Krupa): povjerenik Alija Herce­ govac Bos. Petrovac (Mjesni odbor): Sulejman Jakupović, Alija Hujić, Jahija Kulenović, Teofik Šehić, Arif Hromalić, Meho Hujić, Ibro Kulenović, Muharem Vajizović, Munib Haznadarević i Hamdija Kereу [1 novic- f Bos. Šamac (Mjesni odbor): Dr. Džafer Mehmedagić, Ali Riza Salihović. Mustafa H. Alibegović, Muha­ rem H. Jusufović i Mujaga Repičić Bratunac (srez Srebrenica) povjerenik: Abid ef. Đozić Brčko (Muški Mjesni odbor): Abdaga Kučukalić, Galib Trebinjčić, Mehaga Kantardžić, Galib Trebinjčić, Ibrahim ef. Hadžić, Smajil H. Mehmedagić, Smajil ef. Alijagić Brčko (Ženski Mjesni odbor): Emina Kantardžić, Razija H. Mehmedagić, Paša Mehmedagić, Mesrura Kučukalić, Efendinica Trebinjčević, Zineta Gavranović, Pemba Hadžialiagić, Sadija Zeljković, Ilduza Salihbegović, Nafija Kučukalić Brekovica (srez Bihać) povjerenik: Dulaga Dedić Breza (srez Visoko) (Mjesni odbor)/: Camil Karahodžić, Osman Herco, Junuz Tanović, Omer Dinarević, Ismet Suljić, Suljo Silajdžić, Meho Silajdžić, Ham­ dija Mandić, Arif Herco i Lutvaga Maratević Brka (srez Brčko) povjerenik: Dervić Dervišević Brnjevica (Inedol, Bos. Svinjar) povjerenik: Hf. Mu­ stafa Hodžić Brnjica (srez Zenica) povjerenik: Salih ef. Kobiilica Bf°d (srez Vranište) (Mjesni odibor): Abaz Ismailović, Mehmed Sulejmanović. Živko M. Ristić, Selman Hasanović, Abidin Ejubović, Musa Hajrudinović, Vehbija Rašidović. Ismail Kainberović, Miloš Krgović i Dimitrije Pribić �Brodarevo (srez Prijepolje) (Mjesni odbor): Sulejman Saliholivić, Aziz Šehović, Lutfija Ćengić, Šerif Zindović, Hrusten Kriještorac. Todor Lazović, Huso Špiritović i Nazif Bećirović Brodosavačka opština (srez Vranište) povjerenik: Radosav Vuković Brutska opština (srez Vranište) povjerenik: Mustafa Elmaz Bučanska opština (srez Vranište) povjerenik: Velija Džemail Budimlić-Japra (srez San. Most) povjerenik: Sadija Softić Bugojno (Mjesni odbor)(: Ahmed Sadiković, Ibrahim Hadžiahmetovič, Muliamed Mutevelić, Muhamed Ždralović, Sadija Nikšić, Redžep Hegić, Ibrahim Karadža, Ahmetaga Brsto. Stevo Vifcić i Hamdija Mutevelić Bukinie (srez Tuzla) povjerenik Ferhatbeg Azabagić Buna (srez Mostar) povjerenik: Ismet Alikalfić Busovača (srez Fojnica) povjerenik: Abdul-Fetah Melimedagić Bužim (srez Fojnica) povjerenik: Ibrahim Mus'afić Bo!/?nička opština (srez Plevlje) povjerenici: M-rko" Mitrović. Osman Kubur. Hasan Vlahovljak, Omer hodža Hamzić, Mitar Stojić, Šemso Plakalo, Novica Drobnjak, Ferhato^marić,' Ibrahim ef. Miljevina i Suljo Deljković Bukcvačka opština (srez Plevlje) povjerenici: Hakibcg Bavčić, Kasim Stovrag- Aziz Bavčić.Jakup Močević. Derviš ef. 'Kožo, Ejuljeg -Bavčić, Derviš Hadžaltć i Ibrahim ef. Šljivo' Carevo Selo (srez Štip) (Mjesni odibor): Ćazim Halid, Risto Zlatković, Melujied-Nuri Alijević, Svetozar Pekić Mahmud Ališan. Emin Omcrović Careva Ćuprija (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed ef. Hadrovtć Cazin (povjerenik): Hasan Toromamović; (povjerenica): Hasiba Bilal Čajniče (Mjesni odbori: Nedžibeg Prašo, Nikola Bokar. Mustafa Sarajlić. Edhem Smajlović, Jbro Mušanović, Hamidbeg Herenda, Hifzibeg Rašćić, Boris Kosov, Ismet Ajanović. EdJiem Velić Čapljina: (srez Stolac) (Mjesni odbor): Ahmedaga Kapetanović, Nikola Princip. Hamza Fejić. Fazlija Ćihcr, Omer Šehović, Smajil Bostandžić, Hadžo Sal­ do. Salili Kazazić. Izet Zvizdić, Husein BegićČelić (srez Brčko) povjerenik: Ahmed Sulejmanović Čelinac (srez Banjaluka) povjerenik: Selim Šabanović Cidi (srez Kladanj) povjerenik: Atif Bubić Derventa (Muški mjesni): Esadbeg Altbegović, Omeraga Udžvarlić, Salili ef. Đozić, Mustafa Tirić, Ham­ dija Drljević, Šemsibeg Abdulahefendić i Hamdija Elezović Derventa (Ženski mjesni odbor): Emira Alibegović, Me­ liriđana Kulenović. Tajiba Bećirović, Razija Tirić, Paša iHusedžinović, Bahrija Smailbegović, aćira Ali­ begović Alija Tirić, Džemila Selić i Ema Agić Doboj (srnz Tešanj) (Mjesni odbor): Ibrahim Mujičić, Džaferbeg Dautbegović, Ibrahim Dkiić, Abdulgani ef. Oanibegović, Ibrahim Beljić i Husein Avdić Dcbrljin povjerenik: Hilmija Subašić Dobrnja (srez Tuzla) povjerenik): Redžep ef. Mujkić Dogladina (srez Zenica) povjerenik: Ćamil ef. Gračić Donja Drežnica (srez Mostar) povjerenik: Hasan ef. Polić Donii Vakul (srez Bugojno) (Mjesni odbor): Ш. Mustafa Basara, Smajil Tupara, Smajil Verem, Osman 1. ■Trto, Nurija Cero, Mustafa Bioldžić, H. Omer Omeragić Donji Zalukovik (srez Vlasenica) povjerenik; Omer iBerbić Domanovjči (srez Stolac) (Mjesni odbor): Huscjin Muratbegović, Ćamilaga Šehović, Hajdar Lizde, Mu­ stafa Koso, Ibro Hasić, Mujaga Hasić, Alimet Lizde i Mujo Hajrović Dcrfulija (sv- Nikola) povjerenik: Mustafa Čamdžić Dubrave Turske (srez Bos. Gradiška) (Mjesni odbor): Nedžib Ćatak, Mehmed Hatić, Salih Šehović. Muio Cimiratić, Smajil Mulalić, Emin Fauković, Mujo Numanović, Bećir Kovačević, Ibro Rizvanović, Juso Raković i Osman Lović Fatnica (srez Bileća) povjerenik: Tale Zilić Foča (Mjesni odbor): Salih Hasić. Hasan Ljubunčdć, Mu­ hamed Muftić, Dobrilo Mazić, Muhamed Avdagić, Muhamed Zulfikarpašić, Edhem Hatibović, Arif Arslanagić, Ahmed Trhulj i Alija Selin’ović Fojnica k/K. (Mjesni odbor): Svetozar Brkanović, Munib Buljina. Hasan Čavdar. Muhamed Salihagić, Ib­ rahim ‘Borić, Šefkija Dizdarević i Derviš Sal'hagić Gacko (Mjesni odbor). Šefkija Muftić, Ahmet Ćamrara, Bešir Pašić, Hamdija Hrustanoić, Adem Šaković, Zaim Baković, Zićrija Omeragić, Hasan Šaković, Meho Nurković i Osman Zvizdić Glamoć povjerenik: Salih Gasal Glzsnac—Novoseoci (srez Rogatica) povjereneik: Ća­ mil ef. Karić Ciljani (Mjesni odbor): Jusuf Zija H. Jakufoović, Adeui Prekić, Božidar Marković. Sulejman Agušević, Ilija Nešićt Mehmed |H. Šabiiević Godijevo (opšt. Slatina, srez Foča) povjereneik: M. Šuvalija Goražde (srez Čajniče) (Mjesni odbor): Omer Begović, Osman Rašidkadić. Salih Omeragić, Mustafa Ka­ menica, Nurija Harlač, Ahmet Bešlija, Alija Fazlagić, Hajro Borovac i Akif Sijerčić Gor. Drežnica (srez Mostar) povjerenik: Jusuf Beglerović Gor. Rahić (srez Brčko) (Mjesni odbor): Halimaga Kasumagić, Omer Čevro, Sokol Hercegovac, Hasan Hasanbegović. Meho Islamović, Ahmet Atlć, Bećir Delić, H. Husejin Halilović, Selmo Lević i Hasib Ibrić Gor. Tuzla (srez Tuzla) (Mjesni odbor): Neziraga H. Mehmedović. Abdulah Saračević, Abdurahman Kušljugić, Jusuf Šehović. Hajrudin H. Mehmedović, Džemii Demirovič, Bećir Šehović, Rašid Bruljić i Mujaga H. Mujagić _ Cor. Vakuf (srej Bugojno) (Mjesni odbor): Sulejman Gavranović, Husein Hadžiabdić. Mehmed Čalkić, Halisbeg Teskeredžić, Ahmet Haračić, Mustafa Gekić, Rešid Kirlić, Ahmet Pašić, Ahmet Mujčić i Ante Vilić Gor. Zenica (srez Zenica) (Mjesni odbori Husein Pašanbegovič, Osmanaga Durino, Abdulah Alispaliić, Redžep Pjanić, Osman Đulić, Agan Bjeloglavić, Avdo Šuvalić. Resko Pašanbegović, Rasim Alispahić i Bajro Đulić. Gračanica (Muški mjesni odbor): Asim Alikalfić, Mu­ stafa Žiško, Šemso Mujačić, Abdurahman Mulabećirović i Husein Džaferović 345 �Gračanica (Ženski mjesni odbor): Fatiha Alikalfić, Aza Vejzagić, Šemsa Kurtagić, Zulejka Žiško, Ljubica Nikolić, Danica Žokalj, Emina Halilbegović, Asim Alikalfić, Hamid Vejzagić i Adil Kadić Gračanica (srez Visoko) povjerenik: Husejin Hajrić Gradačac (Muški mjesni odbor): Izetbeg Jahić, Ibrahim Topčagić, Šefik Dizdar, Petar Lukić, Alija Šakić, Husein Kopdžić, Džemal Tufekčić, Košta Matijašević, Sadik Mulahaliilović i Mustafa Haseljić Gradačac (Ženski mjesni odbor): Šamija Jahić, Pcrnba Imamović, Hatidža Ćišić, Razija Nezić, Đul-Esma Šakić, Fija Gradaščević, Rašida Nezić, MukelefaŠeremet. Esma Gradaščević i Arifa Čelik Gradišće (srez Zenica) povjerenik: Muhamed ef. Cerim Gurd'ći (srez Kladanj) povjerenik: Zildžo Gurda Đakovica povjereneik: Ibrahim Palaska Hadri (srez Kladanj) povjerenik): Hamid ef Hadar Han-Pijesak (srez Vlasenica) povjerenik: Stevo Todorović Hisardžik (srez Prijepolje) povjerenik: Sulejman ef. Pačaris Hrušti (srez Nevesinje) (Mjesni odbor): Salko Kaoić, Salko Krpo, Rašid Merzić, Meho Merzić, Ibro Šendro, 'Bešir Kajan. Selim Čopelj, Selim Eminovlć, Me­ ho Kasumović i Salko Pajević Ilijaš (sirez Sarajevo) (Mjesni odbor);: Haf. Husein Ekić, Milan Petrović, Krešimir Kuraja, Nenad Nikolić, Uroš Popić, Hamid Mašić, Mujo Đervišević, Mijat Kuraja, Zulfo OmerdgićH Vinko Larise Jajce (Muški mjesni odbor): Mehmedbeg Kapetanović, Smajil H. Osmanović. Ibrahim Kršlak. Derviš Mu laomerović. Salih'Sa'rač, Akif Muzur, Cedomir Katić, Edliem Ibrahimkadić, Mustafa Agić i Bećir Hadžalić Jajce povjerenica: Safija Softić Jakeš (srez Derventa) povjerenici: Bego Zahirović i Atif Zahirović Janfa (srez Bijeljina) Mjesni odibor): Muharem Cemerlić, Simo Lazić. Osman Gruhonjić, Ahmet Alibegović, Hamza Coralić, Mehaga Musemić, Emin Tuzlak, Aleksa Stanković, Nikola Petrović i Hasan Huremović Jeleč (srez Foča) povjerenik: Avdija Kazazić Jezero (srez Jajce) povjerenikl: Ahmed Aganović Jošanica (srez Foča) povjerenik: Salih ef. Dreca Kačanik (srez Kačanički) povjerenik: Abdulah Ha'anović Kakanj-Doboi (srez Visoko) (Mjesni odbor): Huseinbeg Jašarspahić. Mujo Kulović, Mustafa iDogladović. Ago Mujagić, Ahmet Kulović, Šalim Merdanović, Mu­ stafa Kozlo, Ismet Imamović, Lutvibeg Caluk i Ali­ ja Goga Kakanj-Zgošća (srez Visoko) (Mjesni odbor): Mustafa Mulić, Mehaga Neimarlija. Hajrudin Prolić, Ahmet ef- Dervić, Husein Blijnović, Zulfo Prolić. Nazif Đokić. Salih ef. Alajbegović, Ibrahim Ganibegović i Zulfo Halbadžić Kalinovik (srez Foča) (Mjesni odbor): sa Prosvjetom Kalesija (z. p. Tuzla, srez Zvomik) (Mjesni odbor): Os­ man Gazibegović. Avdo Hrustić, Naim Pašić, Ha­ san Hadžić. Mustafa Gazibegović, Alija Ključanin, Omer Pjanić, Hasan Hadžić, Smajil Imamović i Smail Mehmedović Kamen-Grad (srez San. Most) povjerenik: Agan Badniević Karblncl (srez Štip) (Mjesni odbor): Stanoje Nedeljkovlć, Malimut Ibrahimović, Jovan Koščanin, Mustafa 346 Fazlijević, Ahmed Eminović. Ahmed Ibrahimović, Sejfulah RedžepoviS, Husein Mustafović i Demir Mehmedović н c Kasapović (srez Travnik) povjerenik: Haf. Salih Hamzić Kičevo (srez Kičevski) povjerenik: Ismet Uzunović Kladanl (Mjesni odbor): Tajib Đozić. Avdasa Hasić, Ibrahim Gonđić. Sefkija Camdžic. Avdo Memišasić, Rifat Hasić. Ejab Čamdžić, Mehmedalija Smajlović, Mumin ef. Šarić i Mehmed ef. Đozić Kladnlca (srez Sjenica) povjerenik: Omer M. Ibrović Ključ (Mjesni odbor): Osman Besanović. Smajil iBojić, Hiknija Omanović. Sulejman Filipović, Vejsil Karahafizović, Sulejman Badić. Ibrahim Seremet, Jasimbeg Alibegović. Husnija Filipović i Sulejman Handžić Ključ povjernica: Side h. 'Filipovic Knežina: (srez’ Vlasenica) (Mjesni odbor): Millvoje Jeftić, Osman Bećar, Vojislav Dimić, Husein Tihić, Ha­ san Imamović. Hajdar Sarajlić i Milovan Radić Kcčane povjerenik: Milosav Đorđević Komoran (srez Miloševski) (Mjesni odbor): Mahmut Rapčanin, Dervo Bašović. Zaim Bjelaka, Hadžo Bjelaka, Savo Dulović, Husein Rapčanin, Jusuf Rapčanain, Budimir Pirić, Rašid Nuković i Šaban Ko­ zica Konjic (Mjesni odbor): Eminbeg Begtašević, Ibrahim Gavranović. Junuz Vajzović, Hasan Kurspahić, Kasrm Kosovac. Atif Dizdarević, Avdo Sofo, Nezir Nalbantić. Abdurahman Sadiković i Uzeir Hadžalić Koraj (srez Biieljina) (Mjesni odborV. Sakib Agić, Ab­ durahman Caušević. Džemal Azabagić, Muharemaga Salihagić, Dušan Jovanović, Hasan Begić, Redlžep Muharemović, Faik Begić, Aliaga Begić i Drago Jović Kosov. Mitrovica (Mjesni odbor): Rade Vasiljević, Mi­ roslav Kostić, Omer Cobrić, Sulejman Haznadarević, H. Rašid Tvrdković, brahimaga Čerkez, Mustajbeg Boljetinac, Isak Koen, Šaban Colaković i Alija Kadragić Kosovačka opština (srez Vranište) povjerenik: Fejzo Ramadan Kotorsko (srez Derventa) (Mjesni odbor): Agan ef. Sinanović Muhamed Huskić. Kasim Hrnčić, Muharem Pujagić, Hugo Hlubna, Suljo Hodžić, Sulejman Duraković, Alija Alagić, Ramo Halilović i Vaso Miljkanović Kotor-Varoš povjerenik: Hafiz Husein Tabaković Kozarac (srez Prijedor) (Mjesni odbor): Adem Balić, Muharem Midžić, Bećir Balagić, Ibrahim Ključanin, (zet Prusac. Husein Cerić, Ibrahim Arifagić. Galib Osmanagić, Husein Tadžić i Suleman Bešić Kozarac (Ženski mjesni odbor): Zumreta Dedić, Azemina Šerić, Slavka Banjac, Olga Jovanović, Radija Cerić. Ešrefa Midžić i Zumra Balić Kozluk (srez Zvomik) povjerenik: Abdulah ef. Banjanović Kralupl (z. p. Visoko) povjereneik: Sulejman Čović Kralj. Sutjeska (srez Visoko) povjerenik Jusuf Šarac Kreka (srez Tuzla) (Mjesni odborll: Ing. Ibrahim Šaćiragić, Risto Dukić, Muhamed Selesković, Franjo Smolej Rudolf Krem, Konstantin Kuhanek, Hasan Omazić, Mustafa Kurbašić, Franjo Beler i Ludvig Hoge Kreka-Solara (srez Tuzla) (Mjesni odbor): Ahmed D/amblć, Mujo Suljatović, Abdurahman H. Pecić, Mehmed Horozić, Salko Omazić, Nuraga Citić, Adem �Smajić, Drago Stefanović—Džikić, Ragib Hajdarpović, Velija Idrizović, Dragutin Martinović, Nuhodžić i Hašim Bećirović hija Osmanović i Asim Ademović Krupan] (Mjesni odbor): Mlllanovci (srez Tešanj) povjerenik: Arifhodža OmerKula Fazlaglić (srez Gacko) povjerenik: Ibrahim Mujebašić zinović Miljevići (srez Kladianj) povjerenik: Ibrahim ef. Dedić Kulen Vakuf (srez Bos. Petrovac) povjerenik: Atif Za- Mioče-Uvac (srez Višegrad) Mjesni odborf; Šahin Ejumetica bović, Arif Bahtović, Murat Fazlić, Hamid LagumKumanovo povjernici: Azem Latifović i Ramadan Selidžija, Šahin Cizmić. Redžo Hasečić, Ibro Mahić, mović Bekir Lagumdžija, Dedo Bahtović i Džafo Hadžić Kupres (srez Bugojno) (Mjesni odbor): Sabit Mandžuka, Meljačka opština (srez Plevlje) povjerenici: Jusuf ef. Nazif Heljić, Kasim Kadić, Salih Huseinbegović, MuMašović, Šaho Švuka, Bejto Kubur, Ajdin Dizdar, nib Mandžuka, Ahmet Bisić, Bećir Ali, Ahmet HuAlija Muhović, H. Husein ef. Hamić seinbegović, Simo Radović i Ale Ć. Mandžuka Modrič (srez Gradačac) Mjesni odbor: Muhamed HaKuršovačka opština (srez Vramšte) povjerenik: Dragu­ džialiagić, Hasan iHadžialibegović, Hilmo Karabetin Terzić gović, Alija Čauševiš, Osman Abazbegović, Hf. Lastva (srez Trebinje) (Mjesni odbor): Ibrahim SalkoMuhamed Spužić, Ibro Ganibegović, Husref Agavić, Sadik Ćerimagić, Kasim Demirović, Murat Kranović, Omer Mehiić, Seid Šahmaz i Jovo Blagović, Suljo Duraković, Sadik Bećirović, Halid Begojević vić, Šaćir Salković, Ago šehović i Ahmet Hadži- Modrič (povjerenica): Ifeta Tahmaz mahović Mostar (Muški mjesni odbor): H. Ibrahim Slipičević, Lipnica (srez Tuzla) povjerenik: iMašo Kovačević Salih Ćišić, iHusnija Kurt, Mustafa Alikalfić, Ali ef. Lisičići (srez Konjic) povjerniM: Hidajet M. Drače Velić, Hasan Cišić, Vehbija (Imamović, Ahmet Lišnfa (srez Prnjavor) povjernik: Hf. Salih ef. Sarajlić - Đikić, Sulejman Krpo i Mehmed Bukić Leskovac povjerenik: Dr. Seid Hromić Llvno (Muški mjesni odbor): Muharem Nikšić, Mustafa Mostar (Ženski mjesni odbor): S. Ćišić, N. Hadžić, Hajrija Kolaković, Fikreta BehMović, M. Mrkonjić, Mulalić, Nurija Dizdar, Salih Džendžo, Derviš МчFerdanija Jahić i I. Hadžiosmanović slić i Muharem Šeremet Mošćanica (srez Zenica) povjerenik: Hilmi ef. Imamović Livno (Ženski mjesni odbor): Nafija jjagpć, Azemina Latifić, Iza Brkić, Alija Nikšić, Đula Čupo, Binazija Mravlnjac (Goražde) Mjesni odbor: Hasan Muratspahić, Savo Marković, Meho Džebo, Auto Dra­ Jeleč i Rebija Piragić kula, Junuz Šiljak, Risto Delić, Ibrahim Pjano, Lokve (srez Stolac z. p- Domanovici) (Mjesni odbor): Kasim Čengić, Halil Tonjo i Numo Pozder Mehmed Aličić. Ćamil ZekiĆ," Muharem Šator, Alija Svinjar, Meho Sabljić, Mujaga Popovac, Omer Opi- Musići (srez Kladanj) povjerenik: Atif Sirćo jač, iKojo Mihić i Halil Sabljić Nadlnlći (srez Gacko) povjerenik: Abid Prguda Loznlca (Mjesni odbor): Lazar Nikolić, 'Osman Ikanović, Nemila (srez Zenica) Mjesni odbor!: Nezir H. Spahić, Alija Suljić. Maksim Mrainović, Avdija Vračić, Ali­ Mustafa Dedić, Hašim Halilović, Sinan Čolaković, ja Ikanović, Zaim Krcić. Huso Ikanović i Zivan Paić Mićo Mitrović, Mustafa Hađinić, Ko'sta Petroviić Lukavac Tur. (srez Tuzla) (Mjesni odbor): Himzo Hoi N. Ajanović džić, IKjaz Muhić, Abdulah Berbić, Fehim Bešlagić, Nevesinje (Mjesni odbor): Salih Pekušić, Derviš KoriNazif Redžić. Mehmed Mujčimović, Moho Askić, Sakut, Arif Čanović, Muhamed Balić, Alija Omerfet Ćehajić, Muharem Mašić i Ahmo Begič softić, Adem Begović, Josip Ram, Vojiin Vojinović, Ragib Muslibegović i Branko Popović Lukavica (srez Gračanica) (Mjesni odbor): Husein Curić. Hf. Mahmut Ćurić, Omer Mujkanović, Ibrahim Nova Kasaba (srez Vlasenica) povjerenik; Osmanaga Hadžić ef. Subašić, Atif AlihodŽić, Husein Omerović. Ibra­ him ef. 'Hodžić, Hf. Mehmed iDevelić, Muharem De- Novi Pazar (Mjesni odbor): Alibeg Begović, Hf. Hifzo Škrijelj, Asim Riđešić, Suljo Mekić, Salih Kamenvelić i Mustafa Ćosić čanin, Ahmet Daća, Mehmed Pećanin, Alija SaLiubija Is'. (srez Prijedor) povjerenik: Nail Bašić Iihović, Šaban Mekić i Nazim Kavraić Ljubmie (Mjesni odbor): Mustafa Serdarević, Pero HaNovo Selo (srez Tešanj) povjerenik: Sulejman Šeljmo mović. Aziz Serdarević, Mehmed Karabeg, Stanko Novaković. Boško Bijelić, Bećir Sarajlić, Alija Ser­ Novi Šeher (srez Žepče) povjerenik: Sejid Alispahić Nova Varoš (Mjesni odbor): Osman Hadžić, Franjo darević, Ilija Perić i Meho Grebo Vujić, Hajrudin H. Ilbrahiiimović, Ćamil Krcović, Ljuboviia n/D povjerenik: Joca Milosavljević Miša Subašić, Alija Bilalagić, Mustafa Turkušević, Ljubuškl (Muški mjesni odbor): Alija Orman. Mustafa Daut Bilalagić i Drago Brašanac Dizdarević, Derviš Mahić. Kasim ef. Sadiković, Mustafa Ćerimović, Sulejman Guiić, Abdulah ef. Odžak (srez Bugojno) Mjesni odbor: Mustafa Merdžanić. Mula ef. Imamović. Muhamedbeg SulejmanSadiković, Alija Mesihović i Atif Murniinaglć pašić, H. Mustafa Rustanpašić, Osmanaga KaduLjubuškl (Ženski mjesni odbor): Habrba Sadiković, Senić, Nurija Sejfić, Huseinbeg Fazlibegović nlija Mesihović, Zlata Ničetić, Sabira Gujić, Đutka Bukovac. Hađera Daupović, iNefisa Lalić. Zuhra Odžak (srez Derventa) Mjesni odbor: Huseinbeg Kapetanovlić, M. Kapetanović, Haf. Arif Džananović, Jakić. Mahbuba Gujić i Sejida Dizdarević. Sulejman Ramić, Nazif Hodižfić, Hilmo Karić, Maglaj (Mjesni odbor): Ibrahim Krzić. Muharem КтаKarlo Kirtenbauer, Ferhatbeg Kapetanović, M. A'i a jinić, M. Alija Lokmić. Ibrahrm Ćejvan, Mehmed Ademović i Dedo Delić Pašić. Fadil Muradbašić i Mustafa Kadribašić Mateiča (srez Žegligovski) (Mjesni odbor): Nedžib Ohrid (Mjesni odbor): Abdulah Demir-Salihović, Mu­ harem Bajraktarević, Šefik Zubera, Mura’đ Faiz, Osmanović. Đorđo DimitrijeVić. Blagoje Stefano­ Salih Mustafa, Jahja H. Rezak vić, Daut Zećirović, Abdulah Hebibović, N- Redže- 347 �Olovo (srez Kladnj) Mjesni odborj: Dr. Fuad Idrizbegović, Feliim Jamaković, Ramiz Imamović, Sahbaz Degirmendžić, Uzeir Kljaič, Marko Radulović, Zuhdija Jamaković. Halil Osmanagić, Mustafa Degirmendžić i Šime Rudelić Orahova (sraz B. Gradiška) Mjesni odbor: Sejfudin Kulaglić, Sulejman Bešić, Zaim Mašić, Omer Lelić, Aziz Dudaković. Vlado Sladojević, Božo Priča, Jako Kontić, Azija Sekić, Suljo Gabelić Orašje (srez Brčko) Mjesni odbor: Husejin Cehajić, Ibrahim H. Omerović. Ahmed Pačuković, Smajil Serezlić, Hasan Kadić, Sulejman H. lOinerović, Izet Cehajić, Zijah M. Spahić, Mustafa Rašidović i Alija Beširović Osatica (srez Srebrenica) povjerenik: Hasan Siručić Osova-Borike (srez Rogatica) Mjesni od'bor: Abdulali Mulić, Meliaga Oprašić, Mehmed Barlov, Hainid Mešanović, iNazif ‘Helić, Zaim Alić, Ahmed Užičanin, Nazif Oprašić, Abdija Setić, Abdija Tiro Ostrožac (srez Konjic) Mjesni odbor: Mustafa Ćurić, Omer Ćampara, Bećir Buturović, Ahmetaga Idri-, zović, Mujaga Ribić i Fetah Alikadić Oštrelj (srez Bos. Petrovac) Mjesni odbor: AVilhehn Griinner, ilng. Veiimjr Kos, Mehmed Havić, Rudolf Grolimann. Mate Mihajjević, Nikola Jungić, Joco VasiljeVić Ozren (srez Sarajevo) Mjesni' odbor: Ejubcg Šahinpašić, Bego Čelik,' Avdđ Fazlić, Atif Gljiva^ ćamil Ćehić, Rašid Šečić. Suljo Spahić, Atif Šabić, Atif Fazlić i Muharem Kahriman Pa‘e (srez Sarajevo) Mjesni odbor: Vejsil Hadžialić, Arifaga Ortaš, Dušan Novaković, Bećir Kotić, Hilmo Čengić, Rašid Kadrić, Fšref Pešović, Miloš Spahić, Ivan Raguz i Mehmed Medija Peć (Mjesni odbor): Nedžibeg Botić, Šerif Lihović, Ćamilbeg Crnoglavić, Radivoj Zonjić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić, Savo Babović, Šerif Muftarević Pećigrad (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Mušić Plav (Mjesni odbor): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš, Redžepović Salih, H. Nušović. Doko Jokić, Sabati Redžepović, Simo Đorđević i Mula Husein Redže­ pović Plevlje (Mjesni odbor): Sait Surulis, Omerbeg Selmanović, Šukrija Muzurović, Muhamed H. Smajlović, Osmo Ćalović, Bećir Ljuhar, Ferid H. Atlagić, Svetomir Tadić, Sejfi ef. Šećerkadić i Faik Selmanović Počitei (srez Stolac) povjerenik: Muhamedaga Resulović Podgorica (povjerenici): Jakub Dervišević i Ahmet Hajdaragić Podzvizd (srez Bihać) povjerenik: Sulejman Sabljaković Pojska (srez Zenica) povjerenik: Osman ef. M. Spahić Pokoj (Bos. Brod) povjerenik: Musaga Hodžič Pcnijevka (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed Imšir Potoci (srez Mostar) povjerenik: Derviš ef. Hodžić Požeplje (srez Rogatica) Mjesni odbotl; Ibrahim Bogunić, Hašim Gušić, Sejid-Alil)eg Sućeska, Huso Hadžić. Fmin Čardaković, Sahin Sućeska, Rado­ van Aleksić, Ibrahim Agić, Matija Marković Prača (srez Rogatica) Mjesni odbor: Muhamed Jaliić, Mušan Ahmctbegović. Meho Hota. Feliim Ahmetl)egović. Atif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Koljanac, Đordo Cerovina, Sejfo Baručija i Bećir Muhović 348 Priboj (povjerenik): Zahir Prašo Prijedor (Mjesni odbor): Dr- Mehmed Hajrović, Hafizbeg Cikota, Mehmed Dračo. Hasan Karahodžić Dušan Živkovič. Ahmet Buturović, Šerif Hotić Muhamed Babić Prijedor (povjerenica): Asija Kavazović Prijepolje (Mjesni odbor): Mahmut Bašović. Latif pašanović. Ibrahim H. Avdić. Rašid Jusufagić, Bećir H. Hasanović, Jakša Bogdanović, Hasan Hanić, Salih Dlakić, Arif Skadrak i Ahmet Salihbegović Prilep (Mjesni odbor): Kirilo M. Popović. Hajrnbh Hatnid, Ing. Safet Efendić, Murat Sefo, Daut Шеmail, ismail Sulejman, Antonije Džoljić, lng. R„. dolf Gornik, Zehra Sefo, Mahmut Kapidžić Priština (Mjesni odbor): Dr. Rašid Teofik. Dobrivoje Jovičić, Branimir Porobić. Riza Muratović, Miloš Dragović. Ahmed Salihović. Ilijas H. Džemailović Prizren (Mjesni odbor): Mihajlo Filipović, Muhamed Muderizović, Abdulali Azabagić, Sadik Rusteii, Asaf Vehbi, Rasim Abidin, Ešref Hamid, Dimitrije Bogdanović. Musa Šehović i Fuad Sait Prmavor (Mjesni odbor): Aliaga Odobašić. Rasim Sa’rajlić. Ago Softić, Ćamil Bakalbašić. Adem Bakalbašić, Mustafa Odobašić. Bećir H. Selmanović, Janko Školnik Adem Softić i Rajko Vujičić Prozor (Mjesni odbori: Zaim Nešet Muminagić. Mustafa Omanović, Ibrahim Šeremet, Ibrahim Šeškić, ‘ Murat Nuhefendić, Mirko Tomić, Ibrahim Grcić Puračić (srez Tuzla) Mjesni odbor: Mehaga Čamdiić, Petar Božić, Munir Zaliić, Mujo Fatušić, Melmied Fatušić, Mujo Sarajlić, iHasan Hodždć, Sulejman Karabegović Radovlje (srez Visoko) povjerenik: Salih ef. Softić Radovište (Mjesni odbor): Mehmed ef. Udovičić, Strahin Džitušević. Ragib Viteškić, Šerif Rušid, bževadbeg Šamija, Ismail Hasanović, Đorde l.oznalijević. Osman Džafer i Aco Novitović RakUnica (srez Rogatica) Mjesni odbor: Dervo Pašić, Ćamil Ćatić, Ramiz Dobrača, Adil Mušović, Bajro Vukanović, Arif Harbina. Arif Čutahija, Nezirbcg Branković, Sinan Grabovica i Nail Mušović Rapčanska opština (srez Vranište) povjerenik: Atim Ramadan Restelička opština (srez Vranište) povjerenik: Hartin Rušid Ribnica (srez Tuzla) povjerenik: Ibrahim ef. Kudutnović Rićice (srez Zenica) povjerenik: Rašid ef. Imamović Ripač (srez Bihać) povjerenik: Mustafa Ibrahimpašić Rogatica (Mjesni odbor),; Murat Sinanagić, Ahmet Pa­ šić, Hamdija ŠahmpaŠK, Mustafa H. Ahmetović, Mehmed Ajanović, Edheni Hafizović. Fdhem Bran­ ković. Jusuf Gorušanin. Vlado Marić i Edhein Še­ hović Rogatica (povjerenica): Nezira Vajzović Rožaje (srez Berane) Mjesni odbor: Murat Radonjić, Meto Murić. Ćaziin Crnovršnik. Hakiia Felcć, Faik Zejnilagić, Adem Kurtagić. Hasan Hukeljić, Milo Kastratović, Husein Šalx)vić i Buka Bajić Rudo (srez Višegrad) povjerenik: Salko Ćurić Sanka Gor. (srez Ključ) povjerenik: Ali ef. Lemeš Sarajevo povjerenicd: Kasim Hadžibegić Jusufbeg Pašić, Hamdija Uvejs, Mehmed Bičakčić. Salko Hasanbegović, Isfendijarbcg Čengić, Feliim Imamović, Muhamed Bravo, Asim Arslanagić, Derviš Tafro, Bećir Krvavac, Hajrudinbeg Kapetanović i Ahmet Sadiković �Sarajevo (Ženski mjesni odbor): Sanski Most (Muški mjesni odbor): Ešref Šabić, Ćainil Kamarić, Teofik Arnautović, Asimbeg Bišćević, Muhamed Berbić, Melimed Alagić, Redžo Alagić, Dr. Stavko Pišteljić, iHf. Hehmed ef. Jakić i Vejsil H. Vaizović Sanski Most (Ženski mjesni odbor): Fadila Šerbić, Nejra iH- Berbić, Vukosava Stakić, Razija Krupić, ' Olga Pišteljić. Divna Pašić i Hanka Н. Hukić, Vasvija H. Jakić, Ajtša Alagić, Sojka Marjanović Sasina (srez Sanski Most) povjerenik: Ibrahim Crnkić Sjenica (Mjesni odbori. Melimed Ćcsović. H. Hf. Smail Bećiragić, Ranio Hanić. Huso Hadžiomerović, Ejub Feković, Ramiz Bajrović, VehI>o Kubonić, Šućro Guzonjić, Adem Zekić i Omer čingić Sjetiina (srez Rogatica) Mjesni odbor: Fadil Dobrača, Mustafa Muminović, Asim Redžović, Matija Maslovac, Mujo Gačanin, Alija Borčak, Ferhat Do­ brača, Abid Bradarić, Niko Batimić i Ilija Kalaica Skender Vakuf (srez Mrkonjić-Grad) povjerenik: Rasim 'lmamović Skoplje (Mjesni odbor): Gen. Vladimir Pavlović, Der­ viš Šećerkadić. Dr. Bećir Novo, Hilmo H. Alunetović, Idrizbeg Šahić. Dr. Asim Kulenović, Sabit Tunjić, Dr. H. Bojadžija4 Vojin Varoščić i Alimet Veljović Slav. Brod (povjerenik) Omer Tatare\^ić Sljedovići (srez Rogatica) povjerenik: Idriz 0 . Ajanović Sočice (srez Priboj) Mjesni odbor: Sejfo Bajramović, Ibro Terzić, Stjepan Babić,‘Hasan Krelio, Ibro Seferović, Melimed Turkušić, Ilija Ostojić, Šcmso Strain, Emin Strain Sočice (Brezje p. Rogatica) Mjesni odbor: Zaim H. Hasanović, Sulejman Saliliagić.^Ramiz Dobrača, Be­ ćir Osmanović, iNurija Suljagić, Omer Kminović, Sulejman Kanić, Osman IFeriz, tlačim Kadrić (Г Ahmed Šuvalija Sokolovići (srez Rogatica) Mjesni odlior: Mijat Mijatović, Arif Džindo. Šemsudin Babić. Numo Sehić, Mustafa Hamzlić, ibro Džindo, A-bdifrahinan Bakarić, Adil Džindo, Fehim Škaljić i Sabrija liamzić Srebrenica (Mjesni odbor): Ali ef. Selmanagić, Makija Siručič, Fadil Klančević, Ismet Begović, Mrusto Begović, Sulejman H. Hafizbegović, Dr. Dragić Marković, Stevo Lazarević. Zuhdija Klančević i Bdhem Abd'urahmanović Srebrenik (opština Spionica srez Tuzla) Mjesni odbor: Mustafa Suljkanović, Alija Mujčinović, Hasan Jašarević, Ibrahim Jukić. Omer Cizmić, Alimet Džamać, Hasan Mujezinović. Melimed Ibrahimović i Alimet Mujadinović Srnetica-Drvar (srez Bos. Petrovac) povjerenik: Jovo iVasiljević Stari Bar (Mjesni odbor): Ismail Omerbašić, Jašar Karaduzević, Jusuf Kacila. Derviš Omerbašić, Meli­ med Krliković, Malimud Sallkovlić i Hasan Šlaković Stari Majdan (srez Sanski Most) Mjesni odbor: Uzeir Šarić. Muhamed H- Sulejmanović, Tajib Avdagić, i Safet Mujić Stolac (Muški mjesni odbor): Muhamed Ljubović. Mi­ hajlo Nestorović, Edhem Bdćkalo, Muhamed Sehić, iHalil Mehović. Mustafa Rizvanbegović, Mustafa Premilovac, Smail Serdarević i Avdo Šarac Stolac (Ženski mjesni odbor): Dženka Sarajlić, Pašana Alihodžić, Jelena Popović, Remza Festić, Fatima iLjubović, iHatidža Sehić. Esma Mehmedbašić. Ča­ mila Sarić. Nazika Mehović i Fahira Kosović Strumjca (povjerenik): Muhamed Kemura Stupari (srez Kladanj) Mjesni odbor: Hasan Vejzović, Ibrahim* Hadžić. Sabit Rustemović, Branko Pajkanović, Mustafa Imamoviić, Mujo Hajdarović, Ibro Haliloviić, Sulejman Vejzović, Šećan Hadžić i Adem Hamzić Šabac (Mjesni odbor): Milivoje Isaković, Persida Petrović, Malimud Mašović. Vejsil Ekmekčić, Boro Josipović. Zorka Milorad, Omer M. Cicvarić, Sveta Stefanović, Sadik Eganović i Ibro Ratnić Šajinovička opština (srez VTanište) povjerenik: Latif Bajram Šije (srez Tešanj) povjerenik: Suljo Kruško Spionica Tur. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Đulaga Slanjkanjić, iNezir ef. Jahić, Osman Bajraktarević, Mehmedalijj Ademović Štimlia (srez Neroidlimski) povjerenici: Šućrija Sulej­ manović i Tahir Zejnilović Štip (Mjesni odbor): Ali Šefket bej. Mihajlo Todosić, Husein ЈаШ, Šerif Hasanagić, Fuadlieg Sefket, Mihajlo Kalamatijević, Riza Adžem, Šerif Hasan­ agić Talinovac (srez Neirodimski) povjerenik: Hf. Omer Šemsudinović Tarevci (srez Gradačac) Mjesni odbor: Vejsil Muratbegović, Mustafa Mešan, Alija Avdić. Hf. Bećir Sendijar, Murat Muratbegović, Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Hf. Husein Kadrić, Asim Širbegović i Esad Širbegović Teočak (z. p. Kozluk) povjerenik: Hf. Šerif Mujaković Teslič (srez Tešanj) Mjesni odbor: Mehmedalija Handžić, Omer Ferizbegović, Mustafa Smajlbegović, Zijad Galijašević. Dušan Blagojević. Milan Ninković, Zvonko Kezić. Avdo Ferizbegović, Nikifor 'Bojić i Milan Popović Tešanj (Mjesni odbor): Euad Dervić, Hamdija Kahvić, Muhamed Hadžić, Hasan Bajramović. Melimed Lalić. Osman H. Jusufović Tešanj povjerenica: Šemsa Mulalić Todorovo (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Delić Tomina (srez Sanski Most) povjerenik: Ahmed ef. Velentanlić Tomislav Grad (Mjesni odbor): Muhamed Krivošić, Malimud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid Šaran, Salili Pehlivanović. Osman Ahmić Travnik (Mjesni odbor): Hamdija Bašagić, Šaćir Hero, Muhamed Šaćirbegović, Mustafa Vehabović i Hf. Salih Begović Trebče (srez Tešanj) povjerenik: Muharem Deljkić Trebinje (Mjesni odbor): llijas Resulbegović, Melimed Zubčević, Husnija Sadović. Zaim Volić, Šukrija aramehmedbviić, Huso Tolić. Smajo Čustović, Hifzija Galijatović, Hasan Robović i Muhamed Dizdarević Treštenica (srez Tuzla) povjerenik: Hasan Smajlović Trijeban.? (z. p. Domanovići) povjerenik: Muhamed Patković Trnovo (srez Sarajevo) povjerenik: Hilmija Tafro Turija (z. p. Puračić. srez Tuzla) povjereni^: Mehmed ef- Imamović 349 �Turski Janjari (srez Bijeljina) Mjesni odbor: Husein Hamšić, iHasan Hadžić, Salih Muminović, Emin Colić, Dedaga Karačić, Sefket Nakićević, Lutvo Alagić, Hasan Hodžić, Smajo Zečević i Hakija Hadžić Turske Kolibe (srez Derventa) povjerenik: Ferid Lemeš • Turska Trnova (p. Branjevo) povjerenik: Milio Popović Turski Vakuf (srez Bos. Gradiška) povjerenik: Adem Džaferović Tuzla (Muški mjesni odbor): Džemal Telalbašić, Rasim Kršlak, Omer Smajić, Melimed Salihspahić. Hasan Sijerčić, Husnija Šehović Tuzla (Ženski mjesni odbor): Ziba Kršlak, Mukelefa Hadiiefendić, Tenzila Telalbašić, Fadila H. Imširević, Fahrija ZaimoVić, Džehva Vilović, Naila Bešlagić, Aiša Mutevelić. Hanumica Jašaragić, Tija Dervišefendić i Sadeta Salihspahić Ulcinj (Mjesni odbor): Derviš Đodić, Džafo Alibegović, Nikola Mirović, Rifat Alibegović, Vaso -Đurašković, Hasan Ljuća, Camil Numanbegović, Velimir Drecun, Ago Bušatlić i Riza Sadik Uroševac (povjerenik): Hamdija Isinailović Ustikoiina (srez^ Foča) povjerenik: Mehmed Omerbašić Ustžpraea (srez' Rogatica) povjerenika Abdulah Karahmet Valandovo (srez Strumića) povjerenik: Osman Trhulj Vareš (srez Visoko) Mjesni odbor: Derviš Plevljak, Muhamed SaletovJć, Hamdija Imamagić, Hamdo Karamehjć, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Aliaga Mulić, Ahmed Hasanagić. Avdija Hasanagić Veles (povjerenik): Ali Riza Sadiković Velika (srez Derventa) povjerenici: Smail ef. Hadžić i Fehim Porobić Vel. Kladuša (srez Cazin) Mjesni odbor: Hasan Rizvić, Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulejnian Aganović i Džemal Keserović Visoko (Mjesni odbor): Ha,mđija Tahmiščija, Mustafa Džafić, Sabrija Liinić. Džcvdet Hodžić, Muhamed Muzaferija, Šemsija Duraković, Muhamed Aliić, Zuhdija H. Omerović, Hamid Mrkonjić, Mustaf i H. Mehmedagić i Hazim Maglajlić Višegrad (Muški mjesni odbor): Hasan ef. H. Halilović, Mahmut Behmen. Murat Cengić, Omer Jukić, Branko Branisavljević. Idriz Karišik, НаШ Ploskić, Jefto Petrović, Jusuf ef. Mulahasić. Šerif Rudalija Višegrad (Ženski mjesni odbor): Sa bira Behmen, Fazila Pekušić, Anka Ramić, Zejneba HaJžihalilović, 350 IVlah, ttadžid, Kurt. Vera Vcšović, Hasanbegović i Jukić Vitina (srez Ljubuški) povjerenik: Nurudin Kapetanović Viduša (srez Zenica) povjerenik!: Abdulkadir ef. Kadić Vlasenica (Mjesni odbor): Zuhdija Hasanefendić, Redžep Taljić, Salih Jašarević. Sejfo Taljić, Alxlulah Klempić. Omer Hasanbegović, Omer Ibrahimpašić Vranduk (srez Zenica) povjerenik: Sulejman ef. Imamović Vranići (srez Foča) povjerenik: Ibro Pjano Vranište (srez Prizren) Mjesni odbor: Nazif Huseinović, Cazim Abdulahović, M. Milošević, Abidin lsmailović, Raif Zuberović. Ismail Oručević i S. Fsatović Vrbanja (srez Banjaluka) povjerenik: Jusuf Ajdinović Vrnograč (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Topić Vučkovac (srez Gradačac) Mjesni odbor: Husein Salihćehaić, Abas H. Ibrahimbegović, Abdul-Latif Kurbašić, Abdul Kadir Fazli. Halil Muratović, Mehmed Muikić Vukovije (srez Tuzla) povjereniM: Osman Atić Zavidovlći (srez Žepče) Mjesni odbor: Numan Osmanefendić, Salko Pekmić, Muharem Hukić, Osman Cakić, Hakija Raljević. Dujko Gavrić. Pašaga Dedić, Hf. Hasan Odžačkić. Omer Parić i Zahir Uljić Zelinja Gor. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Mehmedbeg Kapetanović. lbrahim Sarajlić, Lazar Đurović, Dragutin Radić, lbrahim Halilović, Halil Udovičić, Omer MujČinović, Mehmed Certmović, Đorđo Ra­ dić i Muharem Tokić Zenica (Mjesni odbor): Hasan ef. Beširević, Avdaga Harmanđić, Džemal Serdarević. Mahmut Mamić, Mahmut ef- Kundalić, Ing. Mustafa Đulepa, Sulej­ man Karić, Abdulah ef. Serdarević, Sabrija Caršimanović i Zuhdija Mujkić Zvornik (Mjesni odbor): Hasan H. Ahmetbegović. Ha­ kija Krdžalić, Sabit Kondžić, Sejdalija Bajraktarević, lbrahim Kurić, Avdo Mujezinović, Hasan Kamušalić Žepa (srez Rogatica) Mjesni odbor: Šaban Begić, Šaćir Tabaković. Sarija Hadžić, Nurija Delić, jVvustafa Pandža. Omer Tabaković Žepče (Mjesni odbor): Dr. Nikola Kisić, Mustafa Dogladović, lbrahim Maglić.. Mehmed ef. Alić, Rašid Šaćiragić i Đulaga Dervišić Dživar (srez Trebinje) Mjesni odbor: Salko Berhamović, Meho Duraković, Halil Spahović, Hamdija Fazlinović, Murad Erkočević, Abaz Busuladžić, Edhem Budalica �Izvje š ta j b la g a jn ik a M aterijalni uspjesi Gajretova rada, naročito oni koji su rezultat aktivnosti društvene organiza­ cije, t. j. redovni društveni prihodi, postaju iz go­ dine u godinu sve veći. Ti uspjesi naročito se ističu u ovoj godini — što svim a nama, Gajretovim rad­ nicim a daje potstreka za daljnji još življi i uspješ­ niji rad. Materijalni uspjesi, koju su polučeni ove godine iz naroda, aktivnošću i požrtvovnošću Gajretovih radnika, ubjeđuju svakako, djj, je naš elem enat pri­ hvatio Gajret, da i najširi slojevi naroda sve više pristupaju u njegove redove i da mu poklanjaju svoje puno povjerenje. Ta činjenica ujedno јбШ garancija da će naš Gajret moći sa uspjehom da vrši još jače i uspješnije opredijeljenu mu misiju na kulturnom podizanju i nacionalnom osvještavanju muslimanskog dijela našeg naroda. P r i lj o d i: Prelazeći na izvještaj o ostvarenju pojedinih stavaka društvenih prihoda u prošloj godini, moramo najprije istaknuti da u prihode nismo ovoga puta unijeli nekoliko većih svota, koje stvarno pripadaju ovogodišnjim društvenim prihodima. U prvom redu ovog puta nijesmo unijeli u prihode redovni godiš­ nji doprinos Banke Gajret, velike Gajretove dobročiniteljice, koji se iskazuje u prihodima Gajreta svake godine od osnutka Banke Gajret, odnosno od 1922 godine. To nismo učinili radi toga, što je Banka Gajret ovogodišnju svoju bilansu zaključila nešto docnije, nego je to činila dosadanjih godina. Ovogodišnji doprinos Banke Gajret društvu Gajret definitivno će se utvrditi na bančinoj skupštini 12 jula o. g., t. j. na isti dan kada i mi održajemo svoju skupštinu. Prošlogodišnjim našim budžetom naša glavna skupština predvidjela je za ovu godinu doprinos našem društvu od Banka Gajret u sumi od Din. 250.000 —, obzirom na povišenje njenog akcijskog kapitala, dok je lanjski doprinos bio u sumi od Din. 200.000 — Pored toga, u prihode nismo unijeli ni pripa­ dajuću dividendu na Gajretove dionice u Banci Gajret. Ta dividenda odm jeriće se zajedno sa do­ prinosom Banke Gajret. Isto tako nismo unijeli u ovogodišnje prihode ni redovni doprinos za društveni cigarpapir u sumi od Din. 31.250'—, zagarantovanu nam ugovorom sa tvornicom cigarpapira. Također nismo unijeli nekoje druge prihode, koji nam prispješe poslije zaključka blagajničkih knjiga u sumi oko 50.000 — Din. Prema tome, naši ovogodišnji prihodi su stvar­ no v eći nego su iskazani u tabeli „prihoda" oko 300—350.000 — Din. 1) Redovne članarine ubrane ove godine Din 227.585'20, pa prema tom e v iše nego je predviđeno za okruglo 17.000 — Din. 2) Članarina dobrotvora i utemeljača bilo je 89.190'— Din., prema tome više okruglo za 40.000'— Dinara. Ukupno je ubrano ove godine članarina Din. 316.775-20. 3) Od družtvenih zabava i teferiča prihodi su Din. 565.143 92, dok je budžetom bilo predviđeno svega 350.000'— Din. Prema tome od zabava i teteriča imali smo prihod v eći nego je budžetom predviđeno oko 215.000'— Din. 4) Prihod od priredbe Gajretova Dana iznosi Din. 96.028'85, prema tome postignuto je od prilike koliko je i budžetom predviđeno. Iz ovoga s e vidi da su ovogodišnje društvene priredbe dale čisti doprinos u društvenu blagajnu Din. 661.17277. Ostvareni prihodi koji potječu od društvenih članarina i priredaba daju najbolji dokaz o aktiv­ nosti i snazi Gajretove organizacije u narodu. 5) Darovi i drugi prilozi iznose Din. 297.64158. Ova suma također potječe u glavnom iz naroda. Ona je manja nego je budžetom predviđeno za oko 100.000'—Din., radi toga što u ovoj go dini nismo 351 �in\ali većih darova i materijalnih pom oći sa drugih strana. (i) Prilozi u naravi dali su nam Din. 14.667 95, pa prem a tom e ukupna sum a od priloga iznosi Din. 312.309-53. 7) Cigarpapir dao nam je prihod od 81.669 62 Din., prema tom e m anje n eg o je budžetom pred­ viđeno, iz razloga koji su izneseni u tajničkom iz­ vještaju. 8) Kamate od društvenog novca, koji je ulo­ žen u pojedinim bankama, kako se to vidi iz pre­ gleda društvene im ovine, dale su nam doprinos od Din. 161.907 27, prem a tom e v iše za preko 60.000-— Din., nego je budžetom predviđeno. Ovoj sumi im ala bi s e pribrojiti i dividenda od Gajretovih di­ onica kod Banke Gajret, pa ako bi se ona odm je­ ravala prem a lanjskoj godini, stvarno ć e prihod o ve stavke biti v e ć i za Din. 100.000'— , nego je bu: džetom predviđeno, 9) Od pitom ačkih opskrbnina u društvenim in­ ternatim a primljeno je l iti. 420.450 — , prema tome manje za Din. 55.000’— nego je predviđeno. Ova je svota m anja i ako jp u društvene internate prim­ ljeno v iše pitom aca u prošloj godini,nćgoje~pred videno. Kod drugih -dičnih društava, koja se bave školovanjem om ladine, prihod je s ove strane 2—3 puta veći, nego kod nas, a to dolazi otuda što se u G ajretove internate u većini primaju siromašna djeca, koja n e m ogu ništa doprinašati za svoje uz­ državanje. 10) Pretplate na list „Gajret" ove godine su nešto v iše dale nego prošle godine i one iznose Din. 47.841-50. 11) Društvene značke, izdanja i drugo dala su prihod od Din. 14.181"— . Gornje stavke prihoda koji su do 20 juna o. g. ušli u društvenu blagajnu* iznose 2,016.306'89 Din., ne uračunavši svotu od 300— 350.000 Din. o kojoj je' naprijed rečeno. R a s f f o d i : Za uzdržavanje devet društvenih internata i njihovih pitom aca utrošeno je Din. 1,256.43144. Na društvene internate utrošeno je m anje nego je pred­ viđeno, ma da je kroz njih prošlo v iše pitomaca, nego je predviđeno i ma da je otvoren ove godine u zajednici sa Prosvjetom novi internat u Trebinju. K oliko je utrošeno na uzdržavanje pojedinih inter­ nata, vidi s e iz tabele „Rashoda" od stavke 1—9. 10) Za održavanje analfabetskih tečajeva utro­ šen a je svota od Din. 5.76070. Ova svota je u glav­ nom utrošena na nabavku bukvara z a analfabetske tečajeve, koje smo kupovali od Prosvjete uz cijenu od 1 Din. po komadu. Na honorare nastavnicima teč a je v a utrošena je minimalna svota, radi toga što M inistarstvo Prosvjete nagrađuje nastavnike. Radi 352 to2a se nije ni iscrpila ni izdaleka predviđena suma za odršavanje analfabetskih tečajeva. l t ) Na stipendije đacima srednjih stručnih i visokih Škola, kao i šegrtim a koji izučavaju zanate, utrošeno je Din. 191 .1 Г .0 -, iako je bilo predviđeno Din. 8 0 .0 0 0 - • Prem a tom e n a stipen­ dije je utrošeno preko 2-puta v iše n eg o je predviđeno. Ovo povišenje izdataka na stipendije moralo se učiniti kako po traženju naših odbora i povje­ renika, tako i radi nastojanja G lavnog odbora da pomogne što više om ladinaca u privrednom ospo­ sobljavanju. Kako je to pom enuto u sekretarskom izvještaju, Glavni odbor je poslao u B eograd 9 sv o ­ jih pitomaca, gdje su krajem o v e godine završili geometarsku školu. Svakom tom e stipendistu ispla­ ćivana je stipendija od Din. 400'— m jesečno. Pored toga poslato je 12 stipendista u Drž. kožarsku školu u Visokom, koja je jedina ove vrste u našoj Kra­ ljevini. I ovim stipendistima odobreno je svakom po 400 Din. mjesečno. Stipendije sam o ovim đacima iznose skoro toliko, koliko je bilo budžetom pred­ viđeno za sve stipendiste. Ovo prekoračen je, uvje­ reni smo, odobriće svi Gajretovi radnici, jer je ono rezultat naših potreba. 12) Na potpore đacima visokih, srednjih i os­ talih škola utrošeno je Din. 15.370'— . Iz gornjega se vidi da su cjelokupn i izdaci ove godine na školovanje om ladine izn osili Din. 1,462.951-44. Prema tome na školovanje om ladine utrošeno je .preko 2Д od ukupnih društvenih rashoda. 13) Za štampu i poštarinu lista „Gajret" utro­ šeno je Din. 151.609"30, prem a tom e v iše n eg o je predviđeno budžetom za Din. 50.000"— . To preko­ račenje nastalo je usljed toga što je list „Gajret" štampan u ovoj godini u proširenom formatu i što je donosio mnoge ilustracije, sa raznih priredaba kao i fotografije Gajretovih radnika. 14) Za uređivanje i za saradnju u listu „Gaj­ ret" izdano je Din. 48.865"— , a budžetom je bilo predviđeno Din. 50.000-—. 15) Na sveukupne troškove adm inistracije ut­ rošeno je Din 162.328-04, što znači 2 puta v iše nego je u budžetu predviđeno. Prošla g la v n a godišnja skupština zaključila je da s e o v e g o d in e izrade za cijelu društvenu organizaciju jed noobrazne knjige i tiskanice radi urednog vođenja društvenih poslova. Za štampu i izradu tih knjiga i tiskanica izdato je Din. 46.127-70 koja svota nije predviđena budžetom. Na kiriju je izdato Din. 2 4 .000— , na troškove oko putovanja u Beograd prilikom putovanja članova Gl. Odbora u razna m jesta prigodom održavanja raznih priredaba izdato je Din. 31.349'— . Na poš^ ' nu ie izdato Din 19,857"54, na ogrev, osvetlenjc, čišćenje Din. 5.91125, za slike delegata g la v n e god. �skupštine i slike od zabave u Sarajevu Din. 9.288'SO, te razni sitni troškovi Din. 26.794 05. 16) Na plate i osiguranja, te poreze društve­ nih namještenika izdato je Din. 147.82116, što znači za nekoliko hiljada više nego je budžetom pred­ viđeno. 17) Razni izdaci iznose 71.840*- Din. U ovoj svoti sadržano je Din. 21.280 — za štampu društve­ nih izdanja — Gajretovih predavanja i za honorare autorima tih predavanja Din. 4.500—, zatim Din. 14.700'— kao subvencija Pjevačkim društvima Gajreta i honorari režiserima oko zabave u Sarajevu. Beogr. Gajretu za gradnju doma po izričitom za­ ključku Banke Gajret od doznačene nam svote od 200.0000'— Din. u prošloj godini Din. 25.000'— i g. A. Muratbegoviću za izradu pozorišnog komada Din. 1.000'-. Prem a tome ukupni izdaci iznose 2,050.815*64 Dinara. Iz gornjih stavaka društvenih rashoda vidi sd se da je stvarno utrošeno -manje u ovoj godini za Din. 150.000'— nego je budžetom predviđeno, iz čega slijedi da se nastojalo da izdaci ne budu veći od primitaka. Međutim ako bismo našim iskazanim prihodima pribrojili svotu od 300—350.000'—, koja stvarno pripada ovogodišnjim rezultatima naše bi­ lance — iako iz napred iznešenih formalnih razloga nije knjižena — to se u ovoj društvenoj godini po­ kazuje suficit u iznosu od blizu Din. 300.000'—, tako da ovogodišnji prihodi stvarno iznose Din. 2,350.000'-. Društvena aktiva i pasiva vidi se iz tabele „Društvene imovine". Ta aktiva u glavnom se sa­ stoji iz društveno gotovine, koja se nalazi u poje­ dinim novčanim zavodima. Obzirom na privredne prilike našega naroda smatramo, da su materijalni rezultati ovogodišnjeg društvenog rada potpuno zadovoljavajući. Uspjesi Gajretovih radnika u iznalaženju materijalnih sretstava, koji su polučeni u ovoj godini, uvjereni smo, da će im dati potstreka za još življi rad u idućoj godini, kako bšnaš Gajret mogao udovoljavati svi­ ma potrebama naroda. ' ! i 353 �Prihodi i rashodi na dan 20 juna 1931 P o j e d i n c e Red. broj Ukupno P r e d m e t Dinara P Dinara P P R I H O D I od: 1 R edovne članarine 2 3 4 5 6 7 Utem eljača i dobrotvora . Zabava i teferiča . . . . 8 Kamata i dividende . . . 9 O p s k r b a ................................ 10 227.585 89.190 565.143 96.028 297.641 14.667 . . . G ajretova d a n a .................. Darova i priloga . . . . Priloga u naravi . . . . 20 — 92 85 58 95 Cigarpapira............................ P r e t p la t e ............................... Značaka, spom enica i dr. Manje prim ljeno . 4 '' RAS Н „ Џ* / I • •ЈШИШ 1 Muški konvikt Sarajevo 2 Ženski 3 4 5 6 7 8 9 Šegrtski Dom Muški konvikt T u z l a ................. 10 11 12 13 14 15 16 17 354 1 „ M o s ta r .................. „ Banjaluka „ B i h a ć .................. . . . „ P l e v l j e ................. „ Trebinje . . . . 238.187 234.941 185 321 114.140 138.256 106.020 107.258 90 926 41.877 40 42 81 50 51 80 98 52 50 191.150 15.370 151.609 48.865 162.328 147 821 — Analfalbetski t e č a j e v i .................. S tip e n d ije ............................................ P o tp o r e ................................................ Štampa i pošt. l i s t a ...................... H onorari l i s t a ................................... Administrativni troškovi . . . . P late i osiguranja nam ještenika Razno ................................................ — 316.775 20 661.172 77 312.309 81669 161.907 420.450 47.841 14.181 53 62 27 — 50 2,016.306 34.508 89 75 2,050.815 64 1,256.431 5.760 44 70 206.520 — 200.474 30 310.149 71480 20 2,050.815 64 — 30 — 04 16 — �Račun imovine na 20 juna 1931 godine P r e d m e t broj P o j e d i n c e Dinara U k u p n 0 p Dinara P 2 ,0 9 3 ,6 0 0 37 AKTIVA: 1 Blagajna i k o n v i k a t a ..................... 8 9 .4 9 9 32 2 3 4 5 6 7 Poštanske Š t e d i o n i c e ..................... 93629 20 Banke G a jr e t ....................................... 9 7 2 .4 0 0 — Gradske Š t e d i o n e .............................. 3 7 3 .0 3 1 50 Zem aljske B a n k e .............................. 3 3 7 .7 2 8 — Prve Hrvatske Š t e d io n e ................. 1 1 .8 5 0 — ,,Varde“ ............................................... 6 0 871 35 8 M uslimanske Trg. Banke, Sarajevo 1 .2 5 0 9 Sarajevske Banke, Sarajevo . . . 86 650 10 Kreditne Banke, Ljubuški . . . . 2 9 .9 6 0 11 12 Banke Ferizbegović . . 10227 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Kreditne Banke, Tešanj 39 880 Jugoštedione, Sarajevo 3 6 6 24 Vrednosnih papira — _ - 5 7 2 .4 5 3 — 43 079 83 5 0 2 .4 7 8 20 8 230 10 . . 3179 48 Raznih dužnika . 12.376 15 Nekretnina . . . 1 5 .0 0 0 — Ćilimarske škole 5 1 .4 2 9 92 Garancija . 10 000 — Zajmova . . . . f Inventara . Predujmova . Zalihe hrane 1,218.221 68 3 ,3 1 1 .8 2 2 05 PASIVA: Početna imovina Gajretov Dom . . Garancije . . . . Više potrošeno 2,9 4 6 .3 0 2 96 390.027 84 10000 — 3,3 4 6 .3 3 0 80 3 4 .5 0 8 75 3.31 1 .8 2 2 05 355 �Prihodi po mjestima o* Članarine хз Mjesto s Srez Dobrotv. Prinosn. i utem. Din 02 1 2 3 4 1» e 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Banjaluka (m ) Banjaluka (ž.) Ćelinac Beograd Bihać (muš.) Bihać (žen.) Ripač Bijeljina (muš.) Bijeljina (žen.) Janja Koraj Tur. Janjari Bijelo Polje Bitolj • Bileća Fatnica Bos. Dubića Bos. Kostajnica Bos. Gradiška Dubrave Tur. Orahova 23 24 25 26 27 28 2 !) 80 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 Bos Krupa Bos. Otoka Bužim Bos. Novi (m ) Bos. Novi (ž) Bos. Petrovac Kulen Vakuf Oštrelj Srnetica Brčko (muš) Brčko (žen.) Bos. Šamac Ćelić Orašje n'S Bugojno Donji Vakuf Gor. Vakuf Kupres Cazin Pećigrad Todorovo Vel. Kladuša 4b Čajniče 48 49 50 51 52 53 Derventa (m.) Derventa (ž ) Bos. Brod Bos. Dubočac Kotorsko Odžak Banjalučki - 50 B!|elj nsii 1.740 BileCKi B. OuDica Bos. GradiJki Bos. krupski 220 7 7.630 2 Bos. Pctrovaćki 161 2 100 Brčanski : 800 r Cazinski 1.096 1.626 775 " 2.195 88 1.078 - Din Din - _ - - 7 ! Dervcntski P Din - 1.000 — 75 5.614 441 75 86( 50 21.330 -- - ~80 7 45C 7 Razno List „Gajret“ (Bib ) Р Din - 1.735 200 z 159 50 7 410 700 920 1.716 7 — — — 7.155 — ■z 2.241 50 z _ 6.481 50 400 1 801 50 50 8.147 50 3.097 515 50 1.958, 50 10.035 4.125 25 2.811 75 7 7 z _ 7 7 - - - — 195 Z” - 3 7 85 7 7 60 z - 7 ■n ' 182 — — — 9.843 50 - 10 — 7 Z - 4' 30 7 7 7 - 200 - 100 r 150 700 450 _ 300 - 7 50 — 7 7 100 100 200 : 20 100 100 - 7 £ 7 680 100 1.382 15.034 1.976 106 5.755 583 9.915 6.518 50 1X07 7.095 588 1.446 50 4.014 50 2.426 1.944 50 3.558 13.357 6.190 5.077 7 673 100 _ - 7 _— _ 345 — z 618 50 - 130 82 400 7 : 7 7 — — — — — — — — — — — 7 7 — 50 - — — — — 704 2.3П8 - 215 7 100 — _ _ — 7 - _ _ _ — 7 - 80 — _ 259 200 100 100 - — 974 100 220 - _ — _ _ _ 7 50 _ — _ 200 — 525 ~ - 200 _ _ - _ - 375 170 68 7 7 z 2.210 - 1.393 260 - 804 4.926 100 200 38° 331’ 1.426 459 391 3.352 1.735 50 6.466 10.231 50 10.815 105 3.055 5.753 600 13.956 331 35 893 1.230 1.509 50 811 50 — 50 — 50 50 Din P 48.801 60 1.151 50 7 7 1.064 5.86C 80< 14.845 75 — — 1.613 75 1.031 50 27.663 1.163 2.481 1.876 40 5.756 402 50 540 10.725 251 50 - - 200 - — 7.88* 1.566 12.174 2.180 72 Din P 1.100 - 7.671 55 200 “ 300 200 75 — 500 50 200 202 — — 50 5t z z z Р 360 1.630 200 — 700 — 3.120 420 163 344 1.052 3.480 50 z 232 4.700 500 ; 157 491 Din | p 7 43 913 - P Cigle Doma 7 1.382 610 744 50 1.628 1.540 г 326 1.843 Din Značke 7 — 2 (K — 2.889 50 1.323 200 1.634 3.339 50 1.359 25 2.232 335 — — — — — — — 305 — 700 668 1.241 332 1.400 110 838 868 1.09; 205 7 211 167 1.115 — - 2.338 304 — 500 220 — 2( _ _ — _ P nica 70 21.231 40 19( — 870 317 500 1.140 500 2.317 337 595 147 1.238 2729 600 1.301 684 100 300 Galački 6.350 700 696 1.000 ~ Čajnićki P 50 — 1.380 ~ 2.140 58 50 1.783 50 — Bos Noih Bugojanski Din Zabave 7.455 50 15.992 1.159 50 84 - 4.000 3.564 1.637 1.162 170 3.380 1.543 1.113 1.345 236 499 _ 385 472 1.588 Bihaćki Gnjilani 6 C Gračanica (m. 64 Gračanica (ž.) Uraćanički 6 , Lukavica 6 t Gradačac (m.) Gradačac (ž.) 6 6 * Modrič Gradački 6 { Spionica Tur. 7C Vučkovac Zelinja Gor. 72 Jajce Jajački 73 Jezero 74 [ Kičevo 356 2.395 780 500 Dorfulija Fojnica 5t Gacko 5f Avtovac P Prilozi - 7 93 7 - 258 100 - 7 - 1.404 7 400 485 5.087 50 29.804 50 8.913 15.168 331 1.108 3.771 150 320 12.351 — 3.6011 16.973 25 4.512 335 232 355 11.411 50 1.241 4.317 1.652 4.961 205 372 971 8.637 25 1.124 �Članarine 1 Mjesto Srez ■ti )obro v. i utena. Prinosn. Prilozi Zibave spome­ nica Značke Din Din P Din P Din P Din P i _____________ 75 Klaia“i 77 Stapan 78 Ključ (nmS.) 79 Ključ povj. 80 Sanica Gor. 83 Bjelemić 85 Ostrožac 78 Kumanovo 90 Livno (muš.) P Kladanjski 950 — Ključki — “ Din P 2.323 100 _ 4.613 1.387 — 50 — 1.52J 50 390 60 4.053 50 1.430 75 11.836 75 1.500 — 2.808 70 3.934 _ 5.977 _ 1.611 — ■ — — 1.268 872 — 200 — 875 714 50 — — — — _ — — 2.894 — 932 50 5.644 25 — (umanovski — 604 — 90 440 — 1.395 50 160 — 9.687 50 — — — — 50 - — _ _ Konjički 92 Leskovac 46 - _ Din P List Razno ,,Gajret“ (Bibl.) Din 51 Din P _ 200 _ - ICO — 200 - _ _ —• _ 620 _ — 100 — 360 — _ _ — — — _ — 20 — — — — — — — — — — — — — — — — — - 100 — 575 — -- — — — — — 100 z — — — 60 _ — — — - 55 _ 186 _ 20 _ Din P 8.132 _ 3.161 50 18.021 950 402 13.839 70 2.879 1.714 50 1011 — 9.950 75 /94 — 10 70 65 — _ — — — 100 — 50 — — - 30.308 - - 162 9.604 51.211 - - 4.338 50 515 498 1.911 10.542 50 100 “ 100 100 - 80 260 - 1.100 _ 13.432 50 1.824 20 — — — “ — — “ 1.770 _ 339 100 25 275 2.000 100 _ 50 20 443 - _ 163 — — - - 43 53 - - — 115 — — 120 10 7 100 550 - — — — — — — — - 62 z z - lili - - - 100 - 9.624 73 7 709 11.821 69 _ - - —— 1.450 75 " 350 - 10 — 7 90 I 580 — 50 1.322 25 6.505 75 200 ■ — - — 25 8.000 450 - 130 430 ■ 3.400 4Go i ^Р, — — - - 1 — _ Ukupno 400 - — — — — — — 120 _ P - _ _ _ 80 _ — — 484 — 3.075 — 300 — — — - 7.348 50 — — 876 25 21.563 25 450 150 _ _ 62 _ 40 - — — — 1.529 50 7.648 50 4.283 37.042 —* —i 1.100 — 3.541 — 8.000 98 Mostar (muš. 1 99 Mostar (žen.) _ _t _ _ _ 50 M ostarski 639 1.627 1.83V 100 Blagaj 515 101 Bivolje Brdo _ _ _ _ - 228 _ 102 Potoci — 551 — ■— 61 i 50 103 Mrkonjić Grad — - 2.327 — 5.716 — 104 Nevesinje 105 Novi Pazar — — 1.000 — —~ — 1.312 — 106 Nova Varoš 1.700 — V107 Ohrid 500 — — -V та* c>— 108 Peć — — — — 109 Plav I г ■ — •— — - 17.871 110 Plevlje 1.770 Hl Priboj — 339 I Pribojski _ z 112 Sočice — — LE — 113 Podgorica 50 3.354 75 12.871 1.050 114 Prijedor 2.600 1.268 115 Kozarac (muš.) Prijcdorski 3.080 _ z 2.000 116 Kozarac (zen.) 117 Ljubija lsi. — —'л 7.C00 118 Prijepolje Prijepoljski 119 Brodarevo — г 120 Komaran — 121 Prilep — — ~ 443 — 122 Priština — 276 — — — — 123 Prizren — — — — 2.230 Prizrenski 124 Brod — 365 — 125 Vranište — — — 4.853 3.000 126 Prnjavor — - 263 50 2.942 Prnjavorski 1.275 127 Bos. Kobaš 100 _ _ — — — 355 _ 128 Lišnja _ _ — — — 1.328 75 122 _ — — _ 135 _ Вегаас _ _ — — 60!) _ 131 Rožaje 132 Rogatica (muš.) 2.550 — 3.642 — 1.568 69 3.136 — — 133 Rogatica povj. — — — 48 — — — 160 688 — 1.160 — — — 136 Podžeplje 137 Prača Rogatički 380 7 138 Rakitnica 7 I _ z 1.900 1.066 768 280 139 Sjetlina 140 Sjedovići — _ - 239 345 z 142 IJstiprača — 610 — 400 _ 143 Žepa 2.550 85 9.774 116.095 23.615 144 Sarajevo (Gl.o 3.192 50 482 145 Sarajevo (žen 854 50 2.034 50 1.824 146 iiijaš Sarajevski 3.160 140 439 — 30« 147 Ozren 981 280 4Г 50 134 — — — — 149 Trnovo 3.072 J50 San. Most (m. San. Mus 151 San Most, (ž.) 94 Ljubuški (muš.) 95 Ljubuški žen.) Ljubuški 96 Vitina Cigle Doma 150 50 20 - 380 — 4.374 - 584 1.442 1.200 81.794 62 394.788 97 3.674 50 4.786 4.189 1.354 184 3.454 376 357 �Članarine ’o •3 Zabave Mjesto Din Din 152 1511 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 Budiml. Јарга San. Most Star. Majdan Sjenica 500 _ _ Skoplje Srebrenica 500 — — Stolac (muš.) Stolac (žen.) Aladinići Čapljina 200 Stolaiki Domaiovići Lokve — Počitelj Trijebanj — Strumica Stip 1.0001— Tešanj Blatnica Doboj Tešanjski Miljanovci Sije Teslić 1.560 — — Tomislav Grad 174 Tetovo — 175 Travnik Travnički 176 Kasapović _ __ Trebinje 178 Lastva Trebinjski 179 Dživar Tuzla (muš.) 14.550 — 181 Tuzla žen. — 182 Gor. Tuzla _ — 183 Kreka - — 184 Kreka-Solara Tuzlanski 185 Lukavac Tur. . ^ 1 186 Puračić 1871 Srebrenik - f 188 Turija Uroševac L Ulcinj _ Veles 192 Visoko 530 193 Breza A 194 Gračanica 195 Kakanj Doboj Visočki VKakanj Zgošća 197 Radovlje 198 Vareš Višegrad (m.) 1.200 20( Višegrad (ž.) 300 Višegradski 201 Mioče Uvac 100 I 202 203 204 205 204 207 208 20! Vlasenica Nova Kasaba Zagreb Zenica Gor. Zenica Pojska 210 Zvornik 211 Kalesija 212 Kozluk Vlasenički 200 7 _ Zenički - Zvornički - Žepački 340 - 2 i: 214 215 21 ( 217 218 358 Zepče Novi Šeher Zavidovići Gjakovica Razna mjesta List ,,Gajret“ Razno (Bibl.) >Јлирцо Prinosn. Srez M Cigle Doma Sporne- 100 173 — — 1.852 2.916 1.227 170 1.393 783 762 250 82 _ 900 P Din 45 455 P Din P Din _ 2.467 — 1.032 — — — — — — — 1.017 — 2.969 50 — 265 — — I _ 470 6.205 25 1.375 3.115 75 : 1 — — — — 114 — 500 — 65 7.452 95 G.447 — _ _ — lit _ 50 P Din - 20 P Din - P - z = — — — — - — 20C 6.488 - - - 290 - ~ - Т7 1.900 - - 4.000 - - - - - - - z 100 - - _ - 4c 13.178 1.22' 17( 25 1.008 5.349 75 35( — 82 10( — 2.914 14.301 50 70; 301 508 65 23.295 85 1.245 — 3(1( — 18.171 75 84: 5п 16.1)81 4.566 1.389 77.57b 6.671 50 5.527 25 6.661 12 1.451 1.083 - - 100 - 10i 400 — — £ — — — — — — 238 2u0 300 675 50( — 200 3.260 — — — 131 — 100 - _ _ _ Din 7 3.17c 5.84f - - P 300 200 150 750 225 - 408 = ■- 65 1.649 — 18.162 85 — — — — --- - —t —V — - —— - — 4.53 8.317 75 - — - П — — 4» . -У — - — 14 _ _ — *1.40 _ 9.8.:o _ 253 32 2.982 _ 9 177 — - — 17.03 — 31.278 — —- — — 51 г=- 2.383 _ _ — 55 — 20 _ 4.373 75 _ _ 12(1 1.896 12 — ■ i = 2.222 1 ' Jf 265 = ?г _ 7.000 _ . 500 z _ _ — 600 1.705 2.249 4.465 3.280 - 400 p 1.500 5 _ 24 420 128 822 2.950 718 2.550 1.500 1.709 9.727 50 — 2.935 r 1.724 450 1.238 _ 97 1.778 75 8.103 1.531 I 21» z ~ — 100 70 — 1.810 z z - 5.5C0 - 16.024 316 — — 2.647 5.392 50 7.574 "10 5 I 298 50 — — — — 206 — 1.601 1.389 2.075 I _ ~ — — 1.858 281 Г Tin 18^ — — ... ~ ~ — — 554 100 1.724 1.045 — — 3.440 __ 639 4.388 — 768 1.122 11.251 — 3.778 50 761 50 4.645 1.451 916 P Din — 10 ~ I Din — — — — 50 — — — — — — — — — — — ~ — — — — — _ _ 20 - 100 £ - 600 600 1.350 - 63 100 176 287 260 300 — 1 _ _ — — — z — _ - 25 270 — 25 250 500 — _ — — — — 1 z 12.092 75 — — — — — 195 — — 22.024 I 397 — — — _ 200 200 _ = — — — - 62 - - 187 50 ino _ 250 _ 100 100 1.273 100 7.588 50 14.723 50 4.959 1.788 40 _ £ — _ — — — 15.811 338 50 1.25C — 686 5.655 _ 225 — 8.384 50 100 2.027 �Izd ac i G a jre to v ih k o n v ik a ta u d ru š tv e n o j g o d in i 1 9 3 0 -1 9 3 1 359 �Usporedba ostvarenih prihoda i rashoda prema budžetu za 1930-31 1 Budžeto m predvide no Primljeno P r i m i c i Redovita č la n a rin a ..................... . . . . Više primljerIO 227.585 20 210.000 - 17.585 89.190 — 50.000 - 39.190 Manje primljeno 20 2 Dobrotvori i utemljači 3 Zabave i te fe r ič i......................... 565.143 92 350.000 — 4 Gajretov dan.................................. 9Ш 8 85 100.000 - 3.971 15 5 Darovi i dobrovoljni prilozi . . 297.641 58 400.000 — 102.358 42 6 Prilozi u n a r a v i .......................... 14.667 95 50.000 - 35.332 05 7 Cigarpapir...................................... 81.669 62 140.000 - 58.330 38 8 Doprinos Banke Gajret . . . . 250.000 — 9 Kamati i dividend a..................... 161.907 54.550 50 250.000 27 100.000 - 10 O p s k r b n in e .................................. 420.450 _ 11 Pretplata za list Gajret . . . '47.811 50 50.000 — 12 Značke, spomenice i druge . ■ 25.000 - 14.181 475.000 . 2,016.306 89 2.300.000 Manje primljeno^.......................... 34.508 75 233 826 Ukupno • . . . . & f . . . . . 92 215.143 28 61.907 2.158 10.819 333 826 40 183.693 11 ' Г \ Ла t да*?, i \ hl d a c i 300000 _ 61812 60 42 250 000 _ 15058 58 185321 81 150-000 - 35.321 81 114140 50 110.000 - 4140 50 M ostar................. 138 256 51 140000 — 106.020 80 98 120000 — 13979 20 107 258 150.000 - 42.741 02 75.000 — 15926 52 41377 50 100.000 _ _ — 3 Šegrtski dom Sarajevo . . . . Muški konvikt Tuzla „ , 5 „ 6 7 » „ Banjaluka „ „ Bihać 8 . „ P le v lje ................. . . . 90926 52 41377 5.760 50 Stipendije . . . . 191.150 - 80.000 12 P o tp o r e ................. 15.370 50.C00 13 151.609 14 Štampanje i poštarina lista Honorari................. 30 15 16 Administrativni troškovi . . . . Plate i osiguranja 48 865 162328 147821 04 16 17 Nabavka namještaja konviktima. Razno ...................... 71480 - 9 10 ■ » Trebinje . . . . Analfabetski tečajevi U 18 . . 2,050815 360 Više izdalo 40 Muški konvikt Sarajevo . . 4 Manje izdalo 238187 234 941 1 2 Ženski Budžetom predviđeno Izdato 70 64 100.000 50.000 80 000 140.000 120 000 1743 94.239 49 30 — 111150 _ 51600 30 82.328 7821 04 16 349 674 83 34 630 1135 _ — _ 120 000 185000 - 113520 - 2.200 000 - 149184 36 �ГА/РЕТО В гл асник Г а /Р е т о в е п Р н Р е Д б е rijuца Амалнја Несвадбп, г. Адолф Хофер и г. Милан Нинковић. Kao 4. тачку одсвирала je војиа музика £5. п. пука оперску фантазлју од Верди-а »Ла Травпата«, a, дуготрајпи Ha дан 0 . јуна о. г. у лрисутности прадставнвка Глав- аплауз публикн био je најбоље прпзнање музици 25. п. нуцог Одбора г. Хамдије Увсјса, фипапс. директора, Мјеени Јса п њеном капелшгку г. Видошићу. одбор Гајрста у Теслићу одрисао je своју годишљу забаву. Kao задња тачка у програму ове забаве иоводен je коУ дупке пуној и дивно inicnhenoj u декорж-аној кино- мад »Покрадено грожђе«, цгаљива нгра у з чнла од Хусејна оали Епглоско-Југоолавецскс ДестилАЦијв Дрва д. д., иред- Ђоге. еједпик Мјесног одбора Гајрета у Теслићу г. Мехмед-Алија Дилетанти г. г. Антон Несвадба, Мартин Киебл, Милош Ханџић тачно у 9 cara у вечер отвара забаву поздравним Новпћ, Зијад Галијашевић, Хајрудип Мујичић : н Феликс говором. НГалк одигралл су своје улоге на онште задовољство ових Прву мисао и поздрав упућујо Учвишеном Протектору лрпсутних и тешко би бнло појединца истакнути. Гајрета Његовом Краљевском Внсочанству ПрестолонасљедПо успјешно изведеном програму, раввила сс врло нику Петру, умоливши све присутне, да Узвигаеног Гајре- угодна аиимирана забава, која je потрајала до у рано јутро. това Протектора устајући поздраве са трократним »Живио«, T ok и располож^ље свих присугних било je одличпо, евагато су присутаи од свега срца прихваталн, те се сала про- чнје je лице сјало од задовол«ства, чему je пуно доприпиламала од зслицања, накои чега je војна музика 25. пеш. ј м м у з и к а 26 . u. пЈгка. пука из Тузле иитоннрала државну химну, коју су' Успјех^оде забаве je у сваком погледу, како моралиом присутни стојећп саслушалл. тако и материјллћом изнад свагсог бчекпвања и no опипем У наставку свог поздравнег говора предоједник г. Хан- прнзнању може се сматрат^ једном од иајуспјелпјих забава џић износи у краткнм потезимС’ и бираппм ријечима сав рад у пашем мјесту, a то тим вшое, ако се узме у обтр, да je Гајрота почам од њогова осиутка т. ј. WtflM од 20 , фсбруара ш гостовања Бановинског позоришта из • Бан.а Луке до ове 1903. до далас, подвлачећи нарочито културну и националт/ забаве био размак само од двије вечери. иу инсију, коју je Гајрет у својој прошлости извршио, a Вруто приход ове забавс нзноси 14.57405 дннара. коју и дапас са толикнм успјех<£^бршг. T'" свесрднпм заузнмаљем милостивс гђс НинкоИзноси снагу н јакост Гајрета како у гра(ду, тако в внК и малостпве гђе Вољевац, a уз сарадњу нашпх врпједиа селу, његово бројчано стљње, нарочито наглашујућ, да се ппх муслиманки и предсједшмса, Гајрет јс имао једну од око иоловица Гајретових ор^нпзација налази na селу, те најбогатијих томбола, које je Теслић видио, a нарочнто у да со н лрема томе најбоље види, кдко je ндсја Гајретова ручним радовнма. дубоког корјена ухватила баш међу најширим муслиманДва излога овдашњих трговаца г. г. Илије Цврпћа и ским слојевима. Љубомлра Cmuiha били су препуни ручпих радова. Полосал je пгго може рећи, да ja Гајрет данас no броју Мплостивој гђи Нинковић и милостивој гђи Вољевац омладиле, коју школује, издржава и оспособљава за саирс- Мјесни одбор Гајрета изриче и овиме своју н&рочиту захмелн живот, пајјаче друпггво у пашој Крал>еви1Ш, a да се je влллост. Мора се колстатовати, да сс овај пут у даваљу гомболс подигао na овако завидну виспну, .-Јаглуга je евпх Гајретових радника и прнјатеља како у прошлости, TaJto и у са- поред браће других вјероиоповијести парочпто пстакоше и датп.ости, a нарочига je заолуга за то данашњег предојед- гвп овдашњи муслнмали, почам од првог до задљег и иајсиплштва Гловног Одбора. 1>омашнијег, сем једпог једппог случаја, na чему пи Мјеспи У данашњем тешком стању Гајрет лздржаје око 700 одбор пзразује своју хвалу и признање. омладинаца н омладлнки у својим домовима, и on je једин-i Захваљујемо се такођер и дароваоцима томболе еа страовијстла тачка у данашњици нас муслимана. пе: г. г. Адолфу Ваје.у, власпику штампарије пл Зсннце, Захваљује свим присутним na шгогобројпом одзиву, a који нам посла око 35 предмета за томболу, Мирку Дивјаку. нарочито се захваљује Главном Одбору, који изасла свога власнику ауто-гараже из Бања Луке, Аропу Салому, златапредставпика, да ову забаву с.војпм присуством увелича. ру из Baiba Луке, X. Копчићу, кљижару пз Сарајева, М. Захваљује ешш члаиовлма, чланицама и пријатељима Фетахагићу, шум. чиновпкку пз Блатпицс, И. Еилшшћу, учиГајрста, који га потаомогоше, да би ова забава што боље тељу из Комушине, те некодицнни Тсшплпа. међу којим успјела, a парочиту своју захвалиост изрпчс сунругн ври- нарочито г. г. Хасапу Мпџићу, дпреастору, A. Мујичићу, трједног и агилног Гајретова одборлика милостивој гђи Јапки говцу, 0. Јусуфовнћу, замјенику среоког начелнпкл, Драги Нилковић, која иије жалила ип труда нп времсна у раду Тапасићу, трговцу, X. Херићу, грунтовничару, X. Кахвићу, еудском чин., Гвиди Фихтперу, апотекару, као u гвпм остаoito нриирема за оиу забаву. • Захвал>ује сс свим ио(;јстиоцима, itao и дароваоцима лнм. Нарочгогу захвалност лугујемо и мил. гђама: Мркал., багато томболе и бифеа, тс све нрисутне поалравл>а са доВајић, Фериз 1 '>еговић и Козомарић, те гђицама: Малић, Мибродошлицом. HaiKou овога je на cneonhe задовољство музика 25. п. лошевпћ, Капнџнћ и Вајрактарбвић, које се заузсше за распука из Тузле одсвирала опер<-ку фаитазију од Зајца »Ни- вродају бпфса, a такођср се аахвал,ујемо и г. Јаш Ое.кели-у, кола Шубић Зрии.ски«. "P,lB- намјештенпку, који нам много поможе око дакориса1Сао 3. тачка лзведсн јс комад »Знмски капут«, шаљива н»а кино-сале. пгра у јсдном чину, a који су изпсли са нравом умјетношћу Нока je свнма хвала и лризнање. Гајретова забава у Теслићу Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице �Tcueib његову, иного жељеном дому, a тиме се у исто вр|1М( даје најјаснији доиаз да je идеја Гајрета наишла на добар прнјем и разумаваше, a уједно ое вај« " једна нова подпога и јана гаранција sa успешаи рад и у »удукности. Београд. ски Гајрет je јучерашње чедо, он je твн почео да живи, а рођен je у оно бурно враме иза Ослобој>ен,а, иад ct лоче„„ радити на свима пољима у циљу да се створи од нашег народа једна идејна, јединственеа и јака целина. Са политичким уједињењем нису се могли избрисати из душе нашег народа, који je веновима био политички noцелан, супротни назори о држави и нацији, који су ометали његово духовно јединство. Да би се отнлониле ове сметње, требало je радити не само на политичко-економском зближавању разних делова нашег народа, него je такођер требало посветити и особиту пажњу културном и националном зближавању. Требало je данле створити од више културних смерница, од више националних тенденција једну заједничку народну културу и једну националну свест. i на Срница срп. кафеџија и иекар уписао се аа добро твора Гајрета, са свотом од 1000 Дин. СВЕЧАНО ПОЛАГАЊЕ КАМЕНА ТЕМЕЉЦА ДОМА БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА »ОСМАН ЂИКИЋ« У БЕОГРАДУ У недељу, 14. np. месеца у 10 сати прс лсдна нз нзјсвечанији начин и у з присуствовање великог броја одличника из Београда и унутраш њ ости, освећен je тем еа дома Београдског Гајрета »Осман Ђикић«. Свечаност je почела довом г. Абдуселама Џумхура, вишег војног свештенина и благајнииа Гајрета, која у целости гласи: сви х »Нека je слава и хвала Теби, о Бож е наш, Створитељу свијетова, господару васионе и хранитељу свсга што живи! Бож е наш, Теби се једином захваљујемо на свим благодатима, којим а нас обасипаш . Теби који си јединствен у свом знању, моћи и величини, ми подижемо на овом мјесту руке и мслимо Te, о Створитељ у наш, да обаслеш својим благословом темеље овог дома и да у чи н иш да он буде paсадник свега оног ш то je добро, лијепо и иориснс за нашу заједницу и народ. Милостиви Боже, заш тити и обаспи својом милости нашег нг.јвећег добротвора, иашег уззиш еног Краља Алеисандра I., н аш у узви ш е ну раљ ицу Марију, нашег Престоланасљ едника Петра и цио Краљевски Дом«. После ове молитве. г. Хасан Ребац, директор вануфа у Скопљ у, прочитао je ову повељу; Васпитање народа, a особито омладине прздстављало je свакако најмоћније средство у остварењу овог идсала. Само овај велики идеал није се могао нити може лостићи одједном. За његово остварење потребно je уложити доста времена и труда и радити no нарочитом плану и методу, који су прикладни за менталитет појединих делова нашег народа. Овоме раду на културно-националном лрепороду, морала се посветити особита пажња нашој браћи исламске вере, јер овај изразито чисти расни део нашег народа остао je услед разних околности и политичких прилика као отсечен и изолован од осталих својих суграђана. Требало их je, дакле, прилравити за заједничку сарадњу и васпитати их да се осећају као јсдно нераздвојно национално тело са својом брзћом других вера. Ово je било тешко изводити због версне осетљивости нзше браће исламсне вере, јер све идеје које би долазиле од стране њихових суграђана других вера, остале би углавном без успеха код широких муслиманских слојева. Потребно je, дгкле, било створити у њиховој средини један кадар идеалних и спремних радника, ноји he као пионири радити на културно-националном васпитању и подизању муслиманског друштва. У првом реду требало je почети са омладинои. Муслиманску омладину требало je оспособити за овај рад и зггрејати ća идеју културног и националног јединства. Ованео Егспитање могло се најлаише и најбоље постићи у нашем културном и политичком центру, у Београду, нашој национално пренаљеној и јуначкој Престоници. Евс, управо ове чињенице створиле су одлун у код једне групе нгш их националних раднина и патриота да у Београду оснују једно друштво са циљем да омогуће васпитање и образовање муслиманске омладине на Ун и ве рзитету и другим стручним школама у наш ој Престоници. Њ и хов а намера наишла je на одзив и у септембру 1923. основан je Београдски Гпјрет »Осман Ђииић«. »У Београду, лрестолници Краљевине Југослааије, 14. ју н а 1931. године (no хиџри 22. Мухарема 1350. године) за време срећне владавине Њ. В. Краља Александра I. КараЦорђевића, Велииог Добротвора Гајретг, уд-рен je 14. јуиа Да се ова еелика идеја могла остварити захвалност припада родољубивим грађанима чијом помоКу могаше се идеја Гајрета остеарити. 1931. r. темел овога дома у коме he се омлгдина ислзмсие вере васпитавати у л>убави ća свог Краља, свој југославенсни иарод, у пож ртвовању sa отаџбину и осећању дужнос ти и сгесности у сваном послу, номе се буде посветила«. Глјрет je отпочео свој рад са 20 питомаца, a дамгс eeh издржава више од 100 питомаца и питомица. Гајрет je за 7 i одина свога опстанна успео да ш колује преио 70 питомаца и питомица, иоји ceh сви антивно раде на вг.спитању нашег муслиманског света«. Повељ у je узидао у темеље дома прсдседник Гајрета г. Ђ урађ Јосиповић, генерал у пензији, иоји je том приликом одрж ао овај говор: »Данас je сигурно најсвечанији дан у ж ивоту Београдсног Гајрета »Осман Ђииић« јер се данас свечано полаже 362 З&тим изнсси потешноће с нојим се морало друштво борити оио смештавања својих питомаца у станове, који у највише случајева нису одговарали потребама једног ђачког дома. �Затим г. Јосиф овић наставља: »Овај fce дом носити име Османа Ђикића, нашег велииог ку л ту р н о г р адн ик а и националног борца, у иоме ће Гајретова ом ладина имати светао узор и леп пример у свом П оздрапне Г јш ђ н о г д е п е ш е п р е т с је д н и к у о д 5 о р а Г а јр е т а Бијељина: Чланови Гајрета у Бијел.ини одржавчјући свој;.' редоину годишњу скупштину поздравл>ају Главни одГ»->р a преко љега нарочито Вас i;ao претсједника и вођу културно-просвјетног ii|»orpeca нашег елемента уз једнодушне жеље да и надаље устрајете на том добром путу динб. Једном речи, овај ће дом престављати једно велико и на челу нашег Гајрета, јер слмо у Вашој личносги народно дело, одакле ће сигурно потицати много добро за Подриње гледа сигурног кормилара нашег културнонаш о п ш ти народни идеал и наше национално јединсгво«. просвјетног бЈк)да те Вам кличемо живили. — ПретсједПосле тога се г. председник поновно захвализ спима ник скупштине: Мухамед Прељубовић. при сутни м и оним који помогоше подизање овог дома, a Бос. Градишка: Са Гајperone годишље скупштинс поздравнарочито претседнику и целом одбору београдскг Општине. љамо свог претседника молећи Овевишњег Bora да Ва<; Ha заврш е тку ове лепе свечаности отпевао je хор пипоживи дуго година на дику и поно« нас свију окунтомаца и питомица држ авну хим ну на велико задовпљ иво штинара.. свих присутних. Бихаћ: Извршујући једнодушап закључак годишње скупСвечаности су присуствовали: Реис-ул-улема Маглајштине Мјесног одбора са повјереницима Гајрета среза лић, изасланин Њ . В. Краља г. Чедоиир Поповић пуковнин, блхаћког свесрдно Вао поздравллмо као свога претизасланик Претседника Владе, изаслници М инисгра Ппосједника и културно-просвјетног и иационалног вођу са свете, Социјалне Политике, Београдске О пш тине и т. д. Зажељои да рдржлте у започетом раду на препороду тим делегати др у ш тв а св. Саве, Црвеног Крста, Кола Срп. исламског дела нашега народа, — Претсједник: Осмаи Сестара и многи одличници, као и цео Одбор Гајрета и њеГеџић. гови питомци и питомице. Брчко: Са овогодишње главне скуппггале овдашњег Мјееног Дом се подиже на у гл у Далматинске и Велбуш не уг.иодбора ГајрСта поздрављамо Вас Господине претоједниче це no пројекту инж. r. Богдана Несторовића, a кош таће око u молимо Свемогућег да Вам поднјели дуг живот н че3,000.000 динара. Биће готов до 1. новембра a имаће два оделичну истрајност у Ватем •културно-лроовјетиом раду. љења у која he ce моћи да смести око 200 питомаца и пиВјерујте и ми ћемо Вас свесрдно помагати. Живио u томица на цело издржавање. -----здрав нам био. Претсједншс: Сулејман Хаџиаллјагић. Фоча: Испред сакупљених члалова са годишње скуплгтлне Х а јр у д и н Б ујук ал и ћ, студ. шаљомо Вам налпе поздраве да нам дуго пожпвите иа корпст u налредак нал1ег Гајрета. — Претсједлик : Хасић. Јг;јце: Члаловл Гајрета «а даЈшлње скулштине лоздрављмју овога *претсједника m живио. — Претсједиик: Капегановић. Љубушки: Чланови Гајрета оакулљеди на главној скулштпнп свјесни пепроцјељивлх заслуга учнњених за на-ш Гајрет поздрављају евог уваженог претсједлика r. Дра. Лвду Хаеаибеговића. т;ојн му дају леограничепо новјерење са молбом п жељом да и ладаље водп лаш Гајрет и муслимане њиховом кЈлтурном прогресу. Претсједнпк: Алија Орман. Мостар: Члановл и пријатељи Гајрета оиупљени на годишњој скупштини Мјееног одбора високо цијенећи Baaie веллке заслуге за наш Гајрст, поздралљају Вас. Мјеспн одбор. Рогатица: Са годншњс окупштиие лоздраиљамо свог врпједлог вођу оа жељом да узмогне јога дуто радити за №Ш1 дични Гајрет. Прстсједиик Мјеоног одбора: Ахмет Пашлћ. Плевље: Са годншње скуплтше Мееног Гајреговог одбора у Плевљу наша je на1>очита дужност да Вас господиле претседннче најсрдачкије по:вдравимо захвал.ујући Вам на пожртвовном раду. опробаног и неумрлот борца и вође Гајрета. Са. одулгевљењем клнчемо жлвео. Прегседник екупштине: Саит Сурулиз. Пријепоље: Чланови Месног одбора у Пријепољу са редовле годилгње скуплшгне ноздрављају свој Главли одбор на челу са претседником и неуморним Гајретовлм радником г. Др. Хасанбеговићем. Претседник: Хасан Ханпћ. Тузла: Са велпког Гајретова теферича, који су прпредллл Мјесни одбори Сребреника и Шлионице данао у Шпионицп пепред огромлог броја члалова и посјетлоца ове 'Гомбола за Гајретову забаву одржану дне 6 -VI 1931 прве наше лрнредбе поздрављамо Вас као неуморног u у Теслићу ж ивоту и раду. Овај ће дом бити к ул тур ни центар, поакле he долазити дирентиве за рад, и сигурно средство помоћу кога ће се о држ авати веза између генерација Гајретове омла- 363 �ti Од Гајретова ллтамца г. Краика Мехвда из Маглаја, иаји je крајем one ша. године завршв Геомеирску школу, нримили омо слијсдећу захвалиицу. »Главном Одбору Гајрета у Оарајеву. lipe нар дана завршно сам пауке на геоматрском отееку Државне техничке средње иисолс у Београду, те хитам, да изразим Гајрсту најдубљу захвалност, што ми je помогао да се школујем и школу завршим. Обећајем Гајрету да ћу блти увек достојаи пажље. коју мп je указнвао у току мога школовања те да ћу и ja паотојатп својим радом да се бар донеклс одужим Гајрету за његову вслику ппжњу и помоћ, око мога школован.а. У Ма г л а ј у, 15. јуна 1931. Крзић Мехмед, дштломирапи геометар.« Предсеитк месног одбора Гајрета у Високом Г. Хамдија Тахмишчија и секретар Г. Џевдет Хоџић са нитомцима Гајрета, a ђацима Држ. Стр. Кож. школе у Високом дпчиог вођу Гајрета. са још млого искрених и топлих жеља желимо још да Вас и надаље видимо много година на челу Гајрета. — За приређивачки одбор^ Хаспћ Абдулах, Ибрахимовпћ Мсхмед, Слањаикић Џулага, Суљкановић Мустафа. Автовац: Са данашње годигаље скупштинс одбора Гајрета у Автовцу чланови лруштва једиодугано Вас поздрављају и молимо Вас дА се и ići ел,сдећем пзбору прнмите чагти прсгсвдншса Главног ОдГ>ој»а Аајрета, услед чега ЈЗлм у будуће јодпогласно чланотт и одбор изјављују пуно rio-, иерење и шаљемо 'најЛшне поздраве. Киичемо живио. Иопред окупштпие^р сјДбора: претсвдаик: Ариф Хасапбеговић. Приједор: УчеснЛЦи Гајретове годшпње скушптине у Приједору срдачно и топло поздрављају Глашш одбор, a иарочнто уважеиог прет^једпика г. Дра. [хашгбеговнћа, изразујући му најдгЛљу хвалу и призпање. Претсјсдпик: Др. Хајровић! Бањ алука: Мсгни одбор Г^.јрста у Бањалуцн еа своје седнпце поздравља днчпог вођу Гајрта. Иретгедикк; Курбоговић. »Ових дана завршио сам студије на београдеком универзитету као плтомац београдоког Гајрета »Осман 'Викић«. Ради тога сматрам за. своју дужност, да се овом приликом захвалтш управном одбору споменутог друштва, који чи ie, за време мога школоваља, поклтњао особиту пажњу. ’ Благодарећи томе успео сам да на време дипломиргм. Б е о r,p i}д, 27. јуна 1931. Хајрудин A. Ђурик, дипл. студ. филозофије«. З а х Јв а лн о с т Г а јр е т у Од дооадаљег Гајротова питомца г. Бссима. Коркута, : чсоји je недавно завршпо студпјо на теолошком факултсту i у Џами-ул-Азхару у Каиру, прнмио je Гљшн.и одбор пиемо овог садржаја: Томбола за Гајретову забаву одржану дне 6 -VI 1931 у Теслићу Цијељеном Главном одбору друштва »ГАЈРЕТ« Сарајево. ГТрије четирн године подијелио ми je Гајрет отипсндију, да наставим теолошке студије ua универзитету Ел- • Азхар у Каиру. Сада, каде сам се иовратио у домонину, ! осјећам се дужним, да нашем вриједном Гајрету изразим ј евоју веливу благодарпост, што ме je кроз пуне четири iro- ; дине издашно потпомагао, да завршим студије. Цијснсћи пожртвовани рад нашег културног друштва • Лајрет на проовјетном и скономском подизању исламског дијела нашега иарода, не могу a да и опом приликом не ј иотакнем Гајретову заслугу, што шаље и потпомалсе наше : ђалсе ua теолошке етудијс у Каиро, како би нашсм ислам- ; еком елемонту и у том прапду користили. ^ Изволпте прнмнти изјмд мога одличног штоваља и д.убоку захвалиост! Бесим Кориут, в. р. 364 Мјеспи одбор Гајретп у Гацку, 24 јупа 1031 �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lig a e ij a Jugoslavenska P riv red n a za d ru g a i štedionica , s o i ) » Sarajevu, C ukovića ulica broj 5 I kat isDlaćuie sve dospjele kupone a g rarn ih obligaeija n a svoioi blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u m jesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligaeija tak o d a svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stav lja do znanja vlasnicima ag rar­ n ih obligaeija, da Jugoštediona d aje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih, obligaeija. Ove se inform acije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D lr e k c lfa J u g o s la v e n s k e p rivred n e z a d r u g e i š t e d io n ic e ^ Sarafevo. j SV A K I M U S LIM A N TREBA DA KUPUJE jt I j samo I !I GAJRETOV I c io iiP ip iR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” 9OOOOOOOOOOOOOO0OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Papirnica Hamdija Kopči; Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala -OOOOOOOOOOOOOOOOOOOO oooooooooooooooooooo Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAl. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAIRETU” ш т а м п а р и за : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТДМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А ГА К И С ТР О ЈЕ В И С ТЕР ЕО ТИ П Н 1А РОТАЦКО НМ СТРСЈ ClliKOGRAFIJA: IZ B A C U J E K L IŠ E J E U JE D N O J I V IŠ E BOJA 3 E D IN A N A JU D U N A Š E K R A L J E V IN E knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 0 0 r MAJIUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju llllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!lllllllllll!llllllll!№ općine grada Sarajeva g n m r r - n r - »— t - t t - i « — т - т — ч, -i — ч -~ »— r I Bosanska Industrijalna i j Trgovačka Banka d. d. ] Sarajevo, Sfrosmajerova ulica br. 12 J Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n 2©yJ00.000* — Rezervni fond D in Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. IIIIIIIIItllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500-000-lilHI Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o slije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ^BSllsiSlES§iBSglSZaEZelEž!gH§Za^§10ES§]Q@SIES§]EZel@2eitES§ll§ZelES§l@g§iE2el^ Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Oin 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'i se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupllarno siguran. Osniva, organlzuje 1 rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje б°/о Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini 1 Inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže 1najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije 1isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f15c05b1b938a10d27165a03e53eceb.pdf b43d738fadca6849aa4cba767dd757fa PDF Text Text ГЛАСНКК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж A J: Уредништво: З а К раљ а и О таџбин у З а п и с н и к XXV р е д о в н е гл авне г о д и ш њ е скупш тине друш тва Гајрет, о д р ж а н е 12 јула 1931 г о д . у С ар ајеву 2 7 _____ir. Ш та каж у други о Г ајретовој скупш тини Бесим Коркут: Елџам и*ул-А зхар у ГАЈРЕТОВ ГЛАСННК О дговор Њ ег. В еличанства К раљ а н а поздравну депешу О дговор П ретседиика Краљ . Владе П оздравне деп еш е Г ајретовој главној годиш њ ој скупш тини: и Гаика, Автовца, Приједора, Теслића, Цазина, Дубровника : Вишеграда К онцерат Гајретова п јевач ког друш тва у М остару Годишња скупш тина Гајретова пјев. друш тва у М остару • З ахв ал а Гајрету Натјечај за чиновника у Г ајретовој канцеларији Натјечај з а пријем питомаца-ица у Г ајретове конвикте и за подјел стипендије у 1931/32 год. ^ 16 ЈУЛИ САРАЈЕВО 1931 И з д а Ј е Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а у С а р а је в у БРОЈ 14-15 �OSlašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna ■v Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o. j. u SARAJEVU i 1Y i Bavi se-svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U red o v n i č a s o v i o d 8-12 i o d 2 i'p o d o 6 č a so v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti d aje u kulturne i p r o sv je tn e sv rh e. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко граннце 200 динара. Ђац* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Власник друштво „Гајрет“. — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Попгга‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ C d p a ј o n o , 16 Ј ул а 1931 Њ егово В ели чан ство К р а љ Ј у г о с л а в и је АЛЕКСДНДАР I БР. 14-15 �З а К р а љ а и Отаџбину Г а /р ет о п а С к у п ш т и н а ^ велика М а н и ф е с т а ц и ја Мушки Гајретов конвикт у Сарајеву био je у недјељу (12. о. мј.) сав у знаку једне крупне свечаности, манифестације која je крунисала једно велико дјело и нагласила успјех Гајрета на свима пољима његова културнога, националног, привредног и хуманог дјеловања. Двадесетпета редовна годишња скупштина није била само илод нашег рада у минулој ранијој години; није она била само оно што се подразумијева под скупштином, т. ј. саопштавање извјештаја и осталог што се сматра већ уобичајеним на једној годишњој скупштини; и није, најзад, она била једна процедура, саобразна правилима друштва. Не! Последња Гајретова скупштина у ствари je била једна импозантна и спонтана, одушевљена и речита манифестација Гајретове идеологије, којом су веК захваћени и најшири слојеви муслиманског живља у нашој Краљевини. To je била манифестација снаге и дисциплине, озбиљности и трезвености, елана и воље за рад, сигурног стремљења из успјеха у успјех, до триумфа, потпуног и несумњивог. ОсврКући се на лањску нашу редовну годишњу скупштину, уредништво „Гајрета" je, на овом мјесту, објавило следеће: „Импозантна скупштина од 180 делегата показала je снагу Гајретова корјена у нашем народу; показала je како je дубоко продрла Гајретова идеја у наше слојеве". Овогодишњој скупштини приступило je преко 250 делегата, тумача рада и жеља Гајретових присташ а'из око 90 мјеста са територија на коме Гајрет са успјехом ради. Taj број je у ствари био је д н а д у ш а и је д н а и д еја, је д н а в и т ал н о с т и је д н а сп о н т а н о с т , је д н а д и сц и п л и н а и је д н о о д у ш е в љ е њ е ; о в а ц и ја и о г р о м а н п о к л и ч : З а К р а љ а и О т а џ б и н у ! једна мисао била je заједничка цијелом скупу: све што Гајрет ради, то je диктат националне свијести, постулат воље да се културним подизањем и васпитањем народа учини све што чини добро Краљу и Отаџбини. Стога je ту мисао одлично и сугестивно окарактерисао неуморни и заслужни претсједник Главног одбора г. Др. Авдо ХасанбеговиК, кад je у поздравном говору подвукао и нагласио ове ријечи: „6. јануар 1929. донио je Гајрету љепше дане, донио му јејо ш шире п ољ ерада; уклонио му je многе и многе препреке. Од тога дана Гајрет je, једним великим замахом, почео д а п р е л а з и и з је д н о г о б и ч н о г ђ а ч к о г д р у ш т ва у јед ан в е л и к и п о к р е т у чи тав о м с в о м е е л ем ен ту ". Урнебесан аплауз којим су поздрављене ове ријечи нашег претсједника очевидно je увјерао да су сви присутни делегати о с је т и л и оно што je претсједник друштва у искреном заносу н а г л а с и о . To о с је ћ а њ е , заједнично цијелој скупштини, мјеродавније je од свега осталога; ono je мјеродавно за тачност тврдње: да je ова Гајретова скупштина у својој битности и у своме карактеру, психози, била једна нео* чекивана и спонтана манифестација, надахнута девизом: За Краља, за народ и Отаџбину! Тежаци и грађани, мануелни и интелектуални радници, муалими и илмија, село и град, — све класе и сталежи, све мисли и сва осјећања која су се нашла на једном терену, дисциплиновани су једном идејом, одуховљени једном идеологијом! To je општи утисак који je свако од присутних понио са ове скупштине; тај утисак je најбоље јамство да ће ова скупштина као манифестација новој радној години дати нове импулсе и нови елан, нову вољу и енергију, нову пожртвовност и виталност у раду за Гајрет, a преко њега у раду за народ, за Краља и Отаџбину. 25 редовна скупштина Гајрета била je сва у знаку опште радости и општег одушевљења ради триумфа једног крупног р а д а ; она je била огледало једнодушности и дисциплине, трезвеног дискутовања и сагласности у доношењу закључака и одређивању смјерница даљнег рада. О на je била објављење коначне побједе Гајрета и његове пуне афирмације у свима слојевима нашег народа. Ta побједа je близу, врло близу: на страх врагам! 366 �Покровитељ ГаЈрета Њег. Краљ. Вис. Престолонаследник ПЕТАР �Зап и сн и к X X V р е д о в н е г л а - в н е годишње скупштнне д р у ш т в а Г а јр ет а одржане 12 јула 1931 године у просторијама Гајретова мушког конвикта у Сарајеву. Скупштини присуствују, према верификационом исказу, делегати мјесних одбора и повјереништава Гајрета из слиједећих мјеста : Бос. Градишке, Орахове (Бос. Градишка), Вишеграда, Бијељине, Љубушког, Бужима (срез Бос. Крупа), Призрена, Шабца, Дервенте, Бос. Кобаша (Бос. Крупа), Рогатице, Горажде (Чајниче), Мравињца (Чајниче), Згош ће (Високо), Сребренице, Зворника, Острожца (Цазин), Жепча, Цазина, Маглаја, Мостара, Билеће, Зенице, Ластве (Требиње), Сјетлине (Рогатица), Стомачића, Плевља, Урошевца (Неродим), Џивара (Требиње), Домановића (Столац), Бихаћа, Тур. Јањара (Бијељина), Челића (Брчко), Коњица, Струмице, Сарајева, Невесиња, Которског (Дервента), Озрена (Сарајево), Олово (КлаДањЈ, Сјенице, Д обоја (Тешањ), Брчког, ГаЦка, Радовља (Високо), Тузле, Бањалуке, Грачанице, Завидовића (Жепче), Оџака (Дервента),, Травника.Т^отор Вароши, Гор. Зенице (Зеница), Стоца, Локава (Столац), Касаповића (Травник), Ливна, Фоче, Бијелог Поља, Требиња, Фојнице к. К., Високог, Вареша (Високо), Острожца (Кон>иц), Пријепоља, Власенице, Градачца (Жен. одбор), Бихаћа (Жен. одбор), Пурачића (Тузла), Лукавца (Тузла), Кладња, Живинице (Тузла), Чапљине (Столац), Креке (Тузла), Илијаша (Сарајево), Зелиње Горње (Градачац), Теслића (Тешањ), Тешња и Модрича. Скупштину отвара у 9 сати.прије подне Претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић, следећим говором : Господине Изасланиче Њ . В. Краља, Ваша Преузвишености, поштована господо и драга браћо ! Наш узвишени Владар (бурни поклици: Живио Краљ!), који сваком згодом излева благодати на ово наше друш тво и који стално прати његов рад, који водећи рачуна о читавом народу, његову добру и напретку, води рачуна и о нашем Гајрету, благоволео je и данас указати Своју високу Владарску пажњу овом скупу и нашем раду, na je изаслао Свога изасланика на нашу скупштину у особи санитетског бригадног генерала г. Др. Светозара Андрића. (Поклици: Живио!) Ja верујем, да ћу погодити вруће и топле жеље свих Вас, a преко свих Вас Гајретових радника и читавог нашег елемента, ако најискреније заблагодарим на овој високој пажњи нашем Уз- 368 вишеном Владару, и ако прве мисли, прве осеhaje са овога нашега величанственога збора упутим Ономе, који делује на свима пољима народног и државног живота неуморно и даноноћно. (Поклици: Тако je, Живио Краљ!) Зато ћу са Вашим благоволењем прочитати и упутити данас поздравну депешу нашем Узвишеном Владару, која гласи: Његовом Величанству АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ КРАЉУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Б е о г р a д. Гајрет данашњим даном сретно завршује још једну епохалну годину свог културног и националног рада, благословеног очинском љубављу Bafrier Величанства, инспирисаног нашом непоколебљивом синовском оданошћу и верношћу a крунисаног величанственим успесима и народним признањем, na са пуно наде збијених редова и прекаљених срдаца уз свога Краља ступа у нову годЈЈну рада тежих задатака јачим замахом и ширих размјера за Краља и Отаџбину. Гајретова главна скупштина народних делегата из свих крајева Отаџбине, која се у овом моменту одржаје јединствен je израз љубави спрам Узвишеног Краља и нашег Покровитеља и миљеника Његовог Височанства Престолонасљедника Петра, јединствен je израз спонтаног одушевљења сљевеног у буран и трајан поклик: Да живи Отац велике нам Отаџбине! Највернији синови Узвишеног Прег.тоља Гајретови чланови обдарени милошћу и очинском љубављу свога Краља, ентузиазмом среће поздрављају Ваше Величанство и следе велике и мудре интенције. Претседник Гајретове скупштине: Др. Авдо Хасанбеговић. (Читање депеше пропратили су сви присутни стојећи уз бурне поклике: Живио Краљ! Живио Краљевски дом!) Господо, са Вашим благоволењем ja ћу упутити поздравну депеш у са овога збора и Претседнику Краљ. Владе, Армијском Ђенералу г. Петру Живковићу (Бурни поклици: Живио!), a преко њега и читавој Краљ. Влади. Упутићемо депешу генералу г. Живковићу, као првом сараднику нашег узвишеног Владара и човеку, који je примио на себе тешку дужност, да изведе велико �Делегати на Гајретовој год иш њ ој скупштини са Главним о д б о р о м и претседником г. Д ром Х а са н б егови ћем дело, замишљено о д стране нашег узвишеног Краља, да изведе велико дело на препороду нашег народа, наше Отаџбине и наше Државе: Господину Петру Живковићу, Претседнику Краљевске Владе, Почасном Ађутанту Његова Величанства Краља, Армиском Генералу Б е о г р a д. Гајретови чланови свих крајева наше Отаџбине преко данашње главне скупштине поздрављају Вас, Господине Претседниче пуним срцем искрености и следе Ваш пример верности спрам Узвишеног Краља и љубави спрам велике Отаџбине. Оснажени Вашим геслом све за Краља и Отаџбину ступају у нову годину културног и националног рада са још јачим замахом и прекаљеним срцима кличући: да живи Краљ и Отаџбина!, Да живи Краљевска Влада! Претседник Гајретове скупштине: Др. Авдо Хасанбеговић. Дозволите, господо и браћо, да поздравимо нашег одличног пријатеља, нашег одличног старатеља Министра Просвете г. Божу Максимовића и његова изасланика на данашњој скупштини начелника Просветног оделења Kp. Банске управе г. Ђоку Ковачевића: Господину Б ожидару Максимовићу, Министру Просвете Б е о г р a д. Одушевљено манифестујући узвишене интенције Његова Величанства Краља чланови Гајрета свих крајева наше Отаџбине преко својих многобројних делегата са данашње Гајретове скупштине најсрдачније Вас поздрављају, желећи да будући рад Гајрета подупре Ваша настојања на културном подизању и просвећивању нашег народа. Претседник Гајретове скупштине: Др. Авдо Хасанбеговић. 369 �Господо и браћо, драго ми je, да на овом Гајретовом величанственом збору, на овој великој и јакој манифестацији за Краља и Отаџбину могу да поздравим Врховног старешину наше вере, Преузвишенога Г. Реис-Ул-Улему Маглајлића. (Бурни поклици: Живио Хаџи Реис Еф.!) Поздрављајући њега, поздрављам у исто време и присутне и најближе његове сараднике, изражавајући задовољство, да су изволели посетити овај збор, да виде што ради Гајрет, колико ради и како су збијени редови Гајретови. Ja Вас уверавам, да ће Гајретови радници и у будуће да настану, чувајући велике моралне квалитете своје узвишене вере, да настану на раду и иду даље правцем, којим су досад ишли. Уверавам Вас, да he Гајретови радници и у будуће свим својим силама пожртвовно и бескомпромисно, да следе нашег Првоступника Њ . В. Краља, у Његовим високим интенцијама за Н арод и Отаџбину. (Тако je!) Наше братско друштво Београдски Гајрет >Осман Ђикић« изаслало je свога изасланика у особи г. Др. Мехмеда Беговића. Ja имам част, да га поздравим најсрдачније. (Живео!) Наша штампа, локална, београдска и загребачка, чини увек услуге, као отаџбеничка штампа свим здравим покретима у народу, na и Гајрету. Ja je поздрављам, a преко присутних поздрављам њихове колеге и молим их само једно: да прате Гајретов рад и у будуће као и досада, правилно и објективно, јер ће нам на тај начин најбоље помоћи и чинити услуге нашем великом раду. (Живела штампа!) Господо! Ha нашој скупштини налази се изасланик власти г. Милош Билбија. Ja га поздрављам. (Живио!) Драга браћо! Тешко je подвлачити велике засдуге за народно добро, које чини Гајрет. Тешко je подвлачити ову велику манифестацију, која je бјелодана свима и свакоме. Гајрет, како Г. Бан Дринске бановине, који je увек no- . В а ц Ј е свима познато, у прошлости je имао тешказивао велико разумевање за наш рад и пре ких часова у свом раду, али благодарећи тому, него je дош ао у -о в у наш у-средину, a и после, што je радио предано и искрено на народном шаље Вам поздраве и моли да' га се извине што добру, могао je да гази и уклања са пута све није могао лично да присуствује овом скупу, јер тешке перипетије. Најбољи доказ колико je Гајсе не oceha добро и није могао, да напусти собе. рет успео^јесу велики његови успеси, јесу велике (Живио Бан!) скупштине у народу, велики зборови у народу, Чини нам част и задовољ ство, i a као круна свега тога, господо и браћо, јесте да поздравимо у нашој средини нашег прекаова данашња велика манифестација, коју сачиљеног и одличног војсковођу Команданта II. Арњавају изасланици и делегати из свих крајева мије, Армијског ђенерала г. Емила Белића. наше драге Отаџбине. лал11 (Живио!) Према томе господо, констатујем да je ова Наш давнашњи пријатељ, сарадник и помаскупштина, сазвана на основу чл. 59. друштвегач, помоћник команданта Армије, дивизијски ђсних правила, правовремено заказана и објављена. нерал г. Јован Јовановић показао je и овом приHa скупштини je, браћо, присутно 247 делегата ликом колико му je стало д о Гајрета и д о Гајиз 86 места, na je скупштина према томе, a на ретова рада, na je изволео да посети лично овај основу чл. 61 и 62 друштвених правила способна наш збор. (Живио!) да отпочне са радом и да доноси правоваљане закључке. Ha основу изложенога, отварам са среГосподо, нарочито ћу у име своје, у име Вас ћом ову XXV. редовну главну годиш њу скупсвих и у име свих наших радника на територију штину друштва Гајрета, и предлажем за верифина којем делују, у име прошлости, садашњости каторе гг. Хајрудинбега Капетановића и Јусуфи будућности, да поздравим данас на нашем бега Пашића. (Прима се.) скупу претставнике наше посестриме — наше Просвете (Живила!), која je и у прошлости и у Отварајући ову скупштину улазимо, како садашњости деловала руку под руку са Гајретом, рекох у XXV. годишњицу Гајретовог активног a ако Бог да и у будућности тако ће бити, јер рада. Ви ћете из данашњег извештаја видети косу нас везале исте потребе, исте невоље, исте лико je и што je учинио Гајрет у прошлој години сузе и исти плач. и ja о том извештају не желим да говорим. АпеПоздрављајући њеног уваженог претседника лирам једино на Вас, да будете строги и праг. Др. Саву ЈБубибратића и остале изасланике и ведне судије, према ономе што ћете данас чути чланове Главног одбора Просвете, ja овај дан, из извештаја о раду у прошлој години. овај час нарочито подвлачим за могућност рада Гајрет je, браћо, чинио о д свог постанка до између свих добронамерних друштава, a народанас све да помогне свом елементу. У том раду, чито између Просвете и Гајрета. Живели! (Бурни на том путу наилазио je често пута на трње, али поклици: Живела Просвета!) се његови идеолози и његови радници нису ни- 370 �када заустављали, уклањали су с пута трње, да би могли ићи напред, да помогну свом заосталом народу. Година 1918., која je донела читавом нашем народу Ослобођење и Уједињење, донела je благодати и Гајрету, односно његовсм раду. Гајрет je тада отпочео да ради у истом оном правцу, у истом оном духу и идеологији као што je радио и под тешким временима, под бившом туђинском управом. Не желим да инкриминирам, али морам да истакнем, да je и од тада било запрека, да je било људи, који су било свесно било несвесно чинили замерке Гајрету. Гајрет, свестан своје велике дужности за народ и Отаџбину није се зауставио. Ишао je напред, уверен да ће — као што je ево данас — једног дана збити своје редове, испунити све празнине и моћи јавно и отворено да манифестује да je савладао многе и многе потешкоће. Господо и пријатељи! У Гајретову раду има још један велики датум. 6 Јануара 1929 донео* му je још лепше дане, донео му je jonf шире поље рада, уклонио му је^бш многе и многе препреке, и Гајрет je од тога истор^јскбг дана почео великим замахом, да прелази из једног обичног ђачког друштва у један велики покрет у читавом свом елементу и у читавом cffoMC народу. (Бурни поклици: Живио претсеДник! Тако je!) Ma да je то тако, Гајрет ипак није савладао све потешкоће. Јављају се ту и тамо перипетије, које покушавају издалека, јер не могу и не смеју отворено и фронтално, покушавају често пута да унесу забуну у Гајретове редове. (Доље с њима!) Међутим, господо, Гајретови су редови данас тако чврсти и збијени (Живио ГЈретседник!), да не могу у њега више да баркају они, који су хтели на тај начин, да ометају Гајрет у његовом великом патриотском раду. (Тако je!) И ова данашња скупштина наша, браћо и пријатељи, показује ништа друго него једну велику, јаку, одушевљену, искрену и бескомпромисну манифестацију. (Тако je!) Има појединаца може бити, који би желели, да на оваковом збору, да на оваковом скупу виде, навикнути из прошлости, no коју демонстрацију. Међутим, ова данашња величанствена скупштина значи, да je Гајрет успио са својим радом. Ja Вам рекох, господо и браћо, да Вам о извештају нећу да говорим, јер ће Вам то учинити други чланови Главног одбора, али хоћу да скренем пажњу Вама свима господо и браћо, да као што je Гајрет и његова идеја велика, висока, озбиљна и трезвена, тако исто треба и наш рад да буде озбиљан, да буде верна слика наше идеологије, да буде верна слика наших снага и да будете свесни онога, што хоћете. (Тако je!) Нас у раду воде велике интенције нашег Узвишеног Владара и ми смо спремни, да под условом највећих жртава следимо те Његове велике интенције. Нама у овом раду путоказ je наша идеологија, наш национални програм; нас у овом нашем раду вежу наша правила, која су за нас закон и тешко ономе. који се огреши о та правила. (Тако je! Живио Претседник!) Браћо и господо! Како видите, на данашњем нашем величанственом скупу поред претставника наше узвишене Илмије, поред претставника наше интелигенције, поред претставника нашег грађанства, како ,на данашњем скупу, тако и уопће међу нашим раденицима налази се гро, већина нашег здравог, озбиљног и свесног тежачког света. To je доказ, браћо, да je Гајрет са својим здравим радом зашао у наш тежачки свет, јер хоће и жели да му помогне. И данашње и досадашње Гајретове акције, које су предузимане са тешким жртвама, то јасно доказују. Гајрет je свестан тога зашто то чини, јер снагу наше нације, снагу наше pače, снагу нашега народа сачињава наш тежак. (Тако je!) Тим правцем, господо и браћо, Гајрет ће да настави. Гајрет ће данас да Вам поднесе извештај о прошлогодишњем свом раду, који ће наставити и у будуће, a све то за добро Краља и Отаџбине. (Живио Краљ!) Господо и браћо, после овог наша je велика дужност, да се из пијетета сетимо оних, који су према Гајрету били увек доброчинитељи и који су у свим моментима помагали ra. Треба, да се сетимо и умрлих наших пријатеља и чланова. (Поклици: Слава им!) Неумитна смрт отела je нашој нацији, нашој Отаџбини једног великог човека, великог војсковођу, великог народног борца и великог Гајретовог доброчинитеља. Недавно je неумитна смрт отела из наше средине Армијског ђенерала, почасног ађутанта Њ. В. Краља, Министра Војске и Морнарице Стевана Хаџића. (Сви устају и кличу: Слава ђенералу Хаџићу!). Губитком тога великога човека, исто толико колико je изгубила наша нација и Отаџбина, изгубио je и наш Гајрет; јер пок. Стеван Хаџић нас je разумео као и сви велики људи наше Отаџбине. Разумео je што нам je потребно и према томе упућивао je свој рад лрема Гајрету. (Слава му!) Позивам секретара г. Кукића, да прочита имена и осталих умрлих наших чланова и пријатеља. 371 �у границама Шеријата и исламске традиције. (Тако je!) Не можемо се враћати уназад, нити смемо стајати на једном месту непомични, али не смемо правити ни наглих скокова у своме замаху. Умереност je сваком послу најбоља, те je требамо строгом одмереношћу и савесношћу и примењивати. Зато апелујем на Вас, господо световна интелигенцијо, као и на све припаднике исламске верске заједнице, да својим радом искрено, предано и пожртвовно учине све, да заједничким радом ударимо најчвршће и најсолидније темеље нашој бољ ој будућности, јер ћемо једино тако бити, како добри муслимани, тако и добри грађани ове наше миле Државе. Зато, г. Претседниче и славна скупштино, стављам Вам на срце, да проведете колаборацију интелигенције и Илмије и у Гајрету као што je то учињено недавно и у Вакуфу, a зато je најбоља прилика и моменат баш данашња главна скупГ. Претседник: Господо и браћо, молим штина. Вас, да саслушате нашег преузвишећог Реис-Ул- ' У жељи, да овај наш рад буде окруњен успеУлему г. Маглајлића. сима и Божјим тевфиком завршујем са: »Еселаму Алејкум!« (Скупштина поздравља г. Реис-УлГ. Реис-Ул:Ул,ема Маглајлић: Улему, који затим са својом пратњом напушта Господине Краљев изасланиче, nopitoilH iT roскупштину. сподо и браћо, мене особито весели, што присуствујем овом величанбтвеном скупу нашега ГајреГ. Претседник: Господо, настављамо скупта. Позиву сам се врло радо одазвао. Најлепше штину: се захваљујем на лепим и срдачним речима г. Претседника ^олећи Свевишњег Аллаха, да рад II ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА JE ИЗВЕШТАЈ ове скупштине окр^ни најбољим резултатима. ТАЈНИКА. Господо, д ух велике љубави и ^правичности (Живио тајник!) Тајник г. Х а м и д К у к и ћ : Њ . В. Краља, који лебди над целим народом и Господо, Главни одбор Гајрета разаслао je на који упућује свакога на добар и користан правац, 8 дана пре скупштине извештај о раду у прошлој даје нам снаге и окрепе, a у мени побуђују вегодини. Да не бисмо дуљили, ja мислим да не чилике наде и одуш евљењ е значајне Њ егове речи, там тај извештај (Гласови: сви смо га прочитакао порука муслиманима, које ми je благоизволео ли!) Дозволите ипак да се у најкраћим потезима изрећи: осврнем на прошлогодишњи рад Гајрета. Гајре»Кажите, господине Реис-Ултов рад у прошлој години, у првом реду састоУлемо, муслиманима, да сам јао се je из проширења и јачања друштвених орим ja највећи пријатељ и заганизација. Друштвене организације напредују из штитник!« дана у дан и проширују се и продубљ ује у нај(Бурни и дуготрајни поклици: Живео Њ. В. ширим слојевима народа. Ове године имали смо Краљ!) 24 нова одбора и 77 повереништава, тако да данас Гајрет има 154 одбора и 190 повереништава Поносећи се овим речима сретни смо, што (Живео Гајрет!). Међу овим одборим а и повереуживамо моћну заштиту свога узвишеног Владара и спремни смо вазда пуним срцеу верности ништвима имамо 16 женских одбора и 9 повереи оданости послужити Краљу и Отаџбини. (Бурништава. Две трећине Гајретових организација, ни поклици: Тако je! Ж ивео Краљ!). Краљу и господо, данас се налази на селу. У Гајретовим Отаџбини послужићемо такођер ако се нађемо на редовима налазе се данас, поред интелигенције и скупу уједињени заједничким циљевима и удруилмије, и осталих грађана и наши тежаци. Сви жени заједничким снагама, да порадимо за опће они данас раде подједнаком љубављу за наш Гајдобро и напредак Исламске верске заједнице (Тарет и за добро муслиманског. дела нашег народа. ко je!). Рад у том правцу треба, да буде испуњен Поред тога рада на проширењу и јачању органисавременим потребама! (Тако je!) И да се креће зација, Гајрет je радио на просвећивању одраслих Г. Кукић секретар чита имена умрлих чланова и пријатеља, којима скупштина кличе: Аллах рахметиле! Бичевић Суљо из Орахова, Жунић Салих, Имшировић Фадила, Муратага Ћилимовић сви из Тузле. Накичевић Абдулах из Кораја, Бурзић Зариф из Бужима, Хрњић Суљага из Јајца, Миловановић Тодор из Вишеграда, Вујић Љубомир и Бекић Миралем из Бањалуке, Софтић Абдулкадир и Ћејван Мехмед-Алија, оба из Бос. Градишке, Драче Зејна из Мостара, Ређић Медан, Алибеговић Сулејман и Куленовић Махмут из Котор Вароши, Бербовић Вехбија, Кратовац Мухарем и Борисављевић Марија из Нове Вароши, Бајрам Шериф, Саит Фуад и Шуајб Ејуб из Призрена, Диздар Хасанага из Велике, Поробић Мухаремага из Дервенте, Захировић М ухамед еф. из Бихаћа, Куртагић Алија из Власенице, те Мешановић Мехмед еф из Босанског Кобаша. 372 �у најширим народним слојевима, на привредном придизању народа и на школовању и оспособљавању наше омладине за живот. У погледу просвећивања широкКХ слојева Гајрет je предузимао акције већег замаха. T okom прошлог Рамазана одржавана су популарна Гајретова предавања. Свима Вама je врло добро познато како су та предавања успела. Она су одржавана у 286 места, a слушало их je од 30 до 40.000 слушалаца. Ми сматрамо та предавања једним од најважнијих Гајретових успеха од Ослобођења на овамо. Поред тога, Гајрет je радио успешно и на сузбијању аналфабетизма и одржао je 43 те* чаја, кроз која je прошло 2013 полазника. Гајретовом иницијативом основани су и домаћички течајеви, нарочито на селу. Да помогне нашег тежака, Гајрет je недавно отворио први свој велики задружни течај, у који je примл>ено око 100 наших вредних тежака, имама, муалима и других пријатеља и сарадника Гајрета (Живио Гајрет!). To je почетак Гајретовог привреднвг рада, замишљеног још пре једнога деценија, a о ком се je расправљало ^на Гајретовом Конгресу прије 3 године, приликом прославе Гајретове 25годишњице. кад су донешене и резолуције nef' овој ствари. Уверени смо. да ћете поздравити и одобрити овај рад Гајрета: {Тако je!). По свршетку овог течаја Главни одбор Гајрета израдиће нарочити програм свог будућег систематског привредног рада у народу. " . Гајрет je радио и на изобразби и на усавршавању шегртског подмлатка. Kpq3 Гајретов Шегртски Дом прошло je о. г. 70 питомаца; затим преко установа, које се баве потпомагањем шегрта и смештавањем на занате и трговину смештено 55 питомаца изван Гајретовог Шегртског Дома. Уз то, Гајрет има у кожарској школи у Високом 12 питомаца са no 400 Дин. месечно стипендије. У Новом Пазару делује Гајретова ћилимска ткаоница, у којој се налази на изучавању заната 60 ученица. Д о сада je свршило ову школу 20 ученица, које већ саме привређују за своју егзистенцију. Познато Вам je, да je у Сарајеву пре 5 година основана Задруга Кола Српских Сестара и Гајрета, која врло добро напредује. Показала се тенденција и у другим местима, да Гајретови женски одбори ступе у колаборацију са Колом Српских Сестара и да заједнички оснивају сличне установе У Варешу, заузимањем Гајретова одбора, смештено je 8 питомаца, који изучавају занате. Наши одбори и повереници радили су и ове године на оснивању задружних течајева и задруга разних типова. У погледу школовања омладине Гајрет je данас најјаче друштво у Краљевини. Кроз Гајретове интернате прошло je 543 питомца-ица. Ове roдине било je 94 стипендиста и 44, који су примали потпоре, тако да je Гајрет потпомогао прошле године 683 ђака. Наши питомци крајем школске године показали су одличне успехе, 14 их je прошло са одличним успехом, 57 са врло добрим, 298 са добрим, са поправком из 1 предмета 13, a из 2 десет ученика. Свега je тотално пало 6 питомаца. Претседник: Има ли ко, да говори no тајничком извештају? Г. Мурат Синанагић, делегат из Рогатице, директор Грађанске школе: Високо поштована господо! Приликом извештаја тајника о раду, слободан сам да узмем реч и да са неколико речи споменем нешто о запаженом раду у npoвинцији Главног одбора Гајрета. Како видимо, Главни одбор Гајрета получио je један епохалан успех на челу са својим дичним претседником г. Др. Авдом Хасанбеговићем. (Бурно: Живио Др. Хасанбеговић!) Kao делегат из провинције констатујем то, и мени je врло драго да наш драги Гајрет продуљује свој оал на ч.чвођењу свога плана^на придизању културном и економском, a нарочито придизању нашег тежака, — наше снаге. Хоћу нешто да кажем о Гајретовим популарним предавањима, која je Главни одбор зимус разаслао no читавој Краљевини и која су имала да нас упознају са нашом прошлошћу, којом се можемо дичити, са културном историјом и са питањима из хигијене, соколства, нашег светог Ислама и т. д. Тим предавањима присуствовало je на хиљаде слушалаца и пријатеља, a то je један огромни успех овогодишњег Главног одбора, који, браћо, треба да подвучемо ми Гајретови радници из провинције. Друга ствар, за коју бих рекао да je још од веће важности и замашитости, то je отварање Гајретовог великог привредно-задружног течаја, који je баш сада у току и који ће завршити крајем овога месеца. To je једна грандиозна идеја, која ће, ван сваке сумње, донети најлепше резултате. Ja имам дотицаја са питомцима овога курса и могу да кажем, да сам код-њ их већ запазио лепих успеха. Ту се учи задругарство, и то све на практичан и лако схватљив начин. Учи се задружно књигововдство и администрација, практична математика, хигијена. Ван програма курса, a иницијативом Главног одбора, одржаће се и неколико популарних предавања, сличних оним предавањима што смо их добили оштампане од Главног одбора Гајрета, да их прочитамо нашим људима у провинцији. Зато сам ja и узео реч, јер хоћу, скоро бих рекао испред целе провинције, и ако зато немам 373 �пуномоћи, да честитам овогодишњем Главном одбору на извођењу ових лепих идеја (Поклици: Тако je!) Ми дугујемо Главном одбору захвалност, a хвала je празна плаћа. Али треба да констатујемо, да смо ми опазили тај рад, да нам je врло симпатичан и да ће нас и даље одушевљавати у раду наше провинције. Лањске године предложио je један делегат из провинције, да се наш дични претседник и вођа г. Др. Авдо Хасанбеговић изабере за почасног члана, али je он то одбио, мотивишући то тиме, да су сви Гајретови радници, na и они у најзабитнијем нашем селу почасни чланови, јер je њихов посао частан, na зато Hehv. да предлажем, да господина Претседника изаберемо почасним чланом, јер би он то одбио, али ja предлажем, да се Главном одбору, a нарочито нашем драгом Претседнику г. Др. Хасанбеговићу, испред свих нас даде писмена захвалност. (Поклици: Тако je, живио! Тако je!) Уверавам нашег драгог Претсредника, да ћемо ићи његовим стопама; његов рад и његове идеје лебдиће нам увек предс о»Лша и уверавамо га да нас у раду за Гајрет неће раставити од њега ни вод< ватра, ни ишта на свету. (Tai je! Живио Претседник!). Претседник £. Др. Хасанбеговић: У име Главног одбора Гајрета и у своје лично име благодарим на овим лепим речима, али морам да нагласим, да ja не могу да.примим предлог, који сте Ви прихватили. Одбијам то да ми се изражава писмена благодарност. Ова данашња манифестација за мене je највећа захвалност и задовољ ство за рад Главног одбора. (Живио Претседник! Тако je!) Напредак Гајрета, добро нашег народа, добро Краља и Отаџбине највеће je задовољ ство, писмено и усмено за Гајрет и Гајретове раднике. Без икакове похвале, без икакових писмених изјава радићу као војник у Гајрету док ме тече. (Бурни и дуготрајни поклици: Живио Председник г. Др. Хасанбеговић!) Председник: Жели ли још ко да говори? Г. Мулалић Мустафа: Поштована господо! Имам на срцу да проговорим две три речи. Само бих да у неколико надопуним мог предговорника. Кад сам примио задњи 6poi »Гајретас. који изгледа као читава књига збијеним текстом и при- 374 казује нам билансу рада, мене je као личност и као пријатеља Гајрета фасцинирао. Био сам одушевљен читајући те ретке, јер сам видио да Гајрет није више једно стереотипно друштво, него један жив, велик и јак национални покрет у нашему елементу. Читајући задњи број »Гајрета«, ja сам и нехотице помислио на прошли рад Гајрета и прошле прилике нашег елемента и сравнио са данашњим радом и данашњим приликама. Питао сам се: како je баш у данашњим приликама Гајрет узео баш оваковог замаха и зашто није имао оваковога замаха онда, кад смо чамили у ропству; зашто није имао таковог замаха тада, кад je он био врло потребан. Дош ао сам д о убеђења, да прилике нису дириговале овакав рад, него да je тај замах уследио ради тога, јер je на челу Гајрета тако јак дух, такав један велики ауторитет, који je могао нас и Ha­ rne идеје скупити у једну целину, који je тако јак и моћан, да може да крчи трновити пут будућности нашег елемента, то je наш уважени и дични претседник г. Др. Хасанбеговић. X I УЖивиб Др. Хасанбеговић!). Ja сам један о д делегата из провинци је и молим г. Претседника да веpyje, да ja као и сви остали делегати доносим о му један ocehaj захвалности у својим срцима на данашњу скупштину. Захвалност то није довол>но. Ми доносимо још јачи ocehaj, a то je верност наша њему, г. Др. Хасанбеговићу. Ja најсвечаније изјављујем, да Др. Хасанбеговића ни под какаковим приликама нећемо оставити, јер нас он води најсигурнијим путем, и то путем за Краља и Отаџбину. Ja сам уверен, да сам говорио сада не само испред себе и све провинције, него и испред свих Вас. (Тако je!). Молим Вас, да у знак да je то истина, сви кликнемо: да живи наш драги Претседник г. Др. Хасанбеговић. (Бурни поклици: Живио Председник г. Др. Хасанбеговић!). Претседник: Жели ли још ко да говори о тајничком извештају? Илијас Добарџић: Ja сам данас у свом животу најсретнији, јер ми се пружила згода, да као Ваш бивши питомац и као делегат из Санџака, где je никла прва српска држава, зажелим Вам сретан дан. Доносећи Вам поздраве из нашег Санџака, који je у данима тешких ускушења и где je између муслимана и православних владао лом, констатујем, да се je то свршило све тако сретно, див- �но и племенито. и то посретством нашег Гајрета. Доносећи Вам поздраве, доносим Вам и поруку, да нас не заборавите и да оно, што je Гајрет био пре 25 година, ми смо то и сада. Ми смо у тешком почетку, те нам je потребна помоћ Гајрета, као насушни хлеб. Помоћ Гајрета и сада je велика и осетљива, али рачунајући на добро срце Гајретових радника, понаособ на добре намере г. Претседника Дра Хасанбеговића, a увиђајући наше тешке прилике ja се надам, да нас нећете заборавити и да ћете нас још обилније помоћи. Говорећи ово, желим да из мојих речи видите, да сам претставник омладине, која he смело, јуначки и храбно , да греди дивним и дичним путем, којим je пошао Гајрет. Доносећи Вам поруке од Санџаклија, доносим Вам и ову мисао. Они су ми рекли: Гајрет треба да буде светло и лучоноша у народу и да тим путем греди. Поверење, које ми гајимо у Гајрету je велико и оно je управо наша једина утеха у нашим тешким просветним приликама. Наш пресветли Реис-Ул-Улема изразио je своју жељу, да се буде у,ш т о приснијргј вези и сарадњи са световном интелигенцијом у раду за Гајрет. Ja подвлачим жалосну констатацију, a та je: да наша илмија најмање пома-Же. Она^шта више одмаже. Ja то мислим с&мо' за наше место. Ja сам далеко од тога да вређам илмију, али констатујем да je то само код нас у Санџаку и подвлачим, да тако не би смело дл буде. Њени заштитници не би смели такођер тако да раде. Они треба да их упуте како треба да раде за Гајрет, јер Гајрет je светло, Гајрет je лучоноша, Гајрет мора да победи! Претседник: Жели ли још ко да говори? Г. Хаџиомерспахић: Ja бих желео, да напоавим једну примедбу на успех у интернатима. Кад je г. секретар говорио, онда се аплаудирало. По мом скромном мишљењу извештај г. Кукића није потпун, na бих молио г. Кукића, да нам реферише о томе колико je ђака било искључено tokom го дине из интерната, ради неуспеха у науци. Било je врло радикалног одабирања. — Хтео сам, да приметим још једну ствар, која није ушла у извештај. Може бити je то изостављено омашком, a то није било ни у усменом извештају, na би желео, да се бар нешто мало о тој ствари каже. У Београду je ту скоро обављено свечано устоличење Реис-Ул-Улеме Краљевине Југославије. Кратко време иза тога одржана je у Београду још једна велика наша свечаност. To je свечаност полагања камена темељца студентском Дому Београдског Гајрета >Осман Ђикић«. О томе у извештају није поменута ни једна реч, na то je држим ома- шка. Говорено je о манифестацијама у провинцији, чију вредност ja не могу да оспоравам, али те манифестације не могу да се упореде са оним манифестацијама у Престоници, о којима нисам чуо ни једне речи ни у писменом ни у усменом извештају. Toj свечаности присуствовали су сви меродавни фактори. Ha њој je био изасланик Њ. В. Краља. Дош ао je лично и Хаџи Реис еф., изасланик Претседника Владе, појединих Министарстава и многих друштава из Београда и провинције, али чини ми се, да je учињена омашка, јер није на тој свечаности био заступљен нико од Главног одбора Гајрета из Сарајева. Истина, Главни одбор Гајрета ту свечаност je писмено поздравио. Ja се добро сјећам, да у то време у Сарајеву није било никакове манифестације, као ни у провинцији, na je неко .могао доћи. Кад се чине трошкови и издаци за разне друге манифестације, no мом М1Јшљењу'могао се je учинити и издатак за долазак на ову свечаност, тако да се не би проносиле верзије о„неЈ£рј дисхармонији између ова два крила: Београдског и овог Гајрета, a мени се чини, да постоји једна дисхармонија између ова два крила и питам, да ли се то може изгладити? Je ш '^аљда^Плавни одбор неко старије крило? Ja *ш слим, да би требалр уклонити дисхармонију iko она постоји. Претседник г. Др. Хасанбеговић: Дозволите ми, господо, да одговорим на речи предговорника. Београдски Гајрет >Осман Ђикић« и Гајрет у Сарзјеву су два потпуно самостална друштва. Јесу пријатељска, јесу заједничка no циљевима и идеологији, али су потпуно самостална и аутономна два друштва, која дјелују самостално, која се финансирају самостално и која имају, ако хоћете, и своја засебна територија. — У Гајретовом извештају, кога данас подносимо скупштини, ми износимо биланс рада овога Гајрета у Сарајеву, о раду на његовој територији, na према томе не може господин предговорник да замера, што у овом билансу нисмо подвлачили ствари, које се нису дешавале у компетенцији овога Гајрета. — Друго je из темеља нетачна ствар, да овај Гајрет није посветио пажње нашем великом датуму, устоличењу нашег врховног верског поглавара, тако и полагању камена темел>ца Студентског дома београдског Гајрета »Османа Ђикића«. Господин предговорник he се ваљда сетити, да je Гајрет посветио — и то мојом личном иницијативом — нарочиту бригу и нарочиту пажњу, да се на тај велики значајни дан, кад се под Владом и управом у овој нашој Отаџбини нашег узвишеног Владара одигравао значајан акт устоличења Преузвишеног г. Реис-Ул-Улеме, упутио позив односно одаслао поруку свима: — што већи број Гајретових радника на окуп у Београд! (Тако je!) Го- 375 �сподо, било je најмање 90% Гајретових радника тада у Београду. Није пропустио ни Главни одбор да не оде са својим већим бројем чланова на тај дан у Београд и да увеличч rv значајну и крупну верску манифестацију. Што ja нисам могао да одем, није моја грешка. Не да нисам хтео, него нисам могао, био сам службом спречен. Господо, што није поднешено у извештају о пурифицирању ђака, о том ће Вам говорити тајник. Полагање камена темељца не спада у биланс овога рада, али ни то није остало с наше стране незапажено. У оном моменту, кад je полаган темељ Студентском дому, ja нисам био чак ни у Са* рајеву, него на одмору, и то далеко о д Сарајева, a остали чланови који су били тада у Сарајеву, били су заокупљени радом ове скупштине и радом у провинцији. Н езгодно je то, што господин хоће да истакне, као да то може да значи, да постоји неки јаз између београдског и нашег Гајрета. Што се нас тиче, a колико знам, што се тиче и радника у Београдском Гајрету, нема никакока јаза ни подвојености. Радимо једни и други за добро нашега народа, да га подигнемо и ојачамо нашу интелигенцију; радимо једни и други за добро Краља и Отаџбине. (Тако je!) Ja сам, кад сам био у Б еограду no својој дужности, неколико дана био у сталном контакту и вези са Гајретовим радницима у Београду. Присуствовао сам шта више и њиховим редовним седницама, здоговарао се с њима о раду њиховом и нашем. Сусретали смо се и здоговарали заједнички и братски, како рекох и о нашем и о њиховом раду. Што се тиче манифестација у провинцији дозволиће мој предговорник, да их je било врло лепих и врло добр о посећених и да je рад Гајрета у провинцији узео великога маха, a то доказује и данашња скупштина. Мало cv неукусне алузије, ради путних трошкова и дневница. Има Гајретових радника у Главном одбору, који раде већ no 10 д о 12 година и који су путовали у Гајретовим стварима у многа места и ишли специјално no Гајретовим питањима у разне крајеве, a да нису никад ни покушали да то искористе и да из Гајретове благајне узм у ма и једну пару. Нећу да говорим о овој неукусној алузији из разлога, што ми можемо да тражимо моралне жртве о д појединаца, али ми не можемо да тражимо и финансијске жртве о д оних, који то не могу да поднесу. A ko к о не може да потегне из свог цепа, ред je да му се ти ефективни трошкови нздокнаде. 376 (Тако je!) To je, што сзм имао да подвучем, a што се других ствари тичс, препуштам их г. тајнику. Тајник г. Кукић: Ja сам приказао коначни успех друштвених питомаца какав je био крг.јем школске године. Нисам износио нити сматрам да je то пропуст, што нисам навео у извештају да су ђаци били пурифицирани како у школама тако и у конвиктима у току I. и II. тромесечја. И код свих других друштава која се баве помагањем школске омладине било je таквих пурифицирања, где се je поступало строжије него код нас. Мислим ту на интернате. Према томе, нама се не може замерити што смо отстрзнили ђаке, који не показују успјеха, јер то чине и школе и друштва. (Тако je!) Г. Хусејнбег Капетановић из Оџака: Немам много да говорим о извештају, само сам опуномрћен о д модричког Гајретова одбора, да замолим Главни одбор да посвети више пажње префектима и префектицама у конвиктима, како ови поступају са ђацима. За сав остали рад Гајретов ja се захваљујем Главном одбору. Само мислим, да би се требало више пазити на префекте. Родитељима треба да се јави кад један ђак треба да буде истеран из интерната и да се наведу разлози заш то излази један ђак. Г. Реџеб Хајровић, шер. судија из Зворника: Господо и браћо! Ми муслимани ове смо године будним okom пратили рад Вакуфско-Меарифског Већа и његова управног одбора. Ja као претставник Вакуфског поверенства у Зворнику и као делегат неколико хиљада Гајретових чланова прочитао сам у извештају вакуфског управног одбора један неумесан закључак, a тај je: да je управни одбор дош ао до закључка, да je нама непотребна Шеријатска гчмназија у Сарајеву. Председник: To не спада на предмет, јер ми сада расправљамо о извештају тајника. Г. Др. Хидајет Куленовић, судија из Травника: Сарајевски Гајрет додуш е je подупро акцију »Османа Ђикића«, a то су учинили и сви остали његови одбори и чланови Гајрета, као што смо то и ми у Травнику учини"и. Истина, ми смо два самостална друштва, али смо на истој линији и међу нама треба да буде споразума и сарадње, na макар били финансијално и територијално раздвојени. To je гледе примедбе г. професора Омерспахића. Само бих молио, да се у Гајретовим конвиктима посвети већа пажња верском узгоју; особито, да буду на управи конвиката људи, који ће пазити на верски узгој, јер видите, ми Гајретови радници често ударамо на отпор, na би требало да својим противницима отмемо две адуте из ру- �ку. Кад дођемо у село, да нам Гајретови протићници не би могли нешто предбацити што се тога тиче, нарочито мислим гледе женских питомица. Ja мислим да се Гајретови питомци-це треба да упишу у Коло трезвене младежи и да буду сви трезвењаци. Исто тако Главни одбор Гајрета треба да узме у своје руке иницијативу, да све Гајретове приредбе у Краљевини буду »сухе«. Гајрет треба да у народ продире са здравим идејама. Он то и чини са 90% добро, na не треба нам ни тих 10% приређивања »мокрих« забава. Г. Др. Мехмед Беговић: Kao делегат Београдског Гајрета у првом реду осећам особиту дужност и част, да поздравим ову нашу велику манифестацију и да се захвалим господину претседнику на поздраву. Ja можда не бих био ни говорио, да није пала овде реч, да посто.ји нека дисхармонија између Београдског и Сарајевског Гајрета. Ja ћу проговорити неколико речи и мислим да ћу моћи да бацим довољно светла на ово питање, да се после нашег разилажења не би понели утисци, да београдски и сарајевски Гајрет ради један против другога. Господин Претседник je рекао, да су то два самостална друштва no својој организацији_цпо својим сретствима, али и ако су самостална у том пот, гледу, она су заједничк;а no својој идеји и идеологији. Она заступају исту идеју, и боре се за културни и економски препород нас Муслимана. Она желе да муслимане оспособе и приведу у заједничку сарадњу са осталом нашом браћом без разлике вере и сталежа. Ja мислим да je била неумесна она примедба, која се овде истакла, да постоји између ова два друштва дисхармонија. (Тако je! живио, живио, живио!). Сарајевски Гајрет има свој делокруг рада. Он одгаја у главном средњошколску омладину, али сарајевски Гајрет није могао својим сретствима, да одгаја универзитетску омладину. To je нама било потребно. У оно време док није постојао Београдски Гајрет наша омладина, која je матурирала, већином није могла да иде на даље студије. У колико je и ишла на београдске факултете, морала je да ради. Од студената, који су могли да раде и зарађују, једино су правници. Тако смо створили велик кадер правника, a нама je требало више медицинара и филозофа. Ови нису могли да студирају зато, јер нису имали довољно средстава, na нису могли да раде. Ту дужност помагања студената преузео je на себе Београдски Гајрет »Осман Ђикић«. Према томе, ми смо само продуљили рад сарајевског Гајрета и на тај начин ми će идејно употпуњујемо. Нама je главна идеја и цил> да т д и м о једнодушно у народу. Г. A. Омерсофтић: Ja ћу узети реч, као бивши трећи питомац Београдског Гајрета. Г. Омерспахић, мој бивши колега, био je један о д најагилнијих и скупио je највише прилога за наш Дом у Београду и то са територија бивше Босне и Херцеговине. Ja жалим да мој предговорник г. Др. Беговић није подвукао, да je баш г. Омерспахић један од оних, који je скупио највише прилога. Ja мислим да je г. Омерспахић хтео да напомене само то, што нико није био о д Главног одбора код освећења камена темељца и да би се то могло евентуално криво тумачити код народа, јер народ све површно гледа и ми млађи, који улазимо у ,н арод, знамо, шта нам се често пута приговара. Рекох, народ гледа површно и њему треба отворити очи. Народ ако не види г. Др. Хасанбеговића у Београду, мисли већ да постоји подвојеност-између београдског и сарајевског Гајрета. To je и руководило г. Омерспахића да каже оно што je рекао. Ми као представници и бивши питомци Београдског Гајрета знамо колико "je за^нас радио баш Главни одбор у Сарајеву. Главни одбор V -Сјфајеву препоручивао je сваку нашу молбу, наша заједничка сарадња се показала и приликом купљења прилога. Сваки месни одбор коме сам се обраћао, пружио ми je братску руку и речено ми je, да они схваћају велику вредност студентског дома у Београду. Јер, кад имамо ту палачу, ми смо осигурани. Лакше се je већ хранити. Студент узме инструкцију и некако се извлачи. Али je 'главно имати кров над главом. Ja молим, да се речи г. Омерспахића схвате у доброј намери. Г. Претседник: Мислим, да je довољна дискусија no овој ствари, na да je завршимо. (Тако je!) Има ли још ко шта да рекне на овај тајников извештај? Г. Аликалфић: Г. тајник није узео у штампани извештај успех I. и II. тромесечја. Ja знам, да je у једном интернату пурифицирано 17 ђака на I. и II. тромесечју. To значи 17 ђака бацити на улицу и створити о д њих пролетере. Да се то у будуће не догоди ja сам мишљења, да апелујем, да се код пријема узима у обзир само квалификација, односно сведоџба и имовно стање, a да се манемо других обзира. Онда ће се мимоићи пурификације. У једном интернату искључено je 17 ђака, a у свима ja мислим да их има преко 150. Имам да приметим тајничком извештају, да није изнесен резултат успеха у школи концем године, него нам je то само овде усмено реферисао. Зато молим, да се у будућем извештају стави и резултат на концу године. 377 �Претседник г. Др. Хасанбеговић: Гајрет располаже са скромним средствима, a мора да издржава што већи број омладине. Гајрет je добио 1400 молби и, разуме се, од тога изабере толико, колико може да издржава. Грех би било држати оне, који неће и не могу да уче и о д којих нема користи ни Гајрет ни породица ни елеменат на рачун оних, који хоће да уче. Ja Вас могу уверити, да je Главном одбору то било једно о д највећих питања и ми га нисмо преко кољена преломили. Ради тога питања ми смо одржали 6 д о 7 седница. Дали смо ствар специјалној комисији, састављеној од наставника и средњошколских професора и молили их, да у свом предлогу буду обазриви и да проуче све моменте код примања ђака тако, да их касније не би морали отстрањивати. Што се тиче апела г. Аликалфића, ja га поздрављам, али у исто време му одговарам, да je он требао, да апелира и на одборе и на поверенике, да они буду објективнији у своји.м предлозима при достављању молба за поделу места у интернатима. Ви ћете данас чути један предлог Главног одбора, његово начелно становиште, K o ­ je треба да заузм е и РлавнП одбор и одбори и повереници у ствари примања ученика, како треба да се примају ученици и у коју школу. У исто време апелирам ца њих, да[воДе рачуна о нашим средствима и могућностима примања питомаиа и да у својим предлозима буду објективни. У ко ј лико они такови буду, ja Вас уверавам, да ће се Главни одбор рукдјзодити њиховим предлозима. Тајник г. Кукић: Одговорићу г. Аликалфићу заш то у штампани извештај нису ушли коначни успеси наших питомаца-ица. To je било временски и технички немогуће, јер je извештај послан у штампу пре, него ли смо добили о д школских дирекција извештаје о напретку наших питомаца у науци. Д а би данашња скупштина била обавештена о успеху питомаца, сматрао сам за потребно, да о томе усмено известим скупштину. (Тако je!) Г. Ћамилбег Дрнда: Ja као изасланик Плевља хоћу најпре да захвалим г. Претседнику Главног одбора, као и осталим члановима, што су показали нарочиту пажњу за Санџак. Међутим тврдим, да je Санџак толико изостао иза Босне да се то описати не може. У погледу интерната ja бих молио г. Претседника Главног одбора, да буде према нама блажи, него што то предлажу поједини делегати. Верујте да у нас 90% света, и самих родитеља настоје да не спремају своје деце у школу и да они још нису дознали, што je то школа, што je то просвета. Ми смо тражили да нам се отвори један женски интернат путем предлога, (Претседник: Биће говора о Вашем предло- 378 г у ) Што се тиче мушког интерната, ми прије ниCMC имали ни 10 ђака у школи. Ja као наставннк гимназије имао сам свега три ђака иза Ослобођења. Ja сам настојао, да их се што више упише како би се у њих пробудио што више национални ocehaj. Нисам могао успети. Кад се je отворио Гајретов интернат у Плевљу и кад су муслимани увидели да и наша деца могу учити, онда су се почели уписивати. Данае их има у гимназији близу стотине. Г. Хамид Беговић, из Гор. Зелиње: Пошто знам да сам из Дубоког Потока овде сЗм, то би хтео да и ja неколико речи кажем. Молио бих да ее ако je могуће раније дају стипендије и да се о том известе родител>и, да сеоска деца буду приje позвана у конвикт, јер треба, да се приуче на градски живот, јер досада нису видили ни аута, нц. трамваја, ни машине. Претседник: Прима ли се тајнички извештај? (Прима се!). Претседник: Прелазимо на III. ТАЧКУ ДНЕВНОГА РЕДА ИЗВЕШТАЈ БЛАГАЈНИКА. Благиник г. Тафро je болестан, na нска извештај прочита г. Кукић. (Извештај се прима). Претседник: Прелазимо на IV. ТАЧКУ ДНЕВНОГА РЕДА ИЗВЕШТАЈ ГЛАВНОГ НАДЗОРНОГ ОДБОРА. Позивам претседника Главног надзорног одбора да прочита извештај. Г. Хамдија Увејс: Част нам je известити Главну скупштину Друштва Гајрет да смо to ko m noсловне године 1930/31 више пута прегледали благајничко и рачунско пословање, na смо пронашли да je вођено у реду. Исто тако прегледали смо годишњу билансу, сравнили je са главним и помоћним књигама и у реду пронашли. (Скупштина прима извештај.) БУЏЕТ ЗА 1930/31 ГОДИНУ. Претседник: Прелазимо даље на рад. Прелазимо на претрес буџета за идућу годину. Г. Вехлија Садовић претходно прочитаће и објаснити писмени предлог Главног одбора у погледу примања питомаца-ица у конвикте и давања стипендија, као и у погледу њихова упућивања у школе. Г. Велија Садовић чита предлог Главног одбора: Господо, дугогодишњим радом стечено искуству диктирало je Главном о дбору да утврди на- �чела у погледу поделе стипендија и пријема питомаца у конвикте, na Вам Главни одбор подноси овај предлог: Главни одбор подноси главној редовној roдишњој скупштини своје начелно становиште у погледу потпомагања омладине у њеном школовању и предлаже да скупштина усвоји ово становиште: Потребно je да са финансијским средствима којима располаже, Гајрет школује и изводи на пут што већи број омладине. Из године у годину je све већи прираст молител>а, који се обраћају Гајрету, na je Главни одбор ставио себи у дужност да настоји да са једнаким средствима омогући школовање већем броју ђака ове године него прошлих година. За то je потребно да сви мјесни одбори, повјереници, ђачки родитељи и сви Гајретови радници буду на помоћи Главном одбору у том погледу. Потребно je да се искоријени досадања навика да сви питомци или огромна већина њих буду посве бесплатни. Гајретову помоћ треба сматрати уистину као. припомоћ за школовање, a ‘не као помоћ 'којом питомац добива читаву опскрбу од гајрета. Нека се велика већина питомаца шко/1ује солидарном помоћи Гајрета и њихових, родитеља. Сваки родитељ, у колико je то могуће; нека допринесе своју жртву да би олакшао Гајрету издржавање његова дјетета. Ко не може да плати 600 или 400 динара мјесечно, нека плати JJOO, 200 или 100 динара мјесечно, нека то сам понуди у молби, a мјесни одбори и повјереници нека, при томе, имају на уму велике издатке Гајрета, нека темељито испитају да ли један молитељ може плаћати макар 100 динара мјесечно, na нека тако и поступају у својим предлозима. Ha посве бесплатно уживање интернатског мјеста нека предлажу само оне за које су се потпуно увјерили да нијесу у стању баш ништа допринијети за опскрбнину свога дјетета. Како je познато, Гајрет je разгранао свој рад на више страна, na и његови издаци су у толико већи. Гајрет није више само и искључиво ђачко потпорно друштво, него: отварањем аналфабетских течајева, растурањем популарних предавања, оснивањем домаћичких школа, Гајрет се бацио и на просвјећивање широких слојева нашег елемента.А осим тога: намјештањем дјеце на занате, дијељењем стипендија за кожарску школу у Високом и за жељезару у Варешу, уздржавањем шегртског дома, a нарочито оснивањем задружнопољопривредног течаја у Сарајеву, где Гајрет издржаје око 100 одраслих питомаца, Гајрет се je бацио и на систематско подизање нашег елемента на привредном пољу. Како која година пролази, наш свијет све више отвара очи, све више осјећа потребу за школом и модерним занатима, a последица тога je да се све више стављају захтјеви на Гајрет; a удовољавање тим захтјевима скопчано je са све већим издацима. Да би Гајрет могао вршити издатке које му намећу све већи задаци, потребно je донекле растеретити ону највећу ставку у буџету која се троши на издржавање конвиката. Да би се и поред тога растерећења одржао што већи број питомаца у интернатима, потребно je да број посве бесплатних мјеста буде минималан, да бесплатна мјеста уживају само они, који нијесу кадри баш ништа доприносити за своје школовање. Надаље, Главни одбор стоји на становишту да својим • питомцима у што краћем року даде хљеб у руке. Одлучио je наиме да већи број својпх питомаца упућује у стручне школе: у учител?ску_ (мушку и женску), у геодетску и у средњу техничку ш(?Олу. За гимназије од сада ће давати мањи број стипендија и мјеста у конвиктима него до сада. -— -Цри решавању молби Главни одбор неће узимати у поступак ниједну молбу која није послата преко мјесног одббра односно преко локалног повјереника, јер за нас може бити мјеродавно само оно мишљење којим једну молбу буде попратио мјесни одбор односно повјереник. Главни одбор ће најсавјесније проучити све молбе као и предлоге мјесних одбора и повјереника и трудиће се да у примању питомаца потпуно удовољи принципу правде. Само уколико има празних мјеста у конвиктима и ослобођених стипендија — у толико ће моћи да удовоњи максималном броју молитеља. Нема сумње да ће бити и одбијених молитеља na и оних који су препоручени од стране мјесног одбора и повјереника из једноставног разлога што he бити молитеља много више него слободних мјеста у конвиктима. Ради тога предлажемо да сви одбори и повјереници уваже горња начела, јер je из напред наведених разлога немогуће излазити у сусрет свима њиховим предлозима. Ha концу Главни одбор жели да нагласи и ово своје становиште: Гајрет je централна установа, која има пред очима читаву муслиманску заједницу. Она je дужна да no могућности једнако потпомаже све крајеве, како оне у којима еу муслимани у бољим материјалним приликама тако и оне у којима су муслимани сиромашнијег стања. Без нарочитог обзира на то што једно мјесто услијед свога сиромаштва не може да помогне Централу 379 �и да joj пошаље на једну годину онолико новаца колико једно богатије мјесто, без обзира, велимо, на то, Гајрет треба и том сиромашном мјесту да изиђе у сусрет, примајући његову дјецу, и не гледајући што ће то мјесто коштати Гајрет више него je оно само дало Гајрету. A тако исто не може се Главни одбор руководити принципом да даје помоћ једном богатијем мјесту у пуној мјери онолико колико je то мјесто допринијело за Гајрет. Ha основу изложеног Главни одбор предлаже главној редовној годиш њој скупштини предње своје начелно становиште које je резултат дугогодишњег искуства у раду и које најбоље одговара интересима како нашег народа тако и његове установе Гајрета. Претседник: Господо и браћо, чули сте ова начела, које Вам прочитасмо. Ja молим, да се ово начелно становиште наше прими и да га се придржава како Главни одбор, тако и еви одбори и повереници. — Ми ћемо у овој ствари разаслатн распис свима о^борима и повереницима. (Прима се.) — ПРЕДЛОГ БУЏЕТА. (Види табвл6Ј~"\ Претседник: 8и имате у штампаном извештају љањски наш буџет, који je остварен. Имаде ставака^у прорачуну примитака, које су лањске године биле много веће, и јаче су остварене, него смо их ми данас предвидили у буџету. Ми смо хтели да будем о д о скрајности резервисани и обазриви — у хколико би које ставке поскочиле. Како ћете видети, буџе*г примања за ову годину износи 2,235.000 динара, дакле за свега 35.000 динара више, него што je било у лањском буџету. Буџет издатака креће се нарочито за издржавање питомаца у истом правцу и у исгој мери као и лани. To значи, да смо ми предвидели, да примимо у наше интернате онолико питомаца, колико их физички може стати у интернат. Осим тога, предвидели смо да изЕедемо оне акције, које су у програму нашега рада, a то су течајеви за неписмене, ширење задругарства међу народом, популарна предавања и т. д. Ту je предвиђено 185.000 динара из разло»а. што ће течај, кога данас одржавамо коштаги Гајрег преко 100.000 динара, a остатак преко ове своте употребиће се за организацију задруж ног рада, кад се овај течај заврши. Завели смо ове године једну малу hobhhv: Предвидили смо међу осталим и одржавап.е Гајретових предавања, јер ми хоћем о, да наставимо са овим радом, који je код Вас наишао, како mi- 380 дим на похвалу. Осим тога, предвиделн смо једну скромну своту као награду за најбоље темате н ј шим студентима на београдском универзитегу. - Са похвалом ми можемо да подвучемо, да je било неколико наших студената на београдском уннверзитету, који су добили награде за ceoje темате. Ми ћемо на овај начин, да покажемо пажњу према нашим студентима и да им дамо потицаја за рад. Ми смо предвидели награде за најбоље темате од 5000 динара. Настојали смо, да нам буџет буде што реалнији, a нарочито да приходе друштвене потпуно оживотворимо, чако би према томе дошло д о равнотеже у буџету. Г. Др. Хидајет Куленовић: Лањске године било je предвиђено 3 стипендије за одашиљање 3 студента на теолошке науке у Каиро, a one го^ине не видим да су те стипендије предвиђене. Г. Претседник: Имају 2 стипендије за науке у Египат. Г. Др. Куленовић: Молим Вас нека остану ■“трТ»*ч Г. Претседник: Ви сте видели како се Гајрет развија. Ми овде у Сарајеву издржавамо у интернату ученике геодезије. Они сврше 1. течај у Сарајеву, a II. треба да заврше у Београду. Таквих ученика има сваке године све то више. Ми смо лањске године морали да им дадем о даље стипендије, како би могли завршити школе у Београду. Свршило их je ове године 9, a идуће године биће их 13 до 14. Потребно je да се тим људима безусловно помогне, да заврше своје науке. И ако они не могну смоћи штипендије од државе, опћине или бановине, ми не смијемо дозволити, да остану на улици. Морамо их помоћи. Треће, имамо питомаца у кожарској школи у Високом. Ту их je 12. Потребно je и њих потпомоћи, јер ова школа кроз кратко време изводи своје ђаке д о лепе ексистенције и даје им лепу зараду у руке. Ради тога треба да и у овом погледу што јаче делујемо, na смо им стога резервисали помоћи из ове ставке за стипендије. Осим тога, ми имамо, како рече пријатељ из Дубоког Потока, стипендиста, којима не можемо Да дадемо места у интернатима, na им омогућујемо школовање стипендијама. Из те ставке треба да подмиримо све те стипендије. У колико буде било могуће ми ћемо водити рачуна о предлогу и жељи г. Др. Куленовића. Г. Ибрахим Крзић: Молим Главни одбор, да питомце у Тузли упућује на занатско-техничку школу. Једампут je маглајски одбор о томе писао У Ф°рми предлога. Констатовали смо да се мало деце уписује у ту школу, a та je школа врло добра и врло брзо оспособљ ује за самосталан рад. Још би молио Главни одбор да no могућ- �П р е д л о г буџета друштва „ Г Д Ј Р Е Т " з a г о д н н у 1931^-1932 Пр е д в и ђ а к о а>о Он 1 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 П Р И М И Ц Предвиђа ce w'o 5$) ooЧ 0- И Динара Редовна чланарина ........................................ Д обротвори и у т е м е љ а ч и .......................... З абаве и т е ф е р и ч и ....................................... Гајретов д а н ................................................ Дарови и добровољ ни прилози . . . . Прилози у нарави ....................................... Ц и г а р п а п и р .................................................... Камате и дивиденда ................................... Опскрбнине ...................... Претплата за лист „Гајрет“ ..................... Значке, спом енице и д р у г о ...................... -------- п — 250.000 100.000 400.000 100.000 300.000 50.000 100.000 ' _ -------- \ — \ \W \t *— |^ 3 i - \ \ ll^ 12 13 14 15 16 С т и п ен д и је......................................................... Потпоре .............................................................. Трошкови листа „Гајрет“ .......................... Административни трош кови...................... Плате и о с и г у р а њ а ....................................... Набавка намјештаја у конвиктима . . Гајретов зддружни рад у народу . . . Гајретова п р е д а в а њ а ................................... Награде студентима београдског универзитета за најбољ е израђене т е м а т е .............................................................. Разни и з д а ц и ..................................................... 19 \ Динара \ 20 Мушки конвикт Ж енски „ Ш егртски Д ом Мушки конвикт „ „ „ „ се И „ „ Т р е б и њ е .......................... Аналфабетски т е ч а јев и .............................. 18 \ Ц 9 ~"17 \ A 40.000 20.000 150.000 50.000 125.000 80.000 200.000 50.000 185.000 20.000 ’ 3 (t. 5 — — 64 —■ 7 — Д 300.000 250.000 150.000 110.000 140.000 120.000 150.000 r~ — 160.000 500.000 50.000 25.000 3 С а р а је в о .......................... „ .......................... „ .......................... Т у з л а ............................... М остар............................... Б а њ а л у к а ...................... Б и х а ћ ............................... 1 2 — И 5.000 15.000 п — — — — — — — — — 1 — — — — — \ 2,235.000 ti — 2,235.000 — �ности не прима децу у интернате из места. где већ има школа. Претседник г. Др. Хасанбеговић: У тузлански интернат ми смо примили максималан број ђака, a у тој школи има највише наших питомаца, односно већа половица питомаца из интерната у тој je школи. Г. Крзић: Молио бих, ако je могуће, да се промени зграда интерната у Тузли, која не ваља. To je вакуфска зграда, a вакуф би могао да нам уступи коју бољ у зграду, јер их има више. Претседник r. Др. Хасанбеговић: Господин je напоменуо питање зграде интерната у Тузли. A њему je врло добро познато, да сам ja, док сам био у служби у Тузли, доста говорио ради те зграде. Ми смо нешта и предузимали. Ta невоља нас гони не само у Тузли, него у свим местима, где имамо интернате. Што се тиче Тузле, Гајрет je настојао, да и ове године дође у везу са Вакуфом, да би му он изашао у сусрет. Г. Крзић: Хвала лепа. Г. Мустафа Мулалић: ПрихОди износе 2,235.000 динара.. To je знак, да je Главни одбор предлажући прорачун, имао у виду све приходе, као и то на што ће их утрошити. гПрема томе, ja мислим да не може б&ти никакових предлога, да се нешто више стави у буџет, кад нема више прихода. Стога би апеловао на наше организације, да оне што интензивнијим настојањем раде, да се ти приходи повећају. Ja би овде нарочито замолио, да се што више пажње поклони »Гајретовом дану«, који би код добре организације могао дати још оволике приходе. Тако би се створила једна резерва из које би Главни одбор могао да предвиди много више расхода на пољу социјалног рада. Г. Јунуз Чустовић: Реч je била овде о Стручној занатској школи у Тузли, чији сам ja наставник. У овој школи имаде 60 муслиманз, a укупан број ђака je 80. Дакле види се, да су му слимани у апсолутној већини. Наши ђаци кад сврше, не знају куда ће. Једини je Гајрет кој i их у том правцу помаже. Гајретови питомци, који похађају ту школу, може се рећи да су најбољч ђаци. Сви они пролазе, још ни један није пропао. To значи, да Гајрет и његова управа настоје свим силама, да им се омогући похађање те школе. Само морам да изнесем једну жалосну чињеницу, a то je, да се још није регулисало питање војне дужности за свршене ђаке ове наше школе. 382 Г. Претседник: To не спада пред Гајретову скупштину. Можете нам то упутити писмено. Г. Чустовић: Г. Мининстар трговине лањске године je решио, да се отвори занатска школа у Бањалуци. Она je отворена у фебруару о. г. Нажалост, тамо се уписало само 9 ђака. To je знак да свет није довољно поклонио пажње овој школи. Ja би препоручио Бихаћу и Бањалуци, односно тамошњим месним одборима Гајргта, да узнастоје како би се ђаци што више уписивали у ову школу. Г. Кукић: Лист »Гајрет« je излазио ове године у повећаном формату. Место на 16 страница често пута било je случајева да je штампап на 24, 32, 36 до 48 страница. Поред литерарног дела, чланака и расправа посвећена je особита 'паиу*>а и Гајретову гласнику. Ви нас из провинтшје извешћујете, да се лист »Гајрет«, односно његов литерарни део скоро и не чита, и да се ЈЦЈЧиње читати озада, место спочетка. A Гајрет тај лист кошта великих новаца. Стога je Главни одбор листу »Гајрет« посветио на својим последњим седницама нарочиту пажњу, те je закључио да Вам предложи, да се у будуће лист »Гајрет« реформише у толико, ш т о .ћ е излазити као и досада свако 15 дана, али у смањеном формату. Литерарни део ће се изоставити. Д оносиће се no један уводни чланак о Гајрету, о нашим потребама и приликама, a може бити и no који чланак из привреде или из хигијене. Лист »Гајрет« овакав какав je досада био, видели смо да не удовољава својим потребама, a у з то много кошта, na вам предлажемо, да се ова ставка за лист снизи на 125.000 динара. Лани je износила 200.000 динара. Г. Претседник: Ja мислим да Вам je дозољ но јасно што je г. тајник хтео да каже. Нас je лист коштао, као што видите, лани око 200.000 динара. Ми смо хонорисали и ствари које нису многе људе интересовале. Међутим како знате, наше раднике и наше претплатнике највише интересује рад Гајрета. A у Гајретову гласнику треба да се изнесе све оно што Гајретови радници раде. Ми бисмо хтели да на једном месту уштедимо, да би Вам на другом месту могли пружити већу помоћ, a друго, да у листу пружимо Гајретовим радницима све оно што треба да знају. Осим тога, могу се донети чланци и расправе. Ha тај начин ми бисмо нашим радницима дали оно, што они хоће. Осим тога, избегли би да узимамо новог уредника. Ове године ћемо са досадањим особљем издавати овај лист и нећемо морати узимати специјалног уредника. �Г. Аликалфић: Поздрављам реформу листа, само би требало из њега избацити осим литературе и фотографије. Г. Претседник: A шта ћемо, кад то желе Гајретови радници. Шаљу нам слике са својих забава, академија итд. Не чинимо ми то из своје иницијативе. Издаци за клишеје су, морам признати, велики. Г. Др. X. Куленовић: Ако би случајно ко хтео да буде штампан, нека и плати. Г. Претседник: Ta примедба може да се односи на појединца, али кад износимо слику читавог друштва са разних приредаба, то се не може тражити. Г. Илијас Добарџић: Према овоме што je изложено овде на скупштини изгледа као да су сарадници на белетристичком делу листа »Гајрета« учинили неку штету листу. Ja сам сарађивао низ година и мислим, да нисам учинио никакве штете. Претседник г. Др. Хасабеновић: Криво cfe схватили ствар. Молим Вас није нико рекао да je, учињена штета, него je речено, да je услед белетристичког дела био већи "опсег лисТа, a то нас кошта великих издатака. Г. Илијас Добарџић: Ако можемо ми млађи, да се афирмишемо у Београду и-Вагребу, зашто не би могли да се афирмише^о tf преко нашега »Гајрета«. Далеко сам о д тога да желим неку славу, али ja мислим да кад »Гајрет« може да вотира извесне своте за друге друштвене потребе, да би могао да вотира нешто и за^-Лепу књижевност. Г. Претседник: Ми смо рекли, да немамо могућности, да хоноришемо стварИ. Лањске године утрошили смо за лист око 200.000 динара, a претплате смо убрали свега 50.000 динара. To значи велики дефицит од 150.000 динара. МораЛи смо откидати од уста деце, да би дали за лист. Г. И. Добарџић: Ja мислим, да зато није кривња на сарадницима. Г. Претседник: To ми и не кажемо. Г. Шакир Херо: Ja мислим да није срећна одлука што je донесен предлог да се потпуно престане са литерарним делом листа, јер се je »Гајрет« афирмисао међу муслиманским породицама баш ради свога белетристичког дела. У нашим породицама није развијен социјални дух, na се наше женскиње занима за оно, што може да прими. Ja мислим, да би литерарни део листа требао остати и даље, a уштеде би се могле учинити на тај начин, што би се лист штампао на обичнијем и јефтинијем папиру. Овај папир сада je луксузан. Имамо много млађих људи, који траже места где да изнесу своје литерарне радове. Ja мислим да je Гајрет дужан да им то омогући. Многи београдски и загребачки листови и ревије, које Штампају радове наших људи, не долазе у нашу средИну, na на тај ће начин наши млади људи бити упознати онде, где то није од потребе, a остаће незапажени у нашим кућама. Стога предлажем Главном одбору, да за литературу остави бар мањи део листа и да се он штампа на обичном папиру, a радови да се евентуално не плаћају. Г. Претседник: Ми лист не штампамо на бољем папиру из неког луксуза, него зато што клишеји слабо излазе на лошијем папиру. Г. Херо: Па, изоставимо онда слике. Г. Претседник: Не можемо. Свет то тражи. Ту je снага наша. Ми морамо да ослушкујемо глас оних, која раде за Гајрет: Мјесни одбори и повереници траже да изађу и да се обелодане разне слике са приредаба и академија, и ми то морамо учинити. Морамо то прије чинити, него ли н. пр. штампати песму каквога гимназијалца. Молим Вас развијте Ви пропаганду у публици, na када добијемо више претплатника, ми ћемо лист моћи штампати u 100 страница. Овако je тешко: морали смо, како рекох, откидати од уста деце, да плаћамо штампање тих радова, који се мало читају. Свесни смо свих ових разлога, али смо за ^сЗда У"-немогућности. Делегат из Дубоког Потока г. Беговић: Ja знам како ствар стоји. И мени je лакше дати 50 килограма жита са гумна него из хамбара. Г. Претседник: Прима ли се предлог Главног одбора? (Прима се). Прелази се на: ПРЕДЛОГЕ ОДБОРА И ПОВЕРЕНИКА: Претседник г. Др. Хасанбеговић: Пре тога ja бих желео да проговорим неколико речи о једној врло важној ствари. Ви сте имали прилике ових дана да чујете и прочитате једну врло важну вест за наш рад у народу. Имали сте прилике да прочитате да je главна редовна годишња скупштина наше посестриме Просвете донела декларацију у којој каже, да треба са свим нашим добронамерним друштвима, a нарочито са друштвима која су једнака no својој идеологији упутити заједнички рад у народу у свим акцијама и да се треба што више да се приближе једни другима, учврстити колаборацију и настојати, да се заједничким силама помогне народу. Ту Просветину декларацију Гајретови радници одушевљено поздрављају, јер су увијек били. и остаће искрени и предани пријатељи и сарадници са свима онима, који добро желе народу и Отаџбини, a нарочито са нашом посестримом 383 �»Нросветом«, (Бурно и одушевљено клицање: Живела П росвета). . . с којом нас веже иста судбина и иста идеологија. За нас je то питање и раније било a и данас je индискутабл. Ми можемо да поздравимо ту изјаву најтоплије и најсрдачније, и ja у име Главног одбора стављам на срце свим нашим одборима и повереницима, да пођу на сарадњу у народ заједно са својом браћом, јер ће на тај начин најбобољ е удовољити интенцијама Главног одбора Гајрета и на тај начин најбоље послужити Краљу и Отаџбини. (Дуготрајни поклици: Тако je! Живела Просвета!). Тајник г. Кукић чита предлоге појединих одбора, стигле Главном одбору за , главну скуп,штину, са предлозима Главног одбора: 1. Столац: Да се оснује Гајретова осигуравајућа задруга, која ће се бавити пожарним и животним осигурањем, a која he све поеДове давати добром домаћем друштву у реосигурање. (Главни;-одбор у начелу прима овај преДДОг предлажући да се Главном одбору стави у дужност да настане у овом правЧУ-У 2. Власеница: Да један члан Главног одбора обиђе све крајеве сваке године и проведе контролу рада и вођења књига. (Главни одбор: Ha томе he се радити према приликама и могућностима, a то се je и досада чинило.) 3. Бугојно: Да се оснује Гајретово сиротиште. (Гајрет нема зато финансијске могућности. Гајретови радници треба да помажу акцију Вакуфа на подизању сиротишта.) 4. Дервента: a) Да се Гајрет обрати Вакуфу да овај позове све верске службенике за што ужу сарадњу са Гајретовим сарадницима на ширењу Гајретове идеје. б) Да Главни одбор позове све друштвене одборе и поверенике да што живље пораде око смештаја деце на разне занате и трговине ван Гајретова Шегртског дома и то путем оних установа, које се баве овим радом и које су спремне да у овоме погледу изађу у сусрет Гајретовим радницима. (Предлози се примају.) 5. Маглај: О дбор у Маглају на новинске вијести о укидањ у Шериатске гимназије, предлаже да се ово питање стави на дневни ред данашње скупштине и да се Гајрет заложи да се та акција спречи, јер да муслимани имају много већу ко- 384 рист од данашње Шериатске гимназије него би je имали у случају да се она укине и претвори у ниже медресе. (Главном одбору није познато да je д 0 нешен мериторан закључак надлежних власти гледе укидања Шериатске гимназије. У колико добијемо позитивна обавештења о томе да се ради на укидању Шериатске гимназије, Гајретови радници треба да заузму no том питању своје становиште.) Г. Омерсофтић: Свратио сам се у родно место Маглај, које je, читајући дневне листове у којима je обелодањен закључак у питању Шериатске Гимназије у Сарајеву, осетило јаку потребу да Шериатска гимназија остане и даље у дејству. Маглај, који спада у сиромашна места и који je требао да се уведе у пасивни крај, заостао je иза херцеговачке пустоши, na je осетио јаку потребу, да стави овој скупштини предлог против укидан>а Шериатске гимназије у Сарајеву. У целом граду Маглају не можете наћи ни 5 људи, који су економски осигурани. Месни одбор признавајући велике заслуге Гајрета за децу овога краја и знајући да Главни одбор радећи свим силама на томе да омладину доведе што пре д о хлеба, знајући да Гајрет врло активно ради на просвећивању народа путем аналфабетских течајева, страхујући да не остане већи број његове деце на улици, нашао се побуђен да поднесе овај предлог главној скупштини. Ja молим и осталу гг. делегате, да се овим питањем позабаве. Треба знати, да je Шеријатска гимназија до данас избацила велики број наше интелигенције. Треба знати, да je београдски универзитет преплављен баш питомцима односно ђацима Шеријатске гимназије. Ми скупштинари морамо да се заложимо свим силама, да Шеријат. гимназија остане у своме дејству. Кад сам ja пошао у школу биле су још тешке прилике. Ми смо као ђаци долазили душ евно незрели. Тешко смо прекухали градиво у школи и многи се враћао кући да чува стоку. Данас je друкчије. Данас из мога родног места, које показује вољу за школу, имаде 6 младића на београдском уинверзитету. Један велики број ђака налази се у нижим и вишим разредима ове школе, na се поставља питање куда ће сва та деца, ако би Вакуфско веће одиста укинуло ову школу. Молим да се поведе о томе рачуна. Ja молим г. Др. Хасанбеговића, нашег уваженог претседника, и Главни одбор да се донесе једна резолуција и Да се спречи укидање Шеријатске гимназије. �Ha пример, друштво »Напредак« није никада ни покушавало, да уништи своја аутономна тела и установе. Ja хоћу још једном на нагласим, да шеријатска гимназија треба да остане већ и зато јер познајем њезине свршене ђаке, сада студенте универзитета у Београду, као морално зреле и национално свесне, и тражим да се свим силама поради на поништењу поменутог закључка Вакуфског већа и Улемамеџлиса. Нека они реформирају, ако желе, 25 Медреса, али нека не дирају у ову нашу школу, која je дала најбоље резултате. Г. Реџеп Хајровић: Ja, као делегат Зворника хоћу да кажем неколико речи. Колико je мени познато, место Шеријатске гимназије имале би се отворити 2 Медресе, a ми знамо шта су наше Медресе. По мом мишљењу требало би да ми свим силама порадимо против тога, јер je ствар roтово перфектна, пошто je Behe већ доставило предлоге Господину Министру Просвете, да се гимназија, која пада на буџет Исла\?ске верске заједнице докине, a место ње, даЧеОу провинцији отворе две медресе. Сада, ако ове медресе буду што су биле и старе, то значи 'Да he такове медресе и даље лиферовати надрихоџе, такове на дрихоџе, који ће оборити узвишени Дин. Ми морамо да имамо хоџа, ко|и су свршили богословију. Место 5 хоџа у једном срезу доста нам je један добар и способан, a да га платимо до стојно. Жалосно je што сам видио, да наш Вакуф, богати Вакуф не даје Гајрету ништа, премда ми je познато, да je он према Гајрету,у обавези., Зато, браћо, предлажем да ми пошаљемо једну представку Вакуфском већу, a хвала Богу има тамо и Гајретових радника, да Вакуф сваке године има да даде Гајрету минимум пола милијона динара. Господо и браћо! Циљ Вакуфа je исти као и Гајретов. Ja мислим, да he он настојати, a нарочито од када je дош ао за директора наш уважени пријател> г. Шериф еф. Арнаутовић да нам изађе у сусрет. У име зворничкога одбора захваљујем Главном одбору, a нарочито уваженом г. Претседнику Др. Хасанбеговићу на његовом преданом раду за добро Гајрета и народа. Г. Претседник: Има ли још ко, да говори о предлогу маглајског одбора? Г. Крзић: Ja би молио, господо, само то, да се предлог г. предговорника усвоји и да скупштина замоли Главни одбор Гајрета, a овај да као једини претставник свих југословенеких му- слимана све употреби, да не дође до ове велике штете. Г. Претседник: Прима ли главна скупштина овај конкретан предлог, да се у име скупштине, У име свих Гајретових радника и у име свих муслимана предузму кораци на меродавном месту, да се шеријатска гимназија не укине. (Прима се једнодушно!) Г. Претседник: Главни одбор Гајрета ће то извршити. 6. Невесиње: Да се поклони више пажње пригодом подјељивања стипендија и места у Гајретовим интернатима. Нарочито скреће пажњу да се удовољава молбама активних Гајретових радника и старих пријатеља гледе опскрбе њихове деце. Истиче један случај, да један Гајретов питомац на позив Мјесног одбора да сарађује у Мјесном одбору, није се хтио одазвати. • (Главни одбор поступа у овоме случају према правилима и према материјалним могућностима. Свима молбама из свију места немогуће je удовољити. Дужчост je била Мјесног одбора да случај питомца, који се није хтио одазвати, достави Главном одбору и конкретно каже о чему се ради.) 'огатица: a) Да се побољша садржчра лИста »Гајрет«, б) да се посвети већа брига верском одгоју питомаца у друштвеним конвиктима. (По првом предлогу било je говора у буџетској дебати, a гледе верског одгоја посвећивала се пажња и досада верском васпитању. Ако имаде одбор конкретно нешто да изнесе и предложи, драго би нам било.) 8. Фоча: a) Да се за све чланове Гајрета испоставе чланске карте (легитимације), б) Пошто неки чланови добротвори и утемељачи из Фоче нису изашли у Споменици штампаној приликом прославе 25-годишњице, да се прикупе тачни подаци и да се учини исправак у листу »Гајрет«. (Главни одбор: Ha једној од прошлих скупштина изнешен je предлог гледе чланских легитимација, na није био усвојен. Предлажемо да се препусти ова ствар Главном одбору, да о њој размисли и да поступи како држи да je најбоље. Други предлог се прима у колико се добију тачни подаци о упису у чланство добротвора и утемељача и о уплати чланских доприноса.) 9. Плевље: a) Да се отвори Женски интернат у Плевљу, б) Да се оствари заједничка ткачко- 385 �радити заједно са Просветом. Основали смо заћилимарска школа у Плевљу Гајрета и Кола Срп. једнички народни универзитет и свет je то рад0 Сестара. Ова школа већ постоји у Плевљу као примио, како муслимани, тако и православни. својина К. С. С. Одбор моли да се одобри 10.000 Познато je, да je наш интернат нехигијенски динара, како би се остварила та школа у ‘заједуређен и да се плаћа велика кирија. Исто je стање ници и како би инвентар био заједнички, в) Да и са Просветиним конвиктом, na смо ми са Просе одобри одбору у Плевљу 4000 динара за насветом расправљали о уређењу заједничког инбавку школских. књига питомцима плеваљског терната. Ja би молио Главни одбор, да дозволи конвикта и другим сиромашним ђацима плеваљМесном одбору, да у заједници са Обласним одске гимназије, г) Да Главни одбор Гајрета издејбором Просвете оснујемо у ту сврху један одбор ствује код Министра Просвете постављање једад-хок, ради те ствари, јер би то народ радо ног учитеља муслимана у Плевљу, другог у селу примио. Одбор би ствар проучио и организовао Левер Тари, a трећег у селу Намге. сакупљање прилога. (Ад a) Не постоји могућност за отварање женског конвикта у Плевљу. У колико Г. Претседник: Ja мислим, да овај конкретан би било ученица из Санџака за пријем предлог можемо примти са задовољством на у женски интернат у Сарајеву, настојаће знање и поздравити га и дао Бог, да се у овај се да се приме. Ад б) У начелу се прима пример угледају и други одбори. и поздравља сарадња Гајрета и <К. С. СС; 11. Мравињац: Предлаже, да се сви мусликако у Плевљу тако и у осталим мемаш!,, претседници сеоских општина поставе постима. Предлажемо да скупштина упути вереницима Гајрета с тим да у року о д месец ову ствар Главном одбору, да-овај према ■^дана упишу, према правилима, довољан број чламогућностима одобри допринос за занова, да могу основати Месне одборе. једничку ткачко-ћилимарску школу. Ад (Предлог сматрамо врло умесним, na в) П редлаже^о да се одбије. Ад г) Да стога треба ову ствар упутити Главном се упути Главном одбору^д«ф г~ће се одбору на извршење.) обратити ^инистарству Просвете гледе постав.т>ања учитеља.) 10. Мостар: a) Да се у Прагу оснује Шегртски Дом за изобразбу наше занатске младежи, б) Да се лањски предлог мостарЈког одбора о изградњи заједнДчког дома Гајрета и Просвете у М остару поновно узме у претрес. Г. Претседник: Од мостарског одбора долазе нам све лепше и лепше инициштиве, тако je и сретна мисао на коју су они дошли наиме, да се у Прагу оснује један шегрт^ски интернат. Колосална je то ствар, али je њено извођење скопчано са великим потешкоћама. Оваково нешто није за нас ново. Ми већ две године радимо на томе, да своју омладину шаљемо у братску Чехословачку републику на изучавање модерних заната. Тражили смо пута и начина како би дошли до тога, да што већи број омладине упутимо у ту братску индустријску земљу. Нарочито би то било од потребе, ради усавршавања наше омладине у текстилној индустрији. Ми врло радо примамо овај предлог мостарског одбора и ми ћемо са своје стране подузети све, ако не баш у овоме правцу, јер je то тешко, a оно ћемо потражити споразума са чехословачком владом, да у Чехословачку пошаљемо што већи број наше омладине на изучавање заната. Проф. Г. Хуснија Курт: Гледе предлога о колаборацији са Просветом желим, да кажем нешто. Ми смо већ у моме месту почели практично 386 12. Тузла: a) Да се у Гајретов конвикт у Сарајеву примају и ђаци шер. суд. школе, док не добију државни конвикт. б) Да могу одбори из места где постоје реформисане медресе, предложити no којег сиромашног ђака медресе за месечну стипендију. Ад a) Предлажемо, да се не прими предлог из разлога, што данас не постоји велика потреба за изобразбом већег кадера шер. судија. Ад б) Други предлог може се примити, na предлажемо, да се упути Главном одбору да води рачуна о подели стипендија ђацима реформисаних медреса према препорукама одбора, као и према буџетским могућностима.) 13. Пријепоље: a) Да се изабере и ангажује неколико агилних Гајретових радника ради пропутовања Санџака и Јужне Србије у циљу проширења и учвршћивања Гајретове организадије у Санџаку. б) Да се замоли Дирекција Вакуфа у Скопљу да утиче на Месне вакуфске одборе у Санџаку и Јужној Србији да помажу Гајрет у границама могућности. в) Да Гајрет код надлежних измоли да се у основне школе постави што више муслиманских учитеља. г) Да се подељују Гајретове помоћи рефлектантима из Јужне Србије искључиво ученицима, који ће похађати учитељске школе, с тим да се обавежу �да ће no свршетку учитељских школа служити онамо где им Гајрет издејствује код надлежних место. Ад a) Главни одбор ће и у будуће, према могућностима настојати да се пропутују како остали крајеви тако и Санџак и Јужна Србија. Ад б) Прима се предлог, да се замоли Дирекција Вакуфа у Скопљу. Ад в) Прима се предлог. Ад г) Прима се предлог.) рет и овако лепо ради и напредује, na нема смисла, да се прими предлог бањалучког одбора. Г. Фехим Курбеговић из Бањалуке: Образлаже детаљно предлог бањалучког одбора и каже, да одбор не тражи деконцентрације, која je тражена на прошлогодишњој скупштини Гајрета. Ми тражимо само већи делокруг рада и измену неких чланова правила. Г. Претседник: Ми смо мислили, да ће г. Курбеговић изнети нешто ново. Ja кажем, да у инте14. Бањалука: a) Предлаже да се измене прагралност Гајрета не сме нико да дира, то je конвила Гајрета и то чл. 20, 23, 25, 44, 46, 49, 56 и статовано на прошлим нашим скупштинама, a и 62. Овај предлог базиран je на деконцентрацији на седници одбора. Бањалучки одбор тражио je Гајрета. б) Да се отвори идуће школске године деконцентрацију лани и преклани. Ви сте чули женски Гајретов интернат у Бањалуци. од г. Алибеговића, да су и она друштва, која су Ад a) Бањалучки одбор већ трећу гоимала овако нешто, затражила да се опет све дину ставља предлог о деконцентрацији врати no -старом. и о успостављању бановинских ГајретоГ. Капетановић: Они у Бањалуци траже тревих одбора у местима где постоје сећину прихода за путне награде, a зар није боље, дишта бановина. Прошле две године да мест<? издржавамо једно или двоје деце овај je предлог једногласно одбивише. Што Бањалука тражи није оправдано. јен. Овоме предлогу немогуће je удовоГ. Др. Хидајет Куленовић: Ja сам такођер љити с разлоца, што 'Н$ дневном реду данашње скупштине ‘ниЈе промена нити против деконцентрације. Ми муслимани осетили смо то на свом телу у Вакуфу, онда кад су ванадопуна друштвених правила, a зати-sf куфска поверенства имала већу аутономију. Фаи с разлога што у О^оме тгеањ у мокат, то je једна бесмислена ствар. Само Главни рамо бити врло чзТфезни. Пракса неко|дбор са својим радом треба, да буде тако опрејих друштава показала je да je декоН' зан, да овим дивергентним тенденцијама не даје центрација била само од штете no друштво. Ад б) Пошто не прстоји материјална могућност^за отварање женског Изнећу колико су наша бивша босанска интерната у Бањалури, предлажемоТда" окружја доприносила за Гајрет. се овај предлог не усвоји.) Сарајевско окружје . . . . Дин 513.656.— Дин 238.824.— Г. Др. Хидајет Куленовић: Предлог гледе Бањалучко окружје . . . . Бихаћко окружје . . . . 83.852.— Дин тога, да општински начелници раде, држим, да Дин 108.406.— je неуместан. Гајрет je и досада радио само преко Травничко окружје . . . . Тузланско окружје . . . . 237.412.— Дин својих радника. Остали крајеви, Јужна Србија, Што je споменуто да су Медресе реформиБеоград и нешто Загреб . Дин 103.430.— сане, то je само на папиру. | Г. Есадбег Алибеговић: (После читања предлога Месног одбора из Бањалуке): Ja сам против предлога Месног одбора у Бањалуци. Деконцентрација, како je замишља бањалучки одбор, je непрактична. Неки дан je била главна скупштина Просвете и на њој je закључено, да се сазове ванредна скупштина и да се друштвена организација окрене опет no старом. Јер им je деконцентрација изашла непрактично и незгодно. Кад би се примио предлог Бањалуке и други би одбори тражили, да се оснивају бановински одбори. To би био један опасан експерименат и не треба да га покушавамо, поготово кад имамо гаранције да садашњи начин рада даје пуну сигурност за успешан рад. To би био само експерименат и питање je да ли би успио или не. Гај- Дин 1,285.580.— Укупно Још je Мостар дао . . . . Дин 207.472,— A Херцеговина има 113 питомаца. Ми остали крајеви не дамо, да будемо колоније. Дајемо и ми nape. Хоћемо, да потпомогнемо и Санџаку, јер je факат најзаосталији. Не сме да буде омјер 1 :2% и 1 :6. Г. Претседник: Што je рекао г. Куленовић, ми смо расправљали и читава je скупштина усвојила и начела и предлоге Главног одбора. Ja нисам чуо, да се чак ни г. Куленовић бунио. Ми смо усвојили овде начела, да je ово централа и да она, безобзира колико ко доприноси, има да помаже заједнички свакога. Ако има крајева који не могу да доприносе, то не значи да их 387 �не треба помоћи. Видите и сам г. Куленовић се враћа, na каже, да треба Санџаку помоћи. Г. Аликалфић: Ja протестујем против говора г. Куленовића, који хоће да нас дели као да ми нисмо једно, него да смо Херцеговци и Босанци. Ми смо једно: Ми смо сви Гајретови радници. Г. Претседник: Главни одбор je закључио, да предлог бањалучког одбора забаци. (Бурно клицање: Тако je! Прима се.) Г. Омерспахић: О дбор за подизање Дома Петра Кочића закључио je, да се не подиже никакв споменик, него Дом у који ће се сместити 200 средњошколаца. Друштво je своју организацију проширило no читавој Држави и већ располаже са лепом свотом новаца. — Међутим није у могућности, да са том свотом подигне Дом, него мисли, да ступи у везу са Гајретом, Напретком и Просветом и да са њиховом субвенцијом и помоћи подигне тај Дом. Ми смо о^томе обавестили Главни одбор. Међутим, у извештају о тој ствари није ништа споменуто. Г. Претседник: Ствар је«-у трку преговора. Г. Курбеговић: Kao потпретседник друштва »Змијање«, ja ћу да обавостим скупштину о раду овога друштва. Друш тво je основано под претседништвом Дра. Bace Глушца и развило je свој рад најпре у Бањалуци. Успело je да Купи до сада пола милијона динара. Друш тва јеГна својој седници закључило, да затражи сарадњу Напретка, Просвете и Гајрета' јер место споменика кани да сагради средњош^олски Дом за 300 ђака. Ђаци би били смештени без обзира на веру. Претставници Просвете и Гајрбта су изјавили, да ће ту акцију подупрети, само треба, да се| [нађе база на којој би се ова идеја могла остварити. Ja не знам, да ли je на скупштини Просвете ова мисао изнешена, али на Гајретовој није, јер преговори нису довршени. Али ja рачунам, да he се та лепа идеја кад сазрије и остварити. За сада je тешко на овој скупштини о њој говорити, јер ствар није дош ла у фазу, да би се могла изнети. (Поклици: Тако je! Овај предлог г. Курбеговића примамо!) Секретар г. Кукић извешћује: Поред горњих предлога достављени су предлози за главну скупштину из Бродарева, Домановића, Сјенице, Шапца и Б ос. Кобаша. Ови предлози не износе се пред главну скупштину, јер не спадају у њену компетенцију. У тим предлозима моли се у првоме реду да се изађе у сусрет што више молбама из њ ихових места, да се поради на томе, да им буд у додељ ени муслимани учитељи и сл. П ош то je и иначе Главни одбор позван да са своје стране у овоме правцу што више изађе у сусрет свима Мјесним одборима, то je дужност Главног одбора, 388 да настане да се њиховим изађе у сусрет. предлозима Предлог Есадбега Алибеговића из Дервенте: Да Се за 1931/32 изда Гајретов календар. Предлаже се, да се ова ствар упути на проучавање Главном одбору. ЕВЕНТУАЛИЈЕ : Г. Хафиз Сулејман еф. Ужичанин: Хоћу, да се осврнем на изводе г. Хајровића, пошто je и мени турбан на глави, na сам тиме погођен. Ja се тешим са арапском реченицом, која каже (цитира je најпре арапски): »Сваки суд мора да покаже оно што je у њему«. Ми знамо из науке Ислама, да ислам каже: »Блажена она земља из које ничу храмови знаности и уметчесга. Сретна je и напредна она земља у којој правда царује, a знаност господује«. Да je ово права и сушта истина, свако се може осведодочити, што све знаност чини и докле стиже и C B O je сахибије подиже, где од слуге прави господара, a роба потлаченог води д о части господара. Велико арапско слово каже: »Ко знаност поседује, тај поседује неизмерно благо«, али то знају само они, који су умом надарени. Под дојмом уплива и учина овог светог слова први муслимани знаност надасве ценили и на том се пољу натецали. Док су са ове базе полазили, дотле су цели свет задивили. Били су сиромашни, постали су богати. Били су омражени, постали су омиљени. У негдашње време кад je данашња културна Европа у тмини и магли бипа, у исто доба су Муслимани били у Багдаду, Кордови и другим градовима, где су уметност и знаност ширили. Кад су у Европи још на прсте рачунали, дотле су Муслимани са Алгебром баратали. Имали су и Алхамбру и били су тада највећи и најмоћнији. Кад су муслимани најрелигиознији били, тада су најкултурнији били. Ово je све непобитним доказима утврђено, да je вера Ислам, вера културе и напретка, али je исто непобитним доказом историје утврђено: Кад су муслимани праву базу забацили, да су почели на сефахетима базирати и својим страстима робовати, одмах су почели опадати и културно назадовати. И кад су почели верске установе исмехивати, као што то чини г. Хајровић, онда су подлегли инквизицијама. И ово су такођер докази историјом утврђени. (Буран аплауз.) Г. Претседник: Ja благодарим на обавештењу г. Ужичанина и ja жалим, ако се нашао увређен �ca речима г. Хајровића. Ми смо поносни што у нашим Гајретовим редовима имадемо што већи број наших алима; ми се поносимо што имадемо све што већи број алима, који раде раме уз раме ca осталим Гајретовим радницима на просвећивању народа, који прате Гајрет стопу у стопу под Владом нашег Првоступника Њ. В. Краља и желе, да Му помогну. (Живио Краљ!) Ja ca овога места у име свих Вас, у име Гајретових радника изражавам пуну благодарност нашим алимима. (Живио!) Г. Осман Реџић: Ово непрекидно трајање скупштине о д 5 сати задивљује ме да je прошло без и најмање кризе. Познавајући добро рад Гајрета у провинцији и у Централи, нисам узимао реч о извештају стога, јер сам се уверио, да садашњи Гајретов Главни одбор претстављају сви наши најбољи радници, који потпуно разумевају наше прилике и потребе. Уверен сам, да Главни одбор Гајрета има на срцу све оно, што je овде предлагано и да ће он то no свом најбољем нахођењу и извршити. Ha овој скупштини констатовали смо, да рад Гајре^а из годнне'у годину постаје све сложенији, пунији и1"стбарнији. Исто тако видимо, да и рад Гајрета у/провинцији н а / предује на добро нашега дзрсша за [њбгов напредак и препород. Дешавају се међутим неке ситнице у одбо> рима, na би молио, да Че тих ситница манемо и да се позабавимо крупнијим ''стварима и потребама. Овде хоћу, да нешта кажем: Кад je г. Др. Хасанбеговић био премештен у Београд из Сарајева, мене су ca много страна питали, не што he бити ca г. Др. Хасанбеговићем, него шта ће бити ca Гајретом. Ви сте видели и у нашем гласилу одраз те забринутости Гајретових радника и народа. Међутим, г. Др. Хасанбеговић и no свом одласку из Сарајева наставио je ca активним и агилним радом у Гајрету. Ha главној скупштини одбора у Бихаћу пала je реч и о премештају г. Др. Хасанбеговића, na ми je стављено у дужност, да овде на скупштини Вас свих делегата констатујем, да je једнодушна жеља свих наших чланова, да умолимо г. Др. Хасанбеговића, да апсолутно не напушта водство Гајрета. Држим, да ово није само локално мишљење Бихаћа, него и целе наше Крајине и Вас свих. (Тако je! Живио!) Ja молим скупштину, да то констатује. (Живио!) Завршујући, имам част, да поздравим г. Др. Хасанбеговића као вођу Гајрета и као вођу свих нас и да га замолим, да и надал>е устраје у раду, a ми свечано овде данас изјављујемо и обећајемо, да ћемо га следити и да ћемо га помагати. (Бурни поклици: Живио Др. Хасанбеговић!) Г. Омерсофтић: Захваљујем, да сте усвојили предлог Месног одбора Гајрета у Маглају, да испред 30.000 муслимана Гајретових чланова, порадите на томе, да Шеријатска гимназија остане онаква каква јест. Ja би поред тога молио и апеловао на све делегате и поверенике да пораде како би Београдски Гајрет »Осман Ђикић« што пре дош ао д о свог Дома. Ca пријатељем Др. Беговићем, ja сам се уверио, да je камен темељац ту, али je кров још несигуран. Стога треба скупити ш ј о више прилога. Исто тако молим и претставнике Просвете да пораде ca својим одборцма како би дошло што више прилога за овај Д ом .ч ч Г. Претседник: ПредлоГ г. Омерсофтића je на свом месту и потребно je, да му се изађе у сусрет. Завршујући ову данашњу нашу лепу манипестацију, ja Вас Молим да, полазећи својим домовима, истински, Гајретски кажете нашим пријатељима, нашим радницима и нашем елементу уотште, оно што сте видели и чули на овој скупштини. (Живио!) Главни одбор Гајрета, заједно ca свима Вама, примио je на себе тешку дужност за идућу годину, тешку али часну дужност, да у свима правцима народног живота помаже и ради. Ja Вас уверавам, да ће Главни одбор учинити све, да се изађе у сусрет свима потребама. У том правцу морамо учинити све, колико можемо. Ja благодарим г. Реџићу на оним лепим његовим речима, али могу да кажем оно, што сам већ једампут рекао: ^ да ћу остати Гајретов војник, док ме тече. И само ме, roсподо и браћо, физичка смрт може раставити од Гајрета, јер верујем, радећи у Гајрету с Вама заједно, да радим на добро наше Отаџбине и нашег узвишеног Краља. (Бурни поклици: Живио Краљ! Живио претседник г. Др. Хасанбеговић! Живио Гајрет!) Иза завршене скупштине, која je свршила радом у 1 сат после подне, скупштинари су се корпоратцвно упутили на челу ca Претседником 389 �) ) г. Др. Хасанбеговићем пред Градску већницу, где су се заједнички сликали. Да je предњи записник верна слика рада скупштине, тврде својим потписима: Сарајево, 15 јула 1931 године. • Претседник Главног одбора Гајрета: Др. A. Хасанбеговић. Секретар: Хамид Кукић. Верификатори: Јусуфбег Пашић. Хајрудинбег Капетановић. Š ta k a š u d r u g i о G a fr e io v o j s k u p š t in i Sarajevski ugledni dnevnik »Jugoslovenska Posta« donio je u jedinom od svojih posljednjih brojeva članak pod naslovom: »Smjernice Gajreta«, koji je preštam palo i beogradsko »Vreme«. Da se vidi što drugi kažu o radu naše skupštine, donosimo taj članak u cijelosti: Posljednja glavna skupština Gajreta ukazala je na nekoliko interesantnih momenata koji ^е nisu mogli u kroničarskom novinarskom izvještaju zabi­ lježiti. Čisto tehničko vođenje skupštnie bilo je odlično i skupština je, zahvaljujući tome, mogla kroz rela­ tivna kratko vrijeme da sasluša! izvještaje, primi) razne predloge, (provede' opsežnu diskusiju o vrlo mnogo pitanja, uredno, tem eljito i brzo. Skupština je otkrila i nekoliko pojava preko kojih se ne može preći a da se na njih ne ukaže na­ ročita pažnja. Kad je b ilo riječi o zaključcima Pro­ svjete u pogledu zajedničkog rada svih kulturnih društava sa istom ideološkom bazom, skupština je jednodušno, i sa mnogo aplauza za Prosvjetu i njene izaslanike pozdravila ovu misao i prihvatila sugestije odbora da Gajret aktivnije nego i Prosvjeta pristupi ovom poslu. Saopštenje mostarskih delegata da je tamo u ovom pravcu već dosta učinjeno, skupština je srdačno pozdravila. Briga za skladan rad sa ostalom braćom probijala je i iz govora pojedinih delegata iz provincije. Delegat iz Sandžaka je sa mnogo zado­ voljstva saopštio da su zaslugom Gajreta rđave pri­ lik e m eđu tamošnjim muslimanima i pravoslavnim krenule na bolje i to je skupština oduševljeno po­ zdravila. D o prije nekoliko godina uz Gajret su se nalazili najvećim dijelom mlađi intelektualci koji su dlugo vrem ena imali protiv sebe jedan velik dio ilmije i drugih staleža. Na posljednjoj skupštini vidili smo velik broj pretstavnika ilmije koji su u svojim izla­ ganjima pokazali nastojanje da dokažu mogućnost sla- ganja rada ilmije u narodu sa progresivnim tendencama Gajreta. S druge strane na skupstmi je zapazen i veći broj težaka tako da je ova skupština pretstavljala muslimanski dio našeg naroda u svim njegovim slojevima. Svi predloži koji su padali iz te skupštine pokazali su tendencu progresa, jednu opštu želju da se snažno krene naprijed u bolju budućnost. Iz izvještaja se vidilo da je Gajret posvetio mnogo brige podizanju sela. Ovaj dio izvještaja i svi pred­ loži u tom pravcu pozdravljani su redovno iz krugova skupštine. Time je skupština dala svoju punu saglasnost sa ovim novim pravcem rada Gajreta. Ako smo pravilno razumjeli raspoloženje skup­ štine ono bi se moglo svesti u ove direktive za novi rad Gajreta: Treba na napretku muslimana raditi predano i ne zaostajati za progresom, vodeći računa ujvajek o zdravim osjećanjima naroda; Taj rad ne smije da muslimane rastavlja nego da ih veže sa braćom drugih vjera; ograničenje Gaj•retova rada na same muslimane treba da je samo jedna etapa koja će trajati dok se muslimanski elemenat ne izravna sa ostalom braćom za kojom je u kulturnom pogledu zaostajao; Čitav rad mora da nosi pečat nacionalni i u svakom času Gajret treba da muslimanima ukazuje da su oni članovi ovog naroda i ove zemlje i da je njihova sudbina nerazdvojno vezana za ovu zemlju kojoj treba da predano služe kako bi najbolje po­ služili sebi; Rad se mora što više prenositi na selo. Jedan de­ legat ,težak iz Dubokog Potoka ukazao je priprostim ali umjesnim riječima na ovu potrebu. Na koncu želja i raspoloženje skupštine, koje je probijalo kroz ne­ koliko predloga. bilo je da ovakav Gajret razvi je svoiu djelatnost i što više proširi organizaciju, kako bi mogao postati najautoritativnijim prestavnikom jugoslovenskih muslimana. Радои за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 390 �Desim Korkut E.ldšam i-El-Ax/>ar U gornjem dijelu staroga grada Kahire, na mjestu ski sudija, muftija i t. d. Za neegipćane ima poseban gdje su nekada bili kraljevski dvorci, a u blizini zna­ statut. Svaka nacija ima svoju sekciju, koja se zove menitog mešheda hazreti Husejna, unuka Muhamed rivak. Kada stranac dođe da se upiše, on preda svoje alejhisselama, prostire se najveće islamsko sveučilište dokumente poglavici svoje sekcije (šejhurivak) i ovaj Eldžami-ul-Azhar. Temelje mu je udario Ebel Hasan to šalje službenim putem upravi El-Azhara. Prema svo­ Dževher, znameniti Fatimijski vojskovođa, kada je go­ joj prenaobrazbi stupa đak u gimnaziju ili na univer­ dine 359. po hidžri osvojio od Abasovića glavni grad zitet. Na univerzitetu ispiti su podijeljeni u tri grupe: Egipta Elfustat. Godine 365. po hidžri (975.) kairski ka­ prva se grupa zove »idžazet« (4 predmeta, druga »ehdija Ebul-flasan Ali počeo je prvi predavati u ovoj lijet« (8 predmeta) i treća »alimijet« (12 predmeta). Po­ zgradi. Ali tek 378. g. budu službeno otpočeta preda­ slije položenih svih 12 predmeta dobiva slušatelj di­ vanja, kada državna uprava izabra 35 muderisa, na­ plomu »Alimijet« i titulu alima ezherskog. Ovakih sek­ redivši im, da počmu držati redovita predavanja. I od cija ima u El-Azharu trideset, mćdu kojima su najbrojtada pa sve do današnjeg dam, kroz gotovo evo 1000 je zastupljeni ovi: Šamski (Sirija i Palestina), Magribgodina drže se predavanja u ovome sada najvećem ski (Sievćrna Afrika), Rumenlijski (Jugoslavija, Alba­ islamskom učilištu. nija, Bugarska ,i Turska), Indijski, Javanski (Malajska Dok su se muslimani upravljali i u javnom i u pri­ ostrva), Kurdski, Jemenski. Hidžaski i t. d. Svaki od vatnom životu prema šeriatu, kako im to nalažfe Kur’- ovih rivaka ima svoje uvakufljone zaklade, čiji se pri­ an i Hadis, bilo je među njima vrlo mnogo ovakih uči­ hodi troše na slušatelje. Naš rivak. koji u samoj zgra­ di El-Azhara ima svoKodio, posjeduje u blizini univer­ lišta u svim krajevima islamskog svijeta. U Bagdadu Kofi, Buhari, Samarkandu, Korđtm i ostalim velikim—zite ta jednu vrlo lijepu trospratnu zgradu, koja ima oko gradovima opstojala su učilišta, koja su brojala na de­ 60 soba, gdje svaki naš student, pošto postane redoviti setke hiljada slušalaca. Nije nikako čudo, što Arapi, slušatelj, može dobiti besplatan stan. Osim toga naš kao nosioci Islama, osvojfvši Siriju, Egipat, Sjevernu rivak posjeduje velike zaklade, čiji prihod egipatsko Afriku, Spaniju i ostale krajeve u koje uđoše, роага- ministarstvo vakufa dijeli među slušatelje rumelijskog piše sve nacije kojima zagospodariše, davši im vjeru, rivaka, a iznosi oko 600 Din. mijesečno. Pored univerieziik, pa čak i običaje, kada je bilo ovako prosvjetno zitske biblioteke, koja broji oko šezdeset hiljada sve­ stanje. Nije nikako čudo, što u Spaniji u dolini El-vadil- zaka, ima naš rivak svoju knjižnicu u kojoj se na­ kebira od 12,000.000 stanovnika nije bio niko nepismen, lazi oko osam hiljada svezaka ,i koja stoji na rospolokada se zna, da je svako selo imalo početnu, a veća ženju našim studentima u svako vrijeme. mjesta srednju i visoku školu. Kada muslimani presta­ Izabrani rektor El-Azhara je ujedno i vrhovni po­ doše gojiti prosvjetu i napustiše da proučavaju one glavica egipatskih muslimana- Kako su Turci skoro uki­ znanosti, koje im je vrijeme neminovno naturalo i kada nuli halifat, smatra se rektor El-Azhara najvećom vjer­ njihovi neprijatelji protumačiše krivo sudbinu, Tevc- skom glavom, te nosi titulu Sejh-ul-islama, i na njega kul i kismet, spopade ih veliki gaflet, od kojeg s t po­ se muslimani iz čitavog islamskog svijeta obraćaju, da češe otrežnjivati tek sada. Starim islamskim sveučili­ u prijepornim pitanjima izda kompetentnu fetvu. Pri štima ostade samo spomen, ali na sreću, El-Azhar os­ El-Azharu ima akademija nauka, koja broji trideset čla­ tade uspravan, te i ako mu je sa mnogih strana zada- nova, i u koju ulaze profesori, koji su se proslavili sa van udarac, dajući islamskom svijetu najspremnije uči­ svojim napisanim djelima i svojim radom na univer­ telje vjere, jer je uvijek osim Egipćana bilo slušalaca zitetu. i iz ostalih islamskih krajeva- Tako će El-Azhar, kroz Kraljevim ukazom iz prošle godine dobio je Elnekoliko godina, slaviti svoju hiljadugodišnjicu, kao naj­ Azhar novi štatut. Prema ovome štatutu ezherska će starije sveučilište na svijetu. gimnazija trajati devet godina, a na univerzitetu će Na univerzitetu se studiraju ove znanosti: arapski biti tri fakulteta: fakultet šeriatskog prava, gdje će jezik sa svojih pet grana (sarf, nahv, meani, bojan i fikh -i usul-ul-fikh biti glavni predmeti pored ostalih bedi), šeriatsko pravo, temelji šeriatskog prava, tefsir, predmeta, fakultet arapskog jezika, gdje će arapski je­ mustalahul hadis, dogmatika i logika. U nekim većim zik sa svojim granama i književnošću biti glavni pred­ egipatskim gradovima El-Azhar ima svoje gimnazije, koje traju po osam godina, iz kojih đaci stupaju na uni­ meti i fakultet upute i propovijedi, koji bi odgajao haverzitet u Kairu. Poslije položenog zadnjeg ispita na tibe i muslimanske misionere, da bi se spriječila na­ univerzitetu dobiva slušatelj diplomu »Alimijet« i ti­ vala kršćanskih misionera, koji su su se razmilill po tulu aliima ezherskog i osposobljava se za vršenje sva­ čitavom islamskom svijetu. Studiranje na ovim fakul­ ke islamske znanstvene službe, kao nastavnik, šeriat- tetima će trajati po četiri godine. Ovaj novi zakon ima 391 �po naše đake jednu vrlo nezgodnu stavku. Ova stavka glasi: da ni jedan dak ne može postati redoviti slušalac sa pravima na ispite, na kojem od spomenutih fakulte­ ta, što neće položiti ezhersku i malu i veliku maturu. Ovo polaganje mature zadržalo bti naše đake u najbo­ ljom slučaju dvije godine, a vjerovatno i više, jer su u njih, prema engleskom sistemu, maturalni ispiti veći­ nom pismeni. Ja sam radi ove stavke išao lično g- rek­ toru izloživši mu neugodnosti, koje će ova stavka pro­ uzrokovati našim đacima, ali mi je on odgovorio, da je sada zakon ovaki, napomenuvši, da će se on truditi da ova stavka u zakonu bude ublažena i obećavši, da će on našim studentima ići u svim prilikama na ruku. El-Azhar je posve samostalan u pogledu upravlja­ nja sa svojim imetkom, imenovanja profesora i nastav­ nog plana. Njegov godišnji budžet iznosi oko М.ООО.дао dinara koji troši samo u svoje svrhe. Skoro naše novine pisale, da u El-Azharu profesori besplatno, onako za Božiji hator. O vo je posve EI-Azharski profesori imaju ogromne plate, pa su neke predaju netadno. je dosta kad napomenem, da rektor univerziteta ima mjesečnu platu od 350.000 dinara, koju, kako vele, nema ni jedan činovnik na svijetu. Univerzitet im a svoju reviju, koja se zove »Nurul-Islam«. Danas El-Azhar broji preko de­ set hiljada upisanih slušalaca, sa oko pet stotina profesora. Primjedba uredništva: Prednji članak donosimo iz pera apsolventa teološkog fakullela u Kairu, Gajretova pitomca g. Besima Korkula. Članak će dobro doći naročito onima, koji misle da studiraju teološke ГА ЈР ЕТО В ГЛАСН И К • нам е^бору, папосе уваженом господину Претсједнпку на доОДГОВОР ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЛ>А. садањем успјешном и узорном раду, желећи да скупштински Ha поздравну депешу, упућену Његовом Величанству зожључци још више лодгагну полет и елап у ра-ду на кулКраљу, са редовне гпавне годишње скупштине Главног одтурно просветном и економском прпдизању те националпом бора, примио je претсједник^ Главног одбора Гајрета г. Др. освјештавању муслимапског дијела народа у духу узвишеАвдо Хасанбеговић одговор слијсдећег садржаја: Ninx владалачких интенција и светлих традиција извишене Господине, Пријатно дирнут родољубивим изразима оданости, поднесеним са скупштине Друштва Гајрет у Сарајеву, Његово Вепичанство Краљ благоволео je наредити ми да учесницима скупштине изјавим захвалност. Министцр Двора: Б. Д. ЈЕВТИЂ, в. ftrОДГОВОР ПРЕТСЕДНИКА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Ha поздравну депешу, упућену са главне годишње скупштине Гајрета Претседнику Мининстарског Савета Господину Петру Живковићу, претседник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговизћ добио je слиједећи одговор: Господин Претседник Мининстарског Савета захваљује члановима Гајрета из целе земље на упућеном му поздравном телеграму са заједничке скупштине у Сарајеву. Шеф Кабинета Претссдника Мииистарског Савета: Свет. Хођера, в. р. Поздравне депеше Гајретовој редовној главној годишњој скупштини: Гацко: Чланови Гајрета Гацко поздрављају главну скупштену желећи joj добар успјех. — Одбор. Автовац: Одбор Гајрета. Автовац топло поздравља главну скупштину и жели сретан рад за процват друпггва Гајрет. Овај одбор овлашћује Др. Авду Хасанбеговића да нао заступа на главној гкупштини у свима питањима друштва Гајрет. — Претеедник: Ариф Хаоанбсгоиић. Приједор: Воома жалим што сам службеним поолом запречен да присуствујсм дапашљој главној скупштини учествујући духом na нстој. Иопред одборп и свих чланова Гајрета најсрдачние иоздрављпм с.ве учеепике и честитам Глал- 392 Г. Сејфо Арифхоџић, монополски инспектор, са госпођом, кћеркама и синовима — сви чланови Гајрета и његови помагачи Гајретове идеологије a аа добро нашег љубљеног Краља и миле нам Отаџбине Краљевине Југославпје! — Протсједник: Мехмед ХајрошЉ. Теслик: Спријечен да присуствујем главној скупштини Гајретаи искрено поздрављам и желим добар успех у раду. — Повјерсник: <t>emxarah, Блатница. Цазин: Члапови и иријатељи Гајрета овосрдно иоздрављају скупштину и њен рад na корист Гајретове идиологлје оа жељом да на челу Гајрета оотаиу исиробакн Гајратовп радници. Апелирммо на све присутне да ое иоклошг napo- �чита пажил овом срезу од 40.000 муслимана из радлога hjio светно-и&ционалног кара.ктера који су данашњем Главном одбору довољно познати. Жнвела скупштииа, живсли Гајрстови радници! — За чланове: Торомановић Халал, Јакић Мехмед, Бурзић Мухамед. Сребреница: Потписани поздрављају Вас ао и све делегате главне свпуштине желећи да рад скупштнне буде Брчко: Испред Гајротова одбора у Брчком поздрављам делашњу скупштвну са претседником Др-ом Хаса пбеговићем и желим сретан и користан рад. — Претгједнлк одбора: Хаџиалијагић. Дубровник: Жалим што усљед неодаоживнх послова морам отпутовати у иностранетво и што ne могу ирисугтвоватп Гајретовој скупштини. Увјерен сам да. су сви пскрени Дом Београдског Гајрета »ОСМАН ЂИКИЋ« (у изградњи) плодоносан aa добро it напредак нашега Бајрета. — Абдулах Гојачић, Едхем Абдурахмановић н Назим Шаћирагпћ. Бугојно: Поздрављамо главну скупштину «а жељом да њени закључци буду од велпке користи за Краља, Народ и Отаџбину. — Ахмед Садиковић. Мехмед Мутевелић. Бијело поље: Братски поздрав шаљем са жељом на најлешпн успех дана.шњем братском слету. У име Гајрета. Бело Поље — Претседннк: Бурџовић. иријатељи Гајрета освједочени да je први и најзаелужнијн Гајретов радник господин Др. Хасанбеговић, те he сигурно данашља скупштина дати му пуно повјсреље да нас води својом енергијом и мудрошћу кашем препороду. У тој чврстој нади поздрављам скупштину драгог нам Гајрета, кличући: Жнвио Гајрет, живио вођа Др. Авдо Хасанбеговпћ! — Фехим JanaiKOBHK, пиланар. Вишеград: Са данашње скупштине чланова Гајрета у 393 �„им а као и свима осталим рад н ици м а и присташ ам а Гај. p e r a ' да овај записник у цијелости п р о ч и тају и да Се, у колико нису присуствовали с к у п ш ти н и , у п о зн а ју с њеним радом и закључцима. К онцерт Гајретовог певачног д р у ш т в а у М о ста р у Ha 6 јуна о. г. у башти кафане »Париз« Гајретово neвачко друштво одржало je свој летњи вртни концерат, који je и у моралном и материјалном погледу као и увек Врло Гђица ЗОРА ЦИТКОВИЋ Мис-Гајрет, на забави у Санском Мосту Вишеграду поздравља^о главну скАПпттау желећи joj успјешан рад и изразујући пуно- noejepffce досадањем одбору на челу са дичним нам дулдодшпњии претсједником и вођом Гајрета Др-ом Авдом Хасинбеговићем, чија је-ллчност-^ најбоља галарција за све Гајретове раднике да he Гајрет ићи од успјеха успјеху a за дрбро КрЕља^и народа. — " сједник: Хасан Хаџихалтаовић. СТЕНОГРАФСКИ ЗАПИСНИК XXV ГАЈРЕТОВЕ СКУПШТИНЕ доносимо у цијелости у данашњем броју према стенографским билешкама, те je према томе овај запис.чик вјерна слика рада наше снупштине. Препоручујемо свима нашим одборима и повјерени- добро успео. Хвалећи пожртвовности певача, љиховој марљивости и тачностн и похађању часова проба као и неуморном раду агнлног и вредног хоровође г. Бочека, друштво сваким својим концертом постиже увек нове и нове успехе. Судећи no досадањем раду наш хор има све изгледе, д а.убрзо стече 1глас Једног од најбољих и иајактивнијих наших певачких друштава. И овај концерат од 6 јуна дао je у том погледу још једну нову гаравцију. Певачи су под нзвалредно вештим дириговањем г. БочекД. отпевали готово беспрекорно свих 8 тачака програма иобравЉи за сваку бурне заслужсне аллаузе одушевљене публике. Нарочнто се je истакао својим соло певањем у »Се столпашг« од Ипа.веца мекани алт госпођице Џенке ГашеHiih. кији je, и ако још добро нешколова«, веома угодно деловао na осећаља и код музички најобразованијих људи. Од осталих врограмских тачака вредно je споменути Мокрањчеву Биљануд која je изведена са пуно разумевања намера овога најпопуларнијег композитора налпих народних мелодијских песама. Технички дотерана и дннамички доста. добро усавргаена оставила je на слушаоце најбољн утисак. Оа успехом концерта задовољна je била и публика и вачи. , : i 11]! Годишња скпуш ти на Гајретовог певачног д руш тв а у Мостару Ha 14 о. м. Гајретово певачко друштво одржало je своју главну годишњу скулштину, која je била у лепом броју посећена. Окупштину je отворио потпретседник г. Хуснија Хусејић и поздравио присутне захваливши им се на лепом ода- ГАЈРЕТОВ МЈЕШОВИТИ ПЈЕВАЧКИ ХОР У МОСТАРУ (у средини претсједник г. Салвх Ћишић и хоровођа г. Ботек) 394 �аиву, након чега je тајник друштва'г. Салко Ниаевић, нрофосор поднио опширил извештај о раду друштва у прошлој години. Према овомс извештају друштво je у прошлој радној години учннило шест јавних иступа, што je од великот оначаја ако се узме у обзир да je ово навршена тек друга година од постанка н рада друштпеног. Осим у Мостару друшто je приреднло концерте у Чапљинн и Отоцу, те на тај начин/дало леп прнлог ширењу Гајретове ндеје no околним цестнма ^^ocтapa.',,,' ЗАХВАЛА ГА ЈРЕТУ Главном одбору Гајрета, Сарајево Ми, наже потписани ове школске годипе завршили смо као друштвенн питомци у Гајретооом копвикгу у Г.нхаћу гимназијске науке и уепјешно положили матуру. Осјећамо у овом часу за прву и шјствегију дужност, да се захвалимо Гајрету и свима Гојрстоввм радпицима, a првенствено Главном одбору, који Гајретову идеологију нај- Секретар месног одбора »Гајрета« у Ш ти п у , учитељ г. Д а у т Идризовић прилином држања аналфабетског течаја војницима логора Брегалничке дивизиске области на Пљачнавици. Након извештаја појединих функционера изабрана je нова друштвена управа, у коју су уАла следећа господа: претседшгк Салих Ћншнћ, професор; први потпретседник Хилмија Селнмић, дпректор Гајрет-банке; други потпретседник Хуснија Хусејнћ, обућар; тајник Хадлд Ђдкић, учитељ; благајннк Ахмед Хаџиомеровић, трговац, архивар Фехшмовић Сулејман, учнтељ; домаћин Хусо Шарић; као- одборници дошли еу гг. Алија Омерагић, Хаџић Хусејн,' Смпјо Бркић, Ахмед 'Викић и Мустафа Н. Ћишић. Ревизори гг. Хчсан Ћишић, ХусниЈА Курт п Алија Велић. савршеније ириводи у дјело To дјело јесмо и ми, Гајретов нараштај, којн ћемо, што овим и обећајемо, увијек бнти најсигурипји н први поборннци Гајретове мпсли, a на то смо задужени са двије сгране као муелишпл и људи, који су увјеренп да je једпно Гајрет слособан и позвлн да муслпмански дпо нашвг народа подигне морално и матернјално, и о друге стране као досадањи питомци, који дугују Гајрету највећу захвалност. Сретни смо и поноснн, да можемо биги јамци Гајрегове девше и свједоцп како Гајрет дјезује правнм путем. Ha конду не можемо a да са највећлм поштоваљем не опоменемо шшег вриједног и достојног сваке хвалс уп.а::- Вјенчише Нијазбега БеговиНа из Дервенте са Мубером Градашчевић из Градачца, бивших Гајретових питомаца Полазан сватова из Градачца у Дервенту дне 28. V I. 1931 395 �ника дома г. Сулејм&н еф. Реџићп, којп иим јо дуго времена својом брижљлвошћу и добротом fino другп ОТАЦ. Фахрудин Мулахусић, Смвкл Поробић, Хамдпја Ченгнћ, Мустафа Бузаљко, Ћамил Хоџнћ. Мустафа Хијдаровић, абитуријенти Гимназије у Бихаћу. НАТЈЕЧАЈ Калцеларлјп ГаЈрет потребан je једал коицептуални чиновнпк, вјешт свима адмпш отрптнвним пословимп. Рефлектанти нека поднесу своје молбе са документима и увјерељем о Досалањем раду однооно службовању, најдал>с до авгурота о. г. Предност имају актнвни Глретовн радртици. 1 10 Из сједнице Главног одбора Гајрета. НАТЈЕЧАЈ за пријем питом аца у Гајретове конвиите и за подјелу сти пен д ија За идућу 1931/32 школску годнну прнмиће се у Гдјрриптернате 450 пптомаца и то 350 гтарпх п <тотииу ношгх пптомац.! и питомица. и подпјрллћу ср пзпјестан fipoj топр Полазнице Гајретова анг.лфабетског течаја у Ж епч у са учитељем г. Хифзијом Муфтићем с т и п р н д н ;«. Клндндатп за пријем у интернате као п за- поДјолу '•типрндија треба д а преко Мјр рн п х одборз пдкосно ттовјсроника поднеоу молбе најкашп.е др 5 августа^о; г. Молбе којр прш-пију послпје 5 августа nejte се ^ зе тн у поступак, него ho <;е повратити дао беспредметнд.; Молби треба прпложчтп слнјсдеће документе: с ' • 1. Свједоџбу (оригинал -или овјррсн прр.иш') о свртеиој школн односно ралреду £ ^рош лојтколгкој/годиии; 2 . Родни лист; j , t 3. Увјерење о висини рорезл m 1931 глдттпр: ......... 4. Љекарско увјерење, na којјег со.ппди да»j.\|0iiiiea> 110 носи клицу заразне болести. Овим će ставлл jjg^-bnaiha рефлектантлма л и he r e | pite" годипе подијрлптп млнпмалан fipoj бесллагнпх мјесга. Зато. онн молитељи. који су у стаљу плаћатп за cno;y дјецу опскрбнину у пнтернатима* нека то наведу у евојлм молбами, стављајући ларичпто колико могу мјееечно допрптуитп за свохју опскрбу јер, ако /5уду одбијенп afior тражси.а бссплатног мјеста. nehe моћџ послпје лабити мјесто ип уз плаћлњо опскрбнине која износи пајмлње ion a кчјвнше "оо динара. 0 рпјешењу молби рсфлектантн he 6nfn оба.вјештен mm 20 авгуета о. г. Они којн буду примљеии у интернате. биће поновно ирегледани од иитернатскпх л>екара. Који ђацп буду пронађенн да нагпњу којој аарллној болести. 6nhe повраћешг својпм кућама. Оспм тога, треба да свакп Гајретов питомац, стари и ловн, ллатпви и бесплатнп. са собом донесе: здраво однјоло, чдмски капут. кове ципеле и најмаље четири napa Borna. 'Понавља се да ни једна молба која нпје поелата преко Мјесних -одбора. однооно преко повјеренпкл. nphp бити узета у поступак. Рефлектанти з оних мјеста у којмиа не постоји ни Мјссни одбор ни повјереник, нека своје молбе шаљу преко најближих Мјесних одбора и ловјеренпка Гајретових. Надаље се ставља до знања рефлектантима да he Глав. ии одбор сбм одређивати тколе у које треба да се уписују питомци и стнпендисти Гајретови Ово вриједи парочито за .више разреде. Треба знати да he Главли одбор дијелитн нај-ман>е мјесута адлосно стипендија за више ] а.чреде гимначијн, a највише мјсота и стипондија дијелићс ее aa стручне школе: техничкс, геодезију, учитељску итд. Главни 396 одбор Гајрета. Чланови Мјесног одбора Гарета у Старом М а јд ан у и дилетанти Гајретове забаве Г АЈРЕТО В И ПИ ТО М Ц И М А Т У Р А Н Т И Г И М Н А З И Ј Е У Ш К О Л . ГОД. 1930/31 У Б И Х А Ћ У СА У П Р А В Н И К О М ГА ЈРЕТО В А К О Н В И К Т А У Б И Х А Ћ У Стоје с лијева на десно: Ф ахрудин М улахусић, Смаил Поробић, Хам дија Ченгић, Мустафа Бузалио. — Сједв: Ћамил Хоџић, у средини: г. Сулејман ефф. Реџиб, управник конвинта, Мустафа Хајдаровиб �Posjednicim a agrarnih obligacija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica • u Sarajevu. Cukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e k c ija z a d r u g e J u g o s la v e n s k e i š le d io n ic e ^ p r iv r e d n e S a r a je v o . I SVAKI MUSLIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R PA PIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ire t” 9000000000000000000000000000000000000000 o Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, S trosm ajerova—T elefo n6 19 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 0OOOOOOOOOOOOOO0OOOO0OO0OOOOOOOOOOOOOOC 0 Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GA1RETU” f g t t ------------------ sTe.M 'f ц ј т а м п а р и з а : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЛ>Е CBE ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ UMJEHE СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПМЈА РОТАЦИОНИ СТРОј c im k o g p a f ij a : IZBAOUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE ВОЈД JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: �stil Temeljna glavnica 4 0 .0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broi 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U ,općine grada Sarajeva Bosanska Industrijalna i[ Trgovačka Banka d. d.| Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7 ,5 0 0 Prima u l o š k e na štednju, vri. _ znake u unutrašnjosti i inozemst'._ u z n a j p o v o l j n l j e uvjete, f inansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Spii{ I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ] iiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii i Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, * Prosvjetnom društvu ,,G a j r e t . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6518181a859b7b525146c6093b443b27.pdf 2c2689710b6a945ff1a47e4f142474d3 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ ■ - ‘ ‘ • Р А Д Р ЖА Ј ; уШШ ■ Личност и Дела Њ . В. К р а љ а Југославије Александра 1 Значај Гајретових зборова — са гледишта једне девизе Шта кажу други о нашој скупштини ... f. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Велики Гајретов манифестациони збор у Броду код Фоче — Успјеси Гајрета у Плевљу — Свршетак Домаћичке школе у Пријепољу — Чланови Гајрета — Соколи — у експедицији Сокола Крал>евине Југославије у Паризу — Гајретов теферич у Какањ-Добоју — Гајретов теферич у Згошћи-Какњу — Успјели велики Гајретов теферич у Сјетлини — Поздрав скупштинеГајретова одбора у Жепчу Главном одбору — Концерат Гајретова мостарског пјевачког друштва у Требињу — Скупштина мјесног одбора Гајрета у Жепчу r* 16 АВГУСТ 1■ САРАЈЕВО 1931 ■ - И зд а је Г лавни о д б о р Г ајр ета у С а р а је в у БРОЈ 16 �Oglašujfe u listu »G A JR E Tг« « »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da ladovolji Sto šjri krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, b ilo bi n in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno v ršili b i i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća i i njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. - V; :ж ' - Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica v .'V * .... ^ i z. s. o. j.р Пu S o A ar n a je v u rv „ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim*, poslovima. Ofganizuje i potpomaže razne privredne zadruge.««^ P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške - n a štednju uz otkdzni rok i bez otkaza uz najpovoljniji K a ­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obliga-. čije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove/ Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 Časova, Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionici^ (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kab Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излазИ 1. уи 16. месеца, a цена му je ea нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. добивају лнст у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. * $ N 't Директор ГЈ' Х а м и д К у к и +s Власник друштво „Гајрет*4. — Одговорни уредник: Хакгид Кукић — За штаипарију „Босанска Пошта* одговара Јосип Енгл. �ГО Д . XII ГАЈРЕТ Č u p a j e n o , 1 6 -а в гу с т а 1 9 3 1 Њ егово Величанство Краљ Југославије АЛЕКСАН ДАР I. Б Р О Ј 16 �л Л ичност и д е л а Њ е г . В е л . K p ažba Ју го сл а ви Је Д лек сандра L ■ * • ' ff 'V V* ' “*■ Прошле недеље Њ егово ВеличанствО Краљ ^госларИЈ^ Александар I, учинио je Своју велику посету Сарајеву и његовој . околици. Трјббало je бити сведоком онога усталасаног одушевљења и искреног клицајња, коЈим je народ поздрављао појаву и задовољни и насмејани очински лик свога ^звиш еног Крал>а. Истим моментом та сликаГ потсетила нас je на оне дане неподељено^. народног . весеља, када je данашњи Краљ Југославије долазио у ове крајеве као Регент Крзљерине Срба, Хрвата и Словенаца. Ти дани остали су дубоко урезани у наф е сеђање, усекли су. бразду љубави у нашим осећањима и нашим душама. ■• Одушевљени дочеци и пријеми који су, у току минулог пролећа, приређивани Њ ег. Величанству Краљу no свима крајеви^а^ нашел Отаџбине најбоље сведоче .шта* if колико претстављају Личност и Дела Ње.говог Величанства Краља за наш Народ и нашу Отаџбину. Bnpie .je него јасно, да je Он постао легендарна личност, равна великам лику Узвишеног Краља Петра Великог Ослободиоца. . Поводом десетгодишњице Њ еговог управљања„ и владања нашом земљом, ми, Гајретови радници и неимари, осећамо дубоку и велику дужност да на овоме месту нагласимо и подвучемо све ретке особине и врлине нашег Краља. Да би се те врлине и особине казале и приказале у свима њиховим манифестацијама, потребно би било имати више простора, управо једну целу књигу. Па ипак ми верујемо да ћемо са неколико изразитих речи казати оно што мислимо и осећамо, о чему смо се осведочили и што претставља наше сазнање и убеђење о Личн9 ст№И.Делу Њ егова Велиуанства Краља. У великој и страшној, болној и поносној епопеји којом je наш народ овековечен у историји света, Лик Краља Хероја, тада још младог и неустрашивог Престолонаследника и Регента, уско je везан уз све национално-моралне, физичке подвиге што их je дала снага наше pače. После Ослобођења и Уједињења, у оним првим месецима и годинама у којима су се јављала разумљива послератна социјална превирања и сукобљавања менталитета, страсти и васпитања, — Њ егово Величанство Крал> Александар, као Суверен наше државе и Отаџбине, као одличан државник, чувар Мира и Реда„ С ав од мисли; и стваралачког у Својој вољи, С ав одан добру народа и земље, С ав устремљен на раду за добро народа који му je дао своје пуно поверење, најдубље поданичко осећаше и искреност, С ав заложен за мир међу дојучерашњим непријатељима. Њ егов државнички дух и суверенска воља, свесни онога. што се хоће и што je апсолутно потребно и неопходно, — спасавају државну ситуацију и добро Отаџбине у тешким тренутЦима и искушењима којима je она била извргнута. Једини је .О н био Taj Који je, далеко од страсти свакидашњице, будно мотрио на развитак догађаја, нивелисао разиЛажења, импоновао саветом и очинском бригом, управљао крмом државног брода,1 храбро и неустрашиво, кроз све буре и непогоде које ćy наилазиле. И у 12-ом часу, када je претила опасност да државни брод буде изложен катастрофи, Краљ Југославије, одлучан и смион Државник и Суверен, прекида узалудну борбу племенску и верску, која се je водила на свима странама и у свима правцима са свима ниским страстима, — и 6. јануара 1929. г. издаје чувени историјски Манифест који обележава нову епоху у нашој држави, у животу нашега народа. С а тим актом Краљ Херој, Краљ Државник постаје и Краљ Првоборац за све гране јавнога живота и напретка државе и народа. Он даје иницијативу за све законе и уредбе; даје -смернице и планове за привредни, социјални и културни процват земље, за општи иапредак народа. Краљ Херој, Краљ ■с **Ј-'.* 398 з �Државник‘ постаје, у зрелим годинама Свога живота, Први и НајвеКи Неимар који социјалном, привредном и културном животу даје нове импулсе за обнову земље и једном з'а свагда уклања све оно што je било деструктивно у нашим страстима и у нашим Нудима. У најширЈТм слојевима народним „Он првоборачки буди добре раденичке и стваралачке одлике и упућује све позитивне особине наше pače на рад и дело. Тако je, е^р, ф а љ Херој, Краљ.1Дфжавник дочекао и десетогодишњицу Свога владања и управљања Југославијом. Данас^Изегова Личност и Њ егово велико Дело претстављају стварну снаЈу тЈћше ОЈаџбине, Л|»етстављају наду и уверење у њезину лепу будућност. Данас Краљ Југославије- Але*ксандар I. претставља понос нације и уједно најбоље јамство да ^he* наша лЗта^бина у догледно време постати моћна у ономе смислу у коме су je чинили моћном нДии '^ревни цареви и краљеви, у њеној бурној и загонетној прошлости. N;': vv. . * Да живи Њ егово 'ВеЈ^ичћнство Краљ југославије Александар I. * *- tv *•. ^^ ' л j J*.W 1- ( Z n a č a j G a jr e to v il) s b o r o v a . ^S&fal&dišia'jedne devize У' . '(• r ? g, Gajretovi odbori, povjerenici i članovi,'fjednomišljenici i prijatelji, kao i svi oni koji sa primjernim simpatijama prate rad i uspjehe Gajijcta ц. svima krajevima naše Otadžbine, u kojima-jlive članovi Islamske zajednice, - svi oni su se ved osviedoH lfo.iediioj;у м ш а važnoj činjenici, a ta je da rad društva Gajret .zalivata ,, . , , _ , dimenzije jednog p o k i a e t a . Sasvim saobraznoЧцеcima pretsiednika Ql. odbora Oafreta, neumorno« i p redanbg, odlučnog N epokolebivog g. Dr. Avde Hasajibegovića, drž. savjetnika, — riječima koje je izrekađ n a? posljednjoj godišnjoj • skupštini, Gajret više nije đačko potporno društvo, nego, jedan nagovještaj ustalashnoisti, socijalnog i kulturnog pokreta. Očevidrto јб — a to j č j javnost zapazila i priznala — da je rad Gajreta u na­ rodu već izišao iz okvira svojih pravila i zauzfco dimen­ zije koje već naturaju druga pravila, ona koja će omo­ gućiti razmah i nove mogućnosti tome kulturnom i šocialno-ekonomskom pokretu koji.je zahvatio sve odbore, po­ vjerenike i članove, jednomišljenike i prijatelje Gajreta, ideologe, ijjegove po gradovima i varošima, predane ne­ imare po najudaljenijim kasabama i selima. Treba da se sjetimo one spontane manifestacije ko­ ja je bila glavno obilježje posljednje godišnje skupštine od 12 jula o. g., zatim treba da ponovo pročitamo** da se uživimo u sve one spontanosti t oduševljenja koja su se manifestovala na Gajretovim skupštinama, ili, bolje reći, zborovima koji su u posljednja d v a mjeseca odr­ žani u Derventi, Foči, Mravinjcima, Gacku, Rogatici itd. Izvještaji sa ovih skupština, koji šu, u slici i riječi, objav­ ljivani u Gajretovom Glasniku ovoga lista, — ti izvje­ štaji jasno, dovoljno, rječito i ubjedljivo' kazuju novu epohu u radu Gajreta, nove smjernice i nove putanje kojima streme, zanosno i samouvjereno jezde neimari i \ ideolozi Gajreta. To je već jedan izrađen program koji se naslanja na volju i spontanost najširih slojeva muslimanskog elementa, A ta volja sastoji se u slijedećem: Treba m?đu muslimanskim elementom, u najširim narodnira slojevima, nastaviti sa na široko zasnovanim . „ , л . .. . . . . . radom oko prosvjećivanja i nacionalne kulture, oko so» i№ o JW |e n sk o it otrežujavanja i osvješćivanja, oko ekonomskog podizanja i upoznavanja sa racionalnom poljoprivredom. Sve ove grane javnoga života i napretka, božjeg blagoslova i blagostanja, ima društvo Gajret u svome programu. Ovaj na široko zasnovani, programski rad u ^narodu dobio je svoju poznatu, gromku i stvaralačku devizu: Za Kralja i Otadžbinu. Gajretovi neimari i po­ slenici dobili su nove impulse za rad i djelovanje u na­ rodu poznatim istorijskim Manifestom Njegova Veličan­ stv a Kralja Aleksandra. Od toga istorijskoga datuma rad Gaireta, oslobođen intriga i partizanskih smicalica i makinacija, krenuo je novim smjernicama; dubio je i širio svoju akciju u narodu, da sve bude krunisano us­ pjehom, ogromnim i neočekivanim, a iznad svega zna­ čajnim jer je zauzeo razmjere velikog narodnog kultur­ nog, privrenog i socijalnog pokreta. Psihoza Gajretovih narodnih m asa je u jednoj zanimljivoj i značajnoj fazi opšteg oduševljenja za ideje Gajreta. Ta faza je primjećena i na posljednjim zborovima na kojima su uzimale učeš­ ća ne samo stotine slušalaca, kao što je slučaj sa obič­ nim skupštinama, nego hiljade i hiljade vjernih i odanih pristaša, kao što je to bivao slučaj sa velikim narodnim pokretima u našoj prošlosti. Upravo u tome, u toj i takvoj psihozi današnjih Gajretovih skupština i zborova, — u tome leži pravi nacio- �pravi cilj, ravan svima velikim pokretima koji su našli naino-kulturni značaj Oajretova rađa, tačnije: Gajretosvoj duboki smisao i svoje duboko značenje u duši i ve veJike i široke akcije u narodu. A d eviza: Za Kralja I Otadžbinu jasno obilježava osnovnu misao i suštinu srcu one veličine koja se zove impozantnim imenom: narod. Radeći za narod, nesebnfto i predano, iskreno i rodoljubivog osjećanja sviju Gajretovih ideologa i nei­ mara, odbora, povjerenika i članova, jednomišljenika i oduševljeno, Gajret će' najbolje poslužiti Otadžbini i prijatelja. U toj devizi rad G ajreta je našao svoj puni i *npm dobru. $- Ш т а к.аж .у д р у г и о u m n o j с к ^ ш г т и / ш Београдски угледни лист »Време« донијело je град — $ш лису рад окупштине гранлчила je са опу једном од |Својих лрош лих бројева чл ан ак о Гај- \ [ т и м одЈуш&вјбсн.^Мј j e p j e свако од присутпих осерету лод насловом: »Гајрет за Краљ а и народ«, који hao д а je рад ћ р у п и с ат нееумњивим успехом, д а су дословце гласи: пдеје Гајрета себе афирмисале до најудаљ енијег »Потрвбно je осврнути се, нарочито, н а недал^ (?ела, гд е допире у ти д ај и у гл ед Г ајр ето в е дисциno (12 о. м.) одржану скунш тину културног друллине и бргакизације, његове идеологијс и његових. ш тва Гајрет, о којој je »Вроме« донело извеш тај* васпитних и националпо-културних смерница које П ош то на овој скупш тини није било важ но ни хитДОВДУЈУ cfie грп-не живота данапгљице. но само ono о чему се je извел1тавало, то je једна \ L % и в a х н о с т 'Д и с к у с ије, примерна и докултурна и пациоиална дуж ност д а се у каж е n -n a гтојанствеир-, отскакала je од ш аблола диокусија друге моменте који су у еимлатичлој веаи са ofr- n a л н ш п к ^ ^ у п ш т и н а м а ; иопод тс ж ивахности * штим утиском са ове скупш тине. пауијТала'Ј;с je боља д а се буде стваран и коиструкУ лоследље двц. годике у ф?есп 'Г ајр ето ва р ад а т и т ^ ф 51^ља*да се саветом и иримедбом доприпесе у народу виш е с у цего изпепајхујући; о томе je n a ­ успех.у;д1 fie д а чс е истатшс виолентпост н а т е г чоm a јавлост, београдока нћрфш то, била довољно-Л^ века илј£ ллаховитост личнстх нстрпсљивости, што правовремено жтформисана. »По зам аху сазога рада, ^је, често, каратггсристипа годилпг.их скупиггипа напо неуморности и ггОжртр/Фању тБерових поверенигаих друш тава. ш тава Г ајрет дан ас Ч ^ тв та ш в а оргаш аааџгју » j a £ ј е д ж 0 д у ш н о с т у оаслуш аваљ у и пр„. стварно прелаЈЗИ из оквира једлог ђачког друпгтва, маљ у извсш таЈа и предлога у кази в ал а je n a то д а к ак ав je Г ајрет би£ до јуче, и узи м а размеро једje. ова бкупш тина била вшпе м анифестација no ног чистог покрета, обзиоом н а лаш у нациопаллосјкул; виш е ж ељ а делегата да с а Главним одбором културну дан аш љ и ц у замаганог и значајног«. To деде једиу општу радост иа.д уоПбхом; виш е вољ а су, огприлике, речи које je, у 1Своме поздравном го. д а се пагласи триумф рада, нсго д а се у л а зи у де'вору, претседпик Главног одбора Г ајрета г. Д р. Х а,..таље .трга три.умфа. сапбвговић, држ . саветгагк, упутио (ж улш тини и После овога, што сачињ ава опш ти утисак. и њима обележио рад д р у ш тв а у цосл^дње време. Тим_речима окарактерисан je цео уопех Гајрета, у п р а в " * увећ ава зиачај ове 1е купштине, треба, n a крају, пољен линијом и девизом: З а народ и К раљ а, з а К р а -. менути и 'д р у ге важ пије моменте који су, као. оглељ а и Отаџбину. У тисак који je оваки посетилац rioдајго рада, наглаш ени у образложењу исцрпног тајнео са ове годшпње скупш тине, 25 no реду, такав ничког извегатаја. Из тога и звеш таја скупш тина je je д а потпуно оп равдава горње речи. поздравила следеће главне линије успеха и р а д а A к ак ав je био тај утисак, у поређењу са ошгм друш тва Гајрет: > ; на ранијим Гајретовим скупш тлнам а, и л и у поређењу са годишњим скуш п ти н ам а сличних друш тав.а, сличних no делу и циљ евим а? Од којих je де-= таљ а сачињеп тај у ти сак? Ево од којих: 1. В и т а л н о с т којом je скуп ш ти н а водила ди скусију; интересовање којим je сл у ш ал а извештаје; овације које je приредила К раљ у и радницима Гајрета; једподуш ност к о ја je в л а д ал а међу 300 делегата и скупш тинара, — све то п р уж ало je убедљиву слику једнаг истинског покрета a не друш тва, манифестације a не овлаш ног претреса облигатних ск у ти ти л с к и х извеш таја. 2. С п о н т а н о с т којом су делегати — грађаНИ и интелигенција, м уалим и и илмија, село и 400 У брзано и у пуном јек у јачањ е друш твене ор-^ ган и зац и је (154 одбора, 190 поверениш тава, 25.000 чланова, 17 ж енских одбора, 9 ж енских поверениш тава), просвећиваКе одраслих, р ам азанска попул ар н а лред авањ а (у 286 места, 30—40.000 с.лушалац а), аналф абатески течајеви (43 с а преко 2000 посетилаца), дом аћички течајеви, велш ш задруж н и пољ опривредни течај у Сарајев.у (око 100 посетал ац а: твж ака, илмлје и имама), збризвавање шегрта, Гајретови интернати (око 600 ученпка) и т. д. Ово je у п ајкр аћ им потезима, с л к к а у ти ска са последњ е Г ајретове скуиш тине и н ајкр аћ и и звад ак из биланса његова рада. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН ВЕЛ ИКИ ГА ЈРЕТО В МДЈНИФЕСТАЦИОНИ ЗБОР У БРОДУ КОД ФОЧЕ * ступила je пред њега 8-годишња дјевојчица Адила Ченгић, која ra je поздравила рецитацијом и предала му букет цвиВелики збор у Броду код Фоче остаће у историји Гајјећа. Рецитација гласи: ретових напора на развија^у и ^чвршћцрању његове opća-• Дични наш претсједниче, низације и идеја у народнТм^масама забиљежен нао један оД драгог нам Гајрета! највећих успјеха. Ha овој велич»нственој манифестацији Прим’те киту шареног цвећа узело je учешћа око 7000 дИЦ£?из срезова фочанског, чајничса обала хучне Дрине ног и из Горажда. Што овом збору даје^особити биљег то je као израз топле хвале Да су на њему учествовали у великом đjoj^ и правоза дарове што су снаге Ваше дале. славни сељаци, чиме се најбоље " докуме|£говала .јединство. У цвећу су шареноме осјећаја и братске љубави. * £ • поредане наше жеље } Испред Главног одбора присуствовао језбору r. Др. Авдо Хасанбеговић, претсједник, и г. Хусеин Кади, поцЈретсједник, члан Гл. одбора дир. шер. гимн. г. Велија Садовић и главнм секретар г. Хамид Кукић. Они су стигли у Фочу аутом. Ha дринској ћуприји, која претставља улаз у Фочу, дочекала je ГОСТИ ИЗ С А Р А ЈЕ В А СА ауто једна чета коњаника које je водио г. Омербег Ченгић. Осим њих било се окупило врло много народа, a Гајретова музика поздравила je долазак чланова Главног одбора свирањем. Г. Омербег Ченгић поздравио je срдачно делегате, послије чега се формирала поворка која je кренула кроз Фочу према мјесту зборовања. У поворци су ишли напред са државном заставом на челу, коју je носио барјактар г. Саво Давидовић, потпретсједник општине у Устиколини. За коњаницима ишао je ауто. са гостима a за њим Гајретова музика и народ који je учествовао у дочеку. Поворка je пролазећи кроз Фочу срдачно поздрављана од народа који je клицао Гајрету и г. Др. Авди Хасанбеговићу. Велике масе народа дочекале су поворку на неколико стотина метара пред збориштем. Т у су поновно приређене овације претсједнику Главног одбора и осталим делегатима. Ha мјесту збора био je подигнут лијеп славолук са државним заставама и цвијећем. Др. Хасанбеговића и делегате дочекао je на том мјесту претсједник Мјесног одбора Гајрета у Фочи Салих еф. Хасић, бански вијећник, са осталим члановима Мјесног одбора. Кад je г. Др. Хасанбеговић изашао из аута да нам дуго поживите на част, радост и весеље. Г. Др. Хасанбеговић топло се захвалио дјевојчици. Иза тога r. Дра Хасанбеговића поздравља г. Салих еф. ,Хасић овим говором: ПРЕД ПОЧАСНОМ ТРИБИНОМ У БРОДУ КОД ФОЧЕ. Господине претсједниче! Запала ме je часна дужност да Вам испред овог збора a нарочито испред Мјесног одбора Гајрета из Фоче зажелим: Добрго нам дошли! Ову особиту част Ваше посјете нашој Фочи дубоко ћемо урезати у нашем памћењу и срцима и с тим ћемо инспирисати наше будуће потхвате за драги нам Гајрет. Присташе Гајретове у нашем мјесту будним okom прате све успјехе Гајретове, кога Ви већ више година водите путевима успјеха и славе са много прекал>ене и доказане љубави и одушевљења. Велика Ваша дјела и успјеси прате се у нашем мјесту са узбудљивим одушевљењима на којима подгрејавамо наше побуде, потхвате и дјела за Гајрет. Све што ваља у нашем мјесту окупило се je око Гајрета и бви сложно дижемо Гајрет у жариште најљепших жеља. Не заустављамо се само у раду за Гајрет у свом мјесту, него помажемо и друга околна мјеста у колико нам je могуће. Са музиком и посјетом помогли смо Гајретове манифестације у Мравишцу, Рогатици и Сјетлини. Ових дана 401 �АДИ Л А ЧЕНГИЋ П РЕ Д А ЈЕ Г. Дру ХАСАН5ЕГ0ВИЋУ бу К е т ^ р ^ ж а ’ HA * V -t сте могли чути гдје се пролаиају' звуци Гајретове музике до~.\ лином Дрине и непроходним шумским путовима. Они су допирали до задњих и забитних села у нашој околици, носећи у себи поклике Гајрету м лозив у Гајретове редове. Није ми намјера самохвалисање, али јест то да истаннем да смо бар донекле завриједили Вашу часну посјету, која нам je пала као признање за наша настојања. Господине претсједниче! Испред сакупљеног свијета, a нарочито испред фочанског Мјесног одбора Гајрета, примите топле захвалности за Ваш велини рад за драги нам Гајрет; примите захвалности и за Ваше намјере које мислите у будуће спроводити у Гајрету, и, напоион, лримити захвалности за ову часну посјету ради које се осјећамо сретним и горДим. * Манифестујући Гајретову свијест овај се je скуп састао ради тога да Вас дочека, хтијући Вам с тим изразити и захвалност за Ваш велини рад. Живили, гослодине претсједниче! Послије говора г. Хасића г. Др. Хасанбеговик, бурно поздрављен од огромне масе народа који се слегао, лролази кроз шпалир ноји чине чланови Мјесног одбора Гајрета, Сокопи, Гајретови питомци из среза Фоче и угледни Гајретови радници из овог краја. Пролазеки кроз шпалир г. Др. Хасанбеговић се срдачно поздравља са свима и одлази на трибину, ноја je сва искићена државним заставама a на чијој фронти се налази слина Њ. Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра, узвишеног заштитнина Гајрета. Кад се искупила сва маса око трибине, отвара збор г. Хусејн Ченгић, који вели; Драга браћо! Kao сазивач овога збора најљепше Вам се захваљујем на овој лијепој посјети. Kao особиту част сматрам истакнути и подвући посјету дичног и заслужног претсједника Главног одбора Гајрета г. Др. Хасанбеговика, на чему му топла и велина хвала! Танођер се много захваљујем и свима осталим гостима са стране који са својим доласком почастише ову нашу скупштину. 402 УЛАЗУ .. _ ИСПОД ___ СЛ АВО Л УК А. ,__ Kao лретставник власти на ову скупштину изаслат je г. Едхем Хаџимусић. Пре отворења скупштине треба изабрати два овјеровитеља записника и перовођу, na Вас молим да их изаберете. Отварајући ову скупштину дозволите ми да на првом мјесту учиним један предлог: Увјерен сам да ћу погодити жеље свију Вас кад Вас лозовем да се у овом лијепом расположењу сјетимо узвишеног нашег Краља, na Вас молим да саслушате депешу коју намјеравам послати испред овог збора Његовом Величанству. (Бурни поклици Њ. В. Краљу). Њ. В. Аленсандру Првом, Краљу Југославије, Београд. Ha Броду крај Фоче са шумовима бистре Дрине мијешају се искрени и бурни поклици спонтаног одушевљења за свог милог Краља и цијели Краљевски Дом, на величанственој Гајретовој оснивачкој скупштини са које шаљу Вашем Величанству искрене изразе поданичке вјерности, присташе Гајретове из цијелога фочансиог среза са својим вриједним претсједником г. Др. Хасанбеговићем. — Претсједнин збора: Хусејн Ченгић. Исто тако лотребно je да се овом приликом сјетимо и носиоца велииих дјела Њ. В. Краља, Генерала г. Петра Живковика, Претсједника Краљевске Владе, na Вас молим ha саслушате и ову депешу: Господину Петру Живковику, Претсједнику Краљевсне Владе Београд, Манифестујући Гајретову свијест идентичну са љубави за Краља и Отаџбину са велике оснивачке снупштине у Броду ирај Фоче присташе Гајретове из цијелог среза, са својим претсједником Др. Хасанбеговићем, поздрављају носиоца оеликих идеја Њ. В. нашег милог Краља. — Претсједник збора: Хусејн Ченгић. Исто тако с овог збора сјетимо се и нашег Бана г. Др. Круља: У Господину Др. Урошу Круљу, Бану зетске бановиче Цетиње. Присташе Гајретове из среза фочанског са величанствоне Гајретове оснивачке скупштине на Броду ирај Фоче шаљу i �своме Бану искрене поздраве! — Претсједник збора: Хусејн Ч е н ги Ј|, \> ? Читање депеша, нојв су са збора упућене Њ. В. Краљу, Претсједнику Владе и Бану зетске бановине! поздравио je к род одушевљеним и дуги»клицањем. Ми смо, браћо, одлучили данас овдје у нашем мјесту да оснујемо један огранак Гајретов и.^том приликом изабратк одбор, који би руководио тик©радом. Што ј^ Гајрет и што је‘ , он-учинио и шта чини за наш народ путем образовања мла(Двми и просвјеЦивања народа, о томе сввни од нас no ноШтд^знамо и ja мислим да нема никсцмеђу нама, који о ''"'‘ тоЛе/ti# би умио нешто да каже. Али j w u t » ie «вде међуЈ нама врховни вођа Гајретов, претсједник ^лавнсД-' одбора г. Др* Авдо Хасанбеговић, ja сам наумио да нлга ЈеДримо да нам он у ту сврху проговори некопико ријечи. Пошто се одушевљење стишало узима ријеч г. Др. Хасанбеговић кога народ бурно паздравља који у свом говору истиче да га особито радује што види pa су се у Гајрету окупиле све здраве снаге народне и што се на овом збору манифестује братска љубав муслимзна и православних. Г. Др. Хасанбеговић наглашава огромне зпслуге Њ. В. Краља на консолидацији прилика у држави и на јачању државф и на^, рода. Најзад позива народ pa устраје у свом раду-јеаће т а и * најбол>е послужити Краљу и отаџбини. Прекидан бурним одобравањем у току свог говора, г. Др. Хасанбегбвић, био je предмет велиних овација на завршетку говора. Гајретова музика одсвирала je државну хлмну коју су сви саслушали са поштовањем, потом je опет дошло до одушељвених усклика. •’ Г. Велија Садовић, члан Главног одбора, истиче факат да je стварање наше националне држаае омогучило муслиманима да крену путем напретка. Муслимани раније нису хтјели ни дјецу да шаљу у школу, али послије свјетског рата и Ослобођења Гајрет je успио да покрене муслимане, да их окупи око себе и да их поведе путем напретка. Наступио културно-просвјетни препород муслимана, a носилац његов Гајрет. Гајретову заставу високо држи пожртвовна, несеб| енергична и организаторска рука нашег претсједника r. Дра Хасанбеговића. Гајрет ради данас на одржавању конвиката, на подизању занатлијског подмлатка, на модернизовању и просвјећивању муслиманске жене и у свима другим социјалним и културним правцима. Н АЈМ ЛАЂИ ЧЛАНОВИ ПРИЗРЕНСКОГ Г А ЈР ЕТ А " i . Ахмет Бећир Јусуф. 2. Ешреф Фаик Шериф. 3. Рефки Расим Абидин. 4. Аднан Фаик Шериф. 5. Илхами Шевкет Адем. Потпретсједник r. Хусејн Кадиђ говорио je о сарадњи инетелигенције и илмије, na ионстатује да je Гајрет окупио око себе и вјерску и свјетовну интелигенцију који заједно раде на корист муслимана путем свога Гајрета. Послије збора развило се велико народно весеље које je потрајало‘ до касне ноћи. При одласку r. Др. Хасанбеговића и осталих делегата, који су око 7 сати кренули аутом за Сарајево, пононво je po­ mno до одушевљених овација Гајрету и његовим претставницима. И з в је ш т а ј је в у о одрж аном д о н и је ћ е м о УП РАВА МЕСНОГ ОДБОРА Г А ЈР Е Т А У ПРИЗРЕНУ Сједе с лијева на десно: 1. Хасан Бехлул. 2. Танковић Авдо. 3. Михаило Филиповић. 4. Милан Антоновић. 5. Шаћир Берберкић. — Стоје с лијева на десно: 1. Расим Абидин, 2. Шевкет Адем и 3. Бећир Јусуф. Г а јр е т о в о м з а д р у ж н о м т е ч а ју у С а р а - опш ирно у наредном б р о ју н аш ега листа �Успјеси Га/рета у П л е в љ у тембар. Приходовано je: од теферича у корист Гајретовб овдашње читаоннце нето динара 941, од приредбе Гајретовог дана 6 септембра нето 218 дннара и продато Гајретових знач»Подносећи Ban тајнички извјештај за мииулу друки у износу 995 динара. Од забаву, коју су приредили овде штвену годину 1930/31 год., на првом мјесту истичемо вајГајретови излетници из Гораждб приход je био колико и значајнији паш овогодишњи успјех: постигнуту слогу и саТЈ»ршкови забаве и путин трошак дилетаната из Горажда радшу између наших старијих и млађих мјештана, за пуно у укупном износу. Ова je забава била од парочитог знаизвођење и задовољсље Гајретових смјерница и тежњи, те да чаја no томе, nfto су no први*лут У Плевљу, отуииле на поje аав остали рад овог одбора, који he Вам у овом извјештају зорннцу као днлетантицс муслимашке гђице Иблизовић, учибнти нсдрпно нзложен, могао отпочети и успјети првенстветељица и Рашидкадић, ученнца гнмназије, обје из Горажда, jio благодарећи тој слози и сарадњи. које су своје" улоге управо мв.јстороки одпграле, нарочито Овај и овакав рад уједно нам je jaic потстрек и добра гђнца Иблизовић;'која je ftnAa н главпи стуб игроказа. Одуопомена да, иригушујући цаша ситна ррзмимоилажења и нашевљене аЈЛгаузе, којима оу нх поојетиоци забаве обадули, стране прохтјеве, ослобођавајући се заблуда и клонећи со у п у н о ^ јер и су и заслужллс. 'Ла.ј њихов уонјех и признања мураиских заводиика и натражњачких зановјетања, још која Су пожњели, весели иас и говоре нам много. Надамо се, чвршће н искреније здружимо наше снаге и налоре, те да да heno и fn овдје у скојкјј будућности бити растерећени се cbu лиотом окуппмо у табор Гајрета и да заставу Гајрееталних потешкоћа и брига, којс нас прате при свакој нашој toboi' просвјетног, социјаллог и националног покрета још винриредби, ради оскудпцс са женским радним онагама. ше узднгнемо. Кад смо eeh иапоменули приредбу од 6 ссптембра 1030 Огара и мудра наша пословица каже: »Сложна браћа године, не можемо a да ne споменемо и случај врло слабог нове дворе градс, a несложна разграђују старе«. Наши стари одзива iranier грађанства у новорци, која je тога дана опдвори, духовни, социјални, као и материјалии, нешто кривицом самих нас и наших предака, a највише под теретом ^ходиЈЈг^ глаВким улицама iranier града. У тој поворци свм со^-кола-вјфЈЛа^а, једног члана управе Гајрета и двојице граудараца одује духа и даха новог времена н аавреметах усђапа, iS b^ce могло никога видјети. A дужност je нас свију лова живота, готово су поове разрушени. Некад камен. no и Сокола и Гајретоваца, вјежбача, обичних чланова, kao и кален a кад-кад и no цијели зидови и сводови. ошадали су упсЈ^них и свнју осталлх пријателл обадва друштва, да свои стропоштавали се, док нас није данашње критично в нерјим прксуствовањем у поворци искажемо своје симпатије и возно доба затекло Иал не као бескућнике и као луталице сво^у приврженост тим нашим националним установама. између старог, дотрнјадог и преживјђлог поимаља свијета и Бидо да je овај изостанак услиједио ради naifier ихмалука, живота и н&чипа удовољен^ *?ивотним потребама, те нових било Да je из несхваћања важности овакве једне манифестасмјерница л>удског пастојања и услова опстанка. ције,'— он се вшпе ne би смио поновити, a нарочито 6 сепHana je предстојало: đ m , да са својим старим подритембра ове и слиједећих година, јер je Соко узео за свој дан венпм дворима, са запрзлш/ енергијом н несавремшим ору1 децембар, na би сами, када ne би сви чланови и пријател>и жјеп у жнвотној рорби будемо прегажепи и утамањенн; илв, ГаЈ1>ста узели видног и јаког учошћа na овим прославама, да се, макар у дванаестом часу, пренемо из дубоког сна и ■без Сокола, још и више нападали малобројни, a наша снага ду/готрпјног лјенштцоваља, да спажно и журно, сложно и . и наша свијест требају особито тих дана да ое у пуној мјери смјело, вјешто и пожртвовно замахнемо здруженлм остацима прикажу. своје енаге и енергије, душевне и моралне, физичке као и Неколико пута tokom септембра и октобра прошле roматеријалие u све слијемо у један покрет, који ће и нама п дине, на сједницама ове управе разговарано je, да се изанашпм потомцпма саградпти иове дворе, али не само као шаљу у наша села делегати друштва у сврху прикупллња склониште од иепогода времепа и живота, него и као удрбдобровољних прилога и спровођења 1’а.јретове оргаиизације. но пребивалиште и исходиште још благотворнијег рада и ea Ради тога одржата су два шира састанка са грађанима Гајблагословенији живот у сутрашњици. ретовцима, али до излаока у села, 1шје дошло шгга je довољно Досадршњи наш овдашњи плеваљски Гајрет, прихваћен искоришћен тј јаки извор лрихода. Једино je г. Алија, Керno младим и врЈшм снагама, које су до скора туђили га се, кен у неколпко махова призсупио 640 ока жита и 2Cte диправије речено, које су, перазборитошћу и негајретовсклм napa у ro'roBOM новцу, што je у овему изнијоло 1119 динара. дјеловањем нас неких, отуђивале — добива, сада, пуну моВанрсдном скупштином овог одбора, одржатом ^7 дсп-ућност да стане na онажннје ноге; да поотане прави Гај,цембра 1930 године, na којој je прихваћен запионик rnopaретов Покрет; да буде онај наш нови двор којег he сложна зума са Покретом — почиње други ллоднији период. нашег и свјеона браћа доградити и учшшти га исходпштем сваке Извјештај сенретара Мјесног одбора на мјесној скупштини добре акције, ua корист нас самих, наше цијеле југославенске иадије и лијопе uaine домовине. Шест мјеиеци рада од сливања Покрета у Гајрет јасан je предоказ тог пашег надања и снажап доказ наше животне '•nare и боље будућности. Склони смо вјеравоти, да ћемо ови у будућс уложити још више труда и такта и оправдати те наде и то иоуздан.е у Гајрет и у саме себе; a и драги he нам Алах — смјерно му се молимо — дати снаге и помоћи, јер, прегаоцу и Бог помаже. У то име, прелазимо на појединачно набрајање рада и уопјеха поотигнутог у истичућој пословној години: ову пословну годину дијелимо у два раздобља; у прво, до 31 децембра 1930 годипе и у друго, од почетка 1931 године, од сливаља Гајрета и Покрета до 20 јуна 1931 године. У првој полу-години управа je одржала својих 19 сједница, a кроз деловодни протокол je прошло 70 предм ет Приредаба je било: 1 теферич, l забава и Гајретов дан 0 сеп- 404 рада. £ Мјесни je одбор кроз ових задљих G мјсседи одржао 25 с.једница, a кроз дјеловодни протокол ирошло je 210 предмета, напрама 70 у првом периоду. Како je »заплсник споразума« са Пок[>стом ПЈ^едвиђао и п]>ог1>ам рада заједничког одбора, то јест: »Брже и* боље извођсње свих оних културнпх, социјаЛних и нациопалпих задатака, који су код оба друштва истовјетна и, нарочито, убрзаве оснлвања женског кола ГаЈ1»ета, ћилимарсже и домаћилске школе, глазбене (инструменталне и вокалне) noдружине Гајрета у варошп, те акач'[|абетоких течајева у вароши и селима, као именовање Гајрстових повјереника и друго«. Од горњих задатака, стављот1Х у дужност зајодпичкој управи односно овом Мјесном одбору, изостављен je рад око оскивања аналфабетских течајева, јер je то Министарство просвјете било узело у дужност, na и забранило приватно �отварање тлх течајева. Премда су ти течајеви Минисгарства Један, у погледу новчаних прихода, од нвјзначајпијих у кратком времену престали радити, na нас je блло касно у маших радова у истичућој годицн јест Гајретова рамазанскл .том правцу ма што предјузимати. т о м б о л а , која нам je донијела Дип! 17.674 бруто, однсоно Обраоовање г л а з б е н и х н о д р у ж и н а Гајрета није 14.186 дина.ра чистс кориоти. Док нас веселм што се je и на се у минулој годинп могло остварити из три раолога: l) што овај начин обилно донринијело другатву ипак ne можемо јс *од нас тај иосао могуће са уснјехом отночети и офавнти прећутати једну н е п о в о љ н у п о ј а в у , a то je: паша хага оамо из ране јесони, a опоразум еа Покретом оспажен je зардерска склоност и nama шкртост при доприношењу добра тек почетком зиме, док je no том одмах ffae-гупцо и рамазан, без непосредног и брзог изгледа •порпшћења. Ови ћемо пришто јс 'raicobep ометало уоијсшном извођењу те акције; 2) зпрти да би љепше било, да омо бар поповицу од тих 17.674 што je у ту сврху оосо набалке инотрумоната и хонорара иадинара које смо приложили Гајрету прско томболе, д а р о ставнику требало утЈкшпгги двијс до четирђ хиљадс динара, в a л и n e n о о р е д н о, a да смо ноловипу оиог времона, Vrt којима се mije раснолагало, или je за тада имало иречих којег омо утрошшли у забавл са томболом, провсли na Г а јсврха д-t ие утроше и з) што се je било за^зето важнијнм р е т о в и м п р е д а в а њ и и а , која. ое код нас иjtonuior |>аД1>уштвеним иословлма, na се, и колтсо иу горд>(Гвмстше дома:зана ne Morouie у пуној мјери и оа ооилнијом тгоојетом одриуштале и дале се савлада/ги, ипак није могло crnhu и тој жати, a била су тако поучна и корнсна' Истипа, мн омо одртачци В1к)грама 1«да удјовољвти. исалн и саолушали 4 1’ајретова рамазанока предавшва, али их je могло н т!)ебало бити и 14... Ојетимо се гамо оа каОеим аналфабеттшх течајева и глазбених подружина квом смо пажњом и слашћу и у каквом импозантном 6i»jy удовољено je свима оиталим нродвиђеним задатцима и обаоаелушапп предавања г. 'Намилбепа Д р н д е; a сјстимо сс и вљено je, поред тих и других редовшгх, још и аного ссталих директас материјалне здравствене кориоти, коју смо црпили корисиих послова; парочито tokom рамазала; уппоато je око из његовог предавања о »Исламу и алкохолу« тиме, што je 50 члипица Гајрета и тиме створена подлога снлвааа Женнас 70 ц ^ < у 1 у ж и л о р а м 01о а н с к у а п с т и н е н ц и ј у cicoir кола Гајрета; подузето je све потребш/ ради ».тварања ч а к д-о и з а К у р б а н б а ј р а м а . Тих би нас 70 инаједног домаћинског течаја, што je ишло THM^iijjne, јер Дам че, за то вријеме било, у Готову издали за опојпа пића, било je овдашњи Дом На^дног Здравља изишао у, <>ме у помоћ и обећао пронигјсти своју домићиноку школу. из Пријзлоља, 'уживањем ллкохола издангубпли у раду и штетовали у здрављу просјечцо за 20 динара вриједнооги no оеоби, што чини чим заврши овој отпочети рад тамо. Ми смо нрзуволи uft себе 70 нао no 20 дииара кроз 70 дана скупа 98.0000 дпнара. да унишемо 20 до 25 подесних полазнида, нађеЛо зграду за Ииак та чињеница, што смо ono неколико предавпња посје■школу и друго, што смо и обавили. Али }е Хмгијенока Завод на-Цетиву хтио ту обећалу нам juKoiy прекијети у.Подго- . тијги и пажљиво саслуплплл и што оу нас се тако дојмили, — дасм о их одмах практачно искористнлв, говорп нам, да. смо . рицу, противу чега смо подузелл пуЖне кораке код Банске још јаки и вриједни; ua hoMo, ако Бог да, у наступајућој и управе и Министаротва содијалне политшсе, израв!НО и преко слиједећих година локлонитн imiiuc пажљс корисним н здрдr Главног одбора, да.иам извјеоии знаДи већ товоре, да he Дом вим. разоподама, него ли празцим и штепгнм разбнбртиима. Народног Здравља ипак удоп£Тпти својој КЗаизш. 'Л ^рмпћиноки течај he отпочотџ. екорих дана. Имали смо у прошлом рамазану први Гајретов и првв женсжи j a в u и м е в л у д, уопште. Два нута neha поојега, Отара je и стална Гајретова тежња; оонивалве једде Ћиовом мевлуду, ncro што смо <■« надали n него што унутарње лимароке школе у Плсвљ^, гудје би се наш женски подмл(аџамијске • проогоријс дозволЈа'Вају, тим je ешачајнија када се дак лодучио у један уносан зјшДт и иорионо упослио. -Ми узме у обзир, да су имами који су имал.и мевлуд учити, подvmo се издашно и озбиљио заузели око скорог оониваља те говорепи од својих продиосгављснвх н оних itojn се непошколе; a и околност што je овдашње Коло Оршжих Сестара зваки и неиризшгти памећу овему и овукуд за туторе, откаотворило овоју ћилимарску школу номогла ica*i je, да се та запи нам у задњи ча« учење мевлуда и да нам се je хтјело '.стара тежња joui боље оотвари. Ha нашу ионуду сестринском чак и џсшију затворити, те, да je била лажно лансираиа ви'Колу, да их нотиомогнемр у ра.ду око унапређења њиховс јеот Kaico мевлуда тобоже неће нл бити. школс, Коло je иредложило, да своју шкдлу претвори у з а ј.в д н и ч и у оа Гајретом, што смо ми са звдовољотвом и И овогодишња р а м а з а н - б а ј р а м с к a з а б а в а изЛрихватили. №i нројекта правила те заједничке школе, која дваја се пад свим досадашшим овдашљим Га.јрстовим приhe вам сада битл прочитаиа и поднешеда na оцјену и одорсдбама и no материјалном и no моралном уопјеху.’ За одбрјење, заиазићете, да сврха з а ј е д н в ц е , коју стваруају лично извођсње укусно одабраног проп-рама забаве има се поДбло Ордских Сестара и Жецско Коло Dajpera пије само je­ највише жихвалити г. Биоградлији, уиравнику Гајретовог инz i c i брига издржавања и уирављања те школе, него he та терната и вриједпим нашим ђацима-питомцима иптерната, a заЈедннца порадити и у свима културно-просвјепгим прапоа матерпјални додринос, као и свему осталом за рад око ци4а мсђу ншиим жежжим свијетом. Гајрета, првенствено иашој свјеспој омла.диии. Нека je хвала и многим дародавдима са стране и из мјеста, који се пргели'Питање нроширења Гајретовог дјеловања iio нашим ссicoM ове забаве добровол>пим ирилозима сјетише Гајрета. лЈМа јо ст'и има битн једно од најважнијих нашнх брига; јер je наш сел>а1с и културно и економски најнезбринутији; a тамо је опет гро наше снаге, a и наше наде. Овде се je код иас и Л рије нешто радило за села, али je то недовољно. Истина и наше касабе и касаблије много су потребни Гајреаове mu#H>e и помоћи, na прп себп, не могу да дос-тигау бринути се и оа села; али тробају бар колико толико да јаче потстрекну саме сељаке na рад. Ми смо за посљедњих шест мјбсецИ истичуће друштвене године моглн у том правцу учиliiiTH uaAio то ,што смо наименова-п.и 24 повјерешгка, које смо више пута иототицали на ревнији рад, ria и ако до сада није бнло баш обилне користи ипак ое надамо да he се предстоjehe друштвене године вжше постићи. Ова забава има један зшачај влше, пгго je, п о п р в и п ут у П л е в љ у и С а п џ а к у уопште, п р л р е ђ е н а н з а д а м е , коју посјетпше њих ожо 80, од којих 50 до 60 муслиманки. A да нлје било ометања са познате стране ова би посјета бнла и већа. Укупал приход забаве je био дннара 3828, однооно нето дипара 2690. Да омо тражилл и куппли дарове за лутрију и бифе приход би био још већи, али смо изоставили прикупллњс тпх дарова, као и до сад уобнчајсвих бајрамских дарова женског везпва и то пз раллога, што емо преко рамазана купилн прилоге коншпсту у виду слаткнх пита и што женско везнпо уновчујемо јевтпније него што стоји дародавде. Наше поштоване даме ;1аштеђели смо • од тражеаа прнлопа и ради тога, како бн оне саме око свог 405 �женског Гајретовог Кола имале впше новчаног успјеха: a наше имућпије грађале за то, јер су прилозлма слаткпх пита конпвкту и за рамааад-бајрамску закуску прпређену војницлма-муслиманима овдашњег гарнизона даровали у врпједтосгп око 2000 дннара. Пажтву коју наш свијет поклања питомцима иашег ннггрната опл у сваком погледу потпуно и заслужују, али та пажња требала би и могла бпти и већа, тлм прије, што су то nehinroM сиромашна ццјеца, удал>ена од својих ближњих, no цпјелнх десег мјесецп, a наша љубав и брига. према љима треба обилно да лм нпдокнади тогогану домаћег круга тг ублажи свакодневни ђачкп напор. И ако Курбан-бајрамску забаву нијесмо могли прпреднтл, нарочито због тога, што немамо дплетантица и ннјссмо имллп ип јодног већ неприказаног тгозоришног комада, оа сампм мушким лпцпма: ппак нп тај Бајрам није оотао црискоришћсн 3i:i. Гајрет. Поред дарпваља курбана питомцлма лнтерната, прл чему се особито лстиче г. Фаик СелмаiiOmth, који je поклокио цијелог овиа, пргасупљено и 38 кожица у вриједпости 1015 динара. a приређено je и једнр скромно чптаоничко слтјело с прнходом од 110 дина,ра, док.је продато значкп »Бн.јрамлук Гајрету« за динара 274. Благодарећи помоћп пљеваљске опттане од динара 200 успјвло лалг je n овога Бајрама. истпна екромно, али лпак угогтитп 130 војника мусллмана овдлпш>ег гарготзогаа. К о н ф е р е н ц и ј а Г а ј р ' е т о в и х р а д н и к а , која je прлликом слета ужичке соколске жупе у Плевљу одржата дне 31 маја о. г. у просторијама ljame читаонице, уо судјетоваље паптлх делегата и изасланАка Мјесних одбора m HRir-' јелог Поља, Берана, Нове Bapomn. Рудог, Вигаеграда и Фоче, имала je и имаће свог доброг значаја нарочито no интензивнп рад и развитак Гајрета У'Сатпда.ку. Конференцији су приеуотвовали и делегати Главлог одбора Гајрета из Сара.јева, a разговор се je водио у главном no питањими: о потрсби проширења Гајретовог конвикта у Плевљу, о форсирану бољег и вишег похађаља муслиманаке дјеце п а р о ч а т о . л а n a и ж е н с к е у основне и средње гаколе; о дијељењу Гајретових потпора. првенетвено за ученике a нирочито за у ч е н и д е учитељсклх ппсола: о поколебалом моралу; о потреби запослења и подучавања у занате женског подмладка: о потреби намјеттења што већег броја учптеља и учитељица муслимана no Сагцгаку; о вакуфу и његовом одноеу према Гајрету; о сибјан-мектебима n основној вјеронастави: о тјешљој међусобној сарадњи Гајретових одбора из Санџака и др. Ријешено je, да no овим питањима, у колико су влпте локалног значаја, расправе поједина мјеста у кругу својих одбора и скупштина, да. тако донешене ошлуке поднесу Гл. одбору и главној скупшпгеи на оцјеиу и прихват: a у колпко су заједнпчког карактера, да се још један пут размотре н а: једној кОнференцији n према закључку те конференције предузму нужни кораци. Ми емо свима заинтересовапим мјеоним одборима пајавили зголноот олржаља ове ,4pyire конфереиције дан-два раније него he заоједати главна скупштина .у Сарајеву. те се надамо лд he мјесни одбори усвојити наш предлог. Пошто овој одбор пије имао на расположењу доврл>ло времена да горе набројена питан.а још једал пут проучи, и размотри; a пошто ни ова данашша наша скупштина. заузета обиллии длевнпм редом, Hehe моћи водитп ширег разговора no горњлм пптаљима — остаје нам, да препустимо новом натем Мјеепом одбору, да у свему поступи према закључцима прве конференције и да прослиједи рад Л|Осадашп,ег Мјесног одбора. Када je у вези ове колференције већ било ријечии о Соколу, да напоменемо да je овај Мјесни одбор у два маха уписао 4б својих чланова у овд. соколско друштво, дов их je 406 из раннје било још 41 зачлаи.ених. С в и н а ш н с о к о л и у з о р п о и з в р п г у ј у с в о ј е о б а в е з е и ми се надамо, да he још мнопи наши чланови, који досада нијесу стлгли уписати се у соколе пзвршити и ту гајретовску дужност. • Својим великлм т е ч а ј е м и з з а д р у г а р с т в а^наш je Главни одбор прешао на још једап.чпрактичеш и врло користан рад око елопомског појачаља пашег свијета, нарочито нашег сељака и оитног прпвредника. Дужност je и нас СВИЈУ. да Главни одбор обилпо помогнсмо у тој акцији; na и да je пренесемо изравно у нашу средину, у коллко нам могућносш буду допуштале. .У овај велики задружни течај, који he се одржати у Сарајеву, жалпти je да из нашег среза није се јавило више него 2 кандидапа и ако je овај одбор благовремено и довољно огласио поменути течај. Надамо се да ћемо друге овавве прилике у будуће боље лскоришћавати и тиме noMohn себе и своје. Још прије него вавршпмо овај ‘приказ нашег рада из прошле године, да напомснемо да je овај одбор 11 XI 1930 подпио Краљсвској банској управи Зетске бановине молбу за новчану n ^ o h 'У сврху бржсг и бољег извођеља свих наших акција у ово^срезу, a исто тако и нашем општинском одбору, да нам буџетом за 1931 годину додпјели до сада уобичајрну^потпору. Али, на жалост, ни једна ни друга молба није повољно ријешена. Надамо се да he и Краљевска банска управа и плеваљсжа оппггина увидјети да су уократили своју noMoh пајрадинлјем културно-просвјетном друштву, те да he првом датом приликом надокнадити оно што су нам тим неуважаваљем молби ускратили. Овај одбор неће се пак ни у будуће устручавати молити сваког и свагдје да га се помогне у љеговим племенитнм и тешким настојањима. Ha концу да иапомеиемо и то, да je ове године главној благајни Гајрета дозначено око 28.000 дппара, напрама 23.000 које je у прошлој годинл дозначено. Дознакама из Плеваља треба додати још и 20.000 динара колику би годишњу кирију могла доносити зграда у„ којој je смјештен интернат, a Гајрету je уступљена готово бесплатно, те, према томе, допринос Плеваља Гајрету креће се око 50.000 динара. Наспрам овог нашег доприноса главној благајнл, ми смо поред многих моралних користи од главне наше организације црплли слиједеће материјалне користи: трошак за издржаваље 8 наших питомаца око 20.000 динара и 3000 диниша дозначених иам за подмирење дуг ano споразуму. оа Покретом; те око 10.000 динара колико he нам требати рари извршења споразума оа Колом Српских Сеотара односно 1}илимарске школе и 1200 'динара коллко he припасти трописа’ за гааша 2 полазника течаја из задругарства — што укурно износи око 34.000 динара наспрам 50.000 нашег доприбоса. И ова констатација, да су Плевља за 15.000 динара више допринлјели Гајрету него пгго су од њега користили, трбба д а ' пас весели и усхићује. A ми се надамо, . да ни Главни д>дбор неће губити из вида с и р о м а ш н о с т ц а ш е г к р а ј а која je je у данашњој привредној кризи уочљивлја, као ни велике неодложиве наше потребе у свим огеим правцима на којима Гајрет дјелује; na ћемо у идућој години, не умањујући наш допринос, уживати бољи обзир и 'обилнију поупору наше централне оргаиизације. Да би овај извјештај за минулу годину уједио послужио и као п у т о к а з б у д у ћ е г р а д а ^ ми ћемо га завршити са слиједећим наломенама, што се има и што треба нарочитог nocTnhn у наступајућој друштвеној годапи, a то je: Да се, у колико то ие би Министарство просвјете учинило, отворе аналфабетски течајевиг �Да се образују зборовл пјевачки и виолинскл; Да се коначно отвори курс из домаћинства и рад око ћилимарске школе доврши; Да се no нашим селима развијешто већи рад за Гајрет; Да се и надаље ради око образовава антиалкохолне подружине Гајрета, бар онако гсао и прошлог рамазана; ' Да се не nponycffe ни једна свечана прилика, нарочито бајрами, без Гајретовпх забава; Да се потстрекиу и помогну напга студенти и средњошколЦП, да преко школскпх ферпја приреде једну забаву или бар теферич у корист подизаља Гајретовог ђачког дома • -у Београду; Да се подијели до 5000 динара .помоћи сиромашним ђацима овд. гимназије за набавку кљпга и другог школског прибора; ЧЛАНОВИ Г А ЈР Е Т А — СОКОЛИ — У ЕКСПЕДИЦИЈИ СОКОЛА КРАЉ ЕВИ Н Е ЈУГО СЛ АВИ ЈЕ У П АРИ ЗУ Између 10 и 20 прошлог мјесеца боравили су у Паризу Соколи Краљевине Југославије, њих 528 на броју. Наши Соколи су у пријатељској земљи били свуда предмет живе пажње и симпатија. Том згодом су положили вијенац на гробу Незнаног јунака a потом били свечано примљени од стране ларишке градске општине. Соколи су прегледали све знаменитости Париза, Версаја и Трианона; учестовали на прослави педесетгодишњице Федерације француских гимнаста. Водство je примљено од стране предсједника Француске Републике г. Думера, који се je врло ласкаво о Соколима изрпзио. Да се потстрекну родитељп да сву женоку дјецу, која ово годнне завршавају основну школу, даду их школавати у овдашљој гимназији, Килтшарској нли жепској радничкој школи и да се нжх двнје до три одличн'ије пошаљу у који жепски Гајретов интернат за средње школе, н а р о ч и т о у ч и т е љ с к у , п оиима снромашкнјим којп»би овде про'дужили школовање набаве жљпге, школскн прдб^р, a посве .сиромашппм понешто одјеће л обуће. * Да се поклони нарочита брига друштвеној квижишџ!, набавн још бар до двије хиљаде дикара вриједности лијепих- и поучних књига, дневндх и периодичних листова. Свршетак Домаћичке школе у Пријепољу Пријепољски пододбор друштва »Гајрет« подпио je извештај о раду и успеху Гајретовог демаћичког курса за муслиманско женскиње у Пријепољу, Овај курс je отпочео 10 . јануара т. г., a завршен испитом 10. јуна. Уписатих je било редовних ученица 20, a ванреднлх 2. Ове су уредно похађале школу од 7 пре подне до 5 сатв после подне, само за, време рамазаноког месеца похађање je било од 1—7 no подре. • Све су ученнце положиле испит. Издржавање курса стало je 31.500 ^инара. Курс je омогућен био племеннтом помоћп из фонда Њезиног Величансгв г Краљице, којој цео муслимапски жгаваљ дугује неизмеш!у захвалност за ову помоћ. I Програм je био практиччки и теоретски. Теоретски се уч!{до: домаћлнство, васпитање и њега деде, наука о исхрани. пшгајена конзервпсање воћа и поврћа, повртарство, писMeupct (било je непнсмених 14 које су у школи научиле читатд и пПсати) рачун теоретскл п о кухању. Практичио се учи.^о:- прање' n- пеглање рубља, крпљење, шпвање, pa-niii ручпгорадовл, справљпњо сира п метерног масла сепаратором. * К р с je постлгао одллчан успех у свачсом погледу. Утпцај курса- биће врло веллки не само на ученлце него и m остало муолимакско. жепскпље. % Овај je курс ^начајап несамо no свом непосредном успеху, него^још випге .по томе што je ово успешан покушај смишљеног, '-дладског и културног деловаља на муслимапско женокиње. '■>; Успехом овог курса омогућепо je стварање сличнлх курсева no околним Зестима, што рапије нлје било могуће. У тоие- погледу овај успех треба лскорпститп. За овакав успех лма се захваллти гђпцама Минкл Рожниковој и Андросеји Царцарачевићевој. Љихова организацпја рада блла je узорна. Нарочито лстичемо велику такгичност са којом су one водиле рачуна о свима облчајима п схватаљпма муслиманског живља. Соколи су приспјели у Париз 12. јула о. г. управо када се je одржавала скупштина Гл. Одбора Гајрета. Међу њима се je налазило преио 50 чланова Гајрета, ноји ни у овом моменту не заборављају на свој мили Гајрет и његово водство. У немогућности да брзојавно поздраве скупштину и водство Гајрета на челу са дичним вођом и предсједником r. Др. Авдом Хасанбеговићем, у знак да духом скупштинском раду учествују, направише заједнички снимак. Овај гест Гајретових радника и пријатеља најбоље донументује, да je свијест иод Гајретових радника ухватила дубока корјена, која се у туђини још и потенцира. Проширујше лнсш „Гајреш“ у | Вашем мјесту n околинн! g 401 �Гајретов теферич у Какањ-Добоју Ha- дан 26 јула о. г. прпредно je Одбор у Какањ-Добоју уз помоћ сеоске соколске четс свој велпкн љетнп теферич, којн je био права манлфестација Гејретове и Соколске снаге у Какањ-Добоју. Обилиим лрограмом, то згодно одабрапим мјестом, показао je onaj одбор да има смиола за овакве приредбе. Beh у 9 сати лријс подке кренулп, јо група омладинаца, члалова Гајрста и Оооске оололскс чете na жсл>езничку станицу, обучени у јсднака лародла одлјела са соколсклм каиама, које je нрсдводио прсдсјвдник г. Мустафа Догдибеговнћн оек]>етар г. Ешреф Дурмић, да дочекају гостс и соколоку музииу ira Високог, која je тај даи свирала na тсферичу. Тачно у 10 сатл пријо лоднс отигао je no зса гостима и му- Г Р У П А П РИ СУ ТН И Х H A ГА ЈРЕТОВО М ТЕФ ЕРИЧУ У К А К А Њ — ДОБОЈУ ■пцком из Високог, које су ^мла^чћнци дочекали, сврстапн у ‘ 11едове и са југославелоком засУавом. Госте, на чеЈЈу—си-среским начелииком лз Влсоког г. Ружићсм, претсједннком мјссног обдора Гајрета г .ХамдЈуом Та^иишћијом, те старостом соколоког друштва из КжГоког братом Јосом Плавшпћем, лдо и осталу господу,, поздравио je лспрс|д Мјгсног одбора Гај. рета и Сеоске соколске чето предсједник г. Муотафа Догдибеговић зажсливши 1им добродошлнцу и захпаЈпивши се истнм na тако облллој иоојс^А, којом показаше нарочиту пажњу према ова иаша обадва друштпа. Посллје измијсљених поздрава формирала се je поворка са соколском музиком, члаиовлма Гајрета и Ссоске соколске - чете, лреставницнма разпих хумаиих и пултурних друштааа и осталим гостпма, те je пота продужлла до слетишта. По лрограму имала je да с9 олррси свечапа сједнпца, ' коју je ва тај дан сазвала управа Себске соколске чете на ■лредлог Соколске Жулс из Сарајева, која’ се je у истину и .одржала само са неклм закатњељем. Сједницу je отворио предсједник Мјеспог одбора Гајрета л старјешлна Сеоске соколске чете М. Догдибеговић, лстакао важност опога састшгка за наш крај, те потребу гаирења Гајрегга и Соколства и no другим мјеетима и шихову важност, затим потребу за пгго тјешњу сарадп>у између оба друштва путем дојих he се много доиринијети за препород : оела. Затим ое je захвалио na посјети ове сједнице начелнику срсза виоочког г. Д. Ружићу, иредоједиику Мјеспог одГајрета из Високог г. Хамдији Тахмишчлји, затим ста\ рости Соколског друштва из Високог г. Јоси Плавшлћу, изаt-ланику Сок. Жупе из Сграјева г. Шерифу Бубићу, старосги ^Соколског друштва из Згошће г. Бранку Вукановићу, диревтору рудника у Какњу г. инж. Е. ТГшорну, директору мусл. банке из Високог г. Мустафи Џафићу, шсфу жељезпнчке станице из Високог г. Р. Фетахагићу, шсфу жељ. сталицс из Подлугова г. Сулејману Бурзићу, затим г. Ристи Ђолслћу бпвшем пар. послаплку, шериатоком судији г. С. Axuhy, сскрета,ру мјосиог одбора Гајрета из Виооког г. Абиду Фртуt-.-iiir, те коиачно начелпику Соколског друштва из Згошће г. Стани Карницу и тајниди истог друштва гђици Станислави 408 Оивец и осгалпм претставнпцима културних и лросвјетлих друштава n земљорадничкнх задруга нз НЈ&ајга, желећи, да ова свечана сједнпца уродп плодапм сјеменом jiako бв со паказао напрсдак народа у гвим правцима. Затим je лредао ужјеч изасланику Сок. Жупе из Сарајеоа г. Шсрнфу Бубићу. V. Шерпф Бубпћ пајприје се захваљује мјешталима na oRaico лијеио аранжирапом тефсричу и срдачном дочоку, одобрапајући рад Гајрета и Гокола у Добоју i:/Iton*a, који овојом диоциплииом. редом и сложннм радом иоказашс, да. у нптину жпле напредак свога мјоста, тс им испрсд Жуие даје . призншпе. Затнм je г. Бубић tpnopno о ппачају и TioTpc6n (H-iMiinnn>a Псоских соколскнх чета, кдје су као учнтељи нарпда na оелу у његовом‘прппредпом и културном pewiy. Спомонуо јс том приликом лопте отвари пашега парода у његопом ирнвредпом животу, које безусловно треба отсгранити, затим потрсбу оснпвагт.а зпдруга л рентабилније пскоришћапањс пол.оприврбдс садњом племсшетих nohaitfis сијаљсм жи- ( тарпца one врсте, која сс само псплати, уређсљем ђубровЈшка и хигпјенски уређених нужника и буиарева na селу. Овом предшап.у ocn»f позваних прпсуствовала je бројна п у - . бдшза, те je псто бпло са одупгевљељем примљеио. дПослије тога Одбор je позвгпе почастио са ручком, fi оида се. прешло на другу тачку програма — к о п с е трве, Лјепфчке тО плшан. Ове ове тачке програма изведепе су у пакалапи час, те се je све ово збило до 4 сата посллје полЛе. Тачпо у б сати послије подне отпочето je са извођешем соколскпх вјежби Сеоске соколске чете и матичног друштва пз 3romhf. тсоје су изведепе са таком прецизношћу да je на све прпсутие оставило лијеп утисак. јер као млада чета учипила je вигае него пгго се je могло ои ње очекпвати. За овако припрсмљепо члапотво ne можемо a да се овим путем ne захвалимо пачелнику Соколског другатва из Згошће бргту С. Кернцу и старости Вукччновићу, који учинише све, да се увелича ова.ј теферич. < Г. начелник среза пиеочког проматрао je извађањс појединпх тппака члачова и параштајаца те се no свршеиом програму злхвалио приређивачком одбору и старости' Сбк. друштва у Згогаћп п паче-ппику Кернцу, који наступом соколских вјежбп заигта увеличапте овај теферич, тв-јс исти ofiehao скренути плжп.у na Гајрет и Ооко у Добоју л Прлупиратпх их гдје му год буде могуће. i Послије свршенпх тачака програма ларод се забалљао уз пјесму, глазбу п плес лубоко у nohn, понесавши _сваки са собом лпјеп утисак за добар дочек. са страпс одбора л мјештлла. Моралнп успјех овога теферлча бло je лзпадЈочекивалл, јер се досада у овом мјссту оваква прпредбаЈплје запамтпла, a п матерпја-пли je успјех задовољавајући. Са Гајретова, Просвјетина и Напреткова теферича на »Чутуриној Њиви« код Озрена, срез сарајевски �Гајретова задружног течаја у Сарајеву са г. г. Тришићем и Н. Ранковим. АБСОЛВЕНТИ ГА ЈР ЕТ О ВА ПРВОГ ЗАДРУЖ НО Г Т Е Ч А ЈА У С А Р А ЈЕ В У Глзвног одбора Гајрета r. Др. Авдом ХасанЗеговићем. изаслзником Краљ. бансие управе r. Бором СтанисављевиКем, начелником пол>опри8редног одјел»ек>с, те г. г. наставницима течаја. - ФОТОГРАФИЈЕ СА СКУП Ш ТИ Н Е И ЗАДРУЖ НО Г Т Е Ч А ЈА Захвала Гајрету Фотографије са годишње главне скупштине у Сарајеву готове су и мбгу ;се поручити no цијени од Дин. 50.— no комаду. Величина фотографије 24/30 цм. По завршетку студија на Бсоградском Универзитвтуј осећамо дужност, да се овим путем захвалкмо уиравн Бер-< градског Гајрета »Ооман Ђикић«, чији смо питомци били зај цоло време студија. — Инж. Шемсудин Хасандедић, Ћазимј Ножић, дипл. филозоф, Мидхат Шамић, дипл..студ. фил. - _ј Фотографије полазника Гајретова задружног течаја у Сарајеву, величине 18/24 такођер су готове, a могу се добити no цијени од 30.— Дин. no комаду. Наруџбе се могу послати на адресу: фотограф Божић, Сарајево, или лреко Главног одбора P r o p a g i r a jt e s a d r u g a r s t v o ! 409\ �Гајретов тефарич у З гош ки -К а к њ у Одржаваљем Гајретових тсферича почело се je и у малој и снромашној Згошћи. Мјесни одбор Гајрета. у Згошћи на дан мевлуда, дне 28 јула 1931 приредио je Мевлуд у џамији Згошћа, a no подне теферич који je у сваком погледу успио. To je први теферич у Згошћи, којег су приредили напгн агилни Гајретови радницп. Beh у само јутро тога дана Између тачака програИа одржао je врло-лијеп говор 1*. Сарајлић Мујага, растумачпвган народу прошли-рад Гајрета и будући правац рада, те je том приликом посваб народ да се сјети нашег највећег добротвора Гајрета Ње^овог Величаиства Крал>а Александра и цијелог Краљевског Дома, na што je парод у највећем одутевљењу- 'грократно кликнус »Живио!« са групо м посјети лаца Гајретова теферича почела се оакупљати маса пашег тежачког свијста ua станицу Какањ, да дочека са члановима Гајрета бвоје миле госте. Taj теферич je бно прлви Гајретов дан, дан одушевљења, да?г опште братске љубави^ дан манвфестовања падионалне свијести, каквог Brouiha није запамтила. O ko 10 сати довевао je воз из Сарајева взасланике Гл. Ову прослпву увелича.ча je музика »Хуријета« из £}аодбора Гајрета и то г. г. СарајлнН Мујагу и Кооовића Х уо рајева, која je цијели дан н до зоре свпрала иа свеопће •занију, чланове музике »Хуријета« са г. Алајбеговићем, одбордовољство свих посјетилаца. ником »Хуријета« као и остале госте, гна што je онда креДа je овај теферич Гајретов овако успио морално као ^ нула поворка са бајраком и. нузиком према Згошћи. п материјално, дужност нам je захвалитп се свим посјетиоцима међу којима je било доста браће и других вјера, те Тачно у 12 сати почело се je оа учењем Мевлуда у Дирекцији државног рудника у Кшкњу, која нам je као сва, џамији Згошћа, којег су проучили нашн вриједни ком тако и овом приликом изишла у сусрет и у свему nac Нарочито нам je истакиутн, да je осим алима учила Ј (#ко приредаба помогла. ■ * и гђица Тановић Сабира, севтра нашег незаборавног Гајре Нђпосе се захваљујемо друштву »Хуријет« нз Сарајева товог раденика рахметли Тановића Јунуза. које нам je тај дан уступило своју одличну музику, од-Ј?оје Посллје учења Мевлуда свирала je музика »Хуријег« су сви чланови a нарочито зборовођа настојали да задоввљс пред џамијом, на што je г. Косовић Хуснија поздравио насве посјетиоце, те нам због тога не преостаје нишга Дјфго, род кратким и језгровитим говором испред Главног одбора него молимо сва братока друштва, да прлгодом својих-ПрпГајрета. редаба узимају наведену музнку, јер знамо да he у Тада je поново кренула поворка према мјесту теферича, свем узадовољити са својим свирањем. ^ • *.* гдје je тачно у 2 сата отпочео народни теферич, којег су све Овај теферич увеличатпе својом посјетем г. г. инлп &ер тачке изведене према угврђеном програ.му у најбољем реду. Пшорн Ервин, директор рудника, ипж. ПоповиЕ ЖнвЈрад, инж. Враголов Нлкола, Томислав Шимат, Снкингер 'Вуто из * Згошће, Тахммшчлја Хамдија судија и предсједник Га pera и Хоџић 'Бевђет цн Високог, Данон Садо. трговаЦ ц пч icra- ? * роста Сокола из Згошће, Догдибеговић Мустафа, врвддодник . Гајрета из Добоја к/Какља и мнаги други угледпи сдђани. Жалосно je истаћн чпњеннцу да je било и, апстшћената * • овога теферича као што су г. г. инж. Фрапц Јосип, уаравник^Ч^, јаме, Рупчић Фердо, старјетина ^ачуноводства -jč:. Вучак 4 Славко. * j* i ■ V.j! < Ha копцу ce захваљујемо свима • који доприМесоше до- #•' бровољне прилоге a нарочито г. Дадићу Мул&га* који ооим • свога трудна око теферича дарова још и 10 кг iuehepa за Мевлуд. r .. . У п и с у јт е д а љ њ е д о б р о т в о р е М ЈЕ С Н И О ДБО Р Г А Ј Р Е Т А У З Г О Ш Т И -К А К Њ У с а претсједнином г. М устаф ом М ул и ћ ем ( X ) 410 и утем ељ аче Г а јр е т а ! �Успјвли вв/ihrfh г лјрегов теферич у Сјетлини У педељу, 26 VII о. г. одржан je у Сјеглнни велики 1’ајретов теферич, који je, како у иоралном, тако и у материјалном погледу, изнад сваког очекивања успио. Beh рании јутром почели су са свнју страиа пристизати гости на колииа, фијалервма u коњима из околних мјеста и срезова, a истодобно возовима из Сарајева и Вишеграда. Тачдо у 10 самг приспјела je аутои блех-иузика Мјесног одбора Г ајрета^З' Ф\»че, која уноси нови живот и расположење. * жен>у уз сиијех дјевојака и врнску моиака, теферлч траје до дубоко у ноћ, иад су се гости почели са најбољим успомелаиа разилазити. Приликом Гајретова теферича у Сјетлини прилозил1е добровољне прнлоге у готову слвједећа господа: Дин. 1.000— Мехиедбег Дервоз; Днн. 100.— Д. Костић, срески лачелник; Дин. 20.— Авдага Карахиет; no Дин. 10.—: Теуфик Хафлзовић, Добросав Јевђевић, проф. Вуковић, no Дин. 6.—: Едхеи Јахић, Мушадбег Ахиетбеговић; no Дпн. 2.—: Алија Јакић, Махиут Агановић, Сул>о Цуровац, Рифат Добрача, Марко Мандушић. Ha obou теферичу вастуиаћи-Ј^у у већеи. броју Гајретовн пододборн и повјерепици: Р-о^атице, Фдче, Горажде, СоПрилози за томболу у Сјетлини чице, Устипраче н Праче, те пододборп -Просрјете и. НапретМујага Хафлзовић 1 овиленл јастук (главди згодитак); ка н Ватрогасне чете из Ојетлиле, :& Ч^Чодбор Гајрета заМагацин фирме Фелтрилели 35 комвда, Јелка Вуковић 5 студали су г. г. Куклћ и Сарајлић. ^ стварн, Сиио Амицнћ 3 коиада, Абнд Брдарић 5 коиада, Џафер Азнјевић 5 коиада, Вејснл Баручвја 8 комада, Шефка Крад^воку банску удраву застудао:-је среоки дачелдик Орућ l рубац.Еиина Хоџић l рубад, Хајрија Борчак l руиз Рога^ице ,г. Д. Костић, који са дредсједдикои Гајрета дз бац, Хајрија Ајановић l рубац Масија Брдарић l махраиу, ијеглине-с^Фадилои Добрачом отвара теферич и дароддо весел>е са колои »Србијанка«. За твли чаи исдуидло се je коло Бадена Брдарић 1 рубац, Бехија Брдарић l рубад, Блсержа Брдарић 1 рубад Ћаиила Брдарић l чевриу, Бехија Реџо, оа идадежл као дреи једром, без разлике на вјеру, тако да - вић i рубад, у готову приложише: Дин. 6.— Обрен Адђелић, се je земља тресла. Дин. 10.—: Мирко Чучковић, Михајло Чучковић и ИбраНа obou тефердчу ове као и дрошле годиде узбди су чешћа, како се види, претставпици власти u културпиххииага Брда^ић. \ друштава, тежаци и грађанотво, каку мушко, тако в жедоко, •(pfapo н нладо, те шаролика дошња давала je слику драве брахске слоге в љубави, што je ва* Све присутне оставдло дајбољи утисак, да се иоже мнрде ‘душе рећи: да су Гајретови теферичи у Сјеглнди, како до cuou обииу, тако д до својој организацији како у иоралном гако и у харионпчпои догледу најрекордддји од свих провднцијиких дрдредаба, noготову стога, што никад ди до дајмањих ипцидепата ne дође, што иоже дослуждтд приијерои де саио привинддји, п его д , идогим већим градовииа. * ‘З а прдијер навешћеио ове значајне рдје-ш велдког Гајретовог добротвора г. Мехиедбега Дервоза дз Стоца.који ее по£дије 23 годнне враћа из Аиерике у доиовину: »Браћо! Чурсаи у туђини свега д свачега о nanioј доиовиди, о крв uote непријатељству teeby сддовниа даше Огаџбдде, тако да Ои Днопш родољубииа срце охладњело, до хвала Богу д удесу-чкоји ue доведе овдје да се на своје очи увјерии, да су Toicauo лажне адрзије. Овај дадашњи састанак браће u сеотава без разли^р/да вјеру, пајбоља je гарадцдја жопсодидадији дрнлика у земљи, што Вам свима иоже послужптп ва дшф н донос и ja Bau, браћо, честитаи д молим Вас да истрајеге д свом узвишедои Владаоцу и Његовој тешкој п и CHjf поиогнете, a j a Вас иолии, да ин неколико едииака са ово$ братског славља устудите, да их за углед у Аиердку лопцквеи. Ja се нисаи иадао, да hy наћн оно шго сад видии. -а то што видни, ja Bau се дивим и захваљујеп«. Поздрав скупштиие Мјесног одбора у Жепчу Гл. одбору друштва Гајрет у Сарајеву. Главлои одбору приспио je слиједећи лоздрав са скупштине Мјесног одбора 1'ајрета у Жепчу: Ha глалшој скупштини овог Мјесног одбора пао je једноглаоло закључак, да се Главли одбор друштва Гајрет у Сарајеоу на челу са претсједникои г. др. Хасанбеговићем поздрави и да му се зажели веговом несебичлои и патриотском раду свако добро и напрсдак. Извршујући горњи аакључак свушлтнле, нови Мјесли одбор je поносал и горд, што се на челу друштва Гајрет naлазе лица, која су фактично показала на свакои кораку да ии je cauo на срду добро нашег народа, na су у том раду неустрашдви и ненадмашиви. Овај одбор, достављајући горње ретке Главнои одбору, иолн га, да ово изволи примити као спонтан изражај цијеле наше скуппггипе и новог одбора и моли шслов за иораллу помоћ и савјет у колико буде требало. Претсједник: Дервишнћ; сепретар: A. Хулусија. > $ачно у з сата дослије додне приређене су коњсжв и дјешачке трке аа •које владао велики интерес. Ha првој трки ко&а доиаће дасмине утекао je »Мишко« власдиштво ; r. Добросада Јевђевића, новидара из Праче, a на другој тркл 1' 1соња опл^ењепе дасидне утекао je, д ако му je пао бнњедија дред .метом ua 150 u., »Полгар«, власндштво г. Алије Јадгаревнћа са Пала, а.добро га je пратила »Мица«, власдлштво г.“' Оавб Шук^ добједника из Врхлраче, ради чега су власнлци (Јбају грла- награде слоразумно подијелили. Ha ^јбшачкој трци утекао je г. М. Акшамија из Рогатице. По завршетку ов,их натјецања прелази се лоновно иа мјесто тефердча и забава се наставља уз свнрање блех-мувике и играње народних кола, a то све у најбољеи располо- Д И Л ЕТАН ТИ Ц Е H A ТЕФЕРИЧУ ГАЈРЕТОВА ЖЕНСКОГ ОДБОРА 3 VIII 1931 У КЉ УЧУ 411 �Концерат Гајретова мостарског пјевачког д р у ш тв а у Требиљу Дне 5. о. мј. одржао je Гајретов лјевчаки хор из Мостара евој преко дневне штампе најављени концерат у Требиљу Ран 1ш возом кренуо je овај млиди хор из Мостара у иратњу многобројиог грађанства града Мсх^гара. Ha сталици Хум доче-као je хор г. .Хусеин 'Голић, замјеник среоког на челнпка у Требшву, н пазнатл Гајретов радник. Нешто no глнје. 9.30 сати унишао je воз у Требињску станИцу, na joj се je, иокупило неколико стотина угледног грађанства rpa да Требиња, међу којима je запажеи поглавар среза г. Угље ша ;Радоичић. и нотпуковник г. Впчентије Миленковић,- Дог je воз улалпо у станицу интонирала je војка муаикд, a потом je госте поздравтго бнраним ријечнма прегеједник Мјеспог од бора Гајрета г. Илпјасбег Рееулбеговпћ, ‘којл’je с осталлм члановнма.одбора стајао на челу присутнлх. Испред хорл одговорио. му je вођа п претсједнлк г. Салпх Ћишнћ, профеоор, a затим. е.у у поворцн уз.свирку војне музике очхтги допраћеци д а мјесто звано »Под Платане«, гдје су ce одморили. Након одмора пјевачп су одведени у. Гајретов ђачки дом, a пјевачице у Ортопедски завод. У 1 сат поглије поднс приређен je од страле грађаш-тва ’ ијевачком хору овечани- ручак, послнјо чсга су со одмаралл ir разгледалп град. . • •-L Тачно у 9 сати na вечер запјевао je мушкл хор »Jyfoславпја« од Гобеца пред дупке пупим тргом угледиог грађанства. Иза мупгког збора отпјевао je жешжл збор од Иnan­ ija': »Ce столпа Сем«, асоду je na свеопшт« захтјев поновио. Затим отјевао je исти женскп хој) х>л Сметана: »Moja Звијезда«. Осим тога отпјеване су ne мјешовптом хору: »Домовино« aj\ Ласа, »Кроз чаршију« da 'Пеоаревића, »Востал« од Вплхар-Калски, »Хај« и »Досес^ руковет« од Модрањца, a кло иосљедњу тачку »Емпца« од Ћееаревића, Roja je ујд-урнебеснп аплауз репетпрана. Хбром je -равнао- г. М. Бочек капелнпк војне музиКо у Мостару. , • Послије концертно^ дијела каб и за вријеме пауаа сш рала je војна музпка, која јс уз корНјандоле и избор Крал.ице вечери забављала прпсутне до у касну ноћ. Концерат je успио у сваком погледу, a за тај успјех као и за ллјепдочек и осгало, пма пајвише заслуге г. Хусеип Толпћ, замјеник среског начелнлка; Угљеша Радоичић, срески начелпик; комаидант О. JpfiairoHiih, генерал; Ђорђо Тупаiiiiiiirn, 1градоначелник; Гајретоп одбор и., Осман Хамзић. управнпк ортопедског завода,-т тако и многи грађанн града Требиња, na им и овога пута одбор Гајретова: пјевачт:ог хора у пме своје и пјсвача вели: »Хвала, живплп!«.• Иотпретсједник: . Секретар II: Х и л м о Селимић. Скупштина овај брзојав слуша стојећи к три пута бурно кличе: Ж и ^ о Краљ! Претсједнику Крвљевске Вћаде, Теслић , : Дапашња с.кулпттппа пододбора Тајрета поздравл>а Вас кло тжреног прпјателлг н пиоппра na културиом л просвјетлом пољу. а И Ј?вај. брзојав скупштцра nonpn.hyje.cn.: Живио, Крал>ев -први доглавпик! Затим окупштила бира два овјерача ваписнигса и то гг.: ^ устаф у Бабнњца и Незира X. Налића. Затим ce прешЛо na дневЈШ ред, na након што су иримљени реферати секретара и благајника, a прије тога помно саслушан говор пагретсједнпка г. Др. Ki^cnha, кој.и je; п дко.оам одборник, констатовао — na жалост — индифереЈСгноет « нехај nauier свијета. npe-, мд Лајрсту, умсото пр^суЈне *на већу- аЈстивност итд., подијељец je старом ^дбдру^ашизлуториј. Jpm је,'прије тога, г. Др. Kncnl^ ћоменуо а А Главног одбора, кој.им ce на њсг апеловало, да jui бн бИло ‘већег успјеха за Гајрет кад би Повјереништво-Оило .у рућама пеког врпједног човјека/ffrni je боље да останј! пододбор. Скуиштина je једногласл^ за; подод-' бор, na ce након свектуапија приступило бирањунопог о^борач. чија je листа јвдногласпо угвојвна. ' • По/сврпгеној скуппггиип, нови ее одбор сдавгх састав 'ц /? ктгститу.исао овако: Претсјсдншс л\ Д о р в и т а ^ ^ у а г г а ^ п б ^ . сједпиК; потп.редсједнид г. Др. Кис.ић Нвкола, срес. сацит; / рефсрент и начелшнс Жепча; секретар Хулусија Абдулах, у ^ тел>; oJTarajirnic Пашагић СУлсјмап, порезник: ’inaiij^re o^opa без функције:Ајановић^Мустафа трговац; Маглпћ А1ладфај?' трговац, . Чалдар ХахаиОеф., гр.у1гтовшгча.р: Надзорни о,1бор;, претсједннк Муфтић Хазим e<|t., шер. судија, ДоповнН 4Велнмир, срески ветершвар и Хаџи Налић.Недир, трговац.' За замјенике je окупштинаЈ^ГЗаб^ад^г. г. ДервшпиКаЛ-ПУроега, трговца, Муслићд Асима,гТр»1х>1гцПр'Алића Мехмед ^Ј). имамаматичара, Муфтићп Хифзију. учитеља" ЈГ Догладовића Мустафу учитеља. о . . '**•• * *• • • Лпца у новом мјесном одбору, која заЈзимају- ваддије положаје у државној служби као и она^УСз^Гговачшм гОм пословном свијету, дају много наде, да ћ^>*1]ајрет«'који je ifbcTHo мезимчстом свега нашеи1 свијета, проширитиТбдЈј рад у много Behoj' и јачој мјери у нашем мјесту него пггЉе то'до сада било. У то име, нека им je са срећом! С у л е јм а н Ф ехим ови ћ. С к у п ш ти н а М јесног одбора Г ајрета у Ж епчу. Овогодил1к.а Гај1>егова екупштнна била je најбројнија од евију досадашњих. Протекла je достојаис.твено и у потпулој хармирији, дако то и доличи друштву Гајрет.^ Након отвардља скупштине no вршиоцу дужлости претјседплка г. Др. Кисићу, који уједно претсггавља изасланика власти г. Оимоновића, г. Др. Кисић продааже да ce очпошаљу сллједећи броојави и то: Њ. В. Краљу и Претеједнику Краљевске Владе. Исто тако предлаже да ce поздрави и Главни одбор на челу с претсједпцком г. Др. Авдом Хасапбеговићем, Окупштина прима уз бурне лошшке предпог, a г. Др. Кисић чпта бр.чојаве, који глахзе: Дворској Канцеларији, Београд L„ .. Са редовне окупштине __пододбора Гајрета п.ово. изабрапп одбор изражава Вашем Величанству као и цијелом Преузвлшеном Дому непоколебиву љубав и оданост. 412 НО ВИ Г А ЈР Е Т О В О ДБО Р У .Б Р О Д У К О Д ФОЧЕ П рош ирујте члан ство Г ајрета и проп аги рајте њ ег о в е с п асо н о сн е идеје! �P osjedn icim a => a g ra rn ih o b lig a c ija . Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih'obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. < Daje predujm ove u mjesečnim ratam a n a ku­ pone agrarnih obligacija tako d a svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a agr$fцШ obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se inform acije. daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. D l r e k c l t a J u g o s ip v e n s T c e p r i v r e d n e SVAKI MUSLIMAN TR E B A D A K U P U JE SAM O i GAJRETOV I CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t” Narudžbe: ^ Tvornica cigarpapira S. 0. Al KALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu lašuite u „GAIRETU" cK ’ ' ш т а м п а р и з а : И З Р Л ћ У ) Е Н Д 1Б 0 Љ Е CBE Ш ТД М П Д РС К 1 ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦНЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПНЈА РОТАЦНОНИ СТРОј c in k o g r a f ija : I Z B A C U J E K L I Š E J E U J E D N O J I V IŠ E B O J A O E D IN A П Д JU G U N A Š E K R A L JE V IN E knjigovežnica: ^ P O V E Z U J E K N J IG E 0 0 r �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod P o štan sk o g 'č e k o v n o g zavoda filijale Sarajev o broj 2172 - Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju \» • Z A L A G A O N I C U općine grada Sarajeva koja daje zaimove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ! iiiiiiiH iiiiiiiiififiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^ tm n ^ iiiiiiiiH Bosanska IndustrijalnaJ Trgovačka Banka 1 d. I Dr. Omer Bahtijarevitf Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 P otpuno uplaćena dionička glavnica : , D ; V*.' r i n < D i n 2 0 ,0 0 0 . 0 0 0 * ^ R ezervni fond 7 ,5 0 0 * 0 d u gog odišn ji lije č n ik D r ž . 1 1 B o ln ic e , o p e r a te r i s p e - j c ijalis ta z a o p e r a tiv n e b o - I ie s t i, a s is te n t c h ir u rš k o g I o d e le n ja D r ž a v n e B o ln ic e 1 •• 0 0 4 , j 1 ј ј Ј | р Prim a u l o š k e na štednju, vrši do. znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o 1j n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka p o d u zeća V i | Ordinira od 1-3 1 p o slije podne ■; m Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 FHijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 j iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii llllllllllllll'B i Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000’- Rezerve Din 2,000.000’Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućirn poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. ® & 7 p ) К / р ЗE \ q ) q \ 3 CoNfcO Od čiste dobiti daje~6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”, Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantaije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje s te u svako doba ПК Ч ® П fcVfr] № 7g ) СоЧ® С о \Ф fSI � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1256ca68baee90a98238ced6b87a573b.pdf 6bf575fbe447fc1d79c2756409e631cb PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Гајретов дан — Рођендан Покровитеља Гајрета Њег. Краљ. Височанства Престолонасљедннка Петра Свршетак, Г а јр е т о в а првог задруж. течаја у Сарајеву Гајретови манифестациони зборови: Велпки Гајретов збор у Горажду ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Даљно прош вривањ е Гајретове организације: О сни вањ е Гајретова од бора: у Крупњу, Црнићима (Столац), Ж иваљ евићима (Рогатнца), Рудом, Лозници, Тешњ у (женскн одбор) Постављ ањ е Г ајретових повјереника: у Алибунару, Сарајеву и Врелу К ретањ е Гајретове о р ган и зац и је: Ванредна Гајретова скупштина у Котор Варошу — Скушптина мјесног одбора Гајоета у Градачду — Реконструкција мјесвог одбора Гајрета у Вучковцу — Успјешан рад Гајретова одбора у Рогатици Даљни упис добротвора и утемељача Гајрета: из С арајева, Смедеревске Паланке, Срнице, Бужима, Сребренице, Плевља, Високог, Тешња, Чапљине, Рогатице, Нове Вароши, Семизовца, Стоца, Београда, Вучковца, Теслића и Какњ а П оздравне депеш е претсједнику г. Дру Авди Х асанбеговиКу: из Горње Тузле, Грачанице, Которског и Гацка Гајретове приредбе: Велики Гајретов народни теф ерич у Гацку — Велики Гајретов теф ерич у П рњ авору — Са Гајретова теф ерича у Автовцу — Велико народно весељ е у Бос. Дубочцу — Гајретов Мевлуд у Власеници — Гајретов аналф абетски течај у Добрњи (Тузла) — Гајретов Мевлуд у Црнићима — Гајретов Теферич у Умољ анима и Бјелемићу — Гајрет на освећењ у Костурвице погинулим ратницима у Рогатици — Ж енски Гајретов теф ерич у Кључу — Велика ђачка заб ав а у Билећи О бавијест s a св е друш твене одборе Разнн добровољ ни прилози ва Гајоет: из Кораја, Плеваљ а. Бијелог Поља, Пријепоља, Власенице, Прозора, Бијелог Поља, Автовца, Челића, Бос Новог, Гадка, М аглаја, Коморана, Поджепља, Бугојна, Оџака, Бос. Градишке, Дервенте, Тузле и Бјелемића Р авн и други д об ровољ вв прилози 1 СЕПТЕМБРА САРАЈЕВО 1931 И здаје Главни о д б о р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 17 �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna ■v Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o . j. u. S A R A J E V U * . .?*■ • Bavi se svim u bankovni* struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge.’—« Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloška na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo. povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske PriVredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 1 kat. Telefon broj 39 Brzojavi: 1UGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му Je з а наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале зем љ е преко границе 200 динара. 'B ani добивају лист у п ола цене код Главног Одбора или код у п р ава ГаЈретових конвшсата. ПоЈедини бро] стоЈи 5 динара. Директор Х ам и д Н укиК Власник друш тво „Га]рет“. • - Одговорни уредник: Хамнд К укић — З а ш тамаариЈу „Б осанска Попгга" одговара Јосип Енгл. �ГО Д . XII ГАЈРЕТ C a p a f e a o , 1 с е п т е м б р а 1 93 1 Б Р О Ј 17 �Гајрет о-в д а н Р ођ ен да н Покропит еља Гајрета Њег. K p. Нис. Престолонасл*едникa Петра Првоборци и пријатељи Гајрета, његови сарадници, неимари и трудбеници, одборници и повјерениди, no градовима и селима, no варошима и најудаљенијим касабама, сви ти освјештани и освједочени, у раду прекаљени борци за идеје Гајрета очекују са нарочитим осјећањем радости и празничног расположења један скори, свечани дан. Taj дан они очекују са • истом дубоком поштом, са искреним, непомућеним родољубивим осјећањем са којим су га дочекивали из године у годину, у прве дане ране јесени, од 6. септембра 1923 до данас. Иде Гајретов Дан! Приближује се празник рођендана Гајретова дичног ПокрбБитеља, Рођендан Њег. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра! Колико узбудљиве величине, колико устрепталог звука трепери у ово неколико речи; Рођендан Покровитеља — Гајретов Д ан! Наше душе — a то значи душе свију Гајретових идеолога, лучоноша просвјете и раденика у свима правцима јавнога живота — испуњене су радошћу; наша срца понесена су гордошћу; ндша родољубива осјећања узносе се дубоким респектом према Ономе, највећем и првом Грађанину Отаџбине, који je име и личност Свога Првијенца ставио изнад рада Гајрета, да му буде челенка успјеха, перјаница побједе на великом дјелу просвјећивања и социјално-привредног освјетћивања и отрежњавања муслиманског елемента у нашој Отаџбини. Њег. Вел. Краљ Александар Нрви, наш Узвишени ВЈЈ&дар, почаствујући Својим високим признањем рад Гајрета на народном просвјећивању, благоизволио je да излије Своју Високу: владарску милрст на Гајрет; Његов Син, првијенац и Насљедник Престола, постао, je чувар нашег v дјела, Високи заштитаик нашег рада, Узвшпени идеал, дика и понос свију Гајретових радника. У сваком крају, у свакој просторији гдје се окупљају Гајретови радниди и прегаоци на културни збор и просвјетилачки договор, — у свима тим просторијама, у њиховим прочељима на- ; лази се лик Покровитеља: умиљато и благо лице Дјечака — Престолонасљедника ; :'тај д и в н д . лик, лијеп као прољеће, ведар као сунчан дан, благ као анђео мира, — тај лик најбоље карак- . терише мирољубиви, стваралачки, национално-културни рад Гајретд у народу. Вјесник ЛЈнра и > дјела, реда и рада, — лик Покровитеља постао je симбол једне велике акције чије смернице стреме једној снажној девизи: За Краља и Отаџбину! *> '■ И ради тога, ради тога лика, као челенке мира и перјанице дјела, Гајрет je .свој велики празник, дан свога дјела, Г а ј р е т о в Д а н ујединио са слављем цијелога народа, са прославом Рођендана Њег. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, свога Покроеитеља. У том уједиљавању двају светковина, у* том сједињењу радости и празничног расположења сви ГајретоВи прегаоци и борци, пријатељи и сарадници, виде најбољу гаранцију за успјех једне велике идеје.>;: / за побједу једног културног принципа. - ; ;.'У очекивању (5. септембра, у очекивашу Гајретова Дана сви пријатељи Гајрета треба да буду поносни и ведри, насмијапи и радосни јер je славље око Гајретова Дана иајтјешње и најприсније везапо уз датум Рођеидана Гајретова Покровитеља. Tora дана ће свп свјесни. и оевједочени пријатељи Гајрета, сљедбеници исламске или ма које друге вјере, — сви они he^ ее наћи на окупу и еиремви да у оппггу радост и опште народно весе.не унесу и празпике у ; душама својим, увесу и ведрииу срда својих, унесу спокојиу чврстину увјерења својих. Ha Гајретов Дан још једном ћемо се освједочити о великој снази којом je идеја Гајрета захватила све елојеве нашега народа. Освједочићемо се колика je дјелогворпост Гајрета у народу, колика je моћ љегова покрета, колико je убједЈВиво, пепоколебиво и борбепо н»егово господарење социјалном свијешћу муслимана, господарење њиховим националним увјерењем и културним настојањем. . Гајретов Дан биће смотра наших увјерења и наших прегнућа, културних и нацио-, налних, привредних и социјалних. Гајретов Дан биће потврда колико je срцима и душама 'муслиманског елемента загосподовала, завладала, зацарила моћна девиза Гајретова:. З а К р а љ а 1 и Отаџбину! $ У то име, Гајретови радници, Нека вам je срећан Гајретов Дан! * Да живи моћни Покровитељ Гајрета, Њег. Kp. Вис. Престолонасљедник Петар Ка: \ рађорђевић! ' �Сирш ет ак Гајрет опа п р в о г з а д р у ж н о г течаја f r4" Ш Г У петак 31 јула т. r. завршен je први Гајретов једномјесечни задружни течај у Сарајеву. Tora дана приређена je апсолвентима течаја закуска у Гајретовом мушком интернату, којој су присуствовали: претсједник Главног одбора г. Др. Авдо Хасанбеговик, потпретсједници гг. Хусејн Кадик и Ахмед Борик; чланови одбора В. Садовић, Ахмед Сефик и Мустафа Спахо, Kp. Банску управу односно Бана Дринске бановине г. Велимира Поповика заступао je начелник пољо* привредно[ одјељења r. Бора Станисављевик; затим директор Прве Гимназије г. Милан Ћуковик и r. Др. Махмуд Мехмедбашик; директор течаја г. инж. Шериф Бубик; управник r. Мурат Синанагић, директор Грађанске школе, те остали наставници: rr. Никола Тришик и Н Ранков. ■ у нашем раду. Благодаримо на првом мјесту на залагању Kp. банске управе на челу са њеним вриједним, a нашим добрим и искреним пријатељем баном г. Поповикем, који вам и овом згодом, запријечен службеним послом да сам дође, шаље своје поздраве и извињава се. Бан. г Поповик послао Вам je свог изасланика у особи и Вама и нама добро познатог нашег одличног пријатеља, вриједног пољопривредног радника г. Бору Станисављевића, који сваком згодом показује и доказује колико му на срцу лежи добро нашег народа, a специјално нас, на овом пољу. Ja га молим да вјерује да кете Ви у споразуму са Главним одбором и са свима Гајретовим јединицама најбоље се одужити и њему и нама и елементу нашем, ако будете ово • ■■ >+ fA JP E T O B A ЗАДРУЖ НО Г Т Е Ч А ЈА У С А Р А Ј Е В У СА ПРЕТСЈЕДНИКОМ ГЛАВНОГ ОДБОРА Г. ДРОМ ХАСАН БЕГО ВИ Ћ ЕМ ' Први je узео ријеч претсједник Главног одбора Гајрета Др. Х а с а н б е г о в и к , који je испред Главног одбора ове ријечи: Д Р А Г А БРАЂО, \,У N i . -Ж : Ево нас данас у овом нашем скромном дому, у овом скромном скровишту, ево нас за нашом скромном трпезом и скромном ужином да овдје братски и пријатељски завршимо један користан народии посао и да отпочнемо радити на једном великом дијелу нашег програма, програма Гајрета. Ево нас, брако драга, овдје на састанку да се понова здоговоримо како кемо поки оним путем нашег рада, који нам je показао и означио наш Врховни поглавар Њ. В. Краљ (Бурни поклици Њ. В. Краљу), како кемо да се и на овом пољу народног живота побринемо за добробит нашег елемента. Ево нас овдје овако уз скромну софру, али смо бројни и свјесни да пођемо путем за добро Краља и Отаџбине. (Поклици: Живио Краљ!) Да смо могли да овај наш мали посао свршимо, имамо да заблагодаримо многим нашим радницима и преданим пријатељима и многим факторима, који су нам од срца помогли ваше, у течају стечено стручно знање, искористили што више на корист народа. (Поклици: Хоћемо!) Ja молим начелника г. Станисављевика, да изрече бану r. Поповићу нашу најсрдачнију благодарност за све оно што je за нас учинио. Вјерујем, да ke г. бану бити највека благодарност исказана од Ваше стране онда, кад чује да сте у народу одлучно, с вољом и љубави прешли на дјело, на стваралачки рад. Није, брако, случајност да се данас у нашој средини, међу нама налази човјек, који je увијек водио рачуна о добру народном и свим no народ корисним акцијама и који их je увијек помагао са своје стране. To je гимназијски директор и наш опробани пријатељ г. Милан Ћуковик. (Поклици: Живио!) Директор г. Ћуковик посјетио je и данас ову нашу скромну и малу свечаност, али за то значајну, хтијуки тиме да покаже колико му je много стало до Гајретовог народног рада и да стално прати наш рад. Господо и брако! Приликом овог нашег данашњег састанка, a и растанка, нашла се међу нама и наша отаџбе* ничка штампа, којој хоку и овом приликом да изразим за- 415 �хвалност за то што сваком приликом и згодом указује нарочиту пажњу према Гајрету и што рад нашег Гајрета на сваном кораку прати објективно и истински Ja нашој отаџбеничкој штампи и овом приликом благодарим на њеном интересовању за рад Гајрета и молим je да и у будуће као и досада истински и објективно прати Гајретов рад, јер he нам на тај начин учинити најбоље и најлепше услуге. (Поклици: Живила штампа!) Господо и браћо! Ja ћу у име Вас, у име Главног одбора и у име своје да изјавим нарочиту благодарност вашој господи вриједним и заузетним наставницима, који нам у часу кад се ријешисмо ма пређемо на овај посао, притеноше у помоћ и ставише нам на располагање своје силе, своју стручну спрему и који за вријеме трајања овог лрвог Гпјретова задружног течаја показаше толико љубави за овај народни рад na ja вјерујем, да ће њима бити изражена најбоља захвглност и да ће им најмилије бити као људима од струке и од посла.ако будете знање стечено у овом стручном течају примијенили практично у народу и ако се на тај рад баците предано, с вољом и љубављу. Њима fce бити исказана најбоља благодарност, кад буду видјели успјехе и плодове овог рада у народу. Ви сте, браћо, кроз овај мјессц дана трајања течаја слушали што и кслико можете да урадите у народу на задружном пољу. 0 том не желим да говорим, али бих овом приликом хтио да укажем на један други моменат. Ви дођосте овамо из средине нашег елемента гдје сте имали довољно прилике да згпазите све потребе и невоље нашг елемента у свима гранама његова живота: у привредном, просвјетном, социјалном и културном. Дошли сте овамо, да се знањем наоружате, да се спремите за рад у народу и да с нама свима заједно помогнете нашем елементу. Од овог часа треба да будете свјесни тога да ви постајете у овом послу и на озом пољу рада Гајретови пионири. Треба да будете свјесни тога да на вама лежи и да од вас овиси да ли fce овај наш рад поћи правилним и правим путем, онако како смо га ми и замислили. Господо и браћо! Тежан je био и трновит пут и рад нашег Гајрета. Треба да бацимо поглед мало и на прошлост. Прије 28 година кад je Гајрет тада малено друштво почео да ради и дјелује, нашла се на окупу група људи, која je на се преузела тешку задаку и дужност да помогне свом елементу путем Гајрета на просвјетном лољу. Од онда na до дана данашњега получени су у нашем народу многи и лијепи успјеси и резултати. Од искључиво просвјетног рада у народу Гајрет, који je тада проводио, почео je да проширује поље свога рада. И он данас осим на просвјетном пољу успјешно ради и на социјалном и привредном подизању нашег елемента. Кажем; Гајрет je таворио, али je сукцесивно и систематски стварао јаке јединице, окупљао око себе људе фанатике, који су издржали и у најтежим часовима и благодарећи томе Гајрет може данас да се поноси својим успјесима. Браћо! Могу да Вам кажем, да сте Ви први Гајретови пионири на привредном придизању и јачању нашег елемента и на Вама je сада да покажете пут којим треба даље ићи. Ви треба да ударите дубоку бразду којом треба да иду они који ће послије Вас ићи. Не заборавите, браћо, да je то што Ви будете у народу радили. Гајретов рад и према томе да Ви треба да будете први и најјачи носиоци великих Гајретових идеја и идеала. Аманет Вам je стога од Гајрета, аманет Вам je од његовог Главног одбора, да радите на уклањању невоље, коју запазите у нашем елементу, да радите свјесно, здушно и са самопријегором, јер радећи само тако и на тај начин Ви кете се најбољв одужити Краљу и Отаџбини. Живјели, брако! (Бурни поклици: Живио!) Начелник банске управе r. Бора С т а н и с а в љ е в и к : Господо и браћо! Kao што je већ г. претсједник Др. Хасанбеговић споменуо, ja сам дошао да Вас поздравим у име бана Дринске бановине г. Велимира Поповића. Ви сутра одилазите својим домовима да тамо практично примјените своје стечено стручно знаже. Xohy стога да вам пред одлазан кажем неколико ријечи: Бан г. Поповић, који се и иначе увијен брине за подизање наше привреде уолштс, водио je нарочиту бригу и о одржавању овог Гајретовог стручног задружног течаја, који сте ви у Сарајеву кроз мјесец дана похађали. Ja сам увјерен, да кете ви у пуној мјери вашим радом нод куће, у народу, да оправдате издатке, које je Гајрет учинио отворивши овај толико важни течај. Гајрет, a и ми други, тражимо од вас, да стечено знање у што већем обиму примијените у народу. Ja вјерујем да ће и Гајрет као и Банска управа узети ваше адресе и упутити среске noљопривредне референте да мотре на ваш рад у народу. Уједно ми je жеља да у ово неколико ријечи похвалим овај рад Гајрета, који није жалио ни труда ни сретстава да омогући одржање овог течаја. Ви Гајрету морате бити захб е л н и , a ja сзм увјерен да ћете му своју благодарност најбоље исказати кад прионете у вашем крају уз рад на придизању задругарства. Живјели-, браћо! (Живио!) Г. инж. Ш. Б у б и ћ : Браћо! Послије завршеног течаја ви полазите вашим кућама, те бих желио да вам дам неке савјете пред полазак. Одлука Главног одбора Гајрета да одржи у Сарајеву задруж но-пољопривредни течај од великог je значаја нарочито no нас муслимане, na и no цио народ. У нашој će з>мљи ocjeha велики недостатадс зад руИ в културе. Покушало се код нас са оснивањем задруга, али ства^. није успјела, јер ннје било задружне свијести. Није бидо свјесних задругара, који би задругарство схватили онако како треба. Гајрет je сад покренуо акцију да наш елеменат пробуди из мртвила и да му усади љубав задругарства, што je једини услов за пољопривредни напредак. ј Ова акција Гајрета ће се проширити и продубити и ми ћемо и даље наставити са одржавањем овакових течајева. Ви у народу треба да радите згиЛнб^устрајно и марљиво на ширењу и буђењу задружне свијести. To од вас тражи Гајрет, то од вас захтјева добро нашег елемента. Стављам вам то на срце и поздрављам вас, желеНи вам сретан пут и добар успјех у народу. (Живио!) Д и р е к т о р г. Милан Ћ у к о в и ћ : Браћо! Прије свега од срца благодарим претсједнику г. Др. Хасанбеговићу на ласкавим ријечима. Ja бих и без наређења и службеног позива дошао овамо драге воље, јер ми je Гајретов рад врло симпатичан и јер се интересујем за његов рад на културном и просвјетном, na и социјалном придизању муслимана. Дошао бих овамо и за то, јер je Гајрет миљеник мој од свог оснутка na до данас. Гјратим његов рад и редовно читам његове извјештаје. Друштво Гајрет je иза Ослобођења гредећи утврђеним стазама, које су утрли његови данашњи вриједни фуннционери и вође, као ниједно друго културно друштво у нашој средини проширио je свој рад и улутило га још и у правцу, којег се није додирнуло ниједно друго нултурно друштво. Гајрет je једини схватио дух времена и проширио свој рад несамо на просвјетном и културном пољу, него и на социјалном. У том племинотом раду Гајрет je први несамо у нашим крајевима него и у цијелој нашој лијепој Краљевини Југославији. Гајрет je управо реформатор оног елемента, оног дијела нашег народа, који je стицајем прилика био заостао. , ; •i Г ~ ’у - �Морам да истакнем још један веома важан моменат у раду Гајрвта. Гајрет се одликује велином мисли љубави и толеранције према цијелом народу без разлике на вјеру. A то, брако, врло je важно и пресудно, ллеменито и вслико. (Тако je!) Ja вам, брако, пред ваш одлазак желим сретан пут и оченујем да кете у пуном обиму као свјесни грађаии и вриједни Гајретови радници испунити све наде, које у вас полаже Гајрет. Живјели! (Живио!) Г. М у р а т еф. С и н а н а г и к : Драга браћо! Ja вас молим, a и очекујем, да ви сви схватите колико je велике жртве мотеријалне учинио Гајрет отварајући овај течај, да вас у њему оспособи за задружно пољопривредно дјеловање у иароду. Гајрет вам je у границама могућности овдје указао своје гостопримство и дао вам прилике да се стручно изобразите. Браћо! Настојте Ђа то стечено знање проширите и продубите пратећи разне стручне књиге и да од тог вашег знања буде хајра и вашој осталој браћи. Претсједник Главног одбора наш дични вођа r. Др. Авдо Хасанбеговић говорећи с нама о вама слушатељима задружно-пољопривредног течаја говорио je увијек као о прпи. јенцима. Стога кажем, још једанпут, да ви никад не смијете заборавити на оно што je за вас Гајрет учинио. A сад вас поздрављам и живјели, браћо! (Живио!) Г. И б р а х и м М у с т а ф и к из Бос. Отоке: Браћо! Наша je света дужност, да се угледамо у свијетао примјер из прошлости, да се угледамо у оне Гајретове раденине, који су чамили no Араду и другим тамницама. да се угледамо у ове борце, «вји никад не нлонуше духом знајући да fce само путем борбе моћи да користе нама муслиманима. Један од тих, брако, налази се данас међу иама, у нашој средини, a то je наш дични и уважени претсједник г. др. Авдо Хасамбеговик, ноји ce за нас тако очински бринуо и старао, док смо били у овом Гајретовом течају Ja му ce стога, браћо, у саоја и сиих вас н ајср дачтф зах»ал.ујем и благодарим. (Живио!) Нена вам увијек лебди пред очима слика наших првобораца и радника Гајретових, na никад нећете скренути с правог пута ни^еалутати. Нарочито ми, имами, који смо у непрестаном нонтакту са народом, захвални смо Гајрету што нам je дао и пружио ову прилииу да нешто научимо и да својим знањем и другима користимо. Гајрет нам je, брако, одувијек био наш просвјетни лучоноша, a то ће бити и у будуће. Захваљујући ce још једном нашем дичном претсједнину, вама господо изасланици, и свим члановима Главног одбора, ja сам увјерен да ћете ви у народу прионути уз рад i и слиједити у томе наше првоборце. Само тако бикемо на ломоки Краљу и Отаџбини. Живјели, браћо! (Живио!) Г. Х у с е ј и н С а л и х к е х а ј и к прочитао je овај говор: Поштована господо! Овлаштен сам од мојих другова, ноји су завршили овај велики Гајретов задружни течај, да се у име свих нас најтоплије захвалим нашем милом Гајрету и његовом Главном одбору, на челу са његовим дичним, вриједним иагилним претсједником Др. Авдом Хасанбеговићем, који својим неумориим радом и настојањем подиже наш мили Гајрет на данашњи завидан положај. Господо, ми тежаци муслимани вјечито остајемо захвални нашем милом Гајрету и његовим радницима који свој плодоносни рад проширише и на наше запуштено село. Наше село, особито муслиманско, до данас je било свачије и ничије; долазило ce je у њега кад je требало да га ce исиористи, a о његовим потребама спабо ce je рачуна водило, особито ce je мало водило бриге <i просвјети и задругарству на нашем селу. Господо, Гајрет je први ноји je у том погледу повео рачуна и ево стотину људи уз велике новчане жртве оспособио да на стотину страна понесу луч просвјеге и културе, и ja Вам, господо, у име нас свих обекајем да ћемо и у свакој прилици и на сваком мјесту наше знање које смо овдје стекли међу нашим народом ширити. Ми смо, господо, свјесни тешкоћа које нас чекају на пољу рада, али смо и сретни "што je та част нама запала. Будите увјерени, господо, да у нама имате вјерне и чврсте сараднике, иоји ћемо у сваком погледу слиједити стопама нашег милог Гајрета, Ha­ rne звијезде водилице. A сада, господо, највећа и најсветија нам je дужност да ce и овом згодом сјетимо нашег милог и надасве љубљеног, мудрог и јуначког нам Владара Њ. Вел. Краља Алексндра I., под чијом мудром и праведном владавином ми муслимани као нинад до сада уживамо сва држављанска права и потпуну вјерску слободу и под чијом заштитом и помоћи идемо у сусрет бољој среки и напретку. (Живио Краљ!) Дозволите ми, господо, да ce захвалимо господи нашим на„ „ ниц1ш11 „ 0ј11 у„ ожиш|. с м еи„ , „ спасовности да нас ito боље подуче и оспособе за наш будући рад, a нарочито ce захвал>ујемо г. Мурат еф. Синанагићу, нао управнику течаја, који je читаво вријеме течаја о нама бригу водио и на свако нас добро упућивао. Хвала вам, живјели! Г. А Л И Ј А АЛИЕФЕНДИЋ: Браћо! Предговорници су много тога рекли и мени готово не лреостаје шта да кажем. Али ja бих специјално у име нас имама и муалима желио да ce нарочито захвалим Главном одбору Гајрета и нашем дичном претсједнику г. др. Авди Хасанбеговику на његовом очинском старању,. Ми са своје стране обећајемо да кемо ce поназати достојним ове велине пажње и вриједни жртава које су за нас учињене. Живјели браћо! (Живио!) Тиме je овај први велини Гајретов задружни течај завршен. Апсолвенти течаја отишли су својим домовима пуни спреме и воље да стечено знање искористе на добро нашег мезимчета Гајрета и нашег народа. Пропагирајте задругарство! 417 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г а јр ет о ви Јчанифест ациони з& ороЂ и: Иако je тога дана у цпјелој П1>астраној домовини било Г а јр е т о в з б о р у Г о р а ж д у весеље п састанци ппав ce je у Горажде тога дана слегло Mjeciiir одбор Гајрета у Горпжду са одбором из Мра« 5—6 хиљада гриђана л сел.ака ралне вјере. вињца, те студентн Гораждани заказалп су велики Гајрстов Послијс свршених трка повратио ce народ у Гај Парсааганак за 16 аугуст 1931 г. Ha иоти су поввали претојед« ганс, рдјо je тајлик, -Mjcciioi- одбора г. Осман Раишдкадић ннка Главног одбора Гајрета г. Дра A. Хлсамбсгошпћа н r. огиорио збор слиједећим говором: Бана Нелимнра Поновпћа. Драга браћо, Уочн 16 августа 1'ајрет je окитпо трг код дрпнежог Далашњи дан лијс обичал даи, данашњи je дан елавмоста, a прско цнјеле цесте стајао je натпис: »Живио Краљ ље цијелог југославенског народа, којп славл десетогодишАлександар I. и цнјелп Краљевскл Дом!«. Мало даље стан>пцу ступаЈра на нрнјссто Њ. гВ. Краља Александра, који јао je натпис: »Живно Престолонаељедник Петар, Покроje као Престоланасљедншс са простим редовом у рову левптељ Гајрета!« До у Kai'iio доба nohn свирала je Гајретова зкао, који je цио свој жнвот носветно за добро п напредак музнка, народ се веселио и пјевао чекајућн кад he осв.п свога ларода, којл je Маннфестом од 6 јануара укинуо мржнути 16 август, дан весеља и радости, десетогодишњица п>у’ цзмеђу рођене 6pahe. стунања на пријесго lb. В. Крал>а Александра I. Драга. браћо, 13 септембра 1918 годиие када су полеРанпм јутром пзлшла je музнка на трг, a отале кроз тјоли бнјели орловн са Кајмакчалана, преко брда и долина, махале и навијестила народу весел>с. Ga свлју ограна mo­ преко рвјека л' рјечнца л нослЈш слободу југославенском mo се видјети поштенога сељака у бијелим кошуљама 'па Ш Г јнјд^ међу бпјелим орловима бнли су данашње вође Гајдобрим коњима, у јатама као лабудови како се «pehy према реаови радоницл л ми ce можемо да поносимо Gi»aho, што Горажду. Свако je литао кад- he доћи, да већ видимо тога слиједимо стопе ‘ опробаних бораца, којлма je неукаљан и чувоног Хасанбеговпћа^ частап жпвот од саанања. Кренулп су срегбоци према i Устппрачи под водством Послшје (говојж г. Османа Рашидкаднћа узео j e ријеч г. Др. С. Карамехмедовића, гдје«%у 'дочекали на У^ииграчв прстсједник Главног одбора г. Др. A. Хасанбеговић који je цно Главнн одбор Гајрета из.Сарајева са пријатељима из бурно поздрављен од ларода рекао лзмеђу осталог: Ојетлнне, Праче, Рогатице, Mfđuha, Рудог и другнх мјеота. Ту je претсједника поздјјјјЈИо Лчјплом добродошллцои вопред Браћо и пријатељи, ГГодриља Др. Сабрнја Карамохмедовић. Госгги Најсретнији сам што могу да говорим пред толлко хиу ауте и кренулн према Горажду. љада народа о раду Гајрета. Гајрет je друштво које потпомаже сиромашне и доводи лх да могу помоћи своме наГосте je дочекж^ла трг^ у Горажду г. po;iy и битн му од користи. Браћо, немојте ништа чекатв кадић са многобројним народом без разлике flljfepe, ye бурно иза брда, да he вам ce помолитп, него нрнонитс плугу, заклицаље претсједнику Дру Хасанбеговнћу. Када ce о-длоnarj’ и школл. He дозволите да међу вама има беспослених. рио од пута отишдо je у бановннеки воћнн расадник, гдје Отупајте у редове Гајрета, да помогнете на тај начлн себи je пред приеутннм пријатеЈ^има честитао управнику Мехмедалијн Фазлагпћу на његовом труду. Из воћног расадника џ ! своме. Гајретова je парола: просвјета л знањс. Што в;ш год буде потребио обратите ce Гајрету, Гајрет he вам лзлћч кренуо je са пријатељима у , Градску џампју, коју je нашао у сусрет л помоћл. Bpaho, пека вам буде примјер Мравидулком пуна народа, коју Горажде жикад не памти пуннју. нлц, да Гајрет слје само љубав, јер je у нстоме претсједнлк Градскл имам г. Хафиз Мухамед еф. 'Бешлија одржао je муслпман a православни нотнретсјетнлк, јер су они овјепатрнотски говор a послије говора била je дова оа дуг и сни да само заједллчки могу лешто постлћл (са свију страсретав живот нашег милог Господара Краља и Његов Дом. ua чулн су ce гласови »тако je«). Из џамије креауо je Др. A. Хасанбеговић са пријатеПослије говора г. претсједника, десеггодишња дјевојљима у аутима у Гај Паргане, гдје je био сервирап пољски ручак за 60 гостију. Ha ручку je заступао Бана старјешина чица Олгица, кћерка зкакдармеријског иаредника г. Алабате, декламовала je Гајретову химну од С. Bamernha, гдје je среске испоставе г. Никола Теодоровић. Ha ручку je био вестотинама људи нагјерала сузе на очи. Послије тога гзволики пријатељ Гајрета, жандармеријски мајор, старјешина V v ' r. рио je опширно о Гајрету бивши пароднл иосланик г. Вечете г. Сремчевић, који сваком приликом и увијек излази у лија Садовић. Посллје њега говорио je потпретсједнлк Гл. сусрет Гајрету. Претсједник Мјесног одбора Др. С. Kapaодбора г. Хусеин еф. Кадић, који je позвао народ да братмехмедовић поздравио je заступника Бана и замолио га, да ски и сложно заједнички раде за добро Крвља п Великс ce захвали г. Бану, који није заборавио ни овом приликом Југославије. Последњи je говорио Поздеровић л тим je збор' Г-ајрет, који пожртвовно ради за Краља и Отаџбииу. Затим закључен. je поздравио претсједника Главног одбора др. A. Х&салбеОвом веллчансгвеном збору, поред многих гостију приговића који je указао своју пажњу према маломе Горажду, суствовао je цлјелп плеваљски одбор Гајрста под водством на што je г. Др. A. Хасанбеговић одговорио да га нарочито ■I весели д а je у малом поштеном, али сиромашном Горажду Мухамед еф. Хаџисмалловића и Тоуфшсбепа Тахирбеговића. Са истим одбором било je т. г. активних официра као и уг-окуиљсц велики народ под Гајретовом оаставом, која je проледних пслзиолера. Из Чајнлча су увеллчали овај величандрла л у лајзабнтнлје село, јер je народ увидио, да je Гајрет једина водиља неписмсног и нсуког свијета. ственл збор соколи са околским одорама под водством Ибрахлм еф. Мушаловића. Послије ручкл, у з сата no подне отпочелс су трке. Ha кољској трци утскао je »Мшико« власништво ДоброслаИз Рогатлце je прдсуствовао цијели Мјеслл одбор Гајва Јевђевића, економа из Праче. Ha пјешачким тркама одрета са агилиим п врвједиим прегсједником Ахметбегом Панио je награду Акшамија из Рогатице. шићом и тајником Тајибегом Пашићем. 4 В е л и к н rt к .. 418 �Нека je хвала Ибрахим еф. Њуховићу са његовим пријатељнма н драгим нам Фочаннма. Нека je хвала браћи Устикољанима са љиховим вођом Фадилом Добрачом, нека je хвала начелнику опћине Подхрањелске Неилраги Ушановићу, Hcica je хвала начелнику онћине Вранићи Ибрахимагн Пјани, те начелнику оићине Братово Лгу Каровнћу, који су радили и натјецали се из које he onhinie више народа доћиГ"Нока je хвала Омербегу Сијорчићу, угледном трговцу и пооједнКку из Рогатице. Hoica je хвала снаком ономе ко je Јгридонио ма шта било да Je овај' велшсп збор овако всличаиствено исиао. Молпло сваког онога да нам опрости ако није угошћен, јер у толиким хил>адама царода није се могло на све доскочити. За одбор: Претсједник: у з. Омер Псговић, Тајнгок: Осман РашидЈмдић. нашла права ружа, која га није убола. Увнјек с оружјем у руци: без могуНностн да мјесто сабље узме за перо; без могућности да мјог-то борбе са културним варварима узмогне иодизати своје с-лабо културно, проевјетно и економоко ота* ње. Далеко од свсга тога: тек што je зомл.а уиила к.рв, којом ју je заљсвало једно иокол>еп>с, јпвља се друго. да je иокрнје својим раскасапљеним тјслссима. Лко je један дво Југославеиа тек душом дахиуо, други дио стсн.е у ронсп»у, — и требало je вјекова, борбе, страдаља, Голготе; трс. бало je безбројних невинхи жртава, na да се отвори наша велика националиа вауедница. Eto, таква изгледа наша нцошлоет; сто, тако je данашил Југославија била слпчна богатом лову, око кога. су се отимале грдне грабљивицс к дивљс орлушннс, које су je тргалс на све страме. Cpchini смо, што јс ннсу растргапи! Говор г. Енвера Поздеровића, студ. фил. на Гајретовом збору у Горажду Требао je зато наш бијсли opao, да je чува од свих тпх бијеснпх наипдача, и да on neh јсдпом залепрша чптавом југославонском народу, почев доље од 'Всвђелпје горе до Триглава. тамо од Бпнатских равни све преко пашег плавог Јадрана. И док су се irpnjc туђтш отпмалп oico паше земљс, грамзљпво je распарчавали, дотле смо mu длнас своји господари, — a u олнчељс свнх нпс, цјслокуиис наше исторпјс, свпх нашнх борбп и побједа јс наш дичии н nonocnu Крал>, нраво срце југословеиског тнjc.ua. И не само срце, него љсгов умни дно, љегоп мозак, — право оваплођсше југославенског орца, ума и југословенскс мншице. Сумнлм, да сам усшго, да вам дам јасиу слпву наше 111>ошлости, алп мнслпм да увиђате, и ако нс потпуно јасно, a ono бар тамнс тонтурс једног глгантског потхвата rouncr јукачког народа за своје Ослобођсље п Ујсдпшеље. To вслико дјело натег парода, да се днгне од роба до слободна човјека, од слуге до свога сонствопог госнодара окруњсно јо дивним успјехом. У свнм тнм џпновским налорнма круна наше Краљевско Породнце високо je сјала, — бодрила na борбу, учила стрпљењу л самопрегору п — na велико чудо и днвљен>е свих — и пријатеља л пепријатеља — пеобичио вјешто до краја нзвела план стваран годииама, a сматран до тада никад не остварљивим. Зато се дапас сваки .Туго- Поштована господо, Управо прије десст година преузсо je на се тешку дужност суверена наше државо наш Велики Господчр и Краљ, јктада млад no годинама, али богат нскуством, јака духа, irpeт<аљонн вођа $ борбама и великнм ратовнма за Ослобођење •"Ујт Уједин>ен>е. Ми муслимани смо нарочнто cpehmi што сла'•‘вимо onaj дан, јер je наш Краљ увнјек разумлјевао mame na.. ' v 'biimo ona прогросу и као видан знак својо очннске љублии према J u o p ev npo лама иi нашем i ^апретку, иочастио je паше једино културнопросвјетио друштво ГаЈ1>ет протегсгоратом Obori првијенца i . Престолонасљедпика Пстра. 1 v •• Kao што смо сс ми овдјс, порсд Дрпнс, састалн л л проl славнмо icao Гајретов дан, дан досетогодтшБице ступап>а на нресто нашег’ Великог Крал>а, тако се на свс отранс no иа•L шој Mohnoj Краљовини вндно манифестујс наша велнка ра"удост л наше неизмјсрнс симпатије, које гајимо npeua на шем народном n јуначком Краљу. Довољно јс да бацимо .Д ; неколико поглода na нашу исторпју, na да пам иаша и nitaT t j v n e велика радост још више порасте. ;■ » Историја нашег иарода била je пут преко трља до Јфлаве н до звијездек Ријетко да се je иа том тешком путу 419 �славен искрено радује, слави славље и од орца се Богу моли, да нам још дуго година поживи нашег националног и јуначког Краља на понос и срећу свих нас. Јер као што je блаженопочившн Краљ Петар Ослободиоц и оне своје посљедње године живота окруњена успјехом провео у бризи за срећу и благоетање свога народа, тако Његов Син a иаш Краљ не престаје ни једног дана, ни јвдног часа, a да не узима великог удјела и живог учешћа у рјешавању судбоносних проблема свога народа. Позпато je, да осуђетак пуштен нз мрачнс тамнице на свјетло дана ne може да нздржн његове свјстлости, uero често взгуби свој очињн вид; тако смо н un залуђепи својом великом cpehoM, заслијспљени сјајем слободс, ночипили многс грсшке и непромишљености, a нарочнто за вријеме нашег парламситариог жпвота — нуног рпзмнрнцн, себич- Г Р У П А У Ч ЕС Н И К А Г А Р ности и трвења. Но наш далековидни Вођ .увидио je и тада сву тежину тешке ситуације и једним смјелим дотезом довинј’0 све те партијске трзввице. Данас су брат и брат једнаки, уживају све благодати, које може уживати човјек у својој слободној земљи, — нема разлнке између Срба, Хрвата и Словенаца, сви су равноправни Југославени, сви имају иста права и исте дужпости, — сви ynyhyjy своје најбоље силе у правцу подизања налпег парода у културном, просвјетном и екопомском погледу. Гајрет — као и Просвјета — који je за вријеме туђина искусио много патње и разочарења, од ослобођења, a нарочито откако му je заштитнлк Њ. Вис. Престолонасљедпик Петар, корача све крупнијим и круппијим корацима у правцу прогреса. Многоструко помогнут од мјеродавних фактора све више узима маха и, може се рећи, да га данас сви свјесни муслимани помажу, помажући у исго доба преко Гајрета и самн себе. Јер je Гајрет буктиња, коју смо залалили, да би нам могла свијетлити и показивати спасоносни пут нашег иапротка да би нас могла водити, нас муслимане, ради наше тешке прошлости заостале, no ипак убјеђене у коначни услјех. Moje je дубоко увјереље, да he и наши муслимани, које данас неки сматрају наметницима na југославенском 420 тијолу, заузетн кроз кратко вријеме положај који им пристојн и бити ne na срамоту него na понос југославепског народа, сачпњавајућн с њим компактну цјелину. У том погледу Гајрет je и до сад учинио много, a надам се да he у будуће учинитн још више. Са нарочитим задовољством исгичем велике успјсхе нашег Београдеког Гајрета »Осман 'Викић«, жој^ je за врло к 1>атко вријеме уонио да даде највише образовање толиким младнм људима, којн због свога слабог материјалног стања ne би, бсз noMohn Београдског Гајрета, могли довршптн своје школовање. Gumo овс годнне je бнло у Београдском Гајроту око 70 пнтомаца, студепата муслимапа који ту имају eno што им je нотребно за cnojc студпјс, a око 40 питомнца, учепица којо нохађају ородњс и етручлс школо у Бе- ГЛАВНО Г ОДБОРА Г. ДР. ограду. Beh се je примјетило, да баш ти питомци и питоцице Београдског Гајрета показују na Универзитету и у средњим школама врло добре резултате. Ви се можда чу-» дате, одакле тако велики успјеси Београдског Гајрета, кад се у пашим крајевима о њему врло мало .или никажо ке зна, далеко од тога да сс и ма/геријално потпомаже. Али вам се>може рећи да се београдска господа, љихова општина, нистарства, разпе установе у Београду и т. д., више бриАу ■ за муслимане студенте, него л к што то чинимо ми сами з нас саме и за нашу дјсцу. Kao доказ за то могу вам pehri^ да се у овим тешким данима новчане кризе подиже у Бео-^ граду велики Гајретов Дом од 2,500.000 дипара, у коме he t се моћи издржавати 150 питомаца и питомица. Зато би вао ^ молио, да са овог нашег великог састанка пошаљемо бео- a градакој општини, која je олнчење свих грађала града Бео- ’ града, брзојавну захвалпост за труд и заузимање за ш ш у ' универзитетску и средњошколску омладилу, која се школује у Бсограду, јер јо ona поред великпх материјалпих помоћи које пружа нашем Београдском Гајрету, дала му овад пут бесплатно земљиштс na најљспшсј^мјесту, Београда за видап>е љеговог дома. '■^ ~• vv* Предлажем Вам да упутимо са^овог збора слијод iKe1 пеше: «у * л, �Општини Града Београда Свјесни великог труда и заузлмаша београдских грађана н београдсклх установа за нашу универзитетску и оредњолпсолску омладину, која се школује у Београду, са нашег великог Гајретова и националног збора шнл>емо изразе искрене захвалности и поштовања Београдској Оиштлнл, као оличењу београдских грађана и бетрадских устаиова. Z', Пријатељи и р&деници Гајрета из Подриња са студентлма питомцима Београдског Гајрета из Горажда. Београдски Гајрет Клемансоа 43, Београд Ha великом Гајретову збору сјећамо се услуга које чините нашој уииверзитетској омладини у Београду и захваљујемо вам. Гајретови радениди у Горажду. одбора Гајрета у Стоцу г. г. Мустафа Ризванбеговић, Едхем Бићкало, Мустафа Шарац те Ћамил Хаџић. Повјереница Гајрета гђкца Зејна Мехић учитељица отворила je скупштину, поздравила присутне, захваливпш ии се на одзиву и иреддожила да се изабере претсједник скупштине г. Мустафа Ризванбеговић. Повјереница je иза тога у кратком говору изнијела циљ и задатак Гајрета и предложила да се досадање повјеренипггво претвори у одбор, пошто je до оадт уписала преко 50 чланова. Акламацијом je изабран слиједећи одбор: претсједнлк Халлл Балавац, потпретсједник Назиф Опијач, секретар Хакија Шетка, благајник Муетафа Сердаревлћ; чланови: Хасан Ханић, Ахмет Пејак и Хакија Солдлн. Надзорни одбор: Мехмед Голиш, Виде Моро и Атиф Оиијач. Замјеници: Осман Балавац, Ћамил Биједпћ, Велија Шетка, Алија Ковачић п Мујо Алихоџић. Kao син овог заосталог краја и као студент, муслиман, питомац Београдског Гајрета, срећан сам што могу констатови/ги, да се баш у нашем малом Горажду схвата права важност Београда за наш цјеловупни живот и желио бих, да се и оотала мјеота угледају на наше Горажде, које — како се чинн — почиње (као негда за вријеме горашке српске штампарије, која je била међу првим штампаријама у нашој држави) да развија јаку активност у псгледу подизања нашег доста непросвијећеиог народа. Ha завршетку свога говора ја-вас поздрав^Бам и желим да што прлјатније п у највећој радостп проведете ову веллку нацпоналну и Гајрет^у свечано«;т( Оснивање Мјесног одбора Гајрета у општини Боричкој, срез Рогатица Д а л з њ е п р о ш и р е њ г Гајретотк о р г а и и з а ц п је Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Завидовићу FEgS У мјесецу јуну сазвао je досадањи повјсреник Гајретта. у Завидовлћу г. Пашага Дедић скупштилу, радл пзбора Мјесног одбора. Скупштлну je отворио повјерепик Гајрета г. Пашага Дедић, упутио поздравне депеше Њ.: В. Краљу, Њ. В. Престолонасљеднпку Петру, Претсједнлку Владе и претсједнику Гајрета. Ha тој скупштлни пзабран je сллједећи одбор: претсједнпк Нуман Османефендпћ, потпретсједник Салко Пекмић, секретар Мухарем Хукић, благајнлк Осмал Цакпћ, одборцпцл Хакија Раљевић, Дујко Гаврић, Пашага Дедлћ. Замјеипцп: Зулфо Kecnh, Хусепн Ћурпћ, Салпх Мачковлћ, Сулејман Ајановић л Aro Бећираглћ. Надзорнп одбор: Хафиз Хасан Оџакчлћ, потпретсједншс Омер Парпћ, члан Захир Уљић. Пригодом скупштинс сакупљело јо Дин. 120.— добровољпог прллога. 'i' Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Крупњу 16 јула т. г. одржана je конститулрајућа скуншти«а члаиова Гајрета у Крупњу у сврху пзбора Мјесног ддбора. Скупштину je салвао Мјесии одбор Гајрета лз Лознлце, a на 'лстој je лзабран сллједећи одбор: претоједник С. Ваоиљевић, потпретсјсдник Зејнил Авдић, секретар Л. Ахметовлћ, бла. гајнлк Ооман Дудић, члановл: Мемлш Дурмпћ, Бего Оакпћ u Салко Дурмић. Замјени^и: Мигић, Р. Авдић, Oranojе Дурј? мић, Аљо Суљлћ и Мустафа Мигић, Надзорнн одбор: Слнан Дудић, Мујчин Сакић л Саддк Селлмовлћ. Оснивање MjecHOf^efl^Spđ Гајрета у Црнићима (срез Столац) v Ha састанку пријатеља Гајрета у Жлваљевићима noслије џума-намааа на 7 августа о. г. састало се више од 20 села Борићке општине са делегатима одбора ив Рогатице гг. Ахмедом Пашлћем, Мустафом X. Ахметовићем и Зајком Ајановићем. У 2 сата послије подне отворио je састаиак повјереник Гајр4та».г.--^ехмед Барлов, захвалнвшл се прпсутним на одзлву, лзнесавшн у свом говору оврху овога састанка т. ј. жељу, да се оснује Мјесни одбор за општлну Боричку. Иза тга узпма ријеУ лретсједнлк Мјесног одбора у Ро_сатици (г. Ахмет Пашнћ, иотичући потребу удружења у Гајрету, који je без и мало политпчке боје; молп прпсутне, Ko­ t a je бпло стоЈши^да се одазову позиву r. Барлова за причланство. (Јат дослнје тога уплсано je 70 нових члановф и одмах уилаћена чланарина у износу од Дин. 514.—. У одбор су изабрана сллједећа господа': претсједник Еминага Хајдаровлћ, лугар; потлретсједник Ибрахимага Зимић, трговац; секрстар М ехмед еф. Барлов, имам-матлчар; блапајниж Илијас Тафро, опћннскп биљенсник; одборнлци: Назпф Опрашић, Назиф еф. Хељић, Ахмедбег Шетлћ те Зулфо Думанлћ. Замјенлци: Ибрахлмбег Аглћ, Ђамлл Џлндо, Мујага Зуклћ, Мујага Исаковлћ л Зејнлл еф. Хоџлћ. Надзорни одбор: Махим Мешановић, Исмет Акић и Седалија Сућеока. Ha 28 јуна одрж^^б. je скупштина повјереништва Гајрета у Црллћима, на којој су прпсуствовали иопред Мјесног Конституисање Мјесног одбора у Лозници Мјеснл одбор Гајрета изабрал на скупштпнл на дан 7 јупа констлтупсао се je овако: претсједник Лазар Нпколлћ, потпретсједник Осман Икановић, секретар Алпја Аконовлћ; замјеници: Запм Крџић, Сумбул Авдагић, Семдии Ибришимовић, М. Дудић н Бајро Спђин. Надзорил одбор: Хафиз Пуховац, Уса Икановић л Живал Гајпћ. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Рудом 14 августа т. r. одржана je у Рудом (срез Вишеград) окупштина чланова Гајрета, на којој je било прлсутно окоро чидаво мјеото, те околна села, као и лзасланицп мјесних од* бора Влшеграда и Миоча ,а од страле Мјесног одбора Гајрета из Плеваља скупштина je поздрављена депешом. Изасланлци од стране Главног одбора Гајрета бллл су гг. Ахмед Сефлћ и Ахмед Мешиновић. За прпвременог претсједнлка изабраи je г. Хасан еф. Хаџихалиловић, шер. судлја пз Вишеграда, a за секретара Хуселн Маглајллћ, канд. права. Скупштину je отворно r. X. Халпловић, поздравио делегате и образложио Гајретову идеју и рад, нарочпто посллјв Ослобођења међу муслдмаллма и лзнио све налоре на које je наилазио Гајрет п његову коначлу побједу, велики усп,'ех и позитлвне резултате његова плодоноснаг рада који je много 421 �учннио за опште добро свкју нас и свој рад проширио и у најзабитнлје крајеве наше Огаџбнне. Са скупштине je лоздрављеи депешом Њ. В. Краљ, Претсједнкк Краљевске Владе, Бан г. Поповић и претоједник ГајЈ>ста г. Др. Хасанбеговић. Иза тога г. Сефић (који je веома омиљен у овом крају) износи Гајретов рад на економском пољу, нарочито коллко je Гајрету стало до напретка нашег сељака л колгако улаже труда за вјерско-просвјетпе лрнлике. Још je говорио г. Салих Османовић, поткрпјепивлш свој говор хадисима. Затим je једногласно лзабран слиједећи одбор: претсједннк Ибрахимага Ћосовић, једна рпјегка старина, који je учествовао у борбама против Аустрпје за вријеме окупацпје Босне; потпресједкпк Салко Ћурић, жељезничкл чиновннк; секретар: Теофик Лимић, школокп управитељ; благајнпк: Касим Смајловић, пекар; одборнвци: Ахметага Керкеп, Мехмедбог Крехо и Мурат Готовуша, посједлпк. Надзорни одбор: Хаџи Шукрибег Мшглајлија, претсједнлк општине; Фетах еф. Бајрамовић, посједник, и Џемалбег Ресић, обућар. Одбору je одмах дато у дужност да преузме инвентар Гајретове читаонице и да иста отпочне свој рад према правцлнику Главног одбора. Ова величанствена свечаност завршена je правнм одушевљењем и јаклм утисцима, те су делегати пспраћенл до станице од свих виђенијих грађана. Оснивање Женског одбора у Тешњу 6 јула т. г. оцгзкана je оснпвајућа скуппггина члаллца у Тешњу у кући г. Алибега, Сцаплбеговића. Повјереница Гајрета гђа ‘Шемса Мулалић сцгворила je скупштину, поздравља прису|ис и говори о сврсл и резултатима рада друштва Гајрет. a за1\1м~"ја лредложила да се упуте поздравне депеше Љ. В. Краљу, Претфднику Kp. Владе, Бану Врбаске. бановине н Главном одбору Гајрота. Прн__ ______________ .t . сутне су једногласно________ усвојиле предлог, те се клицало Њ. В. Краљу, Њ. В. КраЛлци, Протектору Гајрета и цијелом Краљевском Дому. Након прочитања иравпла друштва Гајрета, повјсрелпца гла је предложила листу одбора, која се je једногласно у< с нежим измјенама. Одбор се конституисао овако: Претсједнпца: гђа Шемса Мулалић; погпретсједии! Рабија Смаилбеговпћ; секр&тарнца;^ гђица Оајда Лалић; благајница гђица Есма ХалдалагиК. Одборннцс: гђе Ceiraja Мулали.ћ Бахра Мулабсћнровић и Мујесера Хоџпћ. Надзорнл одбор: ri)a Емира Феризбеговпћ и Зејнеба Дервнћ. гђица Ленка Леви. Замјенице: гђе и г-це: Зехра Мујичић, Хава Ajaновић, Галијашевић Васва, Захида X. Јусуфовић и Мелћа Бајрамовић. Овај одбор броји далас 80 чланица. 31 јула о. г. приредио je женски одбор -Мсвлуд, искључиво за даме, у џамији Хамзабеговој са прикупљеним прилозима међу грађанством. Мевлуд je учио onhe обљубљени Хусвин еф. Смаилбеговић, те му одбор и овлм путем благодари. Прије проучепог мевлуда одржао je предавање секретар мушког одбора ir. Исхак еф. Смаилбеговић о историји Ислама подвукавши, да je баш Ислам вјера, која ти р и културу и просвјету, апелујући на присутне да раде за Гајрет, јер he тиме учинитл једну дужност, коју им Ислам налаже. Ha мевлуду je било првсутно око 150 чланица и званица. I ! |,r. Овим чином Гајрет, путем свога Женског одбора, не само да je дао прилике и женама да својом властитом шгацијативом што свечаније, к тому у џамији, прославе рођеље Му> хамед-Пејгамберово, већ je овим случајем доприпио и то, да и жене измијене мисли и дођу до закључка, да су и оне > и за више пешто него само оа кућаиство и да mo­ 422 рају да потпомажу у раду своје очеве и мужевс на просвјетном, културном и економском пољу. Овај успјех даје пуно наде, да he овај одбор битл у стању да допринесе за наш Гајрет ono зашто je лозват. И овнм путем изричемо благодарност овнма oiraMa који дадоше прилог и омогућнше учење мевлуда. Постављање нових повјереника Гајрета Tokom мјесеца августа имеловали су повјереницима Гајрета: у Алибунару (Војводина): Хамтгд Хаџизукић, порез. бележник; у Сарајеву: Каснм Хаџисмајловпћ, кројач; у селу Врелу (општ. Радовачка, п. Исток): Авдул 0. Маврић. Ванредна Гајретова скупштина у Котор Варошу одржана je 9 августа т. г. у Муслиманској читаоници. Скупштини je претсједавао повјереник г. Хафиз Хусеин Табадсовић, a блло je присутно 25 чланова. Дза једног сата отворио je скуппггину повјереннк и упознао скупштину ради чега je сазвана изванредна скупштина. Будући одбор Гајрета овде чека велики рад и задатак, зато моли скупштину да азаберу што бољи одбор који he моћн удовољити свима потребама код нас на културном и економском пољу, које се од н>ега очекује. Треба да нас воде чисти интереси Гајрета, који су у потпуном слладу са интересима нашег на.рода н наше Државе. Г. Селимага X. Селиммовић предложио je листу одбора, a иза њега г. Муниб Хозић. Налон подуже дебате узнма ријеч г. Расим"Х. Селимовић, банк. чиновлик из Новог Сада, и нзпоси зпачај Гајрета и сл лијепим говором алелује на скупштипу да буде сложна, a особито ји д се сјетлмо ltoje покровитељ Гајрета н да се пс мијсшају личпе ствари у Гајрет. На посљетку je илабран слиједећи одбор, који се je на конститу ирајуhoj сједиици, истог дана у 3 сата поподле, консхитуисао овако: претсједник: X. Хилмлја Нум.ић, шер. суднја; потпретсјелиик: X. Хусеии Табаковић; секретар: Хилmuja Омеркадић; благајнпк: Оабит Хозић; одборллцн: Селимага X. Селимовић, Хусага Заимовлћ и Хаоиб Спахић. Замјепици: Адемага Днздар, Омалл АлапЛ, Ћамил Хаснћ, Мухарем Диздар и Хамид Тузлић. Надзорни одбор: Заим еф. Ооманчевић, Касимога Корић и Омер еф. Јелчиновик. Ha шпду скупштинс кллцало се Њ. В. Краљу и Крал>евском Дому. Скупштина Мјесног одбора Гајрета у Градачцу Ha овогодишњој глаплој (жулштлни, одржапој 15 августа т. г. изабран je нови одбор који се конетитуиоао овако: ј претсједник: Хајрибсг Градашчевик, посједлик и гриаии&начсж ник; потпретсјсдник: Аган еф. Мешановић, шер. судија; c e ri кретар: Мустафа Рустанбеговић, биљежлик; благајиик: Далко \ Кабиљо, студент и трговац; одборллцн: Мустафа Хаоељић, Јово Арежина, Мохага Јашаревић и Коста Матијашовић. Замјеници: Сулејмаи Ибрлћ, Хрусто Тузлак, Садик Мулахаллловић и Ибрахим сф. ТопчагиК Надзорпи одбор: Пстар Лу- { кић, Аллја Hlaunh и Осмал ЏахЈ)еровић. Реконструкција Мјесног одбора у Вучковцу Претсједпик Мјеоног одбора у Вучковцу г. Салихћехајић Хусеин желећи бољи успјех и интешивлији рад око шпреља Гајрета, a no указанлм потребама досадашшег рада. салваоje скупштину свију чланова одбора на 7 јуна т. г. к^јој су присуствовали сви чланови. По сЗетанку чланова т / Салихћехајић одржао je дуже предавање о Гајрс1*у\ спецпално се �осврнуо на отежани му посао услед слабог рада појединих чланова управе. Међу слушаоцима чуле су се ријечи »Хоћемо бољи рад, даћемо Ти помоћ на сваком кораку, живпо говорник!« Иза тога се прешло на избор новог одбора у који оу ушла слиједећа лица: претсјсдник: Хусеин Салихћехајић, потпретсједник Мухамед еф. Дајић, секретар: X. Мухамед Тракић; благајник: Хусеин Салихћехајић Хусеинов; чланови: Бајро Јукан, Љубоје Љубојевић и Осман Курбашић; Замјеници: Мујо Спахалић, Мустафа Коро, Адем Мустафић, Халил Муратовић и Осман Фазлић. Надзорни одбор: Стојан Милићевић, Абдулатиф Курбашић и Абдулкадир Фазлић. Ha 9 августа одржан je Гајретов теферич у Срнлцама у корист друштва. Детаљан нзвјештај донијећемо у другом броју. из из из из из из из из Из Чапљине: Др. Никола Прпнцип; Рогатице: Мурат Синанагић и Едхем Бранковић; Новв Вароши: Марија Бориеављевић; Семизовца: Хашнм Чебо, Сарајева: 1Сасим Хаџнсмајловић, кројач; Стоца: Смаил Бузаљко; Београда: Сретен Сротеиовић, инжињер; Вучковца: Бајро Јукан Теслића: претјседник Мјесног одбора у Теслићу упи- сао je за утемељаче гг.: Душана Вуковића, шефа жељ. станице, и Мирка Гомљановића, приватног чиновиика. Из Какња: г. Ибрахим Гојачић лослао je Гајрсту дионнцу Привилеговане Ari)apiie Банке у Београду на 1000 Дин. којом се уииса за члана добротвора. Успјешан рад Гајретова одбора у Рогатици У вези расписа Главног одбора бр. 3010/31 одржаће овај одбор »Гајретов дан« са теферичом уз откушшну Гајретових значака. Приликом освећења спомен-костурнице у Рогатици присуствовао je цио одбор, & претсједник je положио достојан Иницијативом овог одбора, a уз припомоћ среског пачелника отворена je и отпочела радом домаћичтса шкода у граду Рогатици у коју je до сада' у п и о a н о 36 м у с л л м а н с к и х д ј е в о ј а к а , a рад се вршлти под надзором и контролом овог одбора. ОбећгипСсАи) сиромашним ученицама набавити потребни материЈал1 за ручни рад, a призавршетку школе и одјети их. Претсједник г. Ахмед-Риза ПЈшић са одборницнма гг. Мустафом X. Ахметовићем и Зајком Ајановићем присуствовао je састанку виђенијих људи из преко 20 села у општини боричкој у селу Живаљевићи. Након што им je pggrc-jf^ник г. Пашић оцртао сврјсу и рад Гајрета, који јнарочиту пажњу посвећује сељачком сталвжу, позвао их je да ее упишу за чланове Гајрета и да- истог дана оснују Мјесни одбор Гајрета. Ови присутни примнли су овај позив са одушевљењем, уписавши се одмах 791члалова, већина уплативши одмах и чланарину, те je убрано Днн. 514.—. Затим се прешло на избор одбора у који су изабрати виђенији и уплнвни људи из разних села боричке оицгсине. Д а љ њ и у п и с добротвора и утем reљ ача Гајрет а ЈЕД АН ДИО УЧЕН И ЦА ДОМАЧИЧКЕ ШКОЛЕ У ЖЕПИ (РОГАТИЦА) П о з д р а п н е д е п е ш е п р е т с је д н и к у Г л с ш н о г о д б о р а Гајрета Гор. Пузла: Са годишње свупштлне Mjecuor одбора у Fop. Тузли поздрављамо Вас, изражавамо жељу те Вас молимо да и даље останете на челу Гајрета a ми he-мо Вас у томо раду свесрдно помагати. — Мјесни одбор. Грачаница: Члакови Гајрета овулљепп на годишњој скупллгини поздрављауу Вас са једнодушном жсљом да Вас и у будуће виде на челу милог нам Гајрста. — Претссдиик: Асим Алпкалфић. Которско: Са данашње бројно посјећсне скупшпшс поздрављамо Вас као liauieir дичног борца, желеИи и молећи Вас да нас у будуће водите културном и просвјетном калретку. Живио! — Претсједншс: Синановић. Гацко: Поздрављамо свога вођу са данашњег одржаног Гај[>етовог теферича у Гацку са жељом, да нам много поживнте на понос нао н Гајрета. — За одбор претсје;џ1ик: Муфтић. • АГ Посљедњи мјесец дана улисалл су се за члалове добротворе слиједећа г. г.: из Сарајева: Др. Мустафа Денишлић, градски надљекар, Исмет ПГарић, код ловјерешгка Бећира Крвавца и Асимага Арсланагић, трговац; из Смедеревске Паланне: Асим Дилберовлћ, чин. приправаик; из Срнице (Вучковац): Мујо Опахалић код Мј. одбора у Вучковцу; Kao утемељачи упиоаше се слиједећа г. г.: Из Рогатице из Бужима: Хасе Абазовић, Арпф Хикјмет еф. Бегић Ha поодравну денешу унућелу са скупштине Мјооног вјероучитсљ, Ибрахим Б. Шахиновић, Мухамед Кржаллћ, одбора Гајрета у Рогатици Господину Претсједнику МиниМехмедага Велаџић и Хасан Мулалпћ; старског Оавјета, добло je одбор слпједећи одговор: * из Сребренице: Хрусто Беговић и Др. Милојковић; ■ Господину Ахмету Пашићу, претседнику Месиог одбора из Плеваља: Абид Шабановић; Гајрета Рогатпца из Високог: Џевдет Хоџић, геометар, рахм. Салед-Тахир По нљпогу и у име Господина Претссдлика мшшстареф. Бајрамагић и Ибрахим Зечевић; ског савета захваљујем члановима Гајрета из Рогатице na поздравном телеграфу упућеном му са годишњс скупштиле. ' ‘у и з Тешња: Седат Ајановић Мехмедов, Хаџи Фатима х. Омајилбеговић, Исхак Смаилбеговић, Аширага Мујичић и — Шеф кабинета Претседника министарског савета.: Свет. Исх&к Мујичиђт Хођера. 423 �Г а јр ст о п е п р н р е д б с Велини Гајретов народни теферич у Гацку одбора г. Ллијаге Одобашића и г. Т1амила Бакалбашлћа, као старпх u иокусиих Гајретових раденика. Између осталих тачава програма бирана je мис Гајрет, na су тачно у 8 сатл за краљице љепоте проглашене симпатичне госпођице Мила IIonoBiih, која je одиијела прву награду и Хетка Тетарић која je однијела другу награду. По свршетку програма настало je право народно весеље до касно у ноћ, у братском u пријатељоком расположењу, кроз које je вријеме мјешовити грађански збор, под управом младог прњаворског виртоуза г. Боже Јовановића отсвирао и отпјевао много лијених севдалннки и народних пјесама. И овом прнликом осјећамо се дужним да се јавно захвалимо нашем драгом почасном члану Оалих еф. Ђозићу, шеријатском судцји из Дервенте којн je нокрај својих многобројннх послова, показао колико му на срцу лежл наш Гајрет и љубав према иашем сиромашном Прњавору, јер je истп махсуз са цијелом својом циј. породицом наш теферич посјетио и исти својом прлсутношћу увеличао. Нека га Свемогући пожпвп на дуго љета! Исто тако свака хвала братском пододбору у Бос. Кобашу a специјално г. г. дру 1>рави, Хафпз еф. Хуремовићу л Рлзахбегу Алпбеговићу, који напг теферич посјетише и увелпчаше. Особита част и хвала нашем драгом пндустрлјалцу г. Михаилу Хартману, којл као п своке године, тако и сада/порвд H^jneher добровољног прллога, што га приложп на благајни, уступл сав грађевни матерпјал ,те п сам судјелова oro прилрема и чишћеља тереиа за теферич. Ha дан 2 . ов. мј. овај одбор одржао je свој уобичајени тсферич на ком je прпсуствовало око 2500—3000 Гајретовпх пријатсља. Нарочито овогодншњи теферич посјетили су пријатељи Гајрега из срезова мостарског, столичког, требињског и невеснњског. Између свнх дошао je на наш теферлч познати добротвор свих културних друштава г. Мехмад сф. Дервоз и делсгати од Главног одбора из Сарајева г. г. Мујага Сарајлић, Ахмет еф. Ђпкнћ и Bchnp еф. Биједић. Теферич je отпочео у 6 ситп у јутру, те се народ одмах почсо искупљатл. Тачно у 11 сати дошлп су г. г. делегатп Гл. одбора, при доласку поздравио их je са добродошллцом предсједнлк овог одбора г. Шефкија Муфтић, a након тога отпослати су су брзојави Њ. Вел. Краљу, предоједннку Владе п предсједнпку Гл. одбора дру Хасанбеговдћу. При отпослању брзојава свп присутпл спонтано су клпцалл Њ. Вел. Краљу, Претсједннку Владе и дру Хасапбеговпћу. Након овога отпочело je народно весеље са игравком и свирком које je трајало до 8 сати у вечер. У 2 сата послије подне г. Мехмед еф. Дервоз позвдр je предсједника овога одбора г. Муфтпћа и положпо му Дигг. 1000.— у готову као добровољнн прплог за теферич, иа што му се предсјвдник биранпм говором захвалио испред одбора и свих Гајретових пријатеља. , ' У 4 сата послцјр подпе4отпрчелс су тркс, кољске н Са особитим пијететом захваљујемо нашсм младом пв. људске. с л 1 Познато јс сваком да je срез- гатачки најскромаиПтпјн од~ телектуалцу г. Фехим еф'. Хасаиовићу, младом судији, којп на« почасти и са младеначком вољом прпмл сс нонуђене му свих у нашој држави, алл je .ојчушевљеп према Гајрету. ф ункдте- за Д>вај тсферич, те ју на свеошптс задовољство Приликом говора делегатд г. Мујаге Сарајлића као u изведе, чпме нама млафим још випге даде потстрека и вољс претсједннка Мјесног одвбра 'r. Муфтјића ндаод Јм о т Јџ е в љено клицао своме 'узвишеном и добром Владару п цијелом r f a рад за свеопштс добро иашег елемеита, на чему му пс само здхваљујемо нсго желимо да и даље остане у нашој среКраљевском Дому. дини, те да нам својим лпјеплм примјером и способпошћу Нарочито je овај"0дбор примјетио приликом 'одржтвања остане учитељем na пољу просвјете, a мп се Прљаворци осјеовога теферича да се народАа свијест буди и да jjfe дубако ћамо већ сад сретним, што смо пред кратко вријеме добили упро своје очи у вођу Гајрета, a поготову пспробаног борца у своју средилу човјека, који ona наше потребе и којл he претсједнлка г. дра Хасанбеговића. знати л хтјетл нашим невољама наћл лнјека. Овом приликом овај одбор нема рпјечи којом би могао аахвалити се г. Дервозу као и посјетиоцима горе истажнутих Исто тако нека je сзака хвала г. г. Адему Чаушевићу, срезова. 1 1' ! младом геометру и г. Мехмеду X. Шабићу, те гђици Хеткп Теферич како моралпо тако п материјално успио je изТетарић, којл су заправо са г. претсјсднлком пододбора Алинад сваког очекивања кад се узме у обзир да je овако слаба јагом Одобашиђем и сачињавалл приређивачкп одбор, те своп сушна година. Поред свих ових недаћа одбор je имао чвст јим радом п пожртвовањсм допрпнијели, да je овај теферлч приход Днп. 6727.— овако пеочекивало уоппо, a парочита пека je хвала гђицп За Мјесни одбор: предсједник: Ш. Муфтић, секретар: Десп Гњатовић, која у друштву потпредсједника г. АбдуреЧампара. зака Тетарића на свеопште задовољство, као и гђа Ружа Вујичић, обавнше повјерену им функцпју. Велики Гајретов теферич у Прњавору Дне 2. августа о. г. одбор Гајрета у Прњавору приредио je велики теферич у Вијачком лугу. Овај теферич je изнад сваког очекиваља успио како у материјалном погледу још више у моралном. Још никада у Прњавору није тако лијепо приправљен терен за теферич као сада, a сам улаз гдје je био подигнут славолук са сллком Њ. Вис. Престолонасљедника Петра као покровитеља Гајрета, задивио je свакот посјетиоца тсферича. Кроз цијело вријемс тсферича владао je одаичан ред, те су посјетиоцн са нарочитим уживаљем пратили извођење појединих тачака у програму наведених, тако, да при пузању уз днрек и скакаљу на мјешииу, није било краја смијеху л аплаузу публике, дрк се je на лицу сваког посјетиоца могло читати расположење и љубав према Гајрету. Све су тачке програма изведепе на свеопште задовољство публнке под равпатељством дугогодишњег претсјодогика 424 Ma да сваким даном све то влше осјећамо да смо упућени у првом реду самл на себе, то ипак можемо битн задовол>нн и оа пуно вјере у напредак и ширење Гајрета и његове лдеје у нашем срезу, јер сс на челу овог пододбора налази човјек, којп je кроз скоро цлјели једап децениј остао на челу овог друштва п који сваком згодом и прпллком савјеспо и достојпо заступа интересе нашег Гајрета у особи г. Алијаге Оиобашића општиноког подпичеллика, na му кличемо, нека га Бог поживп.још пуно година на част и поиос нашег мезнмчета Гајрета И овом прпликом ne можемо лака срца прећи преко жалоене констатације, да нас изолирају л бојкотују баш они, којл су највише позвани да нам послуже за примјер у раду na пољу просвјете, о чему смо нажалост присиљенл упутитл претставку надлежлом Мпнистарству и приказатп лелијепи гест оних, који то no свомс положају, којл запремају, не би смјелл ни требали чинити у иптересу просвјете. �Ca Гајрвтова теферича у Автовцу Ми држимо своју вјеру узвишеком na већ стога дужни смо je темељито познавати и no њезиним се прописима понаГ. Абдулах еф. Курспахић, шмам матичар у Автовцу шати и у свим пословима владати. Људи lcojn су прониклп изрвкао je на Автовачком Гајретову теферичу на Алиђун, својим умом у Ислам, те који познају сврху његових узвиу орад Гатачког поља, овај говор: шених прописа, то су највиши поборници и добротворн наБраћо и сестре, Гајретов Мјесни одбор у Автовцу зарода. Људи који своја срца и душе заките исламским одмолио ме Да вам на овом данашљем Гајретову теферечу прогојем и адабом не нропуштају нн једну м.инуту од својега говорим о Гајрету. Ну прије свега не пропустимо ниједну вијека у беспослицу нсго иепрестано мислс, зборс и радо прилику, да се не сјетимо нашег Узвишеног Владара Њ. В. оно од чега би њихов парод имао користи. Ha таким л>удкКраља Александра I. Позивам вас да зајсднички кликнемо: ма стоји држава и карод, те којн народ има Taiuix људи да живи Њ. В. Краљ и Узвишени Краљнвски Дом! ( на што који се увијек брину п раде за оишту ствар свог иарода, из неколико хиљада кликну: живио Њ. В. Краљ и Краљевтај народ и опстоји и без сумње напредује у сваком правскл Узвишени Дом! Живио Прсетолонасљедник Њ. Kp. Вис. цу н ca другим народима господари. Уаевшл ово што наПетар! Живио претсједнвк Гајретова Главног одбора г. др. поменусмо у обзир ваља нризнати иотребу и важност обуке A. Хасанбеговић!). вјере, која je од морала нераздјељива и нотребу вјерског одгоја без којег нема нн моралног. Цијенећи важност н поДрага браћо и сестре, није нужно да вам опширно готребу одгоја a напосе вјерског одгоја нашега народа и нмаворим о нашем Гајрету јер видим на вашем одзиву на овај теферич да je Гајретова свијест продрла међу вас, али ипа.к јући у срцу добробит и благостање ехли ислама, нећу пожалити труди и пожртвовања, a да помогнем у том погледу морам да коју ријеч и овом приликом проговорим о Гајрету нашем народу. Браћо моја, који народ nehe и не хаје дг и 9 одгоју нашег подмлатка. Свима нам je полћат Гајредадне својој дјеци, тој својој будућпости науке, те душевне тов циљ и његове идеје, јер досадањи рад Гајрета кроз 27 хране, тај народ није достојан ни да живи и опстоји на година његова опстанка, могло би се рећи био je упућен искључиво на културно-просвјетно дјеловање и узгајање ho­ ^овом свијету. A особито вјерски и морални одтој ако зане* мари, јер то не значи ншпта друго него изрећи смртну осуbi« генерација путем школе и науке. Тим начином нроа ду над собом и својим потомцима. Муслимани кад би се Гајретове интернате прошло je безброј муслиманске дјеце и створена једна чврста фаланга интелектуалаца, цоји у no* кретали*- по^прописима узвишене исламске вјере друкчији би морал владао; били би више културни, просвјећени и насљедње вријеме раде за Гајрет и његову миоак>. Браћо, тепредни, јер je исламска вјера палретиа, културе и прошко je подвлачити велике / заслуге за народно добро које свјете. Ислам je на културном пољу учинио вишс него ико чини наш Гајрет, тешко je подвлачитд манифестације свидруки; Ислам уздиже науку надасве друго и заповиједа овојести Гајретове војске .које су бјелодане свима и свакоме. јим сљедбеницима да je траже и уче и да попггују учевне Гајрет, како вам je позПато, у ирошлости имао je тешких часова у своме раду, али благодарећи тОбе~~што je радио људе. Божијп посланик, члји je живот нсдостижив, регсао je: мудрост je муслимапсжо благо које требају узети гдје год предано и искрено на народпом добру, могао je да гази в уклања ca пута све запреке. Најбољн доказ колико je Гај- га иађу. Кад би говорио о потреби вјерског п мораллог од* рет успио јесу велики успјеси његових окупштина у наро* roja и yonhe о културном просвјећивању народа, што наша ду, велики његови зборовВ у народу и велпки његови теузвишена вјера препоручује, то би ме предуго одвело, али феричи, na ради тога и наш je ловај теферич приређеџ.да, ј 5го|ја у својим вазовима у џамлји увијек истичем. се манифестује Гајретова идеја и приврженост nama ГајBpaho, на овај теферич ви нисте дошли само ради рету и овом з1годом. Браћо, како ревох Гајретов циљ je међу тога да се проведете и веселите него да вашим присуством осталим просвјећивати народ. Просвјета je у данашње вриувеличате Гајретову приредбу и да допринесете материјалјеме пријека потреба за све народе. Сваком je народу од ну корист друштву, које je својим хуманим, просвјетним и неопходне нужде да имаде својих наображених и изучених национадним радом заслужило признање сваког искреног синова који he радити на културном »подивању његову, грађанина ове земље. Гајретов рад признат je на најважнипредводити га у разним културним подузећима, шго дојем мјесту и Гајрет егоји под високим протекторатом Љ. приноои његовом моралном и материјаЛном јачању. својим Вис. Престолонасљедника Петра. Зато вас позивам да познањем штнти му интересе и брани му права која му као новно кликнемо: да живи Њ. Вис. Престолонасљедаик Пеједној скупдни људи no Богу и закону припаДаду. тар! (Живио!), a вама најљепша хвала на саслушању и приBpaho, снага, цват и напредак сваког народа зависи суству (поклици: живио'). од његова одгоја. Народ неодгојен илн слаба одгоја нема своје народне снаге; он не може ни цваста na напредоватк, Велико народно весеље у Бос. Дубочцу a то најбоље свједочи свима историја. Одгој je bc .io важан фактор за народни напредак. Вјерски и морални одгој je Ha дан прославе десетогодиши>ице сретне владавпне напосе за народ од неопходне нужде, јер народ вјерскл и нашег јуначког Краља Његова Величанства Алексаидра I. морално неодгојен, он je морално и покварен; пропаст му je повјереништво Гајрета у Бос. Дубочцу у споразуму ca on* блиска и пун je социјалних неприлика. To поглавито црпиhiiHOM у Бос. Дубочцу дне 16 о. мј. приредило je велнко мо из историје. Рећи he неко: имаде људи високо образонародно весеље ca слиједећлм распоредом: ваних, али до вјере и морала слабо држе. Ha то одговарам: 1. Свечана сједиица опћилског Biijcha у Бос. Дубочцу, такви нису ваљаии и како треба вјерскл одгојени у ono 2 . Свечана молптва (дова) у џамнји за здравље Њ. В. доба кад одгој успјева, јер добрб васпитан човјек не стиди Краља Александра I. н цио Краљевскп Дом, , се вршити вјерске прописе него се с њнма дичи и поноси 3. Послије подне забавни дио, з то: a) Гајретов поз. и другима предњачи. Браћо, велика нам je дужлост нао драв Њ. Вис. Престолонасљеднику Петру Покровитељу Гајсвију да своју дјецу, своје млађе добро одгојимо како у рета, б) »Нова поколења« од Алексе Шантића, ц) »У глухо вјерском и моралном тако и у свјетском знању — адабу, јер заиста од дјеце која се добро наоружају вјерсим знаљем и доба«, шала у једном чину н д) велико народно весеље, a у 8 сатн у ноћи ватромег на ријеци Сави. која своја срца и душе заките ca лијепим исламским адаТачно у 10 сати прије подне, састало се je у свечану бом добићемо добар свијет, добре муслимане и добре rpaђанине наше државе, који he бити мили Богу и људима. . сједницу опћинско вијеће у Boe. Дубочцу и начелнвк г. 425 �Мухамед Синаловић отвара сједницу са слиједвћмм ријечима: Тежацн! 1 Данас иада дооета годишњнца дана, када je наслиједивши Свога Великог Оца легендарног Краља Пстра Ослободиоца узео Крал>евску власт у руке Њ. В. Краљ Александар, достојан баштиник и чувар висових традиција Дома Карађорђевића. Данас цио југославенски народ, сва села и градови. свн крајеви п свн синови наше Отаубине сионтаним и искроним маннфестацијама даћс доказ своје безмјерне љу- ског Biijeha у Бос Дубочцу поздрављамо нашег Милог Крал>а (кличући да Га Бог пожпвн много и много година на диву и понос цијелог југославенског народа. Живио Краљ! Живио цио Краљевски Дом! Претсједнику Владе г. Петру Живковнћу Беаград Поводом прославе десетогодншњице срегне владгнине нашег јуначкаг Краља окупл>сни у свечаној сједницл онћинског вијећа у Бос. Дубочцу ноздрављамо Вас као главног сарадника Њ. В. Краља. Жиијслн! За onhiiHoico вијсће у Бос. Дубочцу претсједник: Мухамед Оишиионнћ Баиу Врбаске бановине r. Светиславу Милосављевићу Бања Лука Поводом прославе десетогодмшњице сретне владавине нашег јуначког Краља окупљени у свечаној сједшгцн onhiuiаког вијећа у Бос. Дубочцу поздравллшо Вас гос-подине Бане, кличући да живи први Бан Врбаске бановине! За onhiiHcKo вијеће у Boe. Дубочцу претсједник; Мухалед Слнаиовић М У Х А М Е Д СИНАНОВИЋ начелник спКине Бос. Дубочац и повјереник Г^ј|1та^ бави и оданости Њ. В. Краљу л '' славном Дому Карађорђевића. Изразиће cjehatbe на Краља ратника у прошлим ослободилачким ратовнма. на Крлља нобједиика под чијим водством je . извојевана побједо над вјековнчл непрнјатељима в остварена ноћна и уједињеиа Југославија, Изр&зиће cjehaњс на времена нашег заједничкаг државног живота којему je одлучни смјер Овојим маннфестом од 6 јануара 1929 r. и з октобра 1929 г. ударио Краљ Дрисавник, Краљ Витез, упутивши наш иародни живот новим конструктивиим путсм, основаним на јсднакости свих племена једног народа, сигурној бољој будућоности, та сјећања на нашог јуначког н муд!>ог Крал»а у срцима његових држављана усталасала су осјећање безмјерне радости и топле захвалности за Њсгова дјела. Овом свеопћем одушевљењу и заносу милијона наше Oftohe и мп се као свјеони патриоте и просвјсћени грађани нридружујемо од свег срца са великом радошћу и весељем, ii« У име тога узвикнимо сви од срца: Да жлши Њ. В. Краљ Александар! Живила Њ. В. Краљица Марија! Живио свијетлн Дом Карађорђевића! Живила моћна Југославија! Поводом ових свсчаиости предлажем да се упуте подравни телег!)амн Њ. В. Краљу, Претсједнику Владе и нашем г. Бану. Ти тслсграми би гласили овако: Кабинетској канцеллрији Н>. В. К’рал>а Александра Беаград Приликом п]»ославе десетогодишњице сретнс владавине нашег јуначког Краља окупљени у сечаној сједници опћин- Након завршене свечанб сједнице одржана je евечана дова у џамиЈИ, којбј je присуствовало мноштво свијста без разлике ка вјеру и тиме je био завршен пријеподневни програм ове свечанскти. Послије нодне већ око једав сат почеЈГп ст.изати гости из Дервенте, Слав. Брода и околних мјеста аутобисама, а.утомобилима и колима тако да je већ око 3 сата Дубочац онако свечано окићен био. и пун гостију са стране, a наЈКхчито се je могло запазити мноштво нашега женокиња,- које из града похиташе да свечаност својих другарица на селу увеличају својим присуством. У 4 сада'поолије поднс прије нрелаза на забивни дио грома г. Касим еф. Д тдаревић, нмам матичар у Boe. бочцу поздравио je госте са лобродошлицом и у биршом >ру ивтакао значај данашње прославе, a нарочито Значај за наш Гајрет, чнји je Покровитељ Њ. Височанстао Прсстолонаољедник Петар, те су сви лрисутни са(слушали овај говор dojehri и кличући: да живи Њ. Величанство Краљ Александар I. и цно Краљевош Дом! Посдије овога поздравног говора прешло се je h i изведбу програма, те je наша позна/го мала умјетница Садика Хаџиагић, ученица IV. ]*азц)еда основне школе из Де 1)венте, рецнговала Гајретов поздрав Њ. Kp. Височанству Престолонагљеднику Петру и уз велико клицање К|Х1л>у и Крал.евском Дому изалвана од публике морала се je 2—3 пута показати на нозорници на«он рецнтације. . . Васва Алијагић, ученица III. разреда пимнавије, l'ajpeтова питомица из Boe. Дубочца рецитовала je* »Нова иоколења« од Алексе ПГантића на onhe задовољство н заиста ову рецитацију je мајсто1»ски извела. Г. Мухамед Курт, чиновник осигуравајућег друштва »Југославија« случајно je raj дан боравио у Бос. Дубочцу, ва умољен од одбора wibco нам je изван програма једну мајсто1)Ску декламадију »П1к>клстство Џелал иаше« од Мирзе Сафета, на чему му приређивачки одбор и овом приликом најљеншс захваљује. Послије ове тачке нриступнло се je изведби комада »У глухо доба«, шала у једном чину, који су комад днлетанти г. г. Оафвет До1<ондћ, учитељ из Михајловцд орсз Смедерево, који борави преко ферија у Дервенти и Теофш: Имамовић, кројач из ДсЈшенте, заиста мајсторски и умјет^ ничкн извели, тс им овом нриликом најљепше захвал>ујемо. Цијсли овај забавпи програм увјежбао je ваш дугопч)дишњи секретар и врлн Гајретов радвик из Дервенте roc.it. Алија Хусеђиновић, који и -овом прилкком не пожали труда за рад на добро Гајрета и свога иарода те je око ове приредбе оноро свави дан био у Дубочцу и ако je Дубочац �од Дервенте удаљен 10 километара д нема жеЉезиичкб везе. Алија нам je показао шта се све може учинити ако се xohe и показао нам je пут којим треба ступати напред стопама које воде налретку нашега народа. Повјерешштво му од срца захваљује на његовом плодоносном раду и жели му да га Бог поживи још много и много година да би могао својим корисним радом помоћи своме народу. Послије изведеног програма настало je опће народно весеље уз свирку и игранку, која потраја дубоко у ноћ. Милина je било погледатл када се je уз пуцаљ прал' ruja у 8 сатн у вече, a пошто оу све uyhe биле освијетљене свијећама, отпочело са пуштањем ватромета и то са средине Саве. Дубочац није имао приликв никада да приреди ова/ко ванре.дно успјелу свечану приредбу, na нема ријечи којим би се могло описати усхићење Дубочана. Да je ова приредба овако ванредно успјела има.се нг . првом мјеоту захвалити г. Мухамеду Синановићу, начелнику опћине у Boe. Дубочцу, чију слику донооимо, биљежнику Никици Иванчевићу и повјеренику Гајрета г. Агану Оинано. вићу, те имаму г. Касим еф. Длздаревићу. Овај одбор од срца захваљује гг. Атанасији Крстићу, среском начелнику, и Есадбегу Алибеговићу, члаиу Главног одбора Гајрета, који се ра-до одазваше молби овог приређпвачког одбора и примише се да буду на благајни те њЛма у главном имамо захвалити на добррм матерпјалном успјеху. Гајретов мевлуд у Црнићима Мјеонн одбор Гајрета Аладинића—Црнићи, no закључку сЈВДнице одржане 17 јула о г. одржао je Гајретов мевлуд код џамије у Црнићима дне 31 јула о. г. у петЛ|К. Мевлуд je посјећсн тажо да се не може успорсдиггл ни са једним до данас одржаним мевлудом у овој околици, јер осим посјете из самога мјеста била je поејета и из околних села, такођер и из града Чапљиие, Отоца na и из Љубушког. Прије мевлуда одржано je једно кратко предавање у коме je изнешена важност Гајрета п љегова потномагања, захва.ча на посјетл, као п то да he се послије мвелудг прл излазу из дворпшта приматл са захвалношћу добровољнл прллозп у корист друштва Гајрет. Добровољнпх прпло(га сакупљено je Дин. 799.—, a након што je одбијен расход у корлст друштва Гајрет Длн. 568, те обалром на свеопшту кризу успјех je бпо веома добар п може се констатовати да народ у пулој мјери оејећа важност друштва Гајрет. Дароваоци^ који су Гајрет даровали са добровољнлм Чзплозпма са 10. дин. п впше нд. овомс мевлуду јосу слиједећа лица: Салко Хрњичевић Дл«. 10, Абдулах Кошарић 10, Хаилп ЈЗолавац 10, Мехмед Голош 20, X. Голош 10, гђица Мухиба Опијач^ЧО, гђа Ђулса Опијач 10, Ха.еан Сахлћ 10, Аллја Крпо 10, Мухамед Бузаљко 20, гђа Шемса Голубић 10, Ћамил Хумачкић 20 , Незарч 10, Салко Шатор 10, Мујо Tu­ * & ' Y l. ° rah 10, Хајдар еф. Голаш 10, Хаеан Хаеић, државни пман Гајретов Мевлуд у Власеници .> ч 1оТИухарем Шатор 10, Салко Обрадовић 10, Авдо Шуње 10, Ha 28 Јула о. г. приредио je Mjecnn одбор у Власештп Абдулах Комад 10, Hlahnp Шоше 10, Каелм Бећировић 10, Мевлуди-шериф у Султан Фатих Мехмеда џанцји. Послије Селим ОбрадовиЈг^То, Олија Пирић 10, Мехо Голубнћ 10, Мехнамаза оидашњи нмам Сејфудпл ;еф.'Меха«овић одржао J g v медага Ша ор 10, Мехо Шетка lo, Ибрахим Хајдаровић 10, вазу-насихат 0 Исламу и исламсжој вјерској заједнпци, којп Хусо Селимић 10, Аллја Табаковић 10, Хасан Пејак 10, \ _ je no. присутним врло добро попраћен. По томе je опточело Спмо П јац а'10, Салко Табаковић 10, Хасан Вујиновић 10, учење Мевлуди-шерифа и ^ри спомену роћења Мухамед *тсмет Шетка 10, Хаг-ан Селимић 10, гђа Нефа Шепса 20, Пејгамбера a. с. в. ааорило се пуцање прангија, који je моЋамлл Биједић 10. 'jv менат заиста био дирљив. За цијело вријеме мевлуда ред je био особпто добар, fj, Посјета je била толика да je нтшада нвје у оволиком јер je одбор уепоставио редаре за одржавање млра п реда. *1 броју иа Бајрам било, цијела џамИЈ* била je дупком пуна, Овај дан свечано je прослављен, јер су све до 7 сатн X као л двориште џамије. Нарочито je залажено, да je пое.ета на вече свиралп тамбураши a омладина их je пратила са ве, била већином млађег нараштаја* како мушког гако и жетжог. селпм пјевањем и играњем. % ’■> Послије свршеног мевлуда, при излаа^, учесници честитали су одбору на овом лијепом успјеху са' жељоч, да . овако у свему успијевају. Гајретов теферич у Умољанима (срез Коњиц) и Бјелемићу. v • Ha 26 јула одржао je Одбор и љетни Гајретов теферич, Срески лачелник и-з Коњица г. Сабпт Чампара у зајед- 'jfvVкоји je према’*да«ашњој новчаној крлзи прилпчно успио. нлци са учитељем из Јабланице Ћамилом Крвавцем и ко- ' v ’f .> Гајретов аналфабетски течај у Добрњи (Тузпа) Како je својевремено јављено, одржан je аналфабетскл течај у селу Добрњи, којим je течајем руководпо г. Доброслав Сочо, учитељ у Лепеницама. Овај течај похађади су *'само муслиманп, члановл Гајрета. Течај се одржавао у са' мом селу Добрњи, 4 кллометра удаљеном од сједпшта г. Со\ че, у мектебп-лптлдаијп, којл je похађало 52 полазника. ' f Г. Сочо je ла течај долазпо сваке недеље 4 лута п ако , f j e пут пз Пепенлце у Добрњу у врло лошем стаљу, нароt чито зпми л у прољеће. У сваком предавању г. Сочо се задр■v Јкао трл п no сата. Течај je завршен 10. маја у присуству ,',. ј^ волских власти. Од 46 полазнлка прошло их je 39, a шест ' '•најепремнијих полазнл 1са није приступило испиту радл те•жачкпх псолова. ‘. Повјеренлк Гајрета у' Добрњл г. Реџеп еф. Мујклћ, вежачкпх послова. __ г. Сочо прпмло се ове тешке дужностп. И овом прплнком Гјјлвни одбор Гајрета топл осе захваљ у је 'г Сочи на вегором пожртвовном раду и труду. њичкпм ветеринаром Др. Гаврановићем и другим грађан ш а пз Кољица присуствоалн су теферлчу у Умољапима и у Бјелемићу. У Умољанпма je теферлч био сваке хвале врпједан. Начелник олштине Дерво Аљовпћ, имам Мехо Бандић, те Јусо Милушић, Суљо Фаић, Хамид Ј1уч1син, Муха мед Аљовић нарочпто су се псталли у дочеку п оргапизацпјп. У лијепој народној ношњп сва општпна Умољани бнла je на окупу. Орескп начелнлк г. Чампара држао je го вор о сврсл теферлча, при чему се je бурно клицало Њ. В Краљу и Краљевском Дому. Ово je првп теферич у Умоља нвма и пзванредно je успио. Теферпч су посјетплл п многл пз околних села capa јевског среза као п тежаци пз Блања^ срез Коњиц. Ha програму je блло: бацаље камена, пјешачке трке и народно коло. У Бјелемићу су се нарочито исталли око теферпча начелнпк опшглне Ферхат Куртовић, лугар Халвд Тановић, државнп пмам Рашпд Трнка, a помагалп су им Џафербег и Ћамплбег Шурковлћ као п угледнп трговац Рапглд Оирбубало. И овај je теферпч врло добро усппо како морално тако и материјално. 427 �Гајрет на освекењу костурницв погинулим ратницима у Рогатици У недељу 6 пр. мјосеца извршено je у Рогатици освећење Костурниде пагинулим ратницпма — војницима орпске и црногорске војске — који падоше 1914 године за част отаџбинс у срезу рогатичком. У овој значљјној свечаности узелп су учешћа поред изасланлка Hb. В. Краља, претставника разиих друштава, многобројног иарода и изасланици Главног одбора Гајрета п Просвјетс из Сарајева. Главни одбор Гајрета je заступао г. Ахмед Сефић, који je са претсједником Главног одбора Просвјете г. Дром 0. Љубибратићем положио заЈвднички внјенац испред Просвјеге и Гајрета на гробове палих хероја. Овај заједкички иступ Гајрета и Просвјете присутни претставници и народ свесрдно су поздравилп и пропратили бурним оваци.ама Гајрету и Просвјети. Хвале вриједно je истаћи да су у алсцији за подизањв Косгурнице узели видног учешћа Гајретови радници и остали грађанп муслимани из Роглчице, који су и овом прилнком показалп своја братска осјећања са својом браћом православне Bjepe п натјецали се у изградњи спомен-косгурнице. , , Да 6н приредба што (Јоље иснала највише се труДиДа Шида-ханума Филиповић, која iraje жаллла пи магеријалпих жртава. Теферич je приредила у својој башчи, a украслла ју je ћилимима из своје куће да би гостима што удобније бнло. Осим тога су много радили: Исмет Фнллповић, Паша Фнлиповић, Сафија Филиповић и Магбула Фнлиповнћ, на чему се најљепше аахваљује на пожртвовању. Ha теферичу je био обилан бифе којег су даровале овв хануме: Ћамка Куленвић, Сафија Шеремет, 'Вилха КуленоBiih, Мунира Филиповић, Нура Куленовић, Хасиба АлибегоBiih, Есма Бегановић, Блсера Куленовић, на чему им се најљепше захваљује. Овом приликом су даровали добровол»ни прилог за Гајрет слиједећи; no Дин. 50.—: Ћамка-ханума Куленовић и гђица Алмаса Селимовић; no Дин. 40:—?: гђа Гугмал; no Дин. 30.—: гђа Зуликфа Бојић,‘гђа Разија Куленовлћ, гђа Рехак, гђа Нура Куленовић и гђица Шаћира Ђерић; no Дин. 20.—: гђа Хасиба Алибеговић, гђа Алмаса Филнповић, гђа Бисера Куленовић, гђа Бјелић, гђа Јагодић, гђица Мунира Хаџакадибеговић, гђа Есма Бегановић и гђа Сафија Шерем в т .^ . Топла лм хвала! Укупан приход од теферича je Дћн. 972.—, те о^бивши .расход од 267 динара шаље Вам се Дин.^705.—, a овом приликом^повјеренство шаље и 70 дннара од редовне чланарине. ч Хуснија Филиповић. Велика ђачка забава у Билећи у корист лросветно-културних друштава Гајрета и Просвјете. Ђачка омладиаа у Билећи приредила je на 9. о. мј. вс:у забаву која je успјела у сваком погледу. Била je јако посјекона те je бно награђсн труд овдашње свјесне омладине. Програи забаве огржан je на свеопће оадовољстзо присутних. За оважав усп.ех забаве треба се захвалвти пожртвованој билећској омладини: Зајку Јагаљцу, Бабовићу Решиду, Авдићу Бајру, Џемилу и Шефку Арнаутовићу, Жарку Глоговцу, Владимнру Кокољу и Свјду Кресу от. шум. Б. Авдић. МЈЕСНИ ОДБОР Г А ЈР Е Т А У ШПИОНИЦИ О б а в / е с т Ж ЕНСКИ Г А ЈРЕТ О В ТЕФ ЕРИЧ У КЉ УЧУ Гајретов женскл теферич у Кључуб одржан je 3 августа о. г. с овим програмом: 1. Шида-ханума Филиповић поздравила je присутне госте л изложила им рад Гајрета као и његове идеје, чиме je наше жене јаче заинтересовала оа ово друштво. 2 . Мујо Филиповић, бгодишњи синчић Шиде-хануме, развеселио je госте својом декламацијом »Дјечја незгода«. 3. Зарфа Фшшповић декламовала je »Ha очину гробу« од 'Вазима Ћатића. 4. Сафиа ФилЕповић декламовала je »Леј-леј-Мевлуд« од Ћ, Ћатића. 5. »Он«, комад у 1 чину од Ћоровића, извеле су чланице и питомице Гајрета на опште згцдовољство присутних. Нарочито су се истакле дилетонтлце: Фетхија Филлповић, Хидајета Куленовић, Нура Филиловић, Мирјанд TomhJi в Паша Филиповић, затим Гајретове питомице Магбула и Са> фија Филиповић. з а одборе и с в е д р у ш т в е н е и о в е р е н и к е Мјесни одбор Гајрета у Варешу, водио Ј^прош л и х гоv динт акцију за смјепггај што већег броја шегрта у ондашњу Државну жељезару, који су добрим дијелом још и оада на нзучавању заната. У посљедње вријеме обраЉају се овоме одбору многи наши одбори нз земље, тражећи, да се дјеца из њихових крајева смјесте на занат код Жељезаре. Одбор у Варешу je иовјештен од преотавника Жељс-Ј : заре да се у току о. г. не може више смјестити ни јадан , ' шегрт — & осим тага ш т о j e в е о н а в а ж н о — шегрте / he у будуће примати и намјештал-и Дирекција Државних ј Рударских Предузећа у Сарајеву, a не Варешка Дирељдијас ^ Овим je одузета' могућносг сваке акције Варешком од- ^ бору no овоме питању, na će ставља свима нашим одборима * „ и новјереницима до згааља, да се no овоме питању влше не обраћају Варешком одбору, већ преко Главног одбора Гај- • ' рета Сарајевској Дирекцији Државних Рударских Предузећа. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 428 �Р а зи и д о б Га /рет р о в о љ н и прил ози за Прилози у курбанским кожицама у Корају Мјесни одбор Гајрета у Корају дооначио je Гајрету своту од Дин. 220.— као утржак лроданих курбанских кожица, које дароваше: По 3 с руном: Алија и Хасан Бегић, Браћа Капковић; no једну с руном: Сафет Заимовић и Мухаремам. Салиховић; двије без руна: Фаик Бегић; no једну без руна: Галиб Сајдовић, Хамид Баушевић, Махмут Arnh, Ибрахим еф. Бегић, Азем Бегић и Омер Шабић. У готовом no Дин. 20.—: Џемалага Узеировић и Ајег Узеировић; Дин, io.—: Ахмет Синановић; Дин. 6.—: Рагиб Карић. Дароватељима топла хвала. Дин. 690. , које дароваше: једну говеђу: Ибрахим еф Добарџић; no једну бравију: Абазага Кучовић, Омерага Длакић, Ислам Гушмировић, Муле Музуровић, Бејто Музуровић, Мухамедбег Заимовић, Абазбег Заимовић, Муратага Бурџовић, Ахмо Хаџиахметовић, Ајдин Џафић, Шабан Нухоџлћ, Мумин Ншпић и Осмо Буквић. Осим тага сакулљено je у готову Дин 235.—, a значака »Бајрамлук Гајрету« продано je у износу 58 Дин. Сакупљачу и дароватељима искрена хвала. Прилог курбансних кожица у Пријепољу Приликом овогодишњег Курбал бајрама даровали су Мјесном одбору курбанске коже слиједећа гг.: Салих еф. Длакић, Хашимбег Хашлмбеговић, Алија Бантрић, Мухамед Хапшмбеговић, Арифе х. Селмановић, Сејфи еф. Шеховић, У*} ti ГА ЈРЕТ О В А Б Л Е Х -М У З И К А ИЗ r Мјесни одбор Гајрета 'у Плевљу . . .0. ■ »Л, г сакупио..ј*.пригодом Курбан бајрама 38 курбанских ко) жпца које длЈ»оваше: Сејфи еф. Шећеракдић, Ханефибег Ак-iifr, ■' беговић, Али еф. Чаушевић, Ахмет Чаушевић, Ариф Рамадаиагић, Смалл Музуровић,-Сафија х. Бајровић, Латифе х. m . % . Корјснић, Ајише х. Шећеркадић, Садике х. Пашовић, Теу^ фикбег Тахирбеговић; Хаки еф. Кечевић, Хаоаи Хаџиагаћ, HOpo. Мекић, Саит еф. Сурулвз, Авдо Трхуљ, Мухамед Хаџисмајловић, Ајни еф. Вајрактаревић, Катана Вехбија, Омербег Селмановић, Мехо Каракаш, ШаЈшр Курбеговић, Ћ-шил Бајровић, Рагић Ајановић, Ибрахим Миљевина, Ибрахим ЈПљиво; преко Дервиш еф. Хаџаллћа из Буковице сакуп■f љено je 12 комада кожица. i Ове су курбапске кожице уновчене за суму од Дин. -« ^ 0 1 5 .— Г. Фаик Селмановић трговац из Плевлл уз Курбан бај• -чјим даровао je влеваљском конвикту цијелог овна као кон/ / - ујитсжог курбана. И овом приликом топло се захваљујемо г. " { v Сслмановићу, као и- осталим дароватељима. ^ t Прнлози курбанских ножица у Бијецом Пољу Мјеспн одбор Гајрета у Бијелом Пољу путем лицитације уновчио je сакупл^не курбанске кожице за своту од 26— VII— 1931 I' Хаеан еф. Халић, Ариф еф. Скадрак, Ешреф еф. Чавић, Мехмедбег Пашановић, Алибег Авдогић, Шаћире х. Хашилбеговић, Териф Хелић, Алија Чузовлћ, Мујага Јусовић и Етхем Поровић. И овом приллком дубока захвалноет свима дароватељима, који су и овом приликом манифестовалн наклоност према Гајрету и његовој идеји. Прилози курбанских кожица из Власенице Курбанске кожице дароваше слиједећа г. r.: no 2 комлда: Зухдија Хаиаисфсццић и Фалк Куртагић; no 1 комдд: Хифзија Тихић, Суљага Куртагић, Раоим Беговић, Реџеп Таљић, Салко 'Буллћ-Куртагић, Сејфо Таљић, Зулфага Бушатлић, Хасо Ахметагић, Фехим Хасанбеговић, Омер Хасанбеговић и Халлл Лагумџић; Азиз Хаџибегановић мјесго кожице даровао je Дин. 20.— у готовом. Дароватељима nama благодарност. Прилози нурбанских кожица у Прозору Од курбанских кожица сакупљен je приход у износу од Дин. 390—, које су даровали слиједећл: no 1 говеђу: Хаџи Нурко Омановић, Са-лихага Омановић и 'Булага Омановић; no 1 бравију: X. Ибрахимага Грцић, Хашим Грцић, Шериф Ћатић, Алага Ђатић, Алага Ошарџић, Мустафа Нуспахић, Мустафа Мулахасановић и Хасан Муминовић. 429 �Прсд џамијом сакуппо je г. Али еф. Бећпрспахић Дин. 148.75 добровољиог прнлогп. Од значки »Бљјрамлук Гајрету« убрано je Днн. 174.— Хвала и живнли. Прилог из Сарајева Г. Моисе Д. Салом велетрговац из Сарајева поводом вјенчања свога спиа Данке, са гђнцом Флором Из1>аел, дарошш je у KopircT хуманитарних задатака нашег друшгвд Дин. 2.000— Младенцнма жел1Шо дуг и срећан живот, a дароваоцу топло захваљујсмо. Прилози нурбансних кожица у ЧалиКу Повјереник Гајрета г. Ахмет Оулејмановић сакупио je о Ку 1>ба1[-бајраму курбанске кожице, које дароваше господа: III. еф. Сулејмановлћ, М. Мехмедовић, С. Терзић, U. Мехмедовић, Аган Човалић, Ахмст Човалић, Оеман Шадић и X. Ћехајић, дакле свега 9 комада, док je г. Б. Балић даровао у готовом Дин. 25.—, a повјереник г. Сулејмановић Дин. ' 35.—. Коже су уновчене за Дин. 150.—. У Вражићвма, пред џамијом, пригодом трешањског петка (на 19 VI) сакупљено je Дин. 45.50. Дароватељвма нека je наша.хвала! ^ Прилози из Бос. Новог Прилози из Гацка Лрплшсом уобнчајсног тсферпча на Видовдан у општиim Борачкој, ерез 1'ацко, пзаслаш су гаспред Мјесног одбора Гајрета у Гацку господа: Хасан Шаковић, Бешпр Паuiiih, Махмуд Чампара и Назнф Куртовић. Наводена гг. овом прпликом сакупили су Дин. 43G.— у корист ГаЈ1>ета. Госноди оакупљачима, као најбољим заузетницима за наш Гајрет, и овим се иутем најтоплије захваљујемо, као и овјесним дароватељима општине Борачке. Г. Сулејман Туралић, учитељ у Дољем Јеловцу пригодом вјенчања са гђицом 'Вулеом Вучетић ил Бос. Костајиице, које je вјенчање обављено код Шер. суда. у Бос. Новом, даровао je Дин. 100.— друштву Гајрет. Хвала и живилн. Прилог из Гацна “ , Г*.Халид Крвавац из Грачаннце (Гацко) оакуппо je зл Гајрет Дии. 23.25, на чему му топла хвала. ПОБЈЕДНИЦИ H A КОЊСКИМ Т Р К А М А ПРИГОДОМ Г А ЈР ЕТ О В А ТЕФ ЕРИ ЧА У .С Ј Е Т Л И Н И 2 6 -V I^ 1 9 3 1 Прилози из Бијелог Поља Прилог из Маглаја Приликом овогодишњег Курбан-бајрама сакупио je Мјесни одбор Гајрета у Бијелом Пољу износ од Дин. 235.—, коју своту дароваше господа: По Дин. 30__: Мустафа Чикић и Џемо Махмутовић; no Дин. 20 .—: Ариф Дрековић, Медо Пушовић и Дахо Мекић; no Дин. 10.—: Ћамил Хот, Хусо Кајовић, Алијага Кучовић, Еминага Нуховић, Реџо Касуморић.Шемсудин Зечевић, Ибражим Хаџиахметовић, Јахо Идризовић, Јусо IUehepoBnh, X. Кучевић и Хемо Бурџовић; Дин. 5.— Смајо Мартиновић. Hama топла захвалност! Г. Сулејмвн Мујезиновић поводом рођења свога синац даровао je Гајрету Дин. 100.— Дароватељу ^опла хвала, a синчићу желимо дуг живот. Прилог из Коморана (срез Пријепоље) Мјесни одбор Гајрета у Коморану дозначио je Гајрсту Дин. 150.— од продатих курба,ш;клх кожица, које су обтале непродатв од раније и Дин. 100.—* рд продане ншенице. Топла хвала. \ ~ Прилози из Поджепља Прилог из Автовца Пригодом вјенчања г. Јусуфа A. Хаг-анбеговића са кћерком Абдулах еф. Курспахића, Муни|м>м, на дан 20 марта о. г. госп. Шериф Хаоанбаговић сакупио je 104 Дин. добровољних прилога које су даровалн младонци и присутни гооти који су били na вечери. Младенцима желимо сретан и весео живот у браку! 430 :k‘ Прилнком школског теферича na Видовдлн 28 јуна сакупио je г. Ибрахим Богуннћ, учцтељ и претсједник сног одбора своту од.Дии. 227.— коју своту дароцаше: Д ијг. 50.—: Салих Иерзић; no. Дин. 20 .—: Јово Шутановић и Шпхинбег Сућеска; Дин. 12.—: Ахмет Џувић; no Дин. 10.—: Вајро Халимановић, Хинко Дацер, Салих Ибричић, Салко Жигић, Јово Ивановић, Бего Хоџић и Ибрахнм Богунић; no -V; ' �/ Диж б.—: Алага Хасановић в Димптрпје Симеуновић; no . Кукуруза: 700 ка’ Асимбег и Есад бег Алибеговпћ; uo Дин. 2.—: Реуф Сућеска, Назиф Жигић н Суљо Сефић. 200 iKr Сејфулахбег Беговић и Мустафабег Капетановић; 100 кг Атиф Агановић из Велике; 60 кг, Авдага X. ДервишПрилози из Бугојна amh; 54 кг Суљбег Карабеговвћ; no 50 кг: Махмут Лемешевнћ, Дупшн Брнадовић, Смаил еф. Халеповић, Мехмедбог Пригодом сабирне акције о Курбан Бајраму сакупио je Јусуфбеговић и М. Џонлагић; no 41 кг: Ахмед Бабпћ н ;Мјесни одбор Гајрета своту од Дин. 1630.— воју своту дароУзеир Карабеговић; 40 иг Алија Бундавица; 30 кг Хамдага •' вашс г. r.: По Дин. 200.—: Ахмет Оадиковић и инж. СадогАлијагић, и 20 кг Ћамил Прцић. лах Никшић; no Дин. 100.—: Реџеп еф. Хегић, Абид еф. Пшенице: no 100 кг; Хивзибег Тескерсџић, Перо БошУчамбарлић, Ибрахим еф. Љутовић Мехмед еф. Млаћо, Мехковић, Снмо Рајчевић и Махмутбеговица Ђонлагић; 90 kp Сумед Мутевелић; Дин. 60.—: Ахмед еф. TTamnh; no Дин. 50__: лејмапбег Мулабеговић; no 50 кг: Браћа X. Абдић, Мехмедбог Ибрахим сф. Хаџиахметовић, Смаилбег Филцповић, Тодо ВаЈусуфбеговић и М. 'Боплигпћ; 40 кг Мнтар Чучуковић, к сиљевић, Дервишбег Бушатлија, Наим еф. Kypnh, Салих еф. зо кг Димшо Јовановић. Хускић и Идризбег Идризбетовић; no Дин. 30.—: Мехмсд Граха: 50 кг Љубо Мичетаповић; 25 кг Урош Рајковић еф. Ждраловић и Др. Лука Шимовић; no Дин. 20 .—: Ахметн 10 kit Мујага Карабегвоић. ага Босто и Мустафа Мутевелић; no Дии. 10.—: овештеник Милорад Чавнћ, Симо Трпфковић, Хазпм Зелљовнћ n Тахир У г о т о в о м : Мјесни одбор Гајрета у Которском сакуДахоја. Г. пнж. С&дулах Ннкшић сакупио je међу сељадима пио je Дин. 875.—; повјереник из Јакеша Дин. 526.—; (»nep­ Дин. 180.— прилотаara Уџварлић Дин. 300.—: Хусеинбег Јусуфбеговић Дпп. Племенитим дароватељима нека je иаша топла захвеи220.—; Земаљска банка у Дервенти Дин. 200.—: Др. Мухавост.. • . - . v медбег КЈленовић Дин. 180.—; no Дпн. 100.—: Српска Привр. и Цеитрзлпа Бантса; Авдибег Поробпћ, гђа Слепчсвић нз КоСакупљеие животне намирнице у Оџану (Дервеита) . торског, и гђа Симић пз Дажнице; Дпн. 00.—; Фрањо Патер, По 50 Кг пшенпце дароваше г. г.: Хусеин KaneiaHonnb, лостер из Љупљанице и Никола РаЈквоић; no Дпп. 50.—: Станко .Баетевић, Бенко Рихтер, Јуда Песах, Сулејмаи ХоХамдија Шаћпровић и Ферхат Капетновпћ; 20 ®r шпенице: џић, Едхем Хаџихаоановић, Јулиус Ормош, Јово Павичнћ, Карло Киршенблум; no 50 кг кукуруза: Хилно Карић, Ху.ееин Калетановнћ, Дедо Дблић, Хамдија Шаћировић, Мујо Алоксандер Лусман, Медлн и Дракулић, Алексаидар Хил, Алексаидар Гвозденовип^ Мехмедалибег Јусуфбеговић и АбХбџвћ, Шибоља Ахметовић, Дедо Седић, Хусо Шабаловић, Ганија Османовпћ и Браћа Еинћ;кт>*29 'кг: Медо Х оџ и ћв— дулах Даиџић, учитељ из Јзкеша; Дин. 40.—: Сабрпја Нурнкпћ; no Днн. 30.—: Буки Песах, Марко Џепипа, Игнац 1>'ац, Сефер Мехпћ; no 30 кг: Омер Ганнћ п Саднк еф. Карић; no Заимага Капичић, Маливук и Боковпћ, Лука Стапчовић, Перо 2о кг: Мехо Жогоровић, Мустафа Cy6amnh, Касим ФетахоБурсач, Авдага Хусеинчехајић, Асим еф. Јукпћ пз Оџака n •внћ и Узенр Поробић; no 19^*:г: ЛГунпб Дајановим njpJ* Смаил Пујагпћ из Которског; Дин. 25.—: Мориц Кабпљо; no кг: Хасаи ..Жогоровпћ; no 10 кг: Мехмед Адемовић, Салпх Дин. Џ0__: Давид Хајоп, Владо Радић, Исидор Песах, Momo Омичевић, Осман Омичевић, Хуска Салкановић, Мујо ХорозПесах, За.пи Нуковић, Браћа Мпчпћ, Александер Штраус, - ковнћ; no 5 Krt Иво>Чакцћ, Behirp Салкановић и Осман ЧеАспм Tainh, Коста Џсбпћ из Оџака, Алија Јерлагпћ, Ха^ан »^/ЛЈГКОВић. У готовом даровагае: Дпн. 50.—: Свегомнр Crnini; - 1 пр Дип. 20 .—:‘ Назиф Хоцнћ -ТГ^Фехим Дедић; Дин. l 4 r t : Koropnh н Мујо Которпћ, сва, три пз Которског; Дип. 10.—: Рифат Оиербвговић; no Дшг. 10.—: Виктор 'Бстп, Нпкола Јс-• Дедо РибПћ; no Дин. 10.—: X. АрВф Џанаиовић, Нурија Хуремовић л Ибрахим Bpicnh; Дин. .0.—:. Хилмо Xa.4imnh. На- личнћ, Мехо Бешлагић, Јово Војновпћ, Васо Јапковић. Ибрахии Которић, Осман Хоџић u Аган еф. Сппаповпћ (поољедња мирпице с / уновчеце за Дпн.' 1 142.15 трн из Которског); no Дпн. 5.—: Хамдпја Мујакнћ п Ганпја Надаље je дозначпо одбор Дин^ 125.— од курбансжих Девсрић из Оџака. кожица .које дароваше: Хусоин Капетаиовић двпје, no једиу Један топ зефпра »Укрина« д. д.; 5 м беза Јозеф ХаФерхат Капотановић, Сејфудина1га МаглаЈЛпћ, Хамдија Шајон. ћировмћ, Назиф Хрџић, Асиф Чатић и Хасан Плавић. Надаљс je овај Mjecim одбор порадио и на сакупљању Дароватељима искрена благодарност. хране у околнпм мјсстима и то: у Boe. Кобашу, Оџаку и Модрпчу, те су овп одборп дозначили укупљенп новац изравно Вијести из tiftc. Градишне Главном одбору. • " У једном од прошлпх бројева нзнијелн смо слику млаСакупљачима и свима племенитнм дароватељима пзрпче де члаиице Насихе Сокол, кћеркице нашег претг.једника роГлавни одбор топлу хвалу. ' bone 2 II 1925 г. у Бос. Градпшци, која je као таква млада члаиица Гајрета већ 2 године, те ne задовољавајући се само ' о тнм, учествујо при свакој. Гајретовој свечаности. Прошлв Прилози из Тузле године na Гајрстовом дану, иста je доприцпјећа много, јер je .'пајвипхе распродала бројева томболе ca'tfajBchiiM задовољГ. Омер Омазић сакупио je Дпн. 375.—* прплогп. које "ством. . • дароваше: Дин. 100.—: Смаил Шабал из Тузле; Дпн. 50. Приход од значака »Бајрамлук Гајрету« једпно je н>е- Мустафа Салиховпћ из Тузле; Дин. 30.—: ГОефкија Сајтовђћ зино дјело, која je. сваком понудпла значку еа ријечима: пз Тузле; no Дин. 20.—: Ибрахим Бул>убашпћ из Деветака; »Изволите узети значку за наш Гајрет«. . Милош Лазаревић пз Огупара, Салпх Ковачевић из ЖивиПратећи овај рад младе чланице, Мјесни одбор не моница; no Дин. 10.—: Мујо Хаспћ из Пурачића, Ђулага Јол ®ј-же npehn преко тога, a да joj се не захволн, јср захвалом дић из Ободоице, Шахбаз Мујић пз Орпховпце, Ибрахим Бо A' — ^ ДПТП још воћег потстрека за дал.љп рад. jnh из Туловпћа, Хасаи Халпћ из ПуЈЖчпћа, Салко Сале товнћ из Ободнице, Пејо Руиспћ из Ободннце, Алија Брђано •Сакупљене животне нЗмирнице у Дервенти вић пз Вуковија, Атпф Ковачевнћ пз 'Бурђевика, Авдо Мпл -Мјеспп одбор Гајрета у Дервенти у свом овогодпшљем кунпћ пз Злосела, Мујо Хаџић из Жпвинпца, Хусејн Гара РЈгДу еакупио je за Гајрет на име храпе, што у храип пгго гич и Добошнице, ТЗузел Лукавачкић из Доброшнпце; Дип 5.—: Шабап Шемић из жарушака. опет у готовом, лијеп приход, a дароваше и то: 431 �Добровољни прилози из Бјелемића Г. Рашид Трнка, имам и повјереиик Гајрета, дозначпо je Г-ајрету Дин. 876.— na име сакупљених прилога, које дгроваше: . Дин. 100.—: Ђамилбег Шурковић; no Дин. 50.—: Ферхат еф. Куртовић, P bscto Tenvpnh, Михајло Џузлан, Рашндага Сирбубало и Рашид Трнка; Дип. 40.—: Халил Да.ут; Дин. 31.—: Хилмлбег Шурковић; no Дин. 30.—: Лука Ђогић, Никола Ђогић и Нура Шурковпћ; no Нин. 10.—: Халидага Таховић, Алпја Бекташевић, Хасан Хуспћ, Осман Хусић и Дјеони Мјесни Мјесни Mjecjui Мјесни Мјеснн Мјеони од Мјесни Мјесни одбор Гајрета Жепче одбор Гајрета Прозор одбор Гајрета Купрес одбор Гајрета Мркољић Град одбор Гајрета Завидовнћи одбор Гајрета Зворпи« одбор Гајрета Дервента Нијазбега Беговпћа одбор Гајрета Љубушки одбор 1'ајрета Билећа 40— + 60— 818— 190— 143— +*155 fc. 410__ ■ **' V 861.50 ' 200— *v 482— ♦30.— Г Р У П А У Ч ЕС Н И К А Г А ЈР Е Т О В А T E Ф ЕРИ ЧА У СЈЕТЛИН И 26— VII— 1931 у средини са среским начелником из Рогатице г. Костићем и индустријалцем г. Мехмедом Дервозом • из Дервиш Мемић; no Днн. 5.—: Владпслав 'Богић, Јово Ђогић, Зејнил ТарахиЈа, Хамид Подхумљак, Алија Тарле, Осман Даут; no Дин. 4.—: Ншсола Ђогић и Рамо Туцаковић; no Дин. 3.—: Мурат Лнсу и Аган Јазвин; no Дин. 2 .—: Хајдар Шурковпћ, Халил Даут, Хусо Голош Шабан Хреља, Хусо Банда, Ферхат Тињак, Ахмет Туцаковић, Ахмет Тарахиј, Јово 'Богић. Толе Залпхић, Раншд Сабљица, Алија Алихоџић, Мустафа Сабљида и Хакија Шуркови. Ситни прилози Дин. 39.—. Хвала и живили! Разни добровољни прилози Tokom мјесеца јула и августа дозначени су Главном од« бору Гајрета слиједећи добровољни прилози: Мјесни одбор Гајрета Козлук Днн. 80.— Мјесни одбор Гајрета Острожац « 414.— Мјесни одбор Гајрета Бијело Поље » 893.— MjecHH одбор Гајрета Требиае » 3.500.— X 20-— •Мјесни одбор Гајрета Травнш; » 340.— Мјесни одбор Гајрета Гацко » 436.— Мјесни одбор Гајрета Бугојно » 779.------ h 40.— •ч / ■ АмерЛке.-’ 2* ■f’ ' Мјесни одбор Гајрета Бањалука (женски) .» 5.050— Повј. Гајрета Мехмед Имамовић, Турија » 30.— Повј. Гајрета Омер Татарагић Ол. Брод » - 216 .-^ . Повј. Гајрета Д. еф. Хаџналић, Ратчице ». ' ' ;Ј Повј. Гајрета Ибр. Богунић, -Поджепље . » 227.— • ■* r Гајретова читаонида Котореко » . 64,— Гајретова читаоница Кладањ »/ 4 lo .— Опипина Прача • «._ > 500 — » 'i Општина Оџак » - 162.68 Гг. Јован римић, Па.зарић Дин. 20.—; Ахмет. Шехић, Ббс. Крупа Дин. 150— ; Мустафа Мулалић, Ливно. Дпн. '200. Омер Копгутица, Рогатица Дин. 40.—; Ашнмага Мујачи] бој Дин 500.—a; Адем X. Дедић, Добој ДшГ: 50.—“Оабит лић из Љубушкбг Дин. 500.— (5 дионица Бапке Гајрет); Ва» сијет ум. Макбуле Крунић Дин. 236.—; Мушка и женска na- ■ родна основна школа-у Високом Дин. 150.—; Земаљска банка годишњи [Лјопринос Днн. 10.000.—; Кр^Ванска управа Дрин1оке бановине као' номоћ за одрждпање 'Тајретова задружног течаја у Сарајеву Дип. 15.000.— ' .. Свима дароваоцпма и- сакунљачима топла хвала. Jesam li podmirio dužnu pretplatu$ 43 2 'v '; « t �P o s je d n ic im a • a g r a r n ih o b lig a c ij a SV A K I M U SLIM AN TR EBA DA KUPU JE t,J . * } Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica . <z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje preduj move u m jesečnim ra ta m a n a ku­ po n e agrarnih obligacija tako d a svaki vlasnik p apira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Rtodobno se stavlja do znanja vlasnicim a agrarпШ obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se inform acije daju u sam oj direkciji za­ h o d a besplatno. D ire k c ija J u g o s la v e n s k e p riv re d n e z a d r u g e i šte d io n ic e ^ S a ra je vo . SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” ^OOOOOOĐ0OOOOOOOOOOOOOOQOOOOOOOOOOOQ0OO0 N a ru d žb e : Papirnica > Hamdija Kopčić c S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu « Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 h preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala '^ л ^ ^ ^ о о о о о о о о о о о о б о о о о о о о о о о о о е о & о о с ® Tvornica cigarpapira Oglašujte u „GAIRETU” П ј ј „ ш там париза: ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЛЕ СВЕ ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ У1 КУЛДНТНЕ ЦИЈЕИЕ ■ -Ш ч г СЛАГАЋИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТНПИЈД РОТАЦНОНИ СТРОЈ cim kografija : IZRAĐUJE KLIŽEJE U JEDNO) I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a ^ : POVEZUJE KNJIGE 00 * NAJLUKSUZNIJC �Uli Štednu općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 г svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. i;:iiiiiilllliiliillllllliliiiiiiiliilllllliiliiiiiiiil Bosanska Indiistrijalna i IDr. Omer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000-RčferVni fond D in dugogodišnji liječnik D rž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500-000-- Prima u l o š k e na štednju, vrši!do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća ч * Ordinira od 1-3 p o s lije podne & Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 • к ? i I B a n k a G ajret d. d Sarajevo § Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'_____ i ee bavi svim u bankovnu struku spađajućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osnivd, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ p ire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2609848b235722877618e0f497db151.pdf 403d53e3c5b2c6cb39f5aadda702d620 PDF Text Text ГЛАСН4К КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С AД Р ЖAJ: ВИСОКО И М ЕН О В АЊ Е П Р Е Т С ЈЕ Д Н И К А Г Л А В Н О Г ОДБОРА ГОСПОДИНА Д Р А А В Д Е Х А С А Н Б Е Г О В Ћ А ГА ЈР ЕТА Н А Ш И ТРГО ВЦ И И З А Д Р У Г А Р С Т В О — пише проф. г. ИЈефкија Бубик о Г А ЈР Е Т О В ГЛ А СН И К: Гајретове манифестације у народу: с ВЛћичплствеие свечаносги Гајрвта у Бијељини уз прославу рођендјпш 1Г>ег. Краљ. Височпиства Преетолона1Сљедни:|;а Петра Прослава Гајретова дана — рођендана Њег. Краљ. Височанства Престопонасљедника Петра, Протвктора Гајрета: Велебна прослава рођенумна Љег. Краљ. Вис. Престолонасљедника Краљевића Петра као Гајретова дана у Завидовпћу — Величанствена прослава Гајретова дана у Прпједору — Прослава Гајретова дана у Маглају — Прослава Гајретова дана у Стоцу — Гајретов дан у Великој (Дервеита) — П|>ослава Гајретова дана у Гацку — Прослава Гајретова дана у Сочицама (код Прибоја) Остале Гајретове приредбе: Гајретов тефсрпч у Срницама — Теферич Гајретова женског одбора у Врчком — Гајретов мевлуди-гаериф у Годимнљу (срез Т>огатички) I М ЕР Х У М С УЛ ЕЈМ А Н М УРС ЕЛ ~ | Даљњи улис добротвора и утемељача Гајрета: у Вишеграду, Лукавцу, Бужиму (ср. крупски), Тур. Јањарима (срез бпјељински), Орашју (срез брчански), Илијашу (орез сарајевскп), Бијељинк, Варешу, Грачаници, Купресу и Сарајеиу А Т А Н А С И ЈЕ КРСТИ Ђ Остале Гајретове вијести: Конституисање Гајретова одбора у Гор. Вакуфу — Рад новооснованог Гајретова одбора у Годшсиљу — Са Гајретових свечаноотн у Бијељипи — Додјељоње наставника Гајрету — Захвалшхт Гајрету Смрт младог техничЗра Исмета Фехимовића Васијет рахм. Манбуле Куленовић »Мухамед и Куран« од Османа Нури Хаџића 16 СЕПТЕМБРА САРАЈЕВО 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а у С а р а је в у У РЕЂ УЈЕ: ХА М И Д КУКИЂ БРОЈ 18 �Oglašuife u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z ad ru ga i Šted ion ica •V z. s. o. j. u SARAJEVU * '^ 'V ■ / 1 1 ' 1 1/ : ' \' . Ž ruj \ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% Čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. "Ban* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К ункћ Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 18 Сара/ево, 16 септелбра 1931 В и с о к о и м е н о Ђ а њ е П р ет сједн и к а Г л а и н о г о д б о р а Гајрета Г о с п о д и н а Д р а Лвде Хасаибеговића Указом Њ ег. Величанства Краља од 2 ов. м. да својим организаторским духом развија све постављен је' Министром без портфеља г. Др то кориснији и солиднији рад у Гајрету; да својим Авдо Хасанбеговић, самопрегором и својом државни савјетник и несебичношћу и даље претсједник Главног служи као узор, како одбора Гајрета. нама, његовим најблиВијест о високом жим сарадницима таименовању претсједко и свима осталим ника Главног одбора Гајретовим радницима Гајрета примљена je широм домовине. одушевљено и радосКолико je данас но одјекнула на свима популарно и цијењено странама a нарочито име г. Дра Хасанбемеђу многобројним_ говића код свију ГајГајретовим радницима ретових радника вии сарадницима г. Дра дјело се и јавно, на Хасанбеговићана куловогодишњој Гајретотурно просвјетном и вој ’главној скупштини социално привредном која je била најпосјепридизању муслимана. ћенија Гајретова скупИме новог Мин. штинаиза Ослобођења. г. Д ра Хасанбеговића Изјаве симпатија и уско je везано уз Гајпривржености делегарет и њ егове највеће та из разних крајева успјехе. Ш та значи према г. Дру Хасанличност г. Дра Хасанбеговићу, најбољи су беговића за Гајрет најдоказ колико je он боље илуструје конпоштован и уважаван статација чланова у редовима Гајретових Главног одбора на њирадника. ховој сједници, одрГ. Др Хасанбегожаној поводом премјевић показао je и доГ. Д р А вдо Хасанбеговић ш таја г. Дра Хасанбепрет с/ед ник Г л а в н о г о д б о р а Гајрета казао да ни пењање Министар б е з порт ф ељ а говића за члана Држана високе положаје вног савјета. У поменутој сједници констатована ни силажење са њих, ни најмање не умањује je једнодушна ж ељ а Гајретових радника широм његову одлучност и решеност да дјелује на Краљевине да г. Др Хасанбеговић остане н на- културном и*'националном подизању муслимана даље на челу Гајрета и да својом јаком вољом преко Гајрета, a увијек за добро Краља и отаџи устрајном енергијом води Гајрет и у будуће; бине. 433 �Високим именовањем г. Дра Хасанбеговића вредности једног узорног патриоте, толико и претсједника Главног одбора Гајрета за Краљев- признање рада и правца Гајрета. Стога h e овај ског Министра одликован je и наш Гајрет као акт дати још више потстрека и моралне снаге установа са највећом моралном наградом. Нећемо свима Гајретовлм неимарима да појачају своје прећи границу ако кажемо да овај радосни до- напоре око јачањ а и проширења Гајретове оргагађај осећају и свхатају Гајретовн радници као пизације, преко које ћемо допринијети успјешнијем надионалном и културном подизању муслида су сами лично награђени. Сви Гајретови радници у овом акту виде мана, a тиме и добру националне нам заједнице. колико највише признање моралне честитости и P r o f. š e t k i j a B u b i ć N a ši trg o v c i i z a d ru g a rstvo Kod nas se obično propovijeda zadrugar$tvof za naših malih, naročito provincijskih trgovca. U glavnom, seljaka i zanatliju. Virio se malo dovode trgovci u vezu za to imamo dosta primjera, mnogi od njih misle da sa ovim važnim privrednim pokretom, i ako postaje u je dovoljno samo sJešti u dućan i čekati mušterije. Sa­ svijetu i uspješno rade mnoge zadruge ove vrste. Mi moj se nabavci robe, međutim, posvećuje vrlo mala ćemo na ovom mjestu da upoznamo naše članove i pri­ jatelje i sa ovom važnom vrstorp zadrugarstva. Naža­ paztTh. To je loša praksa i ona nam se u trgovini mno­ lost, pod pritiskom -.velike zaostalosti našega seljaka, go sveti. Na prvom mjestu roba se ne dobiva iz prve jedino su uprte svc'oči i škpnpentrisane sve snage u ruke, a onda u čaršiji nađe se uvijek po koji trgovac zadrugarstvo na selu. Ipalo-n^ smijemo smetnuti s uma koji na to pazi i vodi opasnu konkurenciju. Sto je naji zadruge medu drugim staležima, kao što su zanatlije, \gore uslided ovakve nepažnje izgubili su mnogi naši trgovci, činovnici, radnici, i ‘uopšte konzumenti. trgovci svaku vezu sa liferantima i nabavljačkim pija­ Trgovci pomoću ža'druga mogu zajednički nabav­ cama, uslijed čega sve više zapadaju u skupe ruke ra­ ljati robu, zajednički proizvoditi, zajednički pribavljati znih agenata. Jedino su u stanju da se spase pomoću kredit, zajednički ^prodavati i zajednički reklamirati t r g o v a č k i n a b a v i j a č k i h z a d r u g a . svoju robu. Mi ćemo na ovom mjestu iznijeti o kojoj U tim. zadrugama nalazimo udružene sitne trgovce se vrsti trgovaca ra d j'l u čemu se sastoje pojedine detaljiste, koji preko istih nabavljaju svu potrebnu ro­ vrste ovih trgovačkih zadruga. bu. Tako dobro organizovana zadruga u stanju je da U glavnom, što ne mora-biti uvijek slučaj, radi se dođe u vezu sa svjetskim i domaćim pijacama i da o sitnim trgovcima: bakalima, sipecerajistima, malim preko n.iih odnosno na njima nabavlja potrebnu robu. manufakturistima, sitničarima, i yopšte trgovcima deta- Na taj način ne samo da će se moći nabaviti roba jefti­ ljistima. Nije isključena mogućnost, kad bi tu irstre- no nego i dobre kvalitete. Svaki će liferant odnosno balo, da i sami grosisti izvjesne branše osnuju kakvu fabrikant nastojati da ovoj zadruzi udovolji, jer ona sa svoju zadrugu. Međutim to je u praksi veoma rijedak svojim mnogobrojnim članstvom pruža potrebne garan­ slučaj, jer su prestavnici velikih kapitala prije skloni cije za uspješne poslove. Pored toga lakše se tako do­ da čine međusobne sporazume u pogledu ograničenja lazi do povoljnijih uslova plaćanja, što mnogo znači u međusobne utakmice, (karteli, trustovi, ringove i dr.), današnja teška vremena. Što je najglavnije zadruga je, nego da zadružno obavljaju svoje međusobne poslovenalazeći se u stalnoj vezi sa pijacom, redovito obavije­ Medu svima pomenutim zadrugama malih trgovaca štena o svim mogućim pijačriim promjenama, i u tome prvo mjesto svakako zauzimaju one za zajedničku na­ pogledu uvijek može da dade zadrugarima potrebna bavku. Nabavka robe malotrgovca odnosno detajliste obavještenja. Druga važna i dosta raširena vrsta trgovačkih za­ nije nimalo lak posao. Uzrok uspjehu ili neuspjehu jed­ noga trgovca ima se najvećim dijelom pripisati načinu druga bila bi za zajedničku proizvodnju prodajnih pred­ same nabavka robe. Veoma ie karakterističan slučaj meta. Tako sc mogu trgovci specerajisti udružiti u za^ Пропагирајте задругарство! 434 �X drugu sa svrhom da im ona u svome mlinu melje žito u brašno, koje će oni onda svojim mušterijama proda­ vati. Tako se može mljeti kafa, peći hljeb i dr. Na ovaj način zadrugari preko svoje zadruge nabavljaju jeftino sirovine i sami ih onda prerađuju u fabrikate koje onda oni u svoiim dućanima prodaju. Koliko se tako jeftinije nabavlja roba, nema o tome ni govora. Treća vrsta ovih zadruga jest najuobičajenija. To su zadruge trgovaca za zajedničko sticanje kredita. Ovdje se u glavnom radi o običnim kreditnim zadruga­ ma koje susrećemo i kod drugih privrednih staleža. Ipak je djelokrug ovih trgovačkih zadruga kud i kamo širi i složeniji, nego kreditnih zadruga druge vrste. To dolazi otuda što je poslovanje ovakve trgovačke zadru­ ge ne samo vezano za obično izdavanje kredita, nego i za izvjesne bankovne aktivne i pasivne funkcije trgov­ cu potrebne: izdavanje trgovačkih uputnica, inkasiranje, izdavanje čekova, tekući računi, žiro računi, eskntovanje mjenica potpisanih od mušterija dotične zadruge, i dr. Ovakva zadruga bila bi u stvari mala trgovčeva banka, koia bi uspješno vodila njegove financije. Ona bi, donekle, imala da vaspita trgovca u kreditnom po­ slovanju, kako bi se on znao uspješno služiti svim kre­ ditnim ustanovama. Na koncu, da spomenemo zadružnu prodaju. Ona se shvaća tako da se neograničen broj mali bakala udruži da zajedničkim srestvima i radom otvore i vode svoj veliki prodajni magazin sa svim uređajima potrebnim za uspješno sticanje mušterija. Imao bi se iznajmiti veći dućan u jednoj od prometnih ulica sa uređenim rato­ vima, tezgama, izlozima i dr. Svakako bi se na ovaj način bofie radilo. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајрето-ве м а н и ф е ст а ц и јс у народу ВЕ Л И Ч А Н С Т В Е Н Е на рођендан Њег. СВЕЧАНО СТИ Краљ. Вис. r A jP fe T A У БИ ЈЕЉ И Н И Престолонасљедника Петра Велике свечаностн прославе ројаендана Њ. Kp. Височ. Престолонасљедника Петра у МЈељвни, које je организовао Мјесни одбор Гајрета у Вијељини, биле су ирава манифестација братске љубави и слоге, коју' je Гајрет nocitji ства Престолонасљедника Петра, узели су учешћа сви irpaђани Бијељине без разликр вјсре и велики број народа из сусједних срезова. Ha свечаности дошлн су и делегати Глав"кбР одбора Гајрета из Сарајева и то: потпретсједник г. Хусеии К a д и h, секретар г. Хамид К у к и ћ н чланови Главног одбора г. р. Bejfnja С а д о в и ћ , директор шер. гимнаоие; Мујхудннбег Ф а д и л п а ш и ћ , велепосједник, и Мујаra С а р а јл и ћ , трговац. Свечаноетима je требао да присује и претоједник Гајрета мшшстар г. Др. Хаеанбеговић, У О Ч ЕК И В А Њ У ЧЛА НО ВА ГЛ А В Н О Г ОДБОРА Г А Ј Р Е Т А ИЗ С А Р А ЈЕ В А роду овога краја н симпатија које народ овог краја гајн према Гајрету. Ha овим свечаностима Гајрет je доказао као п на ооталим да јо својим дјеловањем у правцу пационалиог освјешатвања муслиманског диЈела нашега народа учлнно доста и у овом крају и да je уклонно све препреке нзмеђу муслимана и браће других вјера. Ha свечаш)стима које су трајале од пстка 4. о. мј. до у нвдјељу, дана рођења Протектора Гајрета Њ. Kp. Впсочаи- алп je он у задњем моменту бпо спречен да дође усљед неодгодивих државннх послова. Долазак делегата пз Сарајева у Бијељину, a тако исто u њихов пролазаас кроз мјеста из Сарајева до Бпјељнне, a пнецијално у Влагеницн н Зворнику, био je срдачно поздравл>ен п народ им je кроз сва мјеета куда су прошли приредио срдачне дочеке. Једна од нрвих тачака прославе овогодпшњег Гајрстовог дала у Бпјезинп, јест спортскп турнир за Гајретов сребрнп 435 �и С. К. Олавен,- orta фаворити лвају днјелопа опортске nyЛлнко. Турнир јо отиочоо у оуЛоту, 22. аигуота о. r., H-ivrl)y Г.К. Зоро u С. К. Maii:iT.in;o. те оо тпга дана aniipimio no- пехар. Како ovo прошле годинс прпкдаали у лисгу »Гајрет« onoj шхар je прелални дар Гајрета све дотле, док га један опоргекн клуД но oonoju три године уааетомце или пет година нлпреокок. М СМ ЕНАТ К А Д А С У С Е ПРИ 5ЛИЖ ИЛИ ЧМНОВИ ГЛА ВН О Г ИЗ С А Р А ЈЕ В А , ПОД СЛ А ВО Л УК О М «■ r t/ (7 0*. ( утЈм д:ш, у ирдељу 2.1 . авгуота, | | 1Мођу НоЛјОЛЈ!иKrt Г. К.Зорс и С. У прошлој годнин ооао дом нјд о-галиу клуЛопнма посједу. По Hiunnvhv ПРЕТС ТА ВН И Ц И -И Ц Е ГА ЈРЕТО ВИ Х ('. I*. CiaiiPira on 0 :4 . чпн« О РГА Н И ЗА Ц И ЈА ИЗ Б И ЈЕ Љ И Н Е И ОКОЛНИХ С Р Е З О В А ОДБОРА, НАКОН Д О ЧЕКА Гај|ач.1 . која гд je нд неколико ддна пријо лочоггл onoroЛИШ1М-Г турнира ииожио у лијепо дгкбрИ' iiiiov иалогу ола* отичарие г. Нешра NluhKponsiha. Ради тога je завладдло велико пнтере<ован.е спортеке пуЛлике ta <>вогодишн.н турнир, јер ое je претлостлвљало да he се у главноу натјецати два иозндта ривала: С. К. Зора 436 СА ЧЛАНО ВИМ А ГЛ . je Г. К. Плппеп аа ову годииу лепојио Гај|м-топ opof/iun пехар. Иоејета je Лила .>rj«oviifi, уоцјех и упрллни и материјллии цеочекишп. No aaiipiueiiiiu уктниицљиа пуЛлИка Je нриредила онлцнје ГаЈроту и ИоГ.Једцику кагл на oavoV игралишту. Talio н »:jaia tn|atiii. II оним путеу М>оци одЛор Гај- �III'TH Г0 lilijroll'lliji- ППХВЛЛ.ује учегНИЦИМА ОВОГ гПО||ТгК0Г ry|l- iui|iit: ( \ IC. 'topli, К. Слнвеиу и IM Иивитлији. јер omi ку (BOjllM учесТВОВШМЈМ у OBOJI турниру мвого доиринијели, Ali Гајретова идеји вродре још Јачв у све народне елојсве. Друга тачка в|м>Г|>лма била je одржап.е Гајрстовог гвечпног Мсвлудо. Мевлуд je одржан у петак, 4. сентемЛра, у on.nuniKoj гтарој џамнји тс je и on ваиредно јчлио . Ночетак мувлуда обЈнвл.оп je иуцлн.ем ИЗ ii|niiinija. Мевлуд еу иаучили мјегии laipnзи, a дону je чинио мудерие Салих 1*. еф. X. Лугуфовић, у Kojoj Je споменуо Краллвекн Дом и цијенн н да се поноеп такном улечом, Koja жпвом ријечп доприноеп препороду муслиманског елсмента в овојим прнMjejioM П|му|Н>ачи како треба своју д ецу ваовитавати у даи&шњен времену, времену култуЈ* и циввлвзације. У суботу no подне био je свеч&нп дочек чланова Главнор одбора и на вече велвка Гајретова забава у градском парку. Дочек чланова Главног одОора у Г.нјељини био je величанетвен. Ha дочеку ге слегло сво грзђгнгтво без раллике вјере и велнки број члановн и пријате.Ћа Гајрета из цијеле Нооавине. Делегати су стигли у Бијел.ииу нешто вза 4 сата no нодне. Међутим још на 2« kW. пред Г>ијел>ипо)1, у мјегту Прањево, пред члапове Главиог одбора изашлв су у з аутоиобилл и гачекали делегате чланоки Mjf-ног одбора Гај|>ета h i Пнјел>ине. Ту je ччи»ове Главиог o.iOoju поздравио срдачиом добродошлицом биј1-л>ин<-|;н кадија Асвм-еф. М ехмед а г и ћ и прсм-тавио им . приеутие чланове Мјееиог одбора. Нослије упозиавања и Kp^her разговора КЈ)еиуло се за Бијељину. \ Још na улазу у :јк>пј код малте делегате je дочекало око 100 коњаиика и 50 бнцикли>та na челу са бајрлкгароч г. Заимбегом Зечевићем и и»*Ким бЈојем народа. којн je и аliiao лл ту п|«ч грллом гачекн делегпте. Ha том мјепу <|« рr e ' и iroBopK.i. Налред je nui.io бајрдктар r. Зечеви1». iHHUii. ауто <*а делегатима Bi Capa* члаповииа Мјегног одбора и на;-онделегате. Поворка je креиула кроз глашп мјито д.ј ie a . и v Н i том мје«-ту водигиут елепнлоч в лржаввнм зааие: »Добро доГајрета Престо- 4-“ ^ ч Г. С А Л И Х Р. ЕФ. X . ЈУС УФ О ВИ Ђ , мудерих у Бијеаини гпе ГаЈ|>етове радпнкс. што je аа еваку похвалу, a no свршецој дови једал нлзу-нагихат о Гајрегу. У овом вазу-шо ихату Huni мудерис-е|||е1|д||ја je па|>очпго иодвукло цитатнма из Кураничкз. шана вријелност науке и aiiaiba упо|»еднншп n i: iHMiiaiM'Ji и тмином ума. како се то видп нз арапеког т**кета HiMio.t iKoroue «|к»тогЈ»аф||је na чему паш мудерие-еф. аа«'Л\byje гваку хпалу, тим iiniiie, што je on један од нашо старнје улеме, међу којнма су ријетке наинмке пап|к>диог <'Xiiahan-a ,4anaiiiH-er iipt<Jiena. Овај вазу-наелхат учииио je всликп утиоак на npn- еутне, mro je од великог моралног j c n je ia аа Гај|*етову мисао, јер je џамијз бнла дупкои п уп а џемата n омладпне, што со у д руп ш прплпклма то рпјетко iiiiba. Менлуд je посјетио и noui cput'icn вачелппг. г. Алекснћ, na чему му тчкоb<‘p хвалп, јер je и овом шмјетом iioiionuo докумснтовао г-поју л.убав прела Гајрету и ирсна iiauieu п|>огрссу уопшге. Нарочита хвала uaiucu врпједцом мудернс-сфендија. na iKorunoJi лијопом валу-паспхату. Омлпдши he то знати да Koja je била сва нгкије од народа. који je бурннм поктпцвма одуГајрета мвнпетру r. радннцпма, те дету ге био je посоколи, ученпцп нар. п чланокп си талнх оцбора Гајрета na цијеле Посавнне. Бурио и дуготрајно клицање одушевл>еног народа поздравило je и на овом мјо-ту делегате, којн су И|н>шлн кроз шиалир na челу Kora пх je сачекао претсједник Мјосног одбора г. Мухамедбег П р е љ у б о в и ћ , дретгједвица женског одбора Гајрета гђа Шефкета ханума II a ш н h a са чланпцама, сре- кп начелннк Борнвој Алексић, грддекп начелнпк Л у к н h. аамјеник команданта мјеста погпукопннк гтарјешнна гуда надеавјетнпк г. В р х у в ц . старешина Гокола г. др. Ano Б о г д а п о в п ћ , и претегав1П1ЦП осталнх .друштава и уст&вова иа Бпјел>пне и околице. IIoiiito се одушевл.ен>о мало слегло узео je рпјеч П1>етсједник Мјетног одбора у Пвје.шни г. Мухамедбег П]1ел>у* бовић н поздрављајући срдачно долалак делегата у Бијел>пну |ч'као: Господнне потпретоЈеднпче. господо делегати Глааног одбора, драл-и наши госги! Послије вашег триумфалвог похода Дервентв, Фочи, Гоji.uk. ui n д|>угим мјесгвм, ,1 >лаЈите даиас н у нашу средицу. дазазитс у Бијел.ину, која вас je очекнвала hciom лу* бављу. Зато гооподо, дозволпте мп. да вас, као претсједштк Мјечпог одбора у пме свпх мјеснвх одбора Гајрета пз среза Бијељпнског, као н у име многобројапх Гајрегових прија* 437 �тел>а овога краја поД овпм трвумфалнпм елаволуком поадрпвнм: Добро нам дошли! Добро нам дошлн. вн лрвн носиоци Гајретовс мнели, вп. који сге наш драгн l'ajper евојпм нееебнчннм n пожрtbobhiim радом подигли на onaj етеисн. да ое данас наш му- Цза тога делегатн су у ирптн.п многоЛројипх члАноћа Гајрета отишлн пред Кираетхаму, док оо народ рааишпо. кличући II манифеетујући lb. В. Краљу. Престолотиљеднику Петру, мнниетру г. дру ХаоанЛеговићу и оеталнм. У вече je npiipob*Ha вслика Гал>етопа ааЛава. коЈа ja оддично успјела. Ту je у чагт гостију приређуна и почсрп, на којој г.у поред долегата na Сарајева и делетти 1пј|мчопи na осталнх мјеста, те среекн начелник г. Ллоксић. Овечаностн у недсл.у отпочеле су Логослужрц>има у евнм богомоллма аа дуг н rpehan живот lb. Kp. Ви<\ Преотолонае.гедннка Петра. Гвпм богослужењима при.у.твовали су n дологатп Главног o.t<V>|» na Capajona. У српгко-нравогл. цркви чинодејетвовао je митронолит Зворничко-тузлански lb. Преосвештенскт г. Некгарпје. Дову у Царевој џамији проучио je Хафил-оф. TeinnaiKOBuh na a|auiском јеаику. У џамијн на дови бнлн су u клањали no први пут у еоколскнм олорама једна чета сео<'ких сокола, коју je предвео старешина ове чете г. Хусеин Xaniunh, учител. у Тур. Јањарима. срез бијел>иноки. Ha дови уаели су учешће н лретставници мЈеоних влаоти н многобројнп угледни грађаии Бије.гипе. Послије богоелужења у српоко-правоолавној црквн одржаи je na тргу Крал>а ПетЈ»а дефиле трупа 6ијел.инског rapниаона. коме су пртугтвовали сви прететавници властн са члановима Гајретопнх делегата из (,'арајева и оеталих мјеста. М УХ А М Е Д П РЕЉ УБ0В И Т1. претсјвдник Гајрата j Бмјеаинм елнманеки елеменат пред цијелим културним .-впјетом може поноеити. Цјерујте, госполо делегатл. да и Г.пЈољинаI a јелом евоЈОМ околицом са енмпатијама н[«тп и nparnhe тај ваш патриогски рад^ да много цијенн ваше огромне валоре у том правпу те he овај ваш први поход Лити записан златнвм словнма у апалима Гајретових организацкја овога к|лја. Зато уђите у нашу срелину, јер улазите у средину, која ваг топло прнма в која вам нз свег ерца клнче: Хвввлв! По лн.е товора г. Прел>убовића мала в-голншњд дјевојчвца. кћерка г. Мехмедбега ФидлхиКа, изДекламонала je jn.piv пригодну пјесмицу и предала Лукет UBitjeha потпретсједиику Глдвног одбора г. Кадићу. Г. Калић уаимајући букет noл>убво je малу дјевојчицу захвалишпи joj ее на ноздрапу. a затлм <-е je у име ллегата захвллио нл дочеку слнједећим говором: »Гматрам ла угодну част да се у име Главнот одЛор! Гајрета <рдачио захвалим раденвцима, члановима н прнсташама Гајрета као н о*талом rpaljancmij' на овако лnje­ no«. Г.рагком и n p !ij.iT e .vi;o M дочеку. Огобито ме радује што и овом прнликом могу да конетатујем да су идеје иагаега Гајрета ухватиле дубоког корјена у грцу Посавине, у питомој Пијел>инн и да гу налорн Гајретовнх ралиика и идеолога н овдје окруњеии усијесима. Поанато Вам je да je јед н а ол најкаж ннјих ii[»>q>aMеких тачлкд Гајретовд ii|«»qiaMa национално севешт.ишн.е муглимаш ког дијела нд|«»лд и у«:тањпн>е свих препрекл, коje су ометдле лаједничкн р ал међу једнокрпном r>|>ahoM. • ’jteran пгго могу кон<-татопати да и one Гнј|>етопе идеје наила-ie ua пуно |>ааумијсиа1м међу Нима, те еам ynje[»en дп К<-мо о влм вим нашим |«идом најб о л е иослужнти интенцијаM.i иашег уавишеног Н.гл,ла|>а lb . В. К|»ал>а н интер<ч има наше ОгзџЛнне. У то име још је.тдвпут Вам re нај<'р,тачииј|' захваљујен!« 438 ЧЛАНОВИ ГЛ . ОДБОРА И М ЈЕС . ОДБОРА ИЗ Б И ЈЕ Љ И Н Е поирај глааи« џамиј« у Бијаљими �Поглије дефилс-а одрж&на je у свечавој сали градске uuuiTHiiu Гијрегона академнја, којој je приоуствопала ма».-а нпроди. Лкадемији je међу осталвв присуствовао и митронолит r. Нектнрнје, качелнкк онштине г. ЛукиК, срсски иачслпнк г. Алексвћ и други претставвици власти и друштнiirt. Лкадемнју je отиорио претсједввк Мјосног одбора г. Прел-убоинН. Ј. Прел.убовић иоз,фавља све иуисутне u захва- П РЕТСТАВНИ ЦИ -ИЦ Е ГА ЈР ЕТА ИЗ Б И ЈЕ Љ И Н Е СА буде унућена IberoBOM Величаиству напи-м витешком Влада|>у, те ttae у то име нолниам, д» заједно кликнемо: Нека живи IberoBO Внличанство Крал,! Неш исиви мллди ' лаил.ених Насл>едник Пре«;тол»а! Говор г. П|»ељЈТх>внћа био je поздравл>ен са бурннк поклнцима: Жнвио 11». В. Краљ Александар » живио Престолонасљедивк Петар! Живио цио Дом Карађерђсвића! ЧЛА НО ВИМ А ГЛ А В Н О Г ОДБОРА П РЕД Њ ИХО В ПО ВРАТАК У g Apa jebo љује се на учеетвовању на академији митронолиту lij. НеВгарнју и (хталнм претсташ!ицима друштава и установа. По»•лије поадрава Прел>убовић Поштопане гоеклође и гоонодо, сецггре в браћо' Данас, када наш Kpa.i.eiwi;n Дом глани деветн рођендан гвога првијенца Н»егова Крал.еш'ког Височннства Пр»ч'точона<-л>едника Петра у ерцима и мнглима спих r|«ibaiia наше миле и драге (►мџоине, великв н моКне Кра.гевнне Јучххлавијг. одјекује тај рлдосни догнђај љубављу и ве<ел.ем. Ta но|>одичма |тдо«-т нашсг главног Краљевкгог Дома иодЈвднако <е дијели исђу гвима птНаннма од 'Бепђелнје до Тритлпиа гордог, од Тимопа до ЈадЈтна плавог. Ма|и(чит<) Ta по|»однчна pa.TiK-r. то ријетко глапл>е напнт Краљевеког Дома Јмдосно одјекује у срцнма Гај^тових радиика, >р Он. наш драги наељедник Преетоља стоји на челу као п(»оп‘Ктор Гајрета. У лнак тога радооног догн1>аја, доволите мп. гоопође и го- подо, да као нретгједник Мј»ч ног одбо|>а Гајрет* отворнм ову Гајретону <иечнну лклдемију. Ja ннилив, гисиође и гос.подо. да hy н.^јгпгурннје погодитн ваше мвслв u ваше orjehaje, ако п|»ва наша ријеч Нрел»убовић предлаже да ее са ове академије упути поздравдепсша Канцеларијн Њ. В. Кра.га, која nam: Канцеларијн Његовог Величажтва Краља Београд. Са свечане академнје коју приређује давас Гајрет у Бијел>ннн поводом рођендана lb. Крал>. Ви<очаН'Тва П|»егтолонагл^дннка Пет|»а поц чијим проте«tortom Гајрет ралвнја гве то успешниЈе делован.е за до6ј >о Крал>а u Отаџбине, слодобан сам поднети Крал>евгко»1 Дому испред многобројних уче< нпка најгрдачниЈе чегтитке и илрале нагас непоколебиве вер1кх ти и л>у6авн IberonoM Величанггву К|>а.Ћу a цнјелом 1»рал.ев'-ко« Дому. Да живи IberoBo Величанство Kjw.t>! Да живи Гајретов моћни иротектор Њ. Kp. Височанство TIре«-толонасл>едннк Петар' Да жнвн узвишенн К|»а.1>евски Дом Кара^орђевнћа! П{»еп:едн1!к Гајрета: Мухаледбег Пре.губовић. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 439 �Гооподину Министру Доктору Авди Хасанбепжићу Чнтање депеше бшло je поздравл>ено са покшцима Њ. В. Kpa-iv, a загим je опладннац г. Хусејн Имамовић. ет. Beorpatfv мед. одржао једно лено предапање о аначењу Гајрота. ПоП|»ославнвшн евечано рођепдап Ии-г. Kp. Binieunirma слнје предавања г. Имлмоиића мала кћеркнца г. Дра Лце Нрестолонасљедника Нотра као Гај|н>тт.в дан сокуил.епи ГајВогдановнћа, сгарешпно Сокола у Бијеллшн. пздекламовала ретови радници и пријатељи из Внјељиис н сугједних cpeje дјесму: »Жнвио Крал>!« Лотом je пјевачко друштво отпјезова хитају да Вас га ГаЈретове конфсрсцције пол,-ц>ипо на> вало државпу хнхшу u с тпме je академпЈа завршепа. срдачпнје н да Вам чеегитају инооки положаЈ чнмо je п nam После подне у 4 сата у оквпру ових Гајретових свеча1’ајрет почастован са Ннјнншег Мјеета. носги приређене су кон>ске трке, којнм je такођер присуПрепчедник Гпјрегп: ствовао огроман ('poj ceiijera. Мухамедбег Пре.гу6tж nh. Ha вече у 7 чагова одржана je бакл^да. Цео.град био je евечанс* осветлаи, a нарочнто зграда градске општние, Послије чптанл депеша г. H|n>.T.y6«miih подјел.ује ријеч иред којом се je иоворка зауетавила. Са балкона лг|ла«' onг. Садовићу. члану Глапног одбора Г а^та и днректору lileштпне поворку je позд|шпио испред Гајрета претсједник Мјериатуке гипнаанје. Р. Гадопић у <-вом т-нрин>»м р1ч|м-|>ату оног одбора г. Мухамедбег П|>еллбопи1>. ii ihin ' ii отан-е муелпм.ИИ КоГ к дпЈела iianier нар >да у културПонслје бакл>але одржава je у градској linjehiiimii J’ajиом, еоцнјалном и иривредном пол.у n укааује новс смјерретова конференцнјц којој су прнсуетвовалн поред велкког нице у |*аду иетичуhn да je Гајрст првжТорац у томе броја rpabana in Бије.шне. делогатн пз Шапца, Лолнпце. Иаа тога су долегати изпијели i-воје п;ел,е и иотребо Брчког. Козлука, Тур. Јања|>а, Сробренице. Нове Кнсабе, -Ko­ члаповнма Главног одбора. коЈи су их гаелушали. обећљвшп paja, Јан>е н друпа мје.-та. Да he Главнн одбор иастојати да овии свим жел.ама изађс Конференцију je отворпо r. Мухамедбег Прел-убвПћ који , у cj’cpeT. одмах предлаже да се пошалу са кош^ренцнје поадравие деОвом |;опфе|!е||Ц1!Јом су завршенс ове велпкс свсчапостн пеше lb. Б. Кц».гу, претгједннку Kp. Владе r. Нстру Жнву Пијел>иин. По<лије КОН||К>[>С11ЦНЈО r. Мухамедбог Прел.уковићу u препједнику Главног одЛора Мипп тру r. ;lj>y - ОоауК приредио je зд све нриеутнс делсгате вечеру, na којој Авдн Хасанбеговићу. je илао хшого ллјспих здравица. Конференцнја са одушевљеним поклпцнма усваја предУ понедјеллк иpilje полне, у 9 чач.ва, делегати из (’aдог и г. Прел>убви*Г чнта депегае, које гласе: рајева налустп.ти чсу Бијел1|1иу ncnpahenn од велнког б|»оја »> (I 7 пријател>а н чланова Гајрета. Њ. В. Крал»у Југоелзинје Александру ТТрвом Ч 'I— 'X Прославившн нЈј^ечадпје рсрендан Ib. Kp. Пиеочлп•тва Престолона6,1>едника Петра као Гајрегов дан окуплепи Гајретови радннц^ и приггаше нз Бијол.нне и околвих срезова уз судјеловаље деле^ата Главног одбора Гај|>ета нз Сарајева на Гајретовој конференцији слободни су подктрехи ПЈ*ед узвишени Пре«-то B#raer Велнчанства •»•nnie и> рале ллбавн н верности Вашем Величанству кло н нзрале синовске благода|Ч1^ 1 ц na превишаој пажн>н учи&еноЈ Гајрету nocrraiubaibeu нашег пр-*тседиика Др. Авде Ха<анбеговића Kpa*eec&mf Мннигтјом. Нека живн Ваше Велнчалсгао! Нем Жиии цео узвпшени Дом Карађорђ*-впћа' ПЈ-епје.дцик Гајјита: Мухфедбег 11|M-.t.yЛт»mih. II|*-Tve.jHiu.y К|«л>евске Владе Ночасном а)>утанту Ib. В. К|к)Л>а. Арми/ком ПИерЈлу Господину Нетру Живковпћу Београд. Прославл-ајуки mj< вечаннје [ођендан Ib. Kp. Височажтва Престолоиагљедиика Иетра пј>отекто1»а Гај|>ета као Гајрстов дан сакуп.геии Гајретови радници и нријател»и na Гај|»етовој К'>н-|кјкццији из Бијел.иие н околних с]|Озопа, у зајсдници fa делегатнма Глапног одбора Гајрета из (.'-арајева, поздравл-ају Bar пајгрддчније и 6.i«iro;uil«‘ Ban на високој иажњи коју укааујете сваком прпликом Гај|иту и Гајретовиа радннцнма. Претсједиик Гај|>ета: Мухамадбег Прељубовић. 440 П р осл а п г- Га/ретоЋа д а н а •>- р о ђ е н д а н а B e r . Крал>. П и соч а н ст п а П р е ст о л о п а с л зе д п и к а Петра , Протектора Га/рета Велебиа прослава ро^сндана Престолонасаеднииа КрааевиКа Патрг као Гајретова даиа у ЗавидовиКу Никада j<>iii није овако као даиаг m.iии<|и-< т>>iuiii& Гајре1ова идеја, одЈшевлачк) и еиоитаио. MaшкЈмч-тција коју сачињава 4—.v«Hj учч ннка иије овдје .шижена нити запамhena, a ако се и<такне, дц je то мапмфегг.тнја муелимапп. онда je јасно колпко еу Гајретиви рлдницн уч1иипи иа jaчан.у и ширен.у његоие uue.iii у ши[и>кии на|и>диим e.iojeинма која je нотала једнни н iiajeiirjpHitjii пут :u» г.ве муелимапе. •Чахпалшкт коју дугује Гајрет и његовн побориицн emjMe узвиип!--no»i ii uiihiiou lliiupiи|1Ител.у Il>er. Кнс. IIрсгто>• Иетру n опог цута je дош.оа до иуног И3|«жаја. јер ј.- Гајрегш« дан |M>h' iua II IbnroBor Bin•очаистпа. ’e je oita вел«-(»ni маии||ич-1ације бнла пуна бур ннх опоцаја И'ГК|и-не no.ViШИЧКе lijeplloeTH II с>,гпки гн llpeUa узВИ11|е||ОЧ К[>ала<веК1>и Дому. Дл 11,111111л ма u inju-. т.1ЦМja je ii идејпо 11 csiMHM ii|«>rpa V'»U потпуно yaij<j.ia. Мора i iiu ii MHTepiijiulllH Jiciijes rtno je ианад оечкшшнл. Ilporjiav je ааночео koii/ kiim T piia u a у 2 сата uae.nijc подие. Поелијо т|*ке o6pn.'ioBiuia е е је.уш д у т ч во.1 Ичаи«пеna noBopKft к/)ју je у глапном сачиплпало гсл.пшт) у ih.mпозној и жипопиеиоЈ napo.uioj иошм.н на 4ciy ra члпмовима Мјесног одбора н конлпицимп, iu>jii еу са пушкаиа и југоелапеискмм ла*тппам,| ирч-твпл^ин братсгво, слогу n једну ми<-ао. II ia коњице иружала гс j e neiipcracAi-.a r .o i o i u njeШакд. Овако апјелпички К1>ецула je nonopra r.i д р у м а ЛПШТИне Мустајбатићи к|>оз г.олоипју фирне Крпва^е n е|.«лииоч �naiminii према игралишту сиорт. клуба »Кривајес, гдјв ji' било ciki ирнпремл.еио ла дал>и програм. Са гапуhcu гу се могло ii| шмjiTirrn код сиједнх аџа сузс у очима из којих Je блштлла ридост IHTO сс виде овако ааједнички и споитаио на окупу и шти иогу, ла uu иајсвечанији иачин учествују СВЕЧАНА ПОВОРКА У ЗАВИ Д О ВИ Ћ У HA Ч Е Л У СА Затим je настушло njeno народно nece.v* испуњено ралним народним играма: недодем na мнјех, иузањем уа клизап ступ. тражешем дуката у колачу, томболом. и т. д. Оидашн.и je Соко укалао велику и»жн.у ирема Гајрету, те je настунпо са вјежбама н увеличао ову маиифсстаци у. ОДБСРОМ Г А Ј Р ^ Т А , HA ГА ЈРЕТО В ДАН 6 - IX - 133l. ( са свом дубином нскренс пола1Ш^кеО(<јерно<тп и одаиостп iijK-ма уавишепом и моћном иокро1штсл.у Гајретове идеје— onoj велнкој Пјкклаин. Велико игралшите »ICpipijJje« * јсдва je прпмђЛо• ОВУ велпку масу. Тачно у 3 сата noc.tnjc поднс одржао ja ио- Забава са игЈмнкок пот|«јала je дуго у lioh на свеопште дадовољство нрнеутннх који су лаједнички како морално тако н зпатнпм оболом допринијели, да je ПЈтслава рођсидшд Гајротова ИоциЈинте.Ђа као ГајреTona дана потиуио у. пјела. X. В Е Л И К Е M ACE НАРОДА HA ПРОСЛАВИ Д А Н А У ЗАВИ Д О ВИ Ђ У, 6 a.t|iauHit гопор ирстеједннк Мјосног одбора г. Нум.ш Ооми•ч|и*цдиК истакнуншн у к|>агким uomuma аначај .uunuuibcr дина, посднје ч«чт» je ju.vhena invupuiiiia депеша na најиише II ia по.1,цшшог п>110141 одржло je iu-црино предав.ш.е о Гајрету н њсгопом културпо-и|мн-пјетч1ои n нациоцално-екопчмском 1>аду м*‘by cunua к\<-лuмаuнма r. Xiu|>ni Хасан Оџакчмћ Величанствена прослава Гајратова дана у Пријадору Мјеснн одбор Гајрета у Ирнједору na пајопечаиији naчии npo'.Tanno je |ч*ђендан овога vohHor протектора Ibcrona КЈнигеиоког Ип<чтН' Т11л Нлсл>однвка Ирестола Петј«, на којн д.ш пада u Гајрегов дан. 441 �Још у сувоту поелвје подис. на пуцањ топовсклх хнтаца сав јо град био искићен са заставама. У недел>у i«m*M зором. uviuuidom топовпкнх хитаца најапл>ен je u 1103. 11418.1141 евечлни дав. Beh рлно су биле ожнвљеле улице пунв свијета a угледно оидашше даме rbc HiiinKonith. Миладниовић н Crajnh са гогпођнцама иЈчиавлле су огкуппе звачке Гај|>ет\)Вог дана. Но нажалост najtvpioM Говорнвк на концу констатуЈв да иивн Уигав са евојнм офедЛама даје n<>ryhno«T иашвм иуиом нацниналиом, е0цпјалном, културмом. п|кквј«-тт>м л економекои налретку u развитку то ио-ишл.о присутне да onaj Устип upitne «а iutii'm oiiiim ocJehaH»eM и одушевл>сн»М1 као и Манифест од ii јануара 1020 годнне. чији ce високи цпл.01111 oflnnftje* byjy HoititM Угтавом. jep да имамо пуно iionje|H*n,a н иуц0 иоуадање у цашег л.\Лл.еног Вллдлјчц заточинкп народц.Јг јоднттва и Лржапне цјелине ii чувара н.иховнх свлгдлњих ннтереса. Ha опс рнјечи сви ce приоутли двжу ii кличу 11>еruBV Ведичанстпу К|>ал>у. Нрестолонаел»«*ди11ку ц ццјелом Вллдалачком Лому. a затим je прстгједиик ирочитао поздрапн«> денеше. Лио|к,кој haimoiapiijn. претгједпику Крлл.ев-1ке Владр г.Петру Жпвковвћу, п|Ч‘тчјоднику Гајрета и К|мл»»в«ком Мини. гру г. Лр. Авди ХагалЛтовићу. тс Вану ВрЛл •ке бавовине r. Светиславу Милосапл.евиhy. Иоглнје говора г. претгјрднпка одржао je И|*ед>В1Н.е о значсн.у Гајретовог даиа. и|»офе*-ор овдашн.с п тн ал и је r. Абдулах Каранднћ, у ком je лијеио ттакн уо iioctjimi; Гајрета u н.еп>в pa uiiirii; до даиас као н жегову уавшиецу VB.'iijV коју itpiini у муелииннском дијелу нашега народа у нлционалном. социјалном, културио-прогвјетном и еконоч' ikom напцетку n развитку. у . ВоЧ^ је' (Ц|о оевнјетла-н цио град a иаЈи.чиго гу ваглспијетл.ена виеока мишрета. Исту je вече лаВана све/liina еудјуован.е На|к>дног Полоршпта В|*ба« ке баннопме icoja je у свлком цогледу доб|к» успјела. \ Прослава Гајретова дана у Маглају Др. М ЕХ М ЕД XА ЈРО В И Ћ , претсједним Гајрета у Приједору • е лнјепо BpBjeue ИЈ^омије^цло. кишл велики вјетар и прашиИ^. те je u ч; •тл. Послије подне вријеме ce je вахност опет у граду отпо**-лл. npiije подне одрждна су\Ллагоi.ip*4ia у <-вим ов.ташнли 6oroM'».iauia. штч je било iionpaheno ra тпплвсЈпга хитцпма. a у 12 ча<ова пдржана je ^еч.тва акллечија у велаKoj дв-.јмнн хотела »Налтпа« у пртиу*-тву мж*гоЛ[»>јпог rj-abaH' тва н тежаiui околних <ела. \i:a.ifjiHiy. je отворио a затим одрхао темперамелтан и naTpHwi n гов >р мпженв и агилни претгједнпк Гај|>ета г. Лр- Хајровнћ. ' р - |;н <удиј.1 у Kuv гА HajBehiiM усхиКеп.ем н енту-iHja-iMosi yi|yhyje upite риЈечи VmiuiieiiHV |<олител>има Протептора и цијетом y v вншеном Л'*му Ливастије Ka|itib»pb,'>iHha. и<т 11ч\ hн пелика ааелуге ваЈ»|Дне Линаствје :ia о<-ло/и»^н.е и уједшвенл на1«ола. иагла>'нвши ,ia je судЛина inuuer на|мда у п|1«шло<ти н галашњги ти a н у будућности уско скопчана за славну и ЛОНоЈЧјЧ овјеичану Лииа<тију 1<l. ip.ib 'pb*‘BBh.l. ■iaTHM je г. иретсједник нетакнуо пајнонији историјски и мудри акт !1>егова В«мичанства Кралл Алек«анд1»а о даван,у Нов.»г земл.Ћског У<тнва. који ииаугурише нову еру нашек нацноналном и јавном ЖИВоту, нставиувши главне нрннинпе У>тава. Мјеени одбор l'ajpttTa у Млглају <n шпочцима Гнч»градej;or Гај1>етв .Гнман 'Lni.iih« прирсдио je Hrt. i*obeB.Dili И»т. Крлл.. Виеочанеии П[.е'толо11асл.ед11нкд Петра уоЛнчајену Гајретову лаЛлву у евни^ П|ки-Т0р||јпмп Српеког Ломп. Пред иуиом .iBopiiboM 1вкјетиоца одржло je пж1дранну риј.ч г. Гијкпр OMi proiJiTiih, калдидат правл, пнгочзЦ Веоград<ч;<г Гзјрета »п- мпи 'Cnuiih«. 1з*ји je у крпткпи цртлчл ипожио нсторијат. уијехе н важно<т Гај|>ета. П.1тим ее прешло ид нmobeRj- 1!|«ог|*пма. I'bniia Лема Локмић. .ученица стручне школе у Маглају. деклачовала je .Жнвио 1>1>ал>!<. n<x-.inje чега су ученици огцовие школе огпјевали лржапну хнчму нод тдетпом учитеља r. (Vuana Tepnijieхuha. Tje-ha тачкл програча Оида jp декдач.тија »ЛерВНШ« од О« мана 'Lin iihn. Г. Вејснл Kjiuin'M-nih. кандпддт прала. ннгочац Пеоградског 1'лјрета »Огман Т>п1;11h«. i.ao гшт ове врПЈн-дЛе, рецитовао ју je Ha онште ДИВЛ.е11.е. Пое.шје тога. г. Bcpii.i ХпџцЛегвК otiijenao je двпје гев.талинке iiaiiiro je iKi/ipao Луран аиллуз. П»тов звоикн и јасии тенор, његово lieпредугачко <|мл ктврпв.е. и.егова пјесма ra oi-jehajeR толнко je o.\vineiiiMa посјетиоце. дц су ra 110 три пута уивтоице и.-изпвалн ни ноаорнпцу. Ватим еу дн.ктаптв одигрми »Муху« шалу у једном чину од r. Вранв>1лва Hviiiiiba <м uiioro усијеха. Ha()o*iHTo *<* истакмо г. Вранко Biuaioiuih. груитовiii* вјежЛецик, у улоаи iipai;niuaiiTa. Ои je у иначе ui.iл.нпу |"».iy уиио оригниалног хумо|м тако. да je његова нгра оцушевила Га-гале улоге ддли <у добро г. r. TepniMeuih Исмет. •тудопт ii|4iiia. питомац I'»eorpe.>i;or Гај|и-га >0> мип ЂикмК'. Оме|и-«фтиН .Vnn, |.|и>јач и K'puiK IV -ин. учвгелижи ириициипгк. Пету тачку П|*ограмн опет je иснунио r. Вејснл Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 442 �ХаџибегиН са двијс гсвдалинкс, ua које je публика дала из| iiuju дутмм UJi.iay;ui|Mii.i.’M. 'Јидњи тачка програма бвла je »Витез индустрнјс«, диалот. Г. r. Ибрахим Чејшш и Фадил Мурадбаишћ извели су ову ствар na опште задовол>ство. Послијо ирограма била je игранка која je потрајала до зоре. Ha забави ес Morao и|жмјетити велики број сељака што свједочи да се свијест о идеји Гајрета и тамо иочела вијатн. Усијех ове забаве je како у материјалном тако и у моралном погледу врло добар. и значај ових свијетлих тренутака и иозива присутне да у дј < душа осјете тоилину и жар иокрености, да уиуте своје тихе молитве bory за дуг живот славл.сннка као шго их сад упућује 14 милцона широм наше велике Отаџбине. Позвао je ирисутне да кликну и са нскреиошћу поздраве слављеника, Iberoee велике Родитеље u цио Краљевокл Дом, на што су настала дуга и одушевљена клицаша. Сокол>ка му зика je затим отсвирала Гајретову химну. Послије тога <т. пр. r. М. Бузаљко убједл>иво, жином ријечи изрецитовао je једиу добро комноновану (али само за доброг рецитато|в) сим- Прослава Гајретова дана у и нанредне омладине, коГајрет. Топло je поздравл>ен тачке ирограма испукомпозиаијама. Дошло je и Kao н сваке, тако овс в|кклавно pulji'ii.uiii свога oatiiiuio. Ради недел.е, Д И Л ЕТАН ТИ -И Ц Е HA ГА ЈР Е Т О В О Ј je upiipebeiia у губоту вече. f‘ала »Ценгра.ла« ш кићена hnлнмима и jerеи.нм umi •ннлом, ra IVUIKOM II|ротекто|>а у п|н>чељу, нмала je ненадмlaiuiio ii рнилачан илглод. -Jarno (нвli­ јетл>ена велик нм ламмима pauni je ож11И11ла. Свијет ce почго нскунллтн neh у upnu гумршк н i1очетак н||нимаве je твшко ншчокнван. И оглашен je поче:гак. Госте noадравлл и о значају гонорп г Гафет I»урина ДИИ:it>MH|>ai!ii студент филозофије, којн у криткпм нотешма , eri1-нц||јалн(> ИЛНОСЦ важност ЗА Б А В И У СТОЦ У, 6 — IX - 1931. врнјеме »Златије«. У тишини. са пјесмом јунакин>е, почела je nr]>a. и у том на<тројен>у готово без предаха, са налрсгнутнм нерннма, публика je дочекала крај, отмнцу. н бурним нлнчкааем наг|млнла цјелокупну пгру. Тешко су се расталн гледаоцн са једносатном внзнјом старог cjk' thot времена. oiior гевдах-живота. кад су низ дуге сокаке велнких махала И.-.ПОД аеленвх батча јецале ша|1гије... кад се живјело безг.рнжно са севдахом и само за севдах. II тај живот, дочаран 443 �ал моменат у пуној овојој онааи ii л>еиоти. раоположио je one ириоутне и no овршетку je наотлло опште иеоеље, које je трајало до дуго у ноћ. Свијет се рллишао пндлошо раоноложен u задрвољан. јер онака Гајретова нриредба му уинјек донеое no једну iien.irtpiicjtuv. незабо|чшну уепомену за живог, успомену која ће ra увпјек нотојећати на нешто овечано лнјеио, недокучнво. Па тако н oua. у »Златнјн« треба Morahu паметну нгру глаппе роле Златпјнне (гђнца Џ. Сарајтићевл, учитељица) која je далд максимум својих умјетннчких иастојадл п с успјехом одиграла улогу: na н.еног партнера Алпје (г. Г. Бурииа): П.иие (г. Е. БпКкало); дражеоне rhnne Ралије Шехићеве. која je на опгате задоволитво одиграл.ч једну од главннх улога комада (момкшва ХабпЛа); те пашпнице (rhima Maxvyrhexajiih). У цјеоми ry rbiiun Шехићевој нарочито п ом тле мелодичннм мезосоираном rbiine Џ. Raoapnheiu, Н. Демировић u алтом rbmie М. МохмедЛаишћ. М. Г>ехмен, М. Бркнћ n Т». Ђатовнћ. Желимо да Гајрет n дал»е нагтави оа овакопим радом n да у нашем свлјету pa milja емиоао за естетику н умјегаичкп живот. који у њему неоумп.иво лежи латенган н lloiiiroRnina пи-подо! Сматрам ua оообиту чаот fti Ra« поздрапим на опом onaко одлично nooeheiioM окупу u да Ran иопрод Гајрегопа одбора захвалим на Нашој пооетл. Ни obu охваћчте ima значн за ГаЈрет данлшп.и дап. Нн једно д|>уштво, оонм ооколоког, ннје дожпвело пажн.у са отране Највншсг Меота,. коју je дожнпео Гајрсг. Oeira непрсстане помоћн ко.у пруж i lb. R. 1»’р:1Л> нашем Гајре|у, On нлм je дао и Свога првзг ii нлјмнлнјег Cima за Cuon покроi;iire.T.a. Под tiim пок|к>внте.гством Гајрет напредује, цвета и изпршује овоју RiiooKo поотапл>ену i.unhy кулгурног п мma­ na муолпманоког дела iianier uapo.ia. Ta пажња нашег j innineiior К|шл>а прсма нама муолимапима, Tpefti да nisi будс покретач у 1>алу за Гајрет, koju je iiaiue заједиичко доЛ|ч>. Čamo дотле, док ми муолимаии овојпм радом ii помагапем Гајрета будемо ii(«;a iain, да нам je уопех Гајрета на срцу, оамо дотлс ћемо и заолужнвати Високу наклоиост, која нам ,е досад указивана. Занемаримо лп Гајрет мн сами, немамо upa no т|ч»жити нп од кога неразвнјва. да нао помаже. Осман П еа а, гтудент филозофије. •Ja Rao yuo io|>aiiaM на jc;uiy отвар: људи Koju воде Гај1«-т чиие то с највећом љубавл.у и no најЛол.ој одвеоти. Onu Гајретов дан у Великој (срез Дервента) у л аж у о*»у овоју енергију да учнне ono што je iiajflai.e и најкорие.ције. Omi бн желели .да помогиу где je год ирапа Ha 6. оептемб]>а органпзоиао je ибмсреник' Гајрета у иотроба. Људн који воде Га.рет ирави су народпи људи који Великој r. Оманл еф. fcXaunh пјкмујУ Гајретових откуиних с наЈкаом мнсле и ооећају п који би желелн да Гајрет укразначака, које куппшеоДин. н*.—: равА Лг&аовић; no Дин. се iuio алем камен, да on заблиста спојим оракама и у нај5__: Тахирага Диздаревић, Нбрлунмдга ПоробиК и Шефко Мургеизовић; no Дин. 2.—: Мурат Шаковић, Paru« Шчхбе- топлнји кутак наше отаџбине, гдс живе муслимани. Али ти л.удн не могу нрепо caioje снаге, они ниоу у стању да нешто говић, Хатпџе х. ШахЛеговнН, ,Мехо Хамзнћ, Дерпиш Алвучипе, ако нјГ imjio.T не дадпс среотва. Много сс тражи, a jarnh. Авдо Обућар и Arak .Uan -iuih. Свимд длј-ј! ло се дајс. Треба знати да школовање једпог ђака стаје наш а хвала! аЈ1>ет no 5—С хил.ада дшпцл годишње. A колико je ђака који од ГајЈ>ета очекују номоћ? Колнко je o<tim тогд друПрослава Гајретова дана у Гациу гих теЈк-та и нздата!» који леже на Гајрету? Са/внм je раHa дан 6 cenn-Mfipa ^ lji- iu a ii lij- •• т-ч чтк ледвика *Лсзумљпво да Гајрет. овако помогнут ne може дати свагде, rpa ) овај одбор одржао j e nj-ославу Гај|>етова дзиа Ш &ти- где се тражи, не можс дати ни онде где би требало дати. једећнм програмом: Оц Mojia дд одбије многе добре, видне и че<-тите ђаке, који на овакл нлчин заолужују noMoh. Мора да одбијс јср нема. У 9 сати почели су сс и-купллтн чланопн jBic I ајрета н пријате.ги, те су у 10 сати свиторпоративно огншлн у^овМи ТЈ»еЛа да рллумемо те људе којп го муче Гај|м'топнм дашњу православну цркву «а Ллагод-ц«-и-е. r.ije се држал-1 радом, na м«т омрнтнке, која ое понеклда чује. да их noслужоа Оожја. Затлнм у» 11 o.ini бдржвка je у оплашљој могнемо. Гатачки муслнмаш1 су се досад одлнкпвали oBoinhy џамнјн дова, a након тога ome Гајрот-нт чланопи. П|мг.гави помагали Га.рот, колнко оу могли. Ja ое на.дам ,t.i he они ници вла''ти на челу са opeci;им начешикоч г. Дедићем и то чиннти и одсада. јер то од нао тражи muiia на|>од||а бустарјешином cj>e< i;or суда г. Јазпиксм н осгали rpal>uiH без ,\vhuo<.rr. [а-глике njejie отишлн гу рред гајретову читаоницу, која Гајрет Tjiefta да нам поотане геоло, i-тпжер н дом. Гпјje Лнла сва окић- на minjehcM. за«трта у Кнличе у c[kvihiih 1'от TjieOa да нас доведе бол.ем и еретннјем животу. оа слнком 11». Kp. Вцс. Н|кл-толонасл.едника Петра. Све дотле док муслимани буду најикм-талнјн део пашег У 12.30 сатп овЈм-тала ое пред Гнј|^тош>м чигаоницом народа, Рајрету je iiih | mii;o iio.t.c рада. Радом .ti Гајр<т мн попорка о>'5*“) л.уди са свом школском д.ецом н Оарјакок треЛа да муолимане ишедемо из зао*талооти, неукооти и напЈ>вје.д. Иоворка je пошла кроз граД кличући 1>|>ал.у, Прецекултуре, јер heuo ииаче у нераду llpoiiairrii и бити upeолонасл^днику IIerj»y н цпјелом К‘рал.ев>-ком Дому: Да гаже.ни од бол.их. Жнве! У том ралу мн aiieiHpaMo на ове и старе и младе и Након опходи« цки п^Д поворка je стала пред on;uбогате и сиромашие. Добра вола и л.убав вреди колико u шн,и хоте-i и ту je НЈ-егоједпик одОора одржао слиједећи матернјалиа помоћ. Сви lio мало али од орца, na hc Гајрсговор: това зградд да караотс виооко нод облаке. |т - « г Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 444 �A С41Д11, fipaho, смат|мм :ia дужноет да Ва« нозовем, да И3 ДубИНВ душв <UH МЧКИ lUIBKIieMO ВеЛИКОМ ГајреТОnoil нок|кжител.у, Г1роетолонагл.едш»ку Иетсру, да нлм живи зцјсдно са својим родител.ишц нашим Ушишеиим Крал.ом и читпннм Крал.евеким Домом! Жипио IH. В. Крал> Алтоандар Г Жипио Н>. Kp. Вис. Прсстолонасл^диик Пегар! A на крају, драга госиодо и пријатсл>и Гајретовн, могу вам јаивти једцу |«дрсну вијсст, a иарочито за иас Гајретове рлднике, да je н.ип вођ дичми п|нт*,ј«*дник г. Др. Авдо Хагаибеиговћ, позвнт у Београд ir m Највишег Меета за н.егов ||:П111онили>| рад којнм je радио ла Крал.а н Отаџбииу, укпаапа му je iiajniiine почает што je имсноачн мииштром. Нозивам в:к*. 6paho, да иа дна ДЈШе кликиеми: Да жлmi Др. Хасанбегоиић! У 20 сати у всчср одржпно je сијело у Гајретивпј читло11НЦИ са понцертом које je било врло дпбро пгх јећеио. Taj даиа одбор je п|н>дао Гајретивих зиачакл у износу Дин. 339,— О а а л е Г а /р е т о в е п р и р е д б е Гајретов теферич у Срницама Мјеони одбор I ajpi-та у Вучконцу :тказао je и одра;ао Рајретов тфернч на даи 9 августа |931 у Срницама ерпскнм. Гврха за коју се je тежило постигнута je у врло добром смислу. успјех у моралном погледу je одличаи. a кчко je ирви теферич у ово мјесту и материјлви и узимајући у об-зир д»иашње безновчаио вријеме може ее рећи дх je добЈ«. Чи«ти прнхол no одбитку свију раехода дшио je 9<xi Дин. Одбор се ocjeha дужиим да јавно захвали г. г. Д?jnhy Мехмед eiji. имаму матичару и муалиму из Вучковаца, Tj*aluihv Мухамеду, oiiiiit . Лил.ежннку и CVinxhexajnhy Хусенпу општ. нисару из Сриица којн не жа-iiuue трудч те рчдише na томе. да ее тсферич што Ги»л.е тм јети н у еваком погледу увелича. iiaiipaunuie iichii Л|к»ј позиш и иглаеа. Највеће je пнтерееовање код муелимаиа ов>га aj-aja било у Ti»ve, што je теферич одржат у Срнпцама ■(•пе>тм међу стаиовппштвом правоеллвпе вјероиеповје<т тим впше, што су/цуслнмани били одуш<чп,ено дочек^ши од свију без разлнке' пЛлежа пр.имк-лДнних. Н.1|к>чнто у т-»ме што су ^ да.ти na |i.y lio.iafaii.e евв евоје земл.е те се je могло глободПрослаеа Гајретова дана у Сочицама ifo кретмтИ и да^е^ја. хтјело. Валалпло се je да еу бргћа Ha осиову окружннце Главмог одбора бр. 20. л.жнп П пружилн м В ’• Л.Ч1Н11 р у ж н л и lioMoh HOMO? материјалну, још више мчрал* августа 1931. год., овај одбор прнредио je 0. ееитемсДА о. в. имало je одвојено мје, јер nTfH*! м ул ц м ан ек о > друштвеиу прославу. Скоро цио Ларод пФ ополннх ссла присто на лијепом none,\v те Oi• ннје ; >гло впдјети да се мпетн.у n огежавало к|«ејеша M .i једно лице коХбн . суствовао je овој прослаДО, која je одрждПа иа једној ветаље. ликој лнвади, Нрослава јо одржлиа ђледеким програмом: ,'1ужпн смо д.» се захниимо r. г. Љубојевику II. Љу1 . Ha почетку прославе поздравпо je приеутие г. Хл<- н Крехо. трговац, који се je зохвалЈг! наро.ип-Шта je у онако боју, 1 :овачу из Cjninua ерпеквх који нпје жллно труда по|»ед n'>T.iii.viiui i»-.u да постпгие матернјални у< пјех на јелијопом броју дошао на ii|‘'w^.ui\r диом улалу са МуЈмтогпћем Халилчм. m Вучмнлт око 5><0 2. Г. Haj paM<»niiIi Гпјфо, Иргпједиш; друшпај Дин. чипчг.1 ирцхода Г. Jbvc'-ojeiinh je иок-iao добру вол.у за je ronop о рођеилану 11». Kp. Вцч. Престрлона<л,г,џи1Ка Т1е.| шд на iuii|*en.y Гајрета. етваран.у л.уЛави једних п[>ема друтра. као н о томе aaumnj'- ГајрЛ узео дјш гнма те му се и овог нута нај.геише захваљује. гвчју прославу. Народ je roiujijijion patnji По|*ед о- галог дуалгкт je захвалити и г. г. ФазиЛу М. клнцап.ем К|ч1Л.у као н цпјгдчм 1*|«л>еВ' |;|>м у. нмаму из KejKiia. МвтЈшвику Алекси т|*г. из Срниrom)[Ni г. HaJjiaMoiinh je предлож^п прнгутннмп, ;vj ^fouTi ,инћу Абдхлклдиру коиачу m Керепа, којн i^vvuue IH. Kp. Вие. Престоло11жм.ед1гику Потру чеетитку аа сре pebimaii.y и n iBohen.y и|ч1Грама те«|н*рича те на скупрођецдаи. Нн|1пд je га аадовол.ггвом ирнмнп i првлога. Такођ«-р хвала г. г. Ку|«башићу <\ман.1ГП. je послата честитка. Ахметбеговнку Мухарему. My«-r«|iiihy ПеНнру. Г-рнчићу Омеру, трговцпма нз Вучковаца који дарипаше у натЈрн у сврху 3. Г. Сманл Скоруплл, 'имам, одр.као^е ћреддпање о даЈжва nprt извођеи.у тефернчког ирограма. друипиу »Гајрет«. У прсдивању je лијсио иркчиеио како Мо|м се 3axiu.iити г. г. Гелимбеп>внћу Ахмеду, наддруштни Гај|*ег Ј>адн на културио-ПЈнинјетнчи нмдналву ва■чприпку нутева m Прчке, Ха*-ел.иКу Муетафи n Даутбего|>ода a иеобнто села. Ha K|«.ijy преданДн.а нре.ижач апеДује пићу шер. судији из Градачца, Николнћу Ђорђн из Хргона, на на|и>д, да што вшпе ирилжш у друштно, јер he му ono ■IaiiKoitnhy Cnai-ii из Пнјеле, Xm аиЛегоппћу Хаеану n Глаевојпм радом na npocnjehniiaR# noMohif, дч ствери соби бол.И ibaiiKiihv Тјулаги, општ. б11л.ежницнма прв >г n i ГахиКа a жнвчт. Народ je предапаи.е г. ^корупина са пажњпм еаглуii-T'm.iT ni llliiHOHHiie. који учегтвонаше на теферичу и даровипе га добрнм пртозима. 4. H i.i oimr iipe.iaiiiiiM на[Ч1Д се Hajiu-he je иитереговаљс паетало у томе, што je као забав.1к10 до Краја up ммаие, Том je npn iipnpeboiia TjiKi lipun теферич у оппч мјегту дао доб|ч» утпег.а и добре же.ге уз паграду. за бол.11 цинитак Гај|>етове идеје, те ге можс куд н камо HpiMMaiia je п|>отек.1а у нај.непип м |ч1ду те Ке ее на|>чд боа.и очекипатн у буд,}'ћноетн. за дуго cjohaTB onora ;uuia, јер до сада mije нмно upiuiiKC Вахкалл јемо се пшмл које смо проиустплп a овдје ннда ниди у onoM крају овакву елаву као што je била ona. емо иапомепулн. a којп о.у погјетпди овај те^рпч. Приликом проелпнп прнкупл.ено je ,ци'.[>опол.нпх upniora у Да je ово гве ob.uuj уепјелс*. да je створена лубав сада mii«vy од 337.50 дпиара. a u за будућс иамеНу муслпм.ии н православних дужан смо Gajrel u svakoj kući, znači samo njezin napredak 445 �завхалптп г. r. Миличевићу Стојану. иосјодкику из Срннца српиклх и Салпћехајићу Хусенну ui Вучковаца, којн cnaком прнлнком раде na зЛдижаваљу н етна|чи1>у љубавп наMfbv муолимаиа н правосдавннх, n* со може очекивдтн у будуће још бол»и уеијех у томо иогледу. Препједнпк Гај perona од<Ч*|ч»: Хусвјнм СалихКехајић. Гајретов теферич у Брчком Женски Mjet-Hii одбор Гајрета у Брчком одржао je у недељу в. еептембра Гај|ч*тов дан na нмању г. Хусени «н|*. Требинчевпћа. Успркос pbanor времена. пооЈета je б т а врло л njena и теферпч je ;уепно II-Шад riMKi>r очекипадва, што ce у првом реду IIма u1ХШ1ЛНТ11 r. Xy.ei ih еф. Т|1еЛинчевићу. коju je дозволио да ее теферич одржи нз н.егов >м иман>у н етавио евоју вилу н.i раеполаг:in>e. Hi* геферичу je Лио чиет прнход Днн. 7И.— Бифе гу даровалie r-b<‘ и r-це: neчено ja Ha* Шериф х. Т|ч-М1н>It'Bllh. I'tn.iuban; Лаклнву Taxii| e х. Кдхемовић. еевдиban Зу мрчт х. Џафербеговпк, бам аву Meepjjia Кучукчлић. набрујачу Сеније X. Мехмедатћ. nap iiimiha Паша х. Мехve.ranih: uo торту: Авније х. Пуквнца. Сегма х. Каднћ н Хаиумнца Едхемовнћ: наЛрујачу: Муни|а II.: no нугму^Н. Н.. Н. Н. н Н. Н.: Дин. Л".— Рабија X. Мехме.мгић u . pnч. i-.— Н. Н. ПриЈч^^ивачком олбору и^дарвату.шма тоила хвала! I М е р х у м С у л е /м а н М у р с е л Кргјем мјессца августа преселио ja на бољи сви- јет 30-годишк.и чиновник, врстан педагог, ванредно способан наставник, морално савршен човјек, узор-наргктер, и месебични, пожртвовни и као пчела мар/киви Сулејман Мурсел, чија je смрт уцвијелила не :амо њсгопу породицу наго Ггјретов Мевлуди-шериф у Годимжу (срез рогатичии) 2S. авгусга т. г. no uvv.i-iiaMa.iy у годимнла-ко.^дПТмлји Мјесин одбор Гајрета проуЧио.'*' мувлуди-шериф./ Г. Мухамед еф. ХаџнлЈкМееовпћ. нмам и вје[«'учител. na Рогатнце дошао je још 27.- VHI и и>4у вечер давање о зиачен>у 1*ајрега, у петак je ПЈоучпо хутбу a uai ове je говорно о Гајр^т}'. обја^нившн љегову еврху и nornao прнеутне да се у Гајрегу еиС уједине н еложно пораде за добро Гајрета. Ово су прнетУнн попратили «Ј одоЛрнваа»ем и одушевл»ен>ем. — Послнје џума-иамл ia- и[«оуч пупњаву пушака и прангије, je -уз-дије.Ђење ше|>Ота и дјепп шећерлама. мевлуд господа: Хаџиахметовић. Налиф еф. Хе.-кић. Мехмед еф. Парлов, 3*јиил Н». Xa|jyb и етдрииг Мулд Мујо Xoqnh. Н ако су гада у пллншкжим крлј-нпма велики поле-кн ВОСЛОВИ, Ha мевлуд je ДОШЛО OKO 3 0 0 0<«Лж ИеКОЛНЦИНа II в-з удаљених села општнне Поджепље и Соноловића. a ftno je н лијеп број жена и дјевојака. Сви су чесгитали одбору н згхачлили се, a парочито рали тота што je ово првн мевлуд п|м>учен у овој стррој џ»мији. Гви rу били ганути н занесеии. a мпогима су се и очи з&росиле. Tom приликом уписао ее je лијеп ЛроЈ чланова. тако m еада одбор Лј >оји 130 члаиовн. се болно дојмила свих пријатеља овог култриог радиииа. Гајретов Главни одбор je тешко погођен овим ударцам судбине, која je немилосрдио истргла из његове средине његова вриједиог члана, милог и симпатичног колегу моји je у Гајрету савјесно вршио сваки лосао, иоји му je био ловјерен. Не зигм како тежгн и гломазан nocso да му je повјерио Главни одбор, мерхуи Сулејмам иије никада знао реНи да je спријечен или да je преоптереКеи својим службеним послом, него je сваки Гајретов рад са пуио душевног уживања прихваКао na аио не би могао да ra сврши у дану, он би откидао од свог спавањз и иа ш тету свога ноКиог мира и одмора, он би на пуно задовољство Главног одбора, свршио што му се ja повјерило. Четрдесет година je требало да ђе дои се изради и усаврши овакав једаи узор човјек што je био мерхум Сулејмам: лун човјечности, задојен оно прокао <vy- бавжу прсиа ближњеиу, сусретжив преиа свакому, милосрдан према сиротињи и т. д. Четрдесет годииа проведених у иитеизивиои студирању иациоиалие и њемгчке литературе, у Еаспитању иаше оиладиие и у савјесиом и исмречом раду no разиим шиолама. Страствеиим студирањем стечеио знање MUSLIMANI. UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati I sa agrarnim obllgacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovlća ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. 446 н>егово, иеуиориии радом иагомилаио исиуство његово дало ja његовој ллемеиитој души таио драгоцјеи умии капитал pa му je тешио маКи лримјера међу иашом иителигенцијом. T aj иапитал рахметли Сужо дарежљиво ja улагао и у Гајрату и у својој службеиој дужности. За свој рад иииад нија тражио ии славе ии хвале ни престижа ни положаја. HajееКу иагргду за свој рад осјеНао je у саојој властитој савјести која je уживала у том над би ои учииио иакао добро другима. �Прошлог Рамазама иад je Гајрет алеловао на своје пријате/ve и сарадииие од пера да сваки иа своје струне напиша у популарном стилу no једно предавање, дорао je да ke новчано хонорисати сваио предавање у иолино то буде који писац рефлеитирао на хонорар. Мерхуи Мурсел je налидао два предавања о иуНњем одгоју, и кад се je послије Бајрама одређивао охнорар за поједине писце, рахиетлија je одбио да приии понуђени хонорар са скромиом мотивацијои »да његова предавања нијесу вриједна да би била хонорисанг«. Премда су његова матсријална сретства била доста чедна, да je једва излазио иа крај, и лремда су његова предавања била одлична, његово ллемеиито срце није дозволило да из Гајретове благајне узме иоји динар за свој труд. Ш та значи јака воља, чврста еиергија и устрајност у раду, мерхум Сулејман нам je то показао у свом уложеиом труду око писања »Малог илми-хала«. He позиавајуки ми- једног од источних исламсних језика, ие студирајуки ни иа једном исламсиом теолошкои факултету, он се je латио озбо/киог посла да изради један савремеи и за нашу дјецу лако разумљив вјеронаучни уџбеиик. Послужио се својим исиуством у методском поступку при школовању мале дјеце, знао се je спустити на ниво схватања дјеце од 7— 8 година; према дјечијем менталитету средио вјеронаучно градмво; гдје и у je требало послужио се њемачким преводима аралсиих дјела и иајпослије успио да даде једаи .Илми-хал«. чија je корист од огромне аажности за нашу дјецу. Ma да извјесни кругови данас цглично не цијеие raj Д а љ њ и у п и с д о б р о т в о р а и утемел »а ч а Га/рета Лд чланопе добротворе упиеагае <-е слиједећа господа: из Вишеграда: Идриа Каришпк; из Лукавца: Славко Крижлн, хотелијер (код г. Омсра Омазића). За чланове утрмс.Ђаче господа: из Буж ииа: Аган Be.inh, Оеманага Хаџић. Але 1Пзхииовић умрл. Хаеаиа. Ибрахнм Шахиновић умрл. Ахмета, Муетнфа Велаџић умрл. Мумина, Омер Meiunh, <'уллга Љубијлнкић; из Тур. Јањара: Абдурахим Имамовић. Харунага Иклiiouiih. Салих Муминовић и Ташид Зечевић; из Орашја: Инрахим Горок и Смајил Cejieainh: Из Илијаша: Никола ПетЈК>вић; из Бијељине: Др. Ацо Погдановнћ. адвокат; из Вареша: Салко Парић; из Грачанице: Ибрахим еф. Уставдић, тк. уприввтед: из Купреса: Салих Хусеинбаговић; из Сарајева: Повјереник r. Салко ХасанбеговиП улвсао je сДајвзв^х гоеподу з& утемељаче: Салко Нлкшић, проф. техннЈ;е: Сабит Камевииа, чин. Држ. Хнлотекарне банке н Асим Преш.ЂО, чин. Држ. Хип. банке; Ибро 1С.|рихаеанопић. царинсг.и чиновинк. и Наепх Ахић. бановнцекн трг. прпспв. његов »Илми-хал« — a не цијене га стога што или иијесу способни да ra процијене, или што им не да завист да лисцу одају дужно лризиање — блиска ke будукност показати, je рахиетли Мурсел са својим >Илии-халом< ударио препороду исламске вјеронауке, a неке дуго проки када иуслиманска заједница одати достојио признзње Т Мурселу на овом његовом кораку ка модернизовању ВЈерске обуке. Heke дуго проки, велимо, јер читаве војсне муслимаиске дјеце ноја данас хрле у школе, кроз лар година сачињаваке нове муслиманске генерације kojs ke знати да цијене и рахметли Мурсела и све друге несебичне раднике који се труде да се тој муслиманској оиладиии омогуки школовање м да их уведу у редове културних елемената. Смрку Сулејмана Мурсела, његова je фамилија изгубила вјерног иужа и доброг родитежа. Toj ожалошкеној и уцвиљеној фамилији Главни одбор Гајрета изражава своје дубоио саучешке и са том фамилијом заједно Гајрет дијели тугу и теш ку жалост. Смрку његовом и држава je изгубила једног вриједног и лојалног чиновнина, a школа и просвјета изгубила je једног иснусног педагога и способног наставника, a Гајрет je нзгубио једиог месебичиог, пожртвовног и врмједног раднииа. Празнина моја je настала у Гајрету тешко да се попуим радником који би био раван Сулм Мурселу, јер такови се радници ие могу ни новцем купити, nm избором поставитм, ни декретом именовати. Годнне и деценмје озбижног студирања и корисног искуства на полу педагогије. годмме и децеиије иесебичног рг.да, гдје рад за туке добро пређе у навику да човјек лочне уживати када momom учмнм нешто кориснога. . . то све сиупа може дз створм једног мдеалиог добричину као што je био иерхум Cy/vo Мурсел. Нека велиии Бог улије утјеху у рањаво срце његоос породице с иојом заједно и Гајрет оплакује мегов губитак. a његовој племеиитој души иет! иека подијели фмрдевси ала џе- Ha I« о. мј. премниуо je т бан,и Tee.uih након кратке, алв тешке болестн (срчвне кали) Атанаеије КрстиК. грескв поглавар у Дервенти. f<д гвога долагка f Дервенту, гдје je премјешген у гвој>тву попавлра еречл прије 3 године, као и no другим мје■тнма у којима je глужбовАо, f>no je по-знат као један рнједак и доЛар пријател, Гнјрета, чије je акције увпјек са еимпатнјача пратио и потпомагао. Сва чј^та у којнма je слтжио као поглавар гре-та: родно му мје<-го Влагеиипа, na Вишеграг -тапгм Прнчзвор. те на концу по«л.едн.о мјеоо му глужбомња Дервепта, гвједоцп су н.егове л>уЛавп п]»ема Гајрету. кога je он братски и иокрено помагао. лржеКи се оне hnjene нлше народне; »rtpiiT je мио које вјо|*о био*. која na жалост код многпх још није гхваћена! 1*ад Гајр^т* пратпо je покојни Атана<-иј eKVmh «■» енипатијоч и одушељелем правог наро.днсг иријателл и патриоте. иепрапно гхвакајући велику идеју Гајрегову. која водн културно-проеветиом, те економеком прело|оду, n на11Нона.тном ocBjemhen.y муслнмалеког дијелд нашег народа. Kao предрагнн нацпопалнн ра.дник, п|чзганлн je пок. Т. К|«тиК од етЈмне иеп|>ијате.га нашег на|ч>.г1. те je за евој |мх.10Л>убиви |«ад о<уђен (у Лажалучком велеилдајничком процесу) na 2<> година т^тннце. у оно пло вријеме, када гу били (нуђиваип. rona'Hn у тамннце n гамо умирали. н многи Гај|>етови |«адници. Немају скоро нн гри седмице, како еам са еада покојiiini Танаепјел K|»'TiiheM ншао у Дубочац. на поанв тлмошii.iiх пријателл да помогнемо прпредбу дубочкпх Гајретових paденнкл. Покојншк. Т5>да потпуно адрав, примио се je cnpc\1no н са вееелем понје|*ене му функцпје, као и увијек када се (шднло о ГајЈкЈту н aa Гајј>ет. 447 �Покојнн Тана.нје Kp.tuh оотавлж uaa сеЛв еупругу <'» ч нео^-кЈчАгене дјеце (ум|ч> je као сиромах). Гмрћу н.епжом. која ra покоои у најл.ептнм годинама живота (у 44 годнни). Гај|чт je илгубно једног ттнноког пријател.1. Опрлштајућн ге оа Танаонјом 1\‘|чтићем na н.еговом ;<али>ем путу — у вјечност, у нме Гајретових раденпка у Дервенти, ;шхвал.ујем му за еву л.убав. коју je покагло према Гајрету. Слав;1 ii пјечан опомеи Танл- нју Кротику! Дервента, U «ч*нтемЛра 1931. Ta моја радоот потенцирвна je с тога рлалогп, mito ona наша Auuaiuiui пеличаштпена Гајретоиа манифгчтацнја мада упрапо на дан Johi једно иелнке |цн>елапе целог iiaiintr na|hvw, a то je »роолапа |нфендц|а iiaiunr Mohnor П1>отектора, lberonor Вточанетпл Иреотолоиаоледшгка 11«тцп. Есад бег Алибеговик. Остале Г а /р е т о в е в и /е с т и Конститумсање Гајретова одбора у Гор. Вакуфу Мјеснл одОор Гајрета у Гор. Вакуф у нзаЛраи на скуиштнни од 10. V III. т. r. конгтнтупгао «с ј«* tia сједпицп од м . авгуч-та како елпЈеди: нретејодник Мухамед еф. М уфтић: потпретоједннк Муотафа Љ у та ; Секретар Гулејман ГапранопиК: Алагајник ХалндЛег То-кероџнК: пдпорнпци: Хаш имага Гаврановпћ, Мегуд 1‘пџал н Смаил l ’etjeAaiuiih. Замјеници: Тахнр ManoRiih. Хам днја Љ ута , М уп аф а Muanh, Зулф о Iyaрлчу-тафиК н Ахмед X. Јусуфовпћ. Надзорни одрор: A tV rлах Пајрактаревнћ, Лито Нилнћ н Зулфо Ргд мсвооснованог одбора у Годимљу (општина Боричиг) Недавно je оснонал Мј'-<ЦЈ1 it^ o p Ч'нј|ита у ouiuim n Лорпчкој. у коме су загтуиаиа oiftv села и до еада 1* гало 107 чл&иова. Ha npnoj оједиицп лздлллЈ ?11о je одржн 13 <ч‘ПтемЛ|л в то У ^ ид ику тефедича < грлмом. коњекпм н Нјошдчкнм гркамд, rabaite цањем камена н т. д. 16 авгупа 'пригуеГвогалиЧту екорој < .. елави. коју je у ча*т l0-roflnKiH>ime ггппива нд t o M l i . Вел. Крал>а уприличио н ддржло општип- ки у|»д у ОЈгцерској, те je један од одоорнн|:д vnvhfit н благ•«д•i • н.у у српско-православној цркви на Борнцн. Надаље je одржлпа гвечлпа 'jejunia a . на Kojoj je п рет• једнпг. одржао топао п значајдн rot^p и сa које je Дворгкој u n u e .u p H jii lb . В. К]..1л л vfivh'-iu јо з д јт в н а депеша. У нагтавку еједнице закллчеио je да ceV4S. V III. одржн муплуди-шернф у џчмнјн. Нза тога г у сви Приеуј-Јвоиали д у г н c.|>ehaH жнвот lb. В. Kpa.ua, на Kojoj око loo ce.iana, a м«ђу n.it мд и делегат Прси-вјеге г. H e j« Стојановић и mtjehuiiK onhniie М гр н ш о Ta-pnh. — Ово je С.ила проучеиа ирва дова за' lb. Вел. K p n.ia у опомепутој џ.un iju. гвечаној дови :ta je прш-уствовало С А Г А ЈР Е Т О В И Х С ВЕЧАН О СТИ У БИ ЈЕЉ И Н И Говср r. Хусејиа ИмамовиКа. студ. мед. на свечаиој аиадемији Гсхпође и гч*П«до. ссгтре и Opaho’ Необично гам . |и-гап што мн >е мружпла oita perua 4iw t да могу и ja, кло омлллннлц у onoj свечамој прнлпцн и пред oti.iuo |><Tt:o оллбЈешпм екуиом, прогонорптн исколико речн. Г. Х У С Е Ј Н ИМАМСВИЋ, студ. мед. из Бијељииа Гајретовци пмамо нарочИгог р&злога да можда jom више ocjehan.a н оа више ]>здо<тн mro лн о<тала нлшч Opaha, aiu> се уопште може тпко pehu, nj оелавпмо и иоздравнмо рођепдап пашег улшилспог заштитика, јер «у one наше надс и све иашп жел.е везане ftiin na н.егову узвншену ЛИЧЦООТ. Јер, неоепорно je ,та <а отупан.ем иод на-гону m>huy заштиту Гај|>ет прелази у иа|м>чнту актпино<т u к>егово ндеје. Koje иду с тим, да муглималском делу iianier народд оеигурају и прнбаве лепшу будућноет и бол.н жнвот, 1и<-тепено иродиру У све на|м>.|не елојеве ове народне душе. И .гшао, Binne него ли нклд. ми с мо унерени, да he и наш покрет заједно и уппредо na Нитовом узппшеиои лнч* иошћу нлиредоватн u шажпти се. II за то ми, к«јн желнмо, рпдимо и боримо се, за трнумф Гај|мт>внх идеја, из дубнне ,\viue желимо дуг н сретан асввот навп-м узвишешом 3aштнтннку. 3a то у нме свију uuc u нарочшо у нме мјчлиматке омла.1 ине кличеи: Нека жнви ua.ui у.тишсни UaumiTiniK, Ibcr. Вие. 11ро<толи11а<;лед|| нв Пстар! llpecnuiKOM оемаилијскнх натл.а над ерцоким iiajtoдом, borna je постплл поириштем nejanii* ра-д1р|М|> Истока Члан Гајрета свјестап je члан своје заједнице �и Запада н тада Ja nojana Ислама донела нову смерницу у жипоту једног дела истог на|м>да, која iiи-'tou деценији води linn муалнмане <:|>н<'ке K|mii, ji-дцмм iiort-ftiuiM н|>.гнцем ипnaii остале игтокрпне ri|uihe, све до оалоЛођснл 101S годинс, 1«ала i* отало na крај ••pi,:ui.r;ii<'Koitii.)j тауи и иошло су у гугрет нппом и спетлијем жипоту. Ми муслимаии. кло «-а«тинни део југоглмпенгког иа|>ода, ппјолабијс гмо гтпли у интан.у узгоја и П|мк-|ц-Нспо<гти. Ona naiiin ааогталсат мора дд негатинио утичс и ua ц«*ло1:упни . Да су наетале овако повол.не приликс aa Гајрет и за iMTon рад. много je допринеда и атноефера створена епохалппм актоу IberoBa Пеличан<ггва Крал.а од r, јануара, кдда 'У ' ве политнче трлавице, које су ометале прапилан Гај^т"" 1«Л ™ Увск ирегтале. Многи ГаЈЈ*™,и радпици аапали можда и иехотице у политички вртлог, иашли ry ,-с после 0 јапуара опот иа једном <амо куд и камо л.ишем и плененнтир-м поглу, кулгуриом и fi:oHOM<i;o« волиаан.у му<лимангког дела iiainer нлрода. a ца|.очито u-ronc омладине. & opranu wm naiiier inpo.ij, Па Tt> иомагатн гваку културпу иде aa тим да од н.пх |н)дне заједнице. Колико je год похвглно. многпу уегтиуа и наш Гајрет нађе поједннаца, којп nm или што je Jom aa веку оеуду, елнмппоки гвет буде port штетних навпка иеававл rneheiifMTii, н ату акцпју не само ne потчоу^ку, негл je иа жалогт гп|*ечапају. Лли na ове тлоггале nrnvriiiuie елгчентг мп <е ne ry«yo н neheuo огпртатп. ш:о желимо доЛро n ' iiac нашеуу <nYry. него hcMo xprtC>|xi iikii оннм путеУ, kojii <v нам покллллп Огман Tiiiiaih, Лвдо ГууЛул, Хлуид Čujno. Вехџет Мутеlic-iuh, Мехуед Знлџнк н Д|»уги. Taj иут ikthiii инје л ik, нш1|х)тпн тежак н ТЈнижит, али Г>аш aa то уаиншен н леп. Гајретов рад. који je aa преме рата био потпуно угуiiii'ii доОнка ('Hora иоликог елана н полета lita Оодоб >b«‘iM. Ha ih'tiiu оннм p.viiu-iiHiiaMa, иод којиУа су ii.tKoiiami рахуетли Осмав TiUKuh н Авдо СумЛул, дпже ге ir|«a аапава Гнј|и'та у hobiim ii ГИЛЖ11ИМ руклна, luija <адд лоирша још мнлије н још иеселије и око Koje ovo ге n uh л.ша>- окунилн у леној na inoj (VviVpiijii. приЈател.и, да на>-тавпуо n на огтварењу Гај[>етоja'-ан. Им-ra покааује свеилеологија. Ibera показују један добар дио Гајрепаш Осуан Ђикнћ. улогу одпграао, треба п чпеге луше. Треба пример <вога уавпшеаог позава. ТреЛа дл суо гвојпч јлвипм радоу н гвојнм чп- тну н неоваллпии прпвшпгм жпвоточ догтојнн да ее око на<* окупи наpoд п п.огос-1. оуладина. Са овлклиу Гај|к*топиу радпицвма. под овако повол.11НУ 11|>пликаул. a и.1|>очлто под аагатнтом. коју I'ajj-ei нал а а ц ua најии шнм уоотима uaiue држане. ii.'-mu je |ч»д (» игу|ин, ibcroH угпех иемвнован. Kao оулалннлц ja анелујеу на све Bar, a иаЈОЧПто на iLuiie дичне вок>\ да угтЈлју na уавитеном иогду. a омла.iiiiia h r сс группгати око њих ii uhu путем, iu>ju joj они покааују. Гогиодо! У име оуладвпе ja Нам <-е гвпмл a нарочито нашем поттованоУ njieive.iHiiK.v, r. Дру Авдп Xa>ainVTounhy. аахвал.ујоч. mro ito дошлп у нашу сргдпву и гвојпм npnryriBoii Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 449 �п гвојоу живом pehn далн нам још nmue потстрвка и полета за неуморнн рад. Живели! Додје»ен>в наставммма-ица на рад Гајрету Ријетегеем Миннстаретва проевјете доднјел»ени <\v на рад Гајрету » ure. год. I9.li/S2 као ун|чш11иц||-ицс Гајрстбних конвнкат* сдиједоћи наетавницп-нце: Гајретовом менском нонвикту у Сарајеву: Флта KounриК и Вегајета Арнфхоџпћ. те рнјешен>ем Kp. Латке .lupa­ ne Лриноке бановнне Мплица rpfliih. Гајретовои мушком нонвинту у Сарајеву: Алија Хроvnh. досадаген управник овог конвикта. Гајретовом шегртскои дому у Сарајеву: Халим Kpexnh, даеадањн управник otwr дома. Гајретовом конвикту у Мостару: Ахмед Tjincuh. ’o ндаљп управник овог конввктл. Гајретовом конвмкту у Тузлм: Мехмед Ca-iHieu.tinh. доеадањи управник овог конвикта. Гајретовои конвикту у Бања Л уц и: Кдхем I»*‘i;nh. 10-лдан.п уиравнпк овог коиввкта, Гајретовом конвинту у БихаКу: Сулејман Реџпћ. „досадањн управннк овог конвнкга. и Гајретовом конвинту у Плевжу: Мбрахнм Гцогр.тхшја. досалањн управннк овог конкпкта. ®Прошнрујше лисш „Гајреш“ у | I Вашем мјесшу u околчнч! g З а х в а л в о с т Г а /р е т у Ових дана сам с^повратпо из Египта. лошкн факу.тгет Ел-Азхар у Канру. (Гретан ••.» овом прилнком да се запп-Sim Главиом одл|> ** Гајрет h.« >811» благодмгиАа i.oje «-ам ужив.10 i-»o томац пуне четири године. Јл и и о vi вигоку »тилендију Гајрете бнло ми je омогу heno дд лавршнм »Boje »тудијс. Н Цнјенећн Haliiui ВрИЈеДних 1 ГајретовИХ ралинка. желим им много rpehe и угпјеха и мрлим Свевишн.ег Аллаха, да нх помогне у њихову раду на подизан.у мугзнм нског елемента. како у свјетовном тако и вмргкоч погледу. Уједно се захвал>\Јем г. Јовану Дучику на очнн-кој пажни коју je указивао свнма нама у Азхару, 31 цнјело вријеме Оојчвка у Каиру. Гарајево. io јула 1931. Са захвллн anh.v Мухамед Фочан. С н р т м л а д о г т е х п и ч а р а Исмета Ф ехи м опи 1*а Неочекивлно у пупол.ку младоета у огамнаестој години жпвота преминуо je у Лржавној ftvuinuu у Гарајвву (бивши Гајретов ннтомац) Игмет ФехимовнН. ученнк IV. |ми>реда Техннчке средље школе. Кpatka али тешкл болесг немилоердно je и<лрпила н-егов млади жипот н крута je <мрт изнршила ■-Boje. И<мег je ha U с*птемб|»| у 2 сата иолије по.дие издАхиуо. Губитак Нсмета огјетили еу iiajRiiiue н.егова <И|*ота чај1-л и opaha, којима Свевншн.и ИВКа иодарн Moh <V.y|»a и очува их од других жалогти. Ha поел^-дњем путу Иемета су п< пратилн уа родбину и ирнјате.г« н његовн Оројнн лруговп предвојуии са једннм 450 дпјелом професороког nrtopa Техничкб средн.е школв на чолу га г. инж. Грофом. директором Техничке средн.е школе. Како je Нсмет гловно као један од најЛол,их ђака Техннчке средље школе. то се je могло .мпаантн и у невозаном ралгввору са његоппм г. г. п|км|ччч>рпма. a директор г. ииж. ИСМЕТ ФЕХИМОВИЋ Г|»оф mije могао одолити у жалби за Игметом те je многу лијепу похвалу о љвму рекло. гушећи се прн томе у сузама. ОпЈмштајни говор над Исметовом кућом вјечноети над Д1..ТОПОМ раком mjioKao je Цсметов друг. г. Теуфик Омпћ. ченнк IV-jm m Тсхннчке средње школе, којег у цвјелости чкиимо. да се внди колмко je симпатијс стекао н међу јим друговнма: »Лрап1 И«м"те' ,(ошао je ча»г којег смо се иајпншс бојалн, час, којнм навјек о<та1ЈЛ>аи| н о.гзазиш у други. бол>н и nen|ioлл-inii снијет. b'jKia читав гвој младн, алн на жалоот кратки ЖИ!н>г, Лио ih узор i-BHMa 'Bojim друговнма, u ето уирано. KJ.la <н хтјео nv'tiimi на праг гилкч пиног u слободног живота. ore нам те. дјшгн ИсВете. нсгми.гена еудбина. Одт-шш од нае. Иемете. милп uuiu друже. Оставлчин иас у задн>ој голннн свога школовано. (К тавл.аш сиоје друсове. Kojima увнјек ftno добар друг и ткрев прнјател> и с којима еи upiiieo најлачппе чагоие гвога ha'iuora живота. Kai;o ли те тако ненндано ncMH.ioiniua смрт отрже у цвнјету тв >гт живота! СудЛа те ne ктједе иоштедити баш када си uajiiiiiue обећавао. Huje re обал|М‘.1 а ini на твоје колеre mi na тноје нријател.е. na 1111 на fipahy н еироту мајку твоју, који у теЛи гледдше гвога п;орог старјешипу и taштнникл. ТеЛе. драгн Иемете, нреко кога су твоји милн и драгн гледали евоју најбол>у ЛудуНиост ето he еада нокрнтн црна зем.ха заједно са н.нхоннм иајОол>им надама. И.) eno гви твоји другови гл болом у души. еуuiMa о|>ошеннх лица етојимо иише тебе и ипреднјемо тн безб|И|ј лијеиих |«амета и молимо f ’Beniiiiiii.em Hora, да тп отворн џенетека врата. Ти одзааиш Игмете и остављаш iiae уцнилам|е «'в»)јс другове, али he 011n сачувати све пајл.ешпо уепомене и екрушеног срца молити Hora, да ти на оном • нијету iio/upu вјечно Ллагостан.е. 1 • ј Н И Н »• O M • • » • •• « •••» •» « » » •••• Уписујте даљње добротворе ј I и утемељаче Гајрета! | �Драги Ишете, nam iraјмн.шјн друже, ono neiia ти буде иаш погљедњи збогом од твоЈих ожалошкеиих другова«. Kano re пиди, ono ниЈс обнчан гопор, ono je глае другарског грца пун iipmnaiui зл ону драгоцјено<-т, noja je нег.тала заједно са Игметом. Нска ( ' bpiihiiiii.h Бог утјеши њсгопу уцпиљену мајку и 6pahy a рахметлији нека подари наЈбоље мјегто na оиоме свијету. A. Љ. Tp°naii.a Мухамеда, Поновни поход у Меку и пораз М\слиманн н» Cipnoj П*ници, Заузеће Меке, Битпа на Хунејну н повратак у Медину, Случај <* робнпом Маријом, Депутације бедуингких илемена из Јемеиа и хришћанских свештеника ич Неџрана. Поход иа Тебук и рушеље џамије у ЗуЛнаму. (’м|гт вође Мунафика и К|«ј н*гове страике, Декаа рација na Мини. Хаџ-ел Г.елаг и Мухамедов велики говор иа Арефату, Мухамедопа болест и смрт. бивши муфтија бихаКн« Mjerim одбор Гајрета •оддуку Грегпог n u a Гајрету д| noBiih у нзносу од Дин. 2.340,- »М у х а м е д и К у р а н « Ових дана имшла je in штампе културва шторпја lleламн »Мухамед и Куран* из iiejai одличног tiaiuer iinrua r. Огмана Нури ХаџпНа, држапшн' ra вјетвика. a у плДиљу кн.вжаре Геце Кона у Београду. Кн.ига наногн 15 штамианих табака, израђена je у најл.емш.»ј техничкој ои|а*мн. на најфИ1Шјој хартнји, великог формата. Гадржај кљнге: Увод. I Араби.а и арапгни на|мд lipnje Мухаме.ла: Землопнг Apa•бије. Покрајнне А|шбије, 11ри|к>дни проилводи Арабије. А|>ап|*ки na|K>,i Жнвотно алнкмаи-е и караптер A|ialVbaH.i. Bje|«a Араб.1>ана прнје llr.iana. II МухамеУх у Мекн: Мухамед «д |чфења до прнје |>eneлације, 11|>па |>евелација н upnu муелнчАНИ. Лапно iumihiша' У ИРлам ii лични навадп на Мухамеда. Покушај идолопоклоника ла iiiuHpeii.e га Мухамедом. llpon>n Муглпмана н геоба у Абиеинију. Оме|ч»в ирелаа у Ислам, |м>јког Муглнмана. Мухамедок иут у Тајиф, Сагтанак га ходочагницнма из Ја<> риЛа li ааклетва на АкнЛи, Мирад... III Мухамед у Медпнп: Хнџрет — геиба у Јаориб. Г|ид. и.а мсдкнеке џамвје li п|к>мепа К‘Лле, Битка na Бедру. Ilpnn 4‘укоб ra .1е|«|н*јима и no|>a.i Муглнмана na Ухулу. Други ry. коб ra Je«|ie.uMa и oiirje,'UHa> Медние. 1'лучаЈ Згид Оан Харигц и к.1епета ii|KirBR Мухапедоне жгне Анше. Ирви поход .na Меку и уговор у Кл-Ме|мру. Uav.iehe Xaj>Vpa n noi.vuiaj Кодифпкацијл Kopana. VI. Kopan. Вагкрс n загро■ални п|*>пиен Kopana. VIII. lana. IX. Ко(>ан о Божијим K->pui о Хрттт. XI. ХадпгoOjie.iii: Молнтва клањањем. — Рамалан. Холоч.ипће na Кабу. XIII. Фаталп-им. Предегтннацпје и Глобола Воле. XIV. Толе|*анција и Вј»-ј«ски Фанатилам. ХВ. Свети Рат и ропство. XVI. Култ Гветих и Мртвих. XVII. Жеиеко пнтање. XVIII. Hoiuiha. XIX. Oi-гали гвијет у вријеме Мухамеда. XX. Погтапак apiiB'Ko теок|*ап-ке држапе — Халпфата. XXI П|>ва чеTiipn Мухамедова Нас.гедника: Ебу Бекр, Ovep бнн Ел-Хатаб. Огмап бин Ел-Афан. Али бин Еби-Тдлиб. XXII. Oprannлација ii унутратње уређење Халпфата. XXIII. Догматпчки ii npaRHii гигтемн у Исламу н налш муелнманн. Литератур.1. — Цијена je овом зиаменнтом дјелу у претплатн у u nrov повелу Дин. 4".—. a у фином платпеиом повезу Дии. no.—. Ilpt-тплату tikh'm шкЛожитн иа поштанекн челшни |ич\ ii ftp. 52.24\ a књигу he ши латн илддвачка кнлжарнпца ГКЦК КОНА о свом трошку. У гмиелу закл>учка оједнице Главног олбора Гајрета гоплп препоручујемо ово д.ело гвпма Гајреговпм органшацијамм u члапопима. Нн je.ina муглиланека кука не бн емјела (и-t it ii бел овог зл гваког муслпмана важног дјела. За све иаруцбе иутем Гајретовпх одбора н попјерниаштнва доеива l'ajper 20 X. Поопагирајте задругарство! 451 �П осл> едн> е Г а /р е т о в е в н / е с т н Прослава Гајретова дана у Чаплини Мјеснн одбор Гајрета у Чапљпни прославио Je дан 5 н 6 септембра 1 'АИ.дан свога Протектора н заштитиика Iberoea Височанства Престолонасљедника Петр». Уочн 6 септембра прнређена je забава, која je поред учесталнх забава у нашем мјесту у моралном и матернјалном погледу добро успјела. Забаву je отворно нретсједник мјесног одбора госп. Алија Хумо, дпректор банке, који je бурно поздревл>ен, рекао између осталог: Данас и сјутра у читавој нашој Крал>евпнн Гајрет прославл>а рођендан Преетолонасл.едннка Иетра, као свој дан. који треба да се учврстн n дубоко усади у напшм душама, као трајна успомена напрама своме Протектору н Љеговом дичном в храбром роднтељу. Рад на вултурном и проевјетном иодизању муслнманског днјела нашег народа имамо да захвалимо у првом реду нашем Гајрету, који познтивно дјелује међу нама, просвјећује наш муслнм&нски елеменат и нацнонално га освјештава. Гајретова дјелатноет постаје свакнм даном све већа и благогворнија. За успјехе у даљњем раду јамче нам Гајретовн ипонири иод водством предавог u неуморног претсједника главног одбора г. Доа Ааде Хасанбеговпћа. Говор je наишао na свестрано цдобравање еа клнцањем Крал»у и Протектору Гајрета. Послије поздравиог говора одржао je предавање о дннаетнји Карађор^евића секретар одбора г. Алвја Сарајлић. У краткпм потезима пзјш о je најднвнпје карактеристике наше pače, које су .аашле свига пуног взраза у своме хероју-осннвачу наше династије, која je увијек иредано радила за добро в напрелак свога нарида, која je у многобројнвм примјерима показала колико волп свој народ с којни je бвла у најкритичнијим моментвма у вепосредном коптакт^ у толикој мјори. да се може упоредвтн са онпм рнјежнм династијама о којнма се говорв у општој нсторнјв са великим усхићењем н које he вечпто служнти као првмјер како треба да се управл.а народом в да се добнје његова потдуна ириврженост. Други дио забаве попраћев Јо комадом „Пуввца" од Екрема, шала у 1 чину. Свн днлетантв у муслимаиској пошн.н покалалн су своЈу дилотангску счрему, окротљивост н волико спалажење. Мођу њвма со je нарочито иетакао г. ФазлвЈа Ћвбер (jMoga мухтара). Остале улоге взведеве су na свеопште задовољство. Комадом Je режнснрао одборпик r. Салих Казазић. који je уложио много труда в пажње, да се комад што боље взведе. Послвје свршеног комада настало Je вессље, коЈе je траја.10 до нза пола nohn СЈутра у ведел»у б септембра дЈевојчице су продавале no граду Гајретове откуине зпачке a одбор са чланетвом прпсусгвовао Je благодарењу у црквама и довн у џамнји помолнвши се за дуг жввот нашег милог Иротекторо. Успјела Гајретова годмиња забава у Љубињу Ha рођендан свога моћног Покровитеља Њег. Kp. Внс. Нрестолонаеледника Нетра овдашљи проширени прцређнвачкн Гајретов одбор одржао je вечерњу забаву са пригодним предавањем о зпачају Гајретова дана са позоришнив успјелим комадом „Сумњиво лвпе“ од Б. Нyni uha. У Л>убињу се не памти успјешнвја Гајретова забава од ове како у моралном тако и у материјалном иогледу. O ko прославе Гајретова дана в приређввања забаве са продајом Гајретових значака узело je видног учешћа грађанство н чиновнвштво без разлике вјере, што je доказ да се Гајретова акција све више јача у вспуњавању његовог културно-просветног в националвог програма. Мјесви одбор Гајрета за овако успјелу прославу и праредбу има варочиго да се захвали na пожртвовању : госпођама: Heiniih и Хаџиомероввћ, госпођицама Н. Солднн, Д. Храпић, Б. Бркл>апа, Д. Новокмет н Ф. Речак као в cboi господи који су акгивно учествовалн на нзвођењу програма Гајретова дана. Тајник. за одбор Нретседннк, Азиз Сердаревић Мустафа 3 . Сердвревић И з д а њ а Гајрет оњ е б и б л и о т е к е Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 452 �P o s j e d n ic im a a g r a r n ih o b lig a c ij a Jugoslavenska Privredna zadruga i Štedionica (z н. o. j.) u Sarajevu, Ćukovlču ulica broj 5 1 kat Isplaćuje sve dospjele kupone ugrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopSte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D lr e k c l/ a J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e I š te d io n ic e S a ra / e v o . S V A K I M U SLIM A N TR EB A DA KUPU JE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpaplre a potpomaže i „ G a i r e t ” O 0(X )O O O <X )O O O O O O O O O O O O O O O O O O C D O O O O O O O O O O O O Narudžbe: Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova • Tvornica cigarpapira Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala GXDOOOOGXDOO©OOOOOOOOOOOOGXDOOOOOOOOOOOOOOO S . D . A LK A LA J, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GfllRETU" Banovinska niža poljoprivredna škola u Bulmiru Za prijem 3 6 slušaoca zimske praktične petmjesečne poljoprivredne škole u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinskc banovine III. br. 29.737/31. održače se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz Drinske banovine. Kurs će poćeti 1. novembra ove godine a svršiće se 31. marta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiče se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu. stan. Ijekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom odnosno rodnim listom: b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati Ijekarskitn pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski ijekar besplatno: c) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačke porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja. što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno radno a drugo za svečane dane), najmanje dvije ргеоbuke. jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Rcflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljoprivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru. br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ca8f136c1f90d1f883b8ca68de4dcbe.pdf 5ae41e6280d8c4ef005c208bdeac4d86 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ : A. К е м у р а : Ha посао! Апсолвентима Гајретовог задружног течаја Х а ј р у д и н T>ypij,h: Соколство и гимнастика Дочек претсједника Главног одбора Гајрета ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК; П рославе Гајретова дан а: •1 / Прослава Гајр< _ .. -Јихаћу — Гајретов дан у Котор Нарошу Просш 'ајретова дапа у Калесији — Прослава Гнјретова дана. НЈокг с;у прпредили Гајретопи одбори нз Домановића, Л окава ц ' аћа-Лладинића — Прослава Гајретова Тулли О стале Гајрегове п риредбе: п «»лики ГаЈретов теферич у Вратници код Високог — Прва ГаЈретова заб ав а у Џивару (Требиље) — Гајретов мевлуд у Челићу. — Гајретов мевлуд у Требињу — Конституисање жснског Гајретова одбора у Градачцу И а Гајретове орган и в ац н је: Годишња скуиштина женског сгдбора Гајрета у Градачцу — Домаћнчка ш кола у Бнлећу Даљњи д обротворн и утемел.ачи Гајрета: Бан г. Свстислав Милосавл.евнћ добротвор Гајрета — Упис рахм. СулеЈмана Мурсела утемел»ачем ГаЈрета - Добротвори и утемељачи Гајрета у СараЈеву, Бан.алуцн и Фочи Добровољ нн прилози Разни добровољни прилози у Тузли Добровол.ни прнлози за знбаву Р азно: Пријевод Курапа с тумачем" — друга кн.ига 1 ОКТОБРА С А Р А Ј Е В О 1931 ИздаЈе Главни одО ор ГаЈрота у СараЈеву УРЕЂУЈЕ: ХАМИД КУКИЋ Б Р О Ј 19 �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gujret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diie se broj njegovih preplalnika, na­ ročito otkako je povcčno svoje gra­ divo. I u buduće, »GajreU će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretac, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotska i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajrct«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o. j. u SARAJEVU * . \ c [ / 1 \ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 °/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni Časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва s a културно и ековомско подиаање муслимана, иалази 1. н 16. сваког месеца, a цена му je s a наш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђ ап* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвнката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К униК Власник друштво „Гајрет“. — Одговорни уредиик: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 19 С а р а је в о , 1 о в т о б р а 1 9 3 1 \ A. KQM ypa: Ha посао! А п с о л и ент има Г а јр с г о л о г з а д р у ж н о г т ечаја Гајрет je данас, a и одавна eeh, једина установа, која часно и достојно репрезентује муслимански део југославенског народа. Њ егов огромни културни и национални значај најбоље се може уочити, ако за моменат замислимо, да Гајрета нема и да га није било. Шта би, у томе случају, представљао данас муслимански елеменат у националном и културном погледу? Боље да не одговоримо на ово питање, јер би се морали зацрвенити од стида. Скоро пуне три деценије израђивао je Гајрет појединце; дизао их из незнања и учмалости; путем школа и својих интерната стварао од њих културне и просвећене јединице, очврслог карактера, способне да се ~ под туђинском управом — мушки и витешки одупру „културној" и националној најезди туђина и да се — no Ослобођењу — свесрдно и прегалачки посвете придизању свога народа. У томе je Гајрет потпуно успео. Читава једна легија муслиманске интелигенције на свим пољима људске делатности видно обележава тај Гајретов успех. У трећој епохи свога спасоносног деловања, a под много повољнијим околностима и под водством својих прекаљених трудбеника, Гајрет проширује свој делокруг: већу пажњу посвећује придизање маса и свој рад све више управља ка привредном подизању муслимана. Гајрет није више само друштво за школовање омладине, он je данас један Покрет маса. У извршивању свог привредног програма Гајрет je, за сада, највећу пажњу посветио задругарству, a то je у првом реду земљорадничком задругарству. У данашњој општој и светској економској поремећености, изгледа задругарство једино представља срећну компоненту између незајажљивог капитализма и деструктивног комунизма. Задружни покрет захваћа данас све више и јаче све привредне класе народне a понајвише пољопривредника. У овом правцу постигнути су, до сада, већ велики успеси. Задругарство je, у својој битности, плод слободне државе. И добро je што je тако јер смо и у овом погледу прилично заостали иза осталих културних народа. 453 �Муслимански део југославенскбг нарбда ресантно знати какве и колике су успехе поузео je, до сада, врло мало учешћа у овом стигли ти Гајретови задружни радници. покрету. О овом факту говорено je и писано Они апсолвети Гајретова задружног тедовољно. Међутим, Гајрет није остао само на чаја, a њих je веКи број, који до сада нису речима и саветима, него je опет први, пре- учествовали у задружном раду, не дадоше шао на дело. Задругарство, као и свака дру- до данас никаква гласа о томе што су урага велика и корисна идеја мора да има своје дили, или покушали да ураде. Верујемо, да носиоце, трудбенике и борце. Ми тога ка- нису седели скрштених руку. Задружни посао дера задружних работника нисмо имали. A je врло пипав, ситан, и само кад je такав без њих се не може. Љетошњи Гајретов по- здрав je, зато се не треба женирати због љопривредно — задружни течај оспособио je тих „незнатних" резултата, него их треба преко стотину Гајретоваца за рад у задру- објављивати и стрпљиво наставити рад. гама. Пружио им могућност да, теоретски По нашем мишљењу данас je најпрешспремни и научени, зађу у народ међу своје није да се ради на сеоском кредитном' занајближе и у пракси проведу оно за што су другарству, јер je свеопшта економска криза оспособљени. Успех Гајретовог течаја био je оставила најболније трагове у пољопривреди. одличан. Гајрет je, за одржање тога течаја Стога треба без икаква оклевања"прићи осподнео прилично осетљиве материјалне жр- нивању земљорадничких кредитних задруга тве, a Гајретови раденици и пријатељи нису на селу. Оснивати треба оне задруге, које жалили ни труда ни времена да курсистима су за наш елеменат најпогодније, a то су пруже што потпуније^знћње. Месне задруге за пољопривредни кредит, које Апсолвенти течаја су сви изреда озбиљни су предвиђене законом о пољопривредном и свесни људи, прекаљени Гајретови радници, кредиту од год. 1925. Потребна упутства од којих и Гајрет и читава наша заједница за оснивање задруга наћи ће заинтересовани с правом и поуздањем очекује, да у народу у прошлогодишњим Гајретовим рамазанским развију што живљу активност на задружном предавањима или код Гајрета или код~ Обраду. Многи од њих и пре овога течаја са- ласне задруге за пољопривредни кредит у Сарајеву. рађивали су у неким задругама, a има их, Време не чека Ми смо, стицајем околкоји су задруге и сами водили. Они ће се, вености, и иначе у многом погледу заостали рујемо, сада још преданије посветити томе иза осталих наших суграђана, зато треба послу и поред себе оспособљавати у задрушто пре и што озбиљније прихватити за пожном пословању и друге. Не само ради пра- сао на свим пољима рада, a када je говор вилне оцене учествовања муслимана у за- о задружном пословању, онда су ту најподругарству, него још више ради успешније званији, a и нарочито су задужени апсолвенти пропаганде саме идеје, било би врло инте- Гајретова задружног течаја. Зато, на цосао! Пропагирајте задругарство! 454 �H a jru đ in Ćurić, a p s. fif. S o R o ls iv o i gim nastika Dva pojma koje mnogi i mnogi mešaju su Sokolstvo i gimnastika. Oni su, doduše, u uskoj i međusobnoj vezi i Sokolstvo bez gimnastike ne bi se dalo ni zamisliti. Gimnastika je starijeg porijekla od Sokolstva. Najstarija istorija Egipćana, Babilonaca, Asiraca, Perzijanaca, Kineza i drugih naroda govori o tome, kako su ovi narodi posvećivali naročitu pažnju tfclesnom vežbanju. U prvom redu oni su se učili Različitim vojničkim vežbama, mačevanju, jahanju na konju, bacanju teških predmeta, trčanju, ska­ kanju i t. d. Iz ovoga izlazi, da su svi ovi stari narodi uvideli, da su za obranu njihove domovine neophodno potrebni fizički zdravi i izdržljivi po­ jedinci, i da će im to fizičko zdravlje i izdržljivost dati samo telesno vežbanje ili gimnastika. Koliku su važnost neki od ovih naroda davali telesnom vežbanju vidi se po tome, što je isto bilo zakonom propisano. Od svih starih naroda najozbiljnije su shvatili važnost telesnog odgoja stari Grci. Qni su prvi znali da samo u zdravom telu može da bude zdra­ va i duša. („kallokagathia). U tom njihovom rezonovanju mogli bismo da tražimo daleke zametke Sokolstva, koje će se 'roditi u drugoj polovici 19 veka. Poznato je da su spartanci odvajali slabu, bolesnu i kržljavu decu od zdrave dece i da su ovu zdravu decu odgajali na svoj način. Za kratko vreme oni su dobili fizički jake i zdrave pojedince, koji su se herojski borili i na klasičan način ginuli za svoju domovinu. Stari Grci su posvećivali pažnju i duševnom odgoju. Oni su imali specijalne zavode za telesni i duševni odgoj. To su t. zv. palestre i didaskalije. Kolikog je uticaja imao telesni odgoj na grčki narod svedoče nam krasni grčki kipovi i slike, na kojima vidimo savršeno izgrađena telesa. Duševni odgoj sastojao se u sviranju, pevanju, učenju, govorničkoj veštini, pesništvu i t. d. Grčke olimpijade sa svima njihovim ceremonijama bile su vidan znak njihove telesne i duševne spreme. Zahvaljujući svemu tome grčki je narod imao i hrabrih sinova i učenih ljudi, čije filozofske misli i danas imaju velikog značaja u nauci. Ali čim je narod napustio tradicionalne tekovine svoga fi­ zičkog i duševnog odgoja, nastupilo je ono, što je moralo doći, a to je propast. Došao je jači, nasta­ vio je, doduše, ono što su Grci počeli, ali kad je i on u tome popustio, zadesila ga je slična sudbina kao t Grke. Pored svega toga ostali su i Grci i Rimljani u jakoj uspomeni kod docnijih naroda srednjeg i novog veka. U srednjem veku telesno je vežbanje pošlo unazad. Tome je uzrok uglavnom srednjevekovna katolička crkva, koja je vodila borbu o prevlast s državom. Katolička je crkva štitila i propagirala asketska načela, po kojima je trebalo ubijati telo, koje je „oruđe đavola" i živeti što povučenijim i usamljenijim životom. Mesto telesnog vežbanja u pozitivnom smislu nastalo je telesno vežbanje u negativnom smislu. Mesto zdravih i jakih ljudi po­ javljivale su se slabe i kržljave askete. Jedini izu­ zetak u srednjem veku činili su jedan deo oru­ žane sile i plemstvo, koje je, ili radi državnih ili radi privatnih interesa, posvećivalo neku pažnju svome telesnom odgoju. Najvidniji znak telesne ja­ kosti u srednjem veku bili su t. zv. viteški turniri, u kojima su se pojedinci na konjima, s kopljima i oklopima borili za interes otadžbine, ili, u većini slučajeva, za ruku koje žene. U telesnom odgoju novi je vek pošao mnogo napred. Prvi koji su prekinuli sa srednjevekovnim asketskim načelima bili su humanisti. Oni su videli da to ne vodi nikakovom dobru i u interesu ljudi i države počeli su borbu s katoličkom crkvom. U toj borbi oni su zastupali grčki odgoj i za kratko vreme dobili su dosta pristaša, čiji se broj naro­ čito povećao u 18 veku. Pedagozi i filozofi 18 veka potcrtavaju važnost telesnog odgoja i iznose svoja načela, koja njihovi pomagači primenjuju u praktičnom životu. Stvaraju se različiti sistemi te­ lesnog vežbanja. Tako na pr. u Nemačkoj Adolf Spiess uvodi sprave, na kojima se vežbaju poje­ dini delovi tela. U Švedskoj Petar Ling uvodi svoj sistem telesnog lečenja: proste vežbe, plivanje, veslanje i slično. U Engleskoj je gimnastika uglav­ nom u vidu sportskih natecanja na čistom zraku u prirodi. U Češkoj je poznat Šmitov sistem, koji je propagirao spartanski odgoj. Po njemu se od­ gajao i osnivač Sokolstva doktor Miroslav Tyrš. U najnovije doba pojavili su se sistemi Čeha Očenašeka i Pospišila i Danca Miillera (Mullerov sistem). I naš je narod imao neku vrstu gimnastike, koja se ogledavala u trčanju, skakanju, „kamena s ramena", junačkim igrama, megdanima i t. d. Kao ostatak narodnih igara imamo još i danas „Morešku", koju sam gledao u Korčuli i poznatu „Sinjsku alku". Gimnastika je u Sokolstvu s a m o s r e t s t v o , pomoću kojega ono postizava svoj cilj. Ona je uži pojam od Sokolstva. Zato svaki pravi Soko mora u prvom redu da bude fizički zdrav, jak i otporan, 455 �kako bi sa zdravim telesnim osobinama mogo da neguje i oplemenjuje svoju dušu. Gimnastika jača telo. Ona ga pravi otpornim prema svima vanjskim nepogodama. Dobar i zdrav gimnastičar može biti samo onaj, koji umereno radi. Njegovo je telo lepo, zdravo, jedro i razvijeno. On lakše odoleva bo­ lestima od onoga, koji ne gaji svoje telo. Takav je čovek sušta protivnost zdravome čoveku — on je kržljav, slab i podleže brzo različitim bolestima. Gimnastika je, dakle, ograničena samo na telo. Svaki gimnastičar ne mora u isto vreme biti i Soko. Atlete i šampioni kao i cirkuski ljudi nisu ništa drugo nego obični gimnastičari. Sokolstvo je nešto drugo. Ono je čisto slo­ venska organizacija, stvorena po neophodnoj po­ trebi, koja ima za zadaću da od pojedinca i pojedinke napravi fizički zdrave, moralno i duševno jake ljude, koji će biti na korist ne samo svome narodu i otadžbini, nego i čitavom čovečanstvu. Sokolstvo obuhvata, dakle, i telesni i duševni odgoj. Telesni se odgoj vrši u sokolanama i Ietnjim vežbalištima. Za to su određeni prednjaci i prednjačice. Duševni odgoj vrše pročelnici različitih sek­ cija, koje postoje u svakom sokolskom društvu. Cilj sokolskog vaspitanja je svestranost kako u telesnom tako i u dušekom i moralnom pogledu. Naše Sokolstvo hoće da stvori od pojedinca u pr­ vom redu dobrog državljanina-Jugoslovena, koji će umeti da ceni izbrani čast svoga naroda i države. Takav je čovek pun vrlina, on je plemenit, pošten, iskren, marljiv, ima smisla za zajednicu i t. d. i t. d. Samo takav Jugosloven može da bude dobar Sloven i dobar čovek. Za to reč „Sokolstvo" u čovečanskom smislu znači s a m o n a p r e d a k , a gim­ nastika mu je s a m o s r e t s t v o da dođe do toga napretka. Sokolstvo je prava narodna organizacija. Ono je budan čuvar sviju narodnih i državnih in­ teresa. Ono odgaja mladež i uči je kako će znati da brani ono, što bi tuđin hteo da otme. Ono jača i krepi volju pojedinca i pojedinke. Ono stvara jake i nepokolebljive karaktere, ono usađuje ц srca svojih sledbenika dubok koren ljubavi prema svome Kralju i Otadžbini. Ono potseća pojedinca i pojedinku na herojska dela njihovih dedova i braće, koji su krvlju natapali poljane i šume ove zemlje samo da je spase od dušmana. Ono ih uči da ljube slobodu i da čuvaju njene tekovine. Ono im daje duševne hrane, kojom će se, kad bude potreba, znati koristiti. Zato greše svi oni, koji mešaju Sokolstvo i gimnastiku i koji misle da je sama gimnastika Sokolstvo. Također greše i oni, koji svoje sinove i kćeri ne šalju u sokolske redove, koji su pod vodstvom našeg uzvišenog Starešine, Njegovog Visočanstva Prestolonasljednika Petra, krenuli gi­ gantskim korakom napred. Osnivač Sokolstva neumrli Tyrš je rekao; „Treba jake i nesalomljive volje, treba tačnosti i moralne čistoće, treba snažnih grudi i mišica, treba bratskog osećaja i čovečanske ljubavi, koja snagu potrostručuje i sjedinjuje u jednu nesalomljivu vezu". Držimo se ovih njegovih reći! Д о ч е к п р ет сједн и к а Г л а и и о г О ц б о р а Гајрета Дочен к о ји je лриређен пр етсед ни ку Гл. Одбора Гајрета и М ин истру г. Д р . А в д и Хасанбеговићу на целом п у т у од Београда до Сарајева a спе ц ија лно у Бањи Ковиљ ачи, Звор ни ку, Власеници и Хан П и је с к у и дочек ко га с у Сарајлије лриредили г. М ин истру у С ум буловцу и Сарајеву, показао je да je личност М инистра г. Д р . Хасанбеговића позната и вољена од целог народа ових ирајева без разлике вере и племена. нул и за Зв ор ни к. Ha зворничној ћ у п р и ји велини број грађана сачекао je ауто са r. М инистром и његовом пратњом и бурно ra поздравио. Одушевљене овације приређене г. Мини стру биле с у слонтани одраз расположења и љубави зворн и ч ки х грађана, ко ји у њему гледају народног вођу и ко ји м у као такв и лрилазе. Г. М инистар задржао се у З в ор ни ку око пола сата разговарајуки са п р и сутни м пријатељ има и грађанима. М инистар г. Д р. Хасанбеговић кре нуо je 20-1Х о. r. из Београда за Сарајево у д р у ш т в у са пр етседником Месног одбора Гајрета у Б и је љ и н и г. Мухамедбегом ПрељубовиКем. Г. М ин истру приређен je срдачан дочек већ у Бањ и Ковиљ ачи. Из Зворнина изаш ли с у у сретање г. М и н и с тр у његови пријатељи и поштоваоци из Звор ни ка иа челу са начелником зворничиим г. Х а к и јо м К рџаликем , б анским в ијеК нином г. Ибрахимом Курићем и г. X . Абдулахом Хамбираловићем. Из Зворника r. М инистар кренуо je за Власеиицу испраћен и поздрављен од многобројних грађана. Ha десет ки лометара пред Власеницом изашли су у сретање г. М ини-. Г. М инистар т у je срдачно лоздрављен и no том с у сви кре- 456 стру аутим а многи грађани власенички и претставници М ј. одбора Гајрета гг. З у х д и ја Хасанефендић, Х иф зибег Т и хић и Сејфулах Ш ахбеговић. Они су r. М инистра срдачно поздравили и након поздрава кре нул и са њим за Власеницу. У Власеници je од стране тамошњег иарода приређен r . М ин истру одушевљен дочек. Пред Гајретовом читаоницом �и скупи ла се скоро цијела Власеница к оја je долазак М инистра поздравила маниф естујући и нл и чу ки Њ . В. Краљу, претседнику владе и М ин истру Хасанбеговику. Сарајлије су М инистру r. Хасанбеговику приредили срдачан дочек, дочек ка ко г последње време не памти Сарајево. Oko 100 грађана у једној величанственој колони од око 20 аутомобила кренуло je у 4 часа no подне из парка Цара Душ а на за Сумбуловац. Међу осталим угледним грађанима ко ји су пошли у сретање г. М ин истру били с у и гг. Атиф еф. Сочо велепосједник, Мехага К у чу ка л и ћ велетрговац, Фехим Јамаковић индустријалац, X. А ли еф. А гановић мудерис, Асимага А рсланагик велетрговац, М ујага Хардага велетрговац, Јусуфбег Пашић посједник, Хасага Хасанбеговић трговац, Едхемага Кадрибеговић трговац, Муратбег Ч е нги к гргдоначелник из Вишеграда, Мустафа Џафић банк. директор, Ахмед Мешиновић велетрговац, Вејсилага Фочо велетрговац, М ухамедага Кобић, трговац, Абдулах еф. У ж и ч а н и н велетрговац, Али еФ- А рнаутовић трговац, Мухамед еф. Златар трговац, Велија Садовић директор шер. гимназије, Др. Е јуб АдемовиК зам јеник држ . тужиоца, М ујага Сарајлић трговац, С ејид М емишевић посједник, Осман Селесковик банк. директор, Феридбег Ђулбеговић трговац, Селимага Камерић трговац, Османага Камерић гостионичар, Бего Челик управ. шум. пословања, Мухамед еф. Браво посједник, Ш е ф кија Б убић, професор, Хам д ија К апи џи ћ, Мустафа Дрљ евик проф., Јусуф еф. Имамовић проф., Хусеин еф. Косовић, А л и еф. ХромиЦ, Омербег Дрнда и многи други. Поред п р и сутни х С арајлија г. М инистра у Сумбуловцу дочекао je и већи број теж ака из околине. Долазак г. М инистра поздрављен je од свих п р и сутни х бурним поклицим а: ж ивио. Т у су ra поздравили г.г. Мехага К у чу ка л и ћ , Велија Садовик и М ујага Сарајлић. Поздрапљ ајуки г. М инистра r. К у ч у ка л и к зажлеио му je днобродош лицу и велики успех у будућем раду. З а в р ш у ју ки свој говор r. К у ч у ка л и ћ кл иче: Ж ивио нам наш дични вођа г. Др. Хасанбеговик. Иза тога говори г. Велија Садовик ко ји каж е : ’ Господине Мпнлстре, Дошли смо да Вам са срдачАм добродошлицом изразлмо Својс дубокр поштовање и своје, топле симлатије Каогод 'ми-тако- ииебројепи Вашл ттријатељи и попгговаоци осјећају неизмјерну радост што Вас влде у друшгву оних одлучујучих фажтора који изграђују бол5у судбилу и припремају сретнију будућност нашсм нгфчау. Ви сте се, господине Миннстре, својш несебичним радом, било на службеним лоложајпма које сте досада заузимали у чиновничкој хлјерархлјл, било на подизању просвјете, буђењу националног духа и на развијању културнозаладнс свијести код наших младих нараштаја, Ви сте се, велим, читавим својим бићем посвстили за добро народа и отаџбинс, a све друге обзире личне нарави и себичне корнсти потиснули сте у позадину. И, хвала Богу, видимо далас да сте двосдруко награђенп: Народ Вас je наградио својом љубави п својим поштован.ем, a паш узвшиени Владар наградио Вас je својим превишп.им повјерењем, узсвши Вае у колегпјум својих најближнх еарадника. Овај популаритет, овај лијепн глас којсг Вн уживате у круговнма свих истлнољубнвих и објектнвиих људн, у круговима оппх људи чија срца не подгриза црв зависти, у круговима оних људи којима охолост и себичност кису замрачили памет и здраво расуђивање ства|ри, овај лпј|в1ш глас, велим, ие може се стећц цикаквим ноловарањем, нити каквим подмпћивањем и каидерисавањем, него само и једиио несебичним радом за добро ближњега, У овом погледе? .наш народ има и своју филозофију, пзражену у пословици: »Не гледаЈ шта ко говори него гледај шта ко ради!« И збнља, 1'ледајући шта Ви радите и шта оте урадшга досада кроз ових 12 годииа од Ослобођења овамо, народ Ва« je нрема euojoj филозофији оцијенио и поклонио Вам своје дубоке симпатијс које сто Вц у пуиој мјери заљаужили. Впше пута смо чули из Ваших уста, да Вас само физкчка смрт може раетавити од Гајрста, т. ј. од националнокултурног васпнтања наше омладкне; внше пута били смо евједовци Вагае спремпости и готовости да се одрекнете н своје службе, како бисте све своје снаге посветили савроменом одгоју напшх младих генерација... na мажар уз то Ваша иатеријална егзистенција и оскудијевала у најпотребнијим животним условима. Ове Ваше ријечи нијесу остале незалажене, парод их je чуо и у њима прозрио Ваше племените намјере и Ваше алтруистичке идеале и циљеве. Каогод iirro сте некада метли главу у торбу в прешли границу да се као млади добровољац борите за Ослобођев.е нашег народа, тако сте исто данас у годинама зрелости, ставили свој& читаво биће на олтар отаџбине, и на тај сте начнн показали- и показујете и нама, Вашпм ближим сарадни. цттма, a и будућим генерацмјама, icaao треба радити за добро -!(рал>а и отаџбине. Ako треба на овом мјесту изразнтл лепо формално честлтање, млсЈћтм да he бптп умесно да мп пајпре сами себи честитамо што смо дочекалл да Ви будетс Министар, — да чсстптамо хпљаДама онлх Ваших прпјатеља и поштовалаца који су ст0кли непо1солеблво увереље о Вашим заслугама. A ттб^се Вас тлче, Вама можемо еамо да зажелпмо да успјслшо развијете своју отаџбоилчку 1ДЈелатност ла широком пољу џфжавног ж народног жпвота, icoja je дјелатност досада дала велпких плодова на ужем пољу културпог рада Вашег. После поздрава г. С адовика узма реч и поздравља г. М инистра r. М ујага С арајлик. Спонтано без икакве припреме г. Сарајлић поздравља г. М инистра лепим говором у коме између осталога вели: »Поздрављгм Вас r. Д р у Хасанбеговику нао краљ евског акти вн ог министра, као познатог нашег националног борца, ч и је je именовање за сарадника у Краљ. Влади погодило наше срце и мисли. Поздрављам Вас као . на ш у н а ји с т а к н у т и ју личност од Ослобођења до данас, позДрваљам Вас као првоборца за добро народа, Краља и отаџбине. Национални борче, када je наша држава, велика Југославија, била у стварању, Ви сте се борили за срећу свога народа са пу ш ком у руц и , a на д и к у Краља и Отаџбине«. М инистар г. Д р . Хасанбеговић захвалио се на поздраву и с ти ч у ки да га радује овај срдачан дочек. К аж е да није ово место да говори о свом раду, него да то учин и другом приликом. После поздрава кренули с у сви за Сарајево. При пол ас ку из Сумбуловца присутни тежаци приредили су г. М ин истру одушевљене манифестације. Д олазак у Сарајево поздрављен je од многобројог света, к о ји je г. М инистра сачекао д у ж целе Војводе Степе обале и Краља Петра улице. Чим с у се аути појавили са цесте од Бендбаше маса света поздравила je њихов долазак са бурним поклицима одушевљења r. М инистру. Пред Гајретом и с ку пи л а се маса света, која je г. М инистру одушевљено акламовала. Г. М инистар у пратњи великог броја пријатеља дошао je у Гајретове просторије, гдје га je испред његових приЈатеља и поштоваоца те Гајретових радника поздравио начелник Kp. банске управе г. Ахмет Борић. Ha п у т у за Сарајево у Хан П ијеску сачекали су r. Министра са тамошњим грађанима први потпретседник Гајрета г. Хусеин Кадић и г. Рагибага К адик, бивши обл. лосланик. Г. М инистар je овде дочекан са одушевљењем и испраћен бурним клицањем према Сарајеву. 457 �ГАЈРЕТОВ ГЛА С Н И К П р о с л а п с Г а јр с г о п а д а и а : Б иха ћ: Гајретов дан — Прослава рођендана Њ . Краљ. Височанства Престолонасљ едника Петра, Покровитељ а Гајрета Гајрет сваке годпне na и ове најовечаније прославио je свој Дан о рођендану Њег. Краљ. Височ. Престолонасљедника Петра, Покровнтеља Гајрета на 6. септембра 1931. год. но овоме рашореду: 1. Свечана дова за здравље Краљевића Петра била je у 10 сати прије подне у џамлји Фетхија уз учешће цјелокупног одбора и пнтомаца Гајретова конвикта те мноштво његових чланова и присташа из цијелога среза. 2. Послије дове у l i сати била je свечана сједница са академлјом у вестибулу Медресе, који je био нарочито декорисан за ову свечаност. Прожети непоколебивом вјерношћу и оданошћу обдарени милошћу и очинском љубави свога Краља у сповтаном одушевљељу сливеним у бурни и трајни поздрав кличу: Да живн Ваше Величанство и цио Узвишени Дом наше славне Династије Карађорђевића! Живио! Претсједник: Осман Реџић«, коју je приеутно мноштво саслушало стојећи и попрагило са трократним: Живио! По томе je ооколока фамфара интоиирала државну химиу, a no томе претсједнвк наставља свој говор и истиче улогу Гајрета у животу нашега народа a нарочито исламоко!' дијела na велн да Гајрет својим радои претставља један noigper у нашему народу и да тиие лаилази из оквира својих правила као једног обичног потпорног друштва набрајајући прн томе Гајретов мнагоструки рад на културном, просвјет«ом, привредном и соцкјалном пољу у народ.у. Даљс В0лн, При излазу са свечане сједнице у академији’ Мјесног одбора Гајрета у Бихаћу 6/1Х 1931 год. Свечану сједницу отворпо je претсједнпк одобра г. Осмач Реџић, истакнувши зпачај ове прославе п упутно прве ријечи у име Гајрета нашему узвишепом Владару Њ. В. Краљу Александру I, Њ. Краљ. Височ. Престолонасљедгагку Петру и цијелом Краљевском Дому. Затим je прочитао поздравну депешу ове садуржине: »Дворској Канцеларији Њ. В. Краља Александра Првог Београд. Ha свечаној сједници Мјесног одбора Гајрета поводом прославе деветога рођендана Њ. Краљ. Височанства Престо лонасљедника Петра, Покровитеља Гајрета у присуству многоброЈног народа свих слојева, прва нам je мисао да најордачније поздравимо Ваше Величанство. Највјернији синови Узвишеног Престоља, Гајретови радеипци и пријатељи, свесрдно поздрављају Превишњи акт Вашег Величанства, којим je дат Устав Краљевиии Југославији, вјерујући и сада нвпоколебиво као прије у лијепу будућност миле нам Отаџбине. Ови овдје сакупљени Гајретови (раданпци и пријатељи у збијеним редовима благодарни су своме Увзшеном Крал>у на поновном одлЈгковаљу Гајрета са избором љегова вође за министра Краљевске Владе. 458 да заслуга за тако дјеловање припада многобројним радеппцима, али највећа прваку тих |радентса претс.једнику цијелог друштва г. Дру Авди Хасанбеговићу, саи-мљем министру, које ријечи су многобројни учесници прекинули са покликом :Жнвио Др. Хасанбеговић!, a за посљедицу тих овација упућена je г. Дру Хасанбеговићу поздравна депеша ове садржине. Г. Дру Авди Хасанбеговићу Краљевском министру Београд. Гајретови раденици и пријатељи многобројно окупљсни у свечаној сједпици Мјесног одбора поводом прославе рођендана Протектора Гајрета Њ. Краљ. Внс. Престолонасљедника Петра, опнјени радошћу поновног признаља и одликовања Гајрета са највишег мјеста у именовању његова претојадника за мипистра Краљевске владе, честитају своме вођи и претсједнику na повјерењу Круне и кличу: Живио наш Bo­ ba г. Др. Авдо Хасапбегови^, предсједник Гајрета! __ Претсјвдник: Осман Реџић што присутни попраћују са Живио! 3. Иза тога претсједник најављује пригодно предавање омладинца Реџића Епвера уч. VII. разр. гимназије, itoje je исти одржао кало слиједи: �»Ha дан 9-ог рођендана Њег. Краљ. Височалства Престоловасљедника Петра, Покровитеља Гајрета. Благодарим нашему Гајрету, којн данас прославља девсти рођен-дан свога Протектора, на дужностп, noja му je запала, т. ј. да na дан, када сва југославенока срца триумфују и када се из милиона грла ори: »Да живи наш срећнп Владар!«, »да лшви Насљедник Престоља!«, »да живи витешЈса Династија Карађорђевића!«, ироговорим неколико ријечи о овим Величанствима. Б©з сумње ријогкост би била наћи код једног на1>ода више искрених овација и више искрених пјесама Краљу и Отаџбини као у цвјетном југославеоком дому, т. ј. риједак je примјер наћи сада један народ и његоваг Владара срећннјег и задовољнијег. Недавно je небо слугаало залосну поезију срећних Југословена приликом прославе деценија впадавине нашега мудрог Владара, a данас je опет дошао један час, када he се поновити иста ona заноснв, поезија и допријети до трона Онога, чију навршену 8-годишњицу прослављамо. И данас je, »Гајрет« веома сретан, јер у своме Протектору види свога и будуећга Владара, a шта му више треба? И да жели још више, више не би могао ни добити. Оно што je некад визирао, то му je сада остварено. И Гајрет, можда више него икоје друштво, оживљује и велича оно доба, за које нски кажу давно, a неки екоро je то било, када je туђинско царство господарипо крвавим исгоком на.ше Југославије, оживљује и велича Оелободлоца свога па.рода и слави народног Ујединитеља. Можда ниједан народ у својој животној хисторији није више подносио и патио и проживио већу Голготу, него наш народ, славни народ наше Југославије. Дуго и иеподносиво било je вријеме, које je зидало тамнице јадним Југословенима. Мрачне галерије тих тадшица дуго су их потстрекавали да виде Сунца; у тим тамлнм просторима изникла je први пут она јака и темпераментна поезија цјелокупне југословенске душе; ту je изникла она јака жеља за задовољењем, она јака жеља: да овај измучени na­ pon бууда већ једанпут слободан. И тај одлучни и кепоколебиви циљ однооно та мизерна околност н живот довео je овај народ еа беспримјерним подвизима до слободе, праве н заслужене. 0 срећпи Југословени' Ви кроз мрак нисте могли ридити један другога, a видјели сте слободу тако далеко од себе! Угледали сте срећу, којој нпкаква cpeha равна није! E to, у тој бесирлмјсрној грозоти, у тој очитој стварностн проживио je наш народ готово 500 тодина. A ми окружени срећним приликама, и задовољни кае можда ннједан народ сада, ми омладина ту паншсу од 5 вијекова не можемо друкчије ни за.мислити no као једал тежак и коначно мио сан. И ми ту видимо царицу Милиод itaico говори са гаврановима, који joj донесоше глас, да je орпско царство уииштено. И у том истом сну вндимо даљс хајдука Старину Новака, уокока Сењашша Иву, Карађорђа, Милоша Обреновића, Крал>а Петра Великог Ослободјпоца, али највеће ћемо гледати наемнјано лице iianiera Владара. Jgp, мл смо тражилн cpehy и нашлл смо je у Љему. Он нам je најдражи и за то што je изразио своју велику и превелику љубав према своме народу, што je у најкритичнијљм момептима и у пацифидп- раном народном животу показао да je једнак сваком великом и искреном патриоти. To нека овдје потврде Његове ријечи, које je из Скадра у божићној чествтци упутио својој херојској војсци дрнје Албанске Голготе: »A ja ћу, јунаци, и у будуће делити са вама исту судбину и имаћу само један циљ; да се ваша јуначка снага што пре окрепи и да наше победоносне заставе ускоро буду захвално поздрављене од ослобођене мајке Србпје и од целог нашег напаћеног народа«. A то нека потврди и случај са франпуским генералом Де Мондезиром. Пошто je пао Ловћен и Црна Гора обуставила борбу, Регент Алексалдар, који je тада био болестан и налазио се у Скадру, морао се да повлачи. Тада je био дошао један италлјански тарпиљер no Њега, да Га одведе у Драч. Шеф француске мисије у Албанији молио и заклињао Га да се укрца на торпиљер и да Га превезе у Драч, прије но стигне Љегова војска, али Он није хтио ип под каквим увјетом, рекавши: »He. Ja нећу напустнти своје војнике, Ja ћу ићи сувим са њима у пркос Свога стања и ма шта Me то коштало«. Па да од тада ништа није учкнио, зар не би био и слављен и љубљен од свога народа! Ево Ka­ no то описује фравцуски посланик Bon, који je био очевидац догађаја: »Сви бродовн су сада отипшг, али na- обали Албаније Регент je остао. Једап део Његове војоке ,s још у опасности; Он инје хтео да остави своје последње воЈнике, воји су пешке нмалп да пођу ка Драчу. Њихова судбина 459 �И у овом часу, када Гајрет лрославља девети (»ођсндач била je и Његова. Он je остао спокојаи међу н>нм&; Његово Насљедника П]1Ијсстол.а, не може, a да се нс сјетн свих венрисуство ублажавало je њихове iiam e, a њихова дивна ревигнираиоот учвршћавала je Његову храброот. 1 Просто, Л1ГКИХ дјела овога Владара, не можс a ла но иокаже пајтонлеменито Регент Алексаидар пратио je Своју војску путем нлије н најискреннје жсљс својс, lcojc су боз еуми.с и жеље Голготи«. Eto, на тако узвишен мачин иск&зао je Он Своју цијслог југословеиског народа, И још вишс 1ајрет инкојег л.убав у рату. Управо, судбина и жсља Његова ћ Његових другог дана mije и нс бн могао нн бити срсћннји 1до данао. војникд била je нералдвојнва и јодинотвена. Јер, Oiraj, чијп 9-ти 1>ође1Гдал данас И1>ос.п1шљамо овако харМудар it у највећем ратничком ентузијазму, Он je бно моннчно н поетично, Onaj je највећи добротвор овога друмудар и у највећем партизанском пароксизму и у времену штва, Он, Њег. Внс. Прсстолопаел,еда1Пс и Протсктор овогц најслободнијег кретања и умиреног живота. Њему кличе цнможда liajBehar друштва у цијелој Југославији. јели културни свнјет, a клања My cg сав Његов љубљени И сада, кад небо слуша заносну поозију срсћних Јународ. »У великим народима геннју се пшјездо вије«, кличе ловћенскн корифеј. Тако пјева Љегош о црпогорском хегословсна, оно се отвара, a на њсму ее указује југословенека ројству иетичући моралну величину црногорску, као кваливила, која нас блажеиа л осмјсхнута слуша, a онда, вада тативно велику, a то се може реНи л за нашег херојског умукну харфс срећних Југословсна, она иде Њему ГајретоВладара и Његов народ. Готово сва страна штампа, a н наша вом Протектору и народиој уздалнци и прича Му бајке н без сумње сва, повукла je значај и врнједност акта од -6. јапјева пјесме, којс je чула са наших усаиа у нашем југонуара 1929. год. II ту се можда нето оиолшсо види Његова словенском цвјетном лоиу. безграннчна љубав према своме народу, колико и у ратној Да живн наш мудри Владар! агонијн: »Moja je света дужвост, да свим средотвима чувам државно и народно једкиотво. И ja сам решен да ову дуж- . Да живн Иротоктор 1’ајрета! ност без колебања испуним до краја, Чувати једннство ,на: ' * Да живи цијели Дом нашега хсројског Владара!« родио и целину државну, тоје највећи цил> Moje владавине, 4. Коначно, уобичајено icao и сваке године, претсједник a то мора бпти и највећл закон за Mene и свакога«. уручује одлнковаша чланова добротвора и утмељача Гајрета Одмах, чим свратимо пажњу на чинове, који су еб одчеа дипломама слиједекој г. г.: Смајпћу Мухамсду, судији; гравали прије ове веома утилитарнс оддуке, упа^иће н<ш у Дру вими Илишсвићу, адвокату; Реџнћу Муста(1)и еф., шер. очи велика њена квалификацпја н њена велика корист, која суцу; Миџићу Нуркјн, трговцу н Реџићу Џаферу, посједод дана одлуке бива све продуктившгја и значајнлја. нику. Запитан од уредника иа|риског »Журнала« пгго Га je Са овим претсједиик закључује овечанос.т захваљујући највише побудило, да изведе ''гак^ сјајан гест, одговорио-је: се присутним иретставницнма војних и цивилних властп, •Дуго сам се размшпљао, дуго, c'g уздржавао пре него што свим друштвима и корпорацијама, a нарочито нашој илмији сам се одлучпо. Борбе између 1политипких иартија постаде ц тежачком г.вијсту na овако бројном одзиву. су биле сувише грубе, ffjjraje* било другог сретства, да се спречи раопад наше лепе земље. Требала je раднкална вз-. 5. Истога дана на вечер у 9 сати одржана je и уобичамена у методама управе. Зар сам могао пооматраш ‘.братојена Гајретова забава, тсоју je пзвела у концертном и у заубилачке борбе без Ј^нтервенције?« И када je народу била бавном дгтјелу Гајретова омладина — претежно иаше запрокламована ова одлука и када Му се из свег срца захванатлијелио и славио Га, Краљ није застао. Он je ишао даље у .бољу Читава прослава овога дана успјела je и поред иепобудућност. Жељено јединство, које нико порушити не може, годна времеиа, како у моралном тако и у материјалном подао нам je 3. октобар 1929. u 6 септембар 1930. год. Овим гледу изван сваког очекивања. задњнм мудркм актом Краљ je дозидао храм, у коме ће да проживљују будуће генерацнје. Фри <®а генијална акта три су велвка чина југословенске послератне драме, формиране Гајретов дан у Котор-В арош у јаком основом и јаким циљем u испноане велгача.нствештм Прослава рођендана Њег. Краљ. Височанства Прсстостилом ауторовим. И »кад нсторија, која je деумитан судија, лонасљедннка Пет[)а, ПокЈмжитеља Гајрета, одржана' je у будс судила данашњицу, она he да постави пепрсд наших Котор-Варошу на слиједећи начин: највеКих хероја Краља Алексапдра I. Уједипптеља, a поврх свих Његових победа од Куманова до Доброг Поља, ставиће Након одржаних благодарења у објема овдашн>пм цркнајвећу Његову победу: Југославнју!« вама. дошли су у градску џамију сви претставниди власти СА ПРОСЛАВЕ ГАЈРЕТОВА ДАНА У КОТОР ВАРОШУ З а вријеме говора претсједника Гајрета г. Хилми еф. Нумића, шер. судије 460 �Група манифестаната, чланова Гајрета на Гајретов дан у^Котор Варошу 6/1Х 1931 као и грађани других вјера, те након молитве у џомији сакупила се je маса свијета од преко 200 душа, те иопред џамије кренула према среоком иачелству овим редом: Ha челу поворке ишла je дјевојчица Шемса Салчнновић са сликом Њег. Краљ. Височанетва Престолонасљедника Петра; затим ева дјеца овдашње основнс осиовне школе, Соколска чета са села Забрђа са југославенском заставом, na коњаници (20 на броју) са ју1гославенс1сом заставом, те грађанетво u сељаштво. Цијелим путем до среског начелетва непрестано се je шпгцало Његовом Величанству Краљу, Њезино.м Всличанству Краљици, Њег. Вис. Прсстолонасл>еднш:у Нефу и дијелом Краљевском Дому. Када j e 'поворКЛ стала пред зградом среског начелства, одржао je декламацију »Протектору Гајрета« Нијас Хаџиселимовић a ^атим je претсједник Мјесног одбора г. Хафиз Хилми еф. Нум*пћ прпгоднлм говоромизнио значај Гајретовог дана. Иза тога je тамбурашки збор овдашње муслнманске читаонице одсвирао државну химну. Иза овога лијепим говором за4авагир се je присутаим манифестантима срески начелник г. Јово Копгчица. Услијед слабог и кишног времена није се моглр одржати у градском парку предвиђсно весеље, нрго су na p jie позвани виђенији грађани и сељзци, који су дошли na ову нашу прославу на вечеру која им je приређена, те након вечсре задржани су у пријатсљском разговору скоро до“'12 сатн ноћи. И овом прнликом упозћавали су се сељаци шта значи за нас муслимане Гајрст. Напоменути нам je да су цијели дан продаванс зпачкс »Гајретов дан«. Прослава Гајретова дана у Прослава Гајретова дана у С јеници Мјесни одбор Гајрета у Сјеннци na рођендан свога Нротектора Њег. Крал.. Височанства Престолонасљедншса Пет,ра, 6. септембра ове године, лролавио je на свечан начин. У 9 сати прије подне члапови Гајрета у Сјеници ča својом музиком, чиновништвом и грађаиством у новрци кренули су кјФз варош на Бопослужењс у свим ботомољамз. УПРАВА МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У СЈЕН1ЦИ (САНЏАК) СА /ДИЛЕТАНТИМА УправаЈ: 1) Омер Ченгић претседник, 2) Ђеман Љ умић п. претседник, 3) Рамо Хонић секретар, 4) Ш ефко Скалоњић благајник, 5) Хусо Хаџи-Омеровић члан, и ',6 Рамиз Бајровић, члан и капелник музике. Калесији. Мјесни одбоф у Калеснјн проелавио je Гајретов дан прпредивши теферич, који je доиио прихода 290 дипара. Ilpoi’paM теферича бно je слнЈедећи: коњске трке, нишан, трчање дјеце у врећама и бацање 1самена. Прпредбу je омела клша, a приход би био миого већи, a и дапашша криза, особито код тежа.ка, много je утјецала, Са трферича je поелат брзојав Њ. В. Краљу. f \ Муслиманско свештенство из среза Котор Варош Послије богослужења претсједнпк Гајрета у Сјсднцн г. Омср Ченгнћ упутио je поздравну депешу Кабинетској калцеларији Њег. Вел. Краља Алепсандра. По подие дилетанти позоришне секцпје са управом . Мјеоног одбора фотографисани су пред зградом среског начелетва у Сјсннци. Дијелог дана у Гајретовом дому бнло je вссеље и свирала je Гајретова музика. Иетог дапа у пече приређена je Гајретова забава у просторијама Хоте.л Славија у Ојеиици. са овим дневпим редом 1. По:здравна ријеч, 2. Позоришнп комад »Омербег JbyuoBiih« од Влад. Тмуше, 3. Богата лутрнја и пгранка. Ову забаву већином су посјетили г. г. чиновнпци и сиромашнпји грађани, док међутим мало богатији трговци a na жалоет муглимани ову забаву нпсу хтје.чл посјетити, и ако су са позивнма били умољени за посјету, нзузев г. <г. претсједника општине Ђесовића, шер. судије Абдагића и трговаца Шућра и Вехба Ченгића и Јусуфа Гузоњпћа i.ojn еу ову забаву са посјетом увелпчали. Нарочшго се има захвалнти г. r. чиновништву ове вајнјши, који са разумијевањем Гајретове идеје ову забаву лосјетишс ц прилозима помогоше. 461 �Ha овој забавп свирала je музнка Мјесног одбора Гајрета. Пошто су дилетаити одиграли комад »Омербег ЈБубовић«, приетупљено je пзвлачен.у Гајротове лутрије иа којој je 6п л а јодна »Сеџада«. Лутрију су навлљчилс гђице Станка Стефановићева, учитељпца u Драга Карличићева. Ha овој лутрпјн добио je број 27 којег je купио за 5 дпнарч Хамдо С. Ћатовић. Чнст приход ове забавс бпо јо 780.50 дннарл, п tako довољан, јер ову забаву на жалост овдашљи муслпмани трговци не хтједоше ноејетитн, нити најмањи ионлог датн. нови н одборннцп. Исту вечер прирсдпо je мјесли одбор Гајрета »Нртну забаву« у градском порку код Тробега, гдје се јс поелнје маиифестацноне поворке шкунила огромна мага свијета. И aico je изглодало да ho екоро кпгаа иочети, норсд Tom хладна jceciha m>h, поејета je била више него задовољавајућа. Парк je бно нарочито о< внјетл.сн и д«жо|тсаи, a еепареи били су украшспн псупоцјеним ћилнмима н серџадама. У најл.еишој и liajuehoj будн, гдјс с.у сједилм одлпчницн, претстапинцн власти, удружеља н корпороцнја, Прослава Гајретова дана к о је г су приредили Гајретови одбори и з Дом ановића, Л окав а и Ц р н и к а — Аладинића Мјеени одбори Гајрета na Домановлћа, Црнлћа—Аладиннћа и Локава прославнли су заједннчкн рођендан Протактора Гајрета Њ. Внс. Престолонасљеднвка Петра — Гајретов дан — у недељу 6. септембра код школе у Цркпћима на i врло свечан начлн. Почетак прославе отиочео je у l ca r послијс подне уз пуцање прангвја, a свршетак je био у 7 сати на вече. За цијело вријеме прославс свпрао je одлично добро лзвјежбани тамбурашкл збор Народне читаонице са Пнлете, a народ се je веселио, пјевао и играо за дијело вријеме. Ова je свечаност, коју су приредили Гајретови одборл, прва у naulji мјесту. Гајретова ндеолооија je ухватпла дубоког 'лорјена у пашем народу. Посдета je бпла добрр, a бпла бп п боља да лстог дана нлсу билс Гајретове забаве у Стоцу и Чалљинл. Предаваље »Значај Гајрогова длпд« одржло je учптел> г. Хуселл Мурадбегошгћ. пначе врло агплпи Гајретов радннк, те je ово предавање г. Mvpадбеговића na присутне но сјетлоце прославе оставило, најуољп .Vijncživ За врлјеме предавања дуго се je клицало 'Прогектору Гајрета lb. Вис. Престолонасл>еднлку Петру н цијелом Краљевском Дому. . У 10 н no сатн прпје иодне бпла je дова у џамији 3 i дуг n сретан живот Протсктора Гајрста, коју je одржао пмам матичар г. Хасан еф. Хасић у прнсусгву чланова сва трију Гајретових одбора и још мпогатво лругог гвијета. Ha дан прославе продавапе су карте Гајретова дана од Дин. 2.—, 5.— и 10.— и при.маии прилоои за Гајрет. Чист прнход од Гајретова дана јест Дин. 656.— Гђица Паша Глухић, мис|Г вјрета 6,9 у Тузли lb. Kim. Ви<-. Прсгголонабила je велнка vicpniueiia сл>ед|ппа1 Петра. Изпнд улаза у иарк, био je напио: »Жинио Покровитељ Гајрста lb. Крал>. Вис Прегтолоиасљедник Петар < Забову су посјетилн: Тузлански муфтија r. Курт, окружни инспектор г. Јефтић, прадопачелник r. Сијерчић, замјеник среског пачелника г. Окулпћ, изасланик соколског савеза г. Др. Бееа|>овић, старјешина сок. жупе г. Петровић, П рослава Гајретова дана у Т у з л и претсједник Просвјоте r. 'Берић, вршиоц дужности директзЗбог раније заказапих соколских свечаности у Тузли, ра гимназије r. Димитрије Јанковић. ректор и др. Ha заза в. септембра, Гајретови радппци нијесу могли сами за бави јс запажена нелика посјота муслиманског женоког епнсебе, ове годике да прославс Гајретов дан« т. ј. Рођендан јета. Велики niiTejiee ове вечери владао ј(* због ипбора Мис Гајрета, што сс iro првн пут на 1’ајротовој нриредби one свога узвишеног Протетстора lb . Kp. Впе. 11ростолопасл»едиигодине црактиковало. ка Петра — онако иомиозно и всличанствено као досадањих За Мис Гајрет у Тузли овс године изабрана je гђица годана, иего су то извели у заједници са соколеким дру- • Паша Глухић са 187 гласова. Госпођица Фахнра Ножић била гатвом. Многи Гајретови раднпци билп су тај дан заузети око jfi ‘-TJ'.vra no реду и добила je 154 глаеа. соколских прнредаба. Tora дана Тузла je имала наиме освеГајретов мушки пјевачки збор отпјсвао je уз пратљу ћење камена темел>ца соколског дома Краља Александра I. војне му.чпкс на опште задовољство три ијеемс, juto јс na и натјецаље појединих друштава за жуиску ооколоку застаприсутие учинило одличан утисвв. ву, коју je поклоиио Њ. В. Краљ. И остале забавие т ч к с пр^родило су иоејотиоцима У очи рођендана Гајретова ПокЈкжителл lb . Вис. Преугодиу разоноду, јер гс у добром рагположењу иод иедрии отолонасљеднлка Петра, приредило je соколско друпггво веиебом играло и плссало неуморио до иаа пола nohii. личанствену повирку у којој су узели учешћа Гај[>етови чла- Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будуКност 462 �И ако није било томболе приликом ове вртне забаве као до сада, која je Гајрету доносила no десотак хил>ада динара, ипак бруто приход ове приредбе износи Дин. 8247.— a продане значке Гајретова дана Дин. 1.122.—. Укупно Дин. 9369.— Ове године продано je релативно мало значака Гајретова дана, јер je исти дан и соколско друштво продавало своје откупне •шачке и купило прилога за довршење соколског дома. Да н поред соколских дводневних приредби није изостао успјех и ове Гајретовс забаве, хвала п признање прииада лзграђеној свијести чланства и грађаиотва без разлике вјере и положаја. на згодан начлн, потребу рада за Гајрет. По свршетку roвора г. Фазлиновић je бурно акламирал, пгго je био доказ да je исти наишао на пуно ралуиијевање присутне публике. Друга тачка програма била je декламација »Ново покољење« од A. Шантића, коју je рецитовао Хаџовић Тахир уч. П. разреда гимназије у Требињу. Tpeha тачка гцк>грама бпла јс комад »Два начелника«, шала у три чина, који су, на опште задовољство пуОлике. приказали вриједни дилетанти. Ост але Г а / р е т о в е п р и р е д б е ': Вел ики Гајретов теферич у Вратници иод Високог Ha рођендан свог Великог Покровитеља, Његовог Височанства Престолонасљедника Петра, приредио je Мјесни одбор Гајрета из Високог веома успјели годишњи теферич у Вратннци код Високог са коњскпм, пјешачким и бициклистичким тркама и шалама које су изводили бољи комичари из Сарајева. Ha том теферичу je узело учешћа око 2009 душа из Високог и околице, a присуствовао je и добар број Сарајлија. Овако висок број^ учеоника на том теферичу, и ако je око подне почела киша падати, je иајвиднији знак како je и колико Гајрет, радећи за народно п добро a нарочпто за добро муслиманског дијела нашег народа, продро у народ. Трудбеници Гајретови пз Виооког ногу бити потпуно задовољни и поноснн што ito^je рад за Гајрет и овом ликом са стране наррдпих маса награђен onai'o видним прганањем.. Прва Гајретова забава у Џ ивару — Требиње Од оснутка Мјесног одбора Гајрета у овом kpi ретова je идеја лагано али сигурно узимала јући у своје редове све више оних који увиђају благотвора1г значај љен и потребу рада за љу. Па ето из, сад већ прпличног броја љених свјеснијих пионера иокрсла je мисао да се у овом крају приреди прва Гајретова забава. Иако je рок између дана одлуке о одржању забаве и дана њена одржан.а био прилично кратак. то je ипак заузимањем својих вриједних пницијатора забава агплно пригпремана, тако ла je на заказани дап бпло све у рад|у припремљено. Забава je одржана у недјељу дне 13. септембда у просторијама, за ову сврху веома прикладног, дворшпта претсједника Мјесног одбора Гајрета и иначе веома напредног и заузимљивог човјека г. С. Берхамовића у Биховима. Простарије су благовремено укусно декорнсане државним заставама, ћилимима и др. декоратпвним средствима. Забава je почела у 2 сдта послије поднс по здјл вним говором, као првом тачком днешгог реда. Ноздравни говор одржао je наставпик г. Фазлпновић Хамдпја, који се je, између осталог, у подужем говору осврпуо на историјат Гајрегга и љегов рад на културном. економоком и националном nipnдизашу муслнманског елемента nanieira народа нстакавши, Гајретов“одбор у Цивариу, (Требиње), са дилетантииа приређввачима забаве По комаду започела je игранкл, која je т]>ајала до пред И ако je проЈ-рам забаве био скроман, ипак je, uo сво1едби, био врло добар и учинио пријатан ефекат на присутну публику и получио повољан морални успјех. Па теријална страна забаве не изостаје много иза морал[арочито кад се узме да je приређена у једном нзрапасивном крају. Да je ипак овако лијепо уопјела ова прва 1’ајретова заАава захвалити на.ч je посјетиоцима и пријатељима. Нарочито нас весе-ли констатација, што се je, међу остачоч публнком, опазно лијш број Гајретових функционера и прнјатеља из Требиња, a којима се, на овом мјесту, најтоплнје захваљујемо. И ако je бруто приход са забаве износио 2773.50 дпнара, то су ппак услијед теренских и друпп непогодностп, режмјскн трошковп учпнилл да чист приход нзноси 1935.25 данара. Гајретов мевлуд у Челику Ha Гајретов дан 6. септембра приредило je повјеренаштво у Челићу мевлуд, 'којн je одржан у главној џамијп након дове Њ. Kp. Вис. Престолонаел.едннку Петру. Мевлуд je протекао овим редом: Повјереник г. Ахмед Сулејмановић одржао je пригодан говор о дотичном дану ирлје дове истакавшл везу нашег Гај[»ета за тај знаменитп дан, и да тога дана сви пријатељи Гајрета праве ралне приредбе и сакупљају прилаге у корист Гајрета, што и они чине приредбом првог мевлуда ове врсте на рачун и корист Гајрета. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 463 �Касније je имнји г. III. Сулејмановић мнлоовучним гласом лроучно одломак из Курана, те je М. ИбрахимовиК, ђал •VL разр. шер. гимназлје са дирл>ивим наглаоком рецитовао мевлуд Др. Ii.tm.iriiha, који je на све иосјетиоцс оетавио повол>ан утисак, јер je uctji lioupaheii са више сал ават и ар&пскнх касида, које je иовјереник са пмамом (двогласно) изводио. За овај иевлуд да|*овали су впђскпји трговци uichcp n бонбоне. што je дијељсно na мевлуду, те им и овим путем свима тоила хвала, a особито rr. Оеману Ибрахимовићу и Авдп Балићу, icojii дароваше no l кг uichepa л no иола кг. бонбона. Надаљс хвала Мехмедалији Мехмедовпћу n a noклону шећера и боибона и na заузимању и нсжаљспом тру;(у око распродајс’ Гајрстових откуннвх значака и na noилуаи око мевлуда. i Прнход мевлуда mimo je Дии. 213.—. Благајмица гђнца Разија Неаић прочнтала je благајкички извјештај кога je скупштина одобрила, a затим се прешло на бирању нове унраве у коју су иоабрано слиједеће госпођв iM гоепођице: Претсједница Самија х. Јахић, иотпретсједница Иемба х. Имамовнћ, тајкица Хатиџа Ћнишћ, благајница Разија Нсanh, одборннце: Емииа х. Градашчевић, Сафета х. Махмутовић, Шемга х. Мнџић, Шухрета х. Г]>адашчевић, замјеншце: Ешша х. Сепднћ, Зиба Даутбеговпћ, Хасиба х. Мурадбеговпћ,- 'Булеима х. Шакић. Надзорни одбор: ирстоједница Футинста х. Градашчевнћ, Фатнма х. Хашеха«|)изоииН н Рашида Нсзић. Гајретов мевлуд у Требињ у. Повјереништво Гајрста у Требињу u Mjernu одбор Гајрета у Локвама одржали су 18 септенбра мевлуд за Гајрет У селу Ратимљи. Ha истом je одржао предавање о Гајрету и његовом значају повјереник г. Мухамед Патковнћ. Поред кишовнтог времена мцвлуд je бно прцлично поdjehen;' те је' биЛо чпста 'врихода 116 динара, ко]а je -свота ное.лата-Тдввном-одбору-Тил>ггт.— — ------- —- — • ........ У овом селу, Ратимл.н. ово Je ufam мувлуд, којн се je оавао за Гајрет, a већпнб ипје ни здала- шта je то Гајрет u да се na мевлуду могу купиА (ђшлози. јер нису никада имали мевлуд н» сс прилога купг. na се спремилн, али надатп се je K a d ije бољем уонјеху. umre у ’ еш« е Домаћинске школе у Би хаћу n a потатву рада Д о м аћ ичка ш кола у Б илећу К о н с т и ту ц и ја Ж енсног одбора Га јре та у Град ачцу У иедјељу, 13 пр. мј., нзабрани одбор na главиој скупшткнн конституисао cć~како слиједи: Претсједница Ћамилп ханума Јахић; потиретсЈедница Пемба х. Имамовић; тајннца Хатнџа Ћишић; благајннца Разија Незић; чланови одбора: Емпна х. Градашчевпћ, С$фета х. Махмутбеговић, Шемса х. Миџић и Шухрета х. Градашчевић. Надзорни одбор: Ф. х. Градашчевић, Фатима х. Хаџихафизовић и Рашида Незвћ. Замјенпце: Емина х. Ченпгћ, Хасиба х. МурадбегоBJih. Зиба х. Даутбеговић и 'Булеома i. ПТакић. „ ... , ,, , . И з Г а јр е т о п е о р г а н и з а ц и Ј е Го ди ш њ а с к у п ш т и н а ж енсно г пододбора Гајрета у Град ачцу 13. септембра о. г. одржана je главна годишша скупштина Женског пододбора Гајрета у Градачцу у просторијама наролне основне вгколе. Скупштину je отворила претсједнпца гђа Camrja х. Jaxuh и предложлла да се упуш поздравна депеша Главном "одбору у Сарајево п иретсједнику г. Др, Авди Хасанбеговвћу. Затпм je тајнида гђица Хатиџа Ђишић подпијелд ч вјештај о раду и успјеху друштва у прошлој друшгеевој години. „ ИнициЈативом Mjecuor одбора l aj pera отворена je Домаћичка школа у Бпхаћу 15. јула 1931. год., коју похађају еаме муслиманке. У течају радс учитељице. гђице Љерка Рупчић u Јслспа 'Будуровић. Ha молбу одбора Гајрета иаставнпде овог течаја са учбпццама примиле су матернјал за израду paaiuix ПЈждмста ручног рада за Гајрстову томболу у идућој зимекој сезони. Ученице Домаћинске шлоле у Б и х аћ у ири ручку Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице �/ Д а љ њ и у п н с д о б р о тв о р а и утемељ а ч а ГаЈрета БАН СВЕТ. М ИЛОСАВЉ ЕВИЋ ДОБРОТВОР Г А Ј Р Е Т А И м ајући у вид у колико je велика културно-национална ми сија Гајрета, бан г. Светислав Милосављевић je једним попратним писмом упућеном Мјесном одбору Српско- У п и с утемељачем рахм.-; МурсрЈЦ.,,, ■ ~ Г; Милутин Поповпћ, мјосто вијснца рахм. Сулејману "Мурђелу сакупио je од' чиновника Kp. башже уираве (просвјстно одјељенс) Дин. 500.—„ уписавши ra том свотом утемељачем друШтва Гајрет. Хвала тсм и живили! Даљњи у пи с добротвора и утемељача Гајрета За чланове добротворе уписаше се лиједећи: и з Бањ алуке: г. Светлслав МилосавлЈовић, бан В]>баске бановнне са свотом од 1000.— Дин. Ј из Сарајева: Г. Омер Кајмаковић, допмсник Центр пресбироа Претсј. Kp. Владе уписао je свохјјј рахм. мајку Шерифе х. Кајмаковић за члапа добротвора, •Наровавши ГајретЈ’ 5000—- Дин. у аграрним облигацијама. < За чланове утемељаче уплсаше се гг.: из Б ањ алуке: Наим Смајлатић, трговац из Фоче: Мухамед Ченгић, Џафер Курслахлћ, Шефклја Карабдић, ^1ухамед Муфтић, Салих Муфтић, Мухамед Авдагић и Салих Хасић. Д обрО Ћ О Л зН И п рилози Разни добровољни прилози Tokom мјеседа септембра дозначише Гл. одбору добровољпе прнлоге слиједећи: Индуотрија гвожђа д. д. Зеница Днн. 5000,— Мјесни одбор Гајрета у Бос. Петровцу Дин. 78.— Повјереник г. Мехмед Хавић из Оштреља Дии. 309.— Ср. вак. меар. повјеренство из Зворника Дин. 195.— Добровољне прилоге за забаву у Тузли из мјеста и са стране дароваше: Бан Врбаске Бановине г. Светислав Милосављевић, члан и добротвор Гајрета Дин. 1500.—: М. Фишла синови, творница жесте и ква«ца кз Креке; Днн. 500.—: Југославенска Солвај творница из Лукавца; no Дин. 100.—: Српска Банка, Земаљсжа Банка. Прва хрватска штедиокица шхдружница, Душан TSepnh адвок'ат. м услим анског друш тва Гајрета у Бањој Л у ц и преко његовога претсједника г. Курбеговића ступио je у Гајрет као добротвор са прилогом од хиљаду динара. Овај гест г. Бана наиш ао je на велико одушевљење и раслоложење међу муслиманима и Гајретовим радницима, јер je то доказ коликом љубављу и бригом високи државни ф ункционери потпомажу национално-нултурно-еноном ски рад м услиманског дијела нашег народа. Ради важности доносимо садржај овога писма: Господину Ф ехиму Курбеговићу, претседнику српском усл им а нско г-д р уш твв. Гајрет — Бања Л у к а г-.................. • ■ ' Господине Претседниче, У з остали просветно-хумани и национални рад, Ваше д руш тво je примило на себе и старање о исхрани и становањ у јед ног дела овдашње ш колске омладине у Гајретову и нтернату. T a племенита брига и социјална свест Гајретових чланова по б уђује ме, да се уврстим међу његове добротворе, прилогом од 1000 динара, уверен да ke на истом делу и у будуће радити свесрдно и са пожртвовањем. Изволите прим ити, господинђ претседниче, израз мога одличног поштовања. Св. Т. Милосављевић, в. р. бан Врбаске бановине. Гајретов одбор he ових дана добити од Главног одбора добротворску диплому, na ће je преко изасланииа предати r. Б ану. IIOK. АТАНАСИЈЕ КРСТИЋ бивши срески поглавар у Дервенти и одлични сарадник Гајрета 465 �Иитомци Гајретова бањ алучког конвикта са управником г. Б е к т .ем у шк. год. 1931/32 Др. Aлuja Мехмвдбашић, адвокат; Окружни лнслектор Јефтић, Градоначелник Сијерчлћ, Др. Плон директор творницр шпирита, Карло Рукнштајн биро-шеф творнлце тпнрнта и Др. Милорад Костић адвокат из Брчког. Заузнмањем вриједних одборница женског бдбора Гајрета, које у свакој прплнцв помажу у раду мушкл одбор, сакупљен je од грађагства обилан блфе, a дароваше сллједеће госпође и господа: с 1 Bpaha Сијерчић печено јање, Фатиме х. Дефтедаревпћ бурек, Садет х. Саллхсп&хпћ локуме, Зулејхе х. Поњавпћ хурмашице, Мунире х. Биоградлић хурмашнце, Фатиме х. Бербић торту, Шемсе г. Ш. Мехмедбашић торту, Рајфе х. Ножић поховане пиллке, Тензиле х. Телалбашић торту, Васве х. Ћенановић хурмашице, Џемиле х. Телалбашић хурмашице Хабнбе х. Азабагић торту, Паша х. Шехановић патиишању, Атифе х. Јашарагић дивит баклаву, Алије х. Коњхођић иатипшању, Џевахир х. Виловвћ колаче, Мукелеф х. Ефендић штрудле, Рефије х. Крупић торту, Аземе х. Миразовић торту, Рамизе х. Прцић торту, Нурхапума Чамџић торту, Емине х. Сердаревлћ хурмашице, Хаџага X. Мехмедовлћ Дин. 10.—, X. Хрусгић Хафнзага Дил. 10.—, Аждеровић Нуреханума колаче и Мине х. Ефендић кол&че. П р о с л а в а ГаЈрет опа д а и а у Boe. К о б а ш у Ha 2—з недел>е прије почело се неуморно и живо да ради, да би прослава Гајрегова дана испала пгго велнчанственија и достојнија Свога Ввсоког Заштитника. Вршене су свакодвевно пробе пјевања, комада, декламација, виолине, тамбурашког збора итд. тако да je наша Ј^асабица била добила жнвљи изглед кроз то вријеме опремања, јер се говорило и радило и причало о забави односно прослави 6. септембра 1931. Муслиманске жене су везле јастуке л мараме да би дале свој обол за Гајрет, јер су — како веле — за кратко вријеме његова рада овдје чуле и вндиле лијелог успјеха. увјериле «е о бризи Гајрета за подмладак и сиротиљу. »Па, ако иишта вшие — отето je из канџа несигурне и лоше будућносги петеро дјеце и послато на модерне заиатс, те he данас-сутра бнти вриједви чланови друпггва и своје оиро* машне обитељи, a гдје je све оно још о чему ми не знамо и не можемо знати. Велнка je и пространа наша мила отаџбнна, a Гајрета свагдје — гдје ломисљиш има, као и потре- 466 ба његове помоћи. Треба од залогаја отвинути и за Гајрет дати«. Тако се чује од многлх старлх нана л бака. Код кулљења томболе (Др. Браво — гђа Зора Јоваиовлћ л Охран и Мухпба Капеталовпћ) нлје се плко оглул1ио — свак je дао оно што je лмао. Било je старлх нана које дадоше no 2 jaja — алл драга срца л с осмјехом на лпцу. — (Списак дароватеља на крају доплса). Исто тако одзлв срдачан бло je и за блфе на плсмену тражњу претсједнлка Др. Браве Хамдлје. Овај прлпремнп пожртвовни рад уродло je и јаклм успјехом како моралнлм тако л матерлјалнлм. Прослава je била један догађај калсав се није дао лл наслутптл у Кобашу л сигурно га нлје бпло лл у млого веКим мјестлма. Beh на 5. септембра no подне дом je бпо сав оклћеп заставама, a око 7 сатл су л свп домови забљескалл се у мору свлјећа — са влсоко стршећом л вптком млнаром џамлје — са својпм треперећлм кандлллма — члтав Кобаш je имао лзглед града пз прлче 1001 ноћи. У недељу раном зором крстарпле су уллцама дјевојчлце у бЈеллну обучене са Гајретовлм откупнлм значкамз, које су њежно прлкопчавале за капуте п блузе пролазнлка — тако све до 9 сатп — када се маса шароллког свијета слегла прад православном црквом — гдје je већ свпрала плехмузика братоке насеобине наше браће Чеха пз Нове Вешл. којл драговољно дадоше да увеллчају ову Гајретову прославу. Послпје благодарења одјеклуле су двпје тепгке прангије и лнтонирана je хлмна. Затлм je музпка уз лагалл марш Матуранти ГаЈретова бањ алучког конвикта са управииком у шк. год. 1931/82 �кренула, послије п>е ђаци основних школа са наставницима, Мјесии одбор Гајрета на челу са претсједником Др. Хамдијом Бравом, те остале корпорације и грађанство, у коме je примјећен вељик број сеоског свијега. Поворка je била дуга 200—300 метара и све je ншло до џамије, гдје je имам г. Хуремовић Хафил одржао дову л лијеп говор у почаст рођендана Престолонасљедтака Петра. Понова су затутњиле прангије и одсвнрана химна, a ма>са свијета која се била слегла у џамији почела се формирати у поворку — да се у маршу упути у зграду основне Са дочека министра г. Дра Хасанбеговића школе — гдје je одржана свечана сјединца Мјесног одбора Гајрета. Сала у којој je одржана ажздемија била je исодћена ћилинима, серџадама, са много цвијећа и сллкама Народне Динаогије Карађорђевића. У прочељу сале дуги стол застрт зеленом чохом, са три na:ie свјсжег цвијећа, оЛ) кога се je лоредао ашбор Гајрета, који- je давао лијепу и утјешљиву сллку, слилу братске л>убави и слоге: од претсједнпка десно кобапши прота, лијево имам, у очи упада наш старина Мехага ДИздаревнћ у лијеном босанском одијелу са свиленом ахмедпЈом, те фесови. шешири... Сви се нашли заједно на окупу, раде за једну ствар братски и сложно, свјесни да раде за onhe добро: за Краља и Отаџбину, a све кроз Гајрет и са Гајретом... Како je било угодно бацити поглед на публику: муигко, женоко, млада стара, грађана, чиновнлштво, сељака и сељанку, лијеп број браће Чеха, дјечице безазлене итд. итд. Кад се je све стлшало и музика престала да свира, устаје претсједник Мјесног одбора Гајрета Др. Хамднја Браво, сресли љекар, и са једним ганутљивлм говором, нагласио да je иеобично раздраган и ганут оволиким и оваким успјехом и разумијевањем значаја данашљег дана, a иарочито поздравља сеоски свијет — нага здравл елеменат, за кога се Гајрет у задње доба мпого брипе и полаже велику важност у свом будућем раду , прелази на Гајретово дјело, у коме истиче напоран рад, али в очевидал уопјех Гајретових радника. Говори о значају прославе Рођендапа lb. Kp. Вис. Престолонасл>едника Петра — као Протекгорл Гајрета — за вријеме кога говора оре се поклици: Краљу Југославена, Крал>у Уједињсња и. цијелој Дннастпји Карађорђевића — Народној Династији. Затим je прочитао депеше упућене са збора Њ. В. Краљу, Kp. Министру г. Божи Макскмовићу, г. Бану Врбаске бановине, претсједнику Главног одбора Гајрета, Минисгру г. Др. Хасанбеговику, на што присутни кллчу: »Жнвио!«. Ријеч je предата шк. управитељу г. Макоимовићу Радоваиу, који je одржао популарно, у народном стилу, предаваље: о Дпнастпји 1Сарађорђевпћа и Ibciroj за<-лупи за добро нашег народа почам од љеног почетка na све до 6. септембра 1931. опоменувши и нови Устав. Посллје предавап.а узима ријеч поново Др. Браво и наглашава да Гајрет у раду за њега и његово пшнагање даје и видна знака и признања онима који га помажу. Угодно ии je да данас могу да уручим Гајретову диллому г. Ризаху Алибеговићу, члану одбора, који je постао утемељачем Гајрета, давпш Дин. 500.— наједном и ja му честитам! Вама свима, сестре и браћо, још једном блал-одарим у име Гајрета a и моје на тако лијепом одзиву и остајем у иади да ћемо се на вечер срести и видјети и на забави, те Вам довлкујем: Живили и довиђеља!. . . Живио! Музика je послије тога поново почела да свлра a свијет се разишао уоколо игколске зграде уз разговор и весел>е. У сали су осталл виђенпји грађани на челу са начелнлком Мустајбегом Капетаиовићем, гг. учитељи, мјесни одбор, те су уз кафу и цигарету још дуго причали и препричавали. У истој сали, no подне, настали су детаљни радови око декорисања и уређења за забаву, код чега су много заслужни опћински биљежник г. Јово Дивић, гђгоца Марек, г. Ферид Капетановић и Хамдибег Капетаповић, који нам je уз осталу гостоду даровао много ћилима, серџада, чоху итд. те члан одбора г. Хуремовић и учитељ г. ЈТесек, тажо да je сала као нека башча односно харем, a ne затворена про•сторлја. Oko T'-cam почело се допосити за бифе. Предмете за бифе примао je сам претсједкик ради убиљежбе и нумерисања суђа. Прије 8 сати, када je требала да почне забава, свијет je нагрнуо тако да je свак био изненађен тако великш посјетом, a и сала je била доста мала за тај велики посјет. По захвалп претсједшгка др. Браве и поздраву мјешовити хор je отпјевао химну н тиме je забава опточела no програму: ! 1. »0 Гајрегу*, декламује Фадила Хуремовић; 2. »Вилпнско коло«, пјева мјешовити хор; 3. »Лула моја«, пјева мјсшовитн хор; 4. Виолински дует: М. Алибеговић и ж. Влк; 5. »Маче моје слађе од бонбона«, декламује Нада Днмић; Са дочека мпнистра г. Дра Хасанбеговвћа у Сумбуловцу 6. »Српкиња«, пјева мјешовити хор, п 7. »Он, она и н»их пет«, од Вл. Тмуше. Днлетанти: Јово Димлћ, Зора Јовановић, Вјетка Влк, Милица Казић. Изван програма, a no свршетку истога, јавила се 7годишња дјевојчица да би соло отпјевала «Ј1утко моја луткице«, те joj je удовољено на onhe задовол>ство и дуг пљесак, послије чега се прешло na плес, томболу, бирање Мис оабаве и то која више добије Гајретових цпгли, које je примао Др. Браво, под дисжрецијом од гг. a на имена госпођица. 467 �'Гако je пчаЛрана аа љепотицј' гђица Зора Jonaiiobuh, коja je од 294 добнла 170. Томбола je за трен ока п1>одата, јср je било лијепих ствари у н>ој, a и бифе није дочекао зоре. Прешло се на лицитацију једног лнјепог женског шала, свлленог, којк je даровала гђа Дра Браве и који je излнцитиран до 436 дл- 15.—: АнтоИ Брукмилер; no Дин. io.—: t)ro ПаЛлнк ii Ибрахим Омсрагић; no Дии. 5.—: Барбуловнћ, Мехмед Дедић, X. Ибрахим Фазлић; Дии.‘4.—: Стево BojBoianh. Свпма плсмспитпм дароватсљпма пскреиа злхвалиост! Разно Г. Муниб Грцић, члан добр<јтвор Г ајрета са својим синчићем, чланом утемељачем Гајретова пјев. друш тва У Сарајеву нара. Забава je протекла у Деобнчно лијепом расположењу и трајала je све до 5 сати — када се свијет почео разилазити кућаиа, јер je освануо раднл дан, понедељак. При завршетку ^морам нарочлто захвалити вриједноме хоровођи г. Јосилу Мареку и његовој супрузи на труду и успјеху њлхову као л пожртвовној вољи и љубави за Гајрет. Велика хвала и г. Петру 'Бекићу и гђици Марек, који получише лнјеп успјех на бћфеу. Уопјех проСлаве односно забаве како "норалнл тако н матерлјални био je изнад очекивања. Чист прнход био je око 3.200.— динара. Од стране Главног одбора Гајрета топла хвала свима којн допринесоше великом уопјеху прославе, a нарочита хвала браћи Чесима л њиховој плех-муаици. Бифе за забаву дароваше: печено јање:Рлза и Дервнш Алибеговић; 2 печених пиллћа Петар 'Бекић; no 1 нечено пиле: Којо 'Бекић и гђа Димић; лутму: Мустајбег Калетановић; ситне колаче: гђа дра Браве; 20 земичатса: гђа Реговић. За томболу дароваше: жснскл шал гђа дра Браве; no јасгук: Емлра Адибеговић, Изета Алибеговић; псшклр: гђа Хуремовић; no таблењак: Мухиба Капетановић, гђа Хамд. Канетановића и Мехага Диздаревић (н велнки рубац); марамлцу: Шућро Бајрић, Мујесира Алибеговић (и јастучнипу); мараму л за тасу таблељак гђа Дерв. Алибеговића; Ситне ствари: Шефка X. Јусуфовић, Хавић, Шухд ВехаАовић, Kojo TJeiinh, Лазар Ticanh, Вељко Васиљсвлћ, Миле Модић, Рајко Адамовић, Mapico Томљеповић, гђа Димић, Павелић, Русто Алибеговић и др. Ha забавл дароваше прплоге и то: Дин. 100.—: Фирма Р. Т. С. Каоци; Дшг. 00.—: Г. Биро; no Дии. 50.—: Олга Марковић, Петар 'Векић, Мустајбсг Капетаповић и др. Салих 'Гатаревић; Дин. 45__: Јово Димић; no Дин. 40.—: Др. Хамдија Браво н Радован Максимопић; Дин. 35.—: ТЈозић, гддиај; Дин. 30.—: Инж. Равиик; no Дин. 25.—: Риза АлибсroBnh и Остоја Ивковић; Дин. 20.: Шефко X. јусуфовић; Дид. 468 ^ P rljerod Karana g tum ačem ". Druga knjiga. Dao sam u štam pu Drugu knjigu P rijevoda K urana s tum ačem koja će.izaći iz štam pe tijekom m jeseca septem ­ bra, pa ću ja tad a poslati pretplatnicim a koji su pretplatu uplatili kod Jugoslavenske Privredne Z adruge i Štedionice u S arajevu. Dosadanjom pretplatom pokriveno je sam o polovina troškova za štam panje, je r se veći dio gospode sakupljača i dosadanjih pretplatnika nije avio. S toga rok za pretplatu produžujem o do 30 septem bra ove godine, a cijena je u pretplati s poštarinom 32 d in ara po komadu. Sudeći po rasprodaji Prve knjige, a i po člancim a u našim časopisim a, izgleda m i d a je P rv a kn jig a n aišla n a prilično lijep prijem kod braće m uslim ana. Ovaj bi odziv bio i m nogo veći, d a su m e u ovom ra d u m oralno podrpili pozvani faktori. Po m išljenju mojih p rijatelja koji su rukopis Druge knjige pregledali, ova i Druga) je knjiga i bolje obrađena i po sadržaju interesantnija, je r se u njoj govori o stvarim a koje su za islam ski svijet i njegov život aktuelne i važne, pa ih treb a svaki muslim an d a zna iz izvora (K urana). Radi toga se nadam d a će m e m uslim ani u ovom ra d u i m oralno i m aterijalno pomoći. Stoga apeliram i molim sve kojim sam poslao poziv n a pretplatu d a izvole požuriti sa pribiranjem pretplate, a sakupljeni novac čekom doznačiti Jugoslavenskoj Privrednoj Zadruzi i Štedionici u Sarajevu. Novac je potreban da se podm ire troškovi štam panja, jer knjiga neće biti izručena dok štam p arija ne naplati ugovo­ renu cijenu. Isto tako molim svu braću m uslim ane, a i sve naše institucije i listove da ovaj moj rad u općem interesu is­ lam skog n ap retk a podupru i da nastoje d a se k njiga što više m edu islamskim svijetom proširi. U vjeren sam da svaki muslim an želi što bolje i toč­ nije poznati islam, a to je m oguće, ako m ogne n a svom m aterinskom jeziku čitati K uran i ako mu se K uranske ls- Г ајретов одбор и дилетанти н а нрослави Гајретова цана у Власеници 6/1Х 1931 tine protum ače pravilno i u duhu vrem ena. Držim d a ću pom oću Božjom ovim svojim radom udovoljiti ovoj našoj općoj potrebi, p a se stoga nadam d a će mi b ra ća m usli­ m ani svojom pretplatom omogućit) d a nam aknem potrebna m aterijalna sredstva za štam panje, a Svevišnjega molim da ih z a to nag rad i iz svoje neiscrpne riznice i da svim a pru­ ži Svoju m oćnu pomoć i zaštitu. D erventa 13 au g u sta 1931. Šukrija Alagić d irek to r gim nazije u penziji �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lig a c ija , . J ig o slM g n sk a Privredna zadruga i Štedionica (z s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica brci 5 i kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ratam a na kupone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik panira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugostediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija 1 voda b°eVspla1non,0rmaC'Je " “i" “ *™ oj direkciji zaD i r e k c i j a J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e 1 š / e d io n ic e S a ra je v o . у SVAKI MUSLIMAN TR EB A OA K UPUJE SAMO GAJRETOV C IG A H P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Oajret” 0OOOGOOOOOOOOOOQOQO0<JOQOOOOQOOQOOOOOOOOO § o Papirnica I H a m d ija K o p č i č i Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 8 preporučuje bogato skladište i pisaćeg i risaćeg materijala | Narudžbe: m Tvornica clgarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko drušiva u & jret u Sarajevu § MJ 0ООООГ:Х-Хђ©О©0ООООООО©OOOOOOOĐ1GOGOOG OOOOfOfOl » a Oglašujte u „GAIRETU” Banovinska n & a poljoprivredna škola u iuimiru Za prijem 36 slušaoca zimske praktične petmjesečne poljoprivredne škole u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinske banovine III. br. 29.737/31. održaće se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz Drinske banovine. Kurs će početi 1. novembra ove godine a svršiće se 31. marta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiće se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu, stan, ljekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom oduusno rodnim listom; b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati ljekarskim pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski ljekar besplatno; e) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačke porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja, što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u -školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno Л-adno a drugo za svečane dane), najmanje dvije ргеоbuke, jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Reflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljopiivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru, br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �Min ŠUioi Temeljna glavnica 40,OOO.OOO*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broi 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O IVICU općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosansko Induslrijalna i iD r. Omer Bahtijarević j Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 1 dugogodišnji liječnik Orž. P otpuno uplaćena- dionička glavnica 1 Bolnice, operater i spe* 1 cijalista za operativne bo­ D in 20,000.000* - fl lesti, asistent chirurškog = odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000*- Џ Prim a u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća 1 t i 1 Ordinira od 1-3 p o slije podne 1 Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 . ' '. I Filijale: Beograd, Zagreb, Novi tad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 4 5 1 Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000*- Rezerve Din 2.000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. O vlaštena je z a trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizide i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkuiantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/66091326172186cd8d7c4570e01cd1a3.pdf e7d35d70e6162c7a4aa8ffd9e82697ef PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж A Ј: П роф . Ш е ф к и ја Б у б и ђ : Како се тргује шљивом И нж . М. Ф а з ла .ги ћ : Размножавање воћака А л и ј а С а р а јл ^ ћ : Сеоске соколске чете 4 ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Рад друштвене организације: гајретова одбора у Мостару -/ Нроелава Гајр^това . дана у јЖеичу — Мсвлуд Женског одбора Гајрота у Баљалуци — Прослава Гајретова дана у Грачаници — с -Јабава ГаЈЈм-това одбора и Соколокс чоте у Локвама ((Јтолац) — Гајретов мовлуд и тефернч у Мвочу (Вишнград) -L Прослава Галк-това дана у Гор. Вакуфу — Ирослава Гајретова дана у Блатници — Гајрдаов мевлЈуди-шериф у Тузли — Мивлуд Гајретова Женског одбора у Сарајеву — Гајретов дан у Новој Вароиш — Гајрстов мевлуд у Какањ Добоју Остале Гајретове вијести: Захвала Канцеларији lb. В. Краља Гајретовом Женском одбору у Сарајеву — Уиијеси Гајретова женског одбора на занатско-тгдустријској изложби у Тузли — Лијеи гест — Прилози Гајрету из Гор. Вакуфа — Добровољни ирилози из Тузло Даљње проширивање Гајретове организације: Оснивање женског Гајретова одбора у Рогатици — Постављањи Гајретова иовјер<*шгка у Караули (Тузла) — Главна годишња скупштина Гајрстова нјевачког ;цруштва у Туз.та — Постављаљг Гајретових повј^кчгиштава у Bancymnhy (Међеђа) и Добоју (Тешањ) ч‘ Даљњи упис добротвора и утемељача Гајрета: у Травнику, Тослићу. Оарајеву, Штипу и Бужиму Гајретов аналфабетски течај у Баткушићу 1 НОВЕМБРА БРОЈ 2 0 САРАЈЕВО 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р ГаЈрета у УРЕЂУЈЕ: ХАМИД КУНИЋ С а р а је в у �V OSlašujfe u listu »G A JR E T« W »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi n in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali n listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica s. o . SA R A JE V U Bavi s e svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 °/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U r e d o v n i č a s o v i o d 8-12 i o d 2 i p o d o 6 č a s o v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č i s t e d o b it i d a je u k u ltu r n e i p r o s v j e t n e s v r h e . Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друпггва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. ТЈаци добнвају лист у п ола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д К у м и +s Власннк друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штамоарију „Босанска Попгга* одговара Јосип Евгл. �„ .ч , t " * T ГОД. XII . ГАЈРЕТ БРОЈ 20 С а р а / е в о , 1 новембра 1931 X Ш еф кија Б убић, проф!" Tfrr: акад. K a n o се т р г у ј е ш л * и ђ о ј + (У п у те произвађачима и трговцима) Шљива као робаЛ — a то je она за вријеме док се налази у промету, — мора да одговара извјесним унапријед утврђеним захтјевима данашње пијаце. Да би се њима што више прилагодило, тражи се од свакога, ко има имало посла са шљивом, да што више у> томе погледу допринесе са своје стране. Према пијачним захтјевима мора бити шљива: п р о и з в е д е н а , о б р ан а, о д аб р ан а, осуш ена, со р ти р ан а, с п а к о в а н а , т р а н с п о р т о в а н а и продана. Пијачни захтјеви: крупноћа, тежина меса на плоду, сласт и укус. Пијачна нонтрола: Ha главнијим унутрашњим пијацама и извозним тачкама постоје државне комисије, које прегледају сухе шљиве и издају увјерења. Тиме се избацују из промета рђаво сушене и нездраве шљиве. Иначе сама трговина сматра да шљиве (према г. Др. Вељи Стојковићу) не задовољавају, na да су према томе и лошијег квалитета, ако имају буди коју од побројаних мана или недостатака a на име: 1) ако су недовољно осушене, буђаве, натиране, труле и уопће нездраве; 2) ако су неједнако осушене, то јест ако су у једном завоју шљиве неједнаке крупноће, то јест помијешане ситније са крупнијим; 4) ако су шљиве једне сорте у једном •ју помијешане са шљивама других сорта. или са другнм врстама осушеног воћа (н. пр. са осушеним ранкама, крушкама и т. д.); 5) ако су шљиве за вријеме сушења исцурјеле (пурци) или загорјеле; 6) ако имају било какав стран, неприродан мирис и укус на загорјетину, петролеум, ракију и т. д.; 7) ако су шљиве незреле сужене (горогани), црвљиве и уопште нападнуте разним болестима. Производња: Д а би се постигла поменута својства, треба шљиве садити у прописаном растојању једног стабла од другог, да се земља у шљивику образује и ђубри, да се правовремено и правилно обрезују гране, да се не остави да шљивина дрвета не прероде и др. Нарочито за вријеме оплођивања н сазревања плодова имају шљиве да очувају потпуно здрав свој апарат за исхрану из ваздуха (лишће). Поред тога морамо употрнјебити све наше силе да обранимо шљиве од разних штеточина, које су су нам плод посве закржљале. Берба: Са бербом шљива за сушење има се почети онда када je плод потпуно зрео. Потпуно зрела шљива садржи у највећој количини све оне корисне материје, које утичу на њену хранљивост, na je и осушена далеко теж а него ли недовољно зрела шљива, која садржи више воде, 469 �a мање потребних материја. Шљиве се беру, a це млате. Одабирање.- Од набраног плода има да сушимо само оно што je најкрупније и најбоље. Сортирање сирових шл»ива, вели начелник г. Веља Стојковић, у већим размјерама него што се то до сада чини, један je од путева, којима се тај циљ може постићи. Прије суш ењ а ваља шљиве раставити no врсти. Сушење: Трговачкој обради овог питања не пада у дужност да приказује начине сушења, само се од! суш ењ а изискује да шљива буде онако обрађена како то пијаца тражи. Сушењем мора се потпуно избјећи и загорјевање и надимљавање сухих шљива, како би им се очувао онај природни мирис и укус који joj je својствен. Поред тога суш ењ а шљива има да се изводи тако да ниједна кап сока, који садржи највише ш ећера, не исцури. З а сушење, дакле, потребна су нам не само саврш енија оруђа односно еушнице него и свијет мора у овом послу да ради онако како му то препоручују наши пољопривредни стручњаци. Д анас се сматрају е в а п о р а т о р и као најсавргцецМе сушнице, које се искључиво употребљавају у Америци. Ипак и са нашим сушницама посхизавали би приближно добре успјехе, кад с£ це би при томе правиле многе погрешке. Сортирање: Осушене шљиве има да се раставе (сортирају) no крупноћи, тако да приближно тачан број комада шљива једне крулноће дође на пола (Ј/а) килограма. У колико je мањи број комада у V> кг, т. ј. у Јсолико су шљиве крупније, у толико се бољо плаћају. Код нас почиње сортирање са 60/65 комада, у Калифорнији са 30/40, a у Еранцуској са 44/46 комада. П р е м а овом броју т р г о в и н а ш љ ^ в а м а као роби р а з н а имена. П р о д а ја на м а л о п о з н а ј е : ш е с т и ц е (60/65 комада), с е д м и ц е (70/75), о с м и ц е (80/85), с т о т и н к е (95/100), у з а н е (110/130) и м е р к а н т и л (преко 130 у V2 кг). Пановање: Има само мјеста паковању у уредним, једноличним и укусно опремљеним санду- цима, a не у џаковима како се то код нас, % а. жалост, много практикује. Ми, пакујући сортирану робу у сандуке, постизавамо не само већу цијену, далеко већу изнад цијена стајања, него долазимо у директан додир са страним потрошачима, који хоће да купују шљиву само из уредних сандука. Неке државе, које у главном не производе суху шљиву, користе се нашим незнањем и саме су подигле и н д у с т р и ј с к е у р е ђ а ј е односно суш нице за паковањ е и е т и в и р а њ е с у х и х ш љ и в а . Таквих сушница има и у Аустрији и у Чешкој и у Њ емачкој и т. д. Они купују од нас шљиве у џаковима, на које ударају мању царину него на оне у сандуцима, и пакују их, запосљавајући тако своје људе и наплаћујући оне зараде које би иначе требале да припану зноју нашег сељака и труду наш ег трговца. Иначе за паковање вриједе они прописи који су за сву робу раније споменути. У сандуцима упакована роба дуд*е траје, него у џаковима. Транспорт (пренос): Наш народ много поскупљује шљиву великим трошковима преноса. Ha првом мјесту сељаци их преносе у најмањим количинама, умјесто да се то чини у задружним колима ј ф л рве станице. Шљива се даље у возове товари као комадно добро са већом тарифом, умјесто да се задружно товари као вагонска роба са мањом тарифом. Нас туку, наиме, Американци са јефтиним воденим превозом и ми морамо да тражимо јефтиније начине. Много на томе ради наша држава, снижавајући жељезничке ставове до границе. Продаја на велино: врши се под овим именима: 1) м а л а г а р н и т у р а , што значи продаја три вагона сувих шљива, од којих један вагон садржи стотнике, један вагон узанса 110/120 и један вагон меркантила; 2) о б и ч н а г а р н и т у р а , што значи продаја 3 вагона, од којих један садржи седмице, други осмице, трећи стотинке и четврти узансе. Адресе страних нупаца: Обратити се писмено на Завод за унапређивање спољне трговине при Министарству Трговине и индустрије, Београд. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 470 �• I D ipl. а д г . M . F a z la g i ć , u p r a v n ik r a s a d n i k a G o r a ž d e : R a zm n o ža va n je voća ka Voćno stablo izraslo je iz sjemena, općenito re­ kavši iz jezgre; ta imade u sebi klicu za razvoj istih ili bar sličnih svojstava. U umjereno toploj i vlažnoj zemlji sjeme nabubri, koža idi ljuska pukne. Pri klijanju klica pušta na jednom kraju korjenčić, a na drugom izbija buduće stablo. Kod nas općenito izravno iz samog sjemena ne rastu ljepše voćne sorte kao što je to slučaj u domo­ vini voća, u Aziji. Samo iz sjemena nekih vrsta i sorata voća dobivamo svojstva jednaka matičnom stablu (n. pr. breskva, orah, kesten), iz većine sjemena dobije se divljačka koja će se postepno uzgojiti ii oplemeniti, pa da bude onakva kako to želimo. Po šumama, i uz puteve vidite mnogo divljih debala od jabuka, krušaka, i trešanja. Ona su iznikla iz sjemena, koje se je tu zateklo. T a stabla naši stari 'vo­ ćari vadili su i presađivali чд svoje bašče. kalemili i odnjegovali. Takova stabla ddžive duboku starost, zdrava su, te se odlikuju svojim rastom*! obilfum rodom. Ve­ ćina naših starih voćnjaka; jabuka, krušaka i trešanja je tako osnovana. U starim šljiviam a izrastu korjenovi izdanci, iz kojih se dadu uzgojiti lijepe šljivove sadnice, a u (davnom i većina'naših š lj a k a noclicnnta ig jla izdanaka. - fr* -1 sorata služe voćni rasadnici’. Voćne rasadnice irnadu privatnici, banovine i općine, a i svi irnadu isti cilj — unapređenje voćarstva. Rasadnik je naročito pripremljeno zemljište, gdje se voćka goji do presađivanja na stalno* nljdsto. Pleme­ nito stablo, koje iziđe iz rasadnika mora biti dosta jako, lijepo okorjenjeno, zdravo i uredno formirano. Voćni rasadnik je pravi temelj uspješnog voćarstva. Zadaća je istog, da za svoju okolinu kao i za prodaju u druge krajeve odgoji dovoljno voćnih prisada. Sorte voćaka, koje se u tim voćnim rasadnicima uzgajaju moraju biti prvorazredne, imaju odgovarati mjesnim prilikama i podneblju, te potrebi stranog i do­ maćeg tržišta. U prvom redu moraju se najviše uzgajati najbolje lokalne sorte, koje su se osobito u tome kraju aklimatizjtrale (dobile svoj naročiti tip) i na tržištu dobro pro­ laze. U krajevima gdje su se dugim nizom godina do­ bro pokazale i neke strane sorte finog stolnog voća, treba i taj sortimenat u rasadnicima uzgajati. Administraciji rasadnika ne smije biti glavno pra­ vilo, da sadnice što jevtinije proizveđu, nego se mora osobito paziti i na kakvoću proizvoda. Jevtina roba dođe često skupa! Bolje je za valjanu sadnicu i nešto više platiti. Ko je voćnjak zasadio loše odnjegovanim sadnicama, taj se je brzo i pokajao, te često poslije ne­ koliko godina take sadnice počupao. Proizvađač, rasadničar, upravlja svoje troškove proizvodnje prema želji i platežnoj mogućnosti mušterija. Samoupravni rasadnici ravnaju se prem a određenom budžetu i taksi­ ranoj cijeni za odgojene sadnice. Mali budžet i niska cijena često su puta uzrok lošem odgoju takvih prisada. čuju se tužbe, da ovaj ili onaj sreski rasadnik izdaje nedovoljno jake ili loše formirane prisade. Te prisade zasade u voćnjak i opa­ žaju spori rast. Jabuke obole od truleža srži, breskve t- kajsije đd smolice i t. d. Za valjani odgoj sadnica potreban je naročito izučeni i iskusni rasadnički personal, a proizvodni tro š­ kovi morali bi biti nešto veći. Obzirom na finansiranje samoupravnih rasadnika, tu bi trebalo i reducirati broj rasadnika, jer jedan veći rasadnik u stanju je da op­ skrbljuje voćnim sadnicama u više srezova. Ako ostav­ ljeni rasadnici nemaju dovoljno dobrog zemljišta, tu se dade lako pomoći dugooodišnjim najmom. Dobra je ideja, da voćari iz rasadnika dobiju što jevtinije prisade, ali cijena ne bi smjela da štetno upli^ ^ Konačno i zanio unapređenje voćarstva obzirom • » nellai 1 » « 4 * * « » * » * * seosko* svijeta ne smije biti forsirano. Ta važna izgradnja našeg privrednog vrela mora ići postepeno i sistematski. Uopće ova lije­ pa grana vezana je znanjem, radom, ljubavlju i časom, a nada sve je potrebna velika m jera iščekivanja i strp­ ljenja. (Bolje je iz rasadnika izdavati i manju količinu pravilno odnjegovanih prisada i uz nešto veću cijenu, no kako je danas: forsiranje proizvodnje uz š to jevtinije uslove. Idemo u susret hiperprodukciji voćnih sad­ nica- Pošto one zbog svoje kvalitete neće svugde po­ kazati tražene rezulate, to ne samo d a ta hiperproduk­ cija sadnica neće donijeti hiperprodukciju voća, nego će se pokazati sam zastoj u cijelom planu oko unapre­ đenja voćarstva. Iz rasadnika smije se smo izdati ga­ rantirano prvoklasna roba; u čistom prihodu jednog rasadnika, te izdavanju sadnica u ciframa ne smije se ocijeniti zasluga jednoga rasadnika na podizanju vo­ ćarstva. I sami poljoprivrednici — voćari bdije će uči­ niti da svoje voćnjake postepeno kompletiraju boljim materijalom, da povedu računa o prikladnosti položaja, o sadnji i propisnoj njezi voćaka, nego da rade kao do sada. Obično se posadi voćnjak gde bilo i kako bilo, a posle toga glavna je briga da čeka kada će mu voćka prispjeti na rod. Mali voćnjak pomno zasađen i pravil­ no njegovan daće veći prihod od velikog, slabo njego­ vanog i zapuštenog voćnjaka. 471 �■ # СарајлиЋ Ллија, у ч и те љ С е о с к е с о к о л с к е ч е те Поред оснпваља земљорадничких задруга и физичком и културном погледу. Томе програму не других дружина постоје и осшгоају се сеооке со- можемо ни даиас шта додати шгги одузети. Шигром на прилике које владају на селу ne може <се и колске чете. Задатак и вриједност сеоских соколских чета не могу примијегаити методе, које се примјољују у не лежи icaMo у тјелеслом васпитању младбжи, не- раду соколских друштава, за то je требало у наша го заоијеца и обухвата пољопривредне, трезвењач- еела ући са посебним програмом и са нарочитим ке и здравствене задатке, те све проблеме које иду тактом. Док je прије рата соколски и побратимкжи на добро села и сељака. Уче и привикавају диоциллини, уредном и сложпом жиисту, те јз и то једаи покрет код иас био изразито протуаустријски, то од разлога зашто тробамо да дотпомигнемо и pa- je с том паролом и провођена организација Побрадимо на јачању сеоскнх јоколских чета. тима-Сокола у нашлм селима. Соко Краљевине Југославије, као установа, Послије Ослобођења није се могло говорити о тежи и настоји да одгоји добар и ваљан подмладл то51е, него je требало код нашег сељака будити н>еи соколски васпита све слојеве народа. Продирањо гев иационалшг ocjehaj и развијати смисао за дрсоколства на селу било je у почетку врло тетко. 'жавотворнги рад. Требало je нагаега сељака извоНаишло се на велике потешкоће и на слаба paa^- t m r o таме и запуштености, јер се заиста налази мијевање. Некоје жупе и друштва оонивали су no на врЛо гагскоме степену просвијећешости. И за то коју чету, али без икаквог систематског рада n je соколоки рад свестрано обухватио ове што je попосљедице. требно, да се вжрши препород нашега запуиггеПрви покушај систематКкбм организовању се- нога села. оских ооколских чета je ifocTapcK a жупа на челу Kao што сам нагласио, ооколски рад на селу са братом Чедом Мидићем. Taj покрет захватио je није неки гимнастички покрет, ааи ни то није заданас читаву нашу домовину и наишао на велтпм, немарено, јер се омладипа вјежба и приправља за одобравање и разумијсватве. Иако се je о соколагву јавне вјежбе, слетове 'и друге манифестације, пгго на селу доста писало ипак сматрам, да није на од- нарочито добро дјелује на чланство, да заволи сомет да се и на овом мјосту говори, јер je тај покрех колство, a уз то добро дође младићима за оделуод највеће важнос-ти за препород нашег села, па je жеље војног рока, потпто дођу готово извјежбанл потребно да се свак. упоана с тим радом. у војску. Многи, који не познају ^околство изближе, коУз вјежбање омладине, соколски рад на селу ји не уђу у његову организацију и ne упознају креће се у културном, просвјетном, економском и његов рад и циљеве, миеле да jfe тд само једна гим- хигијенском погледу. настичка организација. To je заблуда, коју треба Народ у натпим еелима миого je заостао. Мало побијати, a парочито кад се говори о соколском га има просвјећеног и писменог. Да би се ово зло раду на селу. иокорјетгило, Жупа проко овојих друштава пастоји Колпко je тај рад многострук, разгранат и ко- да своје члапство научи читаљу и гагсатву, јер je ристан за наш народ, видиће се из наведених нри- писменост главни фактор за пшрење проовјете. мјера. Потпуног сам убјеђења, да je д.ужност сва- У том погледу дошло се je до видн.их резултата. ког држављанина и родољуба да све своје силе Данае чланови чета су готово сви писмени. Пригоупотреби и стави у службу соколства и његових дом жупоког течаја (мјесеца фебруара) за ееооке циљева, јер се тиме одужује пароду и Отаџбшпг. чете у колико се je натпло неписмених течајаца, Колико су заостала наша села у која неће ни- управа жупе постарала се je да своје кандидато, ко да уђе и да ради на њиховом подизању увидила оопогоби у читаљу и писању. У пољопри.вредттом je прва Мостарска Жупа са својим ишпрјатором погледу ради се држањем предавања од страпе Чедом Милићем, који je одпочео са радом унооећи •г-тручних лпца, набав.тт»аи.ем воћака племенитих дух соколске дисциплипе, тачности и рада. врста, сјемена, дјете.ллне, репе, кукуруза и осталлх Шта xohe соко.тпство на селу? To je гаггање, на врста жита, увођењем вјегатачког гпојива, пољокоје треба да се овде одговори. Неумрли соколски иривредних справа и алата, оонивањом воћнпх раидеолог Тирш, приликом покретања првог сокол- |гаднитса и приређивањем изложаба. ског листа, написао je у 1871 годитш чланак: »Паш MiHoro се noioia.n.a пажња хпгијетш села. Дизадатак и циљ«. Оп je у том чланку обухватио чи- јсле се ктвиге и часописи, Д1>же се предавап>а о чптав соколски програм у националном, социјалном, стоћи и реду у кући, набављан.ем пл.упаоппца, 472 �• ' 1фечен>ем кућа, подизањем модерних ђубригата, иабапљаљем практичних и јевтииих кревета и т. д. Трезвењачки покрет na селу доста се добро развија. Свака чета има овој одсјек, трезвености, кој иде за тим да ради на ширењу и прикупљању чланова трезвењака. Сваки члан, који ступл у одсјок трезвености, дужан je да потпшпе завјет најмање за годину дапа, да неће уживати алкохолних пића. У случају, да би се који огреотио, брине се из трезвене секцтгје и кажњава се најотрожијом казном. Да би се чланов1И привичуш штедњи, јер соколи сматрају и то као једну од овојих врдина, проводи се систематска оитна штедња, која ће се развијати поетепено, тако да согеолске чете постану мале штедионице. Жупа Мостар покретач je рада у четама. Она надгледава рад и даје дпректлве, a друштва изводе што je цотребно и обилазе чете са својим Јза- • сланицима. Свакако, да оне чете, воје се често обилазе имају бољега успјеха у раду. Ове чете Арже редовито сједнице сваке 1седмице на. којима ое поред расправљања о редовитим дословима, читају упуства од Жупе, друштва и жо^исне вњиге. Освом извршеном и учиљеном раду шаљу извјеттај друштву и Жупи. У сједишту другатва, коме припадају одржаје се свако три мјеееца .заједттичка с; na војој ice контролитпе и кригикује рад за ttn три мјесеца и ствара програ^ за идућа. три мјј ца. Taj програм je обавезан за све чете и уттраве о; дужне, да на идућој сједницгг подвосе извјепттај^| пгга ее je учлнило. Имао сам ттрЈГ.тп1ке. да као изасланик чете Тасовчићи, лриоуствујем и једној таквој сједници у Соколсвом др»утТггву Чапљина. Увјерио сам се, да се са великом озби.твтгости п вољом прист.упа ооколоком пос.ду. Изасланћтш чета интересују се за све гране рада на селу, ттодноги предлоге пгга треба учинити за набавку сјемена и воћака, за подизање пчеларства, живргнарства ri сточарства, за регулисање поља и т. д. Ове чете учествују у дас-куоији. Одт>жаваље тромјесечлтих сједница je одлично средство за вастгтатве соколових раднжса на селу у соволском духу и днециir-iraror. Ко дође на ову тромјесечну сјодиицу не може, a да не заволи и да се ne одугаеви за овај покрет и рад. Да 'Се види колико je многострук соколокп рад износим укратко податке о раду у 1930 години у подручју Жупе Мостар. Концем 1930 годане имала je Жупа 55 соколских чета, a то je 21 више лего концем 1929. Концем 1930 године чете су имале 3121 члана и 561 нараштајца, a то je за 1517 чланова и 428 нараштајаца више него концем 1929. У току 1930 године одржане су 3 пољоттривродне излож.бе у Невегшњу, Гацку и Бијелом Пољу (код Мостара) на којима je учестоовало 2 соколске чете. Сви изложени предмети потјецали су од сјемена које je послала Ж.упа a излагачима су подијељене лаграде у пољопривредним алатима. У години 1930 одржано je 5 утакмица соколских чета и то у: Невесињу, Гацку, Стоцу, Мостару и Чапљини. Побједлицима су подијељене д^шшме. Ha слету у Београду учестовало je 30 чета са И4 члала> од и 6 јм је насту1шл0 п 2 вјежбала. To je уједро ^гла једна од најуспјелијих тачака такл да je два ггута попављана. Тада се видило и увјерило, колтгко je соколотво на селу узело маха. Чете воде акцију за подшање соколсклх домова и до "сГШ.лма уштеђених преко 80.000 дилара и ако je чланарлна самоJ I дтгаара мјесечно. ’otobo свака чета ш а своје књижнице у ко__ са налази лијеп број књига, гдје чланство мо:е да учи о љетппој будућности a нарочито, које наша сала предвођетта соколским четама. Све добивају лжстове: Соколски гласнлк, Тежак, Народну обдбрану и друге. Горњи податци најбоље нам показују колшси je успјех, na треба само наставити залочети посао и да се доврши велпко дјело препорода нашега запуштенога села. Ha иптелигенцији je да се прпдружл соколгасом покрету, да са велгиком љубављу и одушевљељем приђе нашем сељаку. Свакако да овај успјех оставља за. ообом и један велитш напорни рад. О овтта се дошло до повјерења између сељака и грађапина, створена je велика, чврста и јака организација. Оамо са напором и радом моћи he се још и даље. Дакле 1СЛОЖНИМ радом у соколским четама, доћи ће се до процвата и папретка села. 473 �*#t t ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК 'Рад друшт-вене оргапмзације Рад Мјесног одбора Гајрета у Мостару Рад Мјесног одбора у Мостару постаје све обпмпији и квалмтатнвно све бољи. За то говори материјални л моралаи уенјех задњих двију приредаба — Гајретова даиа и Мевлуда. Мјеснп одбор у Мостару прославио je 6 септембар, као рођепдан свога високог Протектора Њег. Краљ. Впсочанства Престолонасљедника Петра, најсвечаније. Beh прије неколико дана укусгги плакати обзнанилл су грађаиству програм прославе Гајретова дала. Изјутра су се одржале у свим богомољама свечане молитве за дуг живот п здравље нашега високог. Протек^ора, на којима су судјеловалл сви чланови Мјес.ног одбора као и многа другп чланови и пријатељи Гајрета. Истог јутра вршоп je на мноогим летаашутим днјеловпма града оттгуи Тајрстових значака, Грађанотво се врло радо одазивало' та.ко д а je материјалпи успјех Гајретова' дјала dfee године много већи од онога прошле годинс. Лослије подне ptoo 5' сата одржавала се академлја са концертом i к^<ј)ани Париз. Академија je бпла врло добро посјећена. Академпја je отворена пјевањем државне химпе коју je отлјевао мјешовлти Гајрет9 в jyip под рјшгнаљем /дирнгеџда г. Бочека. Посллје отпјеваве' државне химпе одригао je врло успјело прпгодно предавање професор г. Мустафа Алтсалфић. Предавач je кратко али пластично изнио борбу налгега на]и>да за оелобођењбг као и улогу, Коју je у {шм бброама играла наша народна ДицаАгија. Истакао je историјскп л националнп значај одлулсе Н>ег. Вел. Краља АлексАпдрп, да Њег. Kp. Височанство Престолонасљедник. Петар иружп своје впсоко покровлтељство нашему Гајрету. Предавач je био иаграђен бурним аилаузом.. НакоЧ преда.вања концелтрирала je глазба 32 пјешадлјскот пука до касно у иоћ. Одзив и поојета свпју Гајретов^х приредаба тога дапа бпо je веома добар. Чисти матерлјалли приход пзносп Дшг. 3875.—. Велику хвалу заслужује наиг Женскл одбор као л све његове чланиде. Својлм оудјеловањем код откупа значака пружиле су врло јаву иотпору Мјеспом одбору. Прослава Гајретова дана у Жвпчу Рођендан Престолонасљедника Петра — Гајретов дал — прослављен je у Жепчу као никад до сад. Taj дан малифестовалл су муслиманп као и други пријатељи Гајрета своју свијест за нага Гајрет као искрепу л привржену љубав за свог високог Заштитника и цио Краљевски Дом. Прослава јс лочела учењем Мсвлуда у чаршиској џамијл, који je приредло Мјеснл одбор. Како je ово прва приредба ове врсти, није чудо што се сво мусллманско становништво обојега снола онако шгагобројно лсжупило. Како je Мјесни одбор позвао на ову свечаност сва државна надлегатва као и друге културне и хумане установе, џамија je бпла дупком пуна, a претставнлцима поменутих установа, сав овај скуп, давао je изглед ријетке свечаности. Мевлуд je учен на српском језику. што je такођер за Жепче новина. Проучио га je r. Муфтић Хазим еф., гаер. судија, истакавши прлје тога, да јс то Гајретов Мевлуд, као 474 „ идеожигију «мог Гајрв.а. Подауш. je ндрошго д» опу свечаност Мјсснв одбор приређУЈе У ™“ прпвржгаостк и одаиости спрпи Престо101ШМ.едшва и циЈелог Краљеви.ог Дома, na, мора се H<xr«h>, » e ™ » Ч « ” ГО»РУт ш ° Је т Топови оу жшуцшш У ш ж лоче-пш ове сведдноом. У највећој тшшшт завршеио je учев,е, a овда ј® г- УФТИ’ кагласио да he ое с м учкш !*»» за дуг в срећш жшот цијелог Краљевског Доиа, СрјЛи, » »н цм а пунор чмовољсгва, што je свалако израо нутарљсг sapOBOJiitor стан,а, CBTI врнсутпл пратилн су ову »олитву са >гааго6р»јним: амин. У вече je прирсђепа забава, која je била бројно посјсћсна од евију Глјретових пријатеља. Дио програм заАавс нзBeJeiLje прецизио и ira опште задовољство свију прилупгих. ToMi'io.’m. — ове еами ручпгг радови — дјело нашег жевгасог свијета, којат je овим малифестовао своју свијест за Гајрет, 6ii.ua je ттрава птракција ове вечерп. Рздо та>пстагујемо фзсе овом прпредбом заиитересовало и натпе жене]слн.е за Гајрет и узело у н>ој видна учешћа израднвгпл све комадс томболе, a с друге стране посјетом еаме забаве, што je за нагас мјесто iioboct. a за булући рад Гајрета свакалсо од кориспт. Живјеле паше свјеспе муслимапке, Га.јретове чсарадиице. \ Забава -Je била елтп а, свијет je провео једво угопдо вече које je потрајало до у дубоку иоћ. Не можемо пропуетити прилику. a да ne оштампамо гмМга нлших вркједиих госпођа-ђица, icoje обогатише нашу томболу cnojirM разповренпм ручипм радовима, a те су: Ђатпћ Арпфа 1 рупчиВ. TarHli Севла 1 рунчнћ, TTTaliHpа.гић Оалпхагшпгца 1 рупчпћ. Шаћпрапгћ Азиза бошчицу за таблу, Алнјагаћ Џевахире х. 1 пеипшр, Хаџе Џипвћа х. 1 jreiimnp, Малићбеговпћ Џехва. l петпкир, Сиахић Вагфи х. 1 рубац, Бејза Чоппћ 1 жеп. плена калипа, Мулабеговића Ос. х. 1 тгешкир, Хулусија Хафиза х. 1 пештсир Оалиха Агића х. 1 рубац, Чампара ГОефгска х. 1 везена чевра, Tepali Кадрија х. 1 вез. цвајет. Догладовлћ Сабрија 1 вез. цвијет, Пиах.ић Неза х. 1 чевру. Тамишчића Лутве х. 1 чевру, Налић Хатиџа - чсвру. Kamili Зиба 1 рубац, ханума Хаџи Xnфиз еф. 1 пепгкир, Муслпћ Шухрета 1 бошчпцу, Хлслбовпћа Рефика х. жегг. рупчић. Бегић Хаспа 1 рубац. Алића Мех. х. 1 рубац, Калрић Ајиша 1 рубац, Малибегови11а Мује 3. х. i рубац, Мулахаеаповића Сул. х. 1 рубац, Натгић Емиие х. 1 рубац. Пашалпћ Разпје х. 1 јаотук и 1 ботчицу, ДервпiiihIi Селпме х. 1 јастук, Налић Хургеје х. 1 пешкир и 1 руттчић, Ајановић Џевахира х. 1 чевру, Ајановић Есме х. 2 јастука, Ајаповић Нвсвета 1 боптчу.-Муфтић Мупира 1 јастук, Турунташевић Љубица. Перо n Радоелав 3 пешклра, Бактаревић Есма 1 јастук. Дукатара Хасе х. 1 чарапе, Марушић Хасна 1 рубац, Haimli Т. ПТерттфа 2 рупца. Keculi Фердие х. 2 сликс Њ. Вел. Кралл. Ајаиовић Зсјфа 1 бошчу, Чпчек.1ш11 Бисера х. 1 везени учкур, Берберовкћа Омсра х. 3 сафунп, Kamariili Ружије х. 1 јастук н 1 бопгчу. Одић ХаАгабе х. 1 иешкир, Чахтпревић Злата 1 јает>’к, Ц ш тћ Зинета 1 овттл. рубац, Налића Ибр. П. х. l јастук, Хасагић Хатица х. 1 чевру ni пеипкир, ТЈивић Хабиба 1 јастук, Хулусија Мејреме х. 1 јаетук. Халагић A. Зарифа х. 1 јастук, Џине Муетафе х. 1 рубац Боглића Ахм. х. 1 рубац, Маглић Девлета 1 јастук. Омеровић Пура х. 1 јемспију керану. �• * Мевлуд женског одбора Гајрета у Гајретовом конвикту у Бањој Луци У недељу 11 о. мј. иослије подае Женски одбор Гајрега приредио je у мушком Гајретовом конвикту свој Мевлудишсриф. Прослави су поред пајугледнијих муслимадажлх госпођа и госиођица ирисуствовале и гђа Богдаповић супруга n&Mohimisa фин. директора, гђе Стефаловић и Поповић, тс још нске. One су због свог присуства оставиле најљепши утиеак међу присутшша. Посјета je била одашчна. Прооторијс учионице биле су нарочито украшене. Ha врху учионице иеиод всликс слике Љ. В. Краља био je постављен подиум 1’ДЈе су три хафиза извршла учење. По Дин. 40.— беговић Зекија. По Дин. 30__ Авдагс Вехабовића. По Дип. 20 .—: .4>nh, Бахтијаревић, Разија Пита. гђа Алибега Џинића и гђица Ибрахпмгђе: Марина Поповић, Маглајлић и гђа гђе: Карамехмедовић, Хаџиефсндић, СуЂулсума Мухурдаревић. Хасић и гђица Свечапоет je отворо у 4 opra no подне управпик коишгкта г. Бежић предашњем о Мухамеду a. с., о његовом жпВ0ТУ> дјеловаљу и др. Из свега прирођеном педагошком опремом вдвукао je неколико поука о потреби просвјете, пшрни»у братске слоге. Г. Бскић je завршио своје предавање двјома главним изреЈсама слављепика: »Тражи науке макар у Kuun« и оном »Љубав према Отаџбики je саотавии дно njope«. И прву л другу изреку слиједићете у животу, i;aate г. Бекић, будете ли и даље погпомагали Гајрет na макар и пајскрошшјим средствнма, јср он he својим благотворннм радом подпћи културио и екопомскп заотали наш елемедат. Г. Бек.пћ je бно бурнпм пљескаљем поздрављеп. Иза т о ^ Ј с ' пнтомац Глухић дскламовао Ђшшћев религ. спјев »Мухамеду Пејгамберу« доста добро ft био je и оft таадђер. награђон пљсокаљем. ЖЕНС&И ОДБОР ГАЈРЕТА У БАЊАЛУДИ С лијева на десно : гђица Назифа Ковачевић, благајница; гђа Дуда БекиН, подпретсједница; гђа Фатима 'БумрукПослпје тога су три хафиза отпочб^а учеље. За час cv. ----- ддћ претсједница; гђа Олга Касаловић одборница и гђица Емина Мухурдаревић, секретарица се просторије учиоиице замирисале »џулсијом« и запал>сшш »удагачем« a побожпе пјесме хафиза на~'народпом јеДин. 14.—: гђа Галијашевлћ. зпку стварале су иа лицима тфивупшх слкку вјерског l a ­ По Дшг. 10.— гђе и гђидс: Шухрета Курбеговић, Окопnaca који je прекидал ча<}Омице доласком које члатглце оиН1ђа Муфтић, Мућелефа Силахић. Бахтијаревнћ, Мубора оа п&кетићем mehepa и чашом »шербста«. To je та: :урдаревић, Резика Чалма, Нура Бубкћ, И. Омербетовић, трајало све до 6 сати. с TITov. Шаха Салпхагпћ, Мипа Џшшћ, Богдановић, Ха.лишић, A. Послијс учен>а гошће су се^почеле разилазити својлм Крајпшпнк, Хаџидедић, Копчић, Сикирић. Хазаз и Махпћ кућама, a младе муслиманске дјсвојае повукле су се у друАхмет хафиз. гу собу, гдје je отпочела дпскуоија о Гајретовом Женском Остало иоиод Дпн. 10.— у вриједностп од Дин. 85.—. ијовачком обору. Дискусију je отворио г. Бекић. образлоПГећср за Мевлуд даровале су гђе: 'Вумуркчић Фатима, живигп прпсутним значај пјесме за омЛодпну и сл. У даљБекић Дуда, Касаловпћ Олга, Диздаревић Cennja, Муфтић п>ој диокусији узели су учешћа гђа'ТЗумуркчиЕ, Кајтаз. МуфНађа. и гђнце: Мухурдаревић Емина и Ковачевпћ Назифа. тпћ TD гђпца Вахида Маглајлић и др. Највише заслуга за овако лијеп успјех ове прве приНакои свестране дискуспје одлучоно јс да Женски одредбе Женског одбора имају гђе: Ђумуркчић, Бекић, Кајтаз, бор Гајрета 0|дредн први час пробс и да о томе обапјести Д 1гздаревић, Кзсаловић, и гђице Мухурдарсвић и Ковачовић. тгпсмено сваку члапицу. Heica јс хвала свим онима icojn својом посјетом увелиHa овој свечаности која je имала покрај свога релпгиову прославу, a нека je особита хвала хафпзпма Теозног орактсра ,и napaiKTep једнога састанка за ширење идсpnhy и др. који бесплатно проучише Мевлуд. ологије Гајрета и вултурног подивања и зблпжаваља муслиЗа одбор: мапске жсне да што прије стапе у редове оестара осталих Прстсједнпца у з.: Cot;peTapmia: вјероисповпјестк, у редове у којим he најбоље послужити Дуда Бекић Емина Мухурдаревић не само својој породици него и овоме Краљу п овоме роду. Гајретове огиборнице са јучерашњом прославом нпсу постигле само матсријални уопјех, оне су показале да су достојие Прослава дана Гајретовог Протектора Њег. Височанства положаја na коме се палазс, положаја, са којега he се брзо Престлонасљедника Петра у Грачаници. oojoTimr благодат и захвалиоот свих опих, који желе истинОвдашњи Мјеони мушк.и одбор друштва Гајрет у заједоко добро муолиманском елементу. 1шци са женским одбором п!>ославло je на свечан начшг Дан Заолуга да je ова свсчакост испала тако лијепо irpnГајретовог Протектора Његовог Височапства Престолонасљедиада iroitpaj Женског одбора и управнику понвшш г. Беника Петра днс 6 септембра о. г. •i;nhy, старом ииопиру Гајретове идеологпје. Након свечаног благодарења у свнм богомољама овај ш Прилоге за Мевлуд. дадоше: no Дип. 100.— гђе: Ифакат Сапихагић, Челебија Миџић и гђа Реис-ул-улеме Маглајлића. По Дин. 60.— rbe: Стефаиовић и Хидајета Бесговић. По Дин. 50.— гђе: Лтифа Кајтаз, Емина Хаџиомерагић, Субха Мујезиновић, гђа Хамзаге Хусеџиновић и Оејда Хаџпћ je одбор приредио свечану аклдемију у 11 сати прпје подне у просторијама холел »Bočna«. Академију je отворио г. Асим Аликалфић, претоједник одбора, са лпјеппм поздравним говором, захваливши се присутним на доб1>ој посјетн.. Послије тога одржао je предавање г. Мустафа Камарић, студент права, a тема предаваља je би- 475 �* ла: »0 приватној иницијатпви уопштс a напосе о Гајрету«. Предавач јс усиио у своме предавању, како у избору саме теме, тако и у љезиној обрадон, те je ради тога од присутних бно бурно поздрављен. Прирс1)ивачки одбор Гајретова дан а у Грачаници Трећа тачка програма пјесма »Oj Словсни« коју еу отпјевала школска дјеца под водством учитеља г. . вдало вића, били су награђснн бурним нљссжањем п одобраваљем. Четврта тачка »Просте вјежбе« извела су д]еца соколски нараштај, на опште задовољство публике веома до po Пета тачка програма »Помоћу тетке«, шаљива игра у једном чину од Л. Бранковића одпграли су члановн Гајрета и Соколске чете врло добро. Да je комад веома добро изведеи пмаде се највише захвплити г. учитељу В. Авдаловићу и госпођи му Емилији. која je лмала главну улогу. Г. учлтељ и ако intje имао улоге долаоио je редовно на пробе и трудио се да дилетапте што боље подучи. Остале улоге пмали су г. г. С. Шатор, Гојко и Бранко Mnxnh. тс гђице Стана и Достмња Михић. Ha забавп je свирао Тамбурашки збор Народне читаонице из Аладиннћа, под водством ошпт. биљежашса г. Н. Драгнчевића, врло добро. И ако je овај збор основал тек прије годипу дана ипак може да му завиди и најбољи rpnђаноки тамбурашкл збор. Овом прпликом захваљујемо се г. биљежнику који није жалио труда и времена да остане прско. цијеле ноћи забављајући госте свирајући разне комаде. Забава je потрајала све до 5 сатп ујутро, каша су с>‘ Л>сти почедн да разллазе поипјевши ообом најљепше утиске. Салко Шатор, секретар Гајрета. Иза тога je неколтгко учепица осн. школе декламбвало пеколико патрпотских песама као н. пр. Престолонаследдижу Петру и т. д. Како почетком тако и завршепсои академ-ије буртго се плнцало Његовом Велпчанству Краљу Ллександру, Његовом Гајретов мевлуд и теферич у Миочу Внсочанству ПрестолонаеледгРпЈУ Цбтру и цијелом Краљевском Дому. f У славу Рођендаиа Љег. Вис Престолонасљедника ПеИстога дана прпређеп ј^ теферпч у 2 сата послије потра, Покровитеља Гајрета, на дан 6 септембра т. г. Мјссни дие у »Хоџнћа Лудп« са утакУшцама и разним иародниАУ^ одбор Гајрета у Миочу приредио je учење мевлуда и теферич. пграма. Beh око 9 сатн прпје подне почео се je скупљати свнјет Посјета je на академиаи као л теферичу бнла ванредна, на проетрав^ лвваду зв. Баре, гдје je било заказапо учење те je према томе како мофалпп тал;о и матерпјалнтт угпјет мевлуда. Из околине и мало и велтгко хнтало je да чује умибио одличан. ti љати глас г. Хафиз еф. Л. Мулахасибовића. Из Прибоја je дошло возом много посјетиода нарочито муслиманоког жеиЗабава коју су приредили Мјесни одбор Гајрета и Соколска CRHita. Пошто ое je завршила дова за здравље и дуг жичета у Локвама 3 X 1931 године. вот будућеп Влалара у џамиЈама у Прпбоју п Рудом, дошао Мјеснн одбор Гајрета и Соколска чета у Локвала прлje још велики број Гајретових пријатеља аутима и колнна редали су 3 X. т. г. заједничку забаву у просторијамаКЈГ|у Миоче. родне опговие школе. која je* у моралном погледу веома доДан je био лијеп, свечан, те je омогућио рекордну побро усвјела, a и материјплна страна. није пзостала кад се сјвту. Оваком иријатељу Гајрета заиграло je срце од радости, узме у обзир паспвност овнх крајева, неродна ова година и кад je впдло велнку множнну свијета који се je скуппо да ппаче слабо економско стање пашеглтевг^ка. Чпст приход од што свечаније н веселије прослави Гајретов дан. Оку je гозабаве јест Дин. 1582.50 Ово je друга завава коју заједнички дило погледатн наше вриједне тежаке у љпховим живопиоприређује Мјеснн одбор Гајрета са братскбм Сотсолоком чоним ношњама који овом прпликои доказаше довољно разутом, те je то доказ, да међу члановима Гајрета п Оокола у мијевање према Гајрету и љеговој идеологијл. напгем мјесту влада хармонија п братпко ттожртвовање. НаПошто јс проучио мевлуд г. Хафиз еф. Мулахасибовић ши су чланови овјесни п знаду, да оба друпггва. и Соко н уз велико задовољсгво нрпсутних. узео je ријеч г. Беклр еф. наш Гајрет, имају исте скоро циљеве: пацпонално, културно Суљевић, имам. захваллвшн се вспред одбора на овако .ul­ и економскн препорсидити и подигнути наш народ. jenoj посјети. Он je истакао успјешни рад Гајрета за иаше Забаву je отворио поздравним говором мјесни учител. тежакс, те га особито весели што види тежаке заступљене г. В. Авлаловић. који je у лијепом и темпераментном говору у великом броју у овој значајној манифестацији Гајрета. прнказао рад другатва Гајрет и Оокола. ТГодвукао je важИстиче иотребе Гајрета и све присутне моли да се својски пост оба друштва за нага народ. Рекао je да су друштва Гајзаузму за ово наше најјаче муслиманско лруштво у Краљеиини, које васпитава нашу омладину у вјерском и иациорпт и Соко лобили признап.е -за свој ттлтрттотски рад са највигаег мјеста, јер je наш љубљени Владар Њег. Вел. Крал> налиом духу и оспоеобљава je за живот, na je за то Гајрет лобио признање за свој рад са највишег мјеста те познва Александар I. дао Своме Првијениу наптем драгом Престоприсугне да кликну највећем пријатељу Гајрета Љег. Вел. лопасљедипку Њ. Влс. Петру да буде заштитник и протекКраљу Александру I. и Његовом Насљеднику Крал.евићу тор Сокола п Гајрета. To je најбоља 1гара.пција да he и у буПегру, Покровитељу Гајрета, што су присутни прихватили дуће оба друштва имати велпких успјеха у своме патриотса трократним узвиком »Живјели!«. Затим je нагласио да оком раду, na просвјећивап.у и културпом подизан>у нашег ови муслимани птиром наше Отаџбине треба да буду захиарода. Господин учитсљ лијеппм ријечима се захвалво говални Богу icojii их je обдприо Краљен који прије крап:ог стпма na посјети и замолио их да свакон приликом сјете се времена пред дијелнм свијетом рече: »Кажите муслиманима Гајрста и Совола и да се уписују за чланове. да оам ja п.ихов илјбољи пријатељ и заштитник«. Ове риДруга тачка прогрпма била je декламација »Ново покојечи изазваче су велико одушевљеп.е и поново кллцаље Њег. лење« од Алексе HTanniha. коју je веома добро рецитовао Вел. Крал>у. Мустафа Кремо, ученнк IV. разр. осн. тпколе. 476 �Затим je одржао предаваље о значају Гајретова дана, Гајретов литомац, Мустафа Мехић, студент, које су присутни пажљиво саслушали. Освриуо сс je на ирошлост и упознао наше тежалсе са славном и заслужном дииастијом Карађорђевића иозвавши их да увијек и свалда буду вјерни евоме Краљу и Отаџбини. Гајрет je у великом кадару својих ноштених и несебичаих неимпра доказао да je постао жариште културе и иапретка, искреног родољубља и националне мисли. Иод Гајретовом заставом скупљени еу сви муслимаии у геслу: За Краља и Отаџбииу. Коначно je напоменуо onaj cpehiin час, када je Гајрет сгупио под моћиу заштиту Владара наше крви и језика, што имају на уму сви пријател»и и сарадници Гајрета. Ha мевлуду je пало добровољних ирнлога у нзносу од 1027.— динара, те je no одбитку трошка остало за Гајрет 600.— дииара. Ооим тога продато je 50 комада Гајретових откушшх значака. Послије мевлуда настало je велико весеље које je трајало све до залаока сунца. Нека je хвала евим нријатељима Гајрета из Прибоја и 1’удог који својом посјетом допрнпијетс Гајрету п морално ii материјално a нарочито г. г. М. Тановићу, полиц. референту, С. Куржовнћу, норезннку, Осману Хоџићу, жељезничару, С. Сукићу, Р. Хасанагићу из Прпбоја; Т. ЈТимнћу, шк. управитељу, Хусеину Маглајлићу, канд. права, 0. Cuaj.*вићу, трговцу, Т. Смајевићу из Рудог; Фетах еф. Бајраховићу и Реџеп еф., имаму-матичару нз Забрђа; Х^,џи АлијД Бахтовићу, посједнику, Реџу Хасећићу, Шахину Ејубовићу, Алији Хасећићу, Имширу Хоџићу и Ј. Малинић, учитељицама из Миоча које сваком приликом^помкж^ Гајрет. Прослава Гајретова дана у Гор. Вакуфу . vP' Г \ I Проширени одбор за прославу Гајретова дана приредио je на рођендан Њ. Краљ. Виеочанства Престоло наољеднпка Пстра 6 септембра о. г. ве^шк.и народнн. твферпч са njeшачким одраслих и дјечијим у врећама тркаша, бифеом те разним народним играма. Haicon богослужења у богомољама нродаване су откупне значке Гајретова дапа. a око поднс почео се свијет .окупллти на већ 14'ппремл.еном мјесту за тсферич, који je заказан у 13 сати, до којег се je времена мноштво свпјета окупило, те се тако одмах почео програм изводити. Све тачке програма изведене су цр потпуно задовољство свију посјетиоца, a и бифе je до cBpmesfa теферича сав распродан. Теферич су посјетнли екоро гв и , грађани, особито муслиамни и муслиманке, a и сељака je било много, што je на оваквнм приредбаиа ријетко досада било видјетн. За цијело вријеме теферича свирао je тамбурашки збор Исламаке читаонице, која сваком прициком излази у сусерт Гајрету, на чему joj одбор најљепше захваљује. Такођер хвала ir. Ант.и Вилпћу, зборовођи који сваког пута иа Гајретовим прирдебама изађе у сусрет. За бифе дароваше господа: A. Бсрезовскп, Сулојман Гаврановнћ, Мустафа Љута, Муло Гаврановић, Муетафа Чалiuih, Решид Кирлић, Махмут X. Јусуфовић, М. Першпћ Мехмед X. Абдић. Хасан X. Јусуфовић, Суљо Топчић н Изет Гаврановић, на чему нм најљепша хвала. Одбор се jom захваљује г. A. Березовском, учитељу и гђп A Џукић, закупницн иоште, на н>иховом ne пожаљепом раду аа вријеме Гајротова дана. Чист приход Гајретова дана je 1471 динар. Прослава Гајретова дана у Блатници И ако je овдје нсдавно основано повјерсииштво, Гајретов дац прослављен je на лијеп начин. Преко дана овдашље соколице п|х»дпвпле <;у откупне значке. Приређена je поворка сокола u соколица уз тамбурашки збор. те су извнђние соколоке вјежбе. У споразуму овдашн.е соколске чете приређено je на вече сијело уз нрограм, те je повјерепшс одижао поедавмњс о Краљевиком Дому, Гајрету и Соколству. Сијело je протекло у иајљепшем вееељу и расположењу, те je изражена захвалноет повјеренику на овако лијено приређсном сијелу. Гајретов Мевлуди-шериф у Тузли Kaico сваке, тако и ове годиие Мјесни одбор Гајрета у Тузлн, одржао je свој Мевлуд уочи понедељка 4 актоб1>а у 8 сати na вечер, у просторлјама Гајретова клуба. Велике просторије клуба биле су претијссне, да и obou приликом нриме огроман број посјетилаца ове лијепе свечаности. Велика сала клуба била je искпћена лсвхаиа, ћилимима и серџадама. Уз то још нарочито освијетљепа, na je давала достојанствен призор какав и доликује за овакву свечаност. У 8 оати отпочела je свечаност. Први je учио г. Мехмед еф. Хусић, судија, други г. Ахмед еф. Реџебашић, секрстар муфтијства. e , трећи г. Хафиз Абдурахман еф. Ибритимовић, имам ir муалим. Илахпје и касиде изводили су, на опште задовољство oB^foflnue, питомци овдашњег конвнкта. У учењу касида n илахија. поучавао их je добровољно г. Мехмед еф. Хуспћ, на чему му се "оЈ^бор као и грађанство много захвал>ује. Исго tuko одбор je много захвалан за учење г. Реџебалпићу и г. Ибрипшмовићу, који се Гајрету одааивају и раде за њега свакои приликом. посјетиоци послужени су шербетои, a служилн су лично г. г. одборннди. Послије проученЛа Мевлудн-шерифа проучно je »Ашсре« питоиац Бешлага Корајкић, уч. I. р. гимпазије. Ha завршетку свечаности дову je проучио г. Мехмед еф. Хусић. Након завршене свечаности посјетиоци су срдачно честиталп W пртесједнпку одбора, као и управнику конвикта, на одљичnou успјеху ове свечаности. Затим je настао разговор и сијело, до касно у ноћ, 1сада су се разишли гости носећн са собом најљешпе пониање о вјерском n националном васпнтању ГаЈретове оиладине. Свима посјетиоцима ове лијопе исламске свечаности одбор и овом приликом тонло захваљује, a нарочито г. г. хафизима на учењу. — Одбор. Мевлуд Гајретова женског одбора у Сарајеву Женскл Мјесни одбор Гајрета у Сарајеву одржао je na 2. октобра о. г. мевлуд у 2 сата послије подие у друштвсшш просторнјама. Мевлуд je проучен уз многобројно судјеловаље чланица и пријатељица 1’ајрета, Просторије су биле дупком пуис. Мевлуд je учила була Хашема х. Јахић са даије помоћнице на свеопће задовољство и одушевљење присутних. Том прпликом je проучен н тевхид рахи. Ахмету Саднковићу, члану и пријатељу Гајрета. Присутне je поздравила тајнпца гђица Абида Карахасановић са неколико топлих ријечи, захваливши им на опако бројпој посјети као и издашним прилозима. Споменула je успут и то, да Одбор има намјеру да отвори апалфабетски течај, ако се јави довољан број полазница, нагласивпш велпку важност писмености као и састајања, те се je тои приликом уписао лијеп број члакица Гајрета и читаонице. За овакав успјех заслуга je вриједне претсједнице као и свих одборница, које су уложиле много труда, да ова лијепа свечаност испадне што боље. За све трошкове око мевлуда у главном су се побринуле одборнице, те за мевлуд даровале сдиједеће: 477 �Дин. 100.—: Максуде х. Челгић; no Дип. 50.—: Дуди х. Лрсланагић, 'Намлле х. Хаџовнћ, Хљбибе х. Бупгатлнћ. ханума Гаврапкаистановић; no Дип. 40.—: Ајише х. Зилџић, Хлсије х. Мујагић; no Дин. 30.—: Бсгзаде х. Клоумагпћ, Хпбс х. Курт, ханума Чсрпмовпћ, Хатнџе х. Адемовпћ, Ашидс Висеровић 1 кг. inehepa, х. Сефић 1 кг mehepa, х. Садовић з кг. mehepa, гђа Сабира Крехић 1 вг. итећсра, х. Курт 1 кг. iuehepa, х. Селесковић l кг. mehepa, х. Арифовић кутпју рахатлокума, ТЈул х. Кооовпћ кутију гахатлокума, х. Kooiih иола килограма кафе, 1’опђе х. Bpannh кутлју рахагло1.у«а, х. Хаџић 1 кг. шећера, Н. Каракаш кутију рахатловума, Е. Базаревић 1 кг. шећера. Племенитим дароватељкама најљепше се захваљујемо. Гајретов дан у Новој Вароши 6 септембар прослављен je у Новој Bapomn на следећи иачин: Пре подие у 7.30 био je оастанак чланства у Гајретову дому који je био декорисан ћилпшша, a у 8 сати кренули су у богомоље. По повратку из богомоља било je честптање у Дому. Госте je поздравио г. Теофик Ибшпбеговнћ, студент права. — После подпе у 7 сати била je бакљада кроз варога. У вече одржавана je Глјретова забава са позори тш ш комадом »Орден«. Зпачака »Гајретов дап« продаио је^у- ирносу од Дин. 176.— Нови женски Гајретов одбор у Сарајеву х. Спкпрић и Хајрије х. Ченгић; no Дин. 20 .—ј Нафпје х. Чекро. Хасннја аГрић, Есме л . Смајпћ, Зулејхе х. Бахтијаровић, гђица Тефтедарђвпћ, Исмет 6с. Бркић, хаџшгаца Чејвановић. Нафпје х. Mnfrnh, Ашиде^х. Вакаревпћ, Зулејхе х. Потогпја, гђа Фата Кошарић.4, ВмфА х. КарахасаиовпЈц-ЈСа^ мије х. Камарић, гђа Семлз, АттУје х. Садовић те .Зарпфе х. 'Граљић; no Дин. 10.— : Хиба ЛхметапшцЈћ, Хатрџа Садиковић, Ешреф х. Бакаревиј^^М^Јгаба Деллћ, Кадрије х. Хала- Гајретов мевлуд у Каиањ-Добоју • -44јеепИ одбор Гајрета у Калањ-Добоју заказао je одрзкање Гајретова мевлуда na дал 18 октобра т. г. на вечер послије јацмје-иамаза. Деталлл павјештај овог мевлуда доirajehe се no одрзкту пстог. О с т а л е Г а јр е то в е в и / е с т и / Захвала Кабинетске канцеларије Њ. В. Краља Ha брзојавни поздрав Кабинетској иапцслзријл Њ. В. Краља са гадашње скупштиие Женског мјесиог одбора Гајрета у Сарајеву, добила je претсјодиица гђа ТЈул х. Лутпо оледећи одговор: »Примлвши изразе вернооти, поднессие са скупштлне чланица Гајрстова зкепског одбора у Сарајеву, Њихова Величанства Краљ и Крал.ица благополела оу наредити ми, да Вама и члапицама одбора изјавим захвалпоот. — Миииетар Двора, Јевтић в. p.« Успјех Гајретова женског одбора на занатско-индустријсној изложби у Тузли Једна група гђица на мевлуду Гајретова женског одбора у С арајеву чсвић, Хатиџе х. Отрик, Хашеме х. Бајрактаревић, Емине х. Кулеповпћ, Бахрије х. Басарић, Хатиџе х. Алихоџић, Бсгајета Арифхоџић, Сешгје х. Тафро, Мурат х. Капетаповлћ, Сафије х. Мемишевић, Тквахир х. Карић, Шефикс х. Саџаисовић, Фехрија х. Мехмедовић, Ралија Авдиалајбеговић, ханума Дукатар, Мупибе х. Шербић, Рабије х. Сикврић, Зиба Kanuh, Хасии х. БсрберовиИ, Абиде х. Хајдаревић и Зулејхе х;. ■Јањац; no Дин. 5.—: Азизе х. Караха-оановић, Бехлје х. Неимарлић, Селвет х. Ариаутовић, Ajnuie х. Хаџихасановић, Алмас х. Дмлипаги)!, Зарфа Њуховић, Хајрије х. Бојанчић, Фсрхија ХаџпЈз, Халифе х. Н., Васви х. Рашовић, Емине х. Омерагић, Садбера 'Гафро, Мупира Тафро, Емипе х. Миџић; no Дии. 4.—: Ламила Љуца, те Расема Девовић; no Дин. 3.— Ханума ЉубунчиИ. У нарави до]10ваше слиједећс гоопође: Иул х. Лутво 2 1Шлог1«1.ма uiohepa, ханума Јаловчић 1 кп’ шећера, хааума 478 Жснски одбор Гајрета у Тузли судјсловао je о. г. na излозкби, коју je прпредило Запатлијско удружеље у Тузлч. a која je била отвореиа оуц G—20 сеитембра, тс je са својим лијепим и укуснпим радовима сврат.ио на себе позорпост многих посјетиоца изложбе. Изложеним радовима пока-зана je љепота орна.ментик(‘, композиције боја, техишса веаа, тсаље и перпње овога кра.ја. Оообиту пазкњу изазвали су старинсаи везовн бројем тако, да су иеки посјетиоци замолили дозволу да их копирају. Важно je опомопути, да су епрстио всзлље н оне које ке1*ају водиле рачуна о укусу, захтјевима моде и трз1сипп'.г, na су вез и icepe примјењивале као оригиналан украс на прсдмсте, који се много траже и кулују, као што су марамице, столљаци, креветњаци, хаљипе, блузе и т. д. Било je такођер упусиих радова рађеаих и модерпим тсхпикама. Све то доказује да су наше муслимаиспе дјевојке спретне и амбициозне, да имају много увуса, само би све те врлине требало култивирати, a успјех изложеншх предмста гарапција je за рснтабилност 1с.ултивираи>а зкеншсих ручпих радова код муслиманског жснскиња. �. 1 НаШС ,KC,ICKIIIbe жели Узналредовати и усааршавати 1' >111’0Д,1е W ° l,e* чп-Јбољи je дака« тај. што je многа стручно ллде, na je одбор у иамјсри, да се иод мјсродавних заузме, да се гђица Биљаи што прлје нменује за учитељпцу у Тузли, која би као стручно лице, која je нмала прилику у Чешкој да студира орсаннзацију слпчних задруга, поред евоје редовие дужности водила бршлг u надзор над радом Гајретове женске задруге. Акција за осииваље Гајретове -задруге иашредује, a чврсто вјерујемо у н>сн уснјех и оствареље, ажо je узме у руке сгручно лице. еа пуно воље и полета као што je гђица Виљан. Овим би био забиљежен још један видан уепјех Гајретова женсвог одбора, поред осталих које су дооада постигли. С. М. Лијеп гест Ових дана вјенчао се г. Хусеји Мулиоомаповић, чиновник 0. У. 3. 0. Р-а у Тузли са госпођицом Зарнфом Арпаџић из Мостара, na je том прилпком приложио Гајрету 100 динара. Исто тако прпложио je no 100 динара мјесној медрееи п мјеском ^иотпорном друштву »Добротвор«. Младенцима нспред Гајрета честитамо u кличемо жн- Прилози из Гор. Вакуфа l’. Анте Вилпћ послао je Гајрету Дин. 5».— као ирилог пркликом вјеичаља ra гђицом Даницом Иванушић из Гор. срстан и дуг живот! Павиљон женског одбора индустријској изложби у впдећи изложсне умјстни |>адове родпом и модсрном стилу — мнрану учлтсљицу внших иодуку, да иауче и радова. •Због овако лнјспог утпјсха и дао након изложбе међу муслиманским жгнскињем у Тузли. женскл одбор намјсрава гада да своју давпу жељу т. ј. ооЕиваље женске аадругс за ручне радовс — остварп, ако код мјеродавних и позваних п&иђе na довољно разумијеван.с. Ова ллеменита акција, нашпх жоиа, требала би да нпђе одзива код свакога коме лежи на срцу добро муслиманског елемента — иарочнто жеиеког — који je до сада свој всликн труд. пеорганизоване, продавао у бесцпјеље. да се нрсхрани п поштеннм начином заслужи кору хљеба. Осннваљем поменуте задруге потакнуте би биле na још пнтепзивпији рад и натјсц&ње, a од тага би ималс бољу рсптабилност н економско обсзбјсђеше. Да би се opran пновањс задруге поопјепшло и »eu просперитет осигурао нотребно je Г. Мехмед Кахвеџић, норезник пашао je иезлатну мииђуху у врпједноспг од Дин. 150. ппцпји. добпо je од власпика 10% паградо које je јтоклонно Гајрету. Хвлла му! п р о ш и р и п а њ е Г а јр е то п е о р га н и за ц и је : Оснивање Женског мјесног одбора у Рогатици Ипнцпјативом гђнце Вндс Чубриловић, који се налазила у Рогатнцп олужбсним иослом n која je одржала лпјеп говор о оврсп и раду Гајрета. иред позвашш угледним rp.v ђапкама, a na иозив г. Ахмеда ITamnha. нретсједника мушког мјеспог одбора Гајрста. у Рогатици еакуппло се 2 октобра т. г. у геросторпјалт Жеиске осиовне тколе око 70 муслиманеклх жена. Ту се одмах прешло na уппс чланства (око 55), те je тако састанак прстворсну у екупштнну. Досадањн повјереиица, гђцца Незпра Вајзовнћ, ирететавља прпсутипма гђицу Впду Чубрпловпћ и подјељује joj рнјеч, icoja говори о раду Гајрета кроз 25 годјна. Њеи говор одушевпо je прпоутне и one једпогласно прпстају да се оснујо Гајретов мјсспп жеппкн одбор, који сс копстатуисао Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 479 �овако: претсједница Хајрвја х. Шеховић; иотнретоједпица Вмпна х. Хаџндедпћ: тајлпца Бедрвја Тафро: благнјиица Неairpa ВајзовиИ. Одборницс: Бсхија х. Томвћ, Всхбнја х. Браи: KOBJfh. Ферида х. Чапљнћ, Хиба х. Паишћ. Муллја х. Горушапин, Џовахпра х. Осмапагић, Алмаса х. Даиџнћ. Зухрија х. Даиџвћ ii Фптлма Шахшптлшић. Замјенице: Хаџира Дадџић и Месуда Тссксреџпћ. Надзорин одбор: -Телепа Спахнћ и Хурка 1\пдруптћ. Одбор се нада да hc се наскоро повећати број члаиица, јер je била давна жеља да се ослује у Рогатацн u женскн одбор Гајрета. Изабрата тајница гђвца Бедрнја Тафро, бпвпта je пнтомпца Гајрета. која je уз своју марллтост и врло обљубљена мсђу овдашњим свпјетом, na се je надати добрпм резултатима рада овог одбора. Нека im je сретно! Постављање новог повјереника у Караули (Тузла) Ових дапа Главнп одбор Гајрета именовао je својии повјеренвком за Караулу ерез Тупла, учнтеља г. Фаика Бахтпћа ii дао му сва упутства за Гајретов рад. Уједно су настлвппцп основие школе у Караулв пг: г. Бахтнћ n Хамднја Маглајлпћ оргалпзовалп одржавање аналфабегског течаја за муткарце при њвховој пгколлк За 'овај течај побуђеп je вслнки лнтерес, те су многи изјавнлв жеЖу да hc га рапјо похађати, na he у тсчају битп око ЈО полазнпка. Настава почнма 1 повембра па-до 1, марта 1932 г. Народ je у овој пколнци већпном ‘псламске вјеропсповијсгтп, na je много зпостао, нарфгАто у просвјетпом и културном пагледу, a ослм тога нарбд je до окрај постп конзвр^. ватшвап п фанатпчан, пре,мда. /оу добри патрноте. na има изгледа да hc помепути настатапцп имати. витс/уепјеха го досадашљи, да овај GfcijcT 'подигну и ocnnjeiTi Главпп одбор ^ајрета већ je отпослао на управу отколе 30 буквара и то бесплантно. I ■ V I Главна скупштиан Гајретова пјевачког У недељу днс 11. октоб^а о. r. ојдржана |jk ?лавна конституирајућа скупштина Гајретоиа нјевакчог збора у Тузли. Ова млада Гајретова установа, која постоји у Тузли l i мј<сецн, показала je за кратак ‘перпод времсна да су ТЈ’злацп трезвено и озбиљно схватилп nancii^cT Јрве културне установе п да међу тугзланском омладнном т а д е оддичплх гласовннх квалитета, јер су свп досадаи>и јатши паступи пјевачпог збора получили веома лпјвпе успјехе. Осппваље Гајретова пјевачког збора у 'Гузли. прпје го.тЈину дана, поздравплп су свн напрсднпји муслнмани онако, како то Гајрст заслужује, јер je он ono себе окуппо лпјепу киту омладине, која схваћа дух н потребе времепа. Због тога рад Гајретова пјевачког збора у Тузли прате с пнтересом евп мугллмани и у љему гледају културно-просвјетну уетапову, noja he тттерес за друштвени п културни живот мусллмана покреиутп живљим п јачим темпом и за све остпле .културнс и хумале потхватс. Отога je прва годишња скулштина овога збора била жива и лијепо посјећеиа, ла којој су се jom многи, којп дотада нису бнлл члановп, зачлпнили било кпо пзвргаујући или помажући. Скупштпну je посјстио личио и прстсјсдиик Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хпеанбоговић, који сс тај дап случајио иалазио у Тузли, те том приликом уннсао свбе и своју гослођу за чланове добротпоре пјевачког збора, полож ивти одмах 1.000 дпнара. За утемељаче су се уписпли сллједећи: г.г. Лутвибег Ciijepmh. Џемалага Телалбашић, Хуспија Шехошгћ, Хаџага X. ДГехмсдовнћ п Мехмед Салихспахић. 480 Након нзвјештаја н усвајања правилника за Гајретове пјевачке зборове, са малим измјенама у погледу чланарнн прешло сс на бнрашс iioue управе, na je након дуже дс ате изабрат акламацвјом слиједећи одбор: претсједпик Др. - а зим Муфтић, суднја; потпрегсједник проф. МехмедалиЈа и нић; секретар Мехмед Салвхспахић, учптељ; благајник Јстафа Купоспћ, порески чиновник: домаћпи Хуеннја ехо вић, банковип чиновнпк; одбориицв: Др. Алпја N ехмсд ia шић, пдвокат; X. Ахмод еф. Реџебашић, секретар муфти,|ства; Хахвеџић Мехмед еф., порезнвк; Хаџога X. Мехмедоввћ, трговац; Абдулах Мулаосмановвћ, лаборант, и Есад - аџлфендиИ, намј. 0. У. з. о. р. Присуство и пажља мпнпстра r. др. Хасанбеговпћа. кога су пјевачп одушевљено поздравили, иао неуморног културног радплка међу муолималама, дала je још већег полета младим пјевачима, да од сада свој рад појачаЈУ, a дч остану вјечно у редовима Гајрета. Овај нови одбор, на челу са младим и агилним Др. Муфтпћсм, даје нам наду и гаралцију, да he збор од сада још јачим еланом кренути на посао п пожњети још боље успјех^ пего до сада. Након избора одбора рад свупштлне био je завршен. Постзвљгње нових повјереника У мјессцу шслобру постављени су за повјерепнке Гајiy оклобр у Батнушиће (Међеђа) г. Омер Чевро, учптељ у Добоју (срез Тешањ) г. Елмас Сарајлвћ. жељезшики чиновпвк. дљњи упис добротвора и утемељача Гајрета Tokom мјесеца октобра упвсаше се за чланове добротворе Гајрета слвједећа г. г.: из Травника: Мухамед Кајмаковић. положввпш на блзгајни 2500 Двн. у аграрнвм облигацпјама. из Теспића: Инж. Јулвус Ковачеввћ, генералвв дпректор Енгл.-Југосл. Дествлацвје дрва в Флора Ковачевић, супруга г. Инж. Ковачевића. из Сарајева: г. Ибрахвм Авдић, полицијски чвновншк. За члапове утемељаче слаједећа г. г.: из Теслића: Сејфо Сеферовић, Емпн Фајвћ в Назиф Konah. из Сарајева: Инж. Мехмедалвја -Јаловпчпћ, вишв пољопривредпв савјетнвк. Сввма новвм добротворвма в утемељачима Гајрета срдачна хвала! Гајретов аналфабетсни течај Г. Омер Чевро, учвтељ у Баткушићвма, оргашгзовао je аналфабетскв течај за мјеста BaTKynmhe и Кошутвце, у који се je улвсало 73 полазника. Букваре за полазнике отпослио je бесплатно Главнл одбор Гајрета. Даљњи упис утемаљеча Гајрета из Штнпа Гајрета из Штипа: Г. Абдулах еф. Моранлк, шер. еуднја из уписао je своја три малодобна свна утемељачнма п то: Шехабудниа. Алаудипа п Ноџлмудина. Бужима: Г. Мпхмут Макић. �P o sjed n icim a agrarnih ob ligacija (z „ U r e d n a zadruga i štedionica isplaćuje sve d o S P i Ćukovića “lica broj 5 I kat Ble kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajin za vrijeme uredovnih časovi. pone S a j r l T 0' ? " mjesečnim ratam a na kumože Ж ™?™™£аСЛ ako “а 8vakl Ч м п Љ PaPim ? .£ н ? ? 8игаћ stalai mjesečni prihod, n ih o l„i„» ,ii ™,SerStavl!a * ' znaDiav lasn icim aa g rarooaledn i S S ' . i Jufostediona daje sve informacije n agrarnih oblfg^cija.8 °^ “ ‘ U° pšte korim e * » * * * » voda beVsplatnon,0rmaCile dal" " eamoi direkciji za- D i r e k c i ja J u g o s l a v e n s k e p r i v r e d n e ^ ^ " e ^ ^ t e d i o n i c e ^ S a r a je v o . SV A KI M U S L I MA N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” 0OOOOOOOOGOOOOOOOQQQQOQQOOOOQQOOOOOOOQOO Narudžbe: Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOO©0O0OOOOOOOOOOQ0OOG)OOQOOOOOQO0O Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GA1RETU” Banovinska niža pol oprivredna škola u Butmiru Za prijem 3 6 slu šaooa zim ske praktične^ p etm jesečn e poljoprivredne šk o le u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinske banovine III. br. 29.737/31. održaće se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz Drinske banovine. Kurs će početi 1. novembra ove godine a svršiće se 31. m arta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiće se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu, stan, ljekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom odnosno rodnim listom; b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati ljekarskim pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski Ijekar besplatno; e) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačke porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja, što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno radno a drugo za svečane dane), najmanje dvije preobuke, jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Reflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljoprivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru, br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �уЛ шш Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 *- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 • Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllH^ općine grada Sarajeva j B o s a n s k a In d u s trija ln o i T rg o v a č k a B a n k a d . d. dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in cijalista za operativne bo­ 20,000.000* Rezervni fond Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Dr. Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 D in *+ . lesti, asistent chirurškog g odelenja Državne Bolnice 7 ,5 0 0 * 0 0 0 * - Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća H Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 60 5, 86 5 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIB Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'* Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c1bb630ad53054a3c853cf1500f37ae.pdf 8b5bda72e6b6313227699cd1e7f4cab9 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ СА Д Р Ж A Ј: Доктор Мехмед Беговић, бивши Гајретов питомац, Доцент Београдског Универзитета Проф. X. С. Бркић: Елкуранил-хакиму (Kuran mudri) Абдуселам Белагија: Значај пјевачких друштава I И зст Пертев*""! Вида Чубриловић: Борба Гајретових радница у Сарајеву против моде и луксуза Проф. Хамдија Капиџић: „Хуријет“ ili 1) Гајретов задружни рад 2) Гајретове награде студентима Београдског Универзитета за Светосавске темате 3) Гајретова рам азанска томбола Гајретове п рнредбе: П рослава Гајретова дана у Пријепољу — Гајретов мевлуд у Дервенти — П рослава Гајретова дана у Тодорову — П рослава Гајретова дана у Тур. Јањ ари м а — Мевлуд женског одбора Г ајрета у М остару — Гајретова годишња заб ав а у Зеници — Гајретов мевлуд у Градачцу — П рослава Гајретова дана у Гор. Р ахи ћу (Брчко) Даљни упис Гајретових утемељ ача: у Буж ину, Високом и Тодорову Нови Г ајретовв п о вјер ен и ц и : у К ључу, Немилој, Ораховиди и Врнограчу Р азн е Г ајретове вијести: Захвалн ост Г ајрету од Садије Ш ерифовић и Бекира Омерсофтића, бивш их Гајретових иитомаца — Конституисање новог Гајретова одбора у Требињ у — Скупштина женског Гајретова одбора у Мостару — Н амјеш тање ш егрта — Конституисање Гајрехова пјевачког друш тва у Тузли Н ове књ иге: Ш укрија Алагић, дир. гимназије у п ензији : ,Елкуранил-Хакиму“ Проф đ . П ејановић „Народне књижнице“ САРАЈЕВО 1931 1 ДЕЦЕМБРА И з д а је Г л ав н и о д б о р ГаЈрета у УРЕЂУЈЕ: ХАМИД КУКИЂ БРОЈ 21 С а р а је в у �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu па&ћ trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako b i trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica ■v z. s. o. j. u SARAJEVU .‘ "I F V | Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва e a културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а наш у О таџбину 100 д ин ара н а годину, a з а св е остале земљ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у п ола цене код Главног Одбора или код у п р ава Гајретових конвиката. ( Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Кунић Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а ш тампарију „Б осанска Пош та‘ одговара Јосип Бнгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 21 (Uipajr.no, 1 д ец ел гб р а 1931 Д о к то р Мех.чед Беговиб б и в о ш I ajpr. 1 on питолгац ^ Доцент Б е о гр а д с к о г увн верзнтета Исламска наука добила je још једну ка- долично да одијене будуће муслиманске ге_______ ______ тт„ v i С , тедру на Универзитету у нашој Престоници. нерације. Др. М. Беговић, који je, након одПоред катедре за источне, исламске језике лично свршене гимназије и одлично дипломираног правног факултета у Београду, отишао као државни стипендист у Алжир и тамо се, на француско-арапском универзитету четири године специјализирао у шериатском праву, знаће увјерени смо — да достојно репрезентује своју струку и да се кроз пар година покаже достојан друг и колега оних који су га за то мјесто изабрали и почастили га примањем у своје друштво. Оснивањем шериатске катедре, ударен je чврст темељ савременом студирању исламских наука, и солидној наобразби будућих вјерских службеника муслиманских. Д р М е х м е д В его ви Ћ Пошто се на универзитет долази са сврна филозофском факултету, на којој предаје шеном гимназијом, то Ке будући слушаоци арапски, турски и перзијски језик професор шериатског права доносити са собом општу г. др. Фехим БајрактаревиК, основана je, на средњошколску спрему, и на њу калемити правном факултету, катедра за шериатско науку о исламу, коју ће учити на универправо, за коју je универзитетски сенат ових зитету. дана изабрао за доцента младог научењака г. један ученик-муслиман, који je у гимнаМехмеда Беговића. Сам овај догађај јест зији физиком и математиком дотјерао и изкултурна тековина чију ће вриједност знати градио свој здрави разум, који je општом 481 �историјом и општом географијом стекао стварно познавање културних земаља и народа, који je помоћу астрономије и природних наука навикао се на позитивно схватање природе и читаве васионе, који je напокон, групом националних предмета оплеменио своје срце патриотским осјећајем — тај ученик кад се неколико година посвети учењу шериатског права, учећи паралелно и остале гране те струке, имаКе много шири поглед на свијет, много здравије просуђивање свих друштвених прилика, a нарочито много савременије схватање свих исламнских питања, него онај који je учио само о вјери и то no средњовјековној сколастичној методи и тако постао теолог, не познавајући ни елементе пиједне друге науке. Онај први, са својим мозгом живи у садашњости, овај други живи у прошлости; онај први je у вези и мрежи са реалним животом и са постојећим свије* том, овај други je, у својим мислима, откинут од свијета и изолован од живота; онај први стално тежи ирема напретку и будућности, овај други je, са својим погледом увијек окренут према прошлости. Мозак оног првога je фабрика која ствара нове производе, мозак овог другога je музеум који у себи похрањује антикварне ствари. Именовањем г. др. Беговића ударен je темељ васпитању модерних, свестрано-образованих муслиманских алима. Они ће знати преточити у нашу националну књижевност огромно благо које лежи у ризници исламске филозофије. Они ће знати да са успјехом шире вјерску толеранцију, да пишу корисне и лако разумљиве вјеронаучне уџбенике, да упућују и савјетују како ће се најрационалније искористити вакуфска добра, да указују на најефикасније методе образовања модерних вјерских службеника, укратко, да у савременом духу решавају све вјерске проблеме. 482 Гајрет, као културно друштво, нсобично се радује овом догађају, icp нам се овим пружа могућност да у блиској будуЈшости добијемо савремене високо образовапе a *име, који ће знати у себи складно да споје суштину узвишеног ислама са засадама европске културе. Гајрет, као национално друштво, веома се радује овом догађају, јср ћс се будући муслимански теолози и шериатски правници васпитавати у нашој Престоници, гдје најбујније цвјета национални дух и гдје кључају најтоплији национални осјећаји. Гајрет, као потпорно друштво, радује се овом догађају, јер je г. др. Беговнћ некадањи Гајретов питомац, који ће као узор служити свим Гајретовим, данашњим и будућим, питомцима. Уз овај догађај, кад се сјетимо још једног радоспог догађаја који се збио такођер на почетку ове школске године, a то j e : подизање дома Београдског Гајрета — модерне зграде од неколико милиона вриједности, која Ке у се примитн око 200 ученика и ученица, свеучилишних слушатеља — указује нам се перспектива сретне будућности југославенских муслимана, те закључујемо да су муслимани чврсто одлучили да дефинитивно кидају и са некадањим анационализмом и са конзервативним духом и са свим оним штетним предрасудама, услијед којих су сличили на неко изоловано острво у својој рођеној земљи. Овим се двама догађајима крчи пут европеизирању и национализовању муслимана, који he се са осталим дијеловима нашег на* рода претопити у једиу јединствену националну цјелину. Ми овим путем изражавамо своје срдачно честитање г. др. Беговићу на тој части, желећи му успјешан и плодоносан рад и напредак у његовој каријери. �А б д у с е л а м И . Б е л а г и Ј а , ст. п р а в а Значај пе-вачких цруш гапа") у посљедње време од како je Гајретова акција протегнута и на шире слојеве народне, радећи на томе, да се народ културно и економски придигне, осетило се je много живље кретање међу Гајретовим радницима. Ова похвална акција, која се манифестује у разним правцима културног напредовања, има нарочитог значаја У оснивању певачких друштава. Жеља за оснивањем ових друштава у појединим местима иницијативом Гајрета уверава нас, да видно показујемо знаке напредовања. Јер од најстаријих времена до данас муслимански део нашег народа у овом погледу показивао je најмање интересовања и успеха. Славенске народне песме уопште, a међу њима специјално наше југославенске, имају у културном свету велики углед и признање. Од наших регионално-типичиих песама поред јужносрбијанских и македонских, босанска севдалинка ужива посебну драж и лепоту. Онај силни лирски осећај изражен у њима јасно доказује, да имамо много смисла за^ песму и музику, што није нажалост никад дошло до ^зр^жаја, као код остале браће наших саплеменика. Велики гласовни материјал немилице разбациван у разним приликама остао je тако дуг& необрађен и неискориштен. Запостављајући његовање музике осталоје цело ово богаство недириуто, и запуштено очекујући свога спасиоца да га изведе и постави на оно право место, које оно у истину заслужује, и на које je чувени Мокрањац поставио песме из јужне Србије. Његове руковети престављају данас бисер наше хореке музике без којих се не може ни замислити један репрезентативан југословенски програм. За нашу босанску севдалинку потребан je други, наш босански Мокрањац, који ће осећајући њену снагу и лепоту створити на модерној основи синтезу класичне севдалинке и тиме оставити трајан споменик у југославенској музичкој литератури. И поред ванредних услова да се у овом погледу развијемо до завидне висине, наше назадно схватање и културни заостатак није дозволио ма и једном поједићцу, да покаже своју праву вредност. Данас, када je силом прилика наступило ново схватање, кад се je живот показао свима у разним ниансама и тепнсоћама и када ново доба захтева много јачи темпо живота, разбијене су стољетне предрасуде и босански муслимани некада као стена чврста у традиционалном конзерватизму притешњени тегобом живота, повијају се пред том силом и приклањају новом начину живота и рада. Песма која племени и уздижедушу човека и у којој налазимо уточиште и утеху за све боли и радости наше, најбољи je одраз живота и менталитета једног краја Она je најлепша тековина људског срца, људских осећања и тем- перамента. Хорска уметничка песма сем ових одгојних и племенитих циљева има и других лепих особина. Она развија међу члановима смисао за организацију и међусобно упознавање чланова хора. Друштвене турнеје и гостовања у разним крајевима доносе многоструке користи и члановима и дотичном крају. Познавање других места њиховог становништва и лепих предела усавршава и употпуњује образовање сваког појединца. Специјално за наше прилике певачка друштва имају посебан значај. Оно слободно време које наши млађи проводе у кафанама и биртијама било би много корисније да употребе на посећивање хорских проба, где ће се уз песму и расположење сигурно пријатније осећати него у задимљеним кафанским буђацима. Иступањем на концертни подиум са спремљеним програмом свако певачко друштво врши важну културну мисију. Уложени труд чланова знаће добро да цени сваки љубитељ напретка, a получени успех остаје трајно забележен у аналима друштвеним. За наше национално уједињење хорска песма имала je врло значајну улогу. Узајамно гостовање српских, хрватских и словеначких певачких друштава no разним местима допринело je много познавању и духовном зближењу ових племена. Песма у којој je сјајно истакнут славенски осећај показала им je најбоље да су истих осећања и исте братске крви. Hama познатија певачка друштва као Академско пев. др. „Обилић“ из Београда, Пев. др. „Ј1исински“ и „Коло“ из Загреба и .,Глазбена матица“ из ЈБубљане пренели су славу наше песме и изван граница отаџбине упознавајући страни свет са музичком културом нашега народа. Оснивање певачких друштава међу муслиманима Босне и Херцеговине морамо поздравити и примити са задовољством тим пре што се ова акција заводи под патронатом Гајрета a то je довољна гаранција за њену озбиљност и солидност. Надајмо се и рачунајмо сигурно да ће ово бити значајан датум за доцнија поколења, a иницијатор и покровитељ треба да обрати пуну пажњу и свесрдну помоћ овим младим певачким друштвима. У том случају очекујемо спокојни резултате и постигнуће оних циљева које смо горе навели. *) Писац овог чланка je био з а прошлу годину први секретар Академског певачког друштва „Обилић“ ва Унивеозитету у Веограду, јецног од најугледнијих и најпризнатијих певачких друштава у држави. I Уписујте даљње добротворе { и утемељаче Гајрета! 483 �I Гже/ Per/ev | Početkom ovog mjeseca izgubili smo jednog od prvih Gajretovih pionira, jednog od Gajretovih radnika koji imaju ponajviše zasluga kako za po­ kretanje društva Gajreta tako i za uspjehe njegove, koje je pokazao u prvom deceniju svoga blago­ tvornog djelovanja. Pogledamo li površno Gajre- za vrijeme komesarijata tokom svjetskog rata kao i zapisnike odborskih sjednica i godišnjih druš­ tvenih skupština, svugdje ćemo naći ime rahmetli Izeta Perteva i svugdje ćemo vidjeti da je on bio jedan od najvrednijih i najistrajnijih Gajretovih predratnih radnika. — IzetPertev je u Gajretovu od­ boru od 20 februara 1903 godine, kada je Gajret osnovan, pa neprekidno sve do 1914 godine, kada su pozatvarani najistaknutiji Gajretovi radnici zaje­ dno sa sekretarom Avdom Sumbulom i kada je društvo predano na upravu tadanjem Vakufskomearifskom saborskom odboru. Zato vrijeme Izet Pertev obavljao je 3 godine tajničku, a 7 godina odborničku dužnost. Prvih godina rada u Gajretu kada je društvo bilo u povojima nije bilo stalno namještenih činovnika, nego su sve manipulativne, blagajničke i ostale poslove obavljali članovi od­ bora, a naročito je padao teret na tajnika i blagaj­ nika. Iz Gajretove arhive mi vidimo da je rahm. Izet Pertev, često puta iz vlastite incijative primao na sebe poslove, koji nisu njemu spadali izravno u dužnost. Te poslove, kao i one koji su njemu spadali izvršavao je uvijek najsavjesnije, ne žaleći truda i vremena, ne ističući nikada sebe i ne tra­ žeći za to nikakvih zahvala niti priznanja. Kolikogod ima zasluga rahm. Pertev za rad u predratnom periodu Gajretova rada, ne manje su njegove zasluge i za osnivanje Gajreta. 0 osniva­ nju Gajreta piše rahm. Pertev u jednom od prošlo­ godišnjih brojeva lista „Gajreta" ovo: ,,U zimu 1901/1902 godine, na jednom sastanku u maloj prizemnoj i zadimljenoj sobici (kako to piše i rahm. Dr. Hadži Hamid Svrzo u 1 - 3 broju „Gajreta" od 1 marta 1913 godine) bijahu medu ostalim prisutni: Rizabeg Kapetanović, Omer ef. Muftić, Hamdibeg Mutevelić, Mehmed ef. Berberović i drugi. Između ostalog ponajviše se govorilo o bri­ gama i kuburacijama nekojih akademičara, đaka muslimana, koji su istupili iz bečkog t. zv. Kalajevog konvikta za bos. herc. visokoškolce, kojeg su nekoji švapski studenti nazivali „Ćušenhajm" i „Bosnišer Azil". Tada, na tom sastanku udaren je prvi kamen temeljac Gajretu, jer se u živahnoj de­ bati rodila ideja za osnutak jednog đačkog pot­ pornog društva, i tada se je zaključilo ua se pokre­ tačka skupština sazove, prigodom dojdućih konj­ skih trka u Butmiru, kada najveći dio bos. herc. elite i notabiliteta bude na okupu u Ilidžama u Sarajevu.. . Koliko je rahm. Pertev bio skroman u cijelom svom životu vidi se i po tome što on — i ako je prisustvovao gornjem sastanku i mnogim kasnijim u svrhu osnivanja Gajreta, — nigdje to nije pismeno isticao. Rahm. Pertev također je među prvim piscima muslimanima u B. i H. Sarađivao je u predratnom „Beharu", „Bos. herc. glasniku", i „Gajretu". Uče­ stvovao je prije Oslobođenja, i u svima kulturnim pokretima bos. herc. muslimana. Ime rahm. Perteva ostaće vječito zabilježeno u analima Gajreta. Neka je rahmet njegovoj ple­ menitoj duši! Рад за Гајрет рад je за добро свију нас �В ида Ч убриловић Ворбе Гајрето-вих р адни ца у Сараје-ву п р о ги н моде и лук суза (И ницијат ивом М је с н о г ж е н с к о г о д б о р а Гајрета) Иницијативом Мјесног женског одбора Гајрета у Сараје- у духовне позориште, уметност и т. д. Садашње су оне по- ву састала су се сва женска друштва 5. новембра о. r. ради требе које се осећају сад и морају се подмиривати a убудуке договора о начину борбе против моде и луксуза. Ha састанак су оне које се могу предвиђати. Човек није никада у стању су дошле изасланице следећих женсних друштава: Материнда све потребе подмири и задовољи, зато мора, да са доско удружење, Савезна канцеларија, Фидак жеиска секција, брима која му стоје на расположењу, да задовољи оне поЖенски Покрет, Коло Српских Сестара, Цвијета Зузорић, Затребе које су му најважније a то je храна, одело и стан и тек друга Гајрет и Кола Српских сестара, Муслимански женски онда, да задовољава потребе без којих се може бити. Код нас клуб, Муслиманска женска трезвеност, Задруга Југославенки, je случај обратан, може се наћи случајева где се више троши Девојачка задруга, Удружење кројачица и модискиња, Јеврејна задовољење луксуза него ли животних потреба, што иде ско ашкенаско госпојинско друштво, Задруга Српкиња. на штету здравља и кућнога напретка. Нама je циљ, да проНа састанку je прочитан реферат тајнице М. ж. о. Гајповедамо снромно и разумно вођење економије и управљање рета, гђице Виде Чубриловић, и предложен начин борбе прокућним добрима. Пре него што почнем говорити о борби луктив моде и луксуза. Тајница гђица Чубриловић почиње са суза најпре кемо дефинисати шта je то луксуз. По моме миречима: позната je наша привредна криза, не само no пишљењу, луисуз je набављање непотребних ствари преко екосању већ иснуству и животу. иомске снаге дотичног лица. Значи да свака жена треба да Југославенске жене учествовале су у решавању прорачуна и да троши мање него ли њезина чељад у кући приблема било то социјалним или државним и у гвима моментима вреде. Ушт.еде^су потребне за непредвиђене случајеве и бупоказале су своју способност за сваке ситуаицје и нонструндуће потребе што особито важи за породиц деце. Примитивни тивност за стварање и рад. и некултурни људи не мисле на будуће потребе, већ троше Историја нам казује дела наших бака и мајки које су све што заслуже, лакомислени и расипни људи троше више на својим крилима одгојиле генерације, uAo су задивиле цео^^него^ли имају, a просвећени и културни људи троше рациосвет, надчовечансиом снагом победили су непријатеље и нално новац и већина од њих чине уштеде. Одраз нашег наостварили снове наших прадедова и наше, провели ослобођење и уједињење југославенског иарода, не гледајући на жртве материјалне нити на животе. Ми иоји смо имали среКу ционалног господарства огледа се најбоље у статистичким подацима иаше спољне трговине за 1930 годину. Навешћу свио неколико луксузних артикала које ми жене употреб- да останемо живи, да наставимо рад наших предака морамо допринети свој обол за добро наше домовине и целине. Решени су проблеми јединства, слободе,, сад смо сви у својој љавамо: Свилених и полусвилених производа Нрзно и израда к р з н а .......................... 200,649.221 Дин. 23,404.053 Дин. кући господари, свакоме je дата могућност да се развија и усавршава no својим способностима, да живи и ради за себе, своју породицу и државу. Нама je остављено, да помажемо у Обуће г о т о в е ............................................ Кожних р у к а в и ц а .................................. Одела, рубља и шиване помодне робе 51,825.434 Дин. 4.203.1Д0 Дин. 27,934.350 Дин. саргђивгњу на економском и културном унапређењу југославенског народа и државе. Сада се решавају проблеми привредне кризе, g ми жене можемо много учинити почевши сва- Парфимеријске робе и пудера . . . . Дечије играчке ....................................... Разних ч и п к и ........................................... 13.610.738 Дин. 11,664.030 Дин. 5,528.710 Дин. ка од своје породице и круга у номе живи и ради. У данашње доба светске привоедне кризе, забринули су се велики светски економи, тражећи лека злу, но>е je снашло људско друштво. Наша домовина, као аграрна земљг неће имати милионе гладника и беспосличара иао што има Енглеска, Америна и друге индустријсне земље. али ће имати велики број људи иоји fce бити гладни и тешно ће преживети и поднети лривредну кризу. Ми Југославенсме жене треба да помогнемо у решавању наше привредне нризе јер нам je то у руци. По- Напред наведене бројке најбоље нам казују колико југославенске жене издају годишње на луксузну робу. Слика je још жалоснија кад се зна Да je наша земља аграрна и да већину од напред наведених артикала троши грађанска жена, која je прошла кроз школе почевши од основне ла до Универзе. Ми смо дозволили да тон нашем друштву и нама дају странци. Дозволили смо да нас одевају паришки кројачи у договору са фабрикантима, слепо се покоравамо моди и лук- знато je да су жене главни фактори у управаљању кућанства и економије у кући, жене су васпитачи генерација садашњих и будућих, жене стожери породице, другарице и сараднице мужева (које у данашња тешка времена треба више него ли икада), за то мислим, да жене могу допринети много на ублажењу привредне кризе нод нас. Од наше разумности и уви- сузу примајуки без резоновања све оно, што нам долцзи из вана. Често пута, номично je изгледало видети женско чељаде одевено no паришкој моди, где уз свирну музике игра танго у нашој паланки, у сали осветљеној са петролеумском лампом, нечистој, полумрачној у друштву са својим стрријима одевене у стару народну ношњу, колико контрасти и ђавности зависи напредак нашега народа. Жене су те, које се брину 3g подмирење кућних потреба и потреба све чељади у нући. Кад би жене те потребе знале да подмирују према њиховој насушности, остајало би у нашој земљи сване године неколико стотина милиона иоје ми плакамо страним државама за луксузе и непотребне ствари. Ш та je људсиа потреба? Ha то питање може се одговорити следеће: Да су главном две врсте људских потреба и то телвсне и душевне. У телесне спадају храна, одело и стан, дисхармоније између једних и других. Живот, ношња, храна све треба да буде хармонично са средином у нојој се живи и ради a нарочито са економским стањем те средине. Куко je напред речено све оно што je непотребно a набављено npeко снаге дотичнога лица сматра се као лунсуз. Таква лица, да задовоље своје неразумне потребе праве иомпроиисе задужујуки се, турајући многе око себе у материјалну поопаст и многа жена, кад je први пут начинила компромис пред самом собом, подлегла необузданим својим жељама за лук- 485 �сузом, било то одело, храна, пике, лак живот, многа je пала само sa то, да своје луксуза задовољи, a иолико их je мужа и породицу увалила у дуг и кућу упропастило, јер je страшно јурила за модом желеКи да буде прва дама у друштву, да се о њезиној тоалети прича и пише, не водећи рачуна да ли je то економски могуће. Превелики луксуз не може се одобрити ни онима женама које спадају међу најимућније грађане у нашој домовини, јер никада се не би смело заборавити, да има ближњих које треба помоћи a то могу да чине у главном они који материјално добро стоје. Наша народна привреда, коју сачињавају све привреде допринети да се успех постигне. Да се замоли штампа да у будуће не доноси описе појединих тоалета са балова, забава, села, чајанки, трка и т. д., јер писан,е о тоалетама изазива код појединих жена жељу за луксузом те набављају, ма то не знам no коју цену скупе луксузне тоалете, што често пута превазилази економску снагу куке и породице, праве се дугови, само да се покаже сјај и удовољи женска сујета. Писање о луксузним тоалетама васпитно лоше делује на женску омладину. Kao и бирање лепотица (мис). 9. Да се замоли Министарство трговине и индустрије да отвори специјалне курсеве за прављење играчака. Курсеве би слушали сељаци из сточарских и пасивних крајева, на тај начин развила би се врло рентабилна грана кућне индустри- и целокупна делатност у држави има за циљ и стицање материјалних средстава која су употребљена за њихов опстанак, ојачаће се и развити ако ми жене помогнемо и преузмемо, да наше домаће производе фаворизирамо и трошимо ћамо странцима у злату за увоз дечијих играчака. Ha нашу првенствено оно што се у нашој земљи производи и израђује, ако свака поради почевши од себе и своје куће да избаци децу деловало би васпитно, што би се играли играчкама рађеним у духу народне уметности. Женска друштва, свако у највеће луксузе било то у ношњи, храни и другоме, тиме fce се смањити увоз луксузних артикала и остаће у земл>и неколико стотина милиона динара што fce се осетити у народној тај начин помогла би се кукна индустрија као важна грана привреди. Систематсним радом, борбом против моде и луксуза женска друштва у Краљевини Југославији могла би преко својих чланова постићи то, да се елиминише увоз луксузних женских артикала и у толико да се побољша стање наше народне привреде. је, запослило би се хиљаде сељака преко зиме а остало би нам у земљи око 11,664.030 динара које сваке године пла- своме месту пропагирало би трошење наших продуката, на народне привреде. 10. Да се замоли Министарство трговине и индустрије да се одрже разни курсеви из чилкарства било то керичање, клепловање и остале врсте ручних радова, ткања бојења и др., тиме би се запослиле жене, које су беспослене no градовима и селима, унапредиле би се и развиле женска кукна Да би се предње постигло предлажемо начине борбе и рада против моде и луксуза у нашој земљи: 1. Сва женска друштва у Краљевини Југославији да одрже предавања о луксузу и моди. индустрија a на тај начин уштедило би се на увозу чипки и разних уметака 5,528.710 динара годишње, да се модернизира 2. Сва женска друштва да пропишу скромна одела на постићи одржавајуки специјалне курсеве из свију грана жен- својим забавама, балсзима, чајанкама, селима, нарочито да ских ручних радова, да се лоуче сеоске жене о рационалној обради лана, ћетенна и конопље и тиме да се избегне увоз из се игноришу свилене чарапе, ципеле и луксузне хаљине. 3. Да се пропагирају народји костими за свечаности и да се награђују хаљине израђене и сашивене у духу народне ношње и украшене народним орнаментима и везом. 4. Да се заведу значке »скромности« које fce носити оне женске које су у организацији против моде и луксуза. Нарочито су ове значке важне када се приређују забаве, села, балови, чајанке и други друштвени састанци. Јер до сада je била највећа срамота доћи на забаву без свилене хаљине сашивене чарапа. no задњој моди, без свилених ципела и 5. Да се замоли Министарство просвете и Министарство трговине и индустрије да забране женској школској омладини ношење свилених чарапа, хаљина и употребљавање пудера и ружа. За стручно образовање и васпитање домаћица женска кућна индустрија у крајевима где je ова развијена a стоји на ниском ступњу и није рентабилна, што се може иностранства. 11. Да женсна друштва у договору са осталим друштвима, свако према приликама и средини у којој ради поведе порбу против обичаја који иду на штету народа и појединаца. Да женска друштва настоје да свако у своме кругу делује против моде и луксуза игноришући она лица, која више троше него ли заслужују, a учећи младеж штедњи и скромности. Да се уведе за поклоне деци о разним празницима, место луксузних играчака уложне књижице за штедњу, на такав начин штедњу. да се код деце развија љубав и смисао за 12. Да се замоли Министарство пољопривреде, да отвори што више специјалних школа и течајева из оних грана да се отворе што више домачићких школа било то за села или градове. пољопривреде које се код нас могу развити a рентабилне су на: живинарство, млекарство, повртларство, воћарство, пчеларство и т. д. a у главном су препуштене раду жене. 6. Да женска друштва преко својих чланица делују одржавајући предавања мајкама, о васпитању деце, нарочито тачка продискутована. с обзиром на шетдњу и скромно одевање, тиме се жели из малена деловати на децу, да се одгајају у духу штедње, једноставности a обраћајуки пажњу на духовни одгој деце и оспособљавање за солидан рад. Да се изоставе дечији маскирани балови који лоше делују на одгој деце. 7. Да жене обрате пажњу на штедњу у исхрани, избега- Предлози су примљени једногласно и ипак тачка no Ha предлог госпође Б е м, претседнице, тачки 5. додано je да се замоли Министарство просвете, да забрани наставницама основних и средњих школа да у школу долазе намазане и у луксузним тоалетама, јер васпитно лоше делују на женску омладину. Предлог госпође Бем примљен je једно- гласно. вајући луксуз, било то за свакодневну кукну потребу или за кукне славе, празнике, имендане, рођендане и т. д. Насто- Ha концу je решено да се сва мушка друштва позову у сарадњу, што je једна гаранција за успех у борби лротив јеки да храна и част буде скромна и једноставна састављена од наших домаких производа Јер од прекомерног узимања моде и луксуза. Сва женска друштва у Сарајеву донела су решење да се у самом нашем граду одмах замоле друштва која буду тешке и луксузне хране не само да се штетује материјално, веН шкоди и здрављу. 8. Да се замоли сва домаћа штампа, да женска друштва помогну у борби против моде и лукусуза, тиме fce им приређивала забаве, да на позивима пропишу једноставну тоалету за даме и господу. За даљу акцију у борби против луксуза решено je да олакшати да јавно мишљење имаду уза себе, што fce много се резолуција пошаље Народном женском савезу у Београду 486 �да преко савезн.и лруштава поради на остварењу г.рограма. Замољено je одпах ГИ.чнистарство просвете и Министарство трговине и индустрије да заорани мазање и луксузго одз- нерационалног управљања народним добром, ми жене морамо се тргнути и поћи напред, јер то од нас тражи наша кућа, народ и држава. Нашим јунацима није било тешко повање ученицама. Писано je одмах свима Женсним друшп иложити свој живот за добро ближњега и добро своје домома у Краљевини Југсслапији као и свима мушким друштвивине a од нас се тражи да се одрекнемо луксуза, моде, који иа да помогну na реализова>ју тачки наведених у резолуову исту слободну нашу домовину воде у економску проЦији. паст и ропство, ми то не смемо дозволити, ми хоћемо у слободној домовини да живимо економски независни од свију Значке скромностп одмах дати израдити и на танав ;<адругих држава, хоћемо да помажемо и економском подизању чин дати видна з.чаиа акцији, иоја ће успети, јер ће бчти noнгше земље, треба да будемо богати и моћни и напредни a могнута од свију женски:: лнца које схваћају данашње о> то ћемо постићи, ако свака грађанка буде разумно водила биљно економско ст.ње у нашој земљи. Да ће нам мушк.1 своју кућу, ако буде пример скромности и рада својој деци друштва, штампз и муш.орцч уопште помоћи, ми смо увеи средини у којој живи, ако буде учила децу на рад и штерени, јер су људи ти који на својим плећима носе >:ве терете дњу, ако постигне толико да од својих прихода, ма нолини Kyhe na и женске луксузе, њима самима иде у рачун да се они били остави најмањи део за будуће потребе, да уштеди стеченим добрима рукује ичо разумније. беле новце за црне дане. Kao свани нови покерг 1ако и овај имаће мнзго пристаЖалосно je то, над се зна да ми извозимо стоку, жилица и противнинп али смо узерени да ће задњих бити мгње, чотне намирнице, дрво за грађу и гориво a увозимо милионе јер наш циљ није био, да друштву намећемо ново бреме, већ р.инара луксузне робе, које се могу назвати крпама, јер no­ обратно, да у дапашњим тешким временима уједноставимо ćne употребе од 4 до 5 месеци као ствари без вредности вунаш живот према економсксм стању наше земље. цзју се no ормарима, на концу се бацају. Задњи je час да Задње ja време, да и ми као и остале наше сестре Чејугославенске жене почну да штеде са снагом, здрављем, нахиње, Франиускињ:: и лруге псведемо више pa1уна о добри- i- цконалним добрима и енергијом a то ће се постићи ако сва ма нојим рукујемо, на тај мачин доказаћемо нашу зрелост нгиа женска друштва поведу борбу лротив луксуза и моде. за схваћање данашње гриврсдпе кризе и вољу за помагање Начини борбе наведени су у предњих 12 тачака a сада и унапре*,ење привреде и с е з к с г напретка у Ираљевини Јумоним изасланице женских друштава да изволе донети своје гославијп. мишљење и нритику на напред изнешено и да поднесу своје Ми жене преко наших i рганизација и својих породица прсдлоге о начину борбе против моде и луксуза у циљу подужнс смо да поведемо борбу против прекомзрног луксуза и бол шања наше народне привреде. & t ^ Е г * * в" m nu * P ro f. ti. S. B rk ić Л n s f E lR u r a n u l- H a lc im u ( K u r a n M u d r i) Izašla je iz štampe druga knjiga pod gornjim naslovom. To je prijevod i tumač (tefsir) Kurana koga sa arapskog prevađa i u vlastitoj nakladi objavljuje direktor gimnazije u penziji g. Šukrija Alagić. U ,,Gajretu“ je već prilikom objelodanjenja prve knjige ovoga djela naglašena velika važnost rada g. Alagića. Kod nas je opšti nedostatak vjer­ skih knjiga na narodnom jeziku bio najveća za­ preka normalnom i savremenom razvoju naše vjer­ ske prosvjete, a što je još naročito karakteristično za naše prilike, ova naša velika nevolja najmanje zabrinjuje one kojima je dužnost da se brinu za našu vjersku prosvjetu. Njihova dosadašnja aktiv­ nost na ovom poslu najjače opravdava ovu tvrdnju. Svjetovnjaci, naša inteligencija morala je sama da se lati teškog posla i da zasnuje našu vjersku knjigu na narodnom jeziku. Pored g. Osmana N. Hadžića na ovom poslu je najaktivniji g. Šukrija Alagić. Skromno i bez reklame, boreći se sa ogro­ mnim poteškoćama i zaprekama, među kojima je najteži nehaj i apatija čitalačke publike — pa čak i one koja je najpozvanija za ovaj posao, g. Alagić je uspio da za relativno vrlo kratko vrijeme objavi i drugu knjigu. Treća knjiga je već u pripremi za štampu. Ova rijetka aktivnost i radinost g. Alagića daje nam nadu da će za kratko vrijeme-uspjeti da našu vjersku knjigu obezbijedi najpotrebnijim dje­ lima na narodnom jeziku. U ovoj drugoj knjizi, pored traskribiranog kuranskog teksta, dodao je pisac isti tekst sa arap­ skim pismenima bez vokala. Inače je zadržan ra­ spored gradiva kao i u prvoj knjizi. Kuranski ajeti su grupisani prema svojoj sadržini. Pored arap­ skoga teksta dodat je prijevod, označen istim bro­ 487 �jem grupe dotičnih ajeta. U drugom dijelu knjige nalazi se tumač sređen i numerisan po grupama ajeta. Ova knjiga sadrži tekst, prijevod i tumač druge sure Elbekaretu od 211 ajeta do kraja te početak treće sure Ali Irarane do četrdeset prvog ajeta uključivo. Pisac je naročitv skrenuo pažnju čitalaca u tumaču na moralne i socijalne obaveze koje su muslimanima zapovjedene u cijelom nizu ajeta u suri Elbekaretu. Podvukao je i naglasio da su ma­ terijalne i moralne žrtve najbolji dokaz ispravnog vjerovanja u Boga. Kod tumačenja 218 ajeta ove sure pisac je umjesno naglasio da je, „poslije osvojenja Meke, selenje iz nekog kraja bila je dužnost samo u tom slučaju, ako muslimani nijesu i riječju i pismom mogli da javno i slobodno bez ikakove smetnje ispovjedaju svoju vjeru i da vrše propise islama". Ovdje je vrlo teško ne postaviti pitanje da li bi mi pretrpjeli tolike migracije iz otadžbine, da je naša ulema u svoje vrijeme prihvatila ovakvo shvatanje Kurana. Pisac je nadalje naročitu pažnju posvetio tu­ mačenju onih ajeta kojima je zabranjeno uživanje alkoholnih pića i igre. Svjestan velikog značaja ovoga pitanja za naše prilike, pisac je tumačenje ovih ajeta obogatio mnogim rezultatima socijalne medicine i ubjedljivo predočio štetnost alkohola i igre za fizički i moralni razvoj društva. Radi toga naročito upozorujemo sve naše radnike na suzbi­ janju alkoholizma na veliku važnost ovoga poglavlja knjige g. Alagića. Plemenita socijalna i humana djela spadaju u zapovjeđenje vjerske dužnosti „jer Bog Svevišnji ne gleda na formalnosti niti vodi računa o zgodnim kretanjima tijela i jezika, od kojih se sastoji vanjski lik raznovrsnih molitava, nego Svevišnji gleda u srca i duše ljudi i u dobre i ljudskoj zajednici korisne posljedice koje potječu od njihova i fizičkog i duševnog rada" Tumačeći kuranska ajeta koja se odnose na brak i društveni položaj žene, pisac vrlo umjesno postavlja pitanje, „smije li se dopustiti da musli­ manka ne uči i da ne zna svojih prava i dužnosti prema svome Gospodaru Bogu, prema mužu, prema djeci, prema rodbini i prema cijeloj zajednici". Kad se uzme u obzir, kako se malo kod nas po­ svećuje pažnje vjerskom vaspitanju žene a speci­ jalno, kako se malo naša žena upoznaje sa pra­ vima koja joj je islam osigurao, ovo pitanje zaslu­ žuje punu pažnju. Upravo, u pravilnom odgovoru na ovo pitanje zavisi više od polovice rešenja na­ šega ženskog pitanja. Osobitu pažnju zaslužuje tumačenje 242 ajeta iz sure Elbelkaretu. Ovdje pisac otvoreno ustaje protiv taklida, t. j. imitiranja i podražavanja dru­ 488 gim u shvatanju izvora vjere. Pisac tvrdi da će upornost i ukočenost mukalida vjeru upropastiti, jer ako budemo slijedili ovakove mukalide i nji­ hove taklide, neće niko ostati vjeran islamu i nje­ govim principima. Ali, ako se vratimo zdravom rasuđivanju i shvatanju, na koje nas u ovom i sličnim ajetima Svevišnji Tvorac upućuje, nadati je se da ćemo vjeru oživiti, pa da u istinu bude vjera razuma i zdravoga rasuđivanja koja će sve narode trgnuti iz nehaja, dovesti ih do prave upo­ znaje i potpuno ih preporoditi". Pored navedenih i vrlo važnih vjerskih oba­ veza i problema pisac je posvetio naročitu pažnju zabrani lihve i obaveznom fiksiranju međusobnih privatnih obaveza. Pisac raspravlja o raznim vr­ stama kamata, o „ruben-nesieti" i „riben-fadli", pa na koncu kaže: „Prema tome odredba islama, koja zabranjuje kamate, znači: s p o j i t i kulturni napredak naroda s krepošću i vrlinom, a to je najbolja uputa i hidajet čovječanstva za život na ovom svijetu". Pisac ostaje pri zabrani kamata uopšte ali veli da su Imami Šafi i Imami Ebu Hanife našli izlaz iz ove neprilike, u koju današnji život dovodi muslimane, pa da je na osnovu ovih riješenja u svoje vrijeme u Turskoj dozvoljeno otvaranje banaka. Uz to upozoruje pisac, u vezi sa ovim pitanjem, na 185 ajet u suri Elbekaretu koji glasi: „Bog hoće da vam olakša a ne da otešća", i na 6 ajet pete sure Elmaidetu koji glasi: „Bog neće da vam čini pote­ škoće". U tumačenju ajeta sure Ali-Imrane pisac je vrlo zgodno odredio odnos islamskog vjerovanja prema drugim vjerama kao i odnos prema prirodi. Između islamskoga vjerovanja i prirode ne može biti opreka; isto tako između islamskog vjerovanja i vjerovanja koje ne sadrži širk nema bitnih ra­ zlika. Mi smo ovdje naglasili samo nekoliko značaj­ nijih stavova ove druge knjige g. Alagića. U stvari, cijela ova knjiga sadrži dragocjeno štivo za svakog onoga koji želi da se upozna sa kuranskim odred­ bama kao osnovnim izvorom Islama i islamskog vjerovanja. Radi toga mi i ovu knjigu g. Alagića najtoplije preporučujemo svim članovima Gajreta vjerujući da će svi funkcioneri Gajretovih organi­ zacija pomoći g. Alagića da ovu knjigu čim prije preda u ruke čitaoca, jer će tim radom pomoći ne samo širenje naše vjerske prosvjete nego će mnogo doprinijeti da se podigne opšti kulturni nivo širo­ kih slojeva našega elementa. Cijena je knjizi Din 35. a može se naručiti kod pisca u Derventi. Пропагирајте задругарство!| �П р о ф . Х ам д и Ја К апиџиЋ »Хури/ет« Ј ед н а к о р и с н а н о в а књ ига (Ахмед Љубунчић: Хуријет — Сарајево 1931 — властита наклада — Ријетко се код нас појављују књиге, које приказују културно-социјално дјеловање појединих друштава. Шта више још немамо детаљно написаних и исцрпно приказаних студија ни о нашим најјачим друштвима. Г. Ахмед Љубунчић изишао je пред нашу јавност ових дана са књигом о културном и социјалном дјеловању муслиманског радничког и занатског удружења Хуријет. Потреба оваквог рада без сумње се осјећала. У овој књизи je указан пут за бол>и и напреднији рад, a родитељима и добронамјерним људима уштеђена je брига око збрињавања младежи. Избор звања, начин васпитања и контрола над радничком омладином свакако je потребна. Хуријет je никао у вријеме аненсионе кризе 1908 год., у вријеме кад су се ломила копља над Босном и Херцеговином и кројила њена судбина. Муслимански дио народа ових земаља je грозничаво радио на спасавању својих животних интереса. У томе времену je никла и идеја о потреби друштва, које би збрињавало нашу градску сиротињу и штитило радничко-занатске интересе. Аустријским властима није ишло у рачун рад у овом правцу, те je једино посредовањем Ексекутивног одбора дош лодо потврде правила. 29. јануара 1909 год. одржала се прва скупштина, која je за свог претсједника изабрала Омербега Сулејманпашића, духовног вођу овог друштва a и покрета које je оно изазвало. Рад je почео у свим правцима, али je свјетски рат реметио сва настојања. Послије свјетске трагедије дои до прибирања снага око Хуријета. Временом се његова ja пренијела из Сарајева и у друге наше крајеве и мј< И баш je и био задатак овој нњизи г. Љубунчића да il .^ народне слојеве упозна са радом Хуријета. Писац je добро уочио и нашао мјеста Хуријету уз наше највеће друштво Гајрет, које у својем раду иде упоредо са Хуријетом издржавајући посебни Шегртски дом. Писац вели: »Обзиром на нашу пријеку потребу културног и привредног подизања ми видимо како се снажно проширио и како с гигантским корацима стреми напред рад удружених снага најбољих синова наше заједнице у нашем Гајрету, a уз њега опет бујна младост нашег привредног сталежа Х ури је т... Гајрет на културном a Хуријет на привредном пољу«. Рад на привредном подизању наше незбринуте омладине напредује. Док се у почетку мислило да Хуријет треба да помаже изнемогле и оронуле поред придизања занатског сталежа, временом се дошло на идеју да се то двоје одвоји. Штампарија Омер Шехик) Тако je постао Мерхамет са племенитим циљем помагања биједних и невољних. Хуријету je онда било лакше, и ишао je у раду за циљем да створе привредно активан сталеж. Наш се свијет био више привикао господским звањима, како се то каже, преко школе до чиновничких положаја. Постојала je извјесна апатија према занатству код извјесних дијелова нашег народа. Али међутим ако погледамо на развитак Сарајева, видјећемо да je еснафски сталеж са трговцима играо најважнију улогу. Значај еснафа за развитак Сарајева je неоцјењиве, и данас санати у Сарајеву дају најснажније сталеже, s м Занатско звање није никако понижавајуће, него обратно независно, слободно и на цијени. При избору својих штићеника Хуријет нарочито води рачуна о здрављу, породици и др. За вријеме учења заната води се нарочита брига. Да би се Хуријетови питомци иашли на окупу и под једним кровом, ради се енергично на подизању дома, који би био центар привредних настојања нашега Хуријета. Дом ће се остварити радом свих нас. Хуријет води акцију и око просвјећивања свог подмлатка као и пријатеља, одржавајући аналфабетске течајеве, одржавајући разне поучна предавања и штампајући предавања која се држе у исто вријеме у разним мјестима. >ред тога основана je и муслиманска штедионица са задатком да свјјим привредницима омогућује повољне креue. Kao најновији успјех Хуријетова рада биљежи се ства1ње музине, која je већ кано у Сарајеву тако и у провинцији запажена. I Рад у свим овим правцима тражио je људи и нашао их у r. r.: Едхемаги Ђулизаревић, Соколовићу, Мисирлићу, Ш. Бубићу, Љубунчићу и др. Сјећајући се својих бивших радника почевши од оснивача Омераге Сулејманпашића Хуријетови радници настоје да ослањајући се на освјештање традиције дођу до циља. Међу одличне Хуријетове раднике броји се и наш уважени г. Дервоз индустријалац, који није само једном и једином друштву помогао него многим. Укратно књига ће добро доћи, како то рече писац предговора, и интелигентном човјену као и привреднику. Поред свих настојања г. Љубунчићу се измакла из вида врло важна чињеница: статистички преглед Хуријетова рада, број свршених Хуријетових питомаца, њихов данашњи рад и број данашњих штићеника. To би било потребно ради прегледности. Иначе књига задовољава и ми je сваком пријатељу наше боље и сретније будућности топло препоруучјемо. fesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 489 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретов задружни рад Главни одбор Гајрета иамјерава и » будука, Да »> качин, према сво]им с а р в к н и « еретствима, да|е вотсрека Главнш одбор Гајрета приотупа, ових дана, интензивнистуд енти м а Београдског Универзитета и иа тај иачии Да РлИ|8јен раду на прошпрењу задругарства. Након одлично успједи примјер самог У ниверзитета. лог првог Гајретова задружног течаја створено je распрложење међу свима Гајретовим радницлма да се настани ra Гајретова рамазанска томбола радом на подизању задругарства у нар^ду. Главнн одбор Гајрета упутио je свима својнм одборима Ha основу датих упутстава полазнпцима првог течаја и повјереницима окружницу слнједеће!Г садржаја: Главнл одбор пзвлјеттен je да су блвпш полазниди оеловалл задруге у више мјеста. Дг б.ч Главви одбор имао rp tПрлбллжује се Рамазан, када многаг Гајреловл одборл глед рада свлју њпх, упугио им je недавно ово писмо: органлзују играње Гајрстове томболе. Ha својој посљедљој сједиици Главнл одбор Гајрета je закључло да поради одмах »Ви сте у јулу мјесецу ове године похађалп и завршлли на томе да благовремено исходи одобрење од Млниотарства са успјехом Гајретов задружнл течај. Приликом свечалог запољопривреде за све оне друштвене одборе и павјерешше, вршетка течаја сви Гајретови функциопери и прлјатељи апе* који he оргавизоватл томболу и лграти je почам од првог ловали су на Вас да порадите у својој окодици на подизал>у задругарства међу напшм елементом. Том сте приллтом и дала Рамазана. Вл и остали полазшшл течаја дали свечану рпјеч да ћете Према томе, потребло je да пас одмах кретом лошге, порадлти да се задругарство у Валгам крајевлма што внше it:®ftjecTC свл одборл и повјеренлци, iicojii ће моћи у своле прошири. мјесту органпзовата томболу, да бисмо за н>их могли издеЈГајрет ne заборавља на Вас ни данас и сматра Bjj.o' cbo- ствоватн потробпо одобрење и уплатити прописану такоу. јим сарадкицима ла П|ривредном подпзаљу п јачању нагаег TaiKoa за играње томболе за свако мјесто (одбор илп нослемента. Познато Вам je прло добро да јс Гајрет замјерну вјерелиштво)^без обзира на број карата с којима ће дневно евоту новаца утропшо на одржавање теча.ја п на Ваше оспоигратл ai бев обзира на цијеиу no којој he се карте издавати, собљавање, те бп блла велпка штета када бп овај уложеии изнооп око 750 динара. Ту таксу мора да плаш Главки одкапитал, који се јс тешко^- мЈ*ком сакупио, остао ноискорибор Гајрета за сваки мјеспи одбор и повјеренпштво и то штоп. Зато Главни одбор Гајрета држи да сте л Ви са својс унапријед, lipnje Рамазапа, јер друкчије Министар ство неће стране већ досада порадилп.мсђу свшом браћом na подизању издати одобрења за лграње. Прошлог Рамазана организовало задругарства. je томболу преко 40 одбора и повјереништава, за које je 1л. одбор уплатио таксу око 40.000 динара. Да би Гајрет лмао тачле нодатке о Baiuei завршетка течаја, умољавате се да нам одгов* У овој години треба да се, у најмању руку, удвостручи дећа ллтања: ^ број одбора и повјереншка, који ће пграти Гајретову томболу, како бисмо са прихздом од томболе надокнадили мањак, који 1. Да ли сте ооновали у своме мјесту или ололици коју задругу; je настао у Гајретовом буџету ушдањем Гајретова цигарпапира. Стога се позивају сви одбори и повјереници да од2. Колико сте угшсали наших људи у Вашем мјесту по• мах писмено доставе Главном одбору Гајрета слиједеће: стојеће задруге; 1. Јесу ли одлучили да л ове године .играју Гајретову 3. Ako нисте под тачком l и 2 нлшта урјадили, изволпте томболу за вријеме Рамазана; нам јавити разлоге неуспјеха; 2 . Да ли he томболу играти у властитој режији или je 4. Шта мислите пгга би требало предузети да се задрумисле препустиип невоме другом у закуп у цијелости ш н гарство у Вашем крају што више оживп; дјеломично; 5. У колико Вам je потребан савјет и ломоћ од стране 3. Са тсоллко карата мисле да he .играти; овог одбора н на који начин (изапгаљаље нашег делегата, 4. Да лн he с тим бројем карата играти у једном или у разки формулари и правогла, писмена упутства и т. д.). вшпо локала; Молимо Вас да лам на свакл начин одговорите на гор5. По којој цијенл мислс да продају карте; ља пптаља у року од 3 дана«. fi. Да лн могу гарантовали да he чисти приход од томболс у њиховои мјесту бити лајмањс два пута већи него he ГА ЈР ЕТ О В Е Н А ГР А Д Е С Т У Д ЕН Т И М А Б ЕО ГРАД СК О Г се уплатити такса за н>их. moja износи за оваки одбор (поУ Н И В ЕР З И Т ЕТ А З А С В Е ТО С А В С К Е Т Е М А Т Е вјереника) Дин. 750.—; Овогодишња Гајретова скупштина донијела je закључак 7. Имаду лн потребнл прибор (карте и бродеве) те шко да се одобри из Гајретових сретстава 5000 динара иао награде немају на који he их начзш прибавлти; студентима Београдског Универзитета за 5 најбоље израђе8. Евентуални предлозл и жеље гледе оргализовања них темата, прилином светосавске прославе. Истовремено гомболе. скупштина je ставила у дужност Главном одбору Гајрета да Молимо Вас да ово сматрате в р л о х и т н и м и д а изгбере и предложи теме Ректорату Универзитета. нам ла лостављена питања одмах одговорите, како бисмо Вам Удовољавајући томе закључку Главни одбор Гајрета je моглјг на врлјеме лохоццигп одобрење.« лредложио слиједеће теме: 1) Улога муслиманског дијела нашег народа у борбама и напорима за Ослобођење нашег народа; 2) Значај сведалинских пјесама; 3) Богумилство и исламизација племства у Босни; 4) Умјетни занати у Босни и 5) Улога Вакуфа у вјерском и свјетовном просвјећивању наших муслимана. 490 I Проишрујше лисш „ Гајрешu в Вашем мјесту и околини! �Гајретове п р и р едбе о значају и раду Гајрета г. Ћамил Сслмановић, потнретседник Мјесног одбора Гајрета, захвалившл се гостама на тако лепој посеги који су својим приоуством увеличалл аијело. Теферич je од стране грађансгва био обллно посећен, без разлике на вероисповест како од мушких тако и од женоких, толико да се овакво једно велгско славље н весеље у нашем Пријепољу не памтти. Успех и морално и м&теријално био je врло добар. Првслава Гајратова рана у Пријепољу Мјесни одбор друштва Гајрет у Иријепољу прослашо je, уз учествовањс многобројног грађаиства, на најсвечанлји начин 6 септембар ове годннс, Гајретов дал и дан рођења Њ. Краљ. Виоочанства Престолонаследника Петра, Протсктора Гајрета. Taj дан после благодарења уз учешће сокола поворка je кренула у општински парк где je свирао Гајретов тамбурашки збор и отпочело народно восеље као и примање честлтки у I ајрстошм просторијама, где су госш почашћени малином, рахатлакумом и кафам. Гајретов мевлуд у Дервенти После подне у два часа велика поворка Гајретовлх чланова и пријатеља на челу са Мјесним одбором кренула je ua место зв. »Равне« где се одржавао велиии народни тефсрич. Програм теферича био je доста богат и ицтсрееантан. Бллс су коњичке и пјешачке трке, шаљиви затвор и т. д. Лутрија и бифе били су исто тако богати. За би<фе Гајретовог теферича поклониљп су no Једиу торту г. г.: Емиллја Куртовић, Салих Длакић, шер. судија, Ешреф Чавић, секретар шер. суда, Саво Беговпћ, управник поште, Вукосав Кијановић, учитељ, Огево Ламза, шеф фни’ контроле, Хасан Ханлћ, претседник Гајрета; Латшф Пашаповић, трговац, Абдулхалим Пашановић, шумбкд чпЈговнлк. Алжја Чантра, кројач. Синан Хапгамберовић, .Мехмод Јусуфагић, Халан Кадрибапгић, Мехмедалпја Хоџић, трговац, те no једно печено јагње поклонише г,_ г.: .Ибрахим Кратовић, пекар и Ханефија Ичелић, месар. Женоки мјссни одбор Гајрета у Дервенти приредио je 16 октобра т. г. у петак послије лкиндије намаза успјелл Гајретов мевлуд у џамији, којег посјетише многобројне Гајретове чланлце л пријатслхице, иако je тај дан био врло кишовит. Мевлуд су учшш добровољно наши врли муаллми Хф. Мехмед еф. Anih, Муха,мед 3. еф. Тарабар, Абдулах еф. Ck»коловић и Хафиз сф. Муфтнћ, те им Мјссни одбор и овим путсм тонло захваљује. Надаље се одбор срдачно захваљује свлма чланлцама л при>јатсљнцама Гајрета које посјетишс овај мевлуд и лароваше доброкољпи прилог за Гајрет, a нарочита хвала од•борнлцама. које не иожалише труда a rai матсријалних сретстава да овај мевлуд што боље усплје. На међлуду je пало у пме добровољпих прнлога Дин. Прослава Гајретова дана у Тодорову Уелијод болести Гајретова повјеревшш, у Тодорову г. СуУ новцу дадоше прилог г. г4*Милић АрсенпјевиК, среслсјмаиа Делмћа није се на вријемс моа-ао одржати Гајретов ки економ 100 Дин., Др. Жив. Мјфковић, нретисдшш е у д а ^ Ј дан, nero/je врпједни нмам матичар Бећир еф. Шабић расДин.; Сејфудив: Шеховић, 11абтавник гимназије, Махмут Баиродао накнадно значака за 60 длнара. Надаље je г. Шаблћ шовић, секретар муфтајсгва у Битољу и Махмут Чичић, кропрввушго Дин. 78 добровољнлх прилога прштком прч>шлог јач no 20 Дин.; гђа Величка Марковића надзоршгка основних Бајрама, a стари имам Омер хоџа Џаферовић из ГолубнЉа школа у Пријепољу 10 *Дин. Свима дароватељлма веЉка н Дин. 22,— топла хвала a нарочита хвалагг. Арсенијевићу који je поред прилога исти дан уписао се за члана Гајрета уз плаћање' чланарине 10 Дин. месечно, пгго je унапред положло 120 Дин. Прослава Гајретова дана у Зворнику за годину дана. Ово je једшш случај да један члан Гајрета 'k Мјески одбор Гајрега у Зворнику на свечани начил проплаћа 10 данара чланарине, те му на овом племенлтом гесту _ славио je рођендан сваг моћног Протектора Његовог Краљевдруштво Гајрет најтоплије захвал>ује. ^ Ц ског Влсочанства Насљеднитса Престола Петра, на који дан Taj дан на вече уз пуцањ прангија кренула je кспред; ' * пада и Гајретов дан. Гајретових просторија велшса поворка Гајретових члапова Н '. У Мјесли одбор заказао je теферлч пстог дана послнје noпријатеља на челу са Мјесним одбором, тамбурашклм збо-р л дне у Буковлку. ром, бубњем и бакљадом, и пролазећп с краја на itpaj ва-1 Још у суботу послије подпе can град био je окићен дрроши френетачно клицала Њ. В. Краљу и Краљици, Њ. K p.l i Вис. Престолонаследнику Пстру и цслом славиом Дому Ka-I ■ лмтшш лаотавама, a ua вечер je био освијетљсн. У педељу В1шјед1ш Гајрстовн иитомцп na челу са агилрађорђевића. Иза тога приређено je еијсло у хотелу »Каслна«!В које je трајало до пред зору. Спјсло je отворно уз предавап.рВДшгм одборппком Авдом Мујезпновићем продавалл су откуп- Г а ј р е т о п а г о д и ш њ а з а а а п а у С а р а ј е в у П р ем а з а к љ у ч к у с ј е д н п ц е Г л а п н о г о д б о р а ГаЈрета г о д и ш њ а Г а јр ет оп а забава у С а р а је в у о д р ж а К е се пета д а н р а м а з а н с к о г B a fp a j*a , у с у б т у 13 ф е б р у а р а 1932 г о д и н е у Н а р од п ом п озори ш т у. У м о љ а Ђ а ј у се сва б р а т с к а д р у ш т в а д а о ђ о г д а н а н е з а к а з у ју н и к а к в и х п р и р ед а б а . 491 �не значке Гајретова дана. Читавн град био je живахан, али je вријемс било слабо те теферлч у Буковику mije успио кажо би гребао. Прије подне одржана су благодарења у цртвал1а, a у U cara бнла je дова у џамлјл, a говор je одржао претсједнлк Гајрета и Вакуфа г. Р. Хајровпћ и приказао сврху велкког дана н позвао присутне да попрате са »Амил!« Приход je био повољан. Прослава Гајретова дана у Тур. Јањарима Пошто je овамошњп одбор узео учешћа у прославн Гајрстова дана у Блјељшш, која се одрнсала дие 6 септембра о. г. зато je ту прославу одржао у своме мјесту, Тур. Јањардма, тек дне 4. октобра о. г. 100 Гајретовлх чланова, већином земљорадника, за освнвањс u вођсњс земљорадничких за^фуга. Са академпје су упућене поздравне допсше Љ. В. Краљу, као ii Главном одбору Гајрета. Истога дала, приређен je народни теферич на ком су се изводиле старе народне лгре као нишан, скакање на млјех и остале разноврсне игре. Поред тога, први пут у свом селу јавно je лступпла Мјесна соколска чета, која je пропше године оонована. Под водством свога начелл1ика г. Халшгаћа извела je чета два става простих вјежбн за соколски слет у Прагу. Прпмјерном дисцппллном и прецизним извођењем свлх покрета код вјежбања, получлла je чета код прлс.утних. којих je било око 500, длвљење, a нарочлто код омладине, који су изразилл жељу да сви ступе у редове Сокола. Након тога je отпочела лгранка која je трајала до ноћи. Поред мјештана и сељана из околнлх православних и муслиманских села, прославу посјепише и делега/ги Мјеснлх одбора Гајрета из Бијељине, женског л мушког и то: гђе Ш. х. Пашић, претсједница Н. х. Даутовић, гђице Раџија Паrniih и Аелја Кава-зовић те гг. И. еф. Даутовић, A. еф. ХаџлмехмедаиЉ, A. еф. Алиефендић и 3. Зечевлћ. Прославу посјетише л нашп стари пријатељп г. г. Омербег Салихбеговлћ рудар. благајнтиу, Мурадбег Мурадбеговлћ те Мил. Пантић и Мехмед Хусклћ, учитељи. Тогчима, који се поред тога показаше и лијеплм добровољнлм прллозима најљепша хвала! Морални као л материјалли успјех постигнут на прослави био je одличан. Мевлуд Женског одбора Гајрета у Мостару Соколска чета у Тур. Јањ ари м а (у средини J.iTi бан. вијећник и Хамшић Хусејн начелншс ч( Уз пуцање прангнја и rmutona, штсј се разл! ji долове ових крајева, тачно у 10 ‘сати прнје ш ш е ^ пуној и лијепо декорисанбј сали мјесне основне школе, Свакако једна од највтжнлјих г.ензацлја л догађаја за муолиманскл женскл евијет у Мостару, то je Мевлуд leHcror одбора Гајрета којп je одржан у недељу дие 19. октобра о. г. у просторијама Гајретова интерната. Све прооторије пнтерната блле оу нлрочито декарисане ћллимима и халијама. Посјета je била неочеклвана. Мевлуду еу приоуствовале пајодличније госттође ii госпођицс. Све приредбе око Са прославе Гајретова дана у Тур. Јањ арим а pa свечану академију претсједплл, овог Мјесног одбора Гајрета г. Хуселн Хамшлћ учитељ, са ријечл о Гајрету. Својим говором упознао je г. Хамшић прмсутне о важности и значају прославе Гајретова дана, као и Гајрста као јединог муслиманског друштва, које цијелиш својлм радом придиже муслпмане у просвјетно-културиом н прнвредиом лравцу. На1»очито je истакао рад Гајрета на придизаљу села, у прилог чега je одржао задругарскл течај у којем се оспоооблло око 492 Мевлуда као л ред водиле су наше агилне члагеице одбора на челу са својо.м претсједиицом гђом Ћамилом Капетановлћ. Мевлуд je проучлла својим умиља/гнм и топлмм глаоом гђнца Р уш ја Диздаревић Хаџи Рашидола на свеолће удивљсњс и задовољство. Ha Мевлуду je пало добропољних прилога Дин. 13S7.—. Овде сс нарочито оахваљујемо гђи нретсједгсици, која je добровољно преузела на се прдмл|рење свих троивкова око Мевлуда. �* Добровољие лрилоге на Мевлуду дароваше: По Дон. 100.—: гђе Хакало и Фејнћ; no Дин. 50__гђе: Ђаблћ Раљевић, Ћикић; no Дин. 40.—: гђа Kpno; no Дин. 30.—: rije: ШаKnpoBnh, Гребо, IIjxwrah, Кајтаз, Bpropa; no Дин. 20.— гђс: Биједић, Фазлпбеговић, Вслић, Сллшшћевић, Хасанбсговић, Tminiih, гђице Учаковлћ н Гребо, гђе Хасанефендпћ, Ћемаловић, Бехлиловић, Бркић, Курт, Кајтаз и гђица Арпаџшћ; Дин. 10.—: гђа Спужић; Дшг. 15.—: гђа Калајџић; Днн. 14.—: гђа Шева; no Дин. 12.—: гђа Капетаповвћ и гђтца Беклија; no Дин. 10.— ri>e: Сефић Мустај еф., Рајковпћ, Делалић, Колукчија, Лакишић, Хаџић, Kpno, Диздаревић, Спахић, Милавић, Колудер, Балта, 'Бишлћ, Мнлавић, Хамзић, Милавић, Бајат, Милавић, Драче, Бркић, Алпкалфић, Taco н гђице: Скнкић, Чолић, Еаљевић, Kairah, Ка.Јта.3, Ћдшић, Дрљсвић, Хакало, Слзтичевнћ и Kannh; Дин. 7.—: гђица Пуаић; no Дин. 5.—: гђа Тиквина и гђице Хрустановић, Capnh,, Bitjaвида, Ћншић, Пехливановић, 'Бикшћ, Бфица и Хамзић; no Дин. 4.—: гђице Мушевић, Ново Н. Н., Н. Н.; no Дин. 3.—: гђи:це Хасанагпћ, 'Rnuirah, Capnh, Казазић и Шабпћ; Дпн. 2.—: Н. Н. У пме одбора госте je поздравлла гђнца Хашџа Ћишпћ н одржала предавад.е о Мухамед a. с, кој еје оаслушано од присутшгда са великом пажн>ом. Иза TOiRi прешло се да учење мевлуда, кога je на аадовољство проучпо г. Мустафа еф. Бсишровлћ, муалнм. Поједине одборпнде су особпо госте почахмпте са кафом и шербетом. Kao прилог за мевлуд даровале су до 1 кг шсћсра rije: Емина х. Градашчевић, Хаоиба х. Градашчевић, Пемба х. Имамовић, Зиба х. Даутбеговић, 'Булесма х. Шихић, a ђулсију и остало Хасиба х. Мурадбеговић. Прилоге у новцу дароваше следеће госпође н госпођкоп: no Дин. 40.—: Cemija х. Јахлћ; no Дин. 30.—: .V3eup х. Градашчевић, Емина х. Градашчевић; no Дин. 20.—: Фугнет х. Гајретова велика забава у Зеници Мјесни одбор Гајрета у Зенлци на својој еједццци ол 19 о. мј. закључио je да се дне 17 дсцембра о. г. на/Руђендан Њ. Вел. Краља Алекгалдра I. одржи годи;иња ГајргТова забава, na je у ту сврху ирвана конферснција на 22 о. мј. на којој je изабран слнједећи прире1Ц1вачки одбор: Г. г. Радомир Најд. Ilauinh, диДежтор казкионе, Дрџгу— тнн Богдановић, срески начелник, Др. Аско Bopnh, љекар Оузор-а, Абшулах еф. Сердаревић, пмам каанпоие, Ахмед Мутапчић, начелник општине, VOSan Рајковић, пгкол. надоорник, Илија Петровлћ, дпректор грађ. школе, инж. Урош Лазовић, инж. жељезаре, Вељко Гргуревић, слештеник, гђиде 4yraih Драгица, професоЈ^ Петродић Зора учитељица, Мариновић Савета, учитељица г. r^-Mbuih Махмуд, нретоједник Гајрета, Сердаревпћ Џемал, севретар Гајрета, Чаршнмамовић Сабрија, благајнлк Гајрета, Милицлв Главичић, судија, Асим Шесттић, трговац и Хусеинбег Кулсновић, порезнпк. Tou прилшсом закључено je дХ овога ширег одбора остане претсједник д секретар Мјесног одбора г. г. Maunh и Сердаревић. Ha конференцији je закључено, Да се овај одбор имаде побринути и уложити све силе да овогодишња Гајретова забава како морално тако и материјалио пгго боље успијје, na je због тога закључено да се одреде лица која he водиш бригу о продаји улазница, сакупљања бифеа и томболе, те су ова лица одмах изабраиа и речена пм дужност предата. Коначно je закључено да се закаже идућа сједница за 24. о. мј. у 7 сати на вечер, на којој се имаде израднгги тачан програм забаве и изабратп позоришни комад. Мевлуд женског лододбора Гајрета у Градачцу. 11 октобра о. г. одржан je мевлуд Гајертова женског одбора у кући г. Хајрибега Градашчевића у Градачцу. Приређивачки одбор Гајретове заб аве у Ж епчу Сједе: (с л и јев а на десно) г. Савић Војислав учитељ, гђнца Палониби М. Мусафија, г. Х улусија Абдулах учитељ , гђица Јосипа (Беба) Губер учитељица и г. Мамили М. Мусафија, трговац. - Стоје: (сл и јева н а десно) r. Догладовић М устафа и Муфтић Хивзо, учитељи, гђипа Милка Ђурић, г. Мујо Ш аћнрагић, абит. шер. гимн. и г. Чавдар Хасан еф . грунтовничар. Градашчевић, Хаоиба х. Мурадбоговић, Шухрета х. Градашчевић; no Дин. 10.—: Хаспба х. Градашчевић, Арпфа х. Јаxnh, Пембе х. Имамовић, Алема х. 'Буллћ, Есма х. БешироBuh, Мунпра х. Кукић, Ханша х. H6pnh, 'Булесма х. Шаклћ, Сејда х. Кукић, Сејда х. Скепдеровић, Дервиша х. Мулаосмановић, Ирма Циглер; no Дин. 5.—: Шаха х. Незић, Шехза х. Морањак, Хиба Морањаас, Зенета Туфекчнћ; no Дин. 4.—: Џемила х. Шалдоћ, Ханнфа Мрахоровић; no Дин. 3.—: Фатима х. Омерагић, Бедрија Арнаутовпћ, Сафета Јашаревпћ; no Дин. 2.—: Ханча х. Челикосмаиовић, Рабија х. Tnpnh, Mnna Туфекчић; no Дин. 1.50: Аиша х. Челиковић; no Дин. 1.—: Асија Кукић и Еазија Сеидић. Чист приход мевлуда износи Дин.. 326.50. Свима оиима, које мувлуд посјетпше као и онима које дароваше прилоге за мевлуд, одбор се овом прнликом најљепше захваљује. Пропагирајте задругарство! 493 �очи многобројно муслималско женокиФе, које се сваке године све више л више пнтересује за наш Гајрет. Ha 8. августа т. г. Месии одбор Гајрста у Гор. РахиИу у 8 и no часова отпочео je нрограм забавс коју су присазвао je све члановс н прпјатеље Гајрета н закључио, дд на ређивали како je већ споменуто штомцп Београдског Гајрета. дан 6. септембра т. г., на Рођендан Њег. Kp. Височанства Програм забаве огпочео je са предавањем r. Менсура Простолонаследника Петра, Протектора Гајрета, прнреди проИмамовића са темом »0 Гајрету« како београдском тал«) и саславу Гајретовог дана. рајевском. После одржаног предаваља одевлрана je државна Ha том састанку организован je прирсђивачки одбор у и Гајретова хнмна п одпграни су комади »Покрађено грожкоји су ушли слнједећа г. г.: Хашлмага Каспмагић, Хасан ђе* л монолог »Самоублца«. Хасанбеговић, Соцо Херцеговац, Менсур Имамовнћ, гђлца После изведеног програма отлочела je игранка с колом Савка Touuih, учнтељица; Салих Хасанбеговић, Сулејман »Краљево Коло«. Диздаревић, X. ХуЛусија М. Халиловлћ, Рашид ХасанбегоМорални успвх како забаве тако и целокупне прославе Biih, Мустафа Хасанбеговлћ, Салих Шећербгавић, Абдулмеje задовољавајућн. нафвја X. Ефендић, Хусеил Вилић, Хамлд Турк и Мухарем Питомцима Београдског 1’ајрета г. Абдурахмановићу, Ибришимовић п Салко Ахметбеговић. БегиЉу, Ефендлћу, Џлнпћу и К.шарићу као л Менсуру ИмаHa последњој седнлци приређивачки одбор разделко je мовићу припада нарочита хвала, те лм овај одбор и овнм функцнје. путем најљепше захваљује. Ha дан прославе дошли су n питомцн Београдеког ГајМатершјални успех прославе Гајретова дана: рета »Осман Ђлклћ« у Београду лз Кораја г. г. АбдурахмаПрихода са теферпча блло je укупно Дин. 3.990.— новпН, Џикић, Камарик и др. којл су на дан прославе прлгРасходи су на теферичу • » 1.185.— редпли забаву на вечер, a чијл je приход бно намењен Београдском Гајрету »Осман Ђпкић«. Чист приход са теферича Нин. 2.805.— Још на 5. септембра сви послови око приредбе бшш су. Од чистог прихода са теферпћа одбор je на молбу приприведени крају, те je на вечер, након пгго су све куће и 'ређивача дао иотпоре чнтаонлци у Гор Рах. Дин. 500.— радње бпле искпћене државнлм заставама, ислаљеио, некоСалиху Аввлагићу учен. шер. шмназије • » 150.— лико прангнја као знак да сутра наступа onaj значајни дан Београдском Гајрету прилог » 155.— када je наш шиш Владар, В. Краљ Александар Ј. добио Главном одбор Гајрета у Сарајеву остатак » 2.000.— првтјенца и Наследника Црестоља, a наш Гајрет свога ВлПриходи са забаве износио je Дин. 760.— соког Заштнтинка. с л , Целокупни расходн » 130.— Ha дан прославе руано у јутро почео се je сакупља/ги • народ лз свих околних места. Чист лриход забаве изноои Дин. 030.— Око 9 са™ повео се je иврдшп, слодаки крогра« про0д mcmr при10да дат0 је шр(>м , I00^ Лрослава .Гајрвтовог дана« у Гор. Рахику (Брчно) славе: Послато Београдском Гајрету > 530.— У 10 CMI одРжана' Je Академлја у пародаој основшј ДоЈротд.ие придоге дароишге »опода: Сршха трго шжи » м и в и и г Ј и р ц ц А и д а а ј е део „атаа б 1км Брчко д ин. 50. _ . д т . 20._ . П р м „ ус„ . грађанства са својим пододбором удугио се je у џавију, где мансжа балка Брчко, браћа Марковић, трговци Брчко; Мухаje овдашњи имам-матичар г. Х гХ улуоија М. Халлловић у медбег Смаилбеговић, Брчко; Мхуамед Траклћ, бележллк пз краткој али скрушеној дови молио Свевишњег за здравље Срница; Марко Јаковљевић, трговац Брчко; Љубо Јованои дуг живот Њ. В. Краља и Прелтолонаследника! и целог вић, трговац Брчко; Војислав Ристић, трах>вац Брчко; БсДо ма Карађорђевића, која je праћена из впше стотпна грла шлага Хаџић, трговац Брка; Шећербеговић Абазбег, носеднлк са искрено »амин!«. Гор. Рахић; X. Ефендић Фаик, 1сафеџлја Рахлћ; Заимовић У l сат после подне отпочео je програм теферича. Еминбег, поседник Гор. Рахлћ; Илшја Марковлћ, лугар МаоI. Коњсле трке. ча; Хајрудин Залмовић, Брчко; no Дин. 10.—: Н. Н. Брчко; У првој трцл трчало je више кон>а. Прву награду доМасиер, чиновник лрлпомоћне закладе Брчко; Ахметбег Себлла je алатуша Халила Дедића лз Дубрава код Тузле, другу лимбеговић, чиновник Брчко; Ибрахим Догладовић, учтељ награду добила je »ласа« Бехђета Трабозенлнје л з Брчког. Боће; Радо Дивљак, трговац Брчко; Атић Ахмет, тежак ПаУ другој трци добио je прву награду дорат Халлла Халанка; Шећербеговлћ Мустафа, поседник Гор. Рахић; Милал лиллћа из Дубрава код Тузле, a другу »фана« Бехђтеа ТраМилановић, лугар у пензији из Маоче; Мустафа Ганић, Ислабозенлије из Брчког. мовац; Омерага Хаџић. Брка; Ибрахимага Ибрахлмовић, трНаграду у пешачкој трцл добио je Халнл Каралић из говац, Брка; Али еф. Дидић, имам-матлчар Паланка; Дил. Рахића. 4.—; no Дзн. 2 .—: Карахасановић Мемо, Шаторовићи; Авдић Награду код гађања из пушака добио je Илија МаркоФехим, Авдић Хусо, Шаторовићи; Рамо Херцеговац, Рахић вић, лугар лз Маоче. Дин. 6.0; ол Дин. 5.—: Салко Диздаревић и Авдо Хаџић из Награде код осталих народних игара добили су Адех Гор. Рахића; Салих Хокић из Рахлћа; Аллја Дједовић из Ахметбеговић п Нухан Мехић. Брке. После извођења програма теферича настала je уобичаГорње прилоге сакупили су (господа Хасан Хасанбего јена разонода уз свираље и певање народнлх севдалинки вић, општински бележник у лзносу од Дин. 394__, Хашиnoja je трајала до 7 сати на вечер. мага 1Сасимашћ, начелнкк, у износу од Дил. 70.—, X. ХулуУ 7 сати на вечер, опћлпа, да би увелмчала ову просија М. Халлловић у пзносу од Дпн. 16.— и АбдулменахЈшја славу, приредила je велнчанствени ватромет са бацањем раX. Ефепдић Дин. 6.—. Племенитим дароватсљима као и сакетла и пуцњавом прангија. кулљачима нека je најлепша хвала. Теферич je био посећен не само из околине, него л из ооталих ближих и даљих места, a н&рочлто мусламанског женскиња. 0 p r a n n 3 y jm e а н а л ф а б е т с к е | У 8 сати почела je придолазити и публлка која je била т е ч а је в е и ц о м а ћ т с к е ш к о л е ! i заинтересована за забаву, међу којом je нарочито упало у L 494 �m За бифе дароваше Рашид и Салих Хаоанбеговић i јањс, Салко Икановић јање, у разаим јествинама дароваше: Хасан Хасанбеговић, Мухамед Турк, браЕа Хасанбеговић, Хамлд Турк, Заимовић Ибрахим, Менсур Имамовић, (Сулејман Диздаревлћ 25 дии.), М. Халиловић X. Хулусија, Со&о Хервеговац, Хаоим Исабеговић, (Сулејман Мурадбеговић 10 дин.), (Мухарембег ШећербеговиИ 10 дин.). Емлнбег Заимовић, Хашимдга Касимагић, (Хусеин Ковачевић 5 .— данара). Дароватељима нека je најлешпа хвала! Муслимашжо женсклње лз Гор. Рахића даровало je лепих ручних радова за томболу те им се најлепше захваљујемо. Управа нар. основне школе замолила нас je да приликом овога извештаја најтоплије захвалимо, како од стране улраве школе тако и овог месног одбора захвалимо г. Фехиму Касимагићу, трговцу из Гор. Рахића, којп je у овој тодини заодео и обуо <жо 40 ученика нар. осн. школе у Гор. Рахићу. Нека je племенмтом дароватељу најлепша хвал am желимо му од Bora свако добро, a племекити дароватељ нека послужи као светао пример нашем муслиманског свету. И Главни одбор посебно захваљује испред одбора Гор. Рахчћа племевитом дароватељу r. Фехиму Касимагићу. Нарочито исгичемо пожртвавност око прнредбе просалве Гајретовог дана у нашем месту г. г. Хасану Хасанбеговићу, гђи Сајви Тошић, учитељлци, Оулејману Диздаревићу, *rpговцу из Гор. Рахића, Хашимаг^ Касимагићу, те им се нарочито л овим путем захваљуј^о, као и остали?>( приређивачима нежа je нзјљепша хвала. с Даљњи уплс добротвора и утелгељ а ч а Г а јр е т а f Tokom мјесеца новомбра уписаше се за чланове утемељаче слиједећа г. r.: : из Бужима: Хасе Алнћ, из Високог: Шемсија Дураковић, из Тодорова: Бећир еф. Шабић, лмам матпчар, Хас-ан Башић, посједнпк л Мехмед Пурић тажак, из Чајнича: Едхем X. Смајловић. H o jiu Гајрет оЂ И п о в ј е р е а и ц и У мјесецу повембру постављенл су за повјвренлке Гајрета и то: у Кључу: Хилмо Селлмовић, геометар, у Немилој (срез Зеница): Хусшгја Османефевдић, у Ораховици (срез Билећа): Оајто Бајрамовпћ, у Врнограчу (срез Цазин): С. Буљубашпћ. нам je најпотребније и тако смо успели на време завршити своје школовање, док су се многе наше колеге, немајуки удобности и потпоре, које су нама указиване, морали сами бринути за свакидашњи хлеб и друге најпрече потребе и због тога спречавани су да на време и уредно донончају започети посао. Њиховим родитељским заузимањем и бригом успели смо, да, како на Универзитету, тако и у многим друштвима - Нриређивачки одбор 1'а:ретова дана у Бос. Отоци са цовјереником Гајрета Ибрахимом Мустафићем престонице, узмемо видна и антивна учешћа. Ми, питомци, свесни смо рада и потешкоћа, које Гајрет има, трудећи се да нам омогући да дођемо до свог ируха и упослења, да завршимо своје студије и да сачувамо своје здравље, свој понос, карактер и све лепе особине, које красе једног честитог Босанца. A ko сарајевски Гајрет и даље настави са својим досадашњим корисним и успешним радом, и ако београдски Гајрет и у будуће буде настављао са својим радом онде, где овај престаје, можемо слободно очекивати жељене успехе и sa кратко време срећно и успешно пребродићемо све тегобе тешке послератне садашњице. Гајрет, поред осталог хуманог деловања, школује, васпитава и на тај начин подиже нашу омладину, na нас тиме задужује да радимо, како би он, што лакше извршавао свој програм. Најлепше ћемо се одужити Гајрету и његовим раденицима који су се око њега окупили, што ћемо сви где нам се прилика укаже и кад год могли радити за његов успех. Овим путем најтоплије се захваљујем управи и члановима Београдског Гајрета, желећи да и у будуће оба Гајрета споразумно раде и да буду два тела a једна душа. Б ЕК И Р М. ОМЕРСОФТИЋ, дипломирани правник. Р а з н е Г а јр е т о в е в и / е с т и : З А Х В А Л Н О С Т ГА ЈР Е Т У Ових дана дипломирао сам право на Београдском универзитету. За време мог четири-годишњег студирањз био сам питомац Београдског Гајрета »Осман Ђикић«. Чланови и одборници поменутог друштва сваком приликом и згодом показивали су нама — питомцима — нарочиту пажњу бринући се да не оскудевамо бар у ономе, што Од а-ђице Садије Шерпфовић, овршене учлтеллгце, a бивше Гајретове плтомице, добили смо слнједећу захвалу: »Ja ne налазлм рпјечи, којлма бих могла изразлти дубоку захвалност нашем дичном Гајрету, члјом сам помоћу ове године завршила школовање на учитеља;ој школи у Сарајеву. Зато се овом прнликом најтоплије иахваљујем Главном одбору Гајрета на учиљеној ми помоћп, л обећајем да hy сс Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 495 �m одужлти Гајрету и да ћу свагдје и сваком лриликом пшрити Гајретову адеју. Остајем увијек захвална,« Нама се овдје непрсстано нуде и моле uac да пх npriШ1Мо у наук као шегрте, алл мп бисмо волили, да се лзучи н којл наш човјек, тпм вшие, што je умјетно вртла.рство у Босни всома слабо Јмзвијеио*. Конституисање новог одбора у Требињу Главна годишња скупштина Мјеоног одбора у 'Гребињу одржана je 2 августа о. г. у кафанл Цонтрал. Сутрадан 3 августа изабрави одбор конститулсао се овако: Претсједник Мехмадага Зубчевлћ, потпретсједнлк Асим Хаџихасановић, секретар Напл Berah, благајник Мехмед Арнауговић. Одборнагци: Мустафа Капетановнћ, Ариф Беговић, Ахмет Цвијетић. Замјенлцп: Адем Капеталовић, Хуснлја Садовић и Хусеин Толић. Надзорни одбор: Мухамед Каралковић, Илијас Карамехмедовић и Заим Волић. Снупштина Женског одбора Гајрета у Мостару У недељу 21 октобра о. г. одржана je годишња сжупштива Женаког одбора Гајрета у Мостару. Скупштнла je одржана у простор|ИЈама Гајретова инггерната. Иопред мушког одбора Гајрета присуствовали су делегатп: г. г. Хуснија Курт, Салко Кајтаз и Мустафа Аликалфић. Скупштину je отворила претсједница госпођа ЋаЉила Капетановић, поздрављајући присутне и захваљујућл им се на одзиву. Посллје тога je тајиица гђица Фахра Милавић т нлјела рад одбора Гајрета у прошлој годлкц. Нарочптђ je пстакла, да je женски одбор задесош тежа-к губнтак смрћу агцлне раднице и другарице благајнлце Зејне Драче. Познвље све присутне Да кллкну Алах рахметејле, што сви прдсугни члне. Послије лзвјештаја благпјгеице гђице Флкрете Бехлпловић и надзорног одбора прелдзи се на пзбор новог одбора. Једлогласно су лзабране сллј^деће: Претсједнпца гђа ТХаинла Капетановић, тај Фахра Милавић, благајница гђица Фнкрета БехЈ борнлце гђнце Атлфа Курт, Шемса Кајтаз. <1>ахр новлћ и Шефпка Шевд, У надзорнн одбор: гђе Хатлџа Ћишић л И. Вргора. Намјештање шегрта Од радње »Врт« Џамоља и друг у Марибору добдли с слиједећи допис: »Са Вашим штићеником Шаћиром Шехићем веома cuo задовољнии у задње je вријеме ноказао веома добре успјехе. Како ћемо пдућег мјесеца ослободити два старлја шегрта, то ламјеравамо лрнм1ити у наук два почетншса, na Вас молимо, ако нам можда Ви можете лрепоручити једног вриједног младића, који би нмао восеље за вртларство. Најволили блсмо да има два разреда које средње шволе али у сваком случају мора дмати потпупу основну пгколу. Код нас бл имао бесплатан стап, храну и огријев, док би се за одлјело морали брилути његови родлтељн. Конституисање Гајретова пјевачког друштва у Тузли Ha својој првој одГк>1кжлј сједницл новоизабрали одбрр Гајрстова пјевачког друштва у Тузли жлнстатуисао се je овако: претсједник Др. Хазлм Муфлић, потпретсједлик Мехмедалија Џнннћ, секретар Мехмед Саллхспахпћ, благајнлк Муотафа М. Куносић, домаћлн Хуснлја Шеховић, одборншци: Абдулах Мулаосмановић, Есад X. Ефенднћ л Хасан X. Хасановлћ. Надзорни одбор: Кахвеџић Мехмод еф., X. Ахмед еф. Реџебашпћ и Хаџага X. Мехмедовић. Одборгаичкл замјеницп: Омајл Капетановић, Мустафа Ципурковић, Ouep Гоцукчлћ ia Мујага Б. Куносић. Нове књиге Elkuranul-Hakimu, od g. Šukrije Alagića, direk­ tora gimnazije u penziji, u Derventi. K njiga se naručuje kod pisca uz cijenu od 35 d in ara i 2 d in ara za poštarinu. Novac se šalje unaprijed n a Jugo­ slavensku P rivrednu'Z ad rugu i Štedionicu u Sarajevu, ĆukoviSa ul., broj čekovnog raču n a 12576. P isac im a još n a zalihi i P rve knjige, p a ko je želi naručiti, neka pošalje 37 Din. n a gornju adresu. Na čeku ili n a uputnici treb a označiti za koju se knjigu šalje novac i koliko se kom ada želi. Ko naruči najm anje 5 kom ada, n e plaća ništa z a po • štarinu, nego svaka knjiga stoji 35 Din., a ko n aruči najanje 10 kom ada, dobije jednu knjigu n a dar. • Народне јавне нњижнице — Упутства за уређење и руковање 1 Наплсао Ђорђс Нејановлћ, библиотекар Просветине централнс библиотеке у Сарајеву. 0ва књига, јадина ове врсте у Југославији, садржи све што je потребно да књижнлчар и оснивач какве блло књижкнце знаде о осннвању, уређењу л руковању с књлжницом. Књнга je написана тако да се њоме може служити и нестручно лице и сваки љубитељ библиогеке. Без ове књижмце не бн смела бнти нн једна наша н приватна нл јавна књижница. Цеча je књизи 10 динара. Набавити се може код писца у Сарајеву (Симе Милутиновића улица број 1). Књига се шаље само за готов новац или уз доплату. Прилог из Лишње Г. Ибрахим Џафсрхоџић из Галлповца, <‘1>ез Прњавор дозначио je Гајрету Дии. 130.—, које je сакугеио на сергоф приликом отворења џамије у Лишњи. Хвала и живио! Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 496 �Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ra ta m a na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a ag rar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se inform acije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. Dir e k c ifa J u g o s la v e n s k e p rivred n e s a d r u g e i š te d io n ic e ^ Sarafevo. SVAKI MUSLIMAN T R E B A O A K U P U JE SAM O GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t " Narudžbe: | ^ Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašuite u „GflIRETU” Banovinska niža poljoprivredna Škola u Bulmirn Za prijem 3 6 s lu ša o c a zim ske p raktične p etm jesečn e poljoprivredne škole u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinske banovine III. br. 29.737/31. održaće se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz DHnske banovine. Kurs će početi 1. novembra ove godine a svršiće se 31. marta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela, a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiće se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu, stan, ljekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom odnosno rodnim listom; b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati ljekarskim pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski ljekar besplatno; e) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačka porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja, što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno radno a drugo za svečane dane), najmanje dvije preobuke, jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Reflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljoprivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru, br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 m и Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju llllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllM Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. B o s a n s k a lndustrijalna i I Trgovačka B anka I I Dr. Omer Bahtijarević d. d. - Sarajevo, Strosmajernva ulica br. 12 s dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica cijalista za operativne bo­ D in 20,000.000 lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in I 7 ,5 0 0 * 0 0 0 * - Prima u l o š k e na štednju,i, vrši do* znake u unutrašnjosti i inozei zemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća j - i ц* Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 86 5 i 555 Filijale: 1 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*B anka se bavi svim u bankovnu struku epadaJućim poslovima. O vlaštena ]e za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod Je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje t rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva I podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti da)e б°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u dom ovini i lnostranstvu o bavlja B anka G ajret n ajbrže i nalkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije 1isplaćuje iste u sv ak o doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/008a8c4174744d079655ddc8ae37d4e3.pdf 2b88ab5ebc08f90995f18124a5750acc PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ* Рођендан Њ ег. В. Краља Александра Сарадња Гајрета и Просвете Ј) Мустафа Мулалић: Чар рамазанске ноћи (актовка у 1 чину ом-^услиманског живота) ГАЈРВТОВ ГЛАСНИК \ \ Г}р>слћве~Дана Уједвњења у Гајретовим ввтернатима : У мушком и н теЈш етЈ!^; СараЈеву, у бањалучком, бихаћком, тузланском, мостздЦбЕ[^Јје8аљгском, у зајвдничком интернату с Просвјете и Гајрета I j јЈЈребтву «и Гајретовом шегртском дому Сарајеву јј^ .у И јМ , II Прослава Гајретова д а ва : i & Коњииу, Рудом и Плевљу Остале Гајретове прнредбе : ! Мевлу,ди шериф м. о. у Тузли - Чајанке женског Гајретова одббра у'^узли. Ив Гајретове оргаћизације: Рад Гајрета у Бугојну - Отварање другог домаћичког курса у Плевљу — Оснивање Гајретове чнтаонице у Требињу — Рад мјесног одбора Гајрета у Корају Нови легатор Гајрета даљњи упис легатора, робротпора i утемељача Добровољни прилози Нове кљиге — Књил.евне објаве — Разно — Инна мнллахп 16 Д Е Ц Е М Б Р А С А Р А Ј Е В О 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р Г а Јр е т а у С а р а је в у У Р Е Ђ У Ј Е : ХА М И Д К У К И Ћ Б Р О Ј 22 �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povcčao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji Što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali n listu »Gajret«. />ј ] ugoslavenska Privredna Zadfugd i Štedionica z. S o t> . С' ' <- 4$ i ■ л Л ‘ . - j jllllll 'IL Ј. Ш V r Bav! se .svim u bankovnu slruku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Podjelj :ajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednji otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji kamatnjak. - Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U redovni ča so v i od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is te dobiti d a je u kulturne i p rosv jetn e svrhe. Г А Ј Р Е Т , Јшст Гајрета друштва ва културно и економско подизање муслимана, излази 1. н 16. сваког месеца, a цена му je ea нашу Отаџбину 100 дивара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових вонвиката. Поједини број стојн 5 динара. Директор Х а м и д К уни4ч Власншс друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Поштз" одговара Јосип Енгл. �ГАЈРЕТ XII годиште САРАЈЕВО, 1931 Штампарија „Босанска Пошта“ �t �С а д р ж а ј: ЧЛАНЦИ: •' I* «* Д II II Ш Т Н О ll'4 * » ,|i* l ) .Ш К А у XII А. К е н у р а :ujaacm riio Јалдегдрт*« io?. 1U nocfto' 453 1\>ДИН) М.1Л*Жо11* JMCT» Д'аЈр»ГГ» СГр. 1, lmj|4UI h|, У -Н1ЛКу ЛпЦЦЈП 6y,\VhllOCTH (ПоНиДОМ ГаЈ|х'- X ам д u. Ј a М у л u h lUfco on мдушииг и ма/фж* f ПрООВЈпНуЈс ПарОД 179. РллГКИа («ЛЛ*ЈИА m cnuu у *Jr|iM з»5 Toiiui И|н'Да1ш11<а ) bJ. НиОјпда Гај|»'П>|« цд«' ^ ~ Г V ž>'>" " илогмје 137, Mobil д*татир ГаЈрета 20Г. Кур. * Ј 1' У Д и Ti у р и h: Јпдан u,x,k>ma* mi <мс trpu 6 ан-Г>аЈ|<*м 2 2 1 , ГаЈр х ц» нпкл, («>кодст) и миинтан« * aan-n ii&iii'TA с*\ш '241. i k К р д л * и О г а у О м н у U IK ilV lt n оЧ ЛаД И Н п 366. ДиЧНОСТ II ДОЛа » И * U«*.l? lv|nLba •vuuilij'- Лл*-1-СА11Л|Ч1 I 3!»y.’.liliriaj ГаЈ|»том4*V«i|i>iut 399, ГаЈ|»тов . uh 414. Ниооко/ftMeHobaiirf* П|и*п>'Л)1И^Гл(Мш(>г o/idoj« 433. Доктор М^хш-л <**д !>•iDinth \- Аотпт I[MiJt lUif Унип* |МИТ»ТН 4S|t ||i**T М |Ф« 4||, гојгкц М у^ таф а M y .iA .inh: Дпа naitu ia iiobna npoулг*Иг^^Г243. 293 II ф !’ r CY .1 n |i Иh УлоГА naumi Mrj-ibi СЛужЛ-ИИКл у 22» 1........................ ’о ^ и д д н 11........ ». И Ч С р А Л л А л о к г а п д Ј * 4 № l f i i *(. Ш 1,1 п- рр н„ ф4 рЛДНЛ ГаЈЈА*ТА и Ириг^И* 4W. IM »*ф к н ja !W u pum u Ну бнћ : Олободна трплшна Н. G a.io tiH h : Гајртива поиуларна np»wiiiaii-a 23 Проф. X. С. I> р к м h: !1ј* / о «*м naum вЈпрск« самоуправп 20. Питан« нлшнх вјп|*жих службпника 139. Д. мок|ч1гн:1ацнЈа iiauie вЈпјскв просв>*П* 177. Рад Вакуфгког Itojnha 203. 222, Прнјпиод a тумачи Курама a. ш 235. Мхкуранул-хакнму 497 X a ф н :i A. Пу ш a тл и h: Поводом иа»тупаЈућ»т Г^иалавм-шприфа 34 Џ в в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : UaAahn Гајрега у на|»>дној прнвЈА-ди 49 В е х б н ј а M n a u o n H h : Кочницп 51. Mpaiu и лоша вмавципадвја Н4. Муслимани и fX>калсггео 105 Г> у 0 н h Г а Ј р п го в а а к ц и јд «а ( ' а л и х | О м a и о в u h : M li u o m a npa.iN B H N it n a m a м ла д -тж 2 9 0 Ј [у с в л 11М II lin . ii a r n J a •4и а ч а Ј im M ' i a it i Д|ргшгави 443 М и д а Ч у б р н л о п и h : Б«рб<* Г а јр е п > в а ћ р а д н в ц а и р пти н молв ■ л у к гу п а 495. ОСТАЛИ ЧЛАНЦИ: Ппнинан.«* Удруж< nu нкАма «алпд|<а 150, Гп.м»лу imja студшггаи: мусл. <пиалмве на Hnoq<a скпм Упивп|и1гт*'ту 212, Мгрхун Хаим ХафнА Хуснн пф. HyMAiiamh 2I4 Гулпјман Myi«».i: Сунцп и жиг«'Т 249. — ХамдмЈа Мулмћ: Ivo сам ја7 251, — Шта кажу друга о ГаЈргговоЈ скупптпш зио. Гмч*вм Корвут Елоанн ул-Алхар 39|. Шта »илсу другв о ГаЈргтипЈ гцуппгпши 400 П p o ф. М. A л н к a л ф ■ h: Проблем вашег njoсвјећиван« 83 Х у с е ј н Х а м ш и ћ : 0 задрузв в важиости задругарства у нашсм овлу 12 Х г ЈШ г Т ч П А 1КО ц ј .и <* друга|**тцп 203 м штита уопштг 2, 2S,'W . -89. 109. 145. I »4. 207. 227. 244. 207. 291. Нлпш тргошдо li oa* друтарство 434. Како «* тргујг шл.ш»u 470. >п%, суг.оГ>п\и\. Крагкд roiuura# мцгли 2^f*. Спкадгтио ii гиммжткпд 455 ПРИПОВИЈСТКЕ: М ухам пд Х ам и д K or. в ч а в в н Д над ар M.ta м у ш г б а а а з H a гп о м д п н у 268 �f M r ■ и p III • » и и « ии h К к p o м о н: Хафил Ку.*rv|« ft, Ли,>* Jaf»yiHiu «5. Хауи Х*фи-1 I£avi .' ihJ« '.4*1 U 1» р 1»A НA U T|»IAJ 21* III «•«|» ha Г>o ili .i a r ii h: X aj|* »»r-Huiioiui 31 II .1 ИJ Ac Д о б A P U и h .Im im U «>4lAII* у жи|и»гу Omi I« Tali A M. Н7. Ml M «•o у л •I a h a k o h m S: 11«»д и* нџ* ј «»м 5« ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ: Х у С Р ЈМ l i p i . lih. II роф .: .I.-Jtll Д</«|. ItJHLVJT lUIJK.J ШЦ**.Ш'»Ј И«Л1*|»ИЈН 1* X. X.: linija« ,l*/mpunh: >I1«4',hi* m u д«лово< 10. I li жинота ll*< . lV-iiruuirnwi K)«.1>A 11н. •Ј«-дан .vVitp прилиг .л н ац ан у пропфту >ЛуПЈС.Ш«*Н<ДЛ 'HITAHIA< Ml« X. 1».: (i ио.и*жнју и дужпогтм муглнмаши- irp**HA НСЛАМСКОЈ HaVIUl H ,^V!J ДАНАШН^Т Bp*‘нгНА I I » i ii ф l’ r с у .i о и и h: У т> ла «7 :i. Ж.: hi.. i'. Л. Г » у р и н д : i h м«* r i- h i1 Гммнјинр I3i». I t Ai i HUHh: X \ рну»*Т‘ |н*» НАУИА 0 ДОМАЋЕМ ГОСПОДАРСТВУ : М a р н j a Т р a х т о в a; 0 ,ij.h a o j. Kako K« mo c«* yii>‘pllTH ДД ЛИ J<- TI.AHiniH ЧНСГО ЛА1ПКА lift. ПJEČ M E: Ш у К р И Ј а II U II Џu; Мгжн« lt:iu KAIIUTA Зо X a J p у д н ii H у p ii h. U«-iimi iiiitaim' 270 M У Г Т A Ф A X. r p Af l S AHOl I Hh: ih «; II роф . Х а и д н ј н ll.iiHMial^iM* 207 Идилд. з»*. IIA|nHiP 57 . II. i h J ac Д oO ap-U и h: 11«и*т*^70 АИТОВИЕ: lipaiM' руЛл« ||5. f o « 0 В0ЋАРСТВ0: ТЛГНк. МнХ МОДАЛМ Ja 'I' A.1 .1 Л .1 АГ A II h; Ilavka o |M'ha|<^liy 3i. «4, 1‘a. iU'UHM <»1*141111 imhHor •muViA i«\ Жинит m»hiu* мо. Услонн u» жнн*«т |W*hlVKA MH. iiPM.’hA 1H5. pAilMIIOMCAItAllrt* н*» haiui 471. М > ОТ A «1* A М у Л 1ЛЈ1 I*; :KVh ЗДРАВЉ Е : Hl». 11*2. МЗ. |НЛ. S | 0 Upitnu ПО ПУЛАРН А па|чинтн код дј«-це na CTPAHA X a u д ii j a M у л * K: >Waiu» « мср нр |«*Д< — Од iipifj>iir.i»A Т»М»А II . .' lhMllUHlUI^ CAI «»ГА (Ч<»‘ 35. МAKlili м»рак налриу д h l. II ^lijetioM пладан.у Ul. Д ниао p' род н нн даЛојшАлл Нр 1М, Омјррiililp* cnKtKiouir |sl.xh 11,7. Ха^*ати 200. Наш iiajiuhn диО|а«п*>р 230) Уочи иово 1350 г«»Л11Ш' 250, Кашу нлм корист ддјо кроч ‘271 Г у л u j w a ii Г><i д ii h: ИрнмЈор у «»дп*ју 50 СЕВДАЛИНКЕ: М. III. К к р « ' mo h : .'laMiiinihn Илата. Aro Г ајм јли>*. А л и Л то в ти ‘»ч. Лир па Xajpnja. Внш* T)4Utniii:a liojiiA, Гоц«г АОдулаху 02 Г a i)* u «•т *1». 3 о ч о н ii h: IijorcTito i »мр|Лчч»оо љуОо, Јадн Мухаледони. Д јот-р Мухам. д и АлиОоговнца 271. СТ0ЧАРСТВ0: Ц нин« ;iAlutieiM! очне розсннц*- кпд тцрда н ORAHA 15. НАУИА: II ii ж. С л и ii ii ч о н ii h: lloiimi о »-iK-prnjii 37 Г . Ф и р у а М у ф т и ћ : K|«rnut ир*тлед h|**ma iuopllATVU»r Н|ч1Г-А 02. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК: 10. 41. ои. 94. 118, 152. 187. 21«. 234, 252. 273. 300. 301. 302, 401. 418. 435. 45«. 474. 490. IhitjpitrTAj Р iajuI' *г 0 Y o j (h Гај|)0ТА « р*.ту у друнтццој 1930/31 п»днни 319 •MlttlH'llHK XXV |М*ДППН0 гланне гкуиштннс ДРУШТВА Г аЈЈчТГ 308 I 'вршотак Г аЈ]<оп>па npi«f»r ;1ад)»ужпог п*чајн 415. �ГОД. XII БРОЈ 22 Сара/спо, 1 6 д е ц с м б р а 1931 С 'iР о ђ е н д а н Њ . В . К р а л » а Л л е к с а н д р а Први КораНорНевик улазнгЈ 44 годипу С вогаж п во^ а. To Ц , оно добл у жмпоту Једиша чонјека, коЈс може д а ^ а д с готоно пуиу глику Личцости и Дјслп. Али. док у жипоту Јсдiiora просјсчног чонјока те годинс м|кгтстанл.оју, чрсто п>та, тск тргНу трскииу биллнса његова дјела, дотле^ у животу Нашсгл Крал.а to прсетлнд.а Јсдмо готово и cnpiuciio neлико дјело, крупму nctejiiiJcKjr личност. Тако onaj |44 Роксидли Ib cr. Вол. Крлл.л Алсксапдро прстставл»а ујодио свстконниу триумфа Једнс Велике ИдсЈс, онс коЈл Јс у своме остварнвању створила иаЈл.епше и ио броЈу флклта и дЈсла илјнмиомјнтимјо стрлмицг нсторијс iiaiucra народа. Прмје готово пуних Два^есет година иочоо Je Њ ег. Всл. Крал» Алекслмдар да. јсднмм хсројскнм дјслон, всж е СвоЈу Крал.свску Личност, СвоЈу Крлл.евску судбину зл исторнју нашсга народа, за историЈу коЈа сс Јс ствлрлла јодпнм нсвјеронатно брзим тсииом, јсдном нсслукеном аналогијом догакаЈл. Н ол.л за афнрмацијом iiaiuc нлцмЈс млпма Je у И»сну, у Крал.у HaiiiCM, отЈсловл»еи»е н о6Јавл.сн»е си о јс; p a č a иашл, иллхоппта и глно* свјссна, iioiiociia и горда, хоројска и илсмснита, сва од здрлпнх м борбсних нерлиа. тa снажна pača симболизоваиа Je у личности Крал»а, мамифсстована Je у 20 голмшм.сн ДЈслу Њсгону. И све ono што Јс ископско и мокно, исполиискп здраво и помосмо у paсности нашс Нацнје, у Крал.у Алсксандру нашло Je своЈс огледало, своЈу докуиеитовлиост, своЈу величину и свој жинотни занос. Крадевско достоЈлпстпо. мсрЈлмица Iberona калпакл, Круна Ib eroea Дома ношени су, кроз 20 годмнл. кроз буре и олуЈс крплпих сусрета народА, незабил»ежене у историЈаиа народо. Ta Кролдмкгкл зиамсил прстставд»ала су, и данас претставл»ају душу и срце, вол»у и животну снагу иаиитл илрода. ндггову упорну, и узвишену борбу за самоодржањем и држлниом самостллнои|ку. On, Крал. Алсксандар, Херој и Мрвоборац, — On Јс Народ; a Нлрод то Je Лр* жава. Он Je Лржава, ona за коју hc Он, млади принц од 24 годиие, повссти триунфллии иоход Армија Правде и Цивилизације иротив дивл»ачких хорда, заиЈенушсиих од импсриЈллизма 497 �н ||к7 лпчпчл. ирачплштпл II iia-uuiMiiirma. Tn) поход tic постптн Историја, страшпа Fnoисјл. nc.iunn бод и дивпи iioiioc mune Нацмјс. да се адврши ствараилм Југослаиије, o n e дрлоие м моју Je. u p o i iihi деиснијв. мдлшно в no*ptnO B iio жртвовано o n o in ro je било ипнЈет СрбиЈе u Слопеиског југа. Jvior.unnje н ibenor Пијечоита, o n o mio je on a нмала нлјснлжммјс уном, плјрјсчитмјс у м.ихоиој ммслмој рмјсчи, иајхеројскијс на начу и пушци. A то еис, сни ти бсспрнмјсрмн напорм инклрннрдни су у Личности и Дјелу Крал»а Алекслндра. To Јс био Крал. — ХсроЈ. To јс био Крол. - Народ. У прпон дгцснију iiaiucr државног живота Кралл Алсксандар постајс Крал> Вллдлллц, Нрвозлступнмк у одбрдми остилрснс Идгјс Југословснства, интсгралног и ннчим нглонуКсног, борлц за Ндчсло Јсднмства Држлвс и Народа. Али у том првом дсцсннју на* nier бивствовлнлЛ Крол. - Владалац Кс. тужнин стицајем ружних и нсжсл.сних околмости, постлти Крлл. — Мучсник. Јср, док јс свстлчки ЛИК IbcrOBOr Узвишсног оца, пријс 15 годмил, мучсмички патио сажнвлд!влјуКи Голготу Својс зсмд»с и Норода Му оданог, дотлс Јс Имчов Ски, Крлл. — Вллдлллц. мучснички носматрло партизанску Голготу, коЈу Je, na жллост. сАн нлрод бно себи прнрсдио, цијспајуКи своЈс драгоцјснс снагс н лудо трлКгКи скуис годинс у демлгошка и партизлпомл o6jnnm»onaii.a м борбс. Измучсн tom стрлшнон Голготон, на коЈу јс била иовсдгил јсднл вслмка идсја, којл јс постолл жнпот, — Крлл> — ВллдллвЦд у дванлсстом 4<ity, nonccćA здравнм сокопима нлшс расс, са npo* бу^сион вол.ом Cnorn ПрлдЈсло, чини краЈ партТтзлиском трвсн.у, — и иостаЈе Крал. — Л р ж л в и и к : оброКа Се х ћ н , честитошКу Cnoje Личности и поштењем Cnora Дјела, Спомс Нлроду. A Нлрод, искомском снлгоч одлн м вјсраи Свомг Крал»у, даЈс Му иуно nonjepcit»c и громогллсни прмстлн1игГ^Л<ГЧ}м^ Крал. Александар, узмс кормило државиог бродл у Сво|с iioiinciio и--сипж11о руке, дл Он иостанс Држана, дл On иостане Народ, да иостаие ДржтгГишк и Реформлтор. И Нлрод јс рскао: Амин! И, cpchoM, као да je Све* ВИШИ.И TO р *к л о . . . \ 3 ^ | ;јП .|| Двиј« и no годинс бнл»(|е1м, из дана у дон, радованн дјелима државничке му* дростн 11>сг. Всл. Крал.л. Ако ико, J^)<Jđp cy широки муслимански слојеви нашег народа свссрдио иозлрлвили Млмнфсст и Реформе Крал.а — Држввника. Па, кад ie, no доно* inei».y Устлвл, наш нлрод био унуНси да јлвно н отворсно искажс својс повјсрсњс Крал>у и Њсговим сарлдпмцима, — тада су и наше муслммлнске масс јосно, без увијаи>а и сне* бивлпл, рскле своју ријсч всликог и имчим iienoMyheiior повјсрсња у Свога Крал»а, и на taj нлчнн докумснтовлле сву. убјелл.иву коиструктивност у раду за хвнрелак и процват Југославије. Ha 44 СвоЈ РоНсидан Iber. Всл. Крал. Алсксандар Први славн биланс Својих трнумфл, своЈих иобјсда. Јер, донас Му тај РоНендан чсстита цно народ Југославнјс спон* тано и одушсил.спо, оноко коко Му je нсдлпно, снажно и нспоколсбиво, искозао повје* pcibc, одлност и пјерност. To понјсрсн>е у Крал>а — Хсроја, то поуздап>е у Краља — Држлвника. то разуммјевл1вс свију дјсла Крл.ка Реформатора, то су темел.и Југославијс, то јс 11>сзмиа cuara н п>сзина всличина. Ta всличина je најбол>а честитка Народл na Po* ^ендаи Његова Крлл>а. Да живи Крал. Александар Први м цио Крлл.свски Дом! Да живи моКна КралвСннна Југославмја! 498 �S a r a d n j a G a j r c t a i " P ro sv jete Г ачрИ па a k c l/a u n a ro d u Prije izvjesnog vremena Je našoj Javnosti, pu­ sandra. koji Je »pasi Učki dok rujno orgijanje par­ tem dnevne štampe. skrenuta pažnja na jednu tizanskih strasti, prohtjeva I ćefnva. | m ta) na* ш prosvjetnu i kulturnu akciju koja zaslužuje naro­ dno maha svima ktilluniim činiocima da ponovno čitu pažnju iz dva rnzlogn prvo. Jer Je vezana ožive I umnoguslruče svoje akcije I svoje djelo­ za jedan rad koji će ušla lasa ti evo, naročitu ono vanje u narodu najšire slojeve našeg naroda; I. drogo, zato što će lilagodnlne I djelotvorne reforme koje Je omo­ ta akcija postati Jedan krupan i mučan faktor u gućio м**toj nmmrski manifest Njeg Vri kralja kulturnom životu našeg naro<la u najsknrijoj bu­ najintenzivnije »u osjetila upravo ona društva koja dućnosti. su žudno očekivala i/laz iz haosa da bi sr pozi­ KIJoč je o kulturnoj i prosvjetnoj suradnji tivne i stvaralačko snage *»|*et nađe na poslu oko dvaju najuglednijih kulturnih društava u krajevima socijalnog otrvžnjnvnnjn. kiillurnog u»vjr«čivaaja koji su sačinjavali negdašnju teritoriju 1кжпе I i privrednog |sslizan ja narodu (pravo (iujret I Hercegovine. To su dva naša društva: ( i a j r e t I Prosvjeta duguju šestojununrskoni manifestu svoju P r o s v je t a , (ilavni odbori obaju društava, koris­ punu i odanu zahvalnost. Jer se Je jednom i dru­ teći se blagodatima koje Je našem kulturnom iigom dništtn pružila prilika da. ubrzanim tempom volu omogućio rež.im od ti Januara lli'JH. — odlu­ ^prosvjećivanja.-nadoknade ono što Je bilo tzgubčili su tla svoje krupne ulicaje u masama musll"$j*no. tU znnenmrvno. u prvom deceniju našeg manskog I pravoslavnog življa u o\im krajevima <1r/aVn*>g»4jj>stoja nja. upute stazom Jedne solidne i sistematske, smišlje­ Poslaliчп saradnja ’tinjrvta I |*roavjete nije ne i dalekosežne suradnje, kuko 'bi .dva ugletla. koji su se sUcajem okolnosti јц ЦЦ na jednoj kul­ bita zamrla čak ni pod famoznim orgijanjem btvje g parlamenta I tada su Prosvjeta 1 (iajret Imali turnoj ideologiji i na jednom prosvjetnom protfpnsvoje zajedničke đačke konvikte Takav Jedan Je niu, mogli du kulturna nustojppjn sadašnjicu iško u Vočl, a drugi u (iiicku Pkidanjem gimnazija riste do pune. u danas takp neminovno potrebnu, dvije varošico osbio Je danas zajednički mjere. t. .onvikt u Trcblnju Ali. ako ne postoji veći broj Suradnja kulturnih neimara oko Prosvjeti ićkth konvikata. a ono će, sljedstveno planu onih oko (iajreta nijdr uostalom, tako skoraj*^ programu o sarudojl društava, da đački i kulurMožda bi ona. upravo u ovitci godinama, mogla dm« proslavi i svoj Jubilej. Svi se mi vrlo živo sjeća­ ni život konvikata Jednog i drugog društvn bude mo suradnje u kojoj su muslimani i pravoslavni U znaku najprijatcljskije, upravo bratske saradnje. ovih krajeva pokazali žilavost t borla-nost otporu To će se već niunifcstovati na Kruljev Itodendan prema tuđinu zavojevaču, prije više od trt dece­ ove godine kada će u svima mjestima gdje postoje nija. Tadašnju .autonomna borba" ’ skupila Je pod Prosvjetini i (»ajretovi konvikti I Internati biti prijedno geslo i pod jednu slobodarsku zastavu sav redene zajedničke akademije, kako muške, s Jedne pravoslavni i muslimanski, srpski, živalj koji Je strane, tako ženske, s droge. To što će se početi osjećao neodoljivu |>otrebu za otporom protiv os­ na Kraljev Itodendan postaće program za buduć­ vajača. osjećao nepokolebivu volju za afirmaciju nost. tako da će obuida. u raznim prilikama, bili priređivane zajedničke priredbe: predavanja, ča­ svoje rasnosti i narodnosti. Taj isti osjećaj zajednice interesa I rada, taj janke. sijela i si . s|Miraz.uniom odbora Jednog i isti osjećaj odbrane i otporu približio Je (iujrct i drugog bratski»g društva. Droga etapa u programu saradnje ogledaće Prosvjetu u onim danima kada se Je sadistićki bi­ jes tuđinskog režima, za vrijeme Katova za Oslo­ не, u najskorijoj budućnosti, u radu nu podizanju bođenje. bio srućio na imanje i čast. na narodnost i prosvjećivanju širih nuroduIh slojeva. JiaJne I i svetinje srpskog elementa u krajevima u koji­ droge vjeroispovijesti. (Kaztimije se da ovaj pro­ ma je režim postupao po sistemn kolonizatora I oku­ svjetni pokret ne isključuje sugrađane drugih vjera u našoj državi. Jer prosvjeta I kultura zajedničko patora. Prvi decenij života u svojoj slobodnoj državi su dobro I zajedničku potreba sviju nas i Prosvje­ bio je. za jedno i drugo bratsko društvo, za l*ro- ćivanje širih i najširih slojeva naroda ogledaće se svjetu i (iajret. upravo koban, kao što je bio fa­ u sistematskom i planskom održavanju : n n ul f n talan i rušilaćki za cio naš javni život kao što je. b e t s k i h t e č a j e v a , p o p u l a r n i h p r e d a v a ­ najzad, mogao da bude kutastrofalan po Državu, n j a i si. I’rnsvjetln hiikvnr. kao I ostale edicije da nije bilo jednog jedinog čovjeka. Kralja Alek­ za narod, štampane u oba naša pisma, poslu žlćc I 499 �„,l<l(|rt kn« ii« Je bln slučaj I dosada. zajedničkom cilju suzbijanju nepismenosti I prosvjećivanju niiuwi. I »ulju cUipa u ovoj kulturnoj snrnđnji biće: o l v n r n n j c ajednlčklh domaćičklh škola, budžeUmnih od о1м društva; zatim če se Ui aaradnja <<|i-dati u zajedničkim. povremenim. Izdanjima knjiga. brošura I drugog štiva za narod. Ka« oanova, a ujedno I ka« kruna ove ni radnje zajednički sastanci kulturnih činilaca I članova odbora Iz. Jedno« I drugog društva. u obliku zajedničkih ajednlca pretstavnlka Jedno« I dru««« odbora, kako u Sarajevu tako I u unutraš­ njosti. u svima banovinama u kojima su ova dru­ štva uspjela da proftlre I razgranaju svoju pro­ svjetnu akciju. Osim ovoga istinsku I bratska ni - radnja manifeatovače *e svake godino u jednoj velikoj zajedničkoj ljetnoj zabavi. Mislimo da nije potrebno isticati značaj ove Ntradnje između (iajreUi i Preevjete, dvaju dru­ štava koja mu svoje djelovanje vezali za najkrup­ nije događaje u životu našega naroda, kroz poslednja tri decenija. ЛоА manje Je potrebno isticali značaj ove saradnje po opšti javni život ovih kra­ jeva. kao i po tempo nacionalnog otre/njavanja. Najposlije, smatramo suvišnim da naglasimo da ova saradnja Prosvjete i (»ajreta treba da bude upozorenje i ostalim kulturnim društvima, da pri­ stupe ovoj Niradnji. tim prije što su po srijedi isti kulturni I prosvjctllačkl ciljevi. — aec&j>»— Мустафа М у л о л и ћ S - \. Ч ц р р а м а з а н с к е н о ћ и ‘Ј <- rt . _____ _ „ . актоика из м у с т т а н с к о г ж и в о т а у Гјосни ;f Ври /ем е н а/ б ли ж и ф у г у р . *| » .г ч & ћ К с м а . богага удопица / l p X a Ј р у д u u. лм н син. млад адш.....Х а Ј р и Ј а . iMMia кћи. сликарнца J1 A Д а е м и н а \ ...... ____ \ I _Л \ f T a 11.(1« j »*'■•« ДРУп.рч.10 /lp. Џе иад. млад лекар Л ii tu a. служамка код 1дмо Ос м а н , c r a p i u i l U T iih e iiiiK код Ксмо /lp. IIЛ р a х и м е Ф е u д и Ј a, имам М а д м о а а е л Ми н е т странци Леди Томсон . . . Подорница претсттнлл богат салон у ориЈснтално босаиском гтшлу. II« прочелноЈ страна д м вслака округла пролора са тешким дапосама. Кроа nptMu.p re ваде салует* rpahatt- сках кућа ajMvby коЈвх с« ввсоко поваЈа даммЈп ca одшретом. и • Mchy ироаорвма Je у сталу ил дрветп израђон балдахни иод коЈнм сг лплалв удобан лвваа. Пред диваном пгшкунн. Ca страна лсво двоја вратв у ствлу. a ueby 1мша етижор cn раливм босансквм уметнинама. ОбоЈа су врлта отворена. Једна Je соба ка'иш*т Др. ХаЈрудннов у ком се. Mrhv осталам модернвм спроиским памјспттаЈем, ввди в радио апарат. Друга Je соба ател,е ХаЈрвјвн у коЈем се види ocrni сликарског сталка Још в клавнр. Ha десноЈ етрапв су у боганском стжлу B.ipnboiiH трбоаанв a ca страна врата ry no Један ормаа ca књвлша, 11од Je прострт ћвлнмнма, a ca олафона, коЈк Je TBKobcp богато acssheii дрвснвн рсабармјама ввгв spa­ ran луотер. Оснстлсњс собо делуЈе мвгтачно. Ca страна балда хвва налалс се no дввје лампе на авднмм носачвма аа* плаво в црвсно светло. Н а п о м с м а у р о д н н ш т п а : У помањкпњу агодних тморншнпх комада за Гајретове .utftniie I ланни одбор je nponne годиие дао идеЈу Једном пашем ки.ижсвиику за пзрнду једног новог noaopuiuiior комада. Поигго салишн»н акценаг Гајретоне нроиаганде лежп на бол>ој будућиостк натег елемопта. то Je I .laiiiiu одбор. том ијшликом, био miiiilumui да та будућност послужи као сиже .ui lusiopmiiiiu комад коЈн ге имао да и.фали. С тим комадом предочилн би данаши>ем поколд‘Ч’У iy будуНиоет. a уЈедно бц тим комадом и.ишЈели ii преглед iiauopa, које je Гајрет учннио до тога нремена. lipnje три годчие. у комаду ..Иротинници'' од г. A. Mvpa.jAeronuha и.шешена je побЈеда I ајретопе идеје. na послије onom. као спже од драмског uirrt*{>ecouaii>a. преостаје нам приказ Гкхла* Оудућиости. која he у садашп.остп MohH да посл\"жп као уаор, коме Гајретови раденици треба да теже. ГаЈретов дугогодшпњи раденик r. МустасЈш Мулалић. одлпчно Je обрадио идеју Главног одбора под насловом ,.Чар рама.1анске ноћн". Ова актовка npiiKa.uinahe се на овогодишњој Гајретовој daftami у Capaje by 13 фебруара ltkt! годнне у Народиом позоришту. a доћи he врло добро и мјеcHitu одборнма ГаЈЈмгта ) nehuu мј»ч-гнма. 500 �У JCM'M huuiKV ваиред )e jctan uvi« n«py r i« rrn-iab o j иахагокаЈа i« чвт«п.«\ * >j »rm Јг i m u n o фоп>.и. шл коЈама rocnof)* Krua o^m jp м седв чгтввг uar м.џЛ.ми» у и м к г укорачеас км.*ж)раме. срстил. да tin tu то дуго rtipruaao atu-pnuo р т с к дс-to ? ПокаАи ии сл а к у ' Х а Ј р п Jotu milio г TpitM’itoi. uaua Maje lu n i«*. Х а Ј р и ј н (лглуткагта млжда умегиаца у бглом елаирсхом м«ктш.1\ сп»Ја ) цратаи« са«>)е п>Л* оо.к» iwu* ва доарати. упрта пог.пм« у ал*<|-н. unp шои« дуОокам ■ гјдтмм o r rh u r a > )еда<>) руца држи налсту ■ нссолвво чставиа. a у »ругиЈ oteoрсаи načuoi a.iH )o у ааиршмо) iJulih mom mut|uinui Кс ма Т ч с' l!chy то оаолпко nn маигти l»ahr сагурио «»rt«rr itpHKiLtano кдкпо r iaa.LT гк гирссломнстачках гритгска Огкара Коаошкт. што Јс ддлско a од Mota nouuait* a ост huitot Ju у TOM модгрннц u)> M ua n r пала jtiM ни сстгтгкг <|м1рмс na kukmu Фидолофског гплржлЈп J ohi Јсдаипут да прочнгим Ги>жс. срстна ли CUM' (чвта) ЈоДИНН ДШШ ЧСЖ1М' Јо врсмс да ce iiuuiu л.убаа |>сал11луЈе. Ilono Д11СМ11ММ IHkloM CTUAl'VI да .IrtMOUIIM Tliojv ручмцу и MUjMltll блаГЦСЛоН. I fpilll|4lllk1 уна прсд тсрсн инод«мро.1м никпкно oTo.miM* са .Шрукпмп. Jfp )МрС.Х ОД ЧСЖ1М>. X a Ј р ii Ј u Mnun, тп ti|M*iiitiuc оигтро кршпкуЈпп модсриу умстоост. коЈа тгжа гамо .ut Јгдно rrniiiioiiihy липаЈт. iLia у дубник га.\ржа)а umu иггу Kito u Tii«i)a к-шгица Сигурно hy бити ii.iucnuhcii какиом mobom f Ксми^Микил lio могу >ritopr.tnm модгрнг itaucptvrn Јсдиим Лоонардом. Га^жслом. Таца СЛИКОМ. Оцу. шго Cll Mll Jc CKopo IIOK.10llll.in idiom ii . im ГуГн-ncou ii IV m6 |muuom. Jcp г«м СМНТ|ШМ CBCTMIMlM Moje 6chupt'KC KJ’hC lipi’M* nuMiiCT*. ”jU/ Jo модорио слмка)>гтоо роиу.ттат да tu* ii|h’ i г tuilmi у м стост. Koju Jc viour noMttlLKUIIUt OIIOI' 11|М1Ич1 IULlUMIN (ut. IIU K лскарском нату pa-iiHT^ikoM ноНмату докуiioMuii.KiiiiJt тгчннм* Молим тг. старк су Minut Уокнирмо упм Јс II ^ЛрфММ. Jc tunu* MUjCTopit ГСДОЦИ .ut ДСЛОМ lo.tiuiuun. студа главс. Kuko hc fuMo iinui сши битм oKiihcii pujyhll ClUtK)’ llSnC II Д01М1ДГ(|М снпку II nn) c. ihkumu ! Kuko mc to рцДуЈе*. Jep и Ju гим МНИ.у борбу у ГК.1АД CU .IHUMCIM'M опигто Једин од иинсшених' кужгом уметиости: CIUpiKUIIC-vlIMU. ,VtJyhll гвому дубок 11ГИХО До iiiiljcina? .Кубцо^с VuoJ ЦсипД .loiiiMi гадр.кпј ii нродност A nit модгриипи (loaopn иакоа шјо оал.)6н načuo) Hc T e JojuNi tipTB дссно. другп лспо. Јсдиа дочском КПД hc lipohlt још ClibC днс\т|«Г Kpiiu боЈс OH,tc. другп д||(-хармо||||мнп. мр иутс. (ЧуЈе ce ванк аваждук локоиотввеГ ‘ ЛЛОНДС II - C.11IKU roiolin Д сл о JU И.иожЛу ' лази. On Je «ch ту-^у нииЈсм rp Чсму с с губнто у дстнл.нми Лсдтмчии л»убл.еми uoj Џеваду. да лшдсш лн ii nju мож с .tuni iicm садржлЈ. Тсхиика Ju Тобе IIOCTpILliCIliCM ^мскујсм. (Стксла iiorni.iuiui (MUipiiiciicTHo тск у апсолутноЈ na ce ааисда икслаиа a upajpniou occhaa.) т cr поаи тглом нилпјв noj голао Једмостввности. Hc можсш peha. дл ii мн модсрннгти no седимо дуго ла дслом. ако > upitno rt* iiuiipuiuiui i одина дпни од nuiiier му жчмнмо ,глто m*hM умстнички лначаЈ. lipuor П0.11ШНСТ1Ш. Судбини llUif Јс досудпли Eto. Ju ову слику )жлпм neh три м«чгцпда читмну годину дииа мс.шсмо' Јодно ;ui друшм. Г»оже! Бн.1и Je ондп upnu uoh jmimu Е с м и : Iln иокижи ми Jc Јодлипут. Ilchciii iulkim Joui iluliiiiiutii радолналогт. juiiu . кдд mu Jc iipoiuuimto слитку |ч*м: по.шм тс. Г>или Jc ондн upnu uoh puMiLiuiiu. 1Сал hc Х н Ј р н : /Viu нс. Muuu. Још ne. lipe uero лн Jo готона nchy Jc hukom iiokiluito. E to 1И>ч<*р«г мн npouiHimtm Joui слиђу рсч: „моЈи c ir . Jc гитова. Jotu само док Jc очистим. док Jo Kuko Je годнна 6|wo прохуЈала. као 1к*тир. у окиирим. док joj длм iuiiM-ку ||*«»рму, na Cnc у 4Ciiui.il ii очскмнан.у писима. н мнма коЈу лпнци iinpuiiiio много HU.MV iiu hy Tll н брацо ннсу imiirra лиа.111. Оии умстлицс Jc НОКН.ШГИ. >К*С.1ИМ нмпти ниЈбол.н однос смитраЈу иаивка.ма. коЈс ис умсЈу олбил.но ca KpimiKoM. волсто. О, да знатс каква ce олбнл.цост E c m u : Рсцн ми бпр k u k u u hc наслов носнти' криЈс у нашнм срцвма... Е с м а : (ДостоЈан -ravn a rocnot>a с а u .ir u r a a r « M a ip a ж аЈеи a т р а го а а и а леиото, бо гато « в р о п гха о ј г в г и в . с т у п а у садо а Доииа сам Khcpu. да ти пружим руку ла рамалаи. X a Ј р a : (Б р IO т у р в n a č u o у и«*п од и а а т л а a х т гд е дв ce п о в уч е у c ao j а т е л е . Е с м и : Кашко heni Још од млЈкс крпто своЈу нову слику. ллито моЈе ? Када hc мими бити Можди „Осмох nm орскс мичке" или »Сан болих магнршш* или н11смхалоп*Ја гуско". Мождп Jc пмором npuKu.utii какан k o u i m k i i хорол. a нгнчом го.нж(ттп кокош. ха-ха ха. X a Ј pu : Нш-лои с.шко Jo : .Чир рамаЈанскс iioha'*. Е с м а : О. ллато mumiiho ! Пплк жсип бсд мднлс uo можс. Х а Ј р а : Данас Jo прва uoh римп.1лна a tu глика 6 uhe вам спнма наЈ.т«чшм ч с с п т в . 501 �иагло скренем волалом и срушпм сс са аутомобалом у јарак. К с м а : Ју х ! lior с тобом био! иам< р<- дд к ћ гр к у и о л у б н ■ одс т г л с ф о а у . м ХаЈр а Ја Х а Ј р а : Не боЈ сс, мама. Хвала Богу mije било c r r r i i L M у а р ата » < ■ да **»he и а г м м начми вслнке neepche. Дутомобил с с тек мало гп р гч а тн м л к и н уллллж у ии-м » tv . v J оигтетио. a Ja ишчашим руку и na неколнХало! Хало! Јест. — Да tu ne! — Ко? Ја ко се меота огребем и окрвавим. rn lio познам. — Нс. I Inje пико оиимо долааио. — Добро, сине слптки. Добро! Длахе- Е с м а : Н ja о том нншта до данас да ne знам. (лут* се) Кажсм Ja опстовно. да толика сломанет! (Остааи гл)шалмцу). бода није добра за младн нсжни спол. Х а Ј р п : Мома, ко Je то бно? К с м а : lliuirra важно. Говорнла сам са ХаЈ- X u j p a : Опрости мама, ннсам тс хтела бацати у бригу, Јер знам ди би tu Још иише и ropc рудином. 01*611 иретставллла. Ha место страданл брзо Х и Ј р а : (||r можс гакрата уабуђежа). Али ;w Kora Je долетео дежурнн лекир — a то Je био lima? таЈ господин — и пружи ми noMoh. ПревеК с м а : Taj тноЈ cjaj у омима одајс неко узбузао ме у болницу и била еам п е т а е е т дађен«с. .. im imtoii ннциЈент. Онакае бриге. онакас Х а Ј р а : ‘Лп когп inim? 'KaoAalccupcMiiaanii.iaicnTa) ^броте, oiuiKiie душе ниеам у чонека срела, К с м а : Г»рацо се раснитуЈе аи некогсног ba'iKor ini nfije mi чудо. мама, да сам ra анволела. колсгу. mira да ли Je долааио »намо посети. Иели да Je таЈ инчов друг-д^Пугиит) Е е м а Р н и нн Jioiiiiiie ннеу о томе mieiuc. XHJT*n: Не. Лер сс Je моЈ лекар побринуо. да воаом. ес ;ia тај моЈ малер ништа у Jaiuiocni ne X n Ј р a : (испугга иаЛету м надне Мами у иаручаЈ) Мама, eiuuia. Јер Jv* и on знао да би тебе у нелнку то Je on! ^ vL ,, *• ( i 7 _ бригу бадило. J a сам лежала у болннци a l'.CMn. (joj подкжс cu.ioM гллп> u oiiajM ироше) теби сам писала, да угодно нроводнм раKo. ко? -- Tu ненгаЈ криЈеш! Illm малан.^а кад сам о.1лраннла, дошла еам и X a Ј р ii : (сигргачао crtani**) М а ж и Н у Qii' ировели смо бајрам као никад. ro.iiireirriiaчД\'Ж1гос1 мп ji* да T ii i ' Hckiu: HeiuLi4Uime Једна! Дај руку да видим! enoje наЈболе делоЈјУтрчм у mc.iU (глсда joj ружу) Јгдиу портргтиЈиглшку млпдпћа ДИПНР eno, a j p a ! Не боЈ се. мама. Ниеам ни m i l i o патиn ra H.ipn.tt u доЛрох**^Мама, po Je та|-П| ла. l’vKrt ми je остала ноене здрана (окрсће .ia кога 6|Miiio uimi. On Je m. iaj руком). To хтрам .чахиалити младом лекару, Мам а---коЈи je сно евојс зннн>е употрсбно, да ме К е м а : (аогматра сад uoprpn. саД Xajpujy> Но? To Je лар чнр рамазацске nohii? нзлсчи н. како видиш. успело му je. Х а Ј р а : Не. мпмн. Алн пфмЛадп лекар има ду- Н с м а : Лругн п>т без мене никуда! хоцне iteuc еа моЈом сликом^Чар рлма.шн- Х а ј р а : (шерстски) Други п>т hy нмаш личног еке iiohir, Јер мн Je on дао ткчшрлдије. лскара! Мнма. Ja тог младог чоиска нен.1мерно no- К с м а : To hcMo још вндетн! лим... Л а Ј р а : Мама! Уперсна еам. да heiu и n i тога К с м а : To Je дакле правл генела. „чару рамнчовека. чнм ra видиш. заволетн. To je најзанске nohir?! ндеа.тнијн н најплеменитији чоиек. Добар Х а Ј р а : Л>убнм ra ииЈнделлниЈом л.убанл.у, a н je као добар дан! он мене. Boh годниу дана чезнемо Једно за Е с м а : Нидећемо тог внтсза из твоје Оајкс у другим. нарави. К с м а : Д Ja о том нншта да не знам? A Ј II Шa ; (служашса са бслом ксце.т>ом ■ иаримом доХ а Ј р а : СлушаЈ ме. мама. Кад си мн лане. управ aoca ■ Ксмм прсдаје посетнацу) Један МЛад II пред годнну дана, кад сам занришла студнЈ олегантан господнн жели да ra гоепођа — доаволила, да рамааан иропедем у Сапрнмн. рајеву, сусрсла сам се са там чопеком. X a ј р a : (скрава портрет. ала ra ]е aeh Ајиша видела) Унрав уочи рамазана. као данас. ирирсдио A j u i u a : Исти као ua тој слици. О, како je Je Гијрот велмчанствееу дербн утакмицу na красан! Нлмџн. Ha Плиџу сам се сама запутила са Е с м a : (улша посетаацу) својнм аутомобнлом Надомак самог трка- Х а ј р а : Мама... знаш! J a ндем завршнш слику. лишта искочи ми неилдано на пут са ллa ТН... (прета joj прстом. побогне у саоЈу собу ■ иади неко.тко јаи*аца ii желећи у једиом затвора Je) MoMPHty ciinetitit и кчове ih-mine жиаоте, Е е м а : ^добродушносесмсје) Лудице ма.та! К см а . Чсдо слатко' Да те мама цол.уби' (IM>« ДД jv аа.%)Лш. шлш М гђ у п и « 4вЈВрчш т е л гф о а . *»]■ r t и* оар углом гт о л у малада К гм а одустам е од 503 �А Ј и ш а : Штн hy pehu господииу? К с м а : Меаса 1мнолм. IIpiiMithv ta ондЈс АЈИШП: (aubr) Е с м а : Iliru ш je даиашша младсж. Доподн прел готов чнн. Ми oiutKo mir vio умеле. im смо вмлазмле im пуно аалрска и iipetiotia. Саланч* девоЈпе ни млдалспл мс iiaiLin-io im нспрнлике кио ми upm* ortpiunnmne муслвманкс. јер смо mu у oiuauiiM'vi мил-су Лилс саЛ.шлан. коЈу Je трсбало ирогон*тм. Даиас толпка слобода na опет неааловагсгао. Д р Џ С Ua Д : млад глсгаитаа госшиаа. оЛ>ara лл no c m , ra цвлашрим a рукааацАМ*- Ha »parana ce отмсао noLiomi Част ми Je : ,’lp. Џсши СмаЈловнћ. К с м в : (му nu.ia.ia у сусргт ■ пр>жа руа>. аоЈу Џгвад оожуЛа Мил« mu Je. Ц.толите сссти ročnoдине докторе! Др Џе ua д : Захвал.уЈем. Налпм ce. да сам ime аатекао у добром расиоложеп.у. (с.-дм.ТЈ1иша сила иптвла мс Je да ииеетнм иши upuJamu дох. £ ' \ f o •’ Ксмн: linhe мн прнЈатно, амо мл иодолнте иашс поверење Д р Џ е н а д : Пре свега чинич н Једну дужиост. •leuilm првлика. да м»»гу m va-ur« c»*»Jr noшговаљс. Е с м а Чесппи прнЈагглл nauioj гу кућа увсш доЛри дошли Идпмииге лл Јсдну малу ди грсснЈу. Смгм лш исчнм поиудмт*. лнкгром. духапом. влфом*... Д р Џ е п л д aaa-innR r+\ Uiaro.mpnvi na m innoj паж it.it! .Via молим аа |мпи1мчм», Ja гам TpcJttciuu, na... К с м в 0 . пЈшшпте! II у naiuoj n>hn cnu смо TptMnetutuu. али ги стм д ue мижемо unavгурисатн cnoja мдчелл, na ал to у nyha др* жuvio nulta, noja re fiani пporu ne мапшм иачелпма. Оидд исигго трслвеилчки. шгрОст или слатко? Д р Џ е м а д : Клд мора бпта... Олагодвркм! К с м a v^pjparNo >»оап<<) A Jlt JU a.: толма a ааклоиа ce гооту) Иааолите! ^•*«гм a : Иоелужите слатпим! A 1 и ni U . Додлааа) Д р Џ о п и д : Г«чч»«1)о. nij исома довро илгледате. 1*ид na ии|Н1Д||нм послопнма unjc nac ми UiiJmiiiu' уморни 4im»Jyhu о ммпгм |*лду. Ja еам uac liocue другачиЈс .ммииидп. К с м и ’ Да. II самп с с чудпм да у oiium годмшшп ибреЈГсирх uepuuctuja овако доАро u спЈсже и.ијлсдам. Мижла ме окрспл.уЈе аа- Лн .I h сам школгки дрЈН^сч/ дрЈН^с iuiiiikm сином Др. ХаЈрудином. O.t гиминлиЈе смо — лаједип у— . .. ... __ .. Гајрстопом ш п м н и у . na смо ] ^ , д т № Ж п Ј I f4 f« ™ 4 » о с т « .р « л . <•« диЈе сиршили. l l Sмопо^ r o i J дпЛроГо« „ В п Р ' Н р " ‘,д,,ге: г " и м , " ,кпт' Т чоиек 3('м1гП1НЦП.1 лобјрр лмгтпк. ЛСП СК.1ПД II ЖЈГ HiiToiiihv, Ja еам снршно школу. Јер uim,И,Г1 11 «»I"M ‘ »»*•1« ИОЛ11КО U CILI110 .»вДОпоред сиега urro ГаЈ|кт чнни. нма Juni• m i л.crnio .гп Jo читаи иаш влсмснат коиачмо ro другнх потреЛа. Meiui кио сину čupoм.шедеи па селнмет^ МН1ПНИХ родителл уа ХаЈрулппа ннЈе ништи Д р ( Ј с Ш - Д>'шеиио аадомЈЛ^тво Je tinJAiLui vian.KH.io. 11>ему сам имао прцликс ncna.utTU телесиа окрспа. своЈу ЗНХШ1ЛНОСТ. алн u>erouoJ илсмепитоЈ К с м а : .Чамшлите само онс прилипе у koJ um маЈци. noja ra je тако илспитала. 'Да дели сам ce Ja poAiua, у коЈим сам у.naJana, са другом u доЛро u ало. то чниим тек par. ih. те у noj uvia сам као бела Bfiaiia деоном npiLHIKOM. (мало с« ооклоиа) Е с м а : О »tunu. молим! Moj син Je чинио само другарску дужпост, коЈа и у Je од ваше странс cTonpunio uannabena. Јер ни сте добшм приме|>ом. честитости u mujojuioctu npiinoMor.iu. да н моЈ син са много слабмјпм тале1Гтом упоредо еа пама снрши науке. Д р Џ е в а д : 1*ад uavi Je оЛоЈицн Лии припцип жнвота. Taj прннцни давао нам je самоДИСЦИП.1Ш1У. која uac Je одпраћала од свих младепачких пожгуда за слоЛодом. лнгод* ношћу u нерадом. Mu ннсмо aiULiu ta „долче ipap ниепте“. К с м а : У еве сам добро упућена. Копачно видите, да Ja вама много више .чахпалности д>гуЈем. Д р Џ е в а д : Радује мс ла сам вам добро onuсан. To мн даЈе наде, да he ми ce пружптм v .loiMLia. док коначно иису сви моЈн тешкн iianopu mu jml^ini obo.iukom cpeluiM u Лла 1чкгта1М*м. A J и ш a : (>aoca слатжо a послу aiy)«j Е с м а : Ja сам вам nhepna rujNiManiiior аЛаџиЈе Можсте ЗПМНСЛ1ГП1 жнмот мога рахмегли оца. у времепу кад Je мода ^доцела cbjk»u eno одело. a чакшире и |Ја*рмсие Oauii.ui пемилосрлио. да их Je Telimo Лили nahu ма u аа дилетантспо по.м.римт*. У najnehoj neимаипнпи Ja сам ce роднла. (>гац mu Je — (чЧшм ce Johi врло добро noćno турвв!1 ono глапе, a маЈка Je ходнлл лапиЈ<*па у фер<*иу. Никад mije виде m mi с>нцл нн месеца. Ha иашу ||>амнлнЈу naiia.ni епилемнЈа. Тек смрт маЈчина u очепа откриЈе адравстпсноЈ luarm стЈшпшу Лмест u у noc.ie.iiwM часу мепе Мало жипу дрпоЈчтуг SOJ �7 слободу, морао сс подати crpeiniioj лстарпргнггу у билимцу н снагу мп жинот. Клд гиЈи. Трулеж Je била наша крепост. () нракгам оЈлраиила. a.iauua сам im улицу. Патичном, о корисном. о здравом. тешко Je ,V*o Je спсг. !»илл СЈШ гола н rtoca. Маглоондашњс mune друштво било убедити. A iiu.ui гпм се им Јодно bome K'yhc». нс ана* сада ? Jyhn к\да hy ini како hy. Цнокотала сам од аиме. a глад мо Je страшно мучила. Ла- Др Џенад: Дапас се о иашоЈ органиаацији ca рсспсктом говори. iiiiuto Je Један господин — муслнман — у cnpoiU'KOM одслу, га цннксрнма im очима. Кс ма: Да. II pa Још какним респектом. Ншли смо Јако сиоро иапрел. али смо ишли сиНидрииЈИ ме. оссги према мсни самнлост и гурно. Турци су. нм примЈрр. иавели rtpaцовсде mi* .»a руку. Доведс ме ирел Једну хнЈално своЈе реформс. a ми смо свс лалсиу куНу га красмим предпорЈем и увсдс rano, снс сволуцијом. БрахнЈалне методс мс унутра, те продлде ЈедноЈ госпођи. Ona iiaii.iiiTiiiioM су бржс, али се само плодони ме помклоиа no ладиим обралићима и еиолуциЈс прнмаЈу срцу. Темел.н iiauie кулуиеде у Једпу пелику corty у коЈоЈ Je било туре су се болл утврдили. (тслсфон звонм) Milom деиоЈчица ca KiiairoM у руим и добро Хало! Хало! .Јест. сине — доншо Je. — Ла мр нпхрани. To Јр био ГаЈрртоп жснски иитернат. Ту гам се одгаЈала н расла, гдок D * ^га ладржим? — Наранно. Иал.да нам nehe одбити гостопримство. сдр Џев*д>) ХаЈрудин * комачно цр ii.iiilfPM у живот као учитр.^ица. ' нас жели. Miip.iehH na ciiojp .ipthimtiio. псстим^и^ЛаД p^J.I р нa д ilap on? (скочм и узима слуталапу) арћи из 1'аЈретопа iiiiTppiiaTa, tPnpo' ЗндаНу. • Лдриио, приЈател.у! — Их. та Јасам се Beh na га rec.ioM: дижимо бслм храм. по)>ох у н ortiinao. ТвоЈа ročnoga мама Je Јако л»уна|И)д. ШтЈу гам rue' иЈнчптиа, iipiiichii rtpanu. — д а — да — дођи, Једва чекам. дужност учителаше/^* Koii.ippiiaTiiiiiioM сле— Е, analu ннсам хтео. ilnaM, peiioMiipaiui мригу, коЈн Јр imiu.f* сматрао г|>рх <*$Г коЈи Јр у ;1арлрпл4'Н«кт1| u «|>нналилму руunio сир аднокаг. много клнЈрнтеле. уредовно време, na внсам хтро. — Да, да... Добро. До unшто Јр naii|NMikt. ^fcoja ini рцоЈу иласпггу иеру iinjpc. iio.iimimo, — L i cc^ p д асвШ ш г ђсња! (останл.а слушилшцу. l'ocnoba Ксма:) Нисам га видро од како Je отворио адвокатучати. то cp Tpoto caMO ppo.KiiiieTii i иј Ц Н г Али ммло ЈГо малр коранала сам пппред. ру. Иросто ne могу заммслити како изгледа у овако смбил.ном зваљу. Л р Џ е н а д : Ни рт<** нрну пагру и|и|милп у cuoja нреа. To пам дашиинл п мррација iip може Ксма: Хмхаха! Још нма много детињастога, разумети. .’Imko Ji^ im готопоМ темелХ caали се нпак снашао. аидати куНу. —Al Ј К Шa : (остивл>а на сто шербет) K p m a : Кад rtu нам, Jthmio.i ^ iic докторе, iicnpiiчала какнр с у ' снр ритницр омртале нши прогрес ii колико Јр дрцрццЈа требало да cp ciie иредрасуде одстране na iiaiticr рлеMPirra. na rtiicTt? cp сада смеЈалн. Cne Je npiiMiiiio ca ртршиним cohtiimpiitom. Пнмало раиионалиама. Д p Џ e ii a д : .la сам додушр много о luinioj enoxii читао. Смешпо Je амиста у парчету noкрииача гланс илн коЈег другог комада одела гледати спмбол nppe. Х ахахаха! Е с м а : НиЈр рсч само о оделу него о попмању самог жннота. о соцнЈалиом одпосу ч л атт а nanio заЈедннце. о раду »ггд. Уопште чптапа Tiuaiui opnuiuoaiuija umne .шЈ рдннцр оила Je Оез адрапог тсмрлл . Цнл» Je rtno, да се остнио у нстом стадиЈу. на истом нивоу. Натраг се могло. алн напред mije смело. Дух нашег човека nuje се смео впнутн у 504 К с м а : Молим вас, нзволите се послужитн! Џ е н а д : (ссд а на с в о је м есто) О , х в а л а в е л и - Л р к а ( с л у ж а сс) К с м а : (устпла Je ua говорм АЈвши потахо) Реци кухарици, да Je господнн у гостима. Д р Џ е в а д : (»a то вроме ам се) Морам Једамнут npehii на ствар. Оссћам. да ми за овакове ствари ман.ки потребнга куража. A Ј н ш a : (одла.-м) Е с м а : (засе) Још ne ирелааи на ствар. liain je детмњаст. Хајрнја се маЈеде снгурно за вратима слушајућн (седа ua сноје место) Др Џ е в а д : Имша л.убеаност м прнЈазност, госиођо, даје мн пуно смелоста, да вам саопштим друга u главнн рахшг моје посете. Ес ма : О, молнм. Радује ме унапред, да hy вам Mohu искааати своЈу услугу. (Hacramihe ое.) �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П рослапа П рпог децеЈчбра у Г а /р е т о п н м м н т с р м а т и м а Апаа > 4 » l w i «f*>u a i* » « t ч»"'ЧЈ a « » a -iv a*|*'Ur* ‘l* M |> ia # r> »» *■> ' vVV- )• * уе *в» ч».» »an ft )» !(< • M |.. i > w d i в » а * | u A . u i <-aa.au a a « n j* « i <m i J*a*»* a в » •••ta a t a a n u a i T« u i ' » r»Tj-*.<rraa * . , n * a rr]u t> B 4 вв- * ла*а v a e a n i t f >а»ч*»д » p <"У ч «»а< « *• ш а yia **J »» a * f» ta y »<-eiy огч .*v*f*fca 7 *7*вва p .|B r д > » г »»** ■ » п в * ' u i t M i J u»ja >» t» w a« 7 дв« I«. г*о a в.-а-.ллаи-•<• 7 </»•<< v i l i « в*рп»а> t r . u ав ®a o /.iK 'u a n.i " b « a р л * * м Ta « < ц a*|” U aa u a e t e k m r a aa yr*< a <•• 7 a* p ’ n aa 7 a* !* '*« »*г*>*а* ••M'- Просмам у Г ј ј р « т м о » «*уш«с» аитеуаету у С«р<|м у Пвтт*мца о»мг jr R p » -jr ? a y r » » » i i ' « ' " " 1 " r A.lRje Хромвка. ВЈ»*г.ипв*а ry iw u t * n jp .-m n n iu in a i. "[• « кцгмЛАр t u K « u i г*р*а*а ада <vv>a<-»Ara m i «* ( W u u m rr )• orih>f«n r T njunnai.. • >*гвм Jr м1>1*| Ћ в ш в к VIm u h учат Bpanp IV г*»л ч n « | , » м г ргт *\ 1>жлп R дреДлЈиа' . « АВАЧају I ДгцтЛ ра. Км, ДА»» <-»p*t«M* В tt*»»e ««ч '* >a n u a i a»t*BtBp* • » ■ ?*\ *» *т -А Г |Л » . X a ('.»’ k i m b i ' I W . » d im i в а .а а aat*<iaa w . i n i B i tpa aaraeaa 7 n j« <-y n ai'>»n» » n ' M J i држдаау ten a* . a » а м ' У M гцаa к п . < м а . м *ргцв< p < /< ata.i H i u ' 7 ' r * t «чв »4 *• Лдагфгпдвк. V Г f f t » |* a « k в | \ Х в д а г м а а ' u k , i u i » * * n a Ј г д п а ч т r b .i . w .W « h r a / в т Јгд в а м м a Лод. a t a в»р«а »a а р а т д а г п » г ] * г т ч л длгдАМ*цај* \ ia в ;* а в атчгтч* Л.рАа ц r B i i | . m t » v f a •n*'» i V v » '.- t Jr а**рдап** а р а ш а гачкдма *>»»».* • * Т»а V» n »чгтж. a X I X rt^ aaka auta 7 М к п ^ а Х.К ia a x » r ^ ш....... fljrpmmts* uл»»ра |> м а < « г .ц в у ИС«а т »*n»< f lo r jr гааЧАМпгт« у амтгрвАГ* в в т»ац а r r a*4»'W»»anf <»•*»< > • » • < K ap a M D « . **•)■ ] а \а » |М »• ч Ta) a i a u a a u « l V * -v r r a tjT a и* ш * л 1 ч в а ■ **,тг»*(А»а a у ir 'r a r t i ; » v » " »<||ч|г>[итавпо •* r гпр»вммА.»а orMliiAn v-.Jienpiv o*»ntr.' ГЧ*nam« arh | ч ^ t» * l|.M |a i)a a . V a « -r* a w r y глд1ка.1в n «ta» a п ра^г^г^.ллта^ „Чглв » Г |4 \а ју 11-ч«<**1> а а .-^ ^ и * * * Г |» М » « • » ■ * « Л »»ж г».п .^ II* [ п п у гу rt ia иато апа A a ia Д * члтк гпа ЈаЛп чапш а К|м «. 1!< ч.р а Л ^ п « » а о » .»»•» a i-a ^ v II <aw>a прадаалм гу асаам на 'oaa’ аелам« Ra Mani 1 *Л<< a i ju pm и 7 »цатагва K ;* .a ,t п-tit •<naa la .v rtB rtr iw a » e r» r a i» a a r * » •Мл ' r f e n r r k i u a ллЛаа. кпЈу ra ja иаш« Н—Кр*.Ау ка 1^глмшрлцг и ••>*■ •r-'aam* к а а > » 1 м ..^ в <-»ar» a» aa » .v ta rn o a a улии - r C|J|«)B ■ wa*:rk* . у ^ .,4 cjj . j«ai |* " М Х » [ и /т - а a м«ч<*т»•»■ »<** .чру I a n p 'if n e p jf l* P » («»'*« a a* »л а д г т л и п к у ИетрЈГ. Просмм •магу 'У » у|»*и» )irtar»v*"»,,r * Јачш.араво'- Ј ^ i l "1jт*и> ihw M lin u t r i iK- m t a t n if^MitMi a* »м,Р>» i t n k i) tr-no] a а«кгм>ј 1.'|*А<ч»ааа и а Ј 1 ju a r a r a d ж v i**»a И *;ћ-кн M*|a>.VIil )МчЛ[«< В r w KpA.ta. и ,у м Jr I дгдлаЛар. п|«»м ац.1п1 )м у Л*м.1|Vv4>a iill|lRATy «дпаг"»< •-prk* a и » г [«-лах ГВ.4-Д b a | « w ■ unaju идмвн И Ј*ЧПМ' дрхдгг jMjn'kM a»tna a <-кг»вВА " ј .«1111 <-»ГЧ >ип] B>MII мтдрма 1р*»пиач< a a «,1 * )ajr *lvpxa.\aja oaaa)it a т I I S ^ i IIJl j<* у т ц гр и а тл n r « |u n 1 октоЛра. па «" K к<-*»м op«»rartf м р т у<П>ма a u v .i'a a > у ваирмИо iPiui д рш .ј^ п п л ) vanonnu'i n«aw|^Ru м Л .н и ^ и . » i m р‘ Л* r р * .п л о ) a b «<p* a.v »лмвЈ гктп о црви м k n ta a a a a . M t u n . пћркра a r д ^ Kji.. ».mnnii Ј ј п ј г а ш ј *. U - » u m i Ja npa' уст»о|ил avia<-.ta«NK г Л к » iu\Y+n t'n urina \ inu iarn aa a •i - tm bb Акгаа« у д !) « т га г.а nju г Др l - it u 'lrtt 1» c rn a a a v -iM B R a a a V u ii'K e jn ja u ia . i»»au**) j i r i r nikrarAM) м а п а a n-в л гв iup«>i ррггмв/nj a Љ>а^Ј гдапп-. r. ; <>a*ntanra дапвда^. r | « «ш ачп.ш а1 r Х а в и г * X » Лј knorT> J ) im . u M « r t i 1 i m i n n j t , koja Jr i t | « u a . u «(«*• <-rinm>ai)fk гд D i-iaaip .iaaao a г X*. »м',<«г<м IJnunkoa. n.i< r*a >|u ia r n rp n n rra jr n *n it» >*, *лаачал a ju a a *»nj в>|*а у пвцп jin t A V t * 1 шапдв r. г Па)ић. Нвимчрпаћ^а Хаци »arf>оги>а ll*m«h>B iu )iw k ra r t ) . к^Јг ^ .nanio вогла ат«(П 1Ј« c iu im V r m i u i k i i i гаамалвЈа r. f. Ttr;M*a. I ‘*na-V>n H ;u »a Јдm i. uotam icr n *|.fB >»a« ■ » ju k a a a »oj# ry w n « w r в#р гмг a n tr a r a . t r j u i i a t r » Т«АЛ A a tr м о г t» у т ш гу жррmmirk т и ц п п а атш ког a *а*<-г«г Г « Ј |» и »*• am aa п»<т .ipauitRo a м*|«>гап j r ia a -тлп Друга o .n aan uita и nja«JaTf.wi ГдЈ|<вта. А м д а а а Јт Ja п ц в »ј>ж > rnpaiuniE спааввта r И и ч Г*а. H n -p a riJ a л . мгтв -. ј wa- »a w w «-r»*pan n A rtraijr в ш Kifk га гдадгкиа r >i>^i*>a R ij 1 H t m i Д|.ж*»г . 1 > ;« 1 т а и * I r m c i u a j l . •IIoBrrniuiai г. н w . u n n it r. Гана поштшиир г»а-по1к a lio Koa<-niaimu»r '•nai пвт*п* l*.v vana мсоодо. otirr угта*. Лднаг гад <-а urapoa вр>ут]виа и a -•►.«<•. а*а К |а I li p n i je « м п Л м п> 7г | « а crno** автгш гла Kp* a t a« v^nBHP Ј у п о и в л Ј « сддма a а»лма* т м и ш м м и . сал kaj T d u i k i m i •>*p*a.« м л<*'-|*> в «-prkr u | » u Т т '» n j* la^ia a ifaJrptaairajB у b **ro J идш -.ј <'«rar*J a AvjumJ »-n» Лд*rrrRiрвпгт it « ( » w n Jr »•«»+'• n ifu n n n r i i j a a i в ✓ ..p * n p aja. U ) c f п р о - . и ш к а јм ћ а дрхдмпа в кд|;аои*1па пралtarakam . ЈМВ.>Д*ШВЛ Am p i i i a u a* мгрт a |«ав <у а*ргв} аак, тпр атвчад в еао a a a гл у m pr.anv n* aa Ja гх у n p in u i K H a* b W . ju t i V r . a* raj в*чаа. в -» « * т ar гмагдт n v*ik » t a ц м |.4 л а Л » л rv* ^f»* y nrfV.tiT* ч *р т да !»■ •. kao тврпкав« лмпг« >«**. a « tr » v ifp a a a ra a ж ш т kam ca. raaa* . a* t « a а #пк >Ј a удпотоЈмапЈ ппгмга. еал a aa п л м пр^ал Г* ј ;-р т у a иотм ој *1 .*«'■ Ha A-tRAoma дан IH# п г р.гаоарпка Цић* r* t|« в.кa ea cr« aafRA. пмр го адгрдхва с и**«ва v i n - u « . t w ii .; r a-.мпсоа a маогла ) у м м п . иппиж uputan к } вссмјг ускрсаућж. поС«дс i u u i* '. и* п<>4.д«»в к*>ја с јј ч ii Јесш е л н д о зн а ч н ли д уж ну S § а р е т и л а т у з а л н с ш „ Г а јр с т " ? јј r У У Л ^ Ј Т /Д 1 { Д Р ( А Ј Л Г Х У !) С Т В П 1 J I * Ц 505 �l l r t « шш»ш * » / - . . ш i^iu|> л р ж а * » « ш u | « « i '< у -и и г гжа. *»,н*Кн J jt iK .U A '« к ј Ш n j \1>а ■ U ( * o t a ! -' U » p H llr i m « ' m i Kpa.v \ л*м ам v»|> I Кд|<*К j V ic * 4 а И«о ) >вштгтл I i | - . U 1 . U Дг»Н. H**-"l* O n in rt W № if I 1 I I U I 4 II* l( Kfw .H н HM •* ) na m -n-H Д..м> K 4 |* * b » jV * « lu m v r i*\ ih rjr мнте.мцн хржапHJ 1«МН). A u ! l « }«■ ПИтмаЦ. < Malt i I lv a k <•ТрНЕгО o n m >|«» ■ »Jvlo V •>*•«■' tlprunalM ' .*» a n a V I ll I И 0 ИаОТт >•«■ *• м ltaj«i IIW| it |'Л * |< В ^ I i » T ll t f * - ' . -U ih m c ; » in f ir B ' i . i n t h t ?*ч».* п |м г|> и и ‘ д н а л т .»» II I V > K>ntha н >ix.m rjr п и т м ц в 1 п i* K a K'4 ti«>i4 M<>it*K »•*1аПЈ*Г« ОД Кд|0»ЛгГ<>МлК« 1 Ч Ј М » Н 1 1 у .-OHOlCKON Hal - M t . / i o B т а д у neroMan Каднк • Т«ш <» j* * y c m r * . о п гт а д а .v jia e im u o.l U Гпдииа ЦдМа lu H v iirin ili a на H it r a н дуги an.lava ..iiin u i.u )* ■ иг. нх » У ia { --H ) . н* n e n m «a,vmo.i>mo •Ka&u )м«|* Д» ш.галаи- n.1 II. Иднка ш лгкламопал iinn>«<aq I'.iy in V .O ПНТ* 0,1 О Ђ н гпк а im a M -t u n n iti iUatt Г.[>1 uh f .К л р пИ П т ПвгаИН* 1Ц пнтпмцн •M»N* < ННЈ • ОД Ц, I V v ioMlha Д*Н UMolHU« Г»ИГЛ» lji Г.пшц-аиК •I •(•■ah>a* IHa.V.r ОД II П|«-|«Л»Пп 1к4 ИД*1*1н !!Д{ПНЦИ Д > ламик n Г д ) ш ћ & У v rf' .ДпМ.Hulila* o n ir n ilH . Ilvtf,1д< H - IMTOMHH ‘ ‘n* r y ..ti« r a n * |w*•Ma iV - r t ii rm V.i* a ндр»чнт<> диЈа*»ГЈ‘.1-») iHiV.tiao фр**11*Т11ЧаИ B O J * « —ia. m jn J* а*п«*аЈ *||- OVU lio Mjacnor py*4*hv im . « i4 <npntrrnjr II |« u pa II a ЈГВД*' TUtaillHMK' penMULTa, идЛпрд, upman. Ј<"^Иј prim i* дијмпме n г. V.im .m | l> | M.4iHk), «.>>ј1м rjr том m m.M anrr m i i i o n t no |oft i h napa Гш ти r y Лн.ш nSnamkami k v J» m и nnnap n i и .ж ne r v u г т чуж* у дм ^тнорт rja 3 гуЈуки ■ * o y m * ty iiiit v m .h u H pa.ljr ta j) « !* , т м ц н . V vroiMnM р а.пш .и пггц ЈаЛ аМ алн r«i ппма н> П ј«пгј *г т п п и » т м а м з*м * У ч н т г а «-** niK oia, i.ojn lia аилгвај« Alt.« И.арпчшп rtn.hanH I V r n »*y <•« |>aiMmiH b|*iA i a v ' i . o i ii ч -nш т л ј >Н н yn|*uiи нну na -i**n.*ii r r n ^ iv , nX <Va •■ a'vnj* •••u) и п |чи а а vrni*« li|>o<-JUna intpaar.e )r aiH'MD iifvacianaH.« Га)|м>т»м КдмлогнЈ«. Ha ia«“ia , нгтппа tana. nf>np<uno )a Ж *н о ir одЛпр Га)|>*иш х прпгта>|>н)амд n iirrpnara. анадамнЈу ta н т п * f* п гтн п н{тг|мм.>м A i . i v « ) a j« Лпда o.vim n o поггкгна, a пан<мЛа npnrtviMa у чн и п -ia > ДпЛар ути га * na прпсгтш*. Пн у г п м аначамн}« Жг-H'-i.nr (virtofvi мпогп г у дппрпп<ат rka- ‘Втм|»укчнк n Hniinti н r h n n f My«3ri4^»p**nnk и l« « a ■ IfHHll Прсснам I A n a m ^ fa у Г » ји » * * » - у 6 «* ky Уп[..»м ttmbHHiH у Г>»иКт сл n on ^f^m ni И 1 т г .м ц н ма nfor.taa*.U У I Д^И^м^-др о Г кал Дан rV i V . K ^ n j н У>анаш*тн s a ( » M у» Ј гч м ц г^ а п ^ УЦ ки-Л ж г*сГ 4Г ошIVip« н n a u m u r a jj^ t* пл » * je ' im p r t j: I. C *r\ *m irt f* </Т1г>|.пда n jM f-jrv im t» V ) « m r ховгаог o i/u p a la J i^ ra f*»a О јн л а P^O*k 2 0 >&*'*’ *•* I дацг-цЛЈ«* у nam*Mjr пародт лцажап )*■ н<арпн<> П|^ 1»П4П<- ПНТ-.ЧЛП K r a l Ila in a lllk . г ч M l t<a.ip 1 П агрнп г- ia 1<гслаиапн)а f^mnoftaJH су п н т м п п ГаЈ- Р^га * Нг|аангх н la ja n r a тра>да )* . v U «am n «kr. Ona n p o riafu jrm ja.ta У т морааном I мат^рнгатп^м Ногдвдзг. Прнснм а I. дацаирва у Га|р*то ^м аомнмату у Т у м н Kao n v r a .V IM II m i* П4 np<r.1aHH.U У H !>•*• m in n r Г»Ј[и-п.па >1« 14,1*10 na |»л»ма гцачап н » ш н Hap'a.inn праапнс ДаН УКднПДЧи« n <V.iV«akaiM У o n i I ,1ГЦОМЛ|*| npH |#.1*m Jf rpakvn тнп П"М[>И *pw ГЈ*»Л УЏ*"У>) ry yiAr1%.HU.1* n»M п н т м ц н «-a упраппнклм НЛМmtnra Т у цмг-р к /т п * г т г « а nrj>a.ia « * ta Ja eai«on*m огпнЈнг* .1г па a ,ij>*rjimia м п * 1 м na » r m j вггаанут*. Ha таи I ,va<-MApa п н т м п * r y •r i h m«ia.i■ у I I r a m ПрнЈ^^Па^ДПг* РПРЧаиоЈ cotnjoaoJ ar.alrMHjrt n rtvrnauoj roiuv.1 r t n j oan-IOTIiH nohni 1 lan-'laa. 1 Г I I raTH 1ЦМ|су*-П»-Наа.1Н rjr rnm anoj RfMiH r 4 apmH.w-t.nJ рамнЈн У 7 r jr n na ол*пр<на )*■ акддгмшуа у алнвнкту. *u*)oJ гу tTpn.-yr-rnnna.i* H ittrkr опгадн!. г» н tnrmMt« и и^iiMHo чгаи ам м,'<- н-»г пдЛпра. TlAnr мал*пик прг»-ц>рн)а •ilir * , a H f.iH W А|*>}а п н тм ац а. акАДомнЈа Jr nfj.*.>na у V a n ip .v rr Га,|»т»М1П1 |u if n * r a . алн гцпЈпм пгкр*>ш>i k j / n а гу т гп А ги -сИ м . ч д и с W >n.ia па|*»кггр цадика наinonaiH i’ гпачапоггн n lU tp im m i* мапнф^-гацпЈа Ana.VM tJv Je отпорпл упралпик т и м тг.та r. М г ц а д l|o .in t.-ii. 4 itk пр н тд лнм н ih .wtthm гоћпром. пд je tnM<-hv штгнл.ага per.ao ПиЈпнонама p » ij< ijih ^ h h . п л п а т п н н ун и tneilH. Ју ж п н •’.1ат>' UH n a ia in v m .ц н је п п м примјерпма ri*V jH i nj«e,ia»ui n жарг.ам .i vfun« гпрдм pn.ine гртде. нптраЈади ■ у у rrm itnj и дугоЈ AopAn -u rnnj опптчплн. КрОЈ игчупепе n am *, пепоапат* т пгторпјп вд >пага •чацЈгг.1 гд ti' n ainiKRoai гиаппм чп н чи о м nrrpajiiotnkjr. imv henn r^iinja.innm kr «iwra у ш т п е н п г К јм .а д . t клме rjr ш ЧШ г rn r о тЛ и пе li* l< in H l глдППНХ I lp e v u . пцн г у orm aР*.1Н l*nnj ЦЈГ1.ППНН гаи Ог.кЛ.ЦеМЈ* ц У ј г ц ц / а г Т м т -а Ј* и и*|>аппа ra ЛорЛа Лнга f l i-v iiu пллл. гн т n-arrr n ia iinn e. nnn* n \rftpan* nam* днЈгп* ОгаоАип* Haтапаи* r r a p n >y н aam janan* хостпма H im n i на/.чд.пх снnnna a мнрин i »мпцн нашн np*iiupnnn r r у птгтпш н згшpnnna. Адн )* m т* крпп. коггнЈу н п т гт о т н рлдндо r* ж*- Г а јр е т о п а годи ш н за за б а в а у C a p a fe n y Према закЈГшучку с / е л и в ц е Глапмог одбора ГаЈрста r o дншм»а Га/рстопа забава у Сара/сву одржаЛе се петм дан рамазанског Ва/рама, у суботу 13 фебруара 1932 r o д ш н с у Народном пазорипггу. УмоЈш*ава1у сс сва братска друштва да о в о г даиа н е зак о з у / у нмнак пмх лрврсдаОа. �'t гуац* i cm -fe a . i i n t i i lp it ta a i к / а » . « | . ЛВЛО В*.«вВЈГ »*HV1 fa aa I Вомооа. !U д > и т м ¥ * арај« IS m a n i i* i m R l n u r u B4 T M ■ гтралаа* круааоаа« CJ o rn u p * **« u i M U i n i ■ » м а . a Јт пк л д аааа са с •■ <vr>w * » r,.» a г л л ш ј ј у > ј в у вудтћвосг ffc-дг |m v -la Ар«жд.в»> а> ■ » П а »"-" r w а*р«Д** V " ' * утар укв гџш. о»о mto џ ■ « ,, * >»Т'А ајгв д ж м а стмарап у ЦШЛ.Ј n t\ ..n < r ». Г*Ј ј«*тов * радавца. ro j« r t судјаЈоаада «u (V .to ^ V » jr ■ y jM > iw « T . r M j n u ј * п « n <« ж ш игач м * * ф *i« ci m » « r c*»r* налорцлг рада ■ гд р а јк г т м v i '« м .< a » w т „ к в» ■ >.Ј^тп.д J jr n r ja a a j* I »*■ * грагшв/а Лу tyfcao.-m. в |^ко »W r » jjw * * ' овдатна*. Л.ИПЈГТ1 j i ikt' у ,\r ty п»,чо»-та nj-m a or|<oMiiRM аерпима iu .tr a х» iu|«<my гдоЛпду п tj* ta in -iw . ЛЛ Ч Ј 1х*Тв СЛоЛоДЈГ Ш ЈГ IU)J ВЈГракуКТ* fW V ■ 1W m * t Ју гм-лааају«. Прасааа ц у Паааау Ј .U a У / ц а а а а I <* r i p . i . » m « p ) м aa»*pa*tj . M t i* ■ « \«aw a«>* ft « |p У » m p t iK i. . ! M » 4 i M j « p »rt i } i w » v * * i a * * . М4 « 4 I l i * 1 * 1 '» « :* I I , * • -• * * > r > . W » t M a i|a t > i« M * M K P * П**Л’ mfnnr •» ja p a « r » « »*a«r«a>a * i p u a i « N ’М * Ц | ПјОГр*« 41 i V l l p I .llp a ip ra * П 4 |« > м U -* .* M UaiaVa **n .**a X i | i i u i ! « > l I V a v > t II pai|> c» t > K p u A lA ia a ji • » 1 , l | « n i i a i J H u k * m ВВ1ми«а P atak \* » « . » t I fiaip i l i l M p . i .П о р у ш * i | ' | ч а м tt l« a > « ( U . а а и » < а м aa Т ча.ц HntMoaak Ч с ш и и I ра*р i i i i t i i * « .K a tp i 11|«-т>* » * « k « . « 1 '•*»» Joaa Јвама м к * ** Il* i.'>м г*р ц*а -r n « c [ a в»јп )* ар*кп1«а i ш и и ' « n* U i i . i M n tiHt'.«>q r i i i » » a i l Para* ч П 1 p u p i « « i i » p томац« К р алу a Поарг«аат*л.у I *Ji«-ia nmmano <* )•■ « ш ц а Л" I .Г |о а ( к < i»4 'lvaja Ina* ) .м > | м Л < и а т ч м о aa II*. П. К |*л -у . H |* n n » n M ‘ W 4 iiir« .» a п « ^ * f Р*Ч4Ц .'lrtfi P * a iiv ) t III |<*ip raa« *i» p r a Д»ву a* у i . i n u i u v»M>c:rNo r* i m o » i >h •('.taft« д н т « llp r ^ n u iu п н п ч п п I V * a < I P p a i i i t t t IV p*ip ж prti i » * 'д и.гпг a y j* ta * * a ^ l« ^ т а а п * ii 'V >9 iH a tra -i a а * » в » * а e j » a v a i t A p u Ifo rja j* ј .и ш ' М ‘ *•< i o v m .m i м»4да ry >* m » « iraa> t a ... a | | « и м а « » t a t a » K >*» ■ n m .iaj*im a r L n W 'i ц .* * м ) »вна ip a ^|I t n a i»iia i j ...iy a i i » ) » i ■ »• Маш^р^^* IW ■ U rn u rjr г* |*>u j * .K U iM t n « ^ nw i..a»iu. <-ћв fcufc* a i M|>aiutta ro p h irn R «■n*»r liV .1 IIKjUII Лол*. Ilf a a )* в « р -» ч 1 A ta ja .П у г к.1раЈ<т**од J n f о.пнКх ^ <v / g Просам ч»«*вра у 1 » * | И » « • 1 Праа— ц a Га*ра*в У Лр>ra Ja v r u h o h j o K lr t - a n ^ Х ћ Л а ф « -Ж нг*о К'«л.< VI 0 4 Н*МВ<маВ4 ll-ia lie *■ * Tp*fca j r лгкхлччллло Р гу ф .Г [* .,> « и 1| •Ilirim a ,« n \ ; B.V« u 4 |lp . 1*4 lak rrin K l idtltM Кдт*« ('«p» •|<о)ани.» ne. н.». o | ^Ti»h« м Цлгдај* r iu a r тм-тл^аднЈ* n p r .i.f* )* kuja у Лв1л ОЧНГ.1Г1Н.1 |.| |||о г» и > Ф im *.ta жии» n r * -a im n i p iijm a. H ij* су пд m i <» iMTjin m i r n j* ryr, II.i ллвргиo n .r i i k t i i i '« n *^ o -i*jo m p a; s u ura. r>'iK»pno у iiaTiiviiiiM * r ' U '« > .W 4 i.i ii »i. М јггиот »V Vip a ГаЈретл. ш > - a ' V a i ia u r u i р а к « чг.-твгал у п * т * п в » а aNto|»iai угп јв х у a i« * п»тра'П’-*г сп+плту-тп Snly BUAjj. . i.|..v n .. a ih лмјгпо. дд р р и |> г» ^ )г'|I W Г а rof*.j4>V Г П|^т- '«■ in lfi.l V|..> ll*»f <1дЛ»ј%х Гпјр^ГЈ. КН+•uMii'r к хдпршоаа. a o « ia .ia n a i « m i к д Дл r f о и г« ралашли п-.ц гм > t.m o t i п)г. vv a гп чр ат n i■ . t it r ' r тааЛтрав'*1т MVpa. Просаааа У|(ди»««аа у Гајратоао* иоиааиту у Мостару II ro.iHH" Ran a п|»ип »at rr.ia a a npnc-URAoa .)• I лшгмЛар 19 11 као ,1да O rjm V .h ra j a > > д ш и « а «*m «f na­ pitka ид г|м«|»и m t a a a «-a ••.»■ jri.kaa nf>nqiaMOM' 0 a iu ia jt I дгцааЛра одраио У apto n-m* lapnn вро-u ru a^ интоааи V . p*cp r a t a t Жигмк flo ri«)o лржаии* tn a n r -i*rn>a.>iia.ta r y : nan .aan Hapцво Г и Т Ш . Iv рн-лпцгцчс« o i Л : « ' ' rana Филииопик*: nar*v алц Л ^ д у т а « fl> >tah .Иегмд .1*д*|1тву« ад Atraw# Ш ааt*ha. a iiBT-.нац A '.jt .t a i М гманагак .ОтарАааа. o i K apana Погданорнћа. Н aro ј« tora длна \) r -> i4 •R.iBa rtrpa i Ro- u ia .ipao a i .lana. да r r .ar.m a n r t угуд в та l u k i a t a tk # on**r )a a п<>род **инi ropt H \hc\tnm i i' i iK a плт у r m -u a o rr ппгјгтвлл асв ш асо Гајра-маа* ir j.a > .r r u Roja r y arv.ta р ■м ц ц о гт * <|*лв шпЈОићсвв Uj,«,*K м ф г'* ■ цнгаргЈамд, a иатг.мца ч* >м a aolira l* n w il )* I t*t|*«<4*p I n u r l l lt T * r >■ к 1 п»r*-n^*Ti» ш п « И 1| .. м I BHT*|ti»ry tp*4»aa ■•IH Tom t«i«» a ia r .n r n . у I 1Г„*«Л,М ,.W il< v ^ u .Л а*Л *ав ry а а ш ч ц а r a t u t » r y raa m a t i (А«ов a у P*irt i* iH , no m rn.i одпгунп *-j n* i r i r Ipii.'i . r'Thon-i i l i ,*c*y i u v »«|T. na ry a у tr'MimiM ta у n;«« u m t «ni чаиа Ha r a j г*и t i in i ia ja м .л*кав a ix WV>»bm n pat* r t лндг R|*H-T«|iaja У>а* . ■ i » n * i 4 :WF Прослааа I дачаивра у Гајратоаам шагртеаа« даму у Са llpnr.iaha I дгцгв''^** о r V u i v m ja Ј onuaa » М у raRi*. м у ynj**MiBR д о « плркао у Р ra ta « » m iu » 4 n jK .v in aar о n.iXMo>Tit и JBatajjr I тгцгаЛ!«* аао u h » к Д п,,-'» * - У I ia r * U B a »П1Ш.1В су п н к мца n..,i | a » -f 4a>« «п |« а а в а д у l.rrntn рамцЈу гда r y npa> у .т|» «м ia la r t * « ..; toaa П р о сла п е Га /р ето па д а и а : Прасмааа Гајра***« Д<*< у И а^ацу ГаЈр^го* M l у nm %* a .ip a * i aa гл*1>Фа aatB a tip* no u m ttaaoaa Га;р^га r y r a n »opm.paraimo j car rtna*» | . | V , * у I I r * n I* ш р а а а « c a n u * *vt*aRa. na » p > n o r.ura r<*i 1Ј«ва* т*о*ша 1»аЛваат*ви»ј aaan*tapflja И» Н*Ј К раха Погл* пода* ja apat*K*a a* taaa а а |» т а а т*Ф*ран a у am rp у : ra ta B par-S*ea /* V i a . u T i n o « .* а*П*> ftra o r д руттпа »pm rpa.r m jo « в р в м г о н у ep*4 » | « » « Г ajpim na чагаоааа* отјнаап n p im v « oa*.p а>»тврат** m aa »*V**pa r ИЛр1«»ви r>ar«ao »ah o aaat*fr Г » ј( * ш м t m * tw a •■* r*.► «•*•**.» I l i H ar Прм-roio aa. t* ia > a a ГЈгтра аал П|*тт*жтора I */р*та т* о » * j v >u ih * h f»*tt Гајрм а aa ауатурh^ v a п л а о н п л * »>та*аа.у «ao a aaaa>.a«iana агааштмат ■ yr твмаав a o a * r a » * aa.t*ka«a r л? утк«-* ra | | и л а m r t у np«pal>*a »«*ц*1«т tla T*>*|-atT * a apa V m m саврада j* X y j i / т ч и a t a i » j i » * a« i'apajm a 507 �Т*4 *р«ч a » " ' n i - T t* ''• » r-u u у ш л л а c j у ' м и м w . i * V « * ie ia n . t» wj .u м о х ' prkn u >• Гајр*’|>«1 u a "»»* ■ '• ru m Bpnr.i««.van a и и д ' н и а '.ta i ш и С а а а а в ^ је гао аваа оа« дајеае всламгае с**даао.дв од«ор a '« > « npetaaoa rm -to M t i u j j e . a вародвтп ro cn ...« м ф в п м а ва уд«к» — Оавор. Л р ««* ам r « | M '(W u m Ч в јм а а Mjaenar aancaor едбора у Т у м а у Рудо« г* « * ) ' “‘ м п M jn u r « a IX l a n углад » д р и м м ■ ,ТлГ у Мн..-iv no и к а д « ' « o jfa p r. r.m » « n[-*n«.in m ,*’r 7 • *а*-'Ф, р a «-аЛ* и* у, nam o V n f м '№ >>| гадвипи -м к л гч ао .U «>р*и n i-v -дапу д р у;в п * 1 * м т J П IX . nrm Р | Кигаа. to j* j* no n«.kn n t . v n na.io ja » m m « алв K М»РГ,А ft*» рвалвва *a|*- n m г т м la m n « лигтопа во Х е и жн МЈ««ав од/fep Гајрагн т Т у а» в npapavno ja na ллн • дгдааЛЈ« о r. најаиау у .» a a пЈ.н-торвјааа Гај|«>п^« r..i)<’•« H*«m>ja/« ja ,га fty.ia пrt«. а«кв пдлак. оа «жме о.лГ-о јн п п р ■ Ш1« ау ОД k.vk«? .V> вука a П'.1ВВПДВ «внј»^ ј*р тадвјад * • iH i \-<r lA 'T ’t* У 1« Д Ј * а « ' to r o.v'Vij«« иија r t an av. >*» w ј« ч.1аи a t o мнја Ч ајаига ja прадвлпо ronja.ia. M u h a .Д1*)ет rimjBM D M a r i n u M t-.H f.i« п р в гуrn m » * .i« a|«v.iaka г»и* н r* ja jr aa.into ПЏ.'*Л a »а.кДИ '» * I« a ■ нгра ралвГЈжо ra и Tl*H* t*" Ml* IM« V .r» M Г В И Ш Ш Т 1 B ftpn/rl* \ j TMa M»pOti Ma« a.ka Ja ТЈжЈа.1 ‘1 m a > . U « W i J B«.h Л * (<* ЧдјДИкл ВГТО P v v * a палдап«. rt«».va у * пјглл a да ftВ « а Вдша хаи< с и и а jrn rra to > na« .la Jf najti<«rj-^^Hja n o t i-v - жнпгца. лд<*.р ja аам >-1П.. n n im n iu t ацмго imonanor A auipa r др. М у т в ф у k ly ј.'«<г<.пвка ta П роспааа Г в ј р и м а даи а у П и ааху •tama M(*a,tait*B* Г. Ч уЈО го в в к «а ja om tnao a тачво у ћ «-а?м ГаЈ|**-г>.в Д а и n j.« 1лпдаи ja <.n v Haj« *<"iann)a Д р у и гт а n.aiao гл npa.vnan^a прад аи.«пт*>н нашаЛ) m ajo ra Т«ма мн 1 .1 ВМ..МП мi.»i• v r v m j i i r y k<i|«tin|«araiui.t т»нт» г«на v >mи В|«а talM МЈ| .Лдгп) н р»ЛПој .tJat«-TB« Пригутпн ау tuJlM-koM у r.ianiioj џдмнЈа. одаогнп ft.iafr. v>|*n.v у г |шгка ii|auior.iaii n i \ i u i * г * т ј viua-ta npaitnaiM* ta na lanpmarvv v><a ftyi«n ипј upi im l lo r j« п м одрнипа )Г | |>лнамл > гл и м а )а у rnpna jiu v ^ r |||и>.гаману. Д* >a ona t « p « u v m ja .ia B Д« N Ja oftao•tn p n jaaa ГаЈратопа ннпм ш и цг У а ш и аугтио m m np*r.:tnB nao рад a a it'tu v nlftnpa m u ta ra B a tiu ia naiitoj угладн«»Ј н ПНкд nojMHt џ iiaaHiM Ht м а п * ta«. nparrtannnva <д.ишм.н1 um -attttifttiiafinj n p a irp -т в ц н Л Ј а т п а и у м а Мутапв.1вК a orЛрушгвпа npotMLVa ja ar.a т а и Јд n*)> по чаи ц^- - TT|-^r* л « К Мјм-ni.r |<а Гај|Н*та г Д р т « Т аам д oif.aum }а прмгодву ' и н ц ^ aiftnpBBttaaa Пруто n p n io t ona наЈанаа Д а в &JI.—. П vrtnji ja ки.. . «.i»»r nvira nama Kt.taTBU *>м* rana 4aJ.tnna a I*”! *.<>)* )а iMti|»h> in u п*жНд)И a ' v m t i i . v a r a O n rm ta в ta ti'.t|uw\a o v Vmm . ta сла пгтатак ka ra ■ *и'т*|тта Гдаваоа »».■ •iVBifMH r y ппддчнир. м п т n пнгвретаКа Колачв ta опт оуЛору. ври|.адЛу tipanpnnat« cjr М|**у1Вђ |Ц-гвпммца и учанап« onД.^.Јиц. ..i lir ti;>u.vira na чдјапцн r y двдв* Д в а . >V— гч н м ^ Г а Ј р а т м ,v> a a k a v a mr.<v.ia. na «t«ay пм ут •p i«n iH j« А л а т т р а llH.iotiMk ‘Бгчиипрхаиумл: rio Д в в ./ О с т а л с Г afperon rp e r c \.iu ara t , Гл ухак Твпаг i 10 " п Д у р х а л у а а Г ајратоа Маануди шармф у Ty»nn К*и*. ‘ tiai r ib b «i т|* p .. X upit 1 кк.ш п р вв« arfH.Mau Л|ч»Ј ncV Jorit и ц д Цалика ra .ta k.ivAa Лпдд )f n -u n k riu к ч и л н а. К м в н гариадам «. V i т«* ј-ип ri-n^mNO ■»'ппјатдова. n a Ja .aiiMi.-t 1 <и-п>Јлп1-таоп n j-atop * a t o n l o n t f vja « оиаг.пт m * . ипп«*т V " сатн (п п о д п а Ј< •пр*м и <н'Т. Прпп ja у tito г Mp v b m гф X t « uh гуд и Ја. .груга r. Л»м ад a«f. IV gf^am ah, ^anpanip у»ф|М)« m a n. rpphn r Хдф н Ј ЛЛ\урл»мди аф Ц лратп.ноnnh. пиаи a муа-in a H ta tn jp и м < т п а 1г т ч н л « «*у. na пппгте AktABAvnih. ona i.iiiiiir. tu m .n tta оп гд т м ^ т i.» iin tin a . У тнри.у глгмда a m a t n ja поундпао nv Ja дпЛрпплтп.. r \l» t * M аф. Х т г в к r* КфаиГалпјашапнк Н аааје о.. 'b a - X Ч1фаилпк Мукалафл i . . Х р у сш к п л и а I.. a n tro в ад а х а у к аа Игто ta учрв^. r. ГеџеАаЈлаку a r. ГајЈнчу a v u a n a v jj • n aaoa иралааом . O n niM-*<»rama nm .tjratana су ш рј Лр г ш .m an o r. r. одЛ»рввив. a Л<мчк 'V 'u p tr х Ш п д ц .пнк Фија х Ииди.шк AjB- tu« i .. Мула«. M.in>nnk M t i a i . X\ i.mnk Адвија t TpnnnЈМкопик X a u n .rt *.. та ranila- ll«ia:iik <l»atBpn. Гимпник U«- и.вчп llA paninaonakjr. a o ja : Мутапалик AJnrae х.. no V*i*Jrp4»k Ммиа t . С ал пп пвк Knnna «.. Спахик Л- нфа х.. Vly4|«Uiiik ллЛцЛа i l lt p .i n k ’l a v i . . HftpainwKa.tnk <|»дтп- a .m* • мпм« T v .u a . ол|1ждо j« m o j .Ч г м ? л * У 4 <«rn na п*чар. у t ip o rn ^ n ja * « Г Ra inv« njuv-m ptija клуЛ* CVia r>| праги)«' n a чаму а у с а одЛор * * “ ■ гако одС»>р jp Himni u t a u f i 2^ T a ia ‘*.amnri-|TrBJii.ta i Д а * 1 1 .— : Л хм атн н к 'l 'j p p j4 fH ./f n - : Га|.да;^п ак Книиа i Ж>иик Фахмра i ., X ралв аа ал ш a .a j r a n tn гт П«ч-дак nim.vaanor* M « u > да-ш рраф а n p t j t a j ja >Аша pa« n n itta a u Б аш д ага K opajkak. j n 1. r. r a a a a t a j e . И» a»apm.’ Tkv гврдлн > гн д .т у ja п р оуаао r. М ахасд аф ХугаЧ . u п , Г /iunh XaftH«Vi: Л а а . ч,— • Јагп уч вк Iltiti.* t ; Дпп. Т • Ж вгвк Д аалата I . : no Дви в,— ■ X . Xa«aiionnh Х а т м а t , Хгкчаомпк ХаВПја v . Члаомк Глф аг t . Жуиик Џ амале х . X K ra ta k ХаАпЛа х . та гкнца Хацаиопак 1 > хв ја- no Д аи . A f - М увак ГвлахС^пшвпд: Реџа^ишпк U « a a i a t . ТалдлЛ*mnk Џанала х . АаЕдарппак О ф в ја х . •1 >п.1 нмппик ,\ t a .i r х - X . Мугтдфвк Ајвш г \ . та гкпца Х р у л м к Ш гц.-а. Пака|Л|mnk Рл<вма: n.t Дпп < — О аазвк l'an n ja х . Др.Аацвк Рдftnj« х . X . Jan tap antk Хап ун пп а х . Д\Л|ппвк i'orftapa х.. Арнаут ХдгиЛа х.. IVtjknk Ф атвна т . t a гкнца Г|»>шиК l ll a t utv*. Поп-авмк Дтм ргта. Tlrtnk Ђ улоа. Хаф н>.пвк IUrn.i My«tm* nrtutk P a rn a « . T o oi.irttk P« m ja. n«» Дин. Д — : Ллгн.Јлгвк Х аи в 4 < X . Тападвк Хаџпра х .. t « гкица Хдцпк Majp*. Ilai.uk Ajnma. P an tk Мумфа|п. Х а а о п к Пдш*. Иг»Лгг.фпк I v i n « « : no Д в в . U-— TMiatmuik К» а « х ., Xpr<-rnh М ујагвра i . . Шахвк H ajta х . Ш ахпк МуввАа i . , т« гфпц« Чахшк Д у д«. Че* хнк P a m iita . ЧаАпк Ф арвда. Г*|м1 \а»чпк Гам п ј«. Мугавалвк Алвја. Чахвк ХаЈнп>» М улааахнк Млатш. Рамнк Фат«. Х у хи к Г а ч в ј« . IlApnmnaonnk T an tn .t«. KajaiAar.niik Лајна. Д » '.1-н и ч к н « \ прплоп* ј« D|>aaa onoaa иадо 521 Дан.. o t Лпфад 50 Д вн О ага 571.— Двн. И аала .tasp au i««* 1 В«'чаао-тв n v j r r n o n a e j срдднао а а гт а тадш г п р а г јрдннау од<Ч^а. аао a у и р а а а а х у коаввкта. а а OLVtauou v in jp jj- uM свечапоота. З а п м je а а .т а о н aajtkid. До kaPHO > H.\h каД« r j t t [а ч а ш л « г х ч а .« i «wv>m u ajA cm u r И»т«в.у Г а јр стф а ш м ад п п с 508 n > 'ah a a ajapea.tM i аа в а о а а д в о м м .'- У п н су јте даљ њ е д о б р о тв о р е и утемељ аче Г а јр е та ! �Нз Гafperone органтзацт/r •*— X j - « » W llr a a iia a * » •"••V U — K |** aa> « ) | « < | | Р м Г *|M t * У Буго јиу Р м M r - *or . ч * ^ н Г а ј р т , Г .,ГО>. , * r , v “ “ “ “ i" i u - j m r . . . « \^ .ш Uto ,м * >да# д» * , * '" г ■ »" - * - * * II. It H f-rf-n uA iu V H . M l l r n « ид J с п т в . > » в „ ф г р ,, 6 Т^ш-Н* O. r. U je П|.*р*Ж* c , , .П Г 1оВ ВлЛ»*П»*Л* •< r* M,> r|W‘ * " Ж и Л * ' ‘ 1 *Л *-Т'*е КШ I . <'.уп-.)*Ј|сквт ЛЈЛПГГ»ПЈ I lP0fTm* дшо mro гт г* » » р * Р <u u n a n . r * o* mr nn^HiR n-a*« Ј * ГМ го*Ир г* т ПЈМТЛ-V r V n « .w i« r * .k п;.а^<- W ПГП.1М1 °**"* 1 .. !» _ , »П.К1 V ...I . w |и .- |h |M > \, t rO -->-. II— IU — » , . Ч Л . О l— , . — » U r a .. T . i . f X - , . K •'t— I ' . — . I ' ! - — ' - . ! ; j . . . к— a. . a— l l f . . » a » II II — д , « . . |1 и > i - k a - . , i , . . . , i v fm* * k ■ 1т * > K*{W «». l u n i » « > | < т м 1 | \ l / % . II w.f>a»-. Jt>*. > » a p К ; « . м « Илу.. Ч а .м .к ». u n « Д .ш • A i a j t n Хгга. IR u d R • n j n » 4| l (4 - умјетжВТВВ г Л«л*д*а П,ш^ M ., . ол ^ , « . в1 •m« у fw%» . A вжл f «/>»••. *ој«г су в аав д м а Г r Vtpfc* l x p . k "*R» »**• “ 'pR'f* '• t«»« ? <-•u»i ' « l l j| < f « D « R» V r i* f 4 Жлр*.1-ч|1ак. '1» . л јц Г naonjenak. М мчед V t .k o т* M*kR^v >M iy p r y 1Чд R u k i u i а и м U ■ }< <■•*> Џ rt»u e Радојгд r Лгпој«*., T m a h . » л » г м к » ч n ^ m i ^ *> ш M R U *«|МГГ* n * t ■>«•'« l i m u Rer.y МЧЈЈУ IUURKO RM * MRO Гвјрег tao м |» г к г в п т р т м а « м R V . iy <1»RYIU-»B* Т^мГ«,# ШлУЈМ J t R|V10 <Vv»t* R Л в ф « Кој R J. М*ПМ0М Г *)|arm у It ir«.«.) Ml r* * « 1 1 бао ftMR-UR R V i l u RlpOTRTO Г Ј c t В.ТвЖЛе мНуг ocrURK M IU П|««.л M b o r b i ; « а н « , a« ft <•<!•■ « џл »г,% tla a « rt* П » т в к r .’!•>т >aak. • *»;..Ra:j!» сднједок« г r М тт м јО г |-Т»|1ГГВ» ГЧ.Ц«и 1МГ R0 .1 BTMI« M D IBtlH *« M i*« B M lk lU c r П«км(^«сг,иак лоцум«. M a t u Pa<-rak к л л л м А л м м »ф tU > >• mak лелеад t jr r r . ХвЈд*ра>г Р у гтм апвлак »трмагавц«. I h V**r' r lljp a iVrfTriRak ijp iu m R R * к1 в «о {.м Царак w *«p A« Прапог м( а*д «'*да»лаак '* 1 Л а м ј . Н о р м а и гф Хвовахматопвк trp a * " ^ шнп«. М м м м гф M u k « >*л«и. А|м «т»г% IV » tn Л т ј ^ М в ! t >l H!,C»■^ . « чввг.тв ; » U U ;« f M *<П Г .гм а ч в к R U » јпдЈи "kun i * ш )1. м »* UR «»>■В|г.*»ти«>.ј «»r*. MM «ф Пдрмоаак Лт ј - ж rh* Л .утсаак буЈ-чс. rt»aiu Двг*м MRIUI жги.-UM ■ innaRt« jr П в |и* *у бд Хар вм <*твк торту. Наам еф К>вк i - . u i n , ('y.t«jM*R<Wr ll'T R i* U l X«. 1 R*R I BHBk R R f MBRR Rt lln » < IU w (U Х*ца^г..»1нк fitm uR ). * r lW j« n * a I *>Чмуцак. rtu М -ц у fo Топд* tR U * ! ^ roRjr no » дваарв. r Н м в ф A.iak'-V .SiH n ap«. Посјмта бадд j* r jo -, д / ; * , iu |> n R M t . ' i r m u O c n b iim Г ||* 1 1М у ' .■UК OM ГОЛНН«! у RJ*»O М.иТ>М /^оЈЈГ UOiJ^rRO M) ГДОМДЛm R r»“I |р ц и д б ш . Гвнјгт. пп о св )«ДИ П ррнмјокјг^ RM Г * | 1 ^ а | Ј ( ^ ^ Ј ђ | Mj«. NR од<«.р 1 » л -л « у Tp«^-R«.y nm «•«-< У поапла У у д HMan t i омдвлмп<во Л «Јд укж ил« у Т р ^ а а т . u ф у.ииж « ш« н ппоЈн см AjomtikiM I a trm ' i u j u n i д» '■уп* дал I u aa/iaJke iu>>» * п.>т|м|)дДд до y|W|»>. доввоп ujdjiRit r ГдЈ|>ж»у у В 4 1в.лу у пв г* чдва-п* ^ Г * Ј|-п Јвг с* ј« У MRTRMR R<Xyn.1U0 U *ЈИ Т 1. Г.ДЈ« |« lu l .inivn ' t « у И**гДлдл Aoiuuut д »и и | 1 л ;;< т л в 1 и^чвд a и>«Ц« p B i. Г*КЛ, U Jf u l i nisi n a v « <*rin *u».yn.i^nr» огл д м -1 р4 т» a A p jr a i с д н чи ш non«V.nrr»■ ». Kopa<RRi u Гај1«>т. n ivjarao m i u>jR су r« )д r j \ ma**4 fддаАо <4 ^1[«ж>.<1.Вм‘ ‘ Ж едгка напре.лдс 1 *Ј|*^ту a a« в а * Ј'> н гта n j^ » u Гдјр«Гагног аТрутгвв R i Ja jtu . к о * * R мд а»Л«1 в >n R |u .u . — |ТУ jru ju jiim одЛор l l j r u a u n - i f ом.ц.гвв ж.ж г јо ш м и .Г»удилн до у rm - r j H i* п ји т^ к а nujpvRR'* trnrr т*ч|>«|М!Чд . к а ж т . у •Uf.pfeJJMV Г* •RojRM В4 Дк>р«ВИ nV».(«M OpBIUilU jM k a rht » j^ 1пд г.1*Д4.1<цд ;uv> дилв j«. т т л л тр*л •uui Га ј|^ т « (а л л п jt n».u I « w n в вглр-чвоидо нд w>joj се r такмвдо 7 и м м r ид ij >V j Joj ПЦОГ ИОТи.ту лддр)иш>о Л|удукм о1Т« lypaS»aiuR .u Ла т» ф јл в п ц д « * / в виједд luViRJR r. Г.*Јр« Х»ЛВ1АВ«к» r t :]«<|HI|r. ritajaiM* r» д |о ипппм Fajja-r у в ^ в м у v -n a ^ -io и .р а тв м Мо|<«лпа R м«тгрн>*.1ип yen;** u fa M н ^•{■ <‘(>ал.к Лио je Г*Јр*Г. Ва J« у ТЈГ c a p iy r«.Uu.«o гж .ју R > M lt|^ viT ги ж а у e p jo доЛдр. V > V гдупиГтУву. tJJjA JC олржажа д»Нл I Ro m m A| m 1 9 1 1 u cojoj JR Г.руго Пј>Н1од оЛнју n i-R jir.i*/« Je бво Л а « ' од ToTR .l V.joRa.vRBi п;>ил.агв . I rr | јчв — Roje д артм ш е C.1RJ0•».упшгиаа алиао n o iaa Гв јј^гв . П |«-л< п«»»m a «».ynmгввв To cn«)«iM r фу»в .шаг*|м гЛ Г ајј- ^ пм мд лгк» г. r Д н а in o — IkJpo X a jR J o iu ik . uo Д ав. М — • Aft С к уп ип в нд Ј « )* л * * л» - мп n p R iiu TB i« a )<•во; r.t» твЈ ду.тах rujpRRTB|«««Rk. Ахмел C».i*»v*Rk Ђемвд Pa>iuaA«roод^оргжа Rpe.vuir н и ж .а )та .и . дд .у|-ушм>о .Г.тд ткаогт. лвввк. no Дша so •Ндгнф \л в к . rtu Хдјдуше«. Огрмии Нпикuia.tapa a u г* ra* друш тм нд мможва* n j^ v» U ;« a »» м Нвдикпввк. Рудолф Р«>ф ('улеЈм анплтвк. Гддми> IloЛору Г* ј|« т а у c » p iy o r iH U M | » л « т и » тат»оавцв пвдвк. .lp Л ук а <‘;мовак. Му^» .'(удтОо.пак, Иаж. АлддлдЈ Друштао •Г.удукаогг« )<i *r >iBj m ik > ј« a **rt<wto ј«*д J o iu i « Гтвинк. ГоЈко Првджж no Д ки . J I - Мндаи l’mTBk ид J»2« Г>Д. пм j t еџм X ' BoaRM Г«ЈЈ*ОВ (U.1RM R u to RpR no Д вв. 2 0 - - ; Стјепда TajRk. Д р В м о Попсжвк. 1>|«мво Мв jtu a re/.R вв/ммадо Dotj«v«iR аааежтвр. ви грумеета <твмЛу. >* та ак. Јов» П у т п в к . Ф ;«и^ ' 1Палл|ж. Х*.Јв*1 М. lu rap «. |U). Ronrro ВЖВГМ М ТВГВЖ«. ЖВМ Т”Г% BK« 10 je в ч в м R H.ipRB'rf-r Идуч||’^Р>вак. М д ш тл О г Пгш агдвја. М^в»л I U rocanjR rornRRR« дак. Гтживл Ванддгмјеавк. Агвтим Там отв^пак. Др. Ј ж н п До jR U R it jU A u дрјпгта« у упр»ам>м *V..pT П Гиржшвк l l t u Струак. A rt « ГиЛак. Ииж М«о. ААшд «ф r. r. вретг-^ланв M 1п(иаижак. п^ц-^^даа* A Рч»ож У и п Г о Ј ч и к . X » j M i ^ r Руствапаш вк. I V i r i «ф. Цгпд i-i. Дна XI /esam /< s^, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 509 �u^M Ч ,U » * v fc :i lllif u f tv ra ja a a X. A i h « m m V i . u a i f u » U I*. Н у и т и к Г , ХаЛуд. ♦ К д |и м м к ■ * д » Ф « | пдГор X. I l j b M k . I i ■ A <«Auaab Нопм лсгатор (пс-лмкш д о б р о т п о р Га/рста n m P M Ml«*«#* 0 * 0 * Г * ,и » « Jf Марају И -а а ^ агммм*-* Vljoraof ч¥'« > |- l'ajpat j r у К<ч*ЈЈ i»ber K U 4 lu b a f.j«*j ' ^ u n u uttorjbao jr * Ј*чу t i n u v i a c « o j >*»r - г м р а а а в * noipM*« anja еу вс« [. Једвао амомо-t-Nu м тм рвјалао ran a ra a ja ra баао ja |«a«o r ла г« a дд rparv-n aaja прухшо ам .а a*ba дпаал | « . u и о » а |> т » « 4 М 1 м у b[-H )r*r m .iaiKfc* <м п ш м д ry ca у* n адга.ш и* оаупу ааш а S*«a a гр д п м т* М ^. аа одГшр I » л*ч а jr a » ' 1 "» у иуаоЈ a jrp a n u u t i IU n [■ »■ .*« ajt* ry B ia u u o f 7 c jc p r r г п д м л а и а a Ндпаиа A. АЛ v |« iM * u i.» a h y . Ф Кф*м;аК> VI U aaab ) VI l-r«ab> I*. a X. КдмдраКу. r /.ja су >if«*na ia д*/«|м* у >r.w n a» > im J« а а г у '1« тс jr l’t ia h « na I aJi^ tn « ,vm i г с ш п |Л |« o г. у м p a rr r p a v дом« U « p * v * i . i Г а јр п а .<b u * a H arah «. V' l ’a ia b t Г\ј г jr пн<-тм .м n « <>V«*p гп |* и в о B|w r .u a y I »л « -р л 4 .U n i а < » т в т у » j*> M an i-a y>jajM та и г m n ca jr т»а»м ц п г . n«-%tn<« ти i u a | * < - i > iu u •■ -vir« a ‘ .1|мли-а ГаЈргта a |in iq iM r i.> r 1 дј|«-тв мли t « i цК. V* *м*д im* D |«p M 6 r у l'a ta lijr. »a ч в јв )r n.uivi )c мпош .VM ipanrjo ) 4 n |a > iu iM \bprtfi« " .» lI « » • K-* pa>». te ) г г м 1 ia U*ja •* je •цјкмдлд у Unp-'.t.ana n a jr r r мпГДа n|*m n«£.»»ta а.доа ,и и » у Knpajr lla uje« m nma V&J«-aa п У в А ti« n > jr »ефервч u 3 ? <enтсмс.јо т год ,1» fm ca ггфгрвчОи*.;|ие a iWv.ua a пдГа>р < т)па у i'a|ai.ia.y >a. чвг#.ивц.1м •Г.у.атми y f j a ja у Je* и о т п т а га л * р*д »a Г а Јр е У * н|«'г.р м^е er ц а л .чт в J' впвао a Mja*'BB адЛпц Ц ^ т а ^ у Kop«|)y. N. Г1акадаи>г лам* одраииг r y Tpr.a, аапмм. a r j* m ja u a jr u ;м. ) г т « ш > *<•»ura ftpnj П' a о А дааии и аЈ*«*т» d ^an b a Г. T jtm I . Тутм^Уцваnapa lla аачар Ja пдвграа^ћаСмша у п |-» -т .pajani ЦаЈгда програи. a aapu.'urrti апиад •Праћа« од II Р агтапааћа t n * * v m jr пд г-грапа д алгтапата m r-iao raapm^ao ^n: «5)»W даца Tf Лтрна ал д ауш m ana t l.--.ir воиада Вагта-ia jr м г к и угмшко с м Лафпии mm Ja п<^**Ја.тп ni прад Жруг ^ tla jrcn ja i оаа n p a jT .i^ aajnam a а а м у га аиа М jara a a * ftop Г»)Јм»та ran a nУ о р в в п а .<”аога« r r п г т с а л т м птучгат* Mn.iro ry лшграавЈела a т ш м К а ц г lllv ip a tn M y m ф аћ ■ О Ј д а II. (bn r.a ja j.a a r V гцуп.иаЈуКа npa-Vvca » m u ftojy Па Лафа r y дарппала rtia iu Лара ImuNnaab пц»гу. rt>a IU Ш угрвТа М угтафвК fo a.iaa r. rhana Pa^api IW a b <*«*цдв Oaa. r t ia iu Х аа ум аца K a f a b хтр м а тв ц у . rK* Л«гд rn)r<4iab |.а ф |в ц а. галум а r. Ф ПагаКа у д утм г. чамума г X O n^v aaba удутму. Фатвм.« тдаумд Myxa|«4t<vaab лоаац. хапумд II. ЛлапагмКа глдачг. rb a iu Ш ухрага Л<1\у{ихмаппцаћ пада. г Л. :u>ayanaab Лура«. г. III lia ra h «.г*л. r. A. K.-iuab m*om О.У«ф ca гавм а гара.таапаиа a ддрпмуа.иама «чм> арара.У«а a a jm n .iaja aaxaaJ.yja. Јесте ли одржали Гајретову годишњу забапу? Г. М а .м д Д # рм ». ам дустрмЈааац. Р«А в- ■» Стацд a Дмашв NcanaaNB у Амармим. ц а ј* м !а ауагурмм a npa- cajtfNN р м Га|ра»а a»V> nbuin « аааоаи тао. умаама ja n n i дана ј « дм« > в м м а м а о Д)«а# n p a*a Гајрату. упмсаашм саају супругу А д а м »Штушу м чааиа M fš io p t <ааамваг добротвор** Tajpara a у п а м м а ш - м Г а ,р » т а м ј Даага|на - • mm ч а а м а р а м tP 000 Дниар« у fo to a o * »«*чу. О м m o m аааоамата н » м п м р - j« * - * rmcre r. Д а р м м п р а м r#jp aty умпммаа ja арао амјап дв|аи mr\у самма рад- Госп. МКХМ1Л ДКРНОЗ пг.и-амдугтрнја.чад и м и пријатапимд ГајратА моји у r. Дараогу аи да мајдобротаера Гајрала а м појадиица M#by муслимаиииа. О м миЈа no лрам лут спучај да ca r. Д а р м а cjoba Гајрата ca о м в о иддашими помоквмд. Bab у 1970 годимм r. Дараоа до>иачуЈа ГаЈрату mi Аи орм м ааа праи с м ј прилог 70.000 мруиа i'M аасмија мо iaftop aa»a ra c a мадашиио прилоЈима. Г а м м и одОор Гајрата MCaaiyjo м о м и лрмлииои r. Дораоау иајсрдачммју » а д о п и о ст. n an ab a да »aro a o аалиао i a у м м а м п о а р т а о а а м буда приијар саима иашии имуbMMjait »УДМ М у раду »a добро иарада. Д о љ њ u у п н с д о В р о тп о р а ш у т е л е љ а ч а Га /р с та Гвјратм м утамапачм у ЧдпАаиа IK m ip r n 'ja ja a r Mjnra«* «v"-v[<a ГаЈргга у Ч апа.ааа r. Др. HarivAa Прапцап. ппложао Јс »цпту вд Дам. Mrt.— a таае nnrtan ЈпамеАдчам д р у п т аа ГаЈрат. Г, ,'lp. H a m .u Прамцаа. n o ia ir a кухгур и в a пждаснд.1na рддпаг. м.таг.н ‘ cupahyjc т 'Вам ттм д а а« a npv-p;<>тпим V'-TiaoiuMv, p w u <<а п j a r a n u у ГаЈргту a na п^гд naaa Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 510 �iiu K M одмора a ■ ■ n A Jtra ib u u ф 1 » т и атдтур** u . ца..П1ЛП-'Г ■ npOTBPTMor [ « j n n t Нлда-м . MfV'M Mfoa cMjecr џллаур rim t«v. ших мт iu cpnjr леж* адпргдд* ндтгг ГаЈГ-та. tim шт» . tw* **» « “ Г«ату a Пору уиасу* м ,хл».о* фуати ГаЈ|-г Ж лл*м» му. а а о a младим г х д к * а м д rprTaa ж а&п ■ З \ р л * л * H l лоЛро Н K U ip « « K Pajp*n» l —: X Л«т«4 .1гм1 y « u n iH X 4«f *•* IV l.U l.iii l*>p»h A f * w ». ) n > u l ivu ■ P»*’-*h У а ; т . i X*K«,« » l » w i l У*1 ». гнш»1 Д»« j Xpj t«k )U«w^r«iM lll*i»k ' U l i irm aiu. ; « * l \ * . t * R I Y«r.ak № f i * f i.* .k I n k i * t X> a гџ «»h* r«* » T v *ah Ш чМ н K i .| « t t , <f 11> Ц < м »<Ж.»ЈД R*;* *M.W Ipui/ik, L * l 4 l l l iV lIK M Ilk Г. OM4p вф. IU'X»RRh. Тр ГМ Д )0 TRKoh'p r rra r.V ia Друпгттц Гајргт Од о г н н м м ofr'f* друвгтм ya«j*a )♦ г а » ) п л Ж ПрОДАН" pRVIO RH кпрнг-т R *тЛЈу, r>,w R p ^R ^ lM f R *улт?риг y.T»R ..w мусдамааосог днуаза « a i w i Rip*'u. г * , ЈВм р». iA » « a k U i' ^ R t lir-R«k Дг(*ша>ф<чх'ак. m u J . r j i iia ^ jH U iu .'U li лом у OHOj ТГТ»Ил*Н ГГЈ1ДД Mfhv J-t j'T IP npiM ,*p«. пгтт* VK-ЛТ. .u " K * V Ч R »,'!'•« I I « k H M l l , « i u a i b |4 M i l i * * ч — • r I!J» V l i . - 4 .r -« » M p M IIR M IU ■ >-;■ /> \ш. * I« ,-* * Sm i м**лу х * У ј* HP.lRln OpRlIMR-* R ИОШТТ.|и»<>. II hziirm утамаллчама Rcr* >** R im i R . i f - n , m u i i m - i Р и « нртЛфЏш T oro« д«%%и упис мгнтор«. |0«И'М < » ytin i 4 i Pajpata -п м * f j Г и » м ч пдЛ|Ц1у Гддч»т» с II 1» aa a;>«•№>■ У јо - br одвор «‘;«rtл» R i . 1 » r |о»х У /м ж а а» Т<ЖОИ M Jrtrni дгцгмЛра jn a rim * СГ u IIU .M P Г*Ј<V»p ГаЈргта Го|«аждг Д н Ј*» У^ * » ■ f »'•■ ? ГаЈр^т* lU p * n R ТП П-а Л уа* . Д аа 7 г Иу-жш a.V*yf •»4pr r* I I ; « r *-v .U>R И» Стоца: Г У'хм<\д гф Дгрцкх упнгал Ј« omi^jt гтпругу f одг«.р 1» д т т * У |*к » аа^ ц Д «а V»>—. У / * ■ ■ А д н .г i Дррин u т ч и » Раглнш г доЛррггвора' !'»}• *»t<iop ГаДчт-* Г.урдмо ,lap !>• »м.^5-ах»| в< 'д * |M-ra R ОДМаХ tw. t..*R . Днн Jil ft a l— д* RM* 1 IRRipRR. '“ “ Ito . *л..«рр«ва Г«Ј(вт» *» Ka r * it * u м Л* утрмр.идр ГлЈр па у п м ^ ш * г* г.1 в р г г ћ \ - т г * З Ј £ у У Грмчмицм: I li« Х д ч м !V nie.\/’--n.nah ritn^ift к ••tinra • « i u р»хм М.»»М1 V V n R пплгекно АДМД« j 1ин МО,— . члнплии r 0 | ш и > Дмн И» Бое. Иобаша: К*.д М>*»-шог j . i /Л јА, | *Ј|«-т» iv u o r r . Ja cftor)1 од Даи. V « r. i V v n « Уи.г|(м.>|«нК. упрапнт* ЛС R ГШМР П»»-ПМ> ЧДАМ t T 'B P .U I ,ј r )4eIMfA ,|.а I :о . ova/'t-'MMR Гд ј(*?* Ri I vi i U - i * f i II «V а> | ; | « ј « п* ■ > mio.i« у »■ »■ >- Д*а Дпа 7» l a j t - r - R i 4 »r»<matu u « tm > Ту4* Даш » I Д о б р о в о љ и * п рм лозм * ПримЈар аа угиад Госп. Му<-т*ф* Мул*Л|>>. **pf>inR п**дуготпдиш нл Г*л*-тчв »г.тапиц A.i|«i.via>. рату a i I>r»rp«».u a t npRRi <-iw.jих погл глоту од Дан. V r t — u n riio j -ц /|« > г и г Гллппп одЛор гр .цчи о -м т 1и .г т > Му Пршмаи иа Туаиа >3 ^ 3 _ Прнлаг.пм У р м г \ н ша[Л'Јч1 I*. X ! о. г Л и » су доЛропод-п« nj.R.v.rr Д нн 5о.— : HiLionah Оги»жп{н’И,{ж1Пии: Дин «0 .— : Уатмм Лаш аН Ш гмга *.. T m i Or id r S и а м Ј М ^ и д * « * « « : ДНН. *0,— : T p ^raviu-R H h Ф*тмм* i . : Д н н 2». ; H oxah P iнфа i : n.> Дии I« .—: (’RjpptRh Л\тф н«’--п .в н 1и. 'U rmouh I i У у цмол^ммпвмид. УутавллнИ AjRma I.. Глш лагжћ H y(«rRRR0R Х у r.Hh Уул д i . & Н « д и ћ 'Буд.« * . Ti-iM'jnh МурхАмума. Уа.1К*Н Уу1дмрдм{и>нднпмца. Д у ^ х а н ћ Хдгма х . M laiiRORitli *I>RЈг * . ПапиК ЦЛ|втим1гшнцл. ЈогунпнК M'-s a t r iiiu . ИОрвхммглднћ Тау^иш М -чиннц*, Уу.иосмж||овнН УтннЛ в i . •'и«м..ннћ Haфнј<* Ножаћ Ф»ХН14 х . Т1а11аиот1нН !>хи>» f.. Ш«хиН ХдЈtiR>i X. ИЛрншовик Ндшл х . Лрндутгжић С*м л јл i : Л "*7. — : У у Ја -iRMnBRk Ц0{«хим*гин1и; Днм в.— ЖнгмН Д рвлгт «.: no Днн. 5.—: АиЛогнН Урхагмнца. ррџа^ипмћ Ахметефеидннца. Папмчћ (.‘»ЛрнОгианид. X. X i<m o n *h Л и а ф агннца. M ipe-vm ih Са.Ј-атмгина*. X У у г п ф н ћ А јаш « х , Д»рвашвваћ Х&мндггнаоа. ХеКдмгЈвнК Лл|Јал>ашх. no Дан. * -■ Омдлаћ Х д г а ^ г а и д д . X . Хаглноанк Р д т н .х а гн т и . Нбрнонмоваћ Омеро^^адашоа. Шрхнћ У рхагшппа. Ha^Rh О гмдндтнца, Смдулолнк Кинш длтид. Прохаћ Уојр« *.. X Хлгдноплк ХдЈријд х , ЂугуроваК Зумрвта I-. П атлдгнћ Двллога х.. Ha­ rah Мугхфара X.. Хусаћ Фата х.. ‘E omr H 3 rr «-t » i.. Ууг^хчаaah Parana х . И гхаћ Рашшда i , Т гх а ћ Ду.да i . : no Д*а. Д р. Н икола П рчниип 511 �/KS.s k I OOIIOlt ОЛЈККТЛ I HIJKUIM S lije v * n a d re n u <М b o rn ira g da K m ln a J u r u k . dru go g da N u m lla A llm a n o v ll. treće p reta jed n lca gđa Š e lk * 1‘aAlć. do n jr S a tr t a D au to vlć I b la g a jn ic a g d a Z la t a l ’r r iju b o v lć , ’n a , v rh u M oje u a r r d lo l g d lce AiU I L’lv lja l ‘a ilć > o & 9 К'Г(>ИЖГШ(Г о Л /а п с & ----- * o * * . <° Кдо П|Ф) m .t t } Ла6лвп**1А »II ц * . нпа^-tA га Oj.H)#ifTa .Л а ш р а ta гтраа> 1— -« V Hor ) р*инак* r М llf " К ј.|* мпј<*. о к.. ге je крмгпхд najnoноа-ннј« и i | m j * ta UM tpra-niVaoj* ftaorj л“ ““ H m , ..™ >ри.< M M M ie m N )*f» » Ш Ш сту д в ју вашег вре- Каду h rp aak a. I l i j a n Je rimuti днпара. a |<>Ч вдг У Rararr а у т п р п г с Друипжа l‘aj|*rta K a m i re m u « a a p iiR T R b U иВ'-Цл Годако КалЈГ* pnuk. n ju J^ ro p — Г » | и .а > . nptu пшналнЈа. н о ИННА Л И Л Л А ХИ «• четгрта* I« ое k j у I* пагн . a n r | « u u laaaanjeic n*v Jr rar.]y плеаеавту gjrmjr. >1чж «нн гјетддп<-*а lipvp.k у ... , . m . ж.п-.т.. ■ • ж т и ^ в -i Ј ■ РадметднЈа нлтЈсаг нз оадашн^ etape i угдлднв доае. Kn.nm ka гддрждплта ftvavr |oo <-гр. а гл н г.т ом ааа. »..•j.4 плдики ) м е д > x h i u у ej«ay риттнлкон. a Aak* Rm um ana на т .ф а п а к -м палару a Јггагулво оиргмДарехд-Rn. н т р е н . п р а в е и н н попгтеа . V ск[мЈносгм. * а а а са Лројннм мпициЈилкма. в.гг<фрдоЈааа н деЛ.ква noto су оеоГ.пие anjHR се Je рахметлв Дл«>\га o.vRM iaao naaou. ПрогросЈГ lum er н.-дансжог п с м г и т а , п у к м оад и паег К ахп ka r t » n a r * и гм м п д п au to у <4 г>м f.j.*jy г л ш п TajjietA, неднкх je п а х и Ј ппкламао. re RpRJ-UiR п јп тп л а т и и к *. то Je у аитерегу паиаког ».уЛттилл У ГОД. I K f t o j ..н а н л п .Ј ГаЈ1<тонс антаоннцо н к а л ж ап.нте Ла ге л р е т л д г н пнце мипге лагдуге n \v рахмгтлнЈИ. клјн оенм mro ставн Претпаата мпносн tu оиу в а л гу t* дннара еа п.*ттаАе< пдагао аа п>дниу ддка r u ije ВЈлеткраЈе Ha понеиуту г*рpRRi>M а ша.ге re i u адре<-у: М уннр llla tn n im n k Raprvoa. iy . актаанп je <а|иКнвао Kao плаи н од<»риик, помахућн дЈеСараЈгцп. <«Лурииа уж ie дон н m ajm 'M V* конца х а а о га llaa o Je дмЈ«л кнл г а л л « Иначе АиМнотеаа •Нс|М < ћ* r i .u i u t h садхог Нјесеца пр>жпажо. Лно je паддд чпл н арепад. доа m тешкд Лолетица ■ лЈмапж no Једиу Mi.ur> a 3<VR|iaa a o iie ia .Лвлора ca ll' iw . i . надад нжоли1.о нЈггеца не гр уш а у постеху ад Roje се w n t ндда ta h i т т м п е |o ј4 « у « { « l# U н не днхе. Л|>епоручуЈемо naimhm ч а га т е м м а н члаплоама JU no Колико Je рахметднЈа f-ao штовавд днчаогт. адЈАохе мпгпу iMpn v ГнЛлн.гтеку п|-пп д а то н га Ј е л п а nen-na мн •гм'>,,ч<;1и и<*пала учесннка r s Праче, Врхe Праче, CjersRHe те ог.а л нп х г м а . noja jrnpRoc х л и п о м вреП ш и ј а Je на пгтаапе км-нгн проф. Сддааа К алу 1крппканеиу В XA.ier.oR путу. по хгш ш е , « Rv по си .\в >у пошту i c *Х у « r мн кАлегљн ГрдлАгачеппк. :ta a j од По>ае«. У un-mui Je R axy допЈагмвшв na до вјечве Rvke. прваалаао течпо. д н ^ а н м Jaaaaou. * н * »т R рад Х у .е а н -а а Жал.ч-тн аегове обатедл. од гувруте. дпд евва a Једае петанд. нд^аче н наЈНгтакну гауе днчи •'tr jr fopOR Гч> н<- у akepae, прн.хргжуЈе се в о в д д тв и ГдЈрег. воЈн у (• aiReru Ja 1* внЈеау ra турском ц*р«*нион. У кпјгтж ге гугре ћт ниеаа, гуЛн c i» r n p aj.irr.K i ■ ед|«1лвнкд л ал п и ih .-BHRA н ш позадта. дргаКајн r\m>oo Јуаераш авце. Ожа-лошкеиој пораднпш ваше нгврево саучешке, a рахх п в о BjepHO a са л -> 'а а -гу о п н га н н . »' ivu . *о х а л а ла ое ветлвјаиоЈ д ј ш в века Алах даде раЈгхо п а ге л г’ упозаа са нелавиим пЈанплошку Гн»ае повооне. са вадакан во « | ч >тн н а , jAi.HR дачнистнна н а ш н ! кедоаа, треба JU прочкта 512 <тнаон. fiajr натереоавтму. Rjepay a « V « r * n n > i|-4Yi|4i н ii 'T'.|'RvajM ( l u a t A Г. Мумир IIU iM N -n ak Кцрге^а. .MtMaoMini. H i C * i« j* ju ■ гА|мЛиаа Г.аншгг i а л х > nnur ,tuje*» .ГоЈрета«. покртмуо je NO«) Ам&(|10Т*Ку . 11. ТОШ«.‘ ИОШ Кв ДОПЛГ|ГГН Лг^гнру UMIжевпг и i u ) in » <■-к ц .ж в а а a 1л*)д k* * - ' '*‘“ Ј & С u i . лимаи* �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lfg a c ija Jug.*lavj.n.ka »'rirrniaa /•.ini*’« | ,x « o i , u Sarajevu. » икочса f v a « l MUS LI MAN T M A A OA R U P U JI SAMO S t«plAiuK asc d ..« p j.lo k u гншо iiirnimih ,,h h . ' |>»к n U a n u ti EK г т а № ГЛ.ЛЛ1* , ^ . з " а г ,‘ -... asasssM -4" 1^ jv s s ,№ .0 4 . f e o " ," m * rt" “ "» "i ^ M I .. Dlrr>ktUa / u o o ilo io o ijir Prh rrđ n r “■ n i “ У ,ои|"~ ^0000000« ^ ^ Papirnica i gajretov c ig a r p a p ir i*f kvalitetom nadmaiuje sve ostale tlearpapire a potpomaie I „Gijret" •an41M > ' > > Ф Tvornica cigarpapira S. 0. ALKALAJ, Sarajevo mož« a« narucm i preko ~^4rušlva G.ijrct u Sarajevu — 1 preporučuje bogato s k l.ijiiie pisaćeg i risaćeg materijala ^ 000000^ ^ tJiftfo ■ ..6AIRETU” vinska niža poljopr Ivreana snoia u и ш 3 6 slu ia o ca lim sk e praktićrie p e tm jese ćn e poljoprivredne »kole u Bulm iru. tiitiVU riicSi-iua Krali. I.an.kc uprave. K lth ft. Tiuvu Skotu. Ova ol,uveza im.)c vc ЈаЧ m e j u o U n III. hr. 29.7J7JI. odriaćc 'с: kod Nižtf polio* poglavarom Ili pri stupanju u чк,.1и pfcJ dircklorom škole u Butniiru redovni zimski poljoprlv- škole; d) 'da |c4nolloc tjelesno I duševno potpuno sposn. z.i 36 težaka I/ Pritiske banovine. ban /а poljoprivredni rad. što ćc se >k.»r .«11 lickarCe početi I. novembra ose godine a svršlčc skim pregledom pri stupanju u školu. koi> ćc pregled ’ rta iduće godine. Predavane se osnovi boljih u poljoprivredi s obzirom na sadanjc p<>- Izvršiti školski Ijekar Ijcsplatno: c) da k samostalni poljoprls rcdnlk ili Сlan scljaCke 'C našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i ча mljekarstvom I sirarstvom. Pored toga porodice, koji živi Iskljućlso od poljoprivrednog zani­ manja. što treba dokazati uvjeren cm opštinske slasti. : naročita pažnja zadrugarstvu. I*r| stupanju u školu slušaoci imala sa soinsm poni­ >ti imaćc u školi besplatno: branu. stan. Ijcpranie I krpljenje rublja i odijela, sav jeti dsa zdrava I uredna scliaCka narodna od >jela (jedno radno a drugo za svečane dane), na munje dvije preoibor I knjige, kao I pribor za održavanje Ci­ buke. jedne potpuno zdrave opanke ili cipele I potrebne ke i ostalo). maramice. su za prijem u ovu školu: Rcflcktantl nek se lave * molbom I potrebnim dorost od 1$ do 30 godina, koja ćc se dokazati kumentima preko р<*1и>ргi\ rednog referenta svoga sre­ «*d..u*no rodnim listo«: za Ili neposredno uprjsi škole najkasnije do IO. okto­ нгпа osnovna škola, što čc se dokazati *%k* bra tek godine. l'prava M i« poljoprivredne $kok u Hutmlru, 1ч. 'eza rodltclia odnosno staratelja. da čc pla* školovanja, ako molioc svojevoljno na- 1977 od 5. septembra 19.11. godine. si ^ i �4 u in u i ■ ;k u h iiu I U k in u М N п ^јШ -и^-аваш ш д зж гаазо всао ж авакаЕаад A sb 55/19 31 Temeljno flUnlca 40,1 " Čekovni račun kod Poitanskofl Čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Pevt к t svim poslovim a koti i j s .|C<*| u u bankovnu struku O sim to$« Ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva kota da|« M jm ovc na »lato. srebro I oatal« d ro j o (lično sti u r naipovolin |« kamate. Bosanska industrijalna i Trgovačka Banka d. d. >, Strosmajerova ulica br. 12 #vf#todlia|l HjeUlk Dri. t T «•* * * : Potpuno РрЈдСепа dionička glavnica Bohiice, operater I spe* D in " ŽO,OOO.OOO*— lesti, aslsteet chlmrUteg cijatlsta ta opprattvoe bo­ i Orlevno Bolnice Ur f В м јупГЧрнр D in 7,500*000*A aduM U гп?1<е u unutrašnjosti i inoremslvu industrijska i trgovafka Poslij '^duaVća' Interurban telefoni broj 605, »5, 865 I 55! i filijale: Beograd, Zagreb, Novi Jad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj .......- .. . bc I **% 1 ш • “ " H5Ilka_Qajrel_đ. d., Sar; Akcijski kapital Din 40,000.000'Bank« m. trnu .v;„ .. N... М1П O d Č is t e d o b i t i d a l e «• ir , ' P r e s r e t n o m d r u 4 lv u \ ? G ‘“Ј' » pnvrvune UNt&nUVO р1г” W n * kul" ™ I < K n l..T , � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1931 Description An account of the resource Br. 1-22 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1931 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 86ccdaad-ae01-4962-9e81-f76cb3bcec4d